Univerzitet umetnosti u Beogradu

Fakultet dramskih umetnosti

Master akademske studije
Katedra za Teoriju i istoriju

ISPITNI ZADATAK IZ PREDMETA:

TEORIJE KOMUNIKACIJE

TEMA:

KOMUNIKACIJA U SLUBI POLITIKE

(POJAM MITA U DELU ROLANA BARTA)

PROFESOR: Mirjana Nikoli STUDENT: Jovan Markovi

Beograd, 2016.
BART I KOMUNIKACIJA. UVOD

Teorije komunikacije sa delom Rolana Barta moda nisu dobile toliko pregledan i jasan
komunikoloki model, koliko podsticaj za preispitivanje i problematizovanje samog pojma na
kome poivaju. Komunikacija, sa Bartovog aspekta posmatrana, toliko je kompleksan pojam da
je svako svoenje na komunikoloke eme neminovno pojednostavljivanje. Ne radi se o tome da
obrazac adresanta i adresata po Bartu ne funkcionie, ve da informacija, kao trei lan eme,
nikada ne postoji u nekakvom istom obliku.

Bartovo shvatanje neodvojivo je od ideolokog, marksistikog poimanja buroaskog drutva.

Shodno tome, masovni mediji proizvode sadraje koji odravaju trenutno stanje stvari. Do
informacije se, dakle, ako je uopte i ima, teko dolazi. Bart nastupa sa pozicija demistifikatora,
onoga koji deifruje jezik vladajue klase koji se putem medija namee kao dominantan. Ono to
se kao rezultat takvog deiforavanja dobija zapravo i nije informacija, ve intencija, skrivena
namera koja se nalazi iza takvog naina komuniciranja.

Ipak, da bi se Bartovo shvatanje dobro razumelo ne treba striktno ostati u domenu politike
propagande i manipulacije (iako ih ne treba ni gubiti iz vida). Javni govor, na koji se Bart
obruio u svom delu Mitologije, vie je pitanje samog jezika nego politike. Efekat koji taj govor
ostvaruje na graane nije toliko proizvod smiljenog plana na kome se svakodnevno radi, koliko
sposobnosti mitolokog jezika da se neprestano regenerie. Precizinije reeno, nije potrebna
nikakava via instanca koja bi se neprestano brinula o propagandi, poto je odreeni diskurs ve
formiran i ustolien kao dominantan. Na dalje, on se sam od sebe umnoava i samog sebe
odrava dominantnim.

Stoga, Bart o politikoj propagandi govori tek kao o nuspojavi same prirode jezika koji je
neprestani plen mita. Da bismo razumeli sve ovo, treba prvo da se pozabavimo samim pojmom
mita, koji je, kako emo videti, kod Barta u mnogome razliit od onoga to taj pojam inae
oznaava.
JEZIK I MIT

U svom eseju Mit danas, koji ini zavrno poglavlje Mitologija, Bart teorijski obrazlae ono to
je do tada, kroz prehodna poglavlja, inio praktino analizira i demistifikuje principe po kojima
mit funkcionie.

Pre svega, treba napomenuti da mit za Barta ne predstavlja izolovan pojam, nikakvu instancu van
samog jezika. Moglo bi se rei da taj pojam koristi kao jednu osobinu jezika ili govora, tanije
osobinu same komunikacije. Na poetku eseja, on e sam rei da je mit sistem komunikacije 1.
To znai da mit ne nosi znaenja sam po sebi i da odreeni pojmovi kao takvi ne mogu biti
mitski, ve ih mit prisvaja ili kako e Bart rei sve to je vezano uz diskurs moe da bude
mit2. Dakle, da li je neto mit ili ne, ne odreuje se predmetom (o emu se govori), ve formom,
nainom (kako se govori). Zbog toga, mit je forma, nain i sistem funkcionisanja jezika.3

