Ivan Anti

SAMADHI
Jedinstvo svesti i postojanja

Beograd, 2017.
 Izdava:
Samostalno izdanje
Copyright: 2017 by Ivan Anti

Registrovano u JAA - Autorskoj agenciji za Srbiju A.D.

kao autorsko delo.

www.ivantic.info

2
 Posveeno
Dojni Lapadat
(1943-2016)
u maha-samadhiju,
s ljubavlju.

3
4
 SADRAJ
Uvod . 7
Priroda postojanja 11
Priroda energije 15
Ne kree se tvar nego informacija
sve je trenutno i nita nije supstancijalno 18
Nema mnotva estica:
sve je samo jedna, boanska estica 19
Paralelne stvarnosti 24
Dimenzije postojanja .. 30
ovek je mikrokosmos sastavljen
od svih dimenzija prirode .. 33
Priroda svesti . 38
Svest due i njena inkarnacija u telo preko vieg uma 40
Jedinstvo svesti i postojanja, due i tela . 49
Ako je sve izraz boanske svesti, otkuda zlo u svetu? 56
Zakon broja sedam i sedam akri . 72
Podela akri na tri dela 77
Hercijanske i ne-hercijanske frekvencije akri 81
Polarizacija suprotnosti u akrama . 86
Via i nia egzistencijalna priroda akri . 89
Osnovna priroda i znaenje svake akre 94
Principi delovanja akri u svetu i istorijskom razvoju 109
Primeri delovanja akri u istoriji duhovnosti ... 111
Primeri delovanja akri u ovekovom linom razvoju 113
Energetsko aktiviranje akri .. 118
Fizike vebe za skladno aktiviranje akri . 123
Veba imaginacije i disanja za aktiviranje akri ... 126
Princip ouvanja energije radi uzdizanja svesti ... 127
Osnovni principi uzdizanja svesti kroz akre ... 131
Samadhi - jedinstvo svesti i postojanja ... 143

5
6
 UVOD

Postojanje i svest o postojanju sainjavaju sve-to-

jeste i nije mogue nita izvan toga. U svojoj sutini oni su
jedno, ali ispoljavaju se kao da su odvojeni, kao da su u
nekom odnosu, tako da odnos svesti i postojanja stvara i
omoguava spektar svega drugog, celu prirodu i sav kos-
mos. Njihov odnos je takav da cela priroda i sav kosmos
postoje kao tenja da se postojanje osvesti sebi samom u
svim mogunostima. Sve-to-jeste ispoljava se kao sve-
to-moe-da-bude. Na um je samo inilac koji, kao priz-
ma, prelama jedinstvenu svetlost svesti na spektar sveg
postojanja. Izvan naeg uma postojanje i svest su jedno.
Odnos svesti i postojanja je u sutini svega, svih
pojava, stvari i dogaaja, ali ta sutina nigde tako jasno ne
odraava svoju prirodu i sloenost kao u oveku i kroz
oveka. U oveku se svest i postojanje najjasnije razlikuju i
zato se samo u oveku najjasnije spajaju u razumevanju i
smislu. Moe se stoga rei da je sutina ovekova da bude
u sri tog odnosa svesti i postojanja, da ga sprovodi i
razume, i da podnosi sav teret tog truda. Sutina ovekova
je odreena u svom odnosu prema postojanju, odnosno
prema sutini Bia.1 Spolja se taj odnos izraava kao razvoj

1
Ovako je i Martin Hajdeger (Heidegger) definisao sutinu filozofije.
Pojam postojanja (ili egzistencije) ovde koristimo u istom znaenju
kao i filozofski pojam Bia. S tim jedino treba imati u vidu suptilnu
razliku izmeu pojma Bia kao ispoljenog postojanja koje predstavlja
svaije iskustvo, od Bitka kao sutine postojanja koja je skrivena opa-
anju, koja nadilazi ili transcendira um koji moe samo ulima da
opaa ispoljeno postojanje, egzistenciju ili Bie. Dakle, Bitak je tran-
scendentalna sutina Bia, i samo u tom smislu se razlikuje od Bia,
iako u apsolutnom smislu nije razliit od Bia. Ovo razlikovanje ispo-
ljenog Bia i neispoljenog Bitka je u sutini osveenja ovekovog i
naziva se ontoloka diferencija.

7
civilizacije, kulture i tehnike. Unutar oveka spoj postoja-
nja i svesti izraava se najpre kao razvoj jezika i miljenja,
a na kraju kao samospoznaja, bogospoznaja ili prosvetlje-
nje.
Postojanje i svest su u osnovi jedno, ali to jedno se
izraava kao suprotnost, kao postojanje i svest o postoja-
nju. Postojanje je uslovljeno sopstvenom uzronou, dok
je svest neuslovljena. Postojanje je jednostavno sve to
postoji na bilo koji nain, dok je svest kao prostor koji
omoguava bilo emu da postoji. Na taj nain je svest
uvek iznad svakog postojanja i u sutini nezavisna od
svega, transcendentalna. Samo zahvaljujui svojoj tran-
scendentalnoj sutini svest omoguava spoznaju apsolut-
no svega to postoji. Samo zato to svest nadilazi postoja-
nje mogua je objektivna svest o postojanju. Svest je sama
spoznaja, sama transcendencija. Mogunost za transcen-
denciju je sutina svesti.
ovek je veza izmeu postojanja i svesti koja omo-
guava postojanje. On ih spaja. Sva druga bia imaju samo
postojanje, manje ili vie sloeno, ali uvek uslovljeno svo-
jim ogranienjima, cela priroda i postoji na toj spontanoj
uzronosti kojoj nije ni potrebna svest o sebi. Samo ovek
moe da ima objektivnu svest o postojanju u svim oblici-
ma i mogunostima, o celoj prirodi, i samim tim objektiv-
nu svest o sebi. Simbolika krsta dobro oslikava odnos pos-
tojanja i svesti. Horizontalna linija je postojanje u vreme-
nu, vertikalna linija je nadilaenje ili transcendencija tak-
vog postojanja vertikalnim uzdizanjem u svesti i razume-
vanju, nadilaenjem vremena i uzronosti. To je krst koji
svaki ovek mora da nosi na ovom svetu. To je u sutini
diferencijacija svesti, odnosno razluivanje ta sama svest
jeste. Moe se konano rei da upravo diferencijacija sves-
ti i postojanja ustanovljavaju samu svest i samo postoja-
nje.

8
 Spajanje svesti i postojanja nije nita drugo do smo
razumevanje postojanja, osnova za um i kreativnost. Uvek
kada neto razumemo mi smo spojili svest i postojanje. Uvek
kada smo neto novo napravili, ispravili ili popravili, mi
smo spojili svest i postojanje. Tako je nastala sva duhovna i
materijalna kultura, sva civilizacija je posledica spajanja
svesti i postojanja kroz oveka.
Na um dela na osnovu percepcije, a percepcija pos-
toji radi ustanovljavanja. Mi stalno ustanovljavamo sve
to opaamo, sve to se zbiva, oko nas i u nama. Ustanov-
ljavanje je upravo in spajanja svesti i postojanja.
Zapravo, ovde je naglasak na tome da ovek moe da
ima objektivnu svest o sebi. Nema je u potpunosti i samim
roenjem. ovekov razvoj je predodreen da razvija sve
veu svest o postojanju na sve mogue naine, ovekove
aktivnosti i sva iskustva predstavljaju sav spektar mogu-
ih stanja izmeu pukog postojanja i objektivne svesti o
postojanju. Neki ljudi su blie postojanju a dalje od svesti,
i za njih se kae da su vie nesvesni, dok su neki blie sves-
ti a dalje od slepe uslovljenosti postojanja. Razlike u sta-
njima svesti u oveku i meu ljudima uopte jesu razlike u
stepenu odnosa svesti i postojanja u svakom oveku
posebno. Te razlike u stanjima svesti u ljudima, odnosa
svesti i postojanja, jesu osnova za sve razlike meu ljudi-
ma, za sve ivotne drame, karakter i dinamiku civilizacij-
skog razvoja. to su ljudi vie svesniji to su vie u jedins-
tvu, razumevanju i ljubavi; to su nesvesniji to su vie
uslovljeni prirodnom uzronou, u sukobu sa prirodom i
u meusobnom sukobu.
Zato to je ovekova sutina odreena odnosom
njegove svesti prema postojanju, ovekova sutina je isto
tako transcendentalna kao i sutina svesti. Da nije, ne bi
mogla da spaja postojanje i svest. ovek zapravo i spaja i
razdvaja svest i postojanje. To moe samo zato to je iznad

9
oboje. Samo zato to je iznad oboje on moe da razume
oboje. Ne moe da ima iskustvo spajanja i jedinstva svesti
i postojanja bez iskustva njihove razdvojenosti. Kada je
ovek svestan ne samo postojanja kao takvog, i ne same
svesti o postojanju kao takve, ve i sebe samoga kao klju-
nog inioca koji stoji u odnosu svesti i postojanja, onda je
takav ovek potpuno prosvetljen ili ostvaren u svojoj
transcendentalnoj sutini.
Jedino uenje koje predstavlja takvu ovekovu su-
tinu jeste uenje sankhye.2
Jedina praksa koja na osnovu uenja sankhye siste-
matski dovodi oveka do njegove sutine, koja u oveku
spaja svest i postojanje, jeste uenje yoge koje je sakupio
Patanjali u njegovom delu Yoga sutre, ili Izreke o jogi.3 U
njemu se spoj svesti i postojanja naziva samadhi. Re
samadhi na sanskritu doslovno znai drati skupa ili
sabranost. Patanjali je samadhi definisao kao jedinstvo
subjekta i objekta opaanja, svest jedinstva ili transcen-
dentalnu svest, koja nadilazi podele na subjekt-objekt.
Potpuno ostvareno jedinstvo svesti i postojanja u
oveku dogaa se kao samadhi.
Ovde emo doprineti tom jedinstvu tako to emo
ga opisati sa svim detaljima, kako se ono dogaa i spolja i
unutar oveka.

2
O tome videti u mojoj knjizi Snkhya drevna nuka o prirodi i
ovekovoj dui.
3
Da bi se ispravno razumeo Patanjali neophodno je upoznati se sa
savremenim prikazom Joga sutri koje je izneo Osho u delu Yoga: The
Alpha and the Omega. Tu su izneti najbolji komentari Patanjalijevih
Joga sutri.

10
 PRIRODA POSTOJANJA

Postojanje je, prosto reeno, sve to postoji na bilo

koji nain. Samo postojanje postoji. Nepostojanje nije
mogue. Postojanje je apsolutno. U svojoj sutini ono je
kao prostor koji omoguava sve drugo. Svaki oblik posto-
janja mora da se dogodi u prostoru koji ga omoguava,
dok je sam prostor neuslovljen svakim oblikom postoja-
nja. Stoga moe se rei da se postojanje deli na sam pros-
tor koji sve omoguava, i na sve to je oblikovano u pros-
toru. Ta podela je, meutim, samo prividna. Priroda nae
percepcije prisiljava nas da tako vidimo stvari. Postoji
samo prostor kao neuslovljena celina koja se oblikuje u sva-
ko posebno postojanje. Sve to postoji u nekom posebnom
obliku jeste sam prostor koji se trenutno oblikovao u taj
oblik postojanja. Stoga, priroda svakog oblika postojanja,
svih bia, stvari i pojava jeste trenutnost, sve to postoji
samo kao trenutno oblikovanje prostora u taj posebni
oblik. Ne postoje bia ni stvari po sebi, kao odvojene i
zasebne (supstancijalne) pojave, ve samo kao trenutne
modifikacije neuslovljene celine ili prostora.
Na taj nain sve je trenutno, sve je povezano u
jedinstvo i celinu.
Kvantna fizika je poetkom dvadesetog veka otkrila
da je naa materijalna stvarnost u sutini polje iste ener-
gije. To energetsko polje nazvano je kvantno polje, ili uni-
verzalno polje. Otkriveno je da ono postoji i deluje zapravo
kao podruje u kome se ve nalazi sve ono to vidimo u
svom grubom materijalnom svetu kao ispoljeno. Kvantno
polje stoji kao skriveni ili implicitni poredak ovom naem
otkrivenom ili eksplicitnom svetu u kome ivimo.4 U

4
David Bohm Wholeness And The Implicate Order (First published
1980 by Routledge & Kegan Paul)

11
njemu su ve prisutne sve mogunosti koje e se u skladu
sa okolnostima ispoljiti u vidljivi svet, kao neki oblik ili
pojava, dogaaj.
Prema tome, priroda stvarnosti je uvek jedna ista,
ali postoji na dvojak nain: kao skrivena i otkrivena; kao
neispoljena u svom kvantnom polju u obliku iste energi-
je, i kao ispoljena u nekom grubom obliku, ili kao dogaaj.
Na taj nain ne postoji nita novo u univerzumu, naem
opaanju samo izgleda kao novo ono to se iz ve postoje-
eg kvantnog polja svih mogunosti ispoljava u naem
iskustvu i opaanju. Samo zbog naeg ogranienog opaa-
nja nama izgleda kao da neto novo nastaje. Sve to se
ispoljilo ve je postojalo u svom potencijalnom obliku.
Nita ne moe da nastane iz nitavila, ako ve nije postoja-
lo kao mogunost. Sve ima svoj uzrok. Prauzrok svih
uzroka je univerzalno kvantno polje. Ono je u davna vre-
mena identifikovano u ezoterinoj filozofiji kao etar i kao
akaa na sanskritu.
Akaa u prevodu znai prostor.
Zato smo rekli da samo postojanje postoji i da nepo-
stojanje nije mogue. Postojanje je apsolutno: mi sami,
svaka misao, iskustvo, svako delo, svaka stvar i svaki
dogaaj u kosmosu oduvek su postojali i uvek e postojati,
tanije, postoje bezvremeno. Sve su to samo modifikacije
prostora, nita po sebi i za sebe. Nae ivotno iskustvo je
sainjeno samo iz izdvajanja detalja iz te celine postojanja
u vremenu i prostoru. To izdvajanje detalja je upravo dife-
rencijacija svesti o postojanju ili ontoloka diferencija.
Eksperimentalno je dokazano da taj subatomski
svet kvantnog polja deluje nezavisno od vremena i pros-
tora, da je u njemu sve povezano, da se informacije svih
subatomskih estica trenutno prenose s jedne na drugu
iako su one (prividno) odvojene u prostoru. Drugim rei-
ma, u tom kvantnom polju, osnovnom polju prirodne

12
stvarnosti, sve je povezano u neraskidivu celinu. Priroda
je u svojoj osnovi jedna jedinstvena Celina, bez ikakvih
podela.
U skladu sa ovim otkriveno je da priroda stvarnosti
odgovara hologramu. Tako je nastala teorija holografskog
univerzuma koja kae da je sve u kosmosu povezano na
slian nain kao hologram u kome svaki deli sadri sliku
celine. 5
Ovo je vano za razumevanje svesti jer iz svega toga
proizilazi da je svest u osnovi cele prirode. Svaka estica i
svaki atom trenutno komuniciraju sa svim ostalim esti-
cama i atomima u celom univerzumu. Cela priroda je
jedan veliki informativni sistem koji trenutno komunici-
ra u svim svojim prividno odvojenim delovima. Pored
toga to je odlika sutinske povezanosti, komunikacija je
osnovna odlika svesti. Holografsko jedinstvo univerzuma
omoguava njegovu trenutnu komunikaciju koja je odlika
svesti. Ovo je jedan sloeniji nain da se ukae kako je
svest povezana sa postojanjem.
Na nervni sistem postoji u toj celini kao mehani-
zam koji usporava te trenutne komunikacije svega sa
svim, kao filter koji onemoguava da trenutno informaci-
ono kretanje svega u prirodi dospe do naeg opaanja. Na
mozak sa nervnim sistemom slui samo tome da zbivanje
prirode uspori ispod brzine svetlosti i zato mi opaamo
samo stvarnost koja postoji sporije od brzine svetlosti i u

5
O univerzalnom polju u savremenoj fizici videti knjigu Lynne
McTaggart: The Field: The Quest for the Secret Force of the Universe
(2003). O holografskoj paradigmi videti u knjizi Michael Talbot: The
Holographic Universe, 1991. O razumevanju i povezivanju svesti i
kvantnog polja sa holografskim univerzumom videti u delu Gregg
Braden: The Divine Matrix: Bridging Time, Space, Miracles, and Belief,
2006.

13
linearnom vremenu. Nervni sistem ne slui ni da stvori ni
da prenosi svest, ve da je uspori dovoljno da bismo mogli
da komuniciramo i postojimo u trodimenzionalnoj fizi-
koj stvarnosti, ovako kako postojimo. Da nije tako, bili
bismo izgubljeni u celini prirode, ne bismo uopte posto-
jali u ovom fizikom obliku. Iz istog razloga, kada se rad
mozga ili nervnog sistema onemogui, mi doivljavamo
via stanja svesti, vie dimenzije, a fiziki svet vidimo kao
san jer u njemu boravimo sa vrlo ogranienom sveu. Ali
takav nervni sistem nas ne ograniava u potpunosti jer
naa svest je daleko vea od njega. Ako bismo koristili
samo nervni sistem bili bismo okoreli materijalisti i imali
bismo opaanja u ravni sa ivotinjama. To nije tako kod
svih ljudi. Moemo da koristimo daleko veu svest i da
menjamo stvarnost, i svoju i svoje okoline. Naa svest je u
sutini ista svest koja omoguava samo kvantno polje. Te
vie mogunosti nae svesti neki nazivaju boanskom
sveu, ili je odreuju kao nau vezu s Bogom, neki je od
nedavno nazivaju kvantnim umom ili miljenjem, kvant-
nom sveu. Ovde emo je nazivati jednostavno sveu ili
sveu nae due, s tim to emo podrazumevati da je
naa dua individualni izraz boanske svesti koja sve
omoguava, koja omoguava samo postojanje.

14
 PRIRODA ENERGIJE

Ako je u osnovi svega energija, ta je onda ta energi-

ja? Sama re je grkog porekla i znai bie u pokretu. "En"
je predlog i znai "u", a "ergon" je neko delo, tako je nastala
kovanica energeia, to znai rad u nekom delu, u delanju.
Dakle, energija je rad i stvaranje u nekom obliku, to je
samo kretanje koje neku ideju pretvara u konkretan oblik
ili pojavu. Drugim reima, to kretanje je vibracija s kojom
se neka ideja ispoljava. U osnovi svakog kretanja i ispolja-
vanja jeste vibracija. Vibracija se zasniva na elektromag-
netskoj polarizaciji. Polarizacija koja je u osnovi svega,
izaziva kretanje svega, od elektrona do gravitacije. To kre-
tanje je energija. Zato se energija uvek ispoljava kroz neko
delovanje i pokret. Energija je vibracija, a osnovna vibraci-
ja prirode je ona kojom vibrira kvantno polje. Ono se i sas-
toji samo od vibracija. Zato se kae da je to polje iste
energije, ili da je izvor sve energije (bezgranina energija
nulte take, tamna materija). Te vibracije se nazivaju i
kvantna fluktuacija.
Od poetnih finih razlika u vibracijama, odnosno
od kvantne fluktuacije, prema modelu fraktalne geomet-
rije, postepeno nastaju sve vee i sloenije energetske raz-
like u vibracijama, odnosno razliite vibratorno-
energetske strukture i tvorevine. Od njih dalje nastaju jo
sloeniji oblici koji se na grubljem nivou pokazuju kao es-
tice, kao skupovi estica i kao atomi, koji se dalje prema
prirodi svojih vibracija privlae i odbijaju i tako stvaraju
jo vee oblike kao to su molekuli, dok na kraju skup
molekula ne oblikuje ono to ovde vidimo kao neki fiziki
oblik, neko bie ili kao pojavu ili dogaaj.
Tako nastaju sve stvari i sve pojave, od najfinijih
energetskih vibracija kvantnog polja do grubog fizikog

15
sveta koji opaamo ulima. Zato je reeno da je u osnovi
svega energija. Kada smo rekli da je sve samo prostor koji
se oblikuje u posebne oblike, rekli smo da je zapravo sve
samo akaa, kvantno polje, koje postoji samo kao energija
koja se razliitim frekvencijama oblikuje, odnosno izraa-
va u razliite pojave. Stoga sve razlike koje ovde opaamo,
na primer, izmeu metala i plastike, jesu u sutini samo
razlike u vibracijama na subatomskom nivou, estice koje
sainjavaju metal vibriraju na jedan nain, a plastike na
drugi. To je sve. Nema nikakvih razlika u materijalu jer
nita i nije materijalno, sve je samo energija koja vibrira
na razliit nain.
Ali to nije sve to se o prirodi energije moe rei.
Njenu sutinu tek moemo objasniti na sledei nain.
Ako je energija, koja je bie u delanju, u svojoj osno-
vi kvantno polje koje je bezvremeno, energija je sve to se u
kosmosu dogaa i moe da bude, energija je saeto zbivanje
svega, najfiniji izraz zbivanja, zato to je i kvantno polje
takvo. Energija je u svojoj kvantnoj sutini potencijal
(informacija) za svako mogue zbivanje, nijedno zbivanje
nije mogue bez energije. Energija kvantnog polja i svo
kretanje i zbivanje u kosmosu su jedno isto, ali zato to se
to jedno zbiva u razliitim dimenzijama i razmerama,
energija se spolja, u svom grubom izrazu dogaa kao zbiva-
nje sveta, dok u svom najfinijem stanju, kvantnom polju
ostaje kao ist energetski potencijal.
Postojanje se u celosti zbiva izvan vremena, vreme
u sutini postojanja ne postoji. Zato energija za svo zbiva-
nje uvek moe da se ispolji u postojanju tokom vremena,
moe da se vrati sebi samoj, dok je jo bila postojanje u
kvantnom polju. Krajnji ishod postojanja, energija kvant-
nog polja, moe uvek da doe do svakog ina postojanja u
vremenu i prostoru. Ona to stalno i ini. Bezvremeno
kvantno polje se stalno ispoljava kao svekoliko postojanje

16
u vremenu i prostoru. Zato svuda postoji energija u posto-
janju i nije odvojena od postojanja. To je mogue jer je
kvantno polje nezavisno od vremenskog procesa. U gru-
bom ispoljavanju energija je malo ograniena namenom i
oblikom delanja, ali uvek zadrava svoju izvornu kvantnu
prirodu, inae ne bi bila energija.
Energija je najfiniji oblik zbivanja, informacija za
zbivanje. Poetni kvantni oblik energije i krajnja posledica
u obliku nekog zbivanja su jedno isto, jer vreme ne postoji
u sutini postojanja. Na taj nain postojanje samo sebi daje
energiju za svo zbivanje. Zahvaljujui relativnosti vremena
ne postoji spoljanji izvor energije za sve to se dogaa u
kosmosu.

17
 NE KREE SE TVAR NEGO INFORMACIJA
sve je trenutno i nita nije supstancijalno

Ako je sutina energije kretanje, ta se onda kree?

Kree se informacija. Talas je sinhronizovano osciliranje
koje pokree sledee osciliranje. Talasom se ne prenosi
jedna tvar, estica kroz prostor, ve samo jedna informa-
cija koja pokree sledeu sebi odgovarajuu informaciju.
Svi grubi oblici nastaju na osnovu suptilnih informacija.
Kao talas na okeanu. Ne kree se povrinom okeana jedan
isti talas vode, ve se voda sinhronizovano podie i sputa
tako da izgleda kao da se kree jedan isti talas. Na taj nain
nita nije supstancijalno, ne postoji materija koja se kree
kroz prostor i vreme. Svi takvi oblici su zapravo trenutno
stanje odreenih vibracija prostora, akae, odnosno kvan-
tnog polja. Sve postoji po tom principu trenutnosti.
To je nain na koji se prostor modifikuje u svaki
oblik. Rekli smo da ne postoje posebni objekti u prostoru
ve da postoji samo prostor koji se trenutno modifikuje u
svaki oblik. Sada je jasno da je to bio drugi nain da se kae
da prostor, koji je akaa ili kvantno polje, svojim vibraci-
jama daje energiju i oblik svakom obliku postojanja kojeg
mi, usled ograniavajue prirode nae percepcije, opaa-
mo kao poseban oblik koji se zbiva u prostoru. Sada nam
takoe moe biti jasnije da je svaka vibracija zapravo
odreena informacija.
Informacija je u sutini energije i oblikovanja zato
to je svest u osnovi informacionog uobliavanja.
Svest je u osnovi svega.

18
 NEMA MNOTVA ESTICA:
sve je samo jedna, boanska estica

Da bismo razumeli prirodu postojanja nije dovoljno

samo da kaemo da je ona u sutini energija kvantnog
polja, niti da je kao takva ureena po modelu holograma i
da je trenutna. Neophodno je da ukaemo zato je priroda
postojanja takva. Samo tada emo zaista moi da razu-
memo zato je svest u osnovi celog postojanja.
Svest se, naime, ne razlikuje od samog postojanja.
Inae ne bi bilo svesti o postojanju, kao to ne bi bilo ni
samosvesti ovekove. Stoga prirodu postojanja ne moe-
mo odvajati od prirode same svesti, kao ni svest od samog
postojanja, a postojanje i svest o postojanju ne moemo
odvajati od ovekove samosvesti.
Sledei svest samog postojanja posluiemo se naj-
osnovnijom logikom da bismo razumeli samo postojanje.
Postojanje je ono to uvek postoji kao osnova svega to
postoji, to je u sutini neprolazno i apsolutno. Sve to
postoji ima neku iru osnovu na kojoj postoji, neki uzrok;
najira osnova koja omoguava sve to postoji je Apsolut
(ili Bie u platonistikoj filozofiji). Njegova definicija je
potpunost; nita nije mogue izvan njega, pored njega niti
bez njega. Takoe i neuslovljenost, Apsolut je sloboda koja
omoguava sve drugo. Stoga Apsolut ima boanska svojs-
tva. Takoe ima svojstva prostora ili onoga to omogua-
va sam prostor u kome moe da postoji sve to postoji.
Iako Apsolut nema svojstava, prostornost je ono najblie
ime nae razumevanje moe da mu se priblii. Stoga
zamislimo boanski Apsolut kao ist prostor u kome
nema apsolutno nieg. Kao takav on je neispoljen, neizra-
en, nije ni svestan samoga sebe i svojih mogunosti. To
stanje bilo bi skoro isto kao i nepostojanje. Ali nepostoja-

19
nje po samoj svojoj definiciji nije mogue. Ovo stvara
paradoks samoga postojanja. Ako boanski Apsolut osta-
ne neispoljen, ostae kao nita ili praznina, a nita ili pra-
znina ne moe da postoji. Taj paradoks stvara napetost u
boanskom Apsolutu i tera ga na ispoljavanje samoga
sebe, na ispoljavanje koje e ujedno biti i njegovo osvee-
nje samoga sebe i svih svojih mogunosti. Stoga Apsolut
kao sve-to-jeste ispoljava se kao sve-to-moe-da-bude. To
je osnovni princip postojanja.
Boanski Apsolut se zato najpre ispoljio na najjed-
nostavniji mogui nain, direktno kao sopstvena suprot-
nost. Drugaije nije ni mogao. Suprotnost istom beskraj-
nom prostoru u kome nema apsolutno niega, suprotnost
praznini, jeste jedna jedina estica. Nazvaemo je priklad-
no boja estica ali bez ikakvih religijskih asocijacija.
Bila je beskrajno mala i sa beskrajnim potencijalom. Takva
je bila kao suprotnost beskrajno velikom i beskrajno praz-
nom prostoru. Boja estica o kojoj ovde govorimo je u
sutini samo virtuelna suprotnost neuslovljenoj praznini
boanskog Apsoluta; nije razliita od Apsoluta, ona je
samo njegova imaginacija s kojom on izraava sebe i sve
svoje mogunosti. Ona nema masu niti ita deluje na nju.
Neuslovljena je kao i sam boanski Apsolut.
Slinu ideju izneo je zaetnik osnovnog loginog
rasuivanja u trodimenzionalnoj fizikoj stvarnosti,
Euklid, u svome delu Elementi'. Euklidova geometrija nije
obian matematiki sistem ve matematiki formulisana
Platonova filosofija ideja. Euklid u Elementima' definie
taku kao ono to nema delove'. To je u stvari okultna
Elejska definicija Bia odnosno Apsoluta; po njoj upravo je
Bie - Apsolut ono koje nema delove'. Na taj nain taka je
geometrijski pojam beskonanosti ili celine, Apsoluta.
Taka je neprostorni entitet jer nezamisliv je prostor bez

20
dimenzija, i zato se ovakva definicija take podudara sa
metafizikim pojmom Bia ili boanskog Apsoluta.
Taka je takoe osnova orijentacije u prostoru, prve
pojave postojanja. Na taj nain, kada se Apsolut izrazi kroz
svoju suprotnost, taku, javlja se osnova za svako objekti-
vno postojanje.
To je takoe ona singularna taka koja je u mati
fiziara postojala pre navodnog Velikog praska.
Naunici su sledei svoj materijalni um razvili teo-
riju da je ta boja estica eksplodirala u Veliki prasak
od kojeg je nastao ceo kosmos i svi osnovni elementi, da se
kosmos i danas iri usled tog praska, pa e tako jednom i
da se same kada se zamah irenja istroi. Oni smatraju da
je iz te jedne singularne take nastalo mnotvo subatom-
skih estica koje u meusobnim reakcijama stvaraju slo-
enije tvorevine, mnotvo atoma i molekula i sav materi-
jalni univerzum.
Meutim, svi prosvetljeni ljudi, koji vide stvarnost
prirode kakva jeste, kazuju istu stvar: nita ne postoji
izvan boanskog Apsoluta, on je sve to postoji i ispoljava
se u sve to je mogue da se ispolji; to njegovo ispoljavanje
je upravo svest o postojanju, i ta njegova svest je ista ova
svest s kojom smo mi svesni sebe. Oni zapravo kazuju da
ne postoji mnotvo ve samo jedinstvo, da se Bog ili Apso-
lut nikada nije izgubio ve da je sve vreme onaj koji jeste
ovde i sada, u svemu, kao sve-to-jeste.
ta se zapravo dogodilo sa onom takom ili bojom
esticom ako ona nije eksplodirala u Velikom prasku?
Nije joj se nita ni dogodilo, treba samo razumeti
njenu prirodu.
Kao kontrast samog Apsoluta, i bivajui u samom
Apsolutu, i ona ima sve mogunosti u sebi kakve ima i
sam Apsolut. Ona tako moe, kako su to eksperimenti sa
subatomskim esticama i pokazali, da boravi na dva i vie

21
mesta istovremeno, da se ponaa i kao estica i kao talas
energije, i svi njeni oblici su meusobno povezani u nelo-
kalnoj komunikaciji. Drugim reima: stvaranje je trenut-
no i apsolutno, a nije linearno. Ta boja estica ima tak-
va svojstva, i brzinu daleko veu od brzine svetlosti (brzi-
na vea od svetlosne je takoe dokazana, ali se ti dokazi
skrivaju u mraku neznanja javnosti), da ona moe da se
pojavljuje i deluje na vie mesta istovremeno, zapravo, ona
se pojavljuje i deluje na svim moguim mestima istovreme-
no. I ona to stalno radi, trenutno se, odnosno istovreme-
no, pojavljuje u svim moguim oblicima, ne moe da bude
mirna jer njena svrha je da bude odraz svih mogunosti
boanskog Apsoluta. Budui da Apsolut ne moe da posto-
ji u vremenu i prostoru, ni njegovoj virtuelnoj estici ne
treba vreme da bi se manifestovala, niti je uslovljena pro-
storom. Zato je mnogo bra od svetlosti, odnosno trenut-
na.
Njeno trenutno pojavljivanje na mnogo mesta isto-
vremeno, nedovoljno osveenom posmatrau, oveku sa
usporenom sveu, izgleda kao da ima vie razliitih es-
tica, kao da one stvaraju mnotvo razliitih atoma i ele-
menata, objekata u vremenu i prostoru. To tako izgleda
samo zato jer je njena brzina mnogo vea od brzine uma,
opaanja i same svetlosti, ona je trenutna. Sav ovaj privid
mnotva elemenata i objekata s kojim je ispunjen sav
kosmos stvara samo ta jedna jedina boja estica usled
svoje brzine daleko vee od brzine svetlosti i njenog svojs-
tva da kao ogledalo trenutno odraava sve mogunosti
boanskog Apsoluta. Kao to slikar sa jednom etkicom
stvara mnotvo slika u svim bojama i oblicima, tako i
boanski Apsolut stvara svet samo sa svojom jednom es-
ticom, koja i nije ba estica u pravom smislu te rei, ve
pre trenutni odraz boanskog Apsoluta u svim detaljima i
mogunostima.

22
 Na taj nain ne postoji mnotvo. To je krajnja istina
iza svih pria o jedinstvu, o povezanosti svega u Jedno, i o
povezanosti svega sa Bogom. To je pozadina budistikog
uenja o trenutanosti stvaranja, jedinog objektivnog
uenja o prirodi stvarnosti na ovom svetu; to je osnova
advaita vedante koja govori o nepostojanju dvojstva u pri-
rodi.
To je osnovni razlog zato je svest uvek prisutna u
celom postojanju, zato su sva bia plod svesnog, kreativ-
nog dizajna, a ne nekakve evolucije; to je mogue samo
usled trenutanosti samog postojanja. Da je postojanje
supstancijalno, da vreme postoji samo kao linearno, zaista
bi dugo trebalo svesti da putuje i mnogo energije da utroi
pri tome. Trenutno postojanje svega kao jedne jedine
(boije) estice objanjava kako su i svest i energija inhe-
rentni samom postojanju.

23
 PARALELNE STVARNOSTI

Budui da u osnovi postojanja nema vremena i da

se sve zbiva trenutnom manifestacijom "boje estice", u
holografskom univerzumu, i da nema nieg novog jer sve
to se ikada ispoljilo u postojanju ve je postojalo u uni-
verzalnom kvantnom polju kao mogunost - stvarnost je
sainjena od svih moguih stvarnosti koje postoje paralelno,
ovde i sada.
Svako kretanje bia jeste sukcesivno pretvaranje
prostora iz jednog trenutnog stanja u drugo, a ne kretanje
samog bia kroz prostor. Ne postoje objekti koji se kreu
kroz prostor, ve se prostor (akaa, kvantno polje) trenut-
no i sukcesivno oblikuje tako da, na ovom grubom planu,
na kome naa ula opaaju, to izgleda kao da se neki obje-
kat kree kroz prostor. Slino vai i za stvarnost u kojoj se
trenutno nalazimo. Sve stvarnosti ve postoje istovreme-
no ili, bolje rei, bezvremeno. Svojim stanjem svesti, kao
vrhunskim privlaiteljem, mi izazivamo da nam se ispolji
odreena stvarnost, tanije, boravimo u odreenoj stvar-
nosti. Ona nije bila izvan nas i nae stvarnosti, negde
objektivno daleko, ve je uvek ovde i sada zajedno sa svim
ostalim moguim stvarnostima. Svojim stanjem svesti mi
smo samo aktivirali jednu odreenu stvarnost da bude
dominantna u nama i naem okruenju. I ona e biti
dominantna dotle dok nae stanje svesti to dozvoljava. Sa
promenom stanja svesti menjamo i stvarnost tako to
jednostavno prelazimo u drugu, koja odgovara novom
stanju svesti. Kao to ne postoje objekti koji se kreu kroz
prostor, tako ne postoje ni objektivne promene jedne iste
stvarnosti, ve stanje svesti aktivira prelazak iz jedne
mogue paralelne stvarnosti u drugu.

