1

45. 70. (
11/94), 61, 67 68, 135
( 10/98)
, ,

O USLOVIMA ISPUTAA OTPADNIH VODA U POVRINSKE VODE

1. OPTE ODREDBE

lan 1
Ovm utvruju se uslovi isputaa otpadnih voda ili efluenata
postrojea za preiavae, granine vrednosti tetnih i opasnih materija koje
se smeju isputati u povrinske vode, kao i nain utvrivaa saglasnosti
izmerenih sa dozvoenim vrednostima.

lan 2
Za potrebe izrazi :
urbane otpadne vode oznaavaju otpadne vode iz dominstava ili meavine
ovih voda sa industrijskim i atmosferskim vodama;
domae otpadne vode podrazumevaju otpadne vode iz stambenih nasea i
drugih ekonomskih i neindustrijskih aktivnosti;
industrijske otpadne vode ozna sve otpadne vode koje potiu iz
proizvodnih procesa u industriji i drugih privrednih aktivnosti, kao i
zagaene kne vode sa industrijskih povina;
opasna supstanca znai svaku supstanciju koja predstava rizik za okolinu
i zdrave udi jer je toksina, otporna na razgradu, bioakumulativna,
kancerogena ili na drugi nain opasna;
rizik zni kombinovani uticaj verovatnoe pojave neke opasne supstance i
intenziteta pojave;
prioritetna supstanca oznaava supstancu koja predstava znajan rizik
u vodi ili preko vode za akvatinu sredinu i zdrave udi;
koncentracija ponderisana protokom oznaava koncentraciju koja se
izraunava kada se ukupno dnevno optereee (masa zagaea) podeli
ukupnim dnevnim protokom;
granine vrednosti emisije iz nekog izvora zagaea znae masu optih
i/ili specifinih parametara, koncentracije i /ili nivo emisije koje ne
smeju biti prekoraene u toku propisanog perioda vremena. One mogu biti
propisane za grupu, familiju ili kategorije supstanci;
eutrofikacija je obogaivae voda nutrijentima naroito azotom i
fosforom koji ubrzavaju rast algi i viih vodenih biaka;
toksikoloki bioogled je tehnika za procenu uticaja razliitih toksinih
supstanci na test organizme pri kratkoj ekspoziciji -akutno toksino
delovae i pri dugotrajnoj ekspoziciji - hronino delovae;
48hEC50, odnosno 48hC50 je sreda efektivna, odnosno letalna
koncentracija koja u toku ekspozicije od 48 sati potpuno imobilizuje ili je
letalna za 50 % eksponiranih individua izabranog test-organizma;
1 /ES ( ) o

60 ;
monitoring otpadnih voda je programirani proces uzimaa uzoraka, analiziraa,
zapisivaa i prenoea podaka o karakteristikama voda najee sa ciem ocene
saglasnosti sa dozvoenim vrednostima za kvalitet efluenta.
 2
lan 3
obuhvata kontrolu ispusta preienih i nepreienih urbanih,
industrijskih i drugih upotrebenih zaganih voda (u daem tekstu otpadnih voda)
koje sadre tetne i toksine supstance za koje su propisane granine vrednosti za
isputae u prirodne vode ili postoji obaveza ihovog praea prema
meunarodnim konvencijama.
lan 4
Regulisae isputaa opasnih i tetnih supstanci u prirodne vode mora biti u
saglasnosti sa Zakonom o vodama Republike Srpske,
, kao i svim drugim propisima za zatitu okoline,
propisima za otpadne vode i postrojea za preiavaje, pri emu lokalni uslovi
u recipijentu treba da budu uzeti u obzir u tehnolokom, ekolokom i ekonomskom
smislu.
lan 5
Norme za kvalitet otpadnih voda ili efluenata postrojea za preiavae koje
se mogu isputati u prirodne vode definisane su ovm , kao granine
vrednosti u tabelama 1, 2, 3 i predstavaju minimalni zahtev za kvalitet
efluenata.
distrikt renog sliva, odnosno nezavisna
tela za izdavae dozvola mogu u saglasnosti sa o , lokalnim
specifinostima gradskih i industrijskih efluenata i prijemnog vodotoka
propisati u dozvoli i stroije uslove isputaa ako to zahtevaju lokalni uslovi.
lan 6
Za svaki ispust otpadnih voda u prirodne vodotoke koji podlee postupku izdavaa
dozvola, osim drugih zahteva propisanih Zakonom o vodama, moraju se odrediti i
uslovi koje postava ova :
granine vrednosti pojedinih parametara koje se osnivaju na normama
propisanim ovm za kvalitet efluenata, lokalnim uslovima
isputaa i graninim vrednostima dozvoenim za datu klasu vode vodotoka,
obaveza samomonitoringa, nain i uestalost kontrole propisanih graninih
vrednosti, kao i nain ocene saglasnosti izmerenih vrednosti sa propisanim, i
rok za dostavae rezultata samomonitoringa nadlenom organu.

lan 7
Sprovoee odredbi ov u nadlenosti je organizacije kojoj je
povereno upravae ren sliv i .
,
,

, .

