ZAKON

O SPREAVANJU NASILJA U PORODICI

I. UVODNE ODREDBE
Predmet Zakona
lan 1.
Ovim zakonom ureuje se spreavanje nasilja u porodici i postupanje
dravnih organa i ustanova u spreavanju nasilja u porodici i pruanju zatite i
podrke rtvama nasilja u porodici.
Ovaj zakon ne primenjuje se na maloletna lica koja uine nasilje u porodici.
Cilj Zakona
lan 2.
Cilj ovog zakona je da na opti i jedinstven nain uredi organizaciju i
postupanje dravnih organa i ustanova i time omogui delotvorno spreavanje nasilja
u porodici i hitnu, blagovremenu i delotvornu zatitu i podrku rtvama nasilja u
porodici.

Spreavanje nasilja u porodici, neposredna opasnost od nasilja u

porodici, nasilje u porodici
lan 3.
Spreavanje nasilja u porodici sastoji se od skupa mera kojima se otkriva da li
preti neposredna opasnost od nasilja u porodici i skupa mera koje se primenjuju kada
je neposredna opasnost otkrivena.
Neposredna opasnost od nasilja u porodici postoji kada iz ponaanja
mogueg uinioca i drugih okolnosti proizlazi da je on spreman da u vremenu koje
neposredno predstoji po prvi put uini ili ponovi nasilje u porodici.
Nasilje u porodici, u smislu ovog zakona, jeste akt fizikog, seksualnog,
psihikog ili ekonomskog nasilja uinioca prema licu sa kojim se uinilac nalazi u
sadanjem ili ranijem branom ili vanbranom ili partnerskom odnosu ili prema licu sa
kojim je krvni srodnik u pravoj liniji, a u pobonoj liniji do drugog stepena ili sa kojim
je srodnik po tazbini do drugog stepena ili kome je usvojitelj, usvojenik, hranjenik ili
hranitelj ili prema drugom licu sa kojim ivi ili je iveo u zajednikom domainstvu.

Primena ovog zakona na odreena krivina dela

lan 4.
Ovaj zakon primenjuje se i na saradnju u spreavanju nasilja u porodici (l. 24
27) u krivinim postupcima za krivina dela:
1) proganjanje (lan 138a Krivinog zakonika);
2) silovanje (lan 178. Krivinog zakonika);
3) obljuba nad nemonim licem (lan 179. Krivinog zakonika);
4) obljuba nad detetom (lan 180. Krivinog zakonika);
5) obljuba zloupotrebom poloaja (lan 181. Krivinog zakonika);
6) nedozvoljene polne radnje (lan 182. Krivinog zakonika);
 2

7) polno uznemiravanje (lan 182a Krivinog zakonika);

8) podvoenje i omoguavanje vrenja polnog odnosa (lan 183. Krivinog
zakonika);
9) posredovanje u vrenju prostitucije (lan 184. Krivinog zakonika);
10) prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i
iskoriavanje maloletnih lica za pornografiju (lan 185. Krivinog zakonika);
11) navoenje deteta na prisustvovanje polnim radnjama (lan 185a
Krivinog zakonika);
12) zaputanje i zlostavljanje maloletnog lica (lan 193. Krivinog zakonika);
13) nasilje u porodici (lan 194. Krivinog zakonika);
14) nedavanje izdravanja (lan 195. Krivinog zakonika);
15) krenje porodinih obaveza (lan 196. Krivinog zakonika);
16) rodoskvrnue (lan 197. Krivinog zakonika);
17) trgovina ljudima (lan 388. Krivinog zakonika);
18) druga krivina dela, ako je krivino delo posledica nasilja u porodici.
Ovaj zakon se primenjuje i na pruanje zatite i podrke rtvama krivinih
dela iz stava 1. ovog lana (u daljem tekstu: krivina dela odreena ovim zakonom).

