REPUBLIKA SRBIJA

PROJEKAT REHABILITACIJE TRANSPORTA

PRIRUNIK ZA PROJEKTOVANJE
PUTEVA U REPUBLICI SRBIJI

3. SAOBRAAJ

BEOGRAD, 2012.
Izdava: Javno preduzee Putevi Srbije, Bulevar kralja Aleksandra 282, Beograd

Izdanja:

Br. Datum Opis dopuna i promena

1 30.04.2012. Poetno izdanje
Saobraaj Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

SADRAJ

3.1 UVODNI DEO 1

3.1.1 OPTE 1
3.1.2 TERMINOLOGIJA 1
3.2 PODACI O SAOBRAAJU 2
3.2.1 VRSTA I STRUKTURA PODATAKA O SAOBRAAJU 2
3.2.2 NAIN PRIBAVLJANJA PODATAKA O SAOBRAAJU 3
3.2.2.1 Brojanje saobraaja 3
3.2.2.2 Saobraajne studije 4
3.2.3 PODACI O SAOBRAAJU PREMA SVRSI UPOTREBE 5
3.2.3.1 Dimenzioniranje saobraajnica 5
3.2.3.2 Dimenzioniranje kolovoznih konstrukcija 5
3.2.3.3 Odreivanje mera za zatitu okoline 5
3.2.3.4 Saobraajno i ekonomsko vrednovanje projekata 5
3.2.3.5 Planiranje upravljanja i odravanja putne infrastrukture 6

