INSTITUT ZA KNJIEVNOST I UMETNOST U BEOGRADU

RENIK
KNJIEVNIH
TERMINA
U R E IV A K I O D B O R

p ro f dr Z P E N K O SKREBL -Zagreb
u red n ik za o b lasti stilistika , retorika, p o e tik a

prof. dr Ml RON FLA AR, Beograd

urednik za o b la st antiki termini

prof. d r DRAG1A IVKOV1, Novi Sad

u red n ik za o b la st lirske vrste
prof. dr A R K O RU I, Novi Sad
urednik za oblast versifikacija
prof, dr ZO RA N K O N STA N TIN O V I, Insbruk
u red n ik za o b lasti rodovi i vrste (uopte), m eo vili rodovi
i vrste, pravci, p o kreti, kole, grupe; literatura (n au n a)

prof. dr SVETOZAR K O LJEV I, Sarajevo

ured n ik za o blasti ep ski rodovi i vrste (proza), i unutranja form a, struktura

prof, dr N IK O LA K O LJEV I, Sarajevo

urednik za o b lasti teatar, dram a (uopte), d ram ske vrste

dr V LAD AN N E D i , dr H A TID A K R N JE V I , Beograd

urednici z a o b la st narodna knjievnost

prof. dr M IROSLAV PA N TI, Beograd

urednik za oblasti autor, izvoa, bibliografija, pism o, paleografija
prof. dr M ILAN D A M N JA N O V I , Beograd
u red n ik za o b lasti opste kategorije, estetik a

ilir SLO BODANKA PEKOVI, Beograd

se k re ta r U re iv ak o g o d b o ra

G L A V N I I O D G O V O R N I U R E D N IK
prof. dr D RA G IA IVKOVI

IZ R A D U O V O G D E L A F IN A N S 1 R A L A JE R E P U B L I K A Z A JE D N IC A K U L T U R E S R B IJE
INSTITUT ZA KNJIEVNOST I UMETNOST U BEOGRADU

p p r x f r e

X V I I
M T T
I
7
mmJ
F
J
V
V JL XX X
M T ] -

TERMINA

NOLIT BEOGRAD
 SARADNICI

S.B. d r S tan islav Baji, B eograd N .K o . - d r N ikola K ova, S arajevo

M .J.B. - d r Miio I. B andi, B eograd M .K r. - d r M ate K rizm an , Z ag reb
D.B. d r D im itrije B ogdanovi, B eograd H .K , - d r H a tid a K m jevi, B eograd
Z.B. d r Z la ta B ojovi, B eograd T .K . - d r T v rtk o K ulenovi, S arajevo
B.B. B ran k a B okonji, S arajevo P,L, - P re d rag L azarevi, B anja L uka
R.B. d r R a n k o B ugarski, B eograd Z .L. - dr Z d e n k o Lei, S arajevo
M .B u. d r M iJan B unjevac, B eograd M .L . - d r M ate L o n ar, B eograd
J.c . Jelena olovi, B eograd D .M . - m r D u an k a M aricki, B eograd
M .D . d r M ilan D am n jan o v i, B eograd K .M .G , - d r K senija M a n c k i-G a a n sk i, B eograd
J.D . d r Jo v a n D ereli, B eograd S . .M . - d r S lo b o d an . M a rkovi, B eograd
J.D o . m r Jelena D o b ro ta , B eograd J.M . - d r Ju ra j M artin o v i, S arajevo
M .D i. m r M irja n a D rn d a rs k i, B eograd M .M al. d r M io d ra g M aticki, Beograd
Z .D . d r Z desiav D u k a t, Z ag reb P .M , - d r P re d rag M atvejevi, Z ag reb
M . 1d r M ilo )ordevie | . B eograd D .M i. - d r D u a n M ihailovi, B eograd
B.M . - d r B ra n k o M ilanovi, S arajevo
M . o. .. d r M ira o rd evi, Z ag reb
N .M i. - N ovica M ili, B eograd
M . u . d r M arija u k anovi Beograd B.M i. - m r B ranislava M iliji, B eograd
M i. . M ilo rad u ri i l. B eograd N .M . - d r N a d a M iloevi, B eograd
D . . d r D ejan urikovi, S arajevo M .M i, - dr M irjan a M ioinovi, B eograd
R .D . d r Rartko D u ro v i. B eograd M .M , ~ [dr M alik M u li j, S arajevo
G .E . - d r G v o zd en E ro r, B eograd S.M , d r S rd a n M usi, Beo g rad
A .F. d r A lek san d ar F laker, Z ag reb
V .N . d r V la d a n N edi j, B eograd
M .F . d r M iro n F laar, B eograd
I.F. d r Iv an F o h t, Z ag reb Sl.P. m r S lo b o d a n k a P ekovi, B eograd
M .F r. d r M a rta F ra jn d , B eograd R.P. d r R a d m ila Peic. B eograd
S .G . d r S lo b o d an G ru b ai, B eograd N .P , d r N ovica P etkovi. B eograd
M .H . d r M ihal H a rp a n j, N ovi Sad S.P. d r S v eto zar P etrovi, B eograd
M .I. m r D u an Ivani, B eograd D P I. d r D u a n P lava, B eograd
S.J. m r S v eto m ir Ja n k o v i, B eograd J.P . d r Joe P oganik, O sijek
V .J. d r V lad eta Jan k o v i, B eograd B.P. d r B ran k o P opovi, B eograd
V.Je. m r V ojislav Jeli, B eograd P.P. P re d ra g P ro ti, B eograd
L j.I. m r L ju b ia Jerem i, B eograd D .P . d r D u an P u h alo . B eograd
R J. d r R ad o slav Josim ovi, B eograd D .P u. m r D u an Puvai, B eograd, Lond-on
M .J. d r M itivoje Jo v an o v i, B eograd Z .R . d r Z v o n im ir R adeljkovi, S arajevo
R Jo . d r R ak o Jo v an o v i, B eograd V .R . V ladan R ad o v an o v i, B eograd
S.K .. m r S im h a K ab iljo - u ti, B eograd D .R . d r D ejan Razi, B eograd
J.K . d r Josip K ekez, Z ag reb R. d r a rk o Rui, B eograd
N .K . d r N ik o la K oljevi, S arajevo Lj.S. d r L jiljana S am urovi, Beograd
S.K d r S v eto zar K oljevi, S arajevo Lj.Sek. d r L jerka S ekuli, Z ag reb
R K R adivoje K o n sta n tin o v i, B eograd M .S. dr M io d ra g Sibinovi, B eograd
ZK. d r Z o ra n K o n sta n tin o v i. In sb ru k S.S. d r S vetlana S lap a k , B eograd
P .K . d r P re d rag K osti, S arajevo M .St. m r M irja n a S tefanovi, N ovi Sad
V .K . d r Veselio K osti, B eograd S.St. m r S vetlana Stipevi. B eograd
z. |d r Z d e n k o k re b ], Z ag reb S.V. r S lo b o d an V itanovi, B eograd
M.5. d r M iloslav u ti, B eograd D .V . - d r D rag ia Vitoevi, B eograd
I.T. d r Ivo T a rta ija , B eograd T.V . d r T ih o m ir V ukovi, B eograd
G .T . m r G o r d a n a T o d o ro v i, B eograd D . . d r D ragia ivkovi, N ovi Sad
M .T . M iro lju b T o d o ro v i, B eograd B.. B ranim ir ivojinovi. B eograd
I.U. d r Iv an k a U doviki, B eograd V.. d r V ik to r m ega, Z ag reb
POPIS NAJEE KORIENIH PRIRUNIKA

N A E N G L E S K O M JE Z 1K U
Cassell's En< iciopaedia o f W orld L iterature, cd. S, H, S teinberg, N ew Y o rk , 1953
D ictionary o f W orld L itera ture, C riticism . F o rm s, T ech n iq u e, ed. Jo sep h T, Shipley, T o to w a, N ew Jersey,
953
The O x fo rd Com panion to A m erican L iterature, Jam es D . H a rt, N ew Y o rk , 1956
G lossary o f L iterary Term s. M . H . A bram s, N ew Y o rk , C hicago, San F ran cisco , T o ro n to , L o n d o n , 1957
The O x fo rd C om panion to the T heatre, ed. Phillys H artnoII, L o n d o n , 1957
P o etry H and b o o k, A D ictio n ary o f T erm s, B abette D eutsch, N ew Y o rk , 1957
The O x fo rd Com panion to French L iterature, ed. Sir P au l H arvey, J. E, H eseltine, O x fo rd , 1959
A H a ndbook to L itera tu re, W illiam F lin t T h rall, A ddison H ib b a rd , N ew Y o rk , I960
E verym an's D ictionary o f M u s k , E ric Blom , L o n d o n , N ew Y o rk , 1962
E ncyclopedia o f the Opera, D avid E w en, N ew Y o rk , 963
The Concise O x fo rd D ictionary o f M usic, Percy A. Scholes, L o n d o n , N ew Y o rk , T o ro n to , 1964
The R eader's G reat E ncyclopaedic D ictionary, vol. 3, L o n d o n , M o n tre a l, C ape T ow n, 1964
Encyclopedia o f P o etry a n d P oetics, ed. Alex P rem inger, P rin ceto n , N ew Jersey, 1965
Language o f the Specialists, A C o m m u n ic a tio n s G u id e to T w e n ty 'D iffe re n t Fields, ed. M a rio Pei, New
Y o rk , 1966
The O x fo rd Com panion to Classical L iterature, ed. Sir P aul H arvey, O x fo rd , 1966
A R eader's Guide to L itera ry T erm s, A D ictio n ary , K arl B eckson, A rth u r G an z, L o n d o n , 1966
The Concise O x fo r d C om panion o f the Theatre, ed, Phyllis H artnoII, L o n d o n , O x fo rd , New Y ork, 1972
The O x fo rd Classical D ictionary, ed. N. G . L. H a m m o n d , H. H. S culiard, O x fo rd , 1972

N A N E M A C K O M JE Z IK U
Krschners Biographisches Theater-H andbuch, h ers., H e rb e rt A. F renzel, H a n s Jo a ch im M oser, Berlin, 1956
W rterbuch der K unst, R o b e rt H eidenreich, W ilhelm von Jenny, S tu ttg a rt, 1957
R ea llexiko n der deutschen L iteraturgeschichte, B. I IV, P aul M erker, W olfgang S tam m ler, Berlin,
1 9 5 8 -1 9 8 4
H andbuch der W eltliteratur, H an s W. E ppelsheim er, V itorio K lo ste rm a n , F ra n k fu rt am M ain, I960
Sachw rterbuch der L iteratur, G e ro von W ilpert, S tu ttg a rt, 1961
D eutsches L itera tu rlexiko n , W ilhelm K osch. Bern, M nchen, 1963
R eallexikon der G ermanischen A ltertu m sku n d e, Jo h a n n e s H o o p s, B erlin, N ew Y o rk , 1976
Theologisches L e x ik o n , her. H a n s H ein rich Jenssen, H e rb e rt T rebs, Berlin, 1981

N A F R A N C U S K O M JE Z IK U
Dictionnaire du B allet M o d erne, F e rn a rd H aza n , P aris, 1957
E ncyclopdie de la M usique, F asquelle, P aris, 1958
D ictionnaire de P otique et de Rhtorique, H enry M o rier, P aris, 1961
D ictionnaire de Cinm a, Je an M itry , P aris, 1963
E ncyclopdie de la M u siq u e, F ra n k O n n en , P aris-B ruxelles, 1964
D ictionnaire de la L ittrature franaise contem poraine, A ndr B ourin, Je an R o u sselo t, P aris, 1966
D ictionnaire des littra tu res, P hilippe van T ieghem , P aris, 1968
D ictionnaire de la Posie fra n a ise contem poraine, Jean R ousselot. P aris, 1968
 NA RUSKOM JEZIKU
Teanipa.ibua.' :mu,uK.ioneyu.H, red. C. C . MoKV/ibCKufi. MoctcBa. 196!
KpamKan .lumepam ypnaH h ^ uk (onec/u'i. t . i 8. M ockbu, 1 9 6 2 - 1975
Euu,uK.ionegmecKu c to e a p b , M ocK sa, 1963
Kuuoc Wt/apb, M ockb;i, 1966

N A JT A L j J A N S K O M JE Z IK U
Enciclopedia delto sp a a c o lo , R om a. F iren za. 1954
Scrin o ri e idee, D izio n ario critico dlia Jetterai u ra italiana. E n rico M. F usco. T o rin o , 1956
Dizionario storico manuale della le!aralara italiana. V rttorio T u rri, T o rin o . 1959
Dizionario Universale della leteratura contem pornea, ed. A rn o ld o M o n d a d o ru V erona, 1959

N A P O L JS K O M J E Z IK U
S lo n v ik terminan- luera ck ich, T eo ra i naliki pom ocn ic/e lilera i u ry. S tanisiaw SieroEwinski, K rak u , i960

N A B U G A R S K O M JE Z IK U
PeMHiiK Ha ium cpam ypuum e m epuuH u, C ortan, 1968

N A S R P S K O H R V A T S K O M J E Z IK U
Enciklopedija Jugoslavije, Z ag reb , 1955
Enciklopedija L eksiko g ra fsko g zavoda , Z agreb, J 959
Enciklopedijski rjenik lingvistikih naziva, R ikard Sim en. Z agreb, 1969
L eksiko n ikonografije, lilurgike i sim bolike napadnog kranstva, ur, A nelko B u d u n n a . Z agreb, 1979
Renik g rke i rim ske m itologije, D rag o slav Srejovi. A leksandrina C erm anovi. B eograd, i 979
Rjenik sim bola, prir. J. C hevalier, Z ag reb , 1983 (prev.)
 PREDGOVOR

Renik knjievnih termina, koji je raen kao nauni projekat u

Institutu za knjievnost i um etnost u Beogradu i koji sada izlazi pred
itaoce, obuhvata oko 2.500 term ina na preko 130 autorskih tabaka. N a
njemu je radilo deset urednika i blizu sto saradnika iz nekoliko naih
univerzitetskih centara (Beograda, Zagreba, Sarajeva, Novog Sada,
Osijeka, Banja Luke), sa osnovnom namenom da naim itaocima prue
terminoloki renik koji e, pored optih, internacionalnih, i posebnih,
nacionalnih termina pojedinih knjievnosti, obuhvatiti i termine koji su
nastali u naim, jugoslovenskim knjievnostima i koji oznaavaju speci
fino nae knjievne pojave i pojmove. Tako su u na Renik uli
posebni termini iz nae usmene i srednjovekovne knjievnosti, iz srpsko-
hrvatske versifikacije, kao to se u obradi svih termina nastojalo da se
ukae na takve pojave i na takve primere i u naim knjievnostima.
Nam era je, dakle, bila da se stvori terminoloki renik koji e biti
rezultat rada naih knjievnih strunjaka i koji e, zasnivajui se na
dananjim znanjima nauke o knjievnosti, dati itaocima informacije ne
samo iz stranih nego i iz jugoslovenskih knjievnosti. Zbog toga se,
prilikom koncipiranja izrade ovog Renika, nije ilo na neka laka
reenja: da se, npr., prevede neki strani renik knjievnih termina, a da
se nai specifini termini ubacuju ili da se ve postojee obrade termina
popunjavaju i naim materijalom. N aoko lake, moda bi ovakvo
reenje bilo i tee, a svakako zametnije i nepotpunije. Zbog toga je i
Republika zajednica kulture Srbije finansirala ovaj projekat kao
kapitalno delo za sve vreme njegove izrade.
Izrada Renika trajala je relativno dugo. Prvi projekti i alfabetar
uraeni su jo 1965. i 1966. godine; tokom sledee dve godine pojedini
termini bili su razdeljeni saradnicima u Institutu i van Instituta. Izradom
Renika rukovodili su prvih godina prof. dr Vojislav uri, Branimir
ivojinovi, prof. dr Duan Puhalo i prof. dr Zoran Konstantinovi, a
poetkom 1970. godine form iran je i Ureivaki odbor Renika, u koji
su uli: prof, dr Dragia ivkovi kao glavni i odgovorni urednik, i
profesori: dr Zdenko kreb, dr Stanislav Baji, dr Zoran K onstanti
novi, dr Miroslav Panti, dr Vladan Nedi, dr Svetozar Petrovi, dr
Svetozar Koljevi i dr Milan Damnjanovi kao urednici za poje
dine srodne grupe termina. Tokom vremena neki urednici su se pro-
menili; sadanji sastav Ureivakog odbora dat je na unutranjoj
naslovnoj strani Renika.
to se tie izbora term ina i njihove obrade, ilo se za tim da se
Renikom uglavnom obuhvate termini evropske knjievnosti (grke i
rimske, an glo-amerike, francuske, nemake, ruske, italijanske, panske
i nae knjievnosti), sa relativnim udelom orijentalnih termina arapske i
turske, japanske, kineske i indijske knjievnosti. Veliina lanaka o
pojedinim terminima zavisila je od znaaja i obuhvatnosti pojm a koji se
nekim terminom obeleava. Najopirnije obrade termina kreu se od
300 500 redaka; srednje obuhvataju oko 100 redaka; termini koji samo
registruju pojedinu pojavu kreu se oko 1015 redaka. Pri tome nije se
ilo unapred na klasifikovanje term ina prema njihovoj dananjoj iroj ili
red oj upotrebi, dakle na podelu: knjievna terminologija storija
knjievne terminologije, nego su svi termini obraivani prem a njiho
vom znaaju koji su imali i u prolosti i koji imaju u sadanjosti. S tim u
vezi nastojali smo da u Renik uu i termini iz novijih metodologija
nauke o knjievnosti (fenomenoloko, strukturalistika i semiotiko
prouavanje knjievnosti). U Renik su uli i neki termini iz graninih
oblasti sa knjievnou (iz lingvistike, filozofije, estetike, psihologije,
paleografije, bibliologije i slino).

ST R U K TU R A l G R A F I KA p r e z e n t a c i j a l a n a k a
Odrednice, kao i ceo Renik, tampaju se latinicom, u naem
izgovoru i u fonetskoj transkripciji, onako kako je odreeno Pravopi
som srpskohrvatskoga knjievnog jezika za pisanje stranih reci ( akade
mija, dendi, intermeco). U zagradi se stavlja skraena oznaka iz kog
jezika potie ta re, originalna skripcija i prevo te rei:
DEN Dl (eng. dandy elegantno oeven ovek)
EPIFAN IJA (gr. 7ii<pdveta pojavljivanje)
URNAL (fr. journal dnevnik, novine)

U sluajevima kada strani termin nije odomaen u naoj, fonetskoj

transkripciji, on se pie u originalnoj skripciji, dodaje se oznaka iz kog
jezika potie, a u zagradi se daje fonetski izgovor tog termina i doslo
van prevod:
CHANSON DE GESTE fr. (anson de est junaka pesma)
DEUS EX M ACHINA, lat. (deus eks mahina bog iz maine)
W ELTSC H M ER Z, nem. (veltsmere - svetski bol).
 U ovim sluajevima ti termini su dati na odgovarajuem mestu i u
fonetskoj transkripciji sa uputnicom ( ) na taj termin u originalnoj
skripciji:
ANSON DE 7J S I -> Chanson de geste

Tam o gde je bilo mogue i uobiajeno, strani termini su upuivani

na nae:
ANAMBMAN (fr. enjambement) Opkoraenje
INSPIRACIJA (lat. inspiratio) - Nadahnue, stvaralaki proces

Ako je strani termin manje poznat, davan je i u originalnoj

skripciji, sa uputnicom na na prevod termina:
LAKE SCHOOL Jezerska koia
LOST GENERATION Izgubljena generacija

O dreenu tekou i neujednaenost u grafikoj prezentaciji pred

stavljali su oni termini ije je pisanje manje ili vie uobiajeno u ori
ginalnoj skripciji, odnosno u fonetskoj transkripciji. Tako imamo:
KANTATA, KARAKTER, KOLON, KOMEDIJA, ali: CARMINA BURAN A, COMMEDIA
e r u d i t a , c o r r e s p o n d a n c e i slino. italac Renika e u takvim slua
jevima m orati da potrai dati termin i pod C i pod K.
Odrednice su sve date u istoinoj, ekavskoj varijanti; u jezik pak
obraivaa nije dirano. Zapadna varijanta pojedinih odrednica upui
vana je na istonu varijantu, gde je i obrada data (k a z a l i t e Pozonte,
SROK - Rima).
Struktura lanka obuhvata: etimologiju reci (ukoliko je potreb
no da se ona da u irem obliku nego u zagradi uz odrednicu), kratku
definiciju (ili definicije pod 1, 2, 3, kada imamo vie znaenja nekog
termina), istoriju pojma u stranim i u jugoslovenskim knjievnostima,
najzad, iru zavrnu definiciju. Pri tome se uvek teilo da teorijska
objanjenja i tumaenja budu prim arna. Primeri su davani samo ako su
neophodno potrebni i ako je mogue davati ih (dui primeri uopte nisu
davani).
Literatura o terminu daje se uvek u originalnoj skripciji, hrono-
lokim redom, bez obzira da li je re o naoj ili stranoj literaturi.
Navode se pre svega monografije i posebne knjige, a samo u pojedinim
sluajevima posebne studije u asopisima ili u zbornicima. Kod knjiga
data je samo godina izdanja, a kod asopisa i godina izlaenja i broj
sveske. Ako je neko strano delo prevedeno kod nas, navodi se na
prevod, a ne original, a u zagradi se oznaava da je prevod (prev.).
Obimnija literatura daje se samo uz vee i znaajnije termine; kod
manjih term ina pod ut. upuuje se na literaturu njima nadreenog
pojma.
U samoj obradi termin se ne ispisuje ceo, ve samo poetno
slovo term ina sa takom. Upuivanje u tekstu na druge termine vri se
pomou strelice (-*) ispred term ina na koji se upuuje. Ukazivanje na
suprotnu pojavu oznaava se skraenicom supr. Pomou strelice vri se
upuivanje i u literaturi kada se upuuje na literaturu nadreenog
pojma.
Inicijali obraivaa lanka dati su na kraju lanka, u donjem
desnom uglu. Razreenja inicijala nalaze se u spisku saradnika.
N a kraju, Ureivaki odbor zahvaljuje svima institucijama i poje
dincima koji su doprineli da se ovaj zamani posao privede kraju:
Republikoj zajednici kulture Srbije, koja je fmansirala ovaj proje-
kat; Institutu za knjievnost i umetnost u Beogradu, u ijoj se organi
zaciji ovaj projekat i ostvario, kao i direktorima Instituta: dr Predragu
Palavestri i dr M iodragu M atickom, koji su vodili najvei deo organi
zacionih poslova. Posebno zahvaljujemo svima saradnicima na Reniku,
kao i srekretarima Ureivakog dobora: mr Simhi Kabiljo-uti i mr
Slobodanki Pekovi, mr Mirjani Drndarski, dr Svetlani Slapak, od kojih
su S. Slapak i S. Pekovi uestvovale i u obimnim zavrnim poslovima,
a Slobodanka Pekovi od poetka do kraja izrade Renika.
Nadajui se da e itaoci i korisnici Renika nai u njemu najpot
rebnija obavetenja o pojedinim pojmovima iz nauke o knjievnosti,
elimo da Renik doprinese daljem razvoju rada na prouavanju knji
evnosti kod nas.
U Beogradu, decembra 1984. U R E IV A K I O D B O R

AB O V O (lat. ab ovo od jajeta, up. i lat.
poslovicu ab ovo usque ad mala -- oci jajeta
do jabuka od poetka do kraja (ruka))
N airoko i nadugako prianje, od K ulina
bana. Hvalei H om era to svoju Ilijadu poi
nje usred zbivanja (- in medias res), a ne
pripovedanjem o Ledinom jajetu iz kojeg je
roena Helena, Horacije podrazum eva u Epi
stolarna (II, 3) da radnja epskog dela ve od
poetka treba da bude usmerena ka raspletu.
Ab ovo je i danas negativna kritika ocena
poetka prie ili radnje, koja podrazum eva da
je ekspozicija razvuena i da sadri pojedi
nosti koje su u dalekoj i nevanoj vezi s
radnjom. Supr. -* i medias res.
Lit.: - radnja. S.S.
ABECEDAR1J (lat. abecedaries koji se od
nosi na abecedu, tj. alfabet) Termin sa
viestrukom upotrebom . O znaava bukvar, za
tim i svaki popis imena, pojm ova i dr. po
redanih abecednim redom (kao registri prav
nih knjiga u 14. i 15. v), najzad abecedni
akrostih, Abecearii, tj. psalmi ili himne u
hrianskoj literaturi, poredani po abecednom
redu, npr. AvgUstinov psalam Contra partem
domina ti iz 4. v. K .M .G .
A B R EV IJA C IJA (lat. abbreviatio - skraiva
nje) K ratica, grafika redukcija, skraivanje
rei na taj nain to se pie ili samo prvi deo
jedne (ili vie) rei, a ostatak se pri itanju
podrazumeva (tzv. suspenzije), ili se piu po
etna i zavrna slova, gdekad i koje slovo iz
sredine, a sve ostalo se isputa (tzv. kontrakci
je). Npr. staroslov. Bb B o rt; oiib OTbUb;
ic xc Mcoycb-XpHCTOC'b; ai jib aHbrejib.
i R e n ik k n jiev n ih te rm in a
yV
A. su se upotrebljavale radi brzine pisanja i
radi utede prostora za pisanje, a u svetim
knjigam a za sakralne pojmove.
Lit.: L. S chiaparelli, A vviam ento atto studio delte
abbreviature latine nef m edio evo, 1926; P. L ehm ann,
Sam m lung und Erorterung der tat. A bkurzungen ,
1929; A. C a p p li, L exico n abbreviaturarum , 1961,
F. A. G ru n , S c h lu s sd zu alten und neuen A bkurzun-
ge,n. 1966; 11. bopt)iffr, C m apoc.toaatcxu je.tute,
1975. H .K .
A C IA A PO S T O L O R U M , lai. (Dela apos
tolska) Jadna od kanonskih knjiga Novog
zavela, koja govori o irenju hrianstva i o
radu apostola Petra i Pavla. Pripisuje se evan
gelisti Luki, m ada pojedini autori sm atraju da
nije jedinstvenog porekla. Pisana je verovatno
oko 63. g.n.e,, odm ah posle prvog tam novanja
sv. Pavla u Rimu. A utor se oslanja na sopstve-
no iskustvo i mnoge usmene i pisane izvore.
Po ugledu na kanonska A. a. i helenistiki
roman (-> helenizam) stvorena su u 2 6. v.
apokrifna A. a. sa mnogim motivima narodne
knjievnosti; u njim a su sauvani i tragovi
gnostikih uenja. ( Dela Pavla i Tekle, Dela
Petrova, Jovanova. Andrijina i dr.). N eka od
ovih A. a. dola su u sr.v. do naih krajeva
(legenda o Tekli iz 13. v.. a iz 15. v. Dela
apostola Andrije i M ate je meu ljudoderima,
Deki apostola Petra i Andrije meu varvarima,
i dr.)
L it.: B. Reicke, Glaube und Leben der Urge-
m einde, 1957; H. C o n z elm a n n , D ie Apostelgeschich-
te, 1963. M .D i. - S.S.
ACT A D ltJR N A , lat. (dnevni spisi) Pomi-
nju se i kao jacta urbis (gradski spisi). Termin
je oznaavao neku vrstu dnevnih novina u
ACTA M ARTY RU M
starom Rimu, koje je osnovao Cezar 59. g. pre
n.e. i od kojih su nam citati sauvani od 58. g.
pre n.e. do 3. v. Donosile su vesti iz javnog i
politikog ivota, odluke Senata, docnije vesti
o carskoj porodici, ali i privatne vesti. Izlagale
su se svakog dana na be!o ok reen oj tabli (-+
album).
Lit.: A. resler. b e r die A n f n g e rm ischen
Zeitungsw esens, 1933; N. M a y er, W as wissen wir von
den A cta diurna, !940. M . Di.
ACTA MARTYRUM, lat. (A kta m artirum
Dela muenika) Zapisi koji govore o stra
danjima hrianskih muenika. Dele se na tri
grupe: I. zvanini zapisi sa suenja mueni
cima (a d a , gesta), 2. zapisi hrianskih pisaca
koji su bili oevici ovih muenja, ili su se u
pisanju koristili svedoenjima oevidaca, i 3.
zapisi kasnijih pisaca (passiones). Svi ovi za
pisi nisu podjednako autentini: prvi su ori
ginalni i verodostojni, drugi su to sam o deli-
mino, dok su ovi trei pravi religiozni rom a
ni. Hagiografija. M .Di.
ACTE GRATUIT, fr. (akt gratui bez
razloni, nemotivisani in) Pojam koji je u
knjievnost u prvom redu uveo A. id, poseb
no u rom anim a -> solijama; Loe okovani
Promete? (1899) i Podrumi Vatikana (1914).
Suprotno autonom no m oralnom inu, kako
ga shvata K ant u svojoj teoriji kategorikog
imperativa, a. g. bio bi autonom ni in kao
izraz iste spontanosti, apsolutne slobode bia.
A. g. simbolizuje pokuaj da se bie oslobodi
svega to dolazi spolja, to mu se namee, i da
uhvati vezu sa svojom, niim izvan sebe ne-
uslovljenom sutinom. Ovaj in je samo teo
rijski izvodljiv; u praksi on vazda ostaje ne-
ostvarljiv (npr. filozofska farsa Lafkadijevih
napora u Podrumima Vatikana). N o sam o raz
miljanje o ovom inu treba da pom ogne li
nosti da potpunije i skladnije ostvari spoj
izmeu onoga to jeste i onoga to treba da
bude. S.V.
AD SPECTATORES, lat. (upueno gledao
cima) ~ Obraanje glumaca publici na otvo
renoj sceni; postupak skoro iskljuivo vezan
za komediju. A . 5- nesumnjivo rui dram sku
iluziju, i zato se u klasinim teorijam a dram e
esto sm atra grekom. Sa druge strane, om o
guava poigravanje dram skom radnjom i po
jaava komiki efekat dijaloga na sceni. U
starijoj atikoj komediji, odn. u Aristofanovim
komadima, koji i inae nemaju posebno vrstu
dram aturgiju, a. s. se m nogo upotrebljavalo;
bilo je povezano sa invektivnim karakterom
9
takve komedije, i rtve ala su prozivane iz
publike, u situaciji kada je cela drava zapravo
bila u publici. Postupak se nije izgubio u
potonjoj komediji, pa a. s. ima i u Plautovim
komadima. A. s. koje je zabeleeno u tekstu
treba odvojiti od glumakih improvizacija k a
rakteristinih za neke vrste komedije (-+ com-
media dellarte). S.S.
AD USUM DELPH1NI, lat. (za dofenovu
upotrebu) O znaka na izdanjim a lat. klasi
nih pisaca koja su se priprem ala za lektiru fr.
prest ol on asiednika (fr. dauphin), sina Luja
XIV (kraj 17. v.). T a je izdanja priprem ao
Pjer-Danijel lje, biskup iz Avrana, dodat
kraljevskom vaspitau Bosijeu za pomagaa.
1 6 7 0 . god. Iz tako pripremljenih tekstova bile
su izbrisane sve nezgodne i nepristojne rei i
reenice da bi se spreio njihov nepovoljan
uticaj na mladog kraljevia. U tu svrhu izda
nja su bila propraena i posebnim kom enta
rom. D anas se ova fraza primenjuje ironino
za svaku osakaenu knjigu, izjavu ili si., koja
je smiljeno i tendenciozno proiena ili pre-
ueena u odreene svrhe i za odreen krug
ljudi (v.i >ajdest)
L it.: L .R . C u rtiu s. E vropska knjievnost i latin
sk o srednjovekovije, 197! (prev.). K .M .G .
ADAMI.ZAM (prema biblijskom Adamu
vraanje jednostavnosti u jezikom izrazu i u
slikama) Akmeizam.
ADAPTACIJA (lat. adaptare prilagoditi)
1. Uz pozajmicu, imitaciju, oponaanje, va
rijaciju i parafrazu jedan od vidova kongruen-
cije (podudaranja dva teksta), kada se osobine
originala preoblikuju onako kako odgovara
aaptatorovim idejnim i estetskim shvatanji-
ma, ili da bi se original pribliio ukusu publi
ke (npr. posrbijavanje) ili odreenom uzrastu
(adaptacija za om ladinu; -> Ad usum Delphini)
ili odgovorio nekim optim potrebam a
ajdest), a takoer u sluaju kada se delo
prenese u neki drugi anr (prozni prevod poe
zije) ili knjievni tekst pripremi za pozornicu
(-+ pozorina obrada), za radio i televiziju.
2, -* Pozorina obrada.
L it.: D. Dui'isiii. Die wichtigsten Typen litera
rischer B eziehungen und Z usam m enhnge (V erglei
chende L iteratu rfo rsc h u n g , 1972, S. 8 2 - 85); T.
K o w zan , L ittrature et spectacle dans ie w s rapports
esthtiques, thm atiques et sociologiques, 1975; B .F .
D ick, A u th o rs, A ctors and A daptions: L iterature as
Film Film as L iterature, 1978; H .O . Berg, Die
T ransform ation von E rzhlw erken in F ernsehspielen,
1968. ZK.
3 A FEREZA
AESPOTA (gr. taROta bez gospo
dara, bez autora). Knjievna dela, ili tek*
stovi uopste kojim a se ne zna autor. T er
min sc ne upotrebljava za dela iji su autori
tradicijom utvreni (kao Homer, ttpr.) niti za
velika anonim na dela (kao B i b l i j a ve za
dela kojima se ime autora izgubilo. Tako. npr..
uz izdanja Vergilijevih dela ide tzv. Vergilijev
dodatak, u kojem je nekoliko a. ili samog
pesnika ili nekog drugog autora ncizvesnog
porekla - m oda samog Vergiiija, a moda
nekog drugog pesnika bliskoga stila i epohe.
Od -+ anonima se a, razlikuju po tom e to
autori nisu svojom voljom odluivali o autor
stvu teksta. A. se najee upotrebljava u ter
minologiji antike istorije knjievnosti, i u
istorijam a knjievnosti do pojave tam pane
knjige. S.S.
ADINATON (gr. ftvatov nemogue)
Termin antike -+ retorike, posebna vrsta ->
perifraze ili - hiperbole kojom se iskazuje
neto to je preuveliano do nemogueg. N aj
ei oblik a. predstavlja opisno iskazivanje
pojm a nikad poininjanjem neke prirodne
nemogunosti, npr. Kad na vrbi groe rodi
ili Kad se sunce rodi na zapadu. Petrarkisti
su oiveli a. u celoj Evropi. Oni su ga koristili
prvenstveno u ljubavnoj poeziji, istiui suro
vost svojih dam a ili potvrujui svoju venu
ljubav i vernost. Starofr. pesnici n eg ovali su
posebnu vrstu a.,~* fatras.
L it.: R .H . C o o n , T he Reversa! o t N a tu re as a
R h eto rical F igure, Indiana V nive. Studies 1928,
15: H .V . C a n te r, T he F igure A . m G r. a n d L at,
P oetry, A J P 1930, 51; E. D u to it, L e Thm e de
l'adynaton dans la posie antique, S936; J.G . F ueia,
Studies and N o te s, 1953; H . L ausberg, E lem ente er
Uterarischen R h e to rik , 19632.
ADLIGAT (lat. adiigatum, odn. alligatum
privezano) - Vie publikacija ili rukopisa po
vezanih u jednu svesku (povezivanje se vri iz
praktinih razloga) u cilju lakeg uvanja,
publikacija i rukopisa manjeg obima, jedno
stavnijeg smetaja i katalogizacije. Z.B.
A O N IJSK I ST IH (gr. 'A ovi, Awvio -
redi oblik za Aoivi). - U antikoj versifi-
kaciji kratki stih koji se sastoji od jednog
daktila posle kojeg dolazi spondej ili trohej: -1
U U U. Retko sam ostalan (u poslovi
cama), najep je korien kao etvrti, zavrni
stih -* sapfine strofe. Naziv potie od refrena
pesama u kojima se oplakivala Adonisova
smrt: to to v ASfjovtv ( = jadni Adonis!).
Lit.: - M etrika, antika.
i
ADVERZATIV (lat. adversativus okrenut,
suprotstavljen) - U gramatici, sveza koja iz
raava suprotnost prem a glavnoj reenici (ali,
nego, meutim, itd.). U stilistici nizanje ree
nica sa suprotnim znaenjem bez veznika, -*
asindeton. M.Di.
AED (gr. ao i peva, bard) Peva i
pesnik kod starih G rk a u dohom erskom pe
riodu. Za razliku od kasnijih -> rapsoda, a. su
sami sastavljali pesme, koje su, kao i nai
narodni pevai i - guslari, pevali pred razli
itim grupam a slualaca, u prvom redu na
dvorovim a velikaa. A. su bili putujui pevai
i pesnici koje su naroito pozivali da zabavlja
ju goste na svetkovinama i gozbama. Pratei
se muzikom sa forminge, kitare ili lire, oni
pevaju pesme o bogovima i herojskim podvi
zima, ali opevaju i sopstvene doivljaje. Pored
toga a. pevaju i pesme koje su uli od d ru
gih, naroito starijih pesnika-pevaa. Tako oni
usmenim putem prenose narodno predanje o
slavnoj prolosti i junacim a, obavijajui na taj
nain funkciju koju kasnije preuzimaju pisci
istorije (- logografT). A. su, pevajui svoje i
tue pesme, improvizovali i menjali epizode i
detalje, ali su koristili pri tom ve postojee
tipine form alne i sadrajne epske elemente
(- epika), U Ilijadi slavne junake podvige
pevaju sami junaci (npr. Ahilej), dok se a.
spominju samo pri pogrebnoj sveanosti. U
Odiseji se, meutim, pojavljuju profesionalni
pevai (Femije, Dem odok), koji se uvaavaju
podjednako kao proroci, lekari ili graditelji.
Z a I-Ierodota a, predstavlja najboljeg u ljud
skoj vrsti (storija, i, 24).
L it.: M .N . uri, Istorija helenske knjievnosti,
1951.; R. Scaly, F ro m P heinius to Ion. Revue des
S.K . . tudes grecques, 1957, 70; A. Lesky, Geschiehte der
griechis'chen L iteratur, 1963". K .M .G .
AFEREZA (gr. ccpaipecrt oduzimanje)
I. U gr. i iat. prozodiji obrnuta - elizija, tj.
uklanjanje -> hijata na granici rei izostavlja-
njem vokala na poetku naredne rei kad se
prethodna zavrava vokalom. U srphrv. stihu
a. je veoma retka, a javlja se radi svoenja
stiha na odreen broj slogova, npr. u nedavno
objavljenim zbirkam a dosad neobjavljenih Vu-
kovih rukopisa: Im ao sam svoga aduvana, /
Pa je mene duvan ostavio. U primeru koji
se i ranije navodio: Svadbu 'grae za nedelju
dana jedni pretpostavljaju i mogunost
siniceze (svadbu igrae). T o bi se moglo pret
postaviti i za Kranjeviev stih (s apostrofom
koji upuuje na aferezu): K ako li je srcu
V.J. momu ! u as nade kad ne made. K ao a.
AFORIZAM
navode se i primeri: 'vako, nako i si., ali u
narodnoj poeziji oni dolaze po prirodi dijale
katskog govora pevaa, dok su u umetnikoj
poeziji funkcionalno upotrebljeni (esto kod
Zmaja). 2. Svako izostavljanje glasova (slo
gova) na poetku reci. esto se nalazi u ital.
jeziku. Ima ga i u srp. poeziji, npr. kod L.
Kotica: Boe seljene i svakog kutka.
L it.: - H ijat. .R .
AFORIZAM (gr. epopter^ odreenje, o-
granienje, definicija, misao) A. ili domiljaj
svojevrsna je umjetnika varijanta narodne
-> poslovice. U svom uestalijem obliku sastoji
se od saete nevezane prozne reenice, dok se
moe javiti i u obliku - strofe od dva ili etiri
stiha. Sadrajno je zbijen i misaono gust, a
donosi neku opevaeu, duboku misao, do
sjetku, m udrost, pravilo ili iskustvo. Za a. je
bitna iznijansiranost misli i lapidaran ali du
hovit izraz. Za razliku od poslovice a. nije
toliko izraz opeg iskustva, dok je od sen
tence odijeljen po svojoj slobodi i linom po-
antiranju. Po svojem sadraju sintetino ope
nita form ula koja je izraena pregnantno i
slikovito, a. treba oitovati autorovu duhovi
tost i otroum nost. Vrlo je prikladan za izra
avanje vanih ivotnih iskustava; zbog toga
se upotrebljavao najee na podruju etike i
morala. esto su ga zvali poslovicom intelek
tualaca. Njegova je primjenljivost upravo
zbog uopenosti sadraja pogodna za razliite
ivotne situacije, a saetost omoguava brzo
pamenje i utjee na rairenost. M nogi su a.
uli iz umjetnike knjievnosti u narodnu i
postali -> uzreice i poslovice. Znaci za raspo
znavanje dobra a. jesu izvornost, otroum
nost, duhovitost i otvorenost, a stilski se naj
ee koristi figuram a kao to su -* antiteza,
-* paralelizam, hijazam, paradoks,
emfaza, -> hiperbola i tome slino. K ada bi
preao u igru protivurjenosti pojmova, pre
tvorio bi se u -+ paradoks. V rsta a. jest i
apoftegma, kratka, m udra, obino saeto izra
ena m oralna pouka. A. se zbog svojih
oznaka mogao pojaviti tek nakon jaeg pro
bijanja subjektivizma. U antiknom je razdob
lju rijetkost (H ipokrat, M ark Aurelije). Stvo
ren je i oblikovan u 16. st. u Njemakoj,
Engleskoj i Francuskoj (Erazm o, F. Bekon,
M. Montenj), a njegov rase vat pada u 17. i 18.
st. kad se istiu panjolci (F.G . Kevedo, B.
Gracin, Orculo manual y Arte de Prudencia,
1647, djelo to g a je 1864. na njem. preveo A.
openhauer), a evropsku su slavu postigli i
zadrali tzv. fr. moralisti (F. La Rochefou-
cault. M aximes et Rflexions, 1665; B. Pascal,
4
Penses- sur la religion, 1670; J. de La Brure, Les
Characires, 1688). U Francuskoj a. je i kasni
je ostao omiljena sam ostalna knjievna vrsta
(npr. P. Valeri). U Njemakoj, preko koje su
odreeni odjeci dolazili i na slavenski jug, a. se
pojavljuje za vrijeme rom antizm a (braa A. i
V. Siegel, J.V. Gete, gajio g a je H. Hajne, dok
se naroito istiu djela A. openhauera (Pa-
rerga und Paratipomena, 1850) i F. Niea
(Menschliches Allzumenschliches, 1878
1886). A. ostaje omiljeni oblik u njem. knji
evnosti na prelazu stoljea (K. Kraus, P.
Alten berg, R. Musi I i r.). U naim knjiev
nostim a a. tek u novije vrijeme dobija sam o
stalno znaenje (pod utjecajem Nepoeljanih
misli iz 1957, Poljaka Stanislava Jerija Leca),
dok je u prolosti ukljuen u djela poznatijih
pisaca.
L it.: F, M a u tn e r, D er A p h o rism u s als lite ra
rische G a ttu n g , Z eitsch rift f r s th e tik , 1933, 27;
F . S chalk, D as W esen d er franzsischen A p h o
rism en, D ie neueren Sprachen, 1933, 41; F. S chalk,
F ranzsische M oralisten , 1949; J. K lein, W esen und
Bau d es deutschen A p h o rism u s , G erm anisch-Ro
manische M onatsschrift, 1934, 22; W . W ehe, G eist
u n d F o rm der d eu tsch en A phorism en. Die neue
Rundschau, 939, 50; W. G re n z n ia n n , P roblem e
des A phorism us, Jahrbcher f r sth e tik , 1951.
J.P .
AGITKA (rus. u vezi sa lat. agitatio pobu
da, podstrek) Knjievno deio (mahom pe-
sma) sa aktuelnom rutveno-politikom te
m atikom , kojim autor, sluei se umetnikim
kao i manje umetnikim sredstvima, nastoji
da ostvari maksimalni uticaj na itaoca ili
sluaoca i da ga podstakne na delanje. Primeri
takvih dela su pestne iz doba fr. revolucije
(K.-. Rue d Lila, A. enjea) i kasnije (P.-Z.
Beranea, P. D ipona, E. Peatjea i r.). Umet-
nost a. se najvie razvila u rus. knjievnosti
(D. Bedni, V. M ajakovski, N. Asejev, A.
Tvardovskt i r.), usm erena protiv neprijatelja
revolucije i protiv faizma. U kritikoj litera
turi se termin a. pokadto koristi u preno-
snom, ironinom smislu, kao oznaka za delo
lieno umetnike dubine i snage.
L it.: B. PaTHep, 3cm em uuecK oe socnpusim ue
k u k yexme.-ibHocmb, 1967, M .J.
A G IT PR O P (skr. od agitacija i propaganda)
Termin iz politikog rada SKP(b) sa m asa
ma. N aroito posle oktobarske revolucije ta
kav rad je proiren i na podruje umetnosti.
Slikom (plakatim a), pisanom reci i recitaci
jam a agituje se za ideje boljevizma i uz po
mo umetnosti i umetnika. Form iraju se ode-
Ijenja za agitaciju i propagandu koja nastupa
ju sa odreenim umetnikim program om , kao
5 A K A D EM IZA M
-+ kabarei, sluei se -> songovima i -+ ske
evima. Oblik takvog rada jesu i am aterske
grupe sa horskim rcital ima.
L it.: J.A . lilepKOBHH, YexgeH ue, aHvuienue u
n ponaum ga , 1969. Z .K .
AGON (gr. ycbv borba, nadm etanje, tak
mienje) 1. U antikoj G rkoj su se na
javnim sveanim igram a (najpoznatije su bile
Olimpijske, Istmijske, Pitijske, Nemejske i dr.)
odravala takm ienja panhelenski a. u
sportu (gimnastiki), u jahanju i upravljanju
kolima (hipiki), muzici, pesnitvu i igranju
(muziki). N agrada pobedniku je po pravilu
bio lovorov, maslinov ili brljanov venac. 2.
U pozorinom ivotu Grke, a. su bila nadm e
tanja na kojima su se takmiili autori, horezi i
glumci i dodeljivale nagrade. 3. Deo staro
grke drame, a posebno staroatike komedije,
posveen bici reima izmeu zastupnika dvaju
oprenih miljenja; obino je svakog podra
vala po jedna polovina hora. D va najpoznatija
a. mogu se nai kod A ristofana; raspravljanje
izmeu Pravednog i N epravednog G ovora u
Oblakuijamu (gde prvi oliava prosenog gra
anina dem okratske Atine, a drugi sofiisfike
novotarije u filozofiji i politici) i sukob izmeu
Eshila i Euripida u abama. protagonist,
deuteragonist, antagonist. V. -* Komedija, an
tika; tragedija, antika.
L it.: J. D u ch em in , V a g o n dans la tragdie grec
que. 1945.
AKADEM IJA (gr. AKotrmsia) Visoka
nauna ustanova. Ime je dobila prem a gaju
posveenom heroju Akademu u blizini Atine.
Gaj je kupio Platon i tu osnovao svoju kolu,
A., izmeu 387. i najkasnije 361. pre.n.e. (Uki
nuo ju je Justinijan 529.) Ital. renesansni na
unici, eljni naunih rasprava, prihvataju ime
Platonove kole. Okupljali su se u velikim
kulturnim centrim a pod pokroviteljstvom ne
kog mecene. M oderne a. imaju nacionalni ka
rakter i prouavaju razne grane nauke, knji
evnosti i umetnosti. Broj lanova .je ograni
en, a izbor esto rigorozan. Stoga se, moda,
re akademski esto upotrebljava u pejora
tivnom smislu, a za akadem ike se sm atra da su
ih sopstvena slava i vreme pregazili. Za fr.
npr., govorilo se da je hotel des invalides de la
littrature. N ajvanija delatnost a. je uvanje
i negovanje jezika, izdavanje renika, gram a
tika, nacionalnih klasika, i dodeljivanje knji
evnih nagrada. O sobenost svakog rada a. je
visok nauni stil ( -> akademizam). Posle Pla
tonove, prve a. se osnivaju u Italiji. ine ih
male grupe koje iskutuju o antikoj filozofiji
ili arheologiji (Academia Platonica, 1474; Aca
demia Ponianiana, 1433). U poetku one pro
uavaju klasinu lat. i gr. tradiciju, a docnije
neguju narodni jezik i knjievnost. Slobodu
misli i izraza guila je politika i religiozna
netrpeljivost, te a. usvajaju bizarna imena da
bi bar na neki nain pro tes to vale (Oziozi
dokoni, Umidi vlani). Najvanija od svih
a. tog vremena je Accademia della Crusca
(Firenca, 1552), koja je ozbiljnim radom na
narodnom jeziku (izdali su uveni renik ital.
jezika 1612) postala uzor slinim institucijama
u Evropi. D ruga vana a. je bila Accademia
deirArcadia (1690, Rim), koja je vrila jak
uticaj na nae krajeve, naroito na Dalmaciju i
Istru ( -+ Arkadija). U Francuskoj najstarije
institucije ove vrste brzo su se ugasile. Danas
je najznaajnija Acadmie Franaise (oko
1626), a od isto knjievnih Acadmie Gon-
court, koja oeljuje Gonkurovu nagradu i po
mae m ladim piscima. U Britaniji: Royal So
ciety o f London (1662) i British Academy
(1901), u SAD American Academy o f Arts and
Letters, u SSSR AKa^eMH Hayic CCCP. U
naoj zemlji se a. javljaju od 16. v. s ciljem da
neguju knjievnost i da iste knjievni jezik.
Tu se u prvom redu istie D ubrovnik (A.
slonih, A. ispraznih, A. od turaka), zatim
Split (A. slovinska), Z adar, Trogir, K opar,
Piran, Rovinj, zatim Ljubljana. Ove a. su u 19.
v. zamenjene novim drutvenim i nauao-
V.J. -kulturnim ustanovam a. U Zagrebu se, posle
tridesetogodinjih napora, osniva 1866. Jugo
slavenska akadem ija znanosti i umjetnosti.
1842. g. objavljen je U stav D rutva Srbske
Slovesnosti, koje je 864. preraslo u Srpsko
ueno drutvo, a 1886. se osniva Srpska a.
nauka u Beogradu. D anas a. postoje u naoj
zemlji u Beogradu, Zagrebu, Ljubljani, Sara
jevu, Skoplju, T itograu, Pritini i Novom
Sadu.
Lit.: P, Erkelenz, Der A kadem iegedanke im
W andel der Z e it , 1968; Akademija, Enciklopedija
Jugoslavije , 19802, , s. 46 -65. Sl.P.-K.M.-G.
AKADEM IZAM (gr. AKcrjueta P latono
va Akademija) Robovanje estetskim shva-
tanjim a koje je koifikovala neka umetnika
- akademija, U irem smislu, a. znai robo
vanje tradiciji, zvaninoj estetskoj doktrini,
strogo utvrenim um etnikim formama, nedo
statak originalnosti, poraavanje standardnim
klasinim uzorima. D oba -> klasicizma jc,
npr., obeleeno vladavinom a. Mnogi knji
evni pravci zasnivali su se na borbi protiv a.,
kao npr., -* romantizam, -> realizam, sece
sija, -> ekspresionizam. M.Di.
AKATALEKT1AN
AK AT ALEKTIAN (gr. ^koct/.iiktOs -
koji ne prestaje, tj. ne prekida se)
O znaka za stih koji je metriki potpun, tj.
poslednja njegova -- stopa ili - metar su
cei oviti, neokrnjeni. N asuprot takvom e stihu
stoji --* katalektian stih, ija se poslednja
stopa ili metar prekidaju tako da ostanu ne*
potpuni. U ovome sluaju stih je catalecticus
in syllabam kada od poslcdnjc njegove stope
ili m etra (u heksam etru npr.) ostane samo
jedan slog, a catalecticus in bisyHabam kada
ostanu dva sloga. V.Je.
Tako je i u silabiko-tonskoj versitikaciji.
Kad sc npr. trohejski stih zavrava punom
stopom ( U), on je a: Srce / moje, / srce
/ ludo (tj. - U / - U / - U / - U). Srphr.
trohejski stihovi su obino a. Poto se jamp-
ska stopa zavrava naglaenim slogom
(U ), a. su srphrv. jam pski stihovi koji se
zavravaju akcentovanom jednoslonicom,
kao u Pandurovievoj pesmi Jambi o svret
ku: Rasto/ie / nas bo/lest, be/da, smrt.
Ovde je posiednja (peta) stopa potpuna, jer
se zavrava ostvarenim -*+ iktusom na parnom
slogu (u drugoj je akcenat izostao, te je iktus
neostvaren). Tako ispevane pesme u celini
veoma su retke. Srphrv. jam bi, uslovno po-
smatrani kao stopni stihovi, najee su ~+
hiperkatalektini, kao npr. jedanaesterci. K ad
su ovi skraeni za jedan slog (tj. u obliku
deseterca sa kojim se kom binuju), onda su a.
jer se zavravaju punom stopom. Posm atra-
ni prosto prem a broju slogova, jedanaesterci
su akatalektini, a deseterci sa kojim a se kom
binuju jesu kalalektiki jedanaesterci. Jam pski
deseterci sa troslonim (daktilskim) zavret
kom su a. stihovi, ali bez akcenatski ostvare
nog petog iktusa (na 10. siogu): I o/vaj
ka/rnen ze/mlje Sr/bije (. Jaki). Ako bi im
se negirao peti iktus, postali bi etvoroiktusni
(eivorostopni) hiperkatalektini stihovi (sa
dva prekobrojna sloga). Zbog svega toga jed
nostavnije je govoriti o -* klauzuli stiha, tj. o
jednoslonim (mukim), dvoslonim (en
skim) i troslonim (daktilskim) zavrecima.
L it.: M etrika, antika, --- versifikacija.
AKATISNIK Liturgijska knjiga koja sadri
-+ akatist e, a eiom i kanone, posveene
Hristu, Bogorodici, svecima. Slian je a. kano
nik. Obe knjige su bile veoma rasprostranjene
i po svom tipu dovoljno otvorene za razno
vrsne kombinacije sastava, kao prirune knjige
za itanja u monakoj eliji (molitveno pra
vilo) ili za javno bogosluenje. D.B.
6
AKATI ST (gr. tciaxo nesjedalan, tj.
pjesma za ijeg se pjevanja u crkvi ne sjedi,
razliito od sjcdalnog, -> katizma) 1. Slo
en oblik pravoslavne crkvene poezije, nastao
ugledanjem na A katist Bogorodici, jednu od
najslavnijih i najljepih pjesam a vizantijske
knjievnosti, koja prip ad a krugu izvornoga
kondaka ( kondak 1), a autora joj po
uzdano ne znamo: pripisuje se nekolikim vi-
zantijskim pjesnicima 6. i 7. v. (pa i nekolicini
kasnijih); danas se ipak najee pom ilja da
mu je glavni dio sastavio Rom an Meiod, a da
je kasnije dopisana uvodna strofa u kojoj se
Bogorodici biagodari to je Carigrad zatitila
od provale Avara, Siovena i Perzijanaca 626.
U u. naizmjence dolaze, u ulozi strofe, dva
naest kondaka ( -+ kondak 2) i dvanaest -*
ikosa, a prethodi im uvodna strofa koja je po
funkciji kukulion izvornog kondaka a po obli
ku i sam a mlai kondak. U A katistu Bogoro
dici u novije je d oba zapaena (S.S. Averincev)
sistem atska upotreba rime, ranoj vizantijskoj
knjievnosti inae nepoznata. K ako se, razli
ito od drugih izvornih kondaka, A katist Bo
gorodici sauvao u pravoslavnoj crkvenoj slu
bi, stvorene su pod njegovim utjecajem i nove
pjesme istog oblika u vizantijskoj i staroj slo
venskoj knjievnosti. U srpskoj knjievnosti
vei interes za a. zapaa se u 16. v. kada se
vie a, prepisuje, a nastaju i dva izvorna,
posveena sv. Savi (nepoznatog autora) i prvo
mueniku Stefanu (ikonopisca Longina). U
crkvenoj -> slubi mjesto je a. poslije este
pjesme kanona. P reko ranog latinskog pri
jevoda (s kraja 8. ili poetka 9. v.), Akatist
Bogorodici je utjecao i na himnografiju zapad
ne crkve.
L it.: E . W eiesz, T he A k a th is to s. A S tudy in
B yzantine H y m n o g rap h y , D um barton O aks Papers
I X - X , 1956; G .G . M eerssem an, D er H ym n o s A k a
thistos im A bendland, 1958; M. laK O ra, A k u th c i
npBOMyMCHMKy OiecJjaiiy on h k o h o h h c u s JIoH rm ta,
C m ap m e K ocoaa u M em oxuje I! III, 1963; C. C.
A Be pu h nee, llo m w K a pannenusaHmUcKo .numepa-
m ypbi, 1977: F. K eller. D ie slavischen F assungen
des 'A k a th is to s , Schw eizerische B eitrge zum
V III. internationalen S la vis te n k ongress. 1978. T ako-
e crkvena pesma. S.P.
.R.
AKCENAT (lat. accentus naglasak) Fe
nomen - prozodije kojim se istiu neke je
zike jedinice u odnosu na druge jedinice.
O snovno sredstvo za isticanje je glasovni in
tenzitet, koji, jae izraen, daje tzv, dinamiki
(ekspiratorni) a ., kakav je npr. ruski, nemaki
i engleski a. Slab je intenzitet npr. francuskog
a. U nekim jezicima karakteristino je akcc-
natsko variranje visine ~+ tona, koji se esto
1 A K CEN A TSK A CELINA

uzima kao sinonim za -> intonaciju. To su pokretan u okviru m orfolokih paradigmi:

jezici sa muzikim ili mclodijskim a. (npr. sistem, od sistema; zelen, zelena; govoriti, go
srphrv., vedski, kineski, japanski), l i uem
smislu rei a. m arkira razliku u jaini (inten
zitetu, ekspiratornosti), intonaciji (tonu, kva
litetu, melodiji) i trajanju (duini - kvanti
tetu) izgovora slogova. Funkcija a. je kulmi-
nativna (objedinjuje dclove rei ili grupu rei),
delim itativna ili dem arkativna (signal je po
etka ili kraja rei), i to uglavnom u jezicima
sa vezanim a.) i distinktivna (diferencira zna
enja). S obzirom na mesto u reima a. je u
jednim jezicim a slobodan (npr. u rus., nem.,
engl. i srphrv., sa izuzimanjem poslednjeg slo
ga rei), a u drugim vezan za odreeni slog (fr.
za poslednji, polj. za pretposlednji, e.
za prvi). U onim prvim pesniki -* ritam se
organizuje vie ili manje ravnom ernim smenji-
vanjem akcentovanih i ncakcentovanih slogo
va ( -+ silabiko-tonska versifikacija) ili po
navljanjem istog broja akcenata ( -* izotoni-
an) u tonskoj vcrsifikaciji. U ovim drugim
jezicima ritam se zasniva prvenstveno na sila-
bikoj samerljivosti stihova uz odreenu ~+
cezuru, ali se u nekima od njih javljaju i
pom enuta druga dva sistema versifikacije. Slo
bodan a. u nekim jezicim a ima manje ili vie
izraenu distinktivnu funkciju, tj. moe da
diferencira smisao istih oblika rei (rus. ceu6
naselje, a ce.no -- radni gl. prid. od esti;
engl. import uvesti, a import uvoz; ono
to je uvezeno). U vezi sa tom funkcijom
objanjava se injenica da u takvim jezicima a.
reci, naroito sa vie slogova, izbegava slabo
vreme stiha ( -+ teza), padajui po pravilu na
metriki jake slogove ( -v arza, ~+ iktus).
Prozodijska karakteristika i srednja veliina
engleskih i, posebno, nemakih rei uslovljava
ee ostvarenje iktusa nego to se ovaj ostva organizuje njihovim ulanavanjem u odreene
ruje u ruskom stihu. Pa ipak i u tim jezicima
ponekad se a naroito jenoslonih rei, ne
pod u dara sa iktusom, ve pada na slabo vre
me stiha. U srphrv. knjievnom jeziku do
laze do izraaja sva tri akcenatska elementa
(intenzitet, kvantitet i intonacija). Prem a nji
hovim kombinacijam a ostvaruje se sistem od
etiri a., a uz to i neakcentovarii kvantitet.
D va su a. duga, a dva kratka; po jedan od
njih im a silaznu, a po jedan uzlaznu intonaciju
(pravda, ruka; pesma, ena). Posm atran iz
aspekta m obilnosti srphrv. a. je slobodan: m o
e da stoji na svim slogovima osim na posled-
njem, a u -* akcenatskoj ceJini sa proklitikam a
i na poslednjem slogu: a sad, da znam, ni bol i
u slinim jam pskitn dvoslonicama, kojih im a
znatno vie u standardnom savremenom izgo
voru nego u vukovskom . Knjievni a. je esto
vorim). Uzlazni akcenti mogu da stoje na svim
slogovima osim na poslednjem, a silazni ne
stoje izvan prvog sloga. Iza a. esto se nalazi
neakcentovani kvantitet (duina): itam, sa
enom, jednom. Za srphrv. izgovor je karak
teristino to to nem a otrog kontrasta izmeu
fonetskih karakteristika akcentovanog i ne-
akcentovanog sloga. N eakcentovani vokali se
izgovaraju gotovo jednako kao akcentovani,
za razliku npr. od ruskog jezika, gde van a. ne
postoje ak ni izvesne vokalske distinkcije
(npr. o. prem a a). U srphrv. najee nema
velikih intenzitetskih ili tonskih razlika izmeu
akcentovanog i neakcentovanog vokala. U fo
netskom poreenju sa ruskim akcentom, to je
lebei , Pa ipak srphrv. a. se javlja i u
fonolokoj funkciji, naroito njegova intona
cija i kvantitet: selo (naselje), selo (rad, gl.
prid. sred. ro d a od sesti), selo (poselo), selo
(vok. od sela, seja). 1 mesto akcenta ponekad
im a distinktivnu funkciju: imanje (imovina),
imanje (poseovanje); proita (prez.), proita
(aor.). Smisao sledeeg teksta zavisie od pra
vilno izgovorenih a.: Selo sunce za selo, doi,
selo, na selo. Njegovo imanje nije sigurno,
ipak u srphrv. jeziku a. slui mnogo vie za
oheleavanje rei u njenom odnosu prema
ostalim reima u kontekstu (kulminativna
funkcija) nego za diferenciranje rei koje bi se
razlikovale samo mestom a, Ovde se pod
recju podrazum eva akcenatska celina kao
akcentovana gram atika re zajedno sa enkli-
tikama, proklitikam a ih bez njih (npr. a po
glasu ga je j poznao; u sobu je / uao). Takva
priroda akcenatskih celina posebno se mani-
festuje u novotokavskom stihu, iji se ritam
sisteme u kojima se nam estaju i silabiki i
akcenatski signali ( silabiko-tonska versi
fikacija). Tako je omogueno i pomeranje a.
na slabo vreme stiha. Pri tome se a. jedno
slonih rei po pravilu atonira ( atonira-
nje), npr. u -* troheju: A! da vidi uda
jojvecega, ili u -> jambu: Nf^put^svoj zna
mo, put bogoovjeka.
Lit.: P rozodija, .R .
AKCENATSKA CELINA Akcentovana gra
m atika re zajedno sa enklitikam a i prokliti
kam a ili bez njih. Po broju slogova mogu da
budu jednoslone (dar), dvoslone (dara, gen.;
da fuj, na dar ili na dar), visesione (darujem,
daruj ga, darovati). U srphrv. silabiko-
tonskoj i -> tonskoj versifikaciji a. c. imaju
ulogu osnovnog organizatora ritma. Ulana-
A K CEN ATSKA JE D IN IC A
vajui se u odreene sisteme, one uslovljavaju
poloaj -+ cezure i omoguavaju odgovarajui
raspored akcenata, kao i njihovo pomera-
nje sa jakog vremena na slabo vretne stiha. U
vezi sa rasporedom akcenata u a. c. obino se
govori o trohejskim (majka, tj. - ili U),
daktilskim (itati, tj. -----ili ~ U U) i
amfibrakim tipovim a a. c. (planina, u ruci, tj.
_ -i _ ili U U). IJ knjievnom jeziku akce-
nat ne moe da se nae na kraju reci, (retki su
izuzeci), ali se ponekad nalazi na kraju a. c. (a
sad, on, pa ti, pa ja ), tako da se do bij a ogra
nien broj jam pskih a, c., npr. u Rakievom
stihu: Ni boi, / ni pla, j j ni re / to milost
prosi, ili u Krkleevom: Ni tat, / ni gost, j j
ni drug, / ni draga ena, ili u Koslievom (uz
-+ atoniranje prve jednoslonice). as no, /
as dan, / / i opet no / pa no.. Jedna a. c.
moe da ispuni ceo polustih, ak i estosloni:
Nipobabu // ni^po .strievima. U srphrv.
troheju a. c. koreliraju u siiabikim ravnote
ama, i to u ogromnoj veini voslonice i
etvoroslonice, a u duim polustihovim a i po
dve troslonice. Tenja ka parnoslonoj sa-
merljivosti izraava se i time to se akcenat
jednoslonica, najee na poetku polustiho-
va, obino atonira: Oj M"ilouf j ( na roeni
/brate. Zato cezura kao stalna granica
rei pada iza odreenog parnog sloga (etvr
tog, estog, osmog), dakle ispred neparnih slo
gova. U skladu s tim, i ostale granice rei
padaju ispred tih slogova. Ritam se, dakle,
zasniva na silabikoj samerljivosti a. c. u nji
hovoj korelaciji (saodnosu), a granice ispred
neparnih slogova su posledica takve korelacije
u ravnoteama. Prvi polustih jamba razbija
silabike ravnotee, kombinujui obino tro-
slonicu sa dvoslonicom (3 + 2) ili ukljuujui
petoslonicu. Z ato se menja poloaj cezure i
-* tempo stiha. O tuda doivljaj drukijeg,
kontratrohejskog ritma. Razume se, zbog pre
tenog padanja granica rei ili a. c. ispred
akcentovanih parnih slogova (jakog vremena,
-> iktusa), nastaje silazno -+ fraziranje, koje se
ipak ublaava pomeranjem cezure i akcenata,
naroito na poetku polustihova.
L it.: --* Prozodija, *-* Silabiko-tonska versifi
kacija.
AKCENATSKA JEDINICA - Akcenatska
ceiina
AKCENATSKA VERSIFIKACIJA - Tonska
versifikacija
AKCENATSK1 STIH - Tip stiha u -* ton
skoj versifikaeiji ije je graenje zasnovano na
8
ritm ikom smenjivanju odreenog broja akce
nata sa promenljivim brojem nenaglaenih slo
gova izmeu njih. Naziva se i tonski .v.
(isto tonski). Samerljivost a. s. zasnovana
je na akcenatskim grupam a koje sainjava
neodreen broj nenaglaenih slogova (obino
ne vie od 4) okupljenih oko jednog naglae
nog sloga; takva grupa obino odgovara fo-
netsko-sintaksikoj jedinici (rei ili frazi s jed
nim akcentom). Po jednim istraivaima u
izgovoru a. s. sve grupe su podjednake duine,
bez obzira na broj stogova u svakoj; po tome
je akcenatska grupa slina muzikom taktu.
-~ A. s. se pojavljuje u poeziji posle propasti
rimskog carstva, kad u knjievnost ulaze jezici
dotadanjih varvara, germanskih i slovenskih
naroda. D ok u toku srednjeg veka, u novo
nastaloj poeziji rom anskih n aroda preovlauje
silabika versifikacija, zasnovana na stal
nom broju slogova u stihu, u germanskoj
poeziji istog perioda (tj. staronem akoj i staro-
engleskoj) vlada iskljuivo a. s. Taj stih ima
etiri naglaena sloga uz neodreen broj ne-
naglasenih, i poeljen je na dva podjednaka
polustiha sa po 2 akcenta; stalna je njegova
crta -+ aliteracija, te se zove i -> aiiterativnim
stihom. U kasnijoj eng. i nem. poeziji a. s.
kom binuje se sa siiabikim principom ; dodu
e, u eng. poeziji 14. v. obnavlja se ist a. s.
(Langlan), a pokuaja takve obnove bilo je i
kasnije. M eutim , teoretiari srednjeg veka i
renesanse nisu bili svesni duboke prom ene u
versifikaeiji, i u svojim opisima m etra uporno
su se drali term ina - kvantitativne versifi-
kacije. Iz toga su nastala nerazum evanja i
nesporazumi koji ni do danas nisu svuda rai-
eni; naroito je to sluaj u eng. i am. nauci o
knjievnosti. N pr., u uglednoj Premingerovoj
Encyclopedia o f Poetry and Poetics (1965) su
sree se u lanku M eter tvrdnja da je eng.
poezija najveim delom akcenatska, dok bi
bilo neobino lako dokazati da je ta poezija
od osera do pojave slobodnog stiha -> sila-
biko-tonska (akcenatsko-silabika), tj. da svi
pesnici do poetka 20. v, vode rauna i o
ravnoslonosti u stihu. D.P.
A. s. u rus. poeziji je stih ija se samerljivost
. R.
zasniva na odreenom broju akcenata, dok se
broj neakcentovanih slogova (m euakcenat-
skih intervala) kree od 0 do 4. ponekad i vie.
Najei su tipovi sa 3 i sa 4 akcenta. Dugo je
bilo obuhvatan neodreenim pojm om isto
tonski stih. U najnovije vreme je utvreno da
je to zapravo trei sistem versifikacije u rus.
poeziji ( -* tonska versifikacija) sa tri oblika:
deoni stih (doljnik), taktovik i akcc-
nalski stih. Iako ima razm er (odreen broj
9 A K R ITSK E PESM E
akcenata), sm atra se da a, s. nema metra, jer
je broj m euakcenatskih intervala sluhom
neulovljiv. Jedni, meutim, nalaze m etar u
smcnjivanju jednakog broja akcenata. Redak
je u rus. poeziji do kraja 19. v., a u 20. v. je
najvie izraen kod M ajakovskog (esto u kat-
renskim strofam a sa 4 3 4 3 akcenta). Po
kuaji razgranienja nekih tipova a. s. od
slobodnog stiha nisu doveli do jedinstvenog
gledita. U srphrv. poeziji a. ,v. nije pro
uen, ali se ini da sadri opte odredbe o
izotonizmu i m euakcenatskim intervalim a do
4 sloga, npr. u Sum atri M. Crnjanskog.
Razume se, izotonizam nije konstantan.
L it.: B. M. vRHpM'/HCKHH. B eegeuue e enipUKv.
Teopun cm uxa, 1925; M. JI. FacnapOB, CoepeMen-
Hbiit pyccKuu cm u x, 1974; M . B o u lto n , The A n a
tom y oj P oetry, 1955; D an zig er-Jo h n so n , A n Intro
duction to the S tu d y o f L iterature, 1965; ML JT.
F acnapoB , PyccKHH 6i.iJiHiiHt.rit cthx (u zb.) Mcc.ie-
goeaHux no m eopuu cm u xa , 1978, to n sk a versifika-
cija,.
AKEFAL (gr. &K(paA.og bez glave)
Naziv za stih iji prvi slog nedostaje, koji je
obezglavljen. Retko se javlja u klasinoj
epskoj poeziji, u - heksametrima, ali se esto
nalazi u dram skoj i lirskoj poeziji. Pindar ume
majstorski da se njime slui. Putem a. jedna
metrika stopa moe da se pretvori u drugu:
kada obian oblik -* glikoneja izgubi prvi
slog, nastaje - lelesilej.
L it.: M e trik a, an tik a. S .K .-,
AKM EIZAM (prema gr. vrh, pro
cvat, snaga, adamizam - prem a biblijskom
Adamu, kiarizam prem a lat. clarus
jasan) Knjievni pokret u rus. knjievnosti.
Predstavnici pokreta: N.S. Gumiljov, S. M.
Goroecki, A. A. Ahmatova, O. E. Mandelj-
tam, M.A. Kuzmin i dr. grupirali su se u
krugu Uex n o n oB (Pjesniki ceh) i oko aso
pisa Aiiojijioh ( 1 9 0 9 1 917). N asuprot --* sim
bolizmu smatrali su zbiljskim samo materijalni
svijet. O rijentirali su se na prem etnost i ja
snou pjesnikoga jezika, poricali prekom jer
nu m etaforiku i simboliku. Proglaavali su
povratak pjesnitva tanom znaenju rijei,
zastupajui ujedno naglaeno artistiko ( -*
umetnost radi umetnosti) stajalite. Posebno
su nastojali oblikovati vizuelni doivljaj pred
meta, pa odatle tema arhitektonskih spome
nika u M andeljtam a; kultivirali su kao objekt
pjesnitva lik snanog i energinog ovjeka,
koji treba da ozdravi ovjeanstvo, pa je
Gumiljov uvodio teme kolonijalnih osvajanja,
konkvistadora, moreplovaca, ali i prvobit
nog. nagonskog ovjeka (odatle afrike teme
i motivi). Svijet emocija lirskog subjekta na
stojali su oblikovati u isticanju pojedinih, izva
na vidljivih gesti (Ahm atova). A. je po svojim
intencijam a blizak zapanoevr. neoklasi-
cizmu, ponegdje Kipiingovu ili Danuncijevu
pjesnitvu (Gumiljov), ali ovaj pokret nije
stvorio koherentnu stilsku grupu. U razvit
ku pjesnitva najznaajnijih predstavnika
M andeljtam a i Ahmatove vidljivo je napu
tanje program atskih naela a.
L it.: B. >KHpMyHCKHH, Bonpoca Aumepamy-
pbi, 1928; E. M n x afinoucKHH, PycxaH AUtnepamv-
pa X X eeKa, 1939; 11crno pun pvcct<ou noeiuu, II,
1969. A.F.
AKOLUTIJA - Sluba
AKRIBIJA (gr. oucpipeia tanost, preciz
nost) Kvalitet koji se rede pripisuje knji
evnom delu, a ee naunim radovim a: pod-
.R .
razum eva tano i verno prenoenje podataka i
izvora, obilje navoda i dokaza, i u celini valjan
dokazni postupak. A. moe imati i manje po
zitivno znaenje, nagom ilavanje nepotrebnih
podataka. S.S.
AKRITSKE P E S M E (prem a gr. &Kpixr|c -
graniar). G ru p a epskih pesama i romansi
u kojim a se opisuju ivot i podvizi Digenisa
Akrite, gr. ju n ak a iz 8. v. Sauvani rukopisi
nisu stariji od 14. v. (rukopis iz G rotaferate),
a novija istraivanja su pokazala da je
celina ove epske tvorevine verovatnije delo
uenog sastavljaa, nego zbirka narodnih pe
sama. N a osnovu vizant. i rus. izvora utvre
no je postojanje jednog Digenisa Akrite, koji
je poginuo u borbam a sa A rapim a na Tauru,
788. god., ali je mnogo vanije to su naene
potvrde o a. p. kojim a su se slavile mnogo
brojne takve pogranine borbe 8. i 9. v. Velika
rasprava se vodila i oko toga da li su a. p.
ciklus herojskih pesam a ili ep. Sa jedne strane,
veliki broj pesam a je po sadraju i stilu blii
helenistikom rom anu i ljubavnoj romansi, ali
se drugi elementi blisko vezuju sa poznijom gr.
epskom narodnom poezijom. Vidljiv je i uticaj
muslimanske tradicije (ep o Said-Batalu), kla
sino naslee se prepoznaje u mnogim m oti
vima a. p., a izrazita je i slinost sa vizant.
istorijskom hronikom. Sadraj pesam a je sto
rija Digenisovih roditelja, oca muslimana i
majke G rkinje, Digenisovi podvizi dvoboji,
ratovi, enidba, gradnja zamka, i najzad smrt
njegovih roditelja, junak ova bolest i smrt, i
smrt njegove ene. Crte igcnisovog karakte
ra natoveanska hrabrost i snaga, indivi
dualizam i osionost, navele su na poreenje sa
AKROST1H
M a r k o m K r a lje v i e m . S i g u r n o j e d a se u a . />.
p r e p li u i m n o g i o p ti m o tiv i e p s k e k a r a k t e r i-
z a c ije i a z ijs k e i e v r o p s k e tr a d i c ije : m e a n o ili
n e ja s n o p o r e k l o g la v n o g j u n a k a , n a t p r i r o d n i
e le m e n ti, d e t i n j s t v o p r o v e d e n o u p o d v iz im a ,
ali su o v e p e s m e o b e le e n e i j a k i m h r i a n s k im
o s e a n je m . A . p . su n a jz n a a jn iji s p o m e n ik
v iz a n t. s v e to v n e k n ji e v n o s ti.
L it.: C. T h . D im a ra s, A H isto ry o f M odem
Greek L itera tu re. 1974.
AKROSTIH (gr. tKpocFTr/is, oc* aicpo<;
vrh, kraj i ati% oq stih) 1. Vrsta pesme
kod koje poetna slova stiha (strofa, odnosno
pasusa u prozi), itana odozgo nadole, pred
stavljaju neku re ili smisaonu celinu. Znai i
samu tu re, on. izraz. K ljuna slova se mogu
nalaziti i u sredini stiha (m ezostih), ili na
kraju (tekstili). Ostvarenje a. i telestiha zove
se akroteleuton. Ako se kljuna slova niu po
alfabetskom redu, re je o alfabetskom akro-
stihu, ili - abecedariju; izgleda da je to naj
stariji poznati tip a. (Pla Jeremijin, 14,
Prie Solomunove 31, IO31 i dvanaest Psa-
lam a). Prvobitna nam ena a., po svemu sudei,
bila je mnemotehnika, a u st.v. mu je pripi
sivan i mistiki znaaj. K ao virtuozni oblik, a.
se koristi od aleksandrijskog doba u gr. poe
ziji, kod Rimljana, kroz itav srednji vek i
renesansu, preko baroka, sve do najnovijeg
doba. N ajpoznatiji primeri se mogu nai kod
osera, B. D onsona, Vijona, Bokaa, E. A.
Poa i dr. Re u a. najee predstavlja ime
autora, njegove dragane ili pokrovitelja. Tako
se ponekad identifikuju nepotpisani autori, iji
je potpis ponekad izostajao i radi obmane
cenzure. Dubrovaki pesnici (. Meneti, D.
Dri) esto su se koristili a. U staroj srp. i
mak. poeziji, a. se naziva -+ krajegranesijom.
Poznat je primer alfabetskog a. kod mak.
pisca s poetka 10. v., K onstantina Bregal-
nikog (Azbuna molitva), zatim kod Stef.
Lazarevia (Slovo Ijubve) i F. Preerna (S o
netni vemic). 2. Simbolika re koja se
sastoji od poetnih slova drugih rei. N aj
poznatiji primer je ranohrianski simbol ribe:
re 1CHTHYS (gr. riba) predstavlja poetna
slova reci IesousCH ristos TH eou /H /
/Yios Soter, koje znae Isus Hristos Boji
Sin Spasilac. U moderno doba takve rci su
naroito este u vojnoj terminologiji i reklami
(akronim).
Lit.: R. K n o x , B ook o f A crostics, 1924; H .H .
lUyjiviOBCKHH. npiiK.uigiioe o m ix o c .io x e m te . 19292;
R. M arcu s. A lp h ab etic A crostic in th e H ellenistic
and R om an P eriods, Journal o f N ear E astern S In
dies. 6, X I 1947. V J.
10
AKROTELEUTON -> Akrostih
AKT in
AKTA DIJURNA -> Acta diurna
AKTA MARTIRUM -> Acta martyrum
AKTIV1ZAM (nem. Aktivism uf) Struja ~>
S.S. ekspresionizma, nazvana po asopisu Die A k-
tion, koji je 1911 13. izdavao F. Pfemfert.
Dok je krug saradnika oko asopisa zastupao
ekstremne ekspresionistike tendencije u umet-
nosti i knjievnosti. K. Hiler ih iz oblasti
umetnosti i knjievnosti prenosi u aktueinu
politiku borbu i osniva pokret a., koji je
postojao od 19141916. Po svom program u
pokret je pacifistiki orijentisan i zahtevao je
aktiviranje duhovnih snaga, pomou kojih bi
se stvorilo novo d oba u istoriji oveanstva.
Hilerov organ bio je godinjak Das Ziel
(19161924), u kome su saraivali i M. Brod.
H. Mart i R.N. K udenhov-Kalergi. Ne podu
darajui se u svemu, aktivistima je bila zajed
nika pacifistiko-socijalistika tendencija.
Razmimoilaenja su se naroito ispoljikt u
shvatanju drave i drutva.
L it.: H. Denker, Der puzifistische P rotest der
A ktivisten , 1962. W. R othe, Der A ktiv ism u s, 1969.
Z .K .
AKTUALNA T EM A (lat. actiutlis - koji se
tie delovanja. praktiki: fr. actue! sadanji)
Tem a u kojoj se ogledaju manje ili vise
neposredne aluzije na stvarne dogaaje i u
kojoj se s lakoom prepoznaju izvesna isto-
rijska zbivanja ili idejna problem atika odre
enog drutva, vremena ili sredine. A ktualnost
moe oznaavati ili povezanost dela s vreme
nom i sredinom u kojima je nastalo, ili njego
vo svojstvo da budi odreene asocijacije na
izvesne vidove ivota u vremenu i sredini u
kojim a se saoptava; pod a.t. se moe podra-
zumevati graa, skup motiva, neka proble
m atika koju graa pokree, osnovna ideja ili
poruk a knjievnog dela; stoga se termin a.t.
upotrebljava u razliitim kom binacijam a ovih
znaenja. T ako npr. kad govorimo o a.t. natu-
ralistikog rom ana, mislimo pre svega na ka
rakteristian izbor grae; kad govorimo o a.t.
Kocievog Jazavca pred sudom, mislimo pre
svega na aktualnost problem atike nacionalnog
i socijalnog izrabljivanja u Koievoj sredini i
vremenu; kad govorimo o a.t. rom ana M.
G orkog Mati, imamo u vidu aktualnost i
grae, i problem atike, i pieve poruke u
vremenu u kojem je delo nastalo; kad govo
rim o o a.t. neke Ezopove basne, onda pre
il
svega mislimo na njenu alegorijsku povezanost
s izvesnim pojavam a onog vremena u kojem je
itamo. U uem smisiu, meutim, a.t. se po
pravilu sree u -* angaovanoj knjievnosti.
L it.: L. S chiickm g, D ie Soziologie der Uiem-
rischen G esch m ack sb ild u n g , 1923; N .A . D o b ro lju -
b ov, K a d a e doi pravi d an , K njievnokritiki
lanci, 1948 (p rev .); M . S chraolke. T hesen zum
A k tu alitatsb eg riff , P u b lizistik im D ialog, 1965. U p.
- tem a.
A K UM U LA CIJA (lat. accumulatio nago-
milavanje) Termin antike --* retorike za
asindetsko (-> asndeton) nizanje vie pojmova
slinog ili bliskog znaenja, ime se pojaava
afektivnost izraavanja kao kod -* ponavlja
nja: jer sve je dobro i estito bilo / smeli, suze,
elje, nade, uzdisaji. (Raki, O protajna
pesma, 19 20). A. moe biti i polisinetska
(-+ polisndeton): I priroda cela zaumee
strasno, / i polja, i gore. i bate, i vrli
(Raki, elja, 4 7 - 4 8 ). M .Di.
A L A M O E-K N JIEV N O ST (fr. la mode
po modi) U nem. knjievnosti oheleje
prvenstveno za onu literaturu 17. v. koja je
pisana po tuoj modi, najee fr. i ita L pre
teno za zabavnu literaturu, iji jezik odlikuje
esta upotreba stranih reci, meanje vie jezika
i pretenciozan stil. Stanje u nacionalno i kul
turno oslabljenoj Nemakoj u toku trideseto
godinjeg rata (1618 1648) i kasnije znatno je
oprinelo raanju ove pojave, koja se ogledala
u nonji, obiajima i dr. U knjievnosti olie
na je u mnogim preradam a i prevodim a egzo
tinih rom ana i opera i u povremenim publi
kacijama, esto ilustrovanim, sa vestima o
senzacionalnim dogaajim a ( Neue Zeilungen),
S druge strane, A .-k. obeleava i knjievnu
struju koja se opirala ovoj modi. dela pisaca
koji su ismevali podraavanje svega to dolazi
spolja. O tpor je prvo potekao od -* jezikih
drutava, a naroito se ispoljio u satirinim
epigramima Logaua, u M oerovoj viziji
(Kraj Alarnode A la Mode Kehraus, 1642),
Grifiusovoj komediji Horribilieribrifax (1663),
G rimelshauzenovom rom anu Teuiseher Mi-
chel (Nem . Mihel, 1673) i satirinim spisima
A braham a a Santa Klare. O va pom odna lite
ratura i borba protiv nje izgubili su se tek u
sledeem v. sa jaanjem nacionalnog duha.
L it.: E. S ch m id t, D e r K a m p f gegen die M ode
in d er d eu tsch en Lit. des 17. Jh.. ha ra kterisliken ,
1902. I; R L , 1955, 1; J. W achtel, A la m ode, 1964.
ALANKARAASTRA Doslovno znai na
sanskrtskom nauka o ukrasim a; jedan od
A L D IN E N
najstarijih vidova poetike. Prem a njoj, lepota
poezije se, poput enske, vie istie i vidi zah
valjujui ukrasim a. Alan kare mogu biti figure
znaenja i figure forme reci. U prvu grupu idu
hiperbole, metafore, igre reima; u drugu: ali-
teracija, rima, ritam i dr. N o iako su jo od
ranih vremena indijski pesnici (kavi) cenili
element vetme u poeziji, jedan od najznaaj
nijih teoretiara poezije 9. v., A nanavardha-
S .K .
na je istakao vrednost neuhvatljivog tona
fdhvani), koji je prava sutina poezije. R J.
ALBA (provans., nem. Tagelied, fr. aubade
ju tarn ja pesma) Neki sm atraju da je a.
nastala pod arapskim uticajima, neki da joj je
zaetnik Ovidije, a neki da voi poreklo od
povika kojim su u srednjem veku straari sa
kule najavljivali dolazak dana. Prvi put se
pojavila u Provansi, krajem 12. v., a od vre
mena tru b ad u ra postaje samostalni anr. Ne
poseduje odreen metriki oblik, ali se u veini
sluajeva u refrenu javlja re alba. Po pra
vilu, a. je strofina pesma, koja izraava tugu
dvoje ljubavnika to dan, koji ih razdvaja,
dolazi tako brzo. Ponekad je uobliena kao
dijalog izmeu ljubavnika, sa povremenim
upliianjem pesnika, a ponekad i kao re prija
telja koji je bdeo na strai (straarska pes
ma). O snovna raspoloenja koja a. izraava
jesu slast nedozvoljene ljubavi, tuga zbog ra
stanka, oajanje naputene ene i si. Svojstveni
su joj ulnost i stalna proetost strepnjom.
L it,: A, Je a n ro y , L es origines de la posie lyrique
en France au m oyen ge, 19042; R.E. Ka.ske. An
A ube in th e R eeves T ale, E L H . 26, 1954, i Ja-
n u a r y s A ube, M L N , 75, i960; A.T. H a tto , D eu
tsches T agelied in d er W eltliteratu r . D V J. 36. 1962;
Eos, izd. A.T, H a tto , i 965. V.J.
ALBUM (lat. album belo) U antikom
Rimu gipsom prevuena drvena tabla na kojoj
su crnim slovima ispisivana svetenika oba-
vetenja (- fasti). vesti iz skuptina i senata
(- acta diurna), spiskovi inovnika, proskri-
bovanih i si. U novije vreme naziv za knjigu
neispisanih listova za autogram e, posvete, sli
ke, m arke i si. Pesmarica.
Lit.: G . *A n g erm an n , Stam m bcher und Poesie-
A lb u m e als Spiegel ihrer Z e it, 1971. S.S.
ALDINEN Edicija znaajnih klasika, koju
je pokrenuo Aldus M artinijus, a nastavili nje
govi brojni sledbenici. Prva knjiga posveena
Vergiliju objavljena je 1501. g. Uglavnom su
M . . ilustrovane graviram a i tam pane posebnom
vrstom kosog pisma, koje se danas esto na
ziva italiko pismo; A . su i zbirke bibliofilskih
izdanja M anesterske biblioteke. Z.K,
ALEGOREZA
ALEGOREZA (gr. ctM o^opsto tumaim
opisno, alegorino, ocA.Xr|yopia u Cicerona)
Alegorino tumaenje del s nam erom da se
otkrije njegov skriveni smisao. T o podrazu-
meva da deio ukazuje na neto vie i dublje od
onoga to nam se u njemu neposredno veli.
Ovaj pristup delu vezuje se za ime Teagena,
koji je prvi alegoriki tum aio mitove (kraj 6.
v. p.n.e.), naroito H om era, objanjavajui
odnos meu bogovima alegorijskom slikom
odnosa i borbe suprotnih prirodnih elemenata.
Poznato je alegorino-teoloko tum aenje
Pesme nadpesmam a kao odnosa Isusa i crkve;
Danteovo alegorino tumaenje Vergilija i
D anteovo primenjivanje - alegorije kao prin
cipa poetike.
L it.: J. L. Seifert, Sinndeutung des M vthos,
1954; -* alegorija. H.K.,
A LEG O RIJA (gr. f itM ^ o p ia - prenesen
govor) Termin antikne -> retorike, ozna
avao je isprva metaforiko znaenje itave
reenice za razliku od pojedine rijei kao
metafore: npr. u Ciceronovu govoru Protiv
Pizona (9,20): Ja, koji sam u silnim olujam a i
valovima upravljao dravnim brodom i neo
teena ga doveo u luku, ja da se bojim natm u
rena tvoga ela i duha tvoga druga? D anas i
takve metaforike reenice zovemo m etafora
ma, a termin a. proirio je svoje znaenje
zahvaljujui - aiegorezi. Ako se odreen tekst
mogao tumaiti tako da se znaenje njegovih
reenica u cjelini u svim pojedinostim a svjesno
prenosilo na posve razliit niz pojava o kojima
u tekstu samom nije bilo spomena, a upravo u
tom prenesenom znaenju vidio se pravi smi
sao teksta, onda je a. dobila mnogo ire zna
enje od metafore, a to ju je novo znaenje
dovelo u blizinu pojm ova - simbola i ->
parabole. A. i simbolom oznaava se neto
emu smisao ne lei u njegovoj pojavnosti,
njegovu obliku, odnosno njegovim rijeima,
nego u znaenju koje se nalazi izvan njega.
Umjesto onoga to se zapravo misli rei kazu
je se neto drugo, neto opipljivije., ali tako da
se ipak moe razumjeti to je to drugo (Ga-
amer). Po G adam erovu sudu tek se od 18. st.
pojmovi a. i simbola strogo lue i stavljaju u
opreku: u a. pojavni svijet upuuje na idejni i
vezan je s njime konvencijom i dogm atskom
fiksacijom, dok je u simbolu sama pojavnost
po sebi ve izraz iejnosti. K osovka djevojka
narodne pjesme simbol je, nije a. U povijesti
knjievnosti veliku je popularnost stekla a.
koju je fr. rom ansijerka Malen de Skideri
sredinom 17. st. objavila u svom velikom lju
bavnom rom anu Cl lie: to je uvena geograf
12
ska karta razvoja ljubavnih osjeaja ( la carie
du tendre). K opno koje prikazuje k arta ome
eno je sa zapada burnim morem neprijatelj
stva, sa sjevera opasnim morem onkraj
kojega se nalaze nepoznate zemlje. S istoka
se prostire jezero indiferentnosti, dok sre
dinom karte od naseobine novoga prijatelj
stva tee na sjever rijeka naklonosti do
grada ljubavi iz naklonosti, da na koncu
ue u opasno more. Od novoga prijatelj
stva na jugu vode na sjeverozapad pojedine
stanice puta, a to su uslunost, podlo
nost, briljivost, ustrajanost, revnost,
osjeajnost, poslunost, vjernost. One
dovode do tvrdoga grada ljubavi iz zahval
nosti, koji se nalazi na obali rijeke zahval
nosti, a i ona utjee u opasno more. ovaj
primjer pokazuje kako se bit a. sastoji u tom
da sve pojedinosti teksta svaka za sebe tono
odgovaraju svom pojm ovnom adekvatu, p ra
vom smislu teksta. Ako zbivanje teksta samo
u cjelini upuuje na drugo neko zbivanje koje
se nalazi izvan njega, a da se ne moraju
podudarati pojedinosti, takav tekst zovemo
parabolom. A, se cijenila i njegovala u drutve
nim sredinama koje su ispovijedale vjeru u
tono utvren sistem etikih ili vjerskih vri
jednosti i koje su u njoj mogle nai slikovit
opipljiv prikaz; tako u knjievnostima sr, v.
i baroka, i uope u -> dvorskoj knjievnosti,
gdje se javlja kao omiljelo sredstvo pjesniko
ga slavljenja moguni ka.
L it.: H . S. N ew iger, M etapher und A llegoric,
1957; H . R. Jau ss, Gense de la posie allgorique
fra n a ise au M oyen-ge, 1962; A. F ietchen, A llego
ry , 1962; H. G . G ad am er. W ahrheit und M thode,
9652; J. M ac-Q ueen, The A llegory, 1970; W. Blo
om field, A llegory as Interpretation, 1972; B. A. So
rensen, Allegorie und Sym bol. 1972; V. C lin, D ie
A ufersiehung der A llegorie. 1975; K. L. Pfeiffer.
S tru k tur- und F unk lionsproblem e der A llegorie, 1975;
W. E rzg rb er, Z u m A llegorie-P roblem , 1978; W.
H au g , Form e und F unktionen der A llegorie, 1979.
Z..
ALEKSANDRIDA Naziv popularnog
srednjovekovnog rom ana o Aleksandru Veli
kom (M akedonskom ), sauvanog i u stsl.
prevou u vie redakcija. Prvobitna gr. verzija,
koja se bez osnova pripisuje istoriaru K aliste-
nu (4. v. p.n.e. v. -* helenizam), pretrpela je
m nogobrojne prerade jo u helenistiko doba,
da tek u vizantijskoj knjievnosti dobije onaj
hristijanizovani vid pod kojim ulazi u knjiev
nost slovenskih naroda. Posebno mesto u bo
gatoj rukopisnoj tradiciji ovog rom ana zauzi
ma tzv. Srpska Aleksandrida.
Lit.: P. MapHiiKOHh, Cpnaca Ajiencangpuga,
1969. ' D .B .
13
ALEKSANDRIJSKA KOLA - Termin koji
se odnosi na gr. knjievnu i naunu delatnost
poslednja tri v. st. ere, ije je sredite bila
Aleksandrija u Egiptu sa svojom uvenom
Bibliotekom i -> Muzejem (neka vrsta kra
ljevskog uenog drutva, -* Muze). Pored
Aleksandrije, koja se naroito istie pesnit-
vom, filologijom i prirodnim nauk ama, u do
ba -+ helenizma kulturni centri nalaze se jo u
Atini (fiiosollja), Pergamu (- pergamska ko
la), na Rodu, rasadniku -> azijanizma i, naj
zad, u Rimu. Aleksandrijska poezija dostie
vrhunac oko 280240. g. pre n.e., a njeni
glavni predstavnici okupljaju se u pesnike
kruoke i van Aleksandrije (na ostrvu Samu,
Kosu i drugde). T ako je termin aleksandrij-
ski sasvim uslovan i pre ga treba shvatiti kao
stilsku oznaku knjievnih principa a.., koje je
u prvom redu formulisao i primenjivao pesnik
KaHmah. On je bio protiv tradicionalnih veli
kih epskih formi, krupnih tem a karakteristi
nih za homerski ep i klasinu dram u. Kalima-
hova poezija je ueno pesnitvo (--+ poeta
doctus), virtuozno u form alnom pogledu, pi
sano za m alobrojnu, veoma obrazovanu pub
liku prefmjenog ukusa. Jezik tih pesam a je
izvetaen, teak i nejasan, pun neologizama,
- citata i -* aluzija na malo poznate m ito
loke i knjievne detalje (npr. iz homerskih
himni, -* kiklikih pesama i dr.). Glavni oblici
ove knjievne kole su - elegija, -> epigram,
-* epilion, zatim idila. Iako preovlauju
sitni knjievni oblici, postoje i pesme veeg
obima: ep o A rgonautim a Apolonija Roda-
nina, Rijanova Mesenska storija, -* didaktiki
ep A rata (Nebeske pojave), Eratostenovi ast
ronomski radovi, Herodini mimijambi i
Likofronova Aleksandra. A leksandrijska -> fi
lologija cvetala je u 3. i 2. v. pre n.e. U
Biblioteci se poela skupljati, obraivati, kri
tiki izdavati i kom entarisati sva ogrom na
knjievna i nauna batina starih G rka. Razvi
ja se knjievna kritika i istorija knjievnosti,
leksikografija i gram atika (-> analogija kao
presudni princip u razvoju jezika, za razliku
od pergamske filologije, koja je branila je
ziku anomaliju, tj. nepravilnosti i promene).
Sastavljani su katalozi aleksandrijske biblio
teke (-* pinake). Nivo te ogromne filoloke,
bibliotekarske i arhivistike dclatnosti nikada
se u antici nije ponovio, iako je Rim bio pod
snanim uticajem a.. M oderna poezija i knji
evna kritika mnogo duguju aieksandrijskim
poetskim principima.
L it.: H elenizam . K .M .G .
A LEK SA N D RIN A C
ALEKSANDRINAC (fr. le vers alexandrin
stih aleksandrinac) Fr. silabiki stih od 12
slogova, sa cezurom iza 6. sloga, stalnim
naglaskom na 6. i 12. slogu i parnom ili
ukrtenom rimom. Pojavio se prvi put u
nekim junakim pesmama chansons de geste
(Putovanje Karla Velikoga) , poetkom 12.
v., ali je ime dobio u 15. v. prem a vrlo popu
larnom Romanu o Aleksandru Velikom, nasta-
lom krajem 12. v. Jo svean i trom , a. je u
delima srv. pesnika znatno redi od deseterca
i osmerca. U poeziji renesanse on je ee
upotrebljavan, da bi, veoma usavren i strogo
defi nian, pre ovladao u 17. i 18. v. i postao
najznaajniji klasini stih. Njegova upotreba,
u neto slobodnijem i gipkijem obliku, ostaje
rasprostranjena i u doba romantizma. Tek
moderni pesnici, poev od simbolista, iako mu
katkada pribegavaju, ak i u ortodoksnoj
formi, ipak mu pretpostavljaju stihove druk
ijeg metra, manje pravilne, nesimetrine, po-
dobnije da doaraju nemire savremenog poet
skog izraza. K anonski pravilan, klasian a. sa
cezurom obavezno posie 6. sloga deli se na
dva jednaka polustiha: Que ces vains orne
ments, // que ces voiles me psent/ (Rasin). U
dram skoj poeziji a . se grupiu u nizove u
kojima se muke i enske rime naizmenino
smenjuju, a zev (-> hijatus) i opkoraenje
striktno se izbegavaju. Osim dva glavna na
glaska, na krajevima poiustihova, vrlo su esti
i pokretni naglasci, obino jo po jedan u
okviru poiustihova, ali to nije obavezno: Je
vais les dplorer: va, Cours, vole, et nous venge
( Kornej); Je le vois, je lui parle, et mon
coeur, je m'gare. (Rasin). Romantiari su
naroito razvili upotrebu unutranjih nagla
saka, menjajui im i broj i poloaj. K atkada
su ak ukidali klasini tip cezure posle 6.
sloga, gradei razliite rasporede naglasaka.
N pr.: 4 4 4, tzv, rom antiarski trimetar:
U ombre des tours / faisait: la nuit \ dans les
campagnes (V. Igo); ili jo slobodnije: 3-5-4:
Et Thomas, / appel Didyme, / tait prsent,
(V. Igo). No takvi primeri, m ada veoma retki,
mogu se nai i kod klasiara: Seigneur, je ne
rends point compte de mes desseins (Rasin),
ili: Son esclave trouva grce devant ses yeux
(Rasin), stihovi u kojima je raspored nagla
saka: 2-5-5, odnosno: 3-4-5. Pod fr. uticajem
a. se javio i u drugim evropskim knjievnosti
ma. Po broju slogova i cezuri iza 6. sloga fr. a.
odgovara srphrv. narodni dvanaesterac. Zatim
onaj iz prim orske knjievnosti, kao i novijeg
razdoblja, koji se u neem ugledao na fr. slih
(J. Dui, M. Raki, A. G. M ato).
A LHA M IA DO
Lit.: G . L ote, V A le x a n d r in d'aprs la Phontique
exprim entale. 1913 1914; J . R ouba u d . L a vieil-
/esse d 'A lexandre. 1978; - silabika versifikaeija.
S.V.
ALHAMIADO - Aljamijado
ALIJENACIJA (lat. ctlienatio otuenje,
nem. Entfremdung, eng. alination). U filozo
fiji: vaan motiv miljenja, najpre u gnostika,
od kojih ga pri hvataj u srednjovekovni mistici,
reko kojih dospeva do Hegela (m ada i u
Selinga i Fihtea pre Hegela, ali ne tako siste
matski i originalno kao kod Hegela). K ritiku-
jui posie Fojerbaha Hegelov pojam a M arks
mu je dao radikalno nov sadraj. T ako je
preko Hegela i M ark sa ovaj pojam postao
jedan od centralnih u dananjem, i ne samo
marksistikom, miljenju. Pojam a. je veoma
znaajan i za savremenu filozofiju umetnosti.
Za Hegela a. znai najpre fenomen koji se
pojavljuje u dijalektici odnosa subjektivnosti i
objektivnosti, kao pretvaranje ljudske subjek
tivnosti, subjektivnosti ljudske prakse ili rada,
u mrtvu objektivnost, fenomen koji mladi H e
gel naziva pozitivnost. U tom dijalektikom
odnosu ljudske subjektivnosti prema objekti
ma koje je ona sama stvorila savlauje se
prvobitna neposrednost kako u odnosu na
prirodu, tako i u odnosu na sam ljudski sub
jekt, koji se proizvodei otuuje od sebe sama.
Drugo znaenje a. u Hegela je anticipacija
M arksovog pojm a fetiizam, jer predstavlja
kapitalistiku formu a. u graanskom drutvu,
iju je ekonomiju mladi Hegel studirao. N aj
zad, a. znai predm etnost kao jedan dijalek
tiki moment na putu sam ootuenja apsolut
nog duha. Priroda je za Hegela definitivno
otueni duh i zato se samo u odnosu na
istoriju moe govoriti o fenomenu a. u razvoj
nom smislu i samo na tom putu apsolutni duh
se vraa sebi. U svojoj Estetici Hegel je u
pozitivnom smislu govorio o a. kao procesu
slinom onom koji M arks shvata kao opre-
meenje bitnih ljudskih snaga. K riti kuj ui He
gela, ali prihvatajui od njega motiv a., M arks
ga tumai bitno drugaije, povezujui filozof
sko sa ekonom skim gleditem, polazei od
filozofskog pojm a oveka i shvatanja ljudske
istorije kao dezalijenacije ili razotuenja u
odnosu na klasnu pred isto rij u. M arks je razli
kovao tri oblika a.r najpre kao otuenje od
proizvoda rada, zatim kao otuenje u samom
procesu rada ili samootuenje i najzad kao
otuenje od rodovske sutine oveka ili total
no otuenje. U savremenoj filozofiji umet
nosti i umetnikoj kritici pojam a. ima veliku
ulogu. U socij al n o-i sto rij sk o m prosuivanju
14
esto se m oderna umetnost globalno osuuje
kao otuena, to treba da znai nehum ana ili
ak izopaena. Ali takve globalne osude su
sada prevaziene i samo diferencirana ocena
jednog umetnikog dela moe sadrati termin i
pojam a. kako u odnosu na umetniki pri
kazan svet, tako i u odnosu na utnetniko
stvaranje. Pri lom e je vana i psihologija fe
nom ena a. T ako na pr. Kamijev Stranac ili
pak Kafkin Proces slue produbljenoj knji
evnoj kritici da ukae na fenomen a.
L it,; G .W ,F . Hegei, Fenomenologija duha. 1955
(prev.); Hegel, E stetika . J III, 1952 - 1964 (prev.);
M arx-H ngels, R ani radovi, 1967 (prev.); . L uka,
M la d i H egeL 1959 (prev.); M . P ern io la, V aliena-
zione artistica, 1970, M .D .
ALILLJJARIJ (gr. at^n A o u 'iap io v ) Stih
koji se izgovara na poziv aliluja (jevr. halle-
lujaJi, hvalite Boga!) na bogosluenju, nepo
sredno pred itanje jevanelja, tematski uslov-
Ijen sarinom jevaneljskog -> zaela.
Lit.: C h. T h o d b erg , D er bvzantinische Alleltd-
arionzvklus, Studien im kitrzen P sa/likonstil, 1966.
D.B.
ALITERACUA (lat. ad - k. blizu, i littera
slovo) Stilski postupak i u pojedinim jezi
cima, uglavnom u starijim epoham a, faktor
ritmike organizacije stiha, ponekad i proze, u
vidu ponavljanja istih suglasnika ili suglasni-
kib grupa u nizu reci, naroito u inicijalnom
poloaju. Javlja se u svim jezicima, u narodnoj
i umetnikoj poeziji, ispoljava se vie u stihu,
u poslovicama i izrekama, nego u pripovenoj
prozi; Oj i/evojko, i/raga / uo moja (lirski
deseterac); VojsAu k n pi Aulin kapetane
(epski deseterac); Svaiju sluaj, a svoju
smatraj (poslovica); O svetski .slome, o strani
sude (L. Kosti). N ajizraenija je a. u akcen-
tovanim slogovima na poetku rev. T ako se
javila kao jedan od faktora metrike organi
zacije stiha (~* aiiterativni stih) u germanskoj
poeziji. N a osnovu nje utvren je u staroj
poeziji nekih naroda sistem nekadanje akcen-
tuacije dotinih jezika. A. se ukljuuje ire u
stilske figure (ponekad u figure dikcije),
a ue u -> eufoniju (zvuna ponavljanja,
fonika, sa sinonimima orkestracija, in
strumentacija), Poto a. podvlai zvunu
izraajnost stiha, esto pesnici i analitiari p ri
daju ponovljenim suglasnicima odreeni smi
sao. .R.
K ao stilska figura a. je poznata u svim evrop
skim knji., ali se u veini njih pojavljuje samo
kao sporadian ukras (npr. u srphrv. nar.
poeziji poznati su primeri: Slavu slavi srpski
car Lazare, O na poji po putu putnike i si.).
15
K ao faktor ritmike organizacije nalazi se u
starogerm anskoj poeziji; u stihu se redovno
nekoliko puta ponavlja poetni suglasnik {-*
aliterativni stih). Poto je to u nekom smislu
zamena rime. Englezi je nazivaju i h e a - r h v m e ,
poetna rima. U eng. poeziji a. je do danas
vrlo rairena, a u nekim periodima bila je
koriena i u umetnikoj prozi (- jufjuizam).
A. je redovno upotrebljavana, na razne siste-
matizovane naine, i u velkoj i irskoj poeziji,
od njenih najstarijih tekstova.
L it.: Eufonija, stilske figure.
ALITERATIVNI STIH - Starogerm anski
stih sa sistemom -* aliteracije, etiri glavna
akcenta (po dva u oba poiustiha) i neograni
enim brojem slogova izmeu akcenata. Zato
ga ubrajaju u -* akcenatski stih, kao oblik
timske versifikacije. U staronem akom stihu se
ispred akcenta, koji je obino na prvom slogu
rei, najmanje 2 3 p u ta ponavlja isti suglas
nik, npr. u Pesmi o H ildebrandu: Hthibram
enti Hddubrant // im hir heriun twem. Suglasnik
u aliteraciji (ovde /?) redovno stoji pred prvim
akcentom u drugom polustihu. Aliteracija je u
u.a. elementarni oblik unutranje rime, k oyd
povezuje akcentovane slogove, a ponekad pre
lazi i u etimoloku rimu. Kasnije se, o
13. v-, form irala rima na kraju stiha. Slian je
i staroengleski stih, npr. u dugom spevu
Beowulf. A.s. se razvio i u burjatskoj poe
ziji.
Lit.: E. Sievers, A hgerm anische Verslehre, 1893;
B. JKupMVHCKHH, PuipMa, ee ucm opun u m eopux,
1923; B .M . 5KiipMyHCKHH, Byegeaue u MemptiKy.
1925; A. H eusler, D eutsche V ersgeschichte m it Ein-
schluss des ahenglischen urni altnorischen Stabresm -
vers, 1 9 2 5 - 1 9 2 9 ; i'.O . T v acu o b . Eyp.'tmcKOe emu-
xocAowenue, 1958; M . H alle a n d S J . K eyscr, E ng
lish Stress, 1 9 7 i; -+ tonska versifikacija.
ALKEJSKA STROFA Strofa o etiri al-
kejska stiha (-> logaedski stih): prva dva su
jedanaesterci, trei eveterac a etvrti desete
rac. N jena shema nije jedinstvena ni u kla
sinoj, ni u novoj evropskoj, ni u naoj poeziji.
Prvi put se nalazi u odam a pesnika Alkeja sa
Lezbosa (oko 600. g. p.n.e.). O dom aila se u
rimskoj poeziji preko Horacija. U novije vre-
me njome su se, izmeu ostalih, koristili Klop-
tok i Helerlin u Nemakoj, Tenison u Eng
leskoj, A. Brjusov u Rusiji. K od nas su poz
nati pokuaji L. Muickog. i. M auram a, P.
Preradovia i r. V.J.
Veoma je zanimljiv pokuaj Sterije u pesmi
Stefanu D uanu: M uu grom ovni,/ / sudu
potom stva stoj! ( -----U ~ , U U U - )
Misce junake,//davno ti rs klonu, ( U vrapca Pounavca). Sintaksika pravila se
A LO G IZA M
U U U --). S vneem, s pbd//blskom
jasnim ( - - U -----, U jj) Vekove tide, u
ami tnrka. ( ~ U U U U U U). Pesnik
primenjuje teu shemu, ali je uspeo da odabere
rei tako da ostvaruje gotovo sve kvantitete
prem a njoj. Retko nae kratke slogove uzima
kao duge po poloaju (npr. u prvoj reci
krajnje u ispred ,er).
L it.: O . F ra n c a h a ern a, Contribuzioni alla staria
dell' alcaica, 1928: G . H ig h et, The Classical Tradi
tion, 1949; N . A. B o n av ia H u n t, H orace the
D .P . M instrel: a study o f his sapphic and alcaic lyrics,
1954; B. Snell, Griechische M e tr ik , 19572; -
metrika antika. R.
ALKMANOV STIH (nazvan po gr. horskom
pesniku Aikmanu, iz 7. v. st. e.) Sastoji se
od -+ akatalektikog ili - katalektiekog dak-
tilskog tetram etra (odn. -* dimetra) u kome je
dozvoljena zamena - daktila -* spondejem u
prvoj i drugoj, a retko u treoj stopi. Shema:
U U O U U D U D . Primer: Cer tus
enim promisli Apollo (Hor. Carm. I, 7, 28). Ovaj
stih se esto upotrebljavao u drami. Horacije ga
kombinuje sa nekim drugim stihom, a u tome
mu je uzor Arhiloh. Tzv. alkmanski distih kod
Horacija nastaje o -> heksametra i a. s.
Ponovljen ovaj distih ini strofu (- arhilohij-
ske strofe).
L it.: M e trik a, antika. V.Je.
ALMANAH (verovatno od arap. al-manakh
kalendar) Prvobitno, kalendarske astro
nomske table. U 15. v. prenose se sa Orijenta
u Evropu i dopunjuju korisnim savetima,
obavetenjima o istorijskim dogaajim a, praz
nicima, vaarima i si. Sve do 18. v. sinonim je
za kalendar. Od tada, a. je zbirka radova iz
7 .R . odreenih oblasti, najee knjievnih, obino
tematski grupi san ih (npr. u F'rancuskoj
Almanah muza, 17641833). U nas se a., u
obliku knjievnog zabavnika, prvo javlja u
Sloveniji (1779, Pisanice od lepeh umetnosti),
pa u Vojvodini (1815, 3a6aBHHK D. Davio-
via; 1826, patinua V. Karadia); i u
H rvatskoj (1823). Obino se izdaje jednom u
godini, ili s vremena na vreme, ali ne
periodino kao -* asopisi.
Lit.: V. C h a m p ier. Les anciens alm anachs
illustrs, 1885; F. K a d m o s k a , D ie Allm anache im
gesellschajtlichen und literarischen L eben, 1973. SI.P.
A LOG IZAM (od gr. tXoy iopca nerazu
man sam) Stilska figura slina oksimo-
ronu. N am erno se rui logika veza u govoru
da bi se. spajanjem protivrenih pojmova,
postigao ironini ili komini efekat (enidba
ALONIM 16

pri tome form alno ne naruavaju, ali su sva upuujui na neki poznati dogaaj ili na neko
shvatanja, pojmovi i misli uzajam no suprot elo. lik, ili situaciju (Pirova pobea, horne-
stavljeni (n p r.: m udra budala). Sl.P. rovski smeh, nee maka slanine). U najirem
smislu, svaka vrsta m etaforikog izraavanja
ALONIM (od gr. ak'koc, 'd ru g i, i ovopa (-* metafora) ima aluzivan karakter; u knji
ime) Vrsta -* pseudonima, kad se pisac evnosti, meutim, a. prvenstveno obeleava
slui imenom nekog drugog pisca. O bino se usmeravanje itaoevih asocijacija u pravcu
ovakvome postupku pristupa zbog koristi, da nekog drugog knjievnog dela iii mita. N aroit
se delu pribavi autoritet i uspeh ve poznatog znaaj ove vrste imaju m itoloke a. u klasinoj
imena, pa je u veini zemalja zakonim a o i klasicistikoj poeziji; primere ovakvih a.
-> autorskom pravu zabranjena upotreba a. nalazimo u naoj poeziji kod L. Muickog,
Postupak je naroito karakteristian na tritu kod Njegoa, V. Ilia, S. S. Kranjevia i dr.
-+ trivijalne, -+ bulevarske knjievnosti, gde se Ovakve mitoloke i knjievne a. mogu biti i
javlja poseban tip a., sa tvrdnjom da je deio strukturalno ire razvijene, k ao kompozicijska
prevedeno, najee sa eng. S.S. osnova neke pesme, alegorije, -> parodije,
-* travestije, naroito dela koja se u svom
ALTERNIRAJUA VERSIFIKACUA (lat. dejstvu oslanjaju na form alne ili sadrinske
alternare izmenjivati) Termin pod kojim paralele i kontraste s nekim ranijim delom
se podrazum eva -* silabika versifikacija (-+ herojsko-komini ep). Pored toga, a. moe
romanske poezije u rimovanim distisima, sa da se odnosi i na odreeni dogaaj, linost ili
ravnomernim jednoslonim alterniranjem ( aktuelnu drutvenu ili politiku situaciju;
skandiranje, stakatni izgovor), isticanjem ovakve a, ili sistem a. esto nalazimo u osnovi
neparnih ili parnih slogova dobijao se tro- satirinih dela, naroito u politikoj i drutve
hejski ili jam pski ritam . Preneta je iz severne noj -> satiri (R. Dom anovi, Voa, Stra-
Francuske krajem 12. v. u nem. poeziju, u ija), U novijoj poeziji a, postaje vaan
kojoj je dotada vladala -+ tonska versifikacija eiemenat pesnikog izraavanja am bivalent
(ili akcenatska), sa slobodnim rasporedom nog doivljavanja sveta (Valerijevo M ornarska
akcenata u stihu i slobodnom rimom. N aj groblje, Eliotova Pusi a zemlja, kod nas T.
poznatiji pesnik koji je pevao u stihovima Ujevi, Lelek sebra, Kolajna).
organizovanim po sistemu a. v. jeste H ajnrih L it.: B. P o p o v i, O v asp ita n ju uk u sa , Ogledi,
fon Feldeke. Vremenom je nemaki govorni 1959; I. A. R iars, A luzivnosl m o d ern e poezije,
akcenat poeo da se podudara sa metrikim Naela kn jievn e k r itik e , 1964, (prev.); Z. Ben
akcentom (ili -iktusom). N estajale su nepra P o ra t. The P oetics o f L itera ry A llusion, 1976.
B .M .- S .K .
vilne varijacije anakruze. tj. proizvoljno
meanje trohejskih i jam pskih stihova. Pa
ALJAMIJADO (p. alhamiado). - p. tran
ipak, pod uticajem narodne pesnike tradicije i
skripcija a rap. rei a I agamiyya a znai
zbog veze poezije sa muzikom, bilo je prisutno
nearapski (tu). Ovim term inom su musli
razilaenje govornog akcenta i metrike sheme
mani u Analuziji prvobitno nazivali rom an
alterniranja. Reformiui nemaku metriku
ske govore svojih severnih susea na Ibe
(1624. g.), Opic se ugleda na antiku shemu
rijskom poluostrvu. Krajem sr. v. ova re
jam ba i troheja, povlacei da ulogu kvanti
dobija drugo znaenje, koje i danas ima: p.
teta preuzima prirodni akcenat. T ako je
i port, jezik pismeno fiksiran ne latinicom
uveden princip -* silabikotonske versifikacije.
ve arap. slovima. L iteratura sauvana na
Ipak se jo u toku -v baroka obnavlja tonska
aljamia jeziku naziva se a. Pored tekstova
versifikacija. Neki versolozi, naroito
versko-pravne sarine, pesnikih sastava
nemaki, dre da i u klasinom francuskom
uglavnom didaktike prirode, proznih pria
stihu vlada a.v. (F. aran), dok veina
koje se odnose na P roroka, a i na biblijske
predstavnika francuske metrike insistira na
ulozi pokretnih akcenata, koji variraju epizode, najvei p. tekst je tzv. a. verzija
ritam unutar polustihova. Jedni ubrajaju u a.v. legende o Aleksandru Velikom. - O d 16. v. u
i ruski silabiki stih (iz 17. i 18. v.) u njegovoj Bosni su se. uz dela pisana na arap., tur. i
prvoj fazi razvitka (M. Xapjian). pers. jeziku, poeli pojavljivati i tekstovi na
Lit.: ~ f Versifikasija; -> silabika versifikacija. naem jeziku, ali pisani arap. alfabetom.
.R . Ovakvih tekstova, slinih a. tekstovim a, kod
ALUZIJA (lat. allusio govorenje o jednoj nas ima mnogo manje (oko pedeset knjiga).
stvari dok se misli na drugu) -+ Stilska Za najbolji tekst ove vrste u nas sm atra se
figura iskaza koja ostvaruje svoje znaenje pesma Saliha G aovia o M uham edovom
17
roenju, tzv. me vi ud. U Bosni se a. knjiev
nost zadrala o prvog svetskog rata.
L it.: F. B ajrak tarev i, O naim M evludim a i o
M cviudu uopte. 1937; W ern er L ehfelt. D as serbo
kroatische A lham iado S ch riftu m der B osnisch-H erce-
govinischen M uslim e. T n m skriptionsproblem e, 1969.
M . u .
AMATER (fr. amaleur ljubitelj)
ovek koji se nekom naunom ili umetnikom
oblau bavi bez posebnog obrazovanja u toj
oblasti, i to ne kao svojom profesijom. U
negativnom znaenju, a. je neko ko se bez
pravog razumevanja uputa u um etnost (v.
- diletant). A. se, meutim, mogu posm atrati
kao najaktivniji deo knjievne i umetnike
publike, kao nekonvencionalni tip umetnikog
obuavanja. Sa druge strane, am atersko ko-
lekcionarstvo ili izdavatvo (v. samizdat) je
neophodan sastavni deo knjievne proizvod
nje. Po modelu profesionalnih knjievnih i
umetnikih udruenja, a. osnivaju svoja, koja
najee imaju za cilj popularizaciju knjiev
nosti i umetnosti (amaterski knjievni klubovi
i udruenja, dramske, horske, igrake, m u
zike druine) i profesionalno napredovanje
svojih lanova. S.S.
AMBiGVITET Dvosmislenost
AMBIJENT (lat. ambire - obilaziti, opkolja
vati; otud sredina, okolina) U proznim
knjievnim elima: drutveno-istorijski i geo
grafski prostor u kom e se odvija radnja; u
poeziji: manje ili vie im aginaran, prirodni,
mitoloki ili drutveni svet u kome poinje da
se formira objektivni doivljaj pesnikog sub
jekta, ili - koji se stapa s unutranjim
stanjim a tog subjekta. A. je u prozi jae
izraen nego u poeziji, m ada su kod nekih
pesnika subjektivni doivljaji izrazito ambijen-
tirani. (Krleina lirika je npr. esto vezana za
provincijski a.) K arakter drutvene situacije u
a., ponekad je,, u proznom knjievnom elu,
presudan za tok radnje i za karakterizaciju
pojedinih linosti (Balzakovi romani, ili dru
tveni rom an 19. v. uopte). A. takoe bitno
uslovljava -* atmosferu, a od njega zavise i
-+ opis, - perspektiva i -* taka gledita.
A. moe biti: realan, irealan, simbolian i
fantastian, Realistiki prikazani prostori, od
nosno, sredine realnog sveta su odreene vrste
realnog a. T o su: predeli (a. pejza kod
Turgenjeva); naselja (a. arije kod Andria, ili
dva esto kontrastu a a.: gradski i seoski);
unutranji prostori graevina (unutranjost ba
rake, odnosno, kasarne u Krleinim novela
m a: Baraka pet B i Tri domobrana, unutra
2 R e n ik k n jiev n ih te rm in a
am blem
njost manastirske zgrade u Matavuljevom
rom anu Bakonja fra Brne). Realni a. je
ponekad toliko nesvakidanji i tajanstven a
deluje kao irealni a. (pripovetke nemakih
rom antiara). Irealni a. je izmiljeni konkretni
prostor najee onaj svet, odnosno, raj
ili pakao (narodne bajke, Dante, Milton).
Simboliki a. je realni ili irealni a. koji ima
odreeni duhovno-em ocionalni smisao (a. zat
vora u Andrievoj Prokletoj avliji je simbol
neograniene vlasti i tiranije). Svaki od tri
pom enuta a. moe a bude istovremeno i
fantastini a. Olujaci, selo i ljudi koji u njemu
ive, iz istoimene Anrieve novele, istovre
meno su i realan i simbolian i fantastini a .
Ponekad se pod a. podrazum eva i drutveno-
-istorijski ili geografski prostor u kome je elo
nastalo i koji se u njemu opisuje (milje); no
u neposrednoj vezi s knjievnou a. uglavnom
oznaava onaj imaginarni svet u kome se tema
umetniki otclovljuje, koji moe manje ili vie
verno da odsiikava neki realni prirodni ili
drutveno-istorijski prostor, ali koji uvek
kako u svojim dokum entarnim , tako i u
fantastinim vidovima omoguuje tematici
njeno im aginativno dejstvo i odreuje njen
umetniki smisao. -* sredina.
Lit,: sredina. M..
AMBIVALENTNOST (lat. ambi - oba;
valere vreeti) U psihologiji a. oznaava
istovremeno privlaenje i odbijanje, oseanje
ljubavi i mrnje u isti mah, tj. skup isto
vremenih protivrenih reakcija, odnosno svoj
stvo neke osobe ili pojave da izazove takve
reakcije. U knjievnosti a. je svojstvo nekog
dela, situacije, k araktera iii nekog drugog
stilskog ili kompozicionog elementa koje iza
ziva protivrena tum aenja ili protivrene
oseajne, misaone i m oralne reakcije. A . Don
K ihota ogleda se npr. u tom e to klasicizam
vidi u njemu smenog zanesenjaka, a rom anti
zam tragediju neshvaenog idealiste. Prema
Empsonovoj poeli a. je jedan od tipova
dvosmislenosti, dosledna artikulacija nekog
dubljeg unutranjeg proti vreja koja se ostva
ruje tako to dva znaenja nekog knjievnog
iskaza predstavljaju upravo suprotna znae
nja odreena kontekstom , tak o da je totalni
eiekat ukazivanje na fundam entalni rascep u
pievom duhu.
L it.: W . E m p so n , Seven Types o f A m biguity,
i 956; ~+ dvosmislenosti, H . P ongs, A m bivalenz in
m o d em er D ichtung, 1966. S.K .
AMBLEM (od gr. e^SA.r(MC utisnuto,
ukras) Fr. izgovor gr. rijei koja je kao
A M ERK A N IZA M
termin -+ poetike stekla najiru popularnost u
16. i 17. st. u lat. tekstu knjige m ilanskoga
pravnika Andreasa Alciatusa (14921550),
izdane 1531. u Augsburgu pod naslovom
Emblematum liber. Ljudski je drutveni ivot
pun stalnih simbola, znakova s opeprizna-
tim odreenim znaenjem, npr. kri kao
simbol kranstva, sidro kao simbol postoja
nosti i vjernosti, srp i eki kao simbol
komunizma. N aklonost prema primitivnoj
simbolici dovela je do stvaranja takvih sim
bola, a. Jedan im je izvor helenistiko zani
manje za egipatske hijeroglife, koji su sm a
trani tajnim pismom: H orapolovo djelo Hiero-
glyphica iz 5. st. n.e. prevedeno sa koptskog na
gr., doprlo je poetkom 15. st. do Italije,
poetkom 16. tam pano je u gr. i lat,
prijevodu. Tumaenje hijeroglifa, koji su se
pored toga stali upotrebljavati kao ornam ent,
odgovaralo je zanimanju toga doba za pitago-
rejsku simboliku, antiknu mitologiju, mistiku
- kabale, starozavjetne motive i sr.v. -* ale-
gorezu. S druge strane, o kraja se 14. st.
rairio obiaj, najprije u Burguniji i F ran nism os, 1945; F. K lein, L 'A m erica n ism e, 1949; H. R.
cuskoj, a onda u Italiji, da graani patriciji i
uenjaci na eiru ili odijelu nose medalje s
natpisima koje su se zvale imprese. Taj duh
primitivne simbolike 16. st. naao je svoju
kodifikaciju u djelu Alciatusa; u njemu se
svaki a. sastoji od tri dijela: slike, natpisa
(inscriptio) koji joj tumai simboliko znae
nje, i teksta ispod nje ( mbscriptio), u vezi sa
slikom, veinom u stihu, ali i u prozi, oeta
najee iz antikne knjievnosti. Npr. slika rike, dvosmislenost nekog iskaza koja nastaje
prikazuje kako kia pada na biljke, a inscriptio
tumai da boji blagoslov donosi bogatstvo;
pas poudno gleda kako lav razdire plijen, a
inscriptio tumai da je to elja bez nade da se
ispuni tekst ispod slike primjenjuje se na
batinika koji poudno oekuje smrt bogata
roaka, u duhu se naslauje, ali usta mu
ostaju suha. Alciatus je imao mnogobrojne
nasljednike u sastavljanju i izdavanju zbornika
u. A. su brzo prodrli u knjievnost 16. i 17. st.
Evropska knjievnost toga doba puna je a.; ali
bez posebnog prouavanja a. maloka e ih
dananji italac moi raspoznati. Bilo bi dobro
da termin a. ue u stalnu upotrebu za
opepriznate stalne simbole.
L it.: L. V o lk m an n . B ild^rschriften der Re~
naissance, 1923; M. P raz, S tu d i su l C oncettism o,
1939; E niblem ata, H andbuch zur Sinnbildkunst des
X V I u. X V I/ Jhrh., 1967; D. Sulzer, Z u einer
Geschichte der Em blemiheorie., 1970;' A. Buck, Die
E m b lem a tik, 1972; S. P en k erl, Em blem forschnng,
1972; A. H eokcl, A. Schone, E m blem ata, 1976.
Z ..
18
AMERKANIZAM 1. U irem smislu
oznaava svaku lingvistiku osobenost kojom
se jezik Amerikanaca razlikuje od standard
nog engl. jezika. Uticaj a. (fonetskih, leksikih i
sintaktikih) najizraeniji je u Engleskoj, ali se
u prodiranju specifino am. rei i obrta osea i
u p., fr. i nem. jeziku, dok se kod nas svodi
na upotrebu nekih reci (dez, dip, kviz);
2. U duhovnom pogledu pokret koji je nastao
krajem prolog veka i koji se snano odrazio i
na knjievnost (modernizam); 3. U L atin
skoj Americi a. (americanismo) sinonim za
- kreolizam (criollismo), pokret koji je
osnovao H. Santos okano a koji odbacuje
strane uticaje zahtevajui povratak na sam o
stalan kulturni razvoj od poetka kolonijalnog
doba, sintezu indijanizma i iberizma, to bi
imalo da se ogleda u odabiranju specifino
latinskoam. literarne grae i u negovanju
posebnih izraajnih oblika; 4. Termin iz
-+ lingvistike koji oznaava re iz jezika
amerikih inijanaca prenetu u panski jezik.
L it.: F . S a n ta m a ra . D iccionario de am erica
W are!, A m erican Engiish and its C ultural Settiiig,
1956; F. S a n ta m a ra , Diccionario de m ejicanism os,
1959; A. Z am o ra V icente, E spaol de A m rica,
1967; E. Q u esad a, E l Criol.li.imo en L itera tu ra , 1972;
F. L z a ro C a rreta-, El espaol fu e ra de Espaa,
1972; D iccio n ario ilu stra d o S o p e a: A m ericanism os,
1982. Z .K .- L j .S .
A M FIBO LIJA (gr. &nq>ipoX,ia - dvostru
kost, dvosmislenost) Termin antike -> reto
kao posledica dvojakog znaenja neke rei iii
dvoznanog odnosa vie rei unutar jedne
reenice. A. se, dakle, zasniva na -> homoni-
miji, polisemiji ili na dvosmislenoj gram a
tikoj konstrukciji (- dvosmislenost). Stilistiari
odbacuju a. k ad a se javlja kao greka protiv
jasnosti (npr. Dete ujelo prase), Svesno
upotrebljena a. jeste stilska figura kojom se,
kao igrom reima, postiu hum oristiki i
satiriki efekti. N pr., u Andrievoj Prii o
kmetu Simanu razgovor izmeu age i kmeta
Siman a esto se odvija u a. K ad a aga, kome
Siman vie nee da daje danak, kae: Ode ti,
Si mane, daleko, upotrebljavajui otii daleko
u smislu preterati, Siman se pretvara da je ovu
sintagmu shvatio u njenom osnovnom znae
nju i odgovara agi: M ogu ja danas da idem
kud god hou. S.K.-.
AMFIBRAH (gr. tfjitp Ppaxu? sa obe
strane kratak) Troslona stopa u antikoj
metrici duga etiri more, sastavljena iz dva
kratka i jednog dugog sloga izmeu njih:
19
U ~ U; u silabiko-tonskoj versifikaciji stopa
koja ima tri sloga od kojih su prvi i trei
nenaglaeni. a srednji naglaen. Ima ga u
srphrv. trosl onim akcenatskim celinama
(lepota, u sjaju), ali bi u stihu dao nategnut i
neprirodan ritam zbog jednolinog trasi
ranja. O tuda se samo pojedinani stihovi
javljaju kao u okviru osnovnih (trohejskih ili
jam pskih) stihova, npr. u narodnoj pesmi:
Mi doosm o ovde / pred popove d v o re ... .
IJ Zmaja: Odlani mi, tugu, / Oj. zagrli,
se stro ... .
Lit.: -> M etrika, antika, versifikacija. H .K .
AMF1MACER -> Kretik
AMFITEATAR (gr. ajKp iSatipov, lat. circus
gledalite sa svih strana) -- 1. U starom
Rimu m onum entalna graevina elipsastog, ili
krunog oblika, im ala je najee zatvorenu
krunu arenu poploanu ili nasutu peskom,
ograenu visokim zidom, sa uzdignutim poi-
jum om za privilegovane gledaoce i s velikim
stepenastim gledalitem sa svih strana. U a . su
se odravale giadijatorske bitke, borbe sa
divljim zverima, velike spektakl-predstave bi
taka, pa ak i pom orske bitke (naumahije
za ta su se arene posebnim ureajima punile
voom). Arena je imala i specijalne podzemne
prolaze za naroite pozorine efekte. Prvi a. je
verovatno dao sagraditi J. Cezar 46. g. p.n.e.
U Pompeji je, prem a starim zapisima, 70. g.
p.n.e. bio podignut a. za 15 hiljada gledalaca.
Najvei pak a. bio je Koloseum u Rimu (80. g.
n.e.) za 87 hiljada gledalaca. Rimski a.
ouvani su i u drugim mestima a kod nas u
Puli, Solinu (Splitu), C avtatu i itluku.
2. D anas se u pozoritu a. nazivaju polu
kruno uzdignuta mesta u parteru, iza zadnjih
redova, a ispod prve galerije. D.M i.
AMOIBAJA (gr. ifio ip a to ^ naizmenian,
koji se smenjuje) Sve vrste pesama u gr.
knjievnosti koje se smenjuju, u tragediji i
-* komediji, izmeu hora i glumaca, delova
hora m eusobno ili izmeu dva glumca, ali i u
drugim vrstam a i anrovim a: u - horskoj
lirici i u kraim lirskim form am a (gozbene
pesme i si.). Aristotel u Poetici odreuje a. kao
pesmu sa scene. Up. - monodija, -> komos.
S.S.
AMPLIFIKACIJA (lat. amplificatio uvea
vanje, proirivanje) Termin antike -> reto
rike: pojaavanje izraza i njegova znaenja i
izraajnosti opirnijim opisivanjem, prom atra
njem predm eta s raznih gledita uz iscrpno
AN AD IPLO ZA
prikazivanje svih aspekata, dodavanjem sino
nimnih rijei, atributa it. Zajedno s akumula
cijom (gomilanjem) a. je podvrsta nabrajanja,
a razlika je meu njima u tom e to se kod
akumulacije ide za tim da se italac (odnosno
slualac) impresionira prostim navoenjem
velikog broja detalja kao da se hoe postii
l'otografska preciznost opisa, dok se kod a.
nastoji izgraditi neka vie psiholoka nego
form alna gradacija time to se smisao
produbljuje, obogauje i ini znaajnijom,
uzvienjem. Po drugim a akum ulacija nastoji
prikazati predm et opisa sa to vie rijei,
to raznolikije, dok a. prikazuje to vie
razliitih aspekata. Pri tome slui se sino
nimima., atributima, komparacijom, kontra
stima i dr. U antici naroito se upotrebljavala
u pohvalnim govorim a pa su postojala i neka
opa mjesta, tipini oblici pohvale: odavanje
priznanja i pohvale protivniku koga je hvalje-
nik pobijedio, opis veliine i teine njegova
oruja, opis tekoa i rtava koje su podnesene
radi neke stvari i si. U novije vrijeme ovamo
se pribraja svako uveliavanje i irenje izraza
npr. izborom rijei, nizanjem kontrasta i dr.
Z.D.
ANACENOZ.A (gr. otvaK oivoaig optenje,
saoptavanje) Termin antike .+ retorike,
vrsta dubitacije u kojoj se govornik obraa
sluaocima pitanjem ta da radi, i na koje
kasnije sam daje odgovor: Mrzim i volim. /
Z a sto je to tako, / moda e da pita. / Ne
znam. Ali oseam da je tako / i muke moje
potvruju to (Katul, O svojoj ljubavi),
M.Di.
ANADIPLOZA (gr. av&dirctaoCTic udvaja
nje, udvostruenje) Termin antike - reto
rike koji je u antiko doba oznaavao opti
pojam za ponavljanje istih rei koje su se tako
naglaavale i isticale. U tom smislu, stijri rim. i
gr. stilistiari izjednaavali su a. sa -> palilo-
gijom, epizeuksom, -> anastrofom. U
m odernoj stilistici, a. se razliito efmie,
veinom kao posebna pesnika figura ponav
ljanja u kojoj se poslednja re (grupa rei)
jedne reenice ili stiha javlja kao poetna re
(grupa rei) sledee reenice ili stiha. U ovom
znaenju, a. je jednaka savremenoj upotrebi
-- palilogije. A. se esto javlja u naoj
narodnoj poeziji: Te si tako rano uranila, /
uranila u svetu neelju (V. St. Karai, Srp.
nar. pjesme, II, 3), ili Ve me pitaj majko,
kom sam ruku dala, j kom sam ruku dala i srce
predala (isto, I, 561). U kratkoj lazarikoj
pesmi od tri stiha a. je osleno sprovedena:
iglice vene nad vodu cveta, / nad vodu cveta,
ANAFORA
nad vodu vene, j nad voda vene, nad vodu
spada (V. Nedi, Antologija, 19). Bliska joj je
- figura etymo!ogica (etimoloka figura).
S.K-.
ANAFORA (od gr. avacpopd ~ dizanje;
ponavljanje /reci/) Termin antike -* reto
rike za odreene figure -> ponavljanja:
1. u irem, danas zastarjelom , znaenju isto
to i - paralelizam. 2. U uem znaenju:
ponavljanje iste rijei odnosno grupe rijei na
poetku vie stihova ili strofa u poeziji,
odnosno vie reenica ili reeninih dijelova u
prozi, npr.; Svaki nosi po tridest strijela, /
Svaki nosi po dvadest p u a k a ... (nar.
pjesma); U ranila K osovka devojka, / Uranila
rano u nedelju / ... Zasukala bijele rukave, /
Zasukala do beli' lakata ... K osovka evoj-
ka). K ao analogija toj vrsti a., koja se naziva
stilistikom, spominje se gdjekad u teoriji
fonika a. (ponavljanje glasova), npr.: I cvrci,
cvri cvrak na voru crne sm re. . . (Nazor,
Cvrak), i kompozicijska a. (ponavljanje
istih motiva na poetku vie epizoda), npr.:
prije svake bitke u narodnoj epskoj pjesmi
opisuje se naoruavanje junaka. Inae se
razlikuje fonika (glasovna, zvukovna) a. pri
emu se moe raditi i o hom onim im a, a ne
mora se ponavljati ba ista rije, leksika a. i
sintaksna a. Ponekad se razlikuje a,: ponav
ljanje rijei na poetku stiha, od -+ epa na fore:
ponavljanje rijei na poetku lanaka u stihu.
Suprotna je a. -* epifora. O bje zajedno ine
-* simploku. Primjeri za a.: Proljetna kia nije
ko druge. / Proljetna kia rastapa tuge
(Cesari, Proljetna kia); N oas se moje elo
ari, / noas se moje vjee pote / . . . (T.
Ujevi, N otturno). Z.D .
ANAGNORIZAM (gr. &va7 vpicrts - pre
poznavanje) Po Aristotelu (Poetika, XI)
onaj deo tragine radnje u kojem se deava
prelaenje iz nepoznavanja u poznavanje, a
zatim u prijateljstvo ili neprijateljstvo s onim
licima koja su od r eden a za sreu ili za
nesreu. Najbolje je ako je povezano sa
preokretom (- peripetija), tj. ako preokret
nastupi kao posleica prepoznavanja. A. moe
biti izmeu dva lika (Orest i Elektra, Orest i
Ifigenija), a moe oznaavati i trenutak u
kome neki lik shvati zabludu (- hamartija) u
kojoj se nalazi u pogledu tueg ili svog
porekla ili nekog svog ina (Edip shvata da je
majin sulonik i oev ubica). K ao efikasan
nain izazivanja saaljenja ili straha, a. je
jedan od bitnih elemenata Aristotelove teorije
o tragediji. U Poetici (XVI) Aristotel razlikuje
20
pet naina prepoznavanja: po znacima, ono
koje udesi sam pesnik, po seanju, na osnovu
zakljuivanja i ono koje se zasniva na krivom
zakljuivanju drugog lica.
L it.: -* Tragedija, antika V,J.
A N AG O G IJA (gr. voenje na
vie, uzdizanje) Alegorijsko, mistiko tu m a
enje nejasnih mesta u Bibliji; traenje tajnog i
skrivenog smisla u nekom knjievnom deiu.
Takvo je tumaenje biblijske prie o tom e da
je u novostvorenoj, evianskoj zemlji, izraslo
ogrom no bogatstvo rastinja i posluilo za
stvaranje tela prvog oveka: anagogiko tu
maenje videio je u ovoj prii alegoricku sliku
deve Marije od koje se rodio Hristos.
LU,:*K. H. Best, Probleme der A n a lo g ie -Far
se hung, 1973; R, A n tliia, A nagogie, 1977; -* ale
gorija, alegoreza. H .K.
ANAGRAM (o gr. 6cv unatrag i
7 pot|i|ia slovo) V rsta - glasovne igre,
re ili reenica koja se dobija prom enom reda
slova u nekoj reci ili reenici; jedino pravilo
koje vai u tom postupku jeste da sva slova
prvobitnog teksta m oraju biti zastupljena u
novostvorenom sklopu. Pronalazak a. neki
pripisuju Likofronu iz Halkie, a neki staro-
jevrejskim kabalistim a. K ao to se esto
deava sa - igrama rei, mnoga razdoblja su
a. pripisivala religiozni i mistini znaaj. Tako
su poznati anagram i: Ave maria, gratia plena,
D ominus tecum u Virgo seront, pia, munda et
immaculaia, ili Pilatovo pitanje (Jovan, XVlIf,
38) Quid est veritas? u Est vir qui adest, tj.
H ristos. M nogi knjievnici su koristili a.
svojih imena kao -+ pseudonime; najpoznatiji
takvi sluajevi su kod K alvina (Calvinus-
-Alcuinus), Voltera [Voltaire- A rouet 1. j.,
tj. (Fransoa M ari) Arue mlai], Rablea
(Franois Rabelais-Alcofribas Nasier), Grimels-
hauzena (ak sedam razliitih a.) i dr. U a. se
mogu nalaziti i naslovi pojedinih knjievnih
dela, kao i imena pojedinih linosti (npr. u
Njegoevoj Lui m ikrokozm a Napoleon se
naziva N oelopan, Cezar - Razee, a Aleksan
dar Veliki Askela preko Aleksa). A. je bio
naroito omiljen i esto korien u doba
baroka. A. u enigmatici imaju vrlo iroku
primenu i kao vid zabave korieni su od
najstarijih vremena. T ako je poznato d a je Luj
XIII imao kraljevog anagram atistu.
Poseban vid a. je - palinrom N ajpoznatije
zbirke a. su M autnerova (1636) i tenderova
(1673). -> Anonim.
L it.: L. L alan n e, Curiosits littraires, 1857; E.
D israeli, Curiosities o f L iterature, 1871; D o b so n .
L iterary Frivolities, 1880; Je an S taro b in sk i, L es m ots
21
sont les m o ts: L e s a n a gram m es de F. de Saussure,
1971.
AN AH O RIZAM Termin novovekovne
poetike, napravljen po analogiji sa - ana-
hronizmom (drugi deo sloenice gr. ^povoi;
vreme, zamenjen je s / p a ~ zemlja), a stvo
rio ga je Lovel. Nastaje kada se neko^mesto
geografski pogreno odredi, npr. kada ekspir
okrui eku morem. SL.P.
A N AH RO N IZA M (gr. a v a x p o v ia ^ 6 ^ pre-
metanje u vremenu) Postavljanje nekog
dogaaja, linosti, prizora, samog jezika, ili
bilo ega drugog, u vreme kad nisu postojali.
N ekad je to om aka (kao asovnik u ekspi-
rovom Juliju Cezaru), nekad hotim ino oda
brano sredstvo i osnova hum oristikog i
satirikog dejstva knjievnog ela (kao u Jenki
na dvoru kralja Artura M ark Tvena, ili u
Domanovievoj pripovcci Kraljevi M arko
po drugi put meu Srbima); pre svoga
vremena, kao u pom enutom Tvenovom delu,
prohronizam (ili -* prolepsa); posle svoga
vremena, kao u Domanovievoj pripoveci*
parah ronizam. Lj.J.
ANAKLAZA (gr. av atck aci^ savijanje,
povijanje) - 1. U antikoj versifikaciji a.
oznaava zamenu mesta dugog i kratkog sloga
unutar jedne stope ili izmeu kraja jedne i
poetka druge stope, ime se postie ivost i
raznolikost u stihu, ili se olakava skandiranje.
A. se esto javlja u - jonskim stihovima; npr.:
U - U se menja u - U U - . 2. U slili-
sitici, a. se javlja u obliku dijaloke -+ dijafore,
kada sagovornik ponavlja istu re u prome-
njenom, pogreno shvaenom, katkad emfa
tinom (- emfaza) znaenju. S.K-.
ANAKOLUT (gr. avaKo^ouSot; neosle-
dan, koji ne prati) -- Termin antike retorike
za podvrstu -+ elipse, koji oznaava neki
nesklad u gradnji sloene reenice, npr.: O
ardae, ognjem sagorio! / Vee si mi mladoj
dodijao, / etajui sama po ardaku (nar.
pesma). Apsolutni nom inativ i pretvaranje
udaljene zavisne reenice u glavnu, dva su
najea oblika a. A. je pogreka nedovoljne
stilske obrade ili odraz nesreenog miljenja i
nastaje usled nagle prom ene ili prekida u
govoru, ali ga pisci upotrebljavaju i svesno
kao -+ stilsku figuru. O vakav nain izraava
nja esto je bio pom odan i prihvaen nain
izraavanja (hrianska retorika), a u pesni-
kom jeziku se upotrebljava kao izraz uzbu
A N A K R E O N T IK A
enja. A. je est u Platonovim dijalozima i u
V J. ekspirovim dram am a. -+ Anadiploza. SLP.
ANAKREONTIKA (pesme u A nakreonto-
vom stilu, novija izvedenica od lat. ana-
creonticus anakreontski; up. bucolica
pastirske pesme; bucolicus pastirski, -* bu-
kolika knjievnost, -* georgike) Vrsta
kraih lirskih pesam a o ljubavi, vinu, prija
teljstvu i radostim a ivota. Ova vrsta pesama,
sastavljena u jednostavnim stihovnim oblici
ma, nazvana je po gr. (jonskom) liharu
A nakreontu (Teos u M. Aziji, 6. v. st.e.). U
antikoj gr. i lat. knjievnosti pesme ove vrste,
pisane po ugledu na Anakreonta, sastavljane
su naroito u vreme poznijeg - helenizma, pa
sve do u vizantijsko doba (bilo ih je i sa
hrianskom tematikom!). Zaostaju za origi
nalnim A nakreontovim pesmama i u pogledu
umetnickog kvaliteta i u pogledu raznovrsno
sti oblika i sarine. Nastavljaju samo neke
vrste A nakreontove poezije: ljubavne i vinske i
gozbene (ctojakoct iockoc) pesme. Anakreonta
poznajem o iz njegovih fragm entarno sauva
nih pesama kao pesnika iz dvorskih krugova
koji svojom pesmom doprinosi kultivisanom
uivanju u radostim a ivota, ljubavi, vina i
goenja. Ti fragmenti, meutim, niim ne
potvruju legendu o Anakreontu kao veito
pripitom starcu opsednutom ljubavnim pro-
htevima. A nakreontika popularie upravo tu
netanu predstavu o A nakreontu, koju nala
zimo u epigramima Palatinske antologije (rkp.
iz 10. v.) i, naroito, u m alom zborniku tzv.
Anakreontea (Anacreontea, lat. naziv dali su
zbirci moderni izdavai), sauvanom u do
datku ove antologije. Ta zbirka, pripisana bez
osnova Anakreontu, sadri oko 60 vinskih i
ljubavnih pesam a iz knjievnosti helenistikog
i carskog doba. To su lake igrarije razliite
umetnike vrenosti. Stihovi pesama su me
triki m onotoni i konvencionalni. Ipak je za
ove pesme ve antiki rimski filolog Aulo
Gelije (2. v. p.n.e.) sm atrao da su originalne
tvorevine Anakreontove, pa je ovakvo uvere-
nje dugo vladalo i u novijoj evropskoj
knjievnosti. Prvo m oderno izdanje zbornika
Anakreontea (A. Etien, 1554) izazvalo je talas
u. u fr. i evropskoj knjievnosti. Anakreontea
mnogo je uticala na - Plejadu (P. Ronsar),
iji je jedan lan (Belo) preveo Anakreontea \
na fr. (1556). O bnova Epikurove filozofije (P.
Gasandi) daje takoe podstrek fr. a. u 17. i 18. v.
(olije, La Far, Parni, D ora, Berten, Piron,
Grese, Volter). K ao tanana i vragolasta,
nam eteno naivna i konvencionalna, na efekat
i poen tu sraunata poezija, cveta naroito u
A N A K R E O N T SK I STIH
razigranoj i frivolnoj aristokratskoj knjiev
nosti rokokoa. (N a a. utie i slikarstvo toga
doba: Vato, Fragonar, Bue). Uski krug
ustaljenih tema zainjen je kako reminiscenci
jam a na antika boanstva ljubavi (Venera,
Amor) i vina (Bakho), tako i dahom eudemo-
nistike galantnosti rokokoa. Jasnoa, logika
i simetrija iskaza i kompozicije ostvaruju la
kou spoljanjeg i unutranjeg oblika. Pored
zbornika Anakreoniea, medu uzorima ove a.
jo su i fragmenti Anakreontovih originalnih
pesama, Horacijeve pesme o vinu, prijateljstvu
i ljubavi, neke K atulove pesme i neki epigrami
iz Grke antologije. A . se u 17. i 18. v. razvija i
u drugim evropskim knjievnostima (napo-
redo sa -> idilom, odn. -> eklogom, i -*
pastirskom knjievnou), pri emu fr. uzori
esto imaju vanu ulogu. Ugledajui se na
Gvarinija (1538 1612), ital. anakreontiare i
podraavaoce Ronsara, u D ubrovniku javlja
se kao anakreontiar I. Buni Vui (umro
1658). Iz Anakreoniea i A nakreonta prevodili
su u 16. v. Babuiinovi i D inko Ranjina, a u
18. Luko Buni. U Engleskoj Anakreoniea
prevodi T. Stenli (1625- 78), a fr. uticaj i
klasicistika strujanja podstiu razvoj eng, a.
(Herik 1 5 9 1 - 1674; Voler 1 6 0 8 -8 7 ; Frajer
1664 - 1721; Gej 1 6 8 5 - 1732: M ur 1 7 7 9 -
1852, koji prevode i podravaju Anakreonta).
Pod fr. i eng. uticajem stoje i brojni nem.
anakreontiari iz decenija oko 1750, N a
njihovom elu je krug oko Glajm a, u kome
nastaje i prvi nem. prevod A nakreonta bez
rima (1746), Uc i Gec (1760). Meu anakreon-
tiarima su i Hagedorn, Lesing i Jakobi, U
Rusiji cveta krajem 18. i poetkom 19. v.
(prevodi M. Lom onosova i A. Kantem ira;
pesme M, H eraskova, G, Deravina, K.
Batjukova, P. Vjuzemskog, A. Deljviga. H.
Jazikova, mladoga Pukina). K od nas iz
A nakreonta i antikih anakreontiarskih pe-
sama prevode u Srpskom Letopisu i Golubici
Lukijan Muicki (1825), Jeftimije Jovanovi
(1828), Jakov ivanovi (1830), Vukain Ra-
diSi (1839) i dr.
L it.: E, Egger, L 'h ellm sm e en France, 1869; L.
W eber, A m tcreontea, dis. 1895; M . M edi, A na-
k reo n t, iler i P. P etro v i N jego. L M S 218, 1901;
F . Ausfeld, D ie deutsche a n a kreo n t. D ichtung des 18
Jh ., dis. 1907; L, A. M ichelangeli, A nacreonte e la
sua fo rtu n a nei secali, 1922 i W . S chroeder,
A n ak reo n im W an d el der Z eiten, H um . G ym n.
1926; M. M eu n ier, Sappho, Anacreon et Anacreon-
tiques, 1932; H . C h a m a rd , H istoire de la Pleiade,
1939 40; T h. N issen, D ie byzantinische A na-
kreonteen, 1940; C . M. Bow ra. G reek L y ric P o e try ,
19612: H . Z em an . D ie deutsche anakreoniische
D ichtung, 1974. M. F.
22
ANAKREONTSKI STIH (gr. cvaicp so v i e tov
l^etpov) Stih nazvan po A nakreontu s
Teosa (6 v. p.n.e.). Najei su kataletiki
jampski dim etar / U U / U i jonski
im etar s - anaklazom / U U U / U .
Njime su se sluili gr. tragiari, smenjujui ga s
istim jonskim metrom, zatim Seneka i Beo-
tije, a u novije vreme Longfelou.
L it.: --* M e trik a , antika. M .D i.
ANAKRUZA (gr. av&Kpouaig pred udar,
preludij; vraanje) Naziv za jedan ili vie
poetnih nenaglasenih slogova do prve -+ teze u
antikom stihu, odnosno do prvog ostvarenog
iktusa u silabiko-tonskoj versifikaciji.
Termin je uveo G. G erm an kao princip
vraanja svih klasinih stihova na silazni
*-* ritani: Uobiajen i nem. naziv A u j fakt -
predudar. Prim er iz. -> jamba; Jer znadem
sebe i slaba i jaka, / Jer slutim sebe, u svjetlu i
sjeni. / 1 jao meni, dakle blago meni! (T.
Ujevi). A. je jenoslona u jam bu i -* amfi-
brahu, dvoslona u anapestu. a nulta u
troheju i -> daktilu (jer oni poinju
naglaenim slogom). Zakljuak o silaznom
ritmu klasinih metara, odnosno o istovetnosti
ili srodnosti unutranje strukture razliitih
stopa, izvodi se na osnovu sheme koja ostaje
kad se izoluje a.:
tro h ej: O U U U U
jam b: U U U U U
dakt.il: O - U U - U U - U U
am fibr.: U -U U --U U -U U
anapest U U - U U- U U- U U
Drugi, koji tom e ne pridaju znaaj, ukazuju
na realno zvuanje rei u stihu i na -> granice
rei, prisutne u svesti. U svakom sluaju
termin a. je koristan k ao tehniko sredstvo za
tipologiju m etara koji se iz stiha u stih
slobodno (proizvoljno) smenjuju (varijacije
anakruze).
L it.: B. M . >KnpMyHCiaift, B eegenue a \fempui<y,
1925; D. ivkovi, R ita m i p esn iki doivljaj, 1962;
M etar, verifik acija. Sl.P. .R.
ANALEKTA (gr. ava/.etera izabrano)
O dabrani radovi, zbornik radova jednog ili
vie autora posveen istoj ili srodnoj tematici.
A. je i zbirka rasprava, pesama, odabranih
stranica. SI. antologija. H.K.
ANALI Let opis
ANALITIKA DRAMA Vrsta dram e ija
radnja ne obuhvata niz zbivanja koja prethode
tragikom konfliktu (predistorija, uvod), ve
23
samo njihove posledice, zaotravanje koje
neposredno vodi ka katastrofi. Prava radnja,
koja nije obuhvaena siejnim tokom a. d., ali
ga uslovljava, odigrala se pre poetka kon
flikta, i tokom igre se polako otkriva (Sofo-
klov Kralj Edip, Silerova Verenica od M e sine).
N aturaiistika dram a je po svojoj strukturi u
veini sluajeva tipina a. d., koja je, odstra
nivi klasini -+ zaplet, omoguila iru i dublju
prezentaciju sredine i karaktera (ibsen, H aupt-
man, Krlea).
L it.: T. M . C am p b ell, H ebbeL Ibsen and the
A n a lytic E xposition, 1922; D ram sk a knjiev
nost. M .M i.
ANALIZA (gr. ScvaXumc razreenje, ra-
stavljanje) ~~ U herniji razlaganje neke sup-
stance na sastojke, odreivanje elemenata od
kojih se sastoji neki spoj ili smesa; ralanji
vanje na sastavne elove; ispitivanje meu
sobnih odnosa i pojedinanih funkcija sa
stavnih deiova unutar njihove celine, U
knjievnosti ralanjeni elemenat moe biti
formalno-stilska jedinica (stopa, stih, scena,
in, poglavlje i si.) ili pak sem antika jedinica
(sintagma, reenica, paragraf, situacija i si.).
Form alno-stilska jedinica moe se posm atrati
u okviru odreene stilistiko-retorike kate
gorije, knjievne -> konvencije ili svoje seman
tike funkcije; a sem antika jedinica u
uem ili irem semantikom kontekstu ela, u
svom spoljanjem istorijskom, sociolokom,
m isaonom ili etikom zaokruenju, u okviru
svojih istorijskih asocijacija ili pak svog
jezikog dejstva na savremenog itaoca. T ako
je moguno razlikovati dve osnovne vrste a.:
formalnu i semantiku. Form alna a,
naroito ako je re o -+ zatvorenim formama,
omoguuje sagledavanje upotrebe, pravilnosti
i odstupanja, odreenog stilskog i izraajnog
sredstva u nutar knjievne konvencije iz koje
ono potie, te tako nudi pouzdane estetike
pretpostavke irih kritikih odreenja i
razm atranja (npr, form alna a. ekspirovog
soneta unutar petrarkistike tradicije). U svom
loijem vidu takva a. moe postati i jalovo
ralanjivanje i razm atranje nebitnog; tako
Krlea istie da se efekat, znaenje i potencijal
neke lirske pesme ne mogu odreivati pomou
formalne, kulturnoistorijske a. je r takva a.
moe biti samo nuzilustrativna s obzirom da
lirske pesme nisu porculanski modeli, an
organska masa, ispeena po nekim kemijskim
principima i formulama. Semantika a . u
svom loijem vidu moe da postane prepri-
avanje ela svojim recima; u svom boljem
vidu ona ukazuje na relevantne elemente
A NALIZA
istorijskog i asocijativnog konteksta odreene
formalne ili semantike jedinice dela, razm atra
funkciju te jedinice unutar dela kao celine,
otkriva semantike mogunosti dela i omogu
uje potpunije uoavanje njegovog unutra
njeg bogatstva. Temeljita form alna i seman
tika a. obino su pred u si ovi nauno zasno
vane interpretacije. Stoga je a. postala u
novije vreme ne jedan o mogunih, nego
sastavni deo svih -> pristupa knjievnom delu,
svih kritikih, naunih i nastavnih m etoda u
izuavanju knjievnosti, podjednako karakte
ristina za ruske formaliste, nemaku nauku o
knjievnosti, anglosaksonsku -> novu kritiku,
metodologiju kolske nastave (fr. -* explica
tion de texte; eng. -* close reading). Kod nas je
vanost analitikog pristupa knjievnosti izri
ito zastupao jo Skerli (Nauni metod knji
evne istorije od ora Renara, 1900); B.
Lazarevi je isticao potrebu stvaralake ana
lize radi sinteze i intuicije nasuprot analize
radi analize; no a . kao opte naelo pri
stupa knjievnosti najsistematskije je isticao B.
Popovi (Teorija reda-po-red, O vaspitanju
ukusa); u novije vreme niz podrobnih a.
veeg broja ela nae knjievnosti, kao i
ogleda koji razm atraju probleme analitikog
pristupa knjievnom delu, objavljen je u
asopisu Um jetnost rijei. A. je danas
osnovni vid rasvetljavanja kako istorijskih i
asocijativnih naboja, tako i metaforikog
dejstva knjievnog dela, polazna pretpostavka
svakog razumevanja i vrednovanja; kritiki
rad je, po recima I. Sekuli, analitiki rad, a
a, najmonija mo ovejeg uma, jer ko
jedno vidi, ne vidi nita; ko vidi hiljade
pojedinosti, vidi jedno to jest, najzad,
teorijsku istinu.
Lit.: J. W isdom , Interpretation and Analysis,
1931; E . noiioiH , T eo p n ja pe/ia-no-pc/i, O
BaciiMTan>y yicyea, Je ^ n a KpirrHHKa a na/ui 3a,
O i.u y u , 1959; J. CKepjmft, HayHHH m cto/i kh>h-
/kcbhc Hc ro p je OA )K o p * a P eitapa, Caopaua ne in,
VI, 1964; M . N, M o ro zo v a, O p o red b en o j siili-
stikoj analizi. U m jetnost rijei, 1964, 1; J , D erossi,
T ekoe u analizi um jetnikog knjievnog djela,
U m jetnost rijei, i 964, 2; R. Velek, O. V oren,
Teorija kn jievn o sti, 1965 (prev.); M. C esyruih, O
KpHTiiHKHM H3aaw>iiMa, Capana ge.ia, X II, 1966;
L. S p alatin , L ingvistika i litera rn a analiza knjiev
nog djela. U m jetnost rijei, 1968, 2; I. A.
R ichards, Pjesniki proces i knjievna analiza,
M ogunosti, 1968, 5 6 (prev.); A, B ehrm ann, Ein
fhrung in die A nalyse von V erstexten, 1970;
Einfhrung in die A nalyse von P rosatexten , 1971;
H . G linz, T ext-A n a lysen und Verstehenstheorie,
1973; M . T itzm an n , S iru k tu ra le T ext-A nalysen,
1977. S.K.
AN ALO G IJA
ANALOGIJA (gr. <xv%Xoyiat podudaranje)
Slinost ili podudaranje u jednoj ili vie
crta izmeu razliitih pojava i sistema: 1. U
logici - izvoenje zakljuaka na osnovu
jednog obeleja o drugom ; 2. U lingvistici
naelo pravilnosti i zakonom ernosti u
jeziku (npr. stvaranje izvedenih rei na osnovu
ve postojeih kom binacija i fleksija; 3. U
knjievnoj kritici razm atranje i vrednovanje
nekog knjievnog dcla i pojava na osnovu
njegovih a., tj. zajednikih crta ili dodirnih
taaka s nekim drugim clelom, elima ili
pojavama. K ao nauni i kritiki m etod u
izuavanju knjievnosti, a. je posebno zna
ajna u kom parativnim razm atranjim a. A. je
dobila svoje mesto i u prouavanju usmenog
narodnog stvaralatva (npr. M. PerijevoA.
Lord ovo prouavanje homerovske epike na
osnovu moguih a . s naom ivom epskom
tradicijom). Ovaj nain zakljuivanja moe da
ima dragocenu saznajnu vrednost, iako se
m ora oprezno primenjivati, jer je u osnovi
hipotetinog karaktera. B.M. S.K.
ANAMNEZA (gr. &vaiAvr\cri<; podseanje)
-* Reminiscencija
ANANIM (gr. iv unatrag, vo^a ime)
Vrsta -+ pseudonima, koji nastaje kada se
ime ita od kraja, tj. kada se pie ili izgovara
obrnutim redom slova, odnosno glasova. N a
primer u Njegoevoj Lui m ikrokozm a imena
nekih uvenih osvajaa i vojskovoa data su
kao a.: Noelopan (Napoleon), Razec (Cezar),
Askela (Aleksa, od Aleksandar M akedonski).
Poseban oblik -* anagrama. S.K.-S,
AN ANKE (gr. vyKTi sudbina, nunost)
Pojam kojim je u staroj gr. filosofiji
oznaavan princip nunosti i prirodnih zako
na; kao sudbina koja je jaa od ljudske, pa
ak i od boje volje (npr. iracionalna nunost
u Platonovu dijalogu Timaj). izraavajui
jedan od najznaajnijih filosofskih pojmova,
ova re je imala dugu evoluciju jo od
homerskog perioda, kada je njeno znaenje
bilo mitsko i sasvim konkretno: okovi,
jaram , veza. Daijim metaforikim razvojem u
svakodnevnom govoru, zatim kod pesnika i
filosofa (orfiari, Parmenid, Empedokle, De
mokrit, Eshil, Sofokle, Euripi), njeno znae
nje postaje ekspresivno i apstraktno. U gr.
tragediji a. kao sudbina odluno odreuje
razvoj i ishod dram skog zbivanja. Kod Aristo
tela a. oznaava logiku nunost, to ini
veiiki napredak u shvatanju a. npr. od
Parmenia kod koga je ona jo uvek svemo
na m itska boginja koja upravlja biem. Gr.
shvatanje a. najbolje je izraeno D em okrito-
vim recima da se Nita ne dogaa bezraz
lono. nego sve s razlogom i nunosti
(atom isti Leukip i D em okrit. frg. 39. prev. N.
M ajnari) ili kod Epikura: N unost vlada
neogranieno, dok je sluaj nepostojan ( Po
slanica M enekeju, 134135a, prev. M. N.
uri). .U novijoj knjievnosti a. se javlja u
Podrumima Vatikana A. ia. prev. M. Risti,
1955.
L it.: H . Schreckenberg. A n a n k e , 1964. K .M .G ,
A N A N TA PO D O ZIS (gr. avaviaTroSoa t
izvrtanje, korelacija; odnos deiova reenice) --
Termin antike retorike koji oznaava pose
ban oblik - anakoluta a nastaje preutkiva-
njem zavrne reenice. Sl.P.
ANAPEST (gr. cvitaaaTo odbijen n a
zad) M etrika stopa od dva kratka i jednog
dugog sloga (obrnut -* daktil), odnosno u
~y silabiko-tonskoj versifikaciji od dva
nenaglaena posle kojih dolazi jedan naglaeni
slog ( U U -- npr. u vidu > akcenatske celine:
ako dS). U a. se dva kratka slogu mogu
zameniti jednim dugim, ali postoji i m ogu
nost da se duina razloi u dva kratka sloga.
A , je prvobitno (naroito u katalektikim
oblicima) bio ritam m ara i ratnikih pesaina:
imao je iroku primenu, samostalan ili u
kombinaciji sa drugim stopam a, u gr. lirici i
dram skoj poeziji, a naroito u kominim
borovim a (aristofanski stih). Rimljani su ga
upotrebljavali prvenstveno u dramskoj poeziji
(Plaut, Seneka). U srphrv. poeziji a. ne
postoji, osim u neuspelim eksperimentima.
Lit.: A. Raabc, De m etrorum cm apaestieonun
apud poetas Graeeos usu, 1912; m etrika antik a;
-> vorsifikacija. V.J.
A N ASTASIM ATARION (gr. v aataan n o c-
xptov) U vizantijskoj i slovenskoj ruko
pisnoj tradiciji naziv muzikog rukopisa u ko
me su sabrane vaskrsne -+ stihire. Melodije
ovih pesam a obeleene su -> neumskom no
tacijom. D.B.
ANASTROFA (gr. vacjTpotpfj obrt, o k
retanje) Termin antikne retorike za jednu
od etiri prom jena uobiajena reda izraava
nja: a. mijenja uobiajen slijed dviju susjednih
rijei. U antici je lat. ekvivalent a. -+ inverzija,
dok se danas term in inverzija upotrebljava u
m nogo irem znaenju. A . postie poseban
zvuni efekt, ritam ili rimu, ili se njome neto
istie. Z..
25
ANCF.PS (od iat. ambo oba i caput
glava; dvoglav, dvolian) .. U antikoj ->
metrici opti ili neodreeni slog {sv/iaba crn
ceps, ambivalentni), koji po potrebi funk-
cionie kao kratak ( ) ili dug ( U). T ako se
kratak slog na kraju stiha zbog pauze
moe sm atrati dugim. U - jambu opti slog
moe da bude prvi slog -* metra (tj. > di-
podije).
Lit.: M etrika, antika.
ANDRIJANTA (prema gr. v p i kip,
stalua) - Knjiga koja sadri 31 besedu Jo
vana Zlatoustog o statuam a, to ih je Jovan
jo kao prezviter odrao graanim a Antiohije
(387). Pod tim nazivom poznata u staroj slo
venskoj knjievnosti: redak srp. rukopis a iz
15 v., sauvan je u m anastiru Trojice pljevalj-
sk e (b r. 10). .B.
ANEGDOTA (gr. vcOTO neizdat)
Saeto isprian doivljaj ili dogaaj iz ivota
sa efektnom poentom. Antiki G rci su a.
nazivali elo koje nije objavljeno, nego potie
iz usmene tradicije, kasnije se time oznaavao
netam pani rukopis ili deo rukopisa. U vreme
Rimljana, pod pojmom a, podrazum eva se
nepoznata, tajna istorija iz privatnog ivota
poznatijih ljudi (vizantijski istoriar Prokopije
opisuje skandale na dvoru cara jfustinijana
527 565). Pod a. se podrazum eva zanimljiva
pria o nekoj istorijskoj linosti. Pria je k rat
ka, doivljaj neobian, sa duhovitom poen
tom. Pripovedanje je najee objektivizirano,
sa naglaavanjem bitnih m om enata za dati
drutveni trenutak. U a. su podvuene os
novne odlike junakovog lika, a situacija je
otro ocrtana.
Lit.: P. Slijepcvi, A n eg d o ta k a o un ietn ick o
delo. Z a p isi. i 929. L. B row niow , The A na tom y o f
A necdote, I960
ANGAMAN (fr. engagement angairanost,
angaovanost) Upotrebljava se bilo samo
stalno, bilo u terminima kao angairana (an-
gaovana) knjievnost, angairana (angao-
vuna) poezija, angairana (angaovana) um
jetnost. A. oznaava aktivan stav umjetnika
prema drutvenoj i politikoj stvarnosti, odre
enost prema aktuefnosti. volju a se promijeni
svijet i, obsno, borben odnos prema onome
to tu promjenu zaustavlja. N a alost, oznake
poput angairana (angaovana) knjievnost
ili angairana (angaovana) poezija pa i sam
cu upotrebljavaju se u znaenjima koja su naj
ee aproksimativna, a ponekad neodreena
do dvosmislenosti. A. je u veini svojih znae
ANGAM AN
nja blizak pojmu tendencija,upotrebljavanu
sredinom prolog st. u Njemakoj, a zatim u
knjievnostima na koje su njemake literature i
jezik vrili posredno ili neposredno utjecaj.
M arks, Engels, Mering, kao i pisci skloni ide
jam a prve, druge i tree internacin ale, a i
nai lijevi pisci izmeu dva rata koristili su
termin tendencija umjesto a. A. se kao knji-
evnokritiki (i knjievno-politiki) pojam nag
.R . lo proirio iza drugog svjetskog rata, premda
ga u Francuskoj zatiemo ve ranije. T ako npr.
u okviru personalistike grupe oko asopisa
Esprit, koristio se prije drugog svjetskog rata u
znaenju bliskom vjernosti ili privrenosti od
govarajuoj ideji, pozivu ili principu: Rijei
bez angamana pretvaraju se u elokvenciju (E.
Mounier: Rvolution personnaliste et communau
taire,, 1933, str. 255; vidi srodnu upotrebu na
str. 30, 70, 90. istog djela). N akon iskustva u
drugom svjetskom ratu i sudjelovanja literatu
re u okviru pokreta otpora, problem a. dobio
je znatno na teini. an-Pol Sartr je odigrao
znaajnu ulogu u afirmaciji angairane knjiev
nosti\ zalaui se za nju i praktino (svojim
dram am a, romanima, lancima) i teorijski. U
njegovu djelu Sto je knjievnost prvi put je s
izvjesnom sistematinou razraivan pojam a.
Pisac je angairan kad nastoji stei najbistriju
svijest da je ukljuen (u situaciju napomena
P.M.), tj. kad nastoji za sebe i za druge prevesti
a. iz neposredne spontanosti u smiljenost.
Pisac je posrednik u punom smislu rijei, a
njegov a. je posrednitvo (Situations, Ii, str.
24). Sartr, meutim, sm atra da se pisac moe
angairati u prozi, ali da je pjesniki a. isto
toliko nemogu kao i, npr,, muziki ili slikar
ski: Tko bi se usudio iziskivati od slikara ili
muziara a se angairaju (isto. str. 65). Zah
valjujui ugledu i utjecaju fr. knjievnosti, ter
min a. proirio se svijetom u svojoj izvornoj
S .2 .M . formi: Nijemci ga koriste ne prevodei ga (v.
T heodor W. Adorno: Die Dialektik des En
gagements u Noten zur Literafur, tom III);
Italijani upotrebljavaju ponekad svoje termine
impegno ili litteratura impegnata, ali najee
se koristi preuzeti fr. pojam u obliku littrature
engage ili engagement; na anglofonom
podruju slian je sluaj, s tim da se obino
rijei adaptiraju odgovarajuem jeziku, kao
npr. u nas u angairanost ili angaovanost,
angairana (angaovana) poezija i si. Ova
proireno st upotrebe doprinijela je da rije
postane isuvie openitom i izgubi svaku
precizniju m ogunost odredbe. Poznati Lalan-
ov Le Vocabulaire technique et critique de
la philosophie daje npr. uz rijei engagement
i engag slijedee objanjenje: S jedne stra
ANGA O VA N A K N JIEV N O ST
ne angairana je misao ona koja uzi
ma zbiljski moralne i drutvene posljedice
sadrane u sebi, a s druge ona koja priznaje
obavezu prem a projektu (najee kolektiv
nom) ije je naelo prethodno usvojila. . . A. se
suprotstavlja bilo volji za ivljenjem u bjelo
kosnoj kuli, bilo 'd isp o n ib ilit ^ (raspoloi
vosti) kakav je zagovarao Andre Zid, bilo pak
elji da se zapone s filozofijom bez presupo-
zicija... S obzirom na to da je ovaj termin
uvelike u modi, potrebno je u svakoj prilici
poblie ispitati to eli rei autor koji ga upot politiki? Ustrajne propovijedi o depolitizaciji
rebljava. Nije teko nai niz potvrda za nede-
finiranost pojma a. T ako npr. Balar sigurno
ne misli ni na kakvu m ilitantnu politiku ak
ciju kad pie: U mnogim prilikam a poezija
predstavlja angam an due (La potique de
r espace, str. 5). N eodreenost u uporebi ove
rijei susree se i u samog Sartra: on npr.
govori o totalnom angamanu M alarm ea
pjesnika inae poznatom po svom radikalnom
-+ larpurlartizmu ili pak o Floberovom
knjievnom angam anu. . . O snovna razlika u
upotrebi dolazi od toga da li se angaman
situira u jedan subjektivni i privatni domen
(kao u spom enutom Balarovom tekstu) ili
pak na plan objektivnog, socijalnog, kolek
tivnog i si., to se vidi i u sljedeem Sa rt rov u
navodu: U najradikalnije dezangairanog
pisca fr. knjievnosti Flobera bijesni
dezangaman samo je nalije jednog totalnog
angam ana koji se zaeo jo u djetinjstvu (M.
Conbat i M. Ryballka. Les Ecrits de Sartre,
str. 429). Fr. kom paratista Et i jambi zakljuuje
svoje razm atranje o neadekvatnosti term ina a.
citatom iz jednog teksta filozofa . Vala:
Rije angaman je odve nejasna. Treba se
osloboditi [dgager] takve rijei (R. Etiemble:
La littrature d gae, str. 19). Premda se ne
moe uzeti kao knjievnoteorijska odredba, a.
se da opisati kao stav ili ponaanje. U
tome smislu on se suprotstavlja tzv. -
eskapizmu i -> umetnosti radi umet-
nosti te ga kao takvog moemo poblie odre
diti: za razliku od umjetnosti radi umjetnosti,
koja umjetniko djelo namjenjuje uskom kru
gu elitnih duhova, angairana umjetnost u
pravilu tei da posreduje na jednoj iroj, ko
lektivnoj ili socijalnoj razini; (to je svakako
jedan od razloga zbog kojih se angairana
knjievnost u srednjoj Evropi, a i u Jugoslaviji
izmeu dva rata, zvala socijalnom); nadalje,
suprotstavljajui se shvaanju po kojem umjet
niko djelo nema svrhovitosti (finalit!a), a. u
stvari stavlja naglasak na funkciju ( funkcija
knjievnosti) i podrazumijeva - tendenciju
umjetnine, odbijajui svako zatvaranje u pri
26
vatne sfere i tzv. kulu bjelokosnu, angai
rana djela tee da djeluju na razinu javnosti, u
situaciji (Sartr). Umjesto proklam irane bezraz-
lonosti, a. afirm ira potrebu za efikasnou.
T o bi bile njegove osnovne ope odrednice. U
naoj knjievnoj i knjievnoteorijskoj term i
nologiji, a. se udom aio poslije rata, poti-
snuvi upotrebu rijei tendencija, kao i naziv
socijalna literatura. M notvo prim jera to p o t
vruje: D anas se mnogi pitaju veli M.
Krlea treba li literatura da se angaira
literature uperene su i danas protiv socijali
stiki tendencioznih strujanja (citirano prema
Razgovorima $ Krleom, 2. izcL str. 159). U
pisaca koji su se afirmirali poslije rata, termin
a. potpuno je zamijenio tendenciju: Sadraj i
oblik angaovanja stvar je (pieve) moi i
izbora veli D . osi ini mi se, nema
'viih' i niih an g a o v a n ja ..., nema umetni-
kovih i neumetnikovih prostora i angaova
nja, zadataka i dunosti ako se potuje pri
roda umeinikovog subjekta (A kcija, str. 270
271). Zanimljivo je spomenuti da i pisci koji
su prije rata bili pobornici tendencije u socijal
noj literaturi koriste danas termin a.; tako
R adovan Zogovi u pjesmi s naslovom Pjesni
cima neangaovanim razumijeva pod a. potrebu
zauzimanja stava u okvirima drutven o-poli-
tike stvarnosti: N eangaovan, tu izmeu pa
likue koji u rancu nosi poar. / i napalm ira-
nog pogorelca sa kojim ak, neotkidiva, sjen
ka gori? / . , . (Knjievne novine, 23. XI 1968).
L it.: J. P. S artre: Q ifest~ce q u e la littratu re ,
S ituations II; T h e o d o r W , A d o rn o : D ie D ialektik
des E ngagem ents, N olen zur L iieratur, j . M ander:
The W riter a n d C om m itm ent , 1.961; P. M atvejevi:
La Posie de circonstance, E tude des fo rm e s de
l'engagem ent potique , 1971. P .M .
ANGAOVANA K N JI E V N O S T - Anga
man
ANGRY YOUNG M EN, eng. (engri jang
men mladi gnevni ljudi) Mladi gnevni
ljudi
ANKETA, K N JIEV N A (fr. enquete - ist
raga, istraivanje) Skup izjava, odgovora
vie ljudi o jednom problem u iz podruja knji
evnog ivota, organizovano ispitivanje, pri
kupljanje podataka o nekom vanom pitanju
iz aktuelne knjievne problem atike. Anketa se
sprovodi u veem krugu ljudi odabranih slu
ajno ili po principu uzoraka, a vode je nau
ne institucije, knjievna udruenja, asopisi i
pojedinci. K. a. moe da bude i met od pomo-
27
u koga se ispituje javno mnjenje, kulturni
radnici i dr. K ao oblik izraavanja ona je skup
izjava, stavova i miljenja vie ljudi razliitih
ili istih kategorija o jednoj istoj drutveno i
kulturno vanoj temi. Do tog stava dolazi se
obino odgovorom na sam o jedno pitanje,
m ada ima k. a. koje sadre odgovore i na
nekoliko pitanja. -* Intervju. M.St,
ANOMINACIJA - Paronomasija
ANONIM (gr. ^vvufio bezimen) O z
naka za nepoznatog autora, ili onoga koji
krije ime (iz politikih, drutvenih i s i razlo
ga), ili se predstavlja pod drugim ili tuim
imenom. U anonim nu knjievnost ubrajaju se
mnoga dela narodne knjievnosti, nekoliko
antikih dela (spev Pervigilium Veneris, Roman
0 Aleksandru) i mnoga sr. v. dela - ansone,
- sage, > fabtioi, razni politiki, satirini i si.
spisi. esto iz straha od posleica pisci su se
skrivali pod -+ pseudonimom, kriptonimom,
-+ anagramom, naroito u 16. i 17. v. Mnogi
pisci su, najvie u 18. i 19. v., svoja prva dela
tarfipali anonim no (Gete, Vilan, K loptok,
H erder, V. Skot i r.). D anas se esto za
bezvrednog pisca kae da je a. Postoje i recnici
anonimnih dela, meu kojima su najpoznatiji:
A. A. Barbier: Dictionnaire des ouvrages anony
mes et pseudonymes, Vol. 1 4, suppi. 1, 1872
1889: J. M. Q uerard: Les supercheries litt
raires, t. 1 - 3 , 1 8 6 9 - 1870; M. Holzm ann-H .
Bohatta : Deuisches Anonym en-Lexikon 1501
-1 8 5 0 , Bd. 1 - 6 , 1902 -1 9 1 1 ; G. Melzi: Di-
zionario di opere anonime e pseudonime di scri-
ttori italiani o come che sia aventi relazione ail
Italia, Vol. 1 - 3, 1848-1859; S. H elkett - J.
Laing: Dictionary o f anonymous and pseudony-
mous English literature, Vol. 1 7, 1926
1934; A. Taylor - F. J. M asher, The Bib-
liographical Hisory o f A nony ma and Pseudo-
nvnuL 1951; Catalogue gnral des livres impri
ms Auteurs, Collectivits, Anonymes, 16,
1966. S P .-K .M .G .
ANTAGONIST (gr. vt'xytviCTrrjc protiv
nik, suparnik) .. A. je direktni i glavni pro
tivnik - protagoniste. Ulogu a. u gr. drami
obino je tum aio deuteragonist promenivi
masku. Najtipiniji oblici antagonizm a dva
heroja su otvoreni sukob (kralj Klauije i
Hamlet), sukob sudbinom odreen (Saul i D a
vid), ogorena borba (H am let i Laert), potaj
na intriga (Agamemnon i Klitemnestra, Otelo
1 Ja g o ).
Lit.: Tragedija, antika SL.P.
A N T I K I RO M A N
ANTANAKLAZA -> Anaklaza
ANTKPF.NLLTIMA (iat. am e ispred i pae-
nuliima pretposlednja) Slog ispred pret-
poslednjeg, odnosno trei od kraja. M.Di.
AN TEPIREM A (gr. ixvTSTpp'njicx Posled-
nji od etiri simetrina dela u - parabazi
starogr. komedije). A, recituje horovoa d ru
gog poluhora posle -+ antode, koju je otpevao
taj poluhor. U simetrinom odnosu prema -*
epiremi, ona je sastavljena, kao i epirema,
najee u trohejskom tetram etru, a takoe je
komino-satirine sadrine, npr. u Aristofano-
vim Vitezovima, u a. je iskazana pohvala atin-
skim konjim a koji su u ratu poneli mnoge
nevolje.
L it.: -> Komedija, antika S.K-.
A N TIBA H JJ Starogr. metrika stopa koja
se sastoji od dva duga i jednog kratkog sloga:
----- U. Predstavlja obrnuti - bahi]. Naziva
se i palimbahij, V J.
ANTIBARBARUS (od gr. ocvtt protiv,
dpapoq negrki, tuinski, varvarski)
I. Knjiga u kojoj se nalaze pravila i uputstva
kako treba izbegavati -> varvarizme i -> tuice,
odnosno grube greke protiv istote jezika i
stila, 2. A. oznaava i knjigu u kojoj se
nalazi popis varvarizam a u odreenom jeziku.
Poznati a. su: Krebs-Sehmalz A. der lateini
schen Sprache; Keiler, Deutsches A.; Scherffig,
Franzsisches A. 3. Jeziki istunac, pro
tivnik upotrebe stranih rei i varvarizam a.
4. U irem, prenosnom smislu, a. se upotreb
ljava a oznai borbu protiv duhovnog, idej
nog varvarstva (M, Krlea, Dijalektiki anti
barbarus, 1963). S.K-.
A N TIC IPA C IJA (Jat. anticipaiio - uzimanje
unapred, preupreivanje) - Prolepsa.
ANTIKI ROM AN -+ Naziv je nastao preno
enjem m odernog termina -* roman na takve
spise helenske i rimske knjievnosti koji nisu
samo tematski i tipoloki bliski sred nj ovek ov
nom i ranom novovekovnom rom anu, nego su
i neposredno uticali na njegov razvoj. Antika
teorija knjievnih vrsta ignorisala je ovaj tip
zabavno-popularne proze iji puni razvoj pri
pada tek vremenu poznatog hetenizma i rim
skog carstva. O tuda autori antikih rom ana
obeleavaju svoja dela razliitim, mahom ne
specifinim term inim a: r a io p i a , jaSo,
Spf.ta (u vizantijsko doba). S pavat ikv rta-
i, fabula, sermo Milesius. Pokuaji dfini-
A N TI K I ROM AN
sanja knjievne vrste antikog rom ana i tipo
lokog razvrstavanja njegovih nam a poznatih
del suoavaju se sa slinim tekoam a kao i
teorijsko odreivanje pojm a a. r. uopste. Au
tor najnovije sintetike studije o a . r. B. E.
Peri, ubraja, na primer, meu prave romane
samo ljubavne i avanturistike, a to e rei
dela B aritona, K senofonta iz Efesa, Longa,
Heliodora, Ahila Tatija, zatim gr., prehrian-
ski prototip Pseuo-Klimentovih Prepoznava
nja i lat. tekst Povesti o Apoloniju, kralju Tira.
Pri tome, sm atra a meu najizrazitije crte
pravog romana antike treba ubrojati i to a
je njegov junak privatno lice lieno istorij-
skog znaaja. Ipak, kako sam priznaje, nje
gova definicija a. r. ne obuhvata dovoljan broj
isto literarnih elemenata (materiju, tehni
ku, posebne estetske ideale a. r. i si.). U pravo
stoga nije dovoljno ubeljivo ni Perijevo p o t
puno odvajanje pravog rom ana od drugih,
genetski i tipoloki srodnih spisa antike pri-
povedne knjievnosti, koje veina strunjaka
bez oklevanja svrstava u oblast antike ro
maneskne proze (tzv. istorijski, mitoloki, uto
pistiki rom an; apokrifna Dela apostolska;
Filostratov ivot Apolonija iz Tijane), Tip
obimnije rom aneskne pripovesti u prozi, koja
m ora da je nastala rano, iz usmenog preanja,
poznajemo samo iz tzv. Romana o Esopu
(naslovi u rukopisima ivot Esopov i si.).
Delo je pripadalo anonim noj popuiarno-za-
bavnoj knjievnosti. Po paleografskim i je-
zikim obelejima sauvani rukopisi i verzije
gr. teksta pripadaju poznijoj antici (izdanja na
osnovi papirusa iz 23. v,). Posredpo znamo
da su obimni delovi Romana o Esopu bili
poznati G rcim a ve u 6. v. st. e. Stoga neki
strunjaci (A. Leski) stavljaju u to rano raz
doblje i sam nastanak ovog rom ana. Pouz
dano je da izreke i basne, uzreice i dosetke,
prie o lutanjim a i stradanjim a legendarnog
tvorca gr. basne od kojih je rom an satkan
- potiu iz najstarije knjievnosti m aloazij
skih Jonjana. Strukturalno anonim na rom a
neskna povest o ivotu mudrog roba Esopa
ima bisku paralelu u staroorijentalnom Ro
manu o Ahikaru (staroarmejski tekst na egi
patskim papirusima iz 5. v. st. e.). M oderni
istoriari knjievnosti esto navode kao prvog
pravog predstavnika a. r. K senofontovo Va-
spitanje Kira (Kupov 7rai8Eia). Ovo delo kla
sine antike proze 4. v. st. e. nazivaju i
vaspitnim istorijskim romanom. Meutim,
K senofont ne prikazuje samo vaspitanje K ira
Starijeg, ve ceo njegov ivot. Istorijske inje
nice preinaava proizvljno. O ne ine okvir za
sliku idealnog m onarha i utopistike patrijar
28
halne zajednice. Delo je, dakle, blisko spisima
sa filosofsko-politikom tendencijom, koje su,
pored P latona i K senofonta, sastavljali i drugi
Sokratovi uenici (npr. Antisten). Stoga, pri
rodno, u Vaspitanju Kira ljubavna tem atika
nije vezana za Kirov vladarski lik. U pletena je
u delo samo epizodnim pripoveanjem o sup-
ruanskoj vernosti Panteje, lepe ene Artaba-
nove. K iniar O nesikrit sastavio je, krajem 4.
veka st. e., spis Kako je vaspitan Aleksandar
{ttcb AX^rxvpo i/$r}, sauvani m alo
brojni fragmenti), verovatno po ugledu na
K senofonta. K ao uesnik u Aleksandrovim
vojnim pohodim a Onesikrit je predstavnik one
rane helenistike m em oarsko-istoriografske
knjievnosti iz koje je proizala i rom aneskna
povest poznata Jtao Roman o Aleksandru (na
slovi rukopisa ivot Aleksandra Makedonskog
i si.). Sauvane poznoantike verzije gr. teksta
ovog rom ana pripisane su Kalistenu (roen
oko 370. st. e.), autoru izgubljenog panegiri
kog spisa Dela Aleksandrova (AXc^ivpou
Tipovei). Jedan rom an o Aleksandru, sastav
ljen u obliku pisama, nastao je u krugu reto-
rizovane knjievnosti helenizma ve oko 100.
g. st. e. (sauvani fragmenti). Tekst Pseuo-
Kalis ten ovog Romana o Aleksandru, poznat u
veem broju verzija, nastao je verovatno tek u
3. v, n. e. nevetom kompilacijom spomenutog
epistolarnog rom ana i drugih izvora. I naziv
Roman o Troji obeleava skupinu preteno
izgubljenih antikih spisa pseudoistoriograf-
sko-rom anesknog tipa, u kojim a je slobodno
ispredana pria o trojanskom ratu. Termin
mitoloki roman ove nije na mestu. Stvarni
preuslovi z.a razvoj ovog rom ana stvoreni su,
naime, sekularizacijom m ita i legende u m la
oj helenskoj istoriografiji. Ranog predstav
nika imao je, verovatno, ve u izgubljenoj
Trojanskoj povesii (Tpcotc, poetak 2. v. st.
e.) istoriara H egesianakta iz Troade. D obu
ranog rimskog carstva pripada gr. original
(fragmenti na papirusim a) Dnevnika o trojan
skom ralu, sauvanog u kratkoj lat. verziji
(Ephemeris belH Troiani). Fiktivni autor ovog
dela je D iktis Krianin, gr. saveznik i tobonji
oevidac rata. K ratka Povest o propasti Troje
(Historia de excidio Troiae) sauvana nam je
samo u lat. verziji (iz 5 6. v.) i pripisana je
protrojanski raspoloenom D aretu Frianinu.
Antika rom aneskna proza obuhvata i spi
se koje najee obeleavamo term inima puto
pisni i utopistiki rom an. Taj roman hele
nizma najvie je determ inisan etnografskim
zanimanjem helenistike istoriografije. speku
lacijama politike filosofije i naglaenim ose-
anjem helenistikog oveka, stanovnika veli
29
kih gradova i podanika monarhikih, adm ini
strativno vrsto organizovan ih drava, da pri
pada jednom vie ili manje dekadentnom ra
zdoblju. U ovu skupinu ubraja se i izgubljeni
spis OHiperborejcima (TI ep i 'Vjieppopcov) fi-
Sosofski usmerenog pisca H ekataja iz Abdere
(oko 350 290. st. e.). Prosvetiteljske tenje
izraene su u punoj meri u Svelenom zapisu
(Isp a avaypacpr)) Euhem era iz Mesene (oko
340 260. st.e.), koji poznajemo samo posred
no. Sadravao je utopistiki prikaz drutve
nog ureenja izmiljenog osirva Panhaje i ra-
eionalistiko tumaenje helenske mitologije i
religije. Naziv rom an zasluuju potpunije
srodna dela u kojima je teite na fantastino-
-avanturistikoj tematici. O vo je sluaj u Jam-
bulovom utopistikom rom anu (moda ve 2.
v. st.e.), delu nepoznatog naslova i obima. Iz
sauvanog izvoda ne vidi se da lije delo, koje
je opisivalo lutanja duga deset godina, pripo-
vedalo i o ljubavnim avanturam a. Ali u izvo-
dima i odlomcima iz dela Antonija Diogena
uda s one strane Tule (T a CmEp 0ouXr]V
a ju c n a 24. knj., kao Odiseja; moda I. v. n.e.)
fantastika putopisnih izvetaja zdruena je, u
sporednim tokovim a izlaganja, sa erotskom
kom ponentom . Delo je blisko Ijubavno-avan-
turistikom rom anu ne samo nizom motiva
ve i sloenijom tehnikom pripoveanja. Sku
pina Ijubavno-avanturistikih rom ana obu
hvata najvei broj obimnijih spisa koje s
pravom moemo sm atrati rom anim a u uem
smislu, Ij. pravim rom anim a (B.E, Peri). Ovi
romani pripadaju umetnikom spisateljstvu
daleko potpunije nego sauvane romaneskne
pripovesti o Esopu i Aleksandru. S jed n e stra
ne, razvili su postepeno sloenu tehniku kom-
ponovanja i naracije (uokvirena pria; epi
zodno, retrospektivoo i diskontinuirano pri-
povedanje: dvostruki nizovi zapleta, glavni i
sporedni; pripoveanje u prvom licu; besede
za i protiv, deklam atorski odseci; -+ ekfrase).
Na drugoj strani, u tem atskom i motivskom
pogledu, Ijubavno-avanturistiki rom ani po
kazuju veu hom ogenost (ak i stereotipnost)
nego ostali oblici antike rom aneskne knji
evnosti (razdvajanje, stradanje i ponovno
zdruivanje dvoje zaljubljenih; izlaganje dece,
anagnorizam, deus ex machina; puto
vanje, bura na m oru i brodolom , gusari i
razbojnici, spletke ljubom ornih suparnika, pri
vidna smrt, spasavanje iz grobnice i si.). U obe
ove oblasti osetni su uticaji starijih i razvije
nijih knjievnih vrsta poev od istoriograf-
sko-etnografske i retorske proze helenizma,
preko helenistike ljubavne elegije i nove ko
medije, do tragedije (naroito Euripidove) i
A N T I K I RO M A N
herojskog epa. Optu hronoiogija razvoja gr.
ljubavnog rom ana danas ima pouzdaniju os
novu nego u drugoj polovini prolog v., kada
je zapoelo moderno izuavanje ove antike
knjievne vrste (A. asang, E. Rode, E. varc).
T ada su nastanak i cvetanje a. r. vezivani za
procvat retorske proze u tzv. drugoj sofi stici
(od oko 100. n.e. do u 5 6. v.). D anas, na
osnovu novijih papirolokih nalaza, stavljamo
pojavu Ijubavno-avanturistikog rom ana u
2 1. v. st.e. H aritonov rom an premeten je sa
zaelja na eio sauvanih dela, a K senofont iz
Efesa iz 4 5. v. u poetak 2. v. Sva poznata
dela ove vrste karakterie preteno ozbiljan
ton i idealizovani prikaz ljubavi i vernosti
zaljubljenog para. Stoga se ta dela nazivaju jo
i idealistikim romanima. Po tipu i vremenu
nastanka mogu se razlikovati dva stupnja: sta
riji, presofistiki, i mtai, sofistiki roman. U
ovom drugom tehnika kazivanja je sloenija i
izraz je jae obojen stilskim sredstvima re-
torskog manirizma. N ajstariji poznati Ijubav-
no-avanturistiki rom an je tzv. Roman o Ninu
(oko 100. st.e.). Fragm enti, iz 1. v. n.e., o
ljubavi i braku N ina i Semiramide i vojnim
poduhvatim a koji mladog asirskog vladara
odvajaju od njegove drage. Delo nastavlja
razvojnu liniju nagovetenu u helenskoj jsto-
riografiji prve polovine 4. v. st.e. u Perstjskoj
istoriji (TIspcr iKa, 23. knj.) Ktesije sa Knia,
pisca sklonog proizvoljnom, rom ansiranom
prikazivanju orijentalnog dvorskog ambijenta.
O vam o spada, prem a osnovnim odlikama, i
tzv. Roman o Sesonosisu, legendarnom egipat
skom vladam (fragmenti na papirusim a iz
3 4. v., mogue je da potie i iz 1. v.). K ao
veina presofistikih rom ana delo se nadove-
zuje na istoriografsko predanje. B ariton iz
Afrodisije pisac je najstarijeg, u potpunosti
sauvanog ljubavnog rom ana Hajreja i Kali-
roja (T a H sp i X aipE av Ka i. K a^A tppor|v 8
knj., 1. st.e,, ili 12. v.). Tema (razdvajanje,
stradanje, ponovno zdruivanje mladih supru
nika) i stereotipni motivi gotovo su isti kao i
u rom anim a ocnijeg, sofistikog razdoblja,
Samo, H ariton izlae jednostavnije, pravolinij-
ski. Za istoriografiju vezuje se jezikim ele
mentima (obrti iz H erodota, T ukidida i, naro
ito Ksenofonta), kao i uvoenjem likova iz
sicilske ekspecije. I za Efeke povesti ('Ecpeai-
aica 5 knj.) K senofonta iz Efesa moe se rei
da pripadaju starijem, presofistikom romanu.
D atovanje sauvanog teksta ti poetak 2. v.
danas se retko osporava (odlomak na papi
rusu iz tog st.). Tipu presofistikog rom ana
pripadao je, verovatno, i izgubljeni gr. original
Povesti o A pol o/iiju, kralju Tirskom (moda 2,
A N TIK I RO M A N
v.), koja nam je poznata iz pozne iat. verzije
(Historia ApoKonii regis 7)77?, 5 - 6 . v.). Tipu
sofistikog rom ana pripadaju izgubljene Vari
lo uske povesti (BautaoviaKoc, kraj 2, v.) retora
Jam bliha iz Sirije. DeSo nam je poznato iz
izvoda i fragmenata. Od bogate produkcije
sofistikih rom ana sauvana su nam tri dela
znatnih kvaliteta. Rom an aleksandrijskog re
tora Ahila Tatija Leukipa i Kleitofont, T a
Korea AeuKinmiv K al KA,eiTo<p)VTa 8 knj.)
treba, prema novijim analazim a, staviti u kraj
2. v. Stilska nastojanja druge soOstike i tenja
da se osvei klise nasleen od starijeg rom ana
vidljivi su u ovom delu. Uglavnom pravolinij-
sko izlaganje prekidaju um etnute besede, mo
nolozi i pisma, prirodoslovna razm atranja,
mitologumena i prorotva, te sollstika raz
m atranja o optim temama. Ipak, najizrazitiji
pretstavnik tzv. sofistikog rom ana je Etiop
ska povest (A i io n u c 10 knj.) o doivljajima
Teagena i Harikleje, delo Heli odora iz Emesa.
N astalo je, verovatno, u drugoj etvrtini 3. v.;
ali nije sasvim iskljueno ni datovanje u 4. v.
U koncepciji ovog rom ana znatan udeo imaju
elementi poznoantike religioznosti (kult sun
ca). Od ostalih dela ove vrste H eliodorov ro
man se izdvaja naroito virtuoznom tehnikom
pripovedanja i kom ponovanja. neposredno
nadahnutom primerom Odiseje, Posebno me-
sto meu soflstikim rom anim a zauzim a pa-
stirsko-idilini roman Daj ni d i Hloja (ilo i|it>
viKot K ata Ad(pviv kou Xa,ov)v4 knj., 2 3. v.,
pre nego 4). Putopisnog elementa ovde nema.
avanturistiki je veoma redukovan. Sredinja
lema je stvarno psiholoka kako dva naiv
na deteta prirode otkrivaju ljubavne patnje i
igre. Spoj idilinih i realistikih crta, koji pod-
sea na Teokritove pastoralne idile, zainjen je
pom alo frivolnom erotikom . Jeziki izraz je
traeno jednostavan, ali u najveoj meri re-
torski izgraen, obogaen lirski intoniranim
ekfrasama prirode i prikazim a raspoloenja.
Saetost i jedinstvo radnje ovog rom ana m a
njeg obima seaju na tehniku nove antike
komedije. Pitanje kako je nastao helenistiki
idealistiki ljubavni rom an reavano je u
modernoj nauci o knjievnosti veoma nesagla-
sno, i to, po pravilu, ukazivanjem na genetsku
zavisnost ljubavnog rom ana od jedne, ili, e
e, od veeg broja knjievnih vrsta. Ljubavni
roman je, tako shvaen kao proizvod ukrta
l a helenistike ljubavne novele (- novela)
(prisutne u helenistikoj ljubavnoj elegiji) sa
etnografsko-putopisnim rom anom (E. Ro
de); kao neposredni izdanak helenistike
istoriografije, koja je prigrlila patetiku i d ra
matiku tragedije (E. varc); kao sjedinjenje
30
zastarelog epa sa tom privlanom, ali kapri
cioznom istoriografijom, obdarenom darovi
ma dram ske knjievnosti i ljubavne poezije (O.
Vajnrajh). Neki ispitivai misle da mogu pre
poznati prave zaetke ljubavnog rom ana u
pripovestim a koje su patetino obraivane u
retorskim kolam a (L. angrande); - ili u
vencima novela (O. Sisel fon Fleenberg);
ili u lokalnim ljubavnim legendama tipa pria
o Akontiju i Kidipi ili Heroji i Leanru, koje
su rado literarno uobliavali ueni pisci hele-
nizma (B. Lavanjini). O pravdano ukazivanje
na mogue staroorijentalne uzore (J.V. Barns),
posebno na uzore iz orijentalne religijske knji
evnosti (K. Kerenji), uslovilo je i hipotezu
koja srazm erno pozni rom an vezuje za kultnu
sferu, isto onako kao to su za kultnu sferu
prvobitno bile vezane helenska epika, lirika i
dram a. Prema ovoj veoma spornoj hipotezi,
svi sauvani ljubavni rom ani, izuzev H aritono-
vog, predstavljaju religiozne tekstove sa skri
venim mistikim znaenjem (R. M erkelbah).
Pobrojani pokuaji tum aenja geneze ljubav
nog rom ana unapreili su razumevanje tek
stova ove knjievne vrste i poznavanje knji
evne tehnike njihovih autora. Ali, sutinu
problem a bolje osvetljava socioloki pristup.
Jer. glavni posticaj za razvoj ljubavnog ro
m ana jeste onaj tip literarnog interesovanja
koji je ivot helenistikog razdoblja razvio u
irokim slojevima italake publike (B.E,
Peri). M ala skupina antikih dela koja obele-
avam o term inom komino-satirini (ili ko-
mino-parodistiki i fantastino-burleskni)
rom an, im a u svakom od nam a poznatih dela
obeieja strogo individualnog literarnog stva
ralatva. Dela iz ove skupine nisu, kako se
ini, nastala k ao neposredan odgovor na sklo
nosti i zahteve iroke italake publike, pa se
ova vrsta rom ana i nije razvila u popularan,
bogato zastupljen tip antike rom aneskne pro
ze. N ajstariji poznati komino-satirini rom an
je Petronijev Satirikon (Satiricon, grafije na
slova neujednaene u rukopisim a; 16 ili vie
knj.; sredina 1. v.). Sauvan je vei broj frag
menata, od kojih najobimniju celinu ini opis
drutva i gozbe kod skorojevia Trim alhiona
(tzv. caena Trima!ehionis). Petronije se paro-
distiki oslanja na motive i tehniku gr. idea
listikih rom ana, a istovremeno daje realisti-
no-karikaturalnu sliku drutvenog ivota i
knjievnog ukusa svoga doba. Rom an Apuleja
iz M adaure, obrazovanog predstavnika druge
sofistike, nosio je u lat. originalu naslov Preo-
braenja (Metamorphoses, 11 knj.. 2. v.). Delo
je poznatije pod naslovom Zlatni magarac.
T o je sam ostalna obrada jednog gr. uzora,
31
koji je i sam pripadao tipu kominog ili ko-
mino-satirinog rom ana. O snovnu pripovest
0 oveku pretvorenom vradbinam a u m a
garca, Apuiej je dopunio ne sam o brojnim i
obimnim umecima u stilu miletskih pria
( Udovica iz Efesa i si.) i alegorine bajke
(Am or i Psihaj , ve i simbolino-mistinim
tumaenjem celog dela (u 11 knj.). Preva-
shodno literarna parodija je Istinita povest
(A.}3tct i.a to p ia ,2 knj.) Lukijana iz Samo-
sate (2. v. n.e,). Ovaj rom an smeva izvestaje o
neobinim krajevima i neverovatnim podu
hvatima kakve su izobilno donosili putopisno-
-avanturistiki romani, srodna pseudoistorio-
grafska i putopisno-geografska dela, pa i
Odiseja. N astanak i struktura rimskog ko
minog rom ana (Petronije, Apuiej) ne mogu
se objasniti uticajem jednog formativnog uzora
ili jednog predm eta parodistike kritike. U
tom rom anu produeno epizodno pripoveda-
nje, iji je tok ispresecan digresijama razliite
sadrine i obima (novele; razmiljanja o ivotu
1 knjievnosti; literarna parodija), slui se ele
mentima i metodima naracije poznatim iz ->
menipske satire i ljubavnog rom ana, Iz milet
skih pria i raznih putopisnih dela. Nije do
voljno ubedijiva teza o jedinstvu i zajednikoj
predistoriji grko-rimskog ljubavnog i kom i
nog romana^(,F. Verli). U hrianskoj knjiev
nosti antike takode se razvila proza sa ro
manesknim obelejima. Predstavnici hrian-
skog rom ana su, prvo, rom aneskne pripove-
sti sadrane u Apokrifnim eiima apostolskim
(npr. Dela Tomina, Dela Andrije i M at ije
sa putovanjem u zemlju ljudodera; Dela
Pava i Tekle sa sublimacijom erotskog
motiva, itd.). Razvijen oblik takvih rom anes
knih pripovesti sauvan nam je u Pseudo-
Klimentovim Prepoznavanjima (Recognitiones,
lat. Rufinova verzija iz 4. v.; gr. varijanta u
Homilijama). M oderni ispitivai sm atraju ovo
delo prvim pravim rom anom hrianske knji
evnosti i pretpostavljaju da je nastalo na
osnovu nekog paganskog gr. prototipa (iz 1.
v.?). Sporno je treba li raunati sa znatnijim
neposrednim uticajem paganskog putopisno-
-avanturistikog i ljubavnog rom ana na tzv.
hrianski rom an uopte. Brojne motivske po
dudarnosti nisu dovoljna potvrda takve ne
posredne zavisnosti. O tuda i hipoteza da tzv.
hrianski rom an neposrednije nastavlja pre*
hriansku pripovednu knjievnost irih slo
jeva, na koju se, delimino. oslanjao i razvijeni
paganski rom an helenistikog razdoblja (R.
Seder). D ela antike rom aneskne proze znatno
su uticala na razvoj srednjovekovnog i novo-
vekovnog evropskog rom ana. Popularne ro
A N TI K I ROMAN
maneskne pripovesti o Esopu i Aleksandru,
koje su ve u antiko doba bile predmet ano
nimnih obrada i dopuna, preraivane su i
proirivane i u vizantijskoj i u ostalim evrop
skim knjievnostima srednjeg veka. Verovatno
u 14. v. nastaje i gr. Pesma o Aleksandru
( Afeksandrida) , koja je, u stvari, slobodno u
stihove pretoeni Pseudo-Kalisten. Ovu temu
srenjovekovni Z apad preuzim a preko lat.
verzija rom ana o Aleksandru (Julije Valerije,
3. v.; epitoma iz 8. v. Liber de marte
testamento-que Alexandri Magni). Lat. Diktis i
Daret pruili su osnovu za razvoj srednjove
kovnog Romana o Troji (Bano de Sent Mor,
K. fon Vircburg itd.), koji je, kao prevod sa
fr., ponovo dospeo u gr., vizantijsku knjiev
nost (anonimni Trojanski rat, u politikim sti
hovima). Ovi rom ani su iz vizantijske ili iz
zapadnih knjievnosti dospeli i u nau sred-
njovekovnu knjievnost (- Aleksandrida). A.
f., pre svega soflstiki, bio je omiljeno tivo
obrazovanih V izantinaca i predmet filoloko-
retorskih, odnosno filosofsko-alegorikih tu
maenja. poev od 5. v. (aleksanrijski novo-
piatoniar Fiiip Filosof) pa sve do pada C ari
grada (Fotije, M ihajlo Psel i Jovan Evgenik
raspravljaju o Heliodoru, Jamblihu, Ahilu
Tatiju). U doba humanistike renesanse Kora-
nina javlja se i vizantijski ljubavno-avanturi-
stiki rom an klasicistikog smera, oslonjen na
antike uzore (u prozi E. M akremvolit; u sti
hovima N. Evgenijan, K. M anasa i T. Prod-
rom). Heliodor, Ahil Tatije i Longo prevode
se od polovine 16. v. i na glavne zapadno
evropske jezike. N aporeo sa antikom btiko-
likom, kojoj je blizak Longo, ljubavni a. r.
ostavlja jasne tragove u pastoralnoj, arkadij
skoj (- Arkadija) i srodnim delinia (Tasso,
A mini a., 1580; Sir Philip Sidney, The Cn unless
o f Pembroke's Arcadia, 1590), Heliodorov ro
man posluio je kao uzor ljubavnim rom ani
m a 16. i 17. v. Servant.es sastavlja hristijani-
zovani ljubavni rom an heliodorovskog tipa
Stradanja Persilesa i Sigizmunde (1617), a niz
najpoznatijih fr. rom anopisaca oslanja se na
slian nain na predanje antikog pastirskog i
Ijubavno-avanturistikog rom ana (O. d lrfe,
M. lRoj de Gombervil, La Kalprened, Gica
d Skideri). Mesto norm ativnog uzora dode-
Ijuje H eiiodoru i ran a teorija evropskog
rom ana (P.-D. lje, 1670), Uz naelo tradicio
nalne poetike da se knjievna vrsta definie
kategorijam a iz dvojne sheme mat eria-j orma
(odn, res-verba), ovaj antiki uzor, naen u
poznogrkom rom anu, u slovio je u baroknoj
knjievnoj teoriji poistoveivanje radnje ro
m ana sa ljubavnom intrigom i izjednaavanje
A N TIK I STIH
tehnike rom ana sa narativnom i kompozicio-
nom tehnikom herojskog epa. O iuda i pojavu
novog antibaroknog, realistikog i humori-
stikog rom ana, prvo u Engleskoj, a zatim i u
ostalim evropskim knjievnostima 18. v., prati
polemika i parodistika osuda shvatanja o
iskljuivo ljubavnoj tematici, o obaveznoj
idealno-patetinoj stilizaciji i ablonskoj ep
skoj tehnici rom ana (Filding, Stern, Viland).
U srp. knjievnosti presudni korak od rom ana
helioorovske orijentacije (ije izdanke imamo
i u barokno sentimentalnoj prozi M. Vidako-
via), ka satirino-parodistikom rom anu sa
realistikim tenjama (tipa eng. i nem. rom ana
18. v.), uinio je odluno ve J. St. Popovi
(posle viteko-herojskog Boja na Kosovu, 1828,
parodini Roman bez romana l, 1838).
L it.: F. C h a ssa n g , H istoire du rom an dana
i'antiquite grecque et lat ine, 1859, 18622; E. R ohe,
D er griechische R om an, 1876, 1914*; E, S chw artz,
F n f Vortrge ber den griechischen R om an, 1896,
19432; (). Schissei v. F leschenberg. E ntw icklung-
geschickte des griechischen R om ans im A li er tum ,
1913; II. IlonoBH h, M uAoaan BugaKoauh, 1932; R.
Helm , Der antike R o m a n, 1948, 19531; B. L avagnini,
S tu d i su! rom anzo greco, 1950; F . A ltheim , R om an
und D ekadenz, 195.1; J. W . B. B arns, A k te n des 8
Kongress f r P apyrologie, 1956; R. M erke!hach,
R om an und M ysteriu m in der A n tik e , 1962; O .
W einreich, Der griechische Liebes-rom an, 1962; G .
G ian g ran d e, Eranos, 1962, 60, 132; F , W ehrli,
M useum H elveticum , 1965, 22, 133 id.; P . Mapin-i-
KOBHh, CpncKa Ajie.Kcangpuga, 1969; B. E, Perry,
The n d ern R om ances, T , H agg, N arrative Tech
nique in A n d e n t C reek R om ances, 1971; K . K erenyi,
Der a n tike R om an, 1971. M .F .
ANTIKI STIH - Metrika, antika
ANTIDRAMA - Drama apsurda
ANTIFON (gr OtVtiqjCOVOV od &Vtl(pC0VG)
odgovarati, uzvraati re ili pesmu) i.
Crkvena pesma od manjeg broja stihova iz -
psaltira (uglavnom 3 stiha), koje naizmenino
pevaju dva poluhora, odn. leva i desna
pevnica. Poreklom verovatno iz antike dra
me, naizmenino recitovanje ili pevanje stiho
va odomailo se najpre u Antiohiji, a potom
u liturgijskom obredu irom Vizantije, pa ak
i na podruju zapadne crkve, gde se gubi u
13. v. U vizantijskoj himnografiji ima vie
vrsta a., prem a tome kada se i na kome
bogosluenju pevaju (a. izobraziteljni, svaki
danji, praznini i stepenski). 2. Aniifon
kalizm e jedan od tri dela na koja je
ralanjena svaka -> katizrna u psaltiru; svaki
a . obuhvata vie psalam a ili vei broj stihova
32
(npr. prvi a. prve katizme sadri prvih 6
psalama).
Lit.: E. W eliesz, A H isto ry o f B yzantine M usic
and H ynm ography, 1961; J l. M tipsoB nli, i f pan o-
c.taeua .rum ypiuna, f, 1965; S . Tpiu[)yHOBiili, A io y u -
huk cpncKux cpegtboaeKoamtx noj.Moaa, 1974. D .B .
ANT I FRAZA (gr. ocvTi<ppacri<; nazivanje
suprotnim pojmom ) Termin antikne -
retorike za figuru - litote, osobito u sluaju
kad se rije upotrebljava u potpuno suprot
nom smislu od njena osnovna znaenja,
naroito ako se pojam izraava zanijekanim
suprotnim pojmom ; time je a. srodna -* ironiji
(Oj djevojko, ne mnogo lijepa, j Ni lijepa, ni
roda velika j nar. pjesma). Z..
ANTIKA (nem. Antike, antik, od fr. antique,
lat. antiquus starinski, drevni) Naziv za
period evropske politike i kulturne istorije u
kome je vodea uloga pripadala staroj Grkoj
i Rimu. Znaenje geografskog naziva Grka
odvie je usko da obelei prosti ranje staro
grke civilizacije, ija su ran a sedita bila ne
sam o na gr. kopnu ve i u M. Aziji, na Siciliji i
jugu Italije, a docnije i u Egiptu, Siriji, Indiji;
znaenje etnika Grk opet je odvie iroko, jer
se primenjuje i na stanovnitvo novijeg,
vizantijskog ili m odernog doba, a nosioci stgr.
civilizacije niti su svi bili Grci, niti su se sluili
iskljuivo gr. jezikom. Pogodniji su stoga stgr.
nazivi H elada (pored kopnene G rke tako se
zvala i m aloazijska jonija, dok su se jug Italije
i Sicilija zvali Velika H elada) i Heleni (sve-
helenske bile su sveanosti u kojim a su
uestvovala sva stgr. plemena, a docnije jo i
M akedonci i Rimljani). Istoriar A. Tojnbi
obuhvata nazivima helenstvo (hellenism
helenska civilizacija) i helenska kultura (Helle
nic culture) ak i elu helensko-rimsku a.
Stvarno, zadravi lat. jezik i mnoge italske
osobenosti, Rimljani su se ukljuili u helensku
kulturu i umetnost. Nisu pokazivali sklonost
za teoretsko miljenje i sistematsku nauku kao
Heleni; ali su predano negovali -+ retoriku i
stilistiku, pa su, ugledajui se na Helene, u
svojim najboljim knjievnim delima dostigli
visok stepen form alnog savrenstva; a kao
posrednici preneli su helenska knjievna me-
rila, oblike i postupke m odernoj evropskoj i
svetskoj knjievnosti. Plemena najstarijih
G rka poela su da prodiru prem a jugu
Balkanskog poluostrva ve oko 2000. st.e.
Izmeu 1400. i 1200. izgradila su, oslanjajui
se na predgrku kulturu K rita, zrelu mikensku
civilizaciju, koju tako nazivamo po jednom od
njenih sredita, gradu Mikeni na jugoistoku
33
Peloponeza. Mikenski G rci stvorili su sop-
siveni likovni izraz i pismenost, ali njihovi tek
nedavno desifrovani tekstovi nisu literarne ve
adm inistrativne prirode; a novi talas prim i
tivnijih gr. doseljenika sa severa zbrisao je oko
1200. st.e. mikensku civilizaciju, tako da je i
njena pismenost pala u zaborav. Tek oko
800. st.e. stao se po Heladi iriti alfabet,
preuzet od semitskih Feniana i prilagoen
starogrkom jeziku, a priblino u ovo vreme
stavljamo i prva sauvana del a helenske
knjievnosti. Ilijadu i Odiseju. U ovim i
srodnim, nam a izgubljenim junakim spevovi-
ma, helenski mit i legenda dobili su onaj
osnovni i gotovo konani oblik u kome e
stoleima initi tem atsku osnovu najreprezen
tativnijih ostvarenja antikog pesnitva. M it i
legenda konstituisali su se tokom nepismenog
srednjeg veka Helade, koji zapoinje pro
pau mikenske civilizacije. Proces njihovog
uobliavanja u narodnoj junakoj pesmi dobio
je jak podsticaj verovatno oko 1000. st.e.,
kada je okonano doseljavanje stgr. plemena i
poelo njihovo nastanjivanje po gradskim na
seljima, zaecima gradova-drava, koje e
dugo biti glavni tvorci i nosioci helenske
humanistike kulture. Stoga se poetak a.
moe staviti u vreme oko 1000. st.e., a njen
kraj u vreme oko 500. n.e., izmeu pada
zapadnog Rimskog C arstva (476) i zatvaranja
paganskih filosofskih kola i istonom, Justi-
nijanovom carstvu (529). lako se pojedina
razdoblja i podruja helensko-rimske a. m no
gome m eusobno razlikuju, ovaj kulturno-
istorijski period od preko 15 stolea ima neke
opte ili naglaene odlike koje nam dozvo
ljavaju da ga posm atram o kao celinu. Zaet-
nika i presudna uloga Helena razlog je da
osnovna obeleja a. i njenog knjievnog
predanja uoavam o najvie u reprezentativnim
ostvarenjim a helenske knjievnosti, a posebno
u delima arhajskog i klasinog doba, kada su
potpuno konstituisani ep, tragedija i lirika,
istorijska, filosofska i besenika proza. Ovaj
izvorno kreativni period a, zavrava se gubit
kom politike sam ostalnosti helenskih gra-
dova-drava i razvojem - h elen izm a posle
osvajanja i smrti Aleksandra M akedonskog
(356 323. g. p.n.e.). - Meu crtam a antike
kulture koje su obeleile evropsku, a izraene
su u knjievnosti Helena i Rimljana vie i
odreenije nego u drugim literaturam a, padaju
u oi sklonost razumskom pristupu (raciona
lizam) i gotovo iskljuivo zanimanje za oveka
(antropocentrizam i humanizam). Utemelji-
vaku ulogu helenske knjievnosti karakterie
jo nagao i slobodan rast literarnih vrsta iz
3 R e m k k n jiev n ih te rm in
AN TIK A
narodnog predanja (organski razvoj) i lino
istupanje knjievnika stvaralaca (individuali
zam), koje se potom udruilo sa priznavanjem
norm ativne vrednosti krupnih ostvarenja (tra
dicionalizam), sa jmitativnim obnavljanjem
njihovih odlika i naglaenom sklonou za
ustaljene i iste oblike literarnog izraza
(razlikovanje vrsta, rodova i stilova). U
arhajskom i klasinom periodu Helade veliki
umetnici usavravali su i dograivali nasle-
ene, grube i nezgrapne oblike narodne
knjievnosti, a tenja da se odre stvoreni
oblici nije ni docnije zatom ila imaginaciju i
senzibilitet, ve je doprinosila intenzivisanju
izraza i znaenja u delu. Iako su u antikom
pesnitvu, razvijenom pre proze, vodee ili
istaknuto mesto imali mit i legenda, ije je
ishodite preteno kultno, helenska je poezija
od samih poetaka usred sreena na oveka,
njegove opte i tipske osobine. U njenim
velikim delima nije nala pravo mesto sklonost
za sumrano, dvosmisleno ili marginalno, niti
m atovitost koja nesavladano buja ili rom anti
arska potraga za neodreenim i kult divlje i
velianstvene prirode van oveka; a nisu u
njima nikada preoteli maha ni apstraktni
simbolizam (D anteova Komedija, Geteov
Faust II) ni bezlina alegorinost (Spenserova
Vilinska kraljica). Istorijski temelji racionali-
stikog. antropocentrinog i humanistikog
pogleda na svet stvoreni su jo tokom anti
kog srednjeg veka Helade. Oslonjeni na
sopstvene snage u pljakakim i kolonizator
skim poduhvatim a po istoku Sredozemlja i
suoeni sa drugaijim sredinama, helenski
doseljenici su se rano poeli oslobaati drev
nih obiaja i verovanja. N ad njihovim kultnim
nasieem nisu bdele strogo jedinstvene i
organizovane kaste svetenika kakve su na
starom e O rijentu uvrstile kult udovinih,
natprirodnih bia sa ivotinjskim obelejima
(teriomorfizam). Odreujui svoj stav prema
silama koje ugroavaju oveka, m itotvorna
m ata Helena tum aila je njihovo ejstvo
ljudskim motivima i konkretizovaia ih je u
ljudskim likovima bogova (antropom oriizam ).
Osloboeni smrti i odgovornosti, lepi i snani
olimpski bogovi, koji imaju crte mikenske
vlastele i plemenskih voa, snabeveni su u
hom erskom epu svim ljudskim strastim a i
m anam a, ak su ranjivi, pa Heleni nikada nisu
pomiljali da je ovek sasvim nitavan u
poreenju sa bogom. Prehom erska junaka
pesma pevala je slavu razuzdanog megdandij-
skog individualizma i sa njom je mit istupao iz
uskog kruga kultnog znaenja. Nesistematisa-
nost mitskog naslea, relativna sloboda u
A N TIK A
tumaenju mitske prie i antropom orfizam
osposobili su mit i legendu da u helenskoj
knjievnosti postanu nosioci novih, humanijih
znaenja. Ali su oni u arhajsko i klasino
doba. kome pripadaju najvia njena ostvare
nja, jo uvek ivotna stvarnost ukorenjena u
predanju i verovanju naroda, pa ih pesnici
nisu mogli potpuno podrediti diktatu svoje
misli i mate, ipak su mit i legenda imali
veoma vanu ulogu i u ranom razvoju
racionalne tehnike helenske knjievnosti. Ve
u homerskom epu otvorili su put novoj, vie
dramskoj nego epskoj kompoziciji (naelo
in ineias res). Helenski pesnici su obraivali
stalno iste mitove, pa su Homer i tragiari
mogli da se oslobode hrenolokog redosleda
izlaganja, a da ne postanu nejasni i da svoje
delo ne opterete dugim, inform ativnim uvo
dima. Dvojnost knjievne funkcije mitskog
preanja ogleda se najpotpunije u razvoju
klasinog atinskog pozorita. Njegovo kratko
cvetanje uslovljeno je jednim nestabilnim
trenutkom ravnotee izmeu iracionalnih i
racionalnih elemenata, izmeu religijske tra
dicije i politike stvarnosti Atine. Eshil i
Sofokle nisu napustili okvire religioznosti
svoga vremena. Ali racionalni je elemenat bio
od poetka prisutan u doslednoj motivaciji
dramske fabule, usred sreivanju na bitno i
tenji ka preglednosti i jednostavnosti. K ada
je u ovome procesu iznoenja religijskog i
mitskog sloja na svetio racionalnog rasporeda
i obrazloenja preovladalo gledite raci on ali-
stiko i dem okratino, doao je kraj klasinoj
atikoj tragediji. Skeptini Euripid tei dosled
noj psiholokoj motivaciji mitskih pria i liko
va na individualnoj i graanskoj ravni. Sofistika
5. v. p.n.e. istupa protiv aristokratskih ideala
nasledne obdarenosti, propovea svemo ob
razovanja i dokazuje da su dogme i norme,
predanje i mitovi ovekova tvorevina. Arhajski
i klasini helenski antropocentrizam , koji uva
opti, normativni karakter mitskih likova, pre
tapa se krajem klasinog perioda helenske knji
evnosti u antropocentrizam novog, inividua-
listikog tipa. Stvaraju se osnove evropskog
humanistikog prosvetiteljstva, koje idejne
stavove a. obnavlja u hum anizm u 15, pro-
svetiteljskom racionalizmu 18. i hum anisti
kim stremljenjima 20. v. M it u knjievnosti
gubi ivu vezu sa religijsko-iiiosofskom milju,
postaje sve vie literarna tema i tradicionalni
okvir u kome se razm atraju pitanja gra
anske svakonevice. Slabi i neposredna veza
epa, tragedije i horske lirike sa svearskim
skupom naroda koji je inio njihovu publiku u
vremenu helenske samostalnosti. Sa heleniz-
34
mom pesnik gubi ulogu tum aa predanja i
raspoloenja naroda i postaje kabinetski lite
rata. Knjievni kvaliteti koji proistiu iz
naglaeno racionaiistikih, hum anistikih i
tradicionalistikih tenji reprezentativnih an
tikih pisaca ogledaju se naroito u intenzitetu
intelektualnog n apora kojim su graditi ekono
mian izraz i pregledan sklop ela, usred-
sreujui se u iskazu na bitno i ostvarujui
nasleeni oblik. Ovaj stav ne iskljuuje, ali
disciplinuje emotivnost i matu, a izraz je
uverenja da knjievno ostvarenje m ora imati
smiljeno graenu proporciju i strukturu, da
m ora biti nosifac neke odreene poruke,
nekog znaenja vezanog za ono to je tipsko i
sutinsko u ovekovoj stvarnosti. M oderna
shvatanja da umetnost moe biti hermetika,
nekom unikativna ili liena odreenijeg znae
nja potpuno su strana a. Ideal kome je ona
teila i koji je najpotpunije ostvarila u
atinskom Par ten on u i Sofokiovim tragedijam a
jeste podreivanje svega u delu istoti oblika i
jedinstvenosti umetnikog cilja. M ada ni dela
najveih helenskih pisaca ovaj ideal ne ostva
ruju potpuno (jezik Pinara i Eshila zapleteno
je aluzivan i figurativan), u drami, retorskoj
prozi i drugim knjievnim oblicima a. prisutno
je izotreno oseanje za harm oniju defova i
arhitektoniku celine. Ovome se pridruuje
antitetinost iskaza, proizala iz razvijene
sposobnosti da se problemi posm atraju sa
raznih stanovita, Prevashodno intelektualan i
racionalan, ovaj kvalitet, koji ne iskljuuje
linu angaovanost pisca, udruuje se sa
humanizm om i odvaja helensku od staroori-
jentalnih knjievnosti. Ilijada, nastala u vreme
kodifikovanja starozavetnih spisa, religijski i
nacionalno iskljuivih, dostie svoj idejni,
psiholoki i umetniki vrhunac kada glavni
helenski junak Ahil odustaje od svog osvet
nikog gneva i predaje teio pobeenog Hek-
tora njegovom ocu, trojanskom kralju, jer je
sagledao opravdanost i svojih osvetnikih i
Prijamovih roditeljskih razloga, i nitavnost
oba ova zahteva pred optom sudbinom
kratkovekog oveka. Ista dijalektika sposob
nost Helena dola je do punog izraza i u
tragediji, gde ravnopravno suprotstavljanje
razliitih naela i antitetinih likova tek
omoguuje prikaz totaliteta ivota i esto ini
osnovu dram skog sukoba. Eshil slavi pobedu
Helena nad mrskim neprijateljem prikazujui
nepristrasno i hum ano raspoloenja i sudbinu
poraenih Persijanaca. Sposobnost sagleda
vanja razliitih stanovita, izotrena u sudskoj
i politikoj besedi, nala je svoje jeziko
uoblienje u sloenom reenikom sklopu
35
{~+ perioda, -> klausula) tipinom za helensku
i rimsku prozu: dva su njena vie ili manje
antitetina dela vezana korelativim a (s jedne
s druge sirane, kako tako itd.), dok u
treem mahom sledi opti zakljuak. Podjed
nako aktivna u teoretskom i filosofskom
raspravljanju, ova sposobnost nala je svoju
knjievnu realizaciju u obliku Platonovog i
docnijeg filosofskog dijaloga, koji je sa retor-
skim periodom i atinskom dram om uao u
kasniju knjievnost Evrope kao form ativno
naslee. Racionalizam i intelektualizam uslo-
vili su jednu od glavnih crta velike antike
knjievnosti: samodisciplinu pisca, oseanje
mere i ograniavanje na bitno i jedinstveno u
izrazu i misli. U drueni sa tradicionalizm om ,
doprineli su strogom razgraniavani u knjiev
nih vrsta i stilova, ija istota i nemeanje
predstavljaju jedan od osnovnih zahteva an
tike estetike teorije. Sa krajem klasinog
doba i propau sam ostalnosti helenskih gra-
dova-drava uglavnom je bio preseen organ
ski rast literarnih vrsta iz narodnog predanja i
prekinuto je neposredno uee pisaca u
ivotu zajednice. Heienistiko-rimski period
giedao je (i pored raznih modernistikih
nastojanja) na dotadanja literarna ostvarenja
kao na merila savrenstva i pristupio je
racionalnoj kodifikaciji pravila knjievnih
vrsta i oblika. O va pravila posluila su kao
osnov za gradnju evropskog epa, lirike i
drame, istorijske, retorske i filosofske proze,
naroito od vremena preporoda, u onoj
obnovi strukturalnog naslea antike knjiev
nosti koju zastupaju pravci i teorije
klasicizma. H elenska i antika knjievnost,
naroito ona helenistikog i rimskog perioda,
ni sama nije uvek izbegla preteranu su vou ili
retorinost u koje esto zapadaju novoveki
klasicisti dok nastoje da dostignu preciznost i
jedinstvenost njenih oblika. Ali i pored for
malnih i racionalnih ogranienja koje je sebi
nametala, i pored zanem arivanja mnogih
oblika robovskog i varvarskog ivota, ime je
tematski suavala svoj vidokrug, ona se od
svojih novijih klasicistikih poslednika kao
celina odvaja pre svega vrstom vezanou za
osnovnu, tipsku realnost ovekovog ivota.
Odatle pokuaj da se knjievnost a. obuhvat no
obelei term inom antiki realizam, kom e se
dodaje i epitet mitski, zbog izuzetno znaajnog
uea m ita u njenoj tematici. Pored klasici
stikih stoje i drugi vidovi dejstvovanja i
oivljavanja a. u evropskoj knjievnosti. Razli
kuju se po stepenu u kom e zanem aruju
zahteve antike teorije vrsta i estetike i u kome
odstupaju od antikog ili tradicionalnog zna
3
ANTIKA
enja preuzetih elemenata. Stalno prisutno
naslee heiensko-rimske -> retorike na istoku i
zapadu Evrope odraavalo je i obnavljalo ne
samo stilove, sheme i figure proznog i poet
skog izraza a., nego i tem atske pojedinosti iz
antike mitologije, legende i storije (-* egzem-
pel), razvijajui ih, sa basnom i anegdotom , i
do samostalnih narativnih celina ve u sr. v.
Od svojih poetaka preuzimanje antikog
naslea kree se od nekritinih i naivnih
prepriavanja (roman o Aleksandru, Troji,
Apoloniju, iji motivi ulaze u anonimnu
narodnu knjievnost i utiu na razvoj viteke
epike), preko prouavanja i prihvatanja ideja i
tem a iz antikih dela (na zapadu su Ciceron i
Seneka, Mak robije i Boetije izvori poznavanja
antike filosofije; Ovidije slui kao mitoloki
prirunik), pa sve do prihvatanja oblikovanih
tenji i kreativnog poraavanja, koje se od
preporoda sve odreenije oslanja i na antiku
poetiku (Horacije, Aristotel). Nastojanjem da
se domae dublji i opti kvaliteti antike
knjievnosti (sistematski naglaenim u nem.
klasici) oslobaaju se u novije vreme tradi
cionalne forme i znaenja. Antiki mit ima
znaajno mesto u pesnitvu simbolista (Ma-
larme, Valeri, Paund, Eliot) i u srodnim
delima epske naracije (Dojsov roman, Ka-
zancakisova poema). Mit, u kome novija
psihologija vidi literarnu konkretizaciju sila i
naslea individualne i kolektivne pod svesti
(Frojd, Jung), postaje u knjievnosti predmet
m nogih reinterpretacija. Z a fr. klasicizam
(i) i egzistencijalizam (Sartr) vezan je, npr.,
niz zapaenih dela dram ske knjievnosti koja
tumae na nov nain mitove i legende o
Orfeju, Edipu, Orestu, Antigoni, Medeji,
T rojanskom ratu itd. (K okto, irodu, Anuj).
Razliite smerove ovakve reinterpretacije po
znaje i naa novija knjievnost (roman R.
M arinkovia, poezija I. Lalia, M. Pavlovia),
u kojoj traganje za antikim i vizantijskim
korenim a deli mnoge odlike sa nastojanjim a
novije gr. poezije (Kavafis, Sikelianos, Elitis),
nastale u slinim istorijskim u slovi ma i pod
srodnim literarnim uticajima,
L it.: G . V oigt, Die W iederbelebung des classi-
schen A lrerrh tm s, 1880 8 12; T . G . T ucker, The
Foreign D ebi o j English L iterature, 1907; E.
S tem piinger, D ie B efru ch tu n g d er W e ltliteratu r
d u rc h die A ntike, G R M , 1910, U; English L itera
ture and the Classics, ed. G. S, G o rd o n , 1912; K.
B orinski, D ie A n tik e in P oetik und Kunsttheorie
I II, 1914 1924; F. E. Pierce, T he H ellenic
C u rren ts in E n g la n d , 19th cen tu ry P oetry, Journal
of English a n d G erm an P hilology; 1917, X V I;
O . 1m isch, D as N ach leben der A n tike , 1919: R.
L inigstone, The L egacy o j Greece, 192!; The Legacy
ANTIKA PEN C A
o j Ro>iu\ ed. C . Bailey, 1923; W . O tto , K ultur
geschichte des A ltertu m s, 1925; T . Z ielinsky, Cicero
im W andel der Jahrhunderte, 9294 ; H . B row n, A
Bibliography oj Classical Influences on English
L iterature, 1935; N . op, K njiga o H orae iju, 1935;
H . Peyre, L 'influence des L ittratures antiques sur la
L ittra tu re franaise m oderne, 1941; W. N estle, Vom
M yth o s zu m L ogos, 19 4 12: J. A. K . T h o m so n . The
Classical B ackg ro u n d o f English L iterature, 1948; G .
H ighet, The Classical Tradition, 1951; E. R. D o d d s,
The G reeks a n d the. Irrational, 1951; M. H. 'h y p n h ,
Hcm opuja xejienctce KH>umemocmu, 1951 ; C . Schnei
der, G eistesgeschichte des an tischen C hristentum s
I II, 1954; A. R o stag m , S to ria della l i d e r a ture
Latina I - I I , 19552; M . P. N ilsson, Geschichte der
griechischen R eligion I II, I9552; H . I. M a rro u ,
H istoire de l'ducation dans l'antiquit, 1955s; H . J.
Kose, Griechische M yth o lo g ie, 1955; F. B uffiere, L es
M yth es d 'H om re et la pense grecque, 1956; J. W .
Jo n es, The Law and L egal T heory o f the G reeks,
1956; G . M u rra y , A H isto ry o f A n cien t G reek
Literature, 19562; W . K rau se, D ie Stellung der
Jrhchristischen zur heidnischen L iteratur, 1958; W.
Jaeger, Paideia, 19594 ; H. F ra n k el, D ichtung und
Philosophie des frhen G riechentum s, 1961 ^; A.
Lesky, G eschichte der griechischen Literatur^ 19632;
Das Erbe der A n tik e , ed. F r. W ehrli, 1963; M . Ey-
iiMHp M . <t>jiainap, ilpeiM g puMCKC Kibioxemoctmi,
1963; S. L eovac, H elen ska tradicija i srpska knji.
X X v., 1963; E. W ehrli, H auptrichtungen des griechi
schen D enkens, 1964; E. R. D o o d s, Pagan and
Christian in an A ge o f A n x ie ty , 1965; H, Bengson,
Griechische G eschichte, 19653; A. C anut! PebtviL
Xe.ieHCKu tu /u m , 1966; O . G ig o n , D ie a n tike K ultur
und das C hristentum , 1966; B. S tevanovi, storija
helenske kn jievn o sti, 1968; M. 'ftypnti, X yM a a im iu
Kao noAUmuuKu ugea.i, 1968; M. SynuMHp, Ca
aAKancKUX u cm o w u K a , 1969. M .F .
ANTIKADENCA (gr. qcvt - protiv i tal.
cadenza < lat. cadens. cadentis koji pada)
Po terminologiji S. K arcevskog (anti-
cadence) i njegovom obrazloenju tip
zategnute intonacije (intonation tendue), u
rastu, za razliku od -> kadence, koja je opute
na, u opadanju, i -> polukadence, opusteno-za-
tegnute intonacije. U -* sintaksiko-intonacio-
noj strukturi vezanog stiha a. je intonacija
otvaranja i obino se javlja na kraju stiha,
stimuliui nastavljanje u narednom retku,
suprotno kadenci kao zavrnoj intonaciji, npr.
u Duia:
Sve putem koji vodi slavi, //
K renue kao vojske m raka.///
Iza prvog stiha je a., iza drugog kadenca. U
stihovima sa opkoraenjem, odnosno pre
bacivanjem, javija se raznovrsna modulacija
frazne melodije unutar stiha, kao u Rakia:
36
uurile se / u zalivu sivom/
Lae, jj ko tice.; u gnezu, jj i jedra, jj
Nepomina, // nad mirnim stoje slivom. I
U ovom jampskom jedanaestercu cezura
kao granica akc. celina iza petog stoga je u
prvom i drugom stihu, dok je u treem
pom erena iza etvrtog. U drugom i treem
stihu, meutim, na cezuri ne nalazimo polu-
kadencu kao u prvom stihu. U drugom stihu
cezura je sintaksiki-intonaciono opkoraena,
te, zajedno sa prethodnim opkoraenjem stiha,
u njemu nalazimo ve a. i treu na kraju. U
treem stihu na cezuri je interpunkcijom ini-
cirana a., ali bi se ona mogla interpretirati i
kao polukaenca.
L it.: Si n t a ksiko-i nton aci on a struktura stiha.
.R .
ANTIKLIM AKS (prema gr. v ti protiv,
K,"ijj.a lestve, retoriki: uspon) - T er
min stvoren prema antiknoj retorici da oznai
suprotnost figuri -+ klimaksa; dolazi do izra
aja kad se paralelno s nabrajanjem navie
izraava vrednovanje nanie: A moj babo,
Vukaine kralju, / M alo !" ti je tvoje kraljevi
ne? j . ../ A ti strie, despote Ugljea, / M alo P
ti je despotstva tvojega?/'/.../ A ti strie, voje-
voda G ojko, / M alo 1 ti je vojvodstva tvojega?
/ M alo V ti je ostalo ti pusto! / Ve s o tue
otim ate carstvo? (N ar. pjesma: U ro i Mr-
njavevii). Z ..
ANTLABA (gr. otvtt protiv, Xaprj mesto
ge se protivnik moe uhvatiti, hvatanje) U
antikoj versitlkaji govoreni stih u drami
(jampski trim etar), poeljen na dva dela koja
naizmenino izgovaraju dva lica. Stih se kida
obino posle cezure iza pete polustope (-
pentemimeres) ili iza sedme polustope (~+ hep-
tetniineres). Vrlo uspeno sredstvo za pred
stavljanje osenog, dram atinog dijaloga koji
se odvija u kratkim reenicama. Stihomitija.
Lit.: Tragedija, antika. S.K.-.
ANTMASKA (engl. anti-masque, ante-masque
ili antic-masque) Sastavni, najee uvodni,
deo maske. N asuprot sveanoj i ozbiljnoj
maski, a. je grotesknog ili kom inog karakte
ra. Sastoji se iz jedne ili vie epizoda i u masku
se uvodi radi kontrasta. B. D onson je prvi
uneo a. u kompoziciju maske i dao joj ime
(1608). - Maska. M .Fr,
ANT1MER1JA (prema gr. otvTt - protiv,
jipo deo) O blik - enalage, sintaktika
figura zamene pojedinih vrsta rei. A. je vrlo
esta pojava u naoj narodnoj poeziji: imenica
37
stoji kao atribut umesto prideva: K od nje
stavi pticu zloglasnim (K aradi, Srpske na
rodne pjesme, II, 6); imenica umesto zamenice:
to si majci tako nevesela? (isto, III, 28);
pridev umesto priioga: Dobri doli kieni
svatovi (isto, I, 29) itd. K onstrukcije sa
ovakvim zamenjivanjem uobiajene su u us
menoj knjievnosti. A. se sm atra stilskim uk
rasom pomou kojeg se izbegava uobiajena
upotreba rei.
L it,: L, Z im a, Figure u naem narodnom pje
snitvu, 1KX0. H ,K .
A N TIM ET ABOLA (gr. avTHiEiapOAf) ..
premetanje nasuprot) -- Termin antikne re
torike (lat. commutatio) za podvrst dvolane
-+ antiteze, u kojoj se oba njezina lana po
navljaju izmjenjujui sintaktiku funkciju:
Od svega to svet ima i jeste ja sam hteo da
napravim sredstvo kojim bih savladao i osvojio
svet, a sada je taj svet nainio od mene svoje
sredstvo (I. Andri, Prokleta avlija). Od Je~
vanelja do Komunistikoga manifesta svi su se
znaajni govornici, pisci, filozofi, uenjaci, po
litiari rado i esto sluili a., npr.: Tko se
uzdie, bit e ponien; a tko se ponizi, bit e
uzvien, (M atija X X III, 12); S to je umno, to
je i zbiljsko, a to je zbiljsko, to je i umno,
(Hegel, Filozofija prava): o graanskom dru
tvu: jer oni koji u njemu rade, ne zarauju, a
koji zarauju, ne rade (M arx-Engels, Ko
munistiki manifest); K oliko se zasade m a
tematike odnose na stvarnost, nisu pouzdane,
a koliko su pouzdane, ne odnose se na stvar
nost. (Einstein, Geometrie und Erfahrung,
1921, 3).
Lit.: Z. kreb, Z u r T h eo rie d er A ntithese als
S tilfigur, Sprache im technischen Z e ita lte r , 1968, sv.
25. 49.
A N TIN iH IL IST I K I RO M A N - Vrsta dru-
tveno-politikog rom ana u rus. knjievnosti
60-ih i 70-ih godina !9. v., usmerenog protiv
dem okratskog i socijalistikog pokreta. Autori
a. r. su nove ljude epohe (raznoince) slikali u
paskvilnom duhu kao nihiliste odvojene od
naroda, koji odbacuju estetske i etike ideale.
N ajpoznatiji a. r. su Uzburkano more A. Pi-
semskog, Mimoiao ih ivot i N a ratnoj nozi N.
Ljeskova, Fatamorgana V, K ljunikova, Pa-
nurgovo stado V. Krestovskog. Elementi a. r.
sreu se i u delima Nema se ku d N. Ljeskova,
Ponor I. G on ar ova i Z li dusi F. D ost oj ev-
skog. M.J.
ANT1PTOZA (gr. v t i jtuoct \ c zamena p a
dea) Stilska figura zamene, oblik -* ena-
lage; zasniva se na zameni u padeima, uobi
A N TIR O M A N
ajenoj u naoj nar. poeziji. Padei se zame-
njuju da se neto istakne i da izraz buc
poetiniji i neobiniji, iako se takva zamena
protivi pravilim a gramatike. T ako se javlja
nom inativ umesto vokativa: Oj boga ti, ne
znan d o b ar junak (Karadi, Srpske narodne
pjesme, III, 28); vokativ um esto nominativa:
On je tebi bogom pobratime (isto, 53). K on
strukcije sa a. vrlo su este i kod pesnika,
katkad sa metrikih razloga, ali i zbog toga
to pravi nastavci padea naruavaju harm o
niju zvukova. Pesnici nam erno pribegavaju
neobinim, arhainim oblicima: Stupa eta
tiho i gluho / Posred tisijeh glusijeh tmina
(M auram, Sm rt Smail-age engia). K on so
nant h u prievu je, u ovom sluaju, preao u
iako se druga paiatalizacija, po normativnoj
gramatici, ne vri u oblicima prideva (tihih,
gluhih). Ovom promenom , i arhainim dugim
prievskim nastavkom , pesnik je pojaao
zvonkost stihova koji doaravaju zlokobnu
nonu tiinu.
Lit.: L, Z im a, Figure u naem narodnom pjesni
tv u , 1880. H .K .
ANTIROM AN Rom an koji ima crte sup
rotne tradicionalnim karakteristikam a rom a
nesknog izraavanja: ne poseduje zaokruenu
radnju, jasno ocrtane osnovne dogaaje i
razvijenu socijaJno-psiholoku motivaciju u
ocrtavanju likova. Pojam a. r. nastao je po
analogiji s pojm om antidrame i obino se
povezuje s francuskim piscima tzv. -> novog
romana. LI ovoj povezanosti odreivao ga je
.-P. Sartr; a u oba vida te veze jednim od
njegovih zaetnika moe se sm atrati S. Beket,
kako svojim rom anom Moloa (1951), tako i
Z.. optom atmosferom i karakterom svojih
dram a, posebno dram om ekajui Godoa
(1953). O pta karakteristika tih ela je izraz
oseanja ivota kao nitavila i besmisla, do-
sledno provedenog u izraajnim sredstvima. U
irem smislu a. r. moe da oznaava i one
rom ane n kojima su esejistiki i meitativno-
-lirski elementi znatno jae naglaeni od ep
skih, te tako odreuju posebnost njihove
strukture i atmosfere. U ovom pravcu jo je V.
Vulf govorila o m odernom rom anu kao delu
koje e davati vie obrise nego pojedinosti i
pre svega odnos svesti prem a optiin idejama
i njene monologe u samoi (The Narrow
Bridge of Art - Uski most umetnosti); te bi
se pod a. r. mogao podrazumevati i roman
toka svesti, kao i del a M. Lerisa, . Bataja, M,
Bianoa i dr, Izvesne elemente tehnike a. r. u
naoj knjievnosti moemo nai u eiima R.
ANTJSPAS 1
K onstantinovia ( Miolovka, isti i prljavi,
Izlazak ).
Lit.: V. W oolf, T he N a rro w B ridge o f A rt,
Granite and Rainbow, 1958; . L ablnie: Recherche sur
la technique des arts littraires, 1962; R. L alou, L e
rom an fra n a is depuis J900, 1963; M. N ad ea u , L e
rom an fra n a is depuis la guerre, 1963; - novi roman;
roman toka svesti. R.M.-S.fC.
ANTJSPAST (gr, tvricTTraaxo povuen na
suprotnu stranu) Antika etvoroslona
metrika stopa koja se sastoji od dva suprot
na, reciprona elementa: jednog -> jamba i
jednog -* troheja: U U. Nije izvesno da
li ova stopa u klasinoj poeziji postoji kao
samostalna jedinica. Zove se i jambo-horej.
Lit.: - M etrika, antika. S.K-S.
ANTISTAZA (gr. avxicrtaav - protivstav)
Termin antikne -+ retorike za figuru u
kojoj se ponavljaju iste rijei, ali u razliitu
znaenju. Ponovljenoj rijei osnovno je zna-
enje ili pojaano emfazom; ovjek treba
tek da se razvije u ovjeka (a za takvu se
figuru upotrebljava i termin dijafora) ili
joj se to osnovno znaenje porie: La kad
prohoda nije la (Nar, posl.). Z.
ANT1STROFA (gr. ocvti protiv i orpotpri ->
strofa) - U antikoj poeziji, obino u tragedi-
ji, parna strofa -> horske pesme, koja ^metriki
korespondira sa neparnom strofom. esto ai-
terniraju parovi strofa pri emu se na
redni par metriki razlikuje od prethodnog
para. Time se postie ritm ika raznovrsnost.
A, vodi poreklo iz horske lirike, odakle je
preneta u tragediju. Moe da stoji u stroem
ili slobodnijem odnosu prem a strofi. U prvom
sluaju njeni stihovi striktno odgovaraju sti
hovima neparne strofe, a u drugom p o nekoj
neistovrsnoj, ali adekvatnoj zameni. Cesto n a
kon alterniranja parova strofa a. dolazi
zavrni, zaglavni deo (- epoda). Primeri za a.
(i strofu) nalaze se u tragedijama, npr. Sofo-
klovim (Car Edip, Antigona), koje je M.
uri preveo u adekvatnim ritmovima. Po
stupak slian antikom primenjtvali su u lirici
i neki pesnici nove evropske poezije (npr.
Ronsar i Tjutev).
Lit. . -+ M etrika, antika, > strofa. . R.
ANTITEZA (od gr. v x id rta i stavljanje
nasuprot, stavljanje u opreku) 1. Jedan od
najvanijih term ina antike -> retorike i jedna
od osnovnih -* gorgijanskih figura: suprot
stavljanje dviju ili vie rijei ili pojm ova sup
rotna ili uoljivo razliita znaenja. Ve je
38
Aristotel odobrava jer dri da je suprotnosti
Iako razumjeti, osobito ako stoje jedna uz
drugu, i ostali antiki retoricari smatrali su da
a. poveava jasnou i snagu izraza. Jedino je
Demetrije (peripatetiki filozof i pisac jednog
djela o stilu, 1. st. n. e.) kui zbog izvjeta-
enosti. Razni oblici a. mogu se podijeliti na
a) a. pojedinanih rijei ili pojmova. O preka
meu njima moe biti logika, ako su to
kontrarni ili kontradiktorni pojmovi, ili
stvarna, ako izmeu predm eta koje rijei u a.
oznauju postoji neka opreka u realnom svi
jetu (pas i maka, vuk i ovca). T akva e
stvarna opreka biti naroito podlogom a.
ondje gdje se aludira na pojedine povijesne
pojave, kao to su to za June Slavene bili
Turci. A. e djelovati to efektnije to jae
sJualac, odnosno italac, osjea tu stvarnu
opreku. Posebni su sluajevi jednolane a. -*
oksimoron, -+ korekcija (sa shemom: ne A
nego B) i jedna njezina varijacija bez posebna
imena (sa shemom: dodue A, ali ne B). Prim
jer za obje varijante korekcije: D obroga je
pastira ovce strii, a ne derati, U tetke na
stan, ma ne svaki dan (narodne poslovice).
N aa n arodna pjesma esto poinje posebnim
oblikom korekcije po shemi: A ne A
nego B, npr. D va su bora naporeo rasla, /
Meu njima tankovrha jela, / To ne bila dva
bora zelena, / Ni m e1 njima tankovrha jela, /
Ve to bila dva brata roena itd. (Vuk); ova
se figura naziva i -> slovenskom antitezom; b)
a. grupi rijei i dijelova reenica. Primjer za to
je kontrast: suprotstavljanje istovrsnoga u
svojoj razliitosti, npr. Bolje je dobar glas
nego zlatan pas (narodna poslovica); c) a.
reenicama koje mogu biti rasporeene u ~+
paralelizmu, npr. uti ut uju, a crveni putu
ju (narodna poslovica), ili u -> hijazmu:
Buni su aneli tuge / . . . A f aneli radosti
ute (Nazor). Ako su u dvolanoj a. dviju
reenica isti pojmovi hijastiki rasporeeni,
nastaje -> antimetabola, npr. Ne ivim da
jedem, nego jedem da ivim. 1 kod drugih
oblika a. esto se nalazi paralelizam i hijazam,
a takoer i -> aliteracija, -> homojoteieuton,
- izokolon i druge figure. 2. U Hegelovoj
dijalektici tvrdnji (tezi) suprotstavljena je pro-
tutvrdnja (antiteza), koja prvu negira, a obje se
zajedno sjedinjuju i razreavaju u sintezi. 3.
Skup znaenja svih rijei nekog jezika ini
sistem u kojem je znaenje svake pojedine
rijei odreeno a ., oprekom, prem a znaenji
ma svih ostalih rijei tog jezika. U stvari,
znaenja uope i ne moe biti sve dok ne
postoji barem jedna dvojana (binarna) opre
ka. Isto je tako s gramatikim kategorijam a: u
39 A N TR O PO LO K I M ETO D U K N JIEV N O J K RITICI
jeziku koji ne razlikuje barem dva padea,
kategorije padea uope nema. Z ato je a. u
irem smislu temeljni princip na kojem je iz
graen svaki jezik.
Lit.: Z. k re b . Z u r T h eo rie er A ntithese als
S tilfigur, Sprache im technischen Z eU alter, 1968.
25. Z . .
ANTODA (gr. avuo8f) suprotna pesma)
U -* parabazi stare gr. komedije, trei od
etiri simetrina ela. T o je pesm a koja po
redosledu dolazi posle -+ epireme, a peva je
drugi poluhor kao odgovor na -* odu, koju je
ranije otpevao prvi poluhor. Sastavljena je u
istom metru kao i oda. U njoj se najee slave
bogovi ili se prizivaju muze da pom ognu horu
u njegovoj pesmi. U, npr., Aristofanovim Vi
tezovima, a. je posveena boginji Ateni.
Lit.: -> K om edija, an tik a. S .K -,
A N TO L O G IJA (gr. -5cv&oAoyia skupljanje
cvea, cvetna zbirka) Zbirka odabranih
knjievnih dela ili odlom aka (proznih, ili ee,
stihova) svrstanih prema estetskim merilima
prireivaa, koji u jednoj knjizi hoe da sa
kupi^ tekstove posveene odreenoj temi, odre
ene umetnike vrednosti, ili da hronolokim
izborom prikae razvojni put nacionalne knji
evnosti, knjievnosti neke grupe, pokreta,
pravca, ili pojedinih stvaralaca. A. prireuje
jedan ili vie autora, obino pisac ili kritiar.
A. uvek odraava duh i ukus vremena, sud
generacije i prireivaa, estetske, socijalne,
politike i dr. tendencije. Zbog svega ovoga,
pojava a. esto izaziva ive kom entare i
kritike. Prvobitno, a. je bila zbirka *-+ epi
grama. Prvu antiku zbirku nainio je Melea-
gar iz G adare (1. v. p.n.e.) sakupivi epigrame
47 pisaca, od Arhilohovih do sopstvenih, Filip iz
Soluna (1. v. n.e.) nainio je zbirku od Me-
leagra pa nadalje. O ko 900. g., K onstantin
Kefaias je, sluei se zbirkam a Meleagra, Fi
lipa, Stratona, D iogenijana i Agatije, nainio
tematski razdeljenu zbirku, koja je velikim
delom sauvana u Paiatinskom rukopisu (An-
thologia Pa!at ina. odn. Anthologia Graeca}. u
zbirci nepoznatog vizantinskog autora (oko
980. g.). Epigram a ima oko 3.700 i razdeljeni
su u 16 knjiga (u esnaestoj su, u novijim
izdanjima, epigrami iz a. kaluera M aksima
Planuda Anthologia Plamidea sa poetka
14. v.). Sve do 17. v. poznata je bila samo
Planudova a. K od nas su poznatije a. A.
enoe, B. Popovia, M. Pavlovia i dr. ->
florilegij.
L it,: T .W . L u m b , N o tes on the G reek A nthology,
1920.; A .S .F . G ow , The G reek A nthology, 1958.;
A .S .F . G o w D .L . Page, H ellenistic E pigram s,
1965; - J. B ark, D . P fo rte, D ie deutschsprachige
A m hologie, 1969. SL.P.-S.S.
ANTOLOGION (gr. av3oA.6yiov, stsl. aBbTt,-
hhkt>) ~ Posebna vrsta muzikih rukopisa u
vizantijskoj i staroj slovenskoj knjievnosti,
gde su melodije crkvenih pesama, uglavnom
- stihira, obeleene -> neumskom notacijom.
D.B.
ANTONIM (od gr. avtu)vu^s(o imenujem
suprotno) ~ Re ije je znaenje suprotno
znaenju neke druge rei (istina la, veseo
tuan). U stilistici a. esto nalazimo u ->
antitezi: K oga da ljubim i ta da volim? / S
nesree svoje mrzim se sam (. Jaki, K oga
da ljubim). Ponekad se i cei a pesma uspeno
zasniva na suprotnosti dva pojma, kao to su
ivot i smrt u Matoevoj pesmi U tjeha kose:
Gledo sam te sino. U snu. Tunu. Mrtvu. /
U dvorani kobnoj, u idili cvijea, / na visokom
odru, agoniji svijea, / gotov da ti predam
ivot k ao rtvu. / Nisam plako. Nisam. Zapa
njen sam stao / u dvorani kobnoj, punoj smrti
krasne, / sumnjajui da su tamne oi jasne, /
odakle mi nekad bolji ivot s ja o ... (Mato,
U tjeha kose), M.Di.
A N TO N O M A ZIJA (gr. otvtovo(ia<ria na
zivanje stvari drugim imenom, iat. pronomina-
tio) Termin antikne retorike za figuru koja
odreenu rije svjesno zamjenjuje drugom :
isprva u -~+ antici upotrebljavana samo za
zamjenu vlastitoga imena opim (npr. Isus
Galilejac); kasnije se naziv protegao i na zam
jenu opega imena vlastitim (tvrdica Kir
Janja, junak Kraljevi M arko, razbojite
Kosovo). A. je tako * sinegdoha i - meto
nimija vlastitih imena. Ako se ime zamjenjuje
sintagmom, govorimo o perifrazi. V. i -+
pars pro toto. Z..
ANTROPOLOKI METOD U KNJIEV
NOJ KRITICI (prema gr. avi}p(iiKoAoyao
opisujem, predstavljam u ljudskom obliku)
Sagledavati u jednom knjievnom djelu sliku o
(konkretnom ) ovjeku i u prvom red-u otkri
vati osvjetljenje u koje to djelo stavlja ovjeka
znailo bi sluiti se a. m. Za njega u prvi
plan izbijaju tendencije samog autora, u
dijalozima izraeni ili u reilekijama sadrani
nazor na svijet i ideje njegovih junaka, kroz
radnju dati postupci likova koji govore o nji
hovim m oralno diferentnim i psiholoki uv
jerljivim stavovima; ukratko, humanistiki
vid i mogunosti knjievnosti. Ako se u kritici
koja se slui a. m. govori o formalnim odli
ANTROPOMORFIZAM
kama djela, tada se to ini prvenstveno zato
da bi se one shvatile kao sredstvo za izra
avanje ove eiiko-psiholoke dimenzije ~ pi
tajui se o njihovoj adekvatnosti za ovako
postavljeni cilj, i da bi se isto artistika,
estetska strana u njemu pomirila sa ten
dencioznom nastojei da se pokae koliko
to i na koji nain piscu (ne) uspijeva. K nji
evnost je u takvom kritikom pristupu oblik
kroz koji mi neto saznajemo ili, razoarani,
ne saznajemo o ovjeku, i koji nam prua
istinitu ili lanu obavijest o njemu i njegovom
drutvu. Z ato je term inologija a. m. preteno
socioloko-etiko-didaktika: optimizam i
pesimizam, egoizam i altruizam, prila go znaenje nalo je veliku primenu u istoriji
goenost ili otuenost junaka, napred-
nost ili nazadnost, potenje i pokvare- i si.) i u mitolokim istraivanjima. Frejzer u
nost, iskrenost i pritvornost i tom e sli
no. Tu se ispituje problem atika: da ii su
prikazani likovi jasni, ubjeljivi, logino i
dosljedno ostvareni; da li likovi u svemu od
govaraju filozofiji pisca ili se u njihove opise
potkrao objektivni moment i protiv njegove
volje; da li glavni junak ispunjava naa oe
kivanja u skladu s njegovim moralnim profi
lom i tome slino. Pred ovom kritikom stoje
dva mogua puta: norm ativni i induktivni.
N orm ativni a. m. se sastoji u tom e da kritiar
dolazi sa ve na drugim stranam a izgraenom
tipologijom ljudi pred m ateriju djela, pitajui
se koji se o poznatih tipova snagom umjet
nikih sredstava ocrtava u njemu (negativni
ili pozitivni, ni crni ni bijeli i tome slino).
Induktivni metod polazi od materije djela ist
raujui jednu po jednu crtu likova na osnovu
kojih bi se tek mogla izgraditi jedna knjievna
antropologijska tipologija, K ako antropo
logija, kao posebna nauka, razlikuje u ovjeku
slojeve: vegetativni, animalni, psihiki i spiri-
tualni, knjievna kritika voena antropologi
jom identificira pojavu ili dominaciju jednog
od tih slojeva u iiku ovjeka doaranom knji
evnim sredstvima. Tu se javljaju i kategorije
odstupanja, kad se komplicirani fantazibilni
knjievnikov lik ne uklapa u sliku poznatog
nam ljudskog tipa; tad se utvruje da je on
nenormalan ili netipian (poput Raskolj-
nikova ili Hamieta). Glavni problem a. m. u
knjievnoj kritici sastoji se u tom e da se uz
potivanje specifino umjetnikih zakonito
sti, odnosno autonom nih struktura knji
evnosti njihov teren ipak napusti, da se uz
priznavanje relativne sam ostalnosti izraaj
nih knjievnih sredstava ne razotkrije njihova
inkompatibilnost sa tendencijom, odnosno ob
ratno, da se pronae njihov zajedniki modus
viveni u udesno i nevjerovatno genijalnoj
4(
knjievnoj tvorevini. A. m- se ponekad pogre
no poistovjeuje s ontolokom kritikom.
L it.: . L uka: Problem i realizm a 1957; N ikola
M iloevi: A n tro p o lo ki eseji, i964. I.F .
ANTROPOMORFIZAM (gr. v3pwn*iop<pog
ovekolik) Termin koji je svoje moderno
znaenje dobio u doba evropskog raciona
lizma; pre toga, u lat. crkvenom jeziku, re
anihropomorphita oznaavala je jeretika koji
pridaje Bogu ljudski oblik. A. oznaava shva-
tanje boanskog kao otelotvorenja ovean-
skog i, dalje, pripisivanje ljudskih osobina
boanskim predmetima ili pojavama. Ovo d ru
umetnosti (antropom orfne predstave/figure
Zlatnoj grani tumai a. kao proces, odnosno
kao postepeno pripisivanje postojeim du
hovima sve veeg broja ljudskih atributa.
Cesto taj proces dovodi do udvajanja boan
stava -- drugo boanstvo, koje je doseglo vii
stepen popunjava mesto prvog; to se desilo
grkim boginjama plodnosti, Demetri i Perse-
foni. A. se u istorijskim i kulturolokim istra
ivanjima bez izuzetka vezuje za gr. antiku
religiju i kulturu; prim er snanog procesa a. je
rim. religija, posebno kad se tim procesom
obogaivao dravni panteon. A. u knjievnosti
je blizak -* personifikaciji, i moe se izvesti
raznim stilskim postupcim a - metonimijom,
metaforom, ~+ parabolom i si. O ponaanje
klasinih knjievnih obrazaca (-> klasicizam)
podrazum evalo je obilato korienje antropo-
morfnim aparatom antike mitologije (Neptun
oznaava more, i si,).
Lit.: J.G . F ra zer, The Golelen B ough, 19758.
S.S.
ANVOA -* Envoi
ANAMBMAN (fr. enjambe meni)--* Opkora-
enje
A PAR (lat. a parle; fr. a pari; ital. aprte
na stranu, za sebe) G ovor za sebe, kao
deo dram skog dijaloga u obliku upadice ili
napomene, koji lice na sceni kazuje direktno
publici tako kao da ga prisutni uesnici u
predstavi ne uju. Ovaj vid scenskog govora
ima dvostruku funkciju: u teatarskom pogledu
pomou njega se ostvaruje neposredan odnos
izmeu izvoaa (glumaca) i gledalaca, a u
dram aturkom smislu linostima se om ogua
va da saoptavaju svoje misli, oseanja (M itke
i H adi-Tom a u Kotani) i nam ere (Pomet u 6.
sceni Dunda Maroja), ili da u sauesnitvu s
publikom izvrgnu posm ehu svoje antagoni
41
ste, odnosno neke njihove postupke (Pomet u
10. sceni Dunda Marojd). G ovorom za sebe
koristili su se jo antiki dram ski pisci, zatim
ckspir u svojim veselim igrama, p. kome pravi trenutak!). O d najstarijih vremena a.
diografi zlatnog veka i fr. klasicisti. N atura-
listi su ga odbacili jer se nije uklapao u njiho
vu dram aturgiju etvrtog zida (- naturali-
zam), koja ignorie publiku. U 20. v. kao
poseban oblik govorenja za sebe javlja se -+
song, koji prvo koristi irska dram a, a zatim B.
Breht, u ijoj dram aturgiji ima funkciju da
odredi odnos gledalaca prema zbivanjima na
sceni. K ao scenska konvencija, govoru za
sebe blizak je stage whisper (eng. scenski
apat), govor koji publika uje, ali ne i sva lica
na sceni (est kod Ibsena).
Lit.: V. Kralj, Uvod u dramaturgiju, 1966; D.
Bain, Actors and Audience, 1977. P.L.
APEND1KS (lat. appendix - privesak) -
D odatak, dopuna ili prilog na kraju nekog
ela koje i bez a, ini celinu. A. VergUiana,
zbirka od nekoliko kratkih epova (- epilion) i
drugih pesama koji se najee pripisuju m la
dom e Vergiiiju, i znatnih su umetnikih vred-
nosti.
Lit.: A. Rostagni, Vergilio rninore, 1933; M.
ByziHMMp - M. Ojtamap, IlpeiAeg puMOce xibtm-ce-
Hocmu, 1963. M.Bu.-S.S.
A PO D O ZA (gr. arcodocri^ vraanje)
Drugi deo dvolane - periode. K ao gram a
tiku oznaku ovu re je prvi put upotrebio
Dionisije Halikarnaki i od tada tradicionalna
gram atika terminologija, u sloenoj pogod
benoj reenici term inom a. oznaava deo koji
izraava posledicu (ishod), dok se deo koji
iskazuje uslov (pogodbu) naziva protaza.
N pr.: Ako se iz tih stopa ne izgubi (prola
za), narediu da te vezana odvedu u zatvor
(apodoza)-. (I. Andri. Na Drini uprija).
S.K.-.
APOFAZA (gr. ajiotpacn.!; nijekanje, isk
ljuenje) Termin antike retorike: prividno
nijekanje neega to se uistinu tvrdi. Podvrste
su metastaza (usputno, samo ovla doticanje
neeg do ega nam je u stvari veoma stalo),
parasiopeza (faktino iznoenje neeg vanog
pod prividom prikrivanja ili preutkivanja).
Z.D.
A PO FTEG M A (gr. stTrocpSsy^a upeatljiva
izjava, izreka) K ratka, otroum na i poenti-
rana izreka, najee istorijski odreenog po kraju rei (u gr. pred suglasnikom naredne
rekla, u kojoj je saeto iskazana neka m oralna
pouka. Slina je aforizmu, -* maksimi i -~>
senteneiji. A. su bile veoma popularne u staroj
APOKOPA
Grkoj. Meu najpoznatije antike a. spadaju
izreke sedam m udraca (npr. Ni u emu ne
preteruj!, Upoznaj samoga sebe!. Uoi
su sabirane u zbirke (apojtegmata). uvene
apoftegm ate su Plutarhova, Likostenova, Ka-
tonova (Dicta Catonis) i Erazm a Roterdam-
skog (Adagia). Apophtegmata patrum; zbor
nik izreka egipatskih pustinjaka iz 4. v., po
pularan je i danas u m onakim krugovima ju
elom hrianskom svetu. S.K-.
APOKA LIPTIK A (od gr. a7tOK&?U)vju<;
otkrovenje) Skupni naziv za apokalipse,
hrianske spise koji proroanski govore o
sudbini i smaku sveta i o stvaranju novog
sveta. Takve predstave susreemo naroito u
pers. religiji, i one su kod Jevreja dopunjene
slikama iz starih orijentalnih mitova. 1 kod
muslimana postoji apokaliptina literatura.
to se tie forme, autor apokalipse obino u
snu ili u potpunoj misaonoj odvojenosti od
sveta sagledava nebeske tajne, koje mu tumai
kakvo nebesko bie. Tumaenja su obino
takva da su slike (mitske ivotinje: npr. zmaje
vi, zatim simbolika zvezda i ifrirani brojevi)
shvatljive jedino za upuene. Preovladava
odreeno deterministiko gledanje na istoriju:
svet se razvija po utvrenom boanskom pla
nu. Svet e biti uniten u uasnoj katastrofi i
um esto njega nastae nov svet, u kome vie
nema zla. Spisi hebr. a. voe se esto pod
drevnim imenima (Danijel, Ezra, Abraham,
Baruh, Ilija, Jesaja), kako bi se podvukao
autoritet onoga to je u njima reeno. Staro-
hrianska a. (2 7. v.) nadovezuje se u du
hovnom i literarnom pogledu na starojevr. a.,
istiui posebno Antihrista, ponovni Hristov
dolazak, suprotnost izmeu neba i pakla.
O vam o spadaju Jovanova apokalipsa, Petrova
apokalipsa, Tom ina apokalipsa, hrianske si-
bile i dr. G. 1974. otkrivene su u Egiptu
gnostiki- apokalipstiki spisi. Ovakve pred
stave o skorom dolasku Antihrista i o smaku
sveta uzbuivale su tokom vekova, sve do
naih dana, mnoge duhove.
L it.: I L II. Row ley, The Relevance o f Apocalvp-
tic, 1974. Z'.K.
APOKOJNU Zeugma
A PO K O PA (gr. aTroicoTcn ~ osecanje) 1.
U antikoj prozodiji osecanje vokala na
rei). - 2. O tpaanje jednog vokala ili vie
glasova na kraju rei, u govoru neuobiajeno
ili veoma retko: Iz dalek' jo j se ukloni (narod
A PO K R IF
na pesma); Milija M ari srea sv o f (narodna
pesma); Moli se siv zeV sokole (narodna pe
sma); Poe sluge veer veerati (M aurani).
esto se a. ubraja u -> eliziju. Razgranienje
postoji samo kad se u ovu drugu rauna izo
stavi] anje krajnjeg vokala prethodne rei is
pred prvog vokala naredne reci. U tom sluaju
primeri u Zmaja; Pesma s' ori (elizija) i Pesma
s'' die (apokopa), iako u istovetnom enkli-
tikom obliku (se), razlikuju se u pesnikoj
dikciji.
L it.: Hijat.
APOKRIF (gr. aftOKpuipoc; skriveni, tajni)
Religiozno-knjievni sastav na biblijske te
me koji je crkva odbacila i zabranila zbog toga
to dolazi u suprotnost sa tradicijom biblij
skog -* kanona. Prem a tom e da li govore o
linostima i dogaajim a Starog ili Novog za-
veta, razlikuju se starozavetni i novozavetni
apokrifi. O bino pod imenom koga apostola
ili proroka, a, pria o ivotu Isusovom ili
otkriva tajne o kojima Biblija uti {Protojevan-
delje Jakovljevo, Tomino jevandelje, Vienje
proroka Isaije i dr,). M imo utvrene crkvene
tradicije, zasnovana na gnostiekom i manihej
skom nasleu, ali i na elementima narodnog
verovanja, apokrifna knjievnost zadovoljava
ne samo matu srenjovekovnog puka nego i
duhovne potrebe posveenih. Bez sopstve-
nog kanona, tekstovi pojedinih a. bili su do
stupni prom enam a vie nego kanonski teksto
vi Biblije, tako da e se u nekima od njih nai
i vie slojeva razvoja, pa i prisustvo razno
rodnih i protivrenih doktrina. Omiljena lek
tira jeretikih sekti, a. se ne moe svesti na
jedno heterooksno uenje; pogreno je, na
primer, u junoslovenskim apokrifim a gledati
iskljuivo knjievnost bogumilske jeresi.
L it.: V. Jagi, S lovenski tekstovi k a n o n a o
k n jig am a sta ro g a i n o v o g a zav jeta p o d je d n a k o s
indeksom lanih knjiga. Starine JA Z U 9. 1877: .
Sp. R adojii, A p o krifi k o d Junih Sfovetut, EJ i.
1955 s.v.; J. HBaHOB, E o io m u m ku khuiu u Jietengu,
19702.
APO LO G (gr. bmbXoyoc pria, basna)
Pouna priica iji su protagonisti ivotinje ili
stvari. Im a iskljuivo didaktiki karakter, za
razliku od -+ basne, u kojoj se vie istie
knjievna vrednost teksta. M.Di.
A PO L O N IJSK I (gr. AnOAAmvtoi; supr.
-> dionizijski) Prem a bogu Apolonu; jedna
vrsta stvaralake snage ili stvaralakog nago
na ili jedan tip duhovnog ljudskog dranja
upravljen na form u i poredak, na meru, har
moniju i jasnou. Termin i pojam a. nalazimo
42
najpre u elinga. koji ga suprotstavlja ionizij-
skom u istom subjektu, i njihovo jedinstvo u
toj suprotnosti sm atra sutinom prave poezije.
Posle elinga pojam a. upotrebljavaju drugi
autori, ali naroito Nie, koji suprotstavlja
antiku tragediju kao a. dionizijskoj muzikoj
dram i Vagnerovoj i u principu sm atra da se
sav na kulturni ivot razvija izmeu a. i
dionizijskog. Razliku izmeu a. i dionizijskoj
neki autori vezuju za razliite vrste umetnosti,
pa tak o a. smatraju karakteristinim za slikar
.R . stvo, a ionizijsko za muziku.
L it.: O . K ein : Das A pol Ionische und Dionysische
bei N ietzsche und Schelling, 1935; F , N ie: R oenje
tragedije, 1960 (prev.); M . V ogel, Apollinisch und
Dionysisch, 1966. M .D .
A PO R IJA (gr. aJiopia prepreka, tekoa)
-* Dubitaeija.
A PO S IO P E Z A (gr. 5t?tOCTiO)n:r)CTii; muk.
nagli prekid govora) Termin antikne reto
rike za figuru slinu elipsi i -* anakolutu.
N astaje iznenadnim prijelomom usred reeni
ce, prekidanjem misli upravo na onom mjestu
gde bi trebalo izraziti glavni sadraj reenice,
pa se ostavlja sluaocu da ga pogodi iz kon
teksta. Antikna a. izostavlja dijelove reenice
bilo iz razloga pristojnosti, bilo da ne eli rei
neto to bi sluaocima biio muno sluati.
Em fatika a, (-+ emfaza) eli preuivanjem
jae istai ono to nije izreeno, npr. ekspi-
rov Kralj Lir: Osvetiu vam se obema. T o e
sav svet Ja u to uiniti (2. 4. 282 83).
Z.S.
A PO STO L (gr. stiogtoXoc;) Liturgijska
knjiga koja sadri novozavetne tekstove Dela
apostolskih i poslanica svetih apostola (Ja
kova, Petra, Jovana, Jude i Pavla). Kao i -
jevandelje, a. moe da bude izborni i potpuni.
Izborni a. ili apostol aprakos sastoji se od
itanja (lekcija) po redu utvrenom crkve
nim pravilim a (-+ aprakos), dok se u p o tp u
nom a., praksapostolu, tekstovi redaju in
D.B. tegralni i u svom kanonskom poretku poev
od Dela apostolskih (gr, rupd^ei; xt> ajtocr-
toxov, o tuda praksapostol). Na stsl. pre
veden je prvo skraeni apostol aprakos, koji je
potom dopunjen do punog praksapostola, da
na osnovu ove verzije bude izraen puni a.
aprakos, tj. puni izborni apostol, kakav je, na
primer, hilanarski Apostol br. 107 iz 1660.
Lit.: O . N edeljkovi, P roblem s tru k tu rn ih re
dakcija sta ro slav en sk ih p rije v o d a A postola, Slovo
22, 1972. D.B.
A PO STR O FA (gr. ftocrxpo^f) okretanje
od ega) Termin antike retorike za figuru
43
u kojoj govornik ili pisac iznenada prekida sa
direktnim obraanjem publici, okree se od
svoga prirodnog sagovornika, da neposredno
oslovi neku linost, bogove, predm ete ili poja*
ve o kojima govori. A . je bila jednako esta u
govornitvu antike na sudu ili na politikim
skupovim a, kao i u knjievnosti. A. oivljava
govor, a linosti ili stvari se pribliuju i panja
se neposredno skree na glavni predmet govo
ra: Padni, mesece, na krov straare / i zvizni
na prste, ut odaare. / Probudi drugare,
rudare, laare, / digni ih iz sna, da mutni
udare / na nae dane pomijare. / (Oskar
Davio: K oranica sna). Ako se pisac ili
govornik a.-om obraa pojavam a izvan kruga
ljudi ili bogova, ili apstrakcijam a, a, je u isti
mah i - personifikacija. A , je uvek u voka-
tivu, i nosilac je reenikog akcenta. Ponekad
je itavo delo pisano kao a. (Koi: Slobodi).
Sl.P.
APOTEOZA (gr. cmoSefflcn;; uzdizanje
meu bogove) - U gr. mitologiji uzdizanje
heroja meu bogove Olimpa, a u starom Rimu
proglaavanje im peratora za boga. iz poznog
-* helenizma poznate su likovne predstave
Homerove a a satirina obrada teme je (Se-
neke Filozofa) Apokalokintoza (gr. coioko-
XoK6vxo)CTtc - Pretvaranje u tikvu), napisana
povodom smrti cara Klaudija. U knjievnosti
- delo koje ukazuje izuzetne poasti nekoj
linosti. ~+ Pohvala. ~+ poeta laureatus.
M.Di.
APRAKOS (gr. drtpotKoc od a TtpotKtoc;
koji se odnosi na odmor, odn. na dan odm ora)
Vrsta -+ jevanelja i apostola u kome su
liturgijski oeljci (-* zaela) rasporeeni ona
ko kako ih treba uvati na bogosiuenju u
toku liturgijskoga godinjeg ciklusa. Prema
tome da li imaju itanja za svaki dan godine ili
samo za neke periode i odabrane datum e,
razlikuju se puni i skraeni a. N a starosloven-
ski jezik preveden je najpre skraeni a. (kirilo-
-metodijevski prevod 863. g.), a potom puni a.
(verovatno u Rusiji u U . v. pod uticajem
junoslovenskih redakcija). Najstariji srpski a.
je Mirosiavljevo /evanelje (oko 1 i 85. g.), a
potom Vukanovo jevandelje (oko 1200). Drugi
naziv za a. je izborno jevandelje, odn. iz
borni apostol, jevanelistar, odn. (u la f
pismenosti) lekcionar.
L it.: O . HeaejLKOBJih, P ejaK m ne crapoc.ioBeH -
cKor jeBUBfjejba u cTapocnoBencKa cnnoHMMMKa.
CuunoJUVM 1100-ioguu4nuna oy csipm m u m i K u p u j
Co.tyHCKu, II, i 970, 269 279; ista V u k an o v o je-
v anelje i p ro b le m p u n o g a p ra k o sa , S lo vo , 1819,
1969; H .G . Beck, K irche urni theologishe L i te m tur
>n b yzanlinische Reich, 1959. .B .
A PSO LU TN A POEZIJA
PROSDOKETON (gr. ajtpooKT^xo
neoekivan, iznenadan) i. Nenadan, neoe
kivan, iznenaujui izraz koji je doao umjesto
oekivanog, uobiajenog. Vrst govornike -*
poente. 2. Uope napadno upotrebljavanje
rijei ili pojm ova, slino -* oksimoronu i
paradoksu. Z.D.
APSOLUTNA POEZIJA - U osnovi a, p.
nalazi se filozofska (metafizika) pretpostavka
koja eli da tumai svet polazei od njegove
celovitosti. K od Platona je ta ceovitost sadr
ana u ideji po sebi dobroga, kod Aristotela
se javlja kao nepomini pokreta, kod Plotina
kao jedinstvo, a u s. v. pretpostavka o
apsolutnom dolazi do izraaja u pojm u o Bo
gu. U novijoj filosofiji apsolutno se tumai kao
ideja totaliteta svih uslova (Kant), kao apso
lutno ja (Fihte), k ao apsolutm duh (Hegel),
kao identinost prirode i duha (eling). ili kao
volja (openhauer). Za materijalizam, apsolut
no je materija, time to ona sve uslovljava, a
sama je neophodna. U muzici, npr., apsolutna
muzika je pojam suprotan svakoj programskoj
muzici; ona ne podraava, ne iiustruje i ne
simbolizuje, pa ne eli da izazove ni oseanja
ni odreene predstave. Pokuaji sa a. p. nalaze
izraz u -~> istoj poeziji (posie pure). Posebno
su znaajni Benovi eksperimenti sa apsolut
nom umetnou rei (absolute W ortkunst). To
je pokuaj da se pesnitvo svede na sam pe-
sniki jezik, da se pesnika re od pukog
m aterijala pretvori u odluujui pesniki feno
men, da se sa intendiranog znaenja duhovni
pogled skrene na sam zvuk rei, na zvunu
estetsku vrednost rei i da se pesnitvo uini
organom ulnog tela, ulnog postojanja rei.
M ada su istorijski motivi koji su doveli do
pojave a. p. razumljivi i opravdani i m ada je a.
p. probudila modernu svest o specifinosti i
autonomiji pesnikog izraza, ipak je to samo
jedan prenaglaen pogled, koji je morao biti
korigovan i iz stvarnih razloga, iz razm atranja
samog pesnikog fenomena, ali isto tako i iz
razm atranja poloaja pesnitva u dananjoj
kulturi. Ekstremni pokuaj u tom pogledu,
redukcija jezika na beznaajne glasove, ui
njen u -* dadaizmu, pokazuje da izdvojena
ulnost rei, svedena na isto estetsku vred
nost, kao muzika rei, predstavlja neodrivu i
beivotnu apstrakciju; jer specifini pesniki
smisao uvek i potpuno prianja uz pesniku
re, pri emu dakle pesnik gieda i na re i na
njeno znaenje, na intendiranu stvarnost.
L it.: M . L a n d m an n , D ie ab so lu te D ichtung,
Essais zur philosophischen P o elik , 1963; B. Hille-
b ra n d , A rtisiik und A ujirag, 1966; K. G e rih , A bso-
!uie D k h iu n g , 1968. Z.K ..-M . .
A PTRO N IM
APTRONIM Re je skovao P.P. Adams i
njome oznaio ime koje odgovara prirodi ili
zanimanju linosti (npr.: Kova kova). U
knjievnim delima se najee upotrebljava da
bi se to bolje oznaio karakter ju n ak a (npr.
Troskot, Slobodan Raenik, Vuk Rsavac, u
Daviovim Robijama), ali i da bi se istaklo
ironino ili groteskno vienje junaka (Lepri,
Zelenika, Smrdi u Rodoljupcima J.St. Popo-
via). Sl.P.
ARABESKA (ita!. arabesco arapski)
Naziv prviput osvedoen u 17. v., a znaio je
vrstu ornam enta u vidu izuvijanih linija, odn.
stilizovanih biljaka, u muslimanskoj umetno-
sti. D anas se u knjievnosti upotrebljava za
kitnjasto izraavanje sa estim ponavljanjima.
M.Di.
ARABICA Aljanujado
ARENGA (sr. tat, arengum skuptina gra
ana) Uvodni tekst -* povelje, posle pro-
tokolona: u njemu se izlau motivi za dono
enje odluke koja e biti saoptena u ekspozi
ciji i dispoziciji povelje. N aroito negovana u
kancelariji srenjovekovnog srpskog dvora, a,
je bila vie knjievni sastav, a manje pravno
obrazloenje odluke. Preteno u sveanim po
veljama, a. iskazuje uzviene duhovne razloge
za delo koje se eli ostvariti poveljom. O tuda
retorinost i misaono bogatstvo arengi, koje e
tokom srednjeg veka stvoriti i sopstvenu ->
topiku, te po svojim specifinim knjievnim
odlikama zauzeti posebno mesto u sistemu
srednjovekovnih knjievnih rodova.
Lit.: C. CTaHojeBfih, CxyAHje o cpncKoj jjh-
njioM am uH . B. A p eu ra (UpoeMHjvM), I'-uu C K A
94, 1914; H . F ich ten au s, A renga, 1957; H . H u n g er,
P ro o im io n . E lem ente d e r byzantinischen K aiseridee
in den A rengen d er U rk u n d en , W iener B y za n ti
nische A rbeiten 1, 1964.
AREPAG (gr. p sto c noc/oc breuljak
posveen bogu rata Ar ej u, severo-zapadno od
atinskog Akropola, antiki aristokratski sud)
Ime koje figurativno oznaava skup ug
lednih i autoritativnih sudija istoriari knjiev
nosti pripisali su grupi (ili klubu) elizabetin-
skih pesnika i kritiara koja je delo vala u
Londonu oko 1580. g. Iako ne postoji nijedno
sigurno svedoanstvo o zvaninom osnivanju
kluba a,, istina je da je grupu pisaca, kojoj su
pripadali F. Sidri i, E. Spenser. G. Harvi i E.
Dajer, povezivao zajedniki cilj. Slino fr.
Plejadi, ovi pisci su eleli da sprovedu reformu
eng. poezije na principima klasine kvantita
tivne metrike. Meutim, u svojim najboljim
44
delima oni su^ se odrekli ovih eksperimenata.
Sidni u zbirci pesama Astrophel and SteIIa
( As troje! i Stela) i Spenser u Faerie Queene
(Vilinska kraljica) nastavili su da upotreblja
vaju rime i akcente po uzoru na fr.. ital., i
staru eng. versifikaciju. S.K-.
ARETALOGIJA (gr. ocpKiot^oyia pria o
udesnom; slavljenje boanskih vrlina) 1. U
helenistikoj knjievnosti, zbirke trak tata u
kojima se slave mo, dela i vrline bogova i
polubogova. 2. Pohvale u propovedim a i
molitvama. SI. P.
ARGO (fr. argoi) Francuski termin za at-
rovaki govor. Poreklo je term ina nejasno.
Njime se sluio jo F. Vijon u baladam a (15.
v.), a u optoj je upotrebi od 17. v. Najstarijim
a, sm atra se obino nem. Rotwelsch (13. v.). U
poetku a. znai udruenje skitnica i probi-
sveta, a od kraja 17. v. odnosi se na govor
prosjaka, skitnica, lopova i svih onih koji ive
na margini drutva. Oni stvaraju poseban,
tajni jezik, nerazumljiv za neupuene. D o 19.
v., a. je autonom an i zatvoren zbog drutvene
izolovanosti onih koji ga upotrebljavaju, a od
19. v. prodire i u knjievnost (Igo, Balzak, E.
Si). Kasnije re dobij a iri smisao. D anas a.
nije samo oblik vulgarnog jezika, ve specifi
an jezik kojim govore ljudi odreene drutve
ne sredine, klase, grupe, profesije, tako da
postoji i a. kulturnih slojeva drutva: umetni-
ka, uenika, studenata (-> argon, sleng).
Predstavlja izoblicavanje reci oduzimanjem
slogova ili dodavanjem prefiksa i sufiksa, i
inenjanje njihovog znaenja. Ne valja brkati a.
sa dijalektom: dijalekt se od opteg jezika
razlikuje ne samo po reniku i izrazima, ve i
fonetski; on moe biti jedini jezik kojim poje
dinac govori, dok se a, najveim delom od
.B. standardnoga jezika razlikuje u leksikom
pogledu, a vrlo m alo fonetski i morfoloki, i
pored toga ivi u svesti pojedinca kao drugi
jezik uz m aternji.
L it.: A. D a u z a t, A rg o ts, 1946; Z. kreb, Z n a e
nje igre rijeim a, 1949. J.D o.
ARGUMENT (lat. argumentum dokaz, ra
zlog) 1. Trei deo -+ besee, kojim se
pomou prim era dokazuje sopstveni stav na
osnovu prethodno izloenog stanja stvari.
2. Jasno i kratko prepriana sadrina koja se
tam pa na poetku knjige ili nekog dela knji
ge. 3. U drami, esto kratko objanjenje
zamisli pisca, i, takoe. prepriana sadrina.
obino u akrostihu. Nalazimo ga u antikim
komedijama i tragedijam a, u renesansnoj
45
drami i commedia dellarte. Slian mu je
prolog, takoe loa. Sl.P.
ARHAIZAM (gr. pxouang starinski stil,
upotreba zastarjelog oblika) 1. Svi ostaci
kulture (obiaji, nain ivota, miljenja i izra
avanja, umjetnost, nauka, religija itd.) iz
prolih povijesnih razdoblja, a takoer i d a
vanje njihovih obiljeja suvremenim djelima;
2. U lingvistici a. ima vie znaenja: a) sva
jezina sredstva (rijei, oblici, konstrukcije, -*
idiomi) koja su se upotrebljavala u prolim
razdobljima jezinog razvoja; b) zastarjele ri
jei, oblici itd. koji pripadaju starijem razdob
lju i koji se osjeaju kao loi, neobini, nesu
vremeni; c) sve starinske rijei, oblici itd. koji
se i dandanas upotrebljavaju (za razliku od
historizama, kako nazivamo rijei koje su ne
stale iz upotrebe zajedno s predm etim a ili
pojmovima koje su oznaavale). G otovo u
svako doba pisci su upotrebljavali dikciju ko
ja se razlikovala od kolokvijalnog govora nji
hova vremena. Jedan od najeih naina
udaljavanja od tog kolokvijalnog govora bila
je nam jerna, svjesna upotreba a. S druge
strane vezani govor, stih, po sebi je sklon
uvanju starijih oblika koji su se pokazali kao
metriki sretna rjeenja (-* formule), osobito
ako mlai oblik nije bilo lako uklopiti u stih.
T ako se ponekad u nekim naroito konzerva
tivnim oblicima upotrebe jezika (obiaji, pra
vo, religija), ali nerijetko i u svakodnevnom
govoru, uvaju okamenjeni oblici kojima vie
nitko i ne zna pravo znaenje. U knjievnosti
upotrebljavaju se a. radi davanja starinskog
kolorita djelu, radi oivljavanja atm osfere ne
ke epohe (-* istorijski roman), kod prevoe
nja starih, naroito antikih pisaca, a osobito
kod prevoenja Biblije, radi stvaranja dojm a
dostojanstvenosti i uzvienosti koje se vezuju
za uspomene na davna vremena, ali i u sati
rike svrhe (- parodija). O bino se pri tome
pravi razlika izmeu arhaistinosti (umjetno
oponaanje starinskog jezika) i arhainosti
(upotreba stvarno nestalih jezinih sredstava).
Pojedine epohe u knjievnosti pokazuju sad
veu, sad manju sklonost prema a.
L it.: J. L eitner, Sprachliche A rchaisierungen,
978.
A R H E T IP (gr. ocpxumo<; prauzorak, mo
del) Termin koji u nekim savremenim knji
evnim teorijam a oznaava simboline likove,
slike i situacije u kojima su predstavljeni naj
hitniji i najtrajniji elementi ljudskog postoja
nja. Shvatanje o a. ima koren elom u Frejze-
rovim antropolokim otkriim a, a jo vie u
A R H E T IPSK A K R IT IK A
teoriji psihologa K.G. Junga o kolektivnom
nesvesnom, koje, po njemu, sadri te najsta
rije, svim ljudima zajednike predstave. U
uem smislu (jungovskom) a. bi bile mitsko-
-reiigijske predstave o raju i paklu, bogu i
avolu, o roenju, smrti i vaskrsenju, i si.
D anas, meutim, preovlauje ire shvatanje
a., po kome ta kategorija obuhvata sve bitne i
trajne ljudske tipove i situacije koji se stalno
pojavljuju u knji. delima raznih naroda i
vremena: likove heroja, izdajnika, strogog
oca, zle maehe, ene kao ljubavnice, zavodni
ce, majke, itd.; situacije sukoba roditelja i
ece, ivotnog procesa roenja, sazrevanja,
smrti, itd.; mene godinjih doba, m ora ili u
me kao simbola moi prirode, itd.
L it.: M . B odkin, A rch etyp a l P atterns in Poetry,
1951: N. F ry e , A n a to m y o f Criticism , 1957; M.
flaBJioBHh, Ocaxr necHitxa, 1964; D an ztg er-Jo h n so n ,
A n Introduction to the S tu d y o f L itera tu re, 1965.
D P.
A RH ETIPSK A KRITIKA Pristup knji
evnosti inspirisan savremenom dubinskom
psihologijom, pre svega uenjem K.G. Junga,
po kom e je svaka praslika na koju se pesniko
delo moe reducirati zapravo ve rezultat
bezbrojnih kako unutranjih tako i spoljnih
iskustava oveansiva, zajednika svojina ne
kakve kolektivne podsvesti. Psiholoki ter
min arhetip prihvaen je u knjievnosti da
bi se njime efinisale praslike u mitu i u
pesnitvu koje, potpuno nesvesno kod pesni-
ka, iz kolektivne podsvesti uviru u likove i
simbole i najmodernijeg pesnitva, jer se uvek
iznova koriste i na nov nain oblikuju. Zna
ajan predstavnik a. k. je N ortrop Fraj, prema
kojem se sva literatura uvek iznova stvara
preradivanjem arhetipova. D ok su Junga in-
teresovali arhetipovi u kontekstu snova i vizi
ja, odnosno u kontekstu estetikih objekata
fizikog ili verbalnog karaktera (mit, religija,
bajka), dotle je za Fraja arhetip simbol,
obino slika, koja se u knjievnosti ponavlja
dovoljno esto da se moe razaznati kao ele-
m enat totalnog knjievnog iskustva. Iako
svoja istraivanja nije uspeo da do kraja filo-
sofski utemelji, Fraj je knjievnu kritiku po
vezao sa iskustvima drugih nauka, posebno
Z .D . psihologije i etnologije. Pored N. Fraja, pred
stavnici a. k. su: M od Bodkin, za koju je
arhetip simbol kolektivne tradicije i nali-
nog ivota i L. Fidler, koji je prouavao
drutvenu dimenziju arhetipa, a pojavljivanje
arhetipa u knjievnom delu povezivao je sa
pievom intim nom spoznajom te dimenzije,
Lit.: C .G . Ju n g , ber den B e g riff des kollektiven
U nbew ussten, 1932; H. P ongs. Schillers Urbilder,
A R H U E R A T IK O N
1935; C .G . Jung, Uber die Archetypen, 1937; W.
Tro!!, Gestah und Urbild, 1944; M. B o d k in , Studies
in Type-Imagery. 195!; Northrop Frye in Modem
Cruicism, ed. M. K rieger. 1966; R. Velck, Kritiki
pojmovi, 1966 (prcv.); P. W heelwrght. T he archeypal
sym bo!, Yearbook oj Comparaiive Criticism, 1968,
1; S. Bai, N o rth ro p F ry e k ao m itski i arhetipsk
k ritiar , Umjetnost rijei, 1970, 3; C .G . Ju n g , Psi
holoke. rasprave, 1977; M . S olar, Teorija knjiev
nosti, 1977; N . F ra j, Anatomija kritike, 1979 (prev.);
Isti, K njievni arh etip o v i . Izraz, 1981, 3. Z .K .
ARHIJERATKON (gr ap/iepatvK O v ar-
hijerejski inovnik) Vrsta vizantijske i slo
venske liturgijske knjige sloenog sastava, sa
onim delovima sluabnika i -+ trebnika
koje na bogosluenju upotrebljava episkop,
l it.: H.G. Beck, Kirche und theol. Lileramr im
byz. Reich, 1959; JI. MhpkobmIi, Tipu soca. Aumvp-
ima, I, 1965. D.B.
ARHILOHIJSKE STROFE (lat. archilochia)
Strofe sastavljene iz raznih stihova. Ponav
ljan uzastopno, arhilohijski stih deluje m ono
tono i zam ara. Sam Arhiloh ga je kom binovao
u dvostih sa -> jampskim trimetrom (up. Ho-
racijevu treu a. s\, gde je jam pski trim etar
katalektian). Uopte je, prem a antikim sve-
doanstvima, Arhiloh sm atran pronalaza
em tzv. m etra episyntheta, tj. dvostiha, u
kojima su kom binovani razliiti metri ili m et
riki odseci (kola). Takve Arhilohu pripisane
kombinacije od dva stiha rimski pesnik H ora-
cije je, shodno svome obiaju da gradi strofe
od etiri reda, uzimao udvojeno. Preko H ora-
cija evropsko pesniko predanje i metrika
upoznali su najbolje tri tipa a. s. Prva a. s. (tat.
archilochium primum) sastavljena je iz kata-
lektikog daktilskog -> heksametra i katalek-
tikog daktilskog tetram etra (-+ Alkmanov
stih). D ruga a. s. (lat archilochium alterum)
sastavljena je iz katalektikog daktilskog hek
sametra i hemiepa. Trea a. s. (lat. archilo
chium tertium) sastavljena je iz velikog arhilo-
hijskog stiha (lat. archilochius maior) i kata
lektikog jam pskog trm etra.
L it.; -+ M etrika, antika V .Ie.
ARHiTEKST Pojam vezan za meutek-
stovno nadovezivanje, oznaava pretpostavlja
ni, hipotetiki -* prototekst. Ponekad je, npr.
u folkloru, teko tano odrediti konkretan
prototekst kao polaznu taku m eutekstovnog
nadovezivanja. N a osnovu karakteristinih
strukturnih elemenata srodnih tipova - meta-
tckstova zamiljamo mogui prototekst koji
oznaavamo kao a.
L it.: F . M ik o A. P opovi, Tvorba a recepcia,
1978. M .H .
46
ARHIV (prema gr. a p x e io v ostava, ostava
za dokum ente; lat. arca koveg, ostava).
M esto uvanja podataka, dokum enata i tek
stova. Najstariji oblik a. je dravna zbirka
(rauna, zvaninih dokum enata, prepiske ili
zakona), i takvi a. su sauvani u U garitu (na
klinastom pismu), u Bogazkeju (takoe klina
sto pismo, na hetitskom jeziku), a. na miken-
skom, u Grkoj (K no sos, Festos, Pilos), esto
kao jedini trag pojedinog jezika. A. ima dvo
struko znaenje odnosi se i na zbirku pi
sanog materijala, i na ustanovu, odnosno na
mesto njegovog uvanja. Za razliku od biblio
teke. koja sadri knjige raznih struka, a. je
obino struno usmeren, bilo da se u njemu
uvaju knjievni tekstovi {a. raznih naunih i
kulturnih ustanova) ili dokum entacija (a. d r
avnih organa, privatnih udruenja ili lica). Sa
druge strane, a. su esto ureeni po bibliote
karskim principima, bilo da su otvorenog ili
zatvorenog tipa. U naunoj praksi, a. ima pro
ireno znaenje za prikupljanje podataka i
sekundarne literature, pa se tako naziv a.
upotrebljava u imenu periodinih publikacija
ove orijentacije (npr. Archiv Fr slavische
Philologie, Arhiv za arbanasku starinu, jezik i
obiaje). S.S.
ARIJA (ital, arku fr. air vazduh) Lirski
sastav koji se peva uz odreenu melodiju.
Prvobitno znaenje ove rei je manir, shema, u
16. v. poinje da znai form alnu, odnosno
stroflku shemu, a onda i muziki motiv koji
se za nju vezuje. Procvat takve a. bio je na fr.
dvorovim a 16. v. (air de cour), gde su stvarali
poznati pesnici i muziari. O bino je izvoena
u obliku solo pesme uz pratnju jednog in
strum enta (monoija). U 17. v., sa razvojem
ital. opere, a. menja karakter i dobij a nova
dram ska i lirska svojstva. Postepeno zauzima
mesto reitativa i sa novim izraajnim mo
gunostim a oznaava lirski i dram ski najzna
ajnije mesto u -+ operi. Stvara se klasini
oblik ital. a. da capo, (iz poetka). K la
sina a. se menja u 19. v. uvoenjem novih,
mukih glasova u operu, a samim tim i
jasnijim dram skim razgraniava nj em linosti,
gubljenjem strogo zatvorene form alne sheme i
stvaranjem nacionalnih muzikih motiva, u
kojima se muziki jezik prilagoava fonetskim
elementima nacionalnog jezika. opera.
M.Di.
A R IO ZO (ital. arioso vazduan) - Melo
dijska celina koja nem a form u pravilne -*
arije i koja se esto susree u sredini ili na
kraju -> reitativa u muziko-scenskim deli-
ma, -* oratorijumima i -+ kantatama. M.Di.
47
A RISTO FA N SKI STIH (lat. aristophanium
nazvan je po gr. kom ediografu Aristofanu, iz
5-*4- v. st.e.) ~ O vako je nazvan stih sleee
sheme: U U U U ( o u k sto;, cb yuva-
1ke<;); kao i, A ristofanu drag, katalektiki
anapestiki tetram etar: U U - U U - / U U
U U - / U U U U ~ / U l i ----- , koji je upo
trebljavan naroito u parabasi stare atike
komedije. Prvi, krai oblik ovoga stiha upo*
trebljavali su pre Aristofana Sapfa i Anakreont.
Javlja se kao sastavni deo druge -* sapfijske
strofe (sapphicum maius). V Je .
A R IT M IJA (gr. appuS jiia nedostatak
ritma) O dstupanje od pravilne metriko-
-ritmike organizacije stiha koje izaziva doiv
ljaj naruavanja ritma. Poto su stepeni a.
razliiti, a oseanje ritm a esto subjektivno,
ponekad i nedovoljno razvijeno, neretko d o
lazi do nesporazum a o oceni ritminosti
stiha. Pa ipak se u nekim sluajevima istra
ivai slau u konstataciji a. T ako je npr.
povreen ritam u drugom stihu sleeeg pri-
mera trohejskih deseteraca: K urvo, kuko, //
senjski kapetane! / K am o ti ma // i megdan
junaki, / Vee bije // ognjem iznenada?
.R.
ARKADUA - ARKADIJSKA K N JI E V
N O ST (gr. ApscaBiot brdovita oblast u
centralnom Peloponezu, nepristupana, jezi-
ki i kulturno konzervativna; utoite pregr-
kih starinaca i najstarijih gr. doseljenika pred
najezdama gr. plemena sa severa. U starom v.
stanovnitvo A. uglavnom se bavilo stoar
stvom) 1. U evropskoj literaturi A. se javlja
kao imaginarni pejza -+ pastirske knjievno
sti, idealna zemlja poezije i muzike. 2.
Arkadijskom knjievnou nazivaju se proza i
poezija koje se slue motivima A, i) tom
smislu, teko se moe povui granica izmeu
-* pastorale, bukolike, -* idile i arkadijske
knjievnosti. Prema pretpostavkam a nekih
ispitivaa, helenistiki bukoliari posle Teokri-
ta smetali su ve radnju nekih svojih idila u
A ., koja je, kao i Sicilija, bila poznata po
pastirim a i kultovim a niih, poljskih i umskih
boanstava. N o pravi tvorac A. je Vergilije (1
v. pre n.e.). koji ovu gr. oblast nikad nije
video; njegova je A prem da neosporno pod-
sea na italske predele, idealizovana zemlja
obrazovanih pastira-pesnika, hladovitih mesta
i peina, u kojoj je ivljenje ispunjeno muzi
kom i pesnikim takmienjima, poljskim ra
dovima i ljubavnim jadim a. Z astupano je i
miljenje da se prvi trag idealizacije A. nalazi u
Polibija (3 2. v. pre n.e.), no re je o poku
A R K A D I JA - A R K A D IJSK A K N JIEV N O ST
aju ovog antikog istoriara da svoju otad
binu prikae u dobrom svetlu. Tragovi hvalje
nja jednostavnog pastirskog ivota mogu se,
istina, pratiti u gr. knjievnosti poev od He-
sioda (verovatno 7. v. pre n.e.). do helenistike
bukolike poezije. Obogativi taj motiv sen-
tim entalnou, simbolikom i aluzijama na
savremene dogaaje, tek Vergilije je nagove-
stio crte jedne Arkadije bliske utopiji. Nije
izvesnoje li ime A. odabrao stoga sto je za nju
vezano pastirsko boanstvo Pan, prosto sle-
dei bukoliare posle Teokrita, iii to mu je
Sicilija bila i suvie bliska da bi je idealizovao.
Motiv idealnog pejzaa postojao je i ranije
(Platon, Fedar), no Vergilije ga je zauvek
smestio u A. Taj motiv je detaljno razradila
poznoantika retorika (loctis amoenus, lat.
prijatno mesto) i dala formulu sa odreenim
elementima opisa: izvor, nekoliko rveta, pti
ce, zujanje pela, povetarac, pastir i pastirica
kraj stada, itd. U toj shemi stvoreni su, meu
tim, briljantni opisi (Ovidije, docnije Tiberi-
jan), a ve u ranom sr. v.. retorika shema je
postala poseban knjievni rod opis prirode
(Petrus Riga, De ornatu mundi). Drugi vrlo
kreativan motiv, idealizacija ivota u prirodi,
jednostavnih obiaja i neiskvarenog morala,
ideal drag gradskoj sredini, uglavnom nespo
sobnoj da ga ostvari (to ismeva ve Vergilijev
savremenik Horacije), dobio je u Vergilijevim
Georgikama i Bukoiikama dubinu koja e o t
voriti puteve alegoriji. Pastirski ambijent
biblijskog opisa Kristovog roenja uspeno se
stopio sa m otivim a A. u srv. knjievnosti.
Locus amoenus postao je opis bojeg vrta -
raja (Dante, Boanstvena komedija). Ime A.
javlja se i u poznosrv. motivu V in Arcadia
ego - Ja sam i u Arkaiji (tj. Smrt). Prvi
put posle Vergilija oivela je A. u istoimenom
spisu, meavini proze i stiha Jakopa Sanacara,
u Italiji, krajem 15. v. K ao i Vergilijev Galus,
tako i Sanacarov junak luta po A. oplakujui
nesrenu ljubav. Delo je meavina nekoliko
knjievnih rodova, od novele do filosofskog
dijaloga. Im alo je m nogobrojne nastavljae,
od kojih je najuspeniji bio Portugalac H orhe
de M ontem ajor (sredina 16. v.), ija Dijana ^ sa
obiljem stvarnih i preruenih pastira i nimfi,
ljubavnim zapletom i gr. imenima, postaje tip
a. knjievnosti. Imitirali su je i koristili njene
motive Servantes, u Galateji, ekspir, u Boga-
javljenskoj noi i, naroito, u Kako vam drago.
Slinu A. stvorio je i ser Filip Sidni. U obilju
renesansne pastirske knjievnosti vrlo je teko
izdvojiti iskljuivo a. motive i slike, jer se po
stepeno pojavljuju i drugi predeli, npr. fr.
pejza O nore d Irfea i K lem ana M aroa, ital. u
A R LEK IN
Tasovom Aminti: okvir A. bogati se i novim
sadrajem, aktualnim aluzijama i hriansko-
-filosofskim idejama (M iltonov Likidas).
Izuzetna otpornost A. i njeno pojavljivanje u
skoro svim knjievnim rodovim a (dram a, ep,
elegija, rom an) potie iz jednostavnosti njenog
kruga motiva: eroticki motivi, naroito naivna
i neuzvraena ljubav, imali su u blagoj prirodi
savren milje, koji je otvarao raspon od senti-
mentalizma do senzualizma. Utopijski vid A.
otvarao je mogunosti za politike aluzije. U
tom svetlu, barokna A., koja je najee izve-
taena pastirska m askarada i dekoracija
bezbrojnih baleta i opera, predstavlja upravo
patetinu enju za neiskvarenou i prirodom i
e za individualnom slobodom . Tree
oivljavanje A. vezano je za Italiju, za grupu
pisaca okupljenih oko uspomene na Kristinu,
vedsku kraljicu. G odine 1690. osnovano je
drutvo pod imenom A., lanovi su uzeli p a
stirska gr. imena, a cilj je bio potiskivanje
loeg knjievnog ukusa (> manirizam). U s
koro je kolonija A. bilo po celoj Italiji. K nji
evni rodovi koje je A. negovala bili su -+
soneti i kancone ( .F. Capi) > kanconeta
(P. Metastazio) i -> slobodan stih (K. Prugom).
Osniva, . Kreimbeni, napisao je i A. u
meavini proze i stiha. Pokret u celini nije dao
velika knjievna dela i iscrpljivao se u kompli-
kovanim obiajima drutva A., ali je kulturno
zraenje i okupljanje uenih mnogo znailo za
ital. otoento. Godine 1925. od Arkadijske
akademije je stvorena Italijanska knjievna
akademija.
Lit.: C .L . Cholevius, Geschichte der deutschen
Poesie nach ihren antiken Elem enten, 1854/6. G.
Voigt, Die Wiederbelebung des classischen A ltertum s,
1880/12. I. C arini, L 'Arcadia dal 1690 al 1890, 1891.
H . G enouy, V Arcadia de. Sidney dans ses rapports
avec FArcadia de Sannazaro et la Diana de. M onte-
m ayor, 1928. H. W endel, A rkadien im Um kreis buko
lischer Dichtung in der A n tike und in der franzsischen
L iteratur, 1933. B. Snell, D ie E ntdeckung des G eistes,
1946. G . H ighet, The Classical T radition, 1967. E. R.
C u rtas, Evropska knjievnost i latinsko srednjovjekov
lje. 1971 ip rev .). S.S.
ARLEKIN (ital. Arlecchino) - Stalni lik u -*
Commedia dell arte. Termin potie od starofr.
H arlequn (avo). U drugoj polovini 16. v. po
inje da oznaava lukavog i dovitljivog slugu,
intriganta, ije spletke nose kominu radnju.
Pojavio se prvi put u Parizu u talijanskoj
komediji, gde je uveni komiar Alberto G ana-
sa prihvatio ovo ime, koje e nastaviti tradiciju
ital. Zanija. U poetku je a. bio olienje Ber-
gamca i govorio je bergamskim dijalektom.
Punu afirmaciju dostigao je u komediji del arte,
kod M arivoa i Goldonija. U 19. v., posle ras
formira nj a I talijanske komedije, pojavljuje se u
ital. dijalekatskom pozoritu i vodviljima. A.
je bio obuen u areno odelo, sainjeno od
raznobojnih komada, nosio je crnu masku, sivi
eir i drvenu sablju. Stil njegove glume menjao
se prema sklonostima pojedinih glumaca. U
skladu sa pravilima komedije del arte, manju
panju je posveivao jeziku, koji je bio sirov i
prepun rei iz argona, a veu pokretu i gestu.
Iz ital. komedije rairio se po itavoj Evropi, gde
je postao protagonista velikog broja komedi
ja, pantom im a i kominih opera, a u Engleskoj
se pojavljuje u arlekinaama (harlequinade)
kao mlai ljubavnik, udvara lepe Kolumbine.
Lit.; Commedia deilarte. M .D i.
ARS M O RIEN DI (lat. - vetina um iranja) -
P opularna vrsta kasne srv. narodne knjiev
nosti stvarane da bi okrepila vernike pred smrt.
Ispovenog je oblika: prvo se nabrajaju gre-
hovi, a odm ah zatim sledi uteha za umirueg. U
15. v. izdavana je u tehnici ksilografije, bogato
ilustrovana. Sl.P.
ARTE M A JO R (p. arte mayor) Naziv za
p. due stihove (versos de arte mayor) koji
mogu da imaju od devet do etrnaest slogova u
stihu (eneaslabo, decaslabo, endecaslabo, do
decaslabo, alejandrino); podcijeni su na dva
poiustiha. Postoje i stihovi od petnaest do de
vetnaest slogova (pentadecaslabo, hexadecasi-
labo, heptadecasilabo, octodecasilabo, eneade-
casiiabo), ali se oni retko koriste. - Versos de
arte mayor zastupljeni su u umetnikoj poeziji
na p. jeziku.
L it.: M. de R iquer, R esum en de versificacin
espaola, 1950; T . N a v a rro T om s, M trica espaola,
1956; R. B aehr, M anual de. versificacin espaola,
1970; A. Q uilis, M trica espaola, 1973. Lj. S.
ARTE M ENOR (p, arte menor) Naziv za
p. krae stihove koji mogu da imaju od dva do
osam slogova (bislabo, trislabo, tetraslabo,
pentaslabo, hexaslabo, heptaslabo, octoslabo).
O d stihova arte major-a razlikuju se ne
samo po broju slogova ve i po tom e to im je
dovoljan jedan jedini ritmiki akcenat. Ove
vrste stihova zastupljene su i u usmenoj i u
pisanoj poeziji na panskom jeziku. N ajpopu
larniji od njih su esterac i osmerac.
Lit.: M. de R iquer, Resum en de versificacin
espdfiola, 1950; T. N av arro T om s, M trica espaola,
1956; R. B aehr, M anual de versificacin espaola,
1970; A. Q uilis. M n ic a espaola. 1973. Lj.S.
ARTEFAKT (od iat. arte i jactum sa
injeno umetnim putem ) U istoriji kulture i
49
civilizacije svaki um etno oblikovan predm et za
razliku od prirodnih predm eta; u istorjji
umetnosti onaj m aterijalni predmet koji u
nama stvara estetski uinak, tj. umetniko
elo. U nauku o knjievnosti ovaj termin je
uveo J. M ukarovski, koji kao a. vidi -+ tekst
za razliku od njegovih moguih istorijskih
realizacija.
Lit.: R. Kloepfer. Poetik und Linguisnk. 1975.
2 .K .
ARTIKULUS (lat. aniculm zglob, lan; gr.
Ko(.t|ia deo) U antikoj retorici naj-
pre oznaka za najmanji deo reenice, za re-
eniki tekst od jedne ili vie rei, ili od dva do
est slogova, nasuprot kolonu, koji ozna
ava vei i samostalniji deo reenice ili rece-
nikog perioda. A, se upotrebljava i za ozna
avanje kratke reenice ili kratkih reenikih
delova, koji se -+ asimJetski ili -* polisindetski
niu jedan za drugim: Po predelu m ranom,
sjajnom, toplom, lenom (M. Raki, Jedna
elja). Termin je poznatiji kao kom a (K o ^ a ),
u vezi s kojim je kom aiizam (usitnjenost, iz-
robijenost reenice), koji se dugo vremena
nije preporuivao (obraen je tako npr, kod
H. Lausberga, Handbuch der literarischen Rhe-
torik, 1960). M.Di.
ARTIZAM (od lat. urs - vetina, umetnost)
Pod a. treba razumeti one tenje i postupke
u knjievnosti i um etnosti uopte kada se knji
evnici, odnosno umetnici, orijentiu ka tak
vim form am a izraavanja koje znae oigled
nu preradu ivotnog materijala, kada se i iz
borom teme, i posm atranjem ivota, i pred
stavljanjem ivotnih injenica hoe da istakne
k arakter transpozicije ivotnog materijala u
umetnosti i da se to vie podvue isto li-
terarnoum etnika strana knjievnog stvaranja.
U tom pogledu a. tendira istoj poeziji, koja
nalazi svoj cilj i svoju svrhu u samoj sebi, a
suprotstavlja se bilo kakvim m ilitaristikim
shvatanjima um etnosti i knjievnosti. A. je
naroito doao do izraaja u postrom antikoj
knjievnosti (T. G otje, . Bodler, Malarme), a
stalno se obnavlja u mnogim modernim to k o
vima knjievnosti 20. veka. (V. i -* umetnost
radi umetnosti).
Lit.: H. Friedrieh, Struktura moderne lirike,
1969. .Z.
ARUZ (ar. 'arud, potpunije "lim al-' arud
nauka o stihu, metrika) Stara ar. metrika.
Arapski metriki sistem usvojili su svi narodi
Bliskog istoka (Persijanci, Turci, Afganistanci,
Pakistanci itd.). Preko Persijanaca uticao je i
na Gruzijce, a njime su se u sr. v. sluili i
4 R e m k k ftjtcv a th te rm in a
A RU Z
Jevreji. Ne postoji saglasnost o etimologiji rei
a. N ajverovatnije objanjenje je ono koje se
zasniva na uporeenju konkretnog znaenja
rei arud, sredinja m otka koja dri ator, i
znaenja koje je dobila u metrici, poslednja
stopa prvog polustiha, jer je ta stopa toliko
vana za strukturu pojedinog stihovnog oblika
i njegovo rimovanje koliko i sredinja m otka
za strukturu atora. Al-Liain (umro oko
791. u Basri) sm atra se osnivaem ar. metrike.
O n je prvi razgraniio pojedine metre, dao im
imena po kojima su nam i danas poznati i
podelio ih na njihove sastavne delove. Stara
ar. m etrika je u osnovi kvantitativna (-*
kvantitativna versifikacija), kao i gr. (-* met
rika, antika), tj. poiva na smeni dugih i
kratkih slogova. U ar. jeziku kvantitet slogova
je pouzdano odreen. U poeziji, meutim,
kako zapaaju raniji istraivai ar. stiha, za
ritam stiha presudan je jo i akcenat. Ova dva
elementa (kvantitet i akcenat) nedeljivo zdru
ena obrazuju ritmiko jezgro stopa i metara.
Da bi utvrdio razlikovanje dugog i kratkog
sloga, Al-Halil je koristio osobenost ar. pisma,
u kome grafija rei odraava kvantitet slo
gova, Zakljuio je da jedan konsonant. koji
nad sobom nosi kratak vokal oznaava kratak
slog, dok dva konsonanta, od kojih je prvi
nosilac kratkog vokala a drugi je bez njega,
oznaavaju dug slog. Drugim recima, zatvo
reni slog s kratkim vokalom je dug a otvoreni
je kratak. Otvoreni pak slog s dugim vokalom
je dug, a zatvoreni s dugim uzima se kao jedan
i po dug. Slog je prim arna ritmika jedinica;
kom binacijom kratkih i dugih slogova dobija
se sloenija ritmika jedinica stopa (ar. g u z\
deo) koja se po ar, shvatanju sastoji od
sebeba (ar, sabab, konopac), elementa od dva
pisana slova, i vatida (ar. svatid, kolac),
elementa od tri pisana slova. Manje stope se
sastoje od jednog sebeba i jednog vatida, a
vee stope od dva sebeba i jednog vatida, tj.
jedna stopa ne moe imati vie od jednog
vatida, kao to ni ator ne moe imati vie od
jedne sredinje motke. Postoji osam osnovnih
stopa, koje se, po praksi ar. gramatiara,
oznaavaju po jednom reju koja se izvodi iz
tri korenska slova,/?, ajn, lam (u transkripciji:
f, , 1), i slui kao paradigm a. Dve od ovih
osam rei sastoje se od po pet konsonanata a
ostale od po sedam: faJulun ( U -----); fCilun
( U ); m a ja tlu n ( U ------- ); ja ila iu n
( U ----- ); m ustafilun ( ----- U ); maf'uldtu
( ----- U); mufa'alatun ( U U U ): muta-
Ja'ilun ( U U U ). Ove osnovne stope mogu
imati izvesne varijante. Ar. stih. - bcjt (ar.
bayt), u stvari distih, sastoji se od dva polu-
A RUZ
stiha (ar. mi$ra'), od kojih se prvi naziva $adr,
a drugi aguz, i koji se piu jedan pored dru
goga, u istom redu, tako da bejt zauzima samo
jedan red u pismu, odnosno u tampi. Stihovi
se formiraju ponavljanjem, u pravilnim razm a
cima, iste osnovne stope (ili njenih varijanti) ili
kombinacijom raznih osnovnih stopa. N a kra
ju stiha katkad moe biti kataleksa, tj. posled-
nja stopa skraena za jedan slog; isto tako se
poslednji kratki slog pretvara u dugi, jer po
pravilu kratkoa ne moe biti na kraju stiha.
Pdela na strofe ne postoji u staroj ar. poeziji.
Stare ar. pesme, monorimine kasie, koje
su bile ispevane sto godina pre pojave islama,
recitovane su prem a m etrim a koje su pesnici
onda poznavali. Ti metri su se sauvali i u
potonjim vekovima a da nisu pretrpeli skoro
nikakve promene. Ai-Halil je sluajui recito-
vanje ove pezije utvrdio da ima esnaest m eta
ra (ar. bahr) obrazovanih od osam gornjih
stopa, a grafiki ih je predstavio kao pet met
rikih krugova oslanjajui se na isto arit
metiki princip. Poredao ih je po broju kon
sonanata paradigmi koje sainjavaju pojedine
metre tako da tri m etra (tavil, basit i medid),
iji svaki polustih ima dvadeset etiri konso-
nanta, ine prvi krug. Dva m etra (m utekarib i
mutedarik), iji su polustihovi obrazovani od
po dvadeset konsonanata, ine poslednji krug.
Svi ostali metri, iji polustihovi imaju po
dvadeset i jedan konsonant, rasporeeni su u
ostala tri kruga. K ako je svaki metar obrazo
van ritmikim ponavljanjem bilo jedne osnov
ne stope bilo raznih stopa, razlikuju se
jednostavni i sloeni metri. Najjednostavniji,
a po tradiciji i najstariji, nastao iz rimovane
proze seda (ar. sag/, gukanje), jeste m etar
redez (ar. ragaz). Njegova osnovna shema
je: mustafHun / mustafHun j m ustaf'Hun
( - - U - / - - U- / - U - / ) , za svaki
polustih. Umesto prve duine moe doi
kratkoa (U U ), tako da dobijam o dvo
struki jam b. Ova stopa moe imati i druge
varijante, ali drugi jam b ostaje uvek netaknut.
Metar redez se rim om ne deli na polustihove,
nego svaki njegov potpun stih ima rimu (ar.
qafiye) na kraju. Herojski pesniki m etar
mutekarib (ar. mufaqarib), takoe jednostavan
i esto korien, gradi se osnovnom stopom
ja'ulun ( U -----) ponovljenom osam puta (rede
est ili etiri) u jednom stihu. I u ovom metru
druga duina moe biti kratkoa: etvrta i
osma stopa su esto katalektine. M etar
remel (ar. ramal) ima shemu: fd'ilatun
( U -----), moe biti dim etar i tri metar.
U potrebljava se vie kod Persijanaca i T uraka,
posebno za versko-didaktike spevove.
50
M utedarik (ar. mmadarik) je dosta redak
m etar; ne nalazi se ak ni u al-Halllovom
sistemu ar. metrike, nego je kasnije dodat.
Sastoji se od jednakih stopa tipa ja Hun
( U ). H ezed (ar, hazag) ima etiri pu ta
u metru ponovljenu osnovnu stopu mafa'ilun
( U -----). O va stopa moe esto biti sa
kratkim slogom na kraju ( U -----U), i unutar
stiha i na kraju prvog polustiha. M eutim,
kraj distiha redovno ima duinu na etvrtom
slogu, dakle netaknut osnovni metar.
Uzlazan karakter ima i m etar kami! (ar.
kam i i). ija se stopa mutafa'ilun ( U U U )
ponavlja dva odnosno tri pu ta u svakom
polustihu. esto, umesto ve kratkoe u stopi,
dolazi jed n a duina ( -----U ) te se tako u
m etru pojavljuje zapravo redez. N o da bi se
sauvao osnovni ritmiki impuls, obino jedna
stopa u kamilu izbegava ovu promenu. Tri-
metarski kamil moe biti katalektian.
M etar vafir (ar. najir) takoe je uzlazan i
moe biti u im etru (etvorostopni) i u
trim etru (estostopni). Stopa mu je mufa'ala-
tm ( U U U ). Umesto dve kratkoe moe
doi jedna duina ( U -------- ). Trim etarski
vafir se uvek skrauje za jedan slog i tako
dobijam o stopu fa'ulun ( U ----- ). Seri (ar.
w f ) takoe je sloeni m etar; prve dve stope
su mu kao kod m etra redeza. pa ima i
jam psku varijantu. Shema mu je: m ustafilun j
m ustafilun / m afu latu , t j . -----U /
U / ----- U. Munsarih (ar.
munsarifi) ima obino est stopa; shema mu
je: m ustafilun j m a f idolu j m ustafilun, tj.
-----i -----------------y j ------ ( j _ i __ Ostali su
sloeni metri: medid (ar. madid) ija je shema:
fa'ilatun / ja"Hun f f a Lildtun, Ij. U --- /
_ y _ i _ u ----; muzari (ar. mudarV), sa
shemom: maf&ilun / faildtun, tj. U -------- /
U ; muktedabun (ar. muqta4abun),
etvorostopni m etar sa shemom: m a fu la tu /
m ustafilun, tj. ----- U / -----U , i
mudtesun (ar. mugtetum), koji moe imati est
ili etiri stope po shemi: m ustafilun ( fa'ildtun
j m ustafilun, t j . -----U / U ------ /
----- U . Ovi su dosta retko u upotrebi, kao i
ostali metri koji poinju slovom m, osim
mutekariba. Najei su metri u staroj ar.
poeziji vafir i kam il od jednostavnih a tavil i
basit od sloenih. Pers. i tur. pesnici koristili
su manji broj m etara nego ar. pesnici, ali su
izvesne metre ak razvili i usavrili (npr.
hezed). F orm a kasie i stari metri koji su i
danas u upotrebi kod A rapa imaju sasvim
ogranien omen. Njima se danas slue jedino
pesnici beduini, a m etar te m oderne beduinske
kaside je uglavnom tavil, ali okrnjen, tj. bez
51
prvog sloga. Kod ostalih naroda koji su
usvojili ar. m etriku ona je danas, u modernoj
poeziji, sasvim ograniena na upotrebu u delu
malog broja pesnika neoklasicista.
Lit.-, M. G a rc in de T assy, R htorique et prosodie
de ii langues de /O rient m usulm an, 1873; Encyclopdie
de V Islam , I, 9 5 8 2; G . W eil, Grundriss und S ystem
der altarabischen M etren, 1958; A. A. C aunec, K.
Bonpocy o c v iu h o c th CHCTCMbi apaocKOH m ctp h k h ,
ApacKast <f>u.w.toiun, 1968. M .D u .
ARZA (gr. ap a ic, lat. sublevado, podizanje).
1. K od antikih gr. m etriara sputanje
(stavljanje) noge (na zemlju) ili palca (teza,
gr. Secn) odgovarala je jakom delu takta,
dok je podizanje noge ili palca (gr. apcu, lat.
sublevatio) pratilo slabi deo takta. Ali ve su
pozniji lat. gram atiari uzimali termin a. da
oznae i jainu glasa, odnosno slog (intenziv
no) naglaen. O vu upotrebu term ina prihvatili
su u m odernoj evropskoj metrikoj nauci-.R,
Betli i G. Hermn. O tuda su, u savremeiioj
metriarskoj upotrebi, antiki termini teza i a.
zamenili vrednost: a. oznaava jaki deo takta
u kvantitativnoj antikoj metrici, a teza slabi
deo. V.J.
2. U -> silabiko-tonskoj versifikaciji a.
se esto zamenjuje term inom -* iktus, odno
sno jako vreme (mesto) stiha, koje moe da
bude ostvareno (biio leksikim akcentom bilo
-* skandiranjem) ili neostvareno.
L it.: -+ M etrika, antika; - verifik acija:
silabiko-tonska versifikacija. .R .
ARZAMAS - Knjievni krug u Rusiji (Pet
rograd, 181518), naziv dobio prem a jednoj
satiri N, Bludova (a ova spominje A. kao rus.
provincijski gradi). Pripadali su mu: ukov-
ski, Batjukov, Vjazemski, Pukin i r. kao
pristalice K aram zinovih jezinih reformi i no
vih, prerom antiarskih (-+ predromanti/.am)
tendencija. K rug je pridonio uvoenju -* ro
mantizma u rus. knjievnost. A.F.
ASINARTETI (gr. otcn)vpTr|Tot nesvezani)
U gr. metrici stihovi sastavljeni od dva
razliita m etrika lana izmeu kojih se nalazi
-* dijareza, na kojoj je dozvoljen -* hijat i -*
anceps. Takav je npr. elegijamb. A. spadaju
u tzv. sloene stihove.
Lit.: M etrika, antika. .R .
ASNDETON (gr. tcrveio - nepovezan,
bez veznika; stil bez veznika, lat. dissolutum,
dissolutio) --- Termin antike retorike za
figuru nizanja izraza pri emu su veznici
izostavljeni. Ovu figuru prvi pominje Aristotel.
Antika je razlikovala a. po vrstam a rei
ASOCIJACIJA
(nizanje imenica, glagola itd.) i po broju rei
pojedinih lanova niza (da li se svaki lan
sastoji od jedne ili od vie rei). O va je figura
bila omiljena kod gr. i lat. pisaca, kod srv.
pesnika, a naroito kod baroknih pesnika.
D anas se a. mnogo upotrebljava u m odernom
pesnitvu. U naem jeziku se a. esto upo
trebljava u nar. pesmama: Misli mlada, (da)
niko je ne uje, / (ali) Slualo je mome
obanine, / (pa) Strijeli joj u skutu jabuku.
(L. Zima, F ig u r e , 186), ali i u umetnikoj
poeziji: U Delili se tako krenula / sramota,
ponos, groza, ljubav, strah (L. Kosti,
S a m s o n i D e lila ). Supr. -+ polisindct. M.Di.
ASK LEPIJA D SK A STRO FA (lat. a sc ie p ia
deum , asklepijadski stih) Oblici antikog
stiha i strofe u ijem jezgru se nalazi uvek
horijam b ( U U ). Nazvani su po imenu gr.
pesnika Asklepijada iz helenistikog doba.
Poznati iz rimske lirike naroito. Kod Hora-
cija je sauvano pet osnovnih oblika a. s
(1) Prva asklepijadska strofa (lat. a s c ie p ia d e u m
p r i m u m ) sastoji se iz ponovljenih stihova
malog asklepijadeja ( a s c le p ia d e u s m in o r ) ,
(2 ) D ruga asklepijadska strofa (lat. a sc ie p ia
d e u m a lte r u m ) sastoji se iz tri m ala asklepija
deja i glikoneja. (3) Trea a. s. (lat.
a s c ie p ia d e u m te r tiu n i) sastoji se iz dva mala
asklepijadeja, ferekrateja i glikoneja. (4) et
vrta a . s. (lat. a s c ie p ia d e u m q u a r ( u m ) sastoji se
iz glikoneja koga sledi mali asklepijadej.
(5) Peta a. s. (lat. a s c ie p ia d e u m q u in tu m )
sastoji se iz ponovljenih stihova velikog
asklepijadeja.
Lit.: -~+ Metrika, antika. V.Je.
A SK LEPIJA D SK I STIH (lat. v e r su s a s c le p ia
d e u s, nazvan po helenistikom gr. pesniku
Asklepijau sa Sama, oko god. 300. st.e.)
Javlja se u dva osnovna oblika. Jedno je tzv.
mali asklepijadej (versus asclepiadeus minor)
- - / - U U - // - u U - / U U, npr.:
Maecenas atavis edite regibus (Hor, carm.
1 , 1 , 1 ); a drugo je veliki asklepijadej (versus
asclepiadeus m a i o r ) : ----- / U U - //
U U // U U / U U, primer: Nullam,
Vare, sacra vite prius severis arborem (Hor.
carm. 1,18,1). V.Je.
A SO C IJA C IJA (lat. associare sjediniti,
povezati) U psihologiji se pod a. ideja
podrazum eva umni proces u kojem jedna
pojava neposredno izaziva priseanje neke
druge stoga to su ranije bile u nekoj
uzajamnoj povezanosti (kad nas, npr, neki
predmet posea na neku osobu). Hartlijcva
ASONANCA
i Hjumova uenja predstavljala su prve siste
matske pokuaje da se funkcionisanje ljudske
svesti objasni a. ideja, a ta uenja su dalje
razvijali drugi psiholozi u toku 19. v. U
knjievnosti se pod a. obino podrazum evaju
tzv. slobodne a. ideja, slika, predstava,
doivljaja i raspoloenja. Dejstvo knjievnog
jezika openito poiva na takvim a., no u
novije vreme a. postaje i svesno korieno
stilsko i izraajno sredstvo. Tako, ve u nem.
romantici L. Berne ini pokuaj slobodnih a.,
a program ska naela poezije fr. simbolista
istiu da su u ovoj um etnosti. . . sve kon
kretne p o ja v e ... ulne prividnosti ija je uloga
da predstave svoje ezoterike srodnosti s
prvobitnim idejam a (. Moreas). U jo
odreenijem smislu a. ideja postaje naelo
stvaralakog procesa u teoriji -+ nadreaiista, u
postupku tzv. -+ automatskog pisanja; tu se
ve nazire i njen posebni znaaj u modernoj
knjievnosti koji delimino potie i iz snanog
uticaja ideja psihoanalize. U knjievnosti 20.
v. a. ideja zauzima veoma istaknuto mesto 1
kao svesno korieno stilsko sredstvo u ro
manu i poeziji, i kao teoretska postavka koja
govori o nainu dejstva knjievnog jezika. U
Prustovom Traganju za izgubljenim vremenom
ponavljanje - lajtmotiva, kao to su prisea-
nja na okus kolaia u detinjstvu, ili na frazu
iz Ventejeve sonate, omoguuje uspostavljanje
veoma znaajnih asocijacionih odnosa i u
psihologiji likova i u strukturi rom ana, a
slinu upotrebu lajtm otiva nalazimo i kod T,
Mana, E. M. Forstera i V. Vulf. U -+ romanu
toka svesti a. ideja postaje osnova knjievnog
postupka; ta tehnika se najbogatije koristi u
Dojsovom U lik su gde homerovske i druge
istorijske paralele daju veoma iroke okvire i
mogunosti a. ideja. Eliotova Pusta zemlja
takoe je veim delom sazdana na slikovnim
asocijacijama prolosti i sadanjosti (npr. po
lazak ljudi na posao u savremenom Londonu
daje se u slikama D anteovog Pakla), U
naoj knjievnosti a. ideja je vaan deo
umetnikog efekta i stvaralakog postupka
kod pisaca koji opisujui prolost govore i o
savremenosti (Andri, Selimovi), kod pesnika
kod kojih je stilski i tematski odnos prem a
narodnoj poeziji i epici naeg 19. v. snanije
naglaen (I. G. Kovai, Popa), kod nekih
novijih romansijera koji se delimino slue
tehnikom toka svesti (Davio, D. osi),
kao i kod nekih humoristikih i satirinih
pisaca (Domanovi, opi). No ire govorei,
svako knjievno delo dejstvuje na itaoca
putem a. ideja: Likovi, predmeti, priroda,
zbivanja u knjievnom d je lu . . . upravo zbog
52
svoje fiktivnosti i o p en ito sti... bude u
itaoca asocijacije na ira njegova iskustva,
naroito na apstraktne teoretske spoznaje
ljudskog ivota, pokreui na taj nain itav
intelektualni i uvstveni, svjesni i podsvjesni
ivot itaoev (Z. kreb).
L i t : A. et J. Brine ou r t L es oeuvres et les lumires
(L esth tiq u e d e B ergson, P ro u st, M a lrau x ), 1955;
- znaenje. S.K.
ASONANCA (tat. assonare odjekivati)
1. U versifikaciji. ponavljanje bilo samo
akcentovanih ili i postakcentovanih vokala na
kraju stihova uz manje ili vee nepodudaranje
suglasnika iza njih. U staroj fr. epskoj poeziji
(chanson de geste) asonira poslenji ak-
centovani vokal, i to u nizovima uzastopnih
stihova (en laisse na uzici, lanano),
npr.: capEle j Este lE rm es. . . ; sAlve
curAge A r A b e ,.. Neki nizovi su se ri
movali, ali se - rima kao sistem pojavila tek
kad je nastalo potpuno podudaranje i glasova
iza akcentovanog vokala. U novijoj poeziji a.
je poela da se suprotstavlja rimi, da je
oslobaa. Kad se ukljuuje u rimu, zove se
neistom ili nepravom rimom. Apoliner
npr. rimuje par tOIles victoires. esto se
podudara bar po jedan postakcentovani sug
lasnik, npr. u Brjusova (o b la k a k o lo ) ili u
R. Petrovia ( p o r a z e p o l a z e , p r o s to r e
p r o z o r e ) . U usmenoj poeziji, uopte uzev, a. je
obina pojava, npr. u srphr. lirskim pesmama:
b d t lj b ; ro s u lja k o u lja ) . 2. U zvu
noj organizaciji stiha (-> eufonija) a . je po
navljanje istoga vokala unutar reda, ime
se pojaava zvuna kom ponenta a s njom i
ekspresivnost pesnikog jezika. U sledeim
stihovima iz usmene poezije vokali o, a i e
ponavljaju se po nekoliko puta: Bolan Jovo
po gori h o d io ... Ne karaj me, moja stara
majko . . . Sve jezero sve zeleno. U ponav
ljanju najvie dolaze do izraaja akcentovaru
vokali, npr. u antievoj Veeri na kolju,
gde se a. ukljuuje i u rimu. Ponekad u ponav
ljanju alterniraju dva razliita vokala. esto
se a. udruuje s aliteracijom.
L it.: -> Rima; -* eufonija. .R .
ASPEKT (lat. a s p e e tu s tik, izgled) - A.
knjievnog dela u fenomenolokoj kritici:
izgled predm eta koji pisac bira da bi prikazao
taj predmet, jer niti pisac eli niti je u stanju, i
kada bi to eleo, da prikae predmet u
sveobuhvatnoj deskripciji. Polazei od Huser-
lovog shvatanja prezentiranih (aktuelno datih)
i aprezentiranih (sa-datih) a. intendiranog
predm eta u saznanju, od Huserlove teorije
53
ejdetskih varijacija koje om oguuju saznanje
sutine predm eta ili njegovog glavnog a., svi
fenomenolozi prihvataju u filosofiji umetnosti
uenje o a . um etnikog dela. T ako, po R.
Ingardenu, predm etni a. i oni koje u sebi
aktiviram o u doivljavanju knjievnog umet-
nikog dela ine jedan poseban sloj u strukturi
tog deia, dok se iz m notva konkretnih a.
izdvaja jedan shematizovan a . dela. Prema
osnovnoj ideji svoje r e a l-o n to lo g ije , Ingarden
sm atra da knjievno delo nije identino sa
svojim konkretizacijam a, ve ima isto inten-
cionalno bie, koje kao shem atska tvorevina
ne postoji ni realno ni idealno, ve kvazi-
-realno. Huserlovo uenje o aspektivnosti
predm eta saznanja, preneseno na podruje
filosofije umetnosti, imalo je naroito plodnu
primenu u modernoj umetnosti, podjednako u
slikarstvu i filmu, kao i u knjievnosti.
Lit.: R. in g a rd e n : D as literarische K unstw erk.
1931; Z . K o n s ta n tin ovi: F enom enoloki pristup
knjievnom de lu, 1969. M .D ,
A STEIZA M (gr. < rieiaji ala, dosjet
ka. lat. d ic tio u r b a n a , u r b a n ita s , u vezi sa da-
To, u rb s grad; u retorici ironina skrom
nost, podrugivanje samome sebi) 1. U
antikoj r e to r ic i podvrsta -* ironije, ironija
prem a samome sebi, s jakim elementom
paradoksa, jer govornik naizgled teti vlastitoj
stvari. U potrebljava se sam o kad je govornik
potpuno uvjeren u svoju pobjedu. 2. Fino,
otmjeno, uljudno i duhovito podrugivanje;
izricanje pohvala u obliku pokude i obrnuto;
zaobilazan nain da se izrekne neto nepri
jatno. 3. O tm jeno, poneto izvjestaeno
izraavanje i vladanje svojstveno stanovnicima
grada nasuprot jednostavnom , prostonarod-
nom nainu govora seljaka. Z.D.
A STERO N IM (od gr. tairip - zvezda,
ovojia ime) Znak od tri zvezdice koji se
stavlja umesto imena nekog autora ili naslova
nekog dela. Pisac ili delo mogu biti anonimni.
Najee se a . obeleava delo (poglavito
pesma) koje je sam pisac ostavio bez na
slova. S.K-.
ASTROFA - Astrofian
ASTROFIA N (gr. acrtpocpoc nestrofian,
bez - strofa) Odnosi se na stihovano delo
u kome nema strofine organizacije, ve su
stihovi pisani stihino, tj. bez grafikog
razm aka ili se grupiu slobodno u grafiki
izdvojenim fragmentima, koji se zovu i stro-
foidi. Njihova kvalifikacija je, meutim,
nejedinstvena. .R.
A TELA N A
AIK (od ar. a ik zaljubljen) Termin
kojim se od poetka 16. v, nazivaju tur.
putujui narodni pevai. N azivaju se jo i
s a z a ir im a ( s a z ^ a ir ) po instrum entu (saz
vrsta tam bure) kojim su pratili svoja izvo
enja, a nekada i h a lk a ir im a ( h a lk $ a ir ), to
znai jednostavno narodni peva. Nasled-
nici su drevnih turskih narodnih pesnika-
-pevaa o z a n - a. Svoj program izvode na
javnim skupovima. A , je istovremeno i umet-
nik kreator i izvoa: on peva i recituje
sopstvene pesme, ali i prenosi pesniko nasle-
e prethodnih generacija, kako a., tako i
anonimnih narodnih pevaa. Repertoar a. je
raznolik: od verskih i ljubavnih pesama preko
elegija do junakih prianja, Bili su naroito
brojni u 17. v.; u 19. v., po velikim gradovima,
imaju svoja cehovska udruenja. Veoma zna
ajni za ouvanje i irenje narodne tradicije.
L it.: K p r i , M. F., T rk S a ^ ir/e r in e ait
m eiinler ve tetkikler, I IV, 1929 30; Encyclopdie
de rIsla m , 1958; Philologiae tu re k a e fundam enta, II,
1964, M . u.
ATEKTONSKI (od gr. - negacija, i
TSKTOVXK vest u graenju) - Izraz
oznaava strukturu umjetnikog djela koja je
obiljeena razbijanjem t e k t o n s k o g karaktera
(> tek tonik a), iz ega proizlazi slobodan
poredak njegovih dijelova, nesimetrinost
kompozicije i otvorenost forme. H. Velflin je
a. i t e k t o n s k o , tj. otvorenu i -> zatvorenu
formu, uveo kao trei par istinktivnih obilje-
lja re n e s a n s n e , odnosno b a r o k n e umjetnosti,
to je O. Valcel kasnije primijenio u analizi
knjievnih djela k la s i n e , odnosno r o m a n ti k e
poezije. K ad je u pitanju dram a, a. forma
oznaava n e a r is to te lo v s k u d r a m u , -* epsko
pozorite (Breht) i si.
L it.: Z atvorene form e. Z.L.
ATELANA (lat. fabulae Atellanae) - U
anonim nom knjievnom stvaralatvu antike
Italije vrsta improvizovane scenske -+ lakrdije,
verovatno osakog porekla (otuda naziv lu d i
O s c i osake igre), nazvana po kampan-
skom gradu Ateli. U tom prvobitnom obliku
rano je dospela u Rim (ve poetkom 3. v.
p.n.e.?), gde je ubrzo latinizovana. Posle g.
100. p.n.e., pesnici P om ponijei Novije uveli su
a. u umetniku knjievnost Rima. U stilizaciji
izraza i versifikaciji povodili su se, donekle, za
- palijatom i -+ togatom iako su retko unosili
pevane odseke ( kantika), karakteristine za te
vrste rimske komedije. Prikazivala je nie,
plebejske i seoske slojeve, sa puno karikatural-
nog realizma, ali su se u njoj javljale i parodije
ATETEZA
na mitske teme iz iragedije (npr. Pomponijev
P o d m e tn u ti A g a m e m n o n ) . A . je bila sklona
vulgarnom izrazu, opscenostima i grotesknoj
komici situacije. Njeni glumci bili su slobodni
graani. Sluila se m askam a (Oscae personae)
za stereotipne likove nasleene iz improvizo*
vane, narodne farse. Sauvani su nam samo
fragmenti. Stoga se i nazivi njenih likova
(maski) tum ae razliito, uz pomo etim o
logije. Neki od njih ukazuju, verovatno, na
dodire izmeu italske (osake) a. i junoitalske
(grke) f ilija k e . Po obimu m anja od komedije,
knjievna a. prikazivana je u rimskom pozo-
ritu 1 . v. pre. n.e. posle tragedija sa rimskom
tematikom (-* togata), na mestu gr. -*
satirske igre (kao eksodijum), Atelanu su
ubrzo potisnuli - mini i - pantomim.
L it.: H. H iedel, Ote Sprache der A ie th m a e, (tiis.)
1941; R. W . R eynolds, C riticism o f in d iv id u als in
R o m an p o p u la r com edy, Classical Q uarterly, 1943,
37; P. F ra ssin e tti, Fabula A tellanae, 1953; isti,
Fabularum AteUanum jra g m e n ia ru m , 1955; M .
ByAHMup M , (D jiam ap, Ilpex.ieg puM cxe
1963. ' M .F
ATETEZA (gr. ot$Etr|cnc; ukidanje, odba
civanje) U filologiji i kritici teksta, pobija
nje, osporavanje autentinosti nekog mesta pri
kritikom izdavanju dela odreenog autora,
H .K .
ATICIZAM (gr. axxiKlapo-g - upotreba
atikog izraza) ~ Termin antike kritike i
retorike od Cicerona, koji ga je prvi upotrebio
u jezikom znaenju. A . oznaava prvo re
atikog dijalekta, upotrebljenu u nekom dru
gom gr. dijalektu. M oderna filologija ovim
terminom oznaava stilsku reakciju na -~>
azijanizam, oko 2. v. pre n.e., form iranu po
ugledu na atike pisce klasinog razdoblja
posebno na istoriare (Tukidi) i retore
(Isokrat, Demosten). Izuavanje starije knji
evnosti i posebno filologija razvili su se po
monim kolama helenistikog razdoblja (-*
ateksandrijska, - perganionska kola), pa su
se pisali ak i aticistiki renici za pom o
polaznicima retorskih. kola. A . je bio prilino
snana struja, koja je uticala i na rim. pisce, i
stvorila u lat. prozi koncizan i jasan izraz
(Cezar, Ciceron). A . je bio aktualan jo u 2. v.
n.e., kada ga je bilo vrlo teko odrati, jer je
kao govorna forma ve bio utopljen u
koine. Tako je a. Eli ja Aristida ili Alki trona
bleda slika nekadanje atike proze. S.S.
ATMOSFERA (od gr. aipoc; para, mpoupa
kugla) Pojam a. obuhvata - ambijent,
ton i -+ oseanje, tj. kako im aginativno
54
zaokruenje neke teme odreenim drutvenim
ili prirodnim prostorom , tako i neke posebne
izraajne oblike u kojim a to zaokruenje
m odulira temu. U delima otrije racionalne
organizacije, kao i u delima utemeljenim na
odreenim tem atskim i form alnim konvenci
jam a, a. je po pravilu raanje naglaena i manje
znaajna, ipak moemo govoriti i o odreenoj
pastoralnoj a. klasicistike poezije, o a. d u
hovne suptilizacije erotskih motiva u Petrarki-
nom sonetu. U romantikoj poeziji a. se
postie naroito antropom orfnim slikanjem
prirode i naglaavanjem njene zdruenosti s
ljudskom sudbinom (Vorsvort, de Vinji),
egzotikim i mranim evokacijam a i nagove-
tajim a. psiholokim i etikim simboliziranjem
sred nj ovek ovne fantastike i m otiva (Bajron,
Kolri) i si. U dram i a. se postie naroito
uvoenjem natprirodnih sita i njihovim sim bo
likim objektivacijama (vetice u M a g b e tu ,
duh u H a m l e l u , divlja p atk a kod Ibzena).
Obino, dakle, u onom stepenu u kojem je
ambijent m etaforizovan, u kojem dublje i
snanije proim a i m odulira temu, radnju i
likove, a, je izrazitija i znaajnija. Posebno je
ovo vidljivo u rom anu: dok se kod klasinih
realistikih rom ansijera am bijent drutveno i
istorijski konstituie kao racionalno zaokru
enje teme (Balzak, Gogolj, kod nas Jaa
Ignjatovi), dotle u nekim rom anim a dolazi do
otrijeg m etaforikog uklanjanja granica koje
dele prirodu, drutvene odnose i unutranje
svet ove pojedinih likova: u O r k a n s k im v is o v i
m a E, Bronte, npr,, sve je to jedinstven
smisaoni, slikovni i jeziki svet, te je upravo
stoga i a. veoma naglaena i znaajna. N a
slinim pretpostavkam a konstituie se i snana
a. zloina i grie sa vesti u rom anim a Dosto-
jevskog, a. groteske u proim anju drutvenog
am bijenta i pojedinanih sudbina u K afkinom
P r o c e s u i Andrievoj P r o k l e t o j a v liji i si.
A. se umetniki ostvaruje, dakle, tonskim i
oseajnim m oduliranjem tematike, asocijativ
nim i slikovnim poistoveavanjem spoljanjeg
i unutranjeg, prirode i doivljaja, drutveno-
-istorijskog pro sto ra i pojedinane sudbine,
metaforizovanjem stvarnosti i njenim pred
stavljanjem u jedinstvenoj smisaonoj i imagi-
nativnoj ravni s pojedinanim ljudskim reak
cijama na nju.
Lit.: -* Znaenje. S.K.
A TO N IR A N JE (od gr. aiovoc; bez zate
zanja, bez dizanja glasa) Slabljenje ili
gubljenje akcenta naglaenih rei zbog
njegovog metrikog podreivanja akcentu su-
sedne rei ili prenoenja na proklitiku (-
55
akcenatska celina). U stihu Oj Milou, // na
roeni brate jednoslonice na poetku polu-
stihova obino se u izgovoru atoniraju radi
form iranja -+ parnoslonog (etvoroslonog)
segmenta, ali se mogu i naglasiti. Istraivai
odreuju stepen a. sluhom, te se javljaju i razli
ke u proceni. U srphrv. prozi i stihu a. nije
sistematski obraeno.
Lit,: Prozodija. .R .
AUFTAKT -+ Anakruza
AUGM ENTATIV (nlat. augmentativum, od
lat. augre uveavati) G ram atiki naziv
za imenicu sa augm em om (prefiks, sufiks) koji
joj daje znaenje uvean osti, pr eter ari osti:
kuerina kua, kiurina kia, npr.: Joe
ustane, prui ruetine, . , . (Nazor, Veli
Joe). esto im a pogrdno znaenje: K ako
tridest napuni godinah, / svaki doe kao
babe ina___ (Njego, Gorski vijenac), M.Di.
AUSGABE LETZTER HAND (nem. - iz
danje iz poslednje ruke) O znaava po-
slednju varijantu rukopisa koju je pripremio,
redigovao ili odobrio pisac pre smrti. V.
-* rukopis, -+ izdanje, autorsko pravo.
S.S.
AUTO (p., port, auto in, radnja)
O znaka za dram u u srednjovekovnom p. i
port, pozoritu. Od poetka 16. v. pod a. se
podrazum evaju iskljuivo religijski komadi,
najee jednoinke pisane u stihu i prikazi
vane o verskim praznicim a u crkvam a i na
javnim mestima veih gradova. N astali iz -*
misterija, -* mirakula i moraliteta (1213.
v.) a. postaju omiljena zabava naroda, doiv
ljavajui procvat krajem 15. v. u elima
brojnih autora, poglavito panca H. del
Ensine i Portugalca Z. Visentea. A. se poste
peno, pod uticajem knjievnosti, odvaja od
biblijskih tema, vezuje za svetkovine Priea
(Corpus Christi), ranije liturgijsko obeleje
zamenjuje alegorijskim i simbolikim i kao
-+ A. Sacramentales ili A. del Corpus Christi
dostie vrhunac, naroito po pesnikim kvali-
tetima, kod pisaca p, Zlatnog doba: L. De
Vege, M atalvana, T. de M oline i poglavito
kod K alderona, A. Sacramentales su krajem
18. v. zabranjene zbog navodnog svetogre-
nja, da bi u i 9. v. doiveli obnovu irom p.
govornog podruja.
L it.: J. G reg o r, Das spanische W elttheater, J. L.
F lecn iak o sk y a, L a fo rm ation de 'auto religieux en
E spagne avant Calderon, 2961.
AUTO SACRAMENTAL (p. aulo sacramen-
tal sveti in) Naziv za p. dram sku vrstu
A U TO B IO G R A FIJA
u jednom inu, religiozne ili svetovne tem a
tike, alegorijsko-simbolikog karaktera, koja
je prikazivana u okviru crkvenih praznika.
A utosakram entali su sastavni deo religioznih
svetkovina; njihova sadri na je tesno vezana
sa praznikom i stoga su predstavljali doprinos
liturgijskoj slubi crkve. (Parker) Sm atra se
da a. vodi poreklo od srv. crkvenih predstava
(misterios, moralidades). U njima su, pored
likova iz svakodnevnog ivota (pastir, svete-
nik, vojnik i dr.) predstavljeni i alegorijski
likovi (Nada, Pravda, Greh, Sudbina). Prvi
pomen naziva auto u znaenju dram ske vrste
potie sa poetka 14. v, (Korom inas). H. del
Ensina (1469 1529) i L. Fernandes (1474
1542) sm atraju se prvim piscima koji neguju
a.; ova dram ska form a stie neke od svojih
najvanijih osobenosti u elima D. Sanees de
Badahosa (1 4 6 0 -1 5 2 6 ) i H. Visentea (1 4 6 5 -
1536). A . vrhunac popularnosti dostie u
vreme baroka; tad a najpoznatiji dramski pisci,
najee po narudbini pojedinih crkvenih
korporacija, piu a. (Lope de Vega, 1562
1635; Tirso de M olina, 15847-1648, i dr.).
N ajpoznatiji barokni pisac a. je K alderon de
la Barka (16001681). Zbog sve veeg uno
enja profanih elemenata i zastranjivanja u
izvoenju, prikazivanje autosakram entala u
paniji zvanino je zabranjeno 1765.
L it.: B. W. W a rd ro p p e r, Introductin at teatro
religioso del siglo de oro, 1953; N. D . Sherlgold i J.
E. V arey, L o s autos sacram entales en M adrid en la
poca de Caldern (1 6 3 7 1681), 1961; Ch. V.
A ubrun, L a com edia espaola. 1600 1680, 1968; A.
Val b u e n a P ra t, A u to sacram entales de Caldern
Prlogo, 1972; M . B ataillon, E nsayo (te explicacin
del auto sacram ental, 1976; E. F ru to s, La filo so f a
de Caldern en sus auto sacram entales, 1981. Lj.S.
AUTO SAKRAMENTAL Auto sacramen-
tal
AUTOBIOGRAFIJA (od gr. ai)xq - sam, i
ioypoMpia ivotopis) O pis sopstvenog
ivota od roenja do trenutka pisanja ili samo
odreenih etapa ivota (detinjstvo, mladost).
K ao vrsta ima dugu tradiciju. U najstarijim a.
teite je na vaspitnoj ulozi (Ispovesti sv.
Augustina, 4. v.); od renesanse unose se
pustolovni elementi (B. eiini); u 18. v.
pretvara se u filozofski i pedagoki traktat; sa
razvojem rom ana u sledeem veku prim a niz
novih odlika i uvruje formu. Najkrupniji
T.V . problem a.-e je pitanje verodostojnosti njenih
navoda. Vremenska udaljenost trenutaka o
kojima autor pie, subjektivan odnos prema
dogaajim a i linostima i problem sagledava
A U TO B IO G RA FSK I R O M A N
nja sopstvene linosti mogu umnogome da
izmene objektivnu sliku o ljudima i vremenu
ije bi svedoanstvo trebalo da bude. Stoga je
neophodna obazrivost prilikom prihvatanja
njihovog sadraja. Veina pisaca je svesna
ovih eventualnih nedostataka, pa se stoga
prilikom priprem anja grae za a. slue svojim
-+ memoarima, dnevnicima, belekama,
pismima, zapisima, arhivskim dokum entim a,
ak i objavljenim tuim delima sline vrste u
kojima se pominju isti periodi, novinskim
vestima i si, G ete je, na primer, opisujui u
dubokoj starosti svoj ivot, sakupljao sve
podatke koji su biti m akar i u najmanjoj vezi
sa njim kako bi to manje izneverio istinu.
Razlikuju se dva tipa a. Prvom pripadaju a.
iji je cilj da uz autorov ivot to ire i
obuhvatnije naslikaju istorijske i politike
dogaaje, tj. da imaju dokum entarno-istorijski
znaaj. D rugom tipu pripadaju a. linog tona,
u kojima je panja usresreena na samu
pievu Jinost. U naoj literaturi najpoznatija
a. je ivot i prikljuenija D . O bradovia
(1783, 1788).
L it.: G . M isch, Geschichte ckr Autobiographic.,
1953 1962; F . R. H a rt, N o te s fo r art A n a to m y o f
M o d e m A utobiography, 1974.
AUTOBIOGRAFSKI ROMAN (od gr aM oc
sam, {ho7 pa<p\a - ivotopis) Za razliku
od autobiografske knjievnosti u irem smislu
(--* memoari, - dnevnik, -+ pismo) a. r.
slobodnije obrauje i kom binuje pojedinosti i
doivljaje iz kraeg ili dueg perioda pievog
ivota dajui u liku glavnog -* junaka piev
-+ autoportret i sluei se obino tehnikom
-* pripovedanja u prvom licu (Ich-Form). G o to
vo u svakom realistikom rom anu, pa i u onim
romanima koji obrauju teme iz dalekih vreme
na i zemalja, nai e se i neke autobiografske
pojedinosti, ali pod a. r. u uem smislu
podrazumeva se pre svega delo preteno ute
meljeno u pievom linom iskustvu i ivotu
koje, i pored umetnike slobode obrade,
znatnije tei vem om reprodukovanju pievog
linog iskustva. Prvim velikim i karakteristi
nim prim erom a. r. moe se sm atrati Geteov
roman Patnje mladoga Vertera (1774). Gete
ovde opisuje u prvom licu svoju nesrenu
ljubav prema Loti (arloti) Buf, u koju je bio
zaljubljen od m aja do septem bra 1772. i koja
se sledee godine udala za jednog njegovog
prijatelja. Um etnika stilizacija autobiografske
grae sastoji se u tehnici -+ anticipacije, kao i
u tome to se nesrena ljubav dosledno kree u
ritmu godinjih doba, a njena osujeenja po
staju deo ire filozofske teme, -+ romantiarske
56
ironije, koja se ogleda u nesrazmeri ljudskih
enji i stvarnih mogunosti. Pored toga, Gete
oigledno pie nadahnut knjievnom konven
cijom sentimentalnog -+ romana u pismima, te,
najzad, povezuje sa svojim linim oseanjima i
motiv traginog sam oubistva nekog veclar-
skog pravnika. U stvari, dok se Verter na
kraju svoje nesrene ljubavi ubija, G ete se u
izraavanju te ljubavi ve nadahnjuje i novom
ljubavlju prem a Maksimilijani La Ro. Istu
slobodu obrade nalazimo i u Dikensovom a. r.
David Koperfild (1849 50), koji verno opisuje
Dikensovo detinjstvo i m ladost, ali ne pred
stavlja samo ispovest nego i kritiku drutvenih
nepravdi tog vremena (naroito tekih radnih
uslova za decu). K arakteristian moderni
oblik a. r, je rom an o um etniku, na primer
Dojsov Portret umetnika u mladosti (1916),
pisan u prvoj verziji u opirnoj i vernoj
reprodukciji autobiografske grae, a kasnije
saet u formi pom ou koje se romansijer i
kritiki distancira od svog linog iskustva. Jo
vei stepen kritike distance ostvaruje se u
takvim modernim a. r. u kojima romansijer
slika i preispituje samog sebe u procesu
stvaranja svog rom ana (A. id, Kovai lanog
Z.B. novca; O. Haksli, Kontrapunkt ivota), vodei
dnevnik o rom anu koji pie. U naoj knjiev
nosti elemente a. r. u slikanju am bijenta
nalazimo kod mnogih realistikih pripovedaa
(J. Ignjatovi, L. Lazarevi, B. S tankovi. A.
Kovai i dr.); u Andrievom Budimiroviu u
Gospoici nalazim o i neke elemente au to p o r
treta; ali a. r. u punom smislu mogao bi se
sm atrati pre svega Roman o Londonu (1972),
M. Crnjanskog u kojem se opisuje u slobodnoj
obradi i linoj proceni velikog umetnikog
stvaranja dui period pievog ivota s evoka
cijom niza odreenih linosti, dogaaja, doiv
ljaja i lokaliteta. A. r. je, dakle, slobodna
fikcionalna obrada doivljaja i dogaaja iz
pievog ivota, najee s autoportretom u
liku glavnog junaka, obino pisan u prvom
licu, s karakteristinim tem am a nesrene lju
bavi, drutvenih nepravdi koje je sam pisac
iskusio ili pak problem im a njegovog ljudskog i
umetnikog rasta, sazrevanja i knjievnog
izraavanja.
L it.: R. P ascal, T h e A u to b io g rap h ical N ovel
a n d th e A u to b io g rap h y , Essays in Criticism , April,
1959; R. P ascal, D esign and T ruth in A utobiography,
1960; K. D. M ller, A utobiographie und R om an,
1976; roman. S .K .
AUTOGRAF (gr. auxoypatpof; svojeruno
napisan). 1 . Svojeruni potpis, isto to i
> autogram. 2 . Izvorni rukopis, prva
57
verzija, originalni rukopis autora pre um no
avanja ili tam panja. - Autogram.
L it.: H a m ilto n , Collecting A utographs a n d M a
nuscripts, 1969.
A UTOGRAM (od gr. ao t sam, Ypppa
slovo) Svojeruni potpis; svojeruno;
lat. manu propria (skraeno: m. p.). K .M .G .
A U TO LO G IJSK A RAVAN O PISIV A N JA
-* Model
A UTO M A TSK O P IS A N JE (fr. criture auto
matique) Pisanje bez kontrole svesti, na
osnovu - asocijacija, slino psihoanalitikom
m etodu leenja pri kojem pacijent govori ono
to mu pada na pam et. Predstavlja jednu od
glavnih odlika nadrealizma. A. Breton
efinie a. p. kao izraavanje stvarnog
funkcionisanja misli, u odsustvu svake kon
trole razum a, van svake estetske ili moralne
preokupacije. 1 M. Risti na slian nain
govori o a. p.\ Ja tu nem am nikakve zasluge;
gledam preko ram ena ta m oja ruka pie, i
udim se njenoj nepogreivosti. Po miljenju
nadrealista, ovaj i/Jiv produkata psihikog
ivota nastaje u stanju spontanog funkcio
nisanja duha, osloboenog svih stega razum a i
logikog miljenja (psihiki autom atizam )
u snu, pod dejstvom alkohola ili droge, u
ludilu i omoguava da se otkrije jedna via,
apsolutna stvarnost, nadrealnost, da se
osvetle skrivene zone ovekove psihe i upozna
autentina linost. U uem smislu a. p. se
moe sm atrati narealistikom teorijom vla
stitog stvaralakog procesa; u irem smislu
osnovnim stilskim postupkom nadrealista i
drugih modernih pisaca (naroito rom ansijera
-* roman toka svesti) koji nastoje da bez
posredstva racionalne strukture izraze ove-
kov podsvesni ivot u umetnosti. Taj postu
pak poiva prevashodno na slobodnoj -
asocijaciji ideja; iako po miljenju nekih
novijih kritiara (Dejis) ostaje otvoreno pi
tanje koliko je neposredno izraavanje pod-
svesti u umetnosti uopte moguno, koliko
svest i nesvesno posreduje u izraavanju
podsvesti, koliko je selekcija (a tim i usmerenje
znaenja) neizbena pretpostavka svake je
zike komunikacije.
L it.: ML B ogarsovi, S ta ri i novi, I. 1931; A.
B reto n , M a n ifest nadrealizm a (prev.) 1961; L. Eel,
P siholoki roman (prev.) 1962.
A U TO PO R TR ET (od gr. a t sam; stfr.
portrait naslikan) 1. O pis vlastite
linosti, vlastitih doivljaja i duhovnog ivota
A U TO R
u delima autobiografskog (- autobiografija)
ili mem oarskog (-+ memoari) karaktera. N aj
znaajnija meu ovim delima kao npr.
S.S. fspovesti sv. Avgustina, lspovesti Zan-Zak
Rusoa obino su vie zaokupljena proble
mima pievog duhovnog i stvaralakog i
vota nego autobiografskim injenicama i
pojedinostima, iako ponekad i evokacija
takvih injenica, povezana s odreenim
periodom pievog ivota (kao u Tolstojevom
Detinjstvu, Dealvu, i Mladosti) moe biti
bitan konstitutivni elemenat autoportreta. A.
uvek podrazum eva i vlastitu zamisao ili
strukturu vlastite linosti koja se stvara sa
odreene stajne take (> take gledita), kao i
pitanje da li pisac opisuje vlastiti ivot ili
vlastitu iluziju o vlastitom ivotu; ta pitanja
se, kao to je esto isticano, veoma lepo
ogledaju u naslovu Geteove autobiografije:
Poezija i stvarnost. N o bez obzira na mogune
odgovore na ovakva pitanja, osnovno obeleje
a. jeste traenje i izraavanje duhovnog
identiteta odreene linosti. A kako najzad i
iluzija nekog stvaraoca o vlastitom ivotu
moe biti veoma znaajna, autoportreti nam
nude jedinstvene uvide u modalitet svesti
drugih ljudi. 2. Lik u knjievnom delu koji se
svojim duhovnim ivotom, m oralnim profilom
ili brojnim drugim karakteristikam a preteno
zasniva na pievoj svesti o vlastitom ivotu
(-+ autobiografski roman). I autoportreti u
kojim a se pisac usresreuje na neke svoje
doivljaje (npr. Dikensov David Koperfil,
Lorensov Pol M orel u Sinovima i ljubavni
cima). i oni u kojima su takvi doivljaji
prvenstveno p otka odreene stvaralake pro
blematike (idov Eduar u Kovaima lanog
novca, Dojsov Stiven u Portretu umetnika u
mladosti), kao i oni koji su tek nagovetena
skica pieve svesti o vlastitoj linosti (Bui-
mirovi u Anrievoj Gospoici), ukazuju da
se njihova vrednost ne moe odreivati u
okvirim a obino nereivog pitanja vernosti
nego prevashodno u okvirim a pitanja o
umetnikoj funkcionalnosti i snazi izvesnih
autobiografskih elemenata, koji su u ovakvim
sluajevima obino sutinski modiil kovani
svojim umetnikim kontekstom .
L it.: R. P ascal, D esign a n d T ru th in A u to b io
g rap h y , 1960; - autobiografija. S .K .
J.D o .
AUTOR (lat. auctor, fr. auteur) Tvorac
nekog dela. obino umetnikog. Prem a imenu
a. utvruje se -* autorsko pravo. D ela nepo
znatog a. su -* anonimna, -> adespotna.
Sl.P.
A U TO RIZO V AN PREV OD
AUTORIZOVAN PREV O D - Prevod za koji
je autor ili onaj ko ga zastupa (izdava i dr.)
dao ovlaenje da se po njemu moe prevoditi
na druge jezike kao sa originala. P o -*
autorskom pravu tvorac knjievnog, naunog
ili si. dela ima pravo na svoje delo, pa tim e i
pravo na prevoenje tog deia za vreme koje je
zakonom odreeno i uz uslove zakonom
predviene. K ao to autor ima pravo na svoje
delo, tako ga i prevodilac ima na svoj prevod;
on je autor prevoda sa pravim a zakonom
odreenim. Za internacionalno regulisanje
prevoenja merodavna je Bernska konvencija
o zatiti knjievnih i umetnikih dela od 1886,
kojoj je prila veina evropskih zemalja i dobar
deo vanevropskih, a koja obavezuje te zemlje
da prava stranog au to ra izjednae sa pravim a
svog autora. Mi..
AUTORSKA GLUVOA - Termin M.
Gorkog, primenjen na sluajeve oiglednih
smisaonih i stilskih greaka u umetnikom
delu, koje autori nisu zapazili. Sreu se i u
velikih pesnika Pukina, Ljerm ontova,
Feta, M ajakovskog. Bliski su im primeri -
amfibolije, -> anakoluta i -+ solecizma.
M I
AUTORSKO PRAVO - Iskljuivo pravo
umetnika i naunika da m oralno i finansijski,
u granicama zakonitosti, koriste svoja dela.
Pravo autora zatiuje se tek odskora i
razliito se tumai u raznim zemljama. Ipak,
sve evropske zemlje (sem SSSR-a), Brazil,
K anada, nekoliko azijskih i afrikih zemalja i
Australija, okvirno se pridravaju Bernske
konvencije (1886), koja regulie osnovna pita
nja iz oblasti a. p. M oglo bi se rei da se na
neku vrstu zatite a. p. nalazi u pregledu
privatnog i civilnog prava rimskog pravnika
G aja {Institutones, 2. v. n.e.) i u zakonim a
cara Justinijana ( 6 . v. n.e.), m ada se zakon
interesovao samo za sopstvenike platna na
kome je slika, ili za tablice, odn. list na kojem
je pisano. U sr. v. bili su zatieni izdavai,
manastiri u kojima su dela prepisivana i
rasturana. U 13. v. neki proavci knjiga sa
Sorbone bili su ovlaeni da prave primerke
tekstova koji su se upotrebljavali na univer
zitetu. U doba reformacije zavodi se prva
kontrola tampe. 1556, u Engleskoj, najvea
gilda Stationer's Company dobija iskljuivo
pravo tam panja knjiga. U Eng. je donet prvi
akt (Statue 8 Anne, c. 19.) u kojem se govori o
zatiti prava autora i originalnosti dela. I
druge zemlje postepeno uvode zakon o a. p.
Meutim, tek sa usvajanjem Bernske konven
cije (Konvencija je nekoliko puta dopunjavana,
58
poslednji put u Briselu 1948.). a. p. se zatiuje
u svim zemljama priblino jednako. Svako
delo koje se prvi put negde objavi ima ista
prava i zatitu kao i delo dravljanina te
zemlje (princip nacionalnosti). Zatita a. p. se
m ora potovati za ivota autora i 50, g. posle
njegove smrti. 1952. u enevi je sastavljena
U niverzalna konvencija kojom se Bernskoj
konvenciji pridruuju i amerike drave. Kod
nas se potuje Zakon o zatiti autorskog
prava (1968). Sl.P.
A U T O T IPIJA (prem a gr. amoc, sam,
ximoq udarac, otisak, naknadno termin za
tam pu: samotisak) Postupak reprodu-
kovanja slika ili fotografija sa polutonovim a,
tj. sa tamnijim i svetlijim delovima slike.
O tkrio ga je G. M ajzenbah 1881, to je
omoguilo reprodukovanje fotografija u novi
nam a i otvorilo nove m ogunosti informisa-
nja, A. se dobijaju slike ili novinske fotografije
u kojima se svetli i tamni delovi razlikuju po
veliini i rasporedu takica tam ni delovi se
sastoje od gusto zbijenih i punijih takica, a
svetli od manje ili vise razm aknutih takica, s
tim da su sve takice podjednako crne.
L it.: H eijo K lajn , Mali leksikon tamparstva i
grafike, 1979 (prev.) S.S.
AVANGARDA (fr. avant-garde prethod
nica) Periodizacijski termin za oznaku
m odernih knjievnih -+ pravaca i pokreta u
2 0 . veku, kao nadreeni pojam svim tim
pom odnim -izmima, M eutim, u praksi se
dolazi vrlo teko do zajednikih stilskih crta
a,, jer su i estetika i poetika tih pravaca vrlo
heterogene i pored niza srodnih crta. Ipak,
mogue je, prema A, Flakeru, navesti itav niz
negirajuih (a) i pozitivnih (b) odrednica, koje
karakteriu avangardu: a) osporavanje posto
jeih knjievnih struktura, antiestetizam, de
personalizacija umetnosti i razbijanje logike
sintakse dotadanjeg pesnikog jezika; b) iz
gradnja novih struktura, tenja prem a otvore
nim i prividno neobaveznim knjievnim struk
turam a, variranje istih tem a i motiva, uzajam
no pretapanje i izmena funkcija pojedinih
knjievnih -* rodova i vrsta, tenja prem a
sprezi razliitih vidova um etnosti (knjievnosti
i slikarstva, ili muzike, ili filma), uvoenje
novih, niih vrsta u knjievnost (- reporta
a, -* agitka, filmski scenarij, kabaretski
-* kupleti i si.), kao i -* varvarizama.
-* argonizama, dijalcktizama u knjievni
jezik, realizacija m etafore i grafiko isticanje
pojedinih znaajnih rei.
59
L il.: A. F la k e r. O pojm u av an g ard e , S i Uske
fo rm a cije, 1976. D . .
AVANGARDNA DRAM A Drama apsurda
A VANTURISTIKI ROM AN - Pustolovni
roman
A V ER ZIJA (lat. aversio odvraanje)
Termin antike retorike za figuru kojom
govornik odvraa panju sagovornika od glav
nog predm eta razgovora; neprim etno skretanje
sa znaajnog na sporedno. H.K.
AZBUNA PESM A Srednjovekovni knji
evni rod. koji se zasniva na ranovizantijskoj
tradiciji tzv. alfabetnih stihova, gde se
poetna slova stihova ( -+ krajegranesije, akro-
stih) niu u alfabetskom poretku. Teorijski
istovetan postupak primenjen je u starom
slovenskom pesnitvu pa su tako nastali
azbuni stihovi, azbune molitve (zbog svoje
molitvene prirode), odn. azbune pesme. N aj
starija slovenska a. p. je delo K onstantina
Preslavskog (10. v.); tu svaki stih poinje
odgovarajuim slovom azbuke, verovatno gla
goljske. Drukija je a. p. u lenjingradskom
irilskom rukopisu iz 1415. v., gde je cela
prva re svakog stiha upravo naziv dotinog
slova azbuke. Smisao sastavljanja a. p. je
m nemotehniki i didaktiki, ali i duhovni:
pismo je u srednjovekovnoj kulturi imalo i
svoju religioznu funkcionalnost, kao izraz i
dejstvo boanskog logosa (slova) u njego
vom otkrivanju svetu.
L it.: J. V ran a, O p o sta n k u i ka ra kteru staro-
slovjenskih a : buk v a r a i azbunih m o l i t a v a . F ilologija
4. 1963; F . V. M are, A zbuna basen z rukopisu
S t a l n i v e r e j n e knihovnv S a h yko va - ed rin a v L eniti
g r a de ( S i g n . Q I 1202). S lovo 14, 1964; K. KyeB,
A ZIJA N IZA M
An0yunam a MO.uunaa e c.iaeencKunie ja m ep a m vp u ,
1974. D.B.
AZBUKOVNIK (stsl. amovKbebHUKb, prema
gr. 6c/lcpapr|Tapiov) 1. Prirunik za uenje
pism a i jezika, bukvar ili renik, uglavnom u
rukopisnoj grai 16. v. i poznije. 2. Zbornik
izreka poune prirode, sreenih azbunim
redom (sinonim alfavitar), u staroj slovenskoj
knjievnosti kasnijeg razdoblja (17. v.). D.B.
A Z IJA N IZA M (lat. asiamsmus, od gr.
'A cnavog prednjo-, maloazijski) 1.
Retoriki pokret u antikom govornitvu i
proznom stvaralatvu, tzv. novi sti!, koji je
u 3. v. pre n.e. osnovao u Maloj Aziji Hegezije
iz Magnezije. K ao pom odni stil rairio se po
elom gr.-rim. svetu i vladao je sve do 1 . v. pre
n.e., kada ga je potisnuo suprotan pokret
~+ aticizma Za a, su karakteristine, s jedne
strane, kratke iseckane reenice, u kojima se
posebna panja posveuje ritmikom nagla
avanju i tonskim efektima, a s druge strane,
- kitnjast, -* bombast stil, opiran i pateti
an, prepun fraza i ret. fig. Sentencioznost i
duhovitost su posebno cenjeni u ovom stilu.
N ajpoznatiji predstavnik a. u Rimu bio je
govornik Kvint Hortenzije H ortal. U svom
ranom stvaralatvu i Ciceron je bio pod
uticajem ovog stilistikog pokreta, iako ga je
kasnije osudio zbog njegove preterane izveta-
enosti. A. je oiveo kratak period oivlja
vanja u 1. v. n.e. 2. Lingvistiki, azijski
nain izraavanja na gr. jeziku; rei, izrazi i
fraze koje su ant. gramatici pripisivali azij
skom govoru, suprotstavljajui mu pravilan
atiki govor.
L it.: E. N o rd e n , Die Antike Kunstprosa, 19232;
G . L. H en rick so n . Classka! Philoio^v, 1, 1906.
S.K-S.