24
 Svaka promena okolnosti i materijalnih stanja nije
spoljanja promena, nikada se nita ne menja spolja, svet
tako ne funkcionie. Uvek se samo menja jedna paralelna
realnost sa drugom. Kada nam se ivot promeni mi smo
samo preli iz jedne realnosti u drugu, iz jedne frekvencije
u drugu, iz jednog stanja svesti u drugo, a nismo promeni-
li svoj ivot kao neki objekat koji se menja. Svojim stanjem
svesti mi smo preli iz jedne od svih moguih istovreme-
no postojeih realnosti u drugu, a naem umu vezanom za
telo i ula ta promena izgleda kao spoljanja promena
samo jedne realnosti.
Stoga ako neto elimo da promenimo u svom ivo-
tu, ne treba da zamiljamo da je eljena realnost negde
daleko ili u budunosti i da moramo da je privlaimo. Ona
je ve tu ali mi nismo svojom sveu bili usklaeni sa
njom, ve sa realnou koja je ve prisutna a koje elimo
da se oslobodimo. Svako iskustvo, svaka misao, svaki pre-
dmet i svaki ivot koji uopte moemo da imamo ve je
ovde i sada (potencijalno prisutan u kvantnom polju), ali
ne vidimo ga i ne doivljavamo, nije naa realnost zato jer
nismo usklaeni sa njegovom frekvencijom. To e postati
vidljivo i aktuelno za nas onda kada promenimo sebe, svo-
je stanje svesti u skladu sa odreenom stvarnou. Na taj
nain nita ne dolazi spolja, sve je ve ovde i sada, jedini
inilac je samo svesni subjekt objektivnog zbivanja, mi
sami, i nae stanje svesti. Ono odreuje i aktivira stvar-
nost u kojoj ivimo.
Nae stanje svesti, svaka naa misao, uvek auto-
matski tei da se materijalizuje. Misao je uvek povezana sa
materijalizacijom jer misao i jeste samo fina frekvencija
neke grube materijalne pojave. Gruba tvar i misao, ideja,
jesu jedno isto, ali u razliitim dimenzijama. Misao je naj-
finiji, a fiziki oblik najgrublji izraz iste stvari i realnosti.
Misao je informacija za oblikovanje svake pojave i stvari.

25
Zato treba da nam bude jasno da uvek privlaimo sve to
nam se dogaa, svaku stvarnost. Samo to toga nismo
svesni pa nam sve to zgleda kao neka spolja nametnuta
sila i gruba realnost spoljnjeg sveta.
Za pozitivna i negativna stanja vai isto pravilo. Mi
uvek privlaimo ono s ime smo usklaeni. To se dogaa
automatski. Nije potrebno da neku pozitivnu i lepu real-
nost namerno privlaimo, jer sve je ve tu, ve samo da
dopustimo da nam se manifestuje. To emo dopustiti
onda kada prestanemo da spreavamo da odu od nas
negativna stanja i nepoeljne realnosti. Najvea tekoa
jeste u otputanju negativnih stanja i realnosti zato jer se
ona zasnivaju na iluziji supstancijalnosti i objektivne
materijalnosti, dakle, na suprotnom od pravog stanja
stvari, da je sve trenutno i nesupstancijalno, da je u osnovi
svega svest i energija, da je celokupno postojanje zasno-
vano na boanskoj svesti koja nije razliita od nas samih. I
logino je da je sve negativno zasnovano na suprotnosti
od boanske stvarnosti koja je pozitivna. Iluzija da je svet
materijalan i objektivan, odvojen od nas i razliit od nae
sutine je osnova svih negativnih oseanja i stanja, a otu-
da i negativnih realnosti. Dovoljno je za trenutak da spoz-
namo ovo to je upravo reeno pa da dobijemo inspiraciju
za promenu svakog negativnog stanja u kome ivimo u
pozitivno.
Ukratko, nije potrebno da privlaimo dobra stanja
niti da odbijamo negativna, ve samo da dozvolimo da
nam se dobra ispolje jer ih inae uvek privlaimo samom
sveu svoje due, i da negativna sama odu jer nisu u
skladu sa naom sutinskom prirodom. Doputanje je u
oba sluaja jedini problem. To je problem identifikacije
nieg uma, ulaganja energije u nie akre, kao to emo
videti u daljem tekstu.
Jo neto moramo znati o paralelnim stvarnostima.

26
 Sutina paralelnosti svih moguih stvarnosti jeste
trenutna priroda kvantnog polja. Iz njega najfinije ener-
getske vibracije sve vie postaju sloene dok ne postanu
gruba fizika stvarnost. Ali gruba fizika stvarnost i dalje
u svojoj kvantnoj sutini ostaje samo trenutna vibracija,
tako da ne postoje objekti realni sami po sebi i za sebe.
Objekti samo tako izgledaju zbog prirode naeg opaanja.
Svaki trenutak pojedine vibracije kvantnog polja jeste
jedna stvarnost. Kako u kvantnom polju nema vremena,
sve realnosti su paralelne.
Paralelne stvarnosti imaju veliki raspon prelaznih
stanja, od kvantnog polja do grube fizike stvarnosti koju
opaamo. Postoje paralelne stvarnosti koje su neprimetne
za nae opaanje. Meu nekima je razlika tako fina da se
ne primeuje, ili moemo da je primetimo tek naknadno,
nakon ispitivanja. To mogu da budu promene raspoloe-
nja ili stanja svesti koje ne primeujemo dok nam se ne
dogodi neto grubo kao njihov rezultat. To su promene
stvarnosti u naem umu, i on dela na isti nain, sva
mogua stanja uma ve postoje paralelno, a mi samo pre-
lazimo iz jedno u drugo. Ili su to neke sitne promene u
naem okruenju. Neke su promene meu njima bre, a
neke sporije. Neke se promene odnose na razliite dimen-
zije, neke na svet ideja, neke na grube oblike, pa je i njiho-
va aktuelizacija raznovrsna. Neke promene stvarnosti se
odnose na jednog svesnog subjekta, neke na dva, a neke
na mnotvo subjekata koji u njima uestvuju. I od toga
zavisi njihova aktuelizacija. Neke stvarnosti slue kao
osnova za realizaciju drugih stvarnosti, na primer neki
prostor u kome moe da se smenjuje mnogo drugih stvar-
nosti. Kua u kojoj ivimo, grad ili drava mogu da budu
ira stvarnost u kojoj e da se smenjuje mnogo individu-
alnih stvarnosti. Stoga postoje ira i ua polja stvarnosti, i
subordinacija meu njima. Planeta Zemlja je verovatno

27
najira osnova stvarnosti koja na sebi nosi mnoge druge.
Zato zapravo i postoji koherencija u prostoru i vremenu
grubog fizikog sveta u kome ivimo: da bi paralelne
stvarnosti mogle da se smenjuju u svim svojim oblicima,
od najfinijih do najgrubljih.
U stvaranju realnosti postoji i kolektivni uinak,
ljudi zajedno stvaraju odreenu realnost u kojoj ive, tako
da pojedincu moe biti teko da je promeni sam. Za neke
realnosti potreban je kolektivan napor i rad, a za neke je
dovoljan i individualan. To zavisi od prirode realnosti
koja se menja. Stvarnosti postoje u vie dimenzija i razme-
ra. Za neke stvarnosti dovoljno je malo se potruditi oko
naina razmiljanja, za neke je potrebno malo i fizikog
rada, za neke moramo da se trudimo i godinama, a za neke
promene realnosti potrebne su narodne revolucije i mno-
go krvi i znoja. Sve te stvarnosti su izmeane, od naeg
jutarnjeg raspoloenja do vekovnog razvoja ljudske civili-
zacije.
U stvaranju line realnosti takoe je vana tema
naeg istraivanja i karmikih iskustava u tekuem ivo-
tu. Svi mi imamo odreenu temu i ivotni program u
skladu sa karmikom zrelou. Sa time smo doli na ovaj
svet i to znai da ne moemo beskrajno birati realnosti u
kojima emo iveti i koje emo iskusiti. Tema karmikih
iskustava koja je odluena pre roenja obino dominira
jednim ivotom, ali ne bezuslovno, ve samo dotle dok ne
bude osveena. Tada se iskustva menjaju i nastavljaju na
viem nivou. Svest i ispravno razumevanje uvek menjaju
stvarnost. Jedna ista ivotna stvarnost se ponavlja i mi
smo zakljuani u njoj samo zato jer nismo svesni zato
nam se dogaa, jer odbijamo odgovornost za nju tako to
ne prihvatamo da se ona dogaa zbog naeg sazrevanja i
osveenja; zato jer krivimo druge. U holografskom uni-

28
verzumu nema "drugih". Mi smo svesni subjekt svega to
se deava.
Na kraju, paralelne stvarnosti ne bi bile to to jesu
da ne postoji mogunost potpunog prelaska iz jedne u
drugu sa potpunim prekidom kontinuiteta. Ipak takav
prelazak je za svesnog subjekta vrlo redak i zapravo nepo-
treban, jer za prirodu posla koji svaki svesni subjekat ima
na ovom svetu potreban je kontinuitet realnosti i svih
njihovih promena kako bi se sauvala svest o njihovoj pri-
rodi i smislu deavanja. Kada bi neki svesni subjekat ska-
kao iz jedne stvarnosti u sasvim drugu ne bi mogao da
izvri zadatak zbog kojeg postoji. Delimian prelazak
izmeu sasvim razliitih realnosti dogaa nam se tokom
spavanja i dubokog sna bez snova. Potpuni prelazak iz
jedne stvarnosti u drugu dogaa se svima nama spontano
nakon smrti fizikog tela. Takav prirodni prelazak u pot-
puno drugaiju stvarnost jedino je opravdan. Sve drugo
bila bi zloupotreba poloaja i sukob interesa svesnog sub-
jekta u procesu osveenja postojanja i same svesti.

29
 DIMENZIJE POSTOJANJA

U svim ezoterinim tradicijama priroda stvarnosti

se opisuje pomou elemenata zemlja, voda, vatra, vaz-
duh. Ti elementi simbolino predstavljaju dimenzije
stvarnosti. Najdetaljnije je opisana u Kabali gde su ovi
elementi opisani u uenju o tetragramatonu. Tetragrama-
ton je etvoroslovna re JHVH sainjena od hebrejskih
slova Jod, He, Vau, He. Od nje je nastalo ime boije Jeho-
va za upotrebu u narodu koji nije bio upuen u ezoterinu
istinu da zapravo ova formula, JHVH, predstavlja etvo-
ropolni princip univerzalnog stvaranja sveta kroz etiri
elementa: zemlje, vode, vatre i vazduha. Ona ujedno pred-
stavlja sve dimenzije postojanja, etiri dimenzije stvarno-
sti putem kojih se sve u prirodi ispoljava i materijalizuje,
od informacije do grubog materijalnog oblika.
U biblijskom predanju se kae da je Bog stvorio
oveka po svome liku, to zapravo znai da je ovek mikro-
kosmos, da se u ovekom biu nalaze saeti u malom svi
veliki kosmiki zakoni i principi; da je ovek kosmos u
malom. To zapravo ukazuje na holografski model posto-
janja svega u kosmosu, gde svaki deli sadri obrazac celi-
ne, da nita zapravo nije odvojeno u prirodi.
Iznad ova etiri elementa ili principa stoji jo jedan
koji je nazvan etar, na Istoku je nazvan akaa, to znai
prostor. Etar omoguava sve ostale elemente, kao to pro-
stor omoguava sve drugo to moe da postoji. Prostor je
osnovni uslov postojanja svega drugoga, svih oblika pos-
tojanja. Otuda je taj primarni uslov tano nazvan akaa ili
prostor. Stoga imamo sledei poredak u dimenzijama
stvarnosti:

30
 Etar
Vazduh
Vatra
Voda
Zemlja

Vazduh, vatra, voda i zemlja simbolino predstav-

ljaju univerzalne principe procesa ispoljavanja svega. Eter
ili akaa je nematerijalni i nesvodljivi princip protenosti
njihovog deavanja. Etar takoe odgovara kvantnom
polju u fizici.
Budui da je ovek mikrokosmos, razliite dimenzi-
je ovekovog bia se prema elementima dele na sledei
nain:
isto prisustvo svesti i budnost pripadaju elementu
etra (akaa).
Element vazduha oznaava inspiraciju idejama,
svesnost koja je oblikovana i koja oblikuje ideje, misli,
mentalne obrasce. To je prvi nain na koji se svest aktueli-
zuje.
Element vatre je podruje mentalne aktivnosti,
razmene ideja, pripremanja i ulaganja energije za njihovo
ostvarenje, izraavanje volje u skladu sa mentalnim obra-
scima. Element vatre nastaje kada se udrue vazduh i
etar, kada se ista svest aktuelizuje kao ideja i misao. One
zajedno ne mogu da se ispolje drugaije nego kao snaga
koja pokree stvaranje, kao energija.
Kada se udrue etar, vazduh i vatra, odnosno ista
svest, ideja i pokretaka snaga, nastaje element vode koja
simbolie podruje gde se u imaginaciji (astral) od mno-
tva mogunosti izabira jedna odgovarajua ideja i emoci-
onalnim uivljavanjem odrava u jednom, stalnom, kon-
kretnom i vidljivom obliku za usmerenje energije, koja se
na kraju realizuje na planu zemlje ili fizikog iskustva.

31
 Tako je, na primer, proizvodnja automobila u ele-
mentu vazduha prisutna tek kao ista ideja efikasnijeg
kretanja; na nivou vatre su svi mogui modeli prevoznih
sredstava ikada napravljeni; na planu vode izabran je i
isplaniran jedan odreeni oblik (model), i on se konkret-
nim i stalnim ulaganjem energije na tim viim dimenzi-
jama realizuje na zemaljskom planu putem fizikog rada.
Sve to postoji u fizikom svetu zbiva se ovim procesom i
njegovo bolje poznavanje omoguava oveku veu kreati-
vnost. Sve to stvorimo idejom i imaginacijom (vazduh i
vatra) i uivljavanjem emocija u astralu (voda) materijali-
zuje se na zemlji.
Ovde je vano uoiti da eter, koji odgovara kvant-
nom polju, jeste u osnovi svega, ili iznad svega, kao i pros-
tor koji sve omoguava. U naem biu, mikrokosmosu, to
je ujedno i naa sutinska svest s kojom smo uvek prisutni
u svim dimenzijama, s kojom zapravo i moemo biti sves-
ni svih dimenzija i celog ovog procesa materijalizacije. Da
svest nije iznad svega toga, ne bi mogli svega toga ni da
budemo svesni.
Takoe je vano razumeti da u etru ili kvantnom
polju sve ve postoji kao mogunost, dok je stvaranje sve-
ga na niim dimenzijama samo aktuelizovanje mogunos-
ti. Sve je samo savijeno (skriveno, implicitno) ili razvijeno
(ispoljeno, eksplicitno) stanje jednog istog. Sve je to tako
samo zato jer postoji samo jedna jedina boanska estica, i
jedna jedina boanska svest koja deluje na taj nain. Nema
mnotva.
Stoga, zbog svega ovoga, najvanije je razumeti da
sva naa mo stvaranja poiva na moi delanja iz najfini-
jeg nivoa, iste svesti kvantnog polja ili etra. U onoj meri u
kojoj delujemo iz samog izvora svesti i razumevanjem
celog procesa ostalih dimenzija, toliko emo biti delot-
vorni.

32
 OVEK JE MIKROKOSMOS
SASTAVLJEN OD SVIH DIMENZIJA PRIRODE

Dimenzije boanske svesti u prirodi jesu energetski

centri ili akre u oveku.
Univerzum postoji po holografskom principu, sve
se odraava u svemu, a holografski princip univerzuma
nije haotian ve sledi antropiko naelo prema kojem su
temeljne konstante prirode upravo takve kakve jesu da bi
mogao da postoji svesni subjekat, tanije svest o sebi, koja
se, pored same boanske svesti, najjasnije ispoljava u
oveku. Zato je ovek mikrokosmos sainjen od svih
dimenzija prirode.
Reeno je da smo mi, ljudska bia, stvoreni po liku
boijem, odnosno kao mikrokosmos upravo zato to smo
sainjeni od svih dimenzija prirode: od etra ili iste svesti
o sebi; od elementa vazduha ili mentalnog tela i misli; od
elementa vatre koji nam daje nameru i snagu volje; od
elementa vode koji nam daje emocije i imaginaciju; i od
elementa zemlje ili fizikog tela.
Zato moemo fiziki da postojimo na zemlji, da ose-
amo (voda), da imamo svoju volju (vatra) i da mislimo
(vazduh). To nam omoguavaju dimenzije cele prirode
koje su sabrane u naem biu kao mikrokosmosu.
ista svest o sebi je iz akae ili etra, odnosno univer-
zalnog kvantnog polja, progresivnim uslonjavanjem
mogunosti svesti o sebi, preko uma ili mentalnog tela,
tela volje i emocionalnog tela oblikovala fiziko telo. Tako
mi imamo fiziko telo, oseanja, volju i um. To je nain na
koji se svest due ispoljila na ovom svetu kroz nas. To je
ujedno i nain na koji smo zaboravili svest svoje due.
ovekovo bie je tetragramaton.

33
 Kroz ovekovo bie univerzum stvara i osveava sebe
samoga u svim svojim dimenzijama.
Sva druga bia postoje na ogranien nain, nemaju
sve dimenzije u sebi, ograniena su na jednu dimenziju i
na odreen nain opaanja.
Na nivou elementa vazduha sve mogunosti posto-
janja, koje su bezvremeno sabrane u etru ili kvantnom
polju, izraavaju se kao iste ideje, mogunosti, one se u
nama izraavaju i kao misli. Svi objekti tu postoje kao ide-
je. Sve misli ve postoje, kao i sve mogue stvarnosti.
Nijedna misao nije nova niti je naa. Ona se samo dogaa
u nama, zbog blizine svesti due svet ideja se u naoj glavi
brzo smenjuje i iskuava sve svoje mogunosti. Mi samo
moemo da kombinujemo ve postojee misli i da neke
sami ponavljamo pa nam otuda izgleda da mi sami mis-
limo. Mi nikada ne mislimo i ne stvaramo same misli. Mis-
li postoje kao svet ideja samoga postojanja. Taj svet ideja u
nama najkristalnije iskuava sve svoje mogunosti zbog
blizine svesti nae due koja boravi u naem, ljudskom
telu. Svest due je najvei privlaitelj zbivanja prirode ka
svom duhovnom ishodu, ka smislu sveg zbivanja, boan-
skoj svesti Apsoluta. Zato se taj konani smisao spoznaje
samo u oveku i kroz oveka.
Iako same misli nisu nae, i sve ve postoje, mi
moemo da ih kombinujemo na nov nain, na nain koji
bolje i savrenije otkriva smisao zbivanja. To je na zada-
tak na ovom svetu. Ako samo koristimo misli onda potpa-
damo pod uzronost prirode i uslovljeni smo njome. U onoj
meri u kojoj stvaramo nove ideje i bolje osmiljavamo
stvarnost, usavravamo je, u toj meri nadilazimo uslovlje-
nost prirode. U ovome je sva razlika izmeu ovekovog
ropstva i slobode. Nove ideje moemo imati samo boljom
povezanou sa sveu due dok smo u telu. Samo tako

34
smo bolje svesni stvarnosti i moemo tu svest ovde da
primenimo.
Na elementu vatre ideje se oblikuju u energiju, pre-
poznaju se kao energija; u nama se to izraava kao namera
ili volja da se odreena ideja pokrene u ostvarenje, da ne
ostane ista apstrakcija; svi objekti u elementu vatre pos-
toje u obliku iste energije, namere ili volje da se ideja
ostvari.
U elementu vode ideja udruena sa namerom i
voljom dobija konkretne oblike u svetu imaginacije, u
astralu, koji odgovara naem emocionalnom telu. Svi
objekti tu postoje u astralnom obliku, gde moemo da ih
konkretno zamiljamo u imaginaciji, sa svim detaljima.
Kada se svi ovi prethodni elementi udrue i saberu,
objekat koji je prethodno postojao kao ideja, u koju je ula-
gana energija i tako postao astralni oblik, materijalizuje se
na elementu zemlje kao konkretan fiziki objekat, neka
stvar ili dogaaj. Tada moemo da ga uzmemo u ruke i
opipamo.
Svi ti elementi postoje i deluju zajedno. Kada smo
svesni neega, kada vidimo neki objekat, u nama se
automatski raa misao koja ga identifikuje. Mi imenuje-
mo u mislima, ustanovljavamo sve to vidimo. Kasnije to
ne ponavljamo ali podrazumevamo. Tako radimo za svaki
objekat koji ugledamo prvi put, identifikujemo ga misli-
ma, osmiljavamo ga, dajemo mu ime. To svi uvek radi-
mo, uvek sve ustanovljavamo i objanjavamo, ta je ta i
kako treba da se uradi, od malog deteta koje prstom poka-
zuje neku stvar, do naunika koji otkriva neku kosmolo-
ku istinu.
Sve pojave i svi objekti ve postoje istovremeno u
svetu ideja kao i na fizikom planu, kada, na primer,
drimo kamen u ruci i znamo u umu da je to kamen. To su
paralelne realnosti jedne iste pojave. To je jedan isti obje-

35
kat, misao-kamen, ali samo zato to priroda stvarnosti
postoji kroz vie dimenzija, on se deli i ispoljava kroz te
dimenzije. U elementu vazduha neki objekat postoji kao
misao u nama o tom objektu, dok istovremeno drimo taj
objekat u ruci kao fiziki ostvaren. Taj objekat istovreme-
no postoji i kao ideja u naem umu i kao fiziki objekat u
naoj ruci. To je jedna ista pojava koju samo razlike u
dimenzijama dele na spoljanji objekat i unutarnju misao.
U nama je on misao, a spolja je on fiziki objekat.
Zato je misao u nama jednako stvarna kao i spolja-
nji objekti. Samo ih razliite dimenzije dele i ine da izgle-
daju razliito.
Da bismo ostvarili svoje ideje treba samo da osves-
timo i uskladimo sve procese kroz koje one prolaze od
ostvarenja do materijalizacije.
Zato to je ovek tetragramaton, jer se u njemu
saimaju sve dimenzije prirode, samo u oveku se dogaa
svest koja objedinjuje ceo ovaj proces stvaranja i materija-
lizacije svega. Istovremeno, iz istog razloga, samo se u
oveku dogaa iluzija da su to odvojeni procesi.
Boanska svest Apsoluta sve omoguava kroz razli-
ite dimenzije, od najvie i najfinije, etra, do trodimenzio-
nalnog fizikog sveta predstavljenog elementom zemlje.
To je sve grublji i grublji proces, svet ideja se pretvara u
konkretan oblik. Ali to je simultan proces koji se trenutno
odigrava, ono to je misao u svetu ideja ili elementu vaz-
duha, to isto je istovremeno konkretan oblik nekog bia ili
pojava u fizikom svetu, na zemlji. To je jedna ista stvar
ali zbog viedimenzionalnosti samog postojanja dogaa se
razlika u percepciji i to to je jedno izgleda kao razliito,
kao neki vremenski proces i odvojeno dogaanje. Na
nervni sistem i ulno opaanje dizajnirano je tako da tre-
nutni proces zbivanja celog postojanja uspori toliko da on
izgleda kao postepen proces tokom vremena.

36
 Svako kretanje je zapravo jedno isto kretanje, od
izmene misli do pokreta tela, ali zbog prirode razliitih
dimenzija to izgleda kao razliito kretanje, posebno zbi-
vanje, ak i kao da nema veze jedno sa drugim. Za to odva-
janje ali i za spajanje zaduen je um (manas). Kao to kris-
talna prizma prelama jednu svetlost u razliite dugine
boje, tako i dimenzije, od kojih je sainjeno ovekovo bie,
deluju na prividno razdvajanje jednog istog zbivanja u
mnotvo pojava i oblika.
Privid stvaranja sveta kao mnotva je samo posle-
dica kretanja individualne svesti kroz dimenzije. U sutini
sve je samo jedno i sve se kree samo u sebi, u boanskom
apsolutu kao njegova imaginacija. U savrenoj spoznaji
boanskog apsoluta nita se ne kree, sve je samo on sam,
svaki oblik i svaki pokret je samo potvrda i afirmacija nje-
ga samoga. I ta afirmacija njega samoga je upravo svest.

37
 PRIRODA SVESTI

Ve smo dosta toga rekli o prirodi svesti govorei o

prirodi postojanja. Moda ostaje jo samo da ukaemo na
samu sutinu prirode svesti.
Svest je ishod samog postojanja. Svest je postojanje
koje je ispoljilo ili aktuelizovalo sve svoje mogunosti,
celog sebe, sebi samome, koje nije nepoznato sebi samo-
me. Svest je postojanje koje je dolo do svog smisla, svrhe
ili ishoda, ostvarenja.
Postojanje se u celosti zbiva izvan vremena, vreme
u stvarnosti ne postoji zato jer postojanje u svom najfini-
jem kvantnom nivou, akai, ve u celosti postoji. Zato
svest o postojanju uvek moe da se javi u postojanju
tokom vremena, moe da se vrati sebi samoj, dok je jo
bila postojanje u procesu osveenja. Krajnji ishod posto-
janja, svest, moe uvek da doe do svakog ina postojanja.
Ona to stalno i ini, svakog trenutka. Zato i mi ovde imamo
svest o postojanju. To je mogue jer je iznad vremenskog
procesa. Kada je u nama kao svest o postojanu, tada je
malo ograniena vremenskom iluzijom, ali uvek zadrava
svoj puni potencijal, inae ne bi bila svest.
Zato je svest uvek povezana sa dobrim, lepim i savr-
enim.
Svest je smo postojanje koje ustanovljava sebe
smoga. To se ustanovljavanje uvek dogaa kroz oveka.
U svim drugim oblicima postojanje prosto postoji na sve
mogue naine. Samo kroz oveka postojanje dolazi do
svesti o sebi, zato jer je samo ovek sposoban za transcen-
denciju vremena, ostvarenje ishoda postojanja, a on je za
to sposoban zbog svoje due koja je po svojoj sutini sam
ishod postojanja.
Na taj nain nije mogue postojanje bez svesti, niti
bi svest bila mogua bez postojanja.

38
 injenica da postoji svest u postojanju dokazuje da
je postojanje bezvremeno, da ishod svakog postojanja ve
postoji u svom najsuptilnijem, kvantnom nivou. Zato to
je priroda kvantnog polja da ve sadri potencijal svih
moguih zbivanja u prostoru i vremenu, celokupnog pos-
tojanja, zato postoji svest u postojanju, zato je svest u
osnovi postojanja. Zato se o toj osnovi moe govoriti kao o
svesti kvantnog polja ili kvantnoj svesti.
Sutina svesti je u nadilaenju svakog mogueg
oblika postojanja i njegova objektivna spoznaja. Stoga je
svest transcendentna po svojoj sutini. Transcendentalno
znai ono to nadilazi, to je iznad. Svest je uvek iznad
svakog oblika postojanja zato jer moemo biti svesni sva-
kog oblika postojanja, svake pojave. Da svest ne nadilazi
postojanje ne bismo bili svesni samog postojanja. Moemo
stoga rei da je svest ishod tenje postojanja da spozna
sebe, svaki svoj oblik i sve svoje mogunosti.
Sav ivot se sastoji u toj tenji. Svaki oblik ivota
jeste neki oblik tenje da se izrazi neka mogunost posto-
janja, da se doe do svesti o postojanju. Biljke imaju svest,
imaju je ivotinje a najvie ovek. Svi oblici ivota imaju
manju ili veu svest o postojanju i ta njihova svest se ne
razlikuje mnogo od samog njihovog postojanja. Ona je
odreena postojanjem, drugim reima, imaju svest samo
o objektu. Samo ovek moe da ima i svest o postojanju i
svest o samome sebi u postojanju, svest o objektu i o sub-
jektu. Samo ovek otkriva smisao u postojanju i ovek
smisao postojanja moe jedino otkriti spoznajom sebe
samoga. To je otuda jer ovekova sutina nije razliita od
svesti koja omoguava samo postojanje. ovekova sutina
je transcendentna samom postojanju, ovekova dua nije
od ovoga sveta, iako sav svet postoji kao projekcija svesti
due, kao njen kreativni dizajn.

39
 SVEST DUE I NJENA INKARNACIJA U TELO
PREKO VIEG UMA

Boanski Apsolut kao sve-to-jeste ispoljava se kao

sve-to-je-mogue. On to radi putem procesa individuaci-
je. Prva individuacija svesti o sebi samoga Apsoluta je
monada svesti koja je ovde poznata kao dua. Due su
monade svesti boanskog Apsoluta, njegove individualne
emanacije ili ispoljavanja.
Ove monade boanske svesti ili due stvaraju sve
mogue oblike postojanja kako bi kroz njih ispoljile sve
mogunosti boanskog Apsoluta. One stvaraju kosmos i
sav ivot u njemu.
Svaka dua se sve vie individualizuje kako bi sve
finije i preciznije osvestila svaku mogunost postojanja.
Krajnja ili zavrna individuacija svesti due dogaa se u
obliku ovekovog bia i ivota.
Princip je sledei: Sam boanski Apsolut ne moe da
postoji bez ispoljavanja, tada bi bio ista apstrakcija ili ni-
ta. On mora da se ispolji u svekoliko postojanje, u sve
mogunosti postojanja. Svaki mogui oblik postojanja,
svaku pojavu, dogaaj ili stvar, manifestuje sam boanski
Apsolut. Ustanovljavanje svake mogunosti jeste svest o
postojanju. Boanski Apsolut sebe projektuje u mnotvo
individualnih monada svesti koje treba da sakupe to vie
utisaka o svim mogunostima postojanja i da ih vrate
boanskom Apsolutu kao svest o njemu samome. To je
nalik na kruenje, iako se u svemu tome bezvremeno zbi-
va sam boanski Apsolut, jer nita nije mogue izvan nje-
ga. Sve je to kruenje unutar njegove sfere. Simultano i
paralelno. Postojanje je kao ogledalo u kome se boanski

40
Apsolut ogleda, a njegovo ustanovljavanje samoga sebe u
svekolikom postojanju jeste svest.
To njegovo ustanovljavanje samoga sebe je bez-
vremeno, to znai da se u celosti ve dogodilo, i dogaa
se svakog trenutka. Zato je svest u osnovi samog postoja-
nja i nezavisna od svakog oblika postojanja. To nije vre-
menski proces, vreme je kolektivna iluzija naeg indivi-
dualnog opaanja. Ali mi ne vidimo sve to iz perspektive
samog boanskog Apsoluta, ve iz svoje individualne i
vrlo ograniene perspektive koja se kree po linearnom
vremenu. Linerano vreme je neophodno naoj percepciji
da bi mogla da iskusi dogaaje u sledu i sa svim moguim
detaljima. Detalji ne bi bili mogui da nema linearnog
vremena i trodimenzionalnog prostora.
Stoga monade svesti boanskog Apsoluta postaju
individualne due koje se inkarniraju i sakupljaju sve
mogue utiske kroz dramu ivota i svest o tim utiscima
vraaju boanskom Apsolutu kao svest o samom postoja-
nju, kao njegovu svest o sebi. Na kraju ciklusa inkarnacija,
kada spoznaju smisao samoga postojanja, due se vraaju
svome izvoru, onome to u sutini jesu, samom boan-
skom Apsolutu, a to su za sve iluzorno vreme i bile, jer
nita nije mogue izvan boanskog Apsoluta. Sve je on
sam. U dui ovekovoj se ta spoznaja samo najjae i najis-
tije kristalie i manifestuje. To je stanje samadhija.
Ta ista boanska svest se manifestuje u obliku ele-
menata i minerala, i tu upoznaje sve mogunosti prostog
oblikovanja i kombinovanja elemenata. Zatim se manifes-
tuje kroz biljni svet gde se pored jo sloenijeg oblikovanja
upoznaje i sa osnovnom percepcijom i poecima najpros-
tijeg kretanja. Zatim se boanska svest manifestuje u ivo-
tinjskom obliku gde se pored svih mogunosti oblikova-
nja maksimalno usavrava mo kretanja i ulne percepci-
je. Svi biljni i ivotinjski oblici nisu nita drugo do oblici

41
usavravanja kretanja i percepcije. ivotinjski oblici mak-
simalno usavravaju kretanje i ulno opaanje kroz ciklus
ishrane. Sve ivotinje su hrana jedne drugima, jedne su
lovci i predatori a druge plen; jedne moraju da razvijaju
sposobnosti kretanja i opaanja da bi nale hranu, a druge
da bi se sauvale. Tako se na praktian nain razvijaju
moi kretanja i opaanja boanske svesti u obliku ivoti-
nja. Na kraju dolazi ljudski oblik koji ima sve ulne i dela-
tne organe, pa i ono to ivotinje nemaju, a to je individu-
alni um, tako da pored svoga tela moe da koristi i orua.
Ima govor i re, koji omoguavaju pamenje i uvanje
informacija, njihovu razmenu i daleko bre sakupljanje
utisaka iz svih mogunosti postojanja nego to moe sav
biljni i ivotinjski svet zajedno. Za razliku od svih niih
oblika postojanja koji se ograniavaju na puki opstanak,
ovek ima dramu ivota, ima dogaaje i odiseju svih
mogunosti postojanja koja nadilaze puki opstanak.
ovek ima karmu kojom skuplja utiske postojanja tokom
vie inkarnacija kroz sva mogua delanja. Kroz karmiku
dramu i mo delanja ovek upoznaje smisao svih deava-
nja, dobro i zlo, stvarno i iluzorno, i spoznajom smisla do
kraja kristalie kvalitet svesti o samom postojanju koju
kroz sebe vraa svom izvoru, boanskom Apsolutu.
Za razliku od minerala, biljaka i ivotinja koji su
razvijali percepciju svih moguih oblika postojanja, ovek
poseduje i um sa kojim ima percepciju svega toga zajedno,
moe sve to da osmiljava nezavisno od vremena i prosto-
ra, takoe ima jo percepciju smisla dogaaja, rada i dela-
nja. To je najfinija oblast svesti postojanja. Karma znai
rad, in i delo, kao i posledice delanja. Stoga karma ozna-
ava svest o uzrocima i posledicama delanja i dogaaja
kao takvih. Nije dovoljna percepcija samog postojanja u
svim oblicima, ve i svega onoga to se u postojanju moe
uraditi, kao i koje su sve posledice svakog rada i dela.