JP Putevi Srbije i
Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji
3.1 UVODNI DEO
3.1.1 OPTE
Uloga drumskog saobraaja u okviru
nacionalne privrede i drutva je u svakoj
dravi razliita i sa razvojem privrede i
drutva se stalno menja. Globalno
posmatrano zavisi pre svega od geografskih
uslova pojedinane drave, stepena
razvijenosti privrede i razvijenosti strukture
samog transportnog sistema. Njegov znaaj i
uticaj na nacionalnu privredu odraava se
preko funkcija koje u njoj obavlja.
Drumski saobraaj je privredna delatnost
koja savladavanjem prostora i vremena
omoguava obavljanje procesa reprodukcije,
jer se isto kao ostale vrste saobraaja
pojavljuje kao njen uslov u reprodukcionom
lancu iji krajnji cilj je povezivanje proizvodnje
i potronje. Drumski saobraaj funkcionie,
dakle, kao bitan faktor u drutvenoj podeli
rada. Utie na razvoj novih industrijskih grana
to menja strukturu privrede. Drumski
saobraaj je opti uslov razvoja svake drave
i njenih regiona. Saobraajna infrastruktura
omoguava obavljanje procesa proizvodnje
saobraajnih sredstava, a istovremeno je i
faktor prostornog povezivanja razliitih
inilaca proizvodnje i time uslov za njeno
funkcionisanje.
U fazi planiranja, izgradnje, upravljanja i
odravanja putne infrastrukture bitni su i
podaci o saobraaju. Podaci o saobraaju
predstavljaju saobraajno optereenje koje
ima odreeni deo saobraajne deonice u
odreenoj jedinici vremena. Saobraajna
optereenja predstavljaju broj vozila u jedinici
vremena. Pri planiranju je za sadanje i
budue stanje bitno poznavanje sadanjeg
saobraajnog optereenja na odreenoj
putnoj mrei, kao i saobraajna optereenja
na mrei koja bi nastala ako se odreeni
projekat na putnoj infrastrukturi ne izvede.
Saobraajna optereenja je potrebno uvek
posmatrati sa aspekta prostora i vremena,
dakle za odreeno podruje koje predstavlja
saobraajna mrea i za odreeni vremenski
period koji predstavlja planski period od npr.
20 godina.
JP Putevi Srbije
Saobraaj
3.1.2 TERMINOLOGIJA
Pod pojmom saobraaj podrazumeva se
skup razliitih prevoznih, potanskih,
telegrafskih i telefonskih usluga koje
odreene organizacije obavljaju kao
samostalnu privrednu delatnost. Svrha tih
delatnosti je prenos materijalnih dobara,
prevoz ljudi, prenos vesti i energije iz jednog
mesta (drave, pokrajine ili podruja) u drugo
mesto. Saobraaj se odvija saobraajnim ili
prevoznim sredstvima (vozilima, plovilima,
vazduhoplovima i slino) putem organizacija
za komunikaciju (pote, telefona, telegrafa,
radija i televizije) i saobraajnim putevima
(putevima, eleznicama, moru, vazduhu,
rekama i plovnim kanalima i slino). Razvoj
saobraaja u nekoj dravi zavisi od
drutveno-ekonomskih faktora i od stepena
razvoja proizvodnih snaga. U razvoju
saobraaja se naroito odraava napredak
nauke i tehnologije, a na razvoj saobraaja
utiu i geografski poloaj, kao i prirodna
bogatstva znaajna kao izvor energije.
Transport i prevoz su sinonimi za specijalnu
delatnost koja pomou saobraajne
infrastrukture i podstrukture omoguava
proizvodnju saobraajne usluge. Pod
pojmom transport podrazumeva se prevoz
robe, ljudi, prenos energije i podataka sa
jednog mesta na drugo uz obezbeivanje
bezbednog, brzog i racionalnog prevoza.
Osnovni zadatak transporta je savladavanje
prostornih razlika pri prevozu tereta, ljudi i
potanskih poiljki.
Kapacitet puta Roadway Capacity:
kapacitet (propusnost) puta je maksimalan
broj vozila koja u jedinici vremena (1 sat)
mogu da pree odreeni putni profil u
odreenim uslovima, bez zastoja.
Nivo usluge Level of service:
podrazumeva kvalitetnu meru koja oznaava
skup uslova kretanja koji mogu da nastupe u
toku kretanje odreenim putem, odnosno
saobraajnom trakom, i to pri razliitim
intezitetima saobraajnog toka.
Protok vozila - Flow rate: protok vozila (ili
udeo saobraajnog toka) odgovara broju
vozila koja odreeni putni profil (presek)
preu u odreenom vremenskom intervalu.
Protok vozila u odnosu na nivo usluge -
Service flow rate: predstavlja maksimalan
kontinuirani protok vozila za koja se jo moe
oekivati da e prei presek puta ili
saobraajne trake u odreenom vremenskom
intervalu (po pravilu 15 minuta), i to pod
1
Saobraaj
preovlaujuim putnim, saobraajnim,
spolnjim i kontrolnim uslovima. Sve
navedeno mora da se ostvari na odreenom
nivou usluge.
Intezitet saobraajnog toka Traffic
Volume: broj vozila koja u odreenom
vremenskom intervalu preu putni profil.
Izraava se kao broj vozila na: sat, dan i sl.
Osnovni uslovi Base condition:
predstavljaju najbolje mogue karakteristike
saobraajnog toka to podrazumeva da je
potranja manja od ponude. Osnovni uslovi
predstavljaju idealne uslove pri kojima nema
zastoja i kretanje se odvija neometano.
Preovlaujui uslovi Prevailing condition:
predstavljaju geometrijske, saobraajne i
kontrolne uslove u toku perioda praenja
(analiziranja).
Ekvivalent putnikih vozila Passenger
car equivalent: ekvivalent putnikih motornih
vozila predstavlja broj putnikih motornih
vozila u saobraajnom toku koja raunski
zamenjuju jedno teretno vozilo, i to u
specifinim putnim, saobraajnim i kontrolnim
uslovima.
Vrni as Peak hour: je najvei broj vozila
koja u jednom satu preu odreeni putni
profil ili saobraajnu traku.
Faktor vrnog asa Peak hour factor:
predstavlja vrednost koja se dobije kada se
vrednost protoka u jednom satu u
saobraajnom picu podeli vrednou
protoka vozila (takoe u saobraajnom picu)
za 15 minuta.
Prosena brzina putovanja Average
Travel Speed: predstavlja odnos duine
preenog segmenta puta i prosenog
vremena putovanja svih vozila koja preu taj
segment, ukljuujui sve stvarne faktore
uticaja (ekanje na raskrsnicama, zastoji, ).
Highway Capacity Manual HCM:
predstavlja jedno od metodologija za
saobraajno dimenzioniranje putne
infrastrukture.
Saobraajna studija Traffic Study:
predstavlja dokument ija je namena
odreivanje saobraajnih pokazatelja za
odreenu putnu infrastrukturu. Saobraajne
studije razlikuju se u odnosu na namenu i
metodologiju izrade saobraajnih
optereenja.
2 JP Putevi Srbije
Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji
3.2 PODACI O SAOBRAAJU
3.2.1 VRSTA I STRUKTURA
PODATAKA O SAOBRAAJU
Podaci o saobraajnom toku predstavljaju
jednu od osnovnih informacija o saobraaju
na putevima i slue kao osnova za analizu
saobraajnih uslova i kao podaci koji se
neizostavno koriste u procesu planiranja i
projektovanja. Podaci o saobraaju se koriste
neposredno pri planiranju svih aktivnosti na
putno saobraajnoj infrastrukturi.
Podaci o saobraaju u drumskom saobraaju
dati su u jedinici vozilo/jedinica vremena.
Vozila u drumskom saobraaju ine:
- Bicikli (vozila bez motora) i mopedi:
- Motocikli,
- Putnika vozila,
- Autobusi,
- Laka teretna vozila nosivosti do 3 tone,
- Srednja teretna vozila nosivosti od 3 do
7,5 tona,
- Teka teretna vozila nosivosti iznad 7,5
tona,
- Teretna vozila sa prikolicom,
- Traktori.
Jedinica vremena predstavlja jedan dan (24
sata), jedan sat ili proizvoljan vremenski
interval, npr. za dimenzioniranje raskrsnica
koristi se interval od 15 minuta. Podaci o
saobraaju dati su kao proseni godinji
dnevni saobraaj (PGDS) koji predstavlja
prosean broj vozila na dan za odreenu
godinu. Jedinica je [vozila/dan]. PGDS je
odreen za sva vozila kao i za pojedinanu
kategoriju vozila. Podaci o saobraaju mogu
da budu dati u jedinici prosean saobraaj
radnim danom (PSRD) ili prosean dnevni
sezonski saobraaj (PDSS) koji prestavlja
proseni godinji dnevni saobraaj radnim
danima i proseni godinji dnevni saobraaj u
turistikoj sezoni.
Sledea primenljiva kategorija predstavlja
saobraaj na sat. Postoji karakteristian
saobraaj na sat u jutarnjem i popodnevnom
vrnom optereenju (J, P) koji predstavlja
prosean saobraaj na sat u jutarnjem i
popodnevnom vrnom optereenju. U to
vreme saobraaj na sat je obino najvei i
neposredno se koristi za dimenzioniranje. U
odreenom danu ili u odreenom periodu
postoje i periodi van vrnog optereenja kada
je saobraaj po pravilu manji od saobraaja u
vrnim optereenjima (jutarnji, popodnevni).
Jedinica je [vozila/sat]. Pri dimenzioniranju i
odreivanju propusnosti putnih deonica i
Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji Saobraaj