Primena drugih propisa

lan 5.
Ako ovim zakonom nije drugaije odreeno, na spreavanje nasilja u porodici,
u postupcima protiv uinilaca krivinih dela odreenih ovim zakonom i na pruanje
zatite i podrke rtvama nasilja u porodici i rtvama krivinih dela odreenih ovim
zakonom primenjuju se Krivini zakonik, Zakonik o krivinom postupku, Zakon o
parninom postupku, Porodini zakon i Zakon o policiji.

Disciplinska odgovornost
lan 6.
Nepostupanje sudija, javnih tuilaca i zamenika javnih tuilaca u rokovima koji
su odreeni ovim zakonom predstavlja disciplinski prekraj.

II. NADLENI ORGANI I USTANOVE

lan 7.
Za spreavanje nasilja u porodici i pruanje zatite i podrke rtvama nasilja u
porodici i rtvama krivinih dela odreenih ovim zakonom nadleni su policija, javna
tuilatva, sudovi opte nadlenosti i prekrajni sudovi, kao nadleni dravni organi, i
centri za socijalni rad, kao ustanove.
Pored nadlenih dravnih organa i centara za socijalni rad, u spreavanju
nasilja u porodici, preko davanja pomoi i obavetavanja o nasilju, kao i pruanju
podrke rtvama nasilja uestvuju i druge ustanove u oblasti deje, socijalne zatite,
obrazovanja, vaspitanja i zdravstva (u daljem tekstu: dravni organi i ustanove
nadlene za primenu ovog zakona), kao i tela za rodnu ravnopravnost na nivou
lokalnih samouprava.
Podrku rtvama nasilja u porodici i rtvama krivinih dela odreenih ovim
zakonom mogu da prue i druga pravna i fizika lica i udruenja.
 3

Policija
lan 8.
Rukovodilac podrune policijske uprave odreuje policijske slubenike koji su
zavrili specijalizovanu obuku, da bi spreavali nasilje u porodici i pruali zatitu
rtvama nasilja (u daljem tekstu: nadleni policijski slubenik).

Javno tuilatvo
lan 9.
U svakom javnom tuilatvu, osim onih posebne nadlenosti, javni tuilac
odreuje zamenike javnog tuioca koji su zavrili specijalizovanu obuku da bi
ostvarivali nadlenosti javnog tuilatva u spreavanju nasilja u porodici i gonjenju
uinilaca krivinih dela odreenih ovim zakonom.

Sudovi
lan 10.
Predsednik svakog suda opte nadlenosti i prekrajnog suda odreuje sudije
koje su zavrile specijalizovanu obuku da sude u predmetima spreavanja nasilja u
porodici i za krivina dela odreena ovim zakonom.
Kao predmeti spreavanja nasilja u porodici smatraju se postupci za
produenje hitne mere, postupci za odreivanje mera zatite od nasilja u porodici
predvienih Porodinim zakonom (u daljem tekstu: mere zatite od nasilja u porodici)
i prekrajni postupci za prekraje predviene ovim zakonom (lan 36).

Centar za socijalni rad

lan 11.
Rukovodilac svakog centra za socijalni rad odreuje meu zaposlenima u
centru tim strunjaka da pomau u spreavanju nasilja u porodici i pruaju podrku
rtvama nasilja.

III. POSTUPAK
Opta pravila
lan 12.
Dravni organi i ustanove nadlene za primenu ovog zakona duni su da
brzo, delotvorno i koordinisano spreavaju nasilje u porodici i vrenje krivinih dela
odreenih ovim zakonom i da prue rtvi zatitu, pravnu pomo i psihosocijalnu i
drugu podrku radi njenog oporavka, osnaivanja i osamostaljivanja.
a) Spreavanje nasilja u porodici
Prijava i prepoznavanje nasilja u porodici
lan 13.
Svako mora da policiji ili javnom tuiocu prijavi bez odlaganja nasilje u
porodici ili neposrednu opasnost od njega.
Dravni i drugi organi, organizacije i ustanove obavezni su da neodlono
prijave policiji ili javnom tuiocu svako saznanje o nasilju u porodici ili neposrednoj
opasnosti od njega.
Nadleni dravni organi i centri za socijalni rad (l. 8 11) duni su da u
okviru svojih redovnih poslova prepoznaju nasilje u porodici ili opasnost od njega.
 4