42
ovek osveava delanje i posledice delanja, i smisao sva-
kog mogueg delanja i dogaaja vraa boanskom izvoru
kao svest o sebi. Konana spoznaja smisla svih moguih
dogaaja u postojanju, samog zbivanja, jednaka je kona-
noj svesti o sebi boanskog Apsoluta.
Stoga se moe rei da je smisao postojanja u percep-
ciji i njenom usavravanju.
Dua se ne inkarnira cela u telo ovekovo, ve to
ini samo jedan njen manji deo. Svest due se razgranava
kao stablo u sve manje i manje oblike. Njena snaga je suvi-
e velika da bi cela stala u jedno fiziko telo. To nije ni pot-
rebno. U telu se nalazi samo potencijal svesti due koji je
dovoljan za ivot tog tela i sakupljanje svih utisaka, svih
iskustava postojanja. Sakupljanje utisaka o svim mogu-
nostima postojanja uveava prisustvo svesti due u telu.
Ali taj proces mora da tee od strane samog tela, kao da se
svest u njemu po prvi put javlja, kao izdvojena i otuena
od celine (kojoj izvorno pripada). Ta mala prividno izdvo-
jena i otuena svest u telu je ego ovekov, njegovo malo Ja
ili fiziki um. To je svakodnevna svest uma sa kojom se
slui obian ovek na javi, na ovom svetu.
Taj mali um/ego, identifikovan sa fizikim telom,
jeste krajnja taka projekcije boanske svesti od sebe
same, u drugo, u svoju suprotnost. Tu se dogaa najvee
pomraenje svesti o sebi. Takav ovek je potpuno otuen
od izvora i celine kojoj pripada. Ali nita nije mogue
izvan celine boanskog Apsoluta i stoga je njegovo stanje
samo iluzija. Ta iluzija odvojenosti od same sebe je ujedno
i krajnja taka kreativnosti boanske svesti. Imati indivi-
dualnu svest koja je ubeena da je odvojena od svega je
krajnji domet kreativnosti svesti koja sve Jeste. To krajnje
stanje otuenosti od same sebe je potrebno da bi boanska
svest kroz nju iskusila sve svoje suprotnosti. Od te take
mogu je samo povratak izvornoj boanskoj svesti i to je

43
ono to se oveku uglavnom dogaa, on na sve mogue
naine ui o prirodi stvarnosti i o delanju u njoj. ovek
gradi ivot i razvija civilizaciju samo zahvaljujui tome
to je iskusio tu krajnju taku najvee otuenosti od sebe
samoga, svoje boanske sutine. Sva ljudska civilizacija i
sve ljudske tenje zasnivaju se na povratku svojoj boan-
skoj sutini.
Ta mala svest ili Ja u telu ne moe mnogo da uini
sama od sebe, ona mora da ima pomo vie svesti, neku
vezu sa duom. Veza fizikog uma i svesti due jeste vie
Ja ili vii um. On nije inkarniran u telo ovekovo ali ima
stalnu vezu sa njim. Vii um ostaje na vioj dimenziji,
izmeu elementa vazduha i etra, i deluje kao posrednik
fizikog uma sa objektivnom sveu due.
Samo zahvaljujui toj vezi um moe da ima objekti-
vnu svest o sebi i o svakom dogaanju. Da je nema imao bi
istu fiziku svest samo o onome to ulima opaa, kao i
ivotinje. Telo ima svoju inteligenciju, vrlo jednostavnu i
uslovljenu, ali dovoljnu za opstanak. Veza sa viim umom
i sveu due daje naem telu sve ono to nas ini ljudima
i duevnim biima. Ta veza, meutim, moe kod nekih
ljudi biti tako slaba da se oni ne razlikuju mnogo od ivo-
tinja, da se ponaaju vrlo bezduno i u svemu pogreno.
Koliko je veza uma sa sveu due slabija i manja, toliko taj
ovek manje vidi celinu i boansku prisutnost u svem
ivotu, toliko se on vie osea otuen u negativnom svetu,
toliko je i sam negativan, pa je zato i u sukobu sa svakom
realnou. On nema objektivnu svesnost. Koliko je veza
fizikog uma sa viim umom i sveu due jaa i vea,
toliko je objektivna svesnost u njemu jaa, taj ovek je
svesniji svog jedinstva sa boanskim Apsolutom, za njega
je samo postojanje izraz boanske svesti, i on je uvek pozi-
tivan i dobar jer tu boansku svest prepoznaje kao svoju
svest i kao sam ivot. U svesti, naime, ne postoje nikakve

44
podele. Samo je jedna svest u svemu, od boanskog Apso-
luta do najmanje travke i estice, i u nama samima.
Vii um ima viu i iru perspektivu, on vidi iz vie
dimenzije svako zbivanje u irem kontekstu, i zato moe
da daje informacije niem, fizikom umu ili Egu koji ima
vrlo ogranienu perspektivu, vidi samo ono to se ulima
opaa, to mu je na dohvat ruke. Te informacije fizikom
umu pristiu kao inspiracija ili intuicija, iznenadni uvid,
na javi ali i preko snova, kada je fiziki um potisnut i vii
um moe lake da deluje na oveka.
Fiziki um je vezan za telo i ulna opaanja. Zato se
dogaa da kada svest naputa telo onda ovek ima mnogo
ira i dalekosenija opaanja, jer ima kontakt sa viim
dimenzijama i viim umom. Dovoljno je da se mozak i
nervni sistem, koji slue da uspore i ogranie svest, malo
poremete i zastanu u radu (usled neke traume ili droge)
pa da svest uma izae iz njihovih ogranienja i opazi
poneto od vie dimenzije, neku astralnu pojavu, ili da se
ovek nae svesno u astralu i doivi vantelesno iskustvo.
Vantelesna i astralna iskustva su najbolji primer
povezivanja sa viim umom, jer vii um nije u telu. Kada
svest nije ograniena telom onda se odmah lake spaja sa
viim umom. Ljudi koji lako postiu vantelesna ili astral-
na iskustva imaju jau vezu sa viim umom. Problem
moe da nastane u tome to je astral blizu fizikog sveta
pa ostaju utisci fizikog uma, koji se tada meaju sa inspi-
racijom vieg uma, tako da ta veza ni u astralu nije sasvim
ista. Ali zato sa takvim iskustvom moe lake da se pro-
isti.
To je, dakle, osnovna struktura svesti u ovekovom
biu: svest due koja se samo delimino utelovljuje i svest
fizikog uma koja se povezuje sa sveu due preko vieg
uma koji stoji izmeu fizikog tela i boanske svesti due.

45
 Sva religijska i mistina iskustva ovekova jesu
odraz povezivanja fizikog ili empirijskog uma sa sveu
due preko vieg uma.
Sav rast ovekov u svesti i spoznaji, svo spajanje
svesti i postojanja, jeste rast prisustva svesti due u telu.
Iako ne moe cela da se otelotvori ona moe da povea
svoje prisustvo u fizikom telu toliko da se telo pretvori u
svetlost.6 Mada je njeno vee prisustvo u oveku vidljivo

6
O iskustvima manifestacije svesti due kao svetlosti videti u delu
Mira Elijade: Mefistofeles i Androgin (Mircea Eliade: Mphistophells
et l'Androgyne), Gradac, biblioteka Alef, aak, 1996.

46
mnogo ee kao dobrota, ljubav, mudrost i prosvetlje-
nje.7
Proces prisustva, rasta i opadanja svesti due u telu
odraen je sistemom akri. akre su psihoenergetski spoje-
vi svesti i postojanja u biu ovekovom. Njihova raznovrs-
nost odraava raznovrsnost stanja svesti u oveku i nje-
govom nainu postojanja.
Boanska svest je kroz svoje individualne monade
ili due oblikovala ceo kosmos, svu egzistenciju. U sea-
njima dua na ivot pre roenja,8 u hipnotikoj regresiji,
dolazimo do informacija da su due kreirale sve ostale
oblike ivota, biljne i ivotinjske vrste, pre nego to su se
inkarnirale u ovom telu. Tada su se uvebavale u kreativ-
nosti. To su zapravo radile pomou boanske svesti koja
sve omoguava, jer su i one same potekle od boanske
svesti. Takoe iz hipnotikih regresija imamo izvetaje da
je naa dua projektovala sadanji ivot i telo u kome
ivimo. To je samo deli istine. Zapravo, mi smo, kao due,
uestvovali u stvaranju samog kosmosa, same planete
Zemlje, cele prirode, svih uslova u kojima ovo telo ivi.
Besmisleno je verovati da smo stvorili ovo telo a ne i sve

7
Nikola Tesla je isto izrazio sledeim reima: "Aristotel je uio da u
vasioni postoji nepokretna entelehija koja sve pokree i misao je njen
glavni atribut. Isto tako ja sam ubeen da je ceo svemir objedinjen
kako u materijalnom tako i u duhovnom pogledu. Postoji u vasioni
neko jezgro otkuda mi dobijamo svu snagu, sva nadahnua, ono nas
veno privlai, ja oseam njegovu mo i vrednosti koje ono emituje
celoj vasioni i time je odrava u skladu. Ja nisam prodro u tajnu toga
jezgra, ali znam da postoji i kada hou da mu pridam kakav materijal-
ni atribut, onda mislim da je to SVETLOST, a kada pokuavam da ga
shvatim duhovno onda je to LEPOTA I SAMILOST. Onaj koji nosi u
sebi tu veru osea se snaan, rad mu ini radost jer se i sam osea jed-
nim tonom u sveoptoj harmoniji."
8
Michael Newton: Journey of Souls, Case Studies of Life Between
Lives, 1994.

47
uslove u kojima telo ivi, a ono ivi u holografskom uni-
verzumu u kome apsolutno nita nije odvojeno od celine
prirode. Zemlju koju gazimo, vodu koju pijemo, vazduh
koji udiemo sami smo stvorili naravno ne mi kao ovaj
mali izgubljeni ego, um identifikovan sa telom, ve kao
due, kao sastavni delovi boanske svesti koja sve omogu-
ava.
Monade boanske svesti, izvori nae due, stvorile
su najpre sam kosmiki prostor, zatim zvezde i sva nebes-
ka tela i sve uslove potrebne za organski ivot. Celokupno
postojanje je rezultat inteligentnog dizajna. Dizajna inte-
ligencije nae due.

48
 JEDINSTVO SVESTI I POSTOJANJA, DUE I TELA

Kada ovde govorimo o jedinstvu svesti i postojanja,

sve se to odnosi i na jedinstvo due i tela.
Kao to na globalnom planu svest i postojanje stva-
raju sav kosmos, tako na individualnom planu dua i telo
stvaraju kosmos dogaaja jednog individualnog bia,
oveka, magiju dogaaja koja se jo naziva i karma.
Karmu i prirodu samih dogaaja treba razumeti na
sledei nain.
Ne postoje granice u prirodi, u stvarnosti; za priro-
du nita nije samo spolja, niti je ita samo iznutra. Tako ni
granice naeg tela, naa koa, nije nikakva granica. To je
samo iluzija fizikog (empirijskog) uma/ega.
Svi oblici i pojave u kosmosu su u osnovi elektro-
magnetske pojave. Takva je priroda kvantnog polja. Tek
iznad njega, na mnogo grubljem nivou, postojanje se obli-
kuje u atomskom i molekularnom obliku, hemijskim pro-
cesima prema fizikim zakonima. Ali u osnovi svega je
elektromagnetizam. Kosmos je u sutini elektromagnet-
ska pojava. Zvezde su velike elektromagnetske pojave,
gravitacija je elektrostatika pojava u velikim razmerama.
Planete su veliki elektromagneti koji samim svojim kre-
tanjem (magnetnom indukcijom) izazivaju ivotnu ener-
giju kao i dogaaje - jer, nema granica. ivotna energija i
dogaaji su jedna ista pojava, ali u razliitim razmerama.
Zemlja je sa jonosferom velika indukciona maina,
a to su i sva nebeska tela koja rotiraju. (Zemlja je nula, a
jonosfera faza, i na svaki metar od tla napon je vei za
100V, njihovom indukcijom nastaju gromovi i munje, oko
stotinu svake sekunde).
Na koji nain prostor sainjava nae telo i karakter,
dogaaje i sav ivot? Kretanjem najveih objekata koji

49
sainjavaju prostor - kretanjem planeta i zvezda, jer ira
celina sainjava manju. Sve postojee sainjeno je od ivo-
tne energije, a ivotna energija na Zemlji potie od magne-
tne indukcije koja nastaje kruenjem Meseca i drugih pla-
neta oko Zemlje, kao i kruenjem Zemlje oko Sunca. Sve to
zajedno nastaje iz opte elektromagnetne osnove, etra ili
akae. Planete su magnetna tela i svojim kretanjem one
proizvode ivotnu energiju i sva kretanja ivih bia. I sve
dogaaje, jer nema granica u prirodi. Zakonitosti po koji-
ma planete izazivaju dogaaje otkriva nauka astrologije.
Meutim, kako mi gledamo na stvar. Priznajemo da
je na metabolizam, ono to se deava ispod nae koe,
spontano i prirodno uslovljeno, i tu istu spontanu prirod-
nu uslovljenost pripisujemo i makrokosmikim zbivanji-
ma. Ali svemu ovome to je izmeu mikro i makrokosmo-
sa, naem ljudskom delanju, dajemo poseban status i pri-
pisujemo mu nekakvu 'slobodu'. To je samo iluzija ega
odnosno fizikog ili empirijskog uma.
Kretanje Zemlje pokree nae telo. Kada bi Zemlja i
sve u kosmosu stalo, i nae telo bi smo stalo i raspalo se u
prah. Bez kretanja kosmosa ni mi ne bismo mogli da se
kreemo. Tako, neprobuena bia se nikada ne kreu svo-
jom voljom; ona su u potpunosti sainjena i pokretana od
strane ire celine. Na potpuno istoj osnovi na kojoj se kre-
e Zemlja oko Sunca, vetar i oblaci, tako se kreu i sva iva
bia na Zemlji, kao i mi sa njima.
Nauka koja detaljno pokazuje kako ira celina, pla-
nete, pokreu svo zbivanje, od naeg tela i uma, karaktera
i temperamenta, do svih vanjskih dogaaja, jeste nauka
astrologije. Astrologija je potpuno empirijska nauka koja
se zasniva na principima koji su tek nedavno otkriveni i
nazvani 'holografski model univerzuma', 'jai antropiki
princip' i 'elektrini kosmos'.

50
 Mi nikada nismo udahnuli vazduh, niti smo pokre-
nuli ijedan otkucaj svoga srca, kao to nismo niti ita dru-
go uinili u svome ivotu; sve je to priroda inila dok smo
mi samo zamiljali 'to sam ja uinio' i 'to je moje bie'. Sva-
ka predstava o naoj individualnosti i delanju je ista fan-
tazija. Sve je Jedno. Nita nije nae. Sve pripada celini.
Usled tog jedinstva u svakom biu moe se spoznati sav
univerzum.
Ali svest o tom jedinstvu prirode takoe ukazuje da
ga naa sutina nadilazi. Mi smo transcendentalna dua, a
ne priroda. Zato svega u prirodi i moemo da budemo sve-
sni. Stoga taj poklopac prirodnog uslovljavanja nije pot-
puno zatvoren. U svu tu uslovljenost uvukla se svest tran-
scendentalne due. Tu nastaje ovekova pria, karma.
Svest due unosi princip slobode, ona oslobaa od karme i
uslovljenosti onoliko koliko je prisutna u postojanju, u
telu i delovanju. Svest due privlai zbivanje ka smislu, ka
svesti o sebi. Priroda bi bila sama sebi dovoljna, dungla je
puna ivota i nita osim nje ne bi postojalo na ovom svetu
da se nije umeala svest due da postepeno silazi u telo sve
vie i vie. Tako je nastalo sve to je ovek stvorio svojim
rukama.
Postepen silazak svesti due u telo i njeno delovanje
kroz telo izraeno je psihoenergetskim centrima u ove-
kovom telu ili akrama.
ovekova dela su kombinacija prirodne uslovljeno-
sti i svesne slobode. Kombinacija svih planetarnih uticaja,
koje opisuje nauka astrologije, sainjava svo zbivanje
kome smo izloeni. Ali nismo u tome uvek pasivni, to nije
sve to se dogaa. Ovde smo kao due doli da u sve to
unesemo princip svesti i smisla, razumevanje svega toga,
i sama svest o tome, smo razumevanje e uneti slobodu
delovanja. to vie svesti i razumevanja unosimo u ivot i
postojanje, toliko vie smanjujemo uslovljenost prirode.

51
To priroda kao i da trai od nas, da je osvestimo u svim
detaljima, i onda se povlai. To se dogaa kako u svetu
tako i u oveku, u svakome od nas. Sva ovekova karma se
sastoji od nastojanja da svesno nadiemo podruje nesve-
snog i uslovljenog. U velikoj meri smo na ovom svetu
samo svesni svedoci koji tek povremeno mogu da delaju
svojom voljom. Da bismo poveali udeo svesnog delanja
svojom voljom potrebno je vie ivota ili inkarnacija. Kada
u poslednjem ivotu inkarnacijskog ciklusa potpuno
ovladamo svesnim delanjem i svojom slobodnom voljom,
onda smo se oslobodili, ali ujedno i samu prirodu doveli
do smisla njenog postojanja, potpunog razumevanja, ne
samo kao svedoci ve i kroz naa dela.
Mi smo ovde da bismo postojanju dali smisao.
Da bi se ispravno razumeo odnos prirodne uslovlje-
nosti i slobodne volje treba zapamtiti sledeu definiciju:
ovek ima slobodu delovanja samo ako dela ka spoznaji i
osveenju, buenju, ka jaanju prisustva svesti due. Ako
dela iz nekih drugih pobuda i razloga onda uvek dela pod
prirodnim uslovljavanjem. Razlog za ovo je u tome to je
svest due princip slobode u prirodi. Stoga, samo ako dela
zbog svesti due i od nje ovek dela slobodno, nadilazi pri-
rodnu uslovljenost. Svako drugo delanje ovekovo je pot-
puno uslovljeno prirodnom uzronou, iako on to ne
moe lako da uvidi jer je uslovljenost tako iroka i sloena
da ovek najee ima ubeenje da ona i ne postoji, da on
dela svojom voljom i nezavisno, ili samo povremeno priz-
naje uslovljenost. To je zato jer uslovljenost obuhvata i
sam um, koji spada u najfinije, informativno zbivanje pri-
rode. Nesvestan ovek nema svoju volju niti slobodu. Svo-
ju volju i slobodu nezavisnog delovanja ovek moe da
ima samo od svesti svoje due zato to je njegova dua
transcendentalna u odnosu na um i na celu prirodu,
nezavisna i uvek slobodna.

52
 Stoga, kada uimo i radimo na sebi radi osveenja
onda delamo protiv prirodne uslovljenosti i nadilazimo je.
Kada tako dela ovek zrai plemenitou, dostojanstvom i
uzvienou. Takvo delanje je izvor sree za oveka, mo-
da ne trenutne, ali sigurno trajne. Sva kreativnost ove-
kova na ovome svetu je nastala takvim nadilaenjem
uslovljenosti prirode. Kada sledimo prirodne impulse bez
usmerenja ka osveenju i uenju, onda delamo kao mai-
na, potpuno uslovljeni irom celinom iako sebe obmanju-
jemo da delamo svojom voljom voeni nekim iluzornim,
subjektivnim razlozima. To je zato jer nam je i um uslov-
ljen kao i telo. Kada tako dela ovek se ne razlikuje od osta-
lih uslovljenih bia koja robuju prirodnim nagonima. Bez
svesti due ovek je nizak i jadan. Takvo delanje je uzrok
sve patnje koju ovek doivljava na ovom svetu.
Sve ovo se moe saeti u zakljuak da ovek ne
moe da menja spoljni svet dok ne promeni sebe. Menjaju-
i sebe menja spoljni svet na najbolji mogui nain. Zap-
ravo samo sebe i moe da menja, to je jedina sloboda koju
ima, spolja je sve uslovljeno irom celinom (astrolokim i
drugim prirodnim zakonima). Stoga moemo da utiemo
na spoljanji svet samo indirektno, menjajui sebe. Rezul-
tati su uvek vidljivi: koliko ispravno osveavamo sebe
toliko nam je i spoljni ivot povoljan. I obratno: sva patnja
i neugodnosti uslova ivota rezultat su ovekove nesves-
nosti.
Princip odnosa svesti i postojanja, prirode i duha,
davno je izreen u drevnom tekstu klasine snkhye,
Snkhya-krika od Ivarakrne: 57. "Nesvesno, kao to
nastaje mleko za ishranu teleta, preobraava se i priroda u
svrhu slobode oveka (due)". 59. "Kao to se povlai ple-
saica kada gledaocima prikae ples, tako se odvraa i pri-
roda poto se izrazila pred sveu due". 61. "ini se da
nijedno bie nije stidljivije od same prirode (ili istog

53
bia), jer kada shvati: Viena sam, nikada vie ne izlazi
na dogled (due) oveka."
Sve je ovo davno spoznato i u gnostikim delima a
posebno u Manihejskim izvorima (Hegemonius, Acta
Archelai, 8. Bar Khoni, Scholia, 315, 22-27) koji u svemu
tome naglaavaju astroloki uticaj na inkarnacijski ciklus
dua u telu: Kad je Otac ivota video kako dua pati u
telu... pozvao je Poslanika. A ovaj doavi pripremi sve to
mu je potrebno za posao spasavanja dua. Napravio je
toak sa dvanaest sudova... Pokretan kruenjem nebeskih
sfera, taj toak zahvata due koje umiru... I splav se puni
duama koje ti sudovi zahvataju, pa ih zatim iskrcava... u
Eone, gde ostaju u Stupu Slave zvanim Savreni ovek... To
je stup svetlosti, jer je ispunjen proienim duama.
Stoga, iako postoji uslovljenost, postoji i neuslov-
ljenost na kojoj ta uslovljenost poiva. Sloboda neuslov-
ljenosti je u sutini svih pojava, iako se one spolja, u
gubom svetu, pokazuju kao uslovljene. Iako je svet uslov-
ljen, on je na paradoksalan nain sainjen kao savreno
sredstvo za izraavanje neuslovljenosti. Drugim reima,
ma kako bio uslovljen, ovaj svet je savreno podeen za pro-
svetljenje ovekovo. Na ovom svetu ne moemo nita drugo
niti ita pametnije da uradimo osim da se prosvetlimo. Zap-
ravo, sam uvid u uslovljenost sveta nas oslobaa. Sam
pojam 'osloboenja' due podrazumeva nadilaenje neslo-
bode, nadilaenje koje se dogaa samo objektivnom sves-
nou, jasnim uvidom ili spoznajom ta sve uslovljenost
jeste.
Sva uslovljenost sveta tako je podeena da se kroz
nju ispoljava neuslovljena boanska svest koja sve omo-
guava. Ispoljava se kroz oveka. Da nije tako, svet bi bio
obina mrana tamnica bez ivota, a ne prostranstvo
lepote i kreativnosti. Lepota postojanja i beskraj kosmosa
dokaz su da ma kakva uslovljenost postojala na lokalnom

54
podruju, neuslovljena boanska svest je daleko nadmo-
nija. Ta boanska svest je sutina nae due.
Samo su dve stvari beskrajne i neuslovljene: kos-
mos i ljudska dua. Oni su u svojoj sutini jedna ista neus-
lovljenost. to je ovek duevniji, to je vie siguran u to.

55
 AKO JE SVE IZRAZ BOANSKE SVESTI,
OTKUDA ZLO U SVETU?

Pria o prirodi postojanja i svesti ne bi bila potpuna

ako ne bismo odgovorili i na pitanje koje se svakome
namee: otkuda zlo u svetu ako je sve izraz boanske sves-
ti?
Rekli smo da se boanski Apsolut ispoljava u vidu
monada svesti koje se dalje razgranavaju u jo finije oblike
koje su nam poznate kao due. One su nae sutine. Sve se
to ispoljava kao tenja boanskog Apsoluta da iskusi sve
svoje mogunosti, sve aspekte svoga postojanja jer sama
boanska svest ne moe da postoji bez takvog ispoljava-
nja. Boanska svest mora da se ispolji kao svako mogue
postojanje i zato je priroda svekolikog postojanja da izrazi
sve mogunosti postojanja. Due su svesni subjekti koji
sakupljaju sva iskustva postojanja i vraaju ih boanskom
Apsolutu kao svest o sebi.
Ovde dolazimo do jednog paradoksa. Due kao
emanacije boanske svesti su isto dobro, lepo i savreno.
Ljudi koji su nosioci dua na ovom svetu zato ne mogu da
budu negativni i zli. Oni zbog svoje due vide boansku
svest u celom postojanju i prepoznaju je kao svoju svest,
kao boansku prisutnost.
Takva njihova priroda na ovom svetu izaziva dva
problema.
Prvi je taj to zbog jake svesti due u sebi i svesti o
sveprisutnoj boanskoj svesti takvi ljudi nisu zaintereso-
vani za naporan rad i razvoj materijalne kulture. Oni vide
da je sve ve savreno, da smo postojanje poiva na
boanskoj svesti i zato su takvi duevni ljudi prirodno
religiozni i osim predaje boanskom njih nita drugo ne
interesuje. ak ni razvoj materijalne kulture i tehnike. O

56
tome svedoe svi sveci i prosvetljeni ljudi, koji su ostvarili
punu svest due u telu. Oni mogu da ive i u kolibama i
peinama. ak se time i ponose. Nedostatak materijalnih
interesa smatra se kao dokaz duhovnosti - to je samo
izraz nezrele i naivne duhovnosti. Istinska duhovnost
poiva na transcendenciji, nadilaenju svih podela pa i
podela na duhovno i materijalno, jer materijalno kao tak-
vo ne postoji, a duhovno nikada ne moe da nestane jer
svest je u osnovi sveg postojanja. Istinska duhovnost je u
kreativnom ispoljavanju svesti u postojanju, u kreativno-
sti koja ne razlikuje svest i postojanje, koja postojanje
otkriva kao svest i svest kao samo postojanje.
Drugi problem je zadatak dua da iskuse sva mogu-
a stanja postojanja, a to znai i ona negativna, sve supro-
tnosti, pa i suprotnosti svemu to je dobro i lepo, suprot-
nost samog boanskog prisustva. Fiziki svet je za to i
stvoren. One ne mogu to same da iskuse. Potrebna im je
pomo u tome, pomo bia koja nemaju istu svest o dui i
boanskom prisustvu i koja zato mogu lako da ine zlo, tj.
privid suprotnosti boanskom dobru. Ona zbog nedostat-
ka duevnosti misle da ne postoji nita boansko, da je sve
samo materija koju ulima opaaju i da je zato opravdano
initi sve za opstanak, pa i nanositi zlo drugima.
Da bi se monade svesti ili due naterale da iskuse
sva mogua stanja postojanja, i ona najnegativnija,
boanski Apsolut se nije ispoljio samo u dobre due koje
su svesne svog boanskog izvora, ve i u one monade koje
nisu toga dovoljno svesne, u entitete koji imaju jai privid
odvojenosti od boanskog izvora. To su negativni entiteti
koji su po predanju nazivani satanskim ili luciferanskim.
Boanski Apsolut se ispoljio u razmeri od dve treine
monada svesti koje nose u sebi svest o svom boanskom
izvoru (aneoski entiteti), i u jednu treinu monada iji
entiteti nemaju tu svest u dovoljnoj meri (satanski,

57
demonski i luciferanski entiteti). Ta razmera je bila potre-
bna zato jer je za pobedu dobrog potrebna dvostruko vea
snaga od negativnog.
Destruktivni negativni procesi su uvek laki za
injenje jer se zasnivaju na iluziji odvojenosti od boan-
skog izvora i jedinstva svega, koja je jaka u niim dimenzi-
jama, a najjaa u fizikoj realnosti.
Negativni entiteti postoje svuda uporedo sa poziti-
vnim. Oni igraju ulogu iskuivaa koji izazivaju prinudu i
pritisak na nosioce dua da iskuse ono to sami ne bi
mogli, negativna stanja ili takozvano "zlo".
Ezoterina istorija nam kazuje da je prvobitna pos-
tojbina prvih ljudskih bia sa boanskom duom kao svo-
jom sutinom, u ovoj galaksiji, bila u sazveu Lire. Vre-
menom su se oni sve vie sputali u materijalni svet radi
sticanja iskustava o svim mogunostima postojanja, ali
zato su sve vie gubili vezu sa svojim boanskim izvorom.
Tada su doli u sukob sa negativnim entitetima iji zada-
tak je bio da Lirane nateraju da jo vie iskuse sve mogu-
nosti fizikog sveta i suprotnosti postojanja, i kao rezultat
tog sukoba potomci Lirana, ljudska bia sa sveu due,
raselili su se na mnoga sazvea, Plejade, Tau Ceti, Erida-
nus, Procyon, Arcturus i druga.
Nakon svih sledeih sukoba sa negativnim entite-
tima, pa i meusobnim, shvatili su da sve vie gube svoju
vezu sa boanskim izvorom, odnosno da svo znanje i teh-
nologiju koju imaju duguju samo seanju na svoj boanski
izvor, na prolost, i da e to seanje dalje da se gubi.
Zato su bili naterani da naine krajnji korak u evo-
luciji boanske svesti, korak koji e da predstavlja zaokret
ka povratku u boanski izvor. Taj krajnji korak, koji je uje-
dno i krajnja taka u zaboravu boanskog nakon koje
moe da sledi samo povratak u boanski izvor, jeste stva-
ranje oveka na planeti Zemlji, po njihovom liku, naravno.

58
 Sakupili su sve osnovne osobine svoje genetike i
stvorili oveka na planeti Zemlji.
Da bi se ovekov razvoj uinio maksimalno dinami-
nim za sticanje svih moguih iskustava, uinjene su tri
stvari.
Prvo je skraen ljudski vek desetak puta zbog ubr-
zanja ljudskog razvoja na ovom svetu. Sa 800 na 80 godi-
na.
Drugo, zajedno sa Zemljom napravljen je i ceo sun-
ev sistem, kao spoljanji inilac psihodinamike u oveku
i organskom ivotu na Zemlji uopte. O uticaju planeta na
psihodinamiku ovekovog ivota govori nauka astrologije
ve vekovima. O presudnom uticaju planeta sunevog sis-
tema na sav organski ivot Zemlje, nauka e progovoriti
tek za nekoliko vekova.
Gnostici su znali poneto o ovome i bia koja su
stvorila sunev sistem nazivali su Arhontima, ili vladari-
ma. Smatrali su ih negativnim jer time zarobljavaju ljud-
sku duu u telu i ovaj svet su smatrali zatvorom iz koga
treba pobei. Nisu meutim, znali, mada se u nekim tek-
stovima samo moe naslutiti, da su i solarni sistem i
samu Zemlju stvorile nae due sa mnogo vieg nivoa od
ovog u kome se ovde nalazimo, verovatno pomou napre-
dnih bia. Za takav posao potrebni su kvalifikovani maj-
stori. Nije to bilo mogue izvesti arobnim tapiem.
Tree to je uinjeno jeste da su u ovekovo telo
ugradili sistem psihoenergetskih centara, akri, koje delu-
ju u skladu sa planetama sunevog sistema. Ti psihoener-
getski centri predstavljaju sva stanja svesti u oveku i
povezanost stanja svesti sa nainom postojanja. Preko
akri se svest povezuje sa postojanjem kroz oveka. Na taj
nain, zahvaljujui sistemu akri, oveku nije mogue da
uzdigne svoju svest a da ne promeni svoje delovanje u skla-

59
du sa tim uzdizanjem, niti moe da razdvoji svest i delova-
nje. Ako to pokua onda stagnira u razvoju.
Sutina stvaranja oveka na Zemlji jeste da se nai-
ni kljuni i "istorijski" preokret u ispoljavanju boanske
svesti, da se ona zaokrui i vrati sebi samoj, svojoj potpu-
noj samospoznaji. To mora da se uini stvaranjem privida
potpunog zaborava sebe same. Taj privid maksimalnog
zaborava svesti i postojanja dogaa se u umu i egu savre-
menog oveka na planeti Zemlji, koji misli da je svet samo
materijalan i onakav kakvim ga vidi ulima. To je dno dna
boanske svesti. To je najdalja taka u otuenju svesti od
postojanja. Ali ako taj proces zamislimo kao kruenje, to i
jeste, samo odatle, od te najdalje take, mogu je povratak
samoj boanskoj svesti. Ako bi se boanska svest vraala
sebi na osnovu stalnog seanja sebe, onda nita ne bi pos-
tigla. Potreban je privid potpune odvojenosti od sebe same
i potpunog zaborava da bi ponovo postala svesna sebe
same. Ta odvojenost se dogaa u ovekovoj individualno-
sti, u umu i egu. Zapravo u svemu tome samo se dovrava
onaj proces individuacije boanske svesti koji je zapoeo
od prvih monada iz Apsoluta. Sve se dalje nastavljalo sve
veom individuacijom svesti na sve mogue naine.
Konana individuacija je individuacija ega, zatvorenost u
jedno bie i jedno telo i iluzija potpune odvojenosti tog
bia od celine, od boanskog.
Odatle se zapoeo ovekov razvoj na ovoj planeti
kao da je to stvarni nastanak ovekov. Izbrisani su tragovi
starih civilizacija na Zemlji, ali ne svi, i zapoet je razvoj
savremenog oveka od nule. ovek je nateran da ui sve
od poetka, da naui zakone prirode i da sam razvija nau-
ku i tehniku, svoju civilizaciju, a ne samo da je nasledi od
nekoga kao to je to bio sluaj sa starijim ljudskim civili-
zacijama na drugim sazveima. Zato su oveku zabra-

60
njeni ezoterino znanje, magija, poznavanje viih dimen-
zija, i drevno znanje starih civilizacija.
Da bi se takav razvoj usavrio, da bi se ljudi sa ljud-
skom duom naterali da rade na stvaranju civilizacije
putem usavravanja materijalnog okruenja, nauke i teh-
nike, odnosno transformacije prirode ka duhu i boanskoj
svesti, kao jedinom pravom nastavku boijeg dela stvara-
nja, kroz oveka, stvorena su tri kljuna dogaaja koja su
takav tok pokrenula, odrala i ubrzala.
Prvi je dogaaj u istoriji poznat kao vaskrsenje Hris-
tovo. Isus je bio potomak stare ljudske civilizacije ("sin
oveiji") koje su nekada postojale u podruju Mesopota-
mije, bio je veliki majstor ezoterinog uenja starih kola, i
preneo je sutinsko znanje za spoj svesti i postojanja u
radu na ovom svetu. Takoe je upozorio ljude na postoja-
nje neljudi i na vanost svesti o dui. Od njegove pojave
meri se istorijsko vreme. Pre njega sve stare civilizacije su
vreme vezivale za prirodne, lunarne cikluse i ono je bilo
kruno, tu nije bilo nikakvog civilizacijskog razvoja. Tek
od Hrista poelo je da se meri linearno istorijsko vreme i
ono je neophodno za razvoj nauke, tehnike i civilizacije
uopte. Otuda je Hrist vezan za solarnu simboliku. Kines-
ka i indijska civilizacija su imale ogroman potencijal za
razvoj, ali one su ostale iste milenijumima jer nisu imale
impuls razvoja koji je nosilo hrianstvo.
Drugi presudan dogaaj za formiranje savremene
civilizacije jeste osnivanje Kraljevskog drutva u Londonu
1660. godine (Royal Society of London) i objave Njutno-
vih Principa (Isaac Newton: Philosophiae Naturalis Prin-
cipia Mathematica). S time je konano zapoet razvoj nau-
ke od osnove, i raskid sa mitskim i magijskim pogledom
na svet. Istovremeno sa ovim dogaajem otpoeo je "lov
na vetice" u celom hrianskom svetu, a to je zapravo bio
konaan obraun sa paganskim i magijskim svetom, sa

61
ezoterinim manipulacijama sveu i viim dimenzijama
umesto sistematskog rada i znanja dostupnog svim lju-
dima. Pored Euklidovih Elemenata, Njutnova mehanika
predstavlja kljuno kristalisanje ovekove svesti u fizi-
kom svetu.
Trei dogaaj je pojava srpskog naunika Nikole
Tesle. On je potpuno nadiao Njutnovu mehaniku i ogra-
nieni materijalni pogled na svet svojim istraivanjima i
otkriem neograniene energije iz etra. On je konano
doneo svetlost na planetu Zemlju i toliko ubrzao razvoj
nauke da su vladari ovoga sveta morali da ga uspore. To je
i on sam shvatio, da je mnogo ispred svoga vremena, pa je
i sam uklonio neke svoje patente, kao to je beini prenos
energije (toranj na Long Ajlendu) i direktan izvor energije
iz etra ili energije 'nulte take' (elektrini automobil Pier-
ce-Arrow sedan, 1931. g.). Njegova istraivanja etra i bes-
krajne energije su potisnuta lansiranjem lanih i netanih
teorija Ajntajna u orbitu svetske naune popularnosti.
Tesla je tvrdio da postoje mnogo vee brzine od svetlosne i
da je radio sa njima, to se poklapalo sa otkriima kvantne
fizike, ali to bi znailo da je svest u osnovi prirode i to bi
bio kraj celokupnog dotadanjeg pogleda na svet u kome
stare drutvene i verske tradicije jo uvek imaju vrlo va-
nu ulogu, i za koje ljudsko drutvo jo nije bilo spremno.
Zato je preko Ajntajna lansirana la da ne postoje brzine
vee od svetlosne, i teorija relativnosti sa 'velikim pras-
kom', koja je trebalo da poslui kao savremena nauna
paralela zastareloj biblijskoj prii o stvaranju sveta. Sve je
to izmiljeno i na silu nametnuto svetskoj i naunoj jav-
nosti, preko Jezuita i Cionista, da bi se znaaj Teslinog
rada potisnuo i nauni razvoj usporio kako bi se ljudi pri-
premili i drutveni razvoj prilagodio za postepenu veu
brzinu razvoja. Zaista, nije bilo mogue oveanstvu da iz

62
konjske zaprege uskoi u brzinu vee od svetlosne, kako je
Tesla velikoduno ponudio.
Da je delo Nikole Tesle bilo konana prekretnica
ljudskog razvoja na ovoj planeti, da ovek nakon detaljne
spoznaje materijalnog sveta, kroz sebe aktuelizuje prisus-
tvo boanske svesti u ovom svetu, svedoe i njegove rei:
"Onoga dana kada nauka pone da prouava nematerijal-
ne pojave (delanje svesti due), za jednu deceniju e posti-
i vie nego za sve prethodne vekove postojanja."
Bilo je takoe potrebno da se drevno znanje o ljud-
skoj dui i njenom osloboenju sauva za budunost i za
one zrele pojedince kojih uvek ima, a koji su spremni da se
popuno oslobode iluzija ovoga sveta, odnosno ciklusa
inkarnacija, nezavisno od istorijskog i drutvenog razvoja.
To je uinjeno u ezoterinim kolama gnostikog hrian-
stva i u izvornom budizmu. Jedino je u njima sauvana
sva istina o pravoj prirodi ljudske due i njenom pravom
osloboenju.
Pre pojave Hrista i linearnog istorijskog razvoja
ljudske civilizacije na Zemlji, negativni entiteti su se
izmeali sa ljudima i postali su njihovi vladari. To se
dogodilo u Vavilonu pre oko 13.000 godina. Sve vladarske
loze su povezane genetskim srodstvom a njihova genet-
ska posebnost je u tome da iako spolja lie na ljude, njihov
ljudski oblik samo slui kao portal preko koga deluju
neljudski negativni entiteti. Oni nisu mogli da se pokau
kakvi jesu jer bi ih ljudi prepoznali, a kada su prepoznati
onda ne mogu da deluju na ljude. Oni su se maskirali u
ljudska bia tako to su napravili ljude hibride, pola ljude
a pola neljude, organske portale pogodne da ih opsednu i
da deluju preko njih na ovom svetu. Astralni svet je inae
njihova prirodna postojbina pa otuda lako utiu na ljude
koji su svesni samo fizikog sveta. Ti hibridi su bili malo-
brojni, ali su oni postavljani da budu vladari nad ljudima.