2. USLOVI

lan 8
Za svakog zagaivaa koji svoje otpadne vode isputa u prirodne recipijente, broj
ispusta treba da bude sveden na tehniki i ekonomski opravdan minimum uzimajui u
obzir i trokove kontrole koji rastu s brojem ispusta.
 3
lan 9
Sistem za isputae gradskih i industrijskih otpadnih voda, odnosno efluenata
postrojea za preiavae mora obezbediti potpuno meae otpadnih voda sa
vodom vodotoka na to kraem potezu toka koji ne sme biti dui od 500 m nizvodno
od mesta isputaa u vodotok.

lan 10
Kvalitet otpadnih voda koje se isputaju u povrinske vode oceuje se na osnovu
dva kriterijuma:
kvalitet efluenta, tj. koncentracije svih parametara kvaliteta otpadnih voda
ili efluenata postrojea za preiavae moraju biti nie od vrednosti
propisanih tabelama 1, 2 i 3 ,
kvalitet vode prijemnog vodotoka, tj. izraunate koncentracije u vodotoku za sve
parametare koji se isputaju sa otpadnom vodom posle potpunog mea pri
merodavnom protoku vodotoka moraju biti ni d vrednosti za propisanu klasu
kvaliteta iz tabela 3 i 4 Uredbe o klasifikaciji voda i kategorizaciji
vodotoka. Merodavni protok vodotoka je sredi meseni protok malih voda 95%
obezbeenosti.

Ako jedan od ova dva kriterijuma nije zadovoen, smatra se da uslovi za isputae
otpadnih voda u povrinske tokove nisu ispueni.

lan 11
Za proveru drugog kriterijuma iz lana 10 rezultirajue koncentracije parametara
u vodotoku izraunavaju se prema jednaini materijalnog bilansa uz pretpostavku
potpunog meaa otpadnih voda vodom vodotoka na sledei nain:

Cr.QMP + Cef.Qef = (QMP + Qef).Cme (1)

Cme = (Cr . QMP + Cef . Qef ) / (QMP + Qef) (2)

gde su:

Cme - koncentracija (g.m-3) parametra posle potpunog meaa otpadnih voda u

vodotoku
Cr - koncentracija (g.m-3) parametra u vodotoku uzvodno od mesta isputaa
Cef - dozvoena koncentracija parametra u efluentu koji se isputa u vodotok (
tabele 1, 2, ili 3 ov )
QMP - merodavni protok u vodotoku- sredi meseni protok malih voda 95%
obezbeenosti na lokaciji najblioj mestu isputaa otpadnih voda (izraen u m3
za 8, 16 ili 24, zavisno od duine radnog ciklusa zagaivaa)
Qef -protok otpadne vode u (izraen u m3 za 8, 16 ili 24, zavisno od duine
radnog ciklusa zagaivaa),

lan 12
Za urbane i biorazgradive industrijske otpadne vode koji se isputaju u vodotoke
e osetive na eutrofikaciju obavezan je sekundarni bioloki tretman ili
proces koji daje ekvivalentan kvalitet efluenta.

Veliinu nasea i rok do kada treba da budu ispueni uslovi za isputae

definisani ovim lanom propisuje Zakon o vodama R .
 4
Ukoliko dozvolom nije drugaije regulisano, primeuju se granine vrednosti
parametara kvaliteta date u abeli 1 i odnose se na srede dnevne koncentracije
ponderisane protokom na mestu isputaa pre meaa sa vodom vodotoka.

Pri oceni saglasnosti sa propisanim graninim vrednostima ne uzimaju se obzir

ekstremi kvaliteta efluenta kada su oni rezultat neuobiajenih situacija kao to
su jake padavine, izuzetno niske temperature ili kratkotrajni kvar na postrojeu.
Tabela 1.Granine vrednosti suspendovanih i organskih materija u efluentima postrojea za
preiavae urbanih i bioloki lako razgradivih otpadnih voda prehrambene industrije koje
se isputaju u povrinske vode mae osetive na eutrofikaciju

parametri koncentracije procenat smaea

BPK5 uz inhibiciju nitrifikacije* (g O2.m ) -3 25 70-90
HPK -dihromatna meoda (gO2 m )*
. -3 125 75
suspendovane materije (g.m-3)* 35 90
*parametri se odreuju u homogenizovanom, nefiltrovanom i netaloenom uzorku; BPK5 se moe
zameniti drugim parametrom: ukupni organski ugenik (TOC) ili ukupna potroa kiseonika
(TOD) ako se moe uspostaviti korelacija izmeu BPK5 i novoizabranog parametra; suspendovane
materije nisu obavezujui parametar; BPK5 i HPK efluenta laguna za prevae odreuju se u
filtrovanom uzorku, pod uslovom da koncentracija suspendovanih materija u uzorku nije vea od 150
g.m-3; navedene vrednosti su maksimalne i one se, zavisno od broja uzoraka u toku godine, smeju
prekoraiti samo u odreenom broju sluajeva, to je definisano u abeli 4.