Prepoznavanje moe da proizae iz prouavanja prijave koju je bilo kome

podnela rtva nasilja, uoavanjem tragova fizikog ili drugog nasilja na rtvi i drugih
okolnosti koje ukazuju na postojanje nasilja u porodici ili neposredne opasnosti od
njega.
Javni tuilac kome je prijavljeno nasilje ili neposredna opasnost od njega,
duan je da prijavu odmah prosledi policijskim slubenicima, da bi oni o tome
obavestili nadlenog policijskog slubenika (lan 14. stav 1).

Postupanje policijskih slubenika

lan 14.
Policijski slubenici duni su da odmah obaveste nadlenog policijskog
slubenika o svakom nasilju u porodici ili neposrednoj opasnosti od njega, bez obzira
kako su za to saznali, i imaju pravo da, sami ili na zahtev nadlenog policijskog
slubenika, dovedu mogueg uinioca u nadlenu organizacionu jedinicu policije,
radi voenja postupka.
Zadravanje u nadlenoj organizacionoj jedinici policije radi voenja postupka
moe trajati najdue osam asova.
Tokom postupka u nadlenoj organizacionoj jedinici policije mogui uinilac
mora da se poui i da mu se omogui kontakt i korienje usluga branioca i pravne
pomoi u skladu sa Ustavom i zakonima Republike Srbije.

Postupanje nadlenog policijskog slubenika

lan 15.
Nadleni policijski slubenik mora da moguem uiniocu koji je doveden u
nadlenu organizacionu jedinicu policije prui priliku da se izjasni o svim bitnim
injenicama, da prikupi potrebna obavetenja od drugih policijskih slubenika, odmah
proceni rizik neposredne opasnosti od nasilja u porodici (u daljem tekstu: procena
rizika) i da, pod uslovima odreenim ovim zakonom (lan 17. stav 1), izrekne hitnu
meru za spreavanje nasilja u porodici (u daljem tekstu: hitna mera).
Ako mogui uinilac nije doveden u nadlenu organizacionu jedinicu policije,
nadleni policijski slubenik procenjuje rizik odmah kada primi od policijskih
slubenika obavetenje o nasilju ili neposrednoj opasnosti od njega.
Pre okonanja procene rizika, nadleni policijski slubenik moe, po potrebi,
zatraiti miljenje centra za socijalni rad.

Procena rizika
lan 16.
Procena rizika zasniva se na dostupnim obavetenjima i odvija se u to
kraem roku.
Pri proceni rizika naroito se vodi rauna o tome da li je mogui uinilac ranije
ili neposredno pre procene rizika uinio nasilje u porodici i da li je spreman da ga
ponovi, da li je pretio ubistvom ili samoubistvom, poseduje li oruje, da li je mentalno
bolestan ili zloupotrebljava psihoaktivne supstance, da li postoji sukob oko
starateljstva nad detetom ili oko naina odravanja linih odnosa deteta i roditelja koji
je mogui uinilac, da li je moguem uiniocu izreena hitna mera ili odreena mera
zatite od nasilja u porodici, da li rtva doivljava strah i kako ona procenjuje rizik od
nasilja.
Nadleni policijski slubenik odmah dostavlja sva dostupna obavetenja o
nasilju u porodici ili neposrednoj opasnosti od njega i procenu rizika ako ona
 5

ukazuje na neposrednu opasnost od nasilja osnovnom javnom tuiocu na ijem

podruju se nalazi prebivalite, odnosno boravite rtve, centru za socijalni rad i
grupi za koordinaciju i saradnju.
Ako nadleni policijski slubenik ustanovi postojanje opasnosti koja nije
neposredna, sva dostupna obavetenja o nasilju u porodici ili opasnosti od njega i
svoju procenu rizika dostavlja osnovnom javnom tuiocu i centru za socijalni rad.