raskrsnica koriste se i podaci o saobraaju u

kraim vremenskim intervalima koji po pravilu
traju 10 minuta, odnosno intervali od 5
minuta.

Tabela 1: Podaci o saobraaju u jedinici PGDS [voz/dan] ili saobraaj na sat [voz/h] prema strukturi
za dimenzioniranje saobraajnica

Broj Motoci Auto

God Deonica Smer traka Peaci Biciklisti kli Putnika busi Ter-I Ter-s Ter-t Ter-p Ukupno

Legenda:

Godina godina za koju su dati podaci o saobraaju

Deonica broj ili naziv saobraajne deonice
Smer jedan ili oba smera (npr. autoput)
Br-traka Broj saobraajnih traka za koje su dati podaci o saobraaju
Peaci broj peaka
Biciklisti broj biciklista
Motocikli broj motocikala
Putnika broj putnikih vozila
Autobusi broj autobusa
Ter-I laka teretna vozila nosivosti do 3 tone,
Ter-s srednja teretna vozila nosivosti od 3 do 7,5 tona,
Ter-t teka teretna vozila nosivosti iznad 7,5 tona,
Ter-p teretna vozila sa prikolicom ili poluprikolicom i vuna vozila
Ukupno broj svih vozila zajedno, bez peaka i biciklista