Da bi objasnio taj sistem, Bart se koristi terminologijom koju je uspostavio Ferdinand de Sosir,
otac moderne lingvistike i semiologije. On preuzima od Sosira osnovni koncept o strukturi
jezika. Prema tom konceptu, znaenje odreene rei sastoji se od oznaitelja i oznaenog. Prvi
lan bi se odnosio na formu, dok bi se drugi odnosio na ono to ta forma oznaava ili na ta
upuuje. Trei lan je znak. Preciznije reeno, on je korelacija prva dva lana, on postoji tek kao
njihov spoj. Ilustrativan je Bartov primer kojim pokuava da predstavi ovaj sistem. Mukarac
eni poklanja rue kao oznaitelja svoje strasti prema njoj. Postoje, dakle, rue kao oznaitelj,
oznaena je strast, dok njihov spoj predstavlja znak rue koje iskazuju strast. Ovo moe
delovati zbunjujue, ali zapravo je stvar u nainu posmatranja, u analitikom raslojavanju. U
suitini, takva analiza podrazumeva neku vrstu temporalnog odnosa u interakciji ovih lanova.
Podrazumeva se da su rue kao oznaitelj postojale same za sebe pre njihove upotrebe u
konkretnoj situaciji, takoe i oznaeno (strast). Tek njihovim spojem dobijamo znak.

1 Rolan Bart, Mitologije, Karpos, Beograd, 2013. (str. 183.)

2 Isto, str. 183.
3 Pojam jezika koristimo najpriblinije mogue Bartovom pojmu diskursa, govora, dakle jezika u irem smislu. Tako
shvaen jezik obuhvata irok spektar medija, od verbalnog jezika, preko fotografije, sve do odreenih predmeta u
sluaju kada neto oznaavaju. Takoe, odreeni dogaaji, takozvani obredi drutvenog ivota, mogu biti
prenosioci odreene poruke, mogu neto oznaavati.
Bart insistira na uoavanju znaka kao korelacije izmeu prva dva lana u velikoj meri i zbog toga
to mu pojam znaka slui da premosti sistem za jedan stepen vie. Na tom drugom stepenu se i
odigrava ono to Bart naziva mitom. Naime, ono to je proizvod prvog sistema znak postaje
oznaitelj drugog sistema. Na dalje, drugostepeni sistem se odvija isto kao i prethodni. Oznaitelj
i oznaeno tvore novi znak.

Razlika je, meutim, u tome to veza izmeu oznaitelja i oznaenog u prvostepenom sistemu ne
podlee arbitrarnosti. Za odreeni pojam (na primer drvo) postoji odreena re. Sa druge
strane, u mitskom jeziku postoji mnogo maglovitija i labavija veza.

Kao primer mita, Bart navodi sliku iz jednog francuskog lista, koji prikazuje crnca u vojnikoj
uniformi kako salutira francuskoj zastavi. Oznaitelj ovog mita jeste ono to vidimo na
fotografiji. Meutim, crnac koji salutira francuskoj zastavi u vreme kada se francuske kolonije
bore za nezavisnost, nesumnjivo govori jo neto vie govori o opravdanosti francuske
imperijalnosti, o tome kako svi graani dobrovoljno slue Imperiji. Na ovom primeru se dobro
vidi kako mit koristi oznaitelja, oduzima mu njegovu istorijsku konkretnost.

Da bi ovaj sistem bio jo jasniji, moramo slediti Barta u jo dubljem poniranju u odnos meu
pomenutim lanovima. Bart raljanjuje oznaitelja mita, tanije posmatra ga sa dva aspekta. On
se moe sagledati kao poslednji lan prvog stepena ili kao prvi lan drugog. U prvom sluaju,
Bart ga naziva smislom, a u drugom formom. Kada mit preuzima znak, on mu suspenduje
smisao, koristi ga kao formu u koju treba uliti drugi smisao. Bart, meutim, naglaava da mit ne
oduzima smisao u potpunosti, jer mu je on potreban. On ga samo preoblikuje, krivi.