Hitne mere
lan 17.
Ako posle procene rizika ustanovi neposrednu opasnost od nasilja u porodici,
nadleni policijski slubenik donosi nareenje kojim izrie hitnu meru uiniocu koji je
doveden u nadlenu organizacionu jedinicu policije (lan 15. stav 1).
Hitne mere su: mera privremenog udaljenja uinioca iz stana i mera
privremene zabrane uiniocu da kontaktira rtvu nasilja i prilazi joj.
Nareenjem mogu da se izreknu obe hitne mere.
Nareenje sadri: naziv organa koji ga donosi, podatke o licu kome se izrie
hitna mera, vrstu hitne mere koja se izrie i njeno trajanje, dan i as izricanja hitne
mere i obavezu lica kome je izreena hitna mera da se po njenom isteku javi
policijskom slubeniku koji je izrekao.
Nareenje se uruuje licu kome je hitna mera izreena. Ako ono odbije prijem
nareenja, nadleni policijski slubenik sastavlja o tome beleku, ime se smatra da
je nareenje urueno.
Nadleni policijski slubenik dostavlja nareenje, odmah posle njegovog
uruenja, osnovnom javnom tuiocu na ijem podruju se nalazi prebivalite,
odnosno boravite rtve, centru za socijalni rad i grupi za koordinaciju i saradnju, a
rtva nasilja pismeno se obavetava o vrsti hitne mere koja je izreena.

Postupanje javnog tuioca

lan 18.
Posle prijema obavetenja, procene rizika i nareenja, osnovni javni tuilac
prouava obavetenja i vrednuje procenu rizika nadlenog policijskog slubenika.
Ako posle toga ustanovi neposrednu opasnost od nasilja u porodici, duan je
da sudu podnese predlog da se hitna mera produi, u roku od 24 asa od asa
uruenja nareenja licu kome je izreena hitna mera.
Uz predlog, osnovni javni tuilac dostavlja sudu i procenu rizika nadlenog
policijskog slubenika, svoje vrednovanje njegove procene rizika i druge dokaze koji
ukazuju na neposrednu opasnost od nasilja u porodici.

Postupanje suda u prvom stepenu

lan 19.
Predlog da se hitna mera produi podnosi se osnovnom sudu na ijem
podruju se nalazi prebivalite, odnosno boravite rtve, a o predlogu odluuje sudija
pojedinac.
Sud produava hitnu meru ako posle vrednovanja procene rizika nadlenog
policijskog slubenika, vrednovanja procene rizika koje je uinio osnovni javni tuilac,
ocene priloenih dokaza i tvrdnji iz predloga osnovnog javnog tuioca i ocene
izjanjenja lica kome je hitna mera izreena, ustanovi neposrednu opasnost od
nasilja u porodici, inae odbija predlog kao neosnovan.
 6

Reenje o predlogu donosi se bez odravanja roita, u roku od 24 asa od

prijema predloga da se hitna mera produi.

alba protiv reenja osnovnog suda

lan 20.
Osnovi javni tuilac i lice kome je izreena hitna mera mogu protiv reenja
osnovnog suda podneti albu viem sudu, u roku od tri dana od dana prijema
reenja, a preko osnovnog suda koji je doneo reenje.
Osnovni sud duan je da albu i sve spise predmeta prosledi viem sudu u
roku od 12 asova od prijema albe.
O albi odluuje vee vieg suda od troje sudija, u roku od tri dana od dana
kada je primilo albu od osnovnog suda.
Vii sud moe odbiti albu i potvrditi reenje osnovnog suda ili usvojiti albu i
preinaiti reenje osnovnog suda. On ne moe ukinuti reenje osnovnog suda i
predmet vratiti osnovnom sudu na ponovno postupanje.
alba ne odlae izvrenje reenja osnovnog suda.
Na postupak odluivanja o produavanju hitne mere shodno se primenjuje
zakon kojim se ureuje parnini postupak, ako ovim zakonom nije drugaije
odreeno.

