ivot du Save

decembar 2007. Br. 1

U ovom broju: finansijska podrka

Tema broja: Ekoloke mree

Predstavljamo: Park prirode Lonjsko polje
Razgovaramo sa... Slobodanom Puzoviem
Aktuelnosti i dogaaji: ISRBC, SSHP, BED, Zasavica...

Obreko okno zimi - Vladimir Dobreti

 CONTENT
Dragi itaoci,
prvo izdanje novog asopisa sa sobom
uvek nosi stepen dvostrukog uzbuenja.
Prvo iz razloga zadovoljstva to je javnosti
dostupno novo tivo (u ovom sluaju re
je o izdanju specijalizovanog tematskog
okvira usmerenog na odreeno geograf
sko podruje), a drugo iz jednostavnog
razloga da li e novo izdanje naii na pozi
tivan odjek javnosti, da li e uspeti da zado
volji raznorodne potrebe njegovih italaca,
i uopte da li e biti uspeno u ostvarivanju
svoje misije. Pred vama se nalazi prvi broj
biltena ivot du Save, koncipiranog sa
idejom da se bavi irokim spektrom tema
vezanih za ouvanje prirodnih i kulturnih
vrednosti plavne doline Save, namenjen
ne samo strunjacima i praktiarima ve
zanim za Savu, ve i svima onima zainte
resovanim za mudro upravljanje vlanim
stanitima, tako tipinim za plavnu dolinu
Save. Prvi broj smo posvetili ideji formira
nja ekolokih mrea, znaajnom doprinosu
savremenom shvatanju prostora i odnosa
oveka i prirode, temi tako znaajnoj za
ouvanje svih raznolikosti koje reka Sava
 decembar 2007.
EDITORIAL
nosi sa sobom. Naravno, tu je i niz drugih
lanaka posredno ili neposredno vezanih
za ouvanje vrednosti ivota uz Savu.
Bilten se realizuje u okviru projekta Za-
tita biodiverziteta plavne doline basena
reke Save, podranog od strane LIFE III fi
nansijskog instrumenta i Agencije za razvoj
i saradnju vajcarske (SDC). Opti cilj pro stanja i potreba moe dovesti do trajnih i
jekta je zatita i ouvanje jedinstvenih pre
dela i raznovrsnosti biljnog i ivotinjskog
sveta du reke Save u skladu sa kriterijumi
ma EU direktiva o pticama i stanitima pu
tem stvaranja jedinstvene prekogranine
ekoloke mree sastavljene od zatienih
i prelaznih podruja. Projekat se, ba kao
i na bilten, osim zatitom biodiverziteta i
predeone raznovrsnosti plavne doline bavi
i nizom drugih oblasti od znaaja za ou
vanje jedinstvenog posavskog krajolika. U
prvom redu, raznovrsnim oblicima korie
nja zemljita razvijenih u specifinim uslo
vima plavne doline, kulturnim nasleem i
tradicijom ivota u Posavini, ali i sloenim
pitanjima upravljanja resursima i stvaranja
uslova za uravnoteeni razvoj podruja.
Obedska bara zimi - Vladimir Dobreti
Naravno, sve ovo je nemogue ostvariti
bez sagledavanja problematike ouva
nja bioloke raznolikosti Save u najirem
kontekstu, uzimajui u obzir i njen vodno
gospodarski znaaj, postojei sistem za
regulaciju visokih vodostaja i odbranu od
poplava. Samo integralno sagledavanje
zadovoljavajuih reenja po pitanju ouva
nja prirodnih i kulturnih vrednosti i odri
vih razvojnih planova.
U tom smislu i ovaj bilten, osim razme
ne iskustava i upoznavanja sa aktuelnim
zbivanjima du reke, ima za cilj da ponudi
neka od moguih reenja za uravnoteenu
budunost plavne doline Save, prvenstve
no na zadovoljstvo onih koji je nastanjuju
i svojim delatnostima joj daju peat jedne
od najautentinijih prirodnih i kulturnih
celina srednje Evrope.Na kraju mi dozvoli
te, da vam u ime projektnog tima i partne
ra na projektu, poelim ugodne praznike i
sretnu Novu 2008. godinu!
Boris Erg,
IUCN SEE
 TEMA BROJA: EKOLOKE MREE

Pojam ekolokih mrea

Biodiverzitet Evrope je u velikoj meri
vezan za ekosisteme koji su pod neposred
nim ili posrednim uticajem oveka. Iako
pojedine ljudske aktivnosti mogu dovesti
do poveanja bioloke raznovrsnosti, na
roito u prolom veku je primetno intenzi
viranje korienja prirodnih resursa sa ne
gativnim posledicama na diverzitet vrsta
i stanita. Kao rezultat ljudskih aktivnosti,
stanita su postala sve fragmentisanija,
dovodei uporedo do smanjenja broja vr
sta, njihovog rasrostiranja, ali i vrednosti
dobara i usluga koje nam prirodna dobra
pruaju.
Ribnjak na Bardai - Boris Erg (IUCN)

U cilju zaustavljanja gubitka biodiverzi

teta i ouvanja ekosistema, idealno bi bilo
zatititi prostrana podruja i zaustaviti dalje
korienje resursa. Sa druge strane, zahtevi
za ekonomskim razvojem u Evropi takvog
su stepena da je to nemogue ak i u po
slednjim preostalim podrujima divljine.
Koncept ekolokih mrea prua mogu
nost za pomirenje ova dva suprotstavljena
zahteva usklaujui potrebe zatite biodi
verziteta sa upotrebom prirodnih resursa.
Ovo se moe ostvariti usaglaenim plani
ranjem i povezivanjem podruja znaajnih
za ouvanje ekolokih procesa i vitalnosti
populacija u iri kontekst poluprirodnih
stanita i podruja kojima se intenzivno
upravlja.
Pojam ekolokih mrea moe biti odre
en kao: Sistem podruja izmeu kojih po-
stoji ne samo ekoloka ve i fizika veza. Uo-
biajeno je da se jedan ovakav sistem sastoji
od centralnih podruja, koridora, zatitnih
pojaseva i u nekim sluajevima podrujima
neophodnih za revitalizaciju.
U osnovi, ekoloke mree slue ostvari
vanju sledeih ciljeva:
ublaavaju negativne posledice fragmen
tacije stanita;
omoguavaju kretanje vrsta;
uspotavljaju funkcionalnu vezu izmeu
zatienih dobara i na taj nain obezbe
djuju zadovoljavajue stanje vrsta i stani
ta u skladu sa EU direktivama o pticama
i stanitima.
Prva formalna primena koncepta eko
lokih mrea u Evropi uinjena je 1992.
godine formiranjem Evropske ekoloke
mree nazvane Natura 2000, kao deo EU
direktive o stanitima. Ideja razvoja eko
lokih mrea dobila je znaajan podsticaj
1995. godine kada su 53 evropske zemlje
odluile da uspostave Panevropsku eko
loku mreu (PEEN) kao jednu od osnovnih
aktivnosti u okviru Panevropske strategije
o zatiti bioloke i predeone raznovrsnosti
(PEBLDS). Novina koju PEEN nosi sa sobom
je ideja da se tzv. centralna podruja, naj
ee zatiena dobra na nacionalnom ili
meunarodnom nivou, fiziki poveu pu
tem mudrog upravljanja ili zatite koridora
koji ih spajaju ili revitalizacijom pojedinih
podruja.
etiri su osnovna sastavna elementa
ekolokih mrea (vidi prikaz na str. 4):
1. Centralna podruja: Podruja ija je
osnovna funkcija zatita biodiverziteta.
To su podruja u kojima je uspostavljena
formalna zatita na nacionalnom nivou
(npr. Natura 2000). Ova podruja treba da
obezbede dovoljnu zastupljenost kljunih
prirodnih i poluprirodnih ekosistema kao
i vitalnost populacija najznaajnijih vrsta.
Ciljevi upravljanja u ovim podrujima su
prvenstveno usmereni ka zatiti biodiver
ziteta.
2. Koridori: Predstavljaju podruja po
godnih stanita kojima se ostvaruje funk
cionalna veza izmeu centralnih podruja.
Ona omoguavaju kretanje vrsta izmeu
podruja. Koridori se mogu formirati u vidu
fiziki nedeljivih podruja ili u vidu prela
znih podruja, fiziki odvojenih, ali takvih
da predstavljaju odgovarajue stanine ce
line (tzv. stepping stones). Uloga koridora
je meu najvanijim u konceptu ekolokih
mrea poto predstavlja direktan pokuaj
reenja sve vee fragmentacije sa kojom
se stanita u Evropi suoavaju. Funkcional
nost koridora u direktnoj je zavisnosti od
naina upotrebe zemljita na podrujima
koja imaju ulogu koridora, te je zbog toga
pozitivan efekat koridora u direktnoj vezi
sa optim planiranjem prostora.
3. Zatitni pojasevi: Zatiena dobra ne
mogu biti doivljena kao izolovana ostr
va, nedeljiva od uticaja okolnih podruja
i spoljne sredine. Naprotiv, upotreba ze