63
Tako je ta manjina lake vladala mnogo veim brojem lju-
di. Od tih hibrida i neljudi potie sva vladarska elita i
danas na svetu, sva aristokratija. Oni su se iz drevnog
Vavilona preselili u Rim, tu su od Isusovog uenja stvorili
hriansku crkvu kao glavnu polugu vezivanja svesti ljudi
za materiju i ula, i za 'rad u znoju lica svog' na ovom sve-
tu, na uenje samih osnova znanja i nauke. Oni sprovode
sve prinude i prisile koje su neophodne da razbiju inerciju
duevne svesti i natera je na razvoj i rad u fizikom svetu,
rad koji je kljuan za sticanje svih iskustava i mogunosti
boanske svesti u fizikom svetu. Nakon propasti Rima
preli su u Veneciju, a odatle u Holandiju i sve evropske
dvorove, pa u Englesku, i na kraju u SAD.
On su nosioci svih negativnosti na ovom svetu, ali
negativnosti koja je ovom svetu neophodna radi iskuenja
svih mogunosti boanske svesti, svih suprotnosti, iskus-
tva na koje same ljudske due nikada ne bi pristale niti
bile sposobne same da izazovu.
Zato su svi simboli vladara ili Iluminata, odnosno
njihovih niih izvritelja, masona, graevinski simboli,
njihov bog je 'veliki arhitekta univerzuma', oni slue Luci-
feru jer je on svetlonoa, donosilac svesti u materiji. Luci-
ferova osobenost je to donosi svetlost svesti u ona iskus-
tva u koja due, zbog svoje uzviene, boanske prirode, ne
ele ni da privire. To je dobrim delom ovaj svet.
ovek koji je spoznao svoju duu nema nikakvih
veza niti interesa na ovom svetu, za njega je fiziki svet
samo privid, on u svemu, u samom postojanju vidi prisus-
tvo boanske svesti. On vidi da je sve savreno, da sve
mogue stvarnosti ve postoje paralelno. To je tano, ali
takvi ljudi mogu tako sedeti na zemlji u primitivnim koli-
bama vekovima. Njih ne interesuje razvoj civilizacije.
Meutim, samo preko kompletnog civilizacijskog razvoja,
od ljudskih prava i sloboda, do naunog znanja o kvant-

64
nom polju, i njegove primene u nauci i tehnici, boanska
svest u oveku dolazi do svesti o sebi, svojoj sutini i smis-
lu postojanja u svemu, i to preko civilizovanog oveka.
Zato je bila potrebna sva ova prinuda i prisila na oveka
od strane neljudi i njihovih hibrida da se savlada opasna
inercija ljudskih dua kada je u pitanju rad na ovom svetu.
Da ne bude zabune: civilizovan ovek je onaj koji
praktino primenjuje svest o postojanju u samom posto-
janju. Kroz njega se materijalizuje boanska svest. Kroz
civilizovanog oveka boanska svest ispoljava samu sebe
na najbolji mogui nain. Dakle, takav civilizovan ovek
e biti mogu samo u dalekoj budunosti. Do sada se tek
zaela neka slaba i primitivna ideja o njemu.
To je plan za planetu Zemlju, ona je stvorena kao
elitna kola za kompletan razvoj svesti o postojanju kroz
oveka, preko transformacije materijalnog sveta do svesti
o prirodi materije. Tanije reeno: Zemlja je stvorena za
kompletno spajanje boanske svesti i postojanja, sa svim
detaljima, od poetka do kraja, u ivom iskustvu kroz bie
i delo ovekovo. Za Zemlju je predvien razvoj tehnologije
i materijalne kulture i svako ko se takvom razvoju civili-
zacije suprotstavlja bie spreen. Svakako, ima naroda i
civilizacija koje nisu tehnoloki orijentisane, koje dobro
ive od svoje svesti o boanskom prisustvu, ali njima nee
biti doputeno da vladaju ovom planetom.
Treba rei i to da je nezainteresovanost mladih dua
za tehnoloki razvoj bila opravdana u ranijim vremenima
kada on nije ni postojao na ovom svetu. ivot je bio mno-
go tei i ljudi su opravdano smatrali da su ovde kao u zat-
voru i samo su eleli da ga se oslobode i vrate svom pra-
vom, viem stanju. Danas, kada je uveliko pokrenut teh-
noloki razvoj, mnoge mlade due su njime oduevljene i
privlai ih sve to je novo, 'urbano' i 'progresivno'. Ali to je
interesovanje kod veine mladih dua uglavnom nezrelo,

65
u veoj meri se zasniva na korienje ve postojeih teh-
nolokih prednosti nego na ozbiljnom radu na njihovom
stvaranju, to je osobina manjine ljudi.
Zbog svega ovoga postoje sukobi i zlo u svetu. Zlo i
nasilje se dogaa na individualnom planu i meuljudskim
odnosima zbog razlika u stanjima svesti, nerazumevanju,
i potrebi da ljudi iskuse apsolutno sve to se moe iskusiti,
pa i sve greke, da ne kaemo grehove. Svest poiva na
slobodi iskustava, a to znai i na slobodi da se grei. I tako
se dolazi do spoznaje. Kada je svest due u malom procen-
tu prisutna u telu onda se takvi ljudi nazivaju mladim
duama, sa nedovoljno zrelosti iz iskustva postojanja na
ovom svetu. Takvi ljudi tek ue vetine snalaenja i rada u
fizikom svetu, ali neki su toliko nezreli da nemaju dovo-
ljno emocionalne inteligencije da bi razlikovali dobro od
zla, ispravno od pogrenog, i budui da su vie identifiko-
vani sa telom i njegovim potrebama opstanka, lako se
odluuju da te potrebe brane i nasiljem. Takve nezrele lju-
de lako opsedaju negativni entiteti sa astrala i tako nasta-
ju su svi oni sluajevi zloina i ekstremnog nasilja meu
ljudima. Svi oni kasnije svedoe da su u tim trenucima bili
'van sebe', opsednuti, da nisu znali ta rade. Sa rastom
iskustva tokom inkarnacijskog ciklusa, svest due sve vie
biva prisutna u telu, a zajedno s njom i svest o ispravnom
i dobrom. Nije mogue oveku drugaije da zna ta je
ispravo i dobro osim sa sveu due.
Na globalnom planu se iz slinih razloga dogaaju i
civilizacijski sukobi. Kao to negativni astralni entiteti
utiu na nezrele ljude da ine pojedinane zloine, tako
slino hibridi ljudi i negativnih entiteta, Iluminati i aris-
tokrate, pokreu itave narode u ratove i masovna raza-
ranja, kada se za to ukae potreba radi neke promene i
kolektivnog razvoja. Ne treba smetnuti sa uma da su
ratovi najvie pokretali ekonomski i nauni razvoj. Moda

66
je to tako zbog same inercije materijalnog sveta u kome
ivimo, i zbog dijalektike suprotnosti koja u njemu vlada,
pa tako ljudi svoje najvee vrline iskazuju kada im je naj-
tee, i esto dobri ciljevi moraju da se postiu loim sreds-
tvima. Dobar primer je ekonomija. Danas i u doglednoj
budunosti sa ovakvim civilizacijskim razvojem nee biti
mogu pravedan ekonomski i finansijski poredak. Eks-
ploatacija mora da postoji jo uvek, previe je inilaca koji
se ne mogu kontrolisati, mlade i nezrele due u velikoj
meri sainjavaju populaciju na ovoj planeti, da je njima
dostupna besplatna energija troili bi je na svoje niske
strasti i to bi pojaalo destrukciju. Slino bi se dogodilo da
postoji pravedan beskamatni finansijski poredak. Eko-
nomski razvoj bi se znaajno usporio i moda stao. Zato je
i danas neminovno da finansijski poredak koji daje rezul-
tate traje samo neko vreme, nakon ega se mora izazvati
kriza i slom koji e dati energiju da se nastavi novi ciklus
koji e opet neko vreme davati snagu ekonomskom razvo-
ju. To su sve spoljanje prisile i prinude koje su neophod-
ne ljudima sa mladim i nezrelim duama, sa nedovoljno
svesti due u sebi. Ako bi se njima dala sva sredstva na
slobodno korienje, samo bi im se dala energija da ostva-
re sve svoje nezrele tenje. Nedostatak svesti, zrelosti i
ravnotee u ljudima izraava se nedostatkom ravnotee i
svesnog ureenja spolja, u ivotnim uslovima.
Iluminati i aristokrate, vlasnici svih korporacija,
takoe vre prinudu i pritisak na ljude raznim drugim
sredstvima, gde god to mogu. Truju ljude preko hrane,
lekova i vakcina da bi ljudi sami doli do svesti o zdravom
nainu ivota; izvru istine i od medija i obrazovnih insti-
tucija, iji su oni iskljuivi vlasnici, stvaraju legla lai da bi
ljude iskuali da sami postanu svesni istine i njenog ou-
vanja, da sami dou do naunih istina nakon ispitivanja
svih mogunosti, posebno ispitivanja svih lai. Ukratko,

67
njihov pritisak sa negativnostima samo kristalie poziti-
vnu svest u oveku. Oni u sutini samo izazivaju suprotno-
sti i teraju ljude da korak po korak upoznaju fiziki svet.
Nita drugo ne rade. Ovo je svet u kome vlada dijalektika
suprotnosti i to je nain da se prisustvo svesti ovde ojaa.
Svaki ovek zna da je neto zgreio i kada se pokajao pos-
tao je bolji ovek, svesniji sveta i sebe. To se isto dogaa i
na globalnom planu sa oveanstvom. Na grekama se
ui. Pored samih suprotnosti, u pozadini tog zakona stoji
potreba boanske svesti da kroz oveka iskusi sve to
moe da se iskusi. I to 'sve' treba shvatiti krajnje ozbiljno.
Nije mogue da ovek samo prihvati istinu od nekog
autoriteta i da je sledi. ovek mora sam da doe do istine,
da svest o istini bude njegova svest i da istina bude njego-
vo delo. Samo tako e svest njegove due moi da na ovom
svetu izrazi boansku svest.
Jo su gnostici otkrili da Arhonti ne mogu da stvara-
ju, oni mogu samo da modifikuju ve stvoreno, da stvaraju
simulacije (gnostici su simulacije i simulakrume Arhonta,
ono to danas nazivamo virtuelnom realnou ili matrik-
som iluzije, nazvali reima svoga vremena, kao stvaranje
'loih kopija'). To znai da Iluminati i sve negativne sile
samo otvaraju mogunosti koje ljudi sami ostvaruju.
Nijedna negativna sila nee oveka da zgrabi, podigne u
vazduh i baci ga sa mosta ili visoke zgrade u smrt. Ona
samo moe da navede oveka da sam to uini. Tako rade i
Iluminati. Oni izazivaju suprotnosti, samo navode, otva-
raju vrata zlu i negativnosti, a ljudi sami kroz njih prolaze,
sami ine zlo iz neznanja i nesvesnosti. Na taj nain oni
pokazuju ljudima koliko su nesvesni, oni ostvaruju, objek-
tivizuju i materijalizuju ovekovu nesvesnost i neznanje.
Tako na indirektan nain pomau osveenje ovekovo. I
zaista, nikada u istoriji ljudi nisu bili svesniji ove zavere

68
kao danas kada je ona najvea, kada su prinuda i pritisak
lai i destruktivnosti na ljude najvei.
Globalni sukobi se uglavnom zasnivaju na suprot-
nosti dvaju tenji. Prva je tenja duevnih ljudi da ostanu
inertni, da ne rade mnogo na civilizacijskom razvoju kroz
transformaciju materijalnog sveta, i da se vrate natrag
boanskom izvoru, Bogu i carstvu nebeskom. Oni isprav-
no oseaju da je proces materijalizacije stran ljudskoj dui,
ali ne razumeju da ljudske due nisu dole na ovaj svet
samo da bi se neugodno oseale, ve da bi prole kroz nje-
ga i transformisale ga u skladu sa boanskom sveu koju
same predstavljaju, da bi sakupile sva iskustva postojanja
i vratile ga boanskom kao svest o sebi. Takve tenje
nezrelog povratka boanskom oliene su u etikim religi-
jama, judaizmu i islamu, kao i Pravoslavlju. Takoe i u
svim starim politeistikim i amanskim tradicijama pos-
toji tenja ka jedinstvu sa prirodom, i kroz nju ka jedins-
tvu s boanskim. Stvaralakog rada kod njih gotovo da i
nema.
Druga je tenja da se izgradi materijalna kultura i
da se preko usavravanja svesti u materiji doe do svesti o
boanskom. Takva tenja postoji zato to svest ne moe
drugaije da se ispolji u fizikom svetu nego kroz rad i
transformaciju tog sveta. Svest je delatna, uvek kreativna,
nije nita statino to moe samo da postoji. Da bi zavla-
dala u fizikom svetu ona mora taj svet da transformie i
da nain postojanja ljudi i transfer informacija meu nji-
ma uini efikasnim kako bi mogla nesmetano da dela u
tom svetu. Razvoj tehnike i civilizacijsko ureenje nije
nita drugo do ono to ve postoji na kvantnom nivou
postojanja u kome je sve savreno, u kome sve mogunos-
ti postoje kao paralelne stvarnosti, u kome je sve poveza-
no trenutnim prenosom informacija koja omoguava dos-
tupnost svesti. To isto se ispoljava ovde na krupnom pla-

69
nu kao usavravanje ivotnih uslova i mogunosti kreta-
nja, dostupnost informacija preko interneta i mobilne
telefonije. Tehnoloko i civilizacijsko usavravanje nije
nita dugo do ispoljavanje svih mogunosti koje ve pos-
toje u kvantnom polju. Drutveno ureenje kroz ljudska
prava i slobode nije nita drugo do vladavina svesti meu
ljudima. To je sve nain na koji se boanska svest ispoljava
kao postojanje. To je spontana tenja da potencijalno pos-
tane aktuelno, da implicitni (kvantni) poredak postane
eksplicitni. Tu tenju, koju nazivaju "novi svetski pore-
dak" predvode Iluminati sa svojim masonima, ali problem
je to ne biraju sredstva da je ostvare pa zato njihov ui-
nak nije mnogo bolji od onih prvih, koji je ne ostvaruju
uopte.
Trenutno se vodi sukob meu njima. Jedni civiliza-
cijski razvoj koe i vuku unazad, ka povratku u raj, i osta-
vili bi zemlju neobraenu, a drugi vuku napred, elei da
ostvare raj na zemlji po svaku cenu, gaze pri tome sav
ivot pred sobom. I tako razapinju samu Zemlju da sve
vie strada. Samo zahvaljujui njenoj jo uvek superiornoj
snazi i svesti ivot se odvija dalje, civilizacija nekako nap-
reduje, mada sumnjivom brzinom.
ivot se ipak odvija i dalje uprkos svim sukobima i
haosu na ovom svetu, ljudi napreduju u svom civilizacij-
skom razvoju, moda samo zato jer svest due nikada ne
moe potpuno da zamre, ona je uslov za sam ivot. Ma
koliko bila mlada i nezrela u ljudima ona uvek poseduje
svest o svojoj pravoj svrsi na ovom svetu, ma koliko je
povremeno gubila uvek nae naina da je povrati. U tome
joj pomae sama ova Zemlja svojom lepotom.
Etike religije, judaizam i islam, sputavaju slobodu
neophodnu da se svest ispolji na sve mogue naine, one
propisuju ljudima sve ta treba da ine i uskrauju im slo-
bodnu volju i linu svest o ispravnom delanju. One pred-

70
stavljaju diktaturu jednoumlja. Iako su kao takve bile pot-
rebne vrlo mladom oveanstvu da kultivie svoje pona-
anje na neki nain, spoljanjom prinudom verskog auto-
riteta, vremenom postaju sve vei teret i ograniavaju
rast oveanstva u svesti kroz slobodnu volju.
Problem je to ni jedni ni drugi nisu mnogo svesni
svoje prirode i zato rade to to rade. I jedni i drugi ne zna-
ju za samadhi, da je neophodno da se boanska svest i pos-
tojanje prvo spoje u srcu ovekovom, pa e tek onda moi
da se njihov spoj izrazi u svetu. Koliko se vie u svakom
oveku dogodi samadhi, toliko e vie biti carstva nebes-
kog na zemlji, kao to je na nebu; toliko e vie biti po volji
boijoj.
Moda im ova knjiga u tome pomogne kako bi se
nali na pola puta svojih tenji, jer niti moe biti prave
civilizacije bez svesti due, niti se svest due moe izraziti
bez prave civilizacije.
***
Ovo bi bio prikaz kako se boanska svest ispoljava u
postojanju kroz samu prirodu, ljudsko drutvo i njegov
razvoj.
Sada emo videti kako se svest i postojanje spajaju i
izraavaju kroz samog oveka.

71
 ZAKON BROJA SEDAM I SEDAM AKRI

Videli smo na poetku da se boanska svest izraa-

va kao spektar sveopteg postojanja. Drugim reima, sve-
to-jeste uvek se izraava kao sve-to-je-mogue. Boan-
ska svest Apsoluta izraava se tako to postaje sve to na
bilo koji nain moe da bude.
Taj spektar moemo sasvim prikladno da uporedi-
mo sa spektrom boja suneve svetlosti. Ona se kroz priz-
mu prelama u sedam boja. Suneva svetlost se sastoji iz
sedam boja zato to se i svetlost boanske svesti uvek
izraava kroz zakon broja sedam, ili kroz sedam faza.
Princip sedam faza ispoljavanja postoji u svemu, a ne
samo u svetlosti, postoji u zvuku, otuda imamo sedam
nota, u procesu formiranja kristala i ostvarenja svih dru-
gih materijalnih procesa kao i dogaaja. Nita se ne ostva-
ruje pravolinijski, svaki proces ostvarenja ima svoje rit-
move, oscilacije, promene, zastoje, dodatne impulse, i
kada ih paljivo razmotrimo moemo da zapazimo da ih
uvek ima sedam. Zakon broja sedam je u osnovi procesa
stvaranja. Otuda potie biblijska pria o stvaranju sveta za
sedam dana. To je metafora koja izraava zakon broja
sedam.
ovek je mikrokosmos, njegovo telo je holografski
odraz kosmosa u malom. Sve dimenzije od kojih se sastoji
kosmos (zemlja, voda, vatra, vazduh i eter), sabrane su u
ovekovom biu i otuda on ima fiziko telo (zemlja), ose-
anja i imaginaciju (voda), energiju i volju (vatra), misli ili
informacije (vazduh) i samu svest (etar, kvantno polje).
ovek zato moe da razume sve dimenzije zbivanja priro-
de i da se kree po svim tim dimenzijama. Zapravo, njego-
vo 'kretanje' po njima nije nita drugo do proirivanje nje-

72
gove panje sa fizikog polja na vie i ire dimenzije. On to
sve ve sadri kao svoje bie. Stoga 'izlazak iz tela' i bora-
vak u viim dimenzijama nije nikakav izlazak, ve samo
konkretno proirivanje panje i svesnosti.
Zakon broja sedam, pomou koga se boanska svest
Apsoluta izraava kao sveopte postojanje, odraava se i u
oveku kao mikrokosmosu sveopteg postojanja. Odraa-
va se kao sistem psihoenergetskih centara poznatih kao
akre.

akre su vrtlozi energije u obliku torusa koji spajaju

svest sa postojanjem, preko njih se svest izraava kao pos-
tojanje. Sama re akra znai toak ili vrtlog.
akre imaju svoje boje koje su usklaene sa osnov-
nim bojama suevog spektra svetlosti. Takoe akre se

73
nalaze na mestima endokrinog sistema lezda sa unutra-
njim luenjem, koje odreuju sve hormonalne funkcije i
rad svih vitalnih organa. Endokrine lezde rade pod utica-
jem informacija iz spoljanje i unutarnje sredine, te
informacije telo dobija pre svega preko frekvencija svetlo-
sti, odnosno boja. DNK molekul je u sutini svetlosni kod.
DNK dobija sutinske informacije o svom radu od fotona,
svetlosnih kodova suneve svetlosti. Svaka boja sunevog
spektra je odluujua za rad odreenog vitalnog organa.
Zato postoji leenje bojama, leenje suncem. Hipofiza je
kljuna za rad svih ostalih lezda. Za rad hipofize kljuan
je ultraljubiasti spektar suneve svetlosti. Otuda je za
zdravlje od presudnog znaaja primanje suneve svetlosti
i boja. Telo prima najvie svetlosti kroz oi. Tako su sun-
eva svetlost, boje, akre i rad vitalnih organa tela pove-
zani u jedinstvenu celinu koja daje ivot.
Svaka akra odraava jednu fazu u procesu materi-
jalizacije, od iste svesti, etra ili kvantnog polja, od ideje,
do konkretnog fizikog ostvarenja, grubog fizikog sveta.
Sa svojih sedam akri ovekovo bie je prizma koja
razluuje boansku svest i samo postojanje, i koja ih
samim razluivanjem spaja, odnosno ustanovljava njiho-
vo izvorno jedinstvo.
injenica da se u oveku spaja svest sa postojanjem
preko akri otkriva nam razlog zato se svako stanje svesti
u oveku ispoljava kroz odgovarajui dogaaj i nain
ponaanja oveka. Zbog akri ovek ne moe da odvoji
svoju svest od njenog ostvarenja u postojanju, svako sta-
nje svesti ispoljava se odgovarajuim ponaanjem, odno-
sno dominacijom odreene akre, njenim energetskim
delovanjem. I obratno. Svako ponaanje i nain ivota uti-
e na dominaciju odgovarajue akre. Ne samo da akre
utiu na ponaanje, ve i ponaanje utie na akre. To se
koristi u praksi joge, odreenim vebama i obrascima

74
ponaanja energija i svest se usmeravaju na odreene
akre i tako se aktiviraju odreeni aspekti postojanja
ovekovog.
Na taj nain akre predstavljaju naine postojanja,
dominacija odreene akre odraava se u nainu na koji
trenutno postojimo, ta trenutno radimo i kako opaamo
stvarnost.
Budui da je smisao sveg postojanja u percepciji,
kroz samo postojanje kosmosa boanski Apsolut iskuava
svest o sebi, svako pojedinano bie je samo individualni
oblik kroz koji boanska svest aktuelizuje svest o sebi.
Takoe i svaka akra u oveku, kao mikrokosmosu, odra-
ava sav spektar moguih stanja svesti s kojim ovek
moe da postoji, sav spektar percepcije boanske svesti u
oveku i kroz oveka. Od najuzvienijeg boanskog stanja
do najnieg animalnog, od potpune slobode do potpune
uslovljenosti. Od potpunog seanja na sebe, svoju sutinu
ili svest due, do potpunog zaborava sebe, svoje sutine i
svesti due.
Naime, sistem akri ne predstavlja nita drugo do
spektar prisustva svesti due u telu.
U celokupnom ovekovom postojanju ne radi se ni
o emu drugome ve o spektru prisustva svesti due u
telu.
Svest due je zapravo boanska svest koja se izraa-
va kao samo postojanje, kao nae telo.
Kada se svest izraava na najelementarniji nain u
fizikom telu, onda se izraava kroz prvu, najniu akru,
muladharu. Kako njeno sjedinjenje sa postojanjem postaje
sve sloenije, onda se izraava kroz sve vie i vie akre.
Kada svest sakupi svo iskustvo postojanja tako da moe
da doe do svesti o sebi u samom postojanju, ili kada se
svo iskustvo postojanja kristalie u svest o sebi, tada se

75
boanska svest due u ljudskom biu izraava kroz najvi-
u akru, sahasraru.
Najvia akra, sahasrara, je najvii domet koji svest
due moe da izrazi u ljudskom telu. Sve akre su veze tela
sa duom, ali progresivno sve manje iste, dok se za najvi-
u akru sahasraru moe rei da je najistija veza tela sa
duom.

76
 PODELA AKRI NA TRI DELA

ovekovo bie ima tri centra:

1. Intelektualni centar koji odreuje percepciju,
razumevanje i izraavanje;
2. Motoriki i instinktivni centar koji odreuje
samo kretanje tela, sve autonomne funkcije i nesvesne
nagone; i
3. Emocionalni centar koji stoji izmeu ova dva i
povezuje njihov rad.

Uopteno govorei, ova tri centra predstavljaju spa-

janje (3) nebeskog (1) i zemaljskog (2) principa u oveku.

77
Intelektualni centar predstavlja princip slobode i spozna-
je, motoriki sve to nas uslovljava i ograniava, a emoci-
onalni predstavlja nain povezivanja, razumevanja i krea-
tivnog nadilaenja tih suprotnosti.
Svi ovi centri rade zajedno, ali neujednaeno kada
nisu potpuno ostvareni, tako da svaki moe da nadjaa
ostale.
Oni se meaju meusobno. Tako, na primer, neko
moe da razmilja i osea mehaniki, po navici i uslovlja-
vanju (intelektualni centar moe da deluje mehaniki
kada razmiljamo formativno), ali zato vea sloboda izbo-
ra koju imaju vii centri, intelektualni i emocionalni,
mogu da pomognu da se navike i mehaniko ponaanje
tela i uma razumeju i prevaziu.
Emocionalni centar je najvaniji u povezivanju
ispravnog rada svih centara i akri. On je nezavisan i od
uma i od tela i zato moe da ih povezuje i usklauje. Emo-
cionalni centar je izmeu intelektualnog i motorikog.
Sve akre se prema ovoj podeli dele na tri dela, ta-
nije na dve grupe, donju i gornju, i jednu akru izmeu
(anahata) koja ih spaja.
Prve tri akre, muladhara, svadhisthana i manipura
sainjavaju grupu koja predstavlja motoriki centar,
mehaniko ponaanje i delovanje, nie bie ovekovo,
niu svest uslovljenu telom i telesnim ivotom. One su
naa veza sa prirodom, biolokim i drutvenim opstan-
kom. To su centri koje svi ljudi koriste prirodno i sponta-
no.
Gornje tri akre, vishuddhi, ana i sahasrara, sai-
njavaju intelektualni centar kroz koji svest sprovodi
razumevanje, percepciju i izraavanje. One su naa veza sa
viim umom i boanskom sveu due. Da bi njihovo
delovanje nadjaalo nii, instinktivni centar, neophodna
je via svesnost koja se stie karmikom zrelou i radom

78
na sebi. Potrebno je uskladiti rad niih centara da bi svest
nesmetano mogla da deluje iz viih. Za usklaivanje rada
niih centara, neophodno je do njih sprovesti svest iz
viih.
Sredinja akra, anahata, je u predelu srca i ona igra
kljunu ulogu u povezivanju ovih dvaju grupa ili centara,
u sprovoenju svesti iz viih u nie centre. Emocionalni
centar je presudan u povezivanju boanske svesti i posto-
janja. Koliko je svest u ovom centru snanija, koliko smo
emocionalno zreliji, odnosno koliko smo svesniji prave
prirode svega kao bezuslovne boanske ljubavi koja sve
omoguava, toliko je mogu ispravan rad svih ostalih
akri, svih ostalih stanja svesti na svim nivoima.
Stoga samo sa emocionalnom zrelou moemo
ispravno da rasuujemo, intelekt nije dovoljan za isprav-
no rasuivanje, njegova uloga je neutralna i vie je usme-
rena na percepciju. Motorikim centrom moemo da
donosimo odluke, ali one e biti ograniene samo na tre-
nutne ciljeve opstanka. Samo emocionalna zrelost moe
da nadie obe ovakve funkcije i da vidi ispravno. Emocio-
nalna zrelost se u nama pre svega pokazuje i dokazuje kao
bezuslovna ljubav. Ljubav je svest koja je iznad svih sup-
rotnosti, iznad svih ogranienja i zato samo takva svest
moe da spoji nespojivo. Ona to moe zato to je najblia
boanskoj svesti koja je izvor bezuslovne ljubavi koja sve
omoguava.
Da bi se boanska svest due potpuno ispoljila u
naem biu potrebno je samo da sve akre ispravno rade
svoj posao i da ne blokiraju protok energije i svesti nekim
pogrenim radom. Da bi ispravno radile potrebno je samo
da budu ispravno povezane i usklaene. Ta ispravnost se
postie jedino ispravnim razumevanjem prirode samoga
postojanja, da je ono izraz boanske svesti u obliku bezus-
lovne ljubavi koja sve omoguava.

79
 Boanska svest se ne moe drugaije na ovom svetu
spoznati osim u obliku bezuslovne ljubavi u svemu, u
samom postojanju. Zato je taj kljuni centar koji povezuje
sve ostalo u srcu ovekovom, u akri anahata.
Ljubav je sposobnost povezivanja svega onoga to
ni telom ni umom ne moemo da poveemo niti razume-
mo. Ljubav spaja i ono to je nespojivo, ona razume i nera-
zumljivo, ona vidi i nevidljivo. Zato kljuna akra nije na
vrhu, ve u sredini bia ovekovog, u njegovom srcu.
Sledee to je vano znati jeste da svaka akra ima
ovu podelu na vii, svesniji deo, i nii nesvesni i mehani-
ki deo. Nii deo svake akre radi motoriki ili mehanino
radi samog opstanka, jer je rad svake akre uvek potreban
celom biu. One stoga mogu da rade i sa minimumom
svesti, samo mehaniki i tada pokazuju svoju najniu pri-
rodu. Da bi se svest i energija uzdizale, a time i kvalitet
ivota ovekovog bia, neophodno je ojaati rad svesnog
dela svake akre. Osveenje akre se radi osveenjem
prirode svakog naina postojanja i delovanja koji je pred-
stavljen odreenom akrom. Osveenjem njenog nesve-
snog dela. Priroda same svesti je takva da na njoj mora
svesno da se radi. Samo ono to je nesvesno moe da radi
samo od sebe, kao sve ostalo u prirodi. Svest se jaa i uzdi-
e samo sveu, naporom koji priroda ne obezbeuje, to je
kreativan napor koji je mogu samo na prethodnom isku-
stvu svesti. Taj napor uzdizanja svesti ne postoji nigde u
prirodi ve samo kod ljudi koji svesno rade na sopstve-
nom osveavanju.

80
 HERCIJANSKE I NE-HERCIJANSKE
FREKVENCIJE AKRI

Govorei o dimenzijama postojanja videli smo da

one sve izviru iz etra, ili kvantnog polja. Iz njega kao naj-
blia stoji dimenzija vazduha za koju smo rekli da pred-
stavlja svet ideja ili misli u oveku. To je podruje infor-
macija od kojih se oblikuje sve na niim grubljim plano-
vima. Te informacije su misli. Misli su ideje ili informacije
po kojima postoji sve to postoji. Budui da je svet ideja
najblii samom etru ili kvantnom polju, u kome je sve
bezvremeno sabrano u jedno, kao sve mogunosti posto-
janja, sve informacije o svakom moguem postojanju tu
bezvremeno ve postoje. Zato mi moemo da mislimo
apsolutno o svemu, prolom, buduem, sadanjem i ono-
me to se uopte nije ispoljilo (a to nazivamo matom ili
imaginacijom). Zato u svojim mislima, u svetu ideja,
moemo sve mogunosti da ispitujemo i kombinujemo na
sve mogue naine, bilo povezivanjem u smisao, ili bez
smisla.
Zapravo, tanije bi bilo rei da se aktivnosti tog sve-
ta ideja, elementa vazduha, same odigravaju zbog blizine
kvantnog polja ('iznad'), i energije elementa vatre ('ispod'),
a da samo prisustvo svesti due u fizikom telu ini da se
to dogaa u telu, u naoj glavi, jer sahasrara je postavljena
na naoj glavi. Prisustvo svesti due ini da se aktivnosti
viih dimenzija, pa tako i obrada ideja, odigrava u telu
ovekovom. Due su kreirale fiziko telo ovekovo da bi se
zbivanja svih dimenzija objedinile i osvestile na jednom
mestu, u ovekovom biu.
Prisustvo svesti due daje fokus zbivanju svih ideja
da se kreu ka smislu, razumevanju zbivanja, osveenju,

81
svesti o sebi - to konano vodi ka boanskoj svesti koja sve
omoguava.
Priroda kvantnog polja ili etra jeste da je bezvreme-
no i besprostorno, vreme i prostor nastaju tek u niim
dimenzijama. Takve frekvencije kvantnog polja nazivaju
se ne-hercijanskim. Hercijanske frekvencije se prostiru u
prostoru i vremenu. Ne-hercijanske su za razliku od herci-
janskih statine, ne prostiru se nikuda ve su samodovo-
ljne i nalik su sfernom postojanju. Takva je priroda kvan-
tnog polja. Ona je otkrivena kao beskrajan izvor sve ener-
gije, nazivan je 'nulta taka', ili 'energija nulte take' ili
'energija vakuuma'. Tu energiju je otkrio Nikola Tesla i od
njega potie naziv ne-hercijanske frekvencije da bi ih raz-
likovao od uobiajenih hercijanskih sa kojima radi ostala
nauka.
Detaljniji tehniki opis bio bi sledei: Skalarni talasi
(ne-hercijanski) nastaju uzajamnim delovanjem dva
koherentna elektromagnetna talasa iste frekvencije i sup-
rotne faze. Pri tome, rezultantno energetsko polje nastalo
proimanjem suprotnih elektromagnetnih polja, nije nji-
hovo potpuno ponitavanje, kako se to obino misli, nego
transformacija energije u oblast vakuma, u stanje poten-
cijala i stvaranje tzv. skalarnog polja. Longitudinalni talas
(hercijanski) je talas pri ijem prostiranju estice mediju-
ma osciluju u pravcu prostiranja talasa. Moe se kretati
samo kroz supstancijalne sredine koje poseduju elasti-
nost. Primer mehanikih logitudinalnih talasa su zvuni
talasi u vazduhu. Elektromagnetni skalarni talasi mogu
nastati odgovarajuom modulacijom strukture plazmoi-
dnih fenomena. U tom smislu, loptaste munje su jedna
specifina forma stacionarnog elektromagnetnog polja.
Nikola Tesla ih je stvarao i igrao se s njima. One su mu i
dale ideju o ne-hercijanskim frekvencijama.

