Naziv predmeta:

Broj dok.: 1.4.

POSTUPCI ZAVARIVANJA I OPREMA
ZA ZAVARIVANJE Datum:oktobar, 2011.
Autor:
Elektrini luk Revizija: 1

PROGRAM

Fizika luka (nastajanje elektrinog luka, glavne oblasti luka, stabilnost luka), Promena napona du
luka, Stvaranje toplote na anodi i katodi, Karakteristike luka (DC-AC) i kontrola, Raspodela
temperature u luku i njeni uticaji, Uticaj magnetnih polja, Ogranienja primene.
 Naziv dokumenta:
Broj dok.: 1.4.
Elektrini luk
Strana 1 od 18

UVOD

Elektri~ni luk je stabilno elektri~no pra`njenje (usmereno kretanje elektrona)

kroz jonizovani vazduh ili gas. Da bi vazduh bio jonizovan u njemu moraju da postoje
elektroni i joni, koji svojim usmerenim kretanjem obezbe|uju protok elektri~ne struje.
Elektroni i joni u vazduhu nastaju kao posledica procesa koji se odvija pri
uspostavljanju elektri~nog luka. Ovaj proces mo`e da se objasni u osnovnim crtama na
primeru uspostavljanja luka kratkim spojem, {to se koristi kod E postupka (dodir
elektrode i osnovnog metala, sl. 1-5.1). Zbog mikroskopskih neravnina na dodirnim
povr{inama, sl. 1-5.1, kontakt i protok struje se uspostavlja na veoma maloj povr{ini,
gustina struje je veoma velika, pa se dodatni i osnovni materijal tope gotovo trenutno,
a delimi~no i isparavaju. Dejstvom jakog elektri~nog polja, stvorenog naponom
praznog hoda (uklju~en izvor struje, ali strujno kolo jo{ nije uspostavljeno), atomi
metalnih para gube elektrone koje privla~i pozitivna elektroda (anoda), dok preostali
deo atoma (pozitivni jon) privla~i katoda, sl. 1-5.2. Istovremeno mehanizmom
termi~ke jonizacije katoda po~inje da emituje elektrone, koji se kre}u velikom
brzinom (104 cm/s) prema anodi. Pri kretanju elektroni se sudaraju sa okolnim ato-
mima i molekulima, stvaraju}i tako nove elektrone i jone, ~ije usmereno kretanje odr-
`ava elektri~ni luk. U me|uvremenu elektroda se odmi~e na pogodno rastojanje, pro-
ces uspostavljanja luka je zavr{en i postignuto je stabilno stanje u strujnom kolu koje
~ine izvor struje, elektroda, luk i osnovni metal. Pri tom temperatura u elektri~nom
luku dosti`e (kod E postupka) 6000oC, odnosno oko 4200oC (na anodi) i 3600oC (na
katodi), {to obezbe|uje efikasno topljenje osnovnog i dodatnog metala.

Kineti~ka energija potrebna za probijanje energetske barijere, nastaje na tri

razli~ita na~ina:
Termoelektri~nom emisijom
Auto-elektri~nom emisijom
Foto- elektri~nom emisijom

Elektri~no polje u luku ubrzava elektrone i jone u suprotnim smerovima. Kako je

brzina elektrona znatno ve}a od brzine jona, mo`e da se smatra da je njihov doprinos
'protoku' struje znatno ve}i. Usled stalnog sudaranja elektrona sa jonima i atomima,
oni gube deo energije, tako da se energija i temperatura svih ~estica ujedna~ava. Time
se posti`e termodinami~ka ravnote`a, odnosno svaka ta~ka u stubu luka je
okarakterisana nekom temperaturom.
Proces disocijacije gasa (vazduha), koji je u po~etku u molekularnom stanju, je
uslovljen zagrevanjem na temperaturu izme|u 4000 i 8000 K. Ovaj proces je pra}en
apsorpcijom velike koli~ine toplote {to pove}ava energiju koju apsorbuje luk. Kada
temperatura dostigne 10000 K po~inje jonizacija (atomi se raspadaju na elektrone i
jone). Kada temperatura pre|e 20000 K jonizacija je intenzivna, {to dodatno pove}ava
apsorpciju energije u luku.
Kada se temperatura sni`ava de{ava se obrnut proces, koji se zove rekombinacija,
a sastoji se u spajanju elektrona i jona u atome i molekule. Pri tome se apsorbovana
energija emituje du` stuba luka, u radijalnom pravcu od centra prema omota~u luka.
prema tome, elektri~ni luk mo`e da se smatra termi~kim izvorom definisanim
maksimalnom temperaturom i radijalnim gradijentom temperature, koji mo`e da
 Naziv dokumenta:
Broj dok.: 1.4.
Elektrini luk
Strana 2 od 18

dostigne odre|enu gustinu energije. Zahvaljuju}i takvim karakteristikama elektri~ni

