COBA Systems Software P ag e |1

TA JE POSLOVNO RAUNOVODSTVO

OSNOVNI POJMOVI

Dokumentacija programskog paketa za knjigovodstvo CSYSTEMS

Programski paket za knjigovodstvo CSYSTEMS | RAUNOVODSTVO

COBA Systems Software P ag e |2

TA SU POSLOVNE FUNKCIJE PREDUZEA

Sve poslovne funkcije u preduzeu se mogu podeliti na:

* Upravljanje,
* Rukovoenje i
* Izvrenje.

Raunovodstvo se definie kao podfunkcija funkcije upravljanja. S obzirom na to da

raunovodstvo predstavlja jedini potpun sistem kvantitativne analize u preduzeu,
logino je da zauzima centralno mesto u informisanju menadmenta preduzea.

TA JE POSLOVNO RAUNOVODSTVO

Poslovno raunovodstvo ima zadatak obuhvatanja i nadzora nominalnog (finansijskog)

i realnog robnog toka. Shodno tome, poslovno raunovodstvo ima zadatak koliinskog i
vrednosnog obuhvatanja i nadzora tokova novca i uinaka koji nastaju u procesu
poslovanja. U skladu sa navedenim, informacije i kontrola predstavljaju osnovne zadatke
poslovnog raunovodstva. Ovi zadaci imaju karakter internih zadataka, a informacije ne
slue samo za kontrolu ekonominosti i rentabilnosti, ve predstavljaju i osnovu za
odluivanje. Pored internih zadataka, zakonskim propisima nametnut je i eksterni
zadatak polaganja rauna i informisanja.

Raunovodstvo je iri pojam od knjigovodstva, odnosno knjigovodstvo i bilans

predstavljaju jedan segment poslovnog raunovodstva.

Poslovno raunovodstvo se sastoji iz etiri tesno povezana podruja. Konstitutivni

delovi poslovnog raunovodstva su:

1. Knjigovodstvo i bilans
2. Obraun trokova
3. Raunovodstveno planiranje
4. Analiza i revizija

Pored pomenutog ralanjivanja raunovodstva, ono se esto ralanjiva i na:

a) finansijsko raunovodstvo i
b) upravljako raunovodstvo.

Programski paket za knjigovodstvo CSYSTEMS | RAUNOVODSTVO

COBA Systems Software P ag e |3

Kriterijum za ovu podelu jeste namena i upotreba informacija.

a) Finansijsko raunovodstvo ima cilj da obezbedi i analizira informacije o ostvarenim

efektima poslovanja, i to, prevashodno, za eksterne korisnike (poreski organi, dravni
organi, razni partneri, akcionari i dr.). S obzirom na to da eksterni korisnici uglavnom
nisu zainteresovani za detalje iz poslovanja preduzea, prezentirane informacije su
preteno globalnog karaktera.

b) Upravljako raunovodstvo je namenjeno rukovodstvu preduzea i ima za cilj

obezbeivanje i analiziranje informacija nunih za efikasno upravljanje preduzeem,
odnosno obezbeenje informacija za potrebe kontrole, planiranja i poslovnog odluivanja.
Usmerenost raunovodstva ka zahtevima upravljanja preduzeem kroz kontrolu i
planiranje poslovanja predstavlja sutinu upravljakog raunovodstva. Upravljako
raunovodstvo obezbeuje detaljne informacije iz poslovanja preduzea.

Krajnji produkt finansijskog raunovodstva su finansijski izvetaji (bilans stanja i bilans

uspeha), koji moraju biti sastavljeni u skladu sa opteprihvaenim raunovodstvenim
principima. Finansijski izvetaji su namenjeni spoljnim korisnicima (vlasnici, kreditori,
fiskalni organi, nauni instituti, privredna publicistika) i internim korisnicima -
menaderima. Meutim, za razliku od spoljnih korisnika, autsajdera, kojima su finansijski

(raunovodstveni) izvetaji jedini informacioni izvor o stanju i uspehu preduzea,

menaderima, u ijoj nadlenosti i jeste sastavljanje i prezentovanje finansijskih
izvetaja, stoje na raspolaganju i drugi informacioni izvori.

