Prof.

dr Boban Stojanovi
Univerzitet u Niu, Ekonomski fakultet
www.bobanstojanovic.eu
e-mail: stojanovic@ni.ac.rs

INTEGRACIONI INENJERING IZAZOVI ZA SRBIJU I EU

Kljune rei: EU, SrbiJa, prikljuivanje, konstruktivizam, spontanost, budunost, Fiskalni

Pakt, federalizam, Evropski stabilizacioni mehanizam.

UVOD
ivim u zemlji u kojoj veina graana, politiara, pa i intelektualaca proces evropskih
integracija shvata kao tok ispunjavanja formalnih uslova za pristupanje Evropskoj uniji (EU).
Polazno stanovite je da je poeljno da Srbija postane deo porodice evropskih zemalja
udruenih u EU.
Formulisani cilj pristupanje EU - nije sporan, i pored nuenja drugih mogunosti, kao to je
neutralnost ili vezivanje za evro-azijske integracije. U geografskom smislu alternativa ne
postoji zbog injenice da se Srbija nalazi u Evropi. Nije sporno ni opredeljenje za pristupanje
integrativnim tokovima kao alternative za autohtonost, samodovoljnost i izolovanost.
U politikom i ekonomskom pogledu mogu je izbor izmeu najmanje dve solucije. Sloboda
u izboru je neuporedivo vea nego to je bila u periodu neposredno posle drugog svetskog
rata, kada je na prostoru Evrope dolo do formiranja dve dosta antagonistike zajednice
naroda.
Meutim, izbor je ve izvren, budui da su kreatori politike u Srbiji u relativno dugom
vremenskom periodu izraenijom ili (ee) slabom dinamikom stvarali uslove za poetak
pregovora o pristupanjiu EU. Pretpostavlja se da su u ime naroda izvrili dobru cost-benefit
analizu, tj. da su realno sagledali sve prednosti i nedostatke pristupanja zajednici veeg dela
evropskih drava. Sama injenica da su pregovori poeli govori o tome da su ispunjeni
formalni preduslovi
Sporna je sutina procesa, pa i samo shvatanje evropske integracije. Dilema je da li se taj
proces shvata kao ispunjavanje uslova iz poglavlja o kojima se pregovara ili kao sutinska
promena drutva i spontano (dakle, neusiljeno) prihvatanje normi modernih drutava. Drugim
reima, idealno bi bilo da tok pregovora prati sveobuhvatna promena drutva i odnosa drava
prema svom okruenju. Kao i svakom drugom idealu, i ovome se tei i on se nikad ne ostvari
u celini. Ako je ve tako imperfektno, stvarno stanje bi trebalo to vie pribliiti idealnom.
Kombinacija konstruktivizma i spontanosti u tom kontekstu dolazi do punog izraaja. Prva
komponenta je zadatak i odgovornost kreatora politike evrointegracija, a druga je rezultanta
izmenjenih formalnih pravila i spremnosti najirih slojeva stanovnitva da menja poimanje
moderno organizovanog drutva.
Pregovore treba simultano da prati promena institucija i promena svesti. Da li je to, i ako
jeste, u kom roku je ostvarivo? Odgovore na ovo vano pitanje treba traiti u inventivnosti i
kreativnosti izabranih predstavnika vlasti, s jedne strane i socijalnog genotipa, ukljuujui i
spremnosti naroda da se menja, s druge strane. Imajui u vidu iskustva zemalja unutar
postojee EU, a naroito onih koji su (jo uvek) van formalne evropske integracije, ak i kada
je vlast spremna da ispuni cilj sveobuhvatne promene drutva, izostaje elja naroda da se
menja. Deficit ili odsustvo jednog od ova dva inioca temeljne rekonstrukcije drutva daje
polovina reenja. Tada je po pravilu ispunjena forma, a ne i sutina procesa integracije.