 TEMA BROJA: EKOLOKE MREE
Reka Sava - Boris Erg (IUCN)
mljita izvan zatienih dobara moe ima
ti presudan uticaj na vrste i ekosisteme u
zatienom dobru (npr. zagaenje voda,
upotreba pesticida i dr.). Prelazni pojasevi
omoguavaju postepeniji prelaz izmeu
centralnih podruja (zatienih dobara) i
okolnih podruja (podruja odrivog kori
enja ili koridora). Veliina i naini upotre
be resursa u prelaznim podrujima u veli
koj meri zavise od potreba za ouvanjem
odreenih ekosistema kao i stanovnitva
koje naseljava ili koristi ova podruja.
4. Podruja odrivog korienja: o su
podruja u kojima se nastavlja sa intenziv
nijim korienjem zemljita i pripadajuih
resursa. Ipak, i na ovim podrujima treba
voditi rauna da se u punoj meri obezbe
uju usluge koje ekosistemi pruaju.
Evropska ekoloka mrea predstavlja
oslonac ouvane prirode u Evropi, povezu
jui ekosisteme i populacije vrsta ugroene
opteprisutnom fragmentacijom stanita.
Povezanost omoguava slobodno kreta
nje vrsta u fragmentisanom okruenju i
pomae razmenu genetskog materijala
izmeu razliitih populacija ili delova me
tapopulacija, na taj nain stvarajui uslove
za opstanak ugroenih vrsta i ekosistema.
Reka Sava predstavlja izuzetno znaajan
ekoloki koridor i kao takva se moe sma
trati jednim od nosioca Panevropske eko
loke mree.
U cilju uspostavljanja funkcionalne eko
loke mree u Evropi potrebno je ostvariti:
bolje razumevanje osnovnih prirodnih
 decembar 2007.
Uproeni prikaz
ekoloke mree
procesa, ukljuujui i efekte klimatskih
promena;
bolju povezanost i komunikaciju izmeu
svih sektora koji imaju uticaj na ekoloku
povezanost, kao to su saobraaj, turi
zam, poljoprivreda, upravljanje vodama, (preuzeto sa http://countdown2010.net/archive/paneuropean.html)
prostorno planiranje i dr.;
jae ukljuivanje privatnog sektora i fi
nansijkih institucija u investicije vezane Korisni linkovi:
za zatitu prirode;
razvoj konkretnih programa na evrop
Evropski centar za zatitu prirode
skom, nacionalnom i regionalnom nivou
kojima e se omoguiti bolja ekoloka (ECNC): http://www.ecnc.nl/
povezanost stanita na terenu; EuropeanEcologicalNe/
pravilno upravljanje centralnim podruji
Index_6.html
ma ekoloke mree u Evropi.
Moda i najjezgrovitije objanjenje
principa ekolokih mrea u Evropi je sadr Odbrojavanje do 2010. (Countdown 2010):
ano u lanu 10. Direktive o stanitima:
Zemlje lanice e nastojati, u sluajevima http://countdown2010.net/
u kojima smatraju da je potrebno, u okvi- archive/paneuropean.html#partners
ru prostornog planiranja i svojih razvojnih
politika, da poveaju ekoloku povezanost
mree Natura 2000 u cilju poboljanja onih Baza podataka ekolokih mrea
karakteristika predela koji imaju veliki znaaj centralne i istone Evrope (ECONETS):
za floru i faunu.
http://www.iucn-ce.org/
To su one karakteristike koje se uspo-
stavljaju formiranjem linearnih, neprekidnih econets/database/
ekosistema (poput reka i njihovih obala ili
kontinuiranih tradicionalnih mea izmeu
Zajedniki sekretarijat Panevropske
poseda) ili pomou prelaznih podruja (npr.
jezera i druga vodena ogledala ili manji um- strategije o zatiti bioloke i predeone
ski kompleksi) i na taj nain sutinski dopri- raznovrsnosti: http://www.peblds.org/
nose migraciji, rasprostiranju vrsta ili razme-
ni genetskog materijala.
 TEMA BROJA: EKOLOKE MREE
Ekoloka mrea
u Republici Hrvatskoj
Ekoloka mrea je sustav ekoloki
vanih podruja od meunarodnog i/ili
nacionalnog znaaja za ouvanje i opsta
nak ugroenih vrsta i staninih tipova. Te
meljem Zakona o zatiti prirode, Dravni
zavod za zatitu prirode izradio je strunu
podlogu za ekoloku mreu u Republici
Hrvatskoj, koju je Uredbom proglasila Vla
da Republike Hrvatske u listopadu 2007.
godine. U procesu pristupanja Europskoj
Uniji, podruja ekoloke mree od meu davajueg javnog interesa i uz Zakonom
narodne vanosti biti e predloena za
uvrtavanje u EU ekoloku mreu NATURA
2000. Podruja nacionalne ekoloke mree,
sukladno mrei NATURA 2000, podijeljena
su na podruja vana za ptice te podruja
vana za ostale divlje svojte (osim ptica) i
stanine tipove.
Unutar ekoloke mree njezini dije
lovi povezuju se prirodnim ili umjetnim
ekolokim koridorima. Ekoloki koridor
je ekoloka sastavnica ili niz takvih sastav
nica koje omoguuju kretanje populaci
Podruja ekoloke mree du rijeke Save u Hrvatskoj, izvor Dravni zavod za zatitu prirode
jama ivih organizama od jednog lokali
teta do drugog.
Sukladno mehanizmu EU Direktive o
stanitima, Zakon propisuje da se dijelovi
ekoloke mree mogu tititi kao posebno
zatiena podruja ili provedbom planova
upravljanja, kao i kroz postupak ocjene pri
hvatljivosti za prirodu svakog ugroavaju
eg zahvata. Negativno ocijenjen zahvat se
moe odobriti samo u sluajevima prevla
nicama zatienih podruja temeljem Za
utvrene kompenzacijske uvjete. Vaan
mehanizam je i mogunost sklapanja ugo
vora s vlasnicima i ovlatenicima prava na
podrujima ekoloke mree, uz osiguranje
poticaja za one djelatnosti koje doprinose
ouvanju bioloke raznolikosti.
Ekoloka mrea u Hrvatskoj zauzima
47% kopna i 39% mora, a sastoji se od 1510
podruja vanih za divlje svojte i stanine
tipove, 40 meunarodno vanih podruja
za ptice te 2 koridora.
Uz hrvatski dio toka rijeke Save nalazi
se 17 podruja ekoloke mree koja pred
stavljaju najvei kompleks movarnih sta
nita u Hrvatskoj (slika...). Ciljevi ouvanja
na ovim podrujima su razliiti tipovi
poplavnih uma johe, topole, jasena
i hrasta lunjaka, poplavne livade
i panjaci, amfibijske
zajednice, vodena i movarna stanita sa
pripadajuom vegetacijom, te brojne div
lje svojte ugroene na nacionalnoj i/ili me
unarodnoj razini, primjerice dabar, vidra,
ptice movarice, grabljivice (npr. tekavac,
orao klikta, eja livadarka), kosac, mala i
crvenokljuna igra, bjelovrata muharica,
crnka i dr.
Neka od tih sedamnaest podruja dje
lomino se ili u cjelosti preklapaju sa gra
kona o zatiti prirode. Park prirode Lonjsko
polje, uvrteno na ramsarski popis 1993.
godine, unutar svojih granica ima dva or
nitoloka rezervata: Krapje ol i Rakita te je
u cijelosti uvrteno u ekoloku mreu kao
podruje vano za ouvanje divljih svojti i
stanita, a ire podruje parka predstavlja
meunarodno vano podruje za ptice
Donja Posavina. Podruja ekoloke mre
e Sava Podsused, Savica, Sunjsko polje,
Dvorina i Ribnjaci Jelas, djelomino ili u
cjelosti, takoer spadaju u ornitoloke re
zervate. Gajna i Jelas polje, unutar kojeg su
smjeteni istoimeni ribnjaci, zatieni su u
kategoriji znaajnog krajobraza, kao i Tu
ropoljski lug i Odransko polje koji se nalaze
unutar podruja ekoloke mree Turopo
lje. Spavanski bazen takoer obuhvaa
dva znaajna krajobraza: Virovi i Spa
va, a zatita Sunjskog polja u istoj
kategoriji trenutno je u proceduri.
uma pranik proglaena je poseb
nim rezervatom umske vegeta
cije, kao i ume Loe i Radievo
koje se nalaze unutar podruja
ekoloke mree Spa
vanski bazen.
Detaljnije o
ekolokoj mrei u
Hrvatskoj pogledajte
na: www.dzzp.hr