luk je naj~e{}e kori{}en izvor energije za zavarivanje.
Novije tehnologije obrade metala, rzavijene poslednjih godina, koriste
koncentrisanije izvore toplote kao {to laserski i elektronski snop ili plazma. U plazma
generatorima luk ne gori slobodno, ve} je veoma ograni~en intenzivnim hla|enjem
perifernih slojeva stuba luka, ~ime se pove}ava radijalni gradijent temperature. Time
je otvoren put ka osvajanju novih tehnologija obrade kao {to su rezanje, zavarivanje i
nano{enje prevlaka kod onih metala koji nisu mogli da se obrade oksi-acetilenskim
plamenom ili elektri~nim lukom.
Bitna razlika izme|u elektri~ne struje u metalnim provodnicima i u elektri~nom
luku je da se u prvom slu~aju struja dobija kao posledica kretanja elektrona, dok se u
drugom slu~aju prisusutvo kre}u i joni, pri ~emu dolazi do me|usobne razmene
energije zbog sudaranja jona i elektrona. Elektroni ubrzani elektri~nim poljem luka
mogu da prodru u anodu, ali joni ne mogu da napuste anodu. Zbog toga u okolini
anode dolazi do gomilanja elektrona, tj. nastaje zona negativnog naelektrisanja - zona
anodnog prelaza, koja je ozna~ena anodnim padom napona U a (sl. 1-4.3). Da bi na-
pustio katodu elektron mora da savlada energetsku barijeru. Pri tome u okolini katode
nastaje pozitivno naelektrisanje koje je ozna~eno katodnim padom napona U k (sl. 1-
4.3) zona katodnog prelaza. Gustina struje na katodi je izme|u 10 i 1000 A/mm2 a na
anodi izme|u 1 i100 A/mm2.
S obzirom na karakteristi~an pad napona u elektri~nom luku mogu da se uo~e tri
razli~ite oblasti: katodna (2), anodna (4) i stub luka (3), sl. 1-4.3. Stub luka nije u di-
rektnom kontaktu ni sa anodom ni sa katodom, ve} je od njih odvojen u`arenim oblas-
tima koje se zovu anodna i katodna mrlja, sl. 1-4.3, pozicije (1) i (5). U atmosferi stuba
luka se nalaze elektroni, kao i pozitivni i negativni joni, koji su ukupno elektri~no
neutralni. U oblasti katodne mrlje osloba|aju se elektroni, potrebni za odr`avanje
struje u stubu luka. Du`ina katodne mrlje je pribli`no 10-5 cm, anodne mrlje 10-3 cm, a
vrednosti katodnog (U k ) i anodnog (U a ) pada napona su date u tab. 1-4.2. Na osnovu
vrednosti katodnog i anodnog pada napona za razli~ite metale, date za razli~ite ja~ine
struje i gasne sredine, mo`e da se zaklju~i da gasna sredina ima znatno ve}i uticaj od
ja~ine struje, tj. da za{titni gasovi kao {to su Ar i CO 2 zna~ajno smanjuju katodni i
anodni pad napona. Ukupni pad napona u luku, U l , definisan je izrazom
U l = U k +U sl +U a
gde je U sl pad napona u stubu luka. Ukupni pad napona i du`ina luka su povezani
izrazom - Ajrtonova jedna~ina
C + Dl
Ui = A + B l +
In
A,B,C,D konstante
l - du`ina luka
n broj zavisan od temperature anode
ili
Ui=A+Bl
gde je A koeficijent anodnog i katodnog pada napona, koji ne zavisi od du`ine luka l, a
B srednji pad napona po jedinici du`ine luka.
 Naziv dokumenta:
Broj dok.: 1.4.
Elektrini luk
Strana 3 od 18

Zona katodnog prelaza Zona anodnog prelaza

10 mm
-4
0,5 mm

Stub el.luka
Slika 1-4.1. [ema uspostavljanja
luka Slika 1-4.2. Elektri~ni luk - {ematski prikaz

Da bi se ostvarila jonizacija vazduha potrebno je utro{iti odre|enu energiju, koja

je za razli~ite materijale odre|ena tzv. potencijalom jonizacije, tab. 1-4.1. Potencijal jo-
nizacije je najni`i za zemnoalkalne metale, a najvi{i kod gasova kao {to je azot (tab. 1-
4.1). Zbog niskog potencijala jonizacije zemnoalkalni metali se dodaju oblozi elektro-
de da bi stabilizovali elektri~ni luk kod E postupka.
Tabela 1-4.1. Potencijal jonizacije za neke materijale
elemenat K Na Al Ca Fe C H2 O2 W N2
potencijal jonizacije (V) 4,3 5,1 6,0 6,1 7,8 11,2 13,5 13,6 14,0 14,5

S obzirom na karakteristian pad napona u elektrinom luku mogu da se uoe tri

razliite oblasti: katodna (2), anodna (4) i stub luka (3), sl. 5.3. Stub luka nije u
direktnom kontaktu ni sa anodom ni sa katodom, ve je od njih odvojen uarenim
oblastima koje se zovu anodna i katodna mrlja, sl. 5.3, pozicije (1) i (5). U atmosferi
stuba luka se nalaze elektroni, kao i pozitivni i negativni joni, koji su ukupno
elektrino neutralni. U oblasti katodne mrlje oslobaaju se elektroni, potrebni za
-5
odravanje struje u stubu luka. Duina katodne mrlje je priblino 10 cm, anodne
-3
mrlje 10 cm, a vrednosti katodnog (U ) i anodnog (U ) pada napona su date u tab.
k a
5.2. Na osnovu vrednosti katodnog i anodnog pada napona za razliite metale, date za
razliite jaine struje i gasne sredine, moe da se zakljui da gasna sredina ima znatno
vei uticaj od jaine struje, tj. da zatitni gasovi kao to su Ar i CO znaajno smanjuju
2
katodni i anodni pad napona.
 Naziv dokumenta:
Broj dok.: 1.4.
Elektrini luk
Strana 4 od 18

Ukupni pad napona u luku, U , definisan je izrazom

l
U = U +U +U (5.1)
l k sl a
gde je U pad napona u stubu luka. Ukupni pad napona i duina luka su povezani
sl
izrazom
U =a+bl (5.2)
l
gde je a koeficijent anodnog i katodnog pada napona, koji ne zavisi od duine luka l, a
b srednji pad napona po jedinici duine luka.