Da li EU daje dovoljno povoda za optimizam kod sprovoenja promena institucija i svesti
stanovnitva? U odgovoru na to pitanje treba sagledati 1) kratku istoriju integracije i
postignutih rezultata zemalja koje su sa Srbijom uporedive u kljunim socijalno-ekonomskim
kriterijumima i 2) dati viziju EU u blioj i daljoj budunosti.
I
Nakon vie od 25 godina integracije bivih socijalistikih zemalja u EU mogu da se izvode
zakljuci o sadrini i efektima tog procesa. Obuhvatnost promena u pojedinim zemljama je
razliita. Razliiti su i rezultati do sada preduzetih zahvata. Razlike u integracionom
inenjeringu i u efektima preduzetih promena pokazuju da temeljna rekonstrukcija privrede i
drutva podrazumeva istovremenu duboku politiku i ekonomsku transformaciju. Uvid u
dosadanje rezultate tranzicije u Srbiji pokazuje da su preduzeti znaajni reformski zahvati,
ali da jo uvek nema temeljne rekonstrukcije privrede i drutva.
Jasno definisanje ciljeva, sredstava i nosilaca procesa ekonomskih i drutvenih promena
znaajan je preduslov uspene integracije. Pri tome, instrumentarijum sprovoenja promena
mora biti prilagodjen trinom nainu privreivanja i demokratskom drutvu. Da bi se
ostvarili ciljevi, neophodna je promena institucionalnog okvira, a u odreenim segmentima i
izgradnja novih institucija i konstituisanje novih pravila ponaanja.
II
Razlike u uspenosti odvijanja procesa evrointegracije u pojedinim zemljama nije lako
objasniti zbog simultanog dejstva ekonomskih i neekonomskih, eksternih i internih faktora na
tok i sadrinu samog procesa. Da bi se ostvarili ciljevi integracije, moraju se uzeti u obzir svi
parametri relevantni za proces. Nakon sagledavanja postojeih uslova, pristupa se promeni
institucionalnog okvira, a u odreenim segmentima i izgradnji novih institucija. Pri tome
treba poi od ireg shvatanja institucija kao skupova formalnih i neformalnih pravila koja
determiniu drutvene odnose i putem kojih se ispoljavaju zakonitosti u interakcijama
individua i drutvenih grupa.
U najirem kontekstu neoinstitucionalizma panju privlai analiza slobodnog poretka i
konstruktivizma. Odvijanje slobodnog poretka podrazumeva potovanje pravila koja su,
nezavisno od namera pojedinaca ili interesnih grupa, formirana kao rezultat istorijskih
procesa oblikovanja drutvenih odnosa. Formirana u dugom vremenskom periodu, takva
pravila postaju zakonitosti koje se verifikuju u svakodnevnim interakcijama individua,
drutvenih grupa i institucija. Ta opta pravila su zasnovana na tradiciji, obiajima, religiji,
kulturi. Budui da se neformalna pravila ispoljavaju nezavisno od potreba i zahteva
odreenog drutvenog procesa, njihovo dejstvo na taj proces ima parametarski karakter. Kao
objektivno data i imuna na uticaje volje pojedinaca ili grupa, neformalna pravila nisu
podlona nasilnim promenama. Spontano uspostavljena pravila ne bi trebalo menjati ni
ekonomskim niti bilo kojim drugim intervencionizmom. Moe se ak tvrditi je
intervencionizam tetan jer predstavlja naruavanje prirodnog poretka. Drava pri tome mora
da osigura potovanje normi neophodnih za funkcionisanje spontanog poretka i njihov
evolutivni razvoj.
Konstruktivizam se odnosi na projektovanje normi kreiranih u uim krugovima eksperata i/ili
politiara u realnost drutava. Ako bi se ostvarivala spontana izgradnja eljenog stanja, proces
bi zahtevao dug vremenski period. Vreme je, meutim, jedan od najoskudnijih faktora. Zbog
toga se ini sasvim racionalno kreiranje i (nasilno) implementiranje reenja koja bi trebalo
stvaranjem novih ili izmenom postojeih institucija da ubrzaju proces ostvarivanja ciljeva.