Tabela 1 mora uvek da sadri jedinice kako
bi bilo jasno na koju jedinicu se odnose
podaci o saobraaju. Ukoliko se podaci o
saobraaju odnose na saobraajno vrno
optereenje pic, potrebno je da se navede
sat, npr izmeu 15 i 16 sati.
3.2.2 NAIN PRIBAVLJANJA
PODATAKA O SAOBRAAJU
Podaci o saobraaju mogu da se pribavljaju
na dva naina:
- Za sadanje stanje (prostora i vremena)
brojanjem vozila na odreenom preseku
puta u odreenoj jedinici vremena po
strukturi vozila.
- Za budue saobraajne mree i izradu
prognoze saobraajnih optereenja obim
saobraajnih optereenja pribavlja se uz
pomo studija saobraaja.
3.2.2.1 Brojanje saobraaja
Brojanje saobraaja na postojeoj putnoj
infrastrukturi obavljaju upravljai puteva, npr.
na dravnom nivou za javne puteve to
obavlja Javno preduzee Putevi Srbije.
Rezultati brojanja saobraaja za javne puteve
I i II reda dostupni su na internet stranici
<http://www.putevi-srbije.rs/sr/prosecan-
godisnji-dnevni-saobracaj>. Brojanje
saobraaja vri se na razliite naine u
odnosu na svrhu i potrebe. Brojanje
saobraaja odvija se na odreenim
presecima saobraajnih deonica u odreenim
vremenskim periodima pema strukturi vozila.
Na odreenim takama brojanje saobraaja
se vri kontinuirano pomou raznih
automatskih ureaja za brojanje (brojai
saobraaja, kamere, detekcija,) ili runo.
Runa brojanja saobraaja su po pravilu
jednodnevna ili u trajanju od nekoliko sati,
najmanje 16 sata na dan, da se moe utvrditi
PGDS na osnovu dobijenih rezultata runog
brojanja vozila i sa pomou rezultata sa
automatskih ureaja. Za utvrivanje
podataka u vrnom satu se brojanje vozila
opravi u vremenu vrnog sata +- dva do tri
sata. Pored runog brojanja podatke je
mogue dobiti i pomou razliitih prenosnih
ureaja za brojanje, pomou kojih se sabira
obim i struktura podataka o saobraaju.
Rezultati ovakvih brojanja su vrlo bitni pri
planiranju svih potrebnih mera u saobraajnoj
infrastrukturi. Brojanje saobraaja moe da

