Fiziko-hemijski parametri kvaliteta povrinskih voda

Pojam kvaliteta se znaajno menjao tokom vremena. Definisani kvalitet se najpre odnosio na proizvode i
usluge da bi se u drugoj polovini dvadesetog veka poeo razvijati u pravcu procesa i sistema. Uporedo sa
navedenim kvalitetima razvijao se pravac odrivog razvoja i globalni aspekt kvaliteta.

Koncept kvaliteta ivota oveka je trei i najsloeniji aspekt kvaliteta i u direktnoj je vezi sa kvalitetom
ivotne sredine.

Vrednovanje kvaliteta ivotne sredine obuhvata:

1. monitoring ivotne sredine;

2. procenu uticaja;

3. udruivanje u cilju zatite ivotne sredine;

4. obuku drutva sa aspekta zatite ivotne sredine;

5. regulisanje zatite ivotne sredine;

6. uspostavljanje infrastrukture;

7. spreavanje oteenja ivotne sredine;

8. planiranje ivotne sredine.

Problem zatite ivotne sredine je prioritet za celu planetu. U skladu sa tim Evropska unija je definisala
etiri prioritetne oblasti:

1. klimu;

2. prirodu i biodiverzitet;

3. ivotnu sredinu, zdravlje i kvalitet ivota;

4. prirodne resurse i otpad.

Osnovna podela voda se moe izvesti na slane i slatke vode. Slatke vode se dele na: povrinske (reke,
jezera, bare i tresetita), podzemne i atmosferske. Osnovni indikatori (pokazatelji) kvaliteta voda su:

1. zamuenost (suspendovane estice);

2. temperatura vode;

3. mehanike neistoe;

4. protok vode i nivo stajaih voda;

5. nivo promene reima voda (hidroakumulacije);

6. kvalitativni i kvantitativni sastav hemikalija u vodama;

7. struktura i nivo biolokog zagaenja;

8. stanje ekosistema;

9. zapremina padavina (mesena i godinja).

Praenje indikatora zagaenja povrinskih voda je organizaciono i tehniki sloen muitidisciplinami

posao. Za praenje kvaliteta povrinskih voda neophodno je imati specijalizovane i sertifikovane
laboratorije i obueno ljudstvo sa adekvatnom akreditacijom.

Svaka ovekova aktivnost, u manjoj ili veoj meri, utie na ivotnu sredinu. Usled kompleksne
povezanosti i promena u ivotnoj sredini, utvrivanje aktivnosti, koje uzrokuju najvee zagaenje moe
predstavljati sloen multidisciplinami zadatak. Stalni nadzor i staranje o odranju povoljnog stanja
kvaliteta vode uslovi su za formiranje uspenog sistema upravljanja vodama i planiranje podsticajnih
mera kojima se spreava izlivanje zagaenih voda i opasnih materija. Uspenost primenjenih mera i
aktivnosti verifikuje se podacima, rezultatima i ocenama stvamog stanja (statusa) ispitivanih vodotokova
i osnova je odrivog korienja vodotoka i vodnih resursa.

Kruenje vode u prirodi - hidroloki ciklus. U prirodi 97% ukupne vode otpada na slanu vodu, a od 3%
slatke vode 80% je zarobljeno u ledenim kapama. Kod veine tenih supstanci porastom temperature
opada gustina dok kod vode gustina prvo raste do nekog maksimuma na +4 C (277 K) i gustina iznosi
p=1g/cm3 pa tek onda opada. Led pliva po povrini vode, pri smrzavanju dolazi do irenja, a ne do
skuplajnja vode. Smanjena gustina leda se objanjava strukturnim promena u tenoj i vrstoj vodi. U
sluaju da se voda ponaa kao veina tenosti smrzavala bi se od dna ka povrini to bi dovelo do
unitenja vodenih ekosistema. Isparavanjem sa velikih vodenih povrina (okeana, mora, jezera, reka i
sl.), zemlje i biljaka, voda odlazi u gornje slojeve atmosfere gde se kondenzuje, da bi se kao atmosferske
padavine (kia, sneg, led) ponovo vratila na zemlju. Isparavanje vode sa povrine zemlje kao i padavine
prvenstveno zavise od:

1. geografske irine;

2. reljefa;
3. nadmorske visine;

4. vegetacije;

5. vodene povrine;

6. ovekovih uticaja i drugo.