Meuzavisnost finansijskog i upravljakog raunovodstva

1. Organizacija finansijskog raunovodstva

Finansijsko raunovodstvo je jedan globalni deo raunovodstvene funkcije u kome se

vre poslovi evidentiranja promena novanog poslovanja, vodi glavna knjiga i sve
sumarne evidencije i izrauje bilans.

Organizaciono-pravni instrument kojim se utvruju naela i nain sistematizacije konta

jeste Analitiki kontni plan donet na osnovu propisanog kontnog okvira za potrebe
preduzea. Izraen je na raunaru i zatien, a predstavlja sastavni deo internog akta o
organizaciji i voenju knjigovodstva.

Organizaciono - finansijsko knjigovodstvo se sastoji od sledeih delova:

Programski paket za knjigovodstvo CSYSTEMS | RAUNOVODSTVO

COBA Systems Software P ag e |4

* Odeljenja glavnog knjigovodstva - knjigovodstvo dobavljaa, knjigovodstvo kupca,

knjigovodstvo osnovnih sredstava, materijalno knjigovodstvo, referati za odnos sa
knjigovodstvom trokova i uinaka, referat za novano i devizno poslovanje, referat za
odnos sa analitikim knjigovodstvima. Svako analitiko knjigovodstvo organizovano je
kao odsek na ijem elu je organizator poslova, a referati kao samostalni delovi glavnog
knjigovodstva.

* Odeljenja prodavnica i poreske evidencije - u okviru ovog odeljenja vode se poslovi

koji pripadaju raunovodstvenoj funkciji i odnose se na evidencije prodavnica i evidencije
o porezu i na ostale dabine koje se vode u okviru finansijskih knjigovodstva u uslovima
kada se materijalna evidencija prodavnica i utvrivanje finansijskog rezultata prodavnica
vodi u okviru knjigovodstva trokova i uinaka. Odeljenje je organizovano u dva
organizaciona dela u vidu odseka na ijem elu je organizator i to:

o Odsek za evidenciju prodavnice i

o Odsek za evidenciju poreza i drugih dabina.

o odeljenja za obraun zarada - obraun zarada vri se na osnovu dokumentacije

koju ine: reenja o rasporeivanju radnika na radna mesta, reenja po nekim drugim
osnovama koja imaju uticaja na obraun zarada, karneti o vremenu provedenom na radu
i izvetaji.

2. Organizacija upravljakog raunovodstva

Zadatak upravljakog raunovodstva posmatra se sa dva aspekta:

1. zadaci koji se odnose na obraun trokova i uinaka saglasno zakonskoj i

normativnoj regulativi u preduzeu
2. zadaci koji se odnose na pripremu informacija za donoenje odluka menadmenta, a
koje se odnose na planiranje, kontrolu, analizu i interpretaciju raunovodstvenih
informacija procenjujui bilansne pozicije i utvrujui odnose pojedinih pozicija Bilansa
stanja i Bilansa uspeha.

TA RADI POSLOVNO RAUNOVODSTVO

Jedna od prihvatljivijih definicija, koja obuhvata neke od navedenih aspekata, bila bi

definicija Komiteta za terminologiju amerikog Instituta javnih raunovoa, po kojoj je

Programski paket za knjigovodstvo CSYSTEMS | RAUNOVODSTVO

COBA Systems Software P ag e |5

raunovodstvo nauka o beleenju i klasifikovanju poslovnih transakcija i dogaaja, sa

primarno finansijskim karakterom i vetina sastavljanja znaajnih izvetaja, analize
interpretiranja ovih transakcija i dogaaja i prenoenje rezultata licima koja moraju
doneti odluku ili dati ocenu.

Raunovodstvo se sastoji od sledeih delova:

1. knjigovodstva
2. finansijskog planiranja poslovanja
3. kontrole poslovanja
4. analize poslovanja

Navedena podruja raunovodstva su meusobno povezana, ona delom koriste iste

podatke, ali u razliite svrhe.