Trajanje hitnih mera

lan 21.
Hitna mera koju izrie nadleni policijski slubenik traje 48 asova od
uruenja nareenja.
Sud moe hitnu meru produiti za jo 30 dana.
Ako bude produena hitna mera privremenog udaljenja uinioca iz stana, lice
kome je izreena moe da u pratnji policijskih slubenika uzme iz stana neophodne
line stvari.

b) Posebne odredbe o krivinom postupku

Obaveza prijavljivanja krivinog dela
lan 22.
Lice koje ima saznanja o izvrenom krivinom delu odreenom ovim
zakonom duno je da to prijavi policiji ili javnom tuiocu.

Hitnost u odluivanju o merama za obezbeenje prisustva

okrivljenog
lan 23.
U krivinom postupku koji se vodi za krivina dela odreena ovim zakonom,
sud je duan da u roku od 24 asa odlui o predlogu javnog tuioca za odreivanje
mere zabrane prilaenja, sastajanja ili komuniciranja sa odreenim licem i
poseivanja odreenih mesta, mere zabrane naputanja boravita i mere zabrane
naputanja stana.
 7

IV. SARADNjA U SPREAVANjU NASILjA U PORODICI

Lica odreena za vezu
lan 24.
Lica odreena za vezu imenuju se u policijskoj upravi, osnovnom i viem
javnom tuilatvu, osnovnom i viem sudu i centru za socijalni rad.
Imenuje ih rukovodilac policijske uprave, javni tuilac, predsednik suda i
rukovodilac centra za socijalni rad, iz reda nadlenih policijskih slubenika i sudija i
zamenika javnih tuilaca koji su zavrili specijalizovanu obuku, i zaposlenih u centru
za socijalni rad.
Lica odreena za vezu svakodnevno razmenjuju obavetenja i podatke bitne
za spreavanje nasilja u porodici, otkrivanje, gonjenje i suenje za krivina dela
odreena ovim zakonom i za pruanje zatite i podrke rtvama nasilja u porodici i
rtvama krivinih dela odreenih ovim zakonom.
Ministar nadlean za unutranje poslove, ministar nadlean za poslove
pravosua i ministar nadlean za poslove porodine zatite sporazumno propisuju
nain razmenjivanja obavetenja i podataka izmeu lica odreenih za vezu.

Grupa za koordinaciju i saradnju

lan 25.
Na podruju svakog osnovnog javnog tuilatva obrazuje se grupa za
koordinaciju i saradnju.
Ona razmatra svaki sluaj nasilja u porodici koji nije okonan pravosnanom
sudskom odlukom u graanskom ili krivinom postupku, sluajeve kada treba da se
prui zatita i podrka rtvama nasilja u porodici i rtvama krivinih dela iz ovog
zakona, izrauje individualni plan zatite i podrke rtvi i predlae nadlenom javnom
tuilatvu mere za okonanje sudskih postupaka.
Grupa za koordinaciju i saradnju odrava sastanke najmanje jednom u 15
dana, a o toku sastanka vodi zapisnik.
Sastancima mogu, po potrebi, prisustvovati predstavnici obrazovnih, vaspitnih
i zdravstvenih ustanova i Nacionalne slube za zapoljavanje, predstavnici drugih
pravnih lica i udruenja i pojedinci koji pruaju zatitu i podrku rtvama.
Grupa za koordinaciju i saradnju donosi poslovnik o radu kojim se blie
ureuje njen nain rada i odluivanja.

Sastav grupe za koordinaciju i saradnju

lan 26.
Grupu za koordinaciju i saradnju ine predstavnici osnovnih javnih
tuilatava, policijskih uprava i centara za socijalni rad, sa podruja za koje se grupa
obrazuje.
lanove grupe za koordinaciju i saradnju imenuju rukovodioci organa, iz reda
zamenika osnovnog javnog tuioca koji su zavrili specijalizovanu obuku i nadlenih
policijskih slubenika i zaposlenih u centrima za socijalni rad koji rade na sluajevima
nasilja u porodici.
Grupom za koordinaciju i saradnju predsedava lan grupe iz reda zamenika
osnovnog javnog tuioca.
 8

Ako je za gonjenje uinilaca krivinih dela odreenih ovim zakonom nadleno

vie javno tuilatvo, vii javni tuilac imenuje svog zamenika, koji je zavrio
specijalizovanu obuku, da uestvuje u radu grupe i njome predsedava.