 TEMA BROJA: EKOLOKE MREE
Razvoj Emerald mree u Srbiji
Emerald projekat ima za cilj uspostavlja
nje ekoloke mree sastavljene od podruja
od posebne vanosti za zatitu prirode (Are
as of Special Conservation Interest - ASCI),
odnosno prostornih celina i stanita koje su
od posebnog nacionalnog i meunarod
nog znaaja sa aspekta ouvanja bioloke
raznovrsnosti. Projekat je pokrenuo Savet
Evrope kao deo aktivnosti koje proizilaze iz
primene Konvencije o ouvanju divljeg bilj
nog i ivotinjskog sveta i prirodnih stanita
Evrope, tzv. Bernske konvencije. Konvenci
ja, usvojena 1979. godine, u Srbiji je ratifi
kovana novembra 2007. godine.
Emerald mrea se zasniva na istim prin
cipima kao i mrea Natura 2000 i formalno
se posmatra kao priprema za sprovoenje
Direktive o stanitima. Kako su nove lanice
EU, kao i sve ostale drave kojima predstoji
pridruivanje, u obavezi da predaju popis
predloenih podruja za ekoloku mreu
Natura 2000 sa odgovarajuom bazom po
dataka, sprovedeni Emerald projekat pred
Kod Naziv prirodnog dobra
YUSRB0003 Obedska bara
YUSRB0014 Zasavica
SRP - Specijalni rezervat prirode
 decembar 2007.
pojedina podruja istraivanja preliminar
nog karaktera, a podaci predstavljaju do
bru podlogu za njihovu buduu zatitu na
nacionalnom nivou.
U sklopu plavne doline reke Save utvr
ena su dva Emerald podruja - Specijalni
rezervati prirode Obedska Bara i Zasavica.
Oba rezervata su u okviru IPA i IBA podruja,
dok je SRP Obedska bara jo 1977. godine
upisana u listu Vlanih podruja od meu
narodnog znaaja tzv. ramsarskih podruja.
itavim projektom koordinira Savet
Evrope, uz finansijsku podrku Evropske
Kolonija aplji du Save- Vladimir Dobreti
agencije za ivotnu sredinu. U ovom meu
narodnom projektu su, pored Srbije, ue
stvovale jo Albanija, Azerbejdan, Bosna
i Hercegovina, Crna Gora, Hrvatska i Make
donija, sa ciljem uspostavljanja nacionalnih
stavlja neposredan doprinos ostvarenju ekolokih mrea.
ovog cilja.
Sveobuhvatno, za Emerald projekat i
predvienu ekoloku mreu Srbije obrae
no je 61 podruje koja su naroito znaajna
za zatitu i ouvanje divljih biljnih i ivo
tinjskih vrsta i njihovih stanita. Najbitnije
merilo za izdvajanje je injenica da se na
svakom podruju nalaze znaajna stanita
i populacije vrsta koje Bernska konvencija
ustanovljava kao vrste i stanita koja ima
Emerald podruja u Srbiji, izvor Zavod za zatitu prirode Srbije
ju prvenstvo u zatiti na evropskom nivou.
Veina izabranih podruja ima i odreeni
status zatite na nacionalnom nivou (50
podruja je proglaeno za zatieno prirod
no dobro ili je pod revizijom zatite), ali su
odreena podruja od posebnog znaaja
i na meunarodnom nivou (npr. Rezervat
biosfere - MAB (1), Ramsarsko podruje (6),
Podruje znaajno za biljke - IPA (33), Po Detaljnije informacije
druje znaajno za ptice - IBA (33), Primar www.natureprotection.org.yu
no podruje za leptire - PBA (7). Pojedina ili kontaktirajte Nenada Sekulia
podruja su u postupku zatite, dok su za nenad-sekulic@natureprotection.org.yu
Status RAMSAR MAB IPA IBA PBA
SRP X X X
SRP X X
 PREDSTAVLJAMO

Park prirode Lonjsko polje

primjer ouvanog poplavnog podruja i tradicionalnog ivota
Park prirode Lonjsko polje smjeten
je uz srednji tok lijeve obale rijeke Save.
Prostire se na 506 km od Siska do Nove
Gradike. Predstavlja jedinstveni krajo
brazni i ekoloki sustav poplavnih rije
nih podruja nastao utjecajem prirodnih
procesa plavljenja i ovjekovog kultur
nog djelovanja.
Od 1990. godine podruje je zati-
eno u kategoriji parka prirode, a 1993.
godine uvrteno je na ramsarsku listu
movarnih podruja od meunarodne
Sava kod Lonjskog polja - Boris Erg (IUCN)

vanosti. Osim to je Park prirode Lonj

sko polje od 1989. godine na popisu po
druja od meunarodne vanosti za ptice
(Important Bird Area), podruje je predlo
eno za ekoloku mreu NATURA 2000.

polju predstavlja stoljetnu tradiciju i te Detaljnije informacije ravnatelj Javne

melj upravljanja. Uprava Parka ulae ve ustanove Park prirode Lonjsko polje
Kraplje, tradicijska gradnja u obnovljenom izdanju - arhiva IUCN

liki napor ka usmjeravanju svih korisnika Goran Gugi

prostora na razumno koritenje. uma manager@pp-lonjsko-polje.hr ili
ma, koje zauzimaju gotovo 66% podru http://www.pp-lonjsko-polje.hr/
ja upravlja se prema FSC certifikatu, a
aktivnosti obnove poplavnih panjaka
zaraslih neofitskom vrstom ivitnjaom
(Amorpha fruticosa) svakodnevna su ob
veza djelatnika i lokalnog stanovnitva.
Park prirode Lonjsko polje jedino je Preko projekata resornih ministarstava
danas sauvano autentino podruje i Europske unije, Javna ustanova razvija
Edukacija na terenu - arhiva IUCN

iz vremena bive vojne granice izmeu odrivi turizam, koji usporedno sa razvo
Habsburke monarhije i Otomanskog jem turistike infrastrukture i obnove dr
carstva sa cijelovitim srednjovijekovnim vene tradicijske arhitekture predstavlja
sustavom paarenja. Izniman je primjer mjesto poeljno za ivot i dodatni izvor
prilagodbe stanovnika poplavama, to prihoda za lokalno stanovnitvo.
se odraava u tradicijskom graditeljstvu, Kroz projekat Europske komisije
prostornoj organizaciji i oblikovanju kra LIFE05 TCY/CRO/000111 K razumnom
jobraza, u tradicionalnom koritenju pro upravljanju Srednjom Posavinom, JU
stora, kao i u uzgoju autohtonih pasmina PPLP provodi itav niz aktivnosti iji su
Odmor u Lonjskom polju - Boris Erg (IUCN)

(hrvatski posavac, turopoljska svinja, sla ciljevi usmjereni ka integriranom uprav

vonsko-srijemsko podolsko govedo). ljanju Srednjom Posavinom, izradi Plana
Javna ustanova Park prirode Lonjsko upravljanja za Park prirode Lonjsko polje,
polje upravlja podrujem od 1998. godi uspostavi sustava posjeivanja, obnovi
ne. Razumno koritenje prema preporu panjaka i edukaciji djelatnika i lokalnog
kama Ramsarske konvencije u Lonjskom stanovnitva.


 RAZGOVARAMO SA...