1. Knjigovodstvo je sastavni deo raunovodstva, njegova raunska osnova. Ne postoji

opte prihvaena definicija knjigovodstva jer se i ono, kao i raunovodstvo, moe

definisati na razne naine: kao nauka, kao nauni metod, organizacioni deo preduzea i
slino.

2. Raunovodstveno planiranje se bavi sakupljanjem, sistematizovanjem, obradom i

prezentiranjem podataka koji se odnose na budue poslovanje preduzea. Ovaj
konstruktivni element raunovodstva odnosi se na ekonomske transakcije preduzea koje
bi tek trebalo da se dese. Krajnji proizvod raunovodstvenog planiranja su
raunovodstveni predrauni koji obuhvataju podatke o privrednim stanjima ili
promenama u budunosti.

3. Raunovodstvena kontrola ispituje ispravnost izvoenja propisanih radnih i

metodolokih postupaka, poev od prijema raunovodstvene dokumentacije i obrade do
oblikovanja finalnih informacija. Raunovodstvena kontrola, kao oblik internog
raunovodstvenog nadzora, treba stalno da bude prisutna i uglavnom je preventivnog
karaktera.

4. Raunovodstvena analiza poslovanja je presuivanje i objanjavanje stanja i

uspenosti poslovanja, utvrivanje odstupanja od njega, kao i nalaenje uzroka za ta
odstupanja i njihove posledice. Ona ukljuuje i formulisanje predloga za poboljanje
poslovnih procesa. Glavni predmet analize su podaci i informacije koje daje
knjigovodstvo.

Programski paket za knjigovodstvo CSYSTEMS | RAUNOVODSTVO

COBA Systems Software P ag e |6

Izmeu navedenih delova raunovodstva postoji tesna povratna povezanost. Tako,

na primer, podaci sakupljeni i klasifikovani u knjigovodstvu, kao osnovnom i vremenski

najstarijem delu raunovodstva, su polazna osnova za obavljanje delatnosti u ostalim

delovima raunovodstva, s tim da i svi delovi, svaki na svoj nain, povratno utiu na rad
knjigovodstva.

TA JE PROGRAM RADA RAUNOVODSTVA

Raunovodstvo se postepeno razvijalo od metodologije koja je omoguavala

preduzetniku da izmeri efekte preduzetih rizika ili poduhvata, do instrumenta kojim se
upravlja preduzeem, postajui tako njegova karta i kompas istovremeno.

U okviru raunovodstva se izuava ekonomska problematika preduzea, tj one promene

u preduzeu koje se mogu izraziti vrednosno.
Predmet raunovodstvenog programa jeste:

* imovina
* obaveze i

* rezultat preduzea

Pod imovinom preduzea se podrazumevaju sva sredstva koja preduzee koristi radi
ostvarenja svojih ciljeva. Ovako definisana imovina se oznaava kao ukupna ili bruto
imovina preduzea.

Dva aspekta posmatranja imovine preduzea su znaajna za raunovodstvo. To su:

oblik u kome se imovina javlja i izvori iz kojih potie.

Imovinu jednog preduzea mogu initi

objekti,
prava i
novac.
Ovako posmatrana imovina oznaava se kao aktiva preduzea.

Prema tome u koje svrhe se koristi, imovina preduzea se moe podeliti na:
poslovnu i
neposlovnu

Programski paket za knjigovodstvo CSYSTEMS | RAUNOVODSTVO

COBA Systems Software P ag e |7

imovinu. Ova podela je znaajna zbog toga to, po pravilu, samo poslovna imovina, tj.
imovina koja se koristi u obavljanju one delatnosti zbog koje je preduzee osnovano,
uestvuje u stvaranju rezultata.

Neposlovna imovina je ona koja slui za zadovoljenje zajednikih potreba zaposlenih, na

primer: odmaralita, autobusi za prevoz radnika do posla i slino.