lan 13
Za otpadne vode koje se isputaju u vodotoke osetive na eutrofikaciju moraju se
primeivati procesi preiavaa u kojima se uklaaju makronutrijenti - azot i
fosfor do graninih vrednosti navedenih u abeli 2.
Posebno osetive zone odnosno vodotoci su: slatkovodna jezera, akumulacije i druge
vode za koje se utvrdi da su eutrofne ili da to uskoro mogu postati, zatim vodotoci
koji se ulivaju u jezera i akumulacije sa slabom izmenom vode, kao i povrinske vode
nameene za vodosnabdevae koje sadre nitrate u koncentracijama blizu ili iznad
dozvoenih za pijau vodu.
Ekstremne vrednosti parametara kvaliteta efluenta ne uzimaju se u obzir kada su
posledice neuobiajenih kratkotrajnih uslova.
Merodavne vrednosti za ocenu saglasnosti izmerenih vrednosti sa standardom datim
u tabeli 2 za oba makronutrijenta su srede godie koncetracije.

Tabela 2. Granine vrednosti azota i fosfora u efluentima postrojea za preiavae

gradskih i bioloki lako razgradivih otpadnih voda prehrambene industrije koje se isputaju
u vode osetive na eutrofikaciju
parametri koncentracije %
smawewa
ukupni fosfor 2 g.m-3P za postrojea kapaciteta 10000 - 100 000 ES* 80
1 g m Pza postrojea kapaciteta vea od 100 000 ES*
. -3

ukupni azot (org. N+ NH4- 15 g.m-3N za postrojea kapaciteta 10000 - 100 000 ES* 70-80
N+NO2-N+NO3-N)
10 g.m-3N za postrojea kapaciteta vea od 100 000*

*ES - ekvivalentno opteree od 60g BPK5 po stanovniku na dan

 5
lan 14
Za urbane otpadne vode koje sadre vee koliine industrijskih predtretiranih
ili nepreienih otpadnih voda specifini parametri se definiu prema
kvantitativnim i kvalitativnim karakteristikama otpadnih voda dominantne
industrije. Za visoko rizine specifine supstance u urbanim otpadnim vodama
primeuju se iste granine vrednosti kao i za industrijske efluente koji se
isputaju u prirodne vodotoke (tabele 3 lana 15). Dozvoene vrednosti u Tabeli 3
odnose se na srede dnevne koncentracije ponderisane protokom na mestu
isputaa pre meaa sa vodom vodotoka.
lan 15
Granine vrednosti za prioritetne tetne i toksine materije u industrijskim
efluentima propisane su u abeli 3, a metode analiza u Aneksu 1.
Voda od hlaea ne sme se koristiti za razblaee tehnolokih otpadnih voda.
Tabela 3. Dozvoene granine vrednosti parametara u industrijskim otpadnim vodama koje
se smeju isputati u povrinske vode (sredednevne koncentracije ponderisane
protokom)
jedinca mere vrednost
parametri
1. OPTI HEMIJSKI I FIZIKO-HEMIJSKI ELEMENTI KVALITETA
A. OPTI PARAMETRI
0
temperatura C 30
pH jedinice 6.50 - 9.00
pH
talog nakon 0.5~ taloea mll-1 0.5
. -3
ukupne suspendovane materije gm 35
B. KISEONINI REIM
BPK5 g.O2.m-3 25
HPK - g.O2.m-3 125
C. NUTRIJENTI
amonijani azot g.m-3N 10
nitritni azot g.m-3N 1
nitratni azot g.m-3N 10
ukupni azot g.m-3N 15
ukupni fosfor g.m-3 P 3
2 SPECIFIN ZAGA
D. TOKSINE ORGANSKE SUPSTANCE
D1.VISOKO RIZINE PRIORITETNE SUPSTANCE,COUN. DIREKTIVE, 86/280/EEC
ugentetrahlorid mg.m-3 3000
DDT mg.m-3 400
pentahlorfenol mg.m-3 2000
aldrin mg.m-3 10
dieldrin mg.m-3 10
endrin mg.m-3 10
izodrin mg.m-3 10
heksahlorbenzen mg.m-3 2000
heksahlorbutadien mg.m-3 3000
hloroform mg.m-3 1000
1,2- dihloretan mg.m-3 200
trihloretilen mg.m-3 200
tetrahloretilen mg.m-3 200
heksahlorcikloheksan mg.m-3 4000
trihlorbenzen mg.m-3 100
suma policiklinih hlorovanih ugovodonika (PAH) mg.m-3 200
 6
suma polihlorovanih bifenila (PCBS), mg.m-3 20
D2. OSTALE TOKSINE ORGANSKE SUPSTANCE
fenolni indeks mg.m-3 100
benzen mg.m-3 150
toluen mg.m-3 150
ksilen mg.m-3 70
formaldehid mg.m-3 80
ineralna ua mg.m-3 500
deterenti mg.m-3 1000
E.TOKSINE NEORGANSKE SUPSTANCE
E1. METALI I METALOIDI ( UKUPNI SADRAJ)
srebro, Ag mg.m-3 50
aluminijum, Al mg.m-3 1000
arsen, As mg.m-3 100
kadmijum, Cd mg.m-3 10
kobalt, Co mg.m-3 500
ukupni hrom, Cr mg.m-3 100
estovalentni hrom, Cr mg.m-3 100
bakar, Cu mg.m-3 300
gvoe, Fe mg.m-3 2000
iva, Hg, mg.m-3 1
mangan, Mn mg.m-3 500
nikl, Ni, mg.m-3 10
olovo, Pb, mg.m-3 10
selen, Se, mg.m-3 50
antimon, Sb, mg.m-3 100
kalaj, Sn mg.m-3 500
cink, Zn, mg.m-3 1000
E2. DRUGE NEORGANSKE SUPSTANCE
fluoridi g.m-3 2
cijanidi g.m-3 0.1
sulfidi g.m-3 0
sulfati g.m-3 200
hloridi g.m-3 250
sulfiti g.m-3 1
3. TOKSINOST
toksikoloki bioogled Daphnia magna Straus, % otpadne
48hEC50 vode u >50%
razblaeu
nalaze se i na prioritetnoj listi Proposal for a European Parliament and Council Decision
establishing the list of priority substances in the field of water policy..2000/0035(COD)

