Naslov originala

Sharon Shinn
Troubled wathers
 1.
Telo Navara Ardelaja poloili su na razbuktalu lomau, kako je i dolikovalo suila oveku
koji je svoju vernost dugovao plamenu. Zoi je stajala okruena oaloenima, ukoena i
nema, i gledala kako joj se otac pretvara u pepeo. Iako je polako kopnio tokom proteklog
kvintala i postajao sve mraviji, slabiji, nesvojstveno sebi mrzovoljan od bola, ona nije
zaista verovala da e umreti. Zar moe da postoji svet u kome nema Navara Ardelaja?
Bilo joj je tako hladno da ak ni visoko razbuktali plamen nije mogao da odagna tu
hladnou, a zubato zimsko sunce nije prualo nimalo toplote. Doman je stajao u blizini, a
ruka mu je u svakom trenutku bila poluispruena. Zoi se pitala namerava li da je prihvati
ako izgubi svest ili da je povue natrag ako pokua da se i sama baci u vatru. Doman je
bio nezvanini voa ovog malog sela. Sam je sebi nametnuo odgovornost da se stara o
dobrobiti svake due iz ove male skupine koliba i bio je neumoran u svojim nastojanjima
da olaka Navaru odlazak s ovog sveta. ak je i poslao nekoga u Hijalto da donese
iznenaujue delotvorne lekove da mu ublae bol i razbistre um. Navar je bio budan i
bistra uma sve do pre dva dana i nastavljao je da diktira Zoi kako treba da podeli ono
malo vrednih stvari koje je imao.
- Doman mora da dobije ta god eli iz kue, naravno - rekao je njen otac kasno te
veeri. - Verovatno e odabrati sto ili fontanu.
Ovo je nateralo Zoi da iznenaeno podigne pogled. -Ali... ja elim da to zadrim.
Navar se leima oslonio na jastuke, mravog i upalog lica, slabanog tela, ali mu je
um radio, radio, radio, kao i uvek. -Bie suvie teko transportovati ih.
Jo vie se iznenadila. - Ne idem ja nikuda
Oi su mu bile sklopljene. Naravno da ide. Vreme je da se seti da pripada i
porodici svoje majke.
Nije se ni trudila da odgovori na to jer je, im je izgovorio te rei, ponovo zaspao. A
pride je bila i previe zapanjena.
Retko je priao o njenoj majci, a o njenoj porodici nije priao uopte. Krivio je
moni klan Lalindar za svoj pad u nemilost deset godina ranije, za duge godine
izgnanstva i siromatva. Zoi nije ak ni znala da li joj je baka jo uvek iva i ko je od
njenih tetaka, ujaka i roaka mogao da nasledi titulu i imanje Kristare Lalindar ukoliko je
starica umrla. To je nije ni zanimalo. Nee potraiti nikoga od njih, ak ni ako se desi ono
nezamislivo. ak ni ako joj otac umre. Sumnjala je da je se bilo ko od njih sea bolje no
to se ona seala njih, ili da im ee dolazi u misli.
Ovo selo je sada bilo njen dom. Ova kua mesto gde pripada. Ve tada je znala, dok
joj je otac leao tamo tako tiho, da e joj majuna kua izgledati ogromno kada je njegov
duh napusti. Nije znala kako bi mogla da ispuni tu prostranu prazninu svojom slabanom
i umornom duom.

Zoi je smatrala da e telo njenog oca moi da odrava svaki plamen bar itav kvintal,
samo njegov hitri, ispitivaki, neumorni um bi trebalo da gori itavu devetku, ali vatra je
u stvarnosti poela da se gasi ranije nego to je to smatrala moguim. Seljani su se
veinom zadrali nekih petnaestak minuta a onda otili, iako su tri ene, koje su bile
zaljubljene u Navara u razliitim periodima, jo uvek stajale i jecale oko lomae. Zoi se
spremala da stoji tu i gleda sve dok je noge ne izdaju, a onda je planirala da pred arom
koji se gasi klei sve do kraja sveta.
 Meutim, Doman nije dopustio nita nalik tome. Stavio joj je ruku na rame, oinski,
nepopustljivo. Ui unutra sada - rekao je, pomerajui je sve dalje od kamenog kruga,
natrag ka kuama. - Vatra se skoro ugasila. Vreme je da uemo.
- Jo ne - rekla je i ukopala se u mestu.
Okrenuo je dlan druge ruke ka nebu. - Poinje kia -rekao je. Do tada su kapi bile
sitne i maglovite, teko da su predstavljale ikakvu neugodnost, ali blede zrake sunca
polako su prekrili sve vei, teki, sivi oblaci, a u vazduhu se osealo da se sprema
nevreme. Tvoj otac ne bi voleo da te suze sveta nakvase zbog njega.
Poto to jeste bila istina, dopustila mu je da je odvue od lomae i povede je ka
njenoj maloj, tunoj, potpuno opusteloj kui.
Zajedno su uli u kierten, malenu sobu odmah iza ulaznih vrata. U velikim kuama,
znala je Zoi, kierten je mogao da bude udovino veliki, da bude ogromna, odjekujua
odaja dovoljno velika da primi i pedesetak ljudi. Kierten je uvek bio potpuno prazan. Bio
je to vlasnikov nain da pokae kako je toliko bogat da moe sebi da priuti da uzaludno
troi prostor. Siromani seljani nisu se mogli pohvaliti time, naravno, ali niko od njih nije
bio toliko siromaan da nema kierten na ulaznim vratima.
Doman je uao u glavnu prostoriju odmah za njom i ona se hitro osvrnula unaokolo
kako bi videla svet njegovim oima. Nije imala mnogo vremena da poisti ono to je
ostalo nakon smrti, pa je soba, razumljivo, bila u neredu. aravi su leali zguvani na
podu, odea i sudovi bili su razbacani svuda po nametaju, a knjige i listovi papira
nabacani nasumice u gomilama tamo gde je pokuala da ih ukloni s puta. U vazduhu se
oseao blagi miris trule hrane iz jedine druge sobe u kui, male, uske kuhinje koja je
ujedno bila i Zoina spavaa soba. Bar etiri dana nije stigla da iznese otpatke do mesta za
pravljenje ubriva, moda i due.
- Da li hoe da poaljem Mijelu da ti pomogne? - pitao je Doman. - Zna da je ona
dobro organizovana ena.
Bila je to mala ala, ali Zoi je shvatila da nije u stanju da se nasmeje. Domanova ena
bila je velianstveno sposobna. Podigla je desetoro dece i predstavljala je veliku
majinsku figuru svima u selu, ak i Zoinom ocu, koji je bio poslednji ovek na svetu
kome je bilo potrebno majinsko staranje.
- Ne, hvala rekla je Zoi s naporom. - Ako budem imala neto ime mogu da
uposlim ruke, moda me srce nee toliko boleti.- Naravno, mora doi da prespava kod
nas rekao je.
Zoi je odmahnula glavom. - Ne. Hvala vam, ali ne.
- Onda e Mijela doi ovamo da prespava.
Ponovo je odmahnula glavom, ali to je bio samo refleks. Znala je da ako je Doman
odluio da ona veeras ne bude sama, ona nee biti sama, na ovaj ili onaj nain. Doman
je u potpunosti bio hunti, sav drven, tvrdoglav i nepomian. Nema veze koliko se jako
oslanjate o Domana, koliki teret mu bacate na plea, on se nee promeniti i nee se
slomiti.
Kia je poela da pada ujednaeno, sumorno i teko. Bila je to ona vrsta kie koja
moe potrajati danima. Jo manje svetlosti dopiralo je kroz male, visoke prozore od
mutnog stakla, pa je Zoi zakoraila preko hrpe prljave odee da upali lampu. Nered u
sobi je odmah postalo lake primetiti.
Nainila je neodreeni pokret kojim je obuhvatila celu sobu. - Moj otac je eleo da
odaberete neto po emu ete ga pamtiti - rekla je. - Bilo ta iz cele kue.
 Bila je to dosta uobiajena tradicija, neki nain da ivi upamte mrtve. Doman je
sigurno shvatao da mu je ukazana vrhunska ast to je bio prvi koji e odabrati neto od
Nava-rove imovine, jer je samo jednom klimnuo, prikladno tih. Bio je visok ovek,
mrav i ilav, tamne, grube koe i guste, prosede kose, a zbog raznobojnog ogrtaa koji je
nosio na sahrani, delovao je kao nekakav prorok. - sa zadovoljstvom u odneti deo
Navara Ardelaja u svoj dom - rekao je Doman. - Meutim, ne bih eleo da uzmem neto
to je tebi posebno drago.
- Stvari koje elim da zadrim ve sam prebacila u svoju sobu - rekla je. Uzmite
ta vam se dopada.
Doman je pogledao ka izrezbarenom stolu, velikom, nezgrapnom komadu nametaja
kupljenom pre pet godina od putujueg trgovca koji je prodavao udnovat asortiman
kvalitetne robe iz prikolice svojih kola. Potom je razgledao bronzanu fontanu,
minijaturnu repliku one koja se nalazila u velikoj dvorani kraljevske palate. Meutim,
nakon toga je priao suprotnom zidu i pokazao prstom na tri blagoslova koja su visila
iznad izguvanog kreveta.
- Uzeo bih sluajne blagoslove, ako moe da se rastane od njih - rekao je.
Po prvi put u protekla etiri dana, Zoi se umalo nije nasmeila. - Domane - rekla je. -
Tvoja odlika je drvo, a udi za blagoslovima oveka vatre?
Pokazao je ka prvom predmetu koji je visio na zidu. Bio je to kvadrat od kovanog bakra,
velik otprilike pet s pet palaca, sa simbolom hrabrosti ugraviranim sa zadnje strane. On
nije imao problema da se nasmei. To je blagoslov koji je trebalo da dopadne hunti
oveku rekao je.
- Ba tako - rekla je.
- A izdrljivost je blagoslov za torz enu, a Mijela je upravo to - dodao je Doman.
Simbol izdrljivosti bio je najlepi od sva tri blagoslova, izvezen plavim nijansama
na naboranoj beloj pozadini i uokviren izrezbarenim drvetom. - Da, znam da se Mijeli
oduvek dopadao - rekla je Zoi.
Doman je pokazao ka treem blagoslovu, stilizovanom simbolu ivopisno
naslikanom na dugakom, uskom komadu zategnutog platna. - A kome ne treba trijumf u
ivotu? - pitao je. - Zavidee mi svi u selu.

Trijumf je bio najrei od svih vanrednih blagoslova, to su svi znali, a Navar je

oduvek smatrao posebno ironinim to je upravo to bio jedan od darova koje je dobio pri
roenju. Ili mu je moda ironija postala jasnija tek tokom tih poslednjih deset godina
ivota. Svakako, kada je bio mlai, kada je iveo u Hijaltu i uivao poverenje kralja
Vernona, smatrali su ga jednim od najuspenijih ljudi svoje generacije. Moda razliiti
blagoslovi pokazuju svoju mo u razliitim periodima ivota neke osobe, pomislila je
Zoi. Trijumf je vladao Navarovim ivotom dvadeset ili trideset godina, ali je na kraju
ustupio mesto izdrljivosti. Zoi je pretpostavljala da je bilo trenutaka tokom politike
karijere njenog oca kada je on pokazao veliku hrabrost, pa su se tako, na svoj nain, kao i
obino, tri blagoslova pokazala tanim.
- Biu srena kada pomislim da njegovi blagoslovi sada blagosiljaju vas - rekla je
Zoi formalno.
Doman se okrenuo i dao joj priliku da trezveno razmisli o tome. - Mada moda treba
da ih ostavim da se staraju o tebi - odgovorio je.
Zoi je odmahnula glavom. - Crpeu snagu iz svojih blagoslova rekla je, ispruila
levu ruku i lagano protresla srebrnu narukvicu na kojoj su stajale tri amajlije.
- Lepota, ljubav i mo - rekao je Doman, jer je, naravno, viao blagoslove na njenoj ruci
svakoga dana u proteklih deset godina. - Bar jedan se pokazao tanim tokom celog tvog
ivota. Ljubav i mo e sigurno doi.
- Sigurno - ponovila je Zoi, mada nikada nije verovala u to. Zapravo, znala je da ni
prvi blagoslov nije istinit. Bila je visoka, mrava i ozbiljna, imala je crnu, ravnu kosu,
divlje, crne oi i bledomaslinastu kou koja bi brzo pocrnela u rano leto. Ako bi morala
da odabere elaj osobinu koja je opisuje, mislila je da bi umesto lepote uzela ast.
Meutim, niko se nikada nije pitao kakve sluajne blagoslove treba da dobije.
- Kada da poaljem Mijelu da doe da ti pomogne? pitao je Doman.
Zoi se osvrnula i pogledala po sobi hrpe odee, papira i opti nered. Za trenutak nije
mogla da zamisli kako se ovaj mete moe organizovati u neto uredno, pristojno i
podnoljivo. Nije mogla da predoi sebi kako da razmesti kuu i pretvori je u mesto na
kome moe da ivi bez oca.
- Ne znam - rekla je, iznenada suvie umorna i da stoji. Kasnije. Za sat-dva.
Moram da legnem. Moram da spavam. Moda e sve dobiti smisao kada se probudim.
Doman joj je priao i vrlo neno je poljubio u elo. - Moda i nee kada se probudi
danas - rekao je. - A moda ni sutra. Ali uskoro e zaceliti. Tako to biva.

im je Doman otiao, Zoi se sklupala na svojoj prostici za spavanje u kuhinji, ali uprkos
tome to je bila iscrpljena, dosta dugo nije mogla da zaspi. Dokono se igrala amajlijama
na svojoj narukvici i redom ih doticala prstom. Oduvek je mislila da teko da postoje tri
blagoslova koji joj manje odgovaraju, ali svejedno ih je volela. Najvie zato to je volela
priu o tome kako ih je njen otac naao, opijen sreom.
Bio je tako uzbuen kada se rodila, tako je ila pria, da je jedva ekao da bude pet
asova stara pa da jurne na prepune ulice Hijalta u potrazi za strancima koji e darivati
blagoslove njegovoj novoroenoj keri. Ona je vritei dola na svet neto posle ponoi,
tako da je zora tek svanula kada je asovnik pokazao peti as i jedini ljudi na ulicama u to
doba bili su okasneli pijanci, sluge koje su poranile i ene koje su prodavale svoje usluge.
Uzbueno je zatraio darove od svake od tih kategorija.
Sreni, oamueni ovek koji je upravo izaao iz krme preturio je po depovima i
izvukao jeftin novi blagoslova na kome se nalazio znak lepote. - Jedino takve i nosim -
poverio mu se s osmehom. - Sve devojke zasluuju da budu lepe.
Sluavka, izuzetno prostoduna, uurbana ena bez osmeha na licu, savesno se
zaustavila, prekopala po torbi i izvukla savijen i prljav novi na kome se nalazio znak za
ljubav. - Moemo do hrama ako vam se ovaj ne dopada - rekla je, ali Navar je bio
oduevljen milju da e njegova mala devojica dobiti tako veliki poklon.
Bila je to prostitutka, umorna i mlada, koja je svoju ulogu ispunila na tradicionalan
nain, otprativi Navara do najblieg hrama, gde je na ulazu dao prilog za oboje. Nisu
gubili vreme da sednu u neki od pet redova klupa, da udiu vazduh bogat tamjanom i
meditacijom dovedu sebe u stanje ravnotee. Samo su se popeli do velikog, tekog bureta
u sredini odaje i zavukli ruke duboko u gomilu novia u njemu.
Prostitutka je prva izvukla novi. Jedan za tvoju ker - rekla je i spustila ga
Navaru na dlan.
- Mo - rekao je kada je prepoznao simbol na nejasnoj svetlosti. Nasmejao se.
Ovaj blagoslov se ini tako tekim za tako malo stvorenje!
- Moda e joj vie odgovarati kada bude mojih godina, ili vaih - odgovorila je.
Ponovo je zavukla ruku u bure, ne tako duboko ovaj put, i izvukla drugi simbol. - I jedan
za mene - rekla je. Glas joj je bio sumoran kada je dodala: - Bogatstvo. To bi bilo lepo.
Navar joj je spustio nekoliko kvint-zlatnika na dlan. Sluajni blagoslovi su se davali
besplatno i veina ljudi je odbijala novac za tu uslugu, ali devojka je brzo strpala svoj
plen u dep.
- Da li ste izvukli novi za sebe? - htela je da zna.
Klimnuo je glavom i pokazao joj. - Promena. - rekao je.
Bila je to koru osobina. - Da li je vaa ker onda roena da bude ena krvi? - upitala
je.
Ponovo se nasmejao. - Jeste, ali bojim se da se ovaj blagoslov tie mene - rekao je. -
Dete u kui menja sve, slae se? Kazali su mi da mi ivot vie nikada nee biti isti.
- Nadam se da ete je zavoleti - rekla je prostitutka.
- Ve je volim.
Zoi je sluala ovu priu tako esto da je bila u stanju da je ponavlja s ocem pre nego
to je napunila pet godina. Njena majka nikada nije delovala preterano oduevljeno onim
delom kada Navar i ena s ulice zajedno lutaju gradom u potrazi za hramom, ali u tome je
bila poenta sluajnih blagoslova. Nije i trebalo pokazivati oprez, niti diskriminaciju
prema ljudima kojima prilazite. Trebalo je osloniti se na ljude koje su vam poslale
nepredvidive struje vaseljene. Trebalo je razumeti da mudrost moe doi od svakoga, bez
obzira na to koliko bilo neoekivano, da svako ima dara za darivanje.
Zoi se vrpoljila na prostirci i okretala u potrazi za udobnijim poloajem. Svakoje
imao dara za darivanje. Svakoje imao ivot da proivi. Svet e se promeniti eleli mi to
ili ne. Ovo su bile nepromenljive istine koje nije mogla da promeni jecanjem. Sklopila je
oi i napokon uspela da prizove grozniav i neokrepljujui san.

Kada se Zoi probudila, koji as kasnije, kia je i dalje padala. Kao ena roena od koru
majke, s osobinama krvi i vode, Zoi je oduvek volela kiu. Volela je njena razliita
raspoloenja, od nene i romantine do divlje i nesputane, a volela je i sve miris istog
koji je uvek ostavljala za sobom. S praktine strane, kia je bila dobrodoao posetilac
ovde na selu. Punila je cisterne i podzemne izdane. Zoi nije bila jedina koja je volela
kiu.
Osovila se na noge, a onda za trenutak stajala u mestu i pokuavala da odlui ta da
radi. Briga o ocu joj je uzimala skoro svaki tren najavi tokom proteklog kvintala, posebno
u poslednjim danima njegove bolesti. ta sada da radi kada ne mora da mu sprema
obroke, tera ga da jede i isti nered koji stvara njegovo telo? S kim da pria sada kada je
taj neumorni um nestao? U emu je bio smisao njenog daljeg ivota?
Glupe misli. Otac bi se uznemirio na pomisao da ona svoje postojanje smatra
zavisnim od njegovog. Zoi je odmahnula glavom i naterala sebe da pogleda unaokolo.

Kuhinja je bila u neredu. Duga soba s ognjitem zavuena u dalji desni ugao bila je tako
uska da se dvoje ljudi jedva mimoilazilo u poslu. Pokraj ognjita stajale su stvari
potrebne za kuvanje, ploe za peenje, korpe i vrsto zatvoreni lonci s raznim sastojcima,
tave i sudovi. U daljem levom uglu sobe Zoi je okaila providnu ljubiastu zavesu kako
bi sebi napravila mali, privatni prostor. Na njemu nije bilo nieg vie do prostirke za
spavanje, kovega s odeom i nekoliko beskorisnih ali dragih stvari. Sada se na prostirci
nalazilo klupko od posteljine i odbaenih tunika koje Zoi nije stigla da opere. U kuhinji
su se nalazile gomile prljavih sudova i komadi zaboravljene hrane. Pod nije bio ien
danima.
Nije bilo smisla u Zoinom ivotu, ne tada, ali bar je mogla da ga vrati u nekakav red.
Tako je u sledea dva sata poela sporu, metodinu popravku male kue. Nabacala je
na gomilu sve predmete koje je trebalo oprati. Stavila je nove arave koji e se ponovo
koristiti na svoj krevet, a one koji nee na oev. Donela je kofu s kinicom i oribala
kuhinju, oprala sudove, obrisala pod, pa ak oprala i kierten. Ponovo se moglo iveti na
ovom mestu, ali teko da je predstavljalo dom.
Jo uvek je padala kia kada je ula Mljela, paljivo, da ne ostavi blatnjav trag za
sobom. - Spremila sam veeru i namestila ti krevet u staroj sobi moje keri rekla je
Mijela. Kao savren taktiar, Mijela se nikada nije ni trudila da se neko sloi s njenim
planovima, samo bi vam rekla ta sledee da uradite. - Ponesi svoju spavaicu i poi sa
mnom.
I tako je Zoi strpala nekoliko stvari u torbu i posluno krenula za Mijelom u vlanu
no. Tek kada je osetila kapi kie na licu, shvatila je da je plakala itavo popodne. Suze
su joj bile vrele na obrazima, ali kia je bila hladna. Nije sprala njenu bol, samo je dala
drugaiju temperaturu njenoj koi.

Sledea dva dana Mijela je sa Zoi radila na ienju kue. Zoi se povremeno oseala kao
lutka koju neija ruka okree ukrug. Da nije bilo Mijele da je animira, Zoi je pomislila
kako se verovatno ne bi ni pomerila. Bol je zamaglio njene misli i priguio joj um.
Oseala se veoma prazno. Nije mogla da skupi dovoljno energije da razmotri koliko dugo
e ovo stanje potrajati.
Mijela je, nasuprot tome, bila olienje sposobne uurbanosti. Krupna ena, velikih
ruku i s divljim oreolom kovrdave sede kose, Mijela je odisala mirnoom i svrhom, a
obe te stvari su podjednako pruale utehu. Istovremeno, Mijela je odravala stalan tok
razgovora koji je pomagao Zoi da svest odri prisutnom u fizikom svetu. Mijela nikada
nije pitala Zoi za miljenje, prosto je iznosila svoje odluke.
- Nee ti trebati sva ova odea koju je nosio tvoj otac, pa emo ostaviti na stranu
nekoliko stvari da ih sauva, a ostatak emo pokloniti... Kada bude ivela ovde sama,
elee da napravi novi razmetaj. Poslau Domana i jednog od svojih sinova da pomere
taj sto i videe kako e se sve otvoriti. Premestie se iz tog oka u kuhinju. To e
postati skladite... Moda emo ti kupiti tkaninu pa moe poeti da ije. Pomalo si veta
s iglom, ini mi se, ili e postati ako bude vebala.
Mijeline rei su u sebi neposredno nosile predstavu o budunosti, koja e od Zoi
traiti da misli, dela, izdrava sebe. Zoi to nije mogla ni da zamisli, ali nije imala snage
da se buni.
Sin suseda mog roaka, on je tvojih godina - nastavljala je Mijela dok je na gomilu
paljivo slagala Navarove pantalone. - On ima kuu preveliku za samca! Doman i ja
emo ga jednom pozvati na veeru pa e videti da li ti se dopada.
Mijela je vie puta pokuavala da spoji Zoi s nekim mladiem s kojim je bila u daljoj
rodbinskoj vezi, ali Zoi nikada nije bila mnogo zainteresovana. Uprkos amajliji ljubavi
koja joj je visila s narukvice, Zoi nikada nije verovala da je u budunosti ekaju brak i
sreen ivot. Nakon ivota ispunjenog razgovorima s njenim izuzetnim, energinim
ocem, nije mogla da zamisli sebe kako je zadovoljava dosadan razgovor o usevima i
vremenu s jednostavnim ovekom, bez obzira na to koliko bio dobroduan ili ambiciozan.
Zato bi moda, naposletku, mogla da razmisli o tome da postane profesionalna krojaica.
Trebalo bi da pone da razmilja o tome kojim aktivnostima e ispuniti ostatak ivota.
- A ima i jedan ovek u susednom selu, ena mu je umrla pre godinu dana - nastavila
je Mijela. - Stariji je od tebe, ali moda e ti se to dopasti. Ti nikada nisi ni bila mlada,
ak ni kada ste tek bili stigli ovamo. Bila si mudra kao stara ena ak i kada si imala
trinaest godina. Zato bi ti moda zreo ovek vie odgovarao.
Zoi nije odgovorila i Mijela je zaustila da iznese jo jedno zapaanje, a onda je
zastala i okrenula se ka vratima kao da oslukuje da li neko ulazi u kierten. Zoi je isprva
ula samo beskrajno dobovanje kie, ali onda je, preko tog poznatog zvuka, zaula
nepoznatu buku, zvuk tekih tokova, kripu drveta, snane glasove.
- Trgovaki karavan da putuje po ovakvom vremenu? pitala se Mijela. - Oekivala bih
da su ostali na sigurnom i suvom u kom god to gradu da su se nali. Hajde da vidimo ta
imaju da nam ponude.
Krenula je ka vratima, a onda je zastala i pogledala unaokolo procenjujui. - Ako
trae negde da prespavaju, ne bi bilo loe da im ponudi ovu sobu rekla je. - Mogla bi
da im zatrai i koji novi vie ako im i spremi neto za jelo. U kolima moe da bude
vrlo vlano po ovakvom vremenu.
Zoi je smogla snage da se usprotivi. Ne elim da gomila stranaca spava u mojoj
kui.
- To moe biti dobro za tebe rekla je Mijela. - Dae ti razloga da misli o neem
drugom.
Zoi je krenula za njom kroz kierten pa napolje kroz vrata, jo uvek se protivei, ali
sada tiho. Ako je Mijela mislila da Zoi treba da glumi krmaricu grupi putujuih
trgovaca, sasvim sigurno e krmarica i postati.
Meutim, kada su izale napolje na hladnu, sitnu kiu, bilo je jasno da to nikakva
trgovaka kola nisu stigla u potrazi za sklonitem i prenoitem.
Svi seljani su izali iz svojih kua, formirali nepravilan krug i zurili u vozilo koje je
stiglo. Bilo je dugako kao dve obine koije, napravljeno od obojenog, ispoliranog
drveta koje ne bi tralo ni u kraljevskom dvoritu i imalo est ogromnih tokova. Prozori
na ispoliranim zidovima bili su prekriveni ofarbanim, plavim aluzinama, sada
zatvorenim zbog kie. Na prednjem delu vozila, tamo gde bi na obinim kolima stajala
klupa za vozaa i zaprega za konje, nalazila se samo mala, zatvorena odaja. Unutra su
sedela dvojica ljudi i gledala napolje kroz stakleni prozor.
Nije bilo konja. Bilo je nemogue zamisliti ta je to guralo napravu po putu.
A moda i ne. S prednjeg dela vozila oseao se slab, nepoznat miris, a traak belog
dima dizao se izmeu zatvorenog odeljka i ogromnog zadnjeg dela. Zoin otac je
oboavao da ita izvetaje o izumima koji su se testirali u Hijaltu i fascinirala su ga
samohodna vozila pokretana kompresovanim gasovima. Sigurno je ova naprava bila
jedna od takvih.
- Zato ne izau i ne kau nam zato su doli? - promrmljala je Mijela Zoi dok su
gledale dvojicu ljudi u njihovom zatvorenom balonu. Ljudi su gledali u njih ali nisu
nainili nijedan pokret da se iskrcaju.
 Zoi je gledala u centralni prozor vee kabine, gde su se vrata otvorila i savila nanie
tako polako siao niz ove improvizovane stepenice.
Bio je malo vii od proeka, s crnom kosom vrsto uvezanom da kontrolie
neposlune kovrde. Imao je dugo, mravo, bledo lice. Sive oi su mu bile prodorne i
nemirne. Sve na njemu bilo je crno, kone cipele, svilene pantalone, svilena tunika i
vuneni ogrta bez ukrasa koji se pruao dole sve do lanaka.
Izgledao je kao hodajua predstava bogatstva i moi. Spustio je svoju bogato
obuvenu nogu u blato na putu, ne odajui nikakav znak da je to primetio, a njegove
izraajne oi prelazile su s lica na lice. Zoi se, jo uvek jedan korak iza Mijele,
instinktivno povukla unazad da se sakrije iza krupne ene. Svi ostali stajali su sasvim
nepokretno u potpunoj tiini.
Nakon to je jedan trenutak posmatrao seljane, ovek se uputio pravo ka Domanu.
Zoi je bila impresionirana. Takvom brzinom je procenio itav skup i zakljuio ko moe
da govori u ime cele grupe.
Rekao je: - Moje ime je Darijen Serlast i traim nekoga za koga verujem da ivi u
vaem selu.
Na ime Serlast, Zoi je izgubila dah. U celoj zemlji Vels bilo je pet velikih porodica,
pet monih klanova koji su generacijama gomilali bogatstvo, konsolidovali imovinu i
savetovali kraljevsku porodicu. Zavisno od generacije, zavisno od kralja, razliite grupe
Pet porodica postajale su istaknute ili padale u nemilost. Serlasti su, svi odreda hunti, svi
nepopustljivi kao drvo i kost, bili meu miljenicima sadanjeg kralja jo pre nego to su
Zoi i njen otac pobegli iz Hijalta.
Jedina osoba koju bi neki Serlast mogao da trai bio je Navar Ardelaj.
- Prekasno - proaputala je Zoi, tako tiho da je ak ni Mijela nije mogla uti. - Ve je
umro. Vie mu se nije moglo oprostiti niti mu se mogao vratiti poloaj, a nije mogao
biti ni osuen ni pogubljen. Bio je siguran od kraljeve srdbe, van domaaja kraljevog
kajanja.
Doman je sumorno klimnuo glavom. inilo se da ga elegantni posetilac nije uopte
poremetio. Nosio je svoje uobiajeno trezveno dostojanstvo bez ikakve nelagode. - Koga
to traite?
Zoi se spremila da uje ime svog oca, tako da nije odmah prepoznala ime koje je
Darijen Serlast zapravo izgovorio.
Zoi Ardelaj.
Polako, kao da se kree kroz neto lepljivo kao blato, Mijela se okrenula i zapiljila se
u Zoi. ak je i zakoraila u stranu, tako da Zoi vie nije bila skrivena njenim telom. Isto
tako polako, i svi ostali seljani pogledali su u njenom pravcu, razrogaenih i praznih
pogleda, oputenih lica. Samo se Doman nije ni potrudio da se okrene u njenom pravcu,
ve je svoj pogled drao uperen u stranevo lice.
- ta e vam ona? - pitao je Doman.
Nemirne sive oi Darijena Serlasta primetile su mesto ka kome je gomila gledala i
sada se i on usredsredio na Zoi, koja je stajala sama i smrznuta na blatnjavom putu. Na
njegovom uskom licu se nita nije moglo proitati. - Moram da je povedem sa sobom
natrag u Hijalto - rekao je - tako da moe da se uda za kralja.
 2.

Naprava je putovala blatnjavim, kamenim putem kao svilena traka koja prelazi preko
ispoliranog stakla. Zoi je pretpostavljala da njen elegantan dizajn ukljuuje i izuzetan
amortizacioni sistem skriven od pogleda obinog posmatraa.
Ako je to bio sluaj, to je bio i jedini nevidljiv luksuz u vozilu. Kada joj je Darijen
Serlast pruio ruku da joj pomogne da se popne uz stepenice postavljene tepihom, nala
se u maloj odaji ije se bogatstvo nije moglo meriti ni sa im ega je Zoi mogla da se seti
u kuama koje je posetila u Hijaltu. Pod je bio prekriven obiljem tepiha veselih boja a
itav prostor ispunjen plianim nametajem prekrivenim slojevima jastuia i izvezenim
ebadima. U staklenim ormariima video se pravi kristal. Na zidnim svenjacima gorela
je treperava vatra, koju je napajalo ulje ili neko drugo gorivo. Uprkos spoljanjoj
hladnoi, unutranjost koije bila je topla, ispunjena mirisom tamjana i napravljena da
prua udobnost.
Zoi je jedva progovorila koju re od kada ju je Darijen Serlast smestio u koiju.
Jedva je progovorila koju re od kada je izgovorio njeno ime, svi seljani zinuli u udu, a
Doman rekao: Zoi ne naputa ovo mesto osim ako se sama ne sloi da krene s vama.
Nije bila u stanju da mu objasni koliko joj je znaio ovaj gest, premda je znala da to
nema svrhe. Darijen Serlast bio je kraljev izaslanik i ovek drveta, ak ni Doman ne bi
mogao da mu se suprotstavi.
Sem toga, Mijela ju je posmatrala irokim, zamiljenim oima i klimala glavom. Mijela
se nije plaila nikoga, ni kralja, a sigurno ne Serlasta, ali ona je ve odluila da je Zoi
potrebna drastina promena kako bi prebrodila svoju letargiju i bol. - Zoi eli da krene -
rekla je Mijela. - Mora da krene.
- Ona nema mnogo izbora u vezi s tim odgovorio je Darijen Serlast. Bio je tako
potpuno siguran da ak nije ni delovao arogantno. Mogao je isto tako da pria o neemu
tako apsolutnom kao to je raspored zvezda na nonom nebu. - Kralj je poslao po nju i
ona mora da pode.
- Ako se sloi da poe. Doman je tvrdoglavo ponovio.
Zoi nije gubila vreme na razmiljanje o tome kakvu odmazdu ovaj moni ovek
moe doneti nekome ko pokua da ga osujeti. - Slaem se da poem - rekla je slabanim
glasom, ali svi su je uli.
- Dobro - rekao je Darijen Serlast ustro. - Ui u koiju.
Tada se ak i Mijela pobunila. - Mora da pokupi svoje stvari! Mora da sredi svoju
kuu! Nee moi da krene bar do sutra!
Darijen se ak nije ni potrudio da izgleda iznervirano. -Moe da uzme ono to joj je
potrebno - rekao je. - Kreemo za jedan sat.
Nakon svega, onih nekoliko stvari koje su trebale Zoi mogle su se pokupiti za pet minuta.
Ono to je potrajalo bilo je opratanje. Mijela i nekoliko drugih ena otpratile su je iza
kue, gde je Zoi spakovala ono to je htela. Neto odee da se presvue. Dva mala
dnevnika ispisana rukom njenog oca. Nekoliko sitnih bakrenjaka i kvint-srebrnjaka koji
joj mogu biti korisni na putovanju. Topli, raznobojni al gusto proet arama koji je
pripadao njenoj majci, s koga su visile jeftine metalne i staklene amajlije to su veselo
zveckale i tako prikrivale zveket zlatnika uivenih u postavi.
- Vi i Doman moete da uradite ta god elite s nametajem - rekla je Zoi Mijeli kada
su izale iz kiertena i zatvorile vrata za sobom. - Vi znate kome e biti potrebna odea i
lonci.
- Ne mogu da verujem da e se udati za kralja! - izjavila je jedna ena.
- Ali ja sam mislila da kralj ve ima enu - piskavo je rekla devojica.
- Ima etiri - rekla je Zoi.
Devojica se upiljila u nju. Pa kako onda moe da se oeni tobom?
Mijela ju je uutkala. - On je kralj. On je drugaiji - rekla je. - On moe da ima
onoliko ena koliko hoe.
- A zato bi hteo da se oeni Zoi?
Nastala je neobina tiina. To pitanje ih je oigledno sve interesovalo.
ta su ovi ljudi znali o politici, pomeranju centara moi u Hijaltu? Zoi je spustila pogled
ka devojici, mravoj, neurednoj plavuici s velikim smeim oima. - Zato to je moj
otac nekada bio vrlo vaan ovek - rekla je neno. - Sasvim je mogue da je kralj Vernon
tragao za njim sve vreme dok smo iveli ovde.
Njena usta napravila su jedno neujno O i devojica se zagledala u Zoi. Ali ak je i
Mijela delovala zapanjena tim vestima. O, ona je oduvek znala da je Navar Ardelaj veliki
ovek koji je doiveo teka vremena, ali oigledno nije mnogo razmiljala o tome koliko
je zaista bio veliki i koliko je zaista nisko pao.
- Dakle, hoe li biti bezbedna u svom novom ivotu u palati? - pitala je Mijela i po
prvi put se uinilo da se pita da li je bila dobra ideja gurnuti Zoi u nov i glamurozan ivot.
Moda je, ipak, bolje aliti u osami.
- Pretpostavljam da hou rekla je Zoi ravnodunim glasom. Iskreno, nije ni
marila. Mogla je da ivi ovde i ali ili da uini palatu svojim domom i ali, prosto nije
bilo vano. Gde god bila, njen ivot e biti ogranien nesavladivim bolom. - Mislim da ne
treba da brine.
Umotana u veseli al svoje majke, Zoi je prola kroz okupljene seljane, uzvraala im
zagrljaje, prihvatala njihove proaptane oprotajne rei. Doman joj je dao novi
blagoslova koji je nesumnjivo uvao mnogo godina. Na njemu se nalazio simbol
hrabrosti, to se inilo posebno prikladnim jer je trebalo da krene na put s hunti ovekom.
- Ako kralj nije dobar prema tebi, vrati se kod nas - rekao je dovoljno glasno da ga
uju svi, ak i Serlast. Pruiemo ti utoite od svega, od svakog vremena.
- Hvala vam - rekla je i nagnula se napred da primi od njega poljubac u obraz. - Bila
sam sasvim srena tokom svih ovih godina dok smo moj otac i ja iveli u vaem selu.
- Moramo da krenemo - rekao je Darijen Serlast, a njegov nestrpljivi glas nadjaao je
njihov tihi oprotaj. - Voleo bih da odmaknemo malo pre mraka. - Uputio je neprijateljski
pogled ka tmurnom nebu. - Sto bi bilo lake kada ne bi padala kia. Rekao je to kao da
smatra loe vreme linom uvredom.
 Zoi se okrenula od Domana i uputila Darijenu nezain-teresovan pogled. Kia ovde
pada ve dva dana - rekla je.
- Pa, ostatak mog puta bio je suv - rekao je. - Kada odmaknemo pet milja na istok
odavde, sigurno emo izai iz oluje.
- Onda krenimo - rekla je i popela se uz stepenice ne okrenuvi se.
Sela je u prostranu, meku fotelju na koju ju je Darijen Serlast uputio i osetila kako
vozilo lagano polazi pre nego to je nastavilo da se kree vrlo glatko. Pokuala je da
probudi neku emociju milju da se vraa u Hijalto da postane peta kraljeva ena.
Meutim, jednostavno je nije bilo briga.

U poetku je Darijen Serlast pokuavao da razgovara s njom.

- Sumnjam da je ovako neverovatna naprava ranije viena u tvom malom selu -
rekao je. Seo je preko puta nje u nekoj vrsti salona, kako je Zoi shvatila, sa sofama,
stolicama i stoiima. Nekoliko stopa dalje nalazio se deo koji je oponaao kuhinju, s
ormariima i sudovima, centralnim stolom i kamenim kutijama u kojima su se
nesumnjivo nalazile zalihe hrane. Koija, ili kako god da se to zvalo, bila je tako dugaka
i prostrana da su zapravo postojala vrata na svakom kraju sredinjeg prostora. Upitala se
da li ona vode ka jednostavnim ormarima ili ka drugim sobama, moda spavaim. Jedna
za nju, jedna za njenog domaina.
- Nije - rekla je.
- Sigurno se pita staje pokree - dodao je. Kada nita nije odgovorila, malo se
namrtio, ali je nastavio. - Pokree je kombinacija kompresovanih gasova i paljivo
kontrolisan sistem paljenja. Sam gas je u vlasnitvu porodice Doenca i iskopava se iz
njihovih rudnika. Zasad postoji samo stotinu vozila opremljenih ovim pogonskim
sistemom, ali stalno se proizvode nova. Doence e biti strano bogate za nekoliko
godina.
Doence su oduvek smatrali malo udnim iako su bili jedna od Pet porodica. Pa,
veina njih bili su, naravno, elaj, ljudi due i vazduha. ene su esto bile veliki filantropi
i drutveni reformatori i oduvek su radile da unaprede ivot siromanih, dok su neudate
keri esto odlazile da slue u hramovima. Mukarci su bili skloni filozofiji, pronalazai
ili pisci, beznadeno loi u voenju domainstva, kako je njen otac esto govorio kroz
smeh, ali tu i tamo poneko bi doao na tako zapanjujuu ideju koja bi preuredila trgovinu
i transport. Zoi je pretpostavljala da u potpunosti ima smisla da jedan ovek vazduha
bude taj koji e shvatiti kako da pretvori gas iz prirode u izvor profita i inovacije.
- Kejl Doenca naziva ova vozila elajmotivama, ali ta re nije naila na dobar prijem
- nastavio je Darijen Serlast. Da je imala snage, Zoi bi zasmetao njegov predavaki ton
glasa. - Svi ostali ih zovu purnjae, jer izgledaju kao da ih pokree gorivo podjednako
nematerijalno kao dim. Veina je tako mala da su u stanju da prime samo troje ili etvoro
ljudi. Meutim, poto je kabina u kojoj se ti i ja vozimo tako velika, vue je vea maina
koju pokree specijalan motor i potrebna joj je panja obuenih mehaniara. Trojica ljudi
koji se voze u upravljakom delu strunjaci su za meanje sastojaka u tanim
proporcijama tako da motor moe da radi.
- Ja sam videla samo dvojicu rekla je Zoi.
- U upravljakim kolima postoji sobica i jedan spava dok druga dvojica voze -
odgovorio je Darijen. - Tako ne moramo da prekidamo putovanje kao to bismo morali
da se oslanjamo na konje.
 Zoi je pomislila kako bi ljudi u prednjim kolima moda voleli da povremeno stanu,
makar samo da izau iz tog skuenog prostora, ali nije se trudila da naglas iskae svoje
zapaanje. - Koliko e nam trebati da stignemo u Hijalto? - upitala je.
inilo se da je zadovoljan to se zainteresovala dovoljno da postavlja pitanja. - Ako
sve ide dobro, est dana.
Zoi i njenom ocu je trebalo pola kvintala da stignu od prestonice do ovog sela.
Meutim, oni su putovali peice i u koijama. S vremena na vreme su leali skriveni kada
se inilo da patrole vojnika tragaju za beguncima, moda za njima.
Kada nije odgovorila, on je nastavio kao da mu je postavila jo jedno pitanje. - Kada
stignemo u Hijalto, odveu te pravo u palatu da upozna kralja.
Uputila mu je jedan spor, hladan pogled. - Ja sam upoznala kralja Vernona. Vie puta
smo se sreli.
Njegove sive oi su iznenada postale prodorne. - Da, ali bila si veoma mlada - rekao
je. U vreme kada je tvoj otac bio u milosti. - Kada mu nije odgovorila na to, nastavio
je. Sada su Serlasti ti koji dre poloaj koji je nekada imao Navar Ardelaj. Njegovo
imanje sada pripada nama.
Zoi je samo klimnula glavom. Njen otac je to znao, nekako. Dobijao je vesti iz tajnih
izvora tokom godina i delio njihove vanije delove sa kerkom.
- Moja majka i sestre ive u kui u kojoj si odrasla - dodao je Darijen. - To je divno
mesto s izuzetno lepim batama.
Pitala se da li pokuava da bude ljubazan i hvali mesto koje je izuzetno volela, ili
pokuava da bude okrutan i primora je da zamisli nove stanare u tim batama, u tim
dvoranama. Moda je samo pokuavao da je natera da pokae bilo kakvu emociju.
Meutim, ona nikada nije oseala veliku povezanost s kuom u gradu. Bilo je to mesto
gde joj je majka umrla, gde je Zoi uglavnom bila sama jer joj je otac stalno bio u palati s
kraljem. Vie je volela kuu svoje bake u severozapadnim teritorijalna i volela je kuicu
u malom selu. Bila bi mnogo ljua da su Serlasti preuzeli to malo imanje.
Postoje tako oigledno oekivao odgovor, uinila je napor da progovori. - Da li i vi
tamo ivite, s majkom i sestrama?
- Ne, ja imam kuu u zapadnom delu grada - rekao je. Ali imam i odaje u palati.
To nije bilo tako impresivno. Mnogi lanovi Pet porodica imali su sobe na dvoru.
Navar i njegov brat imali su apartmane tamo, a i sama Zoi je provela vie od jedne noi
pod krovom palate. Meutim, to jeste znailo da je ovaj Darijen Serlast onoliko moan
kako se inilo. To je zaista znailo da savetuje kralja.
- Zato kralj eli da se oeni mnome? - upitala je naglo. - Ima etiri supruge.
Darijen je ponovo usmerio svoju nepodeljenu panju ka njoj. - etiri supruge i troje
dece, od kojih je jedno beba - rekao je. - Smatra da brojevi nisu u ravnotei. Bilo bi bolje
da ima pet ena i troje dece kako bi postigao broj osam u odgovarajuem odnosu.
- im se rodi jo jedna beba, ponovo e biti van ravnotee - istakla je Zoi zajedljivo.
Darijen ju je nagradio smekom, ali u njemu je proitala da ga to strano zabavlja. -
Kralj Vernon e brinuti o tome kada se proglasi da je sledee dete na putu - rekao je.
Moda e tri njegove supruge ostati trudne odjednom. Moda e dve supruge zatrudneti i
on e uzeti jo tri neveste, a onda e palata biti puna petica i osmica.
- Ima drugih naina da se uspostavi ravnotea - rekla je Zoi.
Darijen se jo uvek smekao. Sigurno si ula za starog kralja Norberta, koji je
imao dvadeset i etiri ene i sedamdeset i jedno dete - rekao je. - Uprkos svim svojim
naporima, nije uspeo da dobije i sedamdeset drugo dete, najpovoljniji broj, osam puta tri
puta tri. Dolo je do velikih nemira u kraljevstvu, gladi, sukoba na granicama, sve zbog
injenice da mu je domainstvo bilo van ravnotee. Napokon je uzeo dete koje je dobio
njegov brat i proglasio ga svojim, i sve se poboljalo u itavom kraljevstvu.
Zoi je naslonila glavu na jastuk fotelje i osetila kako se u njoj javlja interesovanje.
Ovo je mogao biti razgovor koji bi vodila sa svojim ocem. A da li vi verujete u to? -
upitala je. Da je kraljevstvo u opasnosti ako se brojevi ne uklapaju?
Darijen Serlast je nainio irok pokret rukama. - Moe se rei da smo mi nacija koja
ivi sa specifinim i duboko usaenim sujeverjem - odgovorio je. - Da li je to istina?
Verovatno nije. Ali ako verujem u to sujeverje i sakupim svoje petice, trojke, osmice,
onda se oseam nepobedivo. Radim pun samopouzdanja i sigurnosti umesto u strahu i
nespokoju. Moje lino verovanje pretvara sujeverje u istinu. Ako verujem.
- A da li verujete?
Nasmejao se. - Recimo ovako, ne bih odstupio sa svog puta da pokuam da pobijem
to stanovite. A i izvlaim sluajne blagoslove kad god ne mogu da pronaem svoj put.
Uputila mu je dug pogled. Da nije sav bio od drveta, sav hunti, pomislila bi da je
suila, jer iza stava neuzdrmane reenosti gorela je vatrena inteligencija. Nala se u
situaciji da nudi neiznueno opaanje i pomalo se muila da ispravno iskae svoj stav.
- Moj otac je oduvek govorio da je smeno verovati da bilo koji sluajan odabir brojeva
ima kontrolu nad kretanjem zvezda, okretanjem planeta ili stremljenjima pojedinaca, ali
da postoji toliko mnogo dokumentovanih sluaja njihovog... njihovog blagoslova da bi
bila ludost ne obazirati se na njihovu mo.
Darijen Serlast je paljivo sluao i klimnuo glavom kada je zavrila. Upravo tako.
Racionalan ovek tvrdie da petice i trojke nikako ne mogu da utiu na njegov ivot, pa
opet, moe ustanoviti da je ivot pun dvojki, desetki i estica bedan i neispunjen. -
Ispruio je ruku kao da je predstavlja nekome. - Stoga je na kralj odluan u stavu da mu
je potrebna peta nevesta.
- Hijalto je pun ena spremnih za udaju - rekla je Zoi. -Zato je odabrao mene?
Darijen Serlast se odmah uozbiljio. - eli savez s porodicom Ardelaj. On veruje da je
vreme da se zaboravi stari raskoli.
- Mogao je da se oeni nekom od mojih roaka umesto mene.
- Mogao je - sloio se Darijen. - Bila je to sledea stvar koju je nameravao da
razmotri da nismo uspeli da te pronaemo.
Njen otac je bio tako siguran da niko nikada nee uspeti da ga pronae. Zoi nije bila
sigurna da ih je neko traio, ali sada se zapitala. - Kako ste uspeli da me pronaete?
Uputio joj je osmeh koji je ve poela da prepoznaje uglavnom prijatan, ali
nepopustljiv, nije odavao nita. Hunti osmeh. - Imao sam sredstva. Imao sam dounike.
Na kraju sam saznao gde se Navar Ardelaj nastanio kada je pobegao iz grada pre deset
godina.
- Navar Ardelaj je mrtav - rekla je Zoi otvoreno.
- Znam - rekao je Darijen.
- Da li ste to saznali pre ili poto ste stigli u moje selo?
- Nekoliko ljudi je napomenulo tu injenicu dok si uzimala svoje stvari - rekao je.
Primetila je da paljivo odmerenim odgovorom zapravo i nije odgovorio na njeno pitanje,
ali bila je suvie iscrpljena da zatrai preciznije objanjenje. Mislila je da je Darijen
Serlas tverovatno prilino vian tome da ne odaje informacije. U svakom sluaju, ublaio
je glas i dodao: ao mi je toje umro.
I menije ao, pomislila je Zoi, ali nije se potrudila da izgovori te rei. Plamiak
interesovanja za razgovor u njoj je ugasnuo, mala varnica energije. Sklopila je oi a nije
ni marila da li je to nepristojno i dopustila je sebi da zaspi pod upitnim, nezadovoljnim
pogledom Darijena Serlasta.
 3.

Kia ih je pratila tokom celog putovanja.

Mada nije predstavljala neku posebnu neprijatnost. Uistinu, koija Darijena Serlasta
bila je tako dobro napravljena da je Zoi morala da otvori plave aluzine i pogleda kroz
prozore da se uveri da li kia jo uvek pada. Kada su napustili neravni blatnjavi put kojim
se sluilo selo i kada su izali na najzapadniji od svih poploanih puteva koji su presecali
Vels uzdu i popreko, kia nije zadavala mnogo problema ni vozaima elajmotive.
Pa ipak, stalno su nailazili na prepreke koje su usporavale njihovo napredovanje.
Treeg dana puta proli su kroz prilino veliku varo preplavljenu ljudima obuenim u
sveana odela koji su slavili po ulicama uprkos vlanom vremenu. Zoi je trebalo nekoliko
minuta da shvati da to mora biti Kvinkoru promendan, prvo zvanino obeanje da je
prolee na putu. Nasmeila se setno kada je videla devojice s ukrasnim trakama kako
bacaju cvee na prolaznike, starije deake kako se takmie u tranju i izvode podvige
snage. Imala je dosta vremena da ih posmatra poto je vozaima trebao gotovo itav sat
da se provuku kroz prepune ulice. Meutim, Darijen Serlast nije predloio da stanu i
uivaju u prazniku, pa nije ni Zoi.
Povremeno su pravili pauze, posebno kada bi proli kroz neki vei grad, tako da su
vozai mogli da napune rezervoare gorivom na nekoj od postaja u vlasnitvu Doenci.
Takoe su uzimali i vodu, poto je elajmotiva bila opremljena sistemom za pie i pranje.
Bio je to neoekivan i dobrodoao luksuz, to je Zoi cenila bar podjednako koliko i
malenu spavau sobu koju je imala samo za sebe.
Zoi i Darijen su sedeli zajedno u glavnoj kabini i upravo ju je pitao da li je gladna.
Do tada je shvatio da e njen odgovor uvek biti ne, ali nastavio je da postavlja to pitanje,
nastavio je da puni tanjir hranom i za nju i nastavio je da je posmatra sve dok ne bi pojela
bar polovinu onoga ime ju je posluio. Uviala je da ga njena pasivnost uznemirava, ali
nije marila. Neka je pretvori u kraljevu petu enu, nije je bilo briga. Neka je izgladni, ili
neka je izbaci na put i pregazi tokovima ove udovine, pokretne kue. Prosto nije bilo
vano.
Ipak, podigla je pogled kada se glatko, njiue kretanje zaustavilo. Darijen se
namrtio.
- Izgleda da smo ponovo stali - rekao je, ustao i otvorio vrata da s prebacivanjem
pogleda ka vozakom delu. Bilo je dovoljno prostora oko njegovog tela da Zoi vidi kako
se nalaze u jo jednom gradu srednje veliine - dovoljno velikom da prodaje sve to im je
potrebno, dovoljno malom da vozilo poput njihovog privue dosta stidljive panje.
Darijen se okrenuo ka Zoi i rekao: - Ostani tu - i siao niz stepenice u dva skoka. Zoi
nije ni mrdnula, nije pomerila ni prst s krila i Darijen se kroz pet minuta popeo nazad.
Njegova kosa i ramena prekrivena finom tunikom sijali su se od vlage.
- Imamo neki problem s ventilom na dovodu goriva objasnio je. -Jedan od vozaa
kae da ovde postoji jedna radionica Doenci gde se to moe popraviti, mada emo
izgubiti malo vremena.
- Ili moda samo ele da imaju priliku da izau iz tog uskog prostora na koji sat -
rekla je Zoi. ini se da je to veoma skueno mesto.
Darijen je podigao glavu u potrazi za nekim skrivenim znaenjem. - Da li i ti eli da
izae napolje? - upitao je. -Ovaj grad je premali da ima trg, ali video sam niz prodavnica
i nekoliko mesta gde moe da se jede. Moda e ti prijati da proeta. - Moda e
povratiti deo energije, bila je sigurna da je u stvari mislio.
Zoi se nije ni pomerila. - Pada kia - rekla je.
Na to se nasmejao i smeh je uinio da njegovo strogo, usko lice bude neto
privlanije. - Malo kie ne bi trebalo da predstavlja problem za koru enu. U svakom
sluaju, skoro je prestala. Sada vie lii na izmaglicu.
Zoi se inilo kao da ulae ogroman napor da ustane sa stolice, ali je uspela. -
Saekajte da uzmem cipele rekla je.
Obula je svoj najvri par cipela za etnju, umotala se u zveckavi al i pustila
Darijena da joj pomogne da sie niz stepenice. Vlani vazduh bio je sve i kapljice su se
lepile za odeu, ali nije bio tako hladan kao to je Zoi oekivala. Pa naravno, sada je bio
Kvinkoru i uskoro e ponovo nastupiti toplo vreme.
Uli su u blatnjavo dvorite neke industrijske graevine, na mestu na kome se gas
skladitio ili nabavljao, pretpostavila je Zoi. Darijen je ostavio instrukcije vozaima, a
onda pourio da joj se pridrui. - Rekao sam im da emo se vratiti za dva sata i da
oekujem da tada odmah krenemo - kazao je.
Onda se nadam da e se jogunasta maina lepo ponaati - rekla je.
Pokazao je rukom udesno i krenuli su napred, paljivim korakom, sve dok nisu stigli
do relativne sigurnosti poploanog etalita. - Ovo je prvi put da si se naalila primetio
je. - Ovo je prvi put da si pokazala... bilo ta.
Njegova izjava je bila tako iznenadna da je ponovo zapala u utanje.
Imala je utisak da je Darijen Serlast ovek koji je oduvek krupnim koracima iao
kroz ivot, ali ovde je dopustio njoj da odredi brzinu, a ona je jedino bila u stanju da hoda
polako. Malo toga je u toj varoici moglo zapasti za oko sve dok nisu proli industrijske
zgrade i nekoliko sumornih blokova radnikih kua. Usledile su vee kue, mesta na
kojima je iveo bogatiji svet, a u samom centru varoi jedna kratka trgovaka ulica. Tu se
nalazilo moda petnaest ili esnaest privatnih zanatskih radnji. Meu njima obuarska
radnja, juvelirnica, menjanica, knjiara, krojaka radnja, apoteka, alatnica.
Red ulinih sijalica pruao se sredinom ulice i davao treperavo svetio na sivilu dana.
Delovale su potpuno nove i Zoi je pretpostavljala da je ovo prvo osvetljenje na gas
instalirano u ovoj varoi, zahvaljujui korisnom gorivu Doenci. Otac joj je rekao da se
lampe na gas mogu nai svuda po Hijaltu, iako su manji gradovi sporo usvajali novi
izum.
- Hajde da pojedemo neto - rekao je Darijen i krenuo napred ka javnoj kuhinji. -
Bie to lepa promena u odnosu na one alosne obroke koje sam spremao svakog dana.
Zoi je krenula za njim u toplu, miriljavu zgradu gde su muterije ve napravile red za
staklenom tezgom u zadnjem delu i ispunile desetak stolova postavljenih ispred. Usta su
joj se razvlaila u neto nalik osmehu. Darijen nije bio neki kuvar. Oigledno je bio na
gubitku kada ona nije pokazala nikakvu nameru da pravi obroke, ni za sebe ni za njega.
Pitala se ta je jeo tokom dugog putovanja dok ju je traio. Da lije iveo na hlebu i
suenom mesu, pretpostavljajui da e se dobro hraniti na putu natrag dok budua
kraljeva nevesta priprema razna jela? Njen otac bi uivao u takvoj hunti aroganciji.
Pomisao na njegov smeh umalo nije naterao Zoi da se zasmeje.
Umalo.
Iza staklene tezge nalazio se odlian asortiman peene hrane, sveeg povra i
kuvanih jela i Zoi se iznenadila kada je osetila nalet gladi. Naruila je sve to joj se
uinilo ukusnim, a to je nateralo Darijena da joj postrance uputi pogled u kome se videlo
da ga to zabavlja. Naruio je skoro isto toliko, a onda je zamolio da mu daju korpu kako
bi sve to ne pojedu odneli nazad do kola. Bar e u narednih nekoliko dana imati
pristojne obroke.
Pronali su sto pored prozora i posmatrali kako stanovnici grada ure kraj njih,
oborenih glava zbog kie koja je ponovo poela. Zoi je ugledala decu u krugu kako
oduevljeno prskaju unaokolo u jednoj posebno velikoj bari i nekoliko odraslih koji su
zastali i okrenuli lica navie tako da im voda slobodno lije niz obraze.
- Dobro je videti decu kako se igraju na kii - rekao je Darijen i pokazao ka ulici.
Reka Marisi je nia nego to je ikada bila iako se otopljeni sneg sputa s planina.
Nekoliko manjih gradova bilo je veoma teko pogoeno, poto su farme koje ih hrane
potpuno prestale s radom. Ovo je prvi put da su ovde videli kiu za itav kvintal. - Usta
su mu se izvila u zajedljiv osmeh i dodao je: - Voleo bih da se to desilo u bolje vreme,
poto je to nedopustivo usporilo nae putovanje, ali mi je drago da je vidim.
Zoi je progutala veliki zalogaj veoma ukusnog jela od mesa i pirina. - Mora s
dobrodolicom prihvatiti poklon kada naie, hunti ovee. To je esto neugodno, ali ako
insistira na tome da ga prihvata samo onda kada odgovara tvom rasporedu, otkrie da
si vrlo siromaan.
Nasmejao se, a onda prekrstio ruke i zavalio se u stolicu, posmatrajui je. - Poznavao
sam malo Navara Ardelaja i to zvui kao neto to bi on rekao.
Klimnula je glavom. - Stalno.
- Dakle, da li lii na njega? - nastavio je Darijen. - Bila si tako utljiva da nisam
uspeo da oformim neko miljenje o tvojoj linosti. Tvoja majka bila je ena krvi, tvoj
otac ovek vatre. Koja linost ti se vie dopada, ili si sama razvila neku potpuno
drugaiju?
- Ja sam koru - odabrala je.
- A kada si to odluila? - upitao je.
U Velsu postoji verovanje da sva deca dolaze na svet sklona jednom elementu.
Najee bi dete povuklo na roditelje, ili njihove roditelje, koji su pokazivali odreene
osobine, ali, zapravo, nije bilo garancija. Sva deca su ohrabrivana da otkriju svoje
unutranje sklonosti. Devojica koja ima oba suila roditelja, mogla je shvatiti da je
privlai vazduh. Deak kome su roaci uglavnom hunti mogao je biti u potpunosti torz.
Pretpostavljalo se da bi se, u nekoj taki njegovog porekla, mogao nai neki torz predak i
da je sklonost prosto preskoila generacije. Bila je to prosto stvar otkrivanja onoga to se
nalazi u krvi, izvesnosti zapisane u kostima.
 - Vrlo rano - rekla je. - Ne mogu da se setim vremena kada nisam sebe smatrala koru.
- Znai ti si ena krvi i vode - rekao je. - Ali ta se jo moe saznati o tebi? Da li u
tebi ima znatielje? Dobrote? Pohlepe? Ne mogu da odgonetnem.
Zoi je uzela jo jedan zalogaj pre nego to je odgovorila. - Nisam sigurna da umem
da odgovorim na to pitanje.
Nagnuo se napred. - Zato ne? Da li je tvoj otac bio tako snana linost da nisi imala
prostora da oformi svoju?
Podigla je obrve, zajedljivog izraza lica. - Da li bi bio zadovoljan da je tako? - upitala
je. - Zar to ne bi bila prava linost za petu kraljevu suprugu?
Ponovo se zavalio unazad, njegove sive oi postale su jo usredsreenije. Bilo je
jasno da je za njega predstavljala veu zgonetku nego to je oekivao, pomislila je Zoi.
Bilo bi zabavno da je zaista pokuala da ga zbuni, ali ona nije uloila ak ni toliki trud.
- To bi moglo tebi olakati ivot - rekao je polako. - Kraljeva druga i trea ena su
snane linosti... veoma... i esto dolazi do razmirica meu njima. Nova supruga koja
spletkari i ima ambiciju mogla bi da naie na dva prekaljena protivnika.
Zoi je znala da bi trebalo da je ta mogunost uznemiri. Znala je da treba da osea
strah i nesigurnost zbog svog novog poloaja. Trebalo bi da pita ovog oveka koji
poznaje dvor kako se plovi nesigurnim vodama palate. Meutim, samo je legla
ramenima. - Ja uopte nisam ambiciozna - rekla je. -Mislim da nee smatrati da im
predstavljam veliku pretnju.
- Alis u svakome vidi pretnju - odgovorio je. A Setera nije mnogo bolja.
- Mislim da me do sada niko nikada nije mrzeo - rekla je. - Bie to pouno iskustvo.
Dugo ju je utke posmatrao. - ini mi se da vidim nagovetaj - rekao je napokon.
- Nagovetaj ega?
- Tvoje prave linosti. U tebi ima humora, zar ne? Duboko potovanje prema
apsurdnom stanju oveka. Kao i odreena tolerancija prema kapricu ljudske prirode.
Bilo je teko rei da li je njegova procena tana ili ne. Nikada nije provodila mnogo
vremena analizirajui sebe, ak ni kada je imala vremena i snage da misli o sebi. - Moj
suila otac je imao obiaj da kae da je na mene preneo dar jasnoe. Od svoje koru majke
nasledila sam izvesnu meru prilagodljivosti. Mislim da to znai da mogu, bez obzira na
situaciju u kojoj se nalazim, da pogledam oko sebe, da cenim ono to mi ona prua i da se
prilagodim.
Paljivo je sluao. - Onda ova... ova poslunost koju pokazuje zaista jeste deo tebe,
ne neka maska koja se spustila na tebe kao manifestacija tvog bola.
Zamirkala je ka njemu. Tvoj bol. Tako obian nain da se opie takvo unitenje. -
Pretpostavljam da uglavnom nisam linost koja prua otpor - rekla je priguenim glasom.
Oi su mu se suzile. Nije pokuavao da sakrije injenicu da zaista eli da proviri u
njenu duu. A opet jesi ker suila oveka - promrmljao je. Ne moe biti tako
krotka kako deluje. Sigurno u tebi postoji strast koju moe da podstakne neto. Mora da
postoji neto za ta, ili protiv ega, bi se borila.
- Ja sam ena vode - odgovorila je. - Radije u se izvui u tajnosti nego da blesnem u
besu.
Nije delovao zadovoljno. - Svi mukarci i ene imaju pomalo drveta i kosti u sebi.
Negde, od nekog pretka. Neto to nee odstupiti. Neto to nee popustiti.
Okrenula je navie dlan desne ruke i prouavala blede linije. - Sigurno u meni negde
postoji kost ili ne bih bila u stanju da zadrim oblik - rekla je. - Ali ovih dana jedino
mogu da osetim krv.

Ostatak obroka proveli su u tiini, to je sasvim odgovaralo Zoi. Kia je oslabila i poela
da rominja u sivilu kada su krenuli, a svetiljke na gas bile su ugaene.
- Iza ugla je hram - rekao je Darijen. - Da li bi elela da odemo po blagoslove?
Tako neto su ee praktikovali stanovnici grada od ivlja na selu. Zoi je znala da je
njenom ocu, kada su se preselili na selo, nedostajao stalan pristup buradima s
blagoslovima. Bio je oduevljen svaki put kada bi posetili grad dovoljno veliki da u
njemu postoji hram, tako da moe da izvue blagoslove za taj dan. Oduvek je mislila da
je to ritual privlaan Navaru, ili moda glupost. Kako je ovek zaista mogao da oekuje
da ga vodi poruka koju je dobio sasvim sluajno? Ali on je koristio svaku priliku koja bi
mu se ukazala.
- Da - rekla je, a onda su se uputili ka hramu.
To je bila mala i prijatna, okrugla kamena graevina ispunjena tamjanom i svetlou
lampi, zagrejana i suva po ovom hladnom i vlanom danu. Pet klupa koje su ograniavale
prostor bile su obojene u tradicionalne boje. Belo za elaj, plavo za koru, crno za hunti,
zeleno za torz, crveno za suilu. Prostor je bio tako mali, a klupe su se nalazile tako blizu
jedna drugoj da su im se ivice skoro dodirivale, stvarajui petougao u unutranjosti.
Darijen je ubacio prilog u kutiju na vratima, a onda su on i Zoi krenuli pravo ka buretu s
blagoslovima koje je bilo postavljeno pravo na sredini prostorije.
- Prvo ti - rekao je.
Zoi je zavukla ruku duboko u gomilu novia i uivala u hladnom, glatkom oseaju
metalnih diskova na runom zglobu i podlaktici. Zelela je da sklopi prste oko cele gomile
blagoslova i polije se darovima snage i izdrljivosti, ali se oduprla tom porivu. Umesto
toga je uhvatila samo jedan novi izmeu palca i kaiprsta i polako ga izvukla.

Zajedno su pogledali u njega. Njegova potpuna neprikladnost bi naterala Zoi da se

nasmeje da je bila u stanju da se smeje. - Blagoslov iznenaenja rekao je Darijen.
Pogledao ju je. - To bi moda bio poslednji koji bih oekivao da ti bude dat u ovom
trenutku.
- Moda mi je zato potreban - rekla je. Stavila ga je u dep. Neki ljudi su vraali
blagoslove natrag u bure, posebno ako im se ne bi dopalo ono to im je dato, ali Darijen
je dao prilog, i to pozamaan. Bie i vie nego dovoljno da se pokriju trokovi livenja
novih blagoslova kako bi se nadoknadili oni koje danas odnesu sa sobom. - Sada ti.
iroko se osmehnuo, to mu je dalo iznenaujue deaki izraz. - Hou, ali ve ti
mogu rei koji novi u izvui - rekao je. - Bie to reenost ili mo... moda privrenost
- ali bie to hunti osobina. Uvek je tako.
To je zaista izazvalo interesovanje kod nje. - Uvek? Cak i pri roenju?
Njegov osmeh je postao jo iri i klimnuo je glavom. Moj otac je otiao u najblii
hram i naao tri stranca da izvuku blagoslove za mene - rekao je. - Sva trojica su izvukla
simbol za odlunost.
Nagnula je glavu u stranu da ga bolje osmotri. - Da sam ja na mestu tvojih roditelja -
rekla je - zbog toga se ne bih osetila ba prijatno.
 Sada se nasmejao. - Misli da bi takvi blagoslovi nagovestili tvrdoglavo i
problematino dete?
-Da.
- Bila bi u pravu - rekao je. Ali i oni sami su oboje bili hunti, tako da nisu imali
mnogo prava da se ale.
Pokazala je ka buretu. - Pokai mi. Zaista brzo, tako da nema vremena da prstom
opipa ta se nalazi na noviu i izvue onaj koji eli.
Uputio joj je podrugljiv pogled koji je bilo lako proitati, kao da bih spao na tako
niske grane, i zavukao ruku u bure. Smeei se, pokazao joj je novi. Odlunost. -
Rekao sam ti.
Osetila je kako joj se lice oputa u slabaan osmeh. - Ponovo. Ovaj put dublje.
Posluao je i izvukao drugi novi skoro s dna. Odlunost.
- To je zapanjujue - rekla je. Trei put?
Ovog puta se na noviu koji je izvukao nalazio znak reenosti. - Sigurno vara na
neki nain - kazala je. - Ali ne mogu da shvatim ni kako ni zato.
- Doi ovamo - rekao je iako je stajala odmah pored njega. Okrenuo ju je tako da je
kimom skoro doticala njegove grudi. Ispruio je desnu ruku tako da se nala preko
njene, njegov otvoreni dlan je lagano doticao njenu nadlanicu. Paljivo je postavio prste
preko njenih i savio ih unapred.
- Ti zavui ruku u novie i ti izvuci jedan za mene - rekao je. Vidi ta e
odabrati.
To je bilo tako udno da nije mogla da se odupre. Stvarno mu se nasmeila preko
ramena. - U redu onda, hou. - Skupila je prste i zavukla ih u metalnu hrpu novia, a
blagoslovi su ispadali i kotrljali se iz njihovih isprepletanih ruku. Njegova koa je bila
toliko toplija od njene. Gotovo zapanjeno je hvatila da neki ljudi idu kroz ivot bez stalne
hladnoe koja ju je muila protekle devetice. Pala je u iskuenje da uspori, da sakupi jo
njegove toplote na drugim delovima tela. Bila je sigurna da je ima mnogo vie nego to
mu je potrebno.
Umesto toga, pustila je da joj se prsti sklope oko novia. I onda ga je pustila i
odabrala drugi. Izvukla je njihove ruke pre nego to se ponovo predomislila, s noviem
u pesnici lako da ne moe da ga ispusti. On ju je pustio istog trenutka kada su im ruke
izronile iz bureta i ona se okrenula ka njemu, tako da oboje jasno vide kada bude
pokazala blago koje je uzela.
Mo.
Odmah se nasmejao. - ta sam ti rekao. Njene misli bile su toliko smene da se nije
ni potrudila da ih kae naglas. A ta ako je trebalo da ovaj blagoslov dopadne meni?

***

Prola su jo tri dana na putu, poto pokvareni ventil za gas nije doputao da bude
popravljen. Darijen je postajao sve nestrpljiviji, ali na Zoi to uopte nije imalo uticaja.
Svakog dana je sve due spavala u neverovatno mekom krevetu u neverovatno maloj
sobi, omamljena i umirena neprestanim ljuljanjem purnjae. Ponekad je pokuavala da
lei budna i zamilja svoj ivot u palati kao pete supruge oveka koji je bio dovoljno star
da joj bude otac, ali nije mogla sebi da predstavi tako neto. Bilo je lake ponovo pasti u
san.
Tokom poslednja dva dana putovanja prolazili su kroz sve vee gradove. U manjim
varoima koje su ranije viali kue su retko kada imale vie od jednog sprata, a veina ih
je bila napravljena od drveta i gipsa. U gradovima se obino nalazila grupa graevina
visokih i po pet ili est spratova, a bile su napravljene od kamena podjednako kao i od
drveta.
Do tada su poeli i da se sreu s pravom guvom na putu - s usamljenim jahaima,
karavanima konjskih zaprega, ak i s nekoliko elajmotiva, iako nijedna nije bila tako
upadljiva kao njihova. Brzina im se zbog toga znatno smanjila, kada ne bi potpuno stajali
zbog pokvarenog ventila.
Sedmog dana putovanja, tokom prinudnog zastoja, vozai su objavili da e im trebati
nekoliko sati da zamene neki kljuni deo. Darijen je primio vesti relativno mirno. Upravo
je rekao Zoi da se nalaze na samo jedan dan od Hijalta. Pretpostavljala je da moe da
iznajmi drugu napravu da ih odveze tamo, ako mora, zbog ega mu se raspoloenje malo
popravilo.
Stigli su u ovaj grad u rano popodne i kia je, naravno, padala. Bez obzira na to,
Darijen je predloio da odu u kupovinu.
- Radije bih da ostanem ovde da spavam - rekla je Zoi. Odmerio ju je pogledom. -
Sta planira da nosi kada se sastane s kraljem?
Pokazala je na svoju odeu. iroke sive pantalone, izbledelu crvenu tuniku i uvek
prisutan al s perlama. - Ovo ili neto vrlo slino tome - rekla je. - Do sada si imao prilike
da vidi svu odeu koju imam. Odaberi ono to ti se svia.
- Ne svia mi se nita - rekao je. - Trebalo bi da kupi neto drugo to e obui.
- Ne bih znala ta da odaberem.
- Ja u te posavetovati.
Pobunila se ali bez mnogo nade. On nije bio ovek koji bi predloio plan akcije a da
ga onda ne sprovede. Izali su na kiu i krenuli kroz deo grada s prodavnicama pristojne
veliine. Bar tri prodavnice prodavale su ensku garderobu i svoju robu izloile su u
velikim izlozima. Darijen ih je kritiki prouavao pre nego to je odabrao jednu na
osnovu kriterijuma koji Zoi nije shvatila. Moda po poslednjoj modi, moda po kvalitetu.
Pitala se da li on ima suprugu u gradu, nekoga kome kupuje fine haljine u naletu
romantine panje.
Sigurno je poela pomalo da zaceljuje. Sama pomisao na Darijena Serlasta u gru
oajnike strasti bila joj je dovoljno smena da je natera da se zaista osmehne. Vrlo
verovatno jeste imao enu, ali ona bi bila neka paljivo odabrana politika nevesta s
vezama s pravim porodicama i sopstvenim dubokim bunarom ambicije. Verovatno suila,
predivna i sklona spletkama. Zoi ju je zamiljala kao vrlo visoku, pomalo jednostavnu, ali
besprekorno odevenu. iveti u njenoj kui bilo bi kao iveti u muzeju. Ako imaju dece,
ona se nisu nigde mogla videti mada, kako bi dvoje tako hladnih pojedinaca uspeli da
izvedu proces spajanja? i verovatno su se nalazila na nekom imanju u unutranjosti i
predata staranju dobro plaenim slugama.
- Zoi. Zvuk njenog imena trgnuo ju je iz ove detaljne slike i oslikao rumenilo
krivice po njenim obrazima. Darijen je stajao na vratima i upitno je posmatrao. - Da li
postoji neka boja koju preferira?
- Zelena rekla je bez daha i krenula za njim unutra.
To nije bio najneprijatniji nain da se provede sat ili dva, zakljuila je kasnije. Da je
maltretira profesionalna krojaica s jasnom monetarnom pobudom da zadovolji svoju
bogatu muteriju. Sklopili su za nju pet kompleta od mekih, raznobojnih pantalona i
razliitih komada odee - dugih tunika za svaki dan, tesnijih korseta za formalne prilike i
tankog ogrtaa oslikanog svetlim arama. ak su joj prodali i par cipela od tako fine
koe, ukraene perlama, da nikada ne bi ni pomislila da ih nosi napolju da ih ne bi
upropastila. Bila je sigurna da je videla kako prodavci razmenjuju uasnute poglede zbog
stanja u kome su joj bila stopala, uljevita i tvrda, s nepodseenim noktima, ali nisu
komentarisali, bar ne dok se ona nalazila u blizini.
Naravno, nije marila za to. Neka apuu o njoj. Neka se pitaju u kakvoj je ona vezi s
ovim monim ovekom iz grada, tako oigledno nesofisticirana devojka iz zapadnih
provincija, bez imalo znanja o drutvenoj pristojnosti. Zabavljala se pomilju ta bi im se
videlo na licu da im je rekla: Udau se za kralja kada stignem u Hijalto. - Meutim,
nije se ni potrudila. Nije marila za to.
- Ovo bi trebalo da ti poslui makar za prvih nekoliko dana - Darijen je rekao dok su
izlazili iz prodavnice s punim zaveljajima u rukama. - Trebae ti vie, naravno, ali
Setera i Alis ti mogu pomoi u toj kupovini.
- Setera i Alis - ponovila je Zoi. - To su one dve supruge koje e me najvie mrzeti?
Oborio je pogled ka njoj sa zanimanjem na licu. - Da. Dobro. Nee eleti da postidi
Vernona u drutvu. Moda e ti spletkariti iza lea, ali moe verovati njihovom ukusu za
odevanje. - A onda se glasno nasmejao.
- Jedva ekam da ih upoznam rekla je ona ljubazno.

Pa ipak, Zoi je nosila komade svoje najstarije odee i svoj najvri par cipela kada se
pridruila Darijenu u zajednikoj sobi kasnije sledeeg jutra. Namrtio se kada je
odmerio ta i ma na sebi.
- Zato nisi obukla neto novo? - upitao je. Ono zeleno je bilo posebno lepo.
Zoi se sklupala u jednoj od plianih stolica i saekala da joj donese tanjir s hranom.
Radio je to svakog jutra. Stalno je oekivala da e joj uputiti neku opasku, poput: Nisam
ja ovde da bih te dvorio. Zato se ne poslui sama?" Meutim, to mu izgleda nije bilo na
umu, iako nije delovao kao tip oveka koji po navici slui druge. Ili je mislio da je toliko
bespomona da ne moe ni da se stara o sebi, ili da je suvie dragocena da bi morala to da
radi.
Ili toliko glupa da bi skonala kada niko ne bi vodio rauna o njoj.
Ili toliko nezainteresovana za ivot da joj je svejedno da li e umreti od gladi ili ne.
I zaista, za otprilike dva minuta doneo je tanjir s hlebom, jajima i krikama narande.
Sino su ostali bez voa. Koija je sigurno stala negde jutros dok je jo spavala. -Takoe,
crvena tunika ide veoma lepo s onim plavim pantalonama - dodao je i smestio se na
stolicu prekoputa.
- Materijal je suvie tanak - rekla je. - Bilo bi mi hladno. Presvui u se pre nego to
stignemo u palatu.
- Trebalo bi da stignemo tamo kasno po podne - rekao je.
- A morau da nosim i svoje stare cipele dodala je. Naravno, zato to je padala
kia. Nove cipele od meke koze bi se istopile im bi napravila pet koraka od koije do
vrata.
 - Obuj nove - rekao je. - Ja u te lino preneti preko bara.
Meutim, nije se potrudila da obue bilo ta od svoje nove odee do trenutka kada su
zali na podruje grada. U tom i tenutku Zoi je bila suvie omamljena i oduevljena da bi
mislila o povratku u spavau sobu i presvlaenju.
Umesto toga, klekla je na vrstu stolicu i gledala kroz jedan prozor na zidovima
koije, nakon to je povukla aluzine lako da moe da vidi. Kia je bila topla i stvarala je
izmaglicu okruujui itav grad mekom, romantinom maglom i Zoi je mogla samo da
zuri.
Stilla se tog dubokog, mranog kanala koji je krivudao oko tri etvrtine grada a
prelazio se na pet mesta irokim mostovima. Setila se niskog, nenoruiastog granita u
podnoju brda koja su uvala severnu granicu Hijalta. Setila se kako je pejza menjao
boje s pramenom ugla pod kojim je sijalo sunce, ledenosmee u vedro jutro, boje toplog
cimeta u zalazak. Setila se nepravilne linije horizonta od zgrada, zbijenih i prljavih u
spoljanjem prstenu grada, veih i velianstvenijih u centru, gde su bili koncentrisani
bogatstvo i ekonomija Hijalta. A tu je bila i palata, impresivna graevina od zlatnog
kamena s bedemima, postavljena na irokom platou na pola puta izmeu planinskog vrha
i ravnog tla u gradu, vidljiva sa svih strana, divna sa svakog mesta.
A setila se i reke.
Ona se sputala niz planinu u spektakularnom padu bele pene i smirivala se do
plavetnila u irokom jezeru koje je blistalo tik iza dvorita palate. Mnogo mirniji pad
vodio je ka dubokom kanalu koji je oznaavao istonu granicu Hijalta, a onda je reka
pravila blagu okuku da se povee s kanalom pre nego to prikupi snagu i jurne na jug ka
moru.
- Vodopad je tako divan - promrmljala je i naslonila bradu na prekrtene ruke na
uskom simsu prozora. Unutra je dopirao vlaan i sve vazduh. Umotala se u svoj topli
al, ali mogla je da oseti hladnou u ramenima. - Ali deluje nekako manje. Seam se da je
reka bila ira i... stranija.
Rekao sam ti kazao je Darijen. - Ve dve godine vlada takva sua da se reka
povukla sa svojih obala.
Osetila je upozoravajue probadanje. Komplikovan sistem akvadukta dovodio je
svezu vodu u svaki kraj. Reka Marisi je snabdevala vodom itav Hijalto. - Da li je tako
niska da se neko zabrinuo? - upitala je.
-Jo ne - rekao je Darijen. - A poto se ini kao da je kia padala cele prole devetice,
oekujem da e se nivo podii.

Preli su kanal jednim od jugozapadnih mostova, tako da su morali da prou

praktino kroz itav grad pre nego to stignu do krivudavog, strmog puta koji e ih
odvesti do palate. Prvih nekoliko milja bilo je najtee, jer su se kretali kroz mnogoljudne
delove grada odmah s druge strane kanala. Ovde u junim delovima grada ulice su bile
preuske, zgrade preblizu jedna drugoj. itavo mesto je odavalo utisak odbaenosti,
bolesti, poput naputene kue u koju komije bacaju svoje ubre da tu istruli, a opasno,
polomljeno oruje raspada se po okovima. Kada je bila mala, Navar je vrlo jasno stavio
do znanja da Zoi nikada ne srne da poseti june delove grada, pune oajnih ena,
beskrupuloznih mukaraca i izgubljene dece. I sada je oseala uzbuenje zbog opasnosti
dok se njihovo veliko, nezgrapno vozilo sporo probijalo kroz ove nepoeljne ulice.
Umislila je da je ak i Darijen Serlast poeo da die malo lake kada su skrenuli na iroki
bulevar inkve, koji je sluio kao granica izmeu sirotinjskih i civilizovanijih delova
Hijalta, bar u ovom kraju grada. Petostrani bulevar je zaista obuhvatao itav grad i nosio
je najvei deo svakodnevnog saobraaja u Hijaltu. Naalost, to je znailo da je uvek bio
ispunjen kolima, koijama i peacima, a dananji dan nije predstavljao izuzetak.
Elajmotiva je uspevala da se polako vue unapred, to je davalo Zoi priliku da nastavi da
gleda.
Na unutranjoj ivici inkve mogla je da uoi poetke boljih delova grada, kue
trgovaca i bankara. Uglavnom su bile visoke, od kamena i bez izuzetka dobro odravane.
Na severnoj granici grada, znala je, bile su zbijene privatne kue, i iskone vile u kojima
je ivelo pet porodica. Darijenova koijai e morati da proe pravo kroz taj deo grada na
svom putu do palate.
Meutim, prvo je morala da izae iz ovog dela. Saobraaj je potpuno stao i Zoi je kroz
otvoreni prozor mogla da uje ljutite povike jednog od njihovih vozaa: - Sklonite se s
puta! Idemo kraljevim poslom!
Darijen je priao da stane iza Zoi i pogledao je preko njenog ramena. - U emu je
problem?
- Mislim da su se neka kola prosto zaustavila na sredini puta. Suvie smo veliki da ih
obiemo kao to mogu manje zaprege. - Okrenula se ka njemu. - Mislim da neemo
krenuti u skorije vreme.
- Svakako da hoemo - rekao je i dugim koracima izaao. Nakon to je brzo spustio
stepenice na zemlju, u dva skoka je siao i probio se kroz guvu da izda strogo nareenje
ljudima koji su napustili svoju zapregu.
Zoi se odmakla od prozora i za trenutak stajala potpuno mirno dok je posmatrala
otvorena vrata. Onda je podigla svetli al da zatiti kosu od kie, izala napolje i paljivo
sila niz sputene stepenice. Darijen se jo uvek svaao s vozaima. Okrenula se od njega
i utopila se u gomilu, odmah postavi deo uposlene, uurbane plime oveanstva. Znala
je da e za nekoliko koraka njena prilika potpuno nestati iz vidokruga. Nije se nijednom
okrenula.
 4.

Zalazak sunca na obali reke Marisi za Zoi je predstavljao savrenu sliku mira.
Kada je kia stala, ivot u Hijaltu je mogao biti vrlo prijatan, ak i za skitnicu. U
prvim danima Kvinkorua sunce je celog dana zagrevalo veliku kamenu dolinu koja je
inila jugozapadnu obalu reke, tako da je bila dovoljno topla da se na njima udobno lei
tokom noi.
Gradska sirotinja okupljala se da spava na obali reke.
Bilo je to neto ega se Zoi setila iz svog davnanjeg ivota u gradu. Cela jedna
zajednica ivela je u ovom delu grada i logorovala u kamenoj dolini koja se pruala skoro
pola milje du ivice reke. iroki, ravni prostor bioje izdubljen du reke gotovo stotinu
godina ranije, kao mesto na kome su se poplavni talasi izlivali kada je bilo previe kie.
Nikome tu nije bilo dozvoljeno da gradi trajne graevine. Bio je to samo veliki, prazan,
kameni pojas, Hijaltov kierten, kako je neki drevni politiki posmatra rekao nekada.
Dokaz bogatstva grada.
Zato je bio prazan. To to se nalazio malo ispod temelja ostatka grada titilo ga je od
vetra i vremenskih prilika, a postojao je i neogranien pristup vodi. Neizbeno, sakupio je
svoje odrpane stanovnike, siromane i bez doma. Na stotine obinim danima, vie tokom
godinjih doba s lepim vremenom. Komplikovan sistem pravila upravljao je ponaanjem
skitnica koje su napravile svoje domove u dolini. Svi su znali da se voda za pie skuplja
iz gornjih delova reke, da se kupa u srednjem delu, a prljavtina baca u poslednjih
nekoliko stopa pre nego to Marisi nastavi tok ka jugu.
Kraj reke je bilo iznenaujue malo kriminala, uglavnom zato to skitnice nisu imale
nita to bi moglo da se ukrade i zbog labavog oseaja zajednice. Stanovnici su vodili
rauna jedni o drugima, delili hranu kada su je imali, saoseali kada nisu. Bilo je ena
koje su radile kao lekarke i babice u hitnim zdravstvenim sluajevima. Bilo je mukaraca
koji su svakoga dana patrolirali dolinom i vodili rauna da niko ne postane previe grub,
iako ste morali da im plaate nekoliko bakrenjaka svake devetice kako biste bili sigurni
da ste meu onima o kojima oni vode rauna.
Svi oni su gajili ljubav prema reci. Prialo se da nema due koja logoruje na reci
Marisi a da nije koru do sri.
Zoi i njen otac su proveli nekoliko devetica sa skitnicama kraj reke ubrzo poto je
izgubio kuu, poloaj, sve. U to vreme ona je mislila da je to vie avantura, da se spava
napolju kraj reke tokom vrelih, sanjarskih noi Kvinatorza. Navar je bio prezauzet,
odsutan, ali ne i previe nesrean tokom tog perioda, bar kako se ona seala. Kasnije je
shvatila da je on verovatno znao da e njegov pad iz milosti uslediti. Najgori dani bili su
oni koji su vodili ka izgnanstvu. Kada je zaista ostao bez novca i moi, to mu nije toliko
zasmetalo. Rekao je jednom prilikom: - Postoji neka vrsta slave u slobodi, a to je za mene
potpuno neoekivano. - Nije zaista znala u to vreme ta je pod time mislio.
Ali Zoi nikada nije zaboravila te noi kraj reke.
A sada kada se vratila u Hijalto s oajnikom potrebom za utoitem, setila se tog
grada na obali reke Marisi.
Izlazak iz elajmotive bio je potpuno impulsivan in. Nije imala plan. Da li da ode u
kuu svoje tetke i zatrai pomo? Da potrai strica i nada se spasu? Da nastavi ka palati i
baci se Darijenu Serlastu pred noge i moli ga za milost? Da ode u hram i pomoli se da joj
se ukae put?
Poslednji put kada je ula u hram, jedini savet koji je dobila bila je re iznenaenje.
Pretpostavljala je, nakon svega, da se taj blagoslov pokazao tanim. Ovog puta iznenadila
je i sebe.
Nakon nekoliko asova lutanja po ulicama, odmaranja na kapijama i ponovnog
upoznavanja s gradom, Zoi je bila promrzla, umorna i veoma edna. Tada joj se javila
pomisao na reku i gradi koji se skupljao u dolini.
I tako je, dok je sunce polako zalazilo tog prvog dana, oprezno otila do junog dela
grada i velike, ravne kamene inije koja je, ini se, pruala nadu i sigurnost. Zakoraila je
na ivicu uvale i pogledala niz raznobojnu zbrku leaja, atora, vea, dece u trku i vatri
punih varnica i osetila je kako joj se na licu javlja osmeh. Reka, iroka i troma u svom
savreno oblikovanom kanalu, bila je tako crvena od zalaska sunca da se inilo da ju je
obojila ruka udotvorca. Krenula je utabanom stazom koja je vodila od ivice grada i
krenula dole bez i jednog trena oklevanja.
Te prve noi platila je nekoliko novia renoj patroli, a onda se smestila u uvalu
samo sa alom da je utopli. Bilo joj je hladno i bila je gladna, ali bar je stala kia. Kada se
probudila sutradan ujutru, ukoena, bolna i pomalo dezorijentisana, otkrila je da je neko
kraj njene glave ostavio dve narande i umotan komad hleba. Bila je tako gladna da je
odmah halapljivo pojela hranu i stalno se okretala da vidi da li e neko prii kako bi mu
se zahvalila na dobroti. Niko nije priao.
Kada je jela, provela je nekoliko minuta na obali reke da se umije i pokua da
eljanjem dovede svoju umrenu crnu kosu u neki red. Onda je neko vreme sedela i
posmatrala svoj odraz u uskomeanoj vodi.
Nije smela da rauna na anonimne darove u hrani svakog jutra, a vrlo brzo bi postala
odrpana i prljava ako uskoro ne bi nabavila jo neku odeu. Bez obzira na to koliko
dugaak ili kratak bio njen boravak u renoj zajednici, bile su joj potrebne neke osnovne
stvari da uini svoj ivot prihvatljivim, a kasnije je morala da smisli malo dugoroniji
plan.
Ali ne danas. Danas je samo morala da smisli kako da preivi do sutra.
Du rene doline nije mogla raunati na privatnost, pa se Zoi popela nazad u grad i
lutala u potrazi za haustorom ili prolazom na kome bi se makar na pet minuta sklonila od
pogleda drugih. Konano je pronala vlanu, mranu uliicu u koju su trgovci bacali
ubre i pribila se uza zid bez prozora. Trebalo joj je nekoliko trenutaka da pokida jednu
nit u svom vunenom alu i prihvati novi koji joj je skliznuo u aku.
Bio je to zlatnik, novi najvee mogue vrednosti. Paljiva ena bi mogla da ivi
itav kvintal od takvog novia u sluaju da joj je potrebna samo hrana. Zoi je imala
pedeset takvih novia uivenih u postavu, a svaki je bio smeten u poseban depi tako
da nisu mogli svi da ispadnu odjednom.
 Naravno, kako je trenutno bila obuena, nije mogla da potroi takav novi u nekoj
prodavnici koja dri do sebe. Odmah bi je proglasili za lopova i izveli pred gradsku strau
i, gotovo isto tako brzo, predali Darijenu Serlastu. Nesumnjivo je preneo njen opis
vlastima u gradu. Morala je da nae menjanicu, nekoga s fleksibilnim principima i
potpunim nedostatkom znatielje.
Zoi je umotala i jo jae stegla al oko ramena, izala iz uliice i krenula pravo ka
Trgu mukaraca.

Trgovaki kraj predstavljao je srce Hijalta s desetinama specijalizovanih radnji, a u

mnogim sluajevima one su postojale na istom mestu ve stotinama godina, voene
neprekinutim lancem naslednika iz trgovakih porodica. Meutim, trgovi su formirali dve
polovine gradske due, po jedan na svakom kraju trgovakog dela grada.
Bilo je relativno lako snalaziti se po gradu, poto su raznovrsna vozila javnog
prevoza stalno kruila po Cinkvi. Zoi se uvukla u prepun omnibus koji su vukli konji, ali
saobraaj je bio ispunjen malim zapregama za iznajmljivanje i nekolicinom purnjaa koje
su se inile dovoljno velikim da prime i po pedeset ljudi odjednom. Trg mukaraca
nalazio se na severnnom kraju trgovakog dela grada, tako da je vonja potrajala, iako je
bila beskrajno zanimljiva. Zoi je gledala kako joj se delovi grada odmotavaju s obe
strane. Siromane, ozloglaene kue na spoljanjoj strani bulevara i ukraenije i lepe s
unutranje. Ne elei da ikoga pita za pravac, sama je pretpostavila koja je stanica
najblia Trgu, pa je na kraju morala da hoda dobre dve milje pre nego to je stigla na
odredite.
Uprkos svom imenu, Trg mukaraca je bio pun trgovaca spremnih da posluju sa
enama. Stvar je bila u tome to se veina njihovih poslova dopadala drugom polu.
Grupica Htalnih, poluotvorenih graevina oznaavala je spoljanji deo liga. Jedna od njih
bila je kladionica i nalazila se tu od Zornih najranijih seanja. Ovde su se muterije
kladile na bilo koju mogunost koja ih je zanimala: od toga koliko e dece kralj Vernon
dobiti do toga koliko e ena moi da ubede da ih poljube do kraja dana. Prialo se da je
porodica u ijem vlasnitvu je bila kockarnica imala knjige uvezane koom sa
zabeleenim svim opkladama u protekle dve stotine godina.
Jo jedna radnja na Trgu je ve vekovima bila obeaonica, gde se mukarac mogao
zakleti pred svedocima da e ispuniti odreeni zadatak u odreenom vremenu, ili stati
zajedno s potencijalnim poslodavcem i dogovoriti se o postavljenim zadacima i pravilima
ponaanja. U blizini su se nalazile tri-etiri tale trgovaca konjima, dva veoma velika
stola za razmenu i tezge gvoara gde su se mogli popraviti noevi i nakit.
Zbijene u sreditu Trga nalazile su se zbijenije usluge koje su se dopadale
mukarcima. Veina ovih trgovaca sedela je ili stajala kraj kolica ili malih kola s velikim
tokovima. Neki su bili preduzimai u potrazi za finansijskom podrkom. Neki su bili
politiari i pokuavali su da poveaju mteresovanje za svoj cilj. Neki su bili pisari ili
raunovoe i prodavali su svoje usluge. Neki su pozajmljivali novac. Neki su menjali
novac.

Zoi se nije posebno urila pa se motala po nekoliko minuta ispred svake menjanice i
sluala njihove razgovore s drugim muterijama. Njen cilj je bio da pronae nekoga ko bi
bio fer, ako ne savesno poten, nekoga ko bi joj ponudio dobru cenu za njen novi a da
se ne zapita suvie gde ga je nabavila.
 Na kraju je izabrala starijeg oveka s raupanom sedom kosom, smeuranim
crvenim licem i izguvanom odeom. -Htela bih da promenim ovo u novie manje
vrednosti, molim - rekla je i pruila mu zlatnik.
Uputio joj je jedan brz pogled, paljivo prouio novi da se uveri u autentinost, a
onda je naveo koliinu novca na donjoj granici prihvatljivog. - I to je moja vrsta ponuda
- dodao je. - Ali dodau i konu torbicu ako eli. S dugim kaiem. Moe da je nosi
ispod odee tako da ti je ne ukradu.
Nije joj ak ni palo na pamet da se zapita kako e nositi unaokolo gomilu sitnog
novca, pa je njeno miljenje o menjau novca postalo malo bolje. - Hvala vam - rekla je. -
Dogovoreno.
Stavio je bakrenjake i srebrnjake pred nju, i to prilian broj, a onda je pustio da ih
izbroji pre nego to ih je prebacio u vrstu torbicu. Ako ti se jo ovakvih zlatnika nae
pri ruci - rekao je - sa zadovoljstvom u promeniti i njih.
Prebacila je kai preko glave i smestila torbicu na kuk, gde je veim delom bila
prekrivena alom. - Onda u potraiti jo neki.
Sada kada je imala novac u razumnim apoenima, mogla je da obavi neophodnu
kupovinu. Prvo je, naravno, bila hrana. Osim onog hleba i voa, nita nije jela gotovo
itav dan i po. Neke prodavnice na Trgu mukaraca prodavale su meso na tapiu,
prepren hleb i velike jabuke nepravilnog oblika slae od meda. Zoi je zadrala nekoliko
novia u depu tako da ne mora da privlai panju na torbicu. Sve je bilo jeftino i imalo
je divan ukus.
Posle toga je morala da nabavi odeu tako da moe bar jednom da se presvue,
prostirku za spavanje i torbu. Znala je da nee nai ono to joj treba u trgovakom kraju,
postoje veina ovih trgovaca prodavala stvari bogatima. Meutim, poto je morala da
proe kraj prodavnica da stigne do Trga ena, dopustila je sebi da besposliari dok je
etala kraj otvorenih radnji i razgledala robu unutra.
Prodavnice su bile kao prosjakova deca, zbijene rame uz rame du puta, i vikom su
privlaile panju bogatih prolaznika. Veina je bila iste veliine, moda trideset puta
trideset stopa u prizemlju, i izgraena od peskovite cigle i omalterisanog kamena. Veina
je imala i sprat, nekad i dva, na kome su iveli vlasnici. Gotovo svaka prodavnica imala
je arenu lendu koja se sputala s prednjeg prozora do ulice, tako da su muterije mogle
da prou kroz ceo blok i kinim danima a da ih ne pokvasi ni kap.
Deaci i devojice, mladii i devojke, stajali su na vratima ili na otvorenim
prozorima i dovikivali guvi koja se ujednaeno kretala. Fina vuna! Fina svila! Najbolje
cene u gradu! Ili: Cipele napravljene od najmeke koe! Luksuzne izme za m-ikarce i
ene! Ili: Satovi! Narukvice! Prstenje za vau ljubav! Kupujte ovde, najbolji kvaliteti
Zoi je razgledala lepe narukvice, uzdahnula nad svilom boje kajsije, ali retko kada se
due zadravala. Ova roba je bila suvie skupocena za okolnosti u kojima se nala.
Nastavila je dalje ka Trgu ena.
Po obliku i veliini, bio je skoro jednak Trgu mukaraca, ali ostavljao je potpuno
drugaiji utisak. Tamo gde je Trg mukaraca bio posednut nekom brujajuom energijom,
oseajem da e u svakom trenutku neko poeti da vie, da se gura ili hvali, Trg ena je
odmah delovao svrsishodnije i razigranije. Prvo, vie se trgovalo. Ovo je bilo mesto na
koje su svi dolazili ako im neto treba a ne mogu da priute sebi cene iz prodavnice, tako
da je na desetine malih kioska stajalo zbijeno i u njima se prodavala jeftina tkanina,
polovna odea i iznoene cipele koje su se jo mogle nositi.
Drugo, postojalo je druenje. Majke i kerke su etale kroz pijacu zajedno, birale cvee
za veernje zabave ili porodina venanja. Prijatelji i komije ogovarali su dok su
kupovali, a prodavci i kupci delili su prie, recepte i vesti. Bilo je veoma malo mukaraca
na Trgu ena. Zoi se setila da je njen otac tvrdio da se nikada nije osetio toliko izvan svog
sveta kao tamo. Suvie sam krupan, suvie glasan, suvie udan, suvie utljiv. Kako to
da ene uvek znaju ta da kau jedna drugoj? Ali to je bilo mesto koje su Zoi i njena
majka najvie volele da poseuju zajedno, nekada kada joj je majka jo bila iva.
A to je bilo pre vie od dvanaest godina...
Zoi je odmahnula glavom i poela laganu, prijatnu etnju oko Trga. Bio je Kvinkoru,
a uskoro e doi Kvinahunti. Verovatno e joj biti dovoljna dva para tanjih pantalona,
dve ili tri bluze i ogrta u nekoj neutralnoj boji. Provela je dosta vremena dok je birala
robu isprevrtanu na tri kratka stola, podizala odeu do vrata ili struka da vidi kako e joj
stajati i razmiljala koliko je praktian svaki deo odee. Da li e se boja isprati im prvi
put bude oprala crne pantalone u hladnoj vodi reke Marisi? Da li moe da nosi one iroke
plave pantalone s ruiastom tunikom i s kratkom crvenom bluzom? Da li da izabere sivi
trezveni ogrta ili onaj lepi plavi sa arama?
Naposletku je bila samo malo lakomislena kada je kupila neto to nije bilo u
potpunosti praktino. Elastina, uska bluza od ljubiaste svile nije bila stvar koju e nositi
kada bude logorovala u dolini reke, pa ipak, bila je tako lepa i irila radost da nije mogla
da je mimoie. Pretpostavljala je da, nakon devetice kakvu je upravo imala, zasluuje da
sebi kupi neto naprosto zato to e je to usreiti.
Ili je moda jo uvek radila stvari pod blagoslovom iznenaenja.
Mnogo bre je kupila prostirku, ebe i ranac za noenje, a onda je stala kod
prodavnica hrane da pokupi namirnice da joj potraju nekoliko dana. Nije imala kuhinjsko
posue, tako da je morala da kupi gotove namirnice - hleb, puter od lenika, komade
suenog mesa i vreu jabuka.
A onda, ponovo impulsivno, kesu poeerenih bombona s ukusom badema i limuna.
Zoi je stavila jednu u usta pre nego to je prodava stigao da joj vrati kusur. Nije mogla
da se seti kada je poslednji put jela neto tako ukusno.
Kada je obavila i poslednju kupovinu, napravila je jo jedan krug u sluaju da joj se jo
neto svidi. Pogled joj je privuklo neto. Tako se naglo zaustavila da su dve ene naletele
na nju. Izvinila se a onda se peacima sklonila s puta i dalje ukoenog pogleda.
Zaboravila je slepe vidovnjakinje.
Bilo ih je tri, ene neodredivih godina. Sestre, kako su tvrdile, moda, ili tetka i njene
neake. Mlade ene su zamenjivale starije kako su generacije prolazile i niko nije mogao
da uvidi razliku. Sve su bile krupnih kostiju i meke koe, s tamnom i prilino
razbaruenom kosom oko kao mesec bledih lica. Sedele su na malom podijumu u sreditu
Trga, leima okrenute jedna ka drugoj tako da formiraju nekakav trougao. Pa ipak, bilo je
dovoljno mesta oko svake od njih da su mogle da vode tihe, privatne razgovore s
muterijama a da niko drugi ne moe da uje.
Prialo se da njih tri znaju sve o svakome ko ivi u Hijalitu. Mogli ste postaviti bilo
koje pitanje i dobiti taan odgovor. Da li je ovaj ovek poten? Da li je ova ena verna?
Ko je kupiokuu koja je nekada pripadala mom ujaku?Nisu imale neku "kultnu mo da
saznaju takve stvari, ve su sve informacije i ezane za deavanja u gradu neumitno
prolazile kroz njihove ruke. Mogli ste postaviti pitanje i platiti odgovor zlatom ili
informacijom koju vidovnjakinje do tada nisu imale. Trgovale su znanjem i bile su
najbogatije ene u Hijaltu.
Zoi je dugo stajala i posmatrala vidovnjakinju koju je najbolje videla. enino glatko
lice moglo je da pripada osobi od trideset ili ezdeset godina. Njene prazne oi bile su
malo okrenute nagore dok je sluala kakvu joj to priu dobro obuena gospoa apue na
uvo. Vidovnjakinja bi lagano klimnula glavom svaki put kada bi ena uzela dah. Kada su
zavrile, Zoi je videla kako vidovnjakinja vraa novi koji joj je muterija stavila u dlan.
Oigledno je ona informacija koju je muterija podelila s njom bila vredna onoga to je
dola da sazna.
Kada se gospoa spustila s podijuma, nova muterija nije odmah prila spremna da
uje ili prenese vesti. Zoi je zakoraila napred, oklevala, pa se vratila korak nazad.
Svakako je mnogo toga elela da sazna i imala je dovoljno novca da kupi skoro svaku
informaciju. Meutim, nije jo bila u potpunosti spremna da uvidi ta treba da zna a ta
vie nije bitno. A bila je i dalje suvie umorna, suvie tuna, suvie izgubljena da smisli
kako da pokupi delie svog ivota. Tri vidovnjakinje e biti tu i sledeeg dana, ili sledee
godine, ili onda kada Zoi bude spremna da im postavi pitanja. Onda e se vratiti.

Popodne je bilo dobrano prolo kada se Zoi uputila nazad ka dolini reke. Podigao se vetar
i vazduh je postao hladan i bilo joj je drago to je kupila i ebad i prostirku. Ako nastavi
da pada kia, morae da razmotri mogunost da nabavi i mali ator. Neto o emu e
razmiljati nekog drugog dana.
Kao i jue, obradovao ju je prizor arene zajednice koja se pruala pred njom na
kamenom proplanku uz ivicu reke. Krenula je otprilike ka istom mestu gde je spavala
sino i dala jo nekoliko bakrenjaka straarima a onda paljivo birala put pored atora i
logorskih vatri. Kada je, najbolje to je mogla, pronala to mesto, odmotala je prostirku,
iznela kesu s bombonama i ekala.
Skoro da je pao mrak pre nego to je neko doao kod nje, a to je bio nasmejani
mravi starac blede koe i sede kose. Umesto pantalona i tunike, nosio je tako dugaak
ogrta da mu je padao do lanaka na nogama. Bio je saiven od upadljivog materijala
omekanog mnogim pranjima u tvrdoj vodi,ali i dalje je izgledao kao stvar koju bi mali
broj ljudi odabrao ili nosi. Osmeh mu je bio dovoljno irok da se videla poneka upljina
meu zubima.
- Dobro dola! rekao je promuklim glasom. Vraa se i drugu no.
- Tako je - rekla je. - Reka mi prija, a trenutno nemam drugi dom kome mogu da se
vratim.
Reka je srena to si joj se vratila rekao je. Zovem se Kalvin.
Ja sam Zoi - rekla je jer nije imala razloga da to krije. - Da li si mi ti ostavio hranu
jutros?
Moja ena je rekao je. Ponudila ga je kesom s bombonama. - Mogu li da ti se
oduim neim podjednako ukusnim, iako ne ba tako hranljivim?
Nasmejao se i rado uzeo dve. Nije potrebno oduivati se, ali ba volim slatkie -
rekao je. Da li bi htela da nam se pridrui za veerom? Mi jedemo jednostavno, ali
imamo dovoljno da delimo.
Ona je ponudila svoju vreu s jabukama, laku za tri koje ostavila za sebe. - Samo
ako mi dopusti da i ja ponesem neto.
 Vrlo rado - rekao je i pokazao joj rukom da ustane. Imala je tako malo stvari da ih je
samo strpala u torbu pre nego to je ustala. Zveckavi alje uvezala vrsto oko ramena,
poto je to bila stvar koju nikako nije smela da izgubi. Noi umeju da budu tako
hladne - objasnila je, a on je klimnuo glavom.
Moja ena se umotava u hrpu prekrivaa tako veliku da i ne znam da li je tu ispod
svih slojeva - rekao je. - Ponekad se pitam da se nije iskrala da se zabavi s nekim
zgodnim mladiem dok ja priam s hrpom ebadi!
Njegove blesave rei bile su tako armantno izreene da se Zoi zaista nasmejala
naglas.
Nije mogla da se seti kada je poslednji put to uradila.