BACVANSKE PESM E (astahke, baokalke,
bake, bakulje, gr oki a lice, dikice, iroke,
svat ovice, alajke) K ratke lirske narodne
pesme u desetercu koje su se pevale u
Vojvodini i Slavoniji tokom 19. veka. Poto su
najee opevale ljubav prem a dragom
diki, i poto su u poetku imale ustaljeni
pripev dikice posle druge stope svakoga stiha,
u narodu su ih nazivali dikice. B. p. su po
svom obliku i sadraju prelazni oblik izmeu
duih lirskih pesam a i bearaca. Iako
zahvaene procesom razgraivanja (izdvajanje
slikovanih distiha; leoninski slik), svedene na
samo jedan ljubavni trenutak, iskazan jednom
pesnikom porukom i jednim odnosom prem a
lirskom zbivanju, one su poetski i misaono
celovite pesme. Najee, sastoje se od desetak
stihova, ali mogu biti i znatno krae (od tri
stiha) ili pak znatno due (ak od dvadeset
stihova). G otovo svaka b. p. imala je svoju
melodiju, to potvruju raznovrsnost duine
njihovih pripeva (od 2 o 13 slogova) i razlike
u broju stihova pripeva (od jednog stiha do
strofe od etiri stiha). Za b. p. kasnijeg datum a
teko je utvrditi mesto pripeva bez poznavanja
napeva. Pripevi u b. p. imaju, pre svega,
melodijsku funkciju i nisu izvedeni iz p ret
hodnih stihova. U bearcu, koji je nastao
izdvajanjem iz bakih pesama, ulogu pripeva
preuzimaju ponovljeni stihovi pesme.
L it.: V. K ara i, S rp ske narodne pjesm e, 1, 1953.
6 5 0 - 661; M . M a tic k i, D ik ice ili bavanske
pesm e, Prilozi za knjievnost, je z ik , istoriju i fo lk lo r .
1970, knj. X X X V I, sv. 1 - 2 .
BAGNOD (fr. baguenaude m ahunasti plod
pucavac; egaenje, dangubljenje) K raa
T >
>
pjesma sastavljena bez ikakvog odreenog
pravila; zbog iakomislenosti o b rta i povrnosti
opaanja esto je liena svakog smisla. K ao
forma koritena je u fr. poeziji 15. i 16. v.
Lit.: H. Guy, H istoire de la posie franaise au
X V f s ., 1910. N .K r.
BA JA LC (bahorica, basmara) \. O soba
koja se bavi bajanjem, vraanjem, tj. o tkla
njanjem bolesti i nesree pom ou magije;
obiaj primene drevne narodne medicine
kojom su se nekad bavili samo posveeni u tu
vetinu, 2. U novije vreme b. je isto to i
+ basma, odnosno sam tekst koji se uz obred
izgovara. Po narodnom verovanju zli demoni
izgube svoju mo ako ih sagledamo, to se
izraava simbolino, ponavljanjem ili zapisi
vanjem dem onovog imena. Rei ili stihovi
isceljujue moi kojim a se izgone zli dusi
ritmiki su usklaeni sa celinom tajanstvenog
rituala, pri emu se esto koristi efekat
-* aliteracije i asonance i ponavljanje jedne
(arobne) reci: Izae krvav vra, / na
krvavu konju / u krvavu konju / u krvavu
sedlu, / kroz krvavo sedlo, / krvavo mu
koplje. (P. Slijepevi, Prilozi narodnoj
metrici). B. esto ima molitveni karakter i u
njoj se, kao i u folkloru u celini, javlja
dvoverje, ukrtaj paganske hrianske
vere. O d ostalih - obrednih pesama i govornih
tvorevina sa istom ili slinom nam enom , b. se
izdvaja slikovitou i konciznou izraza i
ekspresivnou tajnog jezika. B. kao izraz
M .M a t.
verovanja u magiju rei ima iroku primenu u
mnogim oblicima narodne knjievnosti, po
sebno lirike: N eto me je zaboljela glava, /
neg mi zovi bahoricu, majko, / da bi mene
61
mladu bahorila (V. K aradi, Rjenik). M o
gunosti leksike i tehnike b. prim enio je u
svojoj poeziji rom antiar . M arkovi-K oer
( Romoranke).
L it.: T , M areti, S tu d ije iz p u k o g v jero v an ja i
p ri a n ja u H r v a ta i S rb a , R a d J A Z U , 1882, 60;
P. Slijepevi, P rilozi n a ro d n o j m etrici, G odinjak
S ko p sko g filo zo fs k o g fa k u lte ta , I, 1930; M . K n ee
vi, A ntologija narodnih um otvorina, 1957; F . JI.
ilepMHKOB, O m no io eo p K ugo ckujku , 1970; C-iae.HH-
ckuu u 6aAKancKuu jjojhK jiop. O&png. Tei<cm, 1981;
Lj. R ad en k o v i, N arodne basm e i bajanja, 1982.
H .K .
BAJKA (starosi. kajati pripovedati)
N arodna pripvetka fantastine sadrine. a) U
ovom znaenju ve u prvoj polovini 17. v.
(prema Rjeniku JA), a naroito u 19. i 20. v.;
b) -> basma. vrabina (M ijat Stojanovi, L.
G ri Bjelokosi); c) sinonim za pripovetku,
-> priu (kod A ntuna Radia, Zbornik za
narodni ivot i obiaje junih Slavena, 1897,
II). Poetak naunog istraivanja b. vezuje se
za imena brae Grim , a kod nas za Vuka
K araia, koji naziva -+ gatkama ili enskim
pripovetkama one u kojima se pripovijedaju
kojekakva udesa to ne moe biti (u
predgovoru zbirci iz 1853), Pojam b. kao
usmene narativne tvorevine u evro azijskom
smislu, u punoj raznovrsnosti internacionalnih
motiva i mnotva tipova, najpotpunije se
konkretizuje u katalogu tipova Aarne-Tomso-
novog indeksa uraenom po istorijsko-geo
grafskoj metodi (~+ narodna pripovetka). M e
unarodni pregled b. po sarini omoguuje se
analizom niza tipova b. Svaki tip obuhvata
varijante iste pripovetke koje m oraju biti u
genetikoj vezi. Pojam tipa poklapa se, u
stvari, sa pojm om siea, a efmisan je kao
tradicionalna pripovetka samostalne egzisten
cije. Tip se sastoji iz jednog ili vie motiva.
M otiv je najsitniji elemenat pripovetke, koji se
postojano odrava u tradiciji. B., prem a tome,
predstavlja kompleksnu pripovetku, sastav
ljenu iz niza motiva, od kojih osnovni m ora
imati karakter udesnog. U Arneovom In
deksu tipova b. nose brojeve od 300749, i
razvrstane su na grupe prem a vanosti udes
nog elementa za tok radnje. Ukazujui na
promenljivost tih elemenata, strukturalistiki
m etod (najvaniji predstavnik V, J. Prop)
prouava b. sa stanovita vanosti postupaka
funkcija nosioca radnje za tok pripove-
danja. Prop izvodi zakljuak da su b. jednakih
funkcija jednotipske, razara Arneov tip i
uspostavlja trideset i jednu funkciju u okviru
kojih se kree kompozicija b. Ista kom pozi
cija moe biti u osnovi razliitih siea . . . itav
fond bajki treba posm atrati kao lanac varija
BAJKA
nata (Mop(p()jioxun cKamu, 1969, str. 103).
T ako nastaje i njegova definicija b, kao
pripovetke sagraene prem a pravilnom redo-
sledu razliitih vidova datih funkcija. Pored
funkcije, Prop utvruje i pom one elemente
koji slue povezivanju funkcija. Pripadajui
internacionalnom repertoaru, srpskohrvatske
b. takoe imaju jedinstvenu strukturu, pose-
duju sve funkcije nosioca radnje, tj. kompo-
zicione konstante Propove sheme. Najvei broj
b. poinje otmicom ili bekstvom nekog od
lanova porodice, oduzimanjem nekog dra-
gocenog predm eta ili eljom ju n ak a a ga
poseduje (funkcija VIII ili V llla). N atprirodne
sile odvode sestre u b. Ba elik, zmija
mladoenja bei od svoje nevesfe, paunice
uzimaju caru zlatne jabuke. Glavni junak
odlazi u potragu (XI); najmlai brat polazi da
nae sestre udate za zmajeve (Ba elik);
trudna nevesta da se sastane za zmijom
mladoenjom. Junak se, putujui, obino
susretne s nekim koga zadui te bude nagra
en, Carev sin sree ribu, lisicu i kurjaka u
opasnosti (XII), pokloni im ivot (XIII),
dobija od njih udotvornu krljut i dlake
(XIV; Zlatna jab u k a i devet paunica).
Svoje putovanje do cilja (XV) ju n ak zatim
prelazi bolje naoruan. Bori se sa protivnikom
(XVI) i pobeuje ga (XVIII); izvrava neiz-
vrive zadatke, to predstavlja morfoloku
zamenu borbe i pobede. Cilj se ostvaruje
(XIX) gotovo uvek uz pomo onih koje je
junak zaduio (trei brat pobeuje Ba elika
zahvaljujui zetovima zmajevima; carevi na
lazi paunicu preko ribe, lisice i kurjaka).
Posiednja funkcija koja treba da oznai sreni
kraj (XXXI) odlae se. Junaka prilikom
povratka (XX) goni jo neotueni neprijatelj
(XXIV) (carevia Ba elik; najmlaeg
brata s paunicom zmaj). Lani junak
podvige pravog pripisuje sebi (XXIV). Starija
braa dovode devojke koje je najmlai brat
oslobodio (ardak ni na nebu ni na zemlji).
Junak m ora da dokae svoj identitet (XXVII).
N ajzad je nagraen svadbom i ivotnom
sreom. N a prouavanje motiva i siea b. i
njene strukture nastavljaju se istraivanja b.
kao literarne forme, razm atraju se zakonitosti
njenog knjievnog oblikovanja, istrauje njen
stil (M aks Liti). N a prve stilske analize brae
Grim , koji b. sm atraju fantastinom priom iz
sveta arolije Liti nado vezuje osnovne
oznake b daje idealan, ist tip b., zasnovan
na prim erim a Grim ove zbirke; istie jedno-
dimenzionalnost sveta b., koji je udesan, ali
posm atran samo spolja, dok unutar njega
postoji bitna zajednika osnova stvarnosti i
BAJRONIZAM
nestvarnosti. B. sublimira stvarnost, mitskom
oduzima mo, magiju i aroliju, ali i sve
profane motive. U njoj preovlauje karakter
umetniko-fiktivnog, koji je odvaja od kazi
vanja o vienom, doivljenom, verodostoj-
nom. N jen stil je apstraktan i udaljava je od
stvarnosti, ima lepravosti u figurativnom
prikazivanju likova, koji su izvan mogunosti
empirijskog saznanja. Oni su izolovani, ali
istovremeno i svestrano povezani. Dimenzija
vremena je uglavnom iskljuena. Istraivanja
b. vezuju se inae za prouavanja narodne
pripoveike uopte, ijom se glavnom vrstom
ona i sm atra. D ok se sva ranija prouavanja
svode uglavnom na istraivanje porekla odvo
jenih motiva, 2 0 . v. donosi posm atranje b. kao
usmene tvorevine sa najrazliitijih taaka
gledita: 1 . psiholoke (slebeotci K. G. Junga
otkrivaju nadindividuaina duevna zbivanja
koja se ogledaju u b istrauju kolektivnu
podsvest. J. Bilz, Das Mrchen und die
Phantasie, des Kindes. 1958; H. von Beit,
Symbolik des Mrchens, 3 Bd., 1956); 2)
folklorne (istraivanja porekla vrsta, uporedna
prouavanja, zakonitosti prenoenja tradicije,
tipologija, fenomen pripoveanja i pripove-
daa, problem kolektivnog i individualnog,
drutvena uloga b., itd.
L it.: F. P anzer, M rch e n , D eutsche V olks
kunde, 1926; B. H. n p o iio , K onpocv o iipoiic-
xo*a:>HHH b o jiu o 6h o h CKii'SKH. C oe. 3mH0tp(pU-H,
1934, 1 - 2 ; F. von d er L eyen K.. Schier, Das
M rchen, 1958; W .-E. P euckeit - O . L auffer, V olks
kunde, Quellen u n d Forschungen seit 1930, 1951; L.
R hrich, D ie M rch e n fo rsch u n g seit dem Ja h re
1945, D eutsches Jahrbuch f r V olkskunde. Bd.
- I I I , 1 9 5 5 -1 9 5 7 ; E. B, n oM epanneB a, P ye-
cku.h napoffHM cKiisK, 1963); W . B erendsohn,
G rundform en volkstm licher E rzhlerkunst in der
Kinder- und H ausm rchen der B rder G rim m , 1921;
R. P etsch, W esen und Form en der Erzhlkunst* 2.
Aull. 1942; M. L th i, M rchen, 1964; M . L thi,
V olksm rchen und Volkssage, 1961; E, M . M ejie-
MMKCKHK, re p o O.UueOHO CKa'iKU, 1958; E. M.
MeJieTHHCKHH, C. HeKJlOiOaOB, E. H obhk, A.
C enaji, UpoJieMbi crpyK TypH oro ooncaHH
BOJimebHoH CKa3K Tpvgbi no iHctKOeuv cucme-
MQM, 1969, IV ; B. . Llpom i, Mop<pojioiun ckjicu,
19692; C . L v i- S tr a u s s , A ntropologie structurale
deux, 1973; C . B rm o nd, L es rcompenss e t les
mchants punis, 1973; M . B okovi-Stulli, Usmena
knjievnost ka o um jetnost rijei, 975; ista, K roati
sche V olksm rchen. 1975; B. 5\ flp o n ii, Hcmo?
pmecicue Kopnu eoAuieonu ckjku , 1975; isti, <t>OAb-
KAop u gecmeumeAbttocmb, 1976; B. T>ypnh, A nm o-
AOiujci napognux n p u n oeegam . 1977; A. Jolies,
Jednostavni oblici (prev.), 1978; M . B okovi-Stuili,
Usm ena kn jie vn o st, 1978; B, B etelhajm , Z naenje
bajki (prev.), 1979; V. Biti, B ajka i predaja.
1981. N .M .
62
B A JR O N IZ A M (po eng. pesniku Bajronu)
K ult oseajnosti i pobune u ime idealistiki
usmerenog individualizma, koji oko 1820. g.
postaje jedno od osnovnih obeleja evropskog
romantizma. Pod uticajem M iltonovog Satane
kao pretee, ilerovog K arla M ora (iz Razboj
niku, 1781. g.), a neposredno inspirisani
junacim a iz Bajronovih spevova poetkom 19.
v. ( ajld Harold, Konrad, Lara, M anfred,
Kaur), evropski rom antiari stvaraju niz
hajronovskh likova u svojim delima (Puki-
nov Onjegin, Tgoov Ernani, Antonio A. Dime,
an Zbogar . Nojea, Peorin Ljermontova
itd.). lako izraavaju razliite vidove b. od
obine preosetljivosti, nesrene zaljubljenosti,
narcisizma i satanizma do drutvene po
bune i - Weltschmerza svi oni poseduju
isto osnovno obeleje: svest o podvojenosti i
sukobu (izmeu srca i uma, patnje i buntov-
nitva, individue i drutva, ideala i stvarnosti).
Bajronovo angaovanje u grkom ustanku i
njegova smrt u opsednutom Misolongiju, kao
i Pukinova smrt u dvoboju, u tom smislu
simboltzuju najveu ambiciju b .: ivljenje
sopstvenih ideala, izraenih u umetnosti. G o
vorei o inspiraciji b. u poeziji B. Radievia,
L. K ostia i . Jakia, 1. Skerli naroito
istie njeno prisustvo u simpatiji za tip
hajduka (J. Skerli: Omladina i njena knjiev
nost).
L it.: B. G . L yons, Voices o f M elancholy, 1973.
N .K .
BA K H EJ (gr. lat. bacchius)
Troslona stopa sastavljena iz jednog kratkog
i dva duga sloga ( U -----). U gr. poeziji javlja
se kao sinkopi rani jam b, a est je i u rim
skoj komediji (kod Plauta) kao bakhijski te-
tram etar: nam vox me / prcant (um h) uc
foras excTtavit. O va vrsta m etra upotrebljava
na je, k ako se pretpostavlja, u gr. religijskim
pesmam a ispevanim u ast boga D ionisa koji
se zvao i Bakho (gr. Bockao;;). V.Je.
BALADA I. U pisanoj knjievnosti, um jet
nika balada (ital. ballata, prov. balada
plesna pjesma). Pojam b. oznaavao je u ra
znim periodim a evr. istorije knji. razliite
knji. anrove. Za taj je knjievni pojam
osnovno da objedinjava sve tri izraajne m o
gunosti (lirsko, epsko i dram sko), te je b. po
tom e mjeovita forma. Njezine su k arakteri
stike u naelu najbolje izraene u Geteovu
shvaanju, prem a kojemu b. treba da im a u
sebi neto tajanstveno. Tajanstvenost proizlazi
iz naina pripovijedanja (ne iz grae); pred
met, linosti, njihova djela i samo zbivanje
m oraju biti predoeni tako da uzbuuju i

taoevu uobrazilju i duh. Koristei se lirskim,
epskim i dram atskim sastojcima, em ocionalna
je pratnja b., ipak, nagiaeno lirska. Prema
porijeklu i genetikom rastu treba razlikovati
razvoj b. posebno u rom anskim i posebno u
germanskim zemljama, a) U rom anskim je
knjievnostima b. jo u doba usmene knjiev
nosti pjesma sto je pratila ples (prov. balada ili
danza, ital. -* ballata od srednjelat. ballare
plesati). U 14. v. je dobila vrstu vanjsku
formu, ija je osnovna znaajka sadrajno
(a ne samo muzikalno) relevantan -+ refren.
Srednjovjekovna fr. umjetnika b., iji je naj
znaajniji predstavnik F. Vijon (npr. Balada
o gospam a negdanjih vremena), im ala je uz
tri strofe i poetnu, koja se zvala anvoa (fr.
-+ envol). Poslednji stih prve strofe pojavljivao
se u svim drugim strofam a kao refren. Broj
stihova u strofi odgovarao je broju slogova u
stihu; svaka je strofa rim ovana po istom m o
delu. U p. svijetu b. odgovara struktura ->
romance, b) U germanskim je knjievnostima
b. razvila vie form alnih mogunosti. N a nje
zinom poetku nalazi se junaka b., koja pot
jee jo iz doba usmene knjievnosti (obliko
vana meu G otim a izmeu 4. i 5. st., prela k
Langobardim a, Bavarcima, Francim a i preko
D onje Njemake u Skandinaviju). Njezin je
najznaajniji predstavnik Pjesma o Hildebran-
du (Hildebrandslied, oko 800. godine). Prema
grai, junaka se b. oslanja na -* sage, ali ne u
smislu prikazivanja povijesne zbilje. U njezi
nom je sreditu tragika pojedinanoga, dok je
osnovni etiki pojam ast. K ranska su shva idejnu b. i 3. b. slinu pripovjednoj pjesmi. Za
anja, ukoliko se uope pojavljuju, bez znae
nja. Stihovi su dugi i aliteracijski (-- alitera-
cija), vezani preteno u strofine oblike; stil je
jednostavan, ali pun varijacija. Kompozicijski,
junaka je b, ispunjena malim brojem scena,
likova, preskakivanjem u voenju fabule i s
tenjom ka dram atinom dijalogu. Sve su to
osobine koje su b. osposobljavale za usmeno
prenoenje. N a tom su podruju znaajni tek
stovi eng. knjievnosti (Robin Hud). O b
javom zbirke Reliques o f Ancient English
Poetry (1765) biskupa T. Persija i mistifi-
kacijaroa D. M akfersona, Osijan (Ossian,
1760) pojavili su se znaajni literarni tokovi
koji su b. kao pjesniki oblik uvrstili i razgra
nali njezine strukturne mogunosti. Eng. rije
ballad prihvaena je u Njem akoj, odakle se,
potpom ognuta pred rom an ti zrnom i rom anti
zmom, poela prenositi u ostale evropske knji
evnosti. Specifian je razvoj junaka b. imala
u Skandinaviji, gdje se dulje zadralo pogan
stvo i gdje je i kranstvo bilo tolerantnije.
Mitske su osnove i karakteristike najoitije u
BALADA
pjesnitvu -> skalda (starija i m laa Eda). Uz
junaku b., vezana za dvorski ambijent, s po
javljivanjem graanstva nastala je narodna b.
K arakteriziraju je vrsta podjela u -*+ strofe i
rima, dok je sadrajno njena najznaajnija
novost zamjenjivanje traginoga zavretka
sretnim ponovnim vienjem glavnih linosti,
to je odgovaralo ukusu graanstva u ka
snome sr. v. N arodna je b. evala izmeu 14. i
16. st nakon toga slijedi naglo opadanje
(preko razbojnikih, jezivih i sentimentalno-
-Ijubavnih tema), da bi na kraju 19. st. postala
popijevka za sajmove i narodna veselja. Kao
takvu, narodnu su b., izmeu ostalog, preuzeli
A. Hole i F. Vedekind, dok joj je B. Breht dao
novi zamah. Trei je tip b. tzv. umjetnika
b., ije je pojavljivanje uslijedilo nakon opa
danja narodne. Njezina povijest zapoinje
1773. godine, kad je G. A. Birger objavio svoju
Lenoru, u kojoj je majstorski spojio folk
lornu grau (pohode mrtvaca), suvremenost
(tridesetogodinji rat) i naturalistiki izraz.
J.V, G ete i F. Siler. zajedno sa svojim suvre
menicima, taj su tip b. podigli na literarno
istaknuto mjesto. U to se vrijeme umjetnika
b. pojavila i meu Slavenima (A. Mickjevi.
A.S. Pukin, K .J. Erben, A. enoa, L. Kosti,
J. Jovanovi Zmaj, F. Preern). Slavenske su
knjievnosti vex: prije toga imale u usmenom
pjesnitvu takvu vrstu pjesama, to je upravo
rom antiarim a dobro dolo. Ta je obilata
praksa razvila tri znaajnije stvaralake mo
gunosti: 1 . num inoznu b. (s duhovima), 2 .
num inoznu b.t koja se esto naziva i nordij
skim tipom b. znaajne su tenja ka sadrajnoj
privlanosti i situacije jeze i straha, a P. Lu-
vih Kemphen kao njezinu osnovu navodi od
nos prem a iracionalnom. Taj je odnos realizi
ran prvenstveno s pom ou magije prirodnih
sila (J.V. Gete, Ribar), magije smrti (G.A.
Birger, Lenora) i duhova (J.V. Gete,
M rtvaki ples), a moe biti i u kontekstu
snova, mita, povijesne ili suvremene zbilje. U
idejnoj b. zbivanje proizlazi iz djelovanja ju
naka na konfliktnom podruju etosa i ljudsko
sti. Prva od b. te vrste jeste Pjeva J.V.
G etea (1783). Uz G etea najvei je predstavnik
F. iler, koji je b. te vrste izriito povezao sa
svijetom morala (svjestan ovjek u borbi sa
silama objektivnosti, prirode; ugroeni smisao
ivota, i tom e slino). Idealizacija sadraja
dolazi do izraaja i u deklam atorskom tonu,
koji treba biti vanjski izraz ozbiljnosti odabra
noga problema. Pripovjedna je pjesma zajed
niki naziv za b. sline tvorevine koje se ne
mogu svrstati ni u jednu od spomenutih sku-

pin a. Njezin je opseg vrlo razliit, a i form a je
raznolika. Najznaajniji tipovi, prem a iejno-
- sadraj nom kriteriju, jesu slijedei: socijalna
b. (npr. H. Hajne, B. Breht), hum oristika b.
(poznata iz djela manje znaajnih predstavni
ka) i angairana pripovjedna pjesma, koju
je razvilo naroito pjesnitvo 20. st. (B. Breht,
G. Ben, G. G ras i drugi). Tim je tipom b. kao
pjesniki oblik u novo vrijeme doivjela ob
novu i potvrdila svoju ivotnost.
L it.; V. Beyle, D ie Begrndung der ernsten B al
lade durch B rger, 1905; O . R itter, Geschichte der
franzsischen Balladenform en, 1914; H .H . C ohen,
The B allad, 1915; H. L ohre, Von Percy zu W under-
h om , 1922; P .L . K m p ch en , D ie num inose Ballade,
1930; M .D . P ap in , T rait de la ballade franaise,
1930; W. K ay ser, G eschichte der deutschen Ballade,,
1936; W. K ay ser, V o n W esen d er gegenw rtigen
B allad en d ich lu n g , Klingsor, 1938, 15; W . K ayser,
D ie E rn eu eru n g d er B allade um 1900, D ie neue
L itera tu r, 1939, 40; F . D egener, F orm typen der
deutschen Ballade im 20. Jahrhundert, 1961; W .
H in ck . Die deutsche Ballade von Brger bis B recht,
1968; W . F re u n d , Die deutsche B allade, 1978.
J,P .
- 2. Narodna ili usmena (eng. popular Ballad)
- Relativno je kasno oznaena tim pojmom
budui da najstarija eng. b. Juda potie iz
13. v. Termin h. u bitno drugaijem znaenju
od svog provansalskog etim ona (balar), pred
loio je pesnik V. enston 1761. T. Persiju
oznaavajui njime dram atinu narodnu na
rativnu pesmu. T o odreenje bilo je zasnova
no na neposrednom iskustvu i ubrzo je usvo
jeno u evropskoj folkloristici. Kolevka n a
rodne b. su Engleska i kotska, ije tradicije
uvaju umetniki savrene obrasce ovog an
ra. B. je kraa usmena ili - narodna pesma
koju obeleava jedinstvo nejednako zastup
ljenih inilaca epskog, lirskog i dram skog iz
raza. B. ima narativni karakter, a pria se
kazuje ili peva u treem licu (srodnost sa ->
narodnom epskom pesmom), dok je radnja
bitno uslovljena i duboko proeta emocijom
(srodnost sa narodnom lirskom pesmom).
Razluivanje b. od srodnih anrova nije uvek
moguno jer sie svojstven b. moe biti obliko
van i po zakonim a poetike epske pesme.
Dramski karakter b., dijalog i monolog, koji
neoekivano otkrivaju sukobe strasti i naravi
junaka, redukcija elemenata siea, sugestija
umesto motivacije, skrivanje umesto otkriva
nja (tam na mesta u Hasanaginici), slutnja
umesto saznanja, odsustvo punih imena i spo-
Ijanjeg opisa junaka i mesta zbivanja to su
bitna obeleja ovog anra. Prop sm atra da je
prenoenje teita sa spoljanjeg t'abuliranja
na doaravanje unutarnjeg plana ljudskog i
64
vota bio krupan k o rak u razvoju usmene
poezije. Predm et b. nisu junaki podvizi, ve
unutarnji duevni potresi, i ta specifinost si
ea dovela je i do stvaranja posebnih stilskih
postupaka. Tehniku graenja siea, po pravi
lu, ne odlikuje epska postupnost i hronolo-
gija, ve skokovito sprezanje najdinam inijih
segmenata koji doaravaju ili nagovetavaju
iracionalne motive u postupcim a junaka, K ao
deo usmene tradicije b. se stvara i prenosi
usmenim putem po optim zakonim a koji od
reuju forme usmenog knjievnog izraza i nji
hovog odnosa prem a stvarnosti. Ta opta n a
ela objedinjuju b. evr. n aroda u jednu poro
dicu i pored nacionalnih i istorijskih poseb
nosti, razlika u jeziku, formi i grai, nejednake
zastupljenosti epskog i lirskog, opteg i indi
vidualnog doivljaja (tenja prem a epskoj
odnosno lirskoj b.). Najvei broj evr, b. ima -
internacionalne motive: nesreni ljubavnici ko
jim a roditelji uskrauju pravo na linu sreu
(Smrt O m era i Merime), zla maeha, rodo-
skvrni greh, okrutna m ajka, m rtva draga ili
umrli enik, nasilna udaja, zla svekrva itd.
Razvijanje i kom binovanje motiva, zastuplje
nih i u pisanoj knjievnosti, zavise od optih
zakona usmenog oblikovanja (- narodna knji
evnost), od posebnih istorijskih uslova, od
stepena duhovne kulture i tradicije i, u k ona
nom obliku, od linih sklonosti i dara pevaa
ili kazivaa. Pored porodinih, lirsko-dramski
obelenih i najbrojnijih b., znaajne su i epski
stilizovane b. o odmetnicima i pustolovima
(Robin H ud), i one koje imaju istorijsku pod
logu (istorijske b.). B. severne Evrope mahom
su strofine, sa ponavljanjima, potom i refre
nima, prvobitno namenjene izvoenju uz m u
ziku pratnju. Pojava profesionalnih pevaa,
koji su pesme menjali prilagoavajui ih zah-
tevima odreenog drutvenog sloja, vremena i
mode, kao i pojava tampe, doveli su do
znatnog raslojavanja i diferenciranja ovog
anra. Za skupljanje, tam panje i prouavanje
b., kao i folklora u celini, najvei znaaj ima
epoha evr. romantizma. T ada su spasene od
zaborava neke meu najboljim i najstarijim b .,
posebno u severnoj Evropi. Pionirski posao
skupljanja i tam panja obavio je biskup T.
Per si (Reliques o f Ancient English Poetry,
1765). N ajpotpunija je ajldova kapitalna
zbirka u kojoj su b. grupisane po motivima
(F J . Child, English and Scottish Popular
Ballads, 18821898). O tkrivanje i objavljiva
nje usmenih b., kao i drugih izvornih dela
usmene knjievnosti, pratila je karakteristina
pojava knjievnih -> mistifikacija, kakva je
bila Maki'ersonova (-> osijanizam), M erimeo-
65
va, N odjeova, grofice Rozenberg i dr. Prihva-
tajui ovu form u usmene poezije, pesnici evr.
rom antizm a razvili su knjievni oblik h p o
sebno usavravajui, u duhu poetike rom an ti*
zma, neka svojstva siea pram odela: udesno,
tajanstveno, fantastino (Berns, Birger, Gete,
K olrid, iler, Pukin, Skot). Slovenske us
mene b. nisu jedinstvene: zapadnoslov. su
preteno lirske, strofine i ponekad s pripe-
vom; junoslov. obeleava jedinstvo i ee su u arhainom dugom i osmerakom stihu, a
ostvarena srazm era lirskog i narativnog i
ni oca. Ova razlika objanjava se knjievnim
uticajima na zapadnoslov. b., a ukoliko se
strofinost javlja u junoslov. b. ona se vezuje
za igru i horsko pevanje pojedinih delova pe-
sme (v. i, -+ duma). U nauci je danas prevla-
dalo miljenje da su uvari i prenosioci b.
uglavnom ene, to se posebno odnosi na one
sa tem atikom iz porodinog ivota. K ao i
lirske pesme, najee ih kazuju ili pevaju e oveka ali i dvoverje, ornam ente narodne
ne. Po svom drutvenom poloaju i po instink
tu, ena je bila manje-vie izolovana i udaljena
od uticaja spoljanjeg sveta, od velikih istorij-
skih dogaaja i od dodira sa profesionalnim
pevaima. Ovoj tezi odgovara i jedno od unu
tarnjih svojstava b. Naim e, one u najveem
broju pevaju o sudbini ene, poglavito o lju
bavi, i iz enske perspektive. D elikatno i
saoseajno, psiholoki iznijansirano, pevaice
su transponovale u poeziju svoju unutarnju
stvarnost, onu sferu koja za epskog pevaa
nema prim aran znaaj. Zapis najstarije nae h.
u dugom ili bugartikom stihu (-> bugartice)
zasluga je pesnika P. H ektorovia. U svoje
delo Ribanje i ribarsko prigovaranje (1568) on
je uneo, pored ostalih, i b. M arko Kraljevi
i brat mu Andrija s biblijskim motivom
bratoubistva, koju je zabeleio, zajedno s dru
gim pesmam a, o obinih ljudi, ribara. H ekto-
rovi je bio prvi i dugo vremena jedini koji je
uz neke tekstove pesam a doneo i melografske
zapise. Meu starije izvore usmenih b. spada i
Erlangenski rukopis, iji ga je izdava, slavista
G. Gezeman, datirao na prve tri decenije 18.
v. Ali slavu naih b. irom Evrope pronela je
znam enita Hasanaginica. Objavljena prvi
put, u originalu i ital. prevou, u putopisu ital.
opata i prirodnjaka A. Fortisa Putovanje u
Dalmaciju (Viaggio in Dalmazia, 1774), H a
sanaginica ubrzo dolazi u ruke m ladom Ge~
teu (1775), koji je prevodi na na jezik (srpski
trohej), a kasnije unosi meu svoje originalne
pesme. Ovaj prevod dobija posebno mesto u
H erderovoj zbirci narodnih pesama ( Volksiie-
der, 1778), a slavu ove b. proneli su prevo
dioci, pesnici svetskog glasa (Nodje. Mickjevi,
Merime, Pukin, de Nerval, Skot, Tomazeo,
5 R em k k n jiev n ih te rm in a
BALADA
Ahmatova, i dr.). Pojava V. K aradia obele-
ila je epohu u storiji nae kulture i knji
evnosti, posebno usmene, la k o se on nije po
sebno bavio b one su dobile znaajno mesto
u njegovoj zbirci, potom i u njegovim opaa
njim a o form am a i poetici usmene poezije. On
ih je oznaio kao pesme na medi (izmeu
epskih i lirskih), a kao najeu tehniku izvo
enja naznaio je kazivanje. N ae b. ispevane
najbrojnije su u -> desetercu. Neke su ouvale
drevnu trostruku strukturu siea, osobeno
gradirano ponavljanje (cumulative rptition),
razliito od doslovnog -* epskog ponavljanja i
uslovljeno em ocionalnom tenzijom. Ovaj po
stupak sm atra se rudim entom davnanjeg ko
lektivnog izvoenja. N a nivou grae b. sadre
pradavna verovanja ali i istorijske uspomene,
tragove paganskog oseanja jedinstva sveta i
fantastike ali i stvarne dogaaje. N o poimanje
pojava u prirodi, drutvu i ljudskoj svakida
njici dobija u b, posebne oznake sudbinske
neminovnosti: Balada m ora sadrati i neto
epsko, istorijsko, mitsko, kosmiko, svakako
neto narativno, ali uz elemenat kobi, mistike
neumoljivosti. (L Sekuli, O prevoenju, o
zbirci partizanskih pesama, o prevou Anice
Savi-Rebac tih pesama na engleski jezik,
Knjievnost, 1949, str. 11 12). Najbrojnije su
nae b. o sukobim a izmeu krvno ili emotiv
no vezanih ljudi. Porodica se, po pravilu, jav
lja kao neprikosnoven autoritet, kao kolevka i
uvar patrijarhalnog sustava obiajnih, m oral
nih i drutvenih normi. Psiholoki i moralni
sukobi u odnosim a pojedinac-porodica, etike
krajnosti i njihovo dram atino razreenje, ine
unutarnju sadrinu najveeg broja naih b.
M oralna pobeda u porazu i duevni heroizam
u stradanju kristalizacija su vekovnog ljud
skog iskustva opevanog u b. D ram atina sup
rotnost para ljubav/m rnja, strasti koje se
iskljuuju, najjaa je m otorna sila koja dina-
mizuje radnju usmeravajui je najee prema
traginom raspletu, iz kojeg se ljubav pokau-
je kao tragino oseanje. B. obino neposred
no fiksira jednu situaciju u kojoj se ovek,
sticajem okolnosti i uesne neizbenosti, izne
nada zatekao (poetak Hasanaginice), U nu
tarnja dram a razotkrivanja tajne, greha, kobi,
zlodela, ispunjenja kletve ili dejstva uroka,
dovode o preokreta u kojem se tragian ishod
javlja kao jedino mogu. B. doaravaju tamnu
stranu ljudskog, potiskivane razorne sile u
oveku izmamljene iz tmine podsvesti i nago
na, to se naglo oslobaaju sueljavajui se sa
svojim suprotnostim a. M ladost i lepota, du-
BALAGAN
evnost i ljubav najee su rtve kobnog sple
ta okolnosti, predodreene da stradaju od zlih
i nedokuivih sila olienih u tajanstvenim
predznacima i predskazanjima, u oveku ili u
stihiji. Ali tragian doivljaj ozarava krepki
stoicizam srca junaka b., nepokolebljiva vera
koja, uz najvee rtve, brani ljubav od razor
nog dejstva mrnje, dobrotu i plemenitost od
opaine i okrutnosti. N adanje je san koji stoji
iznad poraza i gubitka, iznad same smrti.
L it.: F . M ark o v i, P rilog estetikoj nauci o
baladi i rom an ci , R a d J A Z U . 138, 1899; D. S ubo-
ti, Yugoslav popular Ballads, 1932; J,W . E ntw istle,
European Balladry, 1939; M J . M o gart, T he B al
lads, 1950; M , R rau n , Z um P roblem d e r serbo-
k ro atisch en V o lksballae, O pera Slavica, 1963, IV ;
H . KpaBUOB, OiaBHHCKaH w dpom 'dx 6ajuia,aa,
AH C X C P , Vuenbie zanucKu M ucm um vm a c.taa.H-
HoecgenuM, T . X X V III. 1964; G. H . IlyrHj'iOB. C-Uie-
m cK a n ucnwpwiecKH aAJiaga, 1965; D . C , F ow ier,
A literary H istory o j the P opular Bal/ad. 1968 ; B. ,
n p o iin , 0 o /i hK.-top u gecm eum e.mH o o n t , 1976.
BALAGAN (od pers. balahane gornja soba)
Im provizovana scena za pozorine i cirku
ske predstave o uskrnjim praznicim a u Rusiji
poev od 18. v. N a repertoaru b. nalazile su se
dramatizacije rus. i stranih pripovedakih de
l, arlekinade i intermediji, pantom im e sa
istorijskom i ratnom tematikom, dela rus.
dramskih autora. Tehnikom b. koristili su se i
posleoktobarski pozorini stvaraoci, naroito
V. Mejerholjd. M .J.
BALATA (ital. ballata, od ballan'-igrati)
Pesma koja prati igru (-* igraka pesma),
aljive ili ljubavne sadrine (u poetku su je
zvali canzone a balio pesma za igru). B,
je tipino ital. lirska vrsta, narodnog porekla,
metriki veoma rano utvrena. Sastavljena je
od kratkog uvodnog refrena, koji se naziva
ripresa, i nekoliko (najee etiri) strofa.
Ripresa, koja rezimira ono o emu se govori u
celoj pesmi, ponavlja se posle svake strofe.
K ao knji. oblik b. se javlja od 13. v., da bi se
izgubila u 17. v. V arijante b.-e su -* lauda, ~*
frotola i -+ karnevalska pesma.
L it.: F. F lam in i, N o tizta storica dei versi e m etri
ii at kim dal M edioevo ai tem pi nos tri, 1919.
BALET (fr, ballet) Scenski oblik u kojem je
dramska radnja predstavljena plesom i - mi
mikom uz muziku pratnju. Iako je jo u srv.
pozoritu i elizabetanskim maskama ples
esto imao vanu funkciju, u m odernom obli
ku b. voi poreklo sa dvora Luja XIV. Igra
jui i sam (kralja sunce u Baletu noi
1653. g.) Luj XIV je pruio podrku Molijeru i
66
Liliju da zajedniki razviju novostvoreni oblik
dvorskog b. Pojavom profesionalnih plesaa u
prvoj polovini 18. v. dolazi do razvoja prvo
bitnih dvorskih konvencija, naroito odbaci
vanjem sveanih kostim a, koji su onem ogua
vali sloenije i elastinije pokrete u igri. No
reform a b. je dovrena tek 1760. g. kada je
.. Nover u manifestu Pisma o plesu i baleti
ma pod uticajem Rusoa istakao ideal povrat
ka prirodi i jednostavnosti klasinih oblika.
Praktino, N overine reform e su dovele do jo
veeg pojednostavljenja kostim a i pokreta,
kao i do pom eranja naglaska sa tehnike vir
tuoznosti, na emocionalnu ekspresivnost i mi-
miko izraavanje dram ske radnje. U znaku
tih ideja nastao je najpoznatiji rom antini b.
Silfida (1832. g.), a muziki i dram ski elementi
su postali jo znaajniji u izeli (1841. g.), za
koji je dram sku ideju d ao T. G otje. Krajem
19. v. b. postaje popularan i u dragim evrop
skim zemljama, naroito u Rusiji, gde je 1877.
H .K.
g. prvi put izvedeno Labudova jezero, za koje
je muziku napisao ajkovski. IJ 2 0 . v. rus.
trupa S. Djagiljeva je svojim eksperimentima
sa unoenjem folklornih elemenata dala sna
an podstrek m odernom b. M nogobrojnim
gostovanjim a i duim elovanjem u Parizu i
Londonu, Djagiljev je naroito uticao na fr.,
eng. i am. b. U najnovije vreme baletski ele
menti su esto inkorporisani u glumaku igru
tzv. fizikog teatra. Sa druge strane, m o
derni b.t naroito u SAD, esto naputa kla
sini kostim i pokret, unosei nove dram sko-
mtmelike elemente. N .K .
BA LK A N O LO G IJA Interdisciplinarna
nauna oblast koja se bavi Balkanskim polu-
oslrvom kao zasebnim lingvistikim i kultur
nim fenomenom. N astala je krajem 19. i p o
etkom 2 0 . v., k ad se zakljuilo da balkanski
jezici, koliko god razliiti (indoevropski
semitski, meu indoevropskim rom an., slov.,
gr.) pokazuju sline fenomene u m eusobnom
kontaktu (~* kalk) i mnoge tragove m eusob
nih uticaja. U narodnim , usmenim knjievnim
oblicima, posebno u zajednikim motivima,
slinosti su bile jo vee. Zajedniko robovanje
M .D i,
pod Turcim a i tur. uticaj doveli su do neop
hodnosti da se svako istorijsko ili kulturolo
ko izuavanje Balkana zasniva na kom para
tivnom metodu. K oncept b. kao interdiscipli
narne oblasti nainjen je uglavnom prem a isto
tako interdisciplinarnom modelu klasine
filologije. U posfednje vreme, koncept bal
kanske lingvistike pretrpeo je izvesne kritike i
promene, ali takve prom ene nisu dodirnule
oblasti balkanoloki zasnovane istorije knji
67
evnosti, etnologije, istorije i istorije kulture.
B. se zasniva na ne uvek veoma preciznom
geografskom odreenju Balkana, ali se, bez
obzira na proirenja i ogranienja, ipak svodi
na geografske postavke Jovana Cvijia. N aro
iti procvat doivela je izmeu dva svetska
rata, kada se razvila i u balkanskim zemljama
koje su ostvarile nacionalnu nezavisnost. Tada
su posvuda osnovani nacionalni balkanoloki
instituti, balkanoloki asopisi i udruenja
(kod nas Revue internationale des tudes bal
kaniques M. Budimira 1 P. Skoka), a razgra
nala se i razuenost b. kao discipline: posebno
se razvila balkanoloka etnologija i paleobal-
kanologija, istovremeno na podrujim a ar
heologije (Miloje Vasi) i lingvistike. Posle
drugog svetskog rata, bila je prim etna oseka u
razvoju b. u balkanskim zemljama, alt su po
svuda ouvane nacionalne balkanoloke insti
tucije (npr. Balkanoloki institut SAN U), da
ezdesetih godina b, doivi novi procvat. Ne
sumnjivo je da u svetu ima dosta lingvistikih i
kulturnih oblasti koje i po sudbini i po razno
likosti podseaju na Balkan, ali je njegova
civilizacijska posebnost nastanak i trajanje
antike gr. civilizacije, i zatim objedinjavajua
tenja vizant. i tur. civilizacije. To je na sva
kom nacionalnom podruju dovelo do razlii
tih fenomena koji se teko mogu ispitivati van
zajednikog konteksta.
L it.. K . S an d feld , Linguistique balkanique, 1930;
M . B udim ir, S a b a lka n skih istonika. 1969. S.S.
BANDURIST Ukrajinski naredni peva;
dobio ime po banduri, viestrunom instrum e
ntu koji je slian kobzi. ee no bandurisi,
upotrebljavaju se nazivi kobzar i lirnik. V.N,
BARBARIZAM - Varvarizam
BAR CE LET A (ital. Barzeletta ala, do-
setka) Poetski sastav si. - frotoli. aljiva
narodna pesm a za igru, sastavljena od sedme-
raca i osmeraca, koja se pevala na karneva
lima i na sveanostima. Bila je rasprostranjena
naroito u 15. v.
L it.: F. F lam in i, S tu d i i s torta letteraria italiana
e straniera, 1895.
BARD Re keltskog porekla, sa znaenjem
pesnik ili peva. istorijski oznaava velke
i irske narodne pevae koji su u doba plemen
skog ivota tih naroda slavili podvige svojih
voa. D anas se katkad upotrebljava u obi
nom znaenju pesnik, ali najee ima uz
dignut smisao i oznaava pesnika koji uiva
izuzetno uvaenje u svom narodu ili izraava
BAROK
velike nacionalne tenje. T ako je kod Srba St.
V. K aanski nazivan Stari bard (J. Skerli,
storija nove srp. kn ji.), a A.G. M ato naziva
H aram baia hrv. b. (A.G. M ato, A. H a
ram bai, 1912). K od Engleza je naziv b.
davan ekspiru. D.P.
BAR DIT (fr. bar dit ratna pjesma) - Rije
barritus, odn. barditus, u znaenju rika slo
nova, ratniki usklik G erm ana, koji pominje
i Tacit u djelu De Germania (III, 2). Neki
rom antiari (atobrijan, M artyres, VI) nazi
vali su tak o ratnike pjesme u slavu vojskovo
a ili vojnikih pohoda i pripisivali ih -*
bardima u Njemakoj, Irskoj, Engleskoj i G a
liji, M eutim, njihovo vezivanje ove pjesnike
vrste za poeziju barda je pogreno (Larousse
du X X s., 192B, I, 562).
L it.: G . P aris, L a posie du m oyen-ge, 2 vol.,
1 8 8 5 -9 5 . N .K o .
BARKAROLA (ital. barearola, od barca
amac) Pevana pesma venecijanskih gondo-
Hjera, koja se odlikuje melodinou i ivim
ritmom. Potie iz 18. v. D anas se pod b.
porazum eva svaka vokalna ili instrum ental
na kompozicija u duhu te pesme. M.Di.
BAROK (od p. baruecco, port, harocco
nepravilne, neobraene perle, a zatim sve
s to je preterano, iskrivljeno). O znaava epohu
koja sledi iza -> renesanse i koja umnogome
predstavlja knjievne i umetnike pojave sup
rotne renesansi. M ada se ni njegovo trajanje ni
njegova rasprostranjenost ne mogu tano od
rediti, ipak se uzim a da se b. javlja negde u
drugoj polovini 16. v. i da obrazuje umetniku
i knjievnu epohu izmeu 1570. i 1670. g.,
prelazei tokom i krajem 17. v. u epohu -
klasicizma. N astao u doba pune vladavine
katolike protivreform acije, barokni stil se ka-
rakterie izrazitim prodorom hrianske misti
ke u vedri paganizam renesanse i isto tako
oitim izraajnim bizarnostim a prem a smire
noj i harm oninoj jednostavnosti renesansnog
umetnikog izraza. Gomilanje, kumulacija iz
raajnih sredstava i preteranost u izrazu
M . i. glavne su stilske osobine ovoga perioda. Me
utim , po miljenju nekih ispitivaa, barok se
karakterie i veom prou bljenou i mnogo-
strukou simbolikih znaenja u odnosu na
jednosm em u i providnu um etnost renesanse.
U isto vreme, barok je raznovrsnija umetnika
epoha nego renesansa; njegove idejne osnove i
umetnika praksa drukije su u dvorskim i
katolikim krugovima Italije, panije i F ran
cuske, a drukije u protestantskim i buroa-
BAROK 68

skini zajednicama Holandije, Nemake i Eng Grifius, Loentajn i drugi). U doba b. sve knji
leske. Italija je bila kolevka b kao i renesan- evne vrste doivele su svoju duboku prome-
se. Barokne forme javljaju se pri kraju 16. v. u nu: lirika se odlikuje virtuoznou i iznena
arhitekturi, slikarstvu, vajarstvu, i knjievno enjima, bizarnim slikama i bogatstvom izra
sti. One se ogledaju pre svega u tzv. - mani- ajnih i versifikacijskih formi, m eu kojim a
rizmu u umetnosti: razbijanje suvie uoljive preovlauju -* antiteze i -+ paradoski, -* igre
pravilnosti i harm onije antike i renesansne recima, -> metafore, hiperbole, -+ emfatini
umetnosti, prodor subjektivnijeg um etnikog epiteti, -+ anafore i - epifore, grafike igre
izraza, s primesom bizarnog i tajanstvenog, slikanja stihovima raznih geometrijskih ili
prefinjenost duha i istanan ost ukusa, to je drugih figura ( -> carmina figura ta), i razne
sve vodilo veoj spiritualnosti, pa i mistinosti druge izraajne ekstravagantnosti. itaoca
u umetnosti i artistikoj rafiniranosti stila. U treba zauditi! to je deviza am batista M a
slikarstvu manirizam razbija renesansne kom- rina. Uz obimne epove u stihu javljaju se i
pozicione strukture perspektive i srazmere, m nogotom ni -* viteki i pikarski romani u
harmoninosti i loginosti, i uvodi kom bina prozi, koji najdublje izraavaju pesimistiki
cije poremeenih odnosa, koji slici daju k arak karakter baroknih ljudi: u ovom svetu, u
ter predstava iz snova i vizija: pojedini pred kom e vlada duboka nesaglasnost izmeu su
meti su opisani s najveem tanou i vernou tine stvari i njihovog izgleda, izmeu stvar
prirodi, ali su dovedeni u nestvarne odnose nosti i snova, treba iveti u iluziji viteke a-
(stilski postupak groteske). Jedan od naj robnosti i idiline sree, nastojei svim sredst
ranijih izraza toga stila jeste M ikelanelova vima da u grubostim a ovoga sveta dospemo
slika Strani sud (1 5 3 4 -4 1 ) na tavanici Sik- o tihog k utka i mirne usamljenosti. -* Drama
stinske kapele: To Sto se ovde uzdie nije vie je takoe izmenila svoju prirodu i svoju tehni
spomenik iepote i savrenstva, snage i m lado ku, izraavajui duboku razdvojenost barok
sti, nego slika pom etnje i oajanja, vapaj za nog oveka: estinu njegovih strasti i okrut
izbavljenjem od haosa, koji se iznenadno ot nost drutvenih konvencija, prikazane u mea-
vorio da proguta renesansni svet. U ovom vini traginih i kominih motiva, u patetino-
delu preovlauju nagon i elja za unitenjem sti jezikog izraza i u retorinoj preteranosti
svega zemaljskog, telesnog i ulnog u oveku stilskih sredstava (- tragikomedija). Tzv.
(A. Hauzer). M anirizam prekida sa renesan jezuitska drama, puna crkvene velelepnosti i
snim estetikim shvatanjem da je umetnost praena muzikom, dovodi do raanja m u
podraavanje prirodi, ve proklam uje stva- ziko-scenskih vrsta: -* melodrame, > opere i
ralakiji koncept umetnosti; umetnik stvara oratorija, a tenja ka idilinim tem am a do -
kao i priroda, on je demijurg stvarnosti. U pastoralnih drama. Glavni predstavnici baroka
doba b. javlja se najraniji pojam um etnika kao u knjievnosti jesu: pesnik . Marino u
genija, to e se snano obnoviti u doba Italiji; Lope de Vega (1562 1635) i Kalderon
predromantizma i - romantizma. Po mnogim 1600 --1651), sa svojim komedijama i dram a
svojim estetikim shvatanjim a i stilskim po m a u paniji; A. Grifius (1616--1664) sa
stupcima manirizam i b. su prethodnici -> svojom lirikom i svojim dram am a i Hans
romantizma, -+ ekspresionizma i -+ nadrealiz K ristof Grimelshauzen (16201676) sa svojim
ma. U knjievnosti m anirizam je, zavisno od uvenim pikarskim rom anom Simplicisimus
zemlje u kojoj se razvijao, dobijao razliita kod N em aca itd. Izvesnim osobinam a
imena: u 'Italiji se nazivao marinizmom (po svoga stila baroku pripadaju i velikani evrop
pesniku am batista M arinu, 15691625), u ske i svetske knjievnosti: M. de Servantes i V.
paniji gongorizam (po pesniku Luisu G on- ekspir, koje takoe ubrajam o u znaajne
gori, 1561 1627), u Francuskoj precioznost predstavnike renesanse. U francuskoj knji
(po nazivu precioza koji su dobile dam e iz evnosti je dosta teko povui granicu izmeu
salona ge de Rambuje, parike markize, kod b. i klasicizma; M alerb, mlai K ornej, Rotru
koje su se skupljah najvei predstavnici fran poeli su kao barokni pisci da bi kasnije
cuske knjievnosti i umetnosti iz prve polovine postali istaknuti predstavnici klasicizma. Ba
17. v. i iji je stil ponaanja i izraavanja rokni stil u jugoslov. knjievnostima moe se
ismejao Molijer u svojim kom edijam a Smene pratiti od kraja 16. pa do sredine 18. v. N aj
precioze, 3659. i Uene ene, 1672), u Engleskoj jae je doao do izraza u dubrovakoj knji
jujjuizam (po rom anu Eufues, 1579, D. evnosti, u kojoj ima svoje razvojne faze kroz
Lilia, poznatog engleskog predstavnika m ani ceo 17. i 18. vek. Elementi razliitih varijanata
ri stikog proznog izraza), u Nemakoj ie- baroknog stila (marinizam , kijabrerizam, pre-
ska pesnika kola (kojoj su pripadali Opic, tizam) javljaju se kod dubrovakih pesnika H.
69
M aibradia, S. urevia, I. G undulia, I.
Bunia, J. Palraotia, V. M eneda, I. u r
evia i dr. U srp. baroknoj knjievnosti (17. i
18. v.) doivljavaju polet razliite knjievne
vrste (pesnitvo, dram a, besednitvo, barokna
proza putopisi, istorijska ela, memoari,
anegdote, pisma), kao i pojedine vrste usmene
knjievnosti. Srpskim baroknim pesnitvom
dominira kieni maniristiki stil, a osnovni stih
je - poljski trinaesterac. G otovo svi srp. ba
rokni pisci bili su u isto vreme barokni slikari ili
graveri, kao Zmajevi, G. Tadi, Balovi, K.
Raanin, Venclovi, efarovi, Orfelin i dr.
L it.: H . W lfflin, K u nstgeschichtliehe Grundbe
griffe, 1948 : H . W lfflin, R enaissance und B arock,
19264 ; F. S trich, D er lyrische Stil des 17, Jh.,
F estschjifi f r F. M u n cker, 1916; R. v o n D elius, Die
deutsche B a ro c k ly rik , 1921; A. H b sch er, B a ro ck
als G e sta ltu n g an tith etisch e n L ebensgefhls, Eu-
phorion 1922, 24; H . C y sarz, D eutsche B arockdich
tung, 1924; W. H au sen ste in, Vom Geist des B a ro ck,
19247; W . W eisb ach , B a ro ck als S tilp h n o m en ,
D V J 1924, 2; E. E rm atin g er, B arock und R o k o k o in
der deutschen D ichtung, 1926; G . M ller, D eutsche
D ichtung von der Renaissance bis zu m Ausgang des
B arock, 1927. 29; K . V ictor, Problem e der B a m ckli-
teratur, 1928; G . B ates, D ie B arockpoetik als D ich t
k u n st, R e im k u n st , 1 S p ra ch k u n st , Z eitsch rift fr
deutsche Philologie, 1928; F . S ch rr, B a ro ck, K lassi
zism us u n d R o k o k o in der fra n z sisch en L itera tu r,
1928; B. C roce, S to ria delTet barocca in Ita lia ,
1928; P. M erk er, D ie A nfnge d er deutschen B a
ro ck lite ratu r , The G erm anic R eview 1931, 6; W .P.
F rie d rich , Spiritualism us und Sensualism us in der
englischen B a ro cklyrik, 1932; H uizinga, H ollndische
K ultur des 17. Jahrhunderts, 1933; K. V ossler, Ein
fhrung in die spanische D ichtung des goldenen Z e i
talters, 1939; E. T ru n z , D ie E rfo rsc h u n g der d e u
tschen B arock d ich tu n g , D V Js, 18, 1940; R. W ellek,
T he C o n c ep t o f B aro q u e, Journal o f A esthetics, V,
1946; F. S trich, D er europische B arock, Der
D icht er u n d die Z e it, 1947; A. Belloni, // Seicento,
1947; H . H atzfeld , A eiarificatio n o f th e B aro
q u e problem , Com parative Literature 1, 1949:
B arock, R evue des Sciences hum aines, 1949 (p o
seban b ro j); W . S ch irm er, D ie geistesgeschichtli
chen G ru n d la g e n d er englischen B aro ck literatu r ,
Kleine Schriften, 1950; A. C o u tin h o , A spectos da
literatura barocca, 1950; C h. D ed ey an , P o sitio n
L.it. d u b aro q u e , F orschungsproblem e der verglei
chenden L iteraturgeschichte I, 1951; R . Alewyn,
D er G eist des B a ro ck th ealers , F estschrift f r F ritz
Strich, 1952; K . V ietor, D eu tsch e B a ro ck literatu r ,
Geist und Form , 1952; C .J. F rie d rich , Das Z eita lter
des B a ro ck, 1954; 1 B u ff um , S tudies in the Baroque,
1957; C.v. G a b e r d u F a u r, G erm an baroque L itera
ture, 1 II, 1958 69; R. Alewyn u.a., A u s der W elt
des B arock, 1959; R. A lew yn, K.. Salzle, D as grosse
W elttheater, 1959; W . F iem m ing, D eutsche K ultur
im Z eita lter des B arock, I9602; F . S trich, D er
literarisch e B aro ck , K unst und L eben, 1960; L.
N elson, Baroque lyric p o e tr y , 1961; J. R ousset, L a
BASMA
d fin itio n du term e baro q u e , A ctes du 3e Congr. de
l 'A I L C , 1962; A .C . d e M ello e S ouza, Barocco
literario, 1962; M anierism o, Barocco, Rococo, 1962;
J. R ousset, L a littrature de l'ge baroque en France,
19634 ; L. A nceschi, Le poetiche del barocco, 1963;
J.M . C o h en , The baroque lyric, 1963; D eutsche B a
rockforschung, ed. R. Alewyn, 19662; M . Baur-
H ein h o k l, T heater des B arock, 966; A. Schne,
E m blem atik u n d D ram a im Z eita lter des Barock,
19682; W. B a m e r, B arockrhetorik, 1970; R .M .
B row ning, German baroque po etry, 1971; H .G .
R tzer, D er R om an des B a ro ck, 1972; Renaissance
und B arock I II, ed. A. Buck, 1972; The German
B aroque, ed. G . S chulz-B ehrend, 1972; L. F rster,
D eutsche u n d europische B arockliteratur, 1973;
H . J. L ange, A em ulatio veterum , 1974; V. M eid,
D er deutsche B arockrom an, 1974; H-B. Segel, The
baroque p o e m , 1974; H . Ja u m a n n , Die Umw ertung
der deutschen B arock Hl eratur, 1975; W . Fiem m ing,
E inblicke in den deutschen L iteratur-B arock, 1975;
D er literarische B arockbegriff, ed. W. B arner, 1975;
S ta d t, Schule,, Universitt, Buchwesen und die deu
tsche Literatur im 17. Jh., e, A. Schne, 1976; U.
H erzog, Der deutsche R om an des 17. J h ., 1976; E .M .
S zaro ta, Geschichte, P olitik und Gesellschaft im D ra
m a des 17. Jh., 1976; D eutsche B arockliteratur und
europische K ultur, ed. M . B ircher, 1977; P .N . Skri-
ne, The B aroque, 1978; R. Velek, K ritiki pojm ovi,
1966; M . Pavi, Istorija srp sk e knjievnosti baroknog
doba, 1970; D . P avlovi, Starija jugoslavenska knji
evnost, 1971; Z . K ra v a r, Studije o hrvatskom k n ji
evnom baroku, 1975; Isti, F unkcija i stru ktu ra opisa
u hrvatskom baroknom pjesnitvu, 1980; P. Pavlii,
B a ro k k ao razd o b lje h rv a tsk e knjievnosti,
U m jetnost rijei, 1976, 2. D . . - Z .K .
BASMA -- Po V, Karadiu, one rijei sku
pa to bajalica ili baja govori kad baje, B .
predstavljaju najarhainije, verbalne formule
narodne medicine u prozi i stihu. Zasnivaju se
na prastarom animistikom verovanju u nepo
znatu monu snagu kojoj se moe doskoiti
magijom rei tajanstvenom arolijom. U
prvobitnoj kulturi bajanje spada u delokrug
vraeva. D anas b. neguju ene. B . su neka
vrsta molitvene poezije protiv bolesti sa izme-
anim paganskim i hrianskim elementima,
imaju osobenu strukturu, sadrinu f stil. N aj
ee se izgovaraju a bi branile ljude od
uroka, vetra, nesanice, kostobolje; stoku
od ujeda zmije; bilje od tetoina. Svaka
bolest ima svoju b, N pr,, od vetra se baje
aputanjem :,Poe vetar da se eni, sve vet-
rove u svatove zove: crne, bele, crvene, sure,
rie, modre, gorske, nagaene, nam eren e...
Bolest se alje u nepoznatu, izdvojenu zemlju
bez dimenzija i bez zvukova: Ide urok putem,
nosi tikvu, tikva pade, uroci poletee... Izme-
rie nebeske visine i morske dubine, odoe gde
arko sunce ne sja, gde petao ne peva, gde
koka ne k v o a . . . gde ovca ne bleji, gde kustu
BASNA
ra ne zvei, gde naava n e m ... B. jc obino
praena magijskom radnjom . U potrebljavana
su i magijska sredstva, kao vosak, vatra, e-
alj, trn, stara metla. K arakteristino je da se
/>. najstarijih plemena gotovo i ne razlikuje od
dananje, ak ni po neposrednoj funkciji. D a
nanji posm atra svesno uiva u poeziji b .;
nekadanji tvorac tragao je pak nesvesno za
spasonosnim form ulam a opijajui se arolijom-
rei. (V. i * bajalica).
Lit.: L.L. Bruhl, La m ythologie prim itive, 1935;
1,1.U ^ p e 'ie p , 3,m m na ip a m , 1937; M . K uew eB uh.
A ntnojiom ja napognux y v o m e o p m ia , 1957; K .B .
Sm ith, P utovi kulture, 1960; Petre, kreb, U vod u
knjievn o st, 1961; III. K y ji iim h , IL5K. nerpoB H ft.
H . naHTejTH, CpncKU Mitmo.iomKU peuuux, 1970;
r . J I . riepMflKOB, O m noioGopxu go ck3 ku, 1970; Lj.
R adenkovi, U rok ide u polje, 1973; B. T im otijevi,
istr ae donjozem ci, 1978. N .M .
BASNA U svom prvobitnom obliku b . je
usmena tvorevina, na ta bi ukazivao animisti
ki i animalistiki pogled na svet u njoj, inte-
resovanje za personifikovane pojave ive i ne
ive prirode, poistoveivanje oveka sa ivoti
njom. U najjednostavnijem obliku b. opaa i
opisuje prirodnu pojavu, ili sluaj iz ivota,
koji se stalnim ponavljanjem namee kao isku
stvo i koji se moe shvatiti u prenosnom smi
slu i najzad uoptiti. T ako b ., iz Vrevieve
zbirke, G orostasni jab lan i vita trska (str.
43) predstavlja upravo model na osnovu koga
Hegel prema izvornoj Ezopovoj varijanti
izdvaja osnovni tip basne: sluaj iz prirode
iz koga treba izvui pouku. T rska se odrava
u ivotu povijajui se na vetru, dok se nesavit-
ljivi hrast (jablan) lomi u oluji. Sluaj iz
spoljanje prirode se ponavlja i uoptava da
bi se opet mogao primeniti u svakodnevnom
ivotu. Uloga stvaraoca svodi se samo na
odbir iz realnosti i na njegovo reprodukova-
nje. U sloenijem i kasnijem vidu, b . nije samo
reprodukovanje, ve shematizuje zapaene od
nose iz prirodne okoline ovekove, obogauje
ih odgovarajuim realistikim slikama, stvara
logiku inscenaciju iz koje se izvlai pouka,
implicitna ili eksplicitna. T akva je npr. basna
o volu i miu (V. Vrevi), koja koristi po
znatu shemu suprotstavljanja uobraenog,
samozadovoljnog i sebi dovoljnog silnika
preplaenom, poniznom, dobroudnom i ne
jakom. Basna prati prvo ponaanje silnika-
-vola prema nejakom -nuu u uobiajenoj sva
kodnevnoj situaciji. Paralelnom, recipronom
inscenacijom, basna stavlja nejakog mia u
poziciju moi, pruajui mu mogunost da se
pokae jaini. Eksplicitna pouka teko sva
kome silnom i omraenome, kojom se basna
70
zavrava, proizilazi iz zbivanja i nije neophod
na. B. je bliska -> poslovici po ishodnom
saoptenju, ali ono dolazi kao rezultat kon
kretno iznesenih situacija u tekstu, dok u
poslovici predstavlja zavetajno, generacijama
prikupljano iskustvo neposredno crpeno iz
ivota. U svom najrazvijenijem obliku, b. po
lazi od opteg ka konkretnom i predstavlja
umetniku fikciju, vid ilustracije opte ideje,
objanjenje m oralnog naela putem inscenaci
je. Basna je obino jednoepizodina pria, i
zasniva se na jednoj ideji. D voepizodina po
staje postavljanjem paralelnih kontrasnih rad
nji, vieepizodina reanjem vie uzrono-
posledinih situacija. Ustaljene osobine ivo
tinja slue joj kao nain sporazum evanja i
saimanja (lukava lisica, plaljivi zec, krvo
edni vuk). B. srasta s -> alegorijom obrau
jui uslovne teme sa uslovnim linostima i
tako transponuje stvarnost na umetniku ra
van. Pri tom ivotinje eluju i kao najpoesni-
je uslovne figure koje daju umetniki utisak.
I kada je najsaetija, b. zadrava -* ekspozici
ju, zaplet i -+ rasplet, poput -+ drame. N a
kraju b. obino ima -+ naravouenije, koje se
izvlai kao pouka iz isprianog prim era u b.
B. kod nas, uglavnom, nije posebno sakuplja
na. esto je, meutim, koriena u zbornicim a
propovedi (M atija Divkovi, N auk K arsti-
janski, 1611; Besjede, 1616; Juraj Habde-
li, Pervi otca naega A dam a greh, Pavao
Posilovi, Cvijet od kriposti, 1647; tipan
Jajanin, Izpovied karstijanska, 1701, itd.).
Odlino je poznaju i koriste M avro Vetrano-
vi, D inko Ranjina, Ignjat ori i r. U
mnogim delima slui kao asocijacija, ili u p o t
punijem obliku, ima ilustrativnu funkciju. U
izdvojenim zbirkam a pojavljuje se najee
meu ostalim pripovetkam a, bez oznake vrste
(Kuki, Valjavec, Tordinac). U naoj usmenoj
i pisanoj knjievnosti proim aju se oba glavna
toka basne: istonjaki i grki. Delimine pre
rade Panatanlre, pojavljuju se u slovenskom
prevodu (preko arapskog i grkog) ve u 1 2 . i
13. v. Stefanit i Ihnilat. Od 18. veka
pojavljuju se i celoviti prevodi ezopskih ba-
sana: Dositej O bradovi, Basne, Lajpcig,
1781; . Feri, Fabulae ab i!lyricis adagiis
desumptae, 1794; Fedra Avgustova odslu-
njika priice Ezopove u pjesmi slovinske pi-
nesene, D ubrovnik 1813; M atija Antum Relj-
kovi, F'zopove fabule za slavonsku u kolu
hodeu djecu, Osijek 1804. M edu sam ostal
nim preradam a poznata je zbirka o oko 150
narodnih basana V uka Vrevia N aro d
ne basne, D ubrovnik, 1883, od kojih mnoge
imaju svoje varijante u Dositejevoj zbirci, za
71
tim zbirka Vida Vuietia Vukasovia Basne i
priicc u starini, Dubrovnik, 1920.
Lit.: G .E . Lessing, G esam m elte W erke, Bd. IV,
1955. ( i . izd. A bhandlung vom W esen der F., 1759);
G .V .F . H egel, E ste tik a IL 1955. ( 1 . izd. 1835); V,
ja g i H istorija kn jievnosti naroda hrvatskoga i srp
sko g a , IV, 1953 (1. izd. 1867); A.A. n o r e 6Hs, H:i
JleKU,uu no m eopuu c.ioeecuocm u, 1894; M .J. M ajz-
n er, S rpske n a ro d n e i ezo p o v e basne, Godinjica
N iko le upia, X X X I, 19I2. 1 2 5 - 1 4 7 ; I. K asu m o -
vi, E zo p o v sk a B asn a g rk a i rim ska u srp sk o m i
h rv atsk o m n a ro d n o m p rian ju , Z b o rn ik za narodni
ivot i obiaje, X V III, 1913, 1 9 3 - 2 3 0 ; isti, M .A .
Reljkovi. B asn e E zop ove, R a d J A Z U , knj. 207,
1915, 1 93; Vid V uleti V ukasovi, B asne i priice
u starini, 1920; E. B. ToMaiuescKH, Teopuja kh>u-
x c e u o c m u , 1972 (p rev .); L. V igotski, P siholo
gija um etnosti, 1975, 11 183 (rukopis iz tree
decenije ov o g v ek a ta m p a n u M oskvi 1968); C .W .
v o n S ydow , K ateg o rien d er P ro sa-V o lk sd ich tu n g ,
S elected Papers on F olklore, 1948; K . M enli, H er
k u n ft und W esen der Fabel, 1954; B. Ttypul, llo -
cmauaK u p a ie o j napogne KujuxeeHocmu, 1956;
L affo n t-B o m p ian i, D ictionnaire universel des lettres,
ditions des dictionnaires et encyclopdies, 1961;
EncycJo_paedia B ritannica, 1965; B u 30 J ls tk o b h ,
H apogna KibiweaHocm. 1967 H e rm a n n B auzinger,
Form en der ' V o l k s p o e s i e 1968; S tefan Josifovi,
B eitragen zu r G esch ich te der so p isch en F abel,
Godinjak F ilozofskog fa k u lte ta u N ovom Sadu, knj,
VI, 9 2 117; Isti, P h ilologische S tudien, Godi
njak, X III/1 , 1970, 6 4 - 7 3 (Z u r sopischen F abel);
MHO'tpar B. C iojaH O Buh, jjo cu m ej u aum una, 1971;
Erw in Leibfried, F abei, Sam m lung M etzler, 1972;
JoBan /JepeTHh, FioemuK ffo cu m eja O pagoeuha,
975; H. M H.iouie bhR-T)opf]ebhh, E acna, P c t-
hhk ycMeHnx pojioBa u BpcTa, K ibtm eeua ucm opuja,
30, 1975. N .M .
B D EN IJE (prev. od gr. otypunvicx bdenje,
nespavanje) Poseban oblik vizantijske crk
vene -* slube, u kome se spajaju tekstovi
veernjeg i jutarnjeg bogosluenja, zajedno s
- asovima, radi itanja i pevanja uoi veih
praznika. Za ovu slubu se ponekad piu po
sebni kanoni, kao to je npr. Kanon opti
H r is tu i Si/neonu i Savi od Teodosija Hlan-
darca, sastavljen za b. slube sv. Savi (14.
jan u ara po starom kalendaru) i sv. Simeonu
M irotoivom (13. februara).
L it.: H .G . B eck, Kirche und theologische L itera
tur im byzantinischen R eich, 1959. DB.
BEAT G EN ER A TIO N , eng. (bit denerejn
bitnici) O znaava grupu amerikih
pesnika i pripovedaa, jedinstvenu vie po
vremenu i mestu pojavljivanja (pedesete go
BEARAC
dine 20. v., N jujork i San Francisko) nego po
knjievnim shvatanjima. Zajednike su im crte
apolitinost i rom antiarski prezir svih kon
vencija, kao vid pobune protiv nehum anih
uslova ivota industrijske civilizacije. Bit
(Beat), pri tom, nekad znai pretueni,
nekad, kako objanjava K eruak, blaeni.
Knjievno stvaranje bitnika odlikuje se imp
rovizacijom najee uz izvoenje dez
muzike, i tenjom ka to potpunijem izraa
vanju mimo svih kanona m etrike i gramatike.
Vidan je uticaj nadrealizma, naroito u
K eruakovom otkriu spontane proze, ali, u
krajnjoj liniji, i svih rom antiarski nastrojenih
knjievnih pokreta i stilova. Traganje za ek-
statinim i vizionarskim raspoloenjima
kao traganje za afirmacijom Boga kroz indi
vidualni doivljaj seksa, droga, ludila vo
dilo je bitnike, nekad, katolikoj, jevrejskoj ili
budistikoj religiji (Ginzberg, G. Sajder), a
nekad punom predavanju drogam a (G. Kor-
so, M. Remejker). Uz ve reene, pominju se,
kao uitelji, prethodnici ili kao bliski bitnici-
m a, Henri Miler, N orm an Majler, Pol Gud-
man i Lorens Ferlingeti. Znaajni vie kao vid
drutvenog protesta i izraz senzibiliteta ame
rike posleratne generacije, bitnici ne donose
nita novo knjievnosti, ni u pogledu sadri ne,
ni u pogledu forme.
L it.: W .B . F leisch m an n , T h o se 'B e a t W riters,
A m erica, 1959, 161: L. L ip to n : The H ollv Barbarians,
1959; S, K rim , The B eats, 1960. L jJ
BEARAC (od pers. be ar neenja, mo
m ak; aranac, pismica, pripjev, kratka, samica,
preklapua, gonetalica, prijekua, trkavica) -
N ajkraa, prevashodno ljubavna, narodna
lirska pesma, po pravilu krt deseteraki dvo
stih u kome dom inira siik (aa; leoninski slik);
Iljadice, areno ti lice, / ini mi se, oti e na
svire. K ako se bearci, najee, pevaju u
svatovima, u kolu (po ovome su bliski -*
poskoicama), u neku ruku se mogu smatrati
obrednim pesmama, pogotovu u sluaju sple
tova bearaca, kada je tano utvren njihov
redosled. B . se peva uz pratnju gajdi, tambure,
frule, harm onike, ili bez ikakve muzike p rat
nje, uglas. Moe biti: dvodelan (stihovi se ne
ponavljaju), trodelan (ponavlja se samo drugi
stih) i etvorodelan (oba stiha se ponavljaju).
K rajem 18. i tokom 19. v. b. je nastajao tako
to su se iz -* bavanskih pesama izdvajali
nezavisni slikovani distisi, a bi kasnije, sve do
naih dana, nastajao i kao sam ostalna pesma.
Najvie b. zabeleeno je u Vojvodini i Slavoniji,
L it.: M . L eskovac, Bearac, 1958; V. gancc,
M elo dije bearca, Z b o rn ik za narodni ivot i obi-
BEJT
aje ju nih S lavena, 1962, 40; D . ivkovi, D ve
stilske crte srp sk o g ro m an tiz m a . E vropski okviri
.srpske kn jievn o sti, 1970; M . L eskovac, Jo je d a n
naziv za b earac, Z b o rn ik M a tice srpske za k n ji
evnost i je z ik , 1974, X X II, sv. 3.
BEJT (ar. bayt) - U ar. metrici {-> aruz) i u
tradicionalnoj metrici drugih naroda Bliskog i
Srednjeg istoka, opi naziv za stih, osnovnu
jedinicu u stihovnom nizu, u pismu u pravilu
jedan red. Opseg se pjesnikih djela u tim
knjievnostima obino broji u bejtima. K ako
je b. u pravilu znatno dui od onoga to
zovemo stihom u evropskoj tradiciji, a uz to se
dijeli na dva sim etrina polustiha koji se esto
ritmiki osamostaljuju (npr. meusobnim ri
movanjem), b, esto opisujemo i kao distih. U
veini orijentalnih pjesnikih vrsta, svaki b.
uva izvjesnu sam ostalnost, m isaonu i pogo
tovo sintaksiku. Rije kod nas zna ve I.
urevi u Derviu, kao naziv za stihove koji
se pjevaju uz pratnju instrum enta: pod en-
gije da se pjeva / i u beitim da se slavi
(106107), ili: Pod engiju beit tuan / kli
knem m nokrat (2 1 1 2 1 2 ).
L it.: M. H . Oc,vianoB, C mirra kch necica a cxpyK-
ry p a 6eHTa, Upoft/teMbi aoanom toio cmuxoc/io>Ke-
hu.h, pea> H. C. BparHHCKHfi h ap., 1973.
BELEKA je vrsta kraeg napisa kojim se
saoptavaju neki rezultati naunog istraiva
nja ili neke novosti iz sveta nauke i knjiev
nosti. O d svih napisa koje ubrajam o u tzv.
naunu prozu b. je po obimu najua i ima za
cilj pre svega informaciju o nekoj novini.
B.Mi.
BLETRISTIK A _ (od belles Iet(res) _
Francuski naziv za lepu knjievnost. Pojam
b. obuhvata vrlo iroko sve knjievne umet-
nike vrste, kao i -* retoriku i - esejistiku,
odvajajui ih tako od strune i naune literatu
re. Meutim, u dananjoj kritikoj literaturi b.
oznaava uglavnom pripoveni deo lepe knji
evnosti (romane i novele), dok se za stiho-
vanu poeziju radije upotrebljava naziv ->
poezija ili pesnitvo. D..
BELI STIH -* Blankvers
BEOGRADSKI STIL - Naziv koji je oko
1900. g. uveden za oznaavanje jezika intelek
tualnih krugova u Beogradu. J . Skerli je oz
naio B. Popovia kao osnivaa b.s.; u novije
vreme ta uloga se pripisuje i Lj. Nediu (I.
Tartalja). Odlike toga stila su: preciznost,
konciznost, otm ena uproenost, ubedljivost i
prirodnost ( J . Skerli). Taj stil je Lj. Nedi
nazvao srpskim stilom, koji je, po njemu,
72
jasan i odreen, kakav je i duh srpskog naro
da, koji ima neega klasinoga u jasnoi i
prostoti kojom se misli njime iskazuju. U
stvari, b.s. je intelektualni izraz u srpskoj knji
M .M a t.
evnosti s kraja 19. i s poetka 20. v., koji se
zainjao i stvarao tokom zadnjih decenija 19.
v. u srbijanskoj, ekavskoj sredini. U osnovi
njegovoj nalazi se ekavski izgovor i ieksiko-
sintaksiko bogatstvo narodnog jezika zapad
ne Srbije (Valjevo, abac). U polemici koju je
vodio za odbranu tog novog jezikog izraza,
koji je odraavao sloeniji i razvijeniji duhovni
ivot m odernih srpskih intelektualaca, Skerli
je 1907. godine pisao; Za ezdeset godina
kultura i knjievnost u srpskom narodu znat
no su se krenule napred, duhovni vidici su se
proirili, due su postale sloenije, i za nove
ideje i za nova oseanja stvara se i novi,
razvijeniji, vii knjievni jezik. Razume se, taj
novi jeziki izraz nije nastao odjednom ; njega
su priprem ali knjievnici i publicisti jo od
ezdesetih godina 19. v.: Lj. Nenaovi, S.
M arkovi, A. Nikoli, L. Lazarevi, Lj. Nedi
i dr. S kraja veka to je ve bio odnegovan
jezik, kojim su pisali mnogi istaknuti intelek
tualci toga vrem ena (Bogdan Popovi, Jovan
S,P, Skerli, Slobodan Jovanovi i drugi). Poet
kom 2 0 , veka to je dominirajui stil u srpskoj
esejistici i knjievnoj kritici, koji se odlikuje
pravilnou, uglaenou, loginou, sa mir
nim intonacionim talasanjem , to ne dozvo
ljava otrije skokove i uzlete (R. Vukovi).
L it.: Lj. N edi, S rpski stil, S rp s k i pregled,
1895; J. Skerli, F ilo lo k i o g m atiari i knjievni
jezik, S K G , 1907, X V III; Isti, Istorija nove srpske
knjievnosti, 1914; Isi o ra Sekuli, B eogradski stil,
Sabrana dela, IV , 1962 {Nova Evropa, 1920); A.
Beli, B eogradski stil. N a je z ik , 1934, sv. 7; St.
V inaver, Z a n o si i p rk o si L a ze K otica, 1963, str.
177; R. V ukovi, V elika sinteza, O J. Andriu,
1974, str, 43, 482 3; I. T a ria lja , ovek u knjizi
L ju b o tn ira N ed ia, p re d g o v o r Studijam a i k ritik a m a
L jubom ira Nedia, 1977. D . .
BERNSOVA STRO FA (eng. Burns stanza)
Ime je dobila po kotskom pesniku R. Bernsu,
koji je ovu strofu najee koristio u svojoj
poeziji. B. s. je sastavljena od est stihova koji
se rimuju po shemi: a a a b a b. Prvi, drugi,
trei i peti stih su etvorostopni, etvrti i esti
su dvostopni. V orsvort je veom a uspeno
upotrebio B. s .-u u pesmi N a Bernsovom
grobu. Ovaj oblik strofe se moe pronai i u
prov. poeziji 1 1 . v., kao i u eng. srv. rom an-
sam a i mirakulima. Podraavao ju je i Pukin.
L it.: A .H . M a cL ain e, N ew L ig h t on th e G e
nesis o f th e B.S., N o tes and Q ueries, 1953, 198.
S.K -.
73
BESEDA (lat. oralio; stsl. 6 ect.aa uglav
nom u smislu gr. 6 |aiiiot ili rede kojoc,) 1 )
U antici vid govornike vetine, koju su
kodifikovaii Aristotel, Ciceron, Kvintilijan i
drugi (-+ besednik). Vidi i retorika. 2)
Slovenski naziv vizantijskog knjievnog roda
- homilije ili> dijaloga. O tuda i trajno zna
enje ove rei kao strunog izraza pravoslav
nog propovednitva: crkvena propoved na od
reenu biblijsku temu, propoved u kojoj se
tumai biblijska pria i pouka. Znaenje se
ponekad proiruje i na svaku tematsku pro
poved. D.B.
BESEDNIK (orator, govornik) - Tvorac i
najee kaziva besede pred odreenim au
ditorijem, umetnik rei koji svoj prirodni dar
elokvencije izgrauje pom ou pravila govor
nike um etnosti (-+ retorike). Antiki teoreti
ari posebno istiu znaaj obrazovanja u go-
vom itvu: Pesnik se raa, a govornik posta
je (Ciceron). Kvintilijanov spis o retorici,
jedan od najznaajnijih i najobimnijih u -+
antici, nosi naslov Obrazovanje govornika (In-
stitutio Oratoria). D a bi postigao uspeh u
svojoj umetnosti, b. pored prirodnog dara,
m ora da ispuni i druge uslove, fizike i du
hovne; od fizikih je najvanija lepota glasa, a
od duhovnih: karakter govornika i njegovo
znanje (obavetenost). Antiki teoretiari na
roito su isticali znaaj karaktera govornika
kao jednog od glavnih izvora ubedljivosti go
vora. Po Aristotelu, govornikov karakter po
staje sredstvo ubeivanja onda kada je govor
takve prirode da govornika ini dostojnim
poverenja. Retorika je donosila spisak vrlina
koje su inile moralni lik ili etos (ethos) go
vornika, izmeu kojih su najvanije: oprez
nost, estitost, dobronam ernost, skromnost,
pristojnost, obazrivost itd. Funkcija etosa
govornika sastoji se u tom e da izazove nak
lonost i poverenje slualaca, to je neophodno
da bi oni poklonili panju njegovim argu
mentima. J.D.
B E S T !JA R lJ (prem a lat. bestiarius onaj
koji se bavi divljim ivotinjam a ili se bori s
njima) knjiga sa priam a o ivotinjama,
vrsta popularnog srv. izdanja, esto sa slikama
(fr. bestiaire illustr ilustrovani b ). B. naj
ee obuhvata narodne basne o ivotinjama,
prie iz srv. epova o ivotinjama, ali i opise
fantastinih ivotinja iz poznoantikih i srv.
putopisa i rom ana. D irektan uzor b. je zbor
nik sa opisima ivotinja iz Aleksandrije ili
Sirije (2. ili 4. v. n.e.), Fiziolog (gr. (puaio^yo
BIBLIJSKA PESMA
istraiva prirode). Ovo anonim no delo uz
opise ivotinja, stvarnih i izmiljenih, kao fe
niks ili jednorog, daje alegorijska hrianska
tumaenja. Sem ivotinja, tu se opisuju i tu
mae biljke i kamenje, pa je Fiziolog osnova
hrianske simbolike prirode. Prevod ovog
zbornika imao je ogrom an uticaj na celokup-
nu srv. knjievnost. U srp. srv. knjievnosti
preveden je kao Slovo o hodeitn i leteim
stvorenjima. B. su, kao i sva knjievnost sa
ivotinjskom tem atikom , izrazito moraliza
torski obojeni, ali su elementi -+ fantastike i
-* alegoreze od njih nainili prave prirunike
heraldike, astrologije (Zodijak). B. su imali i
veoma jak likovni uticaj. U novije vreme,
ovakav tip zbornika obnovio je Borhes (Pri
runik fantastine zoologije, 1967). S.S.
BESTSELER (eng. bestseller ono to se
najbolje prodaje) Naziv za knjigu koja
odmah po izlasku iz tampe, obino k ratko
trajno, postaje najpopularnija i postie visoke,
tirae, bilo zbog aktuelnosti teme, bilo zbog
mode, trenutnog ukusa, potrebe ili propa
gande. Ipak, neke knjige mogu da budu b. i
dugi niz godina (Biblija, -npr.).
L it.: W. A llen, A C asebook on b., 1959; F .L .
M o tt, Golden M u ltitu d es. The S to ry o f B., 1960.
.R . R ich ard s, The German Bestseller in the 20'*
century, 1968; C. C o ck b u rn , The Bestseller, 1972;
W . F au lstich , Thesen ztrn B estseller-R om an, 1975.
Sl.P.
BIAKCENATSKA RIM A -+ Rima
BIBLIJA (gr. t a 3ipX ta knjige, knjiga)
Sveto pismo u celokupnom svom kanonskom
sastavu Starog i Novog zavela, osnovna sak
ralna knjiga hrianske religije. K ao knjiga
starozavetnog kanona, b. je i sveta knjiga
jevrejske (mojsijevske) religije. Sadri veoma
raznorodne tekstove u kojim a dolazi do izra
aja starojevrejska, helenistika i starohri-
anska tradicija; svi ovi tekstovi nastali su
izmeu 15. v. p.n.e. i 2. v. n.e. na hebrejskom i
aram ejskom , odn. na helenistikom gr. jeziku.
Osobine knjievnog izraza Biblije uticale su sa
svoje strane na razvoj stila u odreenim eta
pam a form iranja svetske knjievnosti (biblij
ski stil). Jezik i stil Biblije gospodari srednjo-
vekovnom slovenskom i vizantijskom litera
turom , sainjavajui bitni elemenat poetskog
izraza kao trajni izvor simbola, stilskih Figura i
alegorijskih slika. D.B.
BIBLIJSKA PESM A Jedna od izvorno
etrnaest (ali najobinije devet) pjesama koje
BIBLIJSKA PESM A
su izabrane iz knjiga Starog i Novog zavjeta da
bi se itale ili pjevale na hrianskom bogo-
sluenju, kako se to inilo i sa -+ psalmima, uz
koje se redovno i nalaze u -+ psaltiru. Naziv
se, dakle, u terminoloki preciznoj upotrebi ne
primjenjuje na sve pjesnike tekstove u Bibliji,
nego samo na njihov manji dio koji pripada
posebnom, vie liturgijskom nego knjievnom
anru b.p. U najirem izboru b.p. nalazimo,
dodue, gotovo sve lirske tekstove iz Novog
zavjeta, ali nema meu njima ni nekih od
najpoznatijih pjesama Staroga zavjeta. Pojedi
nana ovakva pjesma (gr. lat. canticum.
u katolikoj crkvi kod nas kantik) teko se
mogla razlikovati od pojedinanog psalma;
izvorno razlikovanje po nainu pjevanja nije
se odralo u hrianskoj crkvi (izvorno su se
psalmi pjevali uz pratnju instrum enta a b.p.
bez takve pratnje); ali su se kao grupa pjesa
m a jasno razlikovale od psalam a po opoj
ideji, koja b.p., iako ih je veina iz Starog
zavjeta, ini novozavjetnima: izbor je staro
zavjetnih pjesama izvren tako da se istakne
hriansko shvaanje o Starom zavjetu kao
nagovjetaju Novog i da se pojava H rista pri
tom jasno vidi kao poslednji, najvii in iste
one boanske milosti koja se i u Starom zavje
tu izraavala. Moglo bi se zato rei da su
psalmi predstavljali judaistiko naslee hri-
anstva u svoj njegovoj raznolikosti, dok su
b.p. prvenstveno isticale hrianski odnos
prema tom e nasljeu. N edovoljno znam o o
uslovima u kojima je izbor b.p. nastao, ali
nema velike sumnje da je i on bio jedan od
znakova emancipacije hrianstva od religije u
ijem se krilu rodilo. N ajstariji izbor b.p, pri
loen psaltiru nalazimo u jednom aleksandrij-
skom grkom zborniku iz 5. vijeka. Tam o ih je
etrnaest. L1 toku vremena sasvim su izostale
iz izbora b.p. dvije: k ratk a aneoska pohvala
Bogu (Luka 2,14) i m olitva Manasije (M ana-
ea), koja je odbaena kao -> apokrif a u svoje
se vrijeme povezivala sa svjedoanstvom u 2
Dnev (2 Ljet) 33,1819, da je takva molitva
postojala. Iako je sudbina preostalih pjesama
bila u pojedinostima na raznim stranam a ra
zliita, razmjerno se rano uspostavila, i u pra
voslavnoj i katolikoj crkvi uglavnom sauva
la, ideja o kanonu (-+ kanon 2 ) b.p. koji sadri
9 (ili uslovno 10) pjesama. Sastav kanona nije,
meutim, bio uvijek isti a u pojedinostim a se
mijenjao i redoslijed pjesama. Izvjesnu stabil
nost u pravoslavnoj crkvenoj poeziji dobio je
izbor b.p. sa nastankom pjesnikog oblika ka
nona (-> kanon 3), sastavljenog od devet pje
sama koje se nadovezuju na devet b.p. O dre
ujui temu irmosim a kanona a ton svakoj o
74
njegovih devet (odnosno osam) pjesama, b.p.
su utjecale i na originalno pjesniko stvaranje
u srednjem vijeku. Sa stanovita srednjovje
kovne srpske knjievnosti moe se uzeti da su
devet b.p. ove: prva, M oj sijeva pjesma poslije
prelaska Crvenog m ora, 2 Moj (Izl, Ish) 15,
1 19; druga, Mojsijeva pjesma uoi smrti, 5
Moj (Pnz, Vtorozak) 32, 143; trea, pjesma
Ane koja je poslije neplodnosti dobila sina, 1
C ar (1 Sam) 2, 1 10; etvrta, pjesma Avaku-
mova koja nagovjetava spasitelja, Avak
(Hab) 3, 1 13 ili 3, 2 19; peta, pjesma
Isaijina, Isa (Iz) 26, 9 19 ili 120; esta,
molitva Jone u utrobi kita, Jona 2, 3 10;
sedma, m olitva Azarije (Avdenaga, Abed
Nega), jednoga od trojice m ladia koji su
baeni u vavilonsku pe, Dan 3, 2 6 ..45 (ovaj i
idui tekst, kao deuterokanonski dijelovi, -+
kanon 2, knjige p ro ro k a D anila, ne nalaze se u
Daniievom prijevodu); osma, pjesma trojice
mladia spasenih u uarenoj pei, D an 3,
52 8 8 ; deveta, pjesma M arije kada je osjetila
da joj je zaigralo dijete u utrobi, Luka 1,
4 6 55. Pored navedenih, kao b. p. dolazile su
u pravoslavnoj crkvi najvie jo pjesma Jeze-
kije poslije bolesti, Isa (Iz) 38, 1020;
proroanstvo Zarije (Zaharije), Luka 1,
6 8 79; i pohvala Simeonova (imunova),
Luka 2, 29 32. T ak ode, pored navedenih,
bilo je i drugih sitnijih razlika u odreivanju
opsega pojedinih pjesama. U redoslijedu glav
na je razlika prem a navedenom spisku bivala
da etvrta pjesma dolazi poslije este. Sedma i
osma pjesma nekad su se uzimale kao jedna
(Dan 3, 2490 ili sL), a tad a se kao deveta
dodavala neka od posljednjih navedenih novo-
zavjetnih. U katolikoj crkvenoj slubi sau
valo se deset b. />.; to su, uz prve etiri i
posljednje dvije u navedenom spisku, i pre
ostale dvije novozavjetne, a uz njih pjesma
Jezekijina i jedna Isaijina, Isa (Iz) 12. U
zapadnoevropskim knjievnostima liturgijski
anr b. p. utjecao je u kasnijim vjekovima ne
samo na razvoj crkvene pesme i puke duhovne
poezije nego i na stvaranje jedne vrste reli
gioznog pjesnitva izrazitog hrianskog opre
djeljenja, koja je vrlo jasan kontinuitet sau
vala u francuskoj poeziji, od pjesnikih p ara
fraza b . p . u 17. i 18. v. preko Lam artina do
K lodela, ali je poznata i drugdje, npr. kod H.
Giljena (J. Guillen), pa j u protestantskim
sredinama, gdje se kanon b. p ., po izvornom
dodue kriteriju novozavjetnosti staroza
vjetnog teksta, znao i znatno proiriti. Na
pjesme ove vrste primjenjuje se obino naziv
k a n t i k a ili k a n t i k (lat. c a n tic u m , fr. c a n titju e ,
eng. c a n tic le ), koji meutim u novijoj poeziji
75
ima i druga znaenja, ne razlikujui se esto
po znaenju od naziva himna i psalam, a
indicirajui esto i biblijsku inspiraciju jedne
vrlo razliite vrste, naime poticaj teksta koji se
nikad nije ukljuivao medu b. p. ali je nosio
naziv Pjesme nad pjesmama ( Canticum cani-
corum ).
L it.: JI. MnpKOBHi, lp a a o f.m eH a A u m y p tu m I,
1919, !9652; H . S ch n eid er, D ie biblischen O d en im
ch ristlich en A ltertu m (seit dem 6. Jh .) im M iel-
alter, iblica, 1949, 1 - 3 ; E. K eil, C antique und
H ym n e in der franzsischen L y rik seit der R o m a n tik ,
1966; T>. TpH{J)yHOBnh (yp.), O Cp6/batcy. C m )guje,
1970. T a k o e crkvena pesma, kanon.
BIBLIO FILI JA (prem a gr. tX iov - knjiga,
(piXia ljubav; ljubav prem a knjizi) B,
oznaava znalako sakupljanje knjiga, koje,
sem knjievnim, moe biti podstaknuto stru
nim ili izdavakim porivima. Principi srei
vanja m aterijala u bibliofilskim kolekcijama
najee su slini bibliotekarskim principima.
Ovakve kolekcije, posebno ouvane celine
koje su pripadale nekoj linosti ili biblioteci
(legat) mogu biti od ogrom nog znaaja u
ispitivanju kom parativnih pojava i recepcije,
ukoliko je zbirka dostupna istraivaima.
Posednici ovakvih zbirki, posebno ako su
knjige sakupljane u nekoliko generacija, mogu
u pojedinim oblastim a imati ~+ raritete, koje u
tom trenutku ne poseduju njihove nacionalne
biblioteke. U izdavakoj delatnosti se ponekad
pojavljuju tzv. bibliofilska izdanja, ogranien
broj prim eraka u posebnoj opremi i sa
numeracijom, esto sa luksuznim i vrednim
likovnim prilozima; takva izdanja unapred
planiraju retkost. Ponekad, meutim, i
nema drugih mogunosti nego samo skupih da
se na odgovarajui nain reprodukuje neki
stariji tekst.
Lit.: i. C a rte r, A b c fo r B ook-C oU ectors, 1952,
S.S.
BIBLIOGRAFIJA (gr. iXtoypat(pia pisa
nje knjiga) Opis rukopisa, pojedinanih
radova i publikacija svih vrsta i sastavljanje
njihovog popisa. N ajstarijom b. se sm atra
Kalimahov popis knjiga Aleksandrijske biblio
teke iz 3. v. p.n.e. ( pinake). Sa razvojem
tam parstva, privatnih i univerzitetskih biblio
teka i nauke, b. postaje vaan posrednik
izmeu itaoca i knjige. Osnovni zadatak b. je
davanje iscrpnog, preciznog i potpunog popisa
jedinica. Njegov obim zavisi od vrste 6 . 5.
moe biti opteg karaktera (b. jedne nacije,
opta b. za jedan vremenski period,
nacionalna b. i dr.) ili specijalizovanog (eklek
tika slui prouavanju jedne teme; perso
BIBLIO M A NTIJA
nalna popis radova jednog autora; ofici
jelna - popis slubenih publikacija; popis
rukopisa odreene teritorije ili razdoblja i dr.).
Popis nastaje sakupljanjem bibliografskih
jedinica i sreivanjem po predm etu ili autoru,
alfabetskim i hronolokim redom. O pis biblio
grafske jedinice m ora sadrati: ime autora,
naziv dela, mesto i godinu izdanja, ime
tam para ili izdavaa, form at. Opirnija, tzv.
deskriptivna b. e sadrati jo i pun naziv dela
bez obzira na njegovu duinu, kao i pojedi
nosti o ilustracijama, vrsti papira, slova, ceni.
S.P. U koliko neki od bitnih p o d ataka nedostaje,
utvruje se na osnovu drugih prirunika ili
bibliografija, to se posebno oznaava. B.
moe biti retrospektivna (za publikacije iz
nekog ranijeg razdoblja) i tekua (za publika
cije koje izlaze uporedo sa izradom b.). U
naune svrhe izrauje se: primenjena (materi
jalna) b koja donosi kratak sadraj dela, i
rezonirana (kritika), koja sadri kritiki sud o
delu, B. se kod nas razvija u 19. v. (Ivan
Kukuljevi-Sakcinski, Stojan Novakovi i dr.),
ali i tada nedovoljno sistematski, Tek posle 2.
svetskog rata pristupilo se izradi raznih optih
i specijalnih b., retrospektivnih i tekuih. (Vuk
Dragovi: Srpska tam pa izmeu dva rata,
1956; Georgije Mihailovi: Srpska bibliogra
fija 18. veka, 1964; i druge).
L it.: L. N , M alcls, L es sources du travail
bibliographique, 1950; B ibliografija, Enciklopedija
Jugoslavije, I, 1955; C. F leischhack i dr.: Grund
riss der Bibliographie, 1957; II. H . EepKOB, E u m o -
ipatpunecKCui :jepucmui<a ( K m eopuu u MemoguKe
u6motpa4>UHecKUX pa3bieKan b ), 1960; L . N.
M alcls, M anuel de bibliographies, 1963; F, D om ay.
Formenlehre der bibliographischen E rm d u n g , 1968;
J. K o p p itz, Grundzge der Bibliographie, 1977.
Z.B.
BIB L IO M A N IJA (po gr. i /u o v - knjiga,
liotviot ludost, ushienje, strast) Bolesna
sklonost za skupljanjem knjiga; obino ne
zbog stvarne vrenosti knjige, ve iz nekih
drugih m otiva: starosti knjige, retkosti, sud
bine, poveza, hartije, form ata, tamparije i si.
Teko je povui granicu izmeu b. i biblio-
filije. SI.P.
BIB L IO M A N T IJA (gr. tXtov knjiga,
liatvTeiat proricanje) Proricanje pomou
knjige, tako da se knjiga otvori nasumce, i
proita, sa prorokim tumaenjem, sluajno
odabrani deo. Najee se ovakvo proricanje
obavljalo sa tekstom Biblije, ali su isto tako
bili popularni Homerovi i Vergilijevi epovi.
Izvor b. treba traiti u predstavi o svetim
knjigama, odnosno u verovanju u magijsku
BIBLIOTEKA
mo rei, ali je ona mogla nastati samo u
drutvima gde je knjiga svakodnevno prisutna
(helenistika civilizacija, srv. univerziteti i
m anastiri, i si.). B. se ponekad pojavljuje i kao
knjievni motiv. S.S.
BIBLIOTEKA (gr. pipXio9i{icrj sanduk ili
polica za knjige, prostorija za knjige) Prve
b. odnosno sakupljanje zapisa (najee na
glinenim ploama, -klinasto pismo) nastale su
kao dravni ili privatni - arhivi u ranim
civilizacijama Bliskog i Srednjeg istoka i na
M editeranu (sumerska, asirska, egipatska,
kritska i mikenska). K oncept b, kao ustanove
u kojoj se skupljaju "starija knjievna dela
nastao je, po svemu sudei, u Grkoj u 6 . i 5.
v. pre n.e., za vreme tirana Pejsistrata (zapi
sivanje H omerovih epova). Pravi procvat b. su
doivele u doba helenizma, kad su se dinastije
naslednice Aleksandrovog carstva na-
metale u broju i bogatstvu rukopisa (-+
aleksandrijska kola, pergamska kola). N aj reprint). Podela materijala u iracionalnim b.
vea b. antikog sveta bila je aleksandrijska
(M uzej), u kojoj je, pre poara 47, pre n.e.,
bilo oko pola m iliona papirusnih svitaka.
Njen najuveniji bibliotekar, pesnik Kali mah,
nainio je i prvu -> bibliografiju (v. i -
Pinake). Helenistika b. bila je prevashodno
nam enjena filolozima i naunicima, kom enta
ri sanju i prepisivanju starijih spisa. Prvu javnu
b. otvorio je u Rimu Asinije Polion, u doba
Julija Cezara. Privatnih b., uglavnom gr. dela,
bilo je u Rimu od vrem ena osvajanja gr.
gradova (II v. pre n.e.). Avgust je 28. pre n.e,
otvorio u Rimu dvojezinu (i u dva dela
podeljenu) gr. i lat. biblioteku u Apolonovom
hram u (Palatina). Rimski carevi otvarali su
biblioteke posvuda po rimskom carstvu,
obino na gradskim forum im a (H adrijanova
b. u Atini, b. u Efesu, b. u Timgau). Samo u
Rimu do vremena cara K onstantina bilo je
oko 30 javnih b. Antika 6 ., javna ili privatna,
sastojala se od polica, sanduka ili nia u zidu
za uvanje papirusnih svitaka. Ponekad su
retki papirusi ili celokupna dela stavljani
zajedno u sopstveni koveg. Palica oko koje se
nam otavao papirus im ala je etiketu sa naslo
vom dela. Ruevine antikih b, pokazuju da se
pri gradnji pazilo na ventilaciju i stepen
vlanosti u prostorijam a. U nutranje sale
javnih b. bile su esto podeljene na nekoliko
spratova, sa lakim galerijama za pristup
knjigama. Posle pada zapadnog rim. carstva,
knjiga je u zapadnoj Evropi postala retkost:
postojale su uglavnom m anastirske b.y a
materijal za rukopise bio je redi i skuplji
pergament. Novi procvat b. su doivele sa dva
76
kljuna dogaaja padom Carigrada 1493,
kad su bezbrojni gr. rukopisi preneseni u
Italiju, i otkriem tampe. G radske ili dvorske
renesansne b. tada su dobile najdragocenija
dela (M ardana u Veneciji, Laurentiana u
Firenci, Ambrosiana u Milanu). Institucija
javnih b. nije mnogo napredovala u Evropi od
renesanse do m odernih vremena, ali su zato
plemike i privatne b. postale sastavni deo
kuanstva, esto sa razraenim sistemima
rasporeivanja knjiga, katalogiziranja po ne
koliko osnova najee ve (alfabetska i
topotetska). Najee su od dvorskih zbirki, ili
zbirki pojedinih institucija, osnovane u m o
derno doba velike nacionalne biblioteke (b.
Britanskog muzeja, Vaingtonska K ongresna
b. i druge). Njihov je zadatak, sem uvanja
fondova, praenje izdavake delatnosti zemlje
(dobijanje obaveznog prim erka), tampanje
tekuih kataloga, a ponekad i ponovno
tam panje starijih i retkih dela (v. faksim il,
moe biti veoma razliita, no uobiajena je
podela na periodiku, knjige i rukopise. Uz to,
b. moe im ati posebne fondove mikro-filmova,
foto-arhiva, m apa, slika, m inijatura, predm e
ta, ostavtina au to ra i si. Ne retko, ova podela
zavisi od raspoloivog prostora b. Specijali-
zovane b. (b. pojedinih institucija, organiza
cija, strune b. i si.) jo su manje podlone
nekoj klasifikaciji. M rea b., od nacionalne do
lokalnih i putujuih b., jedan je od najboljih
pokazatelja stepena kulture u nekoj zemlji.
Funkcija b., sem konzervatorske i dokum en-
tatorske, moe biti i eukativna: organizova-
nje knjievnih manifestacija, dodeljivanje na
grada, opismenjavanje, dopunsko obrazova
nje, izdavatva. U nutarnja organizacija b. m o
e biti vrlo razliita, prem da m oderno bib
liotekarstvo, potpom ognuto - teorijom in
formacija i kom pjuterskim pom agalim a tei
internacionalnoj unifikaciji biblioteke doku
mentacije (biblioteki standardi). Sve vei
broj b. prelazi, npr., na decimalni katalo-
ki sistem. K om plikovanost unutarnje orga
nizacije i mogunosti delovanja b. u dru
tvu doveli su do zasnivanja itave oblasti ob
razovanja bibliotekarstva, koje obuhvata
itav niz razliitih profesija, a nove tehnike
mogunosti dokum entacione tehnike obea
vaju poveanje broja zanim anja vezanih za b.
N o sav taj moguni razvoj ne ugroava irenje
male lokalne italake ili pozajmne b. sa
izborom osnovnih dela beletristike i popularne
nauke. Teorijski znaaj bibliotekarstva za
knjievnost istakla je - teorija recepcije, koja
je u izuavanje knjievnosti unela vaan ele-
77
ment -* itaoca. O d ezdesetih godina ovog
veka, izvetaji b. o uestalosti itanja pojedinih
dela, ili statistike tabele broja i strukture
italaca postali su vani elementi knjievnog
izuavanja. Slian znaaj dobile su i privatne
b izuavanje pojedinih ostavtina ili rekon-
struisanje takvih b. K una h. odreenog
razdoblja dobij a u -* sociologiji knjievnosti
vrednost svedoanstva prvog reda o izda
vatvu i italakoj publici.
L it.: C . W endel, G eschichte der BibU otheke,
1940; CrpyHHH n p n p y 4HHK sa HJiHOTeKape, 1969.
S.S.
B ID E R M A JER (nem. Biedermeier) O zna
ka za jedan period nem. knjievnosti izmeu
18151848 (drugi deo ovoga .perioda ini
- Mlaa Nemaka). Ime potie od pesnika L.
Ajhrota, koji je poev - od 1855. pod tim
fingiranim imenom (u obliku Biedermeier)
parodirao naivne pesme jednog vapskog
uitelja (Bieder znai: estit i duhovno ogra
nien). Taj naziv je, sa karakteristinim
pejorativnim prizvukom, sve vie ulazio u
upotrebu, da bi ga krajem prolog i poetkom
ovog veka prihvatila istorija umetnosti da
oznai stil primenjene umetnosti, pre svega
nametaja, koji se u drugoj etvrtini 19. v.
razvio iz ampira. Isto tako, poelo se govoriti
0 slikarstvu biderm ajera (picveg, Valdmiler),
koje je nepatetino prikazivalo prirodu i
svakodnevni graanski ambijent. O d istorije
umetnosti pojam je. sa znatno proirenim
obimom, preuzela istorija knjievnosti u treoj
1 etvrtoj deceniji 20. v. M ada ovaj pojam nije
opte prihvaen, nego se, naprotiv, vodila iva
i opsena diskusija o njegovom znaenju,
odreenjima i upotrebljivosti, on se veoma
esto primenjuje. Istorijski i socioloki, on
oznaava kulturu i um etnika shvatanja
m alograanina u periodu politike reakcije
(Meternihov apsolutizam) i razoaranosti iz
meu N apoleonovih ratova i m artovske revo
lucije. Knjievnoistorijski, b. se nalazi na
prelazu izmeu - klasicizma i romantizma,
s jedne strane, i realizma, s druge. O n
preuzima neke ideale klasicizma i razvodnjava
ih u graanskom smislu, od rom antizm a
epigonski prihvata izvesnu neodreenu enju,
naklonost za istoriju, prirodu i domae do,
sentimentalnost i setu, dok prikazanu sredinu i
likove pokuava da obradi realistikim po
stupkom . Z a razliku od klasicizma i rom an
tizma, knjievnost b. zazire od svega to je
velikih dimenzija, od titanskih herojskih liko
va i velikih strasti, od preteranog iraciona
lizma i od velike sistematske slike sveta; s
druge strane, za razliku od realizma, b. iz
B ID E R M A JE R
svoga polja panje gotovo iskljuuje celoku-
pan mehanizam drutvenog ivota i obraa se
pre svega duevnim problem im a izdvojene
individue. Po svom sklanjanju od politikih
problem a b. se najvie razlikuje od savremenih
mladonemakih knjievnika. Psiholoki, b.
predstavlja okretanje sebi, povlaenje u sebe,
izolaciju. Za prikazivanje je zanimljivo samo
ono to je nadom ak ruke, prisan domai krug,
svakodnevni dogaaji, intim na pitanja. M ada
je esto svestan sila koje ugroavaju ivot, a
esto i strada od njih, bidermajerski knjievnik
ih prekriva i ozarava idilom. O n je politiki
najee konzervativan, i posm atra sebe kao
naslednika koji uva stare ideale. Tiha poro
dina srea, zam or od neshvatljivog spolja-
njeg ivota, set no prizivanje prolosti, blag
hum or, zadovoljavanje malim i samo ograni
enje, odricanje, postizanje sklada i mere,
kvietizam, stapanje sa prirodom i pokoravanje
vecnim zakonim a to su teme i raspoloenja
karakteristini za b. T a raspoloenja je repre
zentativno izrazio G rilparcer u svom kom adu
San je ivot: Samo jedno je srea na zemlji, /
samo jedno: tiho spokojstvo due / i grudi
slobodne od krivice. / A veliina je opasna / i
slava je prazna igra; / to daje, nitavne su
senke, / to uzima, previe je. U skladu sa
ovakvim stavom, um etnika dela b. su pre
teno malog form ata: pripovetka, skica, baj
ka, lirska pesma, balada i pripovetka u stihu.
D ram a naginje ka sentimentalnom timungu,
istorijski m i regionalnim temama, kao i
lakrdiji. Omiljene knji, vrste su memoari,
autobiografije, pism a i dnevnici. U okviru b.
se kulturno-socioloki indikativno sna
no razvija zabavna i pouna literatura, koja
na niem stupnju izraava ideale ogranienog
m alograanina. M ada je naziv b. nastao
kao izraz podsmeljivog kritikog odnosa
prem a filistarskom knjievnom diletantizmu,
pojam b. se tokom vremena obogatio novim
odreenjima i ne m ora nuno za sobom
povlaiti i negativan vrednosni sud. Pogotovo
ne kad je re o delima najvanijih predstav
nika, koji ova.j pojam esto prevazilaze i
probijaju u vie pravaca, tako da je veoma
teko ne samo vremenski omeiti period b.,
nego i u konkretnom sluaju nedvosmisleno
utvrditi pripadnitvo ovom knjievnoistorij-
skom stilu, koji je vie sadrinski nego
form alno odreen, i to vie kulturno-istorijski
nego specifinim umetnikim elementima.
Omiljena tema . j e usamljeni osobenjak koji
strada od ivota. Sam b. nije nikad bio
povezan knji. pokret, niti je imao svoje
programe, a najvei pisci toga doba su
BILD U N G SR O M A N
usamljenici, i esto su dugo ostajali nepoznati.
Najznaajniji predstavnici b. potiu iz june
Nemake i Austrije. Meu pripovedaim a naj nom da obavetava o najznaajnijim tekuim
vaniji su A. Stifter (18051868) i J. G othelf
(17971854). meu pesnicima L. Uland
(17871862), E. Merike (1804-1875) i N.
Lenau (18021950), a meu dram atiarim a
Fr. G rilparcer (1791 1872), F. Rajmund
(1790-1836) i J. Nestroj (1801-1862). Sa
dosta ograde mogu se b. pribrojati i severno-
nemaki pisci Aneta fon D roste-H ilshof
(1797-1848) i K. Imerman (1796-1840).
Meutim, nema sumnje da biermajerskih
stilskih crta ima i kod poznog Getea, T ika i
Ajhendorfa, kod tzv. vapskih rom antiara
(-> vapska romantika), a i kod pripovedaa iz
druge polovine 19. v. kao to su V. Rabe i T.
torm. C rte b. utvrene su i u fr., eng., am.,
vajc. i ma. knjievnosti. K od nas je b. imao
uticaja uglavnom u Sloveniji, H rvatskoj i
Vojvodini. J. St. Popovi, J. Ignjatovi i K.
Trifkovi su izraziti primeri biermajerskih
knjievnika kod Srba.
L it.: P. K lu ck h o h n , B iederm eier als literarische
E p o ch en b ezeich n u n g , D V J 1935; G . W eydl,
B iederm eier u n d Ju n g e s D eu tsch lan d , D V J 1951;
M. G rein er, Zw ischen B iederm eier und B ourgeoi
sie, 19,53; J. H e n n a n d , Die literarische Formen-
weit des Biederm eier. 1958; D. ivkovi, B ider-
majer.sk! sti! ro m an a J. Ignjatovia, E vropski okviri
srpske kn jievn o sti, 1970; F . Sengle, B iederm eierzeit,
1 111, 1971; E. N e u b u h r, B egriffsbestim m ung des
literarischen Biederm eier. 1974. B.,
BILDUNGSROM AN (nem. Bildung - obra
zovanje) -+ Roman o obrazovanju.
BILIN G V IZA M (lat. bUinguis - dvojezian)
Dvojezinost pojedinca, grupe stanovnitva
ili odlika kulturnog perioda. Pojava karakte
ristina za pogranine oblasti, za drave u
kojima ivi vie naroda ili narodnosti i za
periode u kojim a se iz istorijskih, politikih i
kulturnih razloga, upotrebljavaju istovremeno
dva jezika, kao npr. lat. i gr. u doba rimske
politike, ali helenske kulturne nadmoi. Po
nekad b. prethodi odum iranju kulturno infe
riornog jezika, ili jezika lienog svoje kulturne
osnove. Zbog bliskog k ontakta i meusobnog
uticaja izmeu dva jezika, b. predstavlja jedan
od najvanijih uslova za stvaranje jezikih
inovacija.
Lit.: U. W einreich, Languages in contact. J953;
B. T erracini, C onjli/ti di lingue e di cultura, 1957; H .
FpHUKiT, 3a n a 5Kai-ba o Ghjihhi bjbm v, 36opnuK
M atnune cpnctce 3a K ibuxeeaocm u je3UK, X X X /2,
1982. M .D i.
78
BILTEN (fr. bulletin izvetaj, potvrda)
Povremena publikacija sa posebnom name-
zbivanjima u svim oblastim a ljudske aktiv
nosti. Moe da saoptava zvanine podatke
(stanje na frontu, stanje zdravlja neke istak
nute linosti, itd.) ili rezultate rad a neke
naune institucije. U oblasti istraivanja knji
evnosti i umetnosti pod nazivom b, objavljuju
se publikacije koje, pored inform ativnog dela,
sadre i due naune i polemike napise iji
znaaj prevaziiazi istu informaciju. Takve su
periodine publikacije: Bulletin o f the School
of Oriental and African Studies Universitv o f
London, Bulletin iz Bostona, Bulletyn historii
sztuki iz Varave i dr. Srpska akadem ija
nauka i um etnosti takoe izdaje od 1933. i od
1950. g. svoj Bulletin, koji iz.iazi posebno za
prirodno-m atem atike, tehnike, medicinske i
drutvene nauke. B.Mi.
BILJA RSK E P E S M E - Lirske narodne
pesme iz proletnjeg obrednog ciklusa -> ur-
devskih pesama sa starinskim pripevom biljaro.
Vezane za kult isceliteljske moi bilja (poznato
je verovanje u moi vila biljar ica, vidarica), b.
p. su pratile devojake uranke, branje odree
nog cvea i trava, skupljanje jutarnje rose, to
su imali posebnu ulogu u ljubavnoj magiji i
inima. M alu ali dragocenu rukovet b. p. iz
debarskog kraja zapisao je Jastrebov: Slnce
grejet, cvee pulit, biljaro, / vetor vejet, uma
iistit, biljaro, / rosa rosit, treva rastet, biljaro!
(H. C. .HcTpeoB, O m a u necnu T v p c h k u x
Cepooa a Jlpiapene. IlneKc, Mopaae u jfupe,
1886, 6 p. 151).
Lit.: - Obredne pesme. H .K .
BIL JIN A (rus. GbiJinHa) Rus. epska na
rodna pesma o junacim a srednjovekovne
Rusije i njihovim podvizima. Termin je uveo u
naunu upotrebu 1, P. Saharov 1839. na
osnovu pom ena b. u Slovo o puku Igorovu
(XVII); za ovu vrstu pesama narod je imao
naziv ciapnua, CTapuHKa. Prvi zapisi b.
potiu iz 17. v. (ukupno pei), a kasniji (od
kojih je dosad objavljeno dve i po hiljade) iz
18, 19. i 20. v. Zahvaljujui zbornicim a Kire
D anilova (iz 18. v.). P. V. Kirejevskog, P. N.
Ribnjikova i A. F. G iljferinga (iz 19. v.),
pesme su stekle slavu i postale predmet
izuavanja, neprekidnog i obimnog. U sreditu
mnogih radova bio je pokuaj da se objasni
njihovo poreklo. D anas vie nije sporna
pretpostavka da su one, kao vrsta, nastale
nekoliko vekova pre sauvanih zapisa. Javile
su se, najverovatmje, za vreme procvata i
79 B IO G R A FSK I M ETO D

raspada Kijevske Rusije, na to upuuju razliita od svojih klasinih uzora kao i od b.

istorijske uspomene u njima: linost kneza u novijoj knjievnosti. U koliko nije ugraena
Vladimira (978 1015) i njegovog ujaka Do- u druge knjievne rodove koji su preteno
brinje; slika srednjovekovnog Kijeva i Nov- laiki po svojoj usmerenosti i knjievnom
goroda; gozbe-veanja; hladno oruje (strela, izrazu (npr. u sastavu vizantijskih -* hroni-
koplje, ma); megdani pred vojskam a okup ka), srv. b. opisuje pre svega tipove svetosti ili
ljenim za boj. Udaljavajui se zatim od dram atinog preobraavanja greni ka, a m a
vremena i mesta postanka, primale su i nje stvarne okolnosti i pojedinosti ivota
odbleske pozuijih dogaaja, naroito iz doba svog junaka. K ao ivotopis sa glavnom
borbe s T atarim a, u 13, 14. i 15. v. lako su temom svetog preobraaja ovekove linosti,
sakupljene veinom u severnoj Rusiji, kuda su b. je u stvari -* hagiografija. U njoj se prepliu
dospele seobom stanovnitva, zadrale su i elementi natprirodnog sa prirodnim zbiva
tamo, u opisivanju prirode, pojedinosti junih njima, sve ima svoje duhovno tumaenje,
preela stepska prostranstva, stoletne hra ovekovo ponaanje usiovljeno je boanskim
stove. Glavni junaci kijevskog kruga b. jesu provienjem ili dejstvom zlih duhovnih, de
Ilija M uromec, D obrinja Nikiti i Aljoa m onskih sila. Ljudska de!a dobijaju natpri
Popovi. N jihovi protivnici su udovita m it rodnu dimenziju i postaju uda, iji je opis
skog oblija - Zmaj. Slavuj-razbojnik, Ido- redovno jedan od najvanijih delova srednjo-
lite, Tugarin ili cele neprijateljske vojske. vekovne biografije. Znaajno je, meutim, da
U novgorodskom krugu b., znatno uem od tipsko kazivanje b. u sr. v. ne iskljuuje
kijevskog, izdvajaju se kao linosti Vasilije elemente realistinosti u izrazu i prisustvo
Baslajev, Sadko i M ikula Seljaninovt, imajui stvarnih dogaaja ili obeieja istorijskog vre
za pozadinu svakodnevni ivot starog trgo mena i prostora u kome se udesna zbivanja
vakog sredita. Stih b. odlikuje se nejednakim odigravaju. 2. Opis ivota svake istaknute
brojem slogova, od est do esnaest, ali linosti, poznat od -> antike (-> vita) do
jednakim brojem naglaenih slogova, mahom danas.
dva ili tri. Nije ga pratio nikakav muziki Lit.: R. Aigrain, L 'h a g io g r a p h ie , 1953; H.
instrum enat. Od pevaa b., skazitelja, Birnbaum, B y z a n tin e tr a d itio n tr a n s fo r m e d : T h e o ld