lan 16
Od momenta stupaa na snagu , regulisae uslova isputaa
industrijskih otpadnih voda u povrinske vode za sve nove izvore industrijskog
zagaea vri se prema odredbama .
Za sve druge industrijske i privredne organizacije koje svoje otpadne vode ve
isputaju u povrinske vode kraji rok za usagla sa zahtevima ov
iznosi 5 godina od stupaa na snagu.

lan 17
Za supstance koje nisu normirane ovm , a koje industrija ili neki
drugi zagaiva isputa u povrinske vode, granine vrednosti odreuju se prema
 7
posebnoj proceduri koju ministarstv nadlen za vodoprivredu
propisuj, zdravstvo i zatitu sredine.
Ukoliko se radi o supstancama za koje ne postoje odgovarajui meunarodni
standardi, utvrivae graninih dozvoenih vrednosti provodi se po posebnoj
proceduri na osnovu podataka o toksinosti, bioakumulativnosti i
perzistentnosti ovih supstanci u akvatinoj sredini pri emu se uzimaju u obzir
tehnike mogunosti ihovog uklaaa, rizik po udsko zdrave i
tehnoekonomska analiza razliitih postupaka uklaaa.
Procedure a graninih vrednosti
.

lan 18
Najkasnije dve godine od stupaa na snagu ov mora se provesti
inventarizacija koriea opasnih i tetnih supstanci propisanih ov
a posebno izrazito rizinih navedenih u Aneksu 2 (Tabele 1 i 2).
Posle navedenog roka za inventarizaciju sve opasne supstance koje budu
registrovane ukuie se u program monitoringa ispusta otpadnih voda i
prijemnika tih voda.

3. KONTROLA KVALITETA OTPADNIH VODA

lan 19
Organi odgovorn za upravae donos godii
Program i Plan sistematskog pra kvantitativnih i kvalitativnih
karakteristika industrijskih i urbanih otpadnih voda prema smernicama datim u
lanu 20 .
Ovi Programi moraju biti usaglaeni sa programima pra svih
drugih zag ,
od Ministarstva nadlenog za poslove
vodoprivrede.

lan 20
Program monitoringa otpadnih voda za svakog zaga mora obuhvatiti sledee
elemente:
1. lokacije kontrolnih ;
2. uestalost, tj. broj merea u toku kalendarske godine, zavisno od koliine i
stepena zaga otpadnih voda, treba da iznosi najmae od 4 do 12; trajae
svakog merea, zavisno od duine dnevnog radnog reima, odnosno ispu
otpadnih voda, iznosi najmae 8, 16 ili 24 ;
3. :
gde to lokalni uslovi omoguju, meree protoka i zahvatae uzoraka treba da
se obava automatski; pri tome, aparat za uzimae uzoraka zahvata subuzorke
proporcionalno protoku;
alternativno, gde nije e obezbediti automatska merea, periodi izmeu
ru zahvataa subuzoraka ne mogu biti dui od 15 minuta; paralelno sa
uzimaem uzoraka vri se i meree protoka;
4. vrsta uzoraka i prioritetni parametri:
analiziraju se kompozitni 8-, 16- odnosno 24-asovni uzorci proporcionalni
protoku zavisno od duine dnevnog radnog ciklusa;
u svim uzorcima otpadnih voda ili efluentima postrojea odreuju se sledei
parametri: temperatura, pH, alkalitet i elektroprovodivost, ukupne vrste
materije (isparni ostatak), gubitak arewem i pepeo, taloivost za 30 minuta, ukupne
suspendovane materije, hemijska potro kiseonika (HPK-),
 8
biohemijska potro kiseonika, ukupni azot, ukupni fosfor, svi parametri
specifini za datu vrstu industrije i proizvode.

