Gimnazija Svetozar Markovi Ni

Maturski rad iz psihologije

-Pamenje i poremeaji pamenja-

Predmetni profesor: Uenik:

Nikoli Svetlana Dugonjivac Irina

Mart, 2013
 Sadraj

Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Reprodukcija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Prepoznavanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Podela pamenja prema vremenu
zadrzavanja informacija. . . . . . . . . . . . . . . . . .
Kratkorono pamenje. . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Prelazak kratkoronog u
dugorono pamenje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Dubina prerade informacija. . . . . . . . . . . . . . .
Znaaj line aktivnosti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Kvalitativne promene u pamenju. . . . . . . . . .
Racionalizacija pamenja . . . . . . . . . . . . . . . . .
Asimilacija kod pamenja. . . . . . . . . . . . . . . . .
Problem svedoenja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Sugestivna pitanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Poremeaji pamenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Amnezija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Amnestiki sindrom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Psihogeno-funkcionalne amnezije. . . . . . . . . . .
 Pamenje i poremeaji
pamenja

-Uvod-

Pamenje je trajanje onoga sto je uenjem prethodno steeno.

Umesto o trajanju, moe se govoriti o retenciji ili zadravanju
prethodno steenog. O zadravanju se ne zna nita neposredno,
ve smao posredno, preko odredjenih manifestacija pamenja.
Postoje tri osnovne manifestacije pamenja:

1. Seanje ili obnavljanje - ranijih utisaka ili znanja

(reprodukcija)

2. Prepoznavanje ili rekognicija

3. Uteda pri ponovnom uenju ak i kada se vie ne seamo

nekog gradiva, tj. kada vie nismo u stanju da ga
reprodukujemo, ako ga uimo po drugi put, uiemo ga bre
i nauiti za krae vreme uz manji broj ponavljanja.
 Reprodukcija Reprodukovati znai nainiti neku vrstu
duplikata, koja verno imitira osobine originala.
Meutim i najbolje pamenje ne moe dati tako vernu
reprodukciju. Jedan psiholog je rekao: "Reprodukcija,
odnosno seanje ne samo da postaje sve nejasnije nego
nam zapravo, kako vreme odmie, uvek pria drugu priu".
Dakle, reprodukcija je proces pamenja, ali i sposobnost
pamenja, kojom, izazivajui predstave u svesti,
obnavljamo ono to smo ranije doivjeli.

Prepoznavanje - Podrazumeva proces u kome smo svesni

da je sada prisutni i opaeni objekat nekada bio predmet
naeg iskustva. Prepoznavanje ne mora da sadri svest o
tome gde je i kada objekat ranije bio doivljen, ve samo
neko oseanje poznatosti.

Prepoznavanje se odnosi na sada prisutan i opaen

objekat, a reprodukcija na odsutni. Prepoznavanje se moe
izvrsiti na osnovu samo jedne ili nekoliko zapamenih
karakteristika predmeta, to je nedovoljno za seanje.
Prepoznavanje je laki vid pamenja: ono to se moe
prepoznati, ne moe se reprodukovati.
Dakle, pamenje odreujemo kao mogunost usvajanja,
zadravanja i korienja odreenih i nama potrebnih
informacija.

Bez pamenja bismo bili nemoni kao novoroenad - na nivou

pukih refleksa. Ne bismo imali svoj identitet.
Upravo ovo je razlog zato je pamenje preduslov razvoja i
ouvanja vlastite linosti. Pamenje uva prolost i upravlja
budunou koja tek treba da se desi. Za pamenje su bitna sva
tri stepena, ali je naglasak na zadravanju i korienju
informacija.

-Podela pamenja prema vremenu

zadravanja informacija -

Pod podelom pamenja prema vremenu zadravanja

informacija mogu se izdvojiti tri faze kroz koje informacija
prolazi:

1. Senzorno,
2. Kratkorono,

3. Dugorono pamenje.
Drai iz spoljanje sredine stiu do ulnog aparata (ula, nervnih
sprovodnika, ulnih nervnih centara u mozgu). Taj ulni aparat
registruje sve drai, ali je u stanju da ih vrlo kratko zadri
(zapamti) . Dakle, postoji ulna, senzorna memoria ili senzorni
registar. Posle veoma kratkog vremena informacije u
senzornom registru se gube; njihovo trajanje se izraava u
hiljaditim delovim sekunde.