Pravilnik o saradnji
lan 27.
Ministar nadlean za poslove pravosua, ministar nadlean za unutranje
poslove i ministar nadlean za poslove porodine zatite sporazumno donose
pravilnik o saradnji, kojim se blie ureuju meusobna prava.
Pravilnikom o saradnji odreuju se obaveze i saradnja dravnih organa i
ustanova nadlenih za primenu ovog zakona pri spreavanju nasilja u porodici i
pruanju zatite i podrke rtvama nasilja u porodici i rtvama krivinih dela
odreenih ovim zakonom.

V. OBUKA
Specijalizovana obuka
lan 28.
Nadleni policijski slubenici i javni tuioci, zamenici javnih tuilaca i sudije
koji primenjuju ovaj zakon duni su da zavre specijalizovanu obuku prema
programu koji donosi Pravosudna akademija.
Specijalizovanu obuku sprovodi Pravosudna akademija za javne tuioce,
zamenike javnih tuilaca i sudije, u saradnji sa drugim strunim ustanovama i
organizacijama, a za policijske slubenike specijalizovanu obuku sprovodi
Kriminalistiko-policijska akademija.
Po zavrenoj specijalizovanoj obuci, Pravosudna akademija i Kriminalistiko-
policijska akademija izdaju polaznicima obuke sertifikate o zavrenoj obuci.
Izdavanje i obrazac sertifikata blie se ureuju aktom Pravosudne akademije i
Kriminalistiko-policijske akademije.

VI. ZATITA I PODRKA RTVAMA NASILjA U PORODICI I

RTVAMA KRIVINIH DELA ODREENIH OVIM ZAKONOM
Pravo na obavetenje
lan 29.
Dravni organi i ustanove nadleni za primenu ovog zakona duni su da u
prvom kontaktu sa rtvom nasilja u porodici ili rtvom krivinog dela iz ovog zakona
daju rtvi potpuna obavetenja o organima, pravnim licima i udruenjima koji joj
pruaju zatitu i podrku, na nain i na jeziku koji rtva nasilja razume.

Pravo na besplatnu pravnu pomo

lan 30.
rtva nasilja u porodici i rtva krivinog dela iz ovog zakona ima pravo na
besplatnu pravnu pomo, prema posebnom zakonu.

Individualni plan zatite i podrke rtvi

lan 31.
Po prijemu procene rizika kojom je ustanovljena neposredna opasnost od
nasilja u porodici, grupa za koordinaciju i saradnju izrauje individualni plan zatite i
 9

podrke rtvi, koji sadri celovite i delotvorne mere zatite i podrke rtvi, ali i drugim
lanovima porodice kojima je podrka potrebna.
U izradi individualnog plana zatite i podrke rtvi uestvuje i rtva, ako to eli
i ako to dozvoljava njeno emotivno i fiziko stanje.
Mere zatite moraju da prue bezbednost rtvi, da zaustave nasilje, spree
da se ono ponovi i zatite prava rtve, a mere podrke da omogue da se rtvi prui
psihosocijalna i druga podrka radi njenog oporavka, osnaivanja i osamostaljivanja.
Individualnim planom zatite i podrke rtvi odreuju se izvrioci konkretnih
mera i rokovi za njihovo preduzimanje, kao i plan praenja i procene delotvornosti
planiranih i preduzetih mera.
Individualni plan zatite i podrke rtvi izrauje se i za rtve krivinih dela iz
ovog zakona.