5. podaci o uslovima za vreme merea: svi izve ,

,
.

lan 21
Provo
,

.

lan 22
U ciu ocene implementacije i potovaa propisanih graninih vrednosti za kvalitet
efluenata koji se isputaju u prirodne vode, eksternu kontrolu ispusta otpadnih voda
obava , nadleni organ vlasti putem sopstvene
laboratorije ili komercijalne nezavisne akreditovane
laboratorije.
Ovlaena i / ili akreditovana laboratorija za kontrolu kvaliteta otpadnih voda, pored
potrebne opreme za hemijske i toksikoloke analize, mora raspolagati automatskim
priborom za uzimae uzoraka i meree protoka.
Svi rezultati monitoringa sakupaju se u entitetskoj bazi podataka,
. Obraeni podaci o emisiji publikuju se
poetkom kalendarske godine u formi godiih izveaja za prethodnu godinu.

lan 23
Kada to zahtevaju cievi zatite kvaliteta prijemnog vodotoka, neposredna odgovornost za
sprovo monitoringa i mera na mestu izliva, kao i u efluentu postrojea za tretman,
moe se preneti na odgovornu slu`bu fiziog ili pravnog lica koje isputa otpadne vode.
,

.


, .
Obraene rezultate merea sa osnovnim podacima o kapacitetu proizvode i radnom
reimu industrije u periodu merea zagaiva je duan da dostavi nadlenom organu
, krajem svakog tromeseja i poetkom kalendarske
godine - godii izvetaj za prethodnu godinu.
Rezultate samomonitoringa zagaiva je duan da uva 5 godina.
Svi rezultati samomonitoringa moraju biti dostupni u svakom momentu nadlenoj
nadzornoj slubi vodoprivrede.

lan 24
Uestalost obaveznih eksternih kontrolnih merea za gradske i bioloki razgradive
industrijske otpadne vode odreuje se prema optereeu nepreienih otpadnih voda a za
sve otpadne vode koje sadre toksine supstance prema koliini otpadnih voda.

lan 25
Kontrola preienih i nepreienih urbanih, meovitih-urbanih kao i
biorazgradivih industrijskih otpadnih voda obava se na pogodnom mestu u
kanalizaciji neposredno pre isputaa u prirodni recipijent (reke, jezera, akumulacije).
 9
an 26
Ukoliko postoji izgraen kanalizacioni sistem sa definisanim malim brojem ispusta (3-4)
a ne postoje postrojea za preiavae, urbane otpadne vode za sva nasea vea od 2000 ES
sistematski se prate jedanput godie u ciklusu od 7 uzastopnih dana na dnevnim
kompozitnim uzorcima uz meree protoka.

lan 27
Minimalan broj uzoraka za urbane i biorazgradive industrijske efluente postrojea za
pre odreuje se u skladu sa kapacitetom postrojewa* a uzorci se uzimaju u
pravilnim intervalima tokom godine kako sledi :
< od 2000 ES** 4 uzorka godie
2000 do 10 000 ES 12 uzoraka prve godine rada postrojea i 4 uzorka u sledeim
godinama ako kvalitet u prvoj godini ispitivaa zadovoava
10 000 do 50 000 ES 12 uzoraka godie
> od 50 000 ES 24 uzorka godie
* ekvivalentno optereee izraunava se na osnovu maksimalnog sredenedenog
optereea u toku godine ne uzimajui u obzir vreme sa padavinama
** ES oznaava ekvivalentno optereee i iznosi 60 g BPK5 po stanovniku na dan.