Neki podaci iz senzornog registra bivaju selekcionisani i ulaze u

sadraj kratkorone memorije. Kratkorona memorija je
ogranienog kapaciteta; da bi neki novi sadraj uao u nju,
nuno je da neki stari iz nje izae.

Da bi neki sadraj bio trajno zadran, tj. da bi preao iz

kratkorone u dugoronu memoriju, informacija se mora
izvesno vreme zadrati u kratkoronoj memoriji, mora se
ponavljati ili kodirati (osmisliti)
 -Kratkorono pamenje-

Neposredno (kratkorono) pamenje neposredno sledi utisak I

traje kratko desetak do dvadesetak sekundi.
Ako se pogleda jedan broj u telefonskom imeniku, zapamti se
tek toliko da se moe okrenuti, ako se odmah ne dobije veza,
broj se odmah zaboravlja. Kada slusate dugu sloenu reenicu ,
njeni prethodni delovi postoje u neposrednom pamenju i to
omoguuje da reenicu shvatite u celini.

U eksperimentima se neposredno pamenje ispituje (izmeu

ostalog) na taj nain to se ispitaniku proita odreeni broj
slogova ili cifara, a od njega se zahteva da ih odmah ponovi.
Takvim ispitivanjima je utvrdjeno da je obim neposrednog
pamenja oko sedam podataka.

-Prelazak kratkoronog u dugorono

pamenje-

Prelazak iz kratkoronog u dugorono pamenje zavisi od

nekoliko uslova:
 1. Panja utisci na koje se pazi imaju uslova da predju u
trajni posed pamenja. Sa druge strane, panja zavisi i od
emocija, motiva, namera, panja e uvek biti usmerena na
ono to se smatra naajno.

2. Zadravanje, trajanje jednog utiska u svesti, makar i

jedno krae vreme, ili njegovo ponavljanje.

3. Osmiljavanje Ako se utisak jo i osmisli, on e

verovatno biti trajno zapamen.

-Dubina prerade informacija-

Najvaniji inilac prelaska utisaka iz kratkoronog u dugorono

pamenje je dubina prerade informacija.
to su sloenije intelektualne operacije kojima se informacija
obrauje u kratkoronom pamenju, to e informacija biti
bolje uvrena u dugoronom pamenju.

Ovu teoriju najbolje je izrazio Vilijem ejms kada je rekao:

Dobro pamtiti znai razmiljati o onome to se ui
 Znaaj line aktivnosti

Bolje se pamte oni sadraji do kojih ovek doe na osnovu

linog iskustva i sopstvenim naporom. to je ovek aktivniji
i to ta aktivnost angauje sloenije intelektualne procese,
uenje i pamenje bie bolji.

Primer: Uenje putem otkria najbolji je nain nastave i

uenja. Kod takvog oblika nastave uenicima se ne
saoptavaju gotove naune istine, ve se podstiu da do
njih sami dou, naravno uz posedovanje prethodno
steenih znanja iz potrebnih nastavnih sredstava.

- Kvalitativne promene u pamenju-

Kada je re o jedanput doivljenim, opaenim sadrajima,

pamenje nije bukvalna, doslovna reprodukcija originala.

Engleski psiholog Bartlett pokazao je da seanje sadri mnoge

praznine, odstupanja, deformacije, pa ak i novine.

Prema njegovim recima seanje je manje reprodukcija, a vie

rekonstrukcija na osnovu onoga to je ostalo od originala.
 Najnezgodnije je to smo pri tome uvereni da u svom
pamenju imamo vernu, doslednu sliku prolosti.

Od ranije doivljenog najbolje se zadri izvestan opti utisak

ili smisao zbivanja. U tom optem utisku najee su sarani
iznesni afektivni momenti, neko opte raspoloenje. Osim
toga, esto se dobro zadre izvesni upeatljivi, istaknuti,
karakteristini detalji, na primer, upadljiva fraza ili re, izraz
lica itd. To je ono ime seanje najbolje raspolae, dok je sve
ostalo manje ili vise u polutami zaborava.
Zato je Bartlett i rekao da je seanje pre rekonstrukcija nego
reprodukcija dogaaja i to rekonstruikcija na osnovu opte
eme dogaaja i uz pomo nekoliko istaknutih detalja