Elektrini luk se, u smislu zavisnosti napona luka od jaine struje, ne ponaa kao
klasini provodnici, to znai da za njega Omov zakon ne vai. Zbog toga je potrebno
poznavati statiku karakteristiku elektrinog luka, odnosno zavisnost napona od jaine
struje, koja je na sl. 5.4 data za dve duine luka, l i l . Znajui da je toplotna mo luka
1 2
proporcionalna naponu i jaini struje, moe da se zakljui da luk vee duine (l ) ima
1
veu toplotnu mo. Zavisnost napona od jaine struje pokazuje tri razliite oblasti u
ponaanju luka - I oblast u kojoj napon opada sa porastom jaine struje, II oblast u
kojoj je napon priblino konstantan, i III oblast gde napon raste sa porastom jaine
struje. Nelinearna zavisnost napona luka od jaine struje je posledica razliitog
ponaanja pojedinih oblasti luka pri porastu jaine struje.
 Naziv dokumenta:
Broj dok.: 1.4.
Elektrini luk
Strana 5 od 18

ELEKTRI^NI LUK JEDNOSMERNE STRUJE

U stubu luka jednosmerne struje postoji velika razlika u lokalnim vrednostima

intenziteta elektri~nog polja. Bez ula`enja u fizi~ne osnove ove pojave, slede}e
~injenice treba imati u vidu, sl. 1-4.3:
Ispred katode postoji elektri~no polje koje na relativno malom rastojanju proizvodi
pad napona U K .
Veliki intenzitet elektri~nog polja uslovljava 'izvla~enje' elektrona iz katode i
njihovo ubrzavanje, {to je pra}eno intenzivnom jonizacijom i nastankom fotona.
Ova oblast na po~etku elektri~nog luka se zove katodna mrlja (to je oblast visoke
temperature i intenzivne emisije elektrona).
Ispred anode tako|e postoji pad napona U A , koji je znatno manji od katodnog
pada napona.
Stub luka ima kvazi-neutralno pona{anje i mali intenzitet elektri~nog polja, koja
zavisi od intezoteta struje i uslova hla|enja luka.

Stabilnost elektri~nog luka jednosmerne struje

Da bi se osigurala stabilnost elektri~nog luka jednosmerne struje, sl. 1-4.5,

neophodno je uvesti ograni~avaju}i otpornik u kolo zavarivanja, tako da spoljna
karakteristika izvora, ( kriva 1 ) mora da prese~e (krivu 2), tj. stati~ku karakteristiku
luka. Izme|u dve prese~ne ta~ke P 1 i P 2 , samo P 2 obezbe|uje stabilnost elektri~nog
luka (sl. 1-4.5b). Za stati~ke uslove va`i:
U=R.i+u
koja zadovoljava obe ta~ke, P 1 i P 2 . Za dina~ke uslove promena ja~ine struje je
definisana jedna~inom:
di di
U = R i + L + u ili L = U R i u
dt dt
Sa sl. 1.5-5 se vidi da je ta~ka P 1 nestabilna, a ta~ka P 2 stabilna. Za promeljive
vrednosti ja~ine struje u blizini i 1 (P 1 ) dobija se:
di
i < i1 ; za L < 0 , ja~ina struje, i, ima tendenciju smanjenja do nule;
dt
di
i > i1 ; za L > 0 , ja~ina struje, i, ima tendenciju pove}enja do i 2 ;
dt

Slika 1-4.5.
 Naziv dokumenta:
Broj dok.: 1.4.
Elektrini luk
Strana 6 od 18

Za promeljive vrednosti ja~ine struje u blizini i 2 (P 2 ) dobija se:

di
i > i2 ; za L < 0 , ja~ina struje, i, ima tendenciju smanjenja do nule;
dt
di
i < i2 ; za L > 0 , ja~ina struje, i, ima tendenciju pove}enja do i 2 ;
dt
Prema tome, u dinami~kom re`imu rada ja~ina struje divergira u odnosu na i 1 u
blizini ta~ke P 1 , a u blizini ta~ke P 2 konvergira ka i 2 .

U nekim industrijskim primenama, npr. elektrolu~no zavarivanje, neophodno je

da spoljna karakeristika izvora struje bude sa prakti~no konstantom ja~inom struje da
bi se dobio presek sa stati~ko karakteristikom luka.

ELEKTRI^NI LUK NAIZMENI^NE STRUJE

Postojanje elektri~nog luka naizmeni~ne struje je dinami~ki proces, jer se

vrednosti ja~ine struje i napona luka menjaju tokom vremena.
Fizi~ke pojave (elektri~ne i terma~ke), u luku naizmeni~ke struje imaju izvesne
specifi~nosti koje bitno uti~u na stabilnost i na funkcionisanje izvora struje za
zavarivanje. Kod naizmeni~ne struje, polaritet izvora se menja zavisno od frekvencije
struje prolaze}i 2 puta kroz nulu u svakom periodu.
Elektri~ni luk se smatra nelinearnim otpornikom u elektri~nom kolu sa
nesinusoidalnim naponom.

Slika 1-4.6.

Po{to se elektri~ni luk naizmeni~ne struje gasi pri svakom prolaskom kroz nulu i
ponovo uspostavi u slede}oj poluperiodi, javljaju se procesi dejonizacije gasova i
smanjenje provodljivosti. Pri promeni polariteta, ja~ina struje menja intenzitet i smer,
a tako|e i naelektrisane ~estice, {to uslovljava rekombinaciju nekih od njih.
Istovremeno se smanjuje temperatura aktivnih ta~aka elektroda, posebno na radnom
komadu. Usled zna~ajnog smanjenja elektri~ne provodnosti u prostoru luka, njegovo
ponovno uspostavljanje posle ga{enja zahteva napon ve}i od napona luka:
U S = U us > U l
Ako izvor sturje ne obezbe|uje dovoljno visok napon za uspostavljanje luka, stub
luka }e se ohladiti i dejonizovati. Isto se de{ava pri pove}anju du`ine luka.
Kada se ja~ina struje menja veoma brzo, jonizacije ne mo`e da je prati zbog
inercije, pa se prethodno opisane pojave ne de{avaju u potpunosti (npr. luk se gasi pri
prolasku kroz nulu). Oblik stati~ke karakteristike luka naizmeni~ne struje je identi~an
 Naziv dokumenta:
Broj dok.: 1.4.
Elektrini luk
Strana 7 od 18

luku jednosmerne struje, s tim da je za istu ja~inu strujke i istu du`inu luka napon ve}i,
U l (NS)>U l (JS). Eksperimenatlno je utvr|eno da ja~ina struje i napon luka nisu
sinusoidalni.
Elektri~ni luk je stabilan ako se prose~ne vrednosti parametara ne menjaju. Sta-
bilnost luka naizmeni~ne struje je kompleksan problem kome se pristupa sa razli~itih
ta~aka gledi{ta kod ru~nog elektrolu~nog zavarivanja (sa oblo`enom elektrodom),
elektrolu~nog zavarivanja pod pra{kom, elektrolu~nog zavarivanja u za{titi gasa,
automatskog zavarivanja.