najpoznatiji su svi sa^ruskog Severa T. Serbian V ita , Aspects o f the Balkans, 1972; C.
M uller-Landau, S t u d i e n z u m S t i l d e r S a v a - V i t a
G. Rjabinjin, V. P. egoljenok, M. D.
T e o d o s ije s , 1972; P. M. K endal, T h e A r t o f
Krivopoljenova i G. A. Jakuov. (v. i Junake B i o g r a p h y , 1966. D .B .
pesme; Narodni junaki ep).
Lit.: JI. HL M ali kob, O d b u w m x B . i a g m i u p o e a
u ,u K jia , 1863; A. H. BecejioscKufi, l O f K H o p y C K u e BIOGRAFSKI M E T O D - Knjievno-kri-
C m A im b u 1 8 8 1 -1 8 8 4 ; B. <I>, Miuiep. 3 K C K y p c b i e
tiki metod koji uzroke, objanjenja i iri
o O .ia e m b p y c c x o w n a p o g n o io )n o c a , 1892; B. <t>.
Miuijiep, O n e p x u p y c c x o u n a p o g n o u c .io e e c H O c m u ,
kontekst knjievnog dela trai u pievoj
I III, 1897, 1910. 1924; T. Mareti, N a a n a r o d n a biografiji. Iako interesovanje za biografsku
e p i k a , 1909; A. n . CxacJ)TbiMOB, l J o 3 m m a u l e n e s u c podlogu knji. stvaranja proim a razliite
o b u u H , 1924; B. P. ripom i, P y c c x i t u l e p o m e c . K u u vidove kritike jo od antikih vremena, bio
jn o c , 1955, 1958'; M. M. IIjiHcemcHH, M c m o p u s u grafski materijal nije bio sistematski korien
p y c .c K K u x o b i m u , 1962; B. A. Pbi6aKOB, J l p e e u a . n kao kritiki metod sve do polovine 19. v. Jo u
P y c b , 1963; B. fl. Ahhkhh, P v c c k u u l e p o u u c c K u u 18. v. S. Donson govori o ivotu i elu
5 n o c , 1964; A. M. A cia x o sa , E b i . i i m b i , 1966; 5. H.
kao distinktivnim kategorijam a (S. Johnson:
riyTiLlOB, 0 6 liCTOpUJMt- pVCCKMX SbL'IMH, P V C C K U U
( f } o , t b K i o p , 1966, X; P. C. JlHneu, 3 n o c u j l p e m a . H
Lives o f the Poets). Pod uticajem romantikih
P y c b , 1969. A. E. Alexander, B y I i n a s a n d F a i r y shvatanja umetnosti kao izraza linosti (ta
T a l e s , 1973; <t>, M. CejiMBanoB. U o j m u K a o m . u h , je poezija? to je pitanje toliko blisko pitanju
1977; C, F. Jla3yTHii, f i o i m u K a p y c c K o i o ( f > o , i b K , i o p a , ta je pesnik?, da odgovor na jedno ukljuuje
198!. V.N. odgovor na drugo Kolrid), i kauzalnog
pozitivizma u prirodnim i drutvenim nau-
BINA -+ Pozornica kam a sa druge strane, biografska interes ova-
nja dobijaju legitimnost krit. m etoda. O snov
B IO G RA FIJA - 1 . U srv. knjievnosti no naelo b. m - a formulie Sent-Bev: Mogu
poseban rod, poznat pod drugim nazivom - uivati u samom delu, ali mi je teko da
itije (gr. piot;, lat. vita). U form alnom donosim sud nezavisno od oveka koji ga je
pogledu, srv. se b. potpuno naslanja na napisao (Sainte-Beuve: Chateaubriand). Pod
tradiciju antike i helenistike b ., ali je Frojdovim uticajem, u 20. v. b. m. se
ideoloki drukije postavljena i zato bitno modifikuje u psiholoki m etod ( psiholoka
BIO G RA FSK I RO M A N
kritika). Prisutan u jug. knjievnoj kritici, b.
m. naroito zastupa J. Skerli, u irem
genetikim kontekstu sila koje odreuju knji.
stvaralatvo: Uzroci koji utiu na jedinku
mogu se traiti u njoj ili van nje. U njoj, oni su
fizioloki ili psihini; van nje, oni su
k osmicu i i socijalni (J. Skerli: Pisci i knjige).
Odstupajui od ovakvog kauzalnog shvatanja
b. m.-a, P. Popovi naglaava da ak i kod
pesnika ija je poezija bezlina, interesantno je
zabeleiti kontrast izmeu takve njegove poe
zije i s druge strane njegovog linog iv o ta ...
(P. Popovi, Iz knjievnosti). U tom smislu, b.
m. postaje opravdan kao sredstvo ispitivanja
odnosa (a ne i nune uzrone veze) izmeu
autorovog ivota i dela. M eutim, retko
primenjivan na takav nain, b. m. postaje
kritika meta savremenih form alista i struk
turalista (-+ strukturalistiki metod), koji istiu
da knievno delo nije jednostavno suma
izvora i uticaja... i da se u knjievnoj kritici
kauzalno objanjenje pretvara u regressus ad
infinitum (R. Velek: Kritiki pojmovi).
L it.: J . Skerli, N au n i m eto d knjievne isto-
rije, Z vezd a , 1900; H . O ppel, G ru n d fra g e n der
literarischen B iog rap h ie, D V , 1940, 18; F. Sengle,
Z u m P ro b lem d er m o d ern en D iehterbi o g rap h ie ,
D V , 1952, 21; L. C lifford, B iography as an A rt,
1962; G . B lker, B iographie K unst oder W issen,
1963; P. K en d all, The A rt o f B iography, 1966.
N .K .
BIOGRAFSKI ROMAN -* Romansirana bio
grafija
BIPOLARNE TIPOLOGIJE - Prvu bipo
larnu tipologiju u knjievnosti razvio je iler u
svojoj raspravi o naivnom i sentimentalnom
pesnitvu. N aivno pesnitvo isto je to i
pevanje u skladu sa prirodom , sa prvobitnim
stvaranjem sveta, dok sentim entalno pesnitvo
tek m ora da trai jedinstvo sa prirodom , u
emu vidi ideal za kojim valja teiti. Preuzete
zatim iz istorije umetnosti (Velflin): renesansa
barok), b. t. koriene su najpre da bi se u
obliku suprotnosti navoenih po parovim a
ukazalo na razliku izmeu renesanse i baroka.
Renesansa tei pravim , neisprekidanim lini
jam a, a barok linije kida i voli zaokruene
oblike, itd. F. trih primenio je princip b. t. u
poreenju romantizma sa klasikom, a V.
Voringer, da bi dokuio fenomen ekspresio
nizma, razvija b. /. apstrakcija uivljavanje.
Sva umetost je, prem a tome, ili apstrahovanje
(to je sluaj na prim er sa ekspresionizmom)
ili uivljavanje (na prim er rom antizam , sim bo
lizam). B. t. su veoma korisne i u didaktikom
pogledu za shematsko prikazivanje pojedinih
80
knjievnih pravaca u odnosu na preanje,
istodobne ili potonje. B. t. mogu se prime-
njivati, s jedne strane, kada su u pitanju
subjektivni kvaliteti: racionalno emocio
nalno; pojm ovno slikovno. S druge strane,
b. t. podrazum evaju neke optije pojmove,
koji se dovode u vezu sa knjievnim epoham a
ili pravcima, odnosno sa ijahronijskom di
menzijom knjievnosti: apolonijsko-dionizijsko
(Nie); klasino m oderno; tradicionalno
avangardno. B. t. obuhvataju i neke strukture
relacije knjievnog dela, kakva je sadraj
form a. Z.K.
BISPEL (stn. bi spel uz priu) U
staronem. pesnitvu k ratk a pouna pria u
stihu, slina -+ basni, -> paraboli, srodna
nar. pripoveci F abula b. uzeta je iz ivota
ljudi, ivotinja ili bilja; u njoj pojedinani
sluaj ilustruje druge sline sluajeve, tj. stoji
kao prim er (otud nem. Beispiel). Prvi put se
javlja u jednoj istoriji sveta, Kaiserchronik
(Carska hronika) oko 1150, a kao glavni
predstavnik i m ajstor ove vrste kratke prie
vai pesnik-lutalica triker sa zbirkom er
Pfaffe A m is ( Pop A m is), oko 1230, i dr.
Svojim obino moralno-satirinim ili aljivim
priam a on dodaje pouku. D idaktiki pesnici
13. i 14. v. Tomazin, Trim berg nazivom b.
oznaavaju kratku pounu priu ubaenu u
vee epsko delo.
Lit.: H. de B oor, Fabel und Bispel. 1966.
M . .
BIT * Teorija informacije
BIT DENEREJN Beat generation
BITNICI -* Beat generation
BIZARNO (fr. bizarre neobian, osoben)
Svojstvo knjievnih i umetnikih dela koja
se, sa stanovita ve prihvaenih i ustaljenih
normi, mogu okarakterisati kao neobina i
strana, to svojim sadrajima esto vreaju
vaee m oralne nazore, a svojim nelogikim ili
udesnim kom binacijam a uznemiruju misao.
Najzad, kao b. sm atraju se i ona svojstva koja
rue neka vaea estetska pravila, uvoenjem
nekih inovacija. 8. kao pojam pojavio se prvi
put u razdoblju -+ baroka i upotrebljava se sa
skoro nepromenjenim znaenjima sve do d a
nas; najee se dovodi u vezu sa neim
osobenim, neobinim i novim. Molijer je kao
b. oznaio m ogunost da neka statua progo
vori na sceni. Likovni kritiar L. Voksel, koji
se 1905. g. rugao modernim slikarima, pisao je
81
0 Brak ovim kockastim bizarerijama itd. V.
1 groteska. B.Mi.
BLA G O SLO V I G ovorne formule, nekad u
sastavu drevne pozitivne, bele magije,
koje se izriu sa eljom d a se nekom bliskom,
voljenom i potovanom desi neto dobro
(supr, -* kletve). B. s vremenom postaju
samostalne govorne tvorevine, a zbog svoje
hum ane vrednosli i lepote izraza este su i u
veim form am a usmene i pisane knji, B.
obino poinju izrazim a da Bog da ili
blago onom. Izriu se kao pozdravi i
otpozdravi, kao pohvale (Blago majci koja te
rodila!) i -* zdravice, kao saeti oblici
plemenite elje i vere da e se ona ispuniti:
Srean bio i kud putem hoio i kud vodom
brodio! B. esto imaju ton i smisao molitve:
Blagosioven G ospod, koji nas ne dade
zubima njih ovijem da nas rastru. (Psalmi
Davidovi, 125). Blagosiljanje u narodnim
pesmam a je pohvala m oralnih vrlina i nagrada
za dobro delo: K um e M arko, Bog ti po
mogao! / Tvoje lice svjetlo na divanu! / Tvoja
sablja sjekla na mejanu! / N ada te se ne nalo
junaka! / Ime ti se svuda spominjalo, / dok je
sunca i dok je mjeseca! (Uro i Mrnjave-
vii). B. prate mladence u -* svadbenim
pesmama.
L it.: L. Z im a, Figure u nae/n narodnom pjesni
tvu, 1880; M . K neevi. A ntologija narodnih um o
tvorinu. 1957; V, u ri. L irika . 1965. H .K .
BLA G O ZV U N O ST > Eufonija
BLANKVERS (engi. hlank verse prazan
stih) Stih bez -* rime, u prvom redu
petoiktusni (petostopni) -> jamb, nastao u
renesansi. Pojam b. suprotstavlja se pojmu
rim ovanog stiha. Naziv beli stih dolazi
zamenom engleskog blank (prazan, neispu
njen) francuskim bianc (beo). Ponikao je u
Italiji (versi sciolli stihovi osloboeni rime,
razvezani), ge je Trisinova tragedija Sofo-
nisbe (1515) prvo elo u celini napisano
nerimovanim endekasUabom (> jedanaesterac,
4). H um anisti su favorizovali b. upravo zato
to je nerimovan podseao na klasine oblike.
U Italiji se brzo rairio (Ariosto, Taso,
Gvarini), ali je iezao kada je, pod fran
cuskim uticajem, obnovljena rima. U francu
skoj tradicionalnoj poeziji, u kojoj je rima
gotovo obavezna, b. predstavlja minornu
pojavu. U engleskoj poeziji b. je dostigao
najvei procvat i postao legitimni stih veine
najznaajnijih pesrvikih proizvoda, po svoj
prilici zato to naroito odgovara ritmu
6 R e t in k k n jiev n ih le rra m a
BLANKVERS
govornog engleskog jezika. Prvi put se pojavio
u Sarijevom prevodu Eneie (oko 1540), a u
dram i kod Sakvila i N ortona. N aroito je
zvuan u M arlovljevom Tamerhmu (1587),
posle ega su ga prihvatili i ostali elizabetanski
dram atiari. K od ekspira, Vebstera, Fleera,
M iltona, F orda i ostalih, b. je postao jedan
od najelastinijih oblika za koje zna svetska
poezija. U epskoj poeziji dostigao je vrhunac
kod M iltona (,Izgubljeni raj, 1667), s tim to se
tu razlikuje od dram skog stiha uglavnom
poetskim tonom i konvencionalnijim odnosom
prem a jam pskom ritmu. M ilton je, sem toga,
uz pom o -> opkoraenja i ostalih sredstava
postigao da misli svrstava u blokove
stihove paragrafe. Posle kratkotrajne mo
de vraanja rimi u doba restauracije, b. je
ponovo ovladao engleskom dram om u 18.
veku. G otovo svi veliki pesnici 19. v. prime-
njuju ga u svojim veim poem ama, a neki, kao
Tenison, tim stihom pisali su i liriku. Sa
odumiranjem stihovanih dram a i duih poema
b. je u 20. v. prilino redak. U njemu je
ispevana Eliotova Pusta zemlja, a koristili su
se njime i Oen i Frost. Izvan engleske b. je
bio najei u Nemakoj, gde su ga upotreb
ljavali Lesing, G ete ( Ifigenija i Taso), iler,
Klajst, Grilparcer, H auptm an i r. Zastupljen
je i u skandinavskim knjievnostima. U ruskoj
poeziji b. se javio pod nemakim i engleskim
uticajem, zatim u imitacijama antikih m etara
i narodnih stihova, meu ovima i srpsko-
hrvatskih. Taj stih je najpoznatiji kod ukov-
skog i Pukina ( Boris Godunov, Mocart i
Salij eri). Poznat je i kod A. Tolstoja (Car
Fjodor fvanovi). N jekrasov ga je primenio u
poemi Ko sreno ivi u Rusiji? Ima ga i u
ruskoj poeziji 20. v. U dubrovakoj poeziji
b. se javio kao prevodni dvanaesterac u 16. v.
(D. ZJalari). U 19. veku obian je i u srpskoj
i u hrvatskoj pisanoj poeziji u obliku popu
larnih stihova usmene poezije (deseterac, tro-
hejski i simetrini), ali je najpoznatiji u jam bu.
Jam pskim nerimovanim desetercem ispevao je
K osti M aksim a Crnojevia i Peru Segedinca,
F. M arkovi Karla Drakog, Jaki Otadbinu
i Kranjevi Mojsija. Prevodioci evropskog b.
na srphrv, jezik prihvatili su vremenom
uglavnom jampski jedanaesterac kao osnovni
stih prevoda.
LiL: L. G uest, H isto ry o f English R hythm s, 1882;
J. S chipper, Englische M e lrik , 188187; R. Bridges,
M ilto n 's Prosodys 1886; j A. S ym onds, Blank
Verse, 1895; G . S ain tsb u ry , A H isto ry o f English
P rosody, 1906 10; M . R o b e rtso n , T he E volution
o f English Biank-V erse, Criterion, 2, 1924; K.
TapauoBCKH, P vc k u geoge.m u pumM oeu I II, 1953;
B. O. U n b e g a u n , R ussian Versification, 1956 (IV. La
BLAENI
versification russe, 1958); E. B. ToMaiueBCKHH,
C'mu.nicmuKa u cm uxocaoxcenue, 1959, 364 66; V.
K ayser, Geschichte der deutschen Verse, I960; J.
T h o m p so n , The Founding o f English M etre , 1961.
V . J .- .R .
BLAENI (gr. ^aKoipicr^oi koji nazivaju
blaenim) Stihovi iz Besede na gori u M l.
5, 3 12, s karakteristinom ana forom
Blaeni (gr. fioCKCtpioi), kao i -+ tropari koji
se na liturgiji pevaju uz ove stihove. Postoje
starozavetne analogije u psalmim a (P s. 117,
1), a i pozniji odjeci u srednjovekovnim
srpskim -* pohvalama. Svaki -* glas u
-* oktoihu ima svoju melodijsku form ulu za b.
Lit.: JI. MnpKOBiih, JJpaeocA. Aumvpiuica, I,
1965. D .B .
BLOOM SBURY G R O U P, eng. (Blumzberka
grupa) K rug eng. knjievnika, naunika i
umetnika nazvan prem a londonskoj etvrti,
okupljen izmeu 1907. i 1930. godine oko
Vanese i Adrijana Stivena, Virdinije i
Leonara Vulfa. Bez zajednikog program a,
ali jedinstvene sklonosti ka filozofskim, este-
tikim i etikim raspravam a, ovaj krug ostavio
je vidnog traga u eng. kulturnoj istoriji, dok
se, ire uzevi, u knjievnosti pamti u vezi sa
romansijerskim i knjievnoteorijskim radom
V. Vulf. -+ Roman toka svesti.
L it.: J. K. Jo h n sto n e , The B loom sbury Group,
1963; Q. Bell, B loom sbury, 1968; R . Shone, B loom s
bury P ortraits, 1976. L jJ .
BLUETA (fr. bluet te - v a r n ic a ) - F igura
tivni naziv za kratak aljiv ili satirian
pozorini komad (dramski ili muziki) bez
veih pretenzija. M.Di.
BLUM ZBERI G RU PA - Bloomsbury group
BLUZ (eng. blues, blue tuan, utuen) ~
N ar. pesma am. C rnaca, koja je postala
poznata pod imenom b. 1909. g., kada ju je V.
S. Hendi uveo u am. popularnu muziku. Za
razliku od -+ crnakih duhovnih pesama, b. se
peva solo, uz obaveznu instrum entalnu p ra t
nju. O krenut ovozemaljskim tem am a, on
govori o ljudskoj patnji, oaju i beznadenosti,
setan je i meianholian u tonu. Im a utvrenu
formu strofe od tri stiha, od kojih se svaki prvi
ponavlja i rimuje sa treim. Am. crnaki
pesnici L. Hjuz i V. Kani preneli su form u b.-a
u umet. poeziju.
L it.: W . C . H an v , Father o f the B lues, ed. A.
B ontem ps, (942; A. Treasury o f the Blues, ed. W. C.
H an d y an d A. N iies, 1949; J. E. B erendt, B lues,
1957; P . O liver, B lues Fell this M o rning, 1960; S. B.
S h atters, Die S to ry vom B lues, 1962. S.K -.
82
BO D LERIZA M (fr. Baudelaireisme) Pje
sniko osjeanje prkosa i revolta, nazvano po
fr. pesniku . Bodleru, nastalo iz doivljaja
ovjekove zatoenosti u svijetu besmisla, nita-
vila i zla. U svom oajnom traenju smisla
pjesnik dolazi do saznanja o svom defini
tivnom prokletstvu, o kidanju svih veza sa
okolinom i drutvom i, najzad, o kom prom i-
tovanju i slomu svib istinskih vrijednosti. To
duevno raspoloenje, koje prerasta u ivotni
stav i pjesniko opredjeljenje, ispoljava se u
intenzivnom doivljaju bijede ovjekova p o
stojanja, okrutnosti iskuenja i krhkosti nade.
U tenji za beskrajem i apsoiutom pjesnik se
sudara sa cininom mehanikom drutvenog
sistema, odnosno s bezosjeajnom prirodom ,
zatvorenom u svoje cikliko obnavljanje. S
druge strane, i sam pjesniki in nosi u sebi
obiljeja muenikog suoenja sa rugobom i
prokletstvom kao potvrda da cvijee poezije
izrasta samo na prostranoj ravnici zla (Je sais
que la D ouleur est la noblesse unique
Znam da je bol jedina otmenost). Jedan od
oblika bjekstva i spasa pjesnik vidi u velianju
ideala estitog, istinskog i lijepog. Drugi vid
rastereenja i zaborava pjesnik nalazi u stva
ralakom zanosu, u tenji ka eterinim sfera
ma iste poezije. Za Bod 1era je stvaranje
jedino mjerilo i najbolje svjedoanstvo ovje
kova dostojanstva, jedini oblik revolta u kome
se zlo, patnja i prokletstvo preobraavaju u
iste i trajne oblike ljepote. Za M atoa je />.
svjesno kultivisanje bola u kome pjespik pro
nalazi paradoksalne osnove za vlastitu nasla
du i vlastito rtvovanje. U krajnjoj instanci, b,
se, kao latentno stanje moderne due
(M ato), zatvara vizijom smrti kao jedinog
spasa u kojoj e pjesnikova dua nai hime-
rike pjezae izvan ovog svijeta i njegovih
zakona.
Lit.: A. G . Mato, Baudelaire, V i d i c i i p u t o v i ,
1907; M .-A . Ruff. B a u d e l a i r e , l ' h o m m e e t l ' o e u v r e ,
1958; H. Friedrich, S t r u k t u r a m o d e r n e l i r i k e , 1969
(prev.). N .K o .
BO EM (fr. bohme stanovnik Bohemije;
lutalica. Ciganin; ovek koji ne potuje pravila
graanskog naina ivota) Termin od 15. v.
u fr. jeziku oznaava lutalice, a oni po
tradicionalnom verovanju dolaze iz Bohemije
(legendarno ime za zapadni deo dananje
ehoslovake. prem a lat. Boihemum pod
ruje plemena Boii, u staroj Germaniji). U 19.
v. imenom b. poeli su sebe oznaavati pri
padnici fr. rom antiarskog pokreta (erar de
Nerval, Teofil G otje, Balzak, Bodler), koji su
se i nainom ivota hteli izdvojiti iz graan-
83
skog drutva: neredovnim ivotnim ritmom,
neobraanjem panje na drutveni status,
sklonou ka zabranjenom , mistinom, eks
centrinom , parolom zaprepastiti buruja
(pater le bourgeois). Pojava b. je skoro
iskljuivo vezana za Pariz u prvoj polovini 19.
v., ali se popularnost tipa b., koji je veoma
brzo postao i knjievni motiv, proirio i po
drugim evropskim zemljama: sa malim izme-
nam a, on se moe prepoznati i u fr. egzisten
cijalistikom pokretu, amer. -> izgubljenoj
generaciji, pa ak i u pokretu hipika i
savremenim alternativnim grupam a i pokre
tima. Pojava b. je verovatno prvi oblik
protesta protiv gubljenja individualnosti u
industrijalizovanom drutvu, i istovremeno
prvi pokuaj da se nainu ivota d odluu kultizmu (panija), -> precioznosti (Fran
jui, izdvajajui kvalitet. Daleki preci b, su
nesumnjivo srv. studentske grupe i putujui
zabavljai. B. su ve krajem 19. v. parika
znam enitost (etvrt M onparnas), i u njihovim
se krugovima deavaju glavne prom ene u
knjievnosti i umetnosti ( + impresionizam,
-> bodlerizam, -* kubizam) Jedna od naj
popularnijih obrada motiva b. je Puinijeva
istoimena opera. Boemija, kao zajedniki
imenitelj naina ivota i stvaranja, bila je
sinonim za umetniki svet sve do drugog
svetskog rata. Ugled boemske etvrti kod
nas stekla je beogradska Skadarlija, a nain
ivota b. negovali su mnogi nai pesnici: D ura
Jaki, j. Veselinovi, R. Domanovi, A. G.
M ato, Vojisiav lli. Tin Ujevi. S.S.
BOGATA RIM A - Rima
BO G O JA V L JEN SK E P ES M E Vodiarske
(bogojavljenske) pesme
BOG O RO D IAN (stsl. oiopogwbtfb, prema
gr. SeoTKiov). U vizantijskom liturgijskom
pesnitvu posebna pesma (-- tropar) kojom se
proslavlja i moli Bogorodica. U skladu sa
shvatanjem da je Bogorodica zastupnica ita
vog ljudskog roda pred Bogom, i da bez
njenog posredovanja molitva nem a pravu
teinu i vrednost, svako se moljenje okonava
molitvom Bogorodici i svaki se niz crkvenih
pesama zavrava pesnikim obraanjem Bogo
rodici. Posebno u nizu tropara jedne ode -*
kanona, b. je poslednji tropar. Posebna vrsta
b., tematski graena na motivu Bogorodiine
tuge zbog Isusovog raspea, jeste krstobogo-
rodian. D.B.
BO G O RO D I N IK Vrsta kanonika, litur
gijska knjiga koja sadri -+ kanone posveene
BO IN A D RA M A
Bogorodici, sreene obino p o glasovima iz
-* oktoiha, u sedminim ciklusima za svaki
dan u nedelji. D.B.
BOM BAST (nem. Bombast preterana kie-
nost u govoru, u vezi sa gr. p^po;; zujanje,
buka) Preterano kitnjast jezik koji suvinim
hiperbolam a, prenaglaenom dikcijom, neu-
mesnom krasnoreivosu rui stil. Ovakav
nain izraavanja napao je jo Longin, a
ekspir ga je ismejao u Hamletu (scena sa
glumcima). Cesto je korien u -+ elizabefan-
skoj drami i ocnije u -* melodrami. K ao
oznaka stila kasnoga -+ baroka naao je izraza
u -* jufjnizmu (u Engleskoj), -> gongorizmn ili
cuska), meu predstavnicim a tzv. druge ->
leske pesnike kole (Nemaka). O bino se
koristi za izazivanje humoristikih efekata (J.
S. Popovi, Pokonirena tikva, ekspir,
Falstaf, Henrik IV).
L it.: H . P liester, Die Worthufung des Barock,
1930. Sl.P.
BON M O T , fr. (bon mo) - - Sala,
--* dosetka. 1 . aljiv, komian izraz u
konverzaciji ili stilu (avoir le(s) bon(s) m oi(s)
pour rire biti uvek spreman na alu); 2 .
D obro pogoen, duhovit i esto neoekivan
izraz u konverzaciji ili stilu; 3. Zajedljiv
izraz. pa to moe biti sve! To moe biti
poezija, emocija, smeh, tragino, bol, dobrota,
ljubav, celo ivotno iskustvo, ceo jedan karak
ter, cela jedna filozofija (Lautaud, Thtre
M . Boissard, 17. v.). J.Do.
BORBA RE IM A Pogrdne reci kojima se
epski junaci obasipaju pre megdana. Obiaj su
zapamtili, pored ostalih dela svetske knjiev
nosti, Ilijada i Stari zavjet (David i Golijat). U
srpskohrv. narodnim pesmam a to nije na
i edstvo iz starijeg d o b a . . . , nego tvorevina
novijeg vremena (S. M ati). Javlja se dvo
jako: k ao bacanje uvreda lice u lice i kao
pismo sa uvredam a i grdnjama. Ovaj drugi
oblik imao je posebnog znaaja u tehnici
junake pesme: posluio je kao ablonski
plan po kom se stvaraju junake pesme o
dvobojim a, naroito u ciklusu uskokom.
L it.: C. M a ru h , E o p 6a peHHMa y n a p o rn o j
necMH, idopHUK Mamuit,e cpnctce ia KH>wKeenocm u
jesuK, 1955, 111. V .N .
BO IN A DRAM A - K ratki kom ad ver-
sko-didaktike sarine, nastao u srednjem v.
BOINA PRIA
iz liturgije (-+ liturgijska drama) i izvoen na
Boi u crkvi (-+ crkvena drama) Najstariji
sauvani pnm erak b d potie iz 4 v , to je
prizor o H nstovu roenju, pisan lat jezikom i,
kao crkvena dram a, izvoen u okviru bogo-
sluenja Vremenom, u b d prodiru drugi
biblijski motivi (-> prikazanje) da bi, oko 12
v , potpuno preo vladao motiv bogojavljenja
Istovremeno, liturgijsko obele|e postepeno
uzmie pred svetovmm elementima (uz prvo
bitne motive javljaju se i motivi iz svaki
danjeg ivota, lat jezik biva potiskivan, u
izvoenju sve vie uestvuju i svetovna lica), b
d naputa unutranjost crkve i, preselivi se u
crkvenu portu, a potom na gradski trg,
prerasta u rane vidove svetovne dram e Po*
znate b d kod nas su Prikazanje od poroda
Jezusova, od M V etranovica (16 v ) i
anonimne Od rojenja Gospodinova Tri kralja
(16 v ) TV
BOINA PR I A Vrsta -* pripovetke
m spinsana boinim ih uopte prazninim
temam a O bino se odlikuje naglaenim poe
tinim tonom i idilinom pretpraznikom
atmosferom B p sadri element -* bajke, a
nekad prelazi u pravu bajku Fantazija i
stvarnost se prephcu u poetinu celmu u kojoj
aneli, vile, duhovi i druga natprirodna bica
igraju veliku ulogu, ah ni realistiki elementi
nisu zapostavljeni K roz realistiki prikazane
sudbine likova i situacije iz svakodnevnog
ivota esto je nagovetena drutvena i mo
ralna kritika Dostojevski, Deak kod H nsta
na Boi, Dikens. Botcn/e prie i Sv
orovic, Bogojavtjemka noc, S M atavulj, Na
Badnji dan, Na mlado ljeto, Boitnje jutro,
Goba Mat a Neke od najlepih b p potiu iz
skandinavskih zemalja, a pisali su ih S
Lagerlel i Andersen
Lit 6 flo ri obu Si, /JeHKo koh X p u c i a Ha
Boacufi, HiHitu u npegasm ba, i 932, H CeKyjinft,
Bo*HhH>e iipHne Mapjisa /JnKeHca, Mi impauux
Ktbuacemoanu, i, 1962, H HayMOB, JJuKenc xog
Cpva u X peam a, 1967 B B
B O IN E P E S M E (boicmce, boicnjice) -
Lirske narodne pesme vezane za proslavljanje
Hristovog roenja Veoma su bliske ~+ kole-
darskim pesmama sa neto izraenijim hri-
canskim obelejem, naroito u zapisima iz
H rvatske U pesmam a se pominje, pored
H rista i Bogomatere, esto i Boi kao linost
neimenovanog, mladog, tek roenog boga,
koga u mleku kupaju i koji sa planine ili preko
vode dolazi i zlatom pozlacuje domove, to
nesumnjivo ukazuje na povezanost sa svetko
84
vanjem roenja mladog sunca (Boi, Boi
bata / nosi kitu zlata ) V Karaic ih u
prvoj knjizi Srpskih narodnih pjesama izdvaja
u posebnu grupu, ali njihovo odvajanje od
koledarskih nije mogue dosledno sprovesti
L it B JlaiKOBHh, H apogna Kn>uikeenocm /,
1967 M BoskoviC-Suh, Usmena knjievnost, 1978
RP
B R A H IH O R E J -+ Amfibrah
BR AHIK AT ALEK11.AN Katalektika
B R A H IL O G IJA (gr p p a^ u ^ o y ia, saetost
govora ili pisanja, lat brevitas) Termin
antike retorike za saet oblik izraavanja
K arakterie se time to se pojedini elementi
izlaganja form alno izostave, ah se mogu
razumeti iz konteksta reenice B je u antici
bila stilska karakteristika govora S paitanaca
O na postaje stilska pogreka (lat vit mm) ako
dovodi do nejasnosti SI P
BRETO N SK I CIKLUS - Niz tematski srod
nih, a esto i graom povezanih -* vitekih
romana u stihu i u prozi koji su se posle
francuskog osvajanja Engleske u l i v rairili
u severnoj Francuskoj, naroito u Bretanji, po
kojoj su i dobili ime Ovi rom ani preteno
obrauju keltske legende o kralju A rturu i
njegovim vitezima O kruglog stola, a esto
prenose taj viteki ambijent i teme u legende o
Aleksandru Velikom SK
BREVI JA R (lat breviarum, ordo officiorum
gr &poXoyiov, asoslov) Skup dnevnih i
nonih molitvi koje se u odreene sate itaju u
crkvi N astao iz kratkih uputstava o izboru
tekstova iz drugih prirunika, koji treba da
budu itani u odreene dane Tridentski
koncil propisuje Rimski b svim crkvam a koje
nemaju sopstvem, stariji od dve stotine godina
(B zagrebake stolne crkve, 1290) G la
goljski b nastaje u doba trila i M etodija
Sadri delove iz irilovog prevoda -* Biblije,
kao i prevode iz latinskog b Usaglaavanje
prema latinskom izvrio je R Levakovic 1648
N ajstariji nai sauvam b potiu iz 13 v
Pisani su hrvatskom redakcijom starosloven-
skog jezika (Pamanski b 14 v )
Lit D Kmevvai L itu rg ik a , 1937, H B o h a tta ,
Bibliographie der Breviere, 1963 Z B
BR O JA N ICE, B R O JE N IC E - Deje igre
recima - Razbrajalice.
B R O JN IC E Opisujui koleda i navodei
razliite -* koledarske pesme, V K araic je
85
zasebno izdvojio, kao podanr, pesme koje se
brojnice zovu, to ih je sluao od koleana iz
poarevakog kraja: I na jelenu / zlatni
rogovi. / N ajed n o m sjedi / Milja vezilja. / N a
drugom sjedi / Petre zlatare. (ivot i obiaji
naroda srpskoga, Be, 1867). H.K.
BRO U RA (fr. brochure od broche igla)
Sveska; meko povezana knjiica proivena
koncem. D anas se pod b. podrazum eva knjiga
do 1 0 0 strana, obino o tekuim dnevnim
problem ima. Sl.P.
B RZA LICE G ovorne igre, sastavni deo
dejeg ivota. Deca zadaju jedna drugim a da
neke izraze, tee za izgovor, brzo i pravilno
uzastopno izgovaraju, ili se igra sastoji u tome
da se pogodi Smisao (odgonetka), nam erno
skriven ili preruen. B. se zadaju kao pitanja s
ciljem da se brzo i bez zastoja, obino tri puta
i bez pogreke, izgovori zadani tekst. B. se,
rasporedom i izborom glasova i slogova,
zasnivaju na tekoi da se izgovore kao
kakofonine konstrukcije, pri emu je Iako
napraviti govornu greku: Kameniem e
me, kameniem u te! (Kneevi, Antologija
narodnih umotvorina). K ao i neke druge forme
dejeg folklora (-* realice i -* razbraja-
lice), b. se isto tako zasnivaju na obilju
-+ aliteracija i -* asonanci: Petar plete Petru
plot su tri puta po triput. (isto).
L it.: M . KnoKCBiih, A nm o.iom ja napogutcc vmo -
m eopuna, 1957; B. bypHfr, Jlupuna, 1965. H.FC.
BU -RIM E (fr. bouts rimes rimovani kraje
vi) Oblik pesnike igre u kojoj se sastavlja
pesma, naroito sonet, na unapred zadate rime
(obino 1014), a ponekad t tem u u koju se
ove teko ukljuuju. B.-r. je kao igra nastala u
17. v. u Francuskoj uz masovno uee
autora. . R.
BUDNICA - M uziko-knjievni oblik,
pjesma nam ijenjena buenju nacionalne svije
sti, naroito poularna u H rvatskoj u doba
ilirizma. B. je srodan oblik -> davorija; kad se
razlikuju, ova posljednja se od b. lui tako to
se opisuje kao pjesma koja se pjeva u polasku
u boj i ima obino osobine -+ koranice
(rjenik uz D anku 1835. davoriju tumai njem.
rijeima Kriegslied, M arsch, hrv. poetike 19.
st. lf:ao rije koja dolazi od rijei D avor, koji
je slavenski bog rata, Mars; isp. -+ ratnika
pjesma). I prva ilirska b. G ajeva Jo
Horvatska ni propala i prva ilirska davorija
Nek se hrusti aka mala po tekstu Lj.
Vukotinovia javno su izvedene iste godine
BUDNICA
1835, a obje u okolnostim a karakteristinim i
inae za uslove u kojima se dom aa rije
poinje tada iriti u narod u knjievnoj
upotrebi: na pozornici, kao muziki umetak u
njem. predstavi. Tekst b. najee govori o
slavnoj prolosti roda, o ljepoti domovine i
rodnog jezika, o moi koja se postie slogom;
ton je b. patetian i poletan, izraz jednostavan,
kompozicija vrsto sazdana korienjem raz
nih postupaka ponavljanja (meu njima na
pose refrena); karakteristian je m ada ne
jedini stih b. simetrini osmerac (esto sa
izmjenom katalektinih i akatalektinih
stihova). B. su se u pravilu irile usmeno,
pjevanjem, pa iip se esto zaboravljao autor, i
znale su se prihvaati gotovo kao narodne
pjesme. Tekst je nekih b. dospio zato do nas
kao anonim an, a pogotovo je esto nesigurno
autorstvo njihovih melodija. M elodije su uz to
u pravilu "najprije nastajale improvizacijom
(esto po nekom stranom ili domaem, narod
nom ili pukom predloku), ponekad su
tavie ishitrene u saranji nekolicine ljudi
(tako je npr. sa spom enutom Vukotinovie-
vom), a te su melodije onda muziki obra
zovani ljudi zapisivali, dotjeravali i muziki
obraivali (za im proviziranu melodiju spome
nute Gajeve b. ini to F. W iesnerLivadi);
ponekad se melodija znala prenijeti i sa jednog
teksta na drugi (melodija V. Lisinskog, koja je
danas poznata kao napjev pjesme D. Demetra
Prosto zrakom ptica leii, izvesno je sastavljena
na jedan prigodni tekst P. Stoosa). Neku su
popularnost b. i davorije sauvale u hrv.
knjievnosti u toku itavog 19. st. (nov polet
dale su toj vrsti pjesme u osamdesetim
godinam a stranake, pravake b. i davorije
Harambaieve), N jihov je utjecaj u politi
kom ivotu bio ogrom an, vanost im u istoriji
hrv. muzike nije mala (napose u nastanku hrv.
opere), umjetnika vrijednost tekstova, m eu
tim, u pravilu je vrlo skromna. M ada su
pjesme slinog karaktera nastajale, naravno, i
u drugim knjievnostima i u novije doba,
naziv b. obino za njih ne koristimo. I
razlikovanje meu b. i davorijom vrlo je
nesigurno u upotrebi ve u 19. st., a pogotovo
je tako u naem vijeku. D anas se kao knjievni
termini oba najee koriste u istom znaenju:
kao ironian ili sentimentalno-ironian naziv
za prostodunu a bom bastinu rodoljubivu
pjesmu, prvenstveno onu koja je nastala u
odreenoj istorijskoj (ilirskoj tradiciji, sva
kako ee nego kao precizni knjievno-isto-
rijski nazivi opisanih vrsta.
L it.: . u rm in , H rva tski preporod I II, 1903
1904; M . N ehajev, O stogodinjici h rvatskog narod-
BUFO
nog preporoda, 1931; L. upanovi, G lazbena um jet
n ost u vrijem e h rv atsk o g n a ro d n o g p re p o ro d a ,
Kolo, 1966, 8 -- 10; L. u p an o v i, V anost Lj. G a ja
za h rv atsk u g lazb u p re p o ro d n o g razdoblja, R adovi
Instituta z a h r v a t s k u po vijest 3, 1973.
BUFO (ital. buffo smean) ~ Tuma
smenih uloga u ozbiljnoj, a jo ee u
kominoj operi, koja je po njemu i dobila ime
-* opera buffa. Naziv potie od lat. buja,
kojim se oznaavao komedija naduvenih
obraza, koga su ostali glumci amarali. Za
vreme srednjeg veka i renesanse taj naziv se
preneo na sve one koji su zabavljali publiku
(-* bufonerija). B, je obino predstavljao
glupog i nespretnog slugu, koji svojim m uca
njem u pevanju dovodi do kominih situacija.
Iako kao linost nije bio neophodan za razvoj
dram ske radnje, dram aturzi su ga rado kori
stili za prom enu dram ske situacije, naroito u
- melodrami oko polovine 17. v. Pod
pritiskom konkurencije komedije del arte (
commedia deilarte) b. je u svoj repertoar uneo
muzikireitativ. T ada se javlja buffo cantanie,
preteno peva, i buffo comico, preteno
komiar. Iezava sa scene oko polovine 19. v.
M .Di.
BU FO N ERIJA (ital. buffoneria - lakrdija) -
Lakrdija pisana u stihu, koja se izvodila u
Italiji za vreme karnevala i drugih sveanosti,
na otvorenom prostoru. U njoj su se pojav
ljivale linosti koje su predstavljale razliite
drutvene grupe i stalee, a glavna linost je
bio bujone (ital. buffone lakrdija, komedi
ja), srednjovekovni naslednik rimskog
striona i - jokulatora. U 15. v. i u prvoj
polovini 16. v. kod nas se vrila razmena
srpskih, bosanskih i dubrovakih bufonera pri man, N. Kravcov). Izvornost b. potvruju i
likom raznih sveanosti (svadbe, krunisanja
itd.). Tako su sauvana imena pojedinih bu
fonera (npr. Pribinja iz trupe Sandalja H ra-
nia, 1410. g. itd.) -> lakrdija.
L it.: A. D A ncona, O rigini del teatro italiano, pesnike tradicije koju je obelodanio V. Bogi-
1891. M .D L - N .K . i (Narodne pjesme iz starijih, najvie prim or
BUGARTICE (bugarskice, bugarke, bugar-
skinje, bugarkinje; bugarina, pjesan bugarka
najverovatnije tumaenje vezuje ovu ime nosti iz 14. i 15. v. (M. Kraljevi, M. Kobilo-
nicu za glagol bugariti tuno, alosno pe-
vati; popijevati, bugarskicu bugariti; V.
Karadi upuuje u Rjeniku ovaj glagol na
sinonim zapijevati, tuiti) U srphrv. usme
nom pesnitvu b. ili pesme dugog stiha ine
najstariji ouvan epski sloj (V. Nei, Bugar
tice, 1969, str. 75), istorijsku i knjievnu
sponu u razvitku nae narodne poezije od
davnina do danas. B. su se sauvale u pisanim
86
izvorima, a prikupljali su ih uglavnom prim or
ski knjievnici (16, 17. i 18. v.), najpre na
H varu, a najvie u D ubrovniku i Boki, potom
oko Zadra i drugde. I storiju do danas najsta
S.P.
rijeg poznatog zapisa (1497) i ouvani frag
m ent teksta obelodanio je M. Panti (N epo
znata bugariica o despotu uru i Sibinjanin
Janku iz XV veka, Zbornik M atice srpske za
knjievnost i jezik* 1977, XXV, sv. 3). Taj zapis
dugujemo strancu, ital. pesniku Roeru de
Paienci, koji ga je uneo u svoj spev Baletno,
sto je do naih d an a ostao u rukopisu. Tekst je
zapisan u slovenskoj koloniji na jugu Italije
( oja del Kole), neposredno tokom pevanja
na svom jeziku, u kolu u kojem su igrali i
odrasli i eca. Jeziki i metriki znatno ote
en tekst ove stare b., u rekonstrukciji M.
Pantia, sauvao je uspomenu na stvaran isto-
rijski dogaaj, stariji od svoje pesnike obrade
oko pola veka, o ropstvu Sibinjanin Janka
(Hunjadija) u tamnici despota ura (Bran-
kovia). D va znamenita, stilski i umetniki
besprekorna izvorna zapisa (M arko Kraljevi
i brat mu Andrija i Vojvoda Raosav Si-
verinski i Vlatko Udinski), zasluga su H vara
nina, pesntka P. H ektorovia, koji je, oko
1555. god. n a ribarenju sluao rukovet n arod
nih pesama od dvojice ribara (b. su klikovali
i bugarili), U neo ih je u svoje delo Ribanje i
ribarsko prigovaranje (1568), poprativi neke
od unesenih pesam a i melografskim zapisima.
Prvi zabeleeni tekstovi /).veroostojna su sve-
doanstva usmenog, narodnog porekla i p o
stanja ove epski stilizovane narativne forme,
hi- prem da su u nauci postojala, ali se nisu odr
ala, i miljenja o aristokratskom , feudal
nom poreklu nae epske tradicijo (H. Nau-
izrazite podudarnosti, ostvarene u raznim rav
nima zapisa, izmeu b. i deseterakih pesama
starijih od 18. v. Kasniji pisani izvori oneli su
nove h. i obogatili kapitalnu zbirku starije
skih zapisa, 1878). B. su zapam tile i opevale
vrednu istorijsku grau, a poseban znaaj
imaju stariji slojevi, znameniti dogaaji i li
vi-Obili, knez Lazar i kneginja Milica, u-
ra Brankovi, Jerina Brankovi, despot Vuk,
braa Jakii, Mihail Svilojevi, budimski k ra
ljevi Vladislav i M atija, Ivan Karlovi, Alibeg
Podunavac-M ihailoglu, potonji erzeiez i dr.;
bojevi na Kosovu, na Varni i K rbavskom
polju, u 15. v.) (V. Nei, Bugartice, 1969,
str. 75.). O uvane su dragocene pojedinosti
feudalnog, vlastelinskog ivota (gospodstveno
87
ophoenje, posebno prema enama, rafinirano
obraanje, viteko odevanje, luk i strela kao
oruje, soko na ruci viteza itd.). Osim istorij-
ske b. sadre i veoma bogatu motivsku i ar
hainu jeziku grau. Najei stih b. je od 15
ili 16 slogova sa cezurom posle sedmog odno
sno osmog sloga (m ada ih im a i u duim i u
kraim stihovima), gotovo uvek s pripevom
koji ima funkciju muzike fraze. Sm atra se da
je istorijska smena metrikih slojeva nae ep
ske poezije tekla u poretku: bugartiki dugi
stih, osmerac, deseterac (V. Nedi, O usmenom
pesnitvu, 1976, 1641). Bogiievo miljenje
da su b. umetniki slabije od deseterakih
pesama, nastalo poreenjem sa odabranim
deseterakim pesmama Karadieve zbirke, ne
moe se danas braniti. Antologijski izbor pe-
snike tradicije 1518. v. M. Pantia nedvo
smislena je potvrda umetnike vrednosti h,
Melanholini i odmereni stih, esto veoma
sloena kompozicija (M arko Kraljevi i brat
mu Andrija) i negovan stil, probrani lirski
detalji iransponovani najfinijom pesnikom
tehnikom, ostvaruju umetniki kvalitet prvog
reda u znatnom broju b.: Pade nebog Radiu
riiice na crnu zemlju. / Tri ga kopja bijahu
objednome udarila, / i njega mi svukoe do
tanke bjele koulje. / Ali mi se Radiu gusla-
rom drago moljae. / Nemojte mi m ahram e s
b jela lica podizati, / da mi lice ne nagrde sivi
orli i vranovi! (M. Panti, Narodne pesme u
zapisima X V X V III veka, 1964, str. 194). (V.
i Narodna pesma. ~> Narodna epska pesma).
L it.: V. Bogii, N a r o d n e p j e s m e iz s t a r i j i h , n a j
v i e p r im o r s k ih zapisa, 1878; T. M areti, N a a n a
ro d n a e p i k a , 1909; I. Scherzer, B ugartice,, R a d
J A Z U , 182, 1910; II. o n o B sih , J p e u i e g cpncKe
Kibim etmocmu, 19193; A. V aillan t, Les c h a n ts p i
qu es des siaves d u S u d , R e v u e d e s C o u r s e t C o n
f r e n c e s , 1932; H . M . C h ad w ick , N . K.. C hadw ick,
T h e G r o w th o j L i t e r a t u r e , II, 1936, 2 9 6 456; M .
Lalcvi, P rilo g p ro u av an ju b u g artica , P r i l o z i
p r o u a v a n ju n a ro d n e p o e z ije , 1935, II, sv, 1; M .
P an ti, ju g o slo v en sk a kn jiev n o st i usm ena (na
ro d n a ) kn jiev n o st od X V - X V I I I veka, P r i l o z i z a
k n ji e v n o s t, je z ik is to r iju i fo lk lo r , 1963, X X IX . br.
1 - 2; S. M ati. N a n a r o d n i e p i n a s s l i h , 1964; N .
L ju b in k o v i, Jelen u b u g artieam a , N a r o d n o s t v a
r a l a t v o , F o l k l o r , 1968; VJf> sv. 26 27; M. P anti.
R a d n a p ro u a v a n ju p re v u k o v sk e n a ro d n e p o e
zije k o d Ju g o slo v en a , N a u n i s a s t a n a k s l a v i s t a u
V u k o v e d a n e , L 1971; S. P etrovi, P o etik a tr a d i
cije: U tjecaj n a ro d n e p o ezije u jed n o j pregrti ren e
sansnih tek sto v a , L M S , 1972, 148, knj. 4 )0 , sv. 5;
N. L ju b in k o v i. N a ro d n e pesm e d u g o g stiha,
K n j i e v n a i s t o r i j u , 1972. b r , 16, 17; 1973, h r . 19; M .
B o k o v i -S tu /li, U sm e n a k n ji e v n o s t k a o u m je tn o s t
1975; B. H en n it. O ycMenoM necHUmmay,
r ije i,
1976: J. K ekez, B u g a r t i c e , 1978, H .K .
BU K O LI K A K N JIEV N OST
BUKOLIKA K N JI E V N O S T (gr. Pouko-
Xitc6 i; pastirski, t a j3ouKoA.itc&, lat. bucoli-
ca pastirske pesme) Naziv za pesnika i
prozna dela antike umetnike knjievnosti u
kojima je ivot pastira prikazan manje ili vie
idealizovano. Glavni predstavnici b. k. bili su
helenistiki pesnici Teokrit, M osho i Bion
(3 2. v. pre n.e.) i rimski pesnik Vergilije (l.
v. pre n.e.). Longo, autor rom ana Dafnid i
Hloja (kraj 2. v. n.e.), preneo je u svet pastira
zaplete ant. ljubavno-avanturistikog romana.
Brojne su pretpostavke o podsticajima koji
su doprineli razvoju b. k. u doba -* helenizma
(folklorna pastirska pesma; mit o sicilskom
pastiru Dafnid u u Stesihorovoj horskoj lirici;
pastiri u Sofron ovom mi mu?). Pouzdano
znam o da se tek u Teokritovim pastoralnim
idilama bukolika poezija javlja kao anr, sa
svim osobinam a jedne tvorevine rafmovane
knji. kulture helenizma i kao reakcija na
ivot u velikim helenistikim gradovima. Bu
kolika poezija duguje Teokritu vei deo svo
jih osnovnih crta: - heksametar i (u gr. knji
evnosti) dorski dijalekat, ustaljene oblike ka
zivanja (dijalog i pevako nadm etanje pastira),
neke melanholine teme (neuzvraena ljubav,
odsustvo i smrt prijatelja). Bukolika poezija
ve u Teokritovim pastoralnim idilama poka
zuje sklonost ka idealizovanju pastirskog i
vota, m ada pesnik Teokrit zadrava objektivni
stav posm atraa, zanim a se za realistiki detalj
i stvara helenistiku anr-sliku. Docnija bu
kolika poezija sauvala je scenu Teokritovih
pastirskih idila kao okvir u koji je unosila
razne, pre svega erotine motive, i kao dekor
u koji je stavljala idealizovane i alegorine
likove svojih pastira. Rimljanin Vergilije
{Bucolica, 37. pre n.e.) ispunio je ovaj konven
cionalni klie buk. poez. ozbiljnijom i obu-
hvatnijom sadrinom. U uski okvir bukolike
pesme on je uneo aktualno-politiku i mitsko-
-kosmoloku tem atiku, a napustio je Teokri-
tov objektivni stav posm atraa i prikazivaa.
Preneo je na likove svojih pastira sopstvena
oseanja i nade; otvorio je put simbolikom i
alegorijskom shvatanju tih likova, vezujui ih
aluzijama za likove i tenje rimske politike
stvarnosti. Zdruujui realistike detalje, mit
ske predstave i literarne reminiscencije, crte iz
pitomog italskog i zamiljenog arkadijskog
podneblja, Vergilije je stvorio onaj idealni pej-
sa u kom e e se stoleima kretati idealni i
alegorini likovi evrop. -* pastirske knjiev
nosti i - arkadijske poezije. Vergilijeve Buko-
like, koje su obeleavane i term inom -* ekloge
(lat. ecloga od gr. h A.0711 izbor), odre
dile su dalji razvoj antike bukolike poezije
BUKVALAN SM ISAO
svojim aktualno-politikim implikacijama, so-
terolokim motivom o roenju nekog boan
skog deteta i povratku mitskog zlatnog veka
(4. ekl). U panegirikoj bukolikoj poeziji ra
nog carskog perioda ovi motivi uslovili su
dalekoseno naputanje pastoralne tematike
(pohvale Neronu, opis am fiteatra u eklogam a
K alpurnija Sikula). ipak, pastirska tem atika
(dopunjena ionisijskim motivima) na prvom
je mestu u eklogama Nemesijana (2. v. n.e.),
poslednjeg predstavnika paganske bukolike
poezije. - Hrianska bukolika poezija anti
ke nastaje pod uticajem Vergilijevih alegori-
nih ekloga (naroito 4,, u ijem boanskom
deaku hriani vide H rista) i u vezi sa biblij
skom parabolom o dobrom pastiru. U lat.
ranohrianskom pesniivu (400 600. n.e.)
ova duhovna ekloga javila se prvo kao -
kenton od Vergilijevih stihova (Pomponijev
Titir). Pored ekloga koje zadravaju pastirsku
tematiku, unosei u nju elemente hrianske
verske pouke i propovedi (Endelehije, oko
400. n.e.), javlja se i m anastirska idila (Epi~
gramma Paulini, oko 408. g.), u kojoj m ana
stirski vrtovi zamenjuju Arkadiju, a dijalog
vode monasi, a ne pastiri. D uhovne ekloge
pisane su i u doba -* karolinke renesanse,
Manje ili vie alegorine pastirske pesme, sa
stavljene i nazvane po ugledu na Vergilijeve
Bukolike ( Ekloge), bile su naroito popularne
u doba -* renesanse i -+ baroka, najvie u
romanskim knji. Na lat. jeziku pisali su ih
Dante, Petrarka, Bokao (Bucalicum carmen,
1351 -1 3 6 6 ), uticajni hum anista Baptista
M antuanus (14481516); na narodnom jezi
ku u Italiji Ariosto, u Francuskoj Ronsar, u
paniji G. de la Vega. Ovoj vrsti pripadaju i
pastoralne elegije. koje u eng. knjievnosti
sastavljaju Milton (Lycidas, 1637), Seli (Ado-
nais, 1821), Arnold (Thyrsis, 1866), po ugledu
na Teokritovu tubalicu za D alnidom i ano
nimnu tubalicu za bukolikim pesnikom Bio-
nom. U starijoj dubrovakoj knjievnosti ek
loge, odnosno pastirske pesme, piu Dore
Dri, P. Zorani, D. Ranjina, I. Buni, I.
urevi. Barokna, aristokratski uglaena
ekloga odbacivala je Teokritovu tobonju ru-
stinost i grubost (Fontenelle, Discours sur la
nature de teglogue, 1688) i oslanjala se najvie
na Vergilija. Pod uticajem sentimentalno-sen-
zualistike eng. prosveenosti (Pope, Discourse
on PastoraI Poetrv, 1704; Steele) nastaje pre
lom u razvoju evrop. ekloge odnosno idile,
obcleen u knjievnoj teoriji 18. v. naelnim
vraanjem Teokritovoj poeziji, blioj realnom
ivotu. Knjievno ostvarenje tog novog stava
u sentimentalno-prosvetiteljskoj idili vajcarca
88
Salom ona G esnera (1756) ipak je jo daleko
od Teokritovog realizma. N a ovo ukazuje
H erder ( Theokrit und Gessner, u Fragmente,
1767). pa period Sturm -und-D ranga vodi u
nem. knjievnosti daljem razvoju realistike
idile, naelno oslonjene na T eokrita. N a pre-
lazu iz 1 8 . u 19. v., pored pastirske ekloge,
odnosno idile, javlja se u nem. i gradska
idila, sa sliicama iz m alovarokog ivota.
Ovo odgovara antikoj i novijoj primcni ter
m ina idila na sve Teokritove pesme. Dok u
isto vreme u Rusiji Sum arokov, Knjanin,
ukovski i Gnjedi sastavljaju idile prem a ant.
uzorima, zapadna reakcija na arkadijsku idea
lizaciju nastavlja se naporedo sa prodorom
realistikih tendencija u drugim knji. vrstama,
pa ekloga, idila i pastoralni rom an uskoro
prestaju da se javljaju u evrop. knjievnosti.
Ipak, i u 20. v. javljaju se povremeno, pod
naslovima ili u obliku koji bar deklarativno
nastavlja predanje ant. b. k. i evrop. pastirske
ekloge sa socijalnom i politikom tenden
cijom (npr. panac A. M arkuina, Irac L. M ak
Neis). Pokuaji M. Rilskog i P. Radim o va da
obnove idilu u sovj. knjievnosti nisu nali
odjeka.
L it,: . C a rta u t. E t u d e s s u r I. B u e . d e V i r g . ,
1897; Ph. E. L eg ran d . E t u d e s s u r T h o e r . . 1898;
W .W . G reg, P a s t o r a l P o e t r y a n d P a s t o r a ! D r a m a ,
1906; J . H u b a u x , L e s t h m e s b u e , d a n s l a p o s i e l u t .,
1930; A. O . L ovejoy-G . Boas, P r i m i t i v i s m a n d R e t ,
I d e a s i n A n t i q u i t y , 1935: E, C a rra ra , L a p o e s i a p o s t o
r a l e , 1936 ; W . A rlan d . N a c h t h e o k r , H uk., dis. 1-937;
H . J. R ose, T h e E e l . o j V e r g i l , 1942; P. K erm ode.
E n g l , p a s t o r a l P o e t r y . 1952; A. S. F. G o w . B u c o l i c i
G r a e c i, 1952; isti, T h e o c r i t u s , 1952; W . Schm id,
T ity ru s C h ristian u s , R h e i n . M u s . 1953. 96; W.
S chm id, P anegyrik u. Buk. in d. n cru n . E poche,
B o n n e r J a h r b . 1953; Br. Snell, A rk ad ien , E n t d e c
k u n g d e s G e n ie s , 19553; S. N azei-H . M orovi,
M u z a sicilijanka Ig n jata u r ev ia , P i t a n j a k n j i .
i je z . 1958, 4; O . S ch n b erg er, L o n g o s : D a p h n i s u .
C h l o e , 1960; E. R. C u rtiu s, E u r o p L i t . u L a t . M A ,
19613 ; M . B udim ir-M . F laa r, P r e g l e d r i m . k n j i . ,
1963; M. F laa r, {storija u sim bolici V ergilijevih
pesarna, Z b o r u . F i l . J a k . B g d . VI - 1,. 963; V.
P sehl, D i e H i r t e n d i c h t u n g V i r g i l s , 1964; R. B-
schenstein-S chfer, I d y l l e , 1967; G . W ojaczek,
D ap h n is , B e i t r g e z . k l a s s . P h i l o ! . 34, 1969; G .
S cheda, S t u d i e n z . b u k . D i c h t u n g d . N e r o n i s c h e n
E p o c h e , 1969. M . F.
BUKVALAN SM ISA O Nose ga u sebi rije
i reenica ako se uzmu u prim arnom znaenju
bez obzira na kontekst u kojem se javljaju; na
takvu nam jernom shvaanju b.s. umjesto
pravoga poivaju brojne ale lakrdijaa njem.
zbirke priica o Tilu Ojlenpigelu, od kojega je
potekao i kajkavski Petrica Kerempuh. Z.S.
89
BULEVARSKA LITERATU RA (fr. boulevard
ulica) Literatura bez vee umetnike
vrednosti (-+ trivijalna literatura), koja se jef
tino prodaje (u kioscima na ulici) i koju itaju
ljudi sa nedovoljno razvijenim knjievnim
ukusom. Naziv ulina ili jeftina literatura
(vredi samo pet para petparaka literatura)
esto oznaava slab umetniki kvalitct knji
evnih dela. Pisci b.L- unapred raunaju na
neobrazovanu publiku i piu pojednostavljene
ljubavne, kriminalne ili drutvene i ratne isto-
rije. U prvi plan istiu intrigu, koja e u
jednom zam renom zapletu privui panju i
zagolicati radoznalost italaca za rasplet i
odgonetanje tajne. Pod vidom zabave za m a
sovnog itaoca b.L, u stvari, svojim ogrom
nim tiraom donosi veliku zaradu autorim a,
izdavaima i prodavcim a. Razvojem tam
parske tehnike, razgranjavanjem izdavake
delatnosti i usavravanjem reklame u novije
vreme je dolo do poplave umetniki bezvred-
nih knjiga, stripova i ilustrovanih publikacija,
koji su ne samo plod loeg ukusa njihovih
tvoraca i italaca, ve su i m oralno tetni. V.
- und i -* trivijalna literatnra. S..M.
BUNRAKU - Jap. pozorigte lutaka koje se u
rudim entarnom obliku javlja u 17, i 18, v.
M anipulator je u poetku pokretao svoje lutke
na poklopcu kutije. Lutke su predstavljale
glumce koji su interpretirali kom ade no i
komine -* interludije zvane kjogen. K om plet
ni b. sadri tri elementa: taju (sviraa i pevaa
koji sebe prati na instrum entu zvanom ami-
sen), -* oruri naraciju koja se koristi
muzikim elementima da bi opisala istoriju
heroja, i lutke. Taju pom ou amisena
iskazuje oseanja lutaka-glum aca. Ove pokre
u tri m anipulatora obuena u sive trikoe
(kurogo) da bi bili to manje vidljivi. Budui
da su lutke velike (oko 140 cm), svaki od njih
pokree pojedine delove tela. N a kraju 16. v.
oruri, amisen i m arionete su sainjavali po
zorite, poznato tada pod imenom Ningyo
Joruri (oruri m arioneta). U dram skom pogle
du ovo pozorite lutaka bilo je izvanredno
obogaeno kom adim a ikam atsua i Monzea-
mona, a mnoge novine u ovo pozorite uneo
je, posle 1734, g. B. Joida. Krajem 18. v. b.
potiskuje pozorite -+ kabuki. Nove impulse
ovakvom teatru sa lutkam a dao je B. Uemura.
Po njemu danas ovo pozorite u Osaki nosi
ime.
Lit.: F. Bow ers. Japanese T heatre, 1954.
BURLESKA (ital. burlesco aljiv, vragolast)
Knjievno-scenska vrsta koja se odlikuje
BURLESKA
pretjeranou kominih efekata i grubou
karikiranja likova i situacija. Ne vodei rau
na o posveenim veliinama, autoritetim a ili
javnim funkcijama, b. drastino razgoliuje i
vulgarizuje individualne ili drutvene mane,
pokazujui pravo lice iza lane maske. B. na
lazimo i u poeziji, i u dram i i u prozi: svuda
podjednako nastoji da izvrgne ruglu obiaje,
linosti, institucije ili djela sluei se prosta
kom imitacijom i karikaturalnim preuvelia
vanjem, Komini efekti se postiu svjesnom i
hotim inom disproporcijom izmeu stila i
osjeanja (Johnson), to jest suprotstavljanjem
sveanog epskog ili dram skog tona i bezna
ajne teme iz obinog ivota. Eng. teoretiari
razlikuju dvije vrste b.: visoku (u kojoj se tri
vijalnost predstavlja s ironinom ozbiljnou) i
nisku (gdje se ozbiljne teme tretiraju s gro
tesknom leernou). B, se ispoljava u tri ra
zliita aspekta koji se esto ne mogu precizno
razgraniiti: kao - parodija, kada na hum ori
stian nain im itira stil ili m anir nekog djela ili
pisca s ciljem da izazove smijene i trivijalne
efekte; kao -* karikatura, kada se pretjeranim
insistiranjem na humoristikim crtam a lika
eformigu njegove fizike ili karakterne oso
bine; kao - 4- travestija, kada se osnovna tema
obrauje s grotesknom ekstravagantnou
prostakog jezika. Stoga b. moe imati i kri
tiku i zabavnu funkciju: i jedna i druga se
ostvaruju specifinom upotrebom jezika i
grubom - persiflaom ustaljenih konvencija
miljenja i ponaanja. B. se javlja kao reakcija
na odreene estetske obrasce ili sisteme vrijed
nosti koji su prethodno vaili kao besprijeko
ran uzor i nesumnjiv kriterij. K ao izraz nove
osjeajnosti i novog kritikog duha, b. s pod
jednakom estinom napada najrazliitije obli
ke besmislenih ustanova, izmiljenih veliina i
zvaninih m oralnih i estetskih uzora: patetiku
homerovskog manira, srv. crkvenu i drutvenu
hijerarhiju, renesansni model pastoralne osje
ajnosti, iz vjet aen ost kurtoazne i preciozne
knjievnosti, rom antiarsku egzaltaciju i ne
kritiko velianje idola, sve do paradoksalne
situacije savremenog svijeta u kome se na
vodni progres ovjeanstva plaa iskuenjima
sveopte automatizacije, standardizovanja vri
jednosti i psihologije totalitarnog mita. T ra
gove b. kao knjievnog roda sone i esto
trivijalne komike nalazimo jo u antici: kod
G rka je u Batrahomiomahiji homerovskim sti
hom prepriana bitka izmeu mieva i aba
R.J. kao parodija Ilijade (kasnije je taj burleskni
spjev bio preraivan i prevoen na mnoge
jezike); kod Aristofana je takoe literarno ar-
tikulisana mjeavina burleske, parodije i ka
BURLETA
rikature; kod Rimljana Senekin Apokolocinte-
zis opisuje pretvaranje cara K lauija u tikvu.
U srednjovjekovnoj knjievnosti b. je bila
sredstvo kritike i persiflae feudalnih i crkve
nih velikodostojnika. U renesansi b. ismijava
petrarkistika shvatanja ljubavi i arkadijevske
konvencije, U Francuskoj se b. javlja kao
reakcija na izvjetaenost precioznog duha u
knjievnosti ili kao kritika drutvenih naravi
(Satire Menipee); u 17. v. b. je definisana kao
objanjenje najozbiljnijih stvari aljivim i
smijenim izrazima. Sarazen je prvi unio po
jam b. u fr. knjievnost, a . Sorcl je pravi
tvorac roda (L 'anti Roman ou le berger extra
vagant gdje se izvrgava ruglu pastoralna
moda). Skaron je u svojim stihovima (RecueU
de quelques vers burlesques) i rom anu (Le
Roman eomique) dao pravi uzor burlesknog
izraza prema kome ni Boato nije ostao ravno
duan (L e Lutrin). Poznate su takoe i bur
lesk ne parodije epskih pjesama. Komini
efekti ovdje se postiu dovoenjem na scenu
istorijskih i legendarnih linosti koje se pona
aju prostaki i govore trivijalnim jezikom
(Skaronov Virgile navesti). Zbog loeg ukusa
im itatora rod je u prvobitnom obliku brzo
ieznuo. U eng. knjievnosti b. je esto ko burleska, koja je od prvobitnih kominih -*
ritena u polemike i satirike svrhe (oser) ili
kao satira drutvenih naravi (posebno u Bat-
lerovoj poemi Hudibras, pisanoj po ugledu na
D on Kihotove avanture, u kojoj se ismijava
hipokrizija i sujetna naduvenost puritanskog
m orala); elemente burlesknog nalazimo i u
stihovima D rajena i Poupa, kao i u rom a
nima Defoa, Svifta i Fildinga. U rus. knji
evnosti, pored imitacije antikog burlesknog
epa o borbi mieva i aba, poznata je b.
V. M ajkova E.tuceii u j u pajgpttxceabi Banx
(1771). Duh b. odrao se i u literaturi rom an
tizma ali najee u svom kominom i paro-
dijskom aspektu predstavljanja likova i situa
cija (Bajron, Don uan). U naoj knjievnosti
90
poznata je Burleska gospodina Peruna, boga
groma R. Petrovia. D ananja knjievnost se
koristi burlesknim postupkom u okviru ireg
kritiko-parodijskog koncepta svijeta, bilo a
nagovjetava besmisao tehnolokog autom a
tizma (Orvelov rom an 1984, ili Hakslijev Vrli
novi svet) ili da svjedoi o traum am a pojedinca
unutar utopijskog sistema savrene organiza
cije i kolektivnog nivelisanja vrijednosti (Zam-
jatinov rom an Mi). Burlesknim sredstvima
danas se slui karikatura i likovna umjetnost
sa izrazito humoristikim i satirikim elemen
tima.
Lit.: K . F. F logei, Gesch. des 1794; P. M o-
rillat, Scan-on et le genre burlesque, 1888; W . Je rro d ,
R, M . L o n ard , A C entury o j P arody a n d Im ita tio n ,
1913; G . K itch in , A Survev q f B urlesque and P arody
in England, 1931; A, H , W est. L 'influence franaise
dans la posie burlesque en A ngleterre entre 1660
1700, 1931; 8 . P. B ond, English Burlesque P oetry.
1932; I. A. R ich ard s, H udibras in the B urlesque
Tradition, 1937; V. C. C lin to n B addeley, The bur
lesque T radition in the english Theatre after 1660,
1952; F . Bar. L e genre burlesque en France au X V I I e
sicle, 1960: S. K oljevi, H um or i m it. 1968.
N.K.O.
BURLETA (ital. burla ala) Muzika -
intermeea u ozbiljnoj operi postala posebni
anr u Engleskoj polovinom 18. v. (doavi
preko Francuske i Italije). K ako su u L ondo
nu sve d o 1843. g. pozorita Druri Lejn i
K ovent G arden im ala m onopol na igranje tra
gedija i komedija kao velikih oblika govorne
drame, m ala pozorita su iskoristila b. da bi
izigrala taj monopol. B. je zato obavezno
imala najvie tri ina (za razliku od pet kla
sinih inova), muziku pratnju i najm anje pet
pevanih pesama. N a taj nain, m anja pozori
ta Londona uspela su da prikau i neke
klasine komade u obradi koja odgovara ovom
anru.
L it.: M aCgow an and M elnitz, The Living S i age.
1956. S.B!
 c
CACCIA - Kaa
CANTE FLAMENCO -> Cante jondo
C'ANTE JONDO, p. (kante hondo duboko
pevanje) N arodna pesma iz june Spanije,
sastavni deo plesa andaluzijskih Cigana, koji
se izvodi uz pratnju gitare. Teme c.j. po pravi
lu su ljubav i smrt. Nije mu sa izvesnou
utvreno poreklo ni kao muzikom ni kao
pesnikom obliku. U 20. veku jedan je od
osnovnih podsticaja panske poezije, naroito
u delima mlaih pesnika. Veoma uspeno g a je
negovao Lorka. T.V.
CANTICA - Kantika
CANTIGAS, p. (kantigas pesme) O zna
ka za srcdnjovekovne narodne i umetnike
pesme Iberijskog poluostrva; obino se prime-
njuju na oko 2 . 0 0 0 galicijsko-portu galskih lir
skih pesama (1214. vek), obuhvaenih trim a
zbirkama iz 14. i 15. veka. C. se prem a pred
metu uglavnom dele na: ~ 1 . C. de amigo (p.
pesme o prijatelju), u kojim a draga jadikuje
zbog dragog; 2. C. de umor (p. ljubavne
pesme), u kojima m ukarac tuguje jer mu se
na ljubav ne uzvraa; 3. C. de escamio v de
maldecir (p. podsmeljivc i pogrdne pe
sme), u kojima se, esto uvredljivo, pokadto
skaredno, igou ovekovi poroci i fiziki ne
dostaci. N astale u tesnoj vezi s pastirskom
pesmom (~-> pastirska poezija), jutarnjom pes-
mom(-> alba), baladom, itd., c. su vremenom
primile i elemente domaeg, iberijskog pod
neblja, poglavito c. de am or. Za najbolje meu
njima tipini su: enja, jednostavni ritmovi,
refren i renik u kojem znatnu ulogu igra
sistematska primena sinonima, itd.
L it.: Le G entil, La Posie lyrique espagnole et
portugaise la fin du m oyen ge. i 953. T.V.
CARM EN (karmen, lat. carmen, carmina
pesma, pesme) Prvobitno obredna i reli
giozna. a kasnije svaka lirska pesma u lat.
knji. Praoblici c., napisani u - saturnijskom
stihu, nalaze se ve u prvim lat. pisanim spo
menicima, Od religioznih pesama poznate su
pesma arvalske brae ( carmen frat rum Ar-
valium} i pesma svetenike grupe Salija
(carmen Saliare), koje su istovremeno i naj
starije sauvani c. Spominju se i obredne pe
sme, naricaljke, nadgrobni natpisi, gozbene i
aljive pesme. Kasniji lat. pisci nazivali su
ovako svoje lirske pesme. Takve su Kat ulove
Car mina. Naziv r. nalazimo i kod srednjo-
vekovnih lat. pesnika, a kod nas su dubro
vaki pesnici 17. i 18. v. ovako nazivali due
pesme koje su pisali na lat. jeziku. M.Di.
CARM INA BURANA, lat. (pesme iz Bure, po
Bura sancti Benedicti, nem. Benediktbeuern,
mesto u Bavarskoj) Rukopisna zbirka od
preko dve stotine pesama s kraja 1 2 . i poetka
13. v. Sadri poeziju putujuih studenata i mla
dih svetenika na kasnolat., starolr. i srednje-
visokonem. Vaan je izvor za izuavanje ev
ropske svetovne poezije. O tkrivena je 1803, u
m anastiru Benediktbeuern-u, po kome je do
bila ime. Cuva se u M inhenu. Pesme se dele na
tri grupe: moralno-satirine, ljubavne i vinske,
studentske pesme; ukraene su lepim -* inici
jalima i -> minijaturama u osam boja. Teme
pesama su razliite: ljubav, priroda, lutalaki
CA RM IN A FIG U RATA
ivot pesnika, mane vieg svetenstva i knee
va. Meaju se razni uticaji: Vergilija, Ovidija,
nem. i fr. narodnih pesama; smenjuju se lirski,
epski i dramski elementi. Uz izvestan broj
pesama zabeleene su jo neodgonetnute -
neume. Neki njihovi motivi inspirisali su muzi
are (K. Orf, Carmina burana. sccnska kanta-
ta, 1937).
L it.: C arm ina burana, i 930/41; W . L ip p h a r t,
C arm in a b u ra n a , ie M u sik in G eschichie und
Cegemvart, II. 1952. Z .B .
CARMINA FIGURATA, lat. (carrtien figura-
lum - pesma-slika) M etriko-grafiko sim
boliko oznaavanje smisla pesme. Stihovi ra
zliite duine i grafikog oblika obrazuju sliku
krsla, srca, stuba, jabuke, drveia, ptijeg krila i
si. i na taj nain i spoljanjom, grafikom
formom ukazuju na simboliko znaenje pe
sme. N astale ve u -+ antici, c. f. su naroito
negovane u doba -> baroka, kada su bile
ozakonjene i u baroknim i kasnijim -+ poeti-
kama (Skaliger, Boalo). Tokom vremena, u
17. i 18. veku, one su se zadrale u prigodnim
pesmama i posvetam a uglednim linostima.
Takva je, npr. kod nas, pesma Z. Orfelina:
Pozdrav Mojseju Putniku, u kojoj se nalaze
stihovi u obliku dva simetrino postavljena
lista deteline, ili u obliku lavirinta i drugih
figura. U 19. i 20. veku c .f. se obnavljaju kod
nekih pesnika (K. M orgenstern, Apoliner i
dr.). V. i -> kaligram. D,,
CAROSTAVNIK - Naziv za islorijska dela u
staroj srp. knjievnosti koja su govorila o
carevima (vladarima). Prim er c. je delo ivoti
kraljeva i arhiepiskopa srpskih D anila II i nje
govih nastavljaa (prev. L. M irkovi, 1935). U
15. v. srpski su i*, dospeli u Rusiju pa su delom
uli u - hronografe kao graa, a delom poslu
ili kao primer kompozicije slinim elima
stare rus. knji. (tzv. menetman Knuia, m itro
polita M akarija, 16. v.). C. su sluili poli
tikim ciljevima vladara i crkvenih poglava
ra ... koje boanska blag o d et. . . okruni i
vrlo uzvelia i jo vie pro slav i... . -+ Ro-
doslov.
L it.: Mji. PvBupau, 0 i ^ a p o c m a e n u K V u j u u , a p -
cmeemtM KhbUiaMa, J IM C , 1873, 115; / h c t o y 36op-
n m y M i. Pyaapna, 1934, C l 11; C t. HoBatcOBuh,
XpoHorpa(j), napocraBHHK. TpojajHK, p o ^ o c . i o b .
PCyjL 1877. XLV.
CATCH - Ke
CKNTO < Kenton
92
CENTRIFUGA Jedna od osnovnih grupa
rus. -> futurizma, koja se pojavila 1914. i
trajala do 1922. N astala kao ogranak neosim-
bolistike pesnike grupe Lirika, C. je insi
stirala na sintezi najboljih elem enata poetike
simbolizma i futurizma. N jeno jezgro su
inili S. Bobrov (teoretiar grupe), B. Paster
nak i N. Asejev, ali su joj u raznim periodima
bili bliski 1. Aksjonov, G. Petnjikov, B. G or-
dejev (Boidar), T. uriljin i dr., ak i V.
Brjusov, koji je nam eravao da uredi jedan
zbornik grupe (neostvareni projekat Centri
fuga Pukinu). Program C. je najpotpunije
obrazloen u Bobrovljevom tekstu Lirska
tema (1914) i prilozim a dva zbornika grupe
Rukonog (1914) i Drugi, zbornik Centrifuge.
Rad pripadnika C. na stihu i, posebno, Bob
rov Ijevi traktati o ritmu stiha, sa obiljem ma
tematikih analiza, predstavljaju znaajne pri
loge teoriji stiha.
Lit.: Mwtu<peembi u npoipausibi p y c c K u x tfiy m y -
p ucm os. 1967; B. M a rk o v , Russian F uturism : A
H istory, 1968. M .J.
CEN ZU RA (lat. censura procena, sud)
Pozajmljen iz rim. dravnog ustrojstva, termin
c. oznaava procenu koju nad umetnikim
delom izvodi dravna ili crkvena vlast. K o n t
rola nad sadrajem umetnikih dela koja bi
mogla da ugroze vladajui sistem, m oralne
norm e ili pojedince, vrlo je stara pojava, i
mogla je neposredno i temeljno uticati na
razvoj knjievnog ivota. Stara atika komedi
ja, iji se glavni stilski (i kullski) efekat sasto
jao u bespotednom napaanju i obaveznim
linim invektivama protiv svih predstavnika
svetovne i duhovne vlasti, u velikoj je meri
prom enila i forme i sadraje posle zakonskih
mera (krajem 4. v. pre n.e.) o zabrani linog
napada sa pozornice. C. je postojala i u rim.
dravi, a posebno je precizne ideoloke po
stavke zadobila u d oba Avgustovog dravnog
i m oralnog preporoda. Sluaj sa Ovidijevim
progonstvom , prem da nije jasn o da li je di
rektno vezano sa njegovim pisanjem, dovoljno
dobro pokazuje posledice c. Ako je u imperi
jalnom Rimu c. imala oblike koji su varirali
od vladara d o vladara (Tacit u Analima pla
stino opisuje dosta takvih primera), konsti-
tuisanje crkve i, naroito, njena borba protiv
jeresi, doveli su do tipa e. koji je bio opte-
M .M . vaei i trajan (npr. spisak zabranjenih knjiga
-* Index librortim prohibitorum). U novijoj
istoriji, c. crkve i drave se prepliu, prem da se
ne poklapaju uvek, tako da je autor bio na
udaru oba sistema. Pitanje c. postavljale su u
zaotrenom obliku vlade posle amerike i
93
francuske revoiucijc, da bi se spreio prodor
opasnih knjiga. U 20. veku, kad c. u m no
gim zemljama najee zakonski ne postoji,
sprovodi se tzv. preventivna c., odnosno
k ontrola deta (ne samo knjievnog, ve i li
kovnih del, a posebno filmskih) na svim in
stancam a stvaranja i objavljivanja; npr., gra
fiki radnici odbijaju da tam paju odreeno
delo, i si. N ajfrapantniji sluajevi c. u nae
doba nesumnjivo su vezani za nemaki Trei
Rajh, no ni u drugoj polovini naeg v. c. nije
fenomen koji nestaje. IJsled represivnih oblika
r., koji ugroavaju i samu linost stvaraoca,
nae doba je kao nijedno drugo doprinelo
irenju tzv. -> emigrantske knjievnosti, a neki
od najpopularnijih svetskih pisaca, poterani t\,
piu u drugim zemljama i objavljuju na dru
gim jezicima (nobelovac G . G. M arkes, Milan
K undera, drugi nobelovac eslav Milo, i dr.).
L it.: J. M e C o rm ick -M . io n es, d., Versions o f
Cemorship, 1962.
CEZURA (gr. TOjiri, lat. cae,sura rez, usek)
U gr. i lat. metrici ritmika pauza koja se
podudara sa zavretkom rei, ali ne i stope,
dok dijareza obeleava pauzu sa takvim
podudaranjem . Cezura posle tree polustope u
-v heksametru zove se - tritemimeres, posle
pete polustope -* pentemimeres (lat. semiqui-
naria), posle sedme polustope -+ heftemimeres
(lat. semiseptenaria). V.Je.
C. iza pete polustope (od ukupno 12 po-
lustopa), tj. iza tree *-* arze nalazim o u pro
vodu Odiseje (prevodilac M. uri): Poto ih /
poliju / ve // i po / elji se / napiju / vina
(-(JU i - UU / - UU / 1 UU / u u /
U).
Savremena teorija stiha definie c. kao
stalnu (a ponekad pokretnu) -* granicu rei
koja deli due stihove na dva del (~+ polu-
stih). U nekim sistemima versifikacije postoje
po dve, ak i tri stalne granice. U fr. ->
silabikoj versifikaciji c. je konstantno seenje
duih stihova iza odreenog akcentovanog
sloga. U klasinom -+ aleksandrincu ona se
podudara sa estim a u nesimetrinom deka-
siiabu sa etvrtim slogom. O bino iza tih slo
gova pada granica izmeu rei, a esto i izra
zita sintaksika granica, kao u sledeem stihu
Boaloa: Que toujours dans vos vers // le sens
coupant les mots / Suspende lhmistiche, // en
m arque le repos. M eutim u srv. stihu do
druge polovine 15. v., naroito u lirskom, c.
nije m orala uvek da se nae ba na granici
rei. O na je mogla da presee re i odvoji
neakcentovan slog, npr. peti u dekasilabu:
Que la victoi/re venait avec moi (E. Des
CEZU RA
champs). Tako opkoraena (enjembemente)
c. javlja se ponovo tek u m odernom stihu
krajem 19. veka. Tu odm ora (le repos)
nema, kao to ga ponekad nema ak ni onda
kad se e. p o dudara sa granicom rei, npr. u
aleksandrincu La F on ten a: Soyez-vous l'un
Tautr(e) un monde toujours beau. Pri oba
veznom elidiranju krajnjeg nemog e ispred
vokala naredne rei nikakva se pauza ne ost
varuje. Pored term ina c. (cesure ili coupe
fixe), koji oznaava stalno seenje stiha iza
odredenog sloga, fr. versolozi su uveli i termin
coupe da njime oznae slobodno segmenti-
ranje (coupe mobilie) teksta unutar polusti-
hova, kao i kraih stihova (bez cezure). U
polj. silabikoj versifikaciji c. je uvek stalna
granica izmeu rei, koja u trinaestercu pada
iza sedmog, a u jedanaestercu iza petog sloga.
C. se javlja i u pojedinim razmerima naj-
izrazitijih silabiko-tonskih sistema stiha. Za
S.S. razliku od antikog stiha, ona se u njima
obino p odudara sa granicom stope, u kom
je sluaju jedni zovu -* dijarezom (odnosno
medijanom), a c. nazivaju i sve granice u
stihu koje seku stopu. U srpskohrvatskom
stihu c, se po pravilu kao granica izmeu -
akcenatskih celina, rede kao - granica rei
nalazi u svim stihovima duim od est slo
gova. U trohejskim razmerima ona je iza 4.
sloga, npr. u desetercu: Svet je ovaj // tiran
tiraninu (Njego); u osmercu: Sluge zove //
Smail-aga (M aurani). U simetrinom 12-
-tercu c. pada iza estog sloga: Ja bosiljak
sejem, // meni pelen nie (nar. p.). T ako je i u
jednom retkom razmeru jedanaesterca: M o
notone sjene // r jekom plivaju (Mato). U
najduim trohejskim razm erim a javljaju se po
dve (iza 4. i 8 . sloga), pa i tri stalne granice
(iza 4, 8 . i 12. sloga). Jedna se obino smatra
glavnom. T ako se stihovi raslanjavaju na
tri, odnosno etiri lanka. Primeri za tro
lane stihove (jedanaesterac, dvanaesterac,
trinaesterac) i etvorolani esnaesterac: Obvi-
la se / bel a loza / vinova (nar. p.); Evo danas /
tree jutro, // zlo mi ju tro (nar. p.); Za mnom
stoje / mnogi dani // i godine (Dis); Vino pije
/ Dojin Petar, // varainski ban (nar. p.);
D va se tia / pobratila, // do dva sokola (L.
Kosti); Njega m unja / ne udara // n it sekira
/ otra see (V. Ili); Pokidani, / rastureni //
svi listovi / iz ivota (Dis). Izuzev dugog
stiha (bugariica), u kom e je osnovna varijan
ta 7 // 8 , retki su stihovi sa c. iza sedmog sloga
(najee uz stalnu granicu i iza etvrtog).
Takav je npr. Orfelinov poljski trinaesterac
u Plau Serbiji (sam o 4 stiha nemaju grani
cu iza 4. sloga): T ko mi moe / dovoljno //
CH A IN O F BEING
arkih suza dati / Ovu moju / nesreu //
dovjeka plakati? Stih je redak jer c. iza sed
mog sloga u troheju onem oguava kontinuitet
jedinstvenog ritma. O tuda sedmosloni polu-
stih u zapisima cesto prelazi u osmosloni ili
trai simetriju u 14-tercu tipa 7//7. O tuda i
kolebanje izmeu jednog reda i prelam anja u
dva stiha. C. u navedenim razmerima ne m ora
da pada uvek iza akcenatske ceiine. O na ovu
ponekad seee, te se javlja kao granica izmeu
reci, razdvajajui enklitike ili proklitike od
akcentovane rei. U narodnom stihu to je
izuzetna pojava: Sirotinjaf^teje pozdravila.
Li umetnikoj poeziji, naroito u osmercu, n a
lazi se dosta takvih primera: Ove brat o
bedi radi (Stenja); Gde se dan s a ; zorom
grli (Zmaj). U srpskohrvat^kom jam bu
(poev od sedmerca) c. po pravilu pada iza 5.
sloga. npr. u jedanaestercu V. Ilica*. K roz
tajni sumrak // zvuk se tiho vije. Ipak je neki
pesnici manje ili vie pom eraju iza 4. sloga,
npr. M. Raki u jedanaestercu a L. Kosile u
desetercu, u kome ostvaruje slobodnu cezuru:
Pa taj zar telal // srcu a je mom? / Moj
pretea, // moj drug, moj kaiput? U pred-
brankovskom jam bu c. je kod nekih pesnika
pokretna. Takva je i u Brankovoj Tuzi i
opomeni. V. Ili, Santi i iiic uvaju c. iza tina. Recitovali su ih, pratei se na violi, p u tu
petog sloga, dok je Raki u 7 osto stihova
pomera iza etvrtog. I kod hrv. pesnika se
nalazi pokretna c. a F. M arkoviju je ukidao:
To pijem za te, // voljo plamenita! / Nek plazi
dim, H ti - stup se k nebu dii! / To tebi
napijam // do zadnje kapi, / Samotvorni //
do zadnjeg asa ine. U prvom stihu c. je iza
5, u drugom i etvrtom iza 4, a u treem iza 6 .
sloga. Pogreno je izjednaavati c. sa pau
zom (ili odmorom). O ne se obino podu
daraju, ali veoma esto se ne podudaraju ni u
narodnom stihu. U njemu ima dosta izrazitih
- opkoraenja cezure, koja neki zovu pri
rodnom c., za razliku od prozodijske c. (A.
Morije). U trohejskom desetercu Jedna nosi:
ita, druga meda c. je iza 4. sloga, a odmor
bolje rei intonacioni prelom tipa -* polii-
kadence pada iza estog sloga. Zato ne treba
poistovetiti c. kao metriko seenje sa polu-
kaencom. (V. i - sintaksiko-intonaciona
struktura stiha).
I .it.: K. T aran o v k sk i, O ulozi cezure u srp-
sk o h rv atsk o m stihu. Z b o rn ik u ast Stjepana h i -
a , 1963, 363 -374; versifikacija, -+ metrika,
antika, -* sintaksiko-intonaciona struktura stiha.
.R.
CHAIN O F BEING, eng. (ejn ov biing -
lanac bia) Koncepcija svemira kao velikog
lanca ije beouge ini beskrajan broj ivih
94
oblika poredanih u hijerarhijskom nizu od
najniih formi ivota do najsavrenijeg bia.
Nagovetaji ove ideje nalaze se kod P latona i
Aristotela, ali se tek s novoplatoniarim a ona
javlja organizovana u koherentnu shemu. Iz
raz lanac prvi je u ovom smislu upotrebio
M akrobije u 5. veku. Tokom celog srednjeg
veka, i kasnije, do kraja 18. stolea, mnogi
filozofi i veina obrazovanih ljudi pohvatali
su ovu ideju o ustrojstvu kosmosa, pa se njen
odraz javlja i u delima mnogih knjievnika,
naroito u 18. v. (Adison, Pop, Didro, Herer,
iler, i dr.).
L it.: A. O. L ovejov, The G reat C hain o j Bein
1950. ' V .K .
CH A N SO N S DE G ESTE, fr. (anson d est
junake pesme) O lat. gesta: dela,
podvizi junaka. Opevaju istorijske dogaaje
preteno iz doba K arla Velikog (8 9. v.).
Sauvano je oko 80 pesama, razliite duine,
po pravilu u vie verzija. Stih je asonovani
desetarac, sa cezurom posle 4., katkad posle 6 .
sloga; retko dvanaesterac ili osmerac. Stihovi
se grupiu u strofe zvane les (laissej, sa
istom asonancom , kasnije slikom. Broj stihova
u strofi je slobodan, od nekoliko do vie sto
jui pevai, ongleri. Poreklo im je sporno.
N ajpre se mislilo da su nastale naknadnim
spajanjem u veu, zaokrugljenu celinu prvo
bitno narodnih, kratkih lirsko-epskih pesama,
spevanih neposredno posle dogaaja o kojima
govore (G. Pari, teorija kantilena). Kasnije,
Z. Bedije ih dovodi u vezu sa legendama iji su
zapisi sauvani i najzad pesniki oivljeni u
m anastirim a i svetilitima, na putevim a koji
m a su se kretali brojni hodoasnici. D a bi ih
razonodili i pouili, i a bi u atmosferi krsta-
kih ratova budili u sluaocima verska i ratni
ka oseanja, ueni ljudi su podsticali pesnike
da stvaraju junake pesme (teorija epskih
legendi). Nju dopunjuje teorija istoriara,
koja podvlai ueni karakter u obradi usmenih
predanja i pisanih hronika. IJ novije vreme se
vema istie znaaj nepoznatih pesnika, d a ro
vitih ljudi, ije je obrazovanje znatno, ali koji
zato ne m oraju biti klinci. Izvesno je a su .
d , francuskog, a ne germ anskog porekla, i da
su stvarane najmanje tri veka posle dogaaja
koje opevaju. Najstarije su iz 11. v., a poet
kom 13. v. njihovo opadanje je ve oigledno.
Podcijene su u tri ciklusa: K arla Velikog, ga-
rena de M onglana i D ona de M ajansa. . d .
predstavljaju poetsku transpoziciju feudalnog
sveta, njegovih borbi, sukoba i ideala. Streme-
i vazda ka herojskom, neobinom i grandioz-
95
nom, nepoznati pesnici opevaju podvige ju
naka, ast pojedinca i ioze, vazalsku odanost,
patriotska oseanja, pobonost itd., sve to
proeto epsko-feudalnim idealizmom.
L it.: M . W ilrao tte: U Epope franaise, 1953;
M . de R iquer: L es Chansons de geste franaises,
1957; F . L ot: E tu d es sur les lgendes piques fran muzikoj interpretaciji. Ova redovno varira
aises, 1958.
CHANT ROYAL, fr. (san roajal kraljevska
pjesma) Lirska vrsta u fr. dvorskoj poeziji
14. i 15. v. (Gijom de M aso, ari Orleanski i Brams je. meutim, uoio da se c. p. u svojoj
dr.). Po pravilu to su pesme od pet strofa po
jedanaest stihova, u desetercu, sa istim rim a
ma i istim rasporedom rima. Poslednji stih
svake strofe se ponavlja i ini refren kao kod
- balade. Pjesma se zavrava porukom (~>
envoi) od pet do est stihova koji poinju
rijeju Prince, ponavljajui zavrni stih svake
strofe.
Lit.: G . P aris, L a posie du m oyen-ge, 2 vol.,
1885..95. N .K o .
Cl, kin. - Tzu
CICERONIZAM - Im itiranje Ciceronovog
stila i jezika, naziv za stilistiku struju u ital.
-* humanizmu, nastalu poetkom 15. v., kada
su naputene srednjovekovne norm e lat. stila,
sadrane u prirunicima nazvanim Vetine pe-
snikoga oblikovanja (Artes dictundi). U ok
viru ove struje izdvojile su se dve grupe pisaca
koje su c. razliito shvatale: na elu prve bio je
A. Policiano, koji je lat. jezik prilagoavao
svom pesnikom nadahnuu i mati i pri hva
tao upotrebu pesnikih neologizama, nazvanih
portenta verborum (udovine reci), dok se
druga grupa slepo drala Ciceronovog stila i
jezika, odbacujui svaku novinu. M.Di.
CIGANSKA POEZIJA Poezija koju su
stvorili Romi, ali takoer i sa tem atikom o
Romima. D ok se evropska knjievnost, poev
sa Servantesovim romanom La gitanilla (1614),
a zatim pre svega u doba -* romantizma, rado
bavila tem atikom ivota Roma, ovi su iz svo
jih redova dali malo knjievnika i pesnika.
Ipak, u Francuskoj je M. Maksimov napisao
nekoliko rom ana, a J. K ohanovski, zavrivi
studije na Sorboni, pojavio se u knjievnosti
pod pseudonim om V. V anja de Gila. U Eng
leskoj su objavljene dve autobiografije iz pera
Roma: Rodni Smit Gipsy Smith, his life and
work, by him self (1905) i S. D. Bosvel The
book o f Boswell (1970). U Americi je In Put-
nem, poreklom Rom kinja, objavila rom ane
Hard hearts are for cabbages (1959) i Brothers
CIK LUS
to the wind (1960), kod nas se istakao S.
Berberski (u Sloveniji), a veoma su poznati i
R. Uhlik i R. uri. Pesme pesnikinje Papue,
pseudonim za Br oni slavu Vajs, objavio je u
Poljskoj J. Ficovski (Papuszakre Gila, 1956).
Poezija Rom a debija svoje posebno obeleje u
S.V. narodne melodije pojedinih zemalja, i to na
tipian nain. Pri tome se uvek svira bez nota.
Postavka F. Lista da su m aarsku muziku
stvorili Romi u meuvremenu je odbaena.
muzikoj adaptaciji daje svesti na zemlju u
kojoj su Romi boravili. O va c .p , pretoena u
muziku prilagoavala se takoer ukusu vre
mena, pa je tridesetih godina tako nastao
sving-dez. U najnovije vreme violina je kao
pratei instrum enat m orala da ustupi mesto
gitari, a na Istoku se c.p. prati svirkom oboa i
udaranjem u dobo.
L it.: H . v o n W lislocki, M rchen und Sagen der
transsilvanischen Zigeuner, 1886; F. S. K rauss, Z i
geuner-H um or, 1907; M . Block, W . Aichele, Z igeu
ner-M rchen, 1926; I. K operniclci, T extes tsiganes,
1930; P. A risle. R om ane puram ii, 1938; C . H.
Tili h ageru Taikon erzhlt Zigeuner-M rchen, 1948;
D . Y ates, A book o f G ipsy fo lk tales, 1948; J.
K n o b lo eh , R o m a n i-T exte aus dem Burgenland, 1953;
A. K eil, Zigeuner-G esehichien, 1964; F. H . G ro o m e,
G ipsy f o l k tales, 1964; J. K o ch an o w sk i, Gipsy stu
dies, 1 11, 1963; Journal o f the G ipsy Lore Society
(L iverpul, od 968); E tudes tsiganes (P ariz, od 949);
R. u ri, B ez dom a, bez groba, 1979; Ciganska
poezija, 1982; J. N ikoli, G ost niotkuda, 1983.
Z.K..
CIKLUS (gr. kvk Xo - krug) - U - na
rodnoj knjievnosti oznaava pojedine krugove
-> narodnih pesa ma tematski dvojako obelec-
nih i objedinjenih: ili su pesme oblikovale
mitsku, prethriansku, potom i hriansku,
prolost (neistorijski ciklus: - bajke, -
legende i prie u stihovima, ije poreklo- po
nekad treba traiti u srv. duhovnoj i svetovnoj
knjievnoj tradiciji), ili njihovo jezgro ine
istorijski dogaaji i linosti iz raznih epoha
(istorijski ciklusi: Nemanjia, kosovski c.,
c. Kraljevia M arka, c. Brankovia, Crnoje-
via, hajduki, uskoki, c. za osloboenje
Crne G ore i Srbije; P. Popovi, Pregled srpske
knjievnosti, 1913 2). Docnije je ova pdela
unekoliko preinaena i dopunjena proiriva
njem nacionalnih granica epske tradicije (S.
Nazei, V. uri). Ipak, treba dodati da dva
glavna izvora epskih pesama, mitski i istorij
ski, nisu zastupljena niti u istom obliku (sva
ki pojedinano) niti u ravnom ernom odnosu
raznorodnih slojeva grae, ve najee koeg
zistiraju i traju kao posledica folkloru svoj
CIKLUS RO M ANA
stvenog procesa am algam iranja, to znai ne
prekidno podlonih prom enam a. N pr., postoji
itava literatura, u nas i drugde, o jednom od
najrazvijenijih c. na irem podruju balkan
skog folklora, c. Kraljevia M arka. Ve u
najstarijem zapisu iz sredine 16. v. ovaj epski
junak udaljio se od svog istorijskog identiteta,
a u Vukovih pevaa s poetka 19. v. M arko se
udaljava i od svoje stvarne i od svoje srv.
viteke biografije. Njegovo, esto hajduko,
ponaanje i elovanje usklaeno je sa suvre
menim istorijskim zbivanjima, pojavam a i
iskustvima. Poela na c., m ada osporavana,
bila je pokuaj da se na osnovu naela isto-
rinosti, a njega jc ustanovio V. Karadi,
hronoloki sistematizuje epska tradicija u sti
hu. (V. i narodni junaki ep).
L it.: M. XajiaHCKHi , O cep5csiix Hapcuuibix
necHSX KOCOBLKoro UHK.ia, PyccKu (fju.io.toiuie-
cku eecmuuK, 2 4, 1882; N. B aoaevi, L e cycle
cle K o so v o et les ch an so n s de geste. Revue des
E ludes slaves, V i, 1926; A. V aillant, Les c h an ts
piques des slaves de S ud, Revue des C ours et
C onfrences, 1932; N . B anaevi, C iklus M a rka
Kraljevia i odjeci fra n c usko-talijanske viteke k n ji
evn o sti, 1935; E. H . riym nO B , K ocobckh uhkji u
CTapiiiHe pyccKHe h ci opunecKise iiecnn, P vcckuii u
loxKHOc.iactMiicKu lepow ucKu w o e , 197 L 29 304.
H.K.
CIKLUS ROM ANA - Dva ili vie tematski
povezanih rom ana koji opisuju niz dogaaja u
duem vremenskom rasponu, esto u toku
ivota nekoliko generacija iste porodice, obi
no u irokom drutveno-tem atskom opsegu
(-* roman reka). Prvo naznaenje c. r. nala
zimo u Balzakovoj Ljudskoj komediji (1830-
1845), iako meuzavisnost tih rom ana nije
dovoljno snana i duboka da bi im dala obe-
jeja jedinstvenog c. r. u punom smislu rei.
Zolini Rugon-M akarovi (1871 - 1893), Manovi
Buclenbrokovi (1901), Ljudi dobre volje ila
Romena (193246), D os Pasosova trilogija
U.S.A. (193036) i drugi prim er i romana
reke u prvoj polovini 2 0 . v. predstavljaju iri
nom svog istorijskog zahvata i unutranjom
tematskom povezanou izraziiije primere c. r.
Kod nas su poznati c.r, S. Jak ovije viceva
Srpska trilogija, Daviove Robije, Krleine
Zastave.
L it.: -+ Roman.
CITAT (lat. citatus pozvan za svedoka)
Navod, navoenje neijih rei, doslovno ili
samo po smislu, iz knjievnog ili naunog
teksta. Navodi se kao potvrda ili ilustracija
sopstvenih rei, ali ima i iru ulogu, npr. u
knjievnom delu gde moe biti sastavni deo
njegove unutranje strukture (kod Rablea,
96
Servantesa, T. M ana) ili nain povezivanja s
kulturnom tradicijom (kod M ontenja). D anas
se c. obino i grafiki obeleava znakovim a
navoda, uz tano navoenje p o d ataka o delu
iz kojeg se uzima. U antici, meutim, odnos
prem a c. bio je znatno drukiji. O bino se nije
navodilo ime autora koji se citira, to nije
shvatano kao plag ijat To proizlazi iz
drukijeg shvatanja originalnosti: podraavati
i koristiti rei ili delo velikog pisca bilo je, s
jedne strane, znak dobrog ukusa, a s druge,
ak kom plim ent piscu od koga se pozajmljuje.
Lit.: J. R ottger, D as Z . bei P laton, I960; H.
M eyer, Das Z . in der Erzihlkunst. 1961. A. C om -
p a g n o n . La Seconde M ain, ou te travail de citations,
1982. K .M .G .
CLERIH EW Kitrihju
CLO SE READING, eng. (klouz riding -
paljivo itanje) M etodoloki postupak
praktine kritike anglosaksonskih novih
kritiara (-> nova kritika), slian nem. -
interpretaciji. Po tom metodu, paljivim ita
njem knjievnog teksta mogu se otkriti n aj
finiji prelivi znaenja i najdublji slojevi smisla
knjievnog dela. Predstavnici nove kritike
(I. A. Riards, V. Empson, K. Bruks, D. K.
Rensom i r.) smatrali su da se analizom
forme, ritm a i slike, jednom rei analizom
stila, moe ponajpre ui u tumaenje poezije, i
to se postie paljivim itanjem.
L it.: N. K oljevi, T eorijski osnovi nove k r itik e ,
1967; Nova k ritik a (zb o rn ik ), 1973. D ..
CO M EDI A DE CAPA Y ESPADA, p. (ko
medija de kapa i espada - kom ad plata i
maa) D ram ska vrsta koja je, poetkom 16.
v., s komedijom de roido ( comedia de
mido) zamenila dotada glavne, tipino p.
dram ske vrste: komediju (p. comedia ko
mad), dram u o ivotu niih drutvenih slojeva,
i tragediju, dram u o ivotu najviih drutvenih
slojeva. K ao i u komediji de ruio, i ovde je
najvanija intriga, motivski usredsreena oko
ljubavi, revnosti, a poglavito astoljubivosti.
Za razliku od komedije de ruido, c.d.c.e. crpe
grau iz savremenog ivota nie aristokratije i
S .K . viih slojeva srednje klase, iji predstavnici su
je i izvodili, gotovo bez dekora i u svakodnev
noj odei, po emu je dobila i ime. Zaplet c.
de. c. i e obino je vezan za prepreke koje
treba savladati da bi dolo do venanja. Si
tuacija se esto komplikuje nesporazum im a ili
zamenom linosti. K ao i svi kom adi Zlatnog
veka, pisana je u stihu. Proeta je komikom ,
koju obezbeuje lik dovitljivog sluge -> gra-
97
cioso, olienje narodske filosofije i zdravog
razuma nasuprot idealizovanom liku junaka.
Vrhunac dostie u stvaralatvu L. de Vege, a
po uzoru na njega polom je s uspehom neguje
i Kaideron.
L it.. H . A. R en n ert, T he Spanish S i age in ihe
Tim e o j Lope de Vcga, 1909; R. S ch en ll. The Dra-
m a tie A rt o j L o p e de Vcga. 9 18.
CO M ED IA DE R U D O , p. (komedija de rai-
do buni kom ad) Naziv za kom ade p.
Zlatnog doba, koji su se odlikovali dinam i
nom spoljanjom radnjom zasnovanom na->
intrigi. Za razliku od komedije plata i maa
(-- comedia de capa y espada), k. r. je prikazi
vana raskono, a junaci su joj mogli biti i
pripadnici najviih drutvenih slojeva i linosti
iz nehrianske i hrianske mitologije. Javlja
se i pod nazivima Comedia de teatra i Comedia
de cuerpo.
L it.: -> C om edia de capa y espada.
C O M D IE RO SSE, fr. (komedi ros - opaka
komedija) Vrsta naturalistikog kom ada u
Francuskoj s kraja 19. v. ije su najizrazitije
osobine; grubost, otrina tona i zajedljiva du
hovitost. S.V.
CO M M ED IA D E L L ARTE (ital. arte
umetnost, profesija) Tip ital. komedije u
narodnom duhu bez ustaljenog teksta, ali sa
ustaljenim scenarijem (sa tokom radnje i sa
redoslcdom scena), koja varira stereotipne
zaplete; konkretna izvedba kao i ubaene do-
setke i mitnike ale (lazzi) izmiljaju se u
trenutku prikazivanja zahvaljujui velikom
scenskom repertoaru kojim glumac raspolae.
M onolog i dijalog ostaju preputeni improvi
zaciji (otuda bez literarnog odraza), pa i uspeh
zato zavisi od vetine profesionalnih glumaca
da improvizuju, li stalne tipove c.d.a., karak
teristine po njihovom kostimu i maskam a, no
psiholoki jedva diferencirane, ulili su se likovi
iz gotovo svih ital. stalea; mnogi od njih
postali su vanvremenski: D otore, brbljtva
uena cepidlaka iz Bolonje, Pantalone, pri
glupi otac, zatim otmeni trgovac i prevareni
suprug iz Venecije, Arlekino, odnosno Brigela,
iz Bergama ili Pulinela iz N apulja, prefrigani
sluga. Kolom bina, Smerardina, hvalisavi Ka-
pitano, mucavac T artalja, nam or Beltrame i
drugi. C.d.a. nastala je podstaknuta ital. -
farsama, kom edijam a u narodnom duhu i na
dijalektu i literarnim kom edijam a renesanse
(Makijaveli, Ariosto, Arlekino) sredinom 16.
veka u gornjoj Italiji, a navodno je izumitelj
Franesko Kereja, komiar pape Lea X, da bi
7 R ecruk k n jiev n ih te rm in a
C O M M E D IA D E L L ARTE
se, poetski profinjena zahvaljujui grofu Karlu
Gociju (18. vek) i njegovim pozorinim bajka
ma, odrala sve do poetka 19. veka, uprkos
pokuajim a K arla G oldonija da je zatneni.
Putujue trupe irile su je preko ele Evrope,
do M adrida, K openhagena i Petersburga. pa jc
na taj nain c.d.a. stekla znaajan uticaj na
T .V . komediju i lakrdiju drugih zemalja. Na ne~
m akom podruju ona je naroito uticala na
beku narodnu komediju (sve do Rajmunda i
Nestroja); u Francuskoj od 1570. godine itali-
jansko-francuske trupe poinju da izvode
c.d.a., i njena obeleja iluzija, evazija, slo
boda izraza i m atovitost postaju stalna
opozicija realistikom duhu francuske knji
evnosti; italijanska tru p a je 1660. g. imeno
vana za comdiens du roi, pod njenim uti-
cajem se nalazi i Moiijer, sve dok komediju
tipova nije zamenio -* komedijom karaktera;
u 18. veku njen uticaj slabi, ali svet Mari-
T.V ,
voove pozorine fikcije naslanja se na njene
najbolje tradicije; u Engleskoj, njeno delova-
nje se moe osetiti kod Sekspira i kod drugih
elizabetanskih dram atiara. Kod nas se u 16.
veku nije razvila, zbog nedostatka profesio
nalnih glumaca, kao i profesionalnog pozo-
rita uopte, ali se kasnije javlja anonimna
dram a, koja, pored elemenata -* eruditne k o
medije ima i elemente c.d.a. (grub humor, na
primer). Pored delovanja na suvremene ko
mediografe, uticaj c.d.a. i danas se jo moe
zapaziti u engl. i fr, -* pantomimi (-L. Baro),
evropskim -> lutkarskim komadima, - baletu
(P etrm ka ) i - operi (Pajaci).
Lit.: V. D e A m id s, La com m edia popatare tatina
e la com m edia delParte, 1882; M . Scherilio, La
com m edia dell'arte in Italia, 1884; W . Sm ith, The
com m edia dell'arte, 1912; P. L. D u c h a rtre , L a co
mdie italienne, 19252; C . M ic, L a commedia dell'arte,
19272; E. P etraeeo n e, L a com m edia dell'arte, storia,
tecnica, scenari, 1927; M . A poonio, Storia de la
com m edia dell'arte, 1930; B, C roce, La commedia
dell'arte, 1930; A. Nicol), M asks, m im es and m i
racles, 1931; M. J. Wojff, D ie C om m edia dellarte,
G RM 1933; K. M . Lea, Italian Populr Comedy:
1560 1620, 1 II, 1934; H. K in d erm an n , Die C om
media dell'arte und das V olkstheater, 1938: K. Boeh-
ien. D er Einfluss der C om m edia dell'arte, diss. 1944;
M . K o m m e rd i, C o m m ed ia d ell'arte , Dichterische
W etterfhrung, 1952; A. K u tsch er, Die commedia
dell'arfe und D eutschland, 1955; P. L. D u ch artre, La
com m edia dell'arte et ses enfants, 1955; T . Ni klau s,
H arlequin. 1956; V. P andolfi, L a Comm edia dell'arte,
VI 1957 6i ; A. K. Dshiwelegow, Commedia deWarte,
1958; M . T . H erriek, Italian C om edy in the R enais
sance, 1960; A. N icoll, The W orld o f Harlequin,
1963; W . H in ck , Das deutsche L ustspiel des 17. und
18. Jh. und die italienische Kom die, 1965; G. O r t-
glia, The C om m edia dell'arte, 1968; W. K r m er, Die
italienische C om m edia deW arte, 1976. Z .K .
 COM M EDIA ER U D ITA
COMMEDIA ERUDITA, ital. (uena, plau-
tovska komedija) Vrsta renesansne komedije
rafinovanog humora, stvarana prema antikim
uzorima. Spojivi osnovne stavove antike
poetike (Aristotel, Horacije) i njihove rene
sansne interpretacije sa iskustvom starih ko
mediografa (Terencije, Plaut), renesansni au
tori su doli do novih zakonitosti i stvorili
imitatorsku komediju, koja je poznata kao
eruditna. U prvoj fazi iz antikih izvora preu
zimani su: fabula, tipovi, karakteri, zapleti,
nain nrganizovanja radnje, situacije i dr. Poto
je slepo imitovanje Plauta dovodilo u pitanje
jedan od bitnih postulata renesansne poetike
da kom edija treba da bude odraz stvarnog
ivota i istine pisci su postepeno od prerada
Plautovih dela, preko grae uzete iz drugih
literarnih izvora (iz novelistike; kod nas i iz
onovremenih italijanskih komedija), dolazili
do tema iz savremenog ivota. C.e. bila je
podreena nizu pravila koja su obrazovala
njenu poetiku: predstavljala je dogaaje iz
svakodnevnog ivota, izmiljene ali mogue,
imala je zapletenu radnju u kojoj je uestvo
vao obian svet i prikazivao se u nedolinim
situacijama (trgovci, krmari, sluge, lutalice
i dr.; podvale, krae, neverstva i si.); cilj njen
bio je da zabavljajui pouava; uvaavala je
zakonitosti o tri jedinstva radnje, mesta i
vremena; imala je idealnu emu (prolog i pet
inova, mogla je biti u stihu ili u prozi; u naoj
knj; samo u prozi). Tem a c.e. je ljubav sa
peripetijama; osnov radnje ini intriga; po-
navijaju se klisetirane situacije (preruavanje,
prepoznavanje, zabuna sa blizancima i si.);
uesnici su tipizirane linosti, elom preuzete
iz antike komedije (starac tvrica, esto za
ljubljen u miau enu; sin rasipnik; dovitljivi
sluga intrigant; sluga-parazit; kurtizana; hva-
lisavac i dr.), a delom iz renesansne stvarnosti
(pedant, nastavnik humanistike kole, kom i
ni i nespretni ljubavnik; arobnjak; svetenik;
Ciganka i dr.). U naoj knjievnosti najuspeli-
je eruditne komedije pisao je M. Dri, u koje
je, uz potovanje vladajue poetike ove dram
ske vrste, unosio duh i atmosferu renesansnog
Dubrovnika (Dundo Maroje, Skup i dr.). -*
Dramska jedinstva.
Lit.: S, D 'A neona, S toria del teatra dram m atico.
1958; M. P an ti, P o etika hum anizm a i renesanse,
1964.
CO N STR U C TIO AD SEN SU M , lat. (kon-
strukcio ad senzum oblikovanje po smislu)
-* Construetio kata synesin
CO N STR U C TIO KATA SYNESIN (gr. K ata
auvccriv po smislu) Termin antike
98
retorike za jedan vid -* enaJage, tj. zamenc u
rodu i broju; slaganje del ova reenice po zna
enju, a ne po gram atikom obliku: 1. N asu
prot gram atikom rodu oblik rei odreuje se
prema prirodnom rodu reci: D obro doo.
m laano Bugare (K aradi, Srpske narodne
pjesme, II, 29); ponekad stoji muki rod ume-
sto enskog: Zaludu se udavala, sinko (isto.
4); srednji rod umesto mukog: Otud ide ludo
mlado, / Ludo m lado neenjeno. (isto, 1,
453); ako su u reenici dva subjekta razliitog
roda, predikat se slae as sa jednim as sa
drugim, bez obzira na to koji mu je blii:
A ko bi ti bog i srea dala. (isto, 189);
predikat dobija po smislu oblik prem a apozi
ciji umesto prema subjektu: Moj Damjane,
moje ja rk o sunce! / L'jepo ti me bjee oba
sjalo. (isto, 595). 2. Z am ena u broju n a
staje kod zbirnih imenica, koje imaju oblik
jednine, a predikat je u mnoini: D obro doli,
m oja djeco draga. (isto, II, 33); katkad ime
nica stoji u jednini a prisvojna zamenica ozna
ava mnoinu. H.K.
C O N T E S D R O L A TIQ U ES, fr. (kont drolatik
smijene prie) Balzakovo djelo objav
ljeno od 1832. do 1837; po tematici i nainu
prianja podsjea na sonu Rabieovu komiku.
Odlikuje se leernou stila i vjetim korite
njem humoristikih eiekata. llustrovao ih je
G . Dore sa mnogo duha i afiniteta za podrug
ljiv nain karikiranja naravi i situacija.
- ... N .K o.
C O N T R A D IC H O IN A D JE C T O , lat. (kon-
tradikcio in adjekto protivrenost u pri-
dodatom ) Logiki termin za protivrenost
koja nastaje kada se pridevom iskazuje svoj
stvo protivreno glavnom pojmu, odnosno
neizgladivu protivrenost dva stava neke izja
ve (npr. vea polovina, ledena vatra i si.),
oksimoron. S L .P .-S .S .
CO R R E SPO N D A N C E , fr. (korespondans -
saglasje) U idealistikoj filozofiji naelo
zajednike sutine svega postojeeg, prema
kojem su pojave m aterijalnog sveta u najdub
ljoj korelaciji sa zakonim a duhovnog ivota i,
u krajnjem zakljuku, boanske promisli (Pla
ton. Svedenborg). U knjievnosti nain meta-
Z .B .
torikog ili simbolikog izraavanja u kojem
nestaju granice koje dele pojave fizikog i du
hovnog ivota, ili razliite oblasti ulnog d o
ivljavanja (-* sinestezija). C dobija naglaen
znaaj u rom antizm u, kao izraz tenje za ap
solutnim (Novalis, H ofm an i dr.), a u poeziji
fr. simbolista jedno je od temeljnih naela
99
njihove poetike. Program ski karakter u ovom
pogledu, kako misaono tako i izraajno, ima
Bodlerov sonet Correspondances (Sag-
lasje): Priroda je hram gde mutne rei sleu
/ Sa stubova ivih ponekad, a dole / k kroz
sumu ide ovek kroz simbole / to ga putem
prisnim pogledima sreu (prepev. I. V. Lali).
U srpskoj poeziji prvi izrazitiji prim er ove
vrste nalazim o u pesmi V. Ilia Kleon i nje
gov uenik (Sve je samo simbol to ti vidi
oko, / Sve to duu tvoju i vedri i mrai, /
Simbol je i zemlja, i nebo visoko, / A sutina
ono to on sobom znai. U hrvatskoj poeziji,
kod A. G. M atoa (J. K atelan, Lirika A. G.
Matoa), a kasnije veoma istaknuto, u poeziji
T. Ujevia.
L it.: H . Levin, S ym b o lism and F iction, 1956; J.
K atelan . L irika A. G. M a to a , R a d J A Z U , 1959;
D . ivkovi. S im bolizam V. Ilia, R itam i pesniki
doivljaj, 1962; A. M ercier, L es sources sotriques et
occultes de la posie sym boliste, 1974. B.M . S .K .
CRKVENA DRAMA - L U najirem smislu,
dram sko stvaralatvo koje nastaje u okriiju
crkve i nam enjeno je njenim potrebam a. 2 .
Srv. prizori i kratki kom adi versko-didaktine
sadrine, koje je svestenstvo izvodilo u crkvi o
kalendarskim i drugim praznicima (Boi,
Uskrs, Bogojavljenje, posveenje crkava, usto
lienje crkvenih velikodostojnika, it.). U o
avajui da bogosluenje privlanou svoje
mimetike prirode (-+ mimeza), simbolinou
rituala i antifonim pevanjem (koje neki istra
ivai smatraju i dalekim potom kom stgr, -*
hora), nudi velike mogunosti za irenje i ja
anje vere u neukom e narodu, crkva je
svoje obrede obogaivala novim sastojcima;
melodijama koje su u poetku bile pevane na
samoglasnike (~+ neumska notacija), a potom
na posebno pisane i delimino dijalogizirane
tekstove ili trope, i drugim elementima scen
skoga predstavljanja (rudim entarni mizanscen,
dekor, kostimi, rekviziti). Meu ovim ano
nimnim kom adim a jednostavne sadrine naj
stariji su oni izvoeni u okviru uskrnje litur
gije (- liturgijska drama; uskrnje igre, n a
stali oko 4. v.) -* Boina drama je neto
mlaa. C.d., od koje je veom a malo sauvano,
vremenom su poeli pisati i laici, poglavito
putujui uitelji (npr., sauvano je nekoliko
tekstova iz pera A bel ar ova uenika Hilarija, iz
1 2 . v.); oni proiruju tem atsko polje c.d. uvo
enjem novih biblijskih motiva, ali i svakida
nje tem atike i elem enata hum ora, postepeno
potiskujui ranije obavezan lat. jezik i zame-
njujui ga narodnim , prirodu izvoenja modi-
fikujui uvoenjem svetovnih izvoaa, it.
CR K V EN A PR IK A ZIV A N JA
T ako c.d. u 13. v. gubi svoje prvobitno, litur
gijsko obeleje i, preselivi se pred crkvu ra
zvija se u razliitim oblicima: - misterije, ->
mirakuli, -* auto sacr amental, crkvena pri
kazanja.
L it.; T . S. E liot, Religious D ram a, 1954; A. J.
H otze, M edievat Liturgie ratna, i 956; H. B rink
m an n , Das religise D ram a im M ittelalter, 1959; O.
B. H a rd iso n , Christian R ite and C hristian Dram a in
the M iddle A g e, 1965; A. G r n b e rg , Das religise
D ram a des M itielallers, 1965; W . M. M erchant,
C reed a n d D ram a, 1966; T . S tem m ler, Liturgische
Feiern und geistliche Spiele, 1970; R. H . S chund,
R aum , Z e it u n d P ublikum des geistlichen Spiels,
1975. TV.
CRKVENA PESMA Neizostavan deo hri-
anskog kulta; ve su neki tekstovi Svetog
pisma posluili kao c.p., a u razna vremena
nastali su razliiti nazivi za ta poetska ostva
renja (- psalmi, - himne, -> ode, -* melos,
tropos) to govori o tom da su te sve vrste
crkvene lirike bile namenjene pevanju, a
ujedno upozorava i na njihovu strukturu. Ra
znoliko po sadraju, u Vizantiji se crkveno
pesnitvo delilo na mnogo vrsta, a njihova
imena upuuju na njihov sadraj, mesto u
ritualnom redosiedu kao i na vanjski oblik;
tako imamo: ti fone, -* akatiste, -* bogoro-
ine, i kose, irmose i -> katavasije, ->
konake, - sedalne, - svetilne, -* stihire, -*
tropare itd. Fonetske promene nastale u gr
kom jeziku prisilile su pesnike crkvene poe
zije da odbace klasinu metriku kao i antike
pesnike forme od kojih je crkva zamirala kao
od svega paganskog. N a mesto antikoga to -
nikog sistema u toj je poeziji zastupljen si-
labiki prosodijski sistem, po kojem stihovi
imaju jednak broj slogova, ali se pazi i na
proporcionalnu rasporeenost naglasaka u
njima. U prosodiji c.p. nesumnjivo treba tra
iti i uticaje i elemente jevrejske himnografije.
C. p prevedene s gr. na stsl., veinom nc o dra
avaju prosodiju svoga originala, ali i u njima,
kao i u originalnoj slavenskoj himnograflji
ima nem alo form alno uspelih stihova.
L it.: W . K rist. A nthologia graeca carm inum Cri-
stianorum . 1871; J. Pfeiffer. D ichtkunst und Kirchen
lied, 1961. M .M .
CRKVENA PRIKAZIVANJA (ital. sacra rap-
presentazione) ~ Vrsta duhovne drame, sa
tem am a iz crkvene istorije Starog i Novog
zaveta, koja se razvila u 15. v. i posebno
bila popularna u Italiji, Nemakoj i Fran
cuskoj. U naoj knjievnosti nastala je najve-
rovatnije krajem 15. v a proistekla je iz dram
skih pohvala (~* Ia uda). U poetku je to bila
C R N A K E D U H O V N E PESM E
tipino narodna dram a, jednostavnih linija,
ematizovanih situacija, neizgraenih karakte*
ra, naivnih prizora. Pisana u osmercu (rce se
unosi i dvanaesterac), c.p. su stilom podseala
na pobonu poeziju. Vremenom, izvoena na
otvorenom prostoru (pred crkvom, u klaustri
ma manastira), dobijala su neto opremljeniju
scenu, fabula je postajala sloenija, karakteri
izgraeniji, dram atinost snanija, ali nisu na
putala srednjovekovnu dram sku tradiciju u
osnovi. U prikazanja ulaze postepeno profani
elementi, to ih ini zanimljivijim i pribliava
ih svetovnoj drami. U ovoj fazi poznati su i
mnogi autori prikazanja (kod nas: M. Vetra-
novi, J. uveti, M. G azarovi i dr.). U
najveem broju c. p. obraivane su teme vezane
za muenje H rista (M u ka Lsukrstova), ali i
mnoge druge, preuzete iz biblije ili iz svetakih
legendi (Prikazanje kako bratja prodae Joze-
fa, Skazanje ivota sv. Guljelme, o Suzani
istoj i dr.). P opularna irom Evrope tokom
nekoliko vekova, i kod nas su se neka pri
kazanja igrala ak i u 19. v. {Prikazanje sv.
Lovrinca muenika, u Starom gradu na
Hvaru).
L it.: G . C o h en , L e th tre en F rance au M oyen
Age. Le thtre religieux, 1928; F . F ancev, H rvat
sk a crkvena p rika za n ja , Narodna starina, 1932, X I,
143 168; S. D A n co n a, S to ria del teatra dram m a-
lico, 1958; F. S. P erillo, L e mere, rappresem azioni
C roate, 1975 (prev. H rva tska crkvena p rik a za n ja ,
1978). Z .B .
CRNAKE D U HO V N E P E S M E (eng. Negro
Spirituals) N arodne pesme nastale u doba
kada su afriki Crnci, doseljeni u Ameriku kao
robovi, prihvatili hrianstvo. Pretpostavlja se
da su mnoge pesme nepovratno izgubljene,
budui da se njihovom sistematskom sakuplja
nju i beleenju pristupilo tek u graanskom
ratu. Prvi put su predstavljene evropskoj i
amerikoj javnosti 1871. U njim a je uspeno
ostvareno jedinstvo izmeu afrike muzike i
hrianske oseajnosti. Pevaju se u horu i u
poetku bez instrum entalne pratnje. Bez utvr
ene pesnike forme, one ponekad imaju jed
nostavan oblik strofe, koja se sastoji od samo
jednog stiha, tri puta ponovljenog, uz oba
vezni -+ refren. Najee zasnovane na biblij
skim priama, okrenute nezemaljskim tem a
ma, c.d.p., pune nade i naivne vere u boansko
spasenje, ne retko se zavravaju u pravoj reli
gioznoj ekstazi. -* Bluz.
Lit.: J. B. M a rsh , T he S to ry o f the Jubilee
Singers, 1875; F olk Son g s o f the A m erican Negro,
ed. J, W . an d F. J. W o rk , 1907; The B o o k o f
Am erican N egro S p irituals, 1925 and S econd B o o k o f
Negro Spirituals, 1926. ed. J. R. an d J. W. Jo h n s o n ;
100
N . W hite, A m erican N egro F olk Songs, 1928; A m eri
can N egro Songs a n d Spirituals, ed. J. W . W ork,
1960. S .K - .
CRN I H U M O R (humor lat. vlanost, te-
nost; u srednjovekovnoj fiziologiji jedna od
etiri tenosti u ovekovom organizmu koje
odreuju njegov temperam ent) T on u knji
evnom izrazu koji otkriva komiki nesklad u
nekom surovom spletu okolnosti ili karak ter
noj osobini. Iako je term in humor, u pri
blino dananjem knjievnokritikom znae
nju, iskristalisan tek u vezi s prosvetiteljskim
shvatanjem komedije u 18. veku, u irem smi
slu elemente c.h. nalazimo i znatno ranije. U
ekspirovoj tamnoj komediji (dark com e
dy) M letaki trgovac, na primer, komiki
neskladi proistiu iz surovih antijevrejskih
predrasuda i ajlokovih reakcija na te pred
rasude, a kom edija kulm inira u situaciji u
kojoj bi, prema ugovoru, trebalo isei funtu
mesa iz ljudskog tela zbog nevraenog duga.
U nekim engleskim baladam a i deijim pesmi-
cama zabeleenim u 19. v. takoe ima c.h.
kada u jednoj od njih brat baci sestru u vatru,
neko od odraslih primeuje: Zar nije bistar, a
samo m u je est godina! Bodlerov ogled O
sutini smeha (1855) predstavlja prvu studiju
c.h, u modernijem pesnikom smislu. N o i
pored toga to se pojedinani primeri c.h.
mogu nai u narodnoj poeziji, u renesansnoj
dram i, u Dikensovim rom anim a i drugde,
oni izbijaju u krupni plan knjievnih dela tek
u tvorevinama francuskih nadrealista i u ~+
drami apsurda, naroito u ene ovim Sluki
njama (1954) i Crncima (1958). Beketovim
Srenim danima (1961). U ovim i slinim
novijim delima cJi. nem a funkciju zluradog
podsmeha, nego intelektualne - katarze u
otkrivanju surove ili tragike istine o prirodi
ljudske komunikacije u ivotu. U naoj knji
evnosti elementi c.h. mogu se nai u primitivni
jem obliku ponegde u narodnoj poeziji (npr.
na zavretku pesme M arko Kraljevi i Filip
M adarin; pa otide drum om pjevajui; /
osta Filip nogom kopajui). U modernijem
obliku c. h. nalazimo u D omanovievom
Voi, kod S. Vinavera (npr. Trese se
drevni tron), kod m nogih nadrealistikih
pesnika (vidi antologiju V. Pope, Vrnebesnik,
1960), kod M. Krlee (Balade Petrice Ke-
rem puha i dr.), M. Bulatovia (V uk i zvono i
dr.), D. Mihailovia (Petrijin venae i dr.). U
svim ovim primeri ma c. h. izraava ono
oseanje komikog nesklada odreenih vidova
ivota u kojem se neutralise sentimentalno
101
saoseanje sa rtvom , ali ne i svest o tragikoj
prirodi njene sudbine.
L it.: Z . Lei, u r., T eorija dram e k r o z stoljea,
II, 1978; - hum or.
CRTICA K rai oblik narativne proze koji
se obino svodi na naznaenje obrisa nekog
dogaaja ili lika. Prem a A. Flakeru, c.
predstavlja mali prozni oblik, s manjim
stupnjem beletrizacije zbiljskoga i bez eleme
nata pjesnike organizacije jezika (m etaforika,
ritam i dr.), pa je u tom pogledu treba
razlikovati od pesme u prozi, s kojom se u
hrvatskoj knjievnosti, u imenovanju, esto
izjednaavala. U drugoj polovini 19. v.,
izniui iz povezanosti s narodnim i anegdot
skim pripovedanjem , kao i iz realistike
tendencije za slikanjem sitnih dogaaja svako
CVETNIK
dnevnog ivota, c. je bila jedan od omiljenih
oblika pripovedakog svedoenja i iskaza.
Najizrazitiji primeri su Crtice iz hrvatskoga
S .K . ivota (1884) i Crtice iz primorskoga malo
graanskoga ivota (1893) J. Draenovia u
hrvatskoj, i Crtice (1901) S. orovia u
srpskoj knjievnosti. Osvrui se na umetnicku
nerazvijenost c. iz ovog razdoblja, Ivo Anri
istie S. M atavulja k ao pisca koji je u svom
pripovedakom majstorstvu prevaziao okvire
c. dubljom i razvijenijom obradom grae. U
svetskoj knjievnosti najblia je -+ skici,
feljtonistikom iznoenju utisaka, omiljenom
naroito u doba -* impresionizma.
L it.: T . R ichter, t)Ber die S k iz z e , 1961: G .
S eifert, S i m und Gestalt der luerarischen S k iz z e .
1961. - N ovela. B.M .
CVETNIK -+ Antologija, Antologion
 c
AM PU V rsta sanskrtskog rom ana, pro
tkanog stihovima. Sie je obino pozajmljen iz
legendi. Takav rom an je naroito karakteri
stian za literature kanara i telugu. Jedan od
vrlo poznatih rom ana je Lilavaii, prvog
kanarskog rom ansijera N em iandra (12. v.),
R.J.
ASLOVAC (asoslov, prema gr. tov)
Liturgijska knjiga koja sadri asove,
kao i druge tekstove stalnih dnevnih slubi:
veernje, paveernjice male i velike, polu-
nonice (svakodnevne, subotnje i vaskrsne),
jutrenja, obednice (izobraziteljne). Namenjen
uglavnom m anastirskom bogosluenju, . se
razvijao kao knjiga palestinskih i potom
vizantijskih m anastira, ali je vremenom, sa
uvoenjem m anastirskog bogoslubenog p ra
vila u sve hram ove, uao i u upotrebu
parohijskih crkava. U junoslovenskim ruko
pisima sree se ee u sastavu veih bogo-
slubenih zbornika kao to su -+ psaltir s
posledovanijem i si., dok je u Rusiji . pre
teno posebna knjiga pa je jedan takav pose
ban asoslov tam pan u K rakovu 1491. kao
prva irilska knjiga umnoena tipografskim
putem. D.B.
A SO PIS Periodina publikacija (sed
mina, petnaestodnevna, mesena, dvome-
sena, tromesena, etvoromesena, polugo gijske celine iz ciklusa dnevnog bogosluenja
dinja, godinja, povremena ili prigodna)
karaktera knjievnog, zabavnog, politikog,
strunog, naunog, privrednog itd. Term in je
nastao prema nemakoj sloenici sa istim
znaenjem (die Zeitschrift). Donosi priloge u
cilju pravovremenog upoznavanja ire publike
sa rezultatim a i savremenim tokovim a knjiev
nosti i umetnosti, nauke, kulture i drugih
oblasti. N ajstarijim . se sm atra Bureau
(fAdresses (pokrenut 1633. u Parizu), zatim
engleski - moralistiki nedeljnici iz poetka
18. v., i nemaki enski i porodini asopisi
iz 17,18, i 19, v, U 18. i 19. v. broj asopisa raste.
Raznovrsni po sadrim i iroke namene,
preteno su zabavno-pounog karaktera. V re
menom se specijalizuju i prerastaju u glasila
odreenih struka. N ajbrojniji su knjievni
koji bitno utiu na razvoj literature. Od
ostalih vrsta znaajni su: drutveno-politieki,
omladinski, prosvetni, pedagoki, filoloki,
lingvistiki i drugi specijalizovani nauni,
folklorni, vojni, ratni, aljivi i satirini, za
decu, za ene, verski i dr. Bez obzira na vrstu,
nastoje da pridobiju i zadovolje to iri krug
italaca. N ajstariji . kod Jugoslovena je
Slaveno-serbski magazin Zaharija Stefanovia
Orfelina, Venecija, 1768. g., a . s najduim
trajanjem je L et opis M atice srpske (osnovan
1825. god ). -* Acta diurna, - Periodika.
L it.: W. H aack e, Die Z e itsc h rift, 1966; F.
Schlaw e, Literarische Z eitschriften 1885 1933,
1973; J. J. K ing, Lite>.arischc Z eitsch riften 1945--
1970, 1974; j W ilke, L iterarische Z eitschriften-
fo rschung, 1975; V. M ilinevi, N a raskru epoha.
S rp sk i knjievni asopisi 1850 1860. 1979. Z.B.
ASOVI (prev. od gr. topoti) Manje litur
sa kompleksom crkvenih pesama i molitava,
koje su tematski podreene osnovnom motivu
asa uzetom iz Biblije, a u vezi sa Hristo-
vim stradanjem (prvi, trei, esti i deveti as).
Sredinje mesto zauzima -* tropar asa, kao i
odgovarajua - molitva asa (-* aslovac).
103
LiL: JI. MHpKOBHfi, flpanoe a . Aum yptm a, II,
1966. D .B .
ASTUKA (rus. HacmyutKd) Ruska i
ukrajinska lirska nar. pesma, uglavnom lju
bavna, koja je nastala u drugoj polovini 19. v.
inei prelaz ka pisanoj knjievnosti, sa
obaveznim slikom, predstavlja brz narodno-
knjievni odjek na nove pojave u seoskoj i
radnikoj sredini. M ahom je od etiri stiha i u
obliku devojakog m onologa; kada je proeta
hum orom , usredsreuje panju na poentu.
Njenim izrazom koristili su se umetniki
pesnici, kao, na primer, Aleksandar Blok u
Dvanaestorici. . su bliski ukrajinska
kolomijka i srpskohrvatski bearac.
L it.: C. T. jIa3 y in H , Pvckci.h vacmvuiKa,, 1960.
V.N,
ETRNAESTERAC - 1. Redak srphrv.
sedmoiktusni trohejski stih, trolan ( 4 + 4 + 6 ) ,
od 14 slogova, sa glavnom - cezurom iza
osmog sloga, sa kojom se po pravilu podudara i
-+ polukadenca (8 + 6 ). Primer iz usmene poezije:
Devojica / vodu gazi, // noge joj se bele,
Za njom mome / konja jae, // grohotom
se smeje.
Prvi i drugi lanak imaju strukturu trohej-
skog (simetrinog) - osmerca, a trei je
graen kao -* esterac. Ponekad ga metriari i
prireivai izdanja narodnih pesama tam paju
u dva reda kao kombinovam stih. I Vuk je
to inio dvojako. Redak je i u graanskoj
lirici:
N em a ljubve / ni vernosti // koja dugo traje,
U jednom e / asu biva, // raste i prestaje.
Ima ga u predbrankovskoj poeziji, naroito
kod Solaria. Redak je u poeziji rom antiara,
npr. u Sonetu Srpstvu J. Ilia, ili u Zmajevoj
polimetrinoj pesmi Crna godina, u kojoj
sredinji deo pripada ., a prvi i poslednji
dvanaestercu. 2. U obliku 6 + 8 javlja se, uz
ostale varijante, u -> dugom stihu (bugartica).
3. Ponekad u obliku dvaju trohejskih -*
sedmeraca (7 + 7), npr. kod Vezilia, ili pomean
sa drugim stihovima, kao prva dva stiha u
jednoj Njegoevoj dvanaesterakoj pesmi:
Trojica vas / nasamo, //je d a n drugog / ne
gleda,
Jedan s drugim / ne zbori, // kako da ste /
u raspru.
To je reda varijanta u stihu bugartica. 4.
Redak srphrv. sedmoiktusni -* jamb, npr. u
IK A K I K R IT I A R I
A. B. imia, kom binovan sa jam pskim -* tri-
naestercem (i - jedanaestercem):
as prije bilo vedro. Sad se kia spusti (13)
N a livade i mrke ostarjele borove. (14)
Sedmi iktus se obino ne ostvaruje, te stih ima
daktUsku klauzula. 5. etrnaestosloni
stih u poljskoj silabici i silabotonici, kao i u
poraavanju antikim metrima.
Lit.: - Versifikacija; -> silabika versifikacija;
-+ silabiko-tonska versifikacija. .R.
ETVERAC - 1. Trohejski dvoiktusni (dvo-
stopni) stih, najkrai koji se samostalno
upotrebljava (u celoj pesmi). Redak u usmenoj
poeziji: Pola Lila / S bratom gostom; / Kad
se bese / Nakitila, / Bratac seji / G ovorio: /
Poi za me. N eto je ei u pisanoj poeziji,
naroito pomean sa drugim stihovima ili
upotrebljen u polimetrinoj kompoziciji. Radi
ritmike raznovrsnosti esto se pomera prvi
- iktus na drugi slog ili se ne ostvaruje drugi
iktus (na treem slogu). etvorosloni la
nak se javlja gotovo u svim stihovima sa -+
cezurom. 2. Redak dvoiktusni jampski stih,
i to pom ean sa drugim stihovima ili upotreb-
Ijen u nizovima, npr. u Zmajevoj Veverici sa
ostalim kraim jambima. Njime poinje drugi
deo Matoeve More, ispevan u meovitim
m etrim a: Tajanstven grob / 1 grozna kob.
3, Silabiki etvorosloni stih u francuskoj
poeziji, retko u samostalnoj upotrebi. .R.
ETVOROJEVANELJE (gr. TSTpaeoaYY-
Xiov) Liturgijska biblijska knjiga sa tek
stom etiri jevanelja u kanonskom poretku
(Matej, M arko, Luka i Jovan) i podelom na
-* zaela i glave, kao i rasporedom itanja
prema godinjem i pashalnom ciklusu (-+
mesecoslov, sinaksar). Prvobitna slov. redak
cija . nastala je verovatno u Moravskoj
odm ah posle skraenog -> aprakosa, kao
njegovo proirenje, trudom irila i Melodija.
T a redakcija pretrpela je kasnije vise promena
u 10, 13. i 14. v. Iz 16. v. poznato je tam pano
Beogradsko e tvor ojevanelje (1552).
L it.: O . He/ie.nuKOBtih, PeijUKnuje cmapocAOtsen-
ckoi jeeaithc na u cmapocAoeeucKa cuhouumuko,
C h m h o in y m 1 lOO-rozuiiUHUHa o a C M p rra n a K u p u ji
CoJiyHCKH. l i, 1970. D .8 .
ETVOROPESNAC (prema gr. terpoMbfiia)
-> Kanon.
ETVOROSTIIl -> Katren
IKAKI KRITIARI (eng. the Chicago
Critics) G ru p a kritiara i profesora knji
IN
evnosti na Univerzitetu u ikagu koji su
svoja zajednika shvatanja izneli 1952. god. u
delu Critics and Criticism Ancient and M odem
(Drevna i moderna kritika i kritiari). K ao
koautori tog dela, u ovu grupu prvobitno
spadaju Krejn, M ekeon, Olson. Kist, Meklin i
B. Vejnberg. Meu njihovim sledbenicima
naroito se istie But. K ao istoriari i teoreti
ari kritike naglaavaju uslovljenost kritikog
suda teorijskim pretpostavkam a, a ne samo
iskustvom knjievnog dela. K ritika uvek po-
razumeva teorijski sistem i kritiki sud je
valjan samo u okviru prihvaenih naela.
Zbog toga je vrednost svake kritike relativna, a
manifestuje se prvenstveno istorijski, kao
isticanje onog to je zanem areno u okviru
vladajueg teorijskog sistema. U tom smislu,
oni kritikuj u teorijsko ishodite nove
kritike, njeno shvatanje knjievnog dela kao
osobene jezike strukture i suprotstavljaju
mu shvatanje dela kao konkretne knjievne
realnosti. Svoju doktrinu zasnivaju na Aristo
telovom shvatanju - mimeze i -+ anrova, a
koriste se njegovim metodom naknadnog
racionalizovanja individualne strukture dela.
Ispitujui naela knjievne prezentacije, orga
nizacije i ekspresije, osnovni cilj im je da
ustanove specifinu nam eru dela kao jedin
stvene celine u okviru prirode i mogunosti
datog anra: na osnovu dela kao proizvoda
oni tee da obrazloe zakonitost proizvodnog
procesa. Meutim, oni istiu da je takav
pristup za njih samo pragm atiki izbor koji
ima korektivnu vrednost s obzirom na ograni
enja teorijskog sistema nove kritike, kao i dr.
savremenih pristupa (-> antropolokog I
psihoanalitikog).
L it,: (A ) C ritics a n d C riticism A ncient and
M o d e m , 1952; W , K. W im sa tt, T h e C hicago
C ritics, The Verbai leon, 1954; E, O lso n , Tragedv
a nd the Theorv o f D ra m a , 1961 ; W . C . B ooth, The
R hetoric u f Fiction, 1961.
IN (lat. actum) ~~ 1. D eo drame, koji pred
stavlja izvesnu tem atsku i dram atursku eelinu.
. se moe deliti na manje jedinice: scene i
pojave itd. U staro gr. dram i nije postojala
stroga podela na .: dram ska radnja je
prvobitno tekla bez prekida: partije hora
posveene odreenoj temi smenjivali su na
stupi glumaca (epizode). Podela na . se prvo
javlja u rimskom pozoritu: Horacije (1. v.
p.n.e.) teorijski kanonizuje poe!u na pet r., a
Seneka je (1. v. n.e.) dosleno primenjuje.
Srednjovekovno pozorite ne zna za podelu na
.; ona se potom sree najpre u 16. v., u
Valdisovoj dram i Izgubljeni sin. U renesansnoj
104
dram i preovlavije podela na pet ., koja u
vreme - klasicizma postaje norm a dram skog
stvaranja. O vakva podela uobiajena je i u
nem, dram i klasinog razdoblja, uz neke
izuzetke (Geteov Faust /, Kiajst). O dstupanja
od petoinske pdele poglavito su uoljiva na
izmaku 19. v., poev od dram e simbolizma;
futurizam po pravilu proskribuje vieinsko
ustrojstvo, a ekspresionizam podelu na .
uopte. Savremena dram a je krajnje elastina
u pogledu broja . Izuzetak je dram a panije,
odnosno Portugala: zaslugom negdanjih k o
m entatora Terencija (1. v. p.n.e.) u njoj je
usvojena podela na tri . (- hornada), koja
istrajava do naih dana. K lasina dram a Kine,
Japana, Indije, Irana i drugih podruja dale
kog Istoka nema jedinstvenih i strogih pravila
za broj . T.V.
2. Naziv za liturgijsko-knjievnu celinu izve-
snih obreda pravoslavne crkve, obino u ->
trebniku: . krtenja, venanja. ei je sinonim
ovog izraza posledovanije, koje ima i ire zna
enje, pa se moe rei: posledovanije krtenja,
posledovanije malog obraza (prvog stepena
m onatva) itd. D.B.
ISTA P O E Z IJA (fr. posie pure) - Poezija
bez ikakvog nepoetskog elementa (narativ
nog, didaktikog, politikog). Ne izraava
odredenu ideju, ve deluje kao muzika. K on
cepciju . p. razvili su fr. - simbolisti, Bodler,
M alarme, Valeri, koji su je preuzeli od E. A.
Poa. Iskustvo i s njim povezana teorija . p. su
istorijski znaajan prvobitan izraz autonom ije
pesnitva, ideje koja je zatim prevaziena, ali
ne i naputena. V. i -+ apsolutna poezija.
Lit.: H. Bremond, L a posie pure, 1928; P.
Robert, D ictionnaire alphabtique et analogique de la
langue franaise , 19531964; Laffont-Bompiani,
D ictionnaire des oeuvres, 1961; M. I.andmann: Die
N .K . absolute D ichtung. Essais zur pbtlosophischen Poe-
tik, 1963; A. J. Amod. L a querelle de la posie pure,
1970. J.Do.
ISTA RIMA -> Rima
ITALAC Sa vraanjem nauke o knjiev
nosti istorijskom posm atranju, u vidokrug
posm atranja uao je pre svega . On konsti-
tuie u svojoj svesti neki ~y tekst kao elo, a
poto je on istorijski promenljiv, i delo je
promenljivo kroz istoriju. Predm et najnovijih
istraivanja jesu prisustvo . u tekstu (impli
citni <?.), usmeravanje c., reakcija . i uloga
a pre svega proces konstituisanja dela u ., to
se zatim proiruje na ispitivanje - italake
publike, koja se uz autore i delo sm atra kao
105
ravnopravan faktor u knjievnom procesu. V. i
..* teorija recepcije.
L it.; F . N em ec. W. Solm s, L iteraturw issen-
schaft heute, 1979.
ITALAKA PUBLKA - Srazm em o irok
krug redovnih italaca i kupaca knjiga
koji na taj nain izvesnom broju pisaca
obezbeuju opstanak bez linih obaveza. O na
je kao konsum ent knjievnosti zavrni lan
knjievnog ivota i kao takva predstavlja
predmet istraivanja sociologije knjievnosti.
Za postanak . p. treba zahvaliti, pre svega,
sve veoj ulozi imune srednje klase, koja rui
kulturna preim ustva aristokratije i pokazuje
ivo interesovanje za knjievnost. Dvorska
aristokratija 17. v. nije predstavljala stvarnu .
p. Jedina vrsta knjiga koja je u 17. i. po. 18. v.
imala iru italaku publiku bile su poune
verske rasprave. Protestantsko svetenstvo
igralo je veoma vanu ulogu u irenju svetovne
knjievnosti i u obrazovanju . p. N a prelazu
17. u 18. v. itanje predstavlja jednu od
ivotnih potreba graanske klase. Od kultur
nih sredstava koja doprinose razvoju nove .
p. najvaniji su - asopisi. Preko njih itanje
postaje navika i potreba srazm erno irokih
drutvenih slojeva. Razvoj . p. i pokretanje
velikih asopisa inili su knjievnost sve
nezavisnijom ustanovom . Izdavanje knjiga za
optu publiku prvi je oblik koji odgovara
strukturi drutva srednje klase, zasnovanog na
anonimnom opticaju dobara. U loga izdavaa
kao posrednika izmeu pisca i publike poinje
sa osloboenjem ukusa srednje klase o
diktata aristokratije. Po miljenju nekih istra
ivaa (V. Kajzer) - roman je i nastao u 17. i
18. v. kao italako tivo irokog kruga
pojedinanih italaca, za razliku od -* epo
peje, koja je bila nam enjena uem krugu
slualaca. C. p. sastavni je deo knjievne
komunikacije. O na prim a delo kao takvo ili ga
estetski recipira (- teorija recepcije). Postoji i
povratna sprega izmeu . p. i pisca. Svaki
pisac dok pie zamilja odreenu publiku. O na
publika kojoj pisac govori kao iz due pri
hvata odm ah njegovo delo. Prouavanje eko
nomske osnove i drutvenog poloaja pisca
neraskidivo je vezano sa prouavanjem publi
ke kojoj se obraa i od koje finansijski zavisi.
U trouglu autor-elo-publika ova poslednja
nije tek pasivan inilac, tek lanac pukih
reakcija, ve i sama predstavlja energiju koja
stvara istoriju (H. R. Haus). Reagujui na
knjievno delo, . p. odluuje kako o estetskoj
vrednosti dela, tako i o njegovom istorijskom
ivotu. Pojava da uporedo sa obrazovanom
O BA N SK E (OVARSKE) PESME
publikom postoji krug isto tako redovnih
italaca, koji u knjievnosti ne trae nita
drugo osim lake, prolazne zabave, bila je
Z .K , nepoznata prc viktorijanske epohe. Ve od
tada itaoci predstavljaju ne samo knjievno-
-estetsku, ve i socioloku kategoriju. U knji
evnom procesu . p. je ekonomski, a eli-
mino i selektivni faktor. O na nije ni jedno
obrazna niti jenorodna. Deli se prema
predm etu interesovanja, uzrastu, zanimanju,
socijalnom sastavu. Prem a ovim kategorijama
. p. m oguno je utvrditi i odreene tradicije
ukusa.
L it.: A. N isni, Let liuerature et le iecteur, 1959;
A. H auzer, Socijalna istorija um e tnos ti (prev.), 1966;
R. E scarp il. Sociologija knjievnosti (prev.), 1970;
H . W einrich, L itera t ur tur Leser, 1971; V. K ajzer,
J e zika u m etm k o delo (prev.), 1973; V. m ega,
Knjievno stvaralatva i povijest drutva, 1976;
Teorija recepcije u nauci o knjievnosti, prir.
D u a n k a M arick i, 1978. M .S t.
LANAK Nevelik sastav u prozi koji
svojim sadrajem ini celinu, a objavljuje se u
dnevnim, neeijnim i perodinim novinama,
knjievnim i nauno-strunim asopisima, enci
klopedijama, zbornicim a itd. (Dui napisi u
ovom Reniku su lanci.) U . se analizuju,
uoptavaju, ocenjuju izvesne injenice, argu-
m entovano se, faktografski obrauju i saeto,
sistematino raspravljaju konkretne aktuelne
pojave, zbivanja i teme iz knjievnosti i svih
drugih podruja kulturno-naunog, prosvet-
nog. privrednog t politikog, javnog ivota. .
moe biti naunog tipa, sa nastojanjem da
dublje, trajnije fiksira i razm otri (defmie) svoj
predmet, da u njega unese to je mogue vei
stepen naunosti i uverljivosti, i novinskog,
um alistikog tipa (-+ novinska kritika) ija
je svrha da brzo i u najhitnijim potezima
reaguje na problem ili tezu kojom se bavi, i da
da najoptiju informaciju. T ako se u irem
smislu kao . sm atraju svi informativni sastavi
za novine (kom entari, izvestaji, -+ feljtoni i
dr.), a u uem neto dui, temeljitiji,
zaokrueni napisi iz knjievne {. o nekom
piscu, knjievnom pitanju ili kritiki prikaz
neke knjige), optekulturne i druge problem a
tike u knjievnim i nauno-strunim asopi
sima. V. i - studija, -+ ogled, esej. M.I.B.
OBANSKE (OVARSKE) P E S M E - Lir
ske narodne pesme zabeleene u stoarskim
krajevima, naroito u jugoistonoj Srbiji i
M akedoniji, s motivima iz osamljenikog
ivota pastira. Veina je, ipak, bez posebnih
obeleja, iz opteg, najee lirskog, narodnog
repertoara. Obredne pastirske pesme zabeie-
OSEROVA STRO FA
ene su i u krajevima gde je postojao obiaj
baijanja, zajednikog uvanja i muenja sto
ke. Prema kazivanju M. . Milievia, prili
kom premlaza, praznika kada se pomeaju
ovce u zajedniko stado, baari na Pleu, kod
Nia (prema Svrljigu) pevaju pesme u kolu
kojim polako opkoljavaju stado: Legaj mi,
legaj, ehajo ovare! / Stolovan ti kam en pod
glavu / tavan ti oblak na nebo, / zavojka bela
tovaga ttap).
L it.: Pvl. . M itievi. S p u ta . Vila, 1866, II,
br. 37, str. 582 588; isti, K neevina Srbija, 1876: D.
A ntonijevi, P rilo g p ro u av an ju sto arsk ih m ig ra
cija n a B alk an u , B aicanica V U , 1976. H .K .
O SERO VA STRO FA Kraljevska strofa
TI-.MINEJ (rus. umu Muneu minej za
itanje, itaki minej) O bim an zbornik
hagiografskog sastava, sa -* itijima svetaca i
retorskim poukam a za svaki dan godine,
obino u knjigam a za mesec, tri i vise
meseci. Najstariji sauvani . m. je Sttprasalski
kodeks iz 11. v. (- itija).
L it.: V. M oin, Slavenska red ak cija P ro lo g a
K-onsUintina M okisijanskog, Z b o rn ik H isi. in.st.
J A Z U 2. 1959. D .B,
U D ESN O ~ M imoilaenje prirodnog reda
stvari, zastupljeno u delima imaginacije, kad
se prikazuje neto sasvim neverovatno ili n at
prirodno. Starija estetika je pojam . vezivala za
kategoriju -> uzvienog. . Danii je u tom
smislu govorio da je udesno nalik na
uzvieno ne samo time to je neobino nego
i po tome to javljajui neobine sile podie
duu oveiju iznad prirode zemaljske: takav
je sluaj kada u narodnoj pesmi akon
Stevan i dva anela zaklano edo Stevanovo
ostaje ivo. Elemenat natprirodnog u pesni-
tvu naroito u starijem epskom potie
106
preteno iz narodnih predstava i verovanja
koja pesnik usvaja. O tud u ~+ bajkama, gde je
sve mogue, i u nekim narodnim pesm am a
obilje motiva o vilama, veticama, divovima,
zmajevima, o bajoslovnim bogatstvim a, vol-
ebnim predm etim a i svakojakim preobraa-
vanjima. U srenjevekovnoj knjievnosti veo
ma je prisutno tzv. hriansko udesno; ono
ini okosnicu npr. -> mirakula, u kojim a se
dram ski prikazuju uda svetaca i Bogorodice,
a kasnije je popularno i u renesansnom -> epu
i privlai naroitu panju rom antiara. Pisci
esto razvijaju motive narodnih sujeverja s
ironinom igrom i u elji da prikau mentalitet
sredine. T ako M. GHi ne bez uticaja
Gogoljevih obrada slinih folklornih motiva
u pripoveci Posle devedeset godina razvija
sie o vampiru koji je godinam a morio svako
eljade koje bi zanoilo u seoskoj vodenici. Ali
pesnici stvaraju svet . i na osnovu vlastite
imaginacije. N ekad . nastupa u slubi -
alegorije, kao u Balzakovoj agrinskoj koi,
nekad u vidu groteske, kao u Bajci D.
osia. Nadrealisti vide u . put prevazila-
enja oprenosti jave i sna i vrhovno estetiko
naelo: udesno je uvek lepo, svako je
udesno lepo, ak je udesno i jedino lepo
kae A. Breton. Za raziiku od klasinih
obrada, koje obino daju nekakva, m akar i
sasvim naivna, objanjenja (boanska milost
ili iskuavanje, pakost Sotonina i si.), kod
m odernih pisaca, kao i u snu, objanjenja
redovno izostaju, ime se naglaava tajanstve
na otuenost ivota.
L it.: A. Bguin, L ' m e rom antique et le rve,
1946; B. .H. Tlporin, (IcmopuuecKue Kopnu &o uueHo
ck iku, 1946; L. T ieck, S h a k esp eares B ehandlung
des W u n d erb aren , K ritische S ch riften I, 1848; P. G .
C astex, Le C onte fantastique en France de N odier
M aupassant, 1951; P o etik a hum anizm a i renesanse
I - I I , 1963; I. T a rta ija , ure D aniia lekcije iz
e stetik e, 1968. I.T .
 c
IRILICA - Jedno od dva prvobitna slo
venska pisma, verovatno mlae po svome
postanku (krajem 9. v. u Bugarskoj). Razvila
se iz gr. alfabeta, i to po uzoru gr. uncijainog
pisma. Za glasove koje gr. jezik nema, c.
preuzima slova - glagoljice u novoj stilizaciji.
Tokom istorije, . prolazi vie etapa razvoja
pa se razlikuje, u paleografskom pogledu,
nekoliko tipova ovog pisma: epigrafski ustav,
knjiki ustav, poslovno pism o ili brzopis,
poluustav. U balkanskim zemljama ograni
ena preteno na pravoslavno podruje, ali
prisutna i na izvesnim inae latinskim terito-
njam a (Poljica, npr.), . je potisnula glagoljicu
negde krajem 12. v., dok je u Rusiji od samog
poetka rusko-slovenske pismenosti u 9. v.
jedino slovensko pismo. Prve knjige tam paju
se , u K rakovu 1491. i na Cetinju 1494,
uglavnom na bazi irilskog polu ustava. Sa
Petrovim reform ama u Rusiji poetkom 18. v.
ulazi u upotrebu tzv. graanska irilica,
oblikovana u znatnijoj meri prem a latinikom
pismu. U azbuno-fonetskom pogledu sistemi
irilskog pisma razlikuju se potom (19. i 20.
v.) prema jezikoj sredini u kojoj se prime-
njuju. sa optom tendencijom ka fonetskom
pisanju. Vukova c. u Srbiji, u tom pogledu,
predstavlja visok domet pribliavanja ovom
naelu.
L it.: O. F>opT)iih, H cm opuja cpnvKe hupu.iuu,e,
1971. D.B.
UTALICA (V R A LICA) - Posebne go
vorne forme, najee u stihovima i rimovane,
koje su se, u odreenim prilikam a, izgovarale
u brzom ritmu. G alam a i am or na prelu,
sedeljci ili u igri trenutno bi prestali a
nastupila bi tiina i utanje. . su veoma
omiljene u dejim igrama. H.K.
 D
DADAIZAM (fr. dadaisme\ re dada na
dejem jeziku znai drveni konji) Pokret
Dada je poeo u N jujorku i u Cirihu 1916.
Prema kazivanju . K asua, T. C ara je dao ime
ovom pokretu pobune graanskih intelektua
laca. oajnih zbog destrukcije ljudi i sveta,
koji ne veruju vie ni u ta vrsto i trajno.
Hugo Bal tvrdi da je on izmislio naziv ove
pobune i bio anim ator prvog pokreta. U
uvenom kabareu Volter u Cirihu jedna
grupa adaista, okupljena oko T. Cara, H.
Arpa, H. Bala, R. Hilzenbeka poela je sa
svojim adaistikim egzibicijama. T o je bila
umetnost bez papua (T. Cara) i jo vie
antiumetnost s parolom : Mi smo protiv svih
principa, um etnost je apotekarski produkt za
budale. Sve to je besmislenije, utoliko je
b o lje ... D ada nee nita, nita, nita. O n
stvara neto samo zato da bi publika rekla: mi
ne razumemo nita, nita, nita. D adaisti sami
ne predstavljaju nita, nita, nita i. bez
sumnje, oni nee postii nita, nita, nita. ski konj bio od drveta i litao nou Ijude-
U N jujorku, neto ranije, osnovana je pre-
dadaistika trijada koju su sainjavali M.
Dian, F. Pikabija i M. Raj, U meuvremenu,
pojavile su se i druge grupe dadaista. U
Berlinu, 1917, ova nova stremljenja ispoljava
asopis Der Dada i njegovi istaknuti sa radnici
Hilzenbek, Hercfeld, Mering, i dr. Keln, Pariz,
Hanover takoe su oiveli dadaistike ver
balne eksplozije. Neki dadaisti bili su jo
mnogo radikalniji u obraunu sa graanskom
mizerijom, histerijom rata i akadem skom
umetnou. Revolucionarnu varijantu d. u
socijalnom pogledu dali su nemaki avan-
gardisti okupljeni oko Bargelda, jednog od
saosnivaa renanske komunistike partije i
lista Der Ventilator. Neki su uestvovali, kao
Hilzenbek, u berlinskom ustanku: G. G ros je
svojim karikaturam a veoma doprineo diskre-
ditovanju militarizma. Njegova uvena lutka,
sa svinjskom glavom u uniform i nem. oficira,
obeena o tavanicu na jednoj daaistikoj
izlobi, delovala je opipijivije protiv rata
nego dadaistike poeme fatagage, akobove
fatrasije i teorija potpune negacije sveta. N o
veina, u raznim form am a, od bunih lite
rarnih veeri na kojima su se pravile pesme
iz eira do stvaranja izlobi i verbalnih
kolaa, nastojala je da izrazi svoj perm a
nentni revolt. D adin konji je trebalo da
bude trojanski konj za postojee drutvo, tj.
da ga potpuno m oralno disk redi tuje (U
istoriji ima sam o dva konja; trojanski konj i
dadaistiki konj; prvi je pom agao da se razrui
feudalizam . . . drugi konj je doprineo da se
uniti ideja Citadele. O, jadne, ozbiljne glave
zapadne civilizacije! M eutim, dok je trojan
-junake, D ada-konj je iv i raao je lju d e... .).
Dijalog izmeu koijaa i eve, sveska uspo
mena pod naslovom K abare Volter, De
Kirikove strane vizije uznemiravajueg m u
zeja, gde u fantasm agorinom nadrealnom
ambijentu figuriraju gipsane spodobe ready-
trnde Marsela D iana; muzika azbuka
K u rta vitersa i najzad C araove antipesnike
rugalice samo su jedan broj zanimljivih pri
m era dadaistike aktivnosti i inventivnosti.
Dadaistiki ispadi i njihov hum or sous roche
osetili su se ivo i u Parizu, naroito kada je
tam o doao T ristan C ara. Fr. dadaisti oko
asopisa Littrature, sa Andre Bretn om na
elu, smatrali su da su dadaisti dovoljno
109
razruili pojam graanskog, klasinog o-
veka i da je vreme pripremiti teren za jedno
obnovljeno oveanstvo (Diplesis). U tom
traganju za duhovnom obnovom i revoluci
jom , istinskim ivotom, jedni su ostali da
izigravaju aknutu decu, da prave bezopasne
destrukcije (M. Risti), drugi, pod uticajem
Frojda, poee eksploraciju crnog konti
nenta, trei su od krpa i ica, nesiikarskim
sredstvima, stali da stvaraju novu umetnost.
D. se oko 1920. u najveoj meri rastvorio i
jednim krakom ulio u novi pokret nadreali
zam.
L it.: R. H a u sm an n , Courrier D A D A , Le terrain
vague, s.a.; H. R ichter, D ada, Kunst und A n tiku n st.
Der Beilrag D adas zur Kunst des 20. Jahrhunderts,
1964.
DAGEROTIPSKO PRESLIKAVANJE - Po
francuskom slikaru D ageru (17891851). Da-
gerotipija ( daguerreotvpie) vrsta fotografije
pomou specijalno prepariranih ploica po
krivenih slojem jodida srebra. U knjievnosti
znai verno kopiranje prirode. Taj term in su
najee upotrebljavali naturalisti. D. p. danas
se sm atra negativnom stranom umetnikog
postupka (- M im eza; -+ naturalizam). R.J.
DAINAS (litv. aina) Litvanska narodna
pesma, najee etvorostih horejske stope, sa
rim am a ili bez njih. N ajstariji podaci o d.
sreu se u istorijskim spomenicima iz 10, v.
Postoje radne, mitoloke, obredne, porodine,
vojnike, revolucionarne, deije, nazdraviar-
ske, humoristike, satirike, ljubavne i patriot
ske d. Prve velike zbirke ovih litvanskih
narodnih pesam a objavljene s l i u 19. v,
(Jusckievi i Bart). D. su jedan od najboga
tijih izvora savrcmene litvanske poezije.
L it.: U. K atzen elen b o g en , The Dainos,
DAJDEST (eng. Digest, prem a lat. digest a
svako e!o podeljeno na poglavlja). -
Knjievno ili drugo delo tam pano u izvodi
ma, sa ukratko objanjenim izostavljenim
delovima. Rimska digesta bili su zbornici
izvadaka iz pravnih spisa (posebno Pandekta),
a ponekad i iz -+ Biblije. D. izdanje ima svoje
opravdanje u ekstenzivnom kolskom itanju,
informisanju italake publike i uenju stranih
jezika, kad je re o -* beletristici. U drugim
sluajevima (npr. u udbenicima pojedinih
oblasti), d. izdanje je neizbeno. D. izdanjima
se esto pribegava kad se klasina ela hoe
da priblie publici manjih prethodnih znanja,
posebno deci (skraena izdanja Hom erovih
epova, npr.). S.S.
D A K TILO TR O H EJ
DAKTIL (gr. S'xktu/*o^ prst, m era za
duinu i vreme) Troslona stopa u
antikoj metrici { U U). K ratki slogovi mo
gu se stegnuti u dug slog, tako da d. prelazi u
-> spondej ( ), koji ga zamenjuje. U potreb
ljavan je u najpoznatijem antikom stihu
-> heksametru, a sa -> pentametrom u -* e!e-
gijskom distihu. U - sila biko-tonskoj versifi-
kaciji daktilska stopa se sastoji od jednog
naglaenog i dva nenaglaena sloga, npr. u
obliku -+ akcenatskih celina: zastava, vrati se.
U rus., a naroito u eng. i nem. silabiko-
-tonskom stihu pesme u daktilu, kao i u
ostalim tro slonim - metrima (- amfibrah i
-- anapest), neuporedivo su rede od pesama u
dvoslonim metrima (-+ jamb i -> trohej).
R J-
D aktilske stope, pomeane sa trohejskim,
nalaze se najvie u prevodim a i imitacijama
antikih stihova. U srphrv. poeziji stihovi od
istih daktila, pogotovu uzastopno, javljaju
se sam o od sluaja do sluaja, npr. 4 stiha u
narodnoj esterakoj pesmi: Svekrve kneginje,
j Devere ievere, j Jetrve gospode, / Zaove
vezilje. O tuda se govori o pomeanim daktilo-
- trohejskim stihovim a (nesimetrini -* osme
rac i lirski -* deseterac).
Lit.; metrika, antika; - vcrsifikacija. .R.
DAKTILOHOREJ -* Daktilotrohej
DAKTILOTROHEJ (- daktil i -> trohej) -
1. Po srphrv. tradicionalnoj tonskoj, odno
sno silabiko-tonskoj, metrici to je - desete
rac, simetrini (lirski), zatim -* osmerac,
nesimetrini i slini stihovi u kojim a se nalaze
trohejske stope pomeane sa daktilskim, i to
uglavnom u proizvoljnoj meavini. U njima se,
meutim, nalaze i jam pske i amfibrake
stope, te su pojedini metriari isti tip stiha
935. esto kvaliflkovali razliito, ili je to inio ak i
M . . jedan isti metriar. Jam pska varijanta sime
trinog deseterca usmene poezije izdvojena je
u pisanoj poeziji kao jam pski stih, posebno u
drami. Deseterac sa pomeanim varijantam a,
kako u usmenoj tako i u pisanoj poeziji,
zapravo je etvoroiktusni -+ deoni stih (pone
kad jedan akcenat izostaje). Nesimetrini
osmerac je, meutim, ak i u usmenoj poeziji
jam pski stih, na to ukazuje i mogunost da se
ostvari i etvrti -* iktus, iako u usmenoj
poeziji retko: K ad bilde, sele, trei dan.
2. Po starijoj terminologiji ruski heksametar,
koji podraava antiki stih. Najnovija ruska
metrika ga ukljuuje u estoiktusni doljnik.
L it.: J. CvooT iih, H ayna o cpocKOu cmit.xomuo-
peuujy\ 1845; P. K o itrv n ih . O monCKOj mempumi y
Hoeoj cp n o io j noeiuju, 1941 (re p rin t 1976); M.
F ranievie, O nekim p ro b lem im a n aega r itm a ..
D A K TILSK A RIM A
R a d J A Z U 313, 5 - 1 8 7 (pos. 1 6 7 - 7 4 ) ; M . Py*Hti
CpncKti ja v o u napoyna uem puK a, 1975 (pos.
159 218); - to n sk a versifikacija.
DAKTILSKA RIMA -> Rima
DAKTILSKI ZAVRETAK Klauzula
DATIRANJE (prema lat. datum ono to je
dato; u srednjevekovnoj formuli dam litt era
dato slovo, datum akta) O dreivanje
vremena (dana ili godine) kada je neto
nastalo. U knjievnosti, odreivanje vremena
kada je nastalo ili se pojavilo tam pano ili
rukopisno delo na kom e to nije naznaeno.
Zbog tekoa oko tanog odreivanja vreme
na nastanka nedatiranih dela uzima se pri
blino vreme; najranije i najkasnije mogue
vreme nastanka ( terminus post quem non i
terminus ante quem non), a radi orijentacije
istraiva se oslanja na znaajne dogaaje iz
pievog ivota, uporeuje odgovarajue delo
sa drugim delima. analizira jezik, stih, tehni
ku, misaoni svet, koiisti korespondenciju, me
m oare i druge zabeleke suvremenika, izuava
vodene znake na hartiji (filigrane), orna
mente i dr. Sl.P,
DAVORIJA Re ima vie znaenja zavisno
od konteksta u kojem se upotrebljava: 1. Lir
ska narodna pesma. Jedan od prim era za
ovakvo znaenje rei nalazi se u enidbi
Milica barjaktara, gde svatovi, polazei s ne-
vestom, pevaju svatske d 2. N arodna ep
ska pesma. U Kaievom Razgovoru ugodnom
naroda sfovimkoga, re oznaava junaku ili
borbenu pesmu; i junaka pjesma davorija, /
koju pjeva ravna Slavonija; 3. Rodoljubiva
umetnika pesma. J. Kriani je 1652. objavio
dve svoje pesme s naslovom D avorija u
izvorniku i Epos heroicum u lat. prevodu;
nekim svojim pesmam a dao je i Lj. Gaj ime
Davorije; jednu svoju zbirku stihova nazvao
je D. Filipovi M oravske davorije; 4. J. St.
Popovi je svoju zbirku pesam a iz 1854. godi
ne nazvao Davorje, i u njoj objavio pesmu
Davorje na polju Kosovu; znaenje ove rei
kod Sterije nije sasvim jasno, ali, sudei po
ovoj pesmi i po barokno-pesim istikom tonu
koju provejava u celoj zbirci, reklo bi se da
re oznaava: tue nje, tualjku; 5. Svirka iz
raznih vrsta instrum enata (U da rie sitne d a
vorije). F. K uha opisuje stariji oblik d. kao
vojnike pesme (chants guerriers) koje se pe~
vaju kada se polazi u boj ili na samom bo
jitu, d a se ohrabri vojska. O d sredine 18. v.,
110
zahvaljujui orkestarskoj pratnji, poinje da se
razvija d. kao vrsta koranice (mara). V. i -*
Z .R . budnica.
Lit.: F . Kuha, Ju n o sh v je n sk e narodne popjev-
ke, knj. IV, 1881. V.N.- D..
DECIMA (lat. dcima, decem deset) 1.
Svaka -* strofa od deset stihova (desetostih).
M ogunosti rim ovanja su raznovrsne. Meu
najpoznatije i najee ide sistem abab ccd eed,
npr. u M alerba (izain). Prim enjivana u
odam a. Nalazi se kod Lom onosova. U srpskoj
prebrankovskoj poeziji takvu shemu ostva
ruje npr. Borojevi (Slavenosrpski jezik u -*
heterometrinoj strofi). U njega se javlja i d. sa
parnom rimom aa bb cc dd ee (Nem arnom
oveku). Francusko rimovanje preneto je u
poljski stih, gde je zatim m oditikovano u oblik
abab cdcd ee. T o nalazim o u B. Radievia
(Utopljenica) i u V. llia (G raanska vr
lina, Iz belenika), . se javlja i u Prera-
dovia (Rodu o jeziku), U savremenoj poe
ziji ima je Pandurovi sa raznovrsnim rim ova
njem u jednoj istoj pesmi (Obili), - 2.
panska f, espinela., nazvana po pesniku V.
Espinel u, sa rimovanjem abbaa ccddc. esto
upotrebljavana u -* giosi. Nije se znatnije
irila izvan panije. Retka je i u jugosloven-
skim knjievnostima. Preern je uvodi u slo-
venaku poeziju.
Lit.: Strofa. .R.
DEJA KNJIEVNOST -> Knjievnost za
decu
DEJSTVO KNJIEVNOG DELA - M o
ment celine umetnikog procesa, koji obu
hvata socijalno-psiholoko poreklo dela.
um etnika kao subjekta tog procesa, umetni-
ko proizvoenje, proizvod (delo) i najzad
dejstvo tog proizvoda. D. knj. </., kao moment
publike, posm atraa, prim aoca (itaoca), kao
elemenat razumevanja i tum aenja smisla knji
evnog dela predstavlja poslednji m oment ce
line umetnikog procesa. Jednom stvoreno,
knjievno (i uopte umetniko) delo zapoinje
svoju socijalnu akciju, koja se vie naelno
ne zavrava. Po d. knj, d. znam o za postojanje
dela. Po M arksu, postojanje dela se ne zavr
ava sa granicam a vrem ena u kom e nastaje,
ve d. knj. d. see preko tih granica, to pred
stavlja pravi problem filosofije um etnosti. Za
sociologiju mvretnosti marksistikog uteme
ljenja d. knj. d. je ona dimenzija dela koja je
okrenuta budunosti k ao m ogunom d ru t
venom angam anu um etnika i podruju nje
gove odgovornosti. U savremenoj nauci o
Hl
knjievnosti postoji i miljenje da je -* storija
knjievnosti zapravo istorija delovanja pojedi
nih literarnih ela (W irkungsgeschichte).
Lit.: K . R . M an d elk o w , P roblem e der W irkungs
geschichte, 1970. M .D .
DEKABRISTI (od rus. jieicaSpb deeem bar)
U periodu od 1816. do 1825. godine d. su
u Rusiji predstavljali dosta irok i znaajan
ideoloki pokret. Pesnici pripadnici tajnih e-
kabristikih drutava, koja su u decem bru
1825. g. priprem ila ustanak protiv carizma,
bili su: V. F. Rajevski, K. F. Riljevjev, V. K.
Kjuheljbeker, A. A. Bestuev (M arijinski), A.
1. Odojevski. Njima su, u razliitom stepenu,
bili bliski i A. S. Gribojedov, A. S. Pukin, N.
M. Jazikov i P. A. Vjazemski. K ao predstav
nici tada naprednog drutvenog pokreta, d. su
svom knjievnom radu dali i odreen rut-
veno-politiki, pa i nacionalni znaaj i prog
ram. Knjievno, oni nastavljaju poeziju G. R.
Deravina, N. I. G nedia i K . N. Batjukova,
a u njihovoj lirici ima i rom antiarskog odu
evljenja. U skladu sa zadatkom koji je, po
njima, imala knjievnost u drutveno-revolu-
cionarnoj i graanskoj borbi, najprihvatlji
viji knjievni oblici za njih su bili oda i poema.
Oni su razvili ije d a n specifian, satiriki oblik
ode, u kome su mogli efikasno da izlau svoj
drutveni i idejni program . Bila im je bliska
isto tako i sveano intonirana oda, kao i
nacionalni ep, slovenski i neslovenski. T a veza
se najneposrednije vidi u Puki novim tzv. Ju
nim poemama, a interesovanje za Slovene na
jugu i Grke, skopano je sa borbom balkan
skih naroda za osloboenje u 19. v. N agao
politiki preokret koji je u vezi sa njihovim
pokretom nastao 14. dec. 1825. g. prekratio je
svaki razvoj njihove revolucionarno intonira
ne poezije. Znaaj pesnika d. i njihovo
mesto u rus. knjievnosti postali su mnogo
jasniji nakon interesovanja -* ruskih forma
lista, posebno J. Tinjanova, za takozvane
sporedne tokove u i storiji knjievnosti i ulo
gu m inornih pesnika.
L it .: A . r YKOBCKHii. riyU iKU H U pyVCKUe pOMiltimu-
ku, 1946; H a n o p u n pyvCKou no'iiuu. 1968; Jjexa6-
pucnibi, (zb. r.}, 195!; M . R aeff, The D ecem brist
m ovem ent, 1966. N .P.
DEKA D EN CIJA (fr. decadence opadanje)
Re se upotrebljava u raznim om enim a
duhovnog i drutvenog ivota. Meu prvima,
ovaj je pojam upotrebio G ibon (18. v.) u delu
History o f the Decline and Fall o f the Roman
Empire (storija dekadencije i pada rimske
imperije). U knjievnosti re d. obeleava fazu
D E K A D E N C IJA
knjievno-umetnikog razvoja simbolizma, u
Francuskoj i drugim zemljama Evrope pri
kraju 19. v. (fin de sicle). To je stanje du
hovnog klonua i oseanja ruina (odor di mor
te}. Posle 1880. atm osfera -+ splina i bespua
dobija raznolike poetske i nepoetske oblike.
Oblai se u ruho -* boemije, iskazuje se u
artistikom rafinm anu, u teoriji -> iste poezi
je, koja se zatvara u kulu od slonovae.
Epitet ekaent su lansirali T. G otje (Pred
govor za 3. izd. Bodlerovih Fleurs du Mal) i
Verlen u slavnom sonetu Nekada i nedavno
(Jadis et Nagure). Re je postala lozinka i
sinonim izazova prema veku pozitivizma. M o
ri Rolina, muziar, glumac, peva i pesnik,
meu prvim a je iskazao duh neuroze peva-
jui, po kabareima, divljim glasom Bod-
lerove kornarske stihove. Ovaj uznemireni
sanjar, gonjen crnim psom zebnje, napisao
je zbirku dekadentnih stihova Les Nvross.
Tip idealnog dekadenta naslikao je u prozi J.
K. Uismans u delu Protiv struje (A rebours,
1885). Glavni junak an Floresas des Esent
(Jean Floressas des Esseintes) je dekadent,
koji se izluio iz ivota d a bi iveo u skladu sa
svojim estetikim teorijama, u svetu slika, vag-
nerovske muzike i filosofije openhauera. De-
kadenti odbacuju ljubav, kultiviu vetake
rajeve svojih bolesnih snova, preziru reitost i
tee ka idealnoj muzici (Prends lloquence
et tors-lui son cou! Zgrabi reitost i
zavrni joj iju!). Pod uticajem Uismansa O.
Vajld e napisati svoj rom an Slika Dorijana
G reja (Pic ture o f Dorien Grey, 1891) i
D 'A nuncio dlo Uivanje (II Piacere, 1889).
Pored pom enutih pojedinaca formiraju se u
meuvremenu i grupe dekadenata-boem a pod
raznim neobinim imenima; Hidropati, Z a titi,
Hirsiti, M i drugi, Crni m aak i dr. Pojavljuju
se i efemerna revija La Nouvelle Revue gauche
(Novi levi asopis, 1882), i asopis Lutecija
( Lufce ), koji je poeo da objavljuje proklete
pesnike (-+ simbolizam). Jedni su primili
ekaente kao modu, drugi su ih okvalifi-
kovali kao morbidni manijerizam, ekstrava
gantni kult izvetaenog. N ovinar Labrijer je
sarkastino stihovim a u Figarou definisao
dekadente na sledei nain; Sin moderniste, /
U nuk idealiste, / Neak parnasovaca / U neku
ruku kopile realista / 1 sestri u dvanaestom
kolenu / starog rom antiara. / Dekaenti su
uticali na razvoj poezije ne samo u Francuskoj
ve i u itavoj Evropi. U Engleskoj, na teoriju i
praksu -> prerafaelita (D. Roseti i dr.), u Italiji
(D. Paskoln docnije krajem 19. v. u
estetskom hedonizmu D'A nuncija), u Ne-
makoj posle 1894. d. uzima m aha i protu ma-
DEKASILAB
ena je od strane H erm ana Bara kao rom an
tizam nerava (Rom antik der Nerven); sa
estetizacijom i hipertrofijom individualizma
istupaju i ruski dekadenti (Fofanov. D. S.
Merekovski i dr.) Problem d. ostaje prisutan i
u modernoj literaturi 20. v. (-* modernizam).
Lit.: G . K alili, S ym b o liste s et D cadents, 1912;
E. v, Sedow , Ktiltur der D eka d en z, 1921; R. M .
A lbrcs. B ilans litt r a ir e du 20. sicle, 1956; G .
Rictgc, The H ero in French dcadent L iterature,
1961; R. S upek, Psihologija graanske lirike, 1952.
R J.
DEKASILAB Deseterac
DEKAST1H Decima
DEKLAMACIJA Hat. d e a m a t i o recito-
vanje, govorna veba) 1. V rsta rim. retor-
ske vebe, poreklom iz retorske kole; odgova
rala joj je u gr. terminologiji r)xf||iaxa. U
retorskim kolam a rimskog carskog doba bilo
je to vebanje iz kom ponovanja sastava o
izmiljenim tem am a; delile su se na svazo-
rije i -* kontroverzije. Uitelj bi postavio pi
tanje, npr. o tome ta bi rekla neka mitska ili
istorijska linost u odreenoj situaciji iz svog
ivota, ili bi zamislio kom plikovanu parnicu
(esto o nasteu), koju bi uenik m orao voditi
kao tuilac ili branitelj. Ovaj tip improvizova-
nja u okvirima znanja iz kolskog program a
bio je tematski povezan sa tipovima iz nove
atike komedije (seljak, vojnik i si. u Me-
nandrovim komedijama), i sa zapletima
antikog romana.
L it.: M . L. Cl ark e, R hetoric at R o m e, 19622; G .
F rano is, D e a m a tio et d isp u t tio, A ntiquit clas znaaj, m ada nose peat subjektivnosti, budu
sique, 32, 1963. S.S.
2. Izraajno zvuno ostvarenje teksta, u
prvom redu umetnikog, naroito u stihu, kao
i sam tekst koji se govori (deklamuje). N ain
toga ostvarenja m enjao se sa stilom epohe. U
srednjem veku govorenje stihova bilo je u
tesnoj vezi sa muzikom, odnosno pevanjem.
Francuska stara d . bila je pevana d ., u kojoj
su stihovi m onotono pevani. Klasicizam je
insistirao na skandiranju stiha, napevu i na
glumi uz gest i mimiku. Sve je to prim ano kao
uslovni m anir u govornoj realizaciji pesnikog
teksta. Gete je video d. kao govorenje sa
naglaenom emocijom, razlikujui je od
recitovanja, u kome se umereno ispoljavaju
emocije, i od deklam aciono-ritm ikog manira,
u kome se insistira na ritm u i patetinom
tonu. Hegel u Estetici III pominje
eklam atorsku retoriku. I u Francuskoj se
od kraja 18. v. gledalo negativno na
pompeznost u deklam acionom m aniru. Zbog
112
prom ene ukusa epohe i deklam ativnog
preterivanja pojam d. je u m nogim sredinam a
postajao sinonim teatralnog, patetinog,
povrnog i pevljivog govorenja umetnikog
teksta, praen og razmetljivom gesti
kulacijom. Pejorativno obeleen, zamenjivan
je drugim izrazima: recitacija, izvoenje
stiha, umetniko itanje (koje podrazum eva i
usm. govorenje) i si. Ponekad se zamenjuje
term inom - dikcija (iii deklam atorska dik
cija), jer ova ima znaajnu ulogu u govorenju
stiha. Pod term inom d , objavljena su znaajna
dela o zvunoj interpretaciji stiha u smislu
recitovanja (v. recitacija). U tom smislu po-
negde se termin i zadrao.
Lit.: Recitacija; dikcija. .R.
DEKODIRANJE Kod
DELO, KNJIEVNO Idejna tvorevina,
form irana i iskazana jezikim sredstvima, koja
sjedinjuje tri osnovne ljudske duhovne osobe-
nosti: matu, oseanje i misao. Moe, ali ne
m ora biti utvrena nepromenljivim tekstom,
jer postoje, osobito u oblasti narodnog stva
ralatva, m noga knji. dela usmenog postanka
i prenoenja. U umetnikom knji. delu preo-
vlauju m ata i oseanje kojim a se pridruuje
misao. Isti spoj postoji i u naunom delu, s
tom razlikom to tu preovlauje misao, jer
autor, u otkrivanju i utvrivanju istine nastoji
a se u to veoj meri oslobodi uticaja ose-
anja, Pesnik, kao au to r k . d. u izlaganju
sadraja slui se slikovitim oblicima, tj. uspo
stavlja slike iz ivota koje mogu imati uopteni
i da su proete emocionalnou. Ipak, svaki
stvaralac eli da u svom delu saopti neko
saznanje o ivotu i ljudskom postojanju uop-
te. Nain kako to ini, odnosno kako obliku
je i organizuje tekstualnu materiju, opredeljuje
pisca i njegovo ostvarenje odreenom knji-
rodu ili vrsti, a nain kako umetniki form ira
svoje slike, odnosno itavo kazivanje, odre
uje ga stilski. Najnovija prouavanja k . d .
nepobitno su utvrdila postojanje raznih slo
jeva u svakom delu pojedinano, od kojih se
mogu sm atrati osnovnim zvukovni sloj,
koji proistie iz eufonije, ritm a i metra, potom
sloj jedinica znaenja, koji daje form alnu je
ziku strukturu knji. dela i, najzad, sloj koji
sainjavaju pesnika stilska sredstva. Zbog to
ga se sa vremena prouavanja knji. dela ugla
vnom i usmeravaju prema ispitivanju i sazna
vanju kako su ti slojevi form irani u nekom
knji. delu i u kakvom su m eusobnom od
nosu.
113
Lit.: L. I. T im o fejev , Teorija knjievnosti, 1950;
D. ivkovi, Teorija kn jievn o sti, 198420; R. Velek
i A. V o icn . T eorija knjievnosti, (prev.), 1965; R.
Ingardcn, O saznavanju knjievnog u m etnikog deta,
(prcv.), 197!; B. V. T o m aev sk i, T eorija knjievnosti
P oetika, (prev.). 1972. R .J.
DEMINUTIV (lat. deminutivnm, u gramati-
ara Priskijana, od demimiere smanjiti)
G ram atiki term in za imenicu umanjenog,
oslabljenog znaenja, kao kua-kuica, grad-
-grai. N pr.: Ti me o p i kapljo rose, / na
dlaici vilin-kose! / Ti me opi, sjajni trae, / na
torbici rusomae! (N azor, N okturno, 57
60). esto se upotrebljava iz milja: Jest
slobodno, moj roeni sinko\. (enidba Du-
anova, 505). U naoj narodnoj poeziji po
stoji izvestan broj ustaljenih d kao to su
konjic, zemljica, gorica, srdace, i dr., ije se
em inutivsko znaenje skoro izgubilo: u~
berkala zelena gorica, / pitala je studena vo
dica . . .. U poeziji kod rokokopesnika i ro
m antiara {uporedi kod B. Radievia: noica,
nona, deva, sunace, srdace, zvezdice i si.).
M.Di.
DEM ONIZAM - Satanizam
DENDI (eng. Dandy elegantan ovek, ki-
co). Termin d koji je indijskog porekla,
oznaavao je poetkom 19. v. u Engleskoj i
docnije u Francuskoj (dendizam) stvaraoca
(najee pisca) koji posveuje veliku panju
utisku to ga eelokupnom svojom linou
ostavlja na okolinu. K ako kae Boler, den
dizam nije neumcreni ukus u oblaenju i ele
gantnim stvarima. Te su stvari za savrenog d.
samo simbol aristokratske superiornosti nje
govog duha. Ponaanje d. je u izvesnoj meri
slino ponaanju -* boema, ali se razlikuje u
nainu ispoljavanja nepripadanja svetu obi
nih ljudi: d. se od plebejaca duhom ne izdvaja
preziranjem i odbijanjem graanskih m anira,
nego ih dovodi do stepena rafiniranosti i oso-
benosti koji ne deluje manje okantno nego
boemska sloboda. K ao nesumnjiva reakcija na
oblike ponaanja ranog kapitalizm a, tip d. je i
kao nain ivota i kao knjievni motiv vladao
u eng. i fr. knjievnosti u doba romantizma,
ali je uspeo da potraje i dobio je jo vei
znaaj krajem 19. v., u knjievnosti deka-
denata i simbolizma (Uismans, Lois i dr.).
Romantini tip d. personifikovao je najuspe-
nije Bajron, koji se posebno trudio da svemu
to ini d a odlike bizarnosti i gospotine duha,
ne bez sklonosti ka m orbidnom i ekscentri
nom. Njegova biografija vrvi anegdotam a
toga tipa. Sem modela ponaanja za roman-
8 R en ik k n ji e v n ih te rm in a
DEONI STIH, DEONIK
tike pesnike, d. je u 19. v. postao omiljeni lip
u eng. knjievnosti (O. Vajld). Fr. dekadentni
d. sa kraja 19. v. donekle je promenjeni model
u kojem se nasluuje tragika ugroene indivi
dualnosti, i nova ideja o neogranienoj slobodi
jake individue, pod uticajem Nieovih ideja.
Daleke odjeke tipa d. moemo osetiti i u novi
jim knjievnim postavkam a, npr. u -* acte
gratuit.
L it.: M . P rac, A gonija rom antizm a , 1974 (prev.).
S.S.
D EN O TA CIJA (lat. denotare obeleiti)
Prim arno, opte, neposredno znaenje neke
rei ili izraza, koje eksplicitno upuuje na
oznaeni pojam, ostajui pri tom neutralno u
pogledu eventualnih daljih implikacija ili aso
cijacija, odnosno kolektivnih ili linih zna-
enjskih nijansi koje idu u sferu konotacije.
R.B.
D E O N I ST IH , DEONIK (rus. goA bum < uoah
deo; grupa slogova) Oblik stiha (nazi
van i pauznik) u - tonskoj versiftkaciji sa
promenljivim meuiktusnim intervalim a od 1
do 2 sloga, proizvoljnom - anakruzom (2, 1,
0 slogova) i slobodnom -* klauzulom. IJ jed
nim jezicim a ei su dvosloni meuiktusni
intervali te se dobija utisak da d. s. nastaje na
troslonoj (trodelnoj) metarskoj osnovi (npr. u
ruskom ); u drugim preteu jenosloni inter
vali, to znai da se tu d. s. gradi na dvoslo-
noj osnovi (npr. u nemakom). Razmer (du
ina) tog stiha diferencira se prem a broju ik-
tusa ili akcenata (troiktusni ili troakcenatski,
etvoroiktusni ili etvoroakcenatski d. s. itd.).
Cesto u d. s, alterniraju stihovi sa razliitim
brojem akcenata (npr. 4 3 - 4 - 3). Po jedni
m a javlja se i meoviti (voljni ili proizvoljni)
oblik d. sa slobodnim reosledom stihova ra
zliitih razm era (2, 3, 4, 5 iktusa, analogno -
meovltim silabiko-tonskim stihovima). IJ ra-
zmerima d. stiha postoje razliite ritmike for
me (varijante). Cesto se podvlai da je to
prelazni m etar izmeu > silabiko-tonske i -*
tonske versifikacije, iako se ubraja u ovu dru
gu. S vrstavanje u isto tonski stih (irim un
ski). U zapadnoevropskoj metrici ulazi obino
pod opti naziv tonskog stiha, ponekad u
slobodni stih. Javlja se npr. kod Hajnea,
Tenisona, K olrida (npr. etvoroiktusna poe
ma Kristabel, sa meuiktusnim intervalima
12 sloga i duinom 7 12 slogova). U ru
skoj poeziji d. s. se nazire krajem 18. i poet
kom 19. v., a javlja se u vreme rom antizm a
uglavnom pod uticajem nem akog i engleskog
d. s., i to preoblikovan. Tek od kraja 19: veka
postaje ravnopravan sa klasinim ruskim
DESCORT
metrima, a od 20-ih godina najei je meu
neklasinim (tonskim) stihovima. N a srphrv.
jeziku javlja se rano u prevodu i u originalu. U
Sterije alternira etvoroiktusni d. s. (obino
1011 slogova) sa troiktusnim (obino 7 slo
gova) npr. u Izobraeniku. L. Kosti i an-
ti su prevodili H ajneove pesme u d. s. esto-
akcenatski heksametar V. Ilia zapravo je d. s. U
enoinoj pesmi N a poklade alternira etvo
roiktusni i troiktusni d . s. T ako je i u K ranj
ce vievoj pesmi Lucida Intervali a. U d. s. je
ispevao i Vidri poznata Dva pejzaa. Javlja
se u nekoliko pesam a V. Petrovia, a ima ga i
kod R. Petrovia. Evo uievog osmoslo-
nog troiktusnog d . s. iz pesme M ea: K ada
se jave na crti, / N a kraju tuge i pira, / Visoke
planine smrti / I hladna jezra m ira ... Stih je
graen na troslonoj osnovi, sa preteno dvo~
slonim m euakccnatskim intervalima. U naj
novije vreme K. Taranovski sm atra da srphrv.
simetrini -> deseterac (5 + 5) i nesimetrini -
osmerac (5 + 3) predstavljaju zapravo d. s.
L it.: -+ Tonska verifikacija.
DESCORT, fr. (deskor - porijeklo nepozna
to) Oblik provansaiske lirske pjesme
(1314. v.), sastavljene od pet do deset strofa,
razliitih po broju stihova, po m etru, rimama,
pa ak i po jezikim varijantam a. Zbog tih
razlika ni melodija nije mogla biti ista. Sau
vano je dvadesetak prim jera na provansal-
skom i tridesetak na staro francuskom jeziku.
Ovaj oblik poznat je i u ital,, p. i port, poeziji.
L it.: G . P aris, L a posie du m oven-ge, 2 vol.,
1885 95. J. F ra n k , Rpertoire inetrique de la posie
des troubadours, I, 1953.
DESETERAC 1. Srphrv. trohejski petoik-
tusni (petostopni) stih sa -> cezurom iza
etvrtog sloga (4//6), zbog ega se zove i
nesimetrini d. U usmenoj poeziji neri-
movan, sa razliitim -* klauzulama (sem
muke): enska, daktilska (s akcentom na
osmom slogu) i hiperaktilska (s akcentom na
sedmom, rede estom slogu)' Stih epskih pe
sama (epski, junaki), pevan uz gusle
(guslarski) ili kazivan (recitativni). N aj-
frekventniji stih u srphrv. tradiciji. Naziv ep
ski je uslovan, jer je trohejski d. veoma frek
ventan i u lirici. Najhitnije osobine: - izo-
silabizam i cezura kao -* metrike konstante;
-* polukadenca na cezuri kao dominanta;
strogo izbegavanje - opkoraenja stiha (sa
retkim izuzecima), kao i akcenta na etvrtom i
desetom slogu, tj. izbegavanje jednoslonih ->
akcenatskih celina na tim mesti ma (zeugma
most); izbegavanje akcentovanih (sam ostal
114
nih) jedno si onica na osmom slogu (i pored
sasvim obinog prisustva akcenta vieslonica
na tome mestu); izbegavanje dveju uzastopnih
akcentovanih jednoslonica na treem i etvr
tom , sedmom i osmom slogu. Iako je deveti
slog zbog frekventnosti daktilske i hiperdaktil-
ske klauzule esto neakcentovan, kad se na
njemu pojavi akcenat, ovaj je po pravilu dug.
T a pojava zajedno sa privlaenjem neakcen-
tovanih duina na devetom slogu ini kvanti
tativnu klauzulu trojehskog d . O grom na ve
ina granica rei, odnosno akcenatskih ce
lina, pada ispred neparnih slogova (jakog
vremena, -> iktusa), koji privlae oko 75%
svih akcenata. O tuda silazno -* fraziranje.
etiri sledea stiha ilustruju neke od osnovnih
osobina trohejskog d ,\
N etko / bjee // Strahiniu / bane.
Bjee / bane // u malenoj / Banjskoj,
U malenoj // Banjskoj / kraj Kosova,
D a takoga // ne ima / sokola.
.R . To nisu stopni stihovi, ve stihovi akcenatskih
celina. Ima ih ukupno 14, od ega 12 parno-
slonih (dvoslonice i etvoroslonice), a samo
dve neparnoslone (troslonice). O d 10 grani
ca izmeu akcenatskih celina devet se nalazi
ispred neparnih slogova, a od ukupno 14 ak
cenata devet pada na te slogove, te tako ritam
trohejski usmeravaju. U pesmi kao celini (810
stihova) trohejska - ritmika tendencija jo je
izrazitija. Akcenti koji padaju na parne slo
gove, kao i granice ispred tih slogova (npr.
gore u drugom polustihu etvrtog stiha) iza
N .K o .
zivaju efekat prevarenog oekivanja. Evo
njihove sheme:
---------- / - -
2 + 2//4 + 2
4//2 + 4
4// 3 + 3
U potreba akcentovanih jednoslonica u skla
du je sa takvom prirodom trohejskog d, One
najbolje otkrivaju ritmiku ulogu akcenta u
tome stihu. N a etvrtom, osmom i desetom
slogu jedno si onice unose aritmiju iz dva
razloga: remete sistem akcenatskih celina, jer
se umesto korelacije u silabikim ravnoteam a
dobija odnos 3 + 1 (prvi pol u stih) prem a 3 + 1 +
+ 2 odnosno 5 (3 + 2 ili 2 + 3) + 1 (drugi polu-
stih); to to smetaju ba na slabom vremenu (par
nim slogovima), ukazuje na ritmiku ulogu akcen
ta, naroito u izbegavanju etvrtog sloga, koji
ini prekretnicu u jam b. O tuda u troheju arit
mija: AF govori M anduiu Vue: / Kurvo
kuko, senjski kapetane, / K am o ti ma i
115
megdan ju n a k i... / Akcenat jenoslonica
na ostalim parnim slogovima podreuje se
akcentu jednoslonice koja im prethodi na
neparnom slogu: Bog sam znade // je li tako
bilo; D a pogledam // ko to puke baca.
Ritmika uloga akcenta pokazuje se i ' U dru
gim sluajevima. Stihovi: N a Miiiu // Vuja-
di no viu: Te je alje // na Hercegovinu
razlikuju se po ritm ikom utisku, naroito u
kontekstu; u oba prim era drugi polustih je
ispunjen estosloriicaraa, ali je prvi stih rit
mian, dok je u drugom ritam povreen zbog
akcenta estoslonice na parnom (estom) slo
gu stiha. U pisanoj poeziji trohejski d. se
kom binuje i sa - kataiektlkim oblikom , tj.
trohejskim devetercem sa m ukom klauzulom .
- Poreklo srphrv. irohejskog d. po Jakopso-
nu dosee do indoevropske zajednice. Zapisi
toga stiha javljaju se od 17. veka, pa i ranije.
Znatnije prodire u 18. veku, a od poetka 19.
veka, kada je afirm isana narodna pesma,
osvaja pisanu poeziju. U doba rom antizm a
postaje najirekventniji stih. Pesnici su njegovu
strukturu modifikovali: uvedena je rima, n a
puta se kvantitativna klauzula, ak i onda
kad nije zamenjena rimom; stvaraju se tipovi
sa individualnim odlikam a ritm a (npr. Njego
i M aurani); kom binuje se sa katalektikim
oblikom, Krajem veka ustupa mesto drugim
stihovima. Ipak e se u njemu ogledati i neki
od najpoznatijih pesnika savremene poezije
20. veka. Dis je u njemu ispevao Nirvanu.
2. Simetrini etvoroiktusni stih sa cezurom
iza petog sloga i polustihovim a graenim po
pravilu od jedne tro slone i jedne dvoslone
akcenatske celine, uz slobodan raspored ak
cenata i ogranien broj m euakcenatskih in
tervala (1 2). Poznat pod imenom simet
rini d. (5//5) ili lirski d. jer se javlja ug desetarac sa daktilskom i m ukom klauzulom i
lavnom u lirici. Nazivan i -+ daktilo-trohej,
iako se u njemu esto javljaju i am fibrake
akcenatske celine (U tue / selo, // za tuu /
seju). O bino se ostvaruju etiri iktusa (naj-
optereeniji etvrti, esti i prvi slog), ali ima
stihova i sa petoslonicama (Za ^koutu je // ta
ladna voda), tj. sa izostalim iktusom (neo
stvarenim). Slobodno kom binovanje stopa i
slobodan raspored akcenata izazivao je ne
doumice, tako da su istraivai razliito i pro-
tivreno razvrstavali taj stih u usmenoj i pi
sanoj poeziji. U najnovije vreme K. Taranov-
ski je izjavio (usm. 1982) da je to -+ deoni stih,
to bi odgovaralo gore dat om opisu. U njemu
postoje etiri varijante, od kojih dve sa simet
rinim rasporedom akcenatskih celina u polu-
stihovima (3 + 2//3 + 2; 2 + 3//2 + 3), a dve sa
nesimetrinim (3 + 2//2 + 3; 2 + 3 //3-f2). Prva i
DESETERAC
trea su najfrekventnije. Evo ih sve etiri sa
rasporedom akcenata:
1. II zvona / zvn, // il" ptli / pj
Vrti se, / Smljo, // m jka te / zove
i - -----/ - - / / - ------
Upravljen / Ranko // po dvoru / eta
2. M ila / majice, // bla / crkvice
-----/ / ^ - - / - ------
3. D unavom / plovi" // laa / lagana
U bai / cvati // rua rumena
4. Pade / dvojei / / n a zlen / vnac
Prvoj, najfrekventnijoj bliska je etvrta, a
treoj druga. Razlika je u tome to u drugoj i
etvrtoj akcenat pada na trei slog, umesto na
etvrti. Prva varijanta dom inira u u metni k om
lirskom d,, npr. u L. Kotica:
Ej pusto / more, // ej pusti / vaii,
Ponosni / beljci, // srani / rali.
Sa njome se meaju i stihovi ostalih varijanti.
T o je zapravo etvoroiktusni deoni stih sa
stalnom cezurom i brojem slogova, naslenik
lirskog d, usmene poezije. Trea varijanta se
bitno razlikuje od ostalih. U njoj se sukce
sivno ponavljaju jam pski rasporeeni akcenti
(na parnim slogovima), s tim to je prvi iktus
slobodan. U usmenoj poeziji se nalaze ak i
nizovi jam pski organizovanih stihova, rede i
itave pesmice. U pisanoj poeziji ta je varijan
ta spontano izdvojena, te je na njenoj osnovi,
podstaknut stranim jam bom , izrastao jampski
slobodnom cezurom. Pom eranjem cezure iza
etvrtog sloga omogueno je ukljuenje u
jam pski kontekst jedne retke varijante trohej-
skog d. s akcentim a na parnim slogovima.
3. Deseto sloni jam pski stih (- jamb) sa cezu
rom obino iza petog sloga, esto i slobod
nom. Od strogog rasporeda akcenata na p ar
nim slogovima odstupa se manje ili vie na
poetku prvog, ponekad i drugog polustih a
(pomeranje treeg iktusa na sedmi slog).
K lauzula je u jednim pesmam a aktilska (sa
etiri ostvarena iktusa), u drugim aktilska i
m uka (sa ostvarenjem petog iktusa), u treim.,
to je retko, muka. Sa daktilskom klauzulom
se javlja npr. u Jakia (I ovaj kamen /
zmlje Srbije..). O ulozi kvantiteta na
jakom vremenu stiha, posebno na njegovom
kraju, miljenja su poeljena. U Jakievoj
DESETOSTIH
Otadbini manje od polovine stihova nose
duinu na desetom slogu, a samo nekoliko od
ovih se podudara sa zatvorenim slogom (npr.
Pokazujui nemom mimikom), kao uslovom
za muki zavretak. Jampski d. sa slobod
nom cezurom (esto iza etvrtog sloga) nalazi
se npr. u Kostievim pesmam a i tragedijam a:
N ek ide sad, jj je r s njome odlazi
Tatina moja, // stari ponos moj.
Ne esti se, // ne tui Maksime.
U drugom stihu, sa mukom klauzulom , cezli
ra je iza petog sloga; u prvom i treem, sa
daktilskom klauzulom, ona je iza etvrtog slo
ga. Ipak su to dve veoma razliite varijante: u
prvom sluaju akcenat na etvrtom slogu
preobraa stih obavezno u jam b; u drugom
sluaju nalazimo retku varijantu epskog (tro-
hejskog) </., koja, sa svim akcentim a na p ar
nim slogovima, u jam pskom kontekstu funk-
cionie kao jam b. Jampski d. u kombinaciji
sa jedanaestercem javlja se ve u predbrankov-
skoj poeziji. Uvodei ga u dram u, K osti je
afirmisao jam b u srpskoj poeziji. Podlogu je
imao u jam pskoj varijanti simetrinog . u
usmenoj poeziji. P odstaknut ekspirovim sti
hom i tradicijom, esto primenjuje i muku
klauzulu, ostvarujui peti iktus, kao i slobod
nu cezuru. Jampski d. u hrvatskoj poeziji spa
da u rede stihove. Im a ga npr. kod H aram ba-
ia i Kranjevia (Mojsije). 4. Desetoslo-
ni stih u - silabikoj versiflkaciji. U francu
skoj poeziji tradicionalni dcasyllabe ima ce
zuru iza etvrtog sioga s akcentom na tome
slogu. Uz nju se javlja ponekad i cezura iza
estog sloga. Postoji i drugi tip dekasilaba-sa
cezurom iza petog sloga. Pesnici izbegavaju da
meaju simetrini sa nesimetrinim dekasila-
bom. Ovaj je zabeleen u 10. veku. U njemu
je ispevana Pesma o Rolandu: Cumpainz.
Rollant // sunez vostre olif'an. K od Misea se
javlja sa cezurom iza petog sloga: Jai dit
m on coeur, // mon faible coeur. U uvenoj
Valerijevoj poemi Cimetire marin cezura
pada iza etvrtog i estog sloga. Preveo ju je
Vinaver u trohejskom, nesimetrinom d. uklju
ujui i katalektiki oblik (muku klauzulu).
Evo prvih stihova Valerijeve poeme:
Ce toit tranquille // ou m archent des co
lombes,
Entre les pins palpite // entre les tombes.
Dekasilab vodi poreklo od latinskog -* senara
kao i talijanski endekasilabo (- jedaneste-
rac, 5). N ajpre je bio epski stih, zatim po
pularan lirski i didaktiki (vers commun).
116
Nalazi se i kod La Fon ten a i Voltera. O b
novljen u 19. i 20. veku.
Lit.: -+ Versifikacija; -+ silabika versifikacija;
-> silabiko-tonska versifikacija. .R.
DESETOSTIH - Decima
DESKRIPCIJA Opis
DESTAN (pers. dasi an) Persijska re ko
jo m se u turskoj knjievnosti nazivaju stari
narodni spevovi, sastavljeni u narodnoj sila-
bikoj metrici, - parmak-hesabi, koje su us
menim putem prenosili narodni pevai (ozani)
uz pratnju kabuza. Ovim imenom se podjed
nako nazivaju i drugi sastavi iz dom ena nara
tivne poezije, koji opevaju izvesne znaajne
vojne, politike i drutvene dogaaje; pojedi
nane herojske podvige, elementarne nepogo
de, epidemije, glad, kao i kakve didaktike ili
satirino-humoristine teme. K ao pesnika
forma, d. je relativno duga pesma, obino u
strofam a od po etiri stiha; moe sadravati i
vie desetina strofa. Ponekad se ovaj termin
pridevao i nekim sastavim a takoe epskog
karaktera ali ispevanim po pravilim a arapsko-
-persijske metrike (-> aruz), tj. u mesnevijskoj
formi i-*- mesnevija) i m etru remelu (ramal).
U nekim knjievnostima Bliskog istoka, cent
ralne Azije i severne Indije naziv d. oznaava
usmeno prozno pripovedanje koje se smenjuje
sa stihovima (-* hikaja) ili uopte usmeno
prozno kazivanje, pa i dela koja se na toj
osnovi sastavljaju i objavljuju u 19- veku i
prethode irenju proze evropskog tipa.
Lit.: Philologiae Turcicae Fundamenta, U, 1964;
Encyclopdie de l'Islam, 19662; B. M. >KnpMyH-
C K f l ; FlopKC K u te p o im e c K u 3 n o c , 1974; A.. A..
HexTiph, npoMMbi noimuKu gacmanoe ypgy, 1979,
M . u .
D ETA LJ -* Pojedinost
DETEKTIVSKA PRIA - Krae pripove-
no prozno delo kome je obavezna tem a o t
krivanje poinioca nekog zloina. Zloin, koji
se obino opisuje na poetku prie, uvek je na
prvi pogled nerazjanjiv, i uvek postoji vie
lica na koje pada sumnja; isto tako, uvek
postoji i linost koja traga za zloincem i na
kraju ga otkriva, tj. detektiv, bilo am ater ili
profesionalac. M odernu d. p. zasnovao je
ameriki pisac E. A. Po (1809 49), svojom
pripovetkom Ubistva u ulici M org (The Mur-
ders in the Rue M orgue), 1843, i dr. ipak, uzor
veini dananjih au to ra d. p. dao je eng. pisac
A. K onan Doji (18591930), svojom serijom
pria o ekscentrinom detektivu erloku
117
Hohrtsu, koga uvek prati naivni doktor Vol-
son; mnogi i danas sm atraju te d. p., pored
Poovih, najboljim a u ovoj vrsti. D. p. je do
danas izgradila neke konvencije koje potuju
svi bolji autori: tako, zloin o kome je re
redovno je ubistvo; ubica uvek m ora biti ot
kriven i kanjen, tj. dobro uvek pobeuje;
otkrivanje zloinca m ora biti logino i uverlji-
vo, ali uvek iznenaujue, zasnovano na i
njenicam a svakodnevnog ivota ili nauke, bez
pomoi natprirodnog; pisac m ora odravati
interesovanje itaoca do kraja, ne dajui mu
da prerano pogodi reenje, ali dajui mu na
uvid injenice iz kojih e reenje proizai, it.
D. p. je najrazvijenija u V. Britaniji: A. Kristi,
D. Sejers, i dr.). D. p, je s jedne strane slina
obinoj zagonetki ili rebusu, a s druge im a
(bar u boljih autora) elemente knjievnog dela.
O na je ujedno i poseban vid knjievnosti za
omladinu, objedinjujui radoznalost sa mo
gunou vaspitnog delovanja. Od d. p. danas
je vaniji - kriminalni roman, koji ima sve
pom enute osobine u razvijenijem vidu, Eng.
termin detective story oznaava i d. p. i krim i
nalni roman.
L it.: H . H a y c ra ft, T he A rt o f the M y ste ry S to ry ,
1946; P. H a su b e k D ie D etektivgeschichte f r ju n g e
L eu te, 1974; R. B u rc k h a rd t, Die hartgesottene am e
rikanische D etektivgeschichte, 1978. -> kriminalni
roman.
DETEKTIVSKI RO M A N - N azvan po po
sebnom odsjeku eng. policije, ustanovljenom
g. 1942. pod nazivom Detective D epartm ent,
dok su se slubenici odsjeka zvali detective
officer, krae detective; kao knjievni ter
min naziv d. r. prvi je puta upotrijebila 1878.
sjevernoamerika autorica A. K. G rin u pod
naslovu svoga rom ana The Leavemvorth Case:
detective novel. I u nas je popularniji naziv te
posebne vrste term in kriminalni roman, eng.
crime novel, njem. Kriminalroman, puki Kri
mi., kao i kod nas krimi. Pridjev krim inalan
izveden je od latinske imenice crimen, zloin
stvo; zbog svoga prvotnog znaenja naziv ne
moe biti precizan term in: epskih i dram skih
djela kojim a se u sreditu prikazana zbivanja
nalazi zloinstvo poznaje povijest knjievnosti
od najstarijih vremena, a da se ipak ne mogu
ubrojiti u posebnu vrstu epske knjievnosti
koja se jasno profilirala kao krim inalni rom an
potkraj prologa stoljea i o tada sigurno vlada
knjievnom produkcijom . Zbog toga je termin
d. r. precizniji je r se nova vrsta profilirala
upravo oko lika detektiva iako on nije uvijek
ostao obavezna sastavina d. r.~a i detektivske
pripovijetke. N akon osnivanja engleskoga po
DETEKTIVSKI ROMAN
licijskog odsjeka, Detective Department,
novostvoreno je zanimanje detektiva kao lika
ulo u eng. pripovjedaku prozu (Dikens, Ko-
iins), a da se nije odmah oblikovala posebna
knjievna vrsta d. r.-a ili detektivske pripo
vijetke. Iako se ne moe nazvati tvorcem vrste,
prvi ju je afirm irao kao novost u svijesti ita
laca. postigavi svjetski uspjeh, eng. pisac A.
K onan Doji (18591930). On je preuzeo
strukturne elemente svojih predasnika E. A.
Poa (1 8 0 9 -1 8 4 9 ) i E. G aborioa (1835 - 1873)
i sabio ih u vrstu shemu kojoj je u sredite
stavio fiktivan lik privatnoga detektiva erlo-
ka Holmsa. Shemu tvori pripovijest koja
privlai glavno zanimanje metodikim otkri
vanjem, i to otkrivanjem racionalnim sredst
vima, tonih uzroka i okolnosti zagonetnoga
dogaaja i niza takvih dogaaja. Pripovijest
eli privui zanimanje italaca zagonetnim
problem om (puzzling problem } koji se u p ra
vilu no ima i izuzetaka tie poinjenoga
zloinstva (A. E. M urh). G lavne je crte bu
due sheme unio ve Po u svoju pripovijetku
The M urders in the Rue Morgue (1841), u
kojoj ovjek-udak, A. C, Dupin g. 1841.
detektiva jo nije ni bilo obdaren izvan
rednim sposobnostima, samom snagom svoga
intelekta rjeava zagonetku bestijalnoga zlo
instva; G aborio je udaka preobrazio u poli
D,P,
cijskoga inovnika, i stvorio d. r. K onan Doji,
svjestan toga to duguje svojim predasnicima,
naroito Pou, svoga heroja intelekta odjenuo
je, slijedei eng. epsku tradiciju, u detektiva,
privatnoga detektiva i podario mu nepogre
ivost u umovanju i zakljuivanju, koju d o ta
danji detektivi eng. rom ana nisu imali, a koju
je on preuzeo od likova Poa i G aborioa. Pored
toga on je svojega junaka, erloka Holmsa,
uinio tako privlaivim eng. dentlmenom, da
je taj lik svojim fiktivnim izvanrednim sposob
nostim a osvojio svijet, u rom anim a od g. 1887,
u pripovijetkam a od g. 1891, i postao prototip
detektiva u knjievnosti. Vremenski se uspjeh
sheme oko g. 1900. koji traje do danas po
klapa sa stanjem svijesti srednjega graanstva
o svom tekom socijalnom poloaju, koji je
naao izraz u aloginosti svijeta prikazana u
djelima F. Kafke, a kojega je izraz i puzzling
problem d. r.-a; tek d. r. u bogolikom intelektu
detektiva prikazuje i sredstvo koje e svladati
sve ivotne tekoe. D. r. propovijeda vjeru u
sreen svijet, u kojemu za ljudski intelekt
nema nesavladivih opreka. Pored uvenih eng. i
fr. au to ra (E. Valas, A. Kristi, . Simenon)
sjeverna je Amerika s D. H em etom i R. end-
lerom inaugurirala varijantu d. r.-a. ( the hard
boiled detective story) u kojoj se detektiv, bok-
DEUS EKS M AH INA
sac i zavodnik, probija i akam a kroz razliite
slojeve drutva. Uloga bogolikoga intelekta
mogu u shemi d. r.-a preuzeti i likovi mimo
detektiva a detektiv moe biti bilo privatni
detektiv, bilo policijski inovnik (Simenon).
O drala se razlika izmeu detektivske pripovi
jetke i d, r.-a. U fr. se knjievnosti d. r. zove
roman policier, krae polar, u sovjetskoj detek
tiv. Pojedini su autori u shemu d. r.-a uvodili
strukturne elemente pustolovnoga romana,
sentimentalnoga ljubavnog rom ana, i porno
grafskog romana (- pornografija). Izrazita she-
matizacija strukture d. r.-a ini ga uzorom -*
trivijalne literature.
L it.: R. M essae. L e detective novel es la Pense
Scientifique, 1929; A. E. M u rch , The D evelopm ent o f
the D etective N ovel, 1958; W . D a n n k e, K rim inalro
m an und W irklich keit, 1958; D e r w o h ltem p erierte
M o rd , izd. V. m ega, 1971, u svesku: V ik to r
m ega, A sp ekte des D etektivrom ans Z d en k o
kreb, D ie neue G attung; S. L asi, P o etik a k rim i
nalistikoga rom ana, 1973; U. S chulz-B uschhaus,
Form en und Ideologien des K rim inalrom ans, 1975;
V. m ega. A spekti ro m a n a detekcije, Knjievno
stvaralatvo i povijest drutva, 1976; I. T schim m cl,
K rim in a lro m an u n d G esellschafts D arstellu n g , 1978;
Z. kreb, D etek tiv sk i ro m an , K njievnost i povijesni
svijet, 1981.
DEUS EKS MAMINA > Deys ex machina
DEUS EX MACHINA, lat. (bog iz maine)
1. Pojava boanstva koje je pred kraj nekih
antikih dram a sputano na scenu na lebdeoj
platformi pomou neke vrste dizalice i svojom
intervencijom razreavalo zaplet. Pomou
maine se stvarao utisak kao da glumci lete.
Kasnije, u baroknom pozoritu, bile su to
sveane koije u kojim a su se pojavljivala
boanstva. 2. Figurativno znaenje izraza
d.e.m. podrazumeva svako nelogino i neo
pravdano reenje neke dramske situacije koje
dolazi spolja, a ne proistie iz same radnje.
Tako boanstvo reava zaplet jo kod Eshila
(Eurnenide) i Sofoka (Foktet), a naroito
esto kod Euripia i posle njega. K ao d.e.m.
mogla bi se sm atrati i intervencija kralja na
kraju MoSijerovog Tartifa. K ritikujui takvu
vrstu razreenja, Aristotel je sm atrao da raz-
mrsivanje radnje treba da se razvija iz same
radnje, a mehaniki nain razm rsivanja ne
ka se primenjuje samo u dogaajim a izvan
drame ( ..,) bilo u onome to se dogodilo
ranije, bilo u onome to e se dogoditi kasnije
( . . . ) jer bogovima priznajem o da sve vide.
Lit.: B. S tu m p o , II Deus e x M achina nella
Tragedia Greca, 1928: F. Z eichner, D e Deo e x
M achina Euripideo, 1929; M . Bieber, The H isto ry o f
the G reek and R om an Theater, 1939; A. S pira, Vn~
118
terschiede zum Deus e x M achina bei Sophocte.s und
Euripides, 1960. K. R. Fosel, D er D eus e x machina
in der Kom die, 1975. V.J.
DEUTERAGONIST (gr. SeuTepa-ycovtenf];)
Drugi glumac u gr. tragediji kome pripa
daju manje vane uloge, obino enske (Is-
m ena u Antigoni). Od Aristotela znam o da je
Eshil (u 5. v. p.n.e.) obogatio dram sku radnju
jo jednim glumcem, d. Time je smanjio ulogu
-* hora i -> dijalogu dao najveu vanost. Pre
Eshila, pisci su se ograniavali samo na dijalog
izmeu h o ra i jednog glumca, koji je recitovao
razliite uloge. Od svih gr. tragedija koje su do
nas doprle, samo se u Eshila dram ska radnja
ograniava na prisustvo protagoniste i d. D. je
obino imao i ulogu antagoniste. -> Tra
gedija, antika.
L it.: Tragedija, antika, S1P
DEUTEROKANONSKE KNJIGE > Kanon
D EYETERAC 1. N ajrei srphrv. trohejski
stih (-> trohej). Im a 9 slogova i -* cezuru iza
4. sloga. U usmenoj poeziji ostvaruje po pra
Z.. vilu pretposlenji, etvrti ~+ iktus (sa daktil-
skom klauzulom): Uvelo je / lie borovo 11
Pod kojim je / Jovo blov. O brnut red rei u
drugom polustihu (3 + 2) vodi u aritmiju jer
povlai i prom enu u rasporedu akcenata. T o je
ogranienje za ritmike varijacije u drugom
polustihu. O tud i retkost stiha. Takav je i
trohejski d. koji se nalazi u tokavsko-kajkav-
skoj dijalekatskoj meavini, kao i u graan
skoj lirici. Trohejski d. sa aktilskom klauzu
lom izuzetno se kom bin uje sa trohejskim -*
desetercem (npr. u S. M. Sarajlije). Retko se
ostvaruje peti iktus (sa mukom klauzulom) npr.
u usmenoj poeziji: Oko rue, duo, tulipan, //
Ljubio te Ranko svaki dan. O vo pokazuje da
postoji mogunost pojave i etvoroslonice u
drugom polustihu. U pravo se ona i iza nje
muki zavretak javlja u katalektinom ob
liku trohejskog deseterca, koji se kom binuje s
-> akaialektikim stihom i u pred bran kovsk oj
poeziji, i kod rom antiara, a kasnije i u V.
Ilia, npr.: AF ko borbu za slobodu bije, //
O n za veni rtvuje se nad. 2. etv o ro ik -
tusni jam b, -> hiperkatalektian (sa enskom
klauzulom), po pravilu sa cezurom iza 5. slo
ga. Njegov prototip, kom binovan sa pripevom
u jam pskom -> jedanaestercu, nalazi se u jed
noj od etiri pesme koje predstavljaju prve
sauvane primere slovenskih pesama:
Vila je moma / tri venaeca,
Pelinak bere, ruicu prosiplje.
119
Prvi iktus u d. (u celoj pesmi) nije ostvaren na
drugom, ve na prvom slogu, to je obina
pojava u srphrv. jam bu. U pojedinim zborni
cima narodne poezije nalaze se pojedinani
stihovi ili po nekoliko njih u jam pskom d.
la k o 'se rano javlja u hrvatskoj pisanoj poeziji,
zatim dosta izgraen u graanskoj lirici, jam p-
ski d. se znatnije razvija tek u 19. veku. Izgra
en je ve u predbrankovskoj poeziji pod uti-
cajem antikog, nemakog i ruskog stiha. e
sto se kombinuje s akatalektikim oblikom
(muka klauzula). Kasnije je poznat naroito
kod V. Ilica. U hrvatskoj poeziji neto se vie
nego kod ostalih pesriika javlja u enoe i
jorgovania. U 20. veku ima ga kod mnogih
pesnika (Viri, Raki, Dui, Cesari, Ujevi
i r.), U njemu je Raki ispevao Jasiku a
Tin Ujevi pojedine delove Kolajne. 3.
K atalektiki oblik simetrinog (lirskog) -
deseterca, 2. 4. Devetosloni stih u +
silabikoj versifikaciji. Veoma redak u
francuskoj srenjovekovnoj poeziji. Kod
M alerba se javlja u ritmikim grupam a 3 +
4-3 + 3, a kod Verlena i 4 + 5. De la musique
avant toute chose, / Et pour cela prfre lim
pair.. / O dsustvom stalne cezure objanjava
se njegova inferiornost u odnosu na popularnije
stihove.
L it.; . Rui, O n ajrc era stih u u srp h rv . n a
ro d n o j poeziji i Z ato je tro h ejsk i deveterac naj-
rei stih u srphrv. poeziji, Z b o r n i k M S z a k n j i e v n o s t
i j e z i k , 1966. X IV / 1, 7 4 - 8 0 i G o d i n j a k F i l o z o f s k o g
fa k u lte ta u Novom S a d u , 1966, IX , 2 2 7 - 2 3 7 , -
Versifikacija; -- silabika vm ifikaeija;
tonska versifikacija.
D EV ETO STIH . Nona
DEVIZA (fr. devise - oznaka, o srednjelat.
devisare podeiiti) 1. U heraldici: sim bo
lina oznaka ili figura u grbu, esto sa k rat
kom lozinkom, -+ izrekom ili geslom koja
objanjava em blem atian oblik. U sr. v. d. se
ispisuje i na zastavam a, portretim a, brodovi
ma. peatim a i si. 2. Docnije, izreka (-
sentencija), kojom se izraava ivotna m ud
rost, pravilo ili naelo. 3. D anas se obino
upotrebljava kao sinonim za pojam parole,
lozinke, gesla, Sl.P.
DIBRAH -* Pirih
DIDAKTIKA K N JI EV N O ST - Oduvek
se pokuavalo da se pouke ivotnog iskustva i
ivotne mudrosti zaodenu u poetsko ruho, ali
se ujedno i pokazalo da nije nim alo lako takvu
pouku objediniti sa estetskim vrednostim a
knjievnosti, ve da didaktika esto upravo
DIDAKTIKA KNJIEVNOST
razara poetske elemente. D. k. se javlja u sva
tri knjievna roda: u drami, u epici i u lirici, i
u njihovim najrazliitijim oblicima: u dram i sa
tezom, u basni, u paraboli i u -* legendi,
u gnomama, prijamulama, -* izrekama i
- epigramima, a pogotovo u deskriptivnom
pesnitvu. K arakteristiku d. k., prem a tome,
ne ini form a literarnog ostvarenja, ve takvo
obeleje proizlazi iz prevage poune tendencije
nad umetnikim izrazom. Uobiajeno, premda
ne potpuno opravdano, jeste da se d. k. sa
stanovita danas vaeih estetskih merila oce-
njuje kao neliterarno podruje knjievnosti,
to nije bio sluaj u d oba antike i u sr. v. kada
se praktina korisnost udruivala sa umetni-
kom vrednou (-> prodesse et delectare). D.
k. poinje kod svih n aroda na onom stupnju
njihovog razvoja kada se nauka jo nije osa
mostalila, ve se neguje zajedno sa umetnou;
uz to, u d oba iskljuivo usmene knjievnosti,
stih je ujedno sluio i kao pom o u pamenju.
K od starih Indusa ovo je sluaj sa Kapilinim
atrama, kod G rk a sa svim podrujim a nauke
i ljudskog interesovanja: sa mitologijom i
agronomijom (Hesiod), sa filosofijom (Par-
menid, Empeokle, K senofan), sa astronom i
jom i meteorologijom (Arat), sa medicinom
(N ikandar), sa geografijom (Skimnos, Dionisi-
je), sa gram atikom (Heraklid sa Ponta), sa
lovom i ribolovom (Opijan), pa i sa kuvar-
skom vetinom. G rki uzori utiu i na Rimlja
ne: Enije prevodi stihovana kuvarska uputstva
siJabiko (Hedyphagetika) i u tom obliku iznosi i svoje
.R . filozofske pouke (Epicharmos i Euhemeros),
Lukreeije daje pounu filozofsku poemu De
rerum natura, Horacije svoju Ars potica, Ver-
gilije pouke za zemljoradnike (Gergica), dok
od Ovidija potiu Ars amatoria, Remedia amo
rte, De medieamine faciei i Fast i, znai ljubav
ne pouke, uputstva za sredstva za ulepavanje,
i nabrajanje kalendarskih praznika. Slino
ovome, Gracije govori o lovakim psima, Ci
ceron, G erm anik i Avijan prevode Arata, Ma-
nilije daje pounu pesmu o astronom iji i ast
rologiji, Serenije Samonik o medicini, aT eren-
cijanije M aurus o gram atici; hriansko uenje
slio je K om odijan u stihove. N o oblik d. k.
postaje sve problematiniji sa razvojem nauke,
je r pouka kao glavni cilj sputava umetniko
oblikovanje. U srv. nem. knjievnosti d. k.
veoma je razvijena, njeni su glavni predstav
nici: Valter fon der Fogelvajde, Frauenlob, To-
mazin fon Cirklere sa spe vom Welscher Gast
( Romanski gost), Frajank, koji je ispevao ep
Skromnost ( Bescheidenheit), zatim G otfrid
fon trasburg sa alegorijom Minnegrotte (Lju
bavna peina) u svom velikom delu Tristan, a
DIDASKALIJE
triker u paraboli Bispei i Primer). Na ova
de3a nastavljaju se, na znatno niem umetm-
kom nivou, poune pcsmc majsterzengera. ->
Meistersnger, hum anista i predstavnika ver-
ske reformacije: Brani, Fisart, M urner i Val-
dis, koji naroito neguju veoma tendenciozne,
ali isto toliko efikasne basne i satire. U 17. v.
ispevali su, po antikom i fr. uzoru, Opic spev
Vesuv ins, a Logau epigrame ( Epigramme).
N ov procvat d. k. otpoinje sa fr. klasikom, sa
Rasinom, Boaloom, D oraom , Lakom bom i
Deiilom, i sa prosvetiteljstvom kako u
Engleskoj: Dejvis, Dajer, Ejkensajd, D rajden,
Pop, Jang i E. Darvin, tako i u Francuskoj:
Volter, i u N em akoj: Brokes, H aler, Du,
Glajm, Uc, Caharije, Bodmer, Kronek, Gize-
ke, Lihtver, E. Klajst, pa sve do G elerta i do
vrhovnog dom eta d. k. na prelasku u ideali
zam kod Vilanda, Lesinga i Tidgea, autora
speva Urania, i u klasiku, u Geteovoj pesmi
Metamorphose der Pflanzen ( M etamorfoza bi
ljaka). U 19. v. A. V. Siegel preporuuje d. k .
kao mogunost povezivanja filozofije sa pesni-
tvom, ali ona nalazi slabog odjeka kod rom an
tiara. Breht razvija tzv. poune kom ade
(Lehrstcke), dram e kojima je cilj da gledaoca
pridobiju za odreen politiki ili socijalni
id eal da u vidu apstraktne parabole tum ae
odgovarajui pogled na svet. Takve poune
komade Breht pie tridesetih godina: Der Ja
sager (Covek koji govori da), Der Neinsager
(ovek koji govori ne), M era (Die Massnah
m e), Die Ausnahme und die Regel (Iznim ka i
pravilo). V. -* epsko pozor ite.
Lit.: R. Eckart, Die L e h r d i c h t u n g , i h r W e s e n
u n d i h r e V e r t r e t e r , 1909; K. Spitteier, Von Lehrge
dicht, s t h e t i s c h e S c h r i f t e n , 1947.
D ID A SK A LIJE (gr. iam caX m - pouka,
uputa) 1. U staroj Grkoj naziv 2 a zapisnik
o pozorinom nadm etanju (-* agon). Sastav
ljao ga je arhont (lan vrhovne dravne upra
ve) koji je rukovodio elom svetkovinom.
Sadrao je: ime arhonta, praznik u okviru
koga je takmienje odrano, imena dram skih
pisaca i horega koji su se nadm etali, naslove
izvedenih dram a, imena glum aca-protagoni-
sta, lanove ocenjivakog suda i rezultate tak
mienja. Zapisnici su uvani u dravnom arhi
vu, a urezivani su i na kamene ploe i izlagani
kod pozorita gde su docnije fragm entarno
pronaeni. N a osnovu ovih zapisnika A risto
tel je sastavio svoje delo Didaskalije, koje je
sauvano samo u odlomcima. U aleksandrijsko
d oba d. su spisi u kojima su, po uzoru na
Aristotela, sakupljeni svi podaci o izvoenju
dram skih tekstova. D. rimskog perioda sa
120
drale su i podatke o okolnostim a izvoenja
pojedinih dram a, podatke o izvoaima lt. -
2. Deo dram skog teksta, obino stavljen u
zagradu ili tam pan drugim tipom slova, koji
ima pomonu ulogu (B. V. Tomaevski) da
reditelja i glumce ili itaoca upozna sa izgle
dom scene, odnosno am bijentom u kome se
odvija dram ska radnja, i da objasni postupke
(mimiku, gestove i mizanscen) koji prate dija
loge i monologe. T o su obino kratki, jed n o
stavni. faktografski dati opisi, a sam o u ret~
kim sluajevima (M. Kriea, Legende) dida
skalije su pisane poetskim stilom i imaju stvar
nu literarnu vrednost.
L it.: A. W ilhelm ; U rkunden dram atischer A u f
f h rungen in A then, 1905; M . H T npH h, M cmopuja
xe/tenace Kmtxe& Hocmu, 1951; B. B. To\iaiueHCKM.
Teopuja K ibim canocm u, 1972 (prev.). P.L.
D ID IM E J - Pean
D IEK TA ZIS Epska irina
D IG L S lJA (prema gr. iyXcoacrot; - koji
govori dva jezika) Dvojezinost. T akoer i
termin koji oznaava postojanje dva sociolo-
ki-f'imkcioiialiia razliita jezika u istoj sredini
(knjievni jezik i kolokvijalni jezik kod
Nemaca; Hochsprache i Umgangssprache, gde
je ovaj kolokvijalni jezik na sredini izmeu
knjievnog jezika i dijalekta) ili dva knjievna
jezika u isto vreme (danas kod N orveana i
kod G rka). V. i. ^ bilingvizam.
L it.: A. F erg u so n , D iglotic System s, {959.
Z .K .
D IG R ESIJA (lat. digressio skretanje) -
Z.K. Termin antike retorike. O dstupanje od glavne
teme um etanjem posebnih smisaouih celina
koje ne m oraju biti u direktnoj vezi sa glav
nom temom. D. karakterie epsko kazivanje,
sudsko i politiko besenitvo, forme u kojima
se voi rauna o slusateljevoj (itaoevoj)
panji. D. su este u humoristikim delima;
poznate su d. o d. u Sternovom Tristramu
endiju ili, kod nas, d. u obliku itavih glava u
rom anu Pop Cira i pop Spira S. Sremca. Up. i
> epizoda, -> ekskurs. Sl.P. S.S.
D IJA B O L IZ A M Satanizam
D IJA FO R A (gr. 5taq)op6c razlika, suprot
nost) Termin antikne retorike za jednu od
figura koje su se oznaavale skupnim lat.
imenom distinetio (razlikovanje). D. ponavlja
u reenici iste rijei, ali u razliitom znaenju;
ponovljenoj rijei osnovno je znaenje poja
ano emfazom: Zaludu, ko je gospar, je
121 DIJALEKATSKA (DIJALEKTALNA) KNJIEVNOST
gospar (Vojnovi, Dubrovaka trilogija, Su*
ton). D. lako prelazi u -* paronomasijn.
Z.S.
D IJA H R O N IJA (gr. 6 ta kroz, xPvoq
vrcmc) Raznovrcmenost; posmatranje pred
meta istraivanja (u lingv.: jezika, dijalekta, ili
nekog specifinog jezikog sistema ili pojave)
u istorijskoj projekciji, uz praenje promena
izazvanih procesom razvoja; supr. -* sinhro-
nija. R.B.
DIJAK O N STV A -* Jektenije
DIJALEKATSKA (DIJA LEKTA LN A) K N JI
EV N O ST U mjetnika, pisana knjievnost
stvorena na -* dijalektu jednog knjievnog
jezika, a nastala nakon form iranja zajedniko
ga knjievnog jezika kao norm iranog standar
da. D. k., dakle, ne obuhvaa sve to je pisano
u dijalektu; folklorna, usmena knjievnost ne
sm atra se dijalektalnom . Isto tako, upotreba
dijalekta pri stvaranju dijaloga i - monolo
ga u nekom djelu na standardnom knjievnom
jeziku ne znai d a takva djela postaju dijalek
talna. N ajzad, dijalektalna je knjievnost dio
neke nacionalne knjievnosti, a ne posebna,
sam ostalna knjievnost. Zbog toga, knjiev
nost pisana na regionalnim jezicima (provan-
salska npr. i njem. Plattdeutsche knjievnost)
nije dijalektalna, ve samo njoj analogna po
java. D ugo se, aii krivo, dijalektalna knjiev
nost poistovjeivala sa -+ regionalnom (zavi
ajnom) knjievnou ili joj se pridaju regiona
lizam i regionalistika tendenca kao bitne
odrednice. K ao ni poezija na dijalektima,
tako ni knjievnost na regionalnim jezicima
nije sama po sebi regionalna (M. Franievi),
bar ne po pravilu vie negoli stvaralatvo na
knjievnom jeziku; one to postaju kad um jet
nikom snagom ne prevladavaju granice svoje
regije ili okvire dijalekta odnosno jezika. Za
dijalektom se posie da se umjetniki iskae
ono to nije mogue adekvatno izraziti na
standardnom knjievnom jeziku. Ali, za poja
vu dijalektalne knjievnosti, pored jezino-
-knjievnih, postoje i drutveno-politiki uvjeti
historijskoga ranga: nepostojanje centralisti
ke nacionalne drave, jedinstvenog kulturnog
centra, postojanje vie-manje odijeljenih zem a
lja u kojima ivi neki narod ... (D. Brozovi).
Zbog tih i drugih posebnih razloga, od svjet
skih literatura fr. i eng. nemaju dijalektalne
knjievnosti, a ona egzistira u njem., tal. i am.
U srp. knjievnosti takoer nem a d. k. O d
jugoslov. knjievnosti, zbog specifinog dru-
tveno-politikog. jezinog i knjievno-kultur-
nog razvitka, dijalektalna knjievnost postoji
samo u hrv. knjievnosti. Starija hrv. knjiev
nost, to se tokom pet stoljea razvijala na
akavskom (M aruli i dr.), na tokavskom
(Dri, G unduli i dr.) i kajkavskom (Brezo-
vaki i drugi), nije dijalektalna knjievnost jer
jo ne postoji zajedniki jezini standard. Hrv.
dijalekti tad a su ravnopravni knjievni jezici,
m eusobno srodni, povezani i izmijeani. O
hrv. dijalektalnoj knjievnosti moe se, dakle,
govoriti tek poslije form iranja knjievnog
jezika u H rvata (D. Brozovi). K ao poseban
izraz hrv. knjievnosti, stvaranje na kajkav
skom i akavskom dijalektu nastaje poetkom
20. stoljea, i vezano je za imena A. G. M ato-
a, V. N azora, Krfee i T. Ujevia. Od njih
teku dva niza dijalektalne poezije kajkavski
i akavski. Najznaajniji kajkavski pjesnici je
su (kronolokim redom): Galovi, Domjani,
T. Prpi, N. Pavi, Krlea, G oran Kovai, G.
Karlovan, a akavski: N azor, P. Ljubi, Ger-
vais, M. Balota, M. Franievi, Vueti i Iva-
nievi. Redovita je pojava da gotovo svi ovi
pjesnici stvaraju i na standardnom knjievnom
jeziku, ali su u dijalektalnoj poeziji dostigli
svoje pjesnike vrhunce (npr. Galovi, Nazor),
dok je K rlea svojim Baladama Petrice Kerem-
puha (1936) stvorio remek djelo hrv. i jugo-
slav. knjievnosti. Hrv. dijalektalna knjievnost,
kajkavska i akavska, izrazito je socijalno-
- buntovno intonirana; u cjelini donosi obilje
motiva, bogatstvo izraza, nova sazvuja jezi
ka, autentine slike i ritmove. Iako se afirmi
rao prvenstveno u poeziji, dijalektalnim izra
zom stvarana je i dram a (S. K olar) i proza
(M. Uvoi). D anas organizirano poklanjaju
panju dijalektalnom stvaranju asopisi Kaj
(Zagreb) i Dometi (Rijeka). Dalju sudbinu di
jalektalne knjievnosti teko je odrediti. D anas
opravdano priznata kao sastavni dio, tanije
izraz i oblik hrv. knjievnosti, nesumnjive
vrijednosti, dijalektalna poezija openito za
htijeva mnogo stroi kriterij od poezije na
standardnom jeziku (M. Franievi). Iako
hrv. knjievni jezik sve vise asimilira elemente
svojih dijalekata, moe se pretpostaviti da e
specifino leksiko, semantiko i zvuno bo
gatstvo govornih dijalekata i ubudue privla
iti pjesnike da jeziki iskau dio sebe, svoga
kraja i naroda, dio ljudskog ivota. U mjeri
prevladavanja te prostorne i jezine omee-
nosti, zaloga je i umjetnike vrijednosti dija
lektalne knjievnosti.
L it.: T . P rpi, K njievni regionalizam u H rvata ,
1936; M . K rlea. P ism o iz K oprivnice. Knjiga
studija i putopisa, 1939; A. B arac, D ijalek t u
knjievnosti, M ladost, 1934,35, br. 4; A. Barac,
DIJALEKT
R egionalizam u knjievnosti, H r v a t s k o k o l o , 1936,
knj. X III; D . B rozovi, O m o d e r n o j h r v a t s k o j
d ija le k ta ln o j p o e z iji, P red g o v o r A n t o l o g i j i n o v i j e
k a jk a v s k e lir ik e , 1958; B. P opovi, R eg io n a ln o u
knjievnosti, F o r u m , 1963, br. 7 8; M. F ram evi.
R eg io n aln a i d ijalek taln a knjievnost, F o r u m ,
1966, br. 5 6; M . F ranievic, P ro b lem d ijalek ata
u hrv atsk o j knjievnosti, P a n o r a m a h r v a t s k e k n j i
e v n o sti 20. s t o l j e a , 1965; I. F ran g e, P oloaj
d ijalek ata u h rv atsk o j knjievnosti, D o m e t i , 1970,
br. 9; D. C v itan , K n jievna k ritik a i d ija le k ta ln a
knjievnost, D o m e t i , 1970, br. 9.
D IJALEK T (gr. Sia^SK ioc govor, razgo
vor) 1. Lokalni varijetei jednog -+ jezika,
koji se po svojim karakteristinim glasovnim,
gramatikim i . ieksikim obeiejima osetno
razlikuje od drugih srodnih -* govora, a
naroito od odgovarajueg -* knjievnog
jezika, ako takav postoji, ali ne toliko da bi se
govorilo o zasebnom jeziku; npr. tokavski,
kajkavski i akavski d. srphrv. jezika, jork-
ajrski d. eng., berlinski d. nem. D om ai
termin nareje najvie se podudara sa ovim
znaenjem. - 2. O snovna kolektivna manife
stacija svakog ivog jezika, odreena bilo
geografski bilo drutveno, u poreenju sa
kojom odgovarajui jezik predstavlja izvesnu
apstrakciju osim u netipinim sluajevima
kada ela jezika zajednica upotrebljava isti
d.\ tako npr. pojam engleski jezik obuhvata
veliki broj d. koji se govore u Velikoj Britaniji,
SAD, K anadi, Australiji i dr. U poreenju sa
prethodnom definicijom tradicionalno usvoje
nom u dijalektologiji, ovo drugo znaenje ima
iru primenu u -* lingvistici uopte. 3.
Oblik jezika kojim se slue izvesni drutveni
slojevi, profesije i uopte m anjinske grupe
(- argon). Granice izmeu pojedinih d.,
izmeu njih i standardnih ili knjievnih vari
jan ata datog jezika, kao i izmeu nekih
znaenja optih pojm ova d. i jezik, po
pravilu su dosta nejasne i uslovne neto
usled stalnog meanja stanovnitva i prom ena
u govornim navikama, a neto zbog relativ
nosti lingvistikih kriterijum a podele. U odre
ivanju dijalekatskog, odnosno jezikog, sta
tusa nekog govora odluujuu ulogu veoma
esto igraju izvanjeziki inioci: etniki, kul-
turno-istorijski, adm inistrativni, politiki i dr.;
tako se npr. mak. jezik konstituisao kao
zaseban i zvanino kodifikovan jezik tek posle
2. svetskog rata, kada su sazreli za to potrebni
uslovi, iako su isto lingvistike injenice koje
ga defmiu m ahom u njemu prisutne ve
vekovima. Poslednjih nekoliko godina naro
ito se na nem. govornom podruju osea
intenzivan razvoj knjievnosti na pojedinim d.,
122
naroito na alemanskom, koji u svojoj vajcar-
skoj varijanti zauzima posebno mesto u
javnom ivotu. Iako se po tradiciji odvaja od
d., knjievni jezik se ne retko bogati -* dijalek-
tizmima, a uz sve to je na njemu napisano
moe da postoji i zasebna -> dijalekatska
knjievnost.
L it.: S. P o p , L a 1950; H . L offler.
d ia le c to lo g ie ,
P r o b le m e d e r D ia le k io lo g ie , 1974; J. G sch el, Z u r
T h o r ie d e r D ia le k io lo g ie , 1976. R.B .
M .L .
DIJALEKTIZAM (gr. (ietcio; govor, raz
govor) Rije, oblik ili sintagm a svojstvena
kojem narjeju, kada se javlja u knjievnom
jeziku ili je u nj preuzeta. O d lokalizma i -+
provincijalizma razlikuje se tim e to pripada
- dijalektu kao jezinom individualitetu, a ne
definira se kao pojava vezana uz koji kraj ili
mjesto. U novije se vrijeme cl. oznaavaju i
rijei ili pojave preuzete u standardni jezik iz
tzv. drutvenih dijalekata, tj. govora pojedinih
drutvenih slojeva ili zatvorenih sredina -+
argon, argo. O tuda savremena lingvistika
razlikuje idiolekt. dijalekt i soctolekt. U knji
evnosti d. slue za postizanje mjesnoga
kolorita i za karakterizaciju likova.
L it.: L. B loom field, L a n g u a g e , 933; A. M a r
tin et, E l e m e n t s d e L i n g u i s t i q u e G n r a l e , 1960; B.
S ehleben-L ange, S o z i o l i n g u i s t i k . 1973. M .K r.
D IJA L O G (gr. iXoyo razgovor) U
psiholokom i filosofskom smislu suprotan
monologu. Misao zatvorena u sebe, sam o
dovoljna i dogm atina jeste m onoloka misao,
a misao otvorena za druge i upravljena na
druge jeste dijaloka misao. K ao knjievni
oblik d. istie suprotnost meu linostima i
dovodi ih u situaciju da u igri ideja i oseanja
otkrivaju, s jedne strane, svoj karakter, a s
druge razvijaju - radnju. Zbog toga je d.
naao vrlo iroku prim enu u knjievnosti, Dve
osnovne dijaloke forme su: filosofski d. i
drama {dramski d.), ali d. se javlja takoe kao
jedno od izraajnih sredstava i u epskim
form am a (epski d a rede i u lirskim form am a
(lirski d. ). D. \\i filosofski d. je omiljena form a
mislilaca koji ne vole da govore u svoje ime,
ve tee da svoje misli razvijaju na posredan
nain: suprotstavljanjem razliitih miljenja o
istoj temi. Zbog toga se d. razlikuje od siste
matske i strogo naune rasprave i po svom
nainu obrade idejne materije pribliava se
najvie -* eseju, te ga mnogi tretiraju kao
esejistiku formu. O sobenost esejistikog d.
sastoji se u tom e to on polazi od nevanog
povoda a zatim ide sve vie i vie u dubinu,
pokree mnoge teme, a nijednu do kraja ne
iscrpljuje, to se razvija nesistematski u formi
123
slobodne izmene misli. N asuprot ovima po
stoje d. koji se odlikuju tenjom za sistemat
skim i iscrpnim tretiranjem teme, te predstav
ljaju naune rasprave u dijalokoj formi.
N ajstariji oblik filosofskog d. u evropskoj
knjievnosti je tzv. sokratski d., koji je
proiziao iz Sokratovog usmenog naina izla
ganja filosofskog uenja, koji su Platon i drugi
Sokratovi uenici (Kscnofon, Antisten, He-
raklid s Ponta i dr.) preneii u svoje spise (-
niajeutika). Oni su prikazivali Sokrata kao
filosofa koji u razgovoru dovodi svoje sabe-
sednike do istine. Najvei um etnik sokratskog
d, je Platon, iji d. (od kojih su najpoznatiji:
Gozba, Fedon, Fedar, Ion, Kriton, Protagora,
Drava i dr.) predstavljaju svojevrsne ukrtaje
filosofije i knjievnosti. U njim a se filosofska
sadrina izlae na knjievni nain, tj. kroz
razgovor ivih linosti u nekoj konkretnoj
ivotnoj situaciji (na gozbi, u etnji), te pored
filosofskog elementa imaju i literarne ele
mente: siejnu situaciju i karaktere. Najbolji
Platonovi d. su svojevrsne filosofske drame, u
kojima su misao i proces miljenja povezani sa
svakodnevnim ivotom. Posle Platona d. po
staje u antici jedan od osnovnih oblika
izlaganja filosofskih ideja (Aristotel u prvoj
fazi svog rada, Ciceron, Tacit, Plutarh i dr.).
Ali d. u kasnijim vremenima gubi svoj knji
evni znaaj i postaje samo sredstvo da se
odreeni sadraj razvije, nedostaje mu ono to
Platonove d. ini knjievnim delima: razvijeni
karakteri, prikazivanje neposrednog ivota,
dram atika borbe miljenja, humor. U sred
njem veku javlja se kolski d., u kojem se
odreena tema razvija u obliku pitanja (ue
nika) i odgovora (uitelja). U renesansi d.
poinje nov ivot i sve do kraja 18. v. postoji
kao knjievni oblik (Petrarka, ordano Bruno,
Galilej, Volter, eftsberi, Lesing, H jum i dr.).
U 19. v. gotovo nestaje, da bi u 20. v. ponovo
oiveo (Paul Ernst, Pol Valeri, H erbert Rid i
dr., kod nas L. Kosti u svojoj knjizi O Jovanu
J o v a n o v i u Zmaju (Zm ajovi). 1902). Po
sebnu vrstu d., koja se umnogom e razlikuje od
filosofskog d. iji je uzor Platon, javlja se u
tzv. -+ menipskoj satiri (po kiniaru M enipu iz
3. v. pre n.e.), u kojoj se izlaganje filosofskih
stavova, u stihu i u prozi, spaja sa fantasti
nim sieima i komino-satirinim prikaziva
njem ivota. Ovom dijalokom anru pripa
daju satirini dijalozi Lukijana iz Samosate (1.
v.n.e.); Lukijanovi sledbenici su Erazmo
Roterdamski (Familijarni razgovori). Fonte-
nel, Fenelon i dr. Dramski d. ima dve osnovne
funkcije: prvo, d a otkriva unutranja zbivanja
linosti i prevodi ih u dram sku dinam iku i
DIJALOG
radnju; drugo, da otkriva karakter protago
nista radnje. Za razliku od filosofskog d>, u
kojem su sabesednici dovedeni u suprotnost
da bi zajedniki otkrili izvesnu misao i doli
do saznanja, u dram skom d. sagovornici se
odnose jedan prema drugom e kao antagonisti
koji u sukob unose ne samo svoje miljenje
nego i svoja oseanja, svoj karakter, celu svoju
linost. Jedino u njemu (dram skom d.) mogu
individue koje delaju da izraze jedne drugima
svoje karaktere i namere, i to kako u pogledu
svoje osobenosti tako u pogledu supstancijal-
nosti svog patosa, da pri tom e stupe u
borbu i da tako uine da se radnja u stvarnom
kretanju dalje razvija (Hegel). Zbog toga rei
koje izgovaraju pojedine linosti moraju biti
prilagoene ne sam o smislom nego i ritmom,
dikcijom, pa ak i kvantitetom, karakteru tih
linosti. U isto vreme u d. se aktualizuje
radnja, on otkriva, unapreuje i uveava
osnovni sukob, ostvaruje stupnjeve napetosti
dram ske akcije. G ovor koji se okree o
neposredne akcije i tei ka poetskom i
m isaonom razvijanju pojedinih m om enata
radnje gubi karakter dram skog d. O tud se
dogaa da mnoge drame, i pored svoje
dijaloke forme, imaju vie lirski i refleksivni
nego dram ski karakter, Poseban problem
dram skog d. jeste njegov odnos prema doga
ajima koji se zbivaju izvan dram skog pro
stora i vremena. Oblik d. u kome se saopta-
vaju ta zbivanja jeste izvetaj u d. Tehnika
izvetaja naroito je iroko koriena u anti
koj kao i u kasnijoj klasicistikoj drami, u
kojim a se dram ski rasplet ne odvija pred
oima publike (izvetaj glasnika). Dramski c/.,
i pored tenje za individualizacijom govora
pojedinih lica, ipak je vie konvencionalizovan
nego d. u drugim knjievnim formama. U
starijoj dram i, kao i kod nekih savremenih
pisaca, d. je obino u stihu ili se, kao kod
Sekspira, meaju stih i proza. Epski d.
naruava istu epsku tonalnost pripoveda-
nje nekog nepristrasnog lica, autora. Tem ati
kom i nainom odvijanja d. u epskoj formi
pisac na posredan nain karakterie svoje
junake. S druge strane, radnja epskog eia
koja se odvija u d. pribliava se drami,
dram atizuje se, d. je prenosi iz prolog u
sadanje vreme, primie je itaocu, doprinosi
njenom intenzitetu i pokretljivosti. D. je vrlo
esta pojava u epskim form am a. U homerskim
spevovima dijaloke partije u kvantitativnom
pogledu preteu nad pripoveakim, zbog
ega ih fr. hom eroiog V. Berar naziva epskim
dram am a. Neke pesme Starije Ede ispevane su
u celini u dijalokoj formi. D. je est i u naoj
DIJAMB
narodnoj epici. U modernoj pripovednoj pro
zi, rom anu i noveli, d. je jo ei i jo vie
dramski naglaen. D. se javlja i u lirskoj
poeziji. U lirskim narodnim pesm am a on je
gotovo redovna pojava. U umetnikoj lirici
postoje pesme koje su u celini napisane u d.
(npr. presme V. Iiia Dva pesnika i Kleon i
njegov uenik). Lirski d. razlikuje se od
epskog i dram skog po tom e to lica koja u
njemu uestvuju nisu ni karakteroloki, a
esto ni vremenski ni prostorno odreena.
Lit.: R. W idbolz, Der philosophische D ialog als
literarisches K unstwerk, 952; J, A ndrieu, l-C Dialogue
am que, 1954; M, g k , D as Gesprch als K u n st
fo r m in der R o m a n tik, 1956; R. Hirzei, D er Dialog,
1963; R. Bauer, ber den Dialog als literarische
Gattung, 1976.
DIJAMB Stope
D IJA R EZA (gr. i a i p s a i c rastavljanje)
1. U antikoj metrici d. je, kao i cezura,
usek ili odm or u kazivanju stiha koji se javlja
prerna prirodnom ritmu kazivanja (po smislu
iskaza), a ne prem a metrikim naelima. Ali
za razliku od term ina cezura, termin d, uzima
se kada se u ovoj pauzi zavretak rei
podudara sa zavretkom stope ili metra. V Je.
2. U -+ silabiko-tonskoj versifikaciji antiki
pojam d. u smislu odm ora obino se zame-
njuje term inom cezura. Ipak neki term inom d.
oznaavaju svaku -+ granicu rei u stihu koja se
podudara sa granicom stope, a kad je ona
stalna, zovu je medijanom ili stalnom
dijarezom. A nalogno tom e cezurom zovu
svaku granicu rei koja see stopu. 3.
Dijarezom se zove i antiko razdvajanje
diftonga u zasebne glasove. U fr. prozodiji i
poetici, suprotno sinerezi, d. znai dvoslo-
an izgovor dvaju uzastopnih vokala u istoj
rei, to se ponekad ne slae sa istorijskom
fonetikom ili sa pojedinim govorima. T ako je i
sa dvoslonim izgovorom nekih nastavaka koji
se u obinom govoru izgovaraju jednoslono.
Boalo npr. u jednom stihu upotrebljava
nastavak ien dvoslono (parisi-ens), a u
drugom kao sinerezu, tj. jednoslono (chre-
-tiens). K od La Fontena uzastopni vokali u
rei pote u jednom stihu funkcioniu
dvoslono, u drugom jednoslono. U
srphrv. metrici d. je pribavljanje recima preko
brojnih slogova (rastezanje rei) u svrhu
postizanja odreenog broja slogova u stihu.
Cesto se to deava u narodnoj poeziji (vidije-
ti, dvaa i dr.), a dosta se javlja i u
umetnikom stihu (engijia, kajite se
npr. kod Maurania).
Lit.: - Hijat.
124
DIJASPORA (gr. ovaanopoc rasipanje,
rasutost) D obrovoljno jevrejsko izgnanstvo
i naseljavanje po svim zemljama antikog
M editerana poev od 6. v. pre n.e. Za
knjievnost je najznaajnija helenizovana
jevrejska kolonija u Aleksandriji, za koju je
nainjen prvi prevod Biblije na gr. (Septua-
ginta), i iz koje je potekao krug obrazovanih
kritiara paganstva (Filon). Prvo poreenje
starozavetne i gr. knjievnosti zapoelo je
kontroverziju, koja e trajati sve do Niea, o
intelektualnoj prednosti hrianstva, odnosno
paganstva, no sa druge strane stvorilo je
sasvim novu knjievnu vrstu spoj antike
retorike i stila sa d o tad a nepoznatim ideolo-
J.D . gizmom. T akoe se govori o d. G rka po
Balkanu za vreme turske vladavine.
Lit,; G. H ighet, C l a s s i c a l T r a d itio n . 1966; E.
Auerbah, M i m e s i s , 1968. S.S.
D IJA ST O L A (gr. Siacrio^i) rastezanje)
U antikom stihu duenje kratkih slogova
iz metrikih razloga. V.Je.
D IJA TR IB A (gr. 5io:tpi|5fi troenje; d o k o
lica razgovor u dokolici, razm atranje neke
teme) O znaka za razgovor u filosofskoj
koli u antici, i zatim oznaka za vrstu
filosofskog spisa koji se razvio u helenistiko
doba, posebno meu pripadnicim a kiniko-
-stoieke kole. D. je razm atrala neki problem ,
obino iz oblasti praktine m udrosti i etike (o
prijateljstvu, da li se treba eniti, i si.). Iz nje je
izostajao kritiki i filosofski aparat, a logiko
dokazivanje je zamenjivano prim erim a iz
mitologije i istorije, koji su esto inili zasebnu
priu u izlaganju. Praksa retorskih kola
obogaivala je d. anegdotam a, citatim a, bor
bom sa zamiljenim protivnikom . D. je pre-
vashodno prozni anr, ali se u Rimu razvila i
d. u stihovima (Horacijeve Satire, Persije,
Juvenal). Predstavnici prozne d. u G rkoj biti
su D ion iz Pruse, Filon iz Aleksandrije, a
uticaj d. primeuje se naroito u prozi Plutarha
i Lukijana. Stil lake rasprave o optim proble
mima odrao se u kontinuitetu u evropskim
knjievnostima (-* esej). U Gargantui i Parita-
gruelu, Rable je dao potpun, dodue parodijski
model d. (u razgovorima treba li se eniti ili
ne). D kao i drugi anrovi nastali u retorskim
kolam a u doba -* helenizma, povezana je
tematski sa novom atikom komedijom, Euri-
pidovim tragedijam a i kanonom kolskih
tekstova. Bez nekog filosofskog uzleta, ona je
esto svedoanstvo o plitkom racionalizm u i
zravorazum skim ogranienostima. U govo
.R . rima, odn. d., D iona iz Pruse, zvanog Z lato
125
usti (i. v. n.e.) otkrivaju se i drugi kvaliteti: u
Eubejskom govoru on istie prednosti i iep otu
jednostavnog ivota u prirodi.
L it.: A. O itra m a re , L es origines de a diatrihe
Rom aine, 1926; J. M o lin g , D iai ribe u n d die klassi-
sche D ich ter, i 959.
D IK C IJA (lat. dicto kazivanje, beseda,
govor; nain govora) - 1. Nain sastavljanja
pesnikog teksta prema nekom izboru i
rasporedu rei (-+ pesniki jezik). T o je tzv.
pesnika d, ili d. teksta, shvaena u smislu
Aristotelovog uvenog pojma, koji je
prevoen kao dikcija, elokucija, stil,
diskurs, govor. T ako npr. Hegel u
Estetici 1II govori o raskonoj d. teksta,
bogatoj slikama, a V ordsvort vidi d. kao
frazeologiju u stihu. Razume se, i tako
shvaena, kao pesniki diskurs, d. unekoliko
uslovljava i nain govorenja teksta. 2.
Nain govorenja svih anrova teksta, pisanog
ili u procesu usmenog stvaranja. Pod tim
nainom esto se u najnovije vreme pora-
zumeva artikulacija u govornom lancu kako
glasova i ostalih segmenata teksta, tako i
izgovor faktora -> prozodije (-+ akeenat, ->
kvantitet, - intonacija, -+ granice rei, -*
pauze, -> tempo), kojim a neki dodaju i ri
tam. LJ tom smislu d. je osnova -> recitacije i
-deklamacije. O va druga sve vise postaje
istorijski pojam, esto pejorativno obeleen,
naroito u sredinam a koje su je zameniie
drugim term inom, kao to ju je G. Le Roy
zamenio ba term inom d, O bino se za dobru
d. kae da podrazum eva pravilnost, razgovet-
nost i jasnou, dakle hesprekornost izgovora.
Ponekad se iz pojma d. izdvaja pravilnost
kao pojam kojim se bavi ortoepija (
ortofonija). Da bi se osobine dobre d. ostva
rile, potrebno je savladati fonetiku govora,
nazvanu i tehnikom govora, koja se bavi
mehanizmom disanja i radom govornih orga
na pri artikulaciji. T ako d. obuhvata tehniku
govora. Ponekad, obrnuto, tehnikom govora
obuhvataju d. i ortoepiju (pravilan izgovor). U
svakom sluaju za predavanje d. i tehnike
govora neophodno je poznavanje fonijatrije i
laringologije. -- Posebno se izdvajaju d.
stiha i pozorina d., koja obuhvata i dramski
stih. Pored bavljenja pitanjim a artikulacije, d.
stiha se bavi i nekim pitanjim a zvune
realizacije stiha (stih u zvuanju, u izvo
enju, deklamacija, recitacija). T ako se
ona razlikuje od - versifikacije (ili - metri
ke) kao tehnike organizovanja stiha. D. stiha
moe razliito ostvarivati m etrike-ritm iku i
sintaksiko-intonacionu strukiurn stiha. 1
DIKICH
danas se podgreva stari spor da li stih treba
govoriti kao metriko-ritmiku jedinicu, tj. sa
izvesnom metrikom pauzom i odgovaraju
om intonacijom na njegovom kraju, ak i kad
je re o -> opkoraenju (i prebacivanju) ili
S.S. spajanjem stihova primeniti proznu sintak
siko-intonacionu liniju. U ovom drugom
sluaju antieva dva stiha:
I jeca zvono
Bono,
itala bi se kao jedan stih (I jeca zvono
bono). Oigledno je, meutim, da se tako
gube intonaciono-sm isaone nijanse koje pes-
nik sugerie izdvajanjem drugog stiha. Zapa
eno je da ritmika struktura stiha, u nekim
jezicima vie, u drugim manje, zahteva da joj
se prilagodi d. stiha. Postoje i razlike u d. u
odnosu na anr. T ako tem po teksta lirskog
stiha ne doputa variranje u govornoj realiza
ciji kao to to doputa tekst dram skog stiha.
to se tie interpretacije pesnikog doivljaja,
to je oblast recitacije, odnosno glumake
interpretacije, posebno dram skog stiha.
Pozorina d koja obuhvata i d. dramskog
stiha, predstavlja posebnu vetinu govorenja
umetnikog teksta. Od glumca se oekuje
kultivisan glas, izvanredna ujnost, razumlji
vost i izraajnost, uz smisao za nijansiranje
intonacije i intenziteta u govorenju teksta. To
je oblast scenskog govora, koji zavisi i od
anra, zatim knjievnog i scenskog postupka.
U vezi s tim u istoriji pozorita zapaena su u
osnovi dva oblika takvog govora, koji se
svode na realistinost i artistinost. D.
prvog insistira na prirodnom , realistikom
govorenju, a druga, u skladu sa stilom cele
predstave, na distanciranju od svakodnevnog
emotivnog intoniranja, na ostvarenju prozo-
dijske, prvenstveno ritmike strukture teksta,
koji se daje k ao citiranje.
L it.-. L. Becq e F o u q ires, T rait de diction,
1881; G . Berr, R. D eb o st, L es trois dictions, 1903;
G . Le Roy, Gramaire de la diction franaise, 1912 (i
1949); D . D avie, P urity o f die !ion in English Verse,
1952; W. K ayser, Kleine deutsche Versschule, 19544,
9 12; G . Le R oy, T rait pratique de la diction
fra n a ise, 1968; H. FI. K03JiaHHH0Ba, T lpousm -
uienue u guKu,ux, 1977; A. K ibdi V arga, Les
constantes du pom e, 19772 (v. u indeksu p o d diction
i lecture du pom e); B. orevi, Z ak o n ito sti
dikcije srp sk o h rv a tsk o g knjievnog jezika, d o k to r
ska dise rtacija n a F ilo lo k o m fak u ltetu u B eogradu,
1978; A. U bersfeld, L 'cole du spectateur. Lire le
thtre, 2, 1981, str. 21 L i d.; ~+ recitacija; pesni
ki jezik ; -+ sintaksiko-intonaciona stru k tu ra stiha.
.R.
DIKCE Bavanske pesme
DILETANT
DILETANT (ital. dilettante koji se neim
bavi iz ljubavi) N estruan, esto povran,
ljubitelj knjievnosti, umetnosti ili nauke, koji
se njima bavi neprofesionalno. -* Amater.
L it.: C. S au ln ier. L e dilettantism e, 1940; R.
Vaget. DU eitantism us und M eisterschaft, 1971. Sl.P.
DILOGIJA (gr. iXoy tt ponavljanje, dvo
smislenost) 1. Red upotrebijena u dva zna
enja u istoj reenici: G ostu je u gosta vazda
jutro (Vuk, Poslovice, 744). 2. D vosm i
slena reenica, naroito izreka. 3. Prema
-* trilogiji: dvoinka, dram a iz dva dela.
S.S.
DIMETAR (gr. 5 i^ e ip o v od <u dvaput i
}j.f.Tpov mera). Antiki stih sastavljen iz
dva, obino ista, m etra (anapestika, daktil-
ska, horijampska, jonska, jam pska i trohej-
ska). Budui da je u antikoj metrici m etar po
pravilu sastavljen iz dve stope, dim etar ima
etiri stope.
L it.: - M e trik a , an tik a. V Je.
DINAMINI MOTIVI Motiv
D IO N IZ IJE (gr. A io v d c t io c ) - Svetkovine u
ast boga Dionisa, odravane u mnogim
mestima stare Grke. N ajpoznatije su i naj
starije d. u Atini. Na d. su se prireivala velika
muzika takmienja i dram ske predstave.
Kasnije se d. zvala svaka svetkovina na kojoj
su prikazivane dram ske predstave. K ako je
popularnost dram e postajala sve vea, . su
praznovane gotovo svugde u G rkoj. Atinske
d. su slavljane etiri puta godinje: Antesterije,
Leneje, seoske d. i gradske ili velike d. Na
seoskim d. (novembar-ecem bar) odravana je
kultska falika procesija uz uee veselih
povorki (-+ komos), ije je nadm etanje uticalo
na razvoj -* komedije. G radske ili velike d. su
se razvile dosta kasno, verovatno u drugoj
polovini 6. v. p.n.e. Odravane- su pet dana s
velikom pom pom . I na njima je postojala
falika procesija, ali je kultska strana svea*
nosti bila uveliko zasenjena dram skim pred
stavam a (-> tragedija a od 486, g. i kome
dija). G radske d, prireivane su u ast boga
Dionisa iz Eleuthera, s ijim se kultom
povezuje nastanak tragedije. Antesterije (pra
znik cvea, tj. Cveti) znaajna je prolena
sveanost odravana kod veine jonskih G rka.
O na je imala dvostruki karakter: radosni i
tuni. N azdravljalo se bogu Dionisu, otvarali
se krazi s vinom i kitilo se cveem, ali su na
kraju trodnevnog praznika prinoene rtve
m rtvim a uz molitve drevnim podzemnim
boanstvima. O ritualim a sa Lenejskih d.
126
(slavljene u ecem bru-januaru) nije mnogo
poznato, iako je to bio glavni praznik posve
en D ionisu. U poetku su imale orgijastiki
karakter. N a njima su takoe izvoene dram
ske predstave, i to u prvom redu komedije
(oko 440. g.), prikazivane u Dionisovom
pozoritu. Prikazivanje kom edija na Lcncj-
skim d., kao i tragedija na velikim d. (februar-
-mart), organizovala je i fmansirala atinska
drava.
L it.: A. P iek ar -C am b rid g e, The D ram atic F eti-
v a l s 'o f A thens, 1953; M. P, N ilsson, Griechische
F este, 19572; L. D eu b n er, A ttisch e F este, I9592; M.
B udim ir, P o re k lo evropske scene, S a balkanskih
istonika, 1969. K. M .G .
DIONIZIJSKI, supr. - Apolonijski - Prema
bogu Dionisu, jedna vrsta stvaralake snage iii
nagona, jedan tip duhovnog ljudskog dranja
iz koga nastaje naa kultura, strastven,
nemiran, ekstatian, iracionalan i orgijastian,
upravljen protiv svake postojee forme i roda.
koji raa nov i jo neoblikovan ivot. N ajizra-
zitije je ova antinom ija predstavljena u spisima
nem. filosofa F. Niea.
L it.: J. von R intelen: Von D ionysos zu Apollo.
D e r A ufstieg im G eiste, 1948; M. Vogel, Apollinisch
und D ionysisch, 1966; M . L. B aeum er, Das D iony
sische, 1967; M . L. B aeum er, Z u r Psychologie des
D ionysischen in der L iteraturw issenschaft, 1971; M .
L. B aeum er, D as m oderne Phnom en des Dionv-
sischen, 1977. M . D.
D IO PTRA (gr. S toirrpa - ogledalo) - Vi-
zantijsko knjievno delo, koje je sastavio mo
nah Filip, verovatno G rk iz m akedonskih
krajeva naseljenih slovenskim plemenom
Smoljana, 1095. Zanimljiv pesniki rod ovog
dela, dosta rasprostranjenog u slovenskom
prevodu i sauvanog u brojnim slovenskim
rukopisima, pripada dijalokim anrovim a: u
razgovoru due i tela, u stihu (gr. original
sastavljen je u -* politikom stihu, vizantij-
skom dvanaestercu), jadikuje se nad svojim
nedelima i razvija svest o uzvienim ciljevima
kojima vizantijski monah treba da tei. U
slovenskom prevodu ima karakteristian n a
slov: Plaeve i ridanija m onaha strana i gre
na, jegda sapirae se sa dueju svojeju.
L it.: H. G . Beck, Kirche und theol. L iteratur im
b y z, R eich. 1959. D .B .
D IP1RIH -+ Stope
D1PLOMATIKO IZDANJE (od gr in/.co-
Ha presavijen list, preporuka, docnije po
velja) Za razliku od -+ kritikog izdanja,
vrsta naunog izdavanja teksta nekog dela, pri
127
kome se u potpunosti potuje ne samo jezik
pisca nego i pravopis izvorna ortografija i
interpunkcija, bez osavremenjavanja, kao i bez
razreavanja skraenica i - ligatura, bez is*
pravljanja pogreaka i omaki, popunjavanja
praznina i si., tako da ostanu nedirnute sve
osobenosti originalnog teksta i naina pisanja
autora. Prim er d. i. u nas je izdanje Erlangen-
skog rukopisa starih srpskohrvatskih narodnih
pesama u redakciji G. Gezemana (SKA, Zbor
nik za istoriju, jez. i knji. srp. naroda, prvo
odelj., knj. XII, 1925). G.E.
IP O IJA (gr. ito iot skup od dve
stope) Dve jam pske, trohejske ili anape-
stike stope zdruene u jednu celinu (- me
tar). K ada se stih meri ipodijam a kao m etri
kim jedinicama, onda se dvostopni jam b ili
trohej (horej) zove m onom etar, etvor ost opni
dimetar, estostopni trim etar i osmostopni
tetram etar. Ali u upotrebi ovih term ina (novi
jeg datum a) ima i nedoslednosti. D akiilska
dipodija naziva se kiklikim daktilom . A e
stostopni katalektiki daktilski stih epske
pesme obeleavan je nazivom -> heksametar (a
ne trimetar).
Lit.: -+ M etrika, antika.
iP T IH (gr. i7iT\)xo - dvostruko savijen)
Dve spojene povotene tablice na kojima se
pisalo stilom od kosti ili m etaia pre pro n a
laska papira. U poetku tablice su od drveta, a
docnije od slonove kosti i plemenitih metala,
sa spoljanje strane bogato ukraene rezbari-
jam a, reljefima i si. U upotrebi su u antiko
doba i u sr. v., kao posetnid ili belenice, ali
su se odrale mnogo due, naroito liturgijski
d. Za due tekstove spajale su se po tri (-
triptih) ili vie tablica (-+ poliptih). T o je bio
najstariji oblik -+ knjige. K od nas je d. u
upotrebi u 18. v. u srp. kolam a pod nazivom
- tica. U novije vreme d. oznaava dela iz
raznih um etnosti (poglavito iz slikarstva) koja
se sastoje od dva idejno ili tematski povezana
del. H.K.
DIRE (at. dirae opiniti) U rimskoj
knjievnosti anr koji odgovara grkom ap.
Proklinjanje u napevu ili zavrnom stihu (Ho-
racije, Epode, 16). ili kao natpis u > elegijskim
distisima.
Lit.-, W. H b n e r, D irae im rm ischen E pos, 1968.
DIREKTAN G O V O R (IV. style direct, od lat.
directus upravan, ravan) U pravni govor;
DISKURZIVAN
ona vrsta govora koji se navodi u pripovjeda-
evom tekstu, onako kako je izreen, i stavlja
se u navodnice: Doi veeras k meni, ree
mi. D. g. se osjea kao umetak u pripovijeda
nju, a najavljuje se izreenim ili nagovetenim
izrinim glagolom ili izrazom, D. g. je nada
sve est oblik u svim pripovjedakim vrstama.
Up. - sermocinacija. Supr, -> indirektni, ne
upravni govor.
Lit.: E. L am m e rt, B auform en es Erzahlens,
19672; A. Banfield, N arrative S iy le a n d the Grammar
o f D irect a n d Indirect S peech , {973. M .K r.
DISJU N KTIV AN (od lat. disiunctio razve
zivanje, rastavljanje) 1. Kod K vintilijana je
disiunctio sinonimija (-> sinonim): asindetsko
vezivanje reenica iji predikati imaju slino
znaenje, a ostali elovi (subjekti, objekti)
nemaju semantike bliskosti. 2. U gramatici,
odn. sintaksi, term in d. se upotrebljava za
rece koje razdvajaju reenice ili reenine
delove (d. veznici i zamenice), ili koji se nalaze
u odnosu meusobne suprotnosti (d. reenice).
3. U logici postoji . sud, koji sadri pojmove
koji se m eusobno iskljuuju (npr. S je ili A ili
B), i d. silogizam, zakljuak u kojem je prva
premisa d. sud, a druga potvruje ili odrie
V.Je. jednu od njenih alternativa. M.Di.
DISKURS (lat. discursus - razgovor, izlaga
nje: fr. discours) 1. Razgovor, govor ili
rasprava koji se izvode na osnovu logikog
ralanjavanja i zakljuivanja. 2. U savre-
menoj nauci o jeziku, u tekstologiji inspirisanoj
fr. strukturalizm om , term in d. jedan je od
sredinjih pojmova, kojim se eli izraziti osmi
ljeno povezivanje raznih refleksija nae svesti
u celovit - tekst, a kojim fr. strukturalizam
razrauje postavku rus. form alista o sieu.
Za razliku od siea, d. u sebi sadri odreenu
dinam iku i napregnutost protivpoloenih de-
lova, a ostvaruje se kroz dijalog izmeu pisca i
itaoca, preko razliitih oblika teksta.
L it,: K . H. S tierle, T ext als Handtung, 1975; F.
K. S tanzel, Theorie des E rzahlens, 1979. S l.P .Z .K .
DISKURZIVAN (lat. discursus razgovor,
izlaganje) Zasnovan na logikom razm at
ranju i zakljuivanju. U procesu saznanja d.
miljenje operie po logikim zakonitostima, s
racionalnom postupnou i analitikim rala
njivanjem. U knjievnosti pod d. spisima se
porazum evaju pre svega oni oblici u kojima
S IP . je prim arno izlaganje odreenih pojmova i
ideja (-> rasprava, - esej, --* studija t si.), za
razliku od isto imaginativnih tvorevina (--
drama, -> roman, - lirska i epska poezija i
DISPONDEJ
si.). No ova distinkcija nije uvek do kraja
odriva s obzirom na to da je u odreenim
periodim a i poezija esto imala izrazito d.
karakter, a i rom an i dram a ponekad sadre
isto d. elemente. N.K.
D IS PO N D E J -+ Stope
D IS P O Z IC IJA (Jat. dispositio raspored)
Raspored delova u -* besedi, kompozicija be-
sede. Uenje o d. ini jedan od etiri dela
klasine -* retorike ( Inventio, Dispositio, Elo-
cutio i A ctio). Obino se razlikovalo pet delo
va besede: uvod (exordium ili proojimion),
izlaganje injenke grae (naratio), dokazi
vanje ( argument at io ili probatio), pobijanje
protivnikovog miljenja (refutatio) i zakljuak
(peroratio ili epilogus). D obro sastavljena be-
sea trebalo je da deluje kao organska celina,
kao ivo bie koje m ora imati svoje vlastito
telo, tako da nije ni bez glave ni bez nogu,
nego da ima i trup i udove, a pisana onako
kako dolikuje jedan drugom e i ceiini (Pla
ton). K ao takva, beseda je dugo vremena va
ila kao ideal svake dobre knjievne kom po
zicije. O d svih knjievnih sastava, bez obzira
na vrstu kojoj pripadaju, traila se pregled
nost, loginost i skladnost, vrline koje odliku
ju d. delova u besedi. D anas se pravila d.
uzimaju u obzir jo jedino u kolskim pisme
nim zadacima. J.D ,
DISTANCA (Jat. distantia - rastojanje, uda
ljenost) U estetskom doivljavanju pred
stavlja neophodan odnos prema umetnickom
delu, koje prim am o ne u naivnoj neposred
nosti, meajui ravan realnog ivota i umet-
nike fikcije, ve prem a njegovoj sutini, zna
enju i posebnosti, i u okviru roda u metni-
kog dela i opte ideje o umetnosti. Umetni-
ko stvaranje ne znai neposredni izliv snanih
doivljaja ili pak autom atizam nesvesnog, ve
kritiki rad koji zahteva delotvorno umetniko
miljenje i. dakle, d., koja se u konanom
izrazu gubi u ponovno naenoj neposredno
sti (A. Lefevr); tako i adekvatno doivljava
nje umetnosti nije m oguno bez razum evanja
umetnikih postupaka i umetnike ideje koja
se ne razaznaje u neposrednosti utiska. Auto
nomnost umetnike vrednosti zahteva otr-
gnutost umetnosti od realne ivotne poveza
nosti, ali pantonom ni karakter umetnike i
estetske vrednosti omoguuje uvrenje umet-
nikog dela u realni ivot-u-kulturi bez pori-
canja njegove estetske specifinosti. U raznim
epohama . je bila razliita. Veoma velika u
doba - baroka, om oguavala je poigravajui
128
odnos prem a jeziku, pa je izraajna neposred
nost u drugoj polovini 18. v. ujedno znaila i
prevlaivanje ovakve d. Fr. klasina tragedija
zahtevala je naprotiv vremensku d. grae u
odnosu na sadanjost, a najekstremniji oblik
d. ogleda se u Brehtovom efektu otuenja.
L it.: E. M . W ilkinson, ber den B e g r iff der
knstlerischen D istanz, 1957. M .D . Z .K .
D IST IH (gr. icix i^ov koji ima dva reda)
1. U antikoj -> metrici strofa od dva
stiha. N ajpoznatija je u kombinaciji - heksa-
metra sa -* pentametrom pod nazivom ->
elegijski distih ili prosto d. kao njegov sino
nim. U potrebljavan po antikom uzoru i u
novije vreme, bilo u nizovim a bilo samostalno
kao pesma od jednog d. koji sadri neku
dublju misao. 2. U novoj poeziji svaka
strofa od dva stiha, npr. u . Jakia: K ao
zlatne toke, krvlju pokapane, / Dole pada
sunce za goru, za grane. Pesama u d. im a V.
Ili, veinom u trohejskom ~+ dvanaestereu i
trohejskom esnaestercu. Javlja se i u m o
dernoj poeziji ak i u celim pesmama, npr. u V.
Pope. D. je i pesma od dva stiha, npr. Njego-
eva, upisana na K osovskoj medalji: Ubi
Milo cara pod atorom , / Bi svijetski
A m urata prvog. Taj oblik je est i u
epitafima i epigramima.
Lit,: Strofa. .R.
D ISTIN G V EN D U M (lat. distinguendum (est),
od distinguer, razlikovati) Treba razliko
vati stav u > knjievno] kritici i
tekstologiji, u naunom pisanju uopte da se
stvari dobro uoe i objasne; u > retorici, ono
to odlikuje nekog pisca, pozitivno odreenje
stila. S.S.
DISTRACTIO EPICA Epska irina
DIT (fr. dit, od glagola dictier sastavljati
knjievno delo) U fr. srv. knjievnosti
kratka pesmica, preteno poune ili satirike
sadrine. Najee distih ili katren sa -+
aleksandrincima. N pr. D it des quatre offices
de lhtel du roi od Ritbefa. Mi..
IT1RAMB (gr. tSupaiiog ~ nejasna eti
mologija, re verovatno dogrkog, odnosno
slaroba Ikunskog porekla) Vrsta horske
lirike kod starih G rka, najpre pevana u slavu
boga Dionisa, a kasnije i drugih boanstava.
D. je bilo i kultsko ime Dionisovo. Najstariji
pomen d. u helenskoj knjievnosti nalazim o u
jonskog jam bografa (v. -+ jamb) A rhiloha
(oko 650. g. pre n.e.), koji kazuje da je, uz
129
vino, slavio D ionisa itiram bom . T o upuuje
na prvobitni karakter d. kao narodne usmene
pesme sa -> refrenom, koji uzvraa grupa
pevaa (-* hor). D. je naroito omiljen kod
dorskog (dorska tragedija), kasnije i ahaj-
skog, ivlja u Grkoj. Spominju se reform e d.
koje su izvrili pesnik i peva Arion sa Lezba,
na dvoru korintskog tirana Perijandra, (oko
600. g. pre n.e.) i liriar muziki teoretiar
Las iz Hermionc, na dvoru atinskog tirana
Hi par ha, Pizistratova sina (kraj 6. v. pre n.e.).
Prema saoptenju Aristotelovu, u d. i pesma-
ma Dionisovih maskiranih satirskih pratilaca
treba traiti poetke -+ drame, odnosno -
komedije, -~+ tragedije i satirske igre. Pored
ovog razvoja u pravcu dram e, d. je nastavio
da ivi i kao sam ostalna horska lirska pesma,
sastavljena od -* strofe i -+ antistrofe, razliite
metrike strukture, uz muziku pratnju u
frigijskoj lestvici, Bujnog i strastvenog izraza,
orgijastike sadrine, d. je izraavao raspoloe
nje kultske povorke (- komos) koja je pratila
Dionisa, boga svekolike plodnosti, vina, vese
lja i uivanja (-+ dionizijski). U Atini su
odravana pesnika takm ienja u sastavljanju
i izvoenju d., u kojima su, pored Lasa,
uestvovaJi i Simoni, Bakhilid, Pindar i dr.
Ova izvoenja su bila pompeznija ak i o
dram skih, pa je u itiram pskom horu bilo i po
pedeset pevaa. Iako je d. od samih poetaka
spadao u najpopularnije oblike helenske lirike,
ouvan je veoma fragm entarno. Sudei po tim
oskudnim podacim a, sadrina d. kasnije nije
bila tesno vezana uz D ionisa i njegov kult, ve
je postala lirska naracija o delima mitskih
heroja, tako da se umnogom e pribliio -
peanu (Bakhilid). O ko 470. g. pre n.e. d.
poinje da se menja i po formi i po sadrim
(tzv. mlai i.): gubi se strofina struktura
pesme, koja se pribliava ritmikoj prozi;
muziki elemenal dobija prevagu nad jezikim
izrazom. Autori mlaeg d. su Meianipi,
D ijagora, Kinesija, Fiioksen i, naroito
Timotej (4. v. pre n.e.), iji nam je d.
Persijanei dobrim elom sauvan. Aristofan
i Platon su kritikovali virtuoznu besarajnost
i jeziku izvetaenost d. svoga doba, koji je, u
stvari, postao libreto za tadanju novu, mo
dernu muziku. Aristotel u Poetici obrauje d.
kao jedinu ivu lirsku vrstu. U Atini intere-
sovanje za d. polako nestaje, iako su na
drugim mesti ma u G rkoj odravana takm ie
nja jo vrlo dugo. D anas je d. naziv za
lirsku pesmu u kojoj se slave priroda, zemalj
ska srea i uivanja u donekle stilizovanom i
izvetaenom m aniru. LI svetskoj poeziji dosta
slabo zastupljen. K od nas: Cigane V. Ilia,
9 R en ik k n jiev n ih te rm in a
DNEVNIK
Men ada M. Korolije, delovi akog ra
stanka B. Raievia i dr. Pridevom diti-
rampski danas se oznaava sve to je sai
njeno burno i sa estokim oduevljenjem,
divlje i sa strau.
L it.: A. enoa, A ntologija pjesnitva hrvatskoga i
srpskoga, 1876; A. G avrilovi, P regled knjievnih
oblika, 1927; H. S chnew olf, D er jungattische Dith.,
1938, iss.; M . B udim ir, A ristotelove dve vrste
tragedije. 1951; M. N. u ri, storija helenske
kn jievn o sti, 1951; G , A. P n v ite ra , A ppunti intorno
agli studi sul ditiram ho , 1957; A. Lesley, Die
griechische Tragdie, 1958*; H. D , F. K itto , Greek
T ragedy, A L iterary S tudy, 19 6 i 3; A. W. P ickard
C am b rid g e. D ithyram b, Tragedy a n d Com edy,
19622; H . P atzer, Die A n f n g e der griech. Tragdie,
1962; M . B udim ir. S a balkanskih istonika, 1969.
K .M .G .
DITOGRAFIJA (gr. itto y potior, icrao-
Ypocqna dvostruko pisanje) Pogreno
udvajanje slova ili rei pri pisanju. Razliito,
dvojako itanje teksta u rukopisu. -> Haplo-
logija. Sl.P.
DITROHEJ Stope
DIVAN (pers. dhvn) K ao knjievni termin,
oznaava zbirku poezije ili proze. Lirski
sastavi orijentalnih pesnika obino se sakup
ljaju u d.\ to je inio bilo sam autor, bilo neko
drugi. D. je po pravilu trebalo da sadri sve
pesnike forme poredane po odreenoj shemi:
-+ kaside, -* gazeli, -+ rubaije, terkib-i ben
it., a na kraju su izolovani stihovi. Najvei
deo svakog divana ine ipak gazeli, koji su
poredani po alfabetskom redu rima. U sva
kom d. nisu ipak zastupljene sve pesnike
forme. Klasina tur. knjievnost naziva se i
ivanskom knjievnou. U Evropi se naziv
d. udom aio pre svega zahvaljujui naslovu
Geteove pesnike zbirke Zapadno-is toni divan
(West-stlicher Divan} 1819), inspirisane isto
nim pesnitvom.
Lit.: 0 . EajpaKTapeBHli, ynm aj HcToica Ha
Feie a, io iju u n b u u a H u k o m Hvnuha, 1939. M . u.
DIVERBIJUM (lat. diverbium) Delovi
dijaloga u komediji staroga Rima koji se
govore, nasuprot delovima dijaloga koji se
pevaju ili deklamuju. D. je redovno u jam p-
skom trim etru (-- trimetar).
L it.: - K om edija, an tik a. T.V.
D1ZEN -* Decima
DNEVNIK (lat. diarium) 1. H tonoloki
opis dogaaja u kojima je autor uestvovao u
odreenom periodu ivota. Najee obuhvata
DODOLSKE PESME
sudbonosna razdoblja, ratn a na prim er, iako
im a d. voenih iz d an a u dan i po nekoliko
decenija. D. poinje da se neguje u vrerae
humanizma i renesanse. P opularnost dostie
u 18. v.: u obliku -> putopisa, obim a
ogranienog vremenom putovanja, znatne
knjievne i knjievno-istorijske vrenosti. Po
etkom 19. v. uobiajen je d. u obliku pisam a
upuenih jednoj linosti. Form a d. (datiranje i
oznaka mesta) obavezuje autora na tanost i
verodostojnost. Ti podaci, s obzirom da su
zabeleeni neposredno poto su se dogaaji
zbili, mogu a poslue kao pouzdana graa
prilikom naknadnog pisanja autobiografije,
m em oara i dela sline prirode. Dokumen-
tarno-istorijska i drutvena vrednost d. moe
biti velika ako je nastao kao neposredni
pratilac svakodnevnog ivota i stvaralakog
procesa znaajnog istraivaa, knjievnika,
politiara. M nogobrojniji su intimni d., koji
sadre podatke iz linog autorovog ivota
preteno sentimentalne prirode. Ovi d. pred
stavljaju autorovu ispovest i nisu namenjeni
objavljivanju. O stale vrste d. autori uglavnom
objavljuju jo za vreme svog ivota. Stil j e
hroniarski, sveden na precizno nabrajanje
podataka; kod darovitih autora moe biti
pripoveaki uoblien i predstavljati zanim
ljivu literaturu (V. N azor, S partizanima).
2. Dnevne novine. Z.B.
DO DO LSK E P E S M E - od doda, dodola,
dodolica: devojka koja je u sreditu obreda za
kiu; istu ulogu ima i p r p o r u a , pirpiruna,
p e r p e r u n a . Etimologija ovih naziva izvodi se iz
kulta boga grom a Peruna i njegovih ostalih
atributa; objanjava se kao posleica drevne
reduplikacije-udvajanja korena dhu, to znai
tresti bradom i odnosi se na gromovnika.
U porena analiza d. p. i rituala koji one prate
doputa pretpostavku d a je m itska dodola bila
prvobitno ena grom ovnika, a u ritualu su to
one koje je predstavljaju, jedna ili par
devojaka (Mucpbi u a p o g o e M U pa, I, 1980). D.
p. spadaju u najarhainije slojeve --* obrednih
pesama vezanih za kult plodnosti. O braanje
boanstvu za kiu u obliku molitvene pesme
poznaju tradicije mnogih naroda irom sveta.
Ritual uz d. p . spaja u sebi religiju i magiju;
molitvu za kiu i obred koji analogijskom
magijom treba d a izazove ostvarenje elje. D.
p. se pevaju za vreme sue; evojke idu po selu
te pjevaju i slute da udari kia. Jedna se
djevojka svue do koulje sasvijem, pa se
onako gola uvee i obloi razlinom travom i
cvijeem tako da joj se koa nigdje ne vidi
nimalo, i to se zove dodola ( ...) K ad dou
130
pred kuu, onda dodola igra sama, a one druge
djevojke stanu u red i pjevaju razline pjesme;
potom domaica, ili drugo kakvo eljade,
uzme pun k otao ili kabao vode, te izlije na
dodolu. (Karai, Rjenik). D. p. su po
formi jednostavne, a njihovu sadrinu obele-
ava stalno ponavljanje reci oblak, rosa, kia,
dok ritualno polivanje vodom simbolizuje
kiu: N aa doda boga moli, / oj dodo, oj
dodo le! / D a udari rosna kia, / oj dodo, oj
dodo le! / D a pokisnu svi orai, / oj dodo, oj
dodo le ...! (V. K arai, Srpske narodne
pjesme, 1). Slian obred p rate momake
prporue (u leskovakom kraju peperuda,
peperuga leptir).
Lit.: V. K arai, iv o t i obiaji naroda srpskog,
1K67; D. D . F rezer, Z la tn a grana, 1937; Mu<f)w
napogoa MUpa, 1, 1980. U.K..
D O G G EREL -> Knitelvers
DOGMAT1K. (gr. 5oy|i7i ikov) Vizantijska
crkvena pesma ispevana u ast Bogorodice, iz
oktoiha. P o svojoj formi d. je -> stihira,
zavrna u odreenom nizu koji se peva na
veernjem bogosluenju, po pravilu uoi ne-
delje. U d. se na pesniki nain iznosi
hristoloka i soterioloka dogma, uenje o
neslivenom, nepromenljivom, nerazeljivom
o neraztunom sjedinjenju boanske i ljudske
prirode u linosti Isusa H rista, i o venom
spasenju preko linosti Hristove.
L it.: JI. MiipKOHiih, npaeocji. jumvpiUKa, I,
1965. ' D.B.
D O G M A TIZA M (po gr. S<V/|ia miljenje,
uenje, odluka, 6oyj.icn: iu) donosim odlu
ku) Prvobitno oznaava filosofski stav
zasnovan na uvjerenju u m ogunost saznanja
(nasuprot skepticizmu). U teologiji d. je stav
zasnovan na uvjerenju u istinitost dogmi, to
jest onih uenja koje odreena religija pro-
klamuje kao boanske otkrovenje. Za razliku
od dogmatike, koja se konstituisala kao
teoloka nauka o strogo odreenom predmetu
izuavanja, d. je stav i nain miljenja, koji se
pojavljuje i u osnovi drugih nauka i u ivotnoj
praksi uopte. U filosofiji je najpre Sekst
Empirik razlikovao d. od skepticizma; skola
stika je razvila istorijski najsnaniji oblik d.;
K ant je sm atrao da je d. karakteristika onih
metafizikih tvrenja koja se ne zasnivaju ni
na iskustvu ni na opaaju. U drutvenim
nauk am a i u rutveno-politikoj praksi, d. se
izraava u uvjerenju da se drutvena djelatnost
m ora potiniti strogo formulisanim teorijskim
naelima bez obzira na socijalnu i istorijsku
131
realnost. U najirem smislu pod d. se podra
zumijeva uvjerenje, iz koga se odreena
shvatanja ili miljenja uzimaju kao nepobitne
istine i koriste kao autoritativna mjerila svih
drugih shvatanja i miljenja, nekritiki prene
sena iz pojedinih podruja ljudskog saznanja u
neka druga, u kojim a mogu biti krajnje
problem atina. Dakle, nasuprot skepticizmu,
kriticizmu i empirizmu, d. ostaje strogo doslje
dan nekim optim naelima ili priznatim
autoritetim a, ne pruajui m ogunost kriti
kog ispitivanja i filosofsko-naunog utvriva
nja istine. Odbijajui svaki kritiki prigovor i
svaki oblik argum entovanog istraivanja i
provjere, d. nuno osiromauje krug mogu
nosti naunog i filozofskog miljenja, a real
nost esto predstavlja u jednostranom i e-
formisanom vidu. N a podruju estetike, disku
sija oko d. postaje naroito intenzivna poet
kom tridesetih godina, kada su subjektivizam i
teorija spontan slet a suoeni sa teorijom od
raza. Tada i Lukae pie svoj esej U m je tn o s t i
o b je k tiv n a is tin a (1934). No diskusija traje
zapravo i danas zahvatajui cjelokupan pro
blem slobode stvaralatva i u knjievnosti.
L it.: R. G r im m . J. H e rm a n d . Realismusiheorien,
1975.
DOHM1J (gr. oxiuoQ - iskoen, krivi) -
K ratak stih u antikoj metrici, naroito upo
trebljavan u gr. tragediji jer se njime iskazuje
neko uzbuenje ili boi. Najei oblici ohm ija
su; s j -----U _ (npr. lat. politissimo), ili
U U U . Oblici su podloni prom ena-
ma: svaki dugi slog moe biti zamenjen
kratkim i obrnuto. Javljao se najvie u
pevanim, monodijskim i amebejskim odsecima
gr. tragedije. U lat. lirici prim enjivan je samo
u Plautovim cantica.
L it.: -+ M e trik a , an tik a.
D O L E STIL N UOVO (ital. dolce stil nuovo
- slatki novi stil) Slatki novi stil,
DOLJNIK -* Deoni stih, deonik
DOMAA DRAMA (eng. domestic tragedy
dom aa trag., nem. Rhrstck dirljiv
komad, ili Familienschauspiel porodina
dram a) Poseban vid graanske drame, koji
se u evropskoj dram i poinje javljati u doba
renesanse, u Engleskoj (dve dram e nepoznatih
autora Ardert od Feverama (Arden of
Fevershami 1591) i Jorkirska tragedija (A
Yorkshire Tragedy, 1606) i ena ubijena
dobrotom (A Woman Killed with Kindness,
1606, T. Hejvuda). Pun procvat d. d. doiv-
DOP(J)EVAK
Ijava u evropskom prosvetiteljstvu poznog
18. v. Termin oznaava dram e koje opisuju
porodini, domai ivot graanskog stalea i u
kojim a nema niega uzvienog. D. d. istie
graanske ideale i tei m oralnom poduavanju
publike. Zaplet d. d. im a u sebi neke odlike
traginog zapleta, ali je tragini kraj zamenjen
obaveznom, esto vetaki postignutom pobe-
dom vrline, blagim kanjavanjem grenika i
dirljivim pomirenjem. H eroika i ret. prave
trag. znatno su ublaene. Prva d. d. novije
evropske dram e je Liloov Londonski trgovac
(The London M erchant, 1731) za kojim su
usledile m nogobrojne dram e u Engleskoj,
Nemakoj (Lesing) i Francuskoj (Mersije,
D idro) (-> graanska drama).
Lie.: A. N icoii, British D rama, 1925. M .l r.
DOMESTIC TRAGEDY - Domaa drama
DOMINANTA, METRIKA (lat. domino -
vladati) Jedan od osnovnih, najobrae-
nijih i najproduktivnijih pojm ova u teoriji
ruskih formalista (Jakobson), d. u metrici je
neobavezno, ali dom inantno pojavljivanje ili
izostajanje nekih jezikih signala na odree
N .K o. nim mestim a u stihu. U ruskim voslonim
(dvodelnim) m etrim a d. je slabo vreme stiha
(--+ teza u jambu na neparnim, u -> troheju
na parnim slogovima), koje strogo izbegava
akcente, izuzev akcentovane jednosloniee.
T ako se -> prevareno oekivanje retko javlja.
U srphr. irohejskom desetercu usmene
poezije intonaeioni signal tipa polukadence
na + cezuri, prem a opaanju K. Taranov-
skog, predstavlja d dok je cezura metrika
-+ konstanta. K ad polukadenca na cezuri nije
izrazita ili se ona pri sintaksiko-intonacionom
-* opkoraeenju eezure pomeri, nastaje efekat
V .Je. prevarenog oekivanja. Ponekad se d. granii
sa --> ritmikom tendencijom, pa se uporedo sa
nazivom metrika d. javlja i naziv rit
mika d.
Lit.; -+ Versifikacija; -+ metar; -+ ritam.
.R.
DOPEV(KA), dopjev(ak) - U srphrv. upo
trebi term ina oblik refrena iza svake
- strofe, za razliku od prip(j)ev(k)a kao
refrena iza svakog stiha. Moe da se sastoji od
manje ili vie rei, od jednog ili vie stihova.
Ponekad se pod d. podrazum eva stereotipni
zavretak narodne pesme. .R.
DOP(J)EVAK Stereotipni zavretak narod-
ne pesme, koji moe ali ne m ora da stoji u vezi
sa sadrinom. Naputajui za trenutak objektiv
ni ton pripovedanja i epsku distancu, peva
DOPISIVANJE K N JIEV N O G DELA
linim obraanjem kazuje saeto svoj stav
prema opevanom (Teko svome svuda bez
svojega), ili upozorava na zavretak poetske
arolije (Nas lagali, mi polagujemo), Pot
puno izvan okvira pesme stoji d. na kraju
Hektorovievog zapisa bugartice o M arku i
Anrijau izreen u ast gospodaru.
L it.: E pska form ula. H .K .
D O PISIV A N JE K N JI E V N O G DELA -
Pojava zabeleena u ivotu knjievnosti, ne
samo pre poznavanja individualnosti i stilske
jedinstvenosti, ve i u m oderno doba (npr. u
nas, K rlea je dopisao 111 in svoje dram e U
agoniji). Naelno razjanjenje tog fenomena
moe biti od znaaja za teoriju knjievnosti, za
razumevanje prirode umetnikog stvaranja i
strukture umetnikog dela. Jer nije u pitanju
samo moderno, tzv. -+ otvoreno delo, u kome
se mogunost dodavanja ili dopisivanja od
sirane umetnika, pa i od strane itaoca,
metodiki doputa, i nije u pitanju rom anti
arska knjievnost, u kojoj se fragmentarni
karakter dela svesno neguje, ve je u pitanju
umetniko delo kao takvo, njegov bitni
karakter celine (-+ totalnost ili G estait-kvai-
tet) i sutina samog umetnikog stvaranja. U
principu, razjanjenje ovog fenomena m ora se
kretati u tri sledea pravca: 1. Ve prvo
bitna realizacija jednog knjievnog dela, kome
autor naknadno neto dopisuje, m ora biti
kom pletno delo i, dakle, sam ostalno po
vrednosti i nezavisno od one celine u koju ga
pisac dopisivanjem integrira, pa ga tak o i
treba prosuivati. U pravo zato se odnos
prvobitnog prema dopisanom eiu ne moe
adekvatno oznaiti kao odnos fragm enta
prema celini, ve kao odnos jedne celine
prema drugoj. 2. U m etniko delo ne
proi.stie iz jednog stvaralakog akta, iz jedne
jedinstvene inspiracije, kao to misle rom anti
ari, ono jo manje proistie iz neke gotove
ideje autora koju on zatim umetnikim sred
stvima ispoljava. Za post rom antiarsko d o
ba, u kome ivimo, um etniko stvaranje i
samim umetnicima pre lii na naporni rad u
kome umetnik lepi pukotine i zatrpava rupe
(T. Mati), pa njegovo delo tek posredno i
naknadno postie utisak neeg neposrednog i
organskog. Taj rad je voen umetnikim
razumom koji isprobava i eksperimentie i
esto tek naknadno otkriva i uobliava ideju
koja se raa moda u toku samog rada.
3. Kraj umetnikog dela je u principu postav
ljen granicama stila, roda, kao i umetnikovog
nadahnua, najzad, zadovoljenjem ili ispunje
njem umetnikove namere. Z ato d. k. d. koje ne
132
pred uzima autor, ve drugi pisci, i to jo u
drugo istorijsko doba, predstavlja postupak
koji se ne moe odobriti sa stanovita dana
njeg razumevanja prirode umetnikog stvara
nja i umetnikog dela. (V. i -> versija
knjievnog dela).
Lit.: EpaHKO lloiiO B uh, ilpH cxyn Tcopwjii
Bep-inje KH.H*euHor jjejra. Kn u m e sna uanopuja,
1974, V I, 23. M .D .
DOSETKA Sinonim za: 1. kratku
aljivu priu; 2. --* vic.
DOSLOVAN SM ISAO -> Bukvalan smisao
D O IV L JA J (lat. experientia, odatle fr. i
eng. experience, nem. Erlebnis, rus. nepewu-
eanue) - U svakidanjem govoru: zna
ajno iskustvo koje oseamo kao obogae
nje linosti; u psihologiji: sadraj svesti;
duevno zbivanje koje nastaje u susretu
subjekta sa svetom. Doivljajni aspekt psihi
kih procesa je, pored aspekata ponaanja i
uinka (dela), odluujui u psihologiji. U
estetici: prem a ideji Baumgartena, prvobitno
znaenje reci estetika i pojam koji se tu
porazum eva, upuuju na ulni d., pa je
estetika od poetka u sutini doivljajna
estetika, vezana za carstvo subjektivnosti,
kako za stvaralaku subjektivnost umetnika,
tako i za subjektivnost posm atraa. Doiv
ljajna estetika je povezana sa subjektivisti-
kom metafizikom novog veka, sa kulminaci
jom u Fihteovoj rom antikoj filosofiji i njenoj
estetici. Krajem prolog i na poetku ovog v.
Diltaj prihvata u svojoj psiholoko-istorijskoj
hermeneutici gledite nem. idealizma: po
Diltaj u u tum aenju pesnitva i u svakoj
pesnikoj tvorevini, doivljajni subjekt shvata,
poznaje sebe sama. Fihteovo gledite nalazi se
i u osnovi psihologistike estetike Einfuhlung-a
(T. Lips, J. Folkelt). ak i u Huseriovom anti-
psihologistikom fenomenoiokom miljenju
d. igra vanu ulogu k ao d. izvorne opaajne
evidencije koja ipak ne moe postojati bez
refleksije, u bitnoj povezanosti intuicije sa
razumom. H ajdeger odbacuje i term in i pojam
doivljajne estetike, kao izraz subjektivisti-
kog i predm etnog naina miljenja. T akva
estetika svojim saznajnim zahtevima ne dopu
ta da sama umetnost govori svojim biem.
Bez obzira na istorijski promenljiva poen Ura
nja subjektivizma i antisubjektivizma, znaaj
d. za pesniku subjektivnost, kritiku i teoriju
pesnitva se ne srne zanem ariti; u celini
estetskog iskustva subjektivna, doivljajna
133
strana je isto toliko znaajna kao i objektivna
sirana, tj. umetniko delo kao objektivna
tvorevina.
L it.: W . D ilth ey , Das Erlebnis und die Dichtung.
1877; H . H ffd in g , Erlebnis und D eutung, 1923; K .
Z ucker, Vom W andel des Erlebens, 1952; A.
L o ew enstein. D as Erlebnis, 1963; K . S auerland, Z u r
W ort- und E ntstehungsgeschichte des B egriffs E rleb
nis. 1972. M .D .
DOIVLJENI GOVOR (fr. style indirect
libre, njem. erlebte Rede, eng. experienced
speech) U nutar pripovijedanja u treem licu
(Er-Form), neposredan prijelaz na iznoenje
misli i osjeaja pojedinoga lika pripovijetke
kao njegova pripovijedanja, a ne pripovjeda
eva; poput unutranjega monologa, ali u
treem licu. Zbog toga nije lako razluiti gdje
zapravo pravi --* pripovjeda predaje rije
svome liku, jer nem a nigdje njegove napom ene
mislio je, osjeao je. govorio je u sebi.
Francuski naziv d. g. dao je ari Bali 1912.
god., suprotstavljajui ga njemakoj upotrebi
konjunktiva u glavnoj reenici kad on slui
iznoenju tuih misli (berichtender K onjunk
tiv). Kalepki je upozorio 1913. god. d a je ve
romanist A dolf Tobler opisao d. g. kao
mjeavinu upravnoga i neupravnoga govo
ra. Bali je uspjeno okarakterizirao stilsku
vrijednost d. g.\ nastojanjem da potpuno
ukloni izvanjske znakove --* hipotakse. a da
ujedno misaoni sadraj izrazi to neposrednije
i vjernije, d. g. se svjesno pribliava govornom
jeziku, a ipak ostaje izrazito knjievno sred
stvo. Posebna -+ intonacija d. g. unosi u tekst
vrednotu govornoga jezika (G uberina), ali
usmena knjievnost ne poznaje cl. g. (Frange,
za nau narodnu pjesmu). N orbert Miler
utvruje toan poetak vlasti d. g. u pripo-
vijeci pisaca evropskoga realizma: u francu
skoj knjievnosti Stendal i Balzak, u nje
makoj O to Ludvih i pilhagen. Bogata
nauna literatura o d. g. istraivala je njegovu
upotrebu i njegovu izraaj nosi kod pojedinih
pisaca prije realizma (Lafonten, Viland), u
vrijeme realizma, a naroito poslije njega.
Njemaki naziv erlebte Rede dao je rom anist
Etien Lork u svojoj monografiji 1921. Drugi
predloeni nazivi za d. g. nisu se odrali.
L it.: Ch. B ally, Le stvie indirect iibre en
t'rancais m o d em e , G erm .-rom . M onatsschrift IV ,
1912, T h. K alep k y , Z u m S ty le indirect libre, I b, V
1913; O . W alzel, V o n erleb ter R ede, D as W ort-
kunsiw erk, 1926; N o rb e rt M iller, E rleb te u n d ver
schleierte R ede, A k ze n te , V, 1958; Krlein zb o rn ik,
Z ag reb 1964; D. ivkovi, D oivljeni govor, Teo jalizma, iji se bitni postulati mogu uoiti kod
rija knjievnosti, 197415; R. P ascal, The D ual Voice,
1977, Z..
D R A M A A PSU RD A
DRAMA (gr. radnja) 1. Jedan od
tri osnovna knjievna roda koji obuhvata sve
vrste dramske knjievnosti. 2. Dram ska
vrsta u kojoj se elementi tragedije i -kome
dije meaju najee u cilju ozbiljnog prika
zivanja tema iz svakodnevnog ivota. Ovakva
upotreba term ina d. javila se najpre u F ran
cuskoj kad su D idro (De la posie dramatique,
1758) i Bomare (Essais sur le genre drama
tique srieux, 1767) njime oznaili sentimen
talne kom ade koji su obraivali savremene
teme u prozi. U 19. v. V. Igo (Prface de
Cromwell, 1827) sm atra da d. oslobaa pisca
iz kaveza jedinstava, da unosi lokalnu boju,
izbegava klasiarske rcits u tenji da d vie
akcije na scenu. Po Igou d. treba da zadri stih
kao od branu protiv vulgarnog i obinog.
Najvei uspeh ovako shvaene d. postigao je
Rostanov Sirano de Bererak, 1897. Pod
uticajem Zole. Ibzena i Strindberga, krajem
19. v., realistiki pisci e dovriti razbijanje
klasicistikih zakona o dramskoj radnji,
uvesti prozni govor i ozbiljnim tretm anom
tema iz svakodnevnog ivota dati term inu d.
njegovo m oderno znaenje.
L it.: M . E sslin, W as t ein D ram a. 1978; ->
Dramska knjievnost. N .K .
DRAMA APSURDA - Naziv za pravac u
dram skoj knjievnosti koji se pojavio u F ran
cuskoj pedesetih godina ovoga veka (Jonesko,
Beket, Adamov, ene), a kasnije se proirio i
na druge zemlje. U poreo s ovim terminom
koriste se brojni drugi: avangardna drama,
antidrama, novo pozorite (po analogiji s
term inom - novi roman) i metateatar, poa
rite protesta itd. D. a. ima bliu i dalju
tradiciju. Primerom- d. a. moe se tako
sm atrati arijev Kralj Ibi (1888), Apolinerova
nadrealistika dram a Tirezijine dojke (1917),
Vitrakov Viktor Hi deca na vlasti (1926); zatim
brojni ekspresionistiki, futuristiki, dadai-
stiki i nadrealiski komadi, prvi Brehtovi
komadi Im Dickicht der Stdte (U dungli
gradova, 1923) i Mann ist Mann (ovek je
ovek, 1925), itd. N a tu tradiciju se naove-
zuju Odibertijevi, eadeovi i Pietovi komadi
koji direktno prethode d. a. pedesetih godina.
Meutim, tek izvoenje Joneskove elave
pevaice i Adamovljeve Invazije (1950), i tri
godine kasnije Bek et ove dram e ekajui
Godoa, oznaavaju pojavu d. a. kao dramskog
i pozorinog pravca. N astala u posleratnoj
klimi, d. a. ima korene u filosoflji egzistenci
veine dramskih pisaca: apsurdnost egzisten
cije, nepostojan ost vrednosti, odsustvo ko-
D RA M A IDEJA
munikacije, dvosmislenost oseanja, bezraz-
lonost i mehaninost gestova, pretvaranje
jezika u formule liene znaenja, otuenost
itd. Za razliku od S artra i K am ija, tipini
predstavnici d. a. svoje svedoanstvo o ap
surdnosti sveta ne daju u deklarativnoj i
polemikoj formi, ne koriste se tradicionalnim
dramskim mehanizmom koji potuje logike,
psiholoke i bronoloke zakone, nego se
oseanje apsurda ispoljava podjednako i u
sadrini i u formi d. a u scenskom jeziku i
jeziku uopte. Udaljivi se od realizm a u
tradicionalnom znaenju, veina pisaca d. a.
pribegla je primitivnijim oblicima spektakla,
prihvativi formu i duh neliterarnog pozorita:
srednjovekovnu farsu, cirkus, mjuziki (Beket),
ginjol (Jonesko), obrednu ceremoniju (ene),
balet iii pantom im u (Adamov). Odrekavi se
deklarativnog, retorikog svedoenja o ap
surdnosti sveta, spomenuti pisci su pribegli
izvesnom broju konstantnih tem a koje su bile
u stanju da same ponesu teinu tog svedo-
anstva. Te teme sa svoje strane nisu ostale
bez uticaja na strukturu d. a. Tem a iekiva
nja, npr. iskljuila je svaku m ogunost aktiv
nog priprem anja dogaaja, a radnju uinila
statinom; tema usamljenosti ukinula je dram
ski sukob neophodan za razvijanje intenzivnije
dram ske radnje; tema nesporazuma otkrila je
samo sloenost ljudskih odnosa, a da pri tom
nije dovela do dram skog zapleta u klasinom
znaenju. Radnja d. a. je po pravilu koncen
trina: jedinstvena dram ska situacija se po
navlja u identinom obliku, sa istim (Beket) ili
drugim linostima (Jonesko): i kontekstualna:
izgovoren dram ski tekst je ili semantika
zamena za neizgovoreno (Adamov, Parada,
invazija), ili leksika celina bez logikog
znaenja (Jonesko, elava pevaica, Z a k ili
potinjenost) ili lirski nagovetaj znaenja
(Beket, ekajui Godoa, Kraj partije). Uticaj
glavnih predstavnika d. a., Joneska, A dam o
va, Beketa i enea na razvoj svetskog pozo
rita osea se sve do danas, m ada su neki od
njih delimino ili u potpunosti odstupili od
svoje prvobitne vizije sveta i od nekih svojih
stvaralakih postupaka. Pinterova dram a The
Dumb Waiter (kod nas prevedena pod naslo
vom Bez pogovora), Simpsonov A Resounding
Tinkle (Zveket koji odjekuje). Olbijeva Zoo
loka pria, Ruevieva Kartoteka mogu se za gledaoca epohe u kojoj je nastala, jer daje
smatrati d. a., koje iako nesumnjivo epigonske
u odnosu na prvobitni uzor, znae uspean
nastavak jednog novog shvatanja dram e i
pozorita. Kod nas pozorini komadi A.
Popovia ( Ljubinko i Desanka, arapa od sto
134
petlji, Krrnei kas, osobito) imaju tematski,
strukturalno i leksiki brojne odlike d. a.
L it.: D. I. G rossvogel. The Self-C onscious Stage
in M o d e m tre n c h D ram a, 1958; M. Beigbeer, Le
thtre en France depuis la libration, 1959; M.
E sslin, The Theatre o j the A bsurd, 1961; J.
G iu c h a rn a u d , M o d e m Trench Theatre front Girau
d oux to B cckett. 1961: L. C. P ro n k o . A vant-G arde
the exprim ental Theatre in France, 1962; L. Abel,
M e ta th ea tre, 1965; A. P. H m chlife, The A bsurd,
1969; A. H eidsieck, Dos G roteske und dcts A bsurde
im m odernen D ram a, 1969; R. D aus, D as Theater
des Absurde in Frankreich, 1977. M .M i.
DRAMA ID E JA Vrsta dram e u kojoj su
radnja i predstavljanje k araktera podreeni
jednoj dom inantnoj ideji (-> drama s tezom),
koja u svojoj sveoptoj vanosti dom inira nad
slikom pojedinanih sudbina. D ogaa se stoga
da filosofske i metafizike ideje d. i. nisu
organski povezane s dram skom radnjom , ve
je ova najee samo povod za njihovu
razradu. G eteova Pandora (18061808), neki
ilerovi kom adi i najvei broj Hebelovih
dram a mogu se sm atrati ranim primerim a d. i.
U Ibzenovim d. i. ostvareno je esto idealno
jedinstvo izmeu filosofske ideje i njene
dram ske prezentacije. Takvu dram u, pod uti-
cajem lbzena, negovao je naroito D. B. o.
U novije vreme, d. i. mogu se smatrati
Sartrovi pozorini komadi, a u nas pre svega
Krlein A r a ej (19 58).
L it.: -* D ram sk a knjievnost; -> g ra an sk a
d ram a; S. A. Jo vanovi. F rancuska i engleska idejna
dram a, 1968. M .M i.
DRAM A S T E Z O M - Vrsta dram e ija
radnja, karakteri i situacije treba da poslue
demonstraciji odreene teze, socijalne, poli
tike, moralne. Li osnovi se ne razlikuje od ->
drame ideja, osobito po svojim formalnim
obelejima (odsustvo spotjanjeg dram skog
zapleta, polemiki karakter dijaloga, shema
tinost likova, statinost dram skih situacija)
D. s t. se razvila iz drutvene drame uvoenjem
- rezon era kao lika koji pod stie radnju i
eksplicira pieve ideje. Njen osnovni kvalitet
je aktuelnost (odabiranje problem a vezanih za
vreme i drutvo u kojem dram a nastaje) i
njena efikasnost (pokuaj da se dramski resi ili
nagovesti reenje problema). T o su, istovre
meno, i njeni najkrupniji nedostaci: zanimljiva
odgovore na pitanja i problem e interesantne
za to doba i u duhu tog doba, d. s t.
vremenom postaje neaktuelna i pada u zabo
rav (sluaj sa dram am a E. Brijea i Dime-si na).
Prim er i d. s t. koje su sauvale jednako
135
aktuelnost i umetniku vrednost jesu poznati
oovi komadi: Kandida, Kuevlasnik, Zanat
gde Voren, itd.
Lit.: -+ Drama ideja. M .M i.
DRAMA U DRAMI est postupak u eng.
renesansnoj dram i, pre svega u tragediji: u tok
dram ske radnje ubaen je zaseban mali kom ad
koji lica dram e gledaju ili u kom e sama
uestvuju. Prvi je takav umetak dao Tom as
Kid u svojoj panskoj tragediji (1587); to je
m aska smrti, m askirana predstava u kojoj
se deava nekoliko ubi stava, i kojom se koristi
glavni junak da bi izvrio osvetu. M aska
smrti postala je posle K ida gotovo stalna crta
tragedije osvete, naroito kod ekspirovih
mlaih savremenika (Forda, M idltona, Hej-
vuda i dr.). ekspirov Hamlet, koji pripada tom
anru, sadri takoe d. u d., poznatu Mio-
lovku, koju je on upotrebio znatno funkcio-
nalnije od drugih. D. u d-i ekspir se, isto tako,
kao izraajnim sredstvom sluio; u komedi
jam a {Ukroena goropad, San let nje noi i dr.).
U modernoj drami 20. v. d. u d. se pojavljuje u
mnogim vidovima, kao ve uobiajen postu
pak.
L it.: -> Elizabetinska drama. D .P .
DRAMA U STIHU - 1. U najirem zna
enju, naziv za sva dram ska dela, nezavisno
od anra, napisana u bilo kojoj od metrikih
formi (gr. dram a, elizabetinska dram a, fr.
klasicistika dram a itd.). - 2. O tkad je prozni
jezik u veoj meri uao u dram sku knjievnost
(19. v.), ovaj naziv postaje oznaka specifinog
anra koji je jeziki, tematski i svojim poet
skim patosom predstavljao svojevrsnu reak
ciju na prozainost realistike i naturalistike
dram e (Seli, D Ariuncio. M eterlink, Hofm an-
stal, Verfei, Blok, Kloel, Lorka). T a reakcija,
meutim, zapoinje ve s rom antiarim a i
njihovim odnosom prema graanskoj drami
(Bajron, Igo, Klajst, Pukin, L. Kosti). Na
poetku 20. v.. a pod uticajem skandinavske
drame, fr. simbolizma, H ofm ansta 1ovog be
kog pozorita, stvara se, u Engleskoj, jedna
eksperimentalna, izrazito m oderna form a
poetskog pozorita, u elitna Jejtsa i Singa,
koju e slediti T. S. Eliot, osobito osetljiv za
tananosti slobodnog stiha i m odernost sim
bola. Ovaj put nastavljaju S. Spener, V. H.
O dn i K ristofer Iervud, koji e svoju socijal
nu satiru eleti da uine jo otrijom uz pomo
verbalne zvunosti pesnikih elipsi i stiha.
N am era ovog pokreta bila je da ostvari
isiovremeno sintezu najuzvienije poezije i
svakodnevnog govora, sluei se pri tom svim
D RA M A TIZA CIJA
sredstvima pozorinog jezika, parabolom i
alegorijom, baletom , mj uzi kl om, liturgijom
itd. U 20. v. kod nas su d. u s. negovati: M.
Boji (Kraljeva jesen), M. Nastasijevi furad
Brankovi), a u novije vreme V. Luki
(Okamenjeno m ore), D. Smole (Antigona) i
Strnia ( abe).
L it.: T . S. E lio t, Izabrani tekstovi, 1963: P.
C laudel, M es ides sur le thtre, 1966; D.
D o n o g h u e, The T hird Voice, 1959. M .M i.
DRAMA ZA ITANJE (nem. Lesedrama)
1. O znaka za dram ski kom ad koji nije pisan
da bi bio prikazivan u pozoritu ili nije pisan
prvenstveno u tu svrhu, ve da bi bio itan.
Takve su dram e Seneke, H. fon Gandershajm
(10. v.)s brojni dram ski dijalozi humanista,
pozne dram e A. de Misea, Engleza L. Binjona
i V. V. Dibsona, itd. 2. U uem smislu,
oznaka za -* dramu nepodesnu za izvoenje u
pozoritu odreene epohe, jer svojom dram a
turgijom (sloenost dram ske radnje, preesto
menjanje m esta zbivanja radnje, veliki broj
likova, trajanje, itd.) ne odgovara sredstvima
scenskog izraza. T akva je po pravilu pesnika
drama, dram a Sturm u. Dranga. Shvaena
na ovaj nain, d. za . je krajnje relativna, u
osnovi istorijska kategorija: razvitak pozori-
nih izraajnih sredstava na jednoj, i ukusa
publike na drugoj strani, u sve veoj meri
ukazuje na relativnost podele koja d. za .
proglaava posebnim vidom drame: Geteov
Faust //, zadugo uzor novije d. za c\, nije
to vie, k ao ni npr. Kloelove pesnike drame.
L it.: -* Dram ska knjievnost. T.V.
D RA M A TIZA CIJA - Prerada epskih knji
evnih vrsta (najee rom ana, pripoveaka i
novela) u dram sku formu, pri emu se
karakteristino izraajno sredstvo epike
naracija (pripovedanje) transponuje u dijaloge
i monologe. Najpodesnija za d. su ona epska
dela ije -* fabule nose u sebi izvesnu dram sku
napetost, a uz to su bogata dijalozima. Neki
pisci su sami pristupali d, svojih dela; Piran-
deloje, npr. esto pribegavao d. svojih novela.
Inae, uspelom d. moe se sm atrati ona koja
vetim korienjem svih tehnikih mogunosti
pozorinog jezika neupadljivo sledi tokove
originalnog teksta i uspeva da dramski istakne
osnovnu pievu zamisao. T akva je npr,
Kamijeva d. Foknerovog rom ana Rekvijem za
kaluericu, idova i B aroova d. Kafkinog
Procesa i d. A. Adamova Gogoljevog rom ana
M rtve due. K od nas su poznate d. Krleinih
rom ana Na rubu pam eti i Povratak Filipa
Latinovia, Davicovog rom ana Pestna, opi-
D R A M A TU R G
evih pripoveaka Doivljaji Nikole tine Bur-
saa, Veitog mladoenje J. Ignjatovia (d. A.
llia), Siradije R. D omanovia i Koresponden
cije B. Pekia (d. B. Mihailovia-Mihiza) i dr.
L it.: T. K o w zan , L ilt ta t u re et spectacle dans
leurs rapports esthtiques, thm atiques et semioio-
giques, 1975.
DRAMATURG (gr. Spaporxoupy, fr. drama
turge, eng. dramatist, nem. Dramatiker)
1. U najirem znaenju, pisac dram a tj.
knjievnih tekstova namenjenih za scenu ili
zamiljenih u dijalokoj formi, ee se, meu
tim, koristi ekvivalentan termin dramski pisac
(fr. auteur dramatique, eng. playwright, nem.
dramatischer Autor ili Bhnemchriftsteller, rus.
gpaMammecKU aemop), ili neko od bliih
odreenja: kom ediograf tragiar. 2. U
zemljama nemakog jezikog podruja, termin
d. (nem. Dram aturg)jo od 18. v. (Lesing g a je
uveo u upotrebu) oznaava stalnog saranika
jedne trupe iii pozorita kom e je povereno
definitivno priprem anje pozorinog kom ada
za izvoenje na sceni, kao i izbor i sastavljanje
dram skog repertoara; re se kod nas najee
upotrebljava u ovom znaenju. M .M i.
DRAMATURGIJA (gr. Spapaxoopyia / sa
stavljanje ili prikazivanje drame) 1. U
najirem znaenju, tehnika kompozicije dram
skog teksta. 2. Termin je, meutim, dobio i
znaenje teorije koja, na osnovu tih kompozi-
cionih naela, odreuje pravila dram skog
stvaranja. - 3. D anas se esto pribegava
terminu d. (naroito u anglosaksonskim zem
ljama) da bi se oznaila nova disciplina koja
prouava vidove i zakone dram ske kom pozi
cije i od toga ini materiju univerzitetske
nastave. Osniva d. kao discipline je Aristotel
sa svojim del om Poetika (4. v. p.n.e.). U
Engleskoj dramatic technique (dram ska tehni
ka) jeste termin koji najee zamenjuje re d.\
korien je na primer u skoranjoj studiji o
strukturi ibzenovske drame (P. F. D. Tennant,
Ibsen's Dramatic Technique). U SAD se iroko
koristi, ve due vremena, re pktywriting u
univerzitetskom obuavanju dram ske kom po
zicije. U Nemakoj termin d. (D ram aturgie),
oomaen zahvaljujui Lesing u (Hamburka
dramaturgija, 1769. g.), najdue se zadrao u
nepromenjenom vidu u pozorinoj praksi,
elimino posredstvom stalne funkcije - dra
maturga pri nemakim pozoritim a; ipak
jedan od najpoznatijih praktinih prirunika u
19. v., iji je autor Frajtag, nazvan je Die
Technik des Dramas ( Tehnika drame ). U 20.
v. nem. naunici su skloniji term inu d. (M.
136
Dietrich, Europische Dramaturgie). 4. Po
analogiji s rus. znaenjem, re d. moe kod nas
d a oznaava i dram ska dela nekog pisca kao i
dram sko stvaralatvo u znaenju stvaranja
knjievnog dela namenjenog sceni.
L it.: P. F. D. P e n n a n t. Ibsen's D ram atic T echni
P.L. que, 1948; M . M atkovi, D ram aturki eseji, 1949;
M . D ietrich, E uropische D ram aturgie, 1952; G .
F re y tag , D ie T echnik des Dramas. 1963; J. K u-
lim di, P rim eri iz tehnike dram e, 1963; V. A re a.
Stvaranje dram e, 1961 (prev.); D . Suvin. Dva vida
dram aturgije, 1964; V. V o lk en tajn , D ram aturgija,
1966 (prev ); V. K ralj, Uvod u dram aturgiju, 1966;
R. G rim m , D eutsche D ram entheorien. 1971. M .M i.
DRAMSKA HRONIKA (eng. chronicle play
- hronika-dram a) V rsta istorijskog ko
m ada, karakteristinog za - elizabetinsku
dramu, koji teme crpe iz nacionalne (eng.)
istorije, naroito iz starih hrontka. Radnja
koju sainjavaju slabo povezane scene, odsu
stvo jedinstva radnje, vrem ena i mesta, veliki
broj linosti, snana etika i rodoljubiva
oseanja jesu odlike d. h. Veinu ovih
osobina d. h. je nasleila od srednjovekovne
dram e (posebno mirakule). Najveu popu
larnost d. h. je dostigla oko 1590. god., a gubi
se posle 1600. god. im ala je znatnu ulogu u
jaanju rodoljubivih oseanja elizabetinske
publike i u irenju politikih ideala dinastije
Tjuora. Najbolji primeri ove vrste jesu
ekspirove d. h. (Henri IV , Henri V, Riard II i
dr.).
L it.; I. R ibner. The English H isto ry P la y in the
A ge o f Shakespeare, 1957; E. M . W atth, S h a k e
speare, the H istories, 1965. M .F r .
DRAMSKA JEDINSTVA Pravilo o jedin
stvu radnje, vremena i m esta u dram skoj
poeziji, posebno tragediji, koje je preteno
na osnovu Aristotelovih hvatanja, deftnisano
ve u poetikam a ital. teoretiara 16. v. i koje je
u poetici klasicizma postalo jedno od kljunih
pitanja, o kome se najvie i najunije rasprav
ljalo. Definicija jedinstva radnje je uglavnom
van spora; nju je dao jo Aristotel: Prema
tome, - zakljuuje on k ao to se i kod
ostalih podraavalakih umetnosti jedno po-
draavanje vezuje za jedan jedini predmet, tako
i tragina pria, kad je ona podraava nje neke
radnje, treba da podraava jednu radnju, i to elu,
i pojedini elovi dogaaja treba da budu tako
povezani da se celina, ako se m a koji deo
premee ili oduzima, odm ah remeti i rastura.
Jer neto to sc moe dodati ili ne dodati, a da
se ne oseti razlika, to vie nije bitan deo
celine. (P oetika, I, 8, str. 1445a). Od znaaj
nih pisaca, Kornej je pokuao da se teorijski
137
donekle udalji od A ristotela i a d psiho
loko tumaenje jedinstva radnje, po kome je
ono zasnovano na jedinstvu opasnosti, nunoj
povezanosti sukora i kritinih situacija kroz
koje prolazi glavni junak. Pojam jedinstva
vremena takoe poiva na tumaenju sleee,
vie uzgred izreene reenice u Aristotelovoj
Poetici: D ok, naime, tragedija naroito ide za
tim d a joj se radnja izvri za jedan obilazak
sunca ili samo za neto m alo preko toga,
epopeja je, to se tie vremena, neograniena.
(Opti deo, 5.) Preovladalo je miljenje da
obilazak sunca ne treba shvatiti kao period
od ju tra do veeri, ve kao itav astronom ski
dan. T ako radnja u tragediji m ora da pone i
da se zavri za najvie 24 asa. Jedinstvo mesta
je izvedeno iz prethodna dva. O njemu se ne
raspravlja pre 16. v. Poto radnja m ora biti
to jednostavnija, rastereena velikoga broja
dogaaja i za\rena za najkrae nuno vreme,
nije ni moguno ni verovatno da se lica odve
kreu, najmanje da se sele iz jednog u drugo,
esto udaljeno, mesto. N ajpre je ovo pravilo
shvatano ire, kao jedinstvo grada, ostrva, ali
je konano prevagnulo najstroe shvatanje po
kome je prostor tragine radnje m orao ostati
jedan isti od poetka do kraja kom ada. D. j.
su esto tum aena i primenjivana formali
st iki, no najvei klasiari su u njim a nalazili
podstrek za stvaranje velikih tragedija istinske
klasine lepote, otkrivajui u ovom pravilu
naelo koncentracije. Njegova primena, uz
potovanje ostalih pravila i naela poetike
klasicizma, veoma je oprinela da klasina
tragedija vremenom potisne baroknu -* tragi
komediju, u kojoj se zam rena radnja, prepuna
labavo povezanih epizoda, razliva u neodre
ene i velike vremenske okvire, i zaas prenosi
s jednog kraja sveta na drugi. M eutim,
postepeno opadanje klasicizma, utieaj ekspi-
ra i tenja da se na scenu uvede vie radnje
dovode u 18, v. do otpora protiv d. j. koje e u
19. v. sasvim obesnaiti pojava rom antiarske
drame.
Lit.: -* Dramska knjievnost; P. C orneille.
D iscours des trois units, d action, de jo u r e t de Heu.
1660; V. H u g o , P rface de C rom w ell, 1827; H.
B reitinger, Les trois units, 1879; M . K om m ereli,
Lessing u n d A ristoteles, 1957.
DRAMSKA K N JI E V N O S T (gr. dpy.^y. -
in, radnja) Z a razliku od drugih rodo
va i vrsta umjetnosti rijei u d. k.
tekst je zamiljen kao razgovor odreenoga
broja ljudi, a dram sko se djelo ne ostvaruje
tako to bi bilo ispiriano poput bajke ili
recitirano, odnosno otpjevano, poput lirske
D RA M SK A K N JIEV N OST
pjesme, nego zamiljeni sugovornici, govorei
svoj dio teksta i upotpunjujui ga kretnjama,
p a tavie i mimikom, prikazuju odreeno
zbivanje ljudskih likova, koje e u gledaoci
ma stvoriti iluziju konkretnoga zbiljskog i
vota. Prema tome, d. k. sadrava po svojoj
osnovnoj zamisli jednu dimenziju vie od
ostalih rodova i vrsta umjetnosti rijei: dimen
ziju neposrednoga oivljavanja prizora ljud
skoga ivota, iluziju konkretne zbilje. U ivotu
prvotne ljudske zajednice postoji vie oblika
zajednikih djelatnosti ovjekovih koji su
srodni u osnovi d. k, U - igri uesnici sc
podreuju pianu igre, koji je unaprijed utvr
en tako da ih igra izvodi iz pojedinanih
njihovih poslova, briga i misli i uvodi u
odijeljen svijet igre. I m uan se posao prvotne
zajednice olakava time to se pojedinci
povicima, pjesmom ili kakvim drugim sred
stvom udruuju u zajednicu koja e pojedincu
dati vie poleta, a zajednikim naporom bre
rijeiti teak zadatak koji se inae esto i ne bi
m ogao svladati. Jo se mnogo vie lan
prvotne ljudske zajednice pribliava d. k. u
inima magije. D a bi postigli magino djelo
vanje, pojedinci izvode kretnje i govore tek
stove koji su propisani obiajem ili nauanjem
vraa. U tu svrhu vra i drugi pojedinci
stavljaju na lice maske, posebno se odijevaju i
kite, kako bi prikazali lik nekoga drugog nego
to su oni sami. S magijom se zdruuje
zajedniki ples, koji je jedan od prvih oblika
drutvene zabave i drutvenoga uitka i koji
prati lanove prvotne zajednice od kolijevke
do groba. N a najblii se stupanj d. k. diu svi
ti oblici kad se zdrue u djelatnostim a
vjerskoga kulta. P rvotna zajednica, kojoj je
pojam prirodnoga zakona nepoznat, nastoji
svim silama da s pom ou odreenih djelatno
sti osigura, ojaa i potencira ona zbivanja u
prirodi i meu ljudima za koja dri da su
povoljna za nju, a d a otkloni i onemogui ona
druga za koja dri da su za nju opasna.
Pravilna izmjena godinjih doba s jaanjem
snage sunca i povratkom proljea, plodnost
prirode i ljudi, snaga pojedinih ratnika i sretna
sudbina plemena, pobjeda u bici i u ratu: to su
S.V. zbivanja u ivotu prvotne zajednice koja ona
eli osigurati maginim snagam a i moima.
to vie ljudska zajednica izgrauje svoje
shvaanje zbivanja u svijetu, te sa stajalita
magije prelazi u pojmovni svijet religije, to e
bogatije i bujnije izgraditi i djelatnosti bogo-
sluenja sa to vie uesnika i to komplicira
nijim planom . Pojedine e takve vjerske
djelatnosti, ostvarene kao niz odreenih pri
zora, zadobiti znaenje ina koji je od bitne
D RA M SKA K N JIEV N O ST
vanosti za to da se odri opstanak svijeta; kad
se taj in ne bi vrio, bilo u odreenom
vremenskom razmaku, bilo to ee, svijet bi,
po tome shvaanju, nuno propao, jer se jo
nije razvila spoznaja u ljudi da se svijet
odrava svojom prirodnom zakonitou. D. k.
nastaje sekularizacijom obreda i djelatnosti
vjerskoga kulta. Im a itavih podruja svijeta
na kojima su te djelatnosti potpuno zadrale
znaaj vjerskih obreda, ili se nalaze na
prijelazu u sekularizirane prizore ljudskoga
zbivanja. No gdje god novovjeka urbanizacija
nije rastoila seoski ivot, gdje se sauvao
prvotni duhovni ambijent sela. sauvali su se,
u Evropi u kristijaniziranom obliku, prastari
prizori kulta kao stari obiaji, uvajui gdje
kad obiljeja velike starine, gubei s druge
sirane, esto tokom stoljea, prvotno znaenje.
Za novovjeku d. k. presudnu je ulogu odigrao
razvitak d. k. u antiknoj G rkoj u 6. i 5. p.n.
ere. Tam o se iz kultnih prizora tovanja boga
Dioniza razvila starogrka tragedija anti
ka, i to tako sto se iz zbornoga (horskoga)
pjevanja u ast boga izluio najprije jedan
solist koji je stupio u razgovor sa zborom
hor), a poslije i drugi i trei. Ti su solisti bili
kadri da, odijelivi se od zbora, prikau pri
zore ljudskoga ivota, isto je tako vano bilo
za razvoj i kasniji utjecaj gr. tragedije d a j e u
njoj, iako ona nije napustila vjere u bogove,
pa ih dovodi i na pozornicu, ipak u sredite
zbivanja stao sam ovjek sa svojom ljudskom
sudbinom, koja najveim dijelom zavisi od
njega samoga. U nutar svjetske knjievnosti u
starogr. je tragediji ovjek prvi puta doivio
sam sebe kao individualnost. Pored tragedije
starogr. je knjievnost razvila i -* komediju,
ali prizori srodni komediji sauvali su se i u
narodnom ivotu svega svijeta kao dalji ra
zvojni stupanj kultskih obreda izvoenih za to
da se pojaa plodnost ljudi i ivotinja. Kultski
se obred redovito odvija na posveenom, sak
ralnom prostoru. Koliko je god starogr. tra
gedija bila sekularizirana, ona se prikazivala
kao narodna sveanost na prostoru koji je bio
odreen upravo za tu svrhu, a nosio je ime
Seotipov (teatar, gledalite). On se prostirao
nepokriven pod vedrim nebom, a dijelio se na
prostor na kojemu se odvijalo dram sko zbi
vanje, i na mnogo vei, odreen za gledaoce.
Od brojnih takvih amfiteatara na podruju
rimskoga carstva u nas se sauvao am fiteater
u Puli. Dalek je put povijesnoga razvoja od
am fiteatra pod vedrim nebom do zgrade su
vremenoga kazalita, snabdjevene bezbrojnim
tehnikim pomagalima (-* pozornica). D a bi
se pred gledaocima mogio odvijati zbivanje
138
drame, morali su pred njih stupiti ljudi koji bi
svojim vladanjem i svojim rijeima ostvarili
likove dram ske radnje, glumci. Bitna je za
dram sku predstavu um jetnost glumeva, koja
e uvjeriti gledaoca u konkretnu zbilju utjelov
ljenoga dram skog lika kao i u istinitost prika
zanog zbivanja, koje treba da snano privue
zanimanje gledaoca odvodei ga potpuno od
privatnih njegovih briga i misli. Sekularizirane
dram sko zbivanje razvilo se iz obreda vjer
skoga kulta, koji je, u najviim svojim oblici
ma, prikazivao zbivanje od osnovne vanosti
za opstanak svijeta. O datle je u znaajnim
djelima d. k . kao bitna oznaka ostalo osnovno
pitanje: kako ovjek da ivi u svijetu da bi sebi
osigurao dostojan opstanak? Zbog toga je d.
k. u svojoj osnovi knjievnost problema.
Izgraeno zbivanje vjerskoga kulta iznosilo je
problem odnosa ovjeka prem a nadljudskim
moima i biima. U sekulariziranm zbivanju
d. k, taj se problem mijenja u odnos ovjeka
prema ovjeku i prema ljudskoj zajednici.
Z ato se d. k. preteno definira kao knjievnost
konflikta. D. k, odgovara gledaocu na pitanje
kako da se svojom djelatnou nae u ivotu i
svijetu. Zbog toga je prvi zahtjev koji gledaoci
postavljaju novom dram skom djelu da bude
aktualno. Knjievnu vrijednost pojedinoga
djela d. k. odreuje velikim dijelom umetnika
vrijednost njegova teksta. Taj se tekst ostva
ruje u dijalogu to ga vode pojedini likovi
dram skoga zbivanja. U povijesti d. k. razliiti
su se knjievni stilovi razliito odnosili prem a
njemu: u jednom je dram ski tekst bio napisan
uzvienim pjesnikim jezikom , veinom u sti
hovima. kojim su jednako govorili svi likovi, u
drugom je prozni dijalog karakterizirao svaki
pojedini lik najei su prijelazni oblici
izmeu jednoga i drugoga. U dramskim dijalo
zima ostvaruje se dram sko zbivanje, u kojemu,
preko konflikta izmeu prikazanih likova,
dolazi do izraaja osnovni problem dram sko
ga djela. K ako je trajanje kazaline predstave
u naelu vremenski omeeno, to autor treba
da zbivanje m aksimalno koncentrira i kon
denzira: takvo se koncentrirano dram sko zbi
vanje zove dram skom radnjom. Od svako
dnevnoga zbivanja dram ska se radnja odlikuje
centripetalnou, tj. stalnom usmjerenou na
osnovni problem prikazan u dram skom djelu.
K ako dram ska radnja ne d o puta da glumci
ponove bilo koji dio teksta, od gledaoca se
trai da koncentriranu radnju i sa svoje strane
prati m aksim alnom koncentriran ou, da je
napeto prati. D ram ska se knjievnost gdjekad
definira upravo kao knjievnost napetosti, a
napetost i nije drugo nego najvii stupanj
39
panje. Ako dram ska radnja eli zadovoljiti
zahtjeve i potrebe kazalita, ona treba da se
od ii kuje i nekim osobinam a svoje unutranje
strukture. K ako gledalac stupa pred pozornicu
bez ikakva predznanja o tom kakva e se
dram ska radnja pred njim odvijati, prvi pri
zori dram skoga djela treba da budu takvi da
svojim zbivanjem bez muke uvedu gledaoca u
tu radnju. Taj dio dram skoga djela sauvao je
latinsko ime --* ekspozicija (izlaganje). K on
flikt dram skoga djela zahtijeva zaplet i -
rasplet radnje; nagli obrati radnje, karakte
ristini za potrebe kazalita, bilo s dobra na
zlo ili sa zla na dobro, sauvali su starogr. ime
-+ peripetija. Klasicistiko shvaanje da svako
dobro dram sko djelo m ora imati odreen broj
dijelova unutranje svoje strukture neispravno
je i danas je zabaeno. Velika je tekoa d. k. u
tom to dram sko djelo treba d a zadovolji
uvjete uspjenoga stvarnoga prikazivanja, na
pozornici ili bilo gdje drugdje. U povijesti se
d. k. stalno javlja opreka izmeu teksta
umjetnike vrijednosti koji slabo zadovoljava
potrebe kazalita, i kazaline realizacije koja
svojim oiglednim sredstvima umije postii us
pjeh kod gledalaca i sa tekstom bez vee um
jetnike vrijednosti. U posljednjim se stoljeima
s prvih pozicija razvila d. k. koja ne mari za to da
lije u originalnom obliku prikladna za izvedbu,
kao npr. Geteov Faust ili Kioelova Satenska
cipela (--* drama za itanje). Ipak su najvei
majstori d. k. bili oni koji su tradiciju razvi
jenoga kazalinog ivota svoje zemlje umijeii
spoj Ui s knjievnom vrijednou svojih dram
skih tekstova, kao npr. Lope de Vega i Kal-
eron u panjolskoj, ekspir u Engleskoj, a
Molijer u Francuskoj. Evropska se srednjovje
kovna drama (~* crkvena drama) razvila iz
katolikih vjerskih obreda. Ta prikazanja
zadobivajui sve vei opseg, prelazila su
korak po korak iz crkve na glavni trg graa,
gdje su se kao zbivanja iz Biblije ili iz ivota
svetaca izvodila na posebnoj pozornici, a
prikazivanje je takva opsenoga dram skog
djela potrajalo gdjekad i po nekoliko dana.
H umanizam je nastojao nanovo oiviti an
tiknu dram u, renesansa je uivala u sveanim
ophodim a i slinim organiziranim sveano
stima. a pored njih jo su dugo ivjela sred
njovjekovna vjerska prikazanja, prilagoena
novim potrebam a. Sva su se ta vrela pom a
lo stopila u tip novovjeke d. k kako je do
dananjeg dana reprezentiraju spom enuti ve
liki majstori kazalita. Poslije renesanse naro
it je uspjeh postigla Italija glumakim dru
inama koje su prikazivale improvizirane
komedije sa stalnim kominim tipovima, tzv.
D R A M SK E POSLOVICE
--* commedia dell'arte. Htijui potpuno povra
titi u ivot starogr. tragediju, koja se izvodila
uz djelominu muziku pratnju, ueni su ital.
humanisti u Firenzi krajem 16. st. stvorili prve
primjerke pjevanoga dram skog teksta, koji se
u baroknoj knjievnosti 17. st. snano afirmi
rao kao opera, koja i do danas vlada
kazalitim a kulturnoga svijeta. N eto kasnije
stao se iriti oblik puke komedije s pjevanim
umecima koji se afirm irao najprije pod ime
nima opra comique i Singspiel, a kasnije kao
- opereta i -> mjuzikl.
L it.: W . C reizen ach , Geschichte des neueren
D ram as, 5, 1893 1916; K. B cher, Arbeit und
R hytm us, 19084 ; isti, D ie sthetische B edeutung
d er S pannung, Z eitsch rift f r sthetik 1908, II;
J. G reg o r, W eltgeschichte des Theaters, 1944'; R.
Pignarre. Histoire du thtre, 1945: E. Staiger,
G rm d b eg rijje der P o e tik , 1945; F. F ergusson, The
Idea o f a T heater, 1949; P. Szondi, Theorie des
modernen D ram as, 1956; R. Peacock, The A rt o f
D ram a, 1957; L. S chm idt, V olksschauspiel, D e
utsche Philologie im A ufriss, (957; H. K in d erm an n ,
Theater geschieh te Europas, 1957; M. B oulton, The
A n a to m y o j D ram u. 1960; M . L ioure, Le dram e,
1963; J. H . B runvand, The S tu d y o f American
F olklore, 1968. T. J. S h an k , The A rt o f D ram atic
A rt. 1969; S. W . D aw son. Drama and (he Dramatic,
1970; R. G rim m , Dram entheoriett, 1971; R. G aske,
D ram a and R eality, 1972; B. H. C lark , European
Theories o f the D ram a, 1973; M. Pfister, Das Dra
m a, 1971. Z..
DRAMSKE PO SLO V IC E (fr. proverbes dra
matiques) Vrsta kratkih pozorinih kom a
da, ivog, asocijativnog dijaloga, ija radnja
treba da rasvetli smisao neke poslovice, nekog
ivotnog naela ili iskustva. Poslovica je naj
ee sadrana u naslovu kom ada, mada je
nekad treba i odgonetnuti, to i ini dra ovog
anra. D. p. nastaju u fr. salonima s kraja 17.
v. i imaju karakter improvizacije iji je cilj da
zabavi i poui. D. p. nisu bile namenjene
irokoj publici, ve manjem krugu gledalaca;
za njihovo izvoenje bio je potreban mali broj
lica i skoro nikakav dekor. Autori najstarijih
d. p. su ga D iran i ga de M entno. U 18. v.
poznate su Koleove, Karmontelove i M oasi'
jeve d. p. anr je osobito cvetao posle 1815;
neguju ga mnogi rom antiari: . Sand, T.
Gotje, A. de Vinji, a Mise e ga dovesti do
savrenstva (Ljubavlju se ne igra, itd.). U rus.
knjievnosti mnoge komedije i vodvilji s kraja
19. v. predstavljaju dem onstraciju neke poslo
vice koja se ve nalazi u naslovu komada
(Turgenjev, Gde je tanko, iu se kida: O strov
ski, Kola mudrosti dvoja ludosti, itd.).
Lit.: L. La F oscade, Le thtre et A . de M ussel,
1901; C. D. B renner, Le dveloppem ent du proverbe
DRA M SKI D IJA LO G
dram atique en France et sa vogue au X V l l l s., 19-45;
M. Shaw , L es p ro v erb e s d ra m a tiq u e s de Carm ont-
tee. Lecrecq et A. d e M usset, Revue des sciences
humaines, ja n ,-m a rs, 1959.
DRAMSKI D IJA LO G (gr iocoyo -
razgovor) Razgovor izmeu dva ili vise lica
kao osnovni oblik dram skog izraavanja.
Radnja i likovi u drami su najveim de!om
dati, u stvari, kroz d. d. i -* monolog, kojima
se motiviu dramski postupci, U takvoj,
dramskoj upotrebi, d. d. moe imati veoma
sloenu izraajnu funkciju. Tako, npr.. za Ib-
zenov dijalog E. Bentli kae da obavlja etiri
ili pet funkcija odjednom: On osvetljava li
nost koja govori, linost kojoj su rei upu-
ene, linost o kojoj se govori; postie zaplet;
deluje ironino time to publici putem rei
prenosi znaenje razliito od onoga koje je
preneto linostima. (M odem Theatre, 1948,
str. 82.) N astanak tragedije u G rkoj (--* tra
gedija, antika) vezan je upravo za uvoenje d.
d. U doeshilovskoj tragediji d. d. vodi jedan
glumac sa -* korifejem, dajui povod za lirske
pesme hora. K od Eshila se d. d. javlja kao
jedna od osnovnih novina: Eshi) je prvi po
veao broj glumaca od 1 na 2, smanjio partije
hora i dao prvenstvo dijalogu, (Aristotel, O
pesnikoj umelnosli, IV). Sve do 20. v. d, d, je
najee bio u stihu, a tek sporadino u prozi
(u komedijama, i u delovima elizabetinskih
tragedija). Od pojave realistike -> drame
preovladava d. d. u prozi.
Lit.. -* Dramska knjievnost,
DRAMSKI M O N O L O G Monolog
DRAMSKI A NRO VI (fr. genre - vrsta,
rod) Diferencirani oblici u kojim a se javlja
-> drama, U raznim sredinama i vremenima,
kriterij umi za poeiu na d. . veoma su razli
iti. Najee su vezani za prirodu zbivanja i
prirodu linosti u dram i, ali ponekad i za neke
druge elemente (duinu drame, njenu namenu,
idejne poglede iznete u njoj, broj linosti, broj
inova, upotrebu proze i stiha, odnos teksta i
muzike it.). N ajpoznatija je podela na >
tragediju i -+ komediju, a uz njih i na tragi
komediju i -> dramu (u uem smislu). Meu*
tim, ta podela ne odgovara konkretnim pode-
lama u raznim vremenima i sredinama. Tako,
stari Grci imaju pored tragedije i komedije
(velikih oblika) i satirsku igru kao specifini
vei oblik sa obavezno salirskim horom , uz -
mim, kao mali far sic ni oblik. Rimljani su imah
niz kominih ili traginih -> fabula kao velike
i -~+ mim i - atelanu kao male oblike, a sem
140
toga -* pantomimu, kao posebnu scensku
vrstu. U srednjem veku postoji niz religioznih
(- liturgijska drama, - mirakuli it.) i
M .M i.
svetovnih anrova (- farse, -* sotije i dr.), od
kojih su neki izrazito veliki (-+ misterije), a
neki izrazito mali (- veseli monolog). U Italiji
16. v. javlja se pokuaj da se sve strogo svede
na samo dva anra (tragediju i komediju), ali
se u praksi javljaju i -* pastorala, -* tragi
komedija, seoska -* farsa (kao podvrsta farse)
a i posebni scenski oblici (-> commedia
deltarte, opera i balet). U paniji,
komedija (comedia) postaje opti naziv za
veliki dramski oblik, a mali religiozni i
svetovni anrovi dobijaju razna imena (-*
auto sakramental, entremes itd.). U Engle
skoj ek spi rova vremena granice izmeu an
rova su veoma elastine pa se javljaju i novi
specifini nazivi kao npr. - dramska hronika,
domaa tragedija, -+ maska itd. Fr.
klasicizam u teoriji svodi sve samo na trage
diju i komediju, strogo razgraniene, ali se u
pozorinoj praksi javljaju i mnogi drugi
anrovi (tragikomedija, herojska komedija,
komedija-halei, farsa itd.). U 18. v. broj d. .
raste, a najznaajnija je pojava struje koja
vodi od graanske tragedije i -+ plaljive
komedije do graanske drame i drame u
uem smislu, U 19. i 20. v. broj anrova, i jo
vie podvrsta pojedinih anrova, a osobito
dram e (u uem smislu), poveava se stalno u
tolikoj meri da se javlja i suprotna tendencija
u obliku izbegavanja oznake anra pomou
N.K..
opsteg term ina kom ad (fr. pice). U novije
vreme se javlja i sasvim slobodno kom bino-
vanje starih term ina (anti-kom ad, tragina
farsa itd.). Klasina dram a u azijskim zem
ljama (Indija, Kina, Jap an itd.) ima posebne
kriterijume za poeiu na anrove, ali se nikada
ne polazi od evropske podele na tragediju i
komediju (-+ No-drama, -* Kabuki i si.).
Lit.; P . V oltz, La C om die, 1964; J. M orcl, La
Tragdie, 1965; M . L ioure, L e D ram e, 1966. SB.
DRAPA Staronordijska pohvalna pesma,
ispcvana u ast pojedinaca ili ceiih plemena, u
obliku strofa, sa veoma umetnikom kom pozi
cijom. veinom u metru rotkvaet (drott-
-kvaett), uglavnom u tri dela: uvod, srednji
deo sa refrenom, zavretak. Veoma est i
omiljen oblik dvorske umetnosti, naroito
razvijen od 1013. veka.
L it.: J. de Vries, A hnordische L iteraturge-
schichie I, 1956'. R J.
D R U G O STEPEN I ZNAKOVNI SIST EM I
-> Semiotika
141
DRUTVENA SATIRA - Vrsta satire
koja ukazuje na m oralne nedostatke ireg
drutvenog znaaja. Susree se u svim obli
cima knjievnog stvaranja (poezija, dram a,
epske forme), kao njihovo osnovno obeleje
ili jedan od njihovih konstitutivnih elemenata.
D. s. je prisutna u antikoj grkoj - komediji
(Aristofan), u rimskih satiriara (Lucilije,
Ho racije, M arci jal, Juvenal); u sr. v. esto se
pojavljuje u alegorinim form am a (basne,
vizije, parodije), npr. osuda dvorskog ivota i
personifikacija sedam sm rtnih gr eh ova u
Lenglendovoj The Vision Concerning Piers
Plowman (V iziji Petra O raa). U renesansi,
najznaajnija d. s. je Rableov Gargantua i
Pantagruel; prim er izrazite klasicistiki rafini
rane d. s. nalazimo u Poupovoj The Rope o f
the Lock (Otmica vit ice), a d. s. je jedno od
najznaajnijih obeleja i M olijerovih komedija
i La Fontenovih basni. Tradicionalni elementi
alegorijskog izraavanja dobijaju radikalne
funkcije d. s. kod Svifta, a u delima realisti
kih pisaca 19. v. d. s. dobija irok a esto i
sveobuhvatan socijalni znaaj (Gogotj, M rtve
due, Revizor). U novijoj knjievnosti ona
postaje parodija utopije, odn. negativna uto
pija (Hakslijev Vrli novi svet, Orvelova ivo
tinjska farma) ili karikaturalno vienje nekih
istorijskih realnosti (lljf i Petrov). U naoj
knjievnosti izrazite primere d. s. nalazim o u
komedijama J. S. Popovia ( Pokomiirena
tikva, Rodoljuhci), u Kovaievom rom anu
Medu abarima, u Domanovievim pripovet-
kam a Danga, u poeziji S. S. Kranjevia
(Gospodskom u K astoru. U maskiranoj
gomili), kao i u kompleksnom imaginativ-
nom svetu Krleinog dela.
L it.: U. K in d erm an n , Sa tyra , 1978. B .M .S .K .
DRUTVENI ROMAN - Rom an u kojem
struktura i koncepcija karaktera odraavaju
pievo nastojanje da da iroku i vernu
analitiku sliku drutva u kojem ivi. N ajzna
ajniji d. r. su dela kritikih realista 19. v., a
njihova stvaralaka stremljenja ogledaju se u
Balzakovom Predgovoru Ljudskoj komediji
(1842), u njegovoj elji da stvori >^onu knjigu
koju nam nisu ostavili o svojim civilizacijama
ni Rim, ni Atina, ni Tir, ni Memfis, ni Persija,
ni Indija i to popisujui najvanije sluajeve
strasti, slikajui karaktere, odabirajui najva
nije drutvene dogaaje, pravei tipove spaja
njem veeg broja oznaka istorodnih karakte
ra. Ovi ciljevi d. r. postiu se slikanjem
junaka iji ivoti i odnosi ne izraavaju samo
njihove etike i psiholoke karakteristike, nego
otkrivaju i dublje istine o drutvu u kojem oni
D U BITA CIJA
ive. Takva dela su Balzakova Evgenija
Gratide, Stendalov rom an Crveno i crno,
Dikensova Velika oekivanja, Gogoljeve Mrtve
due, Ignjatoviev Veiti mladoenja, Kovai-
ev rom an U registra turi i dr. U ovakvim
rom anim a kritika je esto videla epos 19. v.,
najsigurnije sredstvo da se iznesu na vidik
bolesti drutvenog organizma (S. Markovi).
O vakvo istorijsko i teorijsko shvatanje pod ra
zum eva da su osnovna obleja d. r. nepo
sredno i verno prikazivanje savremenosti,
kritiki odnos prema grai, analitiki postu
pak u obradi, drutvena tipizacija karaktera i
velika sadrajna drutvena razuenost. Ova
obeleja poivaju na pretpostavci da se indi
vidualna ljudska sudbina prevashodno ogleda
u drutvenoj sudbini oveka pojedinca i
odraavaju nastojanje da se rom an integrira
u istoriju civilizacije (L Sekuli). Meutim,
najznaajniji moderni romani koji slikaju
savremenog oveka i drutvo, poivaju na
radikalno drugaijim epistemolokim i umet-
nikim pretpostavkam a (-+ psiholoki roman,
roman toka svesti, -* novi roman), te se
stoga o d. r. u novije vreme i pejorativno
govori, pri emu se misli na drugorazredne
novije rom ane koji epigonski podraavaju
prosede velikog d. r. 19. v.: drutvenim
rom anim a ne postizava se nita u stvari, dok
nekoliko reenica, koliko god one bile nera
zumljive, koliko god pozitivisti ne mogli
shvatiti njihovu vezu sa stvarnou, mogu
delovati na sutinu sveta ak i kao njegova
negacija, koja se uostalom, u krajnjoj liniji,
nem inovno stapa sa njim, i moda jedina za
sada i otkriva kao njegov odblesak u nama
(M. Risti). Verno analitiko prikazivanje
drutvene savremenosti u velikim d. r. 19. v.
treba, dakle, posm atrati ne kao osnovu i
razlog njihove vrednosti nego kao formu u
kojoj su se stilizovali znaajni umetniki uvidi
u prirodu ovekovog drutvenog ivota
uvidi koji mogu poivati i na sasvim druga
ijim tem atskim , oblikovnim i imaginativnim
pretpostavkam a, jer, u krajnjoj liniji, svaki
znaajan rom an je i d. r.
L it.: -* roman. J. R. H iim m , Der Geselischafts-
rom an, 1947; M . M illgate, A m erican Social Fic-
tion. 1964; W. F rcnch, The Social Aove! and the E nd
o f an E ra , 1966. S.K .
DUBITACIJA (lat. dubitatio sumnja)
Termin antikne retorike za figuru koja se
naroito razvila u sudskoj praksi kad se
govornik, kako bi svoje stajalite potkrijepio,
naoko bespomoan obraao slua oci ma da
mu savjetuju to da kae. U knjievnosti se d.
DUBLETA
veinom odnosi na pojedine rijei i izraze
izmeu kojih pisac naoko ne zna kako da bira.
Ako pis^c sam sebi stavlja pitanja na koja
odgovara sam, nastaje ratiocinaiio (um ova
nje). Npr.: to e ova sinja kukavica / Da
otrujem svojega djevera, / od boga je velika
griota, / a od ljudi pokor i sram ota; / . . . ako Ii
ga otrovati neu, / ne sm jem vojna u dvoru
ekati. (Dioba Jakia, 4 1 50). Z.. nauci nego drugdje. Po sudu samih prvih
DUBLETA (fr. doublet dvojni prim crak)
Par, dve jednake ili sline stvari; jedna od te
dve stvari. -- 1. U bibliotekarstvu, knjiga u
dva istovetna primerka. 2. U lingvistici, dve
rei ili vise alternativnih rei u jednom jeziku
koje potiu od istog osnovnog oblika. .. 3. U
nauci o knjievnosti, slini delovi jednog
knjievnog dela (naroito znaajno u homer-
skom pitanju). K .M .G .
DUGI STIH - Stih bugartica, sa dve
osnovne varijante: od petnaest slogova sa -
cezurom (obino daktilskom ) iza sedmog sloga
(7//8) i esnaest slogova sa cezurom iza osmog
sloga (8//8). U polustihovima se javlja i
sporedna cezura ali ne konstantno kao u
trohejskam -> sedmercu i osmercu, naroito
ne u drugom polustihu. D ruga varijanta po
pravilu ima strukturu trohejskog -+ esnaes-
terca. Evo jednog esnaesterca i dva petnaes-
terca bugartica sa pom enutim osobinama:
Tri ti glasa / opanuli // hrabre M a rk u /
K raljeviu...
Prvi glas mu / dopade // od kralja o d ;
ugarskoga:
Da ga poe / vjenati // kraljicom, slavnom
g ospoom . ..
Izostavljeni su pripevi, koji se inae nalaze
u bugarticama (obino estosloni, rede peto-
sloni), i to iza prvog a zatim iza svakog
drugog stiha, osim iza poslenjeg. Ostale
varijante su rede (6//B, 8//7, 7//7, 6//7 i dr.).
D .s. eka potpunije tumaenje svoje strukture.
Lit.: - Bugartice. .R.
DUHOVNA LIRIKA ~+ Religiozno pesnitvo
DUHOVNA SKAZANJA Crkvena prika
zanja
DUHOVNONAUC n I (DUHOVNOISTORJJ-
SKI) METOD u nauci o knjievnosti (nem.
Geistesgeschichte, Geisteswissenschalt) Eta
pa u razvoju nauke o knjievnosti, specifina
za njem. nauku. -* Pozitivistiki metod u
njem. nauci o knjievnosti se na osnovi
142
publikacija V. erera, a jo mnogo vie na
osnovi njegova djelovanja i utjecaja kao
sveuilinoga profesora, vrio naglo rairio i
stekao monopol kakav u isto doba u drugim
nacionalnim nauk am a o knjievnosti nije
uivao. S vremenom su se sve jae stale isticati
njegove jednostranosti i ogranienosti, pa je
reakcija na njih bila opsenija i dublja u njem.
predstavnika d. m nova se generacija mladih
protivnika m onopolu pozitivizma opirala o
uenje njem. filosofa i kulturnoga historiara
V. D iltaja (18331911). G odine 1883. izalo
je njegovo djelo Einleitung in die Geistes-
wissenschaften. Versuch. einer Grundlagung fur
das Si ui um der Geselbchafi und der Ge-
schichte ( Uvod u duhovne nauke. Pokuaj
polaganja temelja studiju drutva i povijesti),
oznaeno kao prvi svezak, ali drugi se vie nije
pojavio. U njemu se Diltaj udi to se dosad
nije naao term in koji bi, u opreci prirodnim
nauk ama, bio zajedniki naziv za sve one
nauke kojima je predmet povijesno-drutvena
stvarnost. O d m nogo moguih zajednikih
naziva za njih on odabire term in duhovne
nauke, ne pridajui mu nikakvo idealistiko
znaenje. O snovni predmet duhovnih nauka, po
Diltaju, jeste ovjek unutar prirode: pojedi
nac, ljudske zajednice, njihove kulturne tvore
vine i njihova povijest. Dok su duhovne
nauke, po Diltaju, do duboko u 18. st. bile
sapete jarm om metafizike, sad treba da se
oslobode novoga jarm a prirodnih nauka, koji
je za njih isto tako teak kao i onaj prvi. erer
i Diltaj bili su prijatelji: nisu bili svjesni kako
e razliitim putem krenuti njihovi uenici i
sljedbenici. K ao osnovnu razliku u metodici
ovih dviju grupa nauka D iltaj postavlja
opreku izmeu tumaenja u prirodnim i razu
mijevanja u duhovnim naukam a (Erkliiren-
-Verstehen). Iako je kasnija epistemologija
porekla opravdanost te opreke, potkraj pro
loga st. stalo se u njem. nauci o knjievnosti
iriti uvjerenje da treba metodiki to stroe
razgraniiti duhovne od prirodnih nauka, pa
je znatan utjecaj izvrilo djelo filosola liajn -
riha Rikerta. izdano 1902. pod naslovom Die
Grenzen der natunvissemchajtlichen Begrijfs-
bildung ( Granice stvaranja prirodnonaunih
pojmova). Zbirka Diltajevih studija, koja je
pod zajednikim naslovom Das Erlebnis und
die Dichtung (Doivljaj i poezija) obuhvatila
etiri sintetika prikaza velikih linosti njem.
knjievne povijesti, Lesinga, G etea, Novalisa i
Helderlina, objavljenih ve prije, aii ovdje g.
1905. skupljenih prvi put, uoi prevrata u
razvitku naunoga duha koji se tada spre
143 D U H O V N O N A U N I (PU H O V N O IST O R IJSK 1) M E T O P
m a o ,. . . djelovali su kao novo otkrivenje i
najjae pridonijeli tom e da se njemakoj nauci
o knjievnosti ukazu novi putevi i novi ciljevi
(R. Unger). Diltajev osnovni pojam Erleb
nis nije se odrao u kasnijoj nauci, kao ni
njegova prije spom enuta opreka izmeu du
hovnih i prirodnih nauka; ono to se odralo
bila je sposobnost ocrtati skladnu sliku umjet
nike linosti kao cjeline, stavljajui je u vezu s
povijesnim prilikam a shvaenim kao cjelina.
Izbila je tenja da se u kulturnom zbivanju
prevlada analiza nepovezanih pojedinosti, te
da se u njemu stanu uoavati suvisle cjeline
linosti, knjievnih strujanja, povijesnih pe
rioda, knjievnih epoha. Tu je tenju, nauno i
metodiki form uliranu, u redovim a knjievnih
strunjaka iznio O. Valcel u predavanju
Analitische und synthetische L iteraturfor
schung (u njegovoj zbirci studija Das W ort-
k uns t werk, 1926), odranom na sastanku
filologa u G razu g. 1909. Tenju za tim da se
nau pojmovi specifini za nauku o um jetno
sti, koji e dopustiti da se okarakteriziraju
suvisle i skladne cjeline, najuspjenije je za
svoje doba i za podruje likovnih umjetnosti
ostvario historiar umjetnosti H. Velflin iz
nijevi u djelu Kunst geschieht liehe Grundbe
griffe ( Osnovni pojmovi povijesti umjetnosti),
objavljenom g. 1915, pet pari pojm ova koji
e, s umjetnikoga stajalita, okarakterizirati
umjetnost renesanse u opreci s umjetnou
-+ baroka. Velflinovo djelo izvrilo je vrlo
velik utjecaj na njem. nauku o knjievnosti;
pod tim je utjecajem stvaranje sintetikih
naunih pojmova koji e obuhvatiti vee i
velike umjetnike i povijesne cjeline, postalo
osnovnom crtom d. m., crtom u isti mah i
pozitivnom i negativnom. K ao najvea cjelina
vrijedio je duh. Polazite je tom shvaanju bio
Hegel, ali je d, m. Hegelov objektivni duh
specificirao nacionalnou i uzeo za svoju
osnovu njem, duh. Prvo znaajno djelo no
voga m etoda bilo je djelo F. G unolfa
Shakespeare und der deutsche Geist (1911). Za
razliku od Diltaja samoga, kasniji su predstav
nici d. m. vrlo rijetko uzimati u obzir eko-
nomsko-socijalnu osnovu knjievnoga stva
ranja. M et od je zavladao njem. naukom u
m euratno doba. G odine 1924. jedan je pred
stavnik stare kole, P, Barntajn, ovako
karakterizirao novi metod (u djelu Friedrich
Hebbels Persnlichkeit): Pojedine se stvari,
stvaraoci i djela, stavljaju pod transcenentna
gledita, polazi, se od form alnih kategorija
estetikih osnovnih pojm ova; odreena se
graa tumai filosofski, pa se pie povijest
duhovnih struja, povijest ideja. Po uzoru
povijesti umjetnosti nastoji se nepromjenljivo
postojan osnovni oblik ljudskoga duha u
vjenoj mijeni oblika shvatiti kao stil: d u
hovna povijest postaje stilska povijest. esto
se individualna psihologija zamjenjuje general
nom psihologijom. A gdje treba monografski
prikazati nadm onu umjetniku linost, po
stoji tenja da se ona reflektira u simbolu.
Ako se dosad umjetnika linost prom atrala
oima naturaiizm a, m oda odvie blizu zemlji,
sad se ona naprotiv podie i stilizira u
metafiziku. Svim je smjerovima nove metodike
zajednika crta da polaze od openitih poj
m o v a ... postupak je na itavoj liniji deduk-
tivan i dodaje: D eduktivna je metodika
em inentno subjektivna. Tim js rijeima
Berntajn definirao osnovne pozitivne i nega
tivne crte novoga m etoda: s jedne strane -
stvaranje specifinih pojm ova za nauku o
knjievnosti, i to pojm ova za vee cjeline,
uoavanje pojava knjievnosti i povijesti knji
evnosti u velikim i veim cjelinama, prika
zivanje pojedinih pisaca kao karakteristinih
linosti za epohu, a s druge - subjektivna
samovolja strunjaka u primjeni novoga me
toda, njihovo gotovo potpuno zanemarivanje
zadatka da svoje rezultate provjere na eko-
nomsko-socijalnim osnovam a svega povijes
nog zbivanja i da ih povezu s njima. Struk
turalizam, s jedne, i povijesni materijalizam, s
druge strane, okinuli su prevlast d. m. u
poslijeratno doba, a da ipak nisu mogli
zanijekati oite povijesne zasluge metoda,
meu kojim a se naroito istiu izdvajanje i
karakterizacija dvaju povijesnih perioda u
njem. nauci o knjievnosti, koji dotada nisu
bili spoznati u svojoj karakteristinoj stilskoj
cjelovitosti -+ barok i bidermajer, i
im pozantan prikaz Geteove umjetnike lino
sti iz pera G undoifova (19i 6). Propagiranju
novoga m etoda bio je posveen asopis Deu
tsche Vierteljahrsschrift fr Literaturwissen
schaft und Geistesgeschichte, koji je, osnovan
1923, do danas ostao jednim od najuglednijih
svjetskih asopisa za nauku o knjievnosti.
L it.: R. U nger, H am ann und die deutsche A u f
klrung, Vorgeschichte des rom antischen Geistes im
18. Jh., 1911; P. K iu c k b o h n , D ie A uffassung der
Liebe in der L iteratur des 18. Jahrhunderts und in der
deutschen R o m a n tik , 1922; F. S trich, D eutsche
K lassik und R o m a n tik , Vollendung und Unendlich
k e it, 1922; H . A. K o r ff, D er Geist der G oethe
zeit ( T - V , 1 9 2 3 -1 9 5 3 ); Z. Skreb, M je sto i
znaenje E m ila S taig era u njem akoj nauci o
knjievnosti, F lak er- k reb , Stilovi i razdoblja,
1964; V. m ega, M ethoden der deutschen L iteratur
wissenschaft (zb o rn ik ), 1971: m ega-S kreb, Z ur
DUMA
K ritik literat uruissenschafilicher A f ethodologie
(zb o rn ik ), 1973.
DUMA U krajinska epsko-lirska narodna
pesma o junakom podvigu. Prvi put se
pominje 1506. god. u hronici Sarnjickog;
termin je, inae, uveo K. Riljejev poetkom
19. v. Najraniji zapis pesme potie iz 1684.
god., a svi ostali, preko tri stotine, iz prolog i
naeg st. K ao vrsta, d. su, po svoj prilici,
nastale u 15. v. M ahom pevaju o vremenima
tatarske najezde, turskog ropstva i borbe sa
poljskom ljahtom, Njihov stih je graen od
nejednakog broja slogova i po pravilu se
zavrava rimom, prvenstveno glagolskom. D.
su izvoene reitativom uz pratnju kobze, lire
i bandure (-* Bandurist). V.N.
DUMKA - N arodni term in kojim se ozna
ava ukrajinska pesma kratkog obima, lirska,
za razliku od epsko-lirske - dume. V.N.
DUODRAMA (gr. 5uo - dva, Spot^a - in,
radnja) Scenska igra za dva lica. D. je
nastala u veini sluajeva iz monodrame
suoavanjem glavne linosti sa sporednom,
koja je samo formalni oponent i podstreka.
Omiljena u 18. v. d. je esto imala muziko
scenski oblik tematski vezan za antike siee i
bila prilika za virtuoznu ulogu glumca. Po
znate su d. i. A. Bende, Arijadna na Nak.so.su
(1775), G eteova Prozerpiha itd. U novije
vreme d. ima sve ee odlike drame 2a
itanje (Hofm anstal, Budala i smrt, 1894;
Hazenklever, S one sirane, 1920). M.Mi.
UZEN (od fr. douze dvanaest)
Strofa od dvanaest stihova sa razliitim
sistemom rimovanja. Poznata sa ukrtenom
rimom tipa aabaab bbabba i u sistemu ah uh
cccd eeed (npr. kod Igoa). Javlja se mono-
metrino (izometrino) i -* heterometrino.
Sa ukrtenom rimom tipa abab cdcd e fef
ispevao je V. Hi Tasov oprotaj,! M ome
G ariku. panska kopla (copla) takoe ima
12 stihova sa rimom abc abc d e f def. Trei,
esti 1 deveti stih su pokraeni.
Lit.: -* Strofa. .R.
DUINA Kvantitet
DVANAESTERAC 1. Srphrv. estoiktusni
trohej, stih sa -+ cezurom iza estog sloga
(6//6), zbog ega se zove i simetrini d. U
usmenoj poeziji relativno redak, uz razliite
-* klauzule (sem muke):
144
Ja bosiljak sejem. // meni pelen nie.
Z .. Oj pelen pelene, // moje gorko cvee!
Tobom e se / m o ji s v a t i / nakit ili,
K ad me stapu tunu // do groba nositi.
U prvom i drugom stihu klauzula je enska
(akcenal na II. slogu); u etvrtom daktilska
(akcenat 11a 10. slogu); u treem hiperdaktil-
ska (akcenat na 9. slogu). Cezura je u treem
stihu kao granica rei takoe iza estog
sloga, ali se - polukadenca ne podudara
obavezno sa njome, je r je mogua trolana
interpretacija (4 + 4 + 4). Trohejski d. se gradi
veinom od parnoslonih -> akcenatskih celi-
na, ali i troslonice esto ispunjavaju po!u-
stihove. Iako akcenti mogu da se nau na
svim slogovima, izuzev na estom i dva
naestom , ipak je izrazita trohejska - rit
mika tendencija. U pisanoj poeziji javile su se
inovacije: -- rima (u usmenoj ponekad gram a
tika i -> leoninska); kom binovanje sa -
katalektikim oblikom (jedanaest slogova sa
mukom klauzulom ); -* opkoraenje stiha i
ceztire; trolani oblici meu simetrinim, p o
nekad i sa ukidanjem granice iza estog sloga,
kao u Rakia (Juri hajka / kroz poljane / i
kroz gore) ili u M atoa (Jo je deset /
karnevala / do tvog bala). Ima takvih stihova
i ranije, npr. u J. Paia (Snu). K uriozitet
predstavljaju cele pesme sa katalektikim
oblikom, npr. u Pandurovievim Vezama:
Sve na svetu, drue, ostavlja svoj trag /
Nevidljiv i nean, rasut kao prah. 1storija
trohejskog d. u pisanoj poeziji veoma je
sloena, iako je nastao na osnovi usmenog
stiha. N aroito je popularan poetkom 20. v.
2. Redak trolani trohejski stih sa dve
cezure kao stalne granice rei iza etvrtog i
osmog sloga (4//4//4). javlja se u nekim -+
tubalicama:
Jo se nadam / / u milosna // brata moga,
D a e tebe // okarati // kad mu doe.
Trolani d. je osnovni stih pesme Svitlost se
kona iz 14. v. O 15. v. potisnuo ga je
dvostruko rimovani dvanaesterac. Ima ga u
pisanoj poeziji 19. i 20. veka, npr. u Disa (Za
mnom stoje // mnogi dani // i godine), 3.
Redak jam pski (---* jamb) dvanaestosloni stih
u pisanoj poeziji sa pokretnom cezurom,
obino iza petog ili sedmog sloga, sa koleb
ljivom polukadencom i uglavnom daktiiskom
klauzulom , npr. u polimetrinoj (-* polime-
trija) Zmajevoj pesmi Vidovdan:
I tad se razbacani udi sjedine,
I prim aknu se suze edno spojene.
145
I sastave se due jenoojene,
I zagrle se eda jedne prolosti.
I mole boga sloge da im o p ro sti. ..
Jam pski d. se javlja i pomean sa ostalim
duim jam pskim stihovima. Njime je ispevan
poslednji tercet i zavrni stih^ Tinove
-+ tercine M isao na nju. A. B. imie ga
kom binuje sa desetercem u Smilju. Vie je
zastupljen u prevoim a, npr. K. Raca i M.
uria. U obojice je klauzula esto m uka
(ostvaren esti iktus), npr. u uria:
O, Edipe, ti vladaoe kraja mog,
ti vidi kakvi smo po godinam a tu
kraj rtvenika tvojih: jedni slabi jo
za dalek let, a drugi reci stari s v e . ..
Cezura je sasvim slobodna, a tako i -* sin-
taksiko-intonaciona struktura stiha odstupa
od one koja je uobiajena u Urici. P rototip
jam pskog d. u srpskoj poeziji javio se pod
uticajem vizantijskog d, u srednj ovekovnoj
poeziji na srpskoslovenskom jeziku (npr. kao
osnovni stih u Kantakuzinovoj Molitvi Bogo
rodici), 4. Simetrini dvostruko rimovani
stih prim orske knjievnosti od kraja 15. v., sa
cezurom iza estog sloga i troslonom segmen
tacijom, npr. u D. Dria:
Svemu je / svrha sm rt, // nu samo / slavan
glas
N e moe / nigdar strt, // ar nad njim / ne
ima vlas, ,.
A plau / ja inu jj za moj trud / ne prosim,
Neg tebe / jedinu // u prseh / ku nosim.
Rimuju se parovi polustihova na cezuri i u
klauzuli. U prvom i drugom stihu raspored
akcenata je jam pski, i to s akcentovanom
jednoslonicom na krajevima polustihova; u
treem i etvrtom -- irohejski. Sm atra se da je
samerljivost segmenata zasnovana na dom i
nantnom troslonom fraziranju, pri emu se plemeniti. (M. Panii, Poetika humanizma i
u nekim lancima ipak javljaju dva akcenta.
Postoji i akavski tip dvostruko rim ovanog
d., u kome se oblik rime iz klauzule prethod
nog para stihova javlja i na cezuri narednog
para, npr. u Marulievoj Juditi ili u spevu J.
Barakovia Vila Slovinka:
Nimci i Poljaci // svojim ast uz no se,
a moji zemljaci / / s a mnom s ne ponose.
Imenom ne prose // jazik svoj poglavni,
neg druim na kose // splest krunu
pripravni. ..
O d 17. v. nestaje dvostruko rimovanje i razvija
se trohejski d., koji u 18. v. konano pobeuje.
10 R em k k tiji ev iiih te rm in a
DVORSKA DRAMA
~ 5. Dvanaestosloni stih u francuskoj -*
silabikoj versifikaciji (-> aleksandrinac).
Lit.: verifikacija; - + silabika versifikarija;
-* silabiko-tunska vcrsifikacija; - trimetar. .R.
DVANAESTOSTIH - Duzen
DVOJEPESNAC, DVOPESNAC (prema gr.
5t(bia) Kanon.
DVORSKA DRAMA (nein, hfisches Drama)
Vodi poreklo iz prikazivanja klasinih
komedija na lat. jeziku na ital. dvorovima u
15. v., kao i iz izvoenja prikazanija koja
nemaju vie za tem u motive iz Biblije ve
obrauju mitoloke teme, kao, npr., Orjej A,
Policijana, K rajem 15. i poetkom 16. v.
javljaju se na ital. jeziku i prvi prevodi lat.
komedija, a uskoro zatim i prve originalne
komedije. M eutim, te su komedije originalne
samo po imenima linosti; u najveem broju
sluajeva re je o preradam a Plautovih i
Terencijevih komedija. Iz klasine komedije
renesansni komediografi uzimaju veoma m no
go: fabulu, likove i dijaloge, ali, poto se u to
doba imitacija sm atrala vrhunskom vetinom,
a pribliavanje klasinim uzorima konanim
ciljem svake humanistike i renesansne poe
tike. to se veoma mali broj tada nastalih
komedija moe pohvaliti bilo kakvom origi
nalnou. Isto to vredi i za tragediju, koja se
form irala po uzoru na Senekine tragedije.
Junaci renesansnih kom edija bile su linosti
koje su pripadale prostom puku, dok su junaci
tragedija bili kraljevi ili kneevi. Takvim
krutim ograniavanjem traginog na ambijent
kraljevski ili kneevski, takvim njegovim po
stavljanjem u uske socijalne okvire, rene
sansna poetika na svoj je nain, i veoma
neadekvatno, interpretirala poznati Aristo
telov zahtev da karakteri tragedije budu
renesanse, I, 73) Prvi poznatiji autor
renesansne uene komedije (-* commeia eru
dita) je tvorac Besnog Otianda, Ludoviko
Ariosto. Za izvoenje na dvoru u Ferari on je
napisao pet komedija. K ardinal Bernardo
Dovici, nazvan Bi bijena* duhovit i elegantan
ovek koga je Kastiljone uzeo kao primer
lepote i gracioznosti u svom Dvorjaninu,
napisao je u Rimu komediju Kalattdrija (La
Calandna). Isto tako, u Rimu je komedije
stvarao i Pijetro Aretino. Jedna od njegovih
komedija nosi naslov Dvorska posla (La
Cortigiana) i u njoj se govori o poniavajuem
ivotu na papskom dvoru. Veliki je broj pisaca
koji su u 16. v. pisali komedije i tragedije koje
DVORSKA KNJIEVNOST
su se izvodile na ital. dvorovima. I tal. kom e
dija, a naroito -+ komedija del arte (comme-
dia dell'arte), koja se javlja posle eruditne
komedije, izvodila se u 17. v. na dvorovim a
itave Evrope na kojima su esto gostovale
putujue trupe italijanskih glumaca. Iz
tragedije razvila se i ital. -+ melodrama, koja je
isto tako postala poznata i na dvorovim a van
Italije. Im perator K arlo VI pozvao je na svoj
dvor u Beu najznaajnije ital. autore melo
drama, najpre Venecijanca Apostola Cena, a
zatim i samog Pijetra Trapasija. nazvanog
Metastazio, najpoznatijeg pisca m elodram a u
Italiji. Veliki deo svog ivota (od 1730. do
smrti, 1782. g.) M etastazio je proveo kao
dvorski pesnik i dram aturg u Beu. N a taj
nain nastalo je nem, dvorsko pozorite
(Hojiheater), koje se najpre razvilo u Beu,
zatim u G oti pod vodstvom Ekhofa i najzad u
M anhajm u, Berlinu, M inhenu itd. Posebno
je bilo razvijeno pozorite na fr. dvoru u 17. i
u 18. v. Kralj je prireivao razne zabave za
svoje goste, a tri puta nedeljno na dvoru se
prikazivala komedija, tragedija ili melodrama.
N a dvoru u Versaju stekli su afirmaciju
tragiar Rasin i kom iar Molijer.
L it.: M . M artersteig, Das deutsche T heater im
19. Jahrhundert, 1924; J. B u rc k h a rd t. Kultura
renesanse u Italiji, 1953; P. D e S anctis, Povijest
talijanske kn jievn o sti, 1955 (prev.); F. M a rtin i,
D eutsche L iteraturgeschichte, 1958; N . Stipevi,
Pije tro A retino u svom i naem vremenu, 1961; M .
P anti, P o etika h um anizm a i renesanse, l, 1963;
E. Sekvi. Ita lija n ska renesansna kom edija, 1965; G.
P ctro n io , U a ttiv it letteraria in Italia, X ed., 1969.
S .M u.
DVORSKA KNJIEVNOST (nem. hfische
Dichtung; fr. la literature courtoise; ital.
letteratura crtese, letteratura cortigian) --
D. k. mogli bismo sm atrati svaku knjievnost
koja je nastala na dvorovim a, a to je, sa
izuzetkom -+ usmene i - crkvene knjievnosti,
najvei deo knjievnog stvaranja pa ak i
onog koje je poteklo od graana do
buroaskih revolucija u 18. v. N a taj nain bi
se u d. k. mogla svrstati pisana knjievnost
istonih naroda koja je najee nastala na
dvorovima, rimska knjievnost iz doba princi-
pata, vizantijska crkveno-dvorska knjievnost,
feudalna knjievnost na dvorovim a Provanse,
severne Francuske, Nemake i Italije, rene
sansna knjievnost u Italiji, knjievnost na
dvorovima u doba baroka, dobar deo fran
cuskog klasicizma, nem ako pozorite u 18. v.
itd. D a bismo ograniili term in na njegove, u
dananjoj teoriji knjievnosti najuobiajenije
okvire, sveemo d. k. na trubadursku ili
146
kurtoaznu poeziju, minezengersku poeziju (-
Minnesang) i poeziju sicilijanske kole u sr. v., i
na d. k. u renesansi i u baroku (za ostale
pojave dvorske knjievnosti vidi -+ dvorski ep,
dvorsko pozorite, -* dvorski pesnik). -- 1.
Trubadursku (kurtoazna, dvorska) poezija na
stala je u srednjem veku na feudalnim
dvorovima u Provansi. Puni procvat doivela
je u drugoj polovini 12. v. kada je, kao
proizvod jedne izrazito viteke i dvorske
kulture, poela da se siri i na suscdne oblasti,
najpre na severnu Francusku, zatim na
Nemaku i, na kraju, na Italiju. To je bila
poezija koja je na najpotpuniji nain izrazila
feudalni, viteki svet. ena je, u njoj,
otelovljenje feudalnih vrlina, hladna
gospodarica koja prihvata oboavanje
pesnika, svog vazala u ljubavi, a ovaj nju slavi
rafiniranim i sloenim pesnikim ritualom.
Ponekad se, meutim, u okvire te poezije
upliu i prisniji motivi, kao, npr.. pla
ostavljene dragane zbog odlaska krstaa u
Svetu zemlju, lamenti naputenih ena. itd.
D vorska trubadurska poezija posebno je vo
dila rauna o form alnom savrenstvu svojih
kompozicija. Uvedeni su mnogi noviteti na
formalnom planu (coblas capjinidas strofa
poinje reju kojom se zavrava prethodna
strofa, zatim veoma sloene sirme oprotaji
i uvodi itd.), a pronaene su i nove vrste
pesnikog oblikovanja, npr. -+ sonet (iako je
najstariji poznati sonet sastavio Jakopo da
Lentini, pesnik sicilijanske kole). Izmeu
1150. i 1250. ta se poezija posebno razvila na
dvorovim a u Nemakoj (-> Minnesang), za
jedno sa ostalim oblicima srednjovekovne d.
k., kao to su diaktina poezija (-* idak-
tiena knjievnost), dvorski ep i roman.
Za vreme vlade F ridriha II H oentaufena
(1194 1250) razvila se na njegovom dvoru u
Palermu ital. varijanta trubadurske poezije
-> sicilijanska pesnika kola, koja se sm atra
prvom pesnikom kolom na narodnom jeziku
u Italiji. M eutim, ta se poezija razlikuje od
trubadurske poezije u Provansi i u Nemakoj,
jer je nastala u posebnim uslovima, u okviru
snane centralizovane drave. M a koliko da
je bio dvor, tj. rafinirani ambijent, dvor
F ridriha II bio je, pre svega, moderni i laiki
dvor jedne centralizovane birokratske drave,
a ne vie jedan od onih feudalnih zam kova u
kojima su oseanja viteke odanosti eni,
preiena i rafnirana senzualnost, elegantni
poetski profesionalizam nali svoje prirodno
mesto. Iz toga proizlazi da je sicilijanska
poezija, prenosei feudalno-provansalske teme
u svet koji je feudalizam ignorisao ili upoznao
147
u mnogo blaoj formi, liila te teme onoga to
je u njima bilo proivljeno i pretvorila ih u
iste poetske sheme, u uzvieno i zatvoreno
literarno stvaranje koje je davalo presti
onome ko se njime bavio i okupljalo sve te
pesnike u krug duhovnog bratstva (G.
Petronio). K ao to je posle rata protiv katara
u junoj Francuskoj u prvoj polovini 13. v.
unitena provansalska kultura i njena knji
evnost. tako se, propau dinastije H oentau- posebno je znaajan dvor Meiijevih u
fena u drugoj polovini 13. v ugasila i
sicilijanska pesnika kola u Italiji. Meutim,
izvesne postavke trubadurske poezije nastavili
su dalje da razvijaju graanski pesnici u
kom unalnom drutvu koje se tada razvijalo u
Italiji, kao G. D 'Areco, G. Gviniceli, G.
Kavalkanti, D ante i P etrarka, a, po ugledu na
njih, i dubrovaki pesnici 16. i 17. v. 2. U
renesansi, italijanski dvorovi su bili idealni
centri kulture i knjievnosti. Raspad kom u
nalnog drutva, stvaranje sinjorija, a zatim
principata, uslovilo je i form iranje mnogo-
brojnih dvorskih nukleusa u Italiji. N ajznaaj
niji su bili papski dvor u Rimu, dvor
Meiijevih u Firenci, vojvoda od Este u
Ferari, Viskontijevih a docnije Sforca u
Milanu, dvorovi u U rbinu, M antovi, N apulju
itd. Knjievnici i umetnici, najee graan sm atra d a je Kastiljoneova predstava zastarela
skog porekla, nalazili su na dvorovim a vla
dare * mecene i, za neto laskanja i hvaljenja,
dobijali znaajne nagrade. N a renesansnim
dvorovima, o knjievnih rodova cvetali su
romantino-viteki ep (-+ dvorski ep), traktat
o lepom ponaanju i vladanju na dvoru, Hrska
poezija, a poetkom 16. v. i komedija i
tragedija i-* dvorsko pozorite). Navedeni
knjievni rodovi nalazili su u renesansi svoj
razlog postojanja prvenstveno na dvorovima.
D vor predstavlja ideal ivota, i knjievnost
koja se na njemu razvija nema iskljuivo za
cilj da zadovolji politike zahteve princa ve
da izrazi i pogled na svet vorjana (corte-
giani), njihove aspiracije ka lepom i uzvie
nom, tenju da na okrutnost svakodnevnog
bitisanja i na m nogobrojne politike zloine
bace plat idealnog ivota punog lepote,
ljubavi i dostojanstva. Ta se tendencija naj
bolje izrazila u // libro del Cortegiano (Knjiga
o dvorjaninu) Balesara K astiljonea, za koga
je sam car K arlo V, u posm rtnom slovu
odranom u Toledu 1529. g., rekao: Kaem
vam d a je um ro jedan od najboljih vitezova na
svetu. Kastiljoneov traktat u obliku dijaloga,
Knjiga o dvorjaninu, koji sa traktatom ova-
nija D ela K aza Galateo predstavlja najvei
doniet svoje vrste u renesansnoj knjievnosti,
govori o tome kakav treba a bude savreni
10
DVORSKA KNJIEVNOST
dvorjanin, ime treba a se bavi, kako da se
ponaa, na koji nain da se udvara dam am a
na dvoru, kakav treba da bude njegov moralni
i religiozni pogled na svet. Ambijent Kastiljo-
neovog trak tata je dvor Federika de Monte-
feltra u U rbinu, na kojem je i K astiljone
boravio, a koji je, po lepoti i mecenatstvu, bio
u to vreme jedan od najznaajnijih dvorova u
Italiji. M eu centrim a renesansne knjievnosti
Firenci, na kojem su delali pisci na narodnom
ital. jeziku, Luii Puli, tvorac epa M o r g a n t e ,
Lorenco dc Medici, pisac pastorala i rustikal
nih i karnevalskih pesama, i humanista Andelo
Policijano, koji je, izmeu ostalog, napisao
pozorini komad sa m itolokom temom, O r fe jt
i time udario temelje pozoritu na ital. jeziku
(-* dvorska drama). Pored dvora u Firenci
znaajnu ulogu igrao je i papski dvor u Rimu,
na kojem je boravio Pijetro Aretino, najiasciv-
niji pisac renesanse i veliki kritiar dvorskog
ivota; zatim dvor u Ferari, na kojem se
razvio renesansni ep (Bojardo, Ariosto, Taso)
i gde m se izvodile prve komedije. Za dvor u
Ferari vezana je i Tasova polemika protiv
dvora i dvorjana. U raspri II M a lp ig lio o v v e r o
d e lla a o r te , Taso analizira linost dvorjanina i
i da dvor nije mesto na kojem se ljudi
skupljaju zbog ideala, ve zbog poasti i d a je
cilj dvorjanina servilnost, a ne upravljanje.
3. N a dvorovima u Evropi u 17. i u 18. v.
razvila se specifina varijanta d. k ., tzv.
poezija -* baroka, iji su nosioci bili dvorjani
veinom graanskog porekla. Iako izrasla u
doba apsolutizma, ta je poezija izrazito mora-
listika, propagira stoike ideale i najavljuje
burne prom ene koje e, krajem 18. v., prak
tino dokrajiti feudalni drutveni poredak u
Evropi. Osim u poeziji, ti se ideali odraavaju
i u pustolovnom romanu i u novostvorenoj
drami. I pored toga to nastaje i to se iri na
dvorovima, to je knjievnost buroazije u
njenom herojskom trenutku, u trenutku kada
ona postaje nosilac revolucionarnih ideja i
naprednih drutvenih kretanja.
L it.: P. R ajna, L e car ti d'am ore, 1890; H.
S panke, D eutsche und franzsische D ichtung des
M ittela lters, 1943; J, B u rc k h a rd t, K ultura renesanse
u Italiji, 1953 (prev.); F. De S ankfis, Povijest
italijanske knjievnosti, 1955 (prev.); F, M artini,
D eutsche Literaturgeschichte, 1958; N . Stipevi,
P ijetro A retino u svom i naem vremenu, 1961,
p red g o v o r za: P . A retino, D vorska i druga posla,
1961; M , P anti, P o etik a hum anizm a i renesanse,
I - I I , 1963; H. D e B oor, D ie hfische L itera
tur, Geschichte der deutschen L iteratur, 1964; E.
Sekvi, Italijanska renesansna kom edija, 1965; M.
DVORSKI EP
H uby, L'adaption des rom ans courtois en A lle
magne, 1968; G. P e tro n io , U a itiv it letteraria in
h a lia , 19691'1; E. K h ler, Ideal und W irklichkeit in
der hfischen E p ik, 1977.
DVORSKI E P (nem. hfisches Epos) Srv.
forma epskog pesnitva na evropskim dvoro
vima u kojoj se idealizuje dvorski ivot.
Okosnicu tog u sutini aristokratskog, vite
kog epa ini tzv. -+ bretonski ciklus, keltska
saga o kralju Arturu i o njegovim vitezovima
O kruglog stola. Pored kralja A rtura, junaci
tog ciklusa, u kojem se viteki podvizi meaju
sa magijskim i fantastinim, jesu: Tristan,
Lanselot, princ Valijant, arobnjak Merlin,
arobnica M organa i dr. Meutim, pored sage
0 kralju Arturu, d. e. koristi i motive iz
antike mitologije i istorije (trojanski rat,
Enejina lutanja, Aleksandrova osvajanja) kao
1 orijentalne motive. Ponekad se u d. e. upliu i
motivi junakog epa o podvizima K arla
Velikog i njegovih paladina u borbam a sa
M avrima iz tzv. karolinkog ciklusa, ipak
karolinki junaki ep tokom itavog srednjeg
veka ostaje preteno narodski i dem okratski i
razvija se u obilju pukih varijanti (npr.
franko-venetski ep u severnoj Italiji), dok se
bretonski ep razvija u dvorskom i aristokrat
skom ambijentu. Tek u 15. i u 16. v. italijanski
pesnici Puli, Bojardo i Ariosto spajaju ele
mente bretonskog i karolinkog ciklusa i
stvaraju fantastini ili rom antini ep ital.
renesanse. Srv. d. e. je nastao u feudalnom
drutvu i odraava njegova shvatanja i ideale.
Tematika i motivi su mu ustaljeni, a junaci do
krajnosti idealizovani, tako da je osnovna
razlika izmeu dvorskog i junakog epa ba u
tome to u prvom idilini elementi odnose
prevagu nad herojskim. D. e. ne karakteriu
dublja religiozna ili nacionalna oseanja, ve
tenja za vitekim i ljubavnim avanturam a
koje se odvijaju u potpuno nestvarnom svetu.
Junak d. e. je vitez koji itav svoj ivot
podreuje zakonim a asti, uglaenosti i lju
bavi. Odmerenosti u slikanju ivota odgovara
na form alnom planu uglaanost stiha koja
dovodi do m onotone versifikacije. Osnovni
motivi d. e. vode poreklo iz severnih zemalja
naseljenih Keltima, iz Velsa, Irske, K ornvola,
iz legendi koje su u tim zemljama nastale i
koje su duboko izrazile poetinost i misticizam
tog naroda. Posredstvom severnofrancuskih
- truvera i njihovih sastava o kralju A rturu,
Tristanu itd., d. e. se proirio po itavoj
Evropi, a posebno po nem akim dvorovima.
U Italiji, u kom unalnom drutvu koje se tada
razvijalo, mnogo su vie uspeha imali prozni
148
sastavi, srednjovekovni rom ani sa motivima iz
bretonskog ciklusa. U Francuskoj je nastao i
viteki ljubavni rom an Floire et Blanchefleur,
S. M u.
ije su m nogobrojne varijante preplavile
N em aku i Italiju. Izmeu ostalih, i Bokao je
taj m otiv uzeo za svoj rom an u prozi Filocolo,
njegovo prvo znaajnije delo, a u isto vreme i
prvi umetniki rom an u ital. knjievnosti.
L it.: F . D e S an k tis, P ovijest talijanske kn jie v
n osti, 1955; F . M a rtin i, D eutsche L iteraturge
schichte, 1958; M . P an ti, P oetika hum anizm a i
renesanse, I, 1958; . Bedije, R om an o T ristanu i
Izoldi, 1964; G . P e tro n io , V a ttiv it letteraria in
h a lia , 19691'-; E. K h ler, Ideal und W irklichkeit in
der hfischen E p ik , 1970; H . de B oor, Die hfische
L itera tu r, 1974. S .M u.
DVORSKI PESN IK (nem, Hofpoet) Profe
sionalni pesnik, zaposlen na dvoru, koji je u
18. v. rukovodio pesnikom stranom dvorskih
svetkovina, a i sam stvarao prigodna pesnika
dela. U to doba d. p. esto su bili Itali-
jani. N a bekom dvoru tu dunost je vrio
najpre Apostolo Ceno, a zatim Pijetro
Metastazi o, najznaajniji italijanski pisci me
lodram a u 18. v. Znaaj d . p. je u tom e to je
kom plikovanoj i raskonoj umetnosti poznog
baroka suprotstavio racionalniju i trezveniju
um etnost Arkadije.
L it.: G . P etro n io , L 'a ttiv it letteraria in Halia,
196910. S.M u.
DVORSKI ROMAN Viteki roman
D VORSKO P O Z O R I T E (nem. Hoftheater)
-- Vrsta pozorita koja je nastala na ital.
dvorovima u 15. v. prikazivanjem klasinih
kom edija pisanih 1at. jezikom , i --* prikazanja,
koja vie nisu imala za temu motive iz Biblije,
ve su obraivala m itoloke teme, kao npr.
Orfej A. Policijana. Prvi poznatiji autor
renesansne uene komedije (- commedia
ertidita), L. Ariosto napisao je za izvoenje na
dvoru u Ferari pet komedija. Veliki broj
pisaca u 16. v. pisao je komedije i tragedije za
izvoenje na ital. dvorovima. Ital. komedija, a
naroito komedija del arte (- commedia
dell'arte), koja se javila posle uene komedije,
izvodila se u 17. v. na dvorovim a cele Evrope,
gde su esto gostovale putujue druine ital.
glumaca. Za vreme vladavine K arla IX u
Francuskoj ital. druina Zavidnih dobij a naziv
Comdiens du Roi, njegov naslednik Anri III
poziva u Pariz druinu kojom je upravljao F.
Skala (poto ju je prethodno video u Veneciji),
kraljica Elizabeta dovodi u London harlekina
D. M artinelija, a Luj X III ak kumuje sinu
njegovog brata Tri stana, takoe uvenog
149
harlekina. Iz tragedije u Italiji se razvila
-* melodrama, koja je, isto kao i komedija
del arte, postala poznata i na dvorovim a van
Italije, Im perator K arlo VI pozvao je na svoj
dvor u Beu najznaajnije ital. autore melo
dram a, najpre Venecijanca A. Cena, a zatim i
samog P. Trapasija, nazvanog Metastazi o
(17301782). najpoznatijeg pisca m elodrama
u Italiji. Veliki deo svoga ivota M etastazio je
proveo kao dvorski pesnik i dram aturg u
Beu. N a taj nain nastalo je nem. d. p koje
se najpre razvilo u Beu, zatim u G oli pod
vodstvom Ekhofa, i najzad u M anhajm u,
Berlinu, M inhenu itd. D. p. u Engleskoj
razvilo se pod kraj 15. v.: Henrih VIII, po ital.
uzoru, uveo je na svom dvoru - maskerate i
pozorine predstave, kojima je rukovodio
dramski pisac D. Hejvu. M eutim, tek u 16.
v. eng. pozorite oivelo je svoj procvat, pa
su krajem v. eng. glumci, poput ital. komiara,
putovali po Francuskoj i Nemakoj. Neki
nem. kneevi imali su ak svoje stalne druine
eng. glumaca, npr. H. Julijus, vojvoda od
Braunvajga i Moric, landgrof esenski. O ba
ova kneza i sami su za svoje glumce pisali
dram ske tekstove. D. p. posebno je bilo
razvijeno na fr. dvoru u 17. i 18. v. Kralj je
prireivao razne zabave za svoje goste, a tri
puta nedeljno na dvoru se prikazivala kom e
dija, tragedija ili m elodram a. T ako je versajski
dvor doneo afirmaciju Rasinu i Molijeru.
Osniva d. p. u Rusiji bio je car Aleksej
Mihajlovi. O n je oko 1600. poruio iz
inostranstva strunjake koji znaju komediju
da prave, ali ovaj pokuaj nije uspeo, pa se
neto kasnije obratio protestantskom pastoru
u Moskvi, Nemcu J. G regoriju. Iako nepri-
premljen za ovu vrstu posla, ovaj je prihvatio
carski poziv, i prem a biblijskom motivu
sastavio Komediju o Esfiri. 17. oktobra 1672. u
posebno sagraenoj zgradi kod carskog letnji-
kovca u Preobraenskom selu izvedena je prva
predstava koja je trajala 10 sati. Sestra P etra I,
osnivaa prvog javnog pozorita u Rusiji,
N atalija, im ala je svoje pozorite smeteno u
dvorskoj zgradi, za koje je i sama pisala
tekstove. Predstavam a u njenom pozoritu
mogli su pored dvorjana prisustvovati i ljudi
prostog zvanja. Za vreme carice Jelisavete
osnovano je i Rus. pozorite na elu sa
dram skim piscem Sum arokovom , iju su tra
gediju Horev 1750. izveli kadeti u dvorskom
pozoritu. N o i posle osnivanja rus. pozorita
naklonost dvora sauvale su i fr. i ital.
pozorine druine.
L it.: V. D u k a t. Slike iz povijesti engleske
knjievnosti. 1904, M . M artersteig . Das deutsche
DVOSMISLENOST
Theater im !9. Jahrhundert, 1924; N. P ospelov, P.
abliovski, A. Z era n in o v , Ruska knjievnost, 1947;
J. B u rc k h a rd t, Kultura renesanse u Italiji , 1953
(prev.); F. M a rtin i, Deutsche Literaturgeschichte ,
1958 / storija nemake knjievnosti, (prev.)/, 1971; E.
Sekvi, / talijanska renesansna komedija, 1965; G .
P etro n io , L'altivita letteraria in Italia, 196910; S.
D am ico, Povijest dramskog teatra, 1972, (prev.).
S .M u.
D V O SM ISL E N O ST - Svojstvo neke rei,
sintagme, kompozicione jedinice ili celine
knjievnog ela koje stvara vie razliitih
mogunosti njihovog poim anja ili tumaenja;
dvoznanost, viesmislenost. D. moe imati
pejorativno znaenje ako obeleava nepreciz
nost izraza ili pievog odnosa prema onome
to opisuje; no u knjievnosti d. obino
podrazum eva neku funkcionalnu modifikaciju
ili obogaenje znaenja i najee se postie
isticanjem semantikih mogunosti neke rei
koja je nosilac dva ili vie znaenja (-* igra
recima), ili ejstvom -> podteksta, kontek
sta, -> aluzije, -* ironije, -* asocijacije.
N ajzad, u najirem smislu, d, se ostvaruje i
zahvaljujui razliitim mogunostima poim a
nja i tumaenja m eusobnih odnosa i ejstava
pojedinih kom pozicionih i jezikih elemenata
odreenog knjievnog dela. Jo Aristotel,
govorei o izrazima koji daju utisak protiv-
renosti, istie da to treba ispitivati i da je
p re k o r. . . za nerazlonost. . . opravdan
samo onda kad pesnik bez ikakve potrebe
donosi ono to je nerazlono i <9 pesnikoj
umetnosti, XXVI, prev. M. uri, 1966).
Klasicistike poetike podrazum evaie su da je
m isaona jasnost i odreenost neophodna
pretpostavka knjievnog izraavanja, iako su
se klasicistiki pesnici esto koristili tehnikom
dvosmislenog izraavanja (igra recima, aluzija,
ironija). U novije vreme, zahvaljujui pre
svega odjeku na koji je naila studija V.
Em psona Seven Types o f Am biguity, 1931
(Sedam tipova dvosmislenosti) , d. je postala
jedan od osnovnih kritikih term ina, naroito
u -* novoj kritici. Empson podrazum eva d a je
d. u najirem smislu svaka verbalna nijansa,
ma koliko neznatna, koja stvara prostor za
razliite reakcije na istu jeziku jedinicu.
Prva, i arhetipska d., po Empsonu, jeste neka
re ili gram atika struktura koja del uje na
nekoliko naina istovremeno. Drugi tip d.
Empson vidi u primerima u kojima se svako
od dva ili vie znaenja razreava u jednom.
Trei tip d. je igra recima: dve ideje, koje su
povezane jedino tim to su obe relevantne u
kontekstu, date su istovremeno u jednoj rei.
Pod etvrtim tipom d. Empson podrazum eva
DVOSTIH
sluaj kad dva ili vie znaenja jednog iskaza
nisu m eusobno usaglaena, ali se udruuju da
bi rasvetlila neko sloenije stanje pievog
duha. Peti tip sreemo u sluajevima kad
pisac sam sebi otkriva neku ideju u toku ina
pisanja tako da u njegovom tekstu nailazimo,
npr., na poreenje koje se ni na ta tano ne
odnosi nego se nalazi na pola puta izmeu ve
stvari dok se pisac kree od jedne ka drugoj.
U estom sluaju iskaz je toliko neodreen da
je italac prinuen da izmilja svoje sopstve-
ne iskaze koji su skloni da protivree jedan
drugom. Sedmi i postednji tip ili bar
poslednji tip ove serije Empson vidi u
primerima dosiedno artikli lisanog punog unu
tarnjeg protivreja: dva znaenja jedne reci
predstavljaju upravo suprotna znaenja odre
ena kontekstom , tako da je totalni efekat
ukazivanje na fundam entalni rascep u pie
vom duhu. Odredivi iroko ulogu i funkciju
d. u knjievnom izraavanju, Empson je
_________ ____________________ ______ 150
snano podstakao upotrebu ovog term ina kao
jednog od osnovnih izraajnih i stilskih odre
enja kojim se danas naroito slui ona kritika
koja istrauje sloenost, paraoksalnost, sloje
vitost i viesmislenost kao osnovna svojstva
knjievnog dela. -+ znaenje.
L it.: W . E m pson, Seven Types o f Ambiguity,
1931; i. A. R ichards, The Philosophy o f Rhetoric,
1936; W . B. S ta n fo rd , Ambiguity in Greek Literature,
1939; J. D. H u b e rt, L'esthtique des Fleurs du
mahu Essai sur l'art potique. 1953; P. W heelw righl,
Metaphor and Reality, 1962; N. K oljevi, Teorijski
osnovi Nove kritike , 1967; K , B ruks, Jezik p a r a
do k sa , Izraz, i, 1967; W . E m pson, S edam tipova
dvozn an o sti . Mogunosti , 1968 (prev.). S.K..
DVOSTIH -h. Distih
DVOSTRUKA RIMA - Rima
DVOZNANOST -> Dvosmislenost
 DZ
D A H ILIJA (ar. al-gahiliyya neznanje) vrednost ove poezije inila se mnogima ma
Termin kojim se u ar. tradiciji oznaava njom od njenog istorijsko-fiiolokog znaaja,
period pre pojave M uham eda, tj. period ali je upravo ona uspostavila jezike i estetske
neznanja boanskih zakona. Glavni knji standarde koji e vladati gotovo elom ar.
evni proizvod ovog perioda jeste stara ar. poezijom. -> Mualake.
poezija. Pesnici su realni posm atrai sa smi L i t,: 0, B a jp H K T a p e B ith . I le j ia * y c ra p o j
slom za opise i detalj, ali bez smisla za dublja apaiiCKoj fioe'iiijit. 36o p n m y nacm f>. U o n o e u h a ,
razmiljanja. Z ato je njihova poezija verna 1929: H. A, R. Gibb. Arabic Literature , I9662.
siika politikih i socijalnih prilika pre M uha M.u.
meda i u vreme njegove pojave. Estetska D EPN A K N JIG A Popularno izdanje

AKE DRUINE - Druine srpskih aka
koje su. po Skerlievim reima, radile na
knjievnosti i na irenju nacionalne svesti i
liberalnih ideja. Politiki guene posle 1849.
godine, ake druine poinju da se ponovo
formiraju poetkom 60-tih godina. D ruina
srpskih aka Preodnica, koja je osnovana u
Peti 1861. godine, izdala je 1863. godine
zbornik Preodnicu, ispunjen m ahom rado
vima L. Kotica, K. Ruvarca. Za razliku od
Preodniee, koja je bila okrenuta istoj
knjievnosti, aktivnost ake druine Zora,
osnovane 1863. u Beu, bila je prevashono u
domenu dnevne politike. Tokom 60-tih godina
u nizu gradova - Temivar, Segedin, Prag,
Minhen, eneva, Cirih, Novi Sad, Beograd,
Sr. Karlovci, Sarajevo i dr. osniva se i
deluje veliki broj akih druina. Veina od
njih bila je efemerna, ali nekoliko akih
druina (pomenute: Zora, Preodnica, pa
zatim, Sloboda, Sloga, Pobratim stvo)
igrale su znatnu ulogu u naem knjievnom i
politikom razvitku ezdesetih godina. ake
druine bile su i pretee i ivi ogranci ->
Ujedinjene omladine srpske.
L it.: J. Skerli; Omladina i njena knjievnost ,
1906. Z .K .
ORURI U poetku se ovaj termin
odnosio na popularne balade koje su se razvile
u 15. v. za vreme Muromai Ere (1392
1573). One su recitovane uz muziku pratnju.
Prve balade su pevale o slavnoj lepotici
oruri, za koju se pretpostavlja da je bila
ljubavnica Joicune poznatog junaka iz jap.
istorije. . je takoe postao term in za reeita-
tive -* bunraku uz muziku pratnju instru
m enta amisen, a danas se uglavnom upotreb
ljava za tri vrste pozorinih predstava: i) Stari
., ili kom adi Takemoto Gidaiju (1650
1714), koji se prikazuju u pozoritu lutaka,
bunraku; 2) K om adi recitacije uz muziku
pratnju, koji se izvode na raznim prijemima.
3) Kaiuki . povezani sa -> kabuki predsta
vama. T ako je ve osniva . Takemoto
Gidaiju, (16501714), jap. pozorite lutaka
mnogo pribliio kabuki dram i, a najuveniji
kabuki pisac ikanmcu M onzaemon (1653 -
1724), proglaen boanski nadarenim zatitni
kom kabuki drame, bio je istovremeno pisac
. kom ada, unosei u pozorite lutaka ele
mente kabuki-ja i obratno. Najuveniji
pisci pozorinih kom ada ti. su: Takem oto
Gidaiju (16501714) i Kijomoto Endudaiju.
L it.: K . D o n ald . The Battles oj Coxinga;
Chikamatsu's puppet plays , its background and
importance , 1951; Sh. H . D o n a ld , The Love Suicide
at Amidjima (Shinju Ten no A m ijim a), 1953; A. C.
S cott, The Puppet Theatre o f Japan, 1963, DR.
UREVSKE PESM E - Pripadaju drevnim
ciklusima * obrednih pesama u doba pro-
leno- let njih narodnih svetkovina koje su kod
mnogih, civilizovanih i necivilizovanih, naroda
slavile jaanje suneve svet lost i i topi ote,
dolazak prolea i obnovu ivota u prirodi.
O phod m om aka okienih listom, cvetom i
arenim vrpcam a na elu sa Zelenim or-
em (Zeleni Juraj), olienjem ivotvornog
prolea, poznat je tradiciji evr. n aroda kao i
obredi posveeni kultu bilja (majsko drvo,
omaje). Zovu ih i l a d a lk e , ladarice, prem a
pripevu tada i devojkam a koje pevaju tokom
jurjevskih ophodnji. . p. su bile sastavni
153 UREVSKE PESME

deo veoma ivotnih i vedrih urevskih bilje, u zdravac, hvatanje rose pre suneva
obreda {krajem aprila ili poetkom maja) izlaska, ritualno umivanje i kupanje u mirisnoj
zasnovanih na paganskoj veri da bia i stvari cvetnoj vodi, pletenje venaca itd. >. p.
deluju jedni na druge tajnom simpatijom, proimaju lirska nenost, magijski smisao
dodirom , slinou, prenoenjem: ko se ljulja cvetnih simbola i biljnih ornam enata, ivotna
na drenu bie zdrav kao dren, ko bere travu radost i optimistiki duh paganskog oseanja
zdravac i njome se umiva bie dobrog zdravlja. jedinstva oveka i prirode. Sm atra se da je
Izmeu paronom astinih rei uspostavlja se folklorna tradicija vezala iroko rasprostra
kauzalni odnos zasnovan na verovanju u njenu hriansku legendu o sv. oru (pobe-
dejstvo rei koje se zvukovno, delom ili posve, donoscu i zm ajeborcu) za pagansku obrednost
slau. Posebno su poetina evojaka vraanja (kult prolea, biljaka i ivotinja), za mitoloke
0 suen iku, ljubavna magija ostvarena u stihu predstave i usmene forme (pesme, legende,
1 prozi u svakovrsnim paralelizmima slika i -* prie).
paronomazijama: devojke su na urevdan L it.: A. H. B cccjiobckhh, PcnhicKcmu^ a o.manu
pyccKwc gyxo8Hbtx anuxoo, ii, 1880; V. Nedi,
nosile vodu da bi bile odvedene itd. . p. su Antologija narodnih lirskih pesama, 1969; V. ajka-
sauvale tragove brojnih obreda vezanih za novi. M i! i religija u Srba , 1973; Miajtbt m pogoe
proletnje praznike: majski uranak i odlazak u Mupa, I, 1980. H .K .
 I"
E j
EDICIJA (lat. editio izdavanje) Izdanje;
tira; istovremeno ili kontinuirano izdavanje
vie razliitih knjiga podjednako opremljenih
ili objedinjenih naslovom; izdanja jednog
izdavaa. Moe biti: prvo, ponovljeno, po
pravljeno* dopunjeno, skraeno, kritiko, fb-
totipsko, posthum no i dr. Z.B.
EDIPOV MOTIV - U knjievnosti veoma
rasprostranjeni > motiv incesta dobio je naziv
po junaku grke -> mitologije, tebanskom
kralju Edipu, koji je ubio svoga oca i oenio se
sopstvenom majkom. M it o Edipu je jedna od
osnovnih -* tema ne samo grke ve i
celokupne svetske knjievnosti od antike do
naih dana. Njegovu najstariju poznatu knji
evnu verziju predstavlja Edipodija, koja se
pripisuje K inetonu, a svakako najuveniju
Sofoklova tragedija Car Edip. koja je posluila
kao predloak za veinu kasnijih knjievnih
obrada ovog motiva. Postoje, meutim, i dela
u kojima se motiv incesta javlja sa sasvim
drugim protagonistim a; to je preteno sluaj
sa veim brojem srednjovekovnih -* legendi,
kao to je, na primer, ona u itiju av\ Pavla
Kesarijskog, koja je dala osnovne elemente za
narodne pesme o N ahou Simeunu (Vuk, II,
13, 14). Po analogiji s mitom, Froj je dao
naziv Edipov kompleks nesvesnim tenjama
deteta. koje se u kasnijim godinam a mogu
pretvoriti u potisnutu elju za incestom i imati
dalekosene posledice za psihiki ivot lino
sti. Ovaj termin je jedan od stoernih pojm ova
psihoanalitike teorije, pa prema tom e i -
psihoanalitikog metoda tumaenja knjiev
nosti.
Lit.: Psihoanalitika kritika. M.Bu.
1
ED IT IO M A IOR - lat. (vee izdanje) -
Izdanje nekog starijeg, najee antikog tek
sta koje sadri potpun kritiki ap arat i
objanjenja intervencija u tekstu, istorijat i
tumaenje rukopisa, registre i indekse, spisko
ve citiranih mesta, it. N a osnovu e. m. pravi
se, esto istovremeno, -> editio minor za manje
naune potrebe (studente i iru publiku). S.S.
E D IT IO M IN O R - lat. (manje izdanje) -
Izdanje nekog starijeg, najee antikog
teksta, sainjeno ne prem a prim arnim izvo
rima i rukopisim a, ve prem a prethodnom
izdanju (-+ editio maior). Kritiki aparat u e.
m. dat je u izboru, jer je ovakvo izdanje
nam enjeno pre svega studentim a i ekstenziv
nom itanju. Najee se indeksi prenose u
celini iz editio maior, a kom entari u smanje
nom obimu. Tekst je u e. m. obino inte
gralan. S.S.
ED IT IO PR1N CEPS - lat. (glavno izdanje)
Prvo tam pano izdanje nekog starijeg
rukopisa; oznaava i svako prvo tam panje
nekog rukopisa. S.S.
EFEKT O T U IV A N JA - Fau-efekt (nem.
Verfremdung otuivanje) U Brehtovom
smislu oznaava udaljavanje, prem etanje ne
kog zbivanja ili karaktera iz sfere uobiajenog,
svakodnevnog, na izvesnu - distancu, kako bi
se omoguilo njihovo posm atranje, proua
vanje i uoavanje njihove sutine. Breht eli
da prikae otuenje sveta da bi podstakao
na njegovu izmenu. Piui o upotrebi e. o.
od strane m odernih graanskih knjievnika i
umetnika, Breht veli: Oni pokuavaju da o
155
kiraju posm atraa tim e to mu asocijacije
zadravaju, razoaravaju, dovode u nered, na
primer tim e to neka ena na aci ima oi
umesto prstiju. I onda kada se radi o sim bo
lima (ena gleda akam a), kao i kada se ek
strem itet jednostavno ne zavrava onako kako
se oekuje, nastaje izvestan ok, te aka i oko
bivaju otueni. U pravo tim e to aka vie nije
aka, nastaje jedna predstava ,ake\ koja vie
ima veze sa obinom funkcijom toga instru
m enta nego onaj estetski dekorativ koji nala
zimo na 10000 slika. Ove slike su zaelo esto
samo reakcija na netotalnu besfunkcionalnost
ljudi i stvari u naem dobu, to jest. one odaju
jednu teku smetnju fu n k c ija .., T akoe je i
funkcija ove umetnosti spreena u drutvenom
pogledu, tako da ni um etnost jednostavno vie
ne i'unkcionie. O na se zavrava, io se dejstva
tie, u jednom zabavljanju kroz reeni ok.
Odavde treba izvui posebno one reenice u
kojima se govori o nevraanju iz otueno
sti i o prikazivanju tekih smetnji funkcija i
uporediti ih sa onim to je Breht hteo da
postigne korienjem m etoda otuivanja na
svoj nain: njemu je bila vana svrha, radi nje
se koristio svim tehnikim sredstvima i meto-
dima, pa i otuenjem, tako da je upravo
vraanju iz otuenosti posvetio ogromnu
panju, jer je ono omoguavalo saznanje one
pojave, zbivanja, karaktera t dr. koji su bili
prethodno otueni. Nadalje, njemu je bilo ta
koe stalo da pokae kako, koliko i na koji
nain je funkcionisalo neko zbivanje, a ne da
nam predstavi smetnje funkcija bez ukazi
vanja na njihov uzrok. Postepenim razvojem,
usavravanjem ove metode (Sto je poslediea
njegovih novih i filosofsko-politikih sazna
nja), od obinog prekidanja iluzija u pozori-
tu, doao je Breht i do otuivanja kao istori-
zovanja, koje nipoto nije puko istorijsko kon-
kretizovanje nekog dogaaja. N aprotiv, isto
reprodukovanje potpuno je nestalo, jer je ono,
izmeu ostalog, i sluilo uvrivanju i ponov a: neto to izgleda norm alno, samo po sebi
nom oblikovanju tradicionalnog, postojeeg.
Rezultat otuivanja je otkrivanje budunosti
u sadanjem, nae u postojeem, novog u
starom i vaspitanje oveka za politiku pro
duktivnost koja nadvladava staro i raa no
vo u svrhu drulveno-hum anitarnog pobolja
nja odnosa u svetu, konst at uje jedan brehto-
log. N eosporna je injenica da se Breht-dra-
m atiar sluio metodom otuivanja znatno
pre nego to je taj pojam formu!iao kao
teoretiar svoga dram skog izraza. Ne moe se
sigurno rei kada je Breht prvi put upotrebio
ovaj termin. 1936. g. pie Breht o tom pojmu,
ali se koristi jednim drugim term inom : Ent-
EFEKT OTUIVANJA
fremdung otuivanje, dakle, istim onim
izrazom kojim se koristio i M arks. Termin
Verfremdung otuivanje nalazimo u napi*
su Efekti otuivanja u kmeskoj glumakoj
umetnosti, ali se ne zna pouzdano koje je
godine taj napis nastao.T o to Breht tek sredi
nom 30~tih godina teorijski raspravlja o tehni
ci otuivanja, uvodei i poseban termin, na
velo je one koji su tragali za izvorima, da sve
dovedu u vezu sa Brehtovim putovanjem u
SSSR i da ustvrde da je Breht termin izveo iz
rus. npHCM ocTpaneriHa (esto upotrebljava-
nog od strane -+ ruskih formalista). Slinost
Brehtovih teorija sa onima koje potiu iz rus.
formalistike kole ipak je povrna. Analiza
rus. formalizma pokazuje da je njihov pojam
ocrpaneHHe (ouenje) isto umetniki
proces i d a je taj formalizam, u stvari, pobuna
protiv didaktikog u umetnosti, a u korist
isto estetskog. Form alisti, nasuprot Brehtu,
tee umetnosti koja je nezavisna od ivota.
Ako jo znam o da se Breht sluio nekim obli
cima otuivanja m nogo pre putovanja u
SSSR, onda nam je jasn o da pom enuta tvrd
nja nije dokazana. Mi moemo u svakom
sluaju nazvati srenom injenicu da Breht
nije ostao pri istom terminu kojim se koristio
M arks i to zbog toga to za M arksa otuenje
ima znaenje stanja u kome se drutvo nalazi,
dok je Brehtovo otuivanje m etod kojim se
postie da gledaoci i itaoci postanu svesni tog
stanja. Breht je u svom poetskom postupku
izdvojio izvesne drutvene pojave, karaktere
i zbivanja koji su ljudima izgledali sasvim
obini i koje su prihvatili kao nune, stavio ih
u odnosu na nas na izvenu distancu, napravio
ih neobinim, nam a stranim, dozvolio nam da
im se udimo i da se pitam o da li mi to sve ba
m oram o da trpim o i dozvoljavamo. Rezultat
je nae potpuno sagledanje tih pojava, uvia
nje njihove sutine. ema bi, dakle, bila slede-
razumljivo (pretvoreno u) neobino, ne
norm alno, neshvatljivo (rezultat) neto to
smo u sutini poetski sagledali. U ovom pro
cesu Breht se sluio distanciranjem. Ali ne
tokom itavog procesa: distanciranje je samo
prvi korak. Sve ostaio to dolazi docnije slui
upravo uklanjanju te distance, a ba taj po-
slednji potez ostavljen je samom gledaocu,
kako bi njegov doivljaj bio dublji i plodo
nosniji.
L it.: H. E. H o lth u se n , D ra m a tu rg ie d er V er
frem dung. M erkur . 1961. 15; E. Bloch, Verfrem
dungen. 1, 1962; E. N und ei, Das Prinzip der Ver
fremdung in der-Dichtung, 1971. P .K .
EFEMERIS
EFEM ERIS (gr. c i ^ e p i g - dnevnik) -
Dnevnici, u prvom redu oznaka za vojne
dnevnike Aleksandra Velikog. Pored toga, e.
se zvao i svakodnevni registar finansijskog
poslovanja, zatim kalendar ili astronom ske
tablice koje su pokazivale niz unapred izrau
natih poloaja nekog nebeskog tela u odreene
datume. D anas u bibliotekarstvu oznaka za
novine, asopise i druge periodine spise, n a
roito naune. -* Dnevnik. K.M .G.
EGO-FUTURIZAM (od lat. ego - ja i futu-
rum - budunost) G rupa rus. futurist a,
osnovana u Petrogradu 1911. godine. Pripa
dali su joj osnivai I. Severjanjin i K. Olim-
pov, rani V. erenjevi i G. Ivanov, I. Ignat-
jev, V. Gnjedov, P. irokov, D. Krjukov i dr.
Program e.-f. je izloen u Severjanjin ovom
Prilogu Ego-futurizmu (1911), u brojnim tek
stovima lista Peirogradski telal (1912), u ne
koliko manifesta (Tablice, D oktrine, Po
velja) i devet zbornika grupe (19121913).
Egofuturisti su negovali kult umetnikovog
Ja, zalagali se za intuitivno stvaralatvo,
radili na ritm u stiha i tvorbi rei. G odine
1913. glavni teoretiar grupe je postao i. Ig-
natjev, poto se Severjanjin povukao; to,
ipak, nije spasio e.-f. od raspadanja, koje je,
takoe bez uspeha, pokuao da sprei V. Ho-
vin, kritiar i izdava asopisa Zaarani putnik
(1913-1916), nastojanjem da se e.-f. obnovi
vraanjem na pozicije ranog dekadansa i
impresionizma.
L it.: Jlumepamvpubse Mamtifrecmbi. Om cumhoau-
3mu k Ot<nvi6pio, i 929; Munu(pecmbi u npotpasiMbi
pyccKUx (pymypucmna , 1967; V. M a rk o v , Russian
Futurism: A. H isto ry , 1968. M J.
EGOLOKA KRITIKA (lat. ego ja) -
Oblik kritike koji polazi iskljuivo od kritia-
reve linosti, stavljajui sve podsticaje i tenje
ove linosti u sredite posm atranja. N a ovaj
nain e. k. u sebi sadri obilje stavova, koje
valja razliito vrednovati. O na moe biti za
snovana na biolokim osnovama, te polazi o
instinkta i nagona. U svojoj egocentrinosti
ona e biti esto sklona da uvredi i povredi, pa
je uopte izraz elje za samoisticanjem. O na je
u vezi sa odreenim tendencijama u filosofiji
(npr. M. tirnera). E. k. je krajnji oblik
subjektivne kritike, odraz bezobzirnosti do
koje ova moe ii. N asuprot e. k. nalazi se, u
okviru objektivne kritike, izrazito altruistika
kritika, koja eli da pomae, da bodri i
ohrabruje. U drugom smislu, termin e. k.
znai usmerenost iskljuivo na pesnikov ili
piev ego, pa je u tom sluaju jedan od
156
pristupa koji posm atranje odvajaju od lite
rarnog dela i upuuju na ovekovu linost, pa
otuda voe u psihologizam. Z.K.
EG ZEG EZA (gr. e rjy riat objanjenje).
Postupak koji su primenjivali ranohrian-
ski teolozi i filolozi, tumaei tekstove -*
Biblije. E. je najee bila alegorijska (v. -
alegoreza), to znai da se u opisima, doga
ajima i u konstrukciji traio skriveni, vii smi
sao; esto je takvo tumaenje imalo za cilj da
d prihvatljivo objanjenje za nejasna mesta ili
kontradikcije u tekstu. E. fiiosofski obrazova
nih hriana, kao to su bili Filon iz Aleksand-
rije, Origen, Klem ent iz Aleks and rije i r.
(meu lat. tum aim a Tertulijan i Hilarije)
imale su za cilj i manje ili vie suptilno pri
vlaenje uenih vernika, ili napade na jeresi i
od bran u viadajue teoloke doktrine. E. su
imale ogrom nu ulogu u form iranju simbolike
slike sveta, koja je u najveoj meri odredila
civilizaciju i umetnost srednjeg veka. Sem ale
gorijske cj., neki su ranohrianski teolozi (Hi-
jeronirn) uveli istorijsku e., sa hronolokim
ispitivanjem. Kom binacija ove dve e. bila je
osnova srv. egzegetici. S.S.
E G ZE M P E L (lat. exem plum , pl. exempta -
primer) K ratka pria, anegdota ili isto-
rijski dogaaj ispriani zato da potkrepe
neku m oralnu pouku ili ilustruju misao.
U antikoj retorici jedan od osnovnih reto
rikih dokaza. Po Aristotelu svi dokazi u bese-
di dele se na entimenu (retoriki silogizam) i
primer (retorika indukcija). K ao primeri ko
ristile su se obino istorijske i druge opte-
poznate injenice, pojedinosti iz mitova ili
pesnikih deia, basne. U sr. v, navoenje pri
mera jedan je od osnovnih postupaka u pro-
povedi. U antici, sr. v. i renesansi primeri su
sakupljani u zbirke koje su bile namenjene
svim ljudima od pera. Jedna od najstarijih bila
je zbirka Valerija M aksim a u devet tomova,
nasleena iz antikog doba, a kasnije stalno
dopunjavana. Pod njenim uticajem nastajale
su nove zbirke u koje su unoeni primeri kako
iz antike, tak o i \z %m oderne storije i knji
evnosti. Najvie ih .ima u 16. v. Primeri su u
njima k la si fi ko vani po tem am a kako bi se
lake mogli koristiti. Od naih pisaca prime-
rom kao dokaznim sredstvom slui se esto
Dositej O bradovi. Po svim njegovim delima
rasuti su primeri raznovrsni po svom poreklu i
karakteru. Kod njega nalazimo takoe male
zbirke prim era tematski rasporeenih: o pri
jateljstvu, o ljubavi prem a otadbini, o ljubavi
157 EGZISTENCIJALIZAM

prema nauci, o slavnim enam a {Sobranije, gl. pozorite, rom an, novelu i knjievnost uopte.
X I- X IV ) . J.D. Svoja shvatanja o e. S artr je izneo u sledeim
delima: Bie i N itavih (L 'Etre et le Nant),
E G Z IS T E N C IJA L IZ A M (fr. existentiaiisme) Egzistencijalizam je humanizam ( U Existentia
Filosofski pravac i doktrina koji su imali i lisme est un humanisme), Razmiljanja o jev-
jo uvek imaju dubokog odjeka u literaturi i rejskom pitanju ( Reflexions sur la question
umetnost:. K oreni e., po miljenju E. Munijea, juive), Kritika dijalektikog razuma (Critique
seu u daleku prolost, u antiku. Po Munijeu i de la raison dialectique) i dr. Svoj ateizam,
. Vaiu, nesvesni egzistencijalisti bili su ve drutveni antikom form izam , svoje shvatanje
Sokrat i Platon, zatim stoiari, sv. Avgustin, morala i slobode Sartr neum orno izlae kroz
sv. Bernar, Paskal i Men de Biran. M oderni e. svoja umetnika dela, bilo da je re o pozo-
poinje sa Kjerkegorom, iza koga slede Haje- rinim kom adim a, (M uhe, Bludnica dostojna
ger, Jaspers; u pravom smislu rei egzistencija potovanja, Prljave ruke, h a zatvorenih vrata,
listi su an-Pol Sartr, M erlo-Ponti, Kami. E. Zatoenici iz Altone i dr.). ili rom anim a ( M u
poiazi od sledeih pitanja: da li egzistencija nina, Putevi slobode), ili novelama, kao to je
prethodi esenciji, tj. da li bie prethodi sutini Zid. U njim a se ne samo iskazuju Sartrove
ili obratno. M aterijal isti s pravom sm atraju da egzistencijalistike ideje, ve i jedan hum ani
su ova dva elementa neodvojiva, da je P lato stiki stav, moda sutinski iskazan u sledeim
novo deljenje ove dve kategorije isti ideali reima: Slobodni izbor koji ovek ini sa
zam, i da je esencija determ inisana fizikim samim sobom, identifikuje se apsolutno sa
biem, materijom . Te antitetike kategorije onim to se zove sudbina, oveanstvo po
hoe da izmiri Luj Lavel, tvrdei da egzi inje s druge strane oajanja; osnovna ljud
stencija u oveku prethodi esenciji, ali da ova ska dunost je borba za slobodu i solidarnost
druga predstavlja pravu ljudsku vrednost. Po- sa obespravljenima. Jer, ovek koji se anga-
dela na filosole esencijaliste i egzisteneija- uje, ne sam o za sebe, ve i za oveanstvo, ne
liste bila bi isu vie gruba, na to nas upozo moe se otrgnuti oseanju svoje potpune i
rava kom petentni an Val. Po njemu, treba duboke odgovornosti. Sartr je posebno za
odvojiti fiiosofe egzistencije, kao to su Haj- nimljiv po svojim hvatanjima odnosa filoso-
deger i Jaspers, od egzistencijalistikih filosofa fije i knjievnosti, kao i po svom tumaenju
tipa Sartra, Simon de Bovoar, M erlo-Pontija i teatra. On u najveoj meri podreuje literatu
dr. Neki pripadnike ovog pravca dele na ru fosofiji. Razbistrivi pojmove, filosof ih
ateistike i religiozne egzistencijaliste. U stavlja u situaciju, tj. u roman ili dram u, da
poslednje vreme pojedinci odriu e. filosofska bi ih ilustrovao, da bi ih oprobao, a i da bi ih
svojstva, te ga vie cene kao literaturu. N o bez propagirao. O tuda, tam o gde je Sartr previe
obzira koje vidove ima moderni e., on je in ilerizirao, tj. gde je pretvarao svoje junake
tenzivno na popritu ideja i eluje kako na u trubae ideja e. a od pozorita pravio de
mlade boeme iz Caffe de Flore, tako i na batni klub profesionalnih egzistencijalista, nje
naunike i profesore. Ta popularnost e., gova je um etnost gubila od svoje vrednost i. U
koja se osea ak i u proizvodnji zabave, biia drugim sluajevima, kada je uspevao da se
je povod da strogi E. Munije e. nazove ap filosofija i umetniki izraz organski stope u
surdnom m odom naeg stolea. N o ova filo- knjievnu celinu, Sartr je stvorio izvrsna dela.
sofija strepnje, poev ve sa K jerkegorom pa S artr trai od m odernog pisca da bude nepre
do Sartra, predm et je estokih polem ika u stano angaovan, odgovorim za sudbinu sveta.
kojima uestvuju svi znaajniji filosofi, biio da O tu d a i njegova otra kritika protiv pisaca
su katoliki ili marksistiki nastrojeni. E. je koji se zatvaraju u - kulu od slonovae ili
prodro u mnoge duhovne oblasti jer je od postaju zabavljai mecena i bulevarske publi
govarao savremenoj klimi duha, u uslovima ke. Prigrliti epohu, po Sartru, znai socijalno
izrazitih drutvenih protivrenosti, stoga to se se angaovati, nastaviti tradiciju Voltera ili
esto predstavlja u primamljivom literarnom ida, zaloiti se na sutinskim pitanjim a vre
duhu. T ako najvaniji predstavnici e. svoje mena. Knjievnost i um etnost su samo speci
misli najee izraavaju na veoma knjievni fini vidovi takvog angaovanja. Za njega,
nain. Od svih pom enutih filosofa najveu kao i za Voltera, svi su rodovi dobri ako su
panju privlai an-Pol Sartr. Ne samo to je efikasni. U svojoj uvenoj studiji ta je knji
on radikalizovao sistem e. i izbrusio ga do evnost Sartr raspravlja o njenoj funkciji u sle
najtanam jih nijansi, ve i zato to se borio da deim poglavljima: Sta znai pisati, Zato
ga predstavi kao dalju razradu stvaralakog pisati, Z a koga se pie, Situacija pisaca u
m arksizma i to ga je vrlo uspeno uneo u 1947. godini. U tu svrhu pravi paralelu izme
EGZORCIZAM
u poezije, proze, muzike i slikarstva. Prozu
stavlja na jednu stranu, a poeziju, muziku i
slikarstvo na drugu. Poezija se ne slui recima
na isti nain kao proza. O dnosno, prozaist se
slui recima, a pesnik recima slui. ovek i
prozaist su s one strane rei, blizu stvari, a
pesnik s ove strane, van stvari. im pro
zaista pone da izlae svoja oseanja, on ih
rasvetljava, a pesnik, naprotiv, im ulije strasti
u svoju pesmu, prestaje da ih raspoznaje: rei
ih preuzimaju, promu se njima i preobraa
vaju ih .,. Emocija je postala stvar, ona sada
ima neprozirnost stvari, ona je zamagljena
dvosmislenim svojstvima rei u koje su je zat
vorili. Zbog toga izmeu proznog pisca i
pesnika nema nieg zajednikog sem pokreta
ruke, koja belei slova, inae, njihovi svetovi
su sasvim odvojeni. S artr proznom piscu po
stavlja vrlo sloene zadatke, zahtevajui od
njega da se upita: imam li to da kaem, ta
vredi truda da bude saopteno, jer govoriti
znai delovati. Prem a tome. Sartr ne moe da
zamisli pisca prozaistu koji stvara ne angau-
jui se. U etvrtom poglavlju svoje studije
Sartr najotrije optuuje mnoge savremene
pisce za buroaznost. Borei se protiv svih
vidova korozije duha, Sartr trai da literatura
bude neka vrsta higijene sveta. Revolucionar
na knjievnost treba da bude sinteza praxi sa i
exisa, posedovanja i postojanja. K ao takva,
ona se obraa radnikoj klasi kao jedinoj re
volucionarnoj publici.
L it.: F. Je an so n , Sartre lui-mme. 1937; J. Ca-
n ap a, L'existentialisme n'est pas un humanisme.
1947; P. F o u lq u i, L'existentialisme, 1947; G, Lu
kcs. Existentialisme ou marxisme? d. 1948; M .
Bense, Was ist Existenzphilosophie?, 951; J. W ahl,
Petite histoire de l'existentialisme, 952; Isti, Les
philosophies de l'Existence, 1954; B. Z iherl, Knji
evnost i drutvo, t. I, 1958; S. M ari, M etafiziki
roman {P redgovor ro m a n u Pmevi slobode). 1958; A.
W. Levi, Philosophy and The Modern World, 1959;
P. P rini, Esistenzialismo, 1959; A. Saritucci, Esisten-
zialismo e filosofa italiana, 1959; I. M u rd o ch , Sartre,
1959; W. Pow lie, A. Gide to contemporary French
Literature, 1959; U . Scarpelli, Esistenzialismo e
Marxismo, 1960; S. M arie, P re d g o v o r knjizi . P.
S artr. O knjievnosti i piscima, 1962; J. A. W ahl.
Existence et pense (de Kierkegaard Sartre et de
Valry Claude): entretiens sur les philosophies et
sur quelques potes de l existence, 1963; G . M arcel,
La dignit humaine et ses existentielles, 1964, R.
In g ard en , Der Streit um die Existenz der Welt. Bd.
1 2, 19641965; H . B arth, Erkenntnis der E xi
stenz. Grundlagen einer philosophischen System atik,
1965: A. G en o v a, What is existentialism, 1965; M .
A. Presas, Filosofa de la existenzia. 1965: A. M.
B arm er, Les existentialistes et la politique. 1966; J.
B. Lotz, Sein und Existenz: kritische Studien in
systematischer Absicht, 1966; G . E. N o v ack , Exi-
158
stentialism versus M arxism : Conflicting Views on
Humanism, 1966; R. Sin a n . Reason in existentialism.
1966; W . S pa nos, A casebook on existentialism ,
1966; N. A b b ag n an o , Mogunost i sloboda, 1967; R.
C . K w ant, Soziaie und personale Existenz. Phanome-
noldgie eines Spannungsbereiches, 967; M, L am an ,
Existencialismo y literaturu, 1967; Phenomenology
and existentialism. Ed. E d w ard N . L e e ... 1967; A.
S tern. Sartre , his philosophy and existential psycho
analysis, 1967; G . A. S ch rad er G eo rg , Existential
philosophers. Kierkegaard to Merleau-Ponty , 1967; Z.
T o rd ai, Existence et ralit., polmique avec certaines
thses fondamentales de L'E tre et le nant de
Sartre, 9 6 7 ; A. S. G erard , Les tambours du nant.
Essai sur le problme existentiel dans le roman am
ricain, 1969; P, A, R o v aiti. Che cosa ha detto Sartre,
1969: E. K ern, Existential thought and jictional
technique: Kirkegaard , Sartre, Beckett, 1970; Filo-
sofija marksizma i egzistencijalizma, 1971. R .J .
E G ZO R C IZ A M (od gr. e^opKiw - zakli-
njem) .. Ukroivanje zlih duhova (avola), sri
canje vlasti nad njima pomou odreene for
mule i prizivanja natprirodnog bia, isteriva-
nje tih duhova iz tela kao magijsko-verski
obred koji je imao veliki znaaj u starim reli
gijama, ali i u hrianstvu, gde dobija posebni
smisao: i hriani naime veruju u postojanje
zlih duhova to se useljavaju u telo i izazivaju
duevno oboljenje, koje su sveicnici, pa ak i
laici, t/v. egzorcisti, uglavnom sugestijom,
uspeno leili. Kasnije, kada se e. pretvorio u
fanatinu ideju, hrianska crkva progoni du
evno obolele kao da oni vreaju verske istine.
M.D.
EG ZO TERIA N (gr. &;c0 TepiK 0 - spoljni,
opti, javan) Delo nam enjeno optoj upo
trebi, /a one koji ne pripadaju odreenoj,
zatvorenoj i posveenoj zajednici, koli, krugu.
Supr. od ezoterian. Aristotelova dela se
npr. dele na e., nam enjena irem krugu itala
ca i ezoterina za uenike njegove kole. E.
stil: jasan, itljiv. Sl.P.
EG ZO TIN A K N JI E V N O ST (gr. fetuc
doneto iz stranih zemalja) Vrsta lepe
knjievnosti koja obrauje motive, opisuje na
ravi, obiaje i ljude iz dalekih krajeva i kon
tinenata. O vakva knjievnost se javlja vrlo
rano u periodu ovek ovih napora da otkrije
nove, bogatije zemlje. U opisivanju velikih
opasnosti, stranih b ita k a .i fantastinih do
gaaja, udovinih i nadrealnih bia ne krije se
ovekova tenja za matovitim fabuliranjem,
iskazivanje njegovog straha prem a silama ja
im od njega. O tu d a prie o stranim adaja-
ma, o zavodljivim sirenama, arobnicam a,
zmajevima, tam nim vilajetima, zaaranim
159
um am a Ud. Prim erima egzotine literature
mogu se sm atrati Ep o Gilgameu, prie iz deia
Hiljadu i jedna no, delovi iz Mahabharate.
Odiseja, finska Kulevala, kirgiski epos Marias i
dr. E. k. je naroito razvijena u -* baroku, u
vidu vitekog romana (Cezen, A. Ulrih fon
Braunvajg i dr.). Egzotizam brojnih del iz
18. v. M onteskjeova Persijska pisma, vie Vol-
terovih ostvarenja (Zaira, Siroe iz Kine, npr.).
Ruso vije va slavljenja dobrog divljaka nose
fiiosofski peat, sa prosvetiteljskim tendencija
ma. Rom antizam donosi novi talas egzotizma,
naroito mteresovanje za Orijent (Igo, Fro-
manten, Bajron i dr.). Fiober unosi sa svojom
Salambom istorijsko-socijalni egzotizam; Guli-
verova putovanja su vid satirinog egzotizma
(nastavak volterijanskog egzotizma). K oloni
jaln a osvajanja u 19. i 20. v. kod nekih pisaca
bila su povod da svojim pisanjem produe
neorom antiarski rusoistiki egzotizam (K ip
ling, P. Noli, id, D. Forster, dr Albert
vajcer, G andi). M oderni egzotizam ima ne
koliko nijansi: bodlerijanski, haini, po~
ovski fantastino-m orbidni, velsovski -
kosmiki egzotizam. Vrsta -+ eskapizma.
spaavanje od zaviajne civilizacije lutanjem
kroz egzotine zemlje, manifest uje se u lo
zinki: partir (otputovati). O na je m oto P.
M orana, M. edrina, P. ML O rlana, . Siper-
viela i dr. RJ.
EH O (gr. r)x jeka, odjek) - Pesnieka
figura koja se sastoji u ponavljanju poslednjeg
sloga rei iii itave rei u reenici tako da to
ponavljanje daje odreen smisao. Interesantno
je da u renesansnoj ital. i dubrovakoj pasto
rali e. predstavlja nevidljivo Hce koje ponavlja
jui poslednje rei ili slogove daje odgovore na
postavljena pitanja zaljubljenih. Podraavajui
ital. piscima, D ubrovanin V. Skvadrovi u
Mauit i Cavaiici, napisao je efektnu scenu sa
.: Ovo mjesto svako u vrime / Ime nae
ovdi o sta e...
L it.: D. Pavlovi, Iz knjievne i ku ltu rn e istorije
D ubrovnika. 1955.
EJ ETIK A (od gr. eio .. praslika, prauzor.
lik i ideja, pojam) 1. U psihologiji: prema
Jenovom uenju, duevna dispozicija koja se
naziva ejdetska, u vezi sa odreenim tipo
vima konstitucije, preteno u dece, mladih
osoba i primiti vaca, ali igra izvesnu ulogu i u
psihologiji nekih umettiika, karakterie se tako
ivim predstavljanjem da se ovo ne moe razli
kovati od neposrednog opaanja. 2. Uenje
o sutini u Huserlovoj transcendentalnoj fe
nomenologiji gde Eidos znai sutinu i gde
EKFRAZA
Huserl razlikuje ejdelske nauke od injenikih
nauka.
Lit.: E. H usserl: D i e I d e e d e r r e i n e n P h m o m e -
n o lo g ie m d d ie ir a n s z e n d e n ta le P h U o s o p h ie , 1913; E.
R. Jaen sch, D ie E id e tik u n d d ie ty p o lo g is c h c f'o r -
s c h u n g s m e i h o d e .. 1933 . M .D .
EKFONETSKI ZNACI (gr. I k - uzicptovft -
glas, prema tome propratni, nad redni zna
kovi) Za razliku od slova, koja oznauju
glasove, e. z. opisuju prozodijsku i melodijsku
superstrukturu teksta te odreuju mesto i vrstu
naglaenog sloga (akcenti), njegov kvantitet, a
u pesmama uzlaznosl i siiaznost. melodije, ritam
i pauze. D anas se e. z. nazivaju i nadredni
znakovi koji su u srednjovekovnoj crkvenoj
poeziji oznaavali melodiju (> neume), i ak
centi i piriti koji su iz vizantijske tradicije
preli i u staroslovensku pisanu knjievnost; to
su oksija (), varija ("), perispomeni ('), znaci
aspiracije (otri i blagi pirit, i ) itd. Ti i drugi
znaci u slovenskim tekstovim a stavljani su
esto samo zbog oponaanja grkom uzoru,
a ne radi stvarne potrebe. M ada je bilo poku
aja, i u srpskoslovenskoj knjievnosti, da se
pojedinim akcenatskim znacima namene po
sebne uloge (pa naunici i nalaze neku takvu
pravilnost u njihovoj upotrebi unutar pojedi
nih rukopisa ili uih rukopisnih tradicija), u
starijoj slovenskoj pismenosti oni po pravilu
oznauju samo mesto naglaenog i dugog
sloga, ako se ne koriste tek kao grafike
oznake (npr. piriti nad poetnim samoglasni
kom rei, oksija nad prvim od dva susedna i
si.).
L it.: O . N edeljkovi, A kcenti iii neuinc u Kijev-
skim listiim a?. S l o v o . 14, 1964: O .
JmucH yAapeHHii b cpeAneiieKot?Mx cep6cicnx py-
KOtiHcax, H i t n o m iu ta t u u c m o p u o t p a i p u .'i e .ia e s n -
ckoio cpegueecKOabM, 1967; TI. Tiopfjuh, H c m o p u j a
c p n a t e h u p u u t n e . 197!; P. B. Hy/raToa, K H3yMe-
HHK) CHCieM Ha/lCTpO'lllblX iiiaKOB U iipCBHCCepo-
ckhx p.VKOiincax, ' i o o p i n i K B . i a g u s i u p a M o i u u u a ,
1977; T>. TpH(})yH08Hh, V.ieo ncTopnjcKe aKue-
TO/lOriiJC y CTMJtHCTHHKHM l i p O y KaBaHjHMa CpeflHjO-
SI.P. BCKOBHe cpncKe KHtrA'em(ocTH, 3 6 o p m i K ut Ktuu-
n e m o c m u je iU K , 1979, I. M .M .
EKFRAZA (gr. Kippacric opisivanje; lat.
descriptio) Termin antike retorike za de
taljan - opis lica, stvari i dogaaja, koji autor
daje na osnovu vlastitog, veinom matenskog
vienja. Najee je u pitanju podrobno i do
pojedinosti briljivo opisivanje umetnikih de
ia. spomenika i graevina; od dogaaja opi
suju se veinom procesi ljudskoga rada, rat
nika zbivanja, prirodne katastrofe, sveanosti
i poasti. S.K .
EKLIPTIS
EKLIPTIS - Elizija
EKLOGA (gr. feic^oyn izbor) Izabrane
pcsme iii mesta; terrain se u antikoj knjiev
nosti ustalio za kratku pesmu uopte, bilo
kojeg oblika i tematike. Najee e. pod razu
me va -+ idilu, odu (Horacije) ili pastirsku
pesmu. N ajpoznatiji korpus pesama poznatih
pod ovim imenom jesu Vergtlijeve e. ( buko-
like).
L it.: -+ bukolika knjievnost. S.S.
EKOL ROMAN -+ Romanska kola
EKSODIJUM (gr. odiov razreenje) 1.
U gr. drami izlazna pesma hora. 2. U Rimu
je termin latiniziran u exitus i oznaavao je
lakrdiju ili farsu mitolokog sadraja koja se
izvodila posle tragedije. E. se pojavio oko 2. v,
pre n.e. i bio naroito popularan u Sulino
vreme. Ponovo je doiveo procvat u Avgu-
stovo doba, da bi ga -> mini konano po
tisnuo sa pozornice. G lum ac koji je izvodio e.
nije bio profesionalac, ve obian graanin,
ak i plemi (o tom e je govorio Svetonije) i
zvao se eksodiario. Jedno vreme se pogreno
sm atralo da je e. isto to i -* atelana.
L it.: Tragedija, antika, - Komedija, antika.
V S1.P.
EKSODOS (gr. eZoSoq izlazak) Prem a
Aristotelovoj definiciji e. je zavrni deo anti
ke tragedije iza kojeg ne dolazi horska pe
sma. Eshilovi Persijane i, Pokajnice i Eummide
i Euripidove Trojanke zavravali su se opro
tajnim lirskim e. koji peva hor, sam ili sa
glumcima, i zavrava itav zakljuni deo
dram e -* katastrofom. Po nekim drugim ob
janjenjima, e. je prvobitno odgovarao -+ pa-
rodosu. Ali ovo znaenje se ve u vreme Ari
stotela potpuno izgubilo. 1 e. i -* eksodium bili
su u anapestienom metru, podesnom da prati
korake.
L it.: -* Tragedija, antika. Sl.P.
EKSORDIJ (lat. exordium uvod) Ter
min antike -+ retorike, za prvi, uvodni deo -*
besede, kojemu je svrha da stekne naklonost
suevu za stvar koju zastupa govornik. O datle
se proirilo znaenje term ina za uvodni deo
uopte. Na gr., ovaj deo besede naziva se -
proemij. S . K.
EKSPERIMENTALNO U KNJIEVNOSTI
(lat. experimentum pokuaj, isprobavanje)
U knjievnosti praktina primena novih
oblika izraza, novih naina kazivanja i novih
160
sadraja u pogledu njihove delotvornosti i mo
gunosti kazivanja prom enjene ovekove sa-
mosvesti. Eksperim enat je bitan deo svih lite
rarnih inovacija i naroito m odernog pesni-
tva, a iz eksperimenta kao tragajueg nasto
jan ja za novim sredstvima i putevim a za jc-
ziko oblikovanje stvarnosti nastaju novi ->
knjievni pravci, pa zato eksperimenat redovno
nosi karakter provizornog, nedovrenog, sve
dotle dok se njegovi rezultati ne legitimiu kao
priznata umetnost, kao -> avangarda m oder
nog pesnitva. Eksperim entalnim pesnitvom
u nae doba moe se na prim er oznaiti
kompjuterska poezija i si. U naim knji
evnostima eksperimenti su prethodili kon-
stituisanju meuratnih pravaca (-* zeniti-
zam, - nadrealizam), kao to u posleratnom
periodu prate konstituisanje nekih pesnickih
vrsta (- konkretna poezija, na primer).
L it.: The G reat E xperim ent in A m erican L ite
rature, e. C . Bode, 1961; H. M o te k at, E xperim ent
und T radition, 1962; E xperim ent und E rfahrung in
W issenschaft und K unst, ed. W . S trotz, 1963; H.
Schw erte, D er B egriff des E xperim ents in der D ich
tung, Festschrift // . O. Burger, 1968: Universitas
29, 1974; B. H eim an n , E xperim entelle P rosa,
D eutsche L iteratur der Gegenwart, ed. M . D u rzak ,
1971; E xperim entelle Prosa, ed. K. H o h m a n n , 1974;
H . H a rtu n g . E xperim entelle L iteratur und ko n krete
Poesie, 1975; Das E xperim ent in L iteratur und
K u m t, ed. S. J. S chm idt, 1977. ZK.
EK SPLETIV (lat. expletivum. explere po
puniti) U m etnuta re (slog) u stihu koja
slui kao metrika dopuna. U nar. poeziji
uobiajeni su predloi: Na ubavu na polju
Kosovu. (Karadi, Srpske narodne pjesme,
II, 52); potom zamenice: Beloga labuda de-
veru runom e, / sokola sivoga tom dragu m o
jemu. (isti, 1, 380); zatim imenice koje stoje u
vokativu: Ve joj gledaj stasa i obraza, / s
kim e, brale, veka vekovati. (isto, 6). E. je
vrlo est u -> bugarticama, H.K.
E K SPLIC IT (lat. e x p lic it - zavrava) - Ne
koliko zavrnih rei u rukopisim a i tam panim
knjigama starijim od 16. v. koje sadre po
datke o piscu, naslovu ela i izdanju. E. je
veoma znaajan jer esto otkriva podatke koji
ne postoje ni najed n o m drugom mestu u ruko
pisu ili knjizi (nekad ni u - incipitu); npr.:
E x p lic it P lin ii ber h is to r ia r u m p r im u s , in c ip it
s e c u n d u s . Postoje veliki renici incipita i e. za
ela odreenih razdoblja ili odreene vrste.
H.K,
E K S P O Z IC IJA (lat. e x p o s i tio izlaganje,
razlaganje) Dio knjievnog djela u kojem se
161
upoznajemo sa dogaajim a koji prethode ->
fabuli djela, sa linostima koje u njoj uestvuju i
sa njenom poetnom situacijom. E. najee
predstavlja prikazivanje sredine u kojoj e se
odvijati radnja djela, kao i uslove koji su je
izazvali. E. igra znaajnu ulogu u kompoziciji
djela, jer svojom unutarnjom konkretnom
sarinom odreuje odnose meu linostima,
upuuje na uzroke njihovog djejstva, antici
pira piev stav i tako postavlja osnovu na
kojoj c se razvijati radnja. Obino se sm atra
da e. traje od poetka djela do uvoenja prvog
dinamikog motiva {> motivacija), tj. do prve,
uvodne akcije kojom zapoinje - radnja ili
nastaje -> zaplet. E. ne m ora biti data na
samom poetku djela, ve moe biti i zadr
ana, data kasnije u djelu (-+ pred pri povest),
ili obrnuta e. a!a na kraju djela. E. u drami tei
da ve na poetku a osnovna obavjetenja o
dogaajim a koji prethode radnji dram e (pred-
fabula) i o situaciji s kojom ona poinje. Zbog
toga ona odreuje osnovni ton dram e i nago
vjetava unutarnju prirodu njenih tokova.
U poznavanje gledalaca sa poetnom situaci
jom dram e antiki pisci su postizali ili
prologom ili uvoenjem protelike. linosti,
pomou koje su izbjegavali e. u obliku
monologa. U 17--18. v., naroito u fr. kla
sicistikoj dram i, uvedena je linost konfidenta
ili povjerenika, kojem su glavne linosti govo
rile ono to, u stvari, gledaoci treba a sa
znaju. U vodviljskim kom edijam a 19. v.
obino su sluge i slukinje u m eusobnom
razgovoru obavjetavale gledaoce o poetnoj
situaciji. Sloenija je i suptilnija e. koja se
razvija tokom radnje sve do pred kraj dram e
(-> analitika drama Ibzen, Krlea). E. u
epskom djelu slina je onoj u drami, ali je
ovdje mnogo ee e. zadrana ili obrnuta. U
epskom pjesnitvu kao e. sluio je - proemij,
posebno intonirani krai uvod, u kojem pje
snik saopava predm et svog spjeva, upoznaje
nas s junacim a, pa i sa radnjom , uvodei nas
tako u samo sredite zbivanja o kojim govori
(-> in medias res). N pr. G unduli zapoinje
svog Osmana opisom dogaaja nakon Osma-
novog ratnog poraza, pa iznosi m oralne
probleme svog djela i prikazuje glavne likove,
govorei o uzrocim a njihovog djelovanja.
L it,: P. L u b b o ck , T he C raft o f Fiction, 1921; C.
H. G ra b o , The Technique o f the N ovel, 1928; E.
O lso n . Tragedy a n d the Theory o f D ram a, 1961; R.
L attim o re, S to ry P atterns in Greek T ragedy, 1964;
D . /.jv k o v i. Teorija kn jievn o sti, 1970; Z. kreb,
S. K o la r: S v o g a tela g o sp o d a r i V. V ratovi i M .
Z ori. E p ik a i epske pjesm e, U vod u kn jie vn o st,
1969; F . F erg aso n , Sutin a poarita, 1970; - d ra
m a, -> kom pozicija. Z .L .
\1 Rcnifc k n jiev n ih te rm in a
EKSPRESIONIZAM
E K SPR E SIO N IZ A M (lat. expressio izraz)
O znaka za osnovnu struju u nem. knjiev
nosti izmeu 1910. i 1925. Naziv e. preuzet je
iz istorije umetnosti. koja je njime, za razliku
od impresionizma, oznaila odgovarajui
pravac u slikarstvu, iji su glavni predstavnici
Sezan, Van Gog. M unk, a u Nemakoj likov
ne grupe Die Brcke (Most) i Plavi
jaha (Kaninski, Kle, K okoka, Barlah i
r.). Pojam je 1901. upotrebio slikar .-A.
Erve, a u N em aku ga uvodi 1911. kritiar V.
Voringer. Tek posle 1. svetskog rata pojam se
ire upotrebljava i za knjievni pokret, iji su
predstavnici sami sebe nazivali neopateta
rima, apstraktistima, eternistima, juturistima,
aktivistima it. N aglo buknuvi oko 1910,
e. u odnosu na dotadanju knjievnost deluje
kao radikalno nov i revolucionaran pokret,
kako u pogledu tematike, tako i u pogledu
jezikog oblikovanja. Neke meu osnovnim
ekspresionistikim tem am a jesu: bolest, bol
nica, smrt, raspadanje; zemljotres, rat; revolu
cija: sveopte ljudsko bratstvo; kosmos; tra
ganje za bogom; sukob generacija; grad (e. je
izrazito gradska, velegradska knjievnost),
rudnik, fabrika. Stav pesnika prema ovim
temam a je oseajno prenaglaen: meu raspo
loenjima dom iniraju uas, potresenost, strah;
pobunjenost; vizionarski zanos; saaljenje, lju
bav. Ove teme i ova raspoloenja dovode, u
izrazu, do uvenog ekspresionistikog krika,
Ja sam samo plamen, e i krik i poar (E,
tadler). U loga pesnika je da bude prorok, da
budi, obznanjuje, buni i vodi. Izraz je poten
ciran do krajnjih granica, obeleavaju ga
uzvik, ekstaza, dinamizam, otre boje. Poetsku
sliku karakterie aioginost, irealnost; njena
funkcija je esto u tom e da okira. Raspad
poetske slike korespondira sa raspadanjem
slike sveta, raspadom dotadanjih drutvenih i
duhovnih poredaka. Poetska slika, zatim, ima
zadatak da iskazuje sutinu stvari, ne njihov
spoljanji izgled. O na treba da izraava vizi
ju to je jedna od centralnih taaka ek
spresionistike poetike. Pesnik oblikuje samo
jedno: viziju, koja postoji od poetka (G,
Kajzer). K. Emid to ovako formutie: Oni
(ekspresionistiki pesnici) nisu posmatrali, oni
su sagledali. Oni nisu fotografisali, oni su
imali privienja. U m eslo m om enta teili su
ejstvu u vremenu. A pre svega, nasuprot
atom iziran ost i i usitnjenosti impresionista, sad
je postojalo ogrom no, sveobuhvatno oseanje
sveta (...) M ora se ui u smisao predmeta.
( ...) T ako celokupan prostor ekspresionisti
kog um etnika postaje vizija. On ne slika, on
doivljava. On ne reprodukuje, on oblikuje.
EKSPRESIONIZAM
On ne uzima, on trai. Sad ne postoji vie
lanac injenica. Sad postoji njihova vizija.
injenice imaju znaaja samo utoliko ukoliko
ruka umctnika, prolazei kroz njih, hvata ono
to se nalazi iza njih. T a vizija se drugi
osnovni postulat oblikuje ritmiki. Ovo
dovodi do ruenja forme, do probijanja
strukture reenice. Reenica se redukuje na
nosioce em ocionalno-vizionarskog znaenja
glagole i nepovezane imenice. Re postaje
strela. Pogaa unutranjost predm eta i njime
se oduhovljuje ( ...) Glagol se iri i izotrava.
(...) Pridev se stapa sa reju koja nosi misao.
On ne srne da opisuje. On na najsaetiji nain
m ora izraziti sutinu i samo sutinu. N ita dru
go (K. Edmid). J. Beher, sa naglaenim politi
kim stavom, izjavljuje kako alogike bombe
miniraju tradicionalnu strukturu reenice, gra
ansku jeziku arhitekturu. Za dram u su
karakteristini skokovitost radnje (njen raspad
na niz scena), naglaavanje tipa, simbola, a ne
psihologije, otpadanje motivacije, monolog,
pantomima, hor, svetlosni i zvuni efekti,
stilizovana scenografija sa simbolinim deta
ljima. Za jezik i stil, koji su i u lirici i u dram i
neprestano noeni patetikom , oblikovani u
belom usijanju, karakteristini su, zatim,
inverzije, superlativi, elipse, paralaksa i ver
balni stil. Opis se gubi ili prestaje da bude
autonom an: radnja je sve. U pravo stoga meu
knjievnim rodovim a preteu: lirika, kao
trenutak u akciji saznavanja sveta, i dram a,
kao razvijanje i sudaranje akcija. Ekspresio
nistike pripovetke imaju malo epskog u sebi,
a rom an je redak, poto je oigledno nepo
desan za ovaj stil. O vako stilski obeleen, e. je
u najotrijoj suprotnosti prem a dotadanjim
pravcima, prem a naturalizmu, im presi o-
nizmli i simbolistikom neoromantizmu. -
Iako predstavlja korenito prekidanje sa tradi
cijom, e. preuzima, varira i razvija izvesne crte
koje su evropskoj i nem. knjievnosti ostavili u
naslee gotika, barok, iracionalizam i
-> romantizam. Vane knjievne pretee u
prethodnom stoleu bili su Helderlin, Nie,
Dostojevski, Vitman, Rembo, Vedekind,
Strindberg i Verharen. U duhovnom pogledu,
e. se okree protiv racionalizma, pozitivizma i
materijalizma, protiv logiko-kauzalne psiho
logije i istorizma. Posredno i neposredno, on
se duhovno hrani saznanjim a do kojih su doli
A. Bergson (intuicionizam, ivotni elan, stva
ralaka evolucija), Nie (preokret vrednosti,
kult dionizijskog), Kjerkegor (subjektivizam,
strepnja), Huserl (fenomen olo ka redukcija,
sagleanje sutine, intuitivna evidencija),
Frojd i Jang (nesvesno; mit). Sve su te ideje
162
padale na plodno tlo u trenutku duhovne i
politike krize u Evropi pred 1. svetski rat,
izazvane, izmeu ostalog, naglim industrijskim
razvitkom i tehniziranjem ivota, imperijaliz
mom i naoruavanjem , radnikim pokretom i
predznacima rata i revolucije. O tuda se razvi
jaju nekolika osnovna, elimino i protivre-
na, idejna obeleja ekspresionizma: krajnji
subjektivizam i anarhizam , zalaganje za soci
jalnu revoluciju, antim ilitarizam i pacifizam,
internacionalizam , utopijski hum anizam i in
tenzivna religioznost. Opti je zahtev za novim
ovekom, obaranjem dotadanjih i ustolie
njem novih, hum anih drutvenih i etikih
vrednosti. Ove esto nejasne tenje kasnije se
oiglednije diferenciraju: odvajaju se jedna
religiozna struja, jedna politiki leva, revolu
cionarna (aktivizam ) i jedna nihilistika. E.
se vremenski moe podeliti na rani (1910
1914), srednji (ratni) i pozni (19191925).
K ao to je naglo nastao, tako se dosta brzo i
ugasio, prelazei sjed n e strane u -* dadaizam,
s druge u -+ nadrealizam, s tree u novu
stvarnost. I pored toga to predstavlja
najznaajniji knjievni pokret u Nemakoj 20.
v., e. nije hitnije uticao na potonje knjievne
narataje; elom zbog sasvim izmenjenih
drutvenih prilika, delom zbog toga to je,
formalno, u svome pravcu iscrpao veinu
mogunosti, delom zbog traginih linih sud
bina veine njegovih predstavnika (rat, proga
njanje u nacistikoj Nemakoj), delom zbog
politikih osuda kojima je dugo bio izloen
kako od strane nacista (koji su ga shvatali kao
izroenu boljeviko-jevrejsku pseudoumet-
nost), tako i od strane marksistikih kritiara
(Luka), koji su u njemu videli pokret
anarhoidnih m alograanskih intelektualaca,
pa su ga optuivali da je sa svoje strane
doprineo pojavi faizma. Ekspresionistiku
generaciju veinom ine knjievnici roeni
izmeu 1880. i 1890. Meu asopisima oko
kojih su se okupljali najvaniji su Der
Sturm (19101924), Die Aktion (1911
1925). Das neue Pathos (1 9 1 3 -1 9 1 9 ) i Die
Revolution (19131914). U veoma velikoj
grupi ekspresionistikih knjievnika po znaaju
svojih dela izdvajaju se sleei: E. Lasker-iler
(1869-1945), A. Slram (1 8 7 4 -1 9 1 5 ), P. Ceh
(1881 -1 9 4 6 ), E. tadler (1 8 8 3 -1 9 1 4 ), G. Ben
(1886-1956), Ci. Hajm (1 8 8 7 - 1912), G.
Trakl (1887-1914). Fr. Verfel (1 8 9 0 -1 9 4 5 ) i
J. R. Beher (1891 1958), meu liriarima; E.
Beri ah (1 8 7 0 -1 9 3 8 ), K. ternhajm (1 8 7 8 -
1942), G. Kajzer (1 8 7 8 -1 9 4 5 ), O. K okoka
(roen 1886), V. Hazenklever (1890.. 1940), E.
Toler (1 8 9 3 -1 9 3 9 ) i B. Breht (1898-1956).
163
meu dram skim piscima; A. Deblin (1878
1957), Fr. K afka (1 883-1924), M. Brod
(1884-1968), A. Cvajg (1 8 87-1968), Kla-
bun (pravim imenom A. Henke, 1890
1928), K. Emid (1890-1966) i H. Kazak
(18963966), meu pripovedacim a i roman-
sijerima. Razume se da se neki meu ovim
piscima, kao K afka, samo uslovno i tek nekim
elementima svoga dela mogu nazvati ekspre-
sionistima, dok su neki, kao Ben, Breht,
Beher, Kazak ili A. Cvajg, ekspresionizmu
pripadali jedino svojim ranim delima. K od nas
je veza sa nem. ekspresionizmom, i uticaja od
njega, bilo najvie u Sloveniji (S. Kosovci. M.
Klopi, B. Krcft, F. K ozak), zatim kod
H rvata (A. B. imi, J. Kosor, U. Donadini,
delimino Krlea), a kod Srba je to bio sluaj
sa krugom oko asopisa Zenit (Lj. Mici).
L it,: A. Socrgel, D ichtung und D ichter der Z e it;
Im Banne des E xpressionism us, 1927; H. F ried -
m an n , O . M an n . E xpressionism us, 1956; F. P etre,
Id ejn o st i izraz ek sp resionizm a, U m jetnost rijei,
1957; W . H . Sokel: D er literarische Expressionism us,
1960; A. Steffen, D er deutsche E xpressionism us,
1965; A. A rnold, D ie L itera tu r des Expressionism us,
1966; SI. M ark o v i. E kspresionizam u jugoslavenskoj
kn jievn o sti, 1965: Z. K o n sta n tin o v i, E kspresioni
z a m , 1967. B,.
E KS PR ESI VN OST Izraajnost
EKSTAZA (gr. Kcrcaan; izlaenje oveka
iz samoga sebe) Izraz kojim su stari Grci
oznaavali specifino stanje zanosa kod vra
eva. proroka i pesnika. To je jedan m om enat
iracionalnog jedinstva pesnike inspiracije
(A. Savi-Rebac), dok je drugi njegov m om e
nat entuzijazam. O vo stanje se kod Helena
oznaavalo i kao manta, bezumlje, ali kao
boansko ludilo, jer se ovek, izlazei iz
samoga sebe, uzdizao u nadljudske boanske
sfere, odakle mu je dolazilo -> nadahnue.
Zbog ovog ekstatino-mistinog m om enta u
stvaralakom inu neki gr. filosofi bili su
protiv pesnika uopte. U ekstatike pojave gr.
religije spada i orfizam (-+ orfika), kult boga
D ionisa i dr. E. je inae poznata kod svih
naroda i u svim vremenima. U koliko doivljaj
nije dovoljno snaan da do e. spontano doe,
primenjuju se pom ona sredstva: askeza, igra,
muzika, alkohol, droge.
L it.: F . Pfister, E k stasis, 1939; A. S avi-R ebac,
A n ti k a estetik a i n auka o knjievnosti, 1955; J.
P ieper, Begeisterung und gttlicher W ahn, 1969.
K .M .G .
E K T R O PIJA - Entropija
EKVIVOKA (lat. aequus jednak, vox
glas; jcdnoglasje) Dvosmisleno znaenje ili
ELEGIJA
vieznaan smisao jedne rei; rei jednakog
zvuka, ali razliitog znaenja, samo to akce-
nat moe da se promeni: ini mi ini. Kumro
robinjo, / N eka mi bego dovee doe.
(Nedi, Antologija jugoslavenske lirike, 120).
E. se zasniva na -* homonimima u jednom
jeziku i esto je osnova igre reima.
H.K.
EKVIVOKNA RIM A Rima
ELATIV (novo! at. ektiivus, od lat. d a t us
uzvien) G ram atiki termin za sintaksiku
upotrebu latinskoga superlativa kad oznaava
apsolutni superlativ i znai neko svojstvo u
najviem stepenu bez poreenja, da bi se
razlikovao od superlativa u pravom smislu
rei, tj. od relativnog superlativa, U nas elativ
ima poseban oblik: preiep, premudar, prekra
san. H.K.
ELEG A N CIJA (iat. elegantia otmjenost)
Termin za stilsku dotjeranost govora
antikne -+ retorike. Od pet stupnjeva izrade
govora (inveniio pronalaenje, dispositio
raspored, elocutio jezino oblikovanje,
mentoria pamenje, pronuntiatio izgovor)
trei je dio, elocutio, posveen jezinoj i
stilskoj formulaciji govornikovih misli, logiki
iznaenih na prvom stupnju, inventio, i zna
laki rasporeenih na drugom stupnju, dispo-
sitio. jezina vrlina eiokucije zove se latinitas,
tj. upotreba korektnoga i istog knjievnog
jezika, a od retorikih vrlina eiokucije prva je
perspicuiias, tj. jasnoa. Povezanost jedne i
druge, latinitas i perspicuiias. dobiva ime
elegantia. Latinitas bori se protiv stilskih
m ana - varvarizama i soiecizama, a
perspicuiias trai da se govornik slui uobia
jenim jasnim i prikladnim izrazima (verha
propria) tako da se ono to kae ne bi moglo
izrei jasnije i tanije. Ta su se naela isticala i
kasnije u povijesti stila, a izraz elegancija
postao je u novom vijeku jednim od osnovnih
pojm ova kulturnoga ivota. Z..
ELEG IJA (lat. elegia. gr. eX,eyeia) U
antikoj, grkoj knjievnosti termin e. obele-
avao je, prvo, (elegijski) -> distih, sastavljen
od jednog heksam etra i jednog pentam etra (5.
v. st.e.). Obeleava, zatim, i pesme pisane u
tom distihu (4. v. st.e.. Aristotel). Izveden je od
gr. rei zkzvoc. .. tuna pesma, tubalica
(5. v. st.e.). Poreklo i prvo znaenje ove,
srazm erno pozno dokum entovane, grke rei
nisu pouzdano utvreni. M oda je nastala od
nekog frigijanskog naziva za frulu (up. jerm.
ELEGIJA
elegn frula). Najstarije, samo u fragmentima
poznate grke elegije javile su se, naime, kod
maloazijskih Jonjana. na prelazu iz 8. u 7. v.
st.e. Nisu bile tubalice. Pevane su uz frulu,
muziki instrum enat koji su Grci, prem a
legendi, preuzeli od maolazijskih Friana. E.
je docnije i rccitovana. O braala se publici
neposredno: hrabrila je graane u ratu, slavila
junake, pcvala o istorijskim i mitolokim
temama (Arhiloh, Kalin, Tirtaj, Mimnermo),
raspravljala politika (Solon) i religiozno-filo-
sofska pitanja (Ksenofan), davala uputstva za
ivot (Tcogni). Tugovanje za mlaou i nad moderne, savremene leme u okvire pria o
prolaznou ivota samo je jedna od mnogih
tema stare grke e. Ljubavna oseanja i
stradanja iskazivana su u njoj, koliko znamo,
gotovo iskljuivo objektivno, tj. pripoveda-
njem ljubavnih doivljaja poznatih iz m ita i
legende (M imnermo). E. arhajskog razdoblja
gr. knjievnosti bila je bliska junakom i
filosofsko-diaktikom epu, kako stilom i
jezikom (jonski, epski dijalekat), tako, barem
delimicno, i tem atikom (ratni podvizi, mitske
prie, ivotne pouke). Stariji pisci elegija
(Solon, Teognid) ak su i obeleavali svoje
pesme terminom eitrj, kojim je, obino,
obeleavana epska poezija. O d elegije klasi
nog razdoblja gr. knjievnosti ostali su nam,
takoe. samo oskudni fragmenti, in i se da su
pesnici toga vremena koristili ovaj oblik vie
uzgredno, i to najvie u pesm am a sa gozbe-
nom tem atikom (Ton sa Hija, Euen i dr.). O
mitskim ljubavima pevao je A ntimah iz
Kolofona, seajui se svoje mrtve drage.
Arhajska i klasina grka e. odredile su trajno
oblik i sadrinu antike elegijske poezije.
Form alno, za e. je karakteristina sklonost ka
asocijativnom nizanju misli, antitezama, prste
nastoj kompoziciji. O d samih poetaka ostala
je neto neodreena i granica izmeu kraih) antici, objedinjava, kao elegije, pesme veoma
elegija i -* epigrama sastavljenih u elegijskom
distihu. Kao knjievni oblik e. deli sa antikim
epigramom izvesnu univerzalnost tematike
(lini doivljaj, raspoloenje i seanje, reflek ske pesme, koja se moe javiti u raznim
sija, gnoma i uputstvo, politiki proglas,
istorijsko prianje i mit). U doba helenizma
e. je negovana, naroito, u uenom i arti
stikom aleksanrijskom pesnitvu 3. v. st.e.
(F'ileta sa Kosa, Kalimah, Euforion iz Halkide,
Hermesijanakt, Fanokle; docnije, u 1. v. st.e.,
Partenije iz Nikaje). Aleksandrijska e. bila je,
u isto vreme, pouna i zabavna, patetina i
lirska, narativna i oseajna, ueno duhovita i
lako melanholina. Poznata nam je samo iz
fragmenata. ini se da je, pom alo sentimen
talno, razvila ljubavnu tem atiku, ali opet samo
objektivno, u okvirim a mitske prie (nastav ka iz doba revolucionarnih previranja u
164
ljajui Antimaha). Pretpostavlja se da je
subjektivna ljubavna t\, u kojoj pesnik
neposredno govori o sopstvenom ljubavnom
doivljaju, tvorevina rimskih pesnika 1. v. st.e.
(Kornelije G al, K atul; Tibul, Propercije i
Ovidije; Sulpicija i Ligdam). Osim o tem am a
preuzetim najveim delom iz grke e. (ljubav i
prijateljstvo, razdvojenost i smrt, kultne svea
nosti i legende), rimska e. govori jo i o ljubavi
prema jednoj eni, koja je ovladala pesnik om
kao gospodarica (domina), D ok su heleni
stiki pesnici elegija, kako se ini, uvodili
ljubavima mitskih i legendarnih ju n ak a, rimski
pesnici unosili su mitske teme u prianje o
sopstvenoj ljubavi, odnosno, gledali su na
sopstveni ivot i ljubav kroz veo ukraen
mitovima i legendama. K ratko cvetanje
rimske elegije u 2. polovini 1. v. st.e.
okonano je Oviijevim stvaralatvom (umro
oko 18. g. n.e.). Pismima legendarnih junakinja
Ovidije je uveo u evropsku knjievnost jednu
novu vrstu pesama u elegijskom distiha (-
heroide). Tugovankama (Tristia, Ex Ponio).
koje je pisao u izgnanstvu, trajno je odredio
evropsko shvatanje e. kao pesme koja izraava
aljenje za izgubljenom ljubavlju, minulom
mlaou, dalekom otadbinom . (Pesme u
elegijskom distihu javljaju se, povremeno, sve
do kraja antike. Sastavljaju ih ak i hrianski
pesnici, kao Sedulije, Enodije, D rakontije, i to
na religiozne teme.) Pod uticajem antike
elegije (pre svega rimske), od vremena
humanizma, naglo se razvijala i novija evrop
ska e. Pisana je, isprva, na latinskom jeziku, u
elegijskom distihu. Ali, kada je preneta u
nacionalne jezike, e. je, najee, izgubila ovo
svoje form alno obeleje (elegijski distih najvie
je ouvan u nemakoj knjievnosti), koje, u
raznorodne sadrine. O tuda termin e. u
nacionalnim knjievnostima Evrope obeieava
vrstu oseajne i m elanholino-meditativne lir
stihovnim oblicima. T ako je veom a proiren
krug elegijske poezije. Ali, u isto vreme,
izgubljeno je form alno merilo koje je antiku
elegiju jasno odvajalo od drugih poetskih
vrsta (osim od epigram a u elegijskom distihu).
Snaan razvoj moderne evropske e. vezan je
naroito za prodor - sentimentalizma (pod
engleskim uticajem Jangove None misli,
1742 45; Grejova Elegija napisana na seo
skom grob lp , 1751). N astavljen je u nemakoj
klasici (iler; Gete, uz oslanjanje na rimske
uzore), u deli ma rom antiara i, uopste, pesni
165 ELIZABETINSKA DRAMA