82
 Jednostavnije reeno, podruje hercijanskih talasa
jeste svo podruje ispod brzine svetlosti. To je podruje
koje opaamo ulima i fizikim umom. Podruje ne-
hercijanskih talasa je iznad brzine svetlosti, ono je zapra-
vo trenutno. To je ono podruje koje su fiziari otkrili kao
prirodu kvantnog polja, u kojemu estica moe istovre-
meno da postoji i kao talas, a da to samo zavisi od svesti i
opaanja svesnog subjekta. To podruje ne moemo da
opaamo ulima i fizikim umom, ali moemo sa njim da
imamo vezu sa unutarnjim ulima i viim umom. Ta veza
Tesli nije nedostajala.
Stoga, izvor misli ili ideja, elementa vazduha, je ne-
hercijanski, statian, sferan i potpun. Zato su misli blizu
bezvremenoj sadanjosti, zato misli mogu da se prostiru
preko vremena i prostora. Misli zapravo predstavljaju
saimanje informacija o svemu u vremenu i prostoru
nezavisno od vremena i prostora. To mogu jer su najblie
samom etru ili kvantnom polju.
One su u strukturi ovekovog bia na vrhu, kao
najvia akra, sahasrara. Kao takva ova akra je najizrazi-
tije ne-hercijanska po svojoj prirodi, ona je najvie iznad
vremena i prostora, iznad ovekovog tela.
to su vreme i prostor gui i vri u svom uslov-
ljavanju i delovanju kroz sve nie akre, to je hercijansko
delovanje vie izraeno. Frekvencija svake nie akre je
sve vie hercijanska.
Najnia akra, muladhara, je najvie hercijanska po
svojoj frekvenciji. Zato je u njoj svest najvie izloena sup-
rotnostima fizikog opstanka, iluziji materijalnosti, line-
arnog vremena i prostora u kome je subjekt otuen.
Drugim reima, frekvencija prve akre je najnia, a
frekvencija sedme najvia.
Svojstva niskih frekvencija su materijalizam, a
visokih duhovnost.

83
 Prva i poslednja akra predstavljaju krajnju polari-
zaciju postojanja, istu svest (sahasrara) i najkonkretnije
postojanje (muladhara) kome nije potrebna svest i smisao,
ve samo prirodna uzronost. Naa kima sa celim siste-
mom akri nalik je na polugu namagnetisanu suprotnim
polovima, pri emu je najvia sahasrara sainjena od ne-
hercijanskih frekvencija, a prva najnia muladhara od
hercijanskih.

84
 Zato naa svest moe da ima iskustvo i bezvreme-
nog prisustva (ne-hercijanska priroda kvantnog polja) i
iskustvo vrste materijalnosti linearnog vremena (priro-
da hercijanskih frekvencija) zarobljene uzronou. Moe
da bude potpuno zaslepljena ulnim, materijalnim sve-
tom (muladhara), ili da ima iskustvo transcendentalne
iste svesti o sebi (sahasrara), ili da bude negde u prostoru
i vremenu, kreui se izmeu tih krajnosti.
akre predstavljaju sve mogunosti iskustava pos-
tojanja, od elementarnog i potpuno uslovljenog, do iste
svesti o sebi, o smislu postojanja, o jedinstvu boanske
svesti o sebi koja je slobodna da se ispoljava na sve mogu-
e naine.
Ovakva suprotna polarizacija ovekovog bia,
izmeu prve i poslednje akre, omoguava kretanje ener-
gije kroz oveka. ovek ne bi imao energije za ivot da ne
postoji ta polarizacija du njegovog sistema akri. Otuda
je energija koju ovek koristi u svom ivotu i radu, u sva-
kom delanju, uvek vezana za stanje njegove svesti. Sistem
akri se zato naziva psihoenergetskim sistemom.
Budui da se boanska svest ispoljava u postojanje
po modelu holograma, gde svaki detalj sadri sve principe
celine, tako se i ova polarizacija svih akri od hercijanske
do ne-hercijanske frekvencije, odraava ne samo na ceo
sistem akri (od prve do poslednje akre), ve i na svaku
posebno. Svaka akra je i sama polarizovana na hercijan-
ske i ne-hercijanske frekvencije, energija svake akre se
kree u obliku torusa, krui od sredita ka periferiji odakle
se opet vraa sreditu.
To omoguava njihovu dinamiku i sposobnost ras-
ta i preobraaja, prosleivanje energije s jedne na drugu,
kao i stalnu energetsku povezanost svih akri zajedno.

85
 POLARIZACIJA SUPROTNOSTI U AKRAMA

Polarizacija akri ne postoji samo u prirodi njihovih

frekvencija, ve i u samom odnosu svesti i postojanja. Ceo
spektar akri od prve do poslednje predstavlja jednu veli-
ku polarizaciju svesti i postojanja, svesnog i nesvesnog,

86
materije i duha, svesti jedinstva sa boanskom celinom, i
podeljene svesti, otuene od celine.
Zapravo, sve akre zajedno predstavljaju prelaz od
hercijanskih do ne-hercijanskih frekvencija postojanja u
sedam faza.
U najvioj akri sahasrari, svest jedinstva je potpu-
no prisutna jer je tu postojanje ne-hercijansko. Kako se
svest sve vie sputa u postojanje, kroz sve nie akre,
tako postaje sve vie polarizovana kroz princip suprotnos-
ti, sve vie uslovljena sve grubljim uslovima, ali i izloena
sve veoj dijalektici suprotnosti. U najnioj akri, mulad-
hara, svest postoji u hercijanskim frekvencijama i zato je
najvie ulna, svest je potpuno polarizovana na suprotno-
sti jer je tu najdalja od svog izvora, boanske svesti due, u
neznanju. Tu postojanje najvie preovladava bez svesti o
sebi, izloeno nesvesnoj uzronosti i uslovljenosti bivanja.
Zato se kae da tu vladaju samo nagoni i instinkti. Borba
za opstanak po svaku cenu, pa i po cenu tuih ivota, tu je
izraena. Moe se rei da usled maksimalno izraene pola-
rizacije i suprotnosti u najnioj akri, u njoj je ivot dove-
den do apsurda. Iako odatle izvire sva ivotna energija,
ivot tu moe da postane sam sebi suprotnost jer usled
nedostatka svesti ovek ne vidi sveprisutni ivot svuda,
pa otuda pod delovanjem ove akre moe da ubija da bi
preiveo. Delovanje iz prve akre je jednako smrtonosno
koliko je i ivotodavno. Na taj nain je suprotnost u delo-
vanju prve akre maksimalno izraena. Ona je izvor sveg
stradanja i patnje ovekove, koliko je i izvor ivota tela.
Zbog ovoga je Buda rekao da je izvor patnje u nago-
nu za ivot.
Svaka via akra predstavlja sve vee osveenje
postojanja, sve vee prepoznavanje iste boanske svesti u
postojanju i otuda sve vee izraavanje bezuslovne ljuba-
vi. Svest se uzdie u viu akru spoznajom prave prirode

87
nie akre. Svaka akra predstavlja odreenu svesnost,
nain postojanja i pogled na svet, na stvarnost. Kada se
svet posmatra sa snanom identifikacijom svesti u jednoj
akri, onda je veoma teko odoleti subjektivnosti i jednos-
tranosti. to je akra nia, to je identifikacija jaa. Identi-
fikacija svesti u akrama je nuna zbog njihovog rada,
sama energija u njima ima centripetalno kretanje da bi se
rad akre odrao.
Samo zahvaljujui tome to ovekovo bie ima vie
akri on moe da nadilazi svoju subjektivnost, da upore-
uje razliite nivoe i stanja svesti i tako da jaa objektivnu
svesnost. Objektivna svesnost se ne nalazi ni u jednom
centru ili akri, niti u nekom odreenom stanju svesti, ve
samo u iskustvu promene svih stanja svesti kroz sve cen-
tre. Svesti jedinstva u najvioj akri ne moe biti bez isku-
stva suprotnosti svih niih centara.

88
 VIA I NIA EGZISTENCIJALNA PRIRODA AKRI

Jedna od najoiglednijih osobina akri jeste njihov

redosled po vertikali. Svaka je via ili iznad prethodne. To
nije sluajno. Vertikalan poloaj akri nam odaje i prirodu
kretanja energije i njenu povezanost sa stanjima svesti.
Sutina ovekova je povezana sa njegovim izgledom,
posebno sa nainom kretanja. Za razliku od svih ostalih
bia ovek je uspravan i njegova uspravnost nije samo
rezultat evolucije kretanja, ve je povezana sa usmere-
njem svesti i energije, za njihovo kretanje od nieg ka
viem obliku postojanja. To se odraava na poloaj akri.
Polarizacija o kojoj smo govorili mora nekako da se
izraava u trodimenzionalnom prostoru. Priroda polari-
zacije svesti i energije je takva da se u trodimenzionalnom
prostoru izraava kao neto to je nisko, dole, uslovljeno,
teko i negativno, i kao neto to je visoko, uzvieno, lako i
pozitivno. Pozitivne frekvencije su 'visoke', a negativne
'niske'. U naem iskustvu sve to je negativno i uslovljava-
jue je na neki nain nisko i dole, sve to je pozitivno i
uzvieno je gore. Raj je na nebu, a pakao pod zemljom.
Svest je po svojoj sutini neuslovljena i sveobuhva-
tna, i zato se ona u postojanju uvek izraava kao tenja ka
sve veoj slobodi i neuslovljenosti, nadilaenju uslovlja-
vanja, transcendenciji. Otuda se celokupno postojanje
kree ka sve veem znanju ili svesti o sebi. To se u posto-
janju izraava kao sve bolje usavravanje funkcija, evolu-
cijom ivih oblika u kretanju, delovanju i percepciji, i usa-
vravanje ljudskog rada i naina postojanja. Lepim, kul-
turnim ponaanjem uzdiemo svest i energiju na vie
nivoe.

89
 Svaka akra je via od prethodne, i taj njen poloaj
duguje svom znaenju u odnosu na niu akru. Svaka
akra predstavlja jedan izraz vie svesti u odnosu na nie
stanje svesti, jednu pobedu nad niim stanjem. I to moemo
da prepoznamo u iskustvu. Uvek kada nadiemo neko
stanje koje je predstavljalo nisku, uslovljenu svest, to
nadilaenje doivljavamo zaista kao uzdizanje. Prethodno
ponaanje, koje je bilo voeno sveu nie akre, izgleda
nam iz perspektive vie svesti kao da je inilo neko drugo,
nie bie, a ne mi, svoje ranije ponaanje (nie akre)
moemo da sagledamo sa visine, objektivnije, ak se
udimo da smo mogli da inimo neto tako nisko, negati-
vno i ograniavajue.
Opet, takav uvid omoguava diferencijaciju vieg
stanja svesti, pa moemo rei da ovakav poredak akri, od
nie ka vioj, pomae u diferenciranju svesti u svakoj
akri posebno. O svakoj moemo stei objektivnu svest
samo iz vie perspektive, kada se uzdignemo iz nje u viu.
Sva ljudska kultura zasniva se na takvom uzdizanju
svesti, od nagona i nesvesne stihije, niih akri, ka viem i
svesnijem delanju.
Princip uzdizanja svesti prema akrama vezan je i
za delatni princip same svesti, za energiju. Kada se kree
nanie, energija opada; kada se kree ka viim akrama
energija u nama raste. To kretanje je praeno stanjima
svesti. Kada smo obuzeti uslovljavanjima niih centara
onda gubimo energiju i svest nam je niska, negativna i
uslovljena. Kada nadilazimo nesvesnu uslovljenost niih
nagona i mehanikog uslovljavanja u delovanju, onda
imamo vie energije i objektivniju svesnost.
Priroda delovanja akri je takva da povezuju svest u
telu sa energijom. Bez energije ne moemo imati prisustvo
svesti. Vee prisustvo energije uslov je za vee prisustvo
svesti. Zbog povezanosti svesti i energije ne moemo svo-

90
ju energiju da troimo na jedan nain i u jedne ciljeve, a da
pokuavamo da ostanemo svesni na drugi nain, sa dru-
gim ciljevima. Drugim reima, ne moemo da sluimo dva
gospodara niti da sedimo na dve stolice. Jedno da radimo,
a drugo da mislimo. Zapravo moemo, ali tada samo
gubimo vreme i energiju, a svest obmanjujemo.
Energija je zbivanje koje sledi svest, ili bolje reeno,
zbivanje koje je proizvedeno samim prisustvom svesti, i u
naem telu se kree uspravno, na gore, i silazno, na dole.
To je otuda jer se kree od jedne akre do druge, od vee
uslovljenosti ka manjoj, od neznanja ka znanju.
Vertikalan poloaj akri i samoga oveka ima veze
sa zemljinim magnetizmom i zakonima fizikog privlae-
nja i uslovljavanja svesti. U vertikalnom poloaju svaka
akra se gravitacijski oslanja na niu, svaka nia na neki
nain titi viu akru, slui joj kao osnova, tako je svaka
via akra manje izloena zemljinoj privlanosti i to olak-
ava njeno uzdizanje. U horizontalnom poloaju svaka
akra je jednako izloena gravitaciji zemlje i fizikom
uslovljavanju. Zato je to pasivan poloaj, prikladan za
spavanje. Otuda su uspravna lea jedini ispravan stav za
meditaciju, uspravno stanje je jedino pravo stanje za bud-
nost, odnosno aktiviranje energije i svesti iz najnie do
najvie akre. ak su i povijena lea u svakodnevnom
dranju odraz blokade kretanja energije i svesti, negativ-
nog stanja.
Da bismo ovo bolje razumeli moramo se podsetiti
da je gravitacija elektrostatiki fenomen izraen u velikim
razmerama. Planete i sva nebeska tela su elektromagneti
koji samim svojim kretanjem indukuju ivotnu energiju.
ivotna energija se takoe indukuje izmeu same zemlje i
jonosfere. Cela priroda je sainjena od dinamikih elek-
tromagnetskih odnosa. akre u nama su samo mali holo-

91
grafski modeli tog velikog elektromagnetnog kosmikog
zbivanja.
Stoga nam mora postati sasvim jasna priroda frek-
vencija ove tri grupe akri, koje smo odredili kao motori-
ku ili mehaniku, emocionalnu i intelektualnu. Svako
zbivanje sa zasniva na odgovarajuim frekvencijama.
Najnia grupa od prve tri akre, zaduena za mehaniko
ponaanje, sastoji se iz niskih frekvencija. Tri najvie
akre koje sainjavaju intelektualni centar, sastoje se iz
viih ili finijih frekvencija.
Osobine niskih frekvencija su teskoba i strah, sua-
vanje svesti, identifikacija, uslovljenosti i zavisnost,
samim tim i sve to se vezuje za materijalizam. To su oso-
bine i prve tri akre koje spontano deluju kod velike vei-
ne ljudi.
Osobine visokih ili finih frekvencija jeste sloboda i
jasnoa percepcije i vee prisustvo svesti, pozitivna ose-
anja i otvorenost. To su osobine triju viih akri (5,6 i 7).
Negativne arhontske sile koje vladaju ovim svetom
svoju vlast zasnivaju pre svega na tome to kod ljudi na
sve naine kontroliu i jaaju niske frekvencije prve tri
akre, i time jaaju rad nieg centra, a to znai suenje
svesti i percepcije ograniene samo na materijalno (to
ine preko svojih, kontrolisanih medija i obrazovanja), na
stalan strah i brigu za opstanak (pomou izazivanja sta-
lnih sukoba i ratova, kao i ekonomske nestabilnosti i zavi-
snosti).
Stvar sa frekvencijama je jednostavna: koju nagla-
avamo s njom i ivimo. Od prirode frekvencije zavisi i
nae opaanje. Promenom frekvencije menjamo i opaa-
nje, a s njim i realnost u kojoj se nalazimo. Ali sama priro-
da svake frekvencije jeste da je trenutna i zato uvek pod-
lona promeni, drugim reima, ona je uvek virtuelna,
poiva na slobodi. Svest uvek moe da promeni svaku fre-

92
kvenciju, svako opaanje i svaku realnost. Jedino to je
potrebno jeste imati dovoljno svesnosti, a s njom i dovolj-
no energije.
Stoga ako mi ivimo u virtuelnoj realnosti koja nas
uslovljava, koju podravaju negativne arhontske sile,
onda ona uvek moe da se promeni jednostavnom pro-
menom frekvencija, promenom stanja svesti. To je uvek
mogue jer je sve to u nama.
Svest due je naa sutina, a ne bilo koja frekvencija
bilo koje akre.
Razliite frekvencije razliitih akri samo su u svoj
vrtlog uhvatile svest nae due da se zanese i pri-vremeno
identifikuje sa stanjima koje karakteriu odreene frek-
vencije zbivanja. Tanije bi bilo rei da je sve to izreirala
sama boanska svest nae due. Sve je to njena igra otkri-
vanja svih svojih mogunosti, svega to ona sama jeste.

93
 OSNOVNA PRIRODA I ZNAENJE SVAKE AKRE

akre predstavljaju sedam osnovnih faza u kojima

se svest i postojanje sjedinjuju i ispoljavaju.
Zato za oveka postoje sedam razliitih nivoa svesti
i postojanja u kojima se moe nai i njih pokazuje jogisti-
ki sistem akri:
1) dubok san bez snova (muladhara)
2) sanjanje (svadhisthana)
3) java ili prosena dnevna budnost (manipura)
4) svedoenje o prva tri (anahata)
5) mentalna svest o boanskoj svesti (vishuddhi),
6) osposobljavanje tela da transcendentalna boan-
ska svest aktivno i neposredno uestvuje u postojanju
(ana), i
7) potpuna otvorenost bia za prisustvo boanske
svesti due; nestanak svake identifikacije sa objektivnim
postojanjem usled potpune otvorenosti za prisustvo
boanske svesti due, odnosno nestanak svake razlike
izmeu postojanja i boanske svesti koja ga omoguava
(sahasrara).
Prvi nivo je stanje istog postojanja, kao i sedmi, ali
prvi je nesvestan sebe dok je sedmi potpuno svestan i sebe
i svog jedinstva sa postojanjem.
Kao to se vidi, sedmi nivo jedino je autentian
stvarnosti, dok svi ostali izraavaju nivoe nesvesnosti
stvarnosti kao i procese osveenja stvarnosti. Kroz te
procese osveenja izraava se sva dinamika i raznovrs-
nost postojanja.
Prva tri nivoa ili stanja svesti, dubok san, snovi i
java, odgovaraju prvim trima akrama: muladhara, svad-
histhana i manipura. Sa njima deluje veina ljudi prirodno,
to znai bez ikakve duhovne kulture i svesne namere.

94
Mogu se prepoznati i kao nagoni (prva), elje (druga) i
volja za mo (trea akra). etvrta akra (anahata) odgo-
vara etvrtom stanju svesti ili prvim povremenim iskus-
tvima transcendentalne svesti, svesti jedinstva sa boan-
skom sveu u samom postojanju. Peta akra (vishuddhi)
odgovara petom stanju svesti u kome se transcendentalna
svest uvruje kao stalna svest, ali samo na nivou znanja
i njegovog izraavanja, ne i celog bia. Ona odraava men-
talno razumevanje svesti i postojanja. esta akra (ana)
odgovara i estom stanju svesti koje transcendentalnu
svest due trajno otkriva celom biu, tu se dogaa ista i
potpuna percepcija boanske svesti u samom postojanju,
percepcija koja se ne moe mislima izraziti, koja nadilazi
um. Sedma akra (sahasrara) odgovara sedmom stanju
svesti koje prestavlja najvie prisustvo boanske svesti
due u telu i fizikom svetu uopte.

1. Muladhara

Muladhara je prva ili korenska akra. Ona nas pove-

zuje sa istom energijom prirode, sa energijom Zemlje.
Zato je smetena u podruju prepona. Od nje nae telo
dobija svu vitalnu energiju za ivot u elementarnom sta-
nju, celovitu i nepolarizovanu. Iz nje dobijamo sav nagon
za opstankom u svom najizvornijem obliku. Njena boja je
tamno crvena. Ona je u svom delovanju neutralna, podr-
ava i daje snagu svemu u ta se energija ulae. U njoj je
smetena izvorna energija prirode, akti, zvana kundalini.
Taj naziv ukazuje da je ona tu 'sklupana kao zmija', odno-
sno tu postoji samo kao potencijal koji tek treba da se raz-
vije kroz vie centre spajanjem sa sveu, odnosno
osveenjem.
Izvan oveka principi ove akre izraavaju istu
prirodu, ivotnu energiju koja daje ivot svemu bez razli-

95
ke. Ali ovo 'bez razlike' treba doslovno razumeti, jer odav-
de energiju za ispoljavanje dobijaju ne samo sve pozitivne,
ve i sve najnegativnije pojave. Ova akra u svom negati-
vnom aspektu izraava i gubitak energije, a to u ljudskom
iskustvu znai smrt i razaranje ivota u svim oblicima.
Razaranje ivota je negativna strana ove akre, njena
energija je potpuno nesvesna i zato moe da unitava
ivot u tenji da ga sauva po svaku cenu. Jedan prost
primer je kada osoba, ija svest je ograniena na delovanje
ove akre, unosi previe hrane i to nezdrave u slepoj tenji
da unese energiju u sebe, da ivi i opstane, dok time zap-
ravo ubija samog sebe. Drugi primer negativnog delova-
nja ove akre je bezobzirno uzimanje ivotne energije na
sve mogue i destruktivne naine.
Zbog svoje neutralnosti ovoj akri, pored uticaja
svih drugih planeta, najvie odgovara astroloki uticaj
Merkura.

2. Svadhisthana

Svadhisthana je druga akra i smetena je iznad

prve, u podruju polnih organa. To ukazuje da se u njoj
izvorno celovita ivotna energija iz prve akre po prvi put
polarizuje radi raanja svih oblika ivota. Ona je izvor
seksualnosti i svih naina sa kojima razmenjujemo ener-
giju, u svome telu, sa drugim biem i okolinom. Zbog
razmene energije, ovde je izvor svih ivotnih radosti
vezanih za telesnost, koja se posebno izraava kroz seksu-
alnost, ali i svih njihovih suprotnosti kao to su mrnja,
ljutnja, prezir i okrutnost, izvor svih sukoba i nasilja pre-
ma ivotu. Zbog ovakve dualne prirode svadhisthana
akre, seksualnost je kod oveka niske svesti uvek pove-
zana sa nasiljem i mrnjom. Zbog udaljenosti od izvora
svesti i objektivne spoznaje (este i sedme akre), i zbog

96
neposredne blizine prve akre, iste energije kojoj je pri-
marni impuls opstanak, svest se u ovoj drugoj akri izra-
ava kroz princip samozadovoljstva u svakom obliku.
Prevod njenog naziva govori da je to 'vlastito sedite'.
Svest koja se izraava kroz ovu akru opravdava i raciona-
lizuje sve postupke koji se odnose na princip zadovoljstva
i opstanka, od ljubavi do mrnje.
Prve dve akre imaju najveu energetsku privla-
nost, one su energetski najjae u oveku. Prva akra svoju
snagu pokazuje u borbi za opstanak i odravanje samog
ivota tela na sve naine. Druga akra svoju snagu i priv-
lanost pokazuje takoe kroz nagon za opstanak, ali u
razmeni sa drugim polom, kroz seksualnu razmenu. I
logino je da se ivotna energija najpre ispoljava na taj
nain. Seksualnost je jaka jednostavno zato jer mora da
bude takva da bi se bia razmnoavala i da vrsta ne bi
izumrla. U seksualnosti se zato oseamo najvie ispunjeni
ivotom (jer je ova akra najblia izvoru same ivotne
energije, prvoj akri). Svest sama po sebi nema nagon za
razmnoavanjem jer je sveprisutna kao izvor postojanja.
Neophodno je da preovladava snaga bia, materijalnosti i
energije da bi nagon za razmnoavanjem opstao. Ta snaga
je opravdana, ali usled svog niskog poloaja i udaljenosti
od izvora svesti (sedme akre) izloena je i velikoj polari-
zaciji, zakonu suprotnosti, pa je otuda esto povezana sa
negacijom ivota u svim oblicima, a pre svega u poveza-
nosti seksualnosti sa svim destruktivnostima i nasiljem.
Seksualnost koja stvara ivot, koja je izvor najveeg zado-
voljstva na ovom svetu, uvek je ila zajedno sa perverzi-
jama, sa izopaenim ivotom. Zbog manjka objektivne
svesti i blizine izvora ivotne energije, seksualno zado-
voljstvo se moe nai u svemu i svaemu, sa istim polom,
sa nekim predmetima, ak i sa ivotinjama, dovoljno je
samo iskusiti zadovoljstvo u nekom takvom obliku i pos-

97
tae opsesija, sa svim racionalnim objanjenjima i oprav-
danjima. Um na nivou druge akre uvek opravdava sve
postupke koji slede princip zadovoljstva.
Seksualnost je zato uvek bila i ostala najvei izazov
prisustvu svesti u postojanju. Koliko je mono sredstvo
transformacije energije nieg bia (prve tri akre) u vie
oblike postojanja putem nauke tantre, toliko je oduvek
zbog svoje snage bila i uzrok pada svesti due u telu, sa
svim prateim posledicama.
Izvan oveka, u svetu, princip druge akre se ispo-
ljava u svemu to bog Eros predstavlja, u svim oblicima
lepote i zadovoljstava, od cvea i peva ptica ija lepota ima
seksualnu funkciju oploavanja, lepote ljudi i svih ljud-
skih aktivnosti koje se odnose na lepotu i zabavu u svim
oblicima, do najmranijih mesta gde se iivljavaju najnie
strasti sa svim negativnim posledicama, ali koje se uvek
opravdavaju i racionalizuju, najee kao ljudska prava i
slobode, dok u stvarnosti nisu nita drugo do razuzda-
nost. Ova akra je zasluna to se razuzdanost u svim
oblicima pogreno tumai kao sloboda, i to vrlo poeljna.
Iako ne donosi nita drugo do gubitak energije kroz aktiv-
nosti ove akre.
Zbog principa samozadovoljstva ovoj akri, pored
uticaja svih drugih planeta, najvie odgovara astroloki
uticaj Venere. Boja joj je narandasta.

3. Manipura

Trea akra je manipura, ili 'grad dragulja'. Smete-

na je kod pupka. Za razliku od prve i druge akre koje svo-
ju energiju dobijaju od Zemlje u sirovom stanju (muladha-
ra), i u stanju osnovne polarizacije (svadhisthana), ovde se
energija prima iz kosmosa, iz ire celine. Zato se ona i
koristi na daleko raznovrsnije naine i mnogo svesnije. Za

98
razliku od delovanja prve dve akre, koje je ogranieno na
telo i nagone za opstankom po svaku cenu, i na polarizaci-
ju energije kroz seksualnost i princip zadovoljstva, energi-
ja se ovde po prvi put koristi za druge ciljeve, koji se ne
tiu samo tela i njegovog opstanka, ve i ljudskog drutva
i drugih bia, cele okoline. Ovde se energija udruuje u
zajednike ciljeve. Zato odavde svest poinje da deluje i
kao kultura ivljenja, i nije samo uslovljena linim akci-
jama i reakcijama. Odavde svest izgrauje kulturu i civili-
zaciju. Otuda i njen naziv koji se odnosi na 'grad dragulja'
ili savreni grad.
ovek koji je sveu nadiao prve dve akre, ovde
postaje stvaralac na drugim poljima, a ne samo na polju
ouvanja svoga tela. Tu razvija iru svest o okolini i inte-
resima drutva. Dok je energiju prve dve akre koristio
samo na sopstveni opstanak, i lina seksualna zadovolj-
stva, ovde je koristi za vie ciljeve, pre svega za razvoj i
opstanak porodice, za stvaranje potomstva i braka, kao i
drutvene zajednice zasnovane na irim, zajednikim
vrednostima.
Izvan oveka, u svetu, moe se rei da je boanska
svest preko tree akre stvorila svu civilizaciju i materi-
jalnu kulturu na ovom svetu. Kroz svu borbu i napor koji
su bili neophodni za to ostvarenje.
Zato, zbog napora da se uzdigne iznad prve dve
akre, pored uticaja svih drugih planeta, ovoj akri najvie
odgovara astroloki uticaj Marsa. Boja joj je uta.

4. Anahata

Prve tri akre predstavljaju prvu, niu grupu,

instinktivni ili motoriki centar. Ovaj centar (sastavljen
od prve tri akre) je zaduen za kretanje i delovanje svesti
u fizikom telu.

99
 Kada svest o samom umu dovoljno ojaa, javlja se
etvrti nivo svesti kao intuitivno nadilaenje prva tri, i
sposobnost svedoenja o njima. Prva tri nivoa su obezbe-
ena prirodom i za njihovu svakodnevnu izmenu i aktiv-
nosti nije potrebno nita initi, dovoljno je preputanje jer
su za prirodan opstanak ona dovoljna u veini sluajeva.
Zato u njima boravi veina ljudi celog ivota, s retkim i
kratkim uzletima u etvrti nivo svesti, to obino biva
izazvano nekim jaim emocionalnim stresom, ili snani-
jom inspiracijom. Trajno ostvarenje etvrtog nivoa je plod
duhovnog kultivisanja i uloenog napora da se ovek
uzdigne iznad gravitacije prirodnog opstanka, iz prva tri
stanja. (Takvom kultivisanju je u potpunosti posveena
budistika praksa kontemplacije, zazen, satipatthna i
dhyna.) To je delovanje koje priroda nije predvidela i koje
dozvoljava samo malobrojnima, jer je za opstanak njenog
organskog ivota potrebno da veina bia bude uslovljena
spontanom reprodukcijom prva tri nivoa.
Jedna od glavnih odlika etvrtog nivoa svesti jeste
da se, usled prakse kontemplacije i povremenih iskuenja
iste, transcendentalne svesti o sebi, tj. svesti koja je ista
od misli, od svih predstava i od samoga tela, javljaju isku-
stva buenja u snu, u astralnom svetu, odnosno prva van-
telesna iskustva. Ovo je prelazno stanje i odnosi se na
poetak ovekovog praktinog rada na buenju. Odgovara
aktiviranju etvrte akre anahata. Tu se dogaaju prva
iskustva jedinstva sa boanskom sveu. Sa prvim vante-
lesnim iskustvima javljaju se i prva iskustva jedinstva sa
boanskim. Ona su uvek praena potpunom ljubavlju i
blaenstvom prema samom postojanju u svim oblicima
zato to svest o boanskom ne moe drugaije da se doivi
nego kao bezuslovna ljubav koja sve omoguava.
Ako se rad na sebi pokae uspean, javlja se peto
stanje svesti u kome ovek konano spoznaje razliku

100
izmeu sopstvene budnosti i nesvesne uslovljenosti sveg
prirodnog zbivanja. Tako probuen vidi celu prirodu kao
jednu jedinstvenu celinu i, zahvaljujui takvom vienju,
prepoznaje sopstvenu slobodu i nezavisnost (kaivalya) od
te celine, od svega to biva. Vidi prirodu kao jedinstvenu
celinu zato to je sam postao jedinstven i celovit, postao je
olienje njene stvarnosti, jer kao probuen moe da je
prepozna, a samo se slino sa slinim prepoznaje. Materi-
jalnost nestaje i duhovnost se javlja kao jedina perspekti-
va sada savreno jasna, to izaziva ljubav i blaenstvo
(ananda).
Sve je ovo opis etvrte akre, anahata. Prevod nje-
nog imena jeste 'neokrnjen', to sve ukazuje na celovitost,
na prva iskustva celovite svesti o sebi i objektivne stvar-
nosti koju dobijamo od vieg intelektualnog centra, tri
najvie akre. Njen naziv takoe znai i 'nepovreen' to
ukazuje na nadilaenje patnje koja je karakteristina za
prva tri nivoa postojanja ili akri, odnosno na blaenstvo
kao direktno iskustvo bezuslovne ljubavi, koja je jedina
objektivna stvarnost.
Simbol ove akre jeste heksagram, dva trougla pos-
tavljena suprotno, jedan na dole, drugi na gore. Trougao
na dole predstavlja svest due koja se sputa u telo i mate-
riju, a trougao na gore uzdizanje tako osveenog postoja-
nja ka boanskoj svesti due. Zato je to prikladan simbol
proimanja i spajanja viih i niih centara u ovoj akri.
Ljubav za koju je ovek sposoban jeste samo mali
odraz bezuslovne boanske ljubavi koja omoguava samo
postojanje, ljubavi koja je sama boanska svest, iji maleni
deo, opet mi koristimo kao svoju svest. Zato uvek kada se
svesno pribliimo objektivnoj stvarnosti mi tu svest o
stvarnosti ne moemo da razlikujemo od bezuslovne lju-
bavi prema svemu; ne moemo da je doivimo drugaije
nego kao bezuslovnu ljubav prema svemu. Zapravo, samo

101
takva ljubav moe da nam donese takvu svest. To uvek ide
zajedno. Spoj svesti i postojanja dogaa se kao ispoljavanje
bezuslovne boanske ljubavi.
Zato je njihovo spajanje smeteno u srcu oveko-
vom, u akri anahata, izmeu izvora svesti i izvora posto-
janja.
Princip kretanja svesti kroz akre je sledei: ona se
sputa iz najvie akre sve do najnie, od due do materije
i fizikog tela; tako samim svojim prisustvom svest priv-
lai energiju da se izraava na sve sloenije i uzvienije
naine, kroz sve vie akre, samim svojim prisustvom
svest uzdie energiju navie; u svakoj akri se dogaa spoj
svesti i energije u skladu sa prirodom akre.
Sve to je potrebno da bi se svest sprovela do najni-
e akre i tako omoguila da se ivotna energija iz prve
akre uzdigne na vie centre i akre, da se na kraju dogodi
potpuni spoj svesti i postojanja, jeste ispravno uskladiti
rad svih akri, jer ispravni spoj svesti i energije ne dogaa
se zbog poremeaja rada akri. Ispravno uskladiti rad
akri znai samo razumeti njihov rad i principe delovanja.
Ispravno razumevanje je mogue samo iz sredinjeg cen-
tra, anahata akre, koja spaja viu i niu grupu.
Svest i energija zapravo stalno krue kroz sve akre
i kroz celo telo, od vrha do dna. Potrebno je samo uiniti
ga svesnim, razumeti svaki centar kako radi i zato tako
radi, a to je mogue samo ako nadilazimo svesnost nie
akre svesnou vie akre.
Stoga aktiviranje akri i uzdizanje kundalinija iz
prve akre ne postie se nikakvim mantrama ve pre sve-
ga razumevanjem naina postojanja kroz svaku akru,
izraavanjem svesti u postojanju kroz svaku akru. Na taj
nain svest sama po sebi uzdie kundalini, na jedini ispra-
van nain. Svako njeno vetako uzdizanje putem nekih
vebi samo moe da pojaa snagu nesvesnosti. Dati veu

102
energiju nesvesnosti i neznanju je recept za katastrofu.
Mnogi ljudi su doiveli spontano buenje kundalinija, ili je
ono bilo izazvano nekim okolnostima, ali odlazak vee
energije u vie centre ili akre nije pratilo i vee razume-
vanje i svesnost. Zato su takvi ljudi naglo dobili mnogo
veu percepciju, ali ne i razumevanje ta ona donosi. Tak-
vi ljudi postaju rtve poremeenog ponaanja i percepcije
koju ne razumeju. Klinike za psihijatrijske bolesti pune su
takvih sluajeva.
Kada se o ovekovom razvoju radi, svest je uvek na
prvom i poslednjem mestu po znaaju. Poremeaj rada
svake akre mogu je samo usled nedostatka svesti, odno-
sno neusklaenosti svesti i energije (naina postojanja,
delovanja).
Izvan oveka princip akre anahata se ispoljava kao
boanska ljubav koja sve omoguava. Ona se takoe u sve-
tu ispoljava samo ovekovom dobrotom i bezuslovnom
ljubavlju, delima ljubavi, kroz oveka koji je svestan
boanskog postojanja, odnosno samog postojanja kao
boanske svesti.
Zbog veliine i znaaja ove akre, pored uticaja svih
drugih planeta, ovoj akri najvie odgovara astroloki uti-
caj Jupitera. Boja joj je zelena.