Slobodan Puzovi
Posavinom se bavi od 1982. Uestvovao u progra
mima zatite Obedske bare, Zasavice i Bosutskih uma.
Pokretao inicijative sa brojnim partnerima za realizaciju
projekata aktivne zatite i unapreenja stanja u zati
enim prirodnim dobrima. Doprinosio da se u Posavini
sprei neodrivo korienje prirodnih resursa i promovi
sao njene vrednosti.
Rad na terenu - Vladimir Dobreti

1. Kao strunjak koji se dugo godina
bavi prouavanjem i zatitom biodiver-
ziteta plavne doline Save, naroito po-
druja Obedske bare, kako ocenjujete
sadanje stanje biodiverziteta u donjem
toku Save i stepen njegove zatite, odn.
efikasnost postojeeg modela zatite?
Posavina je i pored evidentnih prome
na jo uvek jedan od centara bioloke ra
znovrsnosti u Srbiji, ali i u srednjoj Evropi.
U njoj se nalaze najvea plavna podruja
u zemlji (npr. Obedska bara 12 000 ha)
i najvei kompleksi prirodnih hrastovih
uma i bara. Tu je i Debela gora, po mnogim
strunjacima jedinstvena uma sa hrastom
lunjakom u meunarodnim razmerama.
Imajui u vidu i kompleks Bosutskih uma
od 20 000 ha u Gornjem Sremu, jedinstve
ne predele Zasavice i ua Drine u Mavi,
izuzetnu floru i faunu, stie se kompletna
slika o vrednostima Posavine u Srbiji.
Na alost, prema prirodnim vrednosti
ma i potencijalima Posavine se jo uvek
ni priblino ne odnosimo na adekvatan
nain. Obedskom barom formalno uprav
lja staralac koji ne podrava njenu zatitu,
Bosutske ume su na margini interesovan
ja, kao i podruja uz Savu od Mavanske
Mitrovice do apca i od Progara do Ade Ci
ganlije. Sasvim je zaboravljeno jedinstveno
ue Drine u Savu, koje po svojim prirod
nim vrednostima i predeonim karakteristi
kama predstavlja biser od meunarodnog
znaaja. Slino je i sa uem Kolubare. Jedi sebnog znaaja, kao i programi edukacije
ni pozitivni pomak je uinjen na Zasavici,
zaslugom preduzimljivog staraoca koji ima
viziju zatite i razvoja.
Jedan od kljunih problema je ne
adekvatno upravljanje zatienim i osta
lim podrujima u dolini Save, nedostatak
sredstava i konkretnih projekata. Prisutni
su brojni antagonizmi izmeu interesnih
grupa, kao i izraeni monopol u oblasti
umarstva, vodoprivrede i poljoprivrede.
2. Koji su po vama najvaniji postoje-
i, ali i nedostajui mehanizmi u zatiti i
ouvanju bioloke i predeone raznoliko-
sti du Save? Kako meusektorska sarad-
nja strunjaka razliitih profila moe biti
u slubi ouvanju prirodnih vrednosti?
Kljuni mehanizam predstavlja poto
vanje nacionalne i meunarodne zakon
ske regulative, kao i prostorno-planske
dokumentacije, ukidanje monopola, uklju
ivanje lokalnih zajednica i NVO, a zatim i
odgovarajua kontrola i kaznena politi
ka za prekrioce. U praksi to jo uvek ne
funkcionie na zadovoljavajui nain. Rad
inspekcijskih organa i sudstva je od po
i promocije. Saradnja razliitih strunjaka i
institucija je nunost, pogotovo to postoji
niz pitanja koja se mogu reiti samo multi
disciplinarnim pristupom.
U Posavini i dalje postoje suprostavljeni
interesi i ideje (gradnja brane, presecanje
meandra Kupinski kut, ureivanje reke za
navigaciju, irenje mree reni bunara, po
veanje zasada plantaa topola...). Usvaja
njem Prostornog plana podruja posebne
namene SRP Obedska bara do 2022. go
dine, stvoren je okvir da se stvari pokrenu u
pozitivnom pravcu u celom Donjem Sremu.
Izrada slinog planskog dokumenta oeku
je se i za Zasavicu. Time e se definisati sva
znaajna sektorska pitanja, uskladiti intere
si i pruiti reenja za brojne probleme.
3. Kako ocenjujete stepen ukljue-
nosti lokalnih zajednica u zatiti pri-

 decembar 2007.
 RAZGOVARAMO SA...
rodnih i tradicionalnih kulturnih vred-
nosti Posavine i koja bi, po vama, bila
njihova uloga?
Postoji izuzetan nesklad izmeu elja
i potreba i stvarne ukljuenosti lokalnih
zajednica u zatiti i upravljanju prirodnim
vrednostima Posavine. Decenijama je lo
kalno stanovnitvo bilo potpuno margina
lizovano, emu je i samo doprinelo svojom
neaktivnou i nesposobnou da sagleda
perspektivu. Dugo vremena je postojala
dominacija pojedinih interesnih grupa, pa
lokalni stanovnici sa svojim tradicionalnim
obiajima i navikama nisu mogli da dou do
izraaja i da zadovolje potrebe. Vremenom
su oni sasvim istisnuti iz poplavnih podru
ja. Prostor je izgubio znaajnu pokretaku
komponentu i to se osetilo najvie kroz
osiromaenje bioloke i predeone razno
vrsnosti. Stvari se ipak polagano menjaju,
lokalne samouprave poinju da nasluuju
izuzetne potencijale Posavine, ne samo sa
ekolokog, ve i socijalnog i ekonomskog
Edukacija kao zalog za budunost - arhiva Slobodan Puzovi
aspekta. Zbog toga sve ee trae svoje
mesto i ulogu u sistemu upravljanja prirod
nim vrednostima. Najdalje se po tom pita
nju otilo na podruju SRP Zasavica.
4. Kakva je veza tradicionalnih obli-
ka korienja zemljita, uzgoja autohto-
nih rasa u poljoprivredi i sl. u ouvanju
vrednosti plavne doline Save? Kako
uskladiti sve intenzivnije razvojne tren-
dova sa ouvanjem prirode i tradicije i-
vota u Posavini i zato je to vazno?
Stara kua u Obreu, Obedska bara - foto Boris Erg
Veza izmeu kulture i tradicije i korienja
prostora u Posavini sa ouvanjem biodiverzi
teta i predela je izuzetno jaka. Priroda i ovek
su vekovima u Posavini stvarali prepoznatljive
predeone oblike i pejzae. ovek je nekada
bio vaan faktor uslonjavanja izgleda pro
stora i oblikovanja njegovih celina, a zatim ne saradnje i uspostavljanja ekoloke
se se pod pritiskom drugih interesnih grupa mree du Save?
povukao. Zamrlo je vekovno irenje domaih Vrednosti Posavine se mnogo lake
svinja po sremskim umama, paarenje stoke, mogu sagledati i oceniti u prekograni
koenje livada, ribolov i gradnja u tradicio nom kontestu nego na nacionalnom i lo
nalnom stilu. Za posledicu to je imalo osiro kalnom nivou. Zbog toga je saradnja na
maenje predeone raznolikosti, zarastanje tom planu kljuna za ouvanje i promociju
panjaka, vlanih livada i bara, a usled toga postojeih prirodnih vrednosti i velika ra
i nestanak brojnih retkih i ugroenih vrsta bi zvojna ansa lokalnih zajednica. Uspostav
ljaka i ivotinja. Ovaj negativni proces je go ljanjem ekoloke mree u Posavini jaaju
dinama pratilo masovno podizanje plantaa se kapaciteti upravljanja, razmenjuju isku
klonskih topola, to je jo vie doprinelo mo stva i unapreuje saradnja, i to je poseb
notoniji predela Posavine. Negovanje kulture no vano jaaju mogunosti za razvoj za
jednikih projekata i korienja sredstava
iz evropskih fondova.
6. Uzimajui u obzir vae visedece-
nijsko iskustvo u zatiti prirode, kako
vidite Savu i njenu plavnu dolinu u bu-
dunosti?
Posavina e svakako i dalje doivljavati
transformacije, posebno imajui u vidu da
se nalazi u ravniarskim lako dostupnim
predelima, u blizini velikih gradova i
saobraajnica. Tim vie, poplavnom
dolinom Save treba mudro upravljati i
sauvati je pre svega od fragmentacije
stanita, isuivanja postojeih plavnih
zona, zagaenja i gubitka biodiverziteta.
Neki delovi Posavine e svakako pretrpeti
korenite izmene i sasvim promeniti namenu
prostora, ali e mudro voenom politikom
u oblasti zatite prirode i stratekim
i tradicionalnih aktivnosti stanovnitva moe planiranjem biti mogue sauvati osnovne
iznova oiveti Posavinu i doprineti razvoju prirodne i predeone celine Obedske bare,
eko-etno turizma i proizvodnji prepoznat Zasavice, ua Drine i Bosutskih uma.
ljivih lokalnih produkata. To e biti najbolja Podrkom lokalnom stanovnitvu sauvae
odbrana od neodrivih projekata. se tradicija i obiaji. To e sve pruiti realnu
ansu za ouvanje prepoznatljive i osobene
5. Sava je danas meunarodna reka. plavne doline reke Save, njene jedinstvene
U emu je poseban znaaj prekograni- prirodne i kulturne batine.