VII. EVIDENCIJA PODATAKA O SLUAJEVIMA NASILjA U

PORODICI
Evidencije
lan 32.
Nadlena policijska uprava vodi evidencije o prijavljenim sluajevima nasilja u
porodici i o izricanju i izvrenju hitnih mera i izvrenju mera zatite od nasilja u
porodici.
Evidencija policijske uprave sadri:
1) podatke o prijavljenim sluajevima nasilja u porodici (uesnici dogaaja,
vreme, mesto, prikupljene izjave, okolnosti sluaja, podaci o moguoj rtvi i dr.);
2) podatke o prijavljenom moguem uiniocu (ime, prezime, jedinstveni
matini broj graana, adresa prebivalita ili boravita, podatke o ranije odreenim
merama zatite od nasilja u porodici);
3) podatke o proceni rizika i nazive organa kojima je procena rizika
dostavljena;
4) podatke o izricanju hitnih mera (datum i broj nareenja o izricanju hitnih
mera, njihovo trajanje i vreme poetka njihovog trajanja);
5) podatke o produenju i izvrenju hitnih mera (broj i datum reenja
osnovnog suda o produenju hitnih mera, podaci o izvrenju hitnih mera);
6) podatke o izvrenju mera zatite od nasilja u porodici.
Osnovni sud vodi evidenciju o svojim odlukama o predlozima za produenje
hitnih mera i o odreenim merama zatite od nasilja u porodici.
Evidencija osnovnog suda o predlozima za produenje hitnih mera sadri:
1) podatke o licu kome je produena hitna mera (ime, prezime, jedinstveni
matini broj graana, adresa prebivalita ili boravita, podatke o ranije odreenim
merama zatite od nasilja u porodici);
2) broj i datum reenja kojim je produena hitna mera;
3) broj i datum reenja kojim je odbijen predlog da se produi hitna mera;
4) podatke o albi protiv reenja donetog o predlogu za produenje hitnih
mera;
5) podatke o odluci donetoj po albi.
 10

Evidencija osnovnog suda o odreenim merama zatite od nasilja u porodici

sadri:
1) podatke o licu kome je odreena mera zatite od nasilja u porodici (ime,
prezime, jedinstveni matini broj graana, adresa prebivalita ili boravita, podatke o
ranije odreenim merama zatite od nasilja u porodici);
2) podatke o odluci suda o odreivanju mera zatite od nasilja u porodici
(broj i datum odluke, vrsta mere koja je odreena i njeno trajanje);
3) podatke o albi na odluku suda o odreivanju mera zatite od nasilja u
porodici;
4) podatke o odluci donetoj po albi;
5) podatke o produenju, odnosno prestanku mera zatite od nasilja u
porodici.
Osnovno javno tuilatvo vodi evidenciju o predlozima za produenje hitnih
mera i zahtevima za odreivanje mera zatite od nasilja u porodici.
Evidencija osnovnog javnog tuilatva sadri:
1) podatke o licu za koje je predloeno produenje hitnih mera (ime,
prezime, jedinstveni matini broj graana, adresa prebivalita ili boravita, podatke o
ranije odreenim merama zatite od nasilja u porodici);
2) podatke o produenju hitnih mera (datum i broj predloga za produenje
hitnih mera, naziv suda kojem je predloeno produenje hitnih mera, odluka suda po
predlogu javnog tuioca, podaci o odluci po albi);
3) podatke o podnoenju tube za odreivanje mera zatite od nasilja u
porodici;
4) vrsta mere zatite od nasilja u porodici ije se odreivanje trai;
5) podatke o odluci suda povodom tube za odreivanje mere zatite od
nasilja u porodici (broj i datum odluke, vrsta mere koja je odreena i trajanje mere);
6) podatke o produenju i prestanku mere zatite od nasilja u porodici.
Nadleni centar za socijalni rad vodi evidenciju o primeni individualnih
planova zatite i podrke rtvi.
Evidencija centra za socijalni rad sadri:
1) ime, prezime, jedinstveni matini broj graana i adresu prebivalita,
odnosno boravita rtve;
2) podatke o individualnom planu zatite i podrke rtvi;
3) podatke o planiranim merama zatite rtve;
4) podatke o planiranim merama podrke rtvi;
5) podatke o izvriocima konkretnih mera zatite i podrke i rokovima za
njihovo preduzimanje;
6) podatke o planu praenja i proceni delotvornosti planiranih i preduzetih
mera.
Evidencije policijskih uprava, osnovnih sudova, osnovnih javnih tuilatava i
centara za socijalni rad vode se u elektronskom obliku i ine Centralnu evidenciju o
sluajevima nasilja u porodici (u daljem tekstu: Centralna evidencija), koju vodi
Republiko javno tuilatvo.
 11

Podaci mogu da se unesu u Centralnu evidenciju samo uz korienje

odgovarajuih zatienih pristupnih ifri.
Podaci se uvaju u evidencijama i u Centralnoj evidenciji deset godina i posle
toga briu.

