REALIZAM I KLASICIZAM BAROKNE UMETNOSTI

realizam i kalsicizam su dva osnovna pola barokne umetnosti. BAROK JE

POSLEDNJA EPOHA KOJA OBJEDINJUJE DUHOVNU METAFIZIKI POGLED NA
SVET SA JEDNE I MATERIJALNI SVET SA DRUGE STRANE. BAROK UVA I
SREDNJOVEKOVNI ODNOS PREMA DUHOVNOSTI. Stvara se ravnotea izmeu
duhovnosti i realnosti. Manirizam i dalje postoji u Rimu. Dogodila se snana reformaija i od
slike se zahteva jaka pobonost.

Velika obnova Rima je usledila dolaskom dva slikara: KARAVAA i KARAIJA i oni
su oznaili veliku reformu u slikarstvu. To je doba pape Siksta V (osamdesete godine 16. vek).
Rimu se vraa stara slava. U Rim ponovo dolazi veliki broj hodoasnika. Trebalo je povezati
sedam ranohrianskih bazilika koje su hodoasnici poseivali. Papa Sikst V je prosekao ulice,
ispred svake bazilike su postavljeni obelisci i stubovi. Hodoasnici su u spletu ulica mogli lako
da se kreu. U grad koji sada postaje centar informisanosti, kulture, knjievnosti, religioznosti,
politike i ekonomije u 17. veku, dolaze Karavao i Karai.

KARAI je bio pod pokroviteljstvom poznate rimske porodice Franeze. Meutim,

Karavaov poetak je bio tei. Pre nego to je doao u Rim, Karai je stvarao u Bolonji. Karai
je u Bolonji imao kolu BOLONJSKA AKADEMIJA na kojoj je insistirao na crtanju po ivom
modelu. Taj nain zadrao je i kasnije. Njegove slike u Bolonji karakterie realizam.

MESARA (KARAI) ovo je neto potpuno novo. Prikazuje jedan radni dan u mesari.
esto ovakve slike nose posebnu ideju, najee moralnu. Mnogi smatraju da je ova slika
amblematska. Meutim, dve figure na slici ostale su nerazjanjene jer se ne uklapaju u ambijent
(po nainu odevanja). Moda ena gleda ta se radi ili eli neto da ukrade. ovek (levo) prema
odei ne pripada radnicima mesare. On je odeven kao predstavnik COMMEDIE DELL' ARTE.
Ovo je vrsta pozorine predstave koja se izvodi na ulicama. To je KOMEDIJA KARAKTERA
u njoj su tano odreene mitske linosti. Ova figura je po svemu sudei, jedan od predstavnika
komedije del arte. To komplikuje sliku, ali menja doivljaj da je slika realistina, verovatno nosi
i neku poruku.
 OVEK KOJI JEDE PASULJ (KARAI) kraj 16. veka. Karai je
RODONAELNIK KARIKATURE. On je tvorac termina karikatura. Prenaglaava se neto
to osoba ima u svom karakteru, ali bez socijalnih i politikih obeleja. I Leonardo ima takve
crtee.

AUTOPORTRET (KARAI) nastao je na kraju njegovog ivota.

I Karavao i Karai dolaze u Rim u poslednjoj deceniji 16. veka i od tada poinje
raunjanje baroka. Karavao i Karai u Rimu vae za velike slikare koji su u kategori di natura,
suprotno kategoriji di maniera. Umetnici koji pripadaju kategoriji DI NATURA su oni koji rade
prema prirodi. Vremenom su Karavao i Karai uzeti kao antipoda, gde Karavao biva negativno
okarakterisan. Jedan od razloga za to je to je njegova socijalna neuklopljenost, ali i njegove crne
slike. U Karavaovoj biografiji se naglaava njegovo stradalnitvo, ali on je uvek imao patrona i
u Rimu ali i u vreme kada je pobegao iz panije zbog ubistva. Uvek je imao uporite patrona.
Bio je neko ko se uvek sukobljavao sa onima koji su mu pomagali. Dobija oprost od pape sve to
je doprinelo da se okarakterie kao crna linost i negativno se sagledavao. Karavaove rane slike
nastaju krajem 16. veka do 1600. godine. Od tada on stvara slike religioznog karaktera.

MLADI SA KORPOM VOA (KARAVAO) to je jednostavna kompozicija. Svee

voe, ali i list koji vene. Ovde je novost to Karavao uvodi dopojasnu figuru