Racionalizacija pamenja

Pod racionalizacijom pamenja Bartlett je podrazumevao

racionalno objanjenje onoga to je nedovoljno jasno u
pamenju, osmiljavanje neega to je nepovezano ili to se
ini da je bez smisla, davanje raznoga gde oni nedostaju itd.
Dakle, racionalizacija je izraz tenje ili napora za
osmiljavanjem.
 Asimilacija kod pamenja

Pod uticajem tenje za osmiljavanjem ono to se opaa i pamti

postaje slino starom iskustvu. To je razumljivo poto se
racionalizacija i osmiljavanje vre na osnovu starog iskustva.
taj proces izjednaavanja starog sa novim psiholozi su nazvali
asimilacijom kod pamenja.

Staro znanje na neki nain upija , ugrauje i transformie novi

materijal, tako da ovaj postaje slian starom. Novi tragovi
bivaju utkani u sistem starih menjajui se pri tome i
prilagoavajui se postojeem sistemu.
Ovakve kvalitativne promene naroito su velike kada ovek u
vie navrata obnavlja seanje o nemok neponovljivom
dogaaju. Svaka od tih reprodukcija moe da izazove izvesne
promene koje se akumuliraju, pa mogu da dovedu do znatno
iskrivljenih seanja
 -Problem svedoenja-

Od svedoka na sudu trai se da saopte injenice upravo o

dogaajima koji su se nekad zbili, esto veoma brzo i
neoekivano, tako da nije postojala dovoljna pripremljenost za
posmatranje. Tome treba dodati i da su najee u pitanju
snano emocionalno obojeni dogaaji i da svedoci esto imaju
odreena predubeenja i stavove o posmatranim zbivanjima.
Na osnovu svega reenog o prirodi seanja jasno je da se ovde
stiu mnogi uslovi koji negativno utiu na verodostojnost
pamenja. U istraivanjima je pokazano da je najbolje od
svegoka traiti da oni sami kau sve to imaju i da istaknu one
detalje u koje su najsigurniji.

Sugestivna pitanja
Pitanja koja se svedocima postavljaju mogu biti sugestivna i
lako mogu dovesti do falsifikacije pamenja. Naroito kada se
ne postavljaju neposredno posle dogaaja, ve posle vie
nedelja, meseci, pa i godina.

Koliko je svaka re u postavljenom pitanju znaajna, moe se

videti iz sledeeg eksperimentalnog istraivanja.
Ispitanicima je prikazan film o sudaru dva automobila. Jednoj
grupi ispitanika postavljeno je pitanje: Kolika je otprilike bila
brzina automobila pre nego to su udarili jedan drugog, a
drugoj grupi: Kolika je otprilike bila brzina automobila pre
nego to su smrskali jedan drugog?. Procenjena brzina u
drugoj grupi bila je vea. Iako na filmu nije bilo lomljenja stakla
prilikom sudara, ispitanici iz druge grupe su posle nedelju dana
ee govorili o slupani staklima. Jedna jedina re u pitanju bila
je dovoljna da izazove falsifikovanje seanja.

Nakon izvesnog vremena kada se ispitanicima postave

sugestivna pitanja, njihovo pamenje postaje manje pouzdano i
povija se prema sugestijama sadranim u postavljenim
pitanjima.Ono ega se ispitanik, odnosno svedok sea jeste
neka vrsta amalgama (smee) onog to je zaista opazio i kasnijih
obrada tog seanja, koje mogu biti pod uticajem raznih inilaca,
izmeu ostalog i pod uticajem sugestivnih pitanja.

Istraivanja pokazuju da mnogi ljudi slabo pamte fizionomije,

iako su uvereni da to rade dobro. Takoe, pokazano je da i
manji obim maskiranja (brkovi, brada, perika, boja kose,
naoari) oteavaju pamenje lica, odela, glasa napadaa.
Pogotovo ako je u rtvu bio uperen revolver.
 -Poremeaji pamenja-

Amnezija

Amnezija je kvantitativni poremeaj pamenja. Karakterie je

gubitak seanja, potpuno ili delimino zaboravljanje injenica ili
dogaaja, koji se odnose na odreeno razdoblje. Najee se
javlja kao posledica povrede glave, razliitih funkcionalnih i
organskih bolesti mozga, drugih bolesti organizma ili jakih
duevnih potresa.