Slika 1-4.7

Na sl. 1-4.7 je prikazana funkcionalna karakteristika luka u slu~aju ru~nog

elektrolu~nog zavarivanja. Sli~no jednosmernog struji, karakteristika izvora struje se~e
karakteristiku luka u 2 ta~ke - A 1 i A 2 , pri ~emu je samo A 2 stabilna ta~ka.

REGULACIJA ELEKTRI^NOG LUKA

Pri zavarivanju topljivom elektrodom, elektri~ni luk mora da bude iste du`ine. Da
bi se to postiglo elektroda mora da se dodaje u metalnu kupku istom brzinom kojom
luk topi elektrodu. Kod ru~nog zavarivanja to radi zavariva~, a kod mehanizovanog
zavarivanja, regulacija je elektri~na, na jedan od dva na~ina:

'Spoljna' regulacija - U regulacija

Du`ina luka se pode{ava promenom napona luka. Ako se du`ina luka pove}a,
napon se tako|e pove}ava, pa se pove}ava i brzina dotura `ice. Ako se du`ina luka
smanji, napon se tako|e smanjuje, pa se smanjuje i brzina dotura `ice. Pri tome je
ja~ina struje pribli`no konstantna, {to zna~i da izvor ima strmo padaju}u
karakteristiku. Ovakva regulacija ima inerciju pa mo`e da se koristi samo za male
brzine dotura `ice (manje od 4 m/min), {to pokriva uobi~ajeni EPP postupak.
'Unutra{nja' regulacija - I regulacija
U ovom slu~aju elektri~ni luk treba da bude konstantne du`ine u nekom opsegu
promenljive ja~ine struje. Stoga je potrebno da brzina dodavanja `ice bude podesiva.
U slu~aju MIG postupka brzina zavarivanja zavisi od radnih uslova, pre~nika `ice i
prose~ne ja~ine struje, i iznosi 2 do 12 m/min. Za takvu regulaciju izvor struje mora da
ima krutu (ravnu) karakteristiku.
 Naziv dokumenta:
Broj dok.: 1.4.
Elektrini luk
Strana 8 od 18

Ako korektno pode{eni MIG luk postane du`i, napon }e porasti. Izvor struje }e u
slu~aju velikog porasta napona davati smanjenu ja~inu struje pa }e se smanjiti brzina
topljenja `ice. Po{to brzina dodavanja `ice ostaje ista (pode{ena je na konstantnu
vrednost za prose~nu ja~inu struje), luk }e se podesiti na optimalnu du`inu (skratiti)
jer je brzina topljenja smanjena. Bitno za ovaj na~in regulacije du`ine luka je da mala
promena napona prpoizvodi veliku promenu ja~ine struje. Dobar izvor struje treba da
reaguje na promenu napona od 5 V sa promenom ja~ine struje oko 100 A.

PRENOS DODATNOG MATERIJALA KROZ ELEKTRI^NI LUK

Mehanizam prenosa dodatnog metala kroz elektri~ni luk je vrlo komplikovan i jo{
uvek nerazja{njen u potpunosti, ali se zna da uklju~uje slede}e bitne pojave: gravi-
taciju, povr{inski napon, magnetno polje oko luka, pritisak od strujanja gasova i
pritisak plazme, sl. 1-4.8.

Elektromagnetna sila (pin~)

Povr{inski napon
Strujanje gasova

Pritisak plazme
Gravitacija

Slika 1-4.8.

Uticaj elektromagnetne sile (upro{}eno)

~vrsto
~vrsto
te~no
te~no

Slika 1-4.9.
 Naziv dokumenta:
Broj dok.: 1.4.
Elektrini luk
Strana 9 od 18

Gravitacija uvek deluje nadole, {to zna~i da, osim u horizontalnom polo`aju, ome-
ta proces prenosa dodatnog metala.
Povr{inski napon u po~etnoj fazi te`i da stvori kapljicu sfernog oblika i spre~ava
njeno odvajanje od elektrode, a kada se kapljica odvoji i do|e u metalnu kupku spre-
~ava njeno razlivanje, {to poma`e zavarivanje u prinudnim polo`ajima. Sila povr{in-
skog napona zavisi od viskoziteta rastopljenog metala.
Magnetno polje oko elektri~nog luka (provodnika), proizvodi elektrodinami~ku
silu. U slu~aju provodnika konstantnog preseka ova sila deluje samo u radijalnom
pravcu, a u slu~aju provodnika promenljivog preseka, kakav je rastopljeni vrh elektro-
de, osim radijalne postoji i aksijalna komponenta. Smer dejstva radijalne komponente
elektrodinami~ke sile je prema osi provodnika, {to izaziva su`enje preseka kapljice
(tzv. "pin~ efekt", sl. 1-4.9 i 1-4.10), dok aksijalna komponenta deluje u smeru prenosa
dodatnog metala, a intenzitet sile je proporcionalan kvadratu ja~ine struje, sl. 1-4.10.
Stoga se pove}anjem ja~ine struje poja~ava pin~ efekt i olak{ava prenos dodatnog
metala, ali se tako|e pove}ava i rasprskavanje dodatnog metala.
Od pritiska plazme nastaje sila koja uti~e na oblik metalne kupke i metala {ava
kod zavarivanja jednosmernom strujom. Naime, kada je elektroda na negativnom polu
ova sila deluje u pravcu prenosa dodatnog metala, stvaraju}i udubljenje u metalnoj
kupki, i obrnuto, kada je elektroda na pozitivnom polu, sila od pritiska plazme deluje
suprotno kretanju dodatnog metala, stvaraju}i ispup~enje, sl. 1-4.11.