Pristup evidenciji
lan 33.
Pristup podacima iz Centralne evidencije dozvoljen je samo u svrhu
ostvarivanja nadlenosti predvienih ovim zakonom i uz korienje zatienih
pristupnih ifri.
Zamenik javnog tuioca koji ostvaruje nadlenosti javnog tuilatva u
spreavanju nasilja u porodici i gonjenju uinilaca krivinih dela odreenih ovim
zakonom (lan 9) ima pravo na pristup svim podacima iz Centralne evidencije.
Nadleni policijski slubenik ima pravo na pristup Centralnoj evidenciji samo u
delu koji sadri podatke iz evidencija podrunih policijskih uprava i nadlenih centara
za socijalni rad, nadleni sudovi samo u delu koji sadri podatke iz evidencija koje
vode osnovni sudovi, a nadleni centri za socijalni rad samo u onom delu koji
sadri podatke iz evidencija koje vode centri za socijalni rad.

Zatita podataka o linosti

lan 34.
Dravni organi i ustanove nadlene za primenu ovog zakona duni su da tite
podatke o linosti, prema zakonu kojim se ureuje zatita podataka o linosti.
Za prikupljanje podataka sadranih u evidencijama nije potreban pristanak
lica na koje se podaci odnose.

VIII. PRAENjE PRIMENE ZAKONA

Savet za suzbijanje nasilja u porodici
lan 35.
Vlada obrazuje Savet za suzbijanje nasilja u porodici (u daljem tekstu: Savet),
koji prati primenu ovog zakona i poboljava koordinisanje i delotvornost spreavanja
nasilja u porodici i zatitu od nasilja u porodici.
lanove Saveta ine predstavnici dravnih organa i ustanova nadlenih za
primenu ovog zakona.
Savet moe, po potrebi, ukljuiti u rad i predstavnike naunih i drugih strunih
institucija i udruenja ija je delatnost povezana sa zatitom od nasilja u porodici.
Sastav, nain rada i odluivanje Saveta blie se ureuje aktom Vlade o
obrazovanju Saveta.

IX. KAZNENE ODREDBE

Prekraji
lan 36.
Kaznom zatvora do 60 dana kaznie se za prekraj lice koje prekri hitnu
meru koja mu je izreena ili produena.
Novanom kaznom od 50.000 dinara do 150.000 dinara kaznie se za
prekraj odgovorno lice u dravnom i drugom organu, organizaciji i ustanovi koje
 12

policiji ili javnom tuiocu neodlono ne prijavi ili ne reaguje na prijavu ili opstruira
prijavljivanje ili reagovanje na svako saznanje o nasilju u porodici ili neposrednoj
opasnosti od njega (lan 13. stav 2).
Osuujua presuda za prekraj iz stava 1. ovog lana moe se izvriti pre
njene pravnosnanosti, prema Zakonu o prekrajima.

X. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

Rok za donoenje podzakonskih propisa
lan 37.
Podzakonski propisi predvieni ovim zakonom donee se u roku od tri
meseca od stupanja ovog zakona na snagu, izuzev akta koje donose grupe za
koordinaciju i saradnju koji e se doneti u roku od 30 dana od dana njihovog
obrazovanja.

Rok za obrazovanje grupa za koordinaciju i saradnju i Saveta i

imenovanje lica odreenih za vezu
lan 38.
Do dana poetka primene ovog zakona obrazovae se grupe za koordinaciju i
saradnju i Savet i imenovae se lica odreena za vezu.

Zavrna odredba
lan 39.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Slubenom
glasniku Republike Srbije, a primenjuje se od 1. juna 2017. godine.