Amnestiki sindrom

Organska amnezija ili amnestiki sindrom nastaje zbog fizikih,

toksikih i drugih inilaca koji izazivaju promene u strukturi ili
funkciji centralnog nervnog sistema. U tim sluajevima amnezija
je izazvana kako onemoguivanjem procesa pamenja, tako
nesposobnou da se oni zadre i reprodukuju.
U praksi se organska amnezija najee vidi zbog oteenja
dubljih modanih struktura ili modane kore i to posle povreda
(potresa mozga, nagnjeenja ili kontuzije mozga), davljenja,
neuspelog veanja ili, pak, nakon teih trovanja, epileptikog
napada, delirantnih pomuenja svesti ili sumranih stanja,
poremeaja modane cirkulacije ili degenerativnih promena
pojedinih delova mozga.
Najea, organski uzrokovana amnezija, nastaje nakon
povrede glave - posttraumatska amnezija. Javlja se nakon
pretrpljenog potresa mozga ili nagnjeenja mozga.

U koliko se osobe ne mogu prisetiti dogaaja neposredno pre

povrede (traume), govori se o - retrogradnoj amneziji. Ona
pokriva razliito dugo razdoblje pre nastanka povrede,
najee nekoliko sekundi ili minuta, retko neto due.
Retrogradna amnezija upuuje na to da se i nakon zavrenog
procesa opaanja jo neko vreme nastavlja mnestiki proces
stabilizacijsko ili fiksacijsko vreme, nuno da se stvore
engrami, odnosno fiksiraju slike sjeanja.

Ako osobe nakon povrede glave deluju svesno i razgovaraju,

ali se poslije tih dogaaja ne seaju, rije je o - anterogradnoj
amneziji. Te osobe nisu sposobne zapamtiti nove dogaaje.
Ovaj oblik anmenzije pokriva izvesno razdoblje i posle
oigledna vraanja svesti i uspostavljanja kontakta s
okolinom. Najee se vidi nakon pretrpljenog potresa ili
nagnjeenja mozga, kada moe biti udruena s retrogradnom
amnezijom. I anterogradna amnezija izazvana je
nesposobnou stvaranja slika seanja i njihova zadravanja.
U tim sluajevima posredi je oteenje kratkoronog
pamenja koje je karakterisano oteenjem uvanja i
reprodukcije novih spoznaja. U toj funkciji nuni su uredna
registracija i kratkotrajno uvanje novog znanja.
U spremanju i reprodukciji znanja vanu ulogu imaju
modane strukture ispod modane kore (limbike strukture),
zatim hipokampus, mamilarna tela i dorzomedijalna jezgra
talamusa. Oteenje tih struktura uzrokuje nemogunost
pohranjivanja novog materijala (anterogradna amnezija) ili
priseanja pamenja iz recentne prolosti (retrogradna
amnezija).

Za razliku od kratkoronog, dugorono pamenje nije vezano

uz odreena modana podruja nego uz integritet celokupne
modane kore, a verovatno i struktura ispod nje.
Kao primer moe se navesti kako se starije osobe teko
priseaju skoranjih dogaaja, ali se mogu dobro prisetiti
zbivanja iz svoje mladosti.
Stoga difuzna oteenja modane kore uzrokuju poremeaje i
dugotrajnog pamenja, najee kod Alchajmerove bolesti i
multiinfarktne demencije.
I poremeaj neposrednog pamenja javlja se zbog oteenja, tj
gubitka elija modane kore, koje negativno utiu na govorne,
osetno-motorike i opte intelektualne funkcije.
Pamenje je u tim sluajevima znatno oteano ili nemogue, pa
se razvija nesposobnost seanja, posebno za sveije dogaaje. U
poetku je ouvana sposobnost reprodukcije engrama (slika
seanja iz daljnje prolosti), ali postepeno se i to seanje moe
izgubiti.

Lakunarna amnezija

Lakunarna amnezija ponekad se vidi kod senilne i

arteriosklerotine demencije, progresivne paralize, delirantnih i
sumranih stanja razliita uzroka. To je fragmentirani tip
amnezije koji nesistematski i neselektivno zahvata razliite
dogaaje iz jednog perioda, a seanja za druge su ouvana.