Istom ispituju se i industrijske lako bioloki razgradive nepreiene

otpadne vode.
Uzorci otpadnih voda prehrambene industrije sa izrazitim sezonskim karakterom uzimaju
se u toku kampae za dominantne karakteristine proizvodne cikluse.

lan 28
Opta saglasnost kvaliteta otpadnih voda sa propisanim graninim vrednostima oceuje
se na godioj osnovi uzimajui u obzir sve uzorake uzete tokom godine. Merodavne
vrednosti su srede dnevne koncentracije ponderisane protokom.
Kada broj uzoraka efluenata postrojea za pre urbanih i biorazgradivih
industrijskih otpadnih voda u toku godine iznosi 4 (), smatrae se da efluent
zadovoava propisane granine vrednosti za isputae u prirodne recipijente ako za
svaki parametar kvaliteta u svakom uzorku rezultati merea odgovaraju numerikim
vrednostma i propisanim u Tabelama 1, 2 i 3, odnosno u dozvoli.
Dozvoeni broj uzoraka iji pojedini parametri kvaliteta odstupaju od propisanih
graninih vrednosti zavisi od broja uzetih uzoraka tokom godine i definisan je u Tabeli 4.
Pri tome, parametri ije su izmerene vrednosti vee od propisanih ne smeju odstupati za
vie od 100 %; za suspendovane materije dozvoeno odstupae iznosi 150%.
Pri oceni saglasnosti sa propisanim graninim vrednostima ne uzimaju se u obzir
ekstremne vrednosti kvaliteta efluenta kada su one rezultat neuobiajenih situacija kao
to su jake padavine, izuzetno niske temperature ili kratkotrajni kvarovi na postrojeu.

Tabela 4. Maksimalan broj uzoraka u kojima sme da bude preena granina vrednost
bilo kog normiranog parametara
broj uzoraka u maksimalan broj uzoraka broj uzoraka u toku maksimalan broj uzoraka
toku godine koji sme da bude vei od godine koji sme da bude vei od
propisane vrednosti propisane vrednosti
4-7 1 172 - 187 14
8 - 16 2 188 - 203 15
17 - 28 3 204 - 219 16
29 - 40 4 220 - 235 17
41 - 53 5 236 - 251 18
54 -67 6 252 - 268 19
68 - 81 7 269 - 284 20
82 - 95 8 285 - 300 21
96 - 110 9 301 - 317 22
111 - 125 10 318 - 334 23
126 - 140 11 335 - 350 24
141 - 155 12 351 - 365 25
156 - 171 13
 10

lan 29
Merodavne vrednosti za ocenu saglasnosti izmerenih koncentracija azota i fosfora sa
granienim vrednostima datim u abeli 2 su srede godie koncentracije za oba
parametra.

lan 30
Kontrola kvaliteta nepreienih i preienih toksinih industrijskih otpadnih voda
obava se na pogodnom mestu u kanalizaciji neposredno pre isputaa u prirodni vodotok.
Izuzetno, kada se tehnoloke otpadne vode ili efluenti postrojea pre ispusta u vodotok
spajaju sa rashladnim i drugim veoma razblaenim otpadnim vodama, mesto uzimaa uzoraka
mora biti pomereno uzvodno - na mesto u kanalizaciji neposredno posle postrojea za
preiavae, odnosno pre spajaa sa rashladnim vodama.

lan 31
Za kontrolu kvaliteta toksinih industrijskih otpadnih voda i/ili efluenta postrojea
uzimaju se kompozitni, protoku proporcionalni uzorci automatskim ureajem uz
kontinualnu registraciju protoka. Zavisno od dnevnog reima proizvode, trajae
uzimaa uzoraka u industriji treba da iznosi 8, 16 ili 24 asa.

lan 32
Minimalan broj dnevnih uzoraka za toksine industrijske efluente tokom godine odreuje
se prema koliini isputene otpadne vode (Tabela 5).

Tabela 5. Minimalan broj ispitivaa toksinih industrijskih otpadnih voda ili

efluenata postrojea za preiavae u toku godine
protok otpadnih voda (m3. dan -1) broj ispitivaa u toku godine
0-50 4
50-100 6
100-500 8
preko 500 12

lan 33
Obavezni parametri za industrijske otpadne vode koje mogu biti toksine, odnosno
efluente postrojea za preiavae jesu: protok, pH, temperatura, suspendovane
materije, HPK, (TOC), BPK, NH4-N, NO2-N, NO3-N, ukupni azot po Kjeldalu, ukupni
, parametri specifini za datu industriju, kao i bioogled sa Daphnia magna
Straus kao sumarni pokazate stepena toksinosti.

lan 34
Opta saglasnost kvaliteta otpadnih voda navedenih u lanu 33 sa propisanim graninim
vrednostima oceuje se na godioj osnovi uzimajui u obzir sve uzorake uzete tokom
godine.
Dozvoeni broj uzoraka iji pojedini parametri kvaliteta odstupaju od propisanih
graninih vrednosti zavisi od broja uzetih uzoraka tokom godine i definisan je u abeli 4.
Pri tome, parametri ije su izmerene vrednosti vee od propisanih ne smeju odstupati za
vie od 50 %; za suspendovane materije dozvoeno odstupae iznosi 100%.
Ako test toksinosti ne zadovoava propisanu graninu vrednost smatra se da kvalitet
efluenta ne zadovoava uslove za bezbedno isputae, bez obzira to ostali parametri
mogu biti nii od graninih vrednosti.

lan 35
U saglasnosti sa naelom " zagaiva - plaa", sve trokove ispitivaa sopstvenih
otpadnih voda pla fiziko ili pravno lice koje sirove ili pre otpadne vode
isputa u povrinske vode, , , .
 11

4. NADZOR I KAZNENE ODREDBE

lan 36
Nadzor nad primenom ov vri odoprivredna inspekcija
.

lan 37
Za propisanih uslova isputaa
, kaznene
odredbe predviene Zakonom o vodama, .