Evropi 18. i 19. v. (Kits; A. enije; D Anuncio; re! // M irijae / vekova / pred njom / Stapaju
Pukin, Ljermontov). U naoj knjievnosti s / kratki / u as, // brzo / da prou / ko san.
npr. B. Radievi (Kad mlidijah um reti), J. L it.: C. M . B ow ra, E arly Greek E legists, 1938;
Jovanovi Zmaj ( ulii uveoci); zatim , V. Ili M . P latn au er, L atin Elegiac Verse, 1951; -+ metrika,
(Gospoici N ), S. Kranjevi (U skoke ele- antika. V J e . . R.
gije), V. N azor (Topuske elegije, sa pokua
jem obnavljanja antikog elegijskog oblika). ELIPSA (gr. XeivJ/a aorist od glagola Xeircco
L it.: A. S en o a, A n tologija pjesnitva hrvatskoga i izostavljam) Termin antike retorike za
srp sko g a, 1876; W . Y. Sellar, Horace and the Eiegiac jednu od figura izostavljanja del ova rcenice
P oels, 18992; F . Ja co b y , Z u r E n tste h u n g d er r m i koji su prem a sintaktikim pravilima njene
schen Elegie, R heinisches M u se u m , 1905, 38; P. gradnje nuni, ali se i izostavljeni mogu
P o p o v i, P regled srp sk e knjievnosti, 1913; U . razumeti iz konteksta. Sve te figure antika
W iilam ow itz, H ellenistische D ichtung, 1924; C. M . retorika je skupljala u grupu pod imenom
B ow ra, E arlv G reek Elegists. 1938: A. G uillernin,
etm d io (oduzimanje), dok je danas prevla
L 'lm en t h u m ain d a n s llgie latine, R E t , 1940;
G . F u n aio ii, E legia a n tica, S tu d i di letteratura dao naziv e. K ratko, jezgrovito eliptino
arnica, !, 5946; R. P feiler (ed.), CaUimachus, izraavanje rado koriste pesnici: Love, / a
1 9 4 9 - 53; M . P k tn a u e r , L atin Eiegiac Verse, 1951; ulovljeni. / S veeri, tugo, / ko kome plen?
M . N . D u ri, Istorija helenske kn jievn o sti, 1951, (M. Nastasijevi, Rei u kamenu). E. je vrlo
1 5 7 - 173; E. B urek, R m ische W esenszge in der esta u svakodnevnom govoru delom iz
augusteischen Liebe sei egie, H erm es, 1952; A. praktinih razloga brzine dijaloga, delom zbog
R o stag n i, 1 /in fiu en z a greca sulle origini d ell elegia afektivnosti toga govora (Sto pre [uradi], to
ero tica latin a , E ntretiens H a rd t, 1956, 2; H .
bolje.). K arakteristina je za aforistiki i
G ilb ert, P oels in a L andscape, 1957; L. Alfonsi
W . S chm id, Eiegie, R eallexikon f r A n tik e und posloviki stil (Krsti vuka, vuk u goru).
C hristentum . 1959, 4; M. B u d im irM. F lasar. Poseban oblik e. je aposiopeza. Sl.P.
P regled runske kn jievn o sti, 1963; G . L uck, The
L atin Love E leg y, 9 6 9 2. M .F .
ELIZA BETINSK A DRAM A - Eng rene
sansna dram a, nastala u periodu vladavine
ELEG1JAM B (gr. feUyiaMpo) - Poznati
Elizabete I (15581603). Razvoj ove dram e
pod nazivom elegijampski tetram eler, Shema: od pojave prve renesansne komedije (oko
- U U - U U y / / - U - - U U. li gr. i 1550) pa do njenog gaenja u graanskom ratu
lat. metrici daktilski stih, najee - hemiep, (1642) predstavlja celinu, m ada se u njoj mogu
za kojim sledi jam b: scrbr / vrsc/ls // razlikovati pojedine etape. Termin e. d. potpuno
am or pr/cssm / gravi. (H r. Epod. XI, 2). ili delimino se poklapa sa drugim terminima,
Ovde elegijamb ine hemiep i akatalektiki kao to su dram a T judora (1497-- 1603) i
jam pski dimetar. dram a Stjuarta (1603 1642), dram a ekspi-
L it.: -+ Metrika, antika. V, Je.
rovog d oba (1590 1613), dram a Demsovog
(Jacobean, 1603 1625) i arlsovog (Caroline,
ELEGIJSKI DISTIH (gr. icm xv X z y z w - 16251642) doba. E. d. nastala je na osnovi
k v ) Jedna od najstarijih strofa u antikoj sred nj ovek ovne dram ske tradicije i pod kla
metrici, poznata jo iz 7. v. pre n.e. Sastoji se sinim uticajima. O brazovana publika (dvor,
iz jednog aktilskog -+ heksametra i jednog univerziteti, sudstvo) uivala je u plautovskim
-> pentametra. U potrebljavan je i u drugim komedijama (-* commeia erudita), kao to su
anrovima. Najpoznatiji pesnik elegijskog d. je Judalov Hvalisavac R a /f (Ralph Roister
Ovidije, koji ga je tehniki veoma usavrio, Doister, oko 1550) i anonim na Igla mame
trudei se da svaki distih bude i jedna Gerton (Gammer Gurtoifs Needle, oko 1560) i
smisaona celina. U evropskoj poeziji sa u poravanjim a Senekmim tragedijama, kao
tonskom versifikacijom najznatniji pokuaji u to je Gorbodak ( Gorboduc, 1562) T. Sakvila i
d. pripisuju se Spenseru, Svinbernu, Sile- T. N ortona. Ove dram e izvodili su uglavnom
ru, Kloptoku, Geteu i dr. U nas je poznat am ateri: studenti ili lanovi sudstva. Oko
e. d. Sterije, npr. u ovom ritmiki zamilje 1580. god. u L ondonu se pojavljuje grupa
nom obliku: Venost, i / zumljiva / re! // mladih pisaca obrazovanih na univerzitetima
Miri / jade / vekova / pred njom / Stapaju s / (University W its), koji su svoj talenat i znanje
kratki u / as, // brzo da / prou ko / san. U stavili u slubu teatra. T o su bili D. Lili,
obeleenim stopama ima i veslakih duina. tvorac prefinjenih dvorskih komedija, D. Pil,
Ritam ovde ne dolazi zbog stopa, ve zbog R. G rin, a naroito K. M ario i T. Kid. Mario
est -> akcenatskih ceiina, odreenog tipa i u je usavrio i utvrdio -* blankvers kao osnovni
odreenom redosleu: Venost / izumljiva / stih e. d,, naroito tragedije, i stvorio nekoliko
ELIZIJA
znaajnih likova (Tam erlan, Bar abas, D r
Faustus) koji su bili uzor za mnoge likove
kasnije elizabetinske tragedije, a Kid je napi
sao Spansku tragediju (The Spanish Tragedy,
oko 1589), prototip jednog od najpopularnijih
anrova e. d, ~ tragedije osvete. Pored toga,
osnivanjem stalnih pozorita i veih glumakih
druina u Londonu, pisci su oko 1580. god.
dobili stalnu scenu i odlinu publiku zaintere-
sovanu za dram u i vrlo iroku po klasnom
sastavu. O ko 1590. god. pojavljuje se i V.
ekspir, koji e stvoriti najbolje primerke
skoro svih anrova e. d .: tragedije, dramske
hronike i romantine komedije. Oko 1600. god.
nastupaju prom ene u politikom, drutvenom
i duhovnom ivotu Engleske, koje nalaze
znatnog odjeka u drami. Zam ah, polet i
vedrina e. d. nestaju polako pred kritikim,
satirinim, skoro m orbidnim raspoloenjima
dram e Demsovog i arlsovog doba, koja su
svoj najpotpuniji izraz nala u satirinoj
komediji i krvavim tragedijam a D. Vebstera i
D. Forda. Pored ve Spomenutih javljaju se i
neki manje zastupljeni anrovi: - domaa
drama T. Hejvuda, komedija B. D onsona, a
kasnije i - pastorala. -> M aska doivljava
pun procvat. Donson je ujedno bio i naj
glasniji zagovornik klasikih ideala dram e
koji u engleskoj renesansnoj dram i nisu nikad
uhvatili korena. U prkos prom eni na prelazu
veka, engleska renesansna dram a zadrala je
izvesne osobine od svojih prim itivnih poetaka
do opadanja i nestajanja. Te osobine i ine
mogunom povremenu prim enu term ina e. d.
na celo ovo razdoblje. O ne bi bile: znatna
sloboda u odnosu na klasine kanone, mea-
vina traginog i kominog (obino kroz
dvostruki zaplet) u drami, odsustvo jedinstava
i ea upotreba posebnih elemenata kao to
su - drama u drami, -+ pantomima, prerua-
vanje, -> hor, -* prolog, -> epilog, -+ maska,
muzika i igra. Pored toga, pozornica za koju
je pisana dram a celog razdoblja ostala je
(uprkos manjih izmena) u osnovi ista; anti-
-iluzionistika, sa neposrednijim odnosom iz
meu glumaca i gledalaca.
L it.: E. K . C h am b ers, The E lizabethan Stage,
1923; F. S. B oas, Tudor D ram a, 1933; M . C.
B rad b ro o k , Them es and C onventions o f E lizabethan
T ragedy, 1935; G . E. B entiy, Jacobean a n d Caroline
S ta g e, 1941 1968; F . S. B oas, S tu a rt D ram a, 1946;
E. P. W ilson, Elizabethan and Jacobean, 1946; M . C.
B rad b ro o k , The G rowth a n d Structure o f E liza
bethan C om edy, 1955. M .F r.
E L IZ IJA (lat. elisio izbacivanje) 1. U
uem smislu uklanjanje -> hijata na granici
reci izostavljanjem krajnjeg vokala prethodne
166
(a u lat. i krajnjih ~um, ~cim, ~em, -om, -im)
ispred vokala na poetku naredne reci (gr.
a/,Xy6; lat. ant(e) obitum). U gr. se obele-
ava apostrofom , u lat. se ne obeleava. E. u
srphrv. stihu nastaje ne zbog potrebe da se
ukloni hijat, ve radi svoenja stiha na
odreen broj slogova. Najee se elidiraju
enklitike, naroito u narodnom stihu. To je
esto u skladu sa govornim jezikom pevaa:
Bog t ubio, goro Romanijo. K ao poseban
postupak e. je izrazitija kod pesnika u
umetnikoj poeziji, npr. kod Zmaja; Pesma s'
ori. U karakteristine primere idu oni oblici u
kojim a je izostavljanje vokala neuobiajena
govorna pojava kod pevaa, odnosno pesnika,
a -* siniceza (koja relativno uva glasovne
elemente oba vokala) ne odgovara: Snaha mi
je never uinila. D a li je u pitanju jedno ili
drugo, to esto zavisi od vrste stiha, od
poloaja elizije, od prirode dvaju vokala i od
mesta akcenta u recima. Razlikovanje je ote
ano i zbog interpunkcije, jer se obino
apostrofom za eliziju obeleava i eventualna
siniceza: D' obrunim cvjetak s narane (narod
na pesma); P' onda zbogom, tamburau (.
Jaki); M esio njega en' u k le li... (L. Kosti).
U sva tri sluaja mogu je izgovor i sa
sinicezom. D odajm o da neki ukljuuju u e. i -+
apokopu i sinkopu. 2. U irem smislu e.
je opti naziv za oblike uklanjanja hijata. U
tom smislu se upotrebljava i sinalefa,
termin koji je eliziji prethodio.
Lit.: -+ hijat. .R .
EM BLEM -* Amblem
EM BOL1M ON (gr. fenJSoUjiov - umetak) -
U antikoj tragediji stajaa horska pesma,
koja. za razliku od stasimona, nije vie
vrsto vezana za radnju, ve se kao umetak
tako osamostaljuje da, po miljenju Aristotela
( 0 pesnikoj umetnosti, XVIII), moe da stoji
u bilo kojoj drami, odnosno slobodno moe
da se prenosi iz jedne dram e u drugu. U gr.
tragediju e. je prvi uveo Agaton (5. v. p.n.e.), a
esto g a je koristio Euripid.
L it.: - T rag ed ija, an tik a. S.K-.
EM EN D A C IJA (lat. emendatio popravak)
Izraz iz kritikog izdavanja tekstova, po
sebno starijih. Postupak u kojem se ne unosi
samo ispravka (ispravljanje ili dopuna lekcija
na onim mestima gde je tekst oteen ili ge je
nainjena oigledna greka), ve se tekst po
boljava novom interpretacijom . Obino se na
kraju izdanja starih tekstova pojavljuju Emcn-
danda i Corrigenda, odnosno delovi koji su
167
poboljani i oni koje treba ispraviti u
sluaju da ta poboljanja i ispravke dou kad
jc tekst ve odtam pan. Stoga se ovi dodaci
esto u knjizi nalaze na posebnom, naknadno
dodatom listu. S.S.
EMFAZA (gr. |A(paa\q isticanje, naglaa
vanje) Termin antikne - retorike za figuru,
zapravo trop, koji je rijei odreena irega
znaenja pridavao odreeno ue ili pregnant-
nije znaenje, koje se moglo razumjeti iz
konteksta, npr.: Treba ivjeli. M oram o biti
ljudi. E. danas u stilistici znai svako afektivno
pojaavanje izraaja, koje se postizava raznim
figurama, naroito - akumulacijom, - meta
forom, -+ hiperbolom, npr.: O strvino, o
gade, o polipe, o hidro, / tu pjesmu punu
psovke, prezira i gada, / pribijam ti ko
nadgrobni natpis, / da prolaznika svakog
zapee ko lapis. (Krlea, N ad otvorenim
grobom , tuni zbore.) Z..
EMIGRANTSKA KNJIEVNOST - Knji
evnost koju stvaraju pisci koji su zbog
politikih progona u svojoj zemlji, ili iz drugih
razloga, prisiljeni da ive u inostranstvu.
Takva knjievnost obuhvata autobiografije i
dela u kojim a se otkriva politiko zbivanje u
matinoj zemlji. U njima pisci optuuju, upo
zoravaju na opasnost, pozivaju u borbu i
pravdaju sebe. E. k. je redovno po tematici
usmerena na aktuelna zbivanja, pa i onda kada
obrauje istorijsku grau. Fr. revolucija bila
je povod za preteno konzervativnu e, k.,
M eternihovo doba za preteno liberalnu i
dem okratsku (Berne, Hajne, Herveg). Posle
neuspelog poljskog ustanka 1830 31. nastala
je znaajna poljska e. k. (Mic-kjevi, Slovaki).
O d 1917. god. postoji ruska e. k. : Bunjin, M.e-
rekovski, Berajev. Faizam je izazvao itaL e.
k.\ Ferero, Silone, a p. graanski rat p. e. k.
(M aariaga). Posebno je znaajna nem. e. k.
19331945. Broj emigriranih nem. pisaca
iznosio je u to vreme 1500. Emigracija je
usledila u nekoliko talasa: neposredno posle
preuzim anja vlasti od strane nacional socija
lista 1933, posle okupacije Austrije, i po
izbijanju rata. Menjale su se i zemlje u koje su
ovi pisci emigrirali: najpre u susedne zemlje, a
kasnije u Ameriku i u Sovjetski Savez. U
emigraciji je nastalo nekoliko znaajnih knji
evnih dela: T. Man je napisao Doktora
Fausta, B. Breht ceo niz svojih drama. Poznati
nem. emigrantski pisci: H, M ann, H . Broh, A.
Zegers, L. Fojhtvanger, K. Cukm ajer, .
Cvajg, R. Muzil i dr.
ENALAGA
L it.: M . W egner, E x il und L itera tu r, 1947; T. A.
K am la, C onfrontation with E xile, 1975; E. N yssen,
G eschichtsbew usstsein in der E m igration, 1975; A.
K antorovvicz, P olitik und L iteratur im E xil, 1978
ZK.
EMOCIJA - Oseanje
EMPARISILABIAN, IMPARISILABiCAN
(fr. imparityUahique nejenakosloan; ne-
parnosloan) 1. U francuskoj - silabikoj
versifikaciji stihovi sa neparnim brojem slo
gova (vers impairs) , koje su predstavnici teo
rije o alterniranju slogova smatrali trohejima.
Izuzev sedmerca (heptasyllabe), ostali su
pravljeni za muziku. Up. nepar nosi oan u
srphrv. -+ silabiko-tonskoj versiflkaciji. .R.
EMPROMPTI (fr. impromptu, lat. in-promptu
smjesta, bez pripreme) K ratki kuplet u
obliku -> epigrama ili -> madrigala od impro-
vizovanih stihova, obino na zadane rime. U
Italiji e. cvjeta u d o b a -> renesanse, a u
Francuskoj u 17. i 18. vijeku (Sent-Evremon,
Fontenel, Sent-Oler, Volter); pominju se i
visprene replike u obliku e. V. Igoa i A. de
Misea. N.Ko.
ENALAGA (gr. hvaX^ayf) ukrtanje, za
mena) Sintaktika figura koja se zasniva na
odstupanju od pravila sintakse i gramatike,
odnosno rec ili oblik se zamenjuju gramatiki
neoekivanim upotrebam a. O vakva odstupa
nja esta su u naoj narodnoj poeziji jer ne
odudaraju od duha naeg jezika. Ima nekoliko
vrsta e.: -* andmerija (zamena vrsta rei);
-* eonstruetio kata synesin (zamena u rodu i
broju); - antiptoza (zamena u padeima).
Ovde spadaju i sve vrste -* solecizama (za
mena lica, glagolskih vremena, naina, stanja i
vrsta). E. moe da bude i u konstrukciji
reenica ako se red reenica razlikuje od
prirodnog reda. T o se postie na taj nain to
se uspostavljaju razliiti odnosi izmeu glavne
i zavisnih reenica (koordinacija i subordina
cija), pri emu reenice mogu biti spojene ili
odvojene veznicima (--* poiisindet), ili se ti
veznici izostavljaju (-+ asindet). Red reenica
(stihova) menja pesnik ako eli da istakne
razlike meu ljudima, odnosim a, radnjam a i
si., naroito u sluajevima kada ima vise
zavisnih reenica: Nijesi 1 mi boju vjeru
dala, / K ad mi bude najvea nevolja, / D a se
meni u nevolji nae. (Karadi. Srpske
narodne pjesme, III, 6). Antika retorika pri
znavala je osam oblika e., ali broj enalaktikih
kombinacija je vei. Za poznoantikog retori-
ENCIKLOPEDIJA
cara Longina (Pseudolongin O uzvienom), e.
ima veliku ulogu u postizanju visokog stila.
Lit.: L. Zima, Figure u naem narodnom pjesni
tvu, 1880. H .K .
EN CIK LO PED IJA (gr. vkukotouex -
svestrano obrazovanje) U antikoj G rkoj
termin je oznaavao sistem obrazovanja, za
poet ve u sofista, a ocnije odreen kao
Sedam slobodnih vesti na (lat. Septem aries
librales), podeljen na Trivium (gram atika,
dijalektika, retorika) i Quadrivium (aritmetika,
geometrija, astronom ija i muzika). Ovu po-
deiu nainili su rim. retoriari igramatiari. E.
nije oznaavala poseban spis u starih G rka,
premda se dela Aristotela ili Teofrasta sigurno
mogu posm atrati kao sum a celokupnog zna
nja sreenog po odreenim sistemima. Prvo
lat, enciklopedijsko dejo napisao je K aton
Stariji (sauvani elovi), a Varonove Disci-
plinae (N auke) proiruju Quadrivium medici
nom i arhitekturom . U 1, v. n.e. Plinije Stariji
je napisao Naturalis historia (Istorija prirode,
u 37 knjiga), tematski podeljen u e u kojoj je
izloeno celokupno dotadanje znanje o geo
grafiji, geologiji, botanici, zoologiji, antropo
logiji, leenju i likovnim umetnostima. Posle
poznoantikih e. K asiodora {InsiUuiiones, 5.
v.) i Isidora Seviijskog (E tym ohgiae, 6. v.), sve
do pozne - renesanse nije bilo pokuaja da se
u jednom izdanju obuhvati sve dostupno zna
nje. Enciklopedijskim delom se moe smatrati
Novum Organum eng. fiiosofa F. Bek on a
(izdato 1620), ali se ideja o prvoj e. sa tim
imenom rodila u Francuskoj u doba - racio
nalizma {druga polovina 18. v.). Pod rukovod
stvom D idroa i D alam bera, i uz saradnju
mnogih drugih knjievnika i naunika (v, -*
enciklopedisti) izdata je od 1751. do 1780, fr. e.
u 35 knjiga. Eng. e. ( Encyclopaedia Britannica)
izdata je od 1768. do 177 i . Tokom 19. v. poelo
je zamasno, i uglavnom dravno izdavanje na
cionalnih e.. a pojavile su se i specijalizovane
e . za pojedine oblasti (\ arhitekture, muzike,
slikarstva, pomorstva i si.). E. danas izdaju
obino ustanove nacionalnog znaaja koje
mogu da obezbede obiman timski rad i
savremenu inform atiku i dokum entaciju. Kod
nas se tim poslovima bavi Jugoslavenski
Leksikografski zavod u Zagrebu, koji je dosad
izdao nekoliko posebnih i optih enciklopedija:
Enciklopediju Jugoslavije, Opu enciklopediju,
Pomorsku enciklopediju, Medicinsku enciklope
diju i druge. D a bi zadrale aktualnost i
tanost podataka, e. moraju stalno obnavljati
izdanja suplementima, indeksima ili skrae
nim izdanjima za iru upotrebu. Mogu-
168
nosli kompjuterizacije podataka, i stvaranja
linih i u svakom trenutku promenljivih doku
mentacija, morale bi u budunosti promeniti
lik i koncepciju e koje su se ve u prolom
veku od zbira opteg znanja promenile u
specijalizovane izvore p o d atak a o pojedinim
oblastima. Enciklopedijski lanak u modernoj
e. m ora sadravati istorijat problem a, najva
nije podatke, najnovije tumaenje, objektivan
prikaz koji nee izazvati u jednom pravcu
odreeno miljenje, i odgovarajuu dokum en
taciju sa literaturom . Stoga se takvi lanci piu
posebnim, enciklopedijskim stilom, koji pod-
razumeva najveu saetost uz potpunu jasn o
u, i odsustvo stilskih figura koje idu na utrb
razumljivosti. Enciklopedijski lanak se, zbog
utede na prostoru i jedinstvenog sistema skra
enica piu sa mnogo - sigla i uputnica, koje
omoguavaju da se o istim stvarim a ne go
vori vie puta. Premda ekonom inost izra
za i obilje p o d atak a m oraju biti odlike e.,
one su obino proizvod jedne koncepcije,
filosofskog uenja ili ideolokog sistema i
zahtevaju kritiko itanje i tog kljua.
Lit.: -* enciklopedisti. S.S.
E N C IK L O PED IST I - G ru p a znaajnih fr.
pisaca, filozofa i uenjaka 18. v., autora velike
Enciklopedije, koja je izlazila od 1751. do
1772. god. Posle nekoliko neuspelih pokuaja,
rad na njoj je zapoeo 1745. a glavni redaktor,
idejni vo, neumorni i neustraivi pokreta i
dua ovog dela bio je D. Didro. Od obine
prerade enciklopedijskog renika Engleza
embersa, kako je u prvi mah zamiljena
Enciklopedija postaje ogrom no delo u 17
svezaka in jolio teksta i 11 svezaka crtea,
kojima su Didroovi naslednici prikljuili 5
svezaka dodatka 1777. i 2 sveske crtea 1780.
E. su razliitih, katkada oprenih uverenja, ali
njihovo delo predstavlja sumu i najsnaniji
izraz svih progresivnih shvatanja i saznanja
veka prosveenosti. Proeti duhom nezavisno
sti prem a vlasti, crkvi, autoritetim a i tradiciji,
oni duboko veruju u ljudski um, u neoborivu
snagu njegovih dokaza, u njegovu mo da rei
sve problem e i oveanstvu obezbedi sreu i
napredak, konano u njegovo neprikosnoveno
pravo na slobodu. Ako su najosetljiviji poj
movi iz religije i politike nuno redigovani
oprezno i u duhu vaeih uverenja, sistemom
uputnica oni su spretno dovedeni u vezu sa
nizom pojm ova na prvi pogled manje znaaj
nih i zato mnogo smetije i kritikije obraenih
u skladu sa savremenom naukom i savreme-
nom materijalistikom filozofijom. Razum
ljivo je to su branioci poretka ustali protiv
169
Enciklopedije i dugo pokuavali da spree
njeno izlaenje. D Alamber je napisao uvenu
Uvodnu re. za koju je Volter oduevljeno
izjavio da prevazi lazi spise Bek on ove i D ekar-
tove. Po d Alamberu, ciljevi ovog dela su
dvojaki: kao -> enciklopedija u uem smislu
rci, ono izlae logiku povezanost i uzajamnu
zavisnost svih oblasti ljudskih znanja, a kao
-* renik koji obrazlae pojedine nauke, um et
nosti i zanate, treba da sadri opta naela i
iscrpne podatke o svakoj od pom enutih disci
plina. Stoga je Uvodna re poeljena na dva
dela: klasifikacija znanja koja se zasniva na
razlikovanju tri sposobnosti ljudskog duha:
pamenje, razum i uobrazilja, kojima odgova
raju tri oblasti znanja: istorija, filozofija i
umetnosti; i drugo, kratak pregled razvoja
nauka i vetina od renesanse do sredine 18. v.
Medu e. posebnu panju zasluuju Didro, koji
je sam napisao vie od 1000 lanaka iz oblasti
mehanike, istorije filozofije, m orala, estetike i
potanko opisao mnoge zanate; d Alamber,
koji je osim Uvodne reci i brojnih lanaka iz
m atem atike, napisao i lanke: Kole. u
kom e je dao temeljnu analizu i kritiku univer
ziteta, i eneva, koji je bio povod za uvenu
raspravu sa Rusoom o pozorinoj um etnosti;
vitez de okur, koji je godinam a bio najverniji
D idroov pomonik i sastavio niz lanaka iz
politike, istorije i prirodnih nauka; Helvecius i
K ondijak su na sebe uzeli najvei deo filozo
fije; teologiju su obradili opati Morele i Ivon,
iskreni vernici, ali pisci tolerantnog duha i
liberalnih shvatanja; herniju baron d O lbak;
prirodne nauke D obanton {Daubenton); knji
evnu kritiku i teoriju M arm ontel; politiku
ekonomiju Kene i Tirgo, obojica pristalice
fiziokratskih ideja. Od velikih pisaca koji su
napisali samo po nekoliko lanaka, ali ine
krug e., valja pomenuti Voltera, koji je ubrzo
napustio poduhvat, Rusoa, kome su u prvim
sveskama povereni lanci iz muzike, Bifona i
Monteskjea. Delo e. predstavlja spomenik
ljudskom duhu, njegovoj plemenitoj smelosti i
slobodi. Svojim idejam a oni su izvrilii ogro
man i dugotrajan uticaj ne samo u oblasti
ideologije i politike uoi fr. revolucije, nego i u
svim drugim podrujima. Oni oglaavaju po
etak ere nauke.
L it.: V E ncyclopidie et les progres des sciences et
des techniques. 1952,
ENDECHA, p. (ENDEA) - p. -+ tuba
lica, koja je sastavljena od etiri- stiha, u
estercu ili sedmercu, sa -* asonancom u
parnim stihovima. M oe biti proirena u
endeeha real, kod koje su tri prva stiha
ENTREMES
semerci, a etvrti, poslednji je jedanaesterac.
E. se ponekad naziva romanci lio. S.K-.
ENDEA - Endeeha
ENDEKASILABO - Jedanaesterac
ENKLITIKA (gr. ykXitik6<; naslonjen,
nagnut unatrag) Re bez svog naglaska
(obino redukovani oblici linih zamcnica i
pomonih glagola) koja se naslanja na pret
hodnu naglaenu re, obrazujui s njom -
akcenatsku celiiiu; npr. sluam te vidi li, ii
u. Jednu naglaenu re moe da prati i vise e.:
ilo sam je, obeali su mi ga, lepo li si mi se
proveo. Supr. - proklitika. R.B.
EN KOM ION Pohvalna pesma
E N TEL E H IJA (gr. fcv reU x eia - stvara
laka energija) Posedovanje neke svrhe i
oblika adekvatnog toj svrsi, tanije e. je
ostvareni cilj. Za Aristotela svako bie ima
svoj unutranji cilj koji se e., kao unutranjom
visom energijom, ostvaruje. U daljem raz
voju filosofskog miljenja pojam e. postao je
istovetan s teleolokim principom tumaenja
sveta. Pod teleologijom se podrazum eva ue
nje o svrsishodnosti po kome sve to se deava
u prirodi i ljudskom drutvu biva voeno
unapred odreenim ciljem. Ovakvo shvatanje
sveta razlikuje se od deterministikog, po
kome se sve deava u kauzalnom nizu uzroka i
posledica. B.M.
E N TR EM ES (p. entremes, port. entremez
meuigra, meuin) Termin verovatno
potie od srednjovekovnog fr. ent.reme.ts, nazi
va za predstave kojima su se zabavljali gosti
na sveanim banketim a izmeu serviranja dva
jela. U 16. v. se proirio na celu p.. a u 17. i
na pori. teritoriju, sa znaenjem vesele meu
igre narodskog karaktera (-> intermedij, -
intermeeo, -* interludij). Prvi put ga je upo-
trebio H. Timonea, koji je napisao Entremes
o slepcu, slugi i siromahu (Entremes de un
ciego, un mozo y un pobre, 1563). Sadrilia i
jezik prvobitnog e. bili su veoma slobodni,
ponekad i razuzdani, a linosti naturalistiki,
pa ak i vulgarno predstavljene. Postojalo je
S.V.
nekoliko stereotipnih tem a i likova, a glumci
su imali mogunosti da slobodno improvizuju
na sceni. E. je temam a i linostima obogatio
Servantes, koji ga je uzdigao na nivo samo
stalnog i kom pletnog dram skog dela, neke
vrste male komedije obiaja. Poznati pisci e.
bili su L. Kinjones de Benavente koji je
ENTROPIJA
stvarao u prvoj pol. 17. v., Lope de Vega i
K alderon. U Port, se e. javio kao reakcija na
irenje p. pozorita i kao skrom an pokuaj da
se oivi dom aa pozorina tradicija. Puni
procvat doiveo je u 18. v.
L it.: W . C raw fo rd , Spanish D ram a before L ope
de Vega, 1937; E. A senso, itinerario del entrem s,
1965.
E N T R O PIJA (od gr. Evtponva osvrtanje,
povraaj) Termin je najpre poeo da se
upotrebljava u termodinamici (uveden je 1865)
i u njoj oznaava meru energije koja nepo
vratno otie, gubi se. Preuzeo ga je iz term o
dinamike P. Florenski, a neto kasnije i N.
Viner, i to kao jedan od sredinjih term ina u
- kibernetici. O snovno je znaenje: mera
neorganizovanosti u nekom kibernetiki shva
enom sistemu. Za suprotno znaenje Viner
upotrebljava term in organizacija ili organizo-
vanos!, a Florenski se slui term inom koji je,
kao i prvi, po poreklu grki, -> ektropija* U -*
teoriji informacije podrazum eva se u sutini
isto znaenje: mera neodreenosti ili nepred
vidljivosti pri izboru i kom binovanju kom uni
kacionih jedinica u procesu komuniciranja.
O vako shvaenu e. najlake je objasniti ako
poem o od kom unikacionog sistema. Svaki
komunikacioni sistem sadri konaan broj
jedinica i skup pravila kojima se regulie,
odnosno ograniava m eusobno kombinova-
nje tih jedinica u procesu kom uniciranja. K ad
ovih ogranienja ne bi bilo, mogla bi se bilo
koja jedinica s podjednakom verovatnoom
pojaviti iza bilo koje druge, odnosno izmeu
bilo koje druge dve. T akvo stanje daje maksi
malnu neodreenost, nepredvidljivost, pa se
zato i zove maksimalna entropija. S druge
sirane, sva ogranienja na kom binovanje koja
predvia - kod umanjuju maksim alnu entro
piju, i ta um anjena e. naziva se relativna
entropija. Prem a odnosu izmeu maksimalne i
relativne e. odreuje se reunanca u
komunikacionome sistemu, a posredno i u
samome procesu komuniciranja. U celini gle
dano, sa uveavanjem broja jedinica u sistemu i
sa ukidanjem ogranienja na njihovo kom bi
novanje uveava se e., a u obrnutom se sluaju
smanjuje. To moe biti od posebnoga znaaja
za izuavanje knjievnih tekstova (-* tekst), a
osobito za izuavanje > stiha. Jer u ovome
potonjem postoje prilino velika dodatna
ogranienja na kombinovanje prirodnojezikih
jedinica. Iz toga sledi da je u stihu e. manja,
to znai da stih nosi manju koliinu inform a
cije od obinoga govornog niza. Budui da se
lako moe dokazati kako stih ipak ne nosi
170
manju, nego ak i znatno veu koliinu
informacije, teorija informacije morala je u
primeni na knjievne tekstove unekoliko da
izmeni odreenje prironojezike e., odnosno
da tu e. razdeli na dva njena vida (-> teorija
informacije).
L it.: - k ib ern etik a, -> teorija inform acije. N .P.
M .D i.
EN TU Z IJA ZA M (gr. sv S o u cn ac^ ) - U
prvobitnom znaenju reci oznai!va duhov
no stanje oveka punog boga, tj. bo
anskog prisustva i nadahnua. Kasnije,
oznaava strastveno zastupanje neke ideje ili
stvari, zanos i oduevljenje, e. je prisutan u
stvaralakim i doivljajnim procesima, kao
afektivno stanje stvaraoca ili primaoca. U
filozofiji . Brun a imao je znaenje strastve
nog i oduevljenog predavanja ideji boanskog
univerzuma. K od A. eftsberija, engleskog
neoplatoniara 18. v., e. dobij a estetiku
dimenziju i oznaava strast i tenju za lepim,
dobrim i potenim. Njegovo ulo za lepotu
ima sveobuhvatnu funkciju da vodi kroz
estetski doivljaj do uzroka i unutranjeg
savrenstva umetnikog dela. Za Platnera e. je
afektivni ar povezan sa ljubavlju i divlje
njem za vredne stvari. U estetici i stvaralatvu
epohe rom antizm a e. je, pre svega, zanos. U
estetici K. V. F. Zolgera, bliskoj rom antiar
skom religioznom oseanju, e. zajedno sa -*
ironijom, ini sredite svake umetnike delat-
nosti. To je duhovno stanje kada opaam o
boansku prisutnost u svakom predm etu vid
ljivog sveta; nitavnost tog sveta, kao protiv-
renost boanskoj ideji, sagledavamo putem
ironije. M isticizam okrenut realnosti je
m ajka ironije, a okrenut venom svetu dete e. i
nadahnua. ( Vorlesungen ber A e s t h e tik,
1829, 195). B.Mi.
ENVOI fr. (anvoa poiljka, uputa, poruka)
U izvornom znaenju: posveta ili post-
-scriptum pesme. Sada oznaava krau strofu
na kraju pesme, obino - balade ili kraljevske
pesme (-* chant royal) u kojoj se izraava
zahvalnost ili rezimira osnovna ideja pesme, tj.
iskazuje poruka, U baladi e. iznosi polovinu
jedne od prethodnih strofa i ponavlja njen
metriki obrazac, rime i refren; u kraljevskoj
pesmi e. iznosi od etiri do sedam stihova. E.
je najee upuen nekoj uglednoj, voljenoj ili
cenjenoj linosti. U francuskoj poeziji su
poznati e. na kraju Vijonovih balada u kojim se
ponavlja refren Mais o sont les neiges
d antan?. K od osera balade se zavravaju
porukom koja je po svojim formalnim odli
kam a jednaka ostalim strofama.
Lit.: > b alad a, -* stro fa. N .K o .
171
EO LSK I RA ZM ERI Naziv poglavito obele-
ava stihovne oblike koje su upotrebljavali
starogrki pesnici sa eolskog ostrva Lezba.,
Alkaj i Sapfa. U eolskoj metrici, za razliku
od ostale starogrke, stihovi uvek imaju od
reen broj slogova, jer nije dozvoljena za-
mena dve kratkoe jednom duinom. Osim
toga, osnovni oblici stiha mogu da ponu
tako da se u prva dva sloga javlja svllaba
anceps.
L it.: M e trik a, an tik a. V .Je.
E P vgr. ercoq rije, pripovijest, katkada i
stih) Naziv za najveu epsku formu, koja
ima bogat povijesni razvoj i velik niz sadraj -
no-izraajnih mogunosti. E. ili --* epopeja
razvio se u staroj Grkoj iz junakih pripo
vjednih pjesama. Bio je oblikovan u visokom
stilu i odabranom odm jerenom ritm u (--*
heksametar, -+ aleksandrinac i - blankvers),
koji je trajnim ponavljanjem predstavljao jed
nu od osnovnih zakonitosti vrste. S obzirom
na duljinu pripovijedanje u e. lagodno je
(-> epska irina), postupno i plastino. O d
> figura upotrebljavaju se -+ ponavljanje,
-> perifraza, -> apostrofa i homerska uspored
ba. Zbivanje se sastoji od opirnog opisivanja
am bijenta radnje, obiaja i vanjtine junaka.
E. ne razvija karak terne osobine svojih junaka
(likova); oni imaju od poetka do kraja
jednake psiho-dinamike osobine linosti. P ra
vi je uinak e. postizao kod recitatora ili
pjevaa (u G rkoj su ih zvali -> aedima, -+
rapsodima), koji su pjevali o znaajnijim doga
ajima sredine ili ljudskih tenji uope. Prvo
bitno je e. imao ustaljenu unutranju struk
turu. Uvod (lat. exordium) najavio je predmet
to e ga pjesnik obraivati, dok je nekoliko
stihova posvetio zazivanju boginje pjevanja
(muze). Ti se stihovi zovu - invokacija (lat.
invocatio - zov, molba), a njihov je sadraj
molba za uspjenost zapoeta posla. Drugi je
obavezni dio e. bio sadraj (lat. argumentom).
N ajavio je sadraj ili navijestio izvore kojima
e se sluiti. Trei i najvaniji sastojak bilo je
samo pripovijedanje, u kojem su doli do
izraaja sredinji dogaaji od kojih je bilo
satkano zbivanje. Pjesnik odmah ulazi u samu
sr zbivanja (-+ in medias res), kako bi
postigao interes i pobudio panju slualaca.
Zadrava se na pojedinim epizodama, koje
su esto ak izvan toka osnovnog zbivanja,
dok za uzdravanje itaoeve napetosti upo
trebljava tehniku -* retardacije. Zbog velikog
opsega e. se dijeli na pjevanja, knjige ili scene.
U povijesnom se razvoju ja k o mijenjao te
razvijao nova strukturalna obiljeja. Kriterij
EP
prem a kojemu je mogue izvriti priblinu
klasifikaciju e. jeste sadraj. Po tom kriteriju,
koji donekle upuuje i na vremenski slijed
pojavljivanja, e. se dijele na: A) srednjovje
kovne s tri oblika: 1. junaki, 2. kranski i 3.
dvorski (s podvrstam a u preddvorskom , dvor
skom, legendarnom i ivotinjskom e.); B)
novovjekovne, koji su, uglavnom, razvili etiri
mogunosti: 1. komini, 2. religiozno-filosojski,
3. gradansko-idiiini i 4. povijesni. Od srednjo
vjekovnih epskih formi najznaajniji je junaki
e., prema kojemu su preteno utvrene karak
teristike vrste u cijelosti (uzvieni jezik, pre-
gledna struktura, ponavljanja, stalne formule i
dr.). Sadrajno, junaki e. pripovijeda o ne
kom velikom ili slavnom dogaaju, koji moe
biti istinit ili izmiljen. O d omiljenih tema u
sreditu panje nalaze se ljubav i mrnja, ali
individualna sudbina likova esto ovisi o
povijesnim okolnostim a koje pojedinca ili
skreu s puta ili ga upropatavaju. Kranski
se e. tematski oslanja na predaju o Kristovu
ivotu (najznaajniji je pokuaj O. Vajsen-
burkog na starosakom dijalektu izmeu
863 871). Dvorski e. predstavlja prelazni
oblik prema srednjovjekovnom romanu
(stoga se naziva i dvorski roman). Srodnost
nije uvjetovana oblikom (dvorski tv ostaje pri
stihu) ve izvire iz jednakog postavljanja
problem a. Dvorski e. zahvaa stvarnost ideali
stiki i naginje iilikom prikazivanju (~>
idila). P odrobno ga oznaava i fino razrai
vanje psihikih osobitosti, po emu se razli
kuje od junakog e. Podvrste to ih zapaam o
u dvorskom e. po svojim su karakteristikam a
vrsto omeene. Poetak predvorskog e. ini
svjetovna epika pjesnika-sveenika. N astao je
pod utjecajem starofrancuske svjetovne epike;
u sreditu panje bio je rom an o Aleksandru u
obliku starih Chansons de geste, koji je
naao odjeka u njemakoj i panjolskoj knji
evnosti (Sid-Cid, 1140). Inae, izvori za
spomenuti tip nalazili su se u latinskim
priama i hronikama o ivotu careva.
Dvorski se e. razvio pod djelovanjem drugoga
utjecaja starofrancuske epike. U njegovu
sreditu stoji skupina rom ana o kralju Arturu,
koja je poznata iz obrade Kretiena de Troa
(izmeu 1.130 i 1195). T a j e obrada im ala pet
velikih jedinica: Erec et Enide, C/iges,
Lanceloi, Yvain i nezavreni Parcevaf; od kojih
je u njemakoj knjievnosti H artm an fon Aue
preuzeo prvi i etvrti rom an, dok je Volfram
fon Eenbah obradio Parcijala (Parzival, oko
12001210). Legendarni je e. krai i po
svojim osobinam a predstavlja tip dvorske -~+
novele (najpoznatiji je primjer H. fon Aue,
EP
Bijedni Ilajnrih, zadnje desetljee i 7. v.)-
ivotinjski e. zastupa djelo anonim nog autora
s naslovom Lisac Rajneke (1498), koji je
svojom tem om i kasnije preraivan (npr. J. V.
Gete). Srednjovjekovne su epske vrste prestale
biti tvorne oko 1500. godine. Novovjekovni e.
stupa u povijest sredinom 18. v. ali je ve do
prelaza u novo stoljee razvio etiri svoje
glavne vrste. Komini je e. znaajan za sliku
svijeta to su je razvili rokoko, >
racionalizam i predromantizam. U sebi
spaja dva m eusobno iskljuujua pogleda na
ivot: kominost i ozbiljnost. Rezultat je toga
-> parodija, u kojoj je stilski instrum entarij
klasinih epskih oblika bagateliziran
neznatnim sadrajem ili obratno (- aljiva
poezija). Religiozno-filosofski e. ima svoga
velikog prethodnika u D anteu, dok je zna
ajno mjesto zauzim ao naroito u prosvje
titeljsko doba. U to vrijeme uz pobude D.
M iltona (Izgubljeni raj Paradise Lost,
1667) nastaju pokuaji u Njemakoj: iz pijeti-
stikoga gledanja F. G. Kloptoka (Mesijada
- Der Messias, 1748 1773), iz rom antikog
katolicizma K. Brentana (Romance o brojani-
cama Die Romanzen vam Rosenkranz,
napisano 1805/1812), iz liberalistikih zahtjeva
H. Bajne {Ata Troi, 1843), N a prijelazu
stoljea bilo je nastojanja da se u toj vrsti oivi
antikna mitska podloga, ali je tek ekspresio
nizam uspjeo dati znaajnija ostvarenja (T.
Dojbler, A. Deblin i dr.). G raansko-idilini e.
prekida s tradicijom junaka (likova) iz redova
kraljeva, vojskovoa i dravnika; on uvodi
tem atiku graanske svakidanjice, a prihvaa
ga ak J. V. G ete (Herman i D oranja, 1797). U
19. je vijeku e. razvio vie smjerova, meu
kojim a su najznaajniji socijalni, trivijalni i
kritiki e. Povijesni e, uvodi J. G . H erer sa
Sidom (Der Cid, 1805). Njem u u 19. stoljeu
slijedi bezbroj pokuaja koji su umjetniki
beznaajni (izdvajaju se jedino imena kao to
su K. F. Majer, i F. V. Veber, a u 20. v. P.
Ernst). Teoretska su se naziranja o um jet
nikom e., tako rei do 19. v., oslanjala
iskljuivo na primjer Vergilija i. neto manje,
na B om era. Ispunjavanje norm i to su ih
teoretiari izvukli iz Eneide i Ilijade znailo je
vrhunski estetski domet koji je neki epski
pjesnik mogao postii. N a toj je liniji ostao
ak G. E. Lesing. Preokret u prouavanju
donosi korespondencija izmeu F. ilera i J.
V. Getea, a naroito G eteova rasprava iz
1797. g., u kojoj je razgraniio epsko od
dram atskog. V. B um bolt znaajan je po tome
to je, prouavajui epske mogunosti u novo
vrijeme, traio prelaz od heroinih u graan
172
ske teme (O Geteovu Herman u i Doroteji
ber Goethes Hermann und Dorothea, 1799).
Braa F. i V. Siegel teoretski su razm atrali
smisao e. u povijesti, dok je G . V. F. Begel s
tezom o preobraaju e. u roman, koji je
graanska epopeja, gotovo posljednji koji se
tom temom bavio sa stanovita prakse. Raz
voj e. u pojedinim knjievnostima zapoinje
B om er ovim djelima u heksam etru Ilijada i
Odiseja (oko 700. p.n.e.), koja su ostala
neprevazieni ogledni prim jer i izvor teoret
skih razmiljanja o fenomenu epskog (->
homersko pitanje). N akon B om era nastao je
vei broj e. ali je meu njima spomena
vrijedna parodija Ilijade u djelu Boj aba s
mievima. Sve to je nastalo u gr. knjievnosti
bilo je osueno na nasljedovanje Ilijade (izra
zit je sluaj Bezioda, koji je hom ersku struk
turu e. priveo didaktikim svrhama). Novost
je bila u pokuajim a kraih <?. koje su zvali
epilion i od kojih se jo danas prevodi Hero
i Leander, to ga je napisao Musaios. Rimska
knjievnost stoji od poetka pod utjecajem gr.
e. N akon manje znaajnih pokuaja s povijes
nim tem am a slijedio je izmeu 29. i 19. godine
prije n.e. Vergilijev e. Eneida, koji je povijesne
elemente spojio s mitskim predanjem. S obzi
rom na poznavanje lat. jezika Eneida je postala
prototip vrste za itav srednji vijek. G erm an
ske knjievnosti gradile su e. iz tradicije -
saga o seobam a i pokrtavanju naroda. U
Islaniji je nastala Eda ( Edda), u Engleskoj je
poznat Beovulf (Beowulf), za Njemaku su
znaajni Pjesme o bl ibe tun zima ( Nibelungen),
Gudrun, DUrih (Dietrich) i na lat. jeziku
ispjevani Valtarije ( Waltharias). Za rom anske
su zemlje karakteristine Chansons de geste;
uz njihov poticaj nastao je p. Sid ( Cid, 1140),
koji oznaava prijelaz od junakoga u dvorski
e. (Kretien de Troa, Volfram fon Eenbah,
H artm an fon Aue, H ajnrih fon Feldeke). U
renesansi, koju u tom smislu otvara D ante
{Boanstvena komedija La Divina comme-
dia, 1307 1321), e. doivljava vrhunac, n aro
ito u Italiji. O vam o spada vei broj pisaca (L.
Puli, M. Bojaro, L. Ariosto, T. Taso).
Portugal dobija e. svjetske literarne vrijednosti
1572 (L. Camoens, Luzijade Lusiadas), u
Francuskoj P. de Ronsar pie djelo nacionalne
inspiracije (nedovrena Fransijada La Fran~
ciade, 1572), dok panjolac Ersiija objavljuje
izmeu 1569. i* 1589. znaajnu tvorevinu te
vrste pod naslovom Arankana ( La Arancana).
y Humanizam i - barok primjenjivali su e. u
satirike i pobone svrhe, katkada kao izvje
taj o bitkam a, dok je prosvjetiteljstvu posluio
u preporodne namjere. Zadnji je zalet e.
173
trebao biti revolt protiv proznih formi koje su
poele tjerati u pozadinu pjesnitvo. Eng. je
pjesnik D, M ilton nastupio sa religiozno-
-filosofskim e. Izgubljeni raj (1667), njemu je
slijedio Nijemac F. G. K loptok (Mesijada,
17481773) s prosvjetiteljsko-pijetistikim
idejnim svijetom. Svijet rokokoa oblikovao je
K. ML Vilan (Oberon, 1780). preokret u
idilino uinio je J. H. Fos (Lujza Luise,
1795) kome je slijedio i J. V. Gete. G eteovo
djelo Herman i Doroteja (1797) mitsku je
pozadinu zamijenilo suvremenim graanskim
ambijentom, dok je u formi ostao vjeran
homerskoj tradiciji (heksam etar). Takav je
smjer prevladavao u rom antizm u, dok je
realizam isticao socijalne teme ili se oslanjao
na narodno predanje (obrada alpske teme o
Zlatorogu: R. Baum bah, 1877. i A. Akerc,
1904). Hererov je primjer stapanja pojedi
nanih -+ romanci (Sid, 1805) nasljedovalo vie
stvaralaca (K. Brentano, L. Ludvih). Tim
putem su pokuavali doi do e. i neki slaven
ski narodi. Kod Engleza D. Bajron zapoinje
novu i samostalnu vrstu e. u ironinom tonu
(ajld Harold, 18121817; Don uan, 1819
1824). T u su m ogunost slijedili panjolci (H.
de Espronsea). Sveanima je nacionalni e. s
djelom Fritjof snaga. (1825) napisao E. Tegner.
Kod Rusa je A. S. Pukin e. oslonio na
povijesnu pozadinu, dok je Poljak A. Miekje-
vi vie inzistirao na herojskom elementu i
iilici (Pan Tadija Pan Tadeusz, 1834). E.
kao stvaralaka mogunost ostaje aktualan i u
drugoj polovici 19. i u 20. stoljeu. Pojedini
sluajevi mogu biti sa stanovita stvaraoca ili
nacionalne knjievnosti ak izvanredna ostva
renja, ali su problem sku i form alnu aktualnost
e. preuzeli -> roman, mali roman i -> novela,
(V. i. Knjievni rodovi i vrste, -> Epska knji
evnost, -> Narodni junaki ep).
L i t .: J. C lark , H isto rv o j Epic P oetry, 1900; K..
F o rtm ller, Die Theorie des E pos, 1903; F . P an zer,
D as deutsche V o lksep o s, 903; W . P. K er, Epic und
R om ance, 1908: W . F lem m ing, E pos u n d D ram a .
Z eitsch rift f r sth e tik , 1916, 6; J. F ra n k e l, D as
E pos, Z eitsch rift fu r sth e tik , 1918. 13: K . B orin-
ski, Die A n tik e in P o etik und K unsttheorie. 1914
1924; H . S chneider, D as m ittelh o ch d eu tsch e H el
d en ep o s . Z eitsch rift f r deutsche A lte r tu m , 1921,
58; F.. H irt, D ie F orm gesetze der epischen, dram ati
schen und lyrischen D ichtung, 1923: E. W eber,
Geschichte der epischen und idyllischen Dichtung.
1924; H. S ch n eid er, D eu tsch e und franzsische
E p ik , Z eitsch rift f r deutsche Philologie, 1926, 5J;
R. P etsch, D er epische D ialog, Euphorion, 1931,
32: C . M u rray , T he Rise o f the G reek Epic, 1934; A.
H eusier, N ibelungensage u n d Nibelungenlied, 1934';
H. S chneider, D as germ anische E pos, 1936; M .
W ilm o te, L'pope franaise, 1939; E. Busch. D as
EPIAR
V erh ltn is d er deutschen K lassik zu m E pos, Ger
m anisch-R om anische M onat sschrij't, 1941, 29; N.
W ehe, D a s m o d ern e V ers-E pos, Z eitsch rift f r
deutsche G eistesw issenschaft, 1942, 4; C . M. B ow ra,
F rom Virgil to M il ton, 1945; W . M atz, D er Vorgang
im Epos, 1947; K . W ais, F rhe E p ik W esteuropas,
1953; E. v. R ich th o fen , E studios epicos medievales,
1954; A. B. L o rd , The Singer o f Tales, 1960; L.
P o ilm an n , Das Epos in den rom anischen Literaturen,
1966; H . J. Schnei er, The German Verse Epic in the
19. and 20. C en tu ry, 1967; E. S taiger, Grundbe
griffe der P o etik , 1968 ; P. M c rch a n t. The Epic,
1977. J.P .
E P, NARODNI - Sinonim za narodnu
epiku. Narodna pesma,
EPANAFORA (gr. fenavottpopa) - Podvrst
anafore, kad se na poetku stihova ili re
enica ne pojavljuju iste rijei, nego sinonimi.
Z..
EPE ISO D IO N (gr. eneicroiov onaj ko
dolazi k neemu, um etnut) Po Aristotelu,
srednja radnja, odnosno deo dram ske rad
nje izmeu horskih pesama (-> stasimon).
N asuprot tome, deo dram ske radnje koji je
prethodio ulaznoj pesmi hora (~> parodos)
zvao se -* prolog, a deo dram ske radnje koji je
dolazio posle poslenje horske pesme -
eksodos. U poetku je starogrka dram a mog
la imati najvie 3, po pravilu kratica, e., a
kasnije 4. E . je prvobitno bio u trohejskim
tetram etrim a, a kasnije najee u jam pskim
trim etrim a. Po Aristotelu, nizanje e. mora biti
zasnovano na naelima verovatnosti i nuno
sti,-inae se obija episoijska pria, odno
sno najloija prosta pria ili radnja, kojoj su
skloni loi dramski pisci ili oni eljni pobede
na dram skim takmienjima. T.V.
EPIA R A utor epskih dela. K od starijih
ela epiarev stav je u velikoj meri odreen
tradicijom : k ao autor -* epa, e. je sveani i
sveznajui peva koji ima pregled nad svim
zbivanjima. Kasnije on sve vie postaje spoljni
posm atra, koji jedino to prati zbivanja.
Posebno u > romanu, kao najmlaem veli
kom epskom obliku, e. se o poetka 18. veka
javlja u raznim oblicima, to i ini osnovu za
tipologiju rom ana. E . moe biti ili lino junak
svog rom ana ( -~> roman u pismima, razvojni
i obrazovni roman), ili iz ironine distance
opisuje to je sm doiveo, na prim er u -*
pikarskim i u putopisnim rom anim a. E . pri
tom e moe da govori u prvom licu ili u treem
licu, no ovo ne znai da prvo lice u epskom
pripovedanju m ora da je istovetno sa auto
rom. U epskom pripovedanju u treem licu
EPIDEIKTiKA
odraava se pripoveaeva individualnost, no
ni u ovom sluaju epski pripoveda ne m ora
d a je istovetan sa autorom u pogledu njegovog
poznavanja stvari, njegovog uestvovanja u
zbivanjima i njegovog unutranjeg odnosa
prema grai, koji moe da dosee od nezain-
teresovanog sveznajueg stava do m ukotrpnog
traganja za povezanostima, i od hladne, ob
jektivne distance do najdublje unutranje uz-
buenosti, od ironinog posm atranja do po-
igravajuih pokuaja da se stvori zbrka. Mero-
avno za znaaj e. jeste na kraju i mesto koje
autor pidaje svojoj ulozi;subjektivnost e.
moe na primer cla nadjaa grau epskog
pripovedanja (Stern, an Paul); njegova uloga
moe biti veoma naglaena, on moe i da
tokove radnje individualno ispreplie (Rabe,
Tom as M an); ona moe, zbog tenje za
objektivnim nainom prikazivanja, da bude
lienasvih linih osobenosti koje bi bile u
stanju da se jae ispolje; moe da bude
bezlina ili pak, kod m odernih sredstava
epskog pripovedanja, na prim er kod -> doiv
ljenog govora ili u -* unutranjem monologu ili
u prividnoj objektivnosti tipa -* novog roma
na, da potpuno nestaje i time rui tradicio
nalnu sliku epskog pripovedanja kao osmi
ljavanje sveta. LJ jugoslovenskim knjievno
stima I. Andri je primer distanciranog e. U
Vidakovievim sentimentalnim rom anim a sub
jektivnost e. dolazi do izraza u vidu saosea-
nja sa junacim a, a u nekim novijim romanima
(M. Crnjanski: Dnevnik o arnojeviu^ D, Ki:
Bata, pepeo) u vidu lirske introspekcije.
L it.: R. P etsch, W esen und F orm en der E rzhl
k u m t , 1942"; F. S tanzei, Die typischen E rzhlsitua
tionen im R o m a n , 1955; W. K ay sei*. E ntstehung und
K rise des modernen R om ans, 1955; isti. D as P ro
blem des E rzh len s im R o m an , The German
Q u a n erly 1956, 1.9; isti, W er erzhlt den R om an?,
Die Vortragsreihe. 1958: D . F rie d em an n , Die Rolle
des Erzhlers in der E p ik , ! 9652; Z u r P oetik des
R om ans, ed. V. K lo tz, 1965; H . Seidler, Die
D ichtung, 1965z; E. L m m e rt, B aujorm en des E r
zhlens, 19672; U . P rk sen , Der E rzhler im mhd.
Epos, 1971; H . van G o rp . H ei opireden van de
Verteiler in de rom an, 1971; L. E. K u rth , U n z u v e r
lssige S precher und E rzhler in d eu tsch er D ic h
tung, Traditions und transitions, F estsch rift H.
Ja n tz, 1972; A. Ros, Z u r Theorie literarischen E r
zhlens, 1972; F . P ied m o n t, Z u r Rolle des E r
zhlers in d er K urzgeschichte, Z eitsch rift fr deu
tsche P hilologie. 1973, 92; J. M . EHis, N arration in
the German Novelle, 1974; W. H. S chober, E rz h l
te chniken im R om an, 1975; K. K anzog, Erzhl-
strategie, 5976; D. M eindi, Z ur P ro b le m a tik des
E rzhlerbegriffs. Li Li 1978, 8; V. K ajzer, Jezika
um etniko delo, 1973 (prev.); K. H a m b u rg e r, L o g ika
pesnitva, 1976 (prev.). Z .K .
174
EPIDEIKTIKA (gr. yevo^ gtciSgvktikov, lat.
genus demonstrativum ili laudativum svea
na, pohvalna beseda) Jedna od tri osnovne
kategorije antikoga besedntva (-* besenik).
O stale dve su sudbena i politika beseda.
(yevoq 8 iKotvikov genus iudiciale; yevo;
ai.ij.iPon/a:iiT ik'ov genus deliherativum). E.
se bavi hvalom, ponekad pokudom , neke
pojave ili linosti. Antikna je retorika teme e.
delila u etiri razreda: bogovi, ljudi, ivotinje,
neivi predm eti. Dok se u sudbenoj i politikoj
besedi radilo o tem am a koje su bile od velike
vanosti za sJuaoce, u e. slualac je mogao da
usredotoi svoju panju na stilsku vetinu
besede i d a je shvati kao istu um etnost. Time
se e. sasvim pribliila lepoj knjievnosti, a
termin fen iS ei^ ic (pokazivanje) oznaavao je
stilsku obradu naoko prigodnih tema, kojima
je jedina svrha bila pokazivanje stilske vetine,
stilska virtuoznost. T ako se od -+ epigrama
kao pravoga nadgrobnog natpisa razvio epi-
eiktiki epigram. E. omoguuje besedniku da
u najveoj meri pokae svoju govorniku
vetinu. Najstariji oblik epideiktikog besedni-
tva je nadgrobna beseda. Poznati predstavnici
e. su besednici Periklo, Gorgija, Lisija, Isokrat,
Deinosten, Hiperid. Po uzoru na ovu vrstu
govoraitva ve u antiko doba razvila se
epideikticka poezija. Uobiajeni oblici ove, u
najirem smislu sveane prigodne poezije su
enkomion, epikecjon, epitalam, >
ekfraza. Stacijeva zbirka pesama Silvae jedan
je od najlepih prim era epideiktike poezije.
Dugu i kontinuiranu tradiciju ove poezije
najbolje potvruje injenica da su pravila,
koja je za njeno pisanje izneo J . C. Skaligero u
Poetices Libri Septem ( Sedam knjiga poetike)
1561, gotovo istovetna sa onim a koja je
M enander u 3. v. pre n. e. postavio u deiu Peri
Epideik t ik on ( O epideiktici).
L it.: T . Burges, E pideictic L iterature, 1909; O .
B. H a rd iso n , Jr. The Enduring M o n u m en t, 1962.
Z . .- S .K - .
EPIFA N IJA (gr. ejncpaveia objava, pojav
ljivanje) Praznik koji se u pravoslavnim
crkvam a zadrao k ao Bogojavljenje, dok se u
katolikoj crkvi od 5. veka obeleava kao
Sveta tri kralja, tj. kao dolazak m udraca na
poklonjenje H ristu, prva objava bojeg roe
nja Nejevrejima. U vezi s knjievnou e.
oznaava umetniko otkrovenje: 1. trenutak
nadahnua umetnikove svesti u kojem se niz
ranijih iskustava i uvida kristalie na osnovu
nekog sluajnog opaanja koje ib dovodi u
fokus smisla; 2. izraajno dejstvo neke knji
evne pojedinosti koje prosvetljuje smisao dela
175
kao ceiine. U ovom smislu Dojs je
upotrebio term in e. da oznai sutinske ciljeve
svoje um etnosti; kako kae Elman, pod e.
Dojs nije podrazum evao objavljivanje boan
stva, ukazivanje H rista M udracim a, iako je to
korisna m etafora za shvatanje onoga to je on
imao na umu. E. je iznenadno ,otkrovenje
sutine stvari; trenutak u kome nam izgleda
da i ,dua najobinijeg predm eta ima neko
zraenje. E. je za Dojsa nenadana d u
hovna manifestacija, bilo u vulgarnosti govora
ili gesta, ili u nekoj nezaboravnoj fazi same
svesti, te stoga upravo knjievnici treba da
belee takve e. s krajnjom briljivou
(Stephen Hero). Spenser istie da je ova teorija
sredinja za razumevanje Dojsa kao umet-
nika, da se sva njegova dela mogu opisati
kao njene ilustracije, intenziviranja i proire
nja; Levin govori o abiinjanima kao istim
primerim a e., a 1. Hendri (I. Hendry) ukazuje
da e, nije karakteristina samo za Dojsa,
nego da svaki pisac doivljava oseaj otkro-
venja kad posm atra neki deo sveta sa odre
enog duhovnog rastojanja, kad mu se taj eo
ini bremenit znaenjem koje prevazilazi
njega samoga, a svaka pojedinost njegove
fizike pojave relevantna. Teorija e. obu
hvata, dakle, i sve elemente uenja o -* tipi
nom i - karakteristinom, ali i kao teorija
saznajne prirode stvaralakog procesa, i kao
teorija izraajnog dejstva neke umetnike po
jedinosti, ona je prevashodno varijanta teorije
simbolizma.
Lit.-. T . S penser, In tro d u c tio n to Jo y ce's
S tephen H e r o , 1955; 1. H en d ry , Joyce's E p ip h a
nies, Sew anee R eview , Ju ly 1946; J. Joyce, E pi
phanies, 1956; S. K oljevi, S im bol k ao z a g o n etk a
ili k ao rasvetljenje, T riju m f inteligencije, 1963; M .
E. K ro n eg g er, The Theory o f U nity a n d E ffec t in the
W orks o f E. A . P oe a n d Jam es J o y c e , 1966; -+
objektivni korelativ. S.K . L j.I.
EP1FONEIV1A (od gr. femcpchvripa uzvik,
reenica) i. Termin antike -> retorike:
zavrna izreka kojom se prethodno due
izlaganje emfatiki (-+ emfaza) rezimira. Re
dovito to je paljivo odabrana, saeta -+ sen-
tencija koja kao posljednji potez zakljuuje i
zaokruuje govovnikov iskaz, a slui i kao
retoriki ukras. Veinom je afektivno jako
nabijena, pa esto ima oblik uzvika; neki f-om
zovu samo takve uzvike. E. uglavnom odgo
vara novovjekom pojm u -+ poente. Drugi su
nazivi za e.-u epifoneza, epikriza, epifonema-
lik (o n ), epijonumenon, prosfonem. epikerto-
mem. Primjer: Prosjak prosi, iza glasa vie: /
Udijeli jad n u i nevoljnu / ......... / Svak.je tuzi
i nevolji duan. 2. U irem smislu: iskaz
EPIG R A F
dodan u svrhu objanjenja onog to je pret
hodilo, kao zakljuak ili konana potvrda
onoga o emu se govori ili to se dokazuje.
3. E. esto znai naprosto pokli, doziv,
Z.D.
E PIFO R A (gr. bti<popcx dodavanje, nano
enje; retorski zavretak) Termin antike
retorike za jedan od figura ponavljanja; za
razliku od anafore, ponavljaju se rei na
kraju stihova ili reenica: Car-Memede, turski
gospodaru, / kupi vojske koliko ti drago, /
pod Stalaa kad je tebi drago, / udri Stala
kako ti je drago / ja ti ne dam dobra ni
jednoga. (Smrt vojvode Prijezde). SL.P.
EPIG O NSK A K N JI E V N O ST (prema gr.
fercvyovo naknadno roen) Dela bez
vlastite misaone, oseaj ne ili stilske original
nosti, nastala po ugiedanju na knjievnost
neke ranije epohe, preuzimajui mehaniki
njena izraajna sredstva, a esto i tematiku. E.
k. po pravilu ne pokazuje smisao za organ
sko prevazilaenje sadraja i nesposobna je da
ostvari sopstveni problem (G. fon Vilpert). U
evropskoj knjievnosti primere epigonstva sle
dimo u manje uspelom ugiedanju na klasike u
poznijoj antikoj knjievnosti, u srenjovekov-
nom dvorskom pesnitvu, u trubadurskoj liri
ci, a naroito u pseudo-kiasicizmu (klietirane
stilske figure engleske osamnaestovekovne pe-
snike dikcije, npr.), kao i u post-romanti-
kom periodu nemake knjievnosti 19. v. U
naoj knjievnosti, epigonski karakter um no
gome imaju neki manji dalmatinski pisci 16. i
17. v. (J. Barakovi, M. Benetovi, A. Sasin i
dr.), pesnici om ladinskog doba 60-tih godina
19. v. u srpskoj knjievnosti (M. Popovi, M.
P. apanin, M. Kujundi-A berdar, i dr.); a
epigonske crte nalazimo i u poetnom stvara
latvu nekih naih kasnije znaajnih pisaca (A.
anti, Sv. orovi i dr.). Iako e. k. po pravilu
nastavlja kult usahlih i preivelih formi i
sarina, ponekad ona moe da bude znaajna
kao odreena etapa u savladavanju knjievne
tehnike, odnosno knjievnog zanata. --*
konvencija.
Lit.: M. Kombol, Povijest hrvatske knjievnosti
do narodnog preporoda. 196!; J. Skerli, Omladina i
njena kn jie vn o st, 1966. C . David, Uber den B e g riff
des Epigonischen, 1966; M. Durzak, E pigonenlyrik,
1969. B .M - S .K .
EPIG RA F (gr. gt: vypixqjf] natpis, naslov),
etimoloki i po znaenju srodno sa epi
gramom 1. N atpis na nadgrobnom spome
niku. zgradi ili predmetu. M nogobrojnim, pre
EPIG RA M
svega kulturnoistorijskim i jezikim aspektima
e. bavi se epigrafika; knjievne vrednosti naj
ee imaju nadgrobni e. (-+ epitaf), no mogu
ih imati i drugi, npr. zakonodavni (rimski
Zakoni na dvanaest tablica), dravniki i isto-
rijski (Res gestae, zapis o sopstvenoj vladavini
im peratora Avgusta, hronika grada Linda i
dr.); zatim pohvalni <?., koji spadaju u kult
predaka, sakralni (natpisi u Delfima, ploice
sa pitanjim a proroitu u Dooni, zlatni listii
sa orfikim uenjima). Neki oblici e. znaajni
su i za istoriju knjievnosti (-- didaskalije,
anali, -> acta diuma). 2. Cesto fraza, ili niz
fraza (obino citat) na poetku dela ili
poglavlja kojim pisac ukratko obrazlae temu
dela.
L it.: J. J. H o n d iu s, S a xa boquuntur, 1938; G ,
K laffen b ach . Griechische E pigraphik, 1957; A. G .
W 'oodhead, The S tu d y o f G reek Inscriptions, 1959.
E. M eyer, Einfhrung in die lateinische E pigraphik,
1972. S I .P - S .S .
EPIG RA M (gr. ferciypajina natpis) U
povijesti antikne gr. kulture najprije oblik
praktinoga jezikog saopenja, tj, natpis na
nekom predmetu, veinom grobnom kam enu
ili zavjetnom daru. Tenja za tim da se sve
anom natpisu poda i sveano jezino ruho
navela je pisce e. vrlo rano na to da se poslue
stihom, budui da u to rano doba antikne gr.
kulture (7. si. st.e.) prozna reenica jo nije
bila kadra da poslui umjetnikom izrazu. Ve
iz 6. st. st.e. takvi su nam e,, tj. natpisi u
stihovima, sauvani u razm jerno velikom bro
ju. Stihovi e, kao natpisa isprva nisu imali
umjetnikih pretenzija, nastojali su samo da,
kao grobni natpis ili natpis na zavjetnom da
ru, u to saetijem obliku karakteriziraju po
kojnika ili svrhu dara. K ako je antikna gr.
knjievnost u to doba poznavala sam o pijevnu
lirsku pjesmu, kratki je pjesniki oblik n at
pisa bez pratnje muzikoga instrum enta privu
kao zanimanje darovitih pjesnika i pom alo je
stil e. stao dobivati sve knjievniji izraz, pa je i
lirska osjeajnost u njima mogla doi do izra
aja. T ako je oblik praktinoga saopenja
preao u knjievni obiik; e, je potpuno n a
pustio prvotnu ulogu natpisa da se pretvori u
kratku pjesmu nevelikoga broja stihova o
najraznovrsnijim temama. Budui da antikna
gr. i rim. knjievnost ne poznaju na pojam
lirske pjesme, na kraju opisanoga svog razvoja
gr. je e. najlake m ogao preuzeti ulogu kratke
irske pjesme to vie to se s njim spojila
kratka -* elegija, kakvu poznajem o iz zbirke
Teognida iz Megare (oko g. 500. st.e.), a koja
se pjevala u veselu drutvu uz vino; kad se ova
rastavila od muzike pratnje, nije je vie
176
mnogo dijelilo od e., te je, spajajui se s njim,
nadaleko proirila njegove granice. D a se u gr.
knjievnosti e. doista shvaao kao jedinstvena
pjesnika vrsta kojoj moemo knjievni razvoj
pratiti od otprilike 3. st. st. do 2. st. n.e., to
nam kazuje s jedne strane knjievna praksa ->
helenizma, a s druge obiaj gr. starine da e.
raznih pisaca skuplja u zbirke. U helenizmu
javlja se u prvoj polovici 3. st. st. e. pjesnik
K alim ah kao neosporni m ajstor e.: 64 pjesme
koje su nam sauvane pod njegovim imenom,
a tek izuzetno su dulje od est stihova, sadr
avaju svu raznolikost tem atike helenistikoga
gr. e., od pravih ili fiktivnih natpisa do ero-
tike i lirske pjesme. N o i K alim ahove e.
poznajemo jedino zbog toga to su uli u
zbirke e. Prva takva sauvana zbirka potjee
od pjesnika M eleagra iz G adare (s kraja 2. i
poetka 1. st. e.). Njegov S ie ^ v o c ; (Vije
nac) nie djela pojedinih pisaca po alfabet-
skom redu njihovih imena. Dri se nadasve
vjerojatnim da su i prije njega i pored njega
postojale sline takve zbirke. Najea vrsta
stiha u e. je elegijski distih, lako je e. na
kraju razvoja gr. knjievnosti postao prizna
tom knjievnom vrstom, on se kroz sve vri
jeme antikne kulture sauvao i kao natpis u
svim funkcijama staroga natpisa, a u toj je
funkciji uao i u srednji vijek. Ve je, meu
tim, u gr. knjievnosti kratkoa e. i saetost
njegova stila navodila pojedince na to da u
takvu obliku izvode majstorije koje nemaju
nikakve veze s knjievnou: u 3. je st. st. e. u
gr. Aleksandriji neki M etroor sastavio zbirku
aritmetikih zadataka u obliku e. U rim. je
knjievnosti erotiki gr. e. naao izvanrednih
sljedbenika, meu kojim a se naroito istie
pjesnik Katu! (1. st. st.e.), ali je jedan drugi
pisac (M arcijal) knjievnoj vrsti e. dao novo
obiljeje, koje je postalo ope priznatim i oba
veznim za novovjeku evropsku knjievnost
poslije --* humanizma, i odredilo dananje zna
enje term ina e. M arko Valerije Marcijal
(M artiaiis), rodom iz panjolske, koji je drugu
polovicu prvoga st. n.e. proivio u Rimu, a,
vrativi se u dom ovinu, um ro 120. g., u svojih
je 1557 e., izdanih u dvanaest knjiga, a duljina
im se protee od dva stiha do preko dvadeset,
dao toliku prednost satirikom e. (koji je i gr.
knjievnost poznavala pod imenom skopticki
e., ali sam o kao razm jerno skrom nu podvr
stu), da poevi od njega takva podvrsta e.
postaje osnovna osobina e. Satira M arcijalova
e. obrauje teme koje antiknoj knjievnosti ni
do njega nisu bile nepoznate; satiru na poje
dine tipove, satiru na ljudske i drutvene poro
ke ali on je umio svojoj satiri dati snaan
177
rustvenokritiki znaaj koji joj je podao jaku
aktualnost. U kranskom srednjem vijeku
Jat. se e. sauvao u svom prvotnom obliku,
kao natpis na grobu, ili na zgradi, ili kao
naslov u knjizi; M arcijalovu utjecaju jedva da
im a traga. U veem su broju takvi kranski e.
sauvani tek od 4. st. n.e. Ali je u prvoj
polovici 6. st. n.e., na afrikom tlu, sastavljena
jedina velika antikna zbirka lat. e., koja je u
rukopisu otkrivena u 17. st. i nazvana An-
thologia latina ili Anthologia Salmasiana.
U Bizantu, u kojemu se sauvao gr. jezik, i
dalje su se slagale zbirke antiknih gr. e. D ok je
Filip svoj K k A.oc (Krug) poput Meleagra
poredao po alfabetskom redu im ena pjesnika,
Agatijas iz Mirne u drugoj je polovici 6. st.
n.e. svoj sloio po tematici e, u sedam knjiga:
1. zavjetni e., 2. e . o umjetnikim djelima, 3,
grobni natpisi, 4. e. o ljudskim sudbinam a i
igram a boice usuda, 5. satiriki e,, 6. erotiki
e, 7. vinski e. N a poetku 9. st. sastavio je
veliku zbirku e. K onstantin Kefalas, koji je na
bizantskom dvoru bio protopapas, a oko 980.
g. etiri su pisara sastavila najveu poznatu
zbirku gr. e., koja je, po knjinici u Iieidel-
bergu gdje je u 16. st. pronaen rukopis,
nazvana Anthologia Palatina. 1 taj rukopis,
poput Agatijasa, reda e. po tem am a, i to u 15
knjiga. G . 1299. m onah je M ximos Planudes
sastavio prijepis starije zbirke e.\ njegov je
rukopis poznat kao Anthologia Planudea.
Pored tih velikih srednjovj. zbirki gr. e. sau
vale su se i neke manje. U kasnijem se lat. sr.
v. -> gnoma u stihovima (- proverbium, -*
sentencija) posvuda proirila, nadomjetajui
kao kratka refleksivna pjesma stari e. Evrop
ski hum anizam u svojim je - poetikama, kao i
u svojoj praksi, oivio antikni e., i u novolat.
knjievnosti i u knjievnostima na narodnim
jezicima. U praksi se e. i dalje upotrebljavao
sad kao natpis, sad kao pohvalna pjesma pod
neiju sliku, sad kao kratka pohvala piscu,
dodana knjizi na poetku ili na kraju, sad kao
kratak opis u stihovim a bilo ega. AH kao
pjesnika vrsta novovjeki je f'., poev od hu
manizma, satirian, te ga neke humanistike
poetike upravo izjednaavaju sa satirom. U
17. i 18. st. satirian e. broji se meu najra
irenije pjesnike vrste. U toku tih stoljea s
njim se spaja i gnoma u stihovima, te ga u tom
sluaju tek metriki oblik dijeli od novovj. -
aforizma. P opularnost e. navela je njem. pisca
i kritiara Lesinga da u posebnoj studiji o e.
(1771) pokua definirati unutranju formu
e. koja bi bila njegovom znaajkom u svim
njegovim povijesnim mijenama: e. sadrava u
sebi, po njegovu sudu, oekivanje i objanjenje
12 R e n ik k n jiev n i U te rm in a
EPILIJ
(Erwartung und Aufschluss). Iako je Lesingov
suvremenik H erder kratko vrijeme iza toga
mogao pokazati neosnovanost i neoprav-
danost Lesingove ahistorine tvrdnje, ona
se, unato tome, esto ponavlja u novijih
teoretiara. U suvremenoj knjievnosti afori
zam je stekao veliku popularnost, dok od
polovine prologa st., s nestankom utjecaja
antikne knjievnosti i ugledanja u nju, nestaje
i e. iz knjievne prakse. U jugoslav,
knjievnostima posljednjih dvaju stoljea e.
su pisali mnogi pesnici, pogotov u u doba
- romantizma i realizma.
Lit.: A nthologia L atina ed. A lexander Riese,
18942; R. R eitzen stein, Epigram m , u Pauly-W isso-
w a: R ealenzyklopdie der klassischen A ltertum sw i
ssenschaft, 1906, V I, 71 i si.; A nthologia Palatina,
191; A nthologica Graeca, griechisch-deutsch, 1957/
; The G reck A n th o b g y H ellenist ic epigrams, 1965;
M . Val. M a rlia lis Epigram m ata 19292; G n te r Bert,
D as lateinische E pigram m im bergang von der S p t
a n tik e zum fr h e n M ittela ller, 1968; Das Epigramm.
Z u r Geschichte einer inschriftlichen und literarischen
G attung, 1969. Z..
EPIKA Epska knjievnost
EPIKA, NARODNA - Narodna epika
E PIK E D E JO N (gr. od TUKrjSeto pogrebni;
lat. epicedium pogrebna pesma) Tugo-
vanka pevana u pohvalu mrtvom, uz pratnju
sveanog plesa i muzike na fruli, najee nad
tetom pokojnika, lako se re e. pojavljuje u gr.
jeziku tek u aleksandrijskom periodu (4, do 1.
v. pre n.e.), kada je ova vrsta pesme doivela
najveu popularnost, a u lat. knjievnosti se
prvi put sree kod pesnika Stacijusa (1. v.
n.e.), moe se rei da su tubalice nad telima
Patrokla i H ektora u Homerovoj Ilijadi u
pravom smislu prvi nam a poznati e. Prvo
bitno pisan u razliitim metrima, najee u
daktilskom , e. se posle klasinog perioda
obino sastavlja u elegijskom metru i javlja se
u obliku kratke elegije ili > epigrama. U
lat. knjievnosti e. je postao omiljena pesnika
vrsta. Pod e. se podrazum evaju i tugovanke
posveene mrtvim ivotinjama, miljenicima
svojih gospodara, koje su pisali, izmeu osta
lih, K atui, Ovidije (u zbirci Amores) i Stacijus
(u zbirci Silvae). -* Trenoija, Konsolacija.
L it.: E. G alletier, tude sur la posie funraire
rom aine d'aprs les inscriptions, 1923; E . S p rin
ger, Studien zur hum anistischen E p ikedeiondichtum ,
1956. S.K S.
E P IL IJ (gr. sttuAAiov deminutiv od gr.
eto) Mali ep, knjievni oblik popularan
u gr., naroito helenistikoj, i rimskoj poeziji,
E P IU O N
od T eokrita do Ovidija. Obino se sastojao od
100 do 600 daktilskih -> heksametara. E. je
najee govorio o ivotu mitskih heroja i
heroina, a kasnije naroito o njihovim ljubav
nim doivljajima. Za e. su karakteristine duge
- digresije o najrazliitijim stvarima i opisi
umetnikih dela, prizora iz prirode, iz ivota
ljudi i ivotinja, zatim i um etnuti govori, m ono
lozi ili dijalozi. E. je izraz uene poezije ( -*
poeta doctus), pisane za obrazovanu i probir
ljivu publiku, koja vie nije uivala u jedno
stavnosti H om erove poezije. K alim ah (3. v.
pre n.e.), jedan od giavnih predstavnika alek-
sandrijskog pesnitva i filoloke kritike (-
Aleksandrijska kola) teorijski je obrazlagao
prednost maie epske forme nad velikim i glo
maznim epovima homerskog tipa. K ao mero-
davan uzor posluio je antikim piscima Ka-
limahov e. Hekale, posveen jednoj u anti
kom pesnitvu m alo obraivanoj epizodi mi
ta o Tezeju. Ovaj e. graen je tako da su
sporedni detalji razvijeni do samostalnih ce-
lina, kojima je posveeno vie prostora nego
kratko i uzgredno obraenoj glavnoj temi. E.
je pisao i neto mlai Teokrit (--* idila), U
rimskoj knjievnosti pisali su e., po ugledu
na K aiim aha i Euforiona, iji su nam e. veoma
fragm entarno sauvani, (kraj i. v. pre n.e.),
-+ neoterici K atul, Licinije Kalv, Helvije Cina
(sredina 1. v. pre n.e.) i neto mlai Ovidije
(Metamorfoze su delom sline ovoj vrsti), daju
i im preteno erotinu sadrinu. E., unet u
okvir obimnijeg dela, nalazimo i na kraju
Vergilijevih Georgika (m it o pelaru Aristaju, u
koji je uneta pria o Orfeju i Euridiki). iz
poznoantike knjievnosti sauvan nam je e.
Hero i Leandar gr. pesnika M usaja (6. v.). U
doba renesanse e. obnavljaju ital., eng. i dr.
pesnici (Taso, Spenser, ekspir). Kasnije se e.
gubi, mada neki vide obnovu e. u -> rokokou,
u pripovetkam a a stihu 18. i 19. v. (npr.
Vilandovim i Tenisonovim),
L it.; M . M . C ru m p , The E. fr o m T heocritus to
Ovid. 1931; M. M . TpoHCKH, H a n o p u ja anmuuKe
KibioKeanocmu, 1952 (prtiv,); V. d A gostino, C o n si
deratio n ! sull'epiliio, Rivisia di studi d a ssic i, 1956,
4; W . Allen, Jr., T h e N o n -E x isten t C lassical E.,
Studies in P hilology, 1958, 55; M . EyAHMiip M .
Ujiamap, flp ci.ieg puucK c Kibwueonocmu, 1963; B.
M . CTeBanoBHh. M cm opuja xe.iencKe Kibu-Aceenocmu,
1968. K .M .G . D .P.
EPILION - Epiiij
EPILOG (gr. EniXoyog razmiljanje, zak
ljuak, konac govora) 1. Poslednja scena
(ili scene) u drami, kojom se sumira ili
komentarie radnja dram e; zavrni deo dram e
178
i kao takav njen integralni deo. 2. G ovor
(obino u stihovima) kojim se jedan ili vie*
glumaca obraa publici na kraju predstave,
ponekad k ao lik iz dram e a ponekad kao
direktni predstavnik autora. est u antikoj
drami, a naroito renesansnoj, e. postaje sve
redi od pojave realistike drame. 3. Glumac
koji recituje zavrni govor; jedan od uesnika
radnje ili poseban lik. 4. D odatak uz vee
prozno delo, kada se pisac osvre na ono to
je ispriao dajui mu smisao (Tolstoj, Rat i
mir).
Lit.: M , E. K n a p p , Prologues and Epilogs, i 961.
M .F r.
EPIMITION -+ Naravoueenije
E PIN IK IJA (gr. eitiviK iov od erci - uz,
kod; viKri pobeda) Pohvalna horska
pesma ispevana u slavu takm iara koji bi
pobedio na jednoj od velikih javnih sveanih
igara posveenih bogovima, to su se odra
vale u Grkoj jo od 8. v. pre n.e. N ajpozna
tije su bile Olimpijske, Pitijske, Nemejske i
Istmijske igre (panheienski agoni). H or je
pevao e., uz pratnju frule, po povratku pobed-
nika u njegovo rodno mesto, ili dok je sveana
povorka ila prema hram u, ili na gozbi koja je
bila prireena u ast pobednika. U pesmi se
obino prvo opisivao tok borbe u kojoj je
slavljenik trijum fovao, zatim su se veliale
njegove vrline i vrline njegovog roda, na to se
nadovezivao mit koji se odnosio na njegovu
porodicu ili na osnivaa igara, a u poslednjem
delu pesnik se vraao pohvali pobednika.
Pesma se esto zavravala savetom, upozore
njem, ili ak molitvom, lako e. moe biti
razliitog metrikog oblika, najee je sastav
ljena od strofa u daktilo-epitritskom metru,
koje su kom ponovane po sistemu trijade (-
strofa, -* antistrofa, - epoda). Izmeu ostalih
stgr. pesnika, e. su pisali Simonid i Bakhilid, a
45 Pindarovih e. (-* Pindarova oda) stekle su
neprolaznu slavu. Svojom filosofskom i umet-
nikom vrednou Pindarove e. su prerasle
nivo prigodnih pesama. Budui da je e. bila
izraz aristokratsko-vitekog duha koji je vla
dao u st. Heladi, ona je prestala da se pie
kada je zavladala dem okratija. Jednom od
posiednjih zabeleenih e. sm atra se Euripidova
e. u kojoj je opevana trostruka Alkibijadova
pobeda u Olimpijskim igrama (420. g. pre
n.e.).
L it.: G. N o rw o o d . P indar, 1945; C, M. B ow ra,
P indar, 1964. S.K -.
EPIPARODOS (gr. fejuTrapoSoc; naknadni
ulazak) Ulazna pesma (-> parodos) - hora
179
u an likoj -> tragediji prilikom njegovog
eventualnog drugog ulaska na -> scenu, tj.
posle eventualne metastaze; npr. u Eshilo-
vim Eumenidama (st. 244 274).
Lit.: tragedija
EPIPLO K A <.od gr. nadovezivanje, isprepli-
tanje) 1. Termin antike --* retorike kojim
se oznaava produena -+ anadiploza: povezi
vanje niza govornih cjehna Ume to se zavrna
rije (ili grupa rijei) prednje cjeline ponavlja
na poetku slijedee, pri emu ponavljani
izrazi esto mijenjaju sintaktiku funkciju.
Slui za postizanje -+ klimaksa; 2. Nizanje
jakih upadljivih misli ili injenica jedne /a
drugom . Z.D.
EPIR EM A (gr. ETripprjjia ono to se kae
naknadno) Drugi deo od etiri simetrina
dela u -> parabazi stare gr. komedije. Taj
deo ini govor kojim se horovoa prvog
pol u hora obraa publici posle -> ode, koju je
otpevao taj poiuhor. Sastavljena obino u
trohej skim tetram etrim a, e. je najee sati
rina ili iskazuje neki savet ili upozorenje.
N pr. u Aristofanovim Vitezovima, e. je pohva
la kojom se velia junatvo predaka.
Lit.: -+ Komedija, antika.
E PIS O D IJA (gr. kit r,ia 5 io v dodatak,
dijalog) Dijaloki deo starogrke dram e
izmeu horskih pesama. Sastoji se od razgo
vora ili pesama -> glumca i -> hora ili samih
glumaca. U e. izlau se doivljaji ili dogaaji
(esto pomou izveiaja glasnika) koji pripre
maju razvitak radnje. Uvodni deo dram ske
radnje koji prethodi ulaznoj pesmi hora (-
parodos) zvao se -> prolog, a zavrni deo
posle poslednje horske pesme -* eksodos. Broj
e. u gr. dram i znaajno je varirao (u Sofoklo-
voj Anligoni ima pet e., a u Elektri svega tri).
U poetku su e. bile pisane u trohejskim
tetram etrim a, a kasnije najee u jam pskim
trimetrima. Po Aristotelu, nizanje e, m ora biti
zasnovano na naelima verovatnosti i nuno
sti, inae se dobije episoijska pria, od
nosno najgora vrsta drame, u kojoj radnja
dram e ne proistie direktno iz osnovnog suko
ba.
Lit,: -+ Tragedija, antika. U. W ertheim.
wui Episode in Dramatik und Epik, 1964.
EPISTO LA (I at. ep istu/u pismo) Pesni-
ko pismo u kojem se raspravlja o filosofskim,
knjievnim i m oralnim temam a. T akva su
Ovidijeva Pisma s Ponta (Epistulae ex Ponio}
i Horacijeva Pisma {Epistulae), meu kojim a
EPITAF
je najznaajnije pismo Pizonima iA d Pisones),
kasnije nazvano O pesnivk oj uma most i (De
arte polica). U njemu se raspravlja o nekim
aktuelnim knji. pitanjima. O va Horacijeva e.
M .Bu. uticala je na teoriju evr. ~+ klasicizma, te je.
ugledajui se na nju, Boalo napisao uvenu
poslanicu Poetska ume!nosi f L'art potique,
1674). Po ugledu na lat. dubrovaki pesnici
su stvorili poseban lirski rod * poslanice. V. i
-> pismo, 2.
L it.: Poslanice. M .D i.
EPISTOLAR (od gr. ticrroX,rj, lat. epistola
pismo, poslanica, poslanija) Zbir
obrazaca za pism a i tituliranje, koji se s malim
izmenama mogu upotrebiti u raznim prilika
ma. (E. m anastira Prodrom a, Slepce. 16. v.).
L it.: C. CraHojeBwh: CryflKje o cpnCKOj
^Hn.^OMaTHMH, Fi a c C A HY , 933, C L V II. Z.B.
EPISTOLARNI ROMAN -> Roman u pis
mima
EP1STOLOGRAF1JA (od gr. CTtiatoXri
pismo i ypupstv pisati; b n m ro ko -
Ypcpo pisar, sekretar) Vetina pisanja
pisama. Naziv za - pisma kao knji. rod.
S.K -. Poznoantika retorika negovala je ne samo
vetinu pisanja pisama, tipskih i fiktivnih,
nego je imala i udbenike za njih (Demetrijevi
T im ot entaTo?aK oi - Tipovi pisama 12.
iJ . V. i * pismo, 2.
L it.: A. W cek, Z u r Phnom enologie des Briefes,
I960; G, Mann. Der B r ie f in der W eltliteratur. 1975;
G. Honnefeder. Der B rief im Rom an, 1975; W.
Fger, D er B r ie f als B auelem ent des Erzhlens, 1977;
W. Friihwald, Problem e der B riefedition, 1977.
M .D i - S .S
EPITAF (gr. siuidijH oc pogrebni; natpis na
grobu) Prvobitno, natpis na neijem grobu,
u stihu ili u prszi, u kome se saeto opisuju
pokojnikove osobine, zasluge, elje i smrt.
Cesto ima filosofski ili idaktini karakter, a
ponekad je pisan i u aljivom tonu. E. su pisali
i poznati pisci, a neki i sebi samima za ivota.
T akav e. je sebi spsvao rim. pesnik Nevije (3.
v. pre n.e.). K od nas se kao termini za e. sreu
i nadgrobnica, i osmrtnica. Poznati su jo i e.
pisani na bosanskim slecima i na spomeni
F a b e ! cima podignutim pored dm m ova, takozvanim
T.V. krajputaima. Kasnije su se e. nazivale i pesme
koje nisu bile nadgrobni natpisi. To su u stvari
bile refleksivne pesme (-* misaona poezija),
koje su imale formu i ton e. i u. kojima su
pesnici izraavali svoje misli o ivotu i smrti i
o nekim optim ljudskim problemima. Takav
je Matoev E pitaf bez trofeja, M.Di.
EPITALAM 180

EPITALAM (gr. ni na, 9dXa^og tek poeljnu osobinu svetogorskog m anastira.

postelja, lonica) K od starih G rka prvobit A nasuprot takvoj pojavi prideva u ulozi e.,
no obredna svadbena pesma, koju su pevali opisni pridev tihi u binom u Tihi okean ne
mladii i evojke pred branom lonicom istie nikakvu osobinu okeana o kojem je re.
mladenaca. Takve obredne pesme postoje u Moe taj okean biti i najnemirniji, pridev Tihi
folkloru mnogih naroda (kod nas -* svatovac, ima samo zadatak a ga izdvoji od ostalih
kao Odbi se biser grana...). Ve u antikoj okeana. Tu je pridev sastavni deo vlastite
Grkoj e. su pisali i poznati pesnici, npr. Sapfo imenice sa znaenjem geografskog pojma. Pa i
i Alkej. U evropskoj knjievnosti e. je bio kada se kae: Tiha voda breg roni pridev
rairen u doba renesanse; lepe e. su ostavili tiha nije doao kao konkretizacija radi ivosti i
Taso, M arino i r. ital. pesnici, a kod Engleza slikovitosti predstave, kao kad bi neki p u to
Spenser, Don, Marvel i dr. E. je najee bio pisac kazivao o nekoj odreenoj voi koja
prigodan, povodom odreene svadbe; Spenser odronjava zemlju kraj obale. Pridev tiha je tu
je npr. opevao vlastito venanje u najlepem e. naglaen kao nosilac osnovnog znaenja; on
eng. poezije. U novije vrerae e, je iziao iz je, tavie, jedina re u izreci koju valja uzeti u
obiaja. osnovnom znaenju: re je o dejstvenoj upor
L it.: L M . T ro n sk i. Povijest antike knjievnosti nosti ljudi ija je narav upravo tiha. M eutim,
(prev.), 1951; R. M ilih , H y m en o io s u n d E p ith ala- u stihu Duieve pesme Tiina: T u veernje
m ion, W iener Studien, 1954, 67. D .P . voe huje tihom tugom re tihom je pravi
ukrasni pridev, kako se govorilo u
EPITAZA (gr. h u T a c ric ; napetost, napi starijoj -+ retorici. K ao karakteristika koja se
njanje, pojaanje) Deo dram ske radnje moe ali i ne m ora dati, kao izraz pieve
izmeu -+ protaze i katastaze ili slobode, koju ne diktira nikakva nunost, e.
katastrofe, u kome se razvija najvei deo uvek otkriva izvesno raspoloenje onoga ko
zapleta. ga upotrebljava, njegov ugao gledanja i nain
L it.: -+ K a ta sta z a . M '.Fr.
doivljavanja stvari. Za prepoznavanje nu
nog prideva, za razliku od ukrasnog,
E PIT E T (gr. e ju S e to v ono to je doato, preporuivano je da se iz reenice pridev
pripojeno) Re ili grupa rei koja se dodaje oduzme: ona e ostati nepotpuna ili e izme-
glavnoj rei da bi se neto konkretnije ozna niti smisao. M eutim, odvoji li se ukrasni
ilo. G ram atiki posm atrano, to je najee pridev, c\, reenica e moi da ostane potpuna,
pridev koji se dodaje imenici ili prilog koji se samo e5 moda, postati runija i oslabljena. S
dodaje glagolu, rede imenica (npr. atributivni gledita odreivanja misli e. je po pravilu puka
genitiv, apozicija) ili grupa rei koja se dodaje suvinost. U proznom kontekstu on u sutini
imenici. Ostavljajui po strani ira znaenja deluje kao pleonazam. Aristotel je utvrdio
koja se daju e. u nekim lingvistikim defini a e, odgovara pesnikom izraavanju i da se
cijama, moe se rei a je njegovo osnovno u jeziku neumetnike proze sme upotrebljavati
znaenje vezano za poetiku. Razgraniavanje samo s velikom opreznou. U poeziji e se
e. od srodnih gram atikih kategorija mogue vrlo dobro rei belo m leko\ ali u jeziku proze
je samo na liniji razlike izmeu proze i poezije. e.-i nisu umesni ili, ukoliko ine pleonazam,
Za razliku od obinog atributa, e, je stilska izneveravaju njenu prirodu i otkrivaju pri
figura i pripada fenomenima -* pesnikog sustvo poezije. T o ne znai da se oni ne mogu
jezika. - o m se danas moe nazvati samo iskoristiti, je r e. menja obinu re i daje stilu
onaj pridev, ili koja druga re u pridevskoj neobinu fizionomiju; no valja se drati prave
upotrebi, atribut, koji odudarajui od stilski mere, jer inae teta koja se nanese bila bi vea
neutralnog govora, doprinosi ivosti, slikovi no da se govorilo bez umetnosti. (Retorika,
tosti i snazi izraza, D ok obian atribut blie 1406a, 1015). N a 'p ita n je da li e. znai
odreuje pojam ograniavajui polje njegovog upotrebu rei u prenosnom znaenju razliito
znaenja i iskljuujui iz njegovog obuhvata se odgovara. Postoji, ipak, ja k razlog da se
sve one sadrine na koje se atribut ne odnosi, ova stilska figura ubroji u -> trope. Jer
e. opisuje svojstva, prua konkretnu karakte doslovno uzet, prem a logici proznog kaziva
ristiku cele oznaene stvari. K ad se npr. u nja, svaki e. bi m orao oznaavati vrstu roda
narodnoj pestni kae: Bje! Vilinar nasred kazanog onim pojmom uz koji stoji: u kontek
G ore Svete (Vuk, II, 22, 18) reju tijel se ne stu naune proze izraz zeleni smaragd bi
podrazumeva da postoji i neki drugi Vilindar oznaavao jednu vrstu sm aragda kao da taj
nasred G ore Svete, koji ne bi bio beo. Re dragi kamen moe biti i druge boje. D a bi se e.
b j el tu samo istie jednu vidljivu ili, moda, shvatio kako treba, kao figura, treba se
181
udaljiti od doslovnog i prihvatiti jedno druk
ije znaenje: umesto kao distinktivna odred
ba za jednu vrstu sm aragda, zelena boja e biti
shvaena proireno kao karakteristika celine
roda smaragd, kao smaragd, koji je zelen. U
perspektivi isiorijske poetike uoen je proces
gubljenja slikovitosti nekadanjih e. i njihov
prelaz u prozu apstraktnih pojm ova. Ponav-
Ijanom upotrebom e. se esto tako vee za
odreenu jre da ceo izraz dobije uopteno
znaenje. alosna vrba nije vie isto to i vrba
koja izgleda alosna: to je ve jedan botaniki
pojam. U red e. koji gube prvobitnu slikovi
tost idu svi banalni e.-i, a takoe i -+ stalni e.-i
narodne poezije. Zna se da ovi bivaju upotreb-
Ijeni uz odreenu imenicu ak i onda kad
situacija datu sliku nikako ne doputa: N estor
u Ilijadi danju podie ruke zvezanom nebu,
a u naoj narodnoj pesmi e se govoriti o
bijelom grlu crnog Arapi na - epiteton
otiosus. N a osnovu takve tendencije zapaene
u istoriji reci reklo se da uloga e. i jeste u
vaskrsavanju prvobitne slikovitosti rei. Re
oivljena epitetom postaje ponovo poetska,
kae klovski. U m odernoj poeziji, posebno,
zapaa se korienje retkog e. (epithete rare),
koji povezuje, esto putem - metafore ili -+
sinestezije, predstave iz vrlo udaljenih oblasti.
U elji da se neki predm et bolje istakne
pribegava se i dodavanju vie e. jedan uz
drugi: O lijepa, o draga, o slatka slobodo,
reda G unduli e. slobodi u referenu Dub
ravke. Barokni pesnici su katkad i prelazili
meru ovakvog upotrebljavanja e. Retori t
stilisti su, meutim, uvek opominjali da gomi
lanje e. krije opasnosti. Kvintilijan je stil
presien ovom figurom uporeivao s vojskom
koja ima onoliko kom ore koliko i vojnika:
uvostruavanjem broja e. nije se udvostruila
njihova snaga. N aprotiv. U praksi se vidi,
kazao je u istom smislu I. Andri, da gotovo
redovno od tri atributa jedan moemo slo
bodno brisati bez tete po tanost i jasnost
nae slike (Stvaranje, 1949, 9 10). Uopte,
moe se primetiti da je gomilanje rei, svaka
rasprianost neto protivno prirodi e., ija je
osnovna funkcija da istakne osnovnu karakte
ristiku. Vrednost e. daje velika koncentracija
karakterisanja, saimanje celog opisa u samo
jednu re. A tu prirodnu tenju e. da same
opis stvari u jednu jedinu re kao da potvruje i
relativno esta pojava sloenica u ulozi <?.:
mnogoum no more, gromoglasni Zevs,
tankovrha jela, utva zlatokrila, zlatoi-
an sunanih zraka vez. Takvim sloenicama
i kovanicam a pesnike, oevidno, vue potreba
da e. bude to obuhvatniji.
EPITOM A
L it.: A. V eber. O p ri av n ik u , R a d JA Z U ,
1871, X IV : A. Bece;iOBCKMH. H ^ HcropHM jnnxe-
Ta, C opauue cohuhchu l, 1913; A. ropH(|)eJib^b,
3 iih tc t , Bonpocbi m eopuu u ncuxoA om u m eop-
uecmaa, 19114 ; E. I. R o b e rlso n , V p ith te dans les
oeuvres lyrique de V, H ugo, 1927; J. C o h en , Stru c
ture du langage potique, 1966; V. kiovski, U skrs
nue rijeci, 1969 (prev.); X h b k o b h , Teopuja
KH>u>ne3HOcmu, 19731S. LT.
EPITETON ORNANS Ukrasni pridev
E PIT E T O N O T lO S tM (gr. tu 9 sto v -
epitet, dodatak, lat. otiosus dokoliarski,
lenj) N eadekvatno upotrebljen -> epiteton
ornans, najee u epici: sjajna vrata (Odi
seja, VI, 19), boanski svinjar (Odiseja,
XVI, 1). Ne treba ga meati sa -+ stalnim
epitetom, koji ima smislenu vezu sa pojmom
na koji se odnosi. E. o. je zapravo greka
protiv smisla, karakteristina za epski postu
pak u kojem se iz utvrenog fonda figura
uzimaju ukrasi. S.S.
EPITETON PERPETUUS - Stalni epitet
EPIT O M A (gr. b u t o ^ - usek, skrae
nje) Saeto izdanje ili skraena verzija,
naroito naunih dela (istorija, renika i si.) u
antikom periodu. Procvat obrazovne i nau
ne knjievnosti u poklasinom periodu dao je
veliki broj e ., pogodnih za kolstvo i knjievno
stvaranje, u kojem su retka i neobina imena i
podaci imali veliku ulogu. N eka dela su
doivljavala i vie skraenja Pamfilov ( l.v .)
renik je sa 95 knjiga skraen na 30, a zatim
na 5. Tip enciklopedijskog obrazovanja nasta
vio se u retorskim kolam a rimskog carskog
perioda: tu se naroito negovala istoriografska
e., i epitom atorski uvod u istoriju (saet prikaz
celokupne istorije do trenutka od kojeg autor
poinje svoju): izuzetan knjievni prim er tak
vog uvoda daje Tacit na poetKu Anala.
Veina e. je samo shematsko skraivanje ori
ginala. Znaaj e. za istoriju knjievnosti je u
tome to daju predstavu o izgubljenim delima;
za kulturnu istoriju e. znae mnogo vie: tako
je Proklova (2. v.) e. epskog ciklusa, posred
stvom Fotija (8. v.), sauvana kao najvaniji
izvor za gr. mitologiju. E. su bile omiljene i u
knjievnosti sr. v. (npr. Epitome historiae Hai-
monis Floriacensis abbatis) i humanizma. N a
lat. zapadu termin e. zamenjuje se i lat.
term inom abreviatio (otuda fr. abrg). -*
Dajdest.
L it.: M . G ald i, f ' epitom e nella ietteratura tatina,
1922. S.S.
EPITRIT
E PITRIT (gr. 7UTpiTO(;, sc. nouc, up. ipitoc;
~ trei) Naziv za stopu u antikoj metrici
koja se sastoji iz tri duga i jednog kratkog
sloga. Poloaj kratkoga sloga moe biti razli
it, pa razlikujemo prvi (lat. prtmus) epitrit
U -------- , drugi (lat. secundus) U ------, trei
(lat. te r t iu s ) -----U , i etvrti (lat. quartus)
-------- y Poeljeni na dva dela epitriti poka
zuju uvek u -* morama odnos 3 :4 (prvi i
drugi) ili, 4: 3 (trei i etvrti). Znai da je dua
polovina epitrita za jednu treinu dua od
krae. U praksi gr. pesnici su izbegavali prvi i
etvrti epitrit, jer su ove smatrali ritmiki
nepodesnim. V.Je.
EPIZEUK SA (gr. ^ tu U o c ic - povezivanje,
dodavanje ponavljanje rei) Termin
antike retorike za figuru -+ ponavljanja, koja
nastaje kada se u jednoj reenici ili stihu ista
re ili grupa rei ponavlja uzastopce, bez
prekidanja, ili najvie posle jedne umetnute
rei. Za figure ponavljanja antika retorika
poznaje razne nazive: neki pisci razlikuju
ponavljanje jedne rei (palilogija) od ponav
ljanja grupa rei ( epanalepsa). Za ponavljanje
rei u reenici koje nisu u neposrednom
kontaktu slui i termin -> anadiplossa. N pr.:
Bosioe, bosioce, u irinu rasti. (B. K apaunh,
Cpn. nap. njecme, I, 10), ili Oj, golube, moj
golube, / Ne padaj mi na maline. (isto, 1,
518). L. Zima (Figure, 297) pod e. podrazu-
meva i onu pojavu u naoj nar. poeziji kada se
poslenja re u svakom stihu ponovi jo
jednom, kao neki odjek, npr.: Ja imadoh
kokota-kokola, / Privue se lisica-lisica, /
U krade mi kokota-kokoia. (B. K apaunh,
Cpn. nap. ttjec\ie us Xepu!eio&une, 240).
Lit.: L. Zini a, Figure u naem narodnom pjesni
tvu. 1880. S.K -.
E PIZO D A (gr fejiEicroSiov dodatak; dija
log izmeu dve horske pesme u tragediji)
Proirenjem znaenja, 1. dogaaj ili deo -+
radnje koji predstavlja manje ili vie zaokru
enu narativnu celinu, smisaono povezanu sa
irom celinom drame, rom ana, poeme i si.
Svaka radnja se moe posm atrati kao skup e.
T ako jo Aristotel istie da pesnik treba
najpre da da opti nacrt p rie. . . a onda tek da
je deti na episodije, pazei pri tom da one
budu u vezi (O pesnikoj umetnosti, XVII,
prev. M. uri). O vakvu narativnu sam ostal
nost i istovremenu smisaonu povezanost s
celinom dela vidimo, npr., u e. borbe petlova
u Njegoevom Gorskom vijencu; knez Rogan
bi voleo da nadjaa manji (1205), a Sken-
er-aga da nadjaa vii; / rasta ga je Bog
182
viega dao? (1 2 0 7 8). 2. E. esto ozna
ava i onaj dogaaj ili eo radnje koji nije
dovoljno ubedljivo i znaajno povezan sa
irom celinom knjievnog dela u kojem se
pojavljuje, te stoga predstavlja -+ digresiju.
T ako se, npr., s prizvukom negativnog kriti
kog odreenja eslo govori o epizodinosti -*
pikarskog romana.
Lit.: radnja; -+ kompozicija. U . W ertheim,
Fabel im d Episode in D ram atik und E pik, 1964. S.K .
EPODA (gr. fejupSfj) 1. -* Basma pevana
da bi pom ogla ozdravljenju bolesnika ili ranje
nika. 2. (gr. hp56g crtpocpn zavrna
strofa) U gr. -* prosodiji naziv za zavrnu
strofu koja dolazi posle para: strofa 4- -
antistrota u trijadskom sistemu horske pesme.
U horskoj lirici je e. kom ponovana u istom, a
u dram skom horu u -+ metru i - ritmu
razliitom od prethodnih strofa (--> perikopa).
3. (gr. crii^og - Drugi, m ahom
krai stih -> distiha, koji je sastavljan u smeni
- jampskog trimetra (ili asinarteta) i ~+
dimeira ili u kombinaciji jam b a i -+ daktila;
kasnije oznaka i za ceo distih. 4. (gr. fejupSo;
rcepioSog) O znaka za pesme nastale po
navljanjem istoimenog distiha. Ovakve pesme,
ubrajane u jam bove, poznate su od Arhiloho-
va vremena (7, v. pre n.e.). G orak i zajedljiv
ton Arhilohove skoptike pesme, otra -+
invektiva i podrugljiv izraz nali su u rimskom
pesniku H oraciju kongenijalnog tumaa. Svo
ju zbirku Epoda on je. pak, sam nazivao
jam bim a. Pored obinije strukture stiha opisa
ne pod 3, sreu se stihovi meanog tipa: -+
elegijamb, enkomiologos: - Arhilohijski
razmeri. i kasnije su, po ugledu na klasini
oblik trijade, pisane pesme s e. (npr. u
ditiram bu D. D iroa i r.). D anas: lirska
pesma u obliku - distiha, u kom e je drugi stih
krai. -* Metrika.
L it.: M . N. u ri, Istorija helenske knjievnosti,
1951: IVI. B udim ir M . F la a r, P regled r im s k e
knjievnosti, 1963. K .M .G .
EPOHA, KNJIEVNA -> Knjievni period
EPOPEJA (gr. STtojtot iot) Prvobitno je
znaila sastavljanje epske pesme (kod Heroo-
ta), a kasnije i samu epsku pesmu (kod
Aristotela). U poznoj -> antici oznaava i
proricanje iz H om erovih stihova. D anas, sva
ko umetniko delo epskog k araktera koje je
veliko po obimu, tako da se pojam e. izjedna
uje sa -> epom. Tem a e. prvenstveno su
junaki podvizi i znaajni istorijski dogaaji iz
ivota nekoga naroda.
L it.: -* Ep. K .M .G .
183 EPSKA KNJIEVNOST (EPIKA)

EPSKA FORMULA (stereotip, klie, stajae, prozni epski tekstovi, nadaleko je u kran
opte mesto) Temeljna jedinica za obliko skim krugovima rairila upotrebu epske proze:
vanje -* narodne epske pesme. Definira se i u -* apokrifnim evaneljima, u -* legendama o
kao jezina fiksacija, od jednog ili nekoliko svecima, kao i uope u -* hagiografskoj
stihova itavog odjeljka, ili jedne rijei (- knjievnosti. U tu su knjievnost ulazili motivi
stalni epitet), koja se ponavlja u mnogim - bajke; a ustaljen oblik junake pjesme
pjesmama. O blikovana i prihvaena od pje punio se motivima iz kranske knjievnosti.
vake tradicije kao nadindividualni rezultat K ao knjievnici srednjovjekovni su sveenici i
odabiranja, e. / . se prenosi dalje i slui pri redovnici pisali i kranske epove, a u ostale
stvaranju novih pjesama. Ne treba je smatrati su epske pjesme rado unosili fantastiku pripo
samo m nem otehnikim sredstvom pjevaa ili vijedajui o udesnim, pothvatim a i doivlja
nainom odm aranja slualaca: usko povezana jim a Aleksandra Velikoga i franakoga vlada
s jezikom i s kompozicijom pjesme, esto je ra K arla Velikoga. K ad se u Evropi ustalio
dio kreativnog postupka zapjevak, - feudalni poredak sa svojim kulturnim aritem
dopjevak, -> epsko ponavljanje, - epska irina. u Francuskoj, tri su se epska tem atska kruga
L it.: A. B. L o rd , The Singer o f Tates, 1960; A. iz Francuske proirila Evropom : a) recipirana
S chm aus, F o rm u la i m etri k e-sin tak tik i m etod, graa antiknih epova, s tom modifikacijom da
u knjizi M . B okovi-Stulli, Usmena knjievnost
su i likovi i njihov svijet potpuno zadobili crte
(izb o r tek sto v a), 1971; HL A. r p u m ie p , jjp e e u e
UHffmcKUU 3noc. T en eiu c u m u n o.ioius. 1974. J.K .
srednjovjekovnoga drutva, i da se u njihovu
tematiku uveo motiv eznutljive ljubavi o
kojoj je pjevala lirika trubadura; b) graa
EPSKA KNJIEVNOST (EPIKA) (gr. bn~ fr. junakog epa s centralnom linou Karla
koc epski, prem a '7ioq rije, govor, Velikoga i c) napokon epske pripovijetke o
pripovijest, pjesma) Velike H om erove ep bretonskim keltskim junacim a na dvoru mit
ske pjesme, njegovi -> epovi u heksam etru bili skoga kralja A rtura, u kojima su se motivi
su za Aristotela izvor pripovjedake knjiev feudalnoga ratnikoga ivota isprepletali s
nosti, jer se pripovijetka u prozi, starogrki -+ brojnim motivima bajke. Sva je ta epska
roman, razvila tek kasnije. Ali pripovijetka u knjievnost slavila ju n ak a ratnika, a njezina su
prozi u -+ usmenoj knjievnosti, koja se nije se djela s vie ili manje originalnosti prepria
shvaala kao umjetnost, postoji od pradavnih vala u ostalim narodnim knjievnostima. Ipak
vremena kao sastavni dio ivota ljudske drut se posljednji tematski krug bitno razlikovao
vene zajednice u obliku -+ jednostavnih formi. od prijanjih dvaju: nestalo je u njima pozadi
K njima se kasnije pridruila i -+ basna. ne itave narodne zajednice kojoj su junaci bili
Borbeni ivot vojne demokracije, u koju se predstavnici; junaci kralja A rtura u mnogim
tokom vremena razvila rodovska zajednica, su se pojedinanim epizodama (avanture) bo
njezine vojne druine, postanak vojvodskih i rili samo za svoju ast i za ljubljenu enu,
kraljevskih dvorova potakao je oblikovanje svijet u kojemu su ivjeli i djelovali bio je
junake pjesme, kojoj je glavni sadraj bio irealan svijet bajke, pa se u njima vide pravi
slavljenje junaka ratnika u boju, njegovih umetniki oblici novovjekoga romana. U
pobjeda ili njegove junake propasti. Samo u rom anu o Tristanu i Izoli, koji nam je
pojedinim plemenskim ili narodnim zajedni sauvan u vie redakcija i u vie narodnih
cam a iz razmjerno kratke epske junake pje knjievnosti, motiv je individualne ljubavne
sme razvio se ep velikoga opsega. Junake veze dvaju bia, u opreci sa svim ustaljenim
pjesme i epovi prikazivali su slua oci ma uzor drutvenim norm am a, toliko jak o bio izraen
no vladanje idealnih junakih likova pored da se on moe sm atrati najjaim hvalospjevom
kojih su igosani kukavice, izdajnici i odm et ljudskoj individualnosti u sr. v. U 13. st,
nici. K oliko se u pojedinim narodim a sauvalo pored epske se pjesme pojavila kratk a aljiva
drutveno ureenje vojne dem okracije sa svo ili satirina priica u stihu, nazvana u Francu
jim druinam a, toliko se odrala u ivotu i skoj fabliau (fablio), koja je pokazivala a
junaka pjesma; najdulje u Evropi u nas na je stalo zamirati zanimanje knjievnika za
slavenskom jugoistoku. G raa Homerovih epo ju n ak a ratnika. Takva priica u stihu ponovo
va i njegovih nasljednika prepriavala se, irila je oivjela u fr. klasicizmu, a onda u evrop
i modificirala u antici i -> helenizmu i u skom -> rokokou (-* epilij). Od 14. st. nadalje
proznom obliku, a ti su se oblici u srednjem mnoe se prepriavanja epova i rom ana u
vijeku rado prihvaali i prenosili u narodne prozi s intenziviranim ueem motiva bajke, a
jezike. Pojava kranstva s novim svetim u humanistikoj Italiji raa se u 14. st. oblik
knjigama, meu kojima su evanelja bili kratke pripovijetke u prozi koja je tamo
EPSKA KNJIEVNOST (EPIKA)
zadobila ime novella (-+ novela). Te se novele
ne izdaju pojedinano nego u zbirkam a. One
glasno navjeuju konac vjerski orijentiranoga
sr.v.: ne poriu m u ustaljene etike i vjerske
norme, ali glavna im je tem atika spol i novac,
a svijetom ne upravlja vie Bog, nego sluaj, tj.
boica Fortuna. U kasnijim stoljeima sr. v.
na Istoku je nastao zbornik kratkih pripovije
daka. veinom fantastinih, koji je preveden u
Francuskoj poetkom 18. st. pod imenom
Tisuu i jedne noi, imao veliki odjek u svim
knjievnostima kulturnih naroda Evrope.
Golem ugled koji su H om erovi epovi i Vergili-
jeva Eneida uivali kod humanistiki obrazo
vanih pisaca a itali su se i drugi epovi
antike nisu dopustili velikom epu da zamre:
u Italiji su nastajala opsena epska djela
svjetskoga znaenja (meu ostalim a Taso,
Ariosto), a u germanskim je literaturam a
stekao velik ugled religiozni ep (npr. M ilton,
Kloptock). Evropski -> romantizam ponovo
je oivio ep i epsku pjesmu u stihu, pa se ep u
stihu gdjekad sauvao do iza I. svjetskog rata,
a gdjekad je epska pjesma u stihu pala i u
podruje -* trivijalne knjievnosti. N o
poetkom novoga vijeka, dolazei iz panjol
ske, svjetskom je knjievnou zavladao ro
man u prozi u vie osnovnih oblika: kao
rom an o najviim slojevima drutva, vladari
ma i dvorovim a (-> dvorska knjievnost); kao
pastirski roman (-> pastirska knjievnost), koji.
poput srv. rom ana o kralju Arturu, crta
irealan fantastian svijet, ali sada svijet bez
brojnih pastira i pastirica, zaokupljenih jedino
brigom za svoje ljubavne jade; i napokon kao
-* pikarski roman pustolova, koji se u bezbroj
epizoda, poput ju n ak a kralja A rtura, probija
kroz ivot, ali kao kronikalno, a ne fantasti
no opisan ivot svoga doba. K ao potpuno
originalna sinteza tih tendencija stoji na poet
ku povijesti novovjekovnoga rom ana Servan-
tesov Don Kihot (Don Quijote, 1605). Poetne
su se tendencije evropskoga rom ana razvijale i
dalje, da u 18. st. budu krunisane eng.
romanom, koji detaljno crta graansko ru-
to i slavi graanske vrline radinosti, kreposti
i ovjekoljublja. U evropskom realizmu 19.
st. takav je rom an naao idealnu klimu da se
razvije, a realizam je opet u njemu naao svoj
najkarakteristniji umjetniki izraz. Dezagre-
gacija realizma dovela je do krize i tradiciona
lan oblik rom ana. Roman nije potisnuo
krau pripovijetku, koja se i pod nazivom
novela, a i kao pripovijetka, neosporeno
odrala do dananjega dana. Najbolje e biti
prihvatiti miljenje A. Flakera da se krai
prozni oblik nazove - novela, a dulji -*
184
roman, te da se za oblik koji stoji izmeu te
dvije knjievne vrste sauva openiti domai
izraz pripovijest. Koliko su ti nazivi nepouz
dani, pokazuje injenica da u eng. imenica no
vel, izvedena od novele, znai roman; da eng.
naziv story znai pripovijetku, novelu,
dok njem. Kurzgeschichte znai pripovijet
ku izuzetno kratku, koju e Englezi nazvati
short story. Taj novi term in mogao bi
oznaavati i neke Bokaove novele u Deka-
meronu, pa i pojedine novele M opasana i
ehova. Brojne teorije novele i rom ana p otpu
no gube iz via da su svako d oba i svaki pisac
te shematski slabo fiksirane knjievne oblike
ostvarivali na poseban individualan nain,
kojemu nije lako nai zajedniki nazivnik. E.
k. prikazuje zbivanje u ljudskoj drutvenoj
zajednici, ili mitsko zbivanje vano za tu
zajednicu. O na je k ao prikaz zbivanja u svojoj
kompoziciji vezana o vremenski slijed, ali,
kako je istakao ve Aristotel, ona moe u tom
vremenskom slijedu prikazati nekoliko para
lelnih zbivanja. O na nije vezana o odreen
raspon vremenskoga slijeda pa taj moe biti i
vrlo kratak i vrlo dugaak. U prikazanom se
zbivanju mogu dogaati brojne, brze i nagle
promjene, ali ono opet slabim mijenama
izaziva dojam statinosti, stanja. U ljudskom
je drutvu zbivanje prouzrokovano ljudskim
djelovanjem, pa pripovjeda moe posvetiti
maksim alnu panju psiholokoj analizi ovje
ka koji djeluje tako da sredite zbivanja bude
u ljudskoj psihi, ili e se pripovjeda, da bi
stvorio dojam burnoga i neoekivanoga zbiva
nja, zadovoljiti samo sum arnom i povrnom
njegovom motivacijom. Ako u zbivanju die-
luju mitski likovi, oni su prikazani kao ljudi.
Zbivanje se dogaa u svijetu koji ovjeka
okruuje, pa pisac moe p otanko opisati taj
svijet ili se zadovoljiti sa samo nekoliko
karakteristinih crta. Prem a tome kakva su
znaaja i kakve psihike formacije uzronici
zbivanja, prema tom e iz kakvih drutvenih
slojeva potjeu i u kakvim se prilikam a odvija
zbivanje, mogue su bezbrojne varijante epske
knjievnosti. Kraj zbivanja moe ostati neja
san, ali poetak m ora sadravali ekspoziciju
poput - drame, samo to je s tehnike strane
ekspoziciju u pripovijeci lake izvesti nego u
drami. U jednostavnim oblicima usmene knji
evnosti pripovjeda stupa pred sluatelje da
pria, u junakoj pjesmi i epu pjeva pjeva ili
recitira, a njihova je pojava za publiku najbo
lja ekspozicija. Z ato se u tam panoj pripovije
ci rado javlja pripovjeda svojim Ja, pa pisac
pronalazi razne naine pripovjedake tehnike
da pripovijeda u prvom licu ili da itatelj
185
drukije doivi neposrednost zbivanja. Zbiva
nje se moe prekidati raznim refleksivnim
umecima, kako je to inio barokni roman.
Suvremena je knjievnost pokuala meu
ostalim s jedne strane obrnuti vremenski
slijed, a s druge govoru pripovijetke, dakle
govoru pripovjeaevu, oduzeti neposrednu
kom unikativnost i razumljivost.
L it., P. L u b b o ck , The C raft o f Fiction, 1921; E.
M . F o rster, A spects o j the N ovel, 1928; E. Staiger,
G rundbergriffe der P o e tik, 1946: E . L m m e rt, B au
fo rm e n des E rzhlens, 1955; P etre- k reb , Uvod u
k n jie vn o st, 19692; H . M ayer, Die Kunst der E r
zhlens, 1972; W . C , B o o th , D ie R hetorik der
E rz hlkunst, 1974; K , K an zo g , Erzhlstrategie,
,
5976; W . H au b rich s, E rzShlforschung H I, 1 9 7 6 - 7 8 .
Z. S.
EPSKA MESAVINA DIJALEKATA - Pojava
u narodnoj epici a isti je sluaj i sa iirikom
da pesme, putujui kroz razliite oblasti
jednog jezika, zadre i u novoj sredini neke
dijalekatske oblike iz kraja odakle su dole. U
umetnikom ~+ epu, izrazita je e. m. d. u
H om era (jonsko-atiki, orski i eolski
dijalekat), a u klasinoj grkoj tragediji,
prema smeni dijalokih i horskih odeljaka,
menja se i dijalekt (atiki-dorski). N a prostoru
srpskohrvatskog jezika takva pojava se moe
pratiti u odnosim a tokavsko-akavskim i
tokavsko-kajkavskim ; zatim u odnosim a ije-
kavsko-ekavskim i ijekavsko-ikavskim (u ok
viru tokavskog nareja); i najzad, u odnosi
ma susednih govora iste dijalekatske oblasti.
Najei primeri jesu zadravanje ijekavskih
oblika, esto za potrebe stiha, u ekavskim
(Zasukala bije/e rukave. / zasukala do beli
lakata; V. Karadi, Srpske narodne pjesme,
I I , br. 51) i u ikavskim pesmam a (Skoila se
lijepa ivojka, V. Karadi, Srpske narodne
pjesme, U. br. 96).
L u . : P. I vic. S rp s k i narod i njegov jezik , 1972.
V .N .
EPSKA IRIN A Pod e. . se porazum eva
zakonitost velikih pripoveakih formi koje se
zadravaju na podrobnom opisivanju pojedi
nost} i irokom razvijanju epizoda, to
dovodi do -* epskih ponavljanja i -> retarda
cija. G ranice umetnike opravdanosti e. v. lee
tam o ge preti opasnost od dezintegracije
celokupnosti utiska zbog preteranog osam o
staljenja pojedinih delova. Beskonano doda
vanje epizoda u sukcesivnom nainu pripove-
anja spreava pripovedaeva svest o dolaze-
cm, o potrebi - motivacije i zatvaranja luka
radnje. E. s. se esto ostvaruje u delima ija je
okosnica pria o putovanju s brojnim stani-
EPSKO POZORITE
caraa i susretima (Hom erova Odiseja, D anteo
va Boanska komedija).
L it.: - ep. S.G .
EPSKE NARODNE PESME -* Narodne
epske pesme
EPSKI DESETERAC Deseterac
EPSKO PONAVLJANJE - Pored -> digre
sije i epizode glavno sredstvo retardacije.
K ao stalna tehnika epskog pesnitva postalo
je jednim od osnovnih stilskih elemenata
narodne epike. Prvobitna funkcija e. p, je
ponavljanje osnovnog motiva i imena junaka
na poetku novog prizora, kako bi peva uveo
u kazivanje svakog novopriolog sluaoca, a
ima i mnemotehniki smisao. Razvijeno e. p.
dobija umetniku vrenost kad se pevai
njime koriste da bi oznaili vanije trenutke u
radnji, naglasili osnovno raspoloenje ili pod
vukli slinost ili razliku situacija i karaktera.
Ponavljaju se: -+ stajae rei, jedan deo stiha,
itavi stihovi, ustaljeni stihovi, -* epske formu
le i -+ opta mesta u istoj i u vie pesama; opisi
junaka; pevaeva m onoloka kazivanja; tek
stovi pismenih poruka ponavljaju se u tre
nutku tum aenja knjige; u dijalozima ju n a
ka stihovi odgovora poklapaju se sa stihovima
pitanja do trenutka kada se, razlikom u stihu,
posebno naglaava dram atinost epske radnje
(Ta ja idem sa polja Kosova, / al ne vidjeh
estitoga kneza). Razlikom u ponovljenom
delu pesme peva istie ono to situaciju,
dijalog, opis itd,, ini novim, suprotnim ili
znaajnim. Kralj ure u pesmi Smrt vojvo
de Kajice dva puta ponavlja tubalicu nad
m rtvim Kajicom, pri emu je tek dua tuba
lica s kraja pesme u potpunosti uobliena. (V.
i Narodna pesma, -* Narodna epska pesma,
- Narodni junaki ep).
L it.: L. Z im a, Figure a naem narodnom pjes
nitvu, 1880; T . M areii. M e trik a n a ro d n ih naih
pjesam a, R ad J A Z U , 1907, knj. 168, 170; T.
M a reti, M e trik a m uslim anske n aro d n e epike,
R ad J A Z U , 1935, knj. 253; 1936, knj. 255; S.
V inaver, P o k u aj ritm ik o g p ro u a v a n ja m ukog
deseterca, P rilozi prouavanju narodne poezije,
i 939, V I. sv. 2; V. ganec, M e trik a i ritm ika u
v erati k a d ji n a ro d n o g deseterca, G odinjak in sti
tuta za narodnu um jetnost u Zagrebu, 1963, knj. 2;
M . M aticki. E p sk o p o n av ljan je , Knjievna istorija,
1974, VIT, 25; S. K oljevi, K a p o etici narodnog
pesnitva (izb o r tekstova), 3982. M .M at.
EPSKO POZORITE - Vrsta pozorita za
koju se prvi zalagao Rajnhartov uenik, nem.
reditelj Piskator, dvadesetih godina (M. Piska-
ERATO
tor, Politiko pozorite, 1929. g.), a ije je
principe primenio i teorijski razvio Breht
(naroito u Malom organonu za pozorite,
1949. g.). E. p. ima dvojaku funkciju: peda
goku (dovesti gledaoca do saznanja o svetu) i
politiku (pobuditi u gledaocu elju da se
postojee stanje izmeni). U tom cilju raskida s
tradicionalnim, aristotelovskim naelima dram
skog uivljavanja (- katarsa) i identifikacije s
predstavljenim svetom i umesto toga tei da u
gledaocu razbudi kritiki odnos prem a tom
svetu. Sam pozorini komad, da bi odgovarao
postulatim a e. p,, treba da ima epsku, nara
tivnu formu; on je lien klasinog zapleta i
klasine velike scene, u kojoj dram ska
radnja dostie svoj vrhunac: slike koje slede ne
slue tome da predstave odreenu radnju i da
dovedu do raspleta, ve imaju vrednost same
po sebi, kao podstrek za razmiljanje. Bitna
tehnika e. p., kojom se ostvaruje antiiluzioni-
stiko naelo, jeste tehnika udaljavanja, otui
vanja ili zaudnosti (- efekat otuivanja):
sadrina slika naznaena je unapre, bilo
napisima na panoim a, bilo filmskim projekci
jam a; sarinu slika esto kom entarie recita
tor; pesme (songovi) izvlae pouku iz odree
nog pozorinog prizora; izvori osvetljenja nisu
prikriveni, a celokupna pozorina mainerija
funkcionie pred oima gledalaca: glumci svo
jom igrom objanjavaju, a ne predstavljaju
linost. Brehtova eia i njegova teorija e. p.
izvrili su znatan uticaj 11a veliki broj evrop
skih pisaca i reditelja. Prim erom e. p. moe se
smatrati dram ska produkcija D ona Ardena u
Engleskoj, poznije stvaralatvo A. Adamova i
A. G atija u Francuskoj, kao i dram e P. Vajsa
u Nemakoj.
L it.: E. S ch u m ach cr, Die dram atischen Versuche
B ertolt B re d u , 1955; G . Z w erenz, A ristotelische un
B reehtsche D ra m a tik, 1956: F . H . G ru m b a c h , Die
S tru k tur des Epischen T h e a ie n , 1960; B. D o rt,
Lee ture de B rechi, 1960; R. G rim m , D as episehe
T heater, 1966; J- G assn er, Varielies o f lipic Theatre
in the m o d em D ram a, 1969; M . K esting, Das episehe
Theater, 19782. M .M i.
ERATO (gr. Epcmo) Jedna od devet
-> Muza, zatitnica lirske, posebno ljubavne
poezije. Predstavljena najee sa lirom u ruci,
E. odlikuju ivi pokreti. Prizivaju je pesnici za
svadbene pesme ili opise svadbi u epovima
(npr. Apolonije Roanin, Vergilije). S.S.
ER-FORM - Pripovedanje u treem licu
EROTEZA (gr. ep a u rja i^ ili fep6Tr||iQc,
lat. in te r r o g a iio ~ pitanje) Termin antikne
retorike za tzv. -* retoriko pitanje, kad
govornik ili pisac izrie upitnu reenicu na
koju ne oekuje odgovor jer je taj svima
poznat, a svoje je rijei oblikovao tako zbog
toga da im dade afektivnu snagu pitanja. Npr.
u Golgoti M. Krlee: to zato ako je on
beskunik? Jesmo li mi kuevlasnici? E, je
omiljelo stilsko sredstvo patetinosti. Z.S.
ERO TO PA 1G N IJA (gr. fepoTona'r/viov -
ljubavna igrarija) ~ Naslov (sauvan u rim
skog antikvara Aula Gelija, 2, v. n.e., Noctes
atticae, 2.24.8.) izgubljene zbirke ljubavnih
pesama rimskog pesnika Levija iz i. v. pre
n.e., jednog od zaetnika knjievnog pokreta
-* neoterika. U zor za kratku pesmu frivolnog
sadraja dala je aieksandrijska ljubavna poe
zija, naroito ljubavni epigram (-+ aieksandrij
ska kola). Primer e. moe se nai kod
najvrsnijeg neoterika K atuia, no i kod
enciklopediste V arona. Ipak, duh neobavezne
erotske ale u Rimu je najvie negovao Ovi-
dije. Njegove dve ljubavne zbirke Ljubavna
vest ina i Leenje od ljubavi doaravaju nam
donekle duh e., ali se ne odlikuju kratkoom ,
velikom raznovrsnou metrike i smelou
graenja rei i sloenica. A to su bile crte
svojstvene Levijevim e.
Lit.: H. Bardon, L a Hrt. tatine inconnue I, 1952.
189; M . B vanM np M . IJpet.ieg pt/ucKe
KihiDnesnocmu, 1963. S.S.
ERU D ITN A K O M E D IJA -> Commedia eru
dita
E S E J (fr. e ssa i pokuaj, ogled) - Krai
prozni napis u kom e se izlau lini utisci i
pogledi na neko pitanje ivota, m orala, nauke
ili umetnosti. Po pravilu autori e. ne upotreb
ljavaju naune metode injeninog ili logikog
dokazivanja, ve se pozivaju - izriito ili
implicitno na vlastito ili opteljudsko isku
stvo, nastojei da retorikim ili poetskim
sredstvima priblie itaocu vlastita shvatanja.
Budui da stalno lebdi izmeu tri razne
oblasti, tj. izmeu knjievnosti, novinarstva i
nauke pribliavajui se katkad reportai,
katkad crtici, kratkoj prii iii pesmi u prozi, a
katkad opet naunom lanku ili raspravi - e.
je veoma teko definisati. i njegovo polje nije
jasno odreeno. Istorijski e. je najee imao
pounu, psiholoku ili zabavnu sarinu. Z a
etnik je e. i tvorac samog term ina M.
d M ontenj, koji je 1580. objavio dve knjige
svojih e. (E s s a is ), a 1588. i treu. Njegovi e.
su prvobitno nastali iz beleaka povodom
proitanih knjiga, koje su se razvile u vrlo
187
lino intonirana, katkad autobiografsko-psi-
holoska razmiljanja o svakovrsnim prakti-
no-etikim i drutvenim pitanjim a. C ar je
M ontenjevih e. u njihovom naizgled haoti-
nom. a ipak majstorski organizovanom izlaga
nju, kao i u irokogruom . ali skeptikom
stavu prem a ivotu. Pored M ontenja najzna
ajniji Renesansni esejista je njegov savreme-
nik, eng. filosof, pisac i dravnik, F. Bek on,
koji je objavio 1597. svoje Eseje ili savete
graanske i moralne, dopunjavajui ih u kasni
jim izdanjima novim prilozima (u konanom
izdanju, 1625, ima ih 58). Bekonovi e. su
daleko manje lini, suvlji i sveaniji po tonu
od M ontenjevih. Sentenciozni i jezgroviti, oni
redovno sadre i apodiktike sudove o prak-
tino-m oralnim , praktino-politikivn i esteti-
kim temama. Sam Bekon je sm atrao da e. ima
prethodnike u nekim spisima Seneke i drugih
pisaca -> epistola, -+ dijatriba, -* kontroverzi
ja, -* svazorija. Zahvaljujui Bekonovom uti-
caju, e, se toliko odom aio u Engleskoj da se
ona danas opravdano sm atra pravom dom ovi
nom e. U drugoj polovini 17. v. zapaene e.,
znatno ivlje i biie obinom govoru, piu A.
Kauli i D. D rajen, prvi intimne, srodne
M ontenjevim i katkad protkane stihovima, a
drugi knjievno-kritike. Poetkom 18. v. D.
Adison i R. Stil uvode tzv. periodini e. u
svojim asopisima Tatler (Brbijivac, 1709.)
i Spectator (Posm atra, 1711.) E. je bio
uticajan i van granica Engleske zbog izrazito
prosvetiteljskog duha Aisonove i Stilove ese
jistike. Poznavao ga je i na Dositej O brado-
vi- Pisani sa nam erom da na prijatan nain
prosvete i poue, Adisonovi i Stilovi e, imaju
irok raspon pristupa i tem atike: neki su
(naroito Stilovi) humoristine crtice ili repor
tae, neki skice karaktera, neki razmiljanja o
aktuelnim drutvenim temam a, neki pak knji
evne kritike i ozbiljne estetike rasprave.
Zajedniki im je neusiljen a uglaen ton, biran
ali jednostavan renik, elegantna duhovitost.
Oni ostaju uzor svog anra za ceo 18. v., koji
se smatra klasinim dobom engleskog e. T ada
i Svift pie svoje britke satirino-ironine e
Filding visprene i duhovite e. o knjievnim
pitanjim a (i u okviru svojih rom ana, i u
asopisima koje je pokretao), G oldsm it dobro-
udno-hum oristine skice iz obinog ivota u
vidu e., S. Donson dostojanstvene, morali-
stike e., pored knjievnih i kritikih. M eu
tim, termin e. nema u to vreme odreeno
znaenje i esto oznaava obim nu filozofsku iii
islorijsku raspravu (npr. Lokov Ogled o ljud
skom razumemnju, Volterov Ogled o naravima
i duhu naroda), knjievnokritiku raspravu u
ESEJ
prozi ili stihu (npr. D rajdenov Ogled o dram
skoj poeziji, Poupov Ogled o kritici) ili ak i
didaktiki spev (Poupov Ogled o oveku). U
prvim decenijama 19. v., e. obija jo jednu,
kod Engleza najomiljeniju varijantu: prisni ili
intimni e. {familiar essay), iji su nosioci .
Lam, V. Hazlit, D. H. Li H ant i De Kvinsi.
Njihovi e. predstavljaju duhovito, vrlo subjek
tivno, esto i ekscentrino-hum orno askanje
0 sitnim stvarima svakodnevnog ivota ili
esto linim doivljajima. Svi oni piu i
knjievno-kritike e\, esto isto tako udljive i
line, u sutini impresionistike (- impresioni-
stika kritika). N ajistaknutiji su kritiki ese
jisti 19. v., T. Makoli, M. Arnold, E. Gos, i O.
Vajld. U 20. v. knjievno-kritiki e. je postao
dom inantan i u Engleskoj i ruge, ali su neki
eng. pisci obnovili i prisni, ekscentrino-
humoristiki e.; meu njima su se istakli G. K.
esterton, M. Birbom, H. Belok i dr. U
drugim evropskim knjievnostima e. nije imao
tako bogat razvoj, i negovao se uglavnom od
poetka 19. v . (mada se pojedini napisi Voltera
1 -* enciklopedista mogu nazvati e.). E. je
postao uglavnom vid knjievno-kritikog pisa
nja, naroito potkraj 19. v., u impresionisti-
koj kritici. E. je takvoj kritici idealno odgo
varao, jer je on po samom svom duhu zbir
linih utisaka i miljenja. Van Engleske, e. je
m oda najjau individualnost, najvei stilski
sjaj i najveu privlanost za itaoce ostvario u
Francuskoj. Meu najbolje fr. e. mogu se
u brojati Sent-Bevova askanja ponedeljkom
(1851 62), zatim neuporedivi Bodlerovi e. o
knjievnim i umetnikim temam a, a kasnije
tipino impresionistiki e. ila Lemetra, E.
Fagea, A. Fransa i dr., koji su direktno uticali
na B. Popovia, M. Cara i druge nae esejiste s
poetka 20. v, U Nemakoj je e, postojao od
kraja 18. v.. tj. od d oba rom antizm a. U ilera,
brae Slegel, ana Paula, e. je bio ili polu-
nauna rasprava ili rom antina ispovest.
K asnije je u H ajnea i drugih pisaca - Mlade
Nemake postao duhovita, ironina, vesela ili
pakosna -> kozerija. K od nas je e. poznat
od kraja 19. i poetka 20. v., najvie kao
knjievno-kritiki napis (Lj. Nedi, B. Popo-
vi, M. C ar i dr.). E. te vrste, bliske raspra
vama, pisali su mnogi srpski i hrvatski knji
evni istoriari i kritiari (P. Popovi. J.
Skerli, A. Barac i dr.). Pravim esejistima, koji
se ivo kreu kroz irok krug tema, zadrava
jui svuda *ar izlaganja i snagu umetnike
linosti, mogu se sm atrati kod nas pre svega
A. G. M ato i 1. Sekuli; uz njih se mogu
istai S. Vinaver. T. Ujevi, M. Krlea, blistav
naroito u polemikom e. D anas, u doba sve
ESEJISTA
vee rairenosti dnevne knjievne kritike, novi
narstva i naune publicistike, ponekad nije
lako ustanoviti razliku izmeu e. i -* reporta
e, crtice, -+ feljtona, kozerije i drugih
vrsta novinskih napisa, ili pak izmeu e. i
nekih kraih oblika popularnije pisane naune
publicistike. Pored toga, e. se pojavljuje i kao
sastavni deo ponekog velikog rom ana: ve
kod Servantesa i Fildinga sreemo e. umetnute
u roman, kod Sterna takvi e. pokreu sveko
lika pitanja ljudskog miljenja i ivota, da bi u
novijem evropskom rom anu (naroito kod T.
M ana, Hakslija i ida) postali jedan od
osnovnih vidova predstavljanja grae u delu.
N o t . se i danas zadrao kao zasebna knjiev
na vrsta koja se razlikuje od naune i novinar
ske publicistike svojim misaonim kvalitetom i
linim stilom, te bi se mogao odrediti kao
krai sastav koji diskurzivno izlae neko
pitanje ivota, m orala, politike, um etnosti ili
nauke u prozi koja nosi izrazit peat autoro
vog misaonog i stvaralakog tem peram enta i
koja se ivo i neposredno obraa obrazova
nom itaocu.
L it.: B. D o b ree, E nglish E ssayists, 1946; M .
I_Up, E eeju, 1936: M . naB/ioBiifi. P oK om uoesuje,
1958; A. B arac, P ro b lem i knjievnosti, Sabram
djela, I. 1964; J. CicepjiHh, flu c u u u KihUie, III, 1964;
3. H risti, Oblici m oderne knjievnosti, 1968; F,
P ei re Z. k reb , U vod u knjievnost, 1969; A*
}fCnBicoBnh, Teopuja KfbuKeemcmu, 19731S;G . H aas,
Z u r Geschichte und Kunst des E ssa ys, 1975; H ,
M orchen, S ch riftsteller in der M assengesellschaft,
1975.
E SEJISTA Pisac u ijem opusu preovia-
uje -> esej, ili je stvaralac znaajnijih eseji
stikih ostvarenja. O dlikuje se naglaenim
subjektivistikim stavom i osobenim stilom, a
neophodna mu je erudicija, svestrana kultura i
specifian talenat, Kod e. se podrazum eva
otra ospervacija, snaan duh, smisao za razne
vidove hum ora, za nijansu i distinkcije; spo
sobnost m atedjaiizovanja i oivljavanja poj
movnog; m eitativnost i izrazita naklonost ka
etikom i filosofskom, U vrhunskom e. mani-
festuje se istovremeno: naunik, filosof i umet-
nik; kritiar doba, ljudske prirode, naravi,
obiaja i kritiar knjievnosti. Montenj je
(1580) izmislio naziv: esej za svoju originalnu
prozu, pa se on i oznaava kao prvi e.,
meutim, on sam nalazi esejistike osobine ve
u delima antikih i lat. pisaca. Luka u
Platonu vidi najveeg esejistu koji je ikad
iveo i pisao, a meu najranije e. navoeni su
esto jOv i: Seneka, Plutarh, Gelius i Horacije.
Najpoznatiji e. kod nas su L. Kosti, J. Skerli,
B. Popovi, M. Car, M. Savkovi, M. Bogda-
188
novi, I. Sekuli, S. Vinaver, M. Risti, A. G.
M ato, M. Krlea, J. V idm ar i r. I.U.
ESE JISTI K A KRITIKA - Meu razliitim
vrstam a knjievne kritike e. k. ima posebno
mesto po tom e to u svoje odreenje ukljuuje
odlike - eseja. O na, naime, prekorauje
granice - kritike utoliko ukoliko se vezuje za
jedan drugi knjievni anr, za esej. E. k. se i
inae retko javija u svom istom i jedinstve
nom anrovskom obliku, nego obino u vidu
-> recenzije, - prikaza, -* lanka (novinskog
ili asopisnog), knjievnog portreta i si., i
napokon -+ eseja. O va raznolikost anrovske
realizacije posebno je naglaena u e. k. i
istaknuta je i u njenome nazivu. Stoga je za
odreenje e. k. neophodno pre svega istai
bitnu razliku izmeu eseja i kritike, ono to ih
s obzirom na oblik i svrhu razdvaja, da bi se
potom istakli oni zajedniki momenti na
kojima se osniva e. k, kao odelit oblik k. k.
uopte. O bjekat k, je nesumnjivo knjievno
delo, u kome ona trai svoj neposredni pred
met: nain njegovoga egzistiranja ili njegove
semantike u odreenom knjievnom i, ire,
kulturnom kontekstu. K onkretno delo u kon
kretnom kontekstu, to su izvesne granice koje
dovoljno jasno omeuju dva osnovna pravca
kritiareve aktivnosti: analitiki i vrednosni.
Njegovo tumaenje ela podrazum eva isto-
riju knjievnosti i ukljueno je u nju, ali
istovremeno ono podrazum eva i stalno po
.P . stavljanje osnovnoga pitanja: ta je knjiev
nost? Samo na taj nain on moe doneti svoj
sud o delu, koji je eo ipso vrednosni sud. Na
taj nain kritika je upuena na objekat izvan
sebe, koji rasvetljava, tumai i vrednuje. E. k
meutim, podrazum eva veu sam ostalnost u
odnosu na izabrani objekat i mogunost
vlastite, unutarnje organizacije. U njoj ak
prevae autorovo iskustvo, njegova misaona i
em otivna predisponiranost, nad izabranim ob
jektom . Vea distanca od objekta omoguuje
vei stepen tvorake sam ostalnosti i veu
slobodu u organizaciji unutar esejistikog obli
ka. O va osnovna razlika izmeu kritike i eseja
naroito dolazi do izraaja kad su upueni na
isti objekat, na knjievno delo, U e. k. delo je
datost od koje se polazi, m aterija koja podlee
jednom novom zahvatu; u kritici, meutim,
delo treba preispitati, treba konkretnu knjiev
nu formu potvrditi ili je negirati otkrivanjem
ili obrazlaganjem njene unutarnje logike. Ese
jist ima, u odnosu na kritiara, veliku slobodu,
jer vrednost e. k. uveliko dolazi od misaone i
oblikovne snage autora, a delo na koje se e. k.
odnosi predstavlja tek podsticaj i materijal u
189
istom onom znaenju u kome su ivotne
injenice bile materija! za pesnika ili prozaika.
To znai da esejistu ne interesu je delo kao
delo. Knjievno kritiki sud, meutim, impli ovde najprikladniji oblik suenja o delu. U
cira vrednovanje, ne moe bez njega, i to
vrednovanje konkretnog, odreenog, ovog
dela. U e. k. se sudi o tom e koliko je u delu
otelotvorena sopstvena logika del, a ne logi
ka egzistiranja knjievnog dela uopte. Sam
m om enat konkretizacije, realizacije u pojedi
nanom , predstavlja predm et kritiarevog ra
suivanja. U toliko je e. k. upuena na objek
tivnije ili egzaktnije analitike i vrenosne
procedure. Ali pol isemantinost e. k..
njena osnovna trodim enzionalnost (autor
delo italac), ne omoguuje doslednu pri-
menu egzaktnih merila i u e. k. ukljuuje
subjektivno-vrednosni stav. Ukljuivanje
autora e. k. i njegovoga stava uveliko pribli-
uje e. k. esejistikome obliku. Prelaz iz eseja
u kritiku i obratno ovde ne samo d a je mogu
nego istovremeno i omoguuje jedan poseban
oblik kritike, naime e. k. U svojoj Fiziologiji
kritike A. Tibode tako istie kako se neke
stranice Montenjevih Eseja takoe m oraju
uvrstiti meu najfinija i najsveija dela kriti
ke. G ranica izmeu eseja i knjievne kritike
gotovo d a i ne postoji kod mnogih poznatih
esejista (T. Makoli, M. Arnold, O. Vajld, Sent-
-Bev, . Bodler, kod nas A. G. M ato, B.
Popovi, i. Sekuii i dr.). Posebna odlika e. k,
je, dakle, vea prisutnost autorove linosti*
njegovoga stava i njegovoga osobenog poim a
nja prirode i funkcije knjievnosti, ja san odnos
prema delu koji T. S. Eliot istie u kritici on
esto zanem aruje ili prenebregava i istie
vlastite tvorake moi. U e. k. se ista, a
ponekad i vea, panja posveuje sopstvenome
senzibilitetu i nazorim a kao i delu koje se
razm atra. U njoj se posebno istie sam ostalna
vrednost kritike, nastoji da se izgradi kao
autotelina knjievna tvorevina. Stoga e. k.
najee piu neprofesionalni kritiari ili pak nosu na druge vrednosti koje su ili objek
oni koji u sebi ne mogu da obuzdaju sam ostal
ne stvaralake impulse ili ambicije. E. k. koju
piu ljudi iz neknjievnih oblasti (filosofi,
psiholozi, lingvisti i dr.) zasniva svoju samo
stalnost na koherentnom e miljenju ili celovi-
tosti (potpunosti) metode preuzete iz dotine
nauke. U okviru jednog sistema miljenja ili
jednog nauno-m etodikog postupka e. k.
ovde nalazi samostalni oslonac i odvaja se od
knjievnog dela kao svog objekta. E. k.
ipak najee piu sami stvaraoci, pesnici i nalazi najpotpuniji izraz ovenosti. Ve se u
prozaici. Vezanost za vlastito oblikovno isku
stvo, s jedne strane, onemoguuje nepristrastan
prilaz delu kao rezultatu drugaijeg ili ak
ESTETICIZAM
suprotnog stvaralakog iskustva i, s druge
strane, namee onaj poseban aspekt knjievno
ga dela na relaciji: autor-delo. Zato je e. k.
knjievnoj tradiciji na srpskohrvatskom jeziku
postoji ceo niz istaknutih autora ovakve e. k,
(L. Kosti, A. G. M ato, I. Sekuii, 3. Dui,
S. Vinaver, R. Konstantinovi, O. Davio, M.
Pavlovi i dr.). N.P.
ESK A PIZA M (gr. escapade nepromiljena
radnja) Termin koji u storiji knjievnosti
prvobitno izraava bekstvo knjievnika i pes
nika iz ustaljenog sveta. Koristi se za oznaa
vanje pojave zapaene naroito kod rom anti
arskih pesnika, koji su oseali neodoljivu
potrebu a krenu u daleke, jo nepoznate
krajeve, meu nepoznate ljude, pa i meu
divljake, pa na ovaj nain e. znai i odreen
protest protiv civilizacije. Termin se potom
poeo primenjivati za sline pojave beanja iz
date drutvene situacije ali kao eskapada
i u smislu naputanja postojeeg konvencio
nalnog sistema izraza, pa se govori o eskapa-
dam a kao brzo izbaenim recima, logiki
m oda i nepovezanima, a koje u svom sadr
aju mogu i da prevazilaze uobiajene jezike
norme. Prim er e. kod naih pisaca je odlazak
R. Petrovia u Afriku i znaaj te egzotine
inspiracije za njegovo knjievno stvaranje.
Z.K.
ESP1NELA Decima
EST E T IC IZA M - Shvatanje ivota i prak
tini ivotni stav, po kome su najvia vred
nost i krajnja svrha ivota lepo i umetniko, i
njima se podreuju sve druge vrednosti i
svrhe. T ako se po Nieu ivot moe opravdati
samo kao estetski fenomen. U aksiologiji, i
posebno u vrednosnoj estetici ( Wertsthetik)
novokantovaca, daje se prednost estetskoj
vrednosti kao subjektivno-objektivnoj u od
tivne (logike) ili subjektivne (etike), pa se
takva teorija moe sm atrati aksiolokim e., iji
se koren nalazi u K anta i ilera. Filosofsko
antropoloko gledite koje daje ontoloku
prednost estetskom liku kao jedinstvu nepo
srednosti i -* distance u odnosu na uvek samo
distancirani nauni, filosoiski, pa ak i teo
loki pojam, kao i u odnosu na istu neposred
nost naivnog shvatanja stvari ili isto intui
tivni doivljaj, sm atra da se u estetskom
K anta estetsko pojavljuje kao posrednika
instanca izmeu teorijskog i praktinog, a u
ilera estetsko stanje (sthetischer Zustand)
ESTETIKA
kao posredniko izmeu ulnosti i razum a. U
psihologiji: po prangeru, jedna faza u raz
voju m ladalatva kada se sve pojave u drutvu
i prirodi doivljavaju kao estetske (panestetici-
zam); u umetnosti: izjednaavanje lepog sa
samim ivotom kao formom, gestom, slikom,
snom, uopte sa imaginarnim , tako da umet-
nik postaje esteta, a realno lepo imagi
narno. To izjednaenje je, po Sartru, moguno
zbog umetnikovog neurotinog izbegavanja
stvarnosti u im aginarnom , a umetnik je onaj
koji je najpre postao rtva drutva da bi
potom postao njegov delat, m azohist koji
postaje sadist. Kritiki treba rei da je e.
jednostrano gledite i jednostran pogled na
ivot; on nastaje apsolutizovanjem estetske
vrednosti ili apsolutizovanjem estetskog m o
menta u umetnosti, najzad nedoputenim
pretvaranjem realnog lepog u imaginarno.
Lit.: J.-P. Sartre, L im aginaire , 1940; G.
Morpurgo-Taljabue, Suvrem ena e ste tik a , 1968 (na
prev.); H. Osborne, A esthetics a n d A n Theory,
1969; W. Tatarkiewicz, H isto ry o f A esthetics, 1970;
S. J. Schmidt, A sth etizita t, 1972; H. Scheihle.
A sth etik und L iter aturw issenschaft, 1978. M.D,
ESTETIKA (gr. cucy3rjcyt<; - pridev, a to -
ih iiik oi; oset, senzacija, ulno opaanje)
O snovna znaenja upuuju na dvojstvo oseta
kao vrste ulnog (psiholokog i fiziolokog)
procesa, i ulnog shvatanja kao duhovnog
procesa, pa bi po tome e. bila nauka o
osetima, za koju Valeri upotrebljava termin
estezika, ili bi bila nauka o ulnom shvata-
nju, za koju Plesner upotrebljava termin este-
ziologija. odn. duhovna esteziologija. K as
nije izvedeno znaenje se proiruje: od ulno-
osetnog, onog to se shvata isto intuitivno,
bez posredstva pojmovnog miljenja, postaje
ono to nam se na osnovi ulnog opaanja
svia ili ne svia, to dobij a subjektivni
emocionalni znaaj. Sva ta znaenja odreuju
pojam e. koji se nalazi u osnivaa e. kao
filosofske nauke, u A. G. Baumgartena (1714..
1762). E. je za Baumgartena nauka o nioj
sposobnosti saznanja, o osetima i opaaj ima,
ali i nauka o oseanjima lepog i umetnikog, o
ukusu, uobrazilji, geniju, to znai o carstvu
subjektivnosti. Baum garten je eleo istai da e.
ima karakter primenjene nauke, u koju, prema
tradicionalnom sistemu filosofije, spadaju lo
gika, etika i e. Univerzalna upotreba term ina
kod nekih filosofskih predstavnika oslabila je
znaenje i pretvorilo ga u konvenciju, te se s
pravom moe smatrati da je umesto tog
term ina potrebno uvesti adekvatan term in:
filosofija umetnosti. Uz upotrebu tradicional
190
nog naziva, pod e. treba razumeti jednu granu
filosofije, posebnu nauku i ii autonomnu discipli
nu koja je na putu da postane nauka, iji je
predmet umetnost, lepo u prirodi i tehniki
lepo, kao i postojee teorije o tom e u istoriji
miljenja. E. kao teorija umetnosti i lepog
razvila se iz estetske refleksije koja je postojala
i pre filosofske refleksije i naunog miljenja,
ona se razvila i iz onog specifinog naina
miljenja koje ispoljavaju sami umetnici u
svome radu. Ali e. je moguna tek kao kritiki
odnos prema umetnost ima i pojavam a lepog
uopte, tek iz jasne svesti o specifinom
uraetnikom miljenju, iz miljenja o tome
miljenju, to se istorijski najpre zbiva u
Helena. Ve se u mnogoznanim fragmentima
mislilaca pre Sokrata mogu nai neke misli o
um etnosti i lepoti. Platon razvija dalekosene
ideje o tome, neka vrsta sistematizacije nalazi
se u Aristotela, ali je tek Plotin prvi sistem at
ski izloio estetike ideje. K ao novu nauku,
koju prvi sistematski obrazlae, Baumgarten
uvodi e. sredinom 18. st. u oblast filosofskih
nauka i prvi dri predavanja iz e. U d oba nem.
idealizma i rom antike e. doivljava procvat i
postaje pom odna grana filosofije. T ranscen
dentalno zasnivanje i snaan spekulativan
razvoj doivljava e. naroito u vremenu od
K an ta do Hegela, dok vrhunac toga razvoja
predstavlja elingova filosofija umetnosti. E.
je dakle roena iz filosofske potrebe i u dugoj
evropskoj tradiciji bila je negovana kao jedna
grana filosofije. U m oderno doba utemeljena
kao filosofska disciplina (posle Hegeia), u
drugoj polovini prolog st., u vezi sa epohal
nom krizom koja otada traje i u vezi s
prekidom sa tradicijom e. dobija drugi
izgled, ona se shvata kao empirijska, pozitivna
i eksperim entalna nauka i pokazuje jasnu
tenju da se, poput logike i psihologije,
osamostali u odnosu na filosofiju. O tuda i
metodoloki problem : da li e. treba uzeti kao
granu filosofije ili pak kao posebnu nauku, ili
kao autonom nu disciplinu koja je na putu da
se konstituie kao posebna nauka. E. i danas
predstavlja filosofiju posm atranu iz posebne
take gledita, jer uprkos snanom napretku u
prouavanju i poznavanju um etnosti i lepog,
utemeljenje sveg tog irokog znanja je i dalje
stvar filosofije, kao to i dalje ostaje otvoren
niz filosofskih problem a u naem saznanju
umetnikog stvaranja i umetnikog dela, u
prouavanju estetskih sudova i estetske vred
nosti, u odreivanju kategorija lepog, tragi
nog, kominog i dr. Ali e. kao filosofija
posm atra lenom ensko podruje um etnikog i
lepog ne sam o po svojoj specifinoj sutini,
191
ve iz celine sveta, i tek prekoraenjem tog
fenomenskog podruja moe odrediti njegovu
pravu sutinu. E. kao filosofija nije nuno
vezana za staru esencijalistiku m etodu i
spekulativan nain miljenja, koji je bio nego-
van u tradicionalnoj e. sve do Hegela, ali taj
spekulativan nain miljenja nije ni negda bio
neplodan, kao to to npr. pokazuje Platonova
teorija umetnosti ili Hegelova e., koje su imale
veliku podsticajnu snagu i iji uticaj ni danas
nije prestao: teoriju odraavanja, npr. prvi put
susreemo u Platonovoj koncepciji umetnosti.
M ogunost snane spekulacije u dananjoj e.
najbolje potvruje Hajdeger. za kojeg su inae
sam termin i pojam estetika istorijski pre-
vazieni. Ako u e. ima filosofskih problem a i
ako njeno utemeljenje legitimno pripada filo-
sofiji, onda to ne znai da e. m oram o uzeti
kao filosofsku nauku, je r se i u posebnim
naukam a (prirodnim i drutvenim) nalaze
'problem i koji se samo filosofski mogu raz
jasniti, kao to je i fundiranje tih nauka stvar
filosofije. O datle se izvodi misao o m etodo
lokom zasnivanju e. kao posebne nauke, i to
na putu odozdo, iz konkretnog prouavanja
umetnikih stanja stvari i estetskih injenica,
primenom najraznovrsnijih m etoda, kao to su
fizioloka, psiholoka, socioloka, istorijska,
etnoloka i dr. prouavanja. T ako u nedogled
proireno polje pozitivnog prouavanja inje status, dok se prem a njemu uvek nalazi u
nice umetnosti u svem njenom obimu (M.
Desoar) i pojava lepoga u prirodi i drutvu
zahtevaju neko m etodiko sredite, koje se nije
moglo dobiti ni apsolutizovanjem sam o jedne
metode u nekom m etodikom slngularizmu
(npr. apsolutizovanjem psiholoke metode u
psihologizmu i si.), ni proglaavanjem este-
tikog podruja raskrsnicom mnogih poje pie ni za posm atraa ni za stvaraoca umetno
dinanih nauka u m etodikom eklekticizmu
(R. Bajer). Sjedinjenje razliitih naunih pute-
va u prouavanju umetnike i estetske stvar
nosti sada vie nije m oguno na spekulativan
nain, odozgo, isto deduktivno iz nekih jedino umetniko delo i da se umetost moe
metafizikih principa, kao to je to jo Hegel
mogao initi, istina na grandiozan nain,
ve se m oraju uzeti u obzir faktika znanja,
naroito iz istorije, psihologije i sociologije
umetnosti, da bi se dolo do neke mogune
filosofske sinteze. N ajzad, ako se veruje da se
e. nalazi u prelaznom periodu ili u niijoj
zemlji izmeu filosofije, kojoj je negda pripa
dala, i posebne nauke, kojoj sada stremi, onda
se time naizgled otvara mogunost treeg
puta, naime shvatanja e. kao autonom ne
disciplino koja nije ni posebna nauka, u smislu
m oderne nauke, ni filosofska disciplina u
smislu tradicionalnog sistema. Ideja o e. kao
ESTETIKA
autonom noj disciplini proistie iz saznanja da
e. m ora imati svoju specifinu naunu metodu
da ne bi i dalje bila samo podruje heterono-
mije kao podruje pasivne primene m etoda
drugih posebnih nauka, da e. ne bi bila puka
nauka o umetnosti. Sa druge strane, e. ne bi
trebalo da bude ni filosotlja umetnosti koja
zavisi od osnovnog ishodita, od opte filosof
ske koncepcije, od stvaralake subjektivnosti
mislioca, ona takoe ne ide prvenstveno na to
da odredi mesto umetnosti u svetskoj celini,
ve da na odgovarajuem putu odredi sam
svet umetnosti. Tek na taj nain se moe
razabrati i ouvati specifinost (samosvojnost)
estetskog, odrediti posebna estetika m etoda i
e. konano razluiti od paraestetike. Na oprav
danost i ak hitnost zadatka konstituisanja
tako shvaene e. upuuje i sam razvoj umet
nosti poev od kraja prolog stolea, otkada
preti kriza predm eta e. i gubitak kriterijuma
za estetsko suenje. K ao to postoji umetni-
ko stvaralatvo, tak o postoji i misaono, nau
no i filosofsko stvaralatvo, pa je e. u teorij
skom smislu i form alno govorei stvaralaki
pristup umetnikom stvaranju; prem a izvor
nom iskustvu umetnikog i lepog njen odnos
je refleksivan, jer je nemoguno prerefleksivno
pridavanje smisla um etnikom elu; najzad, e.
priznaje svom objektu monistiki ontoloki
odnosu gnoseolokog dualizma. Jer mora se
razluiti taka gledita stvaranja od take
gledita saznavanja, kao to se umetniko
proizvoenje i doivljavanje lepog oigledno
razlikuju od naunog objanjenja ili pak filo-
sofskog tum aenja tih istih stvari. O datle
postaje razumljiva H a rt ma nova re da se e. ne
sti, ve sam o za onoga kome je umetnost
problem i zagonetka, to jest za filosofa i
naunika. Iz toga, ipak, ne proistie da se e.
moe napisati, a da se ne pogleda ni jedno
razvijati u potpunom ignorisanju e. Nije tano
da umetnost i e. mogu biti u koegzistenciji, a
ne u kooperaciji, to jest jedna pored druge, ali
ne i u plodnom meusobnom dodiru i sad ej -
stvu, m ada je tano da se estetika uenja
razvijaju po jednoj relativno autonom noj di
namici jedna iz drugih, kao to se i umetnost
raa iz druge umetnosti, a ne neposredno iz
prirode. Postoji dublja epohalna osnova umet
nosti i miljenja jednog istorijskog vremena.
Stoga se e. pie i za um etnika i za posm atraa
umetnosti, jer je umetnik uvek i nuno kritiar
svog sopstvenog dela, kao to svaki posm atra
ima u klici neki teorijski ili kritiki stav prem a
ESTETSKA K R IT IK A
posm atranom delu. Z ato moemo tvrditi d a je
svaki umctnik i svaki posm atra umetnosti u
klici estetiar, kao to je svaki estetiar u klici
umetnik. Zbog toga je u pravu M. D esoar, po
kome estetiar treba da raspolae i nepri-
strasnim intelektom naunika i strasnom oset-
Ijivou umetnik a, m ada je takav spoj spo
sobnosti najrei. K ako je, dakle, moguna
nauka, bilo filosofska ili specijalna, o estet
skom i umetnikom, kako je moguna e.
prema sadanjem stanju nauno-filosofske
svesti?Ako estetiar nije isto to i estet i ako e.
nije ispovest, ve nauka, onda polaznu taku u
estetikom miljenju ne moe predstavljati
neko subjektivno izabrano i dosledno odrano
gledite ili pravac to se zavrava estetikim
sistemom, ni neki pojam , konvencionalno fik
siran kao centralan i konsekventno odran u
strogo izvedenom zdanju e. kao nauke o
umetnosti. Time se ne odbacuje ni filosofska
sistematinost miljenja, ni stroga pojmovnost
naunog saznanja, ve se sam o kritiki trai
pouzdana osnova, bez preutnih pretpostavki
ili pak nesvesnog subjektivizma. Iz neposred
nog suoavanja sa umetnou i pojavam a
lepoga treba izvesti specifinost estetskog
(Lukcs: Die Eigenart des esthetischen u
naslovu glavnog dela marksistiki svhaene e.)
najpre iz svakidanjih znaenja osnovnih este-
tikih kategorija, iz opisa izvornog iskustva
umetnosti pomou kritiki razjanjenih katego
rija radi sutinskog ispitivanja estetskog i umet-
nikog. Prema tome, e. ne polazi od dogmati-
kog verovanja u naune injenice i ne zasniva na
njima svoj rad, jer zna da se same injenice
m oraju zasnovati da bi uopte imale smisla; ona
takoe ne polazi o nekog filosofskog sistema
koji moda unapred suava ili falsifikuje speci
finost estetskog i umetnikog, ve, iz kritike
otvorenosti, polazi od odom aenih i ak fol
klornih znaenja osnovnih estetikih kategorija
i od opisa neposrednog iskustva estetskog i
umetnikog da bi dola do sutinskog zasniva
nja celog tog fenomenskog podruja, to bitno
spada u filosofski rad. E. knjievnosti je dakle
isto to i filosofija pesnitva.
L it.: F . M ark o v i: R a zvo j i sustav obene e stetik e,
1903; F. U titz: A esthetik und P hilosophie d er K unst.
Hondbuch der Philosophie, 1925; E. S o u ria u , U avenir
de l'esthtique, 1929; F . fCainz: Vorlesungen ber
A esth etik, 1948; M . D u fren n e , L a phnom nologie de
l'exprience esthtique, 1955; M . D eso ar, E ste tik a i
opta nauka o knjievnosti, 1961 (prev.); B. K roe,
E stetika , 19612 (p rev .); M . D am n jan o v i, Strujanja u
savrem enoj estetici, 1966; N . H a rtm a n , E stetika , 1968
(prev.); G . L u k cs, Die Eigenart des A esthetischen,
968; G . M o rp u rg o T alja b u e, Savrem ena estetika,
1968 (prev.); K . G ilb e rth -H . K u h n : Istorija estetike,
192
1969 (prev.); J. C laude Piguet: Q u est-ce l esth
tique?, S tu d ia philosophica, 1969, X X V III; D. Grli,
N ek i temeljni problem i suvremene estetike, P raxis
1970, 3. H. Scheible, sth e tik und L iteratunvissen-
schaft, 1978. M.D.
ESTETSKA KRITIKA - O na kritik a umet
nosti koja se dri samo estetske strane i pri-
menjaju samo estetske kriterejijumc u prosui
vanju umetnikog eia, Pri tom e odluuje
estetska vrenost koja se tradicionalno sm atra
vrednou lepog i koja se procenjuje prema
estetskom dejstvu i prem a form alnim estetskim
svojstvima um etnikog eia. U m etnost se,
meutim, ne svodi na estetsku vrenost, ve
moe imati i druge vrenosti (npr. m oralnu,
vaspitnu, religijsku i dr.) ako su organski
oblikovane kao um etnost: tako se ni pojam
lepog ili estetskog ne svodi na pojam umetni
kog (M. Desoar). O ito je d a e. k. ne uzima u
obzir umetniki fenomen u celini: polazei o
estetskog dejstva umetnikog dela i traei
form alne uslove za to dejstvo u delu, ona ini
metodsku greku ne polazei od samog dela
koje bi m oralo biti i ishodite i odluujua
instanca u kritikom prosuivanju. Propust e.
k. je i u tom e to se estetsko dejstvo sm atra
isto subjektivnim doivljajem i to ostaje u
okviru kauzalno-eterm inistikog naina mi
ljenja. Sve to, uglavnom, vai i za e. k. knji
evnosti, koja se takoe dri samo estetske
strane, to znai form alnih estetskih, pre svega
jeikih osobina knjievnog umetnikog dela.
U vreme stieanja svesti o autonomiji pesni
tva, u pojavam a -* iste poezije i apsolutne
poezije estetski kriterijum je vaio kao jedino
merilo u kritikom prosuivanju pesnikog
dela, pre svega pesnike rei.
L i t . : T he. A. M eyer, D as SdJgesetz der Poesie,
1901; M. L a n d m an n , D a s ab so iu te D ich tu n g ,
Essais zur philosophischen P oetik, 1963. M .D .
ESTILO KULTO (sp. estilo ulio negovan
stil) Gongorizam
ETIKI DATIV - D ativ enklitikog oblika
1. i 2. lica line zamenice, upotrebljen za izra
avanje ive zainteresovanosti, prisnosti, sim
patije ili uopte duevne blizine prem a licu
kome se govori ili predm etu razgovora; est
naroito u pitanjim a i uzvicima npr. Jesi li
m i lepo putovao? Razlika izmeu pravog, g ra
m atikog dativa i e. d. koji se jo naziva
simpatetiki dativ i pleonasiiki dativ (- pleo
nazam) vidi se u prim eru: to sam vam se
obradovao! prem a: Sto sam vam se namuio!
R.B.
m ETIO LO K A PRIA
E T IM O L O G IJA (gr. r.H4 ioXoyiat pravo
znaenje rci) Poreklo reci; grana leksiko
logije (-> lingvistika) koja istrauje poreklo i
istorijski razvoj pojedinih rei, teei da usta
novi prom ene u formi i znaenju koje je ispi
tivana re oivela u raznim fazama svoga
postojanja u istom jeziku ili u raznim jezicima,
i to uvek vraajui se do njene najstarije po
znate osnove u datom jeziku ili grupi jezika
njenog etimona (pr. ehoval, kal. cavallo,
p. cahallo itd. vode poreklo od at. etimona
caballus), injenica da rei doivljavaju -
semantiku evoluciju, i to kako u okviru istog
jezika tako i prelaenjem u druge, dovela je do
tendencije (upor. etimologiju samog termina
e.) da se etimoioko znaenje neke rei pro-
glasi njenim pravim znaenjem, ime se
savremena situacija svodi na nivo aberaeije u
odnosu prema nekoj prethodnoj. Ovo je sa
svim nenauno, jer u jeziku nem a pravih i
nepravih znaenja ima samo razliitih, stari
jih i novijih; kako je svaki jezik prom enam a
podlona konvencija, rei u njemu imaju u
svakom trenutku ono znaenje koje im pridaju
ljudi koji ih upotrebljavaju, a ne ono koje su
imale nekada, ili koje imaju druge. Ako bi
biSo drukije, onda bi i danas pravo zna
enje rei stil bilo pisaljka (upor. stilo).
Lit.: F. Skok, E t i m o l o g i j s k i r j e n i k h r v a
j e z i k a , 1..IV. Zagreb 1971 4.
s r p s k o g a
ETIM O LO K A FIGURA (od lat. figura ety~
mologica) Sintaktiko povezivanje rijei iste
osnove (dakle i porijekla, tj. + etimologije).
Najee to su glagol s unutranjim objektom:
lov loviti, boj biti, bol bolovati, ali su mogue i
druge kombinacije, npr.; Namjera je starca
namjerila. Neki ovam o broje i svezu rijei
razliite etimologije ali srodnih znaenja, npr.:
spavati svoj san. Z.D.
ETIM O N -* Etimologija
ETIO LO K A K N JI EV N O ST (prema gr.
aiTioAoyva istraivanje uzroka) K nji
evnost tematski vezana za istraivanje pra-
uzroka, nastanaka i prom ena. Ne moe se
razdvojiti od starogr. filosofije kauzaliteta,
odnosno od Aristotelovog uenja o etiri
osnovana uzroka (aiTioti): materija, forma,
kretanje i svrha. Pitanje uzroka postalo je u
potonjoj fiiosofiji. posebno siv. sholastici, prob
lem dodavanja ili oduzimanja ovoj Aristotelovoj
formuli. U knjievnosti, motiv se javlja kod
aleksanrijskog pesnika i uenjaka K alim aha
(3. v. pre n.e.), u eiu nazvanom Uzroci; tu se
u stihovane etiri knjige objanjavaju nastanci
1? R cm k k'.sjieviuh te rm in a
raznih kultova, sazvea i pojava, u mitskim
priama. Jedna od tili pria je o uvojku kra
ljice Berenike, koju je docnije obradio Katul;
motiv su obradili i K om ej i Rasin. O nastan
ku sazvea i nebesnim pojavama pisao je u
stihovima i Arat. K ahm ahov savremenik
(Nebesne pojave gr. q>auvdp.vac). U isti krug
spadaju i Metamorfose rimskog pesnika Ovi-
dija, o mitskim transform acijam a (Niobe,
Dafne i si.). ire uzev, u e. k. spadaju i isto-
rijska dela u kojima se objanjavaju nastanci
pojedinih n aroda i gradova (gr. im a tm ; -
osnivanja). Takvo delo. pod naslovom Postan
ci (lat, Origines) napisao je po gr. uzorima
K aton (2. v. pre n.e.). M otiva e. k. ima i u
Lukrecijevom filosofskom spevu O prirodi (De
rerum natura, 1. v. pre n.e.). E. k . je bliska
kozmogonijskim mitovima, posebno tekstovi
ma kao to je biblijska Knjiga poslanja, ali je
njeno ue odreenje ipak vezano za helenisti
ku filologiju i pokuaj da se stara struktura
katalokog reanja obogati mitskom poveu,
najee u > elegijskom distihu. Mitovi o po
stanjim a koje obraduje helenistika e. k, izgu
bili su religijski znaaj, oni su samo izazovan
materijal za pesniku obradu, u kojoj su rim.
pesnici sledili K alim ahovu eleganciju i sae
tost. Motivi o postanjim a su sauvani u m no
ts k o g a H i gim manjim anrovima narodne knjievnosti
R.B.
(~* pria, basna) u kojima se izlae poreklo
nekog obiaja, naroda ili ivotinjske vrste.
T ako je odreenje e. k. ire od prilino razu-
enih oblika antike knjievnosti, i povezuje
se sa svim oblicima ouvanja mitskih enolo
kih pria.
L i l . : A. Lcskv. G c s c h ic h te d e r G r ic c k is t lie n L i.te -
r a tu r , 1958. ' S.S.
ETIO LO K A PRIA (gr. a U ia uzrok)
V rsta narodne proze, preanje o poreklu
pojava u prirodi i drutvu, o nastanku sveta,
nebeskih tela, oveka, ivotinja, biljaka, nji
hovih osobina. Pojam oznaen i terminom
skaska. Uslovno usvojeni term in etioloko
preanje je rezultat viegodinje tenje evrop
skih nacionalnih klasifikacija usmenih preda-
nja za meusobnim usklaivanjem term inolo
gije. Sadrina ovoga pojma ipak varira, ne
zbog razlika u grai pojedinih naroda, nego
pre svega zbog razlika u merilima. Ukoliko se
za jedino merilo klasifikacije uzme etioloka
funkcija ovih predanja, s to je uglavnom sluaj
u nem. i finskoj koli (Vil-Erih Pcnkert, Liz
Rerih, Lauri Simonsuuri), itava vrsta se
znatno proiruje optom funkcijom objanja
vanja. Sovjetska kola (npr. V. J. Prop) e. p.
ograniava tematski, to je i ustaljen sistem
ETOPEJA
nae nacionalne pdele. Etioloka predanja su
obino saeta, uoptena, bezlina, jednoepi-
zodina kazivanja bez oznake vremena i mesta
dogaanja radnje, ali sa izvcsnom, veinom
naglaenom, pretenzijom na starinu: Kad je
Bog stvorio svet; K ad je bio potop. U
svome kratkom tum aenju nalaze ubedljiv,
ivopisan, uzbudljiv uzrok za nastanak neke
pojave, bia, osobine. M leni put je onako
Bog ostavio na nebu za vjeni spomen, kada
je kum u kum a ukrao breme slame, pa kako
ga je nosio slama ispadala i prosipala se pu
tem; kukavica je postala o sestre koja je
neprestano kukala za mrtvim bratom ; i si. E.
p. se veoma lako proiruju. Tumaenje postaje
podrobnije, dodaju se nove epizode i e. p.
prerasta u pripovetku (legendarnu, o ivoti
njam a) te se esto ne zna da Ii je ona stvorena
na osnovu objanjenja, ili je etioiogiziranje
samo naknadni i neorganski dodatak.
Lit.: -* Preanje N .M .
E T O P E JA (gr. f|I)o 7ioc opis obiaja ili
karaktera, njihovo oblikovanje). Termin an-
tike -+ retorike. 1 . Vetina da govornik sebe
u govoru prikae u povoljnom svetlu. 2,
Figura misli bliska -> sermocinaciji, navoenje
izreka ili itavih pisama izmiljenih ili istorij-
skih osoba. -- 3. Retorska veba pravljenja
takvih izreka, iskaza iii pisama. S.S.
EU FEM IZA M (gr. f,6(pr|KTp.<; ublaa
vanje, oznaavanje zle stvari blaom rijei)
Termin antike retorike; oznauje ublaavanje
izraza tako da se umjesto rijei s neugodnom,
nepristojnom ili opasnom -* konotacijom upo
trebljavaju rijei prijatnije, bezopasnije konota
cije, a iste -* denotaeije. - o r a se zamjenjuju
rijei koje lanovi jezine zajednice izbjegavaju
zato to im ulijevaju magini strah koji potjee
iz praznovjerja, religioznih zabrana, raznih
inhibicija koje je'razotkrila i opisala psihoana
liza (npr. nepomenica mesto zmija, onaj
rogati avo i si.), ali takve tabu rijei mogu
biti i rezultat drutvenih konvencija, npr. zab
rana upotrebijavanja izraza koji oznaavaju
fizioloke potrebe i funkcije tijela i si. Radi
izbjegavanja tabu rijei jezina zajednica neri
jetko pribjegava upotrebi tuica, npr. avo od
gr. tcto/voc za Satanu, a esto se govornik
ispomae i -+ perifraom. Primjer za e .: D a ja
o vas ne ogreim due, tj. da vas ne ubijem
(narodna pjesma). E. je srodan asteizam.
Lit.: K . S ornig, Beobachtungen zur M otivation
und W irkung von E uphem ism us, 1969; E. L einfellner,
Der E uphem ism us in der politischen Sprache, 1971.
Z.D.
194
E U FO N IJA (gr. e> dobro i cpcovf) glas,
zvuk) U irem smislu zvuni (foniki. so
norni) sastav pesnikog jezika, posebno izra
ajan i semantizovan u -> stihu. U uem
smislu blagozvucnost. E. obuhvata -+ rimu,
-* asonancu, aliteraciju i onomatopeju.
Rima se po pravilu javlja na kraju stiha i kao
sredstvo e. obino se posebno izdvaja. T o je
kanonizovano, obavezno zvuno ponavlja
nje koje je progresivno jer se oekuje. Zove se
i spoljanjom homofonijom i neekspresiv-
nim zvunim sredstvom. Za razliku o rime,
asonanca kao unutranje ponavljanje, po
nekima svedeno samo na naglaene vokale,
i aliteracija, koja je naroito zvuna pred
naglaenim vokalom ili na poetku rei, pred
stavljaju nekanonizovana, fakultativna zvuna
ponavljanja, koja se tek naknadno, regresiv
no opaaju. Kvalifikuju ih i kao unutranju
hom ofoniju i ekspresivna zvuna sredstva.
O nom atopeja se uzima kao direktno fonet-
sko slikanje, koje je esto slino u razliitim
jezicima. Svi ovi oblici e. mogu imati i izvesno
simboliko znaenje. Posto oni imaju speci
fine osobine (stepen zvunosti, umove, tvr
dou ili umekanost, svetlu ili tam nu boju
itd.), koje se naroito manifestuju u zbijenosti
stiha, poeli su im pesnici i ispitivai pripisi
vati smisao, s to je suprotno uenju o arbitrar-
nosti (proizvoljnosti, konvencionainosti) jezi-
kog znaka. T ako je i iz zvuanja rei izvoen
njezin smisao. U najnovije vreme veina istra
ivaa sm atra da zvuna kom ponenta sama po
sebi nije izvor ni smisla ni emocionalnosti, ve
je to sem antika rei. Pokazuje se da isti glasovi
u razliitom kontekstu mogu ostvariti razliite
utiske. Pa ipak koncentracija istih glasova
uspostavlja neki odnos izmeu njih i emocija.
Taj odnos, po veini istraivaa, nije unapre
dat, ve nastaje naknadno, i to u okviru svake
jezike zajednice. Neki se, meutim, pitaju nije
li to isuvie rano zakljueno. Osim toga, kad
bi taj odnos bio sam o iluzija, bila bi to takoe
realnost sa kojom treba raunati. Efekti
zvunih ponavljanja u poeziji zapaaju se
obino u vezi sa drugim efektim a (npr.
akcenatskim i ritmikim), i to u skladu sa
osobinam a pojedinih jezika. T ako npr. u
antievoj antologijskoj pesmi Vee na ko-
Iju, uz specifino kadenciranje, odn. -->
sintaksieko-intonaeionu strukturu stiha i rit
miku monotonoj u, nalazim o i specifian
eufonijski sastav. Od 104 vokala 48 su pod
akcentom, i kao takvi posebno su istaknuti.
Meu njim a vokali prednjeg reda (tamni o,
u) preko dva pu ta su vie zastupljeni nego
vokali zadnjeg reda (svetli e, 0- Vokal u
195
relativno je najee akcentovan: od 12 pri
mera pod akcentom je 10. On je i koncentri-
san u tri uzastopna stiha: S zdahom tgc //
Dge // bogi moli pk. Suprotno tome,
broj akcentovan ih sveti ih vokala (8) manji je
pet puta u odnosu na njihov ukupan broj (40).
Uz to, od 48 akcenata silaznih im a 42, a samo
6 uzlaznih. Svi prievi su u odreenom vidu,
to poveava broj duina (30), ije je intona-
ciono kretanje blisko melodiji dugosilaznog
akcenta. Oigledno je d a su prozodijski
fenomeni u toj pesmi organizovani eufonijski
u skladu sa semantikom teksta, koju dovoljno
ilustruju karakteristine rei u tri navedena
stiha. K ao primer glasovne simbolike i njenog
pod udaranja sa znaenjem pesme u modernoj
poeziji mogu da poslue Popine pesme Belu-
tak i Ljubav belutka, E. se javlja pod
nizom sinonima: -* fonika, koju ponekad
proiruju, kao i e., ukljuivanjem i -* anafore,
-* epifore i drugih vrsta ponavljanja kojim a se
bave poetika i stilistika pesnikog dela uopte;
glasovna harmonija, koju obino razlau na
prostu ili imitativnu i na simboline (meta
forine) sa od no se ili veze (correspondan
ces) esto simetrino gr u pisanih zvukova, iz
kojih rezultira muzika stiha i koji mogu da
postanu simbol neke boje, dimenzije, svetlosti,
m raka itd.; orkestracija ili instrumentacija
(instrum entation verbale), izraz koji je ana
logno muzikoj instrumentaciji uveo pesnik i
poetiar R. Gil, a prihvatili ga ruski formalisti
(HHCTpyMeiiToBKa) sa sinonimom zvuna
ponavljanja (iBVHHbic noBTopw). uz diferenci
ranje onom atopeje i zvunog simbolizma;
kvantitativna e. (ili euritmija) i kvalitativna e.
ili e. u uem znaenju, koja po Tomaevskom
obuhvata blagozvunost zajedno s asocijativ
nou ili zvunom m etaforom ; glasovno-
-zvuno slikanje (Klangmalerei) onom ato-
pejski iii ponavljanjem, gomilanjem zvukova,
takoe sa izdvajanjem simbolinog slikanja
(Lautsym bolik); ekspresivna ponavljanja ili
ekspresivnosi ( = im itativna harm onija), za
razliku od rime kao neekspresivnog ponavlja
nja; fonetski (ili foniki) simbolizam (pho
netic symbolism), posebno izraen u recima
koje su fonetski intenzivne (phonetic in
tensives). Svojevrsnu interpretaciju fonetskog
simbolizma, sinestezije, leksikih afiniteta i
t.sl. dao je Jakobson u poglavlju M agija
zvukova govora knjige Fonika grada govora
(1979. na eng., 1980. na fr.).
L it.: R. G h il, T rait du verbe, 1886 (i u :) En
M th o d e l'oeuvre, 1901; M . G ram m o n t, Le Vers
franais, scs m o yen s d 'expression, son harm onie,
1 9 1 3 2 ; L. P. K k v iih c k iih , O i B y x a x c t h x o t b o p -
E U FO N IJA
H oro flibiKa (u z b .:) Lloym uha, 1919; O . M . B p H K ,
3ByKOBi>te noBTOpw (u zb.:) Lloirnuxa, 1919; isto
u: T w o E ssays on P oetic L anguage, M ichigan
Slavic M aterials, N o 5, 1964, 3 - 45; A. M.
FleiiiKOBCKKH, .HecsTt, TbicaH jByKOH (u knj.:)
CopnuK cm am e, 1925; B. B. To.MauieBCKstfi,
Teopu.n A um epam ypbi, 19284 (srphrv, 1972); C. M.
bcpHniTCiih, nbiT atia.ut:)a cjiqbChom MHCrpy-
MeHTOBK (u zb .:) U om iuK a. b. 5. 1929; A. I.
T ra n n o y , L a musique des vers, 1929; P. Servien
(C oculesco), L yrism e et structures sonores. Nouvelles
m thodes d'analyse des rythm es appliques A ta la
de C hateaubriand, 1930; K. W iison, Sound and
M eaning in English P oetry, 1930; S. $. N ew m an,
F u rth e r E xperim ents in P h o n etic S ym bolism ,
Am erican Journal of P sychology 45, 5 3 - 75; K.
Bhler, Sprachtheorie. D ie D arstellungsfunktion der
Sprache, 1934; H . L tzeier, D ie L au tg estaltu n g in
der L yrik, Z eitsch rift f r sth e tik und allgemeine
K unstw issenschaft, 29, 1935; K. K n au er. D ie
K lan g sth etisch e K ritik d es W o rtk u n stw erk es am
Beispiel fran z sisch er D ich tu n g , D eutsche Viertel
ja h r sschrift f r L iteraturw issenschajt und G eistes
geschichte, 1937, X V , 69 91; K . TapanoBCKH,
FleCHHHKH pHTaM m rjiacoB ua xapM im ja, Cmpa-
hu npei.ieg, 1940, I X - X , 161 - 166; W . K ayser, Das
sprachliche K unstw erk, 1948, 197155 (srphrv. je-suu-
Ko yMemnuHKo ge.io, 973, 114 118 i bibi. 502); B.
H. BptocoR, B o n p o c u tbcIjohilh, M iaecm w i A H
C C C P , O / i . 1955. t . 14. a. 3; L. Pcrrine. Sound
an d Sense, 1956; R. W ellek, A. W aren, Theory o f
L iterature, 1956 (srphrv. 1965, 181 198 i bibl.
3 7 7 - 3 7 8 ) ; ZF 5Khbkobh1i, A Jiesca U la n ih : Bene
Ha uiKOJby. Izraz, 1958, br. 12, 583 597 (i u:
PumciM u necHuuKU goMUejbaj, 1962); R. Jak o b so n ,
L inguistics an d P oetics (u :) S ty le in Language, ed.
T. A, Se be ok, 1960 (srphrv. L ingvistika i poetika,
1966, 308 i d.); T . IIleHreim , T exuuxa cm uxa. I960;
P, D elbouiile, Posie et sonorits. La critique
contem poraine devant le pouvoir su g g e stif des sons,
1961; )K. P y * n h , O npo;ianjCKOM 4)CH0Meny y
Benepu na uiKOibyX Toqituuhah <>u.to <,fnKai
(fuiKy.imem y H ohom C a y y , V il, 1962 63, 137
1 4 t; B. TiypHi, 3Byni-ie Mafjiije H>ei ouieBOr jtece-
T epua, lip u ioju K J ll'P , X X IX , 1963, br. 3 - 4 (i u
k n j.: T oeop noem je, 1, 1966); A. K ibdi V arga, Les
C onstantes du pom e, 1963 (19772). M O - 132; J.
Levy, V m ni p fe k ia d u , 1963 (srphrv. L'm jem ost
prcvodenja, 1982, 3 2 9 - 3 3 8 ) ; E. %, no/iH B anoa,
OIUHH (feOHeTH'ieCKHH npHHUHIl BCiiKOH HO'JTH-
'lecKOfi rexHHKH, Bonpocbi h im kojhuu .'i . 1963,
N o 1, 9 9 112; H. G ro ss, S ound and form in modern
p o etry, 1964; B. B. KoaceBHHKOBa, C .ioaecnaa
HHCipyMeiiTOBKa (u zb .:) C.ioeo u o o p a i, 1964,
102124; K . T aran o v sk i, T he S o u n d T ex tu re o f
R ussian V erse in the L ight o f P honem ic D istinctive
F eatu res , International Journal o f Slavic Linguistics
an d P oetics. 1965, v. IX , 114 - 1 2 4 ; B, H. T o u o p o a ,
K a n a /im y HeCKO.ibKJtx n 03i hhcckh \ icK cioa
(npeHMyiuecTBeHHO na iih jlu h x ypOBnax) (u /b .:)
P oetics, P o e ty k a , I lo jm u x a , 11, 1966. 6i 120: J\.
^CtiBKOBHh, E uhe h o6jihk .iiupcKe necMC . / UC,
1968, knj. 402, sv. I (pos. 6 5 66); Ci. G enotte,
L angage po tiq u e, p o tiq u e du langage (u k n |.:)
EUH A RISTIK O N
Figures Ii, 1969; J. M o u ro t, L e Gnie d'un style:
Chateaubriand, R yth m e e t sonorit dans les M m oires
d'O utre-T om be, 1969J ; K ). JloTM an, Cm pyKm ypa
xygoxcecm eeim oio m excm a, 1970 (srphrv. 1976); L.
Pszc/.otow ska, E u fo n ia (u k n j.;) P o etyka . Z a r y s
encyklopediczny, 1972, d. 3, L 2, cz. 2; A. n .
>KypaB_neB, C hm boji h *ec Koe 3ifaHenne biKOBoro
.m ana (u zb .:) P eneeoe eo3gecm eue, 1972; P.
P olovina, F onetika savrem ene fra n c u sk e poezije,
1972; Z. k reb , M ik ro stru k tu re pjesnikog jezika,
S tudij knjievnosti, 1976; E. 3 tk h h ;j(, 3 b v k h cmbicji
(u k n j.:) M am epusi cm uxa, 1978, 2 5 1 366; R.
Ja k o b so n , L. R. W au gh, The S ound Shape o f
Language, 1979 (fr. L a charpente phonique du
langage. 1980). t . R.
EU HA RISTIK O N (gr. exapicm K za
hvalan) Retorska pesma zahvalnica u
antikoj knjievnosti.
Li!.: -* Vrste, knjievne. M.Bu.
E U PH U ISM , eng. (juijuizm prema rom anu
Euphues) Jufjuizam.
E U R IT M IJA (gr. dobro uskla
en ritam, skladnost) U pesnikom umet-
nikom delu (si. u muzici, baletu ili plesu)
znai dopadljivo saglaavanje delova ili do
padljivu ritmiku artikulaciju jezikog oblika
(- eufonija).
L it.: F. K ain z, Vorlesungen ber A cs the tik. 1948.
M.D.
EUTERPA (gr. Eftxpjir)) je d n a od devet
-* Muza, zatitnica a m oda i izumiteljka ->
ditiramba. Atributi su joj frula i cvetni venac, i
esto je u pratnji boga D ionisa. S.S.
EVERGRIN (eng. evergreen uvek zelen,
uvek sve) - 1. Pevana pesma, lager, koji
se due vremena, ponekad decenijama, odra
va kod gradske publike, navikle na brze i
kratkotrajne uspehe zabavne muzike. 2.
Knjiga koja se due vremena dobro prodaje u
knjiarama (Steadyseller), za razliku od
bestselera, ija popularnost traje krae vreme.
D..
E V H O LO G IJ > Trebnik
EX LIBRIS, iat. (eks libris iz knjiga)
O znaka (vinjeta) na unutarnjoj strani korica
koja oznaava vlasnika knjige. E. 1. je kali
grafski ukraen slikom, m onogram om ,
grbom, devizom, alegorikim crteom i duho
vitom opaskom. E. /.je veoma dragocen jer se
na osnovu njega gdekad moe otkriti poneki
m omenat u vezi sa istorijskom i umetnikom
vrednou knjige, a uvek i prvobitni vlasnik.
Iz Nemake (15. v.) e. I. se prenosi u Englesku,
196
Italiju i Francusku (17. v.). Zlatno doba e. 1. je
izmeu 16. i 18. v,; e. 1. izraivali su i glasoviti
slikari: Direr, K ranab, Holbajn. E. 1. su stoga
ponekad i sami dela velike umetnike vredno-
sti. H.K.
EX T E M PO R E , lat. (odm ah, na licu mesta)
O znaka za improvizovani prozni ili stiho-
vani sastav. U praksi antike retorske kole
postojalo je i improvizovanje na zadatu temu,
po ve poznatim modelima i vebama: po
sm rtna beseda, govor neke poznate linosti u
poznatoj situaciji, ili improvizovanje optube
ili odbrane u izmiljenom pravnom sluaju (-+
kontroverzija). M nogo cenjenija bila je sposob
nost smiljanja stihova <?. i. U odbrani pesnika
Arhije (Pro Archia poeta), Ciceron posebno
istie njegove sposobnosti sastavljanja stihova
i. /. S.S.
EX PLICA TIO N DE TEXTES Fr. vari
ja n ta koncentracije na analizu teksta, srodna
eng. -> Close reading i nem. postupcim a ->
interpretacije, ali i sa izvesnim razlikam a.
Razlike se ogledaju u tom e to je ova fr.
varijanta vie usm erena na didaktiki postu
pak sa to je mogue potpunijom reprodukci
jom form alnih obeleja nekog teksta negoli na
eventualnu kriticarsku intenciju da se tekst
shvati to m nogostranije i dublje. Metodski
principi e. de t. mogu se na sledei nain
sumirati; 1) situiranje izvoda nekog teksta u
potpuni tekst i potpunog teksta u celinu dela;
2) priprem anje opteg razum evanja teksta
odreivanjem njegovog sadraja; 3) istorijsko
situiranje teksta i oznaavanje njegovih literar
nih izvora (to je, meutim, opravdano jedino
u sluaju ako je i autor uzimao u obzir
upotrebu izvora; u protivnom ovo se moe
pretvoriti u suto gomilanje grae bez ikakve
vrednosti po saznavanje dela); 4) analiza
spoljnih oblika: sintakse, versifikacije i oblika
strofa, jezika i si.; 5) stilska analiza u uem
smislu kao sredite svake eksplikacije koja
treba da prodre do unutranjeg oblika i
sadrine nekog teksta; i, konano 6) ukupna
kritika ocena svih pojedinanih zapaanja o
form alno estetskim i znaenjskim elementima.
Ovih est taaka se u praksi po pravilu jo
dopunjuju sa dve take: proveravanjem teksta
u pogledu njegove izvornosti i to je kod
literature na stranom jeziku esto neophodno
tanim prevoenjem prim arne informacije.
N aroito u sluaju lirike primenjuje se i glasno
itanje, kako bi se to i Ronsard preporu
uje pesniku obratila panja na zvukovne
figuracije teksta.
197
L il.: H . H atzfeld , Initiation 'explication de
textes fra n a is, 1957.
E Z O TER I A N (gr. ccDXEpiK .. unutra
nji) Nain izraavanja kojim se u meu
sobnom optenju slue pripadnici jedne zatvo
rene drutvene grupe i koji je stoga hotimice
uinjen nerazumljivim za sve ostale. Poreklo
mu treba traiti u kultskim zajednicama, u
dvostrukom strahu o imenovanja tabua i
profanacije. Naziv se u poznoj antici
povezuje sa podelom koju su izvrili pita-
gorejci, na e. i egzotericne, to e rei na
one koji su posveeni u najdublje tajne
doktrine i one koji to nisu. K od P latona i
Aristotela ovo se razlikovanje odnosi na samu
doktrinu i na spise koji je izlau. Sm atra se d a
su sauvani Platonovi dijalozi e., a da su
EZO TER I A N
pored njih postojali i neki vie tehniki i tee
Z .K . pristupani spisi. Sam Aristotel je delio svoje
spise ne toliko po stepenu njihove pristupa
nosti koliko po nainu izlaganja n e .
spisima je sebi doputao upotrebu samo vrlo
jasnih dokaza. Kasnije su nazivani e. svako
tajno uenje ili spis namenjeni iskljuivo
uskom krugu posveenih, npr. kabalistiki.
D anas se taj izraz upotrebljava za oznaavanje
teko pristupanog izlaganja ili, pak, iskaza za
ije je pravilno razumevanje potrebna pret
hodna priprem a, bilo zbog njegovih leksikih
(-+ argo, argon), bilo zbog njegovih
stilskih osobenosti (hermetizam, -* okultizam).
E. stil u knjievnosti dovodi do razvoja
posebne herm etike knjievnosti.
L it.: K . G aisen, P latons ungeschriebene Lehre,
1963. M.Bu.

FABLIO (fr. fabliau) - K ratka, vesela pria
(300 do 400 osmeraca) u fr. knjievnosti 13. v.
Sauvano ih je oko 150, F. je pun ivotne
vedrine, ironije, sklonosti ka smehu i izrugi
vanju be? zazora, esto gruboj sali. Prianje je
jednostavno, neposredno. F. je katkada samo
obina igra rei, a sadri i drutvenu i m oralnu
satiru. Po nekim ranijim te o rija m a /, potie iz
istonjake knjievnosti, a u fr. literaturu je
preao posredstvom lat. prevoda i prerada.
Neke teme se nalaze u lat. zbirkam a, preve
denim sa hebrejskog i arapskog, ali one posto
je i u helenistikim i poznoantikim gr. obra
dam a, kao i u folkloru drugih naroda. Po
duhu i po predm etim a / je nesumnjivo anr
fr. knjievnosti bez obzira na srodnosti sa
daljim i bliim izvorima. Prva dela koja nago-
vetavaju poetak ovoga roda pisana su na
lat., ali je ubrzo prevladao fr. jezik. Procvat f.
pada u doba uspona narodne i graanske,
preteno realistike knjievnosti u 13. v., a
postepeno e ieznuti u sleeem v., elei
sudbinu onih anrova iji je uspeh umnogome
bio vezan za reci tat or sk u vetinu - onglera.
L it.: J. Bier, Les F abliaux, 1928s ; P . N y k ro g ,
L es F ab lia u x, 1957.
FABULA (lat. fabula pripovest) 1. U
uem smislu, svaka dram ska tvorevina. U an
tikoj rimskoj knjievnosti naziv za sve vrste
dramskih eia, slino grkom -+ mirnu {f.
scaenica theatralis). Vrste f . razlikovane su
atributim a koji ukazuju na karakteristini,
grki ili rimski kostim glumaca, pa time i na
stranu ili domau tem atiku d e la ;/. palijata,
/ krepidata, / -* togata, / . -* praetexta; ili
atributim a koji ukazuju na mesto i socijalnu
F
T "^
sredinu gde se radnja odigrava, odnosno na
zaetnika ili poreklo dram ske vrste; f ta-
bernarija, f -> rintonika, f -* atelana. 2. U
irem smislu -*pria, -> basna, niz dogaaja
koji nagoveuju izvestan smisao svog zbi
vanja i motivaciju uesnika u tom zbivanju.
Skup - motiva i - situacija u odreenom
vremenskom i uzrono-posledikom redosle-
du, okosnica odreenog zbivanja, tj. radnje.
U ovom smislu motivi i situacije su osnovne
jedinice / , a sama / se moe posm atrati kao
elemenat -> grae, za razliku od zapleta,
raspleta i radnje kao elem enata -* strukture
knjievnog dela. O va distinkcija izmeu / i
radnje moe da se ogleda u redosledu i raspo
redu dogaaja: npr. f Hamleta poinje ubi-
stvom njegovog oca i venanjem majke, dok
radnja poinje pojavom duha. Neki teoretiari
(rus. formalisti) za ovu distinkciju upotreblja
vaju oznake / i -+ sie; /. je celokupni zbir
dogaaja koji se moe pragm atiki izloiti;
sie je taj skup dogaaja kako je izloen u elu
i kako ga italac saznaje. F. bi se mogla
odrediti kao gola okosnica radnje. Ali i kao
okosnica ona nosi odreene potencijale smisla
S.V. i znaenja, te se ouvek shvata i kao neki
praizvor smisla knjievnog dela. T ako Aristo
tel naziva f . priom; za H oracija je ona form a;
prema nekim novijim shvatanjima ona je -*
shema i okosnica radnje, ali u isti mah i
osnovni simbol, prasiika knjievnog dela. Po
reklo, znaaj i funkcija / . razliiti su u poje
dinim rodovima, form am a i elima; dok u
lirici nem a / , (ne postoji dogaanje, tj. nema
radnje), ona je osnova epskih i dram skih
formi. U dramskim form am a / . im a pre svega
funkcije koje su odreene prirodom dram skih
199
situacija i dram ske radnje, tj. pred si a vi ja spoj
fabularnog tipa i pozorine umetnosti. U no
vijoj dram i (Joncsko, Beket), meutim, ele
menti / (pojedini motivi i situacije) esto sc ne
povezuju u odreeni zaplet i rasplet, tj. je
dinstvo radnje ostaje samo u metal'orikom ili
simbolikom naznaenju. S druge strane, u
epskim form am a / . p o pravilu omoguuje veu
irinu, obuhvatnost i laganiji razvoj radnje (-
epska irina, -* epizoda). N o karakteristino je
i za mnoge modernije vidove tih formi d a i oni
pokazuju, kao i neke novije drame, labavljenje
unutranjih spona /., tj. slabiju povezanost
pojedinih motiva i situacija. T ako se u mo
dernom rom anu, kao i u m odernoj drami,
suoavam o s efabulacijom radnje, te umesto
vrstih okosnica odreene f . im am o pred so
bom asocijativno graenje, lajtmotivski ili
simbolino povezane strukture. U dramskim
kao i u epskim form am a izvor i poreklo /
mogu biti veoma razliiti: storija, mit, religija,
knjievnost, savremeni ivot, utopija itd. No
esto je, bez obzira na izvore i poreklo, ne
mogue razgraniiti one im aginarne kontekste
koji daju odreenoj f njen osnovni smisao;
umetnika obrada odreene/, omoguuje isto
vremenu prisutnost razliitih okvira referencije
i znaenja. T ako se jo kod H om era mea
istorijsko i m itsko; M arulieva Judita i Mil~
tonov Izgubljeni raj obrauju biblijske / , ali
na takav nain da one odslikavaju teme i
dileme njima savremene istorije. U novije vre~
me ovakvi spletovi istorijskih i mitskih okvira
odreene f ogledaju se i u dram i i u rom anu
(kod nas u Krleinom Areieju, Hristievom
Savonaroli, Andrievoj Prokletoj avliji, Seli-
movievom Derviu i smrti).
L it.: -+ Radnja, -+ graa, -* sie, -+ sadrina, -*
tema. M .F . S.K.
FABULA ATELANA -+ At dana
FABULA CRFJUDATA -> Krepidata
FABULA PALLIATA > Paltjata
FABULA P R A E IE X IA * Preteksta
FABULA RINTONICA Rintonika
FABULA TABERNARIA - Tabernarija
FABULA TOGATA -* Togata
FACETIJE (lat. j'acetiae dosetke, ale)
K ratk a aljiva pria, obino erotskog, lasciv
nog karaktera, napisana tako da zabavi i
FALSIFIKAT
taoca. N astala je u Italiji poetkom perioda
renesanse, a preko del F.D . Braolinija, Liber
facetiarum , 1470, postala je popularna i u
Francuskoj i Nemakoj (E. Roterdamski,
CoHoqui). D ok se u uenim raspravam a /.
upotrebljavaju kao exempta, istovremeno
postaju sastavni deo narodnih oblika - ale i
-* anegdote. U Rusiji, / oznaava aljivi tekst
ispod slike razglednice.
L it.: W. K. N a w ra th , F azelie und S chw ank,
1974. SI.P.
FAK SIM IL (prem a lat. fa c similel - uradi
slino!) Verna kopija ijeg rukopisa, potpisa.
~ Faksimilno izdanje reproukovanje stari
jih tam panih dela bez izmena, Za laksimilnu
reprodukciju upotrebljavaju se isti tipovi slova
i grafikih znakova kao i u originalu, tako da
se / ponekad teko razlikuju od originala. Za
razliku o fototipskih rprima, f obnavlja
celokupan postupak tampanja originala, pre
cizniji je, trajniji i skuplji. S.S.
FA LEK IJ (gr. q>a>vaiKstov) Jedanaesto-
sloni stih nazvan po imenu pesnika Falekija,
nastao od produenog -* glikoneja za kata-
lektiki jam pski m etar, te se dobila struktura
horijam pskog trim etra: U - U / U - U
/ U - - O pti oblik: U U - U U - U - U
U. Prihvatili ga rimski pesnici, npr. i K atul,
pod ijim se imenom takoe javlja: Quoi
dono lepidum novom libellum. Evo ga u
imitaciji Muickog:
Drue! Ja sam ti ve na srdi snja
M ra. Brja mi un koleba strano.
Sedam iktusa je ostvareno akcentovanim
kvantitetom (dugim akcentima), a samo tri
kratkim akcentima.
Lit.: -+ M etrika, antika. R.
FALK EN TH EO RIE -+ Teorija o sokolu
FALSIFIKAT (lat. falsification krivotvo
reno) D ela u kojima se, d a bi im se podigla
vrednost, ili iz drugih razloga, nam erno krivo
tvori godina iziaenja, ili autorstvo. Za knji
evnost su posebno vani j . autografa, jer
esto stvaraju zabune. Najuobiajeniji / *su
potpisivanje imena velikih autora, uglavnom
antikih (Hom era, Vergilija i di\), poraa-
vanje njihovog stila i leksike, zatim pisanje
lane prepiske slavnih linosti (Aleksandra
Velikog, npr.) i dopunjavanje istorija ili spisa
religijsko-ieolokog znaaja (interpolacije bri-
anskih pisaca u antikim delima). U evrop
skoj knjievnosti najpoznatiji f je Makfer-
FANTASTINO
sonov Osijan, navodni prevod starogclskih ba
lada, eki Kraljodvorski rukopis, Merimeova
Gusla i r.). U novije vreme obino se fal-
sifikuju dnevnici, memoari i si. dela koja imaju
neku politiku ili drutvenu vanost (-* misti-
fikacija, -+ plagijat, > pseudoepigrafi).
Lit.: P. Ricard, A rtifices et m ystifications litt
raires, 1945.
FANTASTINO U najirem znaenju, kva-
litet vezan za svako knjievno dcio koje sadri
irealne, realistike i udesne elemente, sno
vienja, vizije straha i budunosti, poev od
bajke do -* naune fantastike (science fiction).
U uem smislu, / je obeleje za literarno pri
kazivanje udesno-jezovitog na nain koji i
taoca i likove dovodi u situaciju da nisu vie
sigurni u granice izmeu stvarnosti i imagi
nacije, te iz ovakvog lebdeeg stanja ono iz
vlai estetske vrednosti, to je sluaj posebno
kod E. T. A. H ofm ana, E.A. Poa, J. Potockog
i dr. Svet fantastike, skup fenomena koji ne
mogu da se objasne prirodnim zakonim a, de-
finie se pojmovima: fantastino, neobino,
udesno, halucinantno, arobno, it., meu
kojima postoje vee ili manje razlike. U duhu
rom antiarske poetike T. G otje je zastupao
miljenje da fantastika nije u motivu i da se ne
moe objasniti. A za . San svet fantastike je
dua celokupne realnosti jer ivi u svakoj stva
ri i svakom biu, jer ga svaka linost nosi
duboko u sebi i izraava na vlastiti nain
(Essai sur le drame fantastique, 1839). C.
T oorov odbacuje shvatanje fantastinog kao
sutine i polazei o strukturalizm a i seman
tike zastupa miljenje da f . jedino moe a
postoji u literarnom anru kao njegova te-
m atsko-strukturalna konkretnost koja se ot
kriva itaocu. K oncept fantastinog se odre
uje u odnosim a realno-nad realno i racional-
no-iracionalno, a utisak fantastinog traje sa
mo onoliko koliko traje itaoevo kolebanje
izmeu nadrealne pojave i njenog racionalnog
objanjenja, koliko traje njegova sumnja u
mogunost nekog objanjenja (Introduction
la littrature fantastique, 1970). Ali, sv o e n je /
samo na itaoevu nesigurnost u odnosu na
pomerene granice realnosti smanjuje omen
literarne fantastike, u koju tada ne bi mogla
da se uvrste eia H ofm ana ili Poa. Vezano za
snove, vizije, halucinacije i uopte delirina
stanja, odnosno za mit, religiju i bajku, /
obeleava deja koja pripadaju razliitim pe
riodima i stilskim formacijam a knjievnosti.
Takva dela su, pored ostalih: neki prozni obli
ci G.St. Venclovia, pojedine pripovetke K. .
alskog, D. Ilia. I. Vukievia, M. Gliia,
200
a zatim M. Nastasijevia, M. Crnjanskog, R.
Zivanovia, A. Vua, kao i prozna del M.
K ovaa, B. Pekia, D. osia, F. Davida.
Primesa / ima i u Andrievim i Lalievim
delima.
L it.: A. M . K illen, L e R om an terrifiant ou
R om an noir, 1915; D. S c a rb o ro u g h , The Super
Sl.P. na tura! in M odern English Fiction, 9 17; M . P raz,
La Carne, la m orte e il diavolo ne Ha letteratura
ro m a n ik a , 19483 ; H .P . L ovecraft, S upernatura! H or
ror in L iterature, 1945; A. B guin, L m e rom antique
et le rve, 1947', P .-G . C asiex, Le conte fantastique en
France, 1951; P. PenzolcU. The supernatural in f i c
tion, 1952: L. V ax. L 'a rt et la littrature fantastique,
1960 f 1970'}; M . S chneider, La littrature fa n ta s ti
que en France, 1964; R. C aillois, A u coeur du
fantastique, 1965; L. V ax, L a sduction de trange,
1965; C . D d y an , V Im a g in a tio n fa n ta stiq u e dans le
rom antism e europen, 1964; E. Z oila, S lo ria del
fa n ta stk a r e , 964: .-P. S arir, A m m ab ad i fan
tastin o k ao n ain izraav an ja , O knjievnosti i
piscim a. 1962; R. C aillois, P rface l'A nthologie du
fantastique, 1970; Tz. T o o ro v , Introduction la
littrature fantastique, 1970; J.-L . B ern ard , D iction
naire de iin so lit e t du fantastique, 1972; H. S.
R abkm , The Jan lus tic in literature, 1975; G . M aas,
S tru k tu r u n d F u n k tio n der p h a n ta stisc h e n L ite
ra tu r , W irkendes W o rt, 28, 1978; A. C a rlsso n ,
TeufeI, T od und Tierm ensch, 1978; B. V ukainovi,
Predgovor za A ntologiju srpske fan ta stike, 1980.
Z.K..
FANTASTIKA (gr. q>avtacrc ik onaj ko
je sposoban da zamilja) Predstave, misli,
slike stvorene uobraziljom, u kojim a se stvar
nost pojavljuje u preuvelianom, tajanstvenom
ili natprirodnom vidu, kao udo i arolija,
mora, uas i si. Ponikla iz dubina mitske (i
religiozne) svesti, / je potom preko narodnih
predanja i -* legendi ula u knjievnost i
druge umetnosti. Pojam / raa se, dakle, u
asu kad je um etnost, izgubivi svoje mitsko
zalee, svoj sakralni smisao, religiozni zanos
zamenila pesnikim zanosom i vizionarstvom.
K ao tvorako sredite, k ao rasadnik i pre
nosilac fantastinih slika i fantastikog isku
stva znaajna je narodna knjievnost (pa i kod
jugoslovenskih n aroda i narodnosti u pe-
smama, priama, bajkam a, poslovicama, vra~
binam a it.). Sem tog podruja, / se u
knjievnosti negovala vekovima, u epskom
pesnitvu, baladam a, novelama, priam a i ro
m anim a svih naroda i epoha. To fantastino
shvatanje sveta izraava, s jedne strane, rascep
to ga fantastino izaziva u stvarnom svetu
uznemirenje, nelagodnost, strepnju i strah, a s
druge strane, enju za apsolutnim , tj. za onim
(transcendentnim ) stanjem koje ukida nevolje,
strah i smrt i vraa potisnute predodbe oslo
boenja, slobode i spokojstva. K ao specifina
201
sklonost i dimenzija duha, / stie izrazitiju
samosvcst kad ovek, sa racionalizm om 18. v.,
prestaje ozbiljno da uzima svoje praznoverice,
prihvatajui ih sad eventualno samo kao gra
u za knjievno oblikovanje. U rom antizm u,
zatim, / . doivljava punu afirmaciju. Im agi
nacija rom antiara, pa i / koju su oni stvarali,
zasnivala se delimice na njihovom izmicanju
pred akutnim pitanjim a drutvene stvarnosti i
vremena. Bujni tem peram enti i estoke strasti
rom antiara nisu podlegale strooj psiholokoj
i socijalnoj motivaciji, pa su tako (iz srednjov.
-> betija rij a, angelologije i dem onologije pre
uzete) vie sile aneli, dem oni, vetice, vam
piri, nemani, neobine ivotinje, privienja,
zagrobne pojave i misterije lako postajale
saveznici i pokretai njihove uobrazilje, ime
je put ka natprirodnom , tajanstvenom i fan
tastinom bio iroko otvoren i, produavajui
se i razuujui, ostao slobodan i privlaan sve
do danas. N astala iz pradrevnih verovanja u
nadzemaljske ini i stvorenja,/. kao i poezi
ja svedoi o ljudskoj potrebi i enji za
udesnim i nesvakodnevnim. T o su kom plek
sna psihika stanja gotovo potpune ili de-
limine osloboenosti bia od vrem ensko-pro-
stornih relacija koje ga uslovljavaju. T ako se
fantastino gotovo ne moe ograniiti: ono ili
ne postoji, ili obuhvata itav svemir; a t i m e /
izraava takoe iskonsku ljudsku tenju i mo
da se nadm ai, prevazie ljudsko. D ok je, po
jednom stanovitu, poreklo / . u arhetipskim
predstavam a, u susretu legende i stvarnosti,
mitskog i m odernog sveta, po drugom m o
derni pesniki iracionalizam obnavlja vizio
narsku i fantastiku knjievnost na svetovnim
osnovam a, ne oslanjajui se iskljuivo na mi
stine kultove i poruke prolosti. Nadreali
zam je teorijski obrazloio i knjievnom p rak
som potvrdio novo shvatanje fantastinog i
udesnog, utemeljenog na pesnikovoj subjek
tivnoj, iracionalnoj sposobnosti d a sam iz
milja i projektuje nadstvarne svetove i ure
uje ih kako sam eli i hoe. Toj novoj
vizionarnosti dala je podstreka i m oderna
nauka psihoanaliza, kao i neke druge na
une delatnosti i discipline. T ako su, najire
gledano, nastala dva tipa /.: prvi, u kome
vlada puna nestvarnost, tzv. ista / van
svakog polja realnosti; i drugi, za koji je bitno
karakteristina poetna, konkretno realistina
situacija, koja se potom dograuje, razvija ka
fantastinom , ili se pak poetna situacija javlja
kao apsurdna, nemogua, fantastina, da bi
se potom u razvoju nastavila i razreila kao
sasvim mogua. T ako se, u tom e svom, ini
se, spontanom alogizmu i ekscentrinosti, / . u
FANTASTIKA
svojoj strukturi i tehnici ukazuje kao m ontaa
disparatnih motiva ili joj je koren u hipote
tino irealnoj, a stvarno u realnoj podlozi.
H otim ino prikrivanje stvarnosti (kao jedan
od im anentnih zakona / . i obeleja njene
strukture) i bekstvo od stvarnosti (kao takoe
jedan od moguih aspekata / ) dostie maksi
mum prenaglaen ost i u istoj / . O na se
ispoljava ne samo u preteranom i neodme-
renom hipertrofiranju apstraktnih, vanvre-
menskih i mistinih elemenata nego i u (veoj,
ili manjoj) otuenosti i dehumanizaciji me
hanikom iskljuenju svake ljudske oseajno-
sti, m oralnih obzira, estetske, umetnike orga
nizacije i strukturiranosti. K ao izvestan
kontrast toj istoj / istie se nauna /.
koja se zasniva na proim anju udnog, izne
naujueg, im aginativnog sa (naunom) spo
znajom i koja, sa sve veim napretkom nauke,
dolazi ne sam o da popularie njene tekovine i
hipoteze, ve da nauku i tehniku prikae u
dejstvu, funkciji, procesu: u njihovim vizionar-
nim prodorim a i dometima, u njihovoj spo
sobnosti da nemogue uine verovatnim, u
njihovim paradoksim a i eventualno kobnim,
katastrofalnim posledicama za oveanstvo.
Tradiciju naune / ine dela udesnog p u to
vanja i -+ utopije, a njen aktuelni smisao je u
povezivanju naunih otkria i anticipacija sa
vitalnim stremljenjem knjievnosti ka novom i
modernom . Kreui se, anrovski, od pripo-
vetke i rom ana, preko filma i televizijske serije
do stripa, nauna / . sm atra se za poetski,
knjievni eksperiment i kreaciju, a i folklor
naunog, tehnolokog doba. Semantiki pro
stor naune / je izmeu futurolokih slutnji,
sociolokih egzegeza (gde socioloko obliko
vanje prelazi u antropoloko i kosmoloko) i
ontolokih spekulacija, pri emu u parabo-
linim okvirima naune / nalazimo posredne
ili neposredne uticaje i odjeke drutvenih i
klasnih sukoba i antagonizam a. Pored naune
/ ., u priblinoj podeli i razvrstavanju nalazimo
poetsku i folklornu / , zatim / snova (oni-
riku, a i tzv. eruitni onirizam, kao rezultat
znanja, lektire, a ne kao plod iskljuivo fan
tastinog kvaliteta imaginacije), potom deli-
rinu i socijalno-utopijsku, ~ m ada se ove
izdvojene oblasti esto m eusobno dodiruju i
spajaju, pri emu poetska / zahvata najire
imaginativne prostore i form aino-tem atske
kombinacije, esto ostvarivana (kao uostalom
i ostale podvrste /.) u inventivnom, ivopis
nom poetsko-simbolikom, m etaforinom iz
razu i jeziku i, ne retko u metafizikom inten
zitetu i osobenoj, bizarnoj i uzbudljivoj, za
straujuoj, opsesivnoj lepoti. D ostignuto o t
FANTAZIJA
vara umetniku pogled na jo nedostignuto i
nepoznato, i to dalje iri svoju vlast nad
svetom, to dalje pred njegovim pogledom uz-
miu granice sveta i uvck iznova javlja se
napor a se on sagleda i spozna. I kao to su
bezbrojni izvori tajanstva i mate koji se sli-
vaju u poetsku / i u f . uopte , tako su
bezbrojni i pisci koji su je, bilo svim opsegom
svoje tvorake energije ili usput, uzgred, frag
m entarno stvarali i stvaraju - poev od onih
anonimnih, i od Hiljadu ijedne noi, preko F.
Bekona, tvorca naune f (u Novoj Atlantidi), i
njegovih nastavljaa kao to su . Vern. H.
D. Vels, A. N. Tolstoj, R. Bredberi, 1. Asi
mov. S. Lem i drugi, i preko tvoraca poetsko-
-fantastinih svetova i vizija, kao to su J. V.
Gete, A. fon Arnjm, E. T. A. H ofm an, . de
Nerval, E. A. Po, H. Dejms, do F. Kafke, H.
L. Borhesa i mnogih drugih. Traei oveka
na razmeima biolokog, psiholokog i isto-
rijskog, f u isti mah, uoavajui njegovu pri
rodnu tenju da otkriva, spoznaje stvari i od
nose, dubine intelekta, izvlai odatle i poten
cira njegovu isto tako nasunu potrebu da
sneva, sanjari, mata, njegovu potrebu za im a
ginarnim, nesvakidanjim, udesno beskona
nim i zagonetnim, ime hoe da pripremi
itaoca da sagleda budui svet i stvari na
drukiji, nepragmatiki nain (ali i bez pukog
tehnikog profetizma), da vidi nevieno i ne
vidljivo, nesagledljivo i nepoznato, senovitu,
tam nu unutarnjost bia i dinam inu mnogo
strukost egzistencije, stvarnost van uobiaje
nih, serijskih i rutinskih oblija i da, upuujui
ga u jedan nov, kosmiki socijabilitet, upozna
i prihvati novu poeziju, etiku, svest, i nov
pojam oveka i ovenosti.
L it.: N em ogue (n ad re alistik a izdanja), 1930;
B. K roe, E ste tik a , 1934; O. W alzel, N jem aka ro
m a ntika, 1944 (prev.); E. L an g to n . E ssentials o f
Dem onolog v, 1949; M . R isti, Prost or-vrem e, 1952;
G . V. F . Hegel. E stetika I I (prev.), 1 9 5 5 ;J. Vid m ar,
R ealizam i fan tastik a (u knjizi Izvanredni plenum
Saveza knjievn ika Jugoslavije), 1955; Z . G luevi,
R ealn o , fan tastin o , p o etin o , Knjievne novine,
1960, br. 132; .-P . S a rtr, O knjievnosti i piscim a
1962; G. R. T a m a rm , Teorija groteske, 1962; V.
P opa, P onono sunce, 1962; B. Slote, M y th and
Sym bol, 1964; H . M arcu se, Eros i civilizacija, 1965;
N. Frye, V arieties o f L iterary U to p ias . Daedalus.
1965; Z. Mii, B eleke o fantastici (u A ntologiji
fra n cu ske fa n ta stike), 1966; M . N ikoli, N aporne-
na (u A n tologiji ruske fa n ta stik e ), 1966: R .-M .
Alheres, Istorija m odernog rom ana, 1967; R- T au to -
vi, O d Biblije d o n au n e fan tastik e (u knjizi
Suvrem eni crnogorski pisci), 1970; R. M . T hilm es,
In to th e LInknow n ( T h e E volution o j Science
Fiction from Francis Godwin t o H . G. W ells), 1971;
B.V. T om asevski, Teorija knjievnosti. 1972; . K o-
202
evi, N a u n a fa n ta stik a ope i p o jed in an o ,
P itanja, 1972, b r. 34; C. T o d o ro v , N eo b in o i
udesno, Polja, 1973, ju n ; M . S um m ers, The H isto
ry o j W itchcraji a n d D em onology, 1973; D. Suvin,
d L ukijana do L u n jika , 1965, i N a u n a fa n ta sti
ka, U m jetnost rijei, 1973. br. 2; K njievnost i
fa n ta stika , Z b o rn ik , ur. V. P ala m are vi, 1984.
M .LB.
FA N TA ZIJA (gr. ip av x aaa, !at. imaginai io
uobrazilja) F. je duevna sposobnost
graenja novih celina iz elemenata reproduk
tivne svesti (predstava) i miljenja, kom bino-
vanjem predstava i misli. Moe se razlikovati
senzorna /., u kojoj preovlauju opaajne
predstave, motorna f , koju karakterie spon
tanost i iji je rani oblik igra, i tvoraka f ,
naunika, um etnika i tehniara. Postoje i ti
poloke razlike u pogledu / . u pojedinaca pre
ma vrsti predstava koje su pretene, npr. vi
zualna, akustika i r. Velika je uloga /'. u
drutvenom ivotu oveka, u ijim se spon
tanim tvorevinam a u snu razreavaju emo
cionalne napetosti, ali / . omoguuje uspeno
reavanje i tekuih ivotnih problema. Najzad,
pojava novih oblika kulture, raanje novih
umetnikih izraza, naunih ideja i tehnikih
zamisli nije m oguno bez f . U svim umet-
n o s tim a / igra veliku i ak presudnu ulogu, pa
to vai i za knjievno stvaranje, gde se moe
govoriti i o jezikoj f ili imaginaciji, u vezi sa
inoviranjem jezika u pesnikom izrazu. V. i -
uobrazilja.
L it.: J. F ro h sc h ra m m e r, Die Phantasie als
G rundprinzip des W eltprozesses, 1877; W . D ilthey,
Die E inbildungskraft des D ichters, 1887; T h. R ibot:
L 'im agination cratrice, 1900; B. E rd m an n , Die
F unktionen der P hantasie im w issenschaftlichen D en
ken , 1913; R. M lle r- Freienfels, Das D enken und
die P hantasie, 1927; J.-P , S artre, L'im agination,
1938; J.-P . S a rtre , V im aginaire, 1940; A. V etter, Die
E rlebnisbedeutung der Phantasie, 1950; A. Seiffert,
W esensart des P hantasierten, 1954. A. W. Levi,
L iterature, P hilosophy a n d Im agination, 1962; R. L.
B rett, Fancy and Im agination, 1970; G . K.. Leh*
m a n n , Phantasie und knstlerische A rbeit, 1976; H.
H illm an n , A lltagsphantasie und dichterische P hanta
sie, 1978. M . D.
FARISEJEVAC -> Triod
FARSA (fr. farce od lat. fa r cire: ispuniti,
popuniti) Dram ski rod u fr. srv. pozoritu.
F. su kratki kom adi izrazito kominog karak
tera. F, su prikazivane kao meuigre na pred
stavam a misterija, sa ciljem da prom enom
tona razonode publiku izmeu dva ozbiljna
dela. Po svoj prilici otuda potie naziv ovog
roda, srodnog ranijem antikom mirnu.
Kasnije su / . igrane kao nezavisne celine; zbog
203
kratkoe najee po dve-tri na jednoj pred
stavi, ili, pre odnosno posle, prikazivanja ne
kog kom ada ozbiljnije sadrine. K om ika u /
je sirova, puna grubih ala i lakrdijakih efe-
kata. Dublje psiholoke podloge nema. ali nju
krasi vedrina i iskrenost narodnog duha, du
boko proetog galskom veselou i smislom
za otroum no, podrugljivo i do karikature
iskrivljeno vienje sveta i ljudskih odnosa.
Veliki broj sauvanih / su pisane sa nagla
enom dram aturkorn vetinom: odlikuju se
ivom radnjom , punom brzih i neoekivanih
izmena situacije. Najuvenija i neosporno naj
bolja je Farsa o advokatu Pat lenu, nastala oko
1470. god. od nepoznatog aulora. Osim isto
spoljnih efekata, u njoj su jasno izvuene crte
komike naravi i karaktera, ime se pribliava
komediji. F. se pojavila u 14. v., ali njen
procvat pada u 15. i u 16. v. Iz tog perioda
sauvano je vie od 150 kom ada. Klasicizam
17. v. je potisnuo / u drugi plan, ali je ona
kao veoma vitalan rod ipak ivela na nekim
pozornicam a u Parizu i u unutranjosti. Moli-
je r je karijeru kom ediografa poeo pisanjem /.
da bi i kasnije unosio mnoge elemente ovog
anra u svoje komedije i na taj nain je obo
gaivao skalu svoje komike. Elementi / su se
javljali i u eiima fr. pisaca drugih epoha.
Krajem 19. v. vidan je povratak tradiciji / pre
svega u kom adim a Fejdoa a u 20. v. kod
K urtlina i . Romena. Pod istim ili drugim
nazivom / se javlja i u drugim knjievnostima
(ital., p., eng., nem. it.).
L it.: B. C a n n in g s, Tow ard a D efinition o f Farce
as a L itera ry G enre> 1961; O. L evertin, Studien zur
Geschichte der F arce, 1970.
FASTI (lat. fa sti consulares lista konzula sa
imenima za svaku godinu, dies fa sti dani u
kojima se moe suditi; kalendar) Spis o
praznicima i obiajima u starom Rimu, blizak
-> etiolokoj knjievnosti, sa objanjenjima iz
mitologije i astronom ije. V aron je u Stari
nama, a Verije Flak u F. objanjavao rim.
legendarnu istoriju i kalendar, ali je najpozna
tije delo pod ovim nazivom Ovidijevo (l.v. pre
n.e. 1. v.n.e.). Ovidijevi F. nisu dovreni,
pesnik ih je poneo sa sobom u progonstvo,
poto se zamerio Avgustu. To je kataloko
reanje rim. prazninog kalendara, pisano u
-* elegijskom distihu, sa izvesnom idilinom
stilizacijom prolosti, ali pesniki virtuozno.
L it.: L P . W ilk in so n . O vidius R ecalled, 1953.
S.S.
FATRAS .. Pesma utvrenog oblika od 13
stihova, esta u fr. srv. poeziji. Sastavljena je
iz jednog distiha (ab) i kupleta od jedanaest
FELIBR I
stihova rasporeenih po shemi aabaab babab.
Prvi stih strofe ponavlja prvi stih distiha, a
poslednji stih strofe drugi stih distiha. Strofa
je ili kom entar ili razvijanje teme iskazane u
distihu. K ada je taj kom entar ili to razvijanje
teme logino i smisleno re je o tz \ . f possiblc,
a kada raspored stihova u strofi po utvrenoj
shemi ne prua nikakav smisao, re je o t z v ./
impossible. Ovaj oblik / je verovatno nastao
kao neka vrsta drutvene igre. Dvostruki / je
sastavljen iz dva obina f. od kojih drugi ima
promenjen red osied stihova u distihu, pa pre
m a tom e i u strofi. Poreklo same rei / je
nejasno. Mi..
FEE R IJA (fr. ferie arolija, vilinski pri
zor) Vrsta naivne pozorine igre u kojoj se
prikazuju neobine, fantastine (vilinske) poja
ve. Razvijena je bila osobito u baroku u 17. i
18. v, (Italija, Francuska, Engleska itd.), pri
emu je scenska mainerija igrala veliku ulogu
postiui fascinirajue efekte. Omiljena je bila
i u 19. v. (osobito u vreme rom antizm a) a bi
u 20. v. neki njeni elementi nali svoje inesto u
varijeteu i u cirkusu. Svoje poreklo./! vodi od
kom ada sa natrprirodnim pojavama, kakvih je
u raznim oblicima bilo u antici, u srednjem
veku i u renesansi. M odernu scensku verziju i
prethodnika i poslednika dao je P, Bruk u
svojoj reiji ekspirovog Sna letnje noi, vir
tuozno kombinujui ram sko-pozorine i cir
kuske elemente. S.B.
S.V. FEL IB R I (fr. Flibrige, prov. Fbres - ne
jasno ime iz narodnog predanja) Pisac koji
se slui oksitanskim jezikom , langue d'oc. -
Literarna kola nastala u Provansi sredinom
19. v. s ciljem a ouva prov. knjievni jezik i
da podstakne razvitak knjievnosti s izrazitim
obiljejima civilizacije sa ju g a Francuske.
Osnivai kole (T. Obanel, J. Brine. A. Matje,
F. M istral, J. Rumanij, A. Tavan i P. iera)
eljeli su da u duhu trubadurske tradicije
nastave pisati na prov. jeziku i da mu obezbi-
jede status knjievnog jezika. Njihova brojna
djela najee lirika i proza deskriptivnog i
narativnog karaktera predstavljaju danas
svjedoanstvo jednog vremena u kome se gru
pa entuzijasta zalagala za obnovu prov. na-
reja i vrila snaan uticaj i u irim okvirima
fr. knjievnosti (djelima A. D odea i P. Are-
nea).
L it.: F . M istral, L ou Trsor dou F. I - I I I , 1870;
K o sch n itz, ber die provenalische Feliber, 1894; E.
R ipert, La renaissance provenale, 1924; G . B ertoni,
Poesa provenale m oderna, 1940; A. G o u rd in ,
FELJTON
Langue et littrature d'oc. 1949; A. del M onte,
Storia dlia le tte ra tw a provenzale m oderna, 1958.
N .K o .
FEL JT O N (fr. feuilleton, po feuille! list
papira, listak, podlistak) ~ Sastav knjievno-
-urnalistikog anra i knjievnog, rustveno-
-politikog ili popularno-naunog i zabavnog
karaktera, pisan duhovito, ivo i lako, a obja
vljuje se uglavnom u dnevnim i periodinim
novinama, na odreenom, stalnom mestu, raz
dvojen vodoravnom linijom od ostalog m a
terijala i tam pan ponekad drukijom (sitni
jom ) vrstom sloga; to je lanak krai od
ostalih, trpljcn uz uvjet da bude jezgrovit i
duhovit (T. Ujevi), napisan, podeen gotovo
za svaiji ukus (. H auzer); f . je takoe deo
prostora u novinam a i asopisima u kojem se
publikuje takav feljtonski i drugi slian m a
terijal. Prvi je poeo / da pie fr. pozorini
kritiar ofroa (17431814), na samom po
etku prolog veka, u listu Le Journal des
Dbats. T ada je / bio neka vrsta pom odno-
-mondenske umetnike -> hronike, a zatim
kulturno-knjievni do datak u politikom dlu
novina. O datle se, kao redovna rubrika u
listovima i asopisima, u svom neiscrpnom
interesovanju za savremeni ivot, za njegove
stereotipe i ekscentrinosti, razvijao u neko
liko pravaca i varijanti, dopirui danas, u
prilagoenom obliku, i do radio i televizijskog
medijuma. K ao tipino impresionistika for
ma, f se javlja l i vidu atraktivnog, lakog,
povrno zabavnog sadraja, prianja i aska
nja ili -* kozerije, svodei se esto samo na
verbalne efekte i veto naenu poentu. Zatim
evoluira prema graninom podruju izmeu
novinarstva i knjievnosti ka posebnom
tipu narativne proze sa pretenzijam a knjievne
dramatike, u obliku kratke prie i putopisa,
vedrog tona i familijarnog, leernog stila i
jezika, preteno se ipak zadravajui na re-
miniseentno-senti mentalnim i humoristikim
ili skandaloznim, intrigants kim povodim a i
preokupacijama, zadovoljavajui radoznalost,
senzacionalistike strasti i lascivno-emotivne
elje i fantazme iroke italake publike, i
postajui u esto ispraznoj rafinovanosti vir
tuoznost bez stoera, trijum f prosedea (T. Uje
vi), zbog ega j e / nekad generalno svrstavan
u tzv. prigodne, niske anrove. U tom okvi
ru nastala je i vrsta prigodnog pesnitva ili
lirski feljtonizam (A.B. imi) i kudikamo
rasprostranjeniji feljtonski roman koji se tam
pa u novinam a iz dana u dan, u nastavcima.
(-> roman ii nastavcima). Pored toga / se bavi
stvarnou i injenicama, pa moe da bude
inform ativno-popularno razm atranje aktuel-
204
nih naunih i drutveno-politikih pitanja ili
zanimljivo izlaganje izvesnih istorijskih zbi
vanja (takoe esto u nastavcima), kao to
u / spadaju i neki kritiki prikazi i lanci o
piscima, knjigama i knjievnim pojavama, o
pozoritu i drugim um etnostim a, pisani su
bjektivno, slikovito i ivahno ali i pouzdano,
kritiki razlono, kao to su to uostalom,
svaki prema svojoj koncepciji /., inili G. E.
Lesing, H. H ajne, A, G, M ato, B. Nui, S.
Vinaver, G . Krklec i neki drugi autori.
L it.: A .G . M a to , Kritike, {D jela, knj. X V II),
1940; G , K rklec, N ono iverje, 1960; A. H auzer,
Socijalna is tor ija um etnosti i knjievnosti i II, 1962
(prev.); T . Ujevi, Feljtoni / / , putopisi (Sabrana dje
la,, knj, X III), 1965; D, Slavkovi, Uvod u novi
narstvo, 1973, W . H aac k e, D os Feuillefon im 20.
Jahrhundert. 1976. M .I.B .
FEN O M E N U K N JI E V N O S T I - 1. Svaka
deskriptivno-empirijski dostupna knjievna po
java. 2. U knjievnoj kritici i teoriji knji
evnosti: knjievna pojava kao um etniko de-
lo vieslojne strukture koja se otkriva u po
zitivnom fenomenolokom ispitivanju, odno
sno u objektivnom kritikom postupku (-
fenomenoloki metod). 3. U filosofiji pe
snitva: m etodikom redukcijom (fenomeno-
loka redukcija) dobijen ist literarni fenomen,
ija se sutina m ora sagledati ili intuitivno
saznati, a ne racionalno konstruisati ili pak
naunom apstrakcijom dobiti.
L it.: Z , K o n sta n tin o v i. Fenom enoloki pristup
knjievnom delu, 1969. M .D .
FEN O M E N O L O K I M E T O D - Utemelji
va / m. Edmund Huserl (1 8 5 9 - 1938) ista
kao je u uvodu svojih prvih rasprava (Lo-
gische Untersuchungen, 1900 1901) da eli
ispitati nain na koji saznajemo materiju, a ne
samu materiju (Erkenntnisform im Unter-
schied von er Erkenntnism aterie). N aa
svest, objanjava Huserl, uvek je usmerena na
neto, ona je intencionalna. Glavni zadatak
fenomenolokog ispitivanja sastojao bi se u
ispitivanju ovih sadraja nae svesti, kako bi
se otkrila njihova sutina (ejdos), pa se zato za
Huserlovu fenomenologiju kae da je ejdetska
nauka, za razliku od pozitivistikih nauka. Do
saznavanja sutine dolazim o redukcijom, u
toku koje iskljuujemo sve ono to nije bitno
za neki predm et u strukturi nae svesti (W e-
sensschau), to znai da ga izdvajamo iz svih
istorijskih i drutvenih povezanosti i da odba
cujemo sva naa teorijska predznanja. Proces
saznanja, prema tome, ne odvija se ni u vidu
dedukcije ni indukcije, ve kao intuicija. Za
razliku od Bergsona, za koga je intuicija ravna
205
instinktu, H userl pod intuicijom podrazum eva
refleksiju naeg intelekta na ono to smo evi
dentirali u tokovim a nae svesti. Rezultat bi
bio da se iz ovakve refleksije koja prati pred
met u naoj svesti doe do saznanja zakono-
mernosti koja se odnosi na sve predm ete ove
vrste. Jedan o Huserlovih uenika, V. K on-
rad, postavio je sebi zadatak da ispita sutinu
estetskog predm eta (Der sthetische G egen
stand, 1908) i time zasnovao fenomenoloku
estetiku. Estetski predmet, ui K onrad, u su
tini nije isto to i materijalni predmet koji
zovemo umetniko delo, ve je onaj predmet
koji se konstituie i objektivira u naoj svesti
dok delo gledamo, sluamo ili itam o. P ro
dubljujui K onradove postavke u pravcu ispi
tivanja literarnog dela, poljski filosof R. in~
garden, takoe Huserlov uenik, vidi ovakav
estetski predm et sainjen o etiri sloja: o
sloja zvuanja. sloja znaenja, sloja prikazanih
predmetnosti i sloja shematizovanih aspekata
(Das literarische Kunstwerk, 1931). Pri tome
pod slojem prikazanih predm etnosti podra
zumeva uople sve to je opredmeeno u knji
evnom elu: ne samo likove i stvari ve i
odnose meu likovima i situacije, kako je, na
primer, izraena ljubav, m rnja ili ljubom ora i
si., kako pisac grai pejzae i kako ostvaruje
m etafizike kvalitete (traginost, dram atinost,
verost i si.). Pisac ovakve predm etnosti ne
moe dati u svim njihovim aspektima, pa ih
italac dopunjuje shemam a svojih aspekata
kojima raspolae i na taj nain oivljuje ove
predmetnosti. Iz polifonijske harm onije slo
jeva u njegovoj svesti se postepeno konstituie
estetski predmet, koji nije ni realan ni idealan
ve predmet svoje vrste (sui generis). I naj
manji nesklad u pievom graenju elemenata
moe porem etiti ovu harm oniju, pa ovakvo
deio vie i nije umetniko delo. Ingarenove
postavke snano su se odrazile na savremenu
nauku o knjievnosti. O ne su, npr., u velikoj
meri prisutne u delu nem. teoretiara knji
evnosti V. Kaj zera. Das sprachliche Kunst
werk, 1948, koje je u meuvremenu oivelo
trinaest izdanja. U ovom elu Kajzer daje
aparaturu za ispitivanje fenomena iz sva etiri
Ingardenova sloja: zvuno-estetskog uinka
pojedinih glasova i glasovnih kombinacija,
semantikih specifinosti rei i izraza, vremen
skih kvaliteta, razliitosti u perspektivama,
usmerenosti odreenih dopuna o strane i
taoca i si. Pogotovu je teorija o slojevitosti
danas opte prihvaena (N. H artm ann, Asther
tik, 1953; M. CanapoB, Tpu anpyKm ypajim -
v/a u cmpvKinypa npouieegeHu/i ucKvccmea,
1967). Zastupajui postavku o estetskom pred
FESCEN IN I
metu kao pravom objektu nauke o knjievno
sti, fenomenologija je prevazista psiholoke
pristupe, koji delo svode na doivljaj, a takoe
i pozitivizam, koji se udaljio od totaliteta dela
i gubio u traganjim a za detaljim a u genezi i u
recepciji dela. M eutim, izdvajanjem dela iz
svih istorijskih i drutvenih povezanosti i pot
punim zanem arivanjem autora koji g a je stvo
rio, f m. krije u sebi opasnost formalistikog
gledanja na umetnost. N ova domiljanja pre
vazi laze ovu opasnost na taj nain to uz
suptilne analize koje omoguuje f . m u ispi
tivanju Ingarenovog etvrtog sloja (shemati
zovanih aspekata) uvode itaoca kao istorij-
sku dimenziju, to je dovelo do dodira sa
marksistikim pristupom knjievnosti (H. R.
Ja us. v. teorija recepcije).
L it.: Z . K o n sta n tin o v i, Phnom enologie und
Literaturw issenschaft, 1973; M . D am njanovi, Fe
nom enologija 1975. Z.K..
FER EK R A TEJ (o gr. <X>r.pr.Kprr| tov -- ime
pesnika Ferekrata) -* Katalektiki oblik -*
glikoneja sa shemom; U U / - U U / .
Slui uglavnom kao zavrni (zaglavni, klauzul-
ni) stih, npr, u A nakr: Tropcpuperj t Acppo-
Sitr}.
L it.: M e trik a , an tik a. .R .
FESCEN IN I (lai. fescennini versus) U ano
nimnoj, folklornoj knjievnosti antike Italije i
Rima aljive, posprdne i opscene svatovske
pesme. Ove preteno im provizovane rugalice
sluile su, verovatno, isprva kao basma i ustuk
(da odvrate zavist dem ona od mladenaca; up.
ruganje rimskih vojnika pobednikom vojsko
voi u tzv. carmina triumphalia). Neki antiki
filolozi ak su i izvodili naziv f . o lat. rei
feseinum , koja znai ini, vraanje, ali i
muki ud, falus; drugi, i ovo je verovatnije,
vezivali su ga za ime falianskog graa Fes-
cennia(u p . -*> atelana grad Atela). Tekstovi
improvizovanih, narodskih / . nisu nam sau
vani. N eto od postupka i duha / . ogleda se u
jednoj Katulovoj pesmi (61, st. 119 i d.), ali u
oseku iji su stihovi umetniki stilizovam i
prilagoeni pesmi tipa gr. -+ himeneja i -
epitalamija. U osvrtim a na najstariju istoriju
rimskog pozorita neki antiki pisci (Horacije,
Tit Livije) tvrde a su / . (ili fesceninske ale
fescennina iocatio) imali mesto i u etvenim
sveanostima, i to kao neka vrsta primitivne
scenske igre. Ali, ovo tvrenje kao a reflek-
tuje pokuaje starih rimskih filologa a se za
rimsku komediju nau domai, italski koreni
u agrarnim kultovim a u ijim su faloforskim
procesijama (fascinum falus) Aristotel i pe-
FICTION
ripatetiari nalazili korene stare atike kome
dije (kostim sa falusom, -> komedija, antika;
up. -* satura, dram ska). Dijaloki elemenat
(pa prema tome i dramski) imao je, sva
kako, dosta udela u f., jer su pevai u njima
uestvovali naizmenino, uzvraajui jedan
drugome pogrde. Ipak, nem amo pouzdanih
svedoanstava d a je, u starom Rimu, bilo f.
koji su imali karakter scenske igre.
L it.: E, H o ffm an n , D ie F eszenninen, R heini
sche M useum , 1898, 51; M . S chanz C . H osius,
Geschichte der rm ischen L itera tu r, I, I927;4 G . E.
D u ck w o rth , The N ature o f R om an C om edy, 1952;
E. P a ra to re . S to ria deI teatro Lati.no. 1957: M.
B udim ir M. F laa r. P regled rim ske k n ji . 1963.
M .F .
FICTION, eng. (fikn ono to je izmiljeno)
Umeinika proza, eng. naziv za -> roman i
- pripovetku, za razliku od -> poezije,
drame, eia dokum entarnog i diskurzivnog
karaktera. U istorijskoj upotrebi termin je
obuhvatao i -* bajke, srednjovekovne -* ro-
manse i -+ epske poeme, a njegova semantika
nijansa izmiljotina, la, koristila se i kao
puritanski argument za napad na pojedine
vrste -+ lepe knjievnosti.
L it.: -> Roman, pripovetka. S.K.
FIGURA - Stilske figure
FIGURA ETIMOLOGIKA (Figura etymolo-
gica) -> Etimoloka figura
FIKCIJA (Jat. fictio) Izmiijanje, nain pri
kazivanja bez stvarne osnove, poetsko sred
stvo npr. u heroidama, hroniarskim pri-
poveanjim a; u irem smislu svako izmiijanje
neega to nije stvarno, i to na nain da se
nestvarno sugerie kao stvarno; u ovom smi
slu f . je osnova m nogih oblika pesnitva, po
sebno epike (za razliku od storije i od isto-
rijskih literarnih dela). Uoavanje fiktivnosti
nastaje poev sa 16. v. da bi dostiglo svoj
vrhunac u -* ironiji rom antizm a. Neposredno
vezani sa f. jesu pojmovi -* istina, -stvarnost.
Lit.: J. A nderegg, F iktion und K o m m u n ik a tio n,
1973; W. Iser, Die W irklichkeit der F ik tio n , 1975; J.
L andw ehr, T ext und Fiktion, 1975. Z .K .
FILIGRAN (ital. filigrana konac sa zrnima)
Naziv za tehniku ukraavanja tkanine,
drveta ili kosti nitima m etala ili stakla, pa
preneseno, crte utisnut u papirnu masu, koji
se na listu papira vidi kad se on prinese svet-
losti. U potrebljava se na novanicama, m ar
kama, kao oznaka dimenzija i kvaliteta har-
tije, i si. F. je znaajan za utvrivanje starine i
206
lokaliteta (porekla) starijih rukopisa, poev od
12. veka. pa i kasnije, u doba tampe. S.S.
FILIPIKA (gr. 3n>a7i7T iko i govori protiv
Filipa) G ovor ili spis u kojem se otro
napada neka linost. Naziv je potekao od
govora koje je gr. govornik Demosten drao
protiv Filipa M akedonskog i u kojim a je po
zivao G rke da brane svoju slobodu. Poznate
su, takoe. Ciceronove /. protiv Antonija.
M.Di.
F IL O L O G IJA (gr. q>\XoXoyi -- ljubav pre
ma recima, knjievnosti) 1. U irem i sta
njem smislu, celokupna oblast prouavanja
jezika, usmene i pisane knjievnosti i uopte
duhovne kulture jednog naroda, sa izrazitom
istorijskom orijentacijom; .. 2. U uem i novi
jem smislu, tum aenje pisanih tekstova u knji
evne i kulturnoistorijske svrhe. Danas je u
struci ve iroko prihvaena distinkcija izmeu
lingvistike kao nauke za koju je sam jezik
cilj istraivanja i koja najveu panju poklanja
strukturi i funkeionisanju jezikih sistema, i f.
kao nauke za koju je jezik samo sredstvo
kojim se ostvaruju literatura i kultura. K ako
interesovanje za jezik kao sredstvo istorijski
prethodi zanim anju za jezik kao predmet, /. je
znatno starija od lingvistike, koja se rodila u
njenom krilu i tek u novije vreme oslobodila
zavisnosti od nje; pod uticajem tradicije, ter
min / . i danas se ponekad javlja u primeni na
materiju iz dom ena lingvistike. Za razliku od
lingvistike, koju njen predm et upuuje na aku
stiku, Fiziologiju, psihologiju, filosofiju, socio
logiju i r.7/ je vrsto povezana sa istorijom i
knjievnom kritikom; jedan rezultat ove
veze je filoloka kritika. R.B.
FILOLOKI METO l i KNJIEVNOJ
KRITICI - M etod u prouavanju knjievno
sti koji polazi od naela d a je najvanije jeziki
ispitati tekst, kako bi se utvrdili: poreklo,
starost i autentinost dela; odreeni biograf
ski, drutveni i istorijski podaci; kulturna i
knjievna sredina u kojoj je delo nastalo; od
nos varijanata i paralela i istraili uticaji. Njim
su se poeli koristiti naunici - aleksandrijske
kole, renesansni prouavaoci knjievnosti, za
tim -+ klasicisti, -* prosvetitelji. a naroito,
izuavaoci klasine i m oderne filologije u
19. v. Najintenzivnije je primenjivan u eposi
rom antizm a, to je povezano sa jakim rom an
tiarskim zanosom otkrivanja i objavljivanja
najstarijih tekstova knjievnog i kulturno-isto-
rijskog blaga jednog naroda i, posebno, na
rodnog stvaralatva. D om inira Evropom u
prvoj polovini 19. v., a kod nas od druge
207
decenije pa do kraja 19. v. Knjievni istoriari,
teoretiari i kritiari koji su postigli najvred
nije rezultate koristei ovaj metod su: u Ne-
makoj H erder (17441803), Lahm an
(17931851), osniva filolokog kriticizma, i
braa G rim ; u Francuskoj medijevalista Pari
(1839 1903). F. m. dosledno primenjuju i
utemeljivai slovenske filologije: Dobrovski
(17531818) u delu: Institut iones linguae sla-
vicae i arafik (1795 1861) u svojoj /storiji
jugoslavenske knjievnosti, u biografijama i-
rila i M etodija i u Slovenskim starinama. U
knjievnu kritiku Srba uvodi ga Vuk St. K ara-
di ve svojim prvim kritikim radovim a:
Druga recenzija srpska. Istakao je i naelo tog
metoda: U svakoj se knjizi gleda na dvije
stvari: 1) na stvar o kojoj se pie, 2) na jezik
kojim se pie. Svaka se stvar moe predstaviti
razliitim nainim a.. . . ali jezik moe i m ora
znati svaki spisatelj; zato smo u prvoj recenziji
srpskoj govorili samo o jeziku.O d tada predmet
ispitivanja u literarnom tekstu postaje prven
stveno jezik, i to ne njegova semantika i
estetika znaenja, ve jezik kao grada za filo
loka istraivanja. Posle Vuka, kod Srba / m.
u kritici primenjuju: . Danii, . M agara-
evi (Pisma Filoserha). J. Bokovi, J. Subo-
ti (u brojnim raspravam a i kritikim prika
zima objavljenim u LMS), S. Novakovi, S.
Vulovi. Ovaj m etod, obogaen modernijim
pristupim a knjievnosti, koristili su jo; J.
Skerli i P. Popovi, i on je prisutan u njiho
vom naunom radu ak i tada kada teorij
ski obrazlau njegove slabosti. Kod H r v a t a /
m. se slue: I. Kukuljevi Sakcinski (u 12
knjiga Arhiva koje je izdao), V. Jagi (u broj
nim radovim a na ispitivanju stare hrv. knji
evnosti), . Ljubi (Listine o odnoaju izmeu znaajna za marksistiki pogled koji je sigurno
junog slovenstva i M letake Republike i u dr.
radovima), M. repel (u knjievno-istorijskim
studijam a i prikazim a iz stare hrvatske i pri
morske knjievnosti), . urmin i dr. Napo-
redo sa -* psiholokim i > est etikim m eto konstatovanju injenica i odnosa meu njima.
dom u knjievno kritici, f. m. koriste i: D.
Prohaska, B. Vodnik, M. Reelar, P. Kolen-
die, V. D ukat. Kod Slovenaca: J. K opitar, F.
Mikloi i F. Fancev. D oprinos f. ni. nauci o
knjievnosti je u tom e to su od zaborava
spaseni, rekonstruisani i kritiki izdati mnogi
tekstovi iz najranijih epoha; potpornoga je
razvitak pojedinih novijih naina knjievnog
istraivanja: biografskog, istorijskog, kom pa
rativneg i semantikog. Negativnost je nje
gova u jednostranosti u estetikom otkrivanju
i vrednovanju literarnog teksta. U stvari, pri-
mena / m. je nuna pripremna faza u isto-
njsko-knjievnom radu, posle koje se dolazi
FILO ZO FSK A K R IT IK A KNJIEV N OST!
do objektivnog utvrivanja injenica i fakto
grafski sreuje graa za dalje, obuhvatnije
sinteze.
Lit.: II. llonoB H h, I Ip c y n a sa ib e cpncice Kikii-
H^erOBH rrpaBUH h m c t o / i h , CK! \ 1904;
/K eB H O C T H ,
B. H cmopust c.iasMna<o <fit4;io.*otuu, 19J0; J.
C K e p j t H h , >>rf * i i j i o . i o i l i k n n o i M a n i n a p u si
je3MK, riucu,u u Kibuie, 111, 1920; A. B arac, Izm eu
filologije i estetike, Problem i knjievnosti, 1964; J.
CicepJinh, Om/iagima u bena K ibuxeenocm . 1966;
>K H BK OB Hh, ft. /la H H H H h ti CpOCKil (})HJT0J7011TKa
K H >n jK e u n a K pH riiK a. ~i(>opnw< o T> . jja itm u h v .
1981. I.U .
FIL O Z O F IJA PESN ITVA Fundam ental
no teorijsko zasnivanje sfere poetskog, tj. slere
pesnikih injenica i fenomena, koje proizlazi
iz dananjeg stanja fenomenolokog i onto
lokog istraivanja u filosofiji i za nas, naro
ito iz marksistikog miljenja; pokuava da
odredi sutinu pesnitva iz sistematike filoso-
fije kulture i iz elokupnog sistema filosofije,
tj. iz svih filosofskih disciplina (a ne samo iz
estetike). Jer, da bismo shvatili temelje, kao i
samu odreenost oblasti poetskog, ili bilo koje
druge fenomenalne oblasti, ne moemo se
ograniiti na samu tu oblast, ve je moramo
prevazii i odrediti u razliitosti, kao i u srod
nosti i saglasnosti s drugim podrujima stvar
nosti. F. p. se, dakle, razlikuje od nauke o
knjievnosti, odnosno od teorije i istorije knji
evnosti, koje pozitivno prouavaju same
poetske injenice ili ono to je dato kao pe~
sniki fenomen, k ao i od klasine ili moderne
poetike, utoliko to postavlja pitanje pretpo
stavki onoga s to je ato kao pesnicko, pitanje
zasnivanja i smisla tog da tog. Ova razlika je
mogu kao marksistika filosofija umetnosti,
ali ne i kao pozitivna nauka o umetnosti, dakle
mogu kao filosofija pesnitva, a ne kao nauka
knjievnosti, koja ostaje na opisu fenomena i
L it.: C. W o lan d t, Philosophie der D kh iu n g ,
1965. M .D .
FILO ZO FSK A KRITIKA K N JI E V N O ST I
dri se gledita filosofije pesnitva ili jilosofske
poetike i tie se misaonih principa, odn. reflek
sije koja je na delu u samoj knjievnoj tvore
vini. Ne moe se zamisliti bez poznavanja
sadanjeg stanja fenomenolokog i ontolokog
istraivanja, bez savremene teorije subjektiv
nosti, kao ni bez marksistikog miljenja. Filo-
sofsku kritiku knjievnosti m oram o razliko
vati kako od pozitivnog knjievnoistorijskog
rada, tako i od knjie vn oteo rij ske misli i od
FIA
govarajue kritike, jer filosofska kritika izvire
iz pitanja o smislu ili sutini knjievnog feno
mena i iz problem atike fundiranja koja nuno
prekorauje samo podruje poetskog. U tzv.
novoj evropskoj kritici nalazimo ne samo pu
nu svest o neophodnosti ovog kritikog gle
dita, ve i njegovu uzornu primenu. -* Onto
loka kritika, --+ fenomenoloki metod.
L it.: A. S tan ia, V. Z u p p a ed.. N ova evropska
k r itik a , 1968; S. D o u b ro v sk v , P ourquoi la nouvelle
critique?, 1966.
FIA {fr. fiche kopa) Re je prvobitno
oznaavala ploe od drveta i metala u raznim
vrstam a orua, fiksirane u jednoj taki. Izve
deno znaenje / je list hartije ili kartica sa
odreenim bel e kama, koja se moe klasirati
na razne naine. F . su osnova rada na
bibliografiji, u radu sa kom pjuterim a, i uopte
pri svakoj dokumentaciji, katalogizaciji i si.
S.S.
FLASHBACK -+ Retrospekcija
FLIJAKA LAKRDIJA (gr. qAst - brblji-
vac, lakrdija; scenska igra u kojoj nastupaju
lakrdijai) Antika scenska lakrdija (vero-
vatno dorskog porekla), popularna u 4. v.
p.n.e. kod G rka nastanjenih na jugu Italije,
gde su (naroito u Apuliji) naene brojne vaze
oslikane grotesknim scenama iz / /. Pored
likova iz svakidanjeg ivota, one esto prika
zuju travestirane mitske junake i boanstva,
Glumci-Iakrdijai (q>,6aK) nose maske, tri
ko debelo postavljen na grudim a, stom aku i
stranjici, pokriven upam a i snabdeven veli
kim falusoni. Pozornica za / 1. bila je neka
vrsta lako prenosivog, ukraenog poijum a
( i 2 m visine), sa stepenicam a (spreda ili sa
strane), sa zamenjivom, slikanom, ili stalnom,
drvenom pozadinom. Sauvani su samo os
kudni fragmenti iz literarno obraenih / /. (-
hiiarotrageija, - rintonika).
L it.: E . W st. P hlyakes, R E , 1941, 20,
D. T ren d ail, P hlyax V ases, B ulletin o f the
tute o f Classical S tu dies U niversity London.
SuppJ. 8.
FLORILEGU (lat. florilegium, prev. od gr.
kvQoXoym -* antologija) Z birka odabra
nih tekstova iz raznih del, obino sentencija,
poslovica, retorskih obrta, figura (flores rheto-
ricalcs) iz dela antikih autora; prirunik go
tovih izraza za ukraavanje govora i propo-
vedi u sholastici i novovekovnoj tipskoj reto
rici. SI.P.
FOLIO (lat. folium list. list papira)
Termin iz tam parske tehnike, koji oznaava
208
form at papira (21x33 cm) dobijen presavija-
njem. D anas se f. naziva form at D IN A4
(21x29,7 cm). ' S.S.
FOLKLOR (eng. folk-iore narodna m ud
rost, nauk; nauka o narodnom predanju)
Termin koji prvi predlae V. D. Tom s 1846.
povodom novog izdanja Nemake mitologije J.
Grim a. Po Tomsu, /'. treba da obuhvati po
znavanje naroda, tradicionalnih verovanja i
M. D.
sujeverja, narodnih predanja, obiaja, izreka,
poslovica i balada dakle, samu grau. T er
min kasnije dobija i znaenje nauke o toj
grai. N ovo znaenje preuzim a veina evrop
skih naroda tek posle 1880. K od Anglosakso
n a c a / moe biti pojam za tradicionalno ano
nim no stvaralatvo koje prvenstveno pripada
podruju kulturne etnologije (R. D. Dejm-
son) ili socijalne antropologije (u Engleskoj,
poev od E. Tejiora, tei se pre svega izua
vanju primitivnih kultura), zatim oznaava
um etnost rei i predstavlja nain usmenog,
tradicionalnog umetnikog izraavanja, obu-
hvatajui pripovetke, mitove, predanja, aneg
dote, zagonetke, poslovice, pesme (D. Foster,
V. R. Bascom). Po E. Tejloru /. je sveobu
hvatni pojam za anonim nu n arodnu tradiciju
u koju spada: a) materijalna kultura (likovno
oblikovanje, zanatstvo, kostimi, arhitektura);
b) f . pokreta i igara, kao prelazni stupanj od
materijalnog ka idejnom stvaralatvu; c) f.
ideja, koji obuhvata obiaje, verovanja, na
rodnu medicinu, religiju, razna zanim anja itd.;
i d) / kao um etnost rei, i to izdvojenih
(imena mesta, ljudi) i rei u vezanom govoru
(pripovetke, epska i lirska poezija, poslovice,
zagonetke). K od rom anskih naroda prihva
eni eng. term in / . naginje ka etnografiji. U
Nemakoj term in Volkskunde uglavnom odgo
vara anglosaksonskom pojm u / U Finskoj /
obuhvata podruje usmene literarne tradicije
1; A.
i, kao i u ostalim skandinavskim zemljama,
Insti izdvaja se od etnologije. U rus. nauci posle
1959. oktobarske revolucije / zamenjuje raniji, u
M .F . 19. v. uobiajeni naziv narodna knjievnost.
O znaava narodnu usmenu um etnost rei
obuhvatajui i elemente narodnih obiaja i
verovanja (V. 1. ierov). Neki sovjetski nau
nici negiraju anonim nost kao jednu od opte-
priznatih karakteristika / stvaralatva (J. M.
Sokolov) i pri tom istiu poznate stvaraoce,
profesionalce iz naroda. Kod nas pojam /
obuhvata narodnu um etnost rei, oblikovanja,
pokreta i muzike. Razliiti p rila zi/, sa rom an
tiarskog, lingvistiko-filoiokog, mitolokog,
kom parativnog stanovita, otvarali su razliita
podruja razm atranja. U 20. v. zaotravaju se
29
diskusije o poreklu i nastanku / stvaralatva,
o uticajima drutvenih slojeva na stvaranje /.,
0 odnosim a tradicije i individualnih snaga (F.
H ofm an Krajer, H. N ojm an, D. Majer, N. D.
K ravcov itd.). Kritiki razmotrivi sarmu
term ina / u evr. nauci, V. J. P rop je ubedljivo
razluio m aterijalnu od duhovne narodne kul
ture, efmiui / iskljuivo kao duhovno, jo
ue, kao knjievno, poetsko stvaralatvo (ne
odvojivo od muzike), koje ima svoju istoriju
1 poetiku. Propov pojam / odgovara nem.
Volksdichtung, fr. traditionspopulaires. ital. tra~
dizioni populari. Iz tako jasno definisanog /
proizlazi i dosledna prim ena term ina folklo-
ristika, koji oznaava sam ostalnu knjievno-
istorijsku naunu disciplinu.
L it.: G . G o m m e, E thnology in F olklore, 1892; A .
H . K rap p e, The Science od F o lk -L o re, 1930; K ). M .
C o k o jio b , PyccKUu (fio.ibK.iop, 1941; F u n k -W ag -
nails, S ta n d a rd D ictio n a ry o f F olklore, M yth o lo g y
and L eg en d, 1949; Ci. C o c ch iara, S to ria del fo lk lo re
in E uropa, 1952; M . K . Asa^oBCKHH, IIcm opun
p yccxou (j)OjibK,iopt ic m u x u , I II, 1958, 1963; E .
L egros. S u r les nom s ei les tendences du fo lk lo r e ,
1962; A. D u n d es, The S tu d y od F olklore, 1965;
<Po.ibK.iop Kate u cx y c o n a o c.ioaa, (pe,n. 11. H . K p ae-
Uob), 1966; B. E. FyceB, 3 c m e m m a (poMK.iopa,
1967; n. F. BorKTbipeB. 11. O. .HkoGcoij.
KJtop Kan o co fias (j)op\ia TBopnecTBa, (u knjizi 11,
r . E oi aTbipcB, Bonpocbi m eopuu rnipognoio ucxyc-
o n a a . 1971); T u n o n n u u ecxu e ucc.iegoaam in no
(j)o.ibKAopy (CGopHHK cxaTen naMarw B, %. Ilpon-
n a ), 1975; B. A . i ip o n n , <PoAbx;iop u geucm eu-
meAbuocmb, 1976; M . B o k o v iS tulli; Usmena k n ji
evnost, 1978. N .M .
FO R M A (lat.fo rm a - oblik, lik) ~~ Nain na
koji injenice, m aterijalne i duhovne, kao i
njihovi odnosi, postoje u knjievnome delu,
nain na koji su u njemu eksponirane. F. je
zato osnovni i centralni pojam u knjievnoj
teoriji, i od njenoga poim anja i odreenja
zavisi poim anje i odreenje prirode knjievne
tvorevine. Dovoenjem injenica u posebne
odnose, njihovim uvoenjem u knjievni red
ili poredak ostvaruje se novi oblik, koji sobom
nosi sada novo, knjievno -* znaenje. U isto-
riji knjievnih teorija upravo su oblik i zna
enje esto tumaeni kao dva oeljena pojma
ili dve strane knjievne tvorevine, vie se insi
stiralo na posebnosti nego na korelativnosti
ovih dvaju pojmova. A p o ja m / se ne moe ni
zamisliti nt odrediti ako se istovremeno ne
misli i na drugi korelat na sadrinu.
Sadrina koja ulazi u knjievnu tvorevinu
posredovana je u / i pom ou / i na taj nain
i nastaje osobena knjievna sem antika. Stoga
izgleda da sadrina pre toga nije ni imala ni
kakve /., da je tek u knjievnom delu oformlje
i 4 R e n ik k n jiev n ih te r m in a
FO R M A
na. G ledano iz isto knjievnoga aspekta, to i
jeste tako. Ali to jeste tako samo ako sc
insistira na razlici izmeu neknjievne inje
nice koja kasnije postaje knjievno elo. U
samome pak knjievnom delu problem ->
sadrine i / i odreenja / postaje sasvim dru
gaiji, jer se / vie ne moe odvajati od sadr
ine; prava sadrina knjievnog dela, njegova
semantika, u stvari je sam nain postojanja
svih injenica koje su ule u delo. Formalizo-
vanje sadrine je njena knjievna semantiza-
cija. T ako se / dela ne moe ni zamisliti ni
odrediti izvan i nezavisno od sadrine dela. Za
evropsku knjievnu teoriju problem / . zapo
inje Aristotelovom konstatacijom u Pest likoj
umetnosti: Raspravljam o o pesnikoj umet-
nosti samoj i o njenim oblicima, ta je svaki u
sutini, i kakav oblik treba davati pesnikom
gradivu, ako se hoe da pesniko delo bude
lepo. Smisao ove poetne odredbe poblie se
odreuje u Aristotelovoj analizi pesnike
um etnosti kao osobitog vida podraavanja ne
pojedinanog u prirodi i istoriografiji, nego
neega to je optije, to poseduje opteljudski
smisao. I ve u tvrdnji da pesnitvo prikazuje
vie ono to je opte, a istoriografija ono to je
pojedinano, da pesnitvo ne izlae ono to
se istinski dogodilo, nego ono to se moglo
dogoditi, i to je mogue po zakonim a vero-
vatnoe ili nunosti, sadrano je jasno
o d re e n je / u knjievnosti. Kasnije je problem
/ uglavnom razm atran kao problem usagla-
avanja sa tipom izabrane sadrine, odnosno
problem usaglaavanja oblika knjievnih ro
dova i vrsta sa izabranom sadrinom. Time je
uglavnom zaokupljen i Horacije u svojoj po
slanici Pizonim a koja je poznata pod naslo
vom O pesnikoj vest ini. Aristotelovo odree
nje nekih osnovnih zakona egzistiranja poet
s k e / definitivno je uvreno i razvijano kao
kanon u srednjem veku, renesansi i kasnije,
s to je omoguilo nastanak i razvoj preskriptiv-
no koncipiranih poetika, retorika i teorija
knjievnosti. O vakvo shvatanje / uveliko je
omoguilo da se / razume kao odeljena strana
dela, odnosno da se shvata kao - spoljanja
/ , kao niz vie tehnikih m om enata u ostva
rivanju knjievnoga dela. Celokupna struktura
dela od najnieg nivoa, zvukovne instru
mentacije, m etra i ritm a, pa do najvieg, po-
dele na glave i inove u dram i i uopte kom
pozicije tako je rascepljena na dve strane,
a form alna strana je uglavnom izuavana u
poetici, koja je postala naukom u knjievnoj
tehnici. O vakvom izdvajanju i odreivanju /
uveliko je u novije vreme pridonelo i Hegelovo
odreenje umetnosti kao ideje u ulnoj for
FORM A LIZA M
mi. No ovakvo poim anje / . se sa razliitih
strana i razliitim argum entim a osporava jo
od poetka 19. v., veoma radikalno ve u
romantiarskoj koncepciji tzv. -+ o rg a n sk e / a
kasnije i u Kroeovim shvatanjim a koja uki
daju razliku izmeu intuicije i ekspresije, sadr-
ine i / Drugi pokuaj slinog prevazilaenja
H'egelovog naslea nalazimo kod fenome-
nologa, posebno kod R. Ingarena, koji kore-
l a i c i sadrine zamenjuje korelatim a pred
met (injenica ili uopte materijal) i nain
(egzistiranja u knjievnom delu). A jo poet
kom v. rus. formalisti su sadrinu zamenili
materijalom, a / konstruktivnim principom i
knjievno delo razumeli kao dinamiki organi-
zovanu celinu. T ako je J. Tinjanov pisao:
Tek smo nedavno odbacili uvenu analogiju:
forma sadrina aa -- vino. Ali sve
prostorne analogije koje se primenjuju na
pojam forme znaajne su po tom e to su sa
mo p riv id n e ... Usuujem se tvrditi da re
kompozicija u devet desetine sluajeva skriva
stav prema formi kao statikom elementu. I
upravo zahvaljujui rus. formalistima i nekim
kasnijim, slinim nastojanjima kao to je
M. Sorerovo odreenje / kao tehnike i
sadrine kao -+ grae dolo se do razgrani
enja izmeu dva tipa odnosa / i sadrine.
Prvo, kada se taj odnos posm atra genetiki,
kad podrazum evam o da je sadrina neto to
postoji i pre svog knjievnog uoblienja, re je
0 prelasku neknjievne sadrine u knjievnu/.
1 drugo, kad posm atram o taj odnos u odre
enoj knjievnoj tvorevini, tada se moe rei
da f. nije nita drugo do nain postojanja
injenica i njihovih odnosa u delu, dakle samo
znaenje knjievnog deia.
L it.: B. lUKJiOBCKsm, O m eopuu npoibt, 1925; G .
V. F . Hegel, E ste tik a , 1955 (p rev .); A ristotel, O
p esnikoj u m etn o sti, 1955 (p rev .); H oracije, Satire i
epistu/e, 1958 (p rev .); R. In g a rd e n . S i ud ia z estetvki,
1958; B. K roe. E stetika , 1962 (prev.); S. P etrovi,
K ritika i dieto. 1963; J. TbmsmoB, [Ipo.ieM a cmuxo~
m eopnoio M3biKa, 965: Velek V oren, Teorija k n ji
evn o sti, 1965 (prev.); G . V. T aljabue, S a vremena
estetik a , 1968 (p r e v ,); H , P rang , F orm geschichte er
D ich tku n st, 1968; P etre kreb, U vod u knjievnost,
1969; J. L o tm a n . Predavanja iz strukturalne p o e ti
ke. 1970 (prev.): isti, C m pvK m vpa x y g o xe cm een n o io
meKcma, i 970; P o etika ruskog form alizm a, 1970
(prir. A. P etrov). ... Z .K .
FO R M A LIZA M -> Ruski formalizam
FORM ULA (lat. form ula pravilo; pravna
izreka) 1. Stalne, konvencionalizirane rijei
ili skupine rijei koje se redovito, esto posve
mehaniki i bez svijesti o izvornom, dubokom
znaenju, upotrebljavaju u odreenim tipinim
210
situacijama. F. potjeu obino od nekog poje
dinca, ali ih je jezina zajednica prihvatila i
sankcionirala kao osobito sretne formulacije
nekih vanih pojm ova ili misli. Kod / , esta je
rima, -> asonanca, - aliteracija i druge -
retorike figure. O sobito su este / u pravu,
kultu, magiji, ali i u svakodnevnom ivotu
(pozdravi, politike i druge krilatice i si.), a u
knjievnosti izraz su tenje za arhaiziranjem
jer su openito prevladavale u starijim razdob
ljima knjievnosti, osobito u usmenoj (narod
noj) poeziji i prozi (-> usmena knjievnost). -
2. V poredbenom prouavanju tradicionalne
usmene epske poezije upotrebljava se term in ./
u uem, specijalnom znaenju: skupina rijei
koje se redovito ponavljaju pod istim m etri
kim uvjetima da bi izrazile istu bitnu ideju
(po M. Periju). D anas postoji vie m odifika
cija te definicije pri emu se naglaavaju poje
dini njezini elementi: ponavljanje, jednakost
metrikih uvjeta, granice istovjetnosti bitne
ideje. Z.D.
F O T O T IP IJA - Poseban nain kliiranja ori
ginalnog crtea (prenoenje fotografskog snim
ka originala, kopiranjem sa negativa na cink,
da bi se, ejstvom kiselina, od linija crtea
dobio reljef spreman za tampu). Z.B.
FRAGM ENT (lat. fragm ent um odlomak,
ostatak) 1. Deo teksta ili rukopisa nekog
knjievnog deia koje je ostalo nedovreno ili
nije sauvano u celini (knjievnosti starog
istoka, orgom an deo antike knjievnosti; na
a narodna poezija iz ranijih vremena esto je
zabeleena samo u f.\ u knjievnoj zaostavtini
mnogih pisaca nalazimo /. zapoetih deia).
2. N am erno nezavrena deia ili odlomci takvih
deia koje je pisac ostavljao iz raznih uzroka:
najee kod rom antiara, kao znak bezgra
nine sloenosti teme i problem atike i mogu
nosti za beskrajno nastavljanje deia (Novalis,
an Paul, L. Kosti). 3. O dlom ak iz knji
evnog deia obino izabran u svrhu analize
ili ilustracije koji najee ima izvesnu
sam ostalnost znaenja i umetnikog dejstva.
Ako se knjievno delo posm atra kao -* organ
ska forma, onda se podrazum eva totalna uza
jam na zavisnost svih njegovih delova, a to
znai da odreivanje funkcije svakog / voi
zakljuivanju o strukturi deia kao cei ine. U
kritikoj praksi, meutim, razlike u vredno
vanju i interpretaciji najee proizilaze iz raz
liitih izbora onih / knjievnog deia koji se u
njemu sm atraju bitnim i karakteristinim .
L it.: D. F. R auber, The Fragm ent as R om aniic
F orm , 1969. S.K..
211
FRAZA (gr. cppdcn izraz, govor) U
najirem smislu rijei: to je reeno, jezini
iskaz, reenica; u uem smislu / znai osobitu
uzreicu kojeg jezika, dakle isto to i fraze o-
loka sraslca, frazeoloka cjelina ili frazeolo
ka sveza. (V. i -* idiom). U generativnoj
gramatici N. om skog / znai sintagmu ra
zine rijei: tako se reenica (S) Dobar uenik
ira knjigu opisuje kao spoj subjekatske (NP
noun phrase, imenska fraza) i predikatske
sintagme (VP verb phrase, glagolska fra
za), dakle: S -+ NP + VP. U fonetici se f.
definira kao najvia jedinica (druge su: ta k
tovi, slogovi i glasovi), odijeljena pauzam a,
zaokruena smislom i s odreenom shemom
-> intonacije; kao takva / moe obuhvaati
i vie reenica. Od onog prvog znaenja (/', kao
form aino-gram atika jedinica, odnosno ree
nica bilo koje vrste) razvilo se u obinom
govoru znaenje prem a kojemu je / svaki
nauven izraz bez prava sadraja, isprazan
govor (fraziranje, frazer u srhv., prem a
fr. phrase, phraseur). M .Kr.
FR A Z EO L O G IJA (prema gr. tppcri iz
raz, govor i ? v y o govorenje, razlaganje)
Znanost o -+ frazama ili idiomima, tj.
osobitim uzreicama kojega jezika, npr, uzre-
icama tipa s neba pa u rebra; esto se i
inventar takvih uzreica u jeziku nekog auto
ra, ili strunog podruja (tzv. struna / ) n a
ziva /. Tu se pod /. porazum eva osebujni
izbor i poredak rijei. M .Kr.
FR A ZIR A N JE (rus. (pp a m p o m a ; < gr. <j>pi
nain izraavanja) -- 1. Zvuno-ritam ska
linija stiha kao rezultat rasporeda -> granica
reci i - akeenata. U vezi s tim obino se
govori o silaznom / u - troheju, a o uzlaz
nom / u -> jambu. M eutim, poto utisak o
uzlaznosti i silaznosti / (ili ritma) zavisi od
odnosa izmeu rasporeda akeenata i granica
rei (odnosno -+ akcenatskih eelina), deava
se, manje ili vie, u zavisnosti od ritmikog
renika pojedinih jezika, da jam pski stihovi
imaju silazno/., a trohejski uzlazno. S ila z n o /
i u troheju i u jam bu nastaje kad granice rei
padaju neposredno iza slabog vremena stiha
(-> teze), odnosno ispred jakog vremena (->
arze, -> iktusa), npr. u troheju ispred neparnih
slogova:
D oe mome crna ka (B. Radievi)
Poranio / Kraljeviu / M arko (nar. pesma)
Mviara / t v m h , / B b f o r c r y H H (Pukin)
Ist es / Sch ne wohl / der / sind es /
/ Schwane?
14 *
FRA ZI RAN JE
U jam bu ispred parnih slogova:
Sa surih / gor // magla / stie (V. Ili)
lirpaioT / BOjiHbi, / Berep, / cbhihct
(Ljermontov)
Die W inde, / schwngen / leise / Flgel
(Gete)
Pa ipak se zvuno-ritam ska linija i ovakvog
jam ba bitno razlikuje od one u troheju, jer
u onom prvom - tempo je usporeniji zbog
drukijeg sistema akcenatskih eelina i raspo
reda akeenata. O tuda je i razumljiv utisak o
kontratrohejskom toku jam ba. Uzlazno / u
oba m etra javlja se kad granice reci padaju iza
jakog vremena stiha. npr. u jam bu iza parnih
slogova:
Es sei / die Zeit / fr mich / vorbei! (Gete)
H CM pTb / u a / co B cex / CTO pn
(Pukin)
Pomzi Bog! // sd bi, / pa let, / pa skok
(L. Kosti)
isto uzlazno / tak ode je m onotono kao i
silazno / Z ato su retki takvi stihovi ak i u
jezicima sa ritmikim renikom koji ih omo
guuje. U srphrv. jam bu oni su prava retkost.
U ruskom i engleskom jam bu / je uzlazno-
-silazno, u nem akom i, naroito, srphrv. pre
teno silazno. Uzlazno / u troheju nastaje kad
se granice rei nau iza neparnih slogova:
T'bi / ojui / noKoii / .aaeuu (Sumarokov)
Herz. / mein Herz, / was s61i / das geben?
(Gete)
Takve varijante su i u ruskom i u nemakom
retke, a ritmiki renik srphrv. jezika ih ne
omoguuje. F. u ruskom troheju je uzlazno-
- si lano, u nemakom silazno-uzlazno, a u
srphrv. silazno. Zato se neostvareni iktusi, po-
mereni akcenti na purne slogove i granice rei
ispred ovih javljaju kao momenti -> prevare
nog oekivanja, koji doprinose ritmikoj razno
vrsnosti:
Svakom svatu // od svile / koulju ,..
Poetala // carica / Milica ...
Te prevre // po krvi / junake
Pa zklikt // od m ilin a ...(B . Radievi)
Po sled nj i akcenti u treem i etvrtom slihu
padaju na neparne slogove, pa ipak svojom
duinom i uzlaznom intonacijom odupiru se
silaznom ritmu. 2. U irem znaenju govor
u zvuanju, u prvom redu nain primene -*
pauza, tempa i dinam ike (npr. u izraajnom
(Gete) itanju, -+ deklamaciji, recitaciji). 3.
FRAZOVIK
Sinonim za raspored -* granica rei, kao i za
ostala sredstva ralanjavanja govora i pove
zivanja njegovih delova, razume se. u tekstu, a
ne u zvuanju.
Lit.; -> G ran ice rei.
FRAZOVIK Vrsta rus. slobodnog slika,
koji se esto sree u ruskoj narodnoj poeziji
kao prethodnik akcenatskog stiha. O d proze
se izdvaja i form om i sintaksikom struktu
rom. Primeri / mogu se nai u Spevu o Igoro-
vom pohodu, pesmam a V. ukovskog, A. Feta,
A. Bloka, M. Kuzmina, V. M ajakovskog i dr.
M .J.
FR O N T ISPIS (fr. oblik od lat. frontispkium
naslovna strana) Naslovni list knjige, sa
imenom pisca i naslovom dela, kao i poda
cima o mestu izdanja, izdavau ili tam paru i
o godini izdanja. Prvobitno, tampane knjige
nisu ih imale, nego je tekst dela poinjao
odmah, na prvom listu, a podaci koji dolaze
n a /, saoptavani su obino na kraju, u tzv.
kolofonu. Ulaze u obiaj od kraja 15. v. Cesto
su btii ilustrovani, u 16. v. tehnikom drvoreza,
a od 17. v. tehnikom bakroreza. T ada su
mogli dostii i veoma visoki stupanj umet-
nike lepote. Z.B.
FROTOLA (ital. froitold) - aljiva pesma,
sainjena od sentencija i poslovica sloenih
bez ikakvog reda (na ital. fro ita gomila).
Najee je satirinog karaktera. O vo je veo
ma stara irska vrsta, koja se u ital. knjiev
nosti javlja od najstarijih vremena. Savreniji
knjievni oblik dao joj je P etrarka. Izgubila se
postepeno posle 16. v. (-* bareeleta).
L it.; A. D eila C o rte, L e relazioni storiche del/a
poesia e della m uica italiana, i 936.
FU (kin.) Specifina vrsta kin. knjievnosti,
na granici poezije i proze; u evropskim opi
sima naziva se rim ovanom prozom, pjesmom
u prozi i si. Tekst vie ili manje razvijene
ritmike organizacije, u glavnom svom dijelu
rimovan. U doba prvoga svog procvata, za
vlasti dinastije Han (206. g. prije n.e. 220.
g. n.e.), u pravilu duga opisna pjesma visokog
stila, vrlo esto pohvalna pjesma vladaru; po
formalnim odlikam a suprotstavlja se pjesni
tvu vrste - shih i opisuje se kao ono to se
ne pjeva nego glasno kazuje. Kasnije, naro
ito za vlasti dinastije Sung (960 1279), naj
poznatiji tekstovi vrste / preteno su prozno
ga karaktera (nalik na crticu evropske knji
evnosti 19. v.), ali ih ima i izrazito lirskih a
vrlo su raznolike po temi i raspoloenju.
212
l it.: G . M argoulis, H istoire de la littrature
chinoise Posie, 1951; B. W a tso n , E arly C hinese
L itera tu re, 1962; Liu W u-chi, A n Introduction to
Chinese L iterature, 1966; K . M. F ojiwrHHa, JKaHp
.R . <p r h ero TOJiKOBaMe b tp s u h u h o h h o h km thckoh
TeopHH .iHTepaTypu (XV1I1X1X Bex), Teopem u-
necKue npo.ieubi uiynettun .m m epam yp JXa/ibneia
BocmoKa. 1970. S. P.
FU G ITIV ISTI (fr. fu g itif koji izmie, ne
staje) Pisci i pesnici koji neguju fugitivnu
poeziju (posie fugilive), poetski anr koji
porazum eva jednostavna k ratk a ostvarenja
kao epigram, madrigale, ansone, i si. Poet
kom 20. godina form irala se u SAD grupa
oko asopisa The Fugitive, koji je izlazio do
1925. G rupi su pripadali D. S. Ransom, D.
Davidson, V. S. Keri i drugi pesnici i kritiari,
i ona je pogotovu knjievnost na am. jugu
usmerila u pravcu tradicionalizm a, regiona
lizma, anticivilizatorskih i antiprogresivnih
shvatanja. i znatno uticala kako na razvoj
knjievnosti tako na knjievnu kritiku (-+
nova kritika).
L it,; J. M . B rad b u ry , The F ugitives, 1958. Z .K .
FUNDAM ENTALNA POETIKA -+ Filozofija
pesnitva
FU N K CIJA - U nauci o knjievnosti termin
/ se koristi na vie naina: kao funkcija ele
m enta u strukturi literarnog teksta, kao funk
cija knjievnog dela u obuhvatnijim sistemima
i, u najirem smislu, kao istorijski varijabilna
/ knjievnosti u drutvu. N aroito sa prodo
rom semiotike u nauku o knjievnosti posta
vilo se pitanje funkcije znaka u odnosu na
faktore procesa komunikacije, pa su u pra
kom strukturalizm a razraeni prvi modeli
znakova, s tim to se kao posebno posticaj-
M .D i.
no pokazalo Jakobs on ovo shvatanje / Znak
vidimo u odnosa prem a onome koji se moe
sluiti znakom , u odnosu na ono na to znak
ukazuje* i u odnosu na druge znakove. U
prvom sluaju govorim o o pragm atskoj /., u
drugom o semantikoj / , a u treem sluaju o
sintaktikoj / znaka. One su osnova za raz
miljanje kako o poetskoj / tako i o inter-
personalnoj f
Lit.: R. K lo p fer, P oetik und L inguislik, 1975.
Z .K .
FUNKCIJA K N JI E V N O ST I - Bitna zna
ajka knjievnosti kao drutvene pojave koja
prati razvoj ljudske drutvene zajednice od
prvih poetaka. Tam o gdje se -+ usmena knji
evnost sauvala do danas u nepom uenu ob
liku, jo se uvijek mogu nazirati obrisi prvotne
f k . U takvim sredinam a knjievnost odgaja,
osigurava pristajanje uz prihvaene kulturne
213
norme, i stalnost u nizu generacija; ona je
vaan mehanizam za odravanje stabilnosti
kulture (Raskom). Vrlo je vjerojatno da je,
pored toga, knjievnost sluila i kulturi smi
jeha. T ako je knjievno djelo od prvih svojih
poetaka angairano, ono se zalae za ne Fransoa Rahlea, 1978 (prev.); H . . P ausch, Kom-
to i u isti m ah protivi se svemu sto je tome
nasuprot. Od asa klasnoga raslojavanja dru
tva knjievna proizvodnja zadobiva klasno
obiljeje, ona se zalae za etiku, ciljeve i inte
rese onoga drutvenog sloja iz kojega je nikla,
kako to naroito jasno pokazuju junake pje
sme kao izraz etike druine u vojnoj dem o
kraciji, i srednjovjekovni viteki rom an sa svo
jim preziranjem seljaka i graanina, kao izraz
feudalne kulture. U klasnom drutvu ne moe
biti besklasne umjetnosti, ali, kako je upozorio
Lunaearski, knjievnik moe stajati na granici
nekoliko klasa, i u svojim djelima izraavati
interese ne samo jedne klase. U novovjekoj
graanskoj kulturi borbeni se klasni znaaj
knjievnoga djela stao oznaavati term inim a
-+ tendencija i - angaman; Lenjin je od
knjievnosti traio i -+ partijnost. Postavlja se
pitanje na koji nain knjievnost vri svoju
drutvenu funkciju. Knjievna vrsta -+ poslo
vice pokazuje da je neposredna didaktika od
prvih poetaka predstavljala jednu vrstu./! k.;
otkako se knjievnost stala sluiti stihom, di
daktika je poema, od antike nadalje, tvorila
znatan dio knjievnoga stvaranja, sve do asa
dok knjievne vrste, osim lirske pjesme, nisu
prele na prozu. Ipak neposredna didaktika
nije bitna f k.: knjievnost vri svoju dru
tvenu funkciju prikazujui u pojedinim svo
jim vrstam a model onakva svijeta kakav knji
evni stvaralac dri stvarnim ; to vrijedi i za
bajku. U unutranjoj umjetnikoj skladnosti
toga modela svijeta, koji po sebi moe biti i
izrazito neskladan kao npr. u Kafkinim
djelima, nalazi se osnova umjetnike znaaj
nosti f. k.; u unutranjoj protivurjenosti toga
modela nalazi se osnova loega drutvenog
djelovanja - trivijalne knjievnosti. Svako
knjievno djelo oblikuje svojom strukturom
odreen model svijeta, pa bila to i lirska pje
sma od nekoliko stihova. Ako socijalan stav
(position sociale Sartrov termin) knji
evnoga djela nije izrazito istaknut, on moe
proi i nezapaen, a moe se i krivo shvatiti.
M eutim knjievnikovo potenje i umjetnika
istina njegova djela poivaju u tom to e on
prikazati umjetniki skladan model onakva
svijeta kakva doivljavaju otroum ni i daleko
vidni lanovi onoga drutvenog sloja kojemu
je on knjievni predstavnik, bez umjetnoga
uljepavanja i nasilnoga usklaivanja.
FU T U R IZ A M
L it.: J. P. S artre, Situations H, 1948; L enjin, O
kn jievn o sti, 1949 (prev.); A. D u n es, e The S tudy
o f F olklore, 1965; K ). M . Jlo rM a n , C m p yxm yp a xvgo-
xcecmeenHOta m e ta m a , 1971; P. M atvejevitch, La
posie de circonstance, 1971 ; Knjievna k ritik a i
m arksizam (zb o rn ik ), 1971; M . B ah tin , Stvaralatvo
m u n ika tive M eta p h o rik, 1976. Z..
FUROR POETICUS -> Pesniki zanos
FUROR SCRIBENI, lat. (furor skribendi -
bes pisanja) Spisateljski zanos, -+ entuzija
zam; antiko shvatanje da se ne moe pisati
bez posebnog stanja u koje dovodi boanstvo
od obro voljeno - invokacijom. K ao mnogo
koriena form a poznije antike retorike sti
listike, parodirana je ve u Petronijevom Sati-
rikonu (1. v.). M otiv je bio plodan u srednjem
veku i renesansi, a u periodu rom antizm a je
doveden do mistifikacije. l'p . -* furor poeti-
cus. S.S.
FUSNOTA (nem. F u s s n o te - napom ena pri
dnu) N apom ena uz tekst, tam pana pri dnu
ili na poetku strane, za razliku od > margi
nalija koje se tampaju sa strane uz tekst. F. je
od teksta odvojena prazninom ili crtom, i
tam pana obino petitom. Ako ima vise /.,
njihov red se odreuje ili brojevima ili zvezi-
cam a iji se broj poveava. F. je odlika stru
nog i naunog teksta i u knjievnim teksto
vima je reda. U savremenoj knjievnosti, me
utim , uz eksperimentiranje sa anrovima i
naglaenu dokum entarnost teksta, / . se sve
ee pojavljuje, kao oznaka preruavanja
teksta, ironike distance i umnoavanja m o
gunosti itanja. Roonaelnik ovakve struje
je Borhes, ije prie obiluju fiktivnim / . i d ru
gim pseudonaunim aparatom uz tekst. S.S.
FUTURIZAM (od lat. futurum budue,
budunost) 1. Knjievni, umetniki i poli
tiki pokret, zasnovan proglasom Manifesto
juturista ital. pesnika F. T. M arinetija, objav
ljenim 20. 2. 1909. u parikom listu Figaro. U
tom proglasu M arineti zahteva radikalnu ob
novu ital. umetnosti i knjievnosti, s tim to e
se potpuno prekinuti sa svim tradicionalnim
vrednostima. F. je izrazito antiintelektualisti-
ki, antilogiki, antiakadem ski i antikulturno
nastrojen i ustaje protiv svih postojeih insti
tucija. Veliajui borbu i opasnost, f. ustaje u
odbranu rata. Im presioniran je tehnikom i
njenim dostignuim a. Ital. futuristi bliski su
faizmu. S druge strane, oigledna paralela
postoji i sa -> dadaizmom.
FU T U R IZ A M
Lit.: E. Faiqm, // fu tu rism o e ii novecentism o.
1953; Ch. Baumgart, Gesc.hich.te des Futurism us,
1966; U. Apoilonio, er F uiurism us, 1972; C. Chiel-
lino, Die Futurism us D ebatte, 1978. Z.K..
2. Knjievni pokret u Rusiji i SSSR-u 1910
1919, ime preuzeo od ita l. f. D ok prva grupa
egofuturista (I. Severjanin i dr.) uvodi samo
leksik zapadnoevropske civilizacije i neologiz
me, nastavljajui liniju impresionistike (->
impresionizam) melodiozne, pjevne poezije,
dotle druge grupe futurista predstavljaju po
etke rus. -> avangardne knjievnosti. To su:
MecaHHH H033HH (V. erenovi i dr., Me
sa nin poezije), UeHT-pH(j)yra (S. Bobrov, B.
Pasiernak, N, Asejev i dr., -+ Centrifuga) i
Tunea iii - kubofuturisti (V. M ajakovski, bra
a Burljuk, V. Kamenski, V. Hljebnikov, A.
Kruonib i dr.). 1917, avangardni futuristi
staju na stranu revolucije, ali pretendiraju na
monopol u knjievnosti, pa padaju pod udar
Lenjinove kritike. Kasnije obnavljaju svoju
djelatnost pod imenom -* LEF. Rus. /! istupa
protiv dotadanje knjievnosti, posebno -
realizma i - simbolizma, elei, program atski,
stvoriti umjetnost nove tehnike civilizacije.
Za razliku od ital. / ruski f u praksi gubi
naglaeni urbani karakter i esto istie naelo
barbarizacije umjetnosti (Hljebnikov, Kruo-
nih), a njegova socijalna buntovnost dovodi
ga u vezu s revolucijom (M ajakovski i dr,).
Rus. f. ipak istie autonom iju umjetnosti,
214
smatrajui da revoluciju valja provesti u sa
mim umjetnikim oblicima, posebno u m ateri
jalu rijei. O datle borba za novu semantiku i
leksik, uvoenje neologizama, vulgarizam a u
pjesniki jezik (M ajakovski) sve do -* zaum-
nog jezika (layMHbin somk, Kruonih. Hljeb
nikov) i naputanja smisla. Rus f u zajedni
tvu s drugim um jetnostima (posebno su zna
ajni dodiri i veze s likovnom avangardom)
trai dehijerarhizaciju umjetnikih oblika i sli-
jevanje umjetnosti sa ivotom: odatle poziv
izlaska umjetnosti na ulice (M ajakovski) i
pokuaji preoblikovanja svakodnevice u vrije
me revolucije (Maljevievo slikarstvo, Tatii-
nove konstrukcije, plakati Lisickog, masovni
spektakli, estradna agitacijska poezija Maja-
kovskog i dr.). Najvee je znaenje imao rus /,
za nove stilove u rus. poeziji, stvarajui novu
poetiku utemeljenu na disonanciju razvijenoj
metaforici, semantikim pomicanjima (rus.
C /iB iir) i tonikom stihu (H ljebnikov M aja
kovski, Pasternak, Asejev i dr.).
Lit.: JIumepamypHbie MaitiMpecmbi, 1929; B rjuso\\
B lo k , M a ja ko vski. P oezija i revolucija, 1959; N.
B oganovi, F uturizam M arinetija i M a ja ko vsko g ,
1963; M a m ife i'tn b i u npoipa.\iMbi pycCKUx (fiymypu-
cm oa, 1967; V, klovski. O M a jak o v sk o m , 1967
(prev.); V. M a rk o v , Russian F uturism , 1968. I.
A m brogio, F orm alism o e avanguardia in R ussia,
1968; A. A. H a n s e n Lwe, Der russische F orm a
lism us, M ethodologische R eko n stru ktio n seiner E nt
w icklung aus dem P rinzip der Verfrem dung. 1978.
A. F.
 G
GAJA S U KNSI JA (Jat. Gaya ciencia, Guia
sciensa, prov. Gai saber, vesela nauka)
Naziv za kolu majstorskog pjevanja iz Tuluze
(14. v.) u kojoj su uvjebavane pobone pje
sme posveene Bogorodici. N .K o,
GALANTNA KNJIEVNOST (fr. galant -
uglaen, ljubazan) Pom odni pravac u ev
ropskoj knjievnosti s kraja 17. i poetka 18.
v., pre svega ljubavna lirika, sklona frivol
no sli, za koju je ljubav drutvena razonoda.
Motivi su preteno erotski, a stil formalisti-
ki, kitnjast i uglaen, sa neobinim epitetom i
duhovitom poentom . G. k. nastaje u parikim
salonima markze de Rambuje, e Sable i dr.,
gde se okuplja otmeni svet, neguje uglaena
konverzacija, i gde re galant izraava ideal
i stil toga drutva. G lavna tem a galantnih
pesnika (Devio, V oatir i dr.) je ulna ljubav,
izraena elegantnim i ornam entalnim stihom.
Bukoliki tonovi u inae intelektualnom liriz-
mu svedoe o ivoj tradiciji pastorale, -~>
Arkadije (Sanacaro, M ontem ajor). D ok je m o
tive prualo sam o fr. drutvo, stii se formirao
pod stranim , preteno ital. uticajem (- mari-
nizam). Od lirskih oblika najvie se neguje
sonet i njemu slian madrigal, a naroito je
omiljen epigram u aleksandrincu. i u galant
nom fr. rom anu ljubav je osnovna preokupa
cija. Pastoralni rom an D Irfea, Astre, prua
ideal lakog ivota, M. de Skideri prikazuje
galantno drutvo -+ precioza, a intrige na
dvoru tema su psiholokog rom ana Princeza
de Klev (La princesse de Cleves, 1678) makrize
de Lafajet, glavne predstavnice ove vrste. U
eng. knjievnosti preciozni stil vodi poreklo od
D. Lilija, iji jc rom an Euphue.s (1580) pisan
izvetaenim stilom, punim m etafora i antiteza
(-+ jufjuizam). D ok je u Francuskoj g. k.
proizvod drutva, u Nemakoj je to literarna
moda po fr. i ital. uzoru. Ugledajui se na
Hofm ansvalaua. glavnog predstavnika mari-
nizma kod Ncrnaca, pesnici ovog pravca ne-
guju galantnu drutvenu liriku frivolno-lju-
bavne tematike i konvencionalno-emfatinog
stiha, U antologijam a onoga vremena (Noj-
kirh. 1695. i M enantes 1 7 1 8 -2 0 ) zastupljeni
su pesnici galantne lirike (Abac, Kongel,
H unold i dr.), koji su pevali da zadovolje
otmeno drutvo, kao i njima bliski dvorski
pesnici (Kanic, Beser, Kenig). Nem. galantni
rom an bio je u stvari nastavak ~+ herojsko-
-galantnog romana baroka, s tim to se
ograniio samo na ljubavne avanture. Pod
uticajem te tradicije i fr. rom anopisaca, uspe-
ha imaju A. Boze sa rom anom Uebes-Cabinet
der Damen, 1685 (Ljubavna odaja dama), Der
Liebe Irrgarten, 1696 (Lavirint ljubavi) i H. P.
H unold sa rom anom Die verliebte und galante
W elt, 1700 ('Zaljubljeni i galantni svet), a na
roito sa rom anom o dvorskim skandalima
Adalie. 170*2. G lavna tema ovih rom ana je
frivolni splet ljubavnih veza, ivot kao lavi
rint ljubavi.
L it.: H. Singer, D er galante R om an, 1961; F.
H eid u k . D ie D ichter der galanten L v r ik , 1971.
M . .
G A LICIZA M (fr. gallieisme od lat. gallicus
galski) Prenoenje osobina fr. jezika u neke
druge jezike, prenoenje rei, izraza, reenike
konstrukcije. Fr. nain izraavanja, preuzima'
nje fr. uzreica (esto u nas i u Rusa), bilo u
originalu (en face, eomme U fa u t), ili donekle
preinaeno (garaa). Sl.P.
G ALIJAM B 216

GA LIJA M B (gr. F d U o t - Gali i - jamb) - du hovn o .. . , 1639); u slinom znaenju takoe