Kalvinova ena nije bila zaista umotana u ebad, iako se udobno uvila u debeli vuneni
ogrta koji je nosila preko izno-ene i izbledele odee. Bila je mrava kao i Kalvin i imala
izborano, tamno lice i crnu kosu tako kratku da se inilo kao da ima malo vie od
obojenih kovrda po glavi. Uigrano se kretala kroz logor, u kome se pomalo oseala neka
trajnost, kao da je postavljen na istom mestu ve godinama, iako je bilo oigledno da
moe da se rasklopi za nekoliko minuta. Nizak ator, jedva dovoljno veliki da primi dvoje
ljudi, stajao je razapet iznad dve prostirke za spavanje. Dve ogromne, meke torbe stajale
su napola otvorene ispred atora. U jednoj su bile Kalvinove stvari, pretpostavila je Zoi, a
u drugoj su se nalazile stvari njegove ene. Mali okrugli kotao bioje okruen gomilom
odrpanih prostirki za sedenje. Nijedna od tih stvari nije vredela toliko da se ne moe
prealiti ukoliko je neophodno napustiti kamp u urbi ili ukoliko se ukrade. Kalvin i
njegova ena su sakupili nekoliko luksuznih stvari, ali je bilo oigledno da im one ne
predstavljaju teret. Zoi je pretpostavila da ovde nema niega to ne bi ostavili za sobom
bez kajanja.
- Zoi, moja ena, Anova - upoznao ih je Kalvin. - Anova, naa goa je donela
jabuke da upotpunimo obrok.
Anova je pogledala i nasmeila se, ali nije se odmakla od kotla, na ijem malom
ognjitu su bile zbijene dve inije i nekoliko krompira koji su se pekli na vrelini.
Odlino. Ja imam cimet, tako da moemo da ih zainimo.
Njen izgovor nije bio iz neke od Zoi poznatih oblasti, to se svodilo na Hijalto,
severne provincije ili sela na dalekom zapadu. Pretpostavljala je da je Anova iz nekog
junog grada blizu okeana, gde Marisi zavrava svoje putovanje. - Hvala vam to ste me
pozvali da podelim obrok s vama - rekla je.
Kalvin se pribliio svojoj eni i dotakao joj usne. Otvorila je usta i on joj je spustio
drugu bombonu na jezik. - Zoi nam je donela jo jedan poklon - rekao je. Zar nije
ukusno?
Anova je sklopila oi glumei da gubi svest. - Veoma! Mora da si ila na Trg ena
danas. Znam prodavnicu gde ove mogu da se kupe.
Zoi je osetila kako se ponovo smei, samo malo. - Jesam. Kupila sam mnogo stvari
tamo, ali bombone su mi moda najdrae.
Kalvin je pokazao rukama ka prostirkama na podu. - Sedi, sedi, sedi! Sve je skoro
spremno. Da li si ponela svoju iniju sa sobom?
- Nemam iniju.
Anova je uputila Kalvinu prekoran pogled. - Imamo mi viak - rekla je. - Meutim,
obiaj je ovde u dolini da svako donosi svoju.
 Zato to nije bilo mnogo mesta osim za najosnovnije potreptine. Zato to je bio
redak sluaj da ljudi imaju dovoljno za bilo koga drugog osim za sebe. - Nabaviu jednu
sutra -rekla je Zoi.
Uskoro su svi sedeli i pili vodu. Anova je posluila jednostavno jelo od zainjenog
pirina s malim komadima mesa. Krompiri i jabuke s cimetom su upotpunjavali meni.
- Sta te dovodi u grad, Zoi? pitao je Kalvin kada je svima ostalo jo nekoliko
zalogaja i nakon pohvala upuenih kuvarici. - I kada si stigla?
- Jue po podne rekla je. I nisam dola ovamo po svojoj volji. Bilo je nemogue to
rei, naravno. - inilo mi se da je vreme da potraim novi ivot. Otac mije umro pre malo
vie od jedne devetice i bol mi se uinio suvie jakim tamo u kui koju sam delila s njim.
Anova je saoseajno klimnula glavom. - Najbolje je okrenuti lea suzama rekla je
onda kada ih prolije dovoljno.
- Pa ipak, stii u grad bez plana... i bez prijatelja da te posavetuju. To moe biti
nepouzdan put - rekao je Kalvin. -Ima sree to si nala put do reke. Ima delova grada
koji su mnogo opasniji za usamljenu mladu devojku.
- Nije toliko u pitanju srea, ve seanje rekla je Zoi. - Moj otac i ja smo iveli u
Hijaltu pre mnogo godina. Deo tog vremena proveli smo ovde u dolini.
To je zainteresovalo Kalvina. - Koliko davno je to bilo? Moda vas se seam iz tog
perioda?
Oklevala je, ali zaista, da lije bilo vano da li se ovaj ovek sea nje... ili njenog oca?
Da li je vano ako zna da je ona Zoi Ardelaj? Da li ima poznanike gore u palati kojima
moe prodati tu informaciju? Da li e uopte prepoznati ime Ardelaj ako bude dovoljno
luda da ga izgovori?
- Pre deset godina - rekla je.
Odmahnuo je glavom. - Ne, to je bilo pre nego to smo se mi nastanili u dolini.
Nije pitala kakav obrt sree je njih doveo ovamo. Nije elela da je zamole da ispria
svoju priu zauzvrat.
- Tada sam imala trinaest godina - rekla je. - Mislila sam da je ovo udesno mesto.
Kalvin se nasmejao. - Ja jo uvek verujem u to a nisam dete.
- Meutim, sada kada sam ovde - rekla je - nisam sigurna ta dalje da radim. -
Pokazala je ka ulubljenom metalnom tanjiru koji su joj pozajmili njeni domaini.
Kako da zaradim dovoljno novca da jedem? Ne treba mi mnogo, ali moram da ivim od
neega.
Kalvin je klimnuo glavom. - Neki ljudi iz doline idu i prose, videe ih na trgovima,
ili u trgovakom kraju, ili du inkve, ali mnogi od njih rade. Neki putuju s karavanima
sezonu-dve pre nego to se vrate ovde kad im ponovo ponestane novca. Neki imaju
dnevne poslove u skladitima. Neki rade u fabrikama juno od grada. Doence su
zaposlile mnogo ljudi da prave one nove koije koje si moda videla unaokolo.
Zoi je uzela poslednji zalogaj pirina. - Mislite na ona vozila kojima ne trebaju
konji? - pitala je. - Videla sam neka na inkvi. Plaila bih se da se vozim u takvoj stvari.
- Ja ne - rekao je Kalvin, tako iskreno da su se i Zoi i Anova nasmejale. Ne plaim
se! Vozim se u njima kad god mogu. Isturim glavu kroz prozor i kezim se kao budala.
- Meni deluju opasno - rekla je Anova. - Ne tako davno desila se eksplozija na
bunaru odakle nabavljaju taj njihov gas. Ovih dana e se desiti eksplozija i u jednoj od tih
fabrika, samo ekaj i videe.
 - Mislim da posao u fabrici nije za mene - rekla je Zoi.
- Ponekad ima posla u radnjama - rekla je Anova. - Ima kulturan glas i blaga si.
Verovatno bi mogla da radi kao prodavaica.
- Mislila sam da se takvi poslovi rade porodino.
- Onda kada porodice ima - rekla je Anova. - Kada sinovi i keri ne pobegnu u
potrazi za uzbudljivijim ivotom.
- Moda bih to mogla da radim - rekla je Zoi oprezno. Kad u prodavnici. - U stvari
joj se ta ideja dopadala. Zvualo je prijatno i produktivno. Neto ime bi uposlila mozak i
ruke da joj dani ne deluju tako prazni.
- Javi mi kada bude spremna da trai posao rekla je A nova. - Znam neke ljude s
kojima bih mogla da te upoznam.
Zoi je osetila kako joj se vraa osmeh. - Doneu ti jo jednu kesu bombona ako mi
pronae posao!
- Onda se nadam da e uskoro poeleti da radi?
Zavrili su s jelom i podelili slatkie meu sobom, Kalvin je uzeo dve bombone
odjednom i vakao ih s prenaglaenom ekstazom. Anova je prikupila prljave sudove,
stavila ih sa strane i uz osmeh odbila Zoinu ponudu da ih odnese do reke i opere ih.
- Uradiu ja to sutra. Imau neto da me natera da ustanem ujutru - rekla je Anova.
Zoi je pokazala ka Marisi, koja je bletala u bojama granata i ametista dok je
zalazee sunce posipalo dragulje po njoj. - Vodostaj izgleda mnogo nii nego pre deset
godina -rekla je. Setila se da se Darijen Serlast alio na suu ovde u istonom delu
zemlje, iako je u Zoinom selu uvek bilo dosta kie. - Manja je.
Kalvin je klimnuo glavom. - I jeste. Vidi onaj pad tamo, du obale reke? - Tamo se
nalazio plato, nekoliko stopa ispod doline gde je veina skitnica logorovala. Zoi je klim-
nula. - Toliko visoko je obino reka dopirala obinim danima. Naravno, kada naie
poplava, itava ova oblast nalazi se pod vodom.
- Seam se nekih noi kada smo svi morali da se spakujemo i pobegnemo za manje
od sat vremena - ubacila se Anova. - Ponekada bi nivo vode nastavio da raste... jednog
leta voda je dola do ulica koje se nalaze na pola milje odavde.
- Kada se voda povue, ostaje nered kakav nikada nisi videla - Kalvin je rekao. -
Naravno, mi nita nismo izgubili. Nismo imali ta da izgubimo.
- Da li su se svi odavde izvukli na sigurno? - upitala je Zoi.
- O, imali smo dosta upozorenja - rekao je Kalvin. - Kia je padala itav kvintal, tako
da su svi posmatrali reku da vide ta e se desiti.
Anova se okrenula ka njemu. A niko od nas nije bio ovde kada je drugi put dolo
do poplave, sea se? Ve su nas bili odveli.
- Tako je, zaboravio sam.
- Odveli su vas? Koje to uradio? Zato? - Zoi je upitala. Kalvin je mahnuo rukom
otprilike u pravcu palate. Sve jai sumrak bio je dovoljan da sakrije graevinu od
pogleda, ali nije bilo toliko mrano da se ne vidi kako u mraku blistavo sija svetlost
sveca. - Kralj, ili bolje reeno, njegova straa rekao je. Kada god neki vaan
posetilac dolazi u grad, uvek nas okupe i isteraju nas iz doline. Suvie smo neugledni,
logorujemo ovde kao grupa lutalica.
- Dolina reke se vidi s prozora palate - rekla je Anova. A kada god ambasadori iz
drugih zemalja dou, nas sakriju na zapadnoj strani grada, odmah s one strane kanala,
gde imamo vodu i sklonite.
 - Izgleda gotovo kao neki festival - dodao je Kalvin.
- I uvek nam dozvole da se vratimo ovamo im bogati posetioci odu.
- Dopada mi se kako to zvui - rekla je Zoi s osmehom. -Moda e neki
velikodostojnici doi u grad dok ja ivim ovde.
Dovrili su kesu bombona dok se no polako sputala s planina. Male svetiljke nicale
su svuda oko njih, uglavnom logorske vatre, a povremeno je svetlost neke lampe
pretvarala itav ator u blistavu meko obojenu mrlju. Vazduh je bio pun mirisa. Dima,
luka, mesa, vina, a kroz sve se provlaio teak, vlaan miris same Marisi. Zoi je gledala
kako boja reke prelazi od crvene do srebrne, pa u mrmljajue crnilo i predala se oseanju
izuzetnog zadovoljstva.
 5.

Zoi je sledee tri devetice jednostavno postojala.

Dugo je spavala, jela hranu koja joj je preostala od prethodnog dana, prala prljav ve
i kaila ga kraj svoje prostirke za spavanje da se sui. Imala je obiaj da stane i razgovara
s Kalvinom i Anovom, ponekad se druila i s drugima u njihovim atorima, a onda bi
ponovo krenula da luta gradom. esto je etala kroz trgovaki kraj, razgledala radnje s
vie interesovanja, razmiljala gde bi volela da radi ako bude mogla da bira. Ponekad se
vraala na Trg mukaraca samo zato to joj se dopadala energinost tog mesta. Vei deo
vremena provodila je na Trgu ena, gde je sluala traeve, birala odeu i kupovala hranu
za ostatak dana.
Svakog popodneva se zaustavljala na nekoliko trenutaka da posmatra tri slepe sestre
kako dele informacije sa svojim klijentima i svakoga dana se vraala a da im nije
postavila nijedno pitanje.
Dva puta je svratila do hramova, dala prilog i izvukla blagoslove iz bureta u centru.
Oba puta je izvukla koru osobinu: prvi put promenu, a drugi put istrajnost. Shvatila je da
je ve u velikoj meri iskusila promenu, ali obradovala se kada je ugledala istrajnost. Njen
novi ivot je jo uvek bio tako bezlian, tako nesreen, da je morala da skupi svu svoju
istrajnost da se uspeno prilagodi i napreduje.
Negde na pola Kvinkorua shvatila je da joj ponestaje novca. Nepromiljeno ga je
troila, ne samo na neophodne stvari, kao to su hrana i odea, nego i na kupovinu jo
jednog para cipela na Trgu i uivanje u slatkiima kada god je to poelela. Zato je izvukla
jo jedan zlatnik iz svog ala i vratila se na Trg mukaraca da ga zameni za novie
manje vrednosti. Iako je bila sigurna da ju je prepoznao, izborani, stari vlasnik
menjanice nije niim pokazao da joj je i ranije razmenjivao novac i ona je pretpostavila
da i ostale njegove muterije tako sarauju s njim. Spustila je novie u svoju konu
torbu i otila.
Nije odmakla daleko od menjanice kada je dolo do nekog komeanja sa severne
strane, koje je potom zahvatilo itav Trg nalik talasima u vodi u koju je upao kamen.
Zajedno ostalima povukla se u stranu, oprezno ali sa znatieljom. Podigla je al da
zakloni lice, a onda se predomislila i vezala ga oko struka, tako da niko u prolazu ne
moe da ga vidi. Umesto toga, oko glave je uvezala jeftinu plavu maramu koju je upravo
kupila zato to joj se dopalo kako joj stoji uz tuniku.
Gomila je nastavila da se povlai ka ivici Trga, oigledno otvarajui put nekoj
povorci. Nije joj trebalo mnogo da shvati da se kraljevska povorka spustila s planine da
obie grad. Zoi se pitala da li e videti kralja, koga se nejasno seala iz Dvojih
malobrojnih susreta s njim od pre vie od deset godina.
Isprva je bilo teko rei ko se nalazi u sreditu kolone koja se polako pribliavala.
Taj neko je bio okruen straarima koji su na ramenima imali kraljevske rozete, pet
isprepletanih boja pet elemenata. U sreditu povorke nalazilo se vozilo veliine konjske
zaprege, premda mnogo finije i bez konja. Jo jedna purnjaa, pomislila je Zoi dok je
stajala na prstima i gledala preko ramena ljudi ispred sebe. A unutar koije, na somotnim
jastuiima, sedeo je ovek s tri prelepo obuene ene.
Zoi je zastao dah. Ovo mora da su tri kraljeve ene. Koje tri? Gde je etvrta supruga?
I zato je nema? ta bi rekli da znaju da se u gomili nalazi skrivena ena koja je bila
odabrana da postane kraljeva peta nevesta?
Koija se zaustavila i mukarac je izaao da pomogne enama da siu. Zoi je ula
apate ostalih oduevljenih posmatraa iz gomile.

Da li je to Alis?
Jeste, i Setera i Romela.
Gde je Elidon?
Kau da nee nikuda da ide ako tamo ide i Alis.
Ona je prelepa, zar ne?
Alis?
Da, ali zar ti se ne ini okrutna?
Ona je sva suila. Suta ambicija i iva vatra.

Zoi je samo mogla da nagaa koje Alis, ali bilo je prilino oigledno. Jedna od ena
je bila sitne grae i elegantna, tamnocrvene kose koja joj se u loknama sputala niz
srcoliko lice. Nosila je iroke grimizne pantalone, vrsto uvezane oko struka i lanaka, pa
se inilo kao da hoda u kovitlacu, i beli ogrta, tako kratak da joj je otkrivao uzani struk.
ak i izdaleka videla se tama njenih oiju, rumenilo usana i savren ten.
Zoi je stekla samo povran utisak o druge dve ene. Obe su imale svetlu kosu i
smeile su se. Iako sitne grae, Alis ih je obe zasenila. Alis im je neto rekla preko
ramena, a onda posesivno uhvatila za ruku mukarca koji im je pomagao da izau iz
koije, ela povorka se polako pokrenula ka obeaonici.
Zoi je prestala da obraa panju na Alis im je shvatila da je njihov pratilac Darijen
Serlast.
Lice mu je bilo bezizraajno dok je hodao kraj Alis preko Trga, iako je nakrivio
glavu ka njoj, kao da slua ta mu pria. Zoi je stvarno videla kako se njene crvene usne
miu i, inilo se, neprekidno mu prenose njena opaanja. Njena lepota, prefinjeni pokreti
i, Zoi je pretpostavljala, dovitljiv razgovor, bili su protraeni na Darijena Serlasta. Nije
izgledao kao da mu je ba dosadno, ali nije izgledao ni kao da je kraljica u potpunosti
zaokupila njegovu panju. Njegovo strogo lice nije se smeilo. Njegov nemiran pogled je
stalno prelazio preko gomile. Zoi se jo povukla kada je grupa prola kraj nje i nastavila
dalje.
Znala je da treba da se izgubi pre nego to se ukae i najmanja ansa da je Darijen
Serlast vidi, ali nije mogla da kontrolie svoju znatielju i zadrala se jo pet minuta.
Kretali su se ka obeaonici, sve tri kraljice, Darijen Serlast i njihov i odred gardista. Zoi
se zabavljala milju o tome kakav e to zavet Darijen izvui od kraljevih ena, ili one od
njega. Kakvo obeanje je bilo toliko vano da su svi smatrali da je potrebno da se zakunu
i da se to zabelei pred svedocima.
Potom se zapitala kakvo bi ona obeanje zatraila od Darijena Serlasta kada bi ga
ponovo srela. Obeaj da mi nikada vie nee pretiti da e me naterati da se udam za
kralja.
Stajala je tu jo malo, tako opinjena svojim otkriem da je za trenutak zaboravila da
pijunira lanove kraljevskog dvora. Ispostavilo se da ona nema elju da postane jedna od
kraljevih ena. Ispostavilo se da ona ima ideju o tome ta bi je usreilo ili rastuilo i da ju
je dovoljno briga da primeti tu razliku.

Dva dana kasnije, dok je Zoi etala Trgom ena, dugo je stajala pred niskim podijumom
na kome su sedele slepe sestre.
U tom trenutku sve tri su imale posetioce, ali ubrzo je jedan od klijenata ustao i siao
s podijuma, toliko duboko zamiljen da se umalo nije sudario sa Zoi. Samo jedan kratak
trenutak je oklevala pre nego to se popela uz niske stepenice i smestila se na udobnu
smeu prostirku ispred vidovnjakinje. Za Zoi su ovakvi dani oduvek bili plavokosi i
plavooki. Sunce je bilo tako uto da je ceo svet dobijao zlatan odsjaj, a vedro nebo nije
moglo biti plavlje. Danas, u petoj devetici Kvinkorua, vazduh je bio prijatno topao. Zraci
sunca padali su Zoi na lea i grejali je kao neija ruka.
- Sestro - rekla je - imam jedno pitanje.
ena je blago nakrivila glavu i sluala boju njenog glasa. - Jesi li se ikada
konsultovala s nekom od nas?
- Moj otac jeste, pre nekoliko godina, ali ja nisam nikada.
- Onda u ti objasniti kako emo dalje. Dae mi novi i postavie pitanje. Ako
novi nije dovoljno vredan odgovora, ruka e mi ostati ispruena. Takoe, moe
odgovor platiti i nekom svojom informacijom.
- Mislim da nemam tako vredna saznanja.
Vidovnjakinja se blago osmehnula. Lice joj je bilo mekano i bledo, iako je dosta
vremena provodila napolju pa je trebalo da bude tamno i ogrubelo od sunca. Kao da je
injenica da ne vidi sunce znaila da je zraci ne dotiu, kao da se sklupala u nekoj
jazbini, odmorna i oputena. Utisak je bio pojaan njenim ozbiljnim licem. Kao neko ko
sigurno zna zaista uasavajue tajne, razmiljala je Zoi, ova ena izgleda potpuno
spokojno.
 - Moda bi te iznenadilo kada bi znala koje znanje je vredno, a koje ne - odgovorila
je vidovnjakinja. - Svako zna poneto za ta vredi platiti.
- Moda u jednog dana shvatiti ta bi to moglo biti rekla je Zoi i pruila joj
srebrnjak.
- Sta eli da zna?
- Dugo nisam bila u Hijaltu, ali kada sam poslednji put bila ovde, Navar Ardelaj je
bio kraljev savetnik, a ostatak njegove porodice je bio veoma uvaavan. Znam da je pao u
nemilost pre izvesnog vremena, ali da li je ta nevolja imala uticaja na sve lanove
njegove porodice? Kada bih imala posla s Pet porodica, da li bi trebalo da izbegavam
porodicu Ardelaj?
- Porodica Ardelaj nije vie na dvoru, ali nisu izgubili sve svoje veze. Nelson Ardelaj
je jo uvek stareina, glava porodice, i jo uvek odrava prijateljske odnose sa Serlastima
- rekla je vidovnjakinja. - Na tebi ne bi bilo mrlje ukoliko bi trgovala s Ardelajima, ali ne
bi se ni uzdigla u kraljevim oima.
- A ta je s Navarom Ardelajem? ta mu se dogodilo?
Vidovnjakinja je ponovo ispruila ruku i Zoi joj je stavili kvint-srebrnjak na dlan.
Nije htela da plati vie od toga za odgovor koji je ve znala, ali je htela da zna kako je
grad video proganjanje njenog oca.
Vidovnjakinja je rukom odmerila novi i zakljuila, pomalo nerado, da je to
dovoljno. - Posvaao se s kraljem pre i deset godina i pao u nemilost. Nestao je zajedno s
kerkom i vie nije bilo vesti o njemu. ula sam kako se pria da je nedavno umro u
izgnanstvu.
- Oko ega su se posvaali?
- Navar Ardelaj je savetovao kralja da ne sklapa ugovor s narodom Soee-Tas s one
strane planina, a ostali savetnici su ili smatrali dragocenim, potencijalnim saveznicima i
ak se razmatrala i mogunost da kralj Vernon uzme jednu od potkraljevih keri za svoju
etvrtu enu. Meutim, Navar Ardelaj nije verovao potkralju i protivio se ideji jo jednog
venanja. Atmosfera se toliko zagrejala da je Navaru Ardelaju bilo zabranjeno da prilazi
dvoru. I pored toga, nikakav savez nije sklopljen, a nije dolo ni do venanja.
Zoi je bila pomalo razoarana. Ta svaa nije delovala toliko ozbiljno da zbog toga
njen otac plati toliku cenu, ali moda ni ona prosto nije razumela politiku. - Ali kralj sada
ima etiri ene - rekla je Zoi.
- Da, oenio se Romelom pre tri godine. Torz devojkom. Priaj mi o njegovim
enama i deci - rekla je Zoi i spremila jo jedan kvint-srebrnjak za nju.
Meutim, sestra nije prihvatila novac. Zoi je pretpostavila da je to toliko poznato da
vidovnjakinja nije mogla da naplati informaciju.
- Elidon je kraljeva prva i najomiljenija ena - rekla je vidovnjakinja. Ona je sva
elaj, dostojanstvena i blaga i kralj je veoma voli, ali mu nikada nije podarila naslednika.
Setera je druga ena, hunti, i ona ima jednu ker od etrnaest godina, ali nije bilo drugog
deteta tako da se kralj venao s Alis u nadi da e imati vie naslednika. Ona takoe ima
jednu ker od jedanaest godina. Romela je rodila devojicu tokom Kvinelaja, ali ona je
nemirna i nije mnogo snana, a Romela nije ponovo zatrudnela.
Jedna injenica, koju Darijen Serlast nikada nije pomenuo, privukla je Zoinu panju.
Elaj, torz, hunti... a kladila se da zna odgovor na sledee pitanje.
Da li je Alis suila? Nakratko sam je videla na trnici i uinilo mi se da je suta
vatra i um.
 Jeste. Kao i njena kerka.
A ja nisam samo Ardelaj, nego sam i koru, pomislila je Zoi. Nije ni udo to je kralj
toliko eleo da je odvede u branu postelju. Njegova kua bi zaista bila u ravnotei.
Ako je Romela torz, moda e se pokazati plodnijom - rekla je Zoi.
Da, a i prilino je mlada odgovorila je vidovnjakinja.
- Elidon je zala u doba kada vie ne moe da raa decu, a Setera mu se pribliava,
ali i Alis i Romela mogu kralju da rode jo mnogo naslednika.
Nastala je tiina dok je Zoi razmiljala o onome to je upravo ula i koliko toga jo
treba da pita. Meutim, ne danas. Jo uvek nije spremna da uje neke odgovore. - Imam
samo jo jedno pitanje - rekla je polako. - Jue su tri kraljeve ene proetale Trgom
mukaraca do obeaonice. U njihovoj pratnji nalazio se ovek koga ne poznajem. Kakav
su zavet dale jedna drugoj ili svom pratiocu?
Vidovnjakinja je ponovo odmah ispruila ruku i kada je prihvatila dva bakrenjaka za
odgovor, Zoi je shvatila da nije prva koja je postavila ovo pitanje. Polovina ljudi koja je
prisustvovala povorci na Trgu mukaraca je verovatno pohrlila na Trg ena ve sledeeg
dana, a trgovac koji je zabeleio zavete verovatno je otrao kroz guvu do vidovnjakinja
istog trenutka kada je razmena obavljena. U gradu koji pokreu glasine, te vesti su bile
tako korisne da mu je vidovnjakinja moda i platila da ih uje.
- Traile su obeanje od kralja da nee dovesti petu enu na dvor bez njihovog
odobrenja i saglasnosti.
To je bilo tako smeno da je Zoi osetila kako joj navire osmeh. Potisnuti smeh u
njenim grudima bio je tako udan da je podseao na kaalj koji se iznenada pretvorio u
neto drugo. Da li su kraljice naslutile neto o putovanju Darijena Serlasta i da li je
razoarani kralj toliko uznemiren zbog Zoinog bekstva da svi u palati ve znaju ta je bio
Darijenov zadatak?
- Obeanje od kralja! - uzviknula je Zoi vispreno. - Da li je to bio ovek koji je bio s
njima? Volela bih da sam ga bolje zagledala.
- Bile su u drutvu Darijena Serlasta, koji esto istupa kao kraljev izaslanik. Potpisao
je papir u kraljevo ime.
A ko je Darijen Serlast? Koliki uticaj ima na kralja? Da lije dobar ovek? Mudar
ovek? Opasan ovek? Reformator, spletkaro, pekulant? Umesto da postavi ova
pitanja, Zoi je ustala i stresla prainu s pantalona.
- Hvala - rekla je. Mnogo ste mi pomogli.
- Vrati se nekada kada bude imala jo pitanja.
- Hou. Imam toliko pitanja da u morati dobro da razmislim o tome na koja prvo
elim odgovore.

Tokom sledee devetice Zoi se u tri navrata vraala trima sestrama u paviljon
vidovnjakinja. Pokuavala je da stekne bolju sliku o politici u gradu i Pet porodica koje
su predstavljale vaan deo gradske vlasti. To je bilo neto to je samo povrno shvatala u
vreme kada je ivela ovde.
Doence, svi elaj, trenutno su bili najbogatija porodica, delimino zbog toga toje
vladala velika potranja za njihovim kolima na gas. Meutim, Kejl Doenca, stareina
klana, bio je i udan i povuen ovek koji je malo vremena provodio na dvoru. Njegov
neak je esto bio njegov izaslanik, premda je bio i podjednako udan kao i njegov ujak,
mada malo drutveniji.
Froteni, svi uglavnom torz, iako je nekoliko njih imalo i koru naslednike,
nepouzdane i zanimljive, takode su bili u usponu, u velikoj meri zahvaljujui injenici da
je Romela upravo rodila kralju treu ker. S druge strane, Lalindari, koji su bili veoma
moni u vreme Kristare, izgubili su neto od svoje moi i uticaja.
- Njena smrt ih je zatekla nespremne i ini se da ni njen sin ni kerka nee preuzeti
odgovornost stareine - rekla je vidovnjakinja.
Naravno, Kristara je rodila dve kerke. Najstarija, Alijeta, bila je samovoljna,
nepredvidiva, tvrdoglava i hirovita i udala se za Navara Ardelaja iako joj je to majka
izriito branila. Nakon Alijetine smrti, nakon to je njeno telo puteno niz reku Marisi,
kao to i pristaje jednoj koru eni, Zoi vie nikada nije videla nijednog roaka iz porodice
Lalindar. Navar joj je priao kako njima nije dovoljno stalo do nje da dou i da je posete
u izgnanstvu, tako da joj je sada bilo teko da saosea s njima.
- Pa, pretpostavljam da je samo Lalindarima vano to to nema reda u njihovoj
porodici - rekla je Zoi.
- Nikada nije dobro kada je neka od Pet porodica poremeena - rekla je
vidovnjakinja. - I ostatak sveta onda biva poremeen. Neki ljudi kau da je zemlja
doivela ovu suu u prethodne dve godine zato to se Lalindari jo uvek nisu oporavili od
Kristarine smrti.
Zoi je razrogaila oi. - Svakako nijedna koru porodica, pa ni Lalindari, nema toliku
mo.
Vidovnjakinja je slegla ramenima. - To je samo ono to ljudi priaju.
inilo se da nema vie ta da otkrije o Lalindarima. Zoi se pretvarala da razmilja za
trenutak. - O kome jo nismo priale? O, Serlasti. Kada sam ranije ivela ovde, Dejmon
Serlast bio je stareina porodice. Da li je to i dalje sluaj? Ili je titula prela na onog
mladog Serlasta koji savetuje kralja? Iz nekog razloga nikako ne mogu da mu upamtim
ime.
Nije znala zato je to rekla. Naravno da se vrlo dobro seala kako se kraljev savetnik
zove. Nije razumela zato joj priinjava veliko zadovoljstvo da njegovo ime uje iz usta
nekog drugog.
- Darijen Serlast, Dejmonov sin - rekla je proroica. Ne, Dejmon je umro, ali je
titula prela Dejmonovoj sestri Mirti. To nije najbogatija od svih Pet porodica, ali je vrlo
uticajna na dvoru. Ona i kraljeva prva ena su u vrstom savezu. Takoe, sprijateljila se s
Nelsonom Ardelajem u pokuaju da popravi kraljev raskol s tom porodicom.
- Zato bi to radila?
Vidovnjakinja je ponovo slegla ramenima. - Ona je praktina ena i uvek zagovara
ravnoteu, ili bar tako tvrdi. Ako i ima neke druge motive, ko zna? Meutim, hunti i suila
predstavljaju nepredviiv savez, jer vatra moe izgoreti drvo, a kost moe smrskati
mozak. Uvek postoji mogunost da doe do velikih nemira kada se ti elementi nau
zajedno u jednoj sobi.
- Ta mogunost uvek postoji kada god suila mukarac ili ena uu na vrata - rekla je
Zoi, ne mogavi da sprei osmeh.
Nema veze da li se s druge strane nalazi torz, koru ili elaj. Vidovnjakinja joj je
uzvratila osmehom. - I mislila sam da sam osetila neku suila energiju u tebi - rekla je -
premda gori vrlo slabo.
- Svakog dana gori sve jae - odgovorila je Zoi.
- Ali ne u potpunosti vatra, u potpunosti um - rekla je sestra zamiljeno. - Ti si takoe
ena krvi i vode, osim ako moja ula nisu otupela.
Majka mije bila koru priznala je Zoi. - Meutim, nijedan od mojih sluajnih
blagoslova nije koru.
Bolje je tako - rekla je vidovnjakinja. - Svaka energija ima svoje vrline i slabosti.
Najbolje je biti u ravnotei.
Zoi se setila Darijena Serlasta i kako je svaki blagoslov koji je izvukao iz bureta u
hramu bio neka varijacija hunti. Pretpostavljala je da nema mnogo ravnotee u njegovom
ivotu, ali nije bila raspoloena da se raspituje o njemu danas.
- Ja stvarno teim upravo tome u svemu to radim - rekla je Zoi i ustala.
- Vrati se kada bude imala jo pitanja.
- Hou, sestro.
 6.

Zoi je krenula obilaznim putem kroz trgovaki kraj pre nego to krene kui i divila se
robi koju sebi nije mogla da priuti, kada joj je priao jedan uznemireni ovek. inio se
koju godinu stariji od nje, imao je tamnu kosu i nemiran pogled i inilo se da nosi isti
isflekani ogrta koji je nosio i prethodnog dana. Meutim, kroj njegove odee bio je skup
a lice mu je odisalo inteligencijom, pa se Zoi nije uplaila kada je ispruio ruku ka njoj,
iako je nije zaista dodirnuo.
- Moja supruga je rodila... dve bebe, dve... i moram da pribavim blagoslove za obe -
rekao je zapliui jezikom. - Ja... Moe li ti?... I to za obe? Ili moram da naem estoro
ljudi? Ne znam, ne znam.
Htela je da se nasmeje, ali je isto tako elela i da ga smiri, blagoslovi se pronalaze
lako - rekla je ohrabrujuim glasoim. - Da li su bebe zdrave? Ili i dalje postoji briga za
njihovo zdravlje?
Za trenutak, njegov strah je nestao zaklonjen ozarenim osmehom. - O! Sasvim
zdrave! Prelepe! Obe su devojice, znate, i ve ih toliko volim, iako sam mislio... A jedna
mi se ve nasmeila, iako bolniarka kae da sam pogreio. Nisam eleo da odem, ali
prolo je pet sati i moram da pronaem nepoznate ljude... Kako se ovo radi? Sve je tako
udno.
Trebalo je da ga Zoi pita da li je siguran, ali shvatila je da je ovo elaj ovek, u
potpunosti vazduh i duh, potpuno neprilagoen svetovnim, svakodnevnim zadacima. Ni
ona nikada nije radila ovo, ali shvatala je kako bi ritual trebalo da se izvede. Neno ga je
uzela podruku i povela niz ulicu, ispod raznobojnih cerada prodavnica, natrag ka Trgu
ena.
- Znam gde se nalazi jedan hram - rekla je. - Tamo sigurno ima ljudi koji meditiraju.
Izvui emo sve blagoslove za vae devojice.
I zaista, kada su uli u malo svetilite, u njemu je bilo petoro-estoro ljudi koji su
sedeli na klupama, sklopljenih oiju i usporenog disanja, kao da pokuavaju da se vrate u
stanje harmonije.
- O, ali ne bih mogao da ih uznemiravam - proaputao je novopeeni otac dovoljno
glasno da se to uje.
 - Bie u redu - rekla je Zoi tiho i povela ga do bureta s blagoslovima. Koja ker se
prva rodila?
- Ana odgovorio je. To je ona koja mi se nasmeila.
Zoi je prela rukom po povrini od glatkih, hladnih novia koji su joj prolazili kroz
prste. Zoi se inilo da treba da odabere novi s vrha bureta da blagoslovi dete koje je
upravo dolo na svet. Pre nego to je stigla da razmisli o tome suvie dugo, sklopila je
prste oko novia i izvukla ga napolje. Bio je ist i svee iskovan, kao da nikada ranije
nije bio izvuen iz bureta i baen natrag, to se stalno deavalo s veinom blagoslova.
- Milosre rekla je s osmehom i pruila ga mladom ocu. - To je lep dar za Anu na
poetku njenog ivota.
- Da! Savreno. Milosre - odgovorio je i drao novi kao da je iskovan od zlata.
- Moda bi trebalo da stavite Anine blagoslove u levi dep, a blagoslove za drugu
ker u desni dep, tako da se ne pomeaju - predloila je Zoi.
- Odlino! Naravno! Dobra ideja... dobro, onda... A za Elu? Za drugu bliznakinju Zoi
je izvukla blagoslov spokoja.
inilo se da je to na oca devojice ostavilo veliki utisak.
- Da! Naravno! Jer Ana je bila... vrlo glasna... plakala je, znate, ak i nakon to su je
nahranili... Ali Ela deluje mnogo mirnije. Iz onoga to sam mogao da vidim za pet kratkih
asova - dodao je brzo.
- Sigurna sam da e obe imati svoje udi - rekla je Zoi uz osmeh. - A sada, hoete li
da vam pomognem da odaberete jo dvoje ljudi da podare ostale blagoslove?
- Bio bih vam tako zahvalan - rekao je. - Ne znam... mislim, kako znate kome e biti
drago a kome e zasmetati takav zahtev?
Za Zoi, jedan izbor je bio oigledan. Niska, ozbiljna ena je otvorila oi i s nadom
ustala im je shvatila da se dele sluajni blagoslovi. Verovatno je uestvovala u takvom
ritualu ve desetinama puta, pomislila je Zoi, a delovala je i kao vrsta ene koja bi u tome
jo vie uivala da je mogla zaista da dri novoroene u rukama.
- Ona ena u crnoj tunici... da... ona koja vam se smei - proaptala je Zoi mladom
ocu. Dajte joj znak i sigurna sam da e nam prii.
I zaista, ena majinskog izgleda prila je ivahno i pridruila im se u sreditu hrama.
- Ja volim da darujem blagoslove, ali nikada nisam imala priliku da to radim za
blizankinje - rekla je, radosno kopajui po elom buretu. - O! Vidite OVO? Izvukla sam
dva novia jednom rukom. I oba su radost rekla je s jo irim osmehom. Dve
devojice blagoslovene i radou! Nije moglo biti bolje.
- Pretpostavljam da neete pomeati ova dva, bez obzira na to u koji dep da ih
stavite - rekla je Zoi.
Prouavala je ostale ljude kako tiho sede u hramu, dok je mladi otac najiskrenije
zahvaljivao gospoi, a ova izlazila kroz najblia vrata jo uvek sijajui od sree. Oi
dvojice posetilaca su jo uvek bile zatvorene i inilo se da nisu svesni ikakvih drugih
aktivnosti, ali ostalo troje ih je posmatralo, otvoreno ili prikriveno, spremni da obave
svoju dunost ako ih pozovu. Jedan je bio mukarac slinih godina kao njen otac, uzvien
i zamiljen. Druga je bila izmuena ena, verovatno s gomilom svoje dece koja su je
ekala kod kue. Oboje bi bili siguran i razuman izbor, ali Zoinu panju privukao je
mrav crvenokos deak, oko trinaest godina star, razrogaenih oiju, fasciniran dok je
izgarao od znatielje.
- Izaberi njega - apnula je mladom ocu. - On e odabrati neke zanimljive blagoslove
za tvoje devojice.
Iznenaen, ali sasvim jasno potpuno nesposoban da sam napravi izbor, otac
bliznakinja je pozvao deaka. Praktino se doteturao kroz hram i skoro oborio bure.
-Ja da izaberem blagoslove? Stvarno? - pitao je. Oigledno je pokuavao da pria
tiho, u skladu s mestom i prilikom, ali bio je toliko uzbuen da mu to nije u potpunosti
polo za rukom. - Nikada to do sada nisam radio! ta treba da radim? ta ako izaberem
pogrene blagoslove?
- Nema pogrenih blagoslova - rekla je Zoi mirno kada joj je otac uputio nervozan
pogled. - Svi sluajni blagoslovi su pravi za odreeno dete u odreenom trenutku.
Klimnula je glavom prema ocu i ovaj je rekao: - Molim te, odaberi prvo za Anu.
Crvenokosi deak je zavukao ruku duboko u bure i izvukao jedan malo ulubljen
novi. - Bogatstvo - rekao je i pruio ga ocu. Olakanje u njegovom glasu je bilo
opipljivo. Sigurno je shvatio da ovaj novi dobro doe svakome.
- Bogatstvo! Divno! Moja tetka ima novca i jo nije odabrala naslednika... naravno,
Ana je jo uvek beba... a svakako, mislim, Ela treba da ima koliko i Ana, ne da oekujem
da e biti identine...
- A za vau drugu kerku? - Zoi ga je neno podstakla.
- Da! Naravno! Hoe li da odabere za Elu?
Sada s malo vie samopouzdanja, deak je izvukao drugi novi iz bureta. Lice mu
se malo namrtilo kada je pokazao znak Zoi. - Ne prepoznajem ovaj - rekao je, pomalo s
nelagodom.
- Vreme - proaptala je kada je otac s potovanjem stavio novi na svoj dlan. Bio je
to jedan od tri vanredna blagoslova koji nisu pripadali nijednoj kategoriji i retko su se
darivali. -Velianstven dar za tako malu devojicu.
- To znai da sam sve dobro uradio? - upitao je deak ustro poskakujui.
Zoi nije mogla da odoli a da mu ne razbarui ve neurednu crvenu kosu. - Sve si
uradio veoma dobro.
Otac je kopao po depovima u potrazi za malo obinijim noviima. - Da li ja...
izvinjavam se, ne mogu da se setim... da li treba da ti platim za uslugu? - Okretao se
unaokolo uplaen u potrazi za vratima kroz koja je ona gospoa ve nestala. - Osim... jao
meni... ali nisam na to pomislio na vreme... ili je to uvreda?
- Moete ponuditi neto u znak zahvalnosti, ali niste obavezni to da uradite rekla
mu je Zoi. Njen otac joj je to objasnio jednom, sreom, inae ne bi znala kako da mu
odgovori.
A oni koji su darovali svoje blagoslove mogu prihvatiti vau zahvalnost, ali nee vas
uvrediti ako odbiju. Premda neki onda odlue da te novie ubace u kutiju za prilog -
dodala je.
Nije se iznenadila kada je izgladneli deak s radou prihvatio kvint-srebrnjak a onda
poskakujui izaao kroz vrata. Meutim, ona je odmahnula glavom kada je novopeeni
otac pookuao da joj urui isto.
- Menije ve plaeno rekla je uz osmeh. - Do mene su doprli svi njihovi
blagoslovi, a i vaa srea.
- Da li... uo sam da je to obiaj... da li treba da izvuem i blagoslov za sebe? - upitao
je.
Zoi se nasmejala. - Mislim da je vama sada potreban blagoslov vie nego ikada ranije
rekla je. A onda se jo glasnije nasmejala i pokuala da prigui smeh dlanom kada je
videla da se na noviu koji je izvukao nalazi simbol strpljenja.
- To je bez sumnje neto to e vam mnogo trebati s bliznakinjama u kui - rekla je
veselo.
Njegov osmeh bio je iskrivljen ali iskren - Moda i vi treba da izvuete blagoslov za
sebe - predloio je.
Moda i hou - odgovorila je i odabrala prvi novi koji joj je pao pod ruku. -
Jasnoa - rekla je i blago se nasmeila. Njen otac je oduvek najvie prieljkivao taj
blagoslov, iako se seala da mu je doao u ruke samo nekoliko puta tokom njihovog
desetogodinjeg progonstva. - Zaista verujem da mi u glavi postaje sve jasnije.
Mladi otac je delovao kao da ga je to pomalo zaintrigiralo, a Zoi je imala utisak da bi
svakog drugog dana, kada obaveze koje su ga ekale kod kue ne bi bile tako hitne,
usledila njegova pitanja. - Ne mogu... bili ste... hvala vam - rekao je isprekidano.
Nasmeila se. - Vi takoe - rekla je. - Neka svi blagoslovi bde nad vama i vaom
porodicom do kraja vaih dana.
Zoi je stekla naviku da se tri-etiri puta u toku devetke pridrui Kalvinu i Anovi za
veerom, obino kada bi sebi kupila neto da se poasti, a bilo ju je sramota od pomisli
da moe sve pojesti sama. Na putu kui te veeri kupila je strano skupu vreicu
okoladnih bombona uvezenih iz zemlje ije ime nije mogla ni da izgovori. Anova je
skoro zinula kada joj je Zoi pruila kesicu.
- Znam koliko ove kotaju, a ako si mogla sebi da priuti ove, ne bi trebalo da
spava ovde na reci - rekla je. To je nije spreilo da uzme slatki i odmah ga stavi u usta.
Sklopila je oi i ispustila jedan mali zvuk zadovoljstva.
Zoi se nasmejala. - Morala sam da proslavim - rekla je. - Prili su mi na ulici i
zamolili me da podarim sluajne blagoslove bliznakinjama. Nakon takvog dogaaja ne
moe da se ivi obinim ivotom. Mora se biti ekstravagantan.
Ovo objanjenje je Anovi zvualo savreno razumno. -ta si izvukla za njih?
- Milosre i spokoj.
- Sjajne vrline.
Zoi se nasmeila. - One za koje ponekad poelim da su darovane meni.
Odavno su uporedile svoje blagoslove. Anovini su svi bili torz i koru, to je Zoi
mogla i da pogodi. Anova je bila tip ene koja odgaja.
- Tvoji blagoslovi e ti dobro doi - rekla je Anova.
- Lepota i mo? - rekla je Zoi pomalo prezrivo. - Do sada nisu ba mnogo bdeli nada
mnom.
Anova je ispruila ruku da se poigra s neoeljanim pramenovima kose koji su padali
na Zoino lice. - Ti nisi obina lepotica, tano, ali nisam ni ja, a meni se mnogo svia kako
izgledam - odgovorila je. - Sigurna sam da je tvoj otac bio dobar ovek, ali obino je
potrebno da ena pomogne devojci da naui kako da pobolja svoj izgled.
- A meni je majka umrla kada sam imala jedanaest godina - rekla je Zoi.
- Pusti me da te oiam i da ti pokaem kako da koristi kozmetiku - rekla je Anova. -
Drugaiju od one koju ja koristim. Tvoja koa je mnogo blea.
Zoi je razrogaila oi. - To je ljubazno, ali... - obuhvatila je pokretom itavu renu
dolinu, koja je dostizala svoju nonu kvotu prolaznika. - Koga to treba da impresioniram
svojom novom lepotom.
- Nee ceo ivot provesti ovde - rekla je Anova s ubeenjem.
- ak i u tom sluaju, zato si iznenada danas pomislila da mi je potrebno da
poboljam svoj izgled?
Anovin glas bio je nean. - Zato to se iznenada danas smeje i vidim kako bi lepa
devojka mogla da bude.
Zoi je bila toliko iznenaena da je prosto potonula u zemlju i ponovo razmotrila
stanje svog srca. Da. Osetila je kako se zabavlja u nekoliko navrata dok je razgovarala s
vidovnjakinjom i osetila je pravi uitak dok je uestvovala u ritualu Magosiljanja. Ne bi
otila tako daleko da kae da se osea srenom, ali bila je nekako oputenija, gipka, kao
da su se zglobovi njene due zagrejali nakon to su dugo vremena bili nepokretni. Poela
je da se sea kako izgleda biti svoj. Jasnoa.
Kao i svaki blagoslov, novi koji je izvukla iz bureta pokazao se tanim.
Sredovena ena po imenu Sima pomogla je Anovi da oia Zoi i namesti joj frizuru,
iako Zoi nije ba bila tako sigurna to se tie ianja. Besmislice, upava si kao ulina
maka - rekla je Sima kao da je to prosto injenica, tako da se Zoi nije ni uvredila. A
sasvim jasno, ianje nije moglo biti bez pranja kose, a ako se ve pere kosa, moe se
oprati i celo telo. Tako je dan Zoine transformacije poeo time to su se njih tri bacile u
hladnu Marisi tokom jutarnjih asova kada su se ene kupale.
Zoi je tada po prvi put u potpunosti ula unutra od kada je stigla u renu dolinu.
Nekoliko preduzimljivih stanovnika postavljalo je atore za kupanje na obali svakog dana
i nekoliko puta u toku svake devetice plaala je pet bakrenjaka za kadu iste vode i malo
privatnosti. Meutim, Simi i Anovi nije uopte smetalo da se potpuno skinu i uu u vodu.
Ostajale su dovoljno blizu obale tako da im se voda nikada nije pela iznad struka. Na
desetine drugih ena ve se brkalo u struji, neke su drale bebe i malu decu, a druge su
plivale dugim, sigurnim pokretima do dublje, bre vode.
Anovino telo bilo je dugo i vitko, a Simino punako i oputeno, na bledom stomaku
videli su se tragovi istezanja i oiljci od brojnih poroaja. Nije im smetalo da li e ih neko
videti, uoiti njihove mane, ili vrline, odmeravati teinu, zdravlje.
Hajde, koru devojko! - povikala je Anova kada se Zoi predugo zadrala na obali. -
Nije valjda da se plai reke.
Zoi je duboko uzdahnula a potom bacila svu svoju odeu na zemlju i zakoraila u
Marisi.
Oekivala je da bude ledena posle silaska s planine, ali oigledno joj je njen dugi,
dremljivi zastoj u jezeru kraj palate davao dovoljno vremena da se zagreje pod sve jaim
suncem. Nije bila zaista topla. Zoi je osetila kako je koa pecka i kako se jei kada je
uhvatila dah i potopila glavu ispod nemirne povrine.
Jedan dugi trenutak inilo se kao da je zaustavila potrebu da die.
Voda se kovitlala oko nje kao da je dri u zagrljaju. Osetiila je kao da svilene ruke
klize niz njene gole ruke, miluju je po butinama. ula je priguene glasove kako
mrmljaju, Izgovaraju rei tik izvan njene moi razumevanja. Osetila je kako lebdi,
osloboena, puna energije i smirena. Osetila je, nakratko, kako vreme tee sporije, kao da
tu pripada.
Onda su plua poela da joj se bune i gore i u glavi joj je zazvonila uzbuna. Izbila je
na povrinu i poela da grabi vazduh i lupa rukama po vodi da ugreje kou.
Sima i Anova su pljuskale i prilazile velikim, nezgrapnim koracima. - Kako moe
da ostane pod vodom tako dugo? -pitala je Anova. - Mislila sam da te je reka odnela.
Zoi je jo uvek dahtala, ali oseala se neverovatno. Kao da je brzo trcala niz planinu, kao
da se okretala dok joj se nije zavrtelo u glavi, kao da je pila au za aom vina, bez
ikakvih posledica osim euforije. Nasmejala se. Koru devojka - rekla je, jer zaista, nije
bilo drugog objanjenja. - Voda je moj prirodni element.
- Pa, voda je element koji e te oprati - rekla je Sima praktino. Krupno graena ena
drala je komad nekakvogrubog sapuna koji je imao iznenaujue lep miris. - Moe
ovim da opere i kou i kosu rekla je.
Sve tri su poele da se vrlo hitro sapunjaju i peru jer voda je delovala sve hladnije to
su due bile u njoj. Dve devojice mi se jurile i ulazile i izlazile iz vode dok ih je majka
pospano zvala s obale. Druge ene su ulazile u vodu, neke izlazile, a neke plivale dok su
njih tri radile. Bio je to ivahan, srean prizor i Zoi se stalno smeila.
Kada su izale, osuile su se i vratile u Anovin kamp, Sima je raeljala Zoinu kosu
i poela paljivo da je see. -Volela bih da je podseem kratko oko lica, ali Anova kae
da jo nisi spremna za drastine promene - rekla je Sima. - Ali videe kako e ti se
dopasti posle samo malo doterivanja.
Malo" doterivanje je ukljuivalo i zagrevanje tankih tapova u kotlu i umotavanje
pramenova Zoine kose oko njih, to je ona zabrinuto posmatrala. Zato ja svoju kosu
iam tako kratko - rekla je Anova i prela rukom preko svoje kudrave crne kose.
Dok je Sima radila, Anova je hitro poela da ulepava Zoino lice arolikim
asortimanom kozmetike, napuklim i skoro praznim posudama rumenila, suvom
makarom, senkom koja se mrvila. Zoi se iznenadila kada je shvatila da eli da vidi kako
moe da izgleda u tuim rukama. Oduvek je prosto bila ker Navara Ardelaja. Ko se to
jo mogao pojaviti kada bi se ta osoba gurnula u stranu?
Anova je insistirala da Zoi obue tuniku tamnocrvene boje, uu od veine njenih
tunika. - Ne nosi dovoljno mila boja pridikovala je. - To su prave boje za tvoj ten.
-Ja volim plavu i zelenu. Koru nijanse.
- I one su dobre, ali to moraju biti prave nijanse.
Napokon se obukla po elji starijih ena, naminkanog lica, svaki pramen kose stajao
je kako treba. - Eto - Anova je zadovoljno rekla. - Ovako treba da izgleda kada ivi po
blagoslovu lepote.
Sima je donela ogledalo, neto to je Zoi retko upotrebljavala u proteklih deset
godina. Bilo je veliine njenog dlana i nije moglo da joj prui dobar pogled na njen
celokupni izgled, ali ono to je videla u delovima uopte nije liilo na osobu koje se
seala.
Crna kosa joj je savreno padala niz lice i uvijala se kod brade. Njene tamne oi
delovale su ogromne, osenene ugljem. Tanke usne bile su punije, rumenije i povijene u
osmeh. Zlatne i crvene nijanse odee davale su vie boje njenoj bledoj koi.
Nije bila lepotica, ali izgledala je naoito. Bistrog pogleda. Samouverena. Pomalo
tajanstvena.
- Koru devojka sa suila srcem - rekla je Anova zadovoljno. - A ta se tada dobija?
Sima je odgovorila. Vrela para.
 7.

Tri dana kasnije Zoi je nala posao.

Jo nekoliko odlazaka u kupovinu na Trg ena, nekoliko investicija u drske boje koje
su nailazile na Anovino odobravanje i Zoi je morala da menja svoj trei novi u malo
razumnije vrednosti. Brzim prebrojavanjem preostalih kvrica po avu ala shvatila je da
e protraiti svoje nasledstvo za neto malo vie od godinu dana ako nastavi ovim
tempom. Stoga je, kada su je sledei put Kalvin i Anova pozvali na veeru, izrazila
nameru da trai posao.
Poi sutra sa mnom u trgovaki kraj - rekla je Anova - Upoznau te s nekim
svojim prijateljima.
Sledeeg dana Zoi i Anova su provele nekoliko prijatnih asova dok su etale kraj
prodavnica, a Anova joj je ukazivala na radnje ije vlasnike je poznavala. Razmatrale su
prednosti rada u vinariji, knjiari i rada za enu koja je ila modernu ensku odeu, ali na
kraju je Anova odluila da Zoi treba da ponudi svoje usluge obuaru i njegovoj eni. -
Oni su oboje torz, ali imaju samo jednog sina, a on se pokazao prilino nestalnim - rekla
je Anova. - Verujem da im moe biti od koristi. Koru odrava torz. Voda natapa zemlju.
im su ule u radnjicu, udahnule su prepoznatljive mirise koe i boje. Dan je bio
hladan ali sunan i uta cerada razvuena iznad vrata proputala je toplu, zlatnu nijansu u
prednju prostoriju. Prostor je bio skuen i strano prenatrpan. Sva etiri zida pokrivale su
police, koje su se pruale sve do tavanice, a na svakoj polici nalazilo se na desetine
zamotuljaka i Zoi je pretpostavljala da su sve to gotove cipele. Mala, drvena tezga
nalazila se tik uz naspramni zid, sa stolicom iza i jo jednim nizom polica pozadi. Zlatna
zavesa je bila okaena navratima odmah pored tezge. Zoi je pretpostavljala da ne iza njih
nalazi radionica, jer ula je radostan metalni zvuk udaraca ekia po dletu ili ekseru.
- Ajlin? - pozvala je Anova. - Melvine?
Zavesa se povukla i izala je niska, mrava ena. Zoi je nagaala da je u kasnim
pedesetim godinama, vretenasta i ilava, ulepljene sede kose zaeljane iza uiju.
Anova - rekla je Ajlin i uputila joj suzdran osmeh. Zoi je stekla utisak da nije
preterano otvorena ena, uprkos svojim torz osobinama. - Da li si dola po novi par
cipela?
Anova je ispruila desnu nogu, na kojoj je nosila postavljenu plitku izmu. Zoi
nikada ranije nije obraala mnogo panje na Anovinu obuu. - Ne, ove se zapanjujue
dobro dre - rekla je. - Moda mi nikada vie nee trebati novi par. - Nasmejala se. -
Prijateljice, moda svoj posao radite suvie dobro.
Mnogima je potrebno vie od jednog para cipela u ivotu - odgovorila je Ajlin. -
Kada su u pitanju takve muterije, visok kvalitet garantuje veu prodaju.
Anova je razgledala po prodavnici. - Da li se Barlou napokon ukljuio u porodini
posao?
Ajlinino lice se smrailo. - Ne. Stavie, sve je ee na svojim trgovakim
putovanjima i sada ga ponekad nema i po nekoliko kvintala.
Barlou je njen sin - objasnila je Anova Zoi, kao da nisu ve o tome razgovarale pre
nego to su ule u prodavnicu. Zoi je klimnula glavom a Anova je nastavila. - Ipak,
sigurno je uspean na svojim trgovakim poduhvatima ako ide na vise mesta.
Ajlin se malo razvedrila. - Tako je, a doneo nam je i neku izuzetnu robu. Belu kou
meku kao svila. Runo da postavimo zimske cipele. Boje koje nisam videla ni u jednoj
drugoj radnji u Hijaltu. ak i kraljeve supruge nam dolaze da kupe kaieve, cipele i torbe.
- Drago mi je da je Barlou tako uspean, ali mije ao to ujem da vam je potrebna
pomo - rekla je Anova. Da li traite nekoga da vam pomogne u prodavnici? Dovela
sam svoju prijateljicu Zoi da je preporuim ukoliko je tako.
Ajlin je otro i temeljno osmotrila Zoi. Njene sivosmee oi su se suzile. Izraz lica
bio joj je sumnjiav.
- Povremeno smo unajmljivali radnike, ali uvek bismo se razoarali - rekla je Ajlin.
Jedan nas je potkradao. Drugi je bio tako lenj da smo morali da ga izguramo kroz
vrata... Bio je suvie lenj da sam izae!
- Neete imati takvih problema sa Zoi uveravala je Anova. - Ona je potena i
radna.
Ajlin je jo uvek delovala sumnjiavo, ali nije se u potpunosti suprotstavila ideji. -
ta si radila ranije? - upitala je Zoi.
- Samo kune poslove, bojim se - rekla je Zoi. - Pomagala sam ocu prilikom prepiski
i raunanja, a i starala sam se o njemu dok je bio bolestan. Upravljala sam kunim
budetom, istila kuu i kuvala za oboje.
Bio je to prilino oskudan spisak vetina, ali Ajlin nije delovala nezadovoljno. -
Znai zna kako da rauna i upravlja novcem, a ume li da ita i pie? - pitala je.
Kada je Zoi klimnula glavom, Ajlin je rekla: - Pokai mi.
Brzo joj je donela pisai pribor i Zoi je paljivo ispisala svoje ime, imena svih iz
njenog sela i imena svih kraljevih supruga.
- Vrlo lep rukopis - rekla je Ajlin, a glas joj je postao malo topliji kada ju je oprezno
pohvalila. - Sada da vidimo kako sabira. - Izdiktirala je brojeve koje je trebalo da Zoi
sabere i oduzme, a onda izvukla kutiju s novcem i rekla joj da vrati kusur.
- Dodue, ne znam nita o cipelama priznala je Zoi kada je vlasnica radnje stvarno
poela da deluje zadovoljno.
Ajlin je odmahnula rukom na ovaj nedostatak. - Ne traimo egrta. Melvin i ja
radimo sve to se tie seenja i ivenja. Meutim, treba nam neko ispred prodavnice da
saeka muterije i sprei krau. Kada jedno od nas sedi ovde po itav dan, jedva uspemo
da zavrimo posao.
 Rado u sedeti ovde - rekla je Zoi - ako me primite. Da li je onda sreeno? - pitala je
Anova.
Ajlin jo uvek nije delovala ubeeno. - Pitau Melvina.
Izgubila se s one strane zavese i pojavila se koji trenutak kasnije zajedno s muem.
On je bio krupan ovek s kratkom, i upavom i gustom, sedom kosom u kojoj se jo uvek
mogla videti prirodna smea. Bio je malo pogrbljen i, uprkos svojoj veliini, odavao
utisak ogromne nenosti. Nosio je radniku kecelju punu alata, a rukavi i odea bili su
mu umazani bojama.
Kada ih je Ajlin upoznala, pogledao je Zoi svojim vodnjikavim, zelenim oima, koje
su bile naviknutije da posmatraju predmete nego lica. Stajala je veoma mirno, jer se
bojala da ga suvie pokreta moe zbuniti.
- Odvedi je u hram rekao je svojoj eni i okrenuo se nazad ka radionici. - Vidi da
li blagoslovi daju nekog smisla.
inilo se da je Ajlin laknulo. - Uradiu tako - rekla je i upitala Zoi: Hoe?
Naravno - rekla je. Idem i ja s vama - rekla je Anova.
Zavrile su u istom hramu koji je Zoi posetila kada je izvuukla blagoslove za
bliznakinje. To je delovalo kao povoljan znak, ali nije elela da bude previe
optimistina. Nije bila u potpunosti sigurna kako e ovo ispasti. Bilo je teko izvui
negativan novi iz bureta postoje, naravno, i samo znaenje tri blagoslov bilo
ohrabrujue pozitivno. Kakvu osobinu linosti bi Ajlin mogla da primi sa sumnjom?
Bilo je, znala je Zoi, nekoliko novia u dubinama bureta koji su bili tako stari i
istroeni da je bilo nemogue proitati znak na njima. Ljudi su ih zvali avetinjskim
noviima. Obino se smatralo da donose nesreu jer su nagovetavali da je budunost
suvie opasna da se predvidi ili da je linost suvie izopaena da se moe opisati. Kada bi
ih izvukli za decu, ponekad se verovalo da predskazuju vrlo kratak ivot. Akoliti su se
trudili da proseju ove avetinjske novie iz buradi u hramovima i punili ih jednim po
jednim noviem, ali nije bilo naina da se u potpunosti uklone. Avetinjski novi je
mogao biti nesrean u ovom sluaju, pomislila je. Nee izvui novi dok ne bude
sigurna da osea neku aru na metalu.
- Prvo ti biraj blagoslov, a onda u ja - uputila ju je Ajlin.
Zoi je zavukla ruku u hladno, metalno blago, nala jedan novi na kome se jasno
oseala ara i izvukla ga napolje. Pruila ga je Ajlin a da nije pogledala.
- Potenje - rekla je vlasnica radnje. Po prvi put je uputila Zoi pravi osmeh. - Ovo je
vrlo dobra osobina.
- A sada ti - rekla je Anova.
Ajlin je u bure ruku zavukla do doruja pre nego to je izvukla jedan novi. -
Bogatstvo - rekla je i uputila joj jo iri osmeh. To je nije inilo neto posebno lepom, ak
ni oputenijom, ali imala je prijatan izraz lica. Zoi joj je uzvratila osmehom.
Ajlin je rekla - Moj suprug i ja bismo voleli da pone da radi u naoj radnji.
Zoi je skliznula u ovu novu fazu ivota kao kap kie kada sklizne u more. Bez
ikakvog napora. Prosto je bila ono to jeste.
Dopadalo joj se to ima razlog da ustane ujutru i provede dodatnih nekoliko minuta
da popravi svoj izgled. Dopadalo joj se da se vozi prepunim omnibusom niz iroki
bulevar, nakon ega je sledila etnja kroz trgovaki kraj ba kada su se sve prodavnice
otvarale, pre nego to stignu muterije. Dopadalo joj se to su joj dani ispunjeni s tek
toliko obaveza da moe da im posveti svu svoju panju, da nema vremena da razmilja o
veim pitanjima koja su uvek vrebala u dubinama njenog uma.
Oseala se kao omamljeni spava, tek probuen iz runog ina, nespreman da se
suoi s nonim morama najavi u drugoj ubi. Da je mogla, vratila bi se nazad na spavanje,
ali sada je bilo prekasno. Najbolje to je mogla bilo je da odbija da izae iz spavae sobe
to je due mogue.
Ajlin je vrlo jasno stavila do znanja ta se oekuje od Zoi. Kada nije bilo muterija u
obuarskoj radnji, trebalo je da stoji na otvorenim vratima, smei se i mae devojicama,
deli komplimente dobro obuenim enama. Kako je to divna tunika.. .Imamo par cipela
koji bi savreno iao uz. nju.
Kada bi muterija ula, Zoi bi pronala njihove cipele na policama, uzimala novac i
beleila trgovinu u debelu knjigu, ili bi joj rekli da ele da kupe nov par. Ako bi im ve
gotove cipele bile dovoljno dobre, uzimala bi nekoliko uzoraka s polica da muterija
moe da ih proba. Ako bi elela da se napravi nov par po njenoj meri, zvala bi Ajlin.
Obuareva ena bi odmah prola kroz zavesu sa tapovima za merenje u rukama, uputila
muteriji slabani osmeh i postavljala na desetine pitanja. Da li to treba da bude izma,
sandala, cipela za formalne plitke ili za svaki dan? Da li muterija eli najfiniju uvoznu
kou ili vrstu domau? Da li klijent vie voli trezveno crnu ili udljivu crvenu? Niska ili
visoka potpetica? Ukrasni avovi ili obini? Kada e im cipele biti potrebne? Zoi je bila
iznenaena kada je saznala koliko moderne, runo izraene cipele mogu da kotaju.
esto je radila sa zlatnicima i kvint-zlatnicima kada su joj muterije ostavljale depozit.
Poto bi se radnja uvee zatvorila, sabirala bi brojeve u knjizi i novie u kutiji za
novac da bi se uverila da se poklapaju. Onda je nosila novac u sobu pozadi i ekala da ga
Ajlin jo jednom prebroji. Zoi bi stajala veoma mirno i samo bi pogledom arala po
radionici i posmatrala duge klupe, uredno naslagane redove alata, koturove kanapa i
konca i plitke pi ilice s rastegnutom koom. Du glavne klupe drveni kalupi bili su
poreani u red kao gomila naopako okrenutih nogu.
Na naspramnom zidu, ispod uskog, vodoravnog prozora, nalazila se jo jedna tabla i
red kotlia. U danima kada su bojili, voda bi se u njima kuvala satima dok je Ajlin meala
pigmente sve dok ne bi bila zadovoljna bojama. Paljivo bi izvukla delove koe i etkom
nanosila slojeve i slojeve boje dugim, glatkim, nepogreivim pokretima. Otar miris bi
tada ispunio radionicu, doplovio do sobe napred i izaao napolje na ulice. Kada se vraala
s ruka, Zoi je mogla da oseti miris obuarske radnje dok je prolazila kroz etvrti i pre
nego to j bi je ugledala.
Neke prodavnice u trgovakom kraju nikada se nisu zatvarale, ali Melvin i Ajlin su
zatvarali svoja vrata prvog dana u devetki. Zoi je uvek bilo drago to zavrava taj osmi
dan posla jer je znala da e sutradan imati dan odmora. Ajlin bi joj dala platu od tri
srebrnjaka i Zoi bi otila pravo na Trg ena. Obino bi potroila dva srebrnjaka na hranu
za sledeu devetku i neto posebno da se poasti s Kalvinom i Anovom. Trei bi uila u
porub ala.
Jer, ko zna da li e ikada morati ponovo da bei?

Zoi je radila u obuarskoj radnji dve i po devetke pre nego to je dolo do nagovetaja
nevolje. Tog popodneva imali su mnogo posla, a muterije su ulazile u radnju i po
etvoro-petoro odjednom, svi bogati, veina bahata i nenaviknuta na ekanje. Ajlin je
morala da ostavi bojenje i pomogne Zoi za tezgom, gde je veina muterija podizala
cipele koje su naruile pre izvesnog vremena.
- Svi hoe cipele za praznik - rekla je Ajlin Zoi kada je nastao jedan od retkih mirnih
trenutaka. - Uvek je tako pred Kvinahunti, a ponekad i tik pre nego to doe Kvinasuila.
Dva perioda kada imamo najvie posla.
- Nisam ni primetila da je Kvinahunti tako blizu - priznala je Zoi. Bilo je to najlepe
doba godine, kasno prolee je prelazilo u rano leto i u selu su uvek slavili praznik
promen-dana uz hranu i igre.
- O, da! Samo jo etiri dana do njega! Bie vaara na oba trga i proslava u palati -
rekla je Ajlin. - Svi ele da nose novu odeu, tako da emo imati guvu u narednih
nekoliko dana.
To Zoi nije ni najmanje brinulo, sve dok nije pokuala da izravna raun te noi. U
navali ljudi, dok je pokuavala da proda neto, izgleda je zaboravila da zabelei neku
transakciju. Ili nije nekome vratila pravi kusur, to je bilo jo gore. Ili se u kutiji s
novcem nalazio jedan kvint-zlatnik vie nego to treba.
Namrtena, Zoi je ponovo metodino uradila aritmetiku i prebrojala novie. Ne, jo
uvek se jedan kvit-zlatnik vika nalazio u kutiji. Pretpostavljala je da je Ajlin mogla
napraviti greku isto tako lako kao i ona, posto je Ajlin radila s muterijama pola dana, ali
ona svakako nije htela da istakne tako neto. Pokupila je knjigu i kutiju s novcem i
provukla se kroz zavesu u sobu pozadi.
- Kako smo proli? - pitao je Melvin. Silom je probijao i rupe u konoj traci. esto je
jo uvek radio i nakon to Zoi ode, iako nije imala utisak da ostaje na poslu zato to brine
da nee zavriti sve poslove do obeanog roka. Ne, mislila je da jednostavno toliko voli
alat i pribor svog poziva da ne eli da ga pusti iz ruke. - Kao da je radnja bila puna od
trenutka kada smo otvorili.
- Najbolji dan od kada radim ovde, meutim, postoji problem - rekla je Zoi.
Ajlin je kraj polica brojala svenjeve koe i brzo se okrenula ta je bilo? - pitala je.
- Imamo vie novca nego to bi trebalo - rekla je Zoi. -Kvint-zlatnik. Ili nekome
nisam vratila kusur kada je trebalo ili nisam zapisala prodaju.
Za jedan kratak trenutak na Ajlininom licu se videlo zadovoljstvo pre nego to je
stigla da iskontrolie svoj izraz. O! Nije tvoja greka. Mislila sam da emo ostati bez
sitnog novca, pa sam dodala aku srebrnjaka i bakrenjaka u kutiju. Htela sam da uzmem
kvint-zlatnik, ali zaboravila sam.
- Dobro - rekla je Zoi. - Onda se sve slae.
Ajlin je uzela kutiju iz njene ruke. - Vidimo se sutra, onda. Nadam se da nee padati
kia.
Zoi se nasmejala. Nebo je izgledalo pretee celog dana, oblaci su bili nisko, zgurani
u ljutitim, sivim gomilama, a ve-tar se dosta pojaao od kada su zatvorili radnju za tu
no. I ja se nadam, ali mislim da ipak hoe rekla je. - Videemo se ujutru.
Sve dok se nije nala na putu kui, glave povijene pod udarima vetra, nije joj palo na
pamet da joj je Ajlin postavila zamku. Svakako je Ajlin mogla da doda novie iz razloga
koji je pomenula, ali je isto tako lako je mogla da ubaci novi u kutiju da vidi ta e Zoi
da uradi. Kvint-zlatnik nije iao ni uz jednu priznanicu! Sigurno bi to bilo veliko
iskuenje za veinu devojaka s malo para i malo izgleda u ivotu. Ajlin jo uvek nije
verovala Zoi. Moda e u budunosti biti slinih testova.
Zoi je zavrtela glavom s osmehom. Daj e samo Ajlin znala koliko je malo verovatno
da e njena nova radnica ukrasti novac ili cipele, ili bilo ta drugo. Ajlin je mogla nai
nekoliko stvari u Zoinom ivotu koje bije iznenadile ili razoarale, ali kraa nije bila
jedna od njih.
 8.

Kvinahunti promendan je osvanuo sunan i miran nakon tri dana uasnog vremena. ak
je i Zoi, koja je volela kiu, bilo neprijatno da kampuje u renoj dolini u vlazi bez kraja.
Otprilike polovina skitnica je nestala po olujnom vremenu i poli azila utoite u
uliicama, ispod mostova ili kod prijatelja i lanova porodice koji bi ih primili nakratko.
Preko Anove, Zoi je upoznala strogu i tihu stariju enu po imenu Bara koja je imala
dovoljno veliki ator za troje. Danima kada je padala kia, Zoi i jo jedna mlada ena
donosile su svoje prostirke kod Bare da prespavaju i plaale joj tri bakrenjaka za tu
privilegiju. To je bilo bolje od spavanja na pljusku, ali neznatno. Prostorija je bila
skuena, drutvo neprijatno a noi duge.
Ako je Zoi planirala da provede jo neko vreme na obali reke, morala je da investira
u svoj ator. Ali takva roba bila je skupa, najmanje nekoliko kvint-zlatnika. Ne bi se
isplatilo ukoliko bude ivela negde drugde pre kraja godine.
Ali da li e? I gde?
Zoi je gurnula ta pitanja u stranu i prosto dala novie.
A Kvinahunti promendan je bio tako divan da nije morala da razmilja o neugodnim
pitanjima kao to su bili atori. Iskoristila je lepo vreme da ode na reku, skroz se okupa,
a onda obue svoju omiljenu ljubiastu bluzu da proslavi taj dan.
Ajlin je bila u pravu. Grad se pretvarao u jedan veliki festival na promendan. inkva
je bila prepuna kao i trgovi, ispunjena prodavcima hrane, eira i hunti drangulijama
- Sledei put u kupiti dvostruko vie rekla je. Opruila se na svojoj prostirci,
postavljenoj satima ranije upravo u tu svrhu, i posmatrala kako nebo postaje sve tamnije.
Oko sebe, na razliitoj udaljenosti, mogla je uti smeh i odlomke muzike, a tu i tamo i
ritmino pljeskanje, za koje je pretpostavljala da je ples, iako je bila suvie lenja da se
ustane i potrudi se da vidi neto u mraku.
Leala je tamo skoro itav sat i polako ju je hvatao san kada je ula Kalvina kako
kae: - Eto ga - trenutak pre nego to je okupljena gomila ispustila amor oduevljenog
odobravanja. Zato se uspravila i panju usmerila ka palati, udobno prikrivenoj na planini
visoko iznad njih. Obino je u ovo doba noi bivala obasjana bletavim svetlima s
dovoljnog broja prozora i kula da joj se oblik video kao niz belih taaka narandastoj
pomrini planine. Meutim, veeras su gotovo sva ta svetla bila priguena i nije se moglo
videti nita osim masivnog, neodreenog oblika same planine.
A onda je iznenadan blesak plave svetlosti zaigrao nad palatom, osvetlio je i osenio
podjednako, a onda naglo nestao. Proao je jedan trenutak, a onda se isti oblik ukazao
osvetljen grimiznom svetlou, a ova se pretvorila u narandastu poto je usledio blesak
ute boje preko crvene. Prva boja je nestala i za sobom ostavila treperav uti odsjaj i
inilo se da nee nestati, ve kao da isparava kao para sa zagrejanog kamena.
- ta je to? Tako je lepo - promrmljala je Zoi dok su se svetla boje safira, ametista i
smaragda irila po svim tornjevima i vratima, brzo se smenjujui trenutak pre nego to
nestanu.
- Neki izum Doenci - odgovorio je Kalvin. - Oni prave svetlost od gasova i
pigmenata, ali ona ne traje dugo, kao to vidi. Ipak, zadivljujue je posmatrati je.
- Radili su to u protekle tri ili etiri godine na svaki Kvinahunti promendan - rekla je
Anova. - Neverovatno, zar ne? Mogla bih da sedim ovde i posmatram itavu no.
To su zapravo i uradili. U nekom trenutku iroki potezi boja ustupili su mesto
kompleksnijim i zamrenijim arama, naglaenim ponekad velikim, briuim senkama u
obliku ivotinja, sokolom u niskom letu, lisicom u trku, medvedom koji tutnji. Sve je bilo
ba neobino. Predstava je trajala skoro do ponoi, a ak ni tada nikome nije bilo dosta.

Promendan je preao pravo u prvi dan devetice i vei deo grada imao je dva dana
praznika. Zoi je spavala skoro do podneva i nije joj se radilo mnogo kada je ustala i otila
do reke da se umije. Nije bila jedina. Nije bilo mnogo aktivnosti u dolini od zore do
zalaska sunca. Zoi je provela vreme tako to je uila odeu, dremala i dokono posmatrala
reku. Bio je to veoma dobar dan.
Prve dve devetice Kvinahuntija nije se desilo nita vredno pomena osim lagane
vreline koja je poela da se stvara u radnjici, dovoljno da Zoi pone da razmilja o
sparnom Kvinatorzu s izvesnom dozom strepnje. - Nee biti tako loe na nivou ulice -
Melvin joj je rekao jednog popodneva kada ju je video kako akom hladi lice. - Gore,
tamo je ponekad tako vrue da ne moe da se spava, ak ni s otvorenim prozorom i
povetarcem koji duva kroz njega.
- To je vreme kada treba iveti dole kraj reke - dodala je Ajlin. - Zavideemo ti do
sredine Kvinatorza.
Zoi se osmehnula. - Kupite sebi nekoliko prostirki i doite da spavate dole kraj mene
- pozvala ih je. - Spremiu vam i veeru.
Mogla je samo toliko da im ponudi, ak i u ali, jer je njen odnos s poslodavcima
prilino otoplio nakon praznika. Posebno njen odnos s Ajlin. inilo se da Melvin ne gaji
neka posebna oseanja prema Zoi. Meutim, poela je da se dopada Ajlin, a ova je to
pokazivala time to je Zoi kupovala male, praktine poklone. Neki put je to bila svetla
tunika kratkih rukava. Videla sam je na trgu, praktino su ih davali za dabe! Meni ne
odgovara, ali e tebi lepo stajati. Drugi put joj je poklanjala hranu. Napravila sam
ovo sino, a ostalo je dosta. Uzmi ovo da ima za veeru. Nije vie proveravala Zoino
potenje, premda je tu i tamo Zoi imala oseaj da Ajlin pokuava da odredi koliko se Zoi
zaista dobro snalazi i u otalim kljunim situacijama.
Na primer, jednog popodneva su imali obavezu da priuvaju Ajlininu neaku Dari.
Devojica je imala devet godina, bila je mrava i stidljiva i Ajlin je insistirala na tome da
ostane u prednjoj sobi sa Zoi ceo dan jer s ove strane zavese bi lako upala u nevolje".
Zoi je mislila da i u prednjem delu radnje ima isto toliko opasnosti - poput otvorenih
vrata, to je moglo biti privlano devojici dok je ona zaokupljena muterijom - ali nije
to rekla naglas. Umesto toga, drala je Dari stalno blizu sebe iza tezge, zabavljala
devojicu i smiljala joj razne zadatke i igre.
- Kada bi neko mogao da izbroji sve kvint-bakrenjake iz kase umesto mene! -
poalila se Zoi neto posle podneva. Ima ih tako mnogo, a ja moram da vodim rauna o
njima.
- Mogu ja! - uzviknula je Dari.
- O, hoe li? Ba bi mi pomogla. - Kvint-bakrenjaci su vredeli tako malo da ak i
kada bi Dari izgubila desetak novia, Zoi je to lako mogla da nadoknadi, a zadatak je
drao devojicu zaokupljenom skoro sat vremena.
Nakon toga joj je Zoi dala zadatak da prebroji plave cipele na policama, nacrta
portrete nekih muterija, pokae joj koliko dugo moe da skakue na jednoj nozi i kae
joj imena svih svojih prijatelja. Istini na volju, dan je bio iscrpljujui i Zoi je bilo drago
kada je u sumrak Ajlinina sestra dola po svoju kerku.
Nakon to je ispratila Dari i njenu mamu, Ajlin se laktovima oslonila na tezgu.
Zar nije prekrasna? Ajlin je upitala Zoi, koja je sreivala dnevne raune.
Bilo je lako odgovoriti na to pitanje. - Divna je. - rekla je Zoi. - I veoma lepo
vaspitana. Majka ju je nauila lepom ponaanju.
- Dobro si se snala s njom. Voli li decu?
- Uglavnom. Pokazivala sam matematiku nekim deacima i devojicama u selu u
kom sam nekada ivela. Nisu mi se ba svi dopali, naravno - dodala je.
- Pa naravno. Deca imaju razliite karaktere, ba kao i odrasli - rekla je Ajlin. - Ima
li i ti neake?
Zoi je odmahnula glavom. Nema brae ni sestara, niti neaka. Njeni roaci su moda
dobili nekoliko dece do sada, ali je malo verovatno da e ih Zoi upoznati u skorije vreme.
- Da li eli decu? - pitala ju je Ajlin.
- Nikada nisam o tome stvarno razmiljala rekla je Zoi bezizraajno, to je zaista
bila istina. Meutim, u ovakvim situacijama, konvencionalan odgovor je uvek bio
najsigurniji. - Ali kada bih nala pravog oveka za mua i oca, naravno da bih elela.
Ajlin je klimnula glavom i delovala zadovoljno. - Naravno.
Tri dana kasnije Ajlin je pozvala Zoi na veeru.
Nije bilo uobiajeno, znala je Zoi, da radnik bude pozivan u kuu trgovca i bila je
malo iznenaena to su joj njeni poslodavci u toj meri dozvolili da postane deo njihovih
ivota. Ipak, bila je poastvovana i trudila se da to i pokae. Tog dana kada je ila na
veeru obukla je svoju ljubiastu bluzu. Na Anovin savet, ponela je kesu skupih
okoladica da ih podeli sa svojim domainima. Jer i u sluaju da ne vole okoladu, to
mi je nepojmljivo, prepoznae vrednost poklona i shvatie da eli da pokae svoju
zahvalnost time to ih donosi na veeru rekla je Anova.
U stvari, ispostavilo se da i Ajlin i Melvin vole okoladu i Zoi je uz smeh morala da
sakrije kesicu od njih ili bi pojeli sve okoladice pre kraja radnog dana.
 Trebae mi malo vremena da pripremim veeru i zato uzmi nekoliko kvint-
srebrnjaka... uzmi ih, uzmi ih! Pa proetaj malo i kupi sebi neto lepo - rekla je Ajlin. -
Vrati se za sat vremena i onda emo veerati.
To je svakako bio lep nain da provede tih sat vremena, iako je Zoi dobro razmislila
o tome kako da potroi svoj dodatak. Ako novac treba da potroi na sebe, Ajlin e moda
biti nezadovoljna ako Zoi umesto toga kupi poklon za kuu. I nije mogla da kupi neto od
hrane da im uzvrati za veeru, jer bi ispalo da ne oekuje mnogo od same veere. Na
kraju, kupila je veliki buket cvea s tezge na Trgu ena. Kupila je ljubiast cvet da ga
stavi u kosu, zlatnouti cveti za Ajlin, a ostatak da im ulepa veeru i da ga Zoi ponese
kui kasnije.
Nije mogla a da ne pomisli da je u pitanju jo jedan test i nadala se da e ga poloiti,
mada nije bila sigurna zato ga je Ajlin osmislila.
Ajlin ju je doekala u kiertenu, koji se nastavljao na stepenice pozadi, u uzanoj
prostorijici jedva dovoljnoj da u nju stanu obe. Obradovala se cveu, dok je Zoi sa
zadovoljstvom oseala prijatne mirise kroz vrata koja su vodila pravo u kuhinju.
- Ajlin! ta god da sprema, divno mirie!
Ajlin je stavila zlatnouti cveti za uvo i malo se razmetala, ili... ne, samo je
izgledala tako dobro jer je uloila malu napora da popravi kosu i lepo se obue, a na njoj
se video osmeh iste sree. - To je Barlouovo omiljeno jelo - rekla je. Uskoro e i on
stii. Ui, pravo kroz kuhinju.
Za trenutak, Zoi nije mogla da se seti ko je Barlou. Umesto da pita, ula je na vrata i
pogledala po kuhinji. Bila je uska i imala nisku tavanicu, ali bila je i besprekorno ista i
ureena po Ajlininoj uobiajenoj sklonosti prema policama i posudama. - Ovo izgleda
kao odlino mesto za kuvanje - rekla je. Hajde da ti pokaem ceo stan - rekla je Ajlin.
Sve u svemu, odaje u kojima su iveli iznad prodavnice nisu bile mnogo vee od
kolibe koju je Zoi delila sa svojim ocem i, kako je Melvin ve predvideo, pomalo
pretopla. Glavna prostorija se nastavljala na kuhinju i bilo je jasno da porodica tu provodi
najvei deo vremena. Nametaj je bio uredno postavljen, ali bilo ga je previe za tako
mali prostor. Trpezarijski sto i stolice, nekoliko udobnijih stolica postavljenih kraj
prozora, prostirke i jastuci na podu. Jo onih korisnih polica prekrivalo je svaki zid i bile
su ispunjene najrazliitijim kunim stvarima. Nekoliko zatvorenih vrata verovatno vodi u
ormare i bar u jednu spavau sobu, pomislila je Zoi, ali pretpostavila je da su sve
prenatrpane.
Pa ipak, boje su bile priguene i prijatne, ambijent miran i stanje odisao bogatstvom i
zadovoljstvom i to je odmah odavalo utisak dobrodolice.
Ajlin je stavila cvee u vazu i stavila ga nasred stola, a Melvin je podigao svoje
veliko telo iz jedne stolice kraj prozora. - Nadam se da e uskoro stii rekao je.
Gladan sam.
Kao da su njegove rei prizvale gosta, zaula se buka sa zadnjeg stepenita dokje
neko ulazio u kierten. Ajlinin osmeh je postao jo vedriji.
- Barlou - rekla je sreno, pre nego to je doviknula -Ovde smo!
Koji trenutak kasnije u sobu je uao Barlou i tada se Zoi setila ko je on. Imao je istu
ogromnu figuru kao i Melvin, iako nije bio ba toliko visok, i istu gustu, smeu kosu,
iako njegova nije osedela. Oi su mu vie liile na Ajlinine, tamne i znatieljne, i upile su
sobu, drutvo, situaciju, jednim kratkim pogledom. Imao je, Zoi je pretpostavila, grau
svog oca i duu svoje majke.
 - Veera sjajno mirie - rekao je.
- Zoi, ovo je na sin, Barlou - rekla je Ajlin, uzela ga pod-ruku i dovela ga do nje. -
Barlou, Zoi nam pomae u radnji i vrlo vredno radi.
Barlou je klimnuo glavom ka Zoi i procenio je malo paljivije. Iz njegovog izraza
lica nije mogla da zakljui da li je oekivao da ona bude ovde ili ne. Ui kako da
pravi cipele, je li? - upitao je.
Odluila je da prosto nee sebi dozvoliti joj bude neprijatno. Nee razmiljati o tome
zato ju je Ajlin pozvala ovde, zalo ju je Ajlin pitala da li eli decu, zato je ohrabrivala
Zoi da obue najlepu bluzu i pantalone koje joj najbolje stoje. Ona se blago nasmeila. -
Nije tako daleko dolo rekla je. - Pune su mi ruke posla samo to vodim rauna o
prodaji i novcu.
- To je veliki deo posla svakog trgovca - sloio se. - Nema veze ta prodaje. Ako da
pogrenu cenu, ili ne pazi na cene, nee se dugo zadrati u poslu.
- Barlou je putujui trgovac - objasnila je Ajlin. - Kupuje i prodaje robu po itavom
Velsu! Putovao je od june obale i po planina na severu i svuda izmeu.
- Gde si pronalazio najzanimljiviju robu? - upitala je Zoi. Pre nego to je stigao da
odgovori, Melvin ih je prekinuo molbom punom humora - Moemo li da priamo o tome
dok jedemo? rekao je. Suvie sam gladan da ekam.
- Naravno! Barlou, pomozi mi da iznesem hranu. Zoi, lioe li da sipa vodu? Ima
bokal na stolu.
Nakon pet minuta metea, svi su sedeli, Zoi i Barlou su bili jedno naspram drugog
preko tanjira, aa i vrelih posuda. Barlou, za koga je Zoi pretpostavljala da je navikao da
bude u ii razgovora svojih roditelja, odmah je nastavio razgovor i tamo gde su ga
prekinuli.
- Pa, svako mesto ima zanimljivu robu, ako zna gde da trai - rekao je. U
junim, obalskim gradovima mogu se nai svi mogui zaini, dragulji i uvozna svila, ali
to moe nai i i bilo ko drugi. Mora da traga za trgovcima koji donose ih ih neotkrvana
blaga. - Uzeo je veliki zalogaj, brzo ga savakao i progutao. - Ali to je samo pola posla.
Takoe mora da zna za trite koje e kupiti to neoekivano blago.
- ta na primer? - upitala je Zoi. - ta si ti kupio i prodao a da je bilo tako neobino?
-Jednom sam u jednoj severnoj luci naao oveka koji je prodavao ptice za lov iz
Soee-Tasa. Manje od sokola i bre. Odveo me je u polje i pokazao mi kako se
obruavaju na plen. Apsolutno neujno. Najjezivije to sam ikada video, i najlepe. -
Zastao je da uzme jo jedan zalogaj hrane. - Meutim, uspeo sam da kupim ptice po
odlinoj ceni jer nijedan drugi trgovac na kopnu nije mogao da se seti gde da ih proda.
- Reci joj gde si naao kupca - rekla je Ajlin.
- Doence - rekao je Barlou sa zadovoljstvom. - Kejl Doenca je lovac i bio sam
uveren da e elaj ovek osetiti privlanost prema stvorenju vazduha. Bila je to kocka,
svakako da jeste, ali isplatila se. Platio mi je dvostruko vie nego to sam platio za svaku
pticu.
- To je bilo mudro - rekla je Zoi, iskreno impresionirana.
- O, Barlou ima na stotine takvih pria - rekla je Ajlin.
- Da li ste ikada putovali do junih luka? - pitao je Barlou. Kada su ostali odgovorili
odrino, on je rekao: - Tamo uopte nije kao u Hijaltu, to vam mogu rei - i upustio se u
dug opis pristanita i trnica.
inilo se da je opinjen teretnim brodovima koji su donosili robu iz dalekih zemalja,
jer je proveo previe vremena u prii o veliini i kapacitetu svih brodova s kojima je
poslovao. Da li si ikada razmiljao o tome da zaplovi na nekom od njih do drugih
luka i kupi robu direktno od tamonjih trgovaca? pitala je Zoi.
Nasmejao se i odmahnuo glavom. - Torz ovek, uzdu i popreko - rekao je. - Ne
volim da se previe udaljavam od kopna.
- Kuda namerava kada krene iz grada? - upitao ga je Melvin.
- I koliko dugo e se zadrati? - dodala je Ajlin.
Barlou je progutao jo jedan zalogaj. - Imam nekoliko kratkih putovanja koja moram
da obavim u sledeih nekoliko devetica. Prvo hou da odem na jugozapad da podignem
neku vunu koju mi je obeao jedan uzgajiva ovaca. Mogu da je razmenim s jednim
trgovcem koji e biti u gradu pred kraj kvinahuntija i donee obojeno staklo koje dovlai
iz Beringeja. Staklo u odneti u severozapadne provincije. Teritorija Lalindara.
- Kako uspeva sve to da popamti? - htela je da zna Ajlin uz smeh.
Zoi joj se nasmeila. Ti ima dve stotine muterija koje zna po imenu - rekla je.
Kako uspeva da popamti sve njih?
- To je drugaije. Njih poznajem.
Ali Barlou je klimao glavom. Tako se i ja oseam kad je u pitanju roba kojom
trgujem. Moda imam dvadeset koa u jednom kovegu i est razliitih rolni tkanine u
drugom. Ali kupio sam svaku, komad po komad. Mogu da ti kaem koje su im mane,
mogu da ti kaem koja im je teina. Kao da imaju lica ili duu. One su za mene osobe.
To je zapravo vrlo poetino reeno, priznala je Zoi sebi. Svakako joj nikada ne bi
palo na pamet da razmilja u tim okvirima. Pomislila je kako bi Barlou mogao biti vrlo
interesantan ovek ako bi ga upoznala malo bolje.
- Koga e posetiti na severozapadu? - pitao je Melvin. Mislio sam da su svi
Lalindari ovde u gradu. Bar oni koji imaju novaca.
- Neki jesu - sloio se Barlou. - Veliko imanje je jo uvek prazno, ali ima petoro-
estoro drugih Lalindara s manjim kuama u blizini imanja kod reke. - Nasmejao se i
pogledao unaokolo. - Dobro, kaem manje, ali ceo ovaj stan moe da stane u njihov
kierten.
Zoi je osetila kako joj se elo malo nabralo. Velika kua Lalindara bila je prazna?
Kristarino divno, elegantno imanje koje je nadgledalo reku Marisi? Zoi se seala da je
ispolirani drveni pod u kiertenu bio izglancan do takvog sjaja da se inilo da je vlaan
kao blistava reka. Ona i njeni roaci su se klizali u arapama, udarali u zidove i padali
jedno preko Drugoga kao smotane lutke. Vidovnjakinja joj je rekla da je porodica
Lalindar i dalje u rasulu nakon Kristarine smrti, ali bilo je teko poverovati da ni njena
tetka Sarona ni njen ujak Broj nisu uli u kuu, iako nisu odluili ko e biti stareina.
- A kada odlazi na taj put? - ponovo je pitala Ajlin.
- Pre nego to istekne Kvinahunti. Kreem prekosutra da pokupim svoju vunu.
- Volela bih da odsedne kod nas uvek kada si u gradu -rekla je Ajlin.
iroko se osmehnuo i Zoi je ponovo osetila izvesnu naklonost ka njemu. aljivim
glasom je odgovorio: - Svia mi se to imam svoj dom. ovek ne moe da se ponaa
kako hoe kada se nalazi pod budnim okom svoje majke.
Melvin je frknuo a onda se glasno nasmejao. Ajlin ga je u ali udarila po ruci i
pogledala ka Zoi. - Da li moe da veruje? Uskoro e napuniti trideset a jo nije odabrao
enu niti mi napravio unuke.
- Ja nisam tip mukarca koji stoji u mestu - rekao je. -Trebae mi ena kojoj se
dopada da luta isto koliko i meni, a takvu jo nisam upoznao.
- Verovatno je nee pronai medu torz enama - rekla je Zoi uz osmeh.
- Niti hunti - dodala je Ajlin. Ne znam odakle mu ta lutalaka krv, osim ako ne potie
od Melvinove koru bake.
Zoi nikada ranije nije osetila da joj se koru naslee tako jasno vidi na licu. Zbog
ovoga je, sigurno, bila pozvana na veeru. Da Ajlinin nemirni sin moe da je pogleda i
vidi da li mu se dopada. Zoi se iznenadila na pomisao da je Ajlin imala tako visoko
miljenje o njoj da ju je predstavila Barlouu kao mogunost, ali moda su se alternativne
mogunosti Ajlin dopadale jo manje. Ko zna zato Barlou provodi vreme na putu ili u
svom momakom stanu u gradu? Ajlin je bar znala da je Zoi potena i ista - i stabilnija
od prosene ene krvi i vode.
Zoi je drala ruke vrsto stisnute u krilu u nadi da e je slab bol spreiti da ne prsne u
gotovo histerian smeh. Kada se sve uzme u obzir, Barlou je mogao biti suprug koji bi joj
se vie dopao od kralja. Ajlin bi nesumnjivo smatrala da Zoi ne bi rtvovala nita takvom
zamenom. U svakom sluaju, Barlou nee od Zoi oekivati da ga deli s etiri druge ene.
To je definitivno bio poen u njegovu korist. Bila je sigurna da bi pronala i druge
prednosti ukoliko bi pokuala. Nemoj da sestmeje. Nemoj da se smeje's.
- Koru ena bi moda mogla - rekla je Zoi s jedva primetnom napetou u glasu. -
Ali i elaj i suila su takoe ive devojke. Nemoj da oajava u potrazi za nekim ko ti
odgovara.
- Zoi je putovala pomalo - rekla je Ajlin i pokazala u i linom pravcu.
- Stvarno? Gde si bila? - pitao je Barlou.
- Neko vreme sam ivela u jugozapadnim provincijama rekla je Zoi - ali putovala
sam vrlo malo, ako izuzmemo putovanje dovde. Moj ivot nije ni izbliza interesantan kao
tvoj.
Tako lako je uspela da ubedi Barloua da pone da pria jo svojih pria. Izgleda da je
bio ovek koji je vie voleo da pria nego da slua. A to je opet moglo biti privlano kod
njega. Nije mu bila potrebna neka posebna ena osim da izgleda ushiena njegovom
priom. Zoi je pretpostavljala da to uopte ne bi bilo teko.
Ubrzo su zavrili s jelom i Ajlin nije dozvolila nikome da joj pomogne s tanjirima. -
Da li je vreme za one okoladice to ih je donela Zoi? - upitao je Melvin pun nade. ena
se nasmejala.
- Time treba da trguje - doviknula je Ajlin svom sinu iz kuhinje. - okoladom. Od
toga bi se obogatio.
Barlou se nasmejao zajedno sa svima ali je rekao - Biu ja bogat ovek bez obzira na
to ta kupujem i prodajem. ekajte samo. Videete.
Ostatak veeri proao je u slinom maniru, Barlou je uivao u panji svojih roditelja,
Zoi je drala osmeh na licu i prikrivala svoje prave misli. Meutim, elela je da prestane
da krije te svoje misli i ispita ih jednu po jednu. Zato se, kada je Ajlin usput napomenula
da moda Barlou treba da je otprati kui, Zoi ljubazno zahvalila i brzo otila pre nego to
je Ajlin mogla da insistira na tome.
Relativno brzo je shvatila da je moda bila dobra ideja da prihvati pratnju. Iako se
potpuno smrailo pre bar jednog asa, ulice su bile skoro podjednako pune kao i tokom
dana. Meutim, ovi noni etai su bili malo mlai, malo grublji od dnevnih posetilaca -
manje je bilo verovatno da su u pitanju radnici koji ure s posla i na posao, a vie da su
tinejderi u potrazi za nevoljom ili deparoi u potrazi za lakom metom. Zoi je jo jae
stegla svoj areni vuneni al oko ramena. To je bila jedina stvar koju sebi nije smela da
dozvoli da izgubi. Meutim, pretpostavljala je da ne deluje dovoljno bogato da je
opljakaju, a ni zavodniki da je napadnu. Nekoliko ljudi se sudarilo s njom u prolazu,
promrmljalo izvinjenje i nastavilo dalje. Osim toga, niko joj nije pravio probleme.
Uvila je ake u krajeve ala i razmiljala o Barlouu i ideji da je moe uzeti u obzir
kao buduu enu. Tokom godina, vrlo malo je razmiljala o braku. Prosto je sve to
delovalo tako daleko i malo verovatno. Dok je ivela u selu, imala je svoja adolescentska
zaljubljivanja u neke popularnije deake. Bila je veoma uzbuena kada je jedan od
Domanovih neaka proveo leto sa svojim ujakom. Tokom njihovih tajnih sastanaka
pokazao joj je neke prijatnije aspekte ljubljenja. Takoe je gajila prikrivenu naklonost ka
jednom od putujuih trgovaca koji su prolazili kroz njihovo selo svakog kvintala,
privlanom, plavokosom oveku s blistavim osmehom i, bez ikakve sumnje, oporom
nezakonite dece uzdu i popreko po zapadnim teritorijama.
Meutim, nikada nije mislila da voli nekog od tih neprikladnih mukaraca. Nikada
nije razmiljala o tome da se uda za njih. inilo joj se jasnim da se nikada nee ni udati.
Ona je bila Ardelaj. Njen otac bi se suprotstavio vezi s bilo kime ko nije u rodbinskim
odnosima s Pet porodica, a bilo je malo verovatno da e je bilo ko od njih pronai dok
ivi u izgnanstvu.
Ali sada je njen otac bio mrtav a ona je ivela u Hijaltu. Potomci Pet porodica jo
uvek nisu napravili red du obale reke da joj se udvaraju, ali bilo je dosta drugih
mukaraca po gradu za koje se ena mogla udati a da ne smatra da je izdala svoje ime:
politiara, profesionalaca, prodavaa, trgovaca.
Melvinov i Ajlinin sin.
Vetar je postao hladniji i pijana devojka se zanela i udarila u Zoi pod svetlou uline
lampe na gas. - Izvini - zacvilela je devojka a onda tucnula i nasmejala se. Zoi je jo jae
stekla al oko ramena i pourila dalje.
Dakle, kakvo joj je miljenje bilo o Barlouu? Malo je pun sebe, ali pokazao se kao
veseo i u izvesnoj meri i inteligentan ovek. Uglavnom je delovao kao neko s kim se
moe provoditi vreme. Bilo je jasno da je pronicljiv to se tie posla, a verovatno je imao
i pristojne prihode. Njegova nestalnost za Zoi nije predstavljala manu, jer njoj se
dopadala ideja o putovanjima, bilo po zemlji ili preko okeana, ako Barlou ikada
prevazie svoj iracionalan strah od vode. Isto tako, ona je prilagodljiva, kako koru
devojka i treba da bude. Ne bi joj smetalo da ostane u nekom malom gradskom naselju
ako bi to imalo vie smisla kada dou deca. Ajlin bi joj pomogla, verovatno i vie nego
to bi se to Zoi svidelo, a Melvin bi se igrao s decom i uio ih da dre ilo i eki pre
nego to navre dve godine...
Na tu pomisao, Zoi umalo nije prasnula u smeh. Pritsnula je ake preko usta i
primorala sebe da prestane s kikotanjem koje se moglo pretvoriti u potpunu histeriju. ta
joj je to padalo na pamet? ta je to planirala? Na osnovu jedne relativno uspene veere,
kako je mogla da zamilja svoj ivot kao nevesta ovog oveka, sve do zajednike kue i
podizanja dece? Staje to s njom? Da li je njenom ivotu toliko nedostajao smisao da mu
je svaka mogunost, bez obzira na to kako daleka bila, iznenada davala oblik i materiju,
bez obzira na to to je bio zamiljen?
Nije imala elju da bude ena putujueg trgovca. ak nije bila ni sigurna da li ima
neke elje. Njena budunost joj se inila praznom kada bi pokuala da zaviri u njene mra
ne hodnike. Meutim, ivot kraj Barloua nije bila budunost kojuje elela da sledi.
to ju je onda ostavljalo pred vrlo vanim pitanjem..
 9.

Barlou se nije pojavio u obuarskoj radnji u narednih nekoliko dana, ali njegovo
prisustvo je svakako ispunjavalo mesto. Ajlin je, kao prvo, bila srena samo zato to zna
da je u blizini. Smeila se ee, a Zoi se inilo i da vie nije tako mrava, kao da je
ljubav ispunila njene upale obraze i tanke usne. Kao drugo, Ajlin nije mogla da uestvuje
u razgovoru ii da ne pomene njegovo ime. Zoi je strpljivo sluala, slagali su se svaki put
kada se inilo neophodnim da potvrdi izjavu vezanu za Barlouove opte vrline, ali inae
se suzdravala da daje komentare.
Laknulo joj je kada je stigao poslednji dan u devetici jer je to znailo da e odahnuti
od pria o Barlouu bar jedan dan, ali onda se ispostavilo da e morati da razmilja o
drugim stvarima pre prvog dana sledee devetice.
- Pakujemo se i selimo se s reke - objasnila joj je Anova kada je Zoi stigla u logor te
veeri.
- ta? Zato?
- Kraljeva straa zatvara dolinu i sele nas odavde objasnila joj je Anova. - Sigurno
neki vani posetioci dolaze u grad. Tako se desi uvek kada nas teraju da odemo nekud.
Uprkos injenici da se njena garderoba postepeno uveavala od kada je stigla u grad,
Zoi nije imala mnogo toga spakuje, ali zbog ovog uznemiravanja se i dalje oseala
neraspoloeno. - Kuda idemo?
Anova je odmahnula rukom. Ako ima neko drugo mesto da odsedne, idi tamo.
U suprotnom, smestie nas na sajmitu na zapadnom kraju grada. Nije tako loe. Donose
nam vodu i imaju velike jame za ubre. Ranije to nisu radili - dodala je - ali jednog leta
nekoliko ljudi je umrlo od ei i skitnice umalo nisu izazvale nerede. Takvo ubre je
ostalo na sajmitu da im je trebalo nekoliko devetica da ga oiste. Tako da sada vode
rauna o nama dok smo raseljeni.
Saekajte me da pokupim stvari pa emo zajedno tamo.
Zoi se nije radovala dugoj etnji kroz pune ulice sa svom svojom imovinom u
nekoliko dakova, ali ispostavilo se da su gradski zvaninici obezbedili i prevoz. U toku
naredna dva asa tri razdrndane zaprege su pravile muno spor krug od Marisi do
sajmita i prebacivale narod s reke na irok, ogoljen predeo odmah s one strane zapadnog
kanala. Anova je bila u pravu. Polukrug velikih vozila zvaninog izgleda ograniavao je
severnu ivicu sajmita. Dva zatvorena nunika - jedan za mukarce, jedan za ene - da
narod s reke ne bi uneredio logor. Jo dva vozila bila su oznaena znakom koru za vodu i
ve se na desetine ljudi poredalo da napune flae i krage sa slavina.
 Neki ljudi s reke su gunali zbog kraljeve drskosti, drugi zbog lokacije na sajmitu,
ali veina je bila zadovoljna to su se tu smestili bar za nekoliko noi, sve dok su im
osnovne potrebe zadovoljene.
Ali ne i Zoi. Kada je pala no i kada se ispruila na prostirci da oslukuje amor iz
logora svuda oko sebe, shvatila je da je napeta i nezadovoljna. Bilo je teko zaspati na
otvorenoj zemlji, daleko od ulegnutog pejzaa renog korita, daleko od pospanog ubora
reke. Zvezde su bile preblizu a gradska vreva predaleko. Oseala se nesigurnije nego u
bilo kom trenutku od kada je izala iz vozila Darijena Serlasta na pune ulice. Dugo nije
mogla da zaspi, telo joj je bilo napeto dok se trudila da uje spori protok vode kroz kanal,
ali voda je tekla suvie glatko i vetaki. Bila je tako kruta, toliko ispunjena udnjom da
umalo nije pomislila, kada je olujna zora svanula, kako je sama njena elja prizvala kiu.
Kraljevi izaslanici su mislili na sve. Kia je padala manje od jednog asa kada su
platna razapeta preko sajmita i na taj nain pruila nekakvo sklonite stotinama ljudi
ulogorenih tamo. Pa ipak, bilo je to vlano i tmurno jutro i jo raseljenih skitnica poelo
je da izgleda jadno kao to se i Zoi oseala.
- Dakle, koje u poseti? - pitala je Zoi Anovu dok su dorukovale. - Ako e nam ta
osoba toliko poremetiti ivot, treba da znamo koje u pitanju.
Anova je samo odmahnula rukom. - Ba me briga.
Ali Zoi je bila znatieljna. Zato se obukla u najudobniju odeu, obavila al oko glave
da se zatiti od stalnog pljuska i preko najblieg mosta se vratila u grad. Uhvatila je jednu
purnjau koja je pravila krugove Cinkvom i divila se pogledu na ulice koje je retko viala
dok je putovala du zapadnog dela bulevara. Zgrade s vie spratova bile su proarane
etvrtima elenih parkova i povremeno fontanama, a sve je bilo savesno odravano. Ovde
sigurno ive bogati, pomislila je. Ne Pet porodica, koje su bile zbijene blie palati, ve
uenjaci, pravnici i poneki poslovan ovek koji je dobro planirao ili se dobro kockao.
Ovde su ona i Barlou mogli da kupe kuu ako on dovoljno vune pretvori u staklo za
Lalindare. Suzdrala se da se ne nasmeje i nastavila da posmatra kako pejza plovi kraj
nje.
Do vremena kada su stigli blizu Trga ena, guva na ulicama je bila tolika da vozilo nije
moglo da se probije. Svi napolje! - povikao je voza i Zoi je skoila na tlo zajedno s
ustalim putnicima.
Premda vei deo trgovakog kraja nije radio prvog dana devetice, nita nije
zaustavljalo trgovinu na trgovima, ali Zoi nikada ranije nije videla ovoliku guvu. - Zato
se ovoliko ljudi okupilo? - upitala je starijeg oveka koji se kraj nje vozio ii purnjai.
Izgledao je iznenaeno. - Da vide paradu, naravno - odgovorio je i pourio dalje.
Pa, za tako neto je vredelo potruditi se. Zoi se progurala kroz sve veu guvu du
dela Cinkve koji se pruao pravcem sever-jug. Probila se dovoljno napred da vidi da se s
obe strane ulice nalaze gardisti s kraljevim kitnjastim znakom. Stajali su rame uz rame i
drali gomilu podalje.
Stajala je tamo tek nekih petnaest minuta i prebacivala se s noge na nogu da bolje
vidi, kada je povorka ula u vidokrug. Za doteranim odredom kraljevih vojnika usledila
su etvora kola, po jedna za svaku kraljicu. Zoi je pretpostavljala da idu redom po rangu i
posmatrala ih jednu po jednu.
Elidon je sedela s dlanovima sastavljenim na krilu, nosila je svetloutu haljinu, zbog
koje se inilo da je okupana suncem. Njen izraz lica bio je topao dok se dobronamerno
smeila masama. Bila je kraljica skoro trideset godina i po povicima bilo je jasno da je
omiljena. Reakcija gomile imala je u sebi sve manje entuzijazma kada su ispred njih
prole Setera i Alis, premda se aplauz malo pojaao za Romelu, ili moda za princezu
koja joj se vrpoljila u krilu.
Nakon kraljica naila su kola na gas, s kraljem Vernonom na podignutom podijumu,
s etiri sluge ispod. Zoi je prouavala kralja i razmiljala o tome kako izgleda prilino
isto kao to ga se i seala. Telo mu je bilo vitko. Kosa tamna i pomalo retka, umrena
vlanim jutarnjim vetrom. Crte lica bile su mu pravilne i dosta privlane, premda je sada
bio malo namrten. Sigurno sada ima vie od pedeset, pomislila je Zoi, iako je izgledao
dobro za svoje godine. inilo se da nije poguren od prevelikih briga, niti previe
razuzdan od preteranog uivanja koje donosi mo. Izgledao je prosto kao uurban
sredovean ovek kome je kia pokvarila ono to je trebalo da bude radostan dan.
Prolazak kraljevih kola bio je propraen pristojnim nivoom aplauza, ali posmatrai
jedna kola na gas, a u njima su pozadi stajale dve devojice i mahale gomili. Starije
princeze, shvatila je Zoi. inilo se da jedna ima oko deset godina a druga trinaest ili
etrnaest. Obe su imale ozbiljan izraz lica. inilo se kao da obavijaju neku sveanu i
ozbiljnu dunost ili da trpe neto to im se uopte ne dopada.
Kola s devojicama samo to nisu prola kada je Zoi shvatila da se u njima nalazi i
trea osoba, leima okrenuta ka vozau, lica zatvorenog i trezvenog. Kada ga je ugledala,
iznenada se i snano trgla i zakoraila unazad u gomilu tako da ne moe da je vidi. Bio je
to Darijen Serlast. Zoi je pretpostavljala da je bila velika ast za njega da bude u pratnji
devojica, ali inilo se da nije srean zbog toga. Moda je bio protiv toga da one uopte i
uestvuju u paradi. Moda je insistirao da on sedi s devojicama, spreman da ih zatiti
svojim ivotom ako im iz gomile zapreti opasnost.
A moda je samo imala romantian pogled na stvari. Moda je bio namrgoen to se
ne vozi u kraljevim kolima i nije bilo nikakvog plemenitijeg razloga od toga.
U svakom sluaju, on nije video Zoi, niti je promenio izraz lica ako jeste. Osetila je
kako je stee u stomaku kada ju je gomila sakrila od njegovog pogleda. Rekla je sebi da
je u pitanju olakanje, mada je vie liilo na razoaranje.
Poslednja kola bila su veselije ukraena od ostalih. Na njima se nalazila svetio
obojena drvena platforma sa zastavama koje su leprale s prednje klupe i trakama
protkanim kroz pieage tokova i grive konja. ovek koji je sedeo na vrstom,
tapaciranom seditu delovao je starije od Vernona, ali bio je krupniji i u boljem
raspoloenju. Imao je sedu kosu, rumeno lice i irok osmeh i nosio je divno izvezenu
odeu crvene boje. Njemu oigledno nisu smetali ni vlano vreme ni sporo kretanje.
Smeio se, mahao i tu i tamo bacao novie u masu, to je dovelo do toga da se svi guraju
za njima. Uprkos svom blagom izrazu lica i oiglednoj dareljivosti, Zoi se nije dopao.
Bioje suvie zadovoljan i dobro uhranjen. Izgledao je kao ovek koji uiva u svojim
apetitima, kakvi god oni bili, a imao je dovoljno novca i moi da zanemari bilo ije
pokuaje da se obuzda njegovo nedolinije ponaanje.
Odmahnula je glavom. Odakle joj se javljaju takve misli? Kako moe da misli da zna
staje Darijenu na umu, ili ta lei posetiocu na dui? Da li stvarno veruje da moe da
proceni karakter oveka na osnovu njegovog osmeha i odee, da proceni motive oveka
na osnovu namrtenog izraza lica i dranja? Da si elaj ena, moda, narugala se sebi, bie
vazduha i due. Meutim, ti si koru ena bez posebnog uvida u stvari i samo ima smene
ideje.
Nakon to su vedro obojena kola prola, pojavilo se jo vojnika, ovog puta u bojama
stranca, a onda i nekoliko akrobata da zabave publiku. Meutim, Zoi je izgubila
interesovanje. Progurala se kroz gomilu i krenula nazad ka Trgu ena.
Toliko ljudi je gledalo paradu da je Trg bio praktino pust, premda je nekoliko
okorelih kupaca koristilo priliku. Samo jedna od tri slepe sestre je bila zauzeta, pa se Zoi
popela uz pet stepenika i odmah su je primili.
Pruila je nekoliko bakrenjaka. - Kog posetioca je primio kralj i koliko dugo e se
zadrati u gradu?
Vidovnjakinja je klimnula glavom. Ovo je bilo optepoznato i ne mnogo skupo. - To
je potkralj iz Soee-Tasa, preko planina. On i kralj su sklopili savez da udrue snage
ukoliko doe do invazije iz Beringeja, preko mora.
Da li je takva invazija verovatna?
Ko zna? Meutim, kralj i potkralj su potpisivali trgovake saveze u prolosti i
mogu napraviti nove dogovore u budunosti. Ovo je samo jedan od naina da uvrste
svoje prijateljstvo.
Za ovo je zatraila jo jedan sitan novi. - Kakve dogovore bi mogli da sklope?
Pria se da bi kralj mogao da se oeni jednom od potkraljevih keri.
Zoi se namrtila. Svaa oko potkraljeve keri je njenog i ocakotala mesta na dvoru.
- Mislila sam da je kralj odustao odtog plana jo pre deset godina. Sigurno je ona sada
ena nekog drugog oveka.
- Ah, ali potkralj ima mnogo kerki. Osam ili devet... ima raznih pria.
Zoi se setila jo jedne prepreke. - A i mislila sam da je kralj obeao svojim
suprugama da nee uzeti jo jednu nevestu.
Lukav osmeh preao je preko eninog jednostavnog, mekiog lica. - Obeao je da
nee uzeti nevestu osim ukoliko one ne odobre njegov izbor - rekla je.
- A da li odobravaju? - pitala je Zoi. Vidovnjakinja se jo uvek smeila. - Moram da
pretpostavim da nije tako, poto dogovor jo nije sklopljen.
Zoi nije mogla da se obuzda i frknula je od smeha. Predviam jo jednu brzu
etnju do Trga mukaraca ujutru. Kraljice e naterati kralja da obea da nee uzeti
nevestu iz Soee-Tasa. Nai e neki razlog da im se ne dopadne nijedna od potkraljevih
keri, sigurna sam.
- Mislim da e biti u pravu! - vidovnjakinja je rekla kroz smeh.
- Moda e ovog puta supruge insistirati da se kralj lino zakune u obeaonici
umesto to puta Darijena Serlasta da govori u njegovo ime - rekla je Zoi.
- Mogue je.
Zoi se igrala s kvint-srebrnjakom i prevrtala ga izmeu palca i kaiprsta. - Ali koje
Darijen Serlast? - upitala je napokon i pruila vidovnjakinji novi. - Kakvu mo on ima
na dvoru?
Meutim, vidovnjakinja je odmahnula glavom i dopustila da joj mali smeak pree
uglovima usana. Uhvatila je Zoi za ruku i spustila joj kvint-srebrnjak nazad na dlan. Kada
je Zoi krenula da postavi jo jedno pitanje, vidovnjakinja je samo stavila prst na usta kao
da eli da uiva u tiini. Onda je ' obmotala al oko glave i odbila da govori dalje.
 10.