Oznaitelj mita pojavljuje se na dvosmislen nain: on je u isti mah i smisao i forma, pun s jedne
strane a prazan s druge.4

Jednostavnije reeno, mit koristi crnca koji salutira da bi mu pridodao svoje znaenje,
opravdanje imperijalnosti. U tom smislu, pomenuta slika nije simbol, ona zadrava svoju ivotnu
konkretnost onoliko koliko je mitu potrebno da se odri. Kako bi Bart rekao, crnac je previe
prisutan da bi bio simbol, izdaje se za bogatu, proivljenu, spontanu, nedunu, nespornu sliku.5

4 Isto, str. 190.

5 Isto, str. 191.
to se tie oznaenog, Bart ga u ovom sluaju naziva pojmom. To je, uslovno reeno, onaj drugi,
preoblikovani smisao koji mit pridaje formi, oznaitelju. Iz pomenutog primera vidimo da pojam
moe biti dosta irokog opsega. Deak koji salutira govori o opravdanju francuske imperijalnosti,
o tome kako se svi graani, pa i crnci, oseaju kao graani Francuske, kako joj odano slue i
kako su, na kraju krajeva, sloboda, bratstvo i jednakost vrednosti na kojima Imperija poiva i
koje vae za sve njene graane. Pojam mita, dakle, ukljuuje istorijski kontekst, tako to priziva
razne asocijacije. Meutim, njegovo je znaenje, stoga, u velikoj meri zamagljeno, neodreeno.

Takoe, pojam se moe okarakterisati i kao intencija, on je pokreta iskazivanja mita. 6 Za

onoga ko deifruje mit, sam pojam predstavlja ne samo njegovo znaenje, ve i razlog zbog koga
je napravljen. To znai da je, donekle, mit ipak neodvojiv od odreene instance ili odreene
svesti koja ima svoje namere. Kao to smo na poetku napomenuli, ta se svest ne mora striktno
povezati sa odreenim osobama na vlasti ili u medijima, jer je ona ireg opsega od toga.
Meutim, njeno delovanje je u skladu sa namerama odreene klase. To je ono na emu Bart
insistira, a ime emo se mi pozabaviti u sledeem delu rada.

6 Isto, str. 192.

JAVNI I MEDIJSKI GOVOR

Moda i najvei doprinos Bartove teorije jeste ukazivanje na jezik kao sredstvo manipulacije.
Mitologije su danas aktuelne barem u istoj meri, ako ne i veoj, kao u vreme kada su objavljene.
U sutini, Bartovo seciranje javnog govora nije mnogo vie od jednog stanja budnosti,
obazrivosti prema sadrajima koji nas sa svih strana okruuju.

Zapravo, glavno oruje mita i jeste u njegovoj sposobnosti da se prikrije, da se ne obznanjuje kao
mit. Takoe, znaenje koje mit proizvodi po pravilu se predstavlja kao prirodno. Zbog toga je
itanje Barta osposobljavanje za itanje medija, politikog i javnog govora. Svedoci smo
svakodnevnog obasipanja raznim znakovima koje primamo zdravo za gotovo. Odreeni
pojmovi su, sa jedne strane, toliko prisutni u medijima, dok su, u isto vreme, potpuno neprimetni,
u smislu da ne izazivaju polemiku i preispitivanje. Sutina mita i jeste u tome da se ne
predstavlja kao provokativan, njegova forma moe da privlai panju, ali nain na koji on govori
neto je vie od obavetenja on obznanjuje istinu koja se podrazumeva, koja se ne dovodi u
pitanje. Mit po ovim osobinama jeste autoritaran, ali ne u onom nasilnom i, pre svega, vidljivom
smislu. On toliko ne namee, ne poziva nas da ga kritiki gledamo, koliko se ini kao oduvek
prisutan i, stoga, izvan polemike.