5. Vishuddhi

Aktiviranje pete akre vishuddhi karakterie sposo-

bnost misaonog i verbalnog izraavanja prirode stvarnos-
ti, svesti jedinstva. To je izraavanje na najviem nivou
razumevanja koje se mislima i reima moe postii.
Sposobnost da sve razumemo (anahata akra) ide
zajedno sa sposobnou da izrazimo svoje razumevanje.
Zapravo, tek kada uspeno izrazimo odreeno stanje sves-
ti ili nain postojanja, mi smo to uspeno i razumeli. Otu-

103
da naziv ove akre znai proienje, konano ienje od
svih neistoa i nejasnoa.
Kroz ovu akru postojanje se ispoljava u svim obli-
cima komunikacije i spajanja znaenja i smisla, od jezika i
pisma, do nauke i umetnosti. Tu se vri konano razlui-
vanje smisla i znaenja, otkrivanje istine. To znai da je
negativni aspekt ove akre njeno skrivanje. Kroz ovu
akru svet ideja deluje kao inspiracija za akciju, volja se
izraava reima i mislima. Otuda je ova akra vana za
delovanje uma ili misli, za kulturu miljenja i izraavanja
energije uopte.
Zbog temeljnog razluivanja ispravnog od pogre-
nog, ienja svega neispravnog, ovoj akri, pored svih
ostalih planeta, najvie odgovara astroloki uticaj Satur-
na. Boja je plava.

6. Ana

Ako je peta akra bila potpuno izraavanje, onda je

esta, ana akra, potpuna percepcija. Svest ovde opaa
ono to ulima (prve tri akre) nije mogue opaziti, a
zahvaljujui emocionalnoj zrelosti (etvrta akra) i sposo-
bnosti izraavanja te zrelosti (peta akra). Bez tih pretho-
dnih uslova, dakle, nije mogue "aktivirati tree oko"
nikakvim preicama.
Ispravan uvid u stvarnost mogu je tek kada se
potpuno uskladi rad prve tri akre, da one rade ispravno,
drugim reima, kada se osvesti rad motorikog i instink-
tivnog centra, a to znai kada svest u njemu bude nadmo-
na, kada se u srcu, emocionalnoj zrelosti uskladi rad
viih i niih centara, i kada se sve to na ispravan nain
izraava (peta akra). Tek tada se aktivira esta akra ili
'tree oko', odnosno, tek tada je mogue ispravno opaati
stvarnost. Uostalom, svaka via akra se aktivira nadila-

104
enjem nie, tanije, osveenjem rada nie, kada u nioj
princip objektivne svesnosti bude nadmoan nad instink-
tivnim principom opstanka.
Poloaj ove akre ukazuje na njenu povezanost sa
epifizom, pinealnom lezdom koja lui dimetiltriptamin
(DMT) koji predstavlja molekularnu vezu sa viom sveu.
DMT je podeen za prihvatanje svesti vieg uma u telu. U
zavisnosti od prihvatanja vibracija vie svesti on dalje iza-
ziva luenje neurotransmitera serotonina i hormona
melatonina, koji reguliu dalje fizioloke procese u skladu
sa prihvatanjem prisustva vie svesti u telu od strane
nieg ili fizikog uma. To bi bilo fizioloko objanjenje za-
to se ova akra nalazi ovde, u sreditu glave, iza oiju, i
zato se naziva i "tree oko". Pravo znaenje njenog naziva
je 'znati' i 'posluati'. Jo preciznije razumevanje njenog
fiziolokog delovanja daje nam njena veza sa sunevom
svetlou. Pinealna lezda je povezana sa oima od kojih
prima UV zraenje od sunca. UV zraenje je kljuno za rad
ove lezde, a preko nje i rad celog imunog sistema i zdrav-
lja. Budui da su fotoni koji dolaze od sunca zapravo svet-
losni kodovi, ova lezda preko sunevog zraenja prima te
informacije koje su neophodne za ivot. Kako je i naa
DNK u osnovi svetlosni kod, to je proces kojim se na DNK
informie i odrava u ivotu, preko sunca. Sunce je u su-
tini svetlost boanske svesti, zraenje svesti due na dale-
ko viem nivou od ove koja je inkarnirana u ljudskom
telu. Tako se svest due u telu spaja sa sveu due na
daleko viem, kosmikom nivou preko svetlosti sunca,
svetlosnih kodova, fotona, preko pinealne lezde.9

9
Iz svega ovoga lako je izvui zakljuak koliko je tetno nositi naoare
za sunce, i za vid, i za zdravlje, kao i za mentalno zdravlje.

105
 Za ovu akru se u nauci joge vezuje pojam chitta-
kasha. To je prostor svesti ili uma, tanije, ovde prostor
(akaa) koji sve omoguava postaje direktno mentalno
(chitta) spoznat, tu se spaja svet ideja ili misli (vazduh) i
akaa (kvantno polje). Ako je peta akra (vishuddhi) bila
mentalno izraavanje, govor i re, ovde je svest koja stoji
iza misli. Stoga ovu akru osveavamo i potpuno aktivi-
ramo kada smo svedok mislima, celom umu kao takvom.
Svest je u ani najblia kvantnom polju, stoga je u
njoj najistija svest koja je mogua u telu, svest koja je naj-
blia kvantnom umu, polju iz koga sve izvire i kome sve
pripada. Stoga naziv ana akre takoe znai i 'zapovest',
otuda to svest iz ove akre ima mo stvaranja, misli se
odavde direktno ostvaruju. Zato je ova akra vezana za
ispoljavanje moi (sidhi). Priroda je posluna oveku kada
deluje sveu iz ove akre.
Zato to svest u ovoj akri opaa ono to se ulima
ne vidi, nezavisno od vremena i prostora, ovoj akri odgo-
vara astroloki uticaj planete Uran. Boja je purpurna.

7. Sahasrara

Kada opaa stvarnost kakva jeste, ovek vie nije

uslovljen prirodom jer je ona postigla svoju svrhu, on je
prevaziao sve to ga vezuje za bie i vreme i postao je
mesto otvaranja ka svesti due koja omoguava smo pos-
tojanje kao takvo, i jo ga uveliko nadilazi. To je stanje
takve budnosti da se bilo kakva individualnost i telesnost
vie ne primeuju, jer je potpuno i trajno probuenje
neposredan izraz ovekovog jedinstva sa celinom, tanije,
jedinstva sa boanskom sveu koja omoguava celinu
postojanja. Potpuna budnost je potpuno uestvovanje u
celom postojanju, jednako kao to je i potpuna nezavis-
nost od celog postojanja. Drugaija budnost nije mogua,

106
jer je ona jedinstvo sa transcendentalnim Apsolutom koji
je ujedno i ovekova bit. Stoga ovek, prepoznavi svoje
jedinstvo s njim, prestaje da se razlikuje od njega kao to
se voda ne razlikuje u vodi, vazduh u vazduhu, svetlost u
svetlosti. To sve predstavlja sedma akra sahasrara, na
temenu glave. Ona je postavljena malo iznad temena gla-
ve, to oznaava njenu transcendentalnu prirodu, njenu
nezavisnost od tela. Njen naziv je 'hiljadostruko', odnosno
beskonano i neuslovljeno. Boja je bela.
To je vii um ovekov, via svest s kojom ovek
moe da bude svestan svega u postojanju. Tu viu svest
ovek ima kao vezu sa svojom duom, to je svest due koja
se nije potpuno otelovila ve je ostala dovoljno blizu ali je
zadrala nezavisnost od tela i telesnog uma, da bi mogla
da bude jemstvo ovekovom buenju i svesti o sebi, o
transcendentalnoj dui. Ona se potpuno osveava tek sa
potpunim osveenjem rada svih ostalih niih akri, kada
smo objektivno svesni svakog oblika postojanja, prirode
svakog delanja, celog svog bia, a to znai i nezavisni od
svega. Naime, transcendentalna priroda ove akre, koja je
predstavljena njenim poloajem, da je malo iznad temena
glave, ukazuje na njenu nezavisnost od tela, od bia i pos-
tojanja. Sutina svesti je upravo u njenoj nezavisnosti od
bia, zato se kae da ga nadilazi ili transcendira. Samo
zahvaljujui tome svest moe da osvesti svaki oblik zbi-
vanja bia. Da je svest u istoj ravni sa biem, ili da je u
jedinstvu sa njim, ne bi nikako postojala objektivna svest
o celom biu i svakom zbivanju. 'Objektivno' znai 'neza-
visno', ali ujedno i 'istinito'. Ta tri pojma su sjedinjena u
znaenju svesti.
Svest gubi svoju objektivnost i istinitost tano ono-
liko koliko biva identifikovana sa biem. Identifikacija
svesti je sav problem ljudske egzistencije, sav problem
inkarnacije due u telo, sav problem neznanja (avidye) kao

107
uzroka sve patnje i svih ljudskih, ivotnih drama, odnos-
no sve karme.
Ova akra je izvor svesti due u oveku. Bez nje bi
ljudi bili samo visoko razvijene ivotinje. Ona moe kod
veine ljudi da postoji neaktivna ili vrlo malo aktivna,
veinom kroz aktivnosti koje se ne prepoznaju kao njene
aktivnosti, kroz intuiciju i kreativnu imaginaciju, snove,
moe da deluje i spolja, najee indirektno, kroz sinhro-
nicitete u dogaajima.
Zbog takve svoje prirode koja oveku nije prepozna-
ta i jasna, iako predstavlja otvorenost za svest due i za
boansku svest, ovoj akri odgovara astroloki uticaj pla-
nete Neptun.

108
 PRINCIPI DELOVANJA AKRI
U SVETU I ISTORIJSKOM RAZVOJU

Delovanje prve akre bilo je izraavanje iste priro-

dne, kosmike energije. Druga akra je prva deoba elija i
razvoj organskog ivota u svim oblicima. Trea je razvoj
drutva i naselja, poeci kulture i civilizacije. etvrta je
obeleena pojavom Hrista i prvim jasnim ukazivanjem na
povezivanje boanske svesti i postojanja kroz oveka,
ukazivanjem na boansku ljubav kao princip svesti i pos-
tojanja. Peta akra predstavlja informatiko povezivanje
sveta i ljudi, obrazovanja i pismenosti, ustanovljavanje i
razvoj kritikog razmiljanja. To je period od renesanse do
savremenog doba u kome ivimo. esta akra e biti
ispravna percepcija objektivne stvarnosti i njena primena
na ovom svetu. To nas tek oekuje u narednim vekovima.
To je doba kvantnog uma koje e biti obeleeno poveziva-
njem drevnog znanja o boanskoj prirodi sa subatomskim
svetom, praktino ostvarenje kvantne svesti, odnosno
svesti o sutini prirode. Tek kada se sve to ispravno spro-
vede, sedma akra e biti potpuno ostvarena kao prisus-
tvo boanske sveti na ovom svetu kroz oveka i njegova
dela. To e biti izvesno tek u narednom milenijumu.
Principi delovanja akri u svetu vide se po nainu
postojanja. Donje akre su odlika prirodnog postojanja
koje pored sve svoje lepote i ivotnosti sadri i svu nesve-
snost i niskost u svakom pogledu. Sve to je runo, loe,
sputavajue i nedostojno oveka jeste odlika manifestacije
niih centara. Sve to je uzvieno, lepo i skladno, plod rada
i saznanja, usavravanja, oslobaajue i kreativno, jeste
odlika ispoljavanja viih centara. Sve je to neodvojivo od
ljudskog delanja i stanja svesti. Zato su principi delovanja

109
u svetu isti kao u oveku, odnosno, zato postoji sistem
akri: da stanje u svetu ne moe biti odvojeno od stanja i
delovanja ovekovog. Sistem akri sjedinjuje spoljanji
svet sa ovekovom psihom i delovanjem. Drugim reima,
ovekova realnost nije odvojena od realnosti sveta u kome
ivi. Ako ipak jeste, onda je to zbog poremeenog rada
centara i nedovoljne svesti u oveku.
to je svest vie ostvarena kroz gornje akre, vei je
uticaj svesti i razumevanja svega nieg; to je svest vie
vezana za nie akre, vie je ograniena, dezintegrisana,
razjedinjena i manje autentina i uticajna. Tako se to
odraava i u svetu.
Evolucija svesti na ovoj planeti kroz materijalnu
kulturu i razvoj civilizacije sprovodi se samo aktiviranjem
svesti kroz vie, gornje akre.

110
 PRIMERI DELOVANJA AKRI
U ISTORIJI DUHOVNOSTI

Hercijanska priroda akri i njihova polarizacija sas-

tavni su deo svake istinske duhovnosti, iako je to izraeno
drugim reima. Moda je najbolji primer uenje budisti-
kog reformatora iz drugog veka, Nagarune, koji je usta-
novio dva aspekta stvarnosti, apsolutni (paramartha) ili
transcendentni (ne-hercijanski) i relativni (samvrti) tj.
empirijski (hercijanski). Apsolutni se odnosi na prirodu
etra ili kvantnog polja koje se najjednostavnijim jezikom
moglo opisati samo kao praznina (sunya). Danas se o
istome govori kao o svesti sadanjosti. Nagaruna je uio
da iako empirijski iskuavamo samo ispoljeni, hercijanski
aspekt postojanja, on u sutini i dalje poiva na ne-
hercijanskom aspektu, na etru ili kvantnoj svesti. Druga-
ije i ne moe da postoji jer je sama priroda kvantnog polja
da nema mnotva. Stoga nita ne postoji samo po sebi. On
je uio da je praznina kvantnog polja u sutini svih stvari i
pojava, i da je naa krajnja samospoznaja ili budnost
upravo ta ista kvantna svest.
Lao Ce je takoe govorio o istoj stvari kada je razli-
kovao Tao (ne-hercijanski aspekt) i Te (hercijanski aspekt)
i kada je svu nau mudrost svodio na prepoznavanje raz-
like ta dva aspekta stvarnosti u prirodi postojanja i u sva-
kom delovanju.
Nauka tantre, od predvedske Indije do kineskih
alhemiara, takoe praktino radi sa ova dva aspekta sve-
sti iz koje proizilazi sva ivotna energija prolazei kroz sve
psihoenergetske centre ili akre.
Sutina Patanjalijeve prakse joge ili meditacije sas-
toji se u postizanju iste transcendentalne svesti, a to je

111
upravo svest koja se izraava kroz kvantno polje. Medita-
cija ili mentalno mirovanje jeste upravo postizanje ne-
hercijanskog stanja uma, takav um deluje usklaeno sa
univerzalnim kvantnim poljem.
U opusu Karlosa Kastanede hercijanska frekvencija
postojanja opisana je kao tonal, a ne-hercijanska kao
nagual.
U ostalim duhovnim tradicijama ova realnost je na
razne naine skrivena u mit ili dogmu. Tek su savremena
otkria kvantne fizike otkrila povezanost prirode kvant-
nog polja sa drevnim uenjima.10

10
O tome videti u knjizi Fritjofa Kapre: Tao fizike, Opus, Beograd,
1989 (Fritjof Capra: The Tao of Physics).

112
 PRIMERI DELOVANJA AKRI
U OVEKOVOM LINOM RAZVOJU

U ovekovom razvoju postoji proces razmene ener-

gije u kome moemo prepoznati delovanje akri. Na pri-
mer, druga akra je zaduena za seksualnost, odnosno
razmenu energije sa suprotnim polom. Ako se ona ispo-
ljava bez vie svesti, odnosno bez svesti vie, tree akre,
ostae vezana za niu, prvu akru, i zato se takva seksual-
nost ispoljava kao sirova razmena energije, najee kroz
promiskuitet. Delovanje druge akre se takoe odnosi na
sve oblike zabave. Ako se seksualna razmena energije
povee sa sveu vie, tree akre, onda e se izraziti kao
trajna zajednica zaljubljenog para koji planira porodicu.
Dakle, neto vie od trenutnog zadovoljavanja seksualne
razmene. Zapravo, tek sa takvim povezivanjem svesti vie
akre, seksualna razmena energije e biti prava razmena
koja donosi pravo zadovoljstvo. Ako je usmerena na sebe
samu onda donosi gubitak energije. Svaka akra se istin-
ski ostvaruje samo kada je usmerena na vrednosti sledee
vie akre. To praktino znai da seks bez ljubavi narua-
va energetsku ravnoteu. Zbog toga on navodi na stalno
traenje ravnotee i ispunjenja na pogrean nain, pro-
menom partnera, odnosno, ponavljanje iste greke vezi-
vanja svesti druge akre za prvu, umesto za viu treu
akru. Da bi se svest iz druge usmerila na viu, treu
akru, jednostavno treba razumeti da seks ne postoji
samo radi zabave, nego radi zaea, i zbog ljubavi, on je
najintimniji i najlepi izraz ljubavi.
Kada se ispune uslovi tree akre, a to je trajna zaje-
dnica i potomstvo kao vii cilj svesnog ulaganja ivotne
energije, onda se upoznaje delovanje etvrte akre, delo

113
ljubavi. Tada se energija razmenjuje sa celom egzistenci-
jom, a ne samo sa suprotnim polom. Kada jednom spoz-
namo ivot koji se razvio kroz dete koje smo rodili, onda
smo prinueni da taj ivot i tu svest prepoznamo u svoj
deci, u svim biima, u celom postojanju. Tako se aktivira
etvrta akra, anahata. Kada je ona aktivna, u celom pos-
tojanju se prepoznaje bezuslovna boanska ljubav. Moda
smo dete zaeli zbog line ljubavi i zaljubljenosti (prelazak
iz druge u treu akru), ali to dete nam, kada ga upozna-
mo, otkriva prisustvo boanske ljubavi, koje donosi ostva-
renje etvrte akre. Samo se zbog ljubavi raaju deca.
Samo deca ispunjena ljubavlju mogu sve ove energetske
procese pravilno da sprovedu.
Potpuno aktiviranje viih akri, pete, este i sedme,
u viem, intelektualnom centru, stvar je individualnog
razvoja i svesnog napora, duhovnog rada na sebi, i njihov
puni potencijal ostvaruju samo malobrojni pojedinci, ali
on nikome nije onemoguen i svima je dostupan. Ako se
ne ostvaruje to je jedno zbog pogrenog rada niih centara
i neznanja. Tako je peta akra sposobnost komunikacije
na osnovu sve prethodne zrelosti steene razvojem svesti
kroz nie akre. To su sve rei mudraca koje se dokazuju
kroz vreme. esta je sposobnost ispravnog vienja svih
stvari. Sedma je ista svest o sebi.
Iako ovde govorimo o postepenom aktiviranju
akri, pod time mislimo na njihovo potpuno aktiviranje i
ostvarenje njihovih potencijala. Sve one, meutim, ve
deluju u svom osnovnom obliku. Prva akra nam daje svu
ivotnu energiju; druga svu radost u ulima, zabavu i
zadovoljstva; trea nam omoguava svest o zajednikom
radu, uvek kada neto radimo zajedno sa drugima, na
nekom zajednikom cilju, mi koristimo potencijal tree
akre; etvrtu sranu akru koristimo pri svakom ispolja-
vanju emocionalne zrelosti, ljubavi i saoseanja, odnosno

114
istinskog razumevanja i doivljaja jedinstva sa celinom;
petom akrom govorimo i izraavamo svoju zrelost; es-
tom opaamo sve to se moe opaziti, pa i ono to nadilazi
ulno opaanje. Sedmom smo povezani sa sveu nae
due, sa boanskom sveu koja sve omoguava. Od nje
nam pristie svest u sve ostale akre. Zato se svaka akra
ostvaruje jaanjem same svesti u njoj. Ispravnim radom
akri svest se vraa samoj sebi, u sahasraru, u samadhi, u
jedinstvo svesti i postojanja.
Uvek kada radimo pozitivno i ispravno mi uzdie-
mo svest iz nie u viu akru. Kada radimo negativno i
destruktivno mi sputamo svest u nie centre.
Kroz jedan normalan individualni ivot energija se
kree i uspinje tim redom, akre se tako aktiviraju i ovek
se tako razvija. Sve nenormalno u oveku i ljudskom dru-
tvu nastaje kada se taj razvoj sprei i blokira u prva tri
centra, ili kada se rad energetskih centara meusobno
pomea i tako poremeti. Vidimo da se na kraju boanska
svest spaja u najvioj akri sama sa sobom kroz probue-
nog oveka, u samadhiju. Boanska svest kao bezuslovna
ljubav je najjaa sila egzistencije. Ona sve podstie i ona
najvie privlai. Oko nje se sve vrti. Ona je u svakom ove-
ku dostupna kroz etvrtu, sranu akru, kroz iskustvo
ljubavi. Da bi se ceo taj psihoenergetski razvoj do kraja
dobro odvijao, neophodno je da ovek ve na poetku svo-
ga ivota ima iskustvo bezuslovne boanske ljubavi kako
bi pre svega imao svest o njoj, da ona uopte postoji na
ovom svetu, jer mnoge grubosti ovoga sveta to skrivaju.
Tu boansku bezuslovnu, apsolutnu ljubav i dobrotu dete
moe i mora da iskusi samo kroz roditeljsku ljubav i maj-
inski zagrljaj i nenost. Samo to je dovoljno za ceo ivot,
da bi ovek znao da to postoji, da je mogue, i tako mogao
da je pravilno razvije kroz sve svoje energetske centre i
prenese to iskustvo na drugoga. Onaj ko to nije doiveo u

115
detinjstvu i ne zna ili ne veruje da to postoji, da su bezus-
lovna ljubav i dobrota mogui na ovom svetu, poto je to
najvea privlana snaga i motivacija, traie to na sve
mogue naine celog ivota, pa i one devijantne. Svo ljud-
sko stvaralatvo poiva na toj tenji. Tako nastaje i svo zlo
meu ljudima: zbog nedostatka iskustva ljubavi i dobrote,
zbog neverovanja da su oni uopte mogui uvek i svuda.
(Ne kae se sluajno za nekog nasilnika da 'njega majka
nije dovoljno volela'. To je esto pravi razlog njegovog
nasilnitva.) Sva pozitivna ljudska dela svedoe o razlii-
tim aspektima iskustva prisustva boanske svesti, ljubavi
i dobrote, a sva zlodela o nedostatku tog iskustva.
Ovde treba napomenuti jo dve stvari. Prvo, u sta-
rim drutvima, u prvobitnim ljudskim zajednicama na
ovom svetu, pre svega kod Starih Slovena koja se nekada
prostirala od Kine do Evrope, od Sibira do Tibeta, postoja-
la je kultura koja je prirodno sprovodila svest u svakom
pojedincu od niih ka viim akrama. Svi drutveni obia-
ji i norme su zapravo tome i sluili.
Pojam dharma u indijskoj tradiciji povezuje kosmi-
ki poredak sa ljudskim ivotom i razvojem. Meutim,
dharma je, kao i celo vedsko uenje u Indiji, samo degene-
risani ostatak izvornog uenja slovenoarijevaca sa severa,
danas poznatih kao Stari Sloveni, a nekada kao Sorabi ili
Srbi.
Druga vana injenica koju treba znati o radu akri,
posebno o njihovom poremeenom radu, jeste to da vla-
dari ovoga sveta, koji izazivaju sva negativna iskustva na
ovom svetu, kao i materijalni razvoj, posebnu panju
usmeravaju na remeenje rada prvih triju akri, pre svega
kroz poremeaj seksualnosti, najee tako to sve perver-
zije i nesvesne razuzdanosti niih centara svesti prikazuju
kao 'ljudska prava i slobode'. Time se zapravo pervertuju
istinska ljudska prava i slobode. Zapravo oni samo rade

116
svoj posao, izazivaju stanja suprotna od normalnih, pa
tako i svest usmeravaju u suprotnom smeru, na nie
umesto na vie akre. To rade zato da bi ovek sam, sna-
gom sopstvenog iskustva svega pogrenog, doao do sves-
ti o ispravnom. To je po zakonima ovoga sveta (dijalektike
suprotnosti) jedini nain da se svest ispolji u potpunosti.
Svest ne moe da se ispolji podstaknuta neim drugim i
spolja, izvan naeg bia. Svest moe da se ispolji i aktueli-
zuje samo pomou same svesti, a svesti nema bez iskustva
postojanja. Takva je priroda svesti.

117
 ENERGETSKO AKTIVIRANJE AKRI

Budui da se povezanost svesti sa postojanjem ispo-

ljava kao energija, kao ivotna energija, prana, ali i kao
snaga koju ulaemo u svaki rad i delovanje, ovo kretanje
svesti izmeu nivoa postojanja, odnosno akri, doivljava
se istovremeno i kao energetski fenomen. Znaajnije i
naglo kretanje te energije du akri ispoljava se kao ona
jeza puna ushienja koja nas obuzima i uzdie se du ki-
me kada doivimo neko otkrovenje, kada uinimo neto
zaista dobro, lepo i znaajno. I stanje energije utie na sta-
nje svesti.
Svako svesno uzdizanje u vee razumevanje i krea-
tivnije delovanje praeno je energetskim uzdizanjem,
poveanjem energije. Takav vei spoj svesti i energije se
naziva 'pozitivna energija'. to energiju koristimo svesni-
je, to je pozitivnija. Svaki pad svesti u nia i uslovljena
stanja uvek je praeno gubitkom i padom ivotne energije.
To se i u iskustvu odreuje kao 'negativna energija'. Ona je
uvek praena pomraenjem svesti. Osnovna odlika pozi-
tivne energije jeste nadilaenje mehanikog uslovljavanja,
ona se iri i daje iz sebe, jer je sutina svesti mo prepoz-
navanja da je sve povezano u jedno. Osnovna osobina
negativne energije jeste izolacija od celine, potreba da se
ona uzima od drugih bia ili da se nasilno razmenjuje
usled nedostatka svesti o jedinstvu postojanja, kao i svep-
risutnosti energije i svesti.
Priroda energije u niim akrama jeste da je ona
vie hercijanska po svom talasnom svojstvu. To znai da
je vie polarizovana, linearna i prikladna trodimenzionom
svetu. Ovo se odraava na psihu tako da se i ona vie pola-
rizuje, a to znai da je vie podeljena na prividne suprot-
nosti i u sukobu, sama sa sobom i sa spoljnim svetom.

118
 Ova polarizacija daje veu napetost.
Vea napetost daje individualnom umu (egu) veu
iluziju snage, znaaja i vanosti. Stoga, kada je um izloen
veoj snazi energetske polarizacije, on to tumai kao veu
ivotnost i veu realnost. Zato nie akre imaju tako sna-
nu privlanost. One samom svojom energetskom polari-
zacijom daju privid da su vanije i realnije, to stvara veu
identifikaciju za slabu svest, svest se lake identifikuje za
njihovu realnost, punu sukoba i strasti. Zato je ljudima
teko da se uzdignu od svojih strasti i navika. Snaga priv-
lanosti najniih psihoenergetskih centara, koje su mak-
simalno polarizovane, uzrok je svim inkarnacijama i padu
ovekovom u nia stanja svesti, sve patnje. Otuda potie
sav dualizam u oveku, da je vezan strastima, iluzijama
materijalnog postojanja, dok istovremeno moe povre-
meno da bude svestan same svesti i njene nezavisnosti od
svega. On je toga svestan kao svoje nie i vie prirode.
Energetsko uzdizanje akri najbolje se moe razu-
meti kroz prirodu njihovih frekvencija. Prva akra,
muladhara, maksimalno je hercijanska, dok je poslednja
akra, sahasrara, maksimalno ne-hercijanska. Zato je prva
maksimalno polarizovana na suprotnosti i svoju prirodu
najotvorenije ispoljava kao ista energija i njeno dejstvo je
najvie materijalno. Sedma akra je iz istog razloga najvie
suprotna materijalnosti i najblia jedinstvu suprotnosti.
Sve akre izmeu njih samo predstavljaju faze od ispolja-
vanja iste energije do iste svesti. Sve akre zajedno
predstavljaju jedinstvo energije i svesti, odnosno ispolje-
nog postojanja i svesti u svim moguim fazama, od herci-
janske do ne-hercijanske.
To u praktinom ivotnom iskustvu znai da prva
akra obezbeuje istu ivotnu energiju, odnosno ener-
getsku celovitost naeg bia. Najbolje se ona vidi kod mla-
dog bia koje je energetski celovito toliko da ima mo pot-

119
pune regeneracije. Druga akra deluje tako da izvorna
energetska celovitost poinje da se deli i polarizuje, to se
ispoljava kao seksualnost. Od tada se energetska celovi-
tost postie i obnavlja kroz direktan odnos sa energijom
suprotnog pola(riteta). To je takoe uslov za nastanak
novog ivota (zaea). U inu tog sjedinjenja postie se za
trenutak ekstaza spoznaje izvornog jedinstva svesti i pos-
tojanja, orgazam. U treoj akri energija se razmenjuje sa
irom okolinom i sa svim drugim objektima i sadrajima
postojanja, koji nisu vezani samo na bioloki odnos, kao u
drugoj akri, ve se proiruje i na sve ivotne sadraje koje
ljudi mogu zajedniki da dele. I na taj jo iri nain razme-
ne i odnosa, energija postie svoju celovitost. U etvrtoj
akri razmena energije postaje maksimalno iroka i sves-
trana, odnosi se na sve objekte i sadraje postojanja, bez
ikakvih razlika i ogranienja u odnosima i sadrajima. Tu
po prvi put hercijanske frekvencije energetskog ispolja-
vanja (prve tri donje akre) gube prevagu i izjednauju se
ili prelaze u ne-hercijanske, odnosno fiziko-energetsko
iskustvo postojanja prelazi u duhovno i svesno (tri gornje
akre). Tu svest o energetskom jedinstvu svega doivlja-
vamo kao ljubav. U toj akri, anahata, koja je centralna i
sredinja, vri se tana razmera i vaganje ispoljenog i nei-
spoljenog, materijalnog i svesnog, duhovnog, spoljnjeg i
unutarnjeg. To odmeravanje i nalaenje tane mere i smi-
sla kroz energetski doivljaj razumevanja svega, jeste
emocionalna zrelost, to je opet sposobnost ljubavi. Dru-
gim reima, ljubav ovde postaje uslov za ispravno razu-
mevanje svega, uslov za svako dalje osveenje. Na kraju
e i konano buenje nai svoju ravnoteu u ispravnom
radu ove akre.
Sledei oblik postojanja u cilju energetske celovitos-
ti odnosi se na razmenu iskustava i informacija. To je peta
akra, vishuddhi. Sledea je potpuna spoznaja i percepcija

120
energije kao oblika svesti u estoj akri, ana. Tu se kona-
no spajaju energija i svest, odnosno energija, svaki oblik
postojanja se prepoznaje kao svest, i svest kao svaki oblik.
Kada se to ostvari onda se dogaa sama transcendencija
oblika i svesti u sedmoj akri, sahasrari.
Na taj nain postojanje kroz sve akre prelazi iz
grubog fizikog ili hercijanskog stanja u sve suptilnije
nefiziko ili ne-hercijansko stanje. Na taj nain ta dva sta-
nja iz svoje prividne suprotnosti - koja daje privid ispolje-
nog sveta - postaju jedno stanje boanske svesti, svesti
due.
Da bi se energetski aspekt akri uskladio i tako
omoguilo njihovo uzdizanje ka viim stanjima svesti, ka
viim akrama, potrebno je raditi na akrama sa dva
aspekta: energetski i psiholoki, odnosno svesno.
U sistemu rada G. I. Gurijeva odnos energije i sves-
ti je izraen pojmovima 'rad na biu' koji se odnosi na
energiju, i 'rad na znanju' koji se odnosi na svest. Veoma je
vano da oba rada budu usklaena i ravnomerna. Rad na
biu sastoji se iz raznih vebi koje podiu energetski
potencijal tela. On utie na stanje svesti. Ukoliko taj rad ne
prati rad na znanju, koje je razumevanje smisla celog pro-
cesa, odnosno objektivna svesnost i razumevanje ta je
energija, kojim pravim ciljevima treba da poslui i kako
deluje na svest, onda dolazi do njihove neravnotee koja
ceo ovekov razvoj usmerava na pogrenu stranu. Isto
tako, ako rad na znanju ne prati odgovarajui rad na biu,
akumuliranju i upotrebi energije, onda takva svest nee
biti delotvorna, ostae apstraktna. Nee imati energiju da
ostvari svoje potencijale.
Energetski rad na akrama sastoji se od ispravne
ishrane i odreenih vebi.

121
 Svesni rad na akrama sastoji se od jaanja samog
prisustva svesti i razumevanja rada i delovanja u svim
stanjima svesti, svim akrama. To je praksa meditacije.
Ispravna ishrana je osnova za rad akri, posebno
prve tri nie. One vie zavise od kvaliteta energije, a ener-
gija im dolazi dobrim delom kroz ishranu. Sirova biljna
hrana je idealna za skladan rad niih centara. Grublja
hrana (kuvana, nevegetarijanska) ojaava rad ovih akri i
one se tee nadilaze. Usled nedostatka svesti a vika ener-
gije, rad ovih niih akri se lake i remeti.
Postoji vie vebi za 'uzdizanje energije' kroz akri,
cela hatha joga je namenjena tome, i dobar deo tantrikih
vebi, koje ukljuuju imaginaciju (yantra) i zvunu vibra-
ciju (mantra) vezanu za svaku akru.
Meutim, veina tih vebi je data sa nekih ideolo-
kih predispozicija. Zato se njima neemo ovde baviti jer
ovde iznosimo samo objektivnu stvarnost u vezi akri,
odnosno jedinstva svesti i postojanja.
Stoga emo ovde predloiti samo dve vebe koje su
potpuno delotvorne vie od ostalih, moda upravo zato jer
su ideoloki neutralne.
Prva je poznata kao Tibetanske vebe za podmlaiva-
nje koje je sakupio i izneo Peter Kelder u delu Fontana
mladosti (Ancient Secret of the Fountain of youth).
Druga je veba 'kruenja svetlosti' preuzeta iz knjige
Tajna zlatnog cveta, prirunika taoistike alhemije koju je
preveo Rihard Vilhelm (The Secret of the Golden Flower),
koju emo ovde izneti u obliku prilagoenom iskustvima
iznetim u delu Kundalini tantra od Swami Satyananda
Saraswati-a.
Ova dela je potrebno prouiti da bi sve ovo bilo jas-
nije.

122
 FIZIKE VEBE ZA SKLADNO AKTIVIRANJE AKRI

Vebe koje slede preuzete su iz knjige Petera Keldera

Fontana mladosti i predstavljaju univerzalne i svakom
zdravom oveku lako ostvarive vebe za skladno aktivi-
ranje svih akri zajedno i odravanje zdravlja i vitalnosti.