 AKTUELNOSTI I DOGAAJI

Meunarodna komisija Sredinji savez

za slijev rijeke Save uzgajivaa konja
Spreavanje i/ili ograniavanje opa hrvatski posavac
snosti od, primjerice, poplava, sua,
leda, akcidenata (nesrea) i elimini Sredinji savez uzgajivaa konja hrvat
ranje i/ili reduciranje njihovih poslje ski posavac organizacija je koja djeluje od
dica. 1993. godine. Savez okuplja uzgajivae

Sava na podruju distrikta Brko - Svjetlana uki

jedine izvorne pasmine konja u Republici
Meunarodna komisija Hrvatskoj posavskog konja. Od 2004. go
za slijev rijeke Save dine Savez djeluje udrueno kroz rad deset
uzgojnih udruga u jedinstveni Sredinji sa
Meunarodna komisija za slijev rije vez koji ima ovlasti izdane od Ministarstva
ke Save (Savska komisija) je osnovana poljoprivrede, umarstava i vodnog gospo
temeljem Okvirnog sporazuma o slijevu darstva za provedbu uzgoja i selekcije nave
Od prekograninog pristupa do rijeke Save te su joj povjerene funkcije dene pasmine konja. Na rad je volonterski
odrivog upravljanja vodama donoenja odluka na podruju plovid a iz sredstava vlastite djelatnosti plaamo
be i davanja preporuka o svim drugim strunjake za provedbu uzgoja konja.
Svijest da je voda neophodna za na i pitanjima. Posavski konj je od davnina poznat po
vot poveala se proteklih godina voda je Savsku komisiju ine predstavnici dra svojim odlikama privrenosti ovjeku, inteli
postala deficitaran i dragocijen izvor. Te su va strana imenovani od Vlada tih strana. genciji, skromnosti, izdrljivosti i snazi. Kao
injenice podigle globalnu svijest da bi vo takav predstavlja vrhunac sklada izmeu
dom trebalo upravljati na sustavan, odrivi Aktivnosti Savske komisije vezane su ovjeka i okolia u kojem je narodnim uzgo
i prekogranini nain. Mnogo direktiva i uz est glavnih zadataka: jem stvoren i ouvan. Pogodan je za jahanje
sporazuma usvojeno je od strane nekoliko a) koordinacija u: i za zaprege. Savren je zbog svojih osobina
zemalja s ciljem izrade temelja za odrivo pripremi jedinstvenog Plana uprav za terapijsko i rekreacijsko jahanje, kako za
upravljanje vodom. Slovenija, Hrvatska, ljanja slivom rijeke Save u skladu s odrasle, tako i za djecu svih dobnih skupina.
Bosna i Hercegovina i Srbija priznale su Europskom okvirnom direktivom o Nuno je napomenuti da cijeli sustav
vanost slijeva rijeke Save kao prekogra vodama; obrane od poplave Grada Zagreba poiva
ninu problematiku reguliranu Okvirnim uspostavljanju jedinstvenog infor na plavljenju uzgojnog podruja panja
sporazumom o slijevu rijeke Save. matikog sustava (GIS), informatike ka na kojima drimo svoje konje. To je tako
usluge za rijeke (RIS) i monitoringa, er prostor znaajnih rezervi pitke vode na
Okvirni sporazum prognoze i sustava ranih upozorenja; kojem se nalaze i dva zatiena podruja:
o slijevu rijeke Save pripremi i realizaciji studija i projekata; park prirode Lonjsko polje i znaajni kra
razvoju protokola; jobraz Odransko polje.
Okvirni sporazum o slijevu rijeke Save veini aktivnosti na podruju plovid elja nam je kroz oivljavanje zaborav
je osnovni i najvaniji dokument kojim se be i upravljanja vodama, ljenih narodnih obiaja poveati interes za
naglaava vanost prekogranine surad uzgoj i dranje konja te na taj nain direk
nje vlada, institucija i pojedinaca za odr b) predlaganje Plana upravljanja slijevom tno pomoi uzgajivaima te ujedno i spa
ivi razvoj slijevnog podruja rijeke Save. rijeke Save i prioritetnih projekata; siti jedinu hrvatsku izvornu pasminu konja
Sporazum je potpisan 3. prosinca 2002. c) donoenje odluka i usklaivanje propisa od izumiranja.
godine, te su ga 29. prosinca 2004. godine zemalja na podruju plovidbe;
ratificirale etiri pribrene zemlje: Sloveni d) suradnja s meunarodnim i nacionalnim Detaljnije informacije Branko Borkovi
ja, Hrvatska, Bosna i Hercegovina i biva organizacijama; predsjednik SSHP, sshp@sk.t-com.hr
Savezna Republika Jugoslavija. e) objavljivanje dokumenata i publikacija te
f) omoguavanje sudjelovanja javnosti.
Prekogranina suradnja prema tom Spo
razumu slijedi sljedee dogovorene ciljeve: Izvrno i administrativno tijelo Savske
Uspostavljanje meunarodnog rei komisije je Tajnitvo sa sjeditem u Zagrebu.
Posavski konji - arhiva SSHP

ma plovidbe;
Uspostavljanje odrivog upravljanja Vie informacija na:
vodama; www.savacommission.org

10 decembar 2007.
 AKTUELNOSTI I DOGAAJI
Brodsko
ekoloko drutvo
Brodsko ekoloko drutvo (BED) je
nevladina udruga iz Slavonskog Broda
osnovana 1989. godine. Najbolji vidljivi
rezultati postignuti su u zatiti prirode i
bioloke raznolikosti. Danas imamo 160
Gajna, krave planduju na Savi - arhiva BED
registriranih lanova i oko 40 aktivista.
Meu 30-ak projekata vezanih za Savu u
koje je drutvo bilo ukljueno, istiu se
meunarodno ienje obala organizirano
na Gajni (tipini poplavni prisavski panjak
kraj sela Oprisavci) 1995, 1997. i 1999. te
na obalama rijeke Save u Slavonskom Bro
du 1996. i 2000. Kroz financijsku potporu
REC-a provedeni su razliiti projekti eduka
cije, a i projekt Zatita dunavskog slijeva
od zagaenja unutar Regionalnog projek
ta zatite dunavskog slijeva. U 2006. BED je
proveo projekt Zatita bioloke raznoliko
sti u poplavnim podrujima rijeke Save fi
nanciran od Hrvatskih voda a u suradnji sa
Dravnim zavodom za zatitu prirode.
Brodsko ekoloko drutvo potaknulo je
prijedlog da se Gajna proglasi zatienim
podrujem, to se i dogodilo 1990. godine.
Podruje Gajne prvenstveno se koristi kao
panjak. Uz tu namjenu podruja, drutvo je
osiguralo da Gajna takoer slui kao priro
dno mrijestilite zajednice riba rijeke Save i
bogato hranilite za mnoge movarne vr
ste ptica te ptice selice. Na Gajni je BED u
sklopu programa ouvanja autohtonih vr
sta i tradicije sagradio tradicionalni bunar
(eram sa stumbulom), te su rekonstrui
rane promatranica (ardak) iz vremena
slavonske vojne granice i tradicionalna
staja od slavonskog hrasta lunjaka na sre
dini uzvisine na Gajni. Izgraen je i zatien
deponij pijeska kraj rijeke Save kao mjesto
gnijezdilite bregunica. Brodsko ekoloko
drutvo trenutno provodi projekt Zatita,
ouvanje i poboljanje bioloke raznoliko
sti te razvoj ekoloke svijesti kroz uzgoj hr
vatskih autohtonih vrsta i poticaj ekoloke
proizvodnje financiran od EU u sklopu
programa CARDS 2004.
CARDS 2004 projekt
BED je trenutno angairan u projektu
zatite, ouvanja i poboljanja bioloke
raznolikosti i razvoj ekoloke svijesti kroz
uzgoj hrvatskih autohtonih pasmina i po
ticaj ekoloke proizvodnje. Projekt je finan
ciran sredstivma EU kroz program CARDS
2004 i traje 18 mjeseci.
Projekt je fokusiran na znaajni krajobraz
Gajna u istonom dijelu Brodsko-posavske
upanije u poplavnom podruju rijeke Save.
Projekt potie i osigurava uvjete za gospo
darsku aktivnost te osigurava odrivi razvoj u
skladu sa ekolokim principima u ruralnim di
jelovima Hrvatske sa glavnim fokusom na sela
u opini Oprisavci. Daljnji cilj projekta je akti
virati druge mehanizme/grupe koji e pomoi
u stvaranju i odravanju uvjeta tradicionalnog
naina ispae, hitno potrebne za ouvanje
nestajuih autohtonih vrsta i krajolika.
Osnovna ideja projekta je spojiti eko
nomski isplativ ekoloki uzgoj slavonskog
podolskog goveda, posavskog konja i
crne slavonske svinje na panjaku Gajna,
koji bi stvorio uvjete za funkcioniranje eko
zadruge uz pomo koje bi se potaknuo
odrivi razvoj na podruju od posebne
dravne skrbi. Putem slobodne ispae
zatitile bi se autohtone biljne vrste i pota
kla proizvodnja zdrave hrane, a izmuljivan
jem bare i stvaranjem uzvisine stvorili bi se
uvjeti za kontrolirani eko turizam.
Glavna ciljna skupina je ruralna lokalna
zajednica, podrana partnerima Opinom
Oprisavci i Turistikom zajednicom Brods
ko-posavske upanije, te suradnikim
ustanovama (Ustanova za upravljanje
zatienim prirodnim vrijednostima na
podruju Brodsko-posavske upanije i
Turistika zajednica opine Oprisavci) koja
kroz rezultate projekta prihvaa eko proiz
vodnju kao jedan od uvjeta odrivog razvo
ja te podie ekoloku svijest i stvara uvjete
za eko turizam putem popratnih projekata
(trasiranje biciklistikih i staza za jahanje
kroz zatiena podruja upanije).
Detaljnije informacije imo Bene
Brodsko ekoloko drutvo (BED)
brodsko.ekolosko.drustvo@sb.t-com.hr
Zasavica -
10 godina ljubavi
i zatite
Pokret gorana iz Sremske Mitrovice, sta
ralac Specijalnog rezervata prirode Zasavi
ca, jedan je od retkih koji su za deset godi
na staranja o zatienom prirodnom dobru
ne samo sauvali ugroene vrste, ve su i
povratili neke nestale. Takoe, uinjeno je
mnogo na povezivanju nevladinog sektora
sa dravnim institucijama. 2007. godina je
protekla u znaku jubileja - desetogodinjice
postojanja SRP Zasavica. Centralna manife
stacija odrana je 9. juna kada je rezervatu
Zasavica dodeljena Maslinova granica Ra
dio Beograda za koncept odrivog turizma
11
 AKTUELNOSTI I DOGAAJI
Obilazak Zasavice brodom Umbra - Vladimir Dobreti