Oblici uzlaznog jonskog tetram etra (- jonski u Bosni : T. Dragievi, G atke bosanske mla-
stih) sa stalnom -* dijarezom, kojim su se arije, Glasnik Zem aljskog muzeja, 1907,
sluili svetenici boginje plodnosti Kibele, XIX. 3. -* Pria. K od K araia u Rje
zvani Gali. Zbog mogunosti zamene ili pro- niku 1818 u znaenju individualne slike
mene mesta slogova razliitih po duini, doz jednog dogaaja: to je njegova gat ka. Pod
voljava razne varijante. O bino se navodi naj- razumiteljnjim i lako ponjatnim gatkam a
frekventniji K atulov oblik: U U U U ----- porazum eva pripovetke uopte Atanasije
// U U - U U U U D s a prim erom : Super al Nikoli (Srpske narodne pripovetke, 1842).
ta vectus Attis celeri rate mari a . U predgovoru drugom izdanju pripovedaka
Lit.: -Metrika, antika. .R. 1853. K aradi poistoveuje g. sa pripovet-
kom, ali i sa bajkom. Pripovijetka u narodu
G A LIM A TIJA S (fr. gallimatias zbrka, ne naemu osobito po junijem krajevim a najvie
jasan govor) 1. Zbrka rei, nerazumljiv, se zove g ri a . . . a gjeto i gatka. 4. -+
besmislen govor. U jednoj staroj fr. komediji Bajka. enske su pripovijetke one u kojima
advokat u urbi umesto ga lim M at im e (M ati- se pripovijedaju kojekakva udesa to ne moe
jin petao) kae galli Mathias (petlov Matija), i biti (i po svoj prilici samo e za njih biti rije
otada g. su rei i reenice gram atiki ispravno gatka, nemaki M rchen). (V. Karadi,
sklopljene, ali logiki besmislene, e s to se 1853.). Naziv g. za fantastinu priu je i naj
upotrebljava u kom edijam a da bi se neko rasprostranjeniji. Upotrebljavala g a je i veina
predstavio smetenim i smenim. 2. Po prouavalaca narodne knjievnosti kao sino
M ontenju, g. je besmislena, zbrkana kritika. nim za bajku (I. Radeti, M. K. D ragutino-
Sl.P. vi, T. Ostoji, D. Boganovi, A. Gavrilovi,
P. Popovi, V. uri, M. Sova). - 5. U zna
GATAL1CA 1. G atarica, gatara, ena koja enju -+ etioloka pripovetka kod A. Radia,
gata (znaenje zabeleeno u 17, 18, 19. v. (Osnova za sabiranje i prouavanje grade o
prem a Rjeniku JA). - 2. K njiga u kojoj su narodnom ivotu. Zbornik za narodni ivot i
kojekakve pripovijetke ili gatnje (Karadi, obiaje, 1897, II), to ima posledica i na ter
Rjenik, 1818). - 3. Za V uka Vrevia - minologiju u samom Zborniku.
vrsta narodne pripovetke (Narodne humoristi Lit.: Narodna pripovetka, -* bajka. N M.
ne gatalice i varalice, 1885): N a sijelu se
kae u svako doba godine ajde da se gatamo, GAYA CIENCIA Gaja sijensija
a uz mesojede ajde da se gonetam o.
Jemeri poredi g. sa aradama i rebusima GAZEL, G A ZELA (ar. gazal - ljubavna pe-
ivuim u izobraenom narodu. G lavna im je sma, Ijubavno-eiegijska poezija) N ajraspro
nam ena zabavljanje. Zagonetke um ataju u stranjenija pesnika vrsta u istonim poezi
malo rijei neki objekt koji se izrie odgone jama. Form alni prethodnik g. je ljubavni p ro
tanjem, a gatalicom se opisuje itav dogaaj log (naih) predislamske kaside, a kao
(P. Jemeri, N arodne hum oristine gatalice i zasebna pesnika vrsta javlja se u arapskoj
varalice, Zbornik za narodni ivot i obiaje poeziji tek posle pojave islama. Persijanci su ga
Junih Slavena, 1904, IX, 161). Prem a Jemer- usvojili i kod njih je g. dobio klasian oblik, a
iu, mogu se podeliti na; a) raunske; b) na preko njih je od 13. v. preao i u tur. knjiev
one u kojima se prave razne kombinacije pre- nost. G. je k ratk a pesnika form a; obino ima
metanjem poznatih predm eta; c) na one u pet do petnaest distiha (-> bejt) sa shemom
kojima se trai razlog za pripisivanje prednosti rima aa ha c a . , . na. U prvom distihu, koji se
jednoj vrlini, nasuprot drugoj; i d) na igre zove malla (ar. m atla), rimuju se oba polu-
recima, zasnovane najee na -* ekvivoki. stiha; poslednji distih, nazvan m akla (ar.
Lit.: ~+ B asm a. N M.
m aqia') sadri pesniko ime pesnikovo. Po
upotrebi je g. izrazito lirski oblik, prven
GATKA (od glag. gutali) 1. - Zagonetka stveno poezije Ijubavno-erotske i mistike,
(kod Petra H ektorovia, Ribanje i ribarsko ali i refleksivne pa ak i panegirike. U
prigovaranje, 1568); u 18. v. u reniku-D ela- istonoj lirskoj poeziji zauzima otprilike ono
bele; G atke prilikuju vie zagonetkam a i pi mesto koje na Zapadu zauzima sonet.
talicama, V. Vrevi, Srpske narodne pripovi G. je evropskim pjesnicima bio poznat moda
je tke ponajvie kratke i aljive, 1868. 2. ve u 1 i. v. (ako se, naime, kao posuenica iz
Bajalica, vradbina (kod fra Pa vi a Posilovia, arapskog smije shvatiti rije gaze! koja u jed
u jednom tekstu o nemoniku, Naslaenie noj prov. pjesmi dolazi kao naziv, oigledno,
217
za svjetovno ili ljubavno pjesnitvo), ali su ga
evropskoj poeziji na znaajniji nain posre
dovali tek njem. rom antiari (prvu pjesmu tog
oblika pie F. legel 1803, udomaili su ga
poetkom devedesetih godina pjesme Rikerta,
Platena i dr.). U nas obino poznat pod ime
nom gazela (kod Slovenaca i gazetted), oblik u
slov. poeziju uvode Gazele F. Preerna (1833),
i zatim se njime koriste mnogi pjesnici, neki i u
novije doba (D. K ette, O. upanci, I. Gru-
den, A. Vodnik i dr., jednu parodiju oblika
pie 1936. i. Rob); od etrdesetih godina 19. v.
oblik se, razm jerno rijetko, javlja i u knjiev
nosti srp. (A. Anri) i hrv. (S. Vraz), a u 20.
v. susree se i kod bosanskih muslimanskih
pjesnika (Mirza Safvet). U njem. poeziji, uz
opisani osnovni izvorni oblik, u g. je razm jer
no est i onaj poseban oblik istonog g. u
kome rima ulazi za nekoliko slogova u unu
tranjost stiha, a njoj uvijek u oba stiha
prvog dvostiha i dalje u svakom parnom stihu
slijedi dodatak od jedne ili nekoliko rijei,
koji se ponavlja svaki put u istom ili neznatno
promijenjenom vidu. F. Preern je pisao g.
obaju tipova; drugog je tipa, sa rimom i do
datkom , npr. prva;
Pesem moja je posoda tvojega imena /
mojega srca gospoda, tvojega imena; /
v nji bom med slovenske brate sladki glas
zanesel /
od zahoda do izhoda tvojega imena. /
N a posodi v zlatih rkah slava se bo brala /
od naroda do naroda tvojega imena. /
Z nje svi ti ba bo gorela e takrt, ko bova /
onstran K aronovga broda, tvojega imena, /
Bolj ko Delije, Korine, Cintije al Lavre /
bi bilo pozabit' koda tvojega imena.
Neki pjesnici, i njem. i nai, postupaju s obli
kom i slobodnije; npr. tako to rimu potpuno
zamjenjuju dodatkom odnosno obinim po
navljanjem rijei na kraju odgovarajuih sti
hova (tako ine i A. Andri i S. Vraz u
najpoznatijim svojim g., Pod svojom vladom
dri ovek sve i ral putuje k toplom jugu
- u jeseni); ili ak tako to dodatak koriste
potpuno kao pripjev koji se dodaje, izvan
osnovnog m etra pjesme, poslije svakog dvo
stiha (tako npr. u jednoj svojoj g. Vraz).
L it.: M. G a r a n de T assy, R htorique et prosodie
des langues de l'O rient m usulm an , 1873; H . T scher-
sig, D as G asel in der deulschen D ichtung and das
G asel bei P laten, 1907; E. G . B row ne. A L iterary
H istory o f Persia III, 1920: A. S lo d n jak , Prispevki
k p o z n a v a n ju P reern a in njegove do b e. III. P roblem
gazel, Siavistina revija, 1951; M. C. HparmicKHi.
O BO'3HHKOBeHMH ra'jeJIH 8 Ta.TA'HKKOft H n c p c ff/b
c k o h jiH T e p a ry p e , C'oeemcKoe eocmoKOeegenue,
G E N E T I K I M ETO D
1958, 2; J. R ypka, D ejinv perske a tddicke literat ury
19632; Iranische Literaturgeschichte, 1959; H istorv o f
Jranian L iterature, 1968; H cm opun nepcugcKou u
magxuKCKou .ium epam ypbi, 1970; M. S kladanko\va,
G h aza l . Z agadnienia R odzajaw Literackich, 1968,
2, 21; H cm opun nepcugcKou u magmuKcKou Aumepa-
m vpbt, 1970. ' M . u - S .P .
GEISTESGESCHICHTE -> uhovonauni
(duhovnoistorijski) metod
GENERATIVNA METRIKA -> Teorija stiha
GENERO CHICO, p. (henero ciko mali
anr) O znaka za kratke komade u prozi,
samostalne jednoinke ili prizore koji na
komian, esto karikaturalan nain, posred
stvom tipinih lica koja govore sonim jezi
kom, prikazuju zbivanja iz svakidanjeg ivo
ta. Ovaj, tipino p. anr, nastao je sredinom
16. v., kada je negovan u vezi s kom adim a iz
ivota niih drutvenih slojeva (--* Comedia de
capa y espada; Comedia de ruido; -* Me
uin), Kasnije se razvija uporedo sa - Saine-
te 1 -* Entremes, doivljavajui novi procvat
krajem 19. v. Zatim ga, kao iaku zabavu,
istiskuju astracanadas) to jest prizori nevero-
vatnih zapleta zasieni igrom recima.
L it.: C. V san, U teatra chico spagnolo, 1957; ~+
jednoinka. T.V.
GENETIKI METOD (prema gr. - yiyvo-
frai - nastajem, veveitjc; otac, zaetnik)
M etod kritikog istraivanja koji se sastoji
u utvrivanju porijekla i nastanka naunih ili
umjetnikih fenomena. Ne zadovoljavajui se
deskripcijom, g. m. trai puteve i naine uti-
caja, veza i duhovne srodnosti meu fenome
nima iz razliitih dom ena naunog saznanja ili
umjetnikog stvaranja. G. m. kojim se ispituje
nastanak i rast pojedinih duhovnih, umjetni
kih ili politikih pokreta, oslanja se na sve
mogue izvore usmene i pisane koji nam
ukazuju na eventualne puteve i orijentaciju
jedne pokretake ideje, od zaea do njene
pune potvrde ili realizacije, U domenu knji
evne istorije i istorije umjetnosti g. m. osvjet
ljava umjetniku i literarnu injenicu na os
novu istraivanja uticaja, veza i izvora koji su
prethodili njenom form iranju i uslovili njen
nastanak. Jedan vid takvog istraivanja lite
rature odnosi se na biografsku eksplikaciju, tj.
na sagledanje djela u svjetlu biografskih dato
sti i po d ataka o samom autoru. Zagovornici
takvog stava (poev od Sent-Beva), a i od
ranije (Johnson, Live.s o f the Poets), smatraju
da su kritika analiza i sud o djelu mogui tek
na osnovu podrobnog prouavanja linosti
G EN ETLU A K O N
pisca. Drugi aspekt g. m. oslanja se na mogu
nosti psiholokog odreenja bitnih tokova
kreativnog procesa od inspiracije do for
malne strukture djela (J. Prvost, Baudelaire,
essai sur Vinspiration et la cration potique).
Oivljavanjem interesa za psihoanalizu javljaju
se i pokuaji genetikog istraivanja prema
kome bi djelo bilo samo psihoanalitika re
konstrukcija linosti pisca, odnosno socijalne
sredine u kojoj je djelo nastalo (. M oron, .
Starobinski i djelimino Sartr u eseju o Bod-
leru). Trei oblik g. m, obuhvata tekstualno i
knjievno-istorijsko prouavanje veza i uticaja
koji su postojali meu piscima iz iste ili razli
ite epohe (G. Lanson). U ovakvim istraiva
njima najee smo suoeni sa brojnim prim
jerima pozajmica i knjikih uticaja; traenje
izvora obino potiskuje ispitivanje uzroka i
pieve duhovne orijentacije. N ajzad, g, m.
dolazi do svog punog izraaja pri odrei
vanju veza i uticaja izmeu literarne injenice i
socijalno-politikih i istorijskih fenomena. Bilo
da knjievnost definie kao puki odraz dru
tvene stvarnosti, ili kao najvii izraz klasne
svijesti, g. m. u sociolokoj kritici marksistike
orijentacije nastoji da potvrdi pretposavku o
drutven o-istorijsk oj uzronoj zavisnosti um
jetnikog djela od optih ekonom skih i poli
tikih uslova ivota u jednoj epohi. Vulgarno-
-materijalistikoj -* teoriji odraza suprotstav
lja se marksistiko shvatanje po kom e je u
umjetnosti sve socijalno, iako se sve ne moe i
socioloki odrediti, to jest umjetniki kvalitet
nema socioloki ekvivalent (Luka, A. Mau
zer. L. G oldman).
Lit.: P. M o reau , L a critique littraire en France,
1960; pozitivistiki metod; -+ Filoloki metod,
N .K o .
GEN ETLIJA K O N (gr. yeveS/aocic ro
endanski) Antika, u prvom redu rimska,
roendanska poezija, lako su i Heleni pro
slavljali roendanski pni/nik, prinoenjem rt
ve, davanjem poklona, sa si a vijanjem horosko
pa (gr. o ysve&uotK; ovek koji sastavlja
horoskop), pa i pesmom (npr. neki epi
grami u Paiatinskoj antologiji; Kali mah), ova
vrsta - obredne i -> prigodne pesnie razvila se
kod Rimljana, i to tek pred kraj stare ere. Dok
je kod G rka klasinog vremena roendan
uglavnom bio privatan, porodini praznik,
kasnije sve vie obija javni karakter. T ako se
slave roendani helenistikih kraljeva, rimskih
careva i, ak, roendan grada Rima (H ora-
cijevom. pesmom Carmen saeculare), odakle
vuku poreklo kasniji razlini sakralni i sve-
tovni jubileji. Rimsku roendansku liriku, po
sad ri ni vezanu uz kult Genija (i at. Genius,
218
kod G rka: ayot&o a^o>v dobri demon),
razliitog metra i strofe i mahom punu hele
nistike m itoloke simbolike (-* heienizam, -*
aleksandrijska kola), nalazimo kod Ti bula,
Propercija, H oracija i Ovidija. G. kod kasnijih
pesnika (Persije, Stacije, M arcijal, Ausonije)
puna je -+ retorike i optih mes ta (topos). I
uvenu Vergilijevu etvrtu eklogu (-* ekloga),
mesijansku pesmu koja prethodi raanju bo
anskog deaka, neki ubrajaju u ovu vrstu.
Pored pesme, postojao je u antikoj retorici i
prozni oblik roendanske estitke (tzv. Xyoq
y:ve3/vlaK). Poznata i kao carmina nata
licia (lat. natalis dies roendan), ova
poezija je znatno uticala na kasnije evropske
knjievnosti.
L it.: W. S chm idt, G eburtstag im A ltertu m , 1908;
E. Cesreo. Il carme naalizio ne tu poesa latina,
1929; R. Pfeiffer, Kallim achus, 1953.
G E N IJE (lat. genius pojedinano boan
stvo svakog oveka, stvari ili mesta) Ima
dva osnovna znaenja: 1. najvii stepen
stvaralake obdarenosti koja se ispoljava u
sposobnosti originalnog shvatanja (intuicija),
kom binovanja (fantazija) i stvaralakog obli
kovanja; 2. onaj ko je obdaren tim spo
sobnostima. Re je, prem a Litreu, prvi upotre-
bio Bifon. D ekart pie o le malin gnie kao o
mitskom biu, kao o zlom duhu koji nas moe
obmanjivati i u najoigiednijim stvarima i u
najevidentnijim istinam a (Medi tat iones de pri
ma philosophia, 1641). Platon dokazuje u
Ijonu kako pesnik kazuje velike i lepe stvari
koje i sm ne razume, jer stvaralako na
dahnue je boansko bezumlje. U nem.
pesnitvu i filosofiji 18. v. naroito u doba -*
Sturm und Drang, pa sve do rom antike, g.
predstavlja izuzetnog i superiornog oveka
kao ideal vremena (Geniezeit). K ant nazi
va genijalnog oveka miljenikom prirode
(Gnstling der N atur), po njemu, g. se po
javljuje kroz uroenu duevnu dispoziciju po
mou koje priroda propisuje pravila umet-
nosti. G ete naovezuje svoje shvatanje na
H am ana i Herera, kao i na kult g. u d oba ->
Sturm und Drang-a i sm atra da je g. najvie
obdarenje za oblikovanje. Slino misli iler da
se g. manifestuje u stvaralakoj naivnosti. I po
Nieu deji mentalitet je jedan od glavnih
izvora genijalnog stvaralatva. U novije vre-
me injeni su pokuaji da se g. dovede u vezu s
ludilom, npr. Lom brozo. M ada stvaralaki
nagon katkad zaista obuzim a genijalne ljude
na nain koji je srodan nekom psihopato
lokom procesu, ipak genijalni ljudi nisu uop-
te bolesni izuzetak.
219
L it.: A. B ren tan o , D er G enie, 1892; W olf, Ver-
suvh einer G eschichie des Genie- Beg riffs in der
A sth elik des 18. Jahrhundert, 1923; W. L ange
E ich b au m : D us G enieprobiem , 1930; E. K retsch-
m cr, Geniale M enschen, 19575. R. B rain, S o m e
RcUcction', on Genius. 1960; R. C urrie, Genius, 1974;
\Y. S ch m id t-D en g lcr, Genius, 1978. M .D .
G E N O L O G U A > Knjievni rodovi i vrste
G EN O TEK ST - FEN O TEK ST - Dok o-
znaava u si ovijen ost teksta knjievnim rodom
kome pripada (!at. genus rod), / (gr.
(paivojievov pojava) se odnosi na razmi
ljanje o definitivnom oblikovanju reenica u
tekstu. Po miljenju fr. poststrukturalista (.
Lakan, . Derida, J. Kristeva) g. nastaje iz
nepovezanih slika i predstava u sferi podsvesti,
dok se / , ve gradi od jezikih znakova.
L it.: i . L ink, L itera t u rw issenschaft iiciie Grund-
b eg rijfe, 1979. Z .K .
G EO R G IK E (gr yecopyiKa rasprava o
zemljoradnji, o seoskom gazdinstvu) - Pod
vrsta (antikog) didaktikog epa, u kojoj se,
vie ili manje sistematski, daju struna uput-
siva za zemljoradnju, stoarstvo, vinogradar
stvo i druge poslove na seoskom gazdinstvu.
Svome prototipu, H esiodovom spevu Defa i
dani C'Epyat koci oko BOO. st.e.) ova
vrsta didaktikog speva duguje neke osnovne
crte: vezanost za epiku, heksametar, kata-
loku i digresivnu kompoziciju, moralistiko-
-propoveniku ozbiljnost. M ada Aristotel
(.Poetika 1, 1447, b 16) iskljuuje didakt, spev
iz sfere pravog pesnitva, ovaj hibridni i m ar
ginalni oblik poezije cveta u doba helenizma,
U 3. i 2. v. p.n.e. M enekrat iz Efesa i Nikan-
dar iz K olofona piu spevove o seoskim poslo
vima: Dela ( Epya), O zemljoradnji (T aopyi-
k6(). Gajenje pela (M c /a c a o u p y iKa). U Rimu
1. v. Lukrecije i Vergiiije potpunije ostvaruju
spoj nesaglasnih iaktiko-tehnikih i poet D udley, S om e L iterary D escen d an ts o f the G e o r
skih elemenata koji umetnicki tek opravdava
literarni oblik didaktike poeme. Vergilije, u
Georgikama (Georgica, 29. st.e.) stavlja tradi
cionalni oblik Hesioove i helenistike poeme
o zemljoradnji u slubu novih, irih ciljeva.
Selektivnim prenoenjem praktinih uputstava
iz tehnikih prirunika Vergilije daje delu sa
mo spoljnu kompozicionu shemu. Tek izla
ganja, poetska i sim bolina vrednost iskaza
odreeni su smenom em ocionalno intoniranih
digresija i tehniko-eskriptivnih odseka kroz
koje se oituje filosofska usmerenost dela.
N asuprot antireligioznom filosofsko-diakti-
nom spevu epikurovca Lukrecija (De rerum
natura), Vergilijeve Georgike predoavaju, u
G E R M A N IZ A M
duhu stoicizma, ulogu boanskog provienja
u kozmosu i ljudskom ivotu. U skladu sa
Augustovom kulturnom politikom zalau se
za obnovu staroitalskih kultova i moraia.
Aktualno-politike aluzije prisutne su i u Ver-
gilijevoj negaciji Lukrecijeve teme o neminov
nosti propadanja i um iranja u prirodi i u
zajednici ivih organizama. Strukturalna ka
rakteristika Vergilijevih Georgika u celini je
ste stalno kretanje od motiva i slika smrti i
destrukcije u prirodi i rimskoj politikoj borbi
do motiva i slika kreacije i m irnodopske ob
nove drutva. Ovu strukturalnu karakteristiku
Georgika prevideli su brojni podraavaoci Ver-
gilijevog dela. U poznijoj antikoj i novijoj
evropskoj knjievnosti ovoj vrsti didaktikih
poem a m ahom nedostaje ira (filosofska) ori
jentacija i aktualna dimenzija. Optereene su
deskriptivnim i tehnikim elementima. Pisane
na lat. i na nacionalnim jezicima, javljaju se
o vremena renesanse (u Italiji 15. v. G. Fon
tano, De hortis Hesperidum; A. Potiziano,
Rusticus, Silvae II), naroito u sferi klasi
cistike poezije (u Francuskoj i Engleskoj 17. i
18. v. R. Rapin, Hortonim libri, 1665; J. Va~
nire, Praedium rusiicum, 1707; J. Philips.
Cyder, 1708; J. Dyer, The Fleece, 1757; J.
Delille, V homme des champs, 1800). u Poljskoj
19. v. (klasicista K Kozmian, Ziemianstvo
polskie, 1830) i dr. Od Vergilijevih Georgika
duboko je zavisna i Tom sonova poema Go
dinja doba (The Seasons, 1726 30), iako je
pisana u duhu reakcije na Drajdenov i Popov
klasicizam. O vo predanje ostavilo je traga i u
engl. knjievnosti 20. v. (V. Sackviile-West,
The Land, 1927).
L it.: V. Z ab u g h in . Vergiiio ne! rina.scime.nto ini-
liano, 1921.. 24; L. P. W ilkinson, T he Intention
o f V irgil's G eorgies, Greece a n d R om e. 1950; K.
B uchner, P. Vergilius M a ro , J955; M . Rostvig, The
Happy M an I II, 1958 (uticaji n a engl. knjiev
nost)'; F. K linger, VergUs G eorgies, 1963; D. R.
gies, Proceedings oj the Virgil Society, 1964 65;
M . F laa r, P ro s to r i svet Vergilijeve poezije,
predg. Eneidi (prev. M l. A lanasijevic). 1964; J.
M o u n tfo rd , T he arch itectu re o f the G eorgies,
Proceedings o f the Virgil S o ciety, i 966 67; L. P.
W ilkinson, The Georgies o f Virgil, 1969. M .F .
G ERM A N IZA M Re, izraz ili konstrukcija
preuzeti iz nekog germanskog jezika i preneti
u neki negermanski, naroito ako su strani
duhu toga jezika. K od nas se najee radi o
pozajmljivanju iz nem. jezika, bilo da je u
pitanju odomaivanje rei (Masche-mana, spa
ren-parati), doslovni prev od nekog izraza
(H err der Lage sem-biti gospodar situacije) ih
G E R O N TIK O N
pak prenoenje same sintaktike konstrukcije
(red rei). D.Mi.
GERONTIKON -> Otanik
GESTA (lat. gesla podvizi) Termin koji
se u antikoj rimskoj istoriograliji retko javlja
(Nepot, Livije) kao zamena za res gestae. U
srednjem veku, i naziv zbirke pria sa po
ukama. N ajstarija takva zbirka pripovedaka
nainjena je u 14. v. na lat. jeziku, od pria
razliitog, pa i grkog i orijentalnog, porekla
(M iletske prie). T a Gesta Romano rum, n a
stala verovatno u Engleskoj, izvrila su ogro
man uticaj na evropsku knjievnost (u Italiji,
na E. P. Braolinija i njegovu zbirku Facetiae
(-> facetije), na Bokaov ekameron; u Engle
skoj na ekspira, iji je M letaki trgovac
dram ska obrada prie iz Gesta Romanorum).
Motivi iz ove zbirke imaju paralele u narodnoj
knjievnosti, npr. u prii Dram jezika iz V uko
ve zbirke. Siea g. nisu herojska: preteno su
to prie sa junacim a iz graanskog sloja, o
njihovim domiljanjima i lukavstvim a koja se
opisuju sa sirovom komikom . Stoga se g, ne
mogu povezati s fr. - ehansori de geste, dok
su bliska - fabliou.
Lit.: E. R. C u rtiu s, E vropska knjievnost i la
tinsko srednjovjekovlje, 197? (prev.).
GETIN G EN SK I LUG (nein. Gttinger Hain;
poznat i kao Hainbund) Nziv za grupu
mladih nem. knjievnika, veinom studenata
Univerziteta u Getingcnu. koji su 12. 9. 1772.
osnovali savez prijatelja i nazvali ga lug
prem a K loptokovoj odi Breuljak i lug,
Lug je trebalo da oznaava boravite ger
manskih muza, nasuprot grkom Parnasu.
Glavni pripadnici ove grupe, koja nije bila
dugog veka. bili su J. H. Fos (1 7 51-1826), L.
Kr. H. Helti (1748-1776), L M. M iler (1750
-1 8 1 4 ), H. Kr. Boje (1744-1806), braa
tolberg, K ristijan (1 7 4 8 - 1821) i Fririh
Leopold (17501819) i J. A. Lajzevic (1752
1806). Bliski grupi bili su Birger, Kr. D. Fr.
ubart i M. Klauijus. Glavni knjievni oku-
menat grupe predstavlja uveni Getingenski
almanah muza (Gttinger Musenalmanach) za
1774. G. 1. je izdanak nem. - sentunentali/.ma
i ini u irem smislu jednu struju -+ Sturm und
Dranga, m ada mu nedostaju elementi titani-
zma i iracionalizma. Kloptokovi poklonici,
mladi ljudi iz ovog saveza prijatelja, veinom
sevemi Nemci, napadaju Vilanda, duh roko
koa i prosveiiteljstva, fr. uticaje, a zalau se za
otadbinske ideale, za duh nemstva, za pre
vagu mate nad razum om i za slobodu ose-
220
anja. Najvii su ideali: sloboda, prijateljstvo,
vrlina, domovina. Negovali su uglavnom li
riku: -+ odu, -> baladu i liriku blisku lidu
(-* Lied) i nar. pesmi.
L it.: G . F ricke, G ttinger H ain und G ttinger
Ballade, 1937; R. B asken: D ie D ichter des G ttinger
H ains und die B rgerlichkeit, 1937; A. K elletat, Der
G ttinger H ain, 1967. B..
GINJOL - Lutkarsko pozorite
GLAGOLJA - I. Naziv svetenika u H rvat
skoj i Dalmaciji koji slui misu na starosl.
jeziku iz knjiga pisanih ili tam panih -> gla
goljicom. 2. Naziv jednog stsl. glagoljskog
spom enika ( Kloev glagolja, Glcigolita Clozia-
nus} iz 11. v. sa osobinam a hrv. redakcije.
D.B.
GLAGOLJICA Najstarije slovensko pi
smo, koje je 863. god. sastavio i oblikovao
K onstantin (Kirii) Solunski, verovatno po
uzoru na gr. m inuskulno pismo, ali u majuskul-
noj stilizaciji; za glasove kojih nema u gr.
jeziku g, ima stiiizovane oblike nekih slova iz
semitskih alfabeta. Prvobitna glagoljica je ob
log tipa (m akedonska g.), da u 13. v. bude
potisnuta ugiastim tipom (hrvatska g.). Pro-
mena tipa p odudara se i sa konanim po
S,S, tiskivanjem ovog pism a iz M akedonije, gde se
g. odravala sve do kraja 1 2. v. uglavnom na
podruju ohridske kole: posle tog vremena g.
se ograniava na zapadne jugoslovenske zem
lje, i to uglavnom na podruje akavskog d i
jalekta, Ovde e se g. odrati zahvaljujui,
pored ostalog, i knjigam a koje su tam pane g.
(Modru ili Kosinj, 1483. odnosno 1491, a
potom Sinj, 1494). Borba za pravo upotrebe
g. i slovenskog jezika u bogosluenju bila je
od posebnog kulturno-istorijskog znaaja za
hrvatski narod sve do novijih vremena. U
paleografsko-m orfolokom pogledu, g. je p ro
la slian put razvoja kao irilica u sr. v.
razlikujui dva osnovna tipa: ustav i poslovno
pismo ili brzopis.
L it.: V. tefani, G lagoljski rukopisi o to k a K r k a ,
1960; V. tefani, G lagoljski rukopisi Jugoslavenske
akadem ije I, 1969; Slovo 21, 1971. sa b o g atim
m aterijalom sim pozij um a o glagoljici tz 1969. g o
dine. D.B.
GLAS (prema gr. fi%og) U vizantijskoj i
staroj slovenskoj knjievnosti oznaka melo-
dijskog obrasca po kom e se crkvena pesma
peva. Vizantijska crkvena vokalna muzika
graena je u sistemu od osam glasova (-+
oktoih), pri emu su prva etiri glasa nume-
risana od 1 . o 4, a druga etiri kao plagalni
1. do 4; u slovenskoj crkvenoj muzici glasovi se
221
numeriu od 1. do 8. Glasovi su postepeno
nastajali iz melodija grupisanjem i ponavlja
njem izvesnih form ula po kojim a su melodije
graene. Po pravilu, svaka pesma (-> tropar,
stihira i dr.) obeleena je g. po ijoj melo-
ijskoj formuli tekst treba pevati. G r. su pe-
sme i sastavljane prem a odreenom melodij
skom obrascu, je r je svaki takav modus
imao svoje em ocionalne sadraje i asocijacije,
koje su odreivale izbor glasa prilikom sa
stavljanja pesme, ali i ritam skog niza, kolona,
odn. stiha u kome je pesma im ala da bude
ispevana.
L it.: Cre^aH O B uli, UpKBeHocjioseHCKH npe-
BOii npnpyHnHKfi BtoaHTHjCKe neyMCKe H oraunje,
\uAaH gapcKu i6opwuK 1971, 2. D .B .
GLASOVNA SIM B O LIK A - Naziv je za
pojavu u jeziku da elementi zvukovnoga
sklopa rijei, glasovi, tanije fonemi, ne djeluju
samo kao nosioci pojm ovnoga znaenja, nego
samom svojom zvukovnom strukturom mogu
biti nosioci odreene izraaj nos ti. O tom
svjedoe interjekcije kao brr! ili pst! ili infiksi
pejorativnog znaaja - komenija. Po uenju
V. Haversa u indoevropskoj je starini u osno
vama rijei vokal u simbolizirao podruje
sakralnosti. G las se ljudskoga jezika proizvodi
odreenim kretnjam a artikulacionih organa,
on proizvodi odreen akustiki dojam, a u
rijei ili reenici glasovi se mogu ponovili,
jednaki ili srodni, ili se mogu staviti u opreku.
Na ovim se injenicama osniva g. s. i u ko
munikacijskom i u pjesnikom jeziku. U stvrdi
lo se u nauci (Aman) da jezik, teei za io
prirodnijom vezom zvuka i znaenja u rijei,
mimo opih glasovnih prom jena mijenja fo-
neme pojedinih rijei tako da djeluju i g. s. I
pomicanje artikularnih organa (njem. Lciutge-
barde, fr. geste articulatoir), moe zadobiti
simboliko znaenje. K ad se izgovori spoj gla
sova pu, potiskivanje jezika natrag kao i
zaokruavanje i ispupavanje usnica za arti
kulaciju vokala u, pa pojaavanje te kretnje
za artikulaciju bezvunoga konzonanta p
daju dojam da govornik potiskuje iz ustiju
neto napolje: tako osnova pu u indo
evropskim jezicima znai neto odvratno, lat.
pus gnoj, starenjem . fu l (f iz prijanjega p)
gnjiio; ta se grupa glasova javlja u inter-
jekcijam a odvratnosti: njem. pfui, fr. pouah.
Na akustikom dojmu glasova osniva se
onomatopeja, Ponavljanje glasova tvori gram a
tiko sredstvo reduplikacije, a vrlo esto slui i
onom atopeji. T a impresivna fonetika (G ra-
mon) dolazi do izraaja u pojedinoj rijei
sam o onda ako moe pojaati smisao rijei,
GLASO VN E IG R E
inae ostaje nezapaena: niz triju jednakih
vokala o ne zapaam o u fr. imenici zoolo
gue, ali postaje impresivan u monotone
(G ram on). U stihovima: Le carrillon de Saint
M am et/tinte quand d or le ciel se teinte (Zvo
njava s crkve Sen M am e/odzvanja kad se nebo
oboji zlatom Rostand, Les Musardises) -
glagol tinter djeluje k ao onomatopeja, a -
homonim njegov teinter ne; no umeui oba
glagola u isti stih pjesnik ponavljanjem stvara
jo jau g. a. N a osnovu naune diskusije o
impresivnoj fonetici, odn. g. s., valja ipak,
ve na osnovu interjekcija, priznati da pojedini
fonemi vie tendiraju prem a jednoj vrsti izra-
ajnosti nego prem a drugoj, ali isto tako valja
naglasiti da nijedan fonem nem a apsolutno
jednoznane izraajnosti. Njem. pjesnik B. H.
Brokes (16801747) pokuao je 1721. u pje
smi Tiina nakon jakoga nevremena opis
nevremena simboliki pojaati upotrebom ri
jei s glasom r, dok u dijelovima pjesme
prije i poslije toga opisa nem a uope rijei s
r; ali da to autor sam ne kae u biljeci,
italac ne bi opazio. U lirskoj pjesmi se tei za
muzikalnou koja se postie skladnim raspo
redom glasova; pojedini pjesnici nastoje pored
toga jezikom svoje lirike proizvesti izrazite
muzikalne efekte mnogostrukim ponavljanjem
glasova i jakim oprekam a (E. A. Po, R. M.
Rilke). Termin muzikalnost ne smije se po-
istovetiti s muzikom, on sam o istie tenju
pjesnikovu da g. s. snano doe do izraaja
pored pojm ovnoga znaenja rijei i reenice;
isto tako kao to i artikulatorna kretnja i
onom atopeja ne mogu izraziti drugo do sim
bolike slinosti. V. -* eufonija.
L it.: H. Ammann: W o rlk lan g und W o rtb e
d eu tu n g in d er n eu h o ch d eu tsch en S chriftsprache,
Neue Jahrbcher f r W issenschaft und Jugendbil-
dung, 1925; W . K ayser, Die K langm alerei bei H ars-
d rjfer, 1932; M . G ra m m o n t, T rait de phontique,
1933; B. V uleti, Z v u k o v n a dim enzija poezije,
U m jetnost rijei, 1968, X . Z..
GLASO VN E IG R E - O bino se smatraju
posebnim porazdjelom igre rijeima, ali to
nije opravdano funkcijom igre rijeima. No
pojave u jeziku koje se nazivaju g. i, mogu biti
i sam izraaj afektivnosti samovoljnom pro
mjenom rijei (u studenata faks mj. fakultet),
kao i aljivom ili satirikom tvorbom rijei ili
stvaranjem novih rijei afektivnoga znaenja.
T akve g. i. k ao izraaj afektivnosti valja stro
go luiti od pojave igre rijeima.
L it.: O . B ehanghel, H u m o r u n d S pieltrieb in
d er d eu tsch en S prache, Von deutscher Sprache
1927; Z . kreb, Z naenje igre rijeim a. R ad
GLAVE
J A Z U , 1949, 278; A. Liede, D id u im g als SpieL
1963; K . R iha, Dher L aute, 1975. Z.S.
GLAVE (prema gr. Keiptaux glave,
poglavlja) esi naziv za knjievne sastave
u sr. v. koji su po svojoj strukturi zbirka ai'ori-
zama i sentencija, a po tendenciji pouke asket-
sko-mistinog karaktera. G. je kratak paragraf
koji sadri i razvija odreenu misao, najee
plod isihastike teorije (-> isihazam). Naziv
se proiruje imenom autora (Glave oca Nila)
ili bliom oznakom sadri ne (Glave pouitelj-
ne).
L u .: H . G . Beck, K iivhe und ihcolvgLsche Lite-
ralur im b vzam inischem R eid i, 1959. D. B.
GLEDITE ^ Taka gledita
G LIK O N EJ (gr. yXimxbve lov) -* Logaeski
stihovi u osmercu, nazvani po imenu ne
poznatog grkog, m oda helenistikog pesnika
Glikona. G. je u stvari poseban oblik hori-
jam pskog dim etra: katalektika tetrapoija
sastavljena iz tri troheja i daktila. O snovni ob
lik mu je 0 U - U U - U - . Prim er; floSoD:
Aptep-iv Jlo% tav/9eot otjatp inoXov Kpav
(Eur. lf. Taur. 1097-1114). U ovome prim e
ra g. ie udruen sa horijampskim dimetrom.
V Je.
GLOSA (gr. yXfoaaa jezik, govor, narjeje)
1. Nerazumljivi izrazi (-* arhaizmi, -* dija-
lekti/m i, rijetke ili nejasne rijei) koje je tre
balo objanjavati; 2. Prijevod, odnosno
objanjenje rijei ili mjesta u nekom tekstu;
3. Sabrana objanjenja rijei ili mjesta; - 4.
Naziv ili naslov djeia u kojem su sabrane
kritike biljeke ili kom entari; - 5. Novinski
polemiki kom entar feljtonistikog znaaja;
6. Stalna pjesnika forma. Od Aristotela
naovam o izraz se g. povezuje s nekim pojmom
to ga je trebalo objasniti (glosirati). Homer-
ske glose potjeu ak iz 5. v. p.n.e., (npr.
Demokrit), a naroito su ih gajili aleksanrij-
sko doba i Rimljani (Varo, Fes t us, Veri us
Flakus i dr.). Iznalaenje nerazumljivih izraza
godilo je aleksandrijskoj uenosti i tzv. Pla-
utovoj renesansi; sluilo je za ukraavanje
pjesnikih tvorevina. U sr. v. glosatorska
praksa je obilata i, prema nainu, trojaka; g.
izmeu redaka naziva se interlinearna, g. u
tekstu je kontekstualna, dok je g. na rubu teksta
marginalnu. Klasina je filologija takvu djelat
nost (glosografija) skupljala u glosarima; po
znati su glosari uz Homera, dok je kolska
praksa usvojila taj nain za objanjavanje dje
la klasika uope. G losatorska je djelatnost
naroito evala u sam ostanim a, a danas je ne
222
iscrpno vrelo za prouavanje jezika i razvoja
kulture. Posebna su izdanja po odreenom
redu sloenih g. mogla biti podijeljena al-
fabetski ili tematski. O datle pojam prelazi u
druge znanstvene discipline, prije svega u pra
vo, dok je danas ostao u novinarsko-politikoj
i feljtonistikoj praksi. Pojam je g. najpo
znatiji. ipak. u smislu stalne pjesnike forme.
Tipino panj. (rom anska) pjesnika struktura
iz sredine 15. (trajala je d o kraja 17. st.), koja
razvija (glosira) misao prve > strofe (- moto)
u toliko strofa koliko m oto imade stihova, a
na nain da se na kraju svake strofe ponavlja
po jedan stih iz teme. Prvobitno, tem a je bila
preuzeta iz drugog autora, kasnije je, neovisno
o tome, g. postala naziv za intelektualno i
refleksivno zaotrenu pjesniku formu o e
tiri strofe. K ao takva postala je omiljena u
romantizmu i simbolizmu (m eu Nijemcima
Fr. Schlegel, L. U hlan i D. von Liliencron).
U naim knjievnostima g. je poznata u slov, i
hrv. (Fr. Preern, S, Vraz i O. upani).
L it.: R, R ietzenstein, G eschichte d. Gr. E tym a-
h g ik a , 1897; B. G o e tz , G io sso g rap h ie , R ealenzv-
k h p S d ie er k/assischen A/rerfitm s\vissenschaJt; H.
Jarm er, L a g losa esparioia, Revisia dc JUologia
espanola, 1943, 27; K . V ossler, Die D ichtungsform en
er Rom atien. 1953. J.P .
G L O SA R U (gr. yXa>CTCTapiov jezii, doc-
nije renik, zbirka glosa) Renik manje
poznatih rei i izraza sa tumaenjem ili pre-
vodom dodat uz neki stari tekst; zbirka -*
glosa. Prvi g. se vezuju za tum aenje H om era
u doba procvata -* aieksandrijske kole, a
razvoj filologije je do kraja antike dao
veliki broj g. sa objanjenjima nejasnih rei,
izraza i figura. G, se zadrao u upotrebi do
kasnog srednjeg v. Docnije, g. znai dvoje
zini, viejezini i etimoloki renik. Up. -+
sholion. H .K .
GLOSOLALIJA (ili glotolaiija; gr, 'aoictoo;,
yXoma - jezik, i XocXia razgovor, brblja
nje) Govorijivost; 1. "Nizanje besmislenih
slogova, jezik dece, m entalnih bolesnika. 2.
N adahnuta reitost k ao boanski dar, 3.
Nizanje rei bez smisla npr. u -* kletvama i -
zakletvama: Psi, ksi, ksi psi, svi ste psi (V.
Karai, Poslovice. 4 5 5 6 ). S.S.
GLOTOGON1JA (gr. y\fooaoi, j'k.iz'i't je
zik, yovf) raanje) Spekulativno inte-
resovanje za poreklo ljudskog jezika, razvijeno
u antiko doba i kasnije, naroito u 18. v.; u
najnovije vreme ima pokuaja da mu se da
karakter naunog istraivanja. R.B.
223
G LO TO LOG U A (ili glosologija, gr. yMbcrcTa,
y-txa jezik) D anas rede upotrebljavan S. S tanislavski, S istem Teorija glum e, 1945
sinonim za - lingvistiku. R.B.
GLUM A (od opte slovenskog korena ghlou
smejati se, aliti se. igrati) D elatnost
glumca (mimika, gest, kretanje, razne fizike
radnje, govor, pevanje. igra) uz pom o maske,
kostima, scenskog dekora i rekvizita. Ponekad
sam dramski autor u svojim indikacijam a (-*
didaskalije) opisuje spom enute elemente a redi-
telj ih prihvata ili sam slobodno odreuje. O
izvesnim aspektim a g. moe se govoriti ve u
praistoriji (m askiranje lovaca, igre iznikle iz
raa, magijske, obredne, kuitne igre) i naj
starijim civilizacijama. Od pojave raznih -*
dramskih anrova u staroj Grkoj delatnost
glumca postaje jasno diferencirana od drugih
aktivnosti, iako u poetku pisac -> tragedija
ima i funkciju glumca u predstavi sopstvenog
kom ada. U nekim anrovim a broj glum aca je
postepeno rastao, kao i broj statista, ija se
funkcija u raznim sluajevima kree od pukog
prisustvovanja na sceni do prilino sloenih
zadataka. N ekada je postojala tenja da glum
ci budu specijalisti u tum aenju pojedinih
vrsta uloga, tako su postojali razni fahovi
(tragiari, heroji, komiari, ljubavnici, naivci,
intriganti, starci, poverenici, rubenice, sluge,
slukinje, subrete, rezoneri, karakterni glumci,
salonski glumci it.). D anas preovlauje te
nja da umetnost g. ne bude strogo speci jali-
zovana, ve da isti glumci mogu da glume
razne uloge. Ima shvatanja po kojim a se g.
sm atra samo vernim tumaenjem dram skog
teksta, kao to postoj? ? tenja da se od glu
maca trai m anja ili vea nadgradnja (po sop-
stvenoj inicijativi ili po zahtevu reditelja) tako
da dram a moe da postane samo povod za
predstavu. - Glumac moe da glumi sam ili
sa drugim glumcima, u reiji sopstvenoj,
kolektivnoj i!i reditelja pojedinca. U g. po
stoje dva osnovna sistema: 1) sistem identi
fikacije giumca sa ulogom (g. proivljavanja) i
2) sistem spoljnog predstavljanja uz unutra
nju distancu i punu kontrolu (g . predstavlja
nja). Prvi sistem vie odgovara iluzionistikom
(realistikom i naturalistikom ), a drugi anti-
iluzionistikom pozoritu. U istoriji pozorita,
Stanislavski je bio najizrazitiji predstavnik
prvog, a Breht drugog sistema g, Brehtov
sistem, vezan za -> epsko puzorite, polazi od
unutranjeg doivljaja, ali sa nam ernim, e
stim i pravovremenim distanciranjem da ne bi
dolo do naturaiistikog poistoveavanja s li
kom.
G O U JA R D S K l STH
L it.: C . C oquelin, L 'art et le com dien, 1880; K.
(prev.); R. P laovi, E lem enti glum e, ) 950; T. Cole,
H. C h in o y , A ctors on a ilin g , 1954; D . D id ero t,
P aradoks o glum cu. 1958 (prev.); E. G . C raig, On
(he A rt o f the T heatre, I960; J. K ulundzi. Fragm en
ti o teatru. 1965; B. B reht, D ija lektika u teatru, 1966
(prev.); B. G av eta, G lum ac i kazalite; 1967; j.
G ro to w sk i, Towards a Poor Theatre, 1968; i. R.
E vans, E xperim ental Theatre fr o m Stanislavsky to
today, 1970; A. A rto , P ozorite i njegov dvojnik,
1971 (prev.); T . G u th rie , O n A ctin g , 1971, S.B.
GLUM AC Gluma
G O L IJA R D I (lat. goliardm, pejorativno od
familia Goliae sledbenik prodrljivog Goli-
jata, junaka starofr. epa.) Srv. lutajui
pesnici u Francuskoj, Engleskoj, Nemakoj i
Italiji u 12. i 13. V. Udruivali su se u grupe,
lutali od grada do grada i pevali svoje pesme,
esto veoma raspusne sarine, pisane srednjo-
vekovnim lat. jezikom, u ritmu narodne poezije
i na muziku sakralnih i narodnih pesama.
Motivi su: bezbrina m ladost, enska lepota,
ulna ljubav bez predrasuda, vino. Pisali su i
satirine pesme, uperene protiv crkve i pape.
O snovna osobina njihove poezije bila je mla
dalaka odvanost i otvorenost misli i izraa
vanja. N ajpoznatija zbirka golijarske poezije
su Carmina Bur ana, koje je objavio J. A. lemer
u Nemakoj 1.847, Po g. je nazvan -> golijardski
stih. Vaganti.
L it,: C, C o r rado. J can ti dei Goliardi, 1928; B. I.
Ja rch o , De V oriau fer des G olias, Speculum , 1928,
3; O . R ojdestvenskaia (D o b iach ), Les posies des
Goliards, 1931; H. W adell, The W andering Scho
lars, 1932; L. V ertova, C ana goliardici medievali,
1949; F . J. E. R aby, H isto ry o f Secular L yric P oetry
in the M iddle A g e s, 1957, M .D i.
G O LIJA R D SK I STIH (~* golijardi) ili va-
gant ski -> vaganti estoiktusni stih sa sle-
deim -* konstantama: 13 slogova; jak a ->
cezura iza sedmog sloga; akcenat na petom
(daktilski zavretak na cezuri) i na dvanae
stom slogu (enska - klauzula). Evo ga iz
poznate vinske pesme;
Mum st propsitum // in taberna mri,
Ut sint vina prxima ( / morintis ori.
U -* skandiranju ili pevanju ostvaruje se i ->
iktus na poetku drugog polustiha, pa i na
kraju prvog. N astao oko 12. veka u srenjo-
vekovnoj latinskoj poeziji. Pod uticajem g. s.
javio se u 15. v. poljski trinaesterac, po
sredstvom ovog u 17. veku ruski TpunaAna-
cjiojkhhk, koji je zatim uticao na pojavu -
trinaesterca ( 7 //6 ) ) u srpskoj poeziji.
GONETALICA
Lit.: L. W. B earc, L atn Verse and E uropean
Song, 1957; D . Norberg, Introduction f tu d e de ta
versification atine m divale, 1958; C . nerpO B nfi.
fi ockh Tpm iaeciepan H3Bopn h rp a umuje,
n p u .io su K J I I 0 , 1976, sv. 1 4; D. L udvik, Srednje-
veke in staronetnke ver~ne oblike, 1978. Z .R .
G ONETALICA - Zagonetka
G O N G O RIZA M (p. g o n g o r is m o ) Naziv
za jedan od tokova barokne poezije u paniji
iji najznaajniji predstavnik je L. de G ongora
(1561 1627). U paniji se za isti pojam
upotrebljavaju i nazivi k u i l i z a m ( c u l tis m o ) i
k u h e r a n i z a m ( c u l t e r a n i s m o ) . Srodni knjievni
pokreti postoje i u drugim evropskim zemlja
ma toga vremena (-+ precioznost u Francu
skoj, -* marinizam u Italiji). G. predstavlja
tenju da se u poeziji, koja treba da bude raj
zatvoren za mnoge, vrt otvoren za m alobroj
ne (Pedro Soto de Rohas), uz pomo rafi
niranih izraajnih sredstava ostvari posebna
umetnika realnost. G ongora i njegovi sle-
benici, ugledajui se na lat. i ital. jezik, stvorili
su poseban pesniki p. jezik ije su najvanije
karakteristike: obilje neologizama, sloena
sintaksika struktura reenice u okviru koje je
posebno esto zastupljena stilska inverzija, bo
gatstvo i matovitost u korienju stilskih fi
gura, posebno m etafore; muzikalnost stiha.
Taj jezik je pesniki jezik u kom e metaforine
odrednice neprestano stavljaju irealnu prepre
ku izmeu um a i samog predm eta (D. Alon
so). G ongorizam je u toku 17. v. imao i
m nogobrojne pristalice, i protivnike, kako u
p., tako i u hispanoam . kolonijalnoj knjiev
nosti.
L it.: M. A rtigas. G ngora y et gongorism o, 1927;
D . A lonso. Estudios y ensayos gongorinos, 1960; R.
Jam m ex, E tudes sur [oeuvre potique de don L uis de
Gong ora, 1967; J. L. A lborg. H istoria de la literatura
espaola, I I Epoca barroca, 1970; J. M. Blecua.
Sobre poesa de a E dad de O ro, 1970; A. C o llard .
Nueva poesa. C onceptism o, culteranism o en la lrica
espaola, 1971; J. de E n tram b asag u as. Estudios y
ensayos sobre Gngora y el Barroco, 1975. Lj.S.
GORGIJANSKE FIGURE (gr. axf)iiatc* yop-
Y iea, \al. figurae gorgianae) Termin antike
-> retorike, nazvan po retoru Gorgiji (oko
485- o k o 385. pre n.e.). K ao putujui go
vornik i uitelj vestine ubeivanja izgradio je
tip umetnike proze koja na sluaoevu duu
deluje kao lekarsko sredstvo na ljudsko telo
(sam Gorgija, u Pohvali Heleni). Najizrazitije
stilske figure, za koje mu D toor pripisuje
otkrie, jesu - antiteza, -* homojotclcuton i
parisosa, nazvane zajedno g. f . N jim a Gorgija
224
postie antitetinost delova reenice, pojedinih
reenica i broja slogova, sazvuje slogova na
poetku i na kraju reenice, i najzad rimovane
zavretke reenica: to je i prva pojava -* rime
u evropskoj knjievnosti (-+ homojoteleuton).
L it.: J. C . R o b e rtso n , The Gorgian Figures in
Early G reek Prose, 1893; F, Z u ck er, Der S tii des
G orgias nach seinen im eren F orm , 1956. S.S.
G O TSK I ROM AN - V rsta rom ana punih
strave i napetosti koji su bili naroito po
pularni u Engleskoj poslednjih decenija 18. v.
Izraz gotski upotrebljavan je u tom periodu
za ivopisne ruevine i starine. Neki eng. pisci
koji su se pod uticajem prerom antiarskih
struja poeli okretati srednjovekovnoj prolo
sti prihvatili su taj izraz, i on se ustalio kao
naziv za nova interesovanja, suprotna stavu
klasicista, koji su srednjovekovne spomenike
smatrali prim itivnim i varvarskim. Uskoro
zatim atribut gotski poeo se primenjivati
na rom ane pune jeze, m ranih zapleta i ta
janstvenih dogaaja, uglavnom zbog toga to
se radnja mnogih od njih zasnivala na srednjo-
vekovnim m otivim a ili se deavala u srenjo-
vekovnom ambijentu. U tom smislu ovaj naziv
je prvi upotrebio H. Volpol, koji je drugom
izdanju svoga veom a uticajnog rom ana The
Castle o f Otranto (Otrantski zam ak, 1764) dao
podnaslov gotska pria. G. r. nastao je pod
uticajem dela opata Prevoa i nem. folklora,
m ada je i u ranijoj eng. knjievnosti bilo na-
govetaja rom an a strave i tajanstvenosti. Naj-
tipiniji primeri g. r, su dela En Redklif. N aj
dui vek, ako se uzmu u obzir brojne poznije
verzije i derivati, imao je Frankentajn Meri G.
Seli.
L it.: E. M a rg raf, Der Einfluss der deutschen
L iteratur a u f der englischen Schauerrom an, 1901; A.
M . K illen, L e rom an terrifant ou rom an noir de
W alpole a A nn R a d d iffe , i 924; E. A. B aker, The
H istory o f the English N ovel, 1951; J. K lein, Der
gotisi he R om an, 1975. V.K.
G O VO R 1. U najirem lingvistikom smi
slu, fonetsko-akustika manifestacija oveko-
ve sposobnosti sluenja -+ jezikom, tj, kom u
niciranje meu lanovima jezike zajednice
putem artikulisam h verbalnih signala proizve
denih aktivnou govornih organa. U savre-
menoj, strukturalnoj ili sistemskoj koncepciji
jezika, jezik i g , stoje u odnosu koda i
poruke, ili sistema i procesa: g. je u sutini
jezik u akciji, odnosno aktiviranje jezikog
sistema a bi se proizveo neki na njemu
zasnovan i njime omoguen tekst. 2. U
dijalektolokom smislu, lokalni ili drutveni
varijetet nekog nareja, esto podvrsta -+ di
225
jalekta; npr. sarajevski g., istono-hercegova-
ki g., atrovaki g. U naoj dijalektologiji
odom aena je podela tokavskog dijalekta na
ekavski, ijekavski i ikavski g. 3. U reto
rikom smislu, jeziki iskaz javnog i prigod
nog karaktera, prevashodno predvien za
usmeno kazivanje, iako moe biti i napisan da
bi bio proitan (-* beseda). K ao osobito ce~
njen vid govorne vetine, a unekoliko i kao
zasebna knjievna vrsta, g. je kom poziciono
kodifikovan u vreme poetaka gr. ~+ retorike,
uz kasnije modifikacije koje su uneli Aristotel,
Ciceron. Kvintilijan i dr.
Lit.: ~+ Lingvistika, -+ retorika. R.B.
GOVOR PRIPOVEDACEV - U usmenom
je kazivanju neposredno ostvaren prisutnou
samoga pripovjedaa; u tam panom djelu -
epske knjievnosti g. p. dolazi do izraaja u
njegovom afektivnom ueu u zbivanju djela,
npr. uzvinim reenicama koje prekidaju tok
pripovijedanja, u humoristikoj ili ironikoj
distanciji njegova pripovijedanja kao i u nje
govu oslovljavanju itaoca. E. Zola je u svom
eseju o Floberu postavio zahtjev da se g, p. ne
smije uli u djelu te da ono m ora da se
pripovijeda u neku ruku sam o od sebe. Pri
vidan je sam o g. p. ako je epsko djelo ispri
ano u prvom licu. jer se to fiktivno Ja ne
m ora poklapati sa samim pripovjedaem, a
redovito se i kazuje u djelu da u prvom licu
pripovijeda fiktivan lik. Po nekim au to rim a# ,
p. se iroko shvaa kao a'ov pripovjedaa
prema opisanim pojavam a i linostima i kao
njegov sud o ivotu.
L it.: J I . M. T h mo({)ejeb, Teopuja k ij>u xea tio cm u ,
3950 (prev.); E. L m m e rt, B a u f o r m e n des E rzhlens,
1954: W . K ayser, D as sprachliche Kunstwerk* 1964,
10; Tz. T o d o ro v , L es catgories du rcit littraire.
1966; J. Ihwe. L iteraturw issenschaft und L in g u istik,
U L 1972. ' Z..
GOVORNA MELODIJA - M elodija (gr.
|ieX.<|)<) ia - zapjev. pjevanje, pjesma) govora,
tj. sveukupna melodijska strana govora ili
veih govornih cjelina, dizanje i sputanje gla
sa u toku govornog ina. G. m. je karakteri
stina za svaki iskaz, za svaki jezik, pa i za
svakoga govornika. T ako u naem jeziku, u
upitnoj reenici, npr., g. m. i jaina naglo
padaju od poetka prema kraju, dok u njem.
rastu. Dakle: Tko je doao] moe se grafiki
prikazati kao ), a njem. Bis! du ge
kom m en? k a o i . Usp. i intonacija, -~>
modulacija, -> melodija stiha.
L it.: R. Peacock, P roblem e des M usikalischen in
der Sprache. 1952. M .K r.
GOVORNE IGRE - Igre recima
15 R e n ik k n ji e v n ih te rm in a
G R A D U S A P PARNAS(S)UM
G RA CIO SO (p. gracioso otroum an, du
hovit) Junak p. komedije, naroito Zlatnog
doba, kasnije nezamenijiv u malome anru
(- genero iko), javlja se pod raznim imenima
( Bobo, Simple, itd.), G. se odlikuje realisti
nim, narodskim zdravim razumom, govori
sonim, narodskim jezikom , te je esto u ne
skladu s glavnim zapletom i parodira ga.
L it.: C'h. D. Ley: E l Gracioso en el teatra de la
Peninsula (Sic/lo de oro) , 1950. T.V .
G R A C IO Z N O - Ljupko
GRADACIJA (lat. gradatia - pojaavanje)
Termin antike < retorike, danas upo
trebljavan u dva znaenja: I. Jedno od
najvanijih naela - kompozicije knjievno
ga djela koje treba da stalnim pojaavanjem
estetskih dojm ova uzdri napetom panju i
taoevu ili gledaoevu; 2, Termin za figuru
-> ponavijanja, zapravo produenu -* anadi-
plozu, u kojoj se u nizu reenica stalno vraaju
iste rijei na kraju prve i na poetku idue,
npr,: Kae ropstvo, krije verigu, / Ite zdra-
vje u nemoi, / Kami u cvitju, cvit na snigu, /
Snig na suncu, sunce u noi, / Vjeru i ljubav
tkogod scijeni / U nekrepkoj nai eni. (Gun-
duii, Suze sina razmetnoga, I, 361 366). T a
je figura dobila i ime lanac (lat, catena). 3.
D anas se termin g. upotrebljava za svaku
figuru postupnoga pojaavanja izraaja, a da
se pojedini izrazi ne moraju ponoviti; Sve e
se elje tu da probude, / duine ice sve da
progude / Zadiviemo svetske kolute, / bogove
silne, kamoli ljude; / zvezama emo pomerit
pute / suncima zasut seljenske stue. / da u sve
kute zore zarude, / da od miline dusi polude,
/ Santa M aria della Salute! (L, Kosti).
Z.S.
GRADUS AD PARNA S(S)UM (lat. uspon na
Parnas) Lat. i gr, renik sa oznakam a
metrikih kvantiteta, rima, sinonima, epiteta i
si., kao pomo pesniku-poetniku. G. a. P. je
proizvod pozne srednjovekovne -+ filologije
(jedan od prvih poznatih renika te vrste je
renik rima iz D antea i Petrarke Peregrina
M oreta 1528. g.). vidan prim er shematizo-
vane poetike i antikog shvatanja original
nosti. Ovakvi renici, naroito renik (leksi
kon) rima, bili su esti u doba baroka, a za
nauna prouavanja drag ocem su i danas. V. i
rimarij.
L it.: J. A. S andys, H istory o f Classical Scholar
ship. 19062; F. ja n d e b e u r, Reimworterh'ucher u.
R eim u o rt Verzeichnisse, 1926. SS.
GRAA
GRAA - 1. Pod g. u knjievnosti iroko se
podrazumijeva sav onaj materijal koji se nalazi
van knjievnog djela (u prirodi i ivotu, u
literarnoj i kulturnoj tradiciji) i koji tek po
sredstvom jednog poetskog ina postaje knji-
evnoumjetniko djelo. O vako iroka i ne
odreena odredba posljedica je sloene struk
ture knjievnog djela, iji su svi slojevi kore-
lativno povezani i teko se mogu razdvajati i
posebno definirali. O tuda se pojam g.* pove
zuje i sa ostalim sadrajnim elementima
knjievnog djela: -* temom, motivom, >
sadrinom. Po nekim novijim shvatanjim a g. u
knjievnom djelu ne znai sirovu g. iz ivota
ili iz prirode, nego jednu priu, jednu -* fa
bulu (eng. plot), koja se ve oblikovala van
knjievnog djeia i koja se kao unutranji do
ivljaj, kao izvjetaj o nekom suvremenom
dogaaju, kao historijska, mitska ili religiozna
pria, kao ve stvoreno knjievno djelo drugog
pisca ili kao sam ostalno izmiljena radnja na
novo obrauje. Tako se pod knjievnom g.
podrazumijeva jedan stvoreni supstrat koji je
uzet iz onoga to vai kao g. u prirodnom
svijetu i to je ve prolo kroz duhovnu obra
du (E. Frencel). Pisac za svoje djelo uzima,
dakle, raznovrsnu g. koju mu pruaju ivot,
prolost, tradicija i jezik. O n je crpe iz razli
itih izvora. Sve do 18. v. kao g. sluili su
prvenstveno literarni izvori i kulturna tradicija
(mitologija u antikoj i kasnije u renesansnoj i
klasicistikoj knjievnosti; hronike, ljetopisi,
istoriografska djela u ekspirovim dram am a
it.). Romantiki pisci su u usmenom pre-
danju i narodnoj knjievnosti nali bogat izvor
tematsko-siejne g. Istorijski izvori predsta
vljaju osnovnu g. piscima istorijskih rom ana.
Tako je Pukin za svoju Kapetanovu ker pro
uavao istoriju Pugaovljeve bune, a kod nas
se enoa za svoje rom ane iz hrv. prolosti
(Seljaka buna, Zlatarevo zlato) obilno ko
ristio arhivskim materijalom. M. ami je po
kazao u kolikoj mjeri se Anri sluio isto-
rijskim izvorima (arhivskom g., memoarima,
pismima) da bi u Travnikoj hronici ostvario
to autentini)u sliku svijeta koji je opisivao.
Realistiki pisci su esto iskoritavali novin
ske hronike, kao Flober za Gospodu Bovari;
Dostojevski se esto koristio sudskim hroni-
kama u dnevnoj tampi. Realisti su i inaeg. za
svoja djela pronalazili u savremenom ivotu
svoga drutva, u svijetu koji su neposredno
poznavali, pa ih nije privlaila starija, obra
ivana knjievna g. i tradicionalni motivi kul
turnog naslijea, kao to je sluaj sa mnogim
ranijim i kasnijim piscima. N aroitu panju
skupljanju g. iz savremenog ivota posveivali
226
su naturalisiiki pisci u drugoj polovici 19. v.
Oni su zaista istraivali ivot, skupljali i bilje
ili detalje s ulice i trnice, iz gradskog i
seoskog ivota, prouavali ljudske sudbine na
osnovu razgovora i sudskih rasprava, siste
matizirali i uporeivali svoje rezultate (Fla-
ker). N aturalisti su vjerovali da je g. ne samo
tematsko-siejna ve i bitna unutarnja okosni
ca djela. T ako je Zola isticao da je piscu prva
briga da pri biljei sve to moe doznati o
svijetu koji eli n a s lik a ti... Romansijer e
imati samo da logiki rasporedi dogaaje (O
romanu). Ali se u tom e vidi i osnovni ne
dostatak ne samo naturalistikog metoda nego
i pogrenog uvjerenja da sam ivot pie ro
mane. Knjievno djelo se ne stvara samo
izborom i logikim rasporedom g., iako mu to
moe dati neka osnovna obiljeja. Jer g. ostaje
m rtva i umjetniki irelevantna m aterija sve
dok se ne uoblii, dok se kvalitativno ne
preobrazi i ne ostvari univerzalnu vrijednost
idealnog oblija (A. Alonso). G. koju pisac
upotrebljava znaajna je u knjievnosti po
tome koliko je svojom posebnom prirodom
postala izra 2 jedne dublje misli pjesni
kovog doivljaja svijeta, koji ponovno oi
vljava u umjetnikom djelu. Pojam g. treba
otuda obazrivo uzimati u obzir prilikom kuji-
evnokritikog vrednovanja. G. se oblikuje u
knjievnoumjetniku formu, pretvara se u nju,
nestaje u njoj. O tuda je taj elemenat rele
vantniji kada se uzima kao > tema ili kao -+
motiv, pri emu istraivanje g. postaje predmet
komparativne knjievnosti, a njeno tum a
enje se vezuje za istoriju g. ili motiva iz
drutvene isto rije ili klasine mitologije (Ce
zar, lani car Dimitrije, N apoleon; Ifigenija,
Orest, Amfitrion itd.). 2. Jedan od osnov
nih zadataka nauke o knjievnosti je skup
ljanje g., njeno sreivanje i prouavanje
(utvrivanje autorstva, izvornosti, uticaja,
vanjskih faktora koji su djelo odredili, isto
rijskih, filozofskih, drutvenih, m oralnih i po
litikih pretpostavki koje su u njega ule).
Prouavanje g, esto je neophodno za kritiko
ispitivanje i istorijsko razumijevanje knjiev
nih djela, ali ovo znaajno istraivako usre-
sreenje moe ponekad, naroito u nekim po
zitivistikim pristupim a, i da odvede istrai
vaa daleko od osnovnih ciljeva istorijskog i
kritikog shvatanja knjievnosti.
Lit.: A. A lonso. T h e Stylistic In te rp re ta tio n o f
f.ile rary T exts, M odern L anguage N oses, 1942, 9;
E. Z ola, O ro m a n u , O realizm u, 1948 (prev.); M.
S chorer, T echnique as D iscovery, H udson Review,
1948, 1; A. F lak er, N o v ela i ro m an , U vod u
kn jie vn o st ; R. V elek i O . V o ren , Teorija kn jiev
nosti, 1966 (prev,); M. am i, storijski izvori
227
T ravnike hro n ike Ive A ndria , 1962; E lizabeth
F renzel, S to ff-, M o tiv - wm/ Sym bolforxchung. 1963;
F. Jo st, G rundbegriffe der T hem aioiogie. 1974; W.
T heile, h? P o etik , 1975. Z .L . - D . .
GRAANSKA DRAMA (fr. drame bourgeois,
eng. Domestic Drama, nem. Brgerliches
Trauerspiel) Vrsta dram e ija se radnja
razvija u izrazito graanskoj sredini, a moe
nastati iz sukoba graanske klase u razvoju s
aristokratijom , iz konflikta u nutar tog samog
drutvenog sloja ili iz sudara sa sve snanijom
pojavom radnike klase. Ove tri naelne m o
gunosti smenjuju jedna drugu u istorijskom
razvoju i uporeo odraavaju razvoj graan
ske klase. Prve primere g. d, nalazimo ve u
eng. renesansnoj dram i (Arden od Fererama,
nepoznatog aurora, oko i 590, ena ubijena
blagou, T. Hejvuda, 1603). S usponom gra
anske klase i s pojavom graanske kulture
javlja se potreba da se na scenu iznesu etika
naela i problemi ovog sloja i to u ozbiljnoj
drami (a ne samo u formi komedije, kako je
do tada injeno), jer je istovetnost pogleda na
svet linosti predstavljenih na sceni i gledalaca
bila od znatno veeg m oralnog efekta nego
hladno divljenje prema junacim a velikog kla
sinog pozorita, G. d. se prvo razija u Engle
skoj (gde je uobiajeno korienje term ina ->
domaa drama), jer je u njoj graanska klasa
znatno ranije ojaala, i njenim se prvim,
autentinim prim erom moe sm atrati Liloov
Londonski trgovac (1731). Llloova dram a i
Riarsonovi romani sline sarine izvrili su
snaan uticaj i na kontinenat. Ve poetkom
18. v. dva osnovna anra tradicionalnog po-
zorita kom edija i tragedija bivaju za-
menjeni, u tekuoj dram skoj produkciji, jed
nim novim anrom -> piaevnom komedijom,
koja je tematski priprem ila pojavu g. d.; ve
se u delima Nivela de la Sosea La Fausse
anthipathie (Lana netrpeljivost, 1733), Le pr
jug ta mode (Predrasuda u modt\ 1735) i
L'Ecole des amis (kola za prijatelje, 1737),
sreu situacije koje e pozorite u svom daljem
razvoju preuzeti i obilato koristiti. N o m ekv
dian razvoj anra odvija se tek u drugoj
polovini 18. v., uporeo s pojavom novih
filosofskih i drutvenih doktrina koje su bile
plod graanskog pogleda na svet. Teoretiar
g. d. bie D iro: Entretiens sur le Fils naturel
(Rasprava o Vanbranom sinu, 1757) i O
dramskoj poeziji (Dissertation sur le pome
dramatique, 1758). D iro eli da uobiajenu
sliku karaktera zameni predstavljanjem soci
jalnih uslova i da tako stvori jedno novo.
ozbiljno pozorite, ne vie u stihu, ve u
15 *
G R A A N SK A DRA M A
prozi, iji e cilj biti pre svega da poui.
Didroovi stavovi e izazvati snanu reakciju
kod tradicionalnih duhova: njegov Vanbrani
sin, tam pan 1757, bie izveden u Francuskoj
komediji tek 1771, a njegov Otac porodice,
napisan 1758, viee scenu 1761. Voiter, ne
prijatelj ovog bastardnog udovita, sam
e napisati nekoliko tipinih g. d.: L Enfant
prodique (Rasipni sin, 1736), Nanine (1749),
VEcossaise (kotlandanka, 1760). U Nema-
koj se meu preteama ovog novog anra
nalaze Goted, koji se koristi term inom gra
anske tune igre ( Brgerliches Trauerspiel) i
Gelert (teoretiar Weinerliches Lustspiel),
ali Lesing je taj koji u potpunosti prihvata
D idroovu graansku polemiku i njegov dram
ski model, osobito tezu o podreivanju karak
tera socijalnim prilikam a, i koji se zalae za
nem. dram u u prozi, a po fr. uzoru. Lesingova
Emilija G a h ti (1772) predstavlja model g. d.. u
kojoj sukob izmeu graanske klase i aristo-
kratije obija tragine razmere. Iz vremena -*
Sturm und Dranga, koji se u izvesnom smislu
ogluuje o g. d primerom ovog anra mogu
se sm atrati Lencove d ra m e Hofmeister (Doma
i uitelj, 1774) i Soldaten (Vojnici, 1776). kao i
ilerova Spletka i ljubav (1783). u kojoj je. po
Lesingovom uzoru, naslikan sukob izmeu
graanstva i aristokratije. Iz D iroovog Oca
porodice, te uzorite g. d., nastaje u Nemakoj
niz sentimentalnih porodinih kom ada (Fa
milienstcke) Iflanda i Kocebua, koji su du
go vladali nem akom scenom, sve do polovine
19. v. Nem. rom antiari, osobito A. V. Siegel,
zameraju didroovskoj koli to je izvela na
scenu fil istra, iji su problemi bez veeg
m oralnog i filosofskog dom eta. Mlaa Ne-
m aka obnavlja graanske teme, ali od njih
stvara komedije, a ne g. d. K onano, 1844, s
Hebelovim remek delom, Marijom Magdale
nom, g. d. ulazi u fazu kritikog odnosa prema
graanskom duhu, u iju je pohvalu nastala;
m alograanski moral i pedantski etos duno
sti i asti okreu se protiv samih njihovih
nosilaca i ovde ka sukobu unutar graanskog
sloja, individua postaje rtva sopstvenog dru
tva (O. Ludvig). N a treem stupnju svog
razvoja, koji se poklapa s pojavom realizma i
naturalizm a, g. d. otkriva ivotnu la samo
zadovoljnog graanstva (ibzen, Krlea) i esto
zastupa zahteve radnike klase (H auptm an);
na taj nain g. d. postaje socijalna dram a u
uem smislu. Najzad, kritika graanskog d ru
tva dobija razmere groteske i karikature s
pojavom - ekspresionizma i -> nadrealizma
(Vedekind, Kajzer, Gol).
G RA AN SK A T R A G E D IJA
L it.: A. Eloesser, D a s brgerliches D ram a, seine
Geschichte im 18. und 19. Jahrhundert, 1898; F. O .
N olte. Earlv M iddle Class D ram a, 1935; J. P in atai,
Le dram e bourgeois, 1938; R. M o rtier, D iderot en
Allem agne, 1954; A. N ico, A H isto ry o f British
Dram a, 1962; L. P ik u iik , Brgerliches Trauerspiel
und E m pfindsam keit, 1966; A. W ierlacher, D as br
gerliche D ram a , 1968; P. W eber, D as M enschenbild
der brgerlichen Tragdie, J976; B. K a h l-P an tis.
Bauform en des brgerlichen D ram as, 1977. M .M i.
GRAANSKA TRA G ED IJA Graanska
drama
GRA FO M A N U A (gr. ypipw piem, notviot
- ludiio, ludost) Ludilo pisanja, preko-
mcrna i pretcrana, tj. bolesna potreba za pi
sanjem, pri emu se ne vodi rauna o stvarnoj
knjievnoj ili naunoj vrcdnosti onoga to se
napie. Grafoman, ovek koji boluje od g.\
krabalo, piskaralo. K .M .G .
GRAMATIAR (gr. ypannatiK onaj
koji /n a slova; docnije, gram atiar, ovek koji
se bavi jezikom i knjievnou) Pisci gra
matikih gr. i lat. del, koja su se uglavnom
ograniavala na uenje o slovima, akcentim a,
interpunkciji, i ire na morfologiju. U izu
avanje gramatike ulazili su i neki elementi
retorike, a sintaksa se rede obraivala. Prem
da su o jeziku i njegovim pravilim a razmiljali
ve sofisti, i zatim Platon i Aristotel, gra
m atika se iz filosoflje jezika izdvojila tek u
helenistiko doba, sa razvojem filologije i po
trebom da se utvrde stariji tekstovi. G r. g. u
pravom smislu te rei, kao Apolonije D iskol ili
Dionisije Traanin, bavili su se pre svega kla
sifikacijom i term inolokim odreenjima. O na
su tako dobra da se i danas upotrebljavaju u
gramatici. Pratei jeziku praksu pod pretpo
stavkom o povezanom i loginom nastanku
kategorija, oni nisu jezik posm atrali istorijski
ni kom parativno sem kada su lat. g. pre
nosili sisteme i termine gr. gram atike u svoj
jezik. Pisci gr. i lat. gramatikih spisa (gr.
T87vr|, lat. ars), tj. udbenika, sastavljali su ih
esto u obliku odgovora i pitanja, a ponekad
radi lakeg uenja, i u stihovima; neke od tih
formula ue se i danas u nastavi lat. jezika.
N aroita zasluga g. je u tom e to su u pri-
merima sauvali odlomke inae izgubljenih
starijih knjievnih del.
Lit.: H . K o tier, Die A n f n g e der griechischer
G ra m m a tik, G lo tta 37, 1958, 5 40; H . S tein th al,
Geschichte der Sprachw issenschaft bei den Griechen
und R m ern, rep r. 1961 ( 1 8 9 0 - 9 1 2). S.S.
GRAMATIKA RIM A - Prosti oblici -
rime, koji se javljaju na osnovu gram tikih
228
paralelizama. Cesto su to neprave rime (aso-
nancne, konsonancne, pribline itd .). K arak
teristina je za usmenu poeziju i obino za prvo
razdoblje pisane poezije, npr. ruske i srpske.
Evo nagom ilane imenike i glagolske g. r. u
usmenoj poeziji: gorama vodama strjela-
m a, stranama; pjevajui kopajui
kukajui. Prim er takvih g. r. iz dva O rfelm ova
katrena: vazmuti prevrati, prevarie za-
idie; moje svoje, alosti hrabrosti.
Lit.: - Rima. .R .
GRANICE REI Granice izmeu rei ili ~+
akcenatskih ceiina u ralanjenom govornom
lancu, koje u stihu predstavljaju jedan od rit
mikih signala. Razlika izmeu pojm ova g. r. i
granica akcenatskih ceiina vidi se npr. u ovom
retkom obliku usmenog trohejskog -* dese
terca: Sirotinja: te je / pozdravila, u kom e je
na cezuri g. r. sauvana, a granica akce
natskih ceiina p ad a iza druge enklitike, p o
dudarajui se sa pom erenom -* polukadencom
iza estog sloga. Z ato se kae da je cezura
stalna (ponekad pokretna) granica rei. T er
min potie od O. Brika (cjioBecHbie pa3Ae-
jiw, cjiobopa3n ejiu ) a B. Tomaevski ga je
afirmisao statistikim ispitivanjem. O dnos
izmeu varijanti rasporeda g. r. i varijanti
rasporeda akcenata veoma je sloen i nedo
voljno prouen. Sm atra se da je uloga g. r.
vanija u variranju ritm a troslonih nego dvo-
slonih -> metara. G. r. sa kojim a se podudara
kraj stope zovu se -> dijarcze (bilo stalne bilo
pokretne). K ao opozicija term inu iju reza
upotrebljava se term in cezura u drugom zna
enju; padanje granica stopa unutar rei. IJ
tom smislu -+ polustihovi u srphrv. trohejskim
stihovima po pravilu su odvojeni stalnom di-
jarezom , dok polustihove u jam bu obino
razdvaja cezura, sekui stopu. K ao i -
klau/.ule i g. r. mogu da se klasiiikuju prema
zavrecima rei koje prethode granici (muke,
enske, aktilske, hiperdaktilske). U srp
hrv. stihu g. r naroito cezura, imaju zna
ajnu ulogu ritmikih signala. Ipak ni iz do-
slenog trohejskog rasporeda granica ne m ora
da rezultira metriko-ritmiki organizovan stih.
T ako npr. tfohejski deseterac tipa 4//4 + 2
(Boga / moli // Jugovia / majka) prestaje
da bude stih u strukturi 2 + 4 4 -2 + 2 (M ajka /
Jugovia / boga / moli), iako sve g. r. padaju
ispred neparnih slogova (jakog vremena sti
ha). S druge strane, stih Bre / viknue // ti /
laki / aui) predstavlja obinu pojavu, iako
u njemu, osim iza etvrtog sloga, g. r. padaju
ispred parnih slogova. Od odnosa izmeu ra
sporeda akcenata i g. r. zavisi -+ fraziranje
229
kao zvuno-ritam ska linija stiha. Neki izjedna
avaju g. r. sa - pauzama, iako postoji bitna
razlika: svest registruje sveg. r. u stihu, ali pauze
na mima, ak ni na cezuri ne moraju da se ostva
re. esto se g. r. izjednaavaju sa -+ fraziranjem.
L it.: P. k o G co h 0 ueiucKOM e m u x e . ... 1923; O .
M. bpHK, Pii'I M h cuHT3kchc, H ou Jleip, 1927,
3 6; M ichigan S lavic M ateria ls, 1964. 5; T. A.
UlenrejiM, T p a a n a m o p y c c K O M e m u x e 1923; E. B.
ToMameBCKfiR, O e m u x e , 1929; P. HkoGcoh, Bo.a-
rapCKHH tlHTHCTOllHblM HM B COIOCT3BJ1CHHM C
pyccKHM, CopmtKb e necmb npotp. JI. M w iem m b ,
1933. 108 U 7; i s t i. O b e r de V ersb au d e r se rb o
k ro atisch en V o lksepen, A rchives N erlandaises de
P hontique E xprim entale, 1933, V i l i I X , 135
144; K.. TapanoBCKH, PycKH a b o a jih h p h tm o b h ,
1953; Isti, ripnH nnH cpncKoxpaTCKe BepcwJjH-
KauHjc. P rilozi K JIF , 1954, X X , 1 - 2 ; M. F ra-
nievi, O n ek im p ro b lem im a naega r itm a ... .
R a d J A Z U , 1957, 313, 5 - 1 8 7 ; HL H . TojieHumeB-
-Kyry-joB, C.ioBopa3Zieji b pyccKOM CTHXocjioace-
h h h , Bonpocbi HJbiKormanuM, 1959, 4; C . n , E o6-
pOB, CnH iarM bi, cjOBOpa3Ae.ibi h jiHTaBpiiA*>i:
[lO HH THe O pH T M C C 0 ^ 6 P'A 'il T0.T b HO - 3 (f)<J)e KT H B H O M
o ecTeci BCHHOH pHTMoaqtiH pe^iH, PyccKafi Aume-
p a m yp a , 1965, 4; 1966, 1; K . TapaHOBCKHH, O chd-
BHbie craTHCTunecKoro M3ysteHiiH c i hx a,
P o etics-P o etyka -Ilo im u K a , II, 1966, 173196; 36,
T e o p m em uxa, 1968; M . JT. TacnapOB, C oepe-
.Memibi p yccK m e m u x , 1974; >K. Pyacnh, CpncKUjaM
u Hapogna .wempuKa, 1975, pos. str. 62, 8 1 90,
2 4 5 -2 5 4 . .R .
G RECIZA M (lat. graecismus) Rijei, izrazi,
m orfoloke tvorbe i sintaktike konstrukcije
preuzete iz gr. u koji drugi, isprva osobiio u
lat. jezik. Pri tom e se kao g. shvaaju samo
takve posuenice kod kojih govornici jo osje
aju gr. porijeklo; kad se s vremenom svijest o
tome izgubi, kao kod naih rijei rubac, kit,
hiljada, aneo i dr., onda se vie ne govori o g.
Z.D.
G RO BLJA N SK A P O E Z IJA (eng. Graveyard
Poetrv grejvjard poetri) Naziv jedne
struje u eng. predrom antiarskoj knjievnosti
18. v. u kojoj m otiv groblja, grobnice ili groba
slui kao polazna taka za razmiljanja o ne-
izbenosti smrti i prolaznosti ovozemaljskih
stvari. Pesme ove grupe predstavljaju reakciju
na racionalizam prethodnog perioda i nado-
vezuju se na opte tendencije poezije - sen-
timentalizma, naroito na onu njenu struju
koja je pogodovala irenju kulta melanholije.
N aglaavanje jezovitih fizikih pojedinosti po
vezanih sa smru, sahranjivanjem i truljenjem
esto se u g. p. preplie s idejam a hrianske
apologetike i irim meditacijama o ovekovoj
sudbini. Posle objavljivanja nekada veoma po
pularnih spevova Grob (The Grave), 1742, R.
G RO TESK A
Blera, i alopojka, ili none misli o ivotu,
smrti i besmrtnosti (The Complaint or Night
Thoughts on Life, Death, and Imm ortality),
1743, E. Janga, motivi g. p. bili su preneti i u
druge evropske knjievnosti, naroito nem. i
fr. Najlepi plod ove pred rom antiarske struje
je Elegija napisana na seoskom groblju (An
Elegy W ritten in a C ountry Churchyard),
1751, T. Greja.
Lit.: J. L. Kind, E dw ard Young in Germany,
1906; F. Baldensperger, Young et ses N u its en
France, E tudes d histoire littraire, 1906; A. L.
Reed, The B ackground o f G rays E legy, 1924; JI.
)KnBKOBnh, OfljeuH H o h n u x muc.iu EjBapzia Ja n ra
KO/i CTepiije h Koa cpncKSix iiecHHKa y npBOj no.no-
bhhh X X BeKa, iopmiK 3a nemo pu)y K m m cen o -
cm u Otfe.hefba Aum epam ype u jezwea C A H Y , 1972.
V.K..
GROTESKA (ital. grottesco od grot ta spi
lja) K arikaturalno-fantastina i iskrivljena
slika stvarnosti, koja ne izaziva komina, ve
K zastraujua osjeanja. Naziv je dobila po
podzemnim razvalinam a antiknih term a i pa-
la ta; nazvanim spiljama, a naroito po palati
Titusa u Rimu, gdje su naene neobine sli
kanje na kojim a su neprirodno i paradoksalno
spajani biljni, ivotinjski i ljudski dijelovi, te je
u poetku vezana iskljuivo za slikarstvo. Kao
izraz suprotstavljanja opeprihvaenim shva-
tanjim a i vjerovanjima i kao znak otuenosti
od svijeta, naroito je prisutna u epoham a u
kojim a se razbija vjera u racionalne i prirodne
osnove na kojim a je izgraen svijet i u kojima
fantazija gradei sliku raspadanja odreene
duhovne strukture prelazi sve granice prirod
no mogueg i racionalno prihvatljivog. Te
epohe su kasni srednji vijek, -+ romantizam i
savremena knjievnost, poevi od njenog veli
kog prethodnika Bolera. M eutim, g. je naj-
izrazitije prisutna u -* ekspresionizmu i -*
nadrealizmu, k ao i u savremenoj knjievnosti
alijenacije i apsurda. Inae, na groteskne obli
ke nailazimo ve kod Bokaa, Rablea i Ser-
vantesa. Meu rom antiarim a o g. je posebno
pisao V. go u predgovoru Kromvelu, a naj
poznatiji su pisci i pjesnici u ijim djelima
nalazimo njene elemente u njem. knjievnosti
an Paul i E. T. A. H ofm an, u anglo-ameri-
koj Bajron, E, A. Po i Dikens, a u rus.
Gogolj. Noviji m ajstori g. su kod Nijemaca,
izmeu ostalih. F. K afka, H. M an, B. Breht,
G . G ras, Direnm at, meu Rusima Andrejev,
Bulgakov, Englezima, odnosno Amerikancima
M. Tven i O. Haksli, a m eu ostalim evrop
skim piscima Pirandelo, apek, Bek et i Jo-
nesko ( drama apsurda). U naoj literaturi sa
g. se susreemo ve u narodnoj knjievnosti, i
G R U PA 47
to u pripovijetkam a. T ako je, npr., kod V.
Karadia objavljena, pripovijetka Meedovi,
po nekim svojim strukturalnim elementima g.
U jugoslov. knjievnostima tak ode moemo
naii na g. kod nekih pisaca. Tako se, npr.,
kao groteskne slike mogu shvatiti mnoge si
tuacije u alegorino-satirinim pripovijetka
ma R. D omanovia (Danga, St radij a.
M rtvo more itd.). Sa g. se susreemo i u
prozi sloven, pisca S. Jenka, u kojoj u sutini
tragine linosti igrom sluaja dolaze u gro
teskne situacije, kao i u njegovom parodinom
epu Ognjeplamti, u kojem se groteskni dojam
ostvaruje dosljednom degradacijom i banali-
zacijom emocionalnosti i misaonosti karakte
ristinih za romantizam. Ipak, o u naim
knjievnostima vie moemo govoriti tek od
-> moderne. T ada ona postaje bitan elemenat
u M atoevoj prozi, a neke njegove pripovijet
ke, kao Iglasto eljade, tipine su g. Njeni
elementi su prisutni i u prozi I, C ankara, a
najizrazitij) su u Kui Marije Pomonice. Na
groteskne situacije, neto kasnije, nailazimo
i u Andrievom Pulu Alije erzeieza, a kod
Kriee, naroito u pripovijetkam a ciklusa
Hrvatski bog Mars i u rom anu Povratak Filipa
Latinovia, g. postaje ak dom inantna. Sa g.
se. takoer, susreemo i kod R. Fetrovia, a
njenih elemenata ima i u prozi M. Nastasije-
via, zatim kod S. K olara, P. egedina, O.
Davia, R. M arinkovia, C. K osm aa i M.
Bulatovia, N aravno, u raznim epoham a i kod
raznih pisaca oblici g. se mijenjaju, kao to je
razliita i njena funkcija u jeiu. Ipak, za g. je
karakteristino da otvara svoje posebne uvide
u prirodu realnosti tako to na alogian i
paradoksalan nain dovodi u vezu obino ne
spojive, disparatne, elemente, naroito kom i
no i jezivo ili komino i tragino, te tako
depatetizira ono to predstavlja, i otkriva u
tome neki sarkastini nesklad. U postizanju
takvog umjetnikog dejstva g. se esto slui
i fantastinim, pretjeranim karikiranjem koje
dovodi oblik do izoblienja, a smisao do
besmisla.
Lit.: K.. F. Floegel, G eschichte des G ro te skko m i-
scheu, 1788; T h. W right, A H isto ry q f C aricature and
Grotesque in L itera tu re a n d A rt, 1875; H . Schnee-
gans, Geschichte der G roteske und S a tire , 1894; M .
U n term an n , Die G roteske, 1929; R. P ernusch. D as
G roteske, 1954; M. D im i. D as G roteske in der E r-
zh/ung des E xpressionism us, I960; M . D im i, O
grotesknom , P utevi, 960, 7 8. G . M ensching,
Das G roteske in m odernen D ram a. 1961; W . K ayser,
Das G ro teske, 1961; W . von O C o n n o r. The G ro
tesque, 1962; G . R. T a m a rin , Teorija g ro te ske,
1962; L. B. Jennings, The L udicrous D em on. 1963:
1. D rew itz. G ro tesk e L iteratu r , M e r k u r , 1965; A.
230
C lay b o ro u g h , The G rotesque in English L iterature,
1965; T h . C ram er, D ie G roteske bei E. T. A . H o ff
m ann. 1966; A. H eidsieck. D as G roteske u n d das
A bsurde im m odernen D ram a, 1969; F. K.. B arasch,
The G rotesque. 1972; F . H eu er, D as G roteske als
poetische K ate go rie. 1973. J. M.
GRUPA 47 (nem. Gruppe 47) Naziv za grupu
zapadnonem . knjievnika koju je 1947. osno
vao H. V. Rihter. G. 47 je obrazovana radi
pom aganja novih talenata i tendencija u za
padnonem . knjievnosti. Osnovni oblik rada
su godinja zasedanja, na kojim a lanovi i
taju svoja dela. M ada nije imala vrst program
(G rupu 47 karakterie zbir njenih dishar
monija V. Jens), grupa je pre svega okup
ljala knjievnike m odernog izraza i naprednih
drutvenih pogleda. G. 47 je odigrala veliku
ulogu, naroito u prvih petnaest godina posle
2. svetskog rata, kada su njeni lanovi izgra
ivali knjievnost na potpuno novim osno
vam a i borili se protiv konzervativizma u
knjievnim shvatanjim a; danas, m eutim . G.
kao organizovani knjievni inilac ima mnogo
manji znaaj. Meu lanovima G. nalaze se, ili
su se nalazila, najpoznatija imena savremene
zapadnonem . knjievnosti, kao to su H. Bel,
G . G ras, Z. Lenc, I. Ajhinger, I. Bahman, M.
Valzer, U . Jonson, P. Celan. H. M. Eneens-
berger, G. Ajh i r.
L it,: A lm anach der G ruppe 47, 1962; R. l.e tla u ,
Die G ruppe 47. 1967; S. M a n d el, Group 47, 1973; F.
K ro ll, Die Gruppe 47, 1977. B. ?..
GUSLAR Peva narodnih epskih pesama
uz pratnju gudakog narodnog instrum enta
gusala., poznat kod nas, a i kod drugih siov.
naroda (npr. eha), od davnina. Svedoanstva
o pevanju uz gusle javljaju se ve u srednjem
veku. U 10. v. bug. prezviter K ozm a pominje
gusle i besovske pesme prostog naroda, a
arapski putnici belee da su Sloveni u to doba
upotrebljavali gusle. Za Stevana Prvovena-
nog kae Teodosije (13. v.) da je za stolom
razveseljavao guslama, kao to je obiaj sa-
modraca (V. Latkovi). Naziv instrum enta
pominje se na naem jeziku u jednom doku
mentu iz dubrovakog arhiva (547), pisanom
na ital. jeziku, gde je opisan slepi guslar i
guslanje u D ubrovniku (M. Panti). Gusle i
guslare, koji pevaju stare pisme pominje i A.
Fortis (1774), a I. Lovri (1776) opisuje glaz
beni instrum ent uz koji se pjeva, nainjen
od jedne same ice, sastavljene od mnogo
spojenih konjskih struna, kao i gudalo. I.
Lovri uoio je i stvaralaki, a ne sam o impro-
vizacijski, udeo s i ep ih guslara. Tokom 19. v.
kod nas je pre ovladao u knjievnosti i govoru
231
oblik guslar (u K aradievom Rjeniku 1818.
god. unesene su ove rei: guslanje, guslati,
gusle), ali se dugo ulo i guslar. - Narodna
epska pesma najee se peva uz gusle pa je g.
isto to i peva. V. K aradi pie da je poet ima dokaza da su u prolosti profesionalni g.
kom prolog veka bilo mnogo g. juno od
Save i D unava, naroito u planinskim prede-
lima. To su najee sredoveni ljudi, veinom teljica, majstorica gusiarke Jece). Vrsni g. i
uesnici u bojevima i ljudi koji su dosta puto
vali, kiridije. Od davnina je poznat guslar-
-slepac, koji se pevanjem prehranjuje. Profe
sionalni guslari-slepci neguju pevanje narod
nih epskih pesama, kao i poseban nain pe-
vanja da bi isprosili milostinju (-* slepake
pesme, -* klanjalica) O vakvih pevaa bilo je i
u krajevima preko Save i Dunava, a medu
njima su poznate i slepe ene-guslarke. Jo
jedan vid profesionalnih pevaa-guslara odr
ao se do poetka ovog veka u Bosanskoj
Krajini. To su pevai muslimanskih pesama
krajinikog tipa (-* krajike pesme), koje su
drali begovi-mecene. Najuveniji i najbolji
pevai-guslari, od kojih je beleio Karadi
GUSLAR
bili su: Filip Vinji, Starac Milija, Starac
Rako, Stojan H ajduk, uro Milutinovi, sle
pe pevaice ivana, Jeca i Stepanija. G. su
stvarali i prenosili nau epsku tradiciju a
uili pevati i gudeti (tzv. siepaka akademija
u Irigu; lepa ivana iz Zemuna bila je ui
stvaralac Filip Vinji postao je simbol narod
nog pesnika, sinonim ustanike epske poezije
prvog srpskog ustanka. Visokim kvalitetom
izvorne poezije i snanom epskom uobrazi
ljom, Vinji je trajno, islorijski i poetski, obe-
leio jedno vreme, pobunjeniki i slobodarski
duh naroda.
L it.: B .C . K apaijiih, Cpncue napogne njec.\ie, IV,
1833 {P redgovor); V. L aikovi. O pevaim a srp-
sk o h rv alsk ih n a ro d n ih epskih pesam a do k raja
X V III veka, Prilozi za knjievnost, je z ik , storiju i
fo lk lo r, 1954, knj. X X , sv. 3 - 4 , str. 1 8 4 - 2 0 2 ; A. B.
L o rd , The Singer o fT a le s , 1960; M. Pani Surep,
Filip Vinji - pesnik bune, 1956; M . FIuh m h , H a-
pcutna necMa u ibeim nesaviH y /Jvopobhhkv y 15. h
16, b_. loopiuiK M am . cpn. 3a Ktbu>K. u j e iuk . X iX /l,
197!; B. He^sah, ByKOBH neBanu, 1981. R .P .
 T J
H A G IO G R A FIJA (prema gr. ayi.oq svet,
Ypa(p(:!) opisivati) izraz kojim se u nauci
0 knjievnosti tokom 19. i 20. v. esto ozna
ava knjievni rod srv. biografije svetih lica
(-* itije). Za razliku od - biografije u anti
kom i modernom smislu, h. je kultni i pouni
tekst, kojim se slika ideal svetog hrianskog
ivota. N atprirodni dogaaji i dejstva (uda)
vaan su elemenat hagiografije, m ada se ona
1 pored toga sm atra dragocenim specifinim
istorijskim izvorom. O pis uda je najee
autentino svedoanstvo o sredini i pojedino
stima svakodnevnog ivota, o naravim a, na
inu ivota, obiajima.
L it.: JI. A. ^M H rpneB , )Kanp ceeepHopvccKia
x u m u ti, TOflPJl, i 972, 27. ' D . B.
HAIKU - Skraena i stilizovana forma ja
panske Haikai poezije ili H enga (lanano p o
vezanih stihova). Re h. pojavila se ve u i 663.
i 1683, kada su izale dve znaajne knjige o
Haikai poeziji. Za vreme Edo Ere (1600
1867) h. je postao uobiajeni izraz, ali jo
nije definisan; to se odigralo tek za vreme
Meii Ere (1867-1912), kada je M asaoka
iki (1867 1902) osnovao Japansku kolu
Poezije. T ada je re h. definitivno zamenila
termin hokku, koji se dotad upotrebljavao. H.
se obino defmie kao kratka pesm a od tri
stiha od ukupno 17 slogova, rasporeenih pre
ma sledeem metrikom ritm u: 5:7:5. U evo
luciji h. poezije jo uvek se naziru oblici i
sadri ne bliski izvornim stihovima henga i
hokku. Pored osnovne versifikacione struktu
re: 5:7:5 postoje takoe stihovi sa takozvanim
suvinim slogovima i nedovoljnim brojem
slogova. Im a stihova sa pauzom (dijare-
zom) i bez pauze. ijareza je obino na
kraju prvog, ili na kraju srednjeg stiha. to
se sadrine tie, postoje stihovi gde se pauza
u smislu poklapa sa pauzom forme, ali postoje
i stihovi sa cezurom bez prekida smisla. K ada
je pauza forme u sredini stiha, predah u smislu
se poklapa sa njom. Prve h. pesme, u smislu
haikai, mogu se nai ve krajem M uromaci
Ere (13921573). Poetkom Edo Ere (1600
1867) primeuje se znatan razvoj, a pogo
tovu o 1663. Prve uvene kole h. osnovali
su Basoovi savremenici: M acunaga Teiteku
(1571 1653) (Teimon kola) i D anrtn (Dan-
rin kola). U to vreme pie h. i uveni prozni
pisac T ihara Saikaku (1642 1693). Za vreme
G enroku Ere (1688 -- 1704) M acuo Baso je
odstranio komine elemente, unosei nove ni
janse iste profinjene lepote i jedinstvene sen
zibilnosti. Apoteozom Basoovog stila sm atra
se ova pesma: Puru ike ja kawazu tebi
kom u rnizu no oto Staro jezerce
uskoi aba! - Zvuk voe. Ovaj h. se zove
Basoov veni stih. Deset Basoovih ueni
ka su stvorili svoje pesnike kole, a u Meii
Eri je osnovana Japanska kola h. M. Sikija.
Jedan od najuvenijih pesnika h., svih doba,
bio je Kobajai issa (1 8 47-1915).
L it.:R . H. Blyth H aik ai, a n d H aik u , The
nippon gajutsu sh in k ko ka i, 1958; H aik u , 4 vols,
19491952; A. M iyam ori, A n A n thology o f haiku:
ancient a n d m odern. T r. a n d a n n o ta te d by M a ru /e n ,
1932; M. C rn jan sk i, P esm e sta ro g Ja p a n a , Letopis
M a tic e srpske. 1927, knj. 311, str. 127 147; M.
C rn jan sk i, H aik ai , Leiopis M a tice srpske, 1927.
knj. 312, str. 292 303; D. V ladim ir, Ja p a n sk a
h a ik u poezija, Enciklopedija m oderna, 1967, str.
3 4, 35 -4 6 ; I. Sekuii, P o v o d o m A ntologije ja-
233
panskih p esa m a M . C rn jan sk o g , Sabrana deta.
V II, str. 8 2 - 8 5 .
HAIN-TEN1 (malgaki hain~teny mudre
rei) Im provizovani pesniki dvoboj reima
izmeu dvojice mladih. ivi kao pesnika za
bava na raznim poseiima na M adagaskaru. U
ovakvom pesnikom turniru dolazi do izraaja
m atovitost, osetljivost, sposobnost im provi
zacije. K o je u svemu tom e uspeniji, postaje
pobednik. Sline su igre poznate u G rkoj,
kod Indoneana, kod Eskima i drugih naroda
sv e ta /- tencona).
Lit.: .1. Paulhan. L e s H a m T envs m erinas, 1939*.
HAJDUKE PESME (hajduk od tur. haydud,
havdut drumski razbojnik, ili ma. hajto
goni stoke) - Narodna pesma (- Junaka
pesma) u desetercu koja opeva podvige i do
gaaje iz ivota hajduka. Prem a podeli V.
K aradia spadaju u pesme srednjih vremena.
U njima su hajduci shvaeni kao borci protiv
T uraka, iako hajduiju kao pojavu sretam o
i ranije, u vreme srednjovekovnih feudalnih
drava, a i kasnije na podrujim a van doga
aja tur. vlasti, gde su se akcije odm etnika
esto usmeravale ka sticanju plena. Pod T ur
cima broj hajduka se poveavao ukoliko je
njihova uprava bila tee podnoljiva. Njihov
broj raste poev od 16. v. sve do poetka
prvog srpskog ustanka. U narodnoj poeziji,
osobito u 19. v., epskom idealizacijom izgra
en je lik hajduka prvenstveno kao hrabrog
ratnika i antiturskog borca. K rug h .p . je jedan
od najbrojnijih u naoj epici, a sainjavaju ga,
pored pojedinanih pesama (o starom Vuja-
dinu, Malom Radojici, Kostre H aram bai i
dr.), uglavnom brojne grupe pesama o najpo
pularnijim, istorijski poznatim hajducim a !6.
i 17. v-, o Starini N ovaku, M ihatu Tom iu i
Baju Pivljaninu. Uz njih, kao haram bae, ope-
vaju se podvizi lanova njihovih druina, te se
oko ovih linosti i odreene tematike poela
vriti posebna ciklizacija unutar velikog kruga
h. p. U njima hajduke karakterie, pored
ogromne snage i junatva, izdrljivost, lukav
stvo i vrstina da se i najtee m uke podnesu.
Ovi junaci su popularni na elom podruju
srphrv. epike, a brojne pesme o njima nala
zimo poev od najstarijih deseterakih zbirki,
pa sve do zapisa prve polovine 20. v. -
Bugartice, osim pojedinanog pom ena imena,
ne pevaju o hajducima. O Starini N ovaku ili
Debeliu N ovaku pevaju i maked., bug. i rum.
narodne pesme. Up. - kleftske pesme. (V. i
Narodni junaki ep; Narodna epska pesma).
HANSVURST
L it.: i i . rioiiOBiih, H pei.ieg cpncxe Kibumeeuo-
D. R. cm u, 19193; B. T>ypnf), C pncnoxpeam cKa apogna
etiUKa, 1961; S. N azei, Iz nae narodne epike, I,
1959; Sv. K oljevi, N a ju n a k i ep, 1974; R . S araar-
?, Usmena narodna kronika, 1978. V .N .
HAM ARTIA (gr. p a p ta pogreka, za
bluda) Po Aristotelu, uzrok zbog kojeg
dram ska radnja ima tragian zavretak, od
nosno uzrok junakovog prelaska iz sree u
nesreu. Tragini junak ini neku veliku po
greku iz neznanja, u zabludi, time se ogreio
o boanske (sudbinske) sile, koje nad njim
vre odmazdu odvodei ga u neminovnu pro
past, a ova, izazivajui oseanja straha i saa
R J.
ljenja, vodi ka -* katarsi. Tipian primer h.
predstavlja Sofoklov Edip koji ubija oca i eni
se majkom u neznanju. Aristotelovo uenje o
junakovoj - tragikoj krivici osnov je veine
potonjih tumaenja tragedije.
L it.: O . H ay , H a m a rtia , Philologus, 1928, 3;
~+ tragedija, antika. T.V .
HAM ASA (ar. Hamsa hrabrost, junatvo)
Naslov izvesnog broja pesnikih -* anto
logija u ar. knjievnosti. Ove antologije obu-
hvataju izabrane izvode po oseanju samog
antologiara, a sreene su ili po rodovima ili
po temama. Prvobitno, al-Hamasa (stihovi o
ratnim podvizima) je bio naslov prvog i naj
dueg poglavlja uvene i najstarije antologije
pesnika Abu Tem am a (231 - 846), p a je kasni
je tek preuzet kao ime za cela dela. Toliko je
postao uobiajen da je esto potiskivao i ime
neke antologije koje joj je sam autor dao.
Termin se susree i u pers., tur. i urdu lite
raturi. M.u.
H ANSVURST (nem, Hanswurst) - Komino
lice, prvobitno tip lukavog, debelog (nem.
Wurst kobasica) salcburkog seljaka, glavni
lik u komediji bekog baroknog i narodnog
pozorita. N astao kao samostalna figura oko
1700. g., h. vue korene iz srednjovekovne -
pokladne igre, komedije eng. putujueg pozo
rita i - kommeije ellarte i predstavnik je
komike narodnog vica i lakrdije, Goted je
svojom reform om nemake drame u 18. veku
proterao h. iz nemake komedije.
L it.: E. H eyck, H answ urst, [928; W . M eyer,
Wesen und W erden des W iener H answ ursts. 1932;
H. H o h en em ser, Pulcinella, H a rle kin , H answ urst,
1940; O . R om m el, Die A lt-W ie n er Volkskom die,
1952; A. NicoIL The W orld o f H arlekin, 1963; W.
Z itze n b ach er, H answ urst und die Feenwelt, 1965; E,
C at holy, K om ische Figur und dram atische W irklich
k eit, 1966; W. Prom ies, Der Brger und der Narr,
1967. D .M i.
HAPLO LOG IJA
HAPLOLOGIJA (gr. otnXooq jednostavan,
jednostruk. v6 yoq re, govor) Vrsta -
sinkope ili slogovne disimilacije (razjednaa-
vanja) pri kojoj se re, najee sloenica
pojednostavljuje izostavljani em jednog od dva
uzastopna jednaka sloga; npr. mineralogija
m. minera/ologija, tragikom edija m. tragi^o-
komedija, Tankosi m. TanAokosi. Ova reduk
cija, ea kod obinijih reci, zaobilazi sasvim
retke uene ili knjike rei, pa tako ni sam
termin h. ne ilustruje pojavu koju oznaava.
R.B.
HARDA ( ar. hurga, p. jar eha) Muveeh
HARLEKIN - Ariekin
HARMONIJA (gr. ip n o v ia , nem. Harmonic,
eng. harmony, fr. harmonic, ital. anno ni a, rus.
lapMonu.n - sklad, saglaavanje delova u jed
noj celini; sazvuje, saglaavanje prem a estet
skim zakonima) - Uopte h. predstavlja (or
gansko) jedinstvo u m nogostrukosti, on. po
sebnu vrstu poretka, iji se razliiti delovi
uzajamno potpom au i sustiu u jednom za
jednikom rezultatu. Ideja h. nalazi se ve u
osnovi pitagorejskog uenja o harmoniji sfera,
odrava se zatim neprekidno dalje i javlja u
novom obliku u novom veku, i to u Seflsbe-
rija, Bruna, Lajbnica, G etea i u nemakom
idealizmu. -- Posebno estetiko znaenje, u
muzici pre svega, kao estetski kvalitet koji
nastaje istovremenim sluanjem vie muzikih
tonova; otuda h. znai i muziku nauku o
upotrebi akorada. Slino se moe govoriti i o
harmoniji boja u slikarstvu. U nae doba, u
vezi s razvojem m oderne um etnosti, postaje
oigledno da su na sluh, kao i na vid, isto-
rijski promenljivi, pa se u mnogome dovode u
pitanje klasine predstave o h. M .D.
HEDONISTIKO SHVATANJE KNJIEV
NOSTI -* Funkcija knjievnosti
HEFTEMIMERES (gr. e<j>Srmt^epf)<; koji
je sastavljen od sedam poludelova) -+ Ce-
zura iza sedme pol u stope, to u -* heksame-
tru znai iza etvrte arze (muka cezura):
-u u -u u -u u - a uu-uu-a,
npr. u estoakcenatskom prevodu M. uria
Ilijade (I. 251):
tono se / zajedno / rodie / s njim // i
od/rastoe / nekad.
esto dolazi uz cezuru pentemimeres i
kata triton trohejon. U -> jampskom trimetru
h. see etvrtu stopu: U U / U U //
234
.... j o o U , npr. u silabiko-tonskom pre
vodu M. uria Euripidove Mede je: Ba
dava, deco m oja, ja othranih vas. .R.
HEKSAM ETAR (gr. K^os^cTpov est me-
ra) Stih od est metrikih jedinica. N aj
poznatiji i najvaniji je daktilski heksam etar
(versus heroicus), koji se sastoji od est stopa
-> daktila ( U U), s tim to u estoj uvek
nedostaje jedan slog (- katalektian stih). T a
poslednja stopa moe da bude -* spondej ili ->
trohej, ali nikada daktii. Shema klasinog /;.:
DO/-OCJ / - 0 0 / 0 0 / - 0 0
O. Najdui oblik ima 17 slogova, a najkrai
13. Prim er iz lat.: Omnia j Pont us ejrant,
deefrant quoque j Utora j ponio. Daktili u prve
etiri stope mogu biti zamenjeni spondejima, a
u petoj spondej dolazi samo izuzetno, i tada se
stih zove -* spondijak. Naizmeninom upotre
bom tih dveju stopa izbegava se jednolinost.
K ako je h. suvie dugaak za izgovaranje u
jednom dahu, on redovno im a -* cezure i ->
dijareze. H. je u antici bio zakoniti oblik epske,
bukolike, didaktine i satirine poezije. Ve
ina najznaajnijih pesnikih proizvoda stari
ne ispe van a je u tom metru: Ilijada, Odiseja,
Eneida, BukoHke, Ovidijeve Metamorfoze, Ho-
rajeve Satire i Pisma itd. U kombinaciji s
-* pentametrom h. se nalazi u -> elegijskom
distihu, M noga nastojanja da se u - sila-
biko-tonskoj versifikaciji oivi h. ostala su bez
uspeha, uglavnom zato to je veoma teko
naglaskom zameniti kvantitet. Z ato se umesto
spondej a upotrebljava akcenatski trohej. Po
red prevoa starih pesnika, meu najpoznatija
dela ispevana heksametrom u silabiko-ton-
skoj versifikaciji jesu Geteov Ilennan i Doro-
teja, K loptokov Mesija i Evangelina Long-
feloua. V J.
Srp. i hrv. knjievni prevodioci i pesnici ekspe-
rimentisali su sa h. oko 100 godina. Zahvaljuju
i filologu i prevodiocu T. M aretiu i, u isto
vreme V. Ilicu, 80-tih godina 19. v. pobedio je
akcenatski princip. V. Ili je stvorio najritmf-
niji pandan antikom h., ime je uticao i na
hrv. pesnike, naroito na Kranjevia i N azo
ra. Pokazalo se a neakcentovane duine u
srphrv. jeziku ne mogu da organizuju ritam u
h. Osim toga, tome stihu ne odgovara, naro
ito na njegovom poetku, ritam parnosionih
-> akcenatskih celina (dveju dvoslonica i et-
voroslonice). Ritam h. se gotovo redovno
ostvaruje na osnovu est akcenatskih celina, i
to troslonih, voslonih i jednoslonih, rede
petoslonih, ili, u drugom polustihu, etvoro-
slonih. uz to sa ravnoteom polustihova (po
tri akc. celine u svakom, esto u simetriji, npr.
235 HELENIZAM

3 + 3 + 2//3 + 3 + 2). To je zapravo oblik esto- narodnosti, ve usvajanjem grkog jezika i

iktusnog deonog stiha. U kupan broj slogova obrazovanosti. Javlja se ideja sveljudske kul
sc kree od 13 do 16 (retko 17), a broj neakcen- ture zasnovane na klasinoj helenskoj (kiniar
tovanih slogova izmeu akcenata je po pravilu Diogen stvara pojam kozm opolita; stoiari
1 2. retko 3. 0 ili 4 (na mestu neostvarenog -+ proglaavaju sve ljude, pa i robove, jednakim ),
iktusa. Cezura je pokretna (iza 6 , 7. ili 8 . a jedinstveni jezik, tzv. optegrki dijalekat (-+
sloga), a sa njom se podudara izrazit sintaksi- kolne) potiskuje jeziki partikularizam starih
ko-intonacioni signal <-+ polukadenca). Evo helenskih oblasti i dravica. Romantinom
dveju Ilievih varijanti u kojima se na kra zanimanju za kulturnu istoriju (D ikajarh) i
jevima polustihova simetrino nalaze dvo- minulu veliinu Helade (atidogra.fi) pridruuje
slonice (3 + 3 + 2 // 3 + 3 + 2 ili 2 + 3 + 2 // se poveani interes za negrka plemena (Skite,
3 + 3 + 2): Jelen se / u gori / prenu // i ur Traane, Kelte), za rimsku dravu (Polibije) i
no / podie / g la v u . . . / D eda / uzeo / lulu orijentalne civilizacije (Egipat, Vavilon, Feni-
// i s panjom / o dlan je / b ije . . . Polustih kija, Indija), iju povest piu optegrkim di
se esto zavrava i jednoslonicom : I zima / jalektom i dom oroci (M aneton, Berosos).
doe / ve // i svojom / studenom / rukom / Njegovo usvajanje napreduje po istonim gra
Pokida / nakit / sav // i goru / obnai / svu. dovima tako da se u egipatskoj Aleksandriji,
Ili je u svoj h. ukljuio i neke osobine pentli za potrebe heienizovanih Jevreja, na gr. pre
m ara. vode i spisi Staroga zaveta (tzv. Septuaginta).
Lit.: - M etrika, antika. .R, Posledice helensko-orijentalnog sinkretizma
najjae se oseaju u'religiji i filosofiji. Heleni
H ELEN IZA M (nem. Helienismus, term in isto- stiki svet prihvata orijentalne kultove, miste-
niara G. Drojzena, prema st. gr. eXXr)v taftoc rijske religije i boanstva (dajui im gr. ime
podraavanje helenskom nainu ivota, pri- na), dok istovremeno ostvaruje najvie domete
hvatanje helenske civilizacije; korienje istog u nauci i tehnici. Pored racionalizma i m ateri
gr. jezika i stila) Sredinje razdoblje --* jalizma, skepse i agnosticizma, u obrazovanim
antike. Poinje vladavinom i osvajanjima se krugovima, naporedo sa astrologijom, ire
Aleksandra M akedonskog (336 323. pre n.e.) neki vidovi filosofske religioznosti. Helenizam
koja su uinila kraj politikoj sam ostalnosti modifikuje stare (akademija, peripatos) i stva
helenskih gradova-dravica (poleis), razbila ra nove filosofske pravce (stoa, epikurejstvo,
konano njihove uske granice i prokrila put kinizam). Ovi nastoje da daju oveku pouke o
irenju helenske kulture u prostoru od Sicilije ispravnom nainu ivljenja. Praktinu, inte
do Indije, od Nubije do Bosfora i Skitije. lektualistiku etiku ire fiiosofi propovednici,
Nosioci helenistike civilizacije bili su obra a i kolstvo, m ada u ovome vodeu ulogu ima
zovani ljudi i strunjaci nastanjeni po veli - retorika. Stoga posredne i neposredne tra
kim gradovim a (Aleksandrija, Antiohija, Per- gove filosoilje i retorike nalazimo svugde u
gamon itd .), novim adm inistrativnim i p ri helenistikoj literaturi, dok sama filosofija, u
vrednim centrim a prostranih drava Aleksan ovome dobu specijalizacije, istupa iz ue ob
drovih naslednika (diadoha) koje kontroliu i lasti umetnike knjievnosti. Pored popularno-
stara, delom jo aktivna kulturna sredita He~ -filosofske utenice (lat. consoiaiio), meu
lade (Atina). Stoga kraj h. stavljamo u 30. g. ijim je zaetnicima akadem iar K rantor, i
st. e., kada je Rim zavladao i poslednjem od pored pseudoistortjske biografije, koju neguju
tih m onarhija, Egiptom . Prostorne i vremen filolozi peripatosa, filosofija sada izgrauje jo
ske granice kulturnog zraenja helenizm ajo sam o knjievni oblik - dijatribe, kiniko-
su ire. Na zapadu preko Rima see do pa- -stoike propovedi u prozi ili meavini proze
nije i traje do kraja antike; na istoku se, u i stiha (Bion, Menip). U umetnikoj knjiev
Vizantiji, produava do pada Carigrada; a nosti h naroito na svome poetku, pokazuje
pod ovim dvostrukim uticajem obnovljeno je snaan kreativni impuls. Samo se umetnika
u ital, humanizm u 1416. v. (rimski uzori re, kao i filosofska, odrie neposrednog ue
Ciceron itd.; vizantijski uenjaci Visarion, a u socijalnom i politikom ivotu koji odre
Pliton). K ao ni -> antiku u celini, tako ni uju diadoke monarhije. N ajznaajnija tvo
njeno helenistiko razdoblje ne moemo svesti revina helenistike dramske knjievnosti, nova
na jedinstvenu formulu, nego samo ukazati atika komedija (M enandar, Difil), jo je ve
na neke od njegovih (esto antitetikih) istak zana za Atinu. T o je komedija karaktera i
nutih odlika. Premetajui se iz starih sedita refleksije, i neto manje intrige; prikazuje trgo
prem a istoku i zapadu, kultura ovoga doba ne vako graanstvo i njegov uski krug (stare i
meri vie suprotnost H elem-varvari merilom mlade gospodare, kune robove i hetere); u
HEMIEP
dramskoj tehnici nastavlja Euripida (prolog,
redukcija i nestanak hora), a oslanja se na
filosofsko izuavanje i klasifi kovanje ljudskih
tipova (Teofrast). U egipatskoj Aleksandriji
-+ epilij (mali mitoloki spev) i -> elegtja (Ka-
limah), a izuzetno i - ep (Apolonije Roa-
nin), zdruuju rom antiarsko prikazivanje
prolosti, ljubavnu tem atiku i realistiki detalj
sa filolokom uenou, vetim karakterisa- potencijal tako da mu je, konano, pripalo i
njem likova i m ajstorskom tehnikom . Pesnici
piu /a kruoke kultivisanih znalaca i tee
zanatskom savrenstvu. Daju stoga prednost
malim, redukovamm oblicima. (Ovo uivanje
u ljupkom i malenom dopunjeno je u heleni
stikoj likovnoj um etnosti i arhitekturi anti-
tetiki sklonou za golemo i predimenzioni-
sano.) U obnovljenom i knjievno osam osta
ljenom epigramu ogleda se ceo, aroliki, a
opet skueni ivot obrazovanog helenistikog
oveka, as traeno jednostavno (Kalim ah,
Asklepijad), as kom plikovano retorino (Leo-
nida iz Tarenta). Omiljena je realistiki data
anr-sliica. O na u -+ idili (Teokrit), kroz
scene iz neupadljivo idealizovanog pastirskog
i ratarskog ivota, svedoi o zam oru i otu
enosti helenistikog velikovaroanina. O slo
boen kao linost nasledne vezanosti za jednu
vrstu i ogranienu zajednicu (polis), a suoen
kao podanik sa privredom i organizacijom
nepregledne m onarhike drave, helenistiki
ovek najvie eli mir i trajnu bczbednost pri
vatnog opstanka. Njegov rafmovani indivi
dualizam u prividnoj je suprotnosti sa daleko
senom jednoobraznou umetnosti razliitih
krajeva prostranog helenistikog sveta. O va
je proizvod na helenskom nasleu razvijenog
kolstva, bogate izdavako-knjiarske mree i
filolokih studija, koji podravaju tradiciona
lizam i klasicistike tenje. O datle u glavnim
oblicima helenistike poezije dom inira helen
ski racionalizam, smisao za jedinstven oblik i
samodisciplinu, i pored retorinosti koja u
njoj uzima maha. O rijentalni uticaj osea se
neto vie u prozi, i to ne toliko u baroknim
tenjama -> azijanizma (Apolonije M olon na
Rodu), koliko u tematici i m otivim a zabavne
i popularne knjievnosti (u rom anu, pripo-
veci. bajci i apokaliptikim spisima). Retori-
zovana (dramska ili tragina) istoriografi- - stih) 1. -> polustih. 2. Svaki nedo
ja uesnika u Aleksandrovim pohodim a stvo
rila je osnovu R om ana o Aleksandru (najsta
rija fragm entarno poznata verzija oko 1 0 0 . g.
st.e.). Iz 2. v. st.e. je verovatno Roman o
Ninu, tematski blizak poetku Ktesijine Pove
sti Persije (oko 400. g. st.e.), a ima znakova da
je i H aritonov, nam a u potpunosti sauvani
Ijubavno-avanturni rom an Hajreja i Kaliroja
236
nastao u poznom ft., a ne tek u doba Rimskog
carstva, kada je ovaj rod bio veoma popularan
u dvojezikoj gr.-lat. literaturi. O va je knjiev
nost samo u stoleu po padu poslednje hele
nistike m onarhije bila jae odreena lat. (ital-
sko-rimskom) kom ponentom . Pokoreni greci-
zirani Istok oporavio se ve krajem . v. n.e. i
aktivisao je svoj ogromni ekonom ski i kulturni
vodstvo u Rimskoj imperiji. Ipak, njegovu
knjievnost pisanu na gr. jeziku sastavljali su
rimski dravljani svesni svoje pripadnosti dvo
jezinoj gr.-rimskoj ekumeni. Stoga je i treba
odvojiti od helenistike i posm atrati kao deo
dvojezine knjievnosti i civilizacije Rimskoga
carstva, m ada ima ispitivaa koji je obrauju
u sklopu h.
L it.: F . Susem ihl, G eschichte der griechischen
L iteratur in der A lexandrinerzeit I II, 1891 92;
W . S, F erg u so n , H ellenistic A th e n s, 1911; P. W end
lan d , D ie hellenistisch-rm ische K ultur, 19 L23; J. B.
B ury (i d r.), The hellenistic A ge, 1923; U. v. W ila-
m ow itz - M o elen d o rf, H ellenistische D ichtung in der
Z e it des K allim achos 1 11, 1924; J. K aerst, Ge
schichte des H ellenism us. 19262; P. R oussel. La
Grce et l'O rient, 1928; R. C o h en , L a Grce et
'hellnisation du m onde antique, 1934; U. W ilcken,
A lexa n d er der G rosse, 1931; M. R ostovtzeff, Social
and E conom ic H isto ry o f the H ellenistic W orld
I III. 1941; W . W . T a rn , H ellenistic Civilisation,
19522; V. E h ren b erg . D er S ta a t der Griechen II:
D er hellenistische S ta a t, 1958; A. J. T oynbec, Helle-
nism , 1959; A. K r te - - P . H n d el, Die hellenistische
D ichtung, I9602; M . P. N ilsson, Geschichte der grie
chischen Religion II. 19612; A. B. R anovi,H elen iza m
i n j e g o v a istorijska uloga, 1962 (prev.); H. B engston,
G riechische G eschichte, 1965 : F. P apazoglu, Istorija
helenizm a ( Epoha A leksandra V elikog) , 1967; B.
CreBaHOBHh, H cm opuja x e . t e H C K e KthWHeenocmu oy
A.leKcauftpa g o Jyem uHuiana, 1968. M ,F.
H E M IE P (gr. fmtercfe pola epskog stiha)
Prvi deo daktilskog - heksametra, iji
je sinonim epski stih, i to obino sa mu
kom - cezurom (- pentemimeres): U U /
U U / - / / . . . Dva takva h. daju -+ pen-
tametar, u kome iza prvog h. pada dijareza.
V. i pol ustih. .R.
HEM1ST1H (gr. % i - pola, jedna strana i
vreni stih, posebno u Vergilijevoj Eneidi.
.R.
HENDEKASILABA-* Jedanaesterac
HENDIJADIS (gr. feviatl (evtaSuotv) -
jedno pom ou drugoga) 1. Termin antike
retorike za figuru koja nastaje kada se jedna
uz drugu nau dve imenice (rede prieva ili
237
glagoia) istog znaenja: I ja i konj trudan i
umoran (-> sinonim); 2. K ada se jedan po
jam iskazuje dvema imenicama spojenim sve
zom, umesto pridevom i imenicom. Takav
spoj je veoma est u naim nar. pesmam a,
oivljava govor i ini ga neobinim: kita i
svatovi (Karai, II, 151), mesto kieni sva
tovi, sila i ordija (Karadi, III, 294), mesto
silna ordija, i si. (-+ enalaga). Sl.P.
H E N E R O I KO > Genero chico
H E PE N IN G (eng. happening -- zbivanje)
Pseudoumetniki oblik organizovanja priredbi
ezdesetih godina u SAD i u Evropi, koji
iznenadnim grotesknim dogaanjem , efektima
usmerenim na spontanu provokaciju i tehni
kama koje iritiraju gledaoce dovodi u pitanje
uobiajene naine miljenja i ablone oseanja
unosei neto neoekivano u svakidanjicu
kao protivljenje verovanju da je ova u svemu
predvidljiva. //. eli da izazove delovanje i
asocijacije koje u uesnicima treba da izazovu
drukiji odnos prem a svetu, da ih pretvore od
pasivnih konzum enata onoga to im se nudi
u aktivne uesnike. H. je nastao i moe se
objasniti kao protest protiv denaturizacije i
mehanizacije oveka u potroakom drutvu,
koje ivi u uslovima industrijske reklame koja
usmerava svest i u uslovima prihvaenih tabua
i konvencija. Njegova irina oblika dosee od
sistematski kom ponovanog, po svom efektu
ve unapred proraunatog /?., preko slobodnije
improvizacije, koja svesno ostavlja prostora
sluajnosti i mogunosti za spontanost, do
jevtine neozbiljnosti sa esto korienim, ve
ovetalim nadraajnim momentim a, abloni-
ma i frazam a u duhu vremena. Ekstenzivan i
pohlepan na senzacije, svesno okirajui do
ekshibicionizma, a ipak u svom esto nepo
vezanom rezultatu uvek daleko zaostajui ka
ko iza teorije tako i iza oekivanja, h. je
uprkos iskrenosti u nastojanjim a ipak neiskren
u onom izjednaavanju zbivanja sa umetno-
u. to propagandistiki obeavaju prireivai
h. K ao forma spektakla uklapa se u proces
dezintegracije stila, prisutne u modernoj umet-
nosti na svim nivoima. O n a je logiki nastavak
teatarskih inovacija A. arija i A. Artoa. koje
svoje ishodite nalaze u --* dadaizmu, a vode
apsurdu. H. sadri u sebi i elemente - psiho-
drame, totalnog pozorita, pop um etnosti (i
drugih aktivnosti bear generation), kolektivnog
rituala, itd. Z.K.
H E PIE N D (eng. happy end sretan zavre
tak) Sretan ili povoljan ishod, odnosno
HERMENEUTIKA
zavretak filma, rom ana, pripovjetke iii dra
me. Pojam h. esto se popularno povezuje s
djelima bez veih umjetnikih svojstava, po
sebno sentim entalnog i komercijalnog k arak
tera, kao to su npr. neki holivuski ljubavni
filmovi. U sutini je to, meutim, kritiki
neutralna kategorija, podjednako karakteri
stina za najraznovrsnije vidove knjievnosti,
od bajki m nogih naroda, do renesansne kome
dije i nekih oblika graanskog rom ana 18. i
19. v. (Filding, Dikens i dr.). Negativna kri
tika upotreba term ina h. opravdana je onda
kad oznaava umjetniki neuspeo -+ rasplet
koji neuverljivo ra 2 reava sva unutranja pro-
tivrjeja svodei ih na povrinski nivo jeftinog
uspjeha. Z.R.
H EPTA M ETA R (gr. EJtTd^eTpov - sedam
mera) 1. Stih od sedam - stopa. - 2. -*
Semerac (fr. heptasvilabe; tal. eptasUiabo),
.R.
H E PT A ST IH -+ Septima
HERALDIKA K N JI E V N O ST - Pouna
knjievnost 13. do 15. v. u kojoj se opisuju
kneevski grbovi, alegoriki tumae i pove
zuju sa genealokim temam a i slavopojkama
kneevske porodice. U nem. srednjovekovnoj
knjievnosti najlepi je prim er kod K. fon
Vircburga u njegovom epu Turnier von Nantes
(Turnir u N antu). Kasnije se javljaju profe
sionalni pesnici, heroii, odeveni u posebnu
nonju i pod rukovodstvom jednog predvod
nika, Ovi pesnici oglaavali su na turnirim a
u stihovima ime i lozinku svog gospodara,
sticali veliko turnirsko iskustvo i znali napa
met obimne heraldike kataloge. Sa pojavom
graanstva ovu ulogu preuzimaju razni go
vornici na sveanostima, na svadbama, stre
ljakim svetkovinama i si. Oni slue kao aran
eri tih priredbi i, potpuno zanatski, pripre
maju ili recituju napam et nauene prigodne
pesme. K od Nem aca se zovu Pritschmeister,
po napravi kojom su se oglaavali (Pritsche).
l i t . : H. R osenfeld, N o rd d eu tsch e Schtlddich-
tu n g u n m ittelaiterliche W ap p en d ich u m g , Zeit-
schrijt fiir deutsche Philologie, 1936, 61. Z.K.
H ERM EN EU TIK A (gr, ep|ir[VtmKd<;
koji se tie tumaenja, po Hermesu kao tu
mau elje bogova i posredniku sa ljudima) --
Vetina razum evanja i tum aenja (interpreta
cija), eksegeze nekog teksta, naroito Biblije;
nauno izlaganje pravila i pomonih sredstava
koja otkrivaju smisao koji je au to r eleo dati
svome tekstu. V. Diltaj je h. uinio osnovnom
HERMETIKA KNJIEVNOST
metodom u humanistikim nauk ama. Po Haj-
degeru onaj koji razume m ora na osnovu isku
stva da raspolae nekim znanjem o onome to
je predmet razumevanja (hermeneutski krug).
U savremenu metodologiju nauke o knjiev
nosti h. je ula posebno zahvaljujui H. G.
G adam eru, koji je uveo dva pojm a: tradiciju
i aplikaciju (tradicija u smislu optereenosti
struktura nae svesti onim to je bilo pre nas,
pa nismo ni u stariju da dam o objektivan sud,
dok aplikacija ukazuje na to da nam se ni delo
ne otkriva uvek u svim svojim aspektima). P.
Sondi posebno obraa panju na istorinost u
hermeneutskoj refleksiji.
L it.: H erm en eu tika . Teorija tum aenja i razum e
vanja, D elo, 1973; F . N em ec, W. Solm s, L itera
turw issenschaft h eu te. 1979.
HERM ETIKA K N JI E V N O ST - 1. Ni-
skokom unikativno literarno ostvarenje. U 3.
v. n.e. nastao je u G rkoj religiozno-mistiki
pokret, koji je egipatske rukopise teoloke sa-
drine uzeo /a osnovu svoga uenja, U sredi
tu uenja bio je egipatski bot Tot (odgovara
gr. bogu Hermesu). Od ove veze, koja je slina
uenju novopitagorejaca, ouvao se niz pozna
tih misterioznih dela poznatih pod imenom
Corpus Ilerm eticum , prem a naslovu prvog od
17 kom ada dela Poimandres. Ova knjievnost
dobija vei znaaj za evropsku duhovnu i
kulturnu istoriju posle lat. prevoda toga
rukopisa (M. Fiino, 1471). M oderna lirika
sili jezik na paradoksalnu zadau da smisao
istovremeno izrie i skriva. Zatam njenost je
postala opim estetikim principom . ,.
itaoevom pomoi pjesma dospjeva u novu
igru znaenja, koja ima svoja vlastita prava i
onda kada odvodi od pieve namjere ionako
nefiksirane (H. Friedrich). Niska komunika-
tivnost u knjievnom elu postala je osobina
velikog deia savremene knjievnosti i vezuje se,
pre svega, za lirsku pesmu parnasovaca, e-
kadenata i simbolista 19. v. (Rem bo, Malar-
me, Valeri). U Italiji glavni predstavnici h. k.
su Bontempeli, M ontale, Ungareti, Kvazimo-
do. Pisac ponekad svesno tei da smanji ko-
munikativnost svoga dela; ta kom unikativnost
smanjuje se ako italac teko dekodira poruku
knjievnog dela, ako nije siguran da ju je
uspeno i pravilno dekodirao ili kada pisac
potpuno preputa itaocu odluku o tom e kako
e dekodirati knjievni tekst. O sobine h. k. su:
logika nepovezanost pojedinih reenica, lom
ljenje gramatikih struktura, odbacivanje gra
matike korektnosti, zagonetne jezike kova
nice, gusto prepletanje -* tropa, koji povezuju
podruja meu kojima ne postoji logika veza,
238
nepovezani red reenica, naputanje strukture
reenice. N ajdalje je u tom pogledu otiao fr.
-> Jetrizam. U Nemakoj slinim je putem
pola i konkretna poezija (E. G om ringer. G.
Rim). Umesto re-produkcije koju kod deko
diranja trai stari tip lirske pesme, savremena
knjievnost sa smanjenom kom unikativnou
trai od itaoca reprodukciju; ona nuno do
vodi do prevlasti subjektivne konkretizacije.
2. Astroloki, albemjski, magijski spisi koji
kao autora navode Hermesa Trismegistosa,
mitskog osnivaa ove nauke, ije se vreme
nastanka prua do u novo doba (Paraceizus).
L it.: R. Reitzenstein, P oim andres, 1904; S. R o
m a n o , Potica del!' erm etism o, 1942; F . F lo ra , La
poesa erm e lieft, 1947': H. L am er, W rterbuch der
Z. K. A n tike , 1952'; W. K ay ser. K leines literarisches L e x i
k o n 1953*; W . O rsini, E rm etism o, 1956; E. F renzel.
S to ff-, M otiv- und Sym bolforschung, 1963; H. F rie d
rich, S tru k tu ra m oderne lirike (prev.), 1969; Z. Skreb,
Studij knjievnosti. 1976. M .St.
H ERO IDE (fr. hroide, od lat. heroides -
legendarne junakinje, poluboginje) Izmi
ljena ljubavna pism a mitolokih, legendarnih
ili istorijskih junakinja (Peneiopa, D idona,
Sapfa) i junaka, u obliku zasebnih pesam a ili
skupina pesama, koje pored pisama sadre i
odgovore na njih. Antiki zaetnik ovog knji
evnog oblika je rim. pesnik Oviije (43. st. e.
oko 18, n.e.). Njegova Pisma legendarnih
junakinja ( Epistulae heroidum) predstavljaju u
stihove prenesene retorske -* deklamacije na
pseudo-istorijske teme tipa Kakvim se recima
mogla posluiti A ndrom aha poto je poginuo
H ektor (Prisc., Praeexerc.9). U Pismima le
gendarnih junakinja Oviije donosi rei koje je
Ari jad na mogla izrei poto ju je Tesej napu
stio, rei koje je Peneiopa mogla uputiti dugo
odsutnom lutalici Odiseju i si. Ova Pisma,
sastavljena u elegijskom, distihu, Oviije je i
uobliio prem a retorskim -pravilima za predo
avanje jakih trenutnih afekata (allocutiones
passionales). Poreklo h. iz oblasti paradne i
kolske retorike trajno je odredilo ovaj knji
evni oblik i odvojilo ga je ne samo od ->
elegije, s kojom ima zajedniki stih i ljubavnu
tem atiku, ve i od stihovne (heksametarske)
epistole. u kojoj se, u kozerskom tonu
(Horacije), raspravljaju opta i naelna p ita
nja. U knjievnom ivotu Evrope h. su igrale
veoma veliku ulogu u 16, 17. i 18. v. Pesme
ove vrste poele su se pisati u Italiji ve polo
vinom 15. v. (Basinio da Parm a), i to prvo na
lat. jeziku, pa onda i na ital. N aroito po p u
larne bile su u fr. knji., a pod fr. ulicajem
m oda pisanja h. proirila se po cei oj Evropi,
K ao knjievni oblik h. je konano nestala oko
239
1825. god., ak i u Francuskoj i Rusiji, gde je
najvie negovana.
Lit.: F . de la H arp e, Essai sur l'hroide en g
nral, 1759; G , T h . G . E rn st, D ie H eroide in der dt.
L itera tu r, 3901; H . D o rric, D er heroische B rie f
1968.
HEROJ - Junak
HEROJSKA DRAMA (eng. Heroic play)
Vrsta dram e koja je nastala u periodu ->
restauracije ( 1660--1700) i dobila naziv po
tome to je na herojskoj osnovi prikazivala
ljubavne i viteke sukobe. Sm atrana je scen
skim ekvivalentom epske (herojske) poeme.
H. d. je nastala razvijanjem i naglaavanjem
nekih elem enata Kornejevih i Rasinovih d ra
ma, a delimino se nadovezivala i na komade
V. D avenata (16061668). Sukobi asti i lju
bavi, titanske strasti i herkulovski junaci ka
rakteristini su za ovu dram u. U tenji za
epskom uzvienou oseanja su uzdignuta do
natprirodnog nivoa i izraena su nadnorm al-
nom snagom. U odnosu na ranije dram e svi
elementi su intenzivirani: stil je bombastian,
retorski i deklam atorski, vladanje linosti je
izuzetno, a zapleti sloeni i naizgled nerazre-
ivi. Radnja se deava u vremenski ili prostor
no udaljenim mestima - u antikom Rimu,
Troji, Jerusalim u, Meksiku, a egzotika am bi
jen ta je preterano naglaena. H. d. je uvek
pisana -> herojskim kupletom. Izvoenja ovih
dram a bila su praena podjednako prenagla
enim scenskim efektima, raskonim kulisama
i kostimima, spektaklim a, zvucima bubnjeva i
truba. N ajpoznatije dram e ove vrste pisao je
D. D rajden, koji je u nekim svojim kritikim
esejima i napom enam a odredio i njene teorij
ske osnove. H. d. je bila kratkovean anr i
posle 1700. vie se ne javlja.
L it.: L. N . C h ase, The English H eroic Play,
1909; J. D ry d en , D ram atic Essays, 1931; C. V.
D ean e, D ram atic T heory a n d the H eroic P lay, 1931;
. C. K irsch , D ry den's H eroic D ram a, 1965. V .K .
HEROJSKI KUPLET (eng. heroic couplet) -
Eng. metriki oblik, naroito korien u -
herojskoj drami, po kojoj je i nazvan. Sastoji se
od dva rim ovana petostopna jam ba. N epozna
tog je porekla, mada ima pretpostavki da je
preuzet iz fr. knjievnosti ili da je nastao
razvojem staroengleskog - aliterativnog stiha.
U eng. knjievnosti korien je jo od 14. v.
(oser); bio je popularan i u vreme renesanse,
a u doba restauracije ojaala je i ranije izra
ena tendencija da se ovaj stih zatvori, od
nosno da se misao dovri u drugom stihu. //.
k. je bio rado korien u diaktinoj i sati
HEROJSKO-KOM INT EP
rinoj poeziji. Svojom preglednou, simetri-
nou i jezgrovitou naroito je privlaio
engleske klasiciste. D o savrenstva g a je doveo
A. Pop, za iji su /?. k. naroito karakteristine
- antiteze, -> paralelizmi i epigramatinost.
M l.
O stao je popularan i u 19. v. (Bajron).
L it.: E. H am er, The M etres o f English P oetry.
1930; J. R a ith , EngUsche M etrik, ! 962. V fC.
HEROJ SKO-GALANTNi ROMAN - Vrsta
baroknog vitekog rom ana nem. knjievnosti
u kom e je obilje dogaaja i mnotvo likova, uz
vetaki splet zbivanja, praen pounim reflek
sijama. Fabula je obino i storija postojane
ljubavi. Pod uticajem rom ana o Amadisu i
alegorino-polilikog rom ana D. Barklija
(Amadis, 1621) i M. de Skieri (Le Grand
Cyrus, 1653), ovu vrstu rom ana u Nemkoj
piu F. Cezen (Die Adriatische Rosemund.
Jadranska Rozemunda, 1645), A. Cigler (Die
Asiaiische Bani.se, Azijatska Baniza, 1689),
Anton U lrih (Oclavia, 1677), a sa najvie us-
peha K. Loentajn koji u rom anu Grossmiiti-
ger Feldherr A rm inim (Velikoduni vojskovo
a Arminijus, 1689), pria ivot germanskog
voe H erm ana, prepliui ljubavnu istoriju sa
storijom sveta. Pored uenosti i pseudoisto-
rinosti, u h.-g. r. je mnogo aluzija na aktuelne
dogaaje, a ivot na baroknom dvoru prenet
je na neko egzotino tlo.
L it,: Roman; -* galantna knjievnost. M . .
HEROJSKO-KO VUNI EP - N arativna pe-
snika vrsta u kojoj se obine linosti i doga
aji prikazuju uzvienim i dostojanstvenim
epskim stilom u cilju postizanja kominog ili
satirinog efekta. Postupak karakteristian
za h.-k. e. prvi put je primenjen u homerskoj
poemi Boj aba i mieva, i to delo je poslu
ilo kao uzor mnogim kasnijim piscima. N aj
poznatiji h .-k. e. su La secchia rapila (Oteto
vedro), 1622, A. Tasonija, Le lutrin (Nalonj),
1674, . Boaloa i The Rape o f the Lock
(Otmica vilice), 1714, A. Popa. U 17. i 18. v.
ovaj pesniki oblik bio je veoma cenjen i neki
pisci smatrali su ga najsavrenijom vrstom
satire. U h.-k. e. koristi se veliki broj kon
vencionalnih epskih elemenata: ekspozicija,
-+ invokacija, razvijena poreenja, opisi odee
ili opreme, m oralizatorski ili sentencicrzni ko
m entari, uzviene besede, podrobni prikazi bi
taka, dostojanstveni opisi mesta i vremena
radnje; sama radnja je trivijalna, a njeni no
sioci su beznaajni ili proseni ljudi koji eluju
smeno u epskom ruhu. O tuda hum or ili satira
u h.-k. e. proistie iz specifinog nesklada
formalnih i sutinskih elemenata dela. Spevovi
HERUVIKA
ove vrste namenjeni su obrazovanim itaocim a
kadrim a prepoznaju i cene ironine paralele
s odeljcima u velikim klasinim epovima. Pre
noenje ovakvog stilskog tretm ana u proznu
knjievnost dovelo je do pojave herojsko-
kominog rom ana. V. i -+ epillj.
L it.: I. Jack , A ugus!un Sa tire 1660 1750, 1952;
K. S ch m id t. Vorstudien zu einer G eschichte der Ko-
mischen Epas, 1953; U. B io ich , Studien zum kom i-
schen Epos, 1968.
HERUVIKA (gr. xspoDptKv ( ^ Vo) Heru-
vimska pesma, naroita vizantijska crkvena
pesma koja se peva na liturgiji, na temu
uea aneoskog sveta u misteriji iskupljenja
K ristovom rtvom, koja se u svakoj liturgiji
obnavlja. Vizantijsko pesnitvo poznaje ne
koliko h. prevedenih i na staroslovenski jezik:
Mme xepoysuM bi, JJa MAbHumb obcciKa meapb,
BbCKpbCb XpuanOCb U3b ipOCl.
L it.: A. B a u m stark , Der C herubhym nus u n d seine
Parallelen, G o itesm irm e 6 ( 1 9 1 1 - 1912) 1 0 22; H .
G . Beck, K irche und theol. L ilera iu r im byz. R eich,
1959.
HESIHAZAM -> Isihazam
HETEROFONINA RIMA Rima
H K TEROM ETRIAN (gr. Tpo - drugi,
razliit i |itp o v mera) 1. U silabikoj
versifikaciji u prvom redu < strofa sa razno-
slonim stihovima koji se u njoj smenjuju
simetrino (npr. 8 4 8 4) ili asimetrino.
Javlja se i sinonim -* heterosilabian. Po Mo-
rieru i vers libres classiques su heterometrini.
2. U -> silabiko-tonskoj versifikaciji strofa
sa raznostopnim stihovima (razliitih -+ ra-
mera, duine) u istome m etru (npr. u jam bu),
koji se smenjuju simetrino ili asimetrino.
Ukoliko su to stihovi ili -+ stope razliitog ->
metra, onda je re o -> iogaedima u hetero-
metrinoj strofi. Slobodno (proizvoljno) me-
anje stihova razliitih duina (razmera) daje
-* me ovite stihove, term in koji podrazum eva
i raznostopne neregulisane stihove (B o;ib-
hhm ci'Hx) i fr. vers libres classiques (vers
mls). .R.
HETERONIM (gr. tBpo razliit i ovojiot
ime) Re koja ima isti oblik kao i neka
druga re, ali se od nje razlikuje po izgovoru i
znaenju, npr. grad (varo) i grad (tua). H. se
esto upotrebljavaju u -> igri recima. V. i -
homonim. M.Di.
HETEROSILABIAN (gr. 'tepo drugi,
razliit i auA^apr) slog) U metrici stihovi
240
sa razliitim brojem slogova (-* meoviti sti
hovi), prvenstveno u -> silabikoj versifikaciji.
Suprotno - izosilabian. V. -> heterometri-
an. .R.
H E TE R O ST R O FI A N (gr Rti;po(; drugi,
razliit i strofa) Odnosi se na pesrnu sa
neujednaenim strofam a u prvom redu po
broju stihova. N eujednaenost moe da se
V.K.
uslonjava razliitim klauzulama i vrstom
-* metra. U ovom drugom sluaju delo ima
- polimetrinu kompoziciju (u - polimetriji).
O tuda su klasifikacije heterostrofinosti razli
ite. .R.
H IFEREZA (gr. Oipoupccn;; - oduzimanje
potkradanje) U gr. prozodiji delimino
uklanjanje hijata u jednoj rei izostavlja-
njem kratkog vokala ispred drugog vokala
(^iuSs sa i > puSor i).
Lit.: * Hijflt. .R.
D-B. H IJA T (lat. hiatus zev) - Susret (sudar)
uzastopnih vokala na granici rei (na kraju
prve i na poetku druge), ili izmeu vie njih,
kao i u jednoj rei. Spada u oblast -> prozodije
odnosno metrike i -* poetike. U jezicima je
to obina pojava, ali po nekim poetikam a
zbog h. strada -> eufonija, naroito u pojedi
nim anrovim a, ne samo u stihu ve i u prozi.
U gr. jeziku je frekventniji nego u lat. Pa ipak
je u gr. prozodiji h. sa dva duga vokala sma
tran eufoninim. Inae je uklanjan razliitim
postupcima, ukoliko nije ve izbegnut bira
njem rei. U gr. metrici je h. na granici rei
odstranjivan: izostavljanjem prvog vokala (-+
elizija) ili drugog (-+ afereza), spajanjem vo
kala u jedan slog uz delimino zadravanje
njihovih zvukova (-* sinalefa) i saimanjem
(- sinereza i - kraza). G otovo sve to jedni
zovu elizijom u irem smislu, a po drugim a su
to oblici sinalefe. Ova druga je kao termin
istorijski prethodila prvoj. U jednoj istoj rei
h. je pod odreenim uslovima tolerisan ak i
u gr. metrici. U sluaju potrebe uklanjan je
sedanjem, odnosno kontrakcijom dvaju vo
kala u jedan slog (-> siniceza i -* sinereza) ili
eliminisanjem kratkog vokala (obino e) pred
kratkim vokalom (- hifereza). Intervencije iz
m etrikih potreba ine se i kad nije u pitanju
h. T ako se javlja elizija krajnjeg kratkog vo
kala pred suglasnikom naredne rei (-+ a po
kopa); ispadanje vokala izmeu suglasnika (-+
sinkopa); ,rastavljanje iftonga (-+ dijareza).
Svi ti termini su vremenom modifikovani pri-
lagoavanjem prirodi raznih jezika i poetika.
U rom anskim versifikacijama pitanja h. se
241
detaljno razm atraju, dok ga rus. metriari go
tovo ne uzimaju u obzir. U staroj fr. knjiev
nosti bio je doputen. Iako je kasnije zabra
njivan, ipak se tu i tam o javljao. M etriari ga
razvrstavaju u prijatne i neprijatne, pod
noljive i nepodnoljive, diskutabilne, pa i
fluidne. U srphrv. stihu h. je sasvim
obian: Da takoga nE Ima sokola; Va taj, sine
konjE U Intove (narodna pesma); PlanU Aga
kanO Oganj ivi (I. M aurani); Udar nade
iskri) U kamenu (Njego); JaA Od sm rti I
Od boga (M. Raki). esta odstupanja od
uobiajenog izgovora u narodnoj poeziji ne
nastaju zbog potrebe d a se ukloni h., ve da se
stih svede na odreen broj slogova. Postupci
su raznovrsni, od elizije do izbegavanja dekli-
nacije: S a b lf ostavi, buzdovan ne htede;
Svadbu 'grac za nedelju dana; Oj boga ti,
neznan dobar junak. U vezi sa takvim poja
vama, kao i sa stilom, govori se najee o
eliziji, sinicezi i sinkopi, zatim o aferezi, dijarezi
i kontrakciji. M eutim, grafike intervencije
(prireivaa zbirki) zamagljuju ili izneveravaju
izgovor pevaa (ili pesnika). O tuda nespora
zumi, dileme i razliita razvrstavanja istih po
java u stihu. Neke od tih pojava se ubrajaju
u pesnike slobode. (-> liceiitia potica).
L it.: L. Z im a, F igure u naem narodnom pjesni-
tv u . . . , 1880; T. M areti, M e trik a n a ro d n ih naih
pjesam a, R a d JA Z U , i 907, kuj, 168 i 70; isti:
M e trik a m u slim an sk e n a ro d n e epike, R ad JA Z U ,
1935, knj. 253 i 255; M. G ra m m o n t, L e vers fra n
ais . . 1 9472, A. K o lar, De re m trica poetarum
Graecorum et R om a n o ru m , 947; N . M ajn ari, Gr
ka m e trik a , 1948; J. S u berville, H istoire et thorie de
la versification franaise, 1966; J. S o u b ira n , L 'lis ion
dans la posie latine. T h s e . . . . 1966. . R.
H JA Z A M (od gr. xiotaji - ukrtanje
prem a obliku slova X) U ~+ antici tog
term ina nema, a odgovarajui se pojam javlja
kod H erm ogena (uitelj govornitva, 2. st.
n.e.) za ukrteno poredane kolone, ali ne i za
pojedinane rijei. U novije vrijeme h.-om na
ziva se podvrsta - antiteze kod koje se dva
para rijei (grupa rijei, reenica), koji kore
spondiraju bilo sintaktiki bilo sadrajno, bez
obzira ima li doslovnog ponavljanja, postav
ljaju ukrteno, drugi par u obrnutom , zrcal
nom rasporedu prema prvome, radi jaeg na
glaavanja hijastiki poredanih rijei i stva
ranja dojm a simetrije. P odvrsta je h .-a -> anti-
metabola. Protivan je h.-u -* paralelizam. H. je
dosta est u naoj nar. pjesmi. Primjeri /z.-a:
Lako mae, aF udara teko (nar. pjesma);
Teka gvoa i falake grozne (Maurani).
Z.D.
!6 R etiik k n jiev n ih te rm in u
HIKAJA
H IJER A TI A N STIL (od gr. isp o ? - sveti,
posveeni) D rugo ime za arhaistian stil (->
arhaizam), koji je u grkoj umjetnosti, u opreci
s klasinim stilom, nastojao obnovi i i starinske
oblike u likovima ljudi i predm eta kao protest
protiv realistikoga prikazivanja bogova u
obliku ljudi; nikao u 5. st. pre.n.e,, cvao je
u 4, a onda preao u Rim. K ako se taj stil
oitovao u prvom redu na predm etim a u vezi s
kultom , nazvan je h. Iz likovnih umjetnosti
term in je preao u knjievnost za oznaku sve
anoga stila starinskih oblika. Z..
H IJE R O G L IF I (gr. U p o 5 - sveti, yXv^o) -
urezujem) O znaka za svako slikovno pismo;
npr. za stare egipatske ili hetske sisteme ozna
ka za pisanje. M eutim, kao tehniki termin
obino se odnosi samo na egipatske h. (4.
milenijum pre n.e.) koje su stari Grci tako
nazvali, verujui da su te znake upotrebljavali
jedino Egipani u religiozne svrhe, i to ure
zivanjem u kamen. Kasnije se razlikovalo kur-
zivno sveteno (hijeratsko) pismo (oko 2500.
g.) i narodno (emotsko, oko 650. g.). koje je
bilo znatno pojednostavljeno. H. natpisi na
spomenicima javljaju se do 5. v. n.e. Egipatsko
h. pism o sadri ideograme (tj. logograme, -
ideografsko pismo) i oznake za slogove (silap-
sko pismo), iako neki strunjaci (npr, M.
Koen) sm atraju da je i tu ve postojalo gra
fiko prikazivanje pojedinih konsonanata. H.
je 1821 eifrovao . F. ampolion. V. i
pismo. K.M .G.
H IK A JA (ar. glagolska imenica od haka
hikdya) Re je znaila prvobitno imita
cija, zatim mimika, dok nije semantikom
evolucijom poprim ila znaenje pripovest, iz-
vetaj. Izgleda da je od poetka 14. v. u
islamskim knjievnostima prihvaena kao op-
ti naziv za priu, legendu, opis. Mnoina
hikajat (hikayat) ukljuuje ceo pripoveaki
rod. U persijskoj klasinoj literaturi ovim ter
minom su se nazivali kratki prozni opisi koji
nisu obrazovali posebnu knjievnu vrstu, nego
su se umetali u druge knjievne sastave (isto-
rijska dela, mistike, didaktike i si. spevove).
U osmanskim tekstovima hikaje (lukave) naj-
pre takoe nije imao specifino znaenje. Tek
u novije vreme postaje precizan struni ter
min i oznaava, u tur. knjievnosti, tri odre
ene vrste: u usmenoj pripovedakoj tradiciji,
dugo prozno pripoveanje koje se smanjuje sa
stihovim a (hikaje aika, -+ aik); prianje
profesionalnih pripoveaa praeno mimikom
(hikaje medaha, meah); i najzad, u savre-
HILAROTRAGEDIJA 242

menoj pisanoj literaturi, kao i u ar. i persij- sinog doba grke knjievnosti (Aikaj, Afk-
skoj, ovim terminom se oznaava novela. man, Las, Pindar, Bakhilid) pisali su takve
L it.: Philologiae Turcicae Fundamenta, II. 1964. himne u slavu raznih boanstava. O d ove him-
M.u, nike u lirskim razm erim a sauvani su nam
samo fragmenti (i to opet takvi koji se mogu
H ILA RO TRA G ED IJA (gr. i^apotpaycp 6 ia obeleiti kao pean, ditiram b itd.). N a drugoj
vedra / vesela / tragedija) Naziv za umetni- strani, u antici je vladalo uverenje da je heksa-
ku, literarnu obradu -> flijake lakrdije ju- m etarska h. starija od himne u lirskim razme
noitalskih G rka, koju je, oko 300. g. p.n.e., u rima. Najstarije, nam a u celini poznate, grke
Tarentu, dao Rinton iz Sirakuze (-+ rinto- himne zaista su u heksametrima. Potiu iz 7.
nika). Sauvano je samo m alo fragmenata. v. st.e. Obeleene su, zajedno sa mnogo mla
Poznati naslovi (kao Am jiirion, Herakle, fji- im pesmama, kao homerske himne i sau
genija u Aulidi. Medeja) pokazuju da su sadr vane su u zborniku koji je, verovatno, nastao
avale parodije na mitske teme iz gr. tragedije tek u doba -> helenizma. N e znam o sasvim
(naroito Euripidove, popularne u -> hele- pouzdano u kojim su prilikam a reci tov ane
nizmu). U Aleksan drlji sastavljao je i prika (starije) heksam etarske himne. M ogue je da
zivao h. Sopater sa Pafa oko 300. g. p.n.e. su sluile kao uvod u recitovanje junakih
L it.: -* Flijaka lakrdija M .F . epova prilikom takm ienja - rapsoda. Jezi
kom i stihom, tem atikom i nainom kazivanja
H IM E N E J (Himen bog braka i svadbe kod heksam etarske himne oslanjaju se na junaki
starih G rka) Starogrka -* horska pesma -* ep, U obimnijim him nam a teite je na
koju je svadbena povorka pevala uz pratnju ptipovedanju mitskih poduhvata. Neke sve-
kitare ili frule, i uz ples na putu od nevestine doe o dubljem poznavanju lokalnih kultnih
kue do kue mladoenje. Pesma je pevana u predanja (/?. Apolonu, Demetri). U drugim
ast boga H im ena i obino se zavravala refre zapaa se razigranost i frivolnost u obradi
nom Himen, o himenaje. Epitalamij, mitske prie (h. Hermu). Iz lirske himnike 5, v.
svatovska pesma. S.K. . st.e. neposredno poznajem o samo odlomke.
M eu njenim glavnim predstavnicim a bio je
H IM NA (gr. upvo^) - Naziv za sveanu Pindar (fragmenti Himne Zevsu). Posredno,
pesmu u slavu nekog boanstva ili heroja. K ao ovu himniku poznajem o iz horskih odseka
sveana, pohvalna pesma javlja se u kultnoj i atike dramske knjievnosti (npr. him na Zevsu
hijeratskoj knjievnosti raznih naroda, u pri u Eshilovom Agamemnonu; himnike horske
mitivnom obliku, ili u razvijenoj, literarnoj partije javljaju se i u Aristofanovim komedi
formi (npr. na starom Orijentu. u indijskoj i jam a). Epigrafski sauvana je i jedna him na
persijskoj knjievnosti). Sam termin h. potie Dem etri, koja se, sa m etrikih razloga, pripi
iz antike, gr. knjievnosti. Njegova etim olo suje pesnikinji Telesili iz Arga (oko 500. g.
gija i prvobitno znaenje (moda prosto pe st.e.). Epigrafski nalazi pokazuju da su himne
sma) nisu pouzdano utvreni. U Odiseji ( 8 . u lirskim razmerima, namenjene neposredno
429) obeleava pesmu o borbam a gr. junaka kultnim potrebam a, sastavljane na grkom je
pod Trojom. Jo u 5. v. st.e. oznaava i tuba ziku i pevane uz pratnju muzike jo i docnije,
licu (Aristofan, Ptice, 212) i svatovsku pesmu u 4, v. st.e. (him na Higieji A rifrona iz Sikiona,
(Sofokle, Antigona, 815). Docnije, h. je shva Atina), u doba helenizma (h, Asklepiju Isila iz
ena kao skupni naziv za sakralne i svearske Epidavra. oko 300. g. st.e.) i u d oba Rimskog
pesme razliitog tipa (-* pean, ditiramb, carstva (h. Heliju, Nemesidi, Isidi, Prirodi i
horski prosodijon, > partenije, -* hipor- drugim boanstvim a [elimino propraene i
hem). K ao prve pisce himni antiki izvori spo notam a] Mesomeda sa K rita, 1. polovina 2. v.
minju niz, napola legendarnih i nam a potpuno n.e.). Ove lirske himne, pisane za kultne po
nepoznatih, pesnika: Olena, Pam fosa, Orfeja, trebe, imale su, uglavnom, neveliku literarnu
Musaja, Antesa, Filam ona. Antika, gr. h, vrednost. Pored njih javljala se, u d oba ranog
(pesma u slavu boanstva i heroja) sastavljena helenizma. i literarna lirska h. (Filiskos sa
je kako u lirskim razmerima, tako i u -> Kerkire, K astorion). Razvoj kulta vladara u
heksametrima. Skloni smo pretpostavci a su helenistikom svetu uinio je da su takve h.
starije himne koje pripadaju - horskoj lirici i sastavljane i u slavu ivih ljudi (himne Anti-
a su jedino one pevane prilikom kultnih sve gonu 1 i emetriju Poliorketu od H erm okla iz
anosti, uz muziku pratnju. Ve u Ilijadi (1, Kizika), Literarno vrednija i nam a bolje
472 4) spominje se pevanje jednog peana u poznata je heksam etarska (epska) h. heleniz
slavu boga Apolona. Liriari arhajskog i kla ma. O na je zauzela istaknuto mesto u rafino-
243
vanom . artistikom pesnitvu aleksandrij-
skc kole. Sauvane su Kalim ahove Himne
(Zevsu, Apolonu, Delu itd.). Pored heksame-
tarskih, javljaju se u ovoj zbirci i neke himne u
distisima. Kalim ahove himne odlikuju se no
vom, elegantnom i ljupkom tehnikom prianja,
sklonou za prikaze dejeg sveta i detinje
prirode (npr. Artemida), uenim poigravanjem
sa manje poznatim varijantam a mitskih pria.
I sauvani zbornik Teokritovih -* idila sadri
heksam etarske himne boanstvim a (deaku
Heraklu, D ioskurim a), himniku pohvalu vla
d aru (Ptolemaju) i himnike odseke unete u
pesme druge prirode (male himne Afroditi i
Adonidu u -> mirnu ene na Adonidovoj sve
ca nosi i). Himniki odseci javljaju se u sauva
nom mitolokom (Argonautika Apolonija Ro-
anina) i astronom skom epu (A ratova, stoi-
cizmom nadahnuta, Fainomena) ovog razdob
lja. Pod uticajem stoikog panteizm a i heleni
stike, kozmike religioznosti h. upuena mi
tolokim boanstvima pretvara se u filosof-
sko-religioznu him nu (K leantova stoika H im
na Zevsu). U doba C arstva filosofsko-religioz-
na himnika, pisana na grkom jeziku, javila se
i u obliku prozne - besede. P rototip ovih
himnikih beseda predstavlja, donekle, ve
Platonova (4. v. st.e.) beseda o Erotu (u
Fedru) i beseda o svemiru i dem ijurgu (u 11-
maju). Kao smiljeno izgraivani knjievni
oblik, himniki, prozni -> panegirik nekom
boanstvu javlja se od 2. v. n.e. (Svetene
besede retora Aristida, s autobiografskim ele
mentima). Iz 4. v. n.e. sauvane su prozne
himne retora Libanija (Artemii) i cara Juli-
ja n a Apostate (Heliju, Majci Bogova). Julijan
je bio blizak novoplatoniarim a, u ijim je
redovima oblik prozne himne upuene boan
stvima posebno negovan. Poslednji znaajni
predstavnik ove himnografije bio je novopla-
toniar Proklo (5. v. n.e.). Na lat. jeziku an
tika literarna h. razvila se pod neposrednim
uticajem grke himnike. Prim itivna, italska
kultna him nika (carmen Arvale, carm ina Sa-
liaria) knjievno se nije razvila. Ve je prvi
poznati pesnik rimske knjievnosti, Livije
Andronik (kraj 3. v. st.e.), sastavio, po gr
kom uzoru, kultnu himnu Junoni (za hor de-
vojaka). H orske partije rimskih prerada grkih
tragedija ( 3 - 2. v.st.e.) sadravale su, takoe,
himnike odseke. Sa punim razvojem rimskog
pesnitva u 1 . v. st.e. h. pisana prem a grkim
uzorim a javlja se (u lirskim razmerima) kod
K atula (c. 34), H oracija (u Pesmama; Carmen
saeculare, himna stvarno nam enjena horskom
izvoenju; oda). Himnike odseke nalazim o
i u (heksametarskim) epskim delima Lukrecija
16 *
HIMNA
(uvodna h. svemajci Veneri, De rerum natura),
Vergilija, Ovidija i njihovih docnijih podra-
avalaca. Hrianska, literarna himnogra-
fija oslanja se, isprva, na pagansku, antiku
poeziju i metrike sheme njene - kvantita
tivne versifikacije. Himne K lim enta Aleksan
dr ijs kog, M etodija, G rigorija iz Nazijanza, Si-
nesija iz Kirene (3 4. v.n.e.) sastavljene su u
-* jambu, -> trohejn, -+ anapestu i -> heksa-
metru. Ali, glavni razvoj hrisauske liturgijske
himnike na gr. jeziku vezan je za naputanje
antike, kvantitativne versifikacije i za prelaz
na kvalitativnu, - akcenatsku versifikaciju
(emu se pridruuje i uvoenje -> rime u
poeziju). U poznoantikom i ranovizantijskom
razdoblju (5 7. v.), ova prom ena (uslovljena
prom enom prirode akcenta u jeziku izaziva
nagli procvat ritmike-* crkvene pesme. N a
stanak ove ritmike poezije, i, posebno, rit
mike himne (-* konak) nisu u svim pojedi
nostim a objanjeni. H rianska ritmika him-
nografija zavisna je od orijentalnih, sirijskih
(Jefrem Sirijski, umro 373. g.) i hebrejskih
(-v psalam) uticaja, a, verovatno, i od arijan-
ske (4. v.) i, jo ranije, gnostike (Valentin, 2.
v.) religiozne pesme. Ali, hrianska ritmika
him nografija nastavila je, delimino, i preda-
nje antike, retorske i filosofsko-religiozne
prozne himne, odnosno himnike besede u
ritmikoj prozi. Retorski elemenat u ritmikoj
h. je, npr., rima, tj. -+ homojoteleuton, koji
je izobilno koristilo poznoantiko -> cpideik-
tiko, pohvalno besednitvo (dok ga je izbe-
gavala antika, metrika poezija). Struktura
izraza u ritmikoj himni ima bliske paralele u
sveanoj hiranskoj propovei (- homilija).
Ova sadri himnike odseke i slui se rit
mikom prozom antike retorike, oslanjajui
se, form alno, na proznu him nu retora i filo-
sofa novoplatoniara (vidi teoloke besede
G rigorija iz Nazijanza, npr. 28 c. 31, M 36,
72). Razvoj hrianske himnografije na la
tinskom jeziku presudno je odredio Ambrosije
M ilanski (4. v.). Njegova /z,,u kvantitativnom
jam bu bez rime, bila je nam enjena liturgijskim
potrebam a. Latinska h. dobija umetniki slo
eniji i ueniji, literarniji oblik u Prudencijevoj
poeziji (himnika oda; kraj 4. v.). U poznoj
antici, am brozijanska, liturgijska h. prela je
(kao i grko-vizantijska h.) na akcenatsku ver
sifikaciju sa rim om (mahom ritmiki jam b, u
strofinom rasporedu). T okom srednjeg veka
term in h. obeleava, na Z apadu, svaku po
hvalnu pesmu u ast Boga ili nekog sveca, pa i
tekstove pesi^na koje su namenjene odreenim
delovima liturgije (9. v.: Veni creator spirit us
[H rabanus Maurus?]; 13. v.: Dies irae [vero-
lU M N O D
vatno Tom a iz elana], Stabat maler [Jako-
pone da Toi?], Pange lingua Tom e Akvin-
skog). U doba - humanizma, -* renesanse,
baroka, hrianska literarna h. ponovo pri
ma antike pesnike forme. Javlja se u raznim
klasinim razmerima. U -> elegijskom distihu
sastavljene su, npr., himne u zbirci De laudi-
bus divinis . P ontana (15. v.), ija je novo-
latinska poezija sluila kao uzor i pesnicima
francuske -> Plejade. H um anistika /?. esto
prima oblik Horacijeve sveane -> ode. O m i
ljena je safika strofa (popularna ve u sred-
njovekovnoj, crkvenoj poeziji), u kojoj je Ho-
racije sastavio Carmen saeculare. Himne ovog
oblika obeieavane su i nazivom oda, m ada
ve renesansni teoretiari nastoje da odvoje
himnu od ode, primenjujui term in h. na pesme
sa hrianskom religioznom tem atikom . Li
terarne h., nadahnute oblicima antike poezije,
sastavljane su od vremena hum anizm a i na
nacionalnim jezicima (u Francuskoj 16. v. i
Bele, P. Ronsar i dr.). Javljaju se jo i u
kasnim klasicistikim strujam a evropske knji
evnosti s kraja 18. i s poetka 19. v. (u ruskoj
knjievnosti npr. Himna premudrosti bojoj u
suncu od Sum arokova i Deravinova oda
Bog, pored Himne Suncu). U doba pr os vee-
nosti h. iznosi i nova religiozno-filosofska
shvatanja (deizam), govori o prirodi (naune
ode Lom onosova Jutarnje i Veernje raz
miljanje o bojoj moi), m oralu, politici i
istorijskim dogaajim a. Dublje oseanje i vea
sloboda oblika u h. javljaju se, naroito, sa
prodorom -> sentimentalizma i - romantizma
u evropsku knjievnost. Hrianska religiozna
h. razvila se i u protestantskoj knjievnosti.
D obija podsticaj i od strane pietizma (u
Nemakoj Kloptok). U krugu nemake kla
sike h. se oslanja na P indara (Gete; i Hel-
derlin). U delima rom antiara h, peva o linim
zanosima pesnika, o ljubavi i smrti (Novalis,
Himna noi; Lam artin), slobodi, patriotizm u
(otuda i razvoj nacionalnih himni). K ao
izraz snanog oduevljenja i zanosa h. se, u
ovom razdoblju, dodiruje sa (m oderno shva
enim) ditiramboni. U naoj knjievnosti h.
je, npr., Njegoeva pesma Crnogorac k sve
moguemu Bogu, te Preradovieve pesme Ne-
pojamnost Boga, Bogu i dr. V. i -> nacionalna
himna.
L it.: J. B. P itra, Hymnographie de l'glise grecque,
1867; E. N o rd en , Agnostos Theos , 1913 (o tisak
1956), 143 277; R. W nsch, H ym nus, P W RE
IX , 1 (1914) 1 4 0 - 1 8 3 ; K . V ictor, Geschichte der
deutschen Ode, 1923 (2. izd. 1961); J. K ro ll, D ie
H y m n en d ich tu n g des fr h en C h risten tu m s , A ntike
2 (9 2 6 ) 2 5 8 - 8 1 ; O . H ellin g h au s, Lateinische H. d.
christl. A ltertum s u. M ittelalters, (3. izd.) 1934; M .
244
M eunier, Hymnes philosophiques , (4. izd.) 1935; C.
S. Phillips, H ym nody , past and present, 1940; F .
D lger, Die byzantinische Dichtung in der Reinspra
che, 1948, 29 37; M. S im m o n etti, Stitdi su!Pinna
togm po polare dei primi se coli, A tti de!! a R. Acc.
d ltalia. M em orie IV ser. 8 a (9 5 2 ) 3 4 1 485; J.
S cbirm aim , H ebrew litrgica! p o e try a n d C h ristian
hym no lo g y , Jew. Quart. Rev. 44 (1953 54); i .
S rvrffy, Die Annalen der lateinischen Hymnen
dichtung, 1964 65; H . G n eu s, H y m m r und Hymnen
im englischen M ittelaller , 1967; - oda. M .F .
HIM NOD (gr. OjivcpS onaj koji peva
himne) Peva himni u antikoj Grkoj.
Termin /?, odnosi se pre svega na pevae naj
starijih himni bogovima. H . se pratio na kitari
dok je govorio stihove. S.S.
H IM N O G R A FIJA (prem a gr. 5pvo him
na, sveana pesma, vpcpto pisali) O pti
naziv crkvenog pesnitva u srednjovekovnoj,
posebno u vizantijskoj i staroj slovenskoj knji
evnosti. Stvarana preteno pod ulicajem he
brejske i sirijske religiozne pesme, vizantijska
h. je razvila osoben sistem anrova i svojstven
stil. Liturgijska funkcija pesme jedan je od
onih elemenata koji su odreivali njen anr. U
formalnom pogledu, h. se razvijala u dva
osnovna vida: kondak (himna u uem smi
slu rei) i kanon. Pri tom e treba razlikovati
jednostavne pesnike oblike (-* tropar, - sti-
hira, ikos, -> irmos, svetiian itd.) i
sloene pesnike sastave (prvobitni vid kon-
aka, zatim -* akatist, - kanon, -> sluba, ->
posledovanije itd.). Od bitnog znaaja za ra-
zumevanje vizantijske i slovenske h. jeste na-
mena himne (him na je nam enjena pevanju) i
silabiko-tonsko graenje stiha, ime je na
putena kvantitativna prosodija antikog pe
snitva. H im na se peva, o tuda njena melo-
dijsko-tonska struktura. U vizantijskoj h. po
sebno, ritam pesme zasniva se na odreenom
brojnom odnosu slogova i naglasku, pri emu
je duina sloga zanem arena. U starosiovenskoj
h. samo se delimino potuju ova naela; u
strukturi pesme glavnu ulogu ovde igra pri
rodni ritam govora. Stoga se istie i retorska
priroda slovenske himnograflje. U stilskom
pogledu pesniki izraz himnografije uslovljen
je him nino-panegirikom i kultnom prirodom
crkvene pesme. Zastupljene su naroito mnoge
zvune figure i tropi ( anafora, epifora, *
asonanca, aliteracija, polisindet itd.).
L it.: P itra , Hymnographie de l'glise grecque,
1867; W . C h rist M . P a ra n ik a s, Anthologia g rueca
carminum christianorum, 1871; E. W ellesz, A Histo
ry o f Byzantine Music and Hymnography, 1961; R.
Ja k o b so n , Lingvistika i poetika , 1966 (prev.); T>.
TpH{J)yuOBnft, Cmapa cpncica uptcaena noeJuja , O
CpojbaKy. 1970. D.B.
245
HIPERBATON (gr UTiepPaxov ono to
prelazi) Figura rei (lat. transgressio verbi)
Razdvajanje sintaktiki povezanih rei u
reenici (subjekta i giagola, prideva i imenice, i
si.). O znaava svako kom plikovanije razdva
janje sintaktiki povezanih delova, i po tome
je blizak inverziji, parentezi i ana-
strofi. S.S.
HIPERBOLA (gr. imeppoXf] od glag. imcp-
p 6tA?vC0 prebacujem) Termin antikne -+
retorike za figuru preuveliavanja osobina
predm eta ili intenziteta radnje, pojaavanja
izraaja do ekstrema. Ne poznaju je -> gor-
gijanske figure, ali je spominje ve Sokrat (4. st.
st.e.). H. je po svom porijeklu izraajno sred
stvo saobraajnoga govora; Bally vidi u njoj
jedno od osnovnih sredstava izraavanja afek-
tivnosti u jeziku kojom se odlikuje svaki pri
rodni govor, npr.: Poludit u od te buke,
C rknut u od bijesa. H . je bitan stilski element
-* patosa: Drzne li dalje, ue gromove, / nosim ispred neega) Termin antikne ->
K ako tiinu zemlje slobodne / Sa grmljavinom
stranom kidaju (. Jaki, Otadbina), iz umee u svoj tekst, bilo da naoko razgovara s
bjegavanje patosa povlai za sobom i izbje
gavanje hiperbolinosti u izraavanju, pa po
jedine povijesne stilske formacije po svom
odnosu prema patosu ili cijene h, ili je od-
bacuju. H. moe biti i element komike (-*
karikatura).
Lit.: C. Bally, Le angage et la vie, 1925. Z..
HIPERBOLIAN STILSKI KOMPLEKS -
Stilski kompleks
HIPERDAKTILSKA RIMA - Rima
H I PER I) A KTILSKI ZAVRETAK -* Kla
uzula
HIPERKATALEKTIAN (gr. {mepKato&eK-
tiko<; prem a CmEptcaTaAsyo} navodim su
vie, povrh) Stih u antikoj metrici koji ima
vie slogova u postednjoj stopi, nasuprot -*
kataiektikom, koji ih ima manje. V.Je.
U silabiko-tonskog versifikaciji stihovi svih
pet osnovnih -* metara, posm atrani stopno, mo
gu da b.udu h npr. trolani trohejski jedanaes
terac sa dva prekobrojna sloga iza poslenjeg
ostvarenog iktusa: Obvila se // bela loza //
vinova. Ako se 11. slog rauna kao esti iktus
(i kad je neostvaren), onda je -* akatalek-
tian. Ili jam pski jedanaesterac, takoe sa
prekobrojnim slogom nakon pete stope:
Pod stl/nom ste/gom pr/te ko/sti mo/ie, ti.:
U - / U - / U - / U - / U - / U. T o 'je
zapravo stih u kome iza petog - iktusa pre-
H1PORHEM A
ostaje jedan nenaglasen slog (petoipostopni
jam b). Jampski 10-terac kom binovan sa je
danaestercem je, po teoriji stope, -> akatalek-
tian, npr. u V. liia: Ja ni/ta vi/e ne/
veru/jem, ni/ta! / 11 bo/Ije re/i ja/ veru/jem
sve. (U prvom stihu 4. iktus je neostvaren, a
u drugom stihu akcenat se ne podudara sa 4.
iktusom na 8. slogu jer je pomeren na 7.
slog). Pojmovi se pojednostavljuju kad se go
vori o jednoslonom , dvoslonom, troslonom
itd. zavretku, i to raunajui od poslenjeg
akcentovanog sloga (--* klauzula)
Lit.: - M etrika, antika; -+ versifikacija, .R.
H IP E R O H A (gr. tm sp o /'n viak, ono to
preostaje) Termin antike retorike, blizak
hiperboli i oznaava preterivanje u peri-
frazi, npr. poreenje koje je nem oguno pro-
veriti. S uprotna /?je -* elipsa. S.S.
H IP O FO R A (gr. tinoipopoc od brcoipepo)
retorike za fingiran dijalog koji govornik
nekim, bilo da sam sebe pita i sebi odgovara.
Z..
H 1PO N A KTEJ (od gr/lTtroovaKTStov ime
jonskog pesnika) Za jedan slog produeni
oblik glikoneja, u vidu te tr a p o d ije ;-----/
U U/ U /----- . Nazvan po pesniku Hipo-
naktu. Javlja se kao zavrni (zaglavni, kla-
uzulni) stih. Iz njega se izvodi alkejski de
seterac, zavrni stih -> alkejske strofe, i to
zamenom prvog > spondeja daktilom. Hi-
ponakt je iz usmene poezije uveo u pisanu
poeziju katalektiki jam pski -* tetrametar, od
koga je u vizantijskoj poeziji postao jampski
petnaesterac (-+ politiki stih).
Lit.: Metrika, antika. .R.
H 1PO N A KTEJSK A STR O FA (od gr. Tjitko-
vaK teiov ime pesnika i - strofa) Strofa
od trohejskog katalektikog dim etra (lektija):
U U / U i jam pskog katalektikog ->
trim etra: O U / CJ ~ U ~ - / U U. Javlja se
u oba red osi eda tih dvaju stihova. Nalazi se u
H oracija, a kod nas u antikoj imitaciji kod
Muickog, npr. u Glasu narodoljubca:
Serblji ljube, da! svoj rod.
Vie li samim delom, neei rema?
Ili u obrnutom redosledu: I jedan s drugim
grliti se smemo. // Tu nam raste slave cvet.
L it.: -* Metrika, antika. .R.
H IP O R H E M A (gr. im op^rm a) - 1. Starogr.
horska pesma vedre sarine i ivahnog ritma,
HIPOTAKSA
uz koju se izvodi mimiki ples. Sastavljena,
najee, u peonskom, ili u daktilo-trohejskom
metru, peva se uz pratnju kitare ili frule, a
ponekad je prate oba ova instrum enta. Vezana
za kult bogova, h. se obino izvodila pri
godom ratnikih igara spartanske omladine.
Najistaknutiji predstavnici horske lirike, Pin
dar, Alkman, Simonid i Bakhilid pisali su
hiporheme. 2. U staroj gr. tragediji h.
oznaava onu pesmu koju su naizmenino, uz
igru, pevala dva poluhora, obeleavajui sa
radou preokret nastao u radnji. -* Stasimon.
S.K-.
HIPOTAKSA (gr. hnbxatiQ podreivanje)
G ram atiki termin za zavisnost jedne re
enice od druge; niz reenica koje se meu
sobno nalaze u zavisnom poloaju (supr,
parataksa) ea je u knjievnom jeziku i
u prozi, nego u narodnom ili afektivnom
saobraajnom govoru i lirskoj poeziji, gde je
gotovo i nema. IJ sintaksi indoevropskih je
zika h. se razvila kasno. Ponekad, h. moe biti
samo sadrinska, asindetski izraena (~+ asin-
deton), bez vidljivih gram atikih oznaka. N pr.:
Zapali vatru, sve oivi i razveseli se. (D.
osi, Daleko je sunce, 414),
L it.: P. G u b e rin a , Valeur logiqm et valeur styii-
sliijiti' ih's propositions com plexes, 1954.
HIPOTIPOZA (gr urcoiuncacnc opis, oris,
nacrt) Termin antike -> retorike: opirno
prikazivanje neega tak o jasno i ivo kao d a je
prisutno ili kao da se dogaa pred naim
oima. Termin h. upotrebljava se takoer kao
opi naziv za razne vrste opisa, koji se prema
predmetu dijele na a) dijatipozu (ivahan opis
neega kao d a j e pred naim oima; h. u uem
smislu), b) pragmatograjiju (prikaz neke rad
nje), c) efikciju (opisivanje ljudskog tijela i
odijela), d) ikon (precizan opis nekog fizikog
predmeta), e) karakterizam (opis osobina ne
kog fizikog predm eta), () prozopograjiju (opis
izgleda neke ive osobe), g) -+ prosopopeju, li)
viziju s podvrstam a aa) kronografijom (pre
noenje u neko drugo vrijeme) i bb) topo
grafijom (prenoenje na neko drugo mjesto,
stvarno ili izmiljeno). Z.D.
H IS T R IO N (lat. histrio komedija) 1
G lum ac u antikoj (rimskoj) komediji koji je
prvo prikazivao Etrurca, a zatim G rk a ili
roba, karikirajui neke njihove osobine. 2.
Od 17. v. oznaava putujueg glumca, ili ee
lakrdijaa. 3. D anas, glumac uopte.
Lit.: -* Komedija, antika.
HOLORIMOVANi STIH (gr. oa-oc .. sav i
rima) Stih koji se sav, slog po slog,
246
rimuje sa prethodnim stihom. Svrstavaju ga u
aljive tvorevine. Francuzi rado navode h.
distih koji obino pripisuju T. Banvilu:
Dans ces meubles laqus, rideaux et dais
morose,
Danse, aime, bleu laquais, ris d oser des
m ots roses.
H olorim ovanje se nalazi i u prozi.
.R.
H O M ER SK O P IT A N JE - O buhvata pitanje
ko su stvaraoci - narodnih junanih epova i -
narodnih epskih pesama, ije korene nalazimo
jo u Aristotelovoj Poetici. Nem. klasini filo
log F. V olf osporio je krajem 18. v. postojanje
Hom era. Zahvaljujui njemu, u folkloristici je
postavljeno pitanje u kojoj meri je Homerov
udeo u stvaranju Ilijade i Odiseje bio odlu
ujui. Tzv. unitarci ili unitaristi zastupali su
tezu o jedinstvu epova i o istorijskoj auten
tinosti H om erove pesnike egzistencije. Ana-
litici su tragali za nepodudarnostim a i ne
usklaenostim a u epovima, dokazivali da se
epovi mogu podeliti na manje posebne orga-
nizovane celine, na manje ili vee celovite
pesme (Ilijada se, po njima, sastoji od 18 tzv.
M . i. prapesamd), zbog ega njihovu teoriju nazi
vaju i teorijom pesama. Tokom dve stotine
godina reavanja h. p..ova su se dva ekstrem na
gledita u prilinoj meri pribliila. Unitaristi
su prihvatili da je H om er iveo u vremenu
kada je postojala snano razvijena epska tra
dicija i da je on iz nje i proiziao, da se koristio
postojeim motivima, tem atikom , stihom i
izraajnim sredstvima. Analitici su priznali
postojanje jednog velikog pesnika, ali su se
kolebali izmeu mogunosti d a j e Hom er dao
osnovno jezgro epovima koje su kasniji re
daktori (homeroidi) dopunjavali i proirivali, i
mogunosti da je H om er stvorio epove od
postojeih pesama. kao genijalni redaktor. U
vreme V ukovih beleenja narodnih pesam a
Volfova teorija o form iranju epopeja od epi
zodnih epskih poem a nastalih sponatano u
narodu bila je prim enjivana u izuavanjima
spevova zapadnih naroda. G rim je povo
. dom Talfjevih prevoda srp. narodnih pesama
( Volkslieder der Serben, 1825. i 1826) ukazao
na srpske epske narodne pesme kao na auten
tinu pojavu kojom se moe razjasniti nasta
nak epa. bolje no to to mogu drugi evropski
spevovi. D alja interesovanja naunika za nau
Sl.P. narodnu epsku pesmu u velikoj meri bila su
rezultat pokuaja da se odgovori na homersko
pitanje (A. Serensen, V. Jagi, F, Mikloi),
dok su se izuavaoci H omerovih spevova ba
247
vili utvrivanjem njihove slinosti ili razlika u
odnosu na nau epiku. Pratee pojave homer-
skog pitanja bile su mistifikacije narodnih pe-
sama i pokuaji veslakog graenja epa. Vuk
je bio nepoverljiv prem a velikim epskim ve
slakim tvorevinama. Samo u jednom trenut
ku pretpostavio je m ogunost da bi neko uen
mogao od sviju oni mali sobranja jedno ve
liko delo nainiti. U nas su, najee, obje
dinjavane pesme o kosovskoj bici u sloene
epske celine -> iazarice, a stvaran je i celovitiji
ep o M arku Kraljeviu. Zahvaljujui teren
skim izuavanjima, naroito M. M urka, G.
G ezemana, M. Parija, i A. Lorda, naunici su
na prim erim a krajinske, muhamedanske epi
ke dokazivali da su Homerovi spevovi iveli u
usmenom prenoenju (Pari, Lord) i da se, na
prim erim a ovih pesama, predstaijum a epa,
moe potvrditi proces epizacije (A. maus). U
okviru h. p. posebno je bio izdvojen problem
pevaa stvaraoca i prenosioca epske pesme.
K ao delo pevaa sa visokim stepenom indi
vidualnih odlika, epske pesme o ustanku Fi
lipa Vinjia pruile su naunicim a dosta argu
m enata da je Filip Vinji jedini koji je sa
stavio prvi ep u desetercu (M. Savkov, R.
Medenica).
L it.: F. A. W olf, P rolegom ena ad H om er um ,
1795; K . L ach m an ti. b e r die ursprngliche G estalt
des G edichts von der N ibelungen N o th , 1816; L.
Z im a, S rav n en je O m iro v ih e p o p eja sa srpskim n a
ro d n im pesm am a, P rogram V elike gim nazije k a r
lovake, 1859: S. K ro ly (K a rlo Sas), A viidgiro-
dalom nagy eposzai, I - I I , 1 8 8 1 - 1882; M . Budi-
savtjevi, Ilijad a u o g ledalu ko so v sk ih pjesam a,
k o ls k i vjesnik, 1903, X, str. 323 336; 466 467;
6 0 9 - 6 1 8 ; 7 1 6 - 7 2 3 ; N . Vuli, P rotivrenosti u
O m ira i u naoj narodnoj poeziji, 1925; N . Vuli,
N ae n aro d n e pesm e i Ilijada, Z b o rn ik u ast
B ogdana Popovia, 1929; M . M u rk o , L a posie, p o
pulaire pique en Yougoslavie au dbut du X X e sicle,
1929; P. G rg e, H o m ero v a Ilijad a i nae n a ro d n o
pjesn itv o , N astavni vjesnik, 1930 1931, X X X IX ;
M. Savkovi, F ilip V inji, P rilozi prouavanju
narodne p o ezije, 1934, I; R. M edenica, Vsnjieva i
n aa sta rin sk a n a ro d n a pesm a. S K G , 1935, X L V I.
br. 7; I. M. T ro n sk i, Povijest an tike knjie vn o sti,
1951; M . M a rk o , T ragom srpsko-hrvatske narodne
ep ike, 1951; A. m aus, S tudije o k rajin sk o j epici,
R a d J A Z U , 1953, knj. 297; A. S chm aus. E in epen-
k u n d ich es E x p erim en t , Die W elt der Slaven, 1956,
I, 3; V. trm u n sk i i d r., Istorija zapadnoevropskih
knjievnosti, 1956 (p rev .); A .B . L o rd , The Singer o f
Tales, 1960; N . B aoaevi, R a n ija i novija n a u k a i
V ukovi pogledi na n a ro d n u epiku, P rilozi za k n ji
evnost . je z ik , istoriju i fo lklo r, 1964, X X X , 3 4; B.
G lavii, A k tu aln i p ro b lem i hom erologije, R adovi
F ilozofskog fa k u lte ta u Z a d ru , sv. V il, R azdio !ing-
v istiko-filoioki 1965/1966 1967/1968, 1968; II.
HOMOJOPTOTON
A, rpH H uep, Jjpeeneunguu ckuu m o c. F en em c u mu-
nOAOiun, 1974; B. H e,anh, BvKoeu neeamt, 1981.
M .M at.
HOMILIJA (gr. OfJuiUat razgovor, stsl.
ectga) Vrsta crkvene propovedi, u kojoj se
razvija odreena biblijska tema ili se tumai
biblijska pria, parabola, on. pouka. O tuda i
opti naziv za crkvenu - propoved. U vizan-
tijskoj knjievosti i patristici, h. je egzegetska
propoved pa se i pojedini govori u sklopu
sistematskog tum aenja (kom entara) Svetog
pism a nazivaju homilijama, npr. Homilije Jo
vana Z latoustog na Jevanelje po Mateju. IJ
stsl. knjievnosti izraz h. prevodi se najee
term inom beseda, ali to moe da bude pod-
vedeno i pod iri pojam slovo. Zbirke ho
milija nazivaju se homilijari (-> panagirik,
trastavnik). -+ Beseda -* besednik.
L it.: R. A itzetm uller, M ihanovi H om iliar, 1967.
D .B.
HOM O MENSURA - Protagorin stav koji
galsir ovek je merilo svih stvari, postojeih
a jesu, a nepostojeih da nisu (Platon:
Teetet, 151). Karakteristian je za sofistiku ne
samo kao izraz saznajnog i etikog relati
vizma, ve daleko vie kao izraz antropo-
centrinog naina miljenja, koji anticipira
novovekovna shvatanja. T ako se i u teoriji
knjievnosti i knjievnoj kritici moe go
voriti u vezi sa tim Protagorinim stavom o ->
antropolokom metodu, koji se meutim moe
izroditi u antropologizam kao reduktivni nain
miljenja, to celokupno fenomenalno bogat
stvo prirode (kosmosa) i sveta svodi na oveka
kao na meru svih stvari. Tom e je blizak i
antropomorfizam, koji se kao zabluda mora
odbaciti u nauci i filosofiji, ali koji u ivotu
umetnosti kao antropomorfija ima veliku po
zitivnu ulogu. M.D.
HOMOJARKTON (gr. o p o io ?, (v) - slian
i apKTEOv od koga poinje) - Termin antik
ne retorike za glasovno poduaranje na po
etku rijei. -> Aliteracija je poseban sluaj h.-a,
Supr. > homojoteleuton. Primjer za homo-
jark to n : Pale patke u slano more. Z.D.
HOM OJOPTOTON (gr. bpoiortiM iov od
opoioc; slian, i ktcotoc; koji je zavren)
Termin antikne -> retorike za poseban
oblik -+ homojoteleutona: nastaje kada se u
reenici ili stihu pojedine rijei zavravaju
istim padenim nastavkom : Sa takvim se-
anjz'ra i misi ima see s ta rc i... (I. Andri,
Na Drini uprija). H. moe spajati reenice,
dijelove reenice k ao i pojedine rijei, te nije
vezan za kraj reenice. Z.S.
HOMOJOTELEUTON
HOM OJOTELEUTON (gr. djioioc; slian
TEAcurn zavretak) Term in antike-*
retorike kojim se oznaava glasovno podu-
daranje zavrnih slogova dvaju ili vie -> ko
lona koji ne m oraju biti jednaki (- izokolon).
ali m oraju biti dovoljno blizu d a bi uho to
ponavljanje zamijetilo. esto se javlja kod ->
antiteze, > paralelizma, izokolona. Ako se
radi o jednakim nastavcim a poklapa se sa -+
homojoptotonom. U antici h. je jedini oblik -+
rime, ali se upotrebljavao u naelu samo u
prozi. Kasnije h. je zajedniki naziv za sve
vrste glasovnog podudaranja na kraju bilo
rijei bilo skupina rijei. Rim a i asonanca
samo su posebni sluajevi h,-a, a slina mu je
-> paronomazija. Supr. -* homojarkton. Prim
jer za h.: D anica je ekala mjeseca (nar. pje
sma). Z.D.
HOM OLOGiJA Izomorfizam
HOM OMORFIZAM - Izomorfizam
HOM ONIM (gr. opoc zajedniki i ovojia
- ime) Re koja ima isti oblik i izgovor
kao neka druga re, ali se od nje razlikuje po
znaenju, npr. blago (novac) i blago (stoka).
Zbog svog dvosmislenog znaenja h. se esto
upotrebljava u -> igri reima. SI. heteronim.
M .Di.
HOR (gr. x poc kolo, igranje kola sa
pevanjem, krug pevaa i igraa) G rupa
glumaca koja u antikoj dram i (-- tragedija,
antika, -* komedija, antika) obino pred posie G rk a h, se retko javlja u dram i. Po
stavlja narod, komentariui svojom pesmom
dogaaje i sudbine glavnih junaka. Pojava h.
vezana je za postanak gr. drame, koja je iz
rasla iz religioznih obreda maskiranih plesaa
i pevaa, pa se sm atra da je prvobitni h. bio
sastavljen ak i od 50 uesnika. K od Eshila ih
je 12, Sofokleje taj broj poveao na 15, dok ih
je u komediji bilo 24. Uesnici h. u komediji
obino su nosili maske razliitih ivotinja (pti zorite (Breht) ili za dram e s antikim sieima
ce, abe ili zolje kod Aristofana). H. se delio u
dva poluhora, koji su se ponekad meusobno
sporili (~* agon). Svaki poluhor je imao svog
vou, a prethodnik hora naziva se -* korifej.
Partije hora su podcijene na ulazne pesme (-+
parodos), stajae pesme (-+ stasimon) i izlazne
pesme (-+ eksodos). U komediji h. je pevao i
-> parabazu, koja je obino dolazila posle
agona. Veruje se da su u poetku horske
partije bile u celmi pevane, a kasnije reci-
tovane. Analizom stasim ona utvreno je d a je
- strofu pevao ili govorio jedan poluhor, -*
antistrofu drugi, a -* epodu ceo h. Korifej je
248
obino u dijalogu sa glumcima reci tov ao sti
hove uz pratnju frule, a u stasimon u ponekad i
pevao. Pesme su najee bile praene igrom
na -> orhestri, gde se h. i nalazio za vreme
predstave. O izdravanju i pripremi h. brinuo
se bogati graanin, koji se nazivao horeg. U
antikoj dram i h. prati radnju i kao pred
stavnik drutvene zajednice kom entarie akcije
pojedinaca. On generaiizuje znaenje tih akcija
sa pozicija tradicionalnih shvalanja. T o se vidi
ne samo po arhainoj metrici horskih partija,
ve i po m oralnim stavovima i poslovinoj
m udrosti. U loga h. kao elementa dram ske
radnje menjala se paralelno sa razvojem gr.
tragedije. K od Eshila h. esto uestvuje u sa
moj radnji i uvek predstavlja posebnu snagu
koja utie na odluke ju n ak a, osim to ko-
m entarie i tumai m oralna znaenja tih rad
nji, kao kod Sofokla. Dajui tim kom entarim a
osnovnu funkciju h. u svojim tragedijama,
Sofokle je uvek vodio rauna da sam h. o
dogaajim a u tragediji ne zna vie od junaka,
pa je, zbog toga, kod njega h. dram aturski
opravdan, Euripid uvodi h. uglavnom samo
zbog lirskih partija. Pretpostavljajui Sofok-
lovu upotrebu h. Euripidovoj, Aristotel kae
da i hor treba shvatiti kao jednog od glu
maca, i da bude deo celine i da uestvuje u
radnji ne onako kao u Euripida nego kao u
Sofokla. (O pesnikoj ume tnos ii, XVIII). P o
sle Euripida, meutim, pesme h. se javljaju
samo k ao umeci (-* embolimon) bez vre
veze sa radnjom , k ao u novoj komediji (Me-
nander). Izuzev u periodu rimske imitacije,
javljuje se uglavnom u drugim oblicima (-
opera, -+ mjuzikl) u kojim a dom iniraju pesma
i ples. Bilo je pokuaja da se h. obnovi, naj
ee k ao jedan glumac, kom entator: u -
elizabetinskoj drami (kao glumac koji govori
- prolog) ili u -* klasinoj tragediji (kao
poverilac). U 20. v. obnova h. je vezana ili
za poetsku dram u (Eliot), ili za -* epsko po-
(O'Nil).
Lit.: - Tragedija, antika; -+ komedija, antika.
N.K.
H O R E J (gr. jtoptoc; igraki;
%opbq igra) D rugo ime za -+ trohej (gr.
xpXC0 trim) koji se najee javlja u
katalektikom tetram etru, u stihu koji se e-
klamuje, rede u trim etru, ali od A lkmana
dolazi i u stihu za pevanje. V Je.
H O R IJA M B (g r. ^optaupoc;) 1. U antikoj
metrici stopa U U sastavljena od etiri
sloga koje sainjavaju hor ej (gr. x>pioq, tj.
249
trohej gr. -cpo^ouoc i jam b gr. i'ap.po^).
H o rijam b je najpre upotrebljen kod Sapfe (fr.
90 D). a zatim kod A nakreonta (Anakr. Fr. 43
P). Najee se primenjuje u asklepijadskoj
strofi. 2. U srphrv. - jambu h. se obino
javlja na poetku stiha, gde akcenat esto
pada na prvi slog: Prola je bura, stiale se
strasti (Santi) iii: Stri m inare iznad crnih
kua (Raki). Re je zapravo o pomerenom
(vanshemnom) akcentu na slabo vreme stiha
(u jam bu neparni slog). V Je .R.
HORNADA (p. jornada - dan) O znaka
za deo dram e koji odgovara dananjem pojm u
-* ina. Termin je prvi upotrebio, u vezi s
komedijom. T. N aaro u 16. v., proglaavajui
ga prikladnijim no to je in, zato to ti delovi
lie vie na odm orita, nego na bilo ta njim a (epinikion, enkomion, - oda). H. 1. je
drugo. Term in, h. verovatno potie od ital,
giornata, koji ponekad nalazim o u -* crkve
nim prikazanjima, T.V.
H ORSKA LIRIKA Vrsta lirske poezije kod
starih G rka, koja je zajedno sa -+ monodijskom
lirikom sainjavala - melikn. Poreklo h. i, je
u kultnoj i narodnoj obrednoj pesnmi. 1
umetnika h. /. je dugo sauvala taj kultski
karakter i sve svoje prvobitne elemente: rei
pesme, svirku i igru, kao uobiajeni, i u
drugim krajevima sveta poznati, kompleksni
izraz kolektivnog stvaralatva. H. I. je bila
prisutna u svim znaajnim drutvenim i poro
dinim situacijam a: pri vrenju kulta i u sak
ralnom obredu, u ratu i na poslu, na svadbi i
sahrani, na gozbi i svakoj drugoj sveanosti.
Prema tom e se moe razlikovati h. /. religiozne
i svetovne sadrine. H. /. religiozne sarine
ine: -+ himna bogovima, prosodion, > pean i
-> partenija, hiporhem (-* poskoica) i -> di~
tiramb, a svetovnu:-*- tren os, -+ epitalam, -*
epinikion, - enkomion, -> skolion, embatcrija
(-> koranica) i -+ poslenika pesma. -> Hor,
razliit po broju i sastavu, peva horsku pesmu
igrajui uz muziku pratnju, i to svi lanovi
zajedno ili naizmenino. H. /. je najvie om i
ljena u orskim oblastim a, tako da se dorski di-
jalekat kasnije zadrao u h, l. i u drugim krajevi
ma, a takoe i u horskim partijam a u -* drami.
H. /. je u poetku pisana u - daktilitna i dak-
tilotrohejim a, a kasnije sve vie u daktilo-
epitritima. (Pindar. Bakhilid). S truktura -
strofa je kom plikovanija nego kod monodijske
lirike, lak o je poznata m onostrofina i distro-
fina kompozicija h. /., najee je horska
pesma bila trijadske kompozicije: strofa, ->
antistrofa i -> epoda. K od takve strukture, po
metrikoj shemi m eusobno respondiraju (->
HOENIJE
ponavljanje) sve strofe i an ti strofe (-* peri-
kopa). Razliitoj metrikoj slici horske pesme
odgovarala je i raznovrsna ritm ika i melo
dijska pratnja muzike i igre. Pesnik h. /. sam je
sastavljao i uvebavao muziku i koreografiju
za javno izvoenje svojih pesama. N ajpozna
tiji autori h. koja nam je uglavnom frag
m entarno ouvana, bili su Alkman, Arion,
Stesihor, 1bik, Simonid, Las, Pindar i Bakhi
lid, zatim pesnici mlaeg ditiram ba (-* diti-
ranib). Ovi liriari su m ahom boravili u ta
danjim kulturnim centrim a G rke i iveli pod
okriljem monih tiran a i aristokratije, stvara
jui pesme uglavnom po narudbi ni njihovoj
ili od strane zainteresovanog polisa, i to naj
ee povodom proslave u ast pobednika na
Olimpijskim ili drugim opstegrkim takmie
bila najrazvijenija kod Helena, ali nije nepo
znata i u Rimu (pesme Arvalske brae, Sali-
jevaca, zatim kod Livija A ndronika, H ora-
cijev Carmen saeculare, kantika, * di-
verbijum). T u je sastavljaju i K atul i drugi
pesnici, ali ne vie za pevanje i javno prika
zivanje, nego uglavnom za itanje, kao to je
bio sluaj i sa njihovim pesmama pisanim po
uzoru na grku m onodijsku liriku. H. i. se
spominje i kod G erm ana i drugih naroda.
N aroito zastupljena u -> crkvenoj pesmi (--
Srbljak).
L it.: R, P etsch, Spruchdichtung des V olkes, 1938;
M, H . ft y puti, licm opujct xcjUhckp KH>WKeem>cmu,
1951; I. M. Tronski, storija antike knjievnosti,
1952 (prev.); M . E vahm m p M. <J>uamap, IJpeiAeg
puMCKe KHiioKeeHocmu, 1963; E. CreBaHOBHh,
M cm opuja xe.m tcK e K tbim em ocm u, 1968; -> lirika,
meiika, - metrika, hor, -+ drama. K.M.G.
H O D E N 1JE - Srv. naziv - putopisa, knji
evnog roda popularnog u staroj srp. i slo
venskoj knjievnosti. U vizantijskoj literaturi
poev od 6. v. poznato kao proskinitarion, sa
tem om hodoasnikog putovanja u Svetu
zemlju (Palestinu). Istog su tipa srp. h. 14. v.
(Arsenije Solunski) i 15. v. (Nikon Jerusa-
limac), a tematski i anrovski istom rodu pri
padaju i pozniji putopisi ili putaastvija 17.
v. (M ihailo K ratovski, Arsenije arnojevi) i
18. v. (Jerotej Raanin), Osim opisa Svete
zemlje i posebno Jerusalim a, h. sadri i dra-
gocene podatke o zemljama kroz koje ho
doasnik prolazi. Opisi zam alja i predela, sem
k ada imaju karakter svojevrsnog vodia, pro
eti su biblijskim reminiscencijama i razmilja
njem.
L it.: B. B. /^anHJioB, O , *anpoBbix oco6en-
HOcTbx xipeBHepyccKi!.\ xo*aeHHH', T O U P JI,
1962, 18; B. AHreJioB, XoacfleHHa a K>5KHOc.naB8H-
HRESTOMATIJA
ckhx jiHxepaTypax no Korma X V if b.. T O /IP H .
1969, 24; M . a c n h , icmopuja cpncne Kibuee-
nocmu aponnoi goa, 1970. D .B .
H RESTO M A TIJA (gr. xp^c^oiicSeia od
Xpno'ti; koristan) Vrsta -* antologije.
Zbirka izabranih pounih ili jeziki intere
santnih tiva, obino a prozi, iz knjievnih ili
naunih dela. N aroito se koristi pri uenju
stranih jezika. N ajpoznatije stare h. za koje
znam o su Proklova i Heladijeva, sa odlom
cima iz dela gr. i lat. pisaca. I.J novije vreme,
za kolsku upotrebu: izbor iz dela najpozna
tijih pisaca neke zemlje ili epohe. Sl.P.
H R IJA (gr. x p s ia upotreba, primjena)
Posebna vrst -> sentencije (odn. - gnome), u
kojoj se opa misao, izraena sentencijom
stavlja u usta nekoj povijesnoj linosti, nalik
-+ anegdoti. Kasnije se h .-om nazvala rasprava
0 vrijednosti izraene sentencije, pa se razvila
posebna shema takve rasprave u osam taaka
koje antikni i srednjovjekovni teoretiari ne
nazivaju svi istim imenima. Te su take: 1.
uvodna pohvala ovjeku od kojega potjee
sentencija (exordium ), 2. proirenje teme
(exposiiio), 3. dokazivanje istinitosti sen
tencije (causa), 4. pobijanje protivnih mi
ljenja ( contrarium), - 5. srodne pojave koje
potvruju sentenciju (comparatio, sim ile),
6, primjeri za njezinu potvrdu ( exemplum),
7. sline izreke drugih velikih ljudi ( iudici um,
testimonium), 8. zavrno poticanje slua-
laa da slijede sentenciju (conclusio, exhorta-
lio ). Z.,
HRONIARSKA PESM A - Epska narodna
pesma koja nastaje odm ah posle dogaaja
uvajui uglavnom verno istorijske i geograf
ske pojedinosti. O na je po pravilu kraeg obi
ma i bez velike umetnike vrednosti. Ako se
dalje razvija i prenosi, moe se pretvoriti u -*
motivsku pesmu.
L it.: B. JlaTKOButi, -I.iiihhu m Kibim eunocm u,
1953. V .N .
HRONIKA (gr. xpvo vreme) 1. K nji
evni rod vizantijske istoriografije, u kome se
istorija oveanstva ili sopstvenog naroda po-
smalra u svetlu ideje o boanskom provienju
1 svrhovitoj moralnoj zakonitosti drutvenih
zbivanja. Koreni istorijskog kazivanja hronike
gube se u biblijskom predanju i povestima o
nastanku i razvitku ljudske zajednice. Mo-
ralistika tendencija ipak ne ponitava istorij-
sku verodostojnost hronike kao izvora. K ao
knjievni rod, h. se javlja u 6. v. sa del om
250
sirijskog retora Jovana Maiale, a dostie
vrhunac u delima T eolana ispovednika i
G eorgija A m artola (9. v.), Jovana Z onare i
K onstantina M anase (12. v.). Amartol, Ma-
nasa i Z onara prevedeni su i na stsl. jezik.
Posebno prevod A martolove hronike imao je
odluujuu ulogu u nastanku srpskih le-
topisa.
L it.: M . W ein g art, Les chroniques byzantines
dans ta littrature slave ecclsiastique, L art byzantin
chez les Slaves. Les B a lk a n s L 1930; E. M. C y c ro -
pOBH1!, IIpeeitee.iasMiCKu nepesoq xponuKu J o a m a
M a ja a u . BmanTHHCKHH BpeMeHHH k 30, 1969. D.B.
2. U naoj knjievnosti najznaajnija je h.
Letopis popa Dukijanina, sauvan u prepi-
sima 16. ili 17. v., prvi na knjievni spo
menik u koji je ula savremena narodna tra
dicija o vitekim delima i podvizima legen
darnih ju n ak a i vladalaca iz najstarijeg dela
istorije Srba i H rvata (D. Pavlovi). Pretpo
stavlja se da je m orao postojati i slovenski
original ove hronike pisan glagoljicom. Z na
ajne su zatim h. bosanskih franjevakih sa
m ostana u Kreevu, Fojnici i dr. (iz 18. v.). Od
prevedenih h, veoma su popularne bile kod
nas h. o r a H am artola (9. v.), K onstantina
M anasa (12.) i Jovana Zonare (11 12. v.).
3. U novijoj knjievnosti h. moe da oznaava
neki rom an s naglaenom istorijskom tem a
tikom (npr. Visoka kronika I. Tavara, te
Andrievi rom ani: Travnika hronika i vie-
gradska hronika Na Drini uprija). -- 4. U
urnalizm u, rubrika koja donosi vesti i kratke
beleke iz odreene oblasti (pozorina h., knji
evna h. it.).
L it.: D. Pavlovi, H ro n ik e i h ro n o g rafi ,
Iz nae knjievnosti feu d a ln o g doba, 1954; M.
K om boL K njievni ro d o v i najstarijeg d o b a ,
Povijest hrvatske knjievnosti do preporoda, 1961;
. Pavlovi, S rp sk a srednjevekovna knjievnost,
1971. B .M .- S .K .
H R O N O G R A F (prema gr. xpvo - vreme,
godina, ypcpc pisati) U irem smislu
isto to i -> hronika, iji je dosta est naziv u
vizantijskoj knjievnosti. U uem smislu, zb o r
nik istoriografskih sastava u srpskoj i u rus.
srednjovekovnoj knjievnosti, u kome se na
gradu vizantijskih hronika naovezuju podaci
iz srp., bug. i rus. istorije. V erovatno nastao u
Rusiji 15. v. pod jakim uticajem srpskih izvora
(B. M. Klos), h. ima veoma sloenu istoriju i
javlja se u vie redakcija i pod razliitim nazi
vima (trojadik).
L it.: S. N o v ak ovi. lanci hronografa tro ja dika
o Srbim a i Bugarim a, S tarin e JA Z U 10, i 878; B. M.
K jiocc, O BpeMCHH co3iiaHHfl pyccK oro X pono-
rpaitsa, TO JJPJL 1971, 26, O, B. TBopor oii. K h cto -
pHH 5Kanpa xpOHorpa<|>a,TO,HPJl, 1972, 27. D .B .
251
HRONOGRAM (gr. xp>vo? vreme i
Ypdfifiot slovo, znak) Stih (ili neki drugi
tekst) iz koga se moe na osnovu povezivanja
odreenih grafem a utvrditi vreme njegovog
postanka ili publikovanja. O bino za to slue
latinska slova sa brojnom vrednou (I 1,
V 5, X = 10, C = 1 0 0 , D = 500. M -1 0 0 0 ).
Zove se i hronostih. .R.
HRONOSTIH Hrouogram
HUGLAR (p. jugiar od Vat. iocularis lakr
dija) Putujui peva-zabavtja u 12. i 13. v.
u paniji, koji je zabavljao svojom pesmom i
igrom narod i plemstvo. (-> Jokulator.
ongler, -+ menestrel.) S.K-.
HUM ANIZAM (ital. umanesimo prem a lat.
pridevu humanus) K ulturno-istorijska po
java koja sa nekim drugim slinim pojavam a
{-* renesansom, -* reforma ijom, zatim tam
pom, otkriima, pronalascim a) oznaava pre-
laz iz srednjeg veka u m oderno doba i stva
ranje savremenog oveka. D obila je ime po
srv. praksi da se profane naune i umetnike
discipline nazivaju ljudskim, humanim, nasup
rot boanskim disciplinama, teologiji i si. H.
na prvi pogled predstavlja raskid sa srv. shva-
tanjem ivota, sa sveobuhvatnou sholasti-
kog poim anja sveta, obnovu klasine starine i
klasinog oveka. M eutim, takav prelom je
sam o prividan jer se h. nadovezuje na onaj
ogromni drutveni i kulturni polet koji je ka-
rakterisao kom unalnu civilizaciju u Italiji u
13. i u 14. v. Svakako da se h. ne moe
zamisliti bez Petrarke i bez Bokaa koji u 14.
v. predstavljaju njegove prave pretee, a, mog
lo bi se rei. i njegove prve autore, ali isto
tako h, se ne moe zamisliti bez G via Gvi-
nicelija, ital. pesnika iz 13. v., koji je u pesmi
U plemenitom srcu (Al cor gentil) nagla
sio da nema plemenitosti po poreklu (osnova
dotadanjeg feudalnog pogleda na svet), ve
da plemenitost proizlazi iskljuivo iz pleme
nitog srca; zatim D antea, koji je poslednji
veliki srv. pesnik univerzalija, ali i vesnik doba
koje nastaje; skeptika G vida K avalkantija i
drugih. H. se ne moe zamisliti i bez ostalih
kulturno-istorijskih faktora u kasnom sr, v.
kao to su razbijanje feudalnog ekonom skog
zatvaranja, procvat trgovine koji je iz toga
proizaao, slabljenje autoriteta crkve i svetog
rimskog carstva, raanje prvih pojm ova o na
ciji (Petrarka polovinom 14. v. sastavlja prvu
patriotsku pesmu u evropskoj knjievnosti
Italia mia), zatim izvesno slabljenje vere u
neprikosnovenost sholastikog poim anja sve
HUMANIZAM
ta, traenje neposrednog dodira izmeu o
veka i Boga, to e docnije da kulminira u
reformaciji Luterovoj i u panteizm u Bruno-
vom. U takvom kontekstu izuavanje klasine
starine, koje u sr, v. nikada nije praktino ni
prest ajalo, do bij a nove dimenzije. Antiki o-
vek postaje uzor slobodnog oveka, a klasina
starina model koji se moe primeniti na sve
drutvene i kulturne aktivnosti. U Italiji, lat.
ponovo potiskuje narodni ital. jezik, tako da
kroz itav 15. v., naroito u njegovoj prvoj
polovini, postoji mali broj dela na narodnom
jeziku. Lat. kojim se humanisti slue nije vie
srv. lat., tj. lat. jezik sa velikim prom enam a u
sintaksi koje su nastupile tokom vekova, ve je
to jezik klasinih pisaca pre svega Cicerona
koji su humanisti, mahom nekritiki,
podraavali. T ako dolazi do paradoksa koji
najbolje moe da ii us truje granice h. u Italiji,
njegovo zatvaranje u okvire elite: pored ne
koliko novelista (npr., M azuo Salernitano) i
nekoliko firentinskih hum anista, koji ponekad
piu i na ital. (npr., Leon Batista Alberti), u
prvoj polovini 15. v. narodnim jezikom piu
pre svega crkveni pisci (Bernardino da Sijena,
Feo Belkari). Iz svega ovoga moglo bi se
zakljuiti da h. poseduje dva protivrena vida.
S jedne strane, to je veliki progresivni pokret
koji e dostii vrhunac u revolucionarnom sta
vu Erazm a Roterdam skog i ostalih severnih
hum anista i u prihvatanju eksperimenta u
nauci k ao polazne take naunog saznanja i
posm atranja ivota uopte, to e najbolje da
se odrazi u poim anjim a Leonarda da Vinija.
S druge strane, h. predstavlja puko kopiranje
spoljnih obeleja antike u potpuno drugaijim
istorijskim uslovima, razbijanje ive cirkulacije
ideja na narodnom jeziku ostvarene u kom u
nalnom drutvu 13. i 14. v. u Italiji. Jedna od
osnovnih karakteristika h. je njegova univer
zalnost na nivou elite: i to ne samo u ital.
okvirima: prihvatanje lat. jezika kao jezika
kulture od strane hum anista uslovilo je da se
znaaj i dom et hum anistikog naukovanja ra
ire po itavoj Evropi. Tom e je doprineo i pad
C arigrada pod T urke (1453. g.) i decenije koje
su tom e prethodile jer je, pred sve veom
opasnou od otom anske najezde, Vizantija
pom alo izlazila iz svoje kulturne izolacije u
odnosu na zapadni svet i stavljala zapadnoj
Evropi na raspolaganje vrsne naunike i jo
bolje tekstove. Isto tako, ne malu ulogu u
irenju humanistikih ideja odigrao je i prona
lazak tampe, bez koje bi knjiga i dalje ostala
retkost, a literatura ograniena na uske krugove
ili prim orana da se prilagoava verbalnoj tra
diciji. Najznaajniji centri humanistikog
HUMANIZAM
okupljanja bile su -> akademije. One su zame-
nile srv. univerzitete koji su bili pod kontrolom
crkve i postale su novi centri nauke u kojim a
su se okupljali ljudi od pera, pre svega laici, i
meusobno izmenjivali ideje. Te su akademije
nastajale obino u velikim kulturnim sredi
tima kao to su bili Firenca, u- kojoj je M ar-
silio Fiino osnovao platonistiku akadem iju,
Rim, u kojem je akadem iju osnovao Pompo-
nio Lelo i N apulj, ija je akadem ija dobila ime
po humanisti Fontanu. N a njim a su cvetali
tipino humanistiki knjievni rodovi: - trak
tat, epstola, rasprava. Akademijama
svakako pripada najvea zasluga za stvaranje
svetovne kulture, i za dalje uskraivanje vo
dee uloge crkvi. K ao to je za jezik bio
uzor Ciceron, tako su u kruenju ideja u h.
predom inantan znaaj poele da dobijaju Pla
tonove ideje o lepom. Poezija je za hum aniste
uzvieni dar neba, a pesnici mogu da stvaraju
samo kada su obuzeti boanskim zanosom i
stvaralakim besom. Iz tog doba potie jo i
danas prisutna tendencija da pesnik treba da
bude vates (prorok), tj. da poeziju stvara u
proroanskom nadahnuu i da bude savest i
voda naroda. H um anistika poetika dostigla
je svoju zenitnu taku u delu M arka iro-
lama Vide Tri knjige o pesnikoj vesiini (De
arte potica libri III), koje je prvi put tam
pano 1527. g., a napisano je 1518. godine. U
tom delu okupile su se, kao u ii, sve po
jedinane istine, poluistine, ili zablude do ko
jih je u toku neto vie od jednog stolea dola
humanistika misao, strasno zaokupljena pro
blemima poezije. O na stoga sjajno zavrava
jedno krupno poglavlje u istoriji renesansne
literarne teorije; od njega se otvara drugo, i
jo krupnije poglavlje te istorije. (M . Panti,
Poetika humanizma i renesanse. I, 37 38)
Pored rasprave o boanskom nadahnuu pe-
snika, vodila se u humanistikoj poetici ra
sprava oko knjievnih uzora ili imitacija, iji su
protagonosti bili Aneio Am brodi ni nazvan
Policijano, anticiceronijanac, i Paolo Korteze,
ciceronijanac. R asprava o im itacijam a zahva
tila je i samu sutinu humanistike poetike, jer
osnovni ideal hum anista, jo od njihovog pre
tee Petrarke, sastojao se u oponaanju kla
sika. K lasika je bila neosvojivi vrh kojem tre
ba stremiti, i ukoliko se knjievno delo vie
priblii uzoru, tim vea je i njegova vrednost.
K orteze je insistirao na imitaciji jednog jedi
nog pisca, konkretno Cicerona, dok je Poli
cijano bio blii shvatanju koje je jo P etrarka
naznaio, tj. sm atrao je da treba uzimati od
svih klasinih autora, a ne identifikovati se ni
s jednim. N eto docnije, ve u renesansi, ta je
252
rasprava baena u zasenak jednom drugom
raspravom , izmeu Pijetra Bemba, kardinala,
pesnika i gram atiara, i filozofa ovanfran-
eska Pika dela M irandola. M eutim, prodo
rom aristotelovskih ideja o poeziji, tj. otkri
em Aristotelove Poetike, rasprava se zatim
prenosi na sutinu poraavanja uopte (-
mimesis). T o ipak izlazi iz okvira h. kao
pravca koji je ogranien poglavito na 15. v. i
zalazi u poetiku renesanse, iako m ora uvek da
se povede rauna o tom e da se, u istoriji
kulture, ta dva doba m eusobno proim aju i
da ih "je veoma teko razgraniiti. - Huma*
nita je u prvo vreme bio pripadnik vladajue
klase, bio je pravnik i dravnik, k ao to su bili
K oluo Salutati, Poo Braolini i L eonardo
Bruni, zatim bankar, trgovac, posednik itd.
Docnije, meutim, otvaranjem akadem ija, hu
m anista postaje pripadnik bilo koje drutvene
klase koga je nova aristokratija, proizala iz
sinjorija, najmila da pie i plaala ga samo
dok pie. V eom a esto, hum anista se svom
meceni udvara najneobini)om lepezom po
hvala, a, kada padne u nemilost, grdi ga svim
pogrdam a pakla. Stvara se, na taj nain, tip
knjievnog laskavca i ucenjivaa, koji e do
stii vrhunac u linosti renesansnog knjiev
nika i raspusnika Pjetra Aretina, bia kne
eva, k ako je sam sebe nazivao. Pored ve
pom enutih proznih pisaca, poglavito istori-
ara, Salutatija, Braolinija i Brunija, zatim
Anela Polijana, koji se istakao i poetskim
deiima na narodnom jeziku (Stance, i O rfej),
panju privlai Lorenco Vala delom kojim je
pobio verodo>iojnost K onstantinove donacije
(D e falso crdita et ementita Constantini do-
natione) i otvorio nove puteve istorijskoj kri
tici, a isto tako i delom Elegancije latinskog
jezika ( Elgantiae latinae linguae), iji naslov,
po De Sanktisu, odaje fizionomiju stoljea.
Tu su jo i Marsilio Fiino, prevodilac i ko
m entator grkih tekstova i miljenik Medii-
jevih, Leon Batista Alberti, koji, po irini
interesovanja i dom eta, predstavlja Leonar-
dovog prethodnika, zatim pesnici Franesko
Filelfo, ovani P ontano i drugi. O d znaajnih
evropskih hum anista najvinije mesto zauzima
svakako H olananin Erazm o Roterdamski
(Erasm us Desiderius, pravim imenom G eert
Geerts), koji je mnogo uticao na nemaku
reformaciju, zatim Nemci M elanhton i Rajh-
lin. U naim krajevima, k ao uostalom i u
itavoj Evropi, h. je dobio snane podsticaje sa
Apeninskog poluostrva. Veze izmeu naih
prim orskih gradova i krajeva koji su izbegli
turska osvajanja i Italije bile su m nogostruke i
veoma znaajne. Moe se ipak sa pravom
253
tvrditi da ti uticaji nisu prevazazili uticaje
koje je italijanski hum anizam vrio i u drugim
zemljama zapadne Evrope, jer su, u to doba, u
Evropi jo uvek postojali ostaci jedne uni
verzalne latinske kulture pod okriljem crkve
koja je karakterisala srednji vek. H. je u izve-
snom periodu obogatio novim tokovim a taj
kulturni panevropeizam zasnovan na predo-
minaciji latinskog jezika, koji je, u kasnom
srednjem vek u, naglo poeo da gubi teren.
K ada Lorenco Vala (14071457) tvrdi d a j e
s obnovom latinskog jezika ponovo Rimu pri
pala Italija, G alija, H ispanija, G erm anija,
Panonija, Dalmacija, Ilirik, i mnoge druge
zemlje onda je to sam o vrlo rano svjedoan
stvo da su u hum anistikom duhovnom pre-
poradanju Evrope ravnopravno sudjelovali i
nai krajevi. (Enciklopedija Jugoslavije, IV,
288). U naim prim orskim gradovim a, kao
i u pojedinim oblastim a u unutranjosti zemlje
nikli su znaajni humanistiki centri. Takvi
centri postojali su u D ubrovniku, K otoru,
Splitu, H varu, ibeniku, Zadru. Sa ostrva Cre
sa potie Franjo Petris (Franciscus Patricius,
Francesco Patri?zi), na najoriginainiji hum a
nistiki -teoretiar, ija je kritika Aristotela i
aristotelizma znaajno uticala na dalji razvoj
kulture uopte. Za humanistiki period u nas
vezuju se i tako znaajna imena kulturne isto-
rije jugoslovenskih naroda kao to su Petar
H ektorovi, H anibal Lui, M arko MaruH,
Juraj igori, Savo Buni, N ikola Naljeko- obrauje Ben D onson u komediji Every Man
vi i drugi. T ako se na h. uklopio u tokove
evropskog kulturnog razvoja i stvorio premise
za procvat knjievnosti na narodnom jeziku u
16. i 17. v knjievnosti koja e jasno ukazati
na slovenski karakter gradova i ostrva na
istonoj obali Jadrana.
L it.: M . repel, O P atricijevoj poetici. R a d
J A Z U , 1892, 118; A. C ro n ia , R elazioni culturali
tra R a g u sa e lItalia. negli antii 13531526, A tti e
m em orie della So cieta datm ata di storia p a tria, 1926,
I, str. 1 39; G . S aiita, FHosojia italiana e um a ne
sim o, 1928; G . T o ffan in , Che cosa f u l'um anesim o,
1929; J. T o rb a rin a , Italian influence on the poets o f
the Ragusan republic, 1931; K . B u rd ach , R efor
m ation, Renaissance, H um anism us, Z w ei A bhandlun
gen ber die G rundlage m oderner B ildung und
S p ra ch ku n st, 1935; M . F ranievi, M a rk o M aruli
i n aa k n jiev n a h isto rija , R epublika (Z agreb),
1946, str. 5 7 4 602; E. ' G a rin , D at M edioevo at
R inascim ento, 1950; J. B u rck h ard t, K ultura rene
sanse u Ita liji, 1953 (p rev .); B. C roce, A neddoti di
varia ieltera tu ra, 1953; E. G a rin , M edioevo e R i-
nascim ento, 1954; F . D e S anktis, Povijest talijanske
kn jie vn o sti, 1955; H . B aro n , H um anistic a n d P oli
tical L itera tu re in Florence a n d Veniee, 1955; F.
G a e ta , L o ren zo Valla, jilo to g ia e storia nell'um a-
nesim o italiano, 1955; II pensiero pedagogico dello
HUMOR
um anesim o (a c. di E. G arin ), 1958; E. G arin ,
L 'um anesim o italiano, 1958; G . T o ffan in , Sioria
dell'um anesim o, I IH , 1959; H u m an izam k o d Ju
n ih Slovena, E nciklopedija Jugoslavije, IV, i960,
str. 287 303; G . S aitta, L um anesim o, 1961; E.
G a rin , Lm cultura jilo so fica de! R inascim ento t ta
lio no, 1961; B. W einberg, A H istory o f L iterary
C riticism in the Italian Renaissance, I II, 1961; L.
M a rtin e s, The Social W orld o f the Florentine H u
m a n ists, 1963; M . P anti, P oetika hum anizm a i re
nesanse, I II, 1963; F . F lo ra , S to ria della lette-
ratura italiana, II, X V ed., 1965; E, G arin , Storia
delta filo so fia italiana, I II, 1966; M. P anti, H u
m anizam i renesansa, 1967; G . P etro n io , L 'a t t ivi ta
letter aria in Italia, X ed., 1969. S. M u.
H U M O R (lat. humor vlanost, tenost,
sok) U evropske jezike ta re je prodrla s
medicinskom terminologijom. Naime, srenjo-
vekovna i renesansna uenja objanjavala su
razliite tem peram ente, u duhu H ipokratove i
G alenove tradicije, kao meavinu osnovnih
osobina elemenata i glavnih humora u
telu: krvi, ui, sluzi i crne ui. Naruavanje
harmonije ivotnih sokova i preovlaivanje
jednog h. sm atrano je istovremeno za pred-
uslov bolesti i podlogu nastranosti. O tud je re
humor dobila pored fiziolokog i jedno psi
holoko znaenje; dobar, odnosno lo humor
oznaavao je ovekovo raspoloenje. Pove
zivanje pojm a h. sa kominim efektima sree
se u renesansnoj komediji, a teorijski tu vezu
out o f His Humour ( ud se leci) 1599. g. Ako
nekog toliko obuzme jedna posebna osobina
da se sva njegova oseanja, misli i snage sliju i
poteku istim smerom, moe se to s pravom
nazvati hum orom , kae njegov junak u
uvodnom monologu. Stara fizioloka teorija o
ljudskoj naravi posluila je tu kao obrazlo
enje klasicistiki postavljene komedije, koja
nalazi smene efekte u oitavanju jednostranih
karaktera. U obraeni bolesnik, m izantrop ili
goropadnica pruaju dobre primere tako shva
enog h. O brazovanje m odernog pojm a h. ilo
je putem razlikovanja pojave od njene fizio
loke podloge; za razliku od raznih oka-
stih ljudi, koji nisu ni svesni svoje ekscen
trinosti, kao nosioci h. pokazuju se ljudi koji
su svesni svojih i tuih nastranosti i nalaze
uveseljenje u tome da otkrivaju te nastranosti.
H um orist nije vie smean ovek, osobenjak,
kao to su ga definisali traktati iz 18. v. ve
ovek koji ima smisao za smeno i koji ono
to je smeno ume da pokazuje drugima: to je
pre svega pisac hum oristike literature. U
knjievnosti h. dolazi do izraaja ve kod
usmenih pripovedaa, zatim kod Bokaa,
HUMOR
Rablea, Grimelshauzena. Jedan od prvih obra
zaca humoristike knjievnosti koja je prela
nacionalne granice bio je Servantesov Don
Kihot. Ipak svoju glavnu postojbinu h. kao a
je naao u engleskoj knjievnosti, gde se od
osera do Dikensa i modernih pisaca o b ra
zovala tradicija k. kao obeleja eng. nacional
nog karaktera, U Engleskoj je h. s duhom
tolerancije u izvesnoj meri odreivao stil i
vota i postao takorei pitanje uljudnosti. O tud
je i pojam h. u modernom znaenju doao sa
britanskih ostrva. N ovo znaenje stare rei
dovelo je u nekim jezicima do razluivanja
termina, pa je za staro poim anje kod Francuza
izdiferencirana re humeur, pored humour; kod
Talijana je rezrervisana re humore pored nove
humorismo. Sa sentimentalizm om i rom antiz
mom jak o se naglaava potreba razgrania-
vanja hum ora od vie intelektualnih vidova
komike, -+ vica, - doseike (doskoice), ->
satire, i u iskazima B. D onsona se iznalazi
novi smisao. Pravi h. se ne sme svoditi na
duhovitost, jer h. izvire iz afektivnih dubina
linosti. Najivlji uzor humoristike knjiev
nosti i povod za mnoga rom antiarska raz
miljanja pruilo je sentimentalistiko delo L.
Sterna i njegov metod pripovedakih digresija,
enizam. Ugledajui se 11a tog eng. pisca,
. P. Rihter prevodi eng. iskustvo na jezik
nem. klasine estetike, a za njim slede rom an
tiari u Nemakoj i Engleskoj. Svi oni uoa
vaju u h. stav razumevanja za ljudske ludosti,
setan blagonakloni smeak prem a linim sla
bostima u kojima se ogleda ljudska priroda,
stvarni ovek koji nije idealan. Pesnik biva
do izvesnog stepena ono emu se sam smeje
kae . P. Rihter s uverenjem da se za h.
trai poetski duh simpatije i filozofska kul
tura. Kolrid primeuje da je h. u duhovnom
srodstvu sa -> patosom i da iziskuje saoseanje
za ljudske nastranosti, a K arlajl kae da je
sutina h. oseajnost, toplo, neno saoseanje
sa svim oblicima postojanja. U istom smislu
rei e Tekeri d a j e h. vic sa ljubavlju. Lian
i oseajan u odnosu na duhovitost, koja je vie
bezlina, h. je u odnosu na ironiju i satiru
izrazito neziobiv, svim izazovima uprkos,
dobrostiv i blag. Jako uoava neskladnosti
ivota, hum orista ih ne karikira i ne zado
voljava se ni burleskom ni groteskom , njegova
parodija je liena cinizma, a njegova kritika
ambivalentna. istom hum oru su bez obzi
ra na domet svojih umetnikih dostignua
blii ehov, Nui, opi, nego edrin, D o- tetikom izatkanih oreola, traenje oveka kao
manovi, Krlea, blii mu je injel ili Soro-
inski sajam Gogoljev nego M rtve due i Re
vizor. Ako je dovoljno jasno da h. ima pod
254
logu u oseajnosti, manje je izvesno da li neki
ton u toj oseajnosti prcovlauje. Adison je
sm atrao d a je h. dete vica i veselosti. Ali takav
h. bi teko bilo razlikovati od ale. Mnogi
moderni pisci vide najautentiniji //.. u gre
vitom smehu onog osuenika koji je polazei
u ponedeljak na veala izjavio: E, ova neeija
dobro poinje (Galgen hum or, crni humor).
Ponajee, umesto da se bira izmeu kraj
nosti, ukazuje se na Janusovo lice h. T ako
ekspirov F alstaf preporuuje alu sumornim
elom nainjenu. A openhauer vidi bitnu
razliku u tom e da li se ala skriva iza ozbilj
nosti, prem a modelu Sokratove ironije, ili se
ozbiljnost skriva iza ale, k ao to biva kod
pravog humoriste, H ajnea na primer. Sva
slina kolebanja u odreivanju oseajnog tona
h. krije popularna m etonim ijska slika kojom
se kae da je h. smeh kroz suze. Na pitanje
ta je povod smehu hum oriste takode su d a
vani razliiti odgovori. Dok je eng. kom e
diograf iz 16. v. ubeen da su smene eks
centrinosti osobenjaka, kritiar A. Nikoli e
verovati da su smene razne konvencional-
nosti. U prikazu Sremeve Ivkove slave on
1895. g. (pre Bergsonove studije o smehu)
naziva h, vedrim i milim raspoloenjem koje
se javlja kad god opazimo d a konvencional
no dolazi u sukob s prirodom i koje izbija u
sladak, irok, vedar smeh. Negde po sredini
izmeu isticanja ekscentrinog i isticanja kon
vencionalnog kao predm eta h. stoji Fildingovo
shvatanje da je izvor smenoga izvetaenost
koja potie od tatine i hipokrizije. Tom shva-
tanju je blizak i Pirandelo, u ijim je rela-
tivistikim odreenjim a h. izbledela svaka mo-
ralistika nijansa. On sm atra da hum orista,
naoruan svojom otroum nom intuicijom, po
kazuje koliko se izgled ljudi k ao drutvenih
bia razlikuje od intimnog bia njihove svesti.
Pisac Golih m aski sm atra da ljudi arko ele
da pribave ugled svom izgledu, ulogama svo
jim , a hum orista deiuje kao hladan tu izve-
snom refleksijom to te oseajno uspostavljene
konstrukcije obara i rastura. T ako se, moda,
i u najoprenijim teorijam a h. moe nazreti
ista osnova. Izvetaenost, konvencija, izgled,
m aska nisu U, konano, sve to razliiti
vidovi iste ekscentrinosti, istog odstupanja od
jedne ljudskosti koja je u h. prisutna kao
intim na slutnja i nostalgija, kao nulta taka
otuenosti, koja stalno varira? H. je uvek tra
vestija mitova, velikih i malih, uklanjanje p a
mere svih stvari. Humoristiki mit je contra-
dictio in adjeeto. Prekori upueni h. kao fri
volnom stavu bez stava uju se od ideologa
255
drutvenih pokreta zaokupljenih neposrednim
zadacima, mahom u razdobljima veih soci
jalnih zaotravanja. H um onstjki izraz u knji
evnosti tei konkretnom naznaenju situacije
i rado se slui dijalekti zrnima. M atovita izob
lienja i nadrealistiki h. vie naginju -+ gro
teski. H um oristiko pripovedanje je pre-
vashodno u prvom licu, esto isprekidano dig
resijama, bogato aluzijama koje iziskuju ra-
zumevanje i saglaavanje italaca.
L it,: i. P au l R ich ter, V orschule der sth e tik ,
I84; W . M. T h ack eray , The English H um ouriste oj
the E ighteenth C entury, 1853; T h. L ipps, K o m ik und
H u m o r, 1898; H . B ergson, L e R ire, 1900; L. P ira n d el
lo, U u m o rism o , 1908; K. a p ek , N e k o lik o n a p o m e
n a o n a ro d n o m h u m o ru , M arsija (prcv.), 1967; M .
P u c ra h , XyM op h noe'iiija, H o .iu m u xa , 1930, 6 9,
i; H cm u, XyMOp 1932, H agpea. 1u.3 aM gauac u
o eg e, 1932, 2; V. P o p a, U rm besnik, z b o rn ik pe-
snikog h u m o ra , 1960; R, E scarp it: L 'H um our,
1960; W. S ch m id t-H i in g , H u m o r und W itz, 1963;
S. K oJjevi, H u m o r i m it, 1968.
HUMORESKA - Vrsta novele ili -* krat
ke prie koja se odlikuje vedrinom hum ora,
veselou i jednostavnou obrade. Za razliku
od -+ satire, koja podrazum eva ibanje po
roka i otrinu stava prem a njima, i --* gro
teske, koja karikaturalno i s tam nim hum or-
mm podcrtavanjem izobliuje odreene po
jave, h. uvek zadrava zabavan ton i pred
stavlja svoju sarinu u optim istikom, alji
vom svetlu. Nem. teorija knjievnosti povezuje
postanak h. s pukim aljivim pripoveanjem
(o Tilu Ojlenpigelu), a kao najznaajnije knji
evne domete umetnike h. navodi . Paula i
G . Kelera. U naoj knjievnosti pukim obli
kom h. mogu se sm atrati neke krae aljive
narodne prie (o osi, o Ciganinu), kao i
HYBRIS
anegdote o Petrici Kerem puhu, a u pisanoj
literaturi primere h. nalazimo kod M. Gliia
(ilo za ognjilo), S. Sremca (Kaia u po-
zoritu), B. Nuia (Listii) i dr. U novije
vreme h. postaje izrazito urnalistika forma,
vrsta -* feljtona ili novinske prie (V. Popo-
vi, M. K apor, novinarstvo, knjievno), a
neka njena obeleja nalazimo i u savremenoj
dejoj knjievnosti (B. opi).
Lit.: -* Humor; -> novela. B .M .-S .K .
H V ALITNI PSA LM I - U slovenskoj pra
voslavnoj liturgici naziv tri psalma (Ps 148,
149, 150), uz ije se stihove pevaju na veernji
i na jutrenji tzv. hvalitne - stihire. D.B.
H Y BRIS (gr. i3pi<; oholost, obest, prkos,
nasilje) U starogr. etici prestupniki
postupak oveka kojim se ovaj suprotstavlja
utvrenom , boanskom moralnom sistemu to
I.T . vlada svetom i ljudima, olienom u naelu
niega previe, nita preko mere, iji uvari
su bogovi. Ovaj prestup, koji potie iz pre-
kom ernog ovekovog vlastoljublja, prevelike
sigurnosti u sebe, pohlepe, poude ili neke
druge strasti ne ostaje nekanjen. Boansku
odm azdu vre erinije, eumenide, moira i Ne-
meza, boginja osvete, koja uniava ono to je
uzdignuto, obara presrenog s njegove visine, i
koja tim nainom uspostavlja jednakost (He
gel, Esrelika , i i) , H., odnosno ovekovo bo-
goboratvo i ispatanje tog sagresenja okviri
su svekolike st, gr. -* tragedije. H. u antikoj
tragediji sledi prezasienost, a potom propast.
U Eshilovoj Orestiji K litem nestra prolazi kroz
te tri faze kada (1) ubija Agamemnona, (2)
preljubniki ivi s Egistom i (3) kada je ubije
Orest, V. i. >hamartia.
Lit.: -+ Tragedija, antika. T.V.
ICH FORM -+ Pripovedanje u prvom licu
ICON -> Ikonino
ID EA LIZA CIJA - Selektivno prikazivanje
izuzetno pozitivnih i uzvienih svojstava ljud
ske prirode u knjievnom elu, posredstvom
motiva, tema, situacija i radnje koji posebno
istiu takva svojstva. U knjievnosti moemo
razlikovati dva osnovna tipa i. Prvo, shema-
tino, pojednostavljeno prikazivanje stvarnosti
koje zadovoljava neku povrnu, dnevnu, efe
mernu potrebu. I drugo, odabiranje i imagi-
nativno isticanje onih elemenata stvarnosti na
kojima se gradi neka idealna predstava o vre-
nostima i kvalitetima ivota, predstava koja
esto ima dublju kulturnu, antropoloku i
istorijsku funkciju. Prim ere shematine, po
vrne i. moemo nai u -+ zabavnoj knjiev
nosti, -+ stripu, --* undu i si.; prim ere L kao
knjievnog izraza imaginativne svesti jedne
kulture o osnovnim vrednostim a ivota u nje
nom istorijskom kontekstu nalazimo naroito
u -> narodnoj knjievnosti, -> epu, u najboljim
delima sred nj ovek ovne i renesansne -dvorske
knjievnosti, u pastoralnoj poeziji i klasici
stikoj tragediji, u najboljim delima - roman
tizma.
Lit.: -> Narodna knjievnost; -> dvorska knjiev
nost; -+ klasicizam; -* romantizam.
ID E JA (gr. i8eoc izgled, vrsta, idealni ob
lik, pojam) 1. U filosofiji: misaoni uzor,
prvobitno neto to je vailo samo u ulnom
podruju, pa je tek zatim preneseno u sferu
teorije. U helenskoj filosofiji izvorni i 11aj-
pregnantniji izraaj i. u Platonovoj teoriji.
O tada, odm ah zatim u Aristotela i. dobija
drugo, razliito znaenje, sve do Hegela i kraja
antiko-hrianske tradicije. Za Hegela je i.
apsolut shvaen kao duh i tvorac stvarnosti.
M eutim, ve kod M arksa, idejni svet je isto
to i materijalni svet, prenesen i preraen u
ljudskoj glavi, ali zato svet koji obuhvata cilje
ve ljudske elatnosti i rezultate ljudskog rada;
2. U knjievnosti: i. knjievnog dela je isto
to i operativni motiv, ali ne i uzronik nasta-
jueg dela, ona predstavlja umetniki problem,
ije je jedinstveno reenje samo delo. Inte
lektualistika je zabluda uzeti da i. postoji pre
dela, koje bi onda bilo sam o njeno tehniko
ostvarenje. /. knjievnog umetnikog dela se
ne moe form uli sati izvan ili pre eia, kao to
je to sluaj sa uenim, eruitskim knjievnim
delima ili pak sa naunim delima. M.D.
ID E JN O S T - U knjievnom delu isto to i
ideoloki -> angaman pisca. I. je kao in-
gredijent knjievnog dela neto to m ora biti
umetniki oblikovano da bi uopte dolo do
pravog znaaja. Z ato i, kao proizvoljno naka
lemljeni ali ne i knjievno opravdani program
predstavlja neuspelo eio, lou literaturu s
ogoljenom -> tendencijom, kao to je to bilo
razjanjeno u nas u polem ikam a m arksista
izmeu dva svetska rata. M arks i Engels su
S.K.
smatrali da je u prosuivanju i. jednog pisca
i njegovog dela potrebno razlikovati svesnu
nam eru i stvarni uinak.
L it.: G. L ukcs, W ider den m tisversiandenen
R eafism us, 1958. M .D .
ID EN TIFIK A C IJA (od lat. korena idem -
isto i facere initi) Poistoveenje, re
f i
zultat predanog podraavanja drugog bia,
nesvesna tenja da se potpuno na njega lii.
Ogleda se u imaginativnom projektovanju se
be u drugo bie i preuzim anju njegovih oso
bina. Uz em otivnu obuzetost neijom sud
binom, i. donosi slabljenje svesti o vlastitoj
linosti do potpunog sam ozaborava, podra-
zumeva izvesnu ekstazu. U psihologiji stva
ranja i. oznaava potpuno uivljavanje u svet
umetnikog dela, unoenje glumca u ulogu,
pisca i publike u situaciju odreenog junaka.
U tom smislu je Kits govorio o kam eonskoj
prirodi pesnika, koji nem a vlastitog karaktera.
Nemogue je pisati o jednoj linosti a da se
ne identifikujete s njom, ak d a je najgora
izjavio je u jednom intervjuu M. Selimovi
pozivajui se na vlastito stvaralako iskustvo
(Knjievne novine, 12. IX 1970). O preno este-
tiko stanovite zastupa D idro svojim para
doksom o glumcu, koji je utoliko vei umetnik
ukoliko se manje uivljava, i Breht sa teorijom
-+ efekta otuivanja (V -Effekt). U svakom
konkretnom umetnikom doivljaju stepen i .
sa prikazanim likovima varira izmeu pot
punog predavanja, karakteristinog za misti
ku, i kritikog distanciranja, svojstvenog *
humoru.
Lit.: H , L otze. G eschichte der A esth etik im
D eutschland, 1868; T h . L ipps, A e sth e tik , 1 - 1 ] , 1903
6; K . G ro o s, D as sthetische M ieben u n d die
E m p fin d u n g en au s dem K rp e rin n e rn , Z eitsch rift
fr A e sth e tik , 1909, IV; O . H u m o , O d n o s em patije
i etik o g sta v a u K itso v o m elu, A nali Filolokog
fa k u lte ta , 1963; N. M iloevi, N egativan ju n a k ,
1965; G . M o rp u rg o -T a ija b u e , Savrentena estetika ,
1968 (prev ); V. RoioiT. Iden tifika tio n und Rollen-
spnL 1977. I.T ,
IDEO G RA FSK O P IS M O (gr. t a pojam,
ideja. yp(pfd piem) Nain pisanja ko
jim se predstavljaju apstraktni pojmovi i ele
menti govora, a ne pojedinani i konkretni
predmeti kao u ranijoj, piktografskoj, fazi -
pisma. K ako je veza s jezikim izrazom kod i.
p. mnogo tenja nego u prethodnom stadiju,
bolje je umesto ideograflje upotrebljavati ter
min hgograjija, za pismo u kom e jedan znak
obino izraava jednu ili vie rei (gr. X-yo
re) nekoga jezika. Umesto ideograma
kao jedince toga pisma kao ispravniji termin
preporuuje se logogram (I. Gelb). K .M .G.
IDILA (gr GiX/uov mala pesma; sliica)
1. K raa lirsko-epska pesma u koju m ono
lozi ili dijalozi esto unose i jedan dramski
elemenat (-* mim). I. prikazuje male scene iz
svakidanjice, a prua m anje ili vie ideali-
zovanu sliku ivota na selu (V. Ui, Zim ska
17 R e n ik k n jiev n ih te rm in a
IDILA
idila), u prirodi (pre svega ivot pastira) ili u
gradu (harm onine scene iz porodinog ivota
skrom nog malovaroanina). O tuda termin
sa pridevom idilian, obeieava sve to prua
sliku mirnog i jednostavnog, skladnog i pri
rodnog ivota u skromnim prilikam a i okvi
rima. Termin i. javlja se i kao oznaka za
idiline epizode sadrane u veem ili sloe
nijem pesnikom elu (upr. porodina scena u
pesmi A. antia Pretpraznike vee, sta
vljena u okvir elegijskog aljenja za miao-
u). U upotrebi je i termin idilini ep kao
naziv za vee epske pesme liene herojske pa
tetike i vitekih avantura, u kojim a se, donekle
ieatizovano, slika seoski i malovaroki ivot
(Gete, Hennann urni Dorothea; Mickjevi, Go
spodin Tadija; F. M arko vic. Dom i svijet; F.
Fingar, Triglav). Termin i. uzima se kao
oznaka za pastirske pesme naporedo sa ter
minom -> ekioga. Pokuaji da se ekioga, kao
iskljuivi nosilac dijalokog elementa, odvoji
od i. (fr. teoretiari), podjednako su neuspeli
kao i pokuaji da se pastoralna -+ elegija, kao
iskljuivi nosilac melanholinog raspoloenja,
sasvim odvoji od pastoralne /. Dijaloki i
melanholino-elegini elemenat prisutni su ve
u i, ant. bukoliara, prema kojima je sastavlja
na i m oderna evrop. i. M oderni termin i.
nastao je od st. gr. term ina eu%A.X.iov (pl.
tuou^Jaci), lat. idvUium, ije prvo znaenje nije
pouzdano utvreno. Z nam o jedino da naziv
ct6v)XXiov prvobitno nije ukazivao na pastir
sku poeziju (-* bukolika knjievnost) u uem
smislu i da nije imao ono znaenje koje imaju
njegove m oderne izvedenice idilian. Istina,
nazivom stou/vAo bile su oheleene pastirske
pesme ve u prvim, ant. zbirkam a bukoliara
(Teokrita, M osha i Biona) koje su priredili
gram atiari A rtem idor i Teon (1. v. st.e.).
Samo, istim terminom obeleavane su pod
jednako i sve Teokritove pesme. Medu ovim
pesmama, pored manjeg broja pastoralnih i.
(kojima odgovara puni gr. naziv
ocmo/aica), ima vie idila koje prikazuju
scene iz gradskog ivota ili donose prie iz
mitologije, te sadrinom i oblikom predsta
vljaju monoloki i dijaloki mim, himnu
ili epilij. Ve ant. tumai Teokritovih pe-
sama razliito su objanjavali st. gr. naziv
el5 6 /Ja o v a moderni ispitivai predlau naj
ee dve interpretacije; 1. kratka pesma i 2.
sliica, mala scena. Estetiari rado prihvataju
drugu interpretaciju (sliica) je r lako shva
en termin i. ukazuje na jedno vano obeleje
ove knjievne vrste. Filolozima ini se da je
ubedljivija prva interpretacija. Naziv f.i6u/.-
>aov mogao je dobiti znaenje mala pesma
IDIOM
(Plin, E p, 4, 14, 9) kao dem inutiv st. gr. re a
e'ioi; (vrsta) koja je ponekad oznaavala i
odvojene pesme. Suavanje znaenja i seman
tiki razvoj (mala pesma pastirska pesma)
lako je objasniti. O d Teokritovih pesama,
obeleenih term inom si.M3. najveu panju
privlaile su one sa pastoralnom tematikom,
jer su predstavljale novinu u ant. umetnikoj
poeziji, a antiki kritiari proglasili su Teokri-
ta pronalazaem te knjievne vrste. O vo shva-
tanje i veliki Teokritov uticaj na docniju pa
storalnu poeziju uinili su da se termin s suX-
>,iov odnosno lat. oblik u kome je taj termin
ospeo u m oderne evrop. jezike, najvie upo
trebljava u uem i specijalnijem znaenju pa
stirska idila. N aroito pod utiskom docnijeg
ant. (Vergilije) i novijeg evrop. razvoja pastir
ske poezije (-> bukolika, pastirska knjiev
nost) termin i. posluio je kao naziv za pesme
sa scenama iz pastirskog ivota, u kojima
rom antina idealizacija potiskuje realistiki
opis, a likovi pastira i pastirica smestenih u
nekakav idealni pejza mogu biti i maske iza
kojih se kriju linosti jednog odreenog dru
tvenog kruga (up. istovetni razvoj term ina
ekloga). U novijoj evrop. upotrebi term ina i.
nalazimo ipak i tragove njegove prvobitne ire
primene na sve Teokritove pesme, Tenisonove
Kraljeve idile (Idylls oj ihe King, 1859 85).
posveene epizodama iz ciklusa o kralju Ar~
turu, ne sadre pastoralni elemenat i odgo
varaju onim Teokritovim idilama koje pred
stavljaju aleksandrijski -> epilij. N ajzad, no
vija evrop. i., reagujui na konvencionalnost i
izvetaenu idilinost pastorale, prikazuje
ponekad i tegobni rad seljaka na njivi (Vord-
svort. The Solitary Reaper), to u osnovi osta
je strano tematici klasine pastirske idile.
L it.: E. Bickel, G iotta 29. i 9 4 !. 29; A. S. F.
G ow , Theocritus 1, I 9 5 2 \ L X X I; R. Bse hens Sein -
Schfer, Idylle, 1967 (-+ bukokolika knjievnost).
M F.
~ 2. Epska pjesnika form a s nekim elementi
ma dram atskog (ijalogiziranje), slui podrob
nom opisivanju mirnoga, sretnog i zadovoljnog
ivota nepokvarenih ljudi, u uzoritim, a malim
prilikama, daleko od gradske vreve, burnih
proivljavanja i unutranjih stiski (anr-slika).
Na itaoca i. eli prenijeti osjeaj unutranjeg
sklada pa stoga koristi i lirske umetke u zatvo
renim scenama. Posebnom ljubavi crta am bi
jent i prilike u kojima ive njezini likovi. Cesto
su njezine inspirativne pobude u enji za
lijepom i sretnom mladosti, ili elji za jedno
stavnou i mirnim ivotom. Takve su se tenje
orijentirale na razne ambijente pa, prema tome,
razlikujemo vie vrsti i.: pastirsku, seosku,
lovaku, nbarsku. /. mogu biti kratke ili d u
gake, stvarane su u stihovima i u prozi. Poje
dini se sastojci idilinog raspoloenja pojavljuju
i u drugim oblicima epskoga pjesnitva ( idilini
ep), a nalazimo ih i u lirici i u dramatici. F. iler
ubrajao je idilu u sentimentalne pjesnike for
me; prema njemu, ta je form a uspostavljanje
izgubljene skladnosti izmeu prirode i duha,
predodba nepatvorenoga i sretnog ovjean
stva koja u itaoca pobuuje tenju za viom
harm onijom i mirom u savrenstvu. T aje misao
razraena u djelu ber naive und sentimenta-
lische Dichtung (O naivnom i sen i mentalnom
pjesnitvu, 1795). U renesansi i. postaje senti
m entalno nastrojena i jako glagoljiva forma
koja je am bijentirana preteno u pastirski ili
ribarski ivot. U tom je obliku utjecala i na staru
hrv. knjievnost (P. Hektorovi, Ribanje i ribar
sko prigovaranje, 1555). Barok je u i. unio
moralistiku tendenciju i pojaao njezinu unu
tranju napetost. U m or od civilizacije i kulture
pojaao je tenju za izgubljenim zadovoljstvom
i vrlinama. ime se moe objasniti obilatost te
forme u knjievnosti 18. st. Meu piscima i.
najpoznatiji je vicarac S. Gesner, koji je svo
jom ritmikom prozom , idealizacijom i osjetlji-
vou pobudio znaajne valove oduevljenja to
su zapljusnuli veinu evropskih knjievnosti.
Meu znaajnijim stvaraocima treba spom enu
ti i Nijemce (H. Klajst, an Paul, J. H. Vos,
J. V, Gete), Talijane (. Bokao, J. Sanzaro,
G. B. G varini), panjolce (Servantes, G. de la
Vega), Portugalce (L. K am oens, Rodriges Lo-
bo), Francuze (P. Ronsar, B. de Sent Pjer,
atobrijan) i Engleze (E. Spenser, D. Gej, A.
Pop). /. je, naravno, imala i znaajan odjek u
svim slavenskim i drugim knjievnostima.
L it.:A . A ndreen, S tudies in the Idyll in German-
L iterature, j 902; E. M erker, Z u den ersten Idylle
von J. V oss, G erm anisch-Rom anische M onatsschrift,
1920, 8; E, W eber, G eschichte der epischen und
idyllischen D ichtung, 1924; I. F eu erlich t, V on W esen
d e r deutschen Idylle, Germanic Review , 1947. 22; isti,
D ie d eu tsch e Idylle seit G essner. M odern Language
Q u a r te rly 950. 1; R. G eissler. V ersuch b er die
Idylle, W irkendes W ort, J96L J 1; F. Sengle. Formen
des idyllischen M enschenbildes, A rbeiten zur d e u
tschen L iteratu r, 1965; R, B schenstein-Schfer,
fdvllc. 1967, J.P .
ID IO M (gr. i6i>|.ia osobenost, jedinstven
oblik; osobenost stila) Leksika ili fra-
zeoloka jedinica specifine strukture i zna
enja, karakteristina za odreeni jezik i u
dat oj zajednici prihvaena; gramatiki nepro
duktivna, jer se po istom obrascu ne mogu
obrazovati slini izrazi; leksiki okotala, jer
se jedna re u sastavu sloenog i. ne moe
zameniti drugom ; a semantiki neprozirna, jer
259
znaenje celog i. po pravilu nije sum a znaenja
njegovih sastavnih delova (npr. povesti rauna,
udariti nekome na obraz, dopasti nekome aka,
raditi nekome o glavi, treten pijan, kupiti
maku u daku, zbijati alu, sitna riba, orava
posla). Svi jezici imaju idiom atske osobenosti,
a pojedinani i. se prilikom uenja m oraju
usvajati kao celine. Od i. treba razlikovati
metaforu i ~+ kiie. R.B.
ID IO T IZ A M (gr. 15 1cbxrf g poseban, oso-
ben) O sobenost jezika ili govora, -> idiom.
H.K.
IGRA Svaka delatnost koja se obavija radi
sebe same, radi prijatnosti koja je s njom
povezana. I. bioloki znai priprem u za ozbilj
nu ivotnu delatnost iii je izraz preobilja i
votne snage i vezana je za nagon (nagon za i.).
I. ima znaaja za vaspitanje, jer ona um no
gome kompenzira i dopunjava jednostrano
funkcionisanje organizma i budi socijalna ose-
anja. K ao delatnost -> fantazije i. ima d u
hovni karakter, pa se um etnost i s njom po
vezana estetska prijatnost moe shvatiti i kao
igraka aktivnost. U istoriji filosofskog
miljenja o i. govori H eraklit (fragment 52).
Antropoloko-filosofski znaaj i. uvideo je
K ant (Kritika moi suenja, 1790). posle kojeg
je pesnik-filosof F. iler razvio dalekosenu
teoriju, i u /. naao najpotpuniju definiciju
oveka (O lepom, 1967, prev.). Po ileru,
ovek se igra samo tam o gde je u punom
znaenju te rei ovek, i on je potpuno ovek
samo tam o gde se igra. - Biologistiko-
-genetiko shvatanje i. kao izraza preobilja
ivotne energije i izvora um etnosti razvio je H.
Spenser u svojoj play~iheory. N a pedagog. V.
Raki (Erziehung durch Spiel un Kunst, 1911)
razvio je jednu biologistiku teoriju vaspita-
nja. U dananjoj filosofiji motiv i. ima ne
obino velik znaaj. J, Huizinga je razvio
ideju o i. kao izvoru sve nae kulturne aktiv
nosti (Homo ludem, 1954); i. u kozm olokom
smislu s velikom snagom oiveo je E. Fink
(Spiel als We!tsymbol, 1960). N edavno i. u
planetarnom smislu obrauje i K. Akselos (Le
jeu du monde, 1969),
Lit.: 1. Kowatzki, D er B e g rijj e.s Spiels ah
astheiisches Phanomen, 1973.
IGRA REI Igra recima
IGRA R E lM A I. r. nastavlja tradiciju
antikne paronomasije, iako se oba pojm a
nikako ne poklapaju. U novijoj -> stilistici /. r.
definira se dosta aroliko jer se tu esto broje i
odreene figure -* ponavljanja, kao i afektivne
17 *
IG R A RECIM A
deformacije pojedinih rijei, pa se takvo igra
nje rijeima mijea sa i. r. Lingvisti su me
utim utvrdili da i. r. ne izvire iz naravi sa
moga jezika, kao to izvire veina stilskih
Ugura, nego da u norm alnu funkciju jezika
unosi element koji je stran uobiajenoj jezickoj
formi. Zbog toga je i treba teoretski tano
odijeliti i od figura ponavljanja i od izra
avanja alektivnosti, koji su norm alna pojava
u jeziku. Te se spomenute jezine pojave od
antike do nas esto skupljaju u grupu kao
glasovne figure u opreci s ostalim - tropima i
figurama, a takva je grupacija pogrena. Po
java i. r. uzrokovana je bila u svojoj povijesti
politikim i kulturnim faktorim a unutar po
jedine narodne jezine zajednice, pa se odatle
moe objasniti zato ona u odreenim povi
jesnim razdobljim a vlada i jezikom saobraaja
i jezikom umjetnosti, a u drugim a ne. Ta je
injenica i razlogom da su se stariji kritiari i
teoretiari razliito odnosili prem a pojavi i. r.,
jedni cijenei je i hvalei je, a drugi poriui joj
svaku vrijednost kao sredstvu umjetnike izra-
ajnosti. O i. r. govorimo onda ako se po
jedine rijei u reenici grupiu po srodnom
zvuku, tj. bilo po potpunoj, bilo po djelo
minoj homonimiji: Ve se lati maa siva, /
I zamanu (zamahnu), / AF zamanu (uzalud)
(L. Kosti, Samson i Delila). Svaka je rije
jezika nerazluna fuzija akustike siike i odre
enoga znaenja, pojm a; svoju spoznajnu i
saobraajnu funkciju vri ona tako da u li
nearnom lancu govora u sintaktikoj vezi s
drugim rijeima, povezanim svojim znaenjem
a posredstvom akustikih slika, gradi cjeline
spoznaje i saopavanja. U onom asu kad se
rijei u lancu govora vise ne veu po znaenju
nego po zvuku, tj. kad se znaenje jedne rijei
vee uz akustiku sliku druge rijei, pa zvuk
rijei zadobiva uloga koja mu u normalnoj
funkciji jezika ne pripada, nego tu norm alnu
funkciju onemoguuje, onda smisleni jezik
prelazi u i. r. Zbog toga o i. r. smijemo
govoriti samo u onim sluajevima gdje se pri
rodna i nerazluna fuzija akustike slike i
znaenja u rijei lomi na dvoje i rije djeluje
tako rei na dva kolosjeka. Nije potrebno
dijeliti i. r. na podvrste jer takva dioba nije ni
M.D. od kakve koristi (engleski nazivi pun i quibble,
francuski jeu de mots i calembour, njemaki
Wortspiel i Kalauer). Podvrste i. r. prirodno se
dijele prem a nainu k ako se asociraju akusti
ke slike rijei; 1. po potpunoj jednakosti,
homonimiji ili polisemiji kao u spomenutom
prim jeru; 2. po zvukovnoj slinosti: koru
lanski naelnik u opem klicanju Franji Josipu
umjesto: ivio! vie ivino!; 3. po pri
IGRA K A PESMA
blino jednakom glasovnom kompleksu, samo
se on javlja, jedanput kao jedna rije, a drugi
put kao sintagma: kad se u izvjetaju s ratita
spominje strateki uzmak, skeptian italac
tumai io u sebi kao str teki: 4. po
kontaminaciji glasovnih kom pleksa: Snove
snivam, snujem snove (L. Kosti). Srodni su i.
r. pokuaji u narodnom prianju da se ivo
tinjski glasovi shvate kao ljudski jezik, tako
glas crvka kao ponavljanje rijei: C rn-bel; pa
est topos komike, izv. narodne etimologije
(moralan ono to se mora). Asociranje
rijei po samom zvuku prividno stvara podru
je neovisno o stvarnosti u koje se utjeu
predstavnici pojedinih drutvenih slojeva iz
nemiie stvarnosti protiv koje se bune, ali ne
maju snage ili smjelosti da zaru u stvarnost,
pa se iivljavaju u tim glasovnim kom pleksi
ma. T ako je njezin znaaj redovito agresivan;
i. r. se javja u -- satiri, vicu, ~+ parodiji.
Neprevazideni majstori i. r. ostaju Aristofan i
Rable. Pogreno je pojedinom jeziku pripi
sivati veu tendenciju /. r. od drugih jezika,
jer i. r. ne izvire iz prirode jezika.
L it.: Z. kreb, Z naenje igre rijeim a, R ad
JA Z U , knj. 278. 1949. J. T. Shipley, P laying with
W ords, 1960; R. B oyer, M o ts ei je u x de m ois, 1968;
W . S anders, W ortspiel und W itz, 1975.
IGRAKA PESMA Potie iz vremena
nastanka poezije, kada je ova bila neodvojiva
od igre. Po pravilu igra je potinjena pesmi,
ritam igre ritmu pesme. I mnoge ^ obredne
pesme izvode se u kolu (-* svatovske, -* kra~
ijike, -* dodolske i dr.). /. p. imaju esto
pripeve i druge stilske ukrase: D a s' vatam o
tanke slamke, tanke, tanane. (Karadi, Srp
ske narodne pjesme, 1, br, 254). Prisutni su i
elementi pantom im e i dram e poto pesmu p ra
ti radnja (npr. Paun u kolo) pa i. p. sm at
raju jednim od praoblika dram skog izvoenja.
Uspena primena ivog ritm a i. p. moe se
pratiti u poeziji B. Radievia: K olovoa
kolom vija, / K olo leti. znoj probija, / Al' u
tvoj i nedri' tude / Okie snega do ve grude? /
udo. sele, divno udo, / Aia bi se m laan
grudo! (Radievi, aki rastanak).
L it.: M . KnevKCBuh, A u m o jo iu ja uapognux vmo-
nitiopuna, 1957 ; B. b y p u h , JlupuKa, 1965.
IKONA -* Ikonino
IKONINO (od gr. scikxov slika, lik)
Prvo je ameriki filozof . Pers upotrebio
grku re da njome oznai onu vrstu znaka
koji se po slinosti vezuje za svoj objekat (->
semiotika, - znak). Takvi su, recimo, saobra
260
ajni znakovi na kojima se prikazuju zaprena
kola, konjska glava i si., a nisu takve obojene
trake kojim a sc signalizuje saobraajna zabra
na i si. Paralelno engleskome icon mi imamo
ikona, ali je kod nas duga tradicija ovu re
toliko priljubila uz poznatu vrstu svetih sli
karskih tvorevina da jednostavno m oram o
pribegavati pridevu ikonian znak. Svaki put
kad se li knjievnome tekstu (~> tekst) zna
enje dobija pom ou ovako shvaenog znaka,
odnosno kad znaenje nosi slikovna jedinica,
kad informaciju izvlaimo iz slikovne celine,
govori se o ikoninome znaenju i ikoninoj
informaciji.
Lit.: ~+ S em io tik a, znak. N .P.
IKONOLOKA KRITIKA (od gr s ik c o v
slika) Slui se m etodom ikonoloke inter
pretacije koji je najjasnije izloio Ervin Pa-
nofski u Ikonolokim studijama (Studies in
feonology 1939); za razliku od ikonografije,
grane istorije um etnosti koja se bavi sari-
nom ili znaenjem nezavisno od njihove for
me, ikonologija (eikon-Iogos) istrauje sutin
ska znaenja i sadrine u zavisnosti od njihovih
stilskih i tipolokih odreenja. Interpretacija
sutinskog znaenja ili sadrine koja se bavi
Z.. simbolikim vrenostuna umesto predstava-
ma, priam a i alegorijama, zahteva vie od
poznavanja tema i ideja koje se prenose putem
literarnih izvora ili usmeno; zahteva otkrivanje
osnovnih principa na kojim a se temelji izbor
i predstavljanje motiva, otkriva predstave,
osmiljene formalnim rasporedom i odreenim
tehnikim postupkom . Pod promenljivim isto-
rijskim uslovima predmeti i dogaaji se izra
avaju razliitim form am a kroz istoriju sti
la, a specifine teme i ideje izraavaju se u
specifinim predmetima i dogaajim a kroz
istoriju tipova. Sintetika intuicija interpre
tatora, koju uslovljava lina psihologija i W elt
anschauung, odreuje koje se opte i bitne
tenje ljudskog duha prenose u odreenom
istorijskom trenutku na kulturne simptome ili
simbole u smisiu kako je to upotrebio Ernst
K a si rer. U traganju za sutinskim znaenjem
ili sarinom (iji je sam o jedan sloj ikono
grafija u uem smislu) susreu se razliite hu
H.K..
manistike discipline, pa je metod ikonoloke
interpretacije vie sintetiki nego analitiki
metod. E. Panofski je predstavnik varburkog
kruga (W arburg Institute), u kome se istra
ivao odnos umetnosti i kulture i koji je meu
prvima umetnost sm atrao jezikom preko koga
sc iskazuje kultura jedne epohe. Ovom krugu
pripada i E. K a sir er, ije delo Philosphie der
symbolischen Formen istrauje ovekovu aktiv-
261
nosi simbolizovanja, koja se otkriva u je ziku ,
m itu, religiji, a pre svega, u ume tnos ti kao
stvaranju simbolikih formi ljudskog osea-
nja. Simbolike forme postaju jezik kada su
ikon, to jest kada poseduju znaenje neke
sadrine. Panofski je razradio princip Kasi-
rerovih simbolikih formi i svoj ikonoloki
metod najbolje pokazao na primeru istorije
perspektive, pokazujui da je prostor simbol
za sebe i da njegova simbolika dimenzija
zavisi od pogleda na svet koji moe da bude
uslovljen D em okritovom filozofijom, Pirono-
vim skepticizmom, m atem atikim racionaliz
mom, modernim subjektivizmom ili neeukli-
dovskom geometrijom. On, kao i Hegel, uspo
stavlja dijalektiku raznih kategorija vienja u
odnosu prem a razvoju i istoriji umetnosti; on
isto rij u perspektive ne vidi samo kao istoriju
tehnike ve kao istoriju razliitih mogunosti
vienja, koje proizlaze iz razliitih naunih
teorija i filozofskih ili teolokih pogleda.
Uticaj ideja varburkog kruga je veliki; R.
Velek i O. Voren u Teoriji knjievnosti (1949)
govore o konceptualnom i simbolikom zna
enju umetnikog dela; uticao je na tzv. te
m atsku i tipoloku kritiku, na metod Balara i
Riara, a naroito na poststrukturalistu Cve-
tana Toorova, koji preko motiva i tipolokog
razvrstavanja dolazi do sutinskog znaenja
fenomena fantastinog u literaturi.
L it.: A. W arb u rg , G esam m efte Schrifien, I li,
J932 33; E. M a n d o w sk y , Vrttcr suchiingen zu r Iko -
nologie des Cesare Ripa, 1934; M. P raz, Iconoiogy,
1939; R. Velek O . V oren, Teorija knjievnosti,
19742 (prev.); E. P an o fsk i, U m einosi i znaenje.
Iko n o lo ke studije, 1975 (prev.); B. A. U spenski,
S tru k tu ra kom pozicije. 1978 (prev.). Z .K
IKOS (sr.-gr. oltcog dom. a pod uticajem
sirijskog ili nekog drugog jezika Bliskog istoka
takoe strofa, jer i tamo ista re oznaava i
dom i strofu) U vizantijskoj crkvenoj poezi
ji, najpre, strofa u izvornom velikom konaku
(-> konak 1). Kasnije, kad ovaj iezava,
posebna pravoslavna crkvena pesma koja se
ita posle onoga to se danas zove kondakom
(konak 2). U kanonu i. obino preuzima
od kondaka i opirnije razvija pohvalnu ka
rakteristiku sveevu, u kojoj se istie njegova
blizina H ristu ili slinost kojem apostolu, i
molbu da se pom ogne onima koji ga slave i
mole mu se. Od kondaka i i. sastavljen je i -+
akatist. Zapaeno je (. Trifunovi) da je i. u
staroj srp. crkvenoj poeziji doiveo neke zna
ajne prom ene; gubi se npr. inae obavezna
anafora Raduj.se, a neto slobodnije tumai
se i njegova tradicionalna tema.
Lit.: Crkvena pesma. M .M . S.P.
ILIRIZA M
IKTUS (lat. ictus udar) 1. U anti
kom stihu ritmiki - udar obino na prvom
dugom slogu - stope (npr. trohejske U.
2. U fr. silabikoj versifikaciji sinonim za >
metriki akcenat na kraju metrike ili rit
mike mere (grupe slogova izmeu dva ak
centa). D va su akcenta stalna na cezuri i
na kraju stiha (-+ klauzula). 3. U silabiko-
-tonskoj versifikaciji jak o vreme (mesto, --*
arza) stiha, nezavisno od toga da Ii je ostva
reno leksikim akcentom. Sinonim metriki
akcenat. U -* troheju se i, nalaze na neparnim,
a u -* jambu na parnim slogovima. U -*
skandiranju se ostvaruju svi i. Eng. i nem. stih
ee ostvaruje i. o rus., to je rezultat pri
rode rei i akcenta. Ponekad se svi i. mogu
ostvariti i prirodno, kad u stihu ima onoliko
leksikih akcenata koliko metrikih i. Toga
im a dosta u nem. stihu. U trohejskom osmer
cu svaka / stopa grob do groba jeziki su
naglaeni svi neparni slogovi (1, 3, 5, 7), te su
ostvarena sva etiri /. 11 analizi stiha i i. se
mogu deliti na parne i neparne. Parni i. u
navedenom stihu nalaze se na 3. i 7, a neparni
na 1. i 5. slogu. K ad akcenat rei izostane na
mestu i. (u arzi), to je neostvareni i. (prazna
stopa ili pirih u jam bu i troheju), a kad
padne na slabo vreme stiha, govori se o van-
shemnom iii pomerenom akcentu (pomereni
iktus). Prvi sluaj nalazimo u trohejskom
desetercu milione j ' progutala tama, u kome je
izostao akcenat na 1. i 7. slogu (neostvaren 1. i
4. /.), sa kojim se podudarila duina. Drugi
sluaj im am o u jam pskom jedanaestercu sa tri
sviraa u crnome plastu, u kome na 7. slog
p ada vanshemni akcenat (umesto na 6, parni,
kako bi trebalo po shemi jam ba). U rus., nem.
i eng. stihu obino akcenat jednoslonica od
stupa od sheme, a u eng. i nem. ponekad i
akcenat dvoslonica. Z a opisnu metriku ni
izostajanje ni pomeranje akcenata nije greka,
ve dezautom atizacija ritm a momentima pre
varenog oekivanja, koja ima i estetsku funk
ciju.
L it.: - > M etrika, antika, -* versifikacija, ->
akcenat, - metar. .R.
ILIR IZ A M Knjievni, kulturni i rutve-
no-politiki pokret u H rvata 30-tih i 40-tih
god. 19. st., u nekih autora ime knjievno
povijesnoga razdoblja (18351850) hrvatske
knjievnosti (Barac, Knjievnost Uiriznui).
Smatrajui, pogreno, da su junoslavenski
narodi potomci starih balkanskih Ilira, pred
stavnici pokreta (Gajevi Oglasi i Danica ilir
ska, 1835. i 1836) zalagali su se za to da pod
ilirskim imenom svi juni Slaveni na osnovu
ILU M IN A CIJA
zajednikoga knjievnog jezika i pravopisa
stvore jedinstvenu knjievnost, uz jedinstven
narodni osjeaj (Barac, Hrvatska knjievnost).
Pokret nije naiao na odaziv u Srbiji, a samo
su pojedini Slovenci prihvatili njegove ideje
(Vraz). Razvijajui na novim naelima hrvat
sko nacionalno okupljanje koje se ispoljavalo i
prije i. (Fancev), pokret je uspio okupiti vei
dio hrv. inteligencije u gotovo svim hrvatskim
krajevima i s pozivom na hrvatsku knjievnu
tradiciju (knjievnost hrvatske -* renesanse i
-* baroka u D ubrovniku i Dalmaciji). O sla
njajui se na usmenu predaju tokavskog n ar
jeja, /, razvija hrv. jezini standard na osnovu
novotokavskih govora - koji je ve postojao
otprije (Kai-Mioi, Relkovi i r.)s ali je
sada, odbacivanjem kajkavskog knjievnog je
zika, preo vladao u svim hrv. sredinama. Pok
ret je uspio ojaati nacionalnu svijest H rvata i
razviti hrvatsku knjievnost na novira osno
vama, pa stoga radije govorimo o hrvatskom
narodnom preporodu, i tim imenom obiljea
vamo ujedno knjievnopovijesno razdoblje
izmeu 1836. (uvoenje tokavskog jezinog
standarda i u sjeverozapadnu H rvatsku) i
1850, kao prvo razdoblje vee epohe u kojoj
knjievnost nastupa prvenstveno u funkciji
konstituiranja moderne hrvatske nacije. Upra*
vo izrazita nacionalna funkcija knjievnosti
hrvatskog narodnog preporoda daje ovom
razdoblju jedinstveni znaaj, iako ne moemo
govoriti i o stilskom jedinstvu. Prem da je ovo
razdoblje dovoeno najee u vezu s evrop
skim rom antizm om (Barac), najbolja njegova
ostvarenja nastala su tam o gdje .se knjievnost
oslanjala na pjesniki jezik hrvatskog baroka i
pretpreporodnu tradiciju (Frange. Umjetnost
Ivana M aurania), a najee segmentira one
razliite stilske postupke evropskih stilskih
formacija, od -* klasicizma (iji su elementi
ojaani snanom tradicijom hrvatskog lati ni -
teta), preko sentimentalizma (koji je n a
ilazio na potvrdu u idilino-pastoralnim obli
cima hrvatske renesanse i baroka) i predro-
m antiarskih oblika (-+ predromantizam) dru*
tveno-funkcionalnoga pjesnitva (-> budnice i
- davorije), sve do - romantizma, iji modeli
dinamiziraju strukture, ali se ova stilska for
macija pojavljuje s otupljenim ilirskim nae
lom (Vraz, Preradovi). Hrvatski narodni
preporod razvija pjesnitvo apela s nacional
nim sadrajima, epske oblike (Demeter, Ma-
urani), zatim i liriku s isprepletanjem p at
riotskih i intimnih motiva (Vraz, Preradovi),
biljei poetke novije hrvatske dram e (Kuku-
Ijevi. Demeter), a pojavljuju se i prve novele
(Vukotinovi, Kukuljevi, Demeter) i putopisi
262
(Nemi). Jezinih i knjievnih koncepcija pre
poroda, prem da ne vie pod ilirskim imenom
(koje je zabranjeno 1843), pridravat c se,
uglavnom, hrvatski knjievnici sve do 60-tih
god.
L it.: F. F ancev. D o ku m en ti za nae podrijetlo
hrvatskoga preporoda, i 933; A, B arac, H rvatska
knjievnost I, 1964; L F range, U m je tn o st Iv an a
M a u ra n i a , /. M auranie, S m rt Sm ail-age en-
gica, 1965; I. F range, Studije i eseji, 1967; M . Steel,
P regled novije hrvatske knjievna,si i. 1966; i 30-go-
d injtea h rv atsk o g n a ro d n o g p re p o ro d a , Koto.
1966; A. F la k e r, Knjievne poredbe, 1968; M . t-
vanevi, Ilirizam , Povijest hrvatske knjievnosti,
4. 1975. A .F
ILU M IN A CIJA (Sat. illutninatio osvetlja-
vanje) Ukraavanje rukopisa -* minija
turam a, inicijalima, - vinjetama, ispred i
ispod teksta ili na m arginam a. iroku primenu
dobija tek kao specifini vid srenjovekovnog
slikarstva. Izumire sa pojavom tam pane knji
ge. Iluminisanje rukopisa bivalo je vremenom
takoe podvrgnuto prom enam a ukusa i imalo
je svoje stilove, vezane za odreena vremenska
razdoblja; ti stilovi esto slue kao jedan od
kriterijuma za blie hrouoloko odreivanje
nedalovanih rukopisa. V. -> ornamentacija.
Lit.: D. D iringer, The illum inated B o o k. 1958;
K . VVeitzmann, A neient B ook lllum ination, 1959.
Z .B .- M .P .
ILU ST R A C IJA (lat. illustratio ukraava
nje; objanjenje) --- 1. Dopunjavanje knjiev
nog dela likovnim sredstvima; objanjavanje
nekog dela crteima, slikama, primerima, ta
belama i si. N ajstarija i. javlja se u obliku
minijature u rukopisim a 4. v. Veliku primenu
ima u srednjovekovnim knjigam a religioznog
k araktera i esto zaprem a daleko vie prostora
nego tekst (neke nem. i hol. Biblije se sastoje
samo od i.). Od - renesanse bogato se koristi
u svetovnim knjigama. U savrava se razvojem
tam parstva i tehnike reproukovanja. U 19.
v. stari nain ilustrovanja bakrorezim a za-
menjuje grafika. 2. Periodina publikacija
zabavnog karaktera u kojoj preovlauju sli
kovni prilozi.
L it.; D . B iand. The Ittustnuion o f B ooks, 1962.
Z.B.
IM A G IN A C IJA -* Uobrazilja
IMAG1SM, eng. (imiizm, od lat. imago
slika) Imaizam
IM ANENTNA KRITIKA - Termin je nauke
o knjievnosti koji treba da oznai dijame
tralnu opreku norm ativnoj poetici kakva je u
263
evropskoj nauci o knjievnosti vladala do 18.
st. Dok je norm ativna poetika uila da kritika
poznaje pravila koja mora zadovoljiti svako
knjievno djelo da bi se sm atralo uspjelim i
lijepim, i. k. tvrdi da kritika treba da nastoji
kako bi, bez obzira na ikakva opeobavezna
pravila, prikazala to djelo. Prim jena i. k. na
znaajna knjievna djela dobila je naziv -
interpretacija. D ok se norm ativna estetika u
najveoj mjeri oslanjala na doktrine antike i
njezine poetike, modificirane i proirene poeti
kom evropskoga humanizm a, trebalo je da i.
k, sebi stvori nov sistem naunih pojmova. U
tom je zadatku u Evropi prednjaio ruski
formalizam, a srodnim su putem polazili njem.
knjievni strunjaci kao E. tajger i V. Kajzer,
sjevernoam. nova kritika i strukturalisti
raznih smjerova. Sami su predstavnici i. k.
pobijali tvrdnju da se kritiar u svom poslu ne
bi smio sluiti gradnjom izvan samoga knji
evnoga djela, tj. ostalim pismenim dokum en
tim a autorovim , i umjetnikim i neurajetni-
kim, npr. dnevnikom, pismima, kritikim i
teoretskim raspravam a; isto tako kritiar m o
ra, kad se ukae potreba, posegnuti za povi
jesnim dokum entim a raznih vrsta. Ali je pred
met i. k. sam o knjievno djelo, i sva graa
kojom se ona slui smije imati samo tu svrhu
da to jasnije prikae um jetniku strukturu
samoga djela, koja dakako ukljuuje i njegov
drutveni i idejni stav.
L it.: B. K a jie p , JesuuKo y\temHuuKO geno, 1973
(p rev .); E. tajger, U mee tum aenja, 1978 (prev.);
V. E rlich, Russian Form afism , liisto r v -D o a r in e ,
1955: A. F lak er, F o rm a ln a 'm e to d a ' i njezina su d
b in a , F lak er- k reb , S tilo vi i razdoblja, 1964; N.
K oljevi, T eorijski osnovi nove. kr itik e , 1967; P oetika
ruskog fo rm a lizm a , p rir. A. P etrov, 1970; M. Beker,
M oderna k ritika u E ngleskoj i A m erici, 1973; A. P.
F o u lk es. Z u r P ro blem atik der w erkim m anenten Inter
preta! ionsm ethode, 1976. Z..
IMA INITI (prema fr, image slika)
Knjievna grupa u Rusiji, 19191927. Naziv
preuzet od eng. > imaizma. G rupi su pri-
adali pjesnici S. Jesenjin, A. M ariengof, V.
erenevi, N. Erdm an i dr., slikari G . Ja-
kulov, B. Erdm an. Njihove su deklaracije iz
1919, 1920, zbornici IlMiWAbn<t c.ioa (T a
lionica rijei) i Kopo6ewim u cuacmbst (Torbari
sree), povremeno 19221924, asopis T'o-
c.munuu,a cjah n vmetaecmeyiou(ux e npeKpaatOM
(Svratiste za putnike u ljepoti). /. su isticali
sliku -* metaforu ili poreenje kao do
m inantan postupak. Pjesma nije organizam
ve s lik a ... (erenevi, 2 x 2 5). U ime sli ena i koja se ne bavi nejasnim optostima:
kovitosti i. su naruavali gramatike norm e i
metrike sheme, i razvijali -* slobodni stih.
IM A IZA M
Jesenjinovo je stvaranje odudaralo od njihovih
program a; on je s vremenom napustio pri
janju slikovitost, a ni ostali i. nisu uspjeli
ostvariti jedinstvo u stilu i znatnije utjecati na
rus. pjesnitvo.
Lit.: JJumepamvpHbie MOHuifiecmbi. 1929"; C.
Ecchmh. Coopanue co^im enuu. Sovjetska knjievnost
1917 1923. ur. A. F lak er, 196?. A.F.
IMAINIZAM - Imainisti
IMAIZAM (od fr. image. po lat. imago, -
eng. imagism) Pokret, ili tanijc, pesnika
kola koju je osnovala grupa eng. i am. pesni-
ka, a oivela je procvat izmeu 1912. i 1917.
g. Njeni najistaknutiji predstavnici bili su T.
E. Hjum, E. Paun, E. Louei, F. S. Flint, H.
Dulitl, D. H. Lorens, R. O ldington, D. G.
Fleer, V. K. Viljems i K. Sandberg. Zaetnik
i prvi teortiar i., T. E. Hjum, postavio je ve
1908. osnovne ideje pokreta, koje je nekoliko
godina kasnije razradio i izneo u javnost E.
Paund. G odine 1913. pojavljuju se prvi teorij
ski lanci u am. glasilu i., asopisu Poezija
(Poetrv: A Magazine o f Verse), a neto kas
nije i u eng. asopisu Egoist (The Egoist). E.
Paund 1914. objavljuje antologiju fmaisti
( The Imagisies: An Anthologv), kojom njegov
interes za ovaj pokret prestaje. (On se odvaja
od njega i osniva posebnu pesniku kolu -*
vorticizam.) Iste godine E. Louel preuzima
vodstvo pokreta i postaje urednik antologija:
N eki pesnici imaisti (Som e Imagist Poets),
1915 1917. G odine 1917. i., kao organizo-
vana pesnika kola, poinje da iezava. N a
stao kao reakcija na nesigurna moralna, inte
lektualna i estetska merila m odernog doba, i.
se obraa objektivnoj stvarnosti i ulnim uti
scima kao jedinim pouzdanim vrednostima. U
pobuni protiv apstraktnog jezika, kompliko-
vane simbolike, gomilanja poetskih sredstava i
labave strukture poezije s kraja 19. v., i. se
zalae za ponovno nalaenje prave teine rei,
za jeziku ekonom iju, za preciznu i konkretnu
vizuelnu sliku i jasno izraen detalj. Svoje
uzore on nalazi u jap. i kin. kratkoj pesmi,
zasnovanoj na jednoj jedinoj slici. U antolo
giji iz 1915, koja se sm atra manifestom i., sa
eto su iskazani osnovni principi pokreta:
upotrebljavati jezik obinog govora, ali uvek
tanu, ne priblino tanu re; stvoriti nove
ritmove koji su izraz novih stanja i raspolo
enja; dozvoliti apsolutnu slobodu u izboru
predm eta; stvarati poeziju koja je jasna i odre
predstaviti sliku, konkretnu i definitivnu; teiti
uvek koncentraciji, koja ini sutinu poezije. U
IM ITACIJA
ovim teorijskim principima treba traiti pravi
doprinos i. poeziji 20. v. I. je, meutim, jasno
pokazao i svoje slabosti. Istiui pre svega
formalnu stranu poezije, dajui katalog su
gestivnih slika, on nije uvek uspevao da tim
slikama da dublji smisao i znaenje. Estetske
ideje i. ostavile su naroito snaan trag na T.
S. Eliota.
L it.: A. Loweil, Tendencies in M odern A m erican
P o etry, 1917; G . H u g h es, Im agism and the Im agist,
1931; M . R o b erts, T. E. H u lm e , 1938; S. K..
C o ffm an , Im agism , 1951; H . K e n n er, The P oetry o f
E zra Pound, 1951; W . C . P ra tt, The Im agist P o em .
1963; E. P au n d , K a ko da ita m o . 1974 (prev.).
S.K -.
IM ITA C IJA Podraavanje
IM PA RISILA BA Emparisilabian
IM PL IK A C IJA (lat. implicatio - preplitanje,
uplitanje) - Nagovetaj, ono to se naznauje
a da se izriito ne iskazuje, smisao koji se
ostvaruje samo u odreenom referenci jalnom
kontekstu. Govorei o Homerovoj sposobno
sti dram skog predstavljanja karaktera i do
gaaja Aristotel kae a pesnik. . . veoma
malo sme sam d a govori (O pesnikoj ume i~
nosti, XXIV), tj. a on uvek m ora posredno a
se izraava pom ou neke epske, dram ske ili
pesnike strukture. Stoga je i. najire obeleje
konstitucije knjievnog -* znaenja, osnovni
nain dejstva stilskih figura i -* pesnikog
jezika. A kako se znaenje konstituie putem
-* asocijacija, isto delo moe imati razliite i.
u razliitim istorijskim i italakim konteksti
ma. U uem smislu i. je nain na koji se
ostvaruje znaenje onih dela u kojima je
struktura tako zamiljena a jezik tako korien
a zaobilaznim putem saoptavaju svoj smi
sao: -* alegorija, -> basna, satira, a esto i
dela u kojima pisac posee za nekom m ito
lokom ili istorijskom graom u cilju izra
avanja pogleda na svet svoga doba. U novije
vreme meu takvim delima istiu se Eliotova
Pusta zemlja, M anova obrada legendi o Jo-
sifu. a kod nas Krlein Aretej, Hristiev Sa
vonarola,, Selimoviev Dervi i smrt. /. je,
dakle, kako jedan od osnovnih optih vidova
uspostavljanja knjievnog znaenja i jedno od
bitnih obeleja figurativnog izraavanja, tako i
posebna karakteristika alegorijskih, ezopov-
skih. mitolokih i nekih prividno istorijskih
knjievnih struktura.
L it.: -> Z naenje. S.K .
IM PRfcSIO NISTICK A KRITIKA (prem a fr.
impressionisme imp resi onizam) V rsta
264
knjievne kritike koja za osnovni kriterij uzi
ma utisak, impresiju koju delo izaziva. N a
stala je u Francuskoj krajem 19. v., gde je, po
delu Z. Lem etra Pozo rime impresije. (Impres-
sions de theaTre, 1898), i dobila svoje ime. U
osnovi njenoj lei uverenje da ne postoji istina
0 umetnikom delu i da kritiar ne treba
uzalud za njome a traga, ve treba da se
spontano prepusti estetskom utisku koji delo
izaziva i a spontano opisuje reakcije svoga
duha i svoga senzibiliteta na taj utisak. O b
jektivna kritika, sm atraju predstavnici ove kri
tike, ne postoji, niti je mogua, kao to ne
postoji ni objektivna umetnost, jer svaki kri
tiar stavlja u svoja ela svoj lini tempe
ram ent, senzibilitet, svoje shvatanje i oseanje
ivota. S obzirom da kritika ne moe da spo
zna istinu o delu i njegovo pravo znaenje,
kritiar svoju ambiciju, po i. k., treba a
ogranii samo na to da, povodom dela, iznese
svoju linu impresiju, a putem slobodnog,
neobavezujueg preputanja asocijacijam a i
igri svoga duha iznese ono to se u njemu
deava prilikom doivljavanja nekog dela. Oni
ne veruju u mogunost -+ nauke o knjiev
nosti. Z a izuavanje umetnikih ela pisao
je A. Frans mi emo uvek posedovati samo
oseanje i razum, tj. najnepreciznija sredstva
na svetu. Mi, takoe, nikada neemo dobiti
pouzdane rezultate i naa kritika se nikada
nee uzdii do vehanstvenosti nauke. O na e
uvek lebeti u neizvesnosti. Njeni zakoni ni
kada nee biti nepromenljivi, njeni sudovi ni
kada nee biti neopozivi. ( . . . ) Stvari koje nas
najvie uzbuuju, koje nam izgledaju najlepe
1 najpoeljnije, jesu upravo one koje nam uvek
ostaju nejasne i delimino misteriozne. Le-
pota, vrlina, genije, zauvek e sauvati svoju
tajnu. Za i. k. svaki strogi i odreeniji kritiki
sistem sputava i ograniava kritiku i vodi
ruenju svega to sainjava um etniku dra.
Umesto da sudi na osnovu odreenog kri
tikog sistema i principa, kritiar bi trebalo da
pokazuje znake simpatije prem a delu. Pa ipak,
i pored toga to nem a ozbiljnih pretenzija,
to je najee odueve i odvuku neki periferni
elementi knjievnog dela, i pored toga to je
potpuno imuna, i ak neprijateljski raspolo
ena prem a socijalnom faktoru knjievnog
dela, i. k. prua nauci o knjievnosti i umet-
nosti dragocena svedoanstva o prirodi umet-
nosti, o nainu na koji je jedno deio u pro
losti doivljavano, otkrivajui kroz svoju
spontanost i nekontrolisane izlive i senzi
bilitet svoga vremena. /. k. je sve do danas
ostala iv i rasprostranjen kritiarski metod.
K od nas, ona je im ala izrazite predstavnike u
265
linostima A. G. M atoa, M. Cara, B. Laza-
revia i dr. - Knjievna kritika.
L it.: y . rieT p o B H h , H m d p e c a o ii3aM y Kpii-
Tiimi, C p n a iu KibuReefiu iMCMuK 1907, 7; J. Cicep-
;m h , A o rM aT H liKa h hmui pes.n o h h c th h tea icpHTHKa,
r i t m u u KFiiiue. IV, 1920; H. M orice. Jules Le-
m ailre, 1924; A. A n to n in , A . F rance critique lit*
leraire, 1929; A. B ruzzi, A s p e t ti, valori, fo rtu n a di
una critica: L a vie J it leraire, 1953; M. Begi, M e u
k n jig am a k ritik e 1956, Izraz, 1957, !, 2, 3; R.
F ay o lle, L a critique, 1964. D . .
l\l P R K S I O M / A \ I (fr. impressionisme, po
lat. impressio utisak) Stilska orijentacija
u veini evropskih knjievnosti potkraj 19. st.
G lavno joj je obiljeje sklonost da se trans
formacija iskustva u umjetnikom izrazu po
vjeri u prvom redu intenzivnoj osjetilnosti.
Naziv je pozajmljen iz likovne kritike, koja je
njime oznaila pokret u fr. slikarstvu druge
polovice 19. st., karakteriziran tenjom da se
slikarstvo u m otivim a i tehnici otm e akadem
skoj rutini, te usmjeri prem a prikazivanju vi-
zuelnih vrednota pojavnog svijeta pod p ri
rodnim uvjetima. Analogno tome nazvana su
kasnije impresionistikim knjievna djela
koja u svojoj fakturi djelovanje postiu ulnim
kvalitetam a, liavajui jezik u velikoj mjeri
pojm ovnih elemenata. Impresionistikom je
stilu stoga strana apstrakcija; teite je na
konkretnoj zornosti. (Tako treba shvatiti rijei
njem. pisca A. H olca d a j e rom an u kojemu se
nalazi reenica Ptica sjedi na drvetu loiji od
knjige u kojoj pie Celjugar sjedi na bri
jestu.) U nastojanju da izraz strukturira uno
sei u njega to vie osjetilnih podataka iz
neposrednog iskustva, i. je pojava srodna
naturalizmu (a razvija se gotovo istodobno).
Im presionistima je, meutim, strano nasto
janje da se u umjetnike postupke unesu pri-
rooznanstvene metode, a i drutveno-kritika
tendencija mnogo je manje uoljiva, pa se
kadto ini da je uope irelevantna. D ok je
naturalistim a stalo do toga da svoj prikaz
stvarnosti vrsto utemelje na naelu uzro-
nosti, naglaavajui determinizam u prirodnim
i drutvenim zbivanjima, impresionistika se
slika svijeta zadovoljava nereflektiranom po-
javnou: zbilja je satkana od obilja utilnih
senzacija, od mnotva boja, mirisa, zvukova.
(Usp. poglavlje o senzibilnosti u Krleinu
Izletu u Rusiju, 1926.) Ne udaljavajui se nikad
od iskustva, /. tei za mimetickom preciznou
u detalju; trai jezine mogunosti da doara
raznolikost i bogatstvo nijansi u prirodnim
pojavam a (naroito akustikim i optikim), u
ljudskom govoru i psihikim reakcijama. -
Onomatopeja, sinestezija, kumulaeija
IM PR ESIO N IZA M
atributa (napose opisnih pridjeva), specifinih,
rijetkih -* epiteta, -+ paralaksa, openito
sintaksa koja se kloni norm ativnosti knjiev
nog jezika te trai iv tok emotivnog, do
ivljajima proetoga govora sve su to este
znaajke i. O ne upuuju na nastojanje da se
izrazi krhkost dojm ova i letiminost ivotnih
manifestacija: svijet vien u mijeni oblika,
slika, uvstva, bez obzira na logike veze.
Rastresitost kompozicije, koja je nuna po
sljedica takvih estetskih postupaka, odgovara
naglaenoj subjektivnosti perspektive. Skoko-
vitost i prividna autonom ija detalja rijetko se
podreuju veim oblikovnim cjelinama, pa su
za i. karakteristine male forme; lirska pjesma,
prozna skica, kraa pripovijetka, dramska jed
noinka. Roman je u impresionista rezultat
zbirne kompozicije. U prozi potisnut je medij
pripovjedaa, pretee pripovijedanje likova (-+
kh-Form), osobna perspektiva, unutranji
monolog (Diarden, nicler). U drami upad
ljiva je fragmen tarn ost zbivanja, redukcija na
isjeke iz nekoga ivotnog toka, bez fabularne
zaokruenosti; sva je panja usredotoena na
sugestivnu -* atmosferu i na osebujni kolorit
neke sredine. Socioloki, i. ima za supstrat
ivot zasienoga graanstva u razdoblju pri
vrednog prosperiteta, s umjetniki prijemlji-
vom publikom , kojoj je estetska tvorevina je
dan od oblika sublimnog luksuza. U skladu s
tim oekivanjima publike tem atika knjievnih
djela je obiljeena iskustvima i ivotnim na
zorim a u kojim a se nerijetko javlja profinjen
hedonizam. Junaci su mahom umjetnici ili
umjetniki senzibilne prirode, likovi koji go
tovo boleivom osjetljivou reagiraju na doj
move iz vanjskog svijeta (npr. Rilkeov Malte
Laurids Brige, likovi U i sm an sa, Vajida, Hof-
m anstala, D anuncija). Primjeri pokazuju da je
kadto teko odrediti granicu izmeu i. i -*
simbolizma (to vrijedi i za autore iz naih
knjievnosti, npr. M atoa, Vidria, Duia). U
naelu, /. se kloni spekulativnog misticizma, te
ostaje na tlu iskustva. Remek-djela i., s dru-
tvenokritikim znaajem u tradiciji realizma,
stvorio je ehov (napose u dram am a, u ko
jim a naoko statiki ugoaji grae kompozicije
bogate individualnim sukobima). Usp. -+ im
presionistika kritika.
L ii.: L. T h o n . D ie Sprache des deutschen Im
pressionism us, 1928; B. J. G ibbs, Jm pressionism as
a L iterary M ovem ent, M odern L anguage Journal,
1952; R. H am a n n J. H errn and, Im pressionism us,
1960; H . Som m erhalcler, Z u m B e g riff des liier ari
schen Im pressionism us, 1961; M . D iersch, E m pirio
kritizism us w id Im pressionism us, 1973; W. K.ohl-
schm idt, Im pressionism us und Jugendstil als literar
historische Term ini, 1976. V..
1M PRESUM
IMPRESUM (lat impressum ono to je
utisnuto) Podaci koji se obino daju na
kraju knjige i koji navode izdavaa, autora i
naslov knjige, tehnikog urednika i recenzente,
zbirku ili kolekciju, kao i godinu izdanja, iira
i tampariju u kojoj je knjiga tam pana. Stariji
naziv za i. je - kolofon. D .2.
IMPRIMATUR (lat. imprimatur neka se
tampa) Form ula kojom cenzura odobrava
tampanje dela; i. su davali predstavnici sve-
tovne ili duhovne vlasti, i obino su imali
formulu o tome da sadraj knjige nije uperen
protiv vladara ili vere. U poetku je tekst /.
tampan u odgovarajuim knjigama na istak
nutom mestu. U novije vreme: datirano i pot
pisano odobrenje autora, urednika ili izdavaa
da se sloeni tekst moe tampati.
Lit.: H. L ack m an n , Die kirchliclu> Bucherzensur
nach geitendem kiuionischen R echl, {962.
IMPROMPTU -+ Emprompti
IN ME DIAS RES, lai. (usred zbivanja)
Poetak koji bez okolienja prelazi na stvar,
na ono to je glavno, Horacije je hvalio H o
mera to poinje povest u Ilijadi i. m. r., a ne
ab ovo (Epistulae, II. 3). Kao pozitivno
kritiko odreenje, i. tn. r, podrazutneva po
etak epskog ili dram skog dela koji ne sadri
nikakve suvine pojedinosti, nego smesta uvo
di itaoca u srediste -* radnje.
Lit : -R adnja.
IN MEMORlAM, lat. (u spomen, za uspo
menu. seanje) Formula kojom se izraava
posveta nekome; obino se upotrebljava kao
naslov nekrologu i Si k ao izraz panje prem a
preminuloj osobi kojoj se posveuje knjievno
ili neko drugo elo. K .M -G .
INAICA -* Varijanta
INCIP1T (lat. incipit zapoinje) Poetak
teksta srednjovekovnih rukopisa i -* inku
nabula; uz eksplicit znaajan elemenat
za datiranje i ientlfikovanje starih ruko
pisa i prvih tam panih knjiga. /. sadri po
nekad i podatke o piscu i delu. Postoje kata
lozi i., pa se prema citiranim prvim reci
ma nekog dela moe otkriti autor. /. se be-
lei za rukopise i z a knjige starije od 16. v.
H.K.
INDEKS (lat. index pokaziva; spisak: n a
slov knjige; natpis) Alfabetski. azbuni ili
266
abecedni popis, registar pojm ova ili imena u
knjigama; pokaziva lista ili strane; kratka
sarina, spisak naslova knjiga. Index
librorum prohihitorum, -+ katalog.
L it.: S. K. S piker, Indexing yo u r B o o k , 1954; R.
C ollin son, Indexing B ook.v, 3962. SI.P.
INDEX LIBRORUM PR O H IB IT O R U M , l a t
(spisak zabranjenih knjiga) Spisak knjiga
koje katolika crkva zabranjuje svojim ver-
n iim a, zato to se kose s njenim sh vat a njem
vere i morala. U spostavljenje 1559. i do 1917.
je bio u nadlenosti tzv. Kongregacije indeksa,
a o tad a Kongregacije Svete kancelarije; uki
nut je posle 2. svetskog rata na drugom va
tikanskom koncilu, I. i p. uglavnom zabra
njuje dela koja govore o jeretikim dogm am a i
izmatikoj ideji, o novini udima i pojavam a
svetaca, zatim dela koja ismevaju katoliku
Z.B, crkvu, njene obrede i svetenstvo. koja odo
bravaju bilo kakav oblik magije, spiritizma,
koja govore o samoubistvu. dvobojim a, poli-
gamiji, lascivnim ili opscenim prizorima itd.;
Sveta kancelarija je 1949. god. objavila da se
sve knjige i spisi koji pozitivno govore o d o k
trini ili akcijama kom unista imaju sm atrati
zabranjenim bez posebnog navoenja. /. /. p. sa
dri tri alfahetska popisa: 1. autora ija su sva
ela zabranjena, 2. pojedinih dela inae do
zvoljenih pisaca i 3. ela anonim nih autora.
Znakom bodea obeleena su dela zabranjena
apostolskim pismom Svetog Oca. a zvezicom
knjige koje se ne smeju itati samo dok se ne
SS.
preprave na odgovarajui nain. K arakter I. !.
p. je krajnje reakcionaran i izrazito antinau-
an.
Lit.: J. H olgers, Der In d ex der verbotenen Bucher,
1904; J. P ernicone. The E cclesiastical P rohibition o f
B ooks, 1932; E, H ealy, M oral Guidance, 1942; J. B.
S cherer, 400 Jahre Index Rornanm , 1958; H. K u h n er,
Index Romanici, 1963. V.J.
IN D IG EN ISM O , p. (indihenizmo dom o
rodaka knjievnost) -* indihenizmo
IN D IH E N IZ M O (p. indigenismo staro-
seelatvo. om oroatvo) O znaka za kul
turni pokret mladih intelektualaca Latinske
Amerike prvih decenija 20. v. koji se zalau za
afirmaciju autentinih kulturnih vrenosti do
maega tla. Knjievnost nastala u okrilju i.
odbacuje - naturalizam i -* kostumbrizam,
dajui lirski iealizovanu sliku starosedelaca
Latinske Amerike. T.V.
IN D IJSK A DRAMA - Prema starim ind.
poctikam a dram a je boanskog porekla. Prva
dram a je prikazana pred bogovima, pod ru
267 IN D IV ID U A LIZA C IJA

kovodstvom m udraca Bharate. U toku pred veeras k njemu. Poseban sluaj i. g. jest tzv.
stave demoni su prodrli na scenu i sukobili se doivljeni govor, slobodni neupravni govor
sa bogovima. Najzad su se bogovi i demoni (stvle inirecte librej. V. i - direktan govor,
nagodili oko sadrine dram e: ona e ubudue M.Kr.
prikazivati sve to je dobro i zlo u svemiru. A
IN D IV ID U A LIZA C IJA (prema lat. individuus
poto su bogovi dram u podarili ljudima, ona
nedeljiv) Skup sadrajnih, form alnih i
je imala slian zadatak. N auna objanjenja
jezikih osobenosti koji daje tematici opteg
porekla i. . su protivrena. Jedna iznalaze
znaaja umetniku konkretnost, posebnost i
njene korene u gr. drami, druga ih otkrivaju
neponovljiv ost u odreenom knjievnom delu.
ak u nekim dijalozima Rgveda. Postoje i
U ovom najirem smislu svako knjievno delo,
miljenja da je i, d. ponikla iz izvesnih narod
kao i svaki njegov elemenat, do krajnosti su
nih sveanosti i ritualnih igara. S tara /. d.
individualizovani, i upravo po tom e se sred
prikazivala je situacije i dogaaje u prostom
stva i smisao knjievnog iskaza razlikuju od
am bijentu bez dekora; utisak je zavisio od
puteva i smisla naunog miljenja. T ako bi se
snage glumeve ekspresije i imaginacije gleda
i. mogla odrediti i kao umetniko oivotvo-
laca. Ta imaginarna scena davala je m o
renje apstraktnog, opteg i tipinog. No u
gunosti piscu da m enja lako mesta zbiva
uem smislu i. esto oznaava ona stvaralaka
nja i da mu kao pozornica slui itav uni
naela i postupke u predstavljanju oveka u
verzum, G lavna linost u glumakoj druini je
knjievnosti koja su posebno karakteristina
sutradhara. To je bio obino ovek visoke
za evropsku knjievnost posle klasicizma, na
naobrazbe. D ram a je imala esto ove tipove-
roito za realistiki rom an 1 8 . i 19. v., kao i za
-modele: najaka (glavna linost), vimka
ela evropskih rom antiara. Ti postupci i ta
(komina figura). enske linosti: najika
naela obino se dovode u vezu s osamnaesto-
(glavna junakinja), stara ena. njena povere-
vekovnim prom enam a zapadnoevropske slike
nica. enske uloge su igrali mukarci, ali k at
sveta i zapadnoevropske svesti o ovekovom
kad i ene. Junaci, obavezno iz viih klasa,
mestu u njemu, posebno s odreenjima empi
govorili su sanskritski, ljudi iz niih ene i
rijske filosofije koja posm atra oveka kao
eca, sluili su se prakrtom . Ima nekoli
pojedinca, neponovljivog i jedinstvenog u svo
ko karakteristinih vrsta i, d.: na tak a. sa
jim reakcijama na spoljanji svet, a ne kao deo
svetom sadrinom i linostim a iz redova
nekog opteg promisla. T ako i knjievni likovi
boanstava ili legendarnih heroja; Mahana*
u realistikom rom anu 18. i 19. v. ostvaruju
taka ili veliki spektakl, u kojoj je glavni
visok stepen svoje psiholoke i drutvene ini-
akter legendarni m ajmun ogrom ne snage,
vidualizovanosti. Oni vie nisu - tipovi u
H anum at. Prakarana je vrsta graanske d ra
smislu klasicistike estetike, koja podrazume-
me gde su glavne linosti velikodostojnici,
va nepromenljivost sveta i ovekove prirode;
brahm ani ili trgovci. Pored dram a sa ozbilj
oni se ne ponavljaju u knjievnosti kao trajni
nom sadrinom, koje se uvek zavravaju sre-
nosioci odreenih ljudskih osobina (poput
no, postoje jo od davnina komini komadi
Tvrdice ili Volpona), niti se pojavljuju kao
farsinog i bufonskog karaktera. Njihovo za
veni predstavnici odreenih zanim anja (po
jedniko ime je Prahasana. Jednoinke imaju
put oserovog D oktora, Studenta, Opatice i
naslov Vithis, a komini komadi, gde se javlja
si.). O ni postaju pojedinci s odreenim ime
samo jedan glumac, zovu se Bhana. R J.
nom i prezimenom, i to obino bez alegorij
skih prizvuka; pored toga regionalno i dru
INDIREKTAN GO VO R N eupravni govor,
tveno se individualizuju, a ta i. esto se bo
tj. preprian, nedoslovan, tu govor prenijet u
gato, suptilno i reljefno ogleda i u jeziku kojim
pripovjedaev tekst tako da m u se promijenila
govore, a katkad i u slikovnosti jezika kojim
m orfoloka i sintaktika struktura, a samo
se opisuju. U knjievnosti rom antizm a i. se
sadraj ostao isti. G lavna je reenica pripo
esto postie slikanjem veoma izuzetni ii oso
vjedaeva i sadri tzv, verbum dicendi, a uza nj
bina, duevnih i oseajnih slanja kod glavnih
se vezuju govornikove rijei u obliku zavisnih
reenica s izmijenjenim glagolskim vremenima junaka koji stoga esto imaju obeleja dru
i nainima, redom rijei i dr. Jezikom su tvenih otpadnika (Bajronovi junaci), a u knji
vremene transform acijske gram atike moe se evnosti 20. v-, glavni junaci su esto indi
rei da se i. g. dobiva transform acijom i- vidualizovani do ekscentrinosti (Foknerov
rektonoga g., ako se na nj primijeni odreeni Bendi, Krlein Leone, Andriev Corkan, i dr.).
skup trans formacijskih pravila, dakle: Ree No i ta ekscentrinost ima tradicionalnu funk
mi; Doi veeras k meni; Ree mi da doem ciju i. u knjievnosti: ona je onaj neobini lini
IN D IV ID U A LN O ST
ugao koji esto najbogatije otkriva prirodu
jednog sveta.
Lit.: J. u k a, In d ividualizam u knjievnosti,
Prosvjeta, i 900, 5; JL i i . TftMcxJjejeB, Teopuja kh,u-
'Aieamcmu, 1950 (p rev .); I. W a tt, T he R ise o j the
Novel, 1957; N . M iloevi, Ideologija, psihologija i
stvaralatvo, 1973. S.K..
INDIV ID U ALN O ST (od lat. individuum -
nedeljivo) Sve osobine i oznake pomou
kojih se neko bie pokazuje kao svojevrsno,
jedinstveno neponovljivo; to vai i za i. umet-
nika kao i umetnikog dela. Istorijski po-
sm atrano, izdvajanje stvaralake i. um etnika
predstavljalo je bitni uslov za pojavu umet-
nosti u onom znaenju koje je poznato i
evropskoj kulturnoj tradiciji i dananjoj kul
turnoj svesti. U antici se teorija i. nije razvila;
m ada je hrianska metafizika imala vie razu-
mevanja za personalno shvaeno boam ko
stvaranje i otuda za stvaralaku ipak je tek
u novom veku, veku subjektivistike m eta
fizike, naroito poev od vremena - Sturm
und Drang-a i Geteovog doba, i. postala bitna
odredba pesnika, pesnike um etnosti i um et
nosti uopte. U vreme pojave m oderne um et
nosti, poev od druge polovine prolog sto-
lea, neguje se i. umetnikog rada u najveoj
moguoj meri, tako da se svaki umelnik, sa
vie ili manje snage, oslanja na sebe sama i
neguje svoju i. sve do gubitka kriterij um a
prosuivanja umetnosti u mnotvu pojedina
nih umetnikih htenja, to dovodi do nive-
liranja umetnike i. i. po nekim savremeni-
cima, nagovetava kraj individuuma, -i- O ri
ginalnost.
Lic.: F. K ainz: Personalistische A esth etik, 1932;
W. Z iegenfuss; D ie U ebenvindung des G eschm acks,
1949; M . L an d m an n ; D as E nde des Ind ivid u u m s?,
1971. M .D .
IN IC IJA L (lat. imiiaiis poetni) Poetno
veliko siovo teksta, poglavlja, pasusa ili ime
na, esto uveliano i ukraeno crteom i bo sto prilino daleko od svog izvora. U Rusiji se
jom sa unutranje i spoljanje strane slova;
poetna slova imena i prezimena. Ilumi
nacija.
L it.: J. G u tb ro , Die Initiaien. 1963. Z.B.
INKANTACIJA (od lat. incautare otpevati
magijsku formulu nad nekim) -- aranje re
cima, magijska formula sastavljena od odre
enih glasovnih i frazeolokih obrta kojom se
mogu baciti ili skinuti ini. Poiva na vero-
vanju da se samim recima mogu dozvati ili
oierati stvari i bia koja se imenuju (zato c
sujeveran svet radije rei npr. neastivi nego
268
avo v. i eufemizam). Na i. poivaju
basme, - kletve i -+ blagoslovi; i. je povezana
s pevanjem i obredim a i igrala je znaajnu
ulogu u nastanku lirike. U prenesenom smislu
moe se govoriti i o pesnikoj i., podrazu-
mevajui pod tim sugestivnu mo pesnike
rei.
Lit. :H. W ern er, Die Ursprnge der L yrik , 1923;
D . F rejzer, Z la tn a grana., i 937 (prev.). I.T.
IN K O N CIN ITET (lat. inconcinniias ne-
zgrapnost) 1. Nepristojni izrazi u govoru;
2. stilska greka, nepodudarnost delova re
enice, nesimetrinost zavisnih reenica. Supr.:
- izokolon, paralelizam. S.S.
IN K R EM EN TU M - Amptifikacija
INKUNABULA (lat. incunabula deija po
stelja, kolevka; poetak, poreklo) Naziv za
najstarije tam pane knjige, nastale pre 1500,
dok je tam parstvo bilo u kolevci. Za li
tografije, ovaj termin vai do 1820. K od nas
je, npr., poznata i. O ktoih, koji je u Crnoj
Gori tam pao svetenik M akarije (1494). Broj
i. koje su sauvane po evropskim bibliotekam a
i muzejima pokazuje d a j e u manje od pedeset
godina (od 1456. do 1500) odtam pan vrlo
veliki broj knjiga, i da se izum tam panja irio
veoma brzo. S.S.
IN SCEN A CIJA (nem. Inszenierung, rus. m -
cuenupoeKa) 1. Reiteljska postavka nekog
pozorinog dela na scenu, pa se otud znaenje
ove rei ponegde izjednauje sa fr. izrazom
mise-en-scene -+ reija. Poetkom ovog v. i
izmeu dva rata kod nas je /. oznaavala re
iju. 2. U Sovjetskom Savezu i. oznaava
dram atizaciju, adaptaciju ili preradu knjiev
nog dela za prikazivanje na sceni. T ako na
staju komadi napisani po motivima pozna
tih rom ana, jer su m oderne dram atizacije e
pak u prve i. ubrajaju dramatizacije prikazane
1702 3. u pozoritu P etra I. U vreme stva
ranja rus. profesionalnog pozorita tokom 18.
v. bile su veoma popularne prerade fr., ital. i
eng. rom ana. Tokom 19. p a i 20. v. i u Rusiji i
u svetu su veoma popularne dram atizacije
Dostojevskog. Gogolja, G onarova, edrina,
Tolstoja itd. (- adaptacija, prerada i
dramatizacija). 3. li savremenom pozo-
rinom argonu i. porazum eva scenografiju,
odnosno idejnu skicu, nacrt i izradu kulisa,
odnosno celokupne ostale scenske opreme.
D.M .
269
INSINUACIJA (lat. insinuatio) Posredan
nain satirinog kazivanja, u kome se na uvi
jen i otroum an nain iznose neije mane,
duhovito nagovetenje onoga to se izriito ne
kazuje. Dejstvo i. poiva na smiljenom ne
skladu izmeu onoga to oekujemo da u
jem o i onoga to ujemo. /. je naroito ka
rakteristina za razne vidove kominog, sa
tirinog, sarkastinog kazivanja, a u naoj
knjievnosti se brojni primeri m ogu nai kod
Dom anovia, Krlee, opia i dr. Vidi i -
aluzija, -+ implikacija.
L it.: B. P opovi, A leg o rin o -satirin a pria.
Ogledi, 1959; L, E del. P siholoki rom an, !962; A.
F. S co tt, C urrent L itera ry Term s. 1967.
INSPIRACIJA -* Stvaralaki proces
INSTRUMENTACIJA - Eufonija
INTENCIJA (lat. intent io napregnutost,
napor, panja; optuba) U umetnosti i
knjievnosti: namera um etnika, tj. pret
hodno, pre dela postojea um etnika ideja
koja se zatim u delu ostvaruje. M eutim ,
ovakvo tumaenje i. postalo je problem atino
za m odernu umetniku svest i samosvest, koja
uvia da ne postoji neka gotova ideja koja
eka tehniku izvoenja. T ako se, nasuprot
intelektualistikoj, idealistikoj (spi ritual isti-
koj) zabludi i kauzalno-eterm inistikom na
inu miljenja, i. vie ne shvata kao prethodno
postojea um etnika ideja ili uzrok, ve pre
kao nedoreeno emotivno naglaeno doivljaj-
no sredite, kao poetak stvaralakog rada;
tako i. ni samom um etniku nije sasvim jasna i
u toku samog raa se nepredvidljivo i bez
svesne kontrole razvija, to prvobitnu i. moe
tek uiniti jasnom ili je porei i izbrisati. - U
analitikoj filozofiji raspravlja se o inten-
cionalnoj obmani ili pogreci (intentional
fallacy je izraz koji su najpre upotrebili W. K.
W im sa tt'-M . Beardsley, 1946), jer se sm atra
da je u principu beznaajna uzrona veza iz
meu duhovnog stanja i namere autora i nje
govog dela; kritiki je relevantno samo delo.
D anas je analitika metodologija proirena, pa
uzima u obzir istoriju, a ne samo i. autora,
kao to se dri celine stvaralakog procesa. V. i
fenomenoloki metod u knjievnoj kritici.
L it.: G . E. M . A nscom be, Intention, 1969, (u
o d n o su na p esnitvo S. H . O lsen: In te rp re ta tio n an d
In te n tio n , in B ritish Journal o f A esthetics, 1973, 3).
INTENZIVIRANJE (prema fr. intem if, od
lat. inlensus napet, silovit; paljiv)
IN T E R D IJA L EK A T SK I
O snovno je izraajno sredstvo pjesnikoga je
zika. Aristotel je naglasio da se jezik knji
evnoga djela m ora razlikovati od svakodnev
nog jezika, no tokom stoljea razilazili su se
teoretiari u pitanju u emu je ta razlika.
A ntika i sr. v. nalazili su je veinom u svjesno
naglaenoj i pojaanoj upotrebi stilskih sred
stava, tzv. - tropa i -* figura (ornatus). Nae
stoljee naglasilo je m om enat pieva izbora
iz izraajnih mogunosti koje m u prua jezik,
kao i momenat devijacije od svakodnevne
upotrebe jezika, koji su rus. formalisti ekstrem
no pojaali do pojm a ouenje (ocrpa-
ijenne ouenje, rus. teorijskoknjievni
B.B. neologizam, koji znai i postupak kojim se
neto ini neobinim, udnim). Istraujui je
zino stvaralatvo u izraavanju afektivnosti,
Bali je naglasio da objanjenje umjetnikoga
djelovanja jezine afektivnosti izmie iz ruku
lingvista. Time je implicitno uputio na to gdje
valja traiti odgovor na pitanje o osebujnosti
pjesnikoga jezika; u dojmu cjeline knjiev
noga djela bez obzira na to da li je rije o
kratkoj lirskoj pjesmici ili o rom anu od ne
koliko svezaka. M eutim, pojam izbora ne
moe biti karakteristian za pjesniki jezik, jer
svaki govornik izabire, prema prilikama u
kojim a govori i prem a jezinom nivou na ko
jemu se eli izraavati, a svako se istraivanje
pojedinih elem enata pjesnikoga jezika, sti-
lema, vraa na staru nauku o ornatusu.
Pjesniki jezik ne djeluje ni kienou, ni de
vijacijom, ni neobinou (ouenjem), nego
time to svako pojedinano sredstvo izraa
vanja intenzivira s ciljem da stvori i pojaa
dojam koji cjelina knjievnoga djela treba da
proizvede. Umjetnika se znaajnost pojedinih
elemenata cjeline, izraaja, reenica, odlomaka
nikako ne moe prosuditi iz njih samih, nego
tek iz njihova odnosa prema cjelini, jer bi oni
u kontekstu druge cjeline mogli djelovati i
posve drukije. I. utjee na izbor vokabulara
(dojam sklada ili nesklada, nivo), na grau i
vezivanje reenica, kompoziciju, crtanje likova
(povrno ili minuciozno), na zasienost djela
idejnim elementima. Nevjesto i. teti knjiev
nom djelu, jer slabi njegovo dejstvo.
L it.: C h. Bally, Trait de stylistique franaise,
1951; Z. kreb, Jezik i um jetnika cjelina, Jezik
K 1965, 7; R. K atii, N a u k a o knjievnosti i
lingvistika, U m jetnost rijei, i960, 3/4; A. F laker,
F o rm a ln a m e to d a i njezina su dbina, Stilovi i raz
doblja., 1964. Z..
INTERDIJALEKATSKI (lat. intet\ (iz)medu,
M .D .
gr. iXstcTo, razgovor, nareje) 1. Pojava
zajednika dvam a ili veem broju dijale
kata. Jezik se ralanjuje na dijalekte tako to
IN T E R LU IJ
se kao mjerilo odabere odreeni skup pojava
koje su u raznim dijelovima odnosnog jezika
razliite, npr. upitna zamjenica to., ka j, a u
hrvsr. dijalektima; pri tom se svjesno zanemari
sve sto je tim dijalektim a inae zajedniko, /., i
po emu su oni dijelovi jednoga jezika. 2. I.
govori oblici sporazumevanja u oblastim a
meanja dijalekata. M. Kr.
IN T ER L U IJ (lat. interludium meuigra)
Prvobitno, u rim. knjievnosti, iz koje po
tie i naziv, kratak komini ili satirini kom ad
predstavljen izmeu inova neke vee drame,
ili izmeu taaka neke priredbe, ili obroka
neke gozbe. Sa nestankom rim. dram e gubi se
i naziv i anr, da bi se u doba renesanse
obnovio u raznim vidovima. U V. renesansnoj
drami takve male meuigre dobijaju naziv
entremet,s (doslovne^: izmeu jela), a u paniji
entrems, U Italiji se razvija kao intermedij. U
eng. knjievnosti zadrava se naziv interlude.
Najstariji je sauvan pod imenom Interludium
de Clerico er Fuella (I. o jratru i devojci) .
Naziv se kasnije primenjuje vrlo neodreeno;
u 15. i 16. v. i. se nazivaju neki moraliteti,
pa ak i tragedije. U prvoj polovini 16. v.
niz /. napisao je D. Hejvu. Njegovi /. su
kratki komino-satirini komadi bez pdele na
inove, u stvari lakrdije ili aljivi dijalozi, esto
sa malo lica i malo radnje a vie verbalne
komike. D.P.
IN TER M EC O (ital. intermezzo meuigra)
Termin koji se sa znaenjem meuigre
javlja u 18. v., namesto ranijeg intermedija.
Vezan je za reformu -> melodrame koju je
poetkom 18. v. izvrio Apostolo Zeno od
stranjujui ranije prisutne komine elemente.
T ada se ve ustaljena kom ina lica (--> bufo)
okupljaju u i., koji tako dobij a izrazito ko-
mini karakter, potpuno razliit od scenskog
dela sa kojim se izvodi. I, se postepeno razvija
u sam ostalno dram sko delo: u poetku ima
dve linosti, a zatim sve vie, dok se broj
inova poveava i do tri. T ako se iz operskog
i. razvija italijanska komina opera, nazvana
opera bujj'a (-> opera). K rajem 18. v. dijaloki
i. nestaje iz opere i iz drame. N a njegovo
mesio uvodi se baletski ili instrumentalni i.
M .D i.
IN T E R M E D IJ (ital. intermedio, od lat. inter-
medius srednji) Meuigra kojom su se
ispunjavale pauze izmeu dva ina jednog
dram skog dela. Ovakve meuigre izvodile su
se jo u srv. predstavam a, ali su vei znaaj
dobile tek u ital. renesansnom pozoritu. I.
270
najee je imao mitoloki i pastoralni k arak
ter. Sad ri na i struktura klasinog i, m enja se
u doba baroka: unosi se sve vie kominih
elemenata. Izrazito komini karakter i. dobija
u 18. v u doba punog procvata -+ melo
drame. Ovakva kom ina igra ne naziva se vie
ve se sve ee sree term in internicco.
M.Di.
IN TERN A CIO N A LIZA M - Re ili izraz u
upotrebi u veem broju jezika, najee srod
nih po poreklu ili po istorijskom razvoju. U
evropskoj kulturnoj terminologiji, i. su po
najvie gr. i lat. termini. O va pojava, koja i
inae govori o bliskosti pojm ova i ivotnih
uslova u razliitim jezikim zajednicama, sve
je rairenija u epohi razvijene tehnoloke ter
minologije. R.B.
IN TERN A CIO N A LN I M O TIV I - - Motivi i
siei usmenih dela, u prvom redu pripove-
daka i epskih pesama, koji su zajedniki m no
gim narodim a sveta: nemuti jezik, zmija m la
doenja, uziivanje ljudske rtve, zahvalni
mrtvac, rooskvrna ljubav, gonjena pastorka,
neverna ljuba, m ajka krvnica, prepoznavanje
po belegu, mu na svadbi svoje ene itd. Mogli
su nastati sam ostalno, na odreenom stupnju
drutvenog razvitka, ili biti preneseni od na
roda k narodu. (V. i bajka, balada,
migracija motiva,narodna pripovetka).
V.N.
IN T E R P O L A C IJA , lat. (umetanje) - N ak
nadno i neopravdano umetanje rijei, reenica,
odlom aka, stihova ili strofa u tui tekst. /. su
bile ee u starije d oba dok jo nije bila
razvijena svijest o nepovredivosti duhovnog
vlasnitva. Z adatak je kritike teksta da pro
nae i otkloni interpolirane dijelove. Lj.Sek.
IN T E R PR E T A C IJA (lat. interpretatio - ob
janjenje, znaenje, prevod) K ao termin -*
Filoloke kritike poznata je od antike, ali je tek
u suvremenoj -* nauci o knjievnosti dobila
specifino znaenje. K ad su se helenistiki gra-
m atiari (-- aleksandrjjska kola) stali baviti
klasinim tekstovim a gr. knjievnosti, npr.
H om erom , oni su se trudili da naunim pu
tem, s pomou hermeneutike, steknu tono
razumijevanje knjievnoga teksta koji je potje
cao iz daleke prolosti. K od srednjovjekovnih
kranskih pisaca, koji su se trudili oko is
pravnoga razumijevanja svetih tekstova, takva
je hermeneutika bila jedno od glavnih njihovih
zanimanja. Oni su napustili logiku i. Biblije,
naglaavajui proroku, mistinu, m oralnu
271
stranu u tumaenju tekstova. Hum anizam , ko
jemu je cilj bio da kroz natruhe vjerske i
mistike spekulacije prodre do racionalnoga
razumijevanja teksta, kao i reformacija, koja
se upravo osnivala na nastojanju da se isprav
no shvati i interpretira Biblija, drali su her-
meneutiku u vrlo visokoj cijeni. N o za sve to
vrijeme nije se term in i. shvaao kao poseban
nain razumijevanja i prikazivanja knjievnih
tekstova. Do u 18. st. vladala je -* knjievnom
kritikom norm ativna estetika, koja je apstrakt
nim pravilima propisivala kakvo treba da bu
de knjievno djelo ako eli biti lijepo, pa se
svako novo djelo mjerilo o ta pravila. Ve su
se veliki predstavnici fr. - klasicizma u teoriji
borili protiv vlasti pravila na koja su se pozi
vali njihovi uskogrudni kritiari, ali je defini
tivni napadaj na pravila, i prem a tom e na
norm ativnu estetiku izvela eng. fiiosoi'ska i
kritika misao 18. sL, s pozivom na stvara
laku originalnost pievu. aftsberi (1671 upravo kom prom itirala. Ako je veliki pobor
1713) u svom je djelu Characteristics o f Men,
M anners, Opinions, Time (1711) istakao pi
evu sposobnost da, poput Prometeja, stvara
svjetove ni iz ega, a E. jan g (16831765) u
djelu Conjecfures on Original Compositum
(1759) ubacio je u estetika razm atranja svoga
st. pojam genija kao prve i posljednje instan
cije knjievnoga stvaranja. G raanska kultura
18. st. shvatila je borbu protiv pravila kao
borbu protiv stege feudalne i crkvene vlasti.
K ad je sruena prevlast norm ativne estetike, a
definitivno ju je na knjievnom polju pokopao
evropski romantizam, jedini put da se kri
tiar priblii umjetnikom djelu ostao je taj da
ga karakterizira i prikae u njegovoj osebuj
nosti. Dakle, javlja se upravo i., ali sad ne vie
logika, mistika ili m oralna, nego umjetni
ka. Iako se rom antizam nije sluio term inom
i., pisci rom antizm a stvorili su i. koje i s
dananjega gledita moemo zvati uzornim a
(tako npr., i. G eteovih djela iz pera njem,
romantikih pisaca, brae A. Vilhelma i F.
legela). Ali da bi i. postala svjesni postupak
knjievnoga strunjaka, trebalo je da se ostva
ri jo jedan uvjet: uvjerenje da je pravi pred
met prouavanja knjievnosti i nauke o knji
evnosti upravo knjievno djelo u svojoj um
jetnikoj osebujnosti, a ne njegov pisac ili
njegove idejne postavke. To se uvjerenje for
m uliralo na poetku naega st. u Rusiji, u
drugom i treem deceniju, u krugu - ruskih
formalista, a poslije rata u anglo-amerikom
pokretu nove kritike i u njem. strunjaka,
pobornika ergocentrikoga studija knjievno
sti ( werkimmanente Literaturforschung). I. n a
ega st. treba da prikae knjievno djelo u
IN T E R PU N K C IJA
njegovoj umjetnikoj osebujnosti i znaajnosti,
upravo u njegovoj jedinstvenosti i neponov-
Ij ivos ti: treba da logikim putem prikae nje
govu estetiku bit. Time se i razlikuje od -*
explication de texte (tumaenja teksta), kakva
se od prologa st. radi u fr. kolama: fr. tum a
enje je dijelom jezini i stvarni komentar,
dijelom ukazivanje na pojedine stilske osebuj
nosti, dijelom vrednovanje, i. naprotiv eli
uvijek da govori o knjievnom djelu kao o
umjetnikoj cjelini, koju stvaraju i izgrauju
pojedini elementi djela. K om entarom se ne
bavi, jer ga pretpostavlja. Moe se rei da je
taj rezultat razvoja nauke o knjievnosti za
drao trajnu vrijednost. M eutim, do danas
nauci nedostaje uvjerljiva teorija i. s ope pri
znatim logikim pojmovnim aparatom . Tako
se dogodilo da se . u am. i njem. knjievnih
strunjaka dodue naglo rairila i popularizi
rala, ali upravo zbog toga i trivijalizirala i
nik interpretacije, vicarac E. tajger, izjavio
da mogu postojati dvije i. istoga knjievnog
djela kojima nijedna crta nije zajednika, a
ipak da su obje ispravne; ako je V. Heleren
nabrojio deset moguih jasno je d a j e nauka
sama zala u orsokak. T ako se meu brojnim
f\ odralo tek nekoliko njih za koje se moe
rei da su trajne vrijednosti. Pored toga, kad je
objekt i. lirska pjesma, ona se 'obino repro
ducira u cjelini na poetku i., kako bi je italac
mogao slijediti s razumijevanjem. M eutim,
kako da postupi interpretator dram e ili ro
mana? Z ato je potrebno izgraditi sistematsku
teoriju koja jo uvijek nedostaje. Ako je po
greno misliti da se sva nauka o knjievnosti
iscrpljuje u i., ipak bez nje nema nauke. U nas
je i. dom aih knjievnih djela iz pera knji
evnih strunjaka objavljivao asopis Umjet
nost rijei (od 1957).
L it.: E. S taiger, Die Z e it a h E inbildungskraft
des D ichters, 1939: Isti. Die Kunst der Interpretation,
1955; V. E rlich, R ussian F orm alism , F story-D oc-
trine, 1955; N . K oijevi, T eorijski osnovi N ove k r i
tike, 1967: J. H e n n a n d , Synthetisches Interpretieren,
1968; M. B eker, M oderna k r itik a u E ngleskoj i
A m erici, 1972; V. Z raega u n d Z . kreb, Z ur K ritik
L iteraturw issem chaftlicher M e th odo logic, 1973.
Z..
IN TE R PU N K C IJA (lat. interpungere stav
ljati take izmeu reci na natpisu ili u ruko
pisu) Sistem grafikih znakova, van slov
nog sistema, koji u pisanom tekstu odreuje
unutarnju organizaciju: red, naglaavanje, sin
taktiku subordinaciju, izdvajanje i slino. /.
kao sistem znakova vezana je za tekst koji se
ita, kojem vie nije potrebna verbalna inter
pretacija. Poeli su je sistematski pnmenjivati
IN TERV JU
antiki filolozi -+ aleksandrijske kole, prou
avajui starije tekstove i opremajui ih kriti
kim aparatom . Sistematizacija i. ide uz poja
vu tam pane knjige, i razlikuje se ne samo od
jezika do jezika, ve i od naina tam panja ili
zahteva pisca. /. u savremenoj knjievnosti
postaje i stilsko sredstvo, ne samo u seman
tikoj strukturi teksta, kao, npr., u M iloa
Crnjanskog, ve i u vizualnoj stilizaciji raznih
eksperimentalnih pokreta (v. - signalizam),
S.S.
INTERVJU - Jedan od oblika dokum en
tarne knjievnosti, odraz u velikoj meri na
raslog znaaja specifine funkcije i tendencije
savremenih medija. Intervju se vodi sa eljom
da se u razgovoru sa nekom osobom posebno
osvetli neko pitanje ili vie pitanja, radi infor
macije ili form iranja miljenja italaca i slua-
laca. Znaaj intervjua je u njegovoj aktuel-
nosti, a ova se izraava i na taj nain to se
kod tam panog teksta uva jezika autenti
nost razgovora. Funkcija i. je dvostruka: da
neto novo saopsti i da to protum ai onako
kako shvata intervjuisana linost. Novinar
koji vodi i. posrednik je izmeu knjievnika i
itaoca: on vodi razgovor sa uvenim stva
raocima iz podruja knjievnosti i umetnosti,
pita u ime itaoca, trai odgovore koji su rele
vantni za knjievno stvaralatvo intervjuisane
linosti. Tri glavne odlike intervjua su izbor
teme, izbor linosti i izbor pitanja.
Z.K.-M.St.
INTONACIJA (lat. intonare grmeti; grom
kim glasom rei) Po jednim definicijama
variranje visine osnovnog tona obino u
okviru reenice (rede u rei), koje ne obuhvata
distinkt'ivna obeleja tona ni -* akcenat. Po
drugima, variranje ne samo to n a nego i inten
ziteta, -* tempa i duine reenica. K ao faktor
-> prozodije (suprasegmentalni) i. daje dopun
ske informacije iskazu. N eke od njih su gra
matike prirode (npr. pitanja i zakljuivanja) i
mogu se u tekstu obeleiti znacima interpunk
cije; druge imaju ekspresivnu ili estetsku funk
ciju i ne daju se pismeno fiksirati. U ove
spadaju i tzv. infleksije ili intonaciona nijan-
siranja koja u um etnosti glume pridaju iska
zima najsuptilnija osvetljavanja. Sloeni oblici
/. u najnovije se vreme belee specijalnim
elektronskim aparatim a, ali je njihovo tum a
enje sporno. Varijacije tona u reenici obra
zuju razliite krivulje sa uzlaznim i silaznim
linijama. O tuda i sinonim melodija, koji se
moe diferencirati od /., naroito u oblasti
stiha, gde se posebno ispoljava. Uenje S.
Karcevskog o dva osnovna tipa i. (- antika-
272
denca i kadenca), koja nastaju iz polu-
kadence, primenjeno je i na stih (-> sintaksiko-
-intonaciona struktura stiha). Jo ranije Ejhen-
baum je u lirici zapazio sistem intoniranja,
koji pogoduje -- melodiji stiha. Osim toga,
govori se i o * melru i * ritmu kao faktorim a
i. T ako se pod pojmom metrike intonacije
porazum eva m onotonija ponavljanja rit
mikih signala, koja je svojstvena i tzv. pesni-
kom itanju (-+ recitacija, deklamacija,
-+ dikcija).
L it.: -+ Sintaksiko-intonaciona struktura stiha:
-* prozodija, .R .
INTRIGA (lat. intricare zaplesti) Splet
ka ili lukavstvo kojim se ostvaruje dramski
zaplet. Dejstvo i. je u izazivanju nesporazuma,
iznenaenja, zabuna ili napetih i uzbudljivih
obrta kao osnovnih obeleja dram atinosti.
Pojmom i, ponekad se blie odreuje anr dram
skog ela u kojem zaplet ima dom inantno
mesto. T ako su postojale takozvane trage
dije i. i komedije i. u p. dram aturgiji 16. i
17, v, U pozorinom argonu se upotrebljava
i izraz intrigant, ime se oznaava dram ska
linost koja spletkam a doprinosi stvaranju
dram skog zapleta. Tipian intrigant je Jago u
Otetu, a u naoj knjievnosti Divo u Drie-
voj Noveli od Starica. U anonim noj dubrova
koj komediji Ljubavnici jedan lik se ak zove
Intrigalo. /, je naroito karakteristina za
komediju situacije, a pogotovu za -* farsu i
vodvilj.
L it,: H. K n o rr, W e s e n u n d F u n k tio n d e s In t r i
g a n te n ,195); - * komedija. D .M .
INTROSPEKCIJA (lat. int raspicere - zagle
dati unutra, posmatrat?) U psihologiji i.
oznaava posm atranje vlastitih opaaja i ose-
ta, obino u uslovima unapred odreenog
eksperimenta. O tud u knjievnosti: 1. pieva
tem atska usred sreen ost na vlastiti duhovni i
duevni ivot (- autobiografija, autoport
ret); 2. korienje jednog od m etoda prikazi
vanja ili stilskih sredstava koji kod itaoca ili
pozorinog gledaoca stvaraju utisak da iznutra
posm atra misli, oseanja ili duevno stanje
nekog karaktera soiilokvij, - ich-Form,
dramski monolog, doivljeni govor,
unutranji monolog, - tok svesti).
L it.: -* Autobiografija, ich-Form, --* tok
svesti. S.K
INTUICIJA (lat. intuitio unutranje predo
avanje) N eposredno spontano opaanje
sadraja i povezanosti elemenata u njihovim
bitnim crtam a, i to ne kao rezultat ulnog
273
opaanja ili podrobne, svesne refleksije, ve
spontano, pa se stoga osea kao nadahnue. /.
se sm atra kao obeleje genija. U filozofiji p o
jam /'. ima dugu tradiciju i znaajnu ulogu u
miljenju mnogih filozofa: kod Platona i. je
duhovno gledanje ideja, kod D ekarta to je
osnova jasnog i preciznog saznanja to sa
dedukcijom ini osnovu svakog razum nog ak
ta. K ant ui o istoj intuiciji kao neposred
nom opaanju, koje je suprotno razum nom
diskurzivnom miljenju, ali je nuna pretpo
stavka svakog saznanja. eling, kao i drugi
predstavnici idealistike filozofije, i. inentifi-
kuju sa intelektualnim opaanjem, sa spo
sobnou duha da sagleda sebe sam a i svoju
delatnost. Bcrgsonovo uenje o /. kao o ne-
zainteresovanom instinktu, koji sa sim pati
jom prodire dublje u sutinu stvarnosti nego
diskurzivna delatnost inteligencije, izvrilo je
veliki uticaj na m noga teorijska miljenja prve
polovine 20. veka (intuicionizam), pa je kao
takvo prisutno i u umetnikim teorijam a i
poetikam a. U savrcmenbj filozofiji znaajno
mesto zauzima H uscrlovo fenomenoloko ue
nje o /. kojom spoznajemo pojedinane stvari
(empirijske i.) i iste sutine tih stvari (eide-
tika i.). Kroe, identifikujui i. sa izrazom,
ovaj pojam potpuno prenosi na podruje
umetnosti, odnosno estetike.
L it.: J. K o n in g . D er B e g riff der Intuition, 1926;
J. M arilain , C reative In tuition in A rt a n d P oetry,
1953; A. J. B ahm , Types o f Intuition, 1961; K.
M ohlig, D ie Intuition, 1965; D. G rli, E ste tik a IV,
1979.
INVEK.TIVA (lat. invectivus pogrdni)
Uvredljiv napad na neku linost ili uenje,
u kome se ono pogrdnim izrazim a izvrgava
ruglu. uvene su D anteove i. u Boanstvenoj
komediji, uperene protiv korum piranog dru
tva i crkve. M.Di.
IN V EN CIJA (lat. inventio pronalaenje,
pronalazak) U knjievnom stvaranju: spo
sobnost um etnika da pronalazi obilje m ogu
nosti prikazivanja, bogato tkanje misli, pa ak
i vie reenja koja ostaju u neodreenosti to
karakterie svako pravo literarno delo (-*
opalesceneija). N e treba misliti da neka gotova
ideja prethodi pronalaenju mogunosti knji
evnog prikazivanja, ve je i sama ideja plod
bogate knjievne invencije i uveliko nastaje u
toku samog pisanja. Pisac bez invencije pri
kazuje direktno svoju ideju, koja onda ostaje
hladna i neum etnika ili bez literarne snage,
oskudna i neuverljiva. M .D.
18 R em k k n jiev n ih te rm in a
IR A C IO N A LN O
IN V E R Z IJA (lat. inversio premetanje rei,
ironija) Termin antike retorike za obrta
nje uobiajenoga reda reenica ili rei da bi se
istakla ona reenica ili re koju pisac posebno
eli da podvue. Ponekad se izdvaja jedna re
ili pojam i stavlja na poetak reenice. Time se
ona naglaava vie o ostalih rei, reenica
dobija drugu - intonaciju, a njeno znaenje
posebnu nijansu (* hiperbaton). Izraz i. po
tisnuo je danas sve srodne izraze antikne re
torike i postao opi izraz za svaku promjenu
uobiajenoga reda rei ili reenice. I. je bila
omiljena naroito u vreme baroka, kada se
esto pretvarala u isto ukrasnu figuru. Zatim
su je racionalisti, koji su propovedali jasan i
saet stil, odbacivali kao figuru koja ne odgo
vara prirodnom toku misli. O vakvo uopta-
vanje ubrzo je nailo na reakciju senzualista,
na elu sa fr. filozofom K ondijakom . T ako je
i. ponovo prihvaena, a o njene potpune
rehabilitacije dolo je u doba rom antizm a. I. je
tipina za jezik lirske poezije, koji je obino
izraz uzbuenog duhovnog stanja i snane
emocionalnosti.
L it.: A. F ranois, H istoire de la la n g u e fra n
aise, 1933. M .D i.
INV O K ACIJA (lat. invoccaio - prizivanje) -
Termin antikne -> retorike za -* figuru u
kojoj pesnik priziva muzu, ili boanstvo koje
ga je nadahnulo, da mu pomogne da napie
delo koje je zapoeo. N pr.: H ajdmo, o mu
zo, am o milu r u k u . . . (J. Dui). I. je
Z .K .
redovna pojava u klasinoj gr. i lat. poeziji
(njome poinju Ilijada, Odiseja i Eneidd). K a
snije, ranohrianski pisci obraaju se Hristu
ili Bogu, dok renesansni upotrebljavaju i hri-
anske i paganske i. U ~+ kominoj epici
nalazimo aljive i. (npr. Bre, Apolo, golau
ubavi, / Pegaza mi to pree nabavi! B.
Raievi). /. nestaje sa prestankom klasinog
uticaja na poeziju. Nadahnue. M.Di.
IRACIONALNA STO PA (lat. irratiomlis -
nerazum an, nepravilan) U antikoj metrici
-> stopa koja ima manji ili vei broj -+ mora
nego ostale stope u stihu (npr. trohejska meu
aktilskim ili sponejska m eujam pskim sto
pam a). Izmenom -* tempa njihovo trajanje
izgovora prilagoavano je trajanju ostalih
stopa. .R.
IRA CIO NA LN O (lat. irrationais lien ra
zum a) Obeleje onih pojava koje su izvan
kontrole razum a, koje ne poleu zakonim a
logikog miljenja, tj. obeleje onog to je
izvan granice svesnog, realnog i razumnog, a
IRM O LO G, IR M O L O G IJ, IR M O L O G IJA
u sferi nesaznajnog. oseajnog i nerealnog. /. u
filozofiji jc elemenat metafizikog posm atranja
i shvatanja sveta, u kome se polazi od onoga
to je logikim zakonim a nedostupno. Pojam
i. se vezuje za proces umetnikog stvaranja i
elemenat je delovanja i doivljavanja umetno-
sti. Pojmove vezane za i. u pesnikom stvara
nju antika estetika je delimino objasnila,
dok jc u poeziji i retorici to bio veoma plodan
knjievni motiv (entuzijazam, -* ekstaza). Fi-
iostrat pod fantazijom porazum eva jedinstvo
vienog i nevienog i sm atra da je ona umet-
nosti neophodna, a one um etnike koji se njo
me slue ubrajao je u mudrije i sposobnije. U
duhu svog intelektualistikog shvatanja sveta,
Aristotel prednost daje svesnoj umetnosti; on,
kao i Aristofan pre njega, zahteva da se iz
tragedije izbaci nerazum no, nestvarno i zapre-
paujue. T o se svakako odnosi na Evripida,
koji u Ifigeniji na Aulidi svesno prikazuje ira
cionalne sile u oveku, ili Eshila, kod koga je
motiv zanosa igrao veliku ulogu. /. u srednjem
v. je elemenat transcenentnog i njegova je
funkcija skoro religiozna, Uprkos preovlada-
vanju racionaiistikog i intelektualistikog na
ina miljenja, i renesansne teorije obrauju
problem * nesvesnog (P. Aretino) i nesaznaj
nog u umetnosti (Bokao). Posle duge vlada
vine razuma u um etnosti 17, i 18. v. (~*
klasicizam i -* racionalizam), u isto vreme i u
filozofiji i u knjievnosti poinju da se istiu i,
elementi. Svest da ljudski duh nije u mogu
nosti da prevazie svoju ogranienost sadra
na je u poznatoj maksimi Di Boa-Rem ona:
ignoi'umu.s et ingorabimus ( Ne znamo i neemo
ni znati). Ve je Lok u 18. v. izneo sumnju u
dom et ovekovih ulnih opaaja i postavio
problem vremena kao subjektivne kategori
je, koju su obilato iskoristili romanopisci 20,
v. (Prust, Man, Dojs). . Viko je postavio
teoriju o prevlasti mate nad razumom, dao
veliki znaaj poetskoj istini i stavio intuiciju
iznad racionalnog rasuivanja. Njegovo mi
ljenje o intuiciji kasnije produbljuju Bergson i
Kroe. Tokom 19. i 20. v. sutina i. se bitno
izmenila; i. postaje svesna organizacija nesve
snog, svesno organizovani haos. Najvei do
prinos teoriji i. u knjievnosti dali su sami
pisci -* romantizma, - simbolizma i -*
nadrealizma. Za Novalisa i. je oigledna istina,
praelemenat svih stvari. O n je K an tov pojam
estetske ideje slike koja se ne moe izlo
iti u nekom pojmu pretvorio u sliku koja
traje i uinio je veoma bliskom snu. E. Po je
naglaavao ulogu posvesti; po njemu pravi
pesnik samo nagovetava, stvara skoro misti
ku cei inu, koja deluje kao m agla ili fluid. Za
274
Bolera i. je jedina realnost; halucinantna
mata, pijanstvo ula i svesti, zanos i trans
oslobaaju u oveku i. i otkrivaju dotada
nepoznatu realnost. udovite njegove fan
tazije okupira ga celog i on misli da je umet
nosti dostojan jedino san. M eutim, poezija
Novalisa, sva proeta i. u sutini je racionalna
realizacija iracionalne zamisli. I K olridova
m ata je proeta voljom i inteligencijom. Poo-
va privienja se postiu matem atikim putem,
a Bodler misli da je fantazija najnaunija od
svih sposobnosti. 1 kod Valerija, Remboa,
Eliota i dr. prisutan je ovaj paradoks raciona
lizacije i. Za novu racionalnost zalae se i V.
Vulf u eseju Smisao besmisla, dok H. Broh
neka svojstva m odernog rom ana (Uliks, Fine-
ganovo bdenje) povezuje sa pojavam a u m o
dernoj nauci. N areaiisti su najvie koristili
ovaj meto racionalizacije i za prodiranje u
dubine sna i nepoznate sfere nesvesnog kori
stili najnovija nauna dostignua Frojda, psi
hoanalize, hipnoze i automatskog pisanja.
Racionalizovano i. nije jedini predmet knjiev
nih ela poslednja dva veka; prisutni su: i. kao
egzistencijalni fenomen kao fatum, smrt, nita-
vilo, kao objektivno psiholoko i patoloko
stanje duha, itd. V. i genije, -* stvaralaki
proces, -* mata, nesvesno.
L it.: W . S h u m ak er, L iterature and the irrational,
1960. B.M i.
IR M O L O G , IR M O L O G IJ, IR M O L O G IJA
(gr. ipnoX6viov) Bogoslubena knjiga
pravoslavne crkve, koja sadri -* irmose -
kanona iz osmoglasnika, -> trioda i ~*
mineja, rasporeene po glasovima. K ako je
knjiga nam ijenjena pojcima, sadri i druge
pjesme koje se u crkvi esto poju. N astala je u
vrijeme kada su se tropari kanona poeli da
itaju, a samo su se irmosi i dalje pjevali.
Pretpostavlja se d a j e prvi slovenski prijevod i.
nastao ve od poetka 10. v.
Lit.: Crkvena pesma, kanon. S.P,
IR M O S (gr. sveza, spoj) U
vizantijskoj poeziji, ve u doba izvornoga kon-
daka (- kondak 1), pesma ili strofa po ijoj se
melodiji sastavljaju nove pesme ili strofe, pa
im je ona zato uzor i u metrici (broju slogova,
cezuri a i rasporedu naglasaka). U pravoslav
noj crkvenoj poeziji danas uglavnom samo
naziv bogoslubene pesme, odnosno strofe ko
ja je sastavni eo jutarnjeg -* kanona te slui
u njemu takoe kao veza izmeu -* biblijskih
pesama i tropara. /. se nalazi ispred prvoga
tro p ara svake od 9 (8) pesam a koje samja-
275 IRO N IJA

vaju kanon. Sadraj /. za sve pesme po redu sh vat ali i retori u 4. v., naroito u smislu
strogo je utvren i zajedniki je za sve kanone. prekora putem pohvale, i pohvale pomou
Lit : -+ Crkvena pesma. kanon. M .M . prekorevanja. U lat. se i. javlja kao uena
pozajmica i termin u retorici od vremena Ci-
IR O N IJA (gr. eipcvia, lat. ironia pre ceronova, a naroitu joj panju poklanja
tvaranje) Ovaj izraz, nedovoljno jasnog K vintilijan: I. je * figura u kojoj se recima
porekla (povezuje se s glagolima ei'pco go daje suprotan smisao od onog koji one imaju
voriti ili cpojiai pitati), oznaava po (6, 2, 15). I. se u znaenju figure ne razlikuje
stupak onoga koji postavlja pitanja pretvara od i. u znaenju -* tropa jer u oba sluaja
jui se da sam ne zna odgovor, ili onoga koji treba razumeti neto suprotno od onoga to se
neto nam erno preutkuje i kae manje nego govori. Postoji nekoliko razliitih vrsta L (9, 2,
to misli (i) Epcov). I. je uglavnom duhovito 44). U tropu se protivrenost zasniva na re
i posmeljivo dranje koje znai upravo su cima, a u figuri na znaenju. tavie, ivotni
protno od onoga to se recima kazuje. Javlja stav nekog oveka u celosti moe biti obeleen
se u vie vidova, od dobroudne -+ ale do i., kao to je sluaj sa Sokratom , koji se drao
zajedljivog - sarkazma. U psihologiji se sma kao neznalica zauen m udrou drugih ljudi
tra da nastaje iz nekoliko razloga: ili je izraz (9, 2, 46). Kvintilijan, daije, i. shvata i kao --*
sopstvcne oseajne nemoi koja se kom pen alegoriju kod koje je smisao suprotan od
zira potrebom za kritikom , ili potie iz ose- onoga sto je izraeno recima. To se da naslu
anja genijalne nadm oi koje vodi duhovitom titi iz to n a govornikova ili iz njegova pona
poigravanju s ljudima i odnosim a (takva je anja, ili iz prirode same stvari. Jer ako jedan
romantika /.). Trei je sluaj i. kao formalne od ova tri uslova nije u skladu sa recima,
metode ispitivanja i otkrivanja u filosofiji, s odm ah postaje jasno da govornik ima sasvim
pedagokom svrhom, kao to je sluaj kod drugi cilj od onoga to stvarno recima izra
sokratovske i. T ako je i. stav oveka koji se ava (8. 6. 54). Govorei, najzad, i o izvorima
predstavlja beznaajnijim nego to jeste da bi smenog, Kvintilijan jedan od tih izvora vidi i
obm anuo sagovornika, zatim manje ili vie u shvatajui je kao pretvaranje i licemerstvo
prikrivena fina poruga na neiji raun. U an (6, 3, 85). O va evolucija znaenja i upotrebe
tici se najee vezivala za Sokratovo ime. samog term ina u retorici ne obuhvata sve
Platon je u Dravi (337 a) objanjava kroz vrste i. u knjievnosti. T ako ve kod Sofokla
Trasim ahova usta na sleei nain: Tako mi (npr. Car Edip) i Euripida (npr. Hipol.it, Efek
boga, ovo je ona uobiajena ironija Sok ra tni) vanu ulogu u dram aturgiji ima preokret
tova. Z nao sam ja to i ovimk unapred rekao u radnji koji se naziva tragikom i.\ jer se,
da ti nee hteti odgovoriti, da e se praviti neoekivano za glavnog ju n ak a ali u skladu sa
nevet i da e pre uiniti sve drugo nego to sudbinskom predodreenou, stvari razvijaju
e odgovoriti ako te neko zapita. Iako pre prema traginom zavretku. Takva i. (dramska
cizan opis, ovo mesto, kao ni inae kod Pla i. ili i. sudbine) zapravo predstavlja kontra
tona, niti kod Aristofana pre njega, ne znai dikciju iskustvu koje prethodi preokretu, jer
form alnu m etodu Sok ratove dijalektike, ve glavni junak doivljava > katastrofu kad je
uglavnom osobinu linosti koja podrugljivim, ve izgledalo da mu ne preti najgora opasnost.
prepredenim dranjem i glumljenim nezna Usled toga njegova sudbina eluje gledaocu
njem i samopotcenjivanjem lukavo zbunjuje jo traginije. U tom sluaju se govori o ob
sagovornika, posmeva mu se ili ga ak ini jektivnoj i. Njoj nasuprot stoji subjektivna /;
smenim. O tud i lisica kao simbol za takvu najjae izraena kod rom antiara posle le-
osobu u gr. komediji (Aristofan, Filemon). Za gela, koji je izvodi iz Fihteovog filosofskog
Aristotela i. postaje u etikom smislu suprotna stava da je ja nadm ono nad ne-ja (rom an
istini, kao i druga strana ekstremnog m oral tika i.), a neki takvom i. smatraju i peda
nog stava: ^ot^oveoc hvalisavost, razmetlji- goko ejstvo sokratovske i. O snovna osobina
vost, pretervanje, arlatanstvo; u jednom rom antike i. je meavina samosaaljenja, sa-
sluaju se skriva prava istina, a u drugom se u mopotcenjivanja i podsm eha samome sebi, to
svemu preteruje. 1 ova osobina razmetljivosti sve izvire iz nadm onog ivotnog stava ro
ve se pojavljivala u komediji (Aristofan), fi m antiara. K roz istoriju i. je doivljavala
losofiji (Teofrast: Karakteri), a posebno kod izvesne modifikacije u znaenju i upotrebi. U
M enandra, ija jedna izgubljena kom edija nosi gr. tragediji, npr., ona proizlazi iz struktu
naslov arlatan. Meutim, i posle toga vre re odnosa koji obezbeuju apsolutan trijum f
mena, i. je zadrala svoje osnovno znaenje: sudbinskog nad ovekovim svesnim htenjima.
jedno govoriti, a drugo misliti. T ako su je Za neke barokne pisce i. je bila nain pre
18
IRSKA REN ESA N SA
vladavanja ihotom ije duhovnog i plotskog;
za Voltera ona je form a m anifestovanja od
reenog pogleda na svet; za Svifta s obzi
rom na drutvo jedan od naina saopta-
vanja istine, a za rom antiarske pesnike pret-
postavka suverene slobode stvaranja, snaga
koja razara oblik i materiju. U elima realista
je znaajna kom ponenta nepristrasne slike
sveta, a kod savremenih pisaca postaje, po
recima Bolera, osnovna osobina knjievnosti,
presudan elemenat literarnog stila i konstruk
cije knjievnog dela. Pored ovoga moe se
govoriti i o epskoj i. To je term in kojim T.
M an obeleava prirodu epskog objeklivizma.
Proizala je iz njegovog stava o odnosu detalja
i celine, iz protivrenosti izmeu sutine op-
teg i sutine pojedinanog. Pod epskom i. on
ne misli na hladni posmeh i porugu ve istie
da je to /. srca, i, pune ljubavi. Svi njegovi
likovi, i Mojsije i Faust, pored obdarenosti,
podloni su porocim a i lieni pijeteta, ali su
zato u svojoj ironinoj objektivnosti toplo
ljudski. Zapravo, kod M ana je i. sredstvo da
duhovno u oveku ouva samo sebe u odnosu
na ivot. /. je veoma esto prisutna u knji
evnosti svih vremena, naroda i knjievnih
rodova. Pored ve pom injanih pisaca, nala
zimo je, npr., kod Servantesa, ekspira, Getea,
ilera (tragicka i. u drami o Valentajnu),
Hebela (dramska /.), kod Defoa, Fildinga,
Novalisa, Pukina, Gogolja, Tekefija, Flobe-
ra, Harija, Dojsa i dr.; u poeziji kod L. Tika
(romantika H ajnea (i, sa satirinim pri-
mesama), Jejtsa (tragika /.), Kavafija, Bloka
(s elementima grotesknog), Eliota, O dna,
Rodestvenskog i dr. esto kod rom antikih
pisaca (-+ romantizam, npr. an Paul, Hof-
man, Bajron, Po) i drugih (Piranelo, K afka)
/. se preplie sa -+ groteskom. Element ko
minog odnosa prem a svetu i ljudima pove
zuje i. sa -* humorom, a poruge i kritike sa
satirom. /. se, pored toga, dodiruje i sa ->
fantastikom (Rable. K afka, Majakovski) i sa
uiopizmom (Muzi!, apek). U m odernom
avangardnom pozoritu i. se spaja ne samo sa
groteskom ve i sa apsurdnim i, do izvesne
mere, sa -+ kominim: npr. kod irodua i
Anuja, Beketa i Joneska. /. koriste i nai pisci
vrlo esto. N pr. u Gorskom vijencu knez Janko
gleda pismo koje je napisao pop Mio, koji ga
docnije ni sam nije mogao proitati, pa veli:
Divna pisma, jadi ga ubili! / K rasno li je na
kartu sloeno, / K a da su kokoke epale.
Rei divno i krasno knez Janko je upotre- dernu eng. i am. dram u, li saranji sa ledi
bio u kontrasm om kontekstu, pa su dobile
suprotno znaenje i smisao poruge. Pozna
vanje konteksta je pretpostavka za razume-
276
vanje m ada se upotreba rei u suprotnom
znaenju moe obeleiti i stavljanjem meu
znake navoda, ili, u govoru, posebnim akcen-
tovanjem , mimikom i gestom, /.-om se postiu
najsnaniji efekti ukoliko je razumljiva svima
sem onome kom e je upuena. U tom sluaju
njegov poloaj postaje komian, jer izraze
upotrebljene u suprotnom znaenju shvata
doslovno i doivljava ih kao pohvalu ili afir
maciju, budui da su u skladu sa njegovom
sopstvenom predstavom o samome sebi, iako
to, u stvari, ne odgovara realnim okolnostim a.
U svakodnevnom ivotu i obinom govoru i.
se takoe koristi, npr. u izrazima tipa: Lep si
mi ti prijatelj. U retorici, poetici i stilistici u
vezi s i. su lit ota, mejoza, antifraza,
asteizam, aposiopeza, -* elipsa, -+ anakolut,
- pretericija, amfibolija.
L it.: H egel, E ste tik a , 1952; R, S upek, Psihologija
g raanske lirike, 1952; W. W in d eib an d . H. H eim -
soeth, P ovijest filo zo fije, 1956 (prev.); Z. G luevi,
N em ak i ro m an ti ari , K njievnost. 1959, 12; S.
L eovac, Iro n ija i njene granice, Izraz, I960; G . R.
T am arin , Teorija g ro te ske, 1962; H egel, Istorija
filosofije, 1964 (p rev.); T. JI. AGpaMOBHv, Bee~
geuue a .ium epa m yp o eegeitue, i 965; JI. H. T hm o-
4>ees, O atobi m eopuu .m m epam ypbi, 1966; K vinti-
lijan, O brazovanje g ovornika , 1967 (prev.); G ilb ert
K u n , storija e s te tik e, 1969; P etre kreb, U vod
u kn jie vn o st 1969; T . M an, U m etn o st ro m an a ,
Trei p rogram , 1970; Ironie als literarisches P hno
m en, hrsg. H . E. H ass u G . A. M h rl d er, 1973; H.
L ffier, Die sprachliche Ironie, 1975: W. C. B ooth,
A R hetoric o f h o n r. 1975; W . D . S tem pel, Ironie
als Spruchhandlung, 1976; A. P. F ra n k , Z u r H isto
rischen R eichw eite literarischer Ironiebegriffe, 1978.
K .M .G - P L .
IRSKA RENESANSA Opti naziv za
anglo-irski knjievni pokret s kraja 19. i po
etka 20. v., koji je usko povezan sa tada
njom borbom Irske za politiko osamostalji
vanje. Izraavajui probuenu nacionalnu
svest, pokret je imao za cilj da sauva drevni
gelski jezik, da prikupi folklorno blago, da
oivi stare keltske prie, legende i mitove, i da
stvori nova knjievna dela sa ir. temam a, u
autentinom nacionalnom duhu. Najvii umet-
niki dom et I . r. postigla je u oblasti poezije i
drame. U poeziju, koja je uspeno povezivala
lirsko i mistino sa herojskim i dramskim
elementima, prodrli su svei ritmovi narodnog
govora. N ajznaajniji pesnik I . r. bio je V. B.
Jejts, najzasluniji i za stvaranje nove ir. po-
zorine kulture, koja je snano uticala na mo
Gregori, E. M artinom i D. Murom* 1 899. g.
Jejts je osnovao prvo nacionalno pozorite,
Irski knjievni teatar, koji je 1904. prerastao u
277 ISK A Z, PESN I K I

uveni Ebi teatar (The Abbey Theatre). Prvo
bitno zamiljen kao poetski teatar, namenjen
dram am a pisanim uzvienim govorom u stihu,
Ebi teatar je u stvari negovao realistiku dra
mu sa tem am a iz ivota ir. sela i predgraa.
Specijalno za njega pisali su i najvei dram ski
pisci I. r., D. M. Sing i S. O 'K ejzi. U svojim
dram am a oni su spajali keltsku rom antiku
tradiciju sa modernim realistikim izrazom.
O stali istaknuti lanovi pokreta bili su pesnici
i dram atiari D. V. Rasel (A. E.), L ord
D ansani, D. Stivens, P. Kolom, T. H. Higins,
d r O. St. D. G ogerti i S. O Saliven. I sam
D. Dojs bio je pod uticajem I. r., iako joj
nije pripadao kao aktivan lan. Ovaj pokret se
esto naziva i - Keltska renesansa, i treba ga
razlikovati od istoimenog pokreta iz 18. v.
Lit.: W . P. R yan, The Irish L iterary Revival,
1894; L. R. M o rris, The C e/tic aw n, 1917; E. A.
Boyd, fr e h m tfs L itera ry R enaissance, 19222; D ,
M o rto ; The R enaissance o j Irish p oetry, 1929; U.
E llis-F erm o r, The Irish D ram atic M ovem enr, 1939.
R. H o g an , A fte r the Irish Renaissance, 967. S.K.-.
racionalistikom teologijom Varlaam a i Akin-
dina, i. u doktrini Grigorija Palame obija
crkvenu sankciju kao pravoslavno shvatanje.
Zasnivajui se na uenju o boanskim ener
gijama, koje su nestvorena svetlost to ema
nira iz same boanske sutine, ali je ipak
razliita o ove, i. je postao ideoloki osnov
svih stvaralakih nastojanja u vizantijskoj u-
metnosti da se izrazi svet duha, umni i ap
straktni svet, u slici i recima. Takvo je shva
tanje uslovilo glavne specifinosti likovnog i
knjievnog izraza vizantijske umetnosti, vizan-
tijsku estetiku i poetiku. N a planu knjiev
nosti, jedno je od ispoljavanja isihazma stil ->
pletenija sloves, zastupljen i u elima stare srp.
literature (Dom entijan, 13. v.).
L it.: T. OcTporopcscH, O eepoeatbuua u cxaa-
maibUMa B uum num ana, Caopam t ge.ta 5. 1970 (pa-
copaB a n o a n ac;i 0B0M: C sem oiopiK u ucivcacmu u
ib u xo su tipomuaiiuiiii. obj. n a rusk o m 1931);
S ornauoB H h, Jovan Jle c m e m n u a v maaumujcKOj u
cm apaj cpncKoj Kibu/Keenocmu, 1968; M. M uli, S rp
s k i izvori pletenija sioves, 1975. D.B.