Na svom putu kroz atmosferu voda rastvara razliite gasove prisutne u vazduhu kao to su: kiseonik i
ugljen dioksid, kao i neke vrlo tetne gasove kao to su sumporni (S02) i azotni (N203) oksidi, kao i razne
neistoe estice ai, praine. Dalje na svom putu kroz razliite slojeve zemlje do nekog
vodonepropusnog sloja, voda rastvara razliite neorganske soli i mnoge organske materije, tako da se
voda u prirodi nikad ne nalazi ista nego kao rastvor.

Osnovne karakteristike zagaujuih materija u vodama. Klasifikacija zagaenja:

1. po vrsti: na fizika (radioaktivna, termalna zagaenja), hemijska i bioloka,

2. po izvoru zagaenja: industrijska, urbana, ruralna, usled poljoprivredne delatnosti,

3. po redosledu pojave: primama i sekundarna.

Hemijska zagaenja se mogu podeliti na:

1. neorganska i organska jedinjenja,

2. prirodna i sintetska,

3. toksina i netoksina

Netoksini nutritivni (hranljivi) sastojci, kako organski tako i neorganski, mogu imati dugoroan tetni
efekat na vodene ekosisteme uzrokovanjem eutrofikacije.

Po efektima na vodene organizme toksine supstance mogu delovati direktno, delujui na ive
organizme vodenog ekosistema i du lanca ishrane i indirektno, menjajui abiotske i biotske uslove u
vodenoj sredini, koja samim tim postaje nepogodna za opstanak ivog sveta. Sva zagaenja u vodi se
mogu javiti u obliku rastvora, koloida i suspenzija.

Rastvori (disperzni sistemi) su homogeni dvokomponentni ili polikomponentni sistemi. Rastvor je

sainjen od rastvaraa i rastvorka. Prilikom meanja dve komponenete razliitog agregatnog stanja,
rastvaraem se smatra ona komponenta koja ima isto agregatno stanje kao i rastvor. Rastvorak moe
biti: molekulski (glukoza C6H1206) ili jonski (natrijumhlorid NaCl) i moe imati sva tri agregatna stanja
(na primer vrsto, kalcijumhlorid, teno, siretna kiselina i gasovito, amonijak). Pravi rastvori su
homogeni sistemi dva ili vie rastvorka veliine estica ispod 1 nm (10-9 m) u rastvarau. Voda je polaran
rastvara i po pravilu dobro rastvara polarne supstance dok nepolame supstance tee rastvara.
Hidratacija je proces interakcije permanentnih dipola vode sa jonima ili polamim molekulima. Koloidi su
heterogeni sistemi rastvorka i rastvaraa koji se fiziki mogu razdvojiti u dve faze. Koloidne estice su
dimenzija od 1 do 100 nm. Hidrofilni koloidi su oni koji imaju odreeni afinitet prema rastvarau u kome
se nalaze. Hidrofobni koloidi ne vezuju molekule rastvaraa i nisu hidratisani. Hidrofilnost, odnosno
hidrofobnost koloida zavisi od hemijskog sastava koloidne estice, hidrofilnih grupa. Po povratnosti
mehanizma koagulacije (formiranja koloidnih estica) koloide delimo na: reverzibilne (povratne) i
ireverzibilne (nepovratne). Reverzibilni koloidi nakon izdvajanja iz koloidnog rastvora ponovo mogu,
vezivanjem molekula rastvaraa, prei u koloidno stanje u nepromenjenom obliku. Ireverzibilni koloidi
imaju najee naelektrisane nesolvatisane estice koje se, dodatkom nekog elektrolita ili koloidnog
rastvora suprotnog elektrinog naboja, razelektriu i grupiu u vee agregate i samim tom se taloe,
koaguliu, bez mogunosti da ponovno preu u koloidno stanje. Suspenzije (precipitati) su nehomogeni
sistemi gde veliina estica prelazi 100 nm.

Praenje kvaliteta povrinskih voda. Praenje (monitoring) kvaliteta voda se postavlja u cilju procene
kvaliteta vodnih resursa, da bi se izvrila karakterizacija ekolokog statusa i uspostavili uslovi za
namensko korienje voda (vodosnabdevanje, rekreaciju ili upotrebu u poljoprivredi, ali i obezbeivanje
ouvanja posebno zatienih voda).

Osnovni koraci u monitoringu kvaliteta voda su:

1. uzorkovanje;

2. konzerviranje i transport;

3. priprema za analizu;

4. analiza;

5. standardizacija analitikog postupka;

6. obrada podataka;

7. ispostavljanje rezultata