Ukoliko uzmemo govor politiara kao primer, preteno onih koji su trenutno na vlasti, videemo
da u njemu postoji odreen korpus pojmova koji se ponavljaju bez kritikog prosuivanja, ak
bez prethodnog definisanja. Ukoliko uzmemo za primer Srbiju, moemo u nedogled navoditi
veliki broj za deifrovanje veoma podsticajnih primera, bilo da oni dolaze iz nacionalistike
retorike devedestih godina ili postpetooktobarsih promena. Zanimljivo je da se i sam termin
devedesetih u Srbiji posle dvehiljadite godine koristio za sve samo ne u svom doslovnom,
prvostepenom smislu po kome oznaava vremenski period.

Kao to smo napomenuli, zajedniko za sve ove znake mitskog govora jeste njihova, uslovno
reeno, neutralnost, sposobnost da se prikau kao istine o kojima se ne polemie. Otuda i
naizgled zauujue odsustvo kritike rasprave o nekim kljunim pitanjima naeg drutva, kao
to su na primer Evropska unija ili Kosovo. Ovim pojmovima oduzeta je istorijska konkretnost,
zanemaruje se njihova realna vrednost. Oba ova pojma, to se tie javnog govora, postoje
maglovito, pomou njih se odrava, ovakvo ili onakvo, trenutno stanje svesti drutva. ak i ako
moe delovati da esto potenciranje ovih pojmova u javnom diskursu vodi ka osveivanju i
sagledavanju problema, to nije sluaj. Da se posluimo Bartovim esejom, mit ne prikriva stvari,
ali o njima govori jezikom mistifikacije.

Mit ne porie stvari, njegova funkcija je, naprotiv, da o njima govori; on ih jednostavno
proiava, ini ih nevinim, utemeljuje u prirodi i u venosti, daje im jasnou koja nije jasnoa
objanjenja, ve jasnoa injeninog iskaza7

Mit ima jednu paradoksalnu osobinu da pojmu u isto vreme oduzima i proiruje znaenje. Sa
jedne strane, kao oznaitelj, odreena stvar biva redukovana, uproenja, njoj se oduzima njena
konkretnost i, kao to smo videli, koristi se kao forma. Sa druge strane, mit proizvodi maglovito
znaenje koje se, stoga, otvara da u sebe primi razne asocijacije koje poivaju na trenutnim
okolnostima. Kao u sluaju crnca koji salutira, forma je ispraenjena od konkretnog znanja o
onome to predstavlja, ali u sebe prima jedno drugo znanje. Bitno je rei da povodom ovoga,
Bart napominje da je ono to se smeta u pojam manje je stvarno a vie izvesno poznavanje
onog stvarnog; prelazei sa smisla na formu, slika gubi znanje da bi bolje primila znanje
sadrano u pojmu.8

To Bartovo manje stvarno znanje odgovara onome to smo nazvali maglovito znaenje. Ono je
toliko neodreeno da je zaista otvoreno za razne asocijacije. Meutim, ne treba ovo pobrkati sa
otvorenou za tumaenje koje sreemo na primer kod poetskih slika. Za razliku od mita, poetska
slika poziva na tumaenje, ona obznanjuje svoju otvorenost. U sluaju mita, pre se radi o jednoj
preutnoj otvorenosti, tanije nedefinisanosti koja pokuava da se predstavi kao oigledna
injenica. Tako da se i asocijacije ne mogu razvijati u pregrt pravaca. Moe se rei da su to vie
klice asocijacija nego razvijene misli, one su suspendovane posle granice gde poinje zapitanost.
i to to ih ima vie govori pre o zamagljenosti pojma nego o njegovom znaenjskom bogatstvu.

Glavni problem medijske komunikacije krije se upravo u tome to se predstavlja kao svima
jasna. Neprestano multipliciranje odreenih znakova stvara utisak meusobnog razumevanja.
Meutim, mi samo prepoznajemo znakove koje smo ve videli, mi ih i sami preuzimamo i

7 Isto,str. 219. (podvlaenje J.M.)

8 Isto, str. 192.
koristimo, ali ipak nismo sigurni da znamo ta znae. ini se da je ova pojava neto to se moe
pridodati na Bartov koncept, neto to bi bio sledei stepen mitologizacije.