Primer za to su novokonstruisane norme EU u monetarnoj i fiskalnoj politici. Da li je EU u
ovom smislu dobar uzor?
III
Za evroskeptike, brojni problemi u funkcionisanju EU dokaz su nemoi preglomaznih
institucija, dok za evrofanatike EU predstavlja idealnu nadnacionalnu zajednicu koja bez

2
obzira na kratkorone distorzije na dugi rok funkcionie skladno i po utvrenim pravilima.
Umerenije pristalice evropske integracije ukazuju na fleksibilnost mera i otpornost na interne
i eksterne okove. Problemi sa realizacijom Lisabonske agende, nestabilnost monetarne unije
i odsustvo jedinstvene fiskalne politike i svetska ekonomska kriza nametnuli su ubrzano
traenje izlazne strategije. Suoena sa disbalansom izmeu proklamovanih ciljeva Lisabonske
agende i stvarnog stanja, Evropska komisija je 2010. god. pokrenula zajedniku platformu,
nazvanu Evropa 2020, sa ciljem pronalaenja izlaza iz ekonomske krize i pripremnja za
lidersku ulogu EU u svetu u iduoj deceniji na bazi novog razvojnog modela. Markantan je
zaokret ka ekonomskim temama koje uzimaju primat nad politikim. Prioriteti politike su u
sutini ekonomske prirode: rast zasnovan na znanju (znanje, inovacije, obrazovanje i digitalno
drutvo), odriv razvoj (efikasna proizvodnja uz poveanje konkurentnosti) i poveanje
zaposlenosti i borbe protiv siromatva. Meutim, Grka je 2011. otvorila Pandorinu kutiju:
nekontrolisani deficit u budetu, ekonomska disfunkcionalnost, velika nezaposlenost,
ogromno zaduivanje, kolaps obveznica, pad BDP-a. Graani EU poeli su iveti s rizicima i
neizvesnou. Postalo je jasno da se konvergentni ciljevi Evrope 2020 ne mogu ostvariti bez
stabilne monetarne i fiskalne unije i jasnih obavezujuih pravila ponaanja. To je uinjeno
2012. Ugovorom o fiskalnoj disciplini. Evrozona nastoji obuzdati krizu novim pravilima igre,
koja, ne sluajno, sve vie lie na brettonwoodovsku reinkarnaciju. Privremeni Evropski
finansijski stabilizacioni fond je ubrzo transformisan u trajni Evropski stabilizacionii
mehanizam (ESM) sa poetnim kapitalom od 500 milijardi evra uz izglede poveanja.
Fiskalnim paktom, kao izlaznom strategijom monetarne unije, evrozoni se prua mogunost
da bolji rejtinzi kod nadlenih agencija otklone bojazni stanovnitva i moguih investitora o
nesigurnoj i prevrtljivoj Europi iji lideri nisu imali dovoljno inventivnosti da spree potrese.
Ugovorom o fiskalnoj disciplini od lanica se trai da u svoje pravne sisteme unesu zakonske
granice budetskih deficita od 0,5% BDP-a i javnog duga od 60% BDP-a. Ta 'konica za
dugove' aktivirae se automatski po prekoraenju limita, to e dravu izloiti kanjavanju od
strane Evropskog suda, koji brani interese EU kao suverene fiskalne unije. Ovakvim
ugovorom o zajednikoj fiskalnoj politici, uz aktivizam ESM, stabilnost i privredni rast
evrozone postaje mogu, ak i verovatan. Razumna budetska politika je bitna kako bi se nivo
zaduenosti drao pod kontrolom. Ostaje pitanja dinamike implementacije zbog najmanje dva
problema neusklaenosti ekonomskih potencijala zemalja lanica: 1) za potpunu fiskalnu
uniju potrebno je zajednitvo po pitanju mera monetarne politike i 2) brojne posledice gubitka
suvereniteta i (daljeg) tranfera ovlaenja sa nacionalnog nivoa na Europsku komisiju.
