u poseti
@ivan Josipovi}, {ampion raketnog modelarstva
@ivan Josipovi},
~etrdeset{estogodi{wi raketni
modelar iz Zemuna, drugi je ~ovek
u istoriji Vazduhoplovnog saveza
Srbije kome je po{lo za rukom da
osvoji presti`nu nagradu – statuetu
„Zlatnog orla”, trofej koji se
svake godine dodequje najboqim
poklonicima neba i visina
edaqe, pehari, statue i modeli raketa zauzimaju dobar deo
prostora u dnevnom boravku porodice Josipovi}. @ivan i
M wegova supruga Sne`ana roditeqi su male Jelisavete i we-
nog starijeg brata Jovana. Mo`e se re}i – sre}ni qudi. Krat-
ko je vreme od upoznavawa do prelaska na temu koja je sve-
prisutna me|u Jospovi}ima.
Poznata je apsolutna dominacija srpskih raketnih modelara
posledwih godina u svetu, ali malo se zna o samom sportu. Za po-
~etak, zanima nas kako je @ivan otkrio modelarstvo? Da li je od
malena zami{qao da }e praviti verne kopije komplikovanih ma-
{ina za suborbitalni transport, postati reprezentativac, naj-
42
boqi vazduhoplovni sportista i da }e biti jedan od retkih Srba
koji }e uzdu` i popreko obi}i, za civile ina~e zatvoren, kosmo-
drom u Bajkonuru, Kazahstan?
Prvo zlato
– Da me je IMT pustio da bez problema pre|em u Zvezdu, ko
zna, mo`da bi sve bilo druga~ije – po~iwe @ivan pri~u iz koje se
ba{ i ne ose}a `al za brzim krajem obe}avaju}e rukometne kari-
jere.
Posle sredwe {kole postao je hemijski tehni~ar, talentova-
ni sportista i zaqubqenik u fotografiju. Privla~na umetnost i
strast. Sva ova interesovawa pro`ima jedna konstanta. Ona je
zacrtana kada je imao 15 godina i kad mu je brat (ina~e tada vr-
sni modelar) po~eo otkrivati ve{tine izrade raketa koje se lan-
siraju i nakon toga se padobranom vra}aju na tlo.
Nakon male pauze, upustio se u `ivotnu avanturu koja }e mu
doneti mnogo radosti 2000. godine na jednoj livadi u Slova~koj.
Osvajawem svetskog seniorskog prvenstva uz pomo} jedne sekunde
na{ao se na mapi svetskih madelara.
– Bilo je vi{e nego dramati~no. U posledwem turnusu isti
broj bodova imali smo Italijan, Amerikanac i ja. Zavr{no nad-
mudrivawe bilo je sa Italijanom. U pitawu su bili modeli raketa
za takmi~ewe u trajawu leta, pola metra duga~ki sa pre~nikom od
40 milimetara. To su jedini „zacrtani“ parametri. Odlu~uju tak-
15. maj 2010.
tika, ume{nost i znawe. Tako|e, potrebno je dobro poznavawe me-
teorologije. „Stubovi“ toplog vazduha i wihova prate}a strujawa,
let rakete mogu okon~ati u sekundi. Naravno da raketa mora biti
{to lak{a. Treba znati kada je najpogodniji momenat za lansira-
we. Mora se paziti na vetar. Dolazi tre}i i odlu~uju}i turnus i
za samo jednu sekundu boqi sam od drugoplasiranog. Prvo mesto u
godini blokade i neopisiv ose}aj da na podijumu gledam sa visine
na reprezentacije iz zemaqa koje imaju svoje svemirske agencije.
Kosmi~ki put
Svemirski program, busteri, sateliti, dvostepene i troste-
pene rakete. Prelazimo na najzanimqiviji deo raketnog modelar-
stva, kategoriju S7.