Poslovna imovina se prema ulozi koju ima u poslovnom procesu, odnosno prema duini
vremena potrebnog za prelazak iz novanog u robni i ponovno u novani oblik, deli na
stalnu i
obrtnu
imovinu.
Stalnu imovinu ine sva ona ulaganja kojima je potrebno vie od godine dana da preu
put N - R - P - R1 - N1 , odnosno ona ulaganja iji je koeficijent obrta manji od jedan.
Ova ulaganja mogu biti u materijalnom, nematerijalnom i finansijskom obliku.
Obrtnu imovinu ine

zalihe,
potraivanja i
gotovina.
Ova imovina tokom godine vie od jednom pree pomenuti put, odnosno ima koeficijent
obrta vei od jedan.

IMOVINA ILI KAPITAL

Kada imovinu posmatramo prema vlasnitvu, odnosno izvorima iz kojih potie, tada
govorimo o pasivi. Imovina moe poticati od vlasnika ili od poverilaca. Izvori imovine,
koji se u raunovodstvenoj literaturi oznaavaju i kao kapital mogu dakle biti sopstveni i
pozajmljeni.

Sopstveni kapital, kapital vlasnika, preduzeu stoji na raspolaganju trajno, nema unapred
utvreni rok dospea, a po osnovu iz njega mogu nastati isplate ija ja visina odreena
visinom ostvarenog dobitka. Sopstveni kapital preduzea predstavlja garantnu supstancu
za pokrie gubitaka.

Pozajmljeni kapital, odnosno kapital poverilaca, ima unapred utvreni rok dospea, po
ijem isteku mora biti vraen, on predstavlja za preduzee obavezu. Po osnovu ovog
kapitala preduzee plaa naknadu poveriocima u vidu kamate, ija je visina unapred
utvrena, nezavisno od rezultata poslovanja preduzea.

Programski paket za knjigovodstvo CSYSTEMS | RAUNOVODSTVO

COBA Systems Software P ag e |8

AKTIVA I PASIVA BRUTO I NETO IMOVINA

Imovina se u raunovodstvu posmatra dvojako: sa stanovita imovine prema upotrebi

informacija - aktiva, i sa stanovita izvora te imovine - pasiva. Znai, imovinu aktivu ine
sva sredstva preduzea, a pasivu ine izvori tih istih sredstava. Shodno tome, aktiva i
pasiva su jednake.

Poto aktiva i pasiva predstavljaju dva aspekta posmatranja jedne te iste imovine
preduzea onda je razumljivo da izmeu ukupne aktive i pasive mora postojati
kvantitativna jednakost.

Pored bruto imovine ija je visina iskazana zbirom aktive odnosno pasive, za korisnike
raunovodstvenih informacija znaajna je i tzv. neto imovina preduzea. Pod neto
imovinom preduzea podrazumeva se imovina finansirana iz sopstvenog kapitala. To
znai da se visina neto imovine preduzea moe utvrditi kao razlika izmeu bruto
(ukupne) imovine preduzea i njegovih obaveza.

U aktivi se nalaze sredstva, podeljena na osnovna i obrtna, i aktiva se jednom reju

naziva bruto imovina.

Osnovna sredstva su:

* postepeno se troe
* ne menjaju svoje konkretne oblike i
* dugo traju

U njih spadaju: zgrade, oprema, maine, nematerijalna ulaganja, dugoroni finansijski

plasmani.

Obrtna sredstva:

* kratko traju,
* menjaju svoje oblike,
* prenose svoju vrednost na sledei oblik proizvoda.

U obrtna sredstva spadaju: novac, zalihe i potraivanja.

Znai, aktiva je jednaka zbiru osnovnih i obrtnih sredstava.

Programski paket za knjigovodstvo CSYSTEMS | RAUNOVODSTVO

COBA Systems Software P ag e |9

U pasivi su ta ista sredstva iz aktive prikazana po poreklu po izvorima. Shodno tome,

izvori se dele na:

* sopstvene izvore - kapital preduzea tj. neto imovinu i

* tue izvore - banke, dobavljai itd.

Programski paket za knjigovodstvo CSYSTEMS | RAUNOVODSTVO