Zbog prirodne naslonjenosti optine di 1000-1500 parova, populacija ove vrste

Srbac na Savu, a i poloaja grada Srpca na u Bosni i Hercegovini je veoma mala i jako
samom uu Vrbasa, kao jedne od najve ugroena. Posljednje dvije godine (2006. i
ih pritoka Save, itav sjeverni dio optine 2007.) lanovi Ornitolokog drutva Nae
predstavlja tipino plavno podruje rijene ptice nastoje da razviju program monito
doline Save. Brojne aktivnosti lokalnog sta ringa populacije bijele rode u Bosni i Her
novnitva odvijaju se na rijeci. U prijethod cegovini. Prema podacima prikupljenim u
u zatienim prirodnim dobrima. U cilju nom periodu je Sava, kao znaajan plovni 2007. godini procjenjuje se da se u ovom
promocije prirodnih vrednosti Rezervata put, za sebe vezivala i mnoge Srpane la trenutku u Bosni i Hercegovini gnijezdi oko
odrana su brojna gostovanja u radio i TV are, mada ne toliki broj njih kao Davora 50 parova bijele rode. Pri tome, Posavina
emisijama, snimljene reportae sa terena ca (itelja sela Davor sa druge obale Save predstavlja glavno podruje gnijeenja
za TV Avalu, TV Fox, TV BS, RTV M, TV Srem, iz Republike Hrvatske) nadaleko uvenih date vrste u Bosni i Hercegovini. Pored kar
TV B 92 i dr. i objavljeni mnogobrojni tek laara i kapetana rijene plovidbe. tiranja gnijezda prikupljeno je i niz drugih
stovi u dnevnoj i drugoj tampi. U studiju Dananje aktivnosti vezane za rijeku znaajnih podataka (npr. broj izleglih i pre
Sirmiumfilm production uraena su dva usmjerene su uglavnom ka eksploataciji ivjelih mladih, izbor mjesta gnijeenja,
kratka filma o prirodnoj retkosti Rezervata

Bijele rode u selu Donje Crnjelovo kod Bijeljine - Draen Kotroan

Umbra krameri i Zasavici, koja su smetena
u originalno drveno pakovanje. Zasavica je
ove godine imala predstavnike na tri nau
ivot du Save nekada - arhiva APIS

na skupa i nekoliko seminara. Tokom okto

bra, predstavila je svoj turistiki program i
rezultate istraivanja na Meunarodnom
sajmu lova, ribolova, ekologije i turizma u
Novom Sadu i na meunarodnom Sajmu
knjiga u Beogradu, na kom je predstavljena rijenog pijeska i ljunka, te rad skelskog faktori koji utiu na preivljavanje i sl.) koji
nova turistiko-geografska karta Zasavice. malograninog prelaza izmeu Srpca i Da e omoguiti bolji pristup zatiti ove pre
Kao zavrna manifestacija, u organiza vora. Danas su veoma rijetki oni koji bacaju divne ptice. Jedan od planiranih zadataka u
ciji staraoca, u saradnji sa Departmanom mree i love ribu. Pitanje koje se postavlja tom pravcu je postavljanje platformi za gni
za biologiju i ekologiju Prirodno-mate je da li su ovakvi vidovi korienja rijeke jezda. Na ovaj nain bi se smanjio pritisak
matikog fakulteta Univerziteta u Novom odrivi i da li su za nama zauvijek ostala na krovove kua gdje bijele rode najee
Sadu i Zavodom za zatitu prirode Srbi vremena kada je Sava obilato ribom hrani grade gnijezda, te bi se takoer sprijeila
je, 1. decembra 2007. godine u Sremskoj la Posavce, napajala im stoku i mljela mlin opasnosti stradanja ptica od elektrinog
Mitrovici,odran je nauno-struni skup skim kamenjem hljebno ito? napona u sluajevima kada se gnijezda na
posveen desetogodinjici istraivanja bi laze na elektrinim stubovima. Za ovu akci
odiverziteta SRP Zasavica. U okviru ovog Detaljnije informacije ju neophodno je ukljuenje ire zajednice
programa otvorena je i samostalna izloba Aleksandar Milanovi alexmil@blic.net kako bi malobrojnoj populaciji bijele rode
Katarine Pavlovi iz Beograda na kojoj je Agencija za razvoj malih i srednjih predu u bosanskoj Posavini omoguili opstanak i
izloeno oko 20 fotografija Rezervata. zea Srbac - APIS u budunosti.

Detaljnije informacije www.zasavica.org.yu Bijele rode bosanske Detaljnije informacije

ili kontaktirajte Mihajla Stankovia Posavine Draen Kotroan kotrosan@bih.net.ba
zasavica@zasavica.org.yu Zemaljski muzej Bosne i Hercegovine
Bijela roda, Ciconia ciconia (Linnaeus,
Aktivnosti optine Srbac 1758), spada u grupu ptiijih vrsta koja je Sanacija kanala Veliki
svoj ivot usko vezala uz ovjeka. Procje Galija na Velikom Rat-
Optina Srbac, koja se nalazi na oko 50 njuje se da se u Evropi gnijezdi izmeu nom ostrvu
kilometara sjeveroistono od Banja Luke, 180.000 i 220.000 parova sa stabilnim do
svojim se sjevernim dijelom u duini od blago poveanim trendom rasta populaci Skuptina grada Beograda, na sednici
oko 40 km naslanja na desnu obalu rijeke ja u pojedinim evropskim zemljama. Me odranoj 8. aprila 2005. godine, donela je
Save, inei na tom dijelu i granicu sa Re utim, za razliku od Srbije gdje se gnijezdi reenje o stavljanju pod zatitu prirodnog
publikom Hrvatskom. 1100-1250 parova i Hrvatske gdje se gnijez dobra Veliko Ratno ostrvo, kao predela

12 decembar 2007.
 AKTUELNOSTI I DOGAAJI

meunarodno priznatom vlanom

Fond za razvoj neprofit- podruju prema Ramsarskoj konvenciji.
nog sektora AP Vojvodine Bardaa se nalazi na podruju optine
Srbac, u blizini ua Vrbasa u Savu, i
predstavlja jedno od najouvanijih
vlanih podruja u itavoj plavnoj dolini
reke Save. Sastanak je okupio preko