ISIH A ZA M (prem a gr. qouxco utati,
m irovati; f)cn>x vot stsl. 6e3MJitBMw, ula nje,
mirovanje, tihovanje) -. Vid m onake askeze
u Vizantiji i pravoslavnim slovenskim zem
ljama srednjeg veka. N asuprot shvatanju po
kome se smisao m onatva iscrpljuje kolekti
vnim upranjavanjem fizikih oblika askeze
(post, grupna liturgijska molitva, rad), t. daje
prednost umnoj delatnosti i samovanju. Jo
u 4. v., u kolonijam a i isposnicama egipatskih
m onaha, nikla je praksa tzv. molitve srca ili
umne molitve, koja se zasniva na potpunom
usresreivanju misli na kratki tekst G ospo
de Isuse Hriste, Sine Boji, smiluj se na nas
(otuda i naziv ove molitve meu isihastima:
m onoloka molitva, molitva Isusova), Po
navljanjem ove molitve u ritm u disanja uz
telesne vidove askeze kao to su post, bdenje i
si. (praksa, gr. tpoc^t), isihast oslobaa
svoj um od profanih i telesnih predstava i
priprem a se za dejstvo boanske milosti, odn.
blagodati. Tek u ovom stanju, koje se naziva
duhovnim posm atranjem ili teorijom, a
ispoljava se kao ekstaza u mirovanju, otkriva
se m onahu Bog u energiji natprirodne svetlosti
koju su trojica apostola videli na T avoru pri
likom Hristova preobraenja (tavorska svet-
lost). Takvo je stanje izraz sjedinjenja s
Bogom i oboenja ljudske prirode, koje je
krajnji cilj istonog monatva. Svojstven isto
nom m onatvu od samog nastanka u 3. i 4. v.,
/. je doiveo naroiti prosvat u Svetoj G ori
poetkom 14. v. (Grigorije Sinait). U sporu sa
ISKAZ, PESN I K I - Celovit ili zaokruen
knjievnoumetniki i. odreene sadri ne. Tu
sadrinu, njen smisao i dejstvo treba razliko
vati o onoga to je predmet naunog ispi
tivanja i to se moe dokazati posmatranjem,
dokum entim a i pokusim a. U p. i. srodno ose-
anje osvedoenja i istinitosti ne poiva na
takvim dokazima nego na umetnikoj uverlji-
vosti i izraajnoj snazi dela. O no to delo
saoptava tako je uoblieno da dejstvuje u
celokupnom iskustvu itaoca, da se obraa
njegovom cei ovi tom duhovnom svetu, te tako
i pojedinost postaje deo jednog totaliteta, a ne
neki izdvojeni stvarni doivljaj. Aristotel uka
zuje da pesnitvo prikazuje ono sto je opte, za
razliku od povesti, koja prikazuje pojedina
no. Klasina retorika je ponekad gubila iz vida
tu optost odreujui p. i. kao ukraeni go
vor; ali to shvatanje nije moda sutinski
drugaije od savremenog miljenja prema ko
me je stilistika osobitost ta koja odreeni i.
ini pesnikim. O be ove formulacije pora-
zurnevaju pre svega a specifinost p. i. nije ni
u kakvoj dodatnoj stilistiko] obavesti nego
upravo u nainu na koji se ostvaruje njen
sadraj. Za razliku od obine upotrebe jezika,
u kojoj se sadraj ostvaruje u konkretnoj,
pojedinanoj vezi sa stvarnou p. i. je proet
simbolinou, jer ne kazuje samo ono to
izriito saoptava; zbog svoje openitosti on
budi asocijacije na ira iskustva itaoca i po
kree njegov ceiokupni intelektualni i oseajni,
svesni i posvesni ivot.
ISPOVEDNA K N JIEV N O ST
L it.: R. K atii, K njievnost i jezik, u knj.
kreb-P etre, Uvod u knjievnost. 1969. S .G . S.K .
ISPOVEDNA K N JI E V N O ST - Dcla auto
biografskog karaktera u kojima autori govore
o svom odnosu prem a svetu, o svojim du
evnim raspoloenjima. Poetak te vrste knji
evnosti moemo nai u delu rim skoga cara
M arka A ure lija (2, v. n.e.) Sebi samome. Svoj
dalji razvoj ona je nala u Ispovesiima Iiri-
anskog pisca iz 4 - 5. v. Augustina i njegovog
savremenika, sofiste i uitelja govornitva, Li-
banija. Ovaj u svojoj autobiografiji, ivot. Hi
o svojoj sudbini, pie: Valja mi rau veri ti one
koji su stvorili krivi sud o mojoj sudbini: jedni
me smatraju najsranijim od svih ljudi zbog
velike glasovitosti to je uivaju moji govori,
dok me drugi dre za najnesrenije od svih
ivih bia zbog mojih neprestanih bolesti i
nevolja, a meutim su i jedni i drugi daleko od
istine i stoga u ispripoveati o predanjim i
sadanjim prilikam a moga ivota, pa e tada
svi uvideti da su bogovi izmeait moju sudbi
nu . .. Govorei o svom ivotu, Libanije nam
zapravo izlae dileme oveka koji je svestan da
se rui svet u kojem jc on odrastao, svet
antikoga polisa, antike etike i estetike, osve-
tane paganskom religijom, i da na mesto toga
sveta dolazi svet hrianstva, koje on nikako
ne moe da razume i prihvati. Primere isp>
knji. nalazimo i kasnije; tako u 18. v. . ak
Ruso pie svoje deJo Ispovesti (Les Confes-
sions, 1 7 6 6 - 1770), a u 19. v. L. N. Tolstoj u
nizu moralno-filozofskih knjiga i lanaka
(<Hcnoeeg, 1880-1882; B n 'e.M m o h eepa ?,
1883) izraava svoje neslaganje sa slubenom
religijom i drutvenim poretkom . Ova vrsta
knjievnosti ima i svoj pesniki oblik, koji je
nastao u srednjem veku. To je posebna vrsta
crkv. poezije, poznata pod imenom Pokajne
molitve i pokajnoga kanona. U isto vreme
kada se predstavnik helenske kulture, Liba
nije, u sebi opirao navali hrianstva, ta se
nova dravna religija rim skoga carstva poela
cepali na sekte. U borbi protiv arijanstva na
stupio je i him nograf Jefrem Sirin (Sirac), ija
je poezija snano uticala na vizantijsku crkve
nu poeziju. O d golemoga broja pesam a to se
pripisuju Jefremu irinu u slov. prevou sa
uvala nam se Velikoposna pokajna molitva. U
njoj je jednostavnim recima, bez retorikih
ukrasa, izraeno raspoloenje oveka koji se
kaje i moli: Duh potitenosti i nem arnosti,
srebroljublja i ispraznosti odagnaj od mene. A
duh ednosti i smernosti, strpljivosti i ljubavi
daruj mi. T a je molitva potakla A. S. Pukina
da je prepeva (Oci-pustinjaci i ene nepo-
m
ro n e ... ). U slov. se prevou sauvao i Ka
non pokajni to ga je napisao Andrej Kritski
(oko 660726). Taj je kanon uven po svom
obimu (250 strofa!), a po svom ugoaju blizak
je molitvi J. irina. U njemu je u neto blaem
tonu izraena losofija Eklezijastova: Kao
san i kao cvet vreme ivota tee, uzaludne su
brige nae; kanon neprestano podsea na
suenje za grehe u buduem ivotu: Um se
okrastao, telo se razbole, duh je oslabio, a re
iznemoe, ivot se umrtvi, kraj kuca na vrata;
stoga, o duo m oja zlosrena, ta e uiniti
kad doe sudija da (dela) tvoja ispituje.
L it.: H c m o p m pycctco .lum epam ypbt, 1941;
H cm opun (ppaituyiKo m m epttm yphi. 1946; H. M.
TpOHCKH, M cm opus antmmHo .lum epam ypbt, 1951;
tfim o p u si B inaim m ih 1967, M .M .
ISPOV ED N A M O LITV A - Pesniki tekst
manje ili vie ustaljene sadrine, u kome se
nabrajaju gresi to ih pokajnik priznaje u svo
joj svakodnevnoj molitvi ili, rede. u obredu
svete tajne pokajanja ili ispovedanja. Tekstovi
L m. treba da podstaknu i rasplam saju po
kajnika oseanja srenjovekovnog oveka,
kao i svest o sveobuhvatnom karakteru sop-
stvene grenosti. D.B.
IS P O VEST - Posebna vrsta autobiografije
koja manje polae na priseanja o spoljanjem
svetu, a vie na razvoj u dui i na psiholoko
samootkrivanje. Ispovesti je esto svojstveno
obeleje razotkrivanja u religioznom smislu
ivotne ispovesti, a u van religioznom smislu
do najbespotenijeg sam ootkrivanja. N a po
etku ispovesti nalaze se Confessiones svetog
Avgustina (oko 400) kao prvi razgovor jedin
ke sa samom sobom; drugu revolucionarnu
kulminaciju ovaj anr je zatim dostigao sa
Rusoovim Confessions (1782) kao Prilogom
uporednom prouavanju ljudskog srca; o ta
d a je ispovest prisutna u m nogobrojnim ->
autobiografijama i -> dnevnicima, na primer
kod T. de Kvinsija Confessions o f an English
Opium-Eater (1821) i kod A. de Mise Confes-
sion d'un enfant du siede (1836). Pored toga je
oblik fingirane ispovesti veoma omiljen u psi
holokom rom anu, koji na ovaj nain izbe-
gava -> unutranji monolog (na primer, kod
Tom asa M ana Bekenntnisse des Hochstaplers
Felix K rulf 1923, 1954).
L it.: W. M a h rh o lz, D eutsche Selbstbekenntnisse,
1919; M. H a rt m an n . Typen dichterischer Selbstbio-
graphie in den letzten Jahrzehnten , dtss. 1940; G .
M isch, G eschichte der A utobiographie. \ ~ V I, 1949. 3 i
d .; G . M isch, Studien zu r G eschichte der A u to b io
graphie, 1954 60; W , M lier-S eidei, A u to b io
g rap h ie als D ich tu n g in d er neu eren P rosa,
279
D eutschunterricht [951, 3; W. S h u m ak er, English
A u to b io g ra p h y, B erkeley 1954; W . M a tth e w s, British
A utobiographies, B erkeley 1955; Form en der Selbst
darstellung. F e stg a b e F . N eu b ert, 1956; N . H .
W eth ered , The curious A rt o f A utobiography, N Y.
1956; R. P ascal, A u to b io g ra p h y as an a rt form .
Stil- und F orm problem e, ed. P . B ckm ann, 1959; R.
P ascal, D esign und truth in autobiography, L o n d o n
1960; M . S ch tz, Die A utobiographie als K unstw erk,
diss. Kiel 1963; R. P ascal. Die A utobiographie, 1965;
J. N . M o rris, Versions o j the selj, 1966; M. Beyer-
-F r h lich , Die E n tw icklu ng der deutschen Selbstzeug
nisse, 1970, 2; B. N e u m a n n , Identitt u n d R ollenz
wang, 1971; J. O lney, M eta p h o rs o f s e l f P rinceton
1972; F. R. H a rt, N o tes for an a n ato m y o f m o d ern
a u to b io g rap h y , N ew directions in literary history,
ed. R. C o h en , L o n d o n 1974; R .-R . W u th en o w , Das
erinnerte Ich , 1974; K .-D . M ller, Autobiographie
und R om an, 1976; L A jchinger, Knstlerische Selbst -
darstellung, 1977. Z .K .
ISPREK ID A N A RIMA - Rima
ISTINA U KNJIEVNOSTI Umetnika
istina
ISTORIJA KNJIEVNOSTI - G rana nau
ke o knjievnosti koja prouava knjievne po
jave (dela, autore, faktore okoline koji utiu
na knjievno delo) u njihovom istorijskom
nastajanju i razvoju. O na moe obuhvatiti
knjievne pojave celog sveta ili cele jedne civi
lizacije (svetska i opta i. k.), jedne nacije
(nacionalna i. k.). podruja jednog jezika,
neke ue oblasti, itd.; s druge strane, ona se
moe ograniiti na samo jedan knjievni rod
(npr. istorija poezije, drame, rom ana, i si.), na
samo jedan period, sam o jednu grupu pisaca,
knjievnu kolu ili pravac, i si. /. k. je rela
tivno nova nauna grana, oform ljena krajem
18. i poetkom 19. v., meutim, mnogo pre
toga, jo od grko-rim skog doba, postojale su
razne vrste knjievne erudicije koje su se vre
menom slile u jednu disciplinu (- biografija,
-+ bibliografija, tekstologija, -> kritika, tt,).
lako i. k. ima status nauke ve 200 godina,
njen predm et i cilj i danas se razliito tumae:
postoje, prvo, znatne razlike u odreivanju
pojma knjievnosti i pojm a storije (neki po
stavljaju i pitanje ima li knjievnost istoriju);
zatim, razlina razgraniavani a (ili vezivanja)
i. k. i <knjievne kritike; razlina gledanja na
-+ periodizaeiju, na odnos /. k. i istorije ideja,
istorije drutva, i si. Sva ta problem atika, od
ijeg reavanja zavisi i sam a d eil niija pojma
i. A'., nastala je kao produkt dugog i poste
penog istorijskog form iranja ove discipline.
Poetke i. k. treba traiti u prvim bibliote
kam a i njihovim -* katalozima. im je nastao
ISTO R IJA K NJIEVNOSTI
odreen broj knjievnih ela ouvanih u pi
sanom vidu, m orala su biti i popisivana, a
zatim, sa uveavanjem biblioteka, m oralo je
biti i nekih rudim entarnih opisa i ocena dela
sadranih u njima. Poznato je da su jo polo
vinom drugog milenija pre n.e., Asirci i Hetiti,
zatim Vavilonjani, imali zapise na glinenim
tablicam a a na papirusnim svicima Egipani,
o kojih je sauvan i poneki spisak knjiga.
Sigurnije poetke opisivanja knjiga nalazimo u
antiko gr. doba. Prve biblioteke pominju se
ve u 7. v. pre n.e. (biblioteka atinskog tira
nina Pizistrata). U 6. i 5. v. pre n.e. poznato je
ve vie biblioteka, a polovinom 5. v. javljaju
se i prvi spisi (nesauvani, poznati samo po
imenu), koji se m oda u vrlo ogranienom
smislu mogu nazvati knjievno-istorijskim:
G lauka iz Regija, D am asta iz Sigeja, itd. To
su, verovatno, bili samo biografski podaci i
spiskovi dela, dakle zaeci bibliografije i bio
grafije autora. U poredo s tim nastaje i prvi vid
knjievne kritike (homeroiogija). Cela stara
G rka tovala je H om erova dela; ona su pro
uavana kao kolski tekstovi, i bila su ne
ophodan sastavni deo obrazovanja. H om ero
iogija je prvo bila panegirika i objanjtvaka,
a posle, sa razvitkom kritikog stava prema
starim vrednostima, i negatorska, u spisima
knika Zoila iz Amfipoija (4. v. pre n.e.).
Bibliografsko-biografska linija nastavlja se i u
knjievno-teorijskim delima: Aristotelova Poe
tika i Retorika sadre i neke podatke o pisci
ma i delima, a i kritike osvrte na njih. Kritiku
gr. tragiara i drugih pisaca sadre i Aristo-
fanove komedije (naroito abe). - U -
helenistiko doba, u 3. v. pre n.e., razvija se, na
podlozi goleme aleksanrijske biblioteke, i
rok bibliografsko-biografski rad. N astaju ka
talozi, koji sadre i odlomke iz dela, komen
tare o njima, i biografske podatke o piscima.
Meu autorim a tih kataloga poznati su Era-
tosten, Apoionije sa Roda, A ristarh i dr., a
najvaniji je pesnik Kalimah, koji je ostavio
znam enito bibliografsko delo Tablice (-+ Pi-
nakes). T u je on, pored pesnika, obuhvatio i
zakonodavce, istoriare, govornike i razne.
Trebalo je da proe jo veoma dugo vremena,
sve do poetka 18. v. n.e, da bi se knjievna
dela u uem smislu (lepa knjievnost) odvo
jila o istoriografskih, naunih, pravnih, reli
gijskih i svih ostalih knjiga. U antikom
Rimu, koji je na kulturnom polju dugo u
svemu iao za Grcima, bilo je jo u 2, v. pre
n.e. slinih bibliografsko-biografskih dela, o
kojih su ostali samo fragmenti, kao De Poetis
Volkacija Seigita, ili Didascalica Lucija Akci
ja. Bogat knjievni ivot poslenjeg v. pre n.e.
ISTO RD A K N JIEV N O STI
i 1. v. n.e. ( Avgustovog doba) dao je i neke
doprinose i. k. T ako je Ciceron u svom spisu
De Oratore d ao indirektan prikaz razvoja rim
skog govornitva, Horacije je u svojoj Ars
potica ocrtao razvoj nekih knjievnih rodova,
a Kvntilijan u X knjizi svojih Institutiones
oratoriae prikazao je neke gr. i rimske pisce.
Zna se da je i ueni polihistor Varon, iz 1. v.
pre n.e., napisao neku istoriju pesnika, ah od
nje nije nita ostalo, U poredo s tim razvila se i
ista biografija, u delima kao to su De viri
illustribus ( O slavnim ljudima) Kornelija Ne-
pota (1. v. pre n.e.), ili jo uveniji Plutarhovi
Uporedni ivotopisi (iz 1. v. n.e.); ali u tim
delima najvea panja je posveivana vojsko
voama, dravnicim a i si., dok su pisci za
uzimali malo mesta. Ipak, ta dela su dala uzor
za zbornike biografija, popularne sve do kraja
renesanse, tj. do 17. v. a kod nas i kasnije, do
poetka 19. v. Im ala su najee m oraliza
torsku tendenciju: ivoti velikih ljudi sluili su
kao primer vrlina, poroka, i pram ena sree.
U z to su bila anegdotska, pu n a svakojakih
biografskih sitnica, koje nisu imale druge
svrhe sem da zadovolje radoznalost. Posle
1. v. n.e., u doba opadanja rimskog carstva, i
u jo mranijim vremenima seobe naroda i
raspada antike civilizacije, ima vrlo malo
doprinosa i. k. Rani hrianski oci, posebno
Origen (2. v. n.e.), uporeujui razne verzije
Biblije, doprineli su neto tekstologiji i pre
vodilatvu. Kasnije se belee sam o razne -
hrestomatije, zbirke kratkih sadraja knjiga
k ao Proklova iz 2. v. i K asiodorove Insti
tu iones iz 5. v. Najvei rad te vrste je Biblioteka
vizantijskog patrijarha Folija (9. v.); on je
opisao 285 knjiga; lepa knjievnost je i tu u
manjini, ali su sadraji dosta jasni i potpuni, a
uz njih su dati glavni podaci o piscu, pa ak i
kratak kritiki kom entar. Posle toga, tek u
poznom srednjem veku obnavlja se knjievno-
istorijski rad, najvie u vidu bibliografije i
biografije. Nem. m onah K onrad Hirsaugije-
nac iz, 12. v. ostavio je Dialogus super autores.
neto kao prikaz svoje m anastirske biblioteke.
U istom v. u Francuskoj m onah-hroniar He-
linand uneo je u svoj let opis prikaze nekih
knjievnih dela i podatke o piscima. U 13. v.,
fr. hroniar Ven san de Bove dao je u svom
Speeulum historale niz biografija pisaca. Od
poetka 14. v. Italija postaje zemlja najveeg
rada na pripremi i. k. K ako tvrdi ital. istoriar
i. k. . Deto, D ante je u jednom delu svoje
De vufgari eloquerttia dao prvi letimini nacrt i.
k. uopte, ali to je dugo ostalo bez odjeka.
Pravi je zaetnik rada na i. k. F. Petrarka, koji
je svojim lat. delom Vitae virorum illustrium
280
obnovio biografski rod (dodue, i tu su bio
grafije pisaca u manjini) i d ao ugled mnogim
kasnjim kom pilatorim a biografija (slian zb o r
nik d ao je i Bokao), a doprineo je i teksto
logiji, poetici i kritici. Takve biografije cvetale
su u Italiji u 15. i 16. v., a kasnije i u drugim
evropskim zemljama; ali one su dugo ostale
m oralizatorsko-anegdotske, i sam o manjim
delom posveene piscima. N eposrednije su
doprinosile k. biografije D antea i Petrarke,
sa tumaenjim a njihovih dela, koje su se, zbog
izuzetnog ugleda tih pisaca, poele pojavljivati
ve u 14. v- T o su i prvi radovi o domaim
piscima jednog naroda; inae su biografsko-
-bibliografski zbornici d otad obraivali samo
gr, i lat. pisce, a katkad i hebrejske. U poredo s
tim, ital. i evropski hum anisti (Poo, Bruni, L.
Vala, Erazm o i dr.) razvijali su tekstologiju
svojim kritikim prouavanjem novopronae-
nih gr. i lat. tekstova. Uzgredan doprinos dale
su i ital. renesansne poetike; tako J. Skaliger u
svojoj uticajnoj Poetici f ! 561) daje t istorijski
pogled na klasine pesnike, F. Patrici (Petris
ili Petri, pisac naeg porekla) prikazuje u
svojoj Poetici (1586) 500 starih pisaca, a
Englez F, Sini u svojoj Odbrani poezije (D e
fence o f Poetry, 1592) daje istorijsko-kritiki
osvrt na eng. poeziju od osera do svog doba.
Prvu pojavu iste biografije knjievnika, odvo
jeno od ostalih znamenitih ljudi, predstavlja
lat. delo Engleza D. Bejla (Ilusirium Britan-
niae seriptorum . .. summarium, 1548). Knjiev-
no-istorijski osvrti imaju neko mesto i u raz
nim odbranam a narodnog jezika i poezije,
kao to su uvena Djense et illustration de la
langue franaise Z. Di Belea i si. dela H uana
Valdesa u paniji i M. O pica u Nemakoj. Ta
dela (kao i pom enuto Sidnijevo i Bejlovo)
ujedno svedoe o sve jaoj svesti o postojanju
posebne nacionalne knjievnosti svakog n aro
da. M eutim, jo nem a jasnog saznanja o
istorijskom razvoju knjievnosti. - U 17. v. i
sve do potkraj 18. osea se i na ovom polju
prevlast injenike uenosti, koja vodi ka sa-
vesnom i detaljnom sabiranju svih dotad p o
znatih p o d ataka o piscima i knjigam a i do
stvaranja ogrom nih zbornika fakata. U stva
ranju tih uenih biografsko-bibliografskih pre
gleda poinju se sada, pored Italijana, isticati i
Nemci, koji e u 19. v. biti vodea snaga u
stvaranju j>rave i. k. na evropskom podruju.
Pionir je Svajcarac K. Gesner, nazvan od ne
kih ocem i. k., koji je jo 154551. objavio u
Cirihu delo Bibliotheca universalis sive cata-
logus omnim seriptorum ..., pregled svih gr.,
lat. i hebrejskih pisaca. Ueni isusovac A nto
nio Posvino d ao je jo ogromniji i potpuniji
281
pregled svetske knjievnosti sve do svog doba
u delu Bibliotheca selecta de rat ione studiorum
(Venecija 1607). U oba dela, k ao i u drugim
delima sve do 19. v., knjievnost je shvaena u
najirem smislu, kao celokupna pismenost,
tako da nauna, praktina i religiozna dela
uzimaju daleko vie prostora nego ona koja
bismo danas nazvali knjievnou. Izgleda da
se u jednom od takvih dela prvi put pojavljuje
naziv i. A:.: to je delo P. Lam beka, P. Lam~
becii hamburgiensis prodromus historiae litte-
rariae, objavljeno 1659. M eutim, ve u 17.
v. bile su date teorijske pretpostavke za pravu
i. k. Dali su ih pioniri m oderne nauke: Bekon,
D ekart i Viko. Bekon je doprineo ne samo
svojim poznatim optim principim a nauke, ne
go i direktno, ocrtavi osnovne zadatke i. k,
u svom The Advancement o f Lear ning ( Unapre
ivanje znanja, 1605). D ekart je uticao svojim
optim stavovima o naunom metodu. Viko je
pak dao moda najznaajniji doprinos svojim
shvatanjem ljudske istorije, koju je on prvi
sagledao kao vremenski razvoj i zakonit p ro
ces; direktno se tiu i. k, njegova shvatanja da
se ljudski duh razvija od mitskog poim anja
sveta do filosofskog miljenja, da je poezija
uvek prethodila prozi, itd. (izloena u delu
Scienza nuova, 1725). N a ranu i. k, uticao je i
Lajbnic, svojim monistikim idealizmom i svo
jim estetikim uenjem. U faktografsko-sin-
kretikim delima koja se uporno niu kroz ceo
18. v. pojavljuju se nastojanja za uvoenjem
nekog principa sreivanja injenica. Tako, J.
F. Rajman u svom golemom Versuch einer
Einleitung in die Historiam Litterariam insge-
mein und derer Teutschen in Besonderheit ( Po
kuaj uvoda u knjievnu istoriju, op.tu i posebno
nem .j u 6 sv., objavljenom u Haleu 1703
1708, delimino sprovodi Bekonova naela i.
k. Malo posle njega, K. A. H ojm an u svom lat.
Conspectus reipublicae litlerariae sive via ad
Historiam Litterariam iuventuti studiosae aper~
ta (Hanover, 1718) prvi pokuava da odredi
ta je i. k. O n je deli na geografsku (po
zemljama), topografsku (po uim mestima
ili ustanovam a), i tehniku (ij. na istoriju
pojedinih rodova i vrsta). M oda je najvei
takav poduhvat Histoire littemire de France,
delo koje su u prvoj polovini 18. v. zapoeli fr.
fratri benediktinci, teei da popisu i prikau
sve to je ikad napisano i tam pano na fr.
jeziku. To delo se nastavlja i danas, na njemu
su se smenila m noga pokoienja fratara i ono je
doseglo ve preko 35 svezaka, a stiglo u svom
hronolokom sledu tek do 15. v. I Englezi,
koji su u pogledu i. k. sve do 20. v. zaostajali
za ostalim evropskim narodim a, dobili su u
1STORIJA K N JIEV N O STI
18. v. svoj prvi veliki knjievnoistorijski pre
gled, H istory o f English Poetry (1774 81) T.
V ortona, u stvari sam o m asu grae, propra-
enu kom entarom koji je vie kultum o-istorij-
ski nego kritiki. U isto vreme objavio je
vodei eng. kritiar S. onson svoje ivote
engleskih pesnika (Lives o f the English Poets,
1779 81), u kojima su biografije pisaca obra
ene sistematskije nego dotad, sa nastojanjem
da se ocrta piev karakter i u tom nae
objanjenje njegovog rada. T o je zaetak po
zitivistike biografske i. k. 19. v., a ujedno i
kritike i. k.\ ali delo je nepovezano, lieno
istorijske perspektive i razum evanja razvoja.
N a drugoj strani, u Italiji, jo jedan ueni
isusovac, J. Andres, d ao je d otad najpotpuniji
pregled svetske knjievnosti, Dell' origine, pro
gressi, e stato attuale <Fogni letter a tura ( O
poreklu, razvoju i dananjem stanju svih knji
evnosti) u 5 obim nih kvarto svezaka, u Parmi
178299, u kome je, m oda prvi, uveo isto-
rijsku perspektivu i nastojao objasniti uzroke
knjievnih pojava, njihove meusobne uticaje,
itd. U isto vreme nikla je, posle niza biograf
skih i faktografskih zbornika, i prva istorija
ital. knjievnosti koja nagovetava pravu /. k.,
S tona della letteratura italiana (M odena 1772
82) od D, Tiraboskija, modenskog biblio
tekara. O n je, dodue, shvatio kao ital. knji
evnost sve to je pisano na tlu Italije, pa je
zato prva 3 o svojih 9 sv. posvetio etrurskoj i
rimskoj knji.; u ostalim sveskama govori o
situaciji nauke, obrazovanja i knjievnosti, o
naukam a, o lepoj knjievnosti. Tiraboski je
izvrio i prvu periodizaciju ital. knjievnosti:
to je periodizacija p o vekovima, gruba i ne
dovoljna po dananjim pojmovima, no ipak
prvi pokuaj. T ako se u toku 18. v., bar u
velikim evropskim nacijama, prelo sa uni
verzalne, statine i sinkretine i. k. (bolje rei,
predistorije) na nacionalnu, razvojnu i spe
cifinu i. k., koja je ve imala neke atribute
nauke. Nov veliki skok izvren je poetkom
19. v-, u doba rom antizm a, pod uticajem Her-
dera, brae G rim i ge de Stai, dakle uenja o
zasebnom nacionalnom duhu svake knjiev
nosti kao podlozi njenog razvoja, o narodnom
stvaralatvu kao glavnom izrazu nacionalnog
duha i korenu umetnike knjievnosti, o po
vezanosti razvoja knjievnosti sa drutvenim
napretkom . I. k. postaje sada nacionalna i
patriotska, ona velia ono to sm atra karak
teristinim za duh svog naroda. Razvija se
prouavanje folklora, a u Nemakoj se for
m ira filologija kao nauka koja na egzaktan
nain prouava celokupno duhovno stvara
latvo naroda. T o je imalo ravu posleicu da
ISTORIJA K N JIEV N O STI
se i. k. izmeala sa istorijom nacionalne kul
ture uopte, ega se ni do danas nije svuda
resila. Inae se u to vreme umetnika knjiev
nost konano odvojila od ostale pismenosti,
pod uticajem rom antinih shvatanja o geni
ju i originalnosti. U tom novom duhu pisao je
Fridrih legei svoju Geschichte der alt en und
neuen Literatur (1823). koja je, zajedno sa
drugim njegovim spisima, bila vrlo uticajna u
Evropi. Preteno rom antina i. k. bila je Sis-
mondijeva De la littrature du M idi de l'Euro
pe (O knjievnosti evropskog Juga), u 4 sve
ske, 1813, u kojoj glavni deo ini istorija ital.
knjievnosti. O vo je jedan od vie sluajeva da
je istoriju jedne nacionalne knjievnosti napi
sao stranac. U samoj Italiji prvu m odernu
istoriju nacionalne knjievosti dao je P. E.
udii, Storia delle belle lettere in Italia, 1844,
Ve naslov kazuje da je ta storija svedena na
lepu knjievnost. U Nemakoj je najvanija
/. k. u nacionalno-rom antinom duhu (meu
mnogim a napisanim u prvoj polovini 19. v,)
bila Gervinusova Geschichte der poetisehen
National-literatur der Deutschen, 1835 42. U
Francuskoj je takvu istoriju dao L. Nizar
Histoire de la littrature franaise, 1884 61;
neka njegova shvatanja o pojedinim
periodima fr. knjievnosti ostala su dugo
uticajna. Sve te /. k ., i mnoge njima sline,
opisivale su razvoj knjievnosti kao razvoj
nacionalnog duha, i bile su proete
patriotskim uzdizanjem vlastite nacije: a
knjievna vrenost za njih se preplitala ili
poistoveavala sa drutvenom (u smislu
naprednosti, slobodoum lja, itd.) i m oral
nom. Jedino su Nemci unosili u ocenu knji
evnosti prolosti formalno-estetike kriterije,
kantovske ili hegelovske. Iako proete em o
cionalnim stavom i pristrasne prem a nacio
nalnim vrednostima, te istorije su se ipak
koristile biografskim, bibliografskim, teksto
lokim postignuim a ranijih uenih katalokih
pregleda i dopunjavale ih novim istraivanji
ma. Pod sve jaim uticajem naglog razvoja
prirodnih nauka, sredinom 19. v. istoriari
knjievnosti nastoje da svoju disciplinu do
vedu do egzaktnosti tih nauka, tj. da to
tanije utvrde i opiu knjievne injenice, da
otkriju njihovu uzronu povezanost, zakone
razvitka, itd. Iz takvih tenji nastaje pozitivi
stika i. k. (-* pozitivistiki metod) koja je u
drugoj polovini 19. v. i prvim decenij am a 20.
(kod nas sve do 2. svetskog rata) bila vlada-
jua ili iskljuiva kola i. k. U Nemakoj i
zemljama pod njenim uticajem ona se stopila
sa -+ filolokim metodom, i zato se kod nas i
nazivala filolokom. Pretean deo poziti
282
vistikih istoriara knjievnosti poao je p u
tem biografske faktografije: uzimajui da je
knjievno delo izraz pieve linosti, oni su se
naroito u sluaju velikih pisaca uputali
u detaljna biografska ispitivanja, traenje pi
evih predaka radi utvrivanja psiholokog
naslea, idejnih uticaja, porodinog i drutve
nog kruga u kom e se kretao, itd. U analizi
dela pozitivisti su rastavljali dela na formu i
sadrinu, a ove opet na sastavne deiove (stil,
versifikaciju, likove, motive, ideje, itd.) koje su
prouavali zasebno. T ako se pozitivistika i. k.
pretvarala u niz podrobnih biografija pisaca i
analiza dela, mehaniki spojenih a bez uje-
dinjujueg principa i jasne istorijske perspek
tive. Klasinu pozitivistiku i. k. d ao je
V. erer Geschichte der deutschen Literatur,
(1883), a takvom tipu pripadaju i gotovo sve /.
k. nastale krajem 19. i poetkom 20. v. Drugu
granu pozitivizma predstavlja socioloki pri
stup L Tena, najpotpunije ostvaren u njegovoj
Histoire de la littrature anglaise, 1863 4.
Uzgred reeno, to je i prva prava istorija eng.
knjievnosti; tek krajem 19. v. dole su prve i.
k . napisane od Engleza E. G osa, Stopford-
B raka, D. Sejntsberija, uglavnom pozitivisti
ke. Ten je utvrdio rasu, sredinu i trenutak
kao odreujue elemente razvoja knjievnosti i
nastojao da pom ou njih protum ai smene
pravaca, vrsta, stilova i linosti. Dva najvea
predstavnika pozitivizma u drugoj polovini
19. v., De Sanktis u Italiji i Lanson u F ran
cuskoj, dopunili su taj metod, svaki na svoj
nain, filosofsko-estetikim naelnim stavovi
ma i lino sagledanom istorijskom perspek
tivom. Njihove i. k. (Francesco De Sanctis,
Storia della letteratura italiana, 1870; G ustave
Lanson, Histoire de la littrature franaise,
1894) ostale su i do danas klasine za te
narode i sluile za ugled mnogim kasnijim.
Skoro u isto vreme fr. istoriar knjievnosti,
F. Brinetjer je 1890. g. svojim delom Evolution
des genres dans l'histoire de la littrature za
snovao i. k. po -* anrovima. O n je, dodue,
shvatio anrove kao neke ive, organske vrste
u darvinistikom smislu, to danas nije pri
hvaeno, ali je svakako otvorio jedno plodno
polje za i. k. Danas ve postoje m noge zasebne
istorije rom ana, lirike, epa, neke od njih m o
num entalne kao Bejkerova istorija eng. ro
m ana (E. Baker, Historv o f the English Novel,
1924'~39). Meutim, ve krajem 19. v. nastaje
reakcija na pozitivizam u Nemakoj, u kojoj je
jedno vreme posebno izmeu dva rata
imala odluujui uticaj tzv. - Geistesgeschi-
chte (istorija duha) V. D iitaja s njegovim m no
gim teorijskim elima, od kojih pominjemo
283
Einieitung in die Geisteswissenschaften ( Uvod u
nauke o duhu), 1883. Po njemu i. k. treba da
istrauje i prikazuje duh vremena (Zeitgeist)
i u n u tar toga duh, tj. posebnu stvaralaku
sutinu svake pesnike linosti. D uh je pak
shvaen u hegelovskom, objektivno-idealisti-
kom smislu, kao dinam ina opteljudska suti
na koja ima razne vidove u raznim narodim a i
epoham a. Diltaj je najuspesnije prim enio svoje
uenje u de!u Bas Erlebnis und die Dichtung
(Doivljaj i poezija 1905), koje ine etiri mo
nografije o veiikim nem. piscima: Lesingu,
Geteu, Novalisu i Helderlinu. U poredo sa Dil-
tajem na nem. i evropsku i. k. ja k o je uticao i
istoriar umetnosti H. Velfiin, naroito delima
Renaissance und Barock, 1888, i Kunstgeschich-
tliehe Grundbegriffe, 1915. Velflm je, radei na
polju istorije slikarstva, stvorio nov pojam
stila i perioda, karakteriui period nauno
zasnovanim oznakam a koje obuhvataju itavo
umetniko delo; stil je po njemu trajna
duhovna sutina koja se moe pojavljivati u
raznim epohama. O ito je da su se Velilinovi
stavovi lako kombinovaii sa Diltajevim, i to se
praktino i desilo; neki naunici sm atraju i
danas da je u tim stavovima dat pravi put
novoj i, k., koja treba da bude istorija smene
stilova i unutar toga knjievnih dela kao ce-
lina. Meutim, praksa nem. Geistesgeschichte
(-> duhovne istorije) pokazala je da ta gledita
mogu voditi i u svakojake stranputice, u
obnavljanje rom antino-nacionalistikog ili
rasistikog istorijskog narodnog duha, u ap-
solutizovanje stilskih dualistikih opozicija
kao renesansa-barok ili romantizam-reali-
zam, u pretvaranje i. k. u istoriju ideja. N aj
zad, poetkom 20. v., a naroito posle I.
svetskog rata, nastala je reakcija kako na po
zitivistiku i. k. tako i na uhovno-naunu
istoriju. K onstatovano je da su svi dotadanji
metodi davali previe mesta spoijnim elemen
tim a knjievno7istorijskog kom pleksa piscu
kao privatnoj linosti, drutvenim okolnosti
ma. naravim a, politikoj istoriji, istoriji ideja,
itd., a da su zanemarivali unutranju stranu
sama knjievna dela u njihovom posebnom
postojanju. Posebno mesto u najnovijoj i. k.
zauzima marksistika i. k., kako se praktikuje
u SSSR i dr. socijalistikim zemljama. O na je
u stvari najvie zadrala tekovine pozitivizma.
modifikujui tenovski pristup isticanjem kla
sne pripadnosti pisca kao faktora koji odre
uje karakter dela, klasnih borbi i drutvenih
prom ena kao odreujueg inioca prom ena u
knjievnosti, itd. M eutim, iako je u tom
duhu napisan niz i. k. ne samo m atinih ve i
dr. evropskih nacija (npr. Istorija francuske
ISTO R IJA K N JIEV N OSTI
knjievnosti i Istorija engleske knjievnosti, ko
lektivna dela Akademije nauka SSSR), one
ne pokazuju neki vei metodoloki napredak
i uporno se dre svojih stavova: mehani
kog povezivanja ekonom sko-politike podloge
drutva sa razvojem knjievnosti, shvatanja
knjievnosti kao ideologije, ocenjivanja knji
evnih vrednosti prolosti po ideoloko-po-
litikim kriterijima sadanjosti, itd. Meutim,
u SFRJ i meu fr. i ital, marksistikim na
unicima im a nastojanja da se /. k. pie u
istinski marksistikom duhu, tj. na osnovu
svih stvarnih tekovina nove nauke o knji
evnosti. Takvom idealu pribliio se u nekim
svojim delima i m aarski istoriar knjievnosti
D. Luka. K ako se moglo videti, otkakako
se i. k , form irala k ao nauna disciplina postoji
uglavnom kao istorija -> nacionalne knjiev
nosti jednog naroda, ili pojedinih perioda, an
rova, pravaca i si. u jednoj nacionalnoj knji-
venosti. Pre toga. ona je nastojala da obu
hvati celu svetsku knjievnost naravno, u
okviru tad a poznatog sveta. Ta linija se ipak
nastavila i u 19. v., m ada je zbog sve breg
porasta broja knjiga zahlevala sve vei trud;
vrhunac takvog rad a ini verovatno delo J.
G resea sa reitim naslovom Lehrbuch einer
allgemeinen Literaturgeschichte aller bekannten
Vlker der Welt von der ltesten bis a u f die
neueste Zeit (Udbenik opte istorije knjiev
nosti svih poznatih naroda sveta od najstarijih
vremena do najnovijeg), 1837 59. god. Mo
derniju, pozitivistiku i selektivnu istoriju svet-
ske knjievnosti dao je 1850 51. J. er, (A ll
gemeine Geschichte der Literatur), koja je bila
poznata i uticajna u elom svetu, posebno kod
nas. U novije vreme pojam - svetske knjiev
nosti se izmenio, u skladu sa Geteovim poj
m om Weltliteratur, koji oznaava samo ono
to je najvee u knjievnostima svih naroda i
to izraava neke zajednike, opteljudske su
tine. Bilo je vie pokuaja da se u tom duhu
prikae svetska knjievnost, ali oni se obino
svode na kataloge imena i naslova, kao Preg
led istorije evropske knjievnosti, Francuza P.
Van Tigema. Plodnijim se pokazalo proua
vanje meusobnih uticaja knjievnosti raznih
naroda, pojedinih pisaca, itd., i ispitivanje
knjievnih pravaca zajednikih veem broju
nacionalnih knjievnosti. Iz toga je izrasla po
sebna knjievno-istorijska disciplina, -* upo-
redna knjievnost, u kojoj su se najvie istakli
fr. naunici, kao F. Baldanspere, P. Azar i dr.
U nae vreme iz toga se razvija -> opta
knjievnost, disciplina koja nastoji da utvrdi
elemente zajednike svim ili mnogim knjiev
nostima. Uticajno delo te vrste dao je jo
ISTO RU A K N JIEV N O STI
1872. D anac G . Brandes, Hovedstrningar i det
19 Aarhundredes europeiske Litteralur (Gla
vne struje u evropskoj knjievnosti 19 v.). Opta
i uporedna (kom parativna) knjievnost su di
scipline u kojima se -> teorija knjievnosti
preplie sa i. k ., i njihov dalji razvoj verovatno
e ih jo vie pribliiti polju teorije knjiev estetizmom. Slinim pravcem iao je i P. Po-
nosti. I. k. jugoslovenskih naroda nastala je, iz
poznatih istorijskih razloga (rascepkanosti n a
ih naroda i njihove stalne borbe za opstanak)
dosta kasno. Njeni poeci padaju u doba ro-
matnizma, a razvijala se u znaku pozitivizrna,
posebno nem. filoloke kole. Sve do druge
polovine 19. v. mogu se zabeleiti samo pri
premni, bibliografski radovi, i to sam o na
uim podrujima. N ajranije su takve radove
imali D ubrovani: istie se zbornik biografija
dubrovakih pisaca koji je poetkom 18. v.
uradio S. Crijevi (Cerva). N a osnovu njego
vog lat. rukopisa, dodavi nov materijal, na
pravio je F. M. Apendini na ital. svoje po
znate Notizie istorico-critiche sulle antichila,
storia, e let t era tura de Raguse i (18001803), i
danas vane kao izvor. Rani je rad te vrste u
H rvatskoj Scriptorum ex regno Slavoniae a
saeculo X IV usque ad X V II indusiva collectio
B. Krelia, 1774, biografsko-bibliografski
pregled lat. i slovinskih pisaca u Hrvatskoj
do kraja 17. v. K od Srba je bibliografske
podatke skupljao poetkom 19. v. L. Muicki,
a kasnije su u Let opisu M atice srpske i M a
gazinu za hudoestvo, knjiestvo i modu .
M agaraevi i A. Arnot objavili vredne bi-
bliogr.-biogr. priloge. Meutim, pravu /, k.
naih naroda zapoeo je jedan stranac ko bilo je pokuaja da se stvori kolektivna i. k.
lovan u kulturno razvijenoj sredini, P. J. a-
farik, svojom Geschichte der sdslawischen L it-
teratur, 1864 5 (nastala jo 1826, tam pana
posmrtno) u 3 knj.: u prvoj je staroslovenska i
glagoljska, u 2. hrvatska i ilirska, u 3. srp
ska. N apisana je u duhu rom antinog pan
slavizma i nem. filoloke kole, koja je ostala
vladajua na jugo slovenskom podruju do
najnovijeg vremena. 1864. je objavljenoj Ogle
dalo knjievne povijesti jugoslavjanske . Lju
bica, ali najvei njegov deo zauzima politika
istorija. Posle afarika prvo je znaajno delo
Historija knjievnosti naroda hrvatskog i srp
skog V. Jagia, 1867, za svoje vreme moderna,
pozitivistiko'kom parativistika istorija koja
meutim obuhvata samo najstarije doba, do
14. v. Prvu domau istoriju srpske knjiev
nosti dao je S. Novakovi (Istorija knjiev
nosti, 1867, preraena 1871). Njegova je i
Srpska bibliografija od 1741. do 1867, (1869),
dragocena i danas. K od H rvata su vanije,
uglavnom filoloke pozitivistike istorije dali
284
. urmin (Povijest knjievnosti hrvatske i
srpske, 1898) i B. Vodnik (Povijest hrvatske
knjievnosti, 1931). U poetku 20. v. glavna
linost srp. i. k. je J. Skerli (Istorija nove
srpske knjievnosti, 1914), koji kombinuje te-
novski pozitivizam sa fr. impresionistikim
povi (Pregled srpske knjievnosti, 1909, Ju
goslavenska knjievnost 1918), vie pozitivisti
ki istraiva nego m ajstor knjievno-istorijske
sinteze. Za poslednjih sto godina knjievna
istorijska istraivanja u naih n aroda silno su
se razvila u irinu i dala mnotvo grae (naj
vie u izd. SANU, JA Z U i dr. uenih d ru
tava), ali ta graa je dobrim delom periferna
za i. k. u savremenom smislu, uz to nesiste
m atska i nepotpuna, i iz nje je poniklo malo
sintetikih knjievno istorijskih dela dob
rim delom zato to se filoloko-pozitivistiki
nain rad a sam po sebi odupire sintezi. Z na
ajnije i. k, dali su u najnovije vreme M.
K ombol (Povijest hrvatske knjievnosti do pre
poroda, 1945), uglavnom u duhu pozitivstike
tradicije s nekim estetikim prim esam a B.
K roea i A. Barac (Povijest hrvatske knji
evnosti od preporoda do stvaranja Jugoslavije,
1954), koji je bio nosilac reakcije protiv filo
loke kole i zastupao ideje srodne nem.
Geistesgeschichte, a u praksi postupao eklek
tiki. K od Slovenaca je najistaknutiji nosilac
pozitivistike i. k. bio F. Kiri (Zgodovina
slovenskoga slovstva, 19201938). Kod Srba
posle J. Skerlia i P. Popovia nije bilo veih
istoriara knjievnosti. Posle 2. svetskog rata
svih jugoslovenskih naroda, ali nijedan od njih
nije doveden d o kraja; danas se javljaju takve
inicijative na polju knjievnosti pojedinih na
roda. Posle skoro dvovekovnog postojanja i.
k. kao nauke, danas se svi njeni problemi
pokreu ponovo; razlog je tome, s jedne stra
ne, ono opte preocenjivanje vrenosti koje je
poelo posle 1. svetskog rata i jo nije za
vreno, a s druge, naglo razvijanje i grananje
nauka, koje otkriva slabosti i. k. k ao nauke i
navodi neke istoriare knjievnosti da je po
kuaju uiniti naunijom. D ovodi se u pitanje,
prvo, opravdanost i. k. kao takve. Za K roea i
njegovu kolu, pa i za T. S. Eliota u jednom
njegovom stadiju, knjievnost je skup ili si
stem knjievnih vrenosti, koje za oveka,
ukoliko su zaista vrenosti, postaje jednovre-
m eno ili vanvremeno; za takve posm atrae
knjievnih pojava njihovo mesto u hronolo-
kom toku ljudske istorije nem a znaaja. Vi-
deli smo da je i Velflinova teorija stilova u
njegovoj interpretaciji ahistorina. T akva ek
285
strem na gledita nisu preovladala; svi istori-
ari knjievnosti danas priznaju da je knji
evnost im ala razvoj u vremenu i da se dalje
razvija, ali do danas nije postalo jasno kakav
je smisao tog razvoja, koji su m u uzroci, i u
kakvoj je on vezi sa razvojem ljudskog drutva
(odavno je jasno da veza nuno postoji, ali
ona jo nije dobila zadovoljavajue tum ae
nje). Ipak, iz dosadanjeg iskustva i. k. pro
izlazi bar to da razvoj knjievnosti nije ni*
kakav prost odraz razvoja drutva, kako su
mislili neki marksisti, ali isto tako i da nije
potpuno autonom an, kako misle neki pred
stavnici imanentnog metoda, jer su odreeni
uticaji drutva na knjievnost isuvie oigled
ni. Proizlazi i to da razvoj knjievnosti sva
kako nije analogan razvoju civilizacije i nauke,
tj. da on nije razvoj ka sve viem kvalitetu;
Pred i. k. jo stoji zadatak da nae zakonitosti
tog razvoja (ako postoje) i da utvrdi pravu
prirodu njihove veze sa razvojem drutva. Z a
sad se moe sam o rei da u i. k. sigurno
postoji smena anrova, stilova, pravaca, po
stupaka, nestajanje jednih i nastajanje drugih;
moglo bi se tvrditi, s manje sigurnosti, da je
razvoj i. k. iao od prostijeg ka sloenijem, od
malog broja prostih oblika do velike razno
vrsnosti vrsta i postupaka. U biu i razvoju
knjievnosti treba razlikovati dva sloja, spoljni
i unutranji: spoljni bi inila tehnika, vrste, sve
ono to se vidljivo m enja i na neki nain
sloen i protivrean, svakako prilagoava
razvitku drutva; unutranji bi pak inilo ono
to proizlazi iz ljudskog duhovnog bia i to se
zato menja veoma sporo. S tim je u vezi i
problem odnosa i. k. i -+ knjievne kritike. U
drugoj polovini 19. v. u doba prevlasti pozi-
tivizma, knjievni istoriar se definitivno od
vojio od kritiara. Shvatanje te razlike, koje je
tad a bilo opteprimljeno, izloio je kod nas
moda najbolje Lj. Nei: /. k. knjievne
proizvode sm atra kao pojave, trai da uhvati
vezu njihovu s drugim, srodnim pojavama, i
tako ih protum ai; knjievna kritika ih sm atra
k ao dela, gotove, i trai da ih shvati i oceni.
O na prva je grana Nauke, koja ima da izloi
hod kojim je kultura ljudska ila i zakone koji
njome upravljaju; za nju je knjievnost jedan
pravac u kome se ova razvijala, a knjievna
dela sam o spomenici koji su nam o tom e
ostali; ova druga grana je Knjievnosti; za nju
su ona dela za sebe, neto to treba prouavati
zaradi njega samoga, za se, kao gotovo delo,
nezavisno od onoga to ga je izazvalo i to je
ono sa svoje strane izazvalo, od svega uopte
to je van njega. (Lj. Nedi, Noviji sprski
pisci, 1923, str. 1011). D anas bi pak veina
ISTOR1JA K N JIEV N OSTI
verovatno prihvatila ono to kae R. Eskarpi:
d a je dualizam izmeu kritiara i istoriara
knjievnosti laan problem, jer i svaki isto
riar nosi u sebi kritiara, i da te dve discipline
treba da budu odvojene, ali samo kao dva
taktika pristupa koja vode istom strategij
skom cilju (R. Escarpit, H istoire de lhistoire
de la littrature, Histoire des littratures,
1958, sv. 3, str. 1799). Pozitivistika (. k. bila
je sklona da se ogranii na biografsku fakto
grafiju, tekstologiju i tehniko opisivanje knji
evnog del, a d a vrenosnu analizu i suenje,
k ao neto polunauno ili nenauno, ostavi
kritiaru, koji je pak rado prihvatao tu ulogu i
izricao svoje sudove na esejistiko-impresioni-
stiki nain, smatrajui sebe vie knjievnikom
nego naunikom . D anas, meutim, kritiar
veinom nastoji da zasnuje svoje sudove na
nekoj naunoj teoriji, a istoriar shvata da ne
moe pisati i. k. bez nekog kritikog stava i
kritiko-teorijske spreme. Impresionistika
kritika, k ao i pozitivistika i. k ., definitivno su
prevaziene. Ova nova simbioza kritike i i. k.
oituje se i u jednom savremenom tipu i. k.,
kritikoj i. k., kao s t oj e npr. Dejizova (D.
Daiches, Critical History o f English Literature,
1960). M nogo panje privlai danas i jedan
unutranji problem i. k,, problem -* periodi-
zaeije. N oviju istoriju tog problem a izloio je
kod nas Z. Skreb u lanku Teorijske osnove
literarnohistorijske perioizacije (Stilovi i
razdoblja, 1964). Budui da nijedan period nije
stilski sasvim ist, neki teoretiari 20. v.,
kao Amerikanac O. Lavoj, poeli su negirati
sve tradicionalne periodske odredbe kao ro
mantizam, realizam i dr. Pouno je videti
kako je R. Velek u svom delu Kritiki pojmovi
(prev. 1966) pobio ta negiranja i pokazao da
tradicionalni pojmovi nisu lieni bitne sari-
ne. O pravdan je, doista, zahtev savremenih
nezadvoljnika da se period izacij a i. k. zasnuje i
obrazloi stilskim karakteristikam a knjievnog
dela, tj. da se upravo iz dela izvue ono to je
stvarno karakteristino za neki period i da se
periodi odrede prem a stvarnom trajanju tih
karakteristika ali je sigurno da e takvo
preispitivanje, ukoliko bude izvreno, pokazati
da dosadanje podele, naroito one ve odav
na ustaljene u velikim evropskim knjievno
stima, nisu bile sasvim bez osnova. D ananje
nezadovoljstvo stanjem i. k. izrazio je otro i
efektno Velek u svojoj i V orenovoj_Teoriji
knjievnosti (1958, prev., str, 253): Vodee i.
k. veinom su ili istorije civilizacije ili zbirke
kritinih eseja. Prvi tip nije istorija umetnosti;
drugi pak nije istorija umetnosti. Polazei od
toga ekstrem nog miljenja, koje e sigurno
ISTO RIJSK A D R A M A
malo ko u cclosti prihvatiti, on trai da i. k .
bude verna svom nazivu, tj. da se bavi is
kljuivo k n ji e v n im d e lim a i njihovom unu
tranjom storijom, a svim vanknjievnim fak
torima samo ukoliko su stvarno uticali na
razvoj knjievnosti. Velekovo nezadovoljstvo
je preterano, jer je i. k . danas ve uveliko
zakoraila upravo takvim putem. D anas je ve
opte priznato da pieva privatna linost nije
predmet i. k . , osim ukoliko se bez poznavanja
nekih privatnih okolnosti ne moe razumeti
delo (i. k . se, dakle, ve resila biografske fak
tografije, kojom je dugo bila optereena); pri
znato je isto tako da drutvene, ekonomske, i
politike okolnosti nekog vremena nisu pred
met i. k . , osim ukoliko su direktno uticale na
razvoj knjievnosti; da knjievnost nije samo
izraz duha vremena, ili narodnog duha, iii
klasnih osobina i klasnih borbi, nego zasebna
u m e tn o s t sa svojim umetnikim sredstvima i
svojim posebnim razvojem (usiovljenim, razu
me se, u nekoj meri svim tim, ali ipak po
sebnim). Prema tome, i. k . ve je na putu da
postane nauka u istijem smislu nego dosad, i
u tome je verovatno perspektiva njenog ra
zvoja.
L it.: C r. HoBaKOBHh, M c io p n ja cpncice KH>H3ieB-
hocth, 1871; D . u rrm n , Povijest knjievnosti hrvat
ske i srp sk e, 1898; E. A. n e p e r a . M.3 A em u no
Memogo.ioiuu ucm opuu pycao jlum epam vpbi, 1914;
T . O stoji, Istorija srp ske knjie vn o sti, 1923; A. Ba-
rac, Knjiga eseja, 1924; P. V an T ieghem , L ittrature
compare, 1931; W. M a h rh o iz, L i 1er a t urgesch ich te
u nd l.itraturw issensehaj, 1932; V. Jagi, Izabrani
krai spisi, 1948; G . G e tto , L a S to ria letteraria .
Tecniea e teoria letteraria, 1951; J. CKepjmfi, H cm o-
puja noee cpncKe ntbiixeetiocm u. 1953; D. ivkovi,
Poeci srpske knjievne k r itik e , 1957; R. E scarpit,
H isto ire de l h isto ire d e la litt ra tu re , H istoire des
littratures, 1958; F , P etr Z . kreb, Uvod u k n ji
evnost, 1961; B. P opovi, E ste tsk i spisi, ] 963; A,
Barac, Problem i knjievnosti, 1964; A. F la k e r Z.
kreb, S tilovi i razdoblja, 1964; I. T a rta lja , Poeci
storije opte knjievn o sti k o d Srba, 1964; R. Ve-
lek O . V oren, Teorija knjievnosti. 1966 (prev.);
R. V elek, K ritiki pojm ovi, 1966 (prev.); E. R.
C u rtiu s, Evropska knjievnost i latinsko srednjovje
kovlje, 1971 (prev.); V. m ega, M ethoden dcr deu~
tschen L itera tu rw issem chaft, 1971; V. m ega Z,
kreb, Z w K ritik literaturw issenschajtlicher M th o
dologie, 1973; E. KoHeCKH, M aK egoncxam a .lumepa-
m ypa eo X I X 1950; X . FloJienaKOBHh, Cmpam niji
og MuxegOHCKama KtbuJKeenocm, 1952; Z godo vina
slovenskoga slovstva, I ..V II, 19561971; M a ked o n
ska knjievnost, 1961; S lovenska knjievnost 1945
1965, 1967; A. B arac, H rva tska knjievnost, I ii.
1954, 1960; M . icel, P regled novije hrvatske k n ji
evnosti, 19752; J. P og anik F . Z a rav ec, Zgodo-
vina slovenskega slovstva, I V III, 1968 1972; M .
P opovi, storija srp ske knjievnosti. R om antizam .
1 111, 1968, 1972; J. D ereti, S rpska knjievnost.
286
K njievna istorija, br. 35 37. 40, 49 50. 55, 1976
1982; M . Pavi, Istorija srpske knjievnosti baroknog
doba, 1970; isti, Istorija srpske kn jie vn o sti k la s i
cizm a i predrom antizm a (K la sic iz a m j. 1979; P. P ala-
vestra, P osleratna srpska k n jie vn o st, 1972; 1. F ran -
ge M . ivanevie, Povijest hrvatske knjievnosti,
976; A. S lo d n jak . Istorija slovenake kn jie vn o sti,
1972; /I. )KHBKOBnh, EeponcKU otceupu cpncKe kh>u-
;eenocmu, 1 111, 1970, 1977, 1982; J. A ep eriih ,
H cm opuja epnace KibWKeenocmu, 1983, D .P.
IST O R IJSK A DRAMA Vrsta drame koja
prikazuje istorijske linosti i injenice. Ve su
gr. tragiari, pored mitolokih, obraivali i
istorijske teme (npr. Frinih u nesauvanoj d ra
mi o padu M ileta pod Persijance i Eshil u
P e r sijati cima). Rim. kritiari imali su poseban
termin za dr amu na istorijske teme (-> fabula
praetexta), ali jedini sauvani primer te vrste
jeste Oklavija, koja se pripisuje Seneki. Rene
sansni dram atiari esto su obraivali teme iz
stare i nove istorije, a neki kritiari smatrali su
a svaka dram a treba da bude zasnovana na
stvarnim dogaajim a, kako bi postigla veu
ubedljivost dram ske radnje. Ali ni antike ni
renesansne dram e na istorijske teme nemaju
nieg osobenog po emu bi se mogle razli
kovati od tragedija koje su obraivale mi
toloke teme. Tek se u engl. renesansi (kasni
16. i rani 17. v.) istorijska dram a razvila u
posebnu vrstu (- dramska hronika). Prve
eng. istorijske dram e su razvuene, idaktine,
obojene uticajem srenjov. - moraliteta.
Teme su najee iz engl., a rede iz stare i
istonjake istorije. Prva i. d. je Kralj Don od
D. Bejla (oko 1548). Najznaajniji pisac isto-
rijskih dram a je ekspir, od koga porie ciklus
o sedam dram skih hronika, u kojim a su pri
kazane dinastine borbe u 14. i 15. v. Pored
ekspira i. d. su pisali i drugi elizabetinski
dram atiari: M ario ( Tamerlan, Kralj Edvard
I I ) , T . Kid, T. Hejvud, D. F o rd i dr. D ram e
na istorijske teme, naroito iz rim. istorije,
piu se u 17. i 18. v. u paniji, Francuskoj i
Engleskoj, ali se one bitno ne razlikuju od
ostalih klasinih tragedija. Krajem 18. v. u
Nemakoj dolazi do drugog velikog procvata
istorijske drame (Luka) u stvaralatvu Ge-
tea i ilera (Gete: Gec od Berlihingena; iler:
Valentajn, Marija Stjuart). Zajedno sa ek-
spirovim istorijama njihove i. d. postaju
glavni uzori u dram skoj teoriji i dram skom
stvaranju rom antiara, koji se u poetku ko
lebaju izmeu istorijske tragedije i istorijske
dram e kao posebnog anra, ali je stvarna ten
dencija dram skog razvitka vodila ovoj drugoj.
/. d. piu mnogi istaknuti rom antiarski pesni
ci: V. Igo, M anconi, Pukin ( Boris Godunov) i
287
dr. K od Srba u eposi pred rom antizm a i ro
m antizm a takoe cveta i. d .: St. Stefanovi, J.
Sterija Popovi, J. Suboti, lstorieska sobi-
tija P. P. Nj cg osa Gorski vijenac i Sepan
M ali. U 20. v. dram e na istorijske teme piu P.
Klodei, T. Eliot, . Anuj, A. Miler i dr., a kod
nas B, K reft, M. Crnjanski, B. Mihailovi-
-Mihiz. i dr.
L it.: ,T. R ib n er, The English H isto ry p la y in the
A g e o f S h a kesp ea re, 1957; . L uka. Isto rijski ro
m an, 1958 (prev.); E. in ko, D ra m a , h isto rija i
revolucija., D ram a i p roblem i dram e, 1949; H . L in
den b erg er. H istorical D ra m a , 1975; W . K eller. Dra
m a and G eschiehte. 1976. J . D.
ISTORIJSKI METOD U KNJIEVNOJ
K RITICI Kritiki metod kojim se knji
evno delo ispituje i tumai u okviru istorij-
skog razdoblja u kojem je nastalo. Po nekim
tumaenjim a (V. K. Vimsat i K.. Bruks) j. m. je
poeo da ulazi u prouavanje knjievnosti u
16. i 17. v.. kad su stvarane brojne knjievne
hronike kataloski pregledi pisaca, rukopisa
ili tam panih knjiga. Drugi autori (E. Vilson)
dovode ga u vezu sa . Vikom i njegovim
ispitivanjem Homerovih epova, koje je tum a
io kao izraz istorijskog trenutka i geografskih
uslovnosti. Potpuniji zamah i. m. dobija u 18.
v. shvatanjim a H erdera [Ideje za filosoftju isto
rije oveanstva, 1784 91) i biskupa Herd a
(Pisma o vitetvu i romansi, 1762), dok se
najuspenije ispoljio u pozitivistikoj kritici 1.
Tena, Renana i Sent-Beva, i, kasnije, u m ark
sistikom tumaenju knjievnosti. 1. m. je,
dakle, usmeren na rekonstrui sanje istorijske
pozadine iz koje je delo izraslo - politike,
socijalne, teoloke, filosofske, naune po
kuavajui pri tom da u autentinom am bi
jentu geneze otkrije vrednosti koje ne mogu ili
ne m oraju da zadovolje zahteve savremenog
ukusa. U istorijskom tumaenju literature mo
derni, tekui ukus nije relevantan za ocenu
dela; vaan je jedino ukus vremena u kojem je
delo nastalo i saobraznost dela zahtevima toga
ukusa. Rekonstruiui istorijsku perspektivu,
oivljavajui tradiciju kojoj delo pripada i
konvencije na osnovu kojih je nastalo, i. m.
ima znaajno mesto u procesu irenja ukusa i
upoznavanju italaca s prirodom i vreno-
stima dela koja pripadaju tradiciji.
L it.: L. W iisot), T he H isto rical In te rp re ta tio n
o f L iteratu re , u The Triple T hinkers, 1952; D .
D aiches, C ritical A p p ro ach es to L iteratu re, 1956;
W. K . W im satt, C . B ro o k s J.. L itera ry C riticism ,
A S hort H isto ry, 1957. D .P u .
IS T O R IJS K I RO M A N - Rom an u kojem
istorijski dogaaji iz blie ili dalje prolosti
ISTO R U SK I RO M A N
predstavljaju osnovni prostor za preplitanje
ljudskih sudbina, za njihove m oralne i poli
tike drame. /. r. obino ima obeleja -+ dru
tvenog, -+ psiholokog ili -+ avanturistikog
romana; a u pogledu naina na koji se stvar
nost u njemu predstavlja moemo razlikovati
dva osnovna tipa i. r.: rotnantiki i realistiki.
Tvorcem rom antikog i. r. sm atra se kotski
pisac V. Skot; predstavljanje prolosti u deli-
ma pre Skot ovih (~+ herojsko-galantni roman,
- gotski roman) bilo je neistorijsko. Skot je
napisao oko 30 i. r. od kojih je prvi, Veverli,
objavljen 1814. U tim rom anim a likovi su
veim delom izmiljeni ili konstruisani na os
novu oskudnih podataka, a manjim delom
istorijski; ambijent, drutvene prilike i naravi
predstavljaju, meutim, pokuaj rekonstruk
cije stvarne istorije. U ovim rom anim a obra
eni su razni periodi i sredine, od vremena
krstakih ratova do 18. v., od kotske o
Palestine; no junaci su uvek koti ili Englezi,
koji su i pored nekih realistikih crta u
samim rom anim a obino idealizovani ili
predstavljeni s uoljivom patriotskom tenden
cijom. Ta idealizacija nacionalne prolosti za
pravo i predstavlja osnovnu rom antiku crtu
Skotovih rom ana. N o u najboljim od ovih
rom ana zapaa se i izvesno kritiko oseanje
prolosti; portreti nekih istorijskih linosti
(Luja XI u Kvenlinu Dervardu, Elizabete 1 u
Kenilvortu, Krom vela u Vudstoku, i dr.) gra
eni su realistiki. Inae, ti romani se odlikuju
bogatom akcijom, zapletim a i sukobim a koji
se esto tragino zavravaju; u njima su lino
sti obino podeljene na dobre i zle, simpa
tije pisca su dosta vidne, a ljubavna tema,
karakteristina za rom antike i. r., obino se
tretira shematino, bledo i sentimentalno. U
tradiciji takvog rom antikog i. r. A. Pukin je
pisao svoju Kapetanovu ker (1836), gde line
sudbine glavnih ju n ak a odreuje jedan istorij
ski dogaaj (Pugaovljev ustanak). Posebnom
ivopisnou i slikovitou, kao i bogatstvom
epizodnih likova odlikuju se i. r. V. Igoa
Bogorodicna crkva u Parizu ( i 831) i Devedeset
trea (1874); tenja za ivopisnou i napetou
stvara i tzv. i. r. plata i noa, naroito u
brojnim delima A. Dime Oca. izrazit primer
rom antike fantastike u i. r. nalazimo u deli
m a m aarskog pisca M. Jokaija u drugoj po
lovini 19. v.; dok se istorijska trilogija polj
skog rom ansijera H. Sjenkjevia u kojoj je
najpoznatiji rom an Ognjem i maem (1884)
odlikuje naglaenom patriotskom tendenci
jom . Kod nas su i. r. pisali, sa mnogo ideali
zacije i sentimentalnosti, A. enoa, K. . Dal-
ski, E. Kumii, J. Veselinovi i r. U 19. v.
STORIZAM
vidno mesto ima i realistiki tip i. r. u kojem
slikanje odreenih sredina i likova ima sva
obeleja realistikog knjievnog postupka, s
posebnim usredsreenjem na drutvenu i psi
holoku kom ponentu. Meu takvim rom ani
m a najpoznatiji su Stcndalov Parmski kartuzi-
janski manastir (1839), Tekerijev Henri Ez-
mond (1852), Tolstojev Rai i mir (18621869)
i dr. Meu znaajnijim /. r. 20. v. po pravilu je
jae naglaena ova realistika crta, ak i kad je
re o dogaajim a iz blie prolosti, prem a
kojima pisac ima veoma odreen stav (M.
Solohov, Tihi Don, 1928 33, 1940), a pogo
tovo u delima koja projiciraju svoje teme u
veoma daleku prolost: R. Grevs, Ja, Klaudije
(1934), Zlatno runo (1944); T. Vajler, M ar
tovske Ide (1948); H. Broh, VergUijeva smrt
(1945). Izrazito filosofsku dimenziju dobija i.
r. 20. v. u M alroovim Altenburkim orasima
(1943). U naoj knjievnosti 20. v. karakteri-
stini su i. r. zaokupljeni sudbonosnim doga
ajim a blie nacionalne prolosti. T ako Srp
ska trilogija S. Jakovljevia i Dan esti R.
Petrovia obrauju povlaenje srpske vojske
kroz Albaniju u prvom svetskom ratu, a
Deobe D, osia i Lelejska gora M, Lalia
m oralne dileme povezane sa zbivanjima u 2.
svetskom radu i narodnoj revoluciji. Posebne
tipove m odernog i. r. predstavljaju Seobe M.
Crnjanskog i del I. Andria ( Travnika kro
nika, Na Drini uprija); u njima, uz svu ivo-
pisnost evokacije prolosti, istorija predstavlja
prirodni prostor u kojem su projicirani bitni
vidovi ovekove duhovne i m oralne sudbine u
najirem smislu.
L it.: Jb . H ciinh, Ue.ioKyii.ua ge.rn, 1928 - 32; M.
N ehajev, lanci i k r itik e , 1945; M. E oraanoB H h,
C m apu u no eu, I1, 1949; J. P asari, M o d ern i
ro m an . H rva tska knjievna k r itik a , II, u r. A. B arac,
1951; A. B arac, H rva tska knjievnost o d Preporoda
do stvaranja Jugoslavije, I, 1954; . L u k a, Istorijski
rom an, 1958; M . am i, Istorijski izvori Travnike
hronike, 1962; A. F lak er Z . k re b , S tilo vi i
razdoblja, 1964; A. B arac, Izabrana djela, Ii, 1964.
G . N elod, P anoram a du rom an historique, 1969; K .
S ch r ter, Der historische R om an , 1972; W . Schiffels,
Geschichte erzhlen, 1975; H. D . H u b e r, H istorische
R om ane in der ersten H lfte des 19. Jahrhunderts,
1978. S .K .- D .P .
IST O R IZ A M Nain miljenja vezan za
storiju, posebno shvatanje koje polazi od isto-
rije kao obuhvatne povezanosti duhovnog i
vota, od jedinstvene individualnosti istorijskih
pojava i od neprekidnog proticanja istorino-
sti. U razvoju ljudskog duha pretea i. bila je
ideja istorijske evolucije koju su pre svega
prihvatili Viko, M onteskje, Volter, Vinkelman
i H erder, a zatim teorijska razrada doivljaja
288
kao praelije istorijskog sveta (Diltaj), koju
je prvi zapoeo lajermaher. Znaajni podsti-
caji dolazili su kako od ideje individualiteta u
klasicizmu i u - romantizmu 18. stolea
(eftsberi, H erder, Gete), tak o i od obnove
univerzalno-istorijske teorije koja je potekla
od Hegeia. Istorijska kola rom antizm a i isto-
rijsko-kritiko istraivanje izvora odraz su is
torijskog idealizma. Ovaj je im ao za posledicu
d a j e smisao i shvatanje i storije postalo mnogo
tananije, ali je ujedno doveo i do irenja isto
rijskog relativizma u odgovarajuim naukam a.
U 19. stoleu mnogi pravci u humanistikim
naukam a prihvatili su istorijski metod, na pri
mer nauka o knjievnosti, pravne nauke, eko
nom ika i teologija. T akoer i istorija umet-
nosti oblikovala je svoju istorijsku metodu, a
u filosofiji je, pod uticajem V indlbanda i Ri-
kerta, istorija postala sredite nauke o kulturi,
pa se podruje istorijskog gledanja proirilo na
sve nauke van prirodnih nauka, to je ujedno i
vrhunac i. N o u novije vreme je i i. u svojoj
problem atici postao predmet istoriografije, pa
prem da se istorijski metod sm atrao kao defini
tivno izgraen, ipak je tek i. omoguio istorio-
grafiju shvatanja istorije zasnovanu na posma-
tranju razvoja ljudskog duha. U ovom smislu
znaajni su u Italiji Kroe (storicismo assoluto),
u Nemakoj ovaj oblik psihologije koji je nasto
ja o da poslui k ao sredstvo za saznanje sveta
koje e biti nezavisno od istorijskog m etoda
(Diltaj). N o tek je m arksizam u /. ukljuio
pojam o klasama, pa marksistiko shvatanje i.
znai kritiku kako istorijskog razmiljanja po-
zitivizma, religioznog shvatanja Kerkjegora i
filosofije egzistencije, tako i Nieovog antihi-
storizma. Istorija knjievnosti duguje i. i isto-
rijskoj koli prve istorijske prikaze iskljuivo
literature (kod Nem aca G. Gervinus), jer do
tada se o pojavam a u knjievnosti govorilo u
okviru opte istorije, a sada se izdvajaju poje
dine pesnike linosti, one se kritiki ocenjuju,
no jo uvek ne sa estetskog stanovita, ve vie
iz etiko-politikog ugla.
Lit.: W. D ilthey. E inleitung in die G eistes Wis
senschaften, 1883; Isti, Der A ufbau der geschichtli
chen W elt in den G eistesw issenschaften, 19613; E.
T ro eltsch . D er H istorism us und seine P roblem e,
1961*; Isti, Der H istorism us und seine berwindung,
1924; K. M a n n h eim , H isto rism u s , A rchiv f r S o
zialw issenschaften und S o zia lp o litik, 1924; B. C roce,
L a storia com e pensiero e com e azione, 1938; K.
H eussi, Die K risis des H istorism us, 1932; F . Mei-
necke, Die E ntstehung des H istorism us, 1959J ; K.
K osik, Isto rizam i istoricizam , D ija lektika ko n
kretnog (prev.), 1967. Z .K .
289
IVANJSKE PESME - Pripadaju krugu let-
njih obreda vezanih za prola vijanje dugo-
dncvice (22. jun). P rastaro praznovanje pri
milo je neke neznatnije odlike hrianstva i
vezalo se za dan Jovana Krstitelja, koji pada u
to vreme. O praznovanju najdueg d ana kod
mnogih evropskih naroda postojao je obiaj
paljenja vatri, kotrljanja toka, pletenja vena-
ca (to sve simbolie sunce u zenitu); to se
odralo sve do novijih vremena. V atre rado
snice imale su, po starom verovanju, mo
zatite ljudi i stoke od zla i bolesti. Tokom
prologa v. u mnogim krajevima nae zemlje,
osobito u kajkavskom delu H rvatske i u Slo
veniji, palile su se vatre uoi Ivanjana, tzv.
ivanjski krijesovi, koje mlade uz igru i
pesmu preskae. Iz ovih krajeva je zabeleen
znatan broj pesam a vezanih za taj obiaj. U
istonim krajevima nae zemlje palili su vatre
uoi Ivanjana i Petrovdana stoari oko to
rova. Z natno je m anje zabeleenih i. p, iz ovih
krajeva, m ada u nekim drugim vrstam a lirskih
narodnih pesama, npr. ljubavnim, nalazimo
ostataka ovih pesama, koje su se, kao i veina
obrednih, u novije vreme pretapale u ljubavne.
Ivanjan, Ivan K upalo, praznuje se kod svih
Slovena; najstariji pom en nalazi se u pisanim
ruskim spomenicima polovinom 13. v. (V, i ->
obredne pesme).
L it.: B. K a p a u n h , fflu eo m u o m a ju uapoga
cpncKoui, 1867: A. A. IIoTeGiia, O neKotnopbix cum-
h o ao x a 'A a e . H H c K o H a p o g H o no33uu,
BoraxbipeB, PyccKoe uapognoe noemmiecKoe m sop-
necm eo. 1956; C. T. BapanoB. P yccxoe napoqiioe
noemunecKOe m eopueem tto, 962; B. JlarKOButi, H a-
pogna KibimeeHocm 1, 1 9 6 7 ; B. H e/uih, Aum oM nuja
uapognux m pcK itx necaxrn, 1969. R. P.
IZDANJE (lat. editio) Nije terminoloki
jasno odreen pojam, te moe znaiti kako
posve novo izdanje tako i neprom enjeno izda
nje ve postojeeg izdanja (na prim er u licenci,
u okviru knjievnih zadruga) ili oblik edicije
koji se spoljanjim odnosno izdavakim obe-
lejima razlikuje od nekog ve postojeeg iz
danja: na primer kvart izdanje, pojedinano
izdanje, jubilarno izdanje, skraeno izdanje,
kolsko izdanje i dr.; no jo vie se primenjuje
na tomove jednog izdanja koje spoljnom opre
mom, form atom ili kvalitetom i dr. odstupaju
od tom ova u drugom izdanju: na primer izdanje
u jednom ili u vie tom ova, u povezu ili bro-
irano, u platnu ili koi, luksuzno izdanje,
depno izdanje, izdanje za narod, izdanje za
ljubitelje, na posebnom papiru itd. V. i -+
kritiko izdanje, prvo izdanje (> editio prin
ceps), poslednje izdanje (-~> Ausgabe letzter
Hand). Z.K .
19 R en ik k n ji e v n ih te rm in a
IZO M E T R I A N
IZGUBLJENA GENERACIJA (eng. The
L ost Generation Lost denerejn) Naziv
za grupu am. pisaca koja se javila neposredno
posle 1. svetskog rata i koja je u toku prve
poratne decenije izraavala na razne naine
umor, gaenje, razoaranje i protest protiv
rata i protiv vrednosti predratnog graanskog
drutva koje su se pokazale lane ali protest
sa m alo pozitivne sarine, cinian i ruilaki.
Pisci koji su pripadali toj grupi, i meu kojima
se istiu E. Hemingvej, D. D os Pasos, S.
Luis, F. Skot Ficderai, G. Stajn, iveli su
veinom u Parizu, kao dobrovoljni izgnanici iz
svoje zemlje, prezirui njen malograanski
duh (koji je najbolje opisao S. Luis u Bebitu i
r. svojim rom anim a). Inae, njihove stvara
lake fizionomije bile su razline i oni su
kasnije poli raznim putevima; i. g. je naziv
koji opisuje samo njihov zajedniki stav (a i
opstu atmosferu tih godina meu am. intelek
tualcima), a ne i neke zajednike knjievne
osobine.
L it.: M . C unliffe, T he L iterature o f the U nited
S la w s, 1955; J. W . A ldridge, A fte r the Lost Gene
ration,, 1958, M . Cowley, D P.
IZ O H R O N IZ A M (gr. i'cro^ - jednak i xpo-
vo<; -- vreme) U antikoj metrici vremenski
jednako trajanje -* stopa, graenih na jedna
kom broju mora. Po teoriji -* takta jedna
ko trajanje izgovora (na osnovu prilagoa-
1914; n . r. vanja -* tempa) ritmiih grupa u napevnom
narodnom stihu i u tonskim stihovima, bez
obzira na broj slogova u grupi, on. taktu.
.R.
IZ O K O L O N ( ictokco X o v , od gr. i'orog jed
nak, kcoXo v dio) Termin antikne -> reto
rike, jedna od triju Gorgijanskih figura
koja se sastoji od slijeda paralelno graenih
reenica ili bar volanih reeninih dijelova
(- paralelizam). Paralelni dijelovi treba da
imaju Isti broj rijei, dok broj slogova i nji
hova kvantiteta ne igra ulogu. U i.-u red rijei
ne m ora biti potp u n o jednak, npr.: Satis
eloquentiae, sapientiae parum (dovoljno rje
itosti, razboritosti malo, Salustije, Bellum
Catilinae -* hijazam). Po znaenju lanovi /.-a
mogu biti bilo sinonimni, bilo antitetini, bilo
uzajam no vezani odnosom -+ poreenja.
Z..
IZOMETRIAN (gr. i'cro; isti i jietpov
mera) Istog - razmera, tj. sastavljen od
istog broja -> iktusa odnosno -* stopa (rav-
nostopni), a u fr. silabikoj versifikaciji
slogova, te je u tom smislu sinonim za -*
izosilabian. Po nekima izraz i. treba da se
odnosi samo na -> kvantitativnu versifikaciju,
IZO M O R FIZA M
u kojoj su stihovi izohroni (-* izohronizam).
Up, - heterometrian i - monometrian.
.R.
IZOMORFIZAM (od gr. i'oog isto, jed
nako i jiopiprj oblik, forma) K ada dva
ili vie obljekata imaju istovetnu strukturu, za
njih se kae da su izomorihi. Termin se u
svom pravom i strogom znaenju uglavnom
upotrebljava u m atem atici i m atem atikoj lo
gici, a mogao bi se simplifikovano definisati
kao potpuno, uzajam no i jednoznano presli
kavanje dvaju skupova (--+ model). K ad je,
meutim, odnos izmeu dva skupa takav da
se dva ili vie sastavaka iz skupa koji slui kao
original preslikavaju pomou jednog sastavka
u skupu koji slui kao slika, onda se u m ate
matikoj logici ne govori o i., nego o homo-
morfizmu, U potrebljava se i trei termin ho-
mologija. T o je sluaj kada se izuavanje od
nosa izmeu dva ili vie objekata ne zaustavlja
na uoenoj prostoj analogiji, nego se otkriva
analogija izmeu njihovih struktura. Homolo-
gija se moe odrediti kao analogija izmeu
struktura. K ad bi se strogo upotrebljavali ter
mini, u nauci o knjievnosti moglo bi se uglav
nom ili bar u veini sluajeva govoriti
jedino o homologiji. Ipak, pod uticajem -
kibernetike, termini izomofrizam i homomor-
fiza m upotrebljavaju se dosta esto, a pri tome
se podrazum eva da ih ne treba shvatati u
strogom m atem atikom znaenju.
Lit.: -* Kibernetika, - model, N .P .
IZOSILABIAN (gr. ia o c ro U a p o i - jedna-
kosloan) lz istog broja slogova. Odnosi se
u prvom redu na -+ siiabiku versifikaciju,
u kojoj se samerljivost stihova zasniva na
ponavljanju istog broja slogova. Sinonim -
izometrian. I u srphrv. silabiko-tonskoj
versifikaciji stihovi su obino izosilabini, rede
heterosilabini, odnosno -+ heterometrini
regulisani, od kojih treba razlikovati -+
meovite stihove- Im a tvrenja da se u usmenoj
poeziji i. kao -+ konstanta metrika javlja
zbog redaktorskih (npr. V uk ovih) intervencija.
L it.: M . Toim fi, H30cnuia6n3aM y cpncKoxpBar-
ckhm AeceTepaHKHM necMaMa, A na j u <t>u.-i0 3 0 (pcK0 i
ifiaKVJimema (SeorpajicKH yHHBep-uireT), knj. XII,
1976, 511 39; -> versifikacija; -* silabika versi-
fikacija; - siiabiko-tonska versifikacija. .R .
IZOSTROFIAN (od gr l'aoc; isti i -
strofa) Odnosi se na pesmu u kojoj su sve
strofe, u prvom redu, istovrsne po broju sti
hova (npr. pesma u -+ katrenima), pri emu u
silabiko-tonskoj versifikaciji one mogu da
budu: a) - izometrine, tj. sa stihovim a koji
290
imaju isti broj -* iktusa (-* stopa), npr. etvo-
roiktusni trohej, to ne znai da imaju i isti
broj slogova; b) heterometrine, tj. sa sti
hovima koji imaju razliit broj iktusa, i to u
reguli san om smenjivanju; c) u obliku lo-
gaeda. Pod a) i b) metriki podrazum eva
duinu stiha, tj. -> razmer, a ne vrstu^ -
metra. Suprotno -* heterostrofian. .R.
IZOTONIAN (gr. l'oo<; jednak i x v o q
ton, akcenat) O dnosi se na stihove sa istim
brojem akcenata, U sistemu tonske versifi-
kacije stihovi su i. jer se njihova samerljivost
zasniva na jednakom broju akcenata (npr.-*
akcenatski stih) .R.
IZRAZ Termin -* nauke o knjievnosti u
opreci s term inom utisak (dojam), a u poetici
B. K roea on oznaava bit knjievnoga stva
ranja. Svom unutranjem doivljavanju pisac
m ora nai pogodan /. u jezikoj grai; od
njegove sposobnosti da to uini zavisit e sna
ga njegova djelovanja na itaoca. U prijelazno
doba razvoja knjievnosti novo osjeanje i
vota nije uvijek nalazilo pogodan i., pa se
knjievna djela koja su nosila u sebi opreku
starih izraajnih sredstava s novom idejnom
sadrinom nisu mogla odrati, npr. Volterove
drame. U teoriji i. (expression theory) posto
ji kolebanje izmeu znaenja u psihologisti-
kom shvatanju kao izlivanja duevnog sadr
aja ili kao u-ivljavanja (Einfhlung) naeg
ljudski znaajnog, naroito emocija u umet-
niko delo ili estetski predm et i i. kao speci
finog duhovnog oblika to u umetnosti pre-
vazilazi svaki naturalistiki haos (G. Ben) i
k ao subjektivno snani nain pisanja (-+ eks
presionizam u knjievnosti) koji po pievoj
ideji uveliko prevazilazi sve to je objektivno,
realne ivotne okolnosti, postojeu stvarnost.
L it.: K . S c h u itz e Ja h e , Erleben u n d A usdruck,
1929; T h. S poerri, D er W eg zur Form , 1954.
Z.. M .D .
IZRAAJNOST O snovna osobina pjesni
koga jezika, za razliku od svakidanjeg, ko
lokvijalnog: da bi izraajnim sredstvima sam o
ga jezika pred unutranjim pogledom itaoca
pisac izgradio svijet svoga djela u njegovoj
totalnosti, on m ora nastojati da svom jeziku
dade m aksimalnu i. koja e itaoca iz njegova
svakodnevnoga svijeta prenijeti u svijet knji
evnog djela. U tu svrhu pisac posveuje naj
veu panju svom rjeniku, kako u pogledu
znaenja i afektivnoga tona rijei, tako i u
pogledu njihove - glasovne simbolike i sin
taktike povezanosti. U -+ kompoziciji djela
on izborom i poretkom prikazanih pojedinosti
291
pojavnoga svijeta tvori od njih karakteristine
pojedinosti svijeta svoga djela. V. i - inten
ziviranje.
L it.: K . S c h u ltz e Ja h d e , A usdrucksw eri
S tilb eg riff, 1930.
IZREKA Izraz u obliku formule, metafo-
riki iskovani oblik govora, veinom pomou
slika idiom atikog karaktera (-* idiom). U 19.
v. u obiaj uzeta re (kod S. N ovakovia, S.
M. Ljubie). Po Bauzingeru, mogu se izdvojiti
tri glavne funkcije i. u sistemu metaforike
stilistike. Prva je funkcija preterivanja i pre
uveliavanja, pri emu se rauna sa hiper
bolom i rei se ne shvataju bukvalno (za m ra
va se kae: Sve mu loj kosti ierao napolje;
vitalnost ene se oznaava U ene im a
devet dua; bes /.: Ierao ga iz koe,
tanost tvrenja i.: Evo moje glave). Druga
funkcija, suprotna prvoj, jeste funkcija
eufemizma. Moe ublaavati neku stranu
realnost, sadravajui i elemenat maginog (za
um rla se kae: O tiao u Nedoin, Otiao
na istinu). Nizom slika se moe konkretizo-
vati apstraktni pojam (npr. za pojam nikad:
K ad gavran pobeli, K ad se rodi na zapadu
sunce); moe se umanjiti uvredljivost nekog
izraza (za lude se kae: Lak je ispod kape).
Trea funkcija bila bi svoenje jednog stanja
stvari ili akcije na to manji broj rei (/.
A dam sko koleno, kao dodola, neslan
ovek, nokat i meso, konkretizuju i sai
maju opirna objanjenja). Sve tri funkcije
mogu biti spojene u jednoj /. Devete peke
arilo, kae se za oveka koji drugom e nije
nikakav rod, a ovaj izraz ujedno sadri i funk
ciju eufemizma, i karikiranja i saimanja. U
i. spadaju i drugi govorni oblici vrste, tradi
cionalne forme. T akva su poreenja po slino
sti: rumen kao rua, visok kao bor, bi
star kao suza, uva ga kao oi u glavi;
zatim poreenja po suprotnosti sa nijansam a
hum ora: ljut kao ovca, siguran kao vrbov
klin. U koliko poreenje sadri neko poslo
vino zapaanje, najee je u saetom i ritam-
ski organizovanom obliku (npr., i. iz 17. v.
M a kao medom pomazan), moe nastati i
na osnovu anegdote, ~+ prie (Dosjetljiv
kao ijak), biti aluzija na knjievno delo,
istorijsko lice ili dogaaj (Osta kao uprija na
Viegradu, Proao kao Janko na Kosovu),
U i. bi spadale i izvesne narodne, dijalekatske
sintagme, kao dubleti: sito i reeto, ni kriv
ni duan, s koca i konopca, trice i kui
ne, sastalo se zlo i gore itd. U i. spadaju i
uobiajeni izrazi, kao: vatreno krtenje, sli
ka zdravlja; navodi iz stranih jezika: hic et
19 *
IZVOR
nunc; konvencionalne fraze, ne budi prim i
jenjeno, da si iv i zdrav, itd.; zatim na
dimci ili imena koji saimaju karakteristine
und osobine ljudi ili mesta: ijaci, Skadar na
Z .. Bojani, itd. Up. i - apoftegma, -* sentencija.
Lit.: M . K ne*eBHh, A nm oAom ja napognux vmo-
meopuHa. 1957: A. Joes, Em fche form e n. 19582;
B. JlaTKOBuh, H apogua K ibim eeuocm , 1, 1967; H.
B au singer, F orm en der Votk.spoesie. 1968, N .M .
IZV ETA EN O ST - Domai izraz za arti-
ficijelnost od lat. artificium vetma, ume-
nost, u stilu oznaava svjesno stilsko ~+ inten
ziviranje neadekvatnim i neskladnim sredstvi
m a tako da taj postupak djeluje neprirodno i
neumjetniki. I. se u knjievnom djelu moe
oitovati i u izgradnji fabule, u kompoziciji
djela, u crtanju likova, a i u neskladnom isti
canju idejnosti. Z..
IZV O D 1. Saeto izlaganje sadrine nekog
veeg dela, ili kratak istorijski pregled doga
aja, popularno jo u antikoj knjievnosti.
O d velikog su znaaja saeta izlaganja iz
obimnih naunih dela. Takve /. esto prave
sami autori. 2. /. je esto sinonim za -*
citat. Up. epitoma. Sl.P.
IZ V O R 1. Materijal sadran u pisanoj rei
ili usmenom predanju kojim se pisac koristi
kao graom (graa) svog dela. Tradicio
nalni i. knjievnih dela bile su mitologija, -
legende i istorijski zapisi. T ako je gr. m itolo
gija osnovni i. gr. dram e; antika knjievnost i
hrianska mitologija i. m nogih srenjovekov-
nih i renesansnih knjievnih dela; Plutarhovi
Uporedni ivotopisi i. nekih ekspsrovih dram a
itd. /. dela rom antike knjievnosti esto se
nalaze u legendama i spisima srednjeg v.: a
tobrijan (Genije hiranstva, A tala), V. I go
( Bogorodiina crkva u Parizu). N ovija knji
evnost koristi najrazliitije mitoloke, knji
evne i istorijske i. (T. M an, Dojs, Eliot i dr.).
M oderno korienje vrlo raznovrsnih i. ogleda
se u novijem istorijskom rom anu, a kod nas
naroito u delima I. Andria, kao i u Selimo-
vievom rom anu Dervi i smrt (stare hronike,
Kuran i dr.). 2. M aterijal sadran u veoma
razliitim dokum entim a (pisma, dnevnici, be-
leke, faksimili pojedinih verzija teksta, zapisi
savremenika i dr.) koji slui za rasvetljavanje
pievog ivota i dela, ili neke knjievne
epohe.
L it.: P. V an T ieghem , L a question des m thodes
en histoire littraire, 1931; M. am i, Isto rijski izvori
T ravnike hronike Ive A ndria , 1962. B .M . S.K .
IZVORNOST 292

IZV O RN O ST K arakteristika knjievnog ideoloke pristrasnosti i otkrije najdublje istine

stvaranja, koje, negativno odreeno, nije po ljudskog postojanja. Pogreno je misliti da
sredovano refleksijom o metodi, vezom za ne su prvobitni istorijski knjievni izraz i ano
ku postojeu knjievnu kolu, pom odni pravac nim na narodna knjievnost uvek izvorni, jer
ili uopte za neku vaeu umetniku ili estet upravo za njih vae vrlo stroge ili uhodane
sku normu. U pozitivnom odreenju, u filo- norme umetnikog stvaranja. Blizina izvoru
sofiji pesnitva, izvornost je karakteristika
pre karakterie poetke jedne nove epohe knji
najvee poezije, u kojoj se izraava sutina
samog pesnitva, iji je supstancija!ni govor u evnog stvaranja, kada se odbacuju dotada
stanju da izrazi celinu i jedinstvo subjektivnog vaee norm e i osea neposrednost u odnosu
i objektivnog, da izrazi najdublje snage epo-* prem a prirodi i si. U poznim epoham a izvorni
halnog istorijskog zbivanja, d a antecipatno knjievni izraaj je onaj koji se ne povinuje
zahvati totalitet ljudskog hum anum a, da kroi ustaljenim obrascima i paradigm am a u umet-
tamo gde ljudski razum nije kroio, d a ukloni nikom stvaranju. M.D.

JAKA ( dijuka, aka) U severozapad-
nim oblastim a srphrv. jezikog podruja, oso
bito kod H rvata u G radiu i kod Bunjevaca u
okolini Subotice, znai pesmu koja se peva, a
glagol dijaiti, jaiii pevati. P. Zrinjski
(1621 1671) u svome delu Arijanskoga mora
sirena navodi da ptica ijae. U ostavtini F.
K. F rankopana (1643 1671) nalaze se pesme
sline narodnim koje je oznaio kao ijake
junake. P. Riter Vitezovi (16521713), na
zvao je jednu svoju pesmu Senjica, aliti di-
jaka od senjskoga na m orju junatva. U
ma. jeziku ve od 13. v. dijak se upotrebljava
u znaenju pesnik. N arodne pesme gradian
skih H rvata koje je sabrao F. Kurelec nazivaju
se Jake (1871).
L it.: B. JlaTKOBHh. O n e n a iiiMa cpncKOxpBar-
ckhx Hapo,'JHHx ueeaM a jxo s p a ja 18. b., flp u .to iu
sa KHiii/KesHocm, j e 'i m , ucm opujy u (po.iKjtop, 1954,
X X , 3 4; M . B okovi Siulli, Usmena knjievnost.
1978. R .P .
JADIKOVKA Vrsta -> tubalice, koja iz
raava alost za nekadanjim lepim ivotom ili
za izgubljenom otadbinom (zaviajem) (Ovi-
dijeve pesme Tristia)., za odsutnim draganom
ili za pokojnikom (-+ epikedejon, -* trenodija,
eJegija). D..
JAKO VREME STIHA Arza, Iktus
JAMB (gr. lotu po;;, up. ian(3ieiv rugati
se) 1. U antikoj -> metrici metrika stopa
sastavljena od jednog kratkog i jednog dugog
sloga (U ). Prem a jednoj verziji /. je dobio
ime po Jam bu, sinu nimfe Eho i boga Baha;
J
po drugoj prem a imenu mitske carske sluav
ke Jam be koja je pevaia tunoj Demetri vesele
pesme jakim jam pskim jazm erom . U prvo
vreme u staroj Grkoj ovim razmerom sastav
ljani su satirini stihovi (rugalice) pa se i
poezija prem a tom e deiila na herojsku i jam p-
sku. Jam pskim metrom pisali su Arhiloh, Si-
moni, H iponakt Efeski. O d 5. v. pre n.e.
upotrebljavan u dram skim dijalozima. U gr.
poeziji jam pski stihovi bili su organizovani po
m etru, tj, po dve jam pske stope iniie su di-
podiju ( = metar). U starolatinskoj poeziji, me
utim, jam pski (kao i trohejski) stihovi nisu
organizovani po metru, nego po stopama.
O tuda lat. nazivi stihova po broju stopa
(jampski senar, septenar, - oktonar).
Srednjovekovni lat. j. ima silabiko-tonske
odlike. Trim etar s akcentim a na 4. i 10. slogu
postaje prototip, fr. dekasilaba (-> deseterac) i
ital. -* endekasilaba. V.Je,
_ 2. U -* silabiko-tonskoj versifikaciji j. je po
tradicionalnoj definiciji dvoslona stopa sa
prvim slogom neakcentovanim, a drugim ak-
eentovanim ( U) . To znai da parni slogovi
u jam pskim stihovima predstavljaju jak o vre
me (- iktus, -* arza), a neparni slabo vreme
ili m euiktusne intervale. T ako se /. moe
definisati kao stih u kome se izmenjuju iktusi
na parnim slogovima sa slabim vremenom na
neparnim slogovima. Primer stiha sa tri iktusa
(trostopni j.) u J. llia iz 1849. g.:
I sunce koje sinu U L U U ~ U
K o vjeni" boji raj. U -1 U U
Z ar tako naglo minu U U U U
ivota tvoga kraj. U U U
JAMB
Neparni stihovi su -* hiperkatalektini (sa
enskom klauzulom), a parni -> akatalek-
tini (sa mukom klauzulom). U uobiajenoj
srphrv. terminologiji to je jam pski sedmerac
kombinovan sa -+ estercem. U tvreno je da
neki iktusi vie, a neki manje privlae akcente
red. U navedenom primeru ostvareni su (ak
centom) svi iktusi. O bino, meutim, poneki
akcenat izostane, to ini ritam raznovrsnijim.
T ako je u sleeim stihovima Vojislava Ilia sa
pet iktusa (petostopni jam b) i -* cezurom
iza petog sloga: N a m oru burnom // ljudsko
ga ivota I U meni vera // gubf se i m rS\ Prvi
stih je hiperkatalektian, drugi akatalektian.
O bino se to zove jam pski jedanaesterac
kombinovan sa desetercem. IJ oba stiha
ostvareni su svi akcenti na parnim slogovima,
izuzev na 8. slogu (izostao akcenat ili ne
ostvaren iktus). U zavisnosti od prirode po
jedinih jezika akcenti mogu da se, pod odre
enim uslovima, nau manje ili vise i na ne
parnim slogovima (vansbemni akcenti na
slabom vremenu). T akav je sluaj obino s
akcentovanim jednoslonicam a, ali se javlja i
U drugim sluajevima, manje u ruskom, a vie
u nemakom, engleskom i srphrv. stihu. U
srphrv. jam bu najee se pomeraju akcenti na
poetku polustihova, npr. u jedanaestercu. A.
Santia: Prola je bura. // stiale se s tr a s ti...
I mrtvo lie // po hum kam a pada. U prvom
stihu vanshemni akcenat p ad a na prvi slog (->
horijamb) u drugom na sedmi. Zove se i
pomereni akcenat ili pomereni iktus,
Prozodija srphrv. jezika om oguava jam pski
stih. U umetnikom pesnitvu, on je dobijao
podsticaj uglavnom sa strane, ali u narodnoj
poeziji postoje ne sam o strukturalne moguno
sti nego i primeri ili prototipovi gotovo svih
jam pskih stihova. O vo naroito u nesimetri
nom -> osmercu i u jednoj varijanti simetrinog
(lirskog) -> deseterca, oba sa cezurom iza petog
sloga. Evo osmerca: Utopi prsten // u more
Z a njime mlada // plovila A grozne suze //
ronila, A ljuto sebe // kurijae. Osim po-
merenog prvog akcenta (na prvom slogu), she
ma jam ba je potpuno ostvarena, s tim to
izostaje akcenat na 8. slogu. N arodnom pe-
sniku vie odgovaraju jednostavnije strukture
(ovde dvoslonica izmeu dve troslonice, tj.
3 + 2 + 3). Kasnije e se u umetnikoj poeziji
ostvarivati i etvrti iktus. Izgraen umetni-
ki jamb u srphrv. poeziji po pravilu ima cezuru
iza petog sloga i akcente na parnim slogovima.
Izuzetak predstavlja poetak stiha i drugog
polu stiha, gde se akcenat esto pom era na prvi
odnosno sedmi slog. U jam pskom jedanaester
cu akcenat ne sme da pada na poslednji slog, a
294
na petom slogu se izuzetno javlja. Pesnici sa
istananim oseanjem za ritam strogo izbega-
vaju akcente i na treem i na devetom slogu.
Cezuru neki uvaju iza petog sloga, drugi je
pomeraju iza etvrtog, a poneki i ukidaju. U
prvom polustihu jam b a najee dolazi tro-
slonica sa dvoslonicom iza sebe. O bina je
pojava i petoslonice na tom mestu. K ad je
cezura pom erena iza etvrtog sloga, onda obi
no iza troslonice dolazi jednoslonica ili se
polu stih ispunjava etvoroslonicom s akcen
tom na drugom slogu. Z a ritam srphrv. jam b a
je znaajnije ostvarenje drugog iktusa (na 4.
slogu) nego prvog (na drugom slogu). U d ru
gom polustihu mogu a se kom binuju razliiti
tipovi akcenatskih ceiina, npr. u jedanaester
cu: 2 + 2 + 2, 4 + 2 (rede 2 + 4), 3 + 3, 1 + 3 + 2,
2 + 1 + 3 . Prem a njihovim kom binacijam a do
brim dciom se razlikuju individualni ritmovi
pojedinih pesnika. U nutranje -* granice rei
(akc. ceiina) obino padaju ispred jakog vre
mena, npr. u jedanaestercu:
U-U/-U//-UUU /- U
U U / U // - U U U / - U
U vezi $ tim srphrv. jam b ima uglavnom si
lazno -+ fraziranje: O d svoje // majke //
ko e / nai j bolju?! j A majka / vaa //
zemlja vam je / ova.. Pesnici su to razbijali
drukijim kom binacijam a akc. ceiina, pome-
ranjem cezure, a najee pomeranjem akcen
ta sa estog sloga na sedmi. U ostalom , ni u
drugim silabiko-tonskim sistemima ne ostva
ruje se redovno uzlazno fraziranje. Ljermontov-
Ijev stih: Hipaioom eo.mbi, eemep ceuutem
oigledno ima silazno fraziranje, pa ipak je to
etvoroiktusni jam b, kao kod V. Ilia: Sa
surih gora magla stie. Svojim kontratrohej-
skim tokom i usporenijim -* tempom srphrv.
jam b se bitno razlikuje od troheja.
L it.: ~+ Metrika, antika; -+ versifikacija; ~*
silabiko-tonska versifikacija; M. hvp'iHH. JaMn-
ckh cth x y cpnCKOM necHHUiTBy, CpncKu KfbtoKee-
hu i.mcHUK, 1914, kh>, X X X II, c s . 12, 9 0 5 915;
C . M a ru h , O p tim u m u VMCiHHHKe BepciicjjuKauitje
cpncKe, r o g u iu ib u u f l H u k o ac H y n u h a , X X X IX
X L I, 1930 1932; P. KomyTHft, O m o n c K o j u e m p u -
iiu v H o e o j c p n c K o j n o e i u j u , 1941; K . T a p a H O B C K H ,
O KpK/ie'!eBy npeBo.iv riyuiKHHOBa M o n a p ra h
C a jm jep n ja , J<P. 1952, kh>. X IX . 4 7 - 8 6 ; K. T ap a-
HOBCKH, ripHHUiiriH cpncKOKpsarcKe BepCH(j)HKa-
u i-ije . ilp ii.io j u sa KtbitiKeeHOL'm, j e 3 u k , u c m a p u jv u
ip o .iK .m p , 1954. kh>. X X , cb. 1 2. 14 28; M. F ra-
nievi, O nekim p ro b lem im a n aega ritm a
R a d JA Z U , 1957, knj. 313, 5 - 1 8 7 ; jj. JKhbico-.
bhh, P u m a . M u n e c n m K u g o x . u 8 . b a j , 1962; C. MaTHfi/'
C'thx HHKOJie BopojeBHha, i o o p H U K M a m u u , e c p n -
cK e n i K ib u x ;e n o a n u jc n iK , 1966, kh>. X IV /2,
209 214: B. M. ^Khpmvhckmh. O HaunoHajibiiwx
295
<t>opMax HMtmeCKoro CTHxa (u:) Teopux cmwca
(pe/t. B. E. XoJimeBHHKOB). 1968, 7 23; M. H aile.
S. j. K eyser, Illu stra tio n and D efense o f a T h eo ry
o f th e Ja m b ic P en tam eer , C olIege E nglish, 1971,
33, 1 5 4 176; > K . Py*H ft, C p n c K u ja s tO u m ip o q u a
MempuK, 1975.
JA M B E L EG (-> jamb i gr. Xeyo tuba
lica) Vrsta sloenog stiha koji se javlja u
dva oblika: a) sloen iz -* reizijana i -* hemie-
pa ( U U - U // - U U - U U - ) ; b) sloen
iz jam pskog akatalektikog dim etra i hemiepa
(U U / - U - / / - U U - U U - ) , po
znat u Horacijevim epodam a, npr. u drugom
stihu jam beleke (arhiloke strofe II);
H orrida tem pest as caelum contraxit et
imbres
nivesque deducunt lovem; nunc mare,
nunc siluae.
U obrnutom redosiedu (hem iep+jam pski aka~
talektiki dim etar) javlja se -> elegijamb.
L it.: Metrika, antifka. .R ,
JAMBOHOREJ-+ Antispast
JAMPSKI STIHOVI etverac, > peterac,
> Sesterac, -* scdmerae, -* osmerac, deve-
terac, -+ deseterac, -+ jedanaesterac, -> dva-
naesterac, -+ trinaesterac, -+ etrnaesterac,
petnaesterac, --* politiki stih.
JA M PSK I TR IM E T A R - Ili, skraeno, tri-
metar je jam pski akatalektiki stih od tri me
tra (ili dipodije), odnosno est jam pskih stopa
(lat. senarius). Stih koji se najee javlja kao
stih za deklam ovanje u kome lica u drami
govore i razgovaraju. Javlja se ;akoe i kao
kataiektiki jam pski trim etar. Cao holijamb
javlja se i u stihu za pevanje. Pored heksa-
m etra jam pski trim etar je najei stih u gr
kom pesnitvu. Dozvoljava velik broj modifi
kacija. Lat. senar (skraeni naziv za jam pski
senar) jeste, npr. slobodno modiflkovani gr.
}. t. M ogunosti senara pokazuje sleea
shema:
u u u u uu au /u u uu uu uu /
^ JED A N A ESTER A C - E U srphrv. usmenoj
uu uu uu
JA N SE N IZ A M (fr. jansnisme) Versko
uenje koje je snano uticalo na duhovni i
drutveni ivot Francuske u 17. i 18. v. Njegov
tvorac, holand. teolog i biskup u fr. gradu
JED A N A ESTER A C
Ipru, Kornelius Jansenius (15851638) bio je
pristalica doktrine Sv. Avgustina o predesti
naciji, po kojoj ovek niim ne moe sam
zasluiti spasenje, ve ono iskljuivo zavisi od
.R .
boje milosti, koja se nedokuivim putevima
izliva na izabrane. Jedino vera u apsolutnu
mo boju i najstroe potinjavanje njegovim
zakonim a mogu osloboditi doveka od patnje
zbog bede njegove ovozemaljske sudbine, ve-
no optereene praroditeljskim grehom. J. se
suprotstavlja relativistikoj gipkosti jezuita,
njihovom uenju o slobodnoj volji i kazuistici.
Velika verska i m oralna strogost j. privlaila je
ili odbijala duhove u Francuskoj, u kojoj se
ovaj pokret proirio oko 1640, da nikada ne
prede okvire jedne m alobrojne, ali vrlo uti-
cajne spiritualne elite. Zahvaljujui Janseniu-
sovom vatrenom siedbeniku opatu Sen-Sira-
nu, sredite pokreta je postao enski m anastir
Por-Roajal, ije je jedno pariko zdanje u to
vreme bilo utoite nekolicini usamljenika,
grupe vrlo umnih i uglednih graana. K ao
drutveni pokret, j . je naroito imao uspeha
kod ela buroazije i sudskog plemstva, iji je
znaaj opadao sa uvoenjem apsolutizma. T a
ko, budui, k atkada nesvesno, i verska i poli
tika opozicija, jansenisti su se ubrzo nali pod
udarom i rimske crkve i fr. drave, to je posle
niza papskih osuda i progona poetkom 18. v.
dovelo do konanog guenja pokreta. J. se
potom rairio u Holandiji, Nemakoj i nekim
drugim zemljama srednje Evrope. Kao zna
ajno sredite knjievnog ivota, Por-Roajal je
istoriji fr. knjievnosti 17. v. dao nekoliko
istaknutih imena; usamljenici Nikol, Arno,
Lemetr i r. primenjuju uspeno kartezijanski
metod u raspravljanju teorijskih pitanja poezi
je i jezika; Paskal je jedan od usamljenika i
sjajni branilac /'. u sukobu sa jezuitima ( Pisma
provincijalcu 165657); Rasin je uenik i ti
enik Por-Roajala; ak i Boalo u trenucima
verskog nadahnua i r. lako progonjeni, jan-
senisti su i u 18. v. prisutni kao pritajeni
kritiari crkve i drave.
L it.: L. C ristiani. L'Hrsie de Port-Royal, 1955.
S.V.
JA RC H A , p. (ar. harga, harda) -* Muveeh
poeziji trohejski trolani stih sa dve -+ cezure
iza etvrtog i osmog sloga (4//4//3) i obino
V.Je. sa dakttlskom -> klauzulom, rede enskom:
Obvila se // bel a loza // vinova; Gde su
mojih devet brae // junaka. U zbirkama
koje je Vuk objavio sasvim je izuzetan primer
sa mukim zavretkom : Ako H ga i saaluju
// to je m la d ..., ali u novoobjavljenim pe-
JED A N A ESTER A C
srnama 1973. g. nalazi se jedna sa 14 mukih
klauzula (Imbro i Fata), tj. 14 stihova sa
ostvarenim estim iktusom. Trolani j. se jav
lja i u srpskoj graanskoj poeziji (npr. u pesmi
koja poinje: am a gora // sva se liskom //
leleje, 14 katrena bez muke klauzule u A nto
logiji B. Marinkovia). Im a ga i u predbran-
kovskoj poeziji (npr. u pesmi Jeft. Jovanovia
koja poinje: Primi ovaj // zlatan persten, //
Anice, u heterometrinoj strofi, u A nto
logiji M. Leskovca). Im a jedna pesm a u tro
lanom,;. u V. Ilica (Opom ena, etiri katre
na, dva muka zavretka, ostalo daktilski).
2. A) Redak tip trohejskog petoiktusnog stiha
sa cezurom iza estog sloga i daktilskom klau
zulom, zbog ega ispred nje obavezno dolazi
dvoslonica (6 //2 + 3). Z ato u drugom polustihu
svi akcenti padaju na neparne slogove, a for
mira se i stalna granica iza osmog sloga, po
emu je srodan trolanom ,/. Nalazimo ga u
Matoevoj pesmi Jesenje vee: M onotone
sjene // rjekom / plivaju. Prototip mu se
javlja u 18. veku, ponekad sa obrnutim redo-
sledom akcenatskih celina u drugom polustihu
(6//3 + 2) ili pomean sa trolanim /., pa i sa
trolanim -* trinaestercem. U Vidakovia se
kombinuje sa simetrinim trohejskim -v dva-
naestercem. B) -> Katalektiki estoiktusni
trohejski stih, obino kom binovan s akata-
iektikim dvanaestercem, ali i sam ostalan (u
celoj pesmi), npr. u N. G rujia (Moj grob),
u Preradovia (Mujezin), ili u 20. veku u
Pandurovia (Tako e biti; Veze). 3. Koji e koju, // ja u moju Boju. V arijanta
Jampski jedanaesterac petoiktusni -+ jamb
obino sa enskom klauzulom (--* hiperkata-
lektian) i cezurom iza petog sloga, npr. u
Disa: Sad nemam vise // oiju za duge, Z a
vedre boje jj oblaka i snova. Neki pesnici
pomeraju cezuru iza etvrtog sloga, npr. Ra-
ki: O, ta je to // io mene vee sada Z a se rada od 17. veka, a izgraen se javlja
jednu put, // za jedan oblik tela. F, Markovi
u dramskom stihu ukida cezuru. esto se u
jam skom j. akcenat pom era na poetku polu-
stihova, npr. u antia: Mi znam o sudbu // i
sve to nas eka, No strah nam nee //
zalediti grudi! .. Volovi jaram trpe, a ne
lju d i... Ili u G oranovoj Jami: Od kaplja
dana bijesni oganj pali Krvavu zjenu // u
mozgu, ko ranu. Rede se akcenat pom era na
trei ili deveti slog (npr. jam pske dvoslonice
kao gore u antievom stihu: a ne). Na petom
slogu izbegava se akcenat vieslone akce-
natske eeline (dva i vie slogova) i samostalne
jednosionice, inae remeti jam pski ritam.
Ipak se ne iskljuuje na tome mestu pojava,
sasvim retka, akcenta jam pske dvoslonice, pa
i samostalne jednoslonice. Sa cezurom iza
296
petog sloga ne p odudara se uvek - poluka-
denca. U treem od navedenih antievih sti'
hova cezura je kao granica rei sauvana iza
petog, a polukaenca je pom erena iza sedmog
sloga. Petosloni polu stih u j. j. najee je
ispunjen troslonom i dvoslonom akcenat-
skom celinom (3 + 2), esto i petoslonicom. U
estosionom polustihu upotrebljavaju se razni
tipovi akcenatskih celina, prem a ijim se kom-
binacijama dobrim delom razlikuju individual
ni ritmovi. -+ Granice rei padaju preteno
ispred iktusa (parnih slogova), te je -+ fra-
ziranje uglavnom silazno. Ritam se varira po-
meranjem akcenata, kom binovanjem akcenat
skih celina, k ao i pom eranjem cezure, naroito
u predbrankovskom i Brankovom ./../. Ipak su
je neki pesnici ak i 2 0 . veka uvali iza petog
sloga k ao > konstantu. Jam pski j. je os
novni jam pski stih u srpskoj i hrvatskoj poe
ziji. Prototip mu se nalazi u usmenoj poeziji.
Prvi zapisi takvih stihova i iz usmenog i iz
pisanog pesnitva odnose se uglavnom na
petnaesti i esnaesti vek. U Vukovim pesmama
/. /. javlja se samo kao zalutao meu ostale
stihove (izuzev pesme Djevojke pripijevaju
momcima, u kojoj u pet j. variraju ve rei,
dok se ostale ponavljaju: Brala bi sasu, //
ljubila bi Vasu), U drugim zbirkam a, iako
retko, nalaze se pesmice u celini ispevane u j.j.
(npr. M ara je groe // u m aramu brala,
Oj M aro, M aro, // m ojejagnje malo). Pozna
ti su i stihovi popularne pesme koja se peva:
jedne Vukove peterake pesme nalazi se na
drugom mestu zabeleena u obliku jam pskog
./.: D evojko moja, // napoj-de mi konja,
N e mogu sama, // popala je ta m a ... Ima
neto jam pskog /. i u srpskoj graanskoj poe
ziji. U srpskoj predbrankovskoj poeziji taj stih
dvadesetih godina 19. veka. Im ao je etiri
podsticaja sa strane: ruski silabiki /, 17. veka,
antike razmere (Saim i Alkejev j.), nemaki pa
ruski petostopni jam b i italijanski endekasilab.
K ao ve izgraen jam pski stih pod nemakim
uticajem ima stroi raspored akcenata (u pre-
brankovskom i u Brankovom stihu), U jeku
srpskog rom antizm a i narodnog troheja bio je
potisnut. Ipak je u njemu Zmaj ispevao dva
desetak pesama sa nekoliko stotina stihova.
K ao to je Kosti afirmisao jam pski -v dese
terac, tak o je V. Ili afirmisao jam pski /. Po
etkom 2 0 . veka. zajedno sa trohejskim dva-
naestercem, /. y. predstavlja najpopularniji stih
u srpskoj poeziji. Pored Rakia, Duia i an
tia, u njemu lepa ostvarenja daju Srezojevi,
V. Petrovi, Pandurovi i Dis. Meu najpo-
297
znatije pesnike h r v a t s k o g / / , idu I. M aura-
ni, Senoa, F. M arkovi, Arnold, Kranjevi,
Ujevi i G oran Kovai, koji je u njemu ispe-
vao Jamu. 4. Redak etvoroiktusni dak-
tilski stih sa cezurom iza petog i)i estog sloga
(u istoj pesmi), npr. u A. Andria: K akvo se
pozorje predstavlja oku . . . Gorice ume
melodiki glas (Pozdrav Like u sedam sep-
tima); u Sterije: Pletite cveem izvezene ven-
ce (uvstvovanje); u Borojevievom pre-
vodu ilera: estvujte ene, jer beru i ple
tu . .. Pletu od sree i ljubavi kras (Do-
stojinstvo ena). Sa doslednom cezurom iza
estog sloga upotrebie slian j. D. Stanojevi
u prepevu Tasovog osloboenog Jerusali
ma, ali e pokuati da jambima i trohejima
(upravo am fibrakim akcenatskim celinama)
izbegne m onotoniju daktilskih akcenatskih ce-
lina: Gleaju plodova // vjeitu smjenu,
N a stablu istome jj vidi ljepotu. 5. Ende-
kasilabo, talijanski /., koji metriari veinom
opisuju kao silabiki stih, zapravo je specifi
an silabiko-tonski stih petoiktusni jam b
sa enskom klauzulom (hiperkatalektian),
tonskom konstantom na desetom slogu, oba
veznim akcentom na etvrtom i(li) estom i
jakim iktusom na osmom slogu. Deveti i peti
slog izbegavaju akcente (obino optereenje
1 4%, retko vie), dok je sedmi slog relativno
slabo optereen (gotovo redovno ispod 2 0 %).
E. obiluje > elizijama i sinalefama (od
nosno - sinicezama ili -+ sinerezaiua), tako
da ponekad ima form alno i po 14 slogova.
Uobiajeno je da se e. deli na dva tipa: a
m'more i a ma iore. U prvom je tonska k o n
stanta na desetom i etvrtom, u drugom na
desetom i estom slogu npr. u D antea: 1.
Lam or che m lJOve ii sole e Talire stE lle...
2. Lo prim o tuo rifUggio e ii prim o ostEIlo.
Poto se u e. esto trae i polustihovi, to je
aio povoda za nesporazume: jedni metriari
u prvom tipu nalaze shemu 4 + 6(7) odnosno
6+ 4(5) slogova, tj. prema akcenatskom seenju,
koje se, kao u navedenim primerim a, esto ne
podudara sa granicom reci; drugi nalaze
polustihove od 5 + 6 odnosno 6 + 5 slogova, tj.
prema sintaksikoj granici, koja, meutim, ni
je uvek iza petog ili estog sloga. U stvari
cezura u pravom smislu rei u e. i nema. niti
postoji jedinstveno odreivanje sintaksike
granice izmeu polustihova. ., ije se ne
posredno poreklo izvodi iz srednjovekovne la
tinske poezije, najei je stih u talijanskoj
poeziji. Javlja se i u ne rim ovanom obliku ( versi
scio/ti), u kome su prevoeni antiki spevovi
i koji od 16. veka preuzimaju i preoblikuju
pojedini evropski pesnici. Regulisan u skla
JE D N O IN K A
du sa engleskim jezikom kao ist petostopni
jam b, e . postaje stih engleske dram ske poezije
(-+ blankvers), zatim pod uticajem ekspira i
M iltona i stih nemake drame. U panskoj
poeziji preuzeti e . u 16. veku postaje svoje
vrstan silabiko-tonski stih, analogan italijan-
skom. U francuskoj poeziji odgovara mu de-
kasilab (- deseterac). U srphrv. prevodilakoj
poeziji prenoen u obliku trohejskog deseter
ca, jampskog jedanaesterca, dvanaesterca, a u
D. Stanojevia i u neobinom jedanaestercu
tipa 6//5. 6 . A) Redi oblik francuskog
silabikog stiha, poreklom iz srednjovekovne
crkvene poezije, sa cezurom iza petog sloga
(preoblikovan u savremenoj poeziji u shemu
6 + 5). U potrebljavan preteno u lirici. Javlja se
rano, zatim iezava, a bi se potvrdio u 19.
veku. R onsar ga kom binuje sa petercem. Ima
ga u Verlena i u Banvila. B) Poljski sila
biki stih sa cezurom iza petog sioga i tonskim
konstantam a na etvrtom (preuzeto iz francu
skog dekasilaba) i desetom slogu. C) Ruski
silabiki stih 17. i 18. veka, preuzet iz poljske
poezije, sa cezurom iza petog sloga, ali napu
ta tonske konstante, naroito onu u prvom
polustihu.
L it.: G . F ederzom , D e i v e r s i e d e i m e n i i u i l i a n i .
Fer u s o d e l t e s c u o l e , 19072; V. N azo r, O h rvatskom
je d a n aestercu , R a d J A Z U 252, 1935, 73 90 (i u
k u j.:) E s e j i , l a n c i , p o l e m i k e , 1950, 191 241; K.
TapanoBCKfi, O KpKJieiieBy npcB oav riywKHHOBa
7M oiiapT a k C ajiiijepH ja, /<?>, X IX , 1951 52,
47 86; M , B urger, R e c h e r c h e s u r l a s t r u c l u r e
e t F o r ig in e d e s v ers ro m n n s, 1957; ML F ranievi,
O nekim p ro b lem im a n aega r itm a ... , R a d
J A Z U 313, 1957, 146 - 1 5 4 ; isti: R itm ik a o sn o
va naega stiha (u k n j.:) K n j i e v n o s t j u e r i d a
n a s, 1959, 2 7 1 - 2 7 4 ; R. B aehr, S p a n i s c h e V e r s -
le h r e a u f h is to r is e h e r G r u n d la g e , 1962; R. V ido-
vi, D a n te u h rv atsk im i srpskim prijevodi
m a (u k n j.:) A n a l i z e i s t u d i j e , 1965, 73 206;
W. Tli. E lw ert, I t a H e m s c h e M e t r i k , 1968; P. M.
B e rtin etto , R i t m o e m o d e l l i r i t m i c i : a n a l i s i c o m p u -
ia z io n a le d e lla fu n z io n i p e r io d i k e n e lia v e r s ifi-
c a z i o n e d a n t e s c a , 1973; J. K uryfovicz. M e t r i k u n d
S p r a c h g e s e h ic h te , 1975; >K. Pyxa)h. CpncKU j a \ t 6
u n a p o g n a M em p u K a , 1975, str. 225 - '2 7 , 236 - 45,
2 5 5 - 6 7 . 2 9 3 - 3 0 1 , 4 0 3 - 3 5 , 4 4 2 - 5 2 ; M . F ra n i
evi. R a s p r a v e o s t i h u , 1979, 96 99. 162 63,
1 7 7 - 7 8 , 1 9 5 - 9 7 ; M . i i. T acuapoB , MTajtbaHCKHH
c t h x : sillab ik a ili sillab o -to n ik a? , ilpo6.>es-tbi
cmpyKmypHou . t m i e u c m u K u . 1978, 19&1, 199 218;
versifi kacija; -> silabika versifikacija; si-
labikotonska versifikacija. ,R.
JED N O IN K A O znaka za dram u koja se
sastoji od jednoga - ina. lako ne odstupa od
osnovnih generikih zakonitosti koje vladaju
dram om uopte (~> drama), te se temelji i na
JED N OSTAV N E F O R M E
optim psiholokim pretpostavkam a pozori-
nog prikazivanja, j. se po pravilu odrie raz
granate -+ intrige, brojnosti -* karaktera (mo
e imati i samo jednoga ju n ak a i tada ima
naziv -+ monodrama), dram ska radnja joj se
iskazuje u malobrojnim situacijama, esto i u
jednoj, te u naelu deluje kao zgusnuti odlo
mak razuenije radnje, ije dejstvo u pozoritu
pojaavaju mimika, gest i druga sredstva scen
skog izraavanja. Antiku tragediju (-* trage
dija, antika) mestimino proglaavaju prvo
bitnim oblikom j., iako je ona, po svojim
unutranjim obelejima, vieinska. N astanak
/. je povezan sa crkvenom dramom. Zatim
je dugo bila negovana kao drugorazredna
dram ska form a, radi zabave, da bi pozorina
predstava imala konvencijama utvreno tra
janje ili propisano dejstvo, i po pravilu je
imala obeleja komedije (~+ farsa; -* inter-
meco; - lever-scena; - meuin; predigra).
K ao forma ravnopravna vieinskoj dram i po
inje se afirmisati u i 8 . v., kada u njoj vide
formu dostojnu ozbiljnih, pa i traginih, pred
meta i vieni dramski pisci (Lesing). U 19. v.
rodire u fr. -> lirsku dramu da bi u delima
. M asnea, K. Sen-Sansa a potom . Puinija
i R. trausa doivela rascvat kao ozbiljna
muziko-ramska forma. Sredinom 19. v. u
paniji se obnavlja i veom a je omiljena ko
mina /. (-* genero chico, sarsueia). K o
nanu afirmaciju jenoinskoj dram i u podru
ju dram ske knjievnosti donosi -* naturali-
zam, sa svojom teorijom o knjievnome elu
kao o -+ tranche de vie (iseak iz ivota).
N a izmaku 19. v. najistaknutiji negovaoci ove
vrste su A. Strindberg (Gospoica Julija) i O.
Vajld. U 20. v. j. po pravilu izmie naturali-
stikoj norm ativnosti. Veoma je esta u
verizmu (. Verga, itd.), kod lirskih dram ati
ara, u A. P. ehovu ima jednog od najistak
nutijih modernih predstavnika (M edved, itd.),
-* futurizam je ubraja u kanonske forme svoje
sintetike drame, teite je pozorinih ekspe
rim enata ekspresionizma (kruga oko H.
Valdena), s uspehom je neguju L. Pirandelo,
J. O 'N il i B. Breht (-+ epsko pozorite) i T.
Vajlder, koji joj se sav posveuje. Drama
apsurda takoe esto uzima oblik /.
L it.: Y. P a z a rk a v a . D r a m a tu rg e es E in a kiers,
1975.
JEDNOSTAVNE FORME - Knjievno-teo-
retski termin koji je u nauku uveo lajpciki
kom paratist A. Joles u istoimenom djelu
(1930). Proti vei se shvaanju d a je umjetniko
djelo mogue samo kao izraz pojedinane
ljudske individualnosti kojoj izvanredna daro
298
vitost doputa da se povijesni i kultum opovi-
jesni poticaji samu u jedinstveno djelo, Joles
istrauje jezine tvorevine koje nastaju izvan
- stilistike i poetike, pa i izvan pismenosti,
koje se, po njegovoj formulaciji, stvaraju, ta
ko rei bez sudionitva autorova, u samom ~+
jeziku, te niu iz njega. K ako jezik, meutim,
ne ivi posebnim ivotom, odvojen od ljudske
drutvene aktivnosti, nego joj je upravo uvjet i
izraz, lako je Jolesove rijei preform ulirati u
realniju definiciju: da su to jezine tvorevine
koje ne nastaju iz individualnih pobuda, nego
su izraz kolektivne drutvene duhovne djelat
nosti. im je takva duhovna djelatnost usmje
rena na onaj dio ljudskoga svijeta koji je za nj
od osnovne vanosti, ona nalazi izraaja u
jeziku, zgunjavajui ga u odreene strukturne
cjeline, upravo u te /. / . U j. f. Joles broji -+
legendu, -* predaju, m itsku pripovijetku (-
mit) - zagonetku, -+ gnomu (Spruch), --ka-
zus (Casus), -+ memorabile, -* bajku i -+ vic.
Za nekoliko svojih j . f , Joles navodi drutvenu
funkciju koju one vre. T ako lik sveca u le
gendi nije svrha sam sebi nego slui zajednici
da objasni razliku izmeu dobra i zla. U le
gendi se u svecu i u zloincu opipljivo utjelov
ljuju dobro i zlo: svetac nam dozivlje u svijest
to bismo htjeli doivjeti i iskusiti na putu do
kreposti, on je upravo taj put do kreposti, za
zajednicu etiki imirabile (vrijedan nasljedo
vanja). T ako legenda vri funkciju praktiko
ga etikog prirunika za nepismene. M itska
pripovijetka odgovara na ona pitanja zajednice
kojim a bi se ona htjela domoi razumijevanja
svijeta. Z ato je ona srodna prorotvu. Izgra
en oblik mitske pripovijetke je -* mit. N apre
dak ljudske spoznaje voi ljudsko drutvo od
mythosa do logosa. M itska je pripovijetka od
govor na pitanje zajednice koje je u isti mah u
njoj latentno sadrano, a -+ zagonetka je p ita
nje koje trai odgovor. O na je u neku ruku
form a inicijacije u krug duhovno odraslih i
zrelih: onaj tko pita ispituje drugoga koji od
govara i koji time treba da posvjedoi o svojoj
zrelosti. -+ Gnoma, koja se u narodu javlja
kao -* poslovica, saopava zajednici pojedi
nano iskustvo, ali takvo koje i ostaje pojedi
nano u svijetu pojedinanih iskustava, te se
jedna poslovica ne spaja s drugim a u skladnu
T.V. sliku svijeta kao cjeline. Memorabile obavje
tava zajednicu o pojedinom konkretnom zbi
vanju ljudskoga svijeta, u njegovu su prikazi
vanju sve pojedinosti konkretne. Bajka po
rie vrijednost zbiljskoj stvarnosti i njenoj
etinosti, pa zato gradi nov svijet, u kojem se
zadovoljavaju svi zahtjevi naivnoga morala.
im stupam o u svijet bajke, ponitavam o svi
299
jet stvarnosti, koji doivljavamo kao nem ora
lan. U svijetu bajke udesno zbivanje nije vie
udesno, nego postaje razumljivo samo po
sebi. U obliku vica uvijek se neto razrje
ava. Ako Joles sam uvjerljivo navodi socijal
nu funkciju /. f , onda se iz toga izvodi nova,
stvarnija njihova definicija: j. f su jezine
tvorevine koje slue zadovoljavanju kolektiv
nih duhovnih potreba prim itivne zajednice.
D uhovna djelatnost koju spominje Joles svi
jest je o takvoj kolektivnoj potrebi kao i na
stojanje da se ona zadovolji. O tvoreno ostaje
pitanje da li je Joles u svom djelu obuhvatio
sve jezine tvorevine koje se mogu nazvati /. / ,
a i to, da li sve koje on navodi doista odgova
raju njegovoj definiciji. G djekad su kasnija
istraivanja modificirala i Jolesovu definiciju
socijalne funkcije pojedine / , ali je sam
pojam postao vrlo popularan, naroito medu
folkloristima, i pokazao se vrlo plodnim za
dalja istraivanja. N a m eunarodnom kongre
su istraivaa narodne pripovijetke, odranom
u Kilu i K openhagenu 1959, a posveenom /.
K. Ranke je j. f nazvao ontolokim ro
dovskim arhetipovima, osnovnim elementi
ma duhovnoga i duevnoga ovjekova ivota.
ovjek u njima zadovoljava svoj prirodni po
riv za jezinim oblikovanjem, a njegovo mu
duhovno ustrojstvo doputa da u njima dade
ekvivalentan izraz svojim predodbam a. Tako
u j. f . valja gledati prafenomene psihike i
duhovne i pojavne nunosti. Sam je jezik
j. f uvelike odreen strukturnim osobinam a
pojedine j. f , ali unutar toga okvira ostavlja
veliku slobodu pojedinom pripovjedau koji je
moe ispriati bolje ili slabije. Izuzetak od
toga ine, kako istie i sam Joles, gnome i
zagonetke; obje najkrae,/. /., koje se veinom
sastoje od jedne reenice, vezane su za sam
jezini izraz, te je u naelu svaka njihova rije
vana i nezamjenjiva. J. / vre svoju drutve
nu funkciju sve dotle dok zajednica ostaje
nepismena. Ali one prelaze u knjievnost i
pismenost naroda koji su stekli kulturu i mogu
posluiti piscima kao uzorak za potpuno in
dividualna umjetnika djela. Gnoma je ula u
knjievnost kao aforizam; kazus, kome je
naziv uzet iz sudskoga ivota, Joles definira
kao zbivanje kojemu je svrha da pita za vri
jednost norme. O n u njemu gleda jedno o
vrela loskanske novele, za koju je zbivanje o
kojemu pripovijeda vanije nego osobe koje ga
doivljavaju. Memorabile se proirio u posljed
njim stoljeima i kao novinska vijest, kao
reportaa, a i kao osnova pripovijedanja pe
rioda - realizma i -* naturali/m a. Ipak j. f . ne
JEZERSKA KOLA
vre vie u kulturnom drutvu prvotnu svoju
drutvenu funkciju.
L it.: A. Joiles, E infache Formen, 19582, (1930):
M . L thi, Volksm rchen und V olks sage. 1961; Inter
nationaler K ongres der V olkserzhlungsforscher in
K iel und Kopenhagen (19. 8 . - 2 9 . 8. 1959), Vortrge
und R efera te, 1961; Z . S kreb, Sitni i najsitniji o bli
ci knjievnosti, U m jetnost rijei, 1968, X II; M.
B okovi Stulli, N a ro d n a b ajk a k ao um jetnost
rijei, isto; H . B ausinger, Form en der Volkspoe
sie, 1968; Z . S k re b , Jo o poslovici i bajci.
U m jetnost rijei, 1969, X III, Z..
JE U P IJA T A M askerata
JE K T EN 1JE (gr, eKir.vijt; produen, usr
dan) V rsta posebne -* molitve u vizantij-
skoj liturgijskoj knjievnosti, koja se sastoji o
niza kratkih molbi, sa odgovarajuim respon-
zornim refrenom (prem a osnovnom tipu: Mu-
pOM Focnogy h o m o / iu m cja Focnogu no\tu-
jtyj). Im a vie vrsta / : velika, mala, suguba,
mirna, prozbena, a zovu se i dijakonstva
(gr. StaK oviK ai), zato to ih na bogosiuenju
izgovaraju po pravilu akoni.
L it.: JI. M h pk o bh . F lpaaoc.m ena .mmypiuh'a, I ,
1965. D.B.
JE R E M 1JA D E - Oblik -* jadikovke koja je
dobila ime po jevr. proroku Jeremiji. U /. se
tui zbog onoga to se ve dogodilo, ali i zbog
zala koja e se tek dogoditi i koja se proroki
predviaju. Sl.P.
JE V A N E L JE (gr. e f ta ^ e U o v - dobra
vest, blagovest) Naziv biblijskog spisa u
kome se opisuje ivot i izlae uenje osnivaa
hrianstva, Isusa H rista. Novi zavet sadri
etiri jevanelja, iji su autori: Matej, M arko,
L uka i Jovan. Osim ova etiri, kanonska evan
elja, poznata su i m nogobrojna apokrifna
jevanelja (Ntkodim ovo, Tom ino itd.). e tiri
kanonska j. itana su, kao osnovni sakralni
tekst hrianske crkve, na slubama. Za
bogoslubenu upotrebu, jevanelja su prire
ena u posebnim knjigama: aprakosu i
etvorojevanelju. Stoga se jevaneljem naziva
i sama bogoslubena knjiga u kojoj se nalaze
jevanelska tenija (itanja, lat. leetio).
D.B.
JE Z E R S K A KOLA (eng. Lake School, Lejk
skul) G rupa eng. rom antinih pesnika u
koju se ubrajaju V. V orsvort (1770 1850),
S. T. K oulri (1 7 7 2 -1 8 3 4 ) i R. Saudi
(17741843), nazvani tako zato to su svi
neko vreme ili stalno iveli u Jezerskoj oblasti
(Lake Country), ivopisnom planinskom kraju
severozapadne Engleske. Najverniji je tome
JEZIKA DRUTVA
kraju bio V ordsvort, koji je u njemu naao
i najvie podsticaja za svoju mistino-pantei-
stiku poeziju prirode. Razliiti kao stvaraoci,
jezerski pesnici imaju kao zajedniko to to
predstavljaju stariju generaciju eng. rom anti
nih pesnika, koja se suprotstavlja mlaoj (Baj-
ronu, eliju i Kitsu) ne samo generacijski nego
i po svojim konzervativnim ideolokim i dru-
tveno-poiitikim stavovima.
L it.: N . N ich o lsen , The L a kers, 1955.
JEZIKA DRUTVA - D rutva za nego-
vanje istote maternjeg jezika koja unapreuju
knjievnosti i nauke, nastala u 16. i 17. v.
Osnivai su bili obrazovani plemii, naunici i
pesnici. Uzor za osnivanje / d. bila je Acca-
demia della Crusca, osnovana u Firenci 1582.
sa ciljem da isti jezik od trica (crusca). U
Francuskoj je nastojanjem pesnika -+ Plejade
dolo kasnije do osnivanja Francuske akade
mije 1635, iji je prvi zadatak bio izdavanje
renika fr. jezika. U D ubrovniku je ve u 16.
v. osnovana Akademija slonih, a pred kraj
17. v. Akademiju dangubnijeh, u poetku sa
svrhom da preiava jezik. U Nemakoj je
tokom 17. v. osnovan itav niz j, d, po ugledu
na Akademiju u Firenci. Prvo i najvanije je
Fruchibrirtgende Gesellschajt ( Plodonosno dru
tvo), osnovano u V ajm aru 1617. lanovi su
bili, o knjievnika i naunika, Opic, Hars-
derfer, Logau. otel i dr. Oni su bili duni a
piu na to istijem jeziku, izbegavajui dijale
katske i strane rei, ija se upotreba oomaila
u tridesetogodinjem ratu. Posle vajmarskog
sledi osnivanje i drugih j. d. u Nemakoj:
Aufrichrige Tannengeselischaft u Strasburgu
1635, Deutschgesimte Genossenschaft u H am
burgu 1643, Der Elbschwanenorden u Libeku
1656, Pegnesischer Blumenorden u N irnbergu
1644. i dr. Starajui se o jeziku i pesnitvu,
lanovi ovih uenih drutava objavili su vie
poetika (Opic 1624, Buhner, Cezen, H arsder-
fer, M orhof 1682. i dr.). Znaaj / d. lei u
nastojanju da se stvori jedan knjievni jezik
meroavan za veinu, u radu na ujednaenju
ortografije, u pom aganju i unapreenju pes-
nitva, u borbi protiv trivijalne -* alamode-
knjievnosti i u podizanju knjievne kulture
uopte. Up.: akademija, -* Arkadija.
L it.: O . Schiiiz, Die Sprachgescltschajlen de.s 17.
Jahrhim derls; 1924; M . B ircher, Sprachgeseltschaj-
ten, Sozielaiert, D ichtergruppen, 1978.
JF Z IK (stslov. i<A3ktK'k) 1. U irem smislu,
genetski odreena i samo oveku svojstvena
sposobnost optenja putem artikulisanog siste
ma verbalnih znakova, koju u punoj meri
300
poseduju svi normalni ljudi bez obzira na
rasu, u si ove ivota, stepen civilizacije i dr., i
bez koje je teko zamisliti organizovan m ental
ni ivot, a posebno proces miljenja. U pojedi
nim svojim vidovima j. je od interesa za vei
broj prirodnih, drutvenih, a u novije vreme i
tehnikih nauka, kao i za filosofiju, dok ga -+
lingvistika, kojoj je on centralni predmet istra
ivanja, prouava u njegovoj sveukupnosti. U
D .P . njenim okvirima j. se moe po sm atrati kao
vrsta drutvenog ponaanja, kao sistem zna
kova, kao sistem pravila za povezivanje zvuka
i znaenja, kao manifestacija generativnog po
tencijala ljudskog uma i dr. Pitanje njegovog
porekla, o kojem postoji vie teorija, neodvoji
vo je vezano za pitanje porekla oveka i ide u
tako drevnu prolost a je samo za sebe pre u
dom enu spekulacije nego naunog istraiva
nja. U principu, jezika sposobnost prim arno
se ostvaruje u govoru, a sekundarno u pisanju,
ali se ovaj prioritet donekle gubi u civilizova-
nim (tj. nuno pismenim) drutvim a m odernog
doba. 2. U uem smislu, svaki pojedinaan
sluaj ovog opteg fenomena, tj. svaki konkre
tan sistem kontrastivnih odnosa koji, drutve
no prihvaen u datoj jezikoj zajednici, funk-
cionie kao k&d na kome se zasniva uspeno
govorno kom uniciranje meu njenim lano
vima; npr. srpskohrv. / , eng. /., jap. /'. it. U
ovom smislu / se ne da uvek jasno razgraniiti
od -v dijalekta; procenjuje se, ipak, a se
danas u svetu govori oko 4 5 0 0 0 /, koji se
po kriterij um u genetske srodnosti dele na po
rodice (npr. indoevropsku, semitsku, ugro-
-finsku i dr.) i grupe (npr. germansku, rom an
sku i dr. u okviru indoevropske porodice), a
mogu se deliti i tipoloki, prem a tipu jezike
strukture. Svi jezici su dinamike pojave u
smislu podlonosti stalnim, iako najee
veoma sporim, procesima istorijske prom ene
na svim nivoima strukture: fonetskom , fo
nolokom , m orfolokom , sintaksikom, leksi
kom i semantikom. N eke od ovih prom ena
posebno na planu leksike i -+ semantike (-
semantika evolucija) odraavaju drutvene
i kulturne prom ene u odgovarajuoj jezikoj
zajednici, ali nema korelacije izmeu opteg
tipa jezike strukture i naina ivota ili civili-
zacionog nivoa sredine, pa tako, suprotno ne
strunim a popularnim shvatanjim a, nema
primitivnih niti razvijenih j. Pored ovih
M . . prirodnih / postoje i veslaki / (npr. espe
ranto). slobodne kreacije pojedinaca koje ni
kome nisu maternji / - 3. U jo uem i
specijalizovanom smislu, karakteristike govor
nog ponaanja ili pisanog izraza jednog dela
odreene jezike zajednice: neke drutvene
301
grupe, profesije, epohe, vrste knjievnog stva
ralatva, nekog pisca i si.; npr. j. gluvonemih,
j. ulice, j. novinarstva, j. bajke, j. i. Andria.
4. U sasvim prenesenom smislu, koji ve
dozvoljava upotrebu znakova navoda, bilo k a
kav sistem ili medijum simbolikog izraava
nja u ljudi ili ivotinja: >>/. pela ili delfina,
m atem atike, filma, m odernog slikarstva itd.
L it.: M . S ch reck er, Theoretische Problem e der
Sprachsvissenschaft, i 976; -* lingvistika. R.B.
JE Z U IT S K A DRAMA - Literarni oblik -
protivreformacije, poev od sredine 16. v. i sa
trajanjem sve do u 18. v., a posebno u doba -*
baroka, kada ujedno predstavlja i vrhunac
razvoja baroknog pozorita; religiozni pozori-
ni komadi na latinskom jeziku, koje su izvodili
laici; pisali su ih veinom nastavnici na jezuit
skim kolam a i izvodili uenici radi uveba-
vanja retorike vetine i umenosti u opho
enju. J. d. su propagirale religiju, a uz to su
sluile i pedagoko-didaktikim ciljevima, te se
u manjoj meri o njima moe govoriti kao o
pesniko-umetnikom obliku. J. d, odabirala je
grau iz celokupne svetske knjievnosti, ali
prevashono iz Biblije (Starog zavela),
istorije crkve, istorije svetaca i muenika; p o
sebno omiljene teme bile su o: Esteri, H erodu,
Abraham u, Jakovu, Josipu, Samsonu, Juditi.
Makabejcim a, legenda o bludnom sinu, Ge-
novevi, D on uanu, varijacije na temu da je
ivot sam o san i slino. ve su ovo teme koje
su imale da ukau na prolaznost ivota, na
iskuenja u ivotu i na ivot na onom svetu,
no pored toga one su prihvatile i grau iz
lokalne istorije. N a poetku se koristila simul
tan a pozornica, potom uobiajena pozornica,
esto zavesom odvojena od - proseenijuma,
na kome nije bilo dekoracija. Poto veina
slualaca nije razumela latinski tekst, izvo
enje je naroito naglaavalo one efekte koji
su se neposredno doticali ula, teei da
ostvari jedinstveno umetniko delo. O tuda su
j. d. kom binovane sa muzikom, baletom, og
rom nim brojem uesnika na pozornici i ra
skonom dekoracijom sa svom mainerijom
koja se mogla zamisliti. O vom mainerijom i
teatralnim gestom /'. d. je elela da privue
radoznalu masu. / . d. je pre svega likovna
um etnost, a ne um etnost rei. Njen patos ni
je usmeren na umetniko uzdizanje, ve na
ostvarenje m oralnog cilja. J. d. se najpre javila
u paniji, a zatim, 1565. u Beu, gde poinje
njen razvoj na nem akom podruju. N ajpo
znatiji predstavnici /. d. kod Nem aca bili su J.
Biderman (Be/isar, 1607) i N, Avancini (Pieias
victrix, 1659). Dolazei iz Austrije, jezuiti su
JOKUS
ovaj oblik dram e proirili i na nae podruje, a
on je kao kolska drama, bio izvoen i kod
Srba u Austriji. Tokom 17. i 18. veka, u svim
isusovakim kolegijima bez izuzetka, pa i kod
nas; u Zagrebu, Ljubljani, Varadinu, Rijeci,
prikazivane su latinske kolske tragedije, se-
nekanski svirepe, u udnoj meavini mitologije
i hrianstva, pune personifikacija, fantasti
nih utvara i didaktikih scena, s opirnim
istorijskim ekskurzijama (P. Kolendi). U
Sremskim Karlovcima je 1736. god. izvoena
takva kolska dram a Tragedokomedija. E. K o
zaci nskog. V. i kolska drama.
L it.: J. Z eidler, Studien und Be Urge zur Ge
schichte der Jesuitenkom die, 1891; P. B ahm lann,
D a s D ra m a der Jesuiten, E uphorion 2/1898; N.
N cssler, D ram aturgie der Jesu iten , 1905; A. H app,
Die D ram aturgie der Jesuiten, diss. M nchen 1923;
W . P lem m ing, G eschichte des Jesuitentheaters in
den L anden deutscher Z unge, R L , 1923; J. M l
ler, D as Jesuitendram a, 1930; E. H aller, Das ster
reichische Jesuitendram a, 1931; K . F ischer N eu
m an n , D ie D ram entheorie der Jesuiten, diss. 1937;
W . F iem m ing, Ordensdram a, B a ro ck d ram a II, 1930;
M . K o m b o l, Povijest hrvatske knjievnosti do narod
nog preporoda, 1945; K. Aei, Das Jesuitendram a in
sterreich, 1957; H. K in d e rm a n n , Theatergeschichte
E uropas III, 1959; M . S zaro ta, D as Je su iten d ram a
als V o rlu fe r m o d ern er M assenm edien, D aphnis, 4,
1975; P . K o len d i, D o n atijcv a Suevia u P alm oti-
evom p rev o d u , Iz starog Dubrovnika., 1964; N.
G rifiin , Jesuit school dram a , 1976: J. M . V alentin,
D as Jesuitendram a und die literarische Tradition,
D eutsche B arockliteratur und europische K ultur, ed.
M. B ircher, 1977. Z .K .
JO K U L A T O R (1at. ioculator od ioculari
zbijati ale, lakrdijati) N ajstariji naziv za
srv. narodnog lakrdijaa. iz ovog naziva eti
moloki proizlaze imena kasnijih putujuih pe-
vaa pesnika u evr. zemljama. Prvi pomen o j.
nalazimo oko 400. g. u ioculator es scaenici
(scenski lakrdija!). Od 7, v. upotreba termina
ioculator svodi se na severnu Francusku, dok
se u Provansi, paniji i Portugaliji upotreb
ljava naziv iocularis. U 13. v. od ioculator
nastaje sifr. jogleour, odatle fr. Jongleur (~*
ongler). U paniji se od iocularis razvija ter
min juglar (-* huglar), a u Portugaliji jorgal
(orgai). Ostali nazivi za srednjov. pevae -*
minstrel, menestrel, ~+ piimam potiu iz drugih
izvora. S .K - .
JO K U S (lat. iocus, ala) Vaan element
antike sudske i javne --* retorike, i proznog
pisanja uopte. Kvintilijan (Obrazovanje go
vornika) posveuje celo tree poglavlje VI knj.
smehu i alam a kao sredstvu ubeivanja i
ukrasu govora. Oblici j. po njemu su urbanitas
JONSKI STIH
gradska duhovitost, venustas ljupka ala,
salsum zasoljeno, facetum uglaena
ala, i dicacitas zajedljivost. Rimski pisci su
mnogo vie negovali j. nego gr.: Ciceronov
izdava Tiron je izdao tri knjige govornik ovih
j. Up. - ala. S.S.
JO N SK I STIH (gr. Icoviko?, iat. ionicus) -
Stih od stopa koje sadre dva duga i dva
kratka sloga ( 6 m ora). Razlikuju se dva m etri
ka oblika jonskog stiha ( 1 ) gr. ioovikoc; arc
eXaxTovoc;, U U ----- (lat. ionicus a minore);
(2) gr. uovikoc; Scrco (leitx w N ;,-----U U (lat.
ionicus a maiore). Prvi je uzlazan, drugi sila
zan. Celu pesmu u jonskom stihu ispevao je
Alkman (fr. 46). Ovim stihom su pisali jo
Sapfa i Anakreont. Frinih je upotrebljavao
ovaj stih katalektiki ( U U ) u poslednjem
metru um esto (uobiajenog) punog oblika
(U U ----- ). U dim etru i trim etru njime se
sluio i H oracije (Carm. III, 12). V Je.
JO ZEFLN IZA M - U uem smislu, crkvena
politika cara Josifa II (17801790), noena
duhom prosvetiteljstva, tolerantna u odnosu
na protestante i na pravoslavne stanovnike
austrijske monarhije. U irem smislu j. je du
hovni stav odreen reform atorskim idejama
prosveenog apsolutizma i katolikog prosve
titeljstva, Od znatnog uticaja na razvoj kol
stva i jedan od korena liberalizma. J. je oci
velikog znaaja za duhovni razvoj jugoslov.
naroda. K od Slovenaca znatno je uticao na
nacionalno buenje (Karpe, Linhart, K uralt).
K od H rvata se Relkovievo delo rodilo u
dodiru sa idejama a blizak ovim pogledima
bio je i biskup Vrhovac. K od Srba su jozefi-
nisti bili prva drutveno-politika grupacija
koja je uspela da zatalasa ire mase srp. n a
roda. Najznaajniji meu njim a bio je D. Ob-
radovi, koji u duhu j. istie nam onost gra
anske vlasti nad crkvenom vlau. Oduev
ljeni jozefinisti bili su i J. M ukatirovi, M.
Maksimovi, E. Jankovi, G. Trlaji, A. Stoj-
kovi i A. Vezili.
L it.: J. O repjiH h, Cptictca xtb u xeen o c m y 18.
Bexy, 1909; E . W in ter, D er Josefinism us und seine
G esd tich te, 1943; M . K o sti, . Obradovii: u isiorij-
sk o j persp ektivi 18. i 19. veku, 1952; H . R ieser, Der
Geisl des Josefinism us u n d sein F ort/eben, 1963.
Z .K .
JU FJU 1Z A M (eng. Euphuism) Stilski ma-
nir u eng. renesansnoj prozi koji je uveo D.
Lili (1554 1606) svojom duom pripovetkom
(rom anom ) Euphues ( J u fju is f objavljenom
1578. Pripovetka sadri m alo radnje, a mnogo
dijaloga, govora i pisama kojim a je glavni cilj
302
prikazivanje novog stila. Stil je pak veoma
kien i deluje usiljeno i neukusno. On se sa
stoji od beskrajnog redanja - antiteza i
paralelizama, praenih stalnom , nametljivom
- aliteraijom; proza je kom ponovana u p a
ragrafe koji podseaju na strofe; svaka misao
ili tvrdnja ilustrovana je velikim brojem po-
reenja u strogo antitetinim parovim a, u
kojim a se najvie pojavljuju slike iz zoologije i
botanike (i to one fantastine, srednjovekov-
ne, kakve se nalaze u Fiziologu), zatim iz
astronom ije i alhemije, a esto i iz klasine
mitologije. U Lilijevom stilu sretaju se i razni
drugi tropi i figure, ali pom enute su najka-
rakterislinije. Izgleda da je on time hteo da
prui svom vremenu uzor otmene i umetnike
proze; a za tim je postojala stvarna potreba,
jer je umetnika proza u Engleskoj bila tek u
nastajanju. Lili je, meutim, poao od pro
maene pretpostavke da e proza biti utoliko
vie um etnika ukoliko se vie udalji od obi
nog govora i priblii stihu. Im a miljenja da se
on pri tom ugledao na kieni stil antikog
govornika Gorgije iz 4. v. pre n.e. (up. -*
gorgijanske figure). K ako god bilo, Lili je po
stigao ogroman, ali privremen uspeh; j. je
postao dvorska i knjievna moda, Lilija su
imitirali pisci kao F. Sidni, R. G rin, pa i
ekspir, ali za m anje od dve decenije moda je
prola i j. je postao predmet podsmeha. D anas
se on belei sam o kao istorijski stadij, bolje
rei stranputica, u razvitku eng. umetnike
proze. V . i * barok, -* manirizam.
L it.: C am bridge H isto ry o f English L itera tu re, sv.
I ll, 1934; E. M. Moseley,' E lizabethan F iction, 1956.
DP.
JU G E N D S T IL (njem. Jugend omladina,
m ladost) Termin za smjer u likovnoj umjet
nosti oko 1900 (u drugim zemljama: A rt Nou
veau', M odem S tyle, Floreaie itd.); njem. ga knji
evna historiografija sve ee upotrebljava
oznaujui neke analogne pojave u svojoj knji
evnosti istoga razdoblja (Rilke, H ofm anstal,
George), naroito u lirici i u malim proznim
oblicima. Njem. naziv p o taknut je likovnim
prilozim a u minhenskom asopisu Die j u
gend (osnovan 1896), ali se odnosi i na gra
fiku i opremu nekih drugih periodika (Pan,
Ver Sacrum, Die Insel, u fr. Revue
Blanche i dr.). Taj je likovni izraz, kao i J.
openito, u um jetnom obrtu i arhitekturi,
izrazito linearan stil, plohe rjeava deko
rativno i ornam entaino, pa tei k apstrakciji.
U padljiva je sklonost prem a floralnim m oti
vima, vijugastim linijama, nemirnim ali strogo
stiliziranim ploham a. Za razliku od -* impre-
sionizma, J. voli otre obrise, a u kolorizm u
303
trai bizarne, antinaturalistike kombinacije
(npr. zlato na platnim a bekog slikara Klim-
ta). Dok impresionizam predm et nalazi u am
bijentu pod prirodnim osvjetljenjem, J. je
umjetnost radionice. U tehnici i izboru m ate
rijala pretee skupocjena, luksuzna orijenta
cija; u drutvenom pogledu J. odgovara eks
kluzivnim zahtjevim a najimunijih slojeva, na
roito navikam a sakupljaa unikata (na p o
druju umjetnog obrta). U razdoblju kad se
javljaju postupci za m ehaniku reprodukciju
umjetnina, J. prua otpor toj tendenciji i istie
individualni znaaj proizvoda. U knjievnosti
je ideja ekskluzivnosti u ono vrijeme svoj
stvena -> simbolizmu. Socioloki se J. ne moe
prom atrati odvojeno od njega. Naziv je oprav
dan u odnosu na neke motive dom inantne i u
likovnoj sferi (opisi rijetkih i skupocjenih stva
ri, gotovo kao u maniristikoj poeziji 17. st.),
zatim, openito, kao pojam za esteticistiku
dekorativnost poezije oko prijelom a stoljea.
U p. -* prerafaeliti.
L it.: N . P cvsner, Pioneers o f the M o d e m M o ve
m ent, 1936; S. T. M a d sen , Sources o f A rt N ouveau,
1956; M. H o fsta tte r, G eschichte der europischen
Jugendstilm aierei, 1963; R, H a m a n n J. H e rm a n d ,
S ti i k m s t um 1900, 1967; D . Jo s t, L iterarischer J u
gendstil, 1969; E . M elich ar, Studien zum literarischen
Jugendstil. 5974: W . K o h lsc h m id t. Im pressionism us
und Jugendstil als literarhistorische T erm ini, 1976.
V..
JU K S T A P O Z IC IJA (lat. iuxiaposio ni
zanje jednog pored drugog) - P aralaksa
JUNAKA PESM A - G lavni oblik u kome
se javlja usmena epika; pesma o boju ili po
jedinanom ratnikom podvigu. N astaje od
mah posle dogaaja i tada je ~-+ hroniarska
pesma. Bude li je sredina prihvatila, moe se
razvijati dalje u pravcu -* motivske pesme.
K ada se oko jednog dogaaja ili jedne linosti
okupi vremenom niz pesama, moe se obra
zovati ciklus. T o je i krajnji dom et u
razvoju narodne epike. G rau ciklusa uobli-
ava i od nje stvara celovit ep samo pesnik
pisane knjievnosti. T ako su postali u dale
koj prolosti Mahabharata, Ramajana, Ilijada,
Odiseja, Spev o Beovulfu( Pesma o Rolandu,
Spev o Sidu, Pesma o Nibelunzima i dr. Iz blie
prolosti takvi su primeri oba iz 19. v.
finska Kalevala, koju je sastavio E. Lenrot, i
estonski Kalevipoeg, koji je obradio F. Krojc-
vald. U naem v. kao plod naunog rada,
uoblieni su jerm enski ep David Sasum ki i
kirgiski Manas. Po pravilu, / p. stvara uesnik
u dogaaju, ratnik. O tom e postoji drevno
svedoanstvo u Ilijadi, gde Ahilej, srce veseli
JUNAK
pevajui slavu junaka (IX, 186191). Za
novo doba izvrstan dokaz, pored ostalih, jesu
guslari V uka K aradia, m ahom hajduci i
ustanici. Stvarajui, -* peva se slui velikim
usmenim na si edem, u prvom redu itavom
riznicom izgraenih stilskih i kompozicijskih
postupaka. Za razliku od zavrenog dela pi
sane knjievnosti, njegovo je uvek improvi
zacija pred slua oima. 1 oni koji ga pri hva
taj u ne prenose ga nikad u istom obliku, ve
neprestano menjaju. Iz davne prolosti sau
vao se mali broj izvornih zapisa junakih pe
sam a: Devorina pesma u Starom zavetu,
nem. Pesma o Hildebrandu i pesme isl.
skala. Tek od 16. i 17. v. broj se poeo
uveavati sa rukopisima srphrv. - bugartica,
rus. --+ biljina i ukrajinskih -+ duma. Do celih
zbirki dolo je u 18., a do pravog obilja zbirki
u 19. i 20. v. Najvaniji primeri koji su tada
prikupljeni bili su junoslov., ruski, ukrajinski
i srednjoazijski. (V. i -* narodna pesma, -*
narodna epska pesma, -* narodni junaki ep).
L it.: H. M . C h a d w ic k - N . K . C hadw ick, The
G rowth o f L iterature, I, II, 1932, 1936; C. M.
B ow ra, H eroic P o etry, 1952; M . B raun, Das serbo-
kroaiische H eidenlied, 1961; J. dc Vries. H eldenlied
und H eldensage, 1961; B. M . >KnpMyHCKHii, H apog-
ituu lepounecKbtit 3noc, 1962; H . B ausinger, Formen
der Volkspoesie, 1968, C. KoibeBHh, H am jy n a w u
en, 1974. V .N .
JUNAKI DESETERA C * Deseterac
JU N A K I (H E R O JSK I) E P > Narodni ju
naki ep
JU N A K -+ Lik u knjievnom djelu za koji
je najjae vezan interes pisca i italaca; obino
glavna linost djela. J. nije sam o nosilac rad
nje ili uesnik u njoj nego je i otjelovljenje
ideje djela, a esto i stjecite osnovnih tenji ili
protivrjeja jedne epohe, jednog naroda ili
jedne kulture (Prometej, Odisej, Kraljevi
M arko, D on K ihot, Faust). J. u knjievnim
djelima imaju razliita, pa esto i sasvim o-
prena m eusobna obiljeja. T a okolnost
predstavlja polaznu taku za brojne klasifi
kacije j. prem a nekim karakternim , moralnim,
filozofskim ili strukturalnoknjievnim svojstvi
ma. J. klasine indijske drame, npr., bio je
zamiljen kao jedan od 48 moguih karaktera,
iju osnovu predstavljaju sljedea 4 tipa: a)
veseo i bezbrian, b) plemenit i astan, c)
hrabar i m udar i d) estok, astoljubiv i po
nosan. Imajui na umu m oralne norme, Ari
stotel je govorio da j. u knjievnom djelu
mogu biti bolji nego to smi proseni, gori
nego mi ili jednaki nam a. T ako bi komedija,
JUNAK
po njemu, teila da prikazuje ljude koji su
gori od nas, a tragedija bolje nego to smo
mi {Poetika, II). M oralna obiljeja j. pod-
ra2 umijeva i ona klasifikacija koja se zasniva
na tom e d a Ii nam j. po nekim svojim k arak
teristikam a imponuje ili ne: ~+ pozitivni ili
heroj, odlikuje se svim onim to u itaocu budi
asocijacije na pam et, duevnu snagu ili m o
ralnu ispravnost; nasuprot tome, -* negativni
j, ili antiheroj, oliava sve ono to je ovako
zamiljenom heroju suprotno; ali se izraz
antiheroj koristi m ahom za to da bi se njime
obeleili knjievni ./. ije nam m oralne k a
rakteristike ne im ponuju, ali koji inae mogu
imati izvesna pozitivna intelektualna i psihika
obeleja (N. Miloevi). Sloenija je klasi
fikacija koja se zasniva na tome kako je u
knjievnom djelu zamiljena djelatna mo ,/, u
sredini koja ga okruava. Ta mo moe biti
iznadprosjena, prosjena ili ispod prosjeka, a
u zavisnosti od ega se i j. razliito situira u
svijetu kojem pripada. N a ovoj osnovi N. Fraj
je izveo pet vrsta knjievnih ./., koje su k a
rakteristine za pet osnovnih razvojnih ten-
dencija u istoriji evropske knjievnosti: 1. Ako
je po vrsti iznad ostalih ljudi i njihove prirodne
okoline, onda je j. polubog i priu o njemu
nazivamo -* mitom, 2. Ako je po stepenu
iznad ostalih ljudi i njihove prirodne okoline,
onda je j. tipian heroj narodnih pria, bajki i
legendi, ali i nekih oblika pisane knjievnosti
(srv. roman), lako se ientifikuje kao ljudsko
bie,y. se kree u jednom fantastinom svijetu,
za koji ne vae obini zakoni prirode. On ima
sposobnost da ini uda, koja su neprirodna u
odnosu na ljudsku stvarnost, ali koja su sa
svim prirodna i obina u svijetu kojem on
pripada. 3. Ako je iznad ostalih ljudi, ali ne i
iznad njihove prirodne okoline, onda je j. ti
pian heroj epske pjesme i tragedije. O n po
sjeduje snagu, hrabrost, m udrost, izdrljivost
u mjeri koja je vea nego kod ostalih ljudi,
kao to su i njegova osjeanja snanija i esto
sudbonosnija, kao to je i njegova mo da se
izrazi vea i esto sasvim poetska. Ali ono to
on ini podlono je zakonima prirode ili dru
tva, zbog ega se njegova borba esto za
vrava stradanjem (tragini ju n a k). T akav./,
esto predstavlja, naroito u epskoj poeziji,
m oralni uzor jedne epohe ili jednog naroda,
on je idol, slian bogovima, ali je ljudski
smrtan, pa je utoliko vie vrijedan divljenja.
4. Ako nije iznad drugih ljudi i njihove sredine,
onda je j. jedan od nas: on posjeduje obiljeja
koja sreemo u obinom ljudskom ivotu, pa
se njegova uvjerljivost mjeri kriterijima ljud
skog iskustva. O n je tipian heroj realistike
304
knjievnosti, koji je svestrano povezan sa svi
jetom koji ga okruava i koji se u njemu
oituje. U itavom bogatstvu svoje aktivnosti,
uzajam ne saradnje sa drugim ljudima, svog
naina ivota, svoje psihologije, on u sebi
saima mnoge aspekte ivota koji ga okruava
i tako predstavlja cjelovit svijet, u ijoj struk
turi se ogleda struktura svijeta kojem pripada.
U toj povezanosti sa svojom okolinom, tj. sa
vremenom i drutvom u kojem ivi, j. postaje
olienje nekih tenji ili protivrjeja svoje epo
he. Zbog toga je, npr., Ljerm ontov svog Pe
corina nazvao junakom naeg doba. Ali,
zamiljen na ovaj nain, j. gubi herojska obi
ljeja, pa je, npr. eng. romansijer Tekeri zbog
toga svoje poznato djelo Vaar tatine nazvao
rom anom bez junaka. 5. Ako je ispod
naih intelektualnih i. uope duhovnih sposob
nosti, j. pripada ironikoj (v. -* ironija) knji
evnosti i tipian je lik u komediji i satiri, ali je
karakteristian i za itavu modernu knjiev
nost (Fokner, knjievnost apsurda). ] sam
izraz junak postaje ovdje ironian. D ruk
ija je klasifikacija koja se zasniva na razli
itim postupcim a - karakterizacije. H om er i
tvorci drugih starih epova vode svog j. kroz
razliite dogaaje, ali ga zadravaju nepro
mijenjenog. Njihov j. je statian, unaprijed
u cjelini dat. H om erov Odisej prolazi kroz
mnoge dogodovtine meu ljudima, bogovima
i udovitima, ali uvijek ispoljava iste kvali
tete: on se ne mijenja, ak i ne stari, on je
monolitan. Veina j. klasine knjievnosti
pripada ovoj vrsti. Koncepcija j. koji se iz
nu tra mijenja pod uticajem vanjskih inilaca
ih ivota kojim ivi pojavljuje se relativno
kasno u knjievnosti. H rianstvo, sa svojim
shvatanjem ljudskog ivota kao niza iskuenja
kroz koja ovjek m ora da proe, stvorilo je j.
koji se mijenja na osnovu nekih m oralnih
principa (sagreenje, spoznanje i skru-
enje tipine su faze u razvoju /, u hrianskoj
literaturi). Tek od 18. v. ovjekov ivot se
odreenije vee za proticanje vremena, pa od
tada vrijeme postaje osnovna strukturalna
kom ponenta u razvoju radnje i u unutarnjem
razvoju /. O vakav nain karakterizacije n aro
ito je znaajan za rom an, u kojem se./., kao
individualizirana iinost, neprestano modi li
kuje tokom vremenske ose svog ivota. Osim
toga, interes pisca je upravljen na unutarnji
ivot j., na njegova preivljavanja u sukobu sa
svijetom i samim sobom. U 19. v. unutarnji
ivot j. otkriva se u njegovom djelovanju u
sredini u kojoj ivi, tj. prvenstveno se pri
kazuje kao duevni ivot izraen u sce
nama (Tolstoj). Moderni rom an 2 0 . v. nastoji
305
da u j . ude neposredno, otkrivajui dinamiku
njegovog unutarnjeg svijeta naroitim postup
cima introspekcije {-> doivljeni govor, ->
unutranji monolog, ~+ tok svesti). J. je otje-
lovljenje jedne posebne vizije ovjekovog i
vota, ali uvijek predstavlja i jedan poseban
umjetniki nain na koji se .ta vizija ostvaruje
u knjievnom djelu. V. i lik, -+ karakter,
-> tip, -+ portret, -+ negativni junak, -> pozi
tivni junak.
20 R cm k k n ji e v n ih te rm in a
JUTARNJA PESMA
L il.: A ristotel, O pesn iko j unii nosi i, i 963,
(prev.); Tim ofejev. Teorija knjievnosti, 1964, (prev.):
N . M ilosevic, N egativni ju n a k , 1965; N . Frye, A na
tom ija k r itik e . 1979 (prev ): R. Scholes i R. Kellogg.
The M ature o j N arrative, 1966; V. M arkovi, The
Changing F ace, 1970. Z.L.
JU N IV E R SIT I V IIS Eiizabetinska drama
JU T A R N JA PESM A -> Alba
 K
KABALA (hebr. Kabbalah - predanje) -
Mistika struja u jevr. religiji, poreklom iz
usmenog predanja, i pod imenom K. ustoli
ena meu Jevrejima u Provansi u 12. v. K. je
kao mistika filosofija pod jakim uticajem
gnosticizma i neoplatonizm a. i najveu je po
pularnost doivela u 16. v., kad su je njeni
zagovornici rairili ne samo po Evropi, ve i
meu Jevrejima pod turskom upravom . N a
filosofskom nivou, K. je uenje o odnosu Boga
i stvorenog sveta postojanju dobra i zla,
upotrebi svetih imena i si., ali se na nivou
jednostavnijih tum aenja zaustavljala kod m a
gijskih radnji (premetanje hebr. slova, pri
zivanje Mesije, pravljenje am uleta, leenje i
dr.). U razvoju K, moe se odrediti nekoliko
faza, u kojima su uenja ponekad i suprotna.
Provansalska A'., iji su predstavnici bili Abra-
ham Ben D avid i Isak Slepi, zasnivala se na
uenju da je Bog iznad razum evanja, a razvila
je i uenje o Sefirotu (bojoj moi) koja em a
nira iz skrivenog Boga. panska K. (1213.
v.), sa pojavom svete knjige ohar, bila je
najuticajniji izvor za sve docnije sisteme K.
K ako po oharu ljudski um moe razumeti
Sefirote, oni se tum ae kao stepenice, simbol
enske snage koju Bog rasporeuje po niim
svetovima. Stepena ima 10, i predstavljaju se
kao trouglovi, kao drvo sa korenom i liem,
ili kao tele Adama K am onskog. Sefiroti su
meusobno povezani, to omoguava dalju
simbolizaciju. Slika sveta po uenju K. uticala
je na mnoge nejevr. mislioce i knjievnike
na Paracelzusa, orana Bruna i r.
L it.: G . Solem , Kabala i njena sim b o lika, 1981
(prev.).
KABARE (fr. cabaret ~ krm a) ~ M inija
turna pozornica za izvoenje recitacija, pesa-
ma, balada, kupleta, ansona, parodije, pan
tomime, konferanse, skeeva, plesova i prika
zivanja u stihovima ili u prozi, uz uee de-
lom profesionalnih glumaca i am atera, elom
neposredno autora, redovno sa duhovitim ,
satirikim, aktuelno politikim ili kontem pla
tivnim sadrajeni i u otro poentiranoj formi.
K . je uvek kritian, ak i opozicionaran u
odnosu na vladajui drutveni poredak, ruga
se njegovim sitnim i krupnim slabostim a, o tu
da slabe mogunosti za razvoj u totalitarnim
dravam a, no takoer i u dem okratijam a koje
dobro funkcioniu i u kojima se potreba za
satirikim prikazom drave manje osea. Prvi
k . osnovao je slikar R. Saliz 1881. na Mon-
m artru u Parizu (Chat noir) kao mesto zabave
za boeme i samozvane genije, koji su uza
jam no uivali u proizvodim a svoga duha.
Ovaj prototip se zatim brzo proirio i na
ostale zemlje. U istoriji knjievnosti posebno
je znaajan Cabaret Voltaire u Cirihu, gde
je nastao -> dadaizam. I mnogi drugi kabarei
stekli su veliku slavu, ali su po pravilu svi bili
kratka veka.
L it.: A. M ller v. d. B ruck, D as V ariete, 1902;
H . H . E w ers, Das K a b a rett, 1904; G . M eerstein, Das
K a b a rett, diss. M nchen 1938; R L ; O . O sth o ff. D as
literarische K a b a rett, 1946; W. S ch u m an n , U nster
bliches K abarett, 1948; K. B udzinski, Die M use m it
der scharfen Z unge, 196!; L. R ihov, T he O rigin,
d evelopm ent an d p resen t sta te o f ca b a re t , Theatre
Research 5, 1963; J. H enningsen, Theorie des Kaba
re tts., 1967; H. M a n d l, L iterary C a b aret , M odern
A ustrian L iterature 2/1969; R . H o ch , K abarett von
gestern und heute, II 1969 72; H . G reu!, B reiter die
S.S. Z e it bedeuten, II 19712; K . R iha, L iterarisch es
307
K a b a re tt u n d R o llengedicht, Die deutsche L itera tu r
in der W eim arer R ep u b lik, ed. W . R o th e, 1974; G .
Z ivier u. a., K abarett m it K , 1974; L. A ppignanesi.
Das K ab a rett, 1976; G . H o fm a n n , D as politische
K abarett als geschichtliche Quelle, 1976; P. Scheu,
H u m o r als W affe, 1977.
KABUKI - Sinkretika pozorina umetnost
harm oninog jedinstva drame, igre i muzike,
nastale u 16. v. iz jap. drutvenih obiaja.
Naziv potie od glagola kabuki, koji znai
iskrenuti (ili katam uku nakloniti, ili
fuzakeru aliti se, izmotavati se). N am era
je igre da se postigne neto neobino, ko
mino, ekscentrino. K. predstave postale su
naroito popularne poetkom Tokugava ere
(1 6 0 0 - 1867). Sastojale su se od enskih igara
i pesama, s to je ostalo osnovno obeleje k. o
danas. Prem a legendi, osniva k. je bila
udesna ena O kuni u slubi hram a Izumo.
O na je u svojim predstavam a povezivala bu
distike duhovne rituale sa raznim narodnim
umetnostima, pesmam a, igram a, pantom im a-
ma, iz svih krajeva Japana. N o kako su sve-
tovni elementi u ovim kom adim a poeli sve
vie delovati na drutveni m oral i obiaje,
Bakufu vlada je 1629. g. zabranila dalje izvo
enje k. u kojima su glumile ene. Njih su
zamenili mukarci u neto modifikovanom po-
zortu pod imenom Vakau Kabuki, Vakau
Kabuki je takoe bio zabranjen (1652), a njega
je zamenio Jaro Kabuki. Ovi novi ansambli
su konano dobili stalna pozorita u tri pre-
stonice. K. je dostigao vrhunac razvitka za
vreme Genroku ere (16881705). Od tog vre
mena, do danas, ovaj klasini teatar se ne
prestano razvijao, za razliku od No drame i
-> kjogen pozorita. To svedoe, pored osta
log, i tri vrste glavnih k. predstava, koje se
razvrstavaju po tematici: Djiai-Mono (istorij-
ske drame), Seva-Mono (popularne drutvene
drame) i Oie-Mono (drutvene dram e aristo
kratske klase i samuraja). U staro doba glumci
ovoga pozorita zvali su se geja. Pored igre i
muzike, ovi umetnici su morali poznavati sli
karstvo, -> haikai poeziju, a No Ju (um et
nost aja) i dr. N o to se tie same glume, tu
se ilo na specijalizovanje za pojedine kon
stantne uloge; na primer, Onnagata je muka
personifikacija enskih uloga, Tai-Jaku pred
stavlja oveka sa vrlinama, Doke-Gata, bufona
i dr. Najuveniji pisac je jap. ekspir, i-
kam acu M onzaem on (1653 1742); za ivota
dobio je epitet da je boanstvom nadareni za
titnik k. drame. Uz njega valja dodati Takeda
Izum oa (16881756), poznatog po dram skom
elu uingura. Iz M eidji ere istie se Cuboui
20
KADEN CA
Sojo (18591935). to se tie scenskog izvo
enja, k. se u poetku izvodio na platformi kao
u No pozor itu; docnije je bina moderni-
zovana, i postaje slina evropskoj. Veoma
Z .K . vaan deo pozornice je Hanamii (cvetni
put), istaknuti deo bine u vidu mesta prema
gledaocima, odakle glumac kazuje najdram ati
nije scene, izraava psiholoki klimaks. Postoje
takoe i male platform e i druge tehnike fi
nese i sredstva da bi se postigao to vei
umetniki efekt. G lumac je stoer radnje. To
je istakao i Tagore hvalei naroito k. pred
stave. D ok evropsko pozorite nalazi granice
izraza u dvoimenzi ona Inoj sceni i reijom
stvara iluziju u slikovnoj perspektivi, k. uspo
stavlja prisni kontakt sa gledaocima raznim
m etoima reije: ve pom enutim izlaskom
glumca na cvetni most, korienjem zavesa
da bi se dobila trodim enzionalna slika, vajar-
skim izrazom it. O vo se pozorite razlikuje
od evropskog i po harm oniziranju i stapanju
elemenata drame, baleta, opere.
L it.: M, A s a ta rd M asrerpieces o f C hikum atsu, the
Japanese Shakespeare, 1926; T a k ed a, Izum o, Miye-
shi, S h ra k u and N . S enryu, Chushingu ra; or fo r tv
seven R n in , 1937; T . P u m i, K abuki, 1956; Borislav
M rki, Ja p a n sk o 'K a b u k i kazalite', Kulturni
radnik, 1961, 2 - 3 , 7 2 - 7 6 . J>.R.
KACA (ita.1. caccia lov) Popularna, esto
narodna, pesnika vrsta koja je nastala iz
madrigala u Italiji na prelazu 14. i 15. v.
Opisivala je u kratkom stihu (sedmerac, de
seterac) prvobitno samo lov, a kasnije i sve
dogaaje koji se odlikuju dinam ikom zbiva
nja, pokuavajui da u m etru i zvuku podra
ava ritminost kretanja i brzinu. Pisci ove
pesnike vrste bili su, izmeu ostalih, L. di
Medici i F. Soketi. Po uzoru na italijanski
pesniki oblik nastala je u 16. v. francuska i
engleska varijanta ove pesnike vrste.
M.T.Di.
KADENCA (ital. cadenza lat. cadens, ca-
dentis koji pada) 1, Po terminologiji S.
Karcevskog (cadence) i njegovom obrazlo
enju oputena, smirena intonacija, koja
pada (intonation relche, calmante), za
razliku od -* antikadence, zategnute intonacije
koja raste, i - polukadence (mi-cadence),
koja je oputeno-zategnuta. U -+ sintaksiko-
-intonacionoj strukturi vezanog stiha bez - op-
koraenja k. je zavrna intonacija, koja se
javlja na njegovom kraju, tam o gde se po
pravilu zavrava i reenica. U stihu sa opko-
raenjima, naroito u dram skom , k. esto pa
da i unutar retka. Poto se reenica u srphrv.
narodnom stihu moe zavriti samo na nje
KADI
govom kraju, k. je vezana za to mesto, koje je
rezervisano i za antikadencu kao intonaciju
otvaranja:
Car Lazare sjede za veeru,//
Pokraj njega carica M ilica.///
N a kraju prvog stiha je antikaenca, a na
kraju drugog kadenca. T ako je veinom i u
umetnikom stihu, ali pesnici, naroito u 2 0 .
v., unose inovacije u sintaksiko-intonacionu
organizaciju stiha, tako da se k. javlja na
raznim mestima u nu tar stiha, npr. u Duia:
Vitorog se mesec zapleo u granju
Starih kestenova; /// no svetla i p la v a ...
empresova uma / bdije: /// mesec na n ju ...
U drugom stihu, u vezi sa opkoraenjem, k. je
na cezuri; u treem opkoraenje (u obliku
prebacivanja) cezure povuklo je k. iza os
mog sloga. 2. Vrsta ritm a organizovanog
pomou jednakih ritmikih grupa u sukcesiji
ili u simetriji (npr. u franc. aleksandrincu;
4 + 4 + 4, 4 + 2 + 4 + 2 itd.); harm onija koja iz
toga proistie; ritmike varijacije. 3. Sinonim
za -* klauzulu. 4. Sinonim za - tempo u
muzici.
Lit.: - Sintaksiko-intonacioiia struktura stiha.
.R.
KADI (hebr. kaddisch) H ebrejska mo
litvena pesma za mrtve. M.Di.
KAKOFONIJA (gr. koucoc - rav, cpcova)
3 BeHHM) D isonantan, neskladan zvuk,
kombinacije rei koje su neblagoglasne, ne-
harmonine. Pisci obino izbegavaju k., m ada
je ponekad i nam erno upotrebe da bi izradili
gaenje, razjarenost, prezir. Supr. -+ eufonija.
Sl.P.
KALAMBUR Igra rciima
KALAMBURSKA RIMA -+ Rima
KALENDAR (lat. Calendae, katendarium;
nem. Kalender) Sadraj dana, neelja i
meseca u jednoj godini, sa obeleavanjem
praznika, sa astronom skim i meteorolokim i
raznim drugim podacima. Posle srv. rukopisnih
k. -+ hronografa (gr. H ronograf iz 354. godine)
i -* zbornika, u -k o jim a se k. susreu kao
dodatak uz molitve i itija svetaca (Zbornik
mali iz 15. v.; Zbornik slova iz 1617. g .) t
prevladao je za tu vrstu knjiga lat. termin
kalendarium, te nem. Kalender, koje se tam
paju ve od 1455. god. Prevodi lat. i nem. k.
pojavili su se u junoslovenskim zemljama u
16. v.: kalendar, kolenar, koledar. Proiri
308
vanjem sadraja i pribliavanjem irokoj i
talakoj publici, k. poprim a narodske nazive,
koje prihvataju i izdavai: sabornik, mesja-
c o s lo r u n ja k , zabavnik, svetodavnik, kunik,
pratika, prognostikon, roim ik, i upisnik. Prvi
tam pam k. za optu upotrebu, sastavljani za
period od vie godina, javljaju se u H rvatskoj
posle 1582. god., tj. posle uvoenja gregori
janskog k. Oni su izdavani zajedno s molitve
nicima i drugim pobonim knjigam a (k . M a
rije Divkovia uz knjigu N auk krstjanski,
1611; k. Ivana Bandulovia dodan Pitolama i
vandeSjima, 1613). Tek od sredine 17, v. tam
paju se za jednu godinu (Novi kalendar i-um od
Christusse-fvoga Poroda Rachunaussi na leto
1653; k, koje izdaje Pavao Riter Vitezovi od
1691 1705). Srpske k. izdavale su u 18. v.
tam parije Dimitrija Teoosija u Veneciji, Ste-
fana N ovakovia u Beu, J. Kurcbeka u Bu-
dimu i dr. Brojnost k ., njihova funkcionalnost
u prezentiranju i popularisanju literarnih
ostvarenja nesumnjivo karakteriu /c.-e kao
poseban vid periodike naih naroda, koji je, u
odreenim istorijskim m om entim a (naroito
krajem 18. i u prvoj polovini 19. v.) bivao
daleko znaajniji od bilo koga asopisa, no
vina ili tam panih knjiga. K. je po sadraju i
nameni sloeniji oblik -> knjige za narod. O no
ime se k. razlikuju od knjiga za narod i u
emu ih nadrastaju, jeste raznovrsnost sadra
ja, periodino, kontinuirano izlaenje iz go
dine u godinu, raznovrsnost tema i rubrika,
prigodnost lanaka i priloga, blii k ontakti sa
itaocima, vea tenja za utilitarnou, kao i
vea obimnost. Pored zabavnog dela. koji za
uzima centralno mesto, u k. nailazimo niz
rubrika popularnih u narodu: ematizam vla
d ara i crkvenih velikodostojnika, pregled va
ara, sanovnik, rodanik, lekarske, kulinarske
i poljoprivredne savete. A-i su tampani u
velikim tiraim a, esto i u vie desetina hiljada
prim eraka; doivljavali su ponovljena izdanja
u istoj godini, a izlazili su kao asopisi, in
continuo ak i po stotinu godina (Koledar
Mohorjeve drube, Celovec, 18761967). U
19. v. bili su jedino pravo glasilo najire i
talake publike, a k, za selo su gotovo do
naih dana ostali jedini asopis italaca sa
sela. D ok prvobitni nai k. nose izrazit crkveni
peat (molitveniki kalendari, mesjacoslovi),
ilirski pokret e otvoriti k, svim junosloven
skim narodim a. Ilirski kalendari su sadrajem
prevazilazili granice pojedinih nacionalnosti, a
tampali su se u neutralnim centrim a (Budim,
Be, Venecija). Pojavom rom antizm a dolazi
do nacionalnih i sadrinskih raslojavanja k.
Pojavljuju se k. namenjeni uim regionima
309
( Vojvodanin, Banaanin, Panevae), dolazi do
tem atskog suavanja 'sve obimnijeg sadraja
(jblkloris liki kalendari, humorisiiki kalenda
ri). U poredo s raslojavanjem italake publi
ke, k. se diferenciraju na specijalizovane vrste;
lokalni k. (sadrajnom i tem atskom odrede-
nou pripadaju uem geografskom i etnikom
regionu), slaleki k. (k. iskljuivo namenjeni
seoskoj, radnikoj, vojnikoj, enskoj itala
koj publici), misionarski k ., humoristiko-sa-
tirini k. (zbornici hum ora i satire) i knjievni
k. u uem smislu ( kalendari-almanasi, folklo
rist iki k.).
Lit.: V. D u k at, Iz povijesti hrvatskoga kalen
dara, N a r o d n a s t a r i n a , 1923; M. M hthukh, Ka-
nen/iapi:, K j b i m e e a a u a n o p i t j a , 1969, br. 4; M.
MatMUKH, IlpBe nojaae cpncKnx ajTManaxa h na~
JieHiiapa., H a v a n u c a c m a n a K y B v k o u e g a n e , kh>. 8;
XI. rioyH[HO3a6aBHO iiithbo y xpsaTCKHM
KajienAapHMa, ) 6 o p n u K M a m u i t p c p r t c K e s a t c i h u -
H < eH ocm u j e i U K , 1982/1; D . Zeevi, P u k o
e v n o t i v o u h r v a t s k i m k a l e n d a r i m a p r v e p o l o v i c e 19-
s t o / e a , 1982.
KALENDARSKE PESM E - Jedan od dva
glavna ogranka drevnih -> obrednih pesama;
narodna poezija obreda koja je trajala u nje
govom sastavu kao jedan od inilaca obredne
celine. K. p. su dobile naziv zato to su zavisile
od obrednog kalendara, tj. od izvoenja u
odreeno doba godine ili dana u godini. Z a
jedno sa obredom k. p. vezuju se za ovekovu
borbu za opstanak, za prirodne sile i prom ene
i njihovo dejstvo na zemljoradnju, stoarstvo i
druge vidove privreivanja. K od nas su naj
brojnije i najvrednije k. p. vezane za drevnu
zemljoradniku godinu koja se raunala pre
ma prirodnom , solarnom kalendaru, tj. pre
m a kljunim poloajima sunca i prom enam a
do kojih oni dovode. Ciklusi k. p. prate
cikluse u prirodi: poinjaie su oko suneve
nove godine, tj. zimskog solsticijuma (na dan
roenja novog sunca crkva je podesila dan
H ristova roenja), i trajale, nejednako inten*
zivno, tokom ele godine, posebno usresre-
ene na povratak um rlog boanstva svet-
losti, na jaanje sunca i protea kad se cela
priroda i ivot u njoj omlauju i sam oobna-
vljaju. Zimske cikluse ine -> koledarske pe
sme, -* boine pesme i -> vodiarske (bogo-
javljenske) pesme; u proletnje cikluse spadaju
razne pesme na ranilu, -* urevske pesme, i
njima srodne pesme o Uskrsu (veligdenske),
iazarike pesme, -> spasovske pesme, -->
kraljike pesme; u letnje cikluse spadaju ->
ivanjske pesme, -+ dodoiske pesme, -* krsto-
noke pesme itd. (V. Nedi, Antologija narod
nih lirskih pesama, 19692). K. p. je, kao i
KALIGRAM
obrede, proim alo verovanje da postiu i
usmeravaju prirodne energije, da se raznim
oblicima magije moe uspeno delovati na
plodnost i bogat rod. Budui da je ivot svih
zavisio od prirodnih uslova, k. p. su imale
veliki drutveni znaaj. Zapisi koji su se kod
nas ouvali predstavljaju pravo kulturnoisto-
rijsko i poetsko blago.
Lit.: -+ Obredne pesme, -> narodne lirske pesme.
H.K.
K A U G R A F IJA (gr. KaXXiypacpia krasno-
pis; lep stil) Nain rukopisnog pisanja sa
ukraenim i precizno izvedenim slovima. K.
rukopisa odrava se i posle pronalaska tam
pe, i to ne samo za kolske svrhe: sva tekua
dokum entacija, arhivi i si. morali su se i dalje
pisati rukom , sve do pronalaska maine za
pisanje. Razvijeniji oblici k. koristili su se za
k n ji
zvanina ili sveana pism ena (ugovori, diplo
me, objave i si.), a jednostavniji za zvaninu i
ML M at. privatnu dokum entaciju. Znaaj k. je lako ra-
zumeti ako se ima na umu da su svi tekstovi
za tampanje, sve do prvog svetskog rata,
davani u rukopisnom obliku. U m etnost k. bila
je u prolom v. naroito razvijena u Engleskoj
i Nemakoj, gde je Edvard Donston nainio
najpoznatiji udbenik k. ( Writing and Illumi
nating and Lettering, 1906). D anas k. spada u
grafike umetnosti, jer je mainskom i foto-
- reprodukcijom izgubila prim arni znaaj.
L it.: A. S im ons, E. Johnston und die englische
Schrijiskunst, 1937. S.S.
KALIGRAM (od. gr. KXXoc, lepota i
ypdcnnot slovo, znak) Oblik vizuetnog
stiha ije rei grafiki ocrtavaju neki predmet,
npr. u Apolinera, tvorca term ina k. i zbirke
pesama Kitligrami :
Cet
arbrisseau
qui se prpare
fructifier
te
res
sem
ble
Ova
mladica
koja se sprema
da donese plod
na
te
li
i
KALIOPA
Sinonim lirski ideogram i -> ropalik (Morier).
V. i - carmina figurata, tehnopaignija.
.R.
KALIOPA (gr. KaXXiortTi) Prva meu de
vet -> Muza, pripisivano joj je da je su*
pruga Apolonova i majka Orfejeva. Z atit
nica epske poezije, predstavlja se u likovnim
umetnostima sa tablicam a i stilom, esto i sa
zlatnim vencem oko giave. S.S.
KALK (fr. caique, ruski nevina, nem. Lehnber
setzung) Doslovan prevod nekog dela, koji
se dri osobenosti renika, a naroito sintakse
jezika prevedenog originala; najee rec ili
izraz doslovno preveden s osnovnoga znaenja
strane rei bez obzira na njezino stvarno (obi
no preneseno) znaenje u kontekstu; po
pravilu doslovan prevod delova sloene rei
bez obzira na njeno znaenje; rus. Memgo-
Memue je k. lat. rei interiectio; hrv. kolodvor
je k. nem. rei Bahnhof; npr. more na je k, nem.
rei Meerenge; srphrv. milosrdan je k. lat. rei
misericors; srphrv. neboder je k. eng. rei sky
scraper. H.K.
KALOKAGATIJA (gr. KoAoieotraaia) - Eti-
ko-estetiki i, u isti mah, socijalno-etiki i
obrazovni ideal starih G rka. U P latona nala
zimo prvo odreenje k. kao jedinstva ple
menitosti, bogatstva i telesno-uhovne stva
ralake sposobnosti pojedinca koji sebe stavlja
na raspolaganje zajednici (polisu), U Aristo
tela se k. odreuje u Nikomahovoj etici kao
jedna od vrlina, pored drugih vrlina, dok je u
Eudemovoj etici k. savrena m oralnost kao
ujedinjenje svih vrlina i m oralno-lepih doba
r a . . . j e osobina oveka koji ima sva ta
dobra i koji svojim delanjem ostvaruje mo-
ralno-lepo radi njega samog (M. N. uri u
Predgovoru za Nikomahovu etiku. 1958.).
U nem. idealizmu k. predstavlja pojam dobrog
telesnog i duhovnog obrazovanja, kao i naina
ivota. M .D.
KAMERNA DRAMA (nem. Kammerspiel) -
Naziv za vrstu kam ernog kom ada, koji se
odlikuje pre svega malim brojem linosti i
psiholoki suptilnom tem atikom . Ovom vr
stom drame, koja nikako nije zaseban dramski
anr, obeleja kam erne muzike prenesena su u
oblast dram aturgije. Tipine k. d., koje su i
objedinjene tom zajednikom oznakom, jesu
Strindbergove dram e Ovder (Oluja) , Brnda
Tarnten, (Spaljena kua), Spksonaten (So
nata privienja) i Pelikanen (Pelikan), na
pisane 1907. specijalno za tokholm sko Intim -
310
no poarite. K, d. je vezana za nastanak Kam-
merspiele, vrste pozorita koje je svojom teh
nikom strukturom (mali broj sedita, uki
danje granice izmeu scene i publike, itd.)
odgovaralo tipinim svojstvima kam ernog re
pertoara.
L it.: A. S trin d b erg , L e ttre s ouvertes au Thtre
I n tim e , ( Thtre cruel et thtre m y stiq u e ), 1964.
M .M i.
KANCONA (ital. camone pesma) N aj
starija i najpoznatija ital. lirska pesnika for
ma. Poreklo vodi od balate, a kasnije imi
tira provansalsku -* ansonu. Njenu metriku
form u prvi je utvrdio D ante, a usavrio je
Petrarka. Sastavljena je od neodreenog broja
strofa, koje su, opet, sainjene od neodre
enog (5 7) broja jedanaesteraca i sedmeraca,
razliito rimovanih. Cesto se zavrava jednom
kraom strofom , nazvanom commiato ili con-
gedo (oprotaj), upuenom osobi kojoj je k.
posveena. Commiato u k ratk o ponavlja sa-
drinu cele pesme. Omiljena meu pesnicima
-+ slatkog novog stiia, k ao form a koja najbolje
moe da izrazi istanana filosofska i ljubavna
razmiljanja, obogaena m oralnim i politikim
sadrajim a u Petrarkinom pesnikom opusu,
k. je pun procvat doivela u 14. v. U svom
savrenom obliku kasnije se javlja kod Tasa,
dok se meu poznijim pesnicima, kao tvorac
nove, metriki slobodnije koncipirane i izra
zito lino obojene k ,, istie akom o Leopardi.
Ova nova k. nije vie sastavljena od strofa, ve
ima slobodnu formu.
L it.: G Liio, Studio sulla fo r m a m e trica della
canzone ilaliana nel secoio X III, 1894; F. F lam ini,
N o tizia starica dei versi e m etri itediani dal M edioevo ai
tetnpi nostri; K . V ossler, Die D khtung.sform en der
R om a ne n, 1951; W . T h . EJw ert, Italienische M etrika
1968. M .D i.
KANCONETA (ital. canzonetta pesmica,
m ala kancona) Vrsta - kancone, narodnog
porekla, sainjena u 14. v. od sedmeraca i
osmeraca, kasnije i od duih stihova. U knji
evnosti je vie poela da se koristi u 17. v.,
kada su je pesnici prilagodili zahtevim a m u
zikog izvoenja (- melodrama). Jedna va
rijanta k.-c je i -* anakreontska pesma.
L it.: W , D rr, Die italienische K a n zo n ette und
das deutsche L ie d im A usgang des 16. Jahrhunderts,
1960. M .D i.
K A N C O N IJER (p. cancionero, port, cancio-
neiro, ital. canzoniere pesmarica) U
poetku zbirka pesama razliitih au to ra o
jednoj temi, na portugalskom , katalonskom ,
kastiljanskom i aragonskom dvoru, a kasnije i
311
zbirka pesaraa jednog autora. N ajstariji je k.
portugalskih kraljeva Cancioneiro del rei Dom
Dinis, sa dve hiljade pesaraa od tri stotine
trubadura, iz 13. v., koji govori o dvorskom
ivotu onog doba. Od panskih k. najpoznatiji
je Cancioneiro de Baena, nastao oko 1445. g.
na kastiljanskora dvoru. Sa irenjem p. poli
tikog uticaja, naroito preko napuljskog dvo
ra, k. se javljaju u Italiji, a kasnije i u osta
lim evr. zemljama. U Italiji je najpoznatiji k.
Franeska Petrarke, sastavljen od 367 pesama,
uglavnom soneta, najee posveenih Lauri.
K. su bili u velikoj modi u 16. v. Bilo ih je
raznih: palacioanos (dvorski), genendes (sa
stavljeni od pesama razliitih autora o razli
itim temama), particidares (od jednog auto
ra), espe ciales (o jednoj temi) i populares
(sastavljeni od nar. pesama). U naim knji.,
od rukopisnih, najpoznatiji je k. Nike Ra-
njine (1507), a od tam panih Pjesni razlike
D inka Ranjine (Firenca 1563).
Lit.: M. Rodrigues Lapa, Das origens da poesia
Lirica em P o rtu g a l, 1929; S, Pellegrini, St ui su trove
e trovatori deila p rim a lirica ispano-portoghcse, 1937.
M.Di.
KANEVAS (fr. canevas mreasto tkanje
kao podloga za vez) U kom edijam a sa
slobodnim tekstom, posebno u commedia
eHarte, spoljanja shema radnje, odreena u
kompoziciji i podeljena na inove i na scene,
no bez dijaloga, takoer i scenarij. Z.K.
KANON (gr. kocvodv tap, mjerilo, pravilo)
Pravilo, obrazac ili propis, uope a napose
u crkvenim stvarima i u um jetnostim a; crk
vena dogma, propis ili pravilo, odnosno skup
takvih dogmi, propisa i pravila, utvrenih
nekim crkvenim saborom ili koncilom (odatle
kanonsko pravo kao crkveno pravo, ili ka
nonik kao onaj koji je postavljen ili ivi po
pravilu); slubeno potvren, pravovjeran i
autoritativan spis, spisak ili izbor (odatle k a
nonizacija, unoenje u k. svetih, kao progla
enje svetitelja, ili kanonske knjige kao slube
no priznate knjige); neto stabilno i neprom
jenljivo (odatle k. kao naziv za nepromjenljivi
dio katolike crkvene slube, ono to je u
pravoslavnoj slubi anafora, ili k. kao muziki
oblik u kom e svi glasovi uzastopce izvode
neku istu melodiju); neto pouzdano i uzorno
(odatle k. proporcija u likovnim um jetnosti
ma, ili klasicistiki k. kao skup estetskih pra
vila i ideala koji vladaju u umjetnosti jedne
epohe). N ekoliko posebnih znaenja, prem a
ovim osnovnima, rije je razvila kao knjievni
term in. 1. Spisak pisaca ili djela koji su
priznati kao uzorni. U -* aleksandrijskoj koli,
KANON
od 3. vijeka prije n.e., uporeo sa novim kla
sifikacijama poezije, koje ne inspirira vie fi
lozofski interes nego sistematinost bibliote
kara i didaktika namjena, sastavljaju se prvi
k. pisaca, a tradicija takvih k. nastavlja se i
kroz rim sko doba. Govori se, tako, najprije o
pet epskih pjesnika i trojici jam pskih, o pet
pisaca tragedije i sedmorici, dvojici, odnosno
petorici predstavnika stare, srednje i nove ko
medije, o etvorici elegijskih i devetoro lirskih
pjesnika, a kasnije i o deset govornika i deset
istoriara. Pojedini k. pisaca nisu ni u antici
bili univerzalno prihvaeni. U toku vremena
spiskovi se mijenjaju, uvajui neto paljivije
broj uzornih ljudi nego ba sastav spiska (i
broj se dodue mijenja, k. tragikih pjesnika
kasnije se smanjuje na trojicu), ali je i u antici i
u poznije doba utjecaj aleksandrijskih k. bio
velik; oni su u velikoj mjeri odredili i nae
poznavanje stare grke knjievnosti, jer su
nam se najpotpunije sauvala djela pisaca ija
su se imena u k. nalazila. Hrianstvo je
prihvatilo ovu ideju k. i primijenilo je najprije
na svrstavanje crkvenih otaca (tri odnosno
etiri velika doktora crkve i si.) i na svrsta
vanje djela crkvene knjievnosti (npr. k. devet
biblijskih pjesama). Zatim se ona odrava
kroz izbor kolskih pisaca u srednjovjekov
nom obrazovnom sistemu, a pun procvat do-
ivljuje sa uspostavljanjem bezbrojnih k. pi
saca, starih i novih, po vrstam a ili po geo
grafskoj pripadnosti, u eruitskim djelima i u
pjesnikim -* katalozima humanizm a i rene
sanse. I novovjeki k. pisaca iskazuju se re
dovno u obliku nekoga znaajnog, okruglog
ili tradicionalnog broja, ali stabilnost u svom
sastavu nisu dostigli ni u evropskom klasi
cizmu, kojemu je ideja k. bila najblia. U
m oderno doba, izrazitije nego ikad ranije, k.
pisaca, sada najee form uliran kao k. poje
dinanih djela, pojava je koja pripada sociolo
giji knjievnosti: on je prije svega sredstvo
utjecaja na trite knjige i najivlje postoji
kroz poduhvate izdavake privrede (sto knjiga
jedne posebne ili svjetske knjievnosti, deset
m odernih rom ana i si.), ali je takoe u osnovi
institucije knjievnih nagrada (-> nobelovac) a
ivi i u m odernoj knjievno-teorijskoj kon
cepciji o piscu koji je klasik. Vanknjievne
funkcije knjievnosti podrazumijevaju se na
znaajan nain i u najproirenijoj dananjoj
upotrebi pojma k., u estetici recepcije i srod
nim orijentacijam a suvremene nauke o knji
evnosti; sagraena je ta upotreba, meutim,
koliko na temeljnom istraivanju evropske
sudbine knjievnih k. E. R. Kurcijusa, toliko i
na ideji kanonizacije knjievnih obrazaca koja
KANON
je u -+ ruskom formalizmu bila po pravilu
shvaena kao injenica jedne im anentne evo
lucije knjievnosti. 2. Slubeno priznati
sveti spisi jedne religije (npr. hrianski k.
sastavljen je od Starog i Novog zavjeta, budi
stiki k. od spisa koji ulaze u Tri kosare); u
proirenom znaenju, djela za koja pouzdano
znamo da pripadaju nekom piscu, za razliku
od djela koja se tom e piscu takoe pripisuju
ali -i- atribucija je zbog neega ipak sporna
{npr. Novela od Starica pripada a kontrast Div-
ko Oblizcdo i Sava Vragolov ne pripada k.
djel M. Dria). Razlikovanje kanonskih i
nekanonskih spisa najranije se javlja u indij
skoj tradiciji, kao razlika izmeu osnovnih
vedskih tekstova koji su ruti (uveni, tj.
neposredno boansko otkrovenje) i knjiev
nosti kom entara i dopunskih spisa koji su
smrti (zapameni), Jevrejski k. koji su
hriani prihvatili kao svoj Stari zavjet
nastajao je u toku nekoliko vijekova, poste
penim irenjem jednog ueg izvornog k., koji
je na poetku obuhvatao vjerovatno samo
Toru (Pet knjiga Mojsijevih, Peioknjije); u
dananjem svom opsegu utvren je na rabi li
skom sinodu u Palestini potkraj 1. v\ n.e.
K ako stari aleksandrijski grki prijevod jevrej
ski h svetih spisa, tzv. prijevod sedam desetorice
(Septuaginta), koji su hriani prihvatili kao
autoritativan, sadri vie knjiga ili odjeljaka
kojih nema u kanonskom jevrejskom. tzv.
masoretskom hebrejskom tekstu, u hrian-
stvu do danas postoji spor o opsegu staro
zavjetnog k. Pravoslavna i katolika crkva,
slijedei odluke nekoliko sabora iz 4. vijeka i
kasnijih, prihvaaju i ove knjige u k. (zovu ih
deuterokanonskim, tj. knjigam a kojima je
autoritet bio najprije osporavan ali je na kraju
potvren); ve vrlo rano vie crkvenih otaca u
autoritet tih knjiga sumnja i vraa se hebrej
skom k., Radikalno to u novom vijeku ini
reformacija, pa su veini protestanata i danas
one apokriji. K atolika crkva (Trident, 1546)
proglaava odbacivanje ovih knjiga za jeres, a
pripadanje u k. potvruje im u novije doba
(1642. i 1672) i pravoslavna, m ada ih mnogi
pravoslavni teolozi danas sm atraju manje
autoritativnim a od drugih dijelova Staroga
zavjeta. D euterokanonske knjige a meu
njima su i neki poznati i vrlo utjecajni knji
evni tekstovi, npr. knjige o Tovitu (Tobiji) i
Juditi i dodatak knjizi proroka D anila (D a
niela) sa priom o Suzani ne nalaze se
od 1826. u izdanjima Biblijskog drutva,
najpopularnijim modernim izdanjima Bibli
je, pa ih nema ni u prijevodu . Daniia.
Nema takvih nesaglasnosti danas u hrian-
312
skom novozavjetnom k., m ada je u prolosti
bilo sumnje o pojedinim knjigama, pa su se
neke ponegdje znale nai na neko vrijeme i
izvan k.; tako je npr. bivalo, najvie zbog
njegovog stila i nejasnosti, sa Otkrovenjem
Jovanovim (Apokalipsom ) ve u vrijeme
crkvenih otaca, pa ono esto izostaje i iz slo
venskih prijevoda i prepisa biblijskih knjiga u
srednjem vijeku, a Luter ga sasvim iz k. isklju
uje (luteranske crkve ponovo ga uvode u 17.
v.). U judeo-hrianskoj tradiciji iskljuivanje
djela iz k. znailo je prvenstveno ocjenu da
ono nije rije Boja pa mu nije mjesto u
glasnom itanju u sinagogi ili ckrvi, a nije
neophodno, ni najee, znailo njegovu pot
punu osudu ili zabranu. I one hrianske crk
ve, koje deuterokanonske tekstove sm atraju
apokrifim a, sm atraju ih, najee, vrijednim i
korisnim pobonim tivom. Vrijedi to u veli
koj mjeri i za spise koji u pravoslavnoj i
katolikoj crkvi, i u knjievnoj upotrebi kod
nas, nose naziv -> apokrifi (protestantim a su
to -* pseudoepigrafi, tj. djela lano pripisana
raznim biblijskim prorocim a i kraljevima), a
po vremenu nastanka i tematici pripadaju u
veini istom krugu kojemu i djela A:., iako su u
pravilu ipak neto mlaa. Starina i pravo
vjernost nisu bili jedini kriteriji po kojima su
se djela ukljuivala u k. i iskljuivala iz njega.
K ao to svi drevni religijski k. ukljuuju i
mnoga djela izrazito svjetovnog karaktera,
tako su i djela koja ni u emu ne protivurjee
crkvenoj dogmi znala izostati iz k. iz razloga
koji se nam a ine izrazito knjievni iako su
izvorno bili prvenstveno pragm atiki; u hri-
anskoj tradiciji, neobuzdanost stila i mate
bili su prepreka da se djelo prikljui k. ~ 3.
Sloeni oblik pravoslavne crkvene poezije,
sastavljen po zamisli od devet a praktiki naj
ee od osam pjesam a zadatog tona i vrste
kompozicije, koje se sve uvijek jednim glasom
(-> osmoglasnik) pjevaju'ili itaju na slubi
na ju trenju, kojemu ujedno ine i glavni dio.
Svaka pjesma k. (gr. )5r)) naovezuje se po
tonu i temi na jednu od devet -+ biblijskih
pjesama; pjesme k. bile su miljene da budu na
priliku biblijskih pjesama: zemaljski odjek sve
anih pjesam a koje horo vi anela pjevaju na
nebesima. K ako se druga od biblijskih pje
sama (5 Mojs. 32, 1 ~ 43), zbog gnjevnih i
surovih rijei opomene i prijetnje kojima se
Moj sije u oekivanju smrti obraa svom na
rodu, sm atra i odvie tunom i oporom da bi
se u slubu uvijek pravo uklapala, i u k. se
druga pjesma sastavlja sasvim rijetko (postoji
uglavnom u k. namijenjenim slubi za vrijeme
uskrnjeg posta i neposredno poslije Uskrsa).
315
Iako u k. druga pjesma, tako, redovno izosta
je, u svim se k. pjesme broje od prve do
devete, pa je faktika druga pjesma nazvana
treom itd. Uz ovakve k. od 8 ili 9 pjesama,
koje moemo sm atrati i potpunim a, postoje ali
su rijetki nepotpuni k. koji, po broju pjesama
koje sadre, nose imena dvojepesnac ili dvo-
pesnac (prem a gr. 6ioo5ia), tripesnac (prem a
gr. xpui)6 ia, - triod) i etvoropesnac (prema gr.
Te.Tpacbfria). Svaka pjesma k. sadri nekoliko
strofa (ili odjeljaka). Prva strofa je -+ irmos,
sastavljen na osnovi odgovarajue biblijske
pjesme. O n predstavlja sponu izmeu biblijske
pjesme (i u njoj sadrane ope teme hrisanske
poezije) i strofa koje slijede, -* tropara, po
sveenih posebnoj temi slavljenja odreenog
svetitelja ili dogaaja kojemu je k. u cjelini
namijenjen. Irm os je troparim a uzorna strofa
meloijski i u izvjesnoj mjeri tematski, a u
vizantijskoj poeziji esto prvenstveno metriki.
Broj tro para u pjesmama k. varira, u najranije
d oba znao je biti i velik, ali se ve vrlo rano
uobiajilo da budu etiri ako ne koji vie ili
manje; u posljednjem troparu, meutim, koji
je u pravilu - bogorodian, pjesma se na
poseban nain vraa opoj temi hrisanske
poezije. N a osnovi ove sloene kompozicije u
k. se uspostavlja sloen sistem unutranjih od
nosa; razni dijelovi k. istovremeno su pove
zani na raznim planovim a: irm os jedne pjesme
sa njenim troparim a i bogoroinim ali i
irmos sa drugim irmosima, tropar sa drugim
troparim a itd. Svi su ti odnosi estetski po
tencijalno relevantni, a u raznim k. oni se
aktueliziraju vrlo raznoliko. T ropari npr. m o
gu da se nadoveu neposredno na irmos,
nastavljajui amplificirajui ili varirajui po
stavljenu temu (u tom e sluaju svaka strofa
sauvati svoju relativnu sam ostalnost a pjesma
biti slijed strofa), ili mogu da mu se suprot
stave kao cjelina, uspostavljajui volanost
kompozicije, tako to e se deskriptivan irmos
uzeti k ao osnova prem a kojoj se, metafori-
zacijom, u troparim a gradi ap straktna slika ili
si. Prva slova svih strofa u k. esto sastavljaju
-> akrostih, ali iz akrostiha znaju biti isklju
eni innosi a nekad i bogoroini. U faktikoj
crkvenoj slubi k. prekida pjevanje i itanje
drugih tekstova (poslije tree pjesme sedalan,
- kati/.nia, sa bogorodinim. poslije este pje
sme kondak i - ikos, a za njima kratko,
tzv. proloko ili sinaksarsko -+ itije svetitelja
kojemu je sluba posveena); takoe, kako su
u pojedinoj slubi redovno dva ili tri k. (jedan
uvijek posveen Bogorodici), cjelovitost se k.
razbija i time to se k. ukrtaju tako da dolaze
najprije sve prve pjesme, zatim redom sve
KANON
tree, sve etvrte itd. D a se trajanje slube
skrati, od nekog vremena, pa i danas, tropari
k . se redovno itaju a pjevaju se samo irmosi
(-> katavasija). U vizantijskoj poeziji i se u
zametku pojavljuje u 7. vijeku. N a poetku
nije imao samostalne uloge: kao stihire
stihovima psalam a, tako su se dijelovi k. do
davali biblijskim pjesmama. S vremenom, me
utim, pjesme k. zamjenjuju u slubi biblijske
pjesme, i u 8 . vijeku k. postaje glavnim obli
kom onog novog tipa > crkvene pesme koji
potiskuje poeziju -* konaka. U rano doba
znao je biti i vrlo dug k. Anreja Kritskog,
kome tradicija pripisuje stvaranje oblika, oba-
sie 250 strofa ali u djelu najznaajnijeg
pjesnika mlae vizantijske himnografije, Jo
vana D am askina, dobija ve dananji oblik.
Poredei je sa epohom kondaka, istorija knji
evnosti nije sklona da o epohi k, sudi vrlo
povoljno (verbalizam, ponavljanje, izvjetaen
patos, bie najei prigovori), ali je po svom
karakteru k, odgovarao zahtjevima novog,
muziki razvijenijeg crkvenog poj an ja. a vri
jem e njegovog procvata podudaralo se i sa
vremenom konane redakcije liturgijskih knjiga
u pravoslavnoj crkvi, pa je k. zadrao poloaj
jednoga od glavnih oblika pravoslavne crkve
ne poezije i u iduim vjekovima. Ve na po
ecima slovenske pismenosti, uz brojne pre
vedene. javljaju se i izvorni k. u slubama
slovenskoj brai, a postoji i miljenje da je sam
M etoije sastavio onaj Kanon Dimitriju So
lunskom koji je djelomino sauvan. U
srp. knjievnosti po jedan ili vie k. nalazi se u
svim slubam a Srbima svetiteljima, a piu se i
samostalni A., namijenjeni ukljuivanju u po
stojee slube ili upotrebi u drugim crkvenim
inovima (npr. molbeni k. za despota Stefana
Lazarevia). Srpski pjesnici za svoje k. biraju
irmose iz poznatih prevedenih k. a i bogo-
roine esto preuzim aju iz postojeih drugih
crkvenih knjiga (-> Srbljak).
L it.: E. R. C u rtiu s, E vropska knjievnost i la
tinsko srednjovjekovlje, 1971 (prev.); II. Riidiger,
K lassik u n d K a n o n bildung, K o m p a ra tisiik. A uf-
gaben und M ethoden, 1973; V. R ib n ik a r Perii, R uski
form alizam i knjievna istorija, 1976; T h. Bleicher.
K o n tu re kom p a ra t istikoga k an o n a , U m jetnost
rijei, 1980, 3. V. Jagi, O pisi i izvodi iz n ek o
liko ju n o slo v in sk ih ru k o p isa . Starine IX , 1877; S.
Z eitlin, A H istorical S tudy o f th e C a n o n iz a tio n of
the H ebrew S criptures, Proceedings o f the A m eri
can A cadem y fo r Jew ish Research, 193! 32; H. H.
Rowley, T he G rowth o f the O ld T esta m en t, 1950; C,
K u h l, Die E ntstehung des A lien T estam ents. 1953;
A. C . B ouquet, Sacred B o o ks o f the W orld, 1954; O.
E issfeldt, E inleitung in das A lte T esta m en t, 19623; H,
J. S chonfield, A H isto ry o f Biblical L iterature, 1962.
T a k o e - apokrifi. JI. M hpkobhH , IlpaeocAaena
KANONIK
A u m yp tm a 1, 1919, 19652; E. W ellesz, W o rd s an d
M usic in B yzantine L iturgy, M usical Q uarterly,
1947, 3; R. Ja co b so n . M e th o d iu s ' C a n o n to D e
m etriu s o f T h essalo n ica an d the O ld C h u rch Slavic
H in n o i , Sbornik p ra ci filosoficke fa k u lty B rnensk
university, 1965, F9, 14; J. V aica, PB vodni staro-
slovnsk litu rg ick y k an o n o sv. D im itrijovi So*
lunskm , Slavia, 1966, 4; T>, TpHcfjyHOBHh (yp.) O
Cp.baKy. Cm vguje, 1970. T a k oe -+ crkvena pesm a.
S.P.
KANONIK Vizantijsko-slovenska liturgij
ska knjiga koja sadri kanone posveene
H ristu, Bogorodici, anelu uvaru i drugim
anelima i svecima. Posebna vrsta kanonika je
bogorodinik. D.B.
KANOVAO -> Kanevas
KANSION (p. cancion - pesma) - Vrsta
srednjovekovne panske pesme, sastavljene
prvobitno od pet trohejskih osmeraca, od ko
jih prvi iskazuje neku misao ili sentencu, dok
ostala etiri tu misao razrauju. D va od ta
etiri stiha rimuju se sa onim prvim. Kasnije se
javila k . od dvanaest stihova, od kojih prva
etiri kazuju glavnu misao, a ostalih osam je
dalje razvijaju. U 16. v. k, je pretrpela uticaj
ital. kancone.
L it.: P. Le G en til, L a Posie lyrique espagnole et
portugaise la fin du m oyen ge, 1953. M .D i.
KANTARI (ital. can tari) - Naziv za ital. nar.
pesme koje su putujui pevai kanfastori, sli
no naim -+ guslarima, uz muziku pratnju ili
bez nje, pevali (cantari pevati) na ulicama i
trgovima pred okupljenim narodom . N ajpo
pularniji su bili od 13. do prve pol. 16, v,t
ali ih ima i danas. U poetku su bili lirskog
karaktera, ali su kasnije dobili narativnu
formu. Zavisno od tema koje obrauju, dele se
na cikline (sa tem atikom iz karolinkog i
bretonskog legendarnog ciklusa), klasine (sa
mitolokom i grko-rimskom sadrinom), re
ligiozne (hagiografske), legendarne (preuzi
maju teme iz legendi i avanturistikih rom a
na), novelistiko-lascivne i istorijske.
L it.: F. A. U g o lin i, I cantari d'argom ento clas-
sico, 1933; P. T oschi, L a poesici popolare religiosa in
Italia, 1935; V. B ran ca, Il caniare trecentesco e il
Boccaccio del F ilosirato e del Teseida, 1936; V.
S antoii, / canti popolari, 1940. M .D i.
KANTASTORI (ital cantastorie peva -
-pripoveda) Putujui pevai, koji su uz
pratnju nekog muzikog instrum enta pevali na
seoskim i gradskim trgovim a pesme razliite
sarine, za koje su ponekad i sami pisali
stihove i muziku. Imali su utvren repertoar
314
pesama. Redovno su se pojavljivali na svet
kovinam a. U nekim krajevima su se udruivali
u grupe koje su imale vou i posebne zakone i
pravila. D anas se mogu sresti jedino u zaba
enim planinskim krajevima.
L it.: S. S alom o n e -M a rin o , L e storie popolari in
poesie siciliane m esse a tam pa, 1887. M .D i.
KANTATA (ital. cantata pevana pesma)
Vea vokalno-instrum entalna kompozicija,
sveanog i prigodnog karaktera, pisana za
soliste (ponekad recitatore), ansamble (duete,
tercete it,), hor i orkestar. Proistekla iz re
nesansnog ital. - madrigala, k. je prvobitno
bila pesma koja se pevala uz pratnju muz.
instrum enta ( monodija), za razliku od sonate
(ital. suonare svirati), koja se samo instru
m entalno izvodila. U poetku je imala du
hovni, a tek kasnije je dobila i svetovni ka
rakter. Izgleda da je prvu k, kom ponovao
Firentinac L. M artini 1539. g., za venanje
Kozima e M edicija sa Eleonorom od Tole-
da. Prototipom dananje k ., koja ima dram
sku, dijaloku formu, moe se sm atrati Mon-
teverdijev madrigal. D oba njenog najveeg
procvata je 17. v., najpre u Italiji, a zatim i u
dr. zemljama. Posebna obeleja dobila je k. u
Nemakoj, od 18. do 19. v.> gde je imala
iskljuivo crkveni karakter. N ajpoznatiji kom
pozitor ovih k. je J. S. Bah.
Lit.: E . J. D en t, Italian cham ber cantatas, M us.
A ntiquari, 1911; E. Schm itz, Geschichte der welt-
lichen S o lo ka n ta te. 1914. M .D i.
KANTE H O N D O Cante Hondo
K ANTIGAS -+ Cantigas
KANTIKA (lat. caniica pesma) U rim
skom pozoritu, pevani delovi koji su zamenili
gr. - hor. K, je pevao peva praen frulom, a
glumac je izvodio pokrete (-* mim, -+ pan
tomima); ponekad je glumac i sam pevao uz
muziku pratnju. Stihovi k. bili su trohejski
sedmerac i jam pski osmerac. K. u dram skoj
radnji oznaavaju predah sa opisom ili obja
njenjima, i iz njih se razvila renesansna i
ocnije barokna -+ opera. Sup. -* diverbium.
S.S.
KANT1LENA (l at. i ital. cantilena pesma,
melodija) U srv. fr. i ital. knjievnosti
lirsko-epska forma, koja se pevala uz pratnju
nekog muzikog instrum enta. M.Di.
KANTO (ital. canto pevanje) Prvobitno,
deo nekog veeg pesnikog sastava, koji je
pesnik-peva mogao u celini da otpeva, bez
315
prekidanja. K asnije, eo nekog veeg poet
skog ela. Npr., D anteova Boanstvena ko
medija ima sto pevanja. -> Pevanje. M.Di.
K A PIT O L O (ital. capitolo poglavlje)
Ital. m etrika forma, koja je nastala kao imi
tacija ili parodija D anteove tercine. U 15. i
16. v. postala je omiljena form a satirine i
politike poezije. K. je najvie negovao i usa
vrio F. Berni. N estao je u 19. v. M.Di.
KAPUCIN ADA Moralistika propoved
fratara kapucinera (franjevaca). U irem smi
slu, naziv za grubo i otro intoniranu priiku.
Lit.: K . M enze, Studien iu r spatbarocken Ka-
puzinerdichtung, 1954. M .D i.
KARAOZ (tur. karagoz crnooki)
Nosilac glavne uloge u tur. pozorita senki, po
kom e je to pozoriste i dobilo ime. N astanak
ove vrste pozorita vezuje se za Daleki istok.
U muslimanskom svetu, prem a izvesnim po
dacima, javlja se u 1 1 . v., veku tur. dominacije
na Bliskom istoku. Pouzdani izvori, meutim,
sveoe da je ova vrsta pozorita bila pop u
larna u Turskoj u 16. v. O vo kam erno pozo-
rite slino je donekle dananjem -> lutkar
skom pozoritu, m ada se od njega razlikuje
posebnim nainom i tehnikom izvoenja. K,
pozoriste odvojeno je od publike jednim ra-
mom na kome je razapeto laneno platno iza
koga se nalazi osvetljenje (prvobitno, gasna
lampa). Veliina platna u poetku je bila
2 x 2 ,5m ., a kasnije je sm anjenana 1 x 0 ,60m.
L utkar, glumac, stoji iza platna i upravlja
lutkam a koje se nalaze izmeu platna i svet-
losnog izvora pod ijim uticajem njihove sen-
ke padaju na platno. Figure lutaka su vo-
dimenzionalne, visoke oko 30 cm i nainjene
od kamilje koe. D uina konca je tako pode
ena da se lutke kreu a da se pri tome ne vidi
senka onoga ko njim a upravlja. Slino -+ com-
media dellarte, ovo pozoriste je imalo tipi
zirane linosti; pored protagonista, samog K .,
priprostog, neobrazovanog, ali oveka zdra
vog duha, snalaljivog i inteligentnog, i nje
govog nerazdvojnog prijatelja, povrno obra
zovanog H aivata, promiljenog i bez spon
tanosti, tu je jo cela galerija likova; tvrica,
pijanica, tiranin, dam a, pom oar, narkom an,
pa na kraju i predstavnici drugih narodnosti
koji su iveli na teritoriji O sm anskog carstva,
Arapin, Albanac, Jermenin, G rk, it. Svaki
kom ad pozorita senki sastojao se iz tri ela;
prologa, dijaloga, zapleta. Ovi komadi, naj
ee improvizacije samih glumaca, lutkara,
obraivali su teme iz svakodnevnog ivota,
KARAKTER
koje su bile odraz svega onoga to se deavalo
u narodu. D rutvena i politika satira bila je
lakoe zastupljena u predstavam a K. sve o
vlade Abdulham ida II, kada su pod otricom
cenzure ove predstave prele u beznaajnu far
su. Predstave k. su se izvodile po kafanam a i
na javnim trgovim a u doba meseca m uslim an
skog posta (ramazan). D anas je ovo pozoriste
potpuno palo u zaborav. U naim krajevima
k. je bio omiljen meu muslimanima u Bosni,
naroito u Sarajevu, gde je jedno takvo pozo-
rite, sve do tridesetih godina ovog stolea,
vodio Mehme H asib Rami. K. sa lokalnim
m otivim a i danas postoji u Grkoj. Pored k.
Turci su imali jo dve vrste pozorita: Orta
oyunu, po karakteru, kom inim elementima i
atmosferi slino k., samo su izvoai profe
sionalni glumci, a pozornica je smetena na
otvorenom prostoru, opkoljena gledaocima, i
Kukia oyunu, pravo m arionetsko i lutkarsko
pozoriste.
L it.: S. E. S iyavusgiil, K aragoz, 1951; M . And.
A H isto ry o f T heatre and Popular E ntertainm ent in
T u rk e y , 1963 64. M . u .
KARAKTER (lat. character znak, oznaka,
istinktivni kvalitet) - Skup etikih, intelek
tualnih, em otivnih svojstava neke linosti; ta-
koe; linost ili junak u knjievnom elu;
najoptije; bitna osobina po kojoj se neto
odlikuje ili razlikuje od neeg drugog; u tam-
parstvu: naziv za odreen tip slova. K. kao
sadraj predstave oveka jedan je od sutin
skih elemenata strukture, grae i forme ili
funkcije (odnosno kompleks psihikih, men
talnih i m oralnih karakteristika), koje obele-
avaju ili istingviraju individuu, grupu ili
narod i slue za to da ih specifikuju (-* indi
vidualizacija). U k. kao ljudskom liku nalazi se
koncentracija ivota i ivotnih odnosa i oso
bina. Razliitost ljudskih k. ouvek je bila
predmet filosofskog i knjievnog interesa. N a
kon to je tu raspravu zapoeo Aristotel u
svojim etikim spisima, dao je Teofrast u Ka
rakterima prikaz razliitih ljudskih tipova, koji
je unekoliko posluio kao osnova za kasnija
prouavanja pojedinanih oblika i tipova ljud
skog ponaanja. K ao knjievna forma k. je
kratka -* skica (a moe da bude i esej), u
kojoj su, katkad i satirino, kao u -> maski,
opisane vrline ili mane odreenog ljudskog
i drutvenog tipa (tat ovek, lakomac, seoski
posednik it.). Posle Teofrasta, taj je anr bio
naroito popularan u 17. i 18. v. u Engleskoj i
Francuskoj, gde se istiu Labrijerovi Karak
teri. Kod nas se u toj vrsti ogledao D. O bra-
dovi. - Inae, kao produkt - karakteri/a-
K A RA K TER IZA CU A
cije k . je Jinost predstavljena ili ostvarena u
narativnoj prozi, epskom pesnitvu i dram i,
bilo kao glavna ili sporedna, pozitivna ili ne
gativna, komina ili tragina, koherentna ili
protivrena, odnosno jedinstvena, vrsta, u
sebi sreena ili neobina, ekscentrina, iska-
zujui se u sukobim a sa samom sobom i dru
gima ili u kontemplaciji, pri emu je indivi
dualne osobine jasno izdvajaju od drugih li
kova. O tuda je k. suprotan pojm u - tipa,
mada se crte jednog i drugog dijalektiki pre-
pliu. Tokom istorijskog razvoja literature
intenzitet i stepen njegovog prikazivanja bio je
razliit, ali je plastino, pronicljivo, svestrano i
duboko spoznavanje i tumaenje k . bilo ideal i
gotovo neponovljiva odlika najveih pisaca i
najznaajnijih ela svetske knjievnosti.
M .I.B.
KARAKTERIZACIJA (gr. ^apajctrjp urez,
znak ili oznaka, distinktivm kvalitet) Nain
prikazivanja bitnih svojstava linosti, -* ka
raktera u proznom delu, preteno rom anu,
kao jedna od osnovnih kom ponenata njegove
strukture. T o je takoe proces i rezultat sagle
davanja i obrazlaganja sutinskih psihofizikih
stanja i postupaka jedne odreene individue,
dakle stvaranje - um etniko oblikovanje
takvih slika i likova im aginarnih linosti u
dramskoj i narativnoj prozi (a i narativnoj
poeziji) da one za nas postaju kao ive i
stvarne: dogaaji u delu razvijaju se iz prirode
prikazanih karaktera. U poeziji pak, eseju,
autobiografiji autor otkriva izvesne aspekte
svoga vlastitog karaktera, a u istorijskim spi
sima i biografiji tumai karaktere stvarnih
(istorijskih) linosti. Pripovedaka proza od
renesanse naovam o sve vie panje posveuje
ljudskoj linosti, preteno ipak vienoj u nje
noj tipskoj formi, da bi knjievnost 19. v.
poela sve vie da insistira na individualizaciji,
na liku oveka koji ne bi bio puko determini
stiko uoptavanje ljudskih osobina, ve indi
vidua, subjekt, konkretan, pojedinaan slu
aj. Odabiranjem i uoptavanjem ivotnih i C. B o o th , The R hetoric o f Fiction, 1967; P. Stevick,
njenica k . koja zavisi od autorovog pogleda
na svet, talenta i umetnikog m etoda biva
1 ) direktna, kad pisac neposredno objanjava
linost u svom delu, i 2 ) kroz akciju i postup
ke, iz kojih se vidi lik i sutina linosti, ili pak
3) kom binovano, kum ulativnim postupkom ,
koji daje relativno kom pletan portret i prikaz
linosti, iznoenjem konkretnih detalja i nagla
avanjem onoga to je za linost bitno ili u
njoj dom inantno i to takoe u odreenoj
meri zavisi od sredine, am bijenta i okolnosti u
kojima ivi. N ajjednostavniji oblik k . je
imenovanje: ime linosti, odnosno knjievnog
316
junak a je vrsta definicije ili aluzije na prirodu
njegovu (npr. Slobodan Radenik iz pentalogije
O. Davia Robija kao sim bolina vizija slo
bodnog radnika). Inae k . u klasinom reali
stikom rom anu, koja se sm atra jednom od
najznaajnijih odlika dobrog pisca, obino po
inje opisom spoljanjeg, fizikog lika, fizio-
gnomskih crta knjievnog ju n ak a i nastavlja se
potom ocrtavanjem njegovog moralno-psiho-
lokog lika, njegove dusevnosti, uz isticanje
nekog gesta ili uzreice koja ga posebno, m ar
kantno odreuje. Pri tom k . moe biti 1)
statika, kad u linosti dom inira samo jedna
njena osobina ili 2 ) dinam ika, razvojna
kada se prate p rom ene u linosti, sazrevanje,
razvoj, pri emu se, radi to intenzivnijeg,
dubljeg poim anja kompleksnosti ljudskog bi
a, izbegavaju uproene jednostranosti i pre-
terivanja ili pak takva k. koja, istiui samo
odreene m oralne ili socijalne vrednosti, pri-
begava karakterolokim shem am a iskljuivo
pozitivnih ili negativnih junaka. Obu-
hvatajui odnos knjievnog junaka prem a d ru
gim ljudima, prem a svetu i samom sebi, pisac
vri k. direktnim opisom ili posredstvom je
zika, odnosno junakovog govora (argona,
dijalekta), ili tako to junaci objanjavaju,
karakteriu jedni druge, pri emu postoji razli
it intenzitet takvih implikacija u rom anu,
dram i, kratkoj prii itd. Tu spada i k . pomou
mitolokih elemenata, afektivnih obrazaca ili
tradicionalne tipologije (fatalna ena, rom an
tini junak, starac tvrica itd.) do suptilnih,
dubokih antropolokih uvida i analiza. Posle
m agistralnih karaktera i portreta u prozi O. de
Balzaka i L. N. T olstoja odnos prem a k . se
menja, da bi u jednom delu savremene proze
bila sasvim odbaena ili zamenjena sam o k rat
kim, najoVlanijim naznakam a, u korist dru
gih oblika (psiholoke) spoznaje i deskripcije.
L it.: JI. H. TuMOtjieje, Teopuja KibiVKeeuocmu,
1950 (prev.): E. M, F o rster, V idovi ro m an a . Izra z,
1965, 1 9; O. V oren, R. Velek, Teorija knjievnosti,
1965 (prev.); I. W ait, The R ise o f the N ovel, 1967; W.
T he T heory o f the Novel, 1967; V. B, klovski, U skrs
nue rijei. 1969 (prev.); G . O Jport, S k lo p i razvoj
linosti. 1970. M .I.B .
KARIKATURA (ital. caricare opteretiti,
pretovanti) K ao form a kominog duha k .
je nain i rezultat direktnog predstavljanja, u
knjievnosti i naroito u likovnoj umetnosti,
osoba, dogaaja i pojava, kada se izdvaja
njem neke karakteristine, spoljanje ili unu
tarnje, crte i svojstva i njenim nam ernim na
glaavanjem, pojaavanjem i preuveliavanjem
proizvodi komian utisak i efekat. Speci
317
finost k. je u promiljenom, stiiizovanom po*
jednoslavljivanju i esto groteskno apsurdnom
preuveliavanju delova ili elemenata predstav
ljenog objekta, a njen efekat proizilazi iz na*
merne disharmonije njenih delova. U likovnoj
um etnosti -- grafika, crtanje, kiparstvo, sli
karstvo k. je posebna vrsta portretisanja
(odnosno likovnog predstavljanja), koja do
zvoljava smele, imaginativne, ekstravagantne
poteze i preuveliavanja nekih m arkantnih
obeleja linosti koju prikazuje psiholoki
precizno, posredno ili sa jasnom , neprikrive
nom humoristino-irortinom, satirinom i
kritikom nam erom. O na, dakle, ili razobli-
uje ili samo pregnantno konstatuje ono to
je karakteristino, tj. smeno. Svrha k. je upra
vo da tim isticanjem i uveavanjem slabosti,
p oroka i negativnosti u pojedincu, drutvu i
vremenu, i kao svojevrsni protest i pobuna
protiv autoriteta, kritiki i rastrenjavajue
pozitivno, hum ano i progresivno deluje. Moe
pri tom da bude, po reima 1. Sekule, crtana
ala (ili, kako kae E. Kris, grafiki oblik
dosetke) i duhovito ogovaranje, ali i sna
no politiko, borbeno i propagandno sredstvo.
(Takoe i zabavno: pod uticajem k . nastala je
foto-karikatura, a unekoliko i strip, odnosno
crtana, stripovana knjievnost, strip-romani i
pripovetke, po ugledu na njih foto-rom ani itd.)
U celini uzev, k. je kao tam na lanterna m a-
gica ideala, potrebna umjetnosti kao negativne
vrijednosti matematici. Ovdje, a ne u prolaz
noj tendenciji je njena ista i umjetnika vri
jednost (A. G. Mato). U knjievnosti k . i
karikiranje imaju slinu funkciju slikovito-
-verbalnog isticanja smenog ili ljudskih m ana
i slabosti, lako podrugljivog, satirinog izobli-
avanja, degradacije, -* persiflae, bilo u -+
polemici i - pamfletu, bilo u narativnoj i
dram skoj prozi i poeziji, u prikazivanju poje
dinih karaktera ili -* situacija, a raa se i
stvara u bujnoj i odvanoj mati kao kod
V. ekspira, M. Servantesa, . Bokaa, F.
Rablea, . Dikensa, N. V. Gogolja, J. Ha-
eka, J. Sterije Popovia, R. Dom anovia, B.
Nuia. M. Krlee. M. Lalia i dr. Pri tom k.
nije svedena sam o na regist rovanje spoljanjih
elemenata (k. na principu slinosti) po kojima
se ovekov karakter, prem a starim shvata-
njima, moe raspoznati po njegovom izgledu
ili po slinosti sa nekom ivotinjom, ve je i
znatno obuhvatnija, kompleksnija (k . na prin
cipu istovetnosti), kada se slika ovekove spo-
ljanjosti iskrivljuje da bi se dobila potpunija
i tanija siika njegovog karaktera, kada se,
dakle, slika poistoveuje sa sutinom. Inae,
za m etodu i strukturu k. upotrebljavaju se i
KARNEVALSKA PESMA
srodni pojmovi i postupci kao aluzija, ~*
burleska, parodija, -* satira, -> travestija.
Pod k. se takoe podrazum eva i svaka dra
stina preteranost, rugoba, nakaradnost, kao
i ono to je izvitoperavanje, nenamerno loa,
povrna imitacija nekog (ozbiljnog) posla, ne
ke zamisli ili modela.
L it.: A. G . M ato, D ojm ovi, 1938; P. K riam o,
S naga k a rik a tu re . Knjievne novine 1. VI 1948; R.
Z ogovi, U lo g a k a rik a tu re i njen razvitak, K nji
evne novine K. Vi 1948; O E nxaitH MepHH, M ucau
u 6oje, 1950; F . de S anctis, P ovijest talijanske knji
evnost,r, 1955; 5. B odler, O dabrana proza, 1957; V.
P etrovie, K a rik a tu ra , K njievne novine 7. ii 1958;
F. B. <(3. Xere.ti. EememuKa III. 1961: A. Hoff-
m eister, Poezie a k a rika tu ra , 1961; M. CeKyjinh,
T e\te, i 962; M . Pijade, Izabrani spisi, I tom , 2.
knjiga, 1964; S. F ro jd , D osetka i njen odnos prem a
nesvesnom , 1970; E. K ris, P sihoanalitika istraiva
nja u um etnosti, 1970. M .LB.
KARMANJOLA (ital. eannagnofa) Fr.
revolucionarna pesma i igra, nazvana po pije-
m ontskom gradu Karmanjoli, odnosno no
nji koju su nosili jakobinci, a koju su u F ran
cusku doneli radnici iz Pijemonta. Imala je
podrugljiv karakter i njome su pariki revolu
cionari proslavljali pogubljenje kralja, kraljice
i aristokrata. Poinjala je stihovima Igrajmo
K arm anjolu, iveo pucanj topa ... . O vako su
se kasnije nazivale i r. revolucionarne pesme
slinog karaktera. M.Di.
KARMEN -* Carmen
KARMINA BURANA - Carmina burana
KARMINA FIGURATA Carmina figurata
KARNEVALSKA PESMA - Pesma nar. po
rekla, po formi slina baladi koja se pevala
na karnevalim a, najvie u Firenci u 15. v.
Njena sadri na je bila vesela, ponekad sati
rina, a esto i nepristojna. K. p. su pevale
m askirane linosti, koje su ile u karnevalskoj
povorci ili su se vozile na kolima. K ada su te
linosti predstavljale m itoloka boanstva i
personifikacije pojedinih vrlina, pesme su se
zvale trionji (trijum fi), dok su predstavnici
pojedinih zanata i stalea pevali pesme koje su
se nazivale carri (kola). K. p, je na visok
umetniki novi uzdigao L. de Medii. Njegove
pesme su postale istinski odraz m entaliteta
onog vremena, a njihovi stalci motivi su vesela
i prolazna m ladost u kojoj treba uivati, ne
mislei na ono to e doi: K ako je lepa
mladost, / koja neum itno prolazi! / Neka se
veseli ko hoe: / sutranjica je neizvesna
KAROLINKA RENESANSA
(Trijumf Baha i Arijadne, 1 4). K od nas su
se u Dalmaciji u 15. v. pevale puke k. p koje
su brzo ule u knji. Pesnici su se u poetku
ugledali na ilal. uzore, dok su kasnije teili
veoj originalnosti (-> pokladna pesma,
mask erata, - jeupijata).
L it.: C h. S. Sieglet on, C anii carnascialesehi del
R inascim ento, 1936. M . D i.
KAROLINKA RENESANSA (nem. Karli-
scht\ Karolingische Renaissance) Procvat
duhovnog ivota u franakoj dravi tokom 9.
i poetkom 1 0 . v., izazvan intenzivnim pri
hvaanjem antike i prevashodno hrianske
rimske kulture, nauke i umetnosti. Zaetnik i
sredina linost ovoga kulturnog preokreta
(R. Kinast) bio je sam K arlo Veliki, koji je
na svome dvoru okupio mnoge uene ljude i
pesnike zapadne i june Evrope (Alkuin, Pavle
akon, Petar iz Pize, T eodulf Orleanski, An-
gilbert, Ajnhari) i osnovao dvorsku akade
miju. Po m anastirim a niu kole i biblioteke
(Tur, Fulda, M urbah, Rajhenau, St. Galen),
razvija se dvorsko-religiozna knjievnost na
latinskom jeziku, ali se ne zapostavlja ni n a
rodni jezik: sakupljaju se i prepisuju antiki i
ranohrianski rukopisi, a po K arlovom nalo
gu bele/.i se i stara germanska junaka poezija.
Ovi rukopisi i prepisi danas su esto jo jedini
izvori ili svedoanstva o toj knjievnosti.
L it.: S. Singer, D ie K aro lin g isch e R enaissance,
G R M 1921 (13); G . Baesecke, D ie K arolingische
R enaissance, D V js. 1949 (23); R. K ienast, D ie
d eu tsch sp rach ig e Lyrik des M ittelalters: II. D er kar-
lische U m b ru ch , D eutsche Philologie im A ufriss II,
Lief. 13; P. v. Poienz, K arlische R enaissance. M it
teilungen, 1959. D .M i.
KASIDA (ar. qas'ida pesma s ciljem)
Stara arapska pesm a odreene duine (do sto
distiha) sa istom rimom kroz celu pesmu. Sa
stavljena je od nekoliko delova od kojih svaki
m ora da zadovolji neke zahteve u pogledu
stila i sadraja, a slede jedan drugom e takoe
po unapred odreenim pravilima. Poinje ne
kom vrstom prologa; pesnik se zaustavlja na
putu, i primeeuje tragove naputenog logori-
ta, pa preklinje svoje drugove da se zaustave i
sa tugom se sea srenih asova koje je proveo
sa svojom voljenom. Ova konvencionalna lir
ska uvodna tem a priseanje na neku pro
lu, izgubljenu ljubav naziva se naih (ar.
naih). Poto je opisao poslednji rastanak sa
dragom, ije je pleme otilo dalje u potragu za
novim panjacima, pesnik po nagovoru dru
gova nastavlja svoj put. Putujui kroz pusti
nju, pesnik ima priliku da opie nepogodu,
ivotinje u begu, kakvu scenu lova ili da opeva
318
svoga konja ili kamilu. Tek posle svega ovoga,
pesnik prelazi na glavni predmet, tj. na krajnji
cilj svoje pesme. On, meutim, moe biti razli
it: jed an p u t pesnik velia dela svoga plemena,
ili istie svoju hrab ro st ili neku drugu vrlinu;
u drugim pak k. kudi svoje suparnike ili ne
prijatelje; a u nekim opet peva u pohvalu
svoga zatitnika elei da pridobije njegovu
sklonost ili pomo za sebe ili svoje pleme.
Najcenjemji pesnici k. bili su oni pesnici ko
jim a je polo za rukom da odre ravnoteu
izmeu raznih delova pesme. Pojavila se ova
form a jo u predislamskoj poeziji (-> muala-
ke), a prihvatili su je i Persijanci i Turci, kod
kojih su uglavnom panegirike i pobone sar-
ine, a zatim i drugi narodi islamskoga kultur
noga kruga.
L it.: H . A. R. G ib b , A rabic L iterature, 19632; G .
W et, Introduction la littrature arabe, 1966; I.
L ic h te n stacker, Introduction to Classical A rabie L ite
rature, 1974. M . u .
KATA T R IT O N T R O H E JO N (gr. Knx j p i -
tov ip o /a io v iza treeg troheja) en
ska, trohejska -> cezura u heksametru iza
trohejskog dela u treem daktilu, npr. u e-
stoakeenatskom prevodu M. uria Ilijade
(XXIV, 321):
Radosni / budu kad j vide, // i / svima se /
razgali / srce.
U vezi s njom u H om era se javlja -+ leoninski
stih (sa -* leoninskom rimom). .R.
KATABAZA (gr. K ata p ac n silazak) - Po
Aristotelu, silazna radnja -+ tragedije, izazva
na preokretom (-+ peripetija) ukupne tragine
radnje, kojim i zapoinje.
L it.: T ragedija, an tik a, T.V .
KATAHREZA (od gr. Kaxaxpr|cfi - zloupo
treba, kriva upotreba) Termin antike
retorike: 1 . za metaforu od nude, kad za
neki pojam ne postoji ime pa se govornik
pom ae upotrebom slikovitog (m etaforika k.)
ili prenesenog (metonimijska k.) izraza, npr.
N a troje je vojsku razdvojio (nar, pjesma), jer
ne postoji glagol rastrojiti; 2 . upotreba ne
adekvatnih m etafora, ime se grijei protiv
jedinstva slike. (Odlikovao se svim moguim
manama; U naoj zemlji je svaki kamen natop
ljen krvlju njenih sinova.) Kad je nehotina,
takva k. se sm atra stilskom pogrekom. Ali
ona moe biti i svjesna i traena radi izraa
vanja vieg uvida u kom pleksne spoznaje, slo
ena psihika stanja i si., na izgled disharm o-
ninim izrazima. U ekstremnim sluajevima
319
takva k. prelazi u oksimoron. Sinestezija
je podvrsta takve k.~e (Slan i modar miris
prolenoga mora J. Dui). 3. Pogrena
upotreba rijei koja nije u skladu s njihovim
pravim znaenjem, npr. ruan krasnopis. Z.D.
KATALEKTlCAN (gr. KoctQcXr)Ki iko <^ koji
prestaje, prekida se) Zavravanje stiha ne
potpunom stopom ili metrom. Stih je katalek-
tiki in syHabam kada od poslednje stope ili
m etra ostane samo jedan slog (npr. u-* penta-
metru), in bisyllabam kad ostanu dva sloga
(npr. u -> heksametru). V.Je.
U siiabiko-tonskoj versifikaciji katalektini
su stihovi u ijoj poslednjoj stopi izostaje
jedan ili dva neakcentovana sloga. Prvi sluaj
javlja se u troheju, npr. etvoroiktusnom : Srce
moje sam ohrano, / K o te / dozva / u mdj /
dom /. U poslednjoj stopi drugog stiha ne
dostaje nenaglaen slog, tj. drugi deo trohejske
stope (U ). T ako je i u anifibrahu, dok u
krajnjoj daktilskoj stopi ( U U) mogu da
izostanu oba nenaglaena sloga ili samo jedan.
Poto se jam pska stopa ( U ), a tako i ana-
pestika (U U ) zavravaju naglaenim slo
gom, jam pski i anapestiki stihovi ne mogu da
budu k. U najnovije vreme sve se vie pojam
-> katalektike zamenjuje pojm om klauzula
(sa jenoslonim , dvoslonim ili vie slonim
zavretkom stiha nakon poslednjeg akcentova-
nog sloga).
L it.: -+ M etrika, antika; -+ versifikadja.
KATALEKTIKA (gr. KaxaXf)yio zavra
vam) Tradicionalno uenje o duini posled
nje -* stope u stihu. Ako je potpuna, kao i
prethodne, stih je - akatalektian; ukoliko je
kraa od ostalih, stih je -* kaialektian (a
skraen za itavu stopu ili vie njih bra-
hikatalektian); kad je dua od prethodnih,
stih je -> hiperkatalektian. To se uproava
brojanjem zavrnih slogova poev od posled
njeg akcentovanog sloga: jednosloni (mu
ki), dvosloni (enski), trosloni (aktil-
ski), etvorosloni (hiperdaktilski) zavreci
(-> klauzula).
L it.: -+ M etrika, antika; -+ versitikacija.
KATALOG (gr. KaTaXoyo<; spisak, pobro-
javanje) 1. Termin k. u knjievnoistorij-
skom kontekstu oznaava postupak, najee
u epskoj poeziji, ali i u drugim vrstam a i
anrovim a, nabrajanje i opisivanje junaka,
predm eta i si. U H om erovim epovima k. je
esta pojava (opis laa u Ilijadi, esto kata-
loko opisivanje ta je u odreenoj situaciji
uradio svaki heroj), a poznati su i kataloki
KATARSA
spevovi: takve su Hesiodove Ehoje, opisi en
skih karaktera, koji svi poinju istom, nave
denom formulom. K., koji u epskoj i narodnoj
poeziji ima nesumnjivo poreklo iz tehnike
govorenja ili pevanja epa, mogao je u drugim
anrovim a biti iskorien kao hiperbolini stil
ski efekat, posebno u komedijama. T ako k.
nalazim o u Arislofana i Rablea. 2. U stru
nom znaenju, k, je spisak umetnikih dela ili
knjiga, nainjen po razliitim principima. T a
ko se po - bibliotekama voe k. po imenima,
delima, tematski k,, po redu dolaska i si. Up. i
-+ registri, -> indeksi. S S.
KATALOKA PESM A (-> katalog, gr. KOCTOC-
A.eyco katalogizirati, staviti u spisak)
Epska narodna pesma osobite kataloke -
kompozicije, karakteristine za -* hroniarske,
istorijske narodne pesme (graniarska epika,
krug pesam a o srpskom ustanku), koja se
sastoji o niza celina u kojima se redaju imena
junaka, imena mesta i opisi podviga. Poto su
istorijske pesme angaovane hronike tek mi
nulih istorijskih dogaaja, usmeni dokument
neije hrabrosti ili uestvovanja u boju upuen
savremenicima, one sadre hijerarhijski popis
imena junaka, popis mesta u kojima su se
odvijale borbe i hronoloki pregled istorijskih
zbivanja. U hroniarskom delu Vinjieve pe
sme Poetak bune protiv dahija (Karai, IV,
24) sreemo simetrinu kataloku kompozi
ciju: prvo se nabrajaju kneevi koje treba po
.R .
gubiti, a u drugom delu se istim reosledom
opisuje pogubljenje kneeva. U kompoziciji
graniarskih epskih pesama istorijski dogaaj
je opevan u nizu katalokih segmenata. Iza
imena ju n ak a sledi opis pogibije, kletva upu
ena mestu u kojem je junak poginuo, a na
kraju kratka tubalica preivelih vojnika ili
nekog iz porodice poginulog junaka. Ako je u
pitanju podvig, stihove tubalice zamenjuje
kliirana graniarska pohvala. Posebnu vrstu
katalokih pesama karakterie retrospektivna
kataloka kompozicija. U njim a se u k. opisu
imena ju n ak a anahronino sreu epski junaci
iz raznih vekova. T o je sluaj s pesmom
M argita devojka i Rajko vojvoda (Kara-
.R .
di, III, 1 0 ). M .M at.
KATARSA (gr. K la p o m ; preiavanje)
O snovno dejstvo emocionalnog preiava
nja koje, po Aristotelu, tragedija izaziva u
gledaocu. N a kraju svoje uvene definicije tra
gedije Aristotel kae a ona . . . izazivanjem
saaljenja i straha vri proiavanje takvih
afekata (Aristotel, O pesnikoj ume tnos ti,
VI). Budui a u sauvanim Aristotelovim
KATASTAZA
spisima nige nem amo eksplicit.no tumaenje
k., a re je o osnovnoj funkciji knjievne vrste
kojoj je Aristotel dao prvenstvo, k . je kao
termin doivela brojna tumaenja i razliitu
upotrebu. S obzirom na svoja osnovna teorij
ska usmerenja, rasprave o k. se mogu podeliti
u dve grupe: 1) ispitivanje Aristotelovog zna
enja i 2 ) ispitivanje prirode katarktikog pro
cesa u odnosu na shvatanja tragedije j um et
nosti uopte u pojedinim periodim a. Traganje
za Aristotelovim znaenjem k. zasniva se na
jednom kratkom odlom ku osme knjige nje
gove Politike, na njegovoj definiciji saaljenja
i straha u Retorici, na ispitivanju upotrebe k.
kao term ina kod drugih gr. pisaca, a pre svega
kod Platona. Opte je miljenje da Aristote
lova definicija tragedije ima karakter odgo
vora Platonovom napadu na pesnistvo zbog
toga to ono pobuuje strasti umesto da ih
umiruje. N asuprot Platonu, Aristotel sm atra
da tragedija kao umetniki oblik ne samo da
ne izaziva strasti ve ih i preieava svojim
opisivanjem uzroka i naina ovekovog pada
iz sree u nesreu. U tom smislu, A ristote
lovo shvatanje k. predstavlja samo eksplika
ciju osnovnog uverenja gr. tragiara da se
mudrost stie uenjem kroz patnju. Teorije
o i u vezi sa prirodom tragedije i umetnosti
uopte nastaju u ital. renesansi. U svome spisu
o pesnikoj um etnosti (1563. g.) M inturno
naglaava uivanje i korist koju u gledaocu
izaziva k. Preko Kastelvetrovih tumaenja, k.
u Francuskoj pri hvataju K ornej i Rasin (-*
klasicistika tragedija) u m oralnom smislu kao
oseanje koje e gledaoca spreiti da oponaa
kobne postupke traginih junaka. Kornej je,
osim toga, sm atrao da saaljenje i strah mogu
da funkcioniu nezavisno. Tom shva tanju se
u Nemakoj suprotstavio Lesing (Laokoon,
1766. g.), insistirajui na jedinstvu tih dvaju
oseeanja, iz ega proistiee sudbinska emocija
strahopotovanja zato to gledalac pomou
tragedije shvata univerzalnost zakona sudbine.
U liam burkoj dramaturgiji (1768. g.) Lesing
povezuje sa k. Aristotelovu etiku kategoriju
mere, odnosno srednjeg puta izmeu stra radnje. Pod k. se obino misli na tuni zavre
ha i saaljenja kao suprot slavljenih krajnosti.
U svome ogledu O uzvienom (J792. g.) iier
se oslanja na Lesingovo shvatanje i izvlai
zakljuak da je najsavrenija ona tragedija
kod koje &.-u ne izaziva sadraj ve tragika
forma. Sa svoje strane, G ete je (u A'achlass zu
Aristoteles Poetik, 1827. g.) tum aio k. ne kao
proces u gledaocu, ve kao pomirenje i ispa
st a nje samih likova. Od filosofskih tum aenja
k. najpoznatije je openhauerovo (kao univer
zalna ljudska emocija saoseanja bez obzira na
320
m oralne zasluge) i Nieovo (kao spajanje dio-
nizijskog i apoJinijskog naela). U Engleskoj
najpre M ilton tumai k. (Samson Agonist es,
1671) pom ou kategorija srednjovekovne me
dicine, a V ordsvort vidi njeno dejstvo i na
planu lirske poezije kao izazivanje skrue-
nosti i ljudskosti nasuprot lanoj uenosti i
snobizmu. U 20. v. se pojavljuje novo, psiho
p atoloke tumaenje k. koje je prvi zastupao
i. Bernajz, a razvio V. tekel u delu Dichtung
und Neurose, U svojim Naelima knjievne kri
tike (1924) Riars k. sm atra sam o tipinom
varijantom osnovnog cilja um etnosti kao po
m irenja suprotnih poriva. U tom smislu, k. je
usklaivanje saaljenja kao poriva priblia
vanja i straha kao poriva udaljavanja. Popu
larna kao termin u novoj kritici, k. je na
irem estetikom planu protum aila E. naj
der kao stilizovano jedinstvo oseanja koja su
u stvarnom ivotu nepomirljiva. Takvo tum a
enje, moglo bi se rei, ponovo vraa pojam k,
u estetiku sferu, koju je i sam Aristotel prven
stveno imao na umu.
L it.: F. L. L ucas. Tragedy bi R elation to A ri-
s t o lle s poetics, 1928; M . H. "bypwft, Jeyau no a
nouyiuaj oojm wbeiba Apucmome.to&a cxnaman>a k~
m apee, 1933; A. S m erdl. A ristotelova katar,sa, 1937;
J. C. R ansom , The W orld's B o d y, 1938; E. S chnei
der, A esthetic M otive, 1939; W . van Boekcl, K athar
sis, 1957; T. B runius. Inspiration and Katharsis,
1966; -* tragedija, antika. N.K..
KATASTAZA (gr. K3 TaCTTG<cTic; stanje, po
loaj) Vrhunac razvoja epske i dram ske
radnje koji neposredno prethodi raspletu do
gaaja u katastrofi. Termin je uveo J. C.
Skaliger (Poetices libri septem, 1561). D otada
je ovaj deo radnje obino oznaavan kao
summa epiiasis (Donatus). (-> i! pit a/a).
L it.: M. T . H errick. C om ic Theory in (he S ix
teenth C entury, 1950. M .F r.
KATASTROFA (gr. (c^raotpocjiit) obrat,
svretak, smrt, podjarm(jenje) Akcija kojom
se razreava i zavrava sukob u radnji drame;
razreenje zapleta; konaan ishod dram ske
tak tragike radnje, dok u komediji k, ozna
ava reavanje problem a (zapleta) i opte po
mirenje. D o k. dolazi bilo logikim razvojem
zapleta, bilo otkriem i preokretom u doga
ajim a (-* peripetija), ili pojavom boga iz
mame (-- deus ex maehina).
L it.: W. P B ow m an, R. H. Bali. T heatrt
Language, 1961. M .F r
KATAVASiJA (gr. tc sia a a i**) ~ Izraz ko
jim se u vizantijskoj liturgijskoj knjievnost
m KAZUS
oznaavalo pevanje -* irmosa za razliku od
itanja tropara svake pesme -> kanona.
O tuda se katavasijom naziva i sam irmos,
kada je izdvojen bilo u odnosu na sopstvene
pratee tropare ili kao pesma sastavljena od
niza irmosa jednog kanona, bez tropara.
D.B.
KATENA (lat. catena lanac) K om entari
Biblije, sadre tum aenja svetih otaca i jere-
tika. Tano slede tok teksta tako d a su vani
pri obnavljanju izgubljenih rukopisa. N astali
su, uglavnom, izmeu 6 1 1 . v. kao kom pila
cija vizantijskih naunika. Sl.P.
K A TiHEZA (gr. K a ii^ rjc tc , stsl. oi.uuueHm
pouka, obuka) Retorski anr vizantijske
crkvene knjievnosti, koji se odlikuje meto-
dinim izlaganjem osnovnih istina vere. Na~
menjena prvobitno kandidatim a za prijem u
redove hrianske zajednice, k. je proeta dog
m atskim uenjem u znatno veoj meri nego
pitanjim a druge vrste (m oral, liturgijski ivot i
si.). Poznate su, npr., Katiheze K irila Jeru-
salimskog (IV), prevedene veoma rano i na
stsl. jezik (Hilandarski listii iz 11. v.). D.B.
KATIZM A (gr. Kcihajioc sedenje) 1.
Jedan od 20 odeljaka na koje su psalmi u
- psaKiru podcijeni za potrebe bogosluenja u
pravoslavnoj crkvi. Dobili su to ime zato to
je posle k. dolazilo tenije za vreme kojega se
u crkvi smelo sedeti. 2. Pravoslavna crkve
na pesma, nazvana i sedaian ili sjedalen,
koja se poje izmeu psalam skih k. i tenija, a
takoe posle tree pesme -* kanona.
L it.: L. M irk o vic. Pravoslavna liturgika I, 1919,
19652; P . Sim i, B o g o slubena itan ja , Z b o rn ik
V ladim ira M o sin a , 1977. T a k o e -* crkvena pesm a.
M.M.-S.P.
KATOLIKA R ESTA U R A C IJA - Tenje
(zapoete u 15. v. a trajale sve do 17. v.) da
katolika crkva prevlada m oralno propadanje
m anastira i svestenstva, materijalno iskoria-
vanje pobonosti u narodu i papska slubena
prava, pa i druge negativne pojave u crkvi.
O bnova stare crkve javlja se u toku ove refor
me u mnogo vie oblika nego to se to dosada
pretpostavljalo. U katoliku restauraciju sva
kako treba ubrajati pokuaje reformi u pa-
niji, osnivanje novih kaluerskih redova (do
minikanci) i javljanja posebnih grupa koje su
kao laici eleli a pom ognu restauraciju. Nji
hova aktivnost je naroito postala izrazita sa
pojavom M artina L utera i irenjem reform a
torskog pokreta na Italiju i na Francusku
(kapucini). Teita katolike restauracije bili
21 R e n ik k n ji e v n ih te rm in a
su Consilium de em enanda ecclesia, komi
sija za reform u sainjena od rimskih prelata,
zatim jezuiti, rimska inkvizicija, cenzura knji
ga i crkveni sabor u Tridentu, dok je do
reforme papskog dostojanstva dolo tek u
drugoj polovini 16. veka. Iz katolike restau
racije, i postaknuta reformacijom, nastala je
- proti vreformacija, koja se takoer jo uklju
uje u ire shvaeni pojam katolike restau
racije, s tim to restauracija znai duhovni
sadraj, dok se proti vreformacija shvata pre
teno u geografskom smislu (nem, protivrefor-
macije). K atolika restauracija uticala je znat
no na razvoj odreenih oblika literature, ver-
skih spisa, molitvi i propovedi, to se naroito
povoljno odrazilo na irenje narodnog jezika.
L it.: H . H erm elin k , W . M a u re r, Reform ation
u n d Geg en reform a Iion, 19312; H. Jed in , K.atholi-
sehc R eform um i G e g en refo rm atio n , H andbuch der
Kirchengeschichte 4, 1967; H. T chle, R e fo rm atio n
u n d G eg en refo rm atio n , G eschichte der Kirche 3,
1965; Z u r L h era tu r der R estaura!ionsepoche, ed. J.
H e rm a n , 1970; H . D en k ler, R estauration und R e
volution, 1973; B egrijj'sbestim m m g des literarischen
B iederm eier, cd. E. N e u b u h r 1974. Z .K .
KATREN (fr. quatrain, quatre etiri)
-+ Strofa od etiri stiha (etvorostih). Jedna
od najfrekventnijih, najee u tri oblika ri
m ovanja: ukrteni ( abab), obgrljeni (abba) i
parni (aabb). Im a i drukije rimovanje (npr. u
- rubaiji). Kom binuje se i sa drugim strofam a
(npr. u - sonetu). Sm atra se da je u svojoj
jednostavnosti veoma povoljan za raznovrsnu
sintaksiko-intonacionu i zvunu organizaciju
stihova u strofi. Javlja se -* monometrino i
heterometrino. Ponegde se od k. diferen
cira kvartet, sa stihovima duim od osam
slogova i obgjenom rimom, i kvartina,
sa stihovim a do osam slogova i ukrtenom
rimom.
L it.: -> S tro fa. .R .
KAVI V rsta indijskog obrazovanog pesnika
(poeta doctus). M orao je odlino poznavati
tajne stvaranja, finese ornam enata, zakone
metrike, udbenike poetika, ali isto tako i
druge nauke ukljuujui tu i poznavanje lju
bavne vetine, koja se na indijskom zove Ka
nusutra. Takav pesnik je spreman da u sva
kom trenutku na mig svog gospodara stvori
pesmu ili da njegove iskazane reci odmah
pretoi u stihove. R J.
KAZALITE -> Pozorite
KA ZU S (lat. cams sluaj) U rimskom
pravu sluaj ili dogaaj koji je prouzrokovao
KAA
nastupanje tete ili nem ogunost ispunjenja
obaveze: u nauci o knjievnosti naziv za jednu
od -> jednostavnih formi. K. oznaava izno
enje jednog sluaja i razm atranje sloenog
spleta okolnosti koji moe da izazove razliite
intelektualne interpretacije. K ao primjer k.
Joles navodi priu o krokodilu, otetom djetetu
i majci. K rokodil obeava da e vratiti dijete
ako m ajka pogodi istinu o sudbini djeteta.
M ajka kae da joj krokodil nee vratiti dijete,
i ova izjava daje razliite mogunosti tum a
enja istine, sporazum a i obaveze. K . se moe
smatrati -* arhetipom knjievne obrade odre
ene - situacije u prozi.
L it.: A. Jolles, E infache F orm en, 1968.
KAA 1. -* Predanje, i to kao sinonim za
skasku i -+ legendu. 2. Po K aradiu
ono to se kae (Hvala ti na kai, Rjenik.
1818).
L it.: n . !1 onoBHfr, UpetAeg cpncice KibioKemo-
cm u , 1909; M. K neevi, V rste n ae n a ro d n e p ro
ze, Knjievni sever, 1934, 219 41. V. i ~+ predanje.
N .M .
KE (eng. catch uhvatiti, uloviti; fig. klop
ka, zamka) 1. U verstfikacrji, -* anakruza,
posebno uz daktilsku ili trohejsku stopu. 2 .
U stilistici, verbalni trik kojim se nadm udruje i
dovodi u nepovoljan poloaj onaj koji nema
smisla za hum or (na primer, k. je sadran u
legendi o D idoni, mitskoj osnivatelji K arta-
ge, koja je nadm udrila Afrikance). 3. Stara
eng. drutvena pesma, vesele, esto skaredne
sadrine, koju redom pevaju svi prisutni.
S.K.-S.
KELTSKA RENESANSA - Knjievni po
kret, nastao u drugoj polovini 18. v., kao eo
eng. predrom antizm a. Im ao je za cilj da oivi
istorijske, mitoloke i knjievne tradicije starih
Kelta, posebno da vaskrsne duh starovelkog i
kotskog pesnitva. Najtalentovaniji predstav
nik pokreta bio je pesnik T. Grej. Njegove
due pesme Bard i N apredak poezije k a
rakteristine su za prvu fazu pokreta. N aj
znaajniji uticaj na itav pokret, a kasnije i
na pesnike evropskog rom antizm a, izvrila su
Dela Osijana (1765) D. M akfersona i Relikvi
je drevne engleske poezije (1765) T. Persija.
Dugo se verovalo da M akferson samo objav
ljuje i prevodi sa gelskog pesme legendarnog
keltskog barda O sijana iz 3. v. Kasnije se,
meutim, utvrdilo a su ta pesnika dela ve
inom plod njegove vlastite imaginacije (-*
mistifikaeija). Persijeve Relikvije su zbirka sta
rih balada i kratkih pesama, delimino auten
tinih, delimino preraenih. Evocirajui mi
stiku srednjeg veka, naglaavajui vrednost
322
prim itivnog i udesnog, i zalaui se za prostu
versifikaciju i jednostavan stil, k. r. je zadala
snaan udarac klasicizmu i u trla put eng. ro
mantizmu. Ovaj pokret treba razlikovati od
irske renesanse. S.K .
KENING (staroisl. kenning) Staroisl. ter
min za povrst -+ metafore koja, poput -+
perifraze, naziva predm et, dio prirode ili o
vjeka spojem dviju pojm ova ili u obliku slo
ene imenice ili s jednom od imenica u geni
tivu. K. se rado slui pojm ovim a starogerm.
mitologije i - aluzijama na nju, te esto svje
sno djeluje poput zagonetke. Sama shema k.
Z .R . poznata je i izvan starogerm. knjievnosti, ali
u staroisl. poeziji dvorskih pjevaa (-> skaia)
bila je jedna od najvanijih njezinih odlika.
G djekad je i subjekt i objekt u reenici bio
izraen k., a u k. mogao je jedan njegov dio
opet biti zamijenjen novim kaningom , i tako
dalje, te je pojedini k. postojao vielana je
zina tvorevina. Izvan staroisl. dvorske knji
evnosti k. se u starogerm. knjievnosti javlja-
tek sporadiki; npr. u staroeng. epu Beowulf
more se naziva windgeard (sastajalite vjetro
va) ili hronra (kitova staza).
L it.: A n d reas H eusler, Die altgerm anische D ick-
tung, 1929. Z..
K EN TO N (lat. cento - pokriva, oea od
zakrpa) Pesma ili dram a sastavljena od
istrgnutih stihova drugog knjievnog dela. U
gr, knjievnosti parodijski se upotrebljavao
k. od stihova iz H om era (Aristofan, Mir,
10901095). K. shvaen kao artistika igra
za sebe proizvod je helenistike poezije, sudei
po nazivu pesnik Homerovac, epigrafski re-
gistrovanom. Po tom modelu nainjeni su lat.
nazivi Vergilijevac (Vergiliunus), Oviije-
vac (Oviianus). Prvi poznat lat. k. je pasa
od Vergilijevih stihova u Petronijevom Saiiri-
konu. Ovaj hibridni rod doiveo je ogromnu
popularnost u poznolat. poeziji iz nekoliko
uzroka: poznavanja Vergilija, prvog kolskog
pisca; retorskih vebanja, i, ponajvie, anti
kog shvatanja originalnosti kao uspenog
poraavanja ranijih veliina. U tragediji Me-
deja Hosiija G ete (2. v. n.e.) lica govore u
Vergilijevim heksam etrim a a horske partije su
od zavrnih hemistiha, Parodijski ton imaju
anonimni k. iz Vergilija De alea (O koc
kanju) i Ausonijev Cento nuptialis (Svadbeni
k . \ ija opscen ost navodno tera au to ra da
dvaput pocrveni, to i Vergilija ini bestid
nim. Moe se rei da tehnika k. spada u
vanu stilsku odliku celokupnog poznolat. pe
snitva, koje je sve okrenuto tehnikim vesti-
323
nam a, sa jedne, i reminiscencijama na klasike,
sa druge strane; primer takvog kentonizator-
skog pesnitva daje Rutilije N am atijan (5. v.
n.e.). B aanski k. je takoe pravljen od sti
hova iz H om era i Vergilija, sa nam erom da se
iz rasutih delia utvrdi hrianski sadraj pa-
ganskih ela pesnikinja Proba, 4. v, n.e.:
Metro mut a tm in melius (Vergil ije, Mar on
promenjen nabolje), no ve je Hijeronim kriti-
kovao jalovost takve poezije; u 5. v. n.e. k. sa
religioznim sadrajem su proglaeni apokrif
nim. K. se jo javio u uenoj srenjovekovnoj
lat. poeziji (K olum ban, Valdram), a potom je
gubio knjievni znaaj, m ada je poznat i u
renesansnoj i baroknoj, pa ak i u novijoj
evropskoj knjievnosti, naroito u aljivim
verzijama.
Lit.: O . elep ierre, Tableau de la littrature du
centon, 1874/5; D . C o m p a re tti, Virgilio nel medio
evo, 1946; H. I. M a rro n , A ugustin et la Jn de la
culture antique, 1958; W . S chm id, L oci sim iles in
R u tiiio N am azian o , S rudi in onore di L . C astiglioni,
1960. S.S.
K ERO L (eng. carol od stfr. carole vrsta
plesa; lat. ehoraula, gr. xopotXr)Tr| koji na
fruli prati igru u kolu) U eng. knji. vrsta
religiozne pesme namenjene pevanju, vezan
uz verske svetkovine. Prvobitno, u ranom 14.
v. k, oznaava igraku pesmu koja izraava
paganske rituale plodnosti i erotike. U strogoj
metrikoj formi ona se izvodi u kolu: kolo
voa prvo peva strofu, a refren (obino rim o
vani dvostih) peva hor dok izvodi plesne fi
gure. Od 16. v. k. je svaka sveana religiozna
pesina, bez utvrene metrike organizacije,
koja se sve vie vezuje uz svetkovinu Boia.
U njoj ostaju zdrueni paganski i hrianski
elementi. (Ekvivalent boinog k, su fr. -> nol
i nem. Wiegenlied.) D olaskom Reformacije i
puritanizm a k. postepeno iezava i ponovo
oivljuje u 19. v. T ada se, pored nastanka
m odernog k ., javlja i ogrom no interesovanje
za srednjevekovni k., to se iskazuje prvim
zbirkam a k. (D. G ilbert, Some Ancient Carols,
1822. i W. Sandys, Christmas Carols, Ancien!
and Modern, 1833). Meu m nogobrojnim zbir
kam a u 20, v. istiu se R. L. Greenova, The
Early Carols, 1935, koja objanjava narodno
poreklo k. i popularna The O xford Book o f
Carols. 1928, koja sadri mnoge vredne isto-
rijske beleke.
L it.: E. B. Reed, C hristm as C ., 1932; E. R oiitley,
The English C .; 1958; R. N ettei, C hristm as a n d Its
C ., 1960. S .K - .
K IBERNETIKA (od gr. Kupspvrjir)!; kor
milar, odnosno od KuspvritiKri (txvri)
21
KIBERNETIKA
vesti na korm ilarenja, upravljanja) Opta,
interdisciplinarna teorija o svim sistemima
sposobnim da poalju, prenesu, prime i pre
rade informaciju radi upravljanja. Od nje su
ue, po svome predm etu konkretnije naune
discipline -* teorija informacije i -* semiotika.
F orm irana je nakon drugog svetskog rata, a
osniva joj je am. m atem atiar N orbert Viner.
Treba razlikovati tehniku i primenjenu k. od
teorijske k., koja je zapravo jed n a prilino
opta i apstraktna teorija. K ibernetika se teo
rija zasniva na iskustvu moderne fizike, a u
razvoju humanistikih nauka 2 0 . v. ima, otpri
like, onakvu ulogu kakvu je u 19. v. imao
nauni pozilivizam. D a bi se razumele osnovne
kibernetike ideje i njihova naucno-filosofska
podloga, treba poi od injenice da je njihova
pojava uslovljena prelazom od deterministi
kog sveta njutnovske fizike ka probabilisti-
kom svetu koji donosi fizika 20. v. Naime,
njutnovska je fizika kako veli Viner
zamiljala jedan kom paktan, vrsto organi-
zovan svemir, u kome celokupna budunost
strogo zavisi od celokupne prolosti, dok se
fizika 2 0 . v. vie ne bavi onim to e se uvek
dogoditi, nego onim to e se dogoditi s naj
veom verovatnoom. Zbog toga se kao prvi
i najoptiji m om enat u kibernetikoj teoriji
moe istai da ona ne prilazi pojavama i
procesima sa njihove uzrono-posleine, ne
go sa njihove verovatnosne ( =probabilistike)
strane, prati u procesima stepen predviljivosti
(=ipredik labilnost i). Time su biii postavljeni
temelji teoriji informacije kao sredinjem elu
k. (-* teorija informacije). Polazni je pojam u
kibernetikoj teoriji sistem, koji se odreuje
vrlo jednostavno kao neka u sebi organi-
zovana cei ina. A kao polazni zakon postulira
se tzv. drugi zakon termodinamike, prema ko
me u svakom izolovanom e sistemu postoji
stalna tenja da se njegova unutarnja organi
zacija (-> ektropija) postepeno ezorganizuje
(pree u entropiju). O rganizacija i dezorga-
nizacija dovode se u zavisnu vezu s verovat
noom i pred vidljivou, i to tako to organi
zacija reciprono uveava, a dezorganizacija
smanjuje verovatnou i predvidljivost. To po
staje jasno im zamislimo stanje bez ikakve
organizacije -- u njemu je sve u istome ste
pen u verovatno, to znai da se nita ne moe
predvieti. To je stanje potpune entropije ili
haosa. Poavi od ovih postavki, rus. naunik
Pavel Florenski izneo je jo 2 0 -ih godina sre
dinju kibernetiku hipotezu da u svemiru e-
luje naelo entropije, a njemu se suprotstavlja
naelo logosa ili ektropije. Po Florenskom, na
naelu logosa zasniva se ljudska kultura. O na
KIBERNETIKA
se defmise kao izolovam prostor (prostorom
se oznaava veliina ije je jedino svojstvo a
ima granice), u kome ovek uvoenjem poret
ka, dakle organizacijom, zaustavlja optu sve
mirsku tenju ka entropijskom e haosu. O vako
shvaena kultura nije nita drugo do sistem u
kibernetikome znaenju, koji u svojoj unutar
njoj organizaciji ima iscrpljenu entropiju kao
inform acionu zalihu sistema i kao inform a-
cionu mo sistema (- teorija informacije). I
tek kad se imaju u vidu ovi opti stavovi,
moe se razumeti zato se u dananjoj kiber-
netikoj teoriji kultura efinie kao veoma
sloena i dinam ina hijerarhija sistema i pod-
sistema. Prem a ovoj definiciji, u stvari, svaki
sistem treba shvatiti kao podsistem nekoga
veeg sistema, a sam se on sastoji od svojih
podsistema. Pri tom e se istie sledei odnos
izmeu sistema i njegovog podsistema: osam o
staljivanje i zatvaranje podsistem a slabi jedin
stvo i poredak u sistemu kao jedinstvenoj
celini (to znai da uveava njegovu entro
piju), ali zato u recipronoj meri uspostavlja
stroi poredak u sebi samom (to znai da
smanjuje svoju sopstvenu entropiju). N a prvi
pogled nije jasno kako se ove krajnje ap
straktne kibernetike ideje mogu prim eniti na
izuavanje knjievnosti. Ipak, one nam m o
gu pomoi da preciznije odredim o odnos iz
meu prirodnoga jezika i knjievnosti, pa ak
i da bacimo novu svetlost na prirodu i funk
ciju knjievnih konvencija kao to su anr,
- sie, -+ retardacija radnje, strofa, -> stih,
-+ rima itd. U odnosu na prirodni jezik
knjievnost je oigledno podsistem, a knjievni
tekstovi ine podskup u skupu svih prirodno-
jezikih tekstova. I upravo zato u knjievnome
tekstu naruavanja optejezikih pravila mogu
da dobiju pozitivnu vrednost (a u ostalim se
jezikim tekstovima vrednuju negativno
kao greke koje valja ispraviti), pri emu se u
isti mah uvode dopunska, u stihu ak i dosta
stroga ogranienja na upotrebu jezikih jedi
nica (-* pesniki jezik i -* semiotika). To
nedvosmisleno sveoi a knjievnost uveava
entropiju (unosi nered) u prirodnojezikom e
sistemu, ali zato smanjuje entropiju (uvodi
stroi poredak) u svome sopstvenom podsiste-
mu. N a osnovu toga se najm anje tri stvari
mogu objasniti. Prvo, jasno je zato sa strogo
lingvistike take gledita upotreba jezika u
poeziji izgleda devijantna, anom alna, jer ona
zaista unosi nered u jeziki poredak koji ling
vist izuava. isto lingvistiko i isto knji K udikam o je jednostavnije objanjenje ahov
evno vrednovanje ovde se oito ne podu
daraju. D rugo, moe se objasniti otkud potie
nedavno otkrivena i prilino zagonetna pojava
324
da u poetskom e tekstu dolazi u isti m ah i do
znatnoga uveanja i do znatnoga umanjenja
jezike entropije (-+ teorija informacije). T re
e, tenja da se form ira zaseban pesniki jezik
(od tradicionalnoga ukljuivanja poeUzama
i iskljuivanja prozaizama, pa sve do futu
ristikoga -* za umnog jezika ) nije sluajna,
niti privremena, nego zakonita pojava koja
proistie iz odnosa poezije prem a prirodnom e
jeziku, pa se zato sa sigurnou moe tvrditi
da e ova tenja povremeno jaati i slabiti sve
dok bude postojala poezija. Sa opte kiber
netike take gledita m ora se posm atrati celo-
vit proces autorovog unoenja u tekst i itao
evog izvlaenja iz toga teksta izvesne koliine
informacije, pri emu se sam tekst shvata kao
maina u koju se na ulazu unose podaci i,
nakon odreenoga broja kom binacija u mai
ni, na izlazu se postie eljeno dejstvo na
spoljnji svet. K., kao i svaka teorija upravlja
nja, zapravo prouava proces u kome se po
mou minimalne energije na ulazu postie
m aksim alan efekat na izlazu. T o je mogue
zato to se izmeu ulaza i izlaza nalazi m eha
nizam koji se u fizici i k. naziva pojaeavac.
Pojacava treba vrlo iroko shvatiti, jer to
moe biti radnja kom binovanja, odnosno izra
unavanje doputenih mogunosti, ili pak pri-
m ena izvesnoga broja oblikovnih postupaka;
bitno je jedino da se ono to je na poetku
dobij eno u maloj koliini kako kae Ros
Ebi na kraju predaje u velikoj koliini.
K ao jednostavan i svima razumljiv primer uzi
ma se ahovska igra. U njoj se, recimo, moe
povui jedna figura tako d a se njome odjed
nom napadnu dve protivnikove, to znai da
se ovim potezom koji se zove ralje uvostru-
ava vrednost date figure. Kombinovanjem
ralji efekat se moe umnogostruiti. Takvo
umnogostruenje efekta A. Zolkovski nalazi i
u knjievnome tekstu kao njegovu bitnu oso
binu. I zaista, gotovo tur opis strele koja se
vraa svome zlom strele u deluje nakon
knjievnih postupaka koje je Dui primenio
nesrazm erno velikom snagom upravo zato
to ima mo m odeiovanja (-* model) nae
ljudske sudbine u vidu povratka u nitavilo iz
koga smo na ovaj svet i dospeli:
D a strela s drugog kopna baena,
K o zna za koju kob izlivena,
Vrati se s ovog pu ta smraena
Svom strelcu kom i ne zna imena,
skih ralji kao pojaavaa, pa od njega i treba
poi. D a bi mogle a postoje ralje i drugi
postupci (kombinacije) kojim a' se igra aha
325
slui kao pojaavaem, moraju postojati odre*
ene konvencije koje on unapre poznaje. Pre
svega, pretpostavlja se situacija bitke. tj. boj
nog polja sa vem a suprotstavljen im strana
ma. Situacija se prevodi na uslovni jezik koji
se zove pravila igre. T ako je polje dato kao
tabla razeljena na fiksiran broj simetrino
postavljenih kvadrata; uesnici bitke dati su
kao podjednak broj crnih i belih figura, a
figure su diferencirane (i to ne sve) po vre-
nosti, m ogunosti kretanja i po poetnome
poloaju, itd. Konvencije ili pravila igre imaju,
oigledno, dve funkcije: da ograde zaseban
ahovski prostor i da taj prostor iznutra ispre-
secaju, tj. da ga organizuju tako to ga iznutra
diferenciraju. ahovske se konvencije mogu
efinisati kao skup ogranienja na kretanje u
zatvorenom e prostoru. Drei na pam eti ova
ogranienja, igra aha se koristi moguno najm anje udvostruenu inform acionu mo.
stim a koje su mu ostavljene na raspolaganju,
tj. kom binuje te mogunosti u vidu odreenih
ahovskih postupaka (poteza). U knjiev
nosti se mogu otkriti analogne pojave. Pre
svega, knjievnost svoj zaseban prostor m ora
da ogradi u irem prostoru svoga medij uma., a
to je prironojeziki sistem. Posto prirono-
jeziki sistem predstavlja prvostepeni modela-
tivni sistem (-* seiniotika). to znai da opslu
uje celu kulturu, njegov se prostor praktino
podudara s prostorom cele kulture. Prema
tome, kultura je za knjievnost uvek jeziki
posredovana (a nije za slikarstvo, muziku
itd.). To dalje znai: svaka tem atika koja ulazi
u knjievni tekst jeziki je posredovana, iz toga
pak nuno sledi da knjievni tekst moe da
dobije svoju poetnu i elem entarnu organi
zaciju samo ako obian govorni niz podvrgne
dopunskoj segmentaciji prem a novome p ara
metru. Takav param etar u najistijem obliku
nalazimo u stihu. Time se i moe objasniti
prim arnost stiha i njegova duga hegemonija u
knjievnosti sve do pred kraj srednjeg veka.
M era stiha, naravno, nije m era govornoga
niza, nego pripada knjievnim konvencijama.
U sebi se on segment uje na manje mere (po
stoji -+ poiustih, pa ritm ika grupa kakva je ->
stopa, koja se deli na -+ jako vreme i -> slabo
vreme); ponavljanjem pak stiha do bij a se ->
strofa, a ponavljanjem strofe ceo tekst pe~
sme. O vako organizovan tekst ima, oevidno,
zatvoren knjievni prostor, koji je na analogan
nain kao i ahovski ispresecan izvesnim bro
jem pravila o tome koje se kombinacije je-
zikih jedinica doputaju (pri tom e ne treba
zaboravljati da razliita kom binacija jezikih
jedinica uvek porazum eva razliitu organi
zaciju opisane tematike). Prem a tom e, kon
K1BERNETIKA
vencije stiha mogu se efinisati kao skup
ogranienja na kom binovanje jezikih jedini
ca. Pesnik bira i kom binuje izmeu ostavljenih
mogunosti, a te njegove radnje i jesu ->
knjievni postupci. Postoje, recimo, vrlo stroga
ogranienja za izbor rei na krajevima stihova,
zbog ega pesnik bira izmeu malog broja
m ogunosti, pa te njegove radnje daju - rimu.
Ovako sa kibernetike take gledita vieni,
postupci predstavljaju isto knjievne jedinice,
a njihova je sutastvena osobina to to su u
stvari jedinice jezika u jeziku. Jer ograni
enja koja knjievne konvencije nameu stva
raju sve uslove za pojavu novoga, specifinog
jezika u prirodnom e jeziku, a to je jezik (~*
kod) knjievnosti, Prem a postavkam a kiber
netike teorije, knjievni tekst zbog toga mora
da ima dvostruku organizaciju, to mu i daje
Osim toga, poto je prirodni jezik prvostepen
modelativni sistem kulture, knjievnost i knji
evni tekst m oraju da imaju takoe udvostru
enu modelativnu mo. Stoga Duiev opis
strele i strelca, kao i svaki opis u poeziji,
nuno doivljavamo kao prenosan, kao tro
pi an, jer nema modelovanja bez prenoenja
znaenja ili preslikavanja. Ove je ipak moda
najzanimljivija jedna opta zakonitost koja se
otkriva tek u kibernetikome osvetljenju: uko
liko se pojaava dopunska organizacija koje
nameu knjievne konvencije, utoliko raste i
m odelativna mo knjievnoga teksta. A to
znai d a konvencije imaju prevashono moe-
lativnu ulogu. U loga knjievnih konvencija
osobito se lepo moe posm atrati u usmenoj
prozi. Zanimljivo je da se one najvie kon-
centriu na poetku i na kraju teksta, gde se
govorni niz upravo zbog toga najpre i najee
klietira u vidu kanonizovanog poetka i kra
ja. U bajci kanonizovani poetak i kraj
prelaze u stihove, to je takoe izuzetno za
nimljivo, a sve skupa uzeto uslovljeno je, oi
gledno. potrebom da sfe postave vrste spotjnje
granice teksta. One zatvaraju knjievni pro
stor. U tom e pak zatvorenom prostoru postoji
dosta gusta mrea konvencija koje postav
ljaju ogranienja na uslovno prikazivanje real
noga vremena i prostora u kojima se radnja
zbiva, na prikazivanje uesnika radnje i nji
hovih m eusobnih odnosa, pa i na sam tok
radnje u vidu specifinog - siea bajke. Zbog
ove guste mree bajka ima kao to su
dosadanja ispitivanja ve pokazala izu
zetno veliku m oelativnu mo: postoji njen
zaseban model vremena, prostora, ljudi i me
uljudskih odnosa, itd. Njen konvencionalan
poetak bio jednom jedan signal iz uje ulazak u
KI
knjievni prostor (prostor prie); ako iza toga
sledi car, pa i imao tri sina, iza ega moe doi
jo i jednu ker, onda smo ve dobili sva
obavetenja o prostoru anra i o celoj mrei
konvencija u njemu. Z ato s velikom verovat-
noom moemo previeti ono to e se kasni
je desiti u bajci. Poto se, u sutini, uloga
konvencija nije izmenila ni u kasnijoj, pisme
noj prozi i njenim anrovima, jasno je zato i
u dananjoj noveli ili -> romanu moemo
otkriti priblino iste m om ente s priblino
istom funkcijom. S kibernetike take gledita,
sve konvencije stihovnoga i proznog teksta
koje izuava -* teorija knjievnosti ili -> poeti
ka mogu u toku istorijskoga razvoja povre
meno dobijati i povrem eno gubiti na znaaju.
Meutim, sve dok knjievnost bude postojala,
one nee biti ukinute, jer bi njihovo potpuno
ukidanje znailo osipanje knjievnog sistema
i nestanak knjievnosti. K ao zaseban sistem
unutar prironojezikog sistema kao prvoste
penog modelativnog sistema kulture, knjiev
nost nuno zavisi od prom ena koje se deavaju
u kulturi, pa se tako i moe objasniti to u
kulturi sa strogim (krutim ) poretkom , kao to
je srednjovekovna, knjievni sistem ima stroi
unutarnji poredak (inae bi nestao), tj. ima
kruu i guu mreu konvencionalnih
ogranienja pomou kojih uspostavlja svoju
pod sistemsku ek trop iju. O brnut je sluaj u
kulturi s elastinim poretkom , tj. sa stalnom
tenjom da se entropija u njoj u sve veem
stepenu uveava. U ovom se pravcu, u celini
gledano, razvijala novovekovna evropska kul
tura. Time se i moe objasniti poznata inje
nica to se u novovekovnoj evropskoj knji
evnosti postepeno razgrauju knjievne kon
vencije, a vrenosno se teite sve vie pom era
ka inovaciji i originalnosti.
Lit.: H. <t>.iopeHCKHH, E H o rp a (f)n > te c K H e
ziemia. AB'iope(})epaT, 1924, p ret. u Be crnu uk
pyccKoio xpucmuatKKOio geuxcenuft, N o 135, 1981;
tfcjiopeHCKHH FI. A,, 3nnuKxonegimecKu c.toeapb
F panam , t . 44. i 9 2 7 ; J, von N eu m an n , M e C u l l o c h
a.c.( Cerebral M echanism in B ehavior, 1949 (z b o r
nik); R. A shby, A n Introduction to C ybernetics.
1956; G . G u n th e r, D as Bewusstsein der M aschinen.
Eine M eta p h ysik der K ybernetik, 1957; G . K laus,
K ybernetik in philosophischer S ic h t, 1961; Z. K eki.
K ibernelika, 1962; A. /K'ojikobckhh, 0 6 ycHJieHHH,
CmpyhmypHO-muno.ioiwiecKue ucc.ieyoean.uM. 1962:
II. 3apnnOB, K uoepnem una u u yu tK a , 1963; B o j-
MOxcHe u neeo3\fo:Hoe e KuepnemuKe, 1963 (z b o r
nik); N . V iner, K ibernetika i drutvo, 1964 (prev.);
B. M o rel, C yberntique et transcendance. 1964; G .
K laus, K ybernetik und G esellschaft, 1964; P. K ir
sch en m an n , K yb ern etik, Inform ation, W iderspiege-
lund. Darstellung einiger philosophischen Problem e
im dialektischen M aterialism us, 1964; H . S chm idt,
326
D ie anthropologische B edeutung der K y b e rn e tik,
1965; R. T o m o v i, G eneza kib ern etike, 1966; JL
TIcpesep^eB, M cxyccm eo u KuepnemuKa, 1966; A.
>Kojtkobckmh, D eus ex m ach in a , Tpygw no m a -
KO&biM cucme.waM, III, 1967; K unst und K ybernetik,
1968 (zb o rn ik ); W . F u ck s, Nach allen Regeln der
K unst, 1968; N . S chffer, L a ville Cyberntique,
1969; J. B uber, S tro j, ovjek, drutvo, 1970 (prev.);
Izazov kibernetici, 1971 (prev. zb o rn ik) ; C ybernetics,
A rt a n d Ideas, 1971 (zb o rn ik ); H .-J. F lechtner,
G rundbegriffe der K ybernetik. E ine E infhrung,
1972; N. V iner, K ibernetika ili upravljanje i k o m u
nikacija k o d ivih bia i m aina, 1972 (prev.); I.
kari, K ib e rn e tik a i jezik. Suvrem ena lingvi
stika . 7 8, 1973; H, FyTHiiH, Kn6epHerHHecKoe
MOjlCJ JHpOBHHe npOH'iBC^eHHH HCKyCCTBl, l!c-
K yctm eo u nay uHo-mexHwte ck m npotpecc, 1973;
E . EupjoKOB, E. L e .u e p . KuepttemuKa e iyu a n u -
mapitbix n a yxa x, 1973; H. K psohkobckhh, Ku6ep-
nemuKa u sak-oiibi kpacom bt, 1977; H. D rajfu s, S ta
raunan ne m ogu , 1977 (prev.); *Iuc;to u Mbtc.ib,
1980; D. Pirjevec, S tru k tu ra ln a po etika , 1981; H.
rieTKOBsih, Off (popMAUJM k ceMuomuuu, 1984.
N .P.
KI (nem. Kitsch) Termin njem. umjet
nike kritike i, kasnije, nauke o umjetnosti
kao negativna vrijednosna oznaka (Bejiin);
term in je tek posljednjih godina uao u fr. i u
angloam. umjetniku kritiku, u njem. grafiji.
Fundam entalna studija o k. s katedre povijesti
umjetnosti sveuilita u Getingenu, disertacija
j . Rajznera Zum B egriff Kitsch (O pojmu kia,
netam pana, 1955), pokazuje uvjerljivo da se
term in najprije proirio u umjetnikim kru
govima minhenskim u jeku otre borbe ta
danje impresionistike moderne protiv usta
ljene akadem ske salonske umjetnosti; kako su
predstavnici afirm irane kole zauzeli sva uno
sna mjesta u um jetnikom ivotu, borba se
vodila o golu egzistenciju. U toj je borbi term in
k. postao spontana program ska krilatica
cbc- (Schlagwort) svake.revolucionarne moderne u
19 i 2 0 . st. kojom je oznaavana konvencio
nalna i slubena umjetnost. Ako -* avangardi
poe za rukom da osvoji publiku i da se ustali
i popularizira kao ope priznata umjetnost,
nova e avangarda udariti na nju istim izra
zom k. M oderni umjetnici se ve odavna
dre revolucionarnim umjetnicima; da budu
antikonvencionalni, to je u neku ruku njihova
umjetnika konvencija. U svakom e umjet
niku koji pokua prem ostiti opreku izmeu
um jetnika i ukusa publike revolucionarni
avangaristi gledati kiera (Kitscher), a za
apstraktnu modernu sva predm etna umjetnost
naelno stoji u znaku k. Etim ologija ter
m ina nije sigurno utvrena, najvjerojatnije je
da k. nije deformacija eng. rijei sketch,
nego d a potjee iz njem. narjeja kao izraz za
327
lou robu. Iz borbenoga obrauna umjetnikih
struja, gdje je term in k. imao samo povijesno
uvjetovano znaenje, on je preao u nauku o
umjetnosti, u kojoj su snaan utjecaj izvrile
studije o k. austr. pisca H. Broha (studije iz
1933. i 1950). D ok se, s povijesnoga stajalita,
termin k. odnosio samo na likovne umjetnosti,
Broh ga je proirio i na knjievnost, pa je pod
tim term inom obuhvatio i muziku i -* tri
vijalnu knjievnost svih vrsta. Kasnije su stu
dije o k. pokazale ex negativa da e definicija
termina k., ako hoe obuhvatiti sve um jet
nosti, a u isti mah imati i naune pretenzije, s
obzirom na vrlo raznorodna izraajna sred
stva pojedinih umjetnosti, nuno biti toliko
apstraktna da se nee moi egzaktno primije
niti u pojedinom konkretnom sluaju; ostavit
e slobodne ruke samovolji pojedinca, pa e
termin i opet postati borbeni pokli umjesto
da bude nauni termin, U njem. su nauci poje
dini strunjaci identificirali term ine k. i tri
vijalna literatura, ali se term in k. ustalio samo
za jednu vrstu trivijalne knjievnosti, za senti
mentalni ljubavni rom an. Zbirka odabranih
odlom aka iz djela njem. pripovjedaa od dru
ge polovice prologa st. naovam o, s teoretskim
uvodom , koju je 1962. objavio germ anist V.
Kili pod naslovom Deutscher Kitsch. Ein
Versuch mit Beispielen ( Njemaki k i. Esej $
primjerima), u sedam je izdanja do 1973.
rasprodana u 1 0 0 .0 0 0 prim jeraka, i definitivno
je u knjievnosti term in k, povezala sa senti
mentalnim ljubavnim rom anom . Ne bi bilo
uputno da se u nauci o knjievnosti term in k.
upotrijebi za bilo koje druge knjievne vrste;
uope bi termin k. trebalo ostaviti nauci o
umjetnosti i um jetnom obrtu, gdje se k. moe
s pomou ilustracija uvjerljivo definirati kao
nauni termin. T o je uspjeno uinio A. A.
M oles 197), u svojoj studiji Le Kitsch. L'art du
bonheur. K. se, po njemu naroito odlikuje
neadekvatnou pseudoum jetnikoga predm e
ta i umjetnikog cilja, njegovom istaknutom
ornam entalizacijom i dekorativnou, kao i
kumulacijom izraajnih sredstava i njihovom
heterogenou. K. eli u uivaocu izazvati
sentimentalizaciju stvarnosti, dojam stabilno
sti vladajuega drutvenog sistema, dojam si
gurnosti i sakralizaciju drutvenoga rituala
svoje klase. K. u um jetnom obrtu, mnogo prije
Molesa, zabavio se direktor K raljevskoga ze
maljskog muzeja za umjetni obrt u tutgartu,
G. E. Pacaurek, otvorivi 1909. u muzeju odio
za zablude ukusa, i izloivi nakon toga svoje
nazore u djelu Guter und schlechter Geschmack
im Kunstge\verbe (Dobar i lo ukus u umjetnom
obrtu, 1912), u kojemu je meu ostalim upo
KIKLICI
zorio na funkcionalnu la u A:. Termin k. moe
nauci posluiti samo kao klasifikacijski pojam,
zato je nenauno govoriti o elementima k. u
um jetnikom djelu kao da je k. neka zago
netna supstancija. Pokuaj da se k. definira
nainom recepcije umjetnikog djela u ui
vaoca (L. Gic) ne moe se sm atrati uspjelim.
L it.: L. G iesz, P hnom enologie des Kitsches,
1960; V. m ega, R ealittsv o k ab eln . sthetik und
R o m an th eo rie bei H e rm a n n B roch, K unst und W ir
k lic h k e it, 1969; A. A. M oles, K i, um etnost sree,
1973 (prev.); G . U eding, G lanzvolles Elend, Versuch
ber K itsch u n d K olportage, 1973; Z . kreb, O
teoriji kia. N arodna um jetnost, 1975, 11 12; O.
F. Best, D as Verbotene G lck, 1977. Z.5
kukXiko od kkXo - krug)
Pesnici starogr. -* epopeja u kojima se
priaju mitski dogaaji od poetka sveta (e
nidbe U rana i Geje) do smrti Odisejeve. Ove
epopeje verovatno nastaju oko 8 . v. pre n.e. i
opevaju ono to se desilo pre dogaaja iz
Ilijade, izmeu Ilijade i Odiseje, i posle do
gaaja iz Odiseje. Epopeje k. su izgubljene, ali
je njihova sarina sauvana u proznim izvo
dim a Proklove Hrestomatije i tzv. Ilijskim plo
ama. N esigurno je autorstvo epopeja, m ada
pojedini -logografi spominju imena k. za koje
sm atraju a su stvorili odreena ela. Naj
poznatiji k. su: Stasin K ipranin, Hegesin sa
Salamine, Arktin iz Mileta, Lakonac Kineton,
Lesho Lezbljanin, Hagija iz Trojzena, a do 5.
v. se verovalo da je i Homer pesnik nekih
epopeja, ali mu ve H eroot odrie Kiparsku
pesmu. Epopeje su grupisane u dva kikla ( cik
lusa): 1. tebanski, kome pripadaju Eipo-
dija, Tebaia, Epigoni (Potomci),
Akmeonida i 2. trojanski: K iparska pe-
sma, Etiopida, M ala Ilijada, Razorenje
Troje, i Povratak. N epouzdano je tvrenje
da je ovim epopejam a pripadala Titanomahija.
Kiklike epopeje su bile preopirne (imale su i
6 7000 stihova) i nisu dostigle um. vrednost
H om erovih spevova, m ada su ih rapsodi reci-
tovali, a umetnici uzimali iz njih teme za svoja
dela. Ve Aristotel zam era k. glomaznost:
Homer se pokazuje divan mimo ostale i u
tom e to nije hteo da opeva ceo trojanski rat,
m ada je imao i poetak i svretak, jer bi
epopeja bila suvie velika i nepregledna ili,
kad bi se pesnik ograniio da se dri mere u
duini, zapletena zbog raznolikosti sadrine.
Ali on je odabrao samo jedan eo, a druge
mnoge upleo kao umetke, na primer N a
brajanje brodova i druge umetke kojima
ralanjuje svoju pesmu (Aristotel, Poetika,
X XIII).
KIKLOS
L it.; M . u ric, Islorija helenske knjievnosti,
1951; A ristotel, O p esn iko j um etnosti, X X III. Sl.P.
K IKLOS (gr. kukXo^ krug) Termin
antike - retorike za -* figuru koja nastaje
kada se poetne reci reenice ili stiha ponove
na kraju te reenice ili stiha u istom obliku ili
promenjene (Kuni m ajko i ja u ga kleti! (V.
uri, Antologija, 107), usp. poiiptoton.
Sl.P.
KINEDSKA P O E Z IJA (od gr. kivou 8 o<; -
plesa, lakrdija; u prenosnom znaenju, blud
nik, razvratnik) U antikoj Grkoj, lasciv
na erotska poezija, sa mnogo lakrijako-
-satirinih elemenata, koju su, uz igru i p rat
nju instrum enata, izvodili kinedi (profesionalni
plesai i lakrijai). O vakve pesme bile su
vezane uz razvratne gozbe i pijanke. Sastavlja
li su ih. meu ostalim a, pesnici Sota, Tim on
iz Flijunta, Aleksandar Etoljanin. Po Sotadu,
ova vrsta pesme nazvana je sotadejska pesma
(sotadeum carmen), a otuda i naziv sotaej za
metriki oblik u kojem je najee pisana.
Sotaovu poeziju posebno je popularisao rim,
pesnik Enije, svojim prevoim a na l a t, u elu
Sohi, sauvanom u fragmentima, S.K.-.
K ITA RO D IJA (gr. K iS ap^S ta o tciS&pa
kitara) Stgr. pesma pevana uz pratnju ki-
tare. K itara (ili forminga), najstariji gr. iani
instrument, bio je obavezan instrum ent u mu
zikom obrazovanju antike omladine. K. se
izvodila na javnim takmienjima i sveano
stima prireenim u ast boga Apolona (-
apoUnijski), i za razliku od attlodije (pevanja uz
frulu), koja je uzbuivala oseanja, k. je imala
snano umirujue ejstvo. U poetku se na
kitari pratilo pevanje junakih pesama, a ka
snije su izvoene prve religiozne pesme (no-
tne), iz kojih se razvila helenska um etnika
lirika. Najstariji peva kitarodikih nom a bio
je T erpandar (7. v. p.n.e.). Njegovu religioznu
k. nastavili su Arion, Frinl t Timotej. N aj
poznatiji predstavnici stgr. monodijske (->
monodija) lirike, Alkej, Sapfa i A nakreont ne-
govali su k., a i mnoge > horske pesme izvo
dile su se uz pratnju kitare (npr. Alkmanove
partenije). Izrazitog etikog karaktera, A', je
bogatila i oplemenjivala m oralna, religiozna,
pa ak i politika oseanja starih G rka. U
jednom fragmentu Alkmanove poezije zapi
sano je: Lepo kitara nje ne ustupa mau (M.
N. uri, Istorija helenske knjievnosti). Pre
ma preanju, T erpandar je svojom k , uspeo
ak da smiri ustanak u Lakeem onu. S.K.-.
KITICA Strofa
328
K ITN JA ST S T IL - Naziv za -> stil koji se
odlikuje bogatom upotrebom -> stilskih fi
gura, izborom neobinih, poetskih rei, po
vienim tonom , mitolokim i drugim -+ alu
zijama, stereotipnim poecima ili zavrecima i
drugim retorskim konvencijama. K ao posebnu
vrstu ukraenog govora pominje ga Ciceron
oratio ornata); u sr. v. poznat pod imenom
ornatus di/jieilis (teak stil), odlikuje se na
roito rasprostranjenom upotrebom -* tropa,
za razliku od ornatus facilis (lak stil). I pored
prestia koji je uivao u srv. retorikama, jo
sv. Avgustin ga je ocenjivao iskljuivo sa sta
novita svrsishonosti. Primere k. s. u sr.v.
susreemo podjednako u uenim spisima, u -*
pohvalama i lirskoj poeziji (-* trubadurska
poezija). Veliki znaaj ima u renesansnom pe-
snistvu (-* sonet), prozi (jufjuizam) i drami
(npr. ekspir; Zaludan trud ljubavi), a u knji
evnosti -* baroka postaje glavno stilsko obe-
leje ( precioznost). U naoj knjievnosti pri
mere k. s. imamo ve u srv. tekstovim a (-
pohvalama, -* posvetama); zatim u narodnom
usmenom stvaralatvu (zdravice, - bajalice);
u naoj renesansnoj trubadurskoj poeziji (M.
Dri, , Meneti) i kasnije u baroku (.
G unduli, J. Palm oti i r.), U vezi s novijom
knjievnou, na nedovoljnost k. s. ukazivao
je B. Popovi govorei o klietiranoj i prazno-
slovnoj upotrebi poetske leksike u poeziji A.
antia i drugih srp. pesnika s k raja 19. v.
K ako se knjievni izraz danas posm atra pre
svega u smislu svoje funkcionalnosti, a ne
lepote, k. s. se obino uzima kao znak
izvetaenog, visokoparnog literarnog izraa
vanja. Ponekad on se moe upotrebiti u -*
parodijskoj funkciji (npr. Ruiiev nain izra
avanja u Sterijinoj Pokondirenoj tikvi; aglji-
nin govor u M atavuljevom rom anu Bakonja
j'ra-Brne).
L it.: B. P opovi. O pesm am a A. antia,
Ogledi, 1959; D. ivkovi, P o etik a B o g d a n a P o p o -
via, u knjizi: E vropski okviri srpske kn jievn o sti,
11, 1977. B .M .- S .K .
KJOGEN No drama
K LAN JA LICA Lirska n arodna pesma, naj
ee u osmercu, koju peva slepac, obino uz
pratnju gusala, da bi izazvao saaljenje i dobio
milostinju. U njoj ganutljivo govori o svojoj
nesrei u izrazito hriansko-m oralistikom
tonu. O bino se jednom pesmom moli, a dru
gom zahvaljuje na daru. lip . - slepake pe
sme.
L it.: B. St. K a p a u iih , M a . u i n p o c m o H a p o g ib a
c.iaeeuocepocKa n\ecnapuu,a, 1814. R.P.
329
KLARIZA M (od lat. clarus svetao, jasan)
~ Knjievni tok, koji se pojavio u Rusiji
1910. g. kao reakcija na simbolizam. Glavni
predstavnik bio je pesnik M. Kuzm in, u ijem
je tekstu O divnoj jasnosti izloena koncepcija
k.: zalaganje za kristalnu formu i arhitekto-
niku knjievnih dela, u skladu sa zakonim a
svetle harmonije. K. nije ostavio vidnijeg
traga u rus. poeziji, ali je uticao na program
sku orijentaciju pripadnika - akmeizma, iako
im se M. Kuzmin nije pridruio. M.J.
K LASICISTIKA TRA G E D IJA (fr. tragedie
classique) V rsta tragedije koja se pojavila u
Francuskoj sredinom 16. v. kao plod hum a
nistikih tenji da se obnovi antika tragedija.
Prvi znaajan i originalan kom ad je Zatoena
Kleopatra (1553) E. oela. No, ovaj anr e
krajem v. potisnuti barokni komadi, -* tragi
komedija i dram ska pastorala. Tek u 17. v.,
u razdoblju od 1634. do 1690, k. t. e pre
vagnuti nad njima i konano e stei formalno
savrenstvo primenom strogih pravila, kao i
umetniku snagu i dubinu pesnicki nadahnu
ti m insistiranjem na unutranjoj radnji i
na analizam a m oralno-psiholokih problema.
K om ejeva i Rasinova dela predstavljaju vrhu
nac ovog roda. Posle toga vie od jednog
stolea njena utvrena struktura postae k a
lup, po kome e ak i daroviti pisci, Volter
npr., pisati preteno hladne, pseudoklasine
komade. Polazei od Aristotela, fr. teoretiari
k. t. su posebnu panju posveivali trim a ele
m entim a: radnji, licima i strastim a. Teme tra
gine radnje po njim a treba d a budu istorijske,
jer samo istorija, odnosno njeni pesniki vi
dovi, legenda i mit, svojom istinom i pozna-
tou ine sudbinu ju n ak a verovatnom i time
poveavaju snagu utiska koji ona izaziva.
Radnja m ora biti jednostavna, rastereena
preteranog spoljnog zbivanja, usresreena na
prouavanje karaktera i na razreenje jedne
osnovne konfliktne situacije. Shodno bitnim
naelima estetike -* klasicizma, u tenji d a
ostvari zbijenost i snagu radnje, njenu ist otu,
skladnost i savrenstvo, pesnici se podvrga
vaju disciplini pravila o dram skim jedinstvi
ma: radnje, vremena i mesta. Budui da su
uzeta iz istorije, legende i mita, glavna lica su
visokog roda, esto kraljevskog, a katkad i
boanskog porekla. K ao to je Aristotel pre
poruivao, ona ne smeju biti ni zloinci ni
veliki pravednici, ve smrtnici, stvoreni da gre-
e i ispataju zbog toga. G lavna lica uvek
prate poverenici, kojima se ispovedaju, na ko
je prenose funkcije nedovoljno dostojne nji
hovog porekla i poloaja, koji katkad otelo-
KLASICIZAM
tvoruju nie delove njihovog bia. Strasti glav
nih lica treba da budu u isti m ah uzviene i
ljudske, da budu uzrok njihovog stradanja i
da budu u stanju da kod gledalaca izazovu
saaljenje i strah, a ne zaprepaenje i uas
svirepim i krvavim prizorima, kao u nekim
baroknim komadima. Istina, Kornejevi junaci
vie tee da probude divljenje nego istu sa
milost, ali su zato Rasinove linosti blie stro
oj definiciji roda. U pogledu forme, k. t. je
pisana u stihovima, naizmenino rimovanim
-* aleksandrincima; podeljena je u pet inova,
od kojih se svaki deli na priblino etiri do
sedam prizora. Radnju sainjavaju tri dela:
ekspozicija, razvoj zapleta i rasplet. Pravila
zahtevaju da pisac ne protegne ekspoziciju
preko prvog ina, kao i da se rasplet nagovesti
tek u petom inu, a odigra bez usporavanja u
poslenjem prizoru kom ada. Najvei pred
stavnici k. t. K ornej i Rasin, nali su u ovim
klasicistikim pravilim a stvaralaki podsticaj,
faktor obuzdavanja i odabiranja; formalno
savrenstvo je kod njih sredstvo ostvarivanja
viih estetskih vrednosti i psiholokih proub-
Ijenosti, a ne cilj sam po sebi.
Lit.: Klasicizam. S.V.
KLASICIZA M O znaava knjievni pravac
koji je najpotpunije doao do izraaja u fr.
knjievnosti 17. v. Izveden je iz prideva kla
sian (lat. ciassicus). up. --klasika, klasian.
U 16. v. term in je obnovio Francuz T. Sebije,
nazvavi u delu O pesnikoj umetnosti dobrim
klasinim piscima dvojicu istaknutih fr. sre-
njovek. pesnik a. Kasnije, sve eom i razno
likom upotrebom utvrdila su se nekolika zna
enja. Pisci, zadojeni humanizm om, koji su
stvarali dela u kojim a su podraavali gr. i rim.
uzorima, stekli su vremenom pravo na naziv
klasian, to e rei duhom i vrenou
blizak antikim piscima, njihov dostojan sted-
benik. U ovom znaenju se ve nasluuje
izvesno knjievno-stilsko opreeljenje, m ada
nedovoljno odreeno, je r su u tom smislu
klasini P etrarka i Taso, Ronsar i Rasin, kao i
kasnije K loptok i Gete, enije i Leopardi.
Poev od kraja 18. v. najpre u Nemakoj, i to
u spisima brae legei, a ubrzo i kod drugih
autora i u drugim knjievnostima, klasian
poinje da oznaava suprotnost novom pojmu
rom antian. K roz itav 19. v., pa i posle, ova
antiteza predstavlja najvaniju osnovu za defi-
nisanje oba pojma. G ospoa de Stal se pro
slavila razvivi ideju o knjievno-geografskoj
podeli na klasini, grko-rimski jug i na ro
mantini, germanski sever. U drugoj polovini
19. v., sa pojavom realizma, naturalizm a, sim
KLASICIZAM
bolizma i drugih pravaca, javljale su se nove
antiteze u kojima je pridev klasian sve
odreenije predstavljao suprotnost modernom
i sve vre bio vezivan za prolost, za ne
osporne i tradicijom osvetane vrednosti n a
cionalnih kultura. D anas vie nijedno od po-
menutih znaenja, o kojih su neka jo u
upotrebi, ne mogu da doprinesu dubljem po
imanju ni doktrine ni umetnosti k. Sama re
k., koja se prvo pojavila u Italiji 1818, u
Nemakoj 1820, u Francuskoj 1822, u Rusiji
1830, u Engleskoj 1831. godine, ula je u iru
upotrebu tek krajem 19. v. Pridev klasicistiki,
skovan po ugledu na realistiki, simholistiki,
impresionistiki itd., a s ciljem da bude znatno
odreeniji, novijeg je datum a i nije svuda
uspeo da se nametne. K ao pravac i razdoblje,
k. oznaava u prvom redu najznaajniji deo fr.
knjievnosti 17. v.: doba K orneja, D ekarta,
Paskala, Molijera, La Fontena, Rasina, La
Brijera i drugih. U ostalim knjievnostima k.
je, ukoliko postoji, manje znaajan kao epoha,
a fr. uticaj je svagda osetan, pa i presudan.
Izvan Francuske najvii stepen umetnike
vrednosti k. je dostigao u Engleskoj u prvoj
polovini 18. v., posle Drajdena, a u vreme
Popa i Adisona. U Nemakoj u 18. v. kod
G oteda i Bodmera, k. je sasvim bled i malo
originalan, dok je k. K loptoka, Lesinga, Vi-
landa, Herdera, Getea i ilera pojava za sebe,
neposrednije vezana za antiku prolost i sa~
vremene rom antiarske tenje. U drugim
evropskim knjievnostima, ukljuujui i nae,
pisci koji se katkada nazivaju klasiarima po
pravilu su znatno blii --* pseudoklasicizmu
nego pravom k. Prem a tome, u defmisanju
ovog pojma na prvom mestu se m ora poi od
fr. k. Glavni izvori doktrine k. lee u antikim
retorikam a i poetikam a. Od autora posebno
treba pomenuti Aristotela i Horacija. Aristo
telov uticaj je ve od sredine 16. v. postao
ogroman. Najznaajniju ulogu u irenju i
razvijanju njihovih ideja odigrali su svojim
teorijskim spisima i kom entarim a brojni ital.
humanisti: Vida, Danijelo. M ai, Varki, R o
bortelo, M inturno, K astelvetro i r. Skaligero
je eiovao u Francuskoj, pored pesnika -
Plejade i drugih. No, tu e kasnije od poseb
nog znaaja biti generacija doktrinara sa ap-
lenom na elu, iji uporan rad ispunjava ita
vu drugu treinu 17. v. Za njim a dolaze, ili e
im se ubrzo suprotstaviti, d'O binjak, K ornej,
Nikol, otac Rapen, najzad Boalo i mnogi
drugi. U prvim decenijama 17. v., a i kasnije,
znatan ugled uivaju nem. hum anista Vosius i
hol. kom entator Aristotelovih ideja Hajnsius.
D oktrinari su, oslanjajui se na A ristotela i na
330
druge antike autoritete, eleli da dokue este-
tiku sutinu klasine knjievnosti, a ustano
ve kodeks pravila i naela kojih pisac m ora da
se pridrava u svom inae sam ostalnom stva
ranju. M eutim, kod mnogih osrednjih i m a
nje obdarenih pisaca to je neizbeno dovelo do
preteranog naglaavanja vanosti tehnike, do
izrazito formalistikog shvatanja knjievnosti.
Striktna primena pravila postaje najglavniji, a
esto i jedini kriterijum vrednosti. Poetika k.
sastoji se iz sledeih elemenata: a) Nadahnue.
Umetniko stvaranje je nem oguno bez
nadahnua, bez -> genija, i bez prirodne obda
renosti kao preduslova da se ono oseti. No,
nadahnue po sebi nije dovoljno; neophodan
je i meto. Najbolje je kada um etnika krasi
to savrenija ravnotea izmeu velike prirod
ne obdarenosti i snanog nadahnua, sjedne, i
to potpunijeg znanja, teorijskog obrazovanja
i upornog rada, s druge strane, b) Razum.
M eto poiva na razum u kao glavnom oslon
cu u suprotstavljanju preteranim izlivima ma
te i oseajnosti. c) Entuzijazam, polet ima
ginacije i zanos strasti predstavljaju izuzetno
znaajan izvor stvaralake energije; razum
stupa sa njim a u borbu sa ciljem ne da ih
potpuno iskljui iz umetnosti, ve da ih
obuzda, usmeri: on u stvaralakom inu pred
stavlja naelo svesnog, kritikog odabiranja.
D uh pravog k. neosporno odie racionali
zmom, ali se nikako na njega ne moe svesti,
d) Priroda: odnos um etnosti i stvarnosti.
Umetnik je duan da stvara prema prirodi, ali
delo nikada nije kopija, ve specifian pre
obraaj stvarnosti. U m etnost ne sme i ne moe
biti prosto podraavanje; ona m ora biti stva
ranje autonom nog sveta jedne fiktivne stvar
nosti. Klasicistu u prirodi najvie zanim a o-
vek i njegova sudbina, i to ne ovek izuzetan
po svojoj nastranosti i neobinosti ivota, ne
go onaj u kom e se ispoljava duboka ljudskost,
zajednika mnogima. Prema tome, cilj je sna
no izraziti pojedinanu istinu, ali je oslo
boditi suvinih pojedinosti i u njoj traiti
jezgro opte istine; slikati linost, potpuno
izdvojenu i duboko zahvaenu jedinku, ali u
njoj videti i deo oveanstva, biti privuen
takvim okolnostim a, zbivanjima, sudbinam a,
linostima, u kojima se dodiruju suprotnosti,
u kojima se ostvaruje sinteza pojedinanog i
univerzalnog, konkretnog i apstraktnog, p v re -
menog i veitog. e) Ku!t antike: podraavanje i
originalnost. Veliko divljenje prema Starima,
podraavanja njihovim uzorim a vrede samo
onda kada znae stvaralako takmienje s nji
ma, podsticaj za stvaranje originalnih dela.
Strogo zabranjivanje neposrednog izraavanja
331
svoga ja i linih ispovesti nipoto ne iskljuuje
skriveno prisustvo autorove individualnosti i
njegovog unutranjeg sveta. Bez te prisutnosti
ne bi se mogao zamisliti nedokuivi preobra
aj jednog originala u drugi; podraavanje
prirodi bi bilo golo preslikavanje, a ne stvara
nje, dok bi divljenje prem a antici postalo izvor
sterilnosti, f) Ciljevi umetnosti: odnos korisnog
i lepog. U osnovi ovih shvatanja preovlauje
Horacijevo tvrenje da treba spojiti korisno s
lepim docere et deleetare). U tom spoju mo
ralna korisnost koju delo prua i bez koje ni
za jednog klasicistu nema prave umetnosti, pod
reuje se iepom; ona je uslov njegove dubine,
njegove vrednosti, ona ga oplemenjuje: kori
sno slui um etnosti, ali ne i obrnuto. Utili-
tarizam u poetici k. poiva na uverenju da je
u umetnosti korisnost neodvojiva od lepote.
M oralnost dela se ne sme svesti na neku nje
govu pounost, jer knjievnik nije vaspita
koji preporuuje kakav ovek treba da bude i
kako valja da ivi, ve umetnik koji u viim i
opteljudskim kategorijam a razmilja o ove-
ku i njegovoj sudbini. Te misli su utkane u
poeziju, koja im daje nov smisao, snagu i
uzvienost. g) Pravila. Za k. je k arak
teristian kult pravila, strogo poim anje i jo
stroe pridravanje kako optih naela vero-
vatnosti, nunosti, prikladnosti, tako i propisa
koji se preteno odnose na pojedine rodove,
meu kojima naroito treba podvui raspro
stranjenost i vanost uvenog pravila o tri
dram ska jedinstva. M eutim, pogreno je po
jam k. potpuno poistoveivati s pojmom pra
vilnosti. Estetiku sutinu pravila treba traiti
u uverenju da ona m oraju uestvovati u pro
cesu stvaranja, da ona predstavljaju najglavni-
ji oslonac stvaraoevog metoda, njegovog ra
zuma, u naporu da ovlada nekontrolisanom
bujicom stvaralakog nadahnua. Potinjava-
nje unapred utvrenim vidovima forme posta
je tako faktor discipline. Bez ovoga bi poto
vanje pravila izgubilo svoj dublji smisao, svoje
estetiko opravdanje, jer je svako isto for-
malistiko poim anje pravila suprotno duhu k.
h) Problemi slila. Istinitost, prirodnost,
jasnost. ist ota izraza, uzvienost, jednostav
nost, oseanje mere, saetost, savrenstvo,
raznovrsnost tona, skladnost, korektnost, sa
vrena uklopljenost delova u celinu, nisu
samo odlike dobrog klasinog stila, nego sa
mim tim i um etnosti k. Razum nost, vernost
prirodi, ugledanje na Stare, pravilnost itd. nisu
vrline po sebi, nego su sam o pouzdani naini
da se prave estetske vrline dostignu. Bez ovak
vih ideja o stilu doktrina prvih generacija teo
retiara k. bila je odve formalistika. i) Teo
KLASICIZAM
rija knjievnih rodova. Jo u antikim poeti-
kam a kodifikacijom prakse, a time i teorijskim
uticajem na dalje stvaranje, dolo se do naela
da se elementi karakteristini za neki rod po
pravilu ne smeju javljati u rodovim a koji su po
definiciji razliiti, a pogotovu suprotni. Za
H oracija je tako meanje elemenata ne samo
nedopustivo nego i udovino. Strogo razdva
janje rodova poiva na principu jedinstva ce-
line, jedinstva tona u delu. O vo jedinstvo se
ostvaruje na uopten nain potovanjem os
novne podele poezije na lirsku, epsku i dram
sku, ali, jo vie i odreenije, bezuslovnom
primenom pravila koja se odnose na pojedi
nane rodove. Osim optih pravila, postoje i
takva koja odreuju karakter jednog jedinog
roda, ili manje skupine u p o neemu slinih
anrova. Najvaniji i najpotpunije definisani
su tri velika anra klasine knjievnosti: tra
gedija, epopeja i komedija. No, teoretiari su
esto isto tak o strogo odredili karakter i pro
pisali pravila i za niz manjih pesnikih an
rova: elegiju, tdilu, pastoralu, odu, poslanicu
itd., kao i za sonet, koji je k. preuzeo iz
renesansne poezije i uvrstio ga u red antikih
anrova. Tano je da poetika k. odie dogm a
tizmom, da poiva na vrstom verovanju u
apsolutnu i trajnu vrednost jednog strogo od
reenog sistema naela i pravila. Meutim, svi
pravi stvaraoci, a meu teoretiarim a niko
vie od Boaloa, dali su dokaza da oseaju i
znaju da iz principa i propisa ne treba izvlaiti
gotovu shemu umetnikog dela, ve da u nji
m a valja traiti, svaki put iznova otkrivati
estetiku sutinu, ideju lepote. ijem savren
stvu se pribliavaju samo veliki umetnici, i to
u trenucim a stvaralakog nadahnua. Ukoliko
u njemu oslabi stvaralaki impuls, ukoliko
preoviadava pedantni formalizam, utoliko k.
opada i pretvara se u -> akademizam i -*
pseudoklasicizam.
L it.: F. S lrich: D eutsche K lassik unci R om antik,
oder Vollendung und V nendlichkeit, 1922; H . G rie r
so n : C lassical and R om antic, 1923; J. R o b ertso n :
The R econciliation o f Classic and R om antic. 1925; R.
B ray: L a F orm ation de la doctrine classique en
France. 1927; H. P eyre: L e Classicism e franais,
1943; P . B nichou: M orales du G rand Sicle, 1948;
G . f I ighet : The Classical T radition, 1949; A. A dam :
H istoire de la littrature franaise au X V I I esicle,
1951 1956; P o etik a hum anizm a i renesanse,
Izb o r tek sto v a , p red g o v o r i objanjenja d r M . Panti,
1963; J. S cherer: L a dram aturgie classique en France,
1964; R. V elek: K ritiki pojm ovi, i 966 (prev.); Ph.
V an T ieghera: L es grandes doctrines littraires en
France, 1968; D. S ecretan. C lassicism , 1973. S.V.
K LASIAR, K LASICIST
KLASIAR, K LASICIST (etimol. i ist. od
pojma -* klasicizam) Predstavnik -> klasi
cizma u umetnosti i knjievnosti. S.V.
KLASINO (lat. classicus) ~ Pojam koji je
tokom vremena dobio i do danas sauvao vie
znaenja. I. Izveden je iz naziva kojim su
se u starom Rimu obeleavali pripadnici naj
vie drutvene klase, bez obzira da li joj pri
padaju po poreklu, bogatstvu ili obrazovanju.
K. kao knjievni pojam prvi je upotrebio rim.
retoriar Aul Gelije, piui o najznaajnijim
i najvrednijim klasinim piscima nasuprot
manje vrednim, proleterskim piscima. Z nat
no kasnije, u 16. v., T. Sebije (Sebillet) u delu
0 pesnikoj umetnosti naziva klasinim
istaknute srednjov. fr. pisce. D anas k, se sm at
raju svi znaajni pisci od antike do naih dana.
U ovom znaenju upotrebljava se k. kada se
kolski pisci nazivaju klasinim. 2. K. pisci
ma nazivaju se i svi oni pisci koji su stvarali
po uzoru na gr. i rim. pisce, kojim a je blisko
njihovo shvatanje sveta, ali se tu, uglavnom,
moe govorili samo o duhovnoj, a ne o stil
skoj povezanosti. 3. K. se upotrebljava kao
sinonim za antiko, kao obeleje one umet-
nike koncepcije koja se form irala u staroj
Grkoj i Rimu i postala uzor za neke kasnije
umetnike koncepcije (renesansu, klasicisti
ku, i dr.). 4. Krajem 18. v., najpre F, legel, a
kasnije i drugi, k, poinju da upotrebljavaju
kao antitezu -+ romantinom. Slegel je sam
zapazio da je antiteza klasino-rom antino
bliska ilerovom dvojstvu - naivno -*
sentimentalno, m ada se u sutini razlikuju, po
to su ilerove kategorije vanvremenske, a
legelove imaju vremensku odreenost. G a de
Stal je antitezi klasino-rom antino dodala i
njihovu regionalnu odreenost; klasini je Me
diteran, a romantini germanski Sever (De
lAHemagne II, XI). 5. U drugoj polovini 19.
v., sa pojavom novih knjievnih i umetnikih
pravaca, pojavljuje se nova antiteza klasino-
-moderno. Pod k. u ovom znaenju porazu-
meva se umetnika koncepcija prolosti, su
protna -> modernom shvatanju umetnosti.
Poljski estetiar Tatarkijevi nabrojao je ove
odlike klasine koncepcije um etnosti: umet-
nost ima za cilj proizvoenje, a ne izraavanje;
zasniva se na univerzalnim pravilim a; tei je
dinstvenom savrenstvu, a ne novinam a i ori
ginalnosti; proizvod je inteligencije i znanja;
svoju vrednost zasniva na formi i sad ri ni;
sem estetske ima i drutvenu funkciju; po
savrenstvu nije ravna prirodi; istinitost je
njena odlika; lepota kojoj tei je objektivno
svojstvo; najvia lepota je lepota organskih
332
formi; lepota se sastoji u harm onikoj p ro
porciji delova, i dr. V.: klasika, klasian.
L it.: W . T atark iew ic. La conception classique et
a concption moderne de l'Art, A ctes d u IV. C ongrs
in te rn a tio n a l d 'esth tiq u e, A thnes, 1960; P. H.
F rye, The Terms Classic and Romantic, 1961; H. O .
B urger, Begrijfsbes t imm ungen (1er Klassik itnd des
Klassischen, 1972; S. S lap a k , P o jam klasino u
srp sk o j knjievnoj kritici n a prelo m 19. i 20. veka,
Zbornik M atice srpske za knjievnost i jezik , 1985, 1.
B.Mi.
KLASIK (lat. classicus prvog reda; prem a
Tulius Serviusovoj podeli rimskih graana na
pet klasa; pripadnik najvie klase; onaj koji se
izdvaja m aterijalnim i duhovnim vrednostima;
u 2. v. p.n.e. Aulus Gelius pominje u svojoj
knjizi N o d es A t i im e izraz scrip tor classicus i
suprotstavlja mu scriptor proletarius. Izraz je
oznaavao pisca aristrokratu, pisca manjine.)
U starom Rimu k. je bio pisac iz najviih
drutvenih slojeva. U 6 . v. pre n.e. k. je bio
uenik koji je poseivao klase u koli. Istu
re ( classique, classico) upotrebljavali su sa
ironinim znaenjem fr. i ital. kritiari 16. v.
za autore, odnosno dela, nastala tokom dugih
studija akademizam). H um anisti su sma
trali d a je svako delo nastalo u antikoj Helai
i Rimu klasino, i da je svaki vei autor tog
vremena k. Docnije se znaenje prvog reda i
ueno stopilo i oznaavalo je izvrsno delo
uopte, delo od vrednosti, koje moe sluiti za
uzor. O va definicija se odrala i do danas i
oznaava najveeg nacionalnog pisca ije je
delo trajno i znaajno i vredno ugledanja. K.
takoe, m ada pogreno, znai i onaj koji p ro
uava -* klasiku. Prem a T. S. Eliotu treba
dvojiti nacionalne k. koji se izdiu u odnosu
na knjievnost svog vremena od univerzalnog
k. (Vergilija npr,). Mnogi pisci raznih naroda
ubrajaju se u k. svog jezika zbog osobenosti i
profinjenosti stila, snage izraza, zrelosti misli i
dr. Takvi su npr. D ante, ekspir, Igo, Servan
tes, T. M an, Tolstoj i dr. V. i - klasika,
klasian.
L it.: T . S. E lio t, Izabrani tekstovi, 1963. Sl.P.
KLASIKA, KLASIAN (lat, classicus koji
pripada prvom (poreskom , drutvenom ) razre
du; prvorazredan, prvoklasan) Termini i
rokog znaenja. U naem knjievnom jeziku
izraz k. obeleava ( 1 ) uzorna i savrena ili
veoma znaajna i tipina knjievna i umet
nika dela uopte i (2 ) knjievnost, um etnost i
kulturu starih G rk a i Rimljana posebno; kla
sik je ( 1 ) tvorac uzornih, savrenih i istaknutih
dela i (2 ) pisac stare gr. i rim. knjievnosti;
klasini su ( 1 ) tvorci i razdoblja ija ostvarenja
predstavljaju najvia, uzorna i meroavna do
333
stignua, dela vredna da budu sauvana, pro
uavana i podraavana i ( 2 ) um etnost i knji
evnost, pisci i jezici stare G rke i Rima. Ali
kada se javljaju u teoretskim i estetskim, isto-
rijskim i kritikim tekstovim a, polarizacija
znaenja u ovim izrazim a m ahom nije pot
puno sprovedena: opta vrednost uzoran
implicira neku bliskost staroj gr.-rim. umet-
nosti, kao posledicu ugledanja ili kao tipsku
podudarnost; u posebno znaenje um etnost
stare G rke i Rima ukljuuje se i opta,
norm ativna vrednost, bilo da se misli na ulogu
uzora koju je ta um etnost kao celina odigrala
u evropskoj kulturi ili preteno i samo na
njene uzorne predstavnike, najvie domete i
tipine kvalitete. O datle su izrazi klasika, kla
sik, klasian stekli i jedan estetski sadraj : oni
ukazuju na karakteristine osobine velikih
(klasinih) razdoblja antike knjievnosti i
umetnosti i na njihov odraz i obnovu u novi
jim evropskim kulturam a. Ovu upotrebu tih
term ina prati nastojanje da se u njih ulije to
dublja sadrina, razlina od one odreenije i
racionalnije koja se vezuje za term in -* kla
sicizam. Stari Rimljani su autore za koje su
mislili da u pogledu jezike ispravnosti, i stil
ske vetine i knjievnog oblika mogu da p o
slue kao uzor podraavanja ( imitatio) obele-
avali izrazima vrhunski, najbolji, veliki pisci
(summi, opiimi, magni auctores, Quintilian I, 6 ,
42, X, 1, 24, X, 2, 15). K ako su ovakvi uzori
traeni meu delima velikih prethodnika, kao
osobina uzornog pisca isticano je ne samo
savrenstvo, ve i starina ili drevnost (per-
feetu s, veiusijue scriptor, Horacije, Epistulae II,
1, 37), pa se izrazom k. i u novijim evropskim
jezicima po pravilu ne obeleavaju savremeni i
mlai autori. Lat. re klasik (classicus}
obeleavala je u antici sam o bogate pripadnike
najvieg drutvenog razreda. Ciceron je (A ca
dmica II, 73), stavljajui D em okrita daleko
iznad stoikih filosofa, ove poslednje meta-
foriki obeleio kao pripadnike najnieg, pe
tog razreda (Quintae classis), ispod kojega
su se, izvan klasika (infra classent), nalazili
samo jo proleteri bez im anja (proletarii).
Pri de v klasian (classicus) u antiko je do
ba upotrebljen kao kvalifikativna oznaka za
pisca tek oko 150. g. n.e., i sam o jednom , kod
uenog antikvara Aula Gelija (Noeles Atticae
XIX, 8 , 15). Tu obeleava starije besednike i
pesnike (e cohorte antiquiore oratorum vel
poctarum) koji mogu posluiti kao me roda vn i
uzori u pitanjim a gram atike ispravnosti knji
evnog jezika, tj. pisca trajnog ugleda (adsi-
duus), koji je vezan za najviu drutvenu klasu
(classicus), a ne za prost puk (non prole-
K LA SIK A , KLASIAN
tarius). Iako je i u novijim evropskim jezicima
socijalni prizvuk u term inu k. ponekad pri
sutan, zbog norm ativnosti jezikog izraza viih
obrazovanih slojeva (npr. u definiciji S. Beva),
on je m ahom potisnut optijim znaenjem
provorazredan, prvoklasan. O vremena
preporoda, kada je poraavanje i obnavljanje
antikog kulturnog naslea prihvaeno kao
naelo, a naroito od poetka 19. v., knji
evnost gr. i rim. -> antike dobila je u celini
naziv klasina knjievnost kao najstarija
meu evropskim knjievnostima i kao njihov
m erodavni uzor. U ovome pomeranju zna
enja odigrala je vanu ulogu kolska praksa
srednjega veka i preporoda, kada su izrazom
classici obeleavani antiki pisci koji se itaju
u razredu. Ali to ni tada, pa ni u doba cve-
tanja fr. klasicizma, nisu bili samo oni gr. i
rim. autori koje mi danas sm atram o uzornim i
umetniki naroito vrednim. Posm atrani od
vremena nemakog neohum anizm a (oko 1800)
sa jednog stroeg estetskog i ueg norm ativnog
stanovita, koje G rke odluno stavlja ispred
Rimljana, a razlikuje zlatni latinitet od
srebrnoga, svi stupnjevi razvoja klasine
ili klasinih knjievnosti antike ne broje
podjednako m nogo uzornih pisaca i dela, pa
unutar celina koje ine stara gr. i rim. knji
evnost razlikujemo posebna klasina ra
zdoblja (Periklov vek u G rkoj, August ovo
doba u Rimu) i odreene klasine pisce
(Sofokla, Vergilija). I pored toga to je u
evropskim jezicima izraz klasian ponekad
uziman prosto k ao oznaka za stare, nacional
ne pisce (u 16. v. za srednjovekovne starofr.
autore), teite njegovog znaenja ipak je ee
u pravcu veliine ostvarenja merene antikim
merilom. Ve Volter za autore fr. 17. v\, na-
dahnutog antikim uzorim a, kazuje nai kla
sini pisci. Glavni nedostatak ove za istoriju i
teoriju knjievnosti i danas najznaajnije estet
ske primene term ina je u tome to ispitivai
definiu razliito karakteristine osobine stare
gr.-rim. knjievnosti. ine to ili iroko i opi
sno, ili veoma uopteno, govorei o k, kao
skladu stilizovanja i imitovanja prirode (Ro-
denvald), ili posredno i negativno, odreujui
ta je preklasino i poklasino (P, Fridlender),
ili ak misle da m oraju pribei konstataciji da
je k. u osnovi neizreciv duhovni fenomen
(R. adevalt). M oderni su ispitivai, u nasto
janju da odrede estetsku sadrinu pojma k. u
uem smislu, klasinog koje bi obuhvatalo
bitne osobine helenske i rimske knjievnosti
velikih epoha, konkretni pojam uzornog koji
su stvorili antiki estetiari, nainili od toga
neto iracionalno (A. Savi-Rebac) i otkrili su
K LAU ZU LA
nam njegovu neodreenost u tolikoj raeri da
se pomiljalo i na njegovo eliminisanje iz
strune, knjievne terminologije. Ali kako se
termin k . jo uvek upotrebljava kao estetska
odrednica, m oram o ukazati na krug predstava
koji je naroito krajem 18. i poetkom 19. v.
vezan za taj pojam. Termini klasika i klasian
uzimaju se i danas kao oznaka knjievnosti
ije bi odlike bile: jedinstvo, srazmer i skladno
savrenstvo, oseanje mere i uzdranost, ple
menita jednostavnost i mirna veliina (Vin-
kelman), zreo, strog i ist oblik, disciplina i
loginost, usmerenost na oveka i njegove prob
leme u duhu humanistikih ideala. Istorijski
potpunije moe se sagledati ova estetska sa-
drina pojm a k. samo u vezi sa raznim kla
sicistikim pravcim a evropskih knjievnosti i u
opoziciji sa pojm om -* romantizam, u kojoj je
dobila punu reljefnost. Brojne prelive u zna
enju ovih term ina objanjava njihov istorijat,
u kojem sponu izmeu opteg znaenja uzo
ran i posebnog grko-rim ska umetnost
predstavlja shvatanje o apsolutnoj normativ-
nosti klasine antike knjievnosti, i tek je
2 0 . v., osloboen ovoga shvatanja, mogao i
roko primeniti izraze klasik, klasian i na
pisce koji su u velikoj meri ili potpuno ne-
7avisni od gr.-rim. knjievnog predanja.
L it.: C h . A. S ainte-B euve, Q u est-ce q u un
Classique?, Causerie du Lrndi, 18 5 1; W. S chade
w ak it, B egriff und W esen d e r a n tik en K lassik, Die
A ntike, 1930; P. van T ieghem , C lassique, Revue
de synthese historique X L I, 1931; Das Problem der
Klassischen und der A ntike (zb.) ed. W . Jaeger, 1931;
A. K rte, Das Begriff der Klassischen in der A ntike ,
1934; A. R ostag n i, C lasskith e spirito moderno ,
1939; T . S. E lio t, What is a classic ?, 1945; A. Savi-
R ebac, N ek o lik o rei o p ro b le m u klasinog,
Zbornik radova S A N U, 1951, 10; W . R ehm , Grie
chen rum und Goethezeit, 1952^; G . L uck, S crip to r
C iassicus, Comparative Literature , 1958, X ; T . G ei
zer, Klassik und Klassizismus, 1975. M .F .
KLAUZULA (lat. clausula - zakljuak, za
vretak) 1. U antikoj - retorici poseban
oblik proznog ritma: nain obiljeavanja
kraja - kolona ili reenice upotrebom odre
enih ritmikih obrazaca koji su se osnivali na
izmjeni dugih i kratkih slogova. K. se sastojala
od baze i trohejske kadence, a im ala je vrlo
mnogo oblika. U kasnoantikoj i srednjov.
ritmiziranoj prozi odgovara joj --> kursus, u
kojem je za ritmiki obrazac odluan raspored
naglaenih i nenaglaenih slogova. Z.D.
2. U prozi, u prvom redu retorskoj, naroito
organizovan zavretak - perioda, esto i njego
vih delova (- kolona). Antika k. je bila met
rikog tipa (alterniranje dugih i kratkih slo
334
gova). Javlja se u grkom govornitvu. Cice
ron je primenjuje i norm ira u rimskoj prozi.
K vintilijan upotrebljava termin k. i posveuje
mu dosta prostora. U srv. lat. prozi, u vreme
gubljenja opozicije izmeu dugih i kratkih slo
gova, javlja se ritmiki tip k. (alterniranje
akcentovanih i neakcentovanih slogova). Tad
se k. zove kursus. Neki izdvajaju i trei tip
metriko-ritmiki kursus. Prem a rasporedu
dveju zavrnih rei navode se tri osnovna tipa
kursusa (planus, tardus, velo x). N ekoliko ve-
kova kursus gubi u znaaju, zatim se o 1 2 .
veka obnavlja i traje o 15. v. Ipak sc uticaj k.
odnosno kursusa zapaa u novoevropskoj li
teraturi sve do 19. veka. K od nas npr. Stenja
u nedoraenoj rukopisnoj (sada objavljenoj)
Retorici istie a je najvaniji svretak pe
rioda. Po njemu u naem jeziku period je
najbolji kad je pretposlenji slog dugaak, a
pred ovim kratak. Za prim er navodi tro
i one rei sa srednjim dugim slogom, ne na
vodei oznake, tak o a se ti dugi slogovi mogu
uzeti k ao neakcentovani kvantitet i kao dugo
uzlazni akcenat (obdari, priblii, odstupi),
ve prem a gram atikom obliku (prezent ob-
darf i imperativ obdari itd.). U svakom
sluaju Stenja je eksperimentisao sa kvanti
tativnom metrikom, a i u Retorici se ispo-
mae duinam a. K od nas istie Dositeja, kod
Rusa Lom onosova i K aram zina. 3. K. u
stihu je njegov zavretak poev od poslednjeg
naglaenog sloga do kraja. G lasovno podu-
daranje k. daje - rimu. Ako se stih zavrava
akcentovanim slogom, k. je muka (u srphrv.
akcentovana jednoslonica ili duina u zatvo
renom slogu na kraju rei odnosno stiha). Ak-
centovani slog s jednim neakcentovanim na k ra
ju daje ensku k. (dvoslonu); sa dva dak-
tilsku (troslonu), sa tri i vie neakcentovanih
slogova hiperdaktilsku. U jednim tipovim a
-* silabiko-tonske versifikacije slogovi iza po
slednjeg akcentom ostvarenog -* iktusa ne
ubrajaju se u broj - stopa. U srphrv. stihu,
meutim, poslednji iktus ne m ora da se ostva
ri. O tuda se npr. daktilska klauzula zavrava
sa poslednjim (neostvarenim) iktusom , dok u
ruskom stihu ona poinje sa ostvarenim iktu
som. U srphrv. usmenoj poeziji, koja je po
pravilu nerim ovana, stihovi su jenakosloni
(-- izosilabini) i u okviru toga sa razliitom
klauzulom . Najfrekventnije su enska, d ak
tilska i hiperdaktilska k. Javljaju se i peto-
slonice a ponekad i esto slone akcenatske
celine s akcentom na prvom slogu, koji u ovih
drugih pada na esti slog od kraja stiha, npr. u
petoiktusnom trohejskom -* desetercu: U do
vicu // Daferbegovicu, D o dva brata //
335
Poprenovia. M uka k. se javlja, iako retko,
u neparnoslonim trohej skini stihovima (sa 5,
7, 9, 11, 13 slogova). Npr. u -> sedmercu,
obino sa daktilskom k., ponekad se ostvaruje
i etvrti iktus: l pod lozom bour cvet. Time
se potvruje da jc sedmerac potencijalno et-
voroiktusni stih. Nesimetrini osmerac
(5//3) po pravilu ima daktilsku k., ali se javlja
i enska, ponekad i m uka k. U pisanoj, ri
movanoj poeziji daktilska i m uka k . se kom-
binuju. U opte uzev, u umetnikoj poeziji naj-
frekventnija je enska rim ovana k. (rima), ali
nije retka ni daktilska, pa ni muka. M ogu da
se upotrebljavaju sam ostalno ili pom eane
(obino po dve). Ponekad se k. zove -* kaden-
com. lako je u srphrv. stihu sporno pitanje
ritmike uloge neakcentovanih duina (--*
kvantitet) unutar stiha, oigledno je da one
rimovanu k. ine izraajnijom, a u zatvorenom
slogu ostvaruju i iktus, npr. u L. K otica:
U vio je, uvio besmrtmA-
N a oveku da sam o bese lik.
(Up. -+ katalektika; -+ rima; -* strofa).
L it.: H . L au sb erg , Elemente der literarischen
Rheiorik , 1949; H . L au sb erg , Handbuch der lit era-
rischen Rhetorik, 1960; - m etrik a , an ti k a ; ver
i f ik a c ija ; -* siiab ik a versifikacija; -+ silabiko-
-to n sk a versifikacija; -+ rim a; ~+ ritam ,
KLEFTSKE P E S M E (gr. icUtpTiKOt tpQtyo-
5 ia , od KA.e<pxr)<; kradljivac, hajduk)
Vrsta narodne gr. pesme, nastale u doba tur.
vladavine, meu hajducim a kleftama. P o
seban znaaj i procvat imale su ove pesme u
doba oslobodilakog rata protiv T uraka (1821
1827), ali su njihovi motivi oivljavani i
docnije, npr. u drugom svetskom ratu (-*
partizanske pesme). K. p. spadaju u krug ju
nakih pesama, i teme su im podvizi, svako
dnevni ivot ili duevna stanja ljudi koji su se
odmetnuli da sauvaju svoju slobodu. Po m o
tivima i obrascima vrlo su- bliske naim
hajdukim i - uskokim pesmama rastanak
sa majkom i dragom , dvoboji sa Turcima,
usamljenost ratnika, poreenje junaka sa or
lom i suncem, i dr. K. p. su se vrlo esto
sastavljale i o istorijskim dogaajim a i li
nostima; zapravo je svaki kieftski voa imao
uz sebe pevaa, a neke vode su i same sa
stavljale pesme, kao K olokotronis, M akrija-
nis, Gazi i dr. K. p. su se pevale uz iane
instrum ente, a esto se uz njih i igralo. N aj
ee je upotrebljavan jam pski stih od petnaest
slogova, podeljen u dva polustiha, bez an-
ambana, ili varijante politikog stiha. U
doba najveeg procvata, krajem 18. v. i po-
KLETVE
etkom 19. v., k. p. su kao vodei anr na
rodne knjievnosti obuhvatale podjednako lir
ske i epske vrste, nastavljajui sa jedne strane
tradiciju stihovane istorijske hronike, a sa dru
ge tradiciju kratke lirske pesme; tako se po
javljuje i oblik koji sam o jednom referencom
posea na klefte, dok je ostatak vinska, lju
bavna, gozbena ili neka druga kratka tipska
pesma.
L it.: S. B aud-B ovy, Etudes sur la chanson clefti-
que , 1958. S.S.
K L ER IH JU (eng. clerihew) V rsta komine
i - nonsens poezije, koju je stvorio Edmund
Klerihju Bentli (18751956), po ijem dru
gom imenu je i dobila naziv. Sastoji se od
dva rim ovana distiha nejednake duine. Kao
kratak fragm enat iz biografije, u satirinom
duhu, govori o poznatim linostima, ija su
imena obavezno naznaena u prvom stihu. K,
je popularan u Engleskoj i Americi, piu ga V.
H. O dn, S. Fadim an, I. Ivans, D. Menjuhin.
Postoji vie zbirki k.~a.
L it.: K . T hielke, M e h r N onsense-D eutung,
Die Neueren Sprachen, 5, 1956; C . F a d tm a n , Clc-
rih eulogy, A ny Number Can Play , 1957. S .K - $ .
K LETVE Arhaine narodne govorne tvo
.R .
revine, nekad u sastavu crne, negativne ma
gije, koje se javljaju u svim oblicima usmene
knjievnosti, a zasnivaju se na verovanju a e
se izreeno neizostavno ispuniti. K. se izriu
neposredno, u prvom ili drugom licu, ili po
sredno u treem. N astaju iz zle namere subjek
ta koji ih izrie, najee u srdbi, sa eljom da
se zlo desi onome kom e su upuene; otuda
njihova surovost i traginost: M ajka ga u
studene oi ljubite! (uri, Lirika, 203). K.
poinju form ulom D a Bog da ili se ona
podrazum eva. M ogu se oblikovati i po sa-
zvuju: Mile, mileo da bog da na kolenima!
(M. Kneevi, Antologija narodnih umotvori
na). Posebno razvijene oblike k. nalazimo u
najstarijim knjievnim izvorima: Nek se obu
e u kletvu kao u haljinu, i ona nek ue u
njega kao voda, i k ao ulje u kosti njegove.
(Psalmi Da vida vi, 109). U verovanju naeg
n aroda najtee su m aterine i evojake k.
Najvii stepen &. je prokletstvo, to u epskoj
poeziji moe dram atizovati celu jednu istorij-
sku situaciju: K o je Srbin i srpskoga roda, / i
od srpske krvi i kolena, / a ne doo na boj na
K osovo, / ne imao od srca p o ro d a . . . ( Od
ruke mu nita ne ro d ilo . . . / Rom kapo dok
mu je kolena! (Karadi, Srpske narodne pje
sme, II, 46). K. se u svakodnevnom govoru
ublauju negacijom, ili se izriu uslovno. Po
KLIM A K S
stoje naroite formule kojima se k. suzbijaju i
relativizuju. U naoj narodnoj poeziji omiljene
su k. sa suprotnim dejstvom, po obliku k. a po
smislu -* blagoslovi: E da bog da te se obe-
sio! / O zlu drvu, o mom belu grlu! (K ara-
di, Srpske narodne pjesm e, I, 531). Poetska
lepota i snaga k. ostvaruju se u izrazitoj em o
cionalnoj tenziji, u ekspresivnosti i ouvanoj
drevnoj metaforici i simbolici narodnog jezika.
(SI. - zakletve).
L it.: J. IlpoaaHOBHh, K jie rs a y Harnoj HapoAHoj
noe3njii, K ib iv K e e H u ceeep, 1928, 7 9; K . A. ATa-
HacHjeBHh, K.neTBa y nauiHM Hapo/iHUM y\iOTBO-
pim aM a, Jvioc.ioat'HCKU paceum , 1936 1937, IV,
3; M. K HOKeBHh, A m no ioiuja ucipoguiiK y u o m sa
puna, 1957.
KLIMAKS (gr. K?ajia, lestve, stepenice,
uzdizanje, uzvisivanje) 1. Stilska figura u
kojoj se rei i izrazi niu po intenzitetu zna
enja. U poeziji se obino javlja u kombinaciji
sa drugim figurama i tropim a. Izvanredan pri-
mer za pesniku upotrebu klim aksa im am o u
Jami 1. G. Kovaia: Dupljai! ore! L u
banje mrtvake! / Sove! U duplje daem o vam
cre, / Da progleda te! Vi orave make. K . se
vie upotrebljava u retorici nego u pesnistvu.
Kod Cicerona nalazimo mnoge uspele primere
za k.\ D rskost je graanina rimskog vezati;
bezakonje je na m uke ga m etati; bratoubistvo
ubijati ga; a ta da kaem na krst razapi-
njati ga? U koliko su rei i izrazi poredani po
opadanju intenziteta, takvu figuru nazivamo
antiklimaks. N p r.: Crte licu kroti, tjei, bla
i. (I. M aurani). 2. Termin kojim se u
teoriji dram e oznaava vrhunac dram ske rad
nje kada su -> protagonisti i -+ antagonisti,
bar na izgled, podjednako moni, kad vaga
nije prevagnula jo ni na jednu stranu i kad se
bar za trenutak ini da su jo mogui kom pro
misi i poravnanja (V. Kralj). K . se najee
podudara sa tzv. velikom scenom. K arakte
ristini primeri za k. su: ubistvo kralja u Seks-
pirovom M agbetu, dvoboj Rodriga i D on San-
a u Kornejevom Sidu i ubijanje cara M urata
u tragedijam a M ilo Ohili od j. S. Popovia,
S. Milutinovia i J. Subotia.
Lit.: V. K ralj, U v o d u dramaturgiju , 1966.
KLINASTO P IS M O (iii kuneiformno, od lat.
cuneus klin, form a oblik) Nain pi
sanja kojim se na antikom Orijentu sluilo
vise naroda za beleenje razliitih jezika. N aj
znaajniji, i najstariji meu njima su Sumerci u
junoj M esopotam iji, narod nepoznate etnike
i jezike pripadnosti, iji je govor izumro kra
jem 3. milenija pre n.e. O d njih su k. p.
preuzeli i prilagodili svome jezikom tipu se-
336
mitski narodi Akaani (Babilonci i Asirci).
Stari sumerski sistem pisanja, proavi, kao i
druga pisma, piktografsku (slikovnu) fazu pri
kazivanja, razvio se u stilizovan sistem klina
stih urezanih znakova, koji su zapravo pro
duili tradiciju ranijeg kurzivnog pisma. O no
je, s jedne strane, predstavljalo cele rei (logo-
grami, -* ideografsko pismo), ali i pojedine
glasovne kombinacije (tipa k onsonant-f vokal
+ konsonant), tako da se od njega vrlo rano
razvilo silapsko (siogovno) pismo. K. p. su u
19. v. eifrovali G. F. G rotefen i H. Rolin-
son (-+ pismo).
L it.: B. M eissner, D ie K eilsciirift, 1967'.
K..M .G.
H .K .
K LIO (gr. KXsi) Jedna od devet Muza,
koja proslavlja herojske podvige i belei ih, pa
prem a tom e zatitnica istorije. U likovnim
um etnostim a prikazivana je ponekad sa svit-
kom u ruci, ponekad sa kitarom ili trubom , da
objavi vane dogaaje, ali i sa klepsirom,
oznakom prolaznosti. S.S.
K LIE (fr. clich metalni obrazac za me
haniko um noavanje slika) Ustaljeni stil
ski ili strukturalni postupci koji su izgubili
svoju umjetniku znaajnost i izraajnost, ali
se i nadalje upotrebljavaju poput mehani
kog obrasca. O sobina je k. znatna pre
glednost i jasnost koja pomae brzom shva-
tanju i obuhvatu (Vinaver, Zanosi i prkosi
Laze Kotica), pa to objanjava vitalnost kli-
etiranog naina izraavanja u - epigonskoj i
zabavnoj knjievnosti. Crno-bijela tehnika u
crtanju ljudskih likova gomilanje avantura i
sretan ishod pripovijedanja srednjovjekovnog
ili baroknog rom ana u zabavnom e rom anu
20. st. djelovati k ao izraziti k. Prenaglaena i
suzna osjeajnost knjievnosti evropskog sen-
timen talizma u 18. st. postaje mehanikim
obrascem u gradskom lageru, krcatom kli-
etiziranim - metaforama za izraavanje osje
aja. K ao knjievnoteoretski pojam k, nije
uvijek jasno razgranien prem a opem mje
stu i - toposu, ali se za razliku od njih
P .L . preteno upotrebljava kao vrijednosni sud u
pejorativnom znaenju. V. i -* zabavna knji
evnost, - ki.
L it.: L. D. L ern er, Clichs and Commonplaces ,
1956. Lj.Sek.
K NITELVERS (nem. Knittel, Knttel - bati
na) etvoroakcenatski, nepravilan, ro
gobatan stih sa parnom rimom i promenlji-
vim brojem nenaglaenih slogova (od 0 do 3)
izmeu akcenata. Njegova m etriko-ritmika
337
struktura dala je povoda za razliite interpre
tacije. D anas se zna da je to oblik tonskog
stiha {-* tonska versifiksieija), sa dve varijacije,
od kojih je jedna slobodnija, a druga reguli-
sanija. U eng. poeziji postoji slian tip stiha u
pesmam a Nursery Rhymes (prve datiraju od
16. v.), koje su rim ovane na kraju stiha (za
razliku od staroengleskog aliterativnog stiha).
Sa ovim tipovima nem. i eng. stiha dovodi se u
vezu ruski doljnik (-* deoni stih), koji je nastao
pod uticajem rus. prevoda nem. poezije. K ao
pandan k, neki istiu engleski doggerel, gru
bi, primitivni stih, takoe rim ovan i uglav
nom sa aljivom sadrinom (npr. u D. Skel-
tona). Izvor k. je u nem, tradiciji. Njime se u
16. v. sluio uveni pisac H. Zaks. Posle re
forme Opica (po. 17. v.) italaka publika je
doivljavala k. kao iskvaren u odnosu na re-
formisani stih sa pravilnim smenjivanjem ak-
centovanih i neakcentovT.nih slogova. Zbog
toga je upotrebljavan kao parodican stih nie
vrste. G ete g aje, meutim, pod uticajem Zak-
sa i narodne tradicije vremenom uveo i u
poeziju visokog stila. Zatim se njime sluio i
Siler. Brjusov, koji je nalazio analogne stihove
u rus. poeziji 2 0 . v., zvao ga je ricarskim
stihom.
L it.: B. vk'iipMvncKHH, B eeyenue AtempuKV,
Teopu.H cmuxa, 1925: -* tonska versifikacija.
.R.
K N JIG A (gr. tov. lat. fiber) Zbir jezi-
kih znakova pisanih ili :am panih na raznim
materijalima, s ciljem da misao zabelee i pre
nesu drugim ljudima. U toku istorije k. je
imala razliite forme i pisana na razliitim
m aterijalim a, koji su i uslovljavali m orfoloke
preobraaje samog pisma. Plinije Stariji u Na-
tur alis historia pie da se u vreme A leksandra
M akedonskog upotrebljavalo za pisanje pal
mino lie, liko (najee od lipove kore), olo
vo i platno. Poznato je, na osnovu brojnih
arheolokih nalaza, da su Asirci i Vavilonci
pisali na glinenim ploama. Pisanje na rvetu
poznato je Egipanima od najranijih dana nji
hove pismenosti. Slovenski filolog Crnorizac
H rab ar iz 10. v. u svojoj raspravi O pismenah
govori da su se Sloveni u prvo vreme sporazu-
mevali reui na drvetu. D o danas je sau
van veliki broj povotenih drvenih tablica,
obino diptiha. U obiajeno je miljenje da tek
sa preradom egipatske biljke -> papirusa po
inje prava istorija k. Na ovom materijalu
sauvani su najstariji prepisi antike knjiev
nosti. Papirus je nadiveo antiki svet i bio u
upotrebi sve do 1 1 . v., kada ga je sasvim
potisnuo -> pergament, materijal od presovane
koe. Rukopisi pisani na papirusu imali su
22 R e n ik k n jiev n i ii te rm in a
K N JIG A ZA N A RO D
oblik svi tka, ali od 6 . v. svitak potiskuje per-
gamentski - kodeks oblik koji e iz skrip-
torija prei u tampariju i sauvati se do na.ih
dana. N ajm laa vrsta materijala, poznata ve
u sr. v., a prihvaena i u vreme tam pane k
jeste papir, ali Kinezima pripada prvenstvo
pronalaska papira, iju su tajnu saznali Arapi
u 8 . v. Sve do pojave G utenbergove tam pa
rije (1453) k. su se prepisivale rukom i esto
bogato ukraavale. Sa pojavom tampane k.
poinje novo razdoblje u razvoju nae civiliza
cije, nazvano civilizacijom knjige. Upo-
redo sa razvojem i usavravanjem naina pi
sanja, menja se i usavrava i samo pismo,
prolazei put od piktografskog crtanja-pisanja
do razvijenog alfabeta. B.Mi.
K N JIG A ZA NA RO D (prem a nem. Volks-
buch) Popularne, jeftine knjige, namenje-
ne odreenom sloju drutva, staleu, etnikoj
grupi ili posebnom lokalitetu (mestu ili kraju),
koje svojim sadrajem zadovoljavaju ukus naj
ire italake publike. Tematski gotovo uvek
predstavljaju jedinstvenu celinu. Ako sadre
narodne pesme, onda su to sve pesme o jed
nom ju n ak u ( Karadorde u srpskim narodnim
pesmama, urad Smederevac u 1 narodnih pe-
sama) ili odreenom istorijskom dogaaju
( Boj na Kosom, knjiga sa 16 tepih slika o boju
na Kosovu, Propast carstva srpskoga sa sli
kom ). Ako su u pitanju umetnike pesme,
onda su to pesme na narodnu, ukompo-
novanc u obliku pevanije ili narodske
pesinarice sa lirskim, narodnim i umetnikim,
pesmam a grupisanim oko odreene teme iz
narodnog ivota (svadba, etva, aikovanje).
K. z. n. su obuhvatile mnoge teme i imale
uglavnom prosvetiteIjski karakter; M atica srp
ska, npr. izdala je poev od 1885. g. preko 200
ovakvih knjiga sa raznorodnom sadrinom:
istorijske i m oralne pripovetke, ivotopisi ug
lednih ljudi i knjievnika, pouke o zdravlju i
vaspitanju. odlomci iz Biblije, uputstva iz ob
lasti dom ainstva i poljoprivrede, popularna
obavetenja iz prirodnih nauka i si. T okom 19.
v. mnogi izdavai su se posvetili tampanju k.
z. n., duboko uvereni da time ine veliki do
prinos prosveivanju naroda. U isti mah, spu
tanjem na nivo najire italake publike k. z.
n. su zapreileput pravoj i vrednoj knjizi, koja
je mogla da ue u biblioteke naeg graan
skog drutva u poslednjim decenij am a 19. v.
Poznale tamparije k. z. n. bile su: L. H art-
mana (Kugli i Deutsch) u Zagrebu, J. Radaka
u Kikindi, D eoniarskog drutva Natoevi
u Novom Sadu, koje je imalo ak i stalnu
ediciju k. z. n., a od pojedinaca najvie k. i. n.
K N JIEV N A G EN O LO G IJA
izdali su, privatno, slcpac Jercmija Karadi,
tam par, izdava, guslar i preprodava knjiga
i guslar P. Pcrunovi. K. z. n. tam pane su u
velikim tiraim a (i po 30.000 prim eraka), a
doivljavale su bezbroj ponovljenih izdanja.
Najee su izdavane bez osnovnih bibliograf
skih podataka kako bi mogle da se dotam pa-
vaju ili povezuju sa jo popularnijom vrstom,
* kalendarima.
Lit.: F. D elh o n o , II V olksbuch tedesco. 1961; J.
Szovrffv, D as Volksbuch, 1962: H. M elzer, Trivia-
lisierungstendenzen im V olksbuch, 1972; W. R aitz,
Z u r Soziogenese des brgerlichen R om ans, 1973; H .
.1. K reuzer, Der M yth o s vom V olksbuch, 1977.
M . M a l.
KNJIEVNA GENOLOGIJA Knjievni
rodovi i vrste
K N JIEV N A KRITIKA - Vrlo se esto defi
nira kao onaj deo nauke o knjievnosti koji
slui kao spona izmeu knjievnog dela i ita
laca. Poivajui na onim postavkam a do kojih
je dola -* teorija knjievnosti i estetika, k. k.
ima za cilj da to dublje otkrije ona znaenja i
lepote koje se sadre u pojedinim konkretnim
knjievnim delima, kako bi olakala itaocima
njihovo to potpunije razumevanje i to punije
uivanje u njima. Vrei tu funkciju, k, k.
istovremeno vri i -> ocenjivanje knjievnih
dela, kao to priprem a nove injenice za dalja
teorijska uoptavanja teorije knjievnosti i es
tetike. Jer k. k. ne sme ocenjivati knjievna
dela samo na osnovu onih znanja do kojih je
teorija knjievnosti ve dola, nego m ora biti
osetljiva i za sve one nove osobine koje knji
evno delo ima u sebi. Jo m anje sme k. k. biti
dogmatika, tj. ocenjivati knjievna dela na
osnovu neke jednostrane i uske knjievne teo
rije, ve m ora biti nauna i aktivistika, tj.
m ora ocenjivati knjievna dela na osnovu ireg
poznavanja m odernih naunih teorijskih zna
nja o prirodi umetnikih dela i na osnovu
kritiareve sposobnosti da uoava nove smer-
nice u umetnikom stvaranju pojedinih pisaca.
Neki teoretiari odriu pravo k. k. da se ra
una u nauku zato to pri tum aenju knjiev
nog dela veliku ulogu igra subjektivni ukus
kritiara. Pri tom e se pozivaju na takozvanu
impresionistiku kritiku. M eutim, i impre-
sionistika kritika polazi uvek, m akar i pre-
utno, od odreenih teorijskih stavova, od
odreene estetike. Cela je stvar u tom e da li su
ti stavovi na odreenoj visini m odernih nau
nih teoretskih znanja. Ako jesu, onda takva
kritika nuno ulazi u oblast nauke o knji
evnosti, a njena otkria novih osobina knji
evnih dela mogu biti utoliko plodnija, uko
338
liko je kritiarev duh inventivniji, ime prua
ragocen materijal teoriji knjievnosti za njena
uoptavanja (D. ivkovi). V tom smislu k. k.
shvaa se, pored -> teorije i storije knji
evnosti kao jedan od triju osnovnih dijelova,
jedna od triju disciplina nauke o knjiev
nosti. N a prostranom podruju nauke o knji
evnosti, koja prouava knjievno djelo kako
u njegovoj umjetnikoj autonomiji, tako i u
njegovoj povijesnoj uvjetovanosti, k. k, stoji
na onom polu nauke kojemu je glavni predmet
istraivanja sam o knjievno djelo. Nastojei
da to djelo okarakterizira, kritiar mu tim
samim daje odreenu ocjenu; ali e nain ocje
njivanja biti razliit prem a tom e da li kritiar
govori o knjievnom djeiu svoga doba, u naj
irem smislu rijei, ili o djelu prolosti. Kao
kritiar djeia svoga doba kritiar govori u ime
m nogih koji su djelo itali ili koji e ga itati.
On je u neku ruku idealni italac. U tom
odnosu i pisac i kritiar dijelovi su istoga
ljudskog svijeta, lanovi iste ljudske zajednice,
pa vrednovanje njegovo treba da odgovori na
pitanje da li je pisac u svom djelu doista
progovorio iz due svojih italaca ili nije. U
tom asu knjievno djelo jo nije ulo u povi
jest; kritiareva se drutvena funkcija sastoji u
tom da njegov vrijednosni sud odlui o tom
hoe Ii objavljeno djelo ui u povijest knjiev
nosti ili nee. K ritiar se d akako moe preva
riti u svom sudu, a takvih prim jera u povijesti
ima mnogo. N o ako je knjievno djelo ve
ulo u povijest i postalo injenicom u povijesti
knjievnosti odreenoga naroda ili, to vie,
injenicom svjetske knjievnosti, kritiareva
funkcija postaje drukija: njegova je sad du
nost da otkrije i izloi strukturu knjievnoga
djela. U opreci s miljenjima da se knjievni
tekst razlikuje od neknjievnoga u biti samo
nainom kako ga doivljava italac, struktu
ralizam polazi od uvjerenja da se knjievni
tekst razlikuje od neknjievnoga svojom
strukturom. Prvi su eki strunjaci, dijelom
pod utjecajem - ruskih formalista, najizrazi-
tije Jan M ukarovski, uveli pojam strukture u
nauku o knjievnosti; slijedili su ih uenik
Huserlov, Poljak R. Ingarden, s naukom o
mnogoslonosti knjievnoga teksta, i Njemi
ca K. H am burger, s utvrivanjem logike, tj.
strukturne, razlike izmeu epske i dram ske
knjievnosti, s jedne, i lirske, s druge strane,
kao i razlike jednih i drugih od neknjievnoga
teksta. Te su strukturne osobine nezavisne od
svakoga ocjenjivanja, ali su one teorijski sta
vovi na kojim a poiva m ogunost ocjenjiva
nja. S trukturne su osobine knjievnoga djela
latentne, kako ui Ingarden, pa se ne moraju
339
otkriti prvim itaocim a ni prvom kritiaru.
Ako je estetika distancija, kako ui H. R.
Jaus, izmeu novoga djela i horizonta ieki ju istom - knjievnom pokretu i koji se obino
vanja italaca vrlo velika, djelo e u poetku
ostati neshvaeno: iste godine kad se pojavio
Floberov rom an Madam Bovari (1857) izdan
je i rom an Fani njegova prijatelja Fejdoa.
U nato procesu protiv Flobera zbog navod
noga nem orala njegova djela, njegov je roman
ostao nezapaen, dok je Fejdo doivio neza
pamen uspjeh. D anas je Fejdo potpuno zabo
ravljen. S trukturna analiza glavni je teorijski
stav u kritiarevu ocjenjivanju djela prolosti
ako su ona, kako s pravom naglaava H. G.
G adam er, neprekinutim iancem tradicije pove
zana sa suvremenom knjievnou. Ako se
novinska kritika suvremenih knjievnih djela
uglavnom osniva na ocjenjivanju, dijelei,
u pravilu, grubim mjerilima posve neuspjela
knjievna djela od onih koja su po miljenju
kritike, vrijedna panje italaca, kritiar s
naunim pretenzijam a danas sebi postavlja pi
tanje treba ii on da se bavi suvremenim dje
lima ili to nije njegov posao. Knjievna djela
prolosti on moe prom atrati u povijesnoj per
spektivi: on vidi ne samo, kao i kod suvreme
nih djela, u kakvu su se povijesnom slijedu
razvila ta djela, nego i koja su se odrala, a
koja ne, odnosno koje su se strukturne njiho
ve znaajke pokazale plodnim a u buduem
razvoju. O tom se kod suvremene knjievnosti
ne moe suditi. Ali i ta su djela pristupana
strukturnoj analizi, koja e biti siguran teorij
ski stav kritiarev u njegovu prouavanju tih
djela.
L it.: R. In g a r e n , Das Literarische K u n stw erk,
1931; JI. JK hbkobhIi, Teopuja KibuxceHocmu, 1957;
K . H am b u rg er, D ie L o g ik der D ichtung. 1957; H. G .
G a d a m e r, W ahrheit und M ethode, I960; R. Ve-
le k O . V oren, Teorija knjievnosti, 1965 (prev.); R.
V eiek. K ritiki pojm ovi, 1966 (prev.); Z. S kreb, O
m etodi u nauci o k n jievnosti, U m jetnost rijei,
1968, 12; Von E rkennen des literarischen K u n st
w erks, 1968; W. M a rten s, Z ad aci i p ro b lem i nje
m ak e g erm an istik e , U m jetnost rijei, 1971, 15;
U m jetn o st rijei, 1972, 16; S. P etrovi, P riroda k r i
tike, 1972; O . Schw encke, K ritik der L itera tu rkritik.
1973; P. U . H e b e n d ab L L itera tu rkritik und fje n t-
lichkeit, 1974; K . A sch en b ren n er, The C oncepts o j
Criticism , 1974; H . S. D aem m rich , L ite ra tu rk ritik in
Theorie und P ra xis, 1974; W . H in d e re r, E lem ente
der L ite ra tu rk ritik , 1976; J. D rew s, L ite ra tu rk ritik
und M ed ien ku n d e, 1977. Z ..
KNJIEVNA MORFOLOGIJA - Knjievni
rodovi i vrste
KNJIEVNA PERIODIZACIJA -> Periodi-
/adja, knjievna
K N JIEV N A T E R M IN O L O G IJA
K N JI E V N A KOLA - Periodizacijski ter
min za oznaavanje kruga pisaca koji pripada
grupiu oko nekog knjievnog asopisa ili li
sta. Pripadnici kole objavljuju svoj knjievni
program, izdaju knjievne manifeste i
u kritikoj polemici sa protivnicima obrazlau
svoje stavove. U knjievnoj borbi koju vode
predstavnici kole slue se i - parodijom i ->
pastiom za diskreditovanje suprotnog knjiev
nog pravca (tzv. borba starih i novih). Ipak,
njihovo najmonije oruje je -* knjievna kri
tika, koja u ocenjivanju konkretnih knjievnih
dela izrie vrednosne sudove u korist svojih,
a na tetu protivnikih pisaca. V. i -* perio-
izadja, knjievna. D..
K N JIEV N A T E R M IN O L O G IJA - Termi
nologija uopte znai struni jezik, celokup
nost strunih izraza koji se koriste u nekoj
odreenoj strunoj oblasti (u nekoj nauci,
umetnosti, zanatu i si.), pa otuda terminus
technicus za posebne pojmove, pa i za obja
njenje ovih pojm ova i za uenje o njima. T er
mini se esto preuzim aju iz stranih jezika u
izvornom ili prevedenom obliku ili rei uzete
iz maternjeg jezika dobijaju specifino, po pra
vilu suavajue znaenje. K. t. se, u velikim
razm eram a posm atrano, razvijala pod znat
nim uticajem fr. jezika, pa su mnogi nazivi za
pravce i pokrete, kao i za elemente knjievnog
dela, uli u evropsku k. t. iz fr. jezika. M eu
tim, problem univerzalnosti k. t. i posebnosti
nacionalnih k . t. prisutan je ve u okviru same
evropske knjievnosti, a naroito kad se ima u
vidu celokupna svetska knjievnost. U naem
jeziku valja razlikovati nekoliko slojeva knji
evne terminologije. N ajstariji sloj, iz gr. i lat.
jezika, doao je do nas uglavnom preko nem.
knjievne terminologije. Ovoj su se pridruili
i neki specifino nem. knjievno-terminoloki
izrazi. (Tako npr. danas u nem. k. t. ve
zastarela, kod nas je i dalje iva distinkcija
l'olkspoesie-Kttnstpoesie, narodna poezija
um etnika poezija, itd.). Sa snanim prodo
rom fr. kulture u nae podruje i u nau
knjievnoteorijsku svest (Skerli) ulaze nepo
sredno i neki fr. termini. Jai prodor rus.
term ina zapaa se sa popularizacijom kole
ruskog formalizma kod nas, a eng. termina
sa naim upoznavanjem nove kritike. Pojavu
usko specijalizovane terminologije u naoj
nauci o knjievnosti uslovili su noviji kritiki
metodi i teorije (- strukturalizam, teorija
informacije, - semiotika i dr.).
Lit.; A ctes du C o n g re s de i'A IL C , 1962; II. H.
EepKOB, O'lCpK pinBHTHS pVCCKOfl JiHTCpaTVpO-
K N JIEV N A T R A D IC IJA
BeanecKOH xe pMH h o ji o r h h a o H anajia X IX e, //? -
eecmuM Am gem uu huvk C C C P . 1964; Sv. P etrovi,
R jenik knjievnih te rm in a i p o jam knjievne te r
m inologije, U m jetnost rijei 1965/1; R. V efek, K ri
tiki pojm ovi, 1966; V. V. V in o g ra o v , D iskusije o
term in im a i histo rijsk o -lingvistikim p o jm o v im a u
suvrem enoj nauci o k n jievnom jezik u i njegovoj
historiji, U m jetnost rijei, 1966/3 4. Z .K .
KNJIEVNA TRADICIJA Tradicija
KNJIEVNE TEORIJE - K. t. ele objasniti
bit knjievnosti kao i njezino znaenje i njezi
nu ulogu u ljudskoj drutvenoj zajednici. O ne
se javljaju svagdje gdje je drutvena zajednica
dostigla takav stupanj razvoja da su se poje
dini mislioci mogli zabaviti pitanjem pojave
knjievnosti i njezina znaenja; ali je za razvoj
ope ljudske kulture postala plodnom tek k. t.
antike. Po Aristotelu (P oetika), knjievnost
osvaja i privlai ljude zato to je pouna, a
ljudi vole uiti na privlaan nain, onako kako
to mogu od knjievnosti. Po njegovu uenju
osnova je knjievnoga stvaranja -* mtmesis, tj.
imitacija, a taj je pojam za njega po svoj prilici
znaio stvaralako graenje knjievnoga djela
kao novoga svijeta poput zbiljskoga. Vjerski i
staleki viteki, a dijelom i graanski knjiev
nici srednjega vijeka nisu izgradili neku novu
teoriju knjievnosti, nego su uvijek isticali od
gojnu i pounu funkciju knjievnosti, bilo na
polju vjerske, bilo staleke-viteke, bilo gra
anske ili ope m oralne kulture. italac gra
anin, koji se tek dizao na razinu ope knji
evne kulture, teio je za znanjem o svijetu, a
knjievno djelo trebalo je da mu, po njegovoj
elji, u pristupanu obliku prui to vie takva
znanja. Do dananjega dana vjerski se krugovi
veinom nisu mogli osloboditi uvjerenja da je
knjievnost vrijedna samo toliko koliko pro
pagira odreene vjerske nazore i slui vjeri. K .
t. je za nekoliko stoljea izgradila i uvrstila
uvjerenje o apsolutnom savrenstvu knjiev
nosti antike, njezinih rodova i vrsta i njezine
poetike. Lesing je izjavio da e radije deset
puta itati Aristotelovu Poetiku kako bi shva
tio pravi smisao njegovih rijei nego da i
jednom posum nja u ispravnost Aristotelova
uenja. Renesansa je pored toga, na irokoj
razini svoga procvata, od Italije do Engleske,
stvorila uvjerenje koje se odralo sve do G etea
a umjetnik i knjievnik spoznaju i prikazuju
pravu prirodu, bit stvari, dok obian ovjek ne
dopire dalje od povrine i privida. K. t. hum a
nizma i renesanse dovele su povijesnim razvo
jem do teorije i prakse -> klasicizma, koji se
u evropskim knjievnostima pojavio u razno
doba i u raznolikoj izgraenosti. Svim je knji
340
evnostima klasicizma zajednika crta vjera u
apsolutni uzor knjievnosti antike i tenja za
prevlau racionalnosti u strukturi knjievno
ga djela. K. t. klasicizma, po uzoru na antikne,
strogo lui pojedine rodove i vrste knjievnoga
stvaranja pridajui im apriorno natpovijesno
znaenje. Razvijena svijest graanstva u F ran
cuskoj prouzroila je pod kraj 17. st. prvi
otar napadaj na teoretsku prevlast antike,
poznat pod imenom Prepirke starih i modernih
( Querelle des anciens et des modernes), a uzbu
dio je sve fr. knjievne krugove. Buntovni
kritiari i teoretiari zastupali su uvjerenje a
su suvremeni pisci, zahvaljujui povijesnom
razvoju, nadm oniji nad starima, pa a ne
trebaju u njim a gledati uzor. G raanski su
teoretiari opet definirali knjievnost kao ui
teljicu m oraia, kao ope pristupaan uzor eti
nosti. O ni su se, pored sve slabijega pozivanja
na antiku, sve jae stali pozivati na temeljne
pojmove prosvjetiteljstva, na prirodu i na ra
zum. Priroda, prikazana u knjievnom djelu,
kako bi to odgovaralo i Aristotelovu pojmu
mimesis, trebalo je da povrh toga bude lijepa
priroda. D alji odluan udarac prevlasti teori
je antike u novovjekoj k. t. zadali su eng. i
njem. mislioci i kritiari u posljednjoj treini
18. st., uei a knjievno djelo zavisi i od
kraja gdje je nastalo i od vremena kada je
nastalo, pa da treba da izrazi svoje doba i svoj
kraj, a ne a bude podlono stranim uzorima.
Knjievnik treb a da bude originalan genij, koji
se ne pokorava ni zakonim a ni uzorim a. Sve
jaa k ultura osjeajnosti obrazovanih graan
skih krugova, tenja njihova za potpunom
idejnom afirmacijom, kako se praktiki oito
vala u fr. revoluciji, preobrazila je senti-
mentalizam, odnosno predromantizam 18.
st. u opeevropski knjievni pokret roman
tizma, istovremeno s revolucijom, a pokret je
potrajao i nakon njezina sloma. U svojoj se
osnovi rom antizam ne bori za graanske slo
bode u neposrednoj stvarnosti, on borbu za
slobodom prenosi na podruje duhovne kul
ture. Z ato piscu, u kome gleda neku vrst
nadovjeka, priznaje potpunu slobodu stvara
nja, oslobaajui ga od svake stege bilo kakva
uzora, odbacujui pored uzora antike i njezino
uenje o apriornosti -* knjievnih rodova i
vrsta. Rom antizam ne priznaje nikakva uska
teoretska pravila, pa intenzivno prouava i
izvanevropske knjievnosti, i knjievnost sred
njega vijeka, i blago usmene narodne knjiev
nosti, naglaavajui pored toga filosofski zna
aj knjievnoga djela. Snani poticaji rom an
tizm a a knjievnik treba da uperi pogled na
sve strane, preko svih prepreka, nisu ugasli do
341
danas. S k. i. rom antizm a prestaje u evrop
skim knjievnostima d otada odsudan utjecaj i
poloaj knjievnosti antike. N agao razvoj teh
nike i industrije poetkom 19. st., a s njim
bogaenje graanske klase i jaanje njezine
samosvijesti dovode o toga a se knjievno
sti, pogotovu nakon julske revolucije, odre
uje nov zadatak: knjievnost, kako je to
form ulirala eng. pripovjedaica D. Eliot, tre
ba da bude svjedok svoga doba. Priroda koju
pisac treba da opie nije vie lijepa priroda,
nego svakidanji piev graanski svijet. K. i.
realizma trai da se taj svijet opie sa to
veim brojem pojedinosti, onako kako je V.
Skot opisivao svijet svojih povijesnih rom ana,
sjevemoameriki pripovjedai prve polovice
19. st. prirodu i svijet svojega novog zaviaja.
Likovi pripovijetke i dram e gube znaaj ju
naka, d a bi se pretvorili u uvjerljive pred
stavnike nejunakoga graanskog svijeta. Ali
oni ipak a to ostaje osnovna znaajka k, t.
realizma u tom nejunakom svijetu vlasti
tom snagom umiju sebi izboriti svoje mjesto
vrei odreeno zvanje u okviru drutvene za N o u tom bi sluaju trebalo razlikovati sim
jednice, i umiju osnovati obitelj, koja postaje
jednom od glavnih tem a realizma. Posljednja
etvrt 19. st., otprilike desetljea od 1870. do
1890. karakterizira poetak ezagregacije rea
lizma. M eutim, k. i. realizma su na vrlo
iroku prostoru i, zadirui duboko u praksu
knjievnoga stvaranja, umjetniki svestrano
obiljeile knjievno stvaranje, te su se velikim
dijelom, s raznim modifikacijama, odrale i o
danas. K ako je od kraja 18. st. obaveza ko
lovanja i, s tim u vezi, opism enjavanja staia
zahvaati sve ire slojeve puanstva, kako je
sve snanije novinstvo 19. st. u tridesetim go
dinam a u pojedine brojeve novina stalo uvo
diti rom an u nastavcima, roman-feljton; pored
knjievnosti koja tei za umjetnikim cilje
vima, stala se iriti u to doba, a iri se i danas
tzv. zabavna ili -> trivijalna knjievnost.
O na ne slijedi nikakve teorije, nego odreene
kalupe (-* klie) koje joj diktiraju kolektivne
duhovne potrebe ire drutvene zajednice, ta
ko a se ona moe shvatiti kao nova -+
jednostavna forma graanske kulture. K. t. se
ne osvru na nju motrei je s prijezirom, ali
ona uporno nastavlja a ivi, naomjeujui tekih lanaca logike? Logike se rjeavaju k.
pravu knjievnost irokim slojevima nedovolj
no knjievno obrazovane publike. K ao dalji
razvojni stupanj k. t. realizma pojavio se smjer
~> naturalizma. O n dodue ne naputa knji
evne tekovine realizma, ali eli u knjievno
stvaranje uvesti prividnu naunost, uei da je
pojedinac ovjek samo elemenat prirode i pot
puno podvrgnut zakonim a prirodnih nauka.
K N JI E V N E TEO R IJE
Pojedinac je po teoriji naturalizm a potpuno
determ iniran i fiziologijom, pogotovu onim
to je batinio od predaka, a i svojom okoli
nom , koja stalno utjee na nj. Z ato naturali-
zam poklanja mnogo veu panju fiziolokim
pojavam a ovjeka, naroito njegovu spolnom
ivotu, i minucioznom opisu pojavnoga svijeta
u kojem pojedinac ivi. N aturalizam svjesno
odrie pravo knjievniku da pojedini lik knji
evnoga djela uzvisi iznad njegove okoline kao
junaka djela. Prividno naune elemente na
turalizm a odbacuju k. i. koje su se javile uz
njega, a krste se imenima - impresionizma,
simbolizma, ---> neoromantizma, > neoklasi-
cizma. Svima im je zajednika crta da dijele
knjievnost od neposredne ivotne stvarnosti,
drei umjetnost jedinom pojavom ljudskoga
ivota koja je dostojna ovjeka i u kojoj se
ostvaruje njegovo bie. Velek je predloio,
veui naturalizam uz realizam, da se kao opi
term in k. t. nakon realizma uzme izraz simbo-
tizam, odbacujui pritom termine -* moderni
zam i -+ moderna kao vremenski neodreene.
bolizam u irem i simbolizam u uem smi
slu. to bi vodilo do mnogih nejasnosti i ne
sporazum a. Bit e najbolje da se za te teorije
uzme term in esteticizam. U 20. st. teorije
esteticizma smjenjuju knjievne struje i m ani
festi koji radikalno kidaju s knjievnom tra
dicijom. Te se teorije u razno vrijeme u raznim
zemljama javljaju pod razliitim imenima: -*
futurizam, -* ekspresionizam, adaizam, *
nadrealizam. Dvije se osnovne znaajke nalaze
u njim a svima: odluna opreka prem a natura-
Uzmu, s jedne, a isto tako odluno odbaciva
nje racionalnosti u fakturi knjievnoga djela,
s druge strane. N aturalizam se sav posvetio
iscrpnom opisivanju pojavnoga svijeta koji
okruuje ovjeka i funkcija njegove psihofizi
ke konstitucije: nove k. t. ele u knjievnom
djelu nadvisiti pojavni svijet knjievnim stva
ranjem slike svijeta kakav bi on, po miljenju
pisaca, trebalo da bude. Z ato se neki od njih
revolucionarno odnose prem a suvremenom
drutvenom ureenju. S druge strane, A. i
je uzviknuo 1919. u lanku asopisa La Revue
lilleraire; Ah, tk o e nam osloboditi duh
t. na vie naina: razbijajui ne samo pjesni
ki stil knjievne tradicije nego i sam jezik
njegov, lomei ustaljenu jezinu shemu, stva
rajui neologizme, povezujui uzajamno ono
to je nepovezano, ostavljajui od jezika gdje
kad sam o niz izoliranih rijei, ili reducirajui
ih tovie do pukoga niza glasova. Sami su
daaisti isticali da ih je sjedinjavala u grupu
K N JIEV N I ATLAS
samo injenica to su radikalno odbacivali
svaku knjievnu tradiciju dok je u vlastitom
stvaranju svaki iao svojim putem. T ako n a
kon loma s realizmom i esteticizmom nae st.
nije stvorilo jedinstvene k. t. do jedine -*
marksistike toerije. M arks i Engels naglaavali
su da je knjievnost umjetniki izraz klasne
svijesti pieve, Sartr je istakao da je knjiev
nost u svojoj biti zauzimanje odreenoga sta
va (prise de position), da svaka rije pieva
odaje njegov drutveni stav (position sociale)
kao i svaka njegova utnja. Z ato sovjetski
marksizam od knjievnoga djela trai da svje
sno izraava potpuno odreen drutveni stav,
-* partijnost. U Sovjetskom se Savezu izgra
dila k. t. -> socijalistikoga realizma, koji bi
po definiciji trebalo da zdruuje u sebi rom an
tizam i realizam: da u upotrebi stilskih sred
stava ostane vjeran realizmu, ali da s optimiz
mom pokae put iz graanskoga drutva u
raspadu u idealno besklasno drutvo budu
nosti, odnosno da prikae izgradnju takva
drutva u socijalistikim zemljama, te da nad
visi nejunake likove realizm a prikazivanjem
novoga junaka, ju n ak a puta u socijalizam.
L it.: P. van T ieg h em , L e s grandes doctrines
Littraires en France. 1946; J. - P . S artre, Situations
i l , 1948; A. S a v i R ebac, A n tik a estetik a i nauka
o knjievnosti, 1955; A. H a u s e r, Socijalna is to rija
um e t nos ti i knjievnosti, 1962 (prev.); A. F ia k e r i Z.
kreb, Stilovi i razdoblja, 1964; R. W eilek, A history
o f m odern criticism 1750 1950, 1965; Z. K o n sta n -
tinovi, E kspresionizam , 1967; E kspresionizam i
hrvatska kn jie vn o st, P o seb n a iz d a n ja asopisa K ri
tika, 1969, 3; R. W ellek, D iscrim inations, 1970; K nji
evna k ritika i m a rk siza m , 1971, (Z b o r n ik ); J. M ,
F.is, The T heory o f L itera ry C riticism , 1974; G .
P astern ack , Theoriebildung in der Literaturw issen
schaft, 1975; D . F re u n d lie b , Z u r W issenschaftstheo
rie der L iteraturw issenschaft, 1977; D . F o k k em a,
Theories o f Literature, in ihe 20th C e n tu r y , 1977.
K N JIE V N I ATLAS - V rsta prirunika uz
povijest knjievnosti, razm jerno se rijetko iz
daje. Sadri obilje slikovnog materijala (slike
pjesnika, gradova i krajeva u kojim a su ivjeli,
faksimile rukopisa i naslovnih stranica prvih
izdanja itd.) ili geografske karte na kojim a su
ubiljeeni pjesnici i njihova djela prem a mjestu
roenja ili djelovanja. Lj.Sek.
K N JI E V N I JE Z IK - N orm irani jeziki ob
lik koji u odreenoj kulturno-nacionalnoj for
maciji ima funkciju opteg instrum enta razno
likih vidova jezike komunikacije. U toliko se
k. j. ne moe poistovetiti sa jezikom knjiev
nosti, na ta bi upuivao spoj leksema od
kojih je ovaj pojam sainjen; on naelno obu
342
hvata sve vidove optejezikog kom uniciranja
na nivou koji odreuje kultura koja ga je
form irala kao svoj univerzalni instrum ent ko
municiranja. K .j., dakle, obuhvata mnogo ire
od jezika knjievnosti i u nekim nacionalnim
lingvistikama je ustaljen kao term in koji ozna
ava osoben oblik jezikoga fenom ena i jezi
ke funkcije. S druge pak strane, kao opti
kom unikacioni i norm irani jeziki instrum ent,
k. f. je opsegom ui od jezika knjievnosti, jer
se jezik knjievnoga dela slui svim idiomima
u okviru nacionalnog jezika, i norm iranim i
nenorm iranim : od norm iranog k . j . do razgo
vornog i dalje do dijalekata i -+ argoa,
Ipak, ovakav izbor naziva za jeziki oblik koji
je norm iran i kom e je poverena opta funkcija
u datoj nacionalnoj kulturi nim alo nije slua
jan. U nacionalnoj knjievnosti je, naime, e
sto form iran prvi norm irani jeziki idiom i
upravo u njoj je on obijao i najjasnije obras
ce. Stoga je razumljivo kad se posebno istiu
zasluge za form iranje k. j. pojedinih znaajnih
nacionalnih pesnika koji imaju mesto tzv.
knjievnih rodonaelnika (ekspir za eng.,
Pukin za rus., 'Mickjevi za polj., za srphrv.
Vuk K aradi, nerazdvojno od jezika n aro d
nog stihovnog i proznog izraza i si.). Ali to jo
ne znai da u form iranju norme k. j. iskljuivu
ulogu ima jezik knjievnih dela: k. j. u poje
dinim nacionalnim kulturam a uobliavao se
razliito, u zavisnosti od konkretnih kulturno-
-socijalnih, istorijskih i jezikih prilika u ko
jim a je form iran. Ako pak im am o u vidu
osnovnu odliku k . j . kao opteg kom unikacio
nog sredstva, koje podrazum eva norm u i ko
difikaciju, dakle k ao univerzalnog kda odre
ene kulture, koji samim tim ne moe biti ni
na koji nain m arkiran, onda je nesumnjivo da
bi najprikladniji naziv bio standardni je zik ili
jeziki standard (eng, standard, standard lan-
guage}, K od nas takav naziv, zahvaljujui u
prvom redu radovim a D. Brozovia, uzima
sve vie maha, a u anglo-am. lingvistici on je
ve ustaljen, dok ga je u rus. lingvistici prvi
upotrebio E. Polivanov jo poetkom tridese
tih godina. AU takav naziv, bez obzira na sve
njegove prednosti, ipak podrazum eva jedan
osobiti vid k. naime onaj savremeni, m o
derni tip, u kom e je norm a proela sve nivoe
jezike strukture od pisanog i knjievnog
do govornog, pa ak i razgovornog jezika, od
ortografije do ortoepije. A ipak je to samo
jedan vid k . j , U istoriji razliitih k . j . mogu se
nai i drugaiji vidovi, koji se i pojavno i
funkcionalno razlikuju od dananjih modernih
standardnih jezika. O tom e neposredno sve-
doi i naziv pisani je zik (nem Schriftsprache,