123
 Prvih pet vebi se izvode zajedno, jedna za drugom.
esta veba se izvodi posebno.
Disanje kod prvih pet vebi se izvodi tako to udi-
emo na nos uvek kada se zabacujemo unazad ili podie-
mo trup, a izdiemo na usta kada sputamo noge ili trup.
Prvih pet vebi aktiviraju sve akre i podiu energi-
ju u telu. Izvode se svakog jutra i uvee. Poetnici treba da
zaponu sa po tri ponavljanja svake vebe, da postepeno
poveavaju ubroj izvoenja vebi uvek na neparan broj,
dok ne postignu 21. izvoenje odjednom svake vebe.
Prva veba se izvodi okretanjem u krug, do 21. okreta.
esta veba slui samo da nakupljenu energiju
podignemo iz donjih u vie akre. Konkretno se odnosi na
seksualnu energiju. Ova veba se izvodi samo kada ima-
mo viak seksualne energije i elimo da je preusmerimo
navie. Prvih pet vebi snano pojaavaju energetski
potencijal u telu, a sa njim i seksualnu energiju, to je i
dokaz delovanja vebi. Ako nemamo viak seksualne
energije ova veba je nekorisna. Takoe je nekorisna ako
osoba nije zrela za preusmeravanje energije iz seksualnos-
ti u vie oblike izraavanja i delanja, u vie akre.
Ta veba se sastoji samo od disanja. U poloaju tela
pod brojem 1. izdiemo kroz usta sav vazduh iz plua i
istovremeno se savijamo dok ne doemo u poloaj 2. na
slici, kada bi trebalo da su nam plua prazna. Zatim se sa
tako praznim pluima uspravimo u poloaj 3. sa rukama
na bokovima i tako ostanemo koliko moemo da izdrimo
bez vazduha. Kada vie ne moemo da izdrimo samo
opustimo ruke sa strane kao na slici 4. i pustimo da nam
vazduh sam ue kroz nos. Treba ravnomerno udisati
nekoliko puta dok se disanje ne povrati u normalu. Pono-
viti vebu samo nekoliko puta.
Ova veba je mono sredstvo za transformaciju
seksualne energije u vie centre. Ona deluje po principu

124
vakuumske pumpe i trenutno oslobaa od nepotrebne
seksualne napetosti. Pored njene jednostavnosti zaista
tragikomino deluju svi oni bezuspeni pokuaji monaha i
'duhovnika' da obuzdaju svoju seksualnu energiju, naj-
ee potiskivanjem koje se ispoljava kroz mnoge devijan-
tne oblike, esto i pseudoreligiozne. Zapravo, navei pro-
cenat pseudoreligioznosti sainjen je od otrova potisnute
seksualnosti.
Energija je uvek jedna ista. Ista energija pokree
seksualnost kao i um. Samo je pitanje kroz koji nivo svesti
(akru) deluje. Treba je jednostavno prvo dobro upoznati,
prepoznati kako se izraava i nakon dobrog upoznavanja i
razumevanja preusmeriti je na vie centre.
Bez upoznavanja i potpunog razumevanja nije
mogue preusmeriti energiju iz niih u vie centre. Razu-
mevanje je u sutini ono to smo preusmerava i uzdie
naine delovanja, odnosno izraavanje energije. Razume-
vanje je svest, a energija uvek sledi svest, kao senka put-
nika prema svetlosti.

125
 VEBA IMAGINACIJE I DISANJA
ZA AKTIVIRANJE AKRI

Pored ovih vebi za kompletan rad sa akrama bie

dovoljno izvoditi jo samo jednu vebu.
Najpre treba osvestiti poloaje svih sedam akri u
telu u njihovim bojama. Zatim uz udisaj vazduha kroz nos
vizualizovati belu svetlost kao mlaz koji se uzdie od prve
akre do druge; kao da samo udisanje podie i usisava sve-
tlosnu energiju iz prve u drugu akru; tada izdahnuti kroz
usta. Zatim uz sledei udisaj vizualizovati kao se beli mlaz
svetlosne energije uzdie od druge akre do tree. Izdah-
nuti. Zatim isto to uiniti od tree do etvrte, od etvrte do
pete; od pete do este akre, i na kraju od este do sedme.
Svakim udisajem podiemo svetlosni mlaz energije za po
jednu akru navie. Kada dospemo do sedme akre, onda
vizualizujemo da se, zajedno sa dugim laganim izdisajem,
bela svetlosti sputa kao tu sa sedme akre svuda oko
tela na nie, do prve akre, gde se opet skuplja i ponovimo
ceo ciklus sedam udisaja i sedam podizanja belog energet-
skog mlaza, od jedne akre do druge. Ovo se moe nazvati
kruenje svetlosti. Vebu zavravamo nakon treeg kruga,
a trei krug zavravamo sputanjem svetlosti, ne do prve
akre kao ranije, ve samo do srca. Cela veba se radi tri
puta nakon ega se svetlosna energija smiruje u srcu.
Moe se raditi posle ranije opisanih vebi za aktivi-
ranje akri, a moe i nezavisno od njih, kad god je mogue,
a najmanje jednom dnevno.

126
 PRINCIP OUVANJA ENERGIJE
RADI UZDIZANJA SVESTI

Jedan od najvanijih inilaca osveenja svih akri i

postizanja samadhija jeste ouvanje energije u telu. To je
zato to je energija fiziki odraz svesti, ono to svest ini u
postojanju, energija je snaga delovanja svesti u telu i pos-
tojanju, dok je svest namera ili svrha po kojoj energija
deluje. Tako su energija i svest dva aspekta iste stvari,
jedne grublje i druge finije.
Zato je za jaanje prisustva svesti u telu neophodno
jaati prisustvo energije. To drugim reima znai: neopho-
dno je sauvati energetsku celovitost prve akre u svim osta-
lim akrama, odnosno, nainima postojanja i stanja svesti.
Ovo je neophodno zato to kada svaka akra radi sa
punim energetskim potencijalom, onda i svest kroz svaku
akru ostvaruje svoj puni potencijal.
Osnovni oblik razmene energije u telu je seksualna
energija. Nosioci te energije su polne elije. Stoga da bi se
energija odrala u telu do punog potencijala neophodno je
sauvati polne elije. Polne elije se stvaraju zajednikim
radom svih lezda endokrinog sistema. To znai da sve
akre uestvuju u njihovom stvaranju. Zato kada gubimo
polne elije kroz seksualnost koja ne daje nov ivot, onda
gubimo potencijal svih akri. Od presudne je vanosti da
sauvamo polne elije da bismo tako lake uzdigli svest do
najvie akre. Kada se ne izluuju ve ostanu u telu, polne
elije se integriu u krv i pojaavaju rad neurotransmitera
u mozgu, pojaavaju percepciju. Otuda ljudi koji ive u
apstinenciji znaju da tako imaju bolje pamenje, koncen-
traciju i ak sposobnost natulne percepcije.
Dovoljno je smo ouvanje energije iji su nosioci u
telu polne elije. Ona e prirodno sama rasti od niih ka

127
viim centrima sve do vrha, do sedme akre. To deluje sli-
no punjenju posude vodom do vrha. Ako imamo rupicu
na dnu kroz koju voda istie, neemo je nikada napuniti
do vrha. Slino tome treba zaustaviti oticanje energije
kroz nie akre da bi se ona sama ispunila do vrha. Energi-
ju gubimo pogrenim radom centara i negativnou. Ta-
nije reeno, negativnost je samo posledica pogrenog rada
psihoenergetskih centara. Zaustavljanje gubljenja energi-
je mogue je samo potpunim svesnim upoznavanjem rada
niih akri, razumevanjem. A kao dopunska pomo mogu
da poslue i date vebe.
Ouvanje polnih elija, seksualne energije, i njeno
preusmeravanje na vie centre, nauka tantre naglaava
kao osnovnu stvar u praksi buenja ili prosvetljenja. Da
ne bi dolo do opasnog i tetnog potiskivanja seksualne
energije, tantra ui da se to postie osveenjem same
seksualnosti, kroz seksualni in, ali bez ejakulacije i orga-
zmikog pranjenja energije. Tako se ceo in premeta u
viu, sranu akru, anahata, tada se nadilazi sam seks i
doivljava pravo voenje ljubavi. etvrta, srana akra je
spoznaja energetske sutine postojanja, a kada se spoje
svest i energija to se doivljava kao ljubav, jer energija sve
povezuje, otuda ljubav tei jedinstvu sa voljenim. Ljubav
se vodi radi najdubljeg doivljaja drugog bia, a ne samo
njegovog korienja radi zadovoljenja linih elja. Ljubav
se vodi samim dodirom i pogledom, a iznad svega zajed-
nikim razumevanjem, zajednikim oseanjem i zajedni-
kom spoznajom, i to prema celom postojanju, a ne samo
prema jednom telu. Celim biem, i u svim aspektima ivo-
ta, a ne samo polnim organima. Zato ljubav uvek daje, a
ne trai. Voenje ljubavi znai uivanje u svesti due zaje-
dno sa drugom duom; zajedniko uivanje u svesti posto-
janja. Rezultat takvog voenja ljubavi nije naglo i kratkot-
rajno pranjenje i ekstaza kao u obinom seksualnom

128
odnosu, ve stalna ekstaza najdublje ispunjenosti spozna-
jom, razumevanjem i smislom, a to znai ljubavlju. I ener-
gijom. Ako sauvamo polne elije koje daju nov ivot, one
e oploditi nas same, ispunie nas stalnim blaenstvom,
trajnim orgazmom. I podmlaivae nae telo.
Iskustvo orgazma inae nije nita drugo do kratkot-
rajno iskuenje blaenstva potpunog sjedinjenja svesti i
postojanja, samadhija. Zato je orgazam tako privlaan.
Ako sauvamo svu svoju energiju biemo u takvom stanju
trajno.
Zapravo ispravan rad svake akre, i svih akri zaje-
dno, ne zavisi ni od ega drugoga nego od ravnotee ener-
gije i svesti u svakoj akri. To znai od ravnotee i jedins-
tva naih misli i dela, svesti i volje, znanja i rada. Uosta-
lom, zato akre i postoje, da poveu svest i postojanje kroz
nae bie.
Povezanost energije i svesti jasna je ve zbog same
prirode energije i svesti. Energija znai bie u kretanju i
delanju, a svest se uvek izraava kao bie, postojanje. Sto-
ga nema jednog bez drugog.
Nae telo je mikrokosmos. Sve to je u kosmosu, u
telu je saeto. Energija je sve to se u kosmosu dogaa i
moe da bude, energija je saeto zbivanje svega. Slino kao
to smo rekli i za misao da je informacija za oblikovanje,
da misao i oblik postoje paralelno i da su jedno iako izgle-
daju odvojeni zbog razliitih dimenzija zbivanja, tako da
spolja imamo oblik, a u nama misao o obliku. Isto je i sa
energijom i zbivanjem: energija je najfiniji izraz zbivanja,
ona je potencijal (informacija) za svako mogue zbivanje,
nijedno zbivanje nije mogue bez energije. Ono to se spo-
lja dogaa kao zbivanje sveta, to se u nama dogaa kao is-
ta energija. Jer ono to je informacija za oblikovanje, to je
energija za zbivanje. Energija je najfiniji oblik zbivanja,
informacija za zbivanje.

129
 Svo zbivanje svoj ishod nalazi u svesti, u spoznaji
smisla zbivanja. Stoga, da bismo doli do najvie svesti, do
ishoda zbivanja, svako mogue zbivanje moramo da isku-
simo najpre u sebi, kao mikrokosmosu, u svom telu
moramo da pobedimo sva iskuenja svih niih akri, svih
niih stanja svesti i zbivanja. To postiemo tako to emo
potencijal svih moguih zbivanja, u svom izvornom
informacionom obliku, kao energiju, da sauvamo i sa-
memo u sebi. Tako osveavamo zbivanje u sebi. To je
znaenje ouvanja i uzdizanja energije du akri radi sves-
ti. uvajui energiju u sebi mi uvamo sve mogunosti
zbivanja u njihovom izvornom informacionom obliku.
Otuda to vie imamo energije, vie imamo i svesti. Da
bismo bili najsvesniji moramo da obezbedimo sav poten-
cijal bia i postojanja (energiju) pre svega u sebi samome.
Ako nemamo energije onda nemamo ni potencijal svih
moguih zbivanja u sebi, u telu, i zato neemo imati ta da
osveavamo u sebi, jer svesti nema tamo gde nema ta da se
osveava. Zato svesti ima samo tamo gde ima energije.
Ne smemo nikada osveenje da projektujemo spo-
lja. U nama se sve reava. Zbog sveprisutne energije, zbog
spajanja svesti i postojanja kroz akre, samo ono to osve-
stimo, spoznamo, savladamo i nadiemo u sebi, to emo
moi da osvestimo, spoznamo, savladamo i nadiemo i
spolja, u svetu. Nikada to ne ide obrnuto. Postojanje ne
dolazi do svesti o sebi, o smislu zbivanja tamo negde u
nekom kamenu ili ivotinji, ve je za tu svrhu stvorilo
nae telo, sa svim akrama, kao najpogodnije mesto u
kome e da doe do konane svesti o sebi. Zato u naem
telu mora da bude sakupljen sav potencijal postojanja -
energija - da bi se izrazio sav potencijal svesti. Zato to su
oni u svom krajnjem ishodu jedno isto.

130
OSNOVNI PRINCIPI UZDIZANJA SVESTI KROZ AKRE

Svest je kao izvor postojanja prisutna svuda, u svim

akrama, ali akre kao psihoenergetski centri postoje da
bi se svest aktuelizovala na odreeni nain. Nain aktueli-
zacije ili delovanja svesti u svetu, ili biu, jeste odreena
akra. Stoga prisustvo svesti u odreenoj akri pre svega
se odnosi na nain na koji postojimo i delamo. Samo se
radi o aktuelizaciji svesti, a ne njenom dovoenju u odre-
enu akru. Ona je ve tu, kao uslov samog ivota, pitanje
je samo ta radimo sa njom.
Zato kada se kae da treba da aktiviramo odreenu
akru, onda se pod tim misli da treba da delamo u skladu
sa nivoom svesti koji je svojstvo te akre.
Svaka via akra se aktivira osveavanjem delova-
nja nie akre.
Da bi se svest sprovela na vie nivoe nije potrebno
nita drugo initi ve samo uskladiti rad svake akre da
radi svoj posao za koji je predviena, da se ne mea sa
radom drugih, da se ne remeti rad psihoenergetskih cen-
tara. Sva drama ljudskih ivota i sva stradanja sastoje se
samo iz poremeenog rada centara, akri. Ni od ega dru-
goga.
Primer pogrenog rada centara je jednostavan.
Moe, kao to je ve navedeno, da se poremeti rad druge
akre, seksualnost, sa energijom i izraavanjem volje, tre-
e akre, i kada se svemu tome doda imaginacija uma iz
viih centara, udruena sa snagom prve akre koja svemu
tome daje snagu sirove energije koja je sama sebi dovolj-
na, onda se dobije poremeeno seksualno ponaanje, ili je
rad uma optereen niim oblikom ponaanja, seksual-
nou i materijalizmom. Rad svake akre je ispravan samo
kada je ogranien na svoj nivo. Seksualnost je ispravna

131
samo kada slui svojoj svrsi, ali kada se pomea sa drugim
centrima onda se remeti rad i seksualnosti i drugih centa-
ra. Ne postoji nita loe u radu nijedne akre. Loe nastaje
samo kada se njihov rad poremeti i kada zato ne rade svoj
posao za koji su predviene.
I u svakoj pojedinoj akri postoje dva dela, nii i vii,
mehaniki i svesni deo, pri emu treba da ojaamo prisus-
tvo svesti u svesnom delu, a to se radi osveavanjem,
nieg, mehanikog delovanja same te akre.
Uvek je, dakle, u pitanju samo osveavanje i razu-
mevanje. Ono nas jedino uzdie u via stanja postojanja.
Ali uzdie nas samo osveavanje i razumevanje koje je
povezano i usklaeno sa naim delovanjem (energijom).
Ta povezanost je nuna zato to niti je mogue ispravno
delovanje bez svesti, niti se ispravna svest u postojanju
moe izraziti bez ispravnog delovanja. Podsetimo se da
energija predstavlja delovanje.
Meutim, kada govorimo o svesti onda mislimo na
kvantno polje i njegovu ne-hercijansku prirodu postoja-
nja. To praktino znai da pri uzdizanju svesti i energije u
vie akre treba osnaivati ne-hercijanska svojstva. Koja
su to svojstva? To je pre svega bezvremena prisutnost
ovde i sada koja dolazi kao posledica nezavisnosti svesti
od sadraja uma; stanje bezvremene sadanjosti kao jedi-
ne stvarnosti; da ne treba u budunosti da se ostvari neto
nameravano, ve da je to ve ostvareno ovde i sada; oseaj
da se ne kreemo kroz prostor ve da se sam prostor kree
oko nas; da nema bitne razlike izmeu nae unutranjosti
i spoljanjosti, da je spoljni svet samo odraz svesti u nama,
pri emu sinhroniciteti pokazuju i dokazuju spajanje sves-
ti i dogaaja. Dakle, ne-hercijansko stanje svesti spaja nas
sa univerzalnim kvantnim poljem u kome sve ve postoji
na bezvremen i suptilan nain, pa tako i pun potencijal
svake akre.

132
 Hercijanska svojstva pripadaju mehanikom delo-
vanju svake akre, i mehanikom, uslovljenom delanju
uopte. Pre svega linearnom vremenu i na njemu zasno-
vanoj uzronosti. Ne-hercijanska svojstva svake akre
pripadaju svesti i svesnom delovanju, nezavisnom i slo-
bodnom, sveprisutnom.
Praksa meditacije je jedina praksa osnaivanja ne-
hercijanske svesti kvantnog polja.
Pod meditacijom mislimo na istu praksu tran-
scendencije uma (mentalnog mirovanja) koja postoji u
praksi ranog budizma (dhyana), u zen budizmu (za zen,
ikan taza), a koja je opisana na poetku dela Izreke o jogi
od Patanjalija.
Osnovno ne-hercijansko svojstvo kvantnog polja
jeste statinost i samodovoljnost, potpunost. To se na
naem fizikom planu svodi na mirovanje bia koje proiz-
vodi oseaj savrene potpunosti i ostvarenja, blaenstvo
pronaenosti sebe i svoje sutine. Kada je nae bie u celo-
sti mirno dok sedimo u meditaciji, od najgrubljeg fizikog
kretanja, do najfinijeg mentalnog mirovanja, onda se
usklaujemo sa stacionarnim, ne-hercijanskim, univer-
zalnim kvantnim poljem. Zato je meditacija direktan put
do ne-hercijanske, kvantne svesti, odnosno do izvora
samog postojanja.
Osnaivanje ne-hercijanskog stanja svesti odnosi se
koliko na mentalno mirovanje toliko i na energetsko
usklaivanje. Jer energija je bie u pokretu i delovanju,
svest u pokretu i delovanju. Otuda ne moemo nita da
uinimo sveu ako to nije praeno sa energijom, delova-
njem, nainom na koji koristimo svoju ivotnu energiju. I
energiju moramo da dovedeno u ne-hercijansko stanje
vibracija. To se ini potpunim razumevanje prirode naeg
delovanja na energetskom nivou, ta radimo i zato, sve-
snim osveenjem delovanja. Osveavajui svaki pokret

133
naeg bia, od osveenja disanja do najmanjeg pokreta
koji inimo, dovodimo svoju energiju u sklad sa sveu,
osveavamo je i tako prevodimo u ne-hercijansko stanje.
Ta praksa se u budizmu naziva vipassana i satipatthana.
Takvo osveenje se sistematski sprovodi na svim
dimenzijama naeg postojanja: na fizikom telu (zemlja),
u oseanjima i emocijama (voda); izrazima volje i svake
namere (vatra) i osveenjem samog uma odnosno misli
(vazduh). Samo takva praksa je kompletna. Samo ona spa-
ja sva stanja svesti u konano sedmo stanje, sedmu akru
sahasraru, u samadhi, u jedinstvo svesti i postojanja.
Sve je to mogue samo zato jer to jedinstvo ve pos-
toji i sve drugo postoji samo na osnovu tog jedinstva. Sve
to radimo na ovom svetu u svim svojim ivotima jeste da
ponovo otkrivamo to jedinstvo. Boanska svest je jedina
stvarnost i nita ne moe da postoji izvan nje. Mi smo je u
samadhiju samo u sebi i kroz sebe potpuno individualno
ispoljili, u svom samadhiju spojili smo boansku svest
koja omoguava samo postojanje sa njom samom, tako
to smo spojili svoju individualnu svest sa boanskom
sveu.
Da oni ve nisu u jedinstvu, njihovo prividno spa-
janje ne bi ni moglo da nam se dogodi.
Da bi se ono dogodilo ovek treba samo da osnai
ne-hercijansko stanje svesti, bezvremenu prisutnost ovde
i sada. Tada e kroz takvog, probuenog oveka energija
kvantnog polja moi da se ispolji i u svetu kada e tako
osveen ovek moi da koristi neogranienu i sveprisut-
nu energiju koja poiva na ne-hercijanskim talasima, koje
je otkrio Nikola Tesla.
Na koji nain se praktino svest i energija uzdiu
du akri? To je kljuno pitanje svih koji se bave osvee-
njem. Odgovor je jednostavan i ve smo ga izrekli: svaka
via akra se aktivira osveavanjem delovanja nie akre.

134
 Pre svega taj proces tei prirodno da se ostvari, ako
se ne ostvaruje sam i prirodno, onda je to zato to ga je na
individualni um/ego poremetio. I to remeenje se stalno
deava. Svi nai ivoti se i zasnivaju na tom remeenju.
Svest iskuava sve mogunosti, a to znai i sve greke.
Kada bi se spajanje postojanja i svesti kroz akre odigrava-
lo pravolinijski i odjednom, bez zastoja i padova, svest se
ne bi ni integrisala sa svim aspektima i mogunostima
postojanja, nita se ne bi ni osvestilo. Upravo padovi i
oscilacije daju neophodno trenje koje raspaljuje energiju
postojanja da se izrazi na sve mogue naine, da svest
uvrsti svoje prisustvo u svim moguim stanjima bia i
postojanja. Samo tako ona moe da raste ka sve viim
akrama.
Zatim sve akre ve rade svoj posao. Na zadatak je
samo da njihov rad osvestimo naim umom i tako ga pot-
puno aktuelizujemo u naem postojanju. Stoga se moe
rei da je svo aktiviranje akri zapravo u osveavanju
uma o njihovom radu. Kada se to dogodi, rad akri obu-
hvatie celo nae bie, svesno i nesvesno.
Kako to osveavanje akri izgleda u iskustvu? Sve
akre rade zajedno i teko je u ivotu razluiti njihovo
delovanje, mada postoje neki opti principi za svaku
akru. Sve akre sainjavaju lanac meusobnog delovanja.
Taj lanac deluje pozitivno i akre se ispravno izraavaju
samo ako je svaka nia povezana sa viom. Ako je neka
akra zatvorena u sebe i ograniena samo na svoje funkci-
je, i jo pri tome povezana samo sa niom akrom, onda se
izraava negativno.
***
Prva akra daje ivotnu energiju celom telu i svim
ostalim akrama. Kao takva je neutralna. Ona se uspeno
ostvaruje kroz drugu akru, gde se energija polarizuje i ta
polarizacija se izraava kroz seksualnost. Tanije reeno,

135
polarizovana energija mora da se razmenjuje, da krui
kroz polove. Zbog toga sva bia postoje kroz dva pola. Seks
je samo razmena energije kroz polove. Otuda se kroz seks
zainje novi ivot i ivotna energija veoma zavisi od toga
ta radimo sa energijom kroz seksualnost. Kada se prva
akra uspeno izraava kroz drugu, onda se ivotna ener-
gija (prva akra) uspeno izraava kroz sve aktivnosti koje
se odnose na jednostavnu razmenu energije kroz fiziki
dodir sa svim objektima, sa suprotnim polom, sa drugim
biima i sa situacijama (zabava, igra, sve vrste fizikih
kontakata i odnosa, i agresivnost u granicama normalnog
izraavanja). Usled ispravne razmene energije, njenog
ispravnog polarizovanja, i nae telo je zdravo i vitalno.
Bez prave povezanosti sa viim akrama ivotna
energija iz prve akre postaje suprotnost ivotu, takav
ovek smatra da mora da uzima ivotnu energiju na silu
od drugih bia, pa to i radi na sve nenormalne naine. Svi
abnormalni naini uzimanja ivotne energije, od ubistava
do zlostavljanja i energetskog vampirizma u svakom obli-
ku, nastaju usled blokade prve akre i nepostojanja njene
prave povezanosti sa viim centrima i sveu due.
***
Druga akra se ispravno aktuelizuje kroz treu
akru, kada energiju usmerimo na odreeni vii cilj i svr-
hu, u razmeni sa drugim biem ili sa celim drutvom,
interesima zajednice kojoj pripadamo u vremenu i prosto-
ru. Ako svoju energiju razmenjujemo sa suprotnim polom
tako da tu razmenu usmerimo na vii cilj, kao to je
potomstvo i ostvarenje nekih ciljeva i ideala, onda smo
uspeno aktivirali treu akru. Uvek se priroda jedne
akre maksimalno ostvaruje kada je posveena viim psi-
hoenergetskim centrima. Tako je i seksualnost izvor mak-
simalne sree samo ako je usmerena na vie ciljeve, ako
nije sama sebi svrha, a posebno ako nije usmerena na nii

136
centar. Tada postaje destruktivna. Jedan oblik destrukti-
vnosti je i kada se energija u drugoj akri ne razmenjuje
kroz seksualnost sa suprotnim polom, ve se to pokuava
sa istim polom (ili jo gore, sa neim drugim). Tada se ne
dogaa energetsko kruenje izmeu polova i isceljenje
koje vodi u vie centre, ve se rast blokira u drugoj akri.
Homoseksualnost (kao i sve druge seksualne perverzije)
jeste energetski pogrean in, to je samo blokada energije
u drugoj akri.
Uspeno povezane i aktivirane prve tri akre spro-
vode ispravnu razmenu energije, unutar svakog oveka i
u meuljudskim odnosima. Kada je seksualnost ispravna
onda je protok energije od prve do tree akre ispravan.
Poremeaj seksualnosti (druga akra) je u najveoj meri
uzrok svih ostalih poremeaja (prva akra: psihofiziko
zdravlje; i trea akra: drutveni ivot i ivotni ciljevi), kao
to i ostali poremeaji uzrokuju poremeaj seksualnosti.
Bez prave povezanosti druge akre sa treom, ener-
gija u drugoj ostaje zatvorena i samodovoljna u najprosti-
joj razmeni izmeu polova, ali tako postaje destruktivna,
naime, tada usled nedostatka vie svesti, i neutralnosti
prve akre odakle pristie sva energija i sa kojom je jedino
povezana, druga akra svoju energetsku razmenu moe
da nae u svemu i svaemu, ne samo u drugom polu iste
bioloke vrste. Energetsku razmenu moe da obavlja sa
bilo kojim objektom. Tako nastaju sve perverzije i opsesije
(fetiizam), svi nezdravi meuljudski odnosi.
***
Trea akra se uspeno aktuelizuje kada se spoji sa
etvrtom akrom. To znai kada osnova svih naih ciljeva
i tenji poiva na ljubavi i razumevanju. etvrta akra je
svest o sveprisutnoj energiji, da se ona ne odnosi samo na
nae telo (prve dve akre) niti na ivotnu sredinu i dru-
tvo (trea akra) ve na samo postojanje u celosti. Svest da

137
smo jedno sa celim postojanjem jeste ljubav. Zato moemo
da volimo sve, i odreeno bie i odreenu stvar, mesto,
muziku, knjigu, biljku, ivotinju pa i ono to nije prepo-
ruljivo voleti.
Da bismo uspeno ostvarili treu akru, na primer
kroz decu i porodicu, ona nee moi da dela bez ostvarene
etvrte akre, bez sveprisutne ljubavi i emocionalne zrelo-
sti. Upravo nas ostvarenje tree akre, ostvarenje nekog
ivotnog cilja, ili roenje deteta, povezuje sa sveprisut-
nom energijom, sa celim postojanjem kroz etvrtu akru.
Naime, kada sasvim spoznamo to emu smo teili kroz
treu akru, npr. roenje deteta, onda u tome prepozna-
jemo bezuslovnu ljubav boanske svesti. Kada sasvim
spoznamo ta je jedno dete u svojoj sutini, a u detetu je
lako videti svest due jer je ona veoma blizu njegovom licu
i pogledu, povrini njegovog bia (naroito dok spava),
tada spoznajemo sveprisutnost ivotne energije u svemu,
u samom postojanju, i to je aktiviranje etvrte akre. Isto
vai za ostvarenje bilo kog ivotnog cilja, kada spoznamo
sutinu svih ljudskih tenji (trea akra) tada spoznajemo
da su sve one samo ispoljavanje kreativne inteligencije
boanske svesti u samom postojanju.
Kada trea akra nije povezana sa viom etvrtom
akrom, kada je zatvorena u sebe i samo povezana sa
niim akrama, prvom i drugom, onda se dogaa nenor-
malno ispoljavanje moi i svih pogrenih ciljeva, diktatu-
ra jednoumlja, u samom oveku, porodici ili drutvu.
Ovde nastaju svi ciljevi koji nemaju osnovu u razumeva-
nju i ljubavi, koji se pravdaju izrazom da 'cilj opravdava
sredstva', pri emu se sredstva ne biraju jer nema poveza-
nosti sa viim centrima i sveu due. Takvi ljudi bezdu-
no gaze sve pred sobom na putu do svojih niskih ciljeva.
***

138
 Povezivanjem prve tri akre sa etvrtom ostvaren je
rad instinktivnog ili motorikog centra na pozitivan i
kreativan nain.
Da bi prve tri akre ispravno radile, i da bi one
meusobno bile ispravno povezane, neophodno je da
budu povezane i sa etvrtom akrom. Bez povezanosti sa
etvrtom akrom one po pravilu rade neusklaeno i
pogreno, to rezultira poremeenim ivotom. Kada su
povezane sa etvrtom akrom takvi ljudi uivaju u najve-
oj srei u privatnom i drutvenom ivotu. Kada nisu
povezane sa etvrtom akrom, onda je takav ivot naj-
ee uzrok patnje u samom oveku i drutvu.
***
Kada je etvrta akra uspeno povezana sa prve tri
nie akre, odnosno kada su se prve tri uspeno povezale i
ostvarile u vezi sa etvrtom, tada etvrta akra moe da se
povee sa petom i tako uspeno aktuelizuje i sebe i sve
nie akre.
Povezivanje etvrte akre sa petom odnosi se na
izraavanje bezuslovne ljubavi i emocionalnog razume-
vanja prirode samog postojanja kroz misli, rei i dela.
Nae razumevanje ne znai nita ako ne moemo da ga
izrazimo. Ljubav takoe nije ljubav ako je ne izraavamo.
U izraavanju pokazujemo mo razumevanja. Izraavanje
je osobenost pete akre. U izraavanju se pokazuju sve
slabosti i sve vrline naeg razumevanja i naa emocional-
na zrelost.
***
Ispravno izraavanje nije mogue ako se ne zasniva
na ispravnoj percepciji, opaanju i uvidu. To znai da se
rad pete akre, vishuddhi, potpuno ostvaruje kada je pove-
zana sa estom, ana akrom. Ni percepcija nije ispravna
bez izraavanja.
***

139
 ovek se razlikuje od svih ostalih bia po tome to je
njegova percepcija nezavisna od vremena i prostora, ona
nadilazi ulno opaanje. ovekova percepcija je takva zato
to se ne zasniva na telu i ulima ve na istoj svesti due
sa kojom je povezan sa svojim viim umom, koji nije u
telu i zato nije ogranien ulnim opaanjem. Vii um
ovekov predstavljen je akrom sahasrara. Da bi ovekova
percepcija bila ispravna i potpuna, esta akra ana mora
biti povezana sa sedmom, sa sahasrarom.
Jedinu ispravnu percepciju i spoznaju ovek moe
da dobije od svog vieg uma preko kojeg je povezan sa
sveu due. U onoj meri u kojoj percepcija i spoznaja ne
potiu od vieg uma i svesti due, u toj meri su percepcija i
spoznaja ogranieni i pogreni. Koliko je naa veza sa
sveu due istija i neposrednija, u toj meri je i naa spo-
znaja ispravna i potpuna.
***
Sedma akra, sahasrara, uvek je povezana sa sveu
transcendentalne due, sa boanskom sveu koja sve
omoguava. Ona je smetena malo iznad temena glave,
to ukazuje da je nezavisna od tela i uma. Ona ne zavisi ni
od ega. To praktino znai da je boanska svest uvek s
nama iako je mi zbog identifikacije sa telom i umom ne
opaamo. Sedmu akru ne moemo da aktiviramo,
moemo samo da poremetimo rad ostalih niih akri tako
da ne doivljavamo sve blagodeti sedme akre. Sedma
akra se sama aktuelizuje ispravnim radom svih ostalih
akri.
***
Postoji i jo jedan opti i najdelotvorniji princip koji
uzdie svest i energiju ka viim psihoenergetskim centri-
ma ili akrama.
Prema svedoenju ljudi koji su hipnotikom regre-
sijom osvestili svoje postojanje izmeu dva ivota, kao i

140
prema svedoenju mnogih koji su doiveli kliniku smrt
ili stanje blisko smrti, u jednom bezvremenom trenutku
sagledali su ceo svoj ivot, i tada su rekapitulirali sve to
su inili, posebno ta su inili drugim ljudima. Ali istov-
remeno su mogli da doive i to kako su drugi doiveli nji-
hova dela prema njima. Dakle, mogli su da sagledaju svoja
dela i subjektivno i objektivno. To se dogaa usled holo-
grafske prirode postojanja, sve je Jedno u boanskoj svesti,
sve se odraava u svemu. Na osnovu takvog osveenja
sama dua odluuje kako e se sledei put roditi da bi nas-
tavila svoj razvoj i ispravila greke. Ta svest, kako su drugi
doiveli nae postupke, jeste kljuni princip koji nas vodi
u sazrevanje tokom svih naih ivota. Njen znaaj je toliki
da su je due donele na ovaj svet svojim seanjem i posta-
vile ga ovde kao temeljno naelo etike, koje glasi: (ne) ini
drugima ono to (ne) eli da drugi ini tebi.
Ovo temeljno naelo samorazvoja deluje i kada je u
pitanju uzdizanje svesti kroz akre. Ako se negativan rad
neke akre odnosi na neko nae delovanje prema drugim
ljudima (negativnost uvek zaustavlja svest na odreenom
nivou i sputa je na nie frekvencije), onda e nas objekti-
vna svest o tome kako to drugi ljudi doivljavaju uzdii na
vii nivo, viu akru. Kada u nama sazri svest o tome kako
drugi doivljavaju naa dela prema njima, a vezana su za
neku akru, odnosno stanje svesti, tada se automatski
uzdiemo na vie razumevanje, na viu akru ili vie sta-
nje svesti.
Negativan rad se ovde preteno odnosi na prve tri
akre, razmenu energije na elementarne naine (prva),
putem seksualnosti (druga) i volje za mo (trea akra).
Ako se negativan rad neke akre odnosi na aktivno-
sti koje nisu vezane za odnose prema drugim ljudima, ve
za neke nae line osobine i navike, ista takva objektivna
svesnost prema nama samima dae nam uvid kako to

141
deluje na nae bie (kao da je u pitanju nae delovanje na
nekog drugog iz prethodnog sluaja), kako to sputava
nau karmiku zrelost u kontekstu celog naeg ivota.
Zaista, kada sagledamo neku nau lou osobinu u kontek-
stu celog naeg ivota i smrti, onda odmah naputamo
svaku vezanost za nju i nadilazimo je.
Zaetak ove zrelosti objektivne svesnosti prema
sebi samome, prema pogrenom radu niih akri, Buda je
opisao reima: "Gaenje je prevrilo meru".
Objektivna svesnost uzdie energiju i postojanje na
sve vie nivoe. Nita drugo. Uvek kada smo neega, u sebi
ili izvan sebe, objektivno svesni, mi to nadilazimo. Objek-
tivno ovde znai suprotno od subjektivnog, ogranienog
na bilo koji nain. Objektivna svesnost znai svest o objek-
tivnoj stvarnosti.
Stanje prosvetljenja ili samadhija u najvioj akri,
sahasrari, je upravo stanje najobjektivnije svesnosti. To je
svest nae due koju emo inae imati nakon fizikog
ivota, kada se vratimo u svoje izvorno, autentino stanje
(svarupa). Ono se zato naziva 'veliki samadhi', ili maha-
samadhi. Svrha sveg naeg osveenja jeste da tu svest
nae due koju imamo nezavisno do tela i uma, pre i posle
ivota na ovom svetu, imamo i za ivota, ovde i sada, dok
smo u telu i umu. Uvek. Jer ona i jeste bezvremena.
To se postie nestankom svih iluzija koje imamo o
telu i umu, da smo u vremenu i prostoru kao odvojeni
entiteti, da se razlikujemo od boanskog apsoluta koji je
sve to jeste.