Sledeeg dana kia je jo uvek padala kada je Zoi krenula na posao.

Cipele su joj se natopile vodom a rubovi pantalona bili skroz vlani kada je ula u
obuarsku radnju. Ostavila je tragove za sobom sve do tezge.
- Danas nee biti mnogo posla - Ajlin je gunala kada su prola dva sata a samo tri
muterije ule na vrata. - Niko ne eli da izlazi po ovakvom vremenu.
- Dobro je ako je tako - rekla je Zoi sa svoje stoliice iza tezge. Zevala je tako jako
da joj se inilo da e se prepoloviti. Bilo je suvie vlano za spavanje sino, tako da se
ba muim da ostanem budna.
Ajlin joj je uputila jedan brz, nesiguran pogled. - Da, pomislila sam na tebe oko
ponoi kada je kia ba jako padala. ta radi u takvim noima? Gde se smesti?
- Obino pronaem sklonite u nekom iznajmljenom atoru - rekla je Zoi. - Naravno,
trenutno je sav narod s reke zguran ispod tog ogromnog jedra koje su kraljevi ljudi
razapeli za nas. Meutim, kada kia jako pada, voda prosto lije na zemlju.
- Mrzim da pomislim da si tako mokra i jadna - rekla je Ajlin.
Po prvi put je obuareva ena pokazala neko zanimanje za Zoin smetaj. Zoi je bila
ganuta ali to ju je i pomalo zabavljalo. - Ne smeta mi toliko - rekla je. - Dopada mi se to
sam napolju. Dopada mi se to sam blizu reke. ak mi se dopada i kia... Ipak sam koru
devojka. Moda u misliti drugaije kad naie hladnije vreme, ali moda u do tada nai
neko stalno mesto za ivot.
Na Ajlininom licu se iznenada pojavila odlunost. - Treba da se smesti ovde
rekla je. - Kada je oluja nou. Moe da spava u radionici. Suvo je i toplo a ima i
lavabo gde moe da se umije.
- Zaboga, Ajlin! To je tako ljubazno! - rekla je Zoi. - Ali da li ste sigurni?
- Da, naravno da sam sigurna. Znam da nee nita ukrasti i zato onda ne bi ostala
ovde dole? Nije neki luksuz, znam, ali sigurno je bolje od logorovanja na goloj zemlji
kada pada kia.
- Meni e to delovati kao palata - rekla je Zoi s osmehom.

- Moe da ostane ovde svake noi, ako eli - rekla je Ajlin, s tako osmiljenom
nemarnou da je Zoi shvatila da joj nudi neto izvanredno. - Ne samo kada je loe
vreme.
 - Hajde prvo da vidimo na kinim danima da li e nam odgovarati tako neto - rekla
je Zoi paljivo. - Toliko sam sada navikla na svoju slobodu da nisam sigurna kako u
spavati pod krovom. A vama e moda biti neprijatno kada znate da ja tumaram unaokolo
ovde dole. Moda ete pomlatiti da zadirem u va privatan ivot.
- Kao da je na privatan ivot ikada bio buan ili uzbudljiv - rekla je Ajlin s tako
nekarakteristinom otrinom da je Zoi prasnula u smeh. Ajlin ju je posmatrala i
naposletku pustila da joj jedan mali osmeh zaigra u uglu usana. - Pa, nije dodala je.
Zoi je uspela da se obuzda, premda je i dalje oseala kako je preplavljuje smeh. - U
svakom sluaju, mnogo vam hvala to ste tako dareljivi a ja u definitivno prihvatiti
vau ponudu za veeras!
A ko bi znao? - rekla je Ajlin, kao da je njena sledea primedba sasvim logino
sledila iz prethodnog razgovora. -Moda e se i Barlou vratiti pre nego to kia stane.
Zoi je sledee tri noi spavala na svojoj prostirci u prostoriji pozadi, zbijena izmeu
Melvinove klupe i dugakog zida punog alata. Uspavljivala se u polumraku, udisala
mirise koe, tkanina i boja, sluala kako kia sipi preko nepoznatih povrina. Ova
situacija bila je beskrajno bolja od guranja ispod jedra sa stotinama mokrih,
nezadovoljnih skitnica. A opet, im je kia prestala i potkralj odjahao iz grada, bila je
srena to e se vratiti u renu dolinu pod otvoreno nebo.
- Ako ponuda jo uvek vai, volela bih da mogu da spavam ovde uvek kada je vreme
loe rekla je Ajlin kada je uputila najiskreniju zahvalnost starijoj eni.
Zauzvrat, Ajlin joj je dala klju od ulaznih vrata koja su se zakljuavala tek poto se
radnja zatvori nakon radnog dana. - Doi ak i ako kia pone u pono rekla je.
Zoi je bila zapanjena i skruena - Ajlin! Klju! Poastvovana sam.
Ajlin se dovoljno postidela da pokua da se naali. - Ako shvatim da ti ne mogu
verovati, prosto u promeniti bravu.
O, mogu misliti kako bi to bilo strano otkriti usred olujne noi!
Ajlin se nasmeila. - Mislim da do toga nee doi.
Zoi ju je impulsivno zagrlila. - I ja tako mislim.
Od tog dana, bez obzira kuda ila, nosila je klju na ka napu oko vrata, kao to je
nosila i svoj al s uivenim noviima oko ramena. Siromanoj kakva je bila, te dve stvari
su joj davale posebnu i upotpunjujuu vrstu bogatstva: nezavisnost i sigurnost. Poznavala
je tek nekolicinu ljudi s reke koji su mogli da kau da imaju isto to i ona.

***

Usled sledee devetice Zoi je u sobi kopala po kanti s odbaenim cipelama u potrazi za
odgovarajuom bojom kada se ispred radnje zauo mete. Prvo se zauo zvuk
mnogobrojnih izama, a onda i zvuk trube. Zapanjena, okrenula se i zablenula u Melvina
i Ajlin. On je ve spustio svoj eki, a ona je popravljala svoju ulepljenu kosu.
- Sta se to deava? htela je Zoi da zna.
- Kralj - rekla je Ajlin. - S vremena na vreme poseuju nau radnju. - I drei glavu
na nain kako je oigledno zamiljala kraljevsko dranje, prola je kroz zlatnu zavesu u
prodajni deo da pozdravi uzvienog kupca.
- I ti moe da poe - rekao je Melvin. - Nije svakog dana devojka s reke u prilici da
upozna kralja.
 Meutim, Zoi nije imala nameru da se pokae pred znatieljnim kraljevskim
pogledom. Jedva je mogla da poveruje da je imala dovoljno sree to im je umakla kada
je po prvi put stigla u grad. O... ne bih mogla... bila bih suvie nervozna...
I rei u neto glupavo - promucala je.
Melvin se osmehnuo. Ionako samo Ajlin pria rekao je. Pokazao je prstom ka
malom etvrtastom staklu na zidu izmeu radionice i prodavnice. - Izgleda kao ogledalo
spreda ali je obian prozor s ove strane rekao joj je. - Moe da gleda. Vidi kako
izgleda kada ima kralja za muteriju.
Potom je i on nestao iza zavese upravo kada je shvatila da je Ajlin verovatno u
poetku koristila skriveni prozor da motri naZoi kada ju je zaposlila. Pa, Zoi nije imala
ta da krije od AIjlin. Meutim, rado bi se sakrila ovde i posmatrala kralja Vernona kroz
lukavo osmiljeni komad stakla.
Visoka klupa je prikladno stajala ispod prozora i olakavala pijuniranje. Zoi je ula
kako Ajlin eli dobrodolicu kralju u radnji. Mogla je da uje kako muterijina stolica
grebe po podu dok je neko podeavao ugao za sedenje. Zauli su se i drugi koraci,
verovatno su se straari i glasnik rasporedili po sobi. Glas pun sebe, glasnikov,
pretpostavila je Zoi, objavioje: - Kralj Vernon je doao da mu uzmete meru za jedan par
izama.
Ajlin je odgovorila, potpuno smireno: - Poastvovani smo prilikom da ponovo
sluimo vae velianstvo. Gospodaru, da li biste skinuli svoje cipele, moj suprug e vam
izmeriti stopala.
Toliko vremena je bilo potrebno Zoi da se smesti na klupu i oprezno proviri kroz
staklo. Njegova udna izrada malo je mutila pogled, kao da gleda uesnike kroz dimnu
zavesu, ali videlo se dovoljno dobro da uoi svakoga i vidi im lica. Da, petorica vojnika u
livrejama zgurala su se uz police. Vitak i ohol ovek tumarao je po prodavnici, s trubom
u jednoj ruci podsmeljivo je gledao gomilu radoznalih posmatraa koji su se nagurali
pred ulaznim vratima. Kralj je sedeo u stolici za muterije s debelim jastucima, s nogom
u arapi ispruenoj ka Melvinu dokje ovaj kleao pred njim s trakama i lenjirima u ruci.
Ajlin i jo dvojica ljudi stajali su kraj stolice za muterije i napeto posmatrali ozbiljan
posao odreivanja veliine kraljevog stopala.
Zoi se za trenutak upiljila u Vernona. Izgledao je slino kao tokom parade, premda
ne tako pokislo, naravno, i bio malo bolje raspoloen. Izbliza, bilo je lake videti tragove
starenja na njegovom licu, bore na uglovima usana i vertikalne linije izmeu obrva, a one
su se produbile dok je svojim domainima upuivao kraljevski osmeh.
Veoma su mi se svidele one crne cipele koje sam kupio ovde prole godine -
rekao je. Prilino udobne a opet elegantne. Sada mi trebaju izme... Smee, rekao bih,
s nekom modernom kopom.
- Da li e ove izme biti za jahanje ili za etnju? - pitala je Ajlin vrlo profesionalnim
glasom. - Ako su za etnju, da li ete etati unutra ili napolju? Da li hoete da budu
skromne ili ukraene? Kada su u pitanju izme, preporuujemo malu potpeticu tako da
budu prijatnog izgleda, ali potpetica moe biti i via ako elite.
Umesto da mu zasmeta niz pitanja, kralj je izgleda uivao u tome da svoju panju
posveti svakom pojedinano. Noslu ih napolju, ali ne smeju da izgledaju ba
svakodnevno, uprkos tome - rekao je. Hteo bih da mogu da ih nosim i unutra ako to
poelim. A voleo bih i malo viu potpeticu ako to moe napraviti da deluje diskretno.
Imao je jo toga da kae, ali Zoi je izgubila interesovanje. Jedan od ljudi koji su
stajali kraj Ajlin prebacio je teinu na drugu nogu i to ga je dovelo u njen vidokrug.
Darijen Serlast.
Prestala je da die i trgnula je glavom unazad. Nije trebalo da je iznenadi to ga vidi.
Poela je da stie utisak da nijedan lan kraljevske porodice ne izlazi van odaja palate bez
Darijena Serlasta kraj sebe. Meutim, sada mu je bila najblie od kada je pobegla iz
njegovog luksuznog vozila pre vie od jednog kvintala. Nije mogla da prestane da gleda u
u njega i ponovo je uoila detalje na njegovoj pojavi. Njegovo uskolice. Ukoen izraz
lica. Sive oi, hitre, nestrpljive, kako upijaju okolinu. Okrenule su se ka ogledalu i
zadrale pogled tamo za trenutak, kao da moe da vidi kroz mutno staklo, a onda
nastavile dalje.
- ta ti misli, Darijene? - pitao je kralj. - Da li da potpetica bude via od ovoga? Bio
bih u prednosti sledei put kada se sretnem s potkraljem. On je vii od mene i to mi se ne
dopada.
Moete da pitate svoje supruge koliko je lako hodati na visokoj potpetici - rekao je
Darijen. - Ne biste bili u velikoj prednosti ako se zateturate i padnete.
- Istina - rekao je kralj. Uputio je jo jedan kraljevski i ismeh Ajlin. - Hunti ovek je
dobar savetnik jer je uvek praktian- rekao je.
- I ja bih radije odabrala udobnost nego izgled, ali moemo da vam napravimo izme
koje imaju obe osobine - Ajlini odgovorila dok je predlagala umetak. - Razgledajte ove
kope... Svaka se moe napraviti od zlata, srebra i ukrasnog mesinga. Da li vam se neka
dopada?
Kralj je posegnuo za svojim savetnikom. Da li je preterano staviti zlato na obuu?
Moram priznati, dopada mi se ta kopa.
- Bila bi prikladna za dvorsku cipelu, ali ne za jahau izmu - Darijen je rekao
ozbiljno Pre bih se opredelio za mesing.
- Da, to mije bio drugi izbor.
Zoi je s mukom sputavala zapanjenost. Zar je ovo bila vana uloga Darijena
Serlasta? Da da je kralju modne savete? Zamiljala ga je kako vodi Vernona kroz trnovita
pitanja diplomatije i politike, kako mu pomae da razmisli o novim zakonima i
odgovarajuim kaznama. Meutim, biranje kope za izmu i preporuke da se ne uzima
odreena vrsta dona? Nikada nije mogla da zamisli Darijena Serlasta u tom svojstvu.
- Da li e to biti zimska izma? - Ajlin je upitala. Melvin je zavrio s merenjem
kraljevog desnog stopala i sada je radio na levom, metodino je postavljao trake oko
lanka, preko prstiju, spreda i pozadi, i zapisivao mere u svoju sveiu. - Moemo
unutranjost da postavimo vunom radi dodatne toplote, ali time e postati neodgovarajue
za leto.
- Vuna zvui veoma dobro rekao je kralj nesigurno i pogledao ka Darijenu.
Stopala su mi esto hladna.
Darijen je klimnuo glavom. U svakom sluaju, malo je verovatno da ete izme
nositi tokom leta.
- Onda, neka budu s vunom - rekao je kralj sreno.
- Koliko vremena e biti potrebno da izme budu gotove? - pitao je Darijen.
- Ukoliko su kralju potrebne za dva dana, mogu da budu spremne za dva dana - rekla
je Ajlin. - Ako to nije sluaj, volimo da imamo na raspolaganju jednu devetku kada
radimo s koom.
- Ne bih eleo da vas pourujem rekao je kralj. Jedna devetka je savreno
prihvatljiva. Poslau nekoga da ih pokupi.
Kupovina je izgleda bila zakljuena. Drugi ovek iza stolice je sada izaao napred,
spustio se na kolena i poeo da vraa kralju stopala nazad u cipele. Ovo je sigurno bio
kraljev pomonik, pretpostavljala je Zoi. Ophodio se prema kraljevoj obui i i kraljevoj
linosti s panjom koja se graniila s potovanjem boanstva.
Naposletku se kraljevska pratnja organizovala da izae iz radnje, a Melvin i Ajlin su
se poklonili dok su kralj i njegova svita izlazili. - Mnogo vam hvala to ste nas posetili -
rekla je Ajlin i ponovo se poklonila. - Bie to najbolje izme ikada napravljene.
Kada se prodavnica napokon ispraznila, Zoi se sruila na klupu, suvie uznemirena i
da pokua da stoji. Melvin se vratio kroz zavesu sa sveskom ispod ruke i iroko se
osmehnuo.
- Nekako obara s nogu, zar ne? - rekao je. - Dolazio je ovamo tri ili etiri puta do
sada i svaki put prosto izgubim mo govora. Dobra je stvar to Ajlin tako dobro pria.
- Nikada mi nije palo na pamet da bi mogao prosto da ueta s ulice kao obian ovek
i kupi odeu i obuu.
- To je jedna od stvari koja mi se dopada kod njega - rekao je Melvin. - Izlazi iz
palate i doputa ljudima da ga vide.
Zoi je probala da ustane i shvatila da e je noge drati. Pa, nadam se da u sledei
put imati neko jasnije upozorenje.
Prola je kroz zavesu na zvuk Melvinovog smeha. Ajlin jr za tezgom paljivo
ispisivala velika uglasta slova na velikom komadu presovanog papira. Zoi je pogledala
preko njenog ramena i morala da se suzdri da se ne nasmeje. Ajlin je napisala: OVDE
KRALJ KUPUJE CIPELE.

Kako su se topli Kvinahunti dani bliili jakim vruinama Kvinatorza, Zoi se oseala tako
oputeno, tako lako je prihvatala pravac kojim je krenuo njen ivot da se skoro stalno
smekala.
Izgleda tako lepo ovih dana - rekla je Anova tokom li dne od njihovih zajednikih
veera. - ta se promenilo? Kosa? Odea?
Kalvin je pokazao ka njenim jagodicama. - Lice joj se popunilo - rekao je promuklim
glasom. - Jede kako treba.
Zoi je slegnula ramenima i nasmeila se. - Moda - rekla je.
Ali ona je znala da se to bol polako povlaila, da je postepeno u njoj nicalo
zadovoljstvo, zajedno s nedostatkom svakodnevnih briga. Bez bolesnog oca o kome treba
voditi rauna, bez straha za novac. Jednog dana, i to relativno uskoro, znala je da e
morati dobro da pogleda ta eli da radi u budunosti a onda da napravi plan kako bi to i
ostvarila, ali sada nije imala ak ni tu obavezu da je sputava. Prosto je ivela i bila je
srena.
- Ljudi su poeli da primeuju - rekla je Anova dok je mudro klimala glavom.
- Ko je ta primetio? pitala je.
- Mladii. Poeli su da te primeuju.
- ini mi se da sam video Dereka kako svraa da proba jedan od onih slatkia od
narande pre neko vee - rekao je Kalvin.
- Da, a Miel ti je doneo veknu hleba pre dva dana - dodala je Anova. - Rekao je da
je nabavio previe i da ne moe da je pojede pre nego to se ukvari, ali doneo je da ti je
pokloni. Sigurna sam u to.
- Stvarno? - promrmljala je Zoi i s mukom se opet nasmeila. - Obojica mi se veoma
sviaju.
- Miel je bolja prilika - rekla joj je Anova. - Ima posao etiri kvintala od pet i
paljivo troi novac. Derek bolje izgleda, ali on e uvek ostati skitnica. Nema ambicija.
Nikada nee moi da ti kupi kuu.
- Hej - rekao je Kalvin i okrenuo se ka eni lano uvreen. Odjednom si poela da
smatra da ovek ne vredi nita dok neto nema u vlasnitvu?
- ivot na reci je dovoljno dobar za mene - rekla je Zoi. Anova je odmahnula
glavom. - Kada si star, reka nije mesto na kome ivi zato to to voli. Meutim, ako si
mlad, reka je mesto na kome treba iveti kada nema drugih mogunosti. Ne sme da
protrai ivot ovde, od danas do sutra, da ne stvara nita i za sobom ne ostavi nita
vredno.
Zoi je slegnula ramenima. - Koru devojka.
Anova joj se pribliila toliko da neno poloi dlan na Zinutuniku. Rekla je tiho: -
Suila srce.

Naravno da je Zoi shvatila da Miel i Derek flertuju s njom.

To joj se dopadalo. Bila je svesna promena na svom licu, na svom telu. Bilo je lepo uti
da su i drugi ljudi to primetili i da na to gledaju s odobravanjem. U protekle dve devetice
tu i i tamo bi primetila da privlai panju prosto dok hoda ulicom. Starci su joj se
smekali. Prodavci su joj davali vee porcije kada je kupovala slatkie ili voe. Mukarci
njenih godina upuivali su joj duge poglede pune divljenja a ponekad i aputali neto
svojim drugovima. Neki su pronalazili izgovoreli zaponu razgovor s njom, makar samo
da je pitaju da ih uputi nekud. Nekoliko njih ju je upitalo za ime.
Svima njima se smeila i dozvoljavala sebi da se okupa samo malo, na kratkotrajnom
ali jakom suncu mladosti i lepote. Takvu priliku do sada nije esto imala.
Nekoliko dana pre Kvinatorz promendana krenula je kui posle posla peice, umesto
da pokua da uhvati neka od prenatrpanih kola du Cinkve. Vrelina je poela da se stvara
u gradu. Sve graevine od kamena, cigle ili blokova lesa zadravale su toplotu u upijenu
od sunca itavog dana i polako je isputale u vazduh kako se primicala no. Za nekih
osamnaest ili dva-sedam dana, vrelina e postati zaista teka, ali sinona kia oprala je
itav grad i uinila da temperatura bude relativno podnoljiva. Zoi je ak pomislila da je
uhvatila daak povetarca kako joj prelazi preko lica kada je izala iz trgovakog kraja i
krenula ka gusto naseljenim delovima grada koji su se pruali izmeu nje i reke.
Uhvatio ju je talas ljudi kada je pokuala da pree preko dela inkve koji se pruao
pravcem istok-zapad i pratio juni deo grada. Kada se probila do prednjeg dela puta,
shvatila je da joj prolaz zatvara kontingent kraljeve strae. Oigledno je dolo do nesree
na putu i peaci i vozai su se okupili da daju svoj glasan savet o tome kako treba ukloniti
pokvareno vozilo.
Poto joj je bilo vrue i poto je bila nestrpljiva, Zoi je zakoraila s ivice bulevara i
pokuala da obie posmatrae. Hladila je lice jednom rukom i gurala kosu unazad
drugom kada je mali deak protrao kraj nje i spretno joj odvezao al s pojasa.
- Hej! - uzviknula je i potrala za njim kada je zaronio u guvu. Panika i vrlo realan
strah dali su joj neobinu brzinu. Skoro da je uspevala da odri korak s njim dok je jurio
kraj prolaznika ka isprepletanim, vlanim uliicama junog dela grada. - Zaustavite tog
deaka! - vikala je, ali niko nije podigao ni ruku da se umea. Lopov je nastavio da bei a
Zoi je nastavila da juri za njim.
Naprasno su se nali u stranom i zastraujuem delu Hijalta. Iza ispreturanih tezgi
videli su se mladi grubijani, mrzovoljne devojke, svadljiva deca i gomile smrdljivih
otpadaka. Zoi je pokuavala da izbegne mutne bare na njihovom putu, barice urina, krvi
ili ispovraanog pia, a da ne izgubi iz vida svog napadaa. Jednom je starica u prljavoj
haljini probala da je epa dok je prolazila, a jednom je sredoveni ovek s upropatenim
licem zamahnuo rukom ka njoj, meutim ona ga je izbegla, izvila se u stranu i nastavila
da tri. Zbog velike vruine je teko disala, ili je moda ovde u junoj etvrti vazduh
prosto bio lo. Zoi je primetila kako dahe. Nije bila sigurna jo koliko e moi da izdri.
U tom trenutku mali lopov je napravio kritinu greku. Okrenuo se preko ramena da
vidi da li joj je umakao i sapleo se na jednu od rupa ispunjenih gadnom tenou.
Uzviknuo je dok je padao i sruio se na kolena u prljavu vodu, a Zoi je pritrala i otela
mu al iz ruku kojima je mlatarao. Bioje potpuno mokar, ali njoj to nije bilo vano.
Zavezala je natopljene krajeve oko pojasa i izjavila: - Ti uasni deko, to je mojel Treba
mi!
- Hajd' sad, je 1' ti to krade od deteta? - zauo se glas iza nje i ona se okrenula i
ugledala trojicu starijih deaka kako joj se pribliavaju, a na mravim licima im se jasno
videla namera da je povrede. Uas je ubrizgao svezu snagu u njene iscrpljene udove. Zoi
nije stala da im objasni niti da se raspravlja, samo je ponovo brzo koliko je mogla
potrala kroz vrele i opasne ulice.
Nije imala pojma gde se nalazi, nikakvu ideju o tome gde lei sigurnost. Iza sebe je
ula povike i korake progonilaca. Gotovo naslepo je jurila napred i obilazila zapanjene
posmatrae, gomile ubreta, slomljene zaprege podignute na putu. Iznad povika iza sebe i
jecavog zvuka sopstvenog daha, uinilo joj se da uje prizivajue aputanje tekue vode.
Bez ramiljanja je potrala u tom pravcu.
Iznenada umalo nije naglavake preletela preko ograde uzidane u betonu. Spustila se
niz nasip koji je napola bio zarastao u korov u ispucalom kamenu i zaula kako deaci iza
nje putaju trijumfalne krike. Pred njom se nalazilo korito gradskog kanala, ispunjeno
mirnom, mutnom vodom koja se sporo kretala kraj niza zubaca i flltera.
- U zamci je! - povikao je jedan deak. ula ga je kako se sputa niz nasip. Imam
je!
Nakon to je obgrlila telo rukama i sklopila oi, Zoi je skoraila s betonskog ispusta i
skoila u vodu.
Za trenutak kao da se zaustavila svaka misao, svaki pokret, svaki zvuk, samo
postojanje. Nije mogla da uje, vidi, misli, kree se ili die. Voda je tekla oko nje u
desetak pojedinanih struja, neke su bile hladne, neke tople, a neke otre kao mirgla na
njenoj koi. inilo se kao da je neka ruka tape po obrazu, a svaki prst te ruke bio je
debeo kao kobasica i podjednako nematerijalan kao kia. Drugi dlan pritisnuo joj je srce.
Hladna vodena struja prelazila joj je preko usana i ovla je ljubila.
 Gore su se uli glasovi, prigueni vodom i daljinom.

Gde je?
Skoila je unutra!
Ne vidim je! Da se nije udavila?
Kako moe da ostane tako dugo pod vodom?
Moda je udarila glavu.
Mislim da se udavila!

ula ih je, razumela ih je, ali nije mogla sebe da ubedi da je to vano. Voda ju je
drala u paljivom ali radosnom zagrljaju, kao da je voljeno dete koje je nestabilno na
nogama dok se podie iz bolesnike postelje. Bilo je nemogue brinuti kada vas neko
tako brino uva. Bilo je nemogue osetiti strah.
Moram da odem na sigurno, pomislila je, ali nije mogla sebe da natera da pliva.
Verovatno u morati da diem. Meutim, nije podigla glavu iznad povrine vode, plua
joj nisu gorela od nedostatka vazduha a krv joj se nije protivila.
Kui, pomislila je i zamislila kamenu dolinu, iroko prostranstvo reke koja neno
ubori dok tee dalje od grada. Kao da sam kanal moe da izvlai slike iz njene glave.
Osetila je kako se voda sliva oko nje s malo vie vrstine i namere. Jo uvek pod vodom,
jo uvek bez apsolutno ikakvog napora s njene strane, Zoi je poela da se kree kroz
kanal ujednaenom brzinom, noena strujom koja se kretala ka jugu.
Pokuala je da pretpostavi kojim putem e je reka odneti. Reka je tekla du istone
ivice grada, izmeu planina i ravnica. Kanal je iao u obliku velikog slova C da bi se
povezao s rekom na severnoj i junoj taki. Meutim, postojala je velika mrea
podzemnih cevi koje su napajale razne delove grada vodom i odnosile otpad. Nije
posebno elela da pliva kroz kanalizaciju i bila je prilino sigurna da su na mnogim
mestima u podzemnom sistemu postojale kapije i brave kroz koje ne bi mogla da proe.
Ali inilo se da ne brine zbog toga. Bila joj je oduzeta sva volja, ili ju je sama
odbacila, bez protivljenja. Okrenula je obraz ka vodi kao da je u pitanju satenski jastuk i
leala bez otpora na uvek promenljivom, nemirnom krevetu. Nije umela da proceni
koliko brzo se kree, niti u kom smeru. Ponekad hi osetila suneve zrake kroz sklopljene
kapke, a u drugim suajevima nalazila se u dubokoj senci, bilo dok je prolazila ispod
mosta ili kroz podzemni tunel. Nakon toga, svetio se ulaalo, slabano ali dobrodolo.
Dugo nije ula nikakav drugi glas, bar ne neki razumljiv. Tu i tamo mogla je da uje
odjeke smeha ili dalekih razgovora. Ponekad, neprijatno blizu, ula je ujednaeno
brujanje maina ili penuanje mehuria vazduha proputenog kroz mehanizam za
ienje. Jednom je ula zvuk uzbune i pitala se da li je neki posmatra u prolazu ugledao
kako njeno telo promie pod vodom. Bilo je prilino jasno da su bar ulini razbojnici
ostali daleko pozadi.
Nije mogla da odredi koliko dugo je putovala kada je osetila kako se voda podie
ispod nje i kree da se komea s divljijom strujom. U isto vreme, temperatura je pala.
Mogla je uskoro da oseti kako je voda postala dramatino dublja kada je veslaka obloga
kanala ustupila mesto prirodnom koritu reke. Iznad nje, svetlost na oima joj se pojaala.
Zaposeo ju je nenadan, nekontrolisan poriv da mlatara po vodi i nogama i odgurne ka
uzburkanoj povrini. Kada joj se lice probilo na povrinu, udahnula je duboko vazduh i
poela da se osvre unaokolo u pokuaju da se orijentie.
Nalazila se samo malo uzvodno od rene doline i prolazila izmeu visokih,
neprijateljskih obala s obe strane, ali kretala se ka mirnijim i poznatijim vodama. Kada se
snala gde je, pustila je Marisi da je nosi dalje, ali je i sporim, metodinim pokretima
plivala ka plioj vodi na zapadnoj obali. Za nekih deset zamaha mogla je nogama da
dotakne dno reke i koracima proe poslednjih desetak stopa prema obali, uz snano
pljuskanje. Natopljena odea vukla ju je dole, posebno teki, od vode nabubreli al. Koa
joj je bridela od hladnoe, ak i po ovako toplom danu. Da se izvue iz posesivnog
zagrijala vode skoro da joj je bio potrebno vie snage nego to je imala, a onda je pala na
zagrejani kamen doline i leala oprue-na na leima.
ivot joj je bio u opasnosti, ali reka ju je spasla.
Nije znala kako da pronae neki smisao u neemu tako nemoguem.
 11.

Zoi nikome nije ispriala za svoju nezgodu, premda su i Ajlim i Anova komentarisale
njenu neobinu utljivost u naredna dva dana. - Kao da se stara Zoi vratila na nekoliko
dana rekla je Anova.
- Stara Zoi? - upitala je ona.
Devojka koja je prvi put dola na reku, tiha i uplaena. Mislila sam da je zauvek
pobegla.
To se nije moglo objasniti, pa je Zoi rekla: - Samo sam Minorna.
- Pa, nadam se da e se uskoro naspavati, jer mislim da e nam se Miel prikljuiti
na veeri prekosutra i hou da se osea najbolje to moe.
Ajlin joj nije postavljala lina pitanja, ali Zoi je osetila njenu brigu. Pokuala je da
ohrabri stariju enu tako to se dosta smeila, premda je u to trebalo uloiti dosta napora,
i pokazivala neumornu dobru volju. ak i tada, znala je da ju jeAjlin ranije pustila s posla
jednog dana zato to se brinula, lako je rekla da nema mnogo posla i da Zoi moe
slobodno da se asti jednim lenjim popodnevnim dremanjem kraj reke.
Umesto toga, Zoi je krenula pravo na Trg ena i strpljivo miekala iza etvoro drugih
molilaca sve dok jedna od slepih sestara nije bila slobodna da govori. Onda se popela na
podijum i sela na nisku prostirku.
- Stajala sam kraj obale kanala pre nekoliko dana i videla kako ena skae u vodu -
rekla je Zoi. - Prolo je deset minuta a ona nije isplivala da uzme vazduh. Jo deset
minuta je prolo, a onda jo deset. Kada je napokon isplivala na povrinu, smejala se i
smeila, ali za sve ono vreme ni u jednom trenutku nije ponovo uzela vazduh. Kako je
tako neto mogue?
- I nije - rekla je vidovnjakinja - osim ako devojka nije stareina Lalindara.
Zoi je odmahnula glavom. - Nije. Tano je da jeste koru ena, pa ak i Lalindar, ali
nije stareina.
Vidovnjakinja je nagnula glavu u stranu. ak i njene slepe oi su delovale
zainteresovano. - Kako zna? Naslednik Kristare Lalindar nije istupio ve dve godine
nakon to je starica umrla.
- Ali... onda... ko jeste Kristarin naslednik? Zato njen sin ili njena kerka nisu
preuzeli titulu?
Vidovnjakinja je ispruila ruku i Zoi joj je spustila aku kvint-srebrnjaka na dlan.
Neka ena misli da je Zoi samo znatieljna i neupuena devojka iz Velsa. Nije imala
pojma kako zakoni nasleivanja rade.
- To nije tako jednostavno, imenovanje novog stareine-rekla je vidovnjakinja. -
Samo stareine tano razumeju kako taj proces radi. Pria se da Doenca stareina apne
ime vetru, ili da vetar apne ime njemu i izgovaraju jedno ili drugo ime sve dok se
obojica ne sloe. Ardelaji se kunu da vide ime ispisano u vatri. Serlasti ga vide urezano
na panju nekog starog drveta - ena je slegnula ramenima. - Meutim, samo stareina
moe da kae naglas ime svog naslednika.
- A onda... to je to? Sledei stareina je iznenada postavljen?
Vidovnjakinja se skeptino zakikotala. O, tvrdie da tu ima vie rituala od toga.
Mirti Serlast kae da je morala da eta kroz umarak ljiva na imanju svog brata, umarak
koji je posetila mnogo puta za proteklih dvadeset godina, ali kada je ona postala
naslednica titule, drvee ju je obgrlilo. Osetila je kako se grane sputaju da je dotaknu po
ramenu, osetila je kako joj lie prelazi preko lica kao da eli da upamti njene crte.
Lalindari kau da novi stareina nije priznat sve dok potpuno ne zaroni u reku Marisi. -
Ponovo je slegnula ramenima. - Svaka porodica ima takav kriterijum koji potie od
predaka.
Zoi je ostala bez daha. Setila se onog popodneva kada je ni ila da se okupa na reci s
Anovom i Simom. Setila se koliko dugo je ostala pod vodom, bez potrebe da udahne
vazduh, i kako je osetila da reka prelazi znatieljnim prstima preko njenog lica, ruku, kao
da se ponovo upoznaje s nekim ko joj je dugo nedostajao a koga je veoma volela.
Tada je po prvi put uronila u Marisi od kada je njen otac io proteran.
Alii da lij e to znailo... Moe li to da znai...
- Zar niko ne zna koga je Kristara odabrala da bude stareina nakon nje? - uspela je
Zoi da promuca.
Vidovnjakinja je klimnula glavom i ponovo ispruila ruku. Nestrpljivo, Zoi joj je
dala kvint-zlatnik, toje sigurno moglo da pokrije sva pitanja koja je mogla da postavi do
kraja sesije. - Kristarina kerka, Sarona, kae da je njena neaka, Zoi, bila izbor njene
majke. Meutim, svi se pitaju da li je to istina, poto Sarona nikada nije progovorila ni
re o Zoi od kada je Darijen Serlast otiao da pronae devojku. Zoi Ardelaj je dugo bila u
izgnanstvu sa svojim ocem i niko nije znao gde je - ena je ljubazno objasnila.
A zato je Darijen Serlast traio tu... tu Zoi Ardelaj?
Kvint-zlatnik je opustio jezik slepe ene. Mislio je da moe biti odgovarajua peta
supruga za kralja. Jo uvek je bio van grada kada je Sarona istupila s tvrdnjom da je Zoi
stareina. Sva govorkanja navodila su na zakljuak da je u pitanju sukob volja Sarone
Lalindar i Darijena Serlasta... Zato? - prekinula ju je Zoi.
- Zato to kralj ne moe da se oeni stareinom, naravno, sva enina imovina se
prenosi na kralja nakon njene udaje, tako da nijedna porodica nikada ne moe da dopusti
svom nasledniku da ode u kraljevsku porodicu.
- A da li je Darijen Serlast pronaao tu devojku?
On kae da jeste, ali ne moe da je prikae. On tvrdi da je naslednica Lalindara
iva i da ivi u Hijaltu, ali niko je nije video i niko ne zna da li on govori istinu. Zato
kralj nema petu suprugu a kua Lalindara stoji prazna i niko ne zna da li je Marisi zaista
miropomazala sledeeg stareinu Lalindara, niti da li je Sarona Lalindar slagala.
 Zoi je polako ustala i uspravila se, zadovoljna time to zapravo moe da stoji. - Imam
poruku koju moe preneti Saroni Lalindar i Darijenu Serlastu i svakome ko eli da je
uje rekla je.
Vidovnjakinja je nagnula glavu u stranu, a lice joj je blesnulo od oekivanja. - Da?
- Zoi Ardelaj nije mrtva. Darijen Serlast ju je pronaao i doveo u grad, ali ona mu je
pobegla. Ona je jo uvek ovde i pokuava da odlui kada tano da obznani svoje
prisustvo.
Po prvi put je Zoi videla da neka od sestara ostane bez reci. Njene slepe oi su
zatreperile, iroka usta se blago otvorila kao da u suprotnom ne bi uzela dovoljno
vazduha. - Uverena si u to - rekla je, ali ne kao da gaji sumnje. Zoi je pretpostavljala da
sigurno ima neverovatnu sposobnost da odredi kada joj neko govori istinu.
U potpunosti odgovorila je Zoi. Bez ijedne rei, vidovnjakinja je potraila
Zoinu ruku.
Vratila je sve novie koje joj je Zoi dala i sklopila Zoine prste oko glatkih, okruglih
ivica. Ova informacija je vredela vie od zlata.
Hram se nije nalazio daleko, a Zoi je osetila potrebu za mirnim mestom na kome je
mogla da sedne i razmisli. Meutim, ak i kada je dala prilog na vratima i sruila se na
plavu koru klupu, nije mogla da izbaci nervozu, niti da smiri mozak, koji je ubrzano
radio. Otupela je od neverice, zaglupela od oka, iznenadilo ju je to je shvatila da
prevashodno osea bes.
Prema Kristari Lalindar, zato to je bila suvie tvrdoglava da ne ouva vezu s
Navarom Ardelajem nakon to joj je kerka umrla. Prema svojim roacima Lalindarima,
jer se nisu potrudili da je potrae i obaveste je o njenom nasleu, u nadi da e pronai
neki nain da ga uzmu za sebe.
Prema svom ocu, koji je, poela je da sumnja, oduvek znao da je Zoi Kristarina
naslednica. Vreme je da se set's da pripada i porodici svoje majke, rekao joj je samo
nekoliko dana pred smrt. Ne samo da pripada, o, ne. Bila je glava porodice. Stareina
Lalindara. Znao je, a nije joj rekao nita, zato to je bio nepaljiv ili zato to je bio tat, ili
zato to je oseao toliki prezir prema Kristari da je eleo da je mui.
Zoi nije mogla dovoljno da se smiri da sedne i meditacijom ponovo dostigne
ravnoteu. Preostalih desetak ljudi koji su se nalazili u poloajima za razmiljanje po
hramu ve su poeli da joj upuuju iziritirane poglede kada je nastavila da se vrpolji na
klupi, stiska ruke i vrti glavom kao da eli da otrese ljutnju i zbrkane misli. Naglo je
ustala i krenula ka vratima, a onda se predomislila i otila do bureta s blagoslovima u
sredini prostorije. Zavukla je ruku duboko u gomilu, izmeala novie s takvom
energijom da je zaradila jo nekoliko mranih pogleda. Pustila je da joj se ruka sklopi oko
trii novia i izvukla je. Sve dok nije izala iz hrama, nije stala da vidi koje blagoslove je
istrgnula od sudbine.

Putovanje. Promena. Iznenaenje.

Sve tri koru vrline.
Sve tri su se savreno uklopile u njeno raspoloenje.

Kada se Zoi vratila u obuarsku radnju sledeeg jutra, njen jedini cilj bio je da kae Ajlin
da e uskoro prestati da radi iz razloga o kojima nije elela da pria. Meutim, Ajlin je
imala vanije stvari na umu.
 - Barlou e se vratiti veeras - rekla je leprajui po radnji, a srea je ponovo vratila
boju u njeno lice. - Naravno, odlazi ponovo za dva dana, ali bie tako lepo to e biti
blizu veeras.
- Jue sam izvukla blagoslov putovanja - rekla je Zoi. -Moe mu rei da u preneti
taj blagoslov i na njega.
- O, a zato mu to sama ne kae? - rekla je Ajlin. - Pridrui nam se veeras za
veerom. Bilo je tako prijatno kada si jela s nama poslednji put.
Zoi je krenula da je odbije, a onda se, iznenada inspirisana, predomislila. - Hou -
rekla je. Hvala.
I tako se, jedan as nakon zatvaranja radnje do povratka na veeru, proetala Trgom
ena u potrazi za odreenim stvarima. Prva je bila dramatina crvena tunika koja joj se
privijala uz grudi i padala do kolena, a zlatno tkanje po rubovima i oko vrata privlailo je
panju na njenu figuru. Druga je bila zlatna nala za kosu, a trea je bila set kozmetike, i
prodaveva kerka se ponudila da je naminka, poto Zoi jo uvek nije bila naroito vesta
u tome.
Svakako je morala da kupi i okoladne bombone, poto su se Barlouu dopale isto
koliko i njegovim roditeljima kada su proli put veerali zajedno.
elela je da se i ona dopadne Barlouu.
- Vidi kako si lepa! - Ajlin je uskliknula kada je pusti Zoi u kierten.
- Verovatno sam previe potroila, ali nisam mogla da odolim ovoj tunici.
- I dobro je to nisi! Savreno ti stoji.
Uskoro su svi sedeli za stolom, dodavali jedni drugima tanjire i sluali Barlouove
prie. Ovog puta, pomislila je Zoi, obraala je vie panje na Barlouove rei nego
njegova majka, dok je ekala da izbaci informaciju koju je mogla da iskoristi, Nije bila
suvie zainteresovana za raun njegovih poslednjih trgovina, ali kada je poeo da opisuje
naredno putovanje, toga nije mogla da se naslua.
- Severozapadne provincije deluju tako daleko - rekla je. Koliko dugo se putuje do
tamo?
Barlou se nasmejao. - Mnogo manje nego nekada! Moj ortak i ja smo upravo
investirali u jednu od onih novih elajmotiva. Mogu da se zakae dvoja kola na nju. Jedna
da nose i robu a druga za nae stvari. Kada je lepo vreme, put moe da se pree skoro za
upola manje vremena. A kada je vreme loe? - Melvin je pitao.
- Pa, tada se ide sporije, kao i svi ostali. Jo uvek mora da se bude paljiv kada se ide
kroz blato. Jo uvek s puta moraju da se sklanjaju drvee i grane. Ne moe da se prede
preko reke bre nego to ide skela. Meutim, na otvorenom putu...
Barlou je ispruio ruku ispred sebe i pomerao je kroz vazduh da pokae kako glatko i
brzo se ide. - Nita te ne usporava. Biemo u gornjim pritokama Marisi za jednu deveticu.
Nisam znala da ima ortaka rekla je Zoi. Barlou je klimnuo glavom. Prodajemo
razliite proizvode i razliitim kupcima, ali delimo putne trokove i zaraujemo vei
procenat profita. On nee moi da krene do prekosutra zato sam zaglavio ovde sve do
tada.
Bie nam lepo u tvom drutvu - rekla je Ajlin. Dakle, samo vas dvojica prelazite
itav taj put? - pitali je Zoi.
Barlouovo lice se smrailo. - Nekada smo vodili i Dej-kovog neaka sa sobom, sve
dok on nije prihvatio ponudu ili radi kao uzgajiva ovaca. Bolje je kada je tu i neko trei
na putu, zato to neko mora da ostane s robom. Ako nas je samo dvojica, moramo da se
menjamo dok poslujemo. Gubi se na vremenu. A posao trgovca u potpunosti zavisi od
vremena.
Zoi je namestila osmeh na lice a glas joj je odisao vedrinon. Ja bih ba volela da
vidim severne provincije! teta to ne moe mene da povede sa sobom!
Barlou je suzio oi i uputio joj jedan dug, analitiki pogled. Zoi je pomislila kako su
njen paljiv odabir odee i minke bili uzalud, kao i Ajlinino suptilno provodadisanje.
On je nije video kao mogueg partnera. Pokuavao je da odredi koliko moe da radi,
koliko je potena, koliko uspena moe biti u odbijanju lopova ukoliko pokuaju da
opljakaju njegova kola.
- A zato ne mogu da te povedem sa sobom? - rekao je polako.
Pretvarala se da je nervozna, da je u loem poloaju, ena iju alu su uzeli
zaozbiljno. - Pa, zato to ja... ja imam posao i ja... tebe nee biti tako dugo i...
- Dve devetice - rekao je. - Tri ako se vreme pokae nemoguim. To nije tako dugo.
Zoi je uputila nervozan pogled Ajlin, ije lice se namrtilo od koncentracije. Duboko
je razmiljala. - Ali potrebna sam tvojoj majci i tvom ocu! Nikada ne bih mogla da ih
napustim tako naglo.
- Vratie se - rekao je. - Nee ni primetiti da si otila.
Ajlin je odluila. - To je sjajna ideja - rekla je. - Bie dobro za tebe da vidi malo
sveta, Zoi. Lepa devojka kao ti trai svoj ivot u renoj dolini! Idi s Barlouom. Poseti
severne zemlje. A kada se vrati... pa... videemo, zar ne? Moda e se do tada mnogo
toga izmeniti.
Moda e se moj sin zaljubiti u tebe, znala je Zoi ta joj je na umu. Ta mogunost je
delovala sve dalje kako je vreme prolazilo, ali Zoi nije imala nameru da joj to i kae.
Ako ste sigurni - rekla je nesigurno. - Stvarno ne bih volela da imam utisak da sam vas
napustila.
Ajlin se nasmeila i stavila aku na Zoinu ruku. - Teko da me naputa kada te ja
guram da ode.
Zoi se okrenula ka Barlou i trudila se da ne bude suvie ustra pri tome, kao da je
uspeno zavrila prvi, nevaan zadatak i da sada prelazi na vanije stvari. Meutim, tako
se oseala. - Onda... ta e biti moje obaveze dok putujem s vama? - zastala je i pokuala
da zamisli samo putovanje. - Da li logorujete usput? Odsedate u krmama? Kod
muterija?
- Logorujemo ili spavamo u drugim kolima - rekao je. Nema mnogo mesta, ali ti
moe da spava u kolima s robom, tamo gde je Dejkerov neak nekada imao prostirku.
Menjamo se to se tie kuvanja. Ako zna kako da vozi, moemo da se menjamo i u
tome. Meutim, uglavnom si nam potrebna da ostane i pazi na robu kada mi odemo da
trgujemo.
Jedan deo ovog govora joj je u potpunosti privukao panju ni potpuno neoekivan
nain. - Da vozim elajmotivu? ponovila je. - Purnjau?
Barlou se iroko osmehnuo. - Treba malo vremena da se navikne priznao je. - Ali
meni se dopada.
- Volela bih da nauim rekla je Zoi, po prvi put u potpuniosti iskrena te veeri. -
Jedva ekam! Spremna sam da krenem ve sutra!
Tebalo je oprostiti se, dovriti neke stvari, ali sve u svemu, Zoi je smatrala da e moi da
spakuje stvari i bude spremna da napusti grad za manje od dvanaest minuta nakon to je
dobila Barlouovu ponudu da mu se pridrui na putu. itav razgovor je proao bolje nego
to je oekivala. Mislila je da e morati da ubeuje Barloua da je povede i da se izbori s
Ajliniim neodobravanjem. Meutim, svi su, iz razliitih razloga, bili zadovoljni planom.
Anova i Kalvin su, takoe, u potpunosti podrali Zoino puitovanje. To je dobro za
tebe. Trebaju ti nova uzbuenja rekla je Anova. -I jo putuje s uglednim mladim
mukarcem. Ne moe biti bolje. Nemoj samo da se koncentrie na to da bude lepa.
Pokai mu da ne moe bez tebe. Radan ovek trai partnera, a ne samo lepo lice.
Putovau s dvojicom mladih mukaraca, premda ne znam nita o tom Dejkeru -
rekla je Zoi. - Tako da su mi anse dvostruko vee.
- Ni ja ne znam tog Dejkera - rekla je Anova. - Meutim, dri se Barloua. Njegovi
roditelji su dobri ljudi. Moe mu se verovati.
Impulsivno, Zoi je snano zagrlila Anovu. - Ako se ne vratim pre kraja Kvinatorza
rekla je - pretpostavi da sam nala bolje mesto za sebe.
Anova joj je uzvratila zagrljaj sa arom, ali izmakla se da uputi Zoi jedan dug pogled
odobravanja. - Mislim da e se vratiti - rekla je - ali bie drugaija.
- Koru devojka - rekla je Zoi. - Uvek u potrazi za promenom.
- Sul/a devojka - rekla je Anova - Suvie pametna da je to uniti.
 12.

Putovanje po kraljevstvu s Barlouom i Dejkerom uopte nije liilo na putovanje s

Darijenom Serlastom. Jedina zajednika stvar koju su njihova vozila imala bila je to ih
je pokretao kompresovani gas i to su imala tokove. Svaka slinost je tu prestajala.
Kao prvo, nije postojao tim Doenca vozaa pri ruci da obezbedi da motor
funkcionie glatko i bar jednom dnevno su se kola naglo zaustavljala kada bi se napajanje
pokvarilo, kada bi sistem paljenja otkazao ili kada bi neki drugi problem isplivao na
povrinu. Dejker, partner iji je um bio vie naklonjen mehanici, peo se u mali, smrdljivi
deo, glasno proklinjao, stvarao dosta tajanstvene buke i uskoro bi se ponovo nali na
putu.
Uprkos Barlouovim hvalisanjima, nisu tako brzo prelazili put Zoi nije znala mnogo
o takvim stvarima, ali inilo se da je motor u Serlastovoj koiji bio moniji od ovog. U
svakom sluaju, njihov mali karavan nije se kotrljao istim ustrim tempom u kome je
uivala tokom svog puta na istok. A i nivo udobnosti u Darijenovim i Barlouovim kolima
nije se mogao porediti. Trgovaka kola poskakivala su za njima, ak i na ravnijem putu,
kao da su htela da zbace sa sebe svu robu i putnike na najnasilniji mogui nain. Kada je
napredovanje bilo posebno sporo, na putevima s mnogo rupa ili u oblastima gustim
saobraajem, Zoi je vie volela da izae i da hoda.To je bio mnogo prijatniji nain da se
putuje, a ona je radila kod obuara, tako da je imala i odline cipele.
Uprkos beskrajnim jadima, Zoi je neizmerno uivala u putovanju. Ispostavilo se da je
Dejker mrav, prijateljski nastrojen tip, dugakih ruku i nogu, negde izmeu etrdeset i
pedeset godina star. Imao je plave oi, koje su mu otvarale lice ogrubelo od vremenskih
prilika, i elavo teme pocrnelo od stalnog izlaganja suncu. Sve ga je zanimalo, od toga
kako neki drugi putnik prevozi bure s vodom do vesti o potkralju Soee-Tasa. Rado je
razgovarao sa Zoi o bilo kojoj temi koju bi ona zapoela i nijednom nije postavio nikakvo
suvino pitanje. Bio je jedan od najpristupanijih ljudi koje je ikada upoznala.
On ju je nauio osnovnoj mehanici upravljanja elajmotivom i objasnio joj kako da
ubrzava, usporava i kako da ugasi motor ako ne bude u stanju da pronae drugi nain da
zaustavi kola. Bila je fascinirana, ali i oprezna. Nije dovoljno verovala svojim
novosteenim vetinama da vozi ako na drumu ima i drugih kola. Meutim, vedrim
danima, dok su bili izmeu dva grada, Zoi je rado preuzimala volan i oseala nakupljenu
snagu kako brunda iza nje iz komore s motorom, dopadalo joj se saznanje kako od njene
volje, njenih odluka, zavisi da li e nastaviti dalje ili se prevrnuti u jarak.
- Ima pomalo smisla za ovo rekao joj je Barlou tree noi od poetka putovanja
dok su postavljali logor. Jo neto to Zoi nije znala bilo je da su logorita postojala du
svakog veeg puta u kraljevstvu i bila su to mesta na kojima su svakakvi putnici, ne samo
preprodavci i trgovci, mogli da se smeste da prenoe. Obino su se tu mogle nai
najosnovnije stvari. Dobro oien komad zemlje, pumpa s vodom, ponekad stalni toaleti
i deponije. Meutim, na nekolicini bolje snabdevenih prodavala se i zob za konje, meso i
hleb za ljude i kanisteri gasa za nove maine. - Ako ikada shvati da gradski ivot nije za
tebe, moe da se zaposli kod nekog trgovca i proputuje ostatak ivota.
Nasmeila mu se. Na putu, Barlou je bio potpuno drugaiiji ovek. Bio je sreniji,
oputeniji, srdaniji. Imao torz nalee ili ne, ovo je bio ovek s koru srcem. Nikada nee
biti u stanju da mirno sedi, sreuje raune i bavi se muterijama u radnji svojih roditelja.
- Moda mogu da se zaposlim kod tebe i Dejkera -predloila je.
- Ako bude shvatila da je to ono to eli, obojica bismo te rado prihvatili.
I ona je bila oputenija u odnosu s njim jer je od prvog dana bilo jasno da apsolutno
nema interesovanja za nju kao potencijalnu enu. Nije se interesovao ni za jednu enu, a
nije ni Dejker. Ljudi koji su vie voleli da imaju ljubavnike istog pola bili su u najveoj
meri ignorisana grupa u drutvu Hijalta. Videla je nekoliko takvih parova dole u renoj
dolini, ali nisu se neto posebno druili s njom. Zoi je morala da sekriom smeje na
pomisao kako bi se Anova razoarala to su se oba neoenjena mukarca pokazala
neodgovarajuim.
Te prve noi posmatrala je kako Barlou postavlja mali ator, jedva dovoljno veliki i
za jednoga, a Dejker unosi samo pilnu vreu za spavanje. Jo uvek ih je razrogaenim
oima upitno posmatrala kada je Dejker ispuzao iz njega. Jedva primetno je klimnuo
glavom u njenom pravcu i procenjivao je svojim plavim oima. Odgovorila mu je
laganim sleganjem ramenima i malim osmehom. Od tog trenutka nadalje sve meu njima
je teklo glatko.
- Pa, ako odluim da elim da krenem s vama dvojicom u avanturu po kraljevstvu,
prodavau sopstvenu robu - rekla je.
Nakit, moda, ili... ne! Prodavau cipele! Ajlin i Melvin e mi napraviti na desetine
pari u modernim veliinama, a ja u ih prodavati po malim gradovima gde devojke
sanjaju o luksuzu koje njihovi lokalni obuari nikada nee moi da naprave.
- Nisam siguran da e zaraditi mnogo na cipelama - dobacio je Dejker.
- O, zaradiu. Nemate pojma u kojoj meri devojke sa sela ele da budu moderne kao
devojke iz grada. Platie dvostruko vie za cipele od cene u gradu.
Meutim, ona je samo priala. Razvijala je snove koje nije imala nameru da ostvari.
Bila je koru devojka, prava, koja je ivela od promena i putovanja. Meutim, koliko god
to udno i nestvarno zvualo, bila je i stareina Lalindara. Nee putovati zemljom i
prodavati obuu iz kola. Nije imala pojma ta je oekuje u ivotu, ali bila je sigurna da e
to biti neto mnogo komplikovanije.
Vreme ih je posluilo tokom celog putovanja, iako je bila prva devetica Kvinatorza i
u vazduhu je poela da se osea vrelina. Tokom prva tri dana proli su kroz irok i ravan
deo zemlje, prerije i ume zauzimali su svaki komad zemlje koji nije bio raien i
kultivisan ljudskim rukama. Vode je bilo u izobilju, mada je to bilo prijatno iznenaenje
za mnoge putnike koje su sreli na putu.
 - Bila je sua ovde u protekle dve godine - jedan starac je rekao Zoi dok su ekali da
napune kante na pumpi za vodu malo dalje od logora. - Prve godine su ograniavali
koliko vode srne da se uzme na svakom logoritu. Prole godine u logorima uopte nije
bilo vode. Poludim kada vidim kako se voda prosipa po zemlji... Gledaj ovo, oni momci
ak i ne prestaju da pumpaju dok spuste jednu kofu i uzmu drugu!
Nasmeila mu se. - Mislim da nee presuiti. Ne danas.
- Ne bi tako priala da si ikada preivela suu - progunao je.
- Pretpostavljam da je tako rekla je. Ali nikada nisam. Koru devojka. Stareina
Lalindara. Naravno da nikada nije doivela da nema vode, ali sve do sada nikada nije
shvatala zato.
Dok su putovali dalje na sever, zemlja je poela da se menja, bilo je vie brda i
kamenja, usevi su bili otporniji a drvee tvrdoglavije. Nedugo potom planine su poele da
se nejasno ocrtavaju na severnom horizontu, krivudale su s jugoistoka i stvarale
nazubljenu kimu od grada do severozapadne obale. Reka je, Zoi je znala, tekla du
planina sve do junog mora.
- Vazduh je ovde drugaiji - rekla je sedmog jutra. Paljivo je upravljala kolima
praznim putem koji se uzdizao pod malim ali stalnim uglom du vidljivog horizonta. -
Mirie na sneg. Zaboravila sam taj miris.
- Zaboravila? - rekao je Dejker. - Bila si u severozapadnim provincijama nekada?
- Godinama nisam. Nekada smo tamo ili u posetu mojoj baki dok je bila iva.
- Oduvek sam smatrao da je to najlepa zemlja u elom kraljevstvu.
- Oboavala sam je kada sam bila mala.
- Da li neko iz tvoje porodice jo uvek ivi ovde u severnim krajevima? - pitao je
Dejker.
Zoi je razmislila o tome za trenutak. - Moda. Uputio joj je pronicljiv pogled svojim
plavim oima. Da lisi zato pola na ovaj put? Da bi saznala to? Nasmeila mu se. -
Moda - rekla je ponovo. Klimnuo je glavom i nije vie postavljao pitanja.

Dan je bio veseo i sunan kada su napokon stigli na odredite u mali, slikovit gradi
smeten u podnoju planina kao mae sklupano u nabacanu ebad. Manja i razigranija
ovde na izvoritu, Marisi je uborila u svom koritu izmeu strmih planina i ravnice u
kojoj se nalazio grad. Mesto je bilo samo raskrsnica za putnike koji su planirali put ka
obali i trgovce kuji su razmenjivali robu s lokalnim trgovcima to su opsluivali oblinje
velike vile. Grad se nije mogao pohvaliti niim vite do jedne krme, skromnog logorita
i nekoliko desetina kua i prodavnica.
- Ti slobodno moe da uzme sobu da prenoi - Barlou je rekao Zoi. Mi
moramo da odvuemo kola do tri imanja gde sam obeao isporuku. Ne mogu da
prevezem staklo nikako drugaije. Mi emo verovatno razapeti ator na nekom od
imanja, u zavisnosti od toga gde budemo kada padne mrak. Vratiemo se u neko doba
sutra da te pokupimo i krenemo kui.
Odmahnula je glavom s osmehom. - Ja se neu vratiti u Hijalto s vama.
Barlou se iznenadio, ali Dejker nije. Rekao je: Mislio sam da ne zna da li neko
od tvojih jo uvek ivi ovde.
- Tu su rekla je. - Samo ne znam ta misle o meni. Pomalo zbunjeno, Barlou je
gledao as Zoi as Dejkera.
- Ako nisi sigurna da e te prihvatiti s dobrodolicom - rekao je lagano - moemo da
te saekamo nekoliko dana. Moe i dalje da se vrati s nama ako stvari ne ispadnu kako
treba.
Impulsivno, poljubila ga je u obraz, a onda, posto je oseala da tako treba, poljubila i
Dejkera. - Trebae mi vie od nekoliko dana da to sredim - rekla je. - Nai u drugi
nain da se vratim u grad ako moram.
- ta da kaem majci i ocu? pitao je Barlou. Nasmejala se. - Pa, prvo mora da
kae svojoj majci da nisi zainteresovan da se vena sa mnom. Zastenjao je, a ona je
nastavila. A onda moe da im kae da sam im zahvalna na poverenju koje su stekli u
mene i na onome to su mi pruili. I da u im, kada budem u prilici, uzvratiti desetostruko
vie.
To je nateralo Dejkera da podigne obrve, ali Barlou je i dalje bio usredsreen na
trenutno objanjenje. - elee da znaju zato se nisi vratila.
- Reci im istinu - rekla je tiho. - Imam porodicu ovde. I idem da vidim koliko emo
se dopasti jedni drugima.
- Koru porodicu? - rekao je Dejker.
- Da - rekla je. Lalindare.

No je provela u krmi, uzela je malu, skuenu sobu koja se inila beskrajno luksuznom
nakon prostirke za spavanje poloene meu sanducima i kutijama u Barlouovim kolima.
Najvie je elela da sa sebe spere prljavtinu od puta, da se ulepa za Kristarinu kuu, isto
kao to se ulepala za Barloua one poslednje veeri u Hijaltu. Platila je dodatno da joj
vruu vodu za kupanje donesu u sobu i utroila dodatno vreme da opere kosu i utrlja ulje
u ruke i noge. Kao to joj je Sima pokazala, vezala je mokru kosu u krpe tako da ujutru
bude kovrdava. Legla je na uzani krevet i nemirno zaspala, a zavodljivi ubor tekue
vode tekao joj je cele noi kroz snove.
Ujutru je obukla svoje najformalnije crne pantalone i omiljenu ljubiastu bluzu. Bilo
je pretopio za ogrta, ali sa sobom je, bez obzira na to, nosila svoj ivopisni, zveckavi al.
Nije lelela da svom nasledstvu prie kao siromah i jadnik. Sa sobom e poneti ono
bogatstvo koje ve ima, ponosna na svoj ivot.
Krmar joj je pomogao da unajmi koijaa i mala kola da se odveze do Kristarine
kue, smetene na pola puta uz planinu s druge strane Marisi. Sedela je nepomino u
koiji i posmatrala kue dok je voza vijugao kratkim, uskim ulicama grada, dok su se
prevozili zaljuljanom skelom preko uskomeane vode i kada su zapoeli svoj krivudav
uspon putem punim mirisa borova. Tu i tamo, kua je nestajala s vidika, a onda se
ponovo pojavljivala, vea i blia. Bila je to dugaka graevina s dva sprata, izraena od
utog kamena koji se toliko poklapao s bojom planine da su je ponekad samo plave
aluzine, plave zastave i velika, dvostruka, plava ulazna vrata izdvajali od okolia. itavo
prizemlje bilo je u naizgled neprekidnom nizu prozora, viim od nekog visokog oveka.
Iz svake sobe s pogledom na jug, znala je Zoi, pruao se pogled na reku.
Mogla je da oseti kako joj pritisak od visine pevui u uima kada se put ispravio i
kada su krenuli pravo ka kui. Gotovo istog trenutka taj zvuk je poelo da prati radosno
pljuskanje vode. itavo imanje bilo je okrueno fontanom, uskim pojasom od ukrasnog
kamena postavljenim u zemlju tako da skriva mlazove vode koji su poskakivali i plesali u
koreografski nametenoj raskoi. Samo je jedan deo fontane, irok dvadeset stopa, bio
namerno iskljuen da se koijama dozvoli da prou a da se ne nakvase, ali nou je ak i
na tom delu trcala voda.
 Dok su se klackali kroz prolaz u fontani i dok su im se na lica hvatale zalutale
kapljice, voza se okrenuo da progovori. - Kau da je stara Kristara Lalindar mogla da
okrene ovu vodu protiv nekoga ako joj se nije dopadalo ko joj stie pred vrata rekao
je. Mogla je da prizove tako snane mlazeve da je mogla da skine oveka s konja ili da
ga istera iz koije.
- Da li ste je ikada videli kako to radi? - pitala je Zoi.
- Ne, ali verujem da jeste.
- I ja verujem da jeste.
Zaustavio se kod stepenita ka ulaznim vratima i pomogao joj da izae. Dala mu je
kvint-zlatnik, mnogo vie nego to je usluga prevoza vredela. Razrogaio je oi, a onda ih
suzio da je bolje odmeri. Ona se samo nasmeila i okrenula se ka vratima. Paljivo se
popela uz pet stepenika. Povukla je konopac tri puta i zvonki zvui su se jedan za drugim
razlegli po kui.
Kada su se vrata otvorila, ugledala je osmoro slugu unutra kako stoje u nizu.
Sedmoro se klanjalo. Osmi je ispruio ruku u znak pozdrava.
- Zoi Ardelaj Lalindar - rekao je. - Dobro je to ste se vratili kui.
Tokom prve devetice u kui svoje bake Zoi je najvei deo vremena provodila u
kiertenu. Bio je to ogroman prostor s visokom tavanicom, prozorima visokim deset stopa
s tri strane i drvenim podom tako uglaanim da se u njemu mogao videti njihov mutan
odsjaj.
Sada je stajala na sredini pred nizom prozora koji su gledali na reku i mislila kako
nikada nee uspeti da skrene pogled. Ako bi okrenula glavu malo udesno, odatle je mogla
da vidi izvorite Marisi i kako tamo voda radosno kulja u mlazovima. Reka je jo uvek
zadovoljno uborila, ali je ve bila mnogo pitomija pri prolasku neposredno kraj kue
Lalindara. Ako bi okrenula glavu levo, mogla je videti reku kako jo itavu milju vijuga i
prelazi preko podnoja planinskog lanaca, kao da jedva eka da istrauje ali ipak ne eli
da se suvie odvoji od poznatih staza.
U svako doba dana bila je drugaije boje. Ledenosrebrna ujutru, jarkoplava u podne,
blistavozlatna u sumrak dok sunce obara svoje vatrene zrake. Noima kada mesec ima
vie oblika i materije, reka je blistala nasuminim svetlima koja su naizgled klizila po
njenoj pokretnoj povrini.
Zoi je osetila kako krv u njenom telu oponaa brze struje teke. Kao nikada ranije,
osetila je kako strmoglavo tee niz u arteriju, natrag kroz venu, prolazi kroz srce kao
voda. U glavi je imala sliku svakog pedlja zemlje kroz koju je prolazila Marisi, znala je
svako vorite po kome je skakutala ispod mosta ili se komeala oko izbaenog podnoja
brda. Skoro da joj se vrtelo u glavi dok je oseala kako pada niz visok kameni zid iza
kraljevske palate i vrtloi se i smiruje u oblizujem dubokom jezeru. elela je da mahne i
pozdravi svoje prijatelje u renoj dolini, ali suvie je urila. Morala je da Ubrza i pouri
da pree te poslednje milje do mora. Potom je sledolo uranjanje u ledenu vodu, ok od
slane vode, sopstvena dezintegracija.
I iznenada bi se ponovo nala na izvoritu.
Da je neko pokuao da joj objasni ovaj oseaj, mislila bi da je poludeo.

Meutim, ova izuzetna povezanost s Marisi je napokon poela da je uverava da je zaista

stareina. Bila je sigurna da je Kristara imala istu unutranju povezanost. Pitala se da li se
to neto probudilo u njenoj uspavanoj krvi tek kada je novi stareina po prvi put
zakoraio u dom svojih predaka. Pitala se da li e izgubiti tu svest o vodi i krvi kada
napusti ovu kuu i otputuje niz planine.
Nije mogla da se odlui da li e se tome radovati ili se toga plai.
Tihi koraci iza nje dali su joj znak da je Hoden uao u prostoriju i da eli da
razgovara s njom. Ona je, zapravo, uhvatila ritam njegovog pulsa i pre nego to je zaula
tihi zvuk njegovih cipela. Pretpostavljala je da mora biti jeziva ta iznenadna sposobnost
da zna gde se nalaze sve sluge u kui samo po zvuku otkucaja njihovih srca.
Sve vreme na umu je imala da je koru, ali zaboravila je da je njen dar krv isto kao i
voda.
Uistinu, u davnim danima, kada su se ljudi po prvi put poistovetili sa svojih pet
istinskih priroda, verovalo se da su mukarci i ene blagosloveni tano odreenim i
komplementarnim silama. Mukarci su bili poznati po prirodnim elementima poput
vazduha, vode, drveta, zemlje, vatre. ene su u sebi imale telesne elemente poput due,
krvi, kostiju, mesa, uma. Koru ena je mogla biti babica, ili vidar. Radila bi u krvi. Koru
mukarac bi bio ribar ili mornar koji voli more. Zoi je sve to zaboravila i, zaista, danas su
svi elementi delovali toliko pomeano da niko vie nije mogao da ih razdvoji po polu.
Meutim, sada se setila gde lee njene posebne snage. A bar dok ivi u ovoj kui,
teko da je mogla da ih zaboravi.
- Imate drutvo - rekao je Hoden.
Seala se Hodena iz vremena svoje bake, ili se moda seala njegovog oca, jer
njegova porodica je sluila njenu otkada reka tee kroz Vels. Bio je uredan, sitan,
nenametljiv, efikasan i potpuno nezamenljiv. Hoden ju je pratio kroz svaku sobu u kui i
objanjavao joj ta je sve uraeno od kada je poslednji put bila tamo, pre vie od deset
godina. Hoden je seo s njom u radnoj sobi njene bake da joj pokae stanje njeniihrauna,
koje investicije su napredovale. Ispostavilo se da je vrlo bogata ena.
- Zato niste poslali nekoga po mene kada je moja baka Hinila? upitala ga je tog
prvog jutra.
- Nismo znali gde se nalazite.
- Ali znali ste da sam iva. I znali ste da sam postala stareina.
Zastao je za trenutak, kao da ne zna kako da to objasni. Kua je znala - rekao je
napokon. - Obe stvari.
lako je sluio koru porodicu, Hoden je bio hunti. Drvee mu je govorilo isto kao to
je voda dozivala Zoi. Prirodno, verovao je u svaku priu koju uje od njih.
- Bili ste tako verni. Nisam sigurna kako mogu da vam se oduim za godine izuzetne
slube kui dok me nije bilo.
Lice mu je zablistalo od iznenaenja. - Nita drugo nisam mogao da uinim. I u to je
poverovala.
Sada se polako okrenula da ga pogleda kako nepomino stoji na vratima. - Da, ula
sam da neko dolazi - rekla je. ula sam otkucaje srca konja i ljudi. etiri konja, dvoje
ljudi, jedan od njih nesumnjivo koijas. Ko je to?
- Kili Lalindar.
Zoi je podigla obrve. Tetka Saronina kerka. - Moja roaka. Mislila sam da ona ivi
u gradu.
Da. Ovde je u poseti svom ujaku Broju. Njegovo imanje je se, naravno, nalazi jedan
sat juno od sela - dodao je. To je bilo neto to je morala da zna, ali verovatno nije. Na
to je Hoden mislio svaki put kada bi u njihov razgovor ubacio glatko naravno. Cenila je
njegovu taktinost.
- Svakako u se videti s njom. Pogledala je unaokolo, ovde? Ili je prikladnije da to
uinim u nekoj drugoj sobi?
On nikada nije delovao uznemiren to se s njim konsultuje oko tako nezgodnih
pitanja, a tokom prole devetice odgovorio je na desetine udnih pitanja. - Primiti
posetioce u kiertenu nagovetava da elite od njih da priznaju va status i vau mo -
rekao je. - To moda nije neprijateljski prijem, ali nije ni topao. To pokazuje da im
moda neete verovati. Da smatrate da vrede manje od vas.
- Ah - rekla je. - To nije poruka koju elim da poaljem Kili.
Moda zelena dnevna soba iznad bate - predloio je. -Ja u vam doneti
osveenje.
Nasmeila mu se. - To zvui savreno.
Nekoliko minuta kasnije stajala je u zelenoj sobi, na mestu koje izgleda nije imalo
drugu namenu osim da prui ljudima mogunost da negde sednu. Dve stolice bile su
privuene uz visoke prozore, to je zapravo prualo pogled na batu, u koju niko nije
gledao jer su prozori takoe imali pogled i na reku, kao i uzak stoi izmeu njih. U
ostatku sobe nalazilo se jo stolica u malim grupama, neke zajedno s klupicama za noge i
s ponekim stolom. To je bilo to. Bez polica s knjigama, bez kipova, bez muzikih
instrumenata. Zoi je pomislila kako to moe biti podjednako pokazivanje kao i kierten, sa
svojim ogromnim prostranstvom neiskorienog prostora. Samo, ova soba je govorila:
Toliko sam bogat, toliko me paze, da ne moram da radim nita itav dan osim da sedim i
gledam kroz prozor. Zoi se obino nije dopadala takva filozofija.
ula je Kiline otkucaje srca kako se pribliavaju, a onda su ih iznenada prekrili zvui
utanja odee i uurbanih koraka. - Kili Lalindar - objavio je Hoden na vratima, ali ona
je projurila kraj njega i nestrpljivo ula u sobu.
Onda se naglo zaustavila i prosto zapiljila. - Bili su u pravu - rekla je. - To jesi ti.
Zoi je pokazala Hodenu da se povue i, za trenutak, roake su utke gledale jedna
drugu. Kili nije mnogo liila na drugaricu iz igre koje se Zoi seala iz detinjstva. Bila je
via od Zoi, krupnija. Ukraena zlatna jakna i iroke zlatne pantalone, za koje je Zoi
pretpostavila da predstavljaju otelotvorenjc modernog, uopte nisu prikrivale njenu
senzualnost. Gusta kosa joj je takode bila zlatna, a debeo, izvezeni vor ukraen
cvetovima s draguljima drao joj je kosu sklonjenu s lica. Oii su joj bile plave boje reke,
a koa ruiaste boje izlaska sunca. Do sada je Zoi znala dovoljno stvari o obui da shvati
da njene ravne kone cipele s perlama verovatno kotaju itav zlatnik.
Zahvaljujui Hodenu, Zoina pojava nije predstavljala skitnicu s reke koja pokuava
da se maskira. Dan poto je stigla, u kuu je doveo krojaicu da joj uzme mere i prilagodi
nekoliko starih komada odee iz Kristarinog ormara. Tako je sada nosila vezenu crvenu
tuniku preko odgovarajuih pantalona s uom siluetom od onih koje je nosila Kili. Stavila
je nekoliko nala u kosu i rumenilo na obraze, ali znala je da njena pojava nije mogla da
se poredi s Kili. Svako bi znao, samo posmatrajui ih, koja roaka je odrasla okruena
obiljem, a koja je odrasla u progonstvu.
- Zdravo, Kili - Zoi je rekla. - Da. To sam ja.
Kili je ula pravo u sobu i nije skidala pogled s nje. - Kristara je uvek govorila da nisi
mrtva, ali niko nije znao gde si rekla je. - Gde si bila sve ovo vreme? Sa svojim ocem -
odgovorila je Zoi.
 Kili je odmahnula glavom u udu. Prognana. Daleko od cele porodice i svih
svojih stvari. Daleko od kue. Zar ti to nije nedostajalo? Zar nisi elela da se vrati?
Zoi nije bila sigurna kako da odgovori. Niko me nije zvao nazad - Mislila sam da je
vano da ostanem s ocem. Mislila sam da sam mu potrebna.
Kili je namrtila svoje lepo lice. - Da li je sad mrtav? Tako je ujka Broj rekao.
Neoekivano, Zoino grlo se zatvorilo, priguilo rei koje su trebale da potvrde
novost. Samo je klimnula glavom.
- Pa, ao mije to to ujem - rekla je Kili. Moja majka kue da je on bio
najzanimljiviji ovek za koga se neka ena iz Borodice Lalindar ikada udala, premda ga
je Kristara mrzela.
A to je, jo neoekivanije, nateralo Zoi da se nasmeje. -Svakako da jeste, ak i na
samom kraju.
Sada je na Kili doao red da joj uputi bojaljiv osmeh. -Kada se smeje, izgleda ba
onako kako te se seam rekla je. Mislim da sam imala samo deset godina kada sam
te poslednji put videla. Trale smo kroz fontane i pokuavale da skoimo na travu tik pre
nego to voda ponovo prsne navie.
Nakon tog opisa, Zoi se iznenada u potpunosti setila p-podneva koje je sasvim
zaboravila. - Da! I bile smo potpuno mokre!
- I ostavljale smo vlane tragove za sobom kroz kierten, niz dvoranu i uz stepenice
do svojih soba.
- Kristara je bila besna - dodala je Zoi - ali nismo mogle da prestanemo da se
kikoemo.
Kili je prila jo jedan korak. - Oseam da bi trebalo da zagrlim devojicu koju sam
nekada poznavala rekla je. Meutim, ne znam da li bi ena u koju je odrasla volela
tako neto.
Zoi je zadrala dah. - Mislim da bi - rekla je i prela ra stojanje izmeu njih.
Kilin zagrljaj bio je brz i lagan, ali Zoi je bila zapanjena stepenom udobnosti koju je
preneo. Ili... ne... neto jo vie. Bila je preplavljena oseajem srodnosti, povezanosti, u
tom trenu dok joj je srce stajalo uz Kilino. Ovo je krvna povezanost, inilo se da joj
govori telo, oduevljeno novostima. Zoi se pomalo zavrtelo u glavi kada se odmakla,
pomalo oamuena. Laknulo joj je kada je ula kako Hoden prilazi, jer je time dobila
neto drugo o emu je morala da razmilja.
- Ui - rekla je pre nego to je pokucao i on je ugurao elegantna drvena kolica kroz
vrata. Bila su prekrivena aama, bokalima, kolaima i slatkiima. Na jednom tanjiru bila
paljivo napravljena piramida od okoladica. Pomenula je jednom kako voli slatkie i od
tog trenutka, slatkii su bili tu svaki put kada su sluge donosile Zoi hranu.
- Hvala - rekla je dokje postavljao kolica kraj dve stolice koje su stajale najblie
spektakularnom pogledu. Naklonio se i otiao, a Zoi je uhvatila Kili neno podruku.
Hajde da sednemo i malo popriamo. Ima toliko toga to mi mora ispriati.

Kili je, zapravo, bila neprocenjiv izvor informacija i radosno je avrljala itav naredni sat.
Zoi je sipala pie za obe, hladnu tenu reku koja je u sebi jo uvek nosila ukus planina
zainjenu korom voa. Obe su grickale razne akonije dok ju je Kili upuivala u stanje u
porodici Lalindar. Jedna roaka se udala za alosno inferiornog Doencu. Drugi roak je
poeo da se bavi raznim poslovima i postao uspean, iako mu je ena bila neverna pa se
nije moglo rei koje otac njegovog najmlaeg deteta. Njihov ujak Broj iveo je u blizini
na velikom imanju. Kilini roditelji iveli su u gradu.
- Nekada je to bila Kristarina kua, ali dala ju je mojoj majci tik pre nego to je umrla
- rekla je Kili pomalo bojaljivo. - Ova kua je tvoja, naravno, ali ne i ona u Hijaltu.
Zoi se nasmeila. - Seam se kue u gradu i prevelika je za mene - ohrabrila ju je
Kili. - Ne bih sebi nametnula odgovornost da je odravam. U njoj ak postoji i bazen, zar
ne?
Kili se smejala. - Tako je. Plivam tamo skoro svakog dana.
- Volela bih da doem u Hijalto, ipak, makar u posetu rekla je Zoi. - Moda u
potraiti neku malu kuu da je iznajmim.
-Ja u ti pomoi da je pronae - obeala je Kili. - Takoe bih mogla... pa... ako si
planirala da kupi novu odeu...
Zoi se nasmejala. - Misli da ne bi trebalo da nosim odeu svoje bake, iako je
prilagoena meni?
Kili se zakikotala. - Niko te ne bi oterao s vrata, ali svi bi priali o tebi im bi otila.
- Bila bih ti vrlo zahvalna ako bi mi dala neki savet vezan za modu. I ako bi odvojila
vreme za to. ini mi se da su potrebni dani da se sklopi itava garderoba. Ne po prvi
put, Zoi je na trenutak pomislila na haljine koje joj je Darijen Serlast kupio pre dva
kvintala dok su putovali iz njenog sela. Brzo je odagnala to seanje.
- Moemo poeti i pre nego to krene u grad - rekla je Kili. - Imam sve poslednje
nitove, a Kristarina krojaica je veoma dobra.
- Odlino - rekla je Zoi. Ve oseam vee samopouzdanje povodom svog
mogueg povratka u grad.
- Dakle, kada planira da doe u Hijalto?
-Jo nisam sigurna. Prolo je toliko vremena od kada sam bila u ovoj kui da mi se
ini da elim da ostanem ovde dosta dugo. Moda do kraja kvintala. Hou da se setim
kako je to biti Lalindar i da nauim kako je to biti stareina.
Za trenutak, Kili je prouavala Zoi svojim tamnoplavim oima. - Dakle, gde si
ivela? - upitala je kao i ranije. - Sve ovo vreme?
ivela sam u nematini, izolaciji, u selu toliko dalekom odavde da ga nikada ne biste
nali. Logorovala sam u renoj dolini u gradu. Spavala sam na podu u obuarskoj radnji.
- Moj otac i ja smo imali kuu daleko u jugozapadnim teritorijama - rekla je. - iveli smo
vrlo jednostavno. Ne bi ti se dopalo.
Kili je uzdahnula. - A sada je on mrtav, a i Kristara, nakon svih njihovih svaa.
- Nikada nisam saznala oko ega su se svaali - rekla je Zoi. - Samo znam da su se
mrzeli.
Kili je piljila u nju. - Oko tebe - rekla je.
Na trenutak, Zoinu panju je odvukao zvuk njenog izne nada gromoglasnog pulsa. -
Kako to misli? - rekla je tiho.
Kili je rairila ruke. - Svaali su se oko tebe. Kristara je htela da te zadri ovde. Da te
podigne i naui te dunostima stareine. Meutim, tvoj otac je odbio, a tvoja majka je
stala uz njega. Nisu hteli da popuste. Skoro da nisu putali Kristaru da te ponovo vidi, sve
dok nije obeala da nee pokuati da te namami da ostane.
- Ali... mene... ona je znala... odabrala me je za svoju naslednicu tako davno? - Zoi je
promucala. - To mi niko nikada i nije rekao! I zato? Bila sam dete. ta ju je uopte
navelo da pomisli da sam pogodna da budem stareina?
Kili se nagnula napred i prstima dohvatila narukvicu koja je, kao i uvek, zveckala na
Zoinoj ruci. Prola je kroz tri amajlije sve dok nije dola do one koju je traila. - Zbog
ovoga - rekla je. - Niko od njenih potomaka nije dobio takav sluajni blagoslov.
Zoi je spustila glavu da vidi koju amajliju je Kili izdvojila, ali znala je koja e to biti
i pre nego to je pogledala.
Na onoj koju je drala nalazio se simbol za mo.
 13.

Nakon to je Kili otila s obeanjem da e se vratiti ujutro sa nitovima i skicama, Zoi je

krenula kroz kuu i popela se uz otvoreno stepenite do dugakog hodnika koji je
prolazio celom duinom prvog sprata. Kao i dnevna soba, hodnik je gledao ka reci.
Dvanaestoro vrata vodilo je ka spavaim sobama koje su imale pogled na planinu. Samo
je soba stareine, odmah iznad kiertena na krajnjoj zapadnoj strani kue, bila toliko
velika da je imala prozore s tri strane. Jedna je gledala na reku, druga na planinu, a trea
ka zapadnom moru. Svi ostali koji su spavali u Kristarinoj kui morali su da ustanu iz
kreveta i izau iz svojih soba kako bi videli Marisi.
Dugi zid hodnika ukraavale su raznobojne slike za koje je Zoi uvek smatrala da
predstavljaju Kristarin jedini ustupak muiavosti. Meutim, sada je shvatila da su te
slike, kao i sve ostalo u Kristarinom ivotu, bile svrsishodne, proraunate i emotivno
jasne.
Bio je to zid s blagoslovima.
Prva tri blagoslova bila su naslikana kraj vrata Kristarin sobe. Uradio ih je majstor.
Svaki poseban leb bio je izraen kao reetka oko koje su se uvijala loza i cvetovi a na
reetki su sedele ptice pevaice. Krivudavo tekui kroz triptih, u pokuaju da razdvoji
slike, nalazila se uska plava reka. Sva tri Kristarina blagoslova bila su koru: istrajnost,
prilagodljivost, srea.
Du ostatka hodnika, razbacani meu vratima spavaih soba, nalazili su se blagoslovi
Kristarine dece i unuadi. Zoi nije mogla da odredi emu po kojoj su prikazani. Svakako
ne po hronologiji, ni polu, ni po tome ko je spavao u kojoj spavaoj sobi. I tako su tu bili
blagoslovi dati njenoj tetki Saroni, a ispod njih su se nalazili blagoslovi jedne od Brojevih
kerki.
Umetniki stil za svaku grupu bio je potpuno drugaiji. Jedan niz blagoslova nije
sadrao nita vie od samih simbola, nacrtanih na zidu lakom rukom kaligrafa, bez
ikakvih ukrasa. Drugi niz bio je predstavljen detinjastim blokovima jarkih boja. Onaj koji
se Zoi najvie dopadao prikazivao je svaki blagoslov kao ivotinju. Iznenaenje je bilo
prikazano i azrogaenim oima sove, mata rairenim krilima leptira, a simbol
zadovoljstva bio je ukovrdan u runu usnule ovce.
 Oduvek je znala gde se nalaze njeni blagoslovi. Kristara joj ih je pokazala kada je
bila veoma mala i starala se o tome da ih uvek obie kada doe u kuu. Bili su naslikani
izmeu dvoja vrata u samom sreditu hodnika, a sada su joj se nalazili u visini oiju.
Kada je bila dete, neko je morao da je podigne lako da moe da ih dotakne svojim
opreznim prstom. Nita na njima nije ukazivalo da ih je Kristara smatrala ita znaajnijim
od blagoslova nekog drugog svog potomka. U stvari, bili su prilino jednostavni,
tradicionalni znaci blagoslova bez ukrasa postavljeni preko kvadrata plave boje leta. Zoi
je podigla ruku i vrlo neno prstima pratila njihove linije i krive.
Lepota. Ljubav. Mo.
Nijedna druga slika na itavom zidu nije pokazivala znak za mo.
Trebalo joj je malo vremena da pronae blagoslove koje je iznenada, oajniki,
elela da vidi. U nekom trenutku, bila je sigurna, znala je gde se nalaze, ali oigledno im
se nije vraala tako verno kao to je dolazila da vidi svoje. Napokon ih je pronala, vrlo
nisko pri podu, male crno-bele kvadrate, ne vee od njene ake. Izgledali su kao
krabotine ili urezi u di vetu, s tankim, preciznim linijama nacrtanim direktno na samom
zidu mastilom boje sepije. Kao ara iza ljupko izraenih simbola nalazile su se stabljike,
trnje i poneka setna rua. Reenost. Inteligencija. Ljubav.
Dve suila osobine za Alijetu Lalindar i jedan hunti blagoslov. Nije ni udo to se
zaljubila u oveka vatre i drala se njega tako tvrdoglavo da je se njena koru majka
odrekla.
Nije ni udo to nije elela da odustane od svoje jedine keri.
Neoekivano, Zoi je preplavila bol prema blistavom, vatrenom, nasmejanom,
svadljivom, neodoljivom biu koga se seala kao svoje majke. Stavila je dlan na zid,
pravo na znak za ljubav, blagoslov koji su delile, blagoslov koji ih je vezivao, sruila se
na pod i poela da jeca. Toliko je plakala kada joj je majka umrla, toliko je plakala da
niko nije mogao da je utei. Dvanaest godina kasnije kao da se ta odavno zarasla rana
ponovo otvorila. Sva ta komplikovana seanja su ponovo isplivala na povrinu njenog
uma. Ne bi trebalo da je stari oaj preplavi kao nov, ali novi oaj mogao je izvesti stari iz
njegovog skrovita. Plakala je za majkom, za ocem, za izgubljenom devojicom koja je
bila i zbunjenom enom koja je postala.
Kada se umorila od plakanja, legla je na pod, tamo u hodniku, leima oslonjena na
blagoslov ljubavi svoje majke. Licem okrenuta ka reci, crpela je snagu iz njenog
neprekidnog blagoslova, sklopila oi i zaspala.
Sledea devetica bila je ispunjena avrljanjem, kretanjem i etnjama, podjednako
prijatnim i napetim. inilo se da je Kili odluila da na sebe preuzme odgovornost da Zoi
pretvori u pravog stareinu, a svoje obaveze je shvatala veoma ozbiljno. Dolazila je u
kuu svakog jutra i nosila uzorke materijala i skice trenutno modernih stvari i trivijalne
informacije u vezi s ostalim lanovima Pet porodica.
Kejl Doenca se obogatio tim poslom s kompresovanim gasom, ali zbog toga je
postao jo udniji - Kili je ispriala
Zoi. Malo kasnije je primetila: - Taro Froten je krupan, sme i izgleda glupo, ali moj
otac kae da nikada ne sme da ga potceni. A postoji i neto dopadljivo kod njega, iako
bi na prvi pogled pomislila da je najdosadniji ovek u kraljevstvu.
Napokon je pomenula ime koje je Zoi bila najvie zainteresovana da uje. - Mirti
Serlast je obina i staromodna. Nikada nisam videla enu koja manje panje obraa na
svoju kosu, ali izuzetno je pametna. Ne trai njeno miljenje osim ako zaista ne eli da
zna ta misli, jer se ne trudi da koristi uobiajene politike prefinjenosti.
- Da li su Serlasti u milosti kralja ovih dana? - upitala je Zoi ravnoduno.
- O, da. Obraa se njima za sve. Ne donosi nikakvu odluku dok se ne posavetuje s
Mirti, ili, jo ee, s Darijenom.
- Ko je to?
- Darijen Serlast? Mirtin neak. Ne moe mu biti vie od trideset i jedne ili trideset i
dve godine, ali ponaa se kao da ime pedeset. Tako je ozbiljan i ukoen i... stegnut,
nekada mi se ini. On je kraljev najblii savetnik i nikada ne moe videti Vernona a da
Darijen nije s njim.
Zoi se igrala s jednom skicom koju je donela Kili, a na njoj se videla fantastino
ukraena haljina. - Da li se ini kao dobar savetnik? upitala je. Neko kome se moe
verovati da bude kraljev savetnik?
Kili je ravnoduno slegla ramenima. - Pretpostavljam da je tako. U svakom sluaju,
nikada ni od koga nee uti neto loe o njemu.
Zoi se setila slepe vidovnjakinje na Trgu ena, koja je u potpunosti odbila da
razgovara o Darijenu Serlastu. - Moda ljudi ne priaju o njemu jer ga se plae.
- Moda ne priaju o njemu zato to je dosadan - rekla je Kili. Uzela je crte iz
Zoinih ruku. - Da, dopada mi se ova, ali suvie je sveana za svaki dan, ak i u palati -
rekla je. Moe je obui na krunisanju ili na venanju. - Podigla je crte u Zoinom pravcu
i zamirkala, kao da zamilja Zoi u celoj opremi. - Neka ti je naprave u zlatnoj i
grimiznoj boji. Izgledae prelepo.
Po svemu sudei zavrile su razgovor o Darijenu Serlastu. Zoi je potisnula uzdah i
poigrala se amajlijama na ruci. - Mislim da nikada neu uspeti da budem lepa - rekla je -
uprkos svom blagoslovu. Kada se potrudim, dovoljno sam privlana, ali potrebno je
uloiti dosta rada.
Kili je nainila ne ba elegantan zvuk. U svakoga je potrebno uloiti dosta rada!
Kada ustanem ujutru, izgledam kao da su mi se mievi ugnezdili u kosi i bleda sam kao
da sam bolesna. A opet, uglavnom svi me smatraju vrlo lepom devojkom - dodala je bez
imalo stida. - Ali ja moram da namestim svoju frizuru, stavim ru i odaberem
najlepravije boje. Svako to mora. Samo zato to ima amajliju za lepotu, ne znai da si
prirodno divna. To samo znai da ima potencijala.
Zoi se glasno nasmejala. - Onda pretpostavljam da tako je imam potencijala i za
ljubav i mo?
Kili je razvukla osmeh. Tako je. Bolje poni da radi i na njima.
Kada nisu birale odeu za Zoi, i povremeno neki nov komad odee za Kili, obilazile
su oblinja imanja da bi Zoi mogla da se sretne sa svojim roacima Lalindarima koje nije
videla vie od deset godina. Bila je nervozna u tim situacijama, poto nije imala razloga
da misli da e ove tetke, ujaci i roaci s dobrodolicom doekati njeno pojavljivanje. I
zaista, niko od njih je nije doekao toplo kao Kili. Mnogi nisu gledali blagonaklono na
nju. Bila je sigurna da je videla negodovanje na njihovim licima kada su bili primorani da
je priznaju kao novog stareinu Lalindara.
Zato se niko od njih nije preselio u kuu dok me nije bilo? upitala je Hodena
jednog dana dok je neraspoloeno ekala da Kili doe i odvede je na jo jedno muno
drutveno okupljanje. Zato niko od njih nije preuzeo titulu i mo? Kristara je umrla,
ko bi im protivreio?
 Odgovorio je na svoj paljiv, miran nain, koji je inio da nemogue stvari izgledaju
sasvim razumno. - Niko nikada ne pokuava da uzurpira mo stareine rekao je
ozbiljno. - Kae se da e se ovek koji se pretvara da je stareina Lalindara utopiti onog
trenutka kada pokua da zakorai u Marisi. oveka koji se pretvara da je voa Ardelaja
brzo e progutati vatra. Postoji pria o uljezu meu Frotenima koga je ubila stena kada je
pala na njega. Nije tako lako preuzeti nezasluen poloaj.
To je objanjavalo zastoje kua jo uvek bila njena, pretpostavila je, ali je i postala
pomalo podozriva prema tome da polopi i vrh prsta u reku, u sluaju da, nakon svega,
ipak ne zasluuje titulu koju je preuzela.
Nije mogla da kae da li je razoarana ili joj je laknulo Lula je shvatila da njena
sposobnost da uje svaije otkucale srca skoro potpuno nestaje kada izae van fontane
koja je okruivala imanje. O, ako bi se neko u sobi uzbudio zbog nekih novosti, Zoi je
esto mogla da uje tiho, hitro dobovanje, a kada ju je ujak Broj uzeo za ruku, odmah je
postala nesvesna krvi kako struji kroz njegovo telo. Ne samo to, mogla je da uvidi, kao da
je naunik koji se oslanja na nemogue sofisticirane analitike sprave, da je sastav
njegove krvi na neki nain isti kao njen. Nije delovao posebno sreno to je sree i lice
mu je dobilo podrugljiv izgled, pa ipak je znala da su rod. Povezani, dopadalo mu se to ili
ne.
- Ne izgleda ni izbliza tako divlje kao moja sestra rekao je. Da li si divlja?
- Moda bih i bila da sam vodila neki drugi ivot rekla jeIhldno. - Ali divlje srce mi
ne bi dobro posluilo.
- Nije ni Alijeti dobro posluilo, ali to nije bilo dovoljno da se ona promeni
odbrusio je Broj. Drago mi je to ujem da si ti malo mudrija.
Oklevala je kada ju je, nekoliko dana kasnije, Broj pozvao na plovidbu amcem. -
Mislim da bi voleo da me gurne preko ivice da vidi da li e me Marisi uzeti - poverila se
Kili, ali njena roaka se nasmejala.
- O, Broj je sav prkosan i mrzovoljan, ali ne bi te zaista povredio - rekla je Kili. -
Bilo kako bilo, nijedan stareina u istoriji Lalindara se nikada nije udavio. Mislim da si
bezbedna.
Ako sam stvarno stareina, htela je Zoi da kae. Meutim, pretpostavljala je da e
jednom morati da izae na vodu, ili e to pitanje zauvek visiti nad njom.
U skladu s time, pridruila se Broju i, kako se ispostavilo, njegovoj eni, njihovim
dvema kerima i Kili, tokom popodneva na reci. Marisi nije pokazivala nikakvu nameru
da prevrne amac i slomi Zoi glavu na komade. Cak se inilo da je i Broj malo omekao
kada su izali na vodu.
Sunce se nalazilo direktno iznad njihovih glava, veliko, uto i zadovoljno. Vetri na
povrini vode bio je razigran i znatieljan. Ispod kobilice, Zoi je mogla da oseti beskrajno
i lenjo ljuljanje struje. Shvatila je da se vie uopte ne plai za svoj ivot.
- Da li moemo da stignemo sve do Hijalta niz Marisi? - upitala je Zoi Broja.
Odmahnuo je glavom. - Postoje tri mesta koja je nemogue prei. Jedno je brana
pedeset milja dalje niz reku, drugo je prirodna opasnost od stena koje bi razbile brod kada
bi pokuao da proe kroz njih. A onda je tu i vodopad koji pada u grad iza kraljevske
palate. Postoje putevi kopnom kojim se obilaze prve dve prepreke, ali nita ne moe prei
planinski prelaz osim vode.
- Da li ste ikada amcem plovili po okeanu?
- Ne ovim, ali da, imam kunu napravljenu da plovi morem. Jednog dana u otploviti
do druge strane sveta samo da osetim vodu pod sobom itavim putem.
-I ja bih volela da odem na to putovanje - rekla je Zoi. Volela bih da vidim kako
izgleda druga strana sveta.
Kili je odmahnula glavom. Ne moe da ode u lutanja rekla je. - Mora da se
vrati natrag u Hijalto.

Zoi je proslavila Kvinasuila promendan sa svojim odskora i otkrivenim roacima a onda

se oprostila od njih. Veina njih se vraala nazad u Hijalto kada po hladnom vremenu
visoke zgrade i gusto naseljene ulice ponovo postanu podnoljive.
- Kada e doi u grad? - pitala je Kili.
- Uskoro obeala je Zoi.
Meutim, Lalindari su otili i lie je postalo tako crveno da se inilo da itava
planina gori, a Zoi je jo uvek ekala. Prola je jedna devetka, a za njom i druga. Desilo
se to sredinom tree devetice Kvinasuile, a ona je u Kristarinoj kui provela ve vie od
jednog kvintala, kada je zaula zvuk koji je stalno oslukujui ekala.
Isprva je bio tih kao dah usnulog deteta, a onda glasan tek kao daleka kia. Do
zalaska sunca uo se kao koraci niz hodnik i Zoi je cele noi spavala s tim sporim ritmom
koji je ujednaeno dobovao u njenom uvu. Ustala je rano i obukla najlepu novu odeu,
plavu bluzu, pantalone i ogrta, oiviene zlatom. Hodenova ena joj je pomogla s kosom,
ali Zoi je sama stavila minku lakom rukom.
U meuvremenu, oseala je kako otkucaji srca postaju sve glasniji, kako se
pribliavaju, sve dok napokon nisu zapoeli put uz brdo ka Kristarinoj kui. Bila je u
kiertenu pre nego to su konji koije proli kroz prolaz u visokoj fontani. Pribila se uz red
prozora na daljem zidu, uz one s kojih se videlo lako lice planine zavija navie ka nebu,
napola ogoljeno torz zemljom a napola osvetljeno suila bojom.
Zvono na vratima zaulo se tri puta i Hoden je otvorio uz vrlo nizak naklon. Zoi je
ula muki glas kako kae: - Doao sam da vidim Zoi Ardelaj Lalindar.
- Oekuje vas - rekao je Hoden i napravio gest dobrodolice.
Darijen Serlast je preao prag. Gledao je pravo ka Zoi kao da je tano znao, i pre
nego to su se vrata otvorila, gde stoji.
- Stareino rekao je i vrlo kratko se naklonio.
Nije mu odgovorila sve dok Hoden nije izaao iz sobe, a na licu joj se nije video ni
traak osmeha. Rekla je: - Oekivala sam va dolazak.
 14.

Dosta dugo su posmatrali jedno drugo. Zoi nije bila sigurna da li se to podseaju crta lica
koje su zaboravili ili trae promene koje nisu oekivali. Danje bio sunan i svetio je
dramatino padalo kroz prozore i poliralo drveni pod do zalepljujueg sjaja. Zoi se nije
ponudila da uvede Darijena Serlasta u neku prijatniju sobu u kui. Nije pitala da li eli
neko osveenje. Nakon prvog pozdrava nije rekla ni re. Prosto ga je posmatrala,
jednostavno ekala. On je bio hunti, mogao je biti tvrdoglav kao hrast, ali ona nee
popustiti. Nee ona biti ta koja e prva progovoriti.
Napokon je klimnuo glavom, kao da pravi neki ustupak, i preao tri koraka blie. -
Dakle - rekao je. Devojka koja je pobegla od mene da se krije kraj reke napokon je
pronala put kui.
- Jo tamo kraj reke - istakla je. - Ali kako ste znali da sam tamo pobegla?
- Zato to sam vas traio, naravno. Svakoga dana, sve dok vas nisam naao. Otiao
sam do kua vaih Ardelaj i Lalindar i roaka, u nadi da u vas iznenaditi u predvorju ili
u kuhinji. Kao sam u zgrade kraj junog kanala. Proverio sam bolnice. proverio sam
mrtvanice. - Slegnuo je ramenima. - Pre nego to je istekla prva devetka pomislio sam
da vas potraim u dolini i bili ste tu. Nakon toga, jedan od mojih ljudi prolazio je tamo
svakih nekoliko dana da se uveri da li ste jo uvek tamo.
Iako joj je bilo drago to je otkrila da je bio dovoljno zabrinut da pazi na nju, bila je
duboko uznemirena to je saznala da je sve vreme znao gde se ona nalazi. - Trebalo je da
svratite nekad - rekla je i veerate sa mnom.
Usta su mu se izvila u neujan osmeh. - Da ste ostali u dolini malo due,
pretpostavljam da bih to i uradio. Da se inilo da ste u opasnosti, sigurno bih istupio i
odveo vas na sigurnije mesto.
- Bez obzira na moje elje. - Kada je slegnuo ramenima umesto da odgovori,
nastavila je. - Bilo bi to upravo onakvo drsko ponaanje kakvo bih i oekivala od vas.
Suzio je pogled. - Pretpostavljam, onda, da ste poeli da me smatrate nekakvim
zlikovcem.
Okrenula se od njega i krenula sporim, odmerenim koracima sve dok nije dola do
kraeg zida, s koga su prozori gledali na zapad, ka moru. Darijen je priao nekoliko
koraka, tako da se nalazio u samom sreditu prostorije, i polako se okretao pratei njene
pokrete. Kao da su uestvovali u najdostojanstvenijem plesu, gde je svaki korak, svaki
pokret, sa sobom nosio veliki znaaj.
Jo uvek ih je delila polovina prostorije, blistava od prelomljenih zraka sunca.
 - Poela sam da mislim o vama kao o... nekome ko je spreman da pree ogromna
rastojanja da bi doao do ishoda za koji veruje da je poeljan - rekla je paljivo birajui
rei. -Mislim da vama nije vano da li je taj ishod isto tako poeljan za sve one koji se
nau u vaim mahinacijama.
- U tome ima pomalo istine - rekao je. - Meutim, moji motivi nisu zlobni. Niti
sebini. Ja sluim kralju, to znai da sluim kraljevstvu. I sve to radim, sve to sam
radio i sve to u raditi za cilj ima da kralj i zemlja ostanu snani.
- To zvui vredno divljenja - rekla je. - A opet, nemilo srdan heroj je ipak
nemilosrdan. Ljudi koje pregazi obino se ipak oseaju ugruvano i kivno.
Kratko se nasmejao. - Pa, ba sam se pitao - rekao je, napola se obraajui samom
sebi.
Bila je ljuta na sebe to nije mogla da se odupre porivu da kae - ta to?
Pokazao je ka njoj. - Kakvu linost ete pokazati kada budete izali iz svoje aure
oka i bola.
- To je linost koja se menja - rekla je. - ak sam se i ja pomalo iznenadila kada sam
to otkrila. Meutim, izgleda da to nije linost koja prua utoite velikim strahovima.
Moda me to navodi da radim i govorim stvari koje drugi ljudi ne bi.
- Dakle, imate pomalo hrabrosti, to je izvrsna hunti osobina - rekao je.
- I gnev, a to nije jedan od sluajnih blagoslova - rekla je.
Izvio je obrve. - Gnev prema meni? A na koji nain sam vas ja to povredio?
Ponovo je poela da eta, onim laganim, uzvienim koncima. Ponovo ju je pratio
pogledom i nije pokuavao da joj prie blie. Prola je ugao prostorije i velianstveno
prola kraj junih prozora koji su gledali na reku. - Niste smatrali prikladnim da mi
kaete neto to ne verujem da niste znali, i to je da sam ja naslednica imanja Kristare
Lalindar.
- Nisam imao razloga da verujem da vi to ne znate - uzvratio je. - Svaki drugi stareina
Pet porodica je savreno dobro informisan o tome.
Bio je u pravu, naravno, osim to je bila prilino sigurna da lae. - Imali ste razloga
da to pomislite - rekla je. - Znali ste da sam ivela izolovano od drutva deset godina.
Znali ste da je moj otac bio u svai s mojim roacima Lalindarima... da, i znali ste da
niko nije istupio kao stareina Lalindara otkada je Kristara umrla! Dovitljiv ovek bi
zakljuio da nemam nikakvu ideju o tome gde lei moja prava sudbina. Dobar ovek bi sa
mnom podelio tu informaciju umesto da pokua da me namami u grad obeanjima o
braku za koje je znao da nikako neu moi da ih u potpunosti ispunim. Da, mislim da je
sasvim u redu to sam pomalo ljuta na vas.
inilo se kao da paljivo odmerava svoj odgovor. Poelela je da je kao jedna od
slepih sestara s Trga ena, da je u stanju da iz zvuka ovekovog glasa razlui da li joj
govori istinu ili ne. - Istina je da ste bili omamljeni i posluni kada sam vas pronaao u
selu vaeg oca i da sam znao da neete imati snage da se oduprete bilo kom planu akcije
koji bih predloio -rekao je. I istina je da sam tamo doao da vas pronaem i vratim
vas natrag, i uradio bih tako ak i da se jeste opirali. Moja misija je bila da vas dovedem
kralju. Meutim, smatram da vas nisam - rekao je i podigao glas da prigui njen kada je
pokuala da ga prekine - tom prilikom povredio ni na koji nain. Bilo je jasno da niste u
stanju da racionalno razmiljate. Bilo je jasno da ste jedva u stanju da se starate o sebi.
Ne bih dozvolio da vam se bilo ta desi. Bio sam spreman da se brinem o vama onoliko
dugo koliko bi vam bilo potrebno da se u nekoj meri povratite.
 - Hteli ste da me udate za kralja pre nego to sam imala dovoljno razuma da o tome i
razmislim! - uzviknula je, skupila ake u pesnice i napravila jedan ustar korak ka njemu.
Posmatrao ju je ozbiljno. - Do braka ne bi dolo - rekao je. - Nikada nisam ni
oekivao da se taj poduhvat sprovede do kraja.
- Delovali ste vrlo sigurni u to tada!
- Bila je to varka. Bila je to smicalica. Kao prvo, znao sam da e, im ostatak
porodice Lalindar sazna gde se nalazite, oni preplaviti palatu i istrgnuti svog stareinu iz
kraljevskih kandi. Kao drugo - dodao je, a onda zastao kao da jo jednom mora da
razmotri kako da uoblii svoje rei - nisam bio posebno zainteresovan da promoviem
peti brak za kralja. U to vreme traio je naine da dobije ustupke od svojih supruga. Ako
bi se inilo da se namerio da uzme jo jednu nevestu, one bi bile voljnije da naprave te
ustupke. Vi ste bili pretnja. A pretnje se - dodao je - obino ne obavetavaju o trenutku
kada e biti upotrebljene.
Suzila je pogled i posmatrala ga. Moda je govorio istinu, I moda je i pokuavao
sebe da prikae u povoljnijem svetlu.
Teko je uoiti kako bih to ja mogla da predstavljam pretnju kraljevim suprugama -
rekla je mirnijim glasom.
Iznenada se nasmeio i bio je to izraz koji je neoekivano uinio njegovo ozbiljno
lice toplijim. - To je konstantna igra izmeu Vernona i njegovih ena - rekao je. - Nijedan
mukarac, pa ak ni kralj, ne moe izae na kraj s etiri ene. On lagano pravi planove
kako e dovesti jo jednu enu u svoje domainstvo... ne zato to eli petu suprugu, ve
zato to one to ele jo manje od njega. Zato pristaju na pregovore. To je delikatan ples
koji nikada ne prestaje.
Nainila je nestrpljiv pokret rukama, kao da eli da odagna kiu. - I nesumnjivo je
zabavan za sve vas, ali zato ste uvukli i mene u tu igru? Ako ste znali da e me Lalindari
traiti nazad istog trenutka kada bih se pojavila, zato ste se uopte trudili da me vratite
natrag u grad?
- Zato to sam obeao vaem ocu da u to uraditi.
Zurila je u njega. Nita to je mogao da kae ne bi je zapanjilo vie od toga. Za
trenutak, poelela je da se nalaze u drugoj sobi, u onoj sa stolicama na primer, ali ukoila
je leda i pokuala da ukloni zapanjenost s lica.
- Bojim se da ete morati da mi to objasnite - rekla je, vrlo hladnim glasom da se ne
bi primetilo drhtanje.
- U stvari, moj otac je dao to obeanje - rekao je Darijen. On i va otac su dugo bili
saveznici i moj otac nije smatrao da Navara treba prognati. Ostali su prijatelji kada je
Navar napustio Hijalto, a moj otac je obeao vaem da e doi po vas ukoliko se Navaru
neto desi pre nego to povrati kraljevu milost. - Darijen je slegnuo ramenima. -
Meutim, moj otac je umro pre vaeg i tako je odgovornost staranja o vama prela u moje
ruke.
Zoi je pokuala da se seti ta joj je Darijen rekao onda kada ga je prvi put srela, kada
ga je pitala da li zna za smrt njenog oca. Izbegao je da prui direktan odgovor, jedino je
toga mogla da se seti. - Nikada mi niste rekli kako ste me pronali u selu gde smo iveli
moj otac i ja - rekla je polako.