e. s p is o v n y j e z y k , rus. n u a ? M en n b i H i b i K ) .
Pojedini k . j . su, naime, ponekad bili funkcio
nalno ogranieni sam o na pisani k . j . , naroito
u sluajevima kad je za osnov norm iranog
jezika uziman tui ili srodni jezik (npr. staro-
crkvenoslov. kod Rusa, Bugara i Srba). Stoga
je razumljivo, ako im am o u vidu prekid od 16.
do kraja 18. v. izmeu starog i novog e. k . j . ,
to je upravo kod eha ustaljen naziv p is a n i
j e z i k . U skladu sa funkcijom koju obavlja kao
univerzalno kom unikaciono sredstvo odree
ne kulture, k . j . se naziva i k u l t u r n i m j e z i k o m
(polj. j e z y k k u l t u r a l n y ) ili pak j e z ik o m c iv ili
za c ije ., c iv iliz a c io n im j e z i k o m (ir. la n g u e d e c iv i
lista t io n ). Sovjetski pak lingvisti u poslednje
vrcme sve vie upotrebljavaju term in ( o p t e )
n a c io n a ln i j e z i k , koji se po funkcionalnom op
segu najvie pribliava m odernom standard
nom jeziku: on ima jasnu normu, koja pro
ima sve nivoe jezikog sistema, i polivalentnu
funkciju, koja obuhvata sve sfere jezikog a
kom uniciranja date nacije. Ovi razliiti nazivi
k . /. ukazuju u kolikoj meri k . j . kao jeziki
fenomen zavisi i od lingvistikih i od ekstra-
lingvistikih uslova. Stoga bi se s pravom
moglo rei da je k . j . u stvari sociolingvistika
pojava. U svojoj istoriji k . j . su sluili razlii
tim socijalnim slojevima i u zavisnosti od so
cijalnih prilika menjali svoj funkcionalni op
seg. Stari pisani jezici kao k . j . imali su veoma
uzak funkcionalni krug, dok ga dananji stan
dardni jezici proiruju do one polivalentnosti
koja obuhvata sve kom unikacione potrebe sa-
vremenih nacionalnih kultura. Isto tako je i
izbor dijalekatske baze odreenog k , j . uve
liko zavisio od socijalno-ekonomskih i nacio
nalnih okolnosti. esti izbor one gradske
koin koja pripada nacionalnom i kulturno-
-ekonom skom sreditu (moskovska k o in za
rus. jezik ili govori L ondona za eng. to, m o
da, najbolje pokazuje). Srp-hrv. k . j . formiran
je pod posebnim okolnostim a i s obzirom na
vreme form iranja i s obzirom na ijalekatsko
stanje, kao i s obzirom na nacionalnu situa
ciju. Opreeljenje V. K aradia za novoto
kavsku folklornu k o in , kako je naziva Bro
zo vi, bilo je svim tim mom entim a neposredno
uslovljeno. A sama injenica da je ovaj k . j .
m orao da slui dvem a potpuno individuali
zo vani m nacijam a (srp. i hrv.) uslovila je po-
larizovanje nekih elem enata u dve varijantski
form irane norme. K . j . se tako izdvaja u pose
ban socio lingvistiki fenomen, odeljuje se od
svoje isto jezike supstance i dobija odreenu
autonom nost. Funkcija koju ima kao norm i
rano i zajedniko sredstvo jezikoga komuni-
:iranja u okviru individualizovane nacionalne
K N JIEV N I PERIG
kulture neposredno opredeljuje i njegovu pi
rodu.
L it.: V. M ath esiu s, P ro b iem y eke kultui
jazykove, etina a obecny ja zy k o zp u t, 1947; /
Beii, O ko naeg knjievnog je z ik a , 1951; M . V
P yxM aH , Bonpochi (popM upoeatms u p a ie u m u n ne
iuOH.ibHMX funbiKOa, I960; P. S. Ray, Languag
Standardization: Studies in Prescriptive Linguistic:
1963; B. H a v ra n e k , O n the Com parative S i rue turd
S tudies o f Slavic S ta n d a rd Languages, T P L , 1966
1; W . B right, Sociolinguistics, 1966; P. A. Byjj&noB
Jlum epam ypH we h m k u u .'nhixo&Me em iu u , 1967; B
B. BiiHrpa;.!OB, IJpoO.ievbt jiumepamyptibix fnuKOb
u j ax ohom epi toem e ux oGpaioeaituy u pcneum un,
1967; O , Jespersen, ovjeanstvo, narod i pojedinac
sa lingvistikog stanovita, 1970 (prev.); D . Brozo-
vi, Standardni jezika 1970. N.P.
K N JI E V N I LEKSIKON - Renik u kome
se objanjavaju termini koji se upotrebljavaju
u -* nauci o knjievnosti i daju biografiju i
bibliografiju pisaca. K. 1. moe obuhvatati
sam o te r m in e ( te r m in o lo k i r e n ik ) , ili samo
a u to r e ( b i o g r a f s k i r e n i k ) , ili samo d e la . N aj
ee su pomeani a u t o r s k i i te r m in o lo k i po
daci. Sl.P.
K N JI E V N I M A N IFEST -+ Manifest, knji
evni
K N JI E V N I P E R IO D - Jedan od najirih
pojm ova u -> knjievnoj periodizaciji. O zna
ava dui istorijskoknjievni odsek vremena,
u kome se zapaa jedinstvo vrlo raznorodnih
skupina inilaca spoljanjih i unutra
njih, tj. rutveno-iejnih, socio-psiholokih,
optekulturnih i opteumetnikih, sjed n e stra
ne, i form alnostilskih, anrovskih i teorijsko-
-poetikih (pesnika tem atika, leksika i meta-
forika, motivacijski i kompozicioni sistemi, pla
novi semantikih znaenja i simbolikih projek
cija, versifikacija), s druge strane. N aporedo s
term inom k . p . upotrebljavaju se i termini ep o h a
i ra z d o b lje . Neki teoretiari skloni su da prave
razliku izmeu e p o h e , k . p . i ra z d o b lja utoliko
to bi k . p . pokrivao manji vremenski odseak,
a epoha dui, dok bi razdoblje bio nadre
en pojam za oba (A. Flaker). Isto tako nisu
dovoljno razgranieni ni pojmovi: k , p . i
knjievni pravac, odnosno stilska formacija.
Po R. Veleku. k . p . je vremenski odeljak u
kojem vlada jedan sistem knjievnih normi,
merila i konvencija, ije se uvoenje, irenje,
menjanje i iezavanje mogu pratiti, to bi, po
H. Markjeviu, vie odgovaralo pojm u k n ji
e v n o g p r a v c a , a po A. Flakeru pojmu
s ti ls k e f o r m a c i je . Ipak, i Markjevi i Flaker
pod k . p. porazum evaju o d s e k is to r i je k n j i e v
n o s ti u kom e se javlja specifian s is te m knji
K N JIEV N I PO K R E T
evnih pravaca, odnosno stilskih formacija ili
stilskih grupa. G ranicu izmeu perioda pred
stavlja ulazak u ofanzivnu fazu bar jednoga
o novih knjievnih pravaca, to u stvari pred
stavlja pojavu novog oveka u knjievnosti
(Z. Skreb). Iz ovoga bi izlazilo d a u k. p.
moemo imati i vie knjievnih pravaca, ali je
jedan od njih dominirajui, koji daje glavnu
stilsku odliku perioda. Tako, npr., period ->
romantizma moe da sadri u sebi, u nekim
knjievnostima, i stilske odlike prosvceno-
sti, -> sentimentalizma, ak i -* klasicizma i ->
realizma, ali je dominirajui knjievni pravac u
njemu romantiarski.
L it.: H . M arkjevi, N a u k a o knjievnosti (pre-
vod), 1974; S. P etrovi, Priroda k r itik e , 1972; A.
F laker, S tilske fo rm a c ije , 1976; Z . K o n s ta n ti no vic,
K njievnost u slubi n acio n aln o g p rep o ro d a , u
knjizi Z b o rn ik radova nastavnika i studenata O dseka
za opru knjievnost i teoriju knjievnosti u Beogradu,
1975; D. ivkovi, T ip o lo k e o so b in e knjievnosti
u srp sk o m ro m an tiz m u . L M S , 420, sv. 3, 1977.
D . .
K N JIEV N I PO K R E T (fr. mouvement). -
Periodizacijski termin za oznaavanje istorij-
skog procesa kakav se stvarno odvijao u knji
evnom ivotu i kakav se ispoljio u knjievnim
-> manifestima, knjievnim -> programima, i u
-> knjievnoj kritici, kao i u knjievnim bo r
bama i u tumaenjim a samih knjievnih stva
ralaca. T o je u stvari grada za naunu
periodizaciju istorije knjievnosti, zasnovanu
na istoriji knjievne kritike jednog knjievnog
-> pravca ili knjievnog -> perioda. K. p. ne
treba meati sa knjievnim pravcem, jer je
pravac apstraktna kategorija, koja se, obino,
naknadno uspostavlja u istorijskoj naunoj
sintezi. T ako je, npr., term in -* barok, kao
oznaka stilskog pravca u um etnosti i knjiev
nosti 1617. veka, prvi put upotrebljen kra
jem 19. veka, u studiji H ajnriha VelfHna: R e
nesansa i barok (1888); term in -> klasicizam
(klasikalizam, klasinost, pseudoklasici-
zam) nastao je takoe tek sredinom i krajem
19. veka, a term in -> romantizam nastao je o
prieva romanticki, koji se iroko upotreb
ljavao jo od druge polovine 17. veka. Naime,
za knjievni pravac ne moe se, bez kritike
provere, upotrebi ti samoi m eno vanje toga
pravca (barokni pisci su, npr., svoj knjievni
pravac nazivati razliitim imenima: - mari-
nizam, -* gongorizam, jufjuizam, teska
kola).
Lit.: P erioizacija, knjievna. D . .
KNJIEVNI POKRETI 1 PRAVCI - Pe-
riodizacija, knjievna
344
K N JI E V N I PRAVAC (fr. courant, nem.
Richtung. eng. current, rus. HanpaBJieHHe).
Termin istorijskoknjievne - periodizacije
koji oznaava skup jedinstvenih knjievnih
stilskih crta u jednom knjievnom -+ periodu.
K. p. se odreuje na osnovu zbira ela slinih
po nastanku i srodnih po stilskim odlikam a
koja pripadaju odreenom knjievnom perio
du. U jednom k. p. javljaju se kao zajednike i
stilske i idejne crte, tvorei kom pleks sloenih
odnosa izmeu drutveno-iejnih, socio-psiho-
lokih i formalno-stilskih osobina. Zavisno od
orijentacije pojedinih naunika, osnova za od
reivanje ovog jedinstvenog kom pleksa je raz
liita: duh jednog doba, oseanje ivota, vizija
sveta, pogied na svet, pojava novog oveka i
si. Uz ovo dolazi i model predstavljenog sveta,
kao i sistem formalnostilskih postupaka (krug
prikazanih tema, stepen i pravac transform a
cija predstavljenog sveta u odnosu na pri
rodnu sliku sveta, shema likova i fabularnih
tokova, hijerarhija m oralnih vrednosti, em o
tivni kvaliteti; poetska leksika i metaforika,
pesnike slike, versifikacija, motivacija i kom
pozicija, knjievna genologija, tipovi simboliza-
cije i si.). K. p. se odreuje kao tipoloka ap
strakcija niza srodnih dela u odreenom istorij-
skoknjievnom periodu. Njega ini izvesna
idealizacija em pirikih knjievnih fakata, to
znai da ne postoji pojedinano delo koje bi
otelo vilo sve osobine jednog k. p. ve se
one apstrahuju iz niza srodnih knjievnih ela.
U tom pogledu znaajni pisci i znaajna dela
mahom izlaze iz okvira sheme k. p.\ nasuprot
tome, najilustrativniji su predstavnici nekog
k. p. upravo srednji i mali pisci, ija indivi
dualnost obino ne prevazilazi okvire date
perioizacijske sheme. U novije vreme kod
nas su predloena jo dva periodizacijska
pojma koji preciziraju znaenje k. p.: >
stilska formacija, koja oznaava nadnacio
nalne i nadindividualne istorijskoknjievne ka
tegorije, za razliku od k. p., kojim se ozna
avaju istorijskoknjievne tendencije prvenstve
no u nu tar nacionalnih knjievnosti (A. Flaker)
i -> stilski kompleks, koji oznaava skup nekih
stilskih postupaka koji sa ostalim stilskim
kom pleksim a ini odreeno istorijskoknjievne
stilsko jedinstvo (Z. kreb).
L it.: -* Perioizacija, knjievna. D . .
K N JI E V N I R O D O V I I V RSTE (knjievna
genologija, knjievna morfologija) Uz izve-
sno kolebanje terminologije, nazivaju se k. r. i
v. jo i -> anrovi. Knjievni rod, k ao rezultat
osnovne deobe knjievnosti, predstavlja naj
iru skupinu knjievnih dela sa zajednikim
345
sutinskim obeiejima. iroko je usvojena po-
dela na tri roda: lirski, epski i dramski. Prvu
teorijsku podlogu trolanoj podcli pruio je
Platon u IH knjizi Drave, kada je govorio
o razliitim oblicima pesnitva. Uoavajui u
pojedinim oblicima razliitu meru -> podra
avanja (-* mimeza) on konstatuje da postoji
jednostavno pripovedanje. gde se pesnik ni
kad ne skriva, zatim podraavanje (gde pe
snik kazuje tako kao da to govori neko drugi
a ne on sam) i, najzad, meavina jednog i
drugog naina, jednostavnog pripovedanja i
podraavanja. Jednostavnim pripovedanjem
on tu naziva govor onih pesnika koji ne po
kuavaju da stvore utisak kao da to to kazuju
govori neko drugi, i kao primer navodi ->
itirambe. Z a obrasce istog podraavanja uzi
ma -> tragediju i - komediju, gde pesnikove
direktne reci nema, ve ostaje samo upravni
govor junaka, njihovi dijalozi. Trea je m o
gunost naizmenino pripovedanje i podraa
vanje. kakvo se sree preteno u epskim pe~
srnama: ilustraciju prua ve poetak Ilijade,
gde se pesnikov neupravni govor ubrzo pre
kida upravnim govorom njegovih junaka. Po
jam podraavanja Aristotel u Poetici (1448 a,
20 24) protee na celokupno pesnitvo, pa i
na pripovedanje (bilo da pesnik govori na usta
neke druge linosti ili jednostavno bez pre
tvaranja), a dram ski oblik razlikuje se od
drugih vidova pesnitva po tome to lica tu
vre neku radnju. Lirika e stei status treeg
k. r. tek u poetikam a 17. i 18. v., najpre kod
panaca i Italijana, a zatim kod Francuza.
Nemaca i drugih naroda. Sredinom 18. v. fr.
estetiar Bate razlikuje tri pesnika roda pre
ma odreenoj usmerenosti ili, kako bi Hora-
eije rekao, boji: lirskom rodu boju daje
pijanstvo oseanja, epskom delu boju daje u-
desnost prie, a dram skom rodu radnja,
koju vre kraljevi ili ljudi iz naroda. Braa
legcl i drugi rom antiari s poetka 19. v., a
za njima i Hegel, tri glavna knjievna roda
p osmatraj u u istorijskoj perspektivi kao tri
dijalektika m om enta u razvitku knjievnosti.
G ovorilo se a je najstarija epika, koja prua
punou objektivnog, zatim se javlja procvat
lirike, koja obeleava subjektivnost pojedinca,
a naposletku se javlja dram a kao harm onino
proim anje epske objektivnosti i lirske subjek
tivnosti. Drugi su, kao fgo. izvor poezije videli
u lirici, epiku su stavljali na drugo mesto. dok
bi tree mesto ostavljali dram i. Slinu istorij-
sku shemu k. r. meu piscima 2 0 . v. zastupa i
D. Dojs. Njegov junak Stiven u rom anu
Portret umetnika u mladosti izloio je jednu
knjievnu estetiku koja na istorijskom planu
K N JI E V N I RODOVI I VRSTE
uoava poev o lirike, pa preko epike, o
dram e gubljenje svakog vidnog odnosa
u metni kove tvorevine prem a um etnik ovoj li
nosti. depersonalizaciju pesnika u knjievnim
eliina. M eutim, svaka teorija istorijskog
smenjivanja k. r. previa trajnu ponovljivost,
jednovrem eno negovanje, legitimnost odra
vanja i prepiitanja rodova u kasnijim kao i u
ranijim periodim a civilizacije, odnosno, ako je
0 pojedincu re, u zrelijim godinam a pesnika.
Osim toga, svrstavajui k. r. jedan posle d ru
gog u vremenu, teoretiari redovno vaspo-
stavljaju izvesnu hijerarhijsku lestvicu, i jedan
rod, bio to najstariji ili najnoviji, istiu kao
vrhunac knjievne umetnosti. A takvo pretpo-
stavijanje jednih k. r. drugim a redovno biva iz
raz line privrenosti nekog teoretiara odree
noj knjievnoj formi i znai suavanje knjiev
nih horizonata, estetiko osiromaenje. Stabil
niji oslonac podeli na k. r. traen je u trajnim
zakonim a pesnitva i ljudske prirode. Poznate
su u tom smislu Geteove rei da postoje tri
prave prirodne forme pesnitva: ona gde se
isto pripoveda, ona koja je entuzijastiki us
treptala i ona u kojoj lica eiaju: epos. lirika,
drama. Ta tri naina pevanja primeuje
on u svojim belekama uz Zapadnoistoni di
van (1814 1819) mogu da nastupaju sku
pa ili izdvojeno. Zadravajui se na struktu
ralnim razlikam a tri osnovna k. r. i. Petersen
odreuje ep kao m onoloko saoptavanje neke
radnje, liriku kao monoloko prikazivanje ne
kog stanja, a dram u kao dijaloko prikazi
vanje neke radnje; uz njih on kruno raspo
reuje prelazne oblike. Cesto je pravljena ana
logija k. r. sa drugim umetnostima. Vreni su
1 brojni pokuaji psiholokog, antropolokog,
lingvistikog razgranicavanja k. r. No upravo
brojnost takvih pokuaja otkriva a i najubed-
Ijiviji predloi za naelo osnovne anrovske
poele knjievnosti imaju svoje slabe take.
U potrazi za elastinijim m etodam a razm a
tranja knjievnosti E, tajger je preporuio
a se umesto imenica lirika, epika i dra
ma upotrebljavaju pridevi lirsko, epsko
dram sko, a se, umesto svrstavanja pesni-
kih dela u gotove rubrike utvrenih anrova,
konkretno ispituje o koje je mere u odree
nom elu zastupljena lirska, epska ili dram
ska intencija, koji tonalitet preovlauje. A
duboku zasnovanost tih osnovnih pojmova
poetike tajger vidi u posebnostim a emocio
nalne. predstavile i logike moi ljudskog bia:
lirski je stil, po njemu, vezan za seanje, epski
za predstavljanje, a dramski za napetost oe
kivanja. M eutim, u savremenoj teoriji knji
evnosti ima i preloga za drukija razliko
K N JIEV N I RO D O VI I V RSTE
vanja k. r. ee su uz bok lirike, epike i
drame isticani kao knjievni rodovi -* roman i
- satira. A nisu usamljena ni sasvim drukija
deljenja, ni radikalna osporavanja bilo kakve
imanentne deobe knjievnosti. N o ako se vodi
rauna o praksi prouavanja knjievnosti, tro
lana podela knjievnosti na liriku, epiku i
dram u je od svih najznaajnija. N ju ne dem an-
tuje ni priznavanje -* didaktike knjievnosti
kao posebnog k, r je r taj rod, obuhvatajui
brojne knjievno-naune vrste, zauzim a gra
ninu oblast izmeu knjievnosti i nauke, pa
ostaje van pesnitva u stroem smislu. Ono
prema emu je savremena knjievna misao
nepoverljiva tie se isticanja istote k. r. kao
vrednosti: izgleda da je vei ugled od istote
stekao rom antiarski princip proim anja os
novnih stihija knjievnog izraza. D uga raspra
0 tome a li je Gorski vijenac dram sko ili
epsko elo ili je lirska poema izgleda da na-
ginje odgovoru o harm oninoj sintezi sva tri
roda u njemu. A izdvajanje triju osnovnih
tendencija knjievnog izraza prim a se kao
neka geometrijska apstrakcija. N a trouglu koji
tvore lirika, epika i dram a sazdana je knji
evna trigonom etrija. Knjievne vrste su
skupine knjievnih dela sa nekim zajednikim
osobinama koje se kod drugih knjievnih ela
ne javljaju. Za razliku od k. r., koji nastaju
izvesnom generalnom deobom ceiokupnog po
lja knjievnosti, k. v. imaju vie empirijski
karakter. Istorijski posm atrano, postojanje
utvrenih k. v. prethodi i samom pojmu
knjievnost, koji je tek naknadna sinteza. Jer,
ve u usmenom predanju jasno se izdvajaju
pojedini pesniki oblici, - jednostavne for
me, kao to su -* bajka, zagonetka, Boalo, npr., navodi i opisuje idilu, elegiju,
poslovica ili -* ala. Raznoliki pesniki oblici
su se izdvajali prem a obredim a i kultovim a u
ijem su krilu negovani, prema raspoloenju
koje su izraavali, u zavisnosti od situacija u
kojima su pesnike rei izgovorene ili o m u
zikih instrum enata i kompozicija koje su ih
pratile. Platon u Zakonim a (III, 15) spominje
da su u starini jasno razluivane dostojan
stvene pesnike vrste i oblici, kao to su
himne, ..> tubalice, > peani, ..> ditirambi, -*
nomi. Te vrste pesama su bile strogo odreene
1 nije bilo dozvoljeno upotrebljavati neku mu
ziku koja odgovara popevkam a druge vrste. U
veliki greh pesnicima pripisuje Platon to to
kre ta stroga pravila posveena od strane
Muza. U neobuzdanom zanosu, belei
on obuzeti preko mere slau zadovolj enim definicijama ne odgovara bilo bi
stva, meali su tubalice s him nam a i peane s
ditiram bim a, podraavali su na kitari kom po
zicije namenjene frulam a, sve su spajali sa
346
svaim i ne nam erno no iz neznanja lano
izjavljivali da u um etnosti nem a nikakvih pra
vila ... A te umetnike slobode podstrekava-
le su preteranu slobodu u politikom ivotu i,
prem a uverenju starog zakonodavca, pobui
vale su duh neposlunosti i titanske pobune,
vodile drutvo anarhiji. Tradicionalisti u knji
evnosti raznih epoha tvrdili su da je meanje
k. v. tetno i da se savrenstvu u poeziji stie
putevim a koje je posvetilo iskustvo najboljih.
-* I storija knjievnosti, koja je u pogledu tog
iskustva najm eroavnija, pokazuje, meutim,
da su razne knjievne epohe i razni narodi ak
i iste anrove negovali na razliite naine.
T ako i kada se htelo blie odrediti ta je -*
oda, m oralo se zastati, kako primeuje Herer,
pred pitanjem koja je oda prava. Jer helenska
oda, rimska, zapadna, severna ili ona novog
doba nikako nije jedno isto. Samo prem a
linim naklonostim a ispitivai su odreeni vid
mogli istai k ao model, smatrajui sve ostale
za odstupanja. U istorijskoj perspektivi je oi
gledno d a su jedne k. v. tokom vremena zasta-
revale, dok su se druge pod starim ili novim
imenima javljale, zasnivajui nove tradicije.
Pa ipak, evropska knjievnost, koja ima izve-
stan kontinuitet od antike do modernog doba,
poznaje vie knjievnih oblika koji su nego
vani i preuzimani u veoma razliitim sredi
nam a, A ima anrova koji su podjednako
rasprostranjeni kod vanevropskih n aroda kao
i kod evropskih. I ta postojanost odreenih
oblika u knjievnom nasleu m amila je teore
tiare a to iscrpnije popisu i opiu k. v.
Klasicistiki umovi su sm atrali da je broj an
rova ogranien i da su njihove granice otre.
odu, sonet, epigram, rondo, baladu, madrigal,
satiru, vodvilj, tragediju, epos, komediju i,
uzgredno, rom an. K arakteristine su rei poz-
nog fr, klasiciste A. enijea, koji je u pesmi
Invencija pisao: Priroda je odredila dva
deset razliitih anrova, razdvojenih u Helena
lakom niti; nijedan anr ne bi smeo a, uda
ljavajui se o tih propisanih mea, granice
drugog prekorai. O stati u okvirim a svog
anra zahtevano je u ime iepote. Nije se
moglo nijedno delo pojaviti alio se G ra-
vina 1691 a da ne bude odm ah sasluano
pred sudom kritike i upitano najpre o svom
imenu i rodu, da se odm ah ne zapodene spor o
tom e da li je ono poem a, rom ansa, tragedija,
komedija ili drugi propisani anr. A ako utvr
prognano i prezreno za sva vremena. U ko
liko su m anje bili sputani autoritetom tradi
cije, pesnici i teoretiari su priznavali vei broj
347
k. v. i podvrsta, starih i novih. Im a onoliko
rodova i vrsta pravih pravila koliko ima vrsta
i rodova pravih pesnika primetio je .
Bruno jo u doba punog autoriteta klasine
teorije anrova. U tiranju otrih barijera meu
anrovim a naroito su doprineli rom antiari.
Evolucionisti pod Darvinovim uticajem istiu
analogiju knjievnih anrova sa vrstam a iz
biologije. A poetkom 20. v. B. Kroe, u ime
neponovljive ari svakog umetnikog dela,
teorijski odbacuje sve podele um etnosti na
rodove i vrste kao veslake sheme. Umcsto
posm atranja okotalih anrova, on preporu
uje ispitivanje osnovnog duevnog stanja koje
je odreena poezija izrazila i sm atra da su za
odredbu takvog stanja najpodesnije uobia
jene kritike kvalifikacije kojima se konstatuje
da je neka poezija tragina, neutena, oajna,
mirna, vedra, vesela, sveana, it. Ali pitanje
je ne zamenjuju ii se time, u stvari, odredbe k.
v. stilskim karakteristikam a. Celishodnost
ustanovljavanja sitnijih k. v. i podvrsta teko
moe da ospori zasnovanost nekih osnovnih
k. r. i v. Crte podudarnosti izmeu dela koja
pripadaju istom rodu ili vrsti redovno poi
vaju na uzajamnim ugleanjima stvaralaca,
voljnim ili nehotinim, neposrednim ili posred
nim. N aroito su se remek-dela nam etala svo
jom sugestivnou kao modeli posebnih an
rova. A poto vidovi ugledanja mogu biti vrlo
raznoliki, ni naela prem a kojim a se obrazuju
k . v. nisu ista. Neke su k . v. odreene nasle-
ivanjem metrikih i kompozicionih shema
(npr, sonet, rom an u pismima), druge m oti
vima i sieima knjievnih dela (kao ljubavna
pesma ili istorijski rom an), neke, opet, na
osnovu duhovnog stava (kao satira, ispovesti)
ili duevnog stanja (kao elegija, tragikom e
dija). G lavna odlika nekih anrova je vea ili
m anja obimnost (npr. u sluaju skea, jedno
inke, trilogije). A ima i takvih koji se zasni
vaju na karakteru odnosa izvedenog dela pre
ma odreenom originalu (kao parodija, pozo-
rina obrada, prevod). Iako su sve ponaosob
vie ili manje opravdane sa stanovita potrebe
za odreenom klasifikacijom, razliite se po-
ele na k. v. izgleda ne daju uskladiti
jednim sveobuhvatnim naelom. K ada je Ge~
te, pored tri prirodne forme pesnitva, n a
brajao poznate pesnike vrste, rasporedio ih je
prem a abecedi.
L it.: F. B runetire, L'volution des genres dans
'histoire de la littrature, 1890; K . V itor, P ro b
lem e d er literarisch en G attu n g sg esch ich te , D eu
tsche V ierteijahrsschrift fir L iieraiurw issenschafl und
G eistesgeschichte, 1931: B. K roe, E ste tik a , 1934
(prev ); P . V an T ieghem , L a q u estio n d es genres
littraires , H elico n , I, 1938; J. P etersen, Die Wissert-
K N JI E V N O MESTO
schaji von der D ichtung, 1939; A ctes du 3. C o n
grs in te rn a tio n a l d h isto ire littraire. Helicon,
1940, II; I. B ehrens: D ie L ehre von der Einteilung der
D ichtung, 1940; E . S taiger, G rundbegriffe der P o etik,
1946; J. D o n ah u e, The theory o f liierary kinds,
I II, 1949; M . F u b in i, G enesi e sto ria dei generi
letterari . Tecnica e ieoria letieraria, 1951; Hegel,
E stetika , I III, 1952- 1961 (prev.); EejimiCKmt,
PaaaejieHKe o o : h h hu po.ubi h BHjjbi, flo .m o e
copauue commentai, V, 1954; D. ivkovi, Knjievni
rodovi, 1962; M . L and m an n , T od u n d Ew igkeit der
G attu n g en , Die absolute D ichtung, 1963; Teopufi
jum ep a m vp b i Poybi u w a n p u Aumepamypbi. 1964;
W. K rau ss, D ie literarischen G attu n g en , Essays,
1968; H . P ra n g : F orm geschichte der D ichtkunst,
1968; J. D ereti, K om pozicija G orskog vijenca. 1969;
R. W ellek; G en re T heory, th e Lyric and Hrlebnis,
D iscrim inations, 1970; K. W. H cm pfer, G attungs
theorie, 1973; P. Pavlii, Knjievna genotogija, 1983.
LT.
K N JIEV N IK (lat. litteralus - pismen, obra
zovan; posveen knjievnosti) Literata, o-
vek od knjige, onaj koji je svestrano obrazo
van, znalac. Docnije, i pre svega, -* pisac. U
18. i 19. v. sa procvatom novinarstva, k. imaju
jak uticaj na politiki i kulturni ivot. D anas
se obino podrazum eva da je k. zvanino pri
znat pisac, lan udruenja k. onaj koji se bavi
knjievnou: pisac, -* pesnik.
L it.: J, W . S au n d ers, The Projession o f English
L eiters, 1964; W . H . B ruford, Der B e ru f des
S chriftstellers, 1968; H , W ysling, Z u r Situation des
S chriftstellers in der G egenw art, 1974; H. L. A rnold,
S chriftsteller in der G egenw art, 1975; H. Schrim pf,
D er Schriftsteller a h ffentliche Person, 1977.
Sl.P.
K N JI E V N O M E ST O - Onaj dio teksta u
kojemu pisac u pravilu radi se o djelima
epske knjievnosti na ovaj ili onaj nain
prekida tok pripovijedanja da na mjestu koje
dri pogodnim za taj prijekid govori najee
o suvremenim knjievnicima ili knjievnim
djelima hvalei ih ili osuujui ili o svojim
djelima. T o moe biti'sam o spominjanje (Ver-
gilije indirektno spominje svoje druge pesnike
radove na poetku Eneide) ili > digresija. Fr.
srednjovjekovni pisac K retjen e Troja u uvo
du svoga rom ana u stihovima, Cliges, nabraja
djela to ih je napisao dotada; njem. pisac
istoga doba G otfri iz Str as bura u svom veli
kom nedovrenom rom anu u stihovima o Tri-
stanu i Izoli, u asu kad opisuje kako Tristan
sveano prim a viteku ast, prekida pripovije
danje a nairoko okarakterizira svoje njem.
suvremenike u epici i lirici. Z a nauku o knji
evnosti takva su srednjovjekovna k. m. vrlo
vana je r ima malo drugih izvora o tadanjoj
recepciji knjievnih djela; ali i u modernijoj
novovjekoj knjievnosti javljaju se takva mje
K N JIEV N O -STILSK E T IP O L O G IJE
sta i jednako su vana za nauku. U drami
njem. pisca G. H auptm ana Osamljeni ljudi
(Einsame Menschen, 1891) dolazi u dijalogu
do panegirika rus. piscu G arinu, a u pripo-
vijeci A .S enoe Karam fi! s pjesnikova groba
(1878) u rijeima putujuega glumca ironizira
se klasina njem. knjievnost.
Lit.: M . P o ser, Der abschw eifende Erzhler,
1969.
K N JI E V N O -ST IL SK E T IP O L O G IJE -
Uvodi u nauko o knjievnosti ve Aristo
tel u svojoj Poetici, i to na osnovu znaaja
prikazanoga lika: pievi likovi ili su bolji
nego to smo mi, ili gori, ili takvi kao mi. Ta
se vrlo jednostrana etika, a ne umjetnika
k.-s, t. odrala gotovo do dananjega dana.
N o antika retorika je poznavala i k.-s. /.
razlikujui visoki, niski i srednji stil (gemis
dicendi sublime, medium, humile). Srenjov.
lat. knjievnost preuzela je najprije od antike
tu trojnu diobu, da je doskora zamijeni dvoj
nom diobom na teko i lako ukraen stil
(ornatus dijficilis, facilis). U pravilu prvi se
preteno sluio -> tropima, a drugi veinom ->
figurama. Ali srenjov. je teorija poznavala i
druge diobe, po rodovim a i vrstama, po liko
vima i tem am a. Kasnije k.-s. i. zadravale su
veinom antiknu trodjelnost pjesnikoga jezi
ka sve dok nije pojava -* romantizma dovela
do nazora da u dvojnoj opreci -* klasicizma i
romantizma kao nadvremenskih k.-s. tipova
treba gledati osnovnu k.-s. t. knjievnosti.
Takvo se shvaanje esto sauvalo do danas.
O tkako su fr. teoretiar I. Ten i knjievno-
teoretski -> pozitivizam stavili pievu linost
u sredite prouavanja nauke o knjievnosti,
njem. je nauka u velikom broju stala stvarati
k.-s. i. pjesnike linosti, npr. po podeli psiho
loga E. Kremera, osnovanoj na fiziologiji. U
novijoj je fr. nauci velik dojam psihoanalize
doveo do osebujne tipologije pisaca ( -> psiho
analitika kritika). Ali je njem. nauka u prvim
desetljeima naega st. svjesno pola i drugim
putem, tj. da tipologije ne stvara na osnovu
linosti pieve, nego na osnovu teksta. N o r
bert fon Helingrat je 1910. u studiji o Hel-
derlinu utvrdio razliku izmeu tvrde i glat
ke teksture knjievnoga djela (harte, glatte
Fgung), a 1911. je povjesniar umjetnosti
Vilhelm Voringer form ulirao razliku izmeu
gotike i klasine forme. Izrazom gotiki
posluio se Voringer u osebujnom smislu: za
njega je gotika u oblikovanju umjetnikoga
djela identina s germanskim duhom . Toj
dvojnoj diobi dodao je O skar Valcef kao trei
lan njem. formu. U toj dobi k.-s. t. se pove
348
zivala s plemenskim ili nacionalnim pojm o
vima. a takav je nain bio inaugurirao ve
otac pozitivistike njem. nauke o knjievnosti,
Vilhelm erer. Njem. strunjaci koji su svojim
djelima krili put nacionalnom socijalizmu,
kao i njegovi predstavnici u nauci o knjiev
nosti, razraivali su takvo shvaanje na razne
naine i s razliitim pojmovnim aparatom ,
Z.. unosei kasnije u nj pojam rase kao osnovu
razlika u umjetnikom stvaranju. K oliko se
nacionalistika k.-s. t. usjekla u osnove njem.
nauke o knjievnosti, pokazuje injenica da
suvremeni strunjak vicarac Emil Stajger go
vori o vic. odn. aust,, duhu u pojedinih
njem. knjievnika, N a H elingrata nadovezao
se 1915. vic. povjesniar umjetnosti Vilhelm
Velflin i svojim novim pokuajem stekao ve
liku popularnost. Velflin je u opsenoj svo
joj studiji Osnovni pojmovi povijesti umjetnosti
(Kunstgeschichtliche Grundbegriffe) pokuao
suprotstaviti likovna djela - renesanse li
kovnim djelima baroka, povezujui likovne
umjetnike svakoga od tih dvaju doba srod
nim nainom stvaralakoga gledanja svijeta,
onako kako se on oituje u njihovim djelima
i stavljajui ih u opreku s djelima drugoga
spom enutog doba. Osuujui pokuaje da se
takva opreka dvaju doba karakterizira samo
jednim parom antitetikih pojmova. Velflin s
pravom dri da to nije mogue, pa postavlja
u svojoj karakteristici pet parova suprotnih
kategorija predoivanja ( Kategorien der A n
schauung) kao razlike izmeu renesanse i ba
roka. Renesansa je linearna, barok slikovit;
prva prikazuje plono (povrinski), drugi ide u
dubinu; zatvorenoj formi kod prve suprotstav
lja se otvorena kod drugog; m notvo paralel
nih dojm ova sputava se u jedinstven dojam ;
iako ti parovi kategorija imaju opravdan ade
kvatan smisao tek ako se prim ijene na um jet
nost oblika i boje, nauka o knjievnosti eljno
ih je prihvatila i stala ih primjenjivati na knji
evna djela. Velflinovi su se termini uinili
tako plodnim a, toliko su se popularizirali da
se mogu nai u nauci o knjievnosti i tam o
gdje se ne istie opreka tih dvaju doba. Plod
nost se njihova sastoji u tom e da oni do
putaju da se pojedina razdoblja povijesno
ga razvoja umjetnosti karakteriziraju um jet
nikim znaajkam a, a ne vie politikim ili
idejnim. Time je povijest umjetnosti zadobila
sam ostalan znaaj prije nego nauka posta
vi pitanje o povijesnim osnovam a i uvjetima
umjetnikih oblika, m ora ona biti kadra da te
oblike u njihovoj umjetnikoj osebujnosti ka
rakterizira. Velflin je uvjerljivo pokazao kako
se to moe uiniti. D ruga je velika prednost
349
njegove k.-s. t. ta to su njegove kategorije
preoivanja pojmovi koji obuhvaaju itavo doblja ne mogu adekvatno stilski okarakteri
um jetniko djelo. Pojedinano djelo se ne ra
lanjuje vie na idejno bogatstvo, kompoziciju,
radnju itd. Veiflinove kategorije odraavaju
cjelovit dojam itavoga, jedinstvenog djela. A
djelo ostaje jedinstveno i neponovljivo je r unu
tar pojedinoga razdoblja, epohe ili, perioda.
mogu doi do snanoga izraaja i razlike poje
dinih umjetnikih linosti i kronoloke razlike
u vremenskom slijedu pa i razlike nacionalnih
kultura i tradicija. Ali su Velflin i njegovi
sljedbenici nanijeli veliku tetu nauci tvrdei
da opreka izmeu renesanse i baroka, kako ju
je on okarakterizirao, nfe m ora biti ograniena
na sama povijesna razdoblja renesanse i ba
roka, nego se moe javljati i u drugim vre
menskim razdobljima. Time je on skrivio kob
no identificiranje pojm a povijesnoga razdoblja
s pojmom navrem enske k.-s. t. Takvim po
stupkom ti pojmovi npr. renesansa ili ba
rok gube jednoznanost koja treba da bude
glavna znaajka naunoga pojma (term ina), te
postaju mnogoznani elementi esejistike. Tom
se postupku usprotivio njem. knjievni stru
njak Beno fon Vize: K ategorija se, zamilje
na kao povijesna kategorija a odnosi se
na odsjek vremena koji moemo kronoloki
ograniiti s pom ou pojmovnih m ajstorija
ne moe samovoljno rastegnuti a bi se pri
mijenila i na druge jedinice, npr. rom antizam
u srednjem vijeku, pa a odjednom i tam o
ugledamo realizaciju kategorijskih pretenzija.
U tom meteu treba a ograniimo kritiku
upotrebu povijesnih kategorija na njihov po
vijesni krug, ukoliko opet ne stvaram o poj
move idealnih tipova koji pretendiraju na
to a budu samo norm ativnoestetski ili ieo-
lokotipoloki, pa da prem a njim a mjerimo
m nogobrojne povijesne dokum ente. D akako,
bilo bi bolje kad se za takav idealnotipski ili
norm ativnoestetski postupak ne bismo sluili
term inim a kao to su rom antizam ili barok,
koji e, inili mi to mu drago, ostati povi
jesno optereeni, jer su se razvili u vezi s
odreenim povijesnim doba i nem inovno bude
asocijacije na nj. U nato potpuno uvjerljivoj
argumentaciji Fon Vizeovoj u korist stroge
distinkcije izmeu povijesnih, s jedne, i nat-
povijesnih, vanvremenskih stilskih kategorija,
s druge strane, u nauci o knjievnosti prilian
broj knjievnih strunjaka dri i danas u
nas Svetozar Petrovi da se pojam npr.
realizam ne m ora upotrebljavati iskljuivo bilo
u povijesnom bilo u vanvremenskom smislu,
nego a moe, ve prem a prilikam a, znaiti i
jedno i drugo. Ne obazirui se na ispravnu
K N JIEV N O -STILSK E TIPO LO G IJE
tvrdnju Velflinovu da se pojedina stilska raz
zirati jednom jedinom kategorijom, strunjaci
su u nas A. Flaker ipak pokuali npr.
realizam okarakterizirati na taj nain. Povi
jesni se pojmovi knjievnih razdoblja epoha
ili perioda adekvatno ne mogu okarakterizi
rati jedino s pomou stilskih k. /-a; naknadno
im treba istraiti povijesne osnove i uvjete. Ali
je kompleks stilskih znaajki koji karakterizira
pojedino razdoblje tako bogat i jedinstven da
je neponovljiv; nadvremenski su jedino poje
dini elementi kompleksa. U nas je autor ovoga
lanka u pojmu - stilskoga kompleksa poku
ao stvoriti natpovijesne i vanvremenske poj
move viega reda koji e svojom kom binaci
jom okarakterizirati pojedina razdoblja. U
amer. je nauci N o rth ro p Frye (N. Fraj) u
svom djelu Anatom y o f cr ii kisn i (1957) stvorio
veliku zgradu stilskih pojm ova koji treba da
okarakteriziraju pojedina knjievna djela unu
ta r razvoja svjetske knjievnosti. Njem. je
nauka, slijedei Velflina, pokuala a, na raz
nim idejnim pretpostavkam a, izgradi itav niz
razliitih vanvremenskih stilova, ali nauka
Z apada danas sve manje stvara vanvremenske
kategorije idealnih tipova, veui veinom
svoje tipologije o povijesnu osnova; naprotiv,
nauka istonih zemalja s pojmom umjetnike
metode vee iealnotipske predodbe, gleda
jui u realizmu najvii stupanj knjievne me
tode.
L it.: E rnst K retsch m er, Krperbau und C harak
ter, 1921; H en n ig B rin k m an n , Z u W esen und Farm
m ittelalterlicher D ichtung, 1928; id., Geniale M en
schen. 1929; O s k a r W alzel, Gehalt und Gestalt im
K unstw erk des D ichters, 1 9 2 7 - 1 9 2 9 ; B enno v.
W iese, Z u r K ritik des G eistesw issenschaftlichen
E pochebegriffes, D eutshe V ierteljahrsschrift fr L i
teraturw issenschaft und G eistesgeschichte, IX, 1933,
str. 130; isti, Z u r B egriffsbestim m ung des literari
schen R ealism us, W ege der Forschung C C X ll, Darm*
sta d t, 1969; Emil S taiger, Die Z e it als Einbildungs
k r a ft des D ichters, 1939; N o rth ro p F rye, A natom y
o f criticism , 1957; A. F ia k e r Z. S kreb. Stilovi i
razdoblja. 1964: H a n d R o b e rt Jauss. T eorija ro d o v a
i knjievnost srednjega vijeka, U m jetnost rijei
X IV . 1970, str. 327; W olfgang Sptew ok. S tilistika
n a g ran in o m p o d ru ju izm eu lingvistike i nauke o
knjievnosti, U m jetnost rijei XV, 1971, str. 183;
S v eto zar P etrovi, Priroda k r itik e , Z ag reb 1972; M.
B. XpameHKO, Tuno.iorHHCcKoe inyieni-ie Jinxepa-
xypbi u e ro u p u h u h n w , Bonpocbi Aumepamypbi,
1968, 2; D. u riin , T ypologische L iteraturforschung
und ihre Prinzipien (V ergleichende L ite ra tu rfo r
sch u n g , 9 0 109); Z. K o n sta n tin o v i, Z u r L itera tu r
typologie des europischen Zw ischenjeldes (F estschrift
f r H. H im m el, 29 38). Z..
K N JIEV N OST
K N JIEV N O ST (od rei knjiga, koja je i
sama melonimijski upotrebljavana u znaenju
izvedenice knjievnost) K ao termin u dovr
enom obliku stupa u opticaj sredinom 19. v.
Pre toga bilo je vie decenija kolebanja izmeu
varijanata knjiestvo, knjievstvo, knjienstvo.
Javlja se kao prevo pozajmljene rei litera
tura i ostaje njen najblii sinonim, pratei je u
daljim pom eranjim a osnovnog znaenja. T er
min literatura, koji se s neznatnim prom ena-
ma upotrebljava u nizu evropskih jezika, od
lat. (iitera slovo, stvoren je prevoenjem
gr. rei YpafijiOti tiai (t%vti) od ypot^jia, to
takoe znai slovo. K od Rimljana literatura
prvobitno oznaava delatnost gram atiara,
uitelja pismenosti i filologa, koji su izuavali
jezik i pesnika defa. Potom je stala da ozna
ava pismenost i erudiciju, duhovno stanje
oveka koji ima izvesno, itanjem steeno,
obrazovanje. 1 u starijim fr. i eng. tekstovim a
ona se javlja u izrazim a kojim a se kazuje d a
neko ima literaturu, otprilike u onom smislu
u kojem bi se za nekoga reklo da je naitan.
Pa i Volter, u lanku priprem anom za Filozof
ski renik (Dictionnaire philosophique) oko
1770. jo definie literaturu kao poznava
nje (une connaissance) tvorevina ukusa, izve
sno znanje istorije. poezije, besenitva, kri
tike ... . M eutim, i naitanost kao smisao
rei literatura u 18. v. konano ustupa mesto
znaenju vezanom za sam predmet itanja,
za stvaranje onog to se ita: literatura i
roko shvaena tad a oznaava ukupnost ono
ga to je napisano i to im a trajniju vrednost.
T ako shvaena, ona je sasvim bliska rei pi
smenost, koja je im ala slinu semantiku pu
tanju, i odgovara term inim a lat. tradicije Hite-
rae (lat.), lettres (fr.), letters (eng.). Svi ti ekvi
valenti oznaavaju vrlo iroku oblast pisane
rei od filozofskih i pesnikih dela do zako
nika i prirodoslovnih rasprava, svekoliko spi-
sateljstvo. ta je sve tad a obuhvatao pojam
literature najbolje se vidi iz starih knjievno-
istorijskih prirunika. Bibliografski popisi i
istorijski pregledi spom enika pismenosti, koji
su najpre bili davani pod naslovom Biblio-
theca, u 17. v. se javljaju pod naslovom Hi-
storia litteraria, a u toku 18. v. sve ee
uzimaju u naslovu re literatura, ( [storija li
terature), na jeziku kojim su pisani. U pravo,
prve knjige koje su objavljene kao istorija.
literature svojim obuhvatom se nisu razliko
vale od polihistorikih istorija uenosti. ak
i im pozantna Andresova sinteza O poreklu,
napredovanju i sadanjem stanju opte knjiev
nosti (Dell' origine, progressi e stato attuale
di ogni letteratura, 17821799), posle prvog
350
tom a, koji obuhvata opta razm atranja, po
sveuje sam o drugi tom istoriji poezije, trei
tom razvoju besenitva, istorije i gramatike,
a poslednja dva tom a istoriji prirodnih nauka,
m atem atike i teologije. Ali ni tako iroko
shvaena literatura nije obuhvatala jedan vid
pesnikog stvaranja koji e s rom antizm om
dobiti pun znaaj: to je usmeno, narodno
stvaralatvo. Pod uticajem H erderove estetike
pojam literature e prestati da se vezuje samo
za ono to je pisano, i u iu tog pojm a stupice
narodni duh, koji se ogleda koliko u pisanom,
toliko i u usmenom stvaralatvu. Z a to zna
enje, koje odstupa od etimolokog znaenja
rei literatura (odnosno k.), upotrebljava se u
nekim slovenskim jezicima re siovesnost, od
slovo, re. Pokuavajui da razgranii sino
nime siovesnost, pismenost i k. Bjelinski je 1842.
u spisu Opte znaenje rei knjievnost, pripre
m anom kao uvod za njegovu Isto riju ruske
knjievnosti, dokazivao da je siovesnost
(ejiO B eC H O C T H ) generiki pojam koji obuhva
ta sve to je izraeno reju, da pismenost
(nHCbMeHHOCTb) obuhvata one tvorevine slo-
vesnosti koje je narod pre pronalaska tam
parije sm atrao dostojnim da budu putem pi
sma sauvane od zaborava, a k. (jiHTeparypa)
oslanjajui se na tam pu i njome omoguenu
javnost, podrazum eva svest naroda koja se
istorijski izraava u jezikim tvorevinam a nje
govog um a i njegove fantazije. Srphrv. re
siovesnost osea se kao arhaizam , i usmeno
stvaralatvo kao vid pesnitva se ubraja u k.,
literaturu, bez obzira na ogranienost etim o
lokog znaenja oba term ina. U ostalom , raz
vitak tehnike, koji je doveo do gram ofonske
ploe, m agnetofonske trake, fotografisanja
glasa na celuloidnoj traci i drugih vidova
okam enjenog zvuka u izvesnoj meri je uki
nuo otru granicu izmeu pisane i usmene rei
i potkrepio slobodu vezivanja rei k. (litera
tura) za jeziko stvaralatvo nezavisno od
okolnosti njegovog zapisivanja. Najire shva-
tanje k. sree se u filolokoj kritici 19. v.
N a poetku svoje Istorije srpske knjievnosti
(1871) S. Novakovi izriito kae: Knjiev
nost (literatura) zove se skup svega to je
um na radnja izobraenih naroda uinila za
nauke i besedne umetnosti (reitost i poeziju).
N eto slikovitije istu misao je Novakovi
razvijao odgovarajui na pitanje ta je to knji
evnost? u jednom popularnom predavanju
1870: O na je fotograf i filozof vremena svo
ga. I dokle god to nije nije knjievnost. A
dokle god je svojina jedne klase ne moe
potp u n o postati ni fotograf ni filozof vremena
svoga. O na je, dalje, prorok buduih staza
351
ivota, kao to je pripoveda proastih, ona je
trudbenik oko potreba naih, kao to nas ne
ostavlja ni u slobodne ase nae. N a svoj
dijalektiki nain Novakovi je time iskazao
shvatanje koje je preovlaivalo u filologiji 19.
v. iroko obuhvatanje pojmom k. svih duhov
nih tvorevina izraenih reju izazivalo je po
trebu za posebnim term inom kojim bi se ozna
ila oblast umetnike k . O tud je uveden
izraz ~+ beletristika, odnosno -+ lepa knjiev
nost. Ali upotreba te term inoloke specifika
cije ostala je dosta ograniena. N ju je evolu
cija znaenja rei k. uinila gotovo izlinom.
Jer obim pojm a k. u novijoj kritici naglo se
suzio. Ograniavanje literature na svet umet
nike rei, isprva u 18. v. zanimljiva spora
dina pojava, krajem 19. v. preovlauje i po
staje dom inantna tendencija. O snovno zna
enje rei k. postalo je upravo um etnika
k. Poimanje k. kao jezike um etnosti ini
nezaobilaznim pitanje o njenom odnosu pre
ma pesnitvu, jezikoj um etnosti koja je
davno znana i priznata. Taj odnos je sasvim
jasan i razgovetan ako se pesnitvo, - poezi
ja, shvati kao um etnost vezanog govora, izraz
u stihu. Beletristika, k. bi onda obuhvatala
preostalu oblast umetnosti rei, umetniku ->
prozu. Takvo je razgraniavanje, meutim,
suvie formalno. Ve je Aristotel izneo argu
mente protiv identifikovanja pesnistva sa go
vorom u stihu. Pravo merilo d a li je neko
kazivanje pesniko za njega je zastupljenost
-* mimesisa. Pesnitvo u tradiciji Aristo
telove knjievne misli pretpostavlja izvesnu
slikovitost, umetniku fikciju, rad uobrazilje.
Pod poezijom podrazum evam o pisao je
F. Bekon samo izmiljenu istoriju ili pri
e. Stih je, naime, izvesna osobina stila i tie se
vetine govora. (De dignitete et augmentis
scientiarum, II. 1). Za razliku od tako sadrin-
ski posm atrane poezije, k. bi obuhvatala iru
oblast lepo uobliene rei, bez obzira na real
nost, odnosno fiktivnost, onoga to se njome
iskazuje. K. bi tako oznaavala estetiki vid
jezike tvorevine pa bila to u pitanju So-
foklova tragedija, ili Euklidovi Elementi, so-
kratovski dijalog, ili Don Kihot. U tom smislu
je k. definisao i A. G. M ato. Govorei da nju
ini sve ono intelektualno stvaranje koje ne
apel uje samo na razum nego i na srce, ne
sam o na logiku nego i na fantaziju, koje se
bavi. itavim ovjekom i djeluje na itavog
ovjeka, on je doputao d a j e svako nauno,
metafiziko ili teoloko delo knjievno, li
terarno, ukoliko se odlikuje kompozicijom i
lijepim stilom i ima osim poune svrhe i cilj
estetiki. Posle A. Veselovskog, H. Paula,
K N JIEV N O ST
Lansona, takvo shvatanje je iroko prihva
eno, i kao kriterijum pripadanja jezike tvo
revine k. biva isticana forma. Taj kriterijum
ruski formalisti su pokuali da specifikuju,
pa su uveli pojam literarnost (jiHTeparyp-
HocTb), ime su oznaili ono to knjiev
nu injenicu ini knjievnom i to, prema
R. Jakobsonu, treba da bude pravi predmet
nauke o k. U novijim raspravam a, naroito u
Francuskoj, izraena je sklonost da se litera
tu ra posm atra k ao nedosegnuta ili izneverena
poezija, kao suprotnost pesnitvu. Izvestan
pokuaj da se literatura prizna kao zasebna
oblast koja, iako je razliita od poezije, ima
sopstvenu vrednost uinio je B. K roe u knjizi
Poezija (.La poesia, 1936). Razlikujui poetski
izraz kako od neposrednog izliva oseanja,
tako i od proznog i besednikog izraza, on je
istakao da pesniki izraz nastaje kao preobra
aj neposrednog oseanja koje se u poeziji
proiuje i dobija optiji znaaj, ali ne preiazi
u prozni izraz (koji ima pojmovni karakter)
niti u besedniki (iji je karakter praktian),
ipak, iako svako izlaenje iz kruga poetskog
izraza vodi ne-poeziji, ono ne vodi neminovno
anti-poeziji. K roe nalazi da je moguan har
monian spoj pesnikog sa nekim od drugih
tipova izraza. K ao jedan takav hibrid nastaje
literatura: sentimentalna, didaktika, tenden
ciozna, ve prem a vrsti izraza koji u spoju s
poetskim preovlauje. Ako je za poeziju s
pravom reeno d a je maternji jezik ljudskog
roda, za literaturu bi se moglo rei da je
njegov profesor civilizovanosti ili, bar, jedan
od njegovih profesora nalazi ovaj talijan
ski estetiar. K., kao to je zabeleio Pol Va-
leri, osciluje izmeu zabave, pouke, propo-
vedi ili propagande, line razonode i podsti-
eanja drugih ( Tel~Quek Oeuvres, //, 567;.
K ao plod zanim anja pojedinaca ona se granii
sa spisima sasvim privatnog karaktera: isuvie
je dobro poznato da dnevnik, pismo ili pesme
u kojima ljudska sudbina nije ostavila traga
mogu ostati na tlu trivijalnosti. K ao vid dru
tvene svesti k. im a mnoge dodirne take sa
religijom, naukom , politikom , moralom. Na-
stajui u krilu verskih kultova, um etnost rei
se na poecima civilizacije tesno preplie sa -
mitologijom. Iz m ita se pesnitvo raa isto
vremeno sa naukom u trenutku kad pojava
kritike svesti omogui razlikovanje istine od
pukih privida i k ad se vera u istinitost pesni
kog predanja gubi. Ali naknadno preuzim a
nje mitskih m otiva i sim bola traje, i granica
verovanja i neverovanja u njihovu realnost
dugo treperi. N a toj nestalnoj mei izrasta i
raznoliko - crkveno pesnitvo. Sa naukom
KNJIEVNOST
pesnitvo ima mnoge zajednike crte i dodir
ne take. Prelaz izmeu istorijske hronike i
istorijskog rom ana esto je neosetan. Taeka
u kojoj se oni razilaze skriva se tam o gde
mata uzlec sa tla injenica i zakona. Pesni-
ka uobrazilja stvara svet koji nauka ne prim a
kao stvaran, nauka izgrauje pojmove o svetu
koji je pesnitvu isuvie prozaian, nedovoljno
human. U neutralnoj zoni izmeu tih svetova
nastaje didaktika knjievnost. U dnevni
cima, putopisima, m emoarima, biografijama,
reportaam a, esejima moe da se ogleda isto
toliko kritiko traenje istine koliko i subjek
tivni svet pisaca. Polje stalnih nem ira i pogra
ninih arki predstavlja dodir k. i politike.
D a li je Demostenovim Filipikama mesto u
knjievnoj ili u politikoj istoriji? K oliko su
Lovevi zapisi doprineli ukidanju kreposnog
prava u Rusiji? G de u najnovijem rom anu o
kojem raspravljaju novine prestaje m irna slika
drutvene stvarnosti, gde poinje karikatura i
politika invektiva? Bez sumnje, svako zala
ganje pisaca za ostvarenje nekih javnih ciljeva,
svaka njihova tenja da knjievnim delom ne
posredno deluju na drutvena zbivanja zadire
u sferu politikog ivota. Tu nastaje vazda
osporavana i iznova stvarana, uglavnom reto-
rina, -* tendenciozna knjievnost. Bliska joj
je k. moralistika. sam o sto ovoj svrha nije
neposredno menjanje ili ouvanje postojeeg
sveta, ve izgraivanje m oralnih normi, bue Izabrana dela iz knjievne prolosti ine krug
nje savesti. A pitanje da li k. slikanjem poroka
moe izazivati m oralnu sablazan sam o je n a
lije iste knjievne problem atike. N aroito su
tesne veze k. sa drugim umetnostima. Isprva
elemenat sinkretike umetnike forme, sliven
sa muzikom, igrom, glumom, um etnost rei
se osamostaljuje zahvaljujui u najveoj meri
pronalasku pisma; a A:, je i ostala prvenstveno
umetnost pisanja. Sluei se pismom od ->
piktografskog i ideografskog do glasovnog,
s rukopisima proaranim -> minijaturama, s
ilustrovanim knjigam a ili Apolinerovim -*
kaiigramima, k. je u mnogostrukoj vezi sa
slikarstvom. Pozorite, film, radio- i TV-dra-
m a samo su neke take preplitanja k. sa dru
gim umetnostima. A ono po emu se njeno
prisustvo moe utvrditi uvek je udeo jezika.
Merilo za raspoznavanje umetnike rei
meu drugim manifestacijama jezika poku
ava da prui knjievna estetika. Pada u oi zastupljene opte knjievne pojave i kakve su
predodreenost pesnike rei da bude ponovo
iskazana. Z a razliku od svakodnevnog poslov
nog govora, ija se misija iscrpljuje prenoe
njem obavetenja, predavanjem poruke, knji
evni sastav je predodreen da bude ponovo
itan, sluan, ponovo kazivan i pamen u
352
nepromenjenom obliku. Svaki d o b ar izraz
koji se pam ti i ponavlja u osnovi je knjievno
delo primettje Tomaevski, uzimajui kao
najjednostavniji prim er izreke, poslovice, u
obiaj uzete rei. O no to jedan tekst ini
knjievnim u prvom redu je, k ako bi ka^ao Lj.
Nedi, sam sloaj rei. Nain na koji je
um etnika tvorevina u rei sloena ne moe
se izmeniti a da se ona ne izmeni sva. Svaka
nova verzija je u osnovi i jedno drugo
knjievno delo. ak i kada pripada anru
fragmenta, delo uvek predstavlja jedinstvenu,
neponovljivu celinu. K. konkretno uzeta
sastoji se od knjievnih dela. Izmeu njih
mogu postojati unutranje i spoljanje veze.
D ela jednog pisca, jedne zajednice, jedne
epohe, jednog n aroda ili podneblja mogu
imati mnogo ega zajednikog; iz dela u delo
mogu se prenositi odreeni motivi, siei, stilski
postupci i graditi izvestan sistem; u vidu
pozajmice, u vidu aluzije ili u vidu parodije,
mogu se uspostavljati veze izmeu odreenih
motiva, oblika, stilskih postupaka. Zajedno, k.
dela svojim znaajem za potonje stvaralatvo
obrazuju knjievnu -* tradiciju. Ali bez obzira
n a sve skupine kojim a mogu pripadati, ona
imaju, svako ponaosob, vlastitu vrednost i
sudbinu. U hram u knjievnog dela dolazi do
duhovnog susreta pisca i, uvek novog, itaoca.
O k. se moe govoriti u jednini i u mnoini.
klasike, koji je dugo bio rezervisan za
knjievne spomenike Helade i Rima, da bi se
potom proirivao i na novije stvaralatvo.
K ulturno blago koje je, zahvaljujui pre
vodi ma, postalo zajedniko dobro svih na
roda, obino se naziva - svetska ili -> opta,
rede internacionalna k. Oslanjajui se na izbor
ostvarenja koja svojom vrednou traju pre
lazei sve etnike i politike granice, ta idealna
antologija reprezentuje k. u najstroem smislu
te rei. Ali u upotrebi pojam k. ee biva
specifikovan pripanitvom odreenoj epohi,
etnikoj zajednici ili kulturno-geografskom
podruju. T ako se govori, npr,, o srednjovje
kovnoj, indijskoj, vajcarskoj ili sovjetskoj k.
Zasebne - nacionalne k . izdvajaju se prven
stveno na osnovu jezika kojim su pisane ili na
osnovu drugih etnikih linija razgranienja. U
kojoj su meri u ovoj ili onoj nacionalnoj k.
osobenosti njene fizionomije mogue jc utvr
diti m etodam a -* uporedne k. Beskrajno polje
k. izbrazdano je mnogim m eam a koje ga ele
u praktine svrhe. Polazei od tvoraca biva,
tako razlikovana -* narodna i umetnika k.
ili, npr., pesnitvo tru b ad u ra i truvera, ilirska
m K O AU TO R
k. i si.; po istom principu se izdvajaju celo-
kupna deia koja su napisali odreeni pisci, svi
spisi koji su nastali u krilu odreenih pokreta,
pravaca, kola. Takve podele se naroito pri-
menjuju u knjievnoistorijskini izlaganjima. S
druge sirane k. biva deljena prem a itaocim a
kojim a je upuena. U tom smislu se govori o
k. za decu, o knjigam a za narod ili o salonskoj
poeziji, poeziji hermetinoj i si. Takvim razli
kovanjim a zanim a se naroito sociologija lite
rature. Ako se prie samim tekstovima, po-
smatrajui zvuni sloj dela, ritminost knjiev
nog kazivanja, celokupna k. se moe podeliti
na -> stihove i prozu. N o osnovna podela
k. zasniva se na razliitoj prirodi knjievnih
dela. O na ustanovljuje -* anrove, razlikuje *->
knjievne rodove i vrste. Tom klasifikacijom,
odreivanjem -* knjievnih rodova i vrsta, bavi
se -* genologija i, ire, * teorija knjievnosti.
Islovelnosi znaenja sinonima k. i literatura
prestaje izlaenjem iz kruga osnovnog znae
nja. Sekundarno znaenje rei literatura u smi
slu strune bibliografije, skupine strunih knji-
ga o odreenom pitanju, re k. nema.
L it.: C. HoBaKOBHh, i li r a je t o KtfeH^eBHocT?,
CpncKii OM.iagwttKU Ka.iem/ap, 1870; B, tlonoB U h.
O KJtaceBjjocrH, Jle.io, 1894; H, P aul, G rund-
riss der germ anischen Philologie, 1, 1901; A. G ,
M a to , K n jiev n o st i knjievnici, Glas M atice
h rv a tske, 1907, 9 - !2; F. B aidensperger, L a littra
ture: cration, succs, dure. 1913: R. In g ard e n . B as
Hterarische K u n stw erk, 1931; P. V an T ieghem . L a
littrature com pare. 1931; B. C roce, L a poesia,
1936; A. B arac, H rva tska knjievna k ritika , 1938; B.
f . BenHHCKH, O frinee 3HaneHHe c.iOBa jm re p a -
iypa<(. Ilo.iHoe coOpauue cm im em m . V. 1954; H-
>KnBKOBVih, I jo u e nu epncKC KibWKcme xpurnuxe
1817 1860, 1957; /L /KhbkobmI. Teopuja k w u -
jKeeHocmu, 1983; P etre, k re b (u red .). U vod u k n ji
e v n o s t , 1961; R. E scarp it. L a d fin itio n du term e
litt ra tu re . Proceedings o j t h e l l r d Congress o f
ihe Intern a tio n a l C om parative L iterature A ssociation,
1962; . P. S a rtr, ta je to lite ra tu ra , O knjiev
n osti, 1962 (p rev .); R. V elek O . V oren, Teorija k n ji
evnosti, 1962 (p rev .): R. W ellek. A H isto rv o f M o d em
Criticistn 1750 .. I960, i ..IV. 1955 1965: J. T ortel.
C lefs p o u r la littra tu re, 1965; B. B. ToMameBCKH,
Teopuja xm oiceeHocm u, 1972 (prev.); Boji(f>raHr K aj-
ie p . JenmKO yuermtuuKO c/e io. 1973 (prev.);
KNJIEVNOST O RADNICIMA - Radni
ka knjievnost
KNJIEVNOST ZA DECU - L iterarna dela
koja su po svojoj sadrajnoj i jezikoj struk
turi pristupana deci itaocima. Prem a uzrastu
italaca k. z. d. ima, uglavnom, dve grupe dela:
za decu predkolskog uzrasta (do sedam go
dina starosti) za decu u osnovnoj koli (7
do 14. god.). Meu ovim grupam a ne po
23 R e n ik knjie% nifr te rm in a
stoje stroga razgranienja, jer su mnoga de
la pristupana raznim uzrastima. Deca po
jedinih razdoblja, u zavisnosti od iine bistrine
i radoznalosti, od sredine u kojoj rastu i zna
nja koja stiu, itaju dela koja bi po optem
razvrstavanju trebalo da budu lektira za decu
mlau ili stariju od njih, U A', z. d. se ubrajaju
dela koja pisci stvaraju vodei rauna o mla
dim itaocim a o moi njihove percepcije.
Zatim dela koja su postala deja lektira a da
njihovi autori prilikom stvaranja nisu to imali
n a umu i. najzad, jedan broj .dela koja su
prilagoena za mlae itaoce. K. z. d. kao
poseban literarni vid poela se form irati u -+
prosvetiteljstvu, da bi krajem 18. i u prvoj
polovini 19. v. niz pisaca pu bi i kovao svoja
ostvarenja k ao lektiru za decu. Istovremeno,
pored knjiga individualnih stvaralaca, poeli
su se tampati kao posebna izdanja i tekstovi
odabranih narodnih um otvorina koje su bile
pristupane mladim itaocima. Neke legende i
bajke prireivane su za mlai italaki uzrast.
Prvenstveno se elelo da se odabranom i po
godnom lektirom form ira duhovno zdrav i
svestran mladi ovek. Razvoj kolstva i siste
m atska drutvena briga za obrazovanje dece
doprineli su da se posveti vea panja odbiru
lektire, a pisci k. z. d. priznati su kao stva
raoci. N acionalni i patriotski momenti su u
delima za decu, takoe, bili prisutni i imali su
svoju ulogu u form iranju nacionalne svesti,
kao to su i crkva i neki drutveni pokreti
nastojali da utiu na lektiru i putem nje na
podm ladak. Prva periodina publikacija za
decu kod nas je Poui teini magazin K. Mrazo-
via; prvi deji asopisi su Vede (1848, urednik
Jf. Navrati]), Smilje (1864,1. Filipovi). Prijatelj
serbske mladei (1866, J. Vukievi). Umet-
nika ostvarenja trajne vrednosti u ovoj ob
lasti poinju sa J. Jovanoviem-Zmajem, F.
Levstikom, 1. Brli M aurani, O. upan-
iem i drugima. U savremenoj k. z. d. ostva
rena su dela visokog umetnikog dom eta. U
naoj savremenoj literaturi za mlade istiu se
pisci D. Maksimovi, A. Vuo, G. Krklec, T.
LT. Selikar, B. o p i, G. Vitez, S. Janevski, D.
Radovi i drugi.
L it.: A. R um pf, K ind und Buch, 1965; R. W h ite
head, C hildren's L itera tu re, 1968; C. M eigs. A Cri
tical H isto ry o f Children's L iterature, 1969; R. G oll-
m itz. D as Kinder buch. 1971; M . L ypp, L iteratur fu r
K inder, 1977; W . Scherf, Strukturanalyse der Kinder-
und Jugendbilcher, 1978. S. .M ,
K O AU TO R (lat. cum sa i auctor pisac)
Jedan od dvojice ili vise pisaca koji zajed
niki rade na odreenom del u. Takvo zajed
nitvo se stvara najee pri pisanju naunih
KOBZAR
del; za umetnika knjievna dela takva spre
ga je reda, a udeo pojedinih k, nedovoljno
defmisan. ipak, u pojedinim sluajevima takvo
zajednitvo moe da stvori vredna knjievna
del (npr. dela sovjetskih satiriara lljfa i
Petrova, ili kod nas rom an Gluho doba A.
Vua i D. Matica). Sl.P.
KOBZAR Bandurist
KOD (fr. code od lat. codex zbornik zako
na ili propisa) N ajpre se upotrebljavao kao
termin koji oznaava skup svih ugovorenih
znakova za optenje pom ou telegrafa. U -*
teoriji informacije im a priblino isto znaenje
koje u lingvistici ima term in je z ik ; skup svih
invarijantnih jedinica kojim a kom unikacioni
sistem raspolae i skup pravila pomou kojih
se te jedinice kom binuju u procesu komunici
ranja, Invarijantne jedinice realizuju se u pro
cesu kom uniciranja kao varijantne i m ateri
jalne, a svaki niz koji se dobija njihovim kom-
binovanjem (u vremenu ili prostoru) u teoriji
informacije naziva se poruka. Lingvistika u
priblino istom znaenju upotrebljava termine
govor i govorni niz. U tom se smislu za svako
knjievno delo ili knjievni tekst moe rei da
je poruka, U organizaciji poruke sadrana je
informacija, a poto se poruka organizuje pre
m a pravilima koja predvia kd, kae se d a je
informacija u poruci kodirana. Samo unoenje
informacije u poruku naziva se enkodiranje, a
njeno izvlaenje iz poruke dekodiranje. Z a
uspeno komuniciranje potrebno je da poi
ljalac pri enkodiranju i prim alac pri dekodi
ranju primenjuju isti kd. Informacija koju
sadri knjievni tekst (-* tekst) nikada nije
kodirana samo prem a jednom kodu. O na m o
ra biti najmanje dvaput kodirana: jedanput
prema osnovnome ili prirodnojezikom kodu,
a drugi put (logiki, ne vremenski) prem a
opunskome knjievnom kodu. Neki teoreti
ari, meutim, misle da se u knjievnoj
komunikaciji upotrebljava vie kodova, koji
se m eusobno samo delimino podudaraju.
Zbog toga je knjievni tekst izuzetno slo
ena poruka: ona se na razliite naine moe
itati i razliitim itaocima daje razliitu ko
liinu i razliitu vrstu informacije.
Lit.: Teorija informacije, -* sem iotika. N .P.
KODA (ital. coda rep) 1. Nekoliko
dodatnih jedanaesteraca na kraju soneta,
koji se rimuju sa njegovim poslednjim stihom,
ili imaju sopstvenu rimu, i koji imaju satiriki
ili humoristiki karakter. O d 14. v. javlja se k.
iji je prvi stih sedmerac. 2. U -* sirventesu,
354
kratak izdvojen slih koji se rimuje sa sledeom
strofom. M.Di.
KODEKS (lat. codex ~ deblo; knjiga)
Prvobitno k. je - diptih ili -+ pofiptih, prastari
oblik knjige. Docnije, to je rukopis na per
gam entu ili papiru (za razliku od papirusnih
svitak a koji su im prethodili) u helenskoj i
rim. kulturi. Srv. k. nisu imali paginaciju ni
folijaciju, ve su se sveie (tabaci), koji ine
rukopis, obeleavali pri dnu lista arap. ili rim.
brojevima ili slovima (- signatura). To je bio
savreniji nain obeleavanja od -> kustode. U
zavisnosti od sadrine, k. moe biti pravni,
knjievni, diplom atski itd. U crkvenoj term i
nologiji k. je zbornik kanonskog prava (-
palimpsest). H.K.
KO IN (gr. Kotvr) icxX e k t o zajedniki
govor) 1. Standardni gr. govorni i knjievni
jezik, nastao od elem enata razliitih gr. na-
reja u d oba helenizma. 2. Relativno
ujednaen govor neke grupe u okviru vee
jezike oblasti, nastao dodirom i meanjem
razliitih dijalekata (npr, hindustani u Indiji).
K .M .G .
K O LA U A (lat. collatio - sravnjivanje, upo-
reivanje) Sravnjivanje razliitih rukopisa
ili izdanja istog dela da bi se otkrio autentian
tekst; najvanija etapa u ispitivanju i utvri
vanju izvornog teksta nekog del. K. je vrlo
znaajna u tekstualnoj kritici kao mtod pro-
veravanja tanosti prepisa (ili tam panog iz
danja) koji otkriva razlike i odstupanja; k. je
od najveeg znaaja za priprem anje -+ kri
tikog izdanja nekog dela. H.K.
KOLA (fr. collage lepfjenje) T ehnika u
literaturi koja odgovara istoimenom tipu slika
sa nalepnicam a, znai sa unapred fabrikova-
nim m aterijalom; oprem anje teksta kaziva
njima i citatim a uzetim od drugih autora i
unapred pripremljenim obrtim a, takoe i na
stranim jezicima, kako bi se na ovaj nain
iz teme izvukli iri horizonti; kombinacija
reprodukovanih jezikih tekstova, naroito
kod Dojsa, Eliota i P aunda; kod M alarm ea,
Apolinera, ida i Bitora; kod Arpa, vitersa
i Jandla. U knjievnosti, kao i u likovnoj
umetnosti, kola moe da im a isto formalna,
nadrealna ili sem antika obeleja. M, Em st je
form ulu za likovni kola naao u Lotream o-
novoj frazi iz M aldororovog pevanja. Lotrea-
raon je meu prvim a pravio verbalne kolae
ubacujui fraze, paragrafe, enciklopedijske
tekstove, itd.
355
Lit .: W . C. Seitz, The art o f assem blage, 1961;
H . W cscher, Die Collage, 1968; Princip C ollage,
ed. F. M o n , 1968; K . R iha, C orss-R eading un
C ro ss-T a lkin g, 1971; M . E rn st, Ecriture.s\ 1970;
Collage, Revue cTEstheikfue, 3 .4 , 1978.
KOLEDARNIK Naziv knjige sa teksto
vima za gatanje prem a datum u u koji pada
praznik K alenda (Koleda). D.B.
KOLEDARSKE PESME - O bredne - ka
lendarske pesme, lirske narodne pcsme vezane
za godinja doba. Ove prastare pesme bile su u
poetku deo agrarne magije, u okviru kulta
plodnosti i obreda povodom raanja sunca,
nove godine, odlaska zime i si. O snov ovih
pesama u novije vreme ini iskazivanje dobrih
elja, Obiaj koleanja odrava se oko zim
ske kratkodnevice (22. decembar). Uoi Boi
a grupa od desetak mladia, ponegde i devo-
jaka, obilazi kue u selu i pevajui pesme eli
domainu zdravlje, rodnu godinu i napredak u
imanju; slinim se obraa i svakom ukuaninu
posebno. Iza svakog stiha, u veini naih pe
sama, pripeva se; koledo, koledo. Hristijani-
zacijom ovih praznika stari obiaji koji su se
odrali primili su hrianski uticaj. Takav je
sluaj i sa k. p. od kojih se izdvaja posebna
grupa, tzv. -* boine pesme, (prem a podeli V.
K aradia) koje pevaju o roenju mladog hri-
anskog boga i o obiajim a vezanim za taj
dan. Re koledo sm atra se d a je rom anskog
porekla (od lat. Calendae), no ona je poznata
u istom obliku, ili sasvim srodnom i kod
Istonih i Z apadnih Slovena, te se dovodi u
vezu sa kolom sunevim ili sa imenom nekog
slovenskog boanstva. (V. i -+ obredne pesme).
Lit.: B. Kapayvih. Mmom u oomaju napoya
cpncKoia, 1867; A. H. BecenoBCKHH, PamcKtmm &
oo.ia.cmu pyccKou> yyxo&>uo cmwca, VII, 1883; Ivan
Mileti, Koleda u Junih Slovena, Zhomtk za na
rodni ivot i obiaje Junih Slovena, 1917, XXII; B.
JL Flponn. Pvcckuc aipaprnie npasqnmu, 1963.
KOLEKTIVNO STVARALATVO -> Na
rodna knjievnost
KOLOFON (gr. koa.o^mv - vrak, kraj) -
Zavrni tekst (prim eba) u starim rukopisima
i tam panim knjigam a {- eksplicit), esto or-
nam entalan. K. sadri podatke o piscu, na
slovu dela, mestu i datum u izdanja, tampariji
(ili prepisivau). P oto u najstarijim knjigama
nema naslovne strane, ovi podaci ne daju se
na njoj, ve u k., koji je tako pretea docnije
naslovne strane, ili vri njenu funkciju. On se
moe i grafiki zapaziti jer se redovi suavaju
23
KO LPO RTA A
prem a kraju, ta k o da ceo k. im a oblik izvrnu-
tog trougla (kupe). V. i - impresum. H.K.
KOLOKVIJALIZAM (eng. colloquial - raz
Z.K..
govorni, od lat. colloquium razgovor)
Izraz ili oblik koji se karakteristino javlja u
svakodnevnom razgovornom jeziku, ali se ma
hom izbegava u formalnim stilovima govor
nog i, naroito, pisanog jezika; npr. kola
ili auto (autom obili), banka (deset dinara),
crnjak (crno vino). K. treba strogo razliko
vati od argona i -* argoa, tim pre to je
purizam doprineo neopravdanom i nenau-
nom meanju ovih kategorija. R.B.
KOLON (gr. kwXov ud, lanak) 1.
Termin antike -* metrike koji oznaava gru
pu od nekoliko (do 6 ) stopa s ogranienim
(do 16, 18, ili 25 ve prem a tipu) brojem
mora, koja ne ini sam ostalan, potpun stih.
2. Termin antike retorike koji oznaava
dio na koji se lani retorika ~+ perioda, a
obuhvaa obino izmeu 7 i 16 slogova i
omeen je metrikim -* klauzulama. ine ga
glavna, odnosno zavisna reenica, u reeninoj
periodi ili sintaktiki povezane grupe rijei
(subjekatska, predikatska grupa) u reenici. K.
se dalje dijeli na -* kome. Za k. nije se traila
potpuna sintaktika autonom nost nego samo
odreena sadrajna zaokruenost, a bilo je
sporno koliki se stupanj sintaktike i seman
tike zavisnosti moe tolerirati. D anas se k.~
ima obino nazivaju ritmiko-intonacijske cje
line, govorni taktovi, omeeni pauzam a i sje
dinjeni jednim logikim akcentom. Pojam A:.-a
pribliava se dinoj grupi, a sadrajno
sintagmi, prema kojoj nem a otre granice.Z.D .
KOLPORTAA (od fr. colportage, glagolske
imenice glagola colporter, fr. oblika rom an
skoga glagola comportare snositi, donositi)
Z anat je i roba posebnoga zanim anja kol
V .N . portera (colporteur) kako su se najprije po
etkom 17. stoljea nazvali u Parizu. Oni su
am bulantno prodavali raznovrsnu knjievnu
robu, kalendare, zanatske udbenike, alu i
satiru, razne broure, a pogotovu puku epiku
(-* knjige za narod) iroke potronje bez estet
skih pretenzija. K ako je vlast u tampanoj rijei
nazirala opasnost, nastojala je kolporterim a
skuavati krug i mogunost djelovanja; oni nisu
smjeli imati stalne prodavaonice, a prodavati su
smjeli tam pana djela tek ograniena opsega.
Francuska revolucija dala im je dodue g. 1791.
potpunu slobodu, ali su ih nakon toga sve fr.
vlade, od prvoga o drugoga Carstva, sku-
avale i progonile. Tek od g. 1881, u Fran
K O LU M N A
cuskoj je zakonom proglaena sloboda pro
davanja tiskane robe. U Njem akoj se rom an
iroke potronje (kolportani rom an) naroito
razvio u drugoj polovici prologa stoljea, a
irenje mu je bilo potpom ognuto usavrava
njem tam parskih strojeva; to je u obrazo
vanom graanstvu izazvalo hajku na kolpor
tere i njihovu robu, koiportau. N o novo
razvijeni oblici knjievne komunikacije u X IX
st. novine, tjednici, ilustrirane novine, ogra
niili su rad kolportera, koji je ranije bar
jedanput na godinu dolazio u svako selo.
K od nas su akviziteri, na oblik kolportera,
jo uvijek aktivni, tek u pravilu ire vrijedne
publikacije. Izraz kolportaa, koji je imao
svoje drutveno znaenje, s vremenom je u
krugovima obrazovanoga graanstva postao
vrednosni sud negativna znaenja za knjievna
djela bez estetske vrijednosti: njemaki filosof
Ernst Bloh pokuao je izraz k. ograniiti na
puki pustolovni rom an, a m ajstora mu je
gledao u K. M aju, sentimentalni ljubavni ro
m an nazvao je -* ki, p a je u trojstvu k ,, ki,
detektivski roman gledao najrairenije oblike
knjievnosti iroke potronje.
L it.: E. Bioch, D ie S ilberbchse W innetous
P oesie im H o h lrau m , Gesamtausgabe* B and 4, 9.
1962, 1965; R. R. S ch enda, Volk ohne B uch, 1977.
Z.S.
KOLUMNA (lat. columna - stub) - 1. U
antici napisani redovi slova i rei jedni ispod
drugih na -* papirusu, tako da je sa strane
ostavljana vea ili m anja praznina (margina),
a pisani tekst je liio na stub (stubac). 2. U
tampar sivu tam pana strana; o tu d a kolumna-
-naslov oznaava naslovni red na svakoj stra
nici (tam pan drugim tipom slova iznad tek
sta), koji predstavlja ili kratak sadraj strane
ili naslov itave glave ili odetjka. D..
KOMA (gr. K o^ot, usek, prekid, od kotctm,
seem; lat. incisum) Termin antike retorike
za izdvojeni deo reenice koji vie ne nosi
smisao celine (supr. kolon). Zbog kratkoe
nema ritmikih -* klauzula. esto je u ->
apoftegmatskim reenicama, nabrajanju, i
vom opisu i seriji kratkih reenica. Poev od
poznoantikih gram atiara. znai zarez. S.S.
KOM AD S PEV A N JE M ili PUKI IG R O
KAZ S PEV A N JE M - V rsta dram e iz na
rodnog, najee seoskog ili malovarokog
(palanakog) ivota, sa folklorno-idilinim, rea-
lisiiko-kominim, odnosno rom antino-pat-
riotskim sadrajem, u kojoj je re podreena
pesmi, a poetska ili idejna poruka ko
minom ili patetinom zapletu. K. s p. je hib-
356
ridna tvorevina, koja, u evropskim okvirima
gledano, vue svoje korene jo iz -* commcdia
dellarte; iz lokalnih lakrdija velikih gra
dova (Pariz, Be); iz raznih narodnih i grad
skih sveanosti, iz aljivih interm eca u barok
noj komediji i si., a naroito je negovana u
doba -> bidermajera, kao omiljena form a na
rodnih kom ada za iroku gradsku publiku.
K od nas su poznati K. s p.: ido J. Vese-
linovia i D. Brzaka, Dorolska posla L Sta-
nojevia, Saurica i ubara I. O krugia Srem-
ca, Graniari i crna kraljica J. Frojdenrajha, i
si. P.L.
KOMAD S TEZOM Drama s tezom
KOMEDI ROS Comedie rosse
KOMEDIJA (gr. KtojupSla) - Jedna od dve
osnovne dram ske vrste, koja, za razliku od -*
tragedije, sa komike distance obrauje reive
sukobe drutvenog ili psiholokog porekla, a
ne univerzalna i nereiva protivrjeja ljudske
sudbine. O tud se za pojam k. najee vee
ideja srenog raspleta, za razliku od tragikog
pada iz sree u nesreu, a njena kritika ljud
skog ponaanja izaziva smeh. za razliku od
saoseanja sa tragikim -* protagonistom.
Tema, likovi, radnja i jezik u k. uvek su
neposrenije uslovijeni navikam a, shvatanjem
i pojavam a jednog odreenog drutva i vre
mena, nego to je to sluaj u tragediji, koja
tei pesnikom uoptavanju i univerzalnosti
mita, istorijski, k . se javila posle tragedije, pa
mnogi autori u tom e vide njenu osnovnu sa
tiriku funkciju ironinog relativizovanja vre-
nosti koje tragedija uvek apsolutizuje, izra
avajui osnovna uverenja svoje civilizacije.
G rkog porekla, term in k. najpre je bio pri-
menjen na Aristofanove satirike drame, a
potoni na pisce novih komedija (-> kome
dija, antika). U srednjem veku k. oznaava
priu ili knjievno elo koje ima srean kraj
(D anteova Boanska komedija), a esto se
upotrebljava i za dela pisana kolokvijalnim
stilom, obino o ljubavi obinih ljudi. U re
nesansi k. ponovo oznaava vrstu dram skih
dela, po analogiji s antikom novom kome
dijom. U paniji, meutim, term in k. (co-
media) dobija najire znaenje pozorinog ko
mada. S obzirom na temu, likove, radnju i
nain izvoenja, k. se esto klasjfikuje u niz
specifinih podvrsta: - commedia dellarte, ->
comeia de ruido, comedia de kapa > espada,
- comedia erudita, - komedija intrige,
komedija karaktera, -* komedija naravi,
komedija restauracije, komedija situacije, -*
357
plaljiva komedija, -+ comedie rosse, -> ozbilj
na komedija.
L it.: E. D u MriS, H i s t o i r e d e l a c o m d i e , 1864;
G . M e red ith , O n t h e i d e a o f C o m e d y a n d o f t h e U s e s
o f t h e C o m i c S p i r i t , 1877; N. Frye, T h e A rgum ent
o f C o m ed y , E n g l i s h I n s t i t u t e E s s a y s , 1948; A.
B ergson, O s m i j e h u , 1958 (prev.): P . V oltz, L a
c o m d i e , 1964: W, K err, T r a g e d y a n d C o t n e d v , 1967;
I). G rli, O k o m e d i j i i k o m i n o m , 1972.
KOMEDIJA, antika (gr. let lat. co
media; verovatno od gr. K)jio vesela
povptka i )f) pesma) U antikoj
G rkoj naziv k. obeleavao je, isprva, ona
dram ska deia vesele sadrine koja su, u Atini
5. v. st. e., prikazivana pod pokroviteljstvom
drave, o praznicim a boga Dionisa, o kojim a
su prikazivane i dram ske - tetralogije, sa
stavljene od tri tragedije i jedne satirske
igre. S truktura stare atike komedije bila je
presudno odreena velikim udelom koji je u
predstavi im ao - hor. Po ovome razlikovala
se od vesele drame, koja se razvila, takoe oko
500. st. e., u knjievnosti zapadnih G rka, na
Siciliji. U toj, kratkovekoj, dram skoj vrsti, od
koje nam nije sauvano nijedno delo, hor,
koliko nam je poznato, nije uestvovao, ili
barem ne esto i obavezno, pa su dela njenog
tvorca, Epiharm a, isprva nazivana samo dra
m am a (Spotnata). Ali, u 4. i 3. v. st. e. hor je
izgubio svoju prvobitnu ulogu i u atikoj ko
mediji. Ve kod antikih pisaca term in k. po
eo je stoga da obeleava i vesele dram e bez
obaveznog horskog dela, i to ne samo one
proizale iz stare horske komedije Atine, nego
i one, od samih poetaka nehorske, nastale
van Atike, na Siciliji. N a ovu, pozniju i iru,
antiku primenu term ina k. nadovezala se
upotreba toga naziva u m odernoj knjievnoj
terminologiji Evrope. O tuda danas i u samom
razvoju antike komedije razlikujemo: (nehor-
sku) sicilijansku komediju, staru (atiku) k o
mediju, srednju i novu (atiku) komediju, te
rimsku komediju, ije su vrste, u antiko doba,
obeleavane posebnim term inim a (-* palijata,
-* togata, -v trabeata, tabernarija) Stara
(pxoa) antika komedja razvila se na prelazu
iz 6 . u 5. v. st. e., u vreme kada je, takoe u
Atini, nastala i - antika tragedija. Ali tek
nekih pola veka posle tragedije, i k. je zva-
nino uvrtena meu priredbe svetkovinskog
pozorita Atine. G odine 486. st. e. k. je uklju
ena u program atinskog praznika Velikih ili
G radskih Dionisija, a znatno kasnije, 442. g.
st. e., i u program zvaninih priredbi o Dioni-
sovom prazniku Lenaja(Ar)Vuoc). Po svojoj
strukturi, k. koje su prikazivane o Dionisovim
praznicima, u Atini u 5. v. st. e., razlikovale su
K O M E D IJA
se m nogo od m oderne evropske k. Istina,
struktura stare atike k. poznata nam je sa
mo iz tekstova 9 sauvanih k ., koje su sve
nastale u vremenu od 425 405. g. st. e. i sve
su dela istog pisca (Aristofana). Iz dela ostalih
pisaca stare atike k. (K ratin, Eupolid i dr.)
im am o samo oskudne fragmente. Struktura
N .K . stare atike k. bila je odreena spojem horskih
(preteno lirskih) elemenata, s jedne, i isto
dram skih elemenata, s iruge strane. H or je,
po svoj prilici, u komediji imao 24 lana i bio
je podeljen n a dva polu hora. K ada su ovi
nastupali samostalno, ini se da je horovoa
(- korifej) predvodio prvi poluhor, dok je
drugi poluhor im ao svoga, drugog horovou.
Glumci su nosili kostim, snabdeven konim
falusom. lanovi hora, po kojima su dela
stare atike k. esto i nazivana (Aristofanovi
Vitezovi, Aharnjani), bili su razliito maski
rani, ak i kao ivotinje (Aristofanove Ptice,
abe, Zolje). Broj glum aca bio je u k. ograni
en na tri, kao i u razvijenoj tragediji. Za svaki
od Dionisovih praznika o kojim a su prikazi
vane, sastavljane su, po pravilu, nove k. (pa se
ovaj obiaj odrao do druge polovine 4. v. st.
e.). S truktura stare atike k. bila je, najee,
odreena sledeim redosledom elemenata: pro
log, parodos, agon, (glavna) parabasa, epizod
ne scene, eksodos. Predstava je poinjala -
prologom, koji nije bio m onoloka deklamacija
(kao u mnogim Euripidovim tragedijama),
nego scena kojom se gledalac obavetava o
temi kom ada (npr. dijalog robova u uvodu
Aristofanovih Vitezova). Sledio je -* parodos,
buni ulazak hora na scenu. Pri tome je pesma
hora bila isprekidana govorom glumaca. Para-
dos prerasta u -> agon, koji se sastoji od
nadm etanja reima, odn. koji ini rasprave
dvojice glum aca uz uee hora (otuda naziv
epirematski agon; epirema). Po strukturi,
agon je sloena tvorevina. Ako je potpuno
izgraen, moe da sadri 8 9 elova. U vod
nu pesmu (oda, strofa), sastavljenu u jed
nostavnim razmerima, peva (polu) hor; sledi
kratki poziv, katakeleuzm os (KoaocKeKeucr-
|i 6 <;): dva tetram etra (mahom jam bi ili ana-
pesti), kojim -> korifej podstie jednog od
glum aca-diskutanata da govori (to je obino
onaj glumac koji e biti pobeen); prvi disku
tant u svojoj besedi (epirema, u istoj vrsti
tetram etara) iznosi svoje argumente, pri emu
ga moe prekidati upadicam a njegov protiv
nik, drugi diskutant, ili neki od prisutnih ko
minih tipova (danas se, ponekad, na ove
primenjuje grki naziv Pcd^io^o^o^); vrhunac
izlaganja prvog d iskutant^ ini zadihani -*
pnigos (odn. makron), zavrni deo besede u
K O M ED IJA
hipermetru, iznet ubrzanim tempom. O nda se
ponavlja cela shema, za drugog diskutanta,
pa delovi nose nazive -* antoda (ili antistrofa),
amikeleuzmos, antepirema i antipnigos.
Najzad, hor donosi svoj sud o diskusiji u tzv.
sfragidi (atppayi<; peat). Agon, kao ra
sprava, posveen je, po pravilu, nekoj aktu
alnoj temi i obeleava kulminaciju radnje u
veini sauvanih A ristofanovih kom edija (sa
mo u Aharnjanima i J e smoforijazusama nem a
agona; u Vitezovima ? Oblakinjama javljaju se
po dva agona). Izdvojeno meslo u sklopu
stare atike k. ima njena najvanija horska
partija, -> parabasa. O na dolazi obino posle
epirematskog agona. Glumci naputaju scenu,
hor ostaje sam, okree se publici i neposredno
joj se obraa, razbijajui scensku iluziju. Te
matski, parabasa esto istupa iz okvira pri
kazivane radnje, odn. pitanja koje se raspra
vlja u agonu. P arabasa govori o uslovima
pesnikovog rada i politikim prilikam a u Ati-
ni. To je, najee, tem a sredinje besede horo-
voe (tzv. prave parabase). H orovoa ak i
govori u ime samog pesnika u 5 starijih Ari
stofanovih komedija. Form alno, parabasa ima
dva glavna dela (sa nekih 7 m anjih sastavnih
delova, ako je potpuna, to je sluaj sam o u
Aristofanovim Vitezovima, Zo ljama i Ptica
ma). Prvi glavni deo parabase ine: kratki,
metriki slobodno oblikovani uvod, tzv. ko-
mation (KojajjaTiov) u kome se oslovljava pu
blika, i prava parabasa, tj. dua beseda ho-
rovoe (epirema) u tetram etrim a (najee su
to - anapesti), koja se, na zavretku, pretapa
u -* pnigos, Drugi glavni deo parabase, u
kome se horovoe jedne i druge polovine
hora, u govornim odsecima, obraaju publici
posle pesama pol u hor ova, sainjavaju - oda i
-> antoda, -* epirema i antepirema. Ovaj
drugi, glavni deo parabase m ogao je biti i
udvostruen (u Aristofanovoj Usistra(i); p o
red glavne parabase, mogla se javiti jo jedna,
sporedna parabasa. Za parabasom sledi niz
epizodnih glumakih scena, u kojim a hor ne
uestvuje. U tim epizodnim scenama junak
komedije (najee je to i pobednik u ko
minom agonu) suoava se i sukobljava sa
raznim tipinim likovima iz ivota. O n ih
ispraa sa scene ili ih nateruje u beg. Predstava
se, najee, zavrava u raspusnom veselju,
kao odlazak na neko slavlje (svetkovinu, goz
bu, venanje). U nekoj vrsti raspevane, po-
bednike i svearske povorke hor izlazi (~*
eksodos) sa scene, a sa njim izlazi, obino, i
glavni junak komedije. Objanjenje sloenog
oblika stare atike k. trailo se i trai se u
pred istoriji ove knjievne vrste. Horski ele-
358
m enat komedije proizaao je, najverovatnije,
iz atikog - komosa. Na glavni svedok, Ari
stotel (Poetika, 14 4 9 ab), sam istie da se
m alo zna o ranom razvoju atike komedije (o
uvoenju maski, o prologu i poveavanju bro
ja glumaca). Aristotel objanjava nastanak
stare k. osamostaljivanjem uloge zainjaoca u
horu falikih pesama. <pctJ\AiK0c, dakle, sasvim
paralelno nastanku antike, grke -+ tragedije
(iz -> ditiramba). Pevane u povorkam a u ko
jim a je noen falus, kao simbol plodnosti, ove
ritualne pesme iz vegetativnog kulta zdruivale
su u sebi himniki elemenat, opsceni izraz i
lino ruganje. Po tipu, njim a je slina para
basa kominog hora. O va je, meutim, samo
jedan elemenat sloene strukture stare atike
k. V erovatno je, dakle, da po d atak o nastanku
komedije iz falikih pesam a predstavlja samo
hipotezu kojom je Aristotel hteo da objasni,
pored horskog elementa, i karakteristini falus
u kostimu glum aca stare atike k. Ovaj detalj
kostim a imao je, meutim, potpuniju paralelu
u nekim od oblika ranih im provizovanih ple
sova i scenskih lakrdija rasprostranjenih meu
dorskim G rcim a (faliki kostim horeuta na
korintskim vazam a iz 6 . v. st. e. i glumaca *
flijakih lakrdija). Aristotel i sam spominje
antiku teoriju prem a kojoj je k. nastala prvo
u dorskim oblastim a G rke i June Italije. U
Atiku dorski uticaj dopro je, prem a ovoj teori
ji, sa Peloponesa preko M egaride, a sa Sicili
je posredstvom Epiharm ovog, ve knjievnog
stvaralatva, Spartanski glumci ( 6 e i k t | A . k :-
xai), junoitalski lakrijai (<pX,v>ocK<;), glumci
-* mirna prikazivali su male scene iz svako
dnevnog ivota (kraa voa, dolazak nadri-
lekara), ali i scene iz mitova. Samo, u 6 . v. st.
e. dramski elemenat ovih poluim provizovanih
popularnih predstava nije se bio razvio u
umetnost rei trajnijeg znaaja na Peloponesu
i u dorskim oblastim a kopnene Grke. Pisci
atike komedije (ve Ekfanti, i, pol. 5. v. st.
e.) spominju, istina, megarsku komediju (iji
bi tvorac bio neki Susarion), ali uvek prezrivo,
k ao grubu lakrdiju. N a Siciliji, meutim, Epi-
harm ova nehorska komedija, sutinski raz.li-
na od raznih tipova komosa, bila je ve oko
500. g. st. e. zasnovana na nekoj vrsti razvi
jenijeg dram skog zapleta. Sauvani naslovi i
fragmenti, na dorskom dijalektu, pokazuju
nam da je E piharm o negovao m itoloku pa
rodiju (Udaja Hebe, Busiris, Odisej dezerter),
kao i prvi poznatiji j^isac stare atike k Kra-
tin (glavna delatnost oko 450. g. st. e.), i d a je
svoje vedre dram e zasnivao na raspravam a
alegorinih likova (Zemlja i M ore, Govor i
Beseda), dakle na agonu koji je karakterisao i
359
staru atiku k. (up. agon personifikacija u
Aristofanovim Oblakinjama). Ali, po odsustvu
hora. po izbegavanju line ili politike satire i
po prikazivanju stalnih tipova iz svakodnev
nog ivota (seljaina, parazit), sicilijanska
komedija, koja je nestala ubrzo posle Epi-
harm a, kao da je, u poneemu, vie liila na
docniju srednju i novu atiku komediju. i
njenice poznate iz antikog folklora i antika
obavetenja o k. korieni su razliito u m o knjievne vrste uslovila je (kako veruje veina
dernim teorijama, koje, esto, govore o kom-
pozitnom nastanku stare atike k. Takve
teorije objanjavaju sloeni oblik stare atike
k. stapanjem elem enata razliitog porekla.
Horski deo (sa karakteristinom parabasom ) i
sredinja scena sukoba (agon) poticali bi, pre
ma ovom shvatanju, od nekog komosa, i to,
moda, od kom osa iz kruga obiaja vezanih za
vegetativne kultove. Poznato je d a su u takvim
povorkam a i kultovim a noene maske ili li
kovne predstave raznih ivotinja, ime bi se
mogli objasniti horovi stare atike komedije
kostimirani u ivotinje (zolje, abe, ptice u
istoimenim Aristofanovim komedijama). Pok
ladne, svearske litije, sa svojim pesmama,
zaikivanjima, nadm etanjem u pogrdam a
(agon) i (simbolikim) tuam a, predstavljale
su samo ritualni deo sveanosti, koja se za
vravala u opstem slavlju i veselju. Stoga,
prema ovakvim tum aenjim a, trag porekla
stare atike komedije od kom osa predstavljaju
i njeni zavreci, koji, u trenutku kada se hor
ve sprema d a napusti scenu (eksodos), do-
bijaju vid nekog bunog veselja. S druge stra
ne, u kom osu ne bi trebalo traiti izvor epi
zodnih glumakih scena stare atike k. koje se
javljaju u nizu i nisu tenje vezane za nastu
panje hora. Prem a teorijam a o kom pozitnom
nastanku stare atike k. epizodne glumake
scene, kao nosioci isto dram skog elementa,
pa i sama vetina vreg povezivanja dram ske
radnje, imali bi svoje zaetke i uzore u dor-
skim farsam a i Epiharmovoj sicilijanskoj ko
mediji. U novije vreme javljaju se, meutim, i
protivnici teorija o kom pozitnom poreklu sta
re atike k. Prem a shvatanjim a ovih unitari
sta m alo je verovatno da su epizodne scene,
sastavljene u jonskim jam bim a, nastale prem a
orskim uzorima. Unitaristi dodaju da ne
m a sasvim pouzdanih svedoanstava da je
dorska farsa bila razvijena na gr. kopnu ve u
d o b a nastajanja atike komedije i da vremen
ski razm ak izmeu nastanka Epiharmove sici
lijanske komedije i stare atike k. nije dovolj
no veliki da bi Epiharm ov uticaj na rani
razvoj komedije u Atici m ogao zaista biti pre
sudan. Stoga unitaristi veruju d a je stara
K O M ED IJA
alika k. nastala spontanim razvojem iz lo
kalnih, antikih zaetaka. Puni razvoj stare
atike k. uslovljen je {kao i cvetanje klasine
atike tragedije) jednim prolaznim trenutkom
ravnotee izmeu tradicionalno-kultnih i ak
tu alno-politikih elem enata atike kulture 5. v.
st. e. T a k ratk o trajn a ravnotea raznorodnih
elemenata odraava se i u strukturi stare ati
ke k. Folklorno-ritualna protoistorija ove
m odernih ispitivaa) stalno i neposredno ue
e h ora u staroj k., zatim pojavu komikog
agona, parabase i tipinog eksodosa, u vidu
starog kom osa. K arakteristian deo poklad
nog obiaja kom osa bila je, isto tako, i iina
invektiva, poimenino ismevanje sugraana. A
lina invektiva najtipinija je sadrina i u raz
vijenoj staroj atikoj k., gde je, najvie, upe
rena protiv istaknutih savremenika, politiara,
filosofa, pesnika, muziara. K roz linu invek-
tivu, konkretna i individualna svakidanjica
Atine 5. v. st. e. uia je najpotpunije u vido
krug stare atike k. U drugom , za nas repre
zentativnom tipu stare atike k. (jer njemu
pripadaju sva nam a sauvana Aristofanova
dela), aktualna problem atika atinskog poli
tikog i drutvenog ivota prua pesniku
osnovu za stvaranje zamiljenog kominog
zapleta i stvarni je predm et sredinje diskusije
u kominom agonu. U k. ovog tipa junak je
esto neki zamiljeni lik tipinog i prosenog
atinskog graanina, ija praktina razlonost i
zdravorazum ski pristup ivotu upadljivo odu
daraju od dranja atinskih politiara i vojsko
voa; ili se, opet, kao komini junak istie
neka dobro poznata i ugledna linost iz sa--
vrpmenog atinskog ivota, pa su njena shva-
tanja i postupci predmet pieve poruge i
satire. T ako je Aristofan, u Ahamjanima
(A /apvrii; 425. g. st. e.) i Vitezovima ( 'l 7r7ifi<;
424. g. st. e.), izvrgao ruglu vou narodne
stranke Kieona; u Oblakinjama ( N
424. g. st. e.) filosofa Sokrata, koga, neoprav
dano. prikazuje kao predstavnika sofistike, a u
abam a (B atp o ^ o i 405. g. st, e.) pesmka
Euripida, prebacujui mu da je snizio visoki
moralistiki ton atike tragedije. Sam komini
zaplet stvarao je pesnik stare atike k. veoma
slobodno, putajui mati na volju, sve do
iste fantastike, ija je poruka, meutim, osta
la uvek jasn a i savremena. O besna i raspusno
komina, ali i poetina m atovitost, koja, po
duhu, odgovara svetkovinskom okviru atin
skog pozorita. pa i samim (ritualnim) ko-
renim a komedije (u komosu), zdruila se, ta
ko, u staroj atikoj k. sa otrom , neposrednom
i aktualnom kritikom pojava u atinskom dru-
K O M ED IJA
tvu, koje su nago vest avale kraj klasinog i
dem okratskog razdoblja Atine. K ao i klasina
atinska tragedija, i stara atika k. duboko je
uslovljena upravo tim razdobljem i drutvom.
Jer, jedan od osnovnih preduslova za razvoj
stare atike k. bila je sloboda govora, mogua
samo u dem okratskoj Atini, gde se, i u doba
najteih ratnih iskuenja, moglo otvoreno i
(bar sa scene Dionisovog pozorita) podrug
ljivo raspravljati o politikim, drutvenim i
etikim pitanjim a, kao to su neopravdanost
rata koji vode atinski generali, emancipacija
ena, relativisanje istine u uenjima sofista,
parniarstvo i demagogija, i njihove posledice
u vaspitanju om ladine i ivotu zajednice. Pre
ma nekim antikim svedoanstvima. bilo je
pokuaja da se ova sloboda zakonski ogranii.
Ali iakve zakonske odredbe, ako su stvarno
bile prihvaene, m ora da su bile na snazi samo
kratko vreme. K ada je za komediografe stvar
no postalo teko, ili nemogue, da pred Ati-
njanima govore slobodno, to je znailo da je
doao i kraj stare atike k. Jer, ona je, isto
vremeno, bila deo kultno-polkikog pozorita
dem okratske Atine i neka vrsta slobodne tri
bine za politiku i socijalnu, kulturnu i knji
evnu kritiku. D o ovog presudnog preokreta
dolo je sa konanim porazom i opadanjem
moi atinskog polisa na zavretku pelopone-
skog rata, g. 404. st. e. 2. Srednja (j.i<rr})
komedija je termin koji se javio tek posle
Aristotela, verovatno u helenistikom dobu.
Stariji antiki teoretiari razlikovali su, isprva,
samo staru ( ip x r|) i novu (va) komediju.
injenica je da od stare k. neprekinut niz eia
vodi do prvog velikog pisca i tvorca nove
komedije, M enandra (prva k. oko 320. g. st.
e.). Ali, opadanje politike moi Atine ve je
oko 400. g. st. e. izazvalo pojavu znatnih
promena u sadrini i obliku stare atike k.
Stoga i veina m odernih istoriara knjiev
nosti obuhvata term inom srednja komedija
dela iz vremena od 400430. g. st, e. To je
razdoblje kada, u Grkoj, raste uticaj m ake
donske drave, ali, u Atini, D em osten jo
moe da dri svoje besede protiv Filipa M ake
donskog. Po imenu poznajem o preko 50 pi
saca srednje komedije. Najistaknutiji bili su
Aleksid, A naksandrid, Antifan, Eubul i Ti-
mokle. Brojnost njihovih dela svedoi o m a
sovnoj produkciji koja nije bila namenjena
samo Atini. Ipak od dela pisaca srednje ko
medije sauvani su nam naslovi i fragmenti. U
celini imamo jedino tekstove dva dela iz proz
nog stvaralatva majstora stare A'., Aristofana:
ene u narodnoj skuptini f EtctcXtia tofCoua7. i
392, g. st. e.) i Plutos (Il^ouioc; S s isp o c
360
drugi, 388. g. st. e.), koja hronoloki pri
padaju srednjoj k. O va A ristofanova dela ve
pokazuju prom ene tipine za dalji razvoj sred
nje k.: politiki napad povlai se u drugi plan;
neposredno uee hora u radnji svedeno je na
pojednostavljeni oblik parodosa; epirematski
agon pretvoren je u glumaku scenu; parabase
nema; horski odeljci su sam ostalni umeci. Pre
m a svedoanstvu njenog savremenika, A risto
tela (um ro 322. st. e.), srednja k. (koju on
naziva novom, Ethica Nic., 4, 1128 a 20)
napustila je opsceni izraz i skarednosti stare
komedije, a komini efekat radije izaziva finim
aluzijama i skrivenim znaenjem (ujtovoioc).
Prom ena je, zaista, uoljiva u jeziku i sadraju
sauvanih fragm enata i u poznatim naslovima
izgubljenih dela. Bogati jezik stare k. zame-
njuje jednostavniji izraz knjievno uoblienog
atikog govora. Politiki napadi jo su prisutni
u srednjoj k., ali znatno umereniji, kao da
nisu izazivali vee zanimanje publike. Poste
peno ih potiskuju druge teme (socijalne i pri
vatne). Panja se usredsreuje vie na opte
nego na individualne crte. O m iljena je pa
rodija na mitske teme, pre svega one obraene
u tragedijam a Euripida i Sofokla. Javljaju se
sve vie naslovi koji ukazuju na zanate, k arak
tere, tipove. P otpom ognut uzorom i uticajem
tragedije, naroito Euripidove, strukturalni ra
zvoj komedije, vodio je, ini se, stvaranju ko
medije sa jedinstvenom i zaokruenom dram
skom radnjom (koja nije karakterisala staru
komediju). U sreditu te, donekle shema-
tizovane, radnje esto ve stoje motivi tipini
za helenistiku novu komediju: ljubav, za-
mena lica, izlaganje deteta, prepoznavanje, sve
u okvirima graanskog ivota. Srednja k. pri-
lagoava i svoj spoljni oblik - komediji intri
ge, razvijajui naroito epizodne glumake
scene. H or, koji je u staroj k. bio glavni
nosilac linog tona i napada, naglo gubi svoju
ulogu i vie ne uestvuje neposredno u radnji.
ini se da je ve u srednjoj k. hor nastupao,
uglavnom, u -* meuigrama, koje su razgra
niavale glumake scene. Tekst ovih horskih
um etaka (-* emboiimon) nije nam sauvan. U
rukopisima stajala je samo oznaka horska
partija (xopou). pa nam ni prava priroda
ovih horskih odeljaka nije dovoljno jasna.
3. Nova (vsa) komedija nastaje postepeno, iz
srednje, od koje se ne moe odvojiti otrom
hronolokom granicom. O bino se uzima da
se n. k. javlja oko 320, g. st. e. Njen glavni
predstavnik, Atinjanin M enanar (oko 342
291. g. st. e.), prikazao je svoju prvu k .t
verovatno, 321. g. st. e. N eto ranije zapoeli
su svoju knjievnu delatnost Difil iz Sinope (u
361
Atinu dolazi oko 340. g. st. e.) i dugoveki
Filemon (roen oko 360. g. st. e.), pisci koje,
lakoe, ubrajam o meu najistaknutije pred
stavnike n. k. Problem periodizacije, odn.
odvajanja nove k. od srednje, sloen je
stoga to su nam iz veoma plodnog stvara
latva M enandra, Difila i Filemon a (svaki je
napisao oko 1 0 0 komedija) sauvane, u celini
ili veim delom, samo dve k ., i to obe Me-
nandrove: Namor (Actco^oq, Teak ovek),
delo iz pieve mladosti (tekst je otkriven tek
1957. g.), i gotovo tri etvrtine komedije Iza
brani sud (EiUTpenovTe;, Arbitraa), Ova k,
7. vremena pieve zrelosti (304. g. st. e.?)
naena je 1905. g., zajedno sa veim osecima
iz M enandrovih k. Kratko podiana devojka
(nr,pi!CKipo^vrj), Devojka sa Sam a (C ^ ia ) i
Heros (Hpcti^). Iz ostalih M enandrovih dela
(pisac je izbegavao parodije na mitove) i iz
stvaralatva drugih pisaca n. k. (po imenu
znam o oko 70 autora) sauvani su, uglavnom,
sam o fragmenti. Blie odreivanje karakte
ristika razvijene n. k. pribegava stoga i re
konstrukciji izgubljenih gr. originala. T a re
konstrukcija, meutim, dobrim delom je hipo
tetina, naroito kada se odnosi na pojedi
nosti. Zasnovana je, umnogome, na sauva
nim rimskim obradam a dela iz n. k. (Plaut,
Terencije: palijata). M ada se oslanjala na
umetniko i kulturno naslee Atine 5. i 4. v.
st. e., n. k. bila je liena svearskih, ioni-
sijskih crta stare A\, kao to su buna razuz-
danost, opscenost i smela fantastika. Zbog
realizma, koji je u njoj uvek, manje ili vie,
prisutan, nazvana je ogledalom ivota. N . k. je
napustila politiku satiru, linu aoku, aktual-
no-istorijsku i lokalnu tem atiku stare k., pri
sutnu, u izvesnoj meri, jo i u srednjoj k. Atina
je, istina, bila mesto radnje u veini dela n. k.
Ipak, po duhu, ti. k. bila je kozm opolitska. Ovo
odgovara razdoblju -+ helenizma, ija je ona
najznaajnija knjievna tvorevina. N. k. je spa
jala u sebi crte -+ komedije karaktera i -*
komedije intrige. Deljmino je bila slina no
vijoj evropskoj -* graanskoj drami (mitoloke
teme samo se izuzetno javljaju u rt. k.). Usre-
sredila se na prikazivanje tipinih likova i
scena iz svakidanjice srednjeg graanskog
sloja. Bili su to ljudski tipovi zajedniki he
lenistikim gradovim a irom istonog Sredo
zemlja: stari i mladi gospodari, naroito krti
ili angrizavi starci i rasipni, lakomisleni si
novi; njihove sluge, prevejani i snalaljivi
gradski robovi i njihovi glupi drugovi sa sela;
lenji i prodrljivi ankolizi (paraziti); gramzivi
svodnici; prepredene (ali ponekad i veliko
dune) hetere; nesretne, zaljubljene devojke
KOMEDIJA
sirom anog stanja. U M enandrovom delu,
koje jedino neto blie poznajemo, prikazi
vanje ovih tipova nadahnuto je tenjom ka
objektivnom, empirijskom poznavanju ove-
kove prirode i oslonjeno je, verovatno, na
karakterologiju Aristotelove peripatetike ko
le (Teofrastovi Karakteri). Istovremeno, ono
nije lieno hum anog razumevanja za ljudske
mane i sloenost ovek ove prirode. M enandar
ne slika samo tipove kao predstavnike odre
enih negativnih osobina. Njegov namor ili
razmetljivac imaju i druge, privlanije, ljudske
crte. A M enandrova k. ima, otuda, i jasnu
m oralistiko-didaktiku tendenciju. IJ form al
nom pogledu , k. napustila je polimetriju
(karakteristinu za horske odeljke). H or je,
verovatno, gotovo potpuno iskljuen iz rad
nje. N astupao je u meuinovima. G ovorni
odseci, koji sada sainjavaju k ., po pravilu su
u jam pskom triraetru ili trohejskom tetramet-
ru. Pored ustaljenih motiva i zapleta, kon
vencionalni elementi javljaju se i u pojedinim
delovima k. (npr. u prologu esto nastupa
neko boanstvo ili neka personifikacija). M o
gue je da je n. k. dosledno potovala podelu
na 5 inova, koju spomirfje Horacije (/Irs
Poetica, 155, 189 i dalje). 4. U antikom
Rimu i na Italskom poluostrvu (naroito u
junoitalskim predelima i, verovatno, u Etru
riji) bilo je, od starine, raznih vrsta polu-
im provizovanih scenskih lakrdija (- atelana,
- flijaka lakrdija, moda i -* feseenini).
Rimska k., meutim, nije proizala iz tih,
delimino folklornih, oblika scenskih igara.
K ao razvijena literarna vrsta, A', je dospela u
Rim iz gr. knjievnosti, oko 240. g. st. e.
(zajedno sa tragedijom). Ova, od G rka
preuzeta k. nastala je kao slobodan prevod i
prerada gr. dela iz srednje i nove k.
Prikazivala je G rke (Atinjane) u njihovoj
sredini i oei, pa je u Rimu obeteena
nazivom - palijata. Iz bogatog stvara
latva njenih pisaca (Livije, Andronik, Gnaj
Nevije, Enije, Cecilius Statius, Akoilius, Ati-
lius, IJcinius Im breks, Turpilius) sauvana
su nam jedino dela glavnih predstavnika pali-
jate, i to 2 0 kom edija (i oko 1 0 0 stihova iz
Vidularije) od Plauta (T. Makcije Plaut, umro
oko 184. g. st. e.) i 6 komedija od Terencija (P.
Terencije Afer, um ro 159. g. st. e.). O dstu
panja palijate od njenih gr. uzora bila su, ini
se, najvie posledica -+ kontaminacije raznih
uzora. Z nam o da je Plaut uveao udeo m u
zike kom ponente u predstavi (> kantika).
Ova crta pripisuje se i ostalim (starijim) pisci
ma palijate, osim Terencija, ija urbana i ugla
ena komedija ostaje, i u tom pogledu, verna
KOMEDIJA DE KAPA-I-ESPADA
atikim uzorima. Vea uglaenost i vernost gr.
uzorima, ini se, doprinela je sve manjoj po
pularnosti palijate u Rimu. Poslednji pisac
palijate, Turpilije. um ro je 103. g. st. e. Sva
njegova dela nosila su (kao i Tereneijeva) gr.
naslove. Budui da su rimski pisci mogli da
unesu u palijatu samo sasvim oskudne iokal-
no-italske crte, u Rima se, verovatno ve u
Terencijevo vreme, javila -* togata. Ova ko
medija, koja je prikazivala likove rimskih gra
ana (odevenib u togu), zauzela je znaajnije
mesto na rimskoj pozornici u 2 . polovini 2 . v.
st. e. Bila je tematski neto sam ostalnija od
palijate, ali je i sama bila graena po ugledu
na palijatu i gr. uzore palijate. T ogata je bila
kraeg veka i nije se ozbiljnije aflrmisala. Po
kuaji literarne obrade popularne -* atetane, u
doba Sule (oko 90. g. st. e.) i -> mima, u doba
Cezara, obeleavaju kraj ive komeiografske
delatnosti u Rimu, ije je pozorite vezano za
republikansko razdoblje. U doba Augusta ja
vila se, istina, jo i -* trabeata. Ovaj pokuaj
oivljavanja togate ostao je, meutim, samo
izolovani i efemerni eksperiment, kao i slini
docniji pokuaji oivljavanja palijate (poetak
2. v. st. e.; Vergilije Romanus, Pomponije
Basulus). U carsko doba nii, poluimprovizo-
vani oblici -* mima i -> pantomima zavladali
su rimskom pozornicom . Pojedine komedije,
koje su u to doba sastavljane prema knjievnim
uzorima, verovatno i nisu bile namenjene jav
nom prikazivanju u pozoritu. Poslednji nam a
poznati primer takve antike komedije, Ku-
kumavko (Querolus, 4 5. v. n.e.), delo ano
nimnog autora, sastavljeno je u ritmovanoj
prozi, verovatno za prikazivanje na nekoj pri
vatnoj gozbi. O va komedija, oslonjena na
Plauiovu palijatu up (Aulularia), nagove-
tava srednji vek meavinom kom inih scena i
rasprava o religiozno-filozofskim temama.
L it.: P. M azo n , Essai sur la composition des
comdie (t Aristophane, 1905; A. W ilhelm , Urkunden
dramatischer Auffhrungen in Athen, 1906; Ph. Le-
g ran d , Daos, 1910; E . F ren k el, Plautinisches in
Plautus, 1922; F . W eh rli, Motivstudien zur griechi
schen Komdie, 1936; H. H erter, Vom dionysischen
Tanz zum komischen Spiel, 1947; M. P ohlenz. D ie
E n tsteh u n g d er attisch en K o m d ie , Nachtrge der
Akademie zu Gttingen Philologisch-historische Klas
se, 1949; M. H . 'B y p u h, ffcm opuja xe.iencKe xibu-
meaHOcmu, 1951; V. E hrenberg, The People o f
Aristophanes, 1951; G . D u ck w o rth , The Nature o f
Roman Comedy , 1952; A. W . P iek ard -C am bridge,
The Dramatic Festivals o f Athens, 1953; T . B. L.
W ebster. Studies in Later Greek Comedy, 1953; G .
M eau s, Le crpuscule d'Athnes et Mnandre,
1954; L. R ad erin ach er, A risto p h an es F rsche,
Sitz berichte der Oestereichischen Akadem ie . Philo-
logisch-histom-che Klasse, 198/4, 1954: B. B. T o-
362
JiOBH, Apucm otfan, 1955; O e. L indberger, T he
tra n sfo rm a tio n s o f A m p h itry o n , Acta Universitatis
Stockholmiensis i, 1956; A. T hierfelder, R m ische
K o m d ie , Gymnasium , 1956, 63; K . Lever, The Art
o f Greek Comedy, 1956; E. P a ra to re , Storia del
teatro latino , 1957; K . J. D over, Lustrum , 1957, 2;
M . N e u m a n n , Die poetische Gerechtigkeit in der
neuen Komdie , 1958; T h. G eizer, T ra d itio n und
N eu sch p fu n g in der D ra m a tu rg ie des A risto p h a
nes. Antike und Abendland, 1959, 8; F. Q u ad l-
b au er, D ie D ich ter d er griechischen K o m d ie in
literarischen U rteil d er A ntike. Wiener Studien,
960, 73; T . B. L. W ebster, M o n u m e n ts illu stratin g
O ld a n d M iddle C om edy, Institut o f Classical Stu
dies. Bull Supplement, 1960. 9; Th, G eizer, Der epir-
rhem atische A gon bei A risto p h an es. 1960; L. B reit
holz, Die dorische Farce, 1960; T . B. L W ebster,
Studies in Menander, i9 6 0 ; F . M. C o rn fo rd . The
Origin o f A ttic Comedy , 196!; M . B ieber. The
H istory of the Greek and Roman Theater , 1961; C. F.
R usso, Aristofane autore di teatro , 1962; E. F raen -
kel, Beobachtungen zu Aristophanes , 1962; A. W.
P ic k a rd -C a m bridge, Dithyramb, Tragedy and Come
dy , 19622; M . By/iHMHp M , <J>/iamap, Upei.ieg
puMCKC Ktbumeauocmu, 1963; W . B eare The Roman
Stage , i 96KJ ; E. W . H an d ley . The Dyskolos o f M e
nander, 1965; D. R. D udley T . A. D orey, ed.
Roman drama, zb., 1965; B. CiesaHOBHh, Hcmo-
pu/a xeJencKe Ktbuxceenocmu oy A.iexcanypa, 1968;
D . G rli, O komediji i kominom, 1972. M .F .
K O M E D IJA OE KAPA-I-ESPADA -* Co
media de capa y espada
K O M E D IJA DE R U ID O -+ Comedia de ruido
K O M E D IJA IN T R IG E - Vrsta komedije u
kojoj zaplet ima prevagu nad ostalim kom-
pozicijskim naelima. S obzirom da joj je
prvenstvena svrha da razveseli i zabavi, ak i
po cenu pristojnosti, svrstava se u kategoriju
tzv. niske komedije. N jena komika, do b ro
udna i bezazlena, posledica je iznenaenja
koje izazivaju nepredvidljivi, nagli obrti vesto
voenog, po pravilu razgranatog zapleta. Su
tina k. i. zapravo su neoekivane situacije
u koje lica dospevaju usled okolnosti pozna
tih gledaocu, ali ne i junakovim suigraima
(spletka, nesporazum, preruavanje, neobave-
tenost. nesnalaljivost, itd.). O tuda je k. i.
najee isto to i -* komedija situacije. K o
mika intrige se pojavljuje ve u Grkoj i Rimu
(- komedija, antika), a posebno je izraena
kod Plauta (3 2. v. p.n.e.). U doba renesanse
veoma je omiljena u Engleskoj (ekspir, Ko
medija zabuna) i u pamji (- Comedia de capa
y espada i - Comedia de ruido). U Francuskoj
19. v. doivljava procvat zahvaljujui brojnim
piscima (E. Skrib, E. Labi, Ogie, Sardu,
itd ). Piu je i H. Klajst, G. H auptm an i G.
363
Kajzer, ali u sprezi s drugim vrstam a komedije
i -*> satirom. U najistijem obliku komika
intrige je zastupljena u - farsi i - vodvilju.
Kod nas je k. i. najpredam je negovao K.
Trifkovi (Ljubavno pismo, estita m ), a u
manjoj ili veoj meri sree se i.k o d drugih
pisaca.
L it.: K. K n o rr, Wesen und Funktion des Intri
ganten. 195!.
K O M E D IJA KARAKTERA - Vrsta kom e
dije u kojoj komini junak, izvesnim preuveli
anim. najee negativnim osobinam a (kr
tost, hvalisavost, nadriuenost, uobraenost,
astoljubivost, kaiperstvo, itd.), ima prevagu
nad drugim naelima dram ske kompozicije.
Kom ino dejstvo k. k. proistie po pravilu iz
suoavanja kominog junaka sa likovima koji
se koriste njegovom karakternom osobenoeu
u stvaranju zapleta. K ako ne eli da samo
nasmeje i zabavi, ve i da poui, i kako retko
pribegava vulgarnostim a, k. k. se svrstava u
tzv. >>visoku komediju. Sree se jo u antikoj
Grkoj, kod Aristofana (-+ komedija, antika)
da bi je pisci nove atike komedije, a
poglavito M enander (4 3. v. p.n.e.) dalje
razvili ustanovljavanjem niza kominih tipo
va, od kojih su mnogi preli u trajno nasie-
e potonje komedije. Posle Phmta (3 2. v.
p.n.e.) i Terencija (2. v. p.n.e.), najznatnijih
njenih pisaca u starom e Rimu, k. k. doivljava
obnovu u - commedia delF arte ( 1 6 -1 7 . v.)
i kod renesansnih pisaca: B. Donsona (-*
komedija naravi) i V. ekspira ( Ukroena goro-
pad). Procvat doivljava u 17. v. s M olijerom
( Tvrdica, T artif Graanin plemi, Uobraeni
bolesnik), a u Nemakoj je prihvataju u 18. v.
(Lesing, i dr.). Kod nas su najistaknutiji pred
stavnici M arin Dri (Skup, M onde), J. Ste
nja Popovi ( Pokondirena tikva, Kir Janja,
Zla ena, Laa i paralaa) i B. Nui (Narodni
poslanik, Gospoda ministarka).
Lit.: E. Levi, // comico di carauere da Teof'rasto
a Pirandello. 1959; H. S teinm etz, Komdie der A uf
klrung, 1966.
K O M ED IJA NARAVI {fr. comedie des moeurs)
Vrsta komedije koja ismeva shvatanja, obi
aje, navike, itd. jedne drutvene grupe, epohe
ili generacije. Spada u kategoriju vie kom e
dije, jer nam era joj je da ispravi socijalne
apsurdnosti (Molijer), Zaplet k . n. esto je
nerealistian i zamren, vaniji no kom ina
lica, koja su retko indiviualizovana. Zaplet i
lica u k. n. stvaraju atmosferu podsm eha, koji
vrlo esto ima otricu socijalne satire; otu
da se k. n. naziva i drutvena komedija. U
staroj Grkoj se sree kod A ristofana (5 4 v.
KOMEDIJA RESTAURACIJE
p.n.e.) i M enandera (4 3. v. p.n.e.), a u sta
rome Rimu kod Plauta (3 2. v. p.n.e.) i
Terencija (2. v. p.n.e.). Zastupljena je i u
srednjem veku (u ~+ pokladnim igrama; i
renesansi. Utemeljiva nove k. n. je Molijer
(17. y.) koji je nizom svojih ostvarenja pri
bliava ivotu (Uene ene, Smene preeioze, i
dr.). U Engleskoj doba restauracije (druga po!.
T .V . 18. v.) doivljava procvat pod nazivom Co
medy of W it (komedija duhovitosti), kasnije
nazvana Old Comedy (stara komedija), na
roito u delima R. B. eridana (kola ogova
ranja, i dr.). esto se oslanja i na sentimen
talnu komediju (-> plaljiva komedija). U n o
vije vreme s uspehom je neguju kod Engleza
O. Vajid, B. o. kod Rusa Gogolj, Ostrovski,
kod Nem aca K. ternhajm, kod Amerikanaca
E. Rajs i dr. esto se slui i sredstvima drugih
vrsta komedije i satirom. K od nas je zastup
ljena u delu J. Sterije Popovia ( Rodoljupci,
Beograd nekad i sad, enidba i udadba), B.
Nuia ( Dr, Oaloena porodica. Uje ), a u
najnovije vreme kod Aleksandra Popovia.
L it.: J. i . W eiss: Le Thtre et les Moeurs , b.g.
KOMEDIJA OBIAJA - Komedija naravi
K O M E D IJA R ESTA U R A C IJE (eng. Resto
ration comedy) - U istoriji engleske knjiev
nosti naziv oznaava tip komedije kakav je
cvetao u doba od 1660. (tj. od restauracije
m onarhije Stjuarta) do oko 1700. g. K. r. se
obraala dvorskoj i plemikoj publici Londo
na, koja je i pored privremene pobede plem
stva nad graanstvom gubila ideale i iluzije,
dem oralizovala se, iz koje su proizlazila hedo
nistika, cinina i skeptina nastrojenja. K. r.
odgovara takvom stavu prema ivotu: njen su
predmet gotovo iskljuivo ljubavna osvajanja
mlaih plemia, ljubavne i brane intrige i
prevare i si., a stav njenih autora prema toj
tematici esto je cinian, pa i pornografski. S
T .V . jedne strane k. r . ima elemente -* komedije
intrige, s druge, elemente -> komedije naravi,
je r su sporedni likovi satirino prikazani d ru
tveni tipovi: glupi mu, hvalisavi galant,
neotesani seoski plemi, itd. Istoriari obino i
svrstavaju k. r. u komedije naravi. Meutim,
m oda bi joj najbolje pristajao naziv kome
dija konverzacije, jer je njena najvea vred-
nost u van rednoj duhovitosti dijaloga, punog
efektnog paradoksa i ironije. U pravo tom svo
jom crtom k. r. je osvajala i kasniju publiku i
uticala na kasnije kom ediografe (eridana u
18. v., Vajlda i oa u 19 20). Najbolji su
autori k. r. Kongriv (1670 1729), ije je naj
KOMEDIJA SITUACIJE
bolje delo Tako je to u .svem (The Way o j the
World), 1700, i Vierii (1 6 4 0 - 1716). '
L it.: B. D o b re , Restoration Comedy , 1924; A.
N icoll, A History o f Restoration Drama , 1952.
D.Pu
K O M ED IJA SIT U A C IJE - O znaka za vrstu
komedije ija komika, za razliku od komike
-* komedije karaktera i - komedije naravi,
izvire iz briljivo priprem anih situacija u koje
dospevaju komina lica. Glavni pokreta rad
nje u k. ,v. esto je neka dvojna situacija, koja
se ponavlja u razliitim oblicima i stepenima
intenziteta, i koju gledalac prozire od poetka,
a komina )ica tek na zavretku. S obzirom da
je osnovno sredstvo za graenje k , s. zaplet,
ona se najee poistoveuje sa komedijom
intrige. T.V.
K O M EDIO GRA F (gr. ica>m>6 ioypa<po$) -
Pisac -+ komedija za razliku od- - tragedio-
grafa, pisca tragedija. Prvi komediografi javili
su se u staroj Grkoj, najpre kao pisci antike
komedije, zatim kao pisci prelazne srednje
atike komedije i na kraju kao autori novo
aUke komedije, meu kojima je bilo izrazitih
pisaca i -> komedije karaktera i komedije
situacije. U irem smislu, komediografi su i
pisci malih kominih - dramskih anrova (-
mirna, -+ farse i si.).
Lit.: -+ Komedija.
K OM ENTAR (lat, eommentarius zapisnik,
pod set n ik). re je kalk i rani prevod gr,
im 6 {.ivrj|ja, i oznaavala je slubene beleke
dravnih slubenika. U prenesenom znaenju
poeli su je upotrebljavati oni koji su beleili
svoje uspomene kao osnovni materijal za doc-
nije pisanje istorije (Sula, Ciceron, Cezar). Ce
zarovi k. o graanskom i galskom ratu su
nesumnjivo stilski osmiljeno delo, u kojem se
dosleno neguje jednostavno izlaganje, preci
zan izraz i izvesna tenja ka objektivnom,
nepristrasnom iznoenju injenica. Kao takvi,
njegovi su k. postali kolski uzor lat. proze, i
jedan od osnovnih kolskih tekstova u hum a
nistikom obrazovanju. U filolokom smislu,
k. oznaava strune beleke (ponekad itave
studije) uz stare ili suvremene tekstove. O va
kav tip k. razvio se u poznom -* heiemzmu i u
itavom antikom svetu u doba rim. carstva, i
poetke ima u ranoj helenistikoj filologiji (v.
-* aieksandrijska kola). Bili su veinom gra
matiki (v. -* gramatiari), ali je bilo i k.
stilistikog tipa, ili kontekstualnih objanjenja
(npr. uz filosofske ili dram ske tekstove). Sem
ovakvog, struno shvaenog k u modernoj
364
knjievnosti je k. est postupak destrukcije
anra i simptom tzv. -+ otvorenog dela.
L it.: F . B orner, D cr C o m m en tariu s , Hermes
81, 1953, 2 1 0 - 2 5 0 . S.S.
K O M INA EPIKA - Pojam oznaava onu
vrst epike koja se slui unutranjom nesklad-
nou izmeu sadraja i forme. K onflikt do
kojega dolazi komian je ili zbog nepoduda
ranja ozbiljna ili pom pezna sadraja s prozai
nim ili trivijalnim oblikom travestija ili
zbog neusklaenosti sveane umjetnike forme
i neznatnog sadraja (-> parodija). Stilski rek
viziti (zazivanje muza, usporedbe, retorine
figure, dijalozi i tome slino) i tipine scene
(masovne ljudske scene, savjet bogova, bitke),
to je bilo karakteristino za klasinu pre
dodbu epa, djelovalo je u zajednitvu s trivi
jalnim sadrajem komino. O pisana je struk
tura komine epike sama po sebi otvorila mo
gunost da u nju uu i elementi - satire, to
se, doista, i dogodilo, pa neki teoretiari k. e.
zovu i satirinom. Po tom shvaanju spada u
ovu vrstu i Don uan engleskoga rom antiara
Bajrona. Prvi je primjer komine epike poznat
iz antiknog razdoblja. Rije je o parodiji Ili
jade pod naslovom Butrahomiomahia ( Boj
aba ,v mievima); tekst su neki istraivai
pripisivali H om eru, iako je, inae, anonim an i
nije nastao prije 6 . ili 5. stoljea prije n.e.
S.B,
Viteki ep parodiran je krajem 14. stoljea u
djelu Prsten (Ring) vicarskog au to ra H. Vi-
tenvajlera. koji je seosku svadbu opremio s
turnirim a i obiajima feudalnoga drutvenog
sloja. Kontinuirani}! razvoj, ipak, poinje tek
od renesanse dalje. U talijanskoj knjievnosti
djelomino se moe govoriti o kominoj epici
ve kod L. Ariosta (Bijesni Orlando, od 1516)
a u izraenijoj -formi u A. Tasonijevom djelu
La secchia rapua (O telo vedro), 1662, gdje se
opisuje rat Bolonje i M odene to g aje izazvala
kraa jednoga drvenog vedra. U francusku
knjievnost kominu epiku uvodi N. Boalo
svojim tekstom Le lutrin ( Na/onj/, 1674 i
1683; posrijedi je borba izmeu dvije crkvene
stranke za klupu u parikoj crkvi La Se ft ape l
(La Saint-Chapelle). N a francuski se primjer
neposredno nadovezuje Englez A. Pop s tek
stom The Rape oj the Lock (O tm ica vilice),
1712 i 1714. Umjesto ugrabljene Helene pojav
ljuje se ukradena vitica koju je aristokratkinji
oteo mladi lord. T a je tem a obraena s tolike
elegancije i duha da ini vrh spomenute epski
mogunosti. S druge sirane, u engleskoj tra
diciji k . e., u kojoj su se pjesnici grubo razra
unavali sa svojim knjievnim i politikin
protivnicim a (D. D rajen, M ac Flecknoi\ -
365
M ak Ftekno, 1682), pisano je Popovo djelo
Dunciad (Dansijada, komiki ep o budalam a)
1728, u kom e se Pop obraunava sa svojim
kritiarem Teobaldom i pjesnikom Siberom.
Parodiranje je klasine mitologije nailo na
veliki odjek medu Nijemcima, naroito uspje
no kod M. A. Timeia u proznom djelu Wil-
helmine ( Vilhehnina) koja je u prijevodima
poznata Francuzim a, Talijanima, Rusima i
H olananim a. Prem a navedenim podacim a
oito je da je vrijeme komine epike povezano
s duhovno-povijesnim am bijentom renesanse i
sredine 18. stoljea (rokoko, racionalizam i
predrom antizam ). Za t a j e razdoblja znaajno
postojanje dviju epskih vrsta koje se u sutini
iskljuuju: kom inoga ? ozbiljnog. Sintezu me
u njima naao je jedino K. M. Viland Musa-
rion, 1768, i Neuen Amadis (N ovi Amadis),
1771. Definitivan je kraj komine epike ozna
en s Jobsiadom (1784 i 1799) K. A. K ortum a.
Sve to je slijedilo pripada drugim vrstama
knjievnosti. K om ina se epika raspada u i
stu parodiju ili travestiju, kao to je to ve
sluaj s K ortum om ; u tom obliku naroito je
poznata travestijsko-parodina Aeneas (Enei-
da), 1783, i. A. Blumauera, koja je prodrla i
meu slavenske narode i kod njih pobudila
odreene odjeke. U slovenskoj je knjievnosti
pod tom l'ormalnom pobudom nastao krai ep
S. Jenka po naslovom Ognjephunti (1855)
koji ismijava epove rom antinoga razdoblja ili
Bezimena B. Raievia, u kojoj je komino-
satirino prikazano odnaroavanje i banalizi-
ranje mladih srpskih kolaraca u urbanoj tu
inskoj sredini. D ruga je mogunost preuzi
manje hum oristikih zgoda u okvir -* roma
na, -> novele ili -* pripovijetke. T o se doga
alo osobito u drugoj polovici 19, a neto
manje i u 20. stoljeu. V. i herojsko-
-komini ep; epilij.
L it.: R. P. B ond, English Burlesque Poetry,
1932; J. Ja ck . Augustan Satire, 1660 1750, 1952;
K . S ch m id t, Vorstudien zu finer Gesehichte ties ko-
mischen Epos, 1953; U. B roich, Studien zum komi-
schen Epos , 1968.
K O M I N O Pojava koju obino ocjenju
jem o prem a reakciji smijeha koju izaziva. Re
lativizam kominoga oituje se naroito u
izvanknjievnoj sferi, gdje se, ako nije rezul
tat smiljene akcije (npr. oponaanja), javlja
nepredvieno, sluajno: najee kao poslje
dica odreenih okolnosti u ovjekovu susretu
s mehanikim nepogodam a ili okolnosti iza
zvanih zabunom (tzv. situaciona kom ika), na
dalje kao uinak neke jezine devijacije (jezi
na komika). Subjektivna reakcija na objek
KOMINO
tivan in sloena je i ovisi o raznim faktorim a
i kako iskustvo ui da nem a situacija koje su
uvijek i za svakoga smijene, analiza kom ino
ga m ora uzeti u obzir faktore ovisne o uvje
tima, o uzrastu, socijalnom statusu onoga koji
komiku doivljava, o opem kulturnom nivou
(povijesna uvjetovanost komike) itd. (Usp.
Geteovu misao da se ljudi razlikuju po onomu
to im je smijeno.) Psiholoka teorija smijeha
ve odavna upozorava na raznovrsnost impul
sa prisutnih u toj ljudskoj reakciji: na oito
vanje sublimirane zlobe, ali i n a doivljaj slo
bode u asu kad se spoznaje relativnost odre
enih drutvenih normi. D ok je traginost te
ko zamisliti bez nekih vrstih vrijednosnih
postulata, k. je bez sumnje odreena katego
rijom relativnosti. Ta se relativnost manife
stira u nekoj temeljnoj opreci (kontrastu), u
nekom protivurjeju ili iznenadnom obratu.
T ako K ant sm atra da k. izvire iz naglog obra
ta koji vara naa oekivanja, ali nas u isti
mah rjeava neke tjeskobne napetosti. O preku,
on, inkongruenciju naglaava i openhauer:
k. je za njega opaaj nesklada izmeu apstrak
cije (postulirane vrijednosti) i stvarnosti, i to u
korist stvarnosti; k. je stoga pobjeda faktinog
stanja nad zamiljenim, a to izaziva zadovolj
stvo, je r je prosto opaanje ovjeku po pri
rodi blie nego apstraktno miljenje. Na sro
dan nain k. tumai Frojd. U Bergsonovoj
duhovitoj analizi kom ike takoer se istie
kontrast, ali uz konkretizaciju kojom autor
povezuje oitovanja kom ike na raznorodnim
podrujima. Bergsonova je osnovna teza da na
smijeh potie sve to u danom trenutku djeluje
mehaniki, neprirodno i sapeto: karikirano
oponaanje, nefunkcionalno ponavljanje nekih
kretanja i radnji, sve to predouje trenutnu
prevlast mehanizma nad ivom, slobodnom
individualnou. K om ino je na isti nain zbi
vanje u kojemu se neoekivano ispoljava fizi
ka priroda ovjekova, u asu kad je nam jera
intelektualna (govornik koji u zanosu misli
J.P .
kihne, i si.). Sve definicije kominoga istiu
kontrast; ali treba dodati da raspon ne smije
biti suvie velik: obrat koji ozbiljno ugroava
objekat komike prelazi granice u kojima je
smijeh prihvatljiv. Uobiajena reakcija pretpo
stavlja u pravilu neutralan odnos p rom atra
ev prem a objektu; ako je taj odnos obiljeen
nekim fiksiranim uvstvom (npr. aljenjem
prem a bespomonoj ili jadnoj osobi), smijehu
nem a mjesta. Isto vrijedi za veinu drutvenih
implikacija komike. K. javlja se metaforiki
u M arksovim povijesnim razm atranjim a (usp.
Uvod u Kritiku Hegelove filozofije prava) kao
elemenat suda o hist. razdobljima u kojima
KOMIKS
politika ima znaaj reakcionarne reprize.
K ao predmet umjetnike intencije k. je este-
tika kategorija suprotna -* traginom, koja
se javlja u nekim knjievnim anrovim a, n a
pose u komediji. U strukturam a pojedinih
djela mogu elementi komike biti zastupljeni u
razliitim omjerima. Najee, ipak, dom inira
situaciona kom ika (u nekim tipovim a kom e
dije, npr. u lakrdiji) i jezina k. (u sitnim
proznim oblicima).
L it.: T . L ipps, K o m ik und H u m o r, 1898; H.
B ergson, L e rire. E ssai sur la signification du
com ique , 1901; S. F reud, D er W itz und seine B ezie
hung zum Unbewussten, 1905; H. Plessner, Lachen
und W einen, 1950; G . B aum , H um or und Sa tire in
der brgerlichen esth etik, 1959, W , H irsch, Das
Wesen des K om ischen, I960; M . C . Sw ahey, C om ic
L au g h ter, 1961; B. N . Schilling, The Com ic S p irit,
1965; D . G rli, O ko m ediji i ko m in o m , 1972; St.
C m eli: Tri teo rije sm eha, Suvrem enik. 1957, U ;
N . H a rtm a n , E stetika , (n a prev.) 1968; E. K ris,
Psihoanalitika istraivanja um etnosii, (na prev.)
1970; R. G rim m . W esen und Formen des Komischen
im D ram a, 1975; W. P reisendanz, Das K om ische,
1976; M . B ahtin, Stva ralatvo Fransoa Rabiea, 1978
(prev.). V ..
K OM IKS (eng. comic strips) -+ Slikovnica,
Strip
K O M OS (gr. KCjjo) Vesela i raspusna
povorka vinopija-sveara u starogrkoj Atici,
koja je, posle gozbi, prilikom svadbenih sve
anosti i o praznicim a (naroito u kultu boga
Dionisa), obilazila naselja, pevajui uz pratnju
muzike, rugajui se i zbijajui ale. Horski
elementi stare atike komedije (-* komedija,
antika) proizili su, najverovatnije, iz k.
M .F.
K OM PARATIVNA K N JI E V N O S T (fr. lit
trature compare, eng, comparative literature,
nem, vergleichende Literaturwissenschaft, ital.
letteratura comparata) K njievnoistorijska i
knjievnokritika disciplina koja se bavi izua M. Ruso).
vanjem knjievnosti pomou poreenja jednog
ela, autora ili knjievnog pokreta sa drugim,
poglavito izvan granica jedne nacionalne kul
ture, kao i poreenjem knjievnosti sa drugim
sferama ljudskog izraavanja (sa likovnim
umetnostima, muzikom, filosofijom, istorijom,
itd.). U irem, filosofskom smislu, kom para
tivnom metodom se ve slui Leonardo da
Vini {Paragone, kraj 15. v.) a na sistematski
nain Lesing (Laokoon, 1766). M eutim, tek
pod uticajem kom parativnih izuavanja u pri
rodnim i drutvenim naukam a ovaj kritiki
metod poetkom 19. v. u Francuskoj prerasta
u knjievno naunu disciplinu. M etodski, k. k.
366
pretpostavlja mogunost objedinjavanja razli
itih kritikih pristupa (psiholokog, istorij-
skog, strukturalistikog itd.) na osnovu raznih
vidova istorijske povezanosti ili teorijskih an a
logija jedinica poreenja. Osnovni ciljevi k. k.
su: 1 ) ispitivanje storije m eunarodnih knji
evnih veza (M. F. G ijon), utvrivanje za
jednikih horizontalnih pokreta koji deluju u
odreenom istorijskom trenutku na vertikalne
konstante nacionalnih obeleja umetnosti (H.
Hacfeld) i 3) dublje razumevanje knjievnosti
pomou uspostavljanja mosta izmeu organ
ski povezanih ali fiziki odvojenih oblasti ljud
skog stvaralatva (H. H. Remak). U tom
smislu k. k. porazum eva izuavanje iro
kog spektra pojava, od tokova m eunarodnog
knjievnog kozm opolitizm a (naroito u F ran
cuskoj), preko istorije knjievnih tem a i mo
tiva (naroito u Nemakoj, tzv. Stoffgeschich-
te), istorije ideja (}histoire des ides, Geistes-
geschichtty , do ispitivanja prirode knjievnih
formi i naela knjievne strukture kao sistema
ljudskog i umetnikog izraavanja (naroito u
SAD). D a bi suzio ovako iroko znaenje
term ina, Pol Van Tigem je 1931. uspostavio
distinkciju izmeu k. k. (littrature compare)
kao discipline koja izuava odnose izmeu dve
nacionalne knjievnosti i -* opte knjievnosti
(littrature generale), u iji domen ulaze i
njenice knjievnog reda koje istovremeno pri
padaju nekolikim knjievnostima. (P. Van
Tieghem: La Littrature compare). Meutim,
novi termin nije dobio iroku upotrebu, tako
da, izuzev u SAD, gde se znaenje termina
prostire i izvan granica knjievnosti, k. k.
danas porazum eva analitiki opis, m etod
sko i diferencijalno poreenje interlingvisti-
kih ili interkulturnih knjievnih fenomena
pom ou istorije. kritike i filosofije, u cilju
potpunijeg razumevanja knjievnosti kao spe
cifine funkcije ljudskog duha (K. Pioa, A.
L it.: P au l V an T ieghem : L a L ittra tu re com pa
re, 1931; N . P. S allk n ech t, H. F renz, C om parative
L iterature: M et hod and Perspective: 1961, Cl. Pi-
chois, A. M . R ousseau, L a L ittrature compare,
1967; J. B. C o rstiu s, Introduction to the C om parative
S iu d y o f L iterature, 1968; U. W eisslein, E injhnm g
in die Vergleichende L iteratunvissenschaft, 1968; Z.
K o n sta n tin o v i, O savrem enim teo rija m a o upo-
red n o m p ro u a v a n ju knjievnosti. Vporena istra
ivanja. I, 1976; Isti, V ergleichende L ite ra tu r . in
R ea llexikon der deutschen L iteraturgeschichte, IV,
1982; B. K o c iiih , O npHMeim KOMnaparMBHor
MCTOAa y npoynaBaH>y KH>HaceBiiocrH peHecance,
<t>uAOAOtuKu npei ieg, 1975, 3 ..4; G . E ro r, L a litt
ra tu re co m p are u sh v a tary im a njenih utem eljiva
a. 0u.O-iU4k'u npet.iec). 1976, 1 4. N .K .
367
K O M PIL A C IJA (lat. compilatio kraa)
Delo koje nem a stvaralake originalnosti nego
je nastalo pabirenjem iz drugih dela bez sin
tetikog objedinjenja. B.M.
K O M PJU T E R SK A P O E Z IJA - Ideja da se
i kom pjuteri koriste za stvaranje umetnikih
dela donekle je logian nastavak situacije koja
postoji otkako se, zahvaljujui tehnikim sred
stvima, ovakva dela mogu reprodukovati u
neogranienom broju. Pogotovu je pronalazak
autotipije krajem prologa veka m orao izazva
ti utisak da se ona mogu rastaviti na pojedno
stavljene elementarne strukture. Pri tom e in
tenzivnije grupacije veih taaka daju tamnije
tonove, dok manje take i uz to rede grupisane
proizvode svetlije tonove. U poreo sa tehni
kim usavravanjem pri repr odu kovanju slika,
i kod um etnika se javljaju tendencije da ra
stvaraju svoja dela na sastavne inioce. O vo je
sluaj najpre sa poentilistima, kasnije kod P,
Klea, a u nae vreme ovakve tendencije su
prisutne u delima predstavnika pop-arta, u
delima perm utacionalista i zastupnika kine
tike umetnosti. Svakako da i situacija u kojoj
ivi savremeni ovek, kada mu se preko tele
vizije u skupinam a takica prenose ive slike iz
celoga sveta i kada mu je u najsavrenijim
reprodukcijam a dostupan svaki original, do
nekle doprinosi izvesnoj sprem nosti da se po
kae interesovanje i za ostvarenja za koja se
sve do sada sm atralo da m oraju biti proizvod
ljudske ruke i ljudskog uma. K om pjuter kao
sistem koji prerauje informacije na taj nain
to ih materijalizuje u odreenom rasporedu
pomou znakova (brojeva, slova ili simbola),
napaja se elementima ili podacim a koji se
unose u obliku registara. Rad kom pjutera od
vija se na taj nain to se elementi iz jednog
registra prebacuju u druge registre, po odre
enom program u, koji sadri reosled radnji
koje kom pjuter treba da obavi radi ispunjenja
dobivenog zadatka. K ako se operacije (razne
perm utacije i kombinacije) izvode u milionitim
elovima sekunde, ljudski mozak nije u stanju
da ih prati i prima, i ovaj viak informacija
zove se redundanca, pa je potrebno predvideti
i tzv. optim iranje, koje e obezbediti korisniku
kom pjutera one informacije koje su za njega
nove. Poto je kom pjuter naao primenu kod
maina za prevoenje (gde jo nije ostvareno
kreativno prevoenje ve se prevodi preko
mehanikih jezika: kobola, algola, l'ortrana i
si.) i poto se poeo koristiti za analizu lite
rarnih tekstova (iznalaenje frekventnosti upo
trebe pojedinih reci, glasova i sintaksikih
struktura, evidentiranje tema i si.) pristupilo se
KOMPOZICIJA
i pokuajim a proizvodnje literarnih tekstova,
program irano ili potpuno proizvoljno. D anas
postoje kom pjuterski romani i kompjuterska
poezija, zanimljivi kao eksperimenat, no jedi
no kao eksperimenat. Posebnu mogunost, na
koju je ukazao M. Benze, predstavlja proiz
vodnja tekstova od tipografskih znakova ras
poreenih na nain koji ostvaruje izvesnu es
tetsku formu izazivajui pri tome simbolike ili
literarne evokacije. O va vrsta kompjuterske
poezije dodiruje se sa -* konkretnom poezijom.
L it.: A. A. M otes, A ri cl orinateur, 1971.
Z .K
K O M PLEK SN A R IM A - Rima
K O M P O Z IC IJA (lat. compositio ureiva
nje, sreivanje) Nain na koji se razliiti
elementi knjievnog dela (dogaaji, likovi, si
tuacije, teme, motivi) povezuju u jedinstvenu
umeiniku ceiinu. U razm atranju k. oduvek se
postavljaju dve osnovne vrste pitanja: 1 . re-
dosleda i dinam inosti kao osnovnih aspekata
organizacije grae u knjievnom delu; 2 . teh
nike saoptavanja svojstvene odreenim knji
evnim rodovima, odnosno prirode i svrhe
odreene vrste knjievnog iskaza. Ispreplete
nost ovih u osnovi razliitih pitanja ogleda se
kako u antikim tako i u savremenim razm a
tranjim a problem a k. Grki teoretiari su raz
likovali dve vrste knjievne k,: pesnitvo (koje
umetnickim stvaranjem prua uivanje) i be-
sednitvo (koje, bavei se sferom ljudskog mi
ljenja, usmerava delovanje). Aristotel je na-
govestio i treu vrstu: nauno izlaganje, ija je
svrha da proiri znanje (O pesnikoj umetnosti,
I, IX). No Horacije je pod pitanjem k. podra-
zumevao pre svega problem redosleda i di
nam inosti radnje istiui d a je najbolja ona k.
koja smesta uvodi itaoca in medias res (u
sredite radnje). U renesansnim poetikam a pi
tanje k. postavlja se prevashodno u vezi sa
naelom jedinstva mesta, radnje i vremena
koje postaje teoretsko merilo valjanosti k. u
dram i. Shvatanje k, kao pitanja tehnike, pri
rode i svrhe knjievnog kazivanja zadralo se
i u mnogim novijim retorikam a koje obino,
imajui u vidu uglavnom prozu, razlikuju e
tiri vrste k. Prvo, izlaganje (ekspozicija) kojim
se slui proza ija je svrha efinisanje, uopta-
vanje, saoptavanje ideja i naela; drugo, do
kazivanje (argumentacija) kao k. onih spisa u
kojim a pisac izlae svoj stav prem a nekom
pitanju s nam erom da ga i italac usvoji ili da
se pokrene na delovanje u saglasnosti s takvim
stavom; tree, opisivanje (deskripcija) kao ka
rakteristina k. proze koja govori o onome to
se moe opaati pom ou ula; i etvrto, pri-
KOMUNIKACIJA
povedanje (naracija) koje govori o stvarnim ili
izmiljenim dogaajim a iznosei ih u odree
nom vremenskom redosledu. U slinom prav
cu i novija razm atranja epa i dram e esto
podrazumevaju d a je k . skup form alnih nemi
novnosti pojedinih knjievnih rodova. Tako
Vratovi i Zori istiu izvetaj, razgovor i
opisivanje kao tri osnovna plana stilske k. u
epici (Petre, kreb, Uvod u knjievnost), dok
ivkovi govori o jedinstvu radnje kao os
novnom kom pozicionom zahtevu u drami
(Teorija knjievnosti). S druge strane, pojava
rom ana kao knjievne vrste koja se moe slu
iti svakom tehnikom kazivanja, a u novije
vreme i sasvim slobodno uspostavljati svoje
unutranje redoslede, usmerila je raspravljanje
0 k. i u nekim drugaijim pravcima. Teoretske
postavke koje, prem a kompozicionoj osnovi,
razlikuju stepenasto, prstenasto i paralelno
graene romane, ili pak rom ane ije kompo-
ziciono jezgro predstavlja zbivanje, lik ili pro
stor, kao i podele na -- roman-reku i rom an-
sumu nisu se pokazale ni dovoljno teoretski
odrive niti analitiki korisne kao to su ve-
kovima bila form alna kom poziciona odree
nja dram e ili epa. Z ato je i danas moguno
isticati vrstinu k. kao znaajno svojstvo ne
kog epa ili drame, dok se razuenost, sve-
obuhvatnost, pa ak i am orfnost rom ana
obino smatraju njegovim najvanijim kompo-
zicionim odlikama. Ovakve razlike upuuju na
posm atranje k. pre svega kao funkcije prirode
1 umetnikih mogunosti odreenog m ateri
jala, a ispitivanje u ovom pravcu ne vodi
toliko uspostavljanju nekih optih zakonitosti
unutar pojedinih knjievnih rodova koliko ot
krivanju umetnikih razloga i efekata odre
enog rasporeda i naina saoptavanja grae.
U novije vreme ruski formalisti su uveli pojam
-+ motivacije, koji moe uspeno da zameni
pojam k ., ili da ga konkretnije dopuni.
L it.: F . M ark o v i, Razvoj i sustav ohenite este
tike, 1903; B. S eufferi, B e o b ach tu n g en b er d ich
terische K o m p o sitio n , Germanisch-romanische M o-
natsschrijt, 191 P ; O. W alzei, Die knstlerische Form
des Dichtwerks, 1916; isti, Wechselseitige Erhellung
der Knste , 1917; isti, Gehalt und G estalt, 923; T . S.
E liot, Ulysses, O rd e r a n d M y th , Dial, N ovem ber,
1923; i l . M. TiMo4)ejeB, Teopuja tcibU/Keenocmu,
1950 (prev.); A. Ti b ode, Razmiljanja o romanu ,
1955 (prev.); R. K o n sta n tin o v i, A lber T i bode i
k o m pozicija ro m an a , Nas vesnik , 1955, 8 2, F . Petre
i Z . S kreb, Uvod u knjievnost , 1969; D . ivkovi,
Teorija knjievnosti, 1969; A ristotel, O pesnikoj
iimetnosti. 1969 (prev.); B. A. U spenskij. Poetik der
Komposition. 1975. -+ S tru k tu ra . S .K .
KOMUNIKACIJA Savremena nauka o
knjievnosti istie u analizi literarnih procesa
368
pre svega k. i -* recepciju. Zam isao o kom u
nikacijskom procesu poiva na predstavi o
poiljaocu koji nekim kanalom upuuje po
ruku primaocu. Po pravilu postoji istovetan ->
kod izmeu poiljaoca i prim aoca, no i ko
dovi se menjaju ukoliko se poveava vremen
ska distanca ili ukoliko postoji jezika distan
ca izmeu poiljaoca i prim aoca, pa otuda
dolazi do shvatanja knjievnog dela razliitog
od onog to je zamislio poiljalac. O va pojava
se zove alteritet. Ideja da je literatura zapravo
u celini jedna vrsta estetske komunikacije,
zasnovana na dijalogu, zauzima znaajno me-
sto u savremenoj metodologiji nauke o knji
evnosti. V. i -+ teorija informacije.
L it.: F . Nemec, W. Solms. Literaturwissenschaji
heute , 1979. Z .K .
KOMUNIKACIJSKI MODEL - Za razliku
od autonom ne tvorevine, koja je rezultat er-
gocentrinog posm atranja, k. m. vidi knjiev
no delo u prvom redu kao - znak, odnosno
kao sistem znakova, iji se specifiki sadraj
konstituie u uslovima i u nainim a upotrebe
(funkcijama). N a taj nain uzeta je u obzir
relacija izmeu sadraja znaka i reakcije p ri
maoca (funkcionalni aspekt). Literarni tek
stovi jesu literarni unutar odreenog socio-
-kulturnog konteksta. V. i -> model, -+ znak.
Lit..: F . Nemec, W . Solms, LUera{urwissenschaft
heute , 1979. Z .K .
KONCEPCIJA -+ Zamisao
KONCEPTIZAM (ital. concet timo, p. con-
ceptismo od ital. concet to i p. concepto
ideja, zamisao) Stilska pojava vezana za
baroknu knjievnost (-+ marinizam, - gongo-
rizam). N jena osnovna karakteristika je p ro
nalaenje koneta, odnosno stilskih figura
s inventivnim otkrivanjem dotada nepoznatih
odnosa i analogija izmeu stvari koje naizgled
nemaju nikakvih slinosti. K. je bio naroito
razvijen u paniji, gde se vezuje za delo Ke-
veda i G rasijana, a uticao je i na pokrete u
drugim zemljama (--+ precioze, -+ jufjuizam).
-+ Barok. M.Di.
KONCINITET (lat. concinnitas skladnost,
harm oninost) Termin antike -> retorike
za uglaeno i skladno nizanje reci i misli. K.
nastaje kada se simetrino i harm onino p o
stavljaju i spajaju razni delovi govora. Supr.
-- inkoncinitet. Sl.P,
KONCIZNOST (lat. concidere sjei)
Termin je antikne -* retorike za sk raj nj u sa-
369 KONDAK

etost i kratkou u opisivanju koje s nekoliko himna, sastavljena od uvoda (koji se zove
kratkih lanova karakterizira opsean sadraj; ku k uli on, najavljuje temu pjesme a stihom se
pridjev concLsus dodaje se imenici brevitas od glavnog dijela pjesme razlikuje) i veeg
kratkoa: concisa brevitas. Z.. broja strofa (u sauvanim k., od 18 do 32),
kojima je obino ime ikos a sve su iste struk
K O NETO (itai. conceifo, p. concepto, eng. ture, po broju slogova i po rasporedu nagla
conceit pojam , zamisao, ideja) Termin saka u odgovarajuim stihovima. Prva slova
za -> stilsku figuru koji se pojavio u 17. v.. svih ikosa sastavljaju obino akrostih, a
a oznaavao je vetinu pronalaenja slinosti zavretke ikosa vee pripjev (- refren). K. je
izmeu pojava i predm eta koji su naizgled glavni oblik vizantijske himnografije u 6 . i 7.
potpuno razliiti (-* konceptizam). Z ato se k. v., u njeno zlatno doba (~> crkvena pesma);
esto naziva i acutezza (na ital. otroumnost). najvei pjesnik vremena, Roman Melod, sasta
K. oznaava udnovata, veoma detaljna i e vio je po legendi ak hiljadu k., a danas se
sto isforsirana i bizarna poreenja, koja su njegovo ime vee uz oko 85 sauvanih. Po
plod racionalnih konstrukcija, lienih pravog svom osnovnom sadraju kao i po stilu, k. je
umetnikog nadahnua. N pr.: D a bi ulepao retoriki razvijena i esto dram ski kom poni
nacrtane slike, / briljivo je podraavao one rana pjesnika propovijed; grki k, i rana
ive, / te Priroda, da bi ulepala svoje prave, / latinska -* antifona krajnji su i srodan rezultat
sada eli da se ugleda na njegove lane. (G. razvoja kojemu na poetku stoji propovijed iz
Kjabrera, E pitaf za Rafaela), Najei vi jevrejske sinagoge a nastavlja ga rana hri-
dovi k. su --* antiteza, -> antimetabola i canska homilija i tradicija poj a nj a sirijsko-
paradoks. Pojava k. tesno je povezana sa i -palestinske hrianske crkve, iako u k. vizan-
renjem barokne poezije, koja se odlikuje tijska crkvena poezija dostie svoj vrhunac, on
verbalnom virtuoznou, esto lienom svake se od kraja 7. v. kao poseban oblik razmjerno
em ocionalne osnove, i tenjom da se italac po naglo i gotovo potpuno gubi: potiskuje ga -*
svaku cenu zadivi i zaudi neobinou slika kanon (3), zajedno sa jednim brojem drugih
(u Italiji -> marinizam, u paniji -* gongori- oblika jednostavnije i jednolinije pjesnike a
zam, u Francuskoj -+ precioze, u Engleskoj sloenije i raznovrsnije muzike strukture. Pri
juljuizam). O k. su raspravljali mnogi teore p ovjedni ali esto i dramski nabijen ili ak
tiari, a meu njima u Italiji E. Tezauro u delu polemiki ton k. zamjenjuje u njima izrazitije
Aristotelov dogled (II cannocchiale arisiolelico, lirski i em ocionalan ton mlae vizantijske
1655), a u paniji Ledesma, u delu Duhovni k. himnografije. Iezavanje k. iz crkvene slube
(Conceptos espirituales, 1600), i B. G rasijan, u neposredno je uslovljeno odlukom (iz 692.
delu Otroumnost i umetnost domiljanja (Agu- god.) kojom je u crkvu uvedena obaveza sva
deza y arte de ingenio. 1649). U Engleskoj, k> kodnevne propovijedi: uvanje k., pjesnike
nalazimo u poeziji 17. v. a naroito kod propovijedi, postalo je sada liturgijski nemo
metafizikih pesnika. Njihovi k., nazvani po gue. Ali je iezavanje k. i posljedica opeg
njima m etafiziki (za razliku od onih koje eng. razvoja slube u to i neto kasnije doba: sve
teoretiari nazivaju petrarkistikim i kojih ima vee vanosti crkvene muzike, kojoj treba da
u ljubavnoj poeziji), opisuju neke duhovne se potini i tekst crkvene pjesme, a i nastojanja
kvalitete i obiluju neobinim poreenjima. K. da se sluba do kraja izgradi kao cjelovit i
ima i kod fr. sim bolista 19. v. i u m odernom uravnoteen sastav pojedinih dijelova; /c. je i
pesnitvu. duinom i vlastitom posebnom vanou cje
L it.: R. M. A lden, The Lyrical Conceits o f the lovitost i odvie remetio. O d stare poezije k.
M etaphysical Poets, S.P., 1920, 17; K . M . Lea, ostalo je u pravoslavnoj crkvenoj slubi sau
Conceits, M .L .R . , 1925, 2; M. P raz, Studi sul con vano samo neto pojedinanih strofa i uz njih
ceit ismo, 1934; A. M eozzi, II secentistno e. le sue
jedno cjelovito djelo, A katist Bogorodici, koje
m am festazioni europee in rapporto all Italia , 1936;
F. N eri, II Mario e i poeti jrancesi, G .S .L J., 1938,
se meutim poneto razlikovalo od najkarak-
111; T. E. M ay, Grachia's Idea o f the Concepto , teristinieg tipa k. i postalo je uzor za djela
I I . R., 1950, 18; D. L. G uss, Donne's Conceit and jednoga novog posebnog oblika (~* akatist).
Petrarchan Wit, P M LA , 1963, 78: K . K . Ruthven, Svojevrsni su ostaci oblika izvornog k. i mlai
The Conceit, 1969. M .D i. kondak (vidi 2 ) i -* ikos, kakvi postoje u
pravoslavnoj crkvenoj poeziji novijeg vreme
KONDAK (gr. KOntotKiov, tcov8 tKiov ta na. 2. K ratka pravoslavna crkvena pjesma
pi odnosno oko njega obavijeni pergamentski kojoj je glavno mjesto u - slubi na jutre-
svitak) 1. Sloen oblik vizantijske crkvene nju poslije este pjesme -* kanona (3). Vjeruje
poezije, kojem se u modernoj nauci daje i ime se da se u ovom k. sauvao uvod (kukulion)
24 R n ik k n jiev n ih te rm in a
KONFLIKT
izvornog k.; trag glavnog dijela izvornog k.
bio bi onda -* tkos, uvijek samo jedan, koji
se ita poslije pojanja k. O d k. i ikos sastav
ljen je i akatist. K. obino najavljuje temu
pohvale svetitelju ili dogaaju, koja se onda
razvija u ikosu. Samo ovaj kratki k. pozna
jemo u staroj slovenskoj i srpskoj knjievno
sti; u srpsko slovenskoj crkvenoj poeziji origi
nalne k. nalazimo prvenstveno u kanonim a i
akatistim a posveenim Srbima svetiteljima (-
Srbljak).
L it.: P . M aas, D as K o n ta k io n , Byzantinische
Zeitschrift, 1910; JI. MupKOBH, IfpagocACtena ,iu~
mypiUKci 1, 1919, 1.9652; E. W ellesz, W o rd s an d
M usic in B yzantine L itu rg y , Musical Quarterly,
1947, 3; E. W eliesz, Eastern Elements in Western
Cham. 1947; T>. TpH<j)yHOBiifr (yp.), O Cp/baxy.
Cmyc/uje. 1970; C. C. Anepnm ieB. flo-jm m a pamte-
ujaitmuCKO .lumepamypbi, 1977. V. i crkvena
pesma, S.P.
KONFLIKT (lat. conflictus - sukob, rvanje)
1. U nutranji sukob u naelima, oseanjima
i idejama -> junaka dram skog ili epskog dela.
K. stvara osnovnu psiholoku tenziju, koja
pored svoje misaone i etike funkcije slui pre
svega dram atinom predstavljanju karak
tera, a moe da ima i znaajnu ulogu kao
dinamiki motiv u radnji. Takve k. nalazim o u
ekspirovom H amletu, a kod nas naroito u
junacim a Krleinih dela (Leone, Filip Lati-
novi i dr.). 2. Sukob ju n ak a epskog ili
dram skog dela s drugim junacim a, s okolinom
ili drutvom (spoljanji k.). Takav sukob je
osnova svake dram ske i epske radnje, sredstvo
- karakterizacije i razvijanja teme, naroito
naglaen u dram skim form am a, kao i u knji
evnosti -* romantizma i -+ realizma, u kojoj
esto nailazimo na lik pobunjenog junaka (Baj-
ronovi i Pukinovi junaci, Stendalov ilijen
Sorel i dr.). 3. T aka u kojoj se stiu sukobi
dram ske ili epske radnje, stecite osnovnih
tematskih protivreja odreenog knjievnog
dela. Ovako posm atran k. je elemenat dram
ske i epske - kompozicije i -* strukture (-*
zaplet i -+ rasplet). B.M. S,K.
K O N G RU EN CIJA (Iat. congruentia - sro-
nost, slaganje) Termin lat. gram atike: m or
foloko slaganje sintaktiki povezanih rijei
prema postojeim gram atikim kategorijam a
jezika, npr. slaganje u padeu, rodu, broju,
licu. Z.D.
K O NJEK TU RA (lat. conjectura - naslui-
vanje) Razreenje nepotpunih, nesigurnih
ili neitkih delova rukopisa, obino starijih,
pri emu se prireiva teksta oslanja na line
370
pretpostavke i nasluivanja, zasnovane na
kontekstu, tradiciji, iskustvu, dubokom pozna
vanju pisca i njegovog stila i jezika ili na
nekim drugim m om entim a. SI.P.
KONKORDANCA (lat. concordare slagati
se) 1. Abecedni popis rijei (verbalna k.) ili
odreenih pojm ova (realna k.) u pojedina
nom djelu ili itavom opusu pisca, zajedno sa
kontekstom i naznakom mjesta. K. olakava
uvid u upotrebu rijei ili okvirnu ideoloku
sadrinu djela, a upotrebljiva je i za prona
laenje citata. Izrada verbalne k. predstavljala
je donedavno muan i dugotrajan posao, pa
iako je postupak uobiajen jo od Srednjega
vijeka, dosada su izraene k, za Bibliju, Kur'an
i mali broj pisaca svjetske knjievnosti. T eh
nika elektronske obrade p o d ataka omoguuje
sada brzu i tanu izradu verbalne k. 2.
Tabela sa usporedo obiljeenim brojevima od
govarajuih stranica kod razliitih izdanja jed
nog te istog djela. Lj.Sek.
KONKRETNA P O E Z IJA Izraz konkret
na um etnost uveo je T. van D uzburg (1930),
a E. G om ringer i D. Pinjatari su 1955. izra
zom konkretno oznaili novo pesnitvo. U
blie uzore ubrajaju se M alarm e ( Bacanje koc
k e ), Apoliner (K aiigm m i), Dojs, Kamings,
manifesti futurizma i dadaizma, de An-
drae, K. Beloli. Eventualni uzori mogu biti i
uoblieni stihovi (ftgured verse) od Simije
(3. v. pre n.e.) do L. Kerola. Prva odreenja k.
p. dobija u Gom ringerovom manifestu (1956) i
manifestu grupe Noigandres, a dalje pre svega
u tekstovim a M. Benzea i Z. mita. K. p. je
vrsta eksperimentalne knjievnosti koja pro
milja i tematizuje svoje sredstvo jezik
na nain likovne um etnosti. Njen materijal je
re sa svojim zvunim, vizuelnim i semanti
kim aspektom . Semantika i estetska funkcija
rei su simultane. P rostor k. p. je verbovo-
kovizuelan. M aterijal se ne organizuje u sek-
vence ve u vidu konstelacija. K om unici
rajui pom ou sopstvene strukture, pesma
ne govori o neemu, nego to neto pokazu
je. Oblikovno-sadrinski izomorfizam jeste
osnovni princip: sadraj je oblik a oblik sadr
aj. Ideja o nadnacionalnom pretpostavlja i
renje razumevanja umetmkog jezika mimo
nekog univerzalnog lingvistikog. Veoma i
roko k. p. shvata T. K opferm an koji (1974)
predlae razlikovanje pet tipova poezije u ok
viru k. p. u koje uvruje i vizuelnu i zvunu
poeziju. Pored navedenih, znaajniji predstav
nici i grupe su: D arm tatski krug, Beka gru
pa, O. Falstrom , P, Garnije, M. E. Solt, E.
371
Vilijams, S. N ikuni, J. Hiral. G . de Rok. U
Jugoslaviji izmeu 50-tih i 60-tih god. nastaju
radovi J. Kiek a* J. Stoia. I. Slamniga, V.
Radovanovia, J. P apa pod uticajem uzora
koji su bili i uzori k. p. ili bez ikakvog uticaja.
Uticaj k. p. i vizuelne poezije poinje se oito*
vati tek sredinom 60-tih, kada se pojavljuju:
F. Zagorinik, grupa O H O , B. Tomi, M.
Todorovi, . Roulj, B. Sombati, S. M atko-
vi, Z. M rkonji i drugi. O d poetika treba
navesti : topografsku poeziju, typoeziju, -+ sig-
nalizam, VVV (verbo-voko-vizuelno), vestigt.
L it.: Sprache im technischen Zeitalter . 1965.
15; P. G a rn ie r, Spatialisme et posie concrete, 1968;
Concrete Poetry , ed. M . E. Soit, 1970; C h . J.
W ag en k n ech t, K o n k re te Poesie, Berliner Germa
nistentag , 1970; K o n k re te Poesie. Text und Kritik
1970/25, 1971/30; R. D h l, K o n k re te L iteratu r ,
Die deutsche Literatur der Gegenwart, ed. M . D u r-
zak, 1971: Konkrete Poesie, ed. E . G o m rin g e r, 1972;
Konkrete Dichtung , ed. S. J. S chm idt, 1972; M ,
B utler, C o n c rete P o etry a n d he crisis o f language,
New German Studies, 1973; I: D. B rggem ann,
D ie A p orien d er k o n k re te n Poesie Merkur 1974,
28; R. W ieck er, K o n k re te Poesie, Text + Kontext
1974, 2; Theoretische Positionen zur konkreten Poe
sie\ ed. T . K o p fe rm a n n , 1974; Z. J. m it, E stetski
procesi, 1975; H . H a rtu n g , Experimentelle Literatur
und konkrete Poesie . 975; D . H enniger, R e d u k
tio n , Sprache im technischen Zeitalter 1975, 53; D .
K essler, Untersuchungen zur konkreten Dichtung,
1976; L. G u m p el, Concrete poetry from East and
West Germany, 1976; M . W ulff, Konkrete Poesie
und Sprachimmanente Lge, 1978. V .R .
K O N O T A C IJA (lat. connotare - dodatno
obeleiti, od con ( = cum) sa, notare
beleiti) Izvedeno, pratee, esto emotivno
i lino znaenje neke rei ili izraza, odnosno
skup asocijacija pobuenih njihovom upotre
bom koje ne ulaze u prim arno, eksplicitno
znaenje, tj. -> denotaciju. D enotacija rei
m ajka je prosto enski roditelj, ali je njena
konotacija ljubav, nenost, briga za ete i
si. Re krov denotira gornju povrinu neke
graevine, a konotira zatitu (upor. krov nad
glavom). D enotacija rei za pojam vatre je
svugde ista, ali ih prati razliita k. meu
stanovnicima polarnog kruga i ekvatorijalnog
pojasa. K. moe donekle da se razlikuje i od
jednog pojedinca do drugog, u zavisnosti od
linih doivljaja i iskustava, prijatnih ili nepri
jatnih, npr. u vezi s vatrom (veernje sedeljke
oko vatre, nasuprot preivljenom poaru i
dr.). Z a razliku od jezika naunog teksta, koji
tei nedvosmislenoj den otac tji, jezik knjiev
nog dela mnoge svoje vrednosti duguje upravo
bogatstvu svoga konotativnog sloja.
L it.: v. i semantika, semiotika i se-
miologija. R.B.
KONSTRUKTIVIZAM
K O N SO LA C IJA (lat. consolatio - uteha) -
U rim. knjievnosti, pesma pisana za utehu
onima koji su u alosti. O bino je u heksa-
metrima, obuhvata i -* tubalicu za umrlim.
Veliki polet dobij a u vreme pesnika Stacija.
je d n a od najpoznatijih je k. za Liviju po
vodom smrti njenoga sina. Seneka je takoe
pisao k. ali u prozi, filozofske i retorske
sadrine. SLP.
K ONSO NA N CA (lat. consonantia sazvuje,
odn. consonam suglasnik) 1. U novijoj
poeziji ponavljanje postakcenatskih suglasnika
(konsonanata) na kraju stiha, suprotno -+
asonanci, I (contre-assonance), uz nepodu
daranje akcentovanih vokala, npr. u Remboa:
blesse mousse ili u M ajakovskog: cM ea
c.iea c.iea. K. se sm atra oblikom savre-
mene -+ rime. Ipak je obina i u usmenoj
poeziji: vjke dvjke, prim er koji se javlja
i u R. Petrovia (uvojke devojke). kao i
sleei: p cinija ~ linija; drga draga, Po
navljanje suglasnika esto je nepotpuno, npr.
u istog pesnika: utrobi zarobi, kurumi
praumi. 2. Sazvuje, naroito u orijental
noj muzici, suprotno -> disonanci, koja je
ponegde sinonim za k., a pojavila se i kao
term in u znaenju neoekivane promene u
ritmikoj organizaciji proze ili stiha (Morier),
to zapravo odgovara prevarenom oeki
vanju u stihu.
Lit.: -+ Rima; eufonija. .R.
K O NSTAN TE, M ETRIK E (lat. constam -
stalni) O bavezna pojava ili izostajanje ne
kih metrikih fenom ena na odreenim mesti-
m a stiha. U ruskim dvosionim (dvodelnim)
m etrim a (-> jambu i - troheju) poslednji -*
iktus se uvek akcenatski ostvaruje, dakle i
oekuje. U srphrv, trohejskom -* deseteren
novostokavske usmene poezije (4 + 6 ) obavezno
se ponavlja deset stogova i - cezura kao
stalna - granica rei iza etvrtog sloga. Isto
tako obavezno izostaje akcenat na krajevima
- polustihova (na etvrtom i desetom slogu).
T ako je sa etvrtim i osmim slogom i u tro
hejskom -* osmercu (4 + 4 ). U francuskom sila-
bikom stihu je obrnuto: akcenat se konstant
no ostvaruje na krajevima polustihova. U
poljskom silabikom stihu akcenatska k. oba
vezna je na pretposlednjem slogu polustiha
odnosno stiha. I u jednom i u drugom stihu
konstantan je -+ izosilabizam i -> rima. Po
nekad se k. granii sa - dominantom.
Lit.: -* Versfikacija; -> m etar. .R.
K O N STRU K TIV IZA M (prema lat. construc-
(io izgradnja) Naelo umjetnikog i
K O N TA M IN A C IJA
knjievnog oblikovanja; u opreci prem a
oponaanju zbilje (mimetizam) ulo je u mnoge
program e avangardnih umjetnikih pokreta
2 0 . st.(avangarda, -* avangardna drama, ->
fnturizam, - LEF). Imenom k. obiljeava
mo tenju prema racionalnoj svrsishodnosti,
ekonominosti, matem atikoj proraunatosti
i funkcionalnosti umjetnikih i knjievnih ob
lika. K, negira zasebnu estetsku vrijednost
umjetnikoga djela, smjetavajui ga u sklop
cjelovite izgradnje nove, industrijske civiliza
cije, pa je po tome utilitaristian. K. je k arak
teristian za razliite umjetnosti 2 0 . st.: slikar
stvo, muziku, kazalite (M ejerholjdov k.), a
najvie je doao do izraaja i oplodio m odernu
arhitekturu (Le Korbizje). Pod imenom k.
pojavila se u Rusiji 1923. i knjievna grupa
(JI UK JleBblH UCHTp KOHCTpyKTHBHCTOB,
1 9 2 4 - 1930) sa Seljvinskim, eljinskim, Lu-
govskojem, V. Inberovom , Bagrickim i dr.,
koja je zastupala sudjelovanje knjievnosti u
izgradnji nove, tehnicizirane kulture (ameri-
kanizaciju), racionalnu konstrukciju knjiev
noga djela, posebno u poeziji maksimalnu
eksploataciju teme, utemeljenu na racional
noj semantici, naroito putem lokalizacije,
tj. upotrebe jezika koji odgovara temi (uvo
enje profesionalizma, argona, dijalekata i
dr.), u prozi pak jasnu fabularnu organizaciju.
Pod imenom k. nastupali su sporadino i dru
gi knjievnici (I. Erenburg).
Lit.: K. 3 ejim5CKHH, Y>rioynm kcik CMUc.m, Ktmra
o KOHCTpyKTHBH3MC, 1929; S. S kw arczyriska, W st$p
do nau ki o literalurze, 1954; N . G a b o , Constructions*
Sculpture. Paintings, D m wings, 1957; Sovjetska k n ji
evnost 19171932, 1956 (prev.). A .F.
KONTAMINACIJA (lat. contaminatio spa
janje) Spajanje dvaju ili vie razliitih ele
m enata u jednu celinu: 1, U vezi s knji
evnou k. oznaava: stapanje dvaju ili vie
grkih kom edija u jednu rimsku (Plaut, Teren-
cije, fabula -> paliata). U prepisim a i prevo-
dima srednjovekovmh tekstova k. dobij a i
roku primenu (npr. ivot sv. Josafata, Ruma-
nac trojski i dr.), a motivi iz srenjovekovne
knjievnosti esto se kasnije pojavljuju u k. u
naim epskim pesmam a (Sveci blago dijele).
esta je i u delima renesansnih pisaca (kod
Dria), a prevazilazei svoje mehanike okvi
re k. postaje u novije vreme i deo stvaralakog
postupka pojedinih pisaca, pa u tom smislu
npr. M. ami govori o k. razliitih izvora u
Travnikoj kronici i. Andria. Slobodnijim i
modernijim oblicima k. mogli bi se sm atrati -
kola i -> montaa. 2. U tekstologiji sjedi
njavanje tekstova razliitih redakcija jednog
dela u ranije nepostojeu celinu.
372
L it.: G . Ja c b m a n n , B egriff und W esen der K o n
tam ination. 1933. B M . S .K .
KO NTEK ST (lat, coutextus od contexere
uzajam no povezivanje pri tkanju) U svim
sluajevima kada bilo koja knjievna jedinica
od najm anje do najvee funkcionalno i
znaenjski zavisi od prisutnosti ili susedstva
drugih knjievnih jedinica, govori se o knji
evnom kontekstu. T ako se knjievni tekst (-
tekst), moe uzeti kao zajedniki k. za sve
m anje jedinice koje se u njemu pojavljuju. To
se vidi ve i po tome to bilo koji njegov deo,
ako se uzme izolovano, donekle menja svoje
znaenje i svoju funkciju. Osim toga, u samom
se tekstu ne moe menjati razmetaj ili redo-
sled njegovih delova upravo zato to se svaki
put sa prom enom razm etaja menja ui k. u
kome su ti manji tekstovni segmenti dati. K ad
se ide od veih ka sve manjim tekstovnim
jedinicam a, recimo od pesme ka strofi, stihu,
polustihu i sve do glasovnih ponavljanja, moe
se govoriti o k. na sve niim i niim ravnim a
knjievne strukture. K. ima znatno vei znaaj
u knjievnim nego u neknjievnim tekstovim a
zato to oni prvi imaju, osim obine, i dop u n
sku organizaciju, odnosno u celini su stroe
organizovani. Po tom e se i knjievni tekstovi
m eusobno razlikuju: u onim a koji imaju
strou organizaciju zavisnost od k. je vea. U
stihu je po pravilu takva zavisnost vea nego
u prozi, u noveli je po pravilu vea nego u
romanu, itd. Hotiminom izmenom ili po-
meranjem odnosa izmeu neke tekstovne je
dinice i njenoga uobiajenog k. u knjievnosti
se postiu razliiti efekti. K ad se, recimo, neka
jedinica dovede u k. koji je za nju neobian,
dalek, tu ili ak suprotan, moe se postii
hum oran, ironian ili parodijski efekat. Sve
zavisi od toga kakvi se postupci primenjuju i
sa kakvom svrhom. T ako se u pesmi koja
sadri rei iz samo jednog leksikog registra
nam erno mogu ubaciti nekolike rei iz suprot
nog leksikog registra da bi se postigao p aro
dijski efekat (-> parodija). Ponekad i sami
pesnici hotim ino ili nehotino ukljuuju po
neku re u neadekvatan, odnosno nesaglasan
leksiki k., pa se zbog toga dobija osobit
efekat. T o je osnovni razlog to se re kukuruz
posebno osea u strofi Sime Pandurovia koju
navodimo. O na je, naime, smetena izmeu
rei i sintagmi crne njive, snivati, polje puno
suza, poslednji vetri i vapaj seni, koje oigledno
ulaze u visoko stilizovan simbolistiki leksiki
registar:
Daleko, tuan, sam, sred crnih njiva, S
bolom, prazninom sve ko da se sniva; /
373
A oko puno gorkih, tekih suza. / D opire
tuan um or kukuruza / Po polju punom
suza, punom rose; / Poslednji vetri vapaj
seni nose / Zorom , ivotom to e ih sve
strti. /
I sam se knjievni tekst ukljuuje u izvestan k.
U tom sluaju k. tvore odnosi meu knjiev
nim tekstovim a. U -+ semiotici se odnos zna
ka prem a znaku ili teksta prem a tekstu naziva
sintaktiki aspekt. O vako shvaeni sintaktiki
odnosi ili veze izmeu knjievnih tekstova po
nekad se u teoriji knjievnosti nazivaju van-
teksiovne veze. T ako se knjievni tekst moe
posm atrati i izuavati u k. svih tekstova koji
pripadaju istom autoru, istom anru, istoj
- stilskoj formaciji, ili ak istoj nacional
noj knjievnosti. U koliko je ravan posm atranja
visa i apstraktnija, utoliko je i k. obuhvatniji,
iri. A najiri knjievni k. daje klasa svih
knjievnih tekstova nasuprot neknjievnim.
Koji e se pak tekstovi na prirodnom e jeziku
ukljuivati u jednu ili u drugu klasu, to sva
kako zavisi i od modela kulture. U srednjo-
vekovnome modelu evropske kulture, recimo,
usmeno-folklor'ni tekstovi nisu ukljuivani u
klasu knjievnih tekstova, a po kriterijum im a
dananje kulture oni su knjievni. Prem a
tome, moe se izdvojiti jo jedan, zapravo
najiri kontekst, ali on vie nee biti knjievni:
to je optekulturni kontekst u koji su smeteni
svi knjievni tekstovi i od koga zavisi funkcija
(ili funkcije) koju oni obavljaju, odnosno vre-
nost koja im se pridaje.
Lit.: -* semiotika, -* tekst. N ,P .
KONTEK STU A LNO ST K. je osobina,
kvalitet ili funkcija koju izvestan -> tekst ili
njegov element dobija u odnosu na neki dru
gi inilac jezikog iii nejezikog karaktera.
U starijem znaenju k. oznaava pripadanje
teksta istorijski ili psiholoki odreenoj van-
tekstovnoj situaciji. U novijem znaenju k. je
semantiki kvalitet koji tekst postie u odnosu
na neki drugi tekst (-> intertekstualnost). Ova
osobina se moe istraivati i u procesu geneze
teksta, pri emu moemo razlikovati geno-
tekst (jo uvek neuobliena signifikantna gra
a) od fenoteksta (graa je uobliena u jezike
iskaze). U koliko se tekst odnosi na sebe, govo
rimo o njegovoj -* metatekstualnosti. Novije
teorije, posebno teorija govornih inova D.
L. O stina i teorija dekonstrukcije, k. smatraju
jednim od kljunih osobina svakog procesa
razumevanja jezikog iskaza; problem je u
odreivanju karaktera i granica konteksta,
pri emu se dolazi do rezultata da je znaenje
K O N TR A K C IJA
ogranieno kontekstom ali je kontekst neogra
nien (D. Kal er),
L it.: J. K j'isteva, Sm eiotik: Recherches pour
une sm analyse, 1969; J. L, A ustin, H ow to do
Things with W ords, 1962; J. D errid a , L a dissm i
nation, 1972; J. C uller, On Deconstruction: Theory
a n d Criticism a fte r Struciuralism , 1981; S. S chm idt,
G rundriss der Em pirischen L iteraturw issenschaft, I,
II, 1980. 1982; Z . D e rid a . P o tp is-d o g a aj-k o n -
tekst, D elo, 6, 1984, N .M i.
KONTRA D KCO IN A D JEK TO -+ Com ra
die tio in adjecto
KONTRAFAKTURA (lat. contra protiv,
factura izrada) Crkveni prepev svetovne
pesme, rede obratno, uz ouvanje melodije,
no uz zamenu rei znaajnih za sadraj odgo
varajuim drugim recima ili pak suprotnim
recima (> palinodija), tako da je taj odnos
veoma slobodan. Najstarije k. poznate su iz
13. veka, kasnije se ovaj oblik nalazi u na
rodnim pesmama, a najvei procvat k . doiv
ljava u doba mistike i sve do 16., delimino i
o 17. veka. Poto su u zapadnoevropskoj
knjievnosti mnoge narodne pesme sauvane
jedino kao crkvene pesme, ovo omoguuje
zakljuke u pogledu prvobitnog oblika, omi
ljenosti i rairenosti ovih pesama, pa je na ovaj
nain znaajno i za istraivanje narodnih pe
sam a u svetskoj knjievnosti. I politiko-agi-
taciono pesnitvo takoer se esto slui kon-
trafakturom poznatih pesama.
L it.: L, B erthoid. Beitrge zur geistlichen K on
tra fa ktu r vor 1500, iss., 1920; F. G en n rich , L atei
nische K o n tr a fa k tu r altfranzsischer L ieder, Z e it
schrift f r rom anische Philologie, 50. 1930; F. G enn-
rich, L ie d -K o n tra fa k tu r in m hd. und ahd. Zeit.
Z eitsch rift f r deutsches A ltertu m , 82, 1948, p ro i
ren o u : Der deutsche M innesang , ed. H. F rom m ,
1961; F . G e n n ric h , D ie K o n trafaktur im Liedschaf
fe n des M ittela lters, 965; H . Ja n tz , K o n tra fa k tu r,
M o n ta g e, P aro d ie , Tradition und U rsprnglichkeit,
ed. W . K o h lse h m id t, 1966; W. B raun, D ie evange
lische K o n tra fa k tu r , Jahrbuch f r Liturgik und
H ym nologie, I I , 1966; H. H. S. R ckel, Lied-
- K o n tra f a k tu r im fr h en M innesang, P roblem e m it
telalterlicher berlieferung und T e x tk r itik , ed. P. F.
G an z, 1968. " Z .K .
K O NTRAK CIJA (lat. contractio - stezanje,
saimanje) 1. Lat. prevod grkog oruvori-
pOTii; (> sinereza). 2. U antikoj me
trici prom ena stope saimanjem dvaju k rat
kih slogova u dug slog (npr. ~ - U U > -----).
3. Ling. saimanje, stapanje uzastopnih
vokala u jedan slog. U srphrv. jeziku javlja
se i u knjievnim i u dijalekatskim oblicima,
O vo drugo je veoma frekventno u radnom
K O N T R A PU N K T
glagolskom prievu, sa prethodnom asimilaci
jom (itao ~^itoo=*ilo ili ita o ^ita a o i ta j.
O no se javija i u svakodnevnom govoru obra
zovanih slojeva. Takve k. upotrebljene u stihu,
naroito usmenom, ne idu u posebne postupke
svoenja stiha na odreen broj slogova. U
umetnikom stihu zovu se obino pesnikim
slobodama.
L it.: -* H ijat.
KONTRAPUNKT (Prem a lat. punctum contra
punctum taka prem a taki) U muzi
ci, osnovno naelo polifonog kom ponovanja,
prema kojem za razliku od harmonije, u
kojoj vlada vertikalni princip treba pogla
vito voditi rauna da horizontalno kretanje
bude to melodinije (Bahove fuge, Senberg).
Po analogiji, u knjievnosti, povezivanje raz
novrsnih i esto suprotstavljenih tema, ideja
i oseanja u imaginai ivni sklad umetnikog
dela, naroito karakteristian za pisce kom
pleksnog i am bivalentnog oseanja ivota
(Dostojevski, id, Haksli, Andri). Vidi i
polifoninost.
Lit.: -+ polifoninost; dvosmislenost; - roman
ideja. B.M .-S.K .
KONTRAREFORMACIJA - Protivreforma-
cija
KONTRAREFREN Posebna vrsta refrena.
Za razliku od obinog refrena, zasnovanog na
-* epifori, k. r, je zasnovan na -* anafori. (+
refren). M .Di.
KONTRAST (rije rom anskoga porijekla) -
1. U filosofiji: kvalitativno najvea razlika i
opreka srodnih pojm ova (na pr. boja), po
tome gdjekad i element ili faktor asocijacije;
- 2 . u psihologiji: efekt pojaavanja kvantita
tivne ili kvalitativne opozicije, osobito u slu
aju osjetnih podraaja suprotstavljenih u pro
storu ili u vremenu (simultani ili sukcesivni
k.); dvije nijanse sive boje, svijetla i tam na,
postat e kontaktom svjetlija i tamnija, pogo
tovu u zoni kontakta (marginalni k .) siva
povrina priinit e se svjetlijom na crnoj p o
zadini, tam nijom na bijeloj (povrinski k.);
3. u lingvistici: osnova jezikoga izraavanja:
itav se mehanizam jezika osniva na opozi
cijama i na glasovnim i pojmovnim razlikam a
to ih one impliciraju (de Saussure, Cours de
linguistique gnrait.):, - 4. u -> stilistici: ka
ko -* stilske figure pojaavaju i intenziviraju
osnovnu izraajnost jezika samoga, a kako je
osnova te izraajnosti k., on u stilistici igra
golemu ulogu u brojnim vrstam a i podvrstam a
374
- antiteze, koja je najopenitiji term in k .~a u
stilistici. Pored toga k. igra veliku ulogu u -+
glasovnoj simbolici pjesnikoga jezika, gdje pi
sac moe istai simboliki zvuni znaaj jedne
vrste glasova stavljajui ih u opreku s njiho
vim fc.-om, npr. palatalne vokale s velarnima,
glas i s glasom u; 5. u -+ poetici je
k. jedno od osnovnih sredstava knjievnoga
.R . izraavanja koje doputa piscu da samim obli
kom svoga djela kae itaocu ono to mu
svojom umjetnou eli saopiti. Pisac kontra-
stira svoje likove kako bi samim tim unaprijed
odredio efekt koji e oni proizvesti na itaoca,
a moe ih kontrastirati njihovim govorom,
njihovom pojavom , njihovom obrazovanou
kao i njihovim reakcijam a na zbivanje. K. je
osnovno naelo kompozicije pjesnikoga djela,
im ono svojim opsegom prijee granicu od
nekoliko reenica. K. pojedinih dijelova djela
dri budnom panju slualaca, gledalaca ili
italaca koje bi m onotona jednolinost uspa
vala: u slijedu pripovijedanja kontrastiraju se
opisi prirode, pozornice zbivanja, likovi koji
uzastopce dom iniraju zbivanjem, uzbuenost i
smirenost zbivanja, poglavlja akcije s poglav
ljima refleksije, a i izmeu tih pojedinih ele
m enata kompozicije moe doi do k ontrasta
ako se isti lik javlja na razliitoj pozornici,
u razliito opisanoj prirodi, ili se na istoj
pozornici odvijaju uzastopce prizori razliita
znaaja. U ~+ lirskoj poeziji moe se postii k.
razliitim -+ metrikim oblikom stihova ili
strofa. Z..
KO NTRASTO (ital. contrasta, fr. dbat, nem.
Streitgedicht prepirka, rasprava) Delo
napisano u obliku dijaloga, najee u stihu,
koje se recitovalo ili javno izvodilo na trgo
vima i vaarim a u s. v. K roz dijalog, esto u
obliku -+ soneta, vodila se rasprava izmeu
dve linosti, koje su mogle biti alegorijske
figure ili personifikacije nekih suprotnih ideja i
pojmova, kao to su ivot, i sm rt, dua i telo,
eto i zima i si. Takvi k. pisani su u poetku
na lat. jeziku, a kasnije i na romanskim jezi
cima. K. sa ljubavnom tem atikom javio se u
13. v. Takva je Prepirka izmeu Filidisa i Flore
(Altercatio Phillidis et Fiorae), pisana na lat.
jeziku. U ranim rom anskim knji. istiu se k.
u kojima devojka u poetku odbija ljubavne
ponude mladia i poputa tek na kraju pesme.
Meu njim a je najpoznatija uvena Sveza m i
ri Ijava rua ( Rosa fresca aulentissima) sicili
janskog pesnika . d Alkama. Pored ovih,
postoje k. u kojima se dijalog vodi izmeu
majke i keri, dve jetrve itd. SI. - tencona.
375
Lit.: A. D A n co n a, O rigini dei teairo italiano.
1891; F . B ionolillo, La poesia siciliana solio gli
Sve vi, A usonia. 1, 1969. M . i.
K O N T R O V E R Z IJA (lat. controversia ras
prava, parnica) Vrsta retorske vebe sa
izmiljenim pravnim sluajem koja se govori
kao da je govornik pred sudom. esto nije
sluila samo za vebanje u retorskoj koli,
nego je i javno govorena ili napisana (Seneka
Stariji). Zbir tem a fantastinih sluajeva (ot
mice i prepoznavanje dece, prividne smrti, gu
sari, zam ena linosti i si.) pokazuje povezanost
sa helenistikim - antikim romanom, nove-
listikom i komedijom. Up. -* deklamacija, ~+
svazorija. S.S.
K O NV EN CIJA (lat. conventio narodna
skuptina, pravni navod, pakt) Ugovor,
obiaj ili tradicijom osvetana praksa koja
ima status uzora i norme. U knjievnosti, niz
izraajnih obeleja zajednikih veem broju
dela jedne epohe, roda, vrste ili oblika, koji je
u literaturi, naroito starijih vremena, imao
norm ativan karakter. Knjievne k. nastaju
tako to neka poetika sum ira zajednika obe
leja veeg broja znaajnih dela koja naknad
no postaju i uzor stvaranja; tako je Aristotel
razlikovao pojmove visokog i niskog stila
kao zasebne osobenosti -* tragedije i -> ko
medije, isticao jedinstvo radnje i vremena kao
osnovne karakteristike drame, a ta su naela,
naroito u renesansnim poetikam a, dobila
manje-vie opte priznat norm ativni status. S
druge strane, k. moe da proistekne iz due
tradicije jednog naina stvaranja (npr. -* dese
terac, - epska ponavljanja. -* stalni epiteti i
dr. u naoj narodnoj epici), odnosno iz odre
enog knjievnog ostvarenja koje nudi svoje
izraajne mogunosti i kasnijim stvaraocim a
(npr. Petrarkina poezija, -* sonet). Poseban i
optepriznat znaaj imale su knjievne k. u
srednjem veku {- hronike, -+ pohvale, -*
trubadurska poezija), u -+ renesansi (naela
jedinstva u dram i, eruitna kom edija (- co-
media erudita), sonet, -+ epovi, kao i niz -*
poetika i -> retorika koje su propisivale odre
ene k.), klasicizmu (klasicistika dram a i
njena povezanost s Boalovljevom poetikom ,
pastoralna poezija sa svojim shematinim
am bijentom i jezikom, kritika u stihovima, ->
poslanice). Pojedine knjievne vrste ostajale su
dugo van ovih norm i (kao -* roman, - no
vela, -*-esej), to je znailo da nisu imale svoje
mesto u okviru naela o uenoj i -> lepoj
knjievnosti. Afirmacija ovih knjievnih oblika
u toku 18. v. i pojava - romantizma najvie
KOPLA
su doprineli ruenju ovakvog shvatanja knji
evne k., odnosno vrednovanju knjievnih de
la ne prema naelu da li ispunjavaju ovu ili
onu k., nego na osnovu svrhe i funkcije koje
odreena k. u njim a dobija. U tom vidu pita
nje k. dobija smisao proivljenog i stvaralaki
oblikovanog odnosa prem a -* tradiciji, te u
tom obliku, naroito u Eliota, ili kod nas u
Andria, pokree i neka sutinska pitanja kon
tinuiteta civilizacije i umetnosti, tj. odnosa
prem a prolosti i sadanjosti.
L it.: J. L. L ow es. Convention a n d Revolt in
P o etry, 1922; !. A ndri, San o g rad u , Jugosla
venska njiva, I*?23; V. m ega, Stilske epohe,
U vod u knjievnost, 1969. B.M . S.K .
K O NV ERZA CIO NA DRAM A Pozorina
igra iz svakodnevnog ivota, u kojoj nije toli
ko vaan razvoj karaktera koliko prezentacija
negovanog, duhovitog i arm antnog dijaloga
svih linosti na sceni. Zaplet i smenjivanje
varaiavih replika ine osnovni smisao ovog
dijaloga, koji najee nem a neku dublju psi
holoku ili idejnu vrenost. Zaplet kom ada je
konvencionalan, m ada veto voen, a karak-
terizacija vrlo uproena. K. d. se razvija i
cveta tokom 19. i poetkom 20. v., a njeni
najvaniji predstavnici su O. Vajld u Engle
skoj, Dima-sin. Sardu, Skrib i G itri u F ran
cuskoj, Bauem feld i Gec u Nemakoj, M olnar
u M aarskoj.
L it.: C. L enient, La com die en France au X I X
sicle, 1898; A. Nico, B ritish D ram a, 1954.
M .M i.
K O PIR A JT (eng. copyright - autorsko pra
vo) U zakonu eng. {Copyright Act, 1911) i
am. (Act o f March 4, 1909) iskljuivo pravo
objavljivanja ili um noavanja knjievnog ili
umetnikog dela na odreeni vremenski pe
riod; propis kojim se zatiuje - autorsko
pravo. SkP.
K O PLA (p. copias, ponekad i pod nazivom
cantos ili cantares) 1. Starop. narodna
pesma u etiri stiha od po osam slogova.
N am enjena pevanju uz lautu ili gitaru. Drugi
i etvrti stih su vezani asonancom ili rimom,
a prvi i trei su slobodni. N astala kao deo
obreda iz seljakog ili radnikog ivota, Zbog
svog prikladnog oblika k. su bile izuzetno
popularne i izvan granica obreda. Pevaju ih
na drum ovim a gonii mazgi, seljaci i radnici
koji odlaze na posao, ene u kuama. Meu
raznolikim sadrajim a karakteristinim za
ovaj oblik p. narodne pesme najbrojnije i
najuspenije su ljubavne pesme, K. je rairen
oblik ljubavne poezije u velikom delu Sredo
KO RA N ICA
zemlja i na D alekom Istoku. Im a podataka da
je k. paganskog porekla i da je dola sa Isto
ka, uvoenjem zemljoradnje i zemljoradnikih
obreda. Dve osnovne vrste k. u paniji su ->
segidilja i kvarteta. 2. Duzen. Mi..
KORANICA (fr. marche, nem. Masch ~
mar) M uzika kompozicija, sa recima ili
bez njih, koja usklauje koraanje grupe ljudi,
najee vojnika. Dikcija i ritam k. esto se
oponaaju u poeziji, naroito onoj s ratnim
temam a i revolucionarnim raspoloenjem. K.
je sveanog karaktera; pored toga to bodri
korak, esto ima propagandno dejstvo (-*
agitka, -+ budnica), kao npr. poznata k. Budi
se Istok i Z a p a d ... Jedna vrsta k. (embate-
rija) poznata je ve starim G rcim a (Trtej, 7.
v. pre n.e.). Sl.P,
KORAN (ar. al' Qur'an, od qara itati)
esto se naziva i samo knjiga (-> sveti spisi).
Sveta knjiga muslimanske religije. Po predanju
je nastala tako to je arhanel Gavrilo po*
vremeno prenosio proroku M uham edu boje
poruke iz M ajke knjiga: nju je Bog stvorio pre
stvaranja sveta, i u njoj je sudbina svakog
oveka ve upisana. K. je sastavljen od 114
poglavlja sura, i svako poinje istim reima
(Bog je re k a o ... ). Sure su sastavljene u
rimovanoj prozi, periode su nejednake duine,
i nose ime nekog ko se u toj suri pominje.
Posebni rasporedi islamskih dogm atika vei
nom se poklapaju u proceni da je K. nastao
od 610. (prva objava, 96. sura), do 632. god.
Sure nisu poredane hronoloki, ve po veliini
(prvo idu najvee), a K. poinje kratkom 1.
surom, nastalom u Meki. Posebno su nai
njeni izbori sura sa po 30 elova za svaki dan
u mesecu. K. je izuzetno detaljan zbornik celo-
kupne islamske civilizacije: kako se o ispunja
vanju verskih dunosti uglavnom brine sam
vernik, on predstavlja i osnovu celokupne
islamske fUosofije, praktinog prava, obiaja i
dr. Retko je koja knjiga im ala toliki knjievni,
jeziki i stilski uticaj kao K. : ar. knjievni je
zik je u osnovi modelovan u K., koji se
upotrebljavao kao izvor gram atike i stilistike.
itanje K. je posebna grana filologije islam
skoga sveta. S.S.
KORDAKS U gr. komediji groteskna ras-
pusna igra mukog hora (u maski satira sa
jastucim a na donjem delu tela i sa dinovskim
mukim organom od crvene koe).
L it.: K. S chnabel, K o rd a x, 1910; F . W eege, D er
Tanz in der A n tik e , 1926; B. B u sch o r, u: Sitzungs-
-B erichte der B ayerischen A kadem ie d er W issen
schaften, 5, 1943. Z .K .
376
KOREKCIJA (lat. car redio popravljanje)
Termin antikne -* retorike za pod vrst -
antiteze kad govornik ili pisac u tekstu isprav
lja sam sebe tako da neki ve spomenuti po
jam zamenjuje drugim, kojim popravlja prvi
netoan pojam : Nije blago ni srebro ni zlato,
ve je blago to je srcu drago ili samo jednu
rije zamjenjuje ispravnijom oznakom : Hrva-
ane, ne od lane, oduvek si ti bez mane (B.
Radievi, aki rastanak); alaj, lue, / Ne
od jue, / Ve lue od l a n e . . . (Zmaj Jovan
Jovan ovi, ulii 69). K. se rado vee s
igrom rijeima: G runt (tj. gospodarstvo) ne
treba leaka, neg teaka Ti p onose. ..
ali ne, / eli nose sja jn i... (Zmaj Jovan
Jovan ovi. Oda crvenom nosu). K. se gdjekad
za odijeva u -+ dijaloki oblik pitanja i odgo
vora; u pjesmi Kosovka djevojka pita Pavle
O rlovi djevojku: K oga trai po razboju
m lada; / ili brata, ili bratueda, / al' po grehu
stara roditelja? a ona odgovara: Ja od
roda nikoga ne traim : / niti brata, niti bra-
tuea, / ni po grehu stara ro d ite lja;. . . / ve
ja traim tri vojvode bojne, / nji ja danas po
razboju traim. K. slui -* intenziviranju je-
zikoga izraza, stoga joj je prvi dio esto
vielan: K ad oni na greben, ali onijemie i
skamenie se od uda i strave. Pred njim a ni
gore ni doline, ni brda ni ravnine ni niega,
nego se pruio bijeli oblak kao bijelo more
(Brli M aurani, Prie iz davnine). U takvu
je obliku k. esta znaajka humoristinoga sti
la.. Pored sheme: ne A nego B, nosi naziv
k. i antitetika shema: (dodue) A, ali ne B,
odn, ali i B: U tetke na stan, m a ne svaki
dan Bijezi su sramni, al su probitani.
Z.*
KOREKTURA (lat. correctura ispravljanje)
K orekturni otisak sloga na kome korektor,
na osnovu uporeivanja sa rukopisom au to
ra, ispravlja posebnim korektorskim znacima
greke nastale pri slaganju. Prvo ispravljanje
naziva se kuna k . t a drugo autorska ili
redakcijska k Posle slaganja sloga u stupce
po stranicam a (prelom), pravi se revizija,
uporeivanje sa poslenjom k. N a ispravnu,
prihvaenu reviziju urednik ili autor stavlja
odobrenje za tam panje, -+ imprimatur, Sl.P.
KORELATIVNI STIH Vers rapporte
KORESPONDENCIJA -* Prepiska
KORIFEJ (gr. Kopu(paio<; voa, prvi)
U antikom gr. pozoritu voa hora. K . je
bio najiskusniji u pevanju meu svim horeu-
377
tima i obino je sam vodio dijalog s glumcima.
Zbog njegove vanosti i ugleda esto se spo
minje samo ime k., a ne hora. D anas se,
prem a tragedijam a i kom edijam a koje su nam
sauvane, teko moe tano odrediti uloga k.
Lit.: Tragedija, antika. Sl.P.
K O R T E ZIJA Pesma i igra u procesijama.
K O SM O P O L IT IZ A M (gr. kctj-lo^ -- svet;
jT0 /UTrc; graanin) - Stanovite koje po-
sm atra oveka kao graanina sveta, istiui
ono to je zajedniko ljudima koji pripadaju
razliitim nacionalnostim a i civilizacijama;
protivnost usko shvaenom nacionalizmu i re
gionalizmu. O vo naelo isticali su jo stoici u
grkoj fiiosofiji. O no je vladalo u srenjeve-
kovnoj i renesansnoj Evropi kao jedinstvo la
tinske, odnosno vizantijske kulture, K. je imao
veliki znaaj u knjievnosti prosvetiteljstva, i
s obzirom na njena osnovna racional istika i
enciklopedijska usmerenja, i s obzirom na nje
no povezivanje knjievne tradicije. U rom an
tizmu i u m odernoj knjievnosti, nasuprot k.,
znaajnije je naglaeno nacionalno i regional
no kao posebne individualne oznake opteg.
N o i u novije vreme pojedini znaajni pisci
izraavaju svojim ivotom i elom kosm opo-
litska naela i stremljenja. Takav vid k. susre
emo kod H. Dejmsa i tzv. internacionalnoj
temi njegovih brojnih rom ana i pripovedaka
( Portret jedne ledi, Am basadori), u njegovom
isticanju da postoje mnoge patriae u svetu,
u njegovoj stalnoj navici uporeivanja ivota
u tim patrijam a, u otkrivanju vrlina koje
prate izvesne mane, i m ana koje prate izvesne
vrline. I Eliotova poezija, kako u svom n a
dahnuu, tako i u univerzalizmu svoga obra
anja. pokazuje takoe k. obeleja i k, smisao
za tradiciju. M alroova i Hemingvejeva dela
vezuju se za podruja velikih istorijskih zbi
vanja, takoe s oseanjem sud bon osn ost i i
univerzalnosti smisla za ono to se dogaa
izvan njihovih dom ovina; a i Cvajgovo doiv
ljavanje civilizacije kojoj pripada nosi izrazita
k . obeleja (Neimari Evrope. Zvezdani asovi
oveanstva). K od nas se kosm opolitska inte
reso vanj a i prosuivanja zapaaju jo kod D.
O bradovia (ivot i prikljuenija) a u novijoj
knjievnosti u Duievim putopisim a, u ese
jistikim tekstovim a I. Anria (o Franji Asi-
kom, Petrarki, Goji, Boli varu itd.), kao i u
veem delu Krleinog knjievnog opusa (Le
gende, Aretej i dr.). B.M. S.K.
K O STU M BRIZA M (p. costumbrismo od
costumbre obiaj) Tenja da se u umet-
K O ZER IJA
nosti, naroito u knjievnosti, to vernije odra
ze obiaji odreenog vremena i sredine. Sma
tra se da elementi kostum bristikog knjiev
nog postupka postoje ve u p. knjievnosti
16, 17. i 18. v. (-> pikarski roman, kratke
pozorine vrste, neke od Servantesovih Uzor
nih novela, dela Toresa Vi!jaroela._ Kadalsa
1 dr.). K. kao knjievni pokret u paniji se
form ira izmeu 1830. i 1850. sa pojavom
kostum bristikog prizora {cuadro ili articulo
de costumbres). Po M. Uselaj: To je uvek
kratak sastav, u prozi ili u stihu, koji ima za
cilj stvaranje filozofske, duhovite ili satirine
slike narodnih obiaja ili, u irem smislu, mo
ralnu sliku drutva. Njene konkretne teme su
opisi tipova, obiaja, scena, dogodovtina,
mesta ili ustanova savremenog drutvenog i
vota. Najznaajniji predstavnici su Mesonero
Romanos. M. H. de Lara, Estbanes Kalderon.
L it.: C. M. M on tg o m ery , E arly Costumbrista
W riters in Spain, 1750- 1830, 193L J. R. L o m b a
de la P ed raja, C ostum bristas espaoles de la p ri
mera m ita d del siglo XIX, 1933; E. C o rrea C alde
r n , C ostum bristas espaoles: Siglos XVI al XX,
2 vols., 1950; M, U celay D a C al. L os espaoles
p intados p or s i m ism os (1 8 4 3 ..1844), 1951; J. F.
M o n te sin o s, Costum brism o y novela. 1965. Lj.S,
K OM A (tur. kosma) Pesnika form a tu r
ske usmene poezije; takoe esta u poeziji
aika. Sastoji se od vie strofa od po etiri
stiha, sa rimom koja se javlja najobinije dva
puta u prvoj strofi (na kraju drugog i etvrtog
stiha), a u ostalim strofam a uvek samo jedan
put, na kraju etvrtog stiha, dakle: abeb dddb
eeeb, ili i abab cccb dddb i si. K. se pevaju u
silabikoj metrici (-* parmak-hesabi), a stih im
je od 11 slogova, sa eezurom (6 + 5 odnosno
4 + 4 + 3) ili bez nje. etvrti stih je obino refren.
Lil.: -+ Turkija. M.u.
KOVANICE Rijei umjetno skovane za
neku priliku, najee u nekoj struci za nove
pojmove ili u proizvodnji za nove strojeve i
postupke, zatim u knjievnosti, publicistici, i
dr. U strunim reenicima. najee su k. iz
gr.-lat. riznica. K. je izraz s negativnim pri
zvukom, stvoren u naoj domaoj filolokoj
tradiciji; u stranim se jezicima taj pojam obi
no naziva novotvorinom. -* neologizmom ili
kako drukije. U novije vrijeme i kod nas se k.
u knjievnosti posm atraju kao stvaralaki je-
ziki postupak (npr. kod L. K ostia, O. Da-
via i dr.). M .Kr.
KOZERIJA (fr. causer'te razgovor, laka
diskusija) Neform alna, laka konverzacija,
askanje, duhovito pnpovedanje, odnosno pi-
K R A JE G R A N ESIJE
sanje. To je kratak knjievni, prozni sastav
(ponekad i u stihovima), obino novinski
lanak ili -> feljton u slobodnom , leernom,
subjektivnom tonu i jeziku, u kom e se na
zanimljiv i zabavan, duhovit, esto i hum orom
protkan nain govori o raznim aktuelnim zbi
vanjima, pojavam a i linostima, o emu bi se
inae moglo raspravljati nauno i studiozno.
K od nas su k. negovali i pisali A. G. M ato,
B. Nui, G. Krklec, V. Bulatovi-Vib, M.
Matieki i dr. M .l.B.
KRAJEGRANESIJE (stsl. upavipcmecute pre
m a gr. aK poori^ii;) U slovenskoj knjiev
nosti srednjeg veka, kao i u vizantijskoj lite
raturi, naroiti knjievni anr u kom e sva
poetna slova jedne sloene pesme (npr. jed
nog -* kanona) ine za sebe jedan stih, -+
akrostih. D.B.
KRAJIKE PESME Epske narodne mu
slimanske pesme koje opevaju junake Bosan
ske krajine i njihova ratovanja tokom 17. v.
Glavni junaci k. p, su: M ustaj-beg Liki, braa
M ujo i Halil H rnjica, H asan-aga K una, Tan-
kovi Ostnan, K ovam a Ramo, Tale od Ora-
ca, Turci Novijani, Udbinjani, Kladuani i dr.
Uz njih se kao protivnici esto opevaju senjski
i kotarski uskoci; znatno rede neki od uskoka
(Petar Mrkonji) opevani su kao pomagai i
pobratimi. G lavne teme k. p. su eiovanja.
pohare, enidbe otmicom i megdani. Posebnu
odliku pesama ini njihova izuzetna duina
(esto preko hiljadu stihova), koja se postie
umetanjem sporednih epizoda i veoma razvi
jenim opisima izgleda i opreme junaka, nji
hovih konja i posebno evojake lepote i ruha.
Negovana u mecenatskoj atmosferi begovskih
kua i dugih ram azanskih sedenja ova epska
poezija se razvila u zabavljaku naraciju, a
njeni pevai u osobitu, profesionalnu vrstu
tzv. begovskih pevaa. Prema kraju i lino
stima o kojima se peva, naziv k. p. sreemo u
drugoj polovini prologa v., u predgovorim a
zbirki pesama sabranih u oblastim a zapadne
Bosne (M. unji, L. Marjanovi). Ova vrsta
epskih narodnih pesam a uticala je i na na
rodno pevanje Albanaca. (V. i -> Narodna
pesma, Narodne epske pesme, > Junaka
pesma).
L it.; L. M a rjan o v i, H rvatske narodne pjesm e.
Ju n a ke pjesm e ( M u h a m ed o vsk e), I l i, 1898; A
S chm aus, S tu d ije o k rajin sk o j epici, R a d J A Z U ,
1953, 297.
KRALJEVSKA PESMA - Chant royal
378
KRALJEVSKA STROFA (eng. rhyme royal
kraljevska strofa) Engleska strofa od
sedam petostopnih jam bova koji se rimuju
ahabbcc. O bino se deli na etvorostih i tro-
stih (abab/bcc), ali pauza moe biti i pred
zavrnim dvostihom . Poreklo naziva nije utvr
eno i ponekad se povezuje s kraljevskom
pesmom (- chant royal), a ponekad s okolno
u da se njome sluio kotski kralj Dems I.
Podjednako est naziv je oserova strofa, po
Defriju oseru (14. v.), koji ju je prvi uveo.
Engleski pisci 15. i 16. v.s ukljuujui ekspira,
rado su je upotrebljavali; kasnije je manje
koriena, mada je imala svojih pristalica sve
do kraja 19. v.
L it.; M . L aluza. A S h o rt H isto ry o f English
V ersification, 1911; R. F . B aum , C h a u c ers Verse,
1961, V.K.
K RA LJIK E P E S M E - O bredne - kalen
darske pesme, lirske narodne pesme vezane za
prosavljanje praznika leta. K ao deo agrarne
magije i kulta boanstva plodnosti, pripadale
su obiajima oko letnje solsticije ( 2 2 . juna).
Pod uticajem crkve, stara su svetkovanja hri-
stijanizovana i vezala su se za praznik D uhova
(Trojice), koji pada u vreme oko letnje dugo-
nevice. O Trojicam a idu od kue do kue te
igraju i pjevaju kraljice, koje su sastavljene od
10 do 15 lijepo obuenijeh i nakienijeh dje
vojaka. (V. K arai). Devojke obilaze kue u
selu i, uz izvoenje odreene igre sa dramskim
elementima, pevaju krae pesme, posebno sva
kom lanu porodice. Pesme su po pravilu, u
estoslononi stihu, a svaki se stih triput p o
navlja, osim prvog i poslednjeg koji se po dva
puta pevaju; posle drugog ponavljanja dodaje
se pripev Ijeljo, ponegde lado (otuda i
naziv laalice, ladovniee za ove pesme). O d svih
srphrv, lirskih obrednih pesama ove se izdva
jaju poetskom lepotom i nenou; u njima se
peva o ivotnoj radosti i linoj i porodinoj
srei. D o novijih vremena obiaj, kao i pesme,
ouvao se u Srbiji, Slavoniji, Bakoj, Banatu i
Srem u.Obredne pesme.
L it.: B. Kapaunli, /K ugom u omaju itapoga
cpncKoia, 1867; B. M. ITponn, Pycctcue ai pa punie
npaiynuK u, 1963; B. JlaiKOBith, Hapogua KibWKea-
uocm /. 1967; M. Z latan o v i, Kraljike pesm e, 1971.
R.P.
KRATKA PRIA (eng! short st ory) 1) U
irem smislu predstavlja kratku proznu epsku
formu koja u narativnom obliku obrauje bilo
kakvu tem atiku; 2 ) u uem smislu k. p. (engl.
R .P.
short-storv, njem. Kurzgeschichte) oznaava
kratku prozu posebnog kvaliteta, tj. sasvim
odreeni anr, kojeg osim kratkoe karakte-
379
riu jo neke kom ponente, a prije svega dobro
organizovana radnja, usmjerena ka odree
nom cilju, koji je gotovo neum itan. Mogui
su obrti koji, nepredvieni u uslovima svako
dnevnog ivota, djeluju neoekivano i snano,
te tako na m inimalnom prostoru postiu m ak
simalan utisak. Idealna struktura k. p. odli
kuje se jedinstvom radnje, tona, raspoloenja i
utiska, a duga je upravo toliko da se moe
proitati u jednom dahu. Njen jezik je po
pravilu jednostavan i sugestivan, bez -> mani-
rizma, -+ kienosti i visoke stilske -+ orna
mentike. S truktura k. p, djelomino se podu
dara s tradicionalnom novelom, ali dok
je ova posljednja od samog poetka prava
umjetnika form a pripovijedanja, k. p. je iz
vorno feljtonistika forma, a naknadno popri
m a umjetnike ambicije. Uzroke njene pojave
neki teoretiari trae u postepenoj, ali sigur
noj dezintegraciji tradicionalne novelistike
forme i traganju za novim nainom prikazi
vanja ovjeka u njegovoj konfrontaciji sa stre
sovima savremene tehnicistike epohe. K. p.
ima dvije razvojne linije. Jedna potie iz Ame
rike, gdje se rafinirana evropska novela ni
kada nije oomaiia. K ao prva i klasina djeia
ovog anra smatraju se Poove prie U bistvo
u ulici M org i U kradeno pismo, a kao
njeni najbolji predstavnici spominju se, osim
Poa. N. H otorn, M. Tven. H. Dejms, O Hen-
ri, S. Krejn, E. Hemingvej i V. Fokner. D ruga
linija im a internacionalniji karakter, a zaeta
je u Evropi u doba -+ naturalizma i - impre-
sionizma. Njem. naturalisti A. Hole, J. laf i
G. H auptm an uvode u knjievnost malog
ovjeka, govorni jezik i dijalekte i impresio-
nistiki stil koji u minucioznim opisima pri
kazuje novi stav prem a ivotu (- Sekunen-
stil), najdublja i najskrovitija strujanja svijesti
(--> unutranji monolog), to je danas takoe
jedan od karakteristinih elemenata k. p. Pred
kraj prolog i poetkom 2 0 . v. k. p. se javlja
istovremeno i gotovo nezavisno u razliitim
nacionalnim knjievnostima Evrope: u rus.
(ehov), fr. (Flober i M opasan), eng. (Dojs
i K . Mensfild), njem. (Kafka). K ao izrazito
m oderna pripovjedaka vrsta prem a am.
modelu, k. p. se u Evropi odom aila poslije
II svjetskog rata. Najeminentniji predstavnici
ovog modela k. p. su poslijeratni njem. pisci
V. Borhert, H. Bel i r. N jena struktura se
mijenja, stroga kompozicija ustupa mjesto
namjernoj umjetnikoj nedovrenosti i neizvje
snosti. Postepeno se gubi sigurnost tradicio
nalnog pripovijedanja i smisao za radnju. Izra
ena racionalnom prozom ili ivim plastinim
dijalogom, k. p. se manje trudi da prikazuje
K R EA C IO N IZA M
pojedince, i okree se njihovim uzajamnim
odnosima. II naoj knjievnosti prave pred
stavnike k. p. u uem smislu susreemo takoe
poslije II svjetskog rata. T o su C. Kosma
('Gusjenica, 1946), R. M arinkovi (Ruke, 1953)
i A. Isakovi (Velika djeca, 1962. i Paprat i
vatra, 1962). K ao fleksibilni izraz stvarnosti
koja se neprekidno mijenja, k. p. se ne vezuje
za vrste, -* zatvorene forme. Totalitet i smi
sao savremenog svijeta ne izraava vie li
nearna radnja ematske konstrukcije. Zahva
ljujui svom otvorenom zavretku i drago
cjenoj sposobnosti nagovjetaja, ona je spona
izmeu tradicije i inovacije u okvirima pri
povjedne proze neeg vremena.
L it.: H. S, C an b y , The Short S to r y , 1902; B.
M a tth e w s. The Sh o rt-sto ry. 1907; S. O T a o la in . The
Short S to ry , 1951; K. D o d erer, Die K urzgeschichte
in D eutschland, 1953; R. K ilch en m an n , Die K urz
geschichte. Form und E ntw icklung. 1967; M . D o r-
evi. D ie K urzgeschichte, F o rm und E ntw ick
lung, (p rik az djeia), U m jetnost rijei, 1969, i/2 ; M.
P o p o v i-R ad o v i, K ra tk a pria i m oderni prozni
izraz, -Suvremenik,- 1970, 3; M . orevi, Junak
poslijeratn e k ra tk e prie u njem akoj knjievnosti.
iv o t, 1971, 9; L. R o h n e r, Theorie der Kurzgeschi
chte, 1976. M . o.
KRAZA (gr, Kpotats meanje, stapanje)
Poseban oblik uklanjanja -* hijata saima
njem dvaju vokala (ili diftonga) na granici
rei, koje se, na taj nain spojene, obeleavaju
koroniom (kvaicom), npr.: 6 avrjp ;>
rv^p. Slino je saimanju vokala u jednoj rei
(-*' sinereza). K ao primer kraze kojom se
srphrv. stih svodi na odreen broj slogova
navodi se saimanje veznika, zamenica i pri
loga sa dem onstrativnom zamenicom ono (ka
no < kao ono; teno < te ono, kojino, gdeno).
U narodnoj poeziji takvo saimanje je u skla
du sa govorom pevaa, a u umetnikoj pred
stavlja poseban postupak, npr. kod B. Radi-
evia; Oj ti, seko, kano mleko.
L it.: - H ijai. .R .
KREACIJA - Stvaralaki proces
KREACIONIZAM (p. creacionismo od crear
stvarati) Avangardni knjievni pokret u
hispanskoj poeziji koji se javlja istovremeno sa
-+ ultraizmom, nadrealizmom i drugim ek
stremistikim strujam a. Njegov zaetnik je i
leanski pesnik V. Uidobro. On se zalae za
poeziju koju pesnik stvara kao novu kosmi-
ku realnost koju um etnik dodaje Prirodi.
eli da stvori pesmu uzimajui iz ivota m o
tive i menjajui ih da bi im se udahnuo novi i
samostalni ivot. N ita anegdotsko ni deskrip
K REO LIZA M
tivno. Osee a nje treba d a se rodi iz same stva
ralake sposobnosti. Njegovi sledei stihovi
sadre sutinu kreaeionistike poetike: Zato
opevate ruu, o pesnici? (Uinite da procveta
u pesmt!) Pesnik je mali bog. Savremena
poezija p. jezika obogaena je mnogim teko
vinama k.: izuzetnim obiljem poetskih slika i
m etafora, kao i bogatstvom leksike. N ajistak
nutiji predstavnici su, pored, U idobra, H. Di-
jego i H. Larea.
L it.: H . M o n tes, Vvente H uidobro y Gerardo
D iego, i 963; D . A lonso, P oetas espaoles contem
porneos, 1965; G . d e T o rre , H istoria de Im lite
raturas de vanguardia, 1965; A. d e U n d u rra g a ,
Teora del creacionism o, 1967; E . C a ra c a !o T rejo,
L a poesa de Vicente H uidobro, 1974: E . E n derson-
'Im b e rt, Literatura hispanoam ericana, II. 1974; J.
F ran co , H istoria de la literatura hispanoam ericana,
1981. Lj.S.
K REO LIZA M (p. criolismo) O znaka za
knjievni pokret u zemljama Latinske Ame
rike kome je osnove postavio Peruanac H.
Santos okano (Jos Santos Chocano, 1875
-1 9 3 4 ), koji se zalagao za naputanje knji
evnih tradicija drugih kontinenata kao uzora
i obraanje grai to je nudi latinsko ameriko
tlo. T.V,
KREPIDATA (lat. ~+ fabula crepiata). - U
antikoj rimskoj knjievnosti naziv za dram u
sa temom iz gr. ivota. Naziv k. ukazuje na
karakteristian detalj glumakog kostim a (lat,
crepida grka cipela). Tekstovi nisu sa
uvani. Nije pouzdano utvreno da li se ter
min k. odnosio na komediju (prema nekim
autorim a k, je drugi naziv za -* palijatu) ili,
kako se u novije vreme opet misli, na trage
diju.
L it.: W. Beare, The R om an Stage, 1950: A.
L esky, F a b u la crep i ata , Rhein. M useum , 1952.
M.r
K REPUSK OLA RIZA M (ital. crepu.scolari-
smo, od crepmvolo sumrak) Pravac u
itai. poeziji, nastao poetkom 2 0 . v., obojen
sentimentalnim i elcgtnim tonovim a i me-
lanholinim, sutonskim raspoloenjem pe-
snika, koji se odrie ivota i povlai u snove i
prolost. Krepuskolaristika poezija se odli
kuje jednostavnim oseanjima i temam a, lju
bavlju prema svakodnevnim, beznaajnim i
zaboravljenim stvarima, a njen omiljeni am bi
jent su starinske kue i vrtovi, utonuli u ne
pominu i pospanu atmosferu. Istinski na-
dahnutu krepuskolaristiku poeziju pisali su S.
Koracini i G. G ocano, dok je kod drugih
pesnika ovaj pravac ostao u granicam a tre
nutnog knjievnog raspoloenja. Mnogi pe
381
snici su posle k. prihvatili -* futurizam (Pa
laceski, Govoni), to govori o bliskosti ov<
dva pravca, koja, zapravo, predstavljaju dvc
psiholoki razliite reakcije jednog uhovnoe
m omenta, odnosno izraz iste duhovne nem o
i i zasienosti.
L it.: G . A. Borgese, L a vita e ii libro, 1928; G.
P etrom o. Poet i del nostra secolo; i crepuscolari.
1936. M .D i.
KRETIK (gr. KprjiiKoc kritski /razm er/)
Vrsta metra esto upotrebljavana u posko-
icama na ostrvu K ritu (-- U ). Zove se jo
gr. ajitpinocKpo^ (lat. amjimaver), to znai s
obe strane dug. U gr. lirici nalazimo ga kod
Bakhilida, u gr. komediji kod Aristofana, a u
ranoj rimskoj dram i kod Plauta: pe'ssuli, heus
pessuli, vos saluto lubens / vos amo vos vlo
vos peto atque obsecro. Njegovo uvoenje u
poeziju pripisuje se kritskom pesniku Taletu
(VII v. st. e.). V.Je.
KRILATICA (nem. geflugeltes Wort, rus. i<pu-
.lamoe cjoeo) D uhovita, karakteristina,
uobiajena i opteusvojena re ili reenica, ije
se literarno ili istorijsko poreklo, navodno,
moe dokazati. T ako izraz bura u ai vode
predstavlja k ., jer mu je autor Monteskje.
Poreklo k. moe se nai u figurativnom izrazu
Hom erovom erasoc rctepofivrx krilate rei,
kojem je u vreme humanizm a dato posebno
znaenje. U odnosu na poslovicu, k. je
dinaminija. Deluje ne kao rezultat, ve kao
proces (H. Bausinger), npr.: A u ruke
M anduia Vuka, bie svaka puka ubojita,
Volim biti m orskoj ribi 'rana, neg ljubiti
nemila dragana. Up. - deviza. N.M.
KRIMI Kriminalni roman
K RIM INALNI ROM AN - Detektivski ro
man
K RIPTO G RA FIJA (prem a gr. Kporcxoc;
skriven, tajni, i ypacpoj piem). 1 . Tajno
pismo, odnosno sistem prenoenja poruka po
mou ifri ije znaenje, t.j. klju za itanje
poruke, ima samo upoznati primalac. Sistemi
ifriranja mogu ukljuivati slova i reci ili samo
brojke u raznim kom binacijam a (transpozi-
cija, substitucija, substitucija sa dvostrukim
kljuem). D anas se ifriranje esto obavlja i
mehanografski. Praksa ifriranja neposredno
je vezana za lingvistiko znanje i eksperimen-
tisanje, te nije udno to su dva naunika sa
ifrantskim iskustvom iz 2. svetskog rata uspe
la da deifruju mikensko pismo, linear B (M.
381 K R IT E R IO L O G IJA