Koli~ina toplote koja se iz elektri~nog luka dovodi na komad u jedinici vremena

zove se STVARNA TOPLOTNA SNAGA LUKA q. To je toplota neposredno
oslobodena sa katodne ili anodne mrlje i predate random komadu.
Na~ini prelaza istopljenog metala su:
- KAPLJI^ASTI ( prelaz sa prskanjem ) kapljice su po obliku i veli~ini
razli~ite i krecu se haoti~no
- PRELAZ SA AKSIJALNIM PRSKANJEM kapljice istopljenog metala
su pravilnog oblika, istog pre~nika i idu u nizu
- KRATKOSPOJENI PRELAZ nema odvajanja kapljica, istopljeni
material stalno te~e
- PULSIRAJU^I PRELAZ vrsta prelaza koja je kombinacija prve dve
vrste prelaza

Stabilnost elektrinog luka zavisi od vrste struje. Kod jednosmerne struje luk je
stabilniji nego kod naizmenine struje, jer nema cikline promene napona i jaine
struje. Teorijski posmatrano, promena napona i jaine naizmenine struje uslovljava
gaenje luka pri svakom prolasku kroz nulu. Praktino se to ne deava zbog inercije
strujnog kola, ali je zato luk nestabilan. Da bi se postigla dovoljna stabilnost luka
naizmenine struje koristi se vei napon praznog hoda, to je mogue samo do nivoa
koji je bezbedan za zavarivaa (60-70V).

Stoga se u oblogu elektroda ili praak kod EPP postupka dodaju hemijska jedinjenja
na bazi K, Na, Ca i oksida Fe, koja smanjuju potencijal jonizacije i time povoljno utiu
na stabilnost luka. S druge strane, hemijska jedinjenja kao to je kalcijum-fluorid, koja
se dodaju oblozi (tipino za baznu oblogu) radi uklanjanja vodonika iz metala ava,
poveavaju potencijal jonizacije, pa se zavarivanje elektrodama sa baznom oblogom
po pravilu izvodi jednosmernom strujom.
 Naziv dokumenta:
Broj dok.: 1.4.
Elektrini luk
Strana 10 od 18

Na stabilnost elektrinog luka bitno utie i njegova temperatura. Hlaenje strujom

zatitnog gasa (npr. CO ) moe da ugrozi stabilnost luka, posebno zbog dodatnog
2
oduzimanja toplote od luka usled disocijacije troatomnog gasa kao to je CO . Stoga
2
se MAG postupak izvodi iskljuivo jednosmernom strujom, a sve ee se koriste ice
punjene lako jonizujuim materijama. Ovaj problem je manje izraen kod
jednoatomnih gasova (Ar, He) jer kod njih nema dodatnog oduzimanja toplote
disocijacijom.
Osim statike karakteristike i stabilnosti, bitna osobina luka je krutost, pod im se
podrazumeva njegova sposobnost da premosti prostor izmeu anode i katode bez
bonog skretanja. Bono skretanje je posledica pomeranja anodne ili katodne mrlje,
strujanja okolnog vazduha i dejstva elektromagnetnih sila. Od tri navedene pojave,
najuticajnije je dejstvo elektromagnetnih sila, koje ponekad zahteva primenu posebnih
mera za spreavanje skretanja luka.

PRENOS DODATNOG MATERIJALA KROZ ELEKTRINI LUK

Mehanizam prenosa dodatnog metala kroz elektrini luk je vrlo komplikovan i jo
uvek nerazjanjen u potpunosti, ali se zna da ukljuuje sledee bitne pojave:
gravitaciju, povrinski napon, magnetno polje oko luka, pritisak od strujanja gasova,
pritisak plazme i eksploziju gasova.
Gravitacija uvek deluje nadole, to znai da, osim u horizontalnom poloaju,
ometa proces prenosa dodatnog metala.
Povrinski napon u poetnoj fazi tei da stvori kapljicu sfernog oblika i spreava
njeno odvajanje od elektrode, a kada se kapljica odvoji i doe u metalnu kupku
spreava njeno razlivanje, to pomae zavarivanje u prinudnim poloajima. Sila
povrinskog napona zavisi od viskoziteta rastopljenog metala.
Magnetno polje oko elektrinog luka (provodnika), proizvodi elektrodinamiku
silu. U sluaju provodnika konstantnog preseka ova sila deluje samo u radijalnom
pravcu, a u sluaju provodnika promenljivog preseka, kakav je rastopljeni vrh
elektrode, osim radijalne postoji i aksijalna komponenta. Smer dejstva radijalne
komponente elektrodinamike sile je prema osi provodnika, to izaziva suenje
preseka kapljice (tzv."pin efekt", sl.5.5), dok aksijalna komponenta deluje u smeru
prenosa dodatnog metala, a intenzitet sile je proporcionalan kvadratu jaine struje, sl.
5.5. Stoga se poveanjem jaine struje pojaava pin efekt i olakava prenos dodatnog
metala, ali se takoe poveava i rasprskavanje dodatnog metala.
Od pritiska plazme nastaje sila koja utie na oblik metalne kupke i metala ava kod
zavarivanja jednosmernom strujom. Naime, kada je elektroda na negativnom polu ova
sila deluje u pravcu prenosa dodatnog metala, stvarajui udubljenje u metalnoj kupki, i
obrnuto, kada je elektroda na pozitivnom polu, sila od pritiska plazme deluje suprotno
kretanju dodatnog metala, stvarajui ispupenje, sl. 5.6.
 Naziv dokumenta:
Broj dok.: 1.4.
Elektrini luk
Strana 11 od 18

Pritisak od strujanja gasova (koji postoje ne samo kod MAG/MIG i TIG

postupka, ve i kod E postupka - usled isparavanja obloge) takoe deluje u smeru
prenosa dodatnog metala, a utie i na obrazovanje ivica ava. Sila pritiska je
proporcionalna koliini gasova, odnosno debljini elektrode.
Eksplozije gasova zarobljenih u kapljici dodatnog metala po pravilu pomau
prenos dodatnog metala jer izlaze iz kapljice na njenoj zagrejanijoj strani (prema
elektrodi), to stvara silu reakcije u pravcu kretanja kapljice. S druge strane, eksplozije
gasova mogu da izazovu i rasprskavanje dodatnog metala van metalne kupke.
Osim navedenih sila, na rastopljenu kapljicu deluju jo neke manje bitne sile, kao
to su aerodinamika sila usled kretanja kapljice i sila pri neutralizaciji jona na katodi.
Prenos dodatnog metala se ostvaruje na razne naine, od kojih su najei prenos
krupnim kapima u kratkom spoju (sl. 5.7a), prenos krupnim kapima bez kratkog spoja
(sl. 5.7b), prenos sitnim kapima u mlazu (sl. 5.7c), i impulsni prenos (sl. 5.7d).