- Dobio sam pismo od vaeg oca u kome mi je napisao da umire - rekao je. - Nadao sam
se da u stii dok je jo uvek iv, ali vrlo dobro je odmerio kada treba da poalje pismo.
 Njen gnev se vratio. - Da li poinjete da uviate razloge zato nisam sklona da vam
verujem? - rekla je. - Zato mi niste rekli ko vas je pozvao tamo, ta je moje nasledstvo,
kako planirate da me upotrebite kada stignemo u grad? Umesto toga, svi vai potezi bili
su obavijeni tajnom, svi vai motivi sumnjivi. Zato mi jednostavno niste rekli istinu?
- Isto to pitanje moete postaviti i svom ocu - uzvratio je. - Lagao vas je vie od deset
godina. Ja samo nisam eleo da razotkrijem te lai. Usmerite svoj gnev ka Navaru, ne ka
meni.
- O, imam dovoljno gneva za vas obojicu - rekla je. - Vi ste samo tu pri ruci.
- Va otac je bio suila. Uvek je razmiljao, uvek kovao planove - rekao je Darijen. -
Ako je sakrio neto od vas, imao je razloga za to... iako to moda nije razlog koji biste vi
cenili.
- Tako je, a vrlo verovatno mogu i da pogodim razlog -rekla je. Bila je toliko besna
da nije mogla mirno da stoji. Ponovo je zapoela onu laganu etnju, stigla do ugla,
okrenula se ka severu i hodala du jedinog zida bez prozora na kome su se nalazila vrata
koja su vodila dalje u kuu. Darijen Serlast se opet okrenuo da je posmatra dok hoda.
Izgledalo je kao da krui oko njega, oslikanom spoljanjom granicom oko nekakvog
teturavog vrha koji se okree oko sebe. Darijen Serlast predstavljao je teite u centru,
okretan i mnogo manje besan. Bio je prognan i hteo je da mu pravim drutvo dok je u
izgnanstvu. Zato mi nije rekao da postoji i drugi ivot. Nije nimalo komplikovanije od
toga.
- Samo bi veoma sebian ovek svojoj keri uskratio njeno pravo po roenju samo
zato to nije u stanju da ga podeli s njom.
- Uveravam vas, moj otac je bio upravo toliko sebian.
Prouavao ju je dok je hodala, vrlo polako, du zida s prozorima kroz koje se videla
planina u jesen. - A opet, ako je samo suditi po velikom bolu koji ste pokazali nakon
njegove smrti, mnogo ste ga voleli - rekao je Darijen. - Sigurno vas je neizmerno voleo
kada je dobio toliku vau naklonost.
- I jeste. Udovoljavao mije, suprotstavljao mi se, hrabrio me i uio i ja sam ga
oboavala. Oboavala sam ga. Ne bih ga napustila ni za kakvu mo ili poloaj koji bih
dobila kao stareina Lalindara. On je to znao... ili bi trebalo da je to znao. A opet, nije mi
rekao istinu. Nije mi verovao u dovoljnoj meri da me pusti da izaberem njega umesto
svoje bake. Proi e dosta vremena pre nego to budem u stanju da mu to oprostim.
- Nadam se da ete meni oprostiti ranije.
Naglo se zaustavila i pogledala ga. - Vi rekla je - niste uradili nita osim to ste
pobudili moje sumnje. A nijedna re koju ste danas izgovorili nije me naterala da ponem
da vam verujem.
- ao mije to to ujem - rekao je. - ta mogu da uinim da promenim miljenje koje
imate o meni?
- Moete li da mi obeate da me neete ponovo slagati? Da ete mi uvek govoriti
istinu, bez obzira na to da li ja to eksplicitno traim od vas ili ne?
Dugo je oklevao, a onda odgovorio: - Ne.
Iznenaeno se nasmejala. Samo budala bi odrino odgovorila na to pitanje, ak i
ako ne namerava da se dri svoje rei.

- Samo razbojnik bi slagao ako ga pitaju da li e govoriti istinu - odgovorio je

Darijen. - A vi ve imate loe miljenje o meni.
 - Niste mi dali nijedan razlog da promenim miljenje! Sami ste priznali da ete
nastaviti da me laete!
- Nalazim se u delikatnom poloaju - rekao je. - Ja sluim kralju Vernonu i ponekad
moram da krijem informacije skoro od svakoga. Stekao sam naviku da govorim istinu
samo onda kada nita drugo ne moe da dovede do eljenog rezultata. To moda nije za
divljenje, ali omoguilo mije da prolazim vrlo opasnim lavirintima a da ne naletim na
propast. Trenutno ne vidim izlaz iz tog lavirinta. Zato ne vidim da u u skorije vreme
promeniti svoje ponaanje.
Jo uvek je zurila u njega, ali sada je bila vie fascinirana nego besna. - Takav pristup
me tera da se zapitam ta se zapravo dogaa u palati.
Osmeh mu je bio pomalo iskrivljen. - I to s punim pravom. Iako pretpostavljam da
nije nita gore od intriga koje se odvijaju na bilo kom kraljevskom dvoru.
- Ne dopada mi se ideja po kojoj smatrate da moete da me nekanjeno laete samo
zato to vam je ivot komplikovan - rekla je Zoi. - Samo zato to ste mi rekli da moete.
Razvukao je usta u iri osmeh, iskreniji. - A ta kaete da uradimo ovako? - rekao je.
- Slagau vas onda kada smatram da to moram da uinim. U svakom trenutku moete da
me pitate da li vas laem i ako je tako, priznau vam... Mada onda neu imati obavezu da
vam kaem istinu koju krijem. Meutim, vi ete onda moi da prosudite u kojoj meri
moete da mi verujete.
- Premda laov moe lagati ak i prilikom sklapanja takve pogodbe istakla je. -
Dakle, narednog kvintala u moda rei: Da li je to istina?", a vi ete rei: Da", i ja u
vam poverovati samo zato to ste danas rekli da neete slagati u toj situaciji.
Glasno se nasmejao. - To je suila nain zakljuivanja rekao je - Koru ena bi
jednostavno izala kroz vrata do sada. Ve bi nastavila dalje.
Ostala je bez daha jer je bio u pravu. Meutim, njen odgovor je bio vrst. - Koru
ena trai i trai prolaz kroz prostor kojim se ne moe ploviti - rekla je. - Podii e se do
bilo kog nivoa i skrenuti u svaki kanal. A ako neko pokua da joj zapreci put, preplavie
obale i odneti sve pred sobom. Samo zato to se svaam s vama danas ne znai da neu
silom proi kraj vas jednog dana kada pokuate da mi gurnete previe kamenja na put.
- Priznau da bi bilo vrlo zanimljivo prisustvovati tako neemu.
- Upravo suprotno. Mislim da biste zaalili ukoliko taj dan doe.
Ispruio je ruke u znak predaje. - injenica da se uopte svaate sa mnom da je mi
nadu da niste toliko ljuti da me odbijete da se sa mnom vratite u grad. Nateraete me da
platim za ono to smatrate mojim grehovima, ali da biste to uinili, morate biti negde u
mojoj blizini.
Terao ju je na smeh, a u isto vreme je poelela i da ga udari. Bilo je teko setiti se da
je pre manje od godinu dana provela skoro celu devetku u njegovom drutvu i da nije
poelela da uradi ni jedno ni drugo.
- Oduvek sam planirala da se vratim u Hijalto - rekla je hladno. - Va poziv nema
nikakvog uticaja na moje odluke.
- Ne, siguran sam da nema - rekao je. - Meutim, niste sasluali poziv do kraja. Kralj
Vernon bi voleo da se privremeno nastanite u palati.
To ju je nateralo da razrogai oi i napravi korak unazad, sve dok nije osetila glatku
povrinu stakla uz kimu kroz debeli materijal svog ogrtaa. - Zato?
 - Uobiajeno je da stareine Pet porodica imaju svoje odaje u palati tako da mogu
lako da dolaze i odlaze - rekao je Darijen. - A obiaj je da, kada se proglasi novi
stareina, ta osoba provede neko vreme u palati. To nije obaveza - dodao je. - Meutim,
kralj bi to zaista cenio.
Zoi se namrtila. - To zvui udno i nelagodno. Ja nisam naviknuta na ponaanje na
dvoru i sigurna sam da bih se na desetine puta spotakla u drutvu.

- Kralj Vernon bi veoma eleo da doete da ivite u palati - rekao je Darijen. Glas
mu je bio prijatan, ali u sebi je sadrao hunti prizvuk u kome je postojao nagovetaj
beskompromisnog.
Zoi se poigravala idejom da odbije, samo da oproba svoju tvrdoglavost protiv
njegove volje, ali smatrala je da im predstoji mnogo bitaka i da bi joj bolje posluilo da
pritedi snagu. - Kakve obaveze e se zahtevati od mene?
- Pridruiete se suprugama za dorukom, kralju i svim njegovim gostima za
veerom i uestvovaete u svakakvim drutvenim aktivnostima koje se dogode tokom
vaeg boravka tamo. Imaete svoje odaje, s prostorijom za tri ili etiri sluge, i moete
dolaziti i odlaziti kako vam je volja. iveete u palati samo da biste promovisali ideju da
je kraljevstvo, zaista, jedna prodica i da je vaa porodica deo kraljevske porodice.
- Da li e kralju Vernonu... i njegovim suprugama... biti jasno da vie nisam u
konkurenciji da postanem jedna od njegovih nevesti?
Darijen se nasmeio. - Ve jeste, onog trenutka kada vas je vaa tetka Sarona javno
imenovala za stareinu.
Okrenula se i ponovo poela da eta. - A vi ete me posavetovati ako budem na putu
da napravim neku greku u ponaanju? Jer, ako se dobro seam, i vi imate svoje odaje u
palati.
- Tako je. I svakako u pokuati da utiem na vae postupke ako smatram da ete
napraviti greku.
- Kada se od mene oekuje da se pojavim u palati?
- Nadao sam se da u vas povesti sa sobom kada krenem s vaeg imanja.
- to e se desiti kada?
- Sutra ili prekosutra.
- Nisam sigurna da u biti spremna da krenem tako brzo.
- Onda u saekati da vama bude zgodno.
Naglo se zaustavila i okrenula se licem ka njemu. - Hajde da odemo do hrama u
gradu - rekla je. - Hajde da vidimo da li je ovo to mi predlaete zaista u mom interesu.
Lice mu je ponovo bilo ozbiljno. Hajde da uradimo tako - rekao je. - Siguran sam
da ete shvatiti da to jeste sluaj.

***
Hram u gradu bio je samo malo vei od kiertena u Zoinoj kuri na selu. Imao je potreban
oblik s pet zidova, ali u njemu je bilo mesta samo za tri klupe, koje su sainjavale trougao
oko malog prekrivenog stola u sreditu. Ovde nije bilo velikog bureta ispunjenog
desetinama ploica za svaki blagoslov, samo lepe korpe s plitkim slojem novia.
- Moja roaka Kili mi kae da postoje samo po tri novia za svaki blagoslov u korpi
rekla je Zoi uz smeak. - Zato ete moda izvui neto drugo osim hunti osobine kada
zavuete ruku unutra tri puta.
- Da li to elite da uradite? - upitao je. - Da izvuete tri blagoslova?
- Hajde da vidimo kako e mi se dopasti prvi koji izvuem - rekla je. Prola je
prstima kroz pljosnate diskove od metala i odabrala jedan. - Promena - rekla je i pokazala
mu ga.
- Da li vas je to ubedilo? - upitao je.
- Moda rekla je. Da pokuam jo jednom.
ak i ona je osetila blagu nervozu kada se na drugom noviu koji je izvukla iz
korpe takoe video isti taj simbol. Darijen je rekao - Izgleda pomalo teko osporiti
ovakvu poruku.
Stegla je oba novia u aci i pokazala ka njemu. - Sada vi izvucite jedan. Hajde da
vidimo da li ste ak i ovde obasuti iskljuivo hunti blagoslovima.
Klimnuo je glavom, pomalo zajedljivog izraza lica, i proao akom kroz metalne diskove
tako brzo da nije bila sigurna da li je imao vremena da oseti neki poseban znak. Nikada
ga nije videla toliko iznenaenog kada je pogledao u novi koji je odabrao.
- ta je to? Dajte da vidim - htela je da zna, a on je bez rei ispruio aku ka njoj.
Promena.
marci su joj proli niz lea. Bio je u pravu. Poruka blagoslova inila se
neospornom. Ne samo to je njenom ivotu predstojala transformacija ve je i Darijen
Serlast bio neizbean deo te budunosti. Tihi smeh preao je preko njenih usana.
- Moram da proverim - rekla je. - Nee nam trebati mnogo vremena.
Pruila je svoja dva novia Darijenu, odnela korpu do klupe i prevrnula njen sadraj
sebi u krilo. On je seo na drugu klupu i posmatrao je, dokono prevrui blagoslove po
ruci, dok je ona proveravala ostale novie u korpi. Bila su tu tri simbola za trijumf, tri za
talenat, tri za ast, tri za privrenost, tri za bogatstvo, po tri za svaki poseban blagoslov s
liste.
Nijedan drugi novi nije na sebi imao simbol promene. Ona i Darijen Serlast izvukli
su sva tri.
 15.

Zoi je pretpostavljala da moe da oekuje kiu kada se vratila u renu dolinu. Vreme je
ovde usred Kvinasuile bilo uglavnom lepo, ali u vazduhu je bilo dovoljno hladno da se
svako podseti da dolaze hladniji, tei dani. Morala je priznati da joj je bilo drago to nee
logorovati na Marisi kada se vreme zaista pogora.
Jo uvek nije ivela u palati, premda je bila u gradu ve dva dana. Rekla je Darijenu
da joj je potrebno malo vremena da se organizuje. Da sredi ostatak svoje garderobe, na
primer, i unajmi sluge koje e je pratiti u palati. Nije se mnogo iznenadila kada je Hoden
odbio njen poziv da doe u Hijalto. - Ja ne naputam kuu - rekao je. - Niko od nas je ne
naputa.
- I mislila sam da je tako - rekla je. - Potraiu druge ljude.
Ljudi koje je imala na umu sklonili su se u svoj ator u renoj dolini i sreno
posmatrali kako kia pada po vodi. -Zoi! - uskliknula je Anova kada se Zoina glava
pojavila na ulazu u ator. Istrala je na vlano vreme i zagrlila svog posetioca. Vidi ti
nju! Da li si to nala nekog bogatog oveka koji te obasipa poklonima?
Zoi se nasmejala. - O, moja pria je mnogo udnija od toga. Moemo li da se
sklonimo s kie? Kalvine, kako si?
Kada su razmenili pozdrave i smestili se na prostirke, veoma blizu jedno drugome u
prenatrpanoj unutranjosti atora, Zoi im je ispriala svoju priu. Oboje su delovali
sasvim prikladno iznenaeno, ali inilo joj se da se nisu zaista zapanjili. Ljudi silaze u
renu dolinu iz najrazliitijih razloga. Ona nije bila prva bogata osoba ili osoba s dobrim
vezama koja se sakrila meu skitnicama. U stvari, skoro svako ko je iveo na reci imao je
zanimljivu prolost. ak i Anova i Kalvin, pretpostavljala je.
- I tako u iveti u palati moda jedan kvintal - zavrila je. - Od mene se oekuje da
povedem svoje sluge, a vi ste jedini ljudi u Hijaltu kojima verujem svim srcem. Zima
dolazi. Ako nemate kuda da odete i ako ste voljni da igrate uloge mojih slugu, volela bih
da ovo godinje doba provedete sa mnom.
Kalvina je to zagolicalo. - Ja?! Da ivim u palati?! Da nosim finu odeu i nareujem
drugim slugama da rade ono to im kaem?!
- To je velikoduna ponuda i oboje smo povremeno bili na takvim poloajima - rekla
je Anova i tako potvrdila sumnje koje je Zoi dugo gajila. Bila bih srena da se sklonim
s vlage i hladnoe i ne smeta mi da izigravam tvoju sluavku, ali ne znam da li dovoljno
dobro poznajem modu da bih ti bila od neke koristi.
 - Moja roaka Kili e me savetovati u pogledu odevanja - rekla je Zoi. - Ti e samo
biti tu da mi pomogne da se uvueni u odeu i da vodi rauna da sve bude isto i kako
treba. A Kalvin e prenositi poruke i obavljati razne zadatke, a moda i uati pred
vratima palate i sluati ta kraljeve supruge priaju o meni dodala je uz smeh.
- Pretpostavljam da e i nama biti potrebna nova odea rekla je Anova zamiljeno.
- Da. Boje Lalindara su uglavnom plave sa samo malo zelene. Mislila sam da vam
nabavimo neku formalnu odeu.
- To moe biti pomalo skupo za tebe - usprotivio se Kalvin. - Shvata da mi sebi ne
moemo da priutimo takvu kupovinu.
Zoi se nasmejala. - Nemate pojma sa koliko novca raspolaem sada! Mogu da
kupujem okoladice svakog dana ako mi se tako hoe... ili bilo ta drugo to poelim! A
vi shvatate, naravno, da ete dobijati platu, kao i da ete imati svoj krevet i odaju.
Kalvin je ispruio ruku. - Onda pristajemo!
Ako si sigurna da smo mi prave osobe za to rekla je Anova sumnjiavo.
Zoi je stegla Kalvinovu ruku, a Anova je poloila svoju na njihove isprepletane prste.
Na trenutak, Zoina krv je odreagovala na herniju u njihovim akama i vredno je
odgonetala i definisala. Do sada, taj oseaj delovao je na nju vie umirujue nego strano.
- Vi ste jedine takve osobe - rekla je Zoi. Oseau se mnogo bolje ako znam da su kraj
mene prijatelji reke.
Anova je rekla: - Prijatelji srca.

Svog treeg dana u gradu Zoi je prihvatila poziv da rua s Kili i njenom majkom,
Kristarinom kerkom Saronom. Morala je da se raspita kako da stigne do kue, prostrane
dvospratne graevine koja je nekada bila Kristarina. Zoina seanja na nju bila su mnogo
nejasnija od seanja na kuu kraj reke. Njeni roditelji su je retko dovodili tamo i retko se
zadravali dugo. Meutim, dok je ila irokom kamenom stazom od ulice ka kui,
iznenada joj se javila mentalna slika o tome kako tri kroz dvorite praena svojim
roacima. Staza, napravljena od kamena s reke, bila je sigurna zona u kojoj vam se nita
nije moglo desiti. Za trenutak, tog hladnog Kvinasuila dana, osetila je vlaan vazduh
zrelog leta, nepopustljivo sunce iznad, kako joj dah bije o rebra dok pada unutar granica
bezbedne zone, jedan korak ispred Kili. Onda je trepnula i svi ti utisci su nestali.
Kili je otvorila vrata. Ooooo, vidi je samo, ta tamno-plava je izuzetno dobra boja
odobravala je. Ui... Tu smo samo moja majka i ja, a ona jedva eka da te vidi.
Kili ju je nestrpljivo vukla kroz kuu, ali Zoi je otezala, gledala unaokolo i
pokuavala da obrati panju na to vie detalja. Da, seala se te sobe, njenog mranog,
tekog nametaja i somotskih zavesa, ali ta soba je sigurno bila potpuno preureena.
Poloaj lukova i vrata bio je jezivo poznat, kao i ugao pod kojim su sunevi zraci padali
po jednom zidu ba u to doba dana. Zaula je pljuskanje iz daljine i setila se da se najvea
ugodnost kue, zatvoreni bazen koji je liio na jezero u umi, nalazi dalje niz hodnik s
njene desne strane.

Meutim, Zoi nije prepoznala sobicu u koju ju je Kili na kraju odvela. Bilo je to
prijatno mesto s mnogo prozora, plavim i belim nametajem i pogledom na uurbanu
gradsku ulicu. Sarona je prila da je pozdravi, ispruenih ruku i lica obasjanog osmehom,
mnogo srenija od svog brata Broja to vidi Zoi. Sarona je izgledala kao Lalindar. Bila je
zlatokosa, plavooka, krupnog tela, premda joj je lice bilo mnogo toplije nego to je
Kristarino ikada bilo.
- Zoi - rekla je i uhvatila je za ruke, a onda ih spustila da je zagrli. - Napustila sam
svaku nadu da u te ikada ponovo videti.
im ju je Sarona dotakla, Zoi je osetila ok prepoznavanja u njenoj krvi, drhtaj
potvrde da je u pitanju neko kojoj je veoma blizak rod. Osetila je kako je protiv svoje
volje ustuknula od Saroninog zagrljaja, a onda je podigla ruke da je zagrli. Sarona je u
dovoljnoj meri izgledala, dodirivala i mirisala kao Alijeta da je Zoi za trenutak mogla da
zamisli kako grli sopstvenu majku.
Oigledno je Sarona osetila Zoinu snanu reakciju, jer kada se povukla, na licu je
imala upitan pogled. - Da li i ti ima tu sposobnost? - pitala je. Da odredi krv
srodnika dodirom?
Zoi je laknulo to je izgovoreno naglas. To je uinilo da njena mo deluje mnogo
manje obeshrabrujue. - Da... Da li i vi to moete to da osetite?
Sarona je odmahnula glavom. - Ne, ali moja majka je mogla. Bilo je to zaista
neverovatno... a i vie od toga... jer se to nije odnosilo samo na njenu porodicu. Mogla je
da ue u sobu u kojoj se nalazi pedeset ena koje ne poznaje i da otkrije koje dve su
sestre samo im dodirujui ruke. Takoe je imala obiaj da tvrdi kako moe da uje
otkucaje srca svake osobe u gradu, ali to je bilo malo tee dokazati.
- Ja mogu da ujem otkucaje srca, ali samo u kui na reci - rekla je Zoi s osmehom. -
Da budem iskrena, pomalo mi je drago to me ta sposobnost nije pratila niz planinu.
- Da, mogu da zamislim da bi to bilo prilino uznemiravajue.
- Ja mislim da bi to bilo uasno dodala je Kili. A ta ako neki otkucaji srca
iznenada stanu? Znala bi da je ta osoba umrla!
- Premda mogu da zamislim i neke situacije u kojima bi io bila korisna vetina - rekla
je Sarona. Odmakla se ali je jo uvek prouavala Zoi, kao da pokuava da uporedi novu
sliku sa starim seanjem. Toliko lii na svog oca rekla je. Seam te se kao
male, tamne i lepo vaspitane sve dok te neko ne bi naljutio, a onda si podizala dreku koja
bi sruila kuu. Spolja mi ne deluje kao da si se mnogo promenila.
Zoi se iroko nasmeila. - Nisam imala priliku da diem dreku dosta dugo, tako da ne
znam to se tie toga - rekla je. - Pretpostavljam da neu ni znati sve dok se zaista ne
razljutim oko neega.
- Hajde da ruamo dok nam pria o sebi - rekla je Sarona i povela ih ka velikom
stolu ispunjenom raznim delikatesima. U blizini se nalazila fontana i zvuk tekue vode
smirio je njena koru oseanja. Ispunile su tanjirie raznovrsnom branom, hlebom,
peenom ribom i povrem, a Zoi je mogla da zamisli koliko je ono ovde bilo skupo van
sezone.
- Kili mi kae da je tvoj otac umro - rekla je Sarona kada su sele da jedu. - ao mi je
jer ti je to sigurno nanelo bol.
Ali ne: ao m ije to je umro, primetila je Zoi. Uskoro i e proi godinu dana od
kada je umro - rekla je. - U nekim trenucima mi je jo uvek teko da poverujem da vie
nije na ovom svetu.
- Da, nisam esto sretala ljude koji su bili jae linosti od Navara Ardelaja.
- Niste ga voleli - rekla je Zoi otvoreno.
Sarona je oklevala. - inilo se kao da se trudi da se otui od Lalindara - rekla je
napokon. Uvek se svaao s nekim. injenica da je njegova politika bila tako razliita
od politike moje majke nije bila od neke pomoi. Oboje su sluili kao savetnici kralju i
bez obzira na to koji savet bi moja majka dala, Navar joj se obavezno suprotstavljao. To
bi je razbesnelo. -Uputila je Zoi pogled. - A moda bi se i on razbesneo to su njeni
stavovi bili tako suprotni.
Zoi se nasmeila. - Ne, mislim da je uivao u tome da joj pokvari raspoloenje.
- Onda mora da je bio jedini takav ovek u kraljevstvu - primetila je Kili izmeu dva
zalogaja. - Svi ostali su uvek veoma pazili da je ne naljute!
- Osim moje sestre - dodala je Sarona. - Alijeta i naa majka su imale nekoliko
ogorenih sukoba.
- Nikada nisam bila sigurna - rekla je Zoi. - Koja je bila poslednja svaa izmeu
Kristare i mog oca? Poto znam da je upravo ona pred kraljem tako snano govorila
protiv njega.
Sarona je namazala dem na tanku kriku hleba. - Pa, postojali su javni sukob i
privatni sukob rekla je zamiljeno.
Javno, bila je to rasprava o predloenom venanju izmeu kralja i devojke iz
Soee-Tasa. Jedne od potkraljevih keri, ini mi se. Tvoj otac nije verovao Soeanima iz
raznih razloga, ali mojoj majci se dopadala ideja o venanju. Okupila je Frotene i
Doence i zajedno su se suprotstavili tvom ocu. Serlasti su ostali neutralni, premda
verujem da se Dejmon u dobroj meri slagao s Navarom. Kralj se na kraju priklonio jaoj
koaliciji, premda do venanja nikada nije dolo.
- A privatni sukob? - upitala je Zoi.
Sarona joj je uputila hladan pogled. - Pojavili su se dokazi o jednom neverstvu tvog
oca. Moja majka je bila ljuta to nije bio veran Alijeti i elela je da plati zbog toga.
Zoi je razrogaila oi. ivo se seala svaa o toj temi jo u vreme kada joj je majka
bila iva. Da li je mogue da ima lako loe miljenje o meni kada me vara sa enom
kao to je ona? A svakako, ak i dok su iveli u izgnanstvu, njen otac je uivao u
udvaranjima. Postojale su bar tri ene u selu u ijem je drutvu redovno bio, kao i ene iz
oblinjih gradova.
Ali. - Moja majka je umrla bar godinu dana pre nego to je moj otac pao u nemilost -
rekla je. - Moda se viao s drugom enom, ali u tom trenutku teko da se mogao
smatrati nevernim.
Sarona je klimnula glavom. - Seam se kako joj je ba to rekao, ali izgleda... o, bilo
je to tako davno da ne mogu da se setim detalja! Izgleda da je na neki tajanstven nain
otkrila da je tvoj otac bio u toj vezi dok je moja sestra bila iva. Moja majka se
razbesnela. Uletelaje u kuu, nikada to neu zaboraviti, bacala je stvari pred sobom,
obarala posude i nametaj na pod. Bila je toliko besna da je voda iz fontana po kui
poela da kulja napolje. Ne izmiljam ovo. Bazen se preplavio. Ova soba je bila
poplavljena. Njena spavaa soba je bila poplavljena. Voda je kapala kroz tavanicu i
upropastila i pod i tepihe. A ona je samo pljuskala kroz hodnike i vikala: Kako se
usuuje? Unitiu ga!" I to je i uradila.

Sarona se upiljila u Zoi. - Nije joj se mnogo dopadao ni pre toga, naravno. Kada je
moja sestra umrla, majka je ponudila da te uzme sebi. U stvari, to je suvie blago reeno.
Zabtevala je da te Navar preda. Ve je tada, izgleda, odluila da e ti biti njena
naslednica i zato je elela da te podigne u ovoj kui. Meutim, on je odbio da te preda.
Mislim da je jedan od razloga to se toliko namerila da ga uniti dodala je - bio to je
verovala da e kralj njoj dodeliti starateljstvo kada se Navar nae u nemilosti. Meutim,
on je bio suvie lukav za nju. Dan pre nego to su mu oduzeli svu imovinu, nestao je i
poveo te sa sobom. Slegnula je ramenima. - Niko nije znao gde se nalazite. Sve dok iz
Kristarine kue nije stigao glas da si se ponovo pojavila, nismo imali pojma gde da te
traimo.
Zoi je zamiljeno sluala sve ovo pognute glave. Kada je Sarona zavrila s priom,
rekla je: - Hvala vam to ste mi to rekli. Pitala sam se, kada sam bila mlada, zato mi niko
iz porodice moje majke ne dolazi u posetu. Nije mi palo na pamet da vi prosto ne znate
gde sam. Objanjenje mog oca bilo je da vas, naposletku, sigurno nije ni briga.
Sarona je uzviknula od oaja. - To sebino kopile! ao mi je, Zoi. Nije mi elja da
govorim loe o tvom ocu, ali to je okrutn. Moja majka te je dugo traila. Nisam sigurna
da je ikada i prestala. Moj suprug i ja smo ponekad etali kroz siromane delove grada na
jugu i po ulici posmatrali devojice tvog uzrasta. Meutim, nikada te nismo nali.
Pritisnula je prste na usta. Trudim se da to ne radim, ali ponekad mrzim tvog oca.
Zoi je odmahnula glavom i tuno se nasmeila. - Ja sam ga volela. Bio je...
bogatstvo, uzbuenje, bletavilo, boja... ovek toliko iv da jo uvek ne mogu da
poverujem da je umro. Meutim, nije me iznenadilo to sam saznala njegovu novu manu.
Imao ih je dosta. Ispruila je ruku preko stola. - Slobodno ga mrzite i u moje ime, ali
ne oekujte od mene da oseam isto. Meni je samo drago to sam vas ponovo pronala
nakon toliko vremena.
Narednih nekoliko dana Zoi je dosta vremena provela u popunjavanju svoje
garderobe, esto u Kilinom drutvu. Njena roaka je imala jasno miljenje o tome gde
treba da kupe ogrtae a gde da potrae ostale potreptine, ali Zoi je insistirala da postoji
samo jedna obuarska radnja u kojoj eli da kupi cipele.
Nova devojka je stajala za tezgom kada su ule unutra u svakom sluaju, nova za
Zoi. Shvatila je da je devojka bila tu bar ceo kvintal, ako ne i vie, dok je Zoi ivela u
kui svoje bake. Radnica je imala tamnu kosu, bila je punaka, radosna i odmah je prila
posetiocima.
- Da li vas interesuje obua raena po meri ili biste voleli da probate neki od ve
gotovih pari koji odgovaraju enama u urbi? pitala je. Da li traite svakodnevnu
obuu ili neto formalnije?
- Treba mi nekoliko pari, za formalne prilike - rekla je Zoi. Meutim, mislim da
e ve gotove cipele biti odgovarajue.
Devojka ih je smestila u stolice i pokazala im desetak modela po poslednjoj modi.
ak je i Kili bila impresionirana izborom i kvalitetom uzoraka, napravljenih od tanke,
nene boe, s vrlo tankim donovima. Od svih ponuenih, odabrale su sedam pari.

Prodavaica se sloila s njihovim izborom. Imamo poseban popust ukoliko kupujete

vie od dva para rekla im je. - Da li elite da platite odmah ili elite da otvorite raun?
Mogu to odmah da uradim za vas.

- Mislim da emo platiti odmah, mada ste bili od velike pomoi rekla je Zoi i
pruila joj odgovarajui broj zlatnika.
Da li mogu da razgovaram s nekim od vlasnika i kaem im kako sam zadovoljna
vaom uslugom?
Devojka je pogledala preko ramena, gde je, osim ukoliko se Ajlinine navike nisu
mnogo promenile, vlasnica radnje vrlo verovatno stajala iza skrivenog prozora. - Mislim
da moete rekla je.
Nije to ni izgovorila do kraja, a Ajlin je uurbano izala. Izgledala je potpuno isto:
vitka, nemirna, pomalo neuredna, pomalo sumnjiava. - Dobar dan, vrlo nam je drago to
ste danas svratili u nau radnju izdeklamovala je poslovnim glasom. - Da li mogu jo
neto da uinim za vas? - Glas joj je pomalo zadrhtao kada je srela Zoin pogled. Na licu
joj se videlo da se pomalo zbunila.
Kili je rekla: - Zna, Zoi, mogla bi da uzme par rukavica koje se slau s onim
plavim cipelicama s ravnom potpeticom.
Kada je ula ime, Ajlinin pogled je postao otriji. Upiljila se jae. - Ne moe biti -
proaputala je.
Zoi se nasmeila. - Pitala sam se da li e me prepoznati.
- Zoi! Ali Barlou je rekao... i nije te bilo tako dugo... ali mislila sam da ti... a opet, ti
si Lalindar! Nakon svega?
Kili je uputila Zoi jedan brz pogled postrance, oigledno se pitajui kakva prolost
lei izmeu njene roake i vlasnice radnje, ali nije postavljala nikakva pitanja. Zoi je
klimnula glavom Ajlin i rekla: - Da, nakon svega. I nisam samo Lalindar, ve sam i
stareina.
Ajlin je otvorila usta i nije pokuala da kae ni re.
- Znam. I za mene je to predstavljalo iznenaenje - rekla je Zoi. - Jo uvek se
navikavam na tu pomisao. - Osvrnula se po radnji, ugledala njene visoke police s
cipelama du svakog zida. - Nisam znala ta me eka. Mislila sam da imam sree to
imam ovakvo mesto na kome mogu biti bezbedna. - Ponovo se nasmeila Ajlin. - Jo
uvek mislim da sam imala sree.
Ajlin je odmahivala glavom. - Melvin nikada nee poverovati u ovo. A Barlou!
Dopae mu se tvoja pria.
Zoi joj je pruila svilenu vreicu proivenu zlatnim koncem i zatvorenu malom
dijamantskom nalom. Kupila ju je jue za ogromnu sumu novca i odbila da kae Kili
zato je eli. Imam neto tvoje to moram da ti vratim, da ti se skromno zahvalim za
pozajmicu rekla je.
Ajlin je uzela vreicu, ali njen izraz lica bio je zbunjen. -Nikada ti nisam pozajmila
nita ovako skupo.
- Dala si mi ono to je unutra - neto to je za mene bilo mnogo vrednije u to vreme
od vrednosti ove vreice.
Ajlin je zavirila unutra, a tamo je u svojoj svilenoj auri stajao klju od radnje. Sada
se na njenom licu pojavilo shvatanje i malo se zarumenela. - Bila je to prosto ljubaznost -
rekla je promuklim glasom.
-To je bilo veliko blago - rekla je Zoi. - Drago mije to su okolnosti takve da mogu
da ti to vratim.
Pa, dobro onda - rekla je Ajlin i stavila vreicu u dep. Videlo se da je povratila
svoju uobiajenu ustrost, pomalo obojenu raunom. Zoi je skoro mogla da vidi njene
misli: Nisam oekivala da e se moj mali gest tako izdano isplatiti, jer sada e jedan od
stareina postati pokrovitelj moje radnje. Vrati se u svako doba. Klimnula je
glavom Kili. - Povedi i prijatelje. Za tebe emo uvek imati poseban popust.
Zoi se nasmejala i impulsivno zagrlila Ajlin, premda je mogla rei da ju je ovaj znak
naklonosti potpuno iznenadio.
 Moe biti sigurna u to da u se vratiti - rekla je. - Nedostajala si mi. Nedostajalo mi
je sve u Hijaltu.

Zoi se nadala da e se useliti u palatu na manje-vie nenametljiv nain, ali to izgleda nije
bilo mogue. Dva dana kasnije Darijen Serlast je lino doao u njenu gostionicu vozei se
ukraenim kolima na gas i lino je nadgledao utovar njenih stvari u zadnji deo kola.
Kalvin se epurio u svojoj novoj odei i uivao u tome da nareuje slugama kuda da
smeste koji sanduk i kutiju.
Paljivo s tim, deko moj! - zareao je kada je jedan od mlaih slugu ispustio
kutiju nekoliko pedalja od bare. - Ne bi eleo da upropasti fini ve stareine tako to e
ga isprljati, zar ne?
Darijen Serlast se okrenuo da uputi Zoi znaajan pogled: Ima slugu koji raspravlja o
tvom veu s hotelskim osobljem?, ali nije komentarisao naglas. Blago se nasmeila i nije
rekla nita.
Na kraju su sve zaveljaje utovarili po Kalvinovom nahoenju, a oni su uli u kola.
Anova i Kalvin su se zbili u prednjem delu vozila s vozaem, dok su se Darijen i Zoi
smestili pozadi. Sedela je licem pomalo okrenutim od njega tako da moe da posmatra
put. Ovde u bogatom delu grada u podnoju planine kue i zgrade s vie spratova bile su
napravljene od visokokvalitetnog kamena i mermera, u gracioznim avenijama i okruene
bujnim batama, ali ulice su ipak bile prepune i bune i sporo su putovali. Linija izmeu
grada i planine bila je oznaena irokim mostom preko severnog dela kanala. Kada su se
nali s druge strane, put je odmah poeo da se uzdie. Uspon je Zoi pomalo podsetio na
put ka Kristarinoj kui. Prelepa, usamljena graevina pred njima bila je kao signalna
vatra, samim svojim postojanjem ih je privlaila sve blie. Skrenula je pogled sa iroke
fasade s kulama ka bistroj vodi koja je padala s planine tik iza nje. Bila je to ista ona reka
koja je tekla kraj Kristarine kue, a ta injenica joj je pruala utehu ovog udnog dana.
Moda, ipak, nije otputovala predaleko od poznate teritorije.
- Nije valjda da ste uplaeni.
Darijen je utao toliko dugo da se Zoi zapravo trgnula na zvuk njegovog glasa.
Pogledala je ka njemu a onda nazad ka prozoru. - Nisam uplaena - promrmljala je. -
Nego... nesigurna. Ne znam ta se tano oekuje od mene u ovoj ulozi.
- Samo da se pokaete kao lojalan podanik kralja. Slegnula je ramenima i nije
odgovorila.
Kada je put skrenuo po poslednji put, elajmotiva je ula u veliko, dobro odravano
dvorite, poploano ploama boje meda, vrlo slinim istroenom kamenu od kojeg je bila
izraena sama palata. Guva u dvoritu bila je skoro podjednako velika kao na Cinkvi, jer
je bilo mnogo purnjaa, kola, konja i ljudi koji su se probijali oko fontana i velikog
zasaenog drvea i bunja. Konji su njitali, konjuari vikali, sluge jurile meu vozilima
da predaju poruke.

- Da li je uvek ovako? - pitala je Zoi.

- Vie-manje. Osim promendanima, a tada je deset puta haotinije.
Ponovo je pogledala ka njemu. - Nadam se da ne nameravate da me napustite sve
dok se bezbedno ne smestim u svoje odaje.
 Izdrao je njen pogled. - Mislio sam da sam sasvim jasno stavio do znanja da uopte
ne nameravam da vas napustim.
- Bar dok sam u palati, u svakom sluaju.
Samo se nasmeio i sklonio pogled.
im je voza zaustavio kola, sluge su pritrale i naklonile se Darijenu Serlastu. - Ovo
je Zoi Ardelaj Lalindar - rekao je Darijen. - Ovo su njene sluge, a ovo su njihove stvari.
Postarajte se da sve odnesete u njihove odaje uz to manje zbrke. - Sluge su se ponovo
naklonile.
Zoi je pogledala ka Anovi, spremna da se usprotivi u sluaju da deluje previe
zbunjeno, ali Anova joj je radosno odmahnula. - Mi emo smestiti sve ove stvari rekla
je. - Idite unutra.
Izvan kola, preko dvorita, do irokih, plitkih stepenica i velike dvorane. Zoi nije bila
sigurna kada ju je Darijen uzeo podruku, ali bilo joj je drago to ima podrku. Dvorana je
isprva delovala velika kao Trg ena. Bila je okrugla, otvarala se nivo za nivoom sve do
kupole napravljene od stakla. Pod je bio od ruiasto-belog kamena iseenog na kvadrate
tako velike da je Zoi mogla da legne u njih. Pravo s druge strane velikih ulaznih vrata
nalazila se ogromna bronzana fontana ugraena u zid. Oko zbirke arenih cevi i
izbrazdanih stubova penuala je voda koja je padala u zakrivljenu, talasastu posudu u
bazenu od kovanog metala. Zoi je osetila kako joj se srce stee za trenutak. Njen otac je
imao malu repliku ove lontane u njihovoj kui na selu.
Odagnala je to seanje kako bi do kraja ispitala dvoranu. Tri velika hodnika s
lukovima otvarala su se od krunog prizemlja. Na svakom nivou nalazili su se balkoni
oivieni draima od izrezbarenog kamena koji su gledali na predvor-je. Upravo u tom
trenutku sunevi zraci padali su odozgo, ali vuda po zidovima u prizemlju nalazili su se
svenjaci koji su osvetljavali prostor nou.
Zoi je trebao jedan trenutak da shvati da, osim fontane, u itavom prostoru nema
nikakvog nametaja ni ukrasa. Bio je to kierten kraljevske veliine.
- Mislim da sam se ve izgubila rekla je tihim glasom.
- Ovo jeste impresivan prizor sloio se Darijen. Zar niste nikada ranije bili
ovde?
- Kada sam bila dete - rekla je. - Retko kada sam isputala oevu ruku ovde.
Za trenutak, njegov stisak na njenoj ruci se pojaao u gestu koji je trebalo da bude
ohrabrujui. - Sigurno ste sada hrabriji.
- Sigurno da jesam.
Pokazao je udesno. - Ovo krilo je uglavnom rezervisano za kraljeve vane posetioce i
samce koji ovde imaju svoje odaje. - Nakon toga je pokazao ka hodniku koji je vodio
levo. - To je krilo u kome ive kraljeve supruge i u njemu ete vi odsesti. Ostale ene s
dvora smetene su na toj strani palate. Moja tetka takoe ima svoje odaje tamo. Pred
nama su - dodao je i klimnuo ka poslednjem hodniku postavljenom malo ulevo od
fontane javne prostorije: prestona dvorana, balska dvorana, nekoliko trpezarija, a iza
njih se nalaze kuhinje i bate. Verovatno neete imati prilike da odete mnogo dalje od
javnih prostorija i krila u kome su supruge.

- Onda hajde da vidimo gde u odsesti.

Krenuli su levim hodnikom ka drugom, manjem predvorju, oigledno kiertenu
enskog krila. Centralna stvar u njemu bilo je kruno stepenite, jedno od najdivnijih
arhitektonskih elemenata koje je Zoi ikada videla. Svaki stepenik bio je napravljen od
drugaije vrste kamena, belog mermera s purpurnim ilama, isprepletanog jaspisa ute i
zelene boje, grubog crvenog granita, crnog oniksa koji ne odbija svetlost, lapis lazulija i
opet mermera, ovog puta proaranog crnim.
- Pretpostavljam da je ovo odgovor na moje pitanje o tome koliko je kraljevo
bogatstvo - rekla je.
- Ili bogatstvo kralja koji je sagradio ovu palatu pre skoro tri stotine godina -
odgovorio je Darijen i poveo je ka prvom stepeniku. - Supruge imaju sobe na prvom
spratu, ali bojim se da su vae odaje na jednom spratu vie.
Popeli su se uz ezdeset i etiri stepenika i Zoi ni u jednom trenutku nije videla da se
neki kamen ponavlja. Stepenite je nastavljalo dalje navie, ali Darijen je poveo Zoi niz
hodnik na drugom spratu, koji ju je odmah podsetio na Kristarinu kuu. Najednom zidu
su se uglavnom nalazili prozori, a na drugom zidu su se nalazila zatvorena vrata koja su
najverovatnije vodila u spavae sobe. Prozori hodnika gledali su na zadnji deo palate, ka
planinskom zidu. Pretpostavljala je da to znai da pogled iz spavaih soba mora biti
velianstven.
- Vi imate poasno mesto, a to su peta vrata u nizu - rekao je Darijen. Otpratio ju je
do vrata i pruio joj klju koji je bio dugaak koliko i njen dlan, od vrha prstiju do runog
zgloba, i toliko teak da ga umalo nije ispustila. Zahvalila mu se ozbiljno, a onda rekla:
Potreban mi je klju i za Anovu i Kalvina.
- Unutra je jo jedan klju. - Oklevao je malo, a onda dodao: - Shvatate da je to samo
utivost. injenica da postoje dva kljua i da je jedan bio kod mene nekoliko dana znai
da vrlo verovatno postoje kopije i da e neko ko vam eli zlo lako moi da nae put u
vae odaje. Ako imate dragulje koje ne biste da izgubite ili tajne koje ne elite da budu
otkrivene, najbolje je da ih drite negde drugde.
- Hvala vam to ste mi to rekli - kazala je. - Da li ste neku od kopija kljua zadrali
za sebe?
Dugo ju je posmatrao bez odgovora.
- Pretpostavljam da jeste.
- Pod normalnim okolnostima, nikada ne bih uao u vae odaje bez poziva - rekao je.
Meutim, u hitnom sluaju... ako vas nema, ili ima razloga za uzbunu... eleo bih da
moguda proverim vae sobe i uverim se da vam se nije desilo nita loe.
- Da li imate kljueve od soba svih gostiju u ovom krilu? upitala je. Ceo ovaj
razgovor vodili su napolju u hodniku. Popodnevno sunce se probijalo, mutno i
iskrivljeno, odbijalo se od planine i probijalo kroz staklo. - Od soba svih kraljevih
supruga?
Nije odgovorio ni na ovo pitanje.
- Pitam se zbog ega tano kralj ima toliko poverenje u vas - rekla je.
- Verovatno je u pitanju ista ona stvar zbog koje mi vi uopte ne verujete.
Skoro da se zasmejala. - Ja mislim da ste vi ovek koji skuplja mo kao to deca
skupljaju poljsko cvee u umi.
- Odgovornost, moda - rekao je. - Ne obavezno i mo.
- Tee je sakupiti pune ake vode s jezera ili kiu - odgovorila je.
- Znam - rekao je. - Ne oekujem da u moi da ube-rem i vas.
Priguila je jo jedan nalet smeha, okrenula klju u vratima, zakoraila unutra i brzo
pogledala unaokolo.
 Njene odaje sastojale su se od malog kiertena i vie odvojenih soba. U dnevnoj sobi
prijatne veliine nalazio se lep nametaj i zid s prozorima. Vrata s desne strane vodila su
u sobike koji su verovatno predstavljali odaje za sluge. Mnogo vea spavaa soba bila je
s leve strane. Zoi je provirila unutra i videla da je zadivljujue opremljena finim
materijalima i koru bojama.
- Mogu samo da pretpostavim da je ovo soba u kojoj su ene Lalindara i pre mene
odsedale - rekla je Zoi.
- Ako pogledate malo bolje, nai ete dokaze o vremenu kada je vaa baka poslednji
put bila ovde - rekao je Darijen.
Prila je i pogledala kroz prozore. Prizor je potpuno ispunio njena oekivanja. S ove
visine mogla je da vidi sve preko uurbanog dvorita do zelenih i smeih kontura planine
i arolikog protezanja grada. ivopisna bela pena s vodopada bila je suvie levo od nje da
je vidi iz ovog ugla, ali video se i deo mirnog plavog jezera koje se punilo ovde na ovom
platou pre nego to reka krene ponovo dole da se kovitla oko zapadne ivice grada.
Odavde je mogla videti arenu zakrpu u renoj dolini, smetenu na mestu gde Marisi
po poslednji put vijuga pre nego to se ispravi i jurne na jug ka samoj ivici sveta.
- Sada se divite prizoru, ali postaje magino nou kada se sva svetla upale - Darijen
je rekao iza njenih leda. - Ponekad satima stojim na svom balkonu i samo posmatram.
Ispruila je ruku i pokazala prstom. Iz rene doline se vidi palata - rekla je. - Kada
padne no i kada se baklje upale, vidi se njen obris u desetinama treperavih svetala. ini
se da lebdi iznad planine kao prikaza iz nekog sna. Ne znam da li mi se vie svia pogled
s palate od pogleda na samu palatu, ali sloiu se da oba oduzimaju dah.
- Svakako da udo da ste u palati ini ovaj poloaj boljim - rekao je.
Okrenula je leda panorami i nasmeila se. Jo uvek nisam ubeena da e ovo udo
u potpunosti osvojiti moje srce.
- Moraete da me obavestite kada budete odluili.
- Dakle! - rekla je. - ta sad treba da radim? Da sedim ovde skrtenih ruku sve dok
me kralj ne pozove na veeru?
- Veeras e biti veere i od vas se oekuje da joj prisustvujete, ali e u
meuvremenu doi do intimnog okupljanja u manjoj trpezariji u ovom krilu - rekao je.
Supruge se nadaju da ete im se pridruiti da bi vas upoznale.
- A vi?
- Ja zvanino nisam pozvan, ali ukoliko elite da me ukljuite, bie mi zadovoljstvo
da vam se pridruim.
- Mislim da e mi biti lake ukoliko ste i vi prisutni.
- Onda, hajde da siemo.
 16.

Zoi nije trebalo mnogo vremena da oformi miljenje o etiri kraljeve supruge.
Pretpostavljala je da su i one oformile trenutna miljenja o njoj, a nijedno nije bilo vrlo
povoljno. Planirala je da itav prijem provede tako to e malo govoriti, paljivo sluati i
ne odavati skoro nikakve emocije. Meutim, u nekoliko navrata nije uspela da se suzdri
od komentara. Pa, sigurno je sam ambijent doveo do njenih otrih odgovora. Kraljeve
supruge su izgleda vodile neprestani, suptilni rat recima, esto neljubazan i ispunjen
skrivenim znaenjima. Sigurno da bi svako povremeno odgovorio nekom otrom
primedbom.
Okupile su se u divnoj sobi u bledoutoj i beloj boji, ukraenoj laticama du prozora
i zasvoenim vratima. Prostorija je u velikoj meri bila elaj vrsta prostora, prozrana i
svetla, u Doenca bojama. Podseanje da je kraljeva prva supruga bila i Doenca i elaj.
im su Zoi i Darijen uli, sve etiri supruge su pourile da ih pozdrave. Jedna je
spustila aku na Darijenovu ruku na nesvesno posesivan nain.
- Darijene! Doveo si je pravo kod nas! Tako mije drago! -uzviknula je. Zoi je se seala s
parade, tako da je bila sigurna da je ovo Alis, ali odvojila je trenutak da bolje pogleda.
Trea kraljica bila je sitna ena bledog tena, a na njoj je najupadljivija bila njena
tamnocrvena kosa. Nosila je svilene pantalone i ogrta bledozelene boje. iroki
okovratnik bio je iseen tako da predstavlja savren okvir za kratku bakarnu ogrlicu s
koje su visile tri amajlije blagoslova. Inteligencija, strpljenje, reenost. Uprkos injenici
da je samo jedan od njih bio vatren, kraljica je oigledno bila suila.
Kada ih je Darijen predstavio jednu drugoj, Alis je uperila svoje svetlozelene oi ka
Zoi s punom panjom. - Nestali stareina Lalindara - rekla je. - Jedva smo ekale da vas
upoznamo. Sigurno imate da nam ispriate vrlo uzbudljive prie.
- Gotovo da takvih nema, plaim se - rekla je Zoi uz prijatan osmeh. Bilo je
zapanjujue kako joj se Alis odmah nije dopala, premda je pokuala da zadri masku
utivosti na licu.
Alis se slabano nasmejala. - Izvui emo mi to iz vas.
Darijen je otresao Alisinu ruku i uputio Zoi ka drugoj eni, koja je imala tamnu kosu,
belu kou, plave oi i privlaan osmeh. Bila je niska, pomalo debeljukasta i sa sobom
nosila dopadljivost kao neko tene, zbog ega se odmah i dopala Zoi. Imala je oko
dvadeset godina, dok se inilo da Alis ima deset godina vie. Stvar je u tome to mi
ve znamo sve nae prie, pa nam one vie nisu zanimljive - rekla je mlada ena. - Zato
izgaramo od radosti na pomisao da emo sresti nekog novog. I to nekoga iz Pet porodica
prie! ekale smo danima da doete.
- Pokuau da budem zanimljiva - rekla je Zoi. Medu-nm, molim vas da ne
oekujete previe.
 - To je Romela - ubacio se Darijen. - Kraljeva etvrta i najmlaa supruga.
Alis je pomazila Romelu po ruci kao to bi pomazila maje krzno. Naa mala
ljubimica. Svi je oboavamo.
Romela se zadovoljno zakikotala. Zoi nije umela da proceni da li glumi ili ne jer ju je
Darijen ve upoznavao s treom enom. Ova je bila via od ostalih. Bila je mrava, svetle
kose i privlana. - Setera - rekao je. - Kraljeva druga ena.
Zoi je smatrala da Setera izgleda sposobno i znatieljno, osoba koja bi se pretvarala
da vam je prijatelj samo da bi otkrila vae tajne i upotrebila ih protiv vas. Ipak, bila je
stara za takve mladalake igre, verovatno u kasnim tridesetim godinama. Zoi se setila da
ona ima ker kojoj je oko etrnaest godina. Kraljevo najstarije dete i verovatno njegova
naslednica.
- Zaista, drago nam je to ste meu nama rekla je Setera, a njen glas je bio dubok i
melodian. - Liite na svog oca.
- Tako je - rekla je Alis, kao da se upravo setila. - Vi ste ker Navara Ardelaja.
- Jesam.
- Bilo nam je tako ao kada smo ule za njegovu smrt - rekla je Alis. - Oduvek smo
se nadale da e povratiti Vernonovu milost i da emo biti u prilici da ga ponovo vidimo.
- Alis - Romela je rekla okirano.
- Pa, teko da je tajna za Zoi da je njen otac pao u nemilost.
- Zaista, ta injenica je bila glavno naelo mog postojanja mnogo godina - rekla je
Zoi, ne pokazujui nita osim vedrine. U sebi, osetila je traak bola, nalet ljutnje to se o
tako velikoj, tako stranoj stvari, moglo govoriti tako olako, ali nije dozvolila da joj se to
vidi na licu. - Malo je verovatno da bih to zaboravila.
- Bio je tako ponosan ovek. Da li mu je... da li mu je bilo teko u izgnanstvu? -
upitala je Setera. Zoi je pretpostavila da tako udno govori jer bi bilo nepristojno brzo
prei preko teme sada kada je ve pomenula Navarovo ime, a opet teko da je mogla da
smisli ta drugo da pita. Kako je umro? Da li se mnogo muio? Da li ste ve' prevazi li
svoju bol?
- U njemu nikada nisam videla gorinu - rekla je Zoi -nikakvo kajanje. Ostao je, sve
do samog kraja, ivahan i neumoran.
- To je dobro uti rekla je poslednja ena u prostoriji. - I meni bi bilo drago da
sam imala prilike da jo jednom razgovaram s Navarom Ardelajem.
Zoi se okrenula u njenom pravcu upravo kada je Darijen rekao: Dozvolite mi da
vam predstavim Elidon. Kraljevu prvu enu.
Elidon je bila vrsta, krupna i na njoj su se videli znaci starosti, jer je sigurno prela
pedesetu. Njena kratka kosa bila je meavina crne i sede, a koa oko sivih oiju bila je
proarana borama. Delovala je tuno, pomislila je Zoi, ali uzvieno, i odavala je
prikrivenu mo. Zoi je imala utisak da bi Elidon mogla da bude izazvana da napadne
ukoliko bi imala dovoljno jak razlog, a tada bi mogla biti nemilosrdna.
- Dobro doli u na dom onoliko dugo koliko odluite da ostanete s nama - rekla je
Elidon. Naklonila je glavu iz potovanja prema ljubaznosti koju je dobila od najmonije
ene u prostoriji. Nijedna od njih joj nije pruila ruku niti prila dovoljno blizu da
dotakne Zoi. Setila se da se u kraljevskoj porodici i porodicama na visokom poloaju
fiziki kontakt smatra privilegijom koja se prua samo bliskim prijateljima.
Iznenada se, puna tatine, setila kako ju je Darijen uhvati io podruku kada su ulazili u
zamak. Meutim, to nije bio znak prijateljstva. Bio je to znak ljubaznosti.
 - Hvala vam to ste mi otvorile svoj dom - odgovorila je Zoi formalno. Sigurna
sam da u uivati u vremenu provedenom s vama.
-Jesmo li zavrili sa svim predstavljanjima i pozdravima? - upitala je Romela
alosno. Moemo li da sednemo i da jedemo? Tako sam gladna!
Smeh se zauo meu okupljenima i Setera je uhvatila Romelu za ruku. - Da, hajde da
nahranimo nae dete-nevestu rekla je. - O, kako li je to imati dvadeset godina i jesti ta
god hoe a da se pritom ne pretvori u debelu, staru kravu!
- Sva ta hrana e je uskoro stii - rekla je Alis. Elidon zna kako je to.
To je bilo reeno u ali, ali je sasvim sigurno imalo za cilj da bude okrutno i Zoi je
oekivala da joj neka od drugih ena odgovori. Meutim, niko nita nije rekao, ak ni
Elidon, koja ih je samo povela do ljupkog stola postavljenog pred irokim prozorom.
Staklena povrina stola bila je poloena na metalnu filigransku osnovu u kojoj se video
odraz izbeljenih palira u sobi i u bati. Uprkos godinjem dobu, kroz prozor se i dalje
videlo mnotvo zelenih loza i bunova, a nekoliko na hladnou otpornih cvetova
dodavalo je drske mrlje arenila.
- Sedite kraj mene - molila je Romela, tako da je Zoi sela u stolicu kraj nje. Elidon se
smestila na elo stola, ali svi ostali su uzeli stolice koje su im se nale pri ruci. Sluge su
se pojavile na vratima i sipale im vodu s voem u ae i iznele tanjire s hlebom i
slatkiima. Romela je ispustila zvuk zadovoljstva slian majem predenju i svi ostali su
se nasmejali.
Darijen se smestio pravo prekoputa Zoi, a Alis je odmah zauzela stolicu kraj njega.
Uputila mu je zadirkujui osmeh. Ne mogu da verujem da si se sloio da ostane i
bude nam u poseti tako dugo! - rekla je. - Skoro da se vie i ne drui s nama!
- Vernonu su bile potrebne moje usluge - rekao je.
- Pa, i ja mogu biti zahtevna - rekla je Alis.
- To nisam zaboravio - odgovorio je.
Romela ih je ignorisala. - Zar nije ukusno? - upitala je kada je Zoi pustila zvuk
odobravanja nakon to je uzela kriku neke tanke, slatke meavine u kojoj izgleda nije
bilo nieg osim meda i lenika.
- Nikada nisam probala neto takvo - rekla je Zoi. - Izgleda da sam predugo ivela
izvan drutva!
Rekla je to tiho i to Romeli, ali Alis se ubacila kada je ula njene rei. - Da, a gde ste
to u stvari iveli kada ste bili u izgnanstvu sa svojim ocem?
Alis - rekla je Elidon.
Alis je razrogaila svoje zelene oi. - ta? Zar ne smem ak ni da pomenem injenicu
da su bili u izgnanstvu?
- Ve si to uradila - rekla je Elidon. - Moda bi mogla da prestane da to pominje
svaki put kada otvori usta.
Alisine lepe usne su se stisnule od besa koji je brzo sakrila. Njih dve se ne vole
mnogo, pomislila je Zoi. Crvenokosa kraljica rekla je prenaglaeno uljudnim tonom. -
Gde ste iveli dok vam je otac bio iv?
- U veoma maloj varoi na samom kraju zapadnih provincija - rekla je Zoi zadravi
mir. - ini mi se da bi itavo selo moglo da se smesti u kiertenu palate.
Romela se okrenula ka njoj, uasnuta, i progovorila s ustima punim hrane. - Ne! Ali
ta ste tamo radili? S kime ste razgovarali?
- Moj otac je priao dovoljno za dvadeset ljudi - rekla je Zoi sa smekom. Dane
sam provodila s njim i nisu mi delovali prazno.
- Pa ipak, ak i najfascinantniji ovek dosadi posle nekog vremena, kao to svi mi
vrlo dobro znamo - rekla je Setera i dobila jo jedan lak smeh drutva.
- Sigurno ste bili tako uzbueni kada je Darijen doao po vas - rekla je Romela.
Zoi je uputila kratak pogled ka Darijenu. Nije znala koliki deo njegove prie je bio
opte poznat. Po svemu sudei, svi u palati i Pet porodica bili su svesni da je trebalo da
Zoi bude kraljeva peta nevesta. Meutim, da li su supruge znale da je ona pobegla od
Darijena? Da li su znale da je ivela na reci pre nego to je otkrila svoje pravo naslee? -
Zaista, svi u selu su bili uzbueni kada je stigao - samo to je rekla.
Darijena je sve to izgleda zabavljalo i glatko se umeao u razgovor. - Kada sam
pronaao Zoi Lalindar, ona je bila u dubokoj alosti za svojim ocem i bilo joj je teko da
prihvati i u kojoj meri joj se srea promenila - rekao je. Kada smo Vernon i ja shvatili
da je ona stareina Lalindara, znali smo da vie ne moemo da je smatramo kraljevskom
nevestom. Na kraju sam odluio da je odvedem pravo u kuu njene bake, gde je mogla da
se navikne na svoj novi poloaj pre nego to pokua da doe u Hijalto i izbori se s
takvima kao to ste vas etiri.
Romela je razrogaila svoje plave oi. - Kae to kao da e morati da se brani od nas!
Nasmejao joj se. - To je, svakako, moje vienje situacije.
Romela se ponovo okrenula Zoi. - Uopte nije tako! Ja sam samo postavljala pitanja
jer sam znatieljna.
Zoi joj se nasmeila. inilo se da je Romela najiskrenija od svih njih. - Sve u svemu,
mislim da je najudniji deo dolaska Darijena Serlasta u moje selo bilo vozilo u kome je
stigao. Do tog trenutka nikada nisam videla neko od tih vozila, premda mi je otac itao o
njima iz svojih izvetaja koje je dobijao iz Hijalta.
- Da, zaista su izvanredna - rekla je Setera, priguenim glasom. Plava kosa joj je pala
preko ramena dok su naginjala napred. - I predstavljala su takav blagoslov za Doence!
Preokrenule su bogatstvo porodice gotovo preko noi.
To je bio jo jedan udarac namenjen Elidon, pomislila je Zoi, premda prva supruga
nije pokazala nikakav znak da joj je to zasmetalo. Darijen je rekao: Serlasti mogu
samo da se nadaju da e jednog dana izmisliti neto tako korisno, a i unosno! - to je
izgleda smanjilo napetost.
- Dakle iveli ste u Kristarinoj kui u proteklom periodu - rekla je Alis. - ula sam
da je izuzetno lepa.
-Jeste - rekla je Zoi i dodala nevino: -I ja jo uvek o njoj razmiljam na isti nain, kao
o Kristarinoj kui. Stalno zaboravljam da je sada zapravo moja.
Po nainu na koji je Alis trgnula glavom unatrag, Zoi je znala da je njena aoka
pogodila metu. Sva imovina u vlasnitvu ovih ena predata je kruni nakon venanja. Bio
je to suptilan nain da se sve podsete da i Zoi, naivna kakva je jo uvek bila, prognanik
kakav je doskora bila, ima izvesnu mo. Videla je Darijenov smeaki u njemu je proitala
odobravanje.
Nakon svega, ipak je bilo mogue brzo nauiti ovu igru.
- Sada kada ste se vratili u grad - rekla je Elidon - da li ete ponovo traiti vlasnitvo
nad svojom imovinom? Verujem da je vaa baka imala bar jednu kuu u bogatakom
kraju.
- Ne, moja tetka Sarona je nasledila tu kuu od Kristare i ini se da je tamo srena -
rekla je Zoi. Moda u razgledati unaokolo da kupim neto drugo. - Igrala se drkom
svoje ae s vodom i posmatrala Darijena kroz polusputene kapke. Ili u traiti od
kralja da mi vrati imanje koje je nekada pripadalo mom ocu.
Na kome sada ive Serlasti, kako joj je sam Darijen rekao. Suzio je pogled, ali nije
pokazao nikakvu drugu reakciju. Setera je bila prva koja je povezala i na licu joj se videlo
iznenaenje, a onda i blesak ljutnje. Setera je bila hunti, Zoi je znala, ali nije mogla da se
seti da li je bila i Serlast. To imanje je u rukama drugih ve deset godina - rekla je
Setera. - ini se okrutnim da im se sada oduzme.
- To i nije neki argument - rekla je Zoi. - Pripadalo je Arelajima sedamdeset i pet
godina.
Alis je sledea povezala i delovala je pakosno zadovoljna. - Zar to nije... ali,
Darijene, zar ne ivi tvoja porodica u Navarovoj staroj kui?
Klimnuo je glavom. Veoma im se dopada - rekao je.
- Sigurna sam da je tako - rekla je Zoi. - Naravno, kao to Setera kae, prolo je deset
godina od kada sam bila tamo, ali bilo je to lepo mesto dok sam ivela tamo.
- Ne mogu da verujem da bi kralj oduzeo imovinu nekome iz Darijenove porodice -
rekla je Setera.
- Dopala mi se vaa prva ideja - rekla je Elidon. - Moda biste mogli da kupite neku
novu kuu.
- A moda prosto neu provesti mnogo vremena u Hijalni - rekla je Zoi. - Ve mi
nedostaje kua moje bake.
- O, pa ne moete da odete tako brzo! - uzviknula je Romela. - Tek smo vas
upoznale! Kako da vas nateramo da ostanete? ta volite da radite?
- Mene je lako zabaviti rekla je Zoi.
- Mogli bismo da joj naemo mua - rekla je Alis. - To bi bilo zanimljivo.
Poto se neu udati za tvog mua, Zoi nije mogla a da ne pomisli. Nije se usuivala
da pogleda Darijena Serlasta s tim mislima u glavi. - Pre mi se ini da bi mi ivot bio
mnogo jednostavniji bez njega - rekla je.
Supruge su se nasmejale. - ivot je uvek jednostavniji bez mua - rekla je Elidon. -
Meutim, postoje neke privilegije, neki status, koji mu moe da donese a to bi vam
dobro dolo.
- Tek se navikavam na sopstveni status rekla je Zoi. -Ve mi se ini da je
dovoljno visok.
- ta ti misli, Darijene? upitala je Alis. - Ti poznaje Zoi bolje od nas. Kakav
mukarac bi joj se dopao?
Za trenutak, pogledi su im se sreli preko stola. - Moda sam proveo malo vie
vremena s njom od vas - ispravio je Alis - ali daleko od toga da sam siguran da poznajem
Zoi Lalindar. Sumnjam da bih sebi dozvolio da je savetujem u vezi s pitanjima srca.
- Darijena ak ne moe da natera ni da potrai enu za sebe! - uzviknula je Romela.
- Ne mogu da ga zamislim kako provodadie za druge ljude.

Alis je pomazila Darijena po ruci s istim oseajem vlasnitva koje je pokazala ranije. -
Darijen je suvie zauzet za ljubav - rekla je. Meutim, jednog dana e se probuditi i
shvatiti da je star, usamljen, bez dece i iscrpljen, kako je dao celog sebe u slubi kruni.
Mislim da e to biti tuan dan.
Nije pogledao ka Alis. Zoi nije mogla da razazna ta misli o kraljiinoj ruci koja je i
dalje leala na njegovoj. - Pretpostavljam da u moda zaaliti - rekao je. Ali taj dan
se jo uvek ini daleko.
- Stvarno, svi smo prilino mladi i zdravi sada! - rekla je Setera. - Pa... veina nas.
Mislim... neubedljivo je zamucala. Svi su izbegavali da pogledaju ka Elidon. - Niko od
nas ne bi trebalo da bude suvie zabrinut zbog toga kako e se oseati u stranoj
budunosti. Mnoge godine su jo pred nama.
- Godine koje emo provesti u ovom drutvu Elidon je rekla ledenim glasom. - To
je zaista neto emu se treba radovati.
Zoi nije ni pokuala da ispuni kratku tiinu koja je usledila nakon toga, ali sreom,
tiinu je prekinuo dolazak slukinje.
Da li vaa velianstva ele da sada uvedemo princeze? upitala je. Govorila je kao
da se obraa celom stolu, ali bilo je jasno da je pitanje upueno Elidon.
Prva supruga je klimnula glavom. - Ovo je zaista odlian trenutak za to.
Nekoliko trenutaka kasnije mala povorka ena ula je u sobu kroz vrata. Tri
slukinje, dve devojice i dete koje je jedna od sluavki nosila u rukama. Romela je
zagukala i skoila da uzme svoju ker iz sluavkinih ruku, a onda je poela da tepa
devojici na uvo. inilo se da princeza ima oko etiri kvintala, bila je lepa i loe volje.
Njene tamne oi su zlokobno gledale po sobi dok je sisala prste i zraila
nezadovoljstvom.
Druge dve devojice su otile pravo kod Elidon i naklonile se. Elidon se zavalila u
stolicu i pregledala ih, pokazavi im da se okrenu tako da moe da ih proui i s lea.
Starija devojica je vrlo liila na Seteru. Bila je mrava, visoka za svoje godine,
plavooka, s pepeljastoplavom kosom koja joj je padala niz leda uvezana u pletenicu,
premda nije bila lepa kao njena majka. Lice joj je takoe bilo malo vre, napetije, kao
da stalno oekuje da e se desiti neto loe. Mlada devojica imala je Alisinu crvenu kosu
i lepe manire, ali oi su joj bile smee kao uma, velike i divne. Kada su se dve devojice
ponovo okrenule licem ka Elidon, crvenokosa je nastavila pogledom da see u pravcu
Zoi. Plavokosa je i dalje gledala ka kraljici.
- Sta ste danas nauile na asovima? pitala je Elidon. Plavokosa je prva
odgovorila. - Ja jo uvek uim istoriju
Velsa i severnih naroda i sporazume koje smo potpisali nakon Rata vode.
Crvenokosa je napravila grimasu. - Ja opet ucim matematiku, poto ne mogu lepo da
sabiram.
- Vano je da zna matematiku - rekla je Elidon.
- Ne znam zato - planula je devojica. - Moji savetnici e mi uvek rei koliko novca
imam i gde sam ga potroila i zato mi nita nije ostalo do promendana.
Setera se opet zakikotala, iako se pretvarala da pokuava da prigui zvuk. Zoi je
pretpostavljala da ker lii na majku po jo jednoj vanoj odlici, nesposobnosti da
ogranii svoje trokove.
Elidon je zadrala ozbiljan izraz lica. - Ah, ali ta ako ne moe verovati svojim
savetnicima? ta ako te potkradaju? To e znati samo ako bude znala kako da proveri
njihove raune.
Ako me potkradaju, upropastiu ih rekla je devojica s uivanjem. Uzeu
im svu imovinu i preneti je na sebe.
Ta strategija bi veoma dobro upalila da si princeza ili kraljica, ali ta ako nisi ti na
prestolu? ta ako se uda za obinog oveka? Moda nee imati mo da nareuje da se
ljudima oduzima imovina. Zaista, morae da obrati mnogo vie panje na sopstvenu.
 Bilo je jasno da devojica ne moe da pojmi ideju da e u nekom trenutku iveti u
skuenim uslovima. Namrtila se. S druge strane stola, Alis se takoe namrtila.
- Stvarno, Elidon, stvari ne stoje tako da mora da je priprema za ivot u oskudici
rekla je Alis. - ak i ako je ne izaberu za Vernonovu naslednicu, malo je verovatno da e
iveti na nekoj vetrometini u preriji i prebrojavati kvint--bakrenjake nakon loe etve.
- Mudra je ona ena koja se pripremi za neoekivani obrt sree - odgovorila je
Elidon.
Svi za stolom su pogledali ka Zoi. Ona je rekla, sasvim iskreno: - Zaista smatram da
je veoma dobra ideja da svaka ena zna matematiku. I druge probrane vetine.
Crvenokosa je poskoila u mestu. Da li ste vi izgubljeni stareina Lalindara?
Zoi nije bila sigurna da li treba da pria s princezom pre nego to ih zvanino
upoznaju, ali Elidon je brzo to popravila. - Korina, ovo je Zoi Lalindar, koja nam je dola
u posetu na neko vreme.
- Uopte ne izgledate kako sam oekivala - odgovorila je Korina.
- Da li izgledam kao neko ko ume da sabira i oduzima? pitala je Zoi. Svi su se na to
tiho nasmejali, osim Korine, koja se ponovo namrtila.
- Ne. Mislim... mislila sam da ete biti... pa, uopte ne liite na Kili.
- To je istina. Liim na svog oca... iako je on bio taman ak i za Ardelaja.
- Ardelaj - rekla je devojica. - Ali niko od njih... - zatvorila je usta i brzo pogledala
ka majci.
- Oni se ne viaju esto ovde u palati - dodala je Elidon i;latko. Pokazala je ka
plavokosoj devojici. - Doseta, Zoi Lalindar.
Doseta se veoma prikladno naklonila, kao to Korina nije. - elim vam
dobrodolicu u na dom.
- Nadam se da vas nisam razoarala - rekla je Zoi.
- Nisam imala nikakva oekivanja vezana za vas - devojica je paljivo odgovorila.
Pa, ona vodi teak i stresan ivot, pomislila je Zoi. Mnogo se trudi da ne napravi
greku. Naglas je rekla: - Shvatila sam da je to najmudriji nain da se upozna nova
osoba... ili situacija.
Elidon je sada pokazala ka Romeli, koja je jo uvek usiljeno hodala po sobi i tiho
pevala svojoj kerki. - A iza vas je princeza Natali... Lepo je vaspitana, uveravam vas,
samo zato to se upravo probudila. Po optem pravilu, vrlo je sklona tome da svi saznaju
za njene potrebe i miljenja.
- Mislim da nikada nisam upoznala dete koje moe toliko dugo da besni - rekla je
Setera.
- S njom su pune ruke posla - rekla je Romela, pomalo pogoena krivicom. -
Meutim, kada je srena... o, prosto je divna.
Elidon je sigurno dala nekakav znak zbog koga su druge dve princeze prestale da
ekaju na nju, jer je Doseta odmah otila i stala kraj svoje majke, dok je Korina bila
privuena Zoi. Prilazila je izokola, kao maka, kao da je u stvari interesuje neto na zidu
iza Zoi, ali uskoro je stajala odmah iza neznanke. Zoi je pogledala preko ramena i susrela
devojicin pogled.
- Koji su vai blagoslovi? - upitala je Korina odmah. - Da li ih nosite sa sobom?
Zoi se napola okrenula u svojoj stolici i ispruila ruku sa srebrnom narukvicom. -
Lepota, ljubav i mo - rekla je. - A tvoji?
Korina je ispruila ruke i rairila prste tako da Zoi moe da pogleda njena tri prstena.
Jedan je bio od bakra, jedan od srebra i jedan od zlata. Svaki je bio irok, obian prsten i
na njima su bili urezani znaci kroz koje se videla koa. Mata, inteligencija, hrabrost -
izdeklamovala je.
Dva suila, jedan hunti. Nije bilo razloga da postavi ovo pitanje, poto je bilo tako
oigledno, ali Zoi je rekla: - A da li si ti suila, kao tvoja majka? Ili hunti kao kralj?
Svi za stolom su odgovorili u glas. Suila.
Korina se nasmejala. - Ali trudim se da upamtim da imam i hunti blagoslov i da
moram da razvijam snagu drveta isto kao i snagu vatre.
- Sve je u ravnotei rekao je Darijen. Zoi je pogledala ka Doseti, koja je ukoeno
stajala kraj svoje majke. - A ti? - upitala je. - Koji su tvoji blagoslovi?
Doseta se malo opustila. Zoi je pomislila da se moda plaila da je ne previde, to se
verovatno esto deavalo kada je ivahna Korina bila u sobi. - Lepota, milosre i radost -
rekla je.
- Sve elaj osobine! - odgovorila je Zoi. - Ali tvoja majka je hunti, zar ne?
Setera je klimnula glavom. - Da, ali moja majka je bila sasvim elaj, a Doseta je ista.
Mnogo praktinija od veine elaj ena, drago mi je to mogu da kaem, ali ipak ima tu
vrstu prozranog duha.
- Meni je, naravno, drago to imam dete vazduha i due u svom domu - rekla je
Elidon.
- A ja jo nisam sigurna ta e Natali odabrati da bude - rekla je Romela. - Jer ja sam
torz, a kralj je hunti, ali njeni blagoslovi su nada, iznenaenje i jasnoa. Moe da se
pozove na svaku tradiciju.
- Moda zato stalno ima napade plaa rekla je Korina.
- Ne zna ta treba da bude.
Zoi je ula Romelin kratak, iziritiran coktaj. - Nema stalno napade plaa.
- A dobro je za bebu da ima toliko razliitih naina kako moe da raste - rekla je
Elidon pomalo prekornim glasom. Da moe sama da odabere ta eli da bude.
Kao da je shvatila da svi u sobi priaju o njoj, a to joj se nije dopadalo, Natalino
ljutito lice se zacrvenelo i poela je da plae. Malim pesnicama udarala je po Romelinim
ramenima i s mukom izgovorila nekoliko slogova koji su mogli biti mama ili moje.
Romela je ljuljukala devojicu u rukama i pokuavala daje umiri, ali Natalinijecaji su se
samo pojaavali.
- Rekla sam vam da stalno plae - kazala je Korina zadovoljno.
- Mislim da je gladna - rekla je Romela. Odveu je u drugu sobu...
Elidon je mahnula rukom i dve sluavke su ponovo ule. Tako tiho su se kretale da
Zoi nije ni primetila da su uopte i otile. Vreme je da sve tri princeze odu rekla je
prva supruga.
- Ne jo! - uzviknula je Korina, ali inilo se da je Doseti laknulo. Ve se klanjala i
okretala da se pridrui sluavki dok je Korina jo uvek protestovala. - Mislila sam da
emo ostati do veere, da priamo sa Zoi Lalindar...
- Ne znam zato si to mislila - rekla je Elidon smireno. Darijen je takode ustajao.
Ne brinite, moja princezo, neete nita propustiti rekao je i uputio joj topao osmeh.
Vreme je da i Zoi krene. Ima sastanak s kraljem po podne i ne bismo eleli da je preplavi
vaa panja.
Doseta je ve nestala a druga sluavka je jo uvek ekala kraj vrata, ali Korina se i
dalje nije odvajala od Zoi. - Hoete li doi ponovo sutra? Hoete li dolaziti svakog dana?
 Zoi je pokuavala da sakrije ogromno olakanje usled injenice da e uskoro otii iz
sobe, pa je polako ustala iz stolice, kao da je neodluna da krene. - Ne znam kakav mi je
raspored rekla je Korini. - Meutim, sigurna sam da emo se esto viati. - Prila je
vratima i naklonila se grupi. -Hvala vam na toplom doeku. Raduje me to u vas sve
bolje upoznati.
 17.

Zoi i Darijen Serlast su izali iz sobe u potpunoj tiini, proli hodnike i vratili se nazad u
kierten u podnoju obojenih stepenica. Ovde se zaustavio i okrenuo licem ka njoj. I
dalje me vidite kao zlikovca - rekao je, kao da nastavlja razgovor koji su samo nakratko
prekinuli.
Blago se nasmeila. - Zato to sam priala o oduzimanju i movine od vae porodice?
- Moj otac nije imao nita s Navarovim padom u nemilost. U stvari, kao to sam vam
rekao, moj otac se snano borio da se Navar vrati na poloaj.
To vi kaete. Pa ipak, Serlasti su profitirali iz njegovog izgnanstva.
- Kristara Lalindar je najvie govorila protiv vaeg oca.
Klimnula je glavom. - Nju je moj otac uvek krivio. A moja tetka Sarona mi je rekla
neke razloge zbog kojih je moja baka mrzela mog oca. Meutim, ne mogu da se otresem
utiska da u toj prii ima neeg vieg od privatnog sukoba meu mojim roacima i javnog
neslaganja o politikim sporazumima.
Darijenovo lice je odmah poprimilo onaj oprezan i paljiv izraz za koji je Zoi
smatrala da znai da ne eli da mu ona postavi sledee pitanje. Svakako je to uradila.
Ali vi znate, zar ne? - rekla je polako. - Vi znate pravi razlog zbog koga je moj otac bio
prognan?
Dugo je utao i prouavao je uskim sivim oima. Ona je samo stajala tamo, nije
pokazivala nestrpljenje, bila je spremna da saeka dok ne padne no, reka ne presui ili se
sam svet ne srui. Uglavnom rekao je napokon.
- Da li ete mi rei?
Odmahnuo je glavom. Ne osim ako se ne ispostavi da postoji neki razlog zbog
koga je vano da to saznate.
-Ja elim da znam. To je prilino vano.
Ponovo je odmahnuo glavom. - Ne, nije. Ne u ovom sluaju.
- Obeali ste da me neete lagati.
- Ne bih rekao da laem kada vam govorim da ne mogu da vam kaem ono to traite
od mene.
- Onda se neete iznenaditi ako nastavim da vas smatram zlikovcem.
Sada se nasmeio. - Mislim da niko od nas nije toliko vidovit da pogodi koliki mete
ete izazvati - rekao je.
Upitno ga je pogledala. Ne znam na ta mislite. Ja nisam nita uradila.
Pokazao je ka sobi iz koje su upravo izali. - Svaki prijem kod kraljevih ena je
iscrpljujue iskustvo, jer one mogu biti ljubomorne, pakosne i ponekada okrutne. ak i
Elidon, koja nije neljubazna po prirodi. Pa ipak, drali ste se pribrano, niste sebi dopustili
da vas zastrae i prikazali ste svoju snagu. Ako vas budu suvie snano isprovocirale,
mislim da ete se umoriti od toga da se ponaate tako smireno. Biete kao oluja po vodi i
niko od nas nee moi ni da pretpostavi koliki haos moete izazvati.
- Darijene Serlaste - rekla je zadirkujuim glasom - kako romantian pogled na svet
imate.
- Voleo bih da ujem vae miljenje o kraljevim suprugama.
Zoi je spremno odgovorila. - Setera je spletkaro, ali je i oprezna... Pribegnue sitnim
sredstvima da nekoga unesrei, a sve vreme e se pretvarati da mu je najbolji prijatelj.
Romela je jo uvek dovoljno mlada i dovoljno dopadljiva da veruje da je ceo svet voli.
Kada je povrede ili kada se razoara, do ega e neizbeno doi, ili e postati depresivna i
povuena ili ogorena i glasna, premda ne mislim da e postati opasna. Alis je
ambiciozna i odluna, a i dovoljno pametna da shvati kako da stigne tamo kuda eli da
ode, bez obzira na cenu. Klidon... - Zoi je slegnula ramenima. Veoma se trudi da bude
milosrdna, ali ne uspeva uvek. Mogla bi da uniti Alis ako poeli... i uradie to, ako se to
ikada pokae kao potrebno.
Tiho se smejao. - Sve to nakon samo jednog asa provedenog u njihovom drutvu!
Impresioniran sam.
-Ja sam koru rekla je. - Mislite da to znai da sam svojeglava kao voda, ali to isto
znai da me vee i krv. Poto sam zauzela svoje mesto kao Kristarina naslednica, imam
neki uvid u ljudska srca.
- A princeze? ta mislite o njima?
- Doseta je nesrena a Korina rasputena rekla je Zoi spremno. A Natali
verovatno zaista jeste razmaeno derite.
Namrtio se. - Zato mislite da je Doseta nesrena?
Uputila mu je prekoran pogled. - A ta vi mislite? I sami ste nazvali posetu kraljevim
enama iscrpljujuom. Ona mora da ivi tamo, a ini se da nije dobro opremljena za
ivot. Mogu da pretpostavim da se ne brani ba dobro.
- Njena majka je savreno sposobna da se bori za svoju ker.
Zoi je slegla ramenima. - Sumnjam da e njena majka uvek biti u blizini kada bitka
pone.
Jo uvek se mrtio. - Ipak. Ako ne moe da zatiti sebe kuda mora, to je ozbiljna
mana. Ako je Vernon proglasi za naslednika... ako treba da postane kraljica... morae da
bude estoka kada se bori za sebe. Morala bi da bude dovoljno jaka da se bori.
- Da li je tako? - rekla je Zoi vrlo otrim glasom. - Zar kralj nije okruen ljudima
koji ga brane? Pomau mu da donosi odluke? Olakavaju mu put?
Darijenovo lice je odmah ponovo postalo oprezno. - On ima savetnike, svakako, koji
mu daju korisne savete.
- Kralj ne moe ak ni da odlui koju kopu e nositi na izmama bez jednog od tih
savetnika kraj sebe. Pitam se oko kojih se jo odluka oslanja na druge ljude.
Bilo je komino posmatrati njegovo lice, videti ga kako rekonstruie posetu
obuarskoj radnji, i to pre dva puna kvintala, i sea se kako se kralj kolebao oko kupovine
i kako mu je on pomogao da odabere kou, boju, ukrase. Onda mu je lice postalo
skrueno.
- Potpuno sam zaboravio na taj dan rekao je. - Odabrao sam da posetimo tu radnju
jer sam znao da radite tamo.
- A ja sam mislila da sam imala mnogo sree to sam bila u sobi pozadi kada ste
stigli. Nisam shvatala da vi ve znate da sam tamo. Meutim, vrlo mi je bilo interesantno
da posmatram kako nadgledate kraljevu kupovinu.
 - Ne znam ta mislite da ste saznali, ali...
- Saznala sam - prekinula ga je da imate veliku mo u kraljevskom domainstvu.
Saznala sam da kralj ne donosi ak ni najmanje odluke bez vae dozvole. Ono to sam
pretpostavila jeste da kraljeve supruge izgaraju u pokuajima da utiu na njegov izbor
naslednika. One znaju da vas on slua i zato vam se ulaguju, flertuju s vama i paradiraju
svojim kerkama u potrazi za vaom dozvolom. Meutim, one znaju da ne treba da se
oslanjaju na jednog oveka i jedan potencijalan put do prestola. Nakon svega, miljenici
dolaze i odlaze, pogledajte mog oca, nekada tako dragog kralju, i one znaju da i vas moe
da zadesi ista sudbina. Zato spletkare, apuu, stvaraju saveznike i nadmeu se za
poziciju. Ako jedna strategija propadne, spremne su da probaju neto drugo. Ili neto
tree, sve dok se naslednik ne odabere, kralj ne umre i novi monarh ne stupi na presto.
Prila mu je korak blie, preplavljena besom za koji nije ni znala da suzdrava. - Ono
to ne znam jeste ta oekujete od mene. Zato ste me eleli u palati? Kaete da nikada
niste oekivali da u se udati za kralja, ali jasno je da ste jedva doekali da me predstavite
ovom prevrtljivom drutvu.
- Rekao sam vam kazao je ukoeno. Va otac je eleo da se vratite u Hijalto a
kralj je eleo ravnoteu u palati. Stareina Lalindara treba da bude u odlinim odnosima s
kraljevskom porodicom. Moji motivi nisu nita podliji od toga.
Slegnula je ramenima. - Vidite? Ponovo laete. I zato nastavljam da vas smatram
zlikovcem.
- Da li sam to zaradio time to sam vas doveo u grad? - rekao je, i sam s neto ara.
enu koja se namerila protiv mene i moje porodice? Da li je va cilj sada da sruite
Serlaste?
- Nikako - rekla je. Volela bih vas da vidim osujeenog, moda... ne ak ni
osramoenog, ne prognanog, kao to je to bio moj otac, samo da vas za trenutak liim
vae arogancije, sigurnosti i elika. Verujete da u stvoriti oluju meu zidovima ove
palate, ali ona e biti mala, ini mi se. Tek tolika da vas obori s nogu.
Ja sam hunti - uzvratio je. - Nee me lako pobediti niti skrenuti s puta.
Uputila mu je divlji osmeh. - Nisam rekla da oekujem da e biti lako.
Dugo je utao i posmatrao je. Kada je progovorio, glas mu je bio miran. Nije
smatrala da je odbacio sve to je ona rekla, samo se spremio da doeka haos, kakav god
da usledi. Kada sam krenuo iz Hijalta da vas pronaem, putovao sam kroz zemlju
spaljenu nakon dve godine sue - rekao je. Pa ipak, stigao sam u vae selo, gde su
bunari bili puni, usevi zalivani i nije bilo nikakvog znaka oskudice. Kada sam stigao,
padala je kia i kia nas je pratila itavim putem nazad. U sledea dva kvintala grad je
video vie kie nego u protekle tri godine Reka se vratila na normalan vodostaj, a ratari iz
udaljenih teritorija izvestili su da njihovi izvori i podzemni rezervoari ponovo slobodno
teku. Prestala je sua koja je protekle dve rodine prila kraljevstvo. Zato to ste je
zaustavili.
- "Ja-
Prekinuo ju je. - O, niste vi to uradili namerno. Niste ak ni znali da je sua. Voda
vas prati kao to tene prati dobrog gospodara i nikada niste doiveli dan kada ste bili
edni ili zabrinuti. Ali znao sam da ste u gradu i znao sam da ste u kui svoje bake zbog
naina na koji su kia i reka reagovali. A sada kada ste i vi videli kako vas voda slua
kada je pozovete, mislim da niste mogli da se oduprete iskuenju da izgovorite njeno ime.
A iznenaeni ste to mislim da treba da budete u kraljevskoj palati? Gde drugde bi
trebalo da takva ena ivi? ini se da je za svakoga kome je stalo do kraljevstva vrlo loa
zamisao da vam se izgubi trag.
Podigla je bradu, ponovo se razljutivi. - Ja ne predstavljam opasnost ni za koga.
- Ve ste zapretili meni istakao je.
- Vi ste to zasluili.
- A ko e jo, vremenom, to zasluiti, bar po vaem miljenju? Da li e vas Setera
razljutiti? Ili Korina? Vrlo je teko uzdrati se od korienja moi kada vam jednom doe
u ruke. A vi, Zoi Ardelaj Lalindar, nosite simbol moi oko ruke. Mislim da to nije vrsta
blagoslova koji ete odbaciti a da ga u potpunosti ne istraite.
- Reeno kao to bi rekao pravi hunti rekla je. Slegnuo je ramenima. Ne moe
se pobediti u raspravi s koru enom - rekao je. - Ona preusmerava razgovor svaki put
kada se nae u koritu koje ne moe da kontrolie.
Zoi je podigla ruke, kao da se predaje. - A nema kraja raspravi s hunti mukarcem -
odgovorila je. On zauzme stav i nee popustiti, ak ni kada bitka prestane da besni.
Zavrila sam sa svaanjem, bar za danas. Rekli ste da Vernon eli da me vidi. Da li je to
bila istina ili samo izgovor da pobegnemo od kraljevih supruga?
Brza promena teme ga je uhvatila nespremnog samo na trenutak. - Ja ponekad i
govorim istinu - rekao je hladno. -Da, kralj eli da se sastane s vama. Znam da je
slobodan u ovo vreme. Da li elite da se vidite s njim ili je prethodni prijem bio suvie
naporan za vas?
- Nikako - rekla je. - Povedite me njemu.
Ponovo joj je ponudio ruku i ona ju je prihvatila. Nije joj bila potrebna njegova
podrka. Nije joj bilo potrebno da jo jednom oseti preciznu hemijsku meavinu krvi koja
je tekla njegovim venama, za nju tako posebnu kao crte njegovog lica ili teina njegovog
tela. Prihvatila je njegovu ruku jer je bio kraljev miljenik i svako ko bi ih sreo u
hodnicima mogao je da vidi to kao znak velikog potovanja to je Darijenu Serlastu
doputeno da dodiruje Zoi Ardelaj Lalindar. Nije bilo drugog razloga.

Zoi nije oekivala da joj se kralj dopadne, ali jeste.

ekao ih je u maloj radnoj sobi, premda su sigurno proli desetak dinovskih soba punih
izobilja. Nalazila se na prvom spratu, u najzapadnijem delu mukog krila i iz nje se
pruao pogled na vodopad koji je tutnjao niz planinu. Kada su uli, on je stajao kraj
prozora, nepomino, oigledno zaokupljen tim velianstvenim prizorom. Zoi je imala
utisak da tu stoji ve dosta dugo.
- Velianstvo rekao je Darijen i kralj se okrenuo. Zoi i Darijen su se oboje vrlo
nisko naklonili. - Doveo sam ker Navara Ardelaja da se sastane s vama.
- O, tako mi je drago - rekao je kralj Vernon i odmah im priao. Za razliku od svojih
ena, uzeo ju je za ruke i nasmeio joj se, oigledno pokuavajui da proita naslee na
njenom licu. Na koi je osetila peckanje analize dok joj je telo italo sastav njegove krvi.
Ponovo bi ga prepoznala i da oslepi a da je on samo dotakne rukom. Bilo je udno
shvatiti tako neto.
- Veoma lii na svog oca - rekao je.
Nasmeila se. - Svi tako kau. Ono to ne mogu da odledim jeste da li to treba da
bude kompliment.
Nasmeio se i pustio joj ruke. Izgledao je prilino isto kao onda kada ga je pijunirala
iz prikrajka u obuarskoj radnji, premda su mu izbliza bore na licu bile izraenije a koa
meka. Oi su mu bile zamiljene i plave. Pretpostavljam da to zavisi od toga ta su
mislili o tvom ocu - odgovorio je. - Poto sam mu se nekada divio a nekada bio besan na
njega, pretpostavljam da moe smatrati da mi je miljenje podeljeno. Meutim, nedavno
sam poeleo da mogu ponovo da ga sretnem jo jednom, tako da mi je drago to vidim da
toliko lii na njega.
- Onda u vam zahvaliti na tim recima.
Poveo ih je ka stolicama i pokazao joj da sedne na onu koja je gledala kroz prozor. -
Pretpostavljam da je ovo pogled koga se jedan Lalindar nikada nee zasititi rekao je
kada su svi zauzeli svoja mesta.
- Zaista je tako. Upravo sam dola s imanja Lalindara na severu, a tamo sam svakoga
dana samo gledala reku kako tee. Meutim, nijedan pogled iz te kue se ne moe
porediti s ovim vidikom.
- Ima i drugih soba iz kojih se vidi vodopad, naravno, ali ni u jednoj se ne moe
samo sedeti i uivati u prizoru. Uvek kada mi je potrebno da razmislim ili da se odmorim,
odaberem ovu sobu.
- A opet, vae velianstvo je hunti rekla je, pomalo zadirkujuim glasom. - Zar
odmor ne bi trebalo da vam prui etnja kroz umu?
Nasmejao se od srca. - Ili etnja kroz mauzolej! - dodao je. - Jer hunti su stvorenja
drveta i kosti, ne zaboravi to. Zaista, moj otac je ponekad poseivao grobove i groblja.
Govorio je da je mudrost mrtvih mona i da prua utehu. Meutim, moram priznati da se
nikada nisam oseao prijatno s kosturima. - Pogledao je ka svom drugom gostu, koji je
sve vreme sedeo u tiini. - Kako stvar stoji s tobom, Darijene? Da li ti nalazi utehu u
umama i po grobnicama?
Darijen se nasmeio. - Meni je retko potrebna uteha.
- Inspiracija onda rekla je Zoi.
- Ima jedan komad zemlje na imanju moje tetke - rekao je Darijen. - ljivik. Tamo
mogu da etam u svako doba i mogu da osetim kako mi se misli sreuju. Drvee je
najlepe kada je u cvatu, a najkorisnije kada grane oteaju od zrelih plodova, ali meni to
nije bitno. Ona pruaju mudrost kada na granama nema niega osim snega i kada vam
svako ulo kae da su u snu ili mrtva. Iz ovoga sam izvukao opti princip da se nita ne
srne odbaciti, ak ni onda kada se ini da malo loga moe da ponudi.
- U ovim recima ima vie filozofskog nego to sam navikla da ujem od Darijena
Serlasta - rekla je Zoi.
-Ja samo razgovaram sa svojim kraljem.
- Jo uvek sam iznenaena, ali i zadovoljna, to sam saznala da kralj crpe svoju
snagu iz pogleda na vodu rekla je Zoi.
- O, ali ja sam blagosloven s dve koru osobine - odgovorio je kralj i zato me voda
privlai. - Na Zoin upitni pogled, spremno je odgovorio: - Fleksibilnost i iznenaenje.
Moram rei da nijedno od toga ne opisuje moj ivot, ali oduvek sam gajio afinitet ka koru
strastima.

- Kralj posebno uiva da putuje po vodi, premda je imao malo mogunosti da uiva u
tome - rekao je Darijen.
- Ali odravamo jo jednu regatu na Kvinelaj promendan rekao je kralj i videlo se
da je zaista nadahnut. Hoe li da nam se pridrui?
 - Ako se to deava na vodi, svakako hou - rekla je Zoi ali ta to tano planirate?
Darijen je odgovorio. - Tu blizu u planinama, ba pre nego to Marisi stigne do
vodopada, postoji dug potez reke koji je dovoljno miran da se po njemu plovi ali i
dovoljno brz da predstavlja izazov. Obino jednom godinje organizujemo trke u duini
od otprilike dvadeset milja. Na desetine ljudi uestvuju u raznim plovilima. Ima nekoliko
nagrada za pobednike, ali bitno je samo takmienje, koje je vrlo vatreno. Koru mukarci
su pobedivali u protekle dve godine dodao je - ali hunti i elaj predstavnici su odluni u
tome da im preotmu trofej.
- Zvui sjajno, ali isto tako zvui da bi bilo jo i bolje raditi to u neko drugo godinje
doba - rekla je Zoi. - Sigurno je sada hladno na reci.
- U tome delom i lei zabava - rekao je Darijen uz smeh.
- Sto zna koliko e zaaliti ako se nae u vodi.
- Znai vi ste jedan od uesnika? upitala ga je.
-Jesam. Imam amac za etvoro i od svih njih se oekuje da veslaju ili upravljaju. Da
li biste eleli da budete u mojoj posadi?
- O, to je neto to u morati da dugo i paljivo razmotrim! - odgovorila je. - Za svoj
prvi put na kraljevskoj regati moda bih mogla samo da posmatram. Ili da zauzmem
svoje mesto u amcu Lalindara, ako se takmii neko od mojih roaka.
- Tvoj ujak Broj je pobedio na poslednjoj trci - rekao je kralj.
- Da, njega bi trebalo podrati - rekla je Zoi. Nije bila sigurna da li bi bila dobrodola
na njegovom amcu, ali nije naglas izgovorila svoja razmiljanja.
- A moe da bude i u mom amcu - dodao je kralj.
- Vi ste jedan od takmiara?
- Da, a ponekad uestvuju i kraljice i princeze.
- Alis i Setera - rekao je Darijen sa irokim osmehom.
- Romela se plai vode, a Elidon uglavnom izbegava takmienja bilo kakve vrste.
Premda obe dou da bodre njegovo velianstvo, naravno.
- Pa, sigurno u posmatrati, ak i ako ne budem uestvovala - rekla je Zoi. -
Meutim, da li nekada odravate dogaaje na jezeru ispred palate? ini se da to ne bi bilo
toliko avanturistiki.
- ene ponekad odlaze da se voze amcima tamo tokom leta - rekao je Darijen. -
Meutim, voda je tamo suvie mirna da bi te trke bile uzbudljive.
Uputila mu je nakrivljen osmeh. - Nemojte da tako lako odbacujete jezero rekla
je. Nijedna voda nije zaista mirna.
Neujno se nasmejao. - Molim vas za oprotaj, Zoi Lalindar- odgovorio je. - Nisam
mislio da vas optuim za smirenost.
- Tvoj otac je pobedio na prvoj trci koju smo organizovali - rekao je kralj i
neoekivano uveo Navara natrag u razgovor. - Tvojoj baki je to zasmetalo jer je bila
ubeena da e ona odneti nagradu kui. Moda je to bio poetak duge netrpeljivosti meu
njima.

Zoi se nasmejala. - Mogu da poverujem kako bi oboje dozvolili da neto tako malo
postane toliko vano.
Vernonovo lice se smrailo. - Bilo mi je ao kada sam uo za Navarovu smrt - rekao
je. - Nadam se... da je on... ponekad fatalna bolest moe biti vrlo bolna a ponekad ovek
samo nestane. Nadam se da je u njegovom sluaju bilo ovo drugo.
 Nala se u udnom poloaju da eli da utei oveka koji je prognao njenog oca. -
Nije to ba bila laka smrt, jer kod mog oca nita nikada nije ilo lako - rekla je. - A on
nije bio zadovoljan to naputa ovaj svet, u toliko svaa je jo uvek trebalo pobediti, o
tolikim knjigama je jo trebalo raspravljati. Meutim, nije mnogo patio, u fizikom
smislu. Njegovi poslednji dani bili su vie mirni nego bolni. A svoj poslednji danje
prespavao.
- Drago mije to to ujem - odgovorio je kralj. Krenuo je da kae neto, oklevao, a
onda progovorio udno setnim glasom. - Uvek sam eleo da mogu da mu kaem da mu i
opratam - rekao je. - Uvek sam eleo da znam i da li je on oprostio meni.

Darijen je otpratio Zoi nazad u kierten u enskom krilu pre i lego to joj je pustio ruku.
Proli su kroz itavu palatu u skoro potpunoj tiini, ako Zoi ne urauna ljude koji su se
javili IDarijenu i koje je on uglavnom ignorisao. U svakom sluaju, nisu rekli ni re jedno
drugom sve dok se nisu ponovo nali u podnoju stepencia i Zoi se ponovo spremila da
krene uz njih. Stajala je na prvom stepeniku, belom mermernom s ljubiastim nijansama,
i gledala dole ka njemu.
Odmahnuo je glavom. Trudio se da se ne nasmeje. - Bolje ne pitajte rekao je.
- Da li znate na ta je mislio? Shvatam da mi neete rei, ali da li je to i za vas tajna?
- Samo mogu da nagaam.
- Hoete li? -Ne.
- Mislila sam da mogu poeti da dobijam neke odgovore vezane za mog oca ako
poem u palatu s vama - rekla je. -Umesto toga, otkrivam sve vie pitanja.
- Nadam se da to nije jedini razlog zbog koga ste poli - rekao je.
- Koji drugi razlog bih mogla da imam?
- Da dobijete odgovore vezane za sebe rekao je. - ini mi se da bi oni bili jo
zanimljiviji.
Nije mogla da smisli nikakav odgovor. Odmahnula je glavom, poloila ruku na
ogradu i polako se popela uz sva ezdeset i tri raznobojna stepenika. Kada je stigla do
drugog sprata, pogledala je preko zavojitog stepenita da vidi da li Darijen Serlast i dalje
stoji tamo i posmatra je.
Bio je tamo.
 18.