Hipermenzije

Pod pojmom hipermnezija podrazumeva se pojaana

sposobnost seanja, odnosno pamenja doivljaja iz odreenog
perioda ili samo specifinih dogaaja i doivljaja koji imaju
posebnu vanost.
Obino je posredi pamenje jako emocionalno obojenih
doivljaja, koji se inae registruju jae od drugih, pa seanja na
njih ostaju vrlo iva i detaljna.
Susree se u situacijama koje ugroavaju ivot, izazivaju strah i
psihiki ok, stanjima poviene telesne temperature, pod
delovanjem nekih sredstava, kao to je amfetamin, druge
psihostimulativne droge i halucinogeni, u shizofreniji (gde su
takva seanja utkana u halucinacije) , te u seanjima izazvanim
hipnotikom sugestijom ili psihoanalitikom terapijom.

Prolazna - globalna amnezija

Prolazna - globalna amnezija u podlozi ima smetnje modane

cirkulacije. Re je o prolaznom smanjenom dotoku krvi u
delovima mozga smetenim duboko ispod modane kore, koje
nazivamo talamus i hipokampus.
U takvim sluajevima, promene kao to su sitniji modani udari
zbog zaepljenja krvnih sudova ili pak sitnog krvarenja katkad
su vidljive dostupnim metodama pretraga (CT ili MRI mozga).

Bolesnici su najee osobe srednjeg doba, koje iznenada gube

kratkorono pamenje, a ouvane su budnost, uljudnost, te
motorne i osetne funkcije. Ouvano je i neposredno seanje, ali
bolesnik nije u stanju upamtiti nove informacije.
Poremeaji su naizraeniji u poetku i postepeno nestaju za 12
do 24 sata bez posledica. Prognoza je u takvim sluajevima
dobra.
Gubitak kratkoronog pamenja takoe uzrokuju oteenja
razliitih, dublje ispod modane kore smetenih delova mozga,
zbog drugih uzroka, a ne cirkulacijskih promena (najee
slepoonog renja, dela mozga koji nazivamo talamus, kod
obostranog oteenja dela mozga koji nazivamo hipokampus).

Takva su oteenja mogua i pri nedostatku vitamina B

(tiamina) i tada govorimo o Korsakovljevu sindromu.
U tim sluajevima postoji sklonost minimiziranja poremeaja
nadomjetanjem ispada seanja uoptenim izjavama ili
konfabulacijama (nadomjetanje praznina u pamenju
izmiljenim dogaajima). Sline konfabulacije mogu se videti iu
kod bolesnika nakon povrede mozga ili sa modanim
krvarenjem (izliv krvi na mozak).

Psihogeno-funkcionalne amnezije

Amnezija se simulira ee nego drugi psihiki poremeaji i to bi

trebalo stalno imati na umu.
Amnezije psihogeno-funkcionalnog porekla nastaju u
sluajevima kad nije bilo gubitka svesti, odnosno poremeaja
svesti i ako ne postoji oteenje inteligencije. Uzrok psihogene
amnezije esto je oigledan.
Prethodno obradom treba iskljuiti organski uzrok smetnji. Kod
psihogeno izazvanih amnezija obino se gubi seanje na ono to
je u direktnoj vezi s njenim uzrokom.
Amnezija, dakle, ima selektivan karakter, pa se naziva
sistematizovana.

Katatimna anmezija
Pod pojmom katatimna anmezija podrazumeva se ogranien
gubitak seanja za neki jako afektivno obojeni doivljaj, kao to
je neeljena trudnoa, gubitak voljene osobe i slino.

U psihogenoj amneziji zapravo postoji inhibicija seanja iz

psiholokih razloga. Engram (slika seanja) postoji, ali se ne
reprodukuje. Dakle, nije posredi gubitak slika seanja, nego
aktivna, nesvesna odbrana od doivljaja koji su nepodnoljivo
bolni i izazivaju anksioznost putem "zaboravljanja ".

Psihogena amnezija u nekim je sluajevima beanje od

odreenih situacija i aktivnosti koje bi mogle imati bolne
posledice. Naziva se jo i funkcionalnom amnezijom, a najee
se susree kod konverzivne neuroze.
Leenje amnezija u svakom sluaju zavisi od uzroka koji je
doveo do poremeaja, tj oteenja pamenja. Zapravo se lei
sam uzrok. U nekim sluajevima rezultat je potpuni oporavak
pamenja, ali katkad oteenje ostavlja trajne posledice na
pamenje.