4.

38.
:
- 1. 15., 1.
;
- 2. 1. ,
(Desicion 2000/0035 (COD)),
- 2. 2. .

39.
, .
- "
" (" " 38/76),
,
- " " "
" 3/66 7/66.

40.
"
".

:_____________

;_________ 2001.

 12
ANEKS 1

Za izradu programa uzimaa uzoraka, kao i postupke za uzimae, rukovae i

zatitu uzoraka koriste se sledei ISO standardi: ISO 5667/1: 1980 ; ISO
5667/2:1991; ISO 5667-3:1994; ISO 5667-10:1992 ; 6567-13:1997;
Tabela 1 . Analitike metode ispitivaa parametara 15
Parametri dimenzije analitika tehnika
1. OPTI HEMIJSKI I FIZIKO-HEMIJSKI ELEMENTI KVALITETA
A. OPTI PARAMETRI
Temperatura 0
C temperaturna sonda, in situ
PH jedinice pH elektrohemijska, in situ
taloive materije posle ml taloga/l taloee u Imhofov-om levku
o,5~
suspendovane materije gm-3 gravimetrijska posle filtracije kroz
membranski filter veliine pora 0.45 m
B. KISEONII
BPK5 metoda razblaea, inkubacija 5 dana na 200C
O2 m-3
kiseonik se odreuje elektrometrijski ili
Winklerovom metodom
HPK oksidacija kalijum dihromatom, titracijska
O2 m-3 ili spektrofotometrijska
C. NUTRIJENTI
amonijani azot g.m-3N
spektrofotometrijska sa Nessler-reagensom
nitritni azot spektrofotometrijska (naftilamin i
g.m-3N
sulfanilna kis.)
nitratni azot g.m-3N spektrofotometrijska, redukcija sa Cd do
NO2-
oganski azot g.m-3N metoda po Kjeldahlu
ukupni fosfor g.m-3P spektrofotometrijska sa amonijum
molibdatom i askorbinskom kiselinom
2. SPECIFINI ZAGA
D. SPECIFINE TOKSINE ORGANSKE MATERIJE
D1. VISOKO RIZINE PRIORITETNE SUPSTANCE
sve supstancije navedene u mg m-3 gasna hromatografija, spec ECD
Tabeli 1 pod D1
D2 OSTALE ORGANSKE TOKSINE MATERIJE
sve supstancije navedene u mg m-3 gasna hromatografija, spec ECD
tabeli 1 pod D2
mineralna ua g m-3
IR-spektrofotometrija
masti i uqa: -3
gm ekstrakciono gravimetrijska
E. TOKSINE NEORGANSKE SUPSTANCE
E1 METALI I METALOIDI
aluminijum g m-3 plamena i-/ili elektrotermalna AAS
arsen g m-3 plamena i-/ili elektrotermalna AAS
barijum g m-3 plamena i-/ili elektrotermalna AAS
bakar g m-3 plamena i-/ili elektrotermalna AAS
gvoe g m-3 plamena i-/ili elektrotermalna AAS
iva g m-3 AAS -hladne pare
kalaj g m-3 plamena i-/ili elektrotermalna AAS
kadmijum g m-3 plamena i-/ili elektrotermalna AAS
mangan g m-3 plamena i-/ili elektrotermalna AAS
nikl g m-3 plamena i-/ili elektrotermalna AAS
olovo g m-3 plamena i-/ili elektrotermalna AAS
selen g m-3 plamena i-/ili elektrotermalna AAS
ukupni hrom g m-3 plamena i-/ili elektrotermalna AAS
hrom estovalentni g m-3 plamena i-/ili elektrotermalna AAS
cink g m-3 plamena i-/ili elektrotermalna AAS
srebro g m-3 plamena i-/ili elektrotermalna AAS
antimon g m-3 plamena i-/ili elektrotermalna AAS
 13
DRUGE NEORGANSKE TOKSINE SUPSTANCE
cijanidi g.m-3 spektrofotometrijska sa piridinom i
barbiturnom kiselinom
hloridi g.m-3 titrimetrijska, merkurimetrijska titracija
fluoridi g.m-3 spektrofotometrijska metoda
hlor g.m-3 spektrofotometrijska metoda
sulfati g.m-3 gravimetrijska metoda
sulfidi g.m-3 volumetrijska metoda
sulfiti g.m-3 volumetrijska metoda
3.TOKSINOST
toksikoloki bioogled sa
Daphnia magna Straus, ml. l-1 toksikoloka metoda (48hEC50)
Cladocera, Crustacea ISO 6341:1989 (E)
 14