JP Putevi Srbije 3
Saobraaj
bude i privremeno u odnosu na potrebu i
namenu brojanja.
3.2.2.2 Saobraajne studije
Saobraajne studije se razlikuju prema svrsi i
metodologiji izrade. Prema svrsi razlikuju se
saobraajne studije za deonicu puta ili
koridor, kao i putne mree, koje po pravilu
obuhvataju i gradsko (prigradsko) podruje,
kao i studije raskrsnice ili prikljuka.
Prema metodologiji izrade saobraajnih
modela razlikuju se saobraajne studije
izraene na osnovu makroskopskih,
mezoskopskih i mikroskopskih saobraajnih
modela. U izradi tih modela primenjuju se
jednostavni (pojednostavljeni, direktni,
analogni) saobraajni modeli ili sintetiki 4-
stepeni saobraajni modeli. Pojednostavljeni,
odnosno direktni saobraajni modeli su
izraeni na osnovu detaljnih terenskih
ispitivanja odreenog podruja, a na osnovu
kojih se utvruju matrice saobraajnih
tendencija koje predstavljaju osnovu za
odreivanje saobraajnih optereenja
odreene putne infrastrukture. Sintetiki 4-
stepeni saobraajni modeli zasnivaju se na
drutveno-ekonomskim podacima sadanjeg
i budueg stanja. Oni ukljuuju produkciju i
atrakciju, distribuciju, izbor saobraajnog
sredstva i optereivanje koje predstavlja
osnovni rezultat saobraajnog modela.
Razvojem tehnike i tehnologije veoma su se
poboljali i saobraajni modeli, prvenstveno
mikroskopski dinamiki saobraajni modeli
koji omoguavaju izradu realnijih
simulacijskih modela veoma priblinih
realnosti. Upotrebom preciznih mikroskopskih
simulacijskih modela po metodi dinamikog
optereivanja sa velikom pouzdanou mogu
se prognozirati saobraajni uslovi i na veoma
kompleksnim gradskim podrujima. Takvi
saobraajni modeli predstavljaju veliki korak
napred u planiranju efikasnih projektnih
reenja na saobraajnoj strukturi, a
istovremeno omoguavaju racionalnije i
efikasnije upravljanje i odravanje postojee
saobraajne infrastrukture. Osnovu za
modeliranje predstavlja makroskopski
saobraajni model.
Osnovni cilj saobraajnih studija jeste to
tanije odreivanje sadanjeg i budueg
saobraajnog optereenja na odreenoj
saobraajnoj infrastrukturu za planski period,
za sadanju i buduu (ukljuivanjem novih
projekata) saobraajnu infrastrukturu.
4 JP Putevi Srbije
Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji
Izrada saobraajne studije zbog toga
predstavlja kompleksan proces koji ukljuuje
mnotvo razliitih podataka i procesa, jer broj
vozila na odreenom podruju zavisi od
velikog broja faktora. Kvalitet i detaljna
analiza postojeeg stanja su kljuni u izradi
saobraajnog modela. Ukoliko saobraajni
model veoma dobro snima sadanje
saobraajne uslove (kalibracija i validacija
saobraajnog modela), onda se sa velikom
izvesnou moe tvrditi da e prognoza
saobraaja za budue stanje biti dovoljno
precizna.
Minimalni sadraj saobraajne studije je
sledei:
- Jasan prikaz razmatranog podruja
(grafiki i opisno);
- Prikaz svih ulaznih podataka i polaznih
osnova, ukljuujui sadanje drutveno-
ekonomske podatke i podatke o razvoju
celokupnog razmatranog podruja;
- Opis primenjene metodologije izrade
saobraajne studije sa toliko detalja da je
mogue transparetno pratiti rezultate
same saobraajne studije;
- Prikaz izrade i opis saobraajnog modela;
- Rezultate saobraajnih optereenja
grafiki i tabelarno za pojedinane
vremenske periode po strukturi vozila u
odgovarajuoj jedinici (PGDS, saobraaj
na sat);
- Prikaz saobraajnih tendencija meu svim
zonama saobraajnog modela u
tabelarnom i grafikom obliku za
pojedinane vremenske periode po
strukturi vozila i odgovarajuoj jedinici
(PGDS, saobraaj na sat);
- Prikaz osnovnih podataka o
saobraajnom modelu sa opisom
pojedinanih elemenata (broj zona,
vorita, saobraajnih deonica,
povezivanja na zone, osnovni podaci o
deonicama (irina, polazna brzina,
uzduni nagib, vrsta puta), podaci o
razvoju za pojedinanu zonu;
- Prikaz i obrazloenje svih terenskih
ispitivanja (beleenje registarskih tablica,
ankete, brojanje saobraaja);
- Rezultate saobraajnog vrednovanja sa
detaljnim opisima, nalazima i
komentarima.
Saobraajna studija ili saobraajne analize i
prognoze za pojedinani projekat je po
pravilu ukljuena u izradu prethodne studije
opravdanosti, odnosno studije opravdanosti
koja je obraena u posebnom poglavlju.
Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji
3.2.3 PODACI O SAOBRAAJU
PREMA SVRSI UPOTREBE
Saobraajni podaci se koriste u:
- Izradi prostorne dokumentacije,
- Izradi projektne dokumentacije,
- Izradi investicione dokumentacije,
- Planiranju upravljanja i odravanja putne
infrastrukture.
Saobraajni podaci se koriste u drumskom
saobraaju u svim fazama, od faze planiranja
putne infrastrukture do izgradnje i njenog
korienja, odnosno u fazi odravanja. U
razliitim fazama se koriste razliite
kategorije podataka o saobraaju.
U fazi planiranja putno saobraajne
infrastrukture podaci o saobraaju su
odreeni na stratekom nivou (prostorno
saobraajno planiranje). U ovoj fazi se koristi
jedinica PGDS po vrstama vozila, odvojeno
za putniki i teretni saobraaj. Podaci o
saobraaju se pribavljaju iz saobraajnih
studija koje se zasnivaju na makroskopskim
saobraajnim modelima. U fazi izrade
prostorne dokumentacije podaci o saobraaju
se detaljnije odreuju na projektnom nivou
(projektno saobraajno planiranje). Na ovom
stepenu su nove mere odreene po pravilu
na nivou idejnih koncepata, dok je podruje
obrade ue i ogranieno na uticajno podruje
projekta. Podaci o saobraaju se odreuju u
saobraajnim studijama, po pravilu jedinica
PGDS i vrnih optereenja (sat).
Saobraajni podaci se koriste za:
- Dimenzioniranje putnih deonioca,
prikljuaka i raskrsnica,
- Dimenzioniranje kolovoznih konstrukcija,
- Dimenzioniranje mera za zatitu okoline
(mere zatite od buke),
- Ekonomsko i finansijsko vrednovanje
projekata,
- Planiranju upravljanja i odravanja putne
infrastrukture.
3.2.3.1 Dimenzioniranje saobraajnica
Pri dimenzioniranju saobraajnica (put,
prikljuci, raskrsnice, devijacije) po pravilu se
koristi kategorija proseni dnevni saobraaj
(PGDS) po strukturi vozila za odreeni
planski period. Za izraunavanje propusnosti
putnih deonica, prikljuaka i raskrsnica
koriste se podaci o saobraaju u
merodavnom satu (jutarnji, popodnevno
vrno optereenje) za odreeni planski
period. Za izraunavanje propusnosti
raskrsnica su potrebni i podaci o saobraaju
JP Putevi Srbije
Saobraaj
u 10-minutnim ili 5-minutnim intervalima
unutar merodavnog saobraajnog asa.
3.2.3.2 Dimenzioniranje kolovoznih
konstrukcija
Pri dimenzioniranju kolovoznih konstrukcija
po pravilu se koristi kategorija proseni
godinji dnevni saobraaj (PGDS) po
strukturi vozila za odreeni planski period.
Struktura vozila za dimenzioniranje
kolovozne konstrukcije:
- Putnika vozila gde su ukljueni i
motocikli,
- Autobusi,
- Laka teretna vozila nosivosti do 3 tone,
- Srednja teretna vozila nosivosti od 3 do
7,5 tona,
- Teka teretna vozila nosivosti iznad 7,5
tona i
- Teretna vozila sa prikolicom ili
poluprikolicom.
Na osnovu strukture i obima saobraaja se
odreuje nazivno osovinsko optereenje
(NOO).
3.2.3.3 Odreivanje mera za zatitu
okoline
Pri odreivanju mera za zatitu okoline se po
pravilu koristi proseni godinji dnevni
saobraaj (PGDS) za odreeni planski period
i odreenu saobraajnu mreu.
Podaci o saobraaju za izraunavanje uticaja
buke moraju da sadre i jasno odreene
jedinice i vremenski okvir unutar jednog
dana: saobraajni podaci u jedinici PGDS za
dnevno vreme izmeu 06:00 i 18:00, za
veernje vreme izmeu 18:00 i 22:00 i nono
vreme izmeu 22:00 i 06:00 narednog dana.
Podela saobraaja za obraun uticaja buke
mora da bude u skladu sa propisima za
obraun uticaja optereenosti bukom.
3.2.3.4 Saobraajno i ekonomsko
vrednovanje projekata
Podaci o saobraaju za saobraajnu i
ekonomsku valorizaciju moraju da budu dati
za celokupno razmatrano podruje za
saobraajnu mreu bez investicije (sadanje
stanje) i za buduu saobraajnu mreu sa
investicijom. Pri tom je potrebno obezbediti
da u podatke o saobraaju bude ukljueno
podruje iste veliine kao to se odreuje u
saobraajnom modelu, odnosno saobraajnoj
studiji. Saobraajna studija mora da bude
5
Saobraaj Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