Veliko Ratno ostrvo, izvor Google Earth

50 uesnika iz sve etiri zemlje kroz
koje protie Sava - Slovenija, Hrvatska,
Bosna i Hercegovina i Srbija, a meu
uesnicima su, osim predstavnika svih
partnera u projektu, i predstavnici brojnih
izuzetnih odlika. Zatieno prirodno do organizacija, institucija, upravljaa
bro povereno je na upravljanje, odnosno Fond za razvoj neprofitnog sektora
staranje JKP Zelenilo Beograd iz Beogra Autonomne Pokrajine Vojvodine je osnovan
da. Ratno ostrvo je opasano sa severa Du s ciljem da prui podrku NVO udruenjima
navom, sa istoka Savom, a sa juga i zapada graana sa teritorije Vojvodine. Osniva

Sastanak na Bardaci, plenarni deo - arhiva IUCN

rukavcem Dunava - Dunavcem, sa uku Fonda je Skuptina AP Vojvodine. Fond je
pnom povrinom od 210,80 ha. Sastoji se u svome radu, izmeu ostalog, usmeren
od dve rene ade - Velikog i Malog Ratnog na podravanje inicijativa za drutvene
ostrva. promene iji je cilj izgradnja graanskog
Veliko Ratno ostrvo je jo 2002. godine drutva; organizator je strunih i obrazovnih
proglaeno prirodnim ribljim ploditem skupova i raznovrsnih aktivnosti usmerenih
u okviru ribarskog podruja Dunav III. na prikupljanje sredstava; izdaje publikacije zatienih dobara, udruenja i NVO
Prirodno dobro se nalazi na granici dva ri o pitanjima od znaaja za promovisanje, aktivnih na podruju Save. Sastanak je
barska podruja i to Dunav III i Sava II i delovanje i razvoj neprofitnog sektora u AP okupio irok spektar strunjaka ne samo
njegov riblji fond je direktno odraz stanja Vojvodini; podrava i osniva volonterske iz oblasti zatite prirode, ve i umarstva,
ribljeg fonda voda tih ribarskih podruja. centre, sarauje sa njima; podrava vodoprivrede, poljoprivrede, turizma,
Unutranje vodene povrine ostrva su ne istraivake i naune programe od znaaja razvojnih delatnosti i dr. Celodnevni
kadanji kanali Veliki i Mali Galija koji su za promociju, delovanje i razvoj neprofitnog sastanak je bio koncipiran tako da su
ranije imali neposrednu vezu sa rekom, sektora u APV. uesnici mogli da razmene informacije
ime je bilo omogueno mreenje ribe Detaljnije informacije o aktuelnim deavanjima na podruju
u njima. Pre poetka radova kanali su bili http://www.fondrnps.org.yu/ Save, pojedinim projektima koji su u toku
zasuti nanosima i proraslom vegetacijom, ili su nedavno izvreni, da se predstave
esto i bez vodenog ogledala. Prvi sastanak pojedine dravne strategije u razvoju
Oktobra meseca ove godine zavrena zainteresovanih uesnika ekolokih mrea du Save, ali i kroz radni
je sanacija kanala Veliki Galija ienjem, na Bardai deo u kome se aktivno radilo na analizi
izmuljivanjem i dovoenjem u prethodno uea javnosti i mogueg ukljuivanja
funkcionalno stanje. Cilj revitalizacije ka zainteresovanih uesnika u zatitu i odrivi
nala je stvaranje uslova za prirodni mrest razvoj plavne doline Save. Kako se itav
Sastanak na Bardai, rad u grupama - arhiva IUCN

i ouvanje ribljeg fonda u kanalu pri razli projekat odvija u kontekstu prekogranine
itim vodostajima Dunava i Save u za to saradnje, ovakvi sastanci su od izuzetne
karakteristinom periodu godine. Ne po vanosti ne samo zbog jaanja saradnje,
stoji bolji nain da se obezbedi jednako upoznavanja sa aktuelnim deavanjima i
celovit i sveobuhvatan podsticaj autoh razmene iskustava, ve i u cilju odreivanja
tone ihtioprodukcije i ouvanje izvornog usaglaenih zajednikih strategija
ihtiogenofonda. za zatitu i ouvanja biodiverziteta i
Prvi sastanak zainteresovanih autentinih predela du Save.
Detaljnije informacije www.zelenilo.co.yu uesnika u projektu Zatita biodiverziteta
ili kontaktirajte Sneanu Antonijevi plavne doline basena reke Save odran Detaljnije informacije Boris Erg, IUCN SEE
s.antonijevic@EUnet.yu je 24. septembra na Bardai, odnedavno boris.erg@iucn.org

13
 AKTUELNOSTI I DOGAAJI

Prva projektna godina skusija kako bi se projektne aktivnosti na Srbiji, uglavnom na levoj obali nalaze se
zaokruena sastankom najbolji nain mogle usaglasiti sa ciljevima mnogobrojna ovakva podruja. Obedska
Nadzornog vea i aktivnostima Savske komisije u svrhu mu bara je svakako najpoznatija.
drog upravljanja resursima reke Save i nje Prema Corine land cover klasifikaciji
Prva godina projekta Zatita biodi- ne plavne doline. Na kraju, predstavljen je kopnene movare obuhvataju zemljite
verziteta plavne doline basena reke Save i plan za 2008. godinu, u kojoj se oekuje ispod nivoa vodostaja koja su zimi poto
zaokruena je drugim redovnim sastan intenzivan rad na prikupljanju i organizo pljena vodom, a tokom ostatka godine
kom Nadzornog vea projekta, odranog vanju podataka sa terena kao i dalja pro veoma zasiena vodom. To su neumska
29. novembra u Zagrebu pod pokrovi mocija batine plavne doline Save. podruja sa specifinom bunastom, po
teljstvom Ministarstva kulture Republike lubunastom i zeljastom vegetacijom koja
Hrvatske - Uprave za zatitu prirode. Sa Detaljnije informacije Boris Erg , IUCN SEE ne ukljuuje vlane livade ija je potopo
stanak je okupio predstavnike nadlenih boris.erg@iucn.org ljenost vodom 10-30 cm dubine.
ministarstava zemalja kroz koje protie Na levoj obali Save u Srbiji, precizni
Sava, predstavnike upravljakog tima pro Movarna stanita je od ua Drine u Savu do ua Save
jekta, koordinatore radnih grupa, NVO i du Save u Dunav, prema Corine land cover de
predstavnike partnerskih organizacija. tektovano je 10 kopnenih movara na
Osim predstavljanja napretka postignutog Du velikih reka u ravniarskim prede udaljenosti 700-3500 m od Save i dva
od prvog sastanka Nadzornog vea odr lima nalaze se mnogobrojna vlana, plav na udaljenosti 8-13 km. Ukupna povr
anog u Sarajevu u aprilu 2007. godine,
predstavljeni su i ukupni rezultati projekta
u 2007. godini kao i aktivnosti sprovedene
u okviru svake od postojee etiri radne
grupe - biodiverzitet, korienje zemlji
Corine land cover - Obedska bara, izvor SEPA

ta, GIS i radne grupe za podizenje svesti

javnosti. Sastanak je pruio priliku da se
lanovi Nadzornog odbora upoznaju sa
tokom projekta, ali i da daju svoje komen
tare i sugeriu u kom pravcu bi se dalje
aktivnosti mogle planirati u cilju dobrog
usaglaavanja sa postojeim strategijama na i movarna podruja. Ova podruja su ina kopnenih movara na levoj obali
i programima na nacionalnom i regional veoma vana za ouvanje raznovrsnosti je 14.181.028,05 m2, od toga u zatie
nom nivou. U istom pravcu je tekla i du biljnog i ivotinjskog sveta. Du Save u nom podruju Specijalni rezervat priro
de Obedska bara 8.368.211,23 m2. Sama
Potkovica ima povrinu 5.559.073,16 m2.
Oblik ovih povrina je uglavnom izduen
i izuvijan, a sama povrina podruja je
ravna ili konkavno udubljena sa mikro
formama grba ili uperaka. Mozai
nost ekosistema i specifian mikroreljef,
kao i sezonsko plavljenje obezbeuju
stanita mnogobrojnim vrstama biljaka i
ivotinja. Na podruju rezervata registro
vano je 222 vrste ptica, 50 vrsta sisara, 16
Sa prvog sastanka Nadzornog vea u Sarajevu - arhiva IUCN

vrsta riba, 13 vrsta vodozemaca, 11 vrsta

gmizavaca, preko 300 vrsta insekata i
oko 500 vrsta biljaka.