Prenos krupnim kapima u kratkom spoju se odvija u vie faza: pod uticajem
toplote na vrhu elektrode (ili elektrodne ice) obrazuje se kap tenog metala, koja se
izvesno vreme ne odvaja usled dejstva povrinskog napona, sl. 5.8a. Poveanjem
veliine kapi raste uticaj sila koje pribliavaju kap rastopu, uz primetno suavanje
preseka usled delovanja povrinskog napona i elektrodinamike sile. Usled delovanja
povrinskog napona kap se pri dodiru sa rastopom odvaja od vrha elektrode, a
neposredno pre odvajanja se izduuje i kratko spaja elek-trodu sa rastopom,
prekidajui luk. Pri tome napon luka brzo pada do nule, a jaina struje raste, sl. 5.7a.
 Naziv dokumenta:
Broj dok.: 1.4.
Elektrini luk
Strana 12 od 18

Posle prelaska kapi u rastop, luk se ponovo uspostavlja, napon luka brzo raste, a jaina
struje opada.

Prenos krupnim kapima bez kratkog spoja je slian prethodnom, s tim da se kap
odvaja od dodatnog metala pre dodira sa rastopljenim metalom, sl. 5.7b. Promena
napona i jaine struje je slina, ali manje izraena nego u sluaju prenosa u kratkom
spoju, sl. 5.7b. Oba na-ina prenosa krupnim kapima su karakteristina za
tankoobloene elektrode kod E postupka zavarivanja i za MAG/MIG postupka u
zatiti aktivnog gasa. U sluaju prenosa krupnim kapima bez kratkog spoja kod
MAG/MIG postupka u zatiti aktivnog gasa javlja se znaajna reaktivna sila koja
deluje odbojno na kap, to se smatra modifikovanim nainom prenosa ukoliko ne doe
do znaajnog rasprskavanja kapi.
Prenos sitnim kapima je karakteristian po sitnim i mnogobrojnim kapima, koje se
pod dejstvom pritiska gasova kreu u mlazu prema rastopu, sl. 5.7c. Promena napona i
je mala, a jaina struje je praktino konstantna, sl. 5.7c. Kako je sila gravitacije u ovom
sluaju mala, prenos u mlazu je pogodan za prinudne poloaje zavarivanja, a s obzirom
na velike jaine struje koje koristi, ovaj nain prenosa je pogodan za deblje limove.
Kod E postupka prenos u mlazu je karakteristian za debeloobloene elektrode, sl.
5.8b, a kod MAG/MIG postupka za zatitu inertnim gasom.
Impulsni prenos je kombinacija prenosa krupnim kapima i prenosa u mlazu, a
postie se namernim i velikim poveanjem struje u kratkom vremenskom periodu, sl.
5.7d. Ovaj nain prenosa daje najbolji kvalitet zavarenog spoja i sve vie se koristi kod
MAG/ MIG postupka, jer je poslednjih godina razvijen niz novih, poboljanih
varijanti, kao to je npr. prenos kod koga dominira povrinski napon (STT - surface
tension transfer).
Osim etiri osnovna naina prenosa dodatnog metala i ve pomenutih modifikacija,
prema klasifikaciji MIZ postoji jo nekoliko varijanti naina prenosa, kao to su
rotirajui prenos, koji nastaje kod MAG/MIG postupka u zatiti inertnog gasa pri
velikim jainama struje i velikim slobodnim duinama elektrodne ice (videti #5.5.1) i
prenos kroz rastopljeni praak kod EPP postupka (videti #5.8.1). Pri rotirajuem
prenosu dodatni metal ima veliku sklonost ka rasprskavanju, pa je njegov praktini
znaaj mali, posebno u novije vreme kada impulsni nain prenos pomou invertorskih
ureaja postaje dominantna varijanta primene MAG/MIG postupka.
VRSTE I IZVORI ELEKTRINE STRUJE ZA ZAVARIVANJE
Za elektroluno zavarivanje se koriste obe vrste struje - naizmenina i
jednosmerna. Izvori naizmenine struje su transformatori, a jednosmerne struje
ispravljai i pretvarai. Izvori struje treba da obezbede neophodnu jainu struje i
napon luka u nekom radnom opsegu, kao i lako uspostavljanje luka i njegovu
stabilnost. Osim toga, u nekim sluajevima se postavljaju specifini zahtevi, kao to je
 Naziv dokumenta:
Broj dok.: 1.4.
Elektrini luk
Strana 13 od 18

impulsna struja kod MIG/ MAG postupka, uspostavljanje luka bez dodira sa
elektrodom i ispravljanje nesimetrije struje kod TIG postupka, to je detaljnije
opisano u odgovarajuim poglavljima.
Osnovna karakteristika svakog izvora struje je zavisnost napona od jaine struje, odnos-
no njegova spoljna ili statika karakteristika. Osnovni parametri statike karakteristike
izvora struje su napon praznog hoda (U ), koji nastaje kada je izvor struje ukljuen, ali
0
se ne zavaruje (I=0), struja kratkog spoja (Ik), koja nastaje kada je elektroda u dodiru sa
osnovnim metalom (U=0), i radna taka (RT), definisana presekom statikih
karakteristika izvora struje i elektrinog luka, koja odreuje radni napon (U ) i struju
r
(I ). Navedeni parametri su prikazani na sl. 5.9a za sluaj strmopadajue statike
r
karakteristike, koja se po pravilu koristi kod runih postupaka zavarivanja (E, TIG), jer
obezbeuje malu promenu jaine struje pri sluajnoj promeni duine luka. Za
poluautomatske postupke zavarivanja (MAG/MIG) po pravilu se koristi blagopadajua,
odnosno konstantna karakteristika izvora, sl. 5.9b, koja obezbeuje efekt
samoregulacije, dok se za EPP postupak koriste obe vrste izvora. a)