Ubrzo je postalo jasno da su se Anova i Kalvin lake adaptirali na ivot u palati od Zoi.
Kalvin je, u stvari, procvetao. Hrana je bila tako dobra i tako obilna da je za dve devetice
nabacio bar pet kilograma na svoje koato telo, a njegovo inae sreno lice je sada
poprimilo gotovo blaen sjaj. Sprijateljio se sa slugama iz svakog dela palate i zato se
svakog dana vraao u Zoine odaje s traevima o posetiocima, lanovima Pet porodica i
kraljevim suprugama. Alis je viena kako kupuje al od ulinog prodavca na trgu, Elidon
je otila do slepih sestara, bilo da podeli ili zatrai informacije. Kejl Doenca je radio na
novom tipu motora koji bi napajao plovila, premda nee biti spreman na vreme za regatu.
Mirti Serlast je dobila loe vesti o nekoj svojoj investiciji preko mora, iako je njeno lino
bogatstvo i dalje bilo na pristojnom nivou.
- Sve to eli da sazna, ja mogu da otkrijem - hvalio se.
Zoi nije bila sigurna da li je zaista elela da sazna sve te informacije koje je do sada
otkrila, ali bila je ubeena da e joj jednog dana njegove veze dobro doi.
Nasuprot tome, inilo se da Anova provodi vreme u Zoinim odajama ili u potpunosti
van palate, ali je i ona delovala sasvim zadovoljno. Uvek se vraala s nekim novim
bogatstvom koje je pronala na Trgu ena, s trakom za Zoinu kosu, ogrlicom koja je
zveckala od desetina blagoslova na njoj, inijom rumenila u potpuno novoj boji.
- Trebalo bi da kupuje stvari za sebe - rekla joj je dok je isprobavala jedan teak
srebrni al preko tamnoplave tunike. Da, kontrast je bio savren.
Anova je odmahnula rukom. - Ja imam sve to mije potrebno. Volim da traim
posebne stvari za tebe. Kao da ponovo imam kerku. - Prila joj je da joj zavee al
komplikovanim vorom. - U svakom sluaju, koliko se meni ini, nikada nisi imala
nekog da te razmazi. Ja volim to da radim.
- Pa, zaista to cenim.
Druga stvar koja je postala jasna odmah nakon toga bila je da, uprkos novoj
garderobi koju je nabavila uz pomo Kili, Zoi i dalje nema dovoljno odee. Drugi put
kada je obukla jedan odreeni par pantalona i ogrta za susret sa suprugama, Setera se
zakikotala i rekla - O, to mora da je tvoja omiljena odea. Zaista je lepa.
Tada je shvatila da nijedna kraljeva supruga nije istu stvar nosila dva puta. Bar ne u
periodu od nekoliko devetica.
Zato je morala da kupi na desetine novih ogrtaa, tunika i pantalona kako bi ih nosila
na beskrajnom nizu raznih dogaaja.
Najgore su bile formalne veere koje su se deavale dva do tri puta svake devetice i
na kojima se esto pojavljivalo i vie od stotinu gostiju. Kralj, njegove supruge i osam
poasnih gostiju uvek je sedelo na krunom stolu u sreditu, podignutom na platformi u
sredini vrlo velike sobe. Ostali stolovi za osmoro, esnaestoro ili dvadeset etvoro, u
zavisnosti od broja gostiju te veeri, bili su postavljeni tako da se ire od sredinje
lokacije.
Zoi skoro nikada nije sedela s nekim koga poznaje. Njeni roaci Lalindari su retko
bili meu gostima a Darijen je, naravno, uvek sedeo s kraljevskom porodicom. Na jednoj
veeri ona se nala meu poasnim gostima za glavnim stolom, odmah pokraj kralja, a to
je bilo jo gore. Provela je itavo vee svesna toga da stranci pilje u nju, da je supruge ne
vole i da joj se Darijen Serlast smeje. Nadala se da nikada vie nee biti tako
poastvovana.
Kada nije isprobavala novu odeu ili podnosila beskrajne obroke, Zoi je esto ulazila
u male, privatne duele s kraljevim suprugama.
Setera je prva pozvala Zoi u svoje odaje na prvom spratu, na kratak razgovor da
razbije popodnevnu monotoniju. Sledei Anovin instinkt, Zoi je obukla novi ogrta i
ponela punu aku dekadentno ukusnih bombona koje je Kalvin kupio prethodnog dana. I
ba tako, Setera je nosila dugu tuniku i i igrta od svile pun perli i naruila je impresivanu
trpezu od voa, lenika i peenih delikatesa.
- O! Ba lepo izgleda! - Setera ju je pozdravila a Zoi se uinilo da joj je u glasu
primetila traak razoaranja. Veina ljudi ne pokuava da nosi ba tu nijansu
koralnocrvene, .ili tebi ba dobro stoji.
- Hvala vam. I hvala to ste me pozvali u svoje odaje.
Kao to se i moglo oekivati, Seterine odaje bile su raskono nametene. Jele su u
prostoriji koja je bila sva u toplom drvetu, od poda preko zidova do jako ispoliranih
stolova i stlolica. Svetli tepisi i meki jastuci osveavali su i izgled i vrstinu nametaja,
ali bilo je jasno da je soba napravljena da zadovolji ukus hunti ene.
- Imale smo tako malo prilika da sednemo i popriamo, samo nas dve, i sigurna sam
da emo obe uivati u druenju - rekla je Setera umilnim glasom koji se Zoi inio tako
krelavo neiskrenim. - Ali tako je teko biti prijateljski nastrojen i prirodan kada su Alis i
Elidon u prostoriji.
- Ponekad se ne moe otvoreno razgovarati ako se ne razgovara samo s jednom
osobom - sloila se Zoi.
- Tano! Hajde... Sedi... Zar ovaj sto nije divan? Mirti Serlast je dala da mi se
napravi od drveta s njenog imanja.
- Divim mu se od trenutka kada sam ula.
im su zauzele mesta, Zoi je rekla: - Donela sam vam neto da se poastite - i
ponudila joj okoladice. Anova ju je dalje nauila da ne moe da joj ih samo urui u
zguvanoj vreici. Morala je da nae kutijicu, moda od izrezbarenog drveta i tako daruje
svoju domaicu. - Ovo su moje omiljene, pa sam mislila da e se i vama dopasti.
- O, dopadaju mi se! Vrlo paljivo s tvoje strane. Evo, ti mora da proba ove
zainjene krike narande... takav delikates, posebno u ovo doba godine, ali ja uvek
kaem da ako neto voli toliko da ne moe da prestane da misli o tome, onda je
gotovo greh liiti se toga.
Zanimljiva definicija greha, pomislila je Zoi. - O, da, one su veoma dobre.
Nekoliko trenutaka su sasvim povrno razgovarale, probale i drugu hranu i
komentarisale koliko je ukusna. Zoi je paljivo posmatrala Seteru, uzimala iste porcije
kao i ona, igrala se hranom na isti nain. Nije elela da napravi greku.
- Dakle, kako ti se dopada ivot u palati? - upitala je Setera napokon, prirodnim
glasom. - Znam da se sigurno razlikuje od onoga na ta si navikla.
- O, kada sam bila ba mala, moj otac je provodio dosta vremena ovde i ja sam
ponekad ila s njim rekla je Zoi hladno. To je znailo: Nisam prostakua kakvom me
smatra, premda mije ivot doskora bio vrlo udan. Priznajem da ena otkriva da je
ivot mnogo komplikovaniji nego to je dete to ikada shvatalo, ali nije nita manje
fascinantno nego tada.
- Mogu da te posavetujem kada god ti je to potrebno -rekla je Setera. - U svakom
trenutku stvari mogu da postanu suvie... komplikovane. Ponekad je sve to je potrebno
samo jednostavno objanjenje od nekoga ko shvata kako stvari funkcioniu.
Ti si skoro poslednja osoba kojoj bih se obratila. Da, esto sam mislila da mije
potreban izvor pouzdanih informacija -odgovorila je Zoi.
Setera je uzela jo jednu kriku narande. Ja ne bih po traila savet od Alis da sam
na tvom mestu - rekla je. Ona ume da bude... neiskrena... ponekad. Moe ti dati
pogrenu i informaciju.
- Namerno?
- Mrsko mi je da to kaem, ali da, namerno. Ona smatra da je zabavno gledati kako
se drugi ljudi spotiu ili, ak, poniavaju. - Setera je delikatno slegla ramenima. - Ne
mogu da zamislim zato. Moda misli da e ona tako ispasti pametnija ili elegantnija u
poreenju s tom osobom.
- Pretpostavljam.
- A Elidon... pa, ona te nee namerno usmeriti u pogrenom pravcu, ali ponekad ona
nije... bolje rei, suvie je starija od nas ostalih. Ne moe da nas prati. Ne shvata koliko
su se stvari promenile.
Ovo je posebno bilo zabavno zato to je dolo od Setere, koja je verovatno bila samo
desetak godina mlaa od prve supruge. - Da, vidim kako bi to moglo da se desi - rekla je
Zoi.
- A Romela, tako je draga! Meutim, detinjasta je, kako si mogla da primeti. Svi je
mi mnogo volimo, ali ona nije najstabilnije stvorenje. Jo uvek trai svoj put.
- A opet, ona je torz. Pomislila bih da e biti vrlo razborita.
- Tano tako! Tano bi to i pomislila! Meutim, ona moe biti nestalna kao elaj
devojka i nepredvidiva kao koru ena. Nemoj - dodala je brzo - da misli da govorim loe
o nekom ko je od vode i krvi.
Zoi se iroko osmehnula. - Ne moe biti uvreda nazvati koru enom nepredvidivom.
To je sastavni deo njihovog arma.

- Drago mi je to ujem da to kae! U svakom sluaju, samo sam htela da te

obavestim da u ti rado pomoi ako ti je potrebno, a nikada te ne bih navela na pogrean
put.
- Hvala vam - rekla je Zoi. - To je dobro znati. Razgovarale su jo nekih dvadeset
minuta o temama u jednakoj meri ispunjenim opasnostima. Zoi je poela da boli glava od
truda da bude toliko paljiva. Laknulo joj je kada im je buka na vratima privukla panju i
kada je Doseta ula u prostoriju.
- Zdravo, ljubavi - pozdravila ju je Setera i tom prilikom ini se pokazala prvu pravu
emociju tokom celog popodneva. Doseta je hitro poljubila majku i kratko se naklonila
Zoi. -Sea se Zoi Lalindar, zar ne?
-Da.
- Zato ne sedne s nama malo? rekla je Setera. A onda se obratila Zoi: Tebi
nee smetati, zar ne?
 - Naravno da ne. Nadala sam se da u imati prilike da provedem vie vremena s
princezama.
Doseta se smestila na jednu od praznih stolica. U Zoinim oima jo uvek je delovala
zgreno i uplaeno. Ovo je izgleda bila devojica koja je uvek pomalo napeta, bez obzira
na drutvo u kome se nalazi. Zoi nije bila posebno vesta u tome da opusti druge ljude, ali
inilo joj se okrutnim da ak i ne pokua u ovom sluaju.
- Da li si se to upravo vratila s asova? - upitala je s osmehom.
Doseta je ukoeno klimnula glavom. - Matematika i jezici.
- Ui strani jezik? - uzviknula je Zoi. - O, zavidim ti! A koji?
inilo se da se Doseta makar malo opustila. - Soeanski, kojim priaju u Soee-
Tasu - rekla je. - Veoma je teak.
Zoi se setila da je kralj u prolosti razmatrao ideju da se oeni devojkom iz Soee-
Tasa. Bilo bi korisno kada bi neko u domainstvu znao da komunicira s njom. Meutim,
bila je dovoljno pametna da ne spomene ideju o petoj supruzi. To je sjajno rekla je.
Zar to nije narod s kojim tvoj otac eli vie da trguje? Mogla bi da postane ministar
trgovine i da pregovara o svim ugovorima. Mislim da bi tako postala vrlo vana osoba.
Doseta se jo malo opustila kada joj se smeak pojavio na licu. Lokna
pepeljastoplave kose umakla je iz njene precizno napravljene frizure i odsutno ju je
vratila za uvo. - To bi bilo zabavno - rekla je.
- Pa, reci mi neto na soeanskom potaknula je Zoi. Doseta je odgovorila nizom
zvukova i slogova koje je bilo nemogue razumeti. - Rekla sam da je pet po podne i da je
sunan dan - prevela je. - Provela sam mnogo vremena uei da kaem stvari kao to su
brojevi i dani i znam sve reci za vremenske prilike! Zato se nadam da e padati kia, da
e biti magle ili vetra ako ikada doem u priliku da priam s potkraljem Soee-Tasa.
- Zar on nije bio ovde nedavno? - upitala je Zoi.
Setera je klimnula glavom. - Da. Imali smo paradu i svakakve sveanosti. Hrana je
bila tako dobra dok je on bio u poseti da smo svi poeleli da ostane itav kvintal!
- Moj otac kae da e se moda vratiti tokom Kvinelaja - rekla je Doseta. - Zato se
nadam da u moi da priam s njim.
- Sigurna sam da e mu biti drago - rekla je Zoi. - Radujem se toj hrani i uzbuenju.
Setera je uzela jo jednu okoladnu bombonu. - O, bie vie uzbuenja mnogo pre
toga - rekla je. - Sigurna sam da si ula za promendansku regatu. Svi samo o tome
priaju.
- O, da! Verujem da se ta tema pominje pet ili est stotina puta dnevno. Da li ete
uestvovati?
- Da - majka i kerka su odgovorile uglas.
- Da li ete zajedno biti na brodu? - pitala je Zoi. Setera je odmahnula rukom. - Ne.
Tu je trka za odrasle i trka za mlade od deset do sedamnaest godina kazala je.
Rekla bih da obino ima desetak uesnika u trci za mlade. Korina ima jedan brod,
Doseta drugi, a uestvuje i jo nekoliko deaka i devojica iz Pet porodica.
- Svi sami u amcu na reci Marisi usred zime? rekla je Zoi Doseti. Nije u
potpunosti uspela da izbaci neodobravanje iz glasa. - To moe biti malo opasno.
inilo se da je Doseti pre bilo drago nego to se uvredila to se neko potrudio da se
zabrine za nju. Ne, imamo posade. I Korina i ja imamo... profesionalne mornare koji
veslaju.
- Da li planira da uestvuje? - upitala je Setera. - Uvek deluje pomalo nepravedno
kada je neki Lalindar na vodi, ali tu i tamo pobedi i poneko ko nije koru.
Ne planiram da imam svoj amac, ali ve imam ponude da budem u nekoliko
drugih - rekla je Zoi. - Zasad bih radije da posmatram regatu sa sigurnog, toplog mesta na
obali. Meutim, naravno da u prisustvovati. To zvui ba divno.
-Jedva ekam - rekla je Doseta.
Jo nekoliko reenica a onda je skladno zvono oznailo da je proao as. Anova je
otkrila da ovakve popodnevne posete treba da traju tano jedan sat, mada se od gosta
oekivalo da smisli razlog za odlazak. - O, nadam se da ete mi oprostiti, moram da
poaljem poruku svojoj tetki pre nego to doe vreme za veeru rekla je Zoi i ustala. -
Uivala sam to smo imale priliku da razgovaramo.
Sigurna sam da emo biti bliske prijateljice - rekla je Setera. Ne suvie blizu da se
rukuju na rastanku, ali to je bilo sasvim u redu to se tie Zoi. Naklonila se i izala, s
izuzetnim olakanjem to je napustila sobu.
Slini pozivi nastavili su se i narednih nekoliko dana, a ona je znala da mora sve da
ih prihvata. Bila je sigurna da supruge uporeuju utiske o njoj, razmatraju ta je obukla,
ta je jela, ta je donela na poklon. Bilo je iscrpljujue brinuti o tako mnogobrojnim,
sitnim detaljima, tako da je odustala. Pustila je Anovu da joj bira odeu i darove za
domaice i pokuala da preivi napete razgovore sa to je mogue manje greaka.
Alis je u svojim odajama imala punu sobu mladih devojaka kada je Zoi stigla. Njihov
razgovor bio je otar, pun zajedljivih opaski na raun odsutnih devojaka i lanih, slatkih
komplimenata.
- Ali, Gildis! Nisi podelila vesti s nama! rekla je Alis dok su sve jele kandirano i
zaeereno voe.
Gildis, punaka plavokosa devojka koja je delovala potpuno elaj, odmah je na licu
dobila oprezan izraz. Vesti o meni? - ponovila je.
Alis se potapala po ravnom stomaiu. Kada e se roditi beba?
Gildisino bledo lice je odmah porumenelo od ponienja. -Ja... ne, ja nisam... nema
bebe...

- O, izvinjavam se! rekla je Alis s prenaglaenim kajanjem, dok su ostale ene

pokuavale da prikriju kako ih to zabavlja. - Kako sam mogla da budem tako nepaljiva?
I hajde, probaj jednu od ovih oko... ili bolje... da li hoe jo malo vode?
Nekoliko trenutaka kasnije Gildis je otila u suzama, a ak i Zoi je znala da to
predstavlja strateki poraz. - Budalica - rekla je Alis neno kada je otila. - Koga je briga
ako je debela? Sigurna sam da to nije razlog to je izgubila interesovanje svog mua.
Zoi je namerno uzela jo dva slatkia i pojela ih s velikim uivanjem, ikajui je da
neto prokomentarie. Meutim, Alis joj se samo nasmeila i posvetila panju nekom
drugom. IDoivela je veliko olakanje kada je taj sat proao.
Tokom Zoine obavezne posete Romelinim odajama kraljica je itav sat jurila za
Natali i vodila tako odsutan i isprekidan razgovor da jedva da je i naela Zoine
konverzacione sposobnosti. Samo jedna stvar je bila malo interesantnija, kada je Romela
rekla, zgranutim glasom: - Da li si ula da je Gildis Ferli navela svog mua da je vrati na
imanje njene porodice na selu?
- Ne znam ko su oni - odgovorila je Zoi. - O, ekajte... mislim da sam upoznala
Gildis pre neki dan u Alisinim odajama.
- Vrlo verovatno. Alis je mrzi.
 - Zato?
- Ko zna zato Alis mrzi nekoga? Oduvek sam mislila da je Gildis veoma dopadljiva
devojka, premda joj je mu tako ukoen i tmuran. Natali, spusti to! Spusti to odmah!
Postojala je ideja da e se udati za Valda Doencu pre dve-tri godine i ujem da ih sada
viaju zajedno kad god je on u gradu. Moda joj se uinilo da bi joj bilo bolje da se udala
za njega. Ja bih, iako je Vald tako udan.
- Zato odlazi kui?
- Rekla je da je to zato to joj je majka bolesna, ali svi znaju da je to zbog toga to ju
je Alis ismejala pred svim njihovim prijateljicama. Natali! Nemoj to da jede!
- To se desilo tog jutra kada sam je upoznala.
- Videla si kako se to desilo jednom, ali ja sam videla kako joj se Alis ruga na
desetine puta. Pretpostavljam da Gildis vie nije mogla to da trpi.
- Zar niko nikada ne uzvrati Alis? Uzvrati joj neim runim?
Romela je delovala zapanjeno. - Ona je kraljica- rekla je. - Niko ne moe da vreda
kraljevsku porodicu.
Zoi nije rekla ono to joj je palo na pamet. Mislim da bih ja mogla.
Kada su je pozvali u Elidonine odaje, Zoi je videla da je Mirti Serlast stigla tamo pre
nje. To je bilo iznenaenje, ali ne ba neprijatno. Nije provela dovoljno vremena s Mirti
da bi formirala jasno miljenje o Darijenovoj tetki, osim to je primetila da starija ena
ima vrsto miljenje, da je reita i da ne trpi besmislice.
- Uinilo mi se da biste vas dve moda uivale u prilici da se bolje upoznate u malo
intimnijoj atmosferi rekla je Elidon. Njene privatne odaje bile su ispunjene sunevom
svetlou, prozranim zavesama i trakama koje su visile s tavanice i uvijale se na nenim
strujama vazduha. Ptice su pevale i cvrkutale u velikom kavezu od vitkog, uvijenog
drveta. Sve ptiice bile su ute ili bele boje, elaj boje.

- Upravo tako - rekla je Mirti i vrlo kratko samo dotakla prstima Zoine prste. To je
bilo dovoljno. Zoi je u njenoj krvi mogla da proita iste hemikalije, iste kodirane eme
koje je primetila i kod Darijena. Pomalo je i liila na njega, imala je poznato usko lice i
tamne oi, premda joj je kosa bila dua, neurednija i u njoj se videlo vie sedih. Na koi
joj se videla svaka godina ivota, pomislila je Zoi, i oigledno nije imala strpljenja da se
potrudi da ulepa svoj izgled. Ovo je ono to sam, vrsta i nepopustljiva, mogla je rei.
Volite me ili me mrzite, ja se neupromeniti zbog vas. Bio je to stav zbog koga je Zoi
mislila da e joj se dopasti.
- Cenim va poziv - rekla je Zoi.
Sedele su za stoiem prekrivenim ipkanom tkaninom i lomljivim porcelanom na
kome su bili oslikani leptiri i ptice pevaice. Iako ukraena okolina nije uopte
odgovarala Mirti, inilo se da joj je udobno kada se zavalila u svojoj stolici i prekrstila
noge ispred sebe. - Dakle, pretpostavljam da su te sve ostale supruge ve zvale kod sebe i
punile ti glavu besmislicama - rekla je.
- Govorile su ti kome da veruje a koga da izbegava i nudile se da ti postanu
najbolje prijateljice - dodala je Elidon. Sipala je vodu s voem u visoke ae i posluila
ih.
Zoi nije planirala da se saplete na iskrenosti nita vie nego na intrigama. Nije imala
nameru da smatra da je na sigurnom samo zato to su ove ene osveavajue otvorene. -
Zaista, imala sam prilike da provedem vreme sa svakom od njih rekla je Zoi. - Svaka
poseta je na svoj nain bila prijatna.
Mirti je frknula. Elidon se samo nasmeila. - Nekome ko je stranac moe biti teko
da shvati sve prikrivene frakcije u palati - rekla je Elidon. - Ali iz onoga to sam do sada
videla, sasvim pristojno si uspela da obavi taj zadatak.
Zoi je otpila mali gutljaj vode i osetila ukus limuna i neeg malo slaeg. - Ne bih bila
stranac da moj otac nije izgubio kraljevo poverenje - rekla je mirnim glasom.
Mirti je trgnula glavom unazad, a Elidon je suzila pogled. Meutim, u Zoinom glasu
nije bilo optubi, tako da nijedna nije mogla da se uvredi. Nastavila je, jo uvek tim
smirenim glasom. - Ili da su stvari stajale drugaije izmeu mog oca i moje bake.
Meutim, ako sam nauila neto, nauila sam da se prolost ne moe promeniti, da samo
treba prihvatiti budunost. Moe se ii samo napred.
- Koru stav, to je sigurno - rekla je Elidon, ponovo s osmehom.
- Pa, dobro je to je stareina Lalindara ponovo u gradu rekla je Mirti. Ve
mogu da osetim kako se uspostavlja ravnotea.
- Sva ta kia - rekla je Elidon. - Bilo je divno.
Mirti je odmahnula rukom. Da, to je dobrodolo, ali postoji i neto vee od toga.
Osea se kako stvari dolaze na svoje mesto. Postavljaju se kako treba. Tog oseaja nije
bilo jo od kada je Kristara umrla.
Elidon je grickala komadi nekog voa potpuno izgubljenog u debelom prelivu od
okolade. - A opet, stvari nisu potpuno u ravnotei - rekla je - sve dok su Ardelaji i dalje
u izgnanstvu.
Premda je uspela da zadri bezazlen izraz lica, Zoi je osetila kako joj se u telu javlja
napetost. Ovaj razgovor, osetila je, bio je razlog to su je pozvali ovde danas. -
Izgnanstvo? - ponovila je. - Mislila sam da moj stric i neki od mojih roaka i dalje ive u
gradu.
- Ovde su, ali su u nemilosti - rekla je Mirti otvoreno. -Potreban im je neko da ih
vrati nazad u modu.
- Da li ste probale ove? udesne su rekla je Elidon i ponudila svojim goama
tanjir s voem prelivenim okoladom.
Mirti se posluila s dva povea komada. - Kupila sam neke dole na trgu pre neki dan
- rekla je. Nikada nisam probala neto tako dobro.
Zoi je i dalje drala ruke u krilu. - Da li treba da shvatim - rekla je polako - da je na
meni da vratim Ardelaje na njihovo mesto?
Elidon je nainila neodreen pokret rukama. - To nije neto to bi mogla da uradi
potpuno sama - rekla je. - Meutim, ti bi mogla da zapone proces. Mogla bi da pozove
svog strica i njegove sinove u svoje odaje na ruak. Svi e vi-eti da su ponovo dobrodoli
u palati.
- Dobrodoli kod Lalindara naglasila je Mirti. - Poto je Kristara ta koja ih je
prognala, Kristarin naslednikje taj koji to treba da popravi.
- Onaj ko treba da im pokae svoju naklonost dodala je Elidon.
- Jedva da ih i poznajem - rekla je Zoi. - Nisam videla svoje roake s oeve strane
deset godina.
- Nebitno - rekla je Mirti.
- Ti moda nisi svesna koliko te svi paljivo posmatraju - kazala je Elidon. - Ono to
ti uradi svi e oponaati.
- Osim ako to to uradim ne bude propast - rekla je Zoi jednostavno.
 Mirti se iroko osmehnula. - Ne postavljamo ti zamku - rekla je veselo mada ne
mogu da te krivim to si se zapitala da li je tako. Dajemo ti veoma dobar savet. Vreme je
da se raskol s Ardelajima popravi, a ti moe da uradi mnogo da do toga i doe. - Stavila
je jednu okoladnu voku u usta i rekla punim ustima. - Osim u sluaju da ne moe da
podnese svog strica i njegove sinove. Oni su priljivi i armantni, kao i svi suila
mukarci, a ja poznajem nekolicinu ljudi koji ih ne podnose. Meutim, meni se svi oni
prilino dopadaju.
Elidon joj je uputila kratak osmeh. - Ali s druge strane, poznato je da tvoj ukus u
pogledu ljudi i nije ba pouzdan.
Mirti je ponovo frknula. Lo, hoe da kae. Nije tako. Mnoge ugledne graane
ubrajam u svoje prijatelje.
Elidon se tiho nasmejala. Zoi je imala utisak da je u pi-tanju neka njihova ala,
verovatno intimna, sigurno neka koju s njom nee podeliti. - Stupicu onda u kontakt sa
svojim stricem rekla je.
Elidon je klimnula glavom, zadovoljna. - Dobro. - Dotakla je nakratko prstima Zoin
zglob, to je bio znak velikog odobravanja. - Brzo ui, ini mi se. A meni se dopada to
si tuko prijatna i predusretljiva.
Meutim, Mirti ju je procenjivala svojim zbunjujuim sivim oima. - Mislim da nije
ba tako - rekla je stareina Serlasta. - Ili je bar tako samo kada njoj to odgovara.
Zoi se nasmeila i povila glavu u neemu nalik na naklon. - Kako da mi ne odgovara
to to me prva supruga smatra prijatnom?
Sada se Mirti glasno nasmejala. - Upravo tako.
Elidon ih je posluila jo jednim tanjirom s poslasticama, tankim, hrskavim hlebom
posutim raznobojnim solima. - Probaj ove - rekla je. - Zavolee ih.
 19.

Rano sledeeg jutra Zoi se nala s Darijenom Serlastom u kiertenu palate, koja je vrcala
od aktivnosti ak i u to doba dana. Poslala je Kalvina da mu preda hitnu poruku im se
vratila iz Elidoninih odaja, a ovo je bilo mesto na kome mu je predloila da se sastanu.
Gotovo istog trenutka izali su da se proetaju uz reku, tako mirnu na ovom mestu da je
liila na jezero. Bilo je tako hladno da se led formirao u pliaku du obale, ali struja je
bila dovoljno jaka da se vei deo zadri u tenom stanju. Zoi se umotala u svoj najdeblji
ogrta i navukla par delikatnih konih rukavica u boji. Bilo joj je hladno, ali otar vazduh
bio je osveavajui i shvatila je da blizina tekue vode smiruje. Ako je Darijenu smetala
temperatura, nije to pomenuo.
- Nisam bila sigurna koji je najbolji nain da s tobom stupim u kontakt - rekla je. -
Da li je trebalo da ti napiem poruku? Zaustavim te na hodniku?
- To to si poslala Kalvina bio je najbolji izbor - rekao je. A uvek je bolje slati
usmenu poruku. Nita ne ostavljaj napismeno. Nikada ne zna kako se tvoje rei mogu
protumaiti. Uzdahnula je. - Umara me sam ivot ovde. Nasmejao se. - Ne, ne, trebalo bi
da te okrepljuje svojim talnim izazovima.
Razmetljivo se osvrnula oko sebe. Svako ih je mogao videti ako pogleda kroz prozor
palate, zato to je bilo malo rastinja na obali reke. S druge strane, nije bilo ni zgodnog
mesta za skrivanje odakle bi pijuni mogli da vrebaju i prislukuju njihov razgovor.
- Da li smo bezbedni ovde? upitala je podrugljivim glasom. Da li da stanemo
nasred mosta i apuemo jedno drugom kroz ubor vode?
- Mislim da moemo slobodno da razgovaramo - odgovorio je sa irokim osmehom. -
Pretpostavljam da eli moje miljenje u vezi s nekim finesama u pravilima pristojnosti u
palati.
- Upravo tako. Mada znam da e me slagati kad god to poeli - rekla je suvo - ini
se da ne eli da se spotaknem. Zato verujem da e me upozoriti da ne uradim neto to
moe dovesti do strahovitih posledica.

- Drago mi je to znam da ima makar toliko poverenja u mene - rekao je.

- Dobila sam jedan savet od Elidon i tvoje tetke Mirti i nisam sigurna kakav je - rekla
je. - Ne optuujem ih da pokuavaju da me uvale u nevolju, ali...
Ponovo se nasmejao. O, ali one su obe prepredene ene sa sloenim interesima -
rekao je. - Mudro je to se pita da li vode rauna o tvojim interesima.
Rekla je otvoreno: - Kazale su mi da treba da vratim Ardelaje iz nemilosti.
Darijenove obrve su se podigle, a onda je njegovo lice poprimilo zamiljen izraz.
To bi bio zanimljiv potez s tvoje strane rekao je polako. - Kralj razmilja o najboljem
nainu da popravi raskol s Nelsonom Ardelajem. Razmatrao je ideju da Nelsona i
njegove sinove pone da zove na formalne veere, ali ovo je bolje. Daje ti priliku da
prikae svoju mo i dokae svoju posveenost krvi, i oevoj i bakinoj. A to znai da e
Nelson ve biti u izvesnoj meri rehabilitovan pre nego to mu Vernon poalje poziv.
- Dakle, ne bih bila osuena i prognana ako bih dovela strica u palatu?
Pogledao ju je. - Da li se toga plai?
iroko se osmehnula. Tome sam se nadala. Smatram da je ivot na dvoru u
najveoj meri zamoran. Kakvu stranu greku bih mogla da poinim da me izbace s
planine?
- Moram da verujem da se ali.
- Samo malo.

Slegnuo je ramenima. A ta te to spreava da prosto sie niz stepenice i izae na

vrata?
- Ne znam. Pomisao da e doi da me ulovi i vrati nazad?
- Moda bih se donekle potrudio da se uverim da li si nala pristojan novi smetaj, ali
ne bih te protiv tvoje volje primoravao da se vrati. Mada mislim da izdaje svoju
porodicu ukoliko ne odigra ulogu koja ti je dodeljena. Svidelo ti se to ili ne, ti si njihov
predstavnik, njihov zastupnik pred kraljem. Ako naputi palatu, naputa njih.
- Imam iskustva s naputanjem - rekla je. - Nije to tako loe kao to svi misle.
- Kladim se da se tvoj otac nije slagao s tim.
- Ne, verovatno nije. - utnula je kameni koji joj se naao na putu a ovaj je
odskoio od obale i bunuo u vodu. Nosila je svoje najvre nove cipele, one koje su
mogle da izdre esto korienje i etnju van dvora. Takoe su bile dovoljno velike da u
njih stanu i arape. Da nije tako bilo, prsti na nogama bi joj se sledili. - Onda u pozvati
svog strica u posetu im budem mogla.
- Dobro - rekao je. Nasmeio se. - Ima li jo neko pitanje? Da li ti je potrebno da
uje jo neki mudar savet od mene?
- Suvie je hladno da smislim neto - rekla je. - Hajde da se vratimo unutra.
Okrenula se ka palati, ali on ju je uhvatio za ruku i zaustavio je. Izraz lica mu je bio
ozbiljan. - Da jesi odluila da ode rekao je. - Da si prosto izala kroz vrata i sila s
planine, ne rekavi mi kuda ide ili zato, potraio bih te. Nikada ne bih prestao da
tragam za tobom. I pronaao bih te.
Zurila je u njega nepromenjenog izraza lica. - Samo zato to si me pronaao prolog
puta kada sam pobegla, ne znai da e uspeti u tome i drugi put.

- Ah, ali sada te poznajem mnogo bolje. A znam i kuda bi mogla da pobegne.
Mogao bih da te pronaem jo bre.
- Uvek postoje nova mesta - rekla je.
- ak i za koru enu - rekao je - postoji ogranien broj mesta na koja moe da ode.
Slegnula je ramenima. - Zato? Zato me ne pusti da odem? Zato e poi za mnom
ako odluim da odem?
utao je na trenutak. - Zato to sam rekao da u to uraditi - rekao je. - To je re hunti
mukarca.
 Svi su znali ta to znai: vrst kao drvo, nepopustljiv kao kost. Klimnula je glavom
ali nije odgovorila i ostatak etnje su proveli bez rei.

Kalvin je odneo formalnu poruku Nelsonu Ardelaju kojom su stareina i njegova dva sina
pozvani na privatan ruak u odaje koje su Zoi Ardelaj Lalindar bile na raspolaganju u
palati. Zoi je rekla Kalvinu da poruku preda lino i na taj nain sazna kako Nelson
izgleda, tako da moe da ga saeka u kiertenu kada Ardelaji stignu u palatu dva dana
kasnije. Nelson nee morati da se poniava i moli sluge da ga najave. Nee morati da
podnosi poglede i apate. Kalvin e ve biti tamo, naklonjen i pokazae im put.
Anova i Zoi su se pomalo namuile da ukrase Zoinu dnevnu sobu da ukazu poast
njenom meusobno suprotstavljenom nasleu koje je nosila od majke i oca. Na dan
posete postavile su visoke svenjake u sva etiri ugla sobe i u njih stavile sporogorue
tanke svece. Postavile su malu fontanu kraj prozora i ispunile njenu uzburkanu vodu
zlatnim ribicama. Sto su ukrasile plitkom, providnom inijom s vodom na ijoj su
povrini plivale svee u obliku ptica i cvea. Voda i vatra u koegzistenciji. Suila i koru u
miru.
Zoi je paljivo stavila morskoplavi ogrta i obukla pantalone gusto protkane zlatnim
vezom sa arom nalik plamenu. Stajala je nepomino kraj stola, tako mirna da nijedna
njena amajlija na narukvici nije zazveckala. Napeto je oslukivala zvuke u hodnicima
palate i pokuavala sebe da ubedi da moe da oseti otkucaje srca svog strica dok se penje
raznobojnim stepenicama. Meutim, ipak se u dovoljnoj meri prepala, ili je bila dovoljno
nervozna, da ostane bez daha kada je Kalvin uao na vrata s posetiocima za sobom.
- Zoi Ardelaj Lalindar rekao je vano. Predstavljam vam Nelsona Ardelaja i
njegove sinove Kertisa i Rana.
- Strie - rekla je Zoi uz dubok naklon. - Roaci. Tako mi je drago to vas ponovo
vidim.
- Bratanice - odgovorio je Nelson. Nainio je usputan, uurban naklon, a onda se
brzo vratio u uspravan poloaj i zagledao se u nju s velikim zanimanjem.
I ona je njega prouavala. Nije liio mnogo na Navara, svog mlaeg brata, koji je
nasledio tamne oi i kosu od svoje hunti majke. Nelson Ardelaj je bio sav suila, guste
rie kose i rumenog tena, premda mu je u kosi bilo dosta sedih, a koa bila puna bora.
Iako je pretpostavljala da je dobrano zaao u ezdesete, unutranja snaga njegove linosti
nije nimalo splasnula. Zadrao je ozbiljan izraz lica, ali bilo je jasno da je u pitanju
strastven ovek koji se lako razljuti i lako nasmeje. Iznenada i hitro joj se vratilo
unutranje seanje na estoke razgovore u njegovoj kui, glasne rasprave i izlive burnog
veselja.
- O, neemo valjda sad stajati ovde i piljiti jedni u druge itav sat - rekao je jedan od
njene brae i panju joj je privukao Ran. On je bio mladi od dvojice brae, krupniji od
svog oca, s divljom grivom kovrdave rie kose i pakosnim osmehom. - Ja te se seam,
Zoi! Meutim, bila si mala mravica s krupnim oima bez mesa na sebi. Gledaj je sad!
Priao joj je i snano je zagrlio. Za trenutak su je ophrvala oseanja, ne samo zbog
prostog fizikog pritiska tela do kostiju ve i naelektrisanim skokom krvi koja je iskrila
kada je prepoznala njegovu. Moje. Porodica. Moje. Misli su bile nepotpune ali mone.
Uzdahnula je i uzvratila mu zagrljajem.
- Pa, ako je to nain na koji pozdravljamo roake ovih dana - rekao je Kertis i
odgurnuo brata u stranu. On je bio vii i vitkiji od Rana i imao uredniju kosu iste jarke
boje. Kada je, mnogo mirnije, zagrlio Zoi, ponovo je osetila istu reakciju u svojoj krvi,
isto ono drhtavo uzbuenje. Ponovo je s entuzijazmom uzvratila zagrljajem.
- Izvinio bih se u ime svojih sinova, ali tebi izgleda ne smetaju njihovi udarci - rekao
je Nelson kada ju je Kertis pustio. - Pozdravljam te malo uzdranije, ali s podjednakom
sreom u srcu. - I uzeo ju je za obe ruke, vrsto ih stegao i nasmeio joj se. I javilo se,
samo ovog puta snanije. Moje. Moje. Krv moje krvi...
Pomalo oamuena, ali i zadrhtala od euforije, Zoi se nasmejala i povukla ruke
natrag. Nisam oekivala toliko ara! Svi ostali su bili tako odmereni i oprezni da sam
zaboravila kako je to kada se ovek nae preplavljen posetiocima.
- Odmeren i oprezan nisu rei koje se esto koriste da opiu Ardelaje - dodao je Ran
sa irokim osmehom.
- Iako smo proveli dosta godina borei se da dostignemo promiljenost i mudrost -
rekao je Nelson s uzdahom. - To se ne ui lako.
Zoi je pokazala ka stolu. - Sedite! Molim vas! Jeemo dok ja ne povratim ravnoteu,
a vi mi ispriajte sve to se desilo porodici mog oca dok sam bila u izgnanstvu.
Nelson se odmah uozbiljio. - Bilo mi je veoma ao kada sam uo za smrt svoga brata
rekao je dok su trojica mukaraca sedala za sto. - esto smo pisali jedan drugom dok
je bio u nemilosti, ali viao sam ga samo jednom godinje i taj gubitak me je duboko
ranio. Nedostaje mi.
Zoi je sipala vodu u vreve, tako da je mogla da se pravi da joj je sva panja
usmerena na taj zadatak. Njen otac se sretao s Nelsonom skoro svake godine? Da li su te
posete bile deo njegovih retkih hodoaa u oblinje gradove onda kada Zoi nije bilo
dozvoljeno da ga prati? Kako je bivala sve starija, pretpostavljala je da ta putovanja
ukljuuju posete predusretljivim enama. Nije joj palo na pamet da je odravao vezu sa
svojom porodicom, Zoinom porodicom, a nije je vodio sa sobom.
- I meni jo uvek nedostaje - rekla je vrstim glasom. - A opet, on nije bio savren
ovek.
- Daleko od toga - sloio se Nelson. - Ali to se opet moe rei za svakog Ardelaja.
Nasmeila mu se dok je sedala za sto. - Dakle, priajte mi o Ardelajima - terala ih je.
- ini se da se njihova srea preokrenula kada je moj otac pao u nemilost.
- I jeste - rekao je Nelson. - Premda ja krivim onu kuku Kristaru...
- Vodi rauna kome pria - ubacio se Kertis.
- Izvini Zoi, ja krivim tvoju baku za vei deo naeg pada. Krenula je s namerom da
uniti tvog oca i uradila je to, ali nije marila to smo i mi pali zajedno s njim.
- Zbog tebe ispadamo jadni i bespomoni! - uzviknuo je Ran. - Tano je da smo
izgubili neka imanja. I neke trgovake poslove. I neke saveznike. Meutim, nakon svega,
i nismo tako loe proli.
- Dakle? Kako ste to sauvali svoje bogatstvo? - upitala je Zoi dok ih je sluila prvim
tanjiriima hrane.
- Veim delom smo investirali u zemlju, dole uz junu obalu odgovorio je Kertis.
Ta zemlja je bila loa za stoarstvo, loa za rudnik, loa za sve, kako se inilo, i niko je
nije hteo. Meutim, mi smo izgradili nekoliko velikih fabrika tamo i stekli malo
bogatstvo proizvodnjom. Toliko smo blizu obale da moemo jeftino da kupujemo
sirovine i isporuujemo gotove proizvode pravo iz skladita.
- ta to proizvodite? - pitala je Zoi dok je grickala kolai koji se mrvio.
- Uglavnom delove za druge fabrike - rekao je Kertis uz smeh i uzeo dva mala
sendvia. - Meutim, pravi novac e biri u transportu.
- Purnjae rekao je Ran kada se uinilo da se Zoi zbunila. - Napravili smo
dogovor s Doencama...
- Vrlo diskretno ubacio se Kertis.
- Da proizvodimo elajmotive koje idu na njihov kompresovani gas. Do sada je tek
nekoliko stotina sastavljeno rukom. Mi moemo da pravimo hiljadu godinje. To e
sasvim promeniti nain putovanja.
- To e promeniti itavu ekonomiju - rekao je Nelson. -U poloaju smo da postanemo
veoma bogati.
- Kako je to lepo uti! - rekla je Zoi. - Pretpostavljam da vam ja onda nisam
potrebna!
Ran je pruio ruke preko stola i dotakao njene. Ponovo je osetila prepoznavanje u
svom pulsu. Taj oseaj joj se toliko dopadao da se nije povukla. - O, ali mi elimo da
bude tu - rekao je. - Mala roaka Zoi, konano nam se vratila! ak i ako ne bude mogla
da nam povrati kraljevu milost, oduevljeni smo to smo te ponovo nali.
- Meutim, ja bih prvi voleo da povratim kraljevu milost - rekao je Kertis poteno. -
Ako moe da smisli nain kako to da uradi, biu ti veno zahvalan.
Pogledala je ka Nelsonu upitno podignutih obrva. Slegnuo je ramenima i progutao
puna usta hrane. Ja sam sve stariji rekao je. Nekada sam uivao u borbama, ak
i u onima koje ne donose pobedu. Uivao sam u samoj borbi. Tada mi nije bilo mnogo
vano ko ima mo a koga su utnuli niz planinu, a svaa oduzima mnogo energije. Ali
voleo bih da vidim svoje sinove ponovo u milosti i uradiu sve to je u mojoj moi da se
to i desi.
Okrenula se ka Kertisu. - Da li si ti onda prvi u redu da postane stareina?
- Da, mada retko kada donosim odluke a da se ne posavetujem s Ranom.
- A da li vas dvojica imate svoje porodice? -Ja imam enu, suila devojku koju nije
bilo sramota da se uda za oveka koji nije dobrodoao na dvoru, a imam i desetogodinje
blizance odgovorio je Kertis. Rana je do sada bilo nemogue zadovoljiti.
- Nemogue ga je ukrotiti - rekao je njegov brat uz irok osmeh.
- Tako nam moe pomoi - rekao je Kertis. - Uredi politiki brak za Rana! S nekim
iz najboljih porodica, naravno... moda ak s nekom od princeza...
- ini mi se da su sve one malo mlade za njega - rekla je, zabavljajui se. Smatrala je
da je Kertis dobrano zaao u tridesete, a da je Ran godinu ili dve mladi.
-Ja sam spreman da ekam. Rado u saekati - rekao je Ran. - Nisam ba siguran da
je brani ivot za mene.
- Uobiajena mana Ardelaja - Nelson je rekao suvo.
Zoi je nagnula glavu u stranu. - ta misli kakva devojka bi ti se dopala? - upitala je.
Hunti? Drvo gori u vatri, ali drvo i odrava vatru. Hunti su uvek dobri za Ardelaje, zar
ne? Mislim da bi ti torz devojka bila suvie dosadna.
- Zemlja gasi plamen - sloio se Ran. - Vatra iritira zemlju.
- Moda koru ena - predloio je Nelson. - Vatra i voda su mona kombinacija.
Kertis je frknuo. - Iako je Kristara umrla, sumnjam da su Lalindari spremni da ponu
ponovo da udaju svoje keri za Ardelaje.
Zoi se nasmejala. A ja ba i nisam u poziciji da ponem s provodadisanjem -
rekla je. Svakako u pogledati unaokolo da vidim da li e se pojaviti neke prikladne
kandidatkinje. Meutim, prvo moramo da razmotrimo u kojoj meri mogu da vam
popravim ugled.
- Da, hajde da priamo o tome kako da oporavimo Ardelaje - rekao je Kertis.
- Pa, ovde ste. To je prvi korak, koliko sam ja shvatila -tekla je Zoi.
- Da, ovde smo i nadamo se da e nam se pridruiti za veerom poetkom naredne
devetice rekao je Kertis. Doi e nam jo nekoliko prijatelja. Malo okupljanje.
Priznajem da ti moda nee biti mnogo zabavno, ali nama je vano da te pokaemo. Ako
eli da doe.
- Hou - rekla je.
Ran je brzo progutao veliko pare zainjenog mesa. - O, ali setio sam se!
uzviknuo je. - Moe da bude lan posade naeg amca! Na regati! To bi bio znak velike
naklonosti, da imamo stareinu Lalindara sa sobom na vodi!
- Odlina ideja! - Kertis se sloio. - To je... Zoi... ako bi htela?
- Moete li da verujete da je ovo trei put da me pitaju da sedim u neijem amcu? -
upitala je.
- Naravno da mogu! - odgovorio je Kertis. Mislim da bi donela sreu svakome.
Svi bi voleli da te imaju.
- Da li ti uopte moe da vesla? - hteo je Ran da zna.
Ili e biti samo teret?
Njegov otac i brat su glasno uzviknuli i zatraili od njega da se izvini, ali Zoi se
nasmejala i bacila rolnicu na njega.
- Voda me voli - rekla je. - Moda nisam dobar vesla, ali mislim da vam moje
prisustvo nee predstavljati oteavajuu okolnost. Daleko od toga.
Ran je ponovo stavio svoju aku na njene. Oigledno je voleo da flertuje, bilo da mu
je najblia enska osoba stranac ili u krvnom srodstvu, ali bilo je ba lepo to neko
flertuje s njom, pomislila je Zoi. - Onda pripada Ardelajima - rekao je s osmehom. - Ne
moe sada da nas odbije.

Darijen Serlast je s odobravanjem pozdravio ideju da Zoi za uzme svoje mestu u amcu
Ardelaja kada se sledeeg dana nala u prilici da ga upita za miljenje. - Mada je to
hrabar korak - dodao je. - Nekoliko njih e moda podii obrve zbog toga. Meutim,
mislim da ti to nee nauditi.
Manje me brine da li u nauditi svojoj reputaciji nego da li u uspeti da
pomognem Ardelajima na neki nain - rekla mu je. Vrlo malo me zanima ta ljudi
misle o meni.
- To je zato to u tebi postoji prirodna svojeglavost koja je, ini se, osmiljena samo
da bi mene dovodila do ludila odgovorio je Darijen.
Glasno se nasmejala. O, ne, uopte ne mislim na tebe kada pokuavam da odredim
kako u se ponaati nadalje.
Uzvratio joj je osmehom. - Teko mi je da u to poverujem - odgovorio je. - Ubeen
sam da dosta razmilja o meni.
Zasmetalo joj je zato to je to bila istina, pa je prasnula: - Samo kada se oseam
pakosno.
Osmeh mu se proirio. Ba to sam i rekao. Jer siguran sam da se mnogim danima
osea pakosno.
Terao ju je na smeh. Terao ju je da se namrti i ljutito napusti sobu. Umesto toga,
mahnula je rukama, odmahnula glavom i nije odgovorila.
 Bilo je lako zaboraviti na Darijena Serlasta nekoliko dana kasnije tokom prilino
glasne zabave kojoj je prisustvovala u kui svog strica. Bilo je najmanje stotinu prisutnih
gostiju, a s polovinom je bila u srodstvu, svi su bili glasni i reiti i borili se za njenu
panju. Nije mogla da popamti sve blie i dalje roake, ali svaki put kada bi dotakla
neiju ruku ili zagrlili nekog, znala je s kojima je u srodstvu a koji su povezani s
Ardelajima brakom ili prijateljstvom. Otila je sa zabave oblivena toplinom. Obrazi su joj
se uarili a inilo joj se da joj krv juri s dodatnom snagom. Nije bila sigurna koliko esto
e moi da izdri takve izlaske, ali svakako je uivala u ovom.
Sedam dana nakon zabave promenilo se godinje doba, rodina je prola i svet se
spremao da proslavi Kvinelaj promcndan. Zoi nije mogla da potisne seanje na isti
praznik prole godine. Njen otac je bio dovoljno zdrav da ga proslavi tradicionalnim
pesmama i seanjima, premda mu je glas bio slab a seanje usmereno na davno prole
dane. Bilo joj je drago to za ovaj promendan nee imati vremena za uobiajene asove
razmiljanja i razmatranja onoga to se desilo. Bie suvie zauzeta plovidbom niz Marisi
u kraljevoj velikoj regati.
 20.

Jutro na dan trke bilo je veoma hladno ali potpuno vedro. Zoi se prikljuila velikoj grupi
stanovnika palate koji su se prevozili do mesta poetka trke u koloni elajmotiva. Kako joj
je bilo reeno, tokom protekle devetice svi trkaki amci bili su odvueni do obale reke i
porinuti u vodu. Istovremeno, paviljoni su razmeteni du obale i na cilju, kraj irokog,
uzburkanog jezera gde reka dobija na snazi pre nego to se srui niz planinu. Ovde e se
posmatrai, poput Elidon, Romele i Mirti Serlast, udobno okupiti, navijati za svoje
favorite i podeliti nagrade pobednicima. Kako je Zoi shvatila, broj posmatraa
nadmaivao je broj uesnika u odnosu tri prema jedan, a broj takmiara nikako nije bio
mali. U prologodinjoj trci bilo je dvadeset i pet amaca, a posade veine njih brojale su
tri-etiri lana.
Kada su stigli do starta, probila se kroz haos na obali reke u potrazi za amcem koji
e deliti s Kertisom, Ranom i Nelsonom. Sve je posmatrala razrogaenih oiju. Na ovom
relativno mirnom, uskom delu Marisi, itava flota je bila poredana na junoj obali, veina
amaca bila je mala, efikasna i bez ukrasa, s uskim pramcima napravljenim da glatko
seku vodu. Nekolicina je bila vea i ukraenija, obojena jarkim bojama, i na njima su se
na kratkim tapovima vijorile zastavice. Ovo su, pretpostavljala je Zoi, bili amci koji e
nositi lanove kraljevske porodice i uvebane mornare koji e upravljati njima kroz vodu.
Uprkos sveem vazduhu i jakom vetru, atmosfera je liila na karnevalsku i uesnici
su se dovikivali, spremali svoje amce za trku i sluali zvaninike kako po poslednji put
izvikuju pravila: nijedan amac ne sme da krene pre datog signala; ne sme biti namernih
pokuaja da se udari ili prevrne protivniki amac; pobednika posada mora da proe
pored paviljona s kraljicama; svi amci moraju biti na junoj obali reke, gde je voda
mirnija a radnici spremni da pomognu uesnicima da obezbede svoje amce; svi lanovi
posade treba da znaju svoj broj i budu spremni da ga pokau sudijama po zavretku trke.
- A, tu si - rekao je Ran kada je Zoi napokon pronala Ardelaje, dok su obavijali
poslednju inspekciju svog amca. Bio je mali i brz, tek malo vei od metalnog trupa, i u
njemu su bile privrene etiri klupe za veslae. Pruio joj je beli svileni prsluk s
velikim brojem izvezenim crnim koncem. -Dobili smo sreni broj osam. Navuci ovo tako
da svi mogu da nas prepoznaju dok prelazimo ciljnu liniju.
- Zato ja moram da ga nosim? - upitala je, iako je hitro vezala uzice oko pojasa.
- Zato to su najmanje anse da ti zavri u vodi pre polovine trke.
- Kada kreemo? - upitala je.
Kertis je klimnuo glavom ka obali reke, gde su se kralj i etvorica mukaraca koji su
izgledali kao profesionalni sportisti peli u najvei areni amac. Tamnokosi mornar nosio
je tanki prsluk na kome se video broj jedan. - Uskoro. Kralj se uvek prvi ukrcava, a onda
ga mi ostali sledimo. Kada se svi nau u vodi, dobiemo znak za poetak.
Dolo je do kratkog zastoja dok su ostali takmiari ekali da se Setera, Alis, Doseta
i Korina smeste u amce u pratnji jo nekolicine unajmljenih mornara. Kada su se svi
lanovi kraljevske porodice smestili, svi ostali uesnici su krenuli ka obali reke. Zoi se s
mukom popela u svoj lepi amac i zacvilela kada ga je Nelson svojom teinom zaljuljao
tako jako da joj se uinilo da e pasti u vodu. Meutim, ubrzo su svi bili na svojim
mestima. Ran napred, Zoi iza njega, a Nelson i Kertis na druge dve klupice. Mukarci su
doveslali na sredinu reke i poredali se najbolje to su mogli uz druge uesnike, veslima i
kletvama se borei protiv neumoljive rene struje.
- Svi uesnici koji nisu na svom mestu od ovog trenutka su iskvalifikovani! -
objavio je jedan od zvaninika s obale. - Kada izgovorim sada, moete poeti s trkom! A
izgovaram... tu... re... Sadal
Zauo se priguen urlik entuzijazma, praen desetinama kratkih pljuskova dok je na
stotine vesala simultano udaralo po vodi. Zoi je osetila kako joj srce bije od uzbuenja
kada je amac poskoio napred. Na reci je bilo jo hladnije nego na kopnu, a vesla su
stalno podizala kapljice koje su ih pokvasile ve u prvih pet zaveslaja. Ran joj je
pozajmio par debelih izama, na emu mu je bila mnogo zahvalna, postoje pedalj vode
ve bukao u dnu amca. Bila je jednako zahvalna i na svom tekom ogrtau, koji ju je
donekle titio od hladnoe. Meutim, nijedna od ovih neudobnosti joj nije teko padala.
Drala se za ivice amca i smejala se od istog oduevljenja.
Mogla je da oseti kako se reka kovitla pod njom i predstavlja radosno, estoko,
sirovo i nepredvidivo prisustvo. Poput konja koji ivi samo da galopira, Marisi je volela
trku. Mogla je praktino da oseti njeno uzbuenje, u kome su se ogledale i pojaavale
emocije svih onih na njoj. inilo se kao da voda ovog jutra tee jo bre nego nekog
obinog dana, samo da se pokae, da prui uzbuenje tim stvorenjima koja su odluila da
se puste niz njenu ustru povrinu. Zoi je osetila kako se podie i napinje unutar obala,
baca se s luakom bujicom ka vodopadima. Iza sebe i ispred sebe, mogla je da oseti
kako Ardelaji uranjaju svoja vesla u hitru vodu, guraju amac napred svom snagom i
vetinom, ali znala je da ih njihovi napori ne alju klizei niz reku. Bila je to sama Marisi,
koja ih je uhvatila svojim rukama od pene i luaki plesala s njima niz kanal.

Pobedniki uslik joj je naglo odvukao panju s vode na okolnu trku. - U vodstvu smo! -
povikao je Ran, a snaan vetar mu je istrgao rei iz usta. - Upravo smo pretekli Broja
Lalindara! Niko osim njega nee moi da nas sustigne!
- Nemoj prerano da se raduje! - doviknuo mu je Nelson, pomalo bez daha. Ako
neko moe da nas pobedi, to je Broj!
- Ni kralj nije daleko - javio se Kertis. - A njegovi plaeni mornari znaju trikove koje
mi nikada neemo nauiti!
Zoi nije nita rekla, ali imala je oseaj da reka nee nikome dopustiti da pretekne
amac koji nosi stareinu Lalindara. Spustila se malo nie, delom da zatiti lice od
vlanog vetra, a delom da uini sebe to manjom i prui to manji otpor. Bre, pomislila
je i zamislila uzburkanu vodu kako se smiruje i juri napred na njen zahtev. Jo bre.
Pejza s obe strane reke pretvarao se u kovitlac kako im se poveavala brzina. Nije
mogla da vidi nita osim mutnih slika golog drvea, kamenitih obala i kristalnoplavog
neba. Imala je oseaj da klize po iskoenoj povrini reke glatkoj kao staklo. Kao da im se
brzina iznova i iznova poveavala, kao da su jurili nizbrdo. Voda je udarala po bokovima
amca s luakom energijom i kvasila Zoine ledene prste po stoti put. Gotovo je bila
hipnotisana oseajem vrtoglave brzine. Bre, pomislila je i osetila kako amac odgovara
na njen zahtev.
Bila je jedva svesna iznenadih oblika koji su nikli s desne obale reke, obojenih
platnenih struktura koje su se lelujale na jakom vetru. ula je, ali nije obraala panju na
sve jae, urlajue, odjekujue zvuke koji su se pojaavali sa zlokobnom brzinom. Bilo je i
drugih zvukova koje je ignorisala, povike s obale, zvono, neto to je zazvualo kao
pucanj iz topa, glasan i upozoravajui. Sve o emu je mogla da misli bilo je ubrzano
kretanje napred. Bre. Bre.
Iznenada, neko ju je protresao otpozadi a glas njenog strica Nelsona s upozorenjem
joj je vikao na uho. - Zoi! Zoi! Ne moemo da usporimo amac i paemo niz vodopad!
Zoi! Pusti amac!
Trgnula se i osvestila, kao iz grozniavog sna punog privienja. Ugledala je Rana
ispred sebe kako oajniki vesla unatrag i pokuava da ih skrene s njihovog puta propasti
ka penuanom vodopadu. Za sobom je osetila strahovitu napetost kod Nelsona i Kertisa,
koji su radili isto. Svi su uzvikivali njeno ime, a Nelson je jo jednom protresao njeno
rame. - Zoi! Zaustavi amac!
Ispruila je ruke s obe strane, rairenih prstiju, i prekinula svoju povezanost s Marisi.
Mali amac je odmah poeo da se okree u vodi, uhvaen izmeu rene struje i zaveslaja
i rojice mukaraca. ula je Kertisov nervozan smeh kada su Ardelaji brzo vratili amac
pod kontrolu, a malo kasnije sekli su vodu ka junoj obali gde je bila nametena neka
vrsta luke. Nijedan drugi amac jo nije pristao, premda se otprilike desetak ljudi grubog
izgleda porealo na obali s konopcima i drugom opremom, spremni da ih priveu za
obalu. Tri paviljona u jarkim bojama stajala su malo dalje od luke, ispunjena
posmatraima, a jo vie ljudi se okupilo na obali, s koje su gledali i mahali.
- Da li smo prvi? - pitala je i pogledala uz reku da pronae najblieg rivala.
Razaznala je na desetine amaca kako plove niz vodu. Nijedan se nije inio previe blizu.

Ran se nasmejao, iako mu je glas bio drhtav. - Prvi? S dobrih dvadesetak minuta
prednosti, ini mi se! Niko nikada nee nadmaiti nae vreme. Nemogue je da smo
prevalili tu distancu tako brzo! Sta si to uradila}
- Nisam nita uradila - rekla je pomalo nervozno. ta se to desilo na vodi? Bar ne
namerno. Samo sam mislila o tome kako elim da idemo brzo. Zaista brzo. Nisam...
mislim, nisam znala da mogu da uinim neto da se to i desi.
- Kao da si bila u nekom transu rekao je Ran - a vodopad nam se primicao sve
blie.
- Izvinite - rekla je. Nisam nameravala da uradim... a god da sam uradila. Mislim
da ne umem to da objasnim.
Nelson ju je potapao po leima. - Ja razumem, ali ni ja ne umem da objasnim -
rekao je. I mene vatra ponekad tako obuzme i imam vie od jednog oiljka od
opekotina da to i dokaem. Ipak, ne sme da dopusti da te to savlada, u tome je trik.
- Posebno nemoj kada sa sobom moe da odnese i svoje roake dodao je Kertis.
- Stvarno mi je ao.
Ran se nasmejao. - Meni nije! Osvojili smo nagradu. Kakva vonja!
Do tada su ve stigli do obale i nekoliko ljudi spustilo se u pliak da ih izvue do
privremeno napravljenih dokova. Zoi je skinula svoj izvezeni prsluk i pruila ga oveku
zvaninog izgleda koji je oigledno nastupao u ime sudija. Meutim, im je izala iz
amca, zateturala se. Oseala se tako tekom. Nije mogla da se navikne na tvrdoglavu,
nepominu vrstinu zemlje. Takode, bila je mokra, smrzavala se i sve ju je bolelo od
burnog puta niz reku.
inilo se da je Nelson oekivao takvu reakciju, iako Zoi nije. Uhvatio ju je za ruku i
poveo je napred ka najmanjem paviljonu, privlano toplom, u kom se nalazila aica
ljudi. Iako je imao vrst drveni pod, tavanicu i tri zida napravljene od tekog platna,
itava jedna strana bila je otvorena da posmatraima prui jasan pogled na Marisi. Zoi je
unutra videla kotlove za grejanje i hrpe udobnih jastuka i ebadi.
- S dobrodolicom e te doekati u paviljonu kraljica -rekao joj je Nelson tiho dok ju
je vodio tamo. - Odande pobednici tradicionalno posmatraju kraj trke.
- I ti isto rekla je - i Kertis i Ran.
- Videemo.
Meutim, im su sili s doka i krenuli ka atoru, Elidon je lino krenula napred,
ispruenih ruku, s osmehom na licu. Mirti Serlast ju je pratila sa irokim osmehom. - Zoi!
uzviknula je Elidon, nakratko je uzela Zoi za ruku a onda je pustila. Kada sam ula
da uestvuje u trci, bila sam sigurna da e pobediti, ali s kakvom razlikom! Kako si, za
ime sveta, uspela to da postigne?
- Pitajte moje roake i mog strica - rekla je.
Elidon se okrenula ka Nelsonu s istim osmehom na licu i dotakla ga po ramenu, to
je bio znak velike naklonosti. -Nelson Ardelaj - rekla je. Kako mudro od tebe to si
naterao stareinu Lalindara da bude lan tvoje posade.

Uzvratio joj je osmehom, sav u suila toplini, bez zameranja zbog potcenjivanja u
prolosti. - Ne, ne, uzeo sam je samo zato to je ker mog brata - odgovorio je. - Naslee
Lalindara bilo je neoekivana dobit.
Mirti je frknula i potapala ga svim srcem po leima. -Poverovau u to kada sama
zemlja iskoi iz tla i ugui reku u ovom koritu - rekla je. - Hajde, doite unutra, i ti i tvoji
sinovi! Poneli smo svakakvu hranu i pie da oporavimo po-bednike dok saekamo kraj
trke.
- Zabrinut sam za Zoi - rekao je Nelson. - Poela je da drhti i mislim da nije shvatila
koliko energije joj je ceo ovaj dogaaj oduzeo.
- Dobro mi je - rekla je Zoi, premda je to bila la. Mirti ju je hitro pogledala, a onda
klimnula glavom. Jo jedan stareina, jo neko koje razumeo kako duboko i budalasto
osobu mogu istroiti prirodne sile. - Hajde. Sedi kraj vatre - rekla je i povela Zoi ka hrpi
jastuka postavljenih ispred kotlova. - Doneu ti neto toplo da popije. Da li si gladna?
- Mislim da nisam - odgovorila je Zoi.
- Hmm. Bolje uzmi neto da pojede.

Koji trenutak kasnije Zoi je sedela to je mogue blie kotlovima, pijuckala neko slatko i
toplo pie i vakala prepeen hleb. Ispostavilo se da je Mirti bila u pravu. Zoi je umirala
od gladi. Njeni roaci Ardelaji stajali su s Mirti i kraljevim suprugama, drali u rukama
osveenje i prilino ivo prepriavali svoju jurnjavu niz reku. Ran je flertovao s
Romelom, koja je, inilo se, ostavila Natali u palati, dok su Mirti i Elidon izgleda vodile
mnogo poslovniji razgovor s Nelsonom i Kertisom. Sluge su beumno klizile meu
njima, donosile pie i nudile jo hrane. Zoi je uzela iniju nekakve guste supe i praktino
je popila u jednom gutljaju. Pomalo je poeo da joj se vraa oseaj u prstima na rukama i
nogama, ali se jo uvek nije bila utoplila. A mrzela je i samu pomisao na to kako joj
sigurno izgleda kosa. Klupko vlane, umrene propasti, pretpostavljala je.
Povici i lagani pljesak privukli su njenu panju ka otvorenom zidu paviljona i
pogledala je na vreme da vidi kako tri amca prolaze cilj jedan za drugim. Najmanji,
najbri amac pripadao je Broju, pomislila je Zoi, dok je veim, svetlijim upravljala
posada kraljevih plaenih mornara. S ove udaljenosti nije mogla da vidi ko je u treem
amcu, koji je oigledno pokuao da stigne pre kraljevog do ciljne linije. Dok je
posmatrala, jo nekoliko dosta sporijih amaca je prolo. Nije vie bilo potrebe zapinjati
za veslima sada kada su bila poznata sva tri pobednika amca.
Nelson se okrenuo ka Kertisu. - Da li se ve pojavio neki deji amac? - pitao je. -
Pitam se ko vodi.
Tada se Zoi setila da postoji posebna trka za mlae takmiare. Da li se neko va
takmii u toj trci? upitala ga je Mirti.
- Neak moje ene uestvuje po prvi put ove godine -odgovorio je Nelson. - Proveo
je nekoliko devetica vebajui veslanje tokom leta, pa se nadam da e se dobro drati.
- Koliko mu je godina? - upitala je Elidon.
- Trinaest. Mrav je i udan. - Nasmeio se u pravcu Elidon. Skroz je elaj, bojim
se. Mislim da nema mnogo anse da pobedi u koru disciplini, ali polaem velike nade u
njega na mnogim drugim poljima. Mnogo je pametniji i armantniji nego to to on misli.

Uzvratila mu je osmehom. - Odrastanje obino nije lako elaj deacima, ali sigurna
sam da ga ekaju bolji dani.
- Pa, ja se nadam da se nije svim srcem namerio da pobedi u trci rekla je Mirti
svojim strogim glasom. Doseta i Korina imaju svoje amce, s profesionalnom
posadom, i sumnjam da e ih neki amateri pobediti. - Pogledala je u Zoinom pravcu.
ak ni koru amateri.
- Ja mislim da se on nada da se nee udaviti - rekao je Kertis. A ako se moe
govoriti o veim ciljevima, bie dobro ako uopte ne padne u vodu.
Romela je prila blie otvorenom zidu i malo se nagnula da pogleda napolje. U
privremenoj luci nalazilo se mnogo amaca, premda drugi uesnici nisu dolazili do
paviljona kraljica, uz smeh i drhtavicu. Zoi je pretpostavila da je veina uesnika otila ka
veim, javnim atorima, iako je smatrala da e se kralj pridruiti Elidon i Romeli. Kao i
Darijen Serlast, ako je pristao do sada. Moda obojica ekaju na doku da se pojave
preostale kraljeve supruge.
- Petnaestak amaca je do sada pristalo - izvestila je Romela. - A mogu da vidim
dva... tri... etiri amca uz reku, kako brzo dolaze. - Okrenula se ka Nelsonu sa irokim
osmehom. - Onaj koji je u vodstvu ima kraljevske boje. Mirti je u pravu. Pobedie ili
Doseta ili Korina.
- A tako i treba - odgovorio je uljudno. - Ko bi eleo da pobedi princezu u trci?
Meutim, izgubio je Romelinu panju. Ona se uspravila i poela da mae. Zoi je
mogla da vidi njeno lice samo iz profila, ali inilo se da je iznenada blesnulo od sree. -
Bravo! - doviknula je. Veoma dobra trka!
Darijen Serlast je uao u ator.
Zoi je osetila kako joj se stomak stee kao od snanog udarca. Darijen Serlast1? Njen
osmeh je upuen Darijenu Serlustu? Meutim, Romela je gledala pokraj njega i jo uvek
mahala, a Darijen je uao u paviljon i poeo da brie renu izmaglicu s ogrtaa.
- etvrto mesto - rekla mu je njegova tetka Mirti sa irokim osmehom.
- Ali novac sam uloio na pobednika - odgovorio je s osmehom. Zato mi i ne
smeta mnogo.
- Kladim se da nisi oekivao da e se Ardelaji spustiti niz reku toliko brzo.
Osvrnuo se po atoru, oigledno u potrazi za nekim, i pogled je zaustavio na Zoi.
Ona je zadrala pogled na kotlovima, kao da je fascinirana nekom arom u bletavom
ugljevlju. Meutim, ona je u stvari bila svesna svakog njegovog pokreta, svakog detalja
koji bi mu privukao panju. - Nikada ne znam ta tano da oekujem od stareine
Lalindara - rekao je tiho, premda je Zoi ula te rei. - Uopte me to nije iznenadilo.

Na otvorenom zidu paviljona dolo je do izliva boja i kretnji i Alis i Setera su ule s
kraljem Vernonom izmeu sebe. Bili su okrueni slugama koje su ih sigurno doekale na
doku, jer su ve bili umotani u tople ogrtae i nosili krage s vruom tenou. Setera je
svoj krag stavila uz obraz, kao da pokuava da upije toplotu kroz kou.
- elela sam da ekam na obali dok se ne zavi deja trka, ali bilo je tako hladno -
kazala je Setera i zadrhtala dok je stajala tamo. - Sigurna sam da su mi se prsti na nogama
do sada zaledili.
- O, ja volim da plovim po reci po ovakvom vremenu! -Alis je izjavila, lica
primereno porumenelog, bilo od hladnoe ili uzbuenja, dok je odbacivala ogrta i ulazila
unutra. Bilo je jasno da pokuava da svojom krepkou uini da Setera de-luje bledo i
jadno. - Tada se oseam tako ivom! Mogla bih da preem i dvostruko veu razdaljinu i
da i dalje oseam ovu... zanesenost.
Ran je pogledao ka njoj s ve spremnim osmehom. - Suila ena u retkim prilikama
osea hladnou - rekao je glasom u kome se ulo odobravanje.
Alis se nasmejala i krenula u njegovom pravcu. - Greju je unutranje vatre - sloila
se i zabacila svoju riu kosu. - Najbolji dar prirodnih sila, rekla bih.
-Ja mislim da je tako - rekao je - ali, naravno, jedan Ardelaj ne bi mogao biti
objektivan.
Stajala mu je jako blizu i smeila se s nepogreivom pakou. Da Zoi nije bila
sigurna da Ran zna sve o tome kako da se nosi s opasnim, zapaljivim enama, odvukla bi
ga u stranu i upozorila ga da ne pokuava ak ni da se povrno sprijatelji s kraljevom
treom suprugom. - Ran Ardelaj - rekla je Alis. - Prolo je suvie vremena od kada smo
vas videli na nekom dogaaju u palati.
Naklonio se izuzetno kitnjasto. - Vae vrlo drago velianstvo rekao je. - Tako mi
je drago to ste to primetili.
Praktino i svi ostali u atoru su to primetili. Zoi je ugledala Elidon, Mirti, Darijena i
Kertisa kako posmatraju ovaj mali flert s razliitim nivoom neodobravanja. Jedini ljudi
koji nisu obraali panju na to bili su Romela i Vernon, koji su se pomerili do udobne
klupe u zadnjem delu paviljona dok su im sluge donosile jo ebadi i toplu hranu. Zoi je
pomislila kako je pomalo alosno to se samo jedna od kraljevih supruga potrudila da
sedne kraj njega i saslua detalje s njegove trke, ali Vernon je delovao zadovoljan to
njegova pria stie do Romelinih uiju. etvrta kraljica se samo smeila i klimala
glavom, ali inilo se da je on sasvim srean u njenom drutvu.
Jedna osoba se nije potrudila da Alis uputi vie od jednog prekornog pogleda. Setera
je i dalje stajala na irokom ulazu i izgledala nesreno i nesigurno. Bilo je jasno da eli da
bude deo ivog razgovora u atoru, ali neto napolju je izazivalo njeno nespokojstvo.
Zoi je gledala kako se Darijen izvinjava, naputa razgovor i prilazi Seteri. - Da li je
sve u redu? - upitao je.
- O, samo... Korina je pobedila u dejoj trci i ve se penje uz obalu, a pristalo je jo
pet-est drugih amaca, ali Doseta jo nije stigla.
Darijen je podigao obrve. Provirio je napolje i istegao vrat iako da moe da pogleda
uz reku. - Moda joj se amac nasukao uzvodno.
- Moda - rekla je Setera sa sumnjom u glasu. Ali s njom su bili unajmljeni
mornari. Nisam mislila da mogu upasti u nevolju...
Darijen se nasmeio. - O, kladim se da bi ti svaki koru mukarac u zemlji rekao da
sklonost ka vodi ne garantuje da amac nikada nee skrenuti u pogrenom pravcu
rekao je. - Mogli su naii na svakakve prepreke. Da li su svi ostali amci stigli?
- Nisam sigurna - rekla je Setera. - Ne znam koliko ih je uestvovalo u trci.
Nelson im je priao, a njegova krupna i vrsta prilika je izgleda ponudila Seteri
izvesno ohrabrenje. - Dvadeset i est - rekao je - a deset je uestvovalo u dejoj trci.
- Pa... - rekao je Darijen. Zoi je videla kako je zauzeo bolji poloaj i suzio pogled.
Pretpostavljala je da je poeo da prebrojava amce vezane za dok.
U tom trenutku je u paviljon uletela Korina i skoro odgurnula Seteru u stranu u elji
da ude. - Jeste li videli? Jeste li videli? Pobedila sam! Tako daleko smo odmakli! - Kao i
njena majka, inilo se da je ustreptala i oivela od izazova regate. Zarumenela se a oi su
joj blistale od uzbuenja. - Znala sam da niko nee moi da nas sustigne.
- Koliko daleko iza je bila Doseta? Moe li da se seti? - upitala je Setera.
Korina je izbegla pitanje. - Nisam obraala panju ni na koga drugog. Mama, jesi li
ula? Pobedila sam! - povikala je i pojurila ka Alis i Ranu, koji su se jo uvek smejali
zajedno.
- Znala sam da hoe, ljubimice moja - rekla je Alis i ovla je poljubila. - Sada pojedi
neto. Da li ti je hladno?
- Ne - rekla je Korina prezrivo.
- Ovo mora da je vaa ker - rekao je Ran. - Nikada princeza nije izgledala toliko kao
kraljica... a ni govorila tako kao kraljica.
Verovatno je usledilo jo toga, ali Zoi je panju usmerila nazad na malu, trezvenu
grupu na ulazu. - Prebrajao sam dvadeset i pet amaca - rekao je Darijen zabrinutim
glasom. - Moda bi trebalo da uzmem nekoliko ljudi, odveslam uzvodno i potraim je.

-Ja u poi rekao je Nelson odmah. A krenue i moji momci. Hoe na

amac?
Kertis je primetio ozbiljan ton razgovora i prikljuio im se. - Bie teko boriti se s
tom strujom - rekao je. Bolje da uzmemo jednu purnjau i potraimo je du obale.
Darijen je odmahivao glavom. Ima delova zemlje gde se ne moe prii obali.
Meutim, moda si u pravu. Moda da poaljemo kola do mesta ukrcavanja a onda da
poaljemo amac skroz niz reku...
Pre nego to je zavrio, Setera je vrisnula.
Svi u paviljonu su se sledili, okrenuli glave ili ispustili ono to su nosili u rukama. -
Setera, ta... - poela je Elidon, ali Setera je iznova i iznova vritala, glas joj se gubio
kada je poskoila s niskog poda paviljona i pojurila niz obalu ka Marisi.
 - velianstvo! - Nelson je povikao i krenuo za njom. Darijen ih je pratio u stopu, a svi
ostali iz atora jurnuli su ka vratima. Zoi se nestrpljivo progurala kroz gomilu da vidi
kakav se to uas dogaa napolju.
Jedan mali amac vrteo se na reci, njegove vesele boje i zastavica radosno su
poskakivali na vodi. Kretao se kao deblo niz reku, bez kormila ili pravca, i uputio se,
krivudavo, ka iznenadnom, smrtonosnom ponoru vodopada.
Jedna prilika se uurila unutra i drala se za ivice amca s plavom kosom preko
lica kada je amac poneo jo jedan nalet vode i gotovo je bacio napolje.
Jo nekoliko uzburkanih stopa i njen amac bi se prevrnuo preko ivice vodopada u
ponor koji se nije mogao preiveti.
Nelson, Kertis i Darijen su ve odvezali amac iz privremene luke, popeli se u njega
i odgurnuli se od obale, ali trebalo je prei preveliku razdaljinu, a struja je bila prejaka.
Nije bilo mogue stii do Dosete pre nego to je reka baci preko ivice sveta.
Gotovo bez svesne namere, Zoi je izala iz paviljona, ispruila ruke ka reci i
proaptala jednu jedinu re.
Stani.
Sve se zaustavilo, ili se moda sve ostalo prosto zaustavilo za njena ula. Buka se
stiala, prestala je da mari za hladnou, vreme nije postojalo. Kao da je zaronila prste u
reku, osetila je kako joj se voda penje uz ruke, svilena i hladna, prekriva joj dlanove,
uvija se oko zglobova, penje se uz podlaktice, preko laktova.
Stani, ponovo joj je rekla, bez imalo pojma odakle joj ubeenje da e je posluati.
Osetila je pljuskanje, ramena su joj bila vlana od kapi, ali onda se voda povukla,
prelivala joj se oko lakata i postepeno smirivala.
Ispred nje, reka je prestala da pada preko stena na proelju vodopada. Sakupljala se,
krotko i zadovoljno, u irokom basenu kroz koji su uesnici u trci dolazili do obale,
jeziva tiina zamenila je urlik vode koja pada. Meutim, nezadrive struje su jo uvek
tekle dalje uzvodno i nabirale mirno jezero kao marci vidljivi golim okom. A jo vode se
izlivalo unutra, ujednaeno i nepresuno. Stani, govorila joj je Zoi. Ne idi dalje.
Sluala je, ali nova koliina vode je stalno pristizala. Polako, reka je poela da raste
du obala. amci u luci poeli su da se podiu preko dokova, njihovi labavo uvezani
konopci odvezivali su se od delom potopljenih stubova. Skoro tri stotine ljudi okupilo se
na junoj obali i omamljeno posmatralo kako se voda prikrada uz nagnutu obalu a nivo
reke je nastavljao da raste.
Zoi je ula, kao iz daljine, uzbunjeno i uplaeno mrmljanje. ula je tihe, nevane
zvuke obruavanja kamenja i klizanja stopala dok su posmatrai beali ka viim delovima
obale. Neki glas je iznova i iznova ponavljao samo jednu re. Da li je to bilo njeno ime?
Meutim, ona nije obraala panju. Neko ju je uhvatio za ruku, ali ona ga je jedva
oseala kroz ledenu vodu koja joj se kovitlala ispod koe. Nivo reke se popeo jo vie.
Na nepominoj, mirnoj povrini Marisi, neznatno uznemirenoj stalnim prilivom
vode, Dosetin amac se ljuljao kao da je usidren na samo tri stope od ivice vodopada.
Devojica je nepomino sedela na svojoj klupi, razrogaenih oiju u kojima se videlo
bezbroj varijanti straha i inilo se kao da se boji da udahne iz straha da je dodatna teina
ne baci sa stene.
amac s Nelsonom, Kertisom i Darijenom se pribliavao, voden pomamnim
veslanjem trojice veslaa. Zoi je mogla da vidi napetost na njihovim licima, u njihovim
vrednim rukama. Nije mogla da uje ta je Darijen doviknuo bespomonoj princezi, ali
videla je da mu se usta miu, videla je kako joj dovikuje uputstva i rei ohrabrenja.
Zoina stopala je iznenada progutao led. Zemlja pod njenim nogama postala je
neoekivano nesigurna. Okliznula se, pala na kolena, iznenaena to se nalazi do pojasa u
ledenoj vodi.
- Zoi. - Bio je to Ranov glas. Bile su to Ranove ruke pod njenim laktovima koje su je
podizale na noge. Mokra odea lepila joj se za kou. Zoi, mora da se pomeri navie
uz obalu. Voda prebrzo nadolazi. Mora da se pomeri odavde.
Odmahnula je glavom, a sva njena panja bila je usmerena na scenu na reci. Darijen
je nesigurno stajao u sreditu Nelsonovog amca i pruao ruke Doseti u pokuaju da je
izvue iz stiska smrti i da mu dopusti da je izvue na sigurno. Bio je to opasan manevar i
pod najboljim uslovima. Gotovo nemogu kada je osoba koju treba spasti suvie uplaena
da se pomeri. Zoi je smirivala vodu to je vie mogue. Morala je da je uini glatkom i
mirnom na hladnom suncu...
- Zoi. Ne mora da prestane da radi to to radi, ali mora da se, pomeri. Podii u
te, da li me uje? Odneu te dalje od obale. Nemoj da mi se suprotstavlja. Ako ne
odemo odavde, udavie se. Oboje emo se udaviti.
Ponovo je odmahnula glavom kao da pokuava da skloni dosadnog insekta, ali nije
se opirala kada su je njegove ake obuhvatile i kada ju je podigao. Samo za trenutak je
bila dovoljno dugo dezorijentisana da joj kontrola popusti. Usledio je iznenadan i moan
prodor vodene struje i Dosetin amac se luaki zaljuljao na vodi. Princeza se drhtavo
podigla na noge, ispruenih ruku. Svezi nalet je nakrivio amac i ona umalo nije izgubila
ravnoteu vritei.
Darijen ju je uhvatio dok je padala i uvukao je u amac. -Kreni! Kreni! - povikao je,
a Zoi je zaula njegov glas preko vode. Kertis i Nelson su grozniavo prionuli na vesla,
oajniki pokuavajui da se domognu obale koja je nestajala. Zoi je oseala kao da se i
ona ljulja na vodi, kao da Ranovi pokreti dok se uspinjao oponaaju oseaj opasnog
plutanja. Izvila se u njegovim rukama i usmerila svu svoju panju ka reci i dalje
ispruenih ruku. Mogla je da uje Ranove kletve, oseti kako mu stopala povremeno
klizaju dok je pljuskao poplavljenom obalom a voda ga neumoljivo sledila.

I eto. Bili su na bezbednom. Na desetine ljudi presrelo je Nelsonov amac na ivici reke
koja se stalno menjala. Na desetine ruku se ispruilo da izvue dragoceni teret na sigurno.
Dosetu su prosledili od Darijena ka slugi u kraljevskoj odori, telo joj je bilo mlitavo ali
oi su joj bile irom otvorene.
Zoi je naglo uzdahnula i spustila ruke. Glava joj je pala na Ranovo rame.
Zaula se vika od ljudi koji su jo uvek izlazili iz Nelsonovog amca i uurbano
kretanje dok su skakali u vodu koja se brzo povlaila i grabili ka kopnu. S jednim
ogromnim pljuskom koji je zazvuao kao eksplozija, narasla reka se divlje probila do
slobode vodopada. Zvuk je odjekivao iz svakog pravca dok su ljudi vikali, stene se
kotrljale a voda koja se povlaila nosila sa sobom zemlju, biljke i kamenje u brzoj i
nagloj oseci. Dosetin amac je bio prva stvar koja je prele-tela preko kamenja niz
blistavu stranu planine.
To je bilo poslednje to je Zoi videla pre nego to je izgubila svest u rukama svog
roaka.
 21.

-Jo cvea - rekla je Anova i unela ogromnu vazu punu utih evetova, a svaki je bio
veliki kao aka odraslog mukarca. To je bio dvanaesti buket koji je stigao u Zoine odaje
tog jutra, premda je Zoi prespavala dostavu prvih pet. - Gde nalaze cvee u ovo doba
godine? Ali divno mirie.
Spustila je vazu tako da Zoi moe da pomirie cvetove i sloi se da imaju posebno
lep miris. Zoi je sedela u krevetu, naslonjena na smeno veliku hrpu jastuka, jo uvek
suvie slaba da se kree po spavaoj sobi, da se obue ili da ak ustane iz kreveta. Tek to
je prolo podne prvog dana Kvinelaja. Spavala je celo popodne, celu no i vei deo jutra,
mada se budila nakratko nekoliko puta pre nego to bi se ponovo prepustila iscrpljenom
dremeu.
Od neverovatnih dogaaja prethodnog dana nije ni sa kim razgovarala osim s
Anovom, mada je Kalvin izgleda imao mnogo posla dok je za nju skupljao razna
govorkanja. Anova je donela odluku da ne prima nikoga u Zoinu sobu, ni kralja, nijednu
od kraljica, ni njene roake Ardelaje ili Lalindare, na emu joj je Zoi bila veoma
zahvalna. Uprkos snu, uprkos buketima od zahvalnih oboavalaca, jo uvek je bila slaba,
nesigurna i zbunjena.
ta se zapravo dogodilo jue na Marisi? Kako je to mogla da podvrgne reku svojoj
volji?
- Sigurna sam da postoje staklenici negde u gradu gde bogati mogu da kupe cvee
tokom cele godine rekla je Zoi slabim glasom. Ko je poslao ove?
- Elidon - odgovorila je Anova.
to je imalo smisla jer je uta bila elej boja. Prva je stigla, kako joj je Anova
ispriala, Seterina zahvalnica, malo drvo u cvatu s mnogo ljubiastih cvetia. Setera ga je
sama donela i preklinjala je da joj dozvoli da lino vidi Zoi i zahvali joj to je spasla ivot
njenoj keri.
- Ona spava rekla je Anova vrsto. Ponovila je razgovor Zoi s dosta uivanja. -
Jueranji napor ju je skoro iscrpeo do smrti.
- Nikada neu moi da joj dovoljno zahvalim... rado u joj dati sve to poeli...
- Hvala vam, ali Zoi Lalindar ima sve to joj je potrebno. Jo darova je stiglo, jedan
za drugim. Razmetljivo crveno cvee od Alis, buketi narandastih ljiljana od Romele,
dinovska vaza s cvetovima svih boja lino od kralja Vernona i mali pokloni od Miriti
Serlast, Ardelaja i mnogih drugih.
Zoi je bila pomalo iznenaena to meu njima nije bilo Darijena kada joj je Anova
prenela sva imena. Naravno, ne previe, jer nije oekivala zahvalnost ni od koga osim od
Setere i moda kralja. Meutim, smatrala je da je Darijen mogao da bar poalje poruku ili
da svrati do njenih odaja ili da, na neki nain, izrazi svoju brigu za njeno zdravlje nakon
tako dramatinog dana.
 Naravno, to to nije bilo tako uopte joj nije bilo vano.
- ta kau svi? - Zoi je upitala Anovu kada je starija ena nala mesto za ute
cvetove. - ta se desilo jue? Zato je Doseta bila sama u amcu?
- Prvo pojedi neto, a onda e ti Kalvin ispriati sve to zna.
To je bio trei put da Anova insistira da Zoi pojede neto. Svaki put kada bi Zoi
otvorila oi u proteklih dvanaest asova, Anova ju je hranila malim, brzim obrocima pre
nego to bi joj dozvolila da ponovo zaspi. Zoi je podozrevala da je to razlog zato se ne
osea jo gore, mada je bila u prilino loem stanju. Sve ju je bolelo, bila je iscrpljena,
svaki mii joj je bio zategnut i drhtav. Bila je iznenaena kada nije otkrila nijedan trag ni
modricu na svojoj koi. Mogla se zakleti da joj je telo udarilo o zid ili se skotrljalo niz
kamenu liticu. Ramena i ruke su je najvie muile, oseala je bol od ukoenosti nakon to
su tako dugo bile ispruene.
Dok je Zoi zadravala vodu samo svojim dvema rukama.
Kako je tako neto mogue?
Na trenutak je zadrhtala u krevetu.
- Prvo pojedi neto toplo zahtevala je Anova od nje. - Hoe li jo jedno ebe? Da
pojaam vatru?
- Ne... samo... hou da ujem ta Kalvin ima da kae. Molim te.
Anova je popustila. - U redu. Ali mora da jede dok on pria.
Pet minuta kasnije Zoi je sedela s tanjirom u krilu i jela supu, hleb, sir i slatkie koje
joj je Anova donela. Kalvin je smestio svoje mravo telo na stolicu ispred kreveta, kao da
se sprema da ostane i zapone dug, zabavan razgovor. Nosio je svoje uobiajene jarke
boje, a lice mu je sijalo od uzbuenja. Anova se naslonila na zid, spremna da slua, ali
uglavnom je vodila rauna da Zoi nastavi da jede.
- ta se desilo? I ta kau svi? htela je Zoi da zna.
- Mlada princeza je bila suvie histerina da kae ita jue po podne, tako da nismo
uli njenu priu sve do jutros - kazao je Kalvin promuklim glasom. Ali ona kae da su
njeni unajmljeni mornari upali u nevolju im su se otisnuli.
- Koliko ih je bilo u amcu s njom? - upitala je Zoi.
- Dvojica. Izgleda da je obiaj da oni koji unajmljuju posadu unajmljuju mornare u
parovima.
- I u kakvu su nevolju upali?
-Jedan je ispustio veslo, drugi ih je nasukao na peani prud, tako da su zaostali jo u
prvih deset minuta trke. Ona je bila vrlo ljuta, kae, i rekla im je da ih vie nikada niko iz
palate nee unajmiti i da im nee platiti za taj dan.
- Mogu da zamislim kako su se i oni razljutili zbog toga.
- Moda - rekao je Kalvin. - Kada su se oslobodili s peanog spruda, ispriala je,
potrudili su se da se vrate u trku. Veslali su jako sve do dela na kome reka juri veoma
brzo i amac je poskakivao po vodi. Obojica su bili na nogama kada ih je zaljuljala
snana struja. Jedan je pao a drugi je skoio da pokua da ga spase. - Kalvin je zastao
zbog dramskog efekta.
- Doseta je videla kako ih je obojicu odnela reka. Ona misli da su se moda udavili.
Meutim, nju je voda odnela dalje i nije mogla da pomogne ni njima ni sebi.
Nastala je kratka pauza dok su njih troje razmiljali o tome. To mi se ne ini
verovatnim - rekla je Anova - da obojica profesionalaca nestanu. Na takav nain. U delu
toka koji nije posebno opasan.
 Zoi je klimnula glavom. Ona je upravo o tome razmiljala. Veina ljudi koja odlui
da ivi kraj reke ima bar malo koru krvi u sebi, a iako tek nekolicina njih moe imati njen
afinitet ka vodi, nijedan u hiljadu ne bi izgubio ivot pod uslovima pod kojima je odrana
jueranja regata. - Ko je unajmio te ljude? - upitala je. - Njena majka?
Kalvin je neodreeno klimao glavom. - Sluga u slubi njene majke. Hunti koji je
itavog ivota radio za Seterinog oca.
- Onda je verovatno nije on izdao - razmiljala je Zoi.
- Onda je neko drugi potplatio mornare da napuste Dose-tu na reci.
Kalvin je klimuo glavom. - O tome svi u palati apu od jutros.
Anova se trgnula, odmakla se od zida a na licu joj se videla neverica i zbunjenost. -
Ali... da napuste princezu na takav nain... u uzburkanoj vodi... mislim, kako su znali da
e biti u stanju da je spase?
Zoi joj je uputila nejak osmeh. Nisu. Oekivali su da umre.
Anova je zurila u Zoi. Oi su joj bile kao ukoeni bademi na njenom tamnom licu. -
Nekoje eleo da ubije princezu?
Kalvin je klimao glavom. - Naravno, niko to ne kae naglas. A i pametno je
izvedeno. Kraljica je poslala svog oveka da unajmi mornare. Oni nisu hrabro skoili s
palube i otplivali ka obali, ve se inilo da su rtve alosne nesree. Sve to moe da bude
niz nezgoda, traginih, naravno, ali ne i zlonamernih.
- A opet niko ne veruje u to - rekla je Zoi.
- Ne - rekao je. - Svi misle da je neko eleo da se Doseta udavi.
- Ali zato? - htela je Anova da zna. - I ko?
- Neko ko eli da je eliminie kao potencijalnog naslednika prestola - rekla je Zoi.
Neko ko eli da vidi svoju sopstvenu ker proglaenu za naslednicu.
- Alis ili Romela - rekao je Kalvin.
- Alis - Anova i Zoi su rekle uglas.
Zoi je dodala - Ali ako mi mislimo tako, a mi smo praktino stranci ovde, onda e i
svako drugi pomisliti isto.
-Tako je - rekao je Kalvin. - uo sam njeno ime stotinu puita danas, proaptano tako
tiho da ne moe da se otkrije ko je to zapravo rekao.
- Dakle, moda ipak nije Alis - rekla je Zoi. Jer kakva god da je, Alis nije
nespretna. Nije oigledna. Nije glupa.
- Onda neko ko eli da se stekne utisak da je Alis pokuala da ubije Dosetu? -
predloila je Anova.
- I ja sam posumnjao na to - rekao je Kalvin, gotovo radosno. Zoi je znala da on
jednostavno voli dvorske intrige i injenicom da niko nije umro tokom ovog naleta
spletki pruena mu je mogunost da u potpunosti uiva u situaciji.
- Onda Romela? - rekla je Anova.
Zoi je odmahnula glavom. - Pretpostavljam da je mogue, ali ona je tako... majinski
nastrojena. Videla si je s Natali. Ne mogu da je zamislim da hoe da povredi dete. Iije
dete.
- A opet je jedva i poznaje - rekla je Anova. - Moda bi rizikovala sve da svojoj
keri prui bolje mogunosti.
Zoi je uzdahnula i klimnula glavom. - ta e uslediti? upitala je Kalvina. Sta e
kralj uraditi? Ako svi u palati sumnjaju na pokuaj ubistva, sigurno e doi do istrage?
- O, da rekao je Kalvin. A Darijen Serlast je vodi.
 - O - rekla je Zoi. Moda je to bio razlog to nije imao vremena da obilazi iscrpljene
heroine. Tragao je za nesuenim ubicama.
- Meutim, niko ne oekuje od njega da bilo ta otkrije -dodao je Kalvin. - ak i ako
nae ko su bili ti mornari. ak i ako su jo uvek ivi, do sada su ve sigurno napustili
Hijalto. A ako niko ne prizna da ih je potplatio, a nema ni dokaza...
- Slegnuo je ramenima. - ta moe da otkrije?
- Moda nita - rekla je Zoi. - Ali moda nije u tome svrha. Moda je svrha u tome da
se Alis, ili Romela, ili onaj ko je ovo uradio, uplai da to pokua ponovo, jer znaju da su
sada svi oprezni. To bi bar bilo dovoljno da Doseta bude bezbedna.
- Doseta i Korina rekla je Anova. Kada je Zoi pogledala ka njoj, dodala je U
sluaju da je to bila Romela.
- U pravu si - rekla je Zoi. - Obe princeze mogu biti u opasnosti.
- Sve mogu biti u opasnosti - rekao je Kalvin. U sluaju da nije nijedna od
kraljica. U sluaju da je to bio samo neko ko mrzi kralja.
- A u tom sluaju - rekla je Zoi tiho - nijedna princeza nee biti bezbedna bez obzira
na sve.
- Ali princeze su samo deo jueranje prie - rekao je Kalvin. Svi priaju i o tebi.
- Nisam iznenaena - rekla je Anova. - Ako opis onoga to sam ula sadri u sebi
makar malo istine...
- ta priaju? ubacila se Zoi.
Kalvin je zamlatarao rukama po vazduhu. - Stareina Lalindara ima neverovatne
moi! Ona moe da zaustavi reku ako to poeli! Stareina Lalindara je ona koja je
zaustavila suu to je pritiskala zemlju u poslednjih nekoliko godina!
- Da lije to istina? - upitala je Anova.
Zoi je slegla ramenima. - Ne znam. Tano je da nikada nije bilo sue tamo gde sam
ivela. Meutim, kia me izgleda prati. Ja je nikada nisam namerno prizivala.
- Pa, namerno si zaustavila reku jue - rekla je Anova. - Zar ne?
- Ne znam kako da odgovorim na to - rekla je Zoi. -elela sam da reka stane.
Proaptala sam tu re, ali nisam mislila... nije mi palo na pamet... inilo se nemoguim da
e uraditi ono to kaem.
- E pa jeste to uradila - rekao je Kalvin i nagnuo se napred. -I svi su impresionirani,
ali i svima je i pomalo nelagodno. Da li je bezbedno da neko ima toliku mo? Neki ljudi
se plae.
- Ne znam zato bi se plaili mene - rekla je Zoi pomalo razdraeno. - Po onome to
sam ja ula, i Kristaraje imala mo nad vodom. A ako ja mogu da izvodim tako
spektakularne trikove, zar ne biste pomislili da sve ostale stareine imaju iste
sposobnosti? Moda Kejl Doenca moe da prizove vetar, ako poeli, a Mirti Serlast
moe da pocepa stablo drveta samo ako stavi ruku na njega.
- Mislim da je stepen tvoje moi ono to ih plai - rekao je Kalvin. - Zaustaviti reku u
njenom koritu? Kristara Lalindar to nikada nije radila.
- Moda jeste, samo nikada pred nekim suprotstavila se Zoi.
- Ispada isto - rekao je Kalvin.
Zoi je slegla ramenima. - Pa ta? Sta oni hoe? Ti ljudi koji apuu o meni. Da li ele
da napustim palatu? Rado! Da odem i ivim u izgnanstvu? Nita lake.
- Nije vano ta oni ele, zar ne? - upitala je Anova. - Zar nisi dola ovde zato to
kralj eli da bude prisutna? Onda smatram da treba da ostane ovde sve dok te on ne
zamoli da ode.
Zoi je uzdahnula i pala na jastuke. Neverovatno, ali ponovo je poelela da spava.
Anova je pourila napred da uzme posluavnik s polupojedenom hranom pre nego to je
skliznuo sa Zoinog krila. Pa, pretpostavljam da u svakom sluaju ne moram da odem
odmah - rekla je. - Pretpostavljam da u bar saekati da ujem ta kralj sada misli o meni.
Ili ta e Darijen rei kralju da misli, pomislila je pospano. Osmeh joj je jo uvek bio
na usnama kada je ponovo zaspala.

Kralj Vernon je bio prvi posetilac u njenoj sobi sledeeg jutra. Poslao je poruku kojom ih
je upozorio na svoj dolazak, tako da je Zoi ustala, okupala se, obukla i sredila pre nego
to je stigao do njenih vrata. Danas se oseala mnogo bolje, jela je prodrljivo, to je
Anova shvatila kao dobar znak, i bila je neoekivano radosna. Gotovo preterano.
Posledice moi, pomislila je. Njen otac je ponekad tvrdio da vatra na njega deluje kao
alkohol. Mogao je da se opije u sluaju da sedi suvie blizu ognjita. Imala je utisak da je
ovo bila njena reakcija na dogaaj od pre dva dana. Jue je prosto bila suvie umorna da
to oseti.
- Velianstvo - rekla je i duboko se naklonila kada je on uao u sobu. Primetila je
etu straara u hodniku iza njega, premda nijedan nije uao unutra s njim. Niko od njih
nije bio ni Darijen Serlast.
- Zoi - odgovorio je i pribliio se dovoljno da je obema rukama uhvati za aku.
Iznenada je osetila toplo pulsiranje njegove krvi i prepoznala ga nakon poslednjeg puta
kada ju je dodirnuo. - Ne verujem da mogu da izrazim koliko sam ti duboko zahvalan to
si bila tamo da spase princezin ivot. Doseta mi je vrlo draga. Ne mogu da zamislim
svet bez nje. Na koji nain doputa da ti izrazim svoju zahvalnost?
Odmahnula je glavom. - Nita mi nije potrebno.
- Imam zemlju, divne posede u provinciji u itavom kraljevstvu...
Ponovo je odmahnula glavom. - Jedva uspevam da upravljam posedima Lalindara
koji su postali moje vlasnitvo - rekla je. - Sigurno ne bih bila dobar zemljoposednik na
nekom drugom imanju.
- Novac, onda... drago kamenje.
- Velianstvo, imam vie nego dovoljno i jednog i drugog.
- Poloaj - rekao je - politiku mo. Mogao bih da uredim venanje kojim bi se
uzdigla na jo vii poloaj nego sada.

Morala je da se zapita koji potencijalni muevi bi mogli da imaju takvu politiku

mo, a sigurno je i Darijen Serlast bio meu njima? Bilo bi zanimljivo videti kako bi
reagovao na ideju da ga kralj smatra nagradom za izuzetnu uslugu kruni. Meutim,
ponovo je odbila. - Nisam spremna za udaju, svakako ne iz tog razloga rekla je. -
Meutim, imam jedan predlog.
- Reci.
- Uzmite onu koliinu zlata koju biste dali meni i izgradite fontanu na zapadnoj strani
grada, gde je teko pronai istu vodu jer se nalazi tako daleko od reke. Nazovite je po
meni, ili po Doseti. To bi me usreilo.
Vernon je za trenutak piljio u nju svojim tunim plavim oima. Mislila je da e rei:
Zoi Lalindar, ti si ba udna devojka. To bi rekla bilo koja njegova supruga. Uradiu
tako rekao je napokon - i to vrlo rado.
 - Onda sam dobila svoju nagradu - rekla je.
Nije prolo ni deset minuta nakon kraljevog odlaska kada su i ostali posetioci poeli
da se pojavljuju na njenim vratima i zadravali se samo nekoliko trenutaka, nikada u isto
vreme. Zoi je pretpostavila da svi imaju pijune po hodnicima, koji odmeravaju protok
ljudi ka njenoj sobi.
Kraljice su bile prve i dole su po utvrenom redu. Elidon je bila elegantna i
graciozna, hvalila je Zoinu snagu i vrstinu. - Tvoja baka bi bila tako ponosna na tebe -
rekla je tiho.
- Ne mogu da ti dam veu pohvalu.
Setera se borila da ne zaplae, premda je odmah izgubila bitku. - ta da kaem?
jecala je i zapavo se bacila Zoi u naruje. Zoi je promrmljala rei utehe i pomalo udno
tapala Seteru po ramenu, ali itavo vreme automatski arhivirala precizan sastav
kraljiine krvi. Moda nikada vie nee biti u prilici da dodirne tu oholu hunti enu. -
Dugujem ti ivot svoje keri, dugujem ti sve...
- Meni je samo drago to sam bila u stanju da prizovem tu sposobnost.
Setera se povukla nazad i pokuala da povrati staloenost.
- Zahvalnost nije dovoljna - rekla je. - Moram da uinim neto da pokaem svoje
potovanje.
Ispriala je Seteri ta je zatraila od kralja. Seteri se ideja dopala, Zoi je to mogla
videti. Ako nita drugo, hunti su bili praktini ljudi. - Ja u zasaditi vonjak oko fontane -
odluila je - i svako e moi da bere voe s drvea.
- To bi bilo velikoduno. Time bih bila zadovoljna rekla je Zoi.
- Onda u tako i uraditi.
Alis je uskakutala u Zoine odaje i brzo pogledala unaokolo da proceni nametaj,
oigledno pokuavajui da odmeri Zoino bogatstvo i ukus. - Ti si pravo udo rekla je,
bez namere da sedne jer je bilo jasno da e ovo biti kratka poseta.
- Svi priaju o tebi.
- To nije ast kojoj teim - rekla je Zoi ozbiljno.
Alis joj je uputila osmeh zlikovca. - Ima tako malo suite u tebi, zar ne? rekla je. -
Tvoj otac ili roaci bi uivali u panji dvora, a ti samo sedi u svojoj sobi i pravi se da
ima glavobolju.
- Ja stvarno imam glavobolju - rekla je Zoi. - Poela je onog trenutka kada ste uli.
Alis ju je isekla prezrivim pogledom jer je protumaila tu opasku tano onako kako
je i trebalo. - Dau ti jedan savet - rekla je. Niko od nas ne dobija vie od jedne ili dve
velike prilike u ivotu. Priliku da ponovo stvorimo sebe, akumuliramo presti i druge
stvari. Bie ti ao ukoliko dopusti da ti ova isklizne a ne iskoristi je na neki
spektakularan nain.
Zoi je htela da se nasmeje. Po Alisinom nainu razmiljanja, to jeste bio dobar i
velikoduan savet. - Imau to na umu - rekla je.
Alis se nasmejala i krenula ka vratima. - Nee - rekla je. - Otii e za godinu dana i
niko se vie nee seati tvog imena.
Romelina panja je bila podeljena tokom njene kratke posete, poto je stalno jurila za
Natali i pokuavala da sprei princezu da obori dekor. Tako mi je ao! - uzviknula je
bez daha. - Samo sam elela da ti to lino kaem... Natali, prestani!... kako je bilo divno
to si bila u stanju da spase Dosetin ivot. Samo sam razmiljala o tome kako bi grozno
bilo da sam videla Natali u tako stranoj situaciji i koliko bih ti bila zahvalna da si nju
spasla.
Zoi je jo jednom pomislila kako je potpuno nemogue da Romela svesno dovede
iije dete u opasnost. Shvatila je da Alis nije rekla nita u tom maniru. Nadam se da bi
spasla Koriti da se ona nala u opasnosti. Meutim, prvo na ta je Romela pomislila bilo
je njeno dete.
Natali je oborila metalnu vazu na pod i iz nje su se, posvuda, prosuli voda i cvee.
Devojica je poela da urla. - Tako mije ao... idemo mi sada - rekla je Romela. Ali...
hvala li. Bio je to neverovatan prizor.
Nakon to je i poslednja kraljica otila, ostali posetioci su poeli da kucaju na Zoina
vrata. Mirti Serlast, Kili i Sarona, jo pet-est drugih, a svako je goreo od elje da ga
povezu s najslavnijom enom u gradu. Ran i Kertis su stigli zajedno. Ran ju je epao u
zagrljaj i okrenuo ukrug, Kertis ju je trezvenije uzeo za ruke.
- Bilo je udesno prisustvovati tako neemu rekao je Kertis. - Dok sam iv, neu
zaboraviti prizor kako reka odbija da tee zato to joj je Zoi Lalindar naredila da stane.
-Ja nikada neu zaboraviti kako sam pokuavao da ubedim istu tu Zoi Lalindar da se
skloni od opasnosti uzviknuo je Ran. - Da li ste znali da se skoro udavila kada je
Marisi nadola sasvim blizu nje, a ona je odbijala da se pokrene?
Nasmejala se. - Mislim da mi ne bi naudila - rekla je. -ak i da me je odnela s obale,
mislim da bih preivela. Potapala ga je po obrazu. - Ali veoma sam ti zahvalna to si
vodio rauna o meni kada sam bila toliko u transu da nisam mogla sama da se uvam.
- A mi moramo da uinimo vie od toga to samo hvalimo tvoju snagu i mo
Kertis je odgovorio sa irokim osmehom. Moramo da ti zahvalimo to si nas na tako
dramatian nain vratila u modu, s obzirom na to da si bila u naem amcu kada smo
pobedili u trci.
Nasmeila se. - Drago mi je da ujem da ste ponovo popularni, ali sigurna sam da je
to zato to ste ti i tvoj otac bili u amcu koji je spasao princezu - rekla je. - To bi vas
uzdiglo ak i da se ja nikada nisam vratila svojim roacima Ardelajima.
- Moda - sloio se Kertis. A opet, iskreno mogu da kaem da mi to nije bilo u
glavi kada sam krenuo za Darijenom Serlastom niz obalu reke. Sve o emu sam
razmiljao bilo je da spasem tu devojicu.

- A to je rekla je razlog to zasluujete svoje novootkriveno potovanje.

Dosta vremena nakon zalaska sunca, bar jedan as nakon to je Zoi odluila da vie ne
prima posetioce tog dana, zaulo se tiho kucanje na vratima. Zoi je upravo utonula u
stolicu za trpezarijskim stolom, izmorena svom tom panjom, dok se Anova spremala da
poslui veeru za njih troje. Bilo bi prilino skandalozno za Zoi da je uhvate kako jede sa
svojim slugama.
- Da otvorim? - rekla je Anova tek neto glasnije od apata. - Ili da se pravim da
nismo uli?
Kucanje je stvarno bilo tako tiho da je Zoi pomislila kako se posetilac napola nada da
ih nee nai kod kue. A to je pobudilo njenu znatielju. - Hajde da vidimo ko je to -
rekla je.
Kalvin je odneo tanjire s vidika, Zoi je ustala, a lice joj je poprimilo svetaki izgled.
Anova je otvorila vrata.
- Da li Zoi Lalindar jo uvek prima posetioce? - upitao je neko tihim glasom.
Devojica. - Znam da je veoma kasno.
Anova se izmakla u stranu. - Primie vas. Molim vas, uite.
Doseta je ula na vrata. Danas je delovala jo nenije i napetije nego obino. To nije
bilo iznenaenje, pomislila je Zoi, s obzirom na strahovitu avanturu. Svoju pepeljasto
plavu kosu je neuredno pokupila na temenu a odea joj je bila sasvim obina. Sasvim je
bilo mogue da je provela itav dan u snu, uspavana iscrpljenou ili nekim jaim lekom,
i da je upravo ustala iz kreveta i dola da zahvali svom spasiocu.
Kalvin i Anova su otili u svoju sobu, premda nije bilo ni vano. Doseta je videla
samo Zoi. Princeza je polako ula, kao da je nedavno ponovo nauila da hoda. Lice joj je
bilo bledo, potpuno lieno kozmetike. Oi su joj bile krupne i umorne.
- Samo sam elela da vam zahvalim rekla je devojica hrapavim glasom, jedva
ujnijim od apata. Zoi se pitala da li je pre dva dana promukla od vritanja dok je plovila
niz reku. - Bila sam sigurna da u umreti. Tako sam se plaila. Nisam mogla da zamislim
da iko moe da me spase. A onda kada je reka prestala da tee... ja to nisam shvatila.
Nisam znala kako se to desilo. Ali vi ste to uradili. Vi ste uzeli reku u svoje ruke. Za
mene. Ja ne mogu... nemam rei. Osim hvala.
Zoi je bila tako dirnuta da je elela da uzme devojicu u zagrljaj i utei je, ali nije
bila sigurna da li bi veoma ranjiva Doseta to elela. Umesto toga je ozbiljno rekla: -
Drago mi je to sam otkrila da imam mo da zaustavim Marisi.
Meutim, drugi su radili na tome da te spasu iz reke, tri hrabra mukarca koji su uli
u vodu da te izvuku s vodopada.
- Zahvalila sam im i zahvaliu im ponovo - rekla je Doseta, jo uvek poluapatom. -
Meutim, vi ste im dali ansu da mi spasu ivot. - Princeza je rairila ruke, mrava i
drhtava. - Molim vas da mi dozvolite da izrazim svoju zahvalnost, jo jednom, svim
srcem.
- A ja samo mogu ponovo da kaem da mije od sveg srca drago to sam mogla da
odigram tu ulogu - rekla je Zoi. Uhvatila je Dosetu za ruke.
Onda je stala tamo, nepokretna, dok je Doseta savijala glavu da svoje usne poloi na
Zoine prste.

Nije je taj ponizni poljubac toliko poremetio, poslao plamen, onda ok, a potom bes
da kolaju njenim venama. Nije zanemela zbog Dosetinog mrmljanja i ponavljanja
zahvalnosti. Nije muklo klimnula glavom i pustila joj ruke zato to je princeza brzo
pogledala preko ramena kada je zaula neki zvuk u hodniku i tiho uzviknula: - Moram da
idem! dok je Zoi gledala kako tri ka vratima i nestaje.
Ne. Bila je to injenica da je Zoi prepoznala krv u Dosetinom telu. Suila krv,
vatrenu i poznatu. Krv Ardelaja, ak bliu Zoinoj od Ranove i Kertisove.
Doseta je bila ker Navara Ardelaja.
 22.