Iza medaqa i ~etiri statuete „Zlatnog orla“ dominira najve-
}a raketa u stanu porodice Josipovi} – „Saturn S1B“. Za trenutak
nas podse}a na legendarni „Saturn B“ – raketu koja je qude odvela
na mesec. Dobijamo detaqno obja{wene u ~emu se razlikuju. @ivan
nam poja{wava detaqe najzanimqivije kategorije hobija:
– Pre nego {to se upustite u izradu ovakve vrste modela mo-
rate imati detaqnu dokumentaciju – ka`e i daje nam pove}u fasci-
klu sa uredno slo`enim fotografijama pomenute rakete. Vi{e od
stotinu strana posebno slikanih detaqa, planova, dijagrama, di-
menzija i {ema bojewa. – Ova raketa letela je 12 puta. Razmera
je 1:62 i sve je u detaqima. Stoji na pet motora od koji je svaki
potiska 40 wutna. Maksimalne visine od nekih 200 metara dosti-
`u se vertikalnom brzinom od 80 metara u sekundi. Kod nas su se
pele na visine i preko 400 metara! Postoje dvostepene i troste-
pene rakete. Elektronski tajmeri pale motore svakog stepena i
oni, poput prave rakete, nastavqaju da lete. Na takmi~ewima su-
dije prvo ocewuju kvalitet izrade, razmeru i detaqe. Odre|iva-
we centra te`i{ta i centra potiska veoma je bitno – da bi let
bio ispravniji. [to vi{e detaqa, to vi{e bodova. Ukoliko na-
pravi{ gre{ku koja se defini{e odstupawem u odnosu na origi-
nal ve}im od 10 odsto – diskvalifikovan si.
program
– Preciznost je ovde najbitnija. Aqkavost se ne trpi – nagla-
{ava @ivan i pri~a o svojoj qubavi prema deci i radu sa mali-
{anima u mati~nom Aeroklubu „Frawo Kluz“ iz Zemuna. – Trenut-
no `ivim od ovog hobija. To uspevam jer su mi titule i iskustvo po-
mogli da od mene naru~uju dokumentaciju i ostalu podr{ku. Najvi-
{e me okupira rad sa decom u klubu i letwi kampovi, koje, uz po-
mo} Ministarstva za sport i omladinu, organizujemo za mlade na-
stavnike tehni~kog obrazovawa u osnovnim {kolama. Na taj na~in
poku{avamo da zainteresujemo klince. Rezultati se nekada ne me-
re samo medaqama. Od jedne generacije koju sam obu~io, sva peto-
rica su kasnije ostala u vazduhoplovstvu. Jedan se zaposlio u „JAT
tehnici“, drugi su na ma{inskom fakultetu, avio-smeru, dok je je-
dan od wih postao in`ewer u kanadskoj fabrici aviona „Bombar-
dier“. De~aci koji poha|aju besplatan kurs sada se odlu~uju za sred-
wu {kolu i posebno mi je drago {to ~ujem da neki ve} razmi{qaju
o „Petru Drap{inu“. Ukoliko neko ima `equ, motivaciju i tale-
nat, on nastavqa i tek tada je potrebno odvojiti i neka nov~ana
sredstva, koja su svakako mawa od ostalih grana vazduhoplovnog
sporta. Upis je svake godine.
Sa Vojskom smo uvek imali dobru saradwu, koja mo`e biti i
mnogo boqa. Ne moram pri~ati koliko bi zna~ilo mojim polazni-
cima da obi|u na{e raketa{e, vide neke PVO sisteme u`ivo i
upoznaju se sa qudima koji rukuju tom tehnikom.
Ove godine Srbija je organizator 19. svetskog prvenstva
raketnih modelara u Irigu. Kao vo|a reprezentacije sa svojim
sportistima planiram svojevrsnu senzaciju. Ciq nam je da na
doma}em terenu osvojimo sva tri prva mesta! – poru~uje na{ sa-
govornik.
Zahvaqujemo na gostoprimstvu porodici Josipovi}, pravimo
nekoliko zajedni~kih fotografija i zadovoqno konstatujemo da je
srpski svemirski program u nastajawu. Ba{ u periodu kada pro-
slavqamo stogodi{wicu vazduhoplovstva.
Petar VOJINOVI]
Snimio Du{an ATLAGI]
43