Vreme je i za EU veoma oskudan faktor, Ona ne sme da dozvoli ekstenzivnost u realizaciji
opredeljenja i nepotovanje zajedniki donetih mera. Ako je od sutinski vanih dokumenata
iz Mastrihta i Lisabona bilo potrebno 20 godina posrtanja, pa i lutanja, sada se od 'novog
Mastrihta' oekuje brza implementacija.
Proklamovana fiskalna unija je vana etapa ka federalnom politikom ustrojstvu EU. To se
uklapa u dugorone ciljeve Lisabonske strategije i stvaranja Sjedinjenih drava Evrope.
Ostaje, meutim, injenica je da je intenzivniji put ka federalizmu bio iznuen krizom, a ne
rezultat spontanosti. Problemi u funkcionisanju su evidentni, makar zbog opredeljenja UK i
Danske da ne uu u monetarnu uniju. Ovim zemljama su u dugoj istoriji strani problemi
Grke, panije, Portugalije, Italije. Ali, ta ako i u njima nastupe ovi ili neki drugi ekonomski
ili politiki izazovi? Ostali problemi su vezani za razliite nivoe produktivnosti i kupovne
moi stanovnitva u razliitim delovima EU, to onemoguava eljeno funkcionisanje
jedinstvenog trita. Budetski deficit, obim zaduenosti, nezaposlenost i drugi parametri su
van proklamovanih ciljeva iz Masrihta, pa samim tim i iz Fiskalnog pakta. Jedinstveno trite
je poremeeno i u finansijskoj sferi sa ogromnim razlikama, recimo u kamatnim stopama na
dravne obveznice. Uz to, stvaranje fiskalne unije je projekat politikih lidera koji arikuliu
interese naroda. Ali, ti narodi mogu u izmenjenim okolnostima da nametnu drugaija reenja
koja mogu biti suprotna intencijama kreatora planova oporavka. Konstruktivizam kao pristup
u reavanju problema treba da ustupi mesto spontanosti, kako bi iroki slojevi stanovnitva
prihvatli mere i po njima delovali. Benefite novih pravila bi trebalo da osete i graani i

3
preduzea. Tako bi se izbeglo da lideri EU moraju ak i vrhunskim intelektualcima da
objanjavaju da su promene ustvari ostvarene u njihovu korist.
Na kraju, ali nimalo nevana, je konkurencija sila ekonomske i politike moi u svetskim
razmerama koja dovodi u pitanje realizaciju dugoronih ciljeva EU kao svetskog lidera.
Dobar primer je Kina koja u prethodnom dvadesetogodinjem periodu belei neuporedivo
vee stope rasta. Privredna kretanja u SAD, kao najvanijim spoljnotrgovinskom partneru,
tradicionalno su povoljnija nego u EU. Razlika u produktivnosti prouzrokuje sline probleme
kao i unutar EU. Mnoge ozbiljne analize ukazuju na dugoroan gubitak konkurenskih
prednosti EU, tako da je liderstvo u svetskim razmerama veoma neizvesno. Jedna od dilema
je korienje deviznog kursa za poveanje konkurentnosti na vanevropskim tritima i
stimulacije privrednog rasta. Apresijacija evra po nekim analitiarima je razlog za devalvaciju
evra.
Fiskalni pakt je dobro antikrizno reenje. Meutim, otklanjanje postojeih problema nije
samo sebi cilj. Treba obezbediti trajni mehanizam antikriznog delovanja. Obini graani
moraju poeti da ive u okvirima svojih mogunosti. S dobrim namerama fiskalnog pakta i uz
politiku volju, monetarna unija moda ima izlaz iz svog zaaranog kruga. Institucionalna,
organizaciona i normativna osnova time je potpuna. U suprotnom, Europska unija moe
oekivati nove izazove, moda i vee od onih koje su je probudile iz lagodnog sna o
skladnom funkcionisanju.