Tek je svanulo kada je Zoi krenula niz planinu u konjskoj zaprezi koju je Kalvin izvukao
od kraljevskog konjuara time to mu je platio nekoliko kvint-zlatnika. elela je da ode
prole noi, ali bio je mrkli mrak, bila je iscrpljena i Anova je glatko odbila da je pusti da
izae iz sobe bez obzira na to ta ti je ona devojica rekla pa si se uznemirila". Zoi se
nije poverila svojim prijateljima. Nije mogla sebe da natera da glasno izgovori te rei.
Pristala je da jede i ostane preko noi, poto joj je Anova jasno stavila do znanja da tu
nema izbora, ali Zoi je bila podjednako jasna da e napustiti palatu im bude mogla
narednog jutra.
Kalvin ju je vozio ka gradu dosta korienim putem na kome je bilo iznenaujue
mnogo saobraaja u to naopako doba dana. veina je, naravno, ila ka palati umesto u
suprotnom smeru. Nije se ni trudio da zapone razgovor. Samo ju je odveo direktno u
veoma cenjen hotel u kome je odsela pre nego to se nastanila u palati.
Kada eli da se vratim po tebe? upitao je. Izneo je jednu jedinu, dobro
napunjenu torbu, koju je napunila s nekoliko komada odee, i spustio ga na ulicu. Stajala
je kraj njega i drhtala od hladnoe.
- Ne znam. Moda neu poeleti da se ikada vrati po mene.
Njegov irok osmeh otkrio je rupu u prednjim zubima. U celini gledano, bio je
mnogo manje nervozan od Anove zbog njene iznenadne i tajanstvene uznemirenosti.
Oigledno je verovao da ono to ju je uznemirilo na kraju moe biti ispravljeno. - Pa, ne
znam koliko dugo e pustiti mene i Anovu da ostanemo u tvojim odajama bez tebe, ali
uivaemo u tome dok moemo. Onda emo nazad na reku!
- Moda u... ne znam... moda je vreme da naem sebi mesto za ivot, ovde u gradu
- rekla je Zoi nervoznim glasom. - Naravno, trebaete mi oboje da mi pomognete...
postavite domainstvo na noge.
Nakrivio je glavu i posmatrao je. - Mislim da nema pojma ta eli - rekao je, tako
blagim glasom da je bilo nemogue uvrediti se. - Ali biemo spremni kada bude saznala.
Izuzetno osoblje hotela je ve izalo kroz iroka staklena vrata da pozdravi Zoi, uz
duboke naklone uzeli su joj prtljag i pokazali joj da ue. Okrenula se da ih sledi, a onda
se vratila Kalvinu. - Nemojte nikome da kaete kuda sam otila - naredila je. - Osim...
mislim... ako neko krene da vas ispituje o tome gde se nalazim, ne treba da se uputate u
rizik...
Snano ju je zagrlio i vrsto je stegao uz svoje mrave grudi dovoljno dugo da su
njene zbrkane misli poele, makar malo, da usporavaju. - Ne brini - promrmljao je. - ta
god da je u pitanju, deavale su se i gore stvari.
To ju je nateralo da se nasmeje i dalo joj snagu da se odmakne i staloi. - Moda i
jesu - rekla je. - Morau da razmislim o tome.
Pratila je sluge do kiertena, ogromnog, odjekujueg prostora od ledenobelog
mermera i bogatog malahita. Dvadeset minuta kasnije udobno se smestila u potpuno beloj
luksuznoj sobi. Bacila se na krevet, tako mek da je mislila da e je uguiti. Vei deo
prole noi provela je budna i san bi sada mogao da joj pomogne da razmotri svoju novu
stvarnost.
Meutim, naravno, nije mogla da zaspi. Nije mogla da prestane da razmilja. Nije
mogla da prestane da zamilja nasmejano lice svog oca, uje njegov snaan smeh. Bio je
tako iv, tako pun krepkosti. Onih nekoliko puta kada je bio predugo vezan za neko
mesto, boleu, zimom ili neizbenim okolnostima, postajao je tako nemiran da se inilo
da e sruiti zidove samom svojom udnjom da bude slobodan. - Da li zna zato se
ponekad ne dopada ljudima? - rekla mu je Alijeta jednom, vrlo otro. - Zato to ne
moe da se obuzda.
O, ali bilo je i drugih razloga zato se Alijeti nije dopadao njen suprug, ili je bar bila
tako ljuta na njega da je nije bilo briga da li e dete preuti njihove svae. Jo jedna,
Navare? Jo jedna divna suila devojka s blistavim pogledom i ustrom krvlju? Zato se
onda nisi oenio devojkom vatre i uma ako e provesti ostatak ivota jurei za njima,
uzdiui od zanesenosti?
Odgovor njenog oca: Nijedna suila devojka ne moe da me zadovolji kao moja prelepa
koru nevesta. One mi nita ne znae. One su trenuci strasti i elje. Za tebe ja ivim, tebe
volim, bez tebe ne mogu da opstanem...
Naravno, opstao je bez nje dvanaest dugih godina. Bilo je teko rei, jer je toliko
mnogo drugih faktora moglo da slomi njegov duh tokom jedne decenije izgnanstva, ali
Zoi je oduvek verovala da ga je smrt njene majke pogodila do sri. Jo uvek se smejao i
na najmanju provokaciju, priao bez obzira na to da li ga neko slua ili ne, jeo obilno,
besomuno itao, svaao se nadahnuto i zabavljao s ljubavnicama s malo truda da bude
diskretan. Meutim, neki deo onog suila plamena nestao je iz njega. Nije bio u potpunosti
ceo kada je ostao bez svoje koru supruge.
Zoi je leala na belom krevetu, praktino zatrpana njegovom ogromnom mekoom, i
zurila u glatku tavanicu boje lonovae bez ikakvih ukrasa.
Sada joj je bilo potpuno jasno zato je njena baka radila na tome da Navara Ardelaja
proteraju s kraljevskog dvora. Sarona je opisala Kristarin bes kada je saznala za neko od
ranijih Navarovih neverstava. Zoi se tada pitala kako je Kristara mogla da otkrije tako
neto i zato je uopte marila kada je Alijeta bila mrtva. Meutim, sada je razumela. U
nekom trenutku Kristara je sigurno dotakla Dosetinu ruku ili prela prstima preko
princezinog lica. Kao i Zoi, Kristara bi odmah procenila i odredila sastojke Dosetine
krvi. Kao i Zoi, Kristara bi odmah shvatila ono to je ta krv skrivala.
Koliko dugo je Setera bila ljubavnica njenog oca?

To verovatno nije bilo pravo pitanje, shvatila je Zoi. Jo vanije je bilo saznati: da
lije Alijeta jo uvek bila iva kada je Navar odveo kraljicu u krevet? Zoi je sklopila oi i
pokuala da izrauna. Ako je Doseta imala etrnaest godina i ila ka petnaestoj, a Alijeta
je umrla pre dvanaest godina... ne, sada skoro trinaest...
Zoi je ponovo otvorila oi. Da. Njena majka je bila iva kada je Doseta bila zaeta.
A opet, moda nije znala da je princeza dete njenog mua. Moda nije ak ni znala
za prevaru. Kristara izgleda nije znala za to skoro tri godine, premda je bilo mogue da je
Alijeta to krila od nje bez obzira na sve, pretpostavljajui u kojoj meri e se Kristara
naljutiti. Meutim, injenicu da ju je Navar prevario nije moglo promeniti to da li je
Alijeta znala za prevaru ili ne.
Ko je jo znao istinu?
Setera, naravno, osim ako nije imala vie ljubavnika u tom periodu. Zoi je
pretpostavljala da Setera moe podjednako lako smatrati kralja Dosetinim ocem.
Osim ako nije imala odnos sa svojim muem u pravo vreme da zane dete. Osim ako
je kralj impotentan, a Setera je znala za to.
Zoi se setila onog prvog, slatkog, gotovo pokajnikog razgovora s kraljem nakon
dolaska u palatu. Pri kraju razgovora priali su o Navaru Ardelaju i Vernon je imao udan
komentar. Uvek sam eleo da mogu da mu kaem da mu opratam. Uvek sam eleo da
znam i da li je on oprostio meni. inilo se oiglednim da se nadao da e mu Navar
oprostiti izgnanstvo, ali zato bi Vernon opratao Navaru? Zato to mu je uzeo enu za
ljubavnicu i napravio joj dete?
- Vernon zna proaputala je Zoi.
Bilo bi mnogo teko kralju da oprosti oveku koji mu je nabio rogove, osim ako mu
oajniki nije potreban naslednik, a on sam ne moe da ga zane.
Zoi se okrenula na stranu i utonula u debele, jastuaste nabore jorgana. Spustila je
obraz na materijal i uloila napor da razmisli o svemu. Ako je kralju bio potreban neko
drugi da mu ena zatrudni, moda je namerno pozvao Navara u Seterinu spavau sobu.
Meutim, ako je tako, zato je dozvolio da ga okrenu protiv Navara, koji je, u izvesnom
smislu, uinio kralju ogromnu uslugu?
Ako je kralj bio impotentan, ko je spavao s Alis i Romelom da bi se rodile Korina i
Natali?
I ko je jo znao za to?
Darijen Serlast - rekla je Zoi naglas.
Razmislila je o tome na trenutak. Darijen je tvrdio da ne zna ta je kralj mislio svojom
tajnovitom priom o oprotaju, ali on je podjednako mogao da govori lai kao i istinu,
tako da je Zoi odbacila tu mogunost. Darijen je stalno bio uz kralja. Savetovao ga je o
tako nevanim stvarima poput kope koju kralj mora da odabere za svoje izme. Darijen
je gotovo sigurno bio svestan kraljevih problema u spavaoj sobi, moda je ak i
pomagao u nametanju kraljiinih posetilaca usred noi. Sigurno nije bilo lako
prebacivati mukarce u ensko krilo i van njega, ili udesiti da kraljice odlaze u none
posete drugim spavaim sobama.
Zoi je ponovo sklopila oi. Nije elela da razmilja o kraljevim potekoama u
spavaoj sobi i ta su njegovi najblii savetnici mogli da rade ne bi li ih ublaili. Nije
elela da zamilja svog oca kao Seterinog ljubavnika. Nije htela da zna da joj je stidljiva,
napeta, nervozna Doseta polusestra. Nije elela nita od toga u svojoj glavi. elela je da
spava i elela je da se probudi s potpuno praznom glavom.
Meutim, nije spavala, a njen um je nastavio da se puni slikama koje nije mogla da
zaustavi.

Sa uzdahom, napokon se odgurnula i sela, a onda se pomuila da ustane jer je jedva

uspevala da se izbori s debelim madracem. Bio je to otar, hladan, kvinelajski dan.
Prevarie sebe posetom Trgu ena.
Prikladno se obukla u svoju najdeblju odeu i obula najdeblje cipele, umotala je al
oko glave i navukla vuneni ogrta oko ramena. Oseala se bolje im je izala napolje na
zubato sunce. etnja do Trga ena trajala je due iz ovog pravca nego s obale reke, ali
Zoi to nije smetalo. Oseala se dobro to joj se telo kree ka nekom produktivnom kraju.
ivei u palati, potpuno je izgubila potrebu da veba. Sa svakim naletom vetra vre je
privlaila al licu da zadri hladnou i ubrzavala korak.
Slepe sestre nisu bile posebno zauzete ovog jutra. Zoi je morala da saeka samo
nekoliko trenutaka da se jedna od njih oslobodi, a onda se smestila ispred krupne,
smirene ene.
- Imam pitanje - rekla je i pruila joj zlatnik. Vidovnjakinja je prstima proverila da li
je pravi, a ak je i njeno mirno lice pokazalo zapanjenost. - Moda ne znam ono to tebi
toliko vredi.
- Svesna sam toga - rekla je Zoi. - Ali svejedno, postaviu pitanje.
- Slobodno.
ak i tako, oklevala je za trenutak, nesigurna ta da pita ili kako da sroi pitanje.
Napokon je rekla, s mnogo zastajkivanja: - Kralj Vernon ima etiri supruge i samo troje
dece. Da li je neko razmiljao... da li je neko ikada rekao... da je moda mogue da te
keri nisu njegove?
Slepa sestra je ispruila ruku i Zoi je spustila jo jedan zlatnik na dlan. Bila je to
strahovita suma plaena za pitanje na koje je i sama mogla da odgovori, ali htela je da
sazna da li jo neko u gradu zna istinu. - Tu i tamo, u toku poslednjih petnaest godina,
ula su se aputanja - rekla je vidovnjakinja, tako tiho da joj se i sopstveni glas pretvorio
u apat. - Pitanja. Zato na desetine kraljevskih naslednika ne juri palatom? Da li to kralj
nije u stanju da zane decu? Ako je tako, ko je otac ove tri devojice? - Odmahnula je
glavom. - Niko ne zna zasigurno.
Zoi se namrtila. - Tu nema mnogo informacija vrednih moja dva zlatnika.
Vidovnjakinja se nagnula unapred. - Pre jedanaest godina... Skoro dvanaest sada.
Doao mi je ovek. Bio je pijan. Bio je nepromiljen. Tvrdio je da mu se upravo rodila
kerka i da je darivana blagoslovima mate, inteligencije i hrabrosti. - Slepa sestra je
zastala kako bi joj dala vremena da upije ovu informaciju, ali nije bilo teko sklopiti
kockice. To su bili blagoslovi koje je imala Korina. - Rekao je da je devojicina majka
udata za drugog oveka... monog oveka... i da on nikada nee moi da je nazove
svojom kerkom.
- Da li je rekao svoje ime?
- Ne. Ali imao je oblik i miris elaj mukarca.
- Da li je govorio istinu?

Vidovnjakinja je slegla ramenima. - Onoliko koliko sam mogla da utvrdim, govorio

mi je neto u ta je verovao. To ne mora da znai da je to istina.
Zoi je klimnula glavom. - A druge dve kraljeve keri? Da li je jo neko tvrdio da je
njihov otac?
- Ne odgovorila je sestra. - Postavljala su se pitanja o njima, ali nikada nije bilo
odgovora.
Bila je to nitavna, nedovoljna i frustrirajua informacija, ali Zoi joj se, bez obzira na
to, zahvalila i ustala. Pa, teko da je znala vie no to je znala ranije, ali smatrala je da su
njene sumnje potvrene. Kralj verovatno nije bio otac nijedne svoje keri, a nekolicina
njegovih podanika je bar pretpostavljala toliko, meutim nije bilo dokaza ni apsolutnog
saznanja. Stoga je svet nastavio dalje kao i ranije. Samo je Zoi znala da se svet promenio.
Jo jednom.
etala je Trgom jo jedan sat, samo da sebi prui neto na ta moe da se fokusira,
isprobavala je cipele, ogrtae i ogrlice, i onda odluivala da joj nita ne stoji. Pojela je
itavu kesu slatkia od limuna, koji joj, na nesreu, nisu popravili raspoloenje niti joj
smirili glavu. Ni kupovina jarkocrvenog ala ili para smeih, konih rukavica. Izgubila je
ravnoteu. Bilo joj je potrebno mirno mesto na kome e moi da razmisli. Ili da ne misli
uopte.
Kada je to shvatila, lutala je s malo vie cilja, u potrazi za elegantnim hramom koji se
nalazio u ovom delu grada, premda je ula u tri pogrene poprene ulice pre nego to ga
je pronala. im je s jakog vetra zakoraila u miriljavu unutranjost hrama, osetila je
kako joj se mir sputa kao al preko ramena. Dala je prilog navratima, a onda, to je tie
mogue, pola da sedne na plavu klupu ispred znaka koru.
U hramu je bilo jo desetak drugih ljudi u ovo doba, troje se grupisalo na beloj elaj
klupi, tri je vadilo blagoslove iz sredinjeg bureta, a ostali su bili ratrkani po ostalim
seditima. Akolit se neujno kretao po odaji, gasio istopljene svece i palio nove, irei
zadovoljstvo i mir.
Zoi je polako osetila kako joj se miii oputaju, a bol i zbunjenost poinju da otiu.
U hramu, ovo je bio koru dar, ienje od briga. Probleme su odnosile uporne ruke reke.
Prela je onda na elaj klupe, sada prikladno prazne jer su drugi vernici nastavili dalje.
Ovo je oduvek bio element koji je najmanje govorio Zoi, nosei sa sobom oseaj
duhovnosti, povremeno ak i vizije, a ona izgleda nije bila sklona takvim stvarima.
Meutim, elaj se takoe izjednaavao s nadom, obnovljenom verom da se svet moe
promeniti ili makar shvatiti, a Zoi je dopustila takvim stvarima da isplivaju na povrinu
njenog uma dok je savreno mirno sedela i udisala miriljavi vazduh. Da, naravno, sada
se pitala, bila je pomalo izgubljena, ali na kraju e svet ponovo dobiti smisao. Bila je
izgubljena nekoliko puta ranije u ivotu i uvek je pronalazila put.
Klupe hunti, koje je odabrala potom, bile su ofarbane u lepu boju abonosa i inilo se
da su tako vrsto privrene za pod da nikakva katastrofa ne bi mogla da ih pomeri ni za
pedalj. Zoi je osetila kako postaje jaa, sigurnija, dok je sedela pred znakom za drvo i
kost. Kima joj se ukrutila, ispravila se. Preivela je ve toliko toga. Kako moe da
dopusti sebi da je poremeti neto iz prolosti, injenica koja je jedva bitna, a sasvim
sigurno nee promeniti nita? Nee to dopustiti.

etvoro drugih vernika sedelo je na zelenoj torz klupi kada je Zoi prila, ali pomerili
su se u stranu da joj daju prostora. To je oduvek bio nain na koji se sedelo i razmiljalo o
simbolu mesa i zemlje, njen otac bi rekao, najiskrenije se vajkajui. Stisnut uz pet-est
drugih posetilaca koji se izvinjavaju jedan drugom, pokuavajui da vrsto dri ruke uz
telo tako da ne dokai nikog drugog. Meutim, to je bio dar torza, povezanost s
oveanstvom, povezanost sa svetom. Moda e se izviniti ako udari u suseda, ali onda
e se nasmeiti, proaputati neto o vremenu. Ponovo e se osetiti kao ovek, kao deo
velike, zbrkane povorke ivota. Prestae da se osea tako usamljeno.
Zoi je dugo ostala u torz delu i pokuavala da skupi hrabrost da prede na suila.
Tamo gde je njen otac moda tumarao, ako mu dua ikada stigne do hrama.
Ostali vernici su se kretali i menjali oko nje. Neki su odlazili a novi dolazili, a Zoi je
opet ostajala tamo gde jeste i zurila u crvene klupe samo nekoliko stopa dalje od sebe.
Nije se prepala kada je osetila dodir na ruci. Napokon, oko nje je sada sedelo estoro
ljudi, ali pomalo se iznenadila kada je otkrila da se ena kraj nje smei ohrabrujue kao
da zna ta joj je na umu.
- Otii u i seu s tobom, vai? - proaptala je ena. Imala je moda vie od
osamdeset godina i bila krhko, siuno stvorenje umotano u toliko alova i ogrtaa da je
odea verovatno bila tea od nje same. - Bie ti lake onda.
- Ne bojim se ja vatre - proaptala je Zoi. - U pitanju je neko... moj otac...
- Moj otac je takoe bio suila odgovorila je starica. - I ja uvek vie volim da
povedem prijatelja kada idem da sednem na crvenu klupu.
Njenoj dobroti se nije mogla odupreti. Zoi je shvatila da se smei. Ispruila je ruku i
mala starica ju je prihvatila sa stiskom punim utehe. Zoi je osetila tanko, isprekidano
strujanje krvi u njenim venama, komplikovanu meavinu naslea i iskustava. - Onda
hajde da zajedno odemo i suoimo se sa svojim oevima rekla je.
Samo one su bile na suila klupi. To je bilo mesto na kome se samo mali broj ljudi
dugo zadravao. Uprkos ohrabrujuem prisustvu svoje nove prijateljice, Zoi je osetila
kako joj se napetost vraa u izvesnoj meri dok je sedala ispred parajueg simbola vatre.
Suila ni u najboljim trenucima nije bio miran element. Terao vas je da oseate, brinete,
mislite, volite, ak i da se seate. Zoi je sklopila oi, otvorila srce i pustila da joj se um
preplavi slikama njenog oca. Kako se smeje. Svaa. Plee s njenom majkom. Flertuje s
nepoznatom enom. ita uz svetlost sveca. Slua muziku. Meditira. Spava.
Kalje. Pati.
Umire.
Bilo je to nemogue, ali ta velika, vatrena dua bila je ugaena, a sve to je ostalo od
njega nalazilo se u Zoinom seanju. I Navarove dve vrlo razliite keri.
Meutim, ona je bila iva, ispunjena sopstvenom blistavom svetlou, sopstvenim
nemirnim eljama. Njeno sopstveno srce moglo je biti nepromiljeno, njen sopstveni um
se mogao pomutiti od emocija. To nije znailo samo da je ona ker svog oca. To je
znailo da je iva.
Mala ena pokraj nje je uzdahnula i pustila Zoinu ruku.
- Ipak nije tako loe, nakon svega, zar ne? - proaputala je.
- Uvek imam malo vie energije kada se suoim s razumom i vatrom.

Zoi se tiho nasmejala. - Zato i poseujemo hram - odgovorila je. Da povratimo

ravnoteu.
- Da li si ve izvukla svoje blagoslove? - upitala je ena i ustala.
- Ne, a vi? - rekla je Zoi i stala kraj nje.
Hajde da i to uradimo zajedno.
Saekali su sve dok krupan mladi nije zavrio s prebiranjem kroz novie,
oigledno u potrazi za nekim odreenim, a onda su prile buretu. ena je bila tako mala
da se inilo da moe udobno da stane unutra.
Hoe li ti da odabere blagoslove za mene? - zamolila je ena Zoi. - Smatram da
mije ivot mnogo zanimljiviji kada ih neko drugi odabere.
Rado - rekla je Zoi i brzo izvukla tri novia.
Njena nova prijateljica bila je neobino zadovoljna. - Radost, arm i vreme rekla
je. - Mislim da nikada nisam bila srenije blagoslovena. Kako lepe osobine u poneti sa
sobom u svet!
Oprostite mi ako ne traim vae posredovanje zauzvrat - rekla je Zoi. - Moj ivot
je bio tako komplikovan u poslednje vreme da ne elim nepoznatoj osobi da prepustim ni
najmanji detalj.
I ja sam se oseala isto kada sam bila tvojih godina odgovorila je ena. - Da li
hoe da odem sada ili eli da ostanem i dam ti podrku.
Zoi se tiho nasmejala. Mislim da vie nije potrebna podrka, ali svakako moete
da ostanete i gledate.
Zoi je zavukla ruku u hladnu hrpu metala i pustila da joj diskovi kliznu kroz prste sve
dok joj se aka, gotovo po svojoj volji, nije sklopila oko jednog novia. Izvukla ga je i
pokazala ga svojoj prijateljici.
Iznenaenje rekla je starica.
Tano kao i uvek - odgovorila je Zoi zajedljivim glasom. Ponovo je zaronila ruku
u hrpu novia i izvukla drugu koru osobinu. Prilagodljivost. - Pa rekla je kada je
poela ponovo da die - nadam se da je to istina.
Trei blagoslov je bila promena. Da li sam u pravu ako pretpostavim da si koru? -
upitala je starica.
Da - odgovorila je Zoi iako su mi obino blagoslovi jednako rasporeeni.
- Pokuaj ponovo. Jo tri.
Meutim, sledea tri su ponovo bila koru. I sledea tri. I naredna tri. Zoi je osetila
kako pomalo drhti, ak i na toplom, aromatinom vazduhu u hramu.
- Mislila sam da sam povratila ravnoteu - rekla je tihim glasom. - Moda treba
ponovo da meditiram pred svakim elementom.
- Moda si, ipak, dostigla ravnoteu - predloila je starica. - Ali je tvoja sudbina i
dalje povezana s vodom.
Zoi je spustila pogled na dvanaest novia u svojoj aci. - Ili s krvlju.
Njena nova prijateljica je odmahnula rukom na Zoinu ponudu da je otprati kui. U
stvari, ispred hrama ju je ekala koija i zabrinuti koija da joj pomogne da ue. Ba kao
to je Zoi i podozrevala. Bila je to bogata ena, moda ak i neko iz Pet porodica, premda
Zoi nije prepoznala sastav njene krvi. iroko se nasmeila sebi dok joj je mahala u znak
pozdrava. Bilo bi zabavno kada bi shvatila da se sprijateljila sa, recimo, Seterinom
majkom ili tetkom Mirti Serlast. Smatrala je da bi bilo bolje da se njihovo poznanstvo
zavri u anonimnosti.

Temperatura je pala na navaljivanje severnog vetra, a Zoi se vratila u hotel tako

brzom etnjom da je skoro otrala nazad. No nije bila daleko. Poela je da razmilja o
tome ta bi mogla da veera, poto su slatkii od limuna vie bili ukusni nego to su je
zasitili. Moda su u hotelu mogli da joj preporue neko mesto. U suprotnom, morae da
obue neto toplije i da krene u potragu.
Meutim, im je ula u kierten, bilo je jasno da nee sama traiti veeru. Darijen
Serlast je stajao u praznoj sobi s visokom tavanicom, prekrtenih ruku, opasnog izraza
lica. Izgledalo je da e joj glavno jelo za veeru biti rasprava.
 23.

Zoi nije pokuala prva da progovori. Samo je je stala ispred Darijena i saekala grdnju.
- Mislio sam da sam bio jasan - rekao je sporim glasom, a ruke su mu i dalje stajale
pritisnute uz grudi - da bi mi znailo kada ne bi naputala palatu a da me pre toga ne
obavesti o svojoj nameri. Mislio sam da sam bio jasan da kralj lino eli tvoje stalno
prisustvo u svom ivotu. Znam da te ta ogranienja ljute, ali tvoje dunosti nisu bile
teke, tako da ne znam zato si iznenada dobila elju da pobegne, u tajnosti, bez ijedne
rei ikome.
Bilo joj je drago to ponovo uje kako joj je glas smiren i da je, zapravo, ostala
staloena, nedotaknuta njegovom ljutnjom. - A ja sam mislila da sam bila savreno jasna
- odgovorila je - da nisam posebno zainteresovana da se upravljam prema tvojim eljama.
Niti kraljevim. Sve dok mi odgovara da budem u palati, biu. Kada ne bude tako, otii u.
- Kao to i jesi otila? - zahtevao je odgovor.
- Nisam se ovde trajno nastanila. Vei deo stvari ostao je u mojim odajama u palati.
Sigurno su ti tvoji pijuni to potvrdili pre nego to sto su te poslali u poteru za mnom.
- Tvoje sluge su i dalje u palati, to je istina - rekao je ukoreno. Meutim, deluju
podjednako loe informisani o tvojim buduim planovima.
Zoi je shvatila da se pita da li je Darijen lino razgovarao s Kalvinom i Anovom.
Kalvin bi strano uivao u tom iskustvu, a Anovu bi fasciniralo kada bi primetila
Darijenov udan i posesivan odnos prema Zoi. To je bio razgovor u kome bi Anova elela
da uestvuje u dogledno vreme.
- Moji budui planovi u velikoj meri zavise od tebe rekla je. - Ili, preciznije, od
odgovora koje mi da na nekoliko kljunih pitanja.
Trgnuo je glavom unazad. Videla je kako mu oprez prelazi licem kao maska.
Kakva pitanja? - upitao je.
Osvrnula se po kiertenu. Unutra je bilo moda desetak ljudi, grupisanih kraj jednih
visokih staklenih vrata ili su prolazili ispoliranim mermernim podom, urili da udu ili
izau. - Da li si siguran da je ovo mesto na kome treba raspravljati o osetljivim stvarima?
upitala je provokativnim glasom. Ja nemam ta da krijem, naravno, ali moda ti
ima.
Uzbuna mu je nakratko promenila izraz lica, premda se brzo vratio na dobro uvanu
neutralnost. - Idemo do mene -rekao je. Tamo moemo razgovarati u savrenoj
privatnosti.
- Rado - rekla je. - Priznajem da me u nekoj meri zanima kakvo bi ti mesto nazvao
domom.
Ponudio joj je ruku i ona ju je prihvatila, povrno zadovoljna to je, uprkos svojoj
ljutnji, jo uvek imao volje da nastavi s tom ljubaznou. Za nekoliko trenutaka seli su u
njegovu elajmotivu i on je lino upravljao njom. Osetila je zahvalnost kada je otkrila da
vozilo ima sistem unutranjeg grejanja koji je potirao snagu sve jaeg vetra i iznenaena
kada je videla koliko daleko e morati da putuju. Darijen Serlast nije imao kuu u elitnom
delu grada u kome se nalazio Zoin hotel i u kome je Pet porodica imalo svoje domove.
Umesto toga, ispostavilo se da je vlasnik visoke, uske kue, u ulici punoj visokih, uskih
kua, u najzapadnijem delu grada, zbijenom izmeu inkve i kanala. Zgrade su bile
sline po veliini i strukturi, a opet dopadljive na neki nain. Neke su bile izgraene od
irokih, vitkih komada arenog kamena, neke od cigala i pokrivene crepom, neke su bile
ulepane ekscentrinim kipovima na strehama, neke prekrivene lozicama, neke ukraene
a neke ne.
Kua Darijena Serlasta bila je od drveta ofarbanog bogatim crvenim zemljanim
tonovima. Dvorite izmeu ulice i stepenica na ulazu nije bilo dovoljno veliko da u njega
stane drvo, ali on je tu zasadio niz bunova ije su se tanke, vrste granice isprepletale u
nerazmrsive vorove. Zoi se inilo da lii batovanu trebao skoro itav sat svakog dana da
oisti prolaz od ulice do vrata.
- Kua hunti mukarca - rekla je dok joj je pomagao da izae iz purnjae. Nije se ni
potrudio da joj odgovori.
Mali kierten sastojao se od drvenog parketa na podu, a zidovi su bili prekriveni
panelima od arenog hrastovog drveta. Darijen se nije ponudio da je provede kroz kuu,
ve ju je otpratio do jednih od troja vrata koja su vodila iz kiertena. Uli su u udobnu
sobu ispunjenu policama s knjigama i starim nametajem.
- Sedi - rekao je. - Zapaliu vatru.
Utonula je u veliku konu stolicu kraj ognjita. U sobi je bilo dovoljno hladno da vidi
sopstveni dah.
- Ovde nema sluge?
- Neko obilazi svakog dana da se uveri da je sve u redu, ali da, vei deo vremena ova
kua stoji prazna - rekao je. Kleao je na podu i inilo se da ga nije briga to e isprljati
svilene pantalone, a vatru je palio istom brzinom kao i neki suila ovek. - Obino na neki
nain obavestim kuepazitelja ako planiram da provedem vreme ovde, tako da mesto
deluje malo prijatnije.
- Koliko vremena uopte provodi ovde?
Vatra se brzo razgorela i poela da poskakuje svojom uobiajenom radou preko
paljivo postavljenog drveta. ak i tada, Zoi nije mogla da veruje da e se soba zagrejati
u skorije vreme. Privukla je stolicu malo blie vatri.
Darijen je uao. - Ne onoliko koliko bih voleo - priznao je. - Jednog dana, kada mi
obaveze u palati budu uzimale manje vremena... - Glas mu je odlutao i on je slegnuo
ramenima.
- Ali zasad mi se dopada da budem kralju pri ruci uvek kada to mogu.

- Dakle, nema hrane u kui pretpostavila je Zoi. Nasmejao se, sive oi su mu

zasjale od zadovoljstva. - Gladna si? Trebalo je da mi kae da stanemo negde da jedemo.
- Moda e na razgovor trajati tako kratko da e me vratiti u hotel pre nego to
bude kasno za veeru.
- Nekako sumnjam u to. - Ustao je. - Verovatno ima hleba i voa u kuhinji. Da odem
u lov?
- Hajde prvo da priamo rekla je. Seo je u drugu stolicu postavljenu kraj vatre,
okrenutu ka njoj pod prijateljski nastrojenim uglom. - Zato si pobegla?
 Zavalila se i pravila se da je smirena, ali svaki nerv bio joj je napet kao da se
sprema za neto traumatino to ba i nije mogla da prepozna. - Zato si me naterao da
uradim neto tako drastino samo da bih privukla tvoju panju?
Izgledao je nakratko kao pogoen gromom pre nego to mu se vratio stari izraz lica. -
Ako si elela da razgovara sa mnom, samo je trebalo da mi poalje poruku.
- Svi ostali, cela palata, ceo grad, doli su do mojih vrata jue - rekla je, samo malo
preterujui. - Da izraze divljenje prema mojim moima i da mi prenesu zahvalnost zbog
mojih dela. Ali od tebe nije bilo ni glasa.
- Nemogue je da smatra da ne cenim ono to si uradila - odgovorio je otro.
- Ili ne brine o tome kako tee moj oporavak nakon tolike koliine potroene
energije.
Pogled mu se napeto suzio dok je odmeravao znaenje njenih rei. - ta hoe od
mene? - rekao je otvoreno. - Divljenje? Laskanje? Zabrinutost? Samo me obavesti i
pokuau da proizvedem odgovarajuu emociju.
Nagnula se napred, ne mogavi vie da se pretvara da je smirena. Posmatra me i
danju i nou. Verovatno si znao u roku od jednog sata da sam prela iz palate u grad.
Sebe si nainio mojim vodiem i, u nekoj meri, mojim prijateljem. A opet, kada smo
oboje uestvovali u dramatinom i potencijalno katastrofalnom dogaaju, nisi doao do
mene da sa mnom podeli svoje reakcije, da mi prizna svoje olakanje i uas, da se
raspita za moja oseanja. Nestao si. Povukao si se.
- Iznenaen sam saznanjem da me smatra prijateljem - rekao je Darijen, ali ona ga je
ignorisala, poto je bilo oigledno da pokuava da je odvue od sutine njenih rei. Prsti
su joj se stegli oko starih konih rukohvata na stolici.
- Koje to pitanje nisi eleo da ti postavim o Dosetinom stravinom iskuenju na
reci? - elela je da zna.
Odgovorio joj je utanjem i uputio joj jo jedan pogled.
- Ko je pokuao da ubije princezu? upitala je. - Poto oboje znamo da je to sasvim
sigurno bio pokuaj ubistva.
- To je to, naravno - rekao je. - Pitanje koje nisam eleo da mi postavi.
- Ne porie da neko hoe da je ubije.
Odmahnuo je glavom. - A mogue je i da to nije bio prvi put da neko pokuava da
ubije Dosetu.
Zoi je osetila gr u stomaku. - ta? Niko drugi nije pomenuo...
Odmahnuo je rukom. - Desila se nesrea. Pre godinu dana. vozila se u purnjai i njen
kanister s gasom je eksplodirao. Voza je imao gadne opekotine, a Doseta se strano
uplaila, ali nije bila povreena. U to vreme sam bio sumnjiav i obavio sam
detaljnu istragu. Meutim, nisam mogao da otkrijem nita posebno optuujue i nisam
svoje sumnje podelio ni sa kim.
- Da li su Korina i Natali ikada bile u opasnosti?
- Ne, koliko ja znam.
- Zato onda Doseta? I ko bi eleo da joj naudi?
Darijen je ponovo odmahnuo glavom. - Na desetine mojih ljudi pretresaju dokove u
junoj luci odakle su unajmili lanove njene posade. Do sada, nita nisam otkrio. Od
dvojice ljudi koji su napustili Dosetu u amcu, jedan ima sestru. Premda ona tvrdi da
nije videla svog brata kvintalima. Drugi izgleda nema porodicu u toj oblasti, a trojica
njegovih najboljih prijatelja ukrcala su se na trgovaki brod prole devetice. Nastaviu da
tragam.
- Ko bi eleo da ubije Dosetu? - ponovila je Zoi. Ponovo ju je pogledao. - Neko ko
ne eli da ona nasledi presto svog oca.
- Alis - rekla je Zoi odluno. Mislila je da e protestovati ili se bar razbesneti na silu,
tako da ju je njegov odgovor iznenadio. - Ona bi bila oigledan izbor, ali ubistvo u
javnosti nije u njenom stilu. Otrov, moda. Davljenje. ak ne bih iskljuio ni mogunost
da natera Dosetu da izvri samoubistvo, ali ubiti je pred stotinama ljudi? Alis je suvie
pametna da toliko rizikuje.
Zoi se tiho nasmejala. - Nisam znala da ti se ne dopada isto koliko i meni.
- I vie od toga - rekao je pomalo sumorno. A kaem to iako ne znam koliko je
zaista veliki tvoj animozitet.
- Ako nije Alis, ko je onda?
- Da to znam, priveo bih zlikovca pravdi, a ti ne bi morala da bei iz palate da bi mi
postavila neugodna pitanja.
Nasmeila se malo i ponovo se zavalila u stolicu. - Drago mi je to shvata da imam
vie od jednog pitanja.
- Bio sam siguran da ima. Nervozan sam zbog mogunosti da je svako gore od onog
prethodnog.
- To je svakako mogue - rekla je. - Moje drugo pitanje je: koliko ljudi zna ko je
Dosetin otac?
Pogleda prikovanog za nju, Darijen je bio tako tih toliko dugo da je bila u stanju da
jasno uje povremeno pucketanje vatre preko stalnog tihog mekoljenja plamena.
Konano, kako bi ga naterala da govori, dodala je. - Pretpostavljam da zna?
- Odakle ti razlog da posumnja da to nije Vernon?
- ovek ima etiri ene i troje dece - rekla je. - Nije potrebno mnogo mate da se
zakljui da ili ne udi za enama... ili da mu nedostaje sposobnost da bude s njima.
- Mada tako stoje stvari... nisam siguran zato misli...
Ispruila je desnu ruku, rairila prste i okrenula se tamo-amo kao da je u potrazi za
nedostacima. Jo uvek joj je bilo hladno. Prstenje joj je labavo stajalo na ledenim prstima.
-Nauila sam neto kada sam postala stareina Lalindara rekla je kao da vodi obian
razgovor. - Neto to bi mi Kristara verovatno rekla da je bila u prilici da me pripremi za
moju ulogu. - Nagnula se iznenada unapred i stavila aku preko njegove ruke, napete i
nepokretne, tamo gde je leala na rukohvatu njegove stolice. Kroz svilu i vunu mogla je
da oseti njegove hunti kosti i koru puls. Nije se pomerio ni za pedalj. -Mogu da dotaknem
svakog mukarca i enu u ovom gradu... svakog mukarca i enu... i da ti kaem neto o
njihovoj krvi. Mogu da ih identifikujem. Mogu da ih svrstam u porodice.
Stegla je prste oko njegovog zgloba. Iako nije mogla to da zna po izrazu njegovog
lica, srce mu je tuklo toliko da je znala da je preplaen. - Doseta je dola u moju sobu
prole noi i uzela me za ruku - rekla je Zoi glasom koji se pretvorio skoro u apat. - A ja
sam odmah saznala da je ker Navara Ardelaja.
- Ahhhhhhhh... - uzdahnuo je i naslonio glavu na naslon stolice. Osim toga, ostao je
nepomian. Nije pokuao da povue ruku natrag. - Znao sam kako je Kristara otkrila
istinu, ali nije mi palo na pamet da ti... - Izgledao je kao da ne moe da zavri.
Laknulo joj je kada nije ni pokuao da porekne. Nije ga krivila, mnogo, to je
pokuao da sakrije istinu od nje, ali bila bi gorko razoarana da je nastavio da se pretvara
nakon ovoga. - Imala sam neka udna otkria od kada sam postala stareina - rekla je. -
Nadam se da e me ovo najvie zapanjiti, ali i dalje se plaim da e se otkriti neto jo
gore i to veoma uskoro.
Otvorio je oi i uperio pogled u nju. - A da li i ti, kao Kristara, sada prezire Navara
zbog onoga to si otkrila o kraljevskom neverstvu?
- Pomalo - priznala je. Pustila mu je ruku i naslonila se na jastuie svoje stolice. -
Besna sam na njega iz tako mnogo razloga, a novi niu svakoga dana! Lagao me je o
mnogim stvarima, velikim i malim, pa sam poela da mislim kako ga uopte nisam ni
poznavala. Mogu da shvatim zato nije eleo da sa mnom razgovara o svojoj vezi s
kraljevom suprugom i detetu koje je proizalo iz te veze, ali nisam sigurna koliko brzo
bih mogla da mu oprostim to to je mislio da je prihvatljivo da uopte ostvari jednu takvu
vezu.
- A upravo tu je, ini mi se, u priu ula Kristara - promrmljao je. - A ona mu nije
oprostila. Unitila ga je. Ali ti ne deli njeno miljenje.
- Da je iv, moda bih ga napustila u ovom trenutku, umorna od previe izdajstava -
rekla je. - Meutim, sada nemam taj luksuz. Moram da ga shvatim i da ga prihvatim, ili
u izgubiti i svoja seanja na njega. A mislim da nisam spremna to da uradim... jo uvek
ne. Jo uvek ne. Moda nikada.
- Ne smatram - rekao je Darijen - da na to to ga jo uve voli treba da gleda kao na
slabost. Meutim, ao mi je to si o svom ocu morala da sazna neto u toj meri
zloglasno.
- to me ponovo dovodi do pitanja na koje mi nisi odgo vorio rekla je Zoi. -
Koliko ljudi zna istinu?
Oklevao je trenutak, kao da ak i sada razmilja o tom kako da izbegne odgovor, a
onda je slegnuo ramenima i kapitulirao. - Moda ne vie od petoro ivih rekao je. -
Kralj, Setera, Elidon, ja... a sada i ti.
- Oigledno je zato kralj i Setera znaju - rekla je. - Meutim, nisam sigurna zato i ti
zna za to. A i Elidon.
Protrljao je pesnicom elo, kao da ga boli glava. Ne bi s iznenadila ni da ga zaista
boli. ak joj ne bi ni bilo ao. -Komplikovano je rekao je.
- Pusti me da ti ispriam svoju pretpostavku - rekla je. -U nekom trenutku, bilo
tokom njegovog prvog braka ili drugog, kralj je shvatio da je on taj koji je sterilan, a ne
njegove neveste. Meutim, on eli decu, eli da ga njegovi podanici vide kao muevnog,
vitalnog oveka. Zato prihvata pomo savetnika kome veruje da moe da bude njegova
zamena u branom krevetu. Ne bi bilo teko zadobiti pristanak mog oca za takav
projekat. Ubrzo zatim kraljica ostaje trudna. Elidonin status kao jalove ene je
zacementiran, dok Setera i Vernon slave svoju plodnost. Doseta se raa i sve deluje
dobro. Osim to Kristara otkriva istinu i preti da je objavi. Kralj je umiruje time to
proteruje Navara.
- Sutina je uglavnom tana - odgovorio je Darijen.
- Meutim, to nema smisla rekla je Zoi. Ako je kralj bio sauesnik u aferi,
naao bi nain da zatiti mog oca. Naao bi nain da uutka Kristaru. Ako nita drugo,
time to bi joj rekao istinu!
Trezveno ju je pogledao. - Ono to ne shvata jeste da za Kristaru istina ne bi imala
nikakvog znaaja. Navar Ardelaj je prevario njenu kerku, jo jedan poslednji put, a
njena kerka je bila mrtva. To nije mogla da mu oprosti i neophodnost koja je leala iza
tog neverstva bila je za nju nevana. Kraljici je potreban ljubavnik da joj napravi dete?
Vrlo dobro, u gradu postoji gomila ljudi koji bi odigrali tu ulogu, ljudi koji nisu oenjeni
Alijetom Lalindar. Kristaru je ispunio prezir i bes i namerila se da srui Navara. Poela je
da ga kritikuje i javno i privatno, suprotstavljala se svakom njegovom politikom
predlogu, bacala je sumnje na njegov karakter. Meutim, tek kada je poela da apue o
izdaji, kralj je bio primoran da deluje.
Zoi je zurila u njega. - Izdaja? Moj otac?
Klimnuo je glavom. - Kraljevo jedino dete je u stvari bila ker Navara Ardelaja. ta
ako bude poeleo da uvea svoju mo? Ako pokua da svrgne kralja, postavi sebe za
regenta? Nije to bilo tako nemogue. Isprva je Kristara aputala te optube samo Vernonu
i Elidon. Meutim, kako su njeni apati postajali sve glasniji, a pretila je da e otkriti
istinu o Doseti elom dvoru, Vernon na kraju nije imao izbora osim da otera Navara.
- Iznenaena sam da niko nije pomislio da moj otac moe uzvratiti time to e otkriti
istinu o Doseti bez obzira na sve.
- Bilo je rizino - priznao je Darijen. - Meutim, svako zna da e diskreditovan ovek
lako slagati, a Setera nije imala volju da ga podri. Ne, inilo se dovoljno bezbednim da
ga proteraju, uprkos velikoj usluzi koju je uinio svom kralju.
Zoi je duboko uzdahnula. Oseala je kao da joj se razum razbio na komadie koji se
nee ponovo sklopiti u skorije vreme, a kada se to i desi, slika u njenoj glavi nee mnogo
naliiti onoj koju je sa sobom nosila jo od detinjstva. Sve se promenilo. Svi su se
promenili.
- S obzirom na sve nevolje kroz koje je proao da dobije Dosetu rekla je zato
bi kralj ponovo prolazio kroz sve to da Alis dobije dete? A onda i Romela?
Izraz njegovog lica bio je gotovo komino uzbunjen. - Da li si otkrila neto to se tie
i Korine i Natali? - hteo je da zna.
- Ne - rekla je i zasmetalo joj je kada ga je videla kako se oputa kao da mu je upravo
pretila smrt. - Meutim, ne mogu da zamislim da su one Vernonove nita vie od
Dosete. Prema tome, nakon svih nevolja prilikom pada mog oca u nemilost, zato se
kralj ponovo odluio da rizikuje i trai ljubavnike svojim suprugama?
- To je bio Elidonin uticaj, ini mi se - odgovorio je Darijen. - Njoj se nije dopadala
ideja da Setera bude jedina kraljica koja e zaeti naslednika. Takoe, nije joj se dopadala
pomisao da Navar moe rei istinu svom bratu, a Nelson bi onda zatraio ustupke za
Ardelaje. Elidon je oduvek bila vrlo zainteresovana za ravnoteu moi i nije elela da
Setera, ili Ardelaji, postanu previe moni.
-Jo uvek me iznenauje to to je Elidon uopte deo ovog razgovora.
- Elidon je oduvek bila kraljev najblii poverenik- odgovorio je Darijen. - Mislim da
ga je ona prva naterala da deli svoje kraljice sa svojim zamenama.
- Da li mu je ona i birala zamene? - upitala je Zoi. - Ko su bili ostali? Nemoj mi rei
da ne zna.
Ponovo je zautao na trenutak, kao da eli da porekne da ima neko saznanje o tome,
a onda napravio mali gest predaje. - U stvari, nisam siguran, ali mogu ti rei
najverovatnije kandidate - rekao je. - Oduvek sam mislio da Vald Doenca moe biti
Korinin otac. Bio je stalno na dvoru u tom periodu i bilo je jasno da ga je Alis oarala.
Ubrzo zatim rodila se Korina, a Doence su ule u period nevienog prosperiteta. Kralj je
produio njihova prava na pare zemlje na kome kopaju svoj kompresovani gas za jo
stotinu godina, to je uinilo Doence izuzetno bogatima.
Ako je Vald bio Alisin ljubavnik, to bi objasnio zato je kraljica toliko mrzela sirotu
Gildis Ferli, iji je jedini zloin bio tra da je u vezi s Docncom. Meutim, u tom
trenutku, Zoi je imala malo interesovanja za Alis i malo saoseanja za njene rtve. Mogla
je da misli samo na oca i nepravdu koja mu je uinjena. Nije mogla da ukloni gorinu iz
glasa kada je rekla: - Dakle ovog puta se za oveka koji je navodno odveo kraljicu u
krevet smatra da je uinio vrednu uslugu kruni - rekla je Zoi. ovog puta je njegova
porodica nagraena, a ne proterana.
- Vrlo je nepravedno, znam. Ako e te to ikako umiriti, kralj je bio vrlo zahvalan
tvom ocu dok Kristara nije umeala prste.
Odmahnula je glavom, kao da hoe da kae da to nije vano, mada jeste. - Ko je
Vald Doenca? - upitala je. - Kejlov sin?
- Njegov neak. Mladi sanjar i romantik koji nije shvatao da e ga Alis odbaciti kada
bude postigla svoj cilj.
- Mislim da ga nisam srela u Hijaltu.
- Verovatno nisi. On retko dolazi u grad. Alis tvrdi da ga nikada ne via, ali, naravno,
ja uvek pretpostavim da je sve to ona kae la, tako da ko zna?
- ta je s princezom Natali? - upitala je Zoi. - Ko je njen otac?
- U njenom sluaju ak nemam ni dobru pretpostavku -rekao je Darijen. - Meutim,
oduvek sam smatrao da je to ovek koga je odabrao Taro Froten. Ako hoe da obezbedi
da neko zane dete uz najmanje buke, teko da se to moe bolje uraditi nego da se torz
stareina zamoli da nade pravog partnera.
- To ima smisla - rekla je Zoi. - Poto je Setera hunti a moj otac i Alis su suila, ovo bi
bio dobar trenutak da se uvedu elaj l torz mukarci u priu.
- Da, oduvek sam smatrao da je to Elidonin nain razmiljanja - odgovorio je.
Ako je zaista imala neki glas u odabiru ljubavnika za kraljice. Teko mi je da poverujem
da bi Alis, u najmanju ruku, u krevet odvela mukarca po Elidoninoj preporuci. U stvari,
uo sam ukanja da Alis malo previe uiva u vanbranim odnosima i ne vezuje se samo
za jednog oveka.
- Onda niko sa sigurnou ne moe rei da li je Vald Doenca zaista Korinin otac.
Darijen ju je trenutak utke posmatrao. Molim te da ne preuzima na sebe da
otkrije ta je tu istina. Poto Korina nikako ne moe biti dete tvog oca, a ni Natali, ne
vidim ta bi ti to uopte donelo.
Gotovo se nasmeila. Imam sklonost ka krvi, a samim tim me zanimaju i krvne
veze - rekla je. - Ali Korina je jo manje otvorena za svakodnevni kontakt od Dosete,
tako da ne mogu ni da zamislim da e mi dozvoliti da joj dodirnem ruku u skorije vreme.
A nisam zainteresovana da drim Natali, koja uvek besni.
- Voleo bih da mogu da kaem da me je to umirilo. Sada se jeste nasmejala, sasvim
kratko. Oseala se tako slomljeno da joj je bilo teko da dozvoli sebi da se ali. - Jo uvek
ne razumem neto - rekla je. - Zato si ti meu onima koji znaju istinu o Doseti?
- Zato to je moj otac znao rekao je umorno. - On je pomagao pri organizaciji
sastanaka u palati. Tvoj otac bi doao s priom da treba da poseti mog oca. Slegnuo je
ramenima.
- Tada sam bio mladi idealista, imao sam jedva osamnaest godina i verovao sam da
je na tajni posao od kljunog znaaja za ouvanje krune. Ko zna? Moda je i bio.
Meutim, ne bih sada tako spremno uao u takve aktivnosti.
-Jo jedno me udi, bar malo - rekla je. - Setera se uopte nije ponaala udno u mom
prisustvu. O, ona se pretvara da eli da mi bude prijatelj i pominje mog oca s vremena na
vreme, ali ini se da nije... pretpostavljam da elim da kaem samosvesna. Da ja
pokuavam da vodim obian razgovor s kerkom svog nekadanjeg ljubavnika, mislim da
bih bila nervozna i da bih se ponaala udno. A da sam ga zaista volela, oseala bih
naklonost i postala bih emotivna. Ali uopte nisam stekla takav utisak kod nje.
to se toga tie... - Oklevao je, a onda rairio ruke da pokae koliko nije siguran. -
to se toga tie, mogue je da ona i ne zna da je Navar Ardelaj bio mukarac u njenom
krevetu rekao je.
- Ali svakako...
Moj otac je rekao da joj je Navar bio doveden u velikoj tajnosti i da je Elidon
oboje ubedila u znaaj tajnosti. Rekao je da je Setera pristala, da se sloila da nosi povez i
da nikada ne pita svog ljubavnika za ime, ali... pa... niko nije bio u toj sobi s njima kada
su... kada su izvrili svoj zadatak. - Rizikovao je da uputi hitar pogled ka njoj. Bila je
iznenaena to vidi da je porumeneo, posramljen pojedinostima razgovora.
- Ne znam da li je Navar bio takav tip oveka da se uklopi u duh takve intrige...
- O, on je bio upravo takav tip oveka! uzviknula je Zoi. lsprepletala je prste kako
ne bi stalno tapala rukama. Malo se smirila kada su razgovarali o ulozi drugih ljudi u toj
farsi u spavaoj sobi, ali im su se ponovo fokusirali na njenog oca, bilo joj je teko da
mirno sedi. - Oboavao je tajne, pretvanja, slagalice i trikove. Uopte me ne bi iznenadilo
da saznam da je uao u sobu s maskom i da je govorio drugim narejem! Bio bi
oduevljen takvom ulogom! A onda, sledeeg dana, da sedi kraj nje na formalnoj veeri i
sasvim obino razgovara o nevanim stvarima... Nita mu ne bi bilo zabavnije od toga.
Darijen je klimnuo glavom. - Tako znai. Mogue je da se Setera ne pravi neveta
kada se ponaa prema tebi kao prema keri oveka koji joj se dopadao, ali ga nije dobro
poznavala. Tvoj sledei razgovor sa Seterom bi moda bio udan za tebe, ali ona nee
znati zato si iznenada postala tako nervozna.
Znala je ta e joj rei, ali nije se oduprla iskuenju da ga namami. - Dakle, smatra
da onda ne treba da joj pomenem da sam otkrila njenu tajnu?

Uspravio se tako naglo da mu se stolica zaljuljala. Mislila je da e se prevrnuti. -

Naravno da ne sme! - uzviknuo je. - Zato bi...
Nikada mi se nije dopadalo to sam jedinica - rekla je, jo uvek ga namerno
provocirajui. - A sada sam otkrila da imam polusestru...
- Ne moe je imati - rekao je. - Moe postati prijateljica s njom, ako eli, ako tvoja
panja ka njoj ne bude obina, ali ne sme da je razotkrije, Zoi, to ne sme.
- Zato da ne? U emu lei opasnost? Gde je teta? - Nainila je neodluan pokret. -
U stvari, moda bi se takvom objavom izbegla teta. Ako se otkrije da Doseta nije
kraljeva kerka, moda ona vie nee biti u opasnosti. Moda bi je uklonili iz nasleda.
Bila bi sigurna. Premda, uskoro bi usledili razni zakljuci i smatram da bi ivot u palati
postao vrlo zanimljiv za sve supruge...
Tada se nagnuo ka njoj, s laktovima na nogama, sastavljenih dlanova medu
kolenima. - ali se - rekao je, glasom koji je bio smiren ali uz veliki napor. - Samo me
mui. Ne bi uradila neto to bi imalo tako katastrofalne posledice.
Nagnula je glavu u stranu. - Pripisuje mi vie dobrote nego to bih je mogla imati.
Bila sam proterana iz drutva dovoljno dugo da bih se brinula o skandalima drugih ljudi.
- Patila si suvie zbog oevih dela da eli da vidi kako i druge devojke prolaze kroz
slinu vrstu sramote - rekao je otro.
 Slegnula je ramenima i naslonila se u stolici. Iznenada je bila tako umorna. Bilo je
zapanjujue koliko energije je potrebno da se ongliraju bes, ponienost i zapanjenost,
posebno nekome ko nije dobro spavao. Istina je da me nije briga to sam ovo saznala u
kontekstu deavanja u palati - rekla je. - Nije me briga koje kralj i nije me briga koje
naslednik. Nije me briga koje porodice su u milosti a koje su proterane s dvora. Ljuta sam
na oca i znatieljna u pogledu sestre i nita drugo me ne zanima.
- Hoe li da obea, onda...
- Ne - prekinula ga je. - Neu obeati nita. Nije me briga ako lee svake veeri
pitajui se ta u sledee uraditi ili rei. Ali ne vidim nikakvu korist od toga da
poremetim ivot svakog deteta na dvoru time to u obelodaniti lai o kralju i njegovim
enama. Ako to ikada uvidim, moe biti siguran da u progovoriti, bez obzira na to ko
me je zakleo da utim.
Darijen nita nije rekao jedan trenutak, kao da mu je dala predlog a on razmatra
njegove uslove. Na kraju je klimnuo glavom. - Pretpostavljam da je to tvoja najbolja
ponuda.
- Pretpostavljam da jeste.
- Da li postoji neto to trai od mene zauzvrat?
Zoi ga je dugo posmatrala. Usko lice joj sada nije delovalo tako arogantno. Nije
mislila ni da je on imao lak period u proteklih nekoliko dana. On je bio jedan od onih
mahnitih ljudi u amcu koji su oajniki veslali da spasu Dosetu i sigurno je proveo sate
i sate u ispitivanju svakoga povezanog s pokuajem ubistva. Nije ni udo to je bio
kratkih ivaca kada se suoio s njom nakon njenog iznenadnog nestanka. A ono to mu je
otkrila veeras bez svake sumnje je dodalo jo briga na njegova plea. Ipak, nije joj bilo
ao. Mogao je da odabere da joj veruje. Mogao je da odabere da joj se poveri. Mogao je
da odabere

da joj kae tajne za koje je, ak i sada, bila sigurna da e uvati. Otkrio bi da je mnogo
lake izai na kraj sa svakom koru enom ako sarauje s njom umesto da joj se
suprotstavlja svaki put.
- Da li postoji neto to bih traila od tebe? - ponovila je. - ta kae na veeru?
Bilo je zapanjujue videti promenu na njegovom licu. Umor je odmah nestao i
delovao je mnogo mlae. Smeh je zagrejao njegove sive oi i opustio mu ukoena usta. -
Sa zadovoljstvom u te povesti na veeru - rekao je. Ustao je i ispruio ruku. - Hajde.
Znam tano kuda u te odvesti.
Dozvolila mu je da je podigne na noge, ali nije joj odmah pustio ruku. Za trenutak,
stajali su neoekivano blizu jedno drugom, opkoljeni poloajem stolica ispred vatre. Po
prvi put te noi Zoi je osetila da joj je toplo.
- Bio sam dirnut i zapanjen tvojom sposobnou da kontrolie Marisi na promendan
- promrmljao je Darijen. - Nikada u ivotu se nisam tako uplaio ni za koga kao za
Dosetu kada sam je video kako plovi niz reku. Znao sam da e umreti. Znao sam da joj
nema spasa. A onda si ti... - Odmahnuo je glavom, oigledno nemoan da nae prave
rei. -Doao bih kod tebe narednog jutra... ak i pre nego to si se probudila... da ti
izrazim zahvalnost i divljenje, ali ve sam morao da napustim palatu. Otiao sam pravo u
june luke i nisam se vratio sve do pre nekoliko asova.
Samo da bi otkrio da je Zoi pobegla iz palate. Poelo je da joj biva pomalo ao to
mu je dala jo jedan razlog za brigu. Jo jedan detalj o kome mora da vodi rauna, kada je
bilo jasno da nosi odgovornost za toliko toga.
- Pitao bih te, im bih te ugledao, kako se oporavlja od tog iskuenja, jer sam video
kako te tvoj roak nosi u naruju. Znao sam da e takav napor iscediti svu snagu iz tvog
tela. Doao bih kod tebe, zabrinut i mahnit. Jednostavno nisam imao vremena.
Podigao je slobodnu ruku da je dotakne po obrazu samim vrhovima prstiju. Osetila je
kako joj krv skae po koi, tano na mestu gde ju je dotakao, eljna da je ponovo
dotakne. Nadam se da ti tvoj impresivan in hrabrosti nije trajno otetio telo ili
smanjio mo. Meutim, ovde si. Kuje planove da me razbesni i natera me da te jurim
po elom gradu. Mislim da nisi pretrpela neku trajniju tetu.
Morala je da se nasmeje. - Ugasi vatru - rekla je, pustila mu ruku i odmakla se od
njega. - Jo uvek nadoknaujem svu tu energiju koju sam tako nepaljivo potroila i vrlo,
vrlo sam gladna.
 24.

Zoi se vratila u palatu i provela tamo itavu deveticu pre nego to joj se ukazala prilika da
razgovara s Dosetom nasamo. Zapravo, nije razgovarala skoro ni sa kim u tom periodu,
jer su je ast i slava pratili u takvoj meri da joj je to postalo gotovo zamorno. Nalazila se
za kraljevim stolom svake veeri, osim jedne kada se pretvarala da je suvie slaba da
uestvuje u gozbi. Dobijala je pozive za doruak od kraljica, za rukove s lanovima Pet
porodica, za izlete sa svakim ko bi zakoraio iz palate. Kili ju je molila da organizuju
jedno malo okupljanje" u Saroninoj kui, gde je bilo skoro dve stotine gostiju, a Zoi je
oigledno bila jedina koju su svi oni doli da vide. Dva dana kasnije Kertis je ponovio
poziv, gotovo istog sadraja. Zoi nije smetalo da na roake s obe strane iri status koji je
uivala, ali ostalo ju je izmirivalo. Zelela je da se zakopa u svojim odajama i odbije da
izae, ili da jurne u grad i logoruje kraj reke gde je niko nee nai.
Dobro, nema sumnje da bi Darijen Serlast bio u stanju da je nae. Ukoliko bude imao
vremena da je trai. Nakon udesnog razgovora u njegovoj kui, nije se vie trudio da je
potrai. Bio je prisutan na mnogim dogaajima, naravno, i ponekad je sretao njen pogled
i pomalo se smekao. Znao je da joj taj nivo uljudnog druenja nije padao lako. Meutim,
nije je spasao, niti se ponudio da joj olaka put.
Zoi je nastavila da mozga kako da se sretne s Dosetom a da ne bude suvie napadna
ili udna, ali je, zapravo, sama princeza resila taj problem time to se pojavila na Zoinim
vratima jednog jutra. Bio je jo uvek rani Kvinelaj, ali inilo se da e dan, iako hladan,
biti divan. Vazduh je ve delovao blistav pod zavodljivim suncem.
Kao i uvek, Doseta je delovala kao da se osea udno, ali bila je odluna da odigra
svoju ulogu kako treba. - Majka mi je rekla da ste vas dve razgovarale o prikladnom
nainu da ovekoveite moju nedavnu nesreu - rekla je zvanino. - A ja sam se pitala da
li elite da vidite park u kome e moj otac sagraditi fontanu a moja majka zasaditi drvee.
- Sasvim sigurno da hou - rekla je Zoi. - Kada eli da krenemo?
- Sada sam slobodna ako imate vremena. Slobodna" oigledno nije znailo i bez
pratnje", jer su je njena sluavka i dva straara ekali u hodniku i krenuli su za njima im
su se ona i Zoi pojavile. Premda Doseta nije stala da razgovara sa svojom pratnjom, Zoi
je bilo drago da pri meti da se nije ni odnosila prema njima kao da su nevidljivi. Klimnula
im je glavom i rekla: - Neka nas kola saekaju dole.
Elajmotiva je bila dovoljno velika za osmoro ili desetoro ljudi i bilo je dosta prostora
za njih petoro. Neoekivano, to im jeste pruilo malo privatnosti, jer su se u kolima
nalazile dve odaje razdvojene debelim staklenim zidom. Zoi i princeza su sedele u onome
to je oigledno bio luksuzniji odeljak.
- Da li si se oporavila od svoje avanture? - upitala je Zoi. - Ili jo uvek ima none
more kako se umalo nisi udavila?
Doseta joj je uputila otar pogled. - Kako ste znali za none more?
 Zoi se nasmeila. - I ja sam imala nekoliko avantura. Otkrila sam da ih dugo vremena
ponovo proivljavam u snovima.
- Nisu bile tako loe proteklih nekoliko noi - rekla je Doseta. - Meutim, sigurna
sam u jedno. Nikada vie se neu popeti u amac!
- E, sad, to je upravo pogrena odluka - rekla je Zoi. -Treba da uredi izlete na
desetinama brodova! Po jezerima i po rekama, na mirnoj voi i na uzburkanoj vodi.
Treba da pliva svakog dana... da li zna da pliva?
Doseta je odmahnula glavom. Plave oi bile su joj razrogaene.
- Treba da naui. Ako savlada vodu, nikada je se vie nee plaiti. A none more
e gotovo sigurno prestati.
- ak i da umem da plivam rekla je Doseta - niko ne bi preiveo pad s planina.
Zar ne? ak ni koru ena kao ti?
- Pa, ja bih iskoila iz amca i otplivala ka obali davno pre nego to bi me reka
odvukla do vodopada! - uzviknula je Zoi. - Znam da je reka uzburkana du celog tog
poteza, ali ima mesta na kojima dobar pliva moe da napusti amac i stigne na sigurno.
Doseta je zautala za trenutak. - Kao to su oni uradili - rekla je, priguenim
glasom. - Dem i Nik. -Ko?
- To su njihova imena. Rekli su da su to njihova imena -dopunila je Doseta. -
Mornari na mom amcu.
Zoi je bila impresionirana to je Doseta znala taj detalj. Mogla je da se kladi da se
Korina, Setera i Alis nisu ni trudile da saznaju neto o svojim unajmljenim veslaima.
- Misli da su iskoili i namerno te ostavili? - rekla je Zoi tiho.
Doseta je klimnula glavom. - Ne. Nisam odmah. Meutim, onda sam ula ljude
kako apuu... priaju... i govore ta se sigurno desilo i shvatila sam da su u pravu. Alis je
rekla...
Kada je Doseta naglo zastala, Zoi ju je potakla: - ta je rekla?
- Rekla je da ljudi hoe da me ubiju od dana kada sam se rodila.
U ovakvim trenucima, Zoi je bila najvie svesna svog suila naslea. Njen bes je
doao tako iznenada i bio je strano vreo. Da se crvenokosa kraljica nalazila negde u
njenoj blizini, Zoi bije amarala dok joj se ne zavrti u glavi. - Nadam se da shvata da ona
nije mislila da kae da oni tebe ele da ubiju - rekla je Zoi, onoliko blagim glasom koliko
je mogla pored svoje uzavrele krvi. - Mislila je da kae da se svaka princeza, a i svaka
kraljica i svaki kralj takoe, uvek nalaze u nekoj opasnosti. Uvek ima nezadovoljnih koji
misle da bi svet bio bolje mesto da neko drugi upravlja stvarima. Zato pokuavaju da se
otarase ljudi koji ve imaju mo.

Doseta je trenutak upijala novu misao. - Dakle, jednog dana e ljudi moda pokuati
da povrede i Korinu? Ili Natali? Samo zato to su princeze, a ne zato... ne zato to im se
ne dopadaju}
- Upravo je to mislila - rekla je Zoi ustro. - Znam, strano je. Meutim, zato ti ima
uvare. - Glavom je pokazala ka ljudima koji su sedeli s druge strane stakla. -I zato je
potrebno da naui korisne vetine tako da ljudima bude tee da te povrede. Ako ume da
pliva, nee se udaviti ako te neko baci u reku. Ako ume da zapali vatru, nee umreti
ako te neko ostavi u divljini. Moda e ti se ak i dopasti da naui takve stvari.
- Oduvek sam se pomalo plaila vode - rekla je Doseta zamiljeno. - Meutim, kada
bih umela da plivam... pretpostavljam da bih mogla da vebam u jezeru kraj palate. O, ali
ljudi e me videti i smejati mi se. A voda je uvek tako hladna, ak i u leto.
Zoi se iroko osmehnula. Mora da naui da pliva u zagrejanoj prostoriji, u
privatnosti, tamo gde niko ne moe da te vidi.
- Ne znam nijedno takvo mesto!
-Ja znam. - potapala se po grudima. - Koru, sea se? Moja tetka Sarona ima bazen
u svojoj kui ovde u gradu. Moe da naui tamo.
- Hoe li joj to smetati?
- Da li e joj smetati da uini uslugu kraljevskoj princezi? - Zoi je izjavila tako
skeptinim glasom da se Doseta nasmejala. - Bie oduevljena!
- A da li e hteti da me naui, ta misli?
- Ne - rekla je Zoi - ja u te nauiti.

***

Park u kome se gradila nova fontana bio je, ba kao to je Zoi i traila, u otrcanom delu
grada u kome su takve lepote bile retke i oajniki dobrodole. Meutim, to nije znailo
da eli da Doseta izae iz purnjae i eta se unaokolo, da isprlja blatom svoje fine cipele
i pokae se pred tipovima opasnog izgleda koji su vrebali u blizini. Zato su rekle vozau
da tri puta polako obie oko fontane, dok je Doseta opisivala izgled fontane i isplanirani
izgled vonjaka.
- A poto voe nee stii ove godine, moj otac i ja emo ovde slati korpe s
narandama, jabukama i ljivama svake devetice tokom Kvinahuntija i Kvinatorza -
dodala je Doseta kada su dale znak vozau da krene.
- To je velikoduno - rekla je Zoi. Doseta je sijala. - Misli? To je bila moja ideja.
Moja majka je rekla da mogu da uradim ta god poelim.
- Mislim da e to doneti mnogo toga dobrog ljudima kojima je to najvie potrebno.
Nije nikako mogla da zna da li e Sarona rado doekati goste u ovo doba, ali odluile
su da prou kraj gradske kue Lalindara ako je Sarona, nekim sluajem, kod kue i
dosauje se. Nakon to je opomenula Dosetu da se ne razoara ako ne budu mogle da
plivaju u ovo doba, Zoi je ostavila princezu u kolima sa straarima i sama otila do vrata.
Sluge su brzo pozvale njenu tetku, koja je izala na trem i s velikim zanimanjem se
upiljila u kola.

- Stvarno? Dovela si Dosetu ovde? Ah, Zoi, kako je to divno! Naravno da moete da
uete! Ba jue sam istila vodu i mislila sam da se okupam danas po podne, ali nije ni
izbliza tako zabavno kada sam ovde sama a Kili ode negde popodne. Bie ljubomorna
kada sazna ko nam je svratio u posetu.
- Pa, ako se Doseta zaista posveti tome da naui da pliva, Kili e imati mnogo
prilika da je upozna - rekla je Zoi. - Odlino! Uvcu je unutra.

***

Bazen s vodom u kui Lalindara bio je velianstven i Zoi se nije iznenadila kada se
Doseta zapiljila u njega u udu. Bio je osmiljen tako da lii na bujno, netaknuto,
planinsko jezero okrueno miriljavim bunjem i travom s poljskim cveem. Kroz istu
povrinu vode video se kameni pod ofarban tako da podsea na reno kamenje, a sam
bazen napajao je vetaki potok koji je uborio preko stena posutih mahovinom. Bez
obzira na vreme napolju, u sobi je bilo toplo i podizala se para. Kombinacija
kondenzacije i rasta biljaka prekrivala je svaki pedalj staklenih panela koji su okruivali
prostoriju.
Doseta je stajala iroko rairenih oiju i otvorenih usta, upijajui ceo prizor. -
Nikada nisam videla ovakvo mesto -rekla je napokon.
Sarona se veselo nasmejala. - Ne, pomalo je preterano, zar ne? Moja baka je to
naruila pre nego to sam se ja rodila. Svako je dodavao svoje detalje. Vidi one ptiice,
visoko gore u granama? Njih sam ja donela. Kada se budu navikle na to da smo ovde,
poee da cvrkuu. Smatram da je vrlo umirujue kada se pliva uz pesmu ptica.
- Sigurno kota pravo bogatstvo odravati ovo mesto toplim u zimu rekla je Zoi.
Sarona je ivahno klimnula glavom. - O, tako je! Meutim, otkrila sam da je grejanje
Doencinim kompresovanim gasom mnogo jeftinije od grejanja na drva. Svakako, ovo
predstavlja udovoljavanje hirovima, ali tako je divno.
Doseta je spustila pogled na svoju odeu, za koju je Zoi pretpostavljala da
verovatno kota vie od jednog kvintala grejanja za bazen. - ta da nosim u vodi? -
upitala je.
- Kada sam sama, ponekad plivam bez odee, ali ne oekujem da i ti to uradi - rekla
je Sarona. - Ja imam mnogo odee za plivanje pri ruci, uvam ih u svim veliinama tako
da odgovaraju svakom neoekivanom gostu.
Doseta je pogledala iza sebe, ka mestu gde su ih straari ekali s one strane
staklenih vrata koja su odvajala bazen od ostatka kue. - Da li imate odeu i za njih?
- Tvoje uvare? - upitala je Sarona, pomalo zbunjeno. -Uveravam te, sasvim si
bezbedna u mom domu...
- O, ne plaim se rekla je Doseta hitro. Samo sam pomislila da bi im bilo
zabavno. Pogledala je ka vodi koja se blago talasala pod stalnim tokom potoka. - ini
se da e biti dovoljno mesta.
Sarona je pogledala ka Zoi, a obrve su joj se malo izvile. Zoi je mislila da moe da
proita izraz lica svoje tetke. Princeza koja brine o prostim podanicima. To je retko
vieno stvorenje. Zaista rekla je Sarona ustro - ima dovoljno vode za sve

Ispostavilo se da je to bio naradosniji sat koji je Zoi provela od svog povratka u

Hijalto. Sluavka i jedan od straara odbili su ponudu da se presvuku za kupanje, ali
podvili su nogavice pantalona, sedeli na obali bazena i praakali nogama po zagrejanoj
vodi. Sarona, Zoi, Doseta i drugi straar, Foli, koji je, kako se ispostavilo, ve znao da
pliva, presvukli su se u kostime koji su ih pristojno pokrivali od vrata do polovine butina
a ostavljali ruke i noge slobodnim. Svi su se vezivali oko struka i inilo se da u izvesnoj
meri odbijaju vodu, ali Zoi nije mogla da kae da su u njima izgledale posebno laskavo.
Doseta se malo uzbunila kada je saznala da nijedan deo bazena nije dovoljno plitak da
se u njemu stane s glavom iznad povrine, ali Zoi i Sarona su je polako uvele u vodu,
svaka s po jedne strane, i pokazale joj kako da se odbacuje nogama i kako da die.
- Ovaj bazen je tako mali da ne moe da odmakne do voljno daleko od mene da bi
se udavila - Sarona je radosm rekla Doseti. - Ako oseti da tone, nemoj da panii. Zoi
ili ja emo se za sekundu nai kraj tebe.
- Ili ja - rekao je Foli.
Zoi je pogledala ka njemu. Drao se na pristojnoj udaljenosti, plivao u sreditu
bazena, ali pretpostavljala je da moe da stigne do princeze s nekoliko brzih zamaha.
Pozajmljeni kostim otkrivao je njegove impresivno definisane ruke. - Nikada ne bih rekla
da si koru mukarac - kazala je - ali deluje kao da ti je veoma udobno u vodi.
- Torz. - rekao je. Nije se osmehivao. inilo se da uglavnom nije veseo tip. Izgledao
je ozbiljno i praktino. U nekom trenutku ivota sigurno mu se uinilo praktinim da
naui ovu vetinu i zato je vebao sve dok nije ovladao njome. Taj ivot nije bio suvie
dugaak, procenila je Zoi. Smatrala je da mu je osamnaest ili devetnaest godina.
- teta to nisi ti bio u amcu s princezom tokom regate - rekla je.
Poli je stegao usne i nije odgovorio, ali Doseta je progovorila. Plava kosa joj nije
padala na lice i delovala je jo mlae i ranjivije nego obino. Ja sam htela da bude -
rekla je. - Bio je prole godine.
Prole godine kada se princeza nije umalo udavila. - Zato nije i ove godine?
- Moja majka je ve bila unajmila mornare a bilo je mesta samo za troje - rekla je
Doseta. - Mislila je da imam vie ansi da pobedim ako su mi oba veslaa profesionalci.
- Pretpostavljam da je nauila da postoje vanije stvari od pobede - rekla je Zoi.
- Pretpostavljam da je tako - rekla je Doseta. Dala se do usana u vodi, ali onda je
uronila glavu u vodu i pomerala ruke i noge dok je vebala pre nego to se ponovo
pojavila.
Hajde da vidimo da li mogu sama da stignem do drugog kraja bazena.
-Ja u plivati pokraj tebe - rekla je Zoi.
- Proite pored mene - rekao je Foli. - Mogu da vam pomognem ako budete u
nevolji.
Doseta je ponovo zaronila, kao da pokuava da dovoljno nakvasi kosu da joj ne
smeta. - U redu. Gledajte me.
Princeza je dosta prskala, pokreti su joj bili isprekidani, ali prela je do druge strane
bez pomoi svojih instruktora. - Odlino! Vrlo lepo otplivano! - doviknula je Sarona i za-
tapala. - Sada nazad k meni.

Meutim, Doseta je morala da zastane da proslavi. - Uspela sam! uzviknula je

dok se drala za kamenu ivicu s druge strane. - Mislila sam da neu uspeti! Uvek mije
tako teko da nauim nove stvari ali... ovo mi se dopada! Ovo je lako!

Lenjo se odgurujui nogama da se odri na vodi, Zoi se nasmeila princezi. - Drago

mi je to uiva u ovome. Uvek mora da potuje vodu, naravno. Uvek, ak i u
kontrolisanim okolnostima kao to su ovde, ali ako je potuje, moe ti postati moan
prijatelj.
Doseta je klimnula glavom, sluala je, ali pogled joj je ve bio usmeren ka Saroni i
odmeravala je razdaljinu meu njima. - Vrati se do mene! - ponovo je pozvala Sarona. -
Preplivae bazen jo nekoliko puta, dok se ne umori.
Doseta se nasmejala, a to je bio mali, srean zvuk koji Zoi nije pamtila da je ula
ranije. O, mislim da se neu uskoro umoriti od ovoga.
Naravno, princeza je bila veoma umorna kada se izvukla na jedan umeno postavljen
kamen neto kasnije. - To je voda -objasnila je Sarona, prinela je pekir i poela da sui
Doseti kosu. - Nosi teinu umesto tebe. Uvek se osea uasno kada prvi put izae, ali
uskoro e ti biti bolje. U stvari, to ee pliva, osetie kako postaje sve snanija.
- Tako sam gladna - uzviknula je princeza, a onda pretrnula. - Izvinite! Nisam traila
od vas da me hranite...
Meutim, Sarona se smejala. - Posle plivanja uvek umirem od gladi - poverila joj se.
- Bila bih zapanjena da nisi gladna. Hrana je na putu.
- Kako da vam zahvalim to ste mi priredili ovako divno popodne? - upitala je
Doseta.
- Time to e se vratiti, naravno - rekla je Sarona odmah. Bilo je jasno da je
ispravno procenila princezu. Doseta ne bi bila u stanju da se ugura negde gde nije
dobrodola. -Uvrediu se ako se ne vrati! - rukom je obuhvatila kraljevsku pratnju. - Svi
vi. Doite u svako doba. Narediu da vas prime ak i ako nisam tu. - Uputila je strog
pogled Doseti. - Ali ne sme da ulazi u bazen bez mene, Zoi ili Folija. Ne dok ja ne
odluim da si dovoljno vesta da sama pliva.
- O, ne bih ni pomislila da to pokuam sama rekla je Doseta iskreno.
- Dobro. Onda moe da doe kada god hoe.
im su ublaili glad Saroninim odlinim izborom hleba i sireva, presvukli su se u
svakodnevnu odeu. Zoi je prosto pustila svoju mokru kosu da joj visi niz lea i osui se
sama, raeljavi je jednom rukom. Meutim, Dosetini plavi uvojci su se uvili u
umrene lokne kada su poeli da se sue i sluavki je trebalo dosta vremena da pokua da
ih ukroti u neto malo pristojnije.
- Poni kosu da vezuje u pletenicu savijenu u vor pozadi - predloila je Sarona.
To je vrlo praktino za plivaa.
- Nije praktino za devojicu kojoj je jedva petnaest i koja mora da predstavlja
nekakav prizor na dvoru rekla je Zoi vrsto. - Zato vodi rauna da ne ide na plivanje
onih dana kada ti je vano kako izgleda.
Konano su se sredile najbolje to su mogle, vratile se u kola i krenule uz planinu.
Doseta je avrljala celim putem nazad, inila se ivljom nego to je Zoi ikada videla.
- Tako mi se dopada tvoja tetka! ini se da je ba topla osoba. Da li je uvek takva? Ili
je samo fina prema meni zato to sam princeza?
Zoi je morala da se nasmei. - Mislim da je to prava ona, ali sam sigurna da ni u
jednom trenutku nije zaboravila da si ti princeza. Bojim se da e ti uvek biti tako. Bie ti
teko da sazna koje fin prema tebi zato to je dobar u srcu ili zato to misli da e na taj
nain osvojiti tvoju naklonost.

Doseta je trenutak razmislila o tome, a neto njenog oduevljenja je nestalo. - Znai,

kae da ne mogu da joj verujem? Mislila sam, poto je ona tvoja tetka...
Zoi se nagnula napred i uhvatila Dosetu za ruke. Za trenutak, preplavile su je
posledice tog dodira, poznati ritam krvi koja je plesala Dosetinim venama. - Ja nisam
dovoljno dugo na dvoru da znam kome ja mogu da verujem - rekla je tiho. - Vodila sam
udan ivot, a dosta vremena sam provela izolovana od svoje porodice i ponekad mi je
teko da kaem ko meni eli dobro. Ne bih volela da veruje nekome samo zato to je moj
roak, ili zato to si ga srela u mom drutvu. Ne znam dovoljno da bih mogla da
garantujem da je iko bezbedan za tebe.
Doseta je ovo prihvatila utke, lice joj je bilo veoma smireno. Nije pokuala da
skloni ruke iz Zoinog stiska. - Mogu li da verujem tebi? upitala je napokon.
Zoi je u tom trenutku tako naglo zastao dah da su je rebra zabolela. - Da - rekla je
kada se naterala da progovori. - Da te nikada neu povrediti, da u te uvati od onoga to
dolazi od drugih ljudi i da u te zatititi ako imam snage u telu. Zakleu se na to u
obeaonici na Trgu mukaraca ako hoe.
Meutim, Dosetino lice se opustilo u osmeh. Naslonila se na meke jastuie u
koiji. - Verujem ti - rekla je. - Nije potrebno da se zaklinje.
Zoi ju je pustila i udobnije se smestila u svoje jastuke. Ova gradska kola bila su skoro
podjednako udobna kao luksuzna kola za putovanja Darijena Serlasta. - Sudei po onome
to sam videla danas, moe verovati i Foliju - rekla je.
Doseta je klimnula glavom. - Da. Uvek sam se oseala sigurno kada je on u blizini.
Nikada ne naputam palatu bez Folija.
Zoi je bila sigurna da moe da joj ponudi neku vrstu se strinskog saveta u ovom
trenutku. Budi paljiva u kojoj meri se oslanja na jednog oveka, moda, ili: Nemoj
podati srce obinom vojniku za koga je ve sasvim jasno da je podao srce tebi.
Meutim, nije izgovorila te rei. Ako neko u gradu eli a ubije princezu, Dosetina
najbolja odbrana bie zaneseni uvar koji e dati svoj ivot da je zatiti.
A ako mu, za nekoliko godina, Doseta uzvrati naklonou, pa, malo je verovatno da
e to pogoditi Zoi. Ona je znala, pored nekolicine drugih, koliko je neista bila kraljevska
linija, a obraala je malo panje na drutvene konvencije. Princeza ili ne, kraljica ili ne,
neka devojka voli onoga koga hoe. Kada se Zoi nae u prilici, upravo to e rei svojoj
sestri.
Tokom sledeih nekoliko devetica Doseta i Zoi su u pet-est navrata odlazile do
Saronine kue. Nakon njihove prve posete Kili je vodila rauna da stalno bude tu i uskoro
je postala favorit stidljive princeze. Zoi je morala da se nasmei dok ih je posmatrala
zajedno. Kili je volela modu i lepotu i sebi je dala zadatak da Doseti preporui boje,
odeu i frizure koje konvencionalniji savetnici u palati nikada ne bi predloili. Kili je ak
sakupljala proizvode koji su omekavali Dosetinu kosu kada bi je nakvasila u bazenu i
blistave sitnice koje su drale tvrdoglave uvojke na mestu. Na kraju, Doseta bi bolje
izgledala nakon plivanja nego pre njega, a sve to zahvaljujui Kili.
- Svia mi se ta mala, iskriava stvarica koju si nabavila za Dosetu - rekla je Zoi
jednog popodneva dok su se osveavale nakon plivanja. - Moe da je nosi veeras za
veerom. Bie veoma upadljiva.
Posetioci iz Soee-Tasa stigli su prethodnog dana. Ne potkralj lino, ve njegova dva
najvia savetnika i njihove supruge. Iz onoga to je Zoi mogla da odredi, zabavljae ih
stalno tokom sledee devetice dok budu u Hijaltu. To joj je dosta smetalo, jer se od nje
oekivalo da bude prisutna na veini planiranih dogaaja.
- Tako sam ljubomorna to vi idete! - uzviknula je Kili. - Moja majka i ja smo
pozvane na ruak prekosutra, ali to nee biti tako uzbudljivo kao dananja veera. ta
planira da obue?
- Ne znam jo. Nisam imala vremena da kupim neto novo, tako da se Anova trudi da
skrpi neto od starih stvari koje nikada ranije nisam nosila zajedno.

Kili je bila uasnuta. - Ne moe to da radi! To mora da bude neto to niko nikada
ranije nije video!
- Pa, niko iz Soee-Tasa me nikada ranije nije video ni u emu, tako da
pretpostavljam da nema veze.
Kili je odmahivala glavom. - Ne, ne, ne. Ima veze. Veruj mi. Ali ja imam pravu stvar
da ti pozajmim. Kupila sam je zato to je bila tako lepa, ali meni ne pristaje pa nije ni
noena. Moe da je uzme.
 Zoi se nasmejala. - U redu. Ali samo ako mi se dopadne to to pokuava da mi
utrapi.
Dopalo joj se, naravno. Kilin ukus je bio nepogreiv. Ova haljina bila je saivena od
blistavog materijala, proivena metalnim koncima u nijansama smaragda, safira i zlata.
Kada bi svetlost padala iz jednog pravca, inilo bi se da se na njoj nalazi ara od
isprepletanih loza. Kada bi svetlost pala iz drugog pravca, odea je pokazivala cvetove i
ptice. Nije bilo drugih ukrasa. Kroj ogrtaa bio je jednostavan. Padao je pravo, niz ruke,
du ruba koji je dopirao Zoi do kolena.
- O, prekriu nekoliko modnih pravila i nosiu ovo vie od jednog puta - rekla je Zoi
dok je gledala preko ramena u svoj odraz i pomerala se tek toliko da ara prelazi od
lozica do cvetova.
Kilin glas bio je umiljat. I mislila sam da e ti se dopasti. Izgledae savreno
veeras.
 25.

Padao je mrak kada su Zoi i Doseta napustile Saroninu kuu i stigle nazad u palatu, to
je znailo da stiu u poslednji as. Obe su znale da bi posledice bile strane ako
propustile veeru s gostima iz Soee-Tasa. Elidon je to posebno naglasila tokom doruka
kada su kraljice razgovarale o tome kako e zabavljati supruge ambasadora. Ako iole
znaju neto o modi, moemo da ih odvedemo u trgovaki kraj - rekla je Alis.
Romela se naslanjala preko stola i podupirala elo rukama. - Ja ih ne vodim nikuda
ako mi do sutra ne bude bolje - rekla je.
Ja sam bila bolesna pre dva dana! Setera je uzviknula. - Bilo je uasno.
Meutim, brzo e proi.
Elidon je uperila svoj hladan pogled ka Romeli. - Bie ti dovoljno dobro da se
pridrui naim gostima za veerom - rekla je. Podigla je glavu i uputila pogled svakoj
supruzi i princezi redom. Svi su se okupili za stolom da dorukuju, ali nikome nije bilo
previe ao Romele, koja se uvek alila na neku glavobolju ili muninu. - Svaka kraljeva
supruga i ker e prisustvovati, obuena ba za tu priliku i u svom najboljem izdanju.
Bilo kakvi izgovori su neprihvatljivi.
Nakon toga, Elidon je usmerila svoj ledeni pogled ka Zoi.
- Ti takoe mora da bude prisutna - dodala je. - Sve stareine e biti na veeri i bie
predstavljene izaslanicima. Kejl
Doenca je doputovao iz junih luka samo da bi prisustvovao ovoj veeri. Taro
Froten je stigao sino.
Zoi je podigla obrve. - A Nelson Ardelaj? - upitala je.
Elidonin izraz lica nije se mogao proitati. - Sedee za stolom odmah pokraj kralja.
Dobro. Onda ovo jeste bio znaajan dogaaj ako e Ardelaje tretirati kao poasne
graane. - Onda u biti tamo -rekla je Zoi.
I zahvaljujui Kili, bie besprekorno odevena.

Kada su kraljevska kola stigla u palatu, Zoi i Doseta su gotovo trkom jurnule kroz
prepuni kierten. Foli je bio jedan korak ispred njih i uklanjao je ljude s puta. Drugi straar
i sluavka su urili da odre korak.

- Bar ti je frizura ve gotova - rekla je Zoi kroz neujan smeh.

- Trebae mi itav sat da se obuem. Moja tunika ima toliko dugmia i vrpci.
Zoi ju je uhvatila za ruku i stegla je. Delom zato to je nauila da Doseta voli da je
ohrabruju dodirima, iako princeza to nikada ne bi rekla naglas, a delom zato to je jo
uvek doivljavala udar zadovoljstva kada bi osetila kako joj uz kou za trenutak pulsira
poznata krv. - Uspee. Pokuaj da uiva veeras. Moda e imati priliku da pria na
soeanskom s nekim od ambasadora.
- Znam! Tome se i nadam. Rastale su se na irokom stepenitu u enskim odajama,
Doseta je sa svojom pratnjom krenula niz hodnik na drugom spratu, a Zoi je
nastavila dalje. Anova e je grditi im bude otvorila vrata, poto je ulagala mnogo vie
truda u Zoin izgled od same Zoi.
- ao mi je! - rekla je im je ula u svoje odaje. - Plivale smo malo vie nego to smo
planirale, a onda...
Njen glas je nestao kada je videla Anovino lice, udnu meavinu besa i straha.
- ta se desilo? - upitala je Zoi.
- Nije me bilo samo sat vremena i kada sam se vratila...
- ta? ta se desilo?
- Tvoja odea... sve... Neko je uao u tvoje odaje...
Zoi je nestrpljivo spustila zaveljaj na stolicu i prola pored Anove do svoje spavae
sobe.
A ova je sada liila na zakrpama ispunjenu sobu neke veoma zaposlene krojaice.
Krevet, pod, stoii, stolice, svaki komad nametaja bio je prekriven komadima
iscepane odee, otrcanim krajevima s kojih su blistali zlatni konci, visei ukrasi, vorovi
obojenog tkanja. inilo se da je svaka tunika, svaki par pantalona, svaki ogrta iz Zoinog
ormara iscepan i iseen, pretvoren u trake materijala, a onda baen na zbrkanu gomilu.
Neke gomile na podu dostizale su i do pct-est pedalja visine.
Zoina prva pomisao je bila kako ne moe da poveruje da ima toliko odee. Druga
pomisao joj je bila kako je neko mnogo loe procenio koliko mari za materijalnu
imovinu.
- Pretpostavljam da je ovde sve? - rekla je tihim glasom. Anova je klimnula glavom.
- Osim tvojih cipela. Ne znam zato njih nisu dirali.
- Pretpostavljam da je onaj ko je ovo uradio mislio da e biti zabavno ako doem na
veeru gola, ali u skupocenoj obui.
- Nije smeno! uzviknula je Anova. Ponekad je bilo teko proitati emocije na
Anovinom tamnom licu, ali ljutnja se sada savreno videla. - Neko se nameraio na tebe,
sabotirao te...
- Pokuao je da obezbedi da ne mogu da idem na veeru sloila se Zoi. Znala je da bi
trebalo da se osea vie iznervirano, ali ovo nije videla kao katastrofu. Ovo je nije
povredilo ni na koji bitan nain. - Po svemu sudei, ne pojaviti se veeras znai isto to i
uvrediti kralja i njegove izuzetno uvaene goste. A ako nemam odeu...
- O, imae odeu - rekla je Anova. - Poslala sam Kalvina na Trg sa strogim
instrukcijama ta treba da kupi. Nee biti luksuzno, nee biti moderno, ali bie neto.
Zoi je sve to zabavljalo. - ta, nee mi pozajmiti neto svoje? Svia mi se onaj
zlatni ogrta s rekom izvezenom na leima.
- Pocepan napola rekla je Anova kratko. - Kao i sve ostalo iz mog ormara.
Sada je Zoi osetila nalet besa. - I sve tvoje stvari? Stvarno temeljno uraeno!
- To je odvratno, to je opasno - rekla je Anova nestrpljivo.
- Neko te mrzi. A to me prilino brine. Kako su uli? Znam da su vrata bila
zakljuana.
- Postoji jo kljueva. Darijen Serlast mije rekao to onog dana kada smo stigli. A... -
Slegnula je ramenima. - Postoje i ljudi koje brava nee zaustaviti.
- Pa, mene zloba nee poraziti - rekla je Anova ustro.
Sedi i pusti me da ti sredim kosu. Uradiemo sve to moemo dok se Kalvin ne
vrati.
Sada je Zoi poela da se smeje. Bilo je suvie smeno. Suvie detinjasto. Sigurno je
neka od supruga ispremetala njenu sobu u nadi da e je to spreiti da ode na banket i time
moda prouzrokuje manji skandal. Stareina Lalindara odsutan kada su sve ostale
stareine prisutne da pozdrave izaslanike! To verovatno nee biti dovoljno da je proteraju
s dvora, ali bie sigurno dovoljno da se pokrenu nepovoljna govorkanja. Meutim, njen
protivnik je napravio dve greke.
Prvo, danas, od svih dana, Zoi je imala neto drugo da obue za banket, neto lepe
od svega to je ve imala.
A drugo, Zoi nije marila. Ni za odeu, ni za veeru, ni za ambasadore, niti za svoj
drutveni status. Ni za ta od toga. Mogla je istog tog trena da sve ostavi i osetila bi
olakanje.
- Nemoj da brine - rekla je radosno. - Od roake sam pozajmila neto to u nositi
na veeri. Mnogo je lepe od onoga to e Kalvin moi da nae, mada veoma cenim
njegov trud. Samo bih volela da onaj ko je ovo uradio nije pocepao i svu tvoju odeu.
Anova je sela na krevet i bacila raznobojnu hrpu ukrasnih perli u vazduh. - Zna da ja
nikada ne kupujem neto za ime u zaaliti ako to izgubim - rekla je. To je bila istina.
Previe gubitaka i odsustvo gramzivosti uinili su da se Anova ne brine za imovinu.
Mnogo vie se nervirala oko Zoinih stvari nego oko svojih.
- Dakle, preiveemo ovu propast netaknute - rekla je Zoi i bacila se na krevet kraj
Anove. Odmah su je prekrili konci i nekoliko pocepanih komada njenog zelenog ogrtaa.
- Meutim, sada se postavlja pitanje: ko je ovo uradio? I zato? Da li je ovo bila samo
zloba ili stvarni pokuaj da se naudi meni i mom poloaju na dvoru?
- Poslau Kalvina da se raspita unaokolo - rekla je Anova. - Meutim...
- Meutim, svako ko je planirao ovako neto, verovatno je pazio da ne ostavi tragove
- rekla je Zoi.
- Upravo sam razmiljala o tome.
Zoi je nonim prstima dotakla prozirni materijal oko svojih nogu. - Pretpostavljam da
je moj stari al s perlama negde u celom ovom rusvaju - rekla je s uzdahom. To bi bio
stvaran gubitak. U njemu je jo uvek bilo nekoliko desetina zlatnika i srebrnjaka uivenih
u postavu. Novac joj nije bio potreban ovih dana, naravno, ali oseala se sigurnije kada je
znala da ima tajnu zalihu koju moe da iskoristi u hitnom sluaju.
Anova je nagnula glavu u stranu i razmislila. - Nisam ba sigurna - rekla je. Skoila
je i otila do sanduka u kome su se nalazili Zoin donji ve i spavaice. - Nisam ga drala s
tvojom luksuznom odeom i tunikama jer to nije neto to bi ikada obukla na dvoru, ali...
ha! - Okrenula se ka Zoi s trijumfom na licu i arenim alom meu rairenim rukama. -
Neto to ti znai a to lopovi ipak nisu uzeli.

Zoi je, apsurdno, bilo drago to je al i dalje bio itav, a s njega su i dalje zveckale
jeftine amajlije. Pa, mislim da su danas pokuali iz sve snage, ali nisu uspeli da ispune
nijedan svoj cilj - rekla je. - Nee me spreiti da prisustvujem veeri.
Nee me naterati da se postidim svoje odee. A nisu unitili nita to mi je znailo.
Anova joj je donela al i Zoi ga je umotala oko glave, tek da oseti njegovu poznatu
teinu, samo da uje radosno zveckanje perli. Za trenutak je sklopila oi i pomislila
koliko je ivot bio jednostavniji kada je ova stvar bila jedino vredno to je imala.
Onda je ustala, spustila al na krevet i ustro rekla: - Bolje da ponemo s oblaenjem.
Oigledno noas ne mogu sebi da dozvolim kanjenje.
Veeri je prisustvovalo previe ljudi da bi Zoi razluila da li se neko razoarao kada
se na vreme pojavila, obuena po poslednjoj modi. Pre nego to je uspela u guvi da
pronae Alis, koja joj je bila najsumnjivija, svi su ve prelazili u veliku trpezariju i sedali
na stolice. Kraljica je imala dosta vremena da spazi Zoi i oporavi se od bilo kakve
frustracije koju bi moda osetila.
Banket je bio bletav dogaaj i Zoi je morala da prizna kako osea izdajniko
olakanje to ipak nije morala da mu prisustvuje u obinoj, komotnoj tunici i ogrtau koje
je Kalvin uspeo da nabavi u tom kratkom periodu. Ljudi bi sasvim sigurno to primetili.
Svi ostali su nosili ivopisne svile, skupe uvozne materijale, tako bogato izvezene haljine
i tunike da je izgledalo kao da nose zidne tapiserije, toliko debele da spreavaju promaju.
Pomislila je kako u sali ima dovoljno novca, samo u draguljima i odei od zlata, da se
kupi cela flota Doencinih kola a da im se struktura napravi od uvoznog mermera.
Niko poznat nije sedeo za njenim stolom, a bila je predaleko od centralnog podijuma
da dobro vidi poasne goste. Tako je provela itavu veeru u pokuaju da zadri prijatan
izraz lica, da prikladno odgovara na pitanja kada bi joj se neko obratio i s nadom da nita
nee prosuti na jedini dobar komad odee koji je jo uvek imala.
Kroz gomilu ljudi u arenoj odei delimino se video kraljevski sto. U jednom delu
je videla Dosetu kako vodi ozbiljan razgovor s krupnim mukarcem obuenim na
leeran i neobian nain, nekim od ambasadora, nagaala je Zoi. Nadala se da princeza
veba svoj soeanski i da impresionira ambasadora svojom fluentnou. U drugom
vidljivom delu stola videla je Alis, zlovoljnu i utljivu, kako joj uzvraa pogled kroz
gomilu gostiju. Zoi je podigla au s vodom u tihoj zdravici, a kraljica se okrenula bez
ikakvog odgovora na licu.
Drugi put je pogledom uhvatila Darijena Serlasta dok je stajao kraj kraljiine stolice,
kao da je priao da se pozdravi s njom pre kraja veere. Bio je pognut i sluao dok se ona
istezala da mu neto apne na uvo. Uhvatila ga je za ruku kojom se oslonio na naslon
stolice. Dok je Zoi posmatrala, nije uinio nikakav pokret da se uspravi ili odmakne.
Nije delovao kao ovek koji mrzi kraljicu onoliko koliko je tvrdio. Jo jedna la od
tog Serlasta. Zoi je svoju panju ponovo usmerila ka hrani, mada je u potpunosti izgubila
apetit.
Kada se veera zavrila, bila je iznenaena kada joj je priao jedan kraljevski sluga. -
Molim vas, poite sa mnom -rekao je i ona je ustala i krenula za njim, zbunjena ali i dalje
prisebna. Proli su kroz odjekujui kierten i uli u muko krilo, gde su na kraju stigli do
male odaje koja ju je podsetila na njenu zelenu sobu u Kristarinoj kui. Bila je raskonije
ukraena, u nijansama srebrne i ledenoplave boje, ali bilo je oigledno da treba da
predstavlja udobno mesto za intimna okupljanja.

Mirti Serlast je ve bila tamo, kao i Nelson Ardelaj. Zoi je laknulo kada je videla svog
strica, odmah mu je prila i ula pod zatitu njegove senke. - O emu se ovde radi? -
upitala ga je tihim glasom.
Sa ogromnim osmehom, kratko ju je zagrlio. Prilika da se petoro stareina sastane
nasamo s ambasadorima - rekao je. - Ovo je prilika da ih pitamo za njihove zemlje i
oformimo miljenje o njihovom potenju, da bismo kasnije mogli da posavetujemo kralja
kakav odnos da ima s njima.
- Oduvek sam imala pomeano miljenje o ljudima iz Soee-Tasa, a mom bratu se
uopte nisu dopadali - rekla je Mirti svojim hrapavim glasom. - Raduje me to e Vernon
uti i druga miljenja osim mog to se tie odnosa s njima.
Zoi je pomalo oseala strah. - Ja nisam navikla da formiram miljenje o nekome a
onda da ga nameem nekom drugom. Posebno kada je ovako vano.
Nelson se iroko osmehnuo. - Uvek je vano.
Vrata su se otvorila i ula su jo dvojica mukaraca. Obojica su bili nepoznati Zoi, ali
nije bilo teko pogoditi njihov identitet. Krupni ovek lica iibanog vetrorm, s
neuglednom smeom kosom i oiglednim prezirom prema modi, sigurno je bio Taro
Froten. Izgledao je kao da je u potpunosti sainjen od zemlje i gline, pomalo dosadan,
pomalo spor, ali moan. Strpljiv. Zoi je pomislila kako bi mogao da eka itavu deceniju
da uniti svoje neprijatelje, ali da bi ih i unitio svojom nemilosrdnom teinom im bi mu
se pruila prilika.
A onda joj se nasmeio i videla je drugu stranu torz linosti. Nije to bio arm, ne, ve
izvesna zemljana privlanost. -Ti mora da si Zoi Lalindar - rekao je, dogegao se do nje i
ispruio svoju ogromnu aku. Dopao joj se metodian, siguran nain na koji je krv
pulsirala njegovim telom. Dopadala joj se snana meavina korisnih hemikalija i usnule
lepote. - uo sam da si se vratila u grad. Ja sam Taro.
- Nisam vas viala ovde ranije, ini mi se rekla je. Slegnuo je svojim masivnim
ramenima. Bio je bar est pedalja vii od nje, a ona je bila bar tri puta laka. - Ne
zanimaju me mnogo deavanja na dvoru - rekao je. - Nije me briga ko je u milosti a ko
nije. Za nekoliko godinjih doba, nekoliko ciklusa, svi e se oni ionako pretvoriti u prah.
Bie zaboravljeni, a sva njihova triava stremljenja e takoe biti zaboravljena.
Nasmejala se. - Moram priznati da je to filozofija koja mi se dopada - rekla je. -
Lake mi je na srcu kada pomislim da moda ipak neu napraviti neku duboku i trajnu
tetu tokom svog kratkog boravka na ovom svetu.
-Jo uvek moe nainiti tetu - rekao je. Ali na kraju, sva ovekova dela e se
sruiti i pasti.
- Verujem da je tako - rekla je. - Ali isto tako verujem da je vano doneti dobro u
svet dok smo ovde. Ako moemo.
- To je uvek mogue - kazao je - ako postoji volja. Ako ne odustane, bez obzira na
prepreke.
Nagnula je glavu u stranu. - Svia mi se takvo razmiljanje - rekla je - iako nije u
potpunosti koru nain.
- A on se zasniva na tome da se odustane od plana im se pokae neodrivim i da se
proba drugi, a onda moda jo jedan, sve dok se ne iscrpu sve mogunosti.
Nasmejala se. - Tano! Nismo mnogo slini, ali mislim da se razumemo.

Ponovo se nasmeio. Pomislila je kako je to ovek koji uvek ima psa za petama,
unuke na kolenu i sluavku da mu donosi repete. ovek koji voli da se okruuje drugim
ljudima i koji je osvojio njenu naklonost bez ikakvog vidljivog truda. - Zemlja i voda
imaju prirodan afinitet - rekao je. - Potrebni su i torz i koru da se uzgajaju usevi, da se
svet prekrije zelenilom i bojama.
- Da se srui planina predloila je.
 Sada se on gromko nasmejao i to je zvualo kao da pada kamenje. Tano!
Zajednikim naporom, torz i koru mogu a postignu sve.
Mirtin strogi glas zauo se iza njih. - A zajednikim radom, suila, elaj i hunti mogu
da pretvore svet u pepeo rekla je. - Taro, tako retko imamo priliku da te ujemo kako
pria besmislice.
Okrenuli su se da je ukljue u svoj razgovor i shvatili da je u pratnji stranca. Bio je
visok, mrav i nervozan, s krunom od beloute kose, a oi boje magle stalno su treptale
iza debelih naoara. Ruke su mu nervozno prebirale po rukavima.
Prebacivao se s noge na nogu kao da ne moe, ne moe, da stoji mirno.
- Ja nikada ne priam besmislice - odgovorio je Taro, potpuno mirno. - Zato bi
moda mogla da poslua moje rei.
Mirti je lagano odmahnula glavom i nastavila da ga ignorie. - Zoi, ne verujem da si
upoznala Kejla Doencu.
Klimnuo je glavom uz trzaj ali nije pruio ruku. teta. Volela bi da uporedi sastav
njegove krvi s Korininom, ako ikada bude u prilici da dotakne i princezu. - Zdravo -
rekao je piskavim glasom. - Nisi li ti lepa! Ili moda samo zbog svoje mladosti izgleda
tako.
Nelson je jo uvek stajao u blizini i sada je frknuo od smeha. - Kompliment ili
uvreda? S Doencama nikada nisi potpuno siguran.
Kejl je delovao iznenaeno. - Nisam nameravao da tvrdim nita od toga. Samo
primeujem. Mislim da lii na svog oca. Pretpostavljam da je umro.
-Jeste - rekla je Zoi. inilo se nemoguim odbiti Kejla iznenadnom promenom teme,
tako da je rekla: - Veoma mi se dopadaju vae purnjae.
Njegovo mravo liceje zasijalo od entuzijazma. - Da... velianstvene su, zar ne? -
Rukama je stvarao nevidljive oblike u vazduhu. - Brzina, funkcionalnost i elegancija, sve
u jednom.
- I troak - rekla je Mirti suvo. - Ne zaboravi to. Ponovo je delovao iznenaeno. -
Troak je nevana stavka u nekom poduhvatu.
- Moda emo se i raspravljati o tome - dodao je Nelson veselo. - Troak te moda
nee zaustaviti, ali je uvek vaan. Koliko plaa esto odreuje i koliko ti se dopada ono
to si kupio.
Mirti je ignorisala opti smeh koji je usledio. - Brzo - rekla je. - Imamo samo
nekoliko trenutaka.
Zoi je pogledala k njoj, zbunjena, ali ostali su klimnu li glavom. Nelson je upleo
prste sa Zoi s njene desne strane. Taro je svojom akom progutao njenu levu. I ostali su
brzo sastavili ruke. im su Kejl i Mirti zatvorili krug, Zoi je naglo, duboko uzdahnula.
inilo se da se svet potpuno, vrtoglavo okrenuo pod njenim stopalima. Plua su joj
se rairila do take bola. Telo joj je preplavila vrelina a srce poelo da tue. Mogla je da
prati tok svoje krvi do svakog pedlja kostiju, ispod svakog uvoja i nabora na koi.

A onda se sve smirilo. Pogodio ju je oseaj sigurnosti, ispravnosti, ispunjenosti, jai od

svega to je ikada iskusila. Misli su joj se razbistrile. inilo joj se da su joj noge
ukorenjene u srcu sveta.
- Sve je u ravnotei - promrmljala je Mirti. - Drvo i kost.
- Vatra i um - rekao je Nelson.
- Vazduh i dua - rekao je Kejl, glas mu je bio tek apat.
 - Zemlja i telo - tutnjao je Taro.
- Voda i krv - dovrila je Zoi.
Za trenutak, prsti su im se vre stegli. Zoi je osetila kako joj Taro gnjei aku. Za
trenutak, nije znala gde joj se telo zavrava, a gde njihova tela poinju. Bila je svi oni i
svi su bili ona, svaki element presipao se u njen poseban, pojedinani okvir. Pa ipak,
videla je sebe bezbroj puta umnoenu, u njihovim licima, u njihovim telima, svi oni su
bili sainjeni od istih materijala, samo u drugaijim proporcijama. Shvatila je, iznenada,
ta ih ini ljudima, ta ih sve ini istim. Nije bilo razlike.
Nakon toga su je Taro i Nelson pustili i gotovo da je pala. Uz smeh, stric ju je
uhvatio oko struka i uspravio je. - Prosto te iznenadi, zar ne, prvi put? - rekao je. - Kejl se
stvarno onesvestio.
- Nisam - rekao je Kejl dahui. - Samo sam pao na pod da povratim ula.
Zoi se obesila o Nelsonovu ruku. Oseam se kao onda kada sam prvi put izala iz
vode - rekla je. - Kao da sam suvie teka da me noge dre. Kao da sam zaboravila kakav
je oseaj hodati unaokolo kao obian ovek.
- Naravno, ti nikako nisi obian ovek - rekla je Mirti. - Ti si stareina.
- Da li se isti ovaj oseaj javlja ako bilo kojih pet ljudi uradi ovo? - upitala je Zoi. -
Mislim, pet ljudi s razliitim elementarnim blagoslovima?
Mirti je slegla ramenima. - Ne znam. Nikada nisam to pokuala s nekim drugim. -
Izgledalo je kao da hoe da kae jo neto, ali onda je zastala i inilo se kao da oslukuje.
uli su se glasovi u hodniku, ljudi su bili na putu da se prikljue stareinama. - Potrudi se
da se ne ponaa kao da si pijana - rekla je i stala tako da kraljevi gosti prvo nju vide kada
uu na vrata.