Detaljnije informacije Slavia Popovi

slavisa.popovic@sepa.sr.gov.yu
Agencija za zatitu ivotne sredine
http://www.sepa.sr.gov.yu/

14 decembar 2007.
 AKTUELNOSTI I DOGAAJI
Ugroena prirodna
batina donjeg toka Drine
Mala igra (Sterna albifrons) - Maciej Szymanski
Drina je najvea pritoka Save. Nastaje
spajanjem Pive i Tare i duga je 346 km,
ali injenica da je u pravoj liniji njena
dolina duga samo 175 km ilustruje ko
liko tok ove reke obilno meandrira. Re
je o prekograninom renom sistemu
koji se prostire na teritorijama Srbije, Bo
sne i Hercegovine i Crne Gore. Usprkos
intezivnom korienju hidrolokog po
tencijala, ova reka povezuje raznolike i
ouvane predele centralnog Balkana, od
najviih vrhova Dinarida, preko pitomih
padina Valjevskih planina do Panonske
nizije. Hidroloki, tok Drine je podeljen u
tri dela: gornji, srednji i donji (od Zvorni
ka do ua Drine u Savu, duine 91 km).
Reka je u svom donjem toku veoma
meandrirajua i dinamina, posebno od
Loznice do ua, inei brojne meandre
na obalama, ljunana i peana ostrvca
i duge ljunane plae. Pored obala se
nalaze aluvijalne ume ije je formira
nje uslovljeno dinaminou reke: voda
odronjava obale i deponuje materijal
nizvodno, a na mestima na kojima se on
usidri spontanim razvojem nastaju aluvi
jalne umske zajednice.
malom broju lokaliteta i u unutranjosti
Evrope. Najblia ovakva gnezdilita se
nalaze samo na najouvanijim delovima
toka Drave. U Srbiji se gnezdi samo na
donjem toku Drine.
Ornitolozi, alI i lokalno stanovnitvo,
upozoravaju da je prirodna batina do
nje Drine veoma ugroena. Naime, u sa
vremenom periodu ceo ekosistem je u
opasnosti da bude potpuno degradiran
ili ak uniten intenzivnim iskopavanji
ma ljunka. Privatne kompanije potpu
no nelegalno kopaju i odvoze ljunak
tekom mehanizacijom, koja je u re
nom koritu prisutna tokom leta. Upravo
u tom periodu, kritino znaajnom za
gneenje ptica, one se uznemiravaju,
Nedavno, ornitolozi Drutva za za
titu i prouavanje ptica Vojvodine (koji
su radili pod pokroviteljstvom Fonda
evropske prirodne batine - EURONA
TUR) i Zavoda za zatitu prirode Srbije
potvrdili su da znaaj donjeg toka Drine
za gneenje ptica daleko prevazilazi
Drina, blizu ua u Savu - Marko Tucakov
nacionalne razmere. Istraivanjima je
utvreno da se na donjem toku gnezde
rena igra, veliki ronac, brojne bregu
nice i pelarice, parovi vodomara, alara
slepia i polojke. Kao kruna istraivanja,
dokazano je gneenje i male igre. Sve ostrva ljunka se unitavaju ili spajaju
ovo su indikatorske vrste - za gneenje sa obalama, pa na njih dolaze ribolovci
su im potrebna mirna ljunana ostrva i kupai.
koja nisu obrasla vegetacijom i koja nisu Ornitolozi, polazei od ogromnog
spojena sa obalama. Bregunica, pela znaaja ovog podruja, planiraju pokre
rica i vodomar se gnezde u rupama u nuti inicijativu da se ono zakonski zatiti
vertikalnim zidovima koje nastaju kada kao prirodno dobro, budui da ve sada
reka odseedeo obale tokom poplav zadovoljava kriterijume za proglaenje
nog talasa, a ostale navedene vrste na meunarodno znaajnim vodenim sta
ostrvcima ljunka. Ipak, prema istraiva nitem prema Ramsarskoj konvenciji.
njima ornitologa, znaaj donje Drine je
daleko najvei u odnosu na malu igru. Detaljnije informacije Marko Tucakov
Ova vrsta se u Evropi uobiajeno gnezdi Drutvo za zatitu
na morskim obalama, ostrvcima i lagu i prouavanje ptica Vojvodine
nama, a tek izuzetno, u malom broju i na mtucakov@eunet.yu
15
 Saradniki prilozi
Urednitvo se zahvaljuje svima koji su svojim prilozima omoguili izla
enje prvog broja biltena. Pozivamo vas da nam i ubudue aljete zanimlji
ve priloge o organizacijama i ustanovama aktivnim du Save, vesti vezane
za vae aktivnosti, istraivanja, projekte, dogaaje i druge aktivnosti koje se
tiu oblasti od znaaja za zatitu i ouvanje prirodnog i tradicijskog nasle
a i odrivi razvoj reke Save i njene plavne doline. lanci ne treba da budu
dui od 15002000 karaktera sa razmacima (oko 250 rei), po mogunosti
opremeljeni fotografijama i drugim vizuelnim prikazima u rezoluciji 150
dpi, dimenzija 10x15 cm. Priloge moete slati na sledee adrese:
strakic@email.com (prilozi na bosanskom)
vida.posavec@dzzp.hr (prilozi na hrvatskom)
miljkovicstojanka@yahoo.com (prilozi na srpskom/BiH)
srdjan-marincic@natureprotection.org.yu (prilozi na srpskom)
boris.erg@iucn.org (prilozi na slovenakom i drugim jezicima)
Partneri na projektu
IUCN Programska kancelarija za jugoistonu Evropu
Dr Ivana Ribara 91, 11070 Beograd
Srbija
Tel: +381 11 22 72 411
Fax: +381 11 22 72 531
http://www.iucneurope.org
Joerg Lohmann, direktor projekta, joerg.lohmann@iucn.org
Boris Erg, menader projekta, boris.erg@iucn.org
Dravni zavod za zatitu prirode
Trg Maurania 5, 10 100 Zagreb
Hrvatska
Tel: +385 1 5502 931
Fax: +385 1 5502 901
www.dzzp.hr
Jasminka Radovi, koordinator, jasminka.radovic@dzzp.hr
Poljoprivredni institut Republike Srpske
Knjaza Miloa 17, 78000 Banja Luka
Bosna i Hercegovina
Tel: +387 51 321 490
Fax: +387 51 312 792
www.poljinstbl.com
Tihomir Predi, koordinator, agrohemija@blic.net
Projekat Zatita biodiverziteta plavne doline basena reke Save je podran od strane finansijskog instrumenta Evropske komi-
sije LIFE-Tree zemlje i Agencije za razvoj i saradnju vajcarske.
16
Obavetenje
Bilten ivot du Save sadri, izmeu ostalog, i saradnike priloge i ve
sti. Ulaui znaajne napore da obezbedi relevantnost objavljenih infor
macija, IUCN Programska kancelarija za jugoistonu Evropu ne odgovara
za celovitost iznetih informacija i podataka. Stavovi izraeni u biltenu ne
moraju da odraavaju automatski i stav IUCN a odgovornost za sadraj
priloga zadravaju autori. lanci u biltenu mogu ukazati na neku od inter
net prezentacija od interesa za itaoce, iako IUCN Programska kancelarija
za jugoistonu Evropu ne preuzima odgovornost za sadraj nevedenih
stranica. Informacije objavljene u biltenu su javne i distibuiraju se bez na
doknade, pri emu je i ovo obavetenje sastavni deo biltena i kao takvo
se smatra prihvatljivim.
Izdava: IUCN Programska kancelarija za jugoistonu Evropu
Za sve ostale informacije vezane za bilten obratite se na:
Boris Erg, IUCN Programska kancelarija za jugoistonu Evropu
Dr Ivana Ribara 91, 11070 Beograd, Srbija
Tel: +381 11 22 72 411
Fax: +381 11 22 72 531
e-mail: boris.erg@iucn.org
Wageningen International
P.O.Box 88
6700 AB Wageningen, Holandija
Tel: +31 317 495 257
Fax: +31 317 495 395
www.wi.wur.nl
Henk Zingstra, koordinator, Henk.Zingstra@wur.nl
Centar za ekologiju i prirodne resurse Univerziteta u Sarajevu
Zmaja od Bosne 33-35, 71000 Sarajevo
Bosna i Hercegovina
Tel: +387 33 649 196
Fax: +387 33 649 359
Sulejman Redi, koordinator, redzic0102@yahoo.com
Zavod za zatitu prirode Srbije
Dr Ivana Ribara 91, 11070 Beograd
Srbija
Tel: +381 11 20 93 852
Fax: +381 11 20 93 867
http://www.natureprotection.org.yu
Duka Dimovi, koordinator, duska@natureprotection.org.yu