Za bolju budunost je neophodan otar pristup na iroj platformi EU, a ne samo u monetarnoj
uniji. Taj tei put e odstraniti negativne posledice prolosti, nakon ega treba uslediti
individualna, ali nadzirana primena planova oporavka i realizacije pakta od strane lanica.
Iznueni federalizam tako moe postati normalno stanje u dugom roku.
IV
Zemlje kandidati za lanstvo u EU su u jo veim izazovima. Ispunjenje uslova iz
Kopenhagena je samo potreban, ali ne nuno dovoljan uslov za ostvarenje ciljeva iz Agende
2020. Srbija je pred brojnim iskuenjima konvergencije. Kroz realizaciju Sporazuma o
stabilizaciji i pridruivanju i upravo zapoetih Pregovora o prikljuivanju prihvataju se
pravila igre i usvaja acquis communautaire. Ali, da li je vizija EU istovremeno i vizija Srbije,
budui da se u periodu na koji se odnosi strategija 2020 Srbija nee biti lan EU? Srpska
Strategija 2020 ne postoji. Stie se utisak da politika elita nema sopstvenu viziju, a viziju
Evrope 2020 makar formalno ne moe da deli sa drugim zemljama. Nezavisno od toga,
globalni ciljevi bi trebalo da budu isti, kako bi se stabilizovao ekonomski razvoj, realizovao
proizvodno-izvozni razvojni model, a posledino poveala zaposlenost, rast ivotnog
standarda i socijalna sigurnost graana. Uzmemo li jo u obzir da Srbiju ne pogaaju mere iz
fiskalnog pakta i injenicu da je budetski deficit vise od 7% BDP-a, a udeo javnog duga u
BDP-u vie od 65%, pred Srbijom je budunost puna izazova.
Kako ne participira u institucijama EU, Srbija mora da formulie sopstvene ciljeve koji su, s
obzirom na proklamovane ciljeve konvergencije, kompatibilni sa agendum 2020: 1)
uspostavljanje razvojnog modela zasnovanog na proizvodnji i izvozu robe i usluga i
racionalnoj upotrebi prirodnih izvora, posebno energije, 2) usvajanje dugoronog programa
razvoja poduzetnitva, reindustrijalizacije, jaanja konkurentnosti i modernizacije ekonomske
strukture, 3) poveanje zaposlenosti 4) donoenje programa razvoja ljudskih potencijala,
poveanje broja fakultetskih obrazovanih ljudi, posebno u prirodnim naukama i IT sektoru,
smanjenje 'odliva mozgova' 5) ulaganje u znanje, istraivako razvojni rad i tehnologije na
najmanje 2% BDP-a u 2015. i 3% u 2020. 6) realizacija programa razduivanja drave,
preduzea i stanovnitva, 7) sprovoenje svih potrebnih reformi u zemlji, posebno
teritorijalne organizacije, javne uprave, penzionog sistema i druge.
Ovakav holistiki pristup bi omoguio da Srbija prati evropske politike i ekonomske tokove.
Ali, Srbija se, kao i druge zemlje kandidati za lanstvo, nalazi u zaaranom krugu: izlaz iz
ekonomskih i uopte drutvenih problema bi se bre i lake postigao ako bi bila integralni deo

4
EU koja upravo od nje trai da postigne normirane performance kao uslov za pristupanje.
Stie se utisak da je najnovijim merama EU jo udaljenija. Ovo nas vraa na razmiljanje o
integracionom inenjeringu koji mora da se osloni na sopstvene snage, uz blagu pomo
zajednice kojoj tei. To svakako podrazumeva sporiji i manje efikasan put, te se tako
budunost Srbije u EU postaje udaljenija. Alteranativa za to je ubrzano prikljuivanje
Zapadnog Balkana. To ne bi bio presedan, budui da su se neke odluke o prikljuivanju
donosile na bazi dominantnog politikog kriterijuma.