Zoi je mislila da e udno iskustvo povezivanja s ostalim stareinama moda umanjiti

njenu sposobnost da se koncentrie do kraja veeri, ali istina je zapravo bila potpuno
drugaija. Sva ula su joj bila veoma istanana, detalji su joj se ukazivali sa
zapanjujuom jasnoom. Potpuno u harmoniji sa svojim zemljacima, mogla je brzo da
oformi miljenje o ovim posetiocima iz Soee-Tasa.
Ubrzo zatim postala je sasvim sigurna da joj se ne dopadaju.
Sve etvoro gostiju odavalo je utisak samozadovoljstva i uhranjenosti, to ih je
obeleavalo kao bogate i privilegovane pojedince. Odea im je bila vieslojna, arena i
sloeno osmiljena, s resicama po rukavima i na rubovima. Mukarci su imali po dva para
minua na uima. ene su nosile po pet-est pari. Svi su na sebi imali mnogo prstenja i
narukvica, egzotine parfeme i obilno nanetu minku.
Imali su obiaj da stoje suvie blizu i da dodiruju sagovor nike suvie esto.
Prosto oboavam boje vae haljine - jedna ena je uzviknula u razgovoru sa Zoi i
dodirnula joj rukav. Uzela je materijal prstima i protrljala ga sa senzualnim
zadovoljstvom. - Ne samo boja, nego i tekstura. ini se kao da bi joj dodir bio hladan na
koi, ak i u zagrejanoj sobi.
Njen nain govora izvlaio je rei i optereivao ih komplikovanim glasovima R i
dugim U, ali glas joj je bio melodian i jasan. Zoi je morala da se koncentrie da bi je
razumela. -Hvala - rekla je. - To je poklon od roake.
Ambasadorova ena je nesvesno ispruila ruku i dodirnula Zoi po obrazu. Zoi je
pokuala da ublai svoju snanu reakciju na to, dok joj je telo urno analiziralo. Ono to
je dobila bio je zamren utisak o vrelini, okrutnosti i tuinskim hemikalijama.
- A ovo lice? Tako estoko i ljupko? Da li je i ono poklon? - zacvrkutala je ena.
- Pretpostavljam da je tako. Darovali su mi ga otac i majka na roenju.
ena se nasmejala i naslonila dlan na jednu stranu Zoinog lica. Prsti su joj bili
zapanjujue topli. - Ah, u mojoj zemlji bogatstvo kupuje divno lice i savrenu kou. To
nisu operacije koje radite s ove strane planine?
- Mislim da ne.
Zena iz Soee-Tasa je ponovo potapala Zoi po obrazu i napokon spustila ruku.
Onda je to moda neto ime moemo da trgujemo, tvoja zemlja i moja.
Zoi je beskrajno laknulo kada je ena prestala da je dodiruje. Sada samo jo kada bi
se odmakla korak dalje. - A ta mi moemo da vam ponudimo zauzvrat?
- Moj mu i potkralj veruju da bi ih vaa transportna tehnologija izuzetno
zadovoljila!
- A da li se vi slaete?
- Ja nisam ta koja previe voli konje. Kada bih putovala zemljom a da vie ne
zavisim od takvih ivotinja... o, da, verujem da bi vredelo napraviti takav dogovor.
- Onda je Kejl Doenca osoba s kojom elite da razgovarate. Mravi ovek sede
kose. On je izumeo mainu.
- Ali, vi ste ta koja me interesuje - odgovorila je dama uz smeh. U ovoj sobi
punoj starih, vi ste tako mladi! Smatram da su godine tako zapanjujue dosadne.
Zoi se silom tiho nasmejala. Krajikom oka videla je kako u sobu ulaze vernon i
Elidon i pretpostavljala je da e i ostale supruge doi odmah za njima. - Kraljica Romela
je mlaa od mene. Moda e vam se ona dopasti.
- O, da! Lepa tamnokosa. Sedela sam kraj nje na veeri i veoma uivala u njenom
drutvu. Meutim, povukla se u svoje odaje... Neki nesreni problem sa stomakom, ini
mi se da je bio? Jela je veoma malo tokom veere.
Dakle, kakva god da je bolest na koju se Romela alila za dorukom, pratila ju je
itavog dana. Zoi je na trenutak bilo ao, a onda je nakratko osetila nalet ljubomore. Bilo
bi joj drago da nade izgovor kojim bi odmah napustila ovaj neugodan razgovor.
Spas joj je stigao iz neoekivanog izvora kada im se utavo prikljuila Alis u
svilenoj haljini crvene i zlatne boje. - Kisija, ta opsesija mladou! - uzviknula je kraljica
zadirkujuim tonom. - To je tako nepristojno.
Kisija se okrenula puna volje da ukljui i kraljicu u njihov razgovor. - Istina je. Ja
sam... kako biste vi to rekli?... neka vrsta parazita, pohlepno vezujem sebe za stvari koje
se ine istim i neukaljanim. A to e uvek pre biti mladost nego starost.
Alis je zabacila svoju gustu, crvenu kosu. Padala joj je slobodno po ramena, ali u njoj
su se nalazili utkani komadii zlata i parii dragog kamenja, tako da se inilo da blista
jo jae nego obino. Ja nisam mnogo starija od Romele ili Zoi - rekla je.
- A vae lice je ak i savrenije - sloila se Kisija. - Opet, rekla bih, nevino to se tie
ikakvih operacija?

Zoi je poela da se pita koliko tano godina Kisija ima. inilo se da je po godinama
negde izmeu Setere i Elidon, moda etrdeset i pet, pa ipak, ako je imala neku od tih
operacija o kojima je stalno priala, moda je bila i koju deceniju starija. Ili, ko zna? Ako
je neko mogao da se podvrgne viestrukim operacijama, Kisija je mogla imati i
sedamdeset ili osamdeset godina. Njene ake su bile glatke i na njima nije bilo pega, ali
Zoi je pretpostavljala da soeanska operacija moe podmladiti itavo telo.
Alis se malo razmetala. - Zaista je tako. Ovo je moje lice kakvo je oduvek bilo.
Sada je Kisija poloila dlan na Alisin obraz s istom vrstom gladi. - Da... osetiti tu
mekou... Skoro je boanska i nemogue je napraviti je. Rekla bih da je vaa koa u
potpunosti bez mana.
Ako je Alis i bila odbojna ta panja, ona to nije pokazala. U stvari, na licu je imala
izraz trijumfa, kao da je zadovoljna to je uspela da odvrati Kisijino interesovanje od
stareine Lalindara. U tom trenutku Zoi je shvatila da je bezbedno da se izvue.
Ostatak veeri nije protekao mnogo drugaije, osim u intenzitetu. Niko od preostalo
troje gostiju nije toliko bio glasan u pogledu svoje preokupiranosti mladou i eljom za
fizikim kontaktom, ali obojica ambasadora i druga ena uspeli su da dotaknu Zoi, da je
uzmu za ruku, ili da stanu tako blizu da je skoro mogla da uhvati i otkucaje njihovih srca.
Delovalo je da dodirivanje nikome ne smeta toliko koliko je smetalo Zoi. Suila Nelson je
nepogreivo uivao u kontaktu, torz Taro je uvek bio otvoren za dodir tela, a elaj Kejl je
bio toliko bestelesan da se inilo da to i ne primeuje. ak su i dve hunti ene u sobi,
Mirti i Setera, delovale kao da na njih to nema nikakvog uticaja. Zoi je pomislila da je to
zato to je Setera odluno elela da se dopadne posetiocima, a Mirti nije smetalo da to i
kae na svoj grub nain - Hajde. Nema razloga da stojimo tako blizu. - Samo je Elidon
bila malo potresena blizinom koja je bila potrebna Soeanima, a Elidon je, kao najstarija
prisutna ena, ionako privlaila najmanje panje.
Ambasadori iz Soee-Tasa nisu se previe pribliavali kralju. Zato je on stajao meu
njima i nudio im svoj oklevajui osmeh pun nade, rame uz rame s Elidon, vei deo
veeri.
Zoi je dobila iznenadnu, hirovitu ideju. Ako je ona, koru stareina, mogla da ita krv
u neijim venama, da li je suila stareina onda mogao da ita misli neke osobe? Da li je
Nelson gledao u Vernona i znao ta mu je na umu?
A ako je tako, kakve li su se misli sada nalazile u kraljevoj glavi?
 26.

Vernon nikada nije upitao Zoi za njeno formalno miljenje.

Ogostima iz Soee-Tasa, tako da je to odmah postao jedan problem manje o kome je
trebalo da brine. Drugi, unitena garderoba, bio je stalan izvor uznemirenosti, poto se od
Zoi oekivalo da se pojavi bar na jo jednom drutvenom okupljanju do kraja devetice.
Ponovo joj je Kili pritekla u pomo kada je stigla u palatu rano sledeeg dana s punim
koferom odee koja je pripadala njoj ili Saroni.
- Donela sam samo one stvari koje nikada nismo nosile u palati ili one koje uopte
nismo ni nosile, ali uprkos tome, nekoliko primeraka je izalo iz mode - rekla je Kili.
ao mi je zbog toga.
- ao ti je! Spasla si mi reputaciju.
- Ti ne vodi rauna o svojoj reputaciji - rekla je Anova i izvukla jednu tuniku, a
onda i drugu. - O, tako su lepe. Zato ne oblaim vas, a ne Zoi? Vi bar vodite rauna o
tome kako izgledate.
- Ne eli da radi za nju. Zahtevna je i mrzovoljna - rekla je Zoi i podigla jedan
ogrta do ramena. Bio je tako taman da se isprva inio crnim, ali samo malo svetlosti je
otkrivalo da je u stvari u pitanju tamnoplava. - Ali moram priznati, ima odlian ukus za
oblaenje.
Kili je sela nasred kreveta, vedrog lica kao i uvek. Bilo je teko zamisliti osobu koja
je manje zahtevna i mrzovoljna. - Dakle, kakvi su posetioci iz Soee-Tasa?
Zoi je nabrala nos. - Uznemirujui. Jedna od njih, ena po imenu Kisija, podsetila me
je na slepog mia. Na neko stvorenje koje ti se uhvati za vrat i isisa te do kraja.
Kiline plave oi su se komino razrogaile. - To zvui ba uznemirujue! Da li su svi
bili takvi?
- Da, ali ona je bila najgora. Naterala me je da se zapitam. Ako se kralj stvarno oeni
jednom od potkraljevih keri, da li e i ona biti takva? ini se da ne bi bilo kraja haosu na
dvoru.
- Pa, ba me briga i ako je akal koji se hrani leevima -rekla je Kili. - Sutra treba da
doem u palatu na enski ruak! Tako da e mi se sasvim dopasti.

Na ruku je, po Zoinom miljenju, bilo vrue, bilo je suvie ljudi i predugo je trajalo.
Odlazak u kupovinu koji je usledio bio je neznatno prijatniji, ali samo zato to je bila u
prilici da ozbiljno smanji deficit svoje garderobe. Kupila je i dve ekstravagantno skupe
haljine za Kili da joj zahvali to joj je tako brzo pozajmila odeu. Obe su bile srene, iz
razliitih razloga, kada se to popodne primaklo kraju.
Zoi je zevala celim putem uz planinu i pitala se da li e imati vremena da odspava
pre nego to ponu none aktivnosti. Kralj je planirao veliki dogaaj napolju, jednu od
onih priredbi svetlosti kojima je prisustvovala na Kvinahunti pro mendan kada je ivela
na obali reke s Anovom i Kalvinom. Bilo je gotovo nemogue sabrati sve naine na koje
se njen ivot promenio od tada.
- Da li si odluila ta treba da obuem veeras? - Zoi je doviknula Anovi kada je ula
u svoje odaje.
Ona se pojavila urno na vratima sobe koju je delila s Kalvinom. Nisam imala
vremena da razmiljam o tome rekla je. Kalvina je boleo stomak celo popodne. Dala
sam mu neto da mu pomogne da zaspi.
- Sigurno se pojavila neka bolest u palati - rekla je Zoi. - I Romela je bila bolesna u
proteklih nekoliko dana. Nadam se da se nee i ti razboleti.
- A ni ti! to je jo gore! Hajde, imamo posla pre nego to bude spremna da bude
viena veeras.
- Biemo napolju u mraku. Koliko lepa treba da budem?
- Isto koliko i Elidon. A ta misli kako e ona biti obuena?
Zoi je uzdahnula i prepustila se Anovinim rukama. U stvari, bilo je teko tano znati
ta treba obui. Zima nije bila otra ovde u Hijaltu kao to je umela da bude u
severozapadnim provincijama, ali bio je jo uvek Kvinelaj i noi su bivale veoma hladne.
U meuvremenu, kralj, njegove supruge, posetioci i mnoge druge zvanice gledae
veeranji spektakl iz amaca s jezera odmah pokraj dvorita palate, a vazduh iznad vode
sigurno e biti ledeno hladan. Zoi je insistirala na tome da se obue podjednako udobno
koliko i sa stilom, a Anova je oklevajui popustila.
- Hoe li i ti da izae da gleda? - upitala ju je Zoi dok je Anova zavravala s
kovrdanjem njene kose.
- Moda. Zavisi od toga kako se Kalvin osea.
- Pa, to nije jedini razlog zato se nadam da e mu uskoro biti bolje!
Zajedno su pojele lagani obrok dok je padao mrak. Anova je odnela iniju supe
Kalvinu i vratila se s novostima da se ini da mu je bolje.
- Za desert imamo ove ploice od limuna koje nam je poslala Elidon, kao i ove
okoladne bombone od Alis, a ne znam ta je ovo to smo dobili od Romele - rekla je
Anova. Gotovo pet devetka nakon spaavanja na reci kraljice su jo uvek slale Zoi
opipljive izraze zahvalnosti. - Vone tortice? Mislim da su se pokvarile.
Zoi je ustala i obrisala mrvice s odee. - Moda u uzeti slatki kada se vratim.
Nadam se da e videti zabavu!
Nekoliko minuta kasnije, bila je u kiertenu, gurala se s jo pedesetak drugih ljudi i
ekala da vidi kakva e biti organizacija ovog dogaaja. Kraljevska porodica i posetioci
iz Soee-Tasa bili su okupljeni u maloj, izolovanoj grupi. Kisija je stajala preblizu
Doseti i mazila devojicinu plavu kosu s izrazom velikog zadovoljstva. Setera je stajala
u blizini i blagonaklono se smeila. Zoi je zadrhtala i odvratila pogled.

Nastalo je komeanje u blizini velikog glavnog ulaza kada je kraljevski glasnik iskoraio
napred i objavio da se amci nalaze na obali jezera i da oni koji ele da posmatraju
priredbu s vode treba da krenu ka obali. - Samo e kraljevska porodica i njihove zvanice
moi da udu na kraljevski amac dodao je glasnik, podigavi glas da nadjaa buku
uskomeane gomile.
Zoi nije marila da li e posmatrati s vode ili kopna, ali je posluno sledila ostale
napolje. Nonu tamu je odagnala uma blistavih baklji, premda su plamenovi vrlo malo
zagrevali otar vazduh. Sluge su pomagale gostima da se popnu na zanjihana plovila,
neka velika i ukraena a neka tek malo vea od splavova. Izvestan broj gostiju nije
pokazao interesovanje za amce, ve su se smestili u stolice postavljene du ivice vode.
Zoi je ak videla i nekoliko ebadi postavljenih za one koji bi poeleli da sednu na zemlju
i gledaju palatu u raznim bojama, ili za one koji bi eleli da se utople na ledenom
vazduhu.
- Koru ena ne uri da zauzme svoje mesto na reci? - rekao je glas iza nje. Okrenula
se i ugledala Darijenov zadir kujui osmeh. Svakako e biti doekana s
dobrodolicom u kraljevskoj porodici. ta te dri na kopnu?
- Nedostatak sklonosti da provedem vie vremena nego to moram s ljudima koji mi
se ne dopadaju posebno odgovorila je.
- Novi poznanici ili stari? Nasmejala se. - U ovom sluaju, novi. Zato ti nisi pored
kralja, kao i uvek?
Na licu mu se videla skruenost. - Priznajem, Soeani se ni meni ne dopadaju. Tvrdio
sam kako me brine da emo biti preteki za amac, ali to je bila la.
- Zato to je tebi tako lako da lae - rekla je, ali nije uspela da te rei zaini otrovom.
Nasmejao se. Ali zaista je vrlo spektakularno videti takvu priredbu s vode.
Naredio sam slugama da rezerviu jedan od manjih amaca za mene. Da li eli da mi se
pridrui pa da odveslamo do sredine jezera?
Pokazala je rukom ka odei. - Nisam se obukla za veslanje. Obuena sam da lagodno
sedim dok ljudi oko mene rade.
Jo glasnije se nasmejao. - Pogreno sam se izrazio. Da li eli da bude sa mnom u
amcu dok ja veslam?
- Da - kazala je - rekla bih da hou.
Prihvatila je njegovu ruku i krenuli su preko neravnog tla obale. Neki manji amci su
ve bili dosta odmakli od obale, ali kraljeva gizdava lada je tek polazila. Delovi
razgovora doletali su preko Marisi, zlokobno odvojeni od onih koji vode razgovor.
- Ne mogu da verujem da si ti poelela da izae na vodu neko je rekao zlobnim
glasom. Zoi je pomislila kako to moe biti Alis.
Doseta je nehajnim glasom odgovorila: O, ja se ne plaim reke. Bar ne ovde, gde
je tako mirna.
Zoi se iroko osmehivala dok joj je sluga pomagao da ue u jedan od manjih amaca
u kome se Darijen ve prihvatio vesla. Za razliku od Nelsonovog amca, u ovom nije bilo
reda klupica za veslae. Ovaj je imao samo dugu, uzanu grbu koja je delila amac napola
od krme do pramca. Darijen je sedeo leima uz naslon, nogama opkoraivi sredinu.
- Elegantno - rekla je Zoi dok se pela unutra i pokuavala da to je mogue vie
smanji prebacivanje teine tako da se amac ne ljulja previe.
iroko se osmehnuo. - Bar je dno suvo.
- Zasad - rekla je mrano. - Drago mije to nisam obula svoje skupe cipele.

im se smestila, sluga ih je odgurnuo na vodu. Gledala je kako se palata smanjuje

dok je Darijen glatko veslao sve dalje od obale. Volela je zvuk reke dok vesla uranjaju i
izranjaju, pljuskanje vode o amac, kapi koje padaju s drveta. Svuda oko njih uli su se
poznati zvui, odjekivali su preko povrine reke, protkani priguenim smehom,
povremenim uzvicima, kripom i pljuskanjem vesala koja su se napinjala u rukama
veslaa. Kraljev amac i druga dva velika amca bili su osvetljeni bakljama, ali sve ostalo
na vodi kretalo se u mraku. Hladan vazduh je neoekivano prijao Zoi.
Darijen je izvukao vesla i amac je usporio. Mogla je da oseti kako se rena struja
vrtloi oko njih i gura ih neno ka junoj obali jezera.
- Da li je ovako dobro? - upitao je. - Da li smo dovoljno odmakli?
- Savreno je - promrmljala je - ak i pre nego to je priredba poela.
Tiho se nasmejao. - I mislio sam da e ti se dopasti ovde. Da li ti je hladno?
- Da, ali ne smeta mi.
- Dodi. Osloni se leima na mene.
Pogledala ga je preko ramena, spremna da ga zadirkuje. Meutim, on ju je povukao
za ruku i naterao je da se povue unazad na centralnoj klupi. - Prevrnuemo se - rekla je.
- Neemo. Hajde. Osloni se na mene. Bie ti udobnije. Nije mogla da se odupre.
Paljivo se privukla, tako da ne pocepa svoj ogrta na grubim ivicama, i pomerala se
unatrag sve dok se nije naslonila na Darijenove grudi, amac pod njima je plesao, krma je
malo potonula, ali Darijen je ispruio noge pored njenih i smirio amac. Obuhvatio joj je
struk obe ma rukama i privukao je blie.
- Da li je ovako boje? - proaputao joj je na uvo. Osetila je kako poinje da se kikoe.
- Radio si ovo i ranije.
- Nisam odavno.
- Kako mogu da verujem u to - rekla je - kada dolazi iz usta oveka koji tako lako
lae?
- Pssst rekao je. - Poinje predstava.
I zaista, na neki znak koji je promakao Zoi, baklje su se naglo ugasile, a onda je
shvatila da su svi prozori na palati u pravcu vode takode zamraeni. Uzdasi gomile zauli
su se na vodi.
A onda se cela povrina palate iznenada osvetlila kiom od pucketavog zlata, razne
boje su iskrile i uvijale se nanie. Posmatrai su jedva stigli da iskau svoje oduevljenje
kada su ga odneli ogromni talasi ljubiaste, plave i narandaste boje koji su jaali i gasili
se na kamenom platnu palate.
- Kako je neto ovakvo mogue? upitala je Zoi apatom.
- Neki izum Doenci - odgovorio je Darijen, a usta su mu se nalazila kraj njenog uva.
- Kontrolisani gasovi i nekakav pigment. Neu se pretvarati da razumem kako.
- Da li su oni ovde? Vode predstavu?
Glava mu je bila tako blizu da je osetila kako je klimnuo. - Ako pogleda malo bolje,
primetie senke kako tre gore-dole u podnoju palate.
-Kejl?
- Ne on. Dvojica njegovih sinova i jedan njegov neak, ini mi se.
To je privuklo Zoinu panju isto koliko i zelena traka, moda dvadeset stopa iroka,
koja se uvijala i kovrdala preko tornjeva pre nego to se rasula u somotni mrak. - Da li je
jedan od njih Vald? Volela bih da ga upoznam.

Darijenova ruka se upozoravajui stegla oko njenog struka. - Ne trai naine kako da
stvori nevolje.
 - Neu - rekla je, bez daha. - Samo me zanima.
- Gledaj predstavu - proaputao joj je uz obraz. U hladnoj noi, dah mu je bio topao
na njenoj koi. Opustio je stisak, ali samo malo. Nije se bunila.
Spiralnu traku su pratile raznobojne ravne povrine, jedna preko druge, tako da se
grimiznocrvena meala s bojom afrana i razlivenim okerom po kamenim blokovima
palate. Smaragdnozelena je preplavila celu povrinu, a onda su je presekle take raznih
boja kao poljsko cvee na livadi u leto. Neke take su se nadule u velike balone i liile na
fuksije i dinje. Ostatak je itao u mestu i nestao.
Zoi se naslonila malo unazad i okrenula glavu ka Darijenu. - Dole u renoj dolini -
promrmljala je - sve skitnice sede ispred svojih atora i gledaju predstavu. Da li si to
znao?
- Ne veeras - rekao je.
- Zato ne? - upitala je, a onda se setila. - O, vani gosti u gradu. Skitnice su
prebaene na drugo mesto. Pa, kada je ljudima dozvoljeno da ive na reci, a kralj pravi
ovakvu zabavu, oni mogu da vide itavu predstavu. Kao da gleda magiju.
- Ovo je bolje - uzvratio joj je apatom, a onda je poljubio. Sklopila je oi i osetila
kako joj koa rumeni dok su mu se usne privijale uz njene. Sve se kretalo, amac je
neno nosila rena struja, nebo se okretalo iznad njih, krv je jurila njenim venama.
Osetila je njegov puls, podjednako ubrzan i nepra vilan kao i njen. Poljubio ju je snanije
i stegao je rukama. Za trenutak ga je uhvatila za ruke, visila, a onda se odmakla, borei se
za vazduh.
- A da lije ovo bila la? - upitao je tihim glasom. Onoli kokoliko je mogla da vidi od
njegovog lica bilo je prekriveno purpurom, preko ljubiaste do crvene, kako su boje
osvetlja vale palatu i odbijale se o njegovu kou.
-Jo uvek ne znam - prodahtalaje.
- Zna - rekao je.
- Moda i znam - rekla je. Nije vie govorila, ponovo se okrenula napred i naslonila
kimu na njegove grudi. Jo uvek je mogla da oseti otkucaje njegovog srca, bre nego
inae, ali tako snane. Tako pouzdane. Samo malo uznemirene emocijama, moda, ali i
dalje dovoljno jake da podnesu svaku kaznu, svaki preokret i suvie tvrdoglave da dozive
neuspeli.
Svi ljudi doive neuspeh na kraju, naravno. Svaki puls posrne i stane. Meutim, Zoi
se oslonila na otkucaje srca Darijena Serlasta i oseala kao da je pronala izvor maine
koja pokree svet.

Bilo je lako izgubiti se u guvi koja se polako iskrcavala iz flote amaca uz pomo
spremnih slugu. Sve baklje su se ponovo upalile i put ka palati bio je jasno oznaen.
Darijen nije pokuao da zaustavi Zoi dok je izlazila iz amca, a oboje nisu ni pokuavali
da mnogo priaju do kraja predstave, koja se zavrila kroz nekih desetak minuta. elela je
da ue unutra. U tom kratkom periodu postalo joj je tako hladno da je poela da drhti,
premda je to moglo biti i od uzbuenja, straha, nesigurnosti. Htela je da se vrati u sobu,
pokrije se prekrivaima, seti se boja i misli na Darijena Serlasta.
Svi ljudi doive neuspeh na kraju, naravno. Svaki puls posrne i stane. Meutim, Zoi se
oslonila na otkucaje srca Darijena Serlasta i oseala kao da je pronala izvor maine koja
pokree svet.im je zakoraila u svoje odaje, znala je da e imati malo anse da ostvari
taj sjajni plan.
 U odajama se oseao jak, neprijatan, lo miris. Sva svetla, priguena zbog festivala,
jo uvek su bila ugaena, osim jednog koje je nejasno dopiralo kroz vrata sobe za sluge.
Neprijatan miris dolazio je iz istog pravca.
Napeta od zlih slutnji, Zoi je krenula ka izvoru svetlosti. - Anova? Kalvine? Da li je
sve u redu?
Pronala je Kalvina u krevetu, u dubokom snu, a Anovu kako lei na hladnim
ploicama ispred okruglog slivnika. Smrad povraanja ovde je bio jai, a tragovi su se
mogli videti na podu i na prednjem delu Anovine tunike.
- Anova - rekla je Zoi otro i pala na kolena. - Da li si dobro? Da li hoe da
pozovem pomo?
Anova je slabo odmahnula glavom. ak je i njena tamna koa delovala bledo od bola
i povraanja. - Sada mije bolje. Mislim da je sve... napokon izalo iz eluca.
- Koliko dugo si povraala? - upitala je Zoi. Dodirnula je Anovine obraze i elo i
laknulo joj je kada nije otkrila tragove groznice. Koliko je mogla uvideti samo nakon
dodira, krv joj je bila oiena od zaraze.
- Oko sat vremena.
- Sigurno si pokupila ono to je pogodilo Kalvina jutros. Da li je on dobro? Da
zovem kraljevog apotekara?
Uz Zoinu pomo, Anova se podigla u sedei poloaj. -Mislim da emo se oboje
oporaviti sami. Moe li da mi donese malo vode? Mislim da u uspeti da je zadrim u
sebi.
Zoi je napunila au sa slavine, a onda nakvasila pekir i poela da brie Anovino
lice dok je ona paljivo uzimala gutljaje vode. - Mora da skine ovu odeu. Moe li da
stoji dovoljno dugo da se svue i opere? Ja u sve poistiti.
Anova se nije bunila to se stareina Lalindara stara o svojim niskim slugama.
Meutim, nije ni odgovorila na njeno pitanje. - Zoi - rekla je, slabim glasom, ali u njemu
se oseala hitnost. - Mislim da je ovo otrov.
Zoine ake su se sledile. Otrov? Neko je pokuao da vas ubije
- Tebe.
Nakon trenutka apsolutne tiine, Anova je nastavila. -Mada mislim da nisu hteli da te
ubiju. Samo da ti bude toliko loe da ne moe da prisustvuje vanim dogaajima.
Zoine ake su se stegle oko vlanog pekira. Osetila je kako ubilaki bes pretvara
njenu krv u kiselinu. Misli da si pojela neto namenjeno meni. I ti i Kalvin.
Anova je klimnula glavom. - okoladne bombone. On je uzeo samo jednu. Ja sam
pojela etiri i petnaestak minuta nakon to sam pojela poslednju...
- Alis - rekla je Zoi ledenim glasom.
Anova se iscrpljeno zakaljala, a onda popila jo malo vode. - Verovatno joj nije palo
na pamet da tvoje sluge mogu a jedu neto to je poklonjeno tebi. Njene ne bi.
- A zna da volim okoladu.
- Sigurno je mislila da ako pojede jednu pre odlaska u kupovinu... ili pre veeranje
predstave...
- Ili pre sutranjeg ruka, ili sutranje veere, ili neke druge aktivnosti koje se
proteu u beskraj do kraja devetke...
I da e se razboleti. Ne bi mogla da se pojavi.
 - A to bi uvredilo kraljeve goste, naljutilo kralja i osramotilo mene.
Nemogue, ali Anova je uspela da se osmehne. Dobro je za tebe to ima tako
prodrljive sluge.
Zoi je prinela vlanu tkaninu i prela preko Anovinog lica. - Dobro je za mene to
imam takve prijatelje da mogu da se oslonim na njih.

Zoi je trebao jo itav sat da opere Anovu i poisti ploice. Otar, ist miris
dezinfekcionog sredstva odneo je sa sobom vonj bljuvotine i svima je bilo malo bolje.
Onda je Zoi provela jo nekoliko minuta brinui se za Anovu i Kalvina, kako bi se
uverila da imaju vodu kraj kreveta, da nisu neoekivano dobili groznicu. Meutim, oboje
su disali s lakoom, koa im je bila hladna na jastucima, nisu imali nemirne snove. Zoi je
odluila da e prestati da brine ukoliko im bude bolje ujutro.
Napokon je ula u svoju sobu, svukla se i okupala onoliko vrelom vodom koliko je
mogla da podnese. Trebalo je da se okupa hladnom vodom, da joj splasne bes, ali umesto
toga elela je paru. elela je vrelinu. elela je da spali trule za koju je bila sigurna da se
vezuje za sve to proe kroz Alisine ruke.
 27.

Ujutro, Zoi je kasno stigla na svakodnevni doruak u Elidoninim odajama. Prva supruga
joj je uputila prekoran pogled, ali uzdrala se od primedbi. Mirti je bila jedini prisutan
gost osim Zoi i samih kraljica, a na svima su se videli tragovi protekle noi. Setera i Alis
su zevale, Elidon i Mirti su delovale umorno, a Romela je naslonila bradu na ruke i inilo
se da drema za stolom.
- Pretpostavljam da su svi ve ispriali kako je divna bila predstava sino - rekla je
Zoi, posluila se velikim paretom hleba i namazala ga medom. - Nikada nisam videla
neto slino.
- Da, Kejl ponekad kae da misli kako bi mogao da se obogati od festivalskih
priredbi kada bi im se posvetio kao to se posvetio kolima - rekla je Mirti, a u njenom
jednolinom glasu osealo se da je to zabavlja. - Mogu da zamislim mnogo bogatih
porodica voljnih da plate za takve priredbe na venanjima, na primer.
- Zar Soeani nisu bili smeni sino? - rekla je Alis uzbueno se nasmejavi. -
Mislim da se Kisija uplaila da e se neto zapaliti i da e cela palata izgoreti. - Pogledala
je ka Zoi i odmah delovala pogoeno. - O... zaboravila sam... ti nisi bila u amcu s nama.
Izvini.
Bio je to tako mlak pokuaj da se niko nije ni potrudio da joj odgovori. Zoi je uzela
veliki zalogaj svog hleba i po sluila se velikom porcijom jela od jaja i sira. - Ne, bila sa
u jednom od manjih amaca - rekla je. - Isprva sam mislila da u zaaliti, poto mi
kretanje vode uznemirava stomak, ali onda mi je bilo dobro.
Sklopljenih oiju, Romela je progovorila. Nadam se da se nee razboleti od
onoga to mene mui.
- Svi se nadamo da se neemo razboleti od toga - rekla je Setera.
- Mislim da neu - rekla je Zoi vedro. - Oseam se dobro ovog jutra. - Probala je jaja
s uivanjem. - Meutim, pitala sam se da li biste mogle da mi uinite uslugu.

Mirti ju je posmatrala suenih oiju. Ova rana jutarnja vedrina nije bila u Zoinom
uobiajenom stilu. inilo se da je Elidon bila na ivici da se iznervira. - Kakva bi to usluga
mogla biti? - upitala je prva supruga, a u glasu joj se osealo neodobravanje.
Zoi je sa sobom donela korpicu i sada ju je otvorila da izvue okoladne bombone,
jo uvek u lepoj kesi iz prodavnice slatkia. - Alis mi je poslala ove u odaje jue, to je
bilo veoma ljubazno od nje, poto zna koliko volim okoladu. Meutim pojela sam jednu
i samo mi se uinilo da joj je ukus... malo udan. Kao da je okolada bila prekuvana ili
nedovoljno skuvana ili tako neto. Ne bih volela da bacim celu kesu, poto stvarno volim
ove okoladice, ali neu ih zadrati ako nisu dobre.
Uzela je praznu iniju i sipala desetak u nju. Zaulo se kratko, veselo zveckanje o
porcelan. S osmehom, Zoi je uputila opti poziv. - Hoe li neko?
Niko se nije pomakao. Svi su zurili u Zoi, ak i Romela, koja je otvorila oi ali nije
podigla bradu s ruku.
- Obe moje sluge su se ba razbolele sino - nastavila je Zoi priljivo i dalje
ispruene ruke. - Povraali su po celoj sobi...! Verujte mi na re, smrad je bio nesnosan.
Naravno, sigurna sam da ne bi jeli moje slatkie bez moje dozvole, tako da su se sigurno
razboleli od neeg drugog.
Tiina u sobi je sada postala opipljiva, teka, i pritisak su oseali svi koji su sedeli za
stolom. Mirtina usta bila su stisnuta u tamnu liniju i jo uvek je zurila u Zoi, ali svi ostali
su panju usmerili ka crvenokosoj kraljici.
- Alis? - rekla je Zoi, pruila ka njoj iniju i protresla je tek toliko da se zauje njen
sadraj. Hoe li da proba jednu? Reci mi ta misli?
Alis je zabacila kosu preko jednog ramena s jasnom na-merom da bude drska. - Ne,
hvala - rekla je. - Doruak nije vreme za okoladu.
Zoi je spustila sud i razrogaila oi kao da joj je neto upravo palo na pamet. - Ne bih
nikad pomislila... Romela, da nije Alis i tebi dala okoladice? Da nisi zato bolesna?
Moda je itava serija pokvarena?
Romela je napokon podigla glavu i ispravila se u pokuaju da izgleda dostojanstveno.
Ne okoladice rekla je. - Alis mi je dala neko ueereno voe pre neki dan, ali...
ali... i ona je pojela malo, a ini se da joj je dobro.
- Ovo je smeno! - uzviknula je Alis, dopustivi da joj ljutnja i rezigniranost ogrube
glas i nateraju boju u obraze. - Sta to eli da kae, Zoi Lalindar? Kakve to grozne stvari
govori o meni?
Zoi je prestala da se ponaa veselo. Glas joj je postao tii, napet. Kaem da mislim
da ti se ne dopadam. Hoe da naudi mom ugledu, odvrati me od dunosti koje moram
da obavljam dok sam gost tvog supruga.
- Ne znam zato misli...
- Kaem - nastavila je Zoi, podigavi glas da nadjaa Alis da je neko doao u moju
sobu pre tri dana i unitio svaki komad odee koji imam, u nadi da e me to spreiti da
prisustvujem banketu u ast posetilaca iz Soee-Tasa.
- Pa, odakle ti ideja...
- A to je bilo nisko i besmisleno, ali jue je neko doneo otrovne slatkie u moju sobu,
u nadi da u se razboleti. - Pokazala je ka Romeli. - A neko je vrlo lako mogao da otruje
Romelu na isti nain.
- Zoi - rekla je Elidon a u glasu joj se ulo upozorenje.
- Ovo su ozbiljne optube, a ti nema nikakav dokaz. Smiri se. Razmisli jo jednom.
Umesto toga, Zoi je ustala. Mogla je da oseti kako joj bes juri venama kao potok niz
kanjon u prolee, suvie divlje da se zaustavi. Imam mali dokaz rekla je. - Znam da
je Alis donela slatkie u moju sobu. Znam da su se moje sluge razbolele od njih. Znam da
su bili namenjeni meni. Mislim da mi moe biti oproteno to pretpostavljam da mi Alis
ne eli dobro.
- Razgovarau s njom rekla je Elidon i zaradila jedan besan pogled od Alis.
- O, razgovarau ja s njom - rekla je Zoi. Postavljau joj pitanja. Zato si ila na to
da se razbolim? Zato nisi pokuala da me ubije? Jasno je da se ne ustruava od ubistva
ako ti se neko nae na putu. Pogledaj samo princezu Dosetu. Neko je platio njenoj
posadi da devojica padne s vodopada. Da li greim ako mislim da si to bila ti...?
Kristal se razbio po podu kada je Alis skoila na noge. -Jadna kuko! - povikala je. -
Kako se usuuje da kae tako neto o meni? Ja nisam pokuala da naudim Doseti... ne
bih nikoga pokuala da ubijem! Kako moe...
- Umukni - rekla je Zoi otro. ula je kako kripe stolice, zveckaju sudovi, nervozne
glasove svuda oko njih, ali njena panja bila je usmerena samo na Alis. Podigla je ruku, a
dlan okrenula navie, kao da hvata kapi kie. - Briga me da li e priznati - rekla je tiho. -
Briga me da li e unititi nekog drugog u palati... ili u gradu... ili u kraljevstvu. Ali
nemoj nikada, nikada ponovo pokuati da naudi meni, ili nekome meni bliskom. i ne
pokuavaj da naudi princezi... bilo kojoj princezi. Vodi svoje intrige, ne zanima me. Ali
ne protiv mene. Inae u ja nauditi tebi.
Skupila je prste u pesnicu i Alis je kriknula od stvarnog bola i zateturala se nesigurno
na nogama. Krajikom oka, Zoi je videla kako ostale ene stoje omamljene i pogledom
prelaze sa Zoi na kraljicu. Meutim, Zoi je pogled drala upravljen na Alis.
A njeno liceje poelo da crveni, kao od stida, a onda kao da ju je uhvatilo sunce, a
potom je pomodrelo. - Zoi - proaputala je Alis i zateturala se korak napred. Ispod njenih
glatkih obraza polako se irila modra mrlja. Tamni polumeseci postali su vidljivi pod
njenim oima.
- Prestani! povikala je Elidon. Zoi, prestani s tim! Pusti je!
Nije elela da slua. Htela je da povredi Alisino lice, da joj otvori kou tako da joj
potekne krv i pocuri joj niz obraze kao suze. Htela je povue svu krv u Alisinu glavu tako
da joj oslabe kolena i da ne moe da stoji. Htela je da se kraljica zatetura i padne, od
vrtoglavice i straha.
Meutim, nije. Duboko je udahnula i iskosila prste. Odmah je osetila nagli prestanak
pritiska, nestanak nevidljivog kanala koji je gurao Alisinu krv njenim telom ka Zoi. Alis
je s mukom udahnula vazduh i nezgrapno se sruila u svoju stolicu.
- Odlina odluka - promrmljao je glas Zoi na uvo. Iznenada je postala svesna nekoga
kako stoji kraj nje i dri je ruku. Bila je to Mirti Serlast s prstima obavijenim oko Zoinog
zgloba. Mirtine sive oi su je otro gledale. - Ono to ti moe da uradi Alis, ja mogu
tebi, ili neto veoma slino. Ti moe da prizove krv, ali ja mogu da lomim kosti. I
uradiu to ako ikada pokua neto slino.
Na trenutak, Zoi je gledala u nju, a razum joj se dvoumio negde izmeu pobune i
besa. Mogla je da uje kako se Elidon i Setera brinu oko Alis, umiruju je, uveravaju je da
e biti sasvim dobro, dok joj je lice i dalje bilo pomalo modro. Tek je poela da shvata
koliko moi zaista ima u svojim rukama. Koliko moi ima Mirti. Svaki stareina.
A onda se s trzajem oslobodila Mirtinog stiska i uzvratila joj: - Onda nee moi da
uradi sve one strane stvari koje radi.
- Mi emo se pobrinuti za to rekla je Mirti.
To je sasvim jasno znailo izbacivanje iz sobe... moda i iz palate. Zoi je kratko
klimnula glavom, zastala za trenutak da pogleda haos za stolom i polako krenula ka
vratima bez ijedne rei. Zalupila je vrata za sobom.
Romela ju je sustigla pre nego to je Zoi napravila tri koraka. etvrta supruga je
izgledala preplaeno, uzbueno, zabrinuto i bolesno, sve u isto vreme. Zoi se iznenadila
to je ova bila u stanju da dovoljno dugo prevazie svoju muninu i jurne za njom u
hodnik. - hvala ti to si joj se tako suprotstavila - rekla je Romela. - esto sam se pitala
da li Alis pokuava da naudi meni ili Natali. Ponekad sam mislila... ali nikada nisam
imala dokaze... a stvari su bile tako suptilne...
Ona je pohlepna, pokvarena, sebina, ambiciozna... ena - rekla je Zoi i nespretno
izgovorila poslednju re zato to nije mogla da smisli nita u dovoljnoj meri loe da tako
nazove Alis. - Mislim da nikada ne moe biti suvie paljiva u njenom sluaju. uvaj je
se. I uvaj Natali.
- Hou - obeala je Romela. - A ti... uvaj se i ti.
Ovo je nesumnjivo bio pozdrav. Oigledno je Romela verovala da Zoi ne moe ostati
u palati nakon dananjih dogaaja. Zoi je klimnula glavom. - Svakako hou.
Okrenula se da ode, ali Romela ju je ponovo iznenadila time to je stavila ruku Zoi
na rame i zadrala je. - Nikada nisam upoznala nekog kao to si ti - rekla je Romela. -
Nedostajae mi svakodnevno vianje s tobom.
Zoi je ponovo samo klimnula glavom, zapanjena jo jednim otkriem koje je veselo
plivalo kroz kraljiinu krv. Romela se nasmeila, spustila ruku i vratila se u Elidonine
odaje, gde je sve glasniji zvuk enskih glasova nagovetavao estoku svau.
Zoi je sklopila oi i nakratko se naslonila na zid. Nije osetila otrov u Romelinim
venama, o ne, ali u njima se definitivno nalazio uljez. Tuinsko prisustvo, siuni entitet
koji se hranio kraljiinom krvlju i borio se da stvori svoju. Romela je bila trudna.
Uz oseaj izmorenosti od tolikih informacija i tolikog besa, Zoi je paljivo krenula
niz hodnik, popela se uz iroko stepenite i ula u svoje odaje. Kalvin i Anova su
dorukovali i, uprkos irokom izboru blage hrane koju su izneli, jeli oprezno nakon
nevolja koje su pretrpeli prethodne noi.
- Rano si se vratila - rekao je Kalvin. Anova je ve bila na nogama. - Sta se desilo?
- Nadam se da vam je dovoljno dobro da mi pomognete da se spakujem - rekla je
Zoi. - Dobro je to nisam nagomilala previe nove odee.
- Ponovo odlazi? - upitala je Anova.
- Svi odlazimo. Svi mi. Ovog puta zauvek.

Upravnik skupog hotela je bio srean to ovog puta moe Zoi Lalindar da ponudi
apartman i u njega smesti i njene sluge. Poigravala se milju da ga zamoli da zabrani
ulazak svakome ko bi mogao da je trai, ali znala je da nema svrhe da to radi. Neki od
Darijenovih pijuna ju je verovatno pratio do grada. Da je zaista elela da se sakrije,
morala bi da bude mnogo pametnija nego to je do sada bila.
Kalvinu su se svidele nove odaje, ali Anova je bila nervozna. - Ovo nije mesto na
kome moemo ostati - rekla je. - Potrebno ti je neko mesto na kome e osetiti mir.
- Koru ena se nikada ne osea mirno - rekla je Zoi. Kalvin je slegnuo ramenima. -
Moda je vreme da se vratimo na reku - rekao je.
- Ne moete me sada napustiti! - uzviknula je Zoi.
 - Mislio sam na sve nas - rekao je. -I na tebe. Ostalo je jo nekoliko devetica do
Kvinakorua. To je dobro vreme da se ivi u dolini.
Anova mu je uputila zapanjen pogled. - Stareina Lalin dara ne moe da ivi dole na
reci!
Zoi je uzdahnula i sruila se u stolicu. - O, ovaj stareina Lalindara se sea onih dana
na reci kao najsrenijih u svom ivotu - rekla je s uzdahom. - Meutim, ne,
pretpostavljam da ne mogu ponovo da traim takvo utoite. Uzdahnula je jo jednom.
- U svakom sluaju, to je prvo mesto na kome e me Darijen Serlast traiti ako nestanem.
Anova je pogledala u Zoi. - Da li je verovatno da e te Darijen Serlast potraiti tako
brzo, s obzirom na to da si tako naglo napustila palatu?
Zoi je klimnula glavom. - Mislim da se boji da u prouzrokovati nevolje ako nisam
pod njegovim budnim nadzorom.
Kalvin se zakikotao. - ini se da je bio u pravu.
- Onda mora da ima neto lepo da obue kada on stigne rekla je Anova. -
Hajdemo na Trg ena. Jo uvek imamo mnogo tota da kupimo.
Zoi je zakljuila da je mnogo zabavnije kupovati odeu kada ne mora da misli i da se
trudi da zadivi etiri kraljice i stranu delegaciju. Izlet ju je toliko oraspoloio da je poslala
Anovu nazad u hotel s kutijama, a ona je otila do Saronine kue da vidi ima li nekih
sveih traeva.
- Zoi! - ciknula je Kili kada su je uveli unutra. - Sta si to sada uradila?
Pre nego to je Zoi uspela da odgovori, Sarona je uletela u sobu rairenih ruku. - Zoi!
ta se to deava gore u palati?
- ta ste vi saznale?
- Nita! Doseta je dola i traila te. Bila je vrlo uznemirena i morale smo da joj
kaemo da nemamo pojma gde si.
- Poslau joj poruku - rekla je Zoi.
- Ali Zoi, ta se desilo? htela je Kili da zna. - Doseta je rekla da si prosto otila?
Iselila se iz svojih odaja?
- Nikakve druge vesti nisu stigle s planine? - upitala je. Zadivljujue ako je Elidon
uspela da detalje o svai sauva kao tajnu, ali isto tako, imala bi dosta motivacije da to i
uini. Optube o ubistvu i pretnje odmazdom svakoga oslikavaju u loem svetlu.
A to bi podiglo i sloena pitanja. I svi bi se uplaili.
- Doseta je rekla da si se posvaala s Alis kazala je Sarona. Meutim, niko ne
zna oko ega.
- ta se desilo? - preklinjala je Kili. Koliko treba rei? Zoi nije bila sklona tajnama
po prirodi, ali ovo je bio prilino zapaljiv materijal. Odluila je da ispria onaj deo prie
za koji je bila sigurna da je istinit. - Mislim da je Alis poslala otrovne slatkie u moju
sobu... Samo da bih se razbolela - rekla je Zoi. - Ja nisam pojela nijedan, ali obe moje
sluge jesu i povraali su cele noi. Bila sam tako ljuta! Donela sam slatkie sa sobom i
svima ispriala ta je uradila, a onda sam je optuila da je i pocepala moju garderobu.
- Da li je priznala? - upitala je Kili
- Ne... a ja ne znam da li mi je jo neko poverovao. Meutim, bila sam besna. Ja...
pa... verovatno bi trebalo da se stidim toga. Uinila sam da joj krv jurne u lice i povredila
joj kou.
Kili i Sarona su obe utke gledale u nju. Kada je tiina potrajala neko vreme, Zoi je
dodala slabim glasom. - Nadala sam se da je to neto to je Kristara uradila u nekoliko
navrata, ali prema izrazima vaih lica, pretpostavljam da nije.
- Mislim da je moja majka mogla to da uradi, ali nikada nije rekla je Sarona tiho. -
Bila je veoma svesna injenice da poseduje mo i nije elela da je zloupotrebi.
- Mirti je rekla neto slino - odgovorila je Zoi.
- Mirti je bila tamo? Zoi je klimnula glavom ali nije ula u pojedinosti. - Dakle,
mislim da je mogue da zbog svog ponaanja ne mogu da oekujem oprotaj rekla je. -
Moda e me ponovo prognati... ovog puta zbog mojih zloina, a ne zloina mog oca.
Sarona je izgledala jo zabrinutije. - Koliko teko si povredila kraljicu?
- Ne onoliko koliko sam elela. - Ne onoliko koliko sam mogla, pomislila je.
Meutim, verovatno e joj se koji dan na licu videti modrice. Elidon je bila veoma ljuta
na mene i to s pravom, pretpostavljam. Sigurna sam da e rei kralju, a on e mi moda
zabraniti da se vratim u palatu.
- Ili Darijen Serlast - rekla je Sarona tiho - poto on ponekad donosi odluke umesto
kralja.
Zoi je pomislila na onaj poljubac u amcu pod obojenim nebom. Da li je mogue da
se to desilo tek sino? inilo se kao da se to desilo pre godinu dana ili kao da se uopte
nije ni dogodilo. Kao da je Zoi to sanjala ili poelela to tako jako da je izmatala svaki
zvuk, pogled i dodir.
- Mislim da mu se dopada - rekla je Kili. - Zar ne? Moda e rei Vernonu da je
tvoje ponaanje bilo opravdano.
- Moda - rekla je Zoi. Ili e je moda svejedno prognati. ta je jedan poljubac,
nakon svega? - Ne znam ta dalje da oekujem.
- Pa, jedno se nee desiti, ak i ako te proteraju - rekla je Sarona ustro. - Neemo te
ponovo izgubiti. Obeaj mi, Zoi. ak i ako nestane, nemoj da nestane za nas.
Zoi je ispruila ruku, dlana okrenutog navie, i Sarona ju je prihvatila. Za trenutak,
ponovo je osetila kako krv hrabri krv, znake porodice, pripadanja. - Obeavam - rekla je
Zoi. - Navikla sam da ostavljam stvari za sobom. Meutim, vi neete biti deo toga.

Nije elela da se vrati u hotel. Bilo zato to nije elela da se suoi s Darijenom Serlastom
ili zato to nije elela da sazna da je nije potraio. Zoi nije mogla da se odlui. Zato je,
umesto toga, nakon odlaska iz Saronine kue, prosto lutala i pratila krivudavu stazu
bogatakim krajevima grada u kojima je ivela kao dete. Kako je Kalvin napomenuo,
bliio se Kvinkoru. I Iskoro e se svet obnoviti. Tanki, ogoljeni bunovi navui e
zelenilo i cvetove. Nervozne, nestrpljive ptice e kljucati po praini, u nadi da e
iznenaditi neoprezne bube meu vlatima tek izrasle trave. ak i danas, mada je bilo
hladno, sunca je bilo u izobilju, vetar je bio blag. Nije bilo teko proetati jednu etvrt
dalje, jo jednu milju.
Iako to nije planirala, nala se pred kuom svojih roditelja, mesta na kome su sada
iveli Darijenova majka i njegove sestre. Pre nekoliko devetica Zoi bi moda i mogla da
ubedi kralja da ovo imanje treba ponovo da bude njeno, ali sumnjala je da bi Vernon sada
smatrao da treba da joj uini takvu ljubaznost. Meutim, verovatno je bila u stanju da ga
odmah otkupi. Ukoliko bi poelela.
Stajala je na ulici desetak minuta i posmatrala fasadu. Kua je imala tri sprata s po
tri-etiri sobe na svakom od njih. Provela je mnogo dana jurei gore-dole po tim
stepenicama kada je bila dete, uglavnom zato to su odrasli bili suvie umorni da je
predugo jure. Molila ih je da sobica na najviem spratu bude samo njena, jer je volela
pogled odatle i oseaj slobode, ali njeni roditelji su smatrali da je suvie mala da nou
spava toliko daleko od njih. Kada bude starija - obeala joj je majka. - Kada napuni
etrnaest godina.
Naravno, Zoi je proslavila svoj etrnaesti roendan na selu s ocem, a majka joj je bila
umrla skoro tri godine ranije.
Sumnjala je da bi sada pokazala toliko zanimanje za tu visoku, izolovanu sobu. A
seanja u kui bi pre bila bolna nego to bi joj pruila utehu. Okrenula se, krenula putem,
iznenaena to joj je pogled zamuen suzama.
Nije ga traila, ali naila je na hram kraj puta, okruen gustim, golim rastinjem koje
je iekivalo prolee da potpuno procveta. Pratila je krivudavu kamenu stazu do niskih
vrata i osetila kako je obuzima neki mir im je ula.
Nije imala strpljenja da prelazi s jedne klupe na drugu i meditacijom sebe dovede u
stanje ravnotee, ali napravila je jedan spori krug po maloj prostoriji i ukazala potovanje
svim elementima. Potom je prila velikoj, lepoj korpi na ceu tralnom podijumu i
promeala novie pre nego to je izvukla blagoslov.
Umorila se od toga da stalno vida znak za promenu.
Drugi blagoslov bio je sjedinjavanje, simbol koji je prepoznala ali ga nikada ranije
nije izvukla. Okretala je novi u aci i pokuala da se odlui da li ga zadri ili da ga baci
nazad da ga nae sledei molilac kome je potrebno da nae put. Na kraju ga je stavila u
dep i poverovala akolitima da redovno obnavljaju blagoslove. Nije imala pojma kako se
taj blagoslov uklapa u priu, ali nije sumnjala da je zloslutan. I da se odnosi direktno na
nju.
Nije dobila nikakvu drugu mudrost. Trei novi je bio tako gladak, tako istroen da
je bio skoro prazan. Avetinjski blagoslov. Signal da ak ni elementarne sile ne mogu da
je posavetuju o predstojeim iskuenjima.
Zoi je stisnula usne, a onda zavrtela glavom. Ovo je bio novi koji nee zadrati.
Bacila ga je natrag u korpu i napustila hram, s mnogo manje mira nego kada je ula.
 28.

Zoi nije umela da proceni da li joj je laknulo ili se uplaila kada je naila na Darijena
Serlasta kako je eka u njenoj hotelskoj sobi. Anova ga je udobno smestila za lepim
stoiem kraj prozora i ponudila ga vodom s voem i slatkim keksom. im je Zoi ula u
sobu, Anova je zgrabila Kalvina za ruku i rekla: - Vratiemo se za jedan sat. - Zoi je
pustila da se vrata zatvore za njima pre nego to je uinila napor da prie i suoi se sa
svojim posetiocem.
- ta e biti sada? - upitala je, ne marei za suptilnost. -Da li sam prognana?
Ispio je svoju au vode i prekrstio ake na stolu. Gledao ju je, naizgled smireno. -
Alis bi to volela, ali ne - rekao je. -Pod... intenzivnim... ispitivanjem, ubedili smo Alis da
prizna da je, zaista, poslala otrovne slatkie u tvoje odaje u nadi da e se razboleti.
Meutim, bila je vrsta u stavu da ti hemikalija ne bi zaista naudila. A i insistirala je, s
takvim arom da sam pao u iskuenje da joj poverujem, da nije umeala prste u Dosetinu
nesreu na reci. Meutim, i to to ti je poslala zatrovanu hranu je ozbiljan prekraj, iako
nije uradila nita gore od toga.
- I onda?
- I onda se svi slau da si, ma koliko ekstremna i pogrena tvoja odmazda bila, imala
neko opravdanje za svoje po naanje danas.
- Ko to spada u sve?
- Zato ne sedne? - rekao je i pokazao ka stolici preko-puta sebe.
- Radije bih stajala. Ko su to svi?
- Vernon. Elidon. Ja.
- A ko jo zna za ono to se desilo na doruku kod Elidon?
- Zasad to je manje ljudi mogue. Koru srea te je verovatno blagoslovila danas
kada je povela rauna o tome da u prostoriji ne bude slugu kada si... izrazila svoje
miljenje... a Elidon moe da dri Sereru i Romelu pod kontrolom. Alis ba i nema
nameru da ponavlja priu, jer i nju prikazuje u loem svetlu, a Mirti razume koliko je
vano da tako neto zadri za sebe. Zasad smo samo kralj i ja jedini koji znaju za to, osim
vas. Meutim, ne mogu da predvidim koliko dugo e ti dogaaji ostati tajna.
- Kako e Alis objasniti tragove na licu?
- Izmislie neku priu, pretpostavljam. Detalji me nisu dovoljno zanimali da bih se
zadrao.
 - Dakle, nisam prognana.
- Iz grada, ne. Meutim, smatra se da bi generalno bilo mudrije... bar zasad... da se
smesti negde van palate.
Pokazala je ka sobi oko njih. - Kao to vidi. Ve jesam.
- Moda bi mogla da razmisli o ivotu u neemu to je malo linije. Stalnije.
- Moda je vreme da se vratim u Kristarinu kuu.
- Ne - rekao je otro. Izvila je obrve i ekala.
Lagano se podigao ga noge, kao da pokuava da se nemarno kree. Meutim, kada se
naao na nogama, mogla je videti da mu je itavo telo preplavljeno nekom snanom
emocijom. Ljutnjom, pretpostavila je. Nervozom. Moda jo neim.
Moda i on, kao Zoi, troi dosta energije na to da ne misli na poljubac od prole
veeri. Poljubac od pre tri, pet ili osam godina.
- U planu su dogaaji na kojima e se tvoje prisustvo oekivati - rekao je. - Taro i
Kejl su se obavezali da e ostati cele naredne devetice, a oni imaju jo manje interesa da
ive u Hijaltu od tebe. Mora biti prisutna sve dok su i oni tu.
- ta je to toliko vano da se od svih stareina zahteva da ostanu?
Oigledno je razmatrao koliko toga treba da kae, ali onda je shvatio da e je
nepotpun odgovor teko nagovoriti. Bar je ona tako protumaila izraz njegovog lica.
- Potkralj Soee-Tasa dolazi ovde poetkom sledee devetice - rekao je Darijen. - Da
bi mu se ukazala poast, od svih stareina se trai da budu u palati tokom posete.
- Potkralj Soee-Tasa je bio ovde pre godinu dana, a stareina Lalindara nije bio u
palati da mu ukae bilo kakv poast - podsetila ga je.
- Tvoja tetka Sarona i ujak Broj su obavljali mnoge funkcije umesto tebe - rekao je. -
I tako potkralj nije bio uvreden.
- Drago mi je to su moji roaci Lalindari pokazali takvu spremnost.
- Izgleda da imaju tu vetinu - sloio se. - Premda je ti nema.
Nasmejala se, grubo, ljutito. - Hajde, bio si tako umeren! Zato me ne izgrdi kao to
bi voleo? Reci mi koliko sam bila glupa, koliko sam bila osvetniki...
- Koliko si bila detinjasta - odbrusio je. Bilo je jasno a mu gvozdena kontrola
poputa. - Koliko si bila neobuzdana. Koliko si bila neodgovorna.
- Bila sam ljuta.
- Svi povremeno osetimo ljutnju! Iao bih tako daleko a kaem da upravo sada
oseam bes. Ali ne uivam u njemu! Ne lomim stvari, ne unitavam ljude i ne pretim
drugim ljudima. Optuila si Alis da je pokuala da ubije Dosetu! Vrlo dobro, ak i da
jeste, koliko si bolja od nje ako ti pokua da ubije nju.
- Samo sam joj ostavila modrice po licu - odgovorila je Zoi ustro. - Iako sam elela
da uradim vie. Mogla sam tlu uradim vie.
- O, to ti verujem! Mirti je rekla da si izgledala kao neko koje iznenada shvatio da
ima oruje u ruci a da nema pojma kako da ga upotrebi. Meutim, rekla je da je mogla da
vidi kako si napravila dobru odluku.
Zoi se otro nasmejala, nimalo zabavljena. - A onda mi je ona proaptala na uvo kako
ona moe da mi slomi sve kosti ako poeli. Ne znam zato su svi tako zapanjeni mojim
ponaanjem ako sve stareine imaju neku vrstu destruktivne elementarne moi. Kladim se
da Kejl moe da ugui oveka samo ako to poeli... ili da Nelson moe da natera oveka
da poludi.
 - Verovatno bi dobila tu opkladu uzvratio je Darijen -ali oni nisu pokazali volju da
to i urade.
- Pa, evo pitanja koje me je muilo - rekla je i prila korak blie. Ako su stareine
toliko mone, zato nam je potreban kralj? Sta on moe da uradi to oni ne mogu?
- On moe da im se odupre - rekao je Darijen. Ona je samo zurila u njega. - Ne
razumem.
- Kao to si i sama rekla, sve stareine su u stanju da ubiju. Meutim, kada se sloe s
kraljevim izborom naslednika, kao to sve stareine moraju da urade, onda se tom
nasledniku daruje sposobnost da preivi njihove napade. Ne mogu da ga ubiju i zato je u
njihovom interesu da ga podre. - Slegnuo je ramenima. - Potoje oigledne mane u tom
sistemu. Svaki od njih moe da unajmi ubicu, na primer. Meutim, taj sistem funkcionie
u Velsu stotinama godina. - Uputio joj je mraan pogled. - A radi jo bolje ako nijedan
stareina ne zloupotrebljava svoje moi, bez obzira na to kakav motiv ima.
elela je da mu se nasmeje u lice, lupi stopalom o pod i pone da besni, ali ve joj je
prigovorio zbog uasnog ponaanja i nije elela da nastavi jer bi time dokazala njegovu
tvrdnju. Moda je ovo bio razlog zato je Kristara elela da podie Zoi kada je shvatila da
je mo neto vie od amajlije blagoslova sa Zoine narukvice. Moda bi je Kristara nauila
kako da kontrolie svoju sposobnost, ali i elju da je upotrebi.
Nakon svega, Kristara nikoga nije mrzela kao Navara Ardelaja, ali samo ga je
upropastila i nikada nije uinila nita vie. Mada je zapravo elela da ga ubije.
- Usredsrediu se na to da nauim da kontroliem svoj bes... i svoju mo... bez obzira
na provokacije - rekla je hladnim glasom.
- Tako je, jer e uvek biti provokacija - rekao je Darijen. - O oveku sudimo po tome
kako reaguje kada se nalazi na pragu propasti. Ili o eni.
- Pa, onda hunti ovek tu svakako ima prednost - dobacila je Zoi. - On se nee
prepustiti nikakvim emotivnim ispadima! Tvrdoglav kao drvo i nepopustljiv kao kost!
- Ne bi ti kodilo da dopusti da ti malo hunti reenosti uoblii nemirne koru dane -
rekao je smireno.
A da li si ti taj hunti ovek koji e me voditi?, htela je da zna. Da li si ti ovek takvih
principa i reenosti da moe da uzme enu od krvi i vode i da joj vrst, pouzdan oblik
na koji se moe osloniti? Da li e obaviti svoje telo oko njenog da je zadri, da joj
prui mesto za odmor i sigurnost? Ili e samo stajati, vrst i pun neodobravanja, i
gledati kako se ona rastvara i topi?
Umesto toga, odgovorila je otrim glasom: - Ne smatram da je hunti nain toliko po
mom ukusu da poelim da mu dopustim da me vodi. - Ti si me poljubio, govorila je, ali to
ne znai da mi se dopalo.
Klimnuo je glavom, stavljajui jasno do znanja da je savr eno razumeo njenu
poruku. - Onda te vie neu optereivali svojim nepoeljnim prisustvom - rekao je. -
Samo u ponoviti da kralj eli da ostane u gradu, da se tvoje prisustvo povremeno
oekuje u palati i da nisi stavljena ni pod kakvo starateljstvo. -Jo jednom je klimnuo
glavom ka njoj, premda ovog puta to nije bilo nita vie od naklona, i krenuo ka vratima.
- ekaj - rekla je. - Setila sam se neega to sam htela da ti kaem.
Sa rukom na kvai, zastao je i pogledao ka njoj. On nije mogao da promeni emociju
tako brzo kao ona. Jo uvek je delovao ljutito i povreeno. - ta je u pitanju?
- Bolje reeno, da te zamolim neto.
Nije se ni potrudio da kae jo neto, samo je ekao.
- Da li si znao da je Romela trudna?
Ruka mu je pala. Zapanjenost je zbrisala sve drugo s njegovog lica. - To nije mogue
- rekao je.
Zoi je slegnula ramenima. - Mogue ili ne, to je istina.
Vratio se u sobu nekoliko koraka. Ponovo je bio namrten, ali bes u njemu zamenili
su zbunjenost i zabrinutost. - Da li ti je ona to rekla? Nisam smatrao da ste ti i Romela u
tako dobrim odnosima da bi ti se poverila.
- Krenula je za mnom u hodnik nakon jutronje svae i uzela me za ruku. Mogla sam
da osetim to u njoj. Krv nekog drugog. Bebe. - Videla je da nije ubeen i rekla, pomalo
ustro: - Ne zanima me da li mi veruje ili ne. To je istina.
- Da li je ona shvatila da je trudna?
Zoi mu je uputila povreden pogled. - Ne znam. Nismo u tako dobrim odnosima da bi
mi se poverila.
- Nikome nita nije rekla.
- Nita to bi neko preneo tebi - Zoi je osetila potrebu da istakne.
Nije se obazirao na to. - Da je Elidon saznala, rekla bi Vernonu, a on bi rekao meni.
Meutim, ako Romela jo uvek nije shvatila istinu...
- Bila je bolesna u poslednjih nekoliko dana. Mislila sam da je Alis i nju trovala
rekla je Zoi. Nije uspela da suzbije irok osmeh, premda to, naravno, nije bilo smeno.
Nije ni udo to se Alis toliko razljutila. Verovatno nije nita uradila Romeli. Romela je
prosto povraala zbog bebe.
Darijen se jo uvek mrtio, oigledno u pokuaju da prorauna datume u kalendaru.
Zato je Zoi postavila oigledno pitanje. Ko je otac?
Darijen je odmahnuo glavom. - Nemam pojma.
- Pretpostavljam da je to la rekla je.
Oklevajui, uputio joj je napet osmeh. - O, voleo bih da jeste. Zavrteo je glavom.
Mogao bih da poverujem da je u pitanju Alis. Mogao bih da poverujem da je Setera.
Obe su imale ljubavnike bez dogovora s kraljem. - Ali Romela? Oduvek je bila
najposlunija od sve etiri. Ako je trudna... onda postoje ozbiljni propusti u obezbeenju
palate. to me podjednako mui kao i sama injenica da je trudna.
- Pretpostavljam da ne moe samo da je zamoli da ti kae istinu - rekla je Zoi
nakon jednog trenutka uivanja, zamiljajui taj razgovor.
- Ne mogu dok to ne objavi svima.
Zoi je slegnula ramenima. - Onda pretpostavljam da ne moe mnogo da uradi u
vezi s tim.
- Hvala ti to si me obavestila - rekao je. Zapanjenost je izgleda izbacila i poslednju
trunku ljutnje iz njega. Sada je delovao umorno i pomalo tuno. Ne po prvi put, Zoi je
pomislila da on verovatno ima dunosti o kojima ona nita ne zna, a nijedna od njih nije
laka.
Rekla je: - Meutim, to ti izgleda nije olakalo muke, tako da moda nije trebalo da ti
kaem.
- Nikada mi ne bi palo na pamet da ti uopte i ima ne kog interesovanja za moje
muke - odgovorio je.
 Glasno se nasmejala. Ti si doao da potrai mene, Darijene Serlaste. Ti si me
pronaao... koliko, etiri puta, do sada?... kada sam ti dala mnogo razloga da me zauvek
napusti. Jedino mogu da zakljuim da se tebi u stvari dopada nemir koji unosim u tvoj
ivot.
Njegov osmeh je ovog puta bio malo topliji. - Rekao sam ti. Ja samo ispunjavam
obeanje koje sam dao... tvom i svom ocu.
- Smatraj da si odrao obeanje - ponudila je. - Smatraj da si osloboen te dunosti.
Ako ikada bude imao razlog da ponovo krene za mnom, neka to bude samo zbog tebe.
Prouavao ju je za trenutak bez rei, a onda kratko klim nuo glavom. - U redu onda,
hou. - Priao je vratima i okrenuo se. - Meutim, ti nee ponovo pobei pre nego to
ukae potovanje potkralju.
- Pretpostavljam da mogu da se sloim s tim rekla je. Ionako ne bi imao
vremena da krene u potragu za mnom, sve dok on ne ode.
Dopustio je sebi da se kratko nasmeje. - Upravo tako -rekao je. - Mislim da se
razumemo.
- Sumnjam u to - rekla je - ali bar imamo dogovor.
- to je vie nego ono emu se obino nadam.
-Jo neto - rekla je kada je otvorio vrata. - Da li moe da kae Doseti gde sam?
Traila me je u kui moje tetke.
Zapanjenost je nestala s njegovog lica i ponovo je delovao oprezno i nezadovoljno. -
Doseta? Mislio sam da sam bio jasan...
- Nisam joj aputala tajne na uvo - rekla je Zoi, iznervirana. - Postarala sam se da
naui da pliva. Korisna vetina, zar ne? Ako iko ikada pokua da je ponovo udavi?
- To je samo izgovor. Pokuava da izgradi odnos s njom. Zato to ti je sestra.
- Tako je - rekla je srdano. - I nastaviu to da radim. Biu diskretna. Neu otkrivati
lai za koje se tako odluno pretvara da su istina. Meutim, biu joj prijateljica. A ti ne
moe da me sprei i zato nemoj tako da rei na mene.
- Ne reim. Samo je stvar u tome...
Rukom je odmahnula ka vratima i prila tako blizu da moe da ih zatvori za njim
kada bude napokon otiao. - Samo je stvar u tome to ti se to ne dopada. Pa, ao mi je. U
stvari, ne, nije mi ao. Idi kui, Darijene. Brini o stvarima koje moe da kontrolie. Ovo
nije jedna od njih.
Ovog puta je zapravo uspeo da otvori vrata pre nego to ga je zaustavila jo jedna
pomisao. - Ako napusti hotel - rekao je - obavestie me kuda se kree?
- Tvoji pijuni e ti to svakako rei pre nego to budem u prilici da ti to javim?
- Imam iluziju da mi veruje ako mi svojom voljom to kae.
Slegnula je ramenima. - U redu. Onda u te obavestiti ako promenim mesto na kome
odsedam. Da li si zadovoljan?
Za trenutak je uutao, zagledao se u nju, lice mu je iznenada postalo ozbiljno. Desna
ruka mu je i dalje bila na vratima, meutim onda je podigao dva prsta leve ruke i dotakao,
vrlo neno, njene usne. - Ne - rekao je - ali pretpostavljam da e to morati da bude
dovoljno. - Smeei se njenoj zbunjenosti, ponovo se naklonio i izaao iz sobe.
Zoi je prvo samo zurila u zatvorena vrata, a onda se naslonila na njih, oamueno se
priseajui poslednjih reenica njihovog razgovora. Bilo joj je potrebno malo vremena da
se priseti ta ga je to upitala to ga je nateralo da joj da odrican odgovor.
 Da li si zadovoljan?
Govorila je istinu. Nikada nee razumeti jedno drugo. Meutim, bilo je dana kada je
mislila da mogu sklopiti sporazum uprkos tome.

Doseta nije bila srena kada je dobila vesti da Zoi ne planira da se u skorije vreme vrati
u palatu.
- Kakve to ima veze? - upitala je Zoi. Posetila je Zoinu hotelsku sobu pre odlaska
kod Sarone na popodnevno plivanje. - Ionako nikada ne razgovaram s tobom na dvoru, a
ti moe da doe da me vidi kada god poeli.
- Prosto se osea da si daleko kada si ovde dole. Zato si poelela da ode iz palate?
Niko nee da mi kae.
Ovo je svakako bila jedna od onih tajni koje Darijen Serlast ne bi eleo da se otkriju.
Zoi je okoliala. - Posvaala sam se s Alis. Mislila sam da bi nam obema bilo udobnije
ako ne moramo da brinemo da li emo svakog dana naleteti jedna na drugu u hodniku ili
u kiertenu.
Doseta je napravila podrugljiv zvuk. Svi se svaaju s Alis. Niko vie ne bi iveo
na dvoru ako je to razlog da se ode.
- Moda je moja svaa s njom bila stranija. Meutim, ne brini. Biu tamo kada se
neto vano deava. Kako mi se ini, potkralj Soee-Tasa dolazi ovamo za nekoliko dana.
- Da, a ja jedva ekam.
- Raduje se tome to e ga videti?
- Ne, jedva ekam da povede Kisiju i sve njih ostale nazad u Soee-Tas! Ne mogu da
ih podnesem. Tako su... udni. I to je suvie blizu. I stalno me dodiruju. I mene i Korinu.
Od toga zadrhtim. A Korina ima none more.
- Mislila sam da se Korini ba svia kada obraaju panju na nju.
- Majka joj je rekla da im doputa da to rade, ali ja mislim da ih ona mrzi jo vie od
mene.
Zoi nije mogla da smisli suptilan nain da formulie sledee pitanje tako da ga je
prosto postavila. - Da li ti se ona dopada? Korina?
Doseta je slegla ramenima. - Ponekad. Ume da bude tako razmaena i sigurna u
sebe, i pokvarena. A u drugim trenucima je fina. Svi ostali su mi doneli cvee dan posle
regate, ali Korina mi je donela lutku jer je mislila da neu moi da spavam. Tako je
pametna i ume da pria tako jasno da ponekad ovek zaboravi da je ona samo mala
devojica.
- ija majka nije mnogo fina.
Doseta je klimnula glavom. - Nastojanje da se bude ono to Alis eli da Korina
bude svakoga bi uinilo zlim, ini mi se.
- Pa, ako ikada eli da je povede s nama na plivanje, sigurna sam da Saroni nee
smetati.
- Ne - Doseta je rekla bez razmiljanja. - To je neto to hou da sauvam samo za
sebe.
Dan je bio tako lep da ni Zoi ni Doseti nije prijala ideja da se vrate unutra kada su izale
iz Saronine kue. Zato su rekle vozau da krene inkvom ka palati i da prati spori, uski,
vijugavi put koji je pratio Marisi istonom stranom grada. Kada su bili u blizini rene
doline, Zoi mu je rekla da zaustavi auto da izau. Straar Foli je odmah izaao za njima,
ali drao se na pristojnoj udaljenosti dok su koraale ka ispustu iznad tvrdog, irokog
proirenja na kome se nalazio logor skitnica.
Sada je bio potpuno prazan, naravno, jer su skitnice bile prebaene na manje vidljivo
mesto dok su posetioci iz Soee-Tasa u Hijaltu. Reka koja je jurila kraj otvorenog,
odjekujueg prostora imala je dosta vii vodostaj nego to je Zoi pamtila iz perioda kada
se sklonila u dolini. Podigla je pogled da proceni koliinu vode koja se sputala niz
kamenu liticu iza palate. Bilo je teko rei s ove udaljenosti, ali i vodopadi su delovali
snanije, ispunjeni do kraja i veselo su tutnjali niz padinu na planini. inilo se da Marisi
odobrava Zoino prisustvo u gradu.
Ona i Doseta su se smestile na ivicu kamene obale, a noge su im visile nad dolinom
ispod. Foli je stajao nekoliko koraka iza, dovoljno blizu da skoi za Dosetom ako padne,
dovoljno blizu i da uje itav njihov razgovor, pomislila je Zoi. - Tokom itave godine,
ali veinom kada je toplo, ljudi ive ovde dole - poela je Zoi.
Doseta je klimnula glavom. - Vidim ih s prozora svoje spavae sobe. Moja majka
kae da su to prljave skitnice, ali ponekad pomislim da bi bilo lepo iveti ovde dole.
Moda. Na neko vreme.
- Mislim da to ne bi bio pravi ivot za princezu - rekla je Zoi s osmehom.
Meutim, ako... ako ti se ikada neto desi. Ako ikada misli da mora da pobegne iz
palate, iznenada, u urbi, a da nikome ne kae kuda ide, moe doi na reku. A im
budem saznala da te nema, ja u doi ovamo da te potraim.
Doseta se okrenula i uputila Zoi upitni pogled. - Zato bih ikada morala iznenada da
odem iz palate?
- Ne znam. Ponekad se dese strane stvari. Dobro je ima ti plan.
- Da li bih bila bezbedna tamo dole? Sa... sa skitnicama?
Zoi se nasmeila i pogledala preko ramena ka straaru, koji je napeto sluao. - Povedi
Folija sa sobom. Mislim da on moe da vodi rauna o tebi.
Oslonivi se na pesnice, Doseta je zaljuljala noge koji put a onda ih ispruila pravo
ispred sebe. Stopala su joj bila u svilenim patikama, lakim kao pauina. - U redu.
Meutim, nisam sigurna koliko daleko bih stigla u pokuaju da siem bez koije ili
elajmotive. Cipele bi mi se pocepale pre nego to bih prela pola puta niz planinu.
- Zar nema neke vre cipele od tih?
- Imala sam izme, ali su mi sada male, a moja majka kae da mi nee trebati nove
pre sledee zime.
Zoi je skoila, uhvatila Dosetu za ruku i povukla princezu na noge. - E pa, to jeste
problem koji mogu da reim -rekla je. - Hajde da ti kupimo cipele za etnju.

im su Zoi i Doseta prole kroz vrata obuarske radnje, prodavaica je pozvala Ajlin,
koja je sebi stvorila naviku da lino doeka Zoi kad god bi ova svratila.
- A kako mogu da ti pomognem danas, Zoi? - upitala je Ajlin na svoj uobiajen,
ustar nain. - Ili emo potraiti cipele za tvoju drugaricu?
 - Za moju drugaricu - rekla je Zoi i pitala se koliko dugo e Ajlin trebati da prepozna
Dosetu. Foli je ekao napolju, tako da nije bilo mnogo pompe da je razotkrije, ali Ajlin
je bila pametna poslovna ena. Princeza u njenoj radnji znaila je novac, a Ajlin novac
nikada nije promicao. - Moda e joj trebati nekoliko pari.
- Svakodnevne? Formalne? Raene po meri? Da se odmah nose?
- Definitivno neto svakodnevno - rekla je Zoi. - Neto s malo jaim onom to moe
da podnese stalnu upotrebu. Neke gotove e biti sasvim u redu.
- Sedite ovde i pustite me da pregledam vaa stopala - rekla je Ajlin Doseti i krenula
da uzima vrlo temeljne mere. -Mislim da mogu da sastavim neki sasvim odgovarajui
izbor.
U stvari, Doseta je bila oduevljena s dva para vrstih cipela i jednim parom izama
do kolena, dovoljno jakih da izdre etnju kroz Marisi. - Mogu li da uzmem sve? - pro-
aptala je.
- Ako eli, moe.
- O, elim ih.
- Odlino - rekla je Ajlin, odnela obuu do tezge i sabrala ceh pre nego to su
muterije i stigle da se predomisle. - Da li bi princeza elela da ih odmah ponese sa
sobom ili da poalje straara da ih uzme kasnije?
Zoi i Doseta su se nasmejale na to. - Kako ste znali? -uzviknula je Doseta.
Ajlin joj je uputila ukoen mali osmeh. - Moj je posao da znam - rekla je.
- Poneemo ih sa sobom - rekla je Zoi. - aljem je pravo u palatu im odemo odavde.
- Volela bih da poe sa mnom - rekla je Doseta, a njen izraz lica bio je onoliko
naduren koliko je ikada to dozvolila.
- Pa, neu. Moe sasvim lepo da preivi veeru i bez mene.
Ajlin je na to podigla pogled sa svog posla motanja cipe la u smei papir. - O... ako
nema druge planove za veeru., moda je suvie napadno od mene da to predloim, ali
Balou e veerati s nama veeras - rekla je. - Ako si slobodna, voleli bismo da nam se
pridrui. Naravno, ne bih htela sebi da dozvolim previe.
- Naravno da nisi suvie napadna! - uzviknula je Zoi. Ba bih volela da veeram s
tvojom porodicom veeras. Nita me ne bi toliko usreilo.
 29.

Kraljevska koija odvezla je Zoi do hotela i nastavila ka palati. Zoi je pourila unutra,
pitajui se ta da obue te veeri. Ajlin bi se razoarala da se Zoi ne pojavi u skladu sa
svojim poloajem, ali njena dvorska odea bi delovala smeno u tom malom stanu iznad
obuarske radnje. Bie potrebno da obue neto elegantno ali jednostavno.
- Anova, svratila sam danas do Ajlin i ona me je pozvala na veeru - doviknula je Zoi
im je ula u svoju sobu i pokucala na susedna vrata koja su vodila u odaje slugu. - I
Barlou e doi. Anova?
Meutim, Kalvin je otvorio vrata, a na licu mu se video nestaluk. - Dobro je,
napokon si se vratila!
Ula je u njihovu sobu, impresionirana nainom na koji je Anova uspela da tako brzo
pretvori jednolian, obian prostor u neto lino i privlano. Na podu su se nalazili
raznobojni tepisi, osueno cvee na nonom stoiu, bogati i oputajui mirisi plovili su
vazduhom.
Anova se okrenula od prozora, na koji je kaila tanki crveni al da pretvori obine
suneve zrake u plamen. - Celo popodne te eka da pria s tobom.
- Da se nije neto desilo? Neto dobro ili loe?
- Neto zanimljivo - rekao je Kalvin. - Sedi.
- Nemam mnogo vremena. Moram da se presvuem i vratim se u trgovaki kraj za
sat vremena.
- Imae vremena za ovo.
Pogledala je ka Anovi a ova je slegnula ramenima. - Nije hteo da mi kae.
Obe ene su sele na krevet i udobno se smestile po ebadima i u gomili postavljenih
jastuka.
Kalvin je bio suvie uzbuen da prestane da eta. - Danas sam etao Trgom
mukaraca i ugledao koiju iz palate kako staje. Ne, bolje rei jednu kraljevsku koiju -
objasnio je. - Ne neka u kojoj bi se vozio kralj, ve neka od onih koje voze sluge na
trnicu i nazad. Mislio sam da u prepoznati tog nekog ko je doao na Trg, tako da sam
saekao da izae i uo sam kako kae koijau da se vrati po njega za jedan as.
Zastao je zbog dramskog efekta, pa je Zoi upitala: - Dakle, da li si ga poznao?
 - Prepoznao sam ga - rekao je Kalvin - premda me se on ne bi setio. Bio je to kraljev
komornik. - Kada to nije nailo na neki odgovor, dodao je: - Lino kraljev ovek. Onaj ko
se brine o njegovim najlinijim stvarima.
- U redu - rekla je Zoi, mada joj nita nije bilo jasnije. -Da li si priao s njim?
- Ne, ali zanimalo me je ta bi on mogao da radi na Trgu, tako da sam se zadrao tu
malo i pratio ga. Meutim, on ni je ostao na Trgu. im je koija nestala iz vidokruga,
pourio je ka inkvi i uhvatio prvi tramvaj koji je naiao. Jedva sam stigao da uskoim za
njim. Pazio sam da me ne primeti dodao je, zadovoljan sobom.
Zoi je pogledala ka Anovi i pokuala da prikrije koliko je to zanima. Kuda je
otiao?
- Siao je iz tramvaja kraj junog kanala - rekao je Kalvin. To jeste nateralo Zoi da
izvije obrve. - ta bi kraljev ovek radio u takvom kraju grada?
- To je tano ono to sam se i ja zapitao! Zato sam nasta vio da ga pratim. Bio je
pomalo nervozan, moglo bi se rei, jer se stalno osvrtao preko ramena kao da se plai da
e ga oplakati lopovi.
Zoi se uozbiljila kada je rekla: - Nadam se da te nije primetio.
- Ne, nije! Ja sam iao drugom stranom ulice i stalno se saginjao da namestim cipelu
kad god bi se osvrnuo. A uleteo sam u uliicu kada je napokon uao u prodavnicu. - Vrlo
naglaeno je rekao: Apotekarsku radnju.
Sada je zaista privukao Zoinu panju. - Kupovao je lekove za kralja Vernona? U
semenarnici dole kraj kanala? Zato?
- Moda je kupovao neto za sebe - predloila je Anova. - Neto to nije eleo da se u
palati zna da on pui ili jede.
- To je bila i moja prva pomisao - priznao je Kalvin. - Ali opet. Mislio sam da je to
udno. Zato sam se potucao po ulici sve dok nije izaao... i trudio se da me niko ne
opljaka!... a onda sam saekao koji minut i jurnuo u apotekarsku radnju kao da sam
trao. Bilo je to strano prljavo mesto - dodao je i zavrteo glavom. - Smrdljivo i mrano.
Tu je bio samo jedan ovek koji radio i izgledao je zlo. Ja ne bih kupovao svoje lekove
tamo.
- Pa, ta si uradio? - upitala je Zoi. - Potkupio ga da ti kae ta je kraljev ovek
kupio?
- Pravio sam se da me je on poslao - rekao je Kalvin, oigledno ponosan na sebetoje
smislio takav izgovor. - Rekao sam: Moj gospodar kae da treba da kupim jo polovinu
narudbine po receptu, ako imate jo pri ruci. Trebae nam."
- To je bilo pametno rekla je Zoi.
- Da, a nije ni postao sumnjiav, kao to bi bio da sam poeo da postavljam pitanja
rekao je Kalvin. - Samo je izvukao neto to je liilo na osuenu zemlju, zamotao to u
papir i rekao: Tri zlatnika."
-Tri zlatnika? - uzviknula je Zoi. - Ni ja obino ne nosim toliko sa sobom!
- Pa, nameravao sam da kupujem na Trgu mukaraca, tako da sam imao pun dep
novia - rekao je Kalvin. - Ipak, bio sam zapanjen. ta bi to moglo toliko da kota?
- Pa? ta bi moglo?
Kalvin je podigao ruke. - Ne znam! Teko da sam mogao da ga pitam nakon to sam
ga kupio pravei se da znam ta je.
 - Svakako u ti se oduiti - rekla je Zoi. - Meutim, daj da vidimo taj skupi lek!
Moda e ga neko od nas prepoznati.
Kalvin se smestio na krevet kraj njih i paljivo odmotao zguvani papir. Zaista, fino
samleveni osueni listovi liili su na zemlju, ako izuzmemo otar, neprijatan miris. Kao
trule gljive posute urinom, pomislila je Zoi i nabrala nos. Paljivo, prstom je prola kroz
smei prah, ali bila je previe sumnji ava da jezikom dodirne vrh prsta i proveri ukus.
- Mogu li da pozajmim ovo? - upitala je Kalvina.
- To je tvoje - rekao je.
- Znam nekoga ko bi mogao da mi kae ta je ovo.

Veera u Melvinovom i Ajlininom pretrpanom stanu bila je radostan dogaaj. Barlou je

pozdravio Zoi uzvikom iznenaenja i zagrljajem i zahtevao je da uje ta joj se deavalo
od kada su se rastali. Ajlin je retko sedela due od pet minuta i stalno je skakala da
donese jo neki tanjir hrane ili donese svom sinu neto za ta je bila sigurna da e mu
prijati, bila to knjiga, ili komad odee, ili aa vina. Melvin je, kao i obino, tiho sedeo i
malo priao, ali je sa zadovoljstvom posmatrao ljude okupljene za svojim stolom.
Zoi je lako ispriala vanije delove iz svoje skorije prolosti, a onda se zainteresovala
za Barlouove poslovne poduhvate. - Pretpostavljam da si jo uvek partner s Dejkerom? -
upitala je. Kada se Barlou iroko osmehnuo i klimnuo gla vom, rekla je Reci mu da
sam pitala za njega. ime to vas dvojica trgujete ovih dana?
- O, kao i obino, svime to deluje dovoljno neobino da moe da postigne dobru
cenu - rekao je. - Odvezli smo neko seme s junih obala ak gore do severnih planina i
prodali ga nekolicini farmera koji ive u blizini imanja Lalindara. Seme je dovezeno iz
zemalja hiljadu milja daleko odavde. Neka stvar koja raste samo u vlanoj, hladnoj klimi.
Sigurno e dobro uspevati uz reku.
- Koliko dugo si u gradu? Kuda ide dalje?
- ekamo da stigne jo jedna poiljka... Sigurno za etiri-pet dana, a onda kreemo
ponovo, verovatno emo pravo na zapad ovog puta. - Nasmeio se. - Pa, s ponekim
povremenim zaustavljanjem. Zna ve kako to ide.
Uzvratila mu je osmehom. - Seam se.

Veera je bila ukusna, desert sladak kao greh, a Zoi je izrazila svoje verovanje da moda
nee moi sama da se otetura kui. - Barlou e te odvesti - rekla je Ajlin. - Koristi nau
purnjau kada je u gradu.
Zoi je bila odueveljena. - Imate sopstvenu elajmotivui Impresionirana sam!
- Naravno, bila je smeno skupa - rekla je Ajlin. U njenom glasu se osealo
neodobravanje, ali Zoi je mogla da proita istinu u njenim oima. Bila je oduevljena to
je dostigla takav nivo bogatstva koji joj je omoguio da ima tako neto.
- Takvo rasipanje para.
Zoi je poela da prikuplja svoje stvari. - ao mi je to moram da krenem, ali ba je
kasno! Barlou, ako ti ne smeta da me odveze kui, volela bih da me isprati.
Kada su se nali u kolima i kada je Barlou krenuo paljivo da prolazi uskim ulicama
trgovakog kraja, Zoi je rekla:
- Drago mi je to imam nekoliko minuta s tobom nasamo. Htela sam neto da te
pitam, a nisam elela to da uradim pred tvojim roditeljima.
 Pogledao ju je iskosa, napola zainteresovano a napola oprezno. - Neto lino?
- Ne ba. Pitala sam se da li bi mogo da prepozna... jedan lek koji je doao do mene
pod misterioznim okolnostima.
Sada je delovao oprezno i zaintrigirano. - verovatno ne, ali Dejker bi mogao. On se
bavi prinosima, zainima i biljkama. A i lekovima.
- Mogu li da ga pitam? Sada?
- Bie mu drago da te vidi. Za nekih dvadesetak minuta Barlou ju je uveo u
nisku,neuglednu zgradu u gusto naseljenom kraju u zapadnom delu grada. Kraj je
delovao prilino sigurno, ali neodravano. Sobe za neenje rekao joj je uz irok
osmeh. - Tu uglavnom ive samci. I mukarci koji vole druge mukarce. Niko se ne trudi
previe da ih odrava.
Vrata su se otvorila i uli su u sobice ispunjene kutijama robe i gomilama papira,
reversa, mapa, pisama iz banke; meutim, deo u kome se ivelo bio je uredan i ist.
Dejker je uskliknuo od zadovoljstva to vidi Zoi i priao je da je vrsto zagrli. Uz nalet
miline setila se koliko joj se dopada njegovo osunano lice, njegova oputena prijatnost.
- Stvari su se za tebe svakako promenile od kada smo te ostavili u planinama
rekao je, a sitne bore su mu se pojavile oko plavih oiju dok se smeio. - Svaki put kada
ujem Zoi Lalindar, pomislim: Da li je to stvarno naa Zoi?" Bila je tako mirna kada
smo je poznavali.
- Sigurno niste sluali moje ime ba toliko esto. Dejker i Zoi seli su u udobne
stolice oko izanalog, starog drvenog stola dokje Barlou donosio pie iz siune kuhi nje.
Pominjala se neka pria o kraljevskoj regati - rekao je Dejker. - Zvuala je prilino
uzbudljivo.
- Ah. Da, pretpostavljam da se ta pria esto prepriava Barlou im se pridruio i posluio
ih piem. Dopae vam se ovo rekao je. - Kota bogatstvo ako ga kupi u nekim
krmama.
Bilo je i slatko i jako, pomalo penuavo i udaralo je u glavu. Zoi je poelela da ga
slisti odmah, meutim kada je videla kako Dejker polako pijucka svoje, pomislila je da
bi bilo mudro da prati njegov primer. - Trebalo bi da prodajete ovo gore u palati - rekla
je.
- Ve radimo na tome - rekao je Dejker uz smeh. - Meutim, mislim da postoji vee
trite kod Pet porodica. One vole da se takmie jedna s drugom u organizaciji zabava.
- Pa, kako ide posao? - upitala je Zoi i proveli su jo petnaestak minuta u razgovoru o
trgovini malo podrobnije nego to su to uradili kod Ajlin i Melvina.
- Sve je to veoma zanimljivo - rekla je Zoi i iskreno je to mislila. - Meutim, imala
sam pitanje na koje mi je Barlou rekao da mi moda ti moe odgovoriti. - Izvukla je
zamotuljak papira, polako ga odmotala i ispravila na stolu. - Da li ima neku ideju ta je
ovo? I emu slui?
Obojica su se nagnula napred, Barlou samo znatieljan, ali Dejker se bacio na
procenu. Kao i Zoi, Dejker je prstom proao kroz mleveno suvo lie, uzeo ga s dva
prsta i protrljao ga dok se nije pretvorilo u prah. Pomirisao je ostatak, a onda oprezno
okusio vrh prsta. Kada se ispravio i pogledao ka njoj, lice mu je bilo vrlo ozbiljno.
- Da li umire? - upitao je.

Zoi je zurila u njega. - Da li... ne. Ne, dobro sam, ovo nije za mene. Meutim,
kae... - Nije mogla da prihvati sve to je to moglo znaiti. - Znai da je ko god uzima
ovaj lek bolestan? Vrlo bolestan?
Dejker je klimnuo glavom. Nije pomerao pogled s njenog lica. inilo se da
pokuava da ohrabri sebe da ona ne lae. - Ovo je prilino kvalitetno - rekao je. - Nije
previe puta razblaeno eerom ili biljkama s ubrita. Vrlo je jako. Meutim i rizino.
Ako ga ti uzima, Zoi, mogu da ti naem neto malo sigurnije.
- Ne uzimam, Dejkere, kunem se da ne. Ako delujem zapanjeno, to je zato... osoba
koja uzima taj lek... malo me je okiralo.
Dejker je klimnuo glavom i nije traio vie detalja. -Gde si to nabavila?
- Iz prodavnice dole u barakama kraj kanala.
- Onda se nadam da nisi ti ila da ga kupi - ubacio je Barlou. To je loe mesto za
lutanje.
Odmahnula je glavom. - Ne, jedan moj prijatelj je video... nekoga... kako ulazi u
radnju. Bio je znatieljan i pratio ga je, a onda i sebi kupio malo. Meutim, nismo znali
ta je to.
- Zove se renesansa - rekao je Dejker. - Novi ivot.
- I neko bi ga uzeo samo ako... ako umire?
Dejker je ponovo klimnuo glavom. - To mu je primarna namena. Usporava
napredovanje nekolicine najgorih bolesti. Da je moda godinu dana ivota. Moda i dve.
I sa sobom odnosi bol, bar tako kau.
- Onda zvui kao izuzetno dobar lek! Imau to na umu ako me ikada pogodi neto
fatalno.
- Ali postoje i posledice - upozorio je Dejker. - Ponekad toliko eliminie simptome
da zaboravi da si bolestan. Ima novu energiju, misli da moe da uradi ta god hoe.
Previe se napinje i... Nagnuo je glavu u stranu, zatvorio oi i isplazio jezik,
imitirajui mrtvaca. Ispravio se i rekao: -Moe da umre za tili as.
- Koji su ostali propratni efekti?
Dejker se potapao po glavi. Pone da gubi poneto od mentalnih sposobnosti.
Zaboravlja stvari. Neki ljudi postanu detinjasti. Kau da moe da postane zaista
senilan ili dementan ako ga predugo uzima. Video sam jednom zavisnika, ponaao se
kao luak. Nije predstavljao lep prizor.
Zoi je oseala kako joj postaje sve hladnije i kako se sve vie plai zbog svega to je
rekao, premda je strah vrsto zgra bio njeno srce jo prilikom njegove prve reakcije na
lek. Kralj Vernon umire. Nije bilo drugog objanjenja. Umire, a Darijen Serlast to zna i
Darijen koristi najriziniji mogui metod da ga odri u ivotu jo jedno godinje doba, jo
jednu godinu. I lae sve ostale u palati dok to radi.
Ko je jo znao za opasno stanje u kome se nalazilo kraljevo zdravlje?
Zoi je razmiljala i o neemu to je Dejker upravo izgo vorio. - Ako ga ljudi koriste
predugo, postaju senilni - ponovila je polako. - Predugo.
Klimnuo je glavom. - Godinama. Viao sam to.
- Ali ako ga uzimaju samo ljudi koji su na samrti... da li ih zaista moe odrati u
ivotu godinama?
- O, to ima jo jednu namenu - rekao je Dejker. - Ne neku koja bi tebe zanimala.
Sada se Barlou iroko osmehnuo. - Renesansa - rekao je.
- Daje oveku novi ivot.
Kada je Zoi i dalje delovala zbunjeno, Dejker je dodao:
 - Poveana plodnost. Poveava mukarevu sposobnost. Postoji izvesna profesija gde
je mukarcu potrebna renesansa da bi odradio posao.
Barlou je prasnuo u smeh na to, ali Zoi se samo nala u jo dubljem stanju oka.
Sada je znala ko je otac Romeline bebe.
 30.

Zoi je imala obiaj da sve deli s Anovom i Kalvinom, ali ak i ona je shvatila da je ova
informacija suvie opasna da bi se delila. S molbom da joj oproste, zamolila ih je ako
mogu da je ostave da se nasamo sretne s Darijenom Serlastom kada se bude udostojio da
odgovori na njene hitne pozive. Stigla je kui od Barloua oko ponoi. Poruke su krenule
u zoru. U odgovor je dobila samo: im budem mogao. Ali doi e. Znala je da hoe.
- ao mi je - rekla je Anovi po stoti put. - Meutim, moraete da odete im bude
doao ovamo.
- Prestani da se izvinjava - rekla je Anova. - Misli da mi tebi sve priamo? Svi
imaju tajne.
- Pretpostavljam da ete uskoro saznati - rekla je Zoi. Ali ne treba za to da saznate od
mene.
Pravi sumrak se upravo probijao kroz lani sumrak Anovine prozirne zavese kada se
Darijen pojavio na Zoinim vra tima. Postavili su lagani obrok, poto nisu bili sigurni kada
e doi, niti da li e biti gladan. Zoi je grickala celo popodne, ali nije bila naroito gladna.
Stomak joj je jo uvek bio u gru od brige i napetosti. Kako to da kralj umire?
Anova je uvela Darijena unutra, onda uzela Kalvina za ruku i pourila napolje,
zatvorivi vrata za sobom. Darijeu je ekao u sredini sobe i posmatrao Zoi kako stoji kraj
prozora. Iznenada je imala potrebu za suncem, koliko god dugo jo da potraje pred
nadolazeom noi.
- Svaki instinkt mi govori da mi se nee dopasti ono to ima da kae - primetio je
Darijen tihim glasom. - Da li je neko pokuao da te ubije? Da nisi otkrila jo neku
polusestru? Da nisi odluila da napusti grad uprkos mom preklinjanju?
- Saznala sam jednu od tvojih tajni... onu najgoru, nadam se - rekla je.
Njegov izraz lica je odmah preao od otvorene zabrinutosti do zatvorene maske
neutralnosti. - Istina je da imam tajni rekao je. - Nisam siguran koju od njih bi mogla
smatrati najgorom.
- Ono to me ispunjava dubokim nemirom - rekla je -jeste to smatra da postoji vie
onih koje su loe kao ova.
Priao joj je, zabrinutog lica. Kao to je esto bio sluaj, bio je obuen u crno.
Vuneni ogrta mu se vijorio oko lanaka dok je hodao. Bio je mrana, smirena prilika,
planina, ogromni hrast koji nijedna oluja ne moe da obori. I ona bi mu verovala da je na
samrti, da joj je potreban bedem pred najveim od svih uasa.
Skoro da je proaputala svoje pitanje. - Koliko jo oekuje da e Vernon poiveti?
Sklopio je oi i nagnuo se unazad, na trenutak drhtei pod jakim vetrom. Onda je
otvorio oi i sabrao se, upro nogama vre o pod kao da je odluan da ne izgubi
ravnoteu.
Nije to poricao, to je smatrala velikim darom. Umesto toga je samo rekao: - Koliko
toga zna?
- Uzima lek za oporavak poznat kao renesansa. Produie mu ivot za godinu-dve,
iako e mu to polako mentalno iscediti otrinu uma. Samo nagaam, ali ini mi se da ga
uzima bar godinu dana. to znai da mu nije ostalo vie od jedne godine ivota.
Klimnuo je glavom i rekao: - A kako si to otkrila?
- Moj prijatelj Kalvin je pratio kraljevog komornika u apotekarsku radnju u junom
delu grada i naruio isti lek, tek iz znatielje. Jedan drugi moj poznanik, trgovac, rekao
mije emu slui.
Darijen je onda malo due zatvorio oi. inilo se da eka da proe bolni gr. - Onda
svi oni znaju... Svi tvoji prijatelji...
- Ne - rekla je otro. - Nisam podelila s Kalvinom detalje o leku, niti sam otkrila
trgovcu identitet pacijenta. Znam da misli da sam nepaljiva i indiskretna, ali ak i ja
znam da neke stvari ne trpe ponavljanja.
Ponovo ju je pogledao, a u sivim oima se videlo vie topline. - Moram onda da ti
zahvalim zbog toga.
- Nisi odgovorio na moje pitanje.
Oklevao je, a onda uzdahnuo i krenuo ka stolu na kome se nalazila primamljiva
hrana. - Moemo li bar da sednemo? - rekao je. - Pau od umora.
Seli su za sto i Zoi je shvatila da je neobino pogoena potrebom da se stara o njemu,
da mu sipa vodu, napuni tanjir dakonijama, pita ga da li mu treba jo neto. Delovao je
iscrpljeno, a to nije bilo nikakvo udo. Nesumnjivo je vei deo energije svakog dana
troio na to da odrava sliku o tome kako je kralj zdrav. Retko kada je alila Darijena
Serlasta, ali u ovom trenutku joj je bilo jasno da je zasluio malo dobrote.
Pojeo je tri ukusna sendvia i to u dva zalogaja, a onda je ispio itavu au vode. Zoi
mu je sipala jo jednu i dodala kaiicu mlevenog voa. - Kralj se razboleo poetkom
prole godine rekao je Darijen bez daljeg navaljivanja. - Poetkom Kvinelaja. Svi su
se bili razboleli od raznih bolesti, tako da isprva niko nije mnogo obratio panje na to.
Meutim, nikako mu nije bivalo bolje. Elidon je bila zabrinuta, ali, naravno, morala je
oprezno da postupa. Kada poalje po lekara da pregleda kralja, celoj naciji nije prijatno.
Posebno kada su mu keri tako mlade... a on jo nije odredio naslednika.
- To je problem koji je vrlo lako mogao da rei - istakla je Zoi. - Trebalo je samo da
odabere naslednika.
- Dve stvari ine selekciju nimalo jednostavnim procesom - rekao je Darijen. - Kao
prvo, Natali se jo nije bila rodila, a Vernon je hteo da vidi da li e mu Romela roditi
sina.
Sve saoseanje koje je Zoi imala za Vernona odmah je nestalo u oblaku dima. - Od
svih ogranienih, loe razmotrenih, pogubnih razloga da dovede svoje kraljevstvo u
opasnost...
 Darijen je uspeo da se slabano osmehne. U potpunosti se slaem s tobom - rekao
je. - Verujem da su ene mnogo bolji vladari od mukaraca. Mirti i Elidon, na primer, obe
bi bile sjajne vladarke.
- Pa, kada je Romela samo uspela da mu rodi jo jednu ker, ta ga je onda spreilo
da odabere svog naslednika? Rekao si da postoje dva razloga.
Svih pet stareina bi moralo da se sloi s izborom rekao je Darijen - a jedan
stareina je nedostajao.
Zoi ga je gledala tako dugo da je imao vremena da pojede jo jedan sendvi. - Da li
mi ti to kae... nakon svega... nakon svih razloga koje si mi dao, svih lai koje si mi
rekao o tome zato si doao da me odvede iz onog sela... da je ovo pravi razlog? Zato
sam iznenada morala da budem u Hijaltu, u palati, pod tvojim budnim okom? Da bih
mogla da odigram svoju ulogu kao stareina?
Naklonio se u znak priznanja, premda ju je i dalje posmatrao ispod obrva. - Bilo je
od najvieg znaaja da bude prisutna i potvrdi izbor kraljevog naslednika - rekao je
tihim glasom. - Stabilnost kraljevstva je zavisila od toga. A opet, i svi ostali razlozi koje
sam ti dao bili su tani. Kralj jeste pregovarao sa suprugama i tvoje ime jeste isplivalo
kao izbor njegove pete neveste. Ja jesam obeao tvom ocu, a i svom, da u doi po tebe
kada Navar umre. To nisu bile lai. Meutim, meni nisu toliko znaile kao saznanje da e
peti stareina biti u blizini, inae nikada ne bismo odabrali sledeeg vladara Velsa.
Razdraeno je uzviknula, kao da se davi, i odmahnula glavom u pokuaju da odagna
svoju sumnjiavost i bes. Ali kako je mogla biti iznenaena ili ak iznervirana? Oduvek
joj je bilo jasno da on ima tajni i da su neke od njih udovine. Nije bila sigurna da moe
u potpunosti da ga krivi za skrivanje ove posebno neugodne i zastraujue istine.
- Vrlo dobro, dakle, doao si po mene, ali u isto vreme si radio ono to moe da
odri Vernona u ivotu - rekla je i vratila razgovor na temu kojom su i poeli. - Kada je
poeo da uzima lek?
- Sredinom Kvinkorua prole godine. Kao to sam rekao, namuili smo se da
dovedemo lekara u tajnosti i pravili smo se da je Elidon bolesna. Provela je dosta
vremena propadajui u svojim odajama i liavala je sebe hrane, tako da izgleda bledo i
mravo. Vernon je doao u njene odaje da bi bio prisutan dok je lekar pregleda. - Darijen
je slegnuo ramenima. - Vrlo brzo je ustanovio dijagnozu i izneo nam bedne opcije koje su
nam na raspolaganju. Bio je poten u pogledu posledica s kojima moramo da se suoimo
s renesansom, ali alternativa je bila nezamisliva. Kralj bi umro za jedan kvintal. Svi smo
se sloili da treba da rizikujemo s lekom.
- Ko je jo bio deo dogovora?
- Kralj, Elidon i ja.
- A doktor?
- Elaj ovek. Elidonin neak, veoma pouzdan. - Sigurno je primetio skeptian izraz
njenog lica poto se odmah ponovo nasmeio. - Oigledno jeste, ili bi se ta vest do sada
odavno proula.
Bila je primorana da se sloi kako je to istina. - Dakle, nijedna druga supruga ne zna?
Odmahnuo je glavom.
- I niko od drugih stareina? ak ni Mirti?
- Ne bih se iznenadio da saznam kako je Mirti pretpostavljala. Meutim, nita nije
rekla. Bar ne nikome od na Kejl, Nelson i Taro... ne.
 - Kraljev komornik, onaj koji kupuje nezakoniti lek, on sigurno neto zna.
Darijen je klimnuo glavom. - Ponovo, siguran sam da ima svoje sumnje, ali nije ih
glasno izrazio. On je potpuno lojalan, s Vernonom je jo od zajednikog detinjstva.
- Pa ipak. Sigurno zna da je ovo tajna koja se ne moe veno skrivati.
- Zapanjen sam to je do sada niko nije otkrio.
- Koliko dugo misli da mu je preostalo... koliko e jo iveti?
- Dva kvintala, moda etiri. Za neko vreme njegovo propadanje se u toj meri
usporilo da sam poeo da mislim kako mu je dijagnoza pogrena. Da se zaista oporavlja.
Delovao je prilino snano prolog leta... U stvari, jedini simptomi koje sam ikada video
na njemu bili su posledica leka.
Zoi se setila kraljevog udno osetljivog ponaanja u Ajlininoj radnji, nesposobnost
da odabere kopu za cipele. -Detinjasto ponaanje - promrmljala je. - Nedostatak
usredsredenosti.
- Tano. Meutim, osim toga, inio se prilino zdravim. ak i krepkim.
- Kada si shvatio da ta ivahnost nije, naalost, znak oporavka?
- Kada sam odluio da mu uskratim lek na nekoliko devetka. U stvari, prolo je samo
nekoliko dana. Samo toliko mu je bilo dovoljno da izgubi tlo pod nogama. Bol se vratio.
Munina. Nije mogao da spava od glavobolje. Vratili smo upotrebu renesanse... i pojaali
dozu prie. - Odmahnuo je glavom. -Vie nismo mogli da laemo sebe. Bio je veoma
bolestan ovek.
- Znai imate vremena, moda, do kraja godine pre nego to umre.
- Da. A jo manje vremena pre nego to postane toliko slab da bude nemogue
skrivati njegovo stanje.
- Znai, sada je postalo hitno odrediti naslednika.
Darijen je klimnuo glavom. - Stalno razgovaramo i raspravljamo o vrlinama i
manama tri devojice. Doseta je najstarija i, prema tome, ona e najbre odrasti, to
znai da e period regentstva biti mnogo krai. Meutim, ako e, kako se nadam, sledea
kraljica sedeti na prestolu narednih trideset ili etrdeset godina, moda samo tri godine
regentstva due ne predstavljaju ono najpree. Da li je Korina bolji kandidat? Svakako
ima jau volju od Dosete. Hitrog uma je i strastvena, dok je Doseta oprezna i ponekad
pitoma. Uopte nisam siguran koja bi bila bolja kraljica.
- ak i ne uzima Natali u razmatranje?
Slegnuo je ramenima. - Ona nema ni godinu dana, a ja ne mogu da prosudim o njenoj
linosti dovoljno dobro da bih odmerio njenu podobnost da vlada. Meutim, jo vea
prepreka je, ini mi se, ideja o dvadesetogodinjem regentstvu.Svakako nisam voljan da
provedem toliki deo svog ivota u toj ulozi.
- A da li si toliko siguran da e ti biti odabran za taj poloaj?
Na njegovom licu se videla senka osmeha. - A ko drugi?
- Pada mi na pamet jedan par ena koje bi sebe videle sasvim kvalifikovanima da
stoje kraj svojih keri i vladaju.
- Verovao bih u Elidonino vodstvo, ali Setera ili Alis kao regentkinje? Setera bi
izazvala sukobe lojalnosti i naterala frackije da se meusobno bore. Ostavila bi za sobom
dvor podeljen i u sukobima. Alis bi kraljevstvo dovela do prosjakog tapa a onda nas
poslala u rat da napunimo sanduke. Nasumino bi birala miljenike i proterivala one koji
se ne slau s njom. Ko zna? Mogla bi poslati ubice da se u tajnosti ree onih savetnika u
koje posebno nema poverenja.
 Njegov ton je bio tako ogoren da je Zoi s mukom pri krila zapanjenost. - Ti je
prezire vie nego to sam mislila.
- I malo vie od toga - rekao je.
- ta e se desiti ako kralj umre a ne odredi naslednika? Darijen se zavalio u stolici, a
umor mu se ponovo jasno video na licu. - Ah, onda pretpostavljam da e iz sve snage
poeti prepirke, intrige i zavere. Svaka kraljica e lobirati za svoje favorite, ali stareine
e morati da odrade pravi posao izbora sledeeg monarha. Nadam se da e uspeti da
bude nepristrasna, Zoi se nasmeila. - ta misli koga e ostalo etvoro po drati?
- Kejl bi odabrao Korinu, zbog Valda - rekao je Darijen odmah. - Nelson je tek
odskora na poloaju ovog puta, tako da bi verovatno pratio tvoj izbor. Mirti uvek ima
svoje planove, tako da je teko predvideti. Meutim, teko da e promeniti miljenje kada
donese odluku. to se tie Tara, on voli malu Natali zato to mu je Romela draga.
Da li shvata da postoji jo jedna opcija, ona koja e vrlo uskoro svima postati
oigledna.
Ostao je bez daha. Pomislila je da je moda zaista zaboravio. - Nisam navikao da
ukljuujem etvrto dete u svoje proraune priznao je.
- Mislim da e morati - rekla je Zoi. - Mislim da smo resili misteriju zaea deteta
koje Romela sada nosi. Renesansa je dala Vernonu novu muevnost i to dete je njegovo.
Kraljevi podanici, kao i stareine Pet porodica, mogu prosto odluiti da da ju krunu
jedinom detetu, od sve etvoro, koje je zaista kraljev potomak.
Darijen ju je dugo posmatrao. - Jo uvek ne zna sigurno, ili bar pretpostavljam da je
tako. Sve dok se beba ne rodi, nee moi da joj razume krv.
To je istina - rekla je. - Ali kao to si ti rekao, Romela nije imala drugih
ljubavnika...
Za koje ja znam - prekinuo ju je. - Voljan sam da poverujem da je njena
sposobnost skrivanja bolja od mog nadzora.
- Hajde da pretpostavimo da je bila estita - rekla je Zoi. - Ovo dete je kraljevo. Zar
ne bi legitiman sin ili kerka bili prvi izbor za naslednika?
Proli smo kroz dosta muka da nateramo kraljeve podanike da poveruju kako su
sve njegove keri, u stvari, zakonite - suprotstavio se Darijen. Kada bismo iznenada
sada to porekli, doveli bismo kraljevstvo u neugodan poloaj, zar ne misli tako? Svi bi
se zapitali kakve se jo lai skrivaju na dvoru?
- Mislim da taj prosti narod sa sela o kome brine ve veruje da se mnogo toga skriva
na dvoru - rekla je Zoi. - A ja smatram da veinu nije briga. Oni hoe red u kraljevstvu.
Oni hoe sigurne granice i mogunost da trguju i zarade. Njima nije bitno ko je na vlasti
sve dok vlada dobro.
- U tom sluaju, protivrei sama sebi - odgovorio je. -Zato sledei vladar mora da
bude kraljevske krvi? - Nagnuo se napred s gotovo optuujuim stavom. - A poto si ti
jedini koja moe, ili bar tvrdi da moe, da odredi roditelje deteta prostim dodirom, bie ti
teko da natera jo nekog da ti poveruje. Ili da ga bude briga, ak i ako ti poveruje.
Doseta, Korina i Natali su sve predstavljene kao naslednice kraljevog tela. etvrto dete
nije bitno, gotovo da predstavlja neugodnost. On ili ona nee biti faktor u predstojeoj
borbi za mo.