Naime, Bart je mit definisao kao govor koji odrava trenutno politiko stanje, koji izobliava
smisao, ali koji ipak podrazumeva odreeni stepen razumevanja. On u sutini jeste podvala, jer
odreene vrednosti buroaskog drutva uspostavlja kao prirodne, naturalizuje ih. Taj govor se
moe demistifikovati, deifrovati. Tako se otkriva njegovo znaenje, ali i njegova intencija.
Meutim, postavlja se pitanje da li se moe govoriti o takvom stepenu zamagljenosti znakova
kojima se ak i ne moe odrediti intencija, tanije ija je intencija neprestano mistifikovanje,
zbunjivanje, stvaranje utiska da smisao postoji, dok, zapravo, iza tog oznaitelja stoji praznina.

U svakom sluaju, sigurno je da se komunikacija putem medija odvija, na neki nain, mimo nae
svesti, iako deluje kao direktan napad na nju. Kako se, onda, boriti protiv takvog naina
komunikacije, a samim tim i protiv drutvenog sistema koga ta komunikacija odrava?
POKUAJI SUBVERZIJE

Otpor mitskom jeziku moemo posmatrati sa dva aspekta kao ulazak u direktno obraunavanje
sa njim, to podrazumeva upuenost na sam mitski jezik, i odbijanje takve komunikacije. Ovaj
drugi aspekt daleko je tei i podrazumeva se da on ne moe biti konstantno opredeljenje
pojedinca koji neminovno uestvuje u drutvu. Pod tim drugim aspektom podrazumevamo
odreena polja u kojima jezik moe da se odupre mitologizovanju. Dakle, prvi aspekt se svodi na
borbu, a drugi na nepristajanje i neuestvovanje.

Za prvi sluaj paradigmatian je primer samog Barta. On sebe definie kao mitologa, dakle kao
oveka koji prouava mitove. Otpor mitu se tako uspostavlja kao njihovo deifrovanje,
ukazivanje na njihovu pravu prirodu. Demistifikovanje mitova u sutini jeste jedan pogled na
svet, stanje budnosti i opreza prema svim moguim sadrajima kojima nas drutvo obasipa. Ne
treba posebno naglaavati da je ovo zapravo ideoloka pozicija. Mitolog se stavlja nasuprot
vladajue ideologije koja proizvodi svoje mitove i tako odrava stanje drutva koje joj odgovara.
Mitologov zadatak je da ukae na konstrukciju mita, da razoblii njegovu nameru i tako objasni
da ono to mit pokuava da nam porui nije nekakva vanvremenska istina, prirodno stanje, ve
politiki poredak koji je istorijski i konkretan. Sumirajui definiciju mita Bart e rei:

Sada je mogue upotpuniti semioloku definiciju mita u buroaskom drutvu: mit je

depolitizovani govor.9

Mitolog, dakle, ide u suprotnom pravcu od onog po kome se kree mit. On poinje kao intencija,
koja je politika, da bi zadobio formu kojom prikriva svoju nameru. Mitolog taj proces okree,
vraa se intenciji koja stoji iza forme. Ukazuje na politiku nameru i funkciju takvog govora.

Da bi se bavili mitologijama, moramo dobro poznavati kontekst, biti pronicljivi i nepoverljivi

prema bilo kom sadraju. Jasno je da to nije lak zadatak i da je, moda, i osuen na uzaludnost,
jer nemogue je u potpunosti se izboriti sa mitom. On je kao korov, neprestano i brzo se razvija,
ulanava se, nadovezuje se na samog sebe. U tom smislu, postavlja se i jedno bitno pitanje da li
je mitolog u potpunosti imun na mitski govor, da li se i on slui njim?