izraena u skladu sa vaeim domaim i/ili

meunarodnim standardima.

Struktura podataka o saobraaju je data u

tabeli 1 u ovom poglavlju. Za pojedinane
projekte je struktura vozila prilagoena,
odnosno pojedinane vrste vozila su spojene,
a minimum podele mora da bude sledei:
- Putnika vozila,
- Autobusi,
- Teretna vozila.

Detaljna struktura podataka o saobraaju se

propisuje prilikom izrade pojedinane
saobraajne studije, prethodne studije
opravdanosti o opravdanosti odnosno studije
o opravdanosti.

3.2.3.5 Planiranje upravljanja i

odravanja putne infrastrukture

Pri planiranju upravljanja i odravanja

putnom infrastrukturom je potrebno
poznavanje obima i strukture saobraajnih
optereenja za sadanje stanje i prognozu
saobraajnih optereenja za odreeni planski
period za razliite scenarije.
- Putna infrastruktura se ne menja
(sadanja putna infrastruktura ostaje do
kraja planskog perioda);
- Putna infrastruktura se dograuje u
skladu sa odreenim predvienim
projektima koji mogu da budu razliiti, a
ukljuuju i mere na eleznici, kao i razne
mere pojedinanih sektorskih politika (za
takve i budue putne infrastrukture se
izrauje saobraajna studija).

6 JP Putevi Srbije