ANEKS 2
Tabela 1. LISTA PRIORITETNIH SUPSTANCI U POLITICI VODE24
red. Lista Evropske Unije Decision 2000/ 0035 (COD)
broj CAS broj EU broj naziv
1 15972-60-8 240-110-8 alahlor
2 120-12-7 204-371-1 antracen
3 1912-24-9 217-617-8 atrazin
4 71-43-2 200-753-7 benzen
5 n.a. n.a. bromirani difenileter25
6 7440-43-9 231-152-8 Cd i wegova jediea
7 85535-84-8 287-476-5 C10-13-hloralkani25
8 2921-88-2 220-864-4 hlorfenvinfos
9 2921-88-2 220-864-4 hlorpirofos
10 75-09-2 200-838-9 dihlorometan
11 107-06-2 203-458-1 1,2-dihloroetan
12 117-81-7 204-211-0 di(2-etilheksil)ftalat
(DEHP)
13 330-54-1 206-354-4 diuron
14 116-29-7 204-079-4 endosulfan
959-98-8 n.a. alfa-endosulfan
15 118-74-1 204-273-9 heksahlorbenzen
16 87-68-3 201-765-5 heksahlorbutadien
17 608-73-1 210-158-9 heksahlorcikloheksan
58-89-9 200-401-2 gama-izomer, lindan
18 34123-59-6 251-835-4 izoproturon
19 7439-92-1 231-100-4 Pb i egova jediea
20 7439-97-6 231-106-4 Hg i ena jediea
21 91-20-3 202-049-5 naftalen
22 7440-02-0 231-111-4 Ni i egova jediea
23 25154-52-3 246-672-0 nonilfenoli
104-40-5 203-199-4 4-(para)-nonilfenol
24 1806-24-4 217-302-5 oktilfenoli
140-66-9 n.a. (para-tert-oktilfenol)
25 n.a. n.a. poliaromatini ugovodonici
50-32-8 200-028-5 benzo(a)piren
205-99-2 205-911-9 benzo(b)fluoroanten
191-24-2 205-883-8 benzo(g,h,i)perilen
207-08-9 205-916-6 benzo(k)fluoroanten
206-44-0 205-912-4 fluoroanten
193-39-5 205-893-2 indeno(1,2,3-cd)piren
26 608-93-5 210-172-5 pentahlorobenzen
27 122-34-9 204-535-2 simazin
28 87-86-5 201-778-6 pentahlorfenol
29 688-73-3 211-704-4 tributil kalaj jediea
36643-28-4 n.a. tributil kalaj-katjon
30 12002-48-1 234-413-4 trihlorbenzen
120-82-1 204-428-0 1,2,4-trihlorbenzen
31 67-66-3 200-663-8 trihlormetan (hloroform)
32 1582-09-8 216-428 trifluralin
24
Gde se navodi grupa jediea, u zagradi je dat referentni parametar. Kontola e biti usmerena na
individualne supstance bez prejudiciraa ukuivaa drugih reprezenata
25
Ove grupe ukuuju veliki broj pojedinanih jediea. Za sada, indikativni parametri ne mogu biti dati ;
n.a. - nije primenivo
 15

Tabela 2 Lista specifinih supstanci predloena od ICPDR za r. Dunav

naziv specifine supstance ukuene u voda sediment
monitoring
antracen +
arsen + +
atrazin + metaboliti +
benzo(a) pirern + +
benzo (b) fluoranten +
benzo(g,h,i) perilen +
benzo (k) fluoranten +
bakar i egova jediea + +
2.4 D +
kadmijum i egova jediea + +
hrom i egova jediea + +
DDT + metaboliti + +
Di (2-3tilheksil)ftalat + +
1,2 -dihloroetan +
ihlorometan +
iuron +
Endosulfan + +
Fluoranten + +
Heksahlorbenzen + +
Heksahlorbutadien + +
Heksahlorcikloheksan + +
Idenol (1,2,3-d) )piren +
Olovo i egova jediea + +
`iva i wena jediwjewa + +
naftalen + +
nikl i egova jediea + +
nonilfenol + +
oktilfenol + +
PCBs +
pentahlorbenzen + +
pentahlorfenol + +
simazin +
tributilin jediea +
trihlorobenzen + +
trihloretan +
trihloretilen +
trihlormetan +
trifluralin +
cink i egova jediea +

Preliminarna lista za Dunav ukuuje skoro sve prioritetne supstance iz tabele 1 ovog Priloga kao i
nekoliko supstanci karakteristinih za Dunavski sliv ( arsen, hrom, bakar cink i ihova jediea; DDT;
2,4 D; tributilin jediea; tihloretan i trihloretilen) za koje su ov propisani standardi
kvaliteta.