9 Isto, str. 211.

Odgovor je nesumnjivo potvrdan. Mitski govor nije uvek stvar medija i javnosti. Mi se u
privatnoj, svakodnevnoj komunikaciji sluimo mitovima. Kao to smo na poetku napomenuli,
mit je, pre svega, osobina samog jezika koja je neodvojiva od komunikacije bilo koje vrste. U
tome se krije glavna problematika Bartove teorije. On mit definie kao osobinu jezika, da bi se
onda, na drugom nivou, njime pozabavio kao mehanizmom u slubi politike. Naravno, moe se
rei da je sve politika, pa i naa privatna komunikacija. To, u nekom smislu, i jeste tano iako
moe zvuati preterano. Zbog toga, nekim itaocima Bartova teorija moe delovati usiljeno, jer
veza izmeu neega to je isto jeziko pitanje i politike nije neto to se podrazumeva. Takoe,
kada Bart uspostavi emu po kome se mit razvija, svakome postaje jasno da je mit toliko skopan
sa jezikom da je njegov neodvojivi deo, pa da se, stoga, mi verovatno svakodnevno sluimo
njim, a da, pritom, toga nismo ni svesni. Pored toga, postavlja se pitanje da li se sama Bartova
teorija slui mitovima. I na ovo pitanje odgovor je verovatno potvrdan, ali ono nije sada predmet
naeg razmatranja. Naveli smo ove primere, samo kako bi skicirali problem sa kojima se
moemo sretati u prouavanju mitova i da ukaemo na veoma bitnu stvar ne treba u potpunosti
verovati ni samim mitolozima.

Bartovo prouavanje mitova znaajno je na jo jednom nivou. Ne samo to razotkriva mitove, on

pokuava da pronae i neke optije obrasce po kojima funkcionie propaganda. Prvi u nizu tih
obrazaca je pojava koju Bart naziva vakcina. To je postupak koji nam je poznat, kada, na primer,
vlast priznaje neke svoje greke ili doputa odreene kritike, kako bi se zapravo odbranila od
vee i radikalnije subverzije. Vakcina, u svesti graana, kompenzuje oseaj nezadovoljstva i elje
za pobunom i tako blokira i odlae akciju. Podrazumeva se da, ako je vlast neto priznala, nema
vie potrebe za napadima na nju. U sutini, radi se o prevari, koja poiva na nekoj vrsti
metonimije, po kojoj manje zlo zamenjuje vee, postaje simbol svega loeg. Objanjavajui kako
funkcionie vakcina, Bart se koristi lingivistikim i psihoanalitikim terminima. On e rei kako
se kolektivno imaginarno imunizuje ubrizgavanjem male koliine priznatog zla; na taj se nain
brani od opasnosti subverzije koja bi mogla da se proiri.10

Termin kolektivno imaginarno odlino odgovara onome to Bart opisuje i u njemu se moda
najbolje oslikava spoj svega onoga to smo do sada pokuali da poveemo, pitanje jezika,
graana, politike i propagande. Ovaj pojam nam govori da postoji odreeni potencijal ljudske

10 Isto, str. 220. (podvueno J.M.)

svesti i to na kolektivnom nivou, koji trai znakove, koji se ne zadovoljava obinom,
prvostepenom komunikacijom. Na tom nivou se stvaraju predstave. Oigledno Bart smatra da se
na tom nivou nalaze i potencijali za subverzivno delovanje, za pobunu. Zbog toga se kolektivno
imaginarno od strane vlasti imunizuje, titi od bolesti.

Svako subverzivno delovanje danas mora biti svesno ovoga i u skladu sa tim osmiljavati svoje
zahteve. U suprotnom, moe se desiti da, iako to ne ele, pobunjenici postanu instrument u slubi
vlasti, sredstvo vakcinacije.11

Iz svega navedenog, izvodi se zakljuak da je borba mitologa konstantna i uvek aktivna. Poto
mit, po svojoj prirodi, tei okamenjivanju jezika, a sa njim i okamenjivanju vrednosti koje
ideologija uspostavlja, zadatak mitologa je neprestana razgradnja, dekonstrukcija takvog govora.
Mitologov zadatak, jednostavno reeno, svodi se na obuavanje ljudi da i sami ponu da
prepoznaju mitove. Podrazumeva se da bi takvo drutvo onda trebalo da prui vei otpor.