Za ocenu mogunosti primene nekog izvora struje za zavarivanje bitna odlika je

intermitencija, X, (radni ciklus), koja je definisana kao kolinik vremena u kome je
izvor optereen (efektivno vreme zavarivanja, t ) i ukupnog vremena, koje osim
z
efektivnog vremena zavarivanja ukljuuje i vreme pauze, t , potrebne npr. za zamenu
o
elektrode, tokom koje je izvor u praznom hodu:
X=100t /(t +t ) (5.3) Kada se odreuje intermitencija ukupno vreme t +t nije
z o z o z
proizvoljno ve se uzima 10 minuta. Tipina vrednost intermitencije za izvor struje za
E postupak je 50%, to znai da je u ciklusu od 10 minuta izvor optereen najvie 5
minuta, a najmanje 5 minuta je u praznom hodu. Za (polu)automatske ureaje izvori
struje treba da imaju intermitenciju 100%. Na os-novu vrednosti intermitencije moe
da se odredi priblino i trajna jaina struje koju daje izvor, prema izrazu
I =I X/10 (5.4)
100 nom
gde je I trajna jaina struje, a I nominalna jaina struje.
100 nom
 Naziv dokumenta:
Broj dok.: 1.4.
Elektrini luk
Strana 14 od 18

Transformatori
Transformatori za zavarivanje se sastoje od jezgra od eleznih limova (1) - sl. 5.10,
primarnog na-motaja (2) vezanog za mreu, sekundarnog namotaja (3) vezanog za
strujno kolo u kome su radni komad (5) i elektroda (6), i regulator jaine struje.
Primarni i sekundarni namotaji smanjuju napon mree (380 ili 220 V) na napon
praznog hoda (najvie 100V). Postoje razliiti naini regulacije jaine struje, a najee
se koriste pomina kotva, prigunica i promenljiv broj namotaja. Transformatori se
uglavnom koriste za E postupak, pa se prave tako da daju strmopadajuu
karakteristiku.
Kod transformatora sa pominom kotvom, pozicija (4) na sl. 5.10a, jaina struje se
regulie po-dunim pomeranjem, sl. 5.10b, ili zaokretanjem kotve, sl. 5.10c, a
odgovarajue statike karakteristike (u rasponu minimalne i maksimalne jaine struje)
su date na sl. 5.10d. Ovi transformatori mogu da obezbede jaine struje do 1200 A, a
pomeranje kotve je runo ili automatsko.

Transformatori sa prigunicom u sekundarnom kolu, oznaka B na sl. 5.11, daju

statike karakteristike slino prethodnim. Prigunica je namotaj sa eleznim jezgrom
(5), koji moe da regulie jainu struje kontinualno u opsegu od I do II pomou kotve
(6) koja se kree od poloaja I do II, ili stepenasto, nekim drugim konstruktivnim
reenjem. Ovi transformatori obezbeuju srednje i velike jaine struje i veoma su
pogodni za rad na terenu jer nisu osetljivi na promenu napona mree.
Transformatori sa promenljivim brojem namotaja imaju nekoliko moguih
poloaja sklopke (pozicija 5 na sl. 5.12a), ime se menja ne samo jaina struje, ve i
napon praznog hoda, sl. 5.12b. Ovi transformatori daju relativno male jaine struje i
visoke napone praznog hoda, i najee se koriste za kune (neprofesionalne) aparate
za zavarivanje.
 Naziv dokumenta:
Broj dok.: 1.4.
Elektrini luk
Strana 15 od 18

Ispravljai i invertori
Ispravljai su komplikovanije konstrukcije, jer osim transformatora, imaju jo i
ispravljake elemente i upravljaki sistem. Ispravljaki deo moe da bude od selenskih
ili germanijumskih ploa, odnosno od silicijumskih (poluprovodnih) dioda. Ispravljai
mogu da rade sa velikim jainama struje, pa se koriste za sve postupke zavarivanja.
Statika karakteristika moe da bude (strmo)padajua ili konstantna.
Iako struja na izlazu iz ispravljaa ima izvesnu talasavost (do 5%, to nema bitnog
uticaja na stabilnost luka), ovaj izvor jednosmerne struje se znatno vie koristi od
pretvaraa, jer je jeftiniji i ne pravi buku.
U novije vreme sve vie se koriste invertorski ispravljai, koji su znatno laki,
jeftiniji i pogodniji za upotrebu od ostalih izvora struje za zavarivanje. Prva faza rada
invertorskih ispravljaa je pretvaranje naizmenine struje gradske mree u
jednosmernu struju, koja se zatim uvodi u invertorsko kolo. U invertorskom kolu se
jednosmerna struja pretvara u naizmeninu, ali se ujedno znatno poveava njena
uestanost (sa 50 Hz na 5-50 kHz). Ova struja se zatim svodi na potrebni napon i
jainu pomou transformatora koji je znatno manji od klasinog, jer radi pri visokoj
uestanosti, sl. 5.13a. Transformisana naizmenina struja se zatim ispravlja u
jednosmernu struju uobiajenim elektronskim komponentama, a na kraju prolazi kroz
induktor, koji je takoe znatno manji od konvencionalnog induktora, sl. 5.13b.
Kontrola svih navedenih procesa zahteva dodatnu elektroniku, to ne poveava
znaajnije masu ureaja, a omoguava zadavanje proizvoljnog vremenskog ciklusa
napona i jaine struje i time prenos dodatnog metala po elji. Zahvaljujui tome
invertorski izvor struje moe da proizvodi razliite statike i dinamike karakteristike,
to omoguava primenu jednog ureaja na vie postupaka zavarivanja (npr. E,
MAG/MIG i TIG).