142
 SAMADHI - JEDINSTVO SVESTI I POSTOJANJA

Prema biblijskom predanju Bog je stvorio svet za

est dana, a sedmoga dana se odmorio. To predanje zap-
ravo govori o akrama. Kroz est akri se sve ispoljava, a
sedma je ista boanska svest o sebi. est akri predstav-
ljaju sve oblike postojanja, sedma je njihova transcenden-
cija. U ljudskom iskustvu transcendencija je najvia spoz-
naja, potpuno objektivna svesnost, ali za razliku od svih
ostalih stanja nie svesti, transcendencija se na zasniva ni
na kakvoj aktivnosti ili sadraju svesti, ona je ista preda-
nost, koju je Buda prikladno opisao kao 'prestanak' ili 'utr-
nue' (nirvana).
To je i logino jer svest jedinstva je svest kvantnog
polja iz koga i u kome sve ve bezvremeno postoji. Mi ovde
doivljavamo samo pojedinana ispoljavanja svih poten-
cijala kvantnog polja u prividu vremena i prostora. Povra-
tak u njega je stoga mogu samo predajom, prestankom i
utrnuem svih iluzija. Taj povratak je takoe privid jer iz
te boanske svesti koja je celina nismo mogli nikada izai,
ona je sve i ona smo mi sami; ona je izvor nae svesti. To je
jo jedan razlog zato se u nju dospeva samo predajom.
'an budisti to izraavaju reima: kada je um miran neis-
pravna gledita nestaju sama od sebe.
Da bi predaja bila mogua neophodno je nadii sve
iluzije; da bi se sve iluzije nadile potreban je najjai
potencijal iste svesnosti udruene sa najviim potencija-
lom energije, odnosno delovanja svesti.
Odnos svesti i njenog delovanja (energije, prane)
prikazan je u klasinoj jogi kao dve putanje njihovog kre-
tanja, ide i pingale, koje kreu od prve akre, ukrtaju se i
prepliu oko svake akre na svom putu do este akre
(ana) gde se ponovo spajaju da bi omoguile svest jedins-

143
tva sedme akre. Ida i pingala zapravo predstavljaju pola-
rizaciju energije na osnovu koje ona deluje. Polarizacija
energije je zapravo polarizacija na svest i delovanje. Svest
je ne-hercijanska a delovanje hercijanska frekvencija.
Ukrtanje putanje svesti i energije na svom putu
oko svake akre ukazuje da je neophodna puna svest o
mogunostima svake akre, svakog nivoa svesti, svih
moguih stanja i iskustava postojanja da bi se samo na
osnovu punog iskustva postojanja uravnoteila objektiv-
na svesnost koja je predstavljena sredinjom putanjom,
uumnom, koja se protee izmeu ide i pingale i spaja
prvu i sedmu akru. uumna zapravo predstavlja ravno-
teu svesti i energije, ide i pingale, ona spaja svest i posto-
janje sa svim akrama, sa svim stanjima svesti, svim
mogunostima postojanja.11

11
Ista ideja je na Zapadu predstavljena Hermesovim ili Merkurovim
tapom, kao simbolom nauke.

144
 Otuda je veoma vano jo jednom naglasiti znaaj
jedinstva svesti i energije, jedinstva misli i dela, svesti i
celog ivota. Kao to se na tradicionalnim grafikim pri-
kazima ide i pingale jasno vidi, one se ukrtaju, odnosno
spajaju u svakoj akri, to ukazuje na spajanje energije
(bia) i svesti u svakoj akri. Smo spajanje svesti i energi-
je aktivira svaku akru na ispravan nain i uzdie nas ka
konanom probuenju ili ostvarenju, sedmoj akri. Svaka
akra je neostvarena samo zbog nejedinstva svesti i bia,
tj. energije, njihove neravnotee. Nejedinstvo i neravnote-
a nae svesti i delovanja, energije, svesti i bia, jeste jedi-
ni inilac koji nas zarobljava u niim stanjima postojanja,
jedini izvor negativnosti i patnje. Uvek kada se ukazuje na
pozitivnost ili pozitivnu energiju koja nas uzdie, pod tim
se misli na jedinstvo naih dela ili energije sa sveu, na
njihovu ravnoteu i sklad. To jedinstvo se jednostavno
ostvaruje tako da sve to radimo, makar i najmanju sitni-
cu, treba da radimo celim biem, ovde i sada, i da budemo
objektivno svesni svega to radimo, kao svedok. To je ne-
hercijanski princip svesti. Taj princip, kao i jedinstvo
energije i svesti, ide i pingale, u uumni, iskazan je davno
reima "budi ono to jesi", "budi ovde i sada", "probudi se".
Smo prisustvo svesti je inilac koji uravnoteuje
sve suprotnosti. Smo prisustvo svesti tei da se sjedini sa
postojanjem, jer ono nikada i nije bilo potpuno odvojeno
od postojanja, svest je izvor postojanja. Stoga ne treba
initi nita da bi se ostvarila najvia budnost, sedma
akra, osim biti objektivno, nepristrasno svestan svakog
dela, kao svedok. Biti svestan tela i svega to telom ini-
mo, svestan oseanja i svega to oseamo na bilo koji
nain, svestan izraza volje ili namere, i svestan samih
misli. To znai biti svestan rada svih akri, svih stanja
svesti, na svim dimenzijama od kojih smo sainjeni i u
kojima postojimo. Na taj nain je sama svest inilac koji

145
nas budi i ostvaruje. Uostalom i prosvetljenje nije nita
drugo do maksimalno pojaavanje same svesti. To je zato
to ni postojanje nije nita drugo do ispoljavanje same
svesti. Oni se zajedno ostvaruju i sjedinjuju samim svojim
prisustvom. Jedino ih ne treba razdvajati. A upravo taj
privid njihove razdvojenosti jeste sav ovaj ivot koji
doivljavamo, sav svet koji vidimo, sva patnja koju isku-
avamo. Zato se kae da je ivot samo san, da je svet iluzi-
ja. Pri tome se misli da je svet iluzija ako ga gledamo samo
kao skup relativnih objekata, ali je stvaran kao apsolutna
boanska svest. Svest i postojanje su jedno, jedna apsolut-
na boanska svest o sebi samoj, sve je samo to i nita dru-
go ne postoji niti je mogue da postoji kao neto drugo.
Ipak se dogaa ovaj privid njihove razdvojenosti.
Zato? Odgovor je da je upravo taj privid nain na koji
svest i postojanje postoje kao jedinstvo, a taj nain je isku-
avanje apsolutno svih mogunosti postojanja i stanja
svesti u tenji ka transcendenciji. Sve postoji kroz tran-
scendenciju, kroz nadilaenje, i svest i samo postojanje
nisu nita drugo do jedan veliki proces postepenog nadi-
laenja. On se ispoljava kroz akre tako to svaka predsta-
vlja nie, odnosno vie stanje svesti i postojanja, po jedan
vii in transcendencije.
U prvoj akri boanska svest samo postoji, bez uma,
u minimalnom stanju svesti. Ona je tu isto postojanje
koje se ispoljava kroz oblik minerala i kombinacije eleme-
nata.
U drugoj akri boanska svest postoji ali u nesves-
nom stanju, kao u dubokom snu bez snova, ona je takva u
biljkama. Ona tu osea ali nema objektivnu svest o pravoj
prirodi onoga to osea, o sebi kao subjektu oseanja. Bilj-
ke sve oseaju, ak i nae misli i naa oseanja, ali iz toga
ne razvijaju nikakvu viu svesnost i smisao, samo usta-

146
novljavaju na osnovu osnovne polarizacije iskustva pos-
tojanja. Svest i postojanje tu poinju da se polarizuju.
U treoj akri boanska svest ostvaruje polarizaciju
na sve mogue naine i zato moe da se povremeno budi i
svesna je prirode dogaaja, moe da se kree i da reaguje,
ali nedovoljno je svesna i smisla, subjekta koji je svestan,
niti moe da razume i povee ulogu subjekta u objektiv-
nom deavanju, kao ni da ga pokrene na kreativan rad. To
je svet ivotinja.
U etvrtoj akri boanska svest po prvi put u posto-
janju potpuno razvija svest o smislu dogaaja, i o subjektu
koji je svestan. Zapravo, nije mogue biti objektivno sves-
tan smisla dogaaja bez svesti o subjektu koji je svestan.
Stoga to uvek mora da ide zajedno. Koliko to ide zajedno,
koliko smo svesni sebe kao subjekta u objektivnom doga-
anju, toliko smo objektivno svesni samog dogaanja,
odnosno postojanja i moemo konstruktivno da delamo
na dalje deavanje, da ga kreativnom radom menjamo u
izvesnoj meri. To je ovek i svet ljudi. Tu se dogaa prvo
povremeno buenje boanske svesti o sebi, transcenden-
talne svesti.
U petoj akri boanska svest stie trajna iskustva
prisustva svoje transcendentalne svesti u postojanju, ili
gledano iz ljudske perspektive, ovek stie trajna iskustva
prisustva u boanskoj transcendentalnoj svesti. To je
omogueno izraavanjem svesti o boanskoj prisutnosti u
postojanju (etvrta akra), razmenom informacija o pos-
tojanju (peta akra).
U estoj akri boanska svest se po prvi put direkt-
no ispoljava u postojanju. Boanska svest je ono to ove-
ku, preko ana akre, daje objektivnu spoznaju i potpunu
percepciju. Potpuna percepcija ispoljenog sveta mogua je
jedino sa potpunom percepcijom subjekta koji je svestan,
same svesti kao takve. Tu se objektivna svest koja omogu-

147
ava samo postojanje po prvi put prepoznaje kao svest
subjekta, kao samosvest.
U ana akri svest koja omoguava samo postojanje
po prvi put postaje svest o sebi, kroz oveka. U ana akri
se potpuno spajaju ida i pingala, energija i svest, postoja-
nje se vidi kao svesno, svest se doivljava kao oblik posto-
janja. I obratno: ovekova svest o sebi (Sopstvo, atman) je
u ani boanska svest o sebi koja je svesna objektivnog
postojanja. To se u Patanjalijevoj nauci joge naziva savi-
kalpa samadhi, ili svest jedinstva koja nije sasvim ista,
nego je zainjena 'semenom' iskustva postojanja. Kada
svest o sebi postane ista, tj. savrena, ona postaje tran-
scendentalna, nirvikalpa samadhi, potpuno nezavisna od
iskustva postojanja, nezagaena iluzijom postojanja.
Rekli smo da smo postojanje poiva na svesti,
celokupno postojanje je u svojoj sutini sama boanska
svest o sebi. Zato u istoj svesti o sebi, u sedmoj akri,
sahasrari, nema vie nikakvih iluzija postojanja, nikakvih
projekcija. Svaki oblik postojanja iz njene perspektive jeste
pad svesti u neki oblik iluzije postojanja. Svaka nia akra,
ispod sahasrare, predstavlja sve vei oblik polarizacije, sve
vei gubitak svesti o sebi, sve vei gubitak apsolutne rav-
notee suprotnosti, sve do najnie akre gde princip sup-
rotnosti postoji sam za sebe kao princip iste energije.
U prvoj akri stoji ista energija postojanja, odnos-
no postojanje je ista energija. U sedmoj akri stoji ista
svest postojanja, odnosno, postojanje je ista svest. Sve
akre su proces njihovog spajanja i razdvajanja, odnosno
razumevanja svih moguih stanja svesti i postojanja.
Prva akra je krajnje hercijansko stanje, sedma
akra je krajnje ne-hercijansko stanje.
Da bi se postojanje potpuno ostvarilo, svest treba da
se u samom postojanju kristalie u svom izvornom ne-
hercijanskom stanju, istu svest o sebi treba sjediniti sa

148
svim moguim iskustvima postojanja, sa svim mogunos-
tima postojanja. To ini nauka tantre i alhemije u svim
svojim oblicima od najstarijih vremena, manje ili vie
uspeno. Iz te ezoterine nauke nastala je i egzoterina
nauka koja je poznata javnosti i koja nam je izgradila svu
civilizaciju. Sva materijalna kultura i nauka nisu nita
drugo do odraz spajanja svesti i postojanja kroz oveka,
odnosno ovekova sposobnost da sjedini svest i energiju,
rad i delovanje u svetu. U tome je cela ljudska evolucija i
istorija.
Ljudska evolucija i istorija se okonavaju i ostvaru-
ju u samadhiju, u jedinstvu svesti i postojanja. Tada ovek
poinje da postoji kao onaj koji jeste, kao svest boanske
due u svim oblicima i mogunostima postojanja.
Ranije je svest due gubila sebe samu usled identi-
fikacije sa raznim oblicima postojanja, koji su na taj nain
bili jai od nje. Svaka nia akra predstavlja oblik 'pada'
svesti due u nia stanja, ali i veu identifikaciju sa posto-
janjem. To su sve bili naini da boanska svest osvesti sve
mogunosti postojanja, sebe samu. Kada se 'vrati' sebi
samoj, svom izvornom stanju u sedmoj akri, u samadhi-
ju, svom punom potencijalu, onda e moi da se kree
kroz sve mogunosti postojanja, kroz sve druge akre bez
gubitka svesti o sebi.
U ovome je bio ceo proces: da boanska svest o sebi u
svom najviem potencijalu i istoti bude prisutna i delot-
vorna u svim moguim oblicima postojanja, u svim stanjima
bia, bez identifikacije, nezavisna, kroz oveka, kao oveko-
va svest due - bez gubitka svog izvornog potencijala.
Taj se proces odvijao u tri koraka.
Nae iskustvo postojanja je najpre bila zaborav nae
prave prirode, svesti due, iskustvo samo hercijanske fre-
kvencije fizikog sveta, sa svim ogranienjima percepcije i
moi delovanja. To je ovaj ivot poznat svima na ovom

149
svetu. Prvi korak u procesu samospoznaje bio je da se spo-
zna prava priroda fizikog sveta (sat, bie, postojanje), da
on nije nita sam po sebi i za sebe ve je samo odraz ili pro-
jekcija univerzalnog polja postojanja, kvantnog polja, aka-
e, putem kojeg apsolutna boanska svest ispoljava sebe
samu. Prvi korak se sastoji iz umne spoznaje, iz ispravnog
razumevanja prirode stvarnosti. Kada ta spoznaja dovolj-
no sazri tako da vie nije povremena ve trajna ivotna
realnost, ona tada obuhvata celo bie i delovanje, odnosno
svest o stvarnosti obuhvata i energiju, delovanje u toj
stvarnosti. U prvom koraku se samo povremeno prepoz-
naje stvarnost svesti i postojanja, stvarnost boanskog
Apsoluta. To se naziva i savikalpa samadhi - samadhi koji
je pomean sa utiscima ispoljenog sveta.
Kada se udrue svest o stvarnosti i energija sa
kojom ivimo u toj stvarnosti, dolazi do drugog koraka u
kome objektivni, materijalni svet nestaje i otkriva se ista
svest (it) kao sutina samog postojanja, i tu svest otkri-
vamo kao svoju samosvest, kao svoju sutinu (Sopstvo,
Jastvo, atman). U prvim trenucima takve spoznaje probu-
en ovek nije sposoban da uestvuje u fizikom svetu jer
se on otkriva kao san za probuenoga. Probueni vie ne
moe da uestvuje u snovima. On je nezavisan od sveg
postojanja. Sva stanja svesti, java, san i dubok san bez
snova, smenjuju se pred njim kao svedokom. On ne moe
da bude identifikovan ni sa jednim objektom, ve samo sa
subjektom, sa samim sobom, sa istom sveu koja sve
omoguava, sa boanskom sveu, vie ne moe nikada da
izgubi svest o sebi, da bude ono to nije, jer on uvek vidi
samo postojanje kao odraz boanske svesti. Takvo iskus-
tvo Buda je izrazio reima: 'to nisam ja, to nije moje' - u
pogledu tela, uma, ega, i svih stanja uma. To stanje se
takoe izraava opisima sveta kao iluzije ili sna. Drugi
korak je praktino govorei, trajno ostvarenje transcen-

150
dencije, odnosno prirode same svesti boanskog Apsoluta.
On se naziva nirvikalpa samadhi - samadhi bez ikakve ilu-
zije u pogledu ispoljenog sveta.
Ova izvorna autentinost i nezavisnost svesti od
svake identifikacije sa biem i postojanjem, u nauci Pata-
njalijeve joge naziva se kaivalya. Re kaivalya oznaava
stanje onoga to je prosto, nepomeano ni sa im, autenti-
no, isto, pa otuda sadri ideju savrenstva i potpunosti.
Ali sve to se zasniva na ideji izdvojenosti, nadilaenja,
odnosno transcendencije. Savrenstvo i autentinost
ovekove svesti i sutine nisu mogui bez transcendenci-
je, bez nadilaenja tela i uma. To je prikazano razmakom
sedme akre od tela, ona je malo iznad temena glave. Taj
razmak oznaava da se do njega ne dolazi ni sa im to
potie od tela i uma. Nikakvim naporom niti procesom.
Postie se samo predajom kroz samospoznaju svih ostalih
stanja svesti (aktuelizacijom ostalih est akri).
Sedma akra (ili nirvikalpa samadhi) se aktuelizuje
samo na dva naina: ili predajom ili samospoznajom.
Samospoznaja je put meditacije i discipline mentalnog
mirovanja, direktne transcendencije uma. Ona se ostva-
ruje u praksi budistike meditacije (dhyana, vipassana,
satipatthana, zazen, ikan taza; o detaljima prakse medi-
tacije videti u mojoj knjizi Sankhya, poslednje poglavlje
Kaivlaya). Meditacija jednostavno deluje tako da kada se
nae telo i um potpuno umire, onda ne moe da se dogodi
nita drugo do da se smo od sebe otvori ono to je iza tela
i uma, svest vieg uma, svest due, svest univerzalnog
kvantnog polja koje sve omoguava i koje sve jeste, neza-
visno od vremena i prostora. Kada prestanemo da je
zamuujemo, onda se ona sama ispoljava. Telo i um se ne
umiruju nikakvom prisilom ve samo paljivom spozna-
jom da nismo telo i um, nadilaenjem identifikacije sa
telom i umom koja je osnova (metafizikog i svakog dru-

151
gog) neznanja. Svo kretanje i zbivanje tela i uma spada u
hercijanske frekvencije. Mirovanje ima ne-hercijansku
frekvenciju kvantnog polja. U tome je sva tehnika medita-
cije. U tome ne sme biti nikakvog ideolokog niti religij-
skog sadraja (sve bi to bili tragovi hercijanskih frekvenci-
ja uma) i takve, objektivne i iste od svih sadraja su
upravo Patanjalijeva i budistika meditacija koje se ovde
preporuuju.
Iskustvo meditacije direktno pokazuje jedinstvo
svesti i postojanja. Naime, kada u meditaciji smirimo um,
doemo do svesti koja je iza uma i svih njegovih sadraja,
kada postanemo ist svedok, onda postajemo smo posto-
janje. U istoj, transcendentalnoj svesti o sebi ne razliku-
jemo se od istog postojanja, bezvremene prisutnosti,
ovde i sada.
Zbog toga je vano da meditacija ne bude povezana
ni sa kakvim metafizikim, ideolokim niti religijskim
sadrajima, a posebno ne mentalnim sadrajima line pri-
rode, jer ona je u sutini praksa u kojoj se postojanje direk-
tno izraava kao svest, i svest kao postojanje. Stoga prava
meditacija i nije nita drugo do ienje i oslobaanje od
svih takvih sadraja; mentalna higijena.
Samospoznaja je direktan put i ona je prikladna
samo onim zrelim duama koje zavravaju ciklus svojih
inkarnacija, a to znai da vie nisu vezane za ispoljeni
svet. Predaja je dostupnija onima koji jo uvek uestvuju u
iskustvu sveta, ali ona je zato povezana sa rizicima da se
pomea se sadrajima uma koji mogu biti veoma suptilni,
i tada se cela stvar pretvara u pseudoreligioznu predstavu
i u samoobmanu. Predaja u sutini znai potpuno razu-
mevanje i prihvatanje da nismo ni telo ni um, ve tran-
scendentalna svest due koja ih nadilazi i omoguava,
prema znanju i iskustvu koje je prikazano ovde, o prirodi
svesti i postojanja. Isto se doivljava i kroz meditaciju. To

152
znai da i samospoznaja i predaja imaju isti zavrni in, na
kraju se spajaju u jedno. Samospoznaja se ne moe ostva-
riti bez konane predaje, niti se predaja moe ostvariti bez
potpune samospoznaje.
Predaja i konana samospoznaja se mogu razumeti
jedino razumevanjem prirode frekvencije prve i sedme
akre, putem analogije sa ogledalom.
Ve smo rekli da je priroda frekvencija prve i sedme
akre suprotna, hercijanska i ne-hercijanska. Te dve frek-
vencije meusobno deluju kao ogledalo, odnosno kao sup-
rotnost ili obrnuta slika onoga to se ogleda. Sve to u
gruboj realnosti trodimenzionalnog sveta (prve tri akre)
izgleda kao da je u linearnom vremenu i odvojeno u pros-
toru, da se ostvaruje postepeno pod dejstvom uzroka, to
isto je u ne-hercijanskoj frekvenciji univerzalnog kvant-
nog polja (sedma akra) ve bezvremeno prisutno kao
ostvareno, potpuno i savreno. Hercijansko ogledalo je
priroda u kojoj se odigrava svo postojanje u linearnom
vremenu i prostoru. Boanska svest nae due izvire iz ne-
hercijanskog univerzalnog kvantnog polja. To je samo
prividna razlika koja postoji zbog razlike u frekvencijama.
Taj privid je sutina sve iluzije i neznanja u kome ovek
ivi ako nije skladno aktuelizovao sve akre. To je uzrok
svim naim inkarnacijama i ivotnim dramama. Buenje
iz te iluzije, odvraanja panje (svesti) od obrnutog stanja
stvari u odrazu ogledala (postojanja), tema je i cilj svih
naih ivota.
Kada se svest i energija spoje u ana akri, tada su
se maksimalno pribliili ne-hercijanskom polju frekvenci-
ja odakle stvari postaju obratne. Zato tada, sa ana
akrom ili 'treim okom', vidimo pravu prirodu stvari, da
je sve bezvremeno, moemo biti vidoviti samo zato jer u
ne-hercijanskom kvantnom polju sve je ve prisutno,
nema vremena tokom kojeg se stvari ostvaruju, ve su tu,

153
nema ni prostora u kome su odvojene. Sve je ve prisutno
i ostvareno u ne-hercijanskom kvantnom polju, zato
vidoviti moe sve da vidi jer ima kontakt sa tim poljem u
kome sve ve jeste. Moe da vidi samo onoliko koliko
moe da transcendira linearni um vezan za telo i herci-
janske frekvencije niih akri.
Stvarnost moemo da vidimo samo onoliko koliko
joj se ne opiremo - jer ona u apsolutnom smislu ve jeste.
Uvek kada zamiljamo da je stvarnost neto drugo nego
ono to ona jeste ovde i sada, mi joj se opiremo, a ono emu
se opiremo to jaa protiv nas, i to opiranje stvarnosti je
jedini okov koji nas dri u iluziji, neznanju i patnji, mi ga
sami jaamo. Stoga, fizika realnost koja nam se ne dopa-
da, a moramo da ivimo u njoj, nastala je samo naim opi-
ranjem da prihvatimo realnost nae due, boansku real-
nost koja uvek jeste ovde i sada u svemu. Prestanak opira-
nja stvarnosti ma kakva da je, jeste poetak njene kreativ-
ne promene. Prvi i poslednji korak je uvek prihvatanje i
predaja. Dakle suprotno svemu onome to na hercijanski
um zarobljen u iluziju vremena predstavlja sebi samome.
To se iskustvo u drugim sistemima samorazvoja
opisivalo kao vienje Jedinstva, svega u sebi i sebe u sve-
mu. Sve druge moi ili siddhi jesu samo manifestacija ne-
hercijanske frekvencije svesti u polju hercijanskog posto-
janja, ili kvantnog uma u fizikom svetu.
Sledee to se ovde mora naglasiti jeste: svest due
ili kvantnog uma, odnosno ne-hercijanske frekvencije
mogu da se manifestuju u fizikom svetu hercijanskih
frekvencija, ali obrnuto nije mogue. Nita to ima herci-
jansku frekvenciju, to izgleda da je u vremenu i odvojeno
u prostoru, ne moe da postoji kao takvo u ne-hercijanskoj
stvarnosti boanskog Apsoluta, u svesti nae due. Isto se
moe rei da ogledalo moe da postoji u svetu, ali obrnuti

154
odraz, slika sveta iz ogledala ne moe nikada da bude
realna u svetu.
S time smo doli do zavrnog treeg koraka u celom
procesu naeg postojanja i buenja. To je nadilaenje svih
razlika hercijanskih i ne-hercijanskih frekvencija postoja-
nja u jedinstvu. To je pravo jedinstvo svesti i postojanja.
Oni zajedno sainjavaju stvarnost, boansku apsolutnu
stvarnost, koja se ispoljava kroz prizmu sedam stanja sve-
sti ili akri, a najistije u najvioj, sedmoj akri, u najisti-
joj svesti o sebi koju ovek moe da ima. Ta svest nije od
ovoga sveta. Budan ovek ivi u svetu kao da nije od ovoga
sveta, ali ivi punim pluima, svom energijom i sveu jer
vidi da nita ni u jednom trenutku nije pogreno niti raz-
liito od najvie boanske stvarnosti.
Da bi ostvario svest svoje due dok je u telu i umu,
on ne moe da bude poistoveen sa telom i umom. Mora
prvo da ostvari transcendenciju. To je isto kao sa sneva-
njem i buenjem. Ne moe se biti u oba istovremeno. S
buenjem nae due nestaju svi snovi o ispoljenom svetu,
o vremenu i prostoru u kome nae boansko postojanje
nije bilo uvek ono koje jeste. Meutim, prava spoznaja ilu-
zije i njeno nadilaenje jeste u spoznaji da ona kao takva
nije ni bila stvarna. Dokle god se oslobaamo neke iluzije
mi joj dajemo stvarnost, koju ona sama nikada nije ni ima-
la.
Sva prethodna stanja bila su neka vrsta reakcije.
ak je i nirvikalpa samadhi bio reakcija na savikalpa
samadhi, kao to je i savikalpa samadhi bio reakcija na sta-
nje neznanja i nesvesnosti svetovnog uma. Ovaj zavrni
trei korak se naziva sahaa samadhi - prirodan, trajan ili
bezvremen samadhi, koji nije reakcija ni na ta drugo, koji
je izvan svih suprotnosti, pa i samog postojanja i neposto-
janja, svesti i nesvesti.

155
 Ovde je vreme da se kae da je jedino nae Ja bilo u
iluziji, ona ne postoji izvan naeg Ja (ega). Nae individu-
alno Ja jedini je inilac svake iluzije. Nae Ja, na individu-
alni um je bio jedini inilac koji je stvarao razliku izmeu
hercijanske i ne-hercijanske frekvencije, sa svim posledi-
cama po svet, tanije reeno, po opaanje sveta. Probue-
nje ovekovo nije nita drugo do nadilaenje svih granica
individualnog uma ili njegovog Ja (ega). Time se nadilaze
sve iluzije.
Tek tada smo potpuni u svesti svoje due, u boan-
skoj svesti koja sve jeste, u sahaa samadhiju. Konani
sahaa samadhi je prisustvo najvie svesti nae due u
fizikom telu, koja se inae nikada prirodno ne dogaa,
one svesti due koja je tako visoka i ista da uvek ostaje
neotelovljena, iznad ak i vieg uma. Ona ne silazi u telo
prirodnim putem, pri roenju tela, ve moe sii u telo
samo kada je ovek zaista uinio sve to je trebalo uiniti
u pogledu svoga osveenja i buenja, tako da nita nije
preostalo. Kada je okonao karmiki ciklus uenja, odnos-
no, inkarnacija. Okonanje inkarnacijskog ciklusa (pres-
tanak preporaanja, neznanja i patnje) i nije nita drugo
do potpuna spoznaja svesti iste due koja se nikada ne
inkarnira.
Svest nae due ne bi bila to to jeste da postoji bilo
ta drugo pored nje, neto strano i neautentino. Ne moe
postojati nita drugo osim nje, pa ni naa individualnost.
Stoga i njeno autentino stanje ne moe biti reakcija ni na
ta drugo to bi bilo neautentino. Boanski apsolut je
jedina stvarnost. Sav proces naeg postojanja u svim ivo-
tima je samo bilo nastojanje da tu stvarnost prepoznamo
u sebi i u svemu, kao samo postojanje. Da sebe spoznamo
kao samu boansku stvarnost. Ili smo iz ivota u ivot
samo zato to smo u jedinoj boanskoj stvarnosti videli
razliku, neto drugo osim nje same - razliku izmeu 'ovog'

156
i 'onog' sveta, ivota i smrti, jave i sna, ispravnog i pogre-
nog. I to smo tako videli da bismo sve iskusili. U najvioj
stvarnosti ne postoje razlike niti ita to nije ona sama.
Zato se za nju, jezikom uma, kae da je nita, pri emu se
misli na nita drugo, to nije ona sama. U njoj je sve uvek
savreno, kako jeste, jer uvek se i u svemu zbiva ona sama.
ovek u sahaa samadhiju, u potpunoj svesti due,
ivi potpuno svestan svih svojih ivota koje je imao pre
fizikog roenja, to je i logino jer svest due im je svima
svedok. Spoznati svoje prole ivote znai spoznati im
smisao i vrednost. Zbog toga se ovaj ivot najvie voli i
potuje, svakog trenutka i u svemu, jer on je ishod svih
prethodnih. Ljudi ne potuju ivot samo zato jer ga nisu ni
svesni.
Zato to za oveka u sahaa samadhiju ne postoji
nita drugo osim boanske stvarnosti, on nema ni najma-
nju pomisao da je ikada roen. I to je zato to sada ima
svest due koja i nije bila u telu, za koju je telo samo san.
Uverenje da smo roeni temelj je svake iluzije, temelj smr-
ti. Nemogue mu je da bude na bilo kakav nain poistove-
en sa telom jer uvek vidi celinu boanskog prisustva.
Svoje telo uopte ne vidi kao svoje, vidi ga u potpunom
jedinstvu sa zemljom, nebom i celim kosmosom, sa celi-
nom.
Nezavisan je od svakog oblika postojanja. Zato ima
potpuno objektivnu svest o svakom obliku postojanja.
Za njega su i ivot i smrt jednako iluzorni. Iz ivota
u smrt ide samo onaj ko tu vidi razliku i pridaje znaaj
jednome za raun drugoga.
On ivi u sadanjem trenutku kao da mu je posled-
nji na svetu, kao da je ve mrtav, ali upravo zato svaki tre-
nutak je za njega potpuna ekstaza ivota. Naime, pun
potencijal ivota svakog trenutka mogue je doiveti
samo iz perspektive koja nadilazi ivot.

157
 On niim ne pokazuje da je svesniji od drugih ljudi,
jer u svim ljudima, pa i u njihovoj nesvesnosti vidi jedna-
ko vano delovanje svesti boanskog Apsoluta. Za njega
ne postoji nita to nije boanska svest, i snovi, iluzije i
gluposti jednako su izrazi boanske svesti kao i najvee
mudrosti. To je zato jer ne razlikuje boansku svest od
samoga postojanja.
Teko mu je ponekad da razlikuje javu od sna jer ne
vidi nikakve razlike meu njima, pa ipak jednako svesno
se snalazi i na javi i u snu, zapravo mnogo bolje od onih
koji su identifikovani sa sadrajima svojih snova na javi i
u snu.
Za njega ne postoji nita pogreno, jer nita nije
mogue izvan boanskog Apsoluta, pa ipak on uvek dela,
govori i misli ispravno jer boanska svest nikada nije raz-
liita od njega samoga. Zato je njemu nemogue da bude
neispravan.
Za njega je sve jednako stvarno, zato to je nezavi-
san od svega. On zna da najvea ovekova vrednost poi-
nje tamo gde njegova individualnost prestaje da postoji.
Nikada ne trai sigurnost u telu jer zna da je telo samo
posledica vieg uzroka i daleko vee moi, svesti due. On
utoite uvek ima u uzroku svega.12 On nema svoga Ja
(ega) zato to se niim ne izdvaja od boanske svesti koja
sve jeste, ali zato dela kao savrena, celovita linost koja je
olienje prisustva savrene i celovite boanske svesti. U
sebi je uvek isti iako podjednako uiva u svakoj spoljanjoj
razlici i promeni. To moe samo zato jer u sebi nosi svest
najvie due koja je iznad svih roenja i samoga postoja-
nja. Tako on ivi neprimetan meu ljudima, kao radnik,
pesnik, bogata ili prosjak, ljudi ga ne primeuju iz istog

12
Jevanelje po Jovanu: 12:24-25.

158
razloga zbog kojeg ne primeuju i stalno prisustvo svesti
boanskog Apsoluta u svemu i u svakom trenutku. Iz
istog razloga ni on nema ni najmanje potrebe da im se
otkriva. On ne moe da uestvuje u njihovim snovima. Da
bi njega prepoznali, ljudi moraju svest boanskog Apsolu-
ta prvo u sebi da spoznaju.
Ovo su samo neke osobine punog potencijala nero-
ene svesti due kada se ona nae u telu, a to se naziva
sahaa samadhi.
Ova tri koraka su u ankarinoj advaita vedanti opi-
sana izrazom sat-it-ananda. Sat je bie ili postojanje, it je
ista transcendentalna svest, ananda je vrhunsko blaen-
stvo koje u nama nastaje spoznajom njihovog jedinstva.
Nema postojanja (sat) bez svesti (it). Svest se ispo-
ljava kao celokupno postojanje, kao sve to jeste. Prepoz-
navanje jedinstva svesti i postojanja jedino se u oveku
dogaa u potpunosti i to kao nebesko blaenstvo, ananda
("carstvo nebesko"), bezvremena i sveprisutna bezuslovna
boanska ljubav, u oveku kao i u svemu to postoji i u
svemu to se dogaa. Da nije ve u svemu, kao prava pri-
roda svega, ovek je ne bi ni mogao doiveti.
Kada ljudi postanu svesni onoga od ega postoje,
to im omoguava postojanje, stvorie raj na zemlji. To je
najjednostavnija definicija spajanja svesti i postojanja.
ovek je samo svesni subjekt u kome se dogaa spoj
svesti i postojanja. Samo kada se oni u oveku savreno
spoje i prepoznaju u jedinstvu, onda se njihovo jedinstvo
kroz oveka ispoljava kao bezuslovna boanska ljubav.
Sam boanski Apsolut kroz oveka ispoljava svoju bezus-
lovnu ljubav.
Sav ivot, cela priroda postoji i dizajnirana je samo
da bi se to dogodilo i ostvarilo.

159