Druga vrsta subverzije tie se drugaije vrste govora od mitskog. Koji to govor ima potencijal da
se u potpunosti otrgne mitu i da mu se na taj nain suprostavi?

Bart se u Mitologijama nije mnogo bavio ovim pitanjem, iako se ono na nekim mestima u ovoj
knjizi moe naslutiti. Poetski jezik ili jezik umetnosti uopte moe biti to potencijalno, isto
polje. Ako kao primer uzmemo modernu poeziju, koja svoj pun zamah doivljava u vreme kada
Bart pie Mitologije, videemo da se ona u velikoj meri bazira upravo na revoluciji u jeziku.
Poevi od avangarde, pre svega od nadrealistikih eksperimenata, moderna poezija posle
Drugog svetskog rata dostie svoju punu zrelost, programsku samosvest koja se moe definisati
kao otpor automatizaciji jezika. Naravno, jezik u irem smislu biva dekonstruisan i u drugim
umetnostima, poput modernistikog filma koji se protivi klasinoj narativnoj dramaturgiji
holivudskog obrasca.

Ovo je, dakle, jedna druga vrsta subverzije kojoj predmet interesovanja nije razgradnja mitova,
jer se ona njima i ne bavi, nije upuena na njih. Ona je pokuaj stvaranja drugaijeg govora od
onoga koji dominira u javnosti. Ako pojednostavimo stvari, moemo rei da je takva subverzija
11 Bart, pored vakcine, navodi jo niz obrazaca po kojima se odvija sistem propaganda. Meutim, u ovom radu
nemamo prostora za detaljnije obrazlaganje svakog od njih, te samo ukazujemo na njihovo psotojanje za one koji bi
da se detaljnije pozabave ovom tematikom.
borba protiv kliea, koji u sutini nisu nita drugo do ono to Bart naziva mitovima. Isto kao i
Bartov mit, klie se predstavlja kao neosporna injenica, kao vanvremenska istina. Poesto emo
uti kako je moderna umetnost nerazumljiva, pa zbog toga je ak i iritantna iroj publici. Takva
reakcija zapravo je kljuni efekat takve subverzije. Drugaijim jezikom, umetnost udara u sam
temelj ideologije, u njen jezik, dovodei u pitanje njegov dominantni status.

Meutim, problem i sa ovakvom subverzivnou moe nastati onda kada takva praksa sama
postane mit. Besomuna reprodukcija modernistikog stila i dovela je do njegove krize i
stadijuma istroenosti, u onom trenutku kada je sama nerazumljivost postala oznaitelj takvog
tipa umetnosti. Zbog toga se i avangarda moe posmatrati dvostruko, u poetku kao revolucija, a
kasnije kao samodopadljiva igra, rekonstrukcija avangardnog stila. Zapravo tu se deava neto
slino kao i sa leviarskim i revolucionarnim pokretima kada dou do nekakve vlasti.

Bart je pokuao da govori i o mitovima levice, mada je isticao kako levica, po svojoj prirodi, nije
sklona stvaranju mitova, jer joj nedostaje mo fabulacije. Sutina buroaske mitologije sastoji
se u prikrivanju svog buroaskog porekla, dok se revolucija obznanjuje kao revolucija i zbog
toga gubi sposobnost mitskog govora. Iz dananje perspektive, ovaj stav nam moe delovati
previe blagonaklono, jer smo mi danas i te kako svesni svih mitova koje je stvorila sama levica.
Tako da ovaj stav moda treba proiriti tvrdnjom da ni levica ni desnica nisu imune na mitove,
nego da se radi samo o poziciji na kojoj se nalaze. Stvaranje mitova zavisi u velikoj meri od
posedovanja moi. Poznato je da su drutvena ureenja zasnovana na levim idejama i te kako
koristila medije u kreiranju poeljne slike i ouvanja trenutnog poretka. Zakljuak je, dakle, da
su i ideologije, kao i umetnike prakse, sklone okamenjivanju, pokuaju da ostanu dominantne,
iako su nekada poele kao revolucionarne.