Dodatna prednost invertora je njihova poveana efikasnost jer su gubici u bakarnim

namotajima u transformatoru manji u odnosu na konvencionalne transformatore, pa je
stepen korisnosti invertora vei od svih ostalih izvora zavarivanja
 Naziv dokumenta:
Broj dok.: 1.4.
Elektrini luk
Strana 16 od 18

Pretvarai

Pretvarai se sastoje od mehaniki povezanih pogona (npr. elektromotor) i

generatora koji proizvode jednosmernu struju. U oba sluaja sastavni delovi su rotor i
stator. Najea konstruktivna reenja su: pretvara sa nezavisnom pobudom i
diferencijalnim rednim pobudnim namotajem, pretvara sa sloenom diferencijalnom
pobudom i pretvara sa poprenim elektromagnetnim poljem. Konano, kao posebnu
vrstu izvora treba pomenuti agregate, kod kojih je motor sa unutranjim sagorevanjem
pogon. U tab. 5.3 su date uporedne karakteristike izvora struje za zavarivanje.

Tabela 5.3. Uporedne karakteristike izvora struje za zavarivanje

Izbor vrste struje

Pri izboru vrste struje prvenstveno treba da se vodi rauna o stabilnosti i skretanju
elektrinog luka. Kod jednosmerne struje luk je po prirodi znatno stabilniji, jer nema
promene polariteta struje, ali moe da se javi skretanje luka usled magnetnih sila.
Osnovni uzroci ovoj pojavi su asimetrini raspored magnetnih masa u odnosu na luk,
sl. 5.14a, prikljuak struje, sl. 5.14b i asimetrija masa usled prisustva ava, sl. 5.14c. Da
bi se spreilo skretanje luka treba ukloniti uzroke njegovog nastajanja ili neutralisati
njegovo dejstvo, a ako to nije mogue, zavarivati naizmeninom strujom, kod koje je
 Naziv dokumenta:
Broj dok.: 1.4.
Elektrini luk
Strana 17 od 18

ova pojava zanemarljiva. Spreavanje pojave skretanja luka je prikazano na sl. 5.15a
(naginjanje elektrode prema veoj masi), sl. 5.15b (pripajanje pre zavarivanja i
pogodan redosled zavarivanja) i sl. 5.15c (pokretni prikljuak struje).

Runo elektroluno zavarivanje obloenom elektrodom

Runo elektroluno zavarivanje obloenom elektrodom (E) je postupak spajanja

metala topljenjem obloene elektrode i dela osnovnog metala u elektrinom luku koji
se uspostavlja i odrava izmeu radnog komada (osnovnog metala) i elektrode, sl.
5.16. Topljenjem jezgra elektrode obezbeuje se dodatni materijal za popunu leba, a
topljenjem, sagorevanjem i isparavanjem obloge obezbeuje se zatita metalne kupke
od okolnih gasova i vazduha. Istopljeni sastojci obloge se meaju sa rastopljenim
metalom, pre nego to isplivaju na povrinu jer imaju manju gustinu od metalne
kupke, i ovrsnu u obliku troske. Troska titi metal ava od uticaja okoline i usporava
njegovo hlaenje, a posle zavarivanja se uklanja specijalnim ekiem.

Slika 5.16. ematski prikaz E postupka zavarivanja

S obzirom na jednostavno rukovanje i relativno nisku cenu ureaja i dodatnog

materijala s jedne, a dobar kvalitet spoja s druge strane, runo elektroluno
zavarivanje obloenom elektrodom je donedavno primenjivano vie od svih ostalih
 Naziv dokumenta:
Broj dok.: 1.4.
Elektrini luk
Strana 18 od 18

postupaka zajedno. Njegovoj irokoj primeni doprinose jo i injenica da su

ogranienja u vezi sa oblikom predmeta i vrstom materijala koji se zavaruje, kao i
poloajima zavarivanja, manja od svih ostalih postupaka zavarivanja. S druge strane,
zbog nedostataka E postupka u novije vreme se umesto njega sve ee koriste ostali
elektroluni postupci. Osnovni nedostaci E postupka su mala produktivnost usled
este zamene elektroda i uklanjanja troske (brzina topljenja dodatnog metala je 1-2
kg/h), komplikovana i dugotrajna obuka zavarivaa, uticaj zavarivaa na kvalitet ava,
bljetava svetlost i tetni gasovi nastali sagorevanjem troske.
Vrste i izvori struje, ureaji i oprema za E postupak
Ureaj za E postupak se sastoji od izvora struje, dovodnih i odvodnih kablova,
draa elektrode, stezaljke za masu, a u dodatnu opremu spadaju zatitna odea i
maska zavarivaa i njegov runi alat. Za E postupak koriste se obe vrste struje,
jednosmerna i naizmenina, pri emu izbor prvenstveno zavisi od vrste obloge i obino
je preporuen od strane proizvoaa elektrode. U svakom sluaju koristi se izvor sa
strmopadajuom statikom karakteristikom, koji obezbeuje malu promenu jaine
struje pri sluajnoj promeni duine luka, koja je neminovna kod runog zavarivanja.
Na sl. 5.17 je pokazano kako se menja jaina struje (I i I ) i napon (U i U ) pri
r1 r2 r1 r2
poveanju duine luka (l na l ). Kao to se vidi sa sl. 5.18, promena napona je
1 2
znaajna, dok je promena jaine struje mala. Kako promena napona ne utie bitno na
ostale parametre zavarivanja, strmopadajuom karakteristikom je obezbeeno
dovoljno kvalitetno zavarivanje, jer se parametri procesa, koji najvie zavise od jaine
struje, odravaju u uskim granicama.

Zatitna odea i maska zavarivaa, kao i druge mere zatite su bitne kod svih
elektro-lunih postupaka zavarivanja, a posebno kod E postupka. Opasnosti pri
elektrolunom zavarivanju su udar struje, prejaka svetlost, zagaena atmosfera i
prskanje troske i metala. Da bi se spreili udari struje ureaj mora da bude atestiran,
uz strogu periodinu proveru zatitne izolacije i uzemljenja. Zatitna odea se sastoji
od specijalnog radnog odela, kecelje, rukavica, potkolenice i nadlaktice, a najvaniju
ulogu ima zatitna maska, bez koje elektrini luk ne sme da se gleda.