Zoi ga je trenutak utke posmatrala. Poelelaje da je njen stic Nelson ovde, ili Taro
Froten. Svaki od njih dvojice bi, po mislila je, iskreno odgovorio na njena pitanja. Bila je
manje sigurna u Mirti Serlast i Kejla Doencu.
- Da li zaista misli da je takav dar dat samo koru liniji? - upitala je tiho. - Zar misli
da tvoja tetka Mirti ne moe da stisne ovekovu ruku sve dok ne oseti podudaranje
kostiju? Zar misli da Taro Froten ne moe da stavi svoje prste na devojicinu ruku i
proita naslede u njenoj koi? Ne znam kako Kejl Doenca analizira due onih koje
sretne, moda mora da ih poljubi u usta, moda samo da oseti njihov dali na obrazu. A jo
manje sam sigurna koju vetinu Nelson koristi da proita ovekove misli, ali ne sumnjam
da moe to da uradi. Ostali ili nisu bili u poziciji da to otkriju, ili su odluili da to zadre
za sebe.
Sada se ona nagnula napred. - Ako mora da se osloni na Pet porodica da proglase i
zatite naslednika, bolje je da ih obavesti da je etvrti kandidat na putu... i da je ovo dete
zaista kraljevo. Zato to e se, ukoliko otkriju tu injenicu nakon to veu svoju mo za
neku od ostalih princeza, itav dvor nai u meteu, obeavam ti. Videe kako se savezi
razbijaju i zakletve kre. A tvoji dani moi kao poverenika krune nai e se nepovratno za
tobom.
Ja ne radim ovo da bih uveavao sopstveni znaaj brecnuo se. - Ti misli da je
tako? Ja ne uvam tajne i ne pokuavam da utiem na dogaaje samo zato da bih se
osetio vanim. Vrlo rado bih prebacio svoje odgovornosti na neija druga plea u svakom
trenutku tokom prethodne dve godine! Meutim, Vernon je odabrao da veruje meni i ja
nemam izbora osim da budem dostojan poverenja. Moda to nije neto to koru ena
moe razumeti. Ja ne mogu da se savijem. Ako misli da me to ini ambicioznim, onda u
redu. Misli najgore o meni. To ne menja stvar da sam uradio najbolje to umem.
Stegla je usne i ispravila se u stolici. - Moda i jesi. U svakom sluaju, nema svrhe
eleti da se prolost promeni. Moramo se boriti s budunou. A da sam na tvom mestu,
postarala bih se da Romelino dete ima svoje mesto u toj budunosti, makar samo da dode
u razmatranje i bude odbijeno. Ili e platiti za svoju tajnovitost na nain na koji mislim
da ne moe da predvidi.
Sedeo je vrlo ukoeno i uspravljeno za trenutak, a onda odseno klimnuo glavom.
Vidim mudrost u onome to kae. Meutim, u ovom sluaju postoje strahovite prepreke
da se doe do istine.
Zoi je osetila kako joj osmeh prelazi preko usana i nestaje.
- injenica da ni sama Romela moda ne zna da je trudna? Sigurno e ta prepreka
ubrzo nestati.
Progovorio je s ledenim rasuivanjem. injenica je da e se, im neko poveruje
da je Romela trudna s kraljevim istinskim naslednikom, ivoti i Romele i bebe nai u
opasnosti.
Zoi je zurila u njega i oseala se kao da ju je neko udario u stomak.
- Svakako nisi zaboravila da je neko pokuao da ubije Dosetu - rekao je, jo uvek
tim hladnim, preciznim tonom.
- Pitao sam se da li je Natalino stalno nezadovoljstvo rezultat suptilnog otrova koji
joj se daje kroz hranu. Napravio sam promene u kuhinjskom osoblju i Natali je odskora
postala mnogo srenije dete. Neko manevrie da postavi Korinu na presto. Ne mogu da
verujem da bi tako okrutna osoba ula Romeline vesti i tiho predala krunu. Mislim da bi
taj neko uo vesti i pojaao svoje napore da se uklone svi rivali.
 - A u tom sluaju, im jedna od devojica bude proglaena za naslednika, ivot e joj
biti u opasnosti.
- Moda. Meutim, kada se odluka donese, moe mi se oprostiti to u upotrebiti
dodatna sredstva da zatitim dete koje je proglaeno za naslednika.
- Mislim da bi bilo bolje da usmeri ta sredstva na pronalaenje onoga ko eli da
naudi princezama sada - rekla je otro.
Naglo se odgurnuo od stola i skoio na noge. - Misli da to ne radim? - upitao je. -
ak i sada, moji ljudi su u Hijaltu i Soee-Tasu i svi tragaju za dvojicom mornara koji su
bili u Dosetinom amcu na regati. Jedan od njih je isplovio na trgovakom brodu koji e
se vratiti u luku za manje od jedne devetke, a drugi je preao preko planina s karavanom
trgovaca. Moda e mi trebati jo godinu dana, ali pronai u ih i otkriu ko im je platio.
U toku su i druga ispitivanja... - Zastao je i odmahnuo glavom, kao da mu smeta to mora
da joj se opravdava. Bilo kome. - Nije bitno - rekao je. - Uradio sam ono to sam mogao.
Uradiu ono to mogu. Veruj mi ili nemoj, kako hoe. Ovde sam zavrio.
Kratko se naklonio Zoi dok je ona polako ustajala. - Hvala ti to si podelila sa mnom
ono to si otkrila - rekao je. Zamolio bih te da se uzdri od toga da podeli to s nekim
sve dok ti to savest dozvoljava. A ja u ponoviti da se nadam da e se prikljuiti
Vernonu i ostalima iz Pet porodica da proslavimo posetu potkralja kada on doe. -
Ponovo se na klonio. - To je sve.
Krenuo je ka vratima. - ekaj - rekla je.
Ve je preao vie od polovine puta ka vratima, ali okre nuo se. Izraz lica mu je bio
mraan. - ekanje mi, izgleda, nije donelo nita dobro do sada - rekao je.
Njen osmeh bio je bolan. Bila je iznenaena to je uopte bio u stanju da pokua da
se naali. - Izvinjavam se - rekla je
Izraz lica mu se nije promenio. - Sigurno sam pogreno razumeo.
Nasmeila se malo prirodnije kada je napravila nekoliko koraka ka njemu. - Nisam
mislila da kaem kako smatram da su tvoji postupci... neprimereni. Ili nedovoljni. Ili
nesmotreni. Sumnjam da bih ja upravljala ovako komplikovanim okolnostima prepunim
opasnosti podjednako dobro kao ti. Samo sam izrazila svoju zabrinutost i strah.
Pretpostavljam, na nespretan nain.
Nije se pomerio s mesta na kome se skamenio na njenu zapovest. Hunti ovek,
nesavitljiv. Nije hteo da joj olaka ni na koji nain. Naterao ju je da mu potpuno prie.
Dok su sedeli kraj prozora, zlatna boja sumraka osvetljavala je njihov razgovor, ali dublje
u prostoriji videlc su se samo senke. Vie nije mogla jasno da mu vidi lice.
- Da sam ja na kraljevom mestu, i ja bih ti verovala - rekla je kada mu se pribliila
dovoljno da praktino apne te rei. - Ono ega se plaim jeste da niko, ak ni ti, ne moe
da sauva sve.
-I ja se plaim iste stvari - rekao je, vrlo tihim glasom. -Ja se... brinem... da se ak i
sada odigravaju dogaaji o kojima nita ne znam i koje ne mogu da kontroliem.
- Kakvi dogaaji?
Nainio je neodreeni pokret rukama. - Neto u vezi s potkraljem. ini se da je kralj
uzbueniji zbog njegove posete nego to bih to oekivao.
Zoi se iroko osmehnula u polumraku. - Moda se osea dovoljno zdravo da razmotri
tu petu suprugu - rekla je. - Moda e potkralj dovesti sa sobom neku od svojih keri.
 - To bi bilo znaajno - sloio se Darijen. - Iako bih se buno suprotstavio braku s
narodom iz Soee-Tasa. Moj otac je posetio to mesto pre nekoliko godina, a u toj
ekspediciji je uestvovao i tvoj otac, i ispriao mi je prie o njihovim obiajima koje su
me potresle do sri.
- To su prie koje bih elela da ujem jednog dana.
- Kada bude raspoloena za grozne prie, moda - rekao je Darijen. Zavrteo je
glavom. - Ne mogu da shvatim da je jo jedan brak Vernonu na umu, a opet neto jasno
jeste. U protekloj godini savetovao se sa mnom o svakoj odluci, bez obzira na to koliko
bila mala. U protekle dve-tri devetice to nije bio sluaj. To me brine. - Teko je
uzdahnuo. - Sve me brine.
- ao mi je to sam doprinela tvojoj muci rekla je Zoi i stvarno je to i mislila.
- Ponekad si ti ono to me najvie zabrinjava - rekao je, ispruio ruku i uzeo je u
zagrljaj.
Tome se i nadala, tako da se nije opirala. Samo je podigla lice da sretne njegov
poljubac, gladan i snaan na njenim usnama. Ruke kojima ju je zagrlio bile su tako
snane da je za trenutak mogla da dopusti sebi da bude strahovito slaba. Mogla je da tee
po njemu, znajui da joj on nee dozvoliti da se istopi. elela je da se privrsti uz njega,
svoje meko telo uz njegovu vrstinu, da bude konano na sigurnom, u mirnoj luci
oputena i sigurna.
Stegao ju je rukama. Za trenutak, suila ih je prelila, da ili podseti da i drvo i voda
podnose vatru. Drala se uz njega, voljna da je to ponese, ali samo ako i on krene s njom.
Meutim, zastenjao je na njenim usnama i nerado popustio svoj stisak.
- Mislim da ti verujem - proaputao je. - Ali svi znaju da samo luda svoju veru
poklanja koru eni.
Nasmejala se blizu njegovih usana. - Luda ili oajnik proaptala mu je u odgovor. -
ta si ti?
- Oboje - rekao je.
- Fascinira me - promrmljala je - ali svako zna da je hunti mukarac krut i neveseo
ljubavnik.
- Voleo bih da mi se prui prilika da ti dokaem da narodna mudrost grei.
- Sada? - upitala je, zadirkujui ga.
- Kada bi to samo bilo mogue. Meutim, tvoji prijatelji e se vratiti svakog trenutka,
a kralj spletkari ko zna kakvu katastrofu...
- Moda kada potkralj ode - predloila je, jo sasvim blizu njegovih usana. Izmeu
svake reenice krao je od nje brze poljupce, kratke i bez daha. - Moda e se svet usporiti
a vreme trajati due. To se desi ponekad.
- Premda je verovatnije da e se vreme ubrzati a onda raspasti u paramparad, ali mi
emo se nadati nekoj ravnotei u naim ivotima u predstojeem periodu - rekao je.
Ponovo ju je poljubio. - Moram da idem.
- Htela bih da ti postavim jo jedno pitanje rekla je.
Pustio ju je iz zagrljaja ali ruke su mu bile na njenim ramenima, kao da ne moe da
se odvoji od nje, a ona se rukama oslonila o njegove podlaktice, kao da eli da ga zadri.
- Ponovo me ispunjava slutnja - rekao je.- Reci mi svoju poslednju tajnu.
Nastala je kratka pauza. - Mrzee me zbog toga.
- To zvui zloslutno.
 - To je ono ega se plaim.
- Nisam te mrzela zbog ove - podsetila ga je.
Poljubio ju je, inilo se po poslednji put, a onda spustio ruke. - O, ali ovog puta je
rizik preveliki - rekao je. - Kada potkralj ode. Kada se svet stabilizuje. Onda emo jo
razgovarati.
Na pomisao da nee da joj se poveri osetila je kako vrtoglavica prestaje, jer je
shvatila da zaista odlazi, ali nije mogla da pretpostavi zato. - Svet se nikada ne
stabilizuje - rekla je. - Samo se menja.
Savio se da je poljubi u obraz, a to ju je zaudo uteilo. -Meutim, neke stvari
opstaju - rekao je. - Dajem ti re hunti mukarca.

Doseta se vratila narednog dana u pratnji jo dvojice straara pored uvek budnog Folija.
- Darijen je insistirao - rekla je kada je Zoi upitala zato joj se pratnja poveala dok su
putovale ka Saroninoj kui. - Kae da je haos zbog planova za potkraljevu posetu postao
preveliki i da stvari mogu da krenu naopako. I Korina ima trojicu straara koji je stalno
prate, kao i Natali. Iako Natali ne ide nikuda bez Romele, a Romela skoro i ne naputa
palatu, tako da ne znam u kolikoj opasnosti uopte moe da se nae.
- Da li je Romeli i dalje loe?
- Da, ali samo ujutru. Ja mislim da time samo izbegava da ode na doruak kod
Elidon.
- E, to je neto to je trebalo da smislim dok sam ivela u palati! Premda je muno
pretvarati se da si bolestan. Pritom, svakog dana. Mislim da je za mene mnogo bolje to
uopte vie i ne ivim u palati.
Doseta je nabrala nos. - Mislim da ne bih volela ni da stalno ivim u hotelu.
- To ima svojih mana - priznala je Zoi. - Kili mi je pronala kuu ovde u gradu, ali
nisam imala vremena da je pogledam. Hoe li da danas odemo da je vidimo?
Doseta se s entuzijazmom sloila, pa su skratile plivanje nekih dvadesetak minuta
da odu do kue koju je Kili odabrala. Nije bila ni izbliza tako velika kao Saronina, ali Zoi
je traila neto dovoljno malo da moe da se odrava, a to e joj se dopasti. Zajednike
sobe i ostale prostorije bile su promiljeno rasporeene u prizemlju, dok se na spratu
nalazilo vie spavaih soba da se vlasnik i njegovi gosti udobno smeste i prenoe. Svi
zidovi bili su ofarbani ili imali tapete u nenim nijansama plave i zelene. U svakoj sobi
nalazila se fontana. ak se i u kiertenu nalazio zid s tekuom vodom koja je beskrajno
pljuskala niz plou od malahita u reetkasti od vod. Bilo je jasno da je ovde u prolosti
ivela koru porodici
- Svia mi se - rekla je Doseta - ali nema mesta za bazen!
- Dovoljno je blizu da se peice ode do Kiline kue - rekla je Zoi. - A nije daleko ni
od mog strica Nelsona. U stvari deluje savreno.
- Onda smatram da treba da je kupi.
- Onda smatram da verovatno i hou.

***
Prvog dana devetice Nelson ju je pozvao na veeru, mali dogaaj kome su prisustvovali
samo lanovi porodice. To joj je dalo dobru priliku da osmotri Kertisovog sina i ker,
divlje blizance od deset godina s tako crvenom kosom da je svetlela u mraku. Dopadalo
joj se kako su jurili po sobi, retko kada u mestu due od pet minuta, ali morala je da
prizna da je atmosfera postala mnogo mirnija nakon jela, kada ih je majka odvela u
krevet. Ostali su preli u dnevnu sobu ispunjenu ekstragavantnim mekim nametajem, a u
njoj je bilo vie svea nego to je ikada videla na jednom mestu. Plamenovi su se odbijali
o desetine malih ogledala i pojaavali svetlost.
- Doi e sutra po podne u palatu da prisustvuje prijemu? upitao je Kertis.
- Dobila sam pozivnicu koja je vie zvuala kao nareenje - odgovorila je uz smeh. -
Ne bih se usudila da ga propustim.
- Da li si videla potkraljevu povorku kada je stigla jutros? - upitao je Ran. - Sigurno
je prolo petnaest koija, jedna za drugom! Saobraaj na Cinkvi je stajao satima.
- Videla sam! Probila sam se napred kroz guvu, jer sam htela da dobro pogledam
potkraljevo lice. Uoila sam ga jednom ranije tokom parade i inilo mi se da izgleda kao
neko ko nije naroito dobar.
- Ne bih rekao da jeste - progovorio je Nelson. - Tvoj otac ga je upoznao pre vie
godina kada su on i Dejmon Serlast i cela delegacija otili u Soee-Tas. Mislim da je re
kojom je Navar opisao potkralja bila raskalaan".
- Tako da zna da je sigurno razvratnik ili pijanica ako suila ovek na njegove
ekscese gleda s prezirom Ran je rekao uz irok osmeh.
- ta je to tako grozno uradio? - upitala je Zoi. Darijen joj nije rekao, ali nije smatrala
da e njen stric biti toliko paljiv.
Nelson je zakiljio, kao da e mu to pomoi da se seti detalja. - Mislim da mu je
itavo soeansko drutvo bilo odbojno. Rekao je da mu je potkralj slao konkubine u sobu
svake noi i da je bio zapanjen kada je tvoj otac odbio njihove usluge.
- Moj otac je to uradio? rekla je Zoi zajedljivo. To me iznenauje.
- Bile su tek devojice. Od deset i jedanaest godina - rekao je Nelson tihim glasom. -
Svake noi slali su mu neku jo mlau jer su mislili da je problem u tome to smatra da
su njegove potencijalne partnerke suvie stare. - Slegnuo je ramenima. - itava zemlja je
opsednuta mladou, ali priznajem da je ovo bila posebno uznemirujua pria.
Zoi je duboko uzdahnula. - Nije ni udo to se toliko protivio savezu sa Soee-
Tasom.
- Da, mada ja mislim da je pokuao da se suprotstavi tome iz politikih, a ne
kulturolokih razloga. Nisam siguran kome je sve ispriao priu o konkubinama koje su
mu slali u sobu. Znao je da njegova sopstvena reputacija moe tu priu pretvoriti u
nepristojnu, umesto u traginu. Dejmon Serlast je jedini priao tu priu kada sam je
nauo, ali bilo je jasno da nikada nije imao visoko miljenje o potkralju.
- Nije, a sada ga i ja mrzim! - uzviknuo je Kertis. Zoi se pitala da li on razmilja o
svojoj crvenokosoj keri i kako bi se mogla loe provesti u potkraljevoj zemlji.
- Da li zna koliko dugo e ostati ovde? - upitala je.
- Pet dana, kako ujem odgovorio je Nelson. - A svi njegovi ve prisutni savetnici
idu kui s njim, to e napokon vratiti grad u normalu.
- Radujem se njegovom odlasku - rekla je Zoi.
 - Kao i svi - rekao je Nelson. - Jedva ekam da provodim dane na dvoru u razgovoru
s nekim drugim osim sa ovima iz Soee-Tasa. - Nasmejao se. - Sada kada sam ponovo
dobrodoao na dvoru, bar me pustite da vodim razgovore koji imaju nekog smisla!

***

Zoi nije videla Darijena Serlasta tokom tih narednih dana, ali poslao joj je paketi u
hotelsku sobu ujutru tog dana kada je organizovan prijem s potkraljem. Anova i Kalvin
su s velikim interesovanjem posmatrali dok ga je odmotavala i otkrila drvenu kutijicu,
divno obloenu trakama od drveta trenje, mahagonija, hrasta i tikovine. Unutra se
nalazio bro, napravljen od nekog toliko tamnog drveta da je bio gotovo crn i ispoliran do
sjaja ravnog oniksu. Na njemu se videla ena koja klei nad rekom. inilo se da je upravo
podigla ruke iz vode jer su joj kapljice padale s prstiju u siunim komadima od safira.
- Pa, to je neto najlepe to sam ikada videla - rekla je Anova odobravajuim
glasom. - Veoma lepo osmiljen poklon koji hunti mukarac poklanja koru eni.
Zoi je prila najbliem ogledalu da isproba bro na ramenu svoje obine zelene
tunike. Naravno, morala je da se presvue u neto mnogo elegantnije za prijem. - Misli
da treba da ga nosim veeras? - upitala je.
Anova je frknula. - Naravno da treba da ga nosi veeras! Zato ti ga je ovek i poslao
danas!
Osim ako nee da mu porui da prestane da troi novac na poklone za tebe -
rekao je Kalvin. Na licu je imao ogroman osmeh. Iz nekog razloga, njemu se dopadao
Darijen Serlast. - U tom sluaju, ostavi ga kod kue.
Meutim, ako ga stavim, onda u poslati drugaiju vrstu poruke? - upitala je Zoi.
Planirala je da obue neto ruiasto i lepravo, ali ovaj komad nakita se ne bi slagao s
takvom toaletom. Imala je novi ogrta, bogato protkan koncima od bakra, kobalta, boje
patine i neba. Bro bi se divno slagao s tim ogrtaem.
- Pa, oprosti mi ako greim - rekla je Anova - ali ini mi se da je to poruka koju eli
da poalje Darijenu Serlastu.
Zoi se okrenula da se iskrivelji Anovi, onda se nasmejala i ponovo panju usmerila
na ogledalo. - ta misli, koliko vremena je potrebno da se napravi tako neto? - pitala je.
-Kada je mogao da ga narui a da bude gotovo za danas?
- Ne znam - rekla je Anova. - Kada ti je prvi put dodirnuo ruku? Tako davno, rekla
bih. Meutim, nije eleo da ti ga da sve dok te ne poljubi.
Zoi se okrenula, spremna da se pretvara da je ljuta, ali bilo je nemogue spreiti
rumenilo, to poricanje nije moglo uiniti uverljivim. - Vi previe toga vidite - rekla je.
Kalvin se kezio. - Neke stvari je lako primetiti.
 31.

Prijem je po rasporedu trebalo da pone sredinom popodneva. Zoi se obukla jedan as

ranije i provela ostatak vremena mirno sedei da ne bi izguvala haljinu, odeu ili
pokvarila minku. ekala je u kiertenu hotela kada je Nelsonova purnjaa stigla i ona se
popela i pridruila njemu i njegovim sinovima.
- Pretpostavljam da u morati da nabavim svoje vozilo ako nastavim da ivim u
gradu. I da unajmim nekog da me vozi. ini se da je teko - primetila je dok su se polako
uspinjali ka palati. Put je zatvorilo na desetine elajmotiva i zaprega, tako da su sporo
napredovali.
-Jeste teko - rekao je Nelson.
Kertis se nije sloio. - Ma zabavno je! Odlazim kolima na seoska imanja i tamo ih
lino vozim. Doi da nas poseti na leto i nauiu te.
Setila se svog truckavog putovanja s Dejkerom i Barlouom. inilo joj se da se to
dogodilo tako davno kao da je bilo u drugom ivotu. - vozila sam ja purnjau - rekla je. -I
bilo je dosta zabavno. Meutim, mislim da ne bih uivala da to probam u gradu sa svim
ovim saobraajem.
Ran ju je posmatrao pomalo iskosa. - Ponekad mislim da ne znam ni polovinu pria
koje bi mogla da ispria o svom ivotu - rekao je.
Nasmejala se. - Nijedna nije tako zanimljiva kako se moda nada.
- Voleo bih da ih ujem pa da sam procenim.

Napokon su se domogli platoa na planini na kome se nalazila palata i s njom povezano

jezero. Za dan usred zime vreme je bilo neoekivano lepo, a kralj je iskoristio tu priliku
da postavi stolove i osveenje u dvoritu. Ve je na desetine gostiju milelo unaokolo, s
piem u rukama i u drutvu prijatelja. Zalazee popodnevno sunce odbijalo se o nemirnu
povrinu vode i krasilo ravne zidove palate. Kotlovi su zveali u dvoritu da prue
dodatnu toplotu, baklje i visoki stubovi s fenjerima bili su rasporeeni tako da daju
osvetljenje kasnije u toku veeri. Zoi se pitala da li mogu da oekuju jo jednu predstavu
svetlosti i boja kao deo veeranjeg slavlja.
ivo se seala te poslednje priredbe, ili bar nekih njenih delova. Prinela je ruku brou
na levom ramenu i nakratko pomazila glatko drvo.
 - Hajde da naemo neto za pie i nekoga s kim emo priati rekao je Ran i svi su
izali iz kola.
Zoi se nije mnogo trudila da ostane s Ardelajima, ve je dopustila da ih razvdvoji
uskomeana gomila. Hodala je kroz guvu, nervozno, nevoljna da dugo razgovara s bilo
kojom grupom ili pojedincem. Uskoro se nala u velikom, odjeku juem kiertenu palate,
u kome je bila jo vea guva. Gosti su se zabavljali i u njemu je bilo jo vie osveenja.
Niski podijum je bio podignut na ulazu u muko krilo, dekorisan zastavicama u bojama
Soee-Tasa, kao i kraljevog raznobojnog, motiva rozete. To znai da je Vernon planirao
da objavi neto. Verovatno vesti o trgovakom savezu ili moda ak i vojnom paktu. Zoi
nije stvarno mislila da e kralj uzeti novu enu, bila iz Soee-Tasa ili ne. Imao je previe
drugih poslova tla zavri u toku nekoliko kvintala koji su mu preostali.
Probala je hranu koja se nudila na vie mesta u kiertenu i sve je bilo ukusno, premda
joj je poneto bilo toliko nepozna to da su to sigurno bili soeanski delikatesi. Nijedan
napitak nije bio tako dobar kao slatko, penuavo pie koje je probala u Barlouovom i
Dejkerovom stanu. Nije elela da pretera s alkoholom, tako da joj je laknulo kada je
videla da sluge iznose ae s vodom i voem. Prihvativi jedan veliki pehar, nastavila je
da luta dvoranom.
Znala je zato nema mira. Znala je da se nada da e sresti Darijena Serlasta, mada je
shvatala da to nee biti verovatno. Nesumnjivo je s Vernonom u kraljevskim odajama i s
njim pretresa planove veeri i, moda, ako to i dalje nije saznao, pokuava da otkrije
kakvu to veliku ideju kralj veeras planira da objavi. Darijen ne bi imao vremena da Zoi
uputi vie od kratkog naklona, kratkog osmeha, s pretpostavkom da moe da mu uhvati
pogled u svim tim bojama i buci. Meutim, i dalje ga je traila. Uhvatila je sebe kako
udi makar za kratkim pogledom na njegovo lice.
Zvui iz dvorita, smeh i aplauz, naterali su je da krene napolje da vidi ta se to
zabavno dogaa. ongleri su bacali loptice jarkih boja u vazduh a maioniari su inili da
mali predmeti nestanu i ponovo se pojave. Muzika je dopirala kroz guvu, iako je prvi
kvartet bio postavljen na treem spratu mukog krila, u udubljenju kraj otvorenog
prozora. inilo se da pojedine note odozgo padaju kao kia.
Darijena Serlasta nije bilo na vidiku.
Zoi je hrabro stupila na hladan vazduh izvan zagrejanog dvorita i odlutala do obale
reke. Stajala je za trenutak i posmatrala razliite amce vezane na obali. Nijedan od njih
nije delovao oieno i spremno za izlazak na vodu veeras, tako da moda ipak nee biti
festivala svetlosti kada padne mrak. To svakako nije bio razlog da ne ue u neki od ovih
malih unova i otplovi nasred jezera u naruju Darijena Serlasta...
Zavrtela je glavom i okrenula se natrag ka palati.
Kada je ponovo ula u kierten, kraljevska porodica se konano pojavila. etali su
meu ostalim zvanicama, kretali se kroz guvu u slabo povezanoj grupi. Kralj je bio
okruen sa svoje etiri supruge i tri keri, dok su su se razni gosti vrzmali u blizini da im
ukazu potovanje. Darijen je pratio kralja i stajao mu tako blizu da se inilo da imitira
Vernonove pokrete. Ako je, nakon izlaska meu goste, i proveo nekoliko momenata
tragajui za Zoi u guvi, sada to nije inio. inilo se da je sva njegova panja usmerena
ka njegovom vladaru.
Druga znamenita skupina kretala se zajedno s prvom, soeanska delegacija je pratila
gravitaciono privlaenje kraljevske porodice. Zoi je videla da se u grupi pored
ambasadora i njihovih supruga nalazi jo troje ljudi, potkralj, koga se seala od prole
posete, vrlo lepa ena, koja se veoma dosaivala i delovala dovoljno mlado da mu bude
kerka, i mrav ovek s neprijatnim izrazom na orlovskom licu. Zoi je pretpostavila da je
to neka vrsta line strae, a onda je dalje pretpostavila je u blizini smeteno jo
soeanskih vojnika, spremnih da se odazovu na poziv svog potkralja ako je potrebno.
Ta pomisao ju je naterala da podigne glavu i potrai u kiertenu prilike koje je bila
sigurna da e pronai. Da... vie od dvadeset pripadnika kraljeve line garde nenametljivo
su motrili, oslonjeni o zid i ispod mranih lukova. Zoi je gledala sve dok nije uoila
Folija sa, kao i obino, neutralnim izrazom lica, panje potpuno usredsreene na Dosetu.
Vratila je pogled na potkralja, a njena instinktivna odbojnost se sada pojaala kada je
imala dokaz u anegdoti o njegovoj kvarnosti. Kao i ranije, bio je bogato odeven u odeu
boje zlata s mnogo purpurnih i crvenih slojeva. ak iz daljine mogli su se videti dijamanti
koji blistaju u uima i oni koji mu svojom teinom vuku ake nanie. Male pletenice
davale su boju njegovoj lepravoj beloj kosi. Usne i obrazi su mu bili tako ruiasti da se
ne bi iznenadila da sazna da koristi kozmetiku. Kisija i druga ena ambasadora drale su
ga ispod ruku i ulagivale mu se. Njegov osmeh predstavljao je neto izmeu trijumfa i
oduevljenja, kao da je upravo uzeo veliku koliinu neke jake droge ili pobedio u
dramatinoj igri. Stresla se i odvratila pogled.
Krajikom oka panju joj je privuklo komeanje i okrenula se da vidi kako joj
Doseta mae iz nerazdvojivog kruga svoje porodice. Zoi se nasmeila i uzvratila joj
mahanjem i s entuzijazmom klimnula glavom kada joj je Doseta pokazala ta je obukla.
Bila je to tkanina od plave ipke, plavog tila, plavog tkanja i plavih traka. Korinina odea
bila je slina, osim to je bila u nijansama slonovae, a pojedina mesta su bila paljivo
naglaena ruicama. ak je i njena crvena kosa bila uvezana ipkom s belim trakicama na
kojima su se videli pupoljci rua. Izgledala je kao da se upravo kupala u mleku i bila
posuta cvetovima koji su joj nasumino pali na kou.
Prelepo, Zoi je bez glasa rekla Doseti. Korina je primetila njihov razgovor, tako da
se Zoi obratila i njoj i tiho dodala: I ti. Korina se nasmeila i zabacila svoju crvenu kosu.
Darijen Serlast nije ni pokuao da pogleda u Zoinom pravcu.
Zoi je dola u iskuenje da ponovo izae napolje, samo to ju je kretanje mase nosilo
u suprotnom pravcu. Reklo bi se da je novost da su se kralj i njegovi uzvieni posetioci
pridruili slavlju brzo stigla do dvorita, poto su i svi ostali gosti krenuli unutra,
nestrpljivi da vide kraljevsku porodicu. Nije ak mogla ni da se povue ka enskom krilu
jer je pritisak gomile bio prejak. Umesto toga, nala se usred mora ljudi, bespomono se
kreui u pravcu u kome su se i oni kretali, s nadom da nee iznenada osetiti kao da se
gui u panici.
Neoekivano, nala se kraj roaka Rana. Njegovo prisustvo ju je ohrabrilo. Zgrabila
ga je za ruku kao da predstavlja sidro. - Nadam se da ti ne smeta - rekla je, pomalo bez
daha. - Izgleda da me je guva ponela.
- I meni treba neko za koga u se uhvatiti - odgovorio je i stavio joj ruku oko ramena,
to ju je izgleda odvojilo od gomile, makar malo. - Mislim da nikada ranije nisam video
ovoliko ljudi u ovom prostoru.
- Zato neki nisu ostali napolju? - rekla je razdraeno.
- Neko je rekao da e uslediti nekakva objava. Svi ele da je uju.

I zaista, sada je postalo jasno da se kraljevska porodica i potkraljeva skupina

savetnika kreu ka podijumu onoliko u pravoj liniji koliko je to mogue, s obzirom na
ograniavajui prostor zbog guve. inilo se da im je potrebna venost da stignu do cilja,
a onda i da se popnu uz stepenice po paljivo odreenom redu prvenstva. Prvo kralj, onda
potkralj, pa Elidon, pa prelepa soeanska devojka.
Naposletku, to mora da mu je kerka, pomislila je Zoi. Osetila je blagu nelagodu u
stomaku, to ju je nateralo da poeli da nije popila toliko vina. Moda e Vernon zaista
objaviti petu veridbu. Renesansa je njegovo telo uinila jaim a njegov um podloniji
fantazijama. Posmatrala je kako se preostale tri kraljice penju uz stepenice, jedna za
drugom, Romela s jecavom Natali u naruju. Jedan od ambasadora i njegova ena pratili
su Dosetu dok se pela uz stepenice. Korinu su uz stepenice pratili Kisija i njen mu i
stali su veoma blizu princeze kada su se nali na podijumu, prilino neprijatno blizu ivice.
Darijen se uunjao poslednji, nakon to su svi zauzeli svoja mesta.
- Gledaj kako tim apama dodiruju sirotu Korinu - promrmljao joj je Ran na uvo. -
Hrabro se dri, ali ne bih rekao da joj se mnogo dopada to je tako dodiruju.
Zaista, izgledalo je kao da je Korina skamenila lice u neprirodan osmeh, a koa joj je
bila udno rumena. Zoi je nije dovoljno dobro poznavala da proceni da li je uzbuena i
pokuava da sakrije emociju ili je preplaena i pokuava da to sakrije jo vie.
- Ja se pitam ko je ona Soeanka - proaputala mu je u odgovor Zoi. Misli da je
to jedna od potkraljevih keri? Da li misli da e objaviti da e se udati za kralja?
- Prolo mi je to kroz glavu - priznao je Ran. - Meutim, nisam uo nikakve glasine o
tome.
A da li si uo glasine o tome da kralj umire?, elela je da pita. - Pretpostavljam da
emo ubrzo saznati - odgovorila je.
I zaista, Vernon je iskoraio napred i podigao ruke da za trai tiinu. Mrmljanje
gomile se odmah stialo. Zoi je ose tila kako se svi naginju unapred i nose je jo pet
pedalja bi i e ka podijumu.
- Moji podanici... moji prijatelji - uzviknuo je vernon, a glas mu je bio jedva
dovoljno snaan da ga uje ceo kierten. Smeio se. Deluje zadovoljan sobom, pomislila je
Zoi. Njen oseaj zle slutnje se pojaao. - Kao to znate, dugo smo bili zainteresovani da
produbimo odnose izmeu naeg kraljevstva i naih prijatelja sa severa iz Soee-Tasa.
- Glasnije! povikao je neko iz zadnjeg dela dvorane. Kralj je uzeo vazduh,
oigledno s nadom da e to bitidovoljno. - A da li ima boljeg naina da ujedinimo nae
dve nacije nego putem braka?
Zoi je pogledala ka Ranu, koji joj je uputio znaajan pogled i odmahnuo glavom. -
Ludost - nagnuo se da joj kae u uvo.
Zoi je usmerila panju na Darijena Serlasta, koji je kamenog lica stajao kraj Elidon,
ali njegov izraz lica je mogla da proita. Bio je zabrinut, nezadovoljan i spremao se za
najgore. Drala je pogled usmeren ka Darijenu dok je Vernon nastavljao da pria.

- Zato danas imam zadovoljstvo da najavim da ste svi pozvani ovde da budete
svedoci venanja koje e se odrati ba ove veeri!
- Veeras? - proaptao je Ran. - To je ba brzo!
Kralj se blago okrenuo u levu stranu, a onda nadesno, kao da rairenim rukama eli
da obuhvati svakoga na podijumu s njim. - Venanje izmeu Harmona Koela od Soee-
Tasa i moje kerke Korine!
-ta?
Zoi je mislila da je vrisnula tu re, ali verovatno ju je samo proaptala. U svakom
sluaju, njen izraz oka u potpunosti je progutala reakcija gomile. Neki ljudi su
aplaudirali, nekolicina se radovala, mnogo vie njih se okrenulo ka ljudima oko sebe da
izrazi iznenaenje, nesigurnost, spekulisanje.
- Ne bih rekao da mi se ovo dopada rekao je Ran tihim glasom. Njoj je koliko?
Jedanaest? Dvanaest? Uzevi u obzir ono to nam je moj otac ispriao one veeri...
Zoi ga je jedva ula. Jedva da je ula bilo koga. Zurila je u Darijena Serlasta, koji se
zateturao kao od fatalnog udarca. Odmah se progurao pored kraljica do kralja i poeo
besno da se raspravlja. Vernon je pokuao da okrene glavu i rukom odagna Darijenove
proteste, ali Darijen se nagnuo blie i rekao neto glasnije, gestikulirao je divlje. inilo se
kao da mora da se suzdri od toga da gurne kralja s podijuma.
to se nje same tie, Zoi je tako jako drhtala da je za trenutak pomislila kako joj se
pod trese pod nogama. Usne su joj se pomerale, ali ak ni ona nije mogla da kae koju re
pokuava da izgovori. Pogled joj je i dalje bio usmeren ka podijumu, gde je Kisija
uhvatila Korinine ruke i podigla ih u znak pobede. Korina je i dalje na licu imala onaj
udan osmeh, mahala je gomili, klanjala se pred svojim verenikom. Zoi nije mogla rei
da li je princeza zadovoljna sobom ili uasnuta.
Ran ju je blago gurnuo. - Zoi? Da li si dobro? Zoi?
Odmahnula je glavom. - Ne - rekla je, kada su joj usne napokon pronale re za
kojom su tragale. - Ne.
Ran ju je zgrabio za ramena i primorao je da ga pogle da. - Zoi? Zoi! ta se desilo?
ta mogu da uinim za tebe?
Za trenutak se zagledala u njega i videla kako njegovo nasmeeno lice dobija
zabrinut izraz. O, ali nije trebalo da brine za Zoi. Da taj bolesni, ludi kralj rtvuje svoju
ker na takav nain. Da dete bude prodato razvratnom starcu zarad politike prednosti.
Mogla je da oseti kako joj se uas gomila u venama, ili je to ipak bio bes, ili moda mo.
- Ne - rekla je.
- ta ne? Da li si dobro?
Ne rekla je, oslobodila se njegovog stiska i krenula da se naslepo probija kroz
gomilu. - Ne... Ne... Ne!
Moda se noktima probila kroz njih, pustila krv, moda je ton njenog glasa bio tako
udan da ih je uplaio, ali ljudi su se povlaili pred njom, ostavljali joj prostor. Jedva
svesna svojih pokreta, rairila je ruke onoliko koliko je mogla do samih vrhova prstiju, s
dlanovima okrenutim nanie. Osetila je bubnjanje cevi u nivoima ispod kiertena, gde se
voda iz oblinje reke prenosila do palate. Osetila je pljuskanje svake fontane postavljene
na javnim mestima, u privatnim odajama. Osetila je nalet sile Marisi kako tutnji kroz one
spektakularne vodopade i nakratko se smiruje u jezeru pre nego to sie niz planinu na
svom putu od grada ka moru.
Prikupila je svaku kap te vode i poela da je privlai ka sebi.
Ako joj neko neto i rekao, ona ga nije ula. Ako ju je neko i dodirnuo, ona to nije
osetila. Sve to je ula, sve to je oseala bila je voda. Kristalna, obilna i beskrajna.
Velika bronzana fontana u zadnjem delu kiertena poela je da prska u mlazevima po
okupljenim ljudima. Nekoliko njih je uzviknulo kletve i povukli su se brzo natrag. Drugi
su mrmljali od iznenaenja i straha. To mrmljanje je postalo jae kada je voda u fontani
poela da preliva i snano tee po mermernom podu.
- ta se desilo? Moe li neko da je iskljui?
 - Sva sam mokra! Da li si mi video cipele?
- Pazite! Voda nadolazi!

Sluge su pourile ka fontani, u potrazi za ventilima za gaenje i zgledali se preplaenih

lica kada njihovi napori nisu dali rezultate. Kuvar je dojurio iz hodnika pozadi i viknuo: -
Pomozite nam! Neko! Cev je pukla i voda je svuda po kuhinji!
Buka u gomili se onda pojaala, s vie uzbune. Nastao je mokar i klizav trk ka
vratima i ka sigurnosti dvorita i niz vrisaka prvih nekoliko ljudi koji su izali napolje.
-Jezero se izliva! Reka... neverovatno! Reka se preliva preko vodopada!
Zvanice su se onda uspaniile. Zauli su se jecaji straha i nekoliko ljutitih udaraca
dok su se ljudi borili da pobegnu od opasnosti. Neko je vrisnuo i pokazao prstom i na
desetine ljudi se okrenulo oko sebe da pogledaju niz hodnik koji je vodio ka enskom
krilu, odakle se voda izlivala u kierten iz nepoznatog izvora. Nije bilo teko zamisliti
vodu kako curi niz viebojne mermerne stepenice kao najvea i najlepa fontana na svetu.
Duboko ispod temelja palate, zaulo se zlokobno tutnjanje.
- ta je to? - povikao je neko.
- Napolje! Napoljel
- Ali nivo jezera raste! Odnee nas!
- Svi emo se podaviti!

Iznenadni nalet vode eksplodirao je iz mukog krila i poprskao i Soeane i podanike

podjednako, pre nego to se mlaz smirio i pretvorio u nadolazeu struju koja je tekla bez
prekida. Kralj i njegovi gosti su se vrteli po podijumu, podjednako zbunjeni i uplaeni
kao i gomila ispod, a to je samo pogoralo stvari. Ambasadori i njihove ene su vritali,
kraljice su jecale i drale se jedna za drugu. Vernon je stajao glupavo na ivici podijuma i
zurio u zbrku oko sebe. Samo se Darijen Serlast kretao s nekom svrhom i poveo Dosetu,
Korinu i Romehi ka sredini podijuma, ka mestu koje je delovalo najsigurnije. Pogledom
je prebirao po velikoj prostoriji u potrazi za uzrocima ili nainom da pobegnu i njegov
pogled je pronaao Zoi.
- Odmah prestani s tim! zaurlao je ka njoj, dok je rukama obgrlio Dosetu i
Korinu. - Zaustavi poplavu!
Umesto odgovora, podigla je ruke, jo uvek s rairenim prstima, i voda je poela da
dolazi iz temelja same palate, iz vuena iz rezervoara duboko ispod planine.

Potkralj i njegova kerka su se uhvatili za ruke i skoili s podijuma uz velianstven

pljusak, a onda ih je nadolazea bujica odnela kroz vrata. Vernon je okrenuo zbunjeno
lice ka svom najpoverljivijem savetniku i rekao: - ta da radimo, Darijene? Voda je u
celoj palati!
- Zoi! vikao je Darijen. - Zaustavi poplavu!
O, ali ona nikako nije bila spremna da smiri vodu.
Vei deo kiertenu se do sada ispraznio, mada se dvadesetak hrabrih dua i dalje
probijalo kroz uskomealu vodu i prskah unaokolo u pokuaju da otvore odvode ili
zatvore take odakle je voda ulazila. Trojica ljudi su teturajui pokuali da se vrate
unutra, maui divlje rukama.
- Velianstvo! Velianstvo! Marisi je skoro pred vratima palate! Morate da se
evakuiete... Svi... iz palate!
 Po prvi put, kralj je delovao uplaeno. - Darijene! ta da radim?
Darijenov izraz lica je sada preklinjao, glas mu je promu-kao. - Zoi! Zoi, preklinjem
te...
U vodi do kolena, krenula je napred, njena ivena haljina bila je toliko natopljena i
vukla ju je dole. Meutim, nije mogla da je odbaci, ne tako ukraenu hunti broem za koji
se Darijen Serlast sigurno pokajao to joj ga je dao. - Ja u povesti starije devojice -
doviknula mu je, kao da mu nudi razumnu pomo zbog koje treba da joj bude neizmerno
zahvalan. - Ti uvaj kralja, njegove supruge i Natali.
Zoi...
Ispruila je ruke. - Doseta! Korina! Doite kod mene i odveu vas na sigurno.
- Ne! - povikala je Setera kada je Doseta, bez trenutka oklevanja, potrala preko
podijuma i skoila u nadolazeu vodu. - Ostani sa mnom...
Zoi je zagrlila Dosetu i ponovo pozvala Korinu. - Poi sa mnom! Ja u se brinuti o
tebi!
Oigledno uplaena, Korina je zabrinuto pogledala ka svojoj majci, ka ocu, ka
Darijenu. - Idi s njom! - povikao je Darijen i to ju je prelomilo. Devojica je potrala do
ivice podijuma.
Uhvati me - rekla je i skoila Zoi u naruje.
U jednom trenutku Zoi se zateturala pod njenom teinom, pod udarcem njenog tela,
njene krvi i u njoj zapisanih tajni, a onda je postavila devojicu na noge. Uhvatila je
Dosetu jednom rukom, a Korinu drugom i rekla: - Spremne?
A onda su sve tri jurnule kroz zapenualu vodu, zaronile niz poplavljene stepenice i
napola preplivale dvorite, u kome je voda dopirala do kukova. Jo uvek drei obe
devojice za ruku, Zoi se zajedno s njima strmoglavila u narastajuu reku.
 32.

Reka je tukla oko njih, ali Zoi i njene dve saputnice plutale su na vodi koja je bila
tajanstveno mirna, tajanstveno neuzburkana, premda ih je nosila ogromnom brzinom.
Doseta se nije plaila, Zoi je to mogla da vidi. Koristila je svoje nedavno nauene
vetine da odri glavu iznad povrine, ali inae je putala reku da je nosi kud hoe.
Korina se vie bojala, drala se za Zoi i isputala kratke krike svaki put kada bi ih nalet
struje nakratko odneo ispod povrine. Zoi ju je drala vrsto jednom rukom i mrmljajui
je hrabrila, mada je stalno deo panje usmerivala i ka Doseti a deo ka pejzau koji je
tako brzo leteo kraj njih.
Trebalo je samo nekoliko minuta da ih Marisi odnese kroz kratak pad a onda
nekoliko milja juno do iroke kamene rene doline. - Doseta! Na obalu! - povikala je
Zoi kada je videla kako se korito otvara i obe su poele da plivaju ka kopnu. Bilo je
odmah jasno da im ovo nee dugo pred stavljati utoite. Prazna dolina se brzo punila
dok je Marisi sakupljala vodu iz celog grada i slala je punom brzinom kroz palatu pre
nego to krene niz reno korito. itavo mesto e se uskoro nai pod vodom, a onda e
poplava poeti da se iri na zapad sve dok ne prekrije itav grad...
- Gore! Gore! - povikala je Zoi kada se Doseta izvukla izvode i malo se zakaljala.
Zoi i Korina su je pratile i uskom su se sve nale u relativnoj sigurnosti na litici. Korina
se jo uvek drala za Zoi i sada je otvoreno jecala, ali nije oklevala kada ju je Zoi gurnula
napred i navie. Doseta se prva popela, potom se sagnula da podigne sestru, a onda se,
koji trenutak kasnije, kraj njih na kamenom ispustu nala i Zoi, tek nekoliko stopa od
nadirue reke.
Sada kada su prestale da ulau ogroman napor, hladan vazduh Kvinelaja ih je svom
silom pogodio, njihova natopljena odea je pogoravala stvari a nije bilo mnogo nade da
e se odmah nekud skloniti. Korina je poela da plae jo jae. Doseta je vrsto zagrlila
sestru i krupnim oima pogledala ka Zoi.
- ta emo sada? - proaputala je.
Zoi je obgrlila obe devojice i uvukla ih u zatitniki krug. - Moram da ostanem ovde
nekoliko minuta - rekla je, objanjavajui im to je bolje mogla. - Ja sam prizvala reku i
ja moram da je obuzdam. Znam da ste mokre, da vam je hladno i uasno i ao mi je zbog
toga, ali im budem mogla, odveu vas na neko toplo i bezbedno mesto. Korina, sluaj
me. Znam da se plai, ali ja...
 Korina je podigla lice s Dosetinog ramena. Suze su i dalje tekle njenim obrazima, ili
je to moda voda kapala s njene ulepljene kose. Njena haljina boje slonovae visila je u
neurednim, vlanim namotajima. Razbacani pupoljci rua bili su proarani raznim
otpacima iz reke. - rivala ti! jecala je. - O, Zoi, hvala ti! Tako sam se plaila tog
oveka... Rekla sam majci da ne elim da se udam za njega, ali ona je rekla da moram.
Rekla je da e to biti dobro za mene i za kraljevstvo, ali ja ga mrzim. Mrzim ih sve i
nisam znala ta da radim...
Zoi ju je ponovo zagrlila, poto joj je laknulo to njeno divlje spaavanje odgovara
osobi koju je pokuala da spase, bez obzira na to ko e jo biti pogoen time. - Dobro.
Odveu te na sigurno, obeavam ti, ali prvo moram...
- Zoi - prekinula ju je Doseta. - Neko dolazi niz reku. Zoi se okrenula i upravo
tako, neko se borio sa strujom, koja ga nije tako neno nosila kao Zoi i princeze. Rairila
je prste i zamislila kako mazi nemirnu povrinu neobuzdane reke, smiruje uskomealu
vodu, usporava njen vrtoglavi pad. ovek je povikao ka njoj, mahao rukom, kao da se
nada da e mu dobaciti konopac, ali ona je mogla neto jo bolje. Usmerila je Marisi tako
da ga izbaci na obalu i on je izaao glasno pljuskajui unaokolo. Popeo se do njih, a onda
pao na sve etiri, uz soptanje i dahtanje.
Nije ga prepoznala, ali nosio je neto to je nekada bila raskona odea, tako da nije
sumnjala da je u pitanju bogat ovek. - Da li vam je potrebna pomo? - upitala ga je
pomalo plaljivo, ali on je uspeo da izgovori re ne.
Samo mi treba... da povratim dah - prodahtao je. Zavrteo je glavom i unuo.
Pogled mu je bio staklast od iscrpljenosti i neverice. - Nikada... ivim u Hijaltu itav svoj
ivot... i nikada nisam prisustvovao neem takvom. ak i ne razumem ta se dogodilo.
Doseta, koja je zagrlila Korinu zbog toplote, samo je gledala ka Zoi, koja je kratko
odmahnula glavom. Nije se inilo da je vreme i mesto da tvrdi kako je stareina Lalindara
koji moe da nareuje rekama i fontanama da se izliju. - Bolje krenite i pronaite neko
sklonite i suvu odeu rekla je Zoi.
ini se da nije razmiljao dovoljno jasno da joj odgovori loginim: A trebalo bi i vi.
Samo je klimnuo glavom, sedeo tamo jo jedan trenutak da sakupi snagu, a onda se s
mukom uspravio na noge. Krenuo je ka neobino praznim ulicama koje su krivudale
izmeu baraka i malih prodavnica ovako blizu doline.
Naputene, shvatila je Zoi. Ljudi su pobegli im je rekla poela da se die. Nekoliko
hrabrih i udnih ljudi virilo je s prozora na prvom spratu ili su stajali zbijeni nekoliko
koraka dalje uz reku i posmatrali kako voda prolazi, ali velika veina je pobegla.
- Zoi! ponovo ju je pozvala Doseta. Okrenula se nazad ka reci, gde su se jo dva
tela okretala u vodi. Ponovo ih je povela ka obali. Ponovo nisu pokazali elju da ostanu.
Ovog puta sluge, pomislila je, a one su jo manje priale o svojoj avanturi od prvog
oveka. etvrta osoba koju je izvukla iz vode bio je Foli.
Njemu gotovo da nije bila potrebna njena pomo, snano je plivao ka obali i popeo
se na liticu brzim, svrsishodnim pokretima. Zoi je osetila kako joj se telo oputa od
olakanja. On e se postarati za princeze a ona e onda moi da iskontrolie reku.

- Foli! - povikala je Doseta kada ga je videla. Nije ila tako daleko da obavije ruke
oko njegove vlane uniforme, ali moda je i trebalo. inilo se da joj je drago to ga vidi. -
Znala sam da e doi po mene... znala sam.
Klimnuo je glavom Zoi, to je ona shvatila kao znak odobravanja za haos koji je
podigla u jurnjavi za jednim jedinim oajnikim ciljem. - Video sam kako ste uli u reku i
palo mi je na pamet da ete zavriti ovde - rekao je. - Moramo da vas utoplimo i osuimo.
Sve tri.
Zoi je pokazala ka najbliim zgradama za koje se inilo da su nekoliko skladita i
jedna propala radionica. - Mislim da je sve naputeno. Moda e moi da se probije
unutra i nae odeu ili ebad. Moda da zapali vatru.
- Koliko dugo moramo da ostanemo ovde? upitala je Korina. - Rekla si da e nas
odvesti nekud.
Zoi je klimnula glavom. - Hou. Ali jo ne. Moram... moram da se uverim da reka
nee napraviti jo tete.
- Jo jedna stopa vie i probie obalu do vrha elom duinom - rekao je Foli. -
Poplavie itav grad.
- Znam - rekla je. - Ali ja mogu da je zaustavim.
- Saekaemo ovde s tobom - rekla je Doseta.
Zoi je pogledala ka Foliju i pitala se da li e se usprotiviti, ali on je samo klimnuo
glavom. Nije na njemu da protivrei princezi, pretpostavila je Zoi. Njegov posao je da se
pobrine da ostane iva u svakoj njenoj odluci. - Videu ta mogu da naem rekao je i
krenuo ka naputenim zgradama.
Zoi se okrenula natrag ka reci, koja je rasla u svom koritu, nekoliko pedalja od vrha
litice. Uz reku, znala je, na nekoliko mesta je reka ve mogla da se izlije iz svog toka i
izazove unitenje u ulicama. Pa, ona je prizvala reku. Sada e morati i da je iskontrolie.
Morala je da je vrati nazad u njene podzemne rezervoare i puteve i vrati je u zemlju.
Zoi je kleknula na ivicu litice i izlila svoje srce u Marisi.
Ljuljukala ju je kao uplakanu bebu, mazila je kao uznemirenu maku. De, de, tepala
joj je bez rei, tapkala po njenim srditim obrazima, eljala razabaruenu kosu. Sve je u
redu sada. Umiri se. Budi mirna.
Voda se isprva opirala, prkosna kao svojeglavo dete, ali ona je nastavljala da mrmlja,
da je tei, da joj se ulaguje. I polako, polako, voda je poela da uzdie i da se komea u
koritu. Kovitlac se smirio, njen divlji puls se umirio. Uzburkani galoni prizvani iz
podzemnih rezervoara uborili su nanie miljama u pravcu juga ka moru. Obian tok
svakodnevne vode vratio se u korito, uz poneki ivahni mlaz, ali inae je povratila svoju
obinu veliinu. Sve je u redu sada. Umireno, smireno.
- Zoi.
Njeno ime ju je probudilo iz dubokog sanjarenja. Brzo je udahnula jednom, a onda
jo jednom, iznenaena kada je shvatila da se u potpunosti smrailo dok je ona priala s
rekom. Pomalo dezorijentisana, okrenula se od Marisi, u pokuaju da prikupi misli.
Pronala je Dosetu, Korinu i Folija kako sede oko vesele vatrice, umotani u ebad koja
nisu delovala ba isto. Korina je leala s glavom poloenom Doseti u krilo. inilo se da
je moda zaista i zaspala. Zoi je shvatila da se potpuno smrzla. Ruke i stopala su joj
potpuno otupele, premda joj je neko prebacio ebe preko ramena dok nije obraala
panju. Koliko dugo je stajala ovde i ubeivala reku da se vrati u korito?
- Zoi - ponovo je rekla Doseta. - Da li je dolo vreme da krenemo? Folije unajmio
oveka s kolima ako ima kuda da nas odvede.
- Imam rekla je. Mislim da imam. U pravu si. Vreme je da krenemo.
Folije ustao i nogama ugasio vatru, a Doseta je probudila Korinu i povela je ka velikoj
senci koja je uala u najblioj ulici. Zoi je jedva uspevala da razazna oblik konja i
koijaa. Okrenula se da krene s ostalima, ali je zastala da baci kratak pogled uz planinu,
gde su siuna svetla uvek pokazivala oblik palate u noi.
Nita se nije moglo videti. Palata je bila ugaena, ili makar svaka svea, lampa,
plamen u palati.
Dejker je otvorio vrata im je Zoi pokucala, a onda nemo posmatrao njenu pratnju.
Nikada nije videla njegove plave oi tako zbunjene.
- Dobro je, bojala sam se da ste ve otili iz grada - rekla je. - Moemo li da uemo?
Klimnuo je glavom i zakoraio u stranu, jo uvek irom otvorenih oiju. Barlouov
glas se zauo iz druge sobe. - Da li je neko doao? Dejkere?
Zoi je pokazala ostalima da uu, a onda zatvorila vrata pod Dejkerovim rukama. -
Moda ste uli da se dogodio incident u palati danas po podne - poela je.
Barlou je uao iz zajednike sobe, obuen samo u pekir. - Da li je... Zoi! I... O! Ko
su ovi... izvinite, idem da se obuem. - Ponovo je nestao.
Korina se odmah sruila na izandalu sofu, ali Doseta je razgledala unaokolo kutije,
knjige i preostalu robu s interesovanjem. Foli je kruto stajao kraj vrata, a Zoi mu je na
licu po prvi put cele noi videla znake neodobravanja. Ne smeta to sam sruila palatu da
spasem princezu od katastrofalnog braka, ali ne dopada mu se da devojke dovodim
suvie blizu obinih ljudi, pomislila je. Bilo je teko suzdrati se od pomalo histerinog
kikotanja.
- Zoi - rekao je Dejker tihim glasom. - Da li ja to greim ili su ovo kraljeve kerke?
- Doseta i Korina - rekla je i pokazala rukom. Upravo tada je Barlou uurbano uao
u sobu, tako da je ponovila imena devojica, a onda upoznala i ostale. - Foli, njihov
uvar. Dejker, Barlou. Dvojica trgovaca koji su moji prijatelji.
- Veoma mi je drago to sam vas upoznala - rekla je Doseta uljudno.
Dejker je presekao Zoi pogledom svojih plavih oiju. Lice je poelo da mu se topi
od neverice do zainteresovanosti. Ovo je jo vee zaprepaenje od onog kada smo
saznali da si stareina Lalindara.
- Da li neko eli neto da pojede ili popije? upitao je Barlou i krenuo ka kuhinji.
- Umirem od gladi - rekla je Zoi.
- Nema mnogo toga u kui poto kreemo ujutru, ali moete uzeti ono to imamo -
rekao je Barlou. - Onda sedite svi! 1 ispriajte nam ta se dogaa.

ak je i Foli pristao da sedne, dodue tek kad mu je Doseta rekla da to uradi. Podelili su
obrok od starog hleba, starog voa i malo suve hrane koju su mukarci pripremili da im
budu namirnice na putu. Sa aljenjem, Zoi je odbila Barlouovu ponudu da proba ono
divno, penuavo vino. Ve se oseala u dovoljnoj meri omamljeno. Meutim, Dejker je
uzeo aicu i popio je u dva gutljaja.
- Saznali smo danas da je kralj planirao da uda Korinu za potkralja Soee-Tasa -
rekla je Zoi, skrativi priu koliko je mogla. - On je tako odvratan ovek da ga je ak i
moj otac prezirao, a ja nisam mogla da podnesem pomisao da e devojica njenih godina
zavriti u njegovom krevetu. Prizvala sam reku. Voda je poela da plavi palatu. Zgrabila
sam princeze i skoila u Marisi, a reka je odnela i nekolicinu drugih ljudi. Sada se reka
vratila u korito, mada verujem da je nastala izvesna teta. Ne vraam devojice u palatu
sve dok se ne uverim da vie nema prie o takvim katastrofalnim venanjima, pa sam
pomislila da biste vi mogli da ih povedete sa sobom. Niko nee znati gde da ih trai ako
su s vama.
Dejker je poeo da se smeje. O, Zoi rekao je. - Bio je to veliki dan kada su te
prirodne sile dovele u nae ivote!
- Rado emo ih povesti - rekao je Barlou. - Ukoliko misli da nas nee obesiti zbog
izdaje ako pronau devojice s nama.
- Zbog izdaje ili neeg jo goreg! uzviknuo je Dejker.
- Dvojica odraslih mukaraca na putu s dve devojice!
Foli je progovorio po prvi put. I ja sam zabrinut zbog toga rekao je
tvrdoglavim glasom. - Kaete da su vam ovi ljudi prijatelji, ali da li moete biti sigurni da
ih niste prepustili goroj sudbini od one koja je ekala princezu Korinu u Soee-Tasu?
Barlou je delovao blago uvreeno, ali Dejker je klimnuo glavom. - Upravo tako.
Doseta se pomerila. Sedela je veoma uspravno na sofi, dok joj je Korina spavala na
ramenu. - Napisaemo pisma i poslaemo ih u palatu, a u njima emo objasniti da smo na
sigurnom i pod Zoinom zatitom - rekla je. - Niko se nee brinuti.
- Ljudi e i dalje brinuti - poeo je Dejker, ali Foli ga je prekinuo.
- Ali vi neete biti pod Zoinom zatitom, a ne moete znati da li ete biti sigurni s
ovim... ovim mukarcima - zavrio je.
- Zoi? Ti nee s nama? - upitala je Doseta.
- Pod pretpostavkom da vas uopte povedemo sa sobom - rekao je Dejker sebi u
bradu.
Zoi je odmahnula glavom. - Moram da ostanem ovde bar nekoliko dana. Moram da
vidim kakvu tetu je prouzrokovala moja ishitrena reakcija... i da je popravim, ako mogu.
Moram... Pa, moram da saznam ta e se dalje deavati. Meni, vama, vaem ocu, svima.
- Moe ostati ovde dok smo mi na putu - ponudio joj je Barlou.
- Nadala sam se da e to rei. Moram da pretpostavim da e me ljudi traiti, ali niko
nee znati da me nae ovde. Koliko dugo ete biti van Hijalta?
Dejker je slegnuo ramenima. Zna kako mi putujemo. Moda etiri devetice,
moda vie.
Doseta je delovala zaintrigirano. - A kuda idete? Kuda idemo?
- Na jug, onda na zapad, onda na sever, osim ako ne pokupimo robu koja e nas
ponovo odvesti na jug - rekao je Barlou uz smeh. - Meutim, gledaemo da budemo u
zemlji Lalindara poetkom Kvinkorua.
- Dobro - rekla je Zoi. - Postarau se da budem u kui svoje bake do promendana, a
vi moete da mi ih dovedete tamo. Moda e se do tada svet unormaliti.
- Nikada nisam bila van grada - rekla je Doseta.
- Onda e uivati u putu - Barlou joj je rekao.
- Ali dvojica odraslih mukaraca i dve male devojice... to nije u redu - rekao je Foli
ustro.
Zoi ga je uhvatila za ruku i ohrabrila ga to je vie mogla. - Njih ne zanimaju dcvojke
- rekla je lagano. - A i ti e biti s njima da ih sauva od bilo kakvih opasnosti.
Folijev izraz lica je postao otriji nakon prvih rei, a opustio se kada je zavrila. -
Krenuu s njima - rekao je. - Bez obzira na to ta ko kae.
- O, mi elimo da krene, veruj mi - rekao je Dejker. Zavrteo je glavom, a onda se
nasmejao. - Izgleda da emo zaista uraditi to. Bolje onda da iznesem jo malo tog vina,
dok se dogovaramo o detaljima.
Sledea etiri dana bila su najudnija u Zoinom ivotu, a mislila je da su delovi njenog
ivota bili prilino udni do tada.
Dejker, Barlou, Doseta, Korina i Foli su krenuli rano sledeeg jutra. Barlou joj je
pokazao gde dre impresivno skrovite novia. - Uzmi koliko ti treba - a Dejker joj je
rekao da moe da obue sve to nae u ormanima, premda nije mogao da joj obea
modernu, pa ak ni atraktivnu garderobu. Stalno je ljubila devojice dok se opratala od
njih, ali laknulo joj je kada su napokon krenule, na tako neplanirano i krivudavo
putovanje da niko ne bi mogao da ih nae, osim nekom istom, neverovatnom sreom.
Sada je morala da se suoi s posledicama onoga to je uinila.
Pronala je par pantalona i tuniku koji su joj dovoljno dobro stajali da moe da ih
nosi u javnosti, umotala je glavu alom tako da moe da sakrije lice u njegovim senkama
i iskoraila iz stana da vidi staje napravila.
Cinkva je bila u haosu. Ispostavilo se da je bre hodati nego voziti se omnibusom.
Uprkos hladnoi, Trg ena bio je ispunjen ljudima, iako, po svemu sudei, niko nita nije
kupovao. Umesto toga, posetioci su stajali u malim grupama, traarili, uzvikivali i
ponavljali svoje prie od prethodne noi. Zoi se kretala kroz rasutu gomilu ljudi i sluala
delove razgovora.
- ... voda niz ulicu, ali nije stigla do nae kue, na emu sam veno zahvalan...
- ... kola izgubljena u poplavi, a konji su bili preplaeni. Meutim, samo jedan se
povredio, udario je prednju desnu nogu i ini nam se da e biti dobro...
- ... blato duboko do lanaka u svakoj sobi...
- ... totalna teta, ali mogu da spasem platna...
Nije ula nijednu priu da su se deca podavila, da je starce odnela voda, da je voda
toliko narasla da je sruila kuu. Moda ih nije ula na vreme. Moda i nije unitila nita
drugo osim palate.
Mada palata nije stvarno nestala. Po danu, mogla ju je videti oslikanu na planini i
delovala je udnovato uplje. Dugo nije uspevala da odredi ta je to tano drugaije s ove
udaljenosti, poto je jo uvek stajala visoka kao i uvek, sa zastavama na tornjevima,
okukom reke koja se pretvarala u mirno jezero pored nje. A onda je shvatila. Sva vrata i
prozori s prizemlja su nestali i za sobom ostavili skeletne ostatke stubova temelja i
poprenih greda. Kada bi se jako upiljila, mislila je da moe da razazna ljudske prilike
kako rade na svakoj pukotini, kako iste blato i vre popravke.
Pretpostavljala je da se jo vei posao obavljao u kiertenu, gde je teta nesumnjivo
bila najvea.
Nije se dugo zadrala na Trgu ena, a nije prila ni blizu Trga mukaraca. Nalazio se
suvie blizu palate, bogatim krajevima grada u kojima je ivelo Pet porodica. Bilo je vrlo
verovatno da e susresti nekoga koga poznaje, a nije mogla da podnese da se suoi s
njima. Pa, takoe bi je verovatno uhapsili zbog neodogovornog unitavanja gradskog
vlasnitva, tako da nije elela da se sretne s nekim slugom iz palate ili kraljevskom
straom, ili nekim ko bi prepoznao njeno lice i pozvao najblie predstavnike vlasti da je
odvedu u pritvor.
Nastavila je da hoda ka reci.
Otprilike na jednu milju od obale reke poele su da se vide posledice poplave, jer su
ulice i uliice bile ulepljene blatom koje je za sobom ostavila voda kada se povukla. to
se vie bliila Marisi, via je bila linija vode na zgradama koje su bile poplavljene kada je
reka prela preko najniih delova obale. Vei deo tete je izgleda bio usmeren na kraj koji
se nalazio na pola puta izmeu rene doline i palate, na pola puta izmeu Marisi i Cinkve.
Ovde se linija nalazila oko etiri stope iznad tla. Nekoliko sruenih zgrada, koje izgleda
nisu bile vrste ni pre nego to je voda jurnula van korita, popustilo je pod upornim
naletom reke. Javni bunar bio je zagaen, a mali gradski park se pretvorio u barutinu
umrene trave i palog drvea.
Stanovnici su se organizovali u ekipe da odvuku grane s ulica i raiste slomljeno
drvo preostalo od sruenih kua. Zoi je zastala kraj zagaenog bunara i stavila aku na
niski kameni zid, oivien ledom u ovo hladno jutro. Provela je nekoliko trenutaka
prosejavajui mulj i kamenje iz rezervoara i prizvala istu vodu, koja je penuavo
pokuljala odozdo.
Potom se okrenula i pola ka najblioj grupi koja je dovravala ruenje jedne kuice i
bacila se na posao da raisti posledice poplave.

***

Zoi se vraala kroz Trg ena te veeri, bila je iscrpljena i sve ju je bolelo, kada je ula
prva aputanja o Vernonu.
Nije se jo u potpunosti smrailo, ali vladao je utisak da se radni dan zavrio. Oni
koji su teko radili prosto su prestali, a oni koji su itavog dana pokuavali da vode radnje
i nastave s normalnom trgovinom odustali su od pretvaranja. Kao to su to uinili i tog
jutra, ljudi su se okupili u grupice svuda po Trgu i delili glasine meu sobom.
- Da li si uo? Kralj je pao.
- Vernon je bolestan. Kau da ne moe ni da se mrdne iz kreveta.
- Prvo je neko rekao da je bio povreen u poplavi, ali sada ujem da je ve neko
vreme bio ozbiljno bolestan.
- Sin roake moje majke radi u palati i on kae da kralj ima stranu bolest, tako teku
da za nju nema leka...

- Kralj umire!
- Doktori su davali Vernonu neki udan lek, ali kau da je opasan... u svakom
sluaju, prestao je da ima uticaja...
- Ko e biti kraljica ako Vernon umre?
Zoi je nastavila da hoda, hvatala je delove isprepletanog razgovora kao dosadne
insekte, a onda ih putala da odu i nastavljala dalje.
Kralj je bio bolestan. Kralj je na samrtnikoj postelji. To je bila istina ve godinu
dana, ali oigledno je bio toliko pogoen njenom predstavom jue da mu je telo izgubilo i
onu snagu koju je uspevao da sauva. Nije nameravala da otkrije njegove tajne. Samo je
elela da osujeti njegov ludi plan. Meutim, shvatila je da joj nije u potpunosti ao to je
njegova la izala na videlo. Naposletku, umirao je. Njegovi podanici su zasluili da to
znaju. Vels je zasluio da se pripremi za ono to e uslediti.

Ko e biti kraljica ako Vernon umre?

***
Sledei dani su proli prilino slino. Ujutru, Zoi bi proetala Trgom ena da uhvati
traeve od tog dana, a onda bi krenula ka reci da pomogne u naporima da se sve oisti i
popravi onako kako je mogla. Ispostavilo se da ima vie zagaenih bunara, premda bi
svaki od njih ponovo postao funkcionalan kada bi Zoi proetala kraj njega. Bilo je na
desetak kua koje je trebalo sruiti i dvadesetak koje je trebalo podupreti letvama,
stubovima i privremenim merama. Trebalo je ukloniti suvo bunje iz parkova, poistiti
trotoare, oribati klupe. itav grad je trebalo popraviti.
Uvee tog etvrtog dana Zoi se ponovo probijala Trgom ena, nakon to je potroila
nekoliko Barlouovih novia da kupi umotanu pitu s mesom da je ponese kui.
- Ima li vesti o kralju? - upitala je prodavaicu, sredovenu enu s torz blagoslovima
izvezenim na tunici.
- Nema promena u njegovom stanju, ali sada se pria o Romeli!
- Romela? Kraljica? ta je s njom?
- Trudna je! A niko nije ni znao!
- To su dobre vesti, zar ne?
ena je bacila ruke u vazduh. - Ko zna? Tri princeze i beba koja jo nije ni roena, a
mi jo ne znamo koga kralj eli za naslednika. Koliko teko moe biti donoenje takve
odluke? Odaberi jednu! Sredi ovo! Ne mogu ni da zamislim ta rade po ceo dan tamo
gore u palati. Stvarno ne mogu.
Zoi je odmahnula glavom. - Ni ja.
Ipak, mogla je, i dok je sedela na kauu i jela svoju veeru, pokuavala je da zamisli
haos koji je brujao iza zidova palate. Vernona kako stenje na svom krevetu u mukom
krilu... Seteru i Alis kako etaju kroz ensko krilo, poludele od elje cla saznaju gde su im
kerke... Elidon i Darijena, koji pokuavaju da uspostave gvozdeni mir... Romelu, koja
naizmenino povraa u svojim odajama i stara se o Vernonu u kraljevim, u
meuvremenu, radnici koji struu i kucaju ekiima po kiertenu i stareine koje se
svaaju oko toga koga treba proglasiti za naslednika.

Uzela je zalogaj pite s mesom, zainjene, ukusne i vrlo jake, i ponovo razmislila o tome.
Jo uvek joj nije bilo ao to je to uradila.
etvrtog jutra, dok se Zoi probijala kroz jeftine tkanine u prodavnici na Trgu ena,
nekojoj je priao sa strane i potapao je po ruci. Zoi je kriknula i trgnula se unazad, a
onda se glasno nasmejala kada je shvatila ko joj je priao.
- Anova! Tako je dobro videti te! Pitala sam se kako da stupim u kontakt s vama.
- Znala sam da e kad-tad doi na Trg - rekla je Anova. - Uinilo mi se da sam te
videla jue, ali nisam uspela da te stignem na vreme. Da li si dobro? Gde si se smestila?
Zoi je pretpostavila da bi trebalo da posumnja da je Anova postala pijun Darijena
Serlasta, ili kraljevske vojske, ali nije oklevala pre nego to je odgovorila. - U stanu koji
Ajlinin sin Barlou deli sa svojim ortakom.
- Da li su princeze s tobom?
Zoi je odmahnula glavom. - Otile su s Barlouom. Nisam znala kako drugaije da ih
uvam na bezbednom.
Anova je hitro pogledala preko ramena i izvila obrve na tu definiciju bezbednog, ali
nije glasno prokomentarisala. Obe su nastavile da prebiraju po platnenim krpama kao da
im one dre punu panju. - Kalvin i ja smo tamo u paviljonu u zapadnom delu grada gde
su prebacili narod s reke kada je potkralj stigao - rekla je. - Dolina je jo uvek prekrivena
blatom, ali oistie je ponovo za deveticu-dve i onda emo se preseliti tamo.
Zoi je odmahnula glavom. - Plaila sam se da pokuam da doem do svog novca, u
sluaju da kraljevski straari motre na njega - rekla je. - Meutim, ako mu ikada budem
imala pristup, dau vam toliko da moete da kupite svoj stan. Neete vie morati da
spavate na reci.
Sa umilnim osmehom, Anova je podigla namotaj grimizne tkanine kao da ga
pokazuje Zoi. - Ja volim da spavam na reci - rekla je. - Nedostaje mi to.
- Da li me je neko traio? - upitala je Zoi.
- Da. Ljudi iz palate koje je poslao Darijen Serlast. Bili su pristojni, meutim. Nisu
nas uhapsili niti nam pretili. Izgleda da su nam poverovali kada smo im rekli da nemamo
pojma gde si. Meutim, svakog dana vidimo jednog od njih kako motri spolja na
paviljon. Posmatraju nas. ekaju da se pojavi.
Zoi je morala da se odupre porivu da pogleda preko ramena. Misli da te je neko
od njih pratio dovde?
- Dugo sam etala po Trgu pre nego to sam ti prila -rekla je Anova. - Ako su me i
pratili, mislim da sam ih se do sada resila.
- ula sam aputanja - rekla je Zoi. - Glasine se ire po Trgu. Vernon umire a
Romela je trudna.
Anova je klimnula glavom. - Sve e se promeniti. Dar koru ene.
Zoi se tiho nasmejala. - Nisam sigurna da bilo ko u palati smatra da su moja
skoranja dela darovi.
Anova je prela s druge strane tezge da pogleda providnu tkaninu posutu
komadiima srebra. Podigla je glavu i uputila Zoi jedan brz, otar pogled. - Sigurna sam
da princeza smatra da joj je sloboda neprocenjiv dar.

Zoi je pogledala unaokolo da se uveri da niko nije dovoljno blizu da ih uje kako
priaju o kraljevskoj porodici, a onda je odgovorila tihim glasom. - Da, i ja verujem da je
tako. A zbog toga mnogo lake prihvatam celu ovu oluju koji sam stvorila.
- ta e sada da radi? - pitala je Anova. - Ne moe zauvek da ivi kod Barloua.
- Znam. - Zoi je slegla ramenima. - Kada me kraljevi ljudi napokon uhvate, sigurna
sam da u biti kanjena na neki nain. Proterana, moda. Uskraena za poloaj stareine,
pod pretpostavkom da mogu da mi oduzmu moi. Htela sam da ostanem u gradu nekoliko
dana da uradim ono to mogu da pomognem, ali mislim da je dolo vreme da odem. Sutra
ili prekosutra, vratiu se u kuu svoje bake na reci i tamo u saekati i videti kakva mi je
sudbina.
Anova je klimnula glavom. Takav fatalistiki plan delovanja dopadao se koru dui. -
Naimo se ovde sutra - rekla je. - Imam kod sebe al tvoje majke i jo neke stvari za koje
sam bila sigurna da e ti trebati. Sve ostalo sam ostavila u hotelskoj sobi.
Zoi je osetila nalet zahvalnosti i olakanja. Imae neku vrstu sigurnosti. Imae
utoite, sve dok joj se al njene majke nalazi na ramenima. - Rado - rekla je. - Bili ste mi
najbolji prijatelji. Nadam se da u jednog dana uiniti za vas bar polovinu onoga to ste
vi uinili za mene.
Anova se nasmeila. - A zato misli da ve nisi?
 33.

Zoi je stigla u Kristarinu kuu u pono jedne strano hladne kvinelajske noi. Isekla je
zlatnik iz ala svoje majke i bez razmiljanja ponudila itav novi vozau koga je
unajmila po Kalvinovoj preporuci. Bio je roak, sin ili neak nekog prijatelja s reke i
moglo mu se u potpunosti verovati. Imao je malu elajmotivu i sina i menjali su se dok su
je vozili, a dan se pretvarao u no a onda ponovo u dan. Preli su dugaak put za
zapanjujua etiri dana.
Hoden ju je doekao navratima, staloen kao da se upravo vratila iz popodnevne
kupovine iz sela. Njena spavaa soba je bila spremna, vatra je gorela u ognjitu, ista
posteljina je bila na krevetu, jedva primetan miris tamjana u vazduhu, kao da je znao da
dolazi. Moda i jeste. Moda je drvena graa kue rekla torz, oveku da je stareina na
putu. Pala je u krevet i nije se budila sve do narednog popodneva.
Veinom je spavala naredna etiri dana. Kada god bi se probudila, da jede, okupa se,
razmeni pokoju re s Hodenom, sve to je mogla videti napolju bila je kia. Iako nije
svesno elela takvo vreme, bila je sigurna da je njeno prisustvo prizvalo oluju.
Ako je neko i dolazio na vrata da je trai u toku ta etiri dana, Hoden ih nije primao
niti pomenuo njihova imena Zoi.
ak i kada je kia oslabila, ostavivi nebo prekriveno oblacima, Zoi nije osetila
veliku elju da napusti kuu. Provodila je vei deo vremena u zelenoj dnevnoj sobi,
gledala je kroz simetrine zdelice fontane na uzburkanu reku ispod. Vodostaj joj se
opasno podigao one noi kada je stigla, bila je divlja i jogunasta u svom koritu, ali znatno
je opala od kada je Zoi povratila mir. Znala je da moe da umiri Marisi, od bujice, preko
reke i potoka do suvog korita, ako ode niz planinu i klekne na obalu reke sa akom u
vodi. Bilo je to udno znati.
Bila je to samo jedna od mnogih udnih stvari koje su joj sada bile na umu.

Na Kvinkoru promendan Zoi se probudila u zoru. Zamolila je sluge da joj pripreme

miriljavu kupku i iznesu joj omiljene parfimisane losione. Dozvolila je sluavki da joj
namesti crnu kosu, ukovrda je i da joj punou i obukla se u tuniku od vezenog zlata
jednostavnog kroja, koja joj je padala sve do prstiju na nogama, potpuno prekrivajui
pantalone u istoj boji ispod.
Preko ramena je nosila al svoje majke. Provela je deo po-slednje devetice uivajui
jo zlatnika u vie puta ivenu postavu. Bilo joj je jasno da e moda morati da bei, u
najmanju ruku ostane bez nasleda, a u najgorem sluaju da bude uhapena zbog izdaje i
sabotae. Naoruana seanjem na majku i malim bogatstvom, mogla je imati jo neku
opciju. Ako bude imala priliku, mogla je prosto da izae na vrata i nestane.
Jo jedna okuka na reci. Jo jedna promena u ivotu koru ene.
Meutim, njeno srce izgleda nije bilo u potpunosti sigurno da joj se bekstvo nalazi u
budunosti. Privrstila je raznobojni al hunti broem koji joj je Darijen Serlast poklonio
onog poslednjeg dana u palati. Oko jedne ruke nosila je iroku, pljosnatu narukvicu od
slinog tamnog drveta. Na drugoj, svoju narukvicu s blagoslovima moi, ljubavi i lepote.
Dokazala je da je mona. Danas se malo potrudila da bude lepa. Ostalo je samo da se
vidi da li moe biti voljena.

Stajala je u kiertenu, ispred prozora koji je gledao na reku, i provela itav sat
posmatrajui prazan put. Po prvi put nakon dana i dana kie pojavilo se sunce i pohlepno
palo na pejza kao da umire od gladi za ukusom zelenila. Padalo je kroz ogromne prozore
kiertena i skupljalo se na uglaanom podu kao sloj ueerenog meda.
Malo pre podneva uhvatila je pogledom malu purnjau kako se uspinje putem. Ovo
nije bilo jedno od onih prostranih vozila iz palate koja su mogla da prime est putnika uz
vozaa i straara. Ovo je bilo malo i pokretljivo i verovatno u njemu nije bilo mesta za
vie od dvoje. U ovom trenutku unutra se nalazio samo jedan ovek, koji je tako polako
putovao kao da se boji svog dolaska na odredite.
Zoi je posmatrala kako Darijen Serlast prolazi izmeu fontana, gasi motor i izlazi iz
kola. Dugo je stajao i posmatrao proelje kue, premda je ona bila prilino sigurna da mu
je odsjaj s prozora onemoguavao da vidi unutranjost, a onda je nestao iz njenog
vidokruga kada se pribliio i pozvonio tri puta. Zaula je kako podie glas u kratkom
razgovoru s Hodenom i ula njihove korake kada ga je Hoden uveo unutra, ula je
odzvanjajue, nemirno uzbuenje u njegovom srcu kada ga je ponovo videla.
Hoden se naklonio i nestao. Darijen je stajao i posmatrao Zoi. Kao to su ve jednom
radili, a inilo se da su od tog dana prole godine, premda nisu prola ni dva kvintala,
gledali su jedno u drugo s razliitih strana sobe.
Nije planirala da prva progovori, ali jedna misao joj je prolazila kroz glavu i ula je
sebe kako je izgovara naglas. - Da si znao, onog prvog puta kada si me video u ovoj sobi,
ta e se sve desiti meu nama do sledeeg puta kada se budemo videli ovde, pitam se da
li bi ikada i zakoraio u kuu moje bake.
- Postavljao sam sebi slino pitanje dok sam vozio uz planinu - rekao je. Glas mu je
bio smiren, neutralan, nije nita odavao. Meutim, mogla je da uje kako mu bilo tue,
prebrzo za ravnodunog oveka.
Do kakvog si odgovora doao?
Slegnuo je ramenima. - Do kakvog trajnog odgovora neko moe da dode s koru
enom?
elela je da se suoi s njim hladnokrvno, mirno. Nije elela otkrije nemir ili
nelagodu. Meutim, nije mogla mirno da stoji. Okrenula se od njega i krenula laganim i
odmerenim koracima oko sobe. Darijen je stajao u mestu i polako se okretao ne bi li
pratio njeno napredovanje.
Koru ena, koja se ne moe obuzdati. Hunti mukarac, koji se ne moe pomeriti.

Hajde da priamo otvoreno, bar jednom - rekla je s blagim drhtajem u glasu

uprkos naporu da zvui mirno. - Ako si doao da mi kae da umirui kralj eli da me lii
mog poloaja, predau svu rasko koju mogu da odvojim od svog tela i napustiu planinu
jo danas. Ali nemoj da dolazi ovde samo da me gleda i primorava me da te pitam ta
hoe od mene ovog puta.
Lice mu se opustilo u osmeh istinskog zadovoljstva. - Ali sve to elim ovog puta
jeste prilika da vidim tvoje lice, koje mije nedostajalo. Nemam nikakav drugi zvanian
plan i nikakvo poslanje od mog kralja.
Bilo je nemogue poverovati u tako neto. Naglo se zaustavila i bacila rei ka njemu
kao da su kamenje. - ak ni pitanja? ak ni optube? Ni izraze uasavanja? Zoi,
poplavila si palatu i unitila pola grada, kao i svaku ansu da se sklopi savez sa Soee
Tasom! Sigurno ima neku optubu da mi spusti na plea, ako ne kraljevu, onda bar
svoju.
Zvanino, kraljevsko zaprepaenje zbog tvojih dela je prilino veliko i bojim se
da e imanje Lalindara morati da plati izvesnu cenu za tetu koju je napravila tvoja
nepromiljena poplava - rekao je ozbiljno. - Nezvanino... - Zastao je i zavrteo glavom. -
Nezvanino, da je bilo u mojoj moi da to uradim, sruio bih itavu palatu u velikim
kamenim gromadama i slomio bih im svima glave. Kralju, potkralju, njihovim
spletkarokim prijateljima. Ne bih se muio neim tako nematerijalnim kao to je voda.
Zurila je u njega, potpuno bez rei.
Nainio je mali korak ka njoj. - Znala si... Sigurno si znala, pretpostavila si da nisam
znao nita o planovima za takav brak. Moj otac mi je ispriao prie o potkralju Soee-
Tasa koje su mi krv sledile u ilama. Nikada ne bih dopustio niti odobrio bilo kakav
dogovor koji bi tom oveku doneo dete-nevestu. Pre nego to kaem bilo ta drugo, reci
mi da si to znala. Da si verovala da je tako.
- Verovala sam da je tako - rekla je.
Klimnuo je glavom. - Dakle, ne mogu da osudim tvoja dela... ali ne moe se porei
da je zbog toga propatilo podosta ljudi koji takoe nisu imali udela u ugovaranju tog
braka. To su oni kojima mora da prui ohrabrenje i nadoknadu.
- Nadoknadiu im sve i to rado - rekla je. - Ali ipak, sigurna sam da e mnogima biti
teko da mi oproste to sam namerno izazvala unitenje. Sigurno su se podigla pitanja u
vezi s tim da li sam podobna za mesto stareine...
- Pitanja - priznao je. - Meutim, nije ih postavio niko ko neto znai. - Kada mu je
uputila upitan pogled, dodao je: - Pod time podrazumevam druge stareine. Mirti i tvoj
stric Nelson su ponovili prie naih oeva iz Soee-Tasa, a Taro i Kejl su glatko odbili da
te osude. Vernon ni na koji nain ne moe da ti oduzme titulu bez njihove saradnje. A
suvie je slab i da pokua, u svakom sluaju. Tvoj poloaj je netaknut. Tvoj poloaj medu
ljudima Hijalta je ozbiljno oslabljen rekao je i pokuao da se jo jednom blago
osmehne - ali ako pokae kajanje i velikodunost, vrlo verovatno e povratiti njihovu
blagonaklonst.
- Sagradiu im fontanu upravo na mestu gde je voda nanela najvie tete - rekla je. -
To e biti moje podseanje da se kajem. A takoe u dati novac, dokle god je moj da im
ga dajem.
- Novac e im zaista dobro doi.

Nije htela da se udaljava od njega, ali nije mogla da stoji u mestu. Nastavila je da
eta. - Ali ima jo tako mnogo pitanja - rekla je. - Ako nisi ti, ako nisu Mirti i ostale
stareine, koje pomogao kralju da isplanira taj opsceni brak? Poto smatram da nije
verovatno da je Vernon, u svom zbrkanom stanju, uspeo sam da doe na takvu ideju.
 - Ne - rekao je Darijen. - Koliko ja mogu da procenim, njegov jedini savetnik u ovom
sluaju bila je Elidon.
Naglo se okrenula i ponovo se upiljila u njega. Elidon? Ali zato? Ona prezire Alis,
naravno, ali nije toliko prosta da svoju mrnju iskali na njenom detetu.
- Vrlo je zatvorena to se toga tie, ali njeno razmiljanje je ilo otprilike ovako: Alis
eli da Korina bude proglaena za naslednicu, tako da je nekoliko puta pokuala da ubije
Dosetu. Elidon je odluila da Doseta nee biti bezbedna sve dok je Korina tu.
Meutim, Elidon nije toliko hladnog srca da ubije Korinu. Zato je, umesto toga, gledala
da je negde uda. Na neki nain, mudro reenje nepodnoljive situacije, mada varvarsko u
ovom pojedinanom sluaju. Ona se kune da veruje kako do samog braka ne bi ni dolo
dok Korina ne bude odgovarajuih godina. Sklon sam tome da joj poverujem, mada joj i
dalje ne opratam poteze.
- Ali ja sam mislila da ti nisi ubeen da je Alis pokuala da povredi Dosetu. Da li si
promenio miljenje?
Nakratko, izgledao je gotovo iscrpljeno. Malo se pogurio, kao da su ga njegove hunti
kosti izneverile. Ne, u stvari, prilino sam siguran da sam pronaao zlikovca, ali
Elidon je bila ubeena da je Alis kriva. Do tog zakljuka je izgleda dola - dodao je -
nakon tvojih besnih optubi na doruku s kraljicama.
Zoi je to odbacila. - Samo sam rekla ono to su mnogi mislili, ali da li si naao osobu
koja je zaista odgovorna? Onog za koga si siguran da je to uradio?
Klimnuo je glavom. Jo uvek je delovao umorno. - Iako mi otkrie nije pruilo
zadovoljstvo - rekao je tiho. Napokon sam pronaao jednog od mornara koji su
napustili Dosetin amac i rekao mu da e provesti ostatak ivota u eliji ako mi ne
otkrije svog poslodavca. Brzo je otkrio njegovo ime, to je dovelo do drugog imena i na
kraju do Valda Doence. Kejlovog neaka. - Uputio je hitar pogled ka Zoi. - oveka na
koga se oduvek najvie sumnjalo da je Korinin otac. Zeleo je da vidi svoju ker na
prestolu. to bi po njegovom miljenju bilo verovatnije ako bi Doseta bila mrtva.
- Ahhhhhh... - rekla je Zoi s dubokim uzdahom razu-mevanja i nemira. Shvatila je da
ponovo eta i prelazi s jednog kvadrata velianstvenih sunevih zraka na drugi, ne
nalazei mir izmeu njih. - To ima smisla, ali slama srce. Da li je priznao?
- Kada smo ga suoili s tim, Vald je priznao sve, a onda poeo histerino da jeca, i to
tako da sam poverovao da je pomalo lud - odgovorio je Darijen. Sada je pomalo razumela
umor u njegovom stavu. - Prizor je bio jo neprijatniji nego to bi se pretpostavilo za
ispitivanje nesuenog ubice.
Ponovo se okrenula da ga pogleda u lice. - Da li je i njegov ujak bio umean?
- Ubeen sam da Kejl nije imao udela u tome, iako je vrlo teko primio izdaju svog
sestria. Zamolio je da on lino sprovede pravdu i ja sam se sloio. Moje miljenje je bilo
da Vald, dete vazduha, vie nikada nee imati svoju slobodu. Teko je znati kome e od
njih dvojice ova kazna biti tea.

- Sve je to jo traginije zbog toga to, naravno, Vald Doenca nije Korinin otac.
Ne skidajui pogled sa Zoi, Darijen se polako uspravio, ispravio povijena ramena,
ukopao nogama u pod, spremajui se, pomislila je, za bilo kakvu divlju oluju koju bi
mogla dalje da prizove. - Uhvatila si princezu kada si je otela od njenog udvaraa iz
Soee-Tasa - rekao je bezlinim glasom. - Pretpostavljam da si tada prvi put otkrila tajnu
njene krvi.
 Zoi je rekla: - Korina je tvoja ker.

Dug, drhtav uzdah protresao je Darijenovo telo. Stajao je utke i nakratko sklopio oi.
Zoi je dodala: - Ona je tvoja ker, iako tvrdi da njenu majku prezire vie od ostalih.
Zato se i pitam kako je dolo do te veze.
Kao da nije mogao da vodi ovaj razgovor dok mirno stoji, Darijen je otvorio oi i
poeo da eta po ivici sobe. Sada je Zoi stajala mirno i posmatrala ga, pomalo okrenuta
ka njemu da ga dri u vidokrugu. - Imao sam dvadeset i jednu godinu - rekao je. - Jo
uvek sam bio zagrieni romantik, spreman da uradi sve u slubi svog kralja. Video sam
kako je tvoj otac prikriveno radio da pomogne Vernonu da dobije naslednika. Smatrao
sam to svojom dunou, smatrao sam da je ast to su me zamolili da treoj supruzi
napravim dete.
- Bio si zaljubljen u nju - rekla je Zoi.
Jo uvek etajui, klimnuo je glavom. - Bio sam zaljubljen u nju, ili sam mislio da
jesam. Sva je bila sainjena od crvene kose i pokvarene lepote. Bila je... ivot, elja,
uzbuenje i beskrajna fascinacija. Bila je... - odmahnuo je glavom.
Zoi je rekla: - Zbog suila ene hunti mukarac izgori.
- Moda - rekao je Darijen. - Ali ona je veoma brzo sagorela ono to je moja dua
imala da joj ponudi. Nije prolo dugo... manje od kvintala... pre nego to sam poeo da
shvatam da je onakva ena kakvu sada poznajem. Sklona spletkama, nestalna,
ambiciozna, sebina, ljubomorna... Mogao bih da provedem itav sat u nabrajanju njenih
ne ba laskavih osobina.
- Ona, ipak, jo uvek gaji oseanja prema tebi... i to duboka. Slegnuo je ramenima. -
Moda. Ona tako kae. Mislim da je samo sitniava i posesivna. Misli da moe da me
dri u svom vlasnitvu samo zato to je to nekada bilo istina.
- Ne dopada joj se pomisao da neki od njenih nekadanjih ljubavnika pokae
naklonost ka nekom drugom - rekla je Zoi. - Kada je jedna od njenih prijateljica samo
spomenula s naklonou Valda Doencu, Alis se potrudila da je otera iz palate. Ne bi me
iznenadilo da su u proteklih deset godina i druge ene za koje si bio zainteresovan postale
mete Alisinog neprijateljstva.
Zastao je dovoljno dugo da joj uputi aljiv pogled. - Teko je biti siguran u to - rekao
je. - Poto je bilo vrlo malo ena za koje sam pokazao zanimanje.
Zoi se nije ni trudila da pomene sopstvenu garderobu, koju je opaka kraljica isekla na
traice. - Dakle, ta te je nateralo da se odljubi od nje?
- ta li bi to moglo biti? - rekao je podrugljivim glasom.
- injenica da je imala i druge ljubavnike i priala mi o njima? injenica da mi je
nudila i uskraivala mi ljubav kako bi me kontrolisala? injenica da je bila beskrajno i
domiljato okrutna? Odaberi razlog. Ima ih mnogo.

- Ako je imala mnogo ljubavnika, kako je mogla biti sigurna ko je bio Korinin otac?
Odmahnuo je glavom. - Nije mogla biti, naravno. A nisam ni ja. Pravila se kako je
sigurna da je Korina moja, ali pretpostavljam da se pravila da je sigurna u to i s Valdom
Doencom. A moda i s drugima, ko zna? Meutim, ja sam oduvek znao da Korina moe
biti moja ker. Zato sam oseao nenost prema njoj, premda sam pokuavao da to ne
pokazujem. Slao sam joj mnoge sitne darove i pretvarao se da ih donosim od kralja,
govorei joj samo da joj ih alje otac. Smatrao sam da je ono to govorim istina, bar u
nekoj meri.
- Ona je pronicljiva i problematina devojica, ali bilo joj je veoma drago to je
spaena iz potkraljeve brane postelje - rekla je Zoi. - Mislim da je Alis nije u potpunosti
upropastila. Moda e morati da se upusti u vrlo javnu borbu, ali mogao bi da je prizna
kao svoju i uradi ono to moe da joj promeni ivot.
Darijen se zaustavio nekoliko stopa od Zoi i mrano klimnuo glavom. Voleo bih
to - rekao je.
- Naravno, to e dovesti do otkrivanja strane istine o njoj. O svim kraljevim kerima.
Na njegovom licu video se slab smeak. - Kasni s glasinama, onda - rekao je. -
Ubrzo poto je Romela otkrila da je trudna, etiri stareine koje su jo uvek u gradu
objavile su da su spremne da potvrde njeno neroeno dete kao sledeeg naslednika
prestola. Tada su takoe objavili da nijedna od preostalih keri nije zaista naslednica
Vernonovog tela.
- To mora da je stvorilo uasnu zbrku!
- Stvorilo bi, ini mi se, da svi ve nisu toliko otupeli od ostalih okova. A onda je
istupilo nekoliko ljudi koji su rekli kako su to znali od poetka... Slepe sestre su im
rekle... ili su oduvek sumnjali da je tako neto istina. - Darijen je slegnuo ramenima. - Ta
stvar je vrlo brzo od najvee tajne mog ivota postala optepoznata injenica. Ni pod
kakvim uslovima nisam smatrao da e do toga doi.
- Kada su stareine otkrile da princeze nisu Vernonova deca - upitala je - da li su
takode otkrile i ko su im oevi?
-Jo ne - rekao je Darijen. - Pretpostavljam da e se sastati da to rasprave u nekoj
taki, verovatno da rasprave koliku e tetu to otkrie naneti reputaciji tih ljudi.
- Pa, reputacija mog oca teko moe da bude unitena vie nego to jeste rekla je
Zoi radosno - a ja jedva ekam da priznam Dosetu za sestru. Zato se nadam da e vreme
da se ove istine objave doi uskoro. Naravno, moramo da se postaramo da Doseta i
Korina prve uju te vesti. Moda e se razoarati kada saznaju koliko im se poloaj
promenio.
Darijen je pogledao unaokolo, kao da oekuje da e se princeze iznenada
materijalizovati u okovima kiertena. -Imam ovlaenje da ih obavestim kakva je
trenutno situacija na dvoru - rekao je. - A i da ih povedem nazad to pre. Stoga, ako
poalje odmah po njih, mogu poeti da im priam njihove prie.
- Naalost - rekla je Zoi - one nisu ovde.
- Nisu ovde? - ponovio je.
Slegnula je ramenima. - Nisam znala kako e se razvijati situacija u palati. Nisam
znala da li e prevladati ludost ili razum. Nisam znala ko e se prvi pojaviti na mojim
vratima i traiti da vratim devojice. Zato nisu ovde.
Klimnuo je glavom. To ima nekakvog uvijenog koru smisla - rekao je, gotovo s
osmehom. - Pa gde su? U selu gde sam te prvi put naao pre vie od godinu dana?
- Razmiljala sam o njemu kao o skrovitu - priznala je. Meutim, shvatila sam da
bi to bilo sledee mesto na kome bi ih traio, nakon dolaska u ovu kuu.
- Tree mesto - rekao je. - Prvo sam vas traio na reci.
- Zato sam ih predala na staranje prijateljima, koji e ih dovesti meni kada ih put
navede ovamo.
Stajao je veoma mirno, posmatrao je, oigledno neodluan izmeu neodobravanja,
brige i teko osvojenog poverenja.
- Rekao sam Seteri i Alis da su u tvojim rukama - kazao je napokon. - To je bilo
jedino to im je ublailo strahovanja. Rekao sam im da su princeze na sigurnom.
-1 jesu.
Spustio je glavu. Onda ti verujem. Molim te, dovedi ih u Hijalto to pre kada se
vrate pod tvoje staranje.
- Hou - rekla je. Zastala je, a onda nastavila oklevajuim glasom: - Osim ako ne
eli da ovde saeka njihov dolazak.
Kratko se nasmeio. - Zaista to elim... mnogo. Meutim, strano sam potreban
svima u palati, kao to moe da zamisli, jer palata je i dalje u previranjima, a ja, u
najveem broju sluajeva, imam vrstu ruku. ak nisam ni siguran u kojoj meri e
mnogobrojne frakcije preiveti moje odsustvo dok ne dovrim svoje putovanje ovamo i
vratim se nazad.
- Onda u te nahraniti i poslati ponovo na put - rekla je Zoi i pokuala da sakrije
svoje iznenadno i otro razoaranje.
Darijen je iznenaeno trepnuo, a onda se nasmeio s tako toplim izrazom lica da je za
trenutak izgledao kao suila mukarac. - Nadao sam se da e mi dozvoliti da ostanem
malo due od toga - rekao je. - Nadao sam se pozivu da bar prenoim, tako da imamo
priliku da razgovaramo o stvarima koje su zaista vane.
Zoi je odmahnula rukom. - ta moe biti vanije od tema o kojima smo ve
razgovarali? Sudbina kraljevstva i sigurnost dve devojice o kojima najvie brinemo,
moje sestre i tvoje kerke?
Razgovor o drugim stvarima koje su veoma vane ispravio se. - O stvarima
koje su vane samo nama.
U tom sluaju postoji samo nekoliko tema s tako uskim fokusom - rekla je.
Sada se on ponovo kretao dok je ona stajala mirno, ali ovog puta skraivao je
rastojanje meu njima. Priao joj je veoma blizu, dovoljno blizu da podigne ruku i poloi
dlan na njen obraz. Osetila je nepopustljive kosti u uljevitom mesu njegove ake, osetila
je kako njena uznemirena krv skae u odgovor na njegov dodir.
-Jedna tema, u stvari - rekao je. - Privlanost koja postoji medu nama... fascinacija
koja nas oboje dri za svoje sunje.
- Koru eni i hunti mukarcu ne predstoji nita osim slomljenog srca - rekla je,
namerno se protivei. - On nju ne moe da kontrolie, a ona njega ne moe da promeni.
- On je nikada ne izneveri, a ona ga uvek pokree - ispravio ju je Darijen. - Ona
moe da ima poverenja u njegovu snagu, a njega moe uzdii njena radost.

Bila sam primorana da za sobom ostavim mnogo stvari - rekla je Zoi. - Bila bih
srena kada bih mogla da iz plitkih brzaka uplovim u duboku, mirnu vodu.
- Morao sam da stojim tako vrsto - rekao je. - Morao sam da budem nesalomiv tako
dugo, nepokretan u tami i tiini. Radujem se to u se saviti malo, da izaem na sunce, da
se setim kako izgleda opustiti ruke i predati se emocijama.
Nasmejala mu se. - Ovo je veoma udan predlog... ako uistinu jeste predlog.
I on se nasmejao, priao blie i neno obavio ruke oko njenog struka. Osetila se
zatienom ali ne i zarobljenom, sauvanom ali ne i pritenjenom. - Kada sam te prvi put
sreo - rekao je - na dugom putovanju u Hijalto, zaljubio sam se u tebe. Rekao sam ti da te
vodim kralju da bi se udala za njega, ali eleo sam da bude moja nevesta.
 - Tada? Za vreme tog putovanja? rekla je podrugljivo.
- Jedva da sam neto i rekla! Jedva da sam i sama znala ko sam! Ti nisi mogao da me
upozna dovoljno dobro da se zaljubi tada u mene!
- Znao sam da mi nee verovati - rekao je. Ostavljajui jednu ruku na njenom
struku, drugom je prevrtao po depu svoje dugake tunike. Kada je izvukao svitak, pruio
joj ga je i sklonio se u stranu tako da ona moe da ga dri u rukama. - Pogledaj peat -
rekao je.
Na nepravilnom krugu od voska nalazio se znak za sigurnost, zvanini moto hunti
porodice koja je drala obeaonicu na Trgu mukaraca. - Veoma impresivno.
- Pogledaj datum.
Bio je to dan pre Kvinakorua prole godine. Negde u to vreme smo upravo stigli u
Hijalto - priznala je.
- Ako ga otvori, videe - rekao je Darijen. - Otiao sam na Trg mukaraca ubrzo
nakon to si nestala. Otiao sam u obeaonicu i zapisao zakletvu da u te pronai i da u
se oeniti tobom. Kopija ove zakletve je veno zapisana u njihovim knjigama.
Sumnjiavo je skrenula pogled sa svitka ka njegovom licu. - Otvori ga pourivao
ju je.

Paljivo, da bi izbegla slamanje voska, zavukla je prst ispod peata i odmotala

pergament. Rei su bile ispisane jasnim slovima profesionalnog pisara: Ja, Darijen
Serlast, zaklinjem se i potvrujem da u se oeniti Zoi Ardelaj ili se uopte neu ni eniti.
Svoje miljenje neu menjati. Ispod se nalazio potpis u vidu neuredne krabotine iz koje
su se mogla prepoznati samo slova D, S i snano precrtano t, mada se re hunti jasno
videla ispod imena.
Darijen joj se pribliio da ga proitaju zajedno. Jo uvek ju je jednom rukom grlio
oko pojasa. - Vidi... Ovo je bilo pre nego to si uzela prezime svoje bake - rekao je i
potapao svitak. - Bilo je to pre nego to se sve desilo. Ali ja sam ipak znao.
Nije mogla da se ne pomeri makar malo ka njemu, samo da oseti ohrabrujuu snagu
na njegovom ramenu. - Ali upravo o tome i govorim - rekla je. - To to sam sada i ono to
sam bila tada dve su vrlo razliite osobe.
- Ne tako razliite da ne mogu da te prepoznam - rekao je. Bez obzira na to koliko
se menja, ja u te uvek prepoznati.

Pustila je da svitak padne na pod i privukla ga blie naglim zagrljajem - A ja u se

menjati rekla je i eljno se zagledala u njega. - Ali ne toliko da ikada zaboravim kako
se sigurno oseam kada si kraj mene i vezuje me za svet. U svoj ovoj ludosti tokom
protekle godine, ti si jedini na koga sam se oslanjala, jedini kome sam verovala, jedini u
koga sam imala poverenja da e mi pruiti zatitu. - Podigla se da mu poljubi usne. -
Jedino to sam volela.
Stegao ju je u zagrljaj i poljubio je. Za trenutak, bila je sva od vazduha i vatre, bez
daha i strastvena. Bila je zemlja, tinjala je svakim pedljem svoga tela. Bila je voda, bila je
drvo. Bila je i ona sama i njen ljubavnik. Shvatila je ravnoteu sveta, pun krug elemenata.
Bila je cela.
- Volim te - proaptala mu je u usta. - Bez obzira na promene, to e uvek biti istina.
Izogovoreno iz srca koru ene.
 - Volim te - odgovorio je. - A ja se neu promeniti makar se ceo svet stvorio iz
poetka. Re hunti mukarca.
Kvintali i promendani

Kalendar u Velsu je podeljen na pet kvintala. Kvintal se sastoji od osam nedelja", od

kojih je svaka duga devet dana. Veina radnji i drugih poslova zatvara se prvog dana
svake devetice.

Prvi kvintal godine, Kvinelaj, prua se od rane zime do sredine zime. Za njim sledi
Kvinkoru, koji obuhvata kasnu zimu do sredine prolea. Kvinahunti je od kasnog prolea
do sredine leta. Kvinatorz od kasnog leta do jeseni i Kvinasuila od jeseni do rane zime.

Kvintali su razdvojeni promendanima, koji se uglavnom slave kao praznici. Kvinelaj

promendan je prvi dan svake godine. Poto postoji pet promendana i pet kvintala s po
sedamdeset i dva dana, godina u Velsu je duga 365 dana.

Novac

5 kvint-bakrenjaka ini jedan bakrenjak (5 centi > 25 centi) 8 bakrenjaka ini jedan
kvint-srebrnjak (2 dolara)

5 kvint-srebrnjaka ini jedan srebrnjak (10 dolara) 8 srebrnjaka ini jedan kvint-zlatnik
(80 dolara)

5 kvint-zlatnika ini jedan zlatnik (400 dolara)