Bart, meutim, nije toliko oduevljen ni samim umetnikim praksama koje imaju za cilj
stvaranje drugaijeg jezika od onoga kojim se slui buroazija. On ukazuje na jedan mogui
problem u vezi sa tim, a to je svojevrsna zatvorenost u sam jezik, pa e rei kako ono to
avangarda ne podnosi u buroaziji jeste njen jezik, a ne njen status. 12 U ovom Bartovom stavu
moemo prepoznati odjeke one uvene polemike na knjievnoj levici koje su u to vreme bile i te
kako aktuelne. Postavlja se pitanje, dakle, koliko je ova vrsta subverzije praktino delotvorna,
koliko menja stanje u drutvu, a koliko ostaje zatvorena u sopstvene polje delovanja. Stvaranje

12 Isto, str. 210.

drugaijeg tipa jezika u sutini i jeste neka vrsta eskapizma, te se tadanji napadi ovakav tip
stvaranja karakterisali kao formalizam. Meutim, iz dananje perspektive se ini da ni konkretna
drutvena aktivnost nije uinila mnogo vie na menjanju stanja u drutvu, pa takvi zahtevi od
umetnosti deluju jo neosnovaniji. Avangardna umetnost svoje potencijale iscrpljuje u
provokaciji publike, time to joj nudi jedan drugaiji jezik, sve ostalo izlazi iz domena umetnosti.

ini se da bi neka saradnja izmeu politike i umetniek borbe bila najdelotvornija, ali do toga
teko dolazi. Bart e kritikovati upravo nedostatak sluha jednih za borbu drugih. Oni koji se bore
jezikom, esto nisu svesni svog ideolokog usmerenja, dok oni koji se bave ideologijom i
politikom, oni koji se na taj nain bore protiv buroazije proputaju da dubinski osude njene
predstave: esto ak idu tako daleko da ih dele sa njom.13

ZAKLJUAK

13 Isto, str. 210.

Nedostatak osveenosti prema predstavama buroazije govori zapravo o snazi dominantnog
jezika. U ovome se krije i najvei kvalitet Bartove teorije, ukazivanje na teko savladiv problem
kako se boriti protiv vladajue ideologije kada smo u velikoj meri prinueni da govorimo
njenim jezikom.

Da li je borba uopte mogua dok se sluimo istim jezikom? To je, po naem miljenju, kljuno
pitanje koje postavljau Bartove Mitologije. Odgovor je jo uvek neizvestan. U ovom radu smo
pokuali da predstavimo Bartovu teoriju i poveemo je sa optim pitanjem medijske i javne
komunikacije, koja je neodvojiva od politike i moi.

Stie se utisak da je trenutno stanje u medijima i drutvu jo kompleksnije nego u vreme Barta,
ali da njegova teorija ni malo nije zbog toga izgubila na aktuelnosti. Naprotiv, kako se sa
pojavom interneta drastino rairio prostor za svaku vrstu govora, Mitologije su aktuelnije nego
ikada. Zbog toga, smernice za budue istraivanje, koje svakako zahteva daleko vee napore,
moe biti upravo pitanje jezika na internet u kojoj meri internet podstie, a u kojoj moda,
suprotno, spreava stvaranje mitova. Da li pluralizam miljenja, koji se navodi kao jedan od
najbitnijih kvaliteta interneta, moe biti poetak neto ozbiljnije dekostrukcije mitova ili e se
oni razvijati i veim intenzitetom, pritom na vrlo komplikovanije naine koje takav tip
komunikacije sa sobom nosi?