Vent ri s i D. edvik). Savremena semiotika N a takvu gleditu temelji se uglavnom i da

istraivanja vrlo se esto pozivaju na dostig nanji tzv. imanentni pristup knjievnosti (-*
nua k. 2. U irem smislu, pisanje koje ima imanentna kritika). No budui da pjesniko
za cilj tajnovitost i komunikaciju samo sa djelo prikazuje cjelovitost, bogatstvo i smisao
upuenim a u odreeni sistem znaenja, ili ljudskog ivota u svoj njegovoj punoi (Petr
upotrebljavanje kriptonim a za pojmove ili kreb, Uvod u knjievnost), budui da ono
imena koja ne treba spominjati. Termin k. esto nastaje u borbi za ostvarivanje odre
ponekad se upotrebljava i za itavu knjievnu enih ljudskih vrijednosti (slobode, osjeaj
produkciju koja iz bilo kojih razloga ne moe nosti, obrazovanosti, drutvene ili nacionalne
da se pojavi u javnosti, kao ruski -+ cau- ravnopravnosti itd.) na specifian pjesniki
m gam. nain, na njega se primjenjuju i vanknjievni
L it.: A. M u iier, Les critures secrtes. 1971. k.: etiki, religiozni, nacionalni, filosofski, po
S.S. litiki, socioloki itd. N eosporno je da sva ta
K RIPTO G RAM (gr. Kpimto tajni, YPH- mjerila imaju izvjesno opravdanje. Na veli
pismo) -- Tekst napisan tajnim pismomanje nasilja ili seksa primjenjuje se etiki k
koji se moe proitati samo eifrovanjem koji takva djela vrednuje kao -> und, od
(pomou odreenog kljua), jer su elementi nosno pornografiju. ilerovu dram u Kabale
izvornog teksta (slova, slogovi, reci) zamenjeni und Liebe (Spletka i ljubav) nazvao je Engels
drugim znacima po odreenom sistemu. K. je prvom njemakom politikom tendencioz
u -+ anakreontici omiljena igra u stihovima, u nom dram om . U povijesti jugoslav. knjiev
kojoj skrivena slova unutar teksta (stiha) daju, nosti, uslijed posebnosti razvitka naih na
kad se spoje, novu re u reenici. K. kao igra u roda. mnogo je bio primjenjivan nacionalni k.
stihovima odrala se i do danas; znai takoe i U doba ilirskog pokreta (~* ilirizam) najva
jednu vrstu zagonetke. H.K.. nijim se sm atralo da pjesma ili pripovijetka
bude pisana narodnim jezikom i da propagira
narodne vrijednosti. 1 Svetozar M arkovi iz
K R IPT O N IM (gr. Kpunnr - skriven, ovoji*
javljuje: Pravi pesnici, to su probueni eiovi
naziv, ime, tajno, skriveno ime) Oblik naroda, to je n arodna svest o samome sebi i
pseudonima, pri emu autor svoje ime ili pre
svojim patnjam a. Vanknjievne k. nije ni mo
vodi, ili slae novo ime kao -> anagram ili ga
gue ni potrebno posve odbaciti jer pjesnik ne
pravi od inicijala svog imena i prezimena stvara knjievne vrijednosti odvojene od ivot
(Fier Ribar, Pauvre Lelian .. Paul Ver ne problem atike, ali je nedopustivo upotreb
laine. D. Araneus D. Katijina, R. Stevi ljavati ih kao jedina ili knjievnim k. nad
Ras). K.M .G . reena mjerila, kako se to ponekad deava
kad aktualna ideoloka vrijednost djela za
K R ITER IJ (gr. K puvjpiov - sposobnost, muti pogled na njegove knjievne odlike. P ro
pravilo prosuivanja) U nauci o knjiev tiv takvog postupka pobunio se ve i Vraz,
nosti oznaka mjerila za kat akte risanje i pro zahtijevajui da se knjievnost odreuje u
suivanje knjievnog djela. K. potpuno zavisi prvom redu njoj adekvatnim , knjievnim mje
o shvaanju knjievnosti u pojedinom povi rilima. K. umjetnike vrijednosti u srp. su
jesnom razdoblju i prem a tome je izrazito nauku o knjievnosti uveli Lj. Nedi i B.
historijska kategorija. Povijest -+ poetike i Popovi, a u hrv. M ato i Vodnik. N akon
knjievne - kritike povijest je smjenjivanja k. njihovih esejistikih i naunih rasprava taj je
To se smjenjivanje katkada odvija burno, kao k. i zadrao pravo prvenstva u naoj povijesti i
npr. u 18. st. kad se k. originalnosti (eftsberi, teoriji knjievnosti. poetika, kritika.
Jang) suprotstavio zahtjevu ropskog pridra L it.: W. F o k k em a, The Problem o f Generah-
vanja klasicistikih mjerila, ili u 19. st. kad je zation a n d the Procedure o f L iterary Evaluation,
1974; R. P eacock, D as Problem des persnlichen
pojava Bodlerove zbirke pjesam a Les Fleurs
G eschm acks in der literarhistorischen W ertung, 1976;
du M al (Cvijee zla) stavila u pitanje stolje
N . M ecklenburg, Literarische W ertung, 1977. Lj.Sek.
ima odnjegovano mjerilo pjesnike ljepote.
Izvjesnom broju k. uspijeva odoljeti povijes
nim mijenama; k. uvjerljivosti i cjelovitosti K R IT E R IO L O G IJA - N au k a o kriterijumi-
pjesnikoga djela, koje je postulirao Aristotel, ma prosuivanja umetnikih dela. Prem a ne
nisu do danas izgubili na znaenju. U odre kim savremenim pogledima k. treba da bude
ivanju knjievnih mjerila najradikalniji je bio prava estetika, ukoliko, polazei od neposred
slav rom antizm a: u karakteriziranju djela pri nog i umetnikog iskustva, od ive umetnosii
znavao je samo k. izvedene iz djela samoga. i konkretnog umetnikog dela, izrie estetske
K R IT I K I A PA RA T
sudove prem a -+ kriterijima koji predstavljaju
pravi i jedim predmet miljenja u teoriji umet-
nosti ili u estetici. Poto ovo izvorno iskustvo
moemo stei samo u jednom odreenom pod
ruju umetnosti, k. ne moe biti shvaena kao
opta teorija ili filoso lij a umetnosti, ve uvek
samo kao konkretna teorija jedne umetnosti. G.
Pikon je privre ni k ideje k.. dok je tu ideju u
podruju teorije knjievnosti u nas zastupao S.
Luki ( Umetnost i kriterijumi, 1964). Tekoa
k. sastoji se u tom e to se teorija umetnosti
principijelno ne moe svesti na problem atiku
estetskog suda o vrednosti, ve 011a obuhvata i
druga isto toliko znaajna, i m oda jo zna*
ajnija, pitanja (strukture umetnikog dela,
naina njegovog postojanja, umetnikog pro
izvoenja i dr.). M .D.
KRITIKI APARAT - U z sam tekst nekog
dela, najznaajniji odeljak -> kritikog izda
nja: doprinosi razum evanju dela, kao i stva
ralakog postupka pisca, i prua uvid u me
tode rada prireivaa. Sadri opsti deo (u
kome su napom ene i objanjenja znaajna za
itavu zbirku ili delo), i posebni deo (u kome
su napom ene i objanjenja koja se odnose na
pojedine reci, reenice, stihove). Filoloki deo
kritikog aparata predstavlja pregled i doku
mentaciju rada prireivaa, oznaavajui sva
mesta na kojim a se tam pani tekst razlikuje,
potpuno ili delimino, od tradicije, i sadri
varijante teksta iz rukopisa i tam panih izda
nja. U tom vidu, k. aparat moe da bude
pozitivan ili negativan, to jest moe da doku-
mentuje i objanjava prvenstveno varijantu
koja je kao najautentini)a prihvaena za iz
danje (pozitivan aparat), ili da belei i raz
m atra samo varijante koje nisu prihvaene za
izdanje (negativan aparat). K. a,, zatim, sadri
knjievno-istortjske napom ene i objanjenja (o
vremenu i okolnostim a nastanka dela, knji
evnim izvorima'^ i uticajima), te napom ene
estetsko-stilskog karaktera (obuhvatajui sa
eto opis i karakteristike umetnikog postup
ka pisca). O dstupanja u ortografiji i inter
punkciji ne belee se u k. aparatu, ve se
opisuju u predgovoru kritikom izdanju, gde
se, takoe, daje opis, istorija i ocena tradicije,
opti podaci o razlikam a u rukopisim a ili
tam panim izdanjima, i izlae m etod koji je
korien pri rekonstrukciji originalnog teksta,
odnosno pri izboru egzemplara, osnovnog tek
sta izdanja. G.E.
KRITIKI REA LIZ AM - Pojam kojim se u
nauci o knjievnosti oznaava -* knjievni
pokret realizma u 19. v. Pokret je sebi
382
stavio u zadatak da to istinitije i potpunije
reprodukuje stvarnost i da postigne m aksi
mum verovatnosti. On uzima ivot onakvim
kakav on jeste i nastoji da se osiobodi svake
idealizacije, slikanja nestvarnog, fantastinog
sveta. Za kritikog realistu objektivni svet je
adekvatan naoj predstavi o njemu i kao takav
moe biti racionalno, nauno upoznat i verno
reprodukovan u umetnikom delu. K. r. je
pokret iskrenosti u umetnosti i knjievne
dagerotipije. Njemu je stran svaki subjektivni
idealizam, velianje slobode ovekove volje,
agnosticizam i misticizam. U nainu prika
zivanja ljudi i ivota osnovno meriio k. r. jeste
pojam tipinosti likova i situacija. Pod
pojmom realizma, rekao je Engels, podra-
zum eva se istinito prikazivanje tipinih likova
u tipinim okolnostima. A . Luka pre
cizira: Centralna kategorija, osnovni kriterij
realistike knjievne koncepcije jeste tip, tj.
ona posebna sinteza koja, kako na polju ka
raktera tako i na polju situacija, organski
objedinjuje opte i individualno. Tip postaje
tip ( . , . ) injenicom da se u njemu objedinjuju
i temelje svi determinirajui elementi, ljudski i
socijalno sutinski, jednog istorijskog razdob
lja. K. r. se kao pokret javio u Francuskoj.
Ve 1826. g, rei romantizam i realizam
naizmenino se upotrebljavaju u fr. asopi
sima. U knjievnosti, on se kao pravac kon-
stituie posle realistike revolucije u slikarstvu
(koja je svoju konanu pobedu izvojevala ka
da je slikar K urbe otvorio svoju izlobu stu
dija iz ivota bednih, koju je nazvao Pavillon
du ralisme) i znaio je reakciju na preteranu
subjektivnost i lirizam rom antizm a, i na nje
govu neobuzdanu im aginativnost. Glavni knji
evni zaetnici k. r. u Francuskoj su Stenal i
Balzak, a nastavili su ga Merime i Flober. te
Zola i drugi naturalisti (~* naturalizam). Eng.
rom an viktorijanske epohe (v. Tekeri, Dikens,
D. Eliot), ital. verizam (. Verga) i nem.
naturalizam (G. H auptm an), kao i epoha veli
kog rus. rom ana 19. v. (Gogolj, Turgenjev,
Dostojevski, Tolstoj) pokazuju sline ten
dencije. K od nas, u duhu k. r. pisali su J.
Ignjatovi, M. Glii, L. Lazarevi, S. M ata-
vulj, A. Kovai, J. Kozarac, V. N ovak i dr.
V. i -* realizam.
L it.: H. KopoBKa, E noxa peuAUcmunecKoio p o
d a n a , 1907; E. B ouvier, L a bataille raliste 1844
1857, 1913; R. D um esnii, L a ralism e, 1937; H.
R e in h a rd t, Die D ichiungstheorie der sogenannten
P oetischen R ealisten, 1939; A. P. B e rk h o u t, Bieder-
meier trnd P olitischen R ealisten, 1942; R. D um esnii,
L 'poque raliste et naturaliste 1 8 4 8 - 1890. 1945; B.
Z iheri, K njievnost i drutvo, I, 1958; . L uka,
D ananji znaaj kriti k o g realizm a, 1959, (prev.); P.
383
S. K o h a n , 7storija za p a d n o e vro p ske knjievnosti, II,
1959, (prev.); C. M u sceita, R o m a n i ic is m o , realism o e
decadeniism o, I, 1960; C . M . fle rp o B . P e a u o u ,
1964; P. P alav estra, P re o b ra aj k ritik o g realizm a,
Suvrem enik, 1968, 4: S. M . P etro v , K riti k i reali
zam k a o knjievni p rav ac , Savrem enik, 1968, 3.
D . .
KRITIKO IZDANJE - Izdanje koje sadri
najverniju i najpotpuniju -+ verziju teksta
nekog knjievnog dela ili vie dela jednog
pisca, tako da se moe sm atrati u najveoj
moguoj meri autentinim, originalnim tekstom
autora, u pogledu svih znaajnih elemenata
koji ine delo (to znaci da kasnija izdanja
treba da bez odstupanja prenose tekst objav
ljen u kritikom izdanju). Jezik pisca se ne srne
menjati, osim to ortografiju i interpunkciju
treba, po pravilu, prilagoditi savremenim pra
vopisnim naelim a (sa naznaenim izmena-
ma). K. i. obuhvata i sve druge varijante,
odnosno lekcije izdanja, pri emu je prireiva
duan da navede kriterijume kojim a se ruko
vodio pri izboru i uspostavljanju autentine ->
varijante, prihvaene za izdanje. Originalni
tekst se utvruje na osnovu dostupnog m a
terijala i izvora, koji se oznaavaju pojmom
tradicija (direktna i indirektna). Direktnu tra
diciju ine rukopisi, daktilogram i, tampani
primerci, korekture dela. K od dela koja su
samo u rukopisu tekst se prireuje na osnovu
autografa, ako postoji, a prepisi se koriste
pri popunjavanju moguih praznina ( l a k u n a ) .
Kod tampanih dela, za prireivanje kritikog
teksta prvenstveno se koriste autorizovana
izdanja (to jest ona u kojima je i pisac sude-
lovao): ako ih je vie, jedno od njih se uzima
kao osnovno (egzemplar izdanja), a iz ostalih
se navode varijante. U sluaju nepostojanja
direktne tradicije, autentini tekst se utvruje
pomou indirektne tradicije, koja moe imati
razliite vidove (verzije dela na drugim jezi
cima i dijalektim a; citati iz dela, stari ko
mentari dela; imitacije i aluzije; izvori i modeli
dela, it.). U tvrivanje originalnog teksta n a
ziva se recemio: u sluaju da se lekcija ori
ginala moe odm ah da rekonstruie samim
utvrivanjem podudarnosti meu rukopisim a
ili tam panim delima, govori se o zatvorenoj
recenziji. O tvorena recenzija, pak, pora- zabeleene neumskim znacima, ime se u po-
zumeva neophodnost korienja posebnih kri
te riju ma, koji se svode na ve vrste: usus
scribendi, gde se kao kriterijum izbora meu
varijantam a koriste ispoljene specifinosti pi
evog jezika i stila, i - ieetio difficiiior, kri
terijum koji proizlazi iz zapaanja da svaki
tekst tei tokom svoje tradicije da postaje sve
jednostavniji, to znai da od dve varijante
K R SN A SLOVA
ona koja je tea (sloenija) im a vie vero-
vatnoe da bude izvorna. U procesu odre
ivanja autentinog vida teksta vrlo je deli
katan postupak emendacije, koji oznaava
ispravke greaka i omaki u tekstu koje vri
prireiva na osnovu pretpostavki to ih p ru
aju indirektna tradicija, poznavanje osobe-
nosti pisca, gramatike i logike zakonitosti
razvijanja reenice, itd. U kritiko izdanje
celokupnih dela nekog pisca ulaze, grupisano
po rodovim a i vrstam a: tampana dela; ne
objavljeni rukopisi; nacrti; prepiska; memoari
i dnevnici; spisi neliterarne prirode; tampani i
netam pani govori, izjave, polemike; novinski
lanci; prevodi. Prepiska se objavljuje diplo
matiki, to jest sa svima osobenostim a auto
rovog naina pisanja, i u pogledu pravopisa i
u pogledu jezika, a vem o se prenose i po
greke, omake, praznine i si. Kritiko izdanje
celokupnih dela sadri, pored teksta, i biogra
fiju pisca, predgovor, kritiki aparat, in
dekse, hronoloke i sinoptike tablice, renik,
bibliografiju.
L it.: A- C- JhixaneB , Texcm ojioiuja (KpaiKH
H3BOji), 1966 (prev.); G . W itkow ski, T e x tk r itik und
E d itkm sieeh n ik neuerer S chriftw erke, 1924; P. M aas,
T e x tk r itik , I9604; F . B ow ers, T extu a l and lit. Cri
ticism , 1959; Ocuoebi meKcmo.toiuu (n o n p ea. B. C.
He'iaeBO}, 1962; H a ie .ia 3a n p u m u w a wn/a/ba.
C A H > , 1967; D, K ap eian ie, K ak o priprem ati
izd an ja djela novijih h rv atsk ih pisaca, Croatica,
1 9 7 0 .']. G .E .
KRITIKA - Knjievna kritika
KRMIJA (od. sisi. kpbMbHuu krmano) -
Uobiajeni naziv u srp. i uopte slov. knji
evnosti srednjeg veka za knjigu u kojoj su
izloeni propisi crkvenog i graansko-crkve-
nog prava (- nomokanon). N ajstarja k. srp.
redakcije je Ilovaka krmija iz 1262.
L it.: C . TpoiiiiKH, K u k o m p e a i n g a m u C e e -
m o c a e c K V K p h M u jy ( H o M o K a n o n c a m y m a n e ib u M a ) ,
C iiom chhk C A H 202 (1952); I. uek, K o r tn a ja
k n j i g a . O r. C hr. A nal. 168 (R o m a 1864). D.B.
KROJENJE - Tradicionalni postupak u vi-,
zantijskom crkvenom pojanju, kojim se utvr
ena melodijska formula -* osmoglasnika pre
nosi u tekst onih liturgijskih pesam a koje nisu
janje crkvenog pesnitva unosi elemenat im
provizacije, a pojakoj tradiciji obezbeuje
postepena, lagana evolucija.
L it.: D. S tefanovi, P o jan je sta re srpske c rk
vene poezije, O Srb lja ku 1970, 127140. D .B .
KRSNA SLOVA Slova zapisana oko krsta
kao magijska form ula sa zatitnom funkcijom
K RSTO B O G O RO D IA N
u odnosu na zle sile; poetna slova rei, koje
razreene ine kratku molitvu, zapretenije
ili svojevrsnu devizu (npr. hhhh horugva
H ristova hnstijanom hvala), D.B.
KRSTOBOGORODIAN (prema gr. am o p o -
deoioK iov) Bogorodian.
K RSTO N O K E P E S M E - O bredne letnje
narodne pesme koje su se na dan seoskih
slava, uz noenje krstova i barjaka, pevale u
litijama (ophodim a). N jihovu pagansku sa-
drinu pratio je hrianski pripev. Broj zapi
sanih pesama nije velik. Obredne pesme.
V.N.
K SEN IJE (gr. %sviac kbpa darovi gostima)
1 . Najpre ljubazni propratni stihovi (neki
Marcijalovi -+ epigrami). 2 . Kasnije: naslov
ironino-satirinih epigram a u vidu distiha,
koje su Gete i iler sastavijali protiv nekih
savremenih pisaca. Ove k., ije je autorstvo u
pojedinanom sluaju teko razluiti, kao zbir
ka od 414 distiha (objavljena 1796. godine),
posluile su im za obraun s knjievnim pro
tivnicima, a nam a ostavile duhovito-satirinu
sliku celokupnog knjievnog ivota toga doba.
U zaostavtini pesnika pronaeno je jo dosta
k., koje su kasnije objavljene. 3. D anas:
naziv za kratke stihove duhovite ili satirine
Sci d F 7 111C
L it.; F. M ay er, .Yemen, 1939. K .M .G ,
K SILO G R A FJJA (gr. ^uXoypac|)SO|acn n a
pisan sam u drvetu) N ajstarija grafika
tehnika, tam panje pom ou drvoreza: preko
izdubljenog crtea na drvenoj ploici prelije se
boja a potom se crte utiskivanjem prenosi na
hartiju. K. se javlja u 6 . v. u Kini, a u 15. v,
razvija se u Evropi u prepisivakim radio
nicama. Ksilografska knjiga smenila je sred-
njovekovnu rukopisnu knjigu, a sama je pret
hodila tampanoj knjizi. Prve ksilografske
knjige pojavile su se 1425. u Holandiji i Ne-
makoj a nastajale su povezivanjem vie ksilo-
grafski izraenih listova (a kako su ti listovi
tampani samo s jedne strane, svaki list takve
knjige dobijao se lepljenjem po dva ujedno po
stranam a na kojim a nije bio otisak), te se
knjige zovu bhk-knjige. O ne su uz crte imale
i manji tekst, legendu o svecima a najpoznatije
su Biblia pauper um, Ars moriendi, Igra sm rti
itd. K. je nadivela svoje vreme, i posle pro
nalaska pokretnih slova sluila je za ilustraciju
knjiga. Ovom tehnikom sluili su se i neki
slikari i grafiari (A. Direr). K. je obnovljena u
Srbiji u 17. v. posle nestanka tam parija. H.K.
384
K I BIZAM (fr. le cube - kocka, kub) -
Pravac u slikarstvu s poetka 20. v., koji je
promenio naela klasinog shvatanja slikar
stva i raskinuo sa tradicijom im itativnog n a
ina predstavljanja predm eta na slici. N astao
je u duhovnoj klimi potpunog razaranja svih
starih vrednosti i izvrio veliki uticaj na ostale
umetnosti, na arhitekturu, muziku i knjiev
nost. Zam enio je svet predm eta kakvim ih mi
vidimo svetom predm eta kakvi oni jesu, bez
naeg opaanja. Potrebu da svet sagleda u
njegovoj sutini i pod jednim sasvim novim
uglom, osetio je pre svih Sezan, ali su njegove
principe osledno sproveli Brak i Pikaso. P o
lazei od tek otkrivene crnake plastike, stili-
zovane na geometrijski nain, oni su se za-
interesovali, pre svega, za odnos forme i pro
stora i istraivali svoenje oblika na osnovne
geometrijske sadratelje, to navodi mnoge
istraivae m oderne umetnosti da izvore ku-
bizma nalaze u Platonovom miljenju o lepoti
geometrijskih oblika. Teoretiar k. je Apo-
liner, koji je osetio pravu sutinu svih pro
mena u slikarstvu, koje je on i nazvao kubi-
stikim. On je ukazao na novu lepotu ove
umetnosti, koja e delovati na prom enu ose-
anja i misaonu optiku gledaoca, a i sam je
stvarao poeziju u duhu kubizm a (~> Kaii-
grami). Kubistiki metod sim ultanog prika
zivanja (da se predm et uini vidljivim sa svih
strana) izvrio je veliki uticaj na rom an dva
desetih godina. G. Stejn se zalae za kubi-
stiku knjievnost, imajui u vidu ne samo
diskontinuiranost zbivanja i transparentnost
planova u odnosu na pripovedaa, ve i isto
strukturalne promen, kao i promene u sa
mom knjievnom jeziku. Jedan kubisliki
aspekt u formalnoj organizaciji knjievnog
prostora nalazimo u rom anim a V. Vulf (Ja
ko vije va soba), M. P rusta (U traganju za
izgubljenim vremenom), D. Dojsa l'/ik s ), i
drugih rom anopisaca, sve do naih dana. K .je
imao svoje pobornike u arhitekturi (Le Kor-
bizije, S. G ideon), muzici (i. Stravinski) i izvr
io veliki uticaj na vajarstvo, scensku umet-
nost i primenjenu ume?nosi, te se o k. moe
govoriti kao o umetnikom i knjievnom po
kretu u celini.
L it.: G . A pollinaire, Les peintre cubiste. M
ditation esthtiques, 1913; G . Stein, L ectures in
Am erica, 1935; J. F ra n k , S p atial F o rm in L ite
ratu re , Sew anee Review . 1945; P. W . S chw artz.
C ubism , 1971. B .M i.
KUBO FIJTU RIST! Knjievna grupa u Ru
siji, prvotno Gileja (prem a legendarnoj Hilcji u
kojoj je djelovao Herkul, a nalazila se negdje u
385
dananjoj junoj Ukrajini), od 1913. nazivana
tako da bi se razlikovala od - cgofuturista (I.
Severjanin i dr.) i tal. lu turist a (~> futurizam).
Manifestom k. sm atra se H om enim a o 6 me-
CTBeHHOMy BKycy (uka drutvenom uku
su. 1912). K. su zastupali neoprim itivizam s
osloncem na puku nacionalnu tradiciju anti-
estetizma, isticali vrijednost rijei kao takve
(cjiobo khk iaKOBoe) i apstrakcionizam . Po
naglaenu urbanizm u izdvaja se stav Maja-
kovskog. Osim njega, grupi su pripadali:
braa Burljuk, V. Kamenski, V. Hljebnikov,
A. Kruonili, G . Petnikov.
L it.: Jlum epam yptibie M am iftecm u, 1929; M anu-
(pecnibi u npoipaMMU pyccKux (pym ypucm oa, 1967;
V. kiovski, O M a ja ko vsko m , 1967; V. M a rk o v .
Russian F uturism , 1968. V, D . B a ro jan , R ussian
C ubo-F uturism , 1974. A .F .
KUKULION (gr. koukoXiov) -> Kondak.
KULA O D SLO N O VA E - Izraz za di
skretnu ili naglaenu povuenost i rezervisa-
nost umjetika, izolovanog od svih drutvenih i
politikih zbivanja svog vremena. U ovom
znaenju ovaj biblijski izraz (Pjesma nad pje
smama, 7, 4) prvi put je upotrehio Sent-Bev
govorei o Vinjiu {Les Grands crivains fran
ais, Potes /, p. 266). Sent-Bev je pri tome
mislio na pjesnikovu samou sklonost ka
tajanstvenom sanjarenju kao izrazu aristokrat
skog ponosa i stoike preputenosti vlastitoj
sudbini. D anas se k. od s. uzima u metafo -
rikom znaenju kao suprotnost angaovanju
i drutvenoj odgovornosti umjetnika.
L it.: E . T . U n d erw o o d , B lueprint fo r an Ivory
T ow er. diss., 1955; E. P anofsky. In D efense o f the
{vory T ow er, C entennial Review o f ' A rts and Science,
1, 1957; C . V. Bock, A T o n er o f Ivory, 1970. N .K .
KULMINACIJA -+ Klimaks
KULTIZAM ..> Gongorizam
KUMULACJA > Akumulacija
KUMULATIVNA PRIA -* Verina pria
K U PLET (fr. couplet, od couple - par) -
Prvobitno u fr. srednjovekovnoj poeziji rim o
vani distih ili katren, kasnije pesm a aljivog,
komikog ili satirikog karaktera, aktualne
sadri ne, koja se peva u vodvilju, opereti i
drugim estradnim oblicima. K. u vodviljima,
naslalim uoi fr. buroaske revolucije, ispu
njeni su otrim napadim a na plemstvo, pa i na
samog kralja. Procvat estradnog k. vezan je za
25 R en ik k n jiev n ih te rm in a
K U ZN ICA
stvaranje fr. pesnika P. Beranea. Svaki k. je
zavrena strofa. -+ Herojski kuplet. Mi..
KURSUS (lat. cursus tok) Termin je
srednjovjekovne - retorike za ritmiziran ko
nac reenice: antikna -> klauzula, koja je po
ivala na kvantitetu slogova, u prvim se sto
ljeima srednjega vijeka (najprije kod Augu-
stina) pretvorila u ritmiku izmjenu naglaenih
i nenaglasenih slogova koja je zadobila ime k.
Srednjovjekovni k. ozakonila je tek papinska
kancelarija u 1 1 . stoljeu; razlikovale su se
etiri vrste k., a osnovno im je bilo pravilo da
izmeu posljednjih dvaju naglaenih slogova
na kraju reenice moraju stajati najmanje dva
sloga, a ne smije ih biti vie od etiri.
L it.; L eonid A busow , C olores rhetorici, 1948.
Z..
KURTOAZNA KNJIEVNOST -+ Dvorska
knjievnost
KURTOAZNI ROMAN -> Viteki roman
KUSTODA (lat. custos uvar) U starim
rukopisim a i kasnije u tampanim knjigama
re koja se stavljala na ivicu lista da oznai
poetak sledeeg lista. K. je sluila da itaocu
pokae da tekst tee bez prekidanja, a i kao
svojevrstan nain paginiranja u vreme kada
obeleavanja nije bilo na drugi nain. Z a
drala se dugo i posle uvoenja numerisanja
listova, odnosno paginovanja strana. H .K .
KUZNICA Udruenje proleterskih knji
evnika, koje je osnovala grupa pesnika to je
1921. napustila - proletkult (V. Kazin, V.
Kirilov, M. Gerasimov, N. Poletajev i dr.).
Program ski dokum enti K. zalagali su se za
slobodu u izboru stvaralakog metoda, za isti
nitost prikazivanja ivota i umetniku vred-
nost pesnike slike, ostvarene sa unutranjim
patosom svesnih graditelja nove stvarnosti,
ime su se razlikovali od koncepcija ne samo
proletkulta nego i RAPP-a. U drugoj po
lovini 2 0 -ih godina dolo je do estokih su
koba izmeu K. i RAPP-a, koji su se zavrili
rascepom u grupi i njenim pripajanjem RAPP-
-u 1931. Radovi pripadnika K. tampani su u
nekoliko asopisa koje je grupa izdavala -- u
Kovanici. Radnikom asopisu, asopisu za
sve i Proleterskoj avangardi. Naslee K. je
neveliko: u poeziji rom antiarska lirika N.
Poletajeva i V. Kazin a, u prozi roman
Cement F. G latkova i pojedina ostvarenja A.
Neverova, A. N ovikova-Priboja i V. Bahmet-
jeva.
L it.: A. F lak er, S o vjetska kn jievn o st, 1967.
M .J.
KVALITATIV NA V E R SIFIK A C IJA
KVALITATIVNA VERSIFIKACIJA Sila*
bika, Silabiko-tonska, Tonska versi
fikacija
KVANTITATIVNA KLAUZULA Desete
rac, 1
KVANTITATIVNA VERSIFIKACIJA (lat.
quant ii as koliina, duina; versus stih i
facere initi) Sistem organizovanja
stiha putem reguli san og smenjivanja dugih i
kratkih slogova, tj. na osnovu vremenske sa-
merljivosti (-> izohronizam). O bino se javlja u
jezicima u kojima postoji fonoloka opozicija
izmeu dugih i kratkih vokala (-> kvantitet), i
to u periodu povezanosti usmene poezije sa
muziko-kvantitativnim ritmom , pri emu se
stih prilagoava muzikom ritmu. Z ato se k.
v. (ili metrika) zove i muzikom (ili mu-
ziko-govornom) versifikacijom. N a toj
osnovi nalazi se u antikoj (-+ metrika, an
tika), u klasinoj arapskoj (-> aruz) i u sun-
skritskoj indijskoj poeziji. U takvom sistemu
versifikacije stih se gradi prema odreenim
vremenskim merama. O snovna jedinica samer-
Ijivosti je -> stopa. O na se sastoji od dugih i
kratkih slogova, ije kombinacije daju sto
pam a raznovrsnost. U antikoj metrici za
izgovor kratkog sloga potrebna je mora
( U), koja je najm anja vremenska jedinica u
stihu (xpvo rcp&To prvo, osnovno
vreme). Izgovor dugog sloga ( - ) traje dvo
struko due. Postoje i opti slogovi (-> b i
ceps), koji po potrebi mogu da zamene i
kratke i duge slogove. Stih se gradi od vie
(istovrsnih ili raznovrsnih) stopa, koje su u
njemu obino izohrone. U antikom epskom
-> heksametru npr. svaki stih ima est sto
pa, obino pomeanih troslonih -+ daktila
( U U) sa dvosionim -* spondejima ( - ),
ali su obe stope izohrone jer sadre po etiri
more. O tuda izgovor svakog stiha traje po 24
more. Slino je i u klasinoj arapskoj ver-
sifikaciji (arud ili aruz), s tim to se, u F illio zat, V fn d e classique, t. 2, 1953; ML X aM paee.
odnosu na antiku metriku, razlikuju uslovi
pod kojima se konstituiu dugi i kratki slo
govi, kao to se m anje ili vie razlikuje pri-
lagodavanje duine slogova muzikim dui
nama. lako su neki istraivai pripisali i ak
centima odreenu ulogu, u aruzu, znaajniju
ulogu igra priroda sloga u vezi sa njegovom
otvorenou (zavravanje na vokal) i zatvo
renou (zavravanje na konsonant): dugi su
ne samo slogovi sa dugim vokalom nego i svi
zatvoreni slogovi ak i kad je u njim a kratak
vokal; ukoliko je slog i zatvoren i sa dugim
vokalom, on je za polovinu dui od otvorenog
386
sloga sa dugim vokalom. Prema tom e u k rat
ke slogove spadaju samo otvoreni slogovi sa
kratkim vokalom. U k. v. broj slogova u
stihu moe znatno da varira. Ipak je u nekim
oblicima stihova (sa izosilabinim stopam a)
broj slogova ujednaen. ta vie, postoji i
tip kvantitativno-silabike versifikacije (ved-
ski). Raspored leksikih (jezikih, govornih)
akcenata u k. v. nije regulisan. Fiksirano je
jako vreme stiha (- arza) sa ritmikim
udarom (ili akcentom), koji sc ne podudara
obavezno sa leksikim akcentom. Razli
kovanje dugih i kratkih slogova u jednom
jeziku ne izaziva obavezno k. v\, to se vidi na
primeru srphrv. i ekog jezika, u kojima se ti
slogovi razlikuju i u kojim a se kvantitet javlja
sa fonolokom funkcijom. S druge strane, pod
arapskim uticajem k. i\ je im portovana u
tursku klasinu poeziju, iako u turskom jeziku
nem a fonoloke opozicije izmeu dugih i k ra t
kih vokala. U ovom sluaju uvoenje k. v.
omogueno je usklaivanjem uvezene leksike i
relativnih razlika u trajanju zatvorenih i otvo
renih slogova sa muzikim kvantitetom . Slino
je bilo i u zapadnoevropskim poezijam a od U .
do 13. v., kada se muzika, po jednim istrai-
vairna, prilagoavala tekstu, a po drugim
tekst kvantitativnoj muzici (slog se u sila-
bikom stihu duio na mestu muzike duine
ili, ako je jezik razlikovao slogove prem a du
ini, dugi su se prilagoavali muzikom kvan
titetu). Sve je to dalo povoda da se javi d o
puna fonolokog tum aenja k. v. knjievno-
istorijskim tumaenjem: ona se javlja kad se
poezija i m uzika nalaze u fazi takvog sin-
kretizm a u kom e se tekst prilagoava mu
zikom kvantitetu nezavisno od prirodnog
izgovora. Izdvajanjem, osamostaljenjem teksta
nastaje govorna ili kvalitativna, tj. sila-
bika i silabiko-tonska versifikacija (M. Har-
lap).
L it.: M e trik a , an tik a; Aruz; A. H eusler.
D ealscher trnci a n tiker Vers, J 9 i7 ; IL B. K eith , A
history o f S a n sk rit literature, 1953; L. Ren ou, JL
OcHoebi muipCKoio cm uxocjoxcem iH , 1963; ML
X ap jian , 0 cm uxe, 1966; B. B. H aaiio u , 3aMerKn
no cpasHHrejibHO-HcropMHecKOH HHjtoeuponeHCKOH
nom inee. To H onor R om an Jako b so n , T h e H ague-
Paris, 1967, 978 988; R. S c h m itt Dichrung und
D ichiersprache in indogerm anischer Z e it, 1967; ilp o -
6 /eubi eocmoHuoio cmuxocAo'eHUM CoopnuK m a
m cu (red. H. C. EparHHCKHii i d r.), 1973; J. K ury-
low icz. M etrik und Spraehgeschiehte, 1974; G .
N agy, C om parative Studies in G reek and Indie M e
ier, 1974. .R .
KVANTITET (lat. quantitas - koliina, ve
liina) Prozoijski faktor koji oznaava
387
trajanje (duinu) fonem a u odnosu na druge
fonemc. Izrazitije se manifest uje kod vokala
nego kod konsonanata. Moe da bude akcen-
tovan i tada ide u duge - akcente; kad je
neakcentovan, esto ga zovemo duinom. U
nekim jezicima k. se javlja bez posebne uloge.
U drugim jezicima im a manju ili veu di-
stinktivnu funkciju. U tom sluaju moe u noiogija i fo n etika u kuj.: R, Jakobson, L ing
metrici, odn. versifikaciji, da poslui kao
osnova za kvantitativnu versifikaciju, u
kojoj se dugi i kratki slogovi smenjuju u od
reenim shemama. Samo razlikovanje dugih i
kratkih slogova ne izaziva obavezno takav
sistem verifikacije. O bino se sm atra d a iz
govor dugih slogova traje oko dva puta due
nego izgovor kratkih slogova. U antikoj
metrici vokali postaju dugi i po poloaju (po
zicija), npr. vokal ispred suglasnike grupe. S
druge sirane, u sistemu aruza svi zatvoreni
stogovi postaju dugi, a kad su i po prirodi
dugi, tada je trajanje njihovog izgovora jo
due. Pod uticajem muzike prod ua vani su
slogovi i u stihovim a srednjovekovne zapad
noevropske poezije. IJ versifikaciji k. se belei
znakom ( ). - Srphrv. knjievni jezik je
izuzetan jezik u kome ne samo akcenat nego i
neakcentovani k. (duina) moe da ima di-
stinktivnu funkciju: od junaka (jedn.) do ju
naka (mn.); k a t i zori neka zori- U srpskim i
hrvatskim pokuajima klasine metrike nena-
glaeni k. nije ostvario ritmiku funkciju.
Njegova uloga u metriko-ritmikoj strukturi
ostalih srphrv. stihova nije dovoljno ispitana,
K. Taranovski je istakao Koutievo uenje da
duine mogu ostvariti -> iktus ak i nepo
sredno iza akcenta na slabom vremenu stiha
(-> teza). M. Franievi sa razlogom sm atra
d a je Koutievo uenje sporno. S. M a ti je to
uenje podvrgao otroj kritici, I zaista srphrv.
duine ne mogu nadjaati akcenat ni kad je
ovaj na slabom vremenu a duina na mestu
iktusa (-> arze), pogotovu kod niza pesiiika u
ijim se dijalektim a one redu kuju. Jedino uloga
duina nije sporna u ostvarivanju -* rime
{makar i nepravilne), koja sa njom postaje
izraajnija. kao to to postaje i sa dugim
akcentima u odnosu na kratke akcente. Pa
ipak je D. Stanojevi sm atrao da duina ne
moe da se rimuje s akcentima, osim, za
nevolju, sa dugosilaznim ( ) u uzastopnoj rimi
I puaka zraka). Izuzme li se taj puristiki
stav, ostaje problem tretiranja m nogobrojnih
primera nepodudaranja klauzule sa rimom.
U sluaju kad se rimuju glasovi poev o
vokala sa duinom , npr. pevanje igranje
klauzula je (akcentski uzeta) daktilska, a rima
enska.
KVODLIBET
Lit. : JI. CiaHOjeBHfi. H oioeop E eaioxie P o.tanyy
cu KpiimiiHKUm noiJieyOM na m exn u n y cpncKota cm u-
xa , 1898: E. Sievers, P honeiik, 1901 ; F. aran ,
D eutsche V erslehre, 1907; P. JaxoGcoH. O ueutcKo u
e m u x e ..., 1923; P. K o iu y ru fi, O moucKoj xrempunu
r no oj cpncKoj noentju, (pos. str. 20 21); R.
Ja k o b so n , M. H alle, P h o n o lo g y and P honetics
(u .) Fumamenta!s of L anguage, 1956 (srphrv. Fo-
vistika i p o etika . 1966, 239 242). C. M arw ii, Haut
HapOQHu en u nam a m tx , 1964, 353 355; P. Ivi,
P rozodijski sistem sa v rem en o g srp sk o h rv atsk o g
sta n d a rd n o g jezika (u zb.:} Svm bohie Unguis-
licu i honorem Georgii K urvtovicz, 1965, 1 3 5 - 144;
-> Kvantitativna versifikacija; - metrika, antika;
- aruz; -* prozodija. .R.
KVART (lat. quart um - etvrtina). For
mat papira ili pergam enta, koji se ranije o-
bijao kada se tabak savijao dva puta; danas k.
oznaava visinu knjiga od 25 35 cm. (kod
nekih; 28 32 cm,). Obeleava se; in-quarto,
in-40, 4. K od tam panja knjiga uao u upo
trebu ve od 1462. g. Knjige u k. formatu
sastavljene su od svenje va koji imaju po 4
lista, odnosno 8 strana. Sl.P.
KVARTET Katren
KV A 1 K R W R Dimetar
K VATROENTO (ital. quattrocento eti-
risto) Naziv za ital. 15. v., odnosno za
ranorenesansni stil u ital. knjievnosti i umet-
nosti. renesansa. M.Di.
KVINAR > Peterac
KVINT A (p. quintilla < lat, quintes - peti) -
-+ Strofa od pet stihova (pet ost ih) sa razno
vrsnim m ogunostim a rimovanja, U este ob
like ubraja se ahaah (lam artinovski) i ahabb.
Prvi kod nas nalazimo npr, u etvoroiktusnom
troheju V. Ilica (Slovenski knez, sa en. a i
mu. b rimom). K. je podesna za prstenastu
kompoziciju strofe, u kojoj se poslenji stih
javlja kao ponavljanje prvog, npr. u Raki-
evom K ondiru, u Disovoj Tamnici i
M oda spava. U prvim dvema sistem ri
movanja je ababa, koji se nalazi kod BoJera;
u treoj pesmi javlja se izuzetno rimovaje
abbaa.
Lit,: -Strola. .R.
KV IN TILJA - Kvinta
KVODLIBET (lat. quodlibet ~ to je po elji,
omiljeno) Pesniko svatarenje; oznaka
kojom se od 16. v. obeleavaju nesistematske i
proizvoljne skupine najrazlinijih pesa ma. bez
obzira na njihovo poreklo i vrstu. K .M .G .
LABUDOVA PESMA - Prvobitno, prem a
antikoj legendi (Ezop, Eshil, Platon, Cice
ron), melodina pjesma labuda prije njegove
smrti. Figurativno, oznaava posljednje djelo
pjesnika ili muziara. Ovaj izraz Lj. Nedie
upotrebljava u jo irem znaenju kad kae da
je V. Ili ispevao labtiovu pesmu srpske
lirike. N .K o.
LAI {fr. le) K ratak narativni spev u fr.
srednjovekovnoj knjievnosti (1 2 13. v.) od
1 0 0 do 1 0 0 0 osmeraca, sa asonancam a, a oc-
nije rimama. U /. se po pravilu opeva neka
nena i dirljiva ljubavna pria. Teme su kelt
skog porekla, kao i u veini bretonskih ro
m ana o kralju A rturu i vitezovima Okruglog
stola (-+ viteki roman). S truktura je vrlo
jednostavna: bez mnogo opisa i pojedinosti
sve se svodi na golu priu, kojoj je sauvano
jedinstvo radnje. Ovaj rod je proslavila pesni-
kinja M arija F rancuska i on se stoga obino
vezuje za njeno ime. Od nje se zna da su /.
umetniki obraeni zapisi starih keltskih i bre
tonskih legendi koje su pevai prenosili sa
kolena na koieno. Od 13 15,. v. lirska pouna
pesma esto izvedena uz pratnju muzike. N aj
poznatiji predstavnici su K. de Pizan, G. de
Maso, E. Diamp i r.
L it.: F. W olf, ber die L a is, Sequenzen und
L eiche, 1965; H . B aad er, Die L a is, 1966; J. M .
D o n o v a n , The Breton L a y, 1969; H . S p an k e, S tu
dien zu r Sequenz. L a i und L eich, 1977. S.V.
LAJH (nem. Leich) Vrsta nem. srv. lirske
pesme koja se izvodila uz muziku pratnju; po
uzvienom izrazu i tonu najblia kasnijoj LAJTMOTIV (nem. Leitm otiv vodei mo
himni. N astanak ovog omiljenog lirskog obli tiv) Po H ansu fon Volcogenu muzika
ka Minncsnyera u 13. i 14. v. vezuie se
prvenstveno za neke liturgijske melodije, po
tom i za provansalsko-francuske forme -* le,
-+ deskor, -> estanipi. L. se sastoji od dvo-
lanih odeljaka-strofa razliite duine, nepra
vilnog oblika i slobodnog stiha, koji se pevaju
kontinuelno, bez ponavljanja, karakteristinog
za -+ Lied, te je otuda i njegova muzika
pratn ja skroz kom ponovana i nestrofina. Te
m atika mu je veoma raznorodna; osnovni ti
povi: plesni, ljubavni i religiozni /. N ajzna
ajniji autori /. jesu H adlaub, Valter fon der
Fogelvaje, U lrih fon Lihtentajn, K onra
fon Vircburg, Tanhojzer i dr.
L it.: F. Volf, b e r Lais, Sequenzen und L eiche,
1841; R. Kienast., D ie d eu tsch p rac h ig e L yrik des
M ittelalters , D eutsche Philologie im A ufriss II, Lief.
13; H u g o K u h n , L eich, R eallexikon der deutschen
L iteraturgeschichte, II, i 965". D. M i.
LAJS (nem. Leis) N ajstarija narodna du
hovna pesma; proistekla iz crkvenih molep-
stvija, naziv je dobila prem a grkom refrenu
kyrie eleison (Gospodi pomiluj), koji je za
vreme slube pevaia cei a pastva. Zabeieen ve
u 9, v. ( Pesma o Petru, Pesma o Luvigu), l. se
pevao o crkvenim praznicima, pri hodoa
ima i krstakim pohodim a, a kasnije pred
bitku i u opasnosti uopte.
L it.: W . M ettin , Die ltesten deutschen Pilger
lieder, 1896; R. K ienast, D ie d eu tsch sp rach ig e Ly
rik d es M ittelalters: 111. D ie a lth o c h d e u tsc h e L yrik
d e r n ach k arlisch en Z eit (9 11. 3. h.). Deutsche
Philologie im A u friss II, Lief. 13; P. H a b e rm a n n ,
Leis, R eallexikon der deutschen L iteraturgeschich
te II, 926/28. ^ D .M .
389
tema koja se povezuje s nekim karakterom ,
predmetom ili emocijom u Vagnerovim ope
rama, koja dobija, dakle, veoma odreeno
asocijaciono utemeljenje. U vezi s knjievno
u /. oznaava ponavljanje i varira nje odre
ene slike, situacije, izraajnog sredstva, po
navljanje koje omoguuje unutranje povezi
vanje dela, asocijativnu sloenost dejstva, a u
m odernom rom anu m etaforiko i simboliko
nagovetavanje. N pr. u M anovom rom anu
Budenbr okovi An ton ij a ostavlja M ortena da
sedi na kamenju dok odlazi u paviljon gde
se skuplja njeno otm eno drutvo; izraz sede-
ti na kamenju za M ortena dobija znaenje
usamljenosti i dosade; a pred kraj rom ana,
suoena s bankrotstvom , A ntonija osea da
nema kud sa svojom kerkom, da naprosto
mogu sedeti na kamenju. N o dok je kod
M ana (. snano izraajno sredstvo koje poiva
na asocijaciji i variranju, kod drugih modernih
romansijera ono postaje i naelo struktural
nog povezivanja glavnih tema. T ako Prust
koristi /. jedne fraze iz Ventejeve sonate u
Traganju za izgubljenim vremenom, V. Vulf
svetionik i niz drugih slika i sim bola u rom anu
Ka svetioniku, a Dojsov Uiiks je velikim e-
lom sazdan iz m eusobno isprepletenih nizova
/ . N a slinu upotrebu /. nailazimo u Forst e-
rovim rom anim a Hauardz End i Jedan put ka
Indiji; u stvari Forster je bio i jedan od prvih
kritiara koji su ukazali na znaaj I. u Prusto-
vom rom anu, kao i na strukturalni znaaj
ponavljanja i variranja motiva i fraza u ro
manu uopte. Takvo ponavljanje i variranje
Forster je nazvao ritmom . Najire govorei,
dakle, /. je takva slika, situacija ili jeziki obrt
u knjievnom delu koji ponavljanjem i vari-
ranjem konteksta, stvara ne samo bogate
unutranje reference i omoguuje asocijaciono
dejstvo, nego postaje i osnova jednog po
sebnog unutranjeg ritm a u rom anu.
L it.iO . W alzel, Das W orlk uns! w erk. 1926; E . M .
Forster* P o tk a i rita m , Izr a z , 1965, 9; R. P eacock,
Dus L eitm o tiv bei Th. M a n n , 1934; E. K . B row n,
R h yth m in the N ovel, 1950; S. K oijevi, U svetu
u strep talih sim bola, T r iju m f inteligencije, 1963.
S.K .
LAKE S C H O O L , eng. (Lejk skul jezerska
kola) Jezerska kola.
LAKONJZAM (gr. Xaictovia^oi; -- opona
anje lakedemonskog (spartanskog) naina go
vora Ciceron, Epistulae ad Familiar es, II
25. 2 .). 1 . G ram atiki term in: rije, izraz ili
konstrukcija svojstvena lakonskom dijalektu
starogr. jezika; 2 . lakonska jednostavnost u
izrazu; kratak, jednostavan, jezgrovit, jasan
L A R PU R LA R TIZA M
nain izraavanja misli kojim su se odlikovali
Spar tanci, sabijajui esto cijele misli u poje
dinu rije. Grci su lakonsku jednostavnost i
saetost suprotstavljali bujnoj krasnorjecivo-
sli atikih govornika. N aroito su esti u /.
poslovicama, aforizmima, sentencijama, kri
laticama. Z.D.
LA KRD IJA (tur. lakirdi re, govor) 1.
Vrsta komedije nieg reda, koja se umnogome
jedani sa farsom, aii koja je u 19. i 20. v.
izgubila mnogo od narodno-satirikog k arak
tera farse i postala zabavna vrsta, sa sirovim
alama i skarednim sadrajima. U naoj knji
evnoj istoriografiji, naroito starijoj, termin /.
nije potpuno iziferenciran i esto se upotreb
ljava za razliite podvrste komedije nieg reda,
npr. za ekspirovu komediju Vesele ene vin-
zorske (V. Popovi), francusku srenjovekov-
nu farsu Advokat Patlen (Lj. Petrovi), pa ak
i za sve vrste kominih scenskih dela srednjega
veka (R. Pinter, B. Vodnik i dr.). Inae za
tipizirane aljive likove u komedijama raznih
naroda kod nas se najee upotrebljava ter
min lakrdija, npr. za: Pudinga (Holandija),
Potaa (Francuska), M akarona (Italija), Vur-
sta (Nemaka) i dr. Z a najtipinijeg predstav
nika /. u naoj knjievnosti sm atra se P. Petro
vi Pecija Stariji sa delima: Pljusak, Svastika,
Bearua i r. -> Farsa. 2. Prosta - ala,
gruba - komika.
Lit.: W . K. Nawrath, Facette und Schw ank,
1974; W , D eu fert, N arr, M oral und G esellschaft,
1975. PL.
LA M EN TA CIJA (lat. lamentatio alopoj-
ka> jadikovka). Knjievni oblik nastao po
navljanjem motiva biblijskih plaeva, kao
npr. Plaa Jeremijinog; o tuda i oblik jere-
mijada. V. -> laudatio funebris. S.S.
LANAC BIA Chain of being
LAPIDARAN ST IL (prema lat. lapis - ka
men) Saet, jezgrovit nain izraavanja koji
podsea na natpise klesane u kamenu. Stil
karakteristian za - poslovice, ~+ epigrame,
- maksime i sentencije, esto se koristi i u
drugim knjievnim oblicima (na kraju prologa,
u epilozima, replikama. kao refren u poeziji ili
na kraju duih m onologa u drami). IJ naoj
knjievnosti primere l. s. nalazimo u narodnoj
poeziji, kod Njegoa, M aurania, a u novijoj
knjievnosti kod M. Nastasijevia. A. B. Si
rnica, V. Pope, D. Cesaria. M. D izdara i dr.
Supr. -> kitnjast stil. B.M.
LARPURLARTIZAM -* Umetnost radi um et
nosi i
L A R T P O U R L A R T
LART POUR LART - Umetnost radi
umetnosti
LATINICA Naziv za stari lat. alfabet i za
niz drugih pisama koja su se razvila iz njega.
Latinsko pisrao razvilo se iz grkog alfabeta,
preko june Italije. Prvi lat. spomenici potiu
iz 6 . ili 5. v. p.n. ere. irenjem rimskog carstva
i kasnije hrianstva, /. je postala pismo m no
gih naroda. T ako se /. upotrebljava u svim
romanskim, germanskim i keltskim jezicima;
u nekim slovenskim jezicima (slovenakom,
hrvatskosrpskom , poljskom, ekom, slova
kom, luikosrpskom), kao i u nekim neino-
evropskim jezicima: m aarskom , finskom, es
tonskom , litavskom, albanskom , turskom i u
desetinama vanevropskih jezika. V. i -*
pismo. D..
LATINIZAM (latinus latinski, gr. sufiks
ictjao) 1 . Lat. re ili sintaktika konstruk
cija prenesena u drugi jezik. Takve upotrebe
su obogatile evropske jezike kako u oblasti
stilistike tako i u terminologiji svih struka.
Mnogi /. su bukvalni prevodi gr. originala (-->
kalk). Ekstremni prim er /. je pridev ponti
fical kod M iltona (Paradise lost, 10, 312
313): on ne znai prvosveteniki (lat. pon-
tifex), nego mostograditeljski po paretim o-
iogiji pont em f acere. 2. U potreba knjiev
nog lat. jezika klasine epohe (obino se pod-
razumeva jezik od 1 v. pre n.e., do III v. n.e.) u
knjievnosti, naunoj literaturi i sporazume-
vaju obrazovanog sveta u srednjem v, i rene
sansi. U ovome smislu, /, nije mnogo zaduio
knjievnost, i m inuo je pre kraja renesanse
(Petrarkina Africa, Bokaova Genealoga); u
naunoj, naroito filosofskoj i filolokoj lite
raturi, i traje do naeg d o b a (npr. -+ rezime
na lat.).
Lit.: A. Me?!let. Esquisse d'une histoire de la
langue latine, 1963; G . H ig h et, Classical Tradition.
1967; E. R. C u rtiu s, E vropska knjievnost i latinsko
srednjovjekovlje, 1971, (prev.).
LAUDA (itai. lauda Od lat. laus pohvala)
Ital. religiozna narodna pesma, nastala od
liturgijske pesme. Pevala se u slavu boga i
svetaca. C vetalaje od 13. do 15. v., a vezana je
za delovanje fratarskih bratstava, kao to su
bili disciplint!, a kasnije flagelanti, koji su
propovedali pokajanje, molitvu i muenje sop-
stvenog tela. N ajstarija /. je Kantika o ivim
biima (Cntico de Ile creat ure, oko 1226) F ra
nje Asikog. L. su sauvane u rukopisnim
zbirkama, laudarima, kojih im a preko dve sto
tine, a obrauju teme iz Jevanelja i iz ivota
390
svetaca. U laudarima su sauvani i ostaci m u
zikog teksta, to dokazuje da su /. od samog
poetka bile praene muzikom. Kasnije se ja v
lja /. u obliku dijaloga, tzv. dramska lauda,
koja se postepeno razvila u religioznu dram u
(~> rapprescntazione sacra). L. je na visok
umetniki nivo uzdigao Jakopone da Todi (13.
v.), stvorivi dela obojena realizmom i hum a
nom notom , kao to je poznati Pla majke
boje ( Pianio della M adonna). U 15. v., /.,
preteno moralistickog karaktera, pisali su L.
ustinian, F. Belkari, L. de Mcii i . Sa-
vonarola. U naoj knji. su se /. pisale u
Dalmaciji, pod uticajem ital. /. Poznata je
ibenska molitva (Gospina pohvala) iz 14. v.
L it.: G . Ippoliti, D alle sequenze alle laudi, 1914;
F . Liuzzi, L e laude e i prim ordi della m elodia ita-
liana, 1934; D e P arth o lo m ac is, L aude dram ituitiche,
1943; M. A poli oni o. Jacopone da Todi e Ia poetica
delte co n jm te rn u e retigiose tiefla cultura preum ani-
siica, 1946; F . A geno, T ra tta to e d a r i. 1953; G .
T ro m b a to re , Ja c o p o n e d a Todi e ie sue laude,
S u ggi critici, 16, 1950. M .D i.
LAUDATIO FUNEBRIS (lat.) - Posm rtna
pohvalna beseda u antikom Rimu. Spada u
rane usmene knjievne vrste povezane sa kul
tom predaka (-* nenija, -+ dogiuin). Razvila
se u staleu patricija. Obiaj je bio da /. f .
posle sahrane odri na forum u sin ili roak
preminulog, i da u njoj iznese njegova dela i
zasluge. Premda od interesa za biografiju i
istoriju, /, f. nije dostigla knjievne vrednosti
sve do carskog perioda, kad je pod uticajem
retorskog obrazovanja primila stilsku raznoli
kost j ukras poznohetenistikog -* epitafa.
(H adrijanova /. / . Matiiji). Livije i Ciceron
spominju pokuaje falsifikovanja istorije u l.f.
L it.: M . D u rrv , Eloge fu n eh re, 1950. S.S.
LAZAR1CA 1. Jedna od devojaka koje
pevaju -* lazarike pesme. 2, Tako zovu
slijepci onu veliku pjesmu od kneza Lazara i
od K osovskog boja (Karadi, Rjenik). 3.
S.S. Umetniki spev o boju na Kosovu sastavljen
iz delova narodnih pesama, mestimice izme-
njenih i dopunjenih (takva je Lazaricu Srete
na Stojkovia, 1903), ili napisan po ugledu
na narodne pesme (Lazarica Joksim a Novia
O toanina, 1847). V.N.
LAZARIKE PESME - Obredne, ka
lendarske pesme, narodne pesme iz kruga pa-
ganskog svetkovanja prolea koje su pevane o
Lazarevoj suboti, nedelju dana pre Uskrsa.
Negovate su se u istonom delu Balkana, po
glavito u junoj Srbiji, na Kosovu, u M ake
doniji i u Bugarskoj; u pom enutim oblastim a
391
uvaju se mestiinice i danas. Izvodile su ih
- lazarice, devojke koje su, okiene zelenim
granicama, obilazile dom ove i po ustaljenom
redu upuivale posebne stihove domainu, do
maici. ukuanim a i stoci. N ekada obredne
pesmc u celini, vremenom su gubile osobine
starine, meajui se sve vie s ljubavnom i
porodinom lirikom. Ovaj preobraaj moe se
dobro pratiti, poto su zapisi sakupljeni u veli
kom broju i na raznim stupnjevima razvoja ->
obredne pesme.
L it.: M. A. V asiljevi, N arodne melodije tesko-
vakog kraja, 1960; V. N edi, A ntologija narodnih
lirskih pesam a, 1969.
LE-> Lai
L ECTIO D IFF1C ILIO R (lat. - tee itanje)
Naziv za postupak u kritici teksta; tum a
enje mesta u rukopisu koje je najstarije ili sa
kojeg se najvie prepisivalo, i koje je izazvalo
greke ili razliita prenoenja u drugim prepi-
sima. L. d. oznaava sporno mesto u prim ar
nom rukopisu, ije pravilno itanje reava
probleme u naknadnim prepisima. V. i
konjektura. S.S.
LEF (kratica od JleBHH (Jjpornr ncnyccTBa
Lijeva fronta umjetnosti) G rupa i pokret
u rus. sovjetskoj knjievnosti i umjetnosti
(1 9 2 2 - 1929), koji je djelomino batinila p ro
gram ska naela rus. futurizm a (- futurizam,
-> kubofuturizani). N a elu s M ajakovskim
pripadali grupi N. Asejev, S. Treljakov, V.
Kamenski, B. Pasternak (do 1927), A. K ru-
onih, O. Brik, B. Arvatov, N . uak, S.
K irsanov, V. Pervoc i slikari-konstruktivisti
A. Roenko, V. Stepanova, A. Lavinski, a
suraivali su knjievni teoretiar V. klovski
i filmski radnici S. Ejzentejn, D . Vertov,
L. Kuleov. Glasila grupe: asopisi
(1923/25) i H obm 0 J1E4> (1 9 2 7 - 2 8 ). P ripad
nici L. zastupali su drutveno-funkcionalnu,
avangardistiko-konstruktivnu um jetnost, po
ricali realistiku {--> realizam) beletristiku i -
psihologizam u knjievnosti, istiui isprva ver
balni apstrakcionizam i revoluciju u jezikoj
grai, a zatim knjievnost injenica. Razvi
jali su razliite oblike primjenjene knjiev
nosti (reportaa, feljton u stihu, agitacijski
kazalini kom ad i dr.) i umjetnosti (foto-
-m ontaa, dokum entarni film, primjenjeno ne-
tafelajno slikarstvo), nastojei da umjetnou
obuhvate sve slojeve ivota. Um jetnika su
pak, posebno u posljednjoj svojoj fazi, sma
trali specijalistom koji od klase prim a soci
jalnu narudbu.
L E G EN D A
L it.: JlH T epaT vpH bie MaHUtjjecTki. 1929; MasiKOB-
ckh, U o m o c coopaHue cm im enuu, 12, 1959: V.
k lo v s k i, O M ajakovskosu. 1967 (p re v .); Sovjetska
knjievnost 1917 1932. 1967 (p re v .). A .F.
LEGEN D A (lat. legenda ono to treba
proitati) 1) Spis o ivotu i elima svetaca;
2 ) u francuskoj, engleskoj, talijanskoj folk
lornoj terminologiji oznaava uglavnom kate
goriju -* predanja -> (Sage) u Grimovom
smislu rei (kod P. Popovia, V. uria, V.
Latkovia, delom i pojam pod 3. i 4.; -- 3) ->
legendarna pria (kod ajkanovia); 4 po
V .N .
m eunarodnoj klasifikaciji narodnih proznih
vrsta pripovedanje na osnovu apokrifa i
srednjovekovnih hagiografija folklorizovano
usmenim prenoenjem. Termin /. se prvi put
sree u 13. v. u delu dom inikanskog kaludera
Jacobusa de Voragine Legenda Aurea. U uem
smislu /. se sm atraju M uke ( Passioness) i i
vot svetaca ( Vitae), koji se jo u Konstanti-
novo vreme ispunjavaju fantastinim svedo-
anstvima. L. ivi od udesnog u specifinom
smislu. Svetost sveca i njegova bliskost bogu
izraavaju se vrlinama i ilustruju velianstve
nim delima, i obrnuto, ovekove vrline na
graene su posveenjem, pribliavanjem bogu
i udolvorstvom. D ijalektika o vrlini i udu
predstavlja bitni sastojak celokupne tradicije
legendi. Prvobitno form a pisane knjievnosti,
/. tokom usmenog prenoenja poinje initi
folklornu vrstu, puni se motivima iz usmene
tradicije, daje etnografske podatke, lokatizuje
radnju. U /. se pretpostavlja verodostojnost
kazivanja, nainjena je s tendencijom da se u
nju veruje te se pribliava predanju, Po kom
poziciji je blia -* bajci (vieepizoinost).
N atprirodno, udesno u /. nije kao u predanju
stravino, ve sveto; ono ne samo to treba da
potvrdi postojanje Boga nego i da uzvisi sve
ca. i pripisuje mu se esto iz patriotskih po
buda (sv. Savi, npr.). N atprirodno se u /.
^aznaje postepeno i ne predstavlja, kao u pre
danju, iznenaenje, ima pounu tendenciju i
oarava sluaoca ne izazivajui u njemu strah.
Iako zauzima znaajno mesto u stranoj folklo-
ristici, kod nas je l. ne bez razloga bila isklju
ivo vezana za pojam pisane literature. Uno-
ena je, zahvaljujui svojim mnogobrojnim
folklornim primesama, naizmenino ili u kate
goriju predanja ili meu -> pripovetke. U
poslenje vreme izdvaja se kao posebna vrsta
(M ilko M atietov, M. Bokovi Stulli). U naj
poznatije ubraja se /. o sv. oru, asnim
krstim a, udesima sv. Bogorodice (devojka
bez ruku), o sv. Andriji, o Pavlu Kesarijskom.
esto se form ira u epski deseterac, zamenju-
LEG EN D A R N A PRIA
jui religiozno junakim obelejem. K ao ti
pina, /. se ee pojavljuje u zapadnim kra*
jevima.
L it.: H . G n te r. P sychologie der L egende, 1949;
H. D d e h a y e , Les lgendes hagiographiques, 1955^;
L. S chm idt, D ie V olkserzhlung, M rchen Sage
L egende S ch w a n k, 1963; H. R osenfeld, L e
gende, 19642; H. B ausinger, F orm en der V o lk sp o e
sie, 1968.
LEGENDARNA PR I A - 1. Po Jagiu, pri-
povetke to se kreu oko pitanja i situacija iz
Biblije, npr. o Adamu, o krsnom d r v e tu ...
it. (.Historija knjievnosti naroda hrvatskoga
i srpskoga, 1867), dakle one pripovetke koje
u dananjoj terminologiji nazivamo -+ legen
dom; 2 . usmeni pripovedni oblik religiozno-
-fantastine sadrine. Obiljem natprirodnih
elemenata i situacija /. p. se pribliava -* bajci,
osnovnim etikim interesovanjem legendi. Ba
vi se podrujem ovekovih odnosa sa viim
silama u jednoj hiranskoj koncepciji sveta,
ali bez tendencioznosti. O snovna nam era je da
zabavi, ne da poui. Osnovni nain izraa
vanja je pomou slika kojima ilusiruje etiko-
-religiozne norme. K retanje oveka u njoj od
vija se na relaciji ovozemaljskog i onozemalj-
skog, ali bez otro povuenih granica izmeu
svetova. Susreti s viim, uglavnom samo od
hrianstva priznatim silama nisu sputani stra
vom. Ni kazne, ni nagrade nisu konane; isti
na uvek izlazi na videlo. U neprestanom slo
bodnom kretanju Bog i sveci silaze na zemlju i
ovek se penje na nebo, avo prijatelj uje s
ovekom i zavada se s njim. Veina /. p.
poinje pojavljivanjem vie sile, ovekovim di
rektnim susretom s njom (Bogom, anelima,
svecima) ili njenim posrednicima (popovi
ma, pustinjacima, kaluerim a), da bi se odvi
jala pod prism otrom tih sila i zavrila sa ko
nanim i neizbenim presuivanjem oveko-
vog ponaanja. (V. K arai, Srpske narodne
pripovijetke, br. 14, K o manje ite, vie mu se
daje; niz pripovedaka iz zbirke Stan oj a Mi-
jatovia Sveti Sava u narodnim priama, itd.).
Struktura /. p. je ustaljena i kompleksna, ali
neto jednostavnija od strukture bajke. U in
deksu tipova Aarne-Tom psona /. p. nose
brojeve od 750 849 (Religions Tales).
L it.: -+ N aro d n a p rip m e tk a .
LEKARUA - staroj srp. knjievnosti
zbornik medicinskog sadraja, u ijim se
tekstovim a uvaju, pored elem enata folklorne
medicine, odjeci antike i helenistike tradicije
kao i uticaji zapadnoevropske medicine.
L it.: P. K arH h , C p n c m Meyuu,una o y I X go X IX
ee Ka, 1967.
LEKCIONAR (lat. iectionarium ~~ knjiga od-
lomaka) O d vremena K arolinga (7. v.)
svaka zbirka odlom aka iz Biblije koji se itaju
u katolikoj crkvi za vreme mise. A ko su
odlomci iz Jevanelja, naziva se evanelist ar, a
iz apostolskih posianica epistolar, ili -*
plenarij ako su iz obadvoga. L. je prirunik
N .M . koji pom ae sveteniku pri vrenju obreda.
Sl.P.
LEKSEM Jeziki znak van teksta, onako
kako je d at u leksikonu, za razliku od semema,
jezikog znaka aktualizovanog u nekom kon
tekstu.
L it.: J. L ink, L iteratunvissenschaftliche Grund-
beg riffe, 1974. Z .K .
LEKSIKON (gr. X eikv renik) -* Re-
nik
LEKTIRA (fr. lecture, ni. lectura - itanje,
tivo) 1 . Knjige, asopisi, novine koje neko
ita da bi se zabavio ili pouio. Pored ova
ko slobodno izabranih knjiga, postoji i tzv.
obavezna, kolska /. O dreeni strunjaci
biraju prem a uzrastu i potrebam a dela ili de-
love tiva koji e pomoi uenikovom inte
lektualnom razvoju. 2. Proces itanja nekog
teksta: kurzoran, kada se itanje ne prekida
objanjavanjem ili interpretacijom ; statarian.
isprekidan opirnim tumaenjem. Sa uvoe
njem itaoca i italake publike kao ravno
pravnih faktora uz pisca i deto u posm atranje
knjievnosti pridaje se sve vea panja i pro
cesu itanja.
L it.: A. Q uiller C o u c h , O n the A ri o f Reading,
1958; F . G . Je n n in g , Thts is Reading, 1965: W . Iser,
Der A k t des L esen s, 1976. Sl.P.
LEM A (gr. Xr^|i|ia sadraj, naslov, tema)
- 1. N aslov dela koji je sroen tako da se
njime kazuje ono o emu se u delu govori.
2. K rilatica, deviza, poetna re u napom e
nam a kom entatora ili kritikog tum aenja ne
kog mesta u tekstu kojom se upuuje na neto,
ili se nagovetava dalji postupak. 3. -
citat. Sl.P.
LEONINSKA RIM A - 1. U savremenoj fr.
knjievnoj terminologiji vrsta bogate rime
N .M . u kojoj se podudaraju dva krajnja sloga u
potpunosti (pense/dispense) ili bar po-
ev od pretposlednjeg vokala (cit/probi-
te) Neki i danas tvrde da je naziv nastao
prem a leoninus (lavovski, tj. jak kao lav).
2. Ponekad sinonim za leoninski stih,
npr. u srphrv. terminologiji: D oe doba da
idem u groba B. Raievi). .R.
D .B . L it.: -> R im a.
393
LEO N IN SK I STIH (poznolat. versus Leoni
nus) 1. V rsta -* heksametra koji se rimuje u
polustihu tako da se re pre - cezure (-*
pentemimeresa) u dva sloga rimuje sa posled-
njom rei u stihu. Mogue su nekolike kom
binacije rim ovanja unutar stiha, i to na razli
itim mestima. Stih je poznat jo iz antikog
vremena, aii pravi oblik se razvio tek u sr. v.
Dobio je ime prema Leon u, kanoniku crkve
Sv. V iktora u Parizu, koji je u 12. v. na taj
nain sastavljao svoje stihove, upotrebljava
jui najee heksam etar i pentam etar. Antiki
primeri sporadini: quot caelum steilas, tot
habet tua Rom a puellas (Ovid. ars 1 , 59). Srv.
primer: post cenam aut stabis aut passus mille
meabis. V. Je.
2. Svaki stih u kome se rimuje njegov kraj sa
krajem prvog polustiha. npr. u srphrv. narodnoj
poeziji: Kai pravo tako bio zdravo. 3 .
Stih sa unutranjom uzastopnom rimom, npr.
u rus. poeziji 18. v.: H acra n ra u a , l OiiyoMua,
xaKOB npaB HMeeT.
L it.: D. N o rb crg , Introduction {'tude de la
versification latine m divale. 1958; M. D fuska, W.
Strz.elecki (red .), M e try k a grecku iia c in s k a , 1959; L,
Pszczofovska, R ym , P o ety k a - W ersyfikacja. -
11/2/1, 1972. +,.
LEPA K N JI E V N O S T - T akoer i ^ bele
tristika (fr. belles lettres) od 18. veka oznaka
za onaj deo knjievnosti koji obuhvata pesni-
tvo i zabavnu literaturu za razliku od naune
i od strune literature. Ponekad se naziv (na
primer ve u Geteovom Veneru) upotrebljava
i u devalvirajuem smislu, za zabavnu knji
evnost, otuda i beietrist - pisac koji pie
za zabavu. U Francuskoj inae naziv belles
lettres obuhvata pesnitvo (koje moe biti
epsko, lirsko ili dram sko) i retoriku, zajedno
sa esejistikom i knjievnom i retorikom teori
jom , za razliku od strune literature; pripo-
vedaka proza je zauzim ala m inorno ili spor
no mesto, a rom an se ubrajao u proste
anrove. Bitne razlike izmeu pojm ova /, k. i
literatura, iako su im mnogi sadraji isti, jeste
u tome to literatura podrazum eva socijalnu
dimenziju, a ne samo estetsku. Literatura pod
razumeva obeleja epohe i nacije (M. de Stal,
eling, Monteskije, a kasnije i Ten), istorijski
je u si ovijena i p odlee zakonim a evolucije,
dok pojam /. k. podrazum eva ustaljeni obra
zac zasnovan na nepromentjivim vrednostim a
kao to su lepota, istina i uzvieno.
Lit.: R. E scarp tt. L a d fin itio n du term e litt ra
tu re , du 3. Congr. de P A IL C . 1962: L iteratur
und D ichtung, Versuch einer B egriffsbestim m ung, ed.
H . R diger, 1973; H . Seidlcr, Der L ite ra tu rb e g riff
im geschichtlichen W andel, Spracht h ^m a tik in der
LEPO
sterreichischen L iteratur des 20. Jh.. 1974; B.
G ray , The phenom enon o f literature, 1975; H. K reu
zer, Vernderungen des L iteraturbegriffs, 1975; H.
D. Z im m erm an n , Vom N u tzen der L iteratur, 1977.
Z I.
L E PO (gr. KotXv, lat. pulchrum, nem. das
Schne, fr. le beau, eng. beautiful, rus. npe-
KpacHoe) Centralna kategorija klasine este
tike; u objektivnom pogledu: harm onian od
nos delova jedne po sebi postojee celine, koji
se ak i matem atiki da izraziti; u subjektiv
nom pogledu: prijatan kvalitet oseanja to
nam se svidi, ali bez praktinog interesa; u
filosofskom pogledu, u evropskoj tradiciji, po-
ev od Platona pa sve do Hegela, saglaavanje
opaenog predm eta i prauzora, privida i ideje.
Zbog centralne uloge koju pojam /. ima sma
tralo se da se njegovo ime mora nai ve u
naslovu nauke o lepom, tj. kalistika, a ne
estetika. Stari Grci su ne samo uveli pojam
ve su ga shvatili kao jednu od najznaaj
nijih vrenosti naeg ivota, dovodei ga u
vezu s pojmovima dobro i istinito i primenju-
jui ga veoma iroko ne samo na ulne, ve i
na duhovne stvari; oni su i prvi razvili siste
' .R .
m atsku teoriju {. Heleni su u principu shvatili
I. kao objektivnu osobinu stvari, i ak kao
svojstvo samog kosmosa. U srednjem veku,
uprkos bitne prom ene metafizikih pogleda,
odrao se onaj poloaj i znaaj /. koji su
odredili Grci, kao i trijada dobro-lepo-istini-
to. U renesansi je i dalje vaila antika ideja
/., ali se ve tad a pojavljuju i druge ideje,
na pr. ljupkog (draesnog), uzvienog,
svrsishodnog i dr., koje e uskoro poeti da
ograniavaju i ugroavaju ideju /. Ali u novom
veku najznaajnija prom ena ticala se subjek-
tiviranja pojm a /,, koje se otada shvata kao
individualno (ne opte), lino, privatno i sub
jektivno oseanje, kao subjektivni stav poje
dinca, kao puka predstava i si. Z ato je mo
guna samo opta teorija estetskih doivljaja,
a ne opta teorija /. Lepe stvari nemaju neke
zajednike osobine, ve njih povezuje samo
na stav prem a njima. Sa pojavom evropskog
subjektivizma kao odlune metafizike ideje
novog veka pojavila se i - estetika kao filo-
sofska disciplina i otada se subjektivira kate
gorija i. (Baum garten, Kant). Za Hegela je /.
jo prosijavanje ideje, ali savremena rom an
tika, kojoj i Hegel napola pripada, potiskuje
klasinu ideju /. u prilog oblikovanja dubine,
istine, beskonanog, apsoluta. Ve posle Hege
la, i naroito od vremena pojave moderne
umetnosti, ideja /. je u opadanju, i to ne samo
u teorijskom pogledu, ve i u znaaju koji ima
u samosvesti umetnika, koji umesto ka l. tee
LES
ka novom, izraajnom, grotesknom , uzbud
ljivom i si. U naem stoleu uvia se da je
pojam /. neodreen, a re /. mnogoznana,
i da je iz svakidanje upotrebe nekritiki
preuzeta u estetici, a zatim se razliito reflek-
tovala u istorijski razliitim pogledim a na
umetnost, dobijajui nejednake akcente i uvek
drugi smisao u zavisnosti od opteg duhovnog
stanja, od poloaja umetnosti u kulturi i od
pravca umetnikog oblikovanja u jednoj epo
hi. T ako se ispostavilo da je pojam i. neupo
trebljiv u nauci, jer ga nije m oguno valjano
defmisati, a ako ga u razgovoru ili raspravi
ipak upotrebljavamo, onda smo duni da na
vedemo na nain na koji tu re odreujem o i
upotrebljavamo. Jo vie, sa uvianjem m eta
fizikog subjektivistickog korena same este
tike, u kojoj je /. centralna kategorija, odba
cuje se i sama doivljajna estetika i pojam
umesto koga je, na pr., za H ajdegera daleko
odlunija blizina bia koju umetniko delo
otkriva time to ini vidljivim ovekov odnos
prem a svetu u jednom vremenu. Aii dok Haj-
deger i mnogi drugi sm atraju da je istorijska
uloga pojm a /. zavrena, drugi iz krize i pada
pojma lepog ne iskljuuju mogunost ponov
nog uspona tog pojma, tako npr. V. Tatarki-
jevi. U tom prekidu sa tradicijom , u pori-
canju tradicionalnog sveta vrednosti, pa pre
ma tome i vrednosti /, nala se i m oderna
filosofija pesnitva, i ak sama poezija, koja
neguje refleksiju o samoj sebi. Poezija se vie
ne poziva na !. radi zabave ili utehe, kao na
melem na rane koje stvara opori i neizvesni
ivot, ve ona pre svoj zadatak vidi u tom e da
ranu dri otvorenom (Nie). Jo Rembo je
pevao u uvenoj Jednoj sezoni u paklu:
Nikada, ako se dobro seam, moj ivot nije
bio svetkovina na kojoj bi se otvorila sva srca,
na kojoj bi potekla sva vina. Jedne veeri
stavih lepotu na kolena. I naoh da je
gorka - I uvredih je. Ako pak sm atram o da
je umetnost okrenuta unapre, da znai pred-
sjaj (Vorschein), kao to Bloh pie, kao nago-
vetaj onoga to nadolazi, kao prodor u bu
due stanje prave ovenosti, onda se tom e
suprotstavlja pesnik Rilke, po kom e su nae
oi okrenute unatrag, jer mi smo uvek u
poloaju nekog ko odlazi i ko se p r a ta ...
...je r lepota je samo poetak uasa, / poe
tak to ga jo podnosim o i divimo se / to tako
i ne mari da nas uniti (Prva Devinska
elegija). T ako i moderno pesnitvo, a ne sa
mo teorija pesnitva, sudeluje u krizi pojm a /.
u naem vremenu.
L it.: F r z K au fm an n , Das Reich des S chnen ,
1960; M. D u fren n e, E sthetique ex philosophie, 1969;
394
V. Tatarkijevi , V eliina i p ad p o jm a lepog, Izraz.
1970, 10. N ID '
LES (fr. laisse) Strofa u starofr. epu, sa
stavljena od neodreenog broja esetoslonih
stihova sa asonancam a. Ovaj pesniki oblik
poznat je i u starop. poeziji. O vom vrstom
-> tirade razdvajane su velike provansalske
poeme. M..
LESEDRAM A, nem. -* Drama za itanje
LESTVICA (prema gr. K^a.) Naziv veoma
rasprostranjenog i popularnog dela u srednjo-
vekovnoj knjievnosti, to ga je napisao sinaj-
ski iguman Jovan (Lestvinik) u 7. v. T em a
tika dela je duhovno usavravanje u stupnje
vitom podvigu. Asketsko-psiholoko samopo-
sm atranje i ushieno razmiljanje o boan
skom cilju ljudskog ivota uslovili su izvan
rednu slikovitost i emfatinost stila u veoma
svedenom izrazu (uglavnom u vidu -> afo
rizma). Knjiga pod ovim nazivom ne m ora se
sastojati iskljuivo od Lestvice; u njoj se
mogu nai i drugi monaki sastavi.
L it.: /L BorjiaHOHHh, Joean Jlectneum uK v eu-
jam nujcK oj u cm apoj cpncKoj KhbivKeeiioanu, 1968.
D .B .
LETAK U svom istorijskom nastanku /. je
tam pana publikacija manjeg obima, najee
samo na jednom listu, anonim an ili pseuo-
anonim an, delimino ilustrovan, a esto upad
ljivo opremljen i lapidaran, tako da se da
ju samo glavne odrednice, koje na tenden
ciozan i esto polemian nain i grubim jezi
kom zauzimaju stav prem a drutvenim, reli
gioznim i naunim pitanjim a koja su aktuelna,
u nameri da utiu na oblikovanje javnog mnje
nja i sluei se pri tom e esto literarnim obli
cima: pesmom, dijalogom, pismom, satirom,
primerom za pouku, basnom, travestijom i si.
U prkos esto neznatnoj umetnikoj vrednosti,
sav . usmeren na obradu aktuelne grae, /.
predstavlja vaan kulturnoistorijski dokume-
nat i esto je predmet sakupljanja. L, je nastao
ubrzo posle izuma tam parske vetine, kao
prethodnik novina (radi obavetenja o nesre
ama, nepogodam a, ubistvima, svetkovinama
i si., a sadri i proroanstva: N ostradam us),
da bi dostigao najveu rairenost u doba unu
tranjih napetosti i borbi na nem akom pod
ruju naroito u 16. i 17. veku. U d oba refor-
macije letkom se slue obrazovani predstav
nici, veinom teolozi obe veroispovesti, kato
lici i protestanti, da na n amer no neuk nain
uzmu uea u neposrednoj religioznoj borbi.
Po svom propagandnom dejstvu leci zaostaju
395
jedino za neposrednim govorom. Pokuaj da
se sprei rasturanje /. pokazao se u i storiji
redovno kao bezuspean. U 17. v., posebno za
vreme tridesetogodinjeg rata, prevagu imaju
politike i socijalne teme. uz sirovost u izrazu
koja ide esto do opscenosti. U 18. veku /. je
u prvo vreme sauvao svoj znaaj uz novine,
koje su se tada javile, a korien je i u lite
rarnim borbam a izmeu G oteda i vajcarske
kole (Bodmer i Brajtinger). O borbam a naeg
naroda protiv T uraka Z apad je takoer u
mnogo m ahova obavetavan lecima. Znaajno
mesto leci zauzimaju i u revolucionarnoj
umetnosti posle O ktobarske revolucije. K ao
vid komunikacije knjievnih deia, /. se naro
ito koristio u naoj NOB.
L it.: F. H u n i bei. Die F lugblattliteratur der
schweizerischen R efo rm ationsge schichte, 1912; F.
B eh ren d , D ie literarisch e F o rm d er F lugschriften,
Z en tra lb la tt f r B ibliotheksw esen, 34, 1917; K..
S ch o tten lo h er, Flugblatt und Z eitung, 1922; K.
d E ster. F lu g b la tt u n d F lu g sch rift , H andbuch der
Zeitu n g sw issen sch a ft, 1940; P. B ckm ann, D e r ge
m eine M a n n in d en F lu g sch riften d er R eform ation,
D V J, 22, 1944; W . S tam m ler, Von der M y stik zum
B arock, 19502; H . R osenfeld, F lu g b la tt, F lug
schrift, F lu g sch riften serie, Z eitsch rift , P ub lizistik,
10, 1965; B. Balzer, Brgerliche R eform ationspropa
ganda, 1973; P. L ucke, Gewalt und G egengewalt in
der Flugschrift der R efo rm a tio n , 1974; H. J. Ruck-
h ab erie, F /u g sch n ftlitera tur im historischen U m kreis
G, B chners, 1975; S. W eigel, F lugschriften 1848 in
B erlin, 1978. Z . K.
L E T O P IS Naziv istoriografskog anra u
staroj ruskoj i srpskoj knjievnosti, u osnovi
srodnog vizantijskim -> hronikama. Srpski le-
topis nastaje sredinom 14. v. pod uticajem
Hronike G eorgija A m artola (zapravo, po
sebnog skazanija, prevedenog sa grkog uz
Amartola). U svojoj prvobitnoj redakciji, /. je
u Srba na granici -> hagiografije (itije i
iteljstvo), na osnovu ega se grupa tzv. sta
rijih letopisa u novijim istraivanjim a i po-
smatra kao rodosiovno-itijna, a ne leto-
pisna u uem smislu rei. Pravom letopisnom
anru pripadaju, po tom e shvatanju, tek tzv.
mlai let opisi (. Trifunovi). G lavna tem a
srpsk og letopisa je i storija dinastije Nemanjia
i srpske zemlje, izloena u saetom vidu i na
osnovu itija, rodoslova i zapisa. Saeto isto-
rijsko kazivanje obogaeno je biblijskim re
miniscencijama i osveeno stilskim figurama,
koje opravdavaju unoenje letopisa u fond
srp. knjievnosti srednjeg veka.
L it.: Jb . CrojanoBHh, C m apu cpncKu pogocjtoeu
u tem o/tucu, 1927; jL Eor^aHOBiih, H cm opuja Upne
Fope 2/2, 1970 (o,ite-T>aK CpncKH jberoriHC). D .B.
LIBRETO
L E T R IL JA (p. lenilla, em. od letra pi
samce) panska pesma lake, satirine sadr-
ine, ispevana u duhu nar. -> romanse, sastav
ljena je najee od kratkih stihova (esteraca
ili osmeraca), sa gotovo obaveznim refrenom.
U refrenu je obino saeta osnovna misao
pesme, i po njemu se ona najee pamti, npr.
u Kevedovoj /. Poeroso cabaliero es don
Dinero (Svemoan je gazda don Dinero
vazda). O va vrsta pesme moe se nai u p.
knji. ve u 14. v., iako se pretpostavlja d a je
sam naziv /. dobila mnogo kasnije. uvene su
G ongorine, Kevedove i Lope de Vegine /.
L it.: T. N a v a rro , M e trica espahola: Reseha
h isto r k a y descriptiva, 1956; p a n ska lirika, izbor
i prepev V. K o u ti , 1963. S.K .
LETRIZA M (fr. lettre siovo, pismo)
Pjesniki pokret obznanjen u Francuskoj
1945, g. koji je izazvao vie literarnog skan
dala nego to je stvaralaki obogatio fr. poe
ziju. K ao apoetski pokret, /. odrie rijeima
svaku autonom nu muziku ili poetsku -
vrijednost i odliku: rijei se svode na materiju
slova, koja treb a da postane izvor i sredstvo
umjetnikog oblikovanja; rije i stih, na taj
nainj postaju udna mjeavina ralanjenih
slogova i nepoznatih kovanica. Glavni pred
stavnici letrizma u Francuskoj su an-Izidor
Izu i M. Lemetr.
L it.: 1. l$ou, Introducdon d une nouvelle m usigue,
1947; isti, H istoire de renovation de l'auiotna/isine
spirituei: K ardee-R hine, F reud, B reton, Isou, 1968.
N .K o .
LEVER-SCENA (fr. lever - podii) - I.
N aknadna oznaka za kratku dram sku scenu,
koja je prikazivana u antikom pozoritu ne
posredno pre -> komedije. 2. U fr. pozo
ritu 19. v, oznaka za kratak kom ad, prete
no jednocinski, prikazivan pre glavnog, dugog
kom ada. U eng. pozoritu se javlja gotovo
istovremeno, pod nazivom Citrtain-Ruiscr
(eng. curlain zavesa; raise podii), i ima
izraeno farsino obeleje. Paralelan oblik je
After-Pieee (eng. ufter posle; piece ko
mad), kom ina- jednoinka prikazivana posle
glavnog kom ada. K ao oblik konvencije pozo-
rita ranijih vremena da se iste veeri prikazuje
vie kom ada. l~s. se retko sree u pozoritu
20. v. T.V.
LIBEL (lat. Uhellus knjiica) K ratak,
obino ismevaki, aljivo-satirini spis. >
Pamflet, paskvila. Sl.P.
LIBRETO (ital. Ubra to - knjiica) - Prvo
bitno tekst -> melodrame i -> opere, a kasnije i
LICE (DRA M SK O )
sadrina -> baleta ili -> pantomime. Termin se
javlja u drugoj polovini 16. v., a njegovo
znaenje je verovatno povezano sa malim for
matom u kojem su se /. nekada tampala. Prvi
regularan ital. I. je Dafne (1594) O. Rinuinija.
napisan prema estetickim idealima firentinske
grupe Camerata dei bardi (- opera). K arakter
L vremenom se menjao: u poetku je knjievni
tekst bio vaniji od melodije, dok je kasnije
znaaj muzike sve vie rastao. N a karakter /.
uticale su razne knjievne struje, to se odra
avalo i na njegovim tem am a i jeziku. Libre-
tisti su esto traili inspiracije i u deiima veli
kih knjievnika (Sekspir, Igo, iler). Za oper-
ski i. je najvanije da odgovara muzikoj for
mi dela, a savrenstvo se postie tamo gde su
maksimalno usklaeni elementi dram skog i
muzikog izraavanja. U istoriji opere poznati
su primeri plodne saranje pisca i kompozi
tora; Kalcabii i G luk (O rfej i E uridikajj Da
Ponte i M ocart (Figarova enidba, Don Zuan,
Tako ine sve), Boito i Verdi (Otelo, F ahtaf),
H ofm anstal i traus (Kavaijer sa ruom) i dr.
U muzikoj drami, meutim, tekst L odre
uje muziku formu.
Lit.: U. VVeisstein, The L ibretto as L iterature,
1960; K. D . L ink, Literarische P erspektiven der
O p ern -L ib retti, 1975; G . S chm igall, Literature as
Opera, 1975. M .D i.
LICE (DRAMSKO) - Lik
LICENTIA PO E T IC A lat. (licencija poetika
ili poetarum pjesnika sloboda, to to je
pjesniku doputeno) Termin antikne re~
torike koji oznaava osnovno naelo antikne
retorike i poetike da jt? govorniku i piscu
uvijek doputeno da u svom izraavanju od
stupi od ustaljenih pravila retorikih, poeti
kih, pa i gramatikih, ako time moe postii
stilski efekt ili ako to m etar pjesme od njega
zahtijeva. G ovornika je /. p. doputala da se
sluaocima ili sucima togod prigovori u reto
rike svrhe; pored toga su i govornik i pisac
smjeli da prekre pravila jezika obrazovanih
ljudi te da se poslue meu ostalim, i barba
rizmima ( varvarizam) i soleciziniina, pa
da budu vrlo slobodni i u stvaranju -> neolo-
gizama kod izvedenih ili sloenih rijei; smjeli
su da u ozbiljan tekst uklope smijene umetke,
da ne potuju pravila pjesnikih vrsta i njihova
oblikovanja, kao i da u svom vokabularu ne
izaberu uvijek najkarakteriniji naziv odree
na predmeta. Ciceron je uio da pjesnik, zbog
metrike stege kojoj se m ora podloiti, treba
da bude u svom izraavanju slobodniji od
govornika; a i fiktivnost knjievnosti navodila
396
se u prilog /. p. knjievnik ove. V. i pesnika
sloboda. Z..
LINOST Skup individualnih obiljeja
koja ine ljudsku jedinku i po kojima se ona
razlikuje od drugih ljudi. U knjievnosti izraz
sc upotrebljava ( 1 ) za samog pisca i (2 ) za ->
likove u djelu. 1 . Pisac moe svoju /. izdvojiti
iz djela, kao H om er i veina epskih pjesnika,
ili moe djelo uiniti neposrednim izrazom
svoje kao veina lirskih pjesnika, ali i m no
gih romansijera. Razlika izmeu ova dva po
stupka (objektivnog i subjektivnog) postaje
u pripovjedakim djelima naroito uoljiva
od vremena rom antike opijenosti samim so
bom. iako su pisci oduvijek izraavali svoju
/ ak i kad su svoje stavove i raspoloenja
potpuno objektivizirali u fabulu i likove, tek
e sa rom antizm om poeti neposredno proji
ciranje pieve /. u pripovjedaku strukturu
djela, u kojoj se subjektivnim pievim stavo
vima i raspoloenjima intenzivno proim a i
fabula, i likovi, i kompozicija i, naroito, stil,
koji se poinje osjeati kao fundam entalna i
integralna karakteristika pieve linosti. 2 .
Likovi u djelu pojavljuju se karakterizirani
kao /., bilo da pisac neposredno kazuje itaocu
njihove osobine, bilo da ih prikazuje u nizu
zbivanja i postupaka u kojima se oituje nji
hov karakter, bilo da ih predstavlja ne po
onome to ine ve po onome to misle i
osjeaju (kao u metodu - toka svesti). S
obzirom na znaaj koji imaju u fabuli djela, /.
mogu biti glavne (-> junak) ili sporedne (epi
zodna linost), s obzirom na nain na koji se
konstituiu njihova svojstva, one mogu biti
date kao tip ili kao karakter, a s obzi
rom na svoja m oralna svojstva mogu biti pozi
tivne ili negativne (- pozitivan i - negativan
junak. - Karakterizacija, -* Lik.
L it,: N . M iloevi, N egativni ju n a k , 1965; R.
Scholes, R. K ellogg, T he N ature o f Narrative, 1966;
V elek i V oren. Teorija kn jie vn o sti, 1968 (prev.); A.
F laker, N o v ela i ro m an , U vod u kn jie vn o st,
19692; G . Pele, L ik i linost. Iitavanje znaenja,
1982. ' Z.L.
LID - Lied
LIED nem. (lid strofa, pesma od jedne
strofe) K ratka, po obliku jednostavna !ir.
pesm a koja se peva, kao takva najranija pe
snika forma. U njoj se na neposredan nain
izraava duevno raspoloenje i oseanje pe-
snikovo. Pojam se m enjao tokom vekova, kod
G erm ana je ovaj naziv upotrebljavan i za ep u
stihu, ali od srednjeg v. se vezuje za kratku lir.
pesmu kojoj melodija daje obeleje. Postoji
397
nar. /., od nepoznatog tvorca, i umet. /., ali
stroga granica izmeu ove dve vrste ne moe
se povui. I storija /. poinje u srednjem v. sa
ljubavnom lirikom -> Minnesang-a, kad cveta
i nar. lirska pesina, ali svoj pravi oblik obija
u 18. v., a naroito u doba rom antizm a (Aj~
hendorf, U land, H ajne i r.). I u periodu
realizma i impresionizma neguje se /., dok ga u
2 0 . v. nema. Umesto /. javlja se u novije vreme
tzv. -> song, balada koja se peva. Za /. je
vana pesma, melodija; sve do kasnog sred
njeg v. tekst i melodija su nerazdvojno pove
zani. N eposredan izraz ljudskog oseanja, ob
likovan ritmom i melodijom i proet lir. ti-
mungom, ini da je /. u bliskoj vezi sa muzi
kom, i niz istaknutih m uziara kom ponuje /.
(ubert, uman, Brams, Volf). K ako se /. na
lazi, iako ne iskljuivo, pre svega kod Ne-
maca, umnogome je specifino nem., pa je ova
okolnost doprinela da su I. kao stranu re
preuzeli i drugi narodi.
L it.: E. D u m eril, L e lied aem and, 1935; G .
M ller, D ie G rundform en der deutschen L y r ik , 1941.
M..
LIGATLJRA (lat. Ugatura - vezivanje) -
Spajanje i saimanje slova, najee u ruko
pisnim knjigama, iz praktinih i estetskih raz
loga; spajanje slova ili nota, istih ili razliitih
visina, lkom. ^ Z.B.
LIK - Skup izvesnih m oralnih, misaonih
i oseajnih svojstava, odreenih osobenosti
reagovanja, govora i ponaanja koje pred
stavljaju ljudsku linost u knjievnom delu.
Termini -> linost, -+ junak. (~* pozitivni
junak, -* negativni junak), -> karakter, -+ tip
i -+ portret upotrebljavaju se i u svojim irim
znaenjima tako da se mogu i uzajam no za-
menjivati. U uem znaenju, junak obino
oznaava glavnog ili jednog od najvanijih
nosilaca radnje u knjievnom delu; karakter
podrazum eva pre svega odreene individual
ne, m oralne i psiholoke crte nekog /.; tip
naglaava reprezentativnost tih crta uopte ili
u knjievnim delima neke odreene vrste ili
epohe; portret podrazum eva prevashodno
izraajno spoljanje predstavljanje unutranjih
osobenosti nekog karaktera; /. je generiki
termin koji kao najuoptenije od ovih odre
enja moe zameniti svaki od njih. U an
tikoj, srednjovekovnoj, renesansnoj i klasi
cistikoj knjievnosti ljudska linost je esto
sluila samo kao okvirna stilizacija za neke
opte teme ili zapaanja, dok njene individual
ne osobenosti nisu bile snanije istaknute.
Tako u Teofrastovim Karakterima, (3. v.
p.n.e.), /. se predstavlja u obliku kratke defini
LIK
cije nekog poroka, posieega dolazi opis govora
i ponaanja onog oveka koga takav porok obe-
leava. U tako uopstenom, iako ne uvek u
tako shematinom obliku, /. se konstituie u
-> basni, -+ alegoriji, -> moralitetu, kao i kod
kasnijih Teofrastovih klasicistikih sledbenika
(La Brijer, A. Poup). 1 u tim delima /. esto
ima i izvesnu psiholoku i drutvenu specifi
kaciju, no tek u novijoj evropskoj knjievno
sti, naroito u renesansnoj dram i i romanu 18,
19. i 20. v., ta individualna psiholoka i d ru
tvena specifikacija postaje toliko znaajna i
izrazita da knjievni /. vie ne predstavlja
toliko ilustraciju neke teme opteg znaaja
koliko izraz pieve zaokupljenosti nekim vi
dom individualne ljudske sudbine. Kako je
i takva sudbina zanimljiva prevashodno po
nekim crtam a svoje sveljudske znaajnosti,
pitanje umetnikog konstituisanja i znaenja
ovakvih /. odreuje se ukazivanjem na tenziju
izmeu pojedinanog i opteg koja karakte-
rie predstavljanje oveka u novijoj evropskoj
knjievnosti (-> tip). O vako inividualizovan
l. esto vie nije samo nosilac neke radnje ili
uesnik u njoj, nego otelovljuje i intelektualno
artikulisano shvatanje svega onog to se u
delu zbiva; on postaje jedan od mogunih
pogleda na celokupan umetniki svet dela u
kojem se nalazi. T ako M. Bahtin istie da
D ostojevskom nije vano ta predstavlja nje
gov ju n ak u svetu, ve pre svega ta za nje
govog ju n ak a predstavlja svet, a ta on sam za
samoga sebe jer /. je ove pre svega poseban
ugao gledanja na svet i na sebe samoga
(Problemi poetike Dosiojevskog). Takvi /. kao
oblici svesti o samom sebi esto postaju no
sioci kompozicije u novijem rom anu (-+ taka
gledita, - tok svesti, -+ roman ideja). N o bez
obzira u kojoj je meri bio inividualizovan ili
intelektualno artikulisan prem a delu u kojem
se nalazi, /, je oduvek predstavljao osnovni
nain izraavanja sloenosti ljudske linosti i
prirode ljudskih odnosa u knjievnom delu.
Kom bi nova nje monologa, dijaloga, radnje i
opisa oduvek je omoguavalo posm atranje
istog /. iz razliitih uglova; dejstvo -> kon
teksta, -* podteksta ili -* ironije oduvek je pru
alo ogromne mogunosti znaenja u obliko
vanju knjievnih /.; a u istom pravcu oduvek
su delovali izraajnost i asocijativnost knji
evnog jezika, odreena metaforika, socijalna
i psiholoka, profesionalna i regionalna obe-
leja jezika kojim neki /. govori'ili kojim se o
njemu govori. Stoga je /. neraskidivo po
vezan s radnjom osnovni vid konstitucije
knjievnog znaenja, a naroito u drami, epu i
rom anu. Stavie, veliki knjievni /. predstav
U M E R IK
ljaju i osnovni put kojim ta znaenja prodiru u
istoriju: dobijajui ponekad i status mitskih
junaka, a katkad i izlazei iz konteksta dela u
kojima su nastali, oni postaju simbolina ste-
eita osnovnih tenji ili protivreja jedne epo
he, jednog naroda, jedne kulture i civilizacije
(Odisej, Kraljevi M arko, Don K ihot, Robin
son Kruso. Faust i dr.).
L it.: G . S. G o rd o n , T h e o p h ra stu s a n d H is Im i
tato rs , English L itera tu re and the Classics, 1912; Jl.
H . TnMO(f5ejeB, Teopuja K ib tw em o cm u , 1950 (n p es.);
D . N edeljkovi, P rin cip um etnike tipizacije u teoriji
ev ropskih realista , F iloloki pregled, 1964, 3 4; E.
M . F o rster, V idovi ro m a n a , Izraz, 1965, 2, 3; W ,
J. H arv ey , C haracter a n d the N ovel, 1966; M. B ah
tin . Problem i po etike D ostojevskog, 1967, (pvev.); F.
P etre i Z. kreb, Uvod u kn jie vn o st, 1969; V. M ar-
kovi. The Changing Face. 1970; G . Pele, L ik i
linost, Isciiavanje znaenja, 1982; ~+ junak,
linost.
LIM ERIK (eng. Limerick) - Poreklo ove pe-
snike vrste i etimologija rei su neizvesni. L.
ima jedinstveno mesto u eng. poeziji, budui
da se iskljuivo upotrebljava u kominoj i -*
nonsens poeziji. Sastoji se od pet stihova, koji
se rimuju po shemi uabba. Prvi, drugi i peti
stih su trimetri, a trei i etvrti su dimetri,
Poslednji stih je najee doslovno ponovljen
ili neto izmenjen prvih stih. U irokom obimu
tema, na hum oristino-ironican nain, l. pre
svega govore o obiajima, moralu i ljudskim
osobenostima. Najveu popularnost L je doi-
veo posle objavljivanja Knjige besmisla (Book
o f Nonsense, 1846) od E. Lira. Poetkom 20,
v. pisati /.-e postala je prava knji. m oda u
Engleskoj. Pesnici A. C. Svinbern, D, G. Ro-
seti, A. Tenison, D. Raskin, V. S. G ilbert, A.
Benet i R. Kipling negovali su ovu pesniku
formu. SI. -> Klerihju.
L it.: M . W right, W hat's Funny A n d W h y ,
1939; D ictionary o f N ursery R hym es, ed. 1. and P.
O p ie, 1951; C . F a d im a n , A n y N um ber Can P lay,
1957. S.K. S.
LINGVISTIKA (lat. lingua jezik) N auka
o jeziku i jezicima. D ok se neki aspekti slo
enog fenomena ljudskog jezika mogu proua
vati i u dom enu drugih disciplina, kao filoso-
fije, psihologije, kulturne antropologije, m ate
matike logike, teorije inform acija i dr., /.
je jedina nauka za koju jezik sam po sebi i
u svim svojim vidovima predstavlja predmet
sistematskog samostalnog istraivanja. Vue
koren od gram atiara antike i drevne Indije,
ali puni razvoj doivljava tek u 19. v. u di
menziji -> dijahronije, i u 2 0 . v., naroito kroz
- strukturalizam, u dimenziji -* sinhronije.
Ranije je bila pod okriljem fUosofye, logike,
398
istorije, -* filologije i dr., meutim, kao za
sebna akadem ska disciplina uvrstila se tek od
oko 1930. god., da bi danas ravnopravno i
plodotvorno saraivala sa nizom prirodnih,
drutvenih i tehnikih nauka, ulazei i u sastav
novih meudisciplina (psiholingvistika, socio
lingvistika). Prem a uem predm etu ili pristu
pu, /. ima vise podela. O pta /. prouava jezik
uopte, kao oveku svojstven fenomen koji
objedinjuje zajednike rte svih prirodnih je
zika; u njen delokrug spadaju optelingvisti-
ka teorija, zatim pitanja jezikog razvitka,
sticanja jezike sposobnosti, dejeg govora,
afazije, bilingvizma, jezikog posuivanja i
dr., kao i problem i odnosa jezika prem a mi
ljenju i prema stvarnosti, odnosno njegove
uloge u ivotu pojedinaca i drutva. N aunim
istraivanjem pojedinanih jezika bave se de
S.K ,
skriptivna /. (opisivanje sinhronike struk
ture), istorijska /. (praenje ijahronikog raz
voja), i uporedna i. (meusobno poreenje i
klasifikovanje prem a genetskim iii tipolokim
kriterijumima). Po planovim a jezike struk
ture se deli na; fonetiku (zvuni nivo govora,
vien sa artikulacione i sa auditivne strane, uz
opis i klasifikaciju govornih glasova prem a
njihovoj fizikoj prirodi); fonologiju (funk
cionalne jedinice glasovne strukture, tj. siste
mi glasovnih opozicija kojima se u svakom
jeziku obezbeuje sporazumevanje); gram ati
ku (struktura i meusobni odnosi rei i kon
strukcija kao jedinica u gram atikim siste
mima); i -* semantiku (njihovo znaenje). Rei
kao jedinice leksikog fonda prouava leksi
kologija. u iji sastav ulazi -* etimologija, i
ija se jed n a prim enjena grana, pisanje reni-
ka, naziva leksikografijom. L. se moe jo po-
deliti na teorijsku i primenjenu; lingvistika
teorija, danas najizrazitije zastupljena u trans-
formaciono-generativnoj gramatici N. om-
skog, bavi se problem im a opte forme jezika,
a rezultati razliitih fundam entalnih istrai
vanja u celokupnom dom enu I. nalaze sve iru
prim enu u jezikoj nastavi, knjievnoj kritici,
jezikom planiranju, sredstvima masovnog in-
formisanja, telekom unikacijam a, mainskom
prevoenju. leenju defekata govora i sluha i dr.
L it.: F. d e S aussure, Cours de Unguistique gene
rale, 1916; E. S apir, Language, 1932; L. B loom field,
Language, 1933; C. F. H o ck ett, A Course in M o d em
Linguistics, 1958; A. Beli. O je z i k o j prirodi i je z i
ko m razvitku l~~U , 1958 9; H. A. G leaso n Jr., A n
introduction to D escriptive L inguistics (R ev. edn.i
1961; M . ivi, P ravci u lingvistici, 1963; R. H.
R obins, General Linguistics: A n Introductory Su rvey,
1964; N , C hom sky, A spects o f the T heory o f S y n ta x ,
1965; A. M eje, U vod u uporedno prouavanje indo
evropskih je z ik a . 1965; R. J a k o b so n , L in g vistika i
399
p o etika , 1966 (p rev .), R. B ugarski, J e z ik i lingvistika,
1972.
L1RIAK - L se naziva pesnik koji preteno
pie -* lirske pesme i u ijem knjievnom
stvaranju preovlauje subjektivni iskaz. Npr.:
Sapfa, Rilke, B. Radievi. Ali i o piscima koji
su negovali druge knjievne rodove govori se
da su I, ako njihovim delom snanije prove-
java oseajna nota. l.T.
LIRIKA Lirsko pesnitvo
LIRIKA, NARODNA -> Narodna pesma
LI RIZ AM Termin poreklom iz fr. knji
evne kritike (lyrism e), gde obuhvata lirsko
uopte, usvojen vie da oznai atm osferu ili
timung u pesnikom delu. T o je m om enat
romantike subjektivnosti, intimnog zanosa,
izraz meke oseajnosti koja ne prelazi u raz-
neenost. U prenesenom znaenju govori se o
/. koji izbija iz neke um etnike slike, filma,
stila glume i si., ukoliko se emocije koje takvo
delo pobuuje pribliuju tonu intimne ispo-
vesti.
L it.: J. S uberville, Thorie de l'A rt et des Genres
Littraires , 1955; E. S taiger, G rundbegriffe der Poe-
Hk., 1956: P etre kreb, U v o d u knjievnost, 1961;
B. 'BypHh, J lu p u m , 1965.
LIRSKA DRAMA - 1. Stari naziv za operu,
odn. komad koji se peva, iji je najizrazitiji
oblik muzika tragedija (fr. tragdie en musi
que) kom ad m itoloke ili istorijske sarine
negovan u Francuskoj u 17. i 18. v. 2.
Naziv za kom ade u stihu, izvoene uz pratnju
muzike, koji se odlikuju lirskim izlivima ose-
anja dram skih lica i pribliavaju se -* me
lodrami. Ovaj vid l. d. posebno je omiljen
poslednjih decenija 18. v., a negovali su ga
Ruso. Vilan, H erder, G ete i Siler. - 3.
O znaka za dram sku vrstu ije su odlike pri-
guenost dram skog sukoba, slaba motivisa-
nost radnje i tipiziranost lica, koja u atmosferi
proetoj oseanjem bezizlaznosti postaju p a
sivna. N astala kao reakcija na naturalistiku
dramu u poslednjim decenijama 19. v. s e-
lima M. M eteriinka, /. d. esto dobija razna
odreenja: statina dram a, simholistika
drama, impresionistika dram a. N ajzna
ajnijim predstavnikom /. d. sm atra se A. P.
ehov.
L it.: A. K ste r, D as lyrische D ram a, 1967.
T.V .
LIRSKE NARODNE PESME - Narodne lir-
ske pesme
LIRSKO PESNITVO
LIRSKI DESETERAC -> Deseterac
" R.B.
LIRSKO PESNITVO, u skraenu obliku li
rika (gr. Jupiter) sc. tx v ij vetina pe-
vanja uz liru, docnije oznaka knjievnog
roda). Pojedino djelo se zove lirska pjesma.
G r. i rim. starina nisu poznavale zajedniko
ime za ono podruje knjievnosti koje se razli
kuje i od -* epske i od - dramske knjiev
nosti. Supstantiviran pridjev XupiK kao
oznaka za lirskoga pjesnika zabiljeen je prvi
puta posve pri kraju st. e. Tek je teorija 18.
st. stavila i p. kao poseban ravnopravan rod
pokraj epike i dram atike. K ao to sve ljudske
drutvene zajednice, im se imalo uzdignu iz
nad stupnja divljatva, poznaju - jednostavne
forme usmene knjievnosti, isto tako one po
znaju i spoj rijei, muzike i pokreta u plesu i
pjevanju. U zbivanju drutvenoga ivota pri
mitivne ljudske zajednice spoj rijei s muzi
kom, tj. pjevane rijei, vrlo je esto igrao
veliku ulogu: kao obredne pjesme, kao osnov
ni elemenat magije, kao bojne pjesme, kao
plesne pjesme, a naroito kao pjesme uz za
jedniki rad. -> Ritam zajednikoga pjevanja
izgradio je u pojedinim jezicima shemu ritmi-
ziranog pjevanog jezika: shematiziran ritam
jezika zovemo stihom. Tokom mnogih je
stoljea stih bio izraajno sredstvo umjetnike
I .T . knjievnosti uope; kad je -* proza osvojila
epsku i dram sku knjievnost, slih je i nadalje
ostao osnovna znaajka /. p. Veza ljudske
rijei s ritm om i muzikom u tolikoj se mjeri
drala prirodnom karakteristikom /. p. da u
srhrv, postoji samo jedan izraz za lirski tekst u
stihovima pjesma, bio on namijenjen pjeva
nju ili samom itanju, odnosno recitiranju bez
muzike; rus. jezik naprotiv razlikuje termine
necenb i CTHxoTBOpeime. Isto se tako upravo
/, p. sm atralo kvintesencijom umjetnosti rijei,
pa je gr. Troirjcric; (stvaranje), u veini kul
turnih jezika ograniena na /. p. (fr. posie,
eng. poetry). Usmena knjievnost svih ple
menskih i narodnih zajednica puna je /. p., ali
za razvoj umjetnike knjievnosti evropskih
naroda od velike je povijesne znaajnosti bio
uzor antiknoga /. p. gr. i, naroito, rim. No
iako se sva srednjovjekovna knjievna kultura
osnivala na kanoniziranim iat. tekstovima, /.
p. feudalnoga srednjega vijeka nije se povelo
za antiknim /. p. O no je potpuno napustilo
izmjenu dugih i kratkih slogova kao osnovu
ritmizacije -* pjesnikoga jezika u antiknoj
knjievnosti, i zamijenilo je fiksiranim brojem
slogova u svakom stihu, vodei pri tom e ra
una i o izmjeni naglaenih i nenaglaenih
slogova; kao potpunu novinu srednjovjekovna
LIRSK O PESNITVO
jc knjievnost uvela - rimu kao osnovnu
znaajku stiha. Pod nazivom homojoteleu-
ton i antikna je knjievnost poznavala rimu,
aii kao poseban oblik ponavljanja i ->
paralelizma, i to sam o kao stilsko sredstvo
proze. K ao to nam poeci razvitka sred muzike vrlo esto zadrao pijevnost i zvu
njovjekovnoga L p. nisu jasni, nisu ni poeci
razvoja starogr. pjesnitva. Prvi sauvani pri
mjerci njegov? ve se odlikuju velikim stilskim
savrenstvom. G r. je L p. razlikovalo pjesmu
pojedinoga pjevaa (m onodiko /. p .) od zbor
noga (korsko l. p.); a i zborna se pjesma
pjevala jednoglasno, bez polifonije. U G rka se
lirska pjesma uvijek pjevala uz pratnju poje
dinoga muzikoga instrum enta. Tek od druge
polovine 5. st. p.n.e. gr. su se stihovi stali
recitirati bez muzike. I srednjovjekovno se
viteko /. p. uvijek pjevalo, ali su nam melodije
njegove m alo kada sauvane, i to u nejasnoj
notaciji. L. p. u prvotnoj svojoj drutvenoj
funkciji u primitivnoj ljudskoj zajednici po
svojoj je biti angairana knjievnost: ona izra
ava intenzivno sudjelovanje pjevaa u odre
enom drutvenom zbivanju, bio to rad ili
ples, magini obred ili boj; ono zdruava po
jedince u jedinstven afektivni odnos prem a
zbivanju zajednice. Pjesma, kao lirska pjesma,
po svojoj drutvenoj funkciji izrie pjevanom,
a kasnije recitiranom rijeju afektivni anga-
man i zajednice i pojedinca u zajednici. Zato
je i kasnija praksa individualnih lirskih pje
snika uvijek iznova ieila tom e da se u odre
enom povijesnom razdoblju ogranii na omi
ljenu tem atiku i omiljena izraajna sredstva
pjesnikoga jezika u stihu, unosei u ustaljeni
lirski instrum entarij, vie ili manje virtuozno,
pojedine originalne modifikacije. U povijesti
evropskoga /. p., takva su doba jedinstvene
prakse /. p. bila srednjovjekovno /, p, feudal
nih vitezova pjevaa trubadura, - petrar-
kistiko /. p. 15. i 16. st., i /. p. evropskoga -
rokokoa. Omiljena tema /. p. oduvijek su bili
ljubavni osjeaji m ladia i djevojke, erotika
veza spolova. T a tema, koja e u svakoj imalo
razvijenoj drutvenoj zajednici naii na razu
mijevanje i rezonanciju, tokom je stoljea bila
knjievni simbol ovjekova zanosa za nadindi-
vidualne ciljeve u ivotu, vanije od osobnoga
interesa. G djekad, kao na primjer u truba-
urskom /. p., erotika se tem atika osjeala i
kao protest protiv stege drutvenih obiaja.
U teoretskom e pogledu svaki imaio knji
evno zainteresirani italac dijelove i epskoga i
dram skoga teksta u kojima dolazi do izraaja
osjeajna angairanost pisca ili njegovih likova
nazvati lirskim mjestima. L. p. se rado i esto
slui stilskim figuram a ponavljanja je r ono u
400
prvom redu i najee slui izraavanju afek-
tivnosti: tak o rima, -* refren, -* anafora,
-* epifora, pa ponavljanje itavih stihova ili -+
strofa. K ako se /. p. isprva pjevalo, pjesniki
mu je jezik i u doba k ad se ono odijelilo od
nost, a gdjekad su lirski pjesnici svjesno teiii
tom e da u svom jeziku postignu zvune efekte
govorne muzikalnosti. No osjeajna se anga
iranost /. /?. za naindividualne vrijednosti
ljudskoga drutvenog ivota mogla oitovati i
u -+ patetinosti stila, pa se i patetino /. p.
prirodno razvilo ve u antiknoj knjievnosti i
u kasnijem je razvitku uvijek tvorilo velik i
znaajan dio toga pjesnitva. Tenja pje
snika da u omiljen sustav tem atike i izraaj-
nosti /. p. unesu nove i originalne modifikacije
razvijala je stil /. p. do velike profinjenosti i
virtuoznosti: birale su se razliite vrste sti
hova, gradili su se uvijek novi oblici strofa,
dotjerivala su se stilska sredstva. -+ Humani
zam je popularizirao antikne vrste /. p tako
himnu, ditiramb i -* elegiju, ali mu nije
polo za rukom da, osim u izuzetnim slua
jevima, popularizira i antikne vrste stihova.
A ntikno je /. p, uope nalo mnogo manje
odjeka u novovjekom /. p, nego ostali knji
evni rodovi antike. Veina antiknoga /. p.
razlikuje se od novovjekoga neisporedivo ve
om racionalnou, koja ne doputa osjea
jim a da neposredno progovore vlastitim jezi
kom. Z a novovjekoga itaoca to je /. p. u
osnovi retoriko: sastav antikne lirske pjesme
slijedi odreenu jasnu dispoziciju, u kojoj
se svaki dio napose istie svojom ravnoprav-
nou; jezik joj je svjesno kien jezik, koji
obilato nie i rijei i stilske figure. U nato
takoe svjesnoj virtuoznosti, srednjovjekovno
je trubadursko i. p. neusporedivo blie novo
vjekom nego s to je to antikno: u njegovoj su
ljubavnoj lirici prvi put na narodnom jeziku
izreene lirske formule koje se otada ponav
ljaju kroz stoljea. U novovjekom je /. p.
nastupio velik obrat kad su evropski knjievni
pravci: rusoizam, -+ sentimentalizam, ->
predromantizam i -* romantizam kao uzor /.
p. izdigli anonim no, tzv. narodno, I. p. usme
ne knjievnosti. Njegova pijevnost i priprosta
jednostavnost u kompoziciji pjesme, koja ne
tei za strogom logikom po vezanou, dovela
je u teoriji do apsolutizacije takvog lirskog
izraavanja, suprotstavljajui ga logikoj ar
gumentaciji kao njegovoj opreci. Borba gra
anske klase za svoju drutvenu afirmaciju
uvela je u /. p. nakon rom antizm a aktualnu
tem atiku politike i klasne borbe. Pored toga,
do prologa se st. tem atika /. p. ograniavala
401
na podruje pozitivnih ljudskih zanosa; tek je
prolo st. slomilo sve takve pregrade, prote-
gavi podruje lirskoga angam ana na sve
pojave ljudskoga ivota i ljudskoga drutva
sve do tem atike runoga. U njem. je knji
evnosti, u manjem opsegu, taj prodor izvr
io H ajne (1797 1856), u fr., sa svjetskom
rezonancijom, Bodler (1821 1867) svojom
zbirkom pjesam a Cvijee zla ( Les fieurs du
m alj. Proirena tem atika /. p. teila je za tim
da za nove teme stvori i nova lirska izraajna
sredstva. U 18. st. je meu vrste stihova uve
den -* slobodan stih (vers libre), stih bez
obavezne ritmike sheme i bez rime, a takav je
patetian slobodan stih sredinom prologa
stoljea naroito popularizirao amer. pjesnik
Volt Vitmen (1819-1892). Pod kraj st. pokret
-+ simbolizma u evropskim je knjievnostima
naroito teio za muzikalnou lirskoga izra Baudelairea do danas, 1969 (prev.).
aja, ali nije bio duga vijeka. Poetkom naega
st. u evropskim se knjievnostima,* pod raznim
nazivima, proirio knjievni pokret koji je te
io za tim da to radikalnije prekine d o ta
danju tradiciju lirskoga izraaja i nadom jesti
je novim stilom /. p.: to su -* futurizam,
ekspresionizam, nadrealizam. O snovna im je
zajednika crta to odbacuju obaveznu logi
ku povezanost lirske pjesme i gram atiku ko-
rektnost lirskoga izraza. Pokret dadaizma
reducira tovie lirsku pjesmu na niz glasova
bez misaone veze, a u tom ga slijedi suvremeni
fr Jetrizam. Svi su ti pokreti udarili svoj
peat suvremenom /. p koje se esto, unato
velikoj raznorodnosti, skuplja pod nazivom
moderno /. p iako taj izraz ne znai nita
drugo do svjestan prekid s tradicijom prolih
stoljea. U tom prekidu s tradicijom moe se
utvrditi nekoliko zasebnih tendencija. U nutar
fr. simbolizma M alarm e (18421898) izgra
dio je muzikalnu liriku prepletanja -> me
tafora do potpunoga -+ hermetizma, tj. do
nemogunosti da se pojedinoj lirskoj pjesmi
poda pouzdana logika interpretacija. Njegov
je lirski stil naao mnogo nasljednika u svjet
skoj knjievnosti. Izvan te struje suvremeno /.
p. naputa pijevnost, muzikalnost lirskoga sti
la. pa se rima proglaava zastarjelim sredstvom
lirskoga izraavanja. Pjesnici nastoje da to
vie izgrade lirsku izraajnost slobodnoga sti
ha. S druge strane, niz slobodnih stihova bez
logine povezanosti dovodi esto do istoga
hermetizma kao i m nogostruka m etaforinost
M alarm eova stila. Pojedini pjesnici reduciraju
pjesmu na samo ponavljanje znaajnih rijei,
sad proirujui jedne iste reenice, sad skra
ujui ih opet. Svjestan prozaizam suvreme
noga /. p ., pored naputanja logine znaaj-
26 R e n ik k n jiev n ih te rm in a
LITOTA
nosli i povezanosti pjesme, bit e, unutar
raznorodnih njegovih suvremenih stilskih ten
dencija, vjerojatno najkarakteristinija znaaj
ka u razvoju suvremenoga /, p. Ipak ni to l. p.
ne naputa bar grafiki oblik stiha, koji se
istie time to je krai od stranice knjige.
Pored toga modernoga /. p. ostalo je i danas
ivo /. p. s aktualnom politikom i socijalnom
tem atikom ; no ono, unato svom prozaizmu,
vie ili manje slijedi tradicije prologa st.
L it.: E. S taiger, G rundbegriffe der P o e tik , 1945;
V. P leh an o v , U m etnost i kn jie vn o st, , 1949 (prev.);
A. M ac L eish, P oetry a n d experience, 1961; K . O.
C o n ra d y , L ateinische D ichtungstradition und deu
tsche L y r i k es 17. Jahrhunderts, 1962; M. H a m
b u rg er, The truth o f poetry, 1962; R. G rim m , izd.,
Z u r L yrik-D isku ssio n , 1966; R. E. K orbe, L yrische
S ta n d p u n k te , Interpretation m oderner Gedichte,
1968; H . F rie d rich : S tru k tu ra m oderne lirike od
Z.S.
L ITA N IJA (gr. ixaveiot molitva, molba)
M olitva koju naizmenino pevaju ili govore
svetenik i hor. Pojavljuje se kao sastavni deo
liturgije na istoku u 4. v. (-> jektenija), na
zapadu u 5. v Odgovor h ora na pitanja sve
tenik a je gr. K upi X.Egorov Gospode,
smiluj se, pa se ta form ula javlja kao naslov
Kyrie eleison. Pod tim imenom se pominje u
zapadnoj liturgiji prvi put u 6 . v. Najstarija
vrsta je L svih svetih. N abrajanje svetaca je
remetilo jednoobraznost /. s obzirom na nji
hovu nejednaku popularnost u raznim kraje
vima. U saglaavanje je izvrio papa Pije V.
N ajm laa po postanku je lauretanska l. Javlja
se tek u 12. v. Ove dve vrste su imale ustaljenu
form u i bile su jedine priznate javne tj,
propisi su dozvoljavali da se mogu moliti za
jedniki, glasno, za razliku od ostalih koje se
nalaze u molitvenicima, ali koje se mole isklju
ivo pojedinano i tiho. L. se moli pre mise ili
na poetku sveane mise. (L. Svetog Josipa, L.
Im ena Isusovog, L. Srca Isusovog). Z.B.
L ITO TA (od gr. X tio iri jednostavnost; u
ret. umanjivanje, pojednosta vijanje) T er
min antike retorike: 1. U uem smislu
oznauje isticanje, naglaavanje nekog pojma
negiranjem njemu suprotnoga, odnosno poja
anu afirmaciju negiranjem suprotne tvrdnje
(Nije'loe D o b ro je). 2. U irem smislu /.
obuhvaa i -* mejozu; svako nam jerno slab
ljenje, ublaavanje izraza sa svrhom da se kod
sluaoca (odnosno itaoca) postigne pojaan
obrnuti dojam. L. je esta u kolokvijalnom,
neform alnom govoru. Nerijetko upotrebljava
se radi izazivanja ironikog efekta (Da ne
bjae pod onim imenom, Ne ae se bojat od
L IT U R G IJA
uroka ironino veli vojvoda D rako u
G orskom vijencu opisujui m letakog u-
da); za tu vrstu l.-c uobiajio se u novije
vrijeme anglosaski term in understatem ent.
Neki je zovu i pretjerivanjem prem a dolje.
Drugi su jo nazivi za /.-u: paraleipsa, epiej-
keja, tapejnoza, deminucija. Supr. - hiper
bola. O d -* eufemizma, koji joj je slian, l.
se razlikuje time to se izraz samo prividno
oslabljuje, a faktino ide se upravo za poja
avanjem. Neki l.-u podvode pod -+ ironiju;
meutim /. ne m ora uvijek imati ironiku
kom ponentu, npr.: U strahu za ljubav ispi
tujem srce. / to ima za nju? Ima, ima dosta
(esari, Slutnja). 3. iz -> antike potjee
danas zastarjela upotreba term ina /. za jedno
stavan, suzdran, stvaran, trijezan izraz bez
ikakvih retorikih ukrasa (epiteta i si.), U tom
znaenju l. se podudara s -+ lakonizmom. Z,D.
LIT U R G IJA (gr. X guoopyioi - sluba) -
G lavno hriansko bogosluenje. U knjiev
nom pogledu, /. ini sloeni pesniki rod, iji
su tekstovi i ritualne radnje graeni oko svete
tajne evharistije (priea). Celina jedne litur
gije ima obeleja dram skog sastava, reprou-
kujui zbivanja i misteriju iskupljenja i spa
senja ljudskog roda putem Hristove rtve,
koja se evharistijom stalno obnavlja i aktuali
zira. Iz vizantijske crkve ule su u slovenske -~>
sluabnike tri liturgije: Vasiiija Velikog, Jo
vana Z latoustog i G rigorija Dvojeslova (pre-
desvetenih arov).
Lit.: JI. MnpKOBnh, flpaeocA asH a AumvpiUKa,
2/1, 1966; A, Boi ./iaHOBuh. C m apa cpncKit 6u6.mo~
m exa. JI M C 408, 1971. D .B .
L ITU RG IJSK A DRAM A Prizori koji su se
razvili iz delova hrianske crkvene liturgije i
bili izvoeni kao njen sastavni deo u sred
njem v. Teme su uzim ane iz Svetog pisma,
hagiografija i legendi. Anoniman tekst (isprva
samo na lat.) govoren je ili pevan. Izvoai su
bili najpre svetena lica, a oltar i drugi delovi
crkve sluili su kao pozornica. O d optih ka
rakteristika dram e /. cl. ima dijaloku radnju,
glumce koji predstavljaju linosti i odgova
rajui dekor (-+ religiozna (hrama).
L it.; R, Pascal, On the Origins o f the L itu r g k a l
D ram a, 1.941; H . B rin k m an n , Z u m U rspnm g des
lilurgischen Spieis, 1966; J. H ennig, Z u r literatur-
wissenschaftiichen B etrachiung der L iturgie, 1966. ->
C rkvena prikazanja M .F r .
L1VRES DH EU R ES, fr. (livr e r knjiga
dnevnih molitava, easlovac\ nem. Stunden-
buih) Rukopisne knjige iz 15. v. sa litur
gijskim molitvama (-~> liturgija) kojim su se vjer-
402
mci sluili pri bogosluenju. U Francuskoj su
ove knjige sa raskonom likovnom opremom
zamijenile -> brevijare i -* psaltire. K od m no
gih uglednih linosti (ana de N avan, vojvode
de Beri, Jana Bez Straha. Luja XIV) one su bile
bogato ilustrovane crteima i ukrasim a, a
kasnije, u doba tampe, i graviram a poznatih
grafiara (. de Eden, . K olom b, Boneve, .
Fuke, H. Memling), naroito u izdanjima
tam para S. V otra, A. Verara, Ardnena i dr.
Lit.: H. Bohatta, Bibliographie des Livres
dheures, 1924. N.FCo.
LOA (p. h a pohvala) Prvobitno, u p. i
port, pozoritu (odakle i potie naziv) kratak
sastav (monolog, dijalog, m inijaturna dram a),
u poetku u prozi, a kasnije u stihu, pri
kazivan kao -> prolog pre dueg, glavnog
kom ada i s njime po pravilu labavo povezan.
Za temu ima slavljenje autora, glumca, gle
dalaca, grada, itd. Poetkom 17. v. dobija
obeleja posebne dram ske vrste i prikazuje se
otovo iskljuivo k ao uvod u auto. L. u
paniji s uspehom stvara i Kalderon, a u
Latinskoj Americi, gde uiva naroitu popu
larnost, svoj peat mu daje Ii. I. de la Krus.
Od druge polovine 18.v. interesovanje za /.
opada; danas se ne neguje.
Lit.: A. P. Mayo, El prlogo coma gnero lite
rario, 1957. T.V.
LOCUS C O M M U M S Opte mesto
LOGAEDSKi S T IH (gr. Xoyao 15 i k q) 1.
Antiki stih sastavljen iz razliitih metrikih
stopa, na prim er daktla, horeja, jam ba, pa se
zove jo i meoviti stih. Naziv logaedski kao
da upuuje na to da se u njima proza (gr.
Xyo) i poezija (gr. oirO udruuju. Poto
su ga esto upotrebljavali eolski pesnici, zvao
se i eolski stih. Strofe sastavljene iz logaeskih
stihova bile su rasprostranjene u lirskim od-
secima starogrke tragedije. Prvobitno su
ovim term inom antiki metriari oznaavali
posebne vrste daktilskih i anapestikih metra.
Termin je nejasno proiren, pa ga neki noviji
metriari odbacuju. V.Je.
2. Regulisano smenjivanje stopa ili stihova
raznog -* metra. Prvi su stopni, drugi stihovni
/. Stihovi na granici - silabiko-tonske i isto
-* tonske versifikaeije. U njima postoji ne-
ravnom ernost u rasporedu akcenata, dakle sa
nejednakim brojem slogova izmeu njih, s tim
to se to ponavlja iz stiha u stih. U stihovnim
I. regulisano se smenjuju stihovi jednog m et
ra (npr. jam pskog) sa stihovima drugog metra
(npr. trohejskog). T o nalazimo u Trnovom
403
sonetu M olitva veernjih zvonika: Kroz
plavi suton m ram orni zvonici / Visoke i bjele
misli snivaju; / K roz plav se uzdah sutonski
zvonici / Uzdasima zvonkijem dozivaju. N e
parni stihovi su u jam pskom , a parni u tro-
hejskom jedanaestercu.
L it.: -* Metrika, antika; versifikacija; -*
siiabiko-tonska versifikacija. .R .
LO G O G RA FI (gr. /Uryoypcopoi) - U an
tikoj G rkoj oznaka za proznog pisca uopte,
za razliku od pesnika. Knjievna prozna tra
dicija se u Grkoj poinje pismeno beleiti tek
krajem 6 . v. p.n.e., iako jc ona, kao i mi
toloko, epsko i drugo naslee, ve dugo po
stojala u usmenim narodnim predanjim a. Prvu
zapisanu prozu u oblasti filosofije predstavljaju
Taletovi i A naksim androvi spisi o prirodi, a u
oblasti istorije. geografije i biografije radovi
H ekataja iz Mileta, Kilaka, Akusilaja, Fere-
kida, K santa, H elanika i dr. (kraj 6 5. v.).
Ovi najstariji gr. istoriografl danas se esto
nazivaju /., iako taj naziv kao neadekvatan
treba izbegavati budui da logografija ozna
ava pisanje proze uopte, a ne sam o pisanje
istorijske proze. Prvi gr. /. pisali su jonskim
dijalektom. Kasnije su se u Atini /. zvali autori
beseda koje su govorene na sudu. Uglavnom
su ih sastavljali govornici i profesionalni ui
telji govornitva u 2. pol. 5. i u 4. v. p.n.e.:
Antifont, Lisija, Isokrat i dr.
L it.: 1. B runs, Das literarische P ortrt den
Griechen im 5. u. 4. Jh. v. C h r., 1896; K . W enig,
Djiny recnictvi reckho. 1 9 1 6 - 1923; P. L m m ii,
Das a ttische P rozessverfahren in seiner W irkung a uf
den G erichtsrede, 1938; W . Jaeger, P aideia, 1947: j .
O . T h o m p so n , H isto ry o f A ncient Geography. 1948;
M . H . "frypH, HcmOpuja xe.encxe Kibumewiocmu,
1951; I. M . T ro n sk i, 1st arija a n tike kn jievn o sti,
1952; L, G ern et, D roit et socit dans la Grce am:..
1955; F. Ja co b y , G riech. H istoriker, 1956; E. N o r
den, Die a n tike K unstprosa, 1961 ; F. Blass, Die
attische B ered sa m keit, 19622; G . K en n ed y , The A rt
ot P ersuasion in Greece, 1963. K .M .G .
LOKALNA B O JA (fr. couleur locale lo
kalna boja) K arakteristino obeleje nekog
geografskog podruja i njegovih stanovnika,
slikovite i najee lako uoljive osobenosti
nekog kraja: njegove prirode, klime, obiaja,
naravi, dijalekta, nonje i si. Pojam /. b. uveli
su fr. rom antiari 20-tih godina 19. v., za
snivajui ga na istorijskim rom anim a V. Skota
i shvatajui ga kao boju mesta i vremena,
kao umetniko prikazivanje nacionalnih i
istorijskih karakteristika opisivanih dogaaja,
najzad, kao interesovanje za svakidanji ivot
obinih ljudi. Rom antiari su koristili l. b.
26
LOVAKA PESMA
najee da bi to ivopisnije predstavili ne
obine i egzotine krajeve ili neke sredine u
kojima folklorna ivopisnost izumire; realisti
su pak vie inklinirali upotrebi /. b. radi po
stizanja spoljanje istinitosti opisivanih likova
i njihovih ivota. D ok je u delima velikih
pisaca -* regionalne knjievnosti /. b. tek graa
koja se umetniki oblikuje, dotle u manje zna
ajnim proznim spisima ona esto postaje sa
ma sebi cilj i svodi se na niz povrinskih,
mehanikih zapaanja, manje ili vee doku
m entarne i dekorativne zanimljivosti i vred-
nosti. T ako se npr. zanimljivost veeg ela
proznih spisa S. o ro v i a svodi na /. b., dok u
njegovim najboljim priam a (Ibrahim-begov
osak i dr.) L b. predstavlja pre svega mate
rijal koji se umetniki oblikuje u svojoj isto-
rijskoj utemeljenosti i ljudskoj dram atinosti. I
Stankovieva nostalgija za oblicima ivota ko
ji nestaju ima u svojim slabijim trenucima
obeleja /. b ., a u boljim -re g io n aln e knji
evnosti; slian je sluaj i sa Sremevom,
Koievom, Matavuljevom i opievom usre-
sreenou na odreeni ambijent i folklornu
tradiciju. O tuda se /. b. moe i dublje shvatiti
kao duboki smisao za istorijsku vernost, koja
se sastoji u vremenski uslovljenim osobinam a
duhovnog ivota, m orala, herojizma. portvo-
vanja, istrajnosti itd. (. Luka). Razlika u
dubini zapaanja i snazi imaginativnog obli
kovanja naroito je uoljiva ako se dela koja
se svode na i b. uporee sa najviim do
m etim a regionalne knjievnosti, npr. s Fok-
nerom ili Andriem, u ijim delima elementi /.
b. postaju nosioci metaforikih i univerzalnih
znaenja. M . ...S.K.
L O ST G EN ER A TIO N , eng. (Lav/ denerejn
izgubljena generacija) -* Izgubljena gene
racija
LOVAC.KA PESM A - Ve u srv. junakoj
epici (Pesma o K arlu Velikom, o Rolanu, o
Nibelunzima) i u dvorskom rom anu (Tristan,
Titurel) kao i u rom anim a o kralju Arturu i u
avanturistikim rom anim a prisutan je motiv o
lovu kao zabavi riterskog sveta; u srednjem
veku javlja se kao nov oblik lovaka alegorija;
no tek sa 19. vekom i p. i pesnitvo o lovu
postaju izraz nove povezanosti sa prirodom .
M otiv lova i /. p. jesu sastavni eo literarnih
ostvarenja vezanih za pojedine regione. No
sam ostalno i svojevreno se lov oblikuje tek
kod Turgenjeva i kod Aksakova, a pod nji
hovim uticajem u. nemakoj knjievnosti se
nalazi Fridrih fon G agern, koji u sVojim ro
m anim a zahvata i siovenako-hrvatsko gra
LU DU S
nino podruje, zajedno sa oblicima l. p. sa
naeg podruja.
L it.: E. B o rm an n , Die Ja g d im altfranzsischen
A rtu s- und A benteuerrom an, 1887; U . W en d t, K ultur
und Jagd, 1907; O . W iener, D as deutsche Jger lied,
1911; H . N iew h n er, Jagdgedichte, V erfasserlexi
ko n II, 1936; K . L indner, Deutsche Jagdschrift
steller 1964; A. T . H a tto , P o etry and th e h u n t in
m a. G erm an y , Journal o f the A ustralian U niversity
Language and L itera tu re A ssociation, 25, 1966. Z .K .
LUDUS (lat. Indus igra) - U rimskoj
kulturi opti naziv za bilo kakvu vrstu javnog
ili privatnog, svetovnog ili religioznog spek
takla, koji obuhvata i dram ske predstave i
gladijatorskc borbe. U srednjem v. poinje da
se primenjuje na prikazivanje hnanske, -*
religiozne drame. Neki pod ovim term inom
podrazumevaju i razvijenije oblike -+ litur
gijske drame sa sloenijom radnjom , veim
brojem linosti i povremenom upotrebom na
rodnog jezika; na prim er L. paschalis.
L it.: K. Y o u n g , T he D ram a o f the M edieval
Church, 1951; E. P a ra to re , S to ria del teatra la p n o i
1957. M .F r.
LUNOVNIK (prema gr. agXrivopofiiov)
U staroj srp. knjievnosti spis u kom e se gata
na osnovu Mescevih mena ili Zodijaka. Astro-
loko-haldcjskog porekla, 1. sadri i znaajna
folklorna predanja i verovanja. M ada se u
rukopisnom nasleu nalazi i meu crkvenim
knjigama, spada u knjige koje je crkva odba
cila. D.B.
LUTAJUI MOTIVI (SIEI) Migracija
motiva
LUTKARSKO POZOR ITE (fr. Theatre des
marionettes; eng. puppet theatre) V rsta po-
zorita u kojoj likove na sceni umesto glumaca
404
predstavljaju lutke. G lum ci-lutkari na razne
fizike naine (prstim a ruke, dugim tapovim a
umesto prstiju, i razliitim poteznim sistemi
m a) pokreu lutke, a sami izgovaraju tekst,
ukoliko je predvien. Istorijski, korcni /. p.
mogu se otkriti ve u Egiptu i Grkoj, gde su,
za religiozne hram ove, bile konstruisane statue
koje su mogle micati glavom i initi izvesne
pokrete. U evropskim crkvam a u sr. v. posto
jale su sline figure, a na Istoku, naroito u -+
pozoritu senki, lutke se jo uvek koriste za
predstavljanje tradicionalnih epova budistike
mitologije. C ak i posle nestanka crkvene d ra
me, l. p, je u Evropi sve do 19. v. zadralo
pojedine biblijske sadraje. N a seoskim sve
anostim a u Evropi, /. p. se zadralo kao
popularna zabava. U vreme austrijske dom i
nacije es. /. p. su uvala nacionalnu kulturu
izvoenjem dom aih kom ada na narodnom
jeziku u najzabaenijim selima. Sa druge stra
ne, jo od Meiija u 16. v. /. p. su bila cenjena
na evropskim dvorovima. Krajem 19. i po
etkom 2 0 . v. paralelno s opadanjem reali
stikog pravca u um etnosti ~ dolazi do sna
ne obnove i. p, kao ozbiljne umetnike vrste i
kao deci bliskog obrazovnog i vaspitnog sred
stva. Za l. p . posebno je podesan kom ad pisan
irokim i jednostavnim dram skim potezima,
sa duhovitim dijalogom i kominim obrtim a.
O tud se l. p. naroito razvilo kao oblik satire i
kao pozorite za decu. Ginjol u Francuskoj,
Kasperi u Nemakoj, Pune u Engleskoj i Pet-
ruka u Rusiji (a oba vode poreklo od ital.
Pulinele) predstavljaju tipove u evropskim /.
p. koji su bili naroito pogodni za satirine
kom ade, a mnogi od njih su sam o adaptirani
likovi iz -* comnieia dellarte.
L it.: C . B e au m o n t, P uppets and the P uppet
Stage, 1938. D.M.
 LJ
LJUBAVNA PESM A (umetika) Vrste lir
ske poezije
LJUBAVNE PESME (-+ Narodne lirske pe-
sme) - V. K aradi ih u Maloj prostonarodnoj
slavenoserbskoj pjesnarici (1814) izdvaja u po
sebnu grupu pjesne ljubavne. Veina ovih
pesama kod nas je zapisana od polovine 15,
do kraja 19. v., iako, na osnovu poznavanja
ove poezije kod starih i neciviiizovanih naro
da, moemo sm atrati ove pesme daleko sta
rijim. N astala u vreme prirodne podele rada,
//. p. je u doba prelaska na zemljo radniko
privreivanje postala sastavni deo kulta bo
anstva plodnosti i, primivi erotini karakter,
vezala se za prolene svetkovine. Od davnina
osnovne motive Ij. p. ini isticanje lepote volje
nog bia, ljubavna enja, pribegavanje magiji
da se ljubav ostvari; na viem stupnju razvoja
ljubavna patnja i rastanci stvaraju najuspeliju
poeziju. - Lj. p. kod nas predstavljaju naj
brojniju vrstu lirskih narodnih pesama. One su
se kao vrlo popularne lako i brzo prenosile,
menjale i nestajale, ali i nove se stvarale na
irokom podruju sve do dananjih dana. Iako
se u lj. p., kao i u svim lirskim narodnim
pesmama, izraavaju opta oseanja i misli, u
njima ee moemo nai i neposrednih, linih
akcenata, a koji put i navedena im ena linosti
o kojim a se peva. O pevaju se razliiti trenuci u
razvoju ljubavi, a u raznim naim krajevima, u
zavisnosti od razvoja i uslova ivota, stvarali
su se i razliiti tipovi lj. />., od onih sa izrazito
idilinom atmosferom i diskretnim nagoveta-
jim a, do vragolastih, aljivih, enji vi h i sen
zualnih. V. i -> sevdalinka, -> narodna pesma.
L it.: ii.floiioB i-ih, f lp e u e g cpncKe Kibumeeuo-
cmu, 19 19; J. ripoaaiioB H h, H a m a ttapogna kh,wk-
nocm , 1932; B. T>ypnh, HocmanaK u pase oj uapogne
KibWKeenocmu, 1956; H e rb e rt P eukert, S erbokroati
sche u n d M akedonische V o lk slyrik, 1961; K . H.
P o llo k , S tudien zu r P oetik und K o m p o sitio n des
b alk an siaw iseh en L yrischen V olksliedes. D as Lie
beslied, O pera S lavica, 1964, V; B. J I jvikobiiIi ,
H apogua K ih im em o cm I, 1967; B. H em ih. Aitmo-
AOiuja Hpgmix .m pcxux necaxia, 1969; M. Boko-
vi-Stulli, Usmena knjievnost, 1978. R.P.
L JU L JA K E P E S M E Pesme na luikite,
u sastavu urevskih i konstantinovskih svet
kovina, zapisuje u M akedoniji i objavljuje ve
S. Verkovi (1860)* Podrobnije tumaenje lj. />.,
kao sastavnog ela proletnjih pesama i igara
(na m aterijalu iz leskovakog kraja), daje M.
A. Vasiljevi. Po poreklu, lj. p. su vezane za
zravike obrede i kult drveta i biljaka.
Posle Bele nedelje, kad jaa sunce, ljuljanje na
drvetu pratile su posebne pesme magijskog
ejstva na zdravlje i izdrljivost. (U urev-
skim svetkovinama i obredim a mlade se ljulja
na drenu da bude zdrava kao dren). V. i
urevske pesme.
L it.: M . A. Vasiljevi, N arodne melodije lesko
vakog kraja. 1960. H .K .
L JU P K O (lat. gratia ljupko, prijatno)
Poseban vid lepog, koji se ispoljava kao
lakoa i plastinost po k reta i oblika u prirodi i
u umetnosti. Termin je uzet iz mitologije i
oznaava tri grke boginje ljupkosti, a kod
Rimljana tri gratiae, Aglaju, Tali ju i Eufro-
sinu, olienje lepote, radosti i svetiosti. K ao
pojam pojavljuje se, zajedno s lepim, veoma
rano u antikoj estetici. Platon, govorei o
LJU PK O
lepoti, jedinoj ideji koja je vidljiva, naziva
je najdivnijom i najljupkijom (Fedar, 250
B D). Ciceron je podelio lepotu na muki i
enski tip, na dostojanstvenost i ljupkost.
Srednjovekovni estetiari //. otkrivaju u mu
zikim formama. U kus i stilovi 18. v. istiu //.
esto, kao prim arnu kategoriju. Z a Berka lepo
je ono to je neno, oseajno i ljupko. H ogar-
tova zmijasta linija lepote sugcrie pokret i
izraava ljupkost i ivotnost (H ogarth, The
Analysis o f Beauty, p. I V). Pesnik iler govori
o Ljupkosti i dostojanstvu. Za Bajea //. je
osnovna estetika kategorija, i on, istiui
njene specifinosti, pokuava da je odvoji od
406
-* uzvienog, -* lepog, i kominog. Po
njemu //. je ono to je spontano, nehajno i
gipko; uzvieno i ij. su u dijalektikom o d n o
su, u stalnom traenju ravnotee, dok je uspo
stavljena ravnotea odlika lepog. Lj. u umet-
nosti i knjievnosti prati finu razradu malih
tem a i njihovu suptilnu izvedbu. Pripisuje se
malim form am a (kratka pesm a ili pria, mini
jatu ra, i dr.), detaljima, a u knjievnosti, naj
ee, knjievnim likovima (N ataa Rostova iz
rom ana Rai i m ir).
Lit,'. R, B ayer, V E sthtique de ta G rce, 1933;
P. A. M ich d is . Trilogie esthtique, 1937; S. W eii, La
pesanteur de la grce, 1948. B .M i.
 M
M ADRIGAL (ital. madrigale) - 1. Ital. lirska
forma, narodnog, seoskog porekla. Po jedni-
ma, re m. dolazi od mandra (stado), mariale,
to bi ukazivalo na rustiklano poreklo ove
pesme; po drugima, m. dolazi od amatricius,
matricule, to bi trebalo da znaci neku vrstu
ljubavne pesme. I zaista, m. im a iskljuivo
pastoralno-ljubavnu sadrinu, Vrlo brzo je
poeo da dobija muz. pratnju. Po formi i
intonaciji razlikuju se renesansni m. 14, i 15. v.
i kasniji m., od 16. v. nadalje. Prvobitni m.
svoj puni procvat dostie sredinom 14. v. Po
formi je jednostavniji od - balate, a vremen
ski se, izgleda, pojavio pre -+ rispeta. iako je
kasnije, posebno u svom muz. obliku, m. izra
stao u rafiniranu sveanu pesmu, on je do
kraja zadrao neto od svoje idilinosti i pa-
storalnosti. U 16. i 17. v., pod uticajem
muzike, m. se menja i po formi i po sadrini.
Njegove teme postaju prigodne, satirine, poli
tike, filosofske i religiozne. O vakav m. ima
korene u - viioti. N ajpoznatiji pisci m. su
Petrarka u 14. v. i T aso u 16. v. M . je bio
popularan i u drugim zemljama, a posebno u
Spaniji 15. i 16. v. Javlja se i u Getea, K ar-
duija i D 'A nuncija. Rani m. imao je dva-tri
terceta, za kojim a su sledila 1 2 rim ovana
distiha (kupleta). Razmer stihova bio je od 7
do 11 slogova. N a fr. terenu sm atraju m.
izvorom vers libres classiques (-* meoviti stiho
vi) - 2 . V okalna polifonina kompozicija na
svetovni tekst.
L it.: E. Levi, L irica italiana nel Cinquecento e net
S e k e n to , 1909; F. F lo ra, P oelica del madrigale
a n q u ccen lesco ", S a g g i di poetica m oderna, 1949; A.
E instein, ita lia n M ad rig a l, P rin c e to n III, 1949; C,
C a lc aterra, Poesia e a m o , 1951; J. K e rm a n , The
E lizabethan M adrigal, 1963; U, Schulz-Buschhaus,
Das M adrigal, 1969. M .D i.
M A G A ZIN (fr. magazin od ar. makhzin
skladite) Periodine novine, meovite sadr
i ne. U 18. v, naroito su omiljeni popularno-
-nauni i knjievno-kritiki m. U 19. v. obra
zovni, a u novije vreme, bogato ilustrovani,
erotsko-zabavnog karaktera.
Lit.; W. Haacke. Genesis und S til des M agazins,
1966; Das M a g a zin ,' 1970. Si.P.
M A G ISTRA LE - Posiednji. petnaesti -> so
net sonetnog venca, nazvan m. ili majstorski
sonet, sloen od poetnih stihova prvih etrna
est soneta. Prva slova stihova u m. daju
akrostih, tj. ime teme ili osobe kojoj je sonetni
venac posveen. Npr. Sonetni venac Fran-
ceta Preerna. Mi..
M A G O D IJA (gr. .lor/cpSi igra koju izvodi
magod; (.tor^ftoc; lakrdija koji muke ulo
ge igra u enskim haljinam a) Vrsta starogr.
lirike zabavnog tipa, sa lakim i ponekad
opscenim tem am a (pijanstvo, brano never-
stvo i si.). Izvodila se ,uz udaraljke i igru, za
razliku od bliske hilarodije, koja se izvodila uz
iane instrum ente. Veoma je teko utvrditi
prave granice izmeu m. i drugih bliskih lir-
sko-dram skih anrova, ali se po tipologiji liko
va i zapleta mogu uoiti veze sa mirnom,
odnosno, u daljoj vezi, i sa tzv. novom ati-
kom komedijom i njenim shematskim sie
ima i likovima. Jedino knjievno delo na
osnovu kojeg se moe dobiti priblian utisak o
m. je Devojin pla iz 2. v. pre n. e., koji
spada u krug aleksandrijske poezije. S.S.
M A JEU TIK A
M A JEU TIK A (gr. liocieirciicri babika ve-
tina) Sokratov m etod ubeivanja, kako
ga je Platon nazvao i opisao, posebno u dija
logu Teajtet: filosofova vest ina da sabesedni-
ka, bez iznoenja svog stava, pitanjim a navede
do zakljuka, pomaui m u tako da se satrt
porodi. Sokratovo uenje, kako ga Platon
uobliava i prenosi, sadravalo je pretpostav
ku da se saznanje skriva u svakome, i da mu
samo treba pomoi da se ono pojavi odno
sno da je jeziki izraz sam o seanje na ve
postojee znanje u nam a. S.S.
MAJSTERZANG -> Meistersang
MAJSTERZENGER -* Meistersanger
MAJSTORI PEVAI -+ Meistersanger
M AJUSKULA (lat. maiusculus povei)
Najstariji tip gr. i lat. pism a u kojem su sva
slova jednake veliine; velika, inicijalna slova
koja se danas upotrebljavaju u naslovima i
svim vrstam a natpisa. M . je lat. kapitala
(1 7. v.), lat i gr. uncijala (5 9. v.), ustavna
irilica i naa glagoljica. Iz m. se razvila ->
minuskula. U.K.
MAKAMA (ar. maqama stajanje, mesto sta
janja, dakle zbor naroda koji hoe da uje
govornika, u ovom sluaju knjievnu raspravu
ili .prianje) O sobita vrsta ar. knjievnosti i
njen najsavreniji oblik knjievnog prikaziva
nja: prikaz neke situacije ili zanimljivog doiv
ljaja u skladnoj meavini rim ovane proze,
sed-a (ar. sag), i stiha, na dosetljiv nain a po
izvesnom ablonu. U ovoj vrsti pripovedanja
autor takoe eli da prikae svoju elokvent-
nost i erudiciju. Sm atra se najveim blagom
ar. jezike vetine i zbog negovanog jezika,
esto preterano uglaenog. Sadrina m. ima
vrst osnov u svakodnevnom ivotu islamsko
ga grada; slika njegov ivot, prenosi njegov
humor tako realistiki d a se sm atra najdrago-
cenijim drutvenim dokum entom srednjove-
kovne islamske civilizacije. N ajtalentovaniji
su stvaraoci m. al-K am adani (9691008) i
al-Hariri (10541122). M. su imitirali i mo
derni pisci, a adaptirale su se i u drugim
knjievnostima (persijskoj, jevrejskoj itd.).
L it.: H. A. R, G ib b , A rabic L iterature, 19632; G .
W iet, Introduction a la litteraiure a rabe, 1966.
M . u.
M AKARONSKA P O E Z IJA (ital. poesia
maccheronica) V rsta satirine poezije na
stala u Italiji poetkom 16. v., iji su koreni
u srednjovekovnoj humoristikoj studentskoj
408
knjievnosti, u franko-venetskim epovim a i u
Pulijevom epu Morgante. Jezik takve poezije
u pravom je smislu m akaronski (izraz maka-
ronski jezik upotrebljavali su humanisti da bi
se narugali loem latinitetu, poput onog koji
su upotrebljavali k u vari u samostanima), tj.
stvoren je najveim delom leksikom [talijan
skog jezika i njegovih dijalekata, dok su lat.
morfologija i sintaksa te poezije. Poeo se
upotrebljavati od druge polovine 15. v. u bur-
lesknim sastavim a studenata iz Padove, a usa
vrio ga je M. Oazi, zvani Tifi, koji je napi
sao ep Macharonea. Najznaajniji autor tog
knjievnog pravca je T. Folengo (1491 1544),
koji je pod pseudonim om M eriin K okaj obja
vio ep u 25 pevanja Baidus, remek-delo m. p. u
Italiji. Fantastini svet Pulijevih, Bojardovih i
A riostovih ju n ak a dobio je izvanrednu humo-
ristiku dimenziju, koja je, neposredno potom,
dostigla vrhunac u velikoj Rableovoj satiri.
Viteki svet je sada sasvim izokrenut i od
ftjega je ostao sam o okvir u kojem se kreu
Folengo vi junaci, razbojnici, deronje, lopovi i
prevaranti, potom ci Pulijevog M arguta i Ari-
ostovog pom ahnitalog O rlanda. M . p. je na
stala kao reakcija na idolatrijsko podraava-
nje klasinim knjievnostima, koje su, kroz
bezbrojne im itatore i plagijatore, zazvuale
prazno i beivotno. Posle Folenga, m. p. u
Italiji stvarali su, izmeu ostalih, P. Lanklajo,
B. Bola, . Orsini, u Francuskoj R. Belo, E.
T aburo i najznaajniji meu njima, A. de
Arena. Pored m. p., u Italiji se razvila jo
jedna vrsta poezije, takoe zasnovana na ling
vistikoj meavini lat. i ital. jezika. D ok je
prva u lat. strukturu uklapala ital. i dijalektal
nu leksiku, ova druga je radila obratno. G ra
m atika struktura je ital., a renik je lat. T a je
poezija nazvana fidencijanska (fidenziana),
po delu K. Skrofe Pesme uitelja Fidencija
Glotokrizija (Cantici di Fidenzio Glottocrisio
Ludimagistro). M eutim, kod Skrofmih sle-
benika i im itatora ta poezija ostaje samo po
kuaj, koji e na drugim knjievnim meridija
nima dati svoje prave plodove.
L it.: T. F o len g o , O pere italiane , I III, 1911,
1912, 1914; E. G . P a ro d i, P oeii antichi e moderni,
1923; L. M a ra n d i, A ntologia della nostra critica
leiteraria m oderna, 1923; F. De S anktis, Povijest
talijanske kn jievn o sti, 1955 (prev.); G. P elro n io ,
L 'a ltiv ita leiteraria in ftalia, 196910; LJ. R enda.
Teojilo Folengo, s. a. S .M u.
M A K RO STRUK TU RA - Termin koji je
uao u nauku o knjievnosti iz lingvistike.
Za razliku od -> 'mikrostruktura. koje nam
kao prim am e jezike strukture om oguuju da
neki tekst uoim o kao sim ultani kompleks, m.
409
nam omoguuju da obuhvatim o vee jeziki
realizovane celine, na prim er kompoziciju fa
bule, prepiitanje epizoda, konstelaciju likova.
Lit.: R. KIoepfer, P o etik und L in g u istik , 1975;
Z. kreb, S tu d ij kn jievnosti. Z.K.
M A K SIM A (iai. propositio m axima ili maxima
regula najvie pravilo) -- 1. O snovno
naelo ili princip u ivotu i radu, ideja-vodilja;
lozinka. 2 . Filosofsko-knjievni rod, poznat
ve u kineskoj i indijskoj knjievnosti starog i
srednjeg v., naroito negovan kod fr. m ora
lista (La Rofuko), zatim kod nem. (Getc,
openhauer) i naih mislilaca (B. Kneevi)
kao k ratka izreka pregnantnog izraza i univer
zalne sadrine (-* gnoma, -+ aforizam, -* apof-
tegma, -> sentencija, hrija, > fragment, >
poslovica, -* anegdota).
L it.: B. J l a 3apeBnh, C apanagejia 11, 1931; A. H.
F in k , M . und F ragm ent, 1934; C . R oss, L a m a
xim e. 1968; S. M eleuc, S tru k tu r der M a x im e , 1972.
K .M .G .
M AKSIM ALNA E N T R O P IJA Entropija
M AI, DU SIC LE, fr. (bolest veka) - U eng.,
fr. i nem. -> predromantizmu i -* romantizmu
pesimistiko oseanje sveta i jako izraena
melanholija, koja boji m noga knjievna del
krajem 18. i poetkom 19. v. T o se ogleda u
nekim najuvenijim delima toga doba; u M ak-
fersonovom Osijanu (1760), u Geteovom
Verteru (1761) i u Rusoovoj Novoj Eloizi
(1774). Poetkom 19. v. snaan peat takvom
oseanju davao je atobrijan svojim delima:
Duh hrianstva (1802) i Rene (1802). U poeziji
takva oseanja izraavaju A. Senije, Lam artin
i drugi fr. rom antiari, sa eieginim tem am a o
izgubljenoj mladosti i ljubavi, o ruevinama
nekadanjih zam kova utonulim u maglu ili o
ruevinama u dui pesnikovoj. Izraz m. d. s.
poeo se sve vie javljati u program atskim i
kritikim spisima rom antiara poetkom 19.
veka. V. i Weltschmerz.
L it.: G . M ic h au d , P au l van T ieghem , Le R om an-
la m e, 1952. D . .
M A L A PR O PIZ A M Re je nastala prem a
imenu eridanove (1751 1816) junakinje ge
M alaprop (M rs, Malaprop) iz dram e The Ri
vals (Suparnici). O znaava zam enu neke reci
drugom , slinog zvuka. Takve zamene stvara
ju smesne situacije i nesporazume. U ekspiro-
voj komediji Mnogo vike ni oko ia Dogheri
stalno pravi takve greke, kao i Fem a u Steriji-
noj Pokondirenoj tikvi (Mi-ko-fo hotei
da kae francuski izraz: Comme-il-faut),
Sl.P
M A N IR IZA M
M A N AI Kirgiski narodni pevai, speci-
jalizovani za izvoenje uvenog epa M anas,
koji im a oko 500.000 stihova. S obzirom na
duinu pevanja i specijalan nain izvoenja,
narodni pesniki improvizatori se posebno pri
premaju za kazivanje ovog epa. U dananjem
vremenu proslavio se izvoenjem Manasa
Sagimbaj O rozbakov (1867 1930), koji je
napam et znao oko 250.000 stihova. R J.
M ANI (tur. mni od arap. mn znaenje)
Pesnika form a turske usmene knjievnosti,
etvorostih u narodnoj silabikoj metrici (-> par-
mak-hesabi), u stihovim a o sedam, rede osam
slogova ( 4 + 3 ili 4 + 4 ). Stihovi m. se rimuju
obino prem a shemi aaba, ali ima i drugaijeg
rasporeda rima. Svaki ovakav etvorostih je
nezavisna celina, koja po pravilu nema ni
form alne ni tem atske veze sa drugim etvoro-
stisima: Po batam a evarje, / Rue se
rascvale, leto je / Mojoj dragoj ne govorim:
ruo, / Ruin ivot ne traje. /
Lit,: - Turkija. M.u.
M A N IFEST (lat. manifest us - proglas) -
Tekst koji proklam uje osnovna naela knjiev
nog stvaranja neke nove grupe pisaca, obino
radikalnije suprotstavljena vladajuim knjiev
nim konvencijama i otrije intonirana
(M anifest verizma u talijanskoj knjievno
sti, 1880; M anifest ekspresionizma u nema-
koj knjievnosti; 1910, Bretonovi m. nadre
alizma u Francuskoj; kod nas S. Vinaver, M.
ekspresionistike kole, 1920). -* Program,
knjievni.
Lit.: - Pravac; - Skota. B.M.
M A N IR (fr. manire, ital. maniera) U
umetnosti i knjievnosti postupak (tehnika
rada), nain izraavanja svojstven jednom
umetniku, piscu, ili svojstven itavom jednom
dobu (npr. maniera greca za vizantijski stil u
ital. slikarstvu pre D ota). U knjievnoj kritici
pod ovim se razume zanatsko ponavljanje ili
podraavanje jednog prvobitno originalnog sti
la, njegova ablonska prim ena. Kasnije je
izraz dobio pejorativan smisao: ono to je
rutinsko, ili traeno, izvetaeno, jednoobraz
no (-* manirizam). M..
M A N IR IZ A M - Prvobitno stilski pravac u
likovnoj um etnosti poznog 16. v. izmeu -
renesanse i baroka, nastao iz potrebe a se
sintetizuju ideja evolucije i ideja kontinuiteta.
Ponavljanjem tehnike velikih m ajstora nastaju
brojne varijacije, koje, meutim, nisu uvek bez
subjektivnih obeleja; m. je stvaralaka imita-
MARGARIT
cija, jer uza sve ponavljanje osnovnih tem a i
poznatih tehnika nastoji da bude i subjektivna
ekspresija. Re maniera najpre se javiia kod
Vazarija (1511 1574) u znaenju impresivnog
kvaliteta ili, u uem smislu, u znaenju pove
zivanja pojedinanih lepota u odreenu celinu,
a upotrebljena je d a odredi ekstrapolaciju
izmeu velikih m ajstora renesanse i njihovih
epigona. M. oznaava tendenciju u okviru ba
roka koja se odlikuje preteranim naglaavanjem
pojedinosti. V. Sifer je 1955. g. u ambicioznoj
shemi razvitka renesansnog stila u etiri etape
dodelio odreeno mesto i m. u koji je pored
velikih likovnih um etnika ubrojao i njim a
savremene knjievnike (A ntonija de Gevaru,
Dona Lilija, D Obinjija, Tasa). E. R. K u rd jus
preneo je ovaj term in u posm atranje literature
baroka, kao oznaku za takozvani manirirani
stil (Schwulststil), koji se kod svih velikih pe-
snikih predstavnika svih strujanja protiv kla
sicizma javlja kao pravi stil, s tim to subjek-
tivno-proizvoljnim varijacijam a tradicionalnih
formulacija i oblika, tendencijom ka ezote-
riki-poigravajuim iskrivljavanjima {- koneti),
ka zamrenom i grotesknom , izraava duh
vremena i daje prostora kako radosti za prika
zivanje tako i tenji za umetnikim oblikova
njem svih manifestacija ivota. Istorijska obli
kovanja baroknog m anirizm a jesu, posebno,
oblici visokog retorikog, raskonog stila -
gongorizam, > marinizam. jufjui/am. U
irem smislu, m. je oznaka za sline ezoterike,
opskurne i ifrovane stilske oblike u 19. stole-
u i u modernoj lirici (D Anuncio, Vale-
Inklan, Malarme). Kieni maniristiki stil je
osnovno obeleje poezije srpskog baroka, a
elemenata marinizma, kao posebnog oblika
m ima kod drubrovakih pesnika na prelazu
iz 16. u 17. vek, H. M aibradiea i S. urdevi-
a, kao i kod kasnijih pesnika: I. G undulia, I.
Bunia, J. Palmotia, V. Menetia, I. ure-
via. Isto tako prisutan je i u delima F. K rsta
F ran kopana, najboljeg predstavnika hrvatske
kajkavske knjievnosti.
Lit.: M. W eisbach, M anierism us, Z eitsch rift
f r bildende K u n st 54, 19!9; H. R. Curtius, E uro
pische L itera tu r a n d lateinische M itte la lte r 19766;
G . Melchior). The tightrope walkers, 19572: M.
K om bol. Povijest h rva tske kn jie vn o sti do narod
nog preporoda, 1945; R. S cn van o. // manierism o
m ila letterat ura del cinquecento, 1959; G . R. H ocke,
M anierism us in der L itera tu r, 1959: G. W eise,
M anierism o e la letteratura, R ivista d i lettere
m oderne 13, 1960; H . H artm ann, Barock oder
Manierismus?. W eim arer B eitr g e, 7, 1960; H.
Kuni sch, Zum M anierism us-Problem , L itera tu r
wissenschaft Uches Jahrbuch, N. F. 2, 1961; A. M.
Boase, The definition o f m annerism , A c te s du 3.
410
Congr. de IA IL C , 1962; M. Thalm ann, R o m a n tik
und M anierism us, 1963; A. Hauser, D er M anieris-
m u s, 1964; K .-P. Lange, T heoretiker des literarischen
M anierism us, 1968; D er Uterarische B a ro c k b e g r iff
ed. W . Barner, 1975; W. D rost, S tru k tu re n des
M anierism us, 1977; M. IlaBHfi, M cm opuja cpncKe
KibWKeeHOcmu oapoKuoi g o o a , 1970; D . Pavlovi,
S ta n ja jugoslavenska knjievnost, i 97 i. Z.K .
M A RG A RIT (gr. notpYaptTTi<; biser)
Naziv zbornika sa neujednaenim brojem i
sastavom izabranih slova i beseda sv.
Jovana Z latoustog (344407); zbornik je bio
sastavljen na gr., a u slovenskom prevou ima
vie varijanata, sve o tam panog Margarita,
iskljuivo u tradiciji slovenskih knjievnosti
srednjeg vek a. D .B.
M A R G IN A LIJA (prema lat. margo - ivica)
Beieke ispisane na rubovim a ili sa strane
rukopisa ili tam panog teksta. esto su m. bile
filoloki kom entar uz rukopise, ali su mogle
biti bilo koja vrsta zabeleke. M . u irem
znaenju oznaava sve to je uzgredno, manjeg
znaaja, po strani u nekom knjievnom opusu.
O znaava ak i neku vrstu - eseja u kome se
dodiruju uzgredne teme, ili se naizgled uzgred
pie o nekim vanijim (npr. M arko Risti, sa
serijom beleaka pod ovim naslovom). R uko
pisne m. nekih pisaca su takvog znaaja a se
ponekad tampaju uz tekst. S.S.
M A RIN IZA M (ital. marinismo) - Stilski p ra
vac koji je obeleio ital. baroknu poeziju u
prvoj polovini 17. v. Naziv je dobio po svom
utemeljivau, pesniku an Batista M arinu
(15691625), iji je stil prihvatila velika grupa
slebenika i im itatora. N astala u periodu
opte m oralne i drutvene krize, m arinistika
poezija liena je svakog dubljeg idejnog ili
em ocionalnog sadraja i tei jedino form al
nom savrenstvu. Osnovne karakteristike nje
nog stila su neobine alegorije i antiteze, d ra
stine hiperbole, igre recima, iznalaenje novih
poetskih slika po svaku cenu, a posebno upo
treba takozvanih - koneta. Cilj poezije p o sta
je elja pisca da ostavi duboki utisak na itao
ca, da zaudi i zadivi. O va isto form alna
inventivnost daje rnarmistikoj poeziji hladan
intelektualistiki ton, koji je posebno izraen
kod onih M ari novih slebenika koji su njego
ve stilistike postulate, a posebno one negativ-
nije osobine njegove poezije, ponekad dovodili
o apsurda. M . u Italiji nije dao velike pesni-
ke. N ajistaknutiji njegovi predstavnici su Kla-
uio Akilini (15741640) i irolam o Preti
(15801620). U p. knjievnosti,-m. odgovara
gongorizam, a u eng. - jufjuizam. K ao
411
sinonimni term in za m sa neto irim znae*
njem. upotrebljava se - seentizam* M . kao
stil dao je peat dubrovakoj poeziji 17. i prve
polovine 18. v. Glavni predstavnici su Stijepo
urevi, koji je prvi pokuao da im itira igre
recima iz jedne M arinove pesme, i Divo
Buni. V. i - barok.
L it.: B. C ro ce, S a g g i sulla letieratura italiana del
S eicem o , 1924; Isti, S to ria delT eta barocca in
lialia, 1929; Isti, N u o v i saggi sulla letteratura itali-
ana del S eicem o , 1931; C . C a lc a te rra , l lirici del
Seicen to e delV Arcadia, 1936; G . G e tto , Opere scelte
di G. B. M a rino e dei M arinisti, 1949 1954; G . G .
F errero , M a rino e i m arinisti, 1954; M . K o m b o l,
Povijest h rva tske kn jie vn o sti do narodnog preporoda,
1961; D. Falievac, D iv o Buni V ui, D o m eti,
1983, X V I, n. 1 - 2 - 3 , p. 1 0 5 - 1 1 2 . M .D i.
M A RK SISTIKA KRITIKA - Tim se opg-
tim nazivom imenuju vrlo raznorodna nasto
janja da se istrai, odn. odredi, odnos izmeu
knjievnog stvaralatva i drutvenih determ i
nanti. Povijesno gledano, m. k. utemeljena
je knjievnokritikim napisim a M arksovim i
Engelsovim: lancima koji, potaknuti veinom
aktualnim raspravam a i polemikama, ne pre
tendiraju na to da stvore razraen sustav
knjievne teorije. K ritika koja, pozivajui se
iskljuivo na te tekstove, nastoji izgraditi me
todika naela, radikalno suava svoje opera
tivne mogunosti, te se za volju dogm atski
shvaene tradicije odrie velikog broja legitim
nih zadataka. Dalekosene impulse koje prua
izvorni m arksizam ne treba, meutim, traiti
tek u specifinim radovim a; pouzdana baza za
produbljeno shvaanje knjievnosti kao zaseb
nog oblika ljudske prakse, kao djelatnosti koja
na razliite naine reagira na povijesne pre
obrazbe u drutvu, marksistike su spoznaje u
cjelini. N apose je historijski materijalizam,
unaprijedivi u odluujuoj mjeri saznanja o
motivima povijesnih zbivanja, omoguio ade-
kvatnije shvaanje determ inanata koje djeluju
u knjievnim procesima. Za jednu je epizodu
njem. knjievnosti 18. st. to pokazao M ering
studijom Die Lessing-Legende (Legenda o
Lesingu, 1892), koja opovrgava mit graan
skih historiara o pruskom duhu. Djelo je
ujedno prva opsena knjievnopovijesna i me
todoloka rasprava sustavno marksistiki ori
jentirana. P lodnost spoznaja podobnih da p o
tisnu batinjene mistifikacije oituje se u
jednakoj mjeri i u Plehanovljevim radovim a
(napose u studiji o ideolokim kom ponentam a
fr. umjetnosti 18. st.). Istraujui socioloki
ekvivalent estetskih pojava, Plehanov, poput
M eringa, knjievna djela p rom atra u prvom
redu kao svjedoanstva opedrutvenih ten
MARKSISTIKA KRITIKA
dencija, iako, u naelu, istie da zanimanje za
socijalnu dinam iku ne smije ii na utrb estet
ske ocjene, tj. sposobnosti za kritiku umjetni
kih vrednota. U naem je stoljeu povijesno
usmjerena m. k., usprkos svim modifikacija
ma, veinom ostala vjerna miljenju da joj je
prava dom ena ideoloka analiza. Trajne spo
znaje na tom podruju duguje naroito Luka-
u, koji je brojnim studijam a o istaknutim
pojavam a i autorim a evropske knjievnosti
novijih razdoblja dem onstrirao uvjerljivost
rezultata koji se temelje na adekvatnom p ri
stupu materiji. Problem atino je, ipak, Luka-
evo nastojanje da svojim shvaanjima dade
norm ativan znaaj. Uopavajui kritika mje
rila, Luka je, u opreci s dijalektikim pristu
pom knjievnosti, obiljeja realizm a graanske
epohe podigao do tipoloke, nathistorijske
norme, to se odrazilo i u njegovu odbojnom
stavu prem a strujanjim a u suvremenom rom a
nu (Dojs, K afka) i drami (Breht). Polazei od
nekih Lukaevih teza, mlai se predstavnici m.
k. (npr. G oldm an, K ot, Vajman i dr.) trude da
izbjegnu jednostranosti, pogotovu u odnosu
na suvremenu umjetnost. O pasnost se za m. k.
pokazuje u jalovu shematizmu, posljedici
manje ili vie izraene sklonosti nekih knjiev
nih historiara d a znanstvene rezultate steene
analizom jedne odreene knjievne pojave me
haniki primijene na m ateriju drugaijih kvali
teta. Sloeniji pristup zahtijeva npr. problem
odnosa izmeu drutvenoekonom skog sup
strata i umjetnikih struktura, jedno od te
meljnih p itanja marksistike teorije. Dok je
donedavno dom iniralo shvaanje koje jedno
strano naglaava odraz materijalne osnovice u
kulturnim procesima, u najnovije vrijeme jaa
spremnost da se u spomenutom odnosu istakne
i korelacija, odn. da se uzrone veze ne shvate
mehaniki. T ako npr. G oldm an zastupa mi
ljenje da se u totalitetu nekog razdoblja, u
relaciji izmeu oblika ekonom ike i umjetnike
produkcije, oituje svojevrsna homologija.
Potreba diferenciranog prom atranja jo e po
rasti kad se m arksistika -+ sociologija knjiev
nosti potrudi da ispita drutvene implikacije i
onih knjievnih pitanja (generikih, stilskih,
form alnih) koje je dosad zapostavljala.
L it.: C. C audw ell, Illusion a n d R ea liiv, 1937; G.
L ukcs, K arl M a r x und Friedrich Engels als L ite
rarhistoriker, 1948; E . inko, Knjievne studije,
1949; G. L u k cs, P roblem e des R ealism us, 1955; .
l uka. P roblem i realizm a, 1957 (prev,); . l.u k a,
Isto riski rom an, 1958 (prev.); . L uka, Prilozi
isloriji e ste tik e , 1959 (prev.); . L uka. Dananji
znaaj kritik o g realizm a, 1959 (prev.); H . K och,
Franz M ekrings B eitrag zu r m arxistischen L itera tu r
theorie, 1959; L. G o ld m aim , D ijalektika istraiva-
MASKA
nja, 1962 (prev.); L. G oldm ann, Z a sociologiju ro
mana, 1967 (prev.); M a rxistisch e L ite ra tu r k ritik , ed.
V. m ega, 1970; Th. W. A dorno, sthetische
Theorie, 1970; S. Lasi, S u k o b na kn jievn o j ljevici,
1928 1952, 1970, K njievna k ritik a i m a rksiza m ,
(zbornik), 1971.
MASKA (eng. masque ili m ask) A m aterska
dram ska predstava alegorijskog karaktera,
vrlo popularna u Engleskoj u 16. i 17. v.
Izvodili su je lanovi dvora ili visokog plem
stva uz m alo ili nikakvo uee glumaca. M . je
sloen izvoaki oblik, u kom e su udrueni
ples, muzika, maske, raskoni kostim i i sceno
grafija, a ponekad i poetski tekst. M . se zasni
va na principu da igrai koji je izvode pozivaju
gledaoce da im se pridrue u zavrnom plesu
kojim se zavrava predstava. Proizala iz ritu
alnih i folklornih sveanosti, m. se u primitiv
nom obliku (pod imenom mummings i disgui-
sings) javlja jo 1377. Kasnije se gubi d a bi u
prvoj polovini 16. v., pod uticajem ita. i fr,
dvorskih sveanosti dobila konaan oblik i
ime. M . dostie pun procvat u prvim deceni-
jam a 17, v. T ada u njenom stvaranju uestvuju
neki od najboljih pisaca vremena (B. Don-
son, S. Danijel), a i. D ons bogati scenografi
ju pronalascim a ital. arhitekata. Tekstualno,
m. se obogauje uvoenjem -> antimaske.
Vremenom je spektakularni elemenat m. pre-
ovladao nad knjievnim te je u trenutku nesta
jan ja (1642) m. bila samo izuzetno raskoan
prizor. Dramski pisci ovoga doba koriste m, i
kao sastavni deo drame, obino da bi postigli
to efektniji rasplet dogaaja. -> M askerata,
Lit.: E. K. Chambers, The M dival S ta g e, 1903;
isti, The Elizabethan Stage, 1923; E. Welsford, The
Court M asque, 1927; A. Nicoll, Stuart M asques and
the R enaissance S ta g e, 1937. M.Fr.
MASKERATA (ital. mascherat) - V rsta re
nesansne pokladne pesme koju je pevao pr er li
eni maskirani mladi ili skup m ladia pod
prozorom (uline m .) ili u graanskim kua
ma (salonske m .). M askerate su stekle veliku
popularnost u vreme bunih karnevalskih ve
selja (u Firenci za vreme L. e Medsija, u
Sijeni it.). Rede su se izvodile u okviru
drugih svetkovina. M . su vedre i duhovite;
sadraj salonskih m. bio je pristojan, dok su
uline m. bile slobodne i lascivne, pune bestid
nih alegorija i pozivanja na ljubavno uivanje
(u D ubrovniku su ih negovali N. Naljekovi,
A. Sasin i dr.). M aske su bile raznovrsne i u
uvodnoj strofi ovih pesam a jasno se kazuje
koga svojim izgledom uesnici predstavljaju.
N ajpopularnija vrsta ni. je bila clngareska
(jedupijata), svojevrstan zbornik pokladnih
412
pesama, srea, pom ou kojih je miadi, pre
obuen u Ciganku (Jeupku), nosei potrebne
predmete, predskazivao sudbinu okuplje
nim dam am a. U naoj knjievnosti ove pesme
V..
su na originalan i visoko umetniki nain izra
avale vedar i slobodan duh renesansne epohe
(M. Pelegrinovi, Ijubka, A. ubranovi,
Jeupka, 16. v. i dr.).
Lit.: H . A. Evans, E nglish M asques, 1897; M. S.
Steeie, P lays and M asques at C ourt, 1926; E. Wels~
ford, The Court M asque, i 927; A. N icoll, Stuart
M asques, 1937, n ovo izd, 1964; M. K om b ol, A n d
rija ubranovi, P ovijest h rvatske knjievnosti do
narodnog preporoda, 1945; M. P etkovi, D ubrova
k e m askerate, 1952; S. Orgel, T he Jonsonian M a s
que, 1965; T. J. B. Spencer (d.), A book o j masques,
1966; W. H ecbt, G oethes M askenzge, F esfschriji
L . B lum enthal, 1968; D . Paviovi, H um anizam i
renesansa. X V i XVI vek, Starija jugoslovenska
knjievnost ,1 9 7 1 . Z.B. Z.K.
MASOVKA O znaka za dram sku vrstu u
kojoj nosilac dram ske radnje nije pojedinac
ve skupina pojedinaca, odnosno masa. Ele
menti m. su prisutni u razliitim razdobljim a
istorije evropske dram e: - komos u ranoj,
antikoj komediji, - religiozna drama srednje
ga veka, masovne scene klasine nem. dram e i
rom antiarske drame. K ao osobena dram ska
vrsta m. se konstituie tek u 20. v. O dlikuje se
po pravilu dinam inom dram skom radnjom i
britkim sukobim a, najee socijalno obelee-
nim, karakterizacijom koja naginje k a tipiza
ciji, pojednostavljenom psihologijom itd. To
su esto prigodno pisani komadi, kojima se
obeleava kakav znaajan dogaaj iz nacio
nalne istorije (istorijska drama) ili se slavi
kakva ideja (-* drama ideja) i esto se prikazu
ju pod vedrim nebom, uz minimalne scenske
rekvizite i minimalni dekor, koji ponekad
zamenjuje ambijent u kojem se stvarni doga
aj nekada odigrao. Izrazito politiki obelee-
na m. negovana je u SSSR neposredno posle
oktobarske revolucije, u tesnoj vezi sa scenskim
prikazim a poznatim pod imenom iiH cneH H -
pOBKa (rus. inscenacija); npr. Osvajanje zim
skoga dvorca, 1919, i dr. N eobino popularna
u SSSR-u dvadesetih godina m. se istovre
meno odomauje u Nem akoj, gde u ostvare
njima politiki progresivnih dram skih pisaca
ekspresionista postaje ubojito sredstvo progre
sivne politike propagande (E. Toler, ovek-
masa). T u nastaje i propagandistiki obojena,
posebna podvrsta m. govorni hor (nem.
Sprechchor): scenski prikaz kom ada na
prednih pisaca (E. Mizam, J. Beher, B. Lask,
itd.), oslonjen na elemente epa i lirike, kao i na
vizuelnu stranu, u kojem uestvuje i po vie
413
stotina recitatora (A. Vuo i D. M ati: Marija
Ruara). Tridesetih godina m. prodire u F ra n
cusku i u SAD, ge je neguju levo orijentisani
dram ski pisci.
Lit.: E. Harnapp, M a sse und P ersnlichkeit im
D ram a, 1933. T.V .
MATA - Fantazija
M A TERIJA LN A GREKA - 1. Izostavljene
ili pogreno prepisane (do izum a tampe),
odnosno pogreno tam pane rijei u knjiev kazivanja i mimike, imali su i po pet stotina
nom tekstu. M . g. moe katkada temeljito
promijeniti smisao konteksta. U rukopisu jed
ne pjesme njem. pjesnika H elderlina rije
Jugend (mladost) proitana je i tam pana kao
Tugend (krepost). -+ Interpretacije te pjesme
zasnovane na misli rijei krepost postale su
nakon otkria te greke bespredmetne. 2 .
N etani bio-bibliografski podaci u povijesti
knjievnosti. U borbi protiv m. g. naroito je
znaajan -> pozitivistiki metod u knjievnoj
kritici. Lj.Sek.
M ECA N IN P O E Z IJE - Jedna od grupa rus.
- futurizma, osnovana i ugaena iste, 1913, g.
M . p. su pripadali V. erenjevie, L. Zak
(Hrisanf, M. Rosijanski), K. Boljakov, R.
Ivnjev i dr.; grupa je izdala tri alm anaha
( Vernisa, Pir za vreme kuge, Krematorijum
iste svesti), u kojim a je, uglavnom u tekstovi
ma V. erenjevia i L. Zaka, izloila svoj
program : zalaganje za re-miris u poeziji i
re-sliku u prozi (u okviru tenje ka diferen
cijaciji umetnosti), negovanje slobodnog stiha
i netane rime, pozitivni odnos prem a um etno
sti prolosti. U borbi protiv - kubofuturusti-
ke koncepcije rei kao takve M. p. je sara-
ivao sa -* eeo-futuristima. Posle oktobarske
revolucije V. Serenjevi i R. Ivnjev se vezuju
za novi knjievni tok -* imainizam.
Lit.: V. M arkov, R ussian Futurism : A F!is tor y ,
1968. M J.
M ECEN A Pokrovitelj i zatitnik knjievni
ka, umetnika i naunika; naziv postao po G aju
Meceni (lat. G. M aecenas, 1. v. p.n.e.), ugled
nom i obrazovanom Rimljaninu etrurskog
porekla, koji je bio prijatelj i dobrotvor pesni-
cima Vergiliju, Properciju, H oraciju (poklonio
mu jedno imanje) i drugima, a i sam se okuao
u knjievnosti. Do pojave autorskog honorara
m. je znaajna figura u svetu um etnosti i
nauke.
Lit.: J. Eberie, M aecenas der E trusker, 1955; W .
F. Schirmer U . Broich, Studien zum literarischen
P atronat in E n gland des 12. Jh., 1962.; S. M. Andr,
M cne, 1967. K .M .G .
MAUTEKSTOVNO NADOVEZIVANJE
M ED AH (ar. m eddh onaj koji hvali)
Profesionalni pripovea koji zabavlja sluao-
ce svojim napam et nauenim priama. T o pri
anje je propraeno dram skim elementima;
mimikom, podraavanjem glasova i regional
nih govora. Svaku priu m. poinje prigodnim
stihovim a ili poslovicama, opisom mesta gde
se radnja odvija (pre grada no sela) i imenima
linosti koje uestvuju u njoj. Najbolji meu
w ., ija se um etnost odlikovala visokom tehni
kom , plastinou izraavanja i usklaenou
pria u svom repertoaru. D anas ih u Turskoj
gotovo nema.
Lit.: Metin And, A H isto ry o f Theatre and Popu
lr E ntertainm ent in T urkey, 1963 64; PhUologiae
Turciace F undam enta, II, 1964. M.u.
M E D IJU M (lat. medium sredina, posred
nik) Sredstvo, posrednik koji omoguuje -
komunikaciju. U tom smislu govorimo i o
razliitim m. pojedinih um etnosti; muzike,
slikarstva, knjievnosti itd., te kaemo da je
jezik osnovni m. knjievnosti. U novije vreme
posebno postaje znaajan problem prenoenja
um etnikog dela iz jednog m. u drugi (roman
k ao dram a ili film). O tuda, m. sve vie znai
skup izraajnih sredstava karakteristinih za
odreene umetnosti ili njihove pojedine vrste.
Lit.: F, Schm itt-M hlenfels, Literatur und an
dere K nste, Vergleichende Literaturw issenschaft,
198L B.M .
M E U IN -> Interiudij
M E U IG RA -+ Interiudij
M EUTEKSTOVNO NADOVEZIVANJE -
Predstavlja m etatekstovnu operaciju, odnose
izmeu tekstova zasnovane na principu
suprotnosti afirm ativnosti i kontroverznosti.
O bjekat m. n. je prototekst a nain m. n. je
-+ metatekst. Pojavljuje se kod svakog kom u
nikacionog ina koji se razlikuje od proste
reprodukcije (npr. vie izdanja iste knjige).
Svako m. n. pretpostavlja postojanje meu-
tekstovne invarijante koja se prenosi iz jednog
teksta u drugi, no prilikom toga, kao pratee
pojave, javljaju se razne vrste pom aka (stili-
stiki, anrovski, semantiki, aksioloki). Po
stoje vie naina m. n.: imitativno (kada je
m eutekstovna invarijanta prototeksta maksi
malno p risutna u m etatekstu, npr. citat, pre-
vod, plagijat), selektivno (kod kojeg je prisu
tan izbor pojedinih tipinih elemenata p roto
teksta), kondenzaciono (za koje je karakteri
stian princip redukcije, npr. kom entar, rezi
me, anotacija), likvidaciono (maksimalno kon-
M EISTERSA N G , M E IST E R G E SA N G
troverzno, sa krajnjim dom etom iskljuivanja
knjievnog dela iz procesa komunikacije). M .
n. pretpostavlja prisustvo znakovnog momen
ta kod prom ene kom unikacionog ina. Postoji
i unutartekstovna nadovezivanje koje se ispolja-
va pre svega u principu ponavljanja kao me
hanizmu izgradnje um etnikog teksta (ponav
ljanje ima modelativni karakter). U nutartek-
stovno nadovezivanje su prouavali sovjetski
teoretiari (M. M. Bahtin, J. M. Lotm an). U
poljskoj nauci o knjievnosti za oznaavanje
odnosa izmeu pojedinih tekstova koristi se
termin stilizacija, koja se manifestuje na te
matskom, konstruktivno-kom pozicionom i je
zikom nivou.
L it.: S. S kw arczvnska, S tylizaeja i jej m iejsce w
naue o litera tu rze , in: S ty lis ty k a p o lsk a , 1973; J.
M . L o tm an , S tru k tu ra u m etn iko g te k s ta , 1976
(prev.); F. M ik o - A. P opovi, Tvorba a recepcia,
1978; T ekst i m e ta tekst, tem atsk i broj aso p isa Delo,
X X V III, 1982. br. 2. M .H .
MEISTERSANG, MEISTERGESANG, nem.
(majsterzang, majstergezang) Srv. poezija
nem. graanskog stalea i njegovih udruenja
(najpre crkvenih pevakih, potom iskljuivo
zanatlijsko-cehovskih) na narodnom jeziku,
tanije vetina da se na osnovu utvrenih
pravila napie pesma (B ar), koja e se pevati
bilo prem a ve postojeoj bilo prem a original
noj melodiji ( Weise). O va poezija se u 13. i
14. v. preko putujuih profesionalnih pevaa
nadovezuje na poznu dvorsku poeziju, pre
uzimajui form alno obeleje -* Minnesanga
(- strofa Meistersanga) i tem atsko bogatstvo
misaone -* didaktike poezije. N o dok se for
ma sve vie pojednostavljuje i, pretoena u
pravila i propise, okamenjuje u -* tabulatu-
rama pevakih kola, postajui na taj nain
stvar uenja i obuke, sadrinski i tematski m. i
u tim skuenim okvirim a propisa razvija veli
ku raznolikost, bilo da se radilo o duhovnim
motivima (biblijskim i teolokim, prevashono
u reform atorskom duhu Luterova protestan
tizma) ili pak o svetovnim temam a iz blie i
dalje prolosti, iz legende, prirodnih nauka ili
filosofije, esto zainjenim alom (- lakrdija),
satirom, pa i skarednostima (-> pokladna igra).
Pesme koje su pripadale prvome tem atskom
krugu predstavljale su glavni, prvobitno i jedi
ni, dozvoljeni oblik m. i izvoene su na zatvo
renim skupovima, u crkvam a ili pevakim
kolama (Hauptsingen, Schalsingen), dok su
svetovne pesme izvoene uglavnom po krm a
ma (Zechisingen). U oba sluaja bile su pro-
praene poukom , naravouenijem, u skladu sa
hrianskom etikom kao horizontom celokup-
414
noga deianja i miljenja onoga doba. M elodija
ovih pesam a oslanjala se na crkvenu gregori
jansku muziku. Potekao u oblasti Rajne, m. se
krajem 15. v. iri prem a istoku i jugu, zahva-
tajui cei u junu N em aku, Austriju, eku,
M oravsku; vajcarska i severna N em aka
ostale su uglavnom p o strani. Pesnitvo m.
protee se na vie od pola milenija i negovano
je u 25 pevakih kola, od kojih je poslednja, u
M emingenu, zatvorena tek u drugoj polovini
19. v. (1875). kole su bile najmasovnije i
najproduktivnije u 1516. v. (Nirnberg,
Augsburg, trasburg, Ulm, Frajburg, M inhen
i dr,), no, konzervativan, iskljuiv i izolovan,
ni. je ve u to vreme prevaziena pojava, bez
snage i uenosti ranijih pesnika. Sve u svemu,
m. je pre bio kolektivno bavljenje umetnou
nego to je stvorio individualnu poeziju od
vrednosti. Pesme su pripadale kolam a i nisu
se smele objavljivati; sauvane su u rukopisi
ma, od kojih je najpoznatiji Kolmarski ru
kopis.
L it.: J. G rim m , Ober den altdeutschen M eister
gesang, 1811; W . S tam m ler, D ie W urzeln des M eis
tergesangs, D V js. 1923, I; B. N agel, D er deutsche
M eistersang, E ine fo rsch u n g sm eth o d isch e Studie,
G R M , 1934, 22; H . O , B urger, Die Kurtstauffassung
der fr h e n M eistersinger, 1936; A. T ay lo r, 77k' Lite-
rary H isto ry o f M eistergesang, 1937; R. K ienast.
D ie d eu tsch sp rach ig e L yrik d es M ittelalters: VI.
D ie w eltliche L yrik des S p tm itte lalte rs , Deutsche
Philologie im A u friss II, Lief. 13; B. N agel. M eister
sang, 1962; W . S tam m ler, M eistergesang, Reat-
lexiko n der deutschen L iteraturgeschichte II, 19652;
B. N agel, M eistersang. M eisterlied er u n d S ingschul
zeugnisse, 1965. D. Mi.
M EISTERSNGER, MEISTERSINGER, nem
(majsterzenger, majsterzinger m ajstori pe-
vai) Zanati ije-Pesnici, predstavnici
Meistersanga. U kolam a ove pesnike vetine
m. je poinjao kao uenik, potom je, savladav
i poetska pravila (- tabulatura), postajao
prijatelj kole; za izvoenje tuih pesam a do-
bijao je zvanje pevaa; pesnik je postajao kad
bi i sam napisao novu pesmu, a majstorom se
sm atrao onaj koji je bio k ad ar da za svoju
pesmu stvori i originalnu melodiju. Prema
njihovom sopstvenom predanju pretee su im
dvanaestorica velikih dvorskih epskih i lirskih
pesnika, a osnivaima i prvim m. sm atraju se
Frauenlob, Regenbogen, M arner i Migeln. Od
nekoliko hiljada poznatih m. najznaajniji i
najplodniji pesnici bili su H. Folc, reform ator
pevake kole u 15. v., H. Rozenplit, i H.
Zaks, autor vie stotina pesam a i melodija i
glavni junak Vagnerove muzike dram e Nirn-
berki majstori-pevai.
415
L it.: C. H. Bell, Georg H ager, a M eistersinger o f
N rnberg, 1947; E. G eiger, D er M eisiergesang des
H ans Sachs, 1956.; Meistersang. D . M i.
M E JO Z A (gr. iieiw aig, iat. minut io um anji
vanje) Termin antike - retorike kojim se,
najee sa ironinim prizvukom , iskazuje uti
sak da je neka stvar ili pojava m anja po obimu
i znaaju nego to ona stvarno jeste. U poetici
m. se najee izjednauje sa -* lit otom i -*
tapeinozom, i retko se odvojeno de finie, iako
je m ogunost njene primene u knji. ira.
Kvintiiijan {Obrazovanje govornika, V III, 3,
51) sm atra d a j e m, pogreka protiv jasnosti i
da se sastoji u nedovoljnoj izraajnoj moi
upotrebljenih rei. M eutim, i po njegovom
miljenju, m. vredi kao stil. fig. kada se svesno
upotrebi. Pod m., u irem znaenju, podrazu-
mevamo ne samo upotrebu slabijeg umesto
pravog izraza za neki pojam, ve i ono stil.
sredstvo kada se sa krajnjom jednostavnou i
naivnou u izrazu i izboru rei predstavljaju
najznaajniji dogaaji, vrednosti i oseanja u
ljudskom ivotu. T ako m. moe da stoji kao
osnovna stilska oznaka ne sam o u jednoj ree
nici ili stihu ve u celoj pesm ili duem knji.
delu. N a primer, u mnogim pesmama V. H.
O dna, K. Sanberga, u uvenoj epizodi o
Paolu i Franeski u D anteovoj Boanstvenoj
komediji, u kasnim ekspirovim tragedijama,
posebno u Kralju Liru, najdram atiniji m o
menti u ljudskom ivotu predstavljeni su sa
krajnjom jednostavnou i blagim ironikim
podtekstom . U Sanbergovoj pesmi orba
postupkom m. izraena je krupna tem a o slavi
i veliini na ovaj nain: Slavnog oveka videh
kako kusa orbu / Kaem vam, prinosio je
ustima kaiku masne orbe. / Njegovo ime
bee tog dana u novinam a, / U krupnim crnim
naslovima, / I bezbroj ljudi govorilo je o
njemu. / K ada sam ga video, / O n je sedeo
glave pognute nad tanjirom , / 1 prinosio orbu
kaikom do usta. S.K.-.
MEJUROS - Telijamb
MEKTEBIKA - Aljamijado
MELIKA (od gr. isMKoq koji se tie mu
zike) Lirska poezija kod starih Grka, praena
muzikom i -* igrom. Sam a re ^A,ik& neja
snog je porekla; najee je oznaavala deo
muzike fraze ili pesmu uz muziku pratnju,
za razliku od -> epske i - dramske poezije.
Postanak m. je, verovatno, u narodnoj pesmi.
Antika teorija umetnosti je pod meiikom po-
razumevala - monodijsku, tj. solo pesmu i -
M ELO D IJA STIHA
horsku liriku. Svoj procvat gr. m. doivljava od
7. do 5. veka st. e. Iz. tog perioda je devet pesnika
koje su aleksandrijski naunici proglasili me-
likim kanonom : Alkman, Alkej, Sapfa. Stesi-
hor, Ibik, Anakreont, Simonid, Pinar i Bak-
hilid. N jim a je k atkada pribrajana i pesnikinja
Korina. M . je sastavljana u raznovrsnim -
metrima i -* strofama; monodijska m. u
razliitim dijalektima, a horska m ahom u dor-
skom. M. je prem a antikoj teoriji obuhvatala
mnogo podvrsta lirske poezije, osim -+ eiegije
i -> jamba, koji su ve vrlo ran o recitovani bez
muzike pratnje. K ao muzika pratnja melike
poezije koriena je veina poznatih gr. instru
m enata (-> kitarodija, aulodija). Aleksandrinci
su um esto izraza m. uveli termin - lirika, koji
se potpuno zadrao za ovu vrstu poezije. Me
like pesme su inae nazivane i -> odama. Gr.
m, je nam a sauvana fragm entarno. Kod Rim
ljana su u m nogom e podraavane strofe i
metri rane eolske i druge m., ali se rimska
lirika nije pevala. -* Melos, - melodrama.
L it.: H . W . S m yth, G reek M e l k P oets, 1906; H.
F rb e r, D ie L y rik in der K unsttheorie der A n tik e ,
1936; M . H , TWpHfr, M cm opuja xe.ieHCKe Kibuweeuo-
cmu, 1951; H . M. TpOHCKH, M cmopuja aumuuKe
K H tuxeenocmu, 1952; K . G u in n , The Catullan
R evolution, 1959; A. R. B urn, The Lyric Age o f
Greece, 1960; C . M , B ow ra, G reek L yric P oetry
fr o m A lem an to Sim onides, 1961; S. C o m m ag er, The
O des o f H orace, 1962; J. P. S ullivan (ed.), C ritical
E ssays on R om an L iterature; E legy and Lyric; 1962;
V. L atk o v i, N arodna knjievnost, 1967. K .M .G .
M ELODIJA, GOVORNA - Govorna melo
dija
M E L O D IJA STIHA (gr. *ie?uo8 ia - peva-
nje) U uem smislu sistem variranja -
intonacije u njenoj povezanosti sa sintaksom i
metriko-ritmikim ralanjavanjem (-+ sin-
I ak sik o-hi tonaci on a struktura stiha). Taj se
sistem posebno izraava u napevnom stihu.
U irem smislu m. s. je svaki oblik uzlazno-
-silaznog, odnosno silazno-uzlaznog, variranja
intonacije u stihu. U tom smislu melodija se
javlja u govoru uopte, i to u slogu, rei i
reenici. Razume se, svojom neoreenou i
nepredvidljivou m elodija govora se razlikuje
od muzike melodije, ija se visina i trajanje
tonova moe odrediti i fiksirati muzikim zna
cima. Sa pojavom filologije sluha, sup
rotstavljene filologiji oka, javio se i problem
prijema pesnikog dela u stihu. E. Sivers je
sm atrao da pesniki tekst sadri autentinu,
autorovu melodiju, koja se moe zvuno ostva
riti u prosenom itanju izvedenom na osnovu
masovnog itanja. T o su osporavali, pored
M ELO D R A M A
ostalih, A. Hojsler i S. I. Berntejn, koji je
dokazao d a esto ni pesnici ne ostvaruju
autorsku melodiju. Po Berntejnu m elodija je
oblast govorne realizacije (- deklamacija, -
recitacija, -+ dikcija). Polazei od povezanosti
sintakse sa ritmom, u obliku Brikovih ritmi-
ko-sintaksikih figura, Ejhenbaum pod m. s.
podrazum eva razvijen sistem intoniranja,
odnosno kom binovanje odreenih intonacio-
nih figura ostvareno u sintaksi, a melodij
sko ustrojstvo sintakse posm atra u vezi sa
faktim a ritmikog ralanjavanja. Prem a to
me sistemu on razlikuje tri tipa stiha: dekla-
mativni (oratorski), napevni (melodijski) i
govorni. T a podela je u principu prihvaena (s
tim to u najnovije vreme neki ukljuuju
deklamativni stih u govorni). irm unski je,
meutim, tvrdio a se pom enuti tipovi stiha
razlikuju ne toliko prem a prisustvu ili odsu
stvu razvijenog sintaksikog sistema intonira
nja koliko prem a nainu intoniranja, koji
zavisi pre svega od smisla reci, tanije od
opte smisaone boje ili emocionalnog to n a
govora. O stalo je uverenje da intonaciona
struktura stiha utie na njegovu govornu reali
zaciju, koja moe da bude razliita. I dalje je,
meutim, aktuelno Ejhenbaum ovo tvrenje da
neki ritmiki oblici kao da imaju uroenu
intonacionu shemu nezavisno o sintakse,
svojevrstan apriorni napev, u kome je ta
shema samo osnova za ovaj ili onaj melo
dijski crte. U Ljermontovljevim troslomm
metrima naao je melodiju koja se mehaniki
raa iz ritma. Izvor melodije naao je i u
uvenoj pesmi sa dvodelnim (trohejskim) rit
mom Bnxoacy o#hh a Ha ^opory, i to u
stabilnoj, iako asimetrinoj cezuri, u parale
lizmu ritmikih grupa i u reeninoj zaokru-
enosti stiha. Taranovski, ak apstrahujui
formu od sadraja, sm atra a se ritam te
pesme moe shematski (ta -ta-ta...) mrmlja
ti1 sa odreenom em ocionalnom bojom, te a
bez rei moemo oseati i preivljavati lirsko
raspoloenje. U srphrv. stihu pojam melo
dije obuhvata i prozodijske fenomene kao to
su - akcenat, -* kvantitet i -* rima. M . s.
naroito se manifestuje u simetrinom (lir
skom ) -* desetercu, koji je podesan za napevni
sih, posebno njegova varijanta 3 + 2 // 3 + 2
j j . j j - i j ~ Poznati muziko
log V. Zganec je u vezi s tim utvrdio da su u
usmenoj poeziji tekstovi pjesam a obino sa
stavljeni po toj metrikoj shemi i oni se reci-
tuju prem a govornim akcentima, a ritam
melodije ide upo red o s ritmom recitacije i da
se melodije epskog deseterca ne mogu adapti
rati za tekstove lirskog deseterca, ni obratno.
416
Popularna, kom ponovana Jakieva pesma
K roz pono karakteristian je prim er melo-
ijskog napevnog stiha u simetrinom dese
tercu, kao to je i Kostieva Santa M aria
della Salute (uz alterniranje sa katalektikim
stihom ~ m ukom klauzulom ). Razume se, to
ne znai da se u takvoj shemi ne moe ostvariti i
tip govornog stiha.
Lit.: - * Sintaksiko-intonaciona struktura stiha.
.R.
M ELO D R A M A (ital. melodramma izvedeno
prema gr. fifAoc; pesma i Spafiot radnja)
1. D ram sko delo u celini muzicirano, koje obje
dinjuje dram ski tekst, vokalnu i instrum ental
nu muziku, baletske take, scenografiju i mai
neriju u poseban scensko-muziki anr u kome
je > sinkretizam um etnosti prvi put koifiko-
van. Term in melodrama korien je za razliite
faze u razvoju muzike drame. Njime je najpre
oznaen prvi oblik muzike dram e (favola per
muica, rappresentazione per muica, dramma
per muica) nastale poetkom 17. veka u kru
gu firentinske K am erate i M onteverdija, iji je
neposredni prethodnik -+ pastirska drama
tipa Am inte i -* iiitermedija. lanovi K am era
te (muziari V. Galilej, E. de Kavaljeri, .
Kaini, J. Peri, P. Stroci, pesnik O. Rinuini i
J. Korsi), nezadovoljni ekspresivnom snagom
polifonijske muzike, koja koncem 16. v. dose
e svoj vrhunac, u tenji da pronau prirodni
sklad izmeu govorne rei i melodije, pozivali
su se na prim ere starih G rk a i na grku trage
diju, teei a oive -* monodijsko pevanje,
praeno instrum entim a. N eto izmeu izgo
vorene rei i otpevane rei, uzdizanje govor
nog jezika do pevane emfaze, ono to Kaini
naziva harm onino pripoveanje. Osnovni
cilj koji su no vat ori hteli a postignu bila je
po tp u n a razumljivost pesnikog govora koju
je ko n trap u n k t om etao. Prvi teoretiar novoga
stila u muzici bio je V. Galilej; docnije su
stavovi K am erate sistematisani i dosledno pri-
menjeni o strane K ainija, au to ra progra-
m atskog teksta Nove m uzike (1602). Borei se
protiv polifonije uime jednostavnosti i izraaj-
nosti m onodijskog pevanja, lanovi Kam erate
su zahtevali da pesniki tekst ne bude u slubi
muziara, ve da bude tum a ljudske due, da
sugerira muzici oseanja koja bi ova uinila
delotvomijim. O. Rinuini svoje dram e naziva
priam a koje se imaju recitovati pevajui,
naglaavajui tako prvenstvo pesnikog teksta
nad muzikom. S tim tezam a saglasni su bili i
muziari J. Peri i K. M onteverdi. Teorijska
misao o muzici toga doba takoe potpuno
prihvata nadm onost rei, koja otelovljuje
etos. Prvo delo ostvareno zajednikom sarad-
417
njom pesnika i m uziara bila je Dafne (izve
dena u Firenci 1594; pisac teksta je Rinuini, a
muziku je kom ponovao J. Peri). Sledi Rinuini-
jeva Euridika (1600) sa muzikom J. Perija,
M onteverdijev Orfej (1607), za koji je tekst
pisao A. Strio, Arijana (1608), kao plod
saradnje R inuinijai M onteverdija. Italijanska
m. nastala je kao dvorski spektakl ozbiljne i
mitoloke sadrine; priom o Orfeju i Euridici
posluili su se Rinuini, K jabrera, Strio, Beli,
Landi; brojne melodramske obrade imale su i
mitoloke prie o Dafni, Andromedi, Adonu,
Galateji, Prozerpini, Narcisu, Ahilu, Parisu,
lepoj Jeleni, itd. Poznije m elodram e (Kampe-
ija, Salvadorija, Testija, Tronsarelija) odliku
je soenija radnja; one naputaju jednostavnu
shemu pastirske igre i pribliavaju se strukturi
tragedije sa srenim zavretkom . M itoloka
sad ri na ustupa mesto sadrajima crpe nim iz
epizoda renesansnih epova (Besni Oriando L.
Ariosta, Osloboeni Jerusalim T. Tasa). Sa
Krunisanjem Popejinim (tekst . F. Buzenelo,
m uzika K. M onteverdi) javlja se prva melod
ram a sa istorijskom sadrinom ; ona istovre
meno oznaava i konano kodifikovanje teh
nikih norm i za - muziku dramu: reitativu
je povereno da prati razvoj dram ske radnje, a
arijama su se iskazivali razlini lirski sadraji.
Z a razvoj m elodrame odluujui trenutak bio
je otvaranje prvog javnog pozorita S: K aano
u Veneciji 1637, sa plaenim ulaznicama.
M elodram a prestaje da bude dvorski spektakl,
ukus nove publike i impresarija menjaju
njenu strukturu: elementi udesnog i spekta
kularnog, kominog i grotesknog, prisutni i u
rimskom krugu m elodram atiara (Rospiljozi,
Vitori), postaju dom inantni kod venecijanskih
autora, a muzika definitivno potiskuje knjiev
ni tekst u drugi plan (B. Ferari, Baoaro-
-M onievcrdi. Aureli-Rovetino. Buzenelo-Mon-
teverdi, Cikonjini-Zbara, i dr.). Polovinom 17.
v., barokna muzika pria (i'avola per m u
ica) postaje opera in muica, scensko delo stari Dubrovani. D o 1620. godine oni su
u kome se pod operom podrazum evala
predstava bogata spektakularnim injenica
ma, u kojoj se muzika sputa na razinu lako
pamtljivih motiva d a bi se udovoljilo nekim
povrnim zahtevim a publike i omoguilo ispo-
Ijavanje sve tananije virtuoznosti pevaa.
Poetski tekst, za koji sada dobijam o i naziv -+
libreto, sve vie se menja, u njega sada ulaze
elementi preovlaujueg baroknog ukusa koji
menjaju njegovu prvobitnu dram sko-lirsku
sutinu. Tekst je postao konvencionalan, rav
notea u ukrtaju teksta i muzike potpuno je
naruena, tako da je bila nem inovna i neop
hodna reform a koju su predloili i izveli A.
27 R en ik k n jiev n ih te rm in a
M ELO D R A M A
Zeno i P. M etastazio, posle estoke kritike
(M uratori, Marcelo) koja se rasplam sala po-
slednjih decenija 17. v. M etastazijeva reforma
(Naputena Didona, Artazerse, Olimpijada,
Temistokle, Kralj pastir), u skladu sa racional
nim tenjam a Arkaije, unela je reda u tragi-
-muzike predstave i prilagodila ih dobrom
ukusu svoga vremena, vrativi dram skom
tekstu izgubljeno dostojanstvo. D ruga polovi
na 18. veka obeleena je reakcijom na Meta-
stazija, i to uirae prirodnosti i spontanosti, a
protiv krutosti M etastazijeve melodrame, koja
je optuena za konvencionalnost. Ovu drugu
reform u izveo je N apolitanac Kalcabii, koji u
saradnji sa G lukom (Orfej i Euridika, Alcest,
Pari i Helena) vraa m elodrami snagu, dosto
janstvo i ekspresivnost vidljivo naruene u de-
lima M etastazijevih epigona. M eu najboljim
sledbenicima K alcabiija treba pomenuti N.
K otelinija (Efigenijana Taurii, Antigona).
K rajem 18. v. sasvim je jasna tendencija da se
m elodram a preobrazi u -* operu. U operi tekst
se uvek naziva libretom, N ajpoznatiji pisci
libreta u 19. veku su Romani i Pjave, autori
tekstova najznaajnijih dela Rosinija, Donice-
tija i Verdija. M ahom su to konvencionalni
tekstovi, koji imaju funkciju da budu vezivno
tkivo predstave, koja sada ima sasvim dom i
nantan muziki karakter. Sa manjim ili veim
oscilacijama u kvalitetu libreta, ovaj karakter
zarae opera do naih dana. N astala na tlu
Italije, gde belei i svoja vrhunska ostvarenja,
m elodram a je vrlo brzo osvojila veinu evrop
skih pozornica, bilo preko italijanskih libreti
sta, muziara, pevaa, scenografa i scenskih
tehniara koji su gostovali na dvorovim a (u
Beu, Varavi, na primer), bilo preko putujuih
pozorinih trupa, koje, ve sredinom 17. v.,
belee velike uspehe (Drezen); bilo da nepo
sredno podstie nastanak nacionalne muzike
dram e (Francuska). M eu prvim koji su prih
vatili ovaj novi scensko-muziki anr bili su
imali prilike da vide izvoenje Rinuinijevih
dram a Euridika i Arijana u prepevima P.
Primovia i D. Gundulia. U dubrovakim
predstavam a ovih m elodram a nije preneta i
njihova muzika, te o muzici, koja je pratila
ove i naredne predstave m elodram a, nemamo
podataka, sem onih posrednih koje nam pru
aju sauvani dram ski tekstovi. D. Gunduli
pie i druge melodrame i melodramske balete,
meu kojima su sauvani samo Prozerpina
ugrabljena, Dijana i Armida. Njega siedi D.
Palmoti (Pavlimir, Akile, Armida, Alina,
Ipsipile, Danica, Captislava, Bisernica, itd),
A. K rivonosovi (Pariov sud), V. Puci
M ELO D R A M A
(Sofronija i Olindo, Ljubica), . G unduli
(Sunanica). Iako je u dubrovakoj vari
janti melodrame ostvaren sinkretizam um etno-
sti, koji predstavlja osnovnu odrednicu ovoga
pozorinog anra, iako i dubrovaki melodra-
matiari koriste iste istroene sadraje, iji dete tajne (1800), Montagrijov pas (1814),
su izvori mitologija ili renesansni epovi, insis
tirajui na naglaenom lirizmu i polimetriji,
dubrovaka m elodram a u svojoj strukturi i
funkciji pokazuje znatna odstupanja od anra
iz kojeg je proizila. To .su pre svega apsolutna
prednost pesnikog teksta nad m uziko'balet-
skim delom, znatno skrom nija pozorina m a
inerija i spektakularni elemenat, odsustvo
kominih i grotesknih elemenata, izrazit mo-
ralistiko-didaktiki cilj, angaovanost koja
dubrovako m elodram sko pozoriSte pribliava
tada veoma uticajnom jezuitskom teatru.
Lit.: S, Arteaga, L e rivoluzioni de! teatra m usi
cale itaiiano dalla sua origine fin a a l prsent, 1785;
A. Solerti, G H albari del m elodram m a, 1904; E.
Bertana. In Arcadia, 1909; A. Maeyer, Die Oper: eine
A nleitung zu ihrem Verstndnt's, 1929; G. Roncaglia,
L a rivoluzione m usicale italiana del secolo X V II,
1928; R. A. Stratfil. T he O pera, 1931; F. F ano, L a
Camra ta jio ren tin a , 1934; . Capri, Il m elodram
m a dalle origini ai n o stri giorni, 1938; U . Rolandi,
Il libretto per m uica attraverso i tem pi, 1951; C.
Calcaterra, Poesia e canta, 1953; L. R onga, L a
nascita del m elodram m a dallo spirito dlia poesia, in
Teatro del Seicento, a cura i L. Fass, 1956.
2. (fr. mlodrame, engl. melodrama). Novi ob
lik pozorinog kom ada nastao krajem 17. veka
u Francuskoj i Engleskoj, u punom procvatu
prvih decenija 19. veka. U poetku meavina
proze i muzike (otuda ime), m. postepeno gubi
muzike elemente, kojim a su najee isticani
ulazak linosti na scenu, pauze, patetini prizori
i baletske partije. Dramski tekst odlikuje slo
ena sadrina, dram ska intriga bogata neoe
kivanim zapletima. Veliki emotivni naboj po-
verava se arhetipskim linostima i zbivanjima
koje ne prelaze granicu banalnog (brine
majke, ene grenice, osram oena evica,
odani ljubavnik, nesrena siroad, razbojnici,
tirani, optuivanje nevinog, sudbina bespo
mone devojke, prinudni rastanak ljubavnika,
tragina uzbuenja zbog neoekivanog prepo
znavanja ili gubitka, it.). U m. vrlina se bori
protiv poroka, dobro protiv zla, oklevetana
nevinost trijum fuje posle neverovatnih peripe
tija; ambijentacija je esto egzotina (tema
ropstva, nesrenog crnca); omiljene su spekta
kularne scene (brodolom , poar, poplava, raz
bojniki prepad, ubistvo). Stil m. je patetian,
emfatian i trivijalan. Izrazita je m oralistika i
didaktika tendencija. M. ne potuje nikakva
pravila i esto predstavlja slobodnu dram ati
418
zaciju kakvog pustolovnog rom ana. Naj-
tipiniji predstavnik ovoga anra je Francuz
ilber de Pikserekur. Posle njegovih kom ada
(ima ih preko stotinu), m eu kojim a su naj
poznatiji: Viktor ili dete ume (1798), Selina ili
Naputen manastir (1816), Valentina ili Zavo
enje (1821), M rtvaka glava (1827), Polter ili
Amsterdamski delat (1828), usledie poplava
m elodram skih kom ada, koji se sa velikim
uspehom prikazuju tokom celog 19. veka u
pozoritim a parikih etvrti. Publici su se izu
zetno dopali i Kenjie sa Solomonovom presu
dom (1802), Dobinji sa Dva narednika (1823),
D ikan sa kom adim a Tereza ili sirotica iz
eneve (1820) i Trideset godina ili ivot jednog
kockara (1827), u kom e je prim etan prelaz
m elodram e ka rom antinoj dram i. Pored ovih,
naslavnijih, m elodram e piu: Buroa, JBuardi,
K orm on, Deneri, Dekursel, osije, Karmu,
M oro, Delakur. Tvorcem engleske melodrame
sm atra se J. K. Kros, iji je kom ad Crnobradi,
Gusar (1798) stekao veliku popularnost. M odu
crne magije na pozorinoj sceni uvodi M ank
Luis sa svojom dram om Duh zam ka (1797).
Veliki uspeh imaju i brojne adaptacije Pikse-
rekurovih i drugih francuskih melodrama. U
Sjedinjenim D ravam a m. ulazi u modu tek
krajem 19. veka (D. Busiko) i njena popular
nost traje u 20. veku. Pod uticajem francuskog
m elodram skog pozorita postao je ovaj anr
popularan i u Rusiji, u poslednjoj etvrtini 19.
v. Ruski m elodram atiari (V. aenko, N.
irkin, V. Travski, P. Nevezin i drugi) naroito
neguju tzv. socijalnu melodramu, koja se poja
ano bavi ivotnim i drutvenim temam a. U
20. v. m. trpi mnoge modifikacije i sve vie se
udaljava od svog prvobitnog oblika; istovre
meno, elementi melodramskog (shvaenog
sada kao kritika kategorija) javljaju se u
drugim knjievnim oblicima. D anas postoji
sklonost da imenom m. nazovem o svaki ko
mad sa naglaenom sentimentalnou, neoe
kivanim obrtim a i euforinim oseanjima, te
se u tom smislu moe govoriti o filmskoj ili
televizijskoj melodrami, u koje mogu biti
utkane due ili krae muzike i baletske sek-
vence. M odernim potom kom ni. moe se
sm atrati -+ kriminalni roman (- triler).
Lit.: R. Rolland, L es origines du thtre lyrique
m oderne, 1895; A. Solerti, L e origini del m elodram
m a, 1903; E. Istel, D ie E n isteku n g des M elodram as,
1906; P. G inisty, L e m lodram e, 1910; R. Austen,
L es prem iers m lodram es fra n a is, 1912; . Bona-
ventura, Saggio storico sul teatro m usicale in Italia,
1913; M. Steimtzer, V,ur E ntw icklungsgeschickte des
M elodram as, 1918; Andra dlia Corte, L 'opera
com ica italiana del 1700, I II, 1923; N icola Valte,
419
Origitii del m elodram m a, 1936; C . v. Beiien, Les
origines du M lo d ra m e, 1927; H . M a rten s, Das
M elodram a, 1932; A. C a p ri, I l M elodram m a delle
origini a i giorni nos tri, 1939; H . C lesius, Z u r
sth etik des M elodram as, diss., 1944; M . V. D isher,
B lo o d an d thunder, 1949; M. W . D ish er, M elodram a,
1954; I. van er V een, L e m lodram e m usical, 1955;
F . S in fo n a, S to ria de! m elodram m a, 1961 ; R.
G ia z o tto , Poesia m elodram m a!ica, 1952; D . P avlo-
vi, M elodram a i poeci opere u sta ro m D ubrovniku,
1952; M . B o o th , English m elodram a, 1966; F.
R ahill, The W o rld o f M elodram a, 1967; R. B. H eil
m an , T ragedy a n d m elodram af 1968; D. G rim sted ,
M elodram a unveiled, 1968; J. S m ith, M elodram a,
1973. S .S t .- Z .K
M E L O S (gr. jiXo) Stariji term in od liri
ke. U staroj G rkoj uveden da bi se u form al
nom pogledu razlikovale lirske pesme od kom-
pozicijski sloenijih junakih pesam a ili epova.
Prvo je m. oznaavao lirsku pesmu koja se
pevala uz pratnju instrum enata, a zatim
pesmu uopte, pevanje, nain pevanja, melodi
ju, zvuk. D anas je m. skupni pojam za ozna
avanje osobina melodije neke stilske epohe,
neke etnike celine, kompozicijske vrste. Ter
min melodika, nauka o melodiji, izveden je od
term ina m. -+ Melika. M. Mat.
M EL PO M E N A (gr. M K.rco^vr|} Jedna od
devet -* Muza, prvobitno vezana za pevanje,
a docnije je postala zatitnica tragedije. U
likovnim predstavam a, atributi su joj tragika
maska koju dri u ruci, i esto H eraklova
tojaga, simbol najee opisivane tragine he
rojske sudbine. S.S.
M EM O A R I (fr, mmoire spomenica, sea-
nja) Pripovedno delo u kom e se izlau
uspom ene autora na neka znaajnija drutve
na ili kulturna zbivanja u kojim a je pisat:
uestvovao ili je bio njihov oevidac. Slika
vremena, portreti i zakljuci prelam aju se kroz
prizmu linih preivljavanja i sudbine au to ra u
doba o kome se govori, ali su i pod vidnim
uticajem posledica koje je ono donelo. M . se
piu sa vremenskom distancom od dogaaja
na koje se odnose, kada su njihovi uzroci i
potonji uticaji ve jasniji. Uz hroniko izlaga
nje esto su prisutne ocene i objanjenja auto
ra, a postojea predstava se proiruje i osve-
ava mnotvom asocijacija i injenica koje
nisu u najneposrednijoj vezi sa osnovnom
temom, ali doaravaju atmosferu. Pored sea-
nja, za pisanje m. autori koriste svoje i tue -*
dnevnike, zapise, izvetaje i arhivsku grau.
esto se ti dokum entarni materijali unose u
dela i ine njihovu strukturu raznorodnom .
M EN ESTREL
M noga ostvarenja koja se svrstavaju u m.
nalaze se na granici izmeu dnevnika, zapisa,
izvetaja i -* autobiografije. No, u svakom
obliku njim a se oivljava i razotkriva jedno
doba, jedan drutveni trenutak i likovi i uloge
uesnika i savremenika u njima. Izgraena je
predstava i pruena je mogunost da se putem
nje sagleda i doivi minuli istorijski m om enat i
ljudi u njemu a to su najhitnije odlike m.
Pored literarnog svojstva, m. sadre obi
lje grae i injenica koji su zanimljivi ne samo
za knjievne istoriare i kritiare, ve i za
pisce drutvene istorije. Subjektivni izbor
ivotnih injenica, njihova interpretacija i
slika prolosti kakvu je video ili kakvu je eleo
da prui pisac m. esto su proeti tendencijom
da se prikau dobre strane ideja za koje se on
sam zalagao i da se ukae na njihovu realiza
ciju. No, to m ukoliko ne umanjuje interesova-
nje kako knjievnog i drutvenog istoriara,
tako i obinog itaoca za sliku vremena i za
grau koju m . donose za drutvenu i kulturnu
istoriju. M , kao knjievna vrsta neguju se od
najranijih vremena, od antikog d oba (Kseno-
fon, Cezar), do najnovijeg vremena (naroito
su negovani u Francuskoj Ruso, kasnije u
Nemakoj Gete, zatim u Rusiji Hercen).
U 19. i 20. v. m em oarska literatura je vrlo
bogata, a posle prvog i drugog svetskog rata
neka dela ove vrste doivela su veliki publici
tet (npr. m. erila, De G ola, marala uko-
va). K od nas su od posebnog literarnog i
istorijskog interesa m. S. Pievi% Prote M.
Nenaovia, J. Ignjatovia, R. olak ovia.
Posle narodnoosloboilake borbe uesnici su
dali obilje mem oarskih zapisa.
L it.: A, v, H a rn a k , K ritik von M em oiren und
Tagebchern, 1950. S. .M .
M E M O R A B IL E (lat. memorabile vredan
pam enja) Prem a A. Jolesu jed n a od vrsta
-* jednostavnih formi; u svim pojedinostima
opisan dogaaj vredan spomena, supr. o
kazus, koji opisuje neki obian, svakodnevni
dogaaj (prvobitno sudski).
L it.: A, Jolles, E infache Formen, 1974; O .
G m e r, Vom M em orabile zur Schicksals!ragdie,
1931. -* Jednostavne form e. SI.P.
M EN E ST R E L (starofr. menestrel slube
nik, peva u slubi plemia) Srv. fr. i eng.
pevai uglavnom epskih pesama, svojih ili tu
ih. M . su bili u slubi plemia; krajem 14. v.
imali su u Engleskoj i svoju kolu. M. su blii
- onglerima nego trubadurima, jer se za
njihovo pesniko stvaralatvo nije vezivala
originalnost: oni su vie tumaili poeziju dru-
gih^V. i. -+ minstrel. S.S.
M EN IPSK A SATIRA
M EN IPSK A SATIRA (lat. satura Menippea)
Vrsta antikih satirinih spisa razliitog
obima, sastavljenih u prozi protkanoj stihovi
ma koji se organski uklapaju u izlaganje pri-
povedane radnje ( prosimetar). N azva staronem. poeziji Heliand (Spasitelj, ime potie
na je prem a svome tvorcu, gr. satiriaru Me-
nipu iz G adare (3. v. st. e.). N astala je iz
polusatirine (krniko-stoike) popularno-filo-
sofske propovedi (- dijatriba). kojoj duguje
naelo zdruivanja ozbiljne pouke i ale (gr.
anou oye^oiov, lat. ridendo dicere verum).
U smerena protiv predrasuda, religijskog i filo-
sofskog dogmatizma, m, s. se slui karikatu
rom, personifikovanjem, parodijom mitova
(Homerovih, Platonovih, npr.). Tek V aronove
lat. Salurae Menippeae (1. v. st. e.) ohezbedile
su ovoj knjievnoj vrsti ugled u antikoj knji
evnosti. N a noviju evropsku knjievnost uti
cali su neposredno m. s, O tikv ljenje (Apocolocyn-
thosfs, g. 53 54. n. e. Rimljanina Seneke Filo-
sofa) i obimno delo Lukijana iz Samosate, u
kome se samo ogleda M enipov uticaj. U
poznoantikoj lat. knjievnosti elementi tipini
za izraz m. s. javljaju se i u nekim delima
vaspitno-moralistike i filosofske sadrine
(enciklopedija M arcijana Kapele, kraj 4. v., i
Boetijeva Consolatio Philosophiae, oko 520.
n.e.). Neki satirini spisi novije evropske knji
evnosti vezuju se naslovom, reminiscencijama
i formalnim osobenostim a za predanje antike
m. s. (fr. politiki pam flet Satyre Mnippe,
1 593 94). N o najnovije definicije evropske m.
s. (N. Fraj) ne rukovode se sam o spoljanjim
obelejima, ve ovu knjievnu vrstu prepozna
ju u Rableovom Garganuti t Pantagruelu,
Sviftovom Guliveru, Volterovom Kandidu,
Batlerovom Edginu (Erewhon, 1872), Hakslije-
vom Hrabrom novom svetu, pa i u Erazmovoj
Pohvali ludosti i Bretonovoj Anatomiji melan
kolije.
Lit.: F. G iroux, L a C om position de la S. M .,
1904; R. Helm , Lucian u n d M enipp , 1906; J. W ight
Duff, Romart Satire, 1937; N. Frye, T he A n a to m y o f
Criticism , 1957; C. a. van R ooy, Studies in classical
S a tyre and related literary T heory, 1966; D . G.
Colem an, R abelais, 1971. M .F.
M ESECO SLO V (stsl. sibc.mecAoe*) prem a
gr. jir)VoX.6yiov) K alendar sa podacim a o
tome koji se praznici i sveci slave u odreene
dane. Uz ove podatke mogu biti - tropari i
-+ kondaci, ili oznaka -> zaela koje treba
itati iz jevanelja i apostola, ili podaci o -
prokimenima i alilujarima. U tom sluaju je
m. sastavni eo -* sinaksara, esto pod nazi
vom CbOpbHUKb eu MC4UMb.
Lit.: H. G. Beck. Kirche und theologische L itera
tur im byzantinischen R eich, 1959. D.B.
420
M ESECN1K - Minej
M ESIJA D A (od Mesija) D uhovni spev u
kom e se opeva ivot i stradanje Isusovo, U
od prvog izdavaa), ep nastao oko 830; i
O tfridova Knjiga Jevanelja ( Evangetienhar-
monie), 863 71, ep u rim ovanom stihu. N aj
poznatija m. je M essias (M esija), 1748 73,
spev F. G . K loptoka u heksam etru, u 20
pevanja; glavni izvori su m u Biblija i M iltonov
Izgubljeni raj. M..
M E S IJA N IZ A M (od gr. oblika hebr. reci
maschiach mesija, to u Starom zavetu znai
miropom azani, izabran kao obeani kralj-
-spasilac, a to je u hrianskoj religiji Isus)
1. Religiozni duhovni i politiki pokret to
oekuje izbavljenje od mesije; ali M . je i pa-
ranoika opsesija pojedinaca koji veruju da im
je poveren veliki svetsko-istorijski zadatak ko
nanog spasenja ljudi, nacije i si., to je k at
kada imalo uticaja na istorijski tok stvari
ukoliko verovanje tih pojedinaca bude prihva
eno od neke nacionalne, rasne, politike,
verske ideologije. 2. Duhovni pokret u Polj
skoj oko 18401863. g., predvoen poljskim
pesnicima i misliocima (Mickjevi, Krasinjski,
Slovaki, Tovjanski), po kome je poljskom
narodu poverena religiozno-mistika misija
da bude nosilac osloboenja svih porobljenih
ftaroda. M.D.
M E SN EV IJA (ar. matnawi parna rima)
Izvorno persijska pesnika forma, u kojoj
svaki - bejt ima posebnu rimu, tako to
rimuju kraj polustiha i kraj stiha; shvatim o li
bejt kao distih, a polustihove k ao stihove, m.
je niz p arn o rimovanih distiha od kojih je
svaki za sebe sintaksika celina, jer opkora-
enje nije u pravilu dozvoljeno. Pevane su m.
uglavnom u m etrim a reme! (ram at), heze
(hazag) i m utekarib (-- aruz). Pojedina m.
moe sadrati i nekoliko hiljada distiha. U
arapskoj, persijskoj, turskoj i urdu literaturi
ova pesnika form a bila je rezervisana za sve
pesnike sastave izvesne duine (istorijske, di
daktike i si. spevove). K ao i - kasitla, m.
ima ustaljen uvod: poinje stihovima u slavu
boga, zatim slede stihovi u ast Prorokovu; na
to se nadovezuje panegirik nekoj uvaenoj
linosti, najee vladajuem sultanu, a potom
pesnik objanjava razloge koji su ga naveli d a
pie delo. Tek posle ovog prologa dolazi samo
pripovedanje, Mesnevijom se kratko naziva i
pesniko delo velikog istonog mistikog pe-
snika Rumija, sastavljeno od 26660 distiha,
421
iji je pun naslov Matnawf-i m haw f (Duhovni
distisi) .
L it.: M . G a rc in de T assy, R htorique et prosodie
des langues de l'O rien t m usulm an, 1873; E . J, W .
G ib b , A H isto ry o f O tto m a n P o etry, 1 9 0 0 - 1909; J.
R y p k a, D ejny p ersk a ldick literatury, 1963;
iranische L iteraturgeschichte, 1959; H isto ry o f Ira
nian L itera tu re, 1968. M . u .
MESODA (gr. p<r<p8f}; ^cro u sredini,
<>f) pesma) U stgr. tragediji tzv. sred
nja pesma, ponekad umetnuti deo - ode koji
hor peva izmeu strofe i - antistrofe. M.
stoji sam ostalno, bez odgovora, odnosno ne
ma svoju antistrofu. - Epoda, -+ proodos.
S .K - .
M EO V ITI STIH O V I L U silabikoj
verifikaciji raznosioni (-> heterosilabini ili, po
nekima, -* heterometrini) stihovi, koji se
slobodno meaju. U francuskoj poeziji to su
vers libres classiques (vers mls, vers
irrguliers), npr. kod La Fontena, a u polj
skoj wiersz nieregularny sylabiczny. 2. U
-* silabiko-tonskoj versifikaciji raznostop
ni (raznoiktusni) razmeri istog -> metra (npr.
jam pskog) koji se takoe slobodno (proizvolj
no) smenjuju. U ruskoj terminologiji uobi
ajen je termin B O J i b H b i H c t m x (ili raznostop-
ni neregulisani). D ok su ruski m. s. najee u
jam bu, nemaki su obini i u troheju, Srphrv.
se takoe javljaju i u jam bu i u troheju. O d
ruskih pesnika m. s. imaju npr. Krilov, Suma-
rokov, ukovski, Pukin, a M ajakovski ak i
u troheju^ Kod N em aca se javlja u Gelerta,
Lesinga, ilera, Vilanda. M. s. vode poreklo
iz renesansnog -> madrigalskog stiha. U ruskoj
poeziji najpre se razvio francuski tip m. s.
(preteno sa duim stihovima), zatim nemaki
tip (preteno sa kraim stihovima). U m. s, ne
spada regulisano smanjivanje stihova u hetera-
metrinoj strofi, npr. alterniranje etvorostop-
nih i trostopnih stihova. U koliko su ovi razli
itih m etara, onda su to -> logaei. U
srphrv. terminologiji m. 5 . se pom inju kao
slobodni jam bi i troheji (prevod K. Tara-
novskog sa ruskog). Oni su zapravo razno-
iktusni (uslovno razno st opni) silabiko-ton-
ski stihovi slobodno izmeani. Prim er meovi-
tog jam ba iz Kostieve pesme D o pojasa:
1. N a sla v o lu k sa m u la z iti s ta o ,
2. na usta joj, na D li-Crigrd,
3. a napre sam joj slao
4. telle lake, ivu poljupad.
5. Al ll ode za tello m . ..
1. petoiktusni, en. klauz., 11 slogova
2. petoiktusni, dakt. klauz., 10 slogova
3. troiktusni, en. klauz., 7 slogova
M E T A FIZ I K I PESNICI
4. petoiktusni, dakt. klauz., 10 slogova
5. etvoroikt., en. klauz., 9 slogova
Od meovitih stihova istog m etra valja razliko
vati meovite stihove razliitih metara, dakle
meovite metre. Ako se smenjuju vei delovi pe-
sam a ili nizovi stihova jednog metra delovima
ili nizovima drugog metra, onda je re o -+
polimetriji. Ostali sluajevi se svrstavaju u
poliritmiju, slobodne ritmove, slobodni
stih.
L it.: M. JI. I acnapoR , CoepeMeHHbiu pyccKuu
c m u x , BiiOJiHorpacjiHja, radovi pod br. 141,
168, 27, 150, k ao } poglavlje BojibHbtii xopen h
BOJibHuii sm o MasiKOBCKoro; C . A. M aT *,
PyCCKMH H HCMCUKIiH BOJIbiibIH AMO X V III
H avana X IX uesca h BOJibHMC sMObi }{CyKOBCKoro
(u z b .:) Hccjiego&auu.H no m eopuu a m ix a . red. B. M.
5KnpMynCKMH, 1978, 9 2 - 1 0 3 ; silabika versifi-
kacija; - silabiko-tonska versifikacija. . R.
M ETABOLA (od gr. (j.ETaj3oA,T) promjena)
Termin antike retorike s vie znaenja: 1.
(lat. varietas, varkuio) Skupni naziv za sve
vrste promjene, osobito nagle (-* aprosdoke-
ton), u tonu izlaganja, izboru rijei i uope u
jezinom izrazu. 2. D rugo ime za - polip-
toton. 3, Ponavljanje iste stvari razliitim
rijeima; - ponavljanje. 4. (lat. iteratio)
Ponavljanje istim rijeima ili izrazima istih ili
srodnih misli, npr. Sto bi, bT. - Ja sam ula i
drugi mi kau (nar, pjesma); -+ sinonimija i
-+ tautologija. 5. Kod Aristotela; nagao i
neoekivan preokret u radnji tragedije,
izazvan nekim vanjskim dogaajem koji nije
rezultat loginog to k a radnje. Podvrste su joj
peripetija i -* anagnorizam. Z.D.
M ETA FIZI K I PESN IC I - G ru p a eng. pe
snika prve polovine 17. v., sa nekim zajedni
kim osobinam a po kojim a je njihova poezija
srodna poeziji -* baroka u drugim evropskim
zemljama, posebno p. -* gongorizmu i ital. -*
marinizmu. Glavni su predstavnici m, p. D.
D on (15721631), D. H erbert (1593-1633),
R. KraSo (1 6 1 3 -4 9 ) i H . Von (16 2 2 -9 5 ).
D on je osniva pravca i njegov najuticajniji
pesnik; zato se u savremenoj eng. kritici m. p.
nazivaju i D onova kola. T em atika im je
ljubavna i religiozna (ova druga daleko pre-
vlauje), a pesniki postupak intelektualisti
ki; njihove pesme imaju esto vid logikog
izvoenja i zakljuivanja, vrlo zamrenog i
protkanog pojmovima iz teologije, astronom i
je, m atem atike i dr. nauka (otuda naziv
metafiziki, koji im je dao S. Donson,
kritiar 18. v.). K arakteristian je za m. p, i
conceit (srodan ital. -+ konetu), sloeno
proireno poredenje sa slikam a iz nauke ili
M ETA FO RA
svakodnevnog ivota, kojima m. p. ele da
iznenade i zaprepaste itaoca. Uopte, efekat
iznenaenja ini bitnu crtu ove poezije (naro
ito Donove), a isto tak o i duhovitost (eng.
wit), izraena u ironinosti i paradoksalnosti
njihovih uenih logikih konstrukcija. Istorij-
ski gledano, m. p. su predstavljali reakciju na
platonistiko-petrarkistiku, pastoralnu i mi-
tologistiku poeziju Spensera i njegovih sled-
benika; otud su oni izbacili iz svoje poezije
klasinu mitologiju i pisali nam erno svakida
njim remkom, ali su zbog svog preteranog
paradiranja uenou ostali teko pristupani.
M anir m. p. brzo se iiveo i oni su dugo bili
zaboravljeni i potcenjeni; ali u 20. v. T. S.
Eliot i njegova kola ponovo su ih otkrili,
nali slinost njihovog m anira sa postupcim a
moderne poezije, i doveli ih u sredite intere-
sovanja eng. kritike, preko koje su i drugde
postali predmet interesovanja i prouavanja.
Lit.: Cam bridge H isto ry o f English L iterature,
1934; T. S. Eliot. M etaphysical Poets, Selected
E ssavs, 1936; H . G ardner, M etaphysical P oets,
1957; A. Alvarez, The School o f Donne, 1961; E,
Miner, The M eta p h ysical P o ets, 1969.
M ETAFORA (od gr. [icxaccpopd prijenos)
Najtipiniji sluaj promjene znaenja rijei;
najopenitiji i najei pjesniki - trop, T ra
dicionalno se definira kao jezino izraajno
sredstvo prenoenja znaenja ili neuobiajene
upotrebe rijei. M ., najprije uoena i opisana
u pjesnikom jeziku, kod Aristotela je naziv za
svaku vrst tropa; M . se sastoji u tom e da se
stvari nadjene ime koje pripada neem dru
gom; pri tome se prijenos vri bilo s roda na
vrstu, bilo s vrste na rod, bilo s vrste na vrstu,
bilo po analogiji (Poetika 1457b). Prvi i drugi
sluaj danas se obino naziva sinegdohom,
trei -* metonimijom, a samo etvrti, prijenos
po analogiji, m. je u dananjem smislu. Isto
izjednaavanje m. -e sa svim vrstam a prijenosa
znaenja nalazimo i kod grkih retora, kao i
kod Cicerona. U tom smislu i danas se upo
trebljavaju termini m., metaforiki, rae-
taforizaeija za svako prenoenje znaenja. N o
kasnije se za takve sluajeve uobiajio naziv
trop; tako ve Kvintilijan (1. st. n. e.) za sve
figure prijenosa znaenja im a term in tropus.
K ako se kod svih tro p a radi o prijenosu zna
enja, postavlja se problem preciznijeg odree
nja m.-e, i tu postoje mnogi sporovi. Problem
je i kako opisati odnose elemenata koji je ine.
Aristotelovsko shvatanje m.-e kao analoke
upotrebe rijei zastupaju npr. Ogden i Riards
(The Meaning o f Meaning, 1923) kad kau da
je ntru najopenitijem smislu upotreba jednog
422
oznaitelja (reference) za skup stvari izmeu
kojih postoji odreeni odnos da bi se olakalo
uoavanje analognog odnosa koji postoji u
nekoj drugoj skupini stvari. Blisko je tome
odreenje m.-e kao odnosa slinosti. D.
Kempbel veli; U m.-i jedini je odnos slinost
(Philosophy o f Rhetoric, 1841), . M oris sma
tra jezini znak metaforikim ako se upotreb
ljava za predm et koji on u doslovnom smislu
ne oznauje, ali koji im a neko od svojstava
predm eta koji on norm alno oznauje. U novi
je vrijeme ee se inzistira na m.-i kao neuobi
ajenoj upotrebi rijei. To jednostavno izrie
Oksfordski rjenik engleskog jezika: M . je
govorna figura u kojoj se ime ili opisni termin
prenosi na neki objekt za koji se ono ne moe
obino upotrijebiti (to which it is not properly
applicable). Ekstrem ni izraz tog shvaanja,
nastao pod utjecajem Vitgentajnove filozofije,
definicija je m.-e kao neispravne upotrebe
jezika. U svojim kasnijim radovim a I. A.
Riards je modificirao svoje gledite: m. mu je
sada najvie sredstvo kojim se disparatne i
D .P .
dotada nepovezane stvari dovode u poeziji u
vezu radi djelovanja na stav (attitude) i
impulse koji izviru iz njihove kolokacije i iz
kom binacija uspostavljenih meu njima. Po
stoji m alo m.-a uinak kojih se moe, ako se
paljivo razm otri, svesti n a logike odnose
{Principles o f Literary Criticism, 1925). N eto
kasnije, on vie naglaava meuigru elemenata
koji ine m.; N ajjednostavnije formulirano,
kad upotrebljavam o m., imamo dvije ideje
o razliitim stvarima, koje djeluju zajedno i
podravane su jednom rijei ili izrazom ije je
znaenje rezultanta njihovog uzajam nog djelo
vanja (Philosophy o f Rhetoric, 1936). M . Ri
ards dijeli na dva faktora: na tenor (sadraj)
ili osnovnu ideju, i na vehicle (sredstvo) ili
posuenu ideju ili ono emu tenor slii.
Utvrivanje dva elem enta u m.-i nalazimo po
slije Richardsa kod mnogih drugih uenjaka
koji su se bavili m.-ora. T ako M. Blek nagla-
uje da se u m, radi o meuzavisnosti dva
m eusobno razliita elementa ija se zajedni
ka svojstva u metaforikoj upotrebi izdvajaju i
istiu, dok se ona ostala zanem aruju. F. Vil-
rajt nalazi takoer u svakoj m. dva faktora
koje naziva epiforom i dijaforom : epifora
upuuje na ire semantike kontekste i impli
cira nova znaenja, a dijafora tei da kon
centrira znaenje m.-e na jedan unutranji
fokus, te tak o pjesma u kojoj je m. upotrijeb
ljena dobiva predm etnu realnost, izmeu epi-
fore i dijafore postoji stalna tenzija koja m.-i
daje snagu djelovanja. T ako i M. Fos: A/, je
proces tenzije i energije koji se oituje u jeziku,
423
a ne u pojedinanoj rijei. On uvodi pojam
rezonancije m.-e: to je tendencija da se njezino
znaenje iri i da se privlae druga polja znae
nja. M. je, sm atra Fos, mnogo prikladnija za
izricanje istine negoli slimbol, i to zato jer je
stvarnost dinamina, a m. se od statinog
simbola razlikuje upravo svojom dinam ino
u. I D. Bergren uoava u m.-i dvije tenden
cije, centrifugalnu i centripetalnu. Prva upuu
je na ire kontekste, a druga tei koncentraciji
znaenja. Posljedica prve jeste m nogoznanost
m., a druge m ogunost d a se vie m. usmjeri
na isti fenomen. Tu pojavu i m ogunost ire
nja znaenja rijei uoili su mnogi antropolozi,
lingvisti i psiholozi 19. st. koji su prouavali
postanak i razvoj jezika, pa su zakljuili da je
m etaforizacija jedan od osnovnih naina kako
jezik uope vri svoju funkciju imenovanja, a
pogotovo kako se prilagouje novim situaci
jam a: m. se esto javlja iz potrebe da se jezi
no obiljei neki sadraj za koji u jezikom
fondu ne postoji izraz (tako je ruska rije
cnyTHHK pratilac upotrebljena kao oznaka
umjetnih satelita Zemlje). To su m.-e od
nude. N o m.-e se stvaraju i za one sadraje za
koje ve postoje vlastita sredstva izraza u je
zinom fondu, ali su se dugotrajnom upotre
bom otrala, izblijedjela su, p a im se eli
dati nov, slikovitiji, izraeniji, uzbudljiviji
izraz. T o je izrekao jo Seli: Jezik je bitno
m etaforian; to jest, on obiljeava dotad
neopaene odnose stvari i ini to opaanje
trajnim sve dok rijei kojim a su oni obiljeeni
ne postanu vremenom znakovi za dijelove ili
razrede misli umjesto slika misaonih cjelina. I
tada, ako se ne pojave novi pjesnici koji e
stvoriti nove, svjee izraze asocijacijama koje
su tako bile dezorganizirane, jezik e biti
m rtav za sve plemenitije svrhe meuljudske
komunikacije {D efem e o f Poetry, 1840). Jezik
je pun izblijedjelih, leksikaliziranih ili mrtvih
m.~a: nitko u vezi s rijeima V rat i vrijeme'
vie ne asocira vrtnju, niti postoji kod govor
nika svijest da je pridjev um oran1 izveden od
glagola umoriti*. Tvrdnju da je jezik zapravo
nakupina m rtvih m.-a kuao je oboriti V.
Kuzen: barem dvije francuske rijei, zamjenice
je (ja) i glagol etre (biti), nisu nikad bile
m.-e. Ali F. M. MiJer je pokazao da se i
te rijei mogu dovesti u etimoloku vezu sa
sanskritskim korijenim a lcoji znae disati,
govoriti, odnosno disati, biti iv. Bez
obzira da li izuzeci stvarno postoje, nem a
sumnje da su svjesno ili nesvjesno stvorene
m.-e jedan od osnovnih resursa izgradnje
jezika. T ako S. K. Langer vidi u m.-i najvital
niji princip jezika, a vjerojatno i svakog sim-
M ETA FO RA
boiizma, a O. Jespersen kae da postanak
jezika ne valja traiti u proznoj, nego u pesni-
koj strani ivota. Konzekvencija je takvog
shvaanja d a je svako suprotstavljanje rijei
m., da ne postoje kombinacije rijei koje nisu
metaforine. N o dok u svakodnevnom govoru
mi te m etaforinosti jezika redovito vie nismo
svjesni, njezina je vanost izvanredno velika u
knjievnosti: ona umjetniki upotrijebljeni je
zik ini slikovitim, izraajno bogatim, igra u
njemu, k ako kae Riards, ulogu organizato
ra. Zato se m. esto naziva najpjesnikijim
izraajnim sredstvom jezika. Ve je Aristotel
to uoio: I jasnou, i draest, i svjeinu u
najveoj mjeri ima m. kao m alo to drugo;
njezinu upotrebu nije mogue nauiti od dru
goga (Retorika, 1405a). O n uz to naglaava
i njezinu kognitivnu, spoznajnu funkciju:
D obro upotrebljavati m.-e znai umjeti uoa
vati slinosti {Poetika, 1459a), a na drugom
mjestu u Retorici kae da emo pomou m.-e
najlake shvatiti i nauiti neto novo (1410b).
U tom smislu m. je suprotna ali, -* vicu: ona
povezuje razliito, dok ovaj razdvaja naizgled
isto; m. je intuitivna, nenadana spoznaja po
dudarnosti, vic nepodudarnosti. A/.-u takoer
esto povezuju s -* poreenjem. Ve je Kvinti-
lijan definira k ao skraeno poreenje kod
kojega je dolo do supstitucije poredbenih
korelata. Drugi je nazivaju implicitnom ili
krnjom poredbom i dre da se dopunjanjem
svaka m. moe razviti u potpunu poredbu.
Povezuje se i s -+ alegorijom, pa se kae da je
alegorija proirena m. ili niz m.-a gdje se jedan
krug pojava prenosi na drugi. O d podjela m.-a
najpoznatija je K vintilijanova: on ih razvrsta
va prema tom e vri li se prijenos od ivoga na
ivo (lisica, za lukava ovjeka), od neiva na
neivo (rukavac, za odvojak rijeke), od neiva
na ivo (pustinjska laa, za devu), ili od iva
na neivo (srce' grada, za sredite). T o moe
posluiti i k ao kriterij za razlikovanje m.-e od
drugih tropa kod kojih se radi, npr. kod -*
metonimije, o zavisnosti izmeu pojmova i s!.
Ako se slinost izmeu elem enata m.-e osniva
na jednoj toki, govorim o o jednostavnoj m.-i.
Ako je podudarnost u vie toaka, o sloenoj.
Postoje jo i druge klasifikacije. N o m., kako
lijepo kae J. M. M juri, nije samo ukras niti
je sam o in usporeivanja; u kreativnoj knji
evnosti najvie vrste ona je gotovo nain
poimanja.
Lit.: P. B. Shelley, Defense o f P oetry, 1840; G.
Cam pbell, P hilosophy o f R hetoric, 1841; F . Max
M ller, L ectures on he Science o f Language, 1862,
1865; F. Brinkmann, Die M etaphern, 1878: A. Biese,
D as M etaphorische in der dichterischen P hantasie,
M ETA FRAST
1889; A. Biese. Die Philosophie des Metaphorischen,
1893; G. K ohlfeld t, Zur sthetik d er M etap h er ,
Zeitschrift f r Philosophie, 1894; J. M ller, Das Bild
in der Dichtung: Philosophie und Geschichte der
Metapher , 1903; J. G . Jen n in g s, An Essay on M eta
phor in Poetry , 1915; H. W ern er, Die Ursprnge der
Metapher, 1919; I. A. R ichards, Principles o f Litera
ry Criticism, 1925; H . Pongs, Das Bild in der
Dichtung, 1927 1939, I9602; O . B arfield, Poetic
Diction. 1928; J. M id d leto n M u rry , Metaphor, 1927;
P. J. Flesch, Metaphysik des Symbols und der M e
tapher, 1931; I. A. R ich ard s, The Philosophy o f
Rhetoric, 1936; H . A d an k , Essai sur les fondem ents
de la metaphore, 1939; H . W . F ow ler, A Dictionary
o f M odern' English Usage , 1940; C . F, P. S tu tte r-
heim , I f c! begrip M etapher , 1941; C . D ay Lewis, The
Poetic Image , 1947; M . F oss, Sym bol and Metaphor
in Human Experience , 1949; R. S. C ra n e (p rir.)
Critics and Criticism , 1952; G . W halley, Poetic
Process, 1953; i*. W h eelw right, The Burning Foun
tain , 1954; S. K, L anger, Philosophy in a New Key,
1953; M. Black, M e ta p h o r , Proceedings o f the
Ar isto te lean Society, N . S. 55, 1955; N. Frye, Ana
tomija kritike, 1957; H. J, N ew iger, Metapher
und Allegorie, 1957; H. K o n ra d , Etude sur la me-
tapho/e, 19582; C . B ro o k e-R o se, A Grammar o f
M etaphor , 1958; L. C. K n ig h ts, B. C o ttle (tired.),
Metaphor and Symbol , 1960; W . S h u m ak er, Litera
ture and the Irrational, 1960; M . I. B aym . T he
presen t state o f the study o f m etap h o r , Books
Abroad, 35, 1961; G . S hngen, Analogie und M e
tapher, 1962; P. W heelw right, Metaphor and Reality,
1962; C. M. T u rb ay n e, The M yth of the Metaphor,
1962; Poetics, ured. D. D av ie i d r., 1963; H, M eier,
Die Metapher, 1963; E. Sewell, The Human M e
taphor. 1963; M . B. H ester, The Meaning of Poetic
Metaphor , 1967; M . f leTpOBiih. Mematpope u aJieio-
puje, 1967; H. W einrich, D ie M e tap h er , 1968. 2 .D .
METAFRAST (gr. |iEtotq>pa0 Tri^ - prevodi
lac) Naziv dobijen metonimijom, za vrstu
hagiografskog zbornika iji je prototip sasta
vio vizantijski knjievnik Simeon M etafrast
krajem 9. v.
Lit.; H . G . Beck, Kirche und theologische Litera
tur im byzantinischen Reich, 1959. D .B .
METAFRAZA (gr. ^eiacppotaiq tumaenje
drugim izrazima; prevoenje s jednog jezika
na drugi) Prom ena knjievnog oblika ne
kog dela, npr. prozno prepriavanje poezije
(- parafraza). K .M .G .
META JE Z IK (gr. iza, posle, i jezik
komunikacioni sistem znakova) U teoriji
nauke ili epistemologiji strogo se razlikuje
predmetni jezik od m. Razlika se moe ovako
definisati: ako je odnos izmeu dva jezika
takav da jedan ulazi u predmet opisivanja a
drugi sluzi kao sredstvo opisivanja, onda prvi
nazivamo predmetni jezik a drugi m. Pravilo je
424
da se za svaki vii nivo opisivanja dodaje po
jedan prefiks meta. T ako se jezik kojim
lingvistika opisuje prirodni jezik naziva m., a
sam je prirodni jezik u tom sluaju predmetni
jezik. Ali i lingivstiki m. moe postati pred
metni jezik ako ga opisujemo pom ou ap
straktnijeg teorijskog jezika. Taj bi se apstrak
tniji jezik zvao metametajezik. K ratk u a celo-
vitu sliku o tome k ako se zamilja hijerarhija
jezika po kriterijum u sve vee apstraktnosti
prua tzv. teorija semantikih stupnjeva, koju
inae zastupa nem. epistemoiog G. Klaus. Po
lazi se od to g a da postoji predm etni svet, pre i
izvan svakog jezika. N aziva se nulti stupanj.
Prvi stupanj ini jezik iji znakovi oznaavaju
predm ete iz nultog stupnja, to i jeste prirodni
jezik. Na drugom se stupnju nalazi m., tj. jezik
iji znakovi oznaavaju znakove iz prvog stup
nja. A ve se na treem stupnju nalazi jezik iji
znakovi oznaavaju znakove iz drugog stup
nja, a ovi potonji znakovi i sami oznaavaju
znakove iz prvog stupnja. Ovaj se trei stupanj
i naziva metametajezik. T o nije nivo naune
teorije, nego vii nivo naune m etateorije, tj.
nivo nauke o nauci ili teorije nauke (-> model).
Teorija nauke naziva jezik kojim se slui svaka
pojedinana nauka - m. Za jezik lingvistike,
koji smo naveli kao primer, to je ve na prvi
pogled jasno, ali nije u istoj meri oigledno da
je takav, recimo, jezik fizike, jer se njime ne
opisuje neki drugi jezik, nego pojave i procesi
u predm etnom e svetu. Ali i fizika, kao svaka
druga nauka, nem inovno podrazum eva posto
janje prirodnog jezika i slui se njime. A mora
ga porazum evati i sluiti se njime zato to je
on u kulturi prvostepeni znakovni sistem (-+
semiotika). Osim toga, to to se prirodnim
jezikom moe opisati ne p o dudara se s onim
to se u nauci opisuje. N au k a zapravo opisuje
one elemente i njihove meusobne veze u
predm etim a ili klasam a predm eta koji se mo
gu naunim sredstvima izdvojiti i identifiko-
vati, a to znaci da opisuje izvesne invarijantne
strukture u beskrajno raznolikome predm et
nom svetu. Te strukture nisu neto to je
neposredno dato, nego ih nauka konstruie
pomou odreenog broja proverenih naunih
postupaka. I da bi se one opisale, nije dovo
ljan prirodni jezik, nego se na njegovoj osnovi
m ora nadograditi jedan poseban, sa izvesnim
novim svojstvima, to i jeste nauni m. Ako bi
trebalo povui granicu izmeu nauke u 19. i u
20. v., onda bi verovatno jedna od bitnih
razlika bilo to to u ovoj drugoj postoji jasna
svest o tom e da nauka uvek ima posla s
naunim strukturam a i da te strukture ne
postoje bez jezika pom ou kojeg ih nauka
425
opisuje. Z ato se tolika panja i poklanja m..
razvijena je posebna teorija o njemu, a u
okrilju ove teorije sazdana je dosta sloena
epistemoloka slika semantikih stupnjeva,
koji su na poetku ve pom enuti. Razume se,
jezik nauke, i kada sc o njemu nije toliko
razmiljalo kao danas, redovno se razlikovao
od obinoga jezika (tj. prirodnog) ve time to
se slui terminima. Termini zaista u sebi sadre
sve osnovne odlike m. Jer da bi jedna obina
re mogia da postane termin, m ora se pre
svega ukinuti vieznanost koja joj je inae
svojstvena. Osim toga, znaenje koje termin
dobija (a moe dobiti jedno i najvie dva, od
kojih je drugo obavezno dopunsko) odreuje
se pomou naune definicije, Definisanje zna
enja nije u sutini nita drugo nego nje
govo konstruisanje u teoriji dotine nauke.
T ako je, recimo, term in toka u Euklidovoj
geometriji dobio znaenje na osnovu definicije
da je to ono to nem a elove, ali i ovo
znaenje i sama taka predstavljaju u sutini
konstrukte koji svi sazdani u Euklidovoj teoriji
prostora. Moe se, dakle, zakljuiti da je
prva odlika m., kad ga uporeim o s prirodnim
jezikom, to to je on precizniji, poto vea
preciznost dolazi s ukidanjem vieznanosti, a
isto tako i sinonimije, homonimije, nekih
pleonastikih i ak tautolokih obrta, jer pri
rodni jezik svega toga ima u prilinoj meri, S
druge strane, poto se preciznost postie tako
to se novo znaenje definicijom izoluje i kon-
struie na vioj teorijskoj ravni, m. je nuno i
apstraktniji. Preciznost i apstraktnost dva su
uzajam no povezana svojstva koja nm om o
guuju da bude sredstvo egzaktnoga naunog
opisivanja. Stoga se i kae d a m era naune
egzaktnosti jednoga opisa neposredno zavisi
od preciznosti i apstraktnosti upotrebljenoga
m. Najprecizniji su i u isti mah najapstraktniji
m. koji se upotrebljavaju u logici i u nekim
matem atikim disciplinama, a u novije je vre-
me dolo do izvesnoga njihovog ujedinjenja u
m atem atikoj logici. M. logike i m atem a
tike sposobni su, zbog svoje visoke apstrakt
nosti i preciznosti, da preuzmu ulogu na viem
nivou, tj. za jedan stupanj iznad ostalih m.
Zbog toga ih je epistemologija mogla da uzme
ili kao osnov jedinstvenog iii kao ogranke
razuenijeg optenaunog m. To je pokuaj da
se konstruie jedan jezik na kom e bi sve nauke
govorile. N o to je u isti m ah bilo i postavljanje
dosta visoke mere naunosti u 20, v. O ste-
penu naunosti ili egzaktnosti jedne nauke
poelo je d a se sudi na osnovu toga da li se
ona moe ili ne moe i u kojoj se meri moe
koristiti optim logiko-matematikim m. Ili
METAJEZIK
drugim recima: da Ii je opis koji se u njoj daje
takav da se moe i u kojoj se meri moe
prevesti na matematiko-logiki m. T u se i
nalazi pravi razlog to sve ee nailazimo na
radove iz lingvistike, pa i na radove iz nauke o
knjievnosti, koji su proarani iogiko-mate-
matikim simbolima. U mnogim sluajevima
ove simbole treba shvatiti kao signale koji
nam govore da lingvistika i nauka o knjiev
nosti ele d a povise svoju naunost do granice
koju je postavila sa vremena epistemologija.
Ali je dananji poloaj nauke o knjievnosti
doista paradoksalan. A paradoksalan je ve i
zato to se, s jedne strane, sistematski doka
zuje da ona moe postati egzaktnom, pa ak i
prem a visokim epistemolokim kriterijumima,
a s druge se strane uporno porie d a je uopte
nauka. Opisi (ili interpretacije) knjievnih
tekstova koji se daju s ovih suprotnih pozicija
u velikoj su meri pojaali vavilonsko meanje
jezika, koje se inae pooavna osea u izua
vanju knjievnosti. Jedno je ipak nesumnjivo:
knjievnost se ne moe izuavati istim jezikom
kojim se i sama knjievnost slui. O tome.
prvo, zakljuujemo ve na osnovu opteprih-
vaenog epistemolokog pravila da se m. m ora
razlikovati od predm etnoga jezika, jer ako
nem a razlike, opis e biti tautoloki, tj. pokto-
pie se u toj meri sa onim to opisuje da e
izgubiti svaku svrhu. Jer je apsurdno opisivati
muziku jezikom muzike (to bi bilo neto po
put sviranja o sviranju), ali izgleda da tako
ne misle oni koji pom ou jezika knjievnosti
uranjaju u knjievni tekst, s tatom nadom da
mogu preciznije i lepe rei ono to je u tekstu
ve reeno. A d a je zaista tako, o tome takode
moemo zakljuivati iz injenice da su u celoj
dosadanjoj istoriji tum aenja knjievnosti
ulagani napori da se izgradi sopstveni w., ili su
to je bilo ee pozajmljivani m. iz
drugih nauka. Sama injenica da se u tumae
nju knjievnosti nije moglo bez nekog m.
reito govori kako se oduvek oseala potreba
za zasnivanjem zasebne nauke. Stoga je, razu
me se, bespredmetna rasprava a li treba ili ne
treba da postoji upravo - nauka o knjievno
sti. O no o emu se moe i m ora odluivati
jesu temelji na kojima e se ta nauka izgrai
vati, a to u isti m ah znai i temelji na kojima
e se izgraivati njen m. Postoji bogato a
ravo naslede, koje je osobito u novije doba
naraslo: ukljuivani su sistematski ili sporadi
no termini i celi term inoloki sistemi iz filoso-
fije i raznih njenih pravaca, iz raznih estetikih
kola, iz psihologije i psihoanalize, iz sociolo
gije politikih doktrina, iz prirodnih i egzakt
nih nauka, iz mnogih lingvistikih kola, i
METAKOMUNIKACIJA
najzad iz - kibernetike, - teorije informacije i
semiotike. Odve velika zajednica razno
rodnih term ina stvara haos, pa je prvi zadatak
da se taj haos koliko je god mogue ukine
terminolokim ujednaavanjem. Postoje razli
iti putevi koji ka takvom e cilju vode, a izme
u njih je ve na prvi pogled najprivlaniji i
najblii zdravom e razumu sledei: stvoriti sop-
stveni m. na osnovu bogate zalihe term ina
koje je teorija knjievnosti sazdala u svome
dugom razvoju i u m nogobrojnim svojim
pravcima i kolama. Takav bi m. bio naj
prikladniji za nauku o knjievnosti budui da
je ponikao u njenome okrilju. M eutim, i on
bi imao znaajan nedostatak: zatvorio bi i na
naunoj periferiji zadrao nauku o knjievno
sti. Jer se nijedna nauna grana svejedno da
li je posredi hum anistika, prirodna ili egzakl-
na nauka ne razvija u 20, v. sam ostalno i u
svome pravcu, nego je, naprotiv, svaka od njih
okrenuta ka zajednikom e epistemolokom
stablu. Zato svaka od njih svoj m. samerava sa
optim metametajezikom, ukljuuje ga zapra
vo u hijerarhijski vii teorijski nivo, gde se
pojedinani nauni m. opisuju i propisuju
prema zajednikim kriterijuraima. U proua
vanju knjievnosti osetila se u poslednje vreme
dosta snana struja koja je na takve temelje
elela da postavi izgradnju novoga m. I budui
da je lingivistika u tom e prednjaila, pojavila
se kao posrednik, pa je svoj m. prenela u
nauku o knjievnosti. T ako je dolo do pojave
koja je nazvana lingvistikom invazijom u nauci
o knjievnosti. Poto lingivistika svoj predmet
ima u prirodnom e jeziku, a on je medijum za
knjievnost, nauka o knjievnosti m ora biti
tesno povezana sa njom. Ali obe one kao
zasebne discipline ulaze u krug semiotikih
nauka. Zato nauka o knjievnosti moe i treba
zajedno s lingvistikom, a ne preko nje, da
izgradi svoj m. prem a optim epistemolokim
kriterijumima koji se primenjuju n a izuavanje
znakovnih kom unikacionih sistema u ljudskoj
kulturi. Ako i k ada takav m. bude izgradila,
ukljuie se u opti nauni razvoj sa sam o
stalnim naunim dignitetom. Pri tom e se, n a
ravno, podrazum eva da je u razliitim nauka-
ma istraivanje podvrgnuto razliitome ste-
penu preciznosti i apstraktnosti, to zavisi od
prirode njihovoga naunog predm eta i od po
loaja koji dotina nauka moe zauzeti na
zajednikoj hijerarhijskoj lestvici. U tom e se
smislu nauka o knjievnosti, po svemu sudei,
nalaziti dosta daleko od pola na kom e se
nalaze tzv. precizne i apstraktne nauke.
L it.: G . K lau s, M oderne L o g ik. Abriss der for-
m aien L o g ik , 1967; G . K laus, S em io tik u n d E rkennt-
426
nistheorie, 1972; A. Pe(j)op\iaTCKHH, Hmo maKoe
mepMuH u mepMuHOJionvi, 1959; A. PetjjopMaTCKHH,
TepM H H KaK HJieH JieKCH HCCKOH CMCTeMET 8 3 b I K a ,
npoo.ie.Mbi cmpyKmypHOii .umitiucmiiKU, 1967; R.
K atii, Osnovni pojmovi suvremene lingvistike
teorije , 1967; R . K atii, T erm in o lo g ija u su v rem e
noj lingivistici, Jezikoslovni ogledi, 1972; fO. J I o t -
MaH, O MeiastibiKe THtto;iorHHeCKnx onHcaHHH
Ky.'ibTypu, Tpvffbi no JHaKoabtM cucmeuaM, 1969,
IV ; S. P etrovi, P o jam knjievne term inologije, u
Priroda kritike, 1972; K . E im erm ach er, U z p ro b
lem k n jiev n o zn an stv en o g m etajezika, Umjetnost
rijei, 1973, br. 4; V. H ajzen b erg , D iskusije o jezi
ku, Fizika i m etafizika , 1972; S. B arker, Filzofija
m atem atike . 1973. N .P,
M ETA K O M U N IK A CIJA (gr. - iza,
iznad i lat. com m unicatio saoptenje)
Predstavlja poseban tip -+ komunikacije, po
tom e to je sekundarna, izvedena iz prim arne.
N jena osnovna funkcija se sastoji u razvijanju
ili negiranju invarijantnih osobina -* proto-
teksta u sekundarnom , izvedenom tekstu (-
meta tekstu). Iz kom unikacionog lanca prim ar
ne kom unikacije (au to rx kom unikat pri
m alac,) nastaje novi kom unikacioni proces
koji se shematski moe predstaviti lancem:
autor2 kom unikat o kom unikatu (t.j. meta-
tekst) prim alac2. M etakom unikacione ope
racije mogu u osnovi da budu metajezike
(orijentisane na tumaenje izvornog teksta,
npr. interpretacija konkretnog knjievnog de-
!a) i m etakreativne, koje na bazi izvornog
teksta grade svojevrsni knjievni iskaz (npr.
razne vrste tekstova koje u svom modeliranju
naglaenije koriste odreene elemente knjiev
ne tradicije). Proporcija metajezikih i meta-
kreativnih operacija u m etatekstu nije uvek
jednaka (njihova ravnotea se ponekad postie
npr. u umetnikom prevodu). K oji e pol pre
vagnuti zavisi od m etakom unikacionog sub
jek ta (drugi autor, prevodilac, urednik, nau
nik itd.). O dnos subjekta m. prem a izvornom
tekstu moe d a bude afirm ativan i kontrover-
zan, relacije prototekst m etatekst naglae
nije ili slabije, vidljivije ili skrivenije. U inu m.
veoma je bitan semiotiki aspekat, koji se
sastoji u promeni znakovnog sistema proto-
teksta u strukturi m etatekst a (prenoenje sti-
listike, anrovske, semantike, aksioloke
invarijante, koje je uvek praeno veim ili
manjim obimom varijantnih reenja). O blast
m. veoma je iroka sadri opis konkretiza-
cije pojedinih umetnikih tekstova od strane
prim alaca (koji stvaraju metatekstove), nove
tekstove o tekstovim a, teorijski opis m, i poje
dinih m etakom unikacionih anrova, proua
vanje propusnosti i kvaliteta m etakom unikaci-
427
onog kanaia. Naglasak je stavljen na pol pri
jema, tako da teorija m. ima mnoge zajednike
m etodoloke postulate sa estetikom recep
cije.
L it.: j. Levy. Bude literarni reda e xa k m i vedou?,
1971; A. P o p o v i, P rob lem v literarne] metakomuni-
kdcie , Teoria m etatextu, 1975; H . L ink, Rezeptions-
forachung , Eirte Eirtjuhrung in Me i ha den und Prob
leme , 1976, F. M ik o A. P opovi, Tvorba a recep-
cia, 1978; H. R, Ja u s, Estetika recepcije, 1978
(p rev .); P. Jirsak , M e tatek st , Umjetnost rijei,
X X V I, 1982, br. 1 - 2 . M .H .
M ETA L EPS A (gr. fiRToArnj/n; prenoenje,
zamenjivanje) Termin antike retorike za
- trop (podvrstu metonimije), koji nastaje
kada se uzrok zamenjuje posledicom, tj.
kada se pojam koji logiki prethodi zame
njuje onim koji posle njega dolazi i iz njega
proizilazi. Npr., k ada se kae Od koievke pa
do groba um esto Od roenja pa do smrti,
S .K - ,
M ETA LO G IJSK A RAVAN O PISIV A N JA
-* Model
M ETA M O R FO Z A (gr. jieTa^optpeoCTiq -
pretvaranje, preobraaj) Pretvaranje iz jed
nog oblika u drugi, npr. oveka u ivotinju ili
biljku. M . su veoma este u grkim mito
vima (Dafne se pretvara u lovor, N ioba u
stenu itd.), i u delim a grkih, a naroito latin
skih pisaca. N ajpoznatije su Ovidijeve M eta
morfoze ( Metamorphoses), napisane u 15 knji
ga, u kojima je umetniki obraeno oko 250
grkih m itova koji se zavravaju nekom m. M .
je opisivao i Apulej. Njegove Knjige m etamor
foza ( M etom orphoseon libri) poznatije su pod
imenom Zlatni magarac ( Asinus aureus}.
Kasnije, m. nalazimo u -* bajkama i u rene
sansnoj i baroknoj knjievnosti. Po ugledu na
Ovidija i na ital. pisc^, a naroito na Boka-
ovu Bajku o Fijezolu (Ninfale Fiesolano),
pisci naega P rim orja pisali su m. koje su
nazivali pritvori (Petar Zorani). Motiv m.
koristi se u literaturi sve do naega veka (up.
K afka, Preobraaj, 1916). M.Di.
M ETA PLA ZM A (gr. {letocnX-aCTjuoq pre-
obliavanje) Termin antike - retorike za
izobliavanje rei ili oblika, nastalo dodava
njem (-> tmeza) i!i izosta vijanjem pojedinih
elemenata, glasova ili slogova (apokopa,
sinkopa, - elizija), stapanjem ili kontrakci
jo m (-+ sina Sefa), menjanjem, premetanjem i
si., ako slui opravdanoj stilskoj svrsi ili je u
pesmi prouzrokovano zahtevim a -+ metra.
M. je svaka prom ena utvrenog jezikog obli-
METAR
ka, transpozicija glasova ili glasovnih skupo
va, svaka fonetska ili m orfoloka modifika
cija. K od nas se m. i njenim podvrstam a
obilato sluio J. Jovanovi Zmaj. H.K.
METAR (gr. (.itpov mera) Organizo-
vanje stiha u pojedinim sistemima versifi-
kacije prem a odreenim shemama. U uem
smislu u antikoj metrici m. je jedinica
samerljivosti stiha (-+ stopa, dipodija). Dugi
i kratki slogovi se smenjuju organizovani u
stope, u kojim a je odreen poloaj arze i -
teze. Prem a tom e postoje jam pski, trohejski m.
itd. Po m etru se zove i antiki stih metri
kim, a tako se ponekad zove i vezani stih
uopte (-* metriki stih). U silabikoj
versifikaciji (sa stihom bez stopne razmereno-
sti), npr. u francuskoj, govori se o metru u
prvom redu kao o dimenziji stiha merenog
brojem slogova koji ga ine (H. Morje). to
se tie ritmikih mera (grupa, lanova),
tj. grupa slogova sastavljenih iz vie rei sa
jednim ritmikim akcentom na kraju grupe,
jedni ih svrstavaju u oblast m., drugi u ~*
ritam. U svakom sluaju savremeni fr. metri-
ari definitivno odbacuju pojam stope kao
varljiv. Pojam m. je u upotrebi naroito u vezi
sa ritmikim m eram a (npr, tetram etar kao
etvorolana varijanta dvanaesterca *-> alek-
sandrinca). U -* silabiko-tonskoj versi
fikaciji m, je reguli san o smenjivanje jakog
vremena (-* iktus, arza) i slabog vremena
(meuiktusni intervali ili teza) u stihu. Doi
vimo li prekid te pravilnosti, metriko-ritmika
struktura je naruena. Jako vreme obuhvata
jedan slog, a slabo bilo jedan (u dvosionim
stopam a) bilo vie slogova (npr. u troslonim
stopama). Broj i raspored slogova u stopi
odreuje vrstu metra. -* Trohej i -+ jamb
su dvosloni m. (sa iktusom na prvom odn.
drugom slogu), a- daktil, -+ amfibrah i -+
anapest trosloni. U upotrebi su i sinonimi
dvoelni i trodelni (ritmovi, metri, razme-
ri). I oblik stiha se odreuje vrstom metra. U
trohejskom stihu npr. iktusi se podudaraju sa
neparnim slogovima. M eutim, u konkretnom
pesnikom ritmu akcenti obino ne ostvaruju
metriku shemu iktusa. O ni mogu da izostanu,
npr. u srphrv. trohejskom desetercu na 3. i 7.
slogu: Poranio jj Kraljeviu M arko, Mogu i da
se pom ere na slabo vreme stiha, npr. na 6.
slog: Sjede care jj kazivati M arku (V, II, 403).
D uina stiha se oznaava brojem stopa (npr.
jam pski pentam etar ili petoiktusni jam b, za
razliku od etvoroiktusnog). U najnovije
vreme se za to rezervie term in razmer,
kojim se diferencira duina (vid) stiha o
METAR
vrste m. Razmer je inae sinonim za m. u
irem smislu rei. - Uz pojam m. ne ide
obavezno i pojam stope. Neki oblici isto ~*
tonske versiflkacije imaju m. (razmer), a nem a
ju stopu. Tako -* deoni stih ima m, je r me-
uiktusni intervali (1 2 sloga) mogu da se
percipiraju, ali zbog njihove neujednaene
promenljivosti nem a stope. M eutim, akce-
natski stih, koji ima samerljivost po broju
akcenata, po jednim a, nema metra, jer je
broj slogova u m euakcenatskim intervalim a
proizvoljan i sluhom neuhvatljiv. U srphrv.
metrikoj terminologiji stih se rede odreuje
vrstom stope i razm era (petostopni trohej),
a ee brojem slogova, dakle razmerom, uz
koji zastupnici silabiko-tonske teorije dodaju
i vrstu m etra (trohejski deseterac). Silabia-
ri, koji narodnom stihu poriu funkcionalnu
akcenatsko-trohejsku prirodu, slue se silabi-
kim odredbam a (nesimetrini deseterac, Ij,
sa cezurom iza 4. sloga). O snovni srphrv. me
tri su: trohej, jam b, simetrini -+ deseterac
i -* heksametar. Prva dva imaju vie raz
mera (od voiktusnog etverca do osmo-
iktusnog -* petnaesterea, a u troheju i -+
esnaesterca). U najnovije vreme K. Taranov-
ski sm atra da su simetrini (lirski) 10-terac i
nesimetrini osmerac deoni stihovi. Pojam
metra i, u vezi s njim, pojam -* ritma predm et
je zanimljivih sporova. T radicionalna m etrika
je te pojmove esto izjednaavala ili ih je
objanjavala kao apsolutno regularno smanji
vanje jezikih fenomena (m.) i jeziko realizo-
vanje metrike sheme (ritam). O dstupanja je
sm atrala pogrekama. U 20. v., na osnovu
nepodudaranja metrike sheme i konkretnog
pesnikog ritma, javlja se teza o njihovom
suprotstavljanju zbog protivljenja jezikog
materijala kalupim a metra, te dolazi do kom
promisa. N a ovo je odgovoreno da nije re o
protivljenju jezika, ve o pesniki organizo*
vanom nasilju nad jezikom. M. je samo
opteritmiki zadatak (B. Tomaevski), od Jo y K eyser, C h a u cer a n d the S tudy o f P ro so d y ,
nosno plan stiha koji ima zakone, ali dozvo
ljava odstupanja u okviru granica koje nam e
e zakon (R. Jakobson). T o znai da se m. ne
ostvaruje shematski, ve u obliku ivog ritma,
od stiha do stiha. Ritam ne odstupa od m.
nego u okviru njegovih optih zakona, izvodi
m etrom doputene varijacije. U najnovije vre
me javila se generativna m etrika (- teorija
stiha), po kojoj je m. u punom skladu sa
jezikom. M etrika shema je dubinska struk
tura stiha sa jakim i slabim pozicijama (voka
lima), koja se transform acijam a izraava u
povrinskoj strukturi. ak i kad gotovo po M emp u cMbtcA, k ceMaumui<e pyccKoio mpexemon-
lovina jam pskih stihova nekih pesnika poinje
428
akcentovanim prvim slogom, oni metriki nisu
nepravilni, jer prva pozicija u stihu, a tako i
dva uzastopna akcentovana sloga, nisu nosioci
-> metrikog akcenta. Osim toga, unutranje
pozicije u eng. jeziku ponekad obuhvataju dva
sloga. T ako se sva odstupanja ukljuuju u
pravila i jezik miri sa stihom, istina, uz rela
tiviziranje pojm a akcentovani slog i uz sua
vanje pojm a metriki akcenat. U najno
vije vreme teorija stiha sa uspehom ulazi u
interesantan problem odnosa m etra i smisla
(i ire stiha i smisla). Pokazalo se d a su
pesnici esto privreni odreenom m., odno
sno razmeru unutar m., kao i da razmeri
privlae odreene anrove. Razume se, sve
to ne znai d a j e m. sam po sebi predodreen
za ovu ili onu temu, anr ili doivljaj. Pa ipak
dui ili krai razmeri u okviru istog m, razli
kuju se prema mogunosti ukljuivanja sin
taksi ko-intonacionih segmenata i prem a -+
tempu stiha.
L it.: F . aran , Deutsche Verslehre, 1907; A.
Eejibis CuMtio.iuJM, 1910; B. % BpiocoB, KpaniKu
Kvpc uavKtt o emuxe, 1919 ; P, H k ocoh, O hciuckom
emuxe npeuMVUiecmeeHHo o conocmae.ieHuu c pyc-
CKtiM, 1923; , B, ToMameBCKHi, Pycctcoe cmttxo-
cAoxceiiue, M empuxa , 1923; F. A. UleHrejiH, Tpax-
mam o pyccKOM emuxe. OpianunecKan M empma,
19232; B. M . ^CupMyHCKHH, Bsegenue e Mempmy.
Teopun emuxa, 1925; B. B. ToMauieBCKHH, O emuxe.
Cmombu, 1929; B. A. TIhCt, Coepexienuoe emuxo-
aegenue, 1931; A. V erw ey, Rhytmus und M etrum,
1934; B. B, ToMaiueBCtcn, Cmu.iucmuKa u emuxo-
cjtoxceme, 1959; F . A. tUenreiiH, TexnuKa emuxa,
i960; R. Ja k o b so n , L in g u is cs an d P oetics, Style
in Language , 1960; J. T h o m p so n , L inguistic S tru c
tu re a n d th e P oe tic Line, Poetics. Poetyka. flo m tu -
Ka /, 196!, 167 176; A. H. K ojiM oropoB , K H^y-
SJSHHIO pHTMHKH MaHKOBCKOrO, B o n p o c b l .WJblKO-
manufiy 1962; 3, 126 131; K . TapaHOBCKHH, O
BaaHMOoTiiomenHii c ih x o tb o p h o i o pHiM a h Te-
MaiHKH (u:) A m erican C o n trib u tio n to the F ifth
Internacional C o o g ress o f Slavists, 1963, 287 322.;
A. C h a tm a n , A Theory o f Meter, 1965; M. H alle, S.
Collge English, 28, 1966, 1 8 7 - 2 1 9 ; R, Ja k o b so n ,
L ingvistika i po etik a , Lingivistika i poetika , 1966,
285 326; M. H alle, O n M e te r a n d P rosody,
Recent developements in Lingistica, 1968; A. H.
K ojiM oropoB , ripHM ep Mexpa h e ro
pHTMHHecKHX B apuam oB , Teopux emuxa , 1968,
145 167; J. R o u b a u d , M tre et vers: D eux ap p lica
tio n de la m triq u e gnrative de H alle-K eyser,
Potique 7, 1971, 366 387; IL A, Py^He, M eTp h
CMMCji, M etryka slowianska , 971, 77 88; tO . M
JOTMan, Pw r a \t h MeTp, Ah.iuj nojmuvectcoto
meKcma. Cmpvxmypa emuxa, 972; J. G u e ro n ,
L an g u e e t P osie: M tre et P hon o lo g ie , Change
(d. 10/18), 1975. 1, 1 3 6 - 1 3 7 ; M . JI. T acn ap o ,
Hoioxopefi. H je. AH C C C P , CJlft, 1967. T. 35, N o 4,
429 METODOLOGIJA NAUKE O KNJIEVNOSTI

3 5 7 --6 6 ; is ti, C e M a u n ih c c k h ii o p e o .T M eT pa: k tiki, stilistiki, aksioloki. Mogu se posma-

ceM aH T H K e p y c c x o r o ip e x c ro riH o ro M a (u k n j.:) trati na nivou relacija invarijantnih i varijant-
J lm ia u c m m a u noam uK a, 1979, 282 308; isti, nih elem enata strukture, sto znai da u m.
C e M 3 H T H H e c K H ii opeoJi T p e x c io n n o ro a w c jjH o p a -
uvek postoji nepromenljiv sloj prototeksta i
X H 3 (u k n j.:) lp o A e M b i c m p y K m y p n o .n m i e u c m u -
ku 1980, 5982; i s t i . C n n , M iia ^ e w e u m o n p e -
sloj varijantnih reenja.
i c p a c i i b i H ': c e M a H T H ie c K H H o p e o ji p a im o B iia H o c T H
L it.: D . D u riin , L ite r rn a k o m u n ik c ia a
k o m p a ra tistik a , im Z dejin a leric Hterrnej kom-
x o p e H H e c K o o pa^M epa, r ip o jie M b i c m p y K m v p n o
A um eucm m u - 1981, 1983, 1 8 1 - 1 9 7 ; -> v e rifik a
paratistiky , 1970; A. P opovi, Problmy Hterrnej
cija; -> ritam. .R.
komumkcie , Teora m etatextu, 1975; F . M ik o A.
P opovi, Tvorba a recepda, 1978; P. Jirsa k . M eta-
tekst, Umjetnost rijeci, X X V I, 1982, br. 1 2; Tekst
METASTAZA (gr. \zoT<y.o i - udaljava i m etatekst. Komunikacioni aspekat u slovakoj nauci
nje, odsustvovanje) Privremeni izlazak o knjievnosti tem atsk i broj aso p isa Dlo, XXV1IL
antikog -+ hora sa -+ scene, npr. u Eshi- 1982, br. 2. M H
lovim Eumenidama. -* Apofaza.
L it.: -> Tragedija, antika. M .B u. M ETATEZA (gr. la e t S e c i^ premetanje)
Premetanje slova ili slogova u jednoj rei,
M E ATEATAR -+ Drama apsurda npr. namaslir umesto manastir. M.Di.

M ETA TEK ST Pojam savremene lingvisti M E T O D O L O G IJA NAUKE O K N JIEV

ke i nauke o knjievnosti oznaava -* tekst N O STI Termin e dobiti odreeno nuno
koji je nastao pod uticajem drugog teksta. znaenje ako se utvrdi znaenje pojma me
Predstavlja model -+ prototeksta i nain tod. Filosofijski rjenici taj pojam definiraju
-+ meutekstovnog naovezivanja izmeu dva openito kao nain, put, postupak koji upo
teksta ili vie tekstova. N astaje u procesu -> trebljavam o da bism o postigli neki cilj, u
knjievne komunikacije (autor delo pri nauci kao nain, put, postupak koji upo
malac), u kojoj prim alac inicira novu kom uni trebljavam o da bismo doli do spoznaje, da
kacionu situaciju, izvedenu, sekundarnu ko bismo otkrili ili izloili istinu (G. Petrovi). U
munikaciju ili -+ metakomunikaciju, koja se tom smislu metod zapravo znai sistematino,
moe predstaviti u lancu: autor - tekstj razum no, kritiko, uvjerljivo istraivanje zada
primalac tekst 2 (m.). Prim alac postaje sub taka, u okviru nauke kojoj pripada postavljeni
jekt m. i on u odnosu na prototekst moe da zadatak. D rukije je znaenje pojma m etoda
bude drugi autor, prevodilac, naunik, editor, ako se on definira kako je to uinio H. G.
kritiar, uitelj, laiki italac. T ako nastaju G adam er: ideal spoznaje odreen pojmom
autorski m., prevodi, interpretacije, redigova- m etoda sastoji se u tome da putem spoznaje
nja, knjievno-kritiki tekstovi, m. u nastavi kroim o tako svjesno d a je uvijek mogue poi
knjievnosti, ni. itaoca. Ove vrste m. imaju istim putem. Methodos (gr. pkfto8o<;) znai
niz podvrsta, zavisno od tipa m eutekstovnog hodanje koje se moe slijediti. Polaziti uvijek
naovezivanja. koje u osnovi moe da bude onim putem kojim su ve drugi proli, to je
afirm ativno ili kontroverzno. Meu afirmativ- metodiki i time se odlikuje nauni postupak.
ne autorske m. spada prevod vlastitog dela, M eutim, takav pojam m etoda karakterizira
prerada vlastitog dela, citat iz dela drugog prirodne nauke, koje se slue matematikim
autora, rekonstrukcija (npr. M auranievo dokaznim postupkom i eksperimentom, dok
zavravanje G undulievog Os mana), aluzija, se u povijesnim naukam a moe primijeniti
parafraza, imitacija, ok u kontroverzne spa samo na pom one discipline: u nauci o knji
daju parodija, travestija, kritika aluzija. P re evnosti na metode kritike teksta (-* tek
vod kao m etatekstovna operacija takoe moe stologija), kao i na povijesno utvrivanje bio
da bude afirm ativan (razvija sve strukturne grafskih i bibliografskih injenica biograf
osobine prototeksta) i kontroverzan (polemi ski meted u knjievnoj kritici). N ekoliko je
ki, hum oristiki prevod). N avedeni tipovi m. injenica koje ne doputaju primjenu pojma
su posm atrani sa aspekta sinhronije. Sa aspek m etoda u strogo uzetom drugom znaenju u
ta dijahronije izvorite m . je tradicija kao si nauci o knjievnosti: 1. N edostatak je nauke
stem m eutekstovnih odnosa. N jena paradig- o knjievnosti da su se sve definicije njezina
m atika predstavlja m ogunost svih tipova me predm eta do danas pokazale bilo neadekvatni
utekstovnih odnosa, a sintagm atika izbor ma bilo preuskim a; irinu njezina podruja od
i kombinacije m eutekstovnih naovezivanja autonom ije pojedinoga knjievnog djela (->
u konkretnoj stilskoj formaciji. Odnosi izmeu ontoloki metod) do povijesne uvjetovanosti
prototeksta i m. mogu biti razliiti seman njegova nastanka i njegova odnosa prema
METONIMIJA
knjievnoj tradiciji i drutvenim uvjetima nje*
gova doba (- istorija knjievnosti) nije jo
nauka o knjievnosti uspjela zahvatiti u jednoj
definiciji. Metodiki postupak knjievnoga
strunjaka treba dakle d a ide za tim da svoj
zadatak obradi u to iroj vezi sa svim podru
jim a i disciplinama nauke o knjievnosti, a za
to nema jedinstvenog m etoda. 2. irina
podruja nauke o knjievnosti, kao i razliita
shvaanja njezina predmeta, dovodila su u pro
losti do toga da su pojedine grupe strunjaka
pridavale naroitu vanost odreenoj proble
matici, te su oko te problem atike izgradili niz
pojm ova kojim a su nastojali okarakterizirati
knjievno stvaranje, nazivajui svoj postupak
metodom. Tenja za prouavanjem i pisanjem
nacionalne povijesti knjievnosti stvorila je
-> filoloki met od; nastojanje d a se studij knji
evnosti priblii strogosti prirodnih nauka ro
dila je pozitivistiki met od. K ad je nauka
sve zanimanje usredotoila na linost pievu,
strunjaci su ili putem koji su nazvali
-+ psiholoki, a u novije vrijeme i -> psiho
analitiki metod. Z a njem. nauku o knjievno
sti, koja se u m euratnom razdoblju naroito
posvetila istraivanju idejnih osnova knjiev
noga djela i razvoja knjievne povijesti, karak
teristian je bio nauni smjer koji su Nijemci
nazvali duhovnonaunim ili duhovnopovije-
snim (geisleswissenschaftlich, geistesgescheht-
lich) , a i taj su nazvali m etodom . K ad je u
sredite panje strunjaka stupilo knjievno
djelo u svojoj osebujnoj strukturiranosti (-
struktura), razvili su se m etodi -+ fenomenolo-
ki, -+ stilistiki, -> strukturalni. M arksizam
je pojaao zanimanje za - socioloki metod, a
posebno je razvio svoj -+ marksistiki metod.
3. Njem. filosof E. K asirer je upozorio na
to da je preduvjet svakoga m etoda sistem
skladnih jednoznanih naunih pojmova. N au
ci o knjievnosti do danas nije polo za rukom
da izgradi takav pojmovni sistem; u svom se
pojmovnom sistemu naroito razilaze pred
stavnici pojedinih nacionalnih nauka. T. S.
Kun ukazao je na to da se nauka die na vii
stupanj ako pojedini strunjaci specifinim
svojim radom steknu toliko autoriteta da pri
vuku mlade suradnike na svoj put, a da im rad
bude dovoljno svestran da suradnicima om o
gui postavljanje brojnih novih zadataka. K un
takvo stanje nauke zove paradigmom, a
naune revolucije shvaa kao mijenu paradig
mi. Svi ti tzv. metodi nauke o knjievnosti
nisu drugo do paradigme, s tom razlikom
to one ne iskljuuju jedna drugu, i upravo se
u tom razlikuju od prirodnonaune metodike.
Dok u nauci o knjievnosti ne budu stvoreni
430
bolji uvjeti za izgraivanje pravih m etoda, tre
balo bi da se strunjaci jae zabave pitanjem
kakva se m etodinost m ora i moe traiti od
knjievnih strunjaka. T a metodinost danas
postavlja itav niz imperativnih zahtjeva: 1.
Bilo kakav zadatak s podruja nauke o knji
evnosti postavio sebi strunjak, on m ora zna
ti d a nijedan od njih ne moe obraivati izoli
rano u jednom smjeru, nego uvijek s obzirom
na itav kompleks nauke o knjievnosti i u
vezi s njim. 2. Budui da se nikad nee nai
dva strunjaka koji bi imali jednak pregled
itave nauke, on m ora biti svjestan da nikad
ne moe svoj zadatak rjeavati na potpuno
identian nain k ao drugi strunjak, m a kako
im slian zadatak bio; a i svaki zadatak na
svoj je svojstven nain povezan s cjelinom
nauke. 3. U pravo zbog svoje povezanosti s
cjelinom nauke treba da svakom zadatku bude
form ulirana to preciznija svrha koja se njim
eli postii, kao i dobitak koji njegovo rjeenje
donosi za cjelinu nauke. 4. Strunjak m ora
brino odabrati pojmovni aparat kojim se eli
sluiti tako da mu pojmovi budu to jedno-
znaniji i to skladniji. 5. Nauni postupak
istraivanja m ora strunjak provoditi logiki i
kritiki, svjestan granica svoje nauke i relativ
nosti dosadanjih rezultata nauke na kojim a
osniva svoje istraivanje. 6. Ne moe biti
dobar knjievni strunjak koji nema iskren
afektivan odnos prem a knjievnosti; ali u nje
govu naunom postupku ne smije biti afektiv-
nosti: on m ora biti k adar d a estetiki eros
umjetnikoga doivljaja pretoi u logos
intersubjektivne spoznaje.
L it.: T h o m a s S. K u h n , The Structures o f Scienti-
jic Rvolutions, 1962; M iijan M ojaevi, Z ur Einjuh-
rung in die Wissenschajt von der deutschen Dichtung ,
1963; H a m G e o rg G a d a m e r, Kleine Schriften , 1967;
Z d e n k o kreb. O m eto d i u n au ci o knjievnosti,
Umjetnost rijei X II, 1968; M a rio n M a ren-G rise-
b ach , M ethoden der Literatunvissenschaft, 1970;
V ik to r m ega u n Z d e n k o kreb, Z u r Kritik litera-
lurwissemchqftlicher Mthodologie , 1973; Z. kreb,
Studij knjievnosti, 1976. Z..
M E T O N IM IJA (gr. jien o v u n ta zamena
imena) Termin antike - retorike, za zna
ajan -* trop koji se, uz -* metaforu i -*
sinegdohu. zasniva na prenesenom znaenju
to se postie uspostavljanjem logike veze i
zavisnosti meu pojmovima. M . nastaje kada
se neki pojam (predmet) izraava nekim d ru
gim pojm om koji je s prethodnim u logikoj
(prostornoj, vremenskoj, uzronoj) vezi, ili je
njegov m aterijalni simbol, um esto da se uzima
uobiajen, adekvatan izraz: se da kosa ne ozna
ava sam o predm et ili pojavu na koju se ono-
431
si ve podrazum eva pojam starosti s kojim je u
logikoj vezi. M . je poput metafore izraajno
sredstvo samog jezika i njegovih mogunosti.
Z ato m. oivljava i osveava jezik kao da ga
ponovo tvori jer otkriva uvek nove m oguno
sti logike zavisnosti i povezanosti pojm ova i
predm eta. Od metafore, m. se razlikuje po
tome to je njen tertium comparationis logike
prirode. Oblici m. mnogobrojni su: pojam
sredstva kojim se vri neka radnja uzima se
um esto pojm a same te radnje: H rani m ajka
dva nejaka sina, / U zlo doba u gladne godine,
/ Na preslicu i desnicu ruku. (Prodanovi,
Antologija nar. poezije, 114); esto se konkret
na imenica pojavljuje um esto apstraktne, ime
se znaenje jedne rei prenosi na ceo kompleks
znaenja nekog drugog pojma, znaenje kon
kretnog predmeta na sloeno znaenje apstrakt
nog pojm a: Mili boe, ljepote svirale! / Ba
kanda je grlo moje M are. (Nedi, Antologija
jugoslovenske lirike, 124); obrnut je sluaj
kada apstraktni pojam stoji umesto konkretne
imenice: Gdje si dragi, iva eljo moja, /
ivom sam te eljom poelila. (Dizdar, Sevda
linke, 74); uzrok i posledica mogu d a se zame-
ne jedno drugim: U vinu ih sanak prevario.
(Karadi, Srpske narodne pjesme, II, 11)
uzrok stoji um esto posledice (san posle obil
nog pia); posledica umesto uzroka: Ako
mene brau uslusate, / Bie dosta mesa i gavra
nom / I u goru zelenu kurjaku, (isti, IV} 35)
ovde se ne kazuje uzrok tj. sm rt, ve samo
njene posledice; sredstvo se imenuje umesto
osobe kojoj pripada: K ad ustane kuka i m oti
ka, / Bie Turkom po Mediji m uka.; m ateri
jal zamenjuje ono to je od njega napravljeno:
Obue se lijepa djevojka, / sve u svilu i eeno
zlato. (Dizdar, Sevdalinke 62); um esto vreme
na u kojem se neto zbiva navodi se sam o to
zbivanje: Predrag majci do konja doraste, j
I do konja i do bojna koplja. (Prodanovi,
Antologija narodne poezije, 114) ovde je
pojam sazrevanja oznaen konkretnim pred
metima, ime je nagoveteno, vremenskom
zavisnou pojm ova, u kojem dobu ljudskog
ivota se to zbiva; ponekad se imenuje prostor
umesto onoga ime je on ispunjen: Jer ako se
ja rasrdim na te, / sva nas Bosna pomiriti
nee. (Dizdar, Sevdcdinke, 176); deo tela za
menjuje neko svojstvo ili oseanje: Ja ne
mogu srcu odoljeti. (K aradi, Srpske narod
ne pjesme, I, 544;. U m. spadaju i takve
zamene gde se umesto predm eta ili pojm a
uzima njegov simbol ili materijalni znak: krst
asni je materijalni slimbol hrianstva, a
polumesec i zvezda islama. M ogunosti meto-
nimijskih zam ena su neiscrpne, ime se znatno
METRIKA
obogauje doivljaj nekog dela, je r prenesena
znaenja izazivaju vrlo sloen niz asocijacija.
L it.: - Stilske figure, H.K.
M ETRIK I (R ITM I K I) A K C E N A T - 1. -
Iktus u antikom stihu (isticanje -+ arze). 2.
akcenat na kraju polustihova i ritmike grupe
u fr. silabikoj versifikaciji. 3. Iktus u -*
silabiko-tonskoj versifikaciji (ili jako vreme,
arza), bilo neostvaren bilo ostvaren udarom
(leksikim akcentom ili -+ skandiranjem). 4.
U generativnoj metrici (-* teorija stiha) m. a.
je jeziki akcenat koji se p odudara sa jakom
pozicijom, tj. mestom koje je metriki
akcentovano (u troheju neparni, u jam bu
parni slogovi), a u ijem neposrednom sused-
stvu (ispred i iza nje) slogovi ne nose jeziki
akcenat i l i ne pripadaju istoj sintaksikoj kon-
stituenti. Prem a tome, n au li se dva jezika
akcenta uzastopce, oba postaju metriki neut
ralni; prvi siog stiha nije nikad nosilac m.
akcenta jer nem a prethodne pozicije s kojom
bi se poredio; poslednja pozicija u jam bu, npr.
10. slog petostopnog jam ba, veinom ostaje
bez m. a.; nijedan od dva sloga rastavljena
znatnijom sm taksikom granicom ne mogu da
budu nosioci m. a. Sve to znai da se m. a. ne
p odudara obavezno sa jakim vremenom stiha.
N pr. u petostopnom jam bu pet parnih slogova
su metriki akcentovani (potencijalno), ali se
deava da se u jednom stihu ostvaruju samo
jedan i l i dva m. a., a ponekad nijedan, iako
vie jezikih akcenata pada na parne slogove.
T ako u ekspirovom stihu O that this too too
solid flesh would melt postoje sam o dva m. a.
(na 6. i 8. slogu). U -* dikciji, meutim, neki
od ostalih akcenata mogu d a se realizuju.
L it.: - M etrika, antika; versifikacija; -*
akcenat. .R.
M ETRIK I ST IH Stih organizovan po
metrikim pravilim a (vezani stih), suprot
stavljen -+ slobodnom stihu. Ponekad se odno
si na antiki stih (- metrika, antika).
.R.
METRIKA (gr. (arcpiKTi te^v t)) 1. N orm a
tivno uenje o graenju antikog stiha,
metrika, antika. 2. N orm ativno, esto sa
imitiranjem antike metrike, ili opisno uenje
o - metru (meri) stiha u pojedinim jezicima ili
kod pojedinih pesnika (nemaka m., ra.
narodnih pesama, Puki nova m., Sterijina
klasina m .). 3. Uenje pojedinih m etriara
(M aretieva m., K outieva tonska m .). ~ 4.
-* Versifikacija. 5. Deo versifikacije koji se
odnosi na -+ prozodiju. 6. -+ Teorija stiha.
Pojam m. se razliito upotrebljava. U staroj
M E T R IK A , A N TI K A
Grkoj m. je najpre bila u tesnoj vezi sa
muzikom. Zatim se, nakon odvajanja pesni-
kog teksta od muzike, u kasnijem periodu,
razvila kao norm ativno uenje o stihu. O no je
preuzeto i im itirano sve do 19. v., pa i kasnije,
ak i u okvirim a novih sistema versifikacije.
Iako zbog svega toga term in ra. podsea vie
na propise nego na opisivanje pesnike prakse
stiha, ipak je neizbean, npr. za onaj deo
versifikacije koji se odnosi na prozoijske
faktore pom ou kojih se uspostavlja metriko-
-ritmika organizacija stiha. Osim toga, termin
m. se osveava i u najnovije vreme (up. pojam
generativne m etrike u teoriji stiha).
Lit.: -+ Metrika, antika; versifikacija.
. K .
METRIKA, ANTIKA (gr. (.tEtpiKTi tejcvn)
U evropskoj knjievnoj terminologiji po
nekad obeleava teoriju graenja stihova
(_+ versifikacija) uopte, bez obzira na kome
je ona naelu, kvantitativnom , silabikom ili
kvalitativnom (akcentskom ), zasnovana u ne
kom jeziku. O pravdanija i ea je upotreba
term ina m. u uem znaenju, kao naziva za
teoriju i sistem pravila koji otkrivaju prirodu i
opisuju tehniku graenja stihova zasnovanu
na upotrebi -> metra (gr. jisipov, lat. met-
rum), elementa za merenje i klasifikovanje sti
hova kojim se sluila helenska (gr.) i rimska
(lat.) versifikacija. K ako je ritmiku osnovu
gr. stiha (kao i staroind. sanskr.) inila smena
skupina dugih i kratkih (kvantitet) slogova, a
ne, kao u veini m odernih evropskih jezika,
smena naglaenih i nenaglaenih (kvalitet) slo
gova, danas se term in m. uzima najvie kada je
re o versifikaciji zasnovanoj na kvantitativ
nom ritmu ili o sistemima versifikacije nasta-
lim ugledanjem na obrasce klasine gr.-rim.
antike. Izuavajui stihove helenske knji
evnosti, antiki gramaticari doba helenizma
izgradili su gr. metriku teoriju i stvorili (do
danas uobiajene i na noviji akcentski m etar
prenesene) nazive za njihove najm anje delove,
stope (gr. tcouc, iat. pes): trohej U, jam b
U , tribrah U U U, s p o n d e j -----, daktil
U U, anapest U U itd. U jam psko-trohej-
skoj versifikaciji helenske dram e izdvojili su kao
glavne nosioce ritm a tzv, iste stope, koje
obavezno zadravaju svoj osnovni oblik, a
stoje na propisanim mestima stiha (pam e sto
pe u jam pskom stihu imaju obavezno isti
oblik U , a neparne 11 trohejskom isti oblik
U). Pored njih javljale su se stope ije tra
janje 11 celini teoretski prem aa trajanje osnov
ne stope stiha (s p o n d e j----- , daktil U U ili
anapest U U u neparnoj stopi jam pskog ili
432
parnoj trohejskog stiha). Takvu stopu nazi
vali su antiki teoretiari iracionalnom (gr.
d&oyo, lat. irralionalis), dok danas ee
uzimam o term in kondenzovana stopa (fr. pied
condens). O vo je u skladu sa pretpostavkom
fr. m etriara L. Avea da su teoretske duine
svih slogova ovakve stope u praksi neto redu-
kovane kako bi se ouvao osnovni ritam stiha.
U skupovim a istih i kondenzovanih (iracio
nalnih) stopa iste stope bile su nosioci osnov
nog ritm a stiha, pa su antiki teoretiari ovu
celinu uzimali kao meru prvenstveno za jam p-
ski, trohejski i anapestiki stih. O vakvu dvo-
stopu (gr. iJtovot) ili spoj (couyia) obe
leava term in metar (ptpov) u uem smi
slu, pa su navedeni stihovi po broju svojih
mera (K ata ^ stp o v ) nazvani m onom etar (1
m .:2 st.), dim etar 2 m ,:4 st.), trim etar (3 m .:6
st.), tetram etar (4 n i,:8 st.) itd. Term inoloka
nedoslenost tradicionalne m. dolazi odatle
to je za meru stgr. stiha uzim ana i jedna
stopa, naroito tam o gde smena istih i kon
denzovanih stopa nije bila tako strogo sprove
dena kao u helenskoj tragediji: 6-tost opni
daktilski stih od starine je u epici nazivan
heksam etrom (5. v. st. e.; precizniji je pozni
naziv gaicoioO jer je meren po stopam a
(k t jra), dok u horskim odeljcima drame,
gde je meren po (dvostopnim ) m etrim a (K ata
jixpoc) nosi ime aktilskog trim etra. Prema
heksam etru nazvan je pentam etrom i stari ele-
gion koji sa njim gradi tzv. -+ elegijski distih.
U rimskoj dram i, koja je, ne razlikujui iste
od kondenzovanih stopa, razorila celinu dvo-
stopnog jam psko-trohejskog metra, stihovi se
mere i nazivaju brojem svojih punih stopa:
senar (senarius: 6 stopa), septenar [septena-
rius: l 12 stopa), oktonar (octonarius: 8 stopa).
U sloenoj klasinoj metrici grko-rimske
antike, zasnovanoj na ritm u kvantiteta, ritmi
ki istaknuti slog, tj. metriki akcent (lat. -
ictns) nije se m orao podudariti sa govornim
(gramatikim) akcentom reci, koji je bio m u
zike (tonske) prirode, tj. nastajao je podiza
njem glasa. Od poetka srednjega v. u evrop
skim jezicima (i u gr. i lat.) preovlaava inten
zivni (ekspiratom i) akcenat rei, koji nastaje
pojaavanjem glasa i zbog svoga uticaja na
kvalitet slogova glavni je nosilac ritm a u stihu.
Brojni klasicistiki (-> klasicizam) pokuaji da
se metriki sistem starih G rk a i Rim ljana pre
nese zajedno sa kvantitativnim ritmom u pe-
snitvo m odernih jezika (kod nas Katani,
Muicki. M auran i) pretrpeli su neuspeh sto
ga to su ovi jezici imali sopstveni, kvalitativni
sistem versifikacije zasnovan na akcentu kao
prirodnom ritm ikom elementu govora. Tek je
433
manje-vie slobodno repr od likovanje kvantita
tivnih metrikih shema antike (jam b: kratak-
-dug slog) u kvalitativnom akcentskom ritmu
(jamb: nenaglaen-naglaen slog) doista obo
gatio modernu evrop. versifikaciju. Ovim su
putem poli nem. pesnici druge polovine 18. v.
(K loptok, Klajst, Gete, Siler, Helerlin, Pla
ten), zatim eng. (Longfelou, Tenison, Svin-
bern), ital. (Karduci, Paskoli), rus. (Sumaro-
kov, Deravin, ukovski) i pisci dr. evrop.
naroda. U rus. metrikoj teoriji ovaj preokret
obeleavaju silabotonska m. Tredjakovskoga
(1735) i Lom onosova (1739; objavijeno 1778).
K od nas preokret priprem a kom prom isno
shvatanje da se klasina m. moe preneti u
srp.-hrv. poeziju m eovitom gradnjom stopa
na kvantitativnoj i akcenatskoj osnovi. Teoriju
je izneo J. afarik i prihvatio A. Veber (O
hrvatskom he.ksame.tru, 1864). Njena realizaci
ja u pesmama P. Preradovia (iz 1865 70)
pokazala je neopravdanost ovog polovinog
reenja. Na pravi put bio je stupio ve J. Sterija
Popovi. N edosledan u teoriji, on je prihvatio
afarikov kompromis, a zastupao najvie kla
sicistiku kvantitativnu m etriku (j. Suboti).
Ali u praksi Sterija se prvi uspesno sluio
metrikim uzorim a antike gradei sapfiku
strofu na silabotonikom principu (Sladak je
zaklon, kada vetar ljuti / m ora tiinu pakosno
uzm uti, / i trona laa u najveoj bei / gibelj
pobedi. Groblje), Pod nem. i ital. uticajem
preovladala je i kod nas teorija klasine m.
zasnovane na akcentu srp.-hrv, rei. Znaajan
podsticaj ovome razvoju dali su T. Mareti
svojim teoretski dobro zasnovanim heksame-
tarskim prevodim a H om era (1882 83), Ver-
gilija i Ovidija, i V. Ili svojim izuzetno uspe-
lim neoklasinim (pseudo) heksam etrim a i
pentam etrim a, koje je modernizovao i rimom,
a gradio po ugiedu na rus. prevodnu i klasi
cistiku poeziju. O vakve oblike, oivljene i
kod S. Kranjevia, neguju zatim A. Tresi
Pavii i V. N azor, oslanjajui se u elegijskom
distihu na G etea i K arducija. Akcenatsko na
elo i sloboda u prilagoavanju antike me
trike sheme obeleja su i naeg novijeg prevo
dilatva sa klasinih jezika antike.
L i t . : a ) A . R o s s b a c h R . W e s t p h a i , Theorie der
m usischen K nste der H ellenen I H l , 1 8 8 5 8 9 : f l .
JeHMCOB, OcUOtiClHU.H \iempuKH y Upi:'6m ix ipeKOb u
puMAXH, 8 8 8 ; P , M a s q u e r a y , T rait de m trique
grecque, 1 8 9 9 ; H . G l e d i t s c h , M e trik der Griechen
und R m ern, 3, 1 9 0 1 ; L . E . K s t n e r , A H isto ry o f
French V ersification, 1 9 0 3 ; G . S a i n t s b u r y . A H istory
o f English Versification, 1 9 1 0 ; W . R . H a r d i e , R es
M etrica , 1 9 2 0 ; . v. W i l a m o w i t z , Griechische Ver-
sk u n s t, 1 9 2 1 ; W . M . L i n d s a y , E arly latin V erse,
1 9 2 2 ; A . M e il le t , V origines indoeuropenne des
28 R enik k n jiev n ih te rm in a
M IK R O ST R U KTURA
m tres grecs, 1 9 2 3 ; B . M . >KnpMyHCKHH, Beegeuue
$ M em pm y. Teopu.i cm uxa, 1 9 2 5 , A . H e u s le r ,
D eutsche Versgeschichte. 19 2 5 2 9 ; A . K o l r , D e r e
m etrica poetarum G raecorum et R om anorum , 1 9 4 7 ;
A . M . D a l e , The L yric M etres o f G reek Drama,
1 9 4 8 ; V . P e r n i c o n e , Storia e svoglim ento della m etri -
ca italiana, 1 9 4 8 ; C . I n g , Elizabethan Lyrics, 1 9 5 1 ;
W . 1. W . K o s t e r , Trait de m trique gr erque, 19 6 6 4 ;
F r. C ru s iu s H . R u b e n b a u e r , Rm ishe M e trik ,
1 9 5 5 ; M . D t u s k a , W . S tr z e le c k i ( r e d .) , M e t r y k a
g r e c k a i la c i n s k a , 1 9 5 9 ; L . P . W i l k i n s o n . Golden
Latin A rtistr y , 1 9 6 3 ; R . J a k o b s o n , O s t r u k t u r i s tih a
s r p .- h r v . e p o v a ( 1 9 3 3 ) , u L ingvistika i poetika,
1 9 6 6 ; H . D r e x l e r , Einfhrung in die rm ische M e t
rik, 1 9 6 7 ; b ) S . M a t i , P r i n c i p i u m e t n i k e v e r s if i-
k a c ije s r p s k e , Godinjica N. Capica, k n j. 3 9 4 1 ,
1 9 2 9 3 2 ; A . P e tr a v i c , Klasina m etrika u hrvatskoj
i srpskoj knjievnosti, 1 9 3 9 ; N , M a j n a r i , Grka
m etrika, 1 9 4 8 ; M . K r a v a r , N a* p r i j e v o d n i h e k s a -
m e t a r d a n a s , iv a a n tika X , 1 9 6 0 ; 1. W . H a l p o r n ,
T he m etres of G reek and L a tin P oetry, 1 9 6 3 ; D .
K o r z e n i e w s k i , G riechische M e trik , 1 9 6 8 ; . R u i ,
S t e r i j i n o s lo g o m e r i j e i n j e g o v a k l a s i n a m e tr ik a ,
Z b o rn ik istorije knjievnosti, S A N U , k n j. 9, 1 9 7 4 ; K .
G a n t a r , G rke Hrine oblike in m etrini ohrazei,
1 9 7 9 ; M . L . W e s t, G reek M etre, 1 9 8 2 . M .F .
MEZOSTIH -> Akrostib
MIGRACIJA MOTIVA (SIEA) Pojam
koji u folkloristiku uvodi osniva kole isto-
rijske pozajmice, tvorac istone, indijske
teorije migracije lutajuih motiva i siea T.
Benfej. U kapitalnom predgovoru svom pre-
vodu P a n a ta n tr e (1859), zbornika indijskih
pria i basni, Benfej je dokazivao da je to delo
prvobitni i jedinstveni izvor pripovednih m oti
va i siea svetske knjievnosti. M ada se ova
teorija nije odrala, plodotvorno je bilo ute
meljenje uporenog izuavanja siea. Benfejevi
sledbenici obraaju naroitu panju na poje
dine motive utvrujui njihovo kretanje, ilu-
struju najvanije zbirke evropskih pripoveda-
ka bogatim kom parativnim belekama, nagla
avajui internacionalnu povezanost motiva.
-* Internacionalni motivi.
L it.: -+ N aro d n a pripovetka. N .M .
MIKROSTRUKTUR A - Za razliku od -
makrostruktura, koje nam omoguuju da obu
hvatimo vee jeziki realizovane cehne i da ih
unesemo u nae pamenje (na prim er kom po
ziciju fabule, preplitanje epizoda, konstelaciju
likova), m. oznaavaju prim arno jezike struk
ture u uem smislu, koje nam omoguuju da u
procesu razum evanja osmislimo ceo tekst kao
simultani kompleks.
L i t . : R . K l o e p f e r . F oeiik und L in g u istik. 1 9 7 5 ;
Z . k r e b , S tu d ij knjievnosti, 1 9 7 6 . Z .K .
M ILJE
M IL JE -+ Sredina
M IM (gr. jitjioc;, lat mimus) 1. U antikoj
knjievnosti narodska, preteno improvizova-
na scenska igra manjeg obima, naglaeno rea
listina, puna grube, karikaturalne komike i
sklona vulgarnostima i opscenostima. M . je
prikazivao situacije i tipove iz svakodnevnog
ivota, a samo retko i parodije na mitoloke
teme. G roteskni plesovi, lakrdijaka gestikula
cija i grimasa bili su jedno od glavnih obeleja
mima. Rani stupnjevi ove improvizovane n a
rodske igre bili su, verovatno, srodni folklor
nim plesovima koji su predstavljali kretnje i
radnje ivotinja i ljudi. G r. term in jiTjiOi; prvo
oznaava podraava oca, glumca, i sam o pod-
raavanje (v. Euripi /?/, Res, 256, gde je re
o podraavanju ivotinja). Tek u Aristotelovoj
Poetici (2. pol. 4. v. st. e.) javlja se kao naziv
za knjievnu vrstu, iji su predstavnici Sot'ran
iz Sirakuze (oko 430. st. e.) i njegov sin
Ksenarh. ini se da je m. bio omiljen kod
dorskih G rka na Siciliji i d a ga je Sofron uveo
u pisanu knjievnost. Od Sofronovih m. iji su
tekstovi i pismeno bili fiksirani, sauvani su
nam samo m alobrojni fragmenti i naslovi. So-
fronovi mimovi bili su sastavljeni u (ritmova-
noj?) prozi, na grubom sicilskom (dorskom )
dijalektu, a tematski poeljeni na muke
(npr. Lovac na tune) i enske (npr. valje).
Z natno izmenjen, Sofronov dram ski m, dobio
je visoko artistiki, literarni rang u nekim od
heksametarskih - idila ( Sirakuanke na Ado-
nidovoj sveanosti, Vraara) helenistikog pe-
snika Teokrita iz Sirakuze (poetak 3. v.st.e.).
Ovi Teokritovi literarni m. nisu prikazivani,
nego su itani i recitovani. Ispitivai m ahom
pretpostavljaju da ovo vredi i za realistine,
gotovo naturalistike -> mimijambe pesnika
Heroda (ili H eronde 3. v.st.e.). Prem a pozna
tim naslovima (Sofron) i tekstovim a literarno
uoblienih mimova (Teokrit, H eroda) zaklju
ujemo d a j e i popularni, narodski, i improvi-
zovani scenski mim rado prikazivao neke si
tuacije i tipove iz ivota niih slojeva (uesnike
na sveanostima, pripovedanje snova, aranje;
scene na sudu, u koli, zanatskoj radionici; tip
svodnika, neverne ene, drskog kradljivca). U
gr. m. nastupale su i ene, a glumci nisu nosili
maske. Poetkom 3. v. st. e. poluim provizo-
vani, realistiki m. osvojio je gr. pozornicu.
O tada su u m. oivljavane i scene iz nove
atike komedije (- komedija, antika). U
Rimu m. su prikazani ve oko 200. g. st.e., kao
- intermeco (embolium) ili kao eksodijum,
prilikom izvoenja pozorinih kom ada (dra
ma). Od 173. g.st.e. m. je prikazivan redovno
434
kao deo prolene svetkovine Floralija (ludi
Florales). Osvojio je rimsko pozorite u
1. v.st.e., u doba Sule i Cezara. T ada je i u
rimskoj knjievnosti dobio literarnu obradu, u
delima Laberija i Publilija. Ovi pisci literarnog
rimskog m. oslanjali su se na palijatu, ->
togatu i - atelanu. Z nam o da su i u gr. i u
rimskom poluim provizovanom scenskom m.
igra i pesma, gestikulacija i mimika imali
znatnog udela. Ve od 1. v.n.e. poluim provi-
zovani m. i srodni pantomim potisnuli su na
rimskoj pozornici sve ostale oblike dram skih
predstava. G lum ac (m im us), u odei sa zakr
pam a (centunculusJ, i glumica, oskudno oe-
vena kratkim ogrtaem (ricinium), nastupali
su bez m aske i pozorine cipele (otuda, vero
vatno, i naziv planipes za glumce). Rimski
m. znao je i za neke stalne tipove (parazit,
stupidus budalina; sannio lakrdija,
koji se krevelji). M. se odrao do kraja anti
ke, iako je u vreme prodiranja hirianstva
kritik ovan zbog opscen osti, p a je ak i zabra
njivan. 2. K om ad bez rei, u kojem dijalog
zamenjuju glumeve geste, pokreti i izrazi lica.
U tom e znaenju m. je sinoniman sa *panto
mimom.
L i t.: H . R e i c h , Der M im u s , 1 9 0 3 ; A . G l o c k ,
U e b e r d e n Z u s a m m e n h a n g d e r r m is c h e n M im u s
m it d e m n e u e r e n k o m i s c h e n D r a m a , 'Z eitschrift f r
vergleichende L iteraturgeschichte , 1 9 0 6 , N F 1 6 ; L .
F r i e d l a e n d e r , D arstellungen aus der Sittengeschichte
R om s . 1 9 1 9 2 1 v (otisak 1 9 6 3 ) ; N . S c h a n z C.
H o s i u s , G eschichte der rm ischen L itera tu r , 1 9 2 7 ; J .
R . A , N s c o ll, M a s k s , M im es a n d M ira d es, 1 9 3 1 ; E .
W s t , M i m u s , R E , 1 9 3 2 , 15, 2 ; R . W . R e y n o l d s ,
V e rriu s F la c c u s a n d th e e a rly M im e a t R o m e ,
H erm athena , 1 9 4 3 . 6 1 ; H . W i e m k e n , D er griech.
M im us, (diss.) 1 9 5 1 ; A . M a r z u l l o , II m i m o l a t i n o
n e i m o t iv i d i a t t u a l i t a , A tti A c a d ... Di M o dena,
1 9 5 8 , 5 , X V I ; M . B ie b e r , The H istory o f the G reek
and R om an Theater, 1 9 6 1 ; M . E y ^ H M H p M . <t>^a-
ii ia p , ilp e u ie g pustene K tbuxeenocm u. 1 9 6 3 ; R . W .
R e y n o l d s , T h e a d u l t e r y M im e , Classical Quarterly,
1 9 6 4 ; A . FT. C w o T p i i 1!. M u m m aiiT H H irb m p o M a u .
5K A , 1 9 6 7 , 17. M .F .
M IM E SIS (M IM EZ A ) (gr. lat.
imhatio, fr . i eng. imitation, nem. Widerspiege
lung i Abbild, rus, OTpaxceHiie) Znai pod-
raavanje i odraavanje, oponaanje, imitira-
nje kao odnos um etnikog dela prem a stvar
nosti to, prem a realistikoj filosofiji umetno-
sti, pokazuje sutinu same umetnosti, N ajprc u
Platonovoj metafizici, koja reprezentuje anti
ko shvatanje umetnosti: u podraavanju prave
stvarnosti, tj. carstva ideja kao uzora, sastoji
se um etnost, koja ak ne podraava ideje ne
posredno, ve tek iz proizvoda drugih dclatno-
sti ili iz gotovih prirodnih oblika. I u
435
hrianskoj realistikoj metafizici imitiranje
boanskog dela pokazuje sutinu umetnosti,
jer je prava kreacija sam o boansko stvaranje.
Poto je tek u novom veku ideja stvaranja i
stvaralakog, kao i umetnike individualnosti,
bila moguna, u vezi sa teorijom razvitka i
istorinim nainom miljenja, tek tada se jav
ljaju teorije o autonom noj sutini um etnosti i
u vezi sa tim potiskuje se ideja mimese. Ve je
K ant u tom pogledu uinio odluan korak, ali
je u njega estetski fenomen i umetniki genij
jo uvek u skladu sa (transcendentalno shvae
nom ) prirodom , dok se u rom antiarskoj este
tici neguje ideal apsolutne umetnike kreacije.
Pocv od simbolizma, ideja iste poezije ili
apsolutnog pesnitva je jo jae potisla tradi
cionalnu teoriju m. M arksistiko shvatanje
umetnosti bilo je uveliko an ti rom antiarsko i
antitradicionalno. U prkos M arksovog klasici
stikog ukusa, vezanog za antike umetnike
uzore, njegovo gledite u principu nije reali
stiko i nema niega zajednikog sa potonjom
marksistikom^ teorijom odraavanja, koja se
rodila iz odreenih ideolokih potreba. U
T. Pavlova ta teorija je razvijena u univerzalnu
materijalistiku metafiziku koncepciju, u ko
joj je umetniko odraavanje samo jedan spe
cifian vid m. I . Luka je u filosoiiji um et
nosti prihvatio ideju m. kao odraavanja i
razlikovao svakidanje odraavanje od nau
nog i umetnikog.
L it.: K . M a r k s F . E n g e ls , O knjievnosti i
um etn o sti, ( p r e v o d ) , 1 9 4 6 ; T . P a v l o v , Teorija odraza,
1947 ( p r e v .); V. 1. Lenjin, O knjievnosti (p ro v o d ), 19 49;
N . C e r n i e v s k i , >>Est e t i k i o d n o s i u m e t n o s t i p r e m a
s t v a r n o s t i ( p r e v o d ) , E stetiki i k n jie v m -k riii k i
lanci, 1 9 5 0 ; G e o r g L u k c s , Die Eigenart des
A eslh etisch en , B d . 3 u , I L 1 9 6 4 ; E . A u e r b a h , M im esis,
1 9 6 8 ( p r e v .) ; D . B o y d , The Function oj' M im esis and
its D ecline, 1 9 6 8 ; H , R . j a u s s , N achahm ung und
Illusion, 1 9 6 9 2; H . W . S c h a f f n i t , M im esis als Problem,
1 9 7 1 ; B . W e h r l i, Im ita tio u n d M im esis in der Ge-
schichte der E rzahltheorie, 1 9 7 4 ; B. B e r k e . A Gene
rative View o f M im esis, 1 9 7 8 . M .D .
M IM IJA M B I (gr. ^ujaiajipoi). U antikoj,
gr. knjievnosti naziv za > miraove sastavljene
u hol ijambima. Tvorac m. bio je helenistiki
pesnik H eroda (ili Herona, sa Kosa?, oko 250.
p. n. e.). Po tem am a sauvani Herodini m.
preteno su gradski mimovi: Svodnica (na
govara enu na preljubu), Vlasnik javne kue
(dri besedu na sudu), Uitelj (kanjava ne
stanog uenika), ene u Asklepijevom hramu
(dive se slikama), Ljubomorna ena, Dve prija
teljice ili Poverljivi razgovor, Obuar, San.
H erodine realistike sliice date su u obliku
dijaloga, ali, verovatno, nisu prikazivane na
sceni, nego su ih deki am ovali solisti. U rimsku
28 *
M IN IJA T U R A
knjievnost pokuao je da prenese m. G. M ari
je (1. pol. 1. v. p.n.e.).
L it.: W . H ead lam A. D . K n o x , H eradas, 1922
(1966); O. C ru s iu s R. H erzog, H erondas, 19262; B.
Snell, D ichtung und G esellschaft, 1965. M .F .
M IM IKA (gr. podraavatelj, glu
mac) V rsta - glume pom ou pokreta mii
a na licu. O tud m. nije bila mogua u pozo-
ritu u kojem su, kao u starogrkom , glumci
nosili maske. Slabije razvijena u svim periodi
ma naglaene stilizacije, m. postaje znaajna u
razdoblju realizma, k ao osnovno glumako
sredstvo reagovanja bez teksta. U svom Siste
mu Stanisiavski istie da je m. spontani or
ganski izraz ovekovog unutarnjeg ivota.
L it.: Gluma. D .M i.
M IN E J (gr. (.irv7.Iov mesenik) Litur
gijska knjiga pravoslavne crkve, koja sadri ->
slube svetima i praznicim a nepokretnog ka
lendarskog ciklusa, po danim a u mesecu (gr.
jit^v mesec). Ako su u knjizi slube za svaki
dan meseca, to je sluabni m. (tada je komplet
min ej a najee pisan u 12 knjiga). Prazninim
m. naziva se minej u kome su samo slube
izabranih praznika i svetih. Opti m. (-+ optak)
sadri form lam e slube za pojedine katego
rije svetih p a se moe primenjivati bilo kojeg
d ana u godini. P oto su slube sastavljene
uglavnom od pesama (-* tropara, -> stihira,
kanona itd.), mineji su najbogatiji izvor
v2 antijske htmnografije (V. Jagi). Vizantij-
skim tekstovim a u staroslovenskom prevodu
pridruuju se u srpskim rukopisnim minejima
slube srpskim svecima, u zavisnosti od vre
m ena uspostavljanja kulta i stupanja njegovog
oblikovanja.
Lit.: H, G . Beck, Kirche u n d theol. L it era tur im
byz. Reich, 1959; Srbljak (p o seb n o : O S rb lja ku ),
1970. D.B.
MINEZANG > Miimesang
MINEZENGEK Minnesnger
M IN IJA T U R A (lat. minium m aterija koja
se u srednjem veku koristila za izradu crvene
boje) Umetniko ukraavanje srenjove-
kovnih rukopisa i prvih tampanih dela, njiho
vih poetnih slova, m argina, manjih ili veih
slika u tekstu; kao umptniki oblik negovao se
ve u antici, naroito-u Vizantiji; m inijaturno
slikarstvo zato u prvom redu i znai oprem a
nje knjige slikama, a tek poev od 17. veka
izraz se proirio na m inijaturno slikarstvo i na
m inijaturnu vetinu uopte (na primer: mini
ja tu rn o izdanje), usled pogrenog izvoenja
reci od latinskog minor ili minutus (malen).
Z.K.
M IN N ESA N G
MINNESANG, nem. (M inezang) Svet ovna
dvorska lirika na narodnom jeziku, koja se u
12. v. javlja kao velika novina zapadnoevrop
ske riterske kulture, irei se iz Provanse
(-+ trubadurska lirika) i severne Francuske
(-> truveri), preko Rajne, i na nem. zemlje.
Osnovni doivljaj i centralnu temu m. pred
stavlja mine {srvnem. [srednje visokonem.]
m irne), duevna vezanost ritera za svoju
gospodaricu (R. K inast). T u gospodaricu
(srvnem. frouw e), koju bira medu udatim e
nam a visoka roda i koja je katkad ena nje
gova gospodara, pesnik m. slui i velia, po
mou ustaljenih slika i motiva, kao nedostian
ideal (srvnem. dienest, sluba gospi), esto
tugujui zbog neuslianosti i uzaludnosti svoje
enje. M ada su to pesme odreenog ritera
upuene odreenoj dami, m. nije doivljaj na
ljubavna poezija, nego je to tipina drutvena
lirika, estetska igra obrazovnog riterskog slo
ja. Tek kasnije, kada predm etom ove poezije
postane i naklonost prem a devojci niega roda
(srvnem. nideriu minne), m. e prevazii svoje
prvobitne okvire konvencionalne drutvene
igre, uzdiui se katkad i do iskrene ljubavne
lirike. K ako ovakav odnos prem a eni nije
odraz njenog stvarnog drutvenog poloaja na
evropskim dvorovim a onoga doba, on je po
svoj prilici kao knjievna konvencija preuzet iz
dvorske kulture p. Arapa. Ovoj teoriji o kore-
nima m. suprotstavljaju se teorije o njegovom
antikom poreklu i o presudnom uticaju hri-
anske lat. poezije i retorike (kult Bogorodice),
kao i teorija o narodnoj ljubavnoj poeziji kao
izvoru m. Sve ove teorije osvetljavaju zapravo,
svaka iz svog aspekta, po jednu stranu jo
nereenog pitanja nastanka m. -- Osnovni
oblici m. jesu -> iid (Lied) i - lajb (Leich),
koji se sastoje od teksta pesme (srvnem. wort) i
muzike pratnje (srvnem. wise). K ao knjiev-
no-muzike tvorevine veoma razvijene rime,
stiha i strofe (strofa Meistersanga, nibe-
lunka strofa), ove pesme nam enjene su izvo
enju pred visokim dvorskim drutvom iz
ijeg su kruga esto i sami pesnici-pevai (-+
Minnesangeri). Melodije m., danas sauvane
samo u neznatnom broju, potekle su od starih
oblika crkvene muzike. Nem. m. trajao je od
polovine 12. do poetka 14. v. N ajranije
pesme, nastale na austrijsko-bavarskom pod
ruju, pokazuju srodnost s narodnom ljubav
nom lirikom, ali sadre ve i osnovne motive
zrelog m. N a zapadu se, pod uticajem pro-
vansalske i fr. poezije, neguje nov nain peva-
nja vezan za predstavu o visokoj ljubavi
(prolee Minnesanga); krajem 12. i poet
kom 13. v. m. dostie vrhunac u sadrinskom i
436
form alnom pogledu, a potom naglo opada
uporedo s propadanjem riterskog stalea i pre
lazi u ruke profesionalnih pevaa graanskog
porekla, m ada e se uticaj njegov oseati i
tokom sledeih nekoliko stolea. Ve potkraj
13. v. javljaju se i prve rukopisne zbirke m., od
kojih su najvanije Veliki hajdelberki rukopis
(ili Rukopis porodice Mane,se), M ali hajdelber
ki rukopis, Vajngartertski rukopis i Benedikt-
bojrenski rukopis, poznatiji pod nazivom -+
Carmina burama, pod kojim je i objavljen.
L it.: S. S inger, A rabische u n d europische
Poesie im M ittelalter , A bhandlungen der Preussi-
sche A ka d em ie der W issenschaft, 1918; G . M ler,
Studien zum F orm problem des M innesangs, DVjs.
1923, 1; J, Schw ietering, E inw irkung d er A ntike auf
die E n tstehung des fr h en deutschen M innesangs,
Z eitsch rift f r deutsches A ltertu m , 1924; F. N eu
m a n n , H o h e M inne, Z eitsch rift f r D eutschkunde,
1925; K . B u rd ach , b e r den U rsp ru n g des m ittel
alterlichen M innesangs, Vorspiel, 1925, 1; H.
B rin k m an n , E ntstehungsgeschichte des M innesangs,
1926; E. R. S ch r d er, D er M in n esan g , O H M ,
1933; C. von K raus, D es M innesangs Frhling, 1939;
R. K ien ast, D ie d eu tsch sp rach ig e L y rik des M ittel
alters: V. D ie ritterlich h fisch e L yrik, Deutsche
Philologie im A u friss II, Lief. 13; H. K u h n , M inne
sangs W ende, 1952; H . K o lb , D er B e g r iff der M inne
u n d das E ntstehen der hfischen L yrik , 1958; H. de
B oor, D ie hfische L itera tu r 117 0 1250, I9604; P.
W apnew ski, D eutsche L itera tu r des M ittelalters. Ein
A briss, 19662; R. J, T ay lo r, The A rt o f the M innesin
ger, 1968; P. W apnew ski, W as ist m inne, 1975. D .M i.
MINNESNGER, MINNESINGER, nem.
(Minezenger, Minezinger) Pesnici nem. ->
Minnesanga, iskljuivo riteri ili nii plemii
(ministerijali), a kasnije i profesionalni pevai
graanskog porekla. M . je autor rei i melodi
je jedne pesme, a najee ju je sam i izvodio
pred dvorskom publikom pratei je muzikom
sa icanog instrum enta. N ajpoznatiji rani m.
bili su riter fon.K irenberg i D itm ar fon Ajst
na istoku, zatim Fridrih fon Hauzen, sam car
H ajnrih VI Hoentaufen, R udolf fon Fenis,
H ajnrih fon M orungen, N ajdhart fon Rojen-
tal, a meu poznim m. Tanhojzer i graani
K onra iz V ircburga i Johanes H adlaub. Lepe
lirske pesme ostavili su i predstavnici -* dvor
skog epa H ajnrih fon Feldeke, H artm an fon
Aue i V olfram fon Eenbah. N ajdarovitiji i
najtananiji pesnik bio je Rajm ar fon Hagenau
(R ajm ar Stariji), a najsvestranija i ujedno naj
poznatija pesnika linost bio je njegov uenik
Valter fon der Fogelvaje (13. v.), koji se
osvedoio u svim lirskim vrstam a svoga doba.
L it.: -* M innesang; C. v. K ra u s, W alther von der
Vogelweide, 1935; T h. F rings, M innesinger und
437
Troubadours, 1949; J. B um ke, M inisterialitt und
R itterdichtung, 1976. D. Mi.
M IN O L O G IJ (gr. ^rjvoXyvov mesenik)
Prvobitni oblik zbornika hagiografskih
knjievnih sastava, u kome se za svaki mesec
po kalendarskom redu uz datum daju i kratka
muenija i itija svetaca i muenika (-> nje koje se izdvaja od hrianskog verovanja
proioko irije, -* sinaksar).
L it.: H . G . Beck. K irche und theologische
L itera tu r im byzantinischen Reich, 1959. D .B .
M IN ST R E L (eng. minstrel od lat. ministerialis
sluga kome je poveren neki poseban zada
tak) Srednjov. putujui pesnik-peva i mu dans la chanson populaire grecque, 1954; C . T h.
ziki zabavlja u Engleskoj, koji nastavlja
tradiciju staroeng. -* skopa i gleeraana, U
Francuskoj on se naziva -* menestrel i -*
ongler. S .K - S .
M IN USK ULA (lat. minusculus omanji)
E tapa razvoja lat. -> majuskulnog pisma, mala
slova abecede koja su i danas u upotrebi. Z a
razliku od -* majuskule, slova nisu iste visine,
tj. ne formiraju se izmeu dve, ve izmeu
etiri linije. M . je uspostavljena u 4, v. n. e. a
danas je to pismo u optoj upotrebi. Iz m. su
se razvila tzv. nacionalna pisma: merovinko,
vizigotsko, beneventana, karolina, humanisti-
ka i gotica. Nem. pesnik t. G eorge (1869
1933) sluio se m. da bi svoje pesme i gra~
liki odvojio od uobiajene prakse tam panja,
kojim se postupkom danas slue i neki m oder
ni pesnici. H .K .
M IRA K UL, M IRA K U LO (lat. miraculum ~~
udo) V rsta srv. dram e u kojoj je dram ati-
zovan neki dogaaj (tj. udo ili udesa) iz sadrine, iz ivota H rista, svetaca, Bogorodice,
ivota svetaca, koji se zbio Bojom ili Bogo-
rodiinom pomoi. M . su crpli teme iz itija
svetaca, iz srv. zbirki pripovesti ili pobonih
pesama, o sv. Benedikt u, o sv. Franji (hagio-
grafski m .), o M ariji (Marienspiel, m arijan
ske dram e) i dr. M . su bili veoma popularni u
srv. knjievnosti itave Evrope. K od nas su
bili rasprostranjeni dijaloki mirakuli (Petrisov
zbornik, 15, v., o devojci bez oiju, o Teofilu
i dr.). Z.B.
M IR O L O I (gr. ^ o ip o ^ o y i, [oipoXoT, od
[iovpa usud, sudbina, Xeyo) govorim)
Vrsta narodne gr. pesme, bliska -* tubalici.
M , su izgovarale ili pevale naruene narikae,
ali se iz kruga balkanskih tubalica izdvajaju
zasebnim m otivim a i shvatanjem smrti i za
grobnog ivota. M. su uglavnom improvizova-
ne oko nekoliko glavnih tema, posebno oko
M ISTICIZAM
H arona, olienja smrti; ovo sporedno lice u
antikoj mitologiji Donjeg sveta (H aron je
amdija koji prevozi due preko reke Stiksa)
dobilo je od funkcije psihopom pa funkciju
same smrti. Smrt je u m. borba umirueg sa
H aron om, beznadena ali estoka do kraja, jer
u D onjem svetu nem a nade ni radosti; shvata-
navelo je ispitivae da ovaj motiv poveu sa
antikim - agonom. M. su izrazito lirska
vrsta i spadaju u tzv. -> enske pesme. Sastav
ljene su najee u -* politikom stibu.
L it.: P avolini, L am en ti lunebri greci, Eco della
cultura, nov. 1916; D. P tro p o u lo s, L a comparaison
D im aras, A H isto ry o f M odern G reek Literature,
1974. S.S.
M ISA -* Liturgija
M ISA L (lat. missale) Zbornik obrazaca za
sluenje -> mise. N astao saimanjem i modifi
kacijom nekoliko vrsta prirunika rim okato
like - liturgije. Od Tridentskog koncila u
upotrebi je Missale Romanian, kojim je usagla-
ena raznolikost dotadanjih misala (Missale
Canonicorum Traguriensium, 14. v.). Na
naoj teritoriji se pored lat. dugo odrao i tip
glagoljskog misala (Kijevski listii, IO11. v.).
L it.: j. Vajs, N ajstariji hrvatskoglagolski
m is a l D jela J A , 1948, 38. Z.B.
M ISA O N A PESM A - Vrste lirske poezije
M IST E R IJA (gr. nu<ref|pi - tajna) -
V rsta duhovne dram e na narodnom jeziku
koja se razvila iz crkvene dram e na latinskom.
Predmet su misterije, poznate ali zanimljive
kao i iz novije crkvene prolosti. esto ine
sastavni deo ciklusa -* pasionskih igara (u
naoj knjievnosti, na primer: Misterij vele lip
i slavan od Isusa, kako je. s kria snet, zatim v
grob postavlen, 16, v.). M. su bile popularne
pod raznim nazivima u itavoj Evropi. Z.B.
M IST IC IZ A M (prem a gr. .iu c t ik - tajan
stven, upoznat sa tajnom ) Uenje prema
kom e je osnova stvarnosti neto natprirodno i
nem aterijalno, te se spoznaja tog prvobit
nog i boanskog ostvaruje preko intuicije, ne
posrednog oseanja i doivljaja, a ne putem
racionalnog i pojm ovnog rasuivanja. Obe-
leje pobonosti koje odvraanjem od sveta
ula i udubljivanjem u sebe eli ve na ovom
svetu da savlada podvojenost izmeu iracio
nalnog boanstva i samosvesne, iste due i da
ostvari potpuno sjedinjavanje ljudske due sa
M ISTIFIK A C U A
njenim linim bogom, odnosno panteistiki
-- sa svemirom, sa svetskom duom, sa apso
lutnim biem (unio m ystica). Polazei od du
evnih stavova oseanja, htenja i miljenja
razlikuju se: m. sa pretenim naglaskom na
oseanjima (senzitivni m .), zatim sa naglas
kom na volji (voluntaristiki m .) i misaoni
(spekulativni m .). Zajedniki svim ovim obli
cima jeste panteistiki ili piritu alistiki usme-
ren pogled na svet, koji poiva na tajni sveta,
na njegovoj misteriji, h l. se javlja u svim
verama, kod svih naroda i u svim epoham a, i
to u raznim oblicima, kao obuhvatan pokret,
znaajan i za razvoj ljudskog duha, te tei za
introvertovanjem doivljaja vere uz odbaciva
nje spoljnih oblika: u K ini je to taoizam, u
Indiji m. prirode, budizam, bramaizam, u
islamu i u pers. tradiciji -> sufizam, u antici se
javlja od Sedam m udraca preko orflke do
neoplatonizma (Piotin). Ranohrianski m.
poinje Jovan ovim otkrovenjem, gnozom i
maniheizmom, a njegovo izgraivanje na
Zapadu sa Avgustinom, koji je ukidanjem
granica ljudskog traio usklaivanje oveka sa
bogom. Dionisije Areopagita i Boetije nastav
ljaju m. na tlu neoplatonizm a i kroz ceo
srednji vek, uporedo sa dogm atskom skolasti
kom, filosofijom i naukom o m etodam a, raz
vija se, kao njihova velika suprotnost, misti
ko strujanje, koje pokuava da neposredno,
vizionarno doivljavanje boga i istinsko reli
giozno oseanje izdvoji iz preteranog sakra-
mentalizma. K od N em aca vrhunac m. znaio
je Ekhart (1260 1327), koji je svojim spisima
stekao veliki znaaj i za knjievni jezik. U
romanskim zemljama m. se javlja naroito u
vezi sa -+ barokom, kao ekstatian i erotski
zaoenut m., posebno u paniji (H uan de la
Kruz, Ignacio Lojola). M. je prisutan i u
Paracelzusovoj filosoiiji prirode i u lirici nekih
nem. baroknih pesnika (Jakob Berne, Angelus
Silezijus), Ovaj m. delovao je posebno na na
stanak -> pijetizma. M. ponovo oivljuje u
pokretu -* Sturm und Drang i nastavlja se u
-* romantizmu (Novalis, JBrentano), zatim se
uli va u nem. idealizam (eling, lajermaher);
izuzetno je naglaen m. u Rusiji (Solovoj i
Laskij). Znaaj m. za literaturu poiva u
otkrivanju novih duevnih podruja umetni-
kom jezikom oblikovanju. Kod nas, stvara
laki oblikovanih elemenata m, ima u starom
srpskom pesniivu, u Duievoj poeziji, poeziji
M. Nastasijevia i dr.
L it.: W . P reger, G eschichte der deutschen M y stik
im M iU elaller, III, 1874 93, n o v o izd. 1962; H .
B rem o n d , H istoire du sentim ent religieux en France,
X I, 1916 1933; C h. Ja n e n tz k y , M y s tik u n d R atio-
438
nalism us, 1922; J. B e rn h art, Die philosophische
M y s tik des M in e la h e rs, 1923; E. L eh m an n , M ystik
im H eiden- und C hristentum , 1923'; E. L. S chellen
berg, D ie deutsche M y s tik , I9242; G . M ller, Z u r
B estim m ung des B egriffs altd eu tsc h e Mystik*,
D V J 19264 ; O . C lem en, D eutsche M y s tik , 1926; R.
O tto , W eststliche M y stik , 19 7 13; E. U nderhill,
M y stik , 1928; W . M uschg, D ie M y stik in der
Schw eiz, 1935; W . W enizlaff-E ggebert, D eutsche
M y s tik zw ischen M ittela lter und N eu zeit, 19693;
G . W alth er. Phnom enologie der M y s tik , I9602;
G . Scholem . D ie j d isch e M y stik , 1957; I. Behn,
Spanische M ystik-, 1957; D . T . S uzuki, M ysticism ,
C hristian und Buddhist, 1957; M . Schlciterm ann,
M y s tik in der Religion der V lk e r, 1958; H . K u
ni sch, D as W esen der M y s tik , 1958; I. Seyppel,
M y stik als G re n zp h n o m en u n d E xistential, D V J
1961/35; R. B a u m g a rd t, G reat W estern M ystics,
1961; R. C. Z aeh n er, H indu a n d M o slem M ysticism ,
1961; H, SiIberer. P roblem e der M y stik und ihrer
S ym b o lik, 19612; A. J. A rbery, Su fism , 19633;
J, Bizet, D ie geistesgeschichtliche B edeutung der
deutschen M ystik, D V J 1966/40; K. H. R enstorf,
stliche M editation und christliche M editation, 1966;
L, A. G o v in d a. Grundlagen tibetanischer M y s tik ,
19662; R. A. N ich o lso n , T he M ysticism o f fsla m ,
19663; H . D u m o u lin , stlic h e M editation und chri
stliche M editation, 1966; D . K now les. Englische
M y s tik , 1967: S, S pencer. M ysticism in W orld reli
g i s 1967; F . - D . M aass, M y stik , 1972; W . Beier
w alters, Grundfragen der M y s tik . 1974: Epochen der
N a tu rm y stik , ed. A. F aivre, R. C. Z im m erm an n ,
1978. Z .K .
M ISTIF1K A CIJA (fr. mystification, izv. od
n la t mystijicatio) -- Pod m. u knjievnosti pod-
razumeva se nam erno obmanjivanje italaca u
pogledu pravog autorstva nekog knj. dela,
vremena ili okolnosti njegovog nastanka, te
uopte u pogledu porekla dela. Pojam m. se ne
odnosi na pojedine konstrukcije i motivacije
unutar knj, dela, kao to je razvijanje siea u
obliku pisama ili dnevnika, korienje narativ
nog okvira kojim se pripovest uvodi i pred
stavlja kao svedoanstvo ili k ao pronaen
stari rukopis, it. Knjievnim m. se eli postii
da delo bude zapaeno i dobije znaaj koji
inae ne bi imalo, uglavnom na taj nain to
mu se daje oreol egzotinosti ili tajnovitosti
obm anom knjievne puBlike u pogledu njego
vog porekla. Poznat je sluaj engleskog pesni
ka D. M ekfersona koji se proslavio prevo-
ima tobonjih izvornih kotskih pesama, to
ih je pripisao drevnom bardu O sijanu ( Odlom
ci starih pesama sakupljenih u brdovitoj k o t
skoj i prevedenih s gelskog ili erse-jezika).
T reba pom enuti i n}. koju je izveo Prospcr
Merime 1827. godine (a on je i debitovao s
jednom m .), objavivi knjigu La guzla, gde se
predstavio kao prevodilac izmiljenog ilirskog
439
pisca po imenu Hyacinthe Maglanovich: ta
zbirka pseudo-ilirskih balada bila je zatim pre
vedena na nemaki, a ak je Pukin nekoliko
pesama preveo na ruski. G.E.
M ISTIK A BR O JEV A - Verovanje u tajan
stvenu vezu izmeu brojeva i stvarnosti; razvi
lo se najpre u Pitagore i njegovih sledbenika,
koji su sutinu sveta svodili na broj i brojne
odnose i brojevima pridavali mistiko znae
nje; tako je, npr., broj deset znaio sveoptu
harm oniju. Kasnije, i nezavisno od pitagorej-
ske tradicije, brojevim a se pridavalo mistiko
znaenje, sve do danas. U teoriji um etnosti i u
umetnikoj praksi m. b. je, naroito u forma-
listikoj tradiciji, koja opet zapoinje s Pita-
gorom, igrala odreenu ulogu, najpre i najvie
u muzici, ali i u likovnim um etnostim a, pa ak
i u pesnitvu. M.D.
M IT (gr. [iSo pria, predanje) Sveta ljudskoga roda izgraivala spontano, sluei
pria; kao predanje u koje se veruje, m. iska
zuje kolektivne predstave naivne svesti. Prvo
bitni m. potie iz relativno nerazvijene svesti
oveka prvobitne zajednice. Svet bogova, he
roja i drugih natprirodnih bia o kome govore
klasini m. fantastina je slika meusobnih
odnosa i trajnih tenji lanova patrijarhalne
zajednice. I neizmerne moi mitskih junaka, i
udesnost sveta koji oni nastanjuju odgova
raju nekritinosti arhainog oveka: slike koje
mu daje uobrazilja on teko razaznaje od
predstava koje mu prua iskustvo i slabo
poznaje granice mogueg. Ali naivno povere-
nje prem a tvorevinam a fantazije nije iskljuivo
obeleje oveka sa ranog stupnja istorijskog
razvitka; na izvestan nain ono se iznova jav
lja kod svakog eteta, a takoe se odrava i
kod odraslih ljudi na odgovarajuem stupnju
duhovnog razvoja. O tud ni civilizovano ove-
anstvo nije bez svojih m. Prvo saznanje o m.
istovremeno je i razbijanje m., odluan prekid
s naivnim prihvatanjem tradicije kao svetinje.
Prvi put u i storiji evropske kulture takav tre
nutak nastupa sa gr. filosofima 6. v. st.e. koji
su zapoeli racionalistiku kritiku m. Dok
K senofan objavljuje da su bogovi zamiljeni
po ovekovu pod obiju, H eraklit, Sol on i drugi
filosofi u ime m udrosti osuuju pesnike zbog
zastupanja narodnih verovanja i izmiljanja.
Na slian nain prosvetitelji m nogo docnijih
vremena, redovno pod dram atinim okolno
stima, odbacuju m. kao izmiljotinu, plod
neznanja ili obmane. N ajraniji pokuaj da se
m itovim a nae opravdanje pred probuenom
kritikom sveu ini alegoriko tumaenje m. shvatanja i oseanja sveta i volja da se taj svet
(- alegoreza). Poev od Teagena iz Regiona
MIT
(6. v. st.e.) brojni teolozi, filosofi i filolozi
nastojali su da otkriju skrivene misli koje se
nalaze iza svega onoga to se u m. neposredno
kazuje. Poseban pravac tum aenja ogledao se
u traenju istorijskog jezgra svakog m. Anti
kom piscu Euhem eru se pripisuje da je u spisu
Sveti zapis prvi objanjavao k ako su bogovi i
heroji zapravo junaci i kraljevi legendarnih
vremena: slavei ih zbog izuzetnih zasluga kao
bogove, ljudi su zaboravili njihovo zemaljsko
poreklo. K ao psiholoka osnova m itotvorstva
ee je istican strah, naroito strah od smrti,
M . su takoe tumaeni kao staro pesnitvo.
N aroito je Viko u 18. v. iroko razvio uenje
prem a kom e su sve m. stvorili pesnici u vreme
na koja jo nisu poznavala apstraktno razmi
ljanje. Smatrajui da sutinu m. ine pesniki
karakteri, koji predstavljaju fantastine uni-
verzalije, istakao je u svojoj Novoj nauci
(Scienza nuova) da su takve tipove deca
se jezikom m etafora i personifikacija, koji be-
jae jedna vrsta pesnitva. Sistematiniji poku
aj da se m. objasni k ao samostalan svet svesti,
nesvodiv na bilo koju drugu njenu poznatu
formu, doneia je elingova filosofija. Uitelj
m nogih rom antiara, ovaj klasik nem. filosof-
skog idealizma uloio je napor da taj svet
spontanosti odredi zakonitou koja mu je
im anentna. Ali u njegovoj filosofiji je ostavljen
bitan udeo Apsolutu, koji u m. sam sebe poi
nje da otkriva. Sa stanovita kritike filosofije
znatniji pokuaj objanjenja prirode m. uinio
je E. K asirer u delu Philosophie der symboli
schen Formen ( Filozofija simbolikih fo rm i),
iji je drugi deo (1925) posvetio mitskom
miljenju. Posm atrajui m. kao takav vid sim
bolikog izraavanja gde se simboli ne razli
kuju od predm eta koje simbolizuju (rei o
znaenja, slike od stvari, idealno od realnog),
on podrava novije etnologe koji su izvor ni.
traili u ritualim a. D ram atinost iznenadnih
metamorfoza, koje ine da se u mitskom
svetu sve moe u sve preobratiti, on objanja
va spontanim uvianjem unutarnje solidarno
sti svih vidova ivota, U tom smislu se m.
K asireru ukazao kao objektivacija ovekovog
drutvenog iskustva, gde se emocija pretvara u
sliku; prikazana u m., i sama smrt postaje
podnoljivija. Polazei sa svojih stanovita,
mitologijom se ivo bave etnologija, psiho
analiza, semiotika, no traganja za sutinom m.
u savremenoj antropologiji se nastavljaju i
stara kolebanja u odreivanju njegove sutine
traju. U svim m. pada u oi jedinstvo izvesnog
sauva u vidu koji je poeljan. K ao objanje
M1TARSTVA
nje kulta, mitska pria je istovremeno i m oral
ni kodeks, politiko-pravna povelja, istorija i
ekonom ija plemena, alhemijska formula, pe-
snika re i istovremeno nije jo nijedno od
toga. Gledan iz perspektive razvijenije svesti,
m. jc izraz kulture u kojoj posebne forme
drutvene svesti, kao to su religija, pravo,
moral, nauka i umetnost, jo nisu diferencira
ne. Oseanje za pravdu tu je jo u senci natpri
rodnog autoriteta; glas savesti jo se ne uje
od zastraujuih pretnji koje se upuuju onima
to ne potuju zabrane i nareenja viih bia; svakom sluaocu, odnosno svakom itaocu, ili
istorijske uspomene i nauna zapaanja natop
ljeni su oseanjima i obavljeni slikama fanta
zije, a pesnika re je sputana verovanjem u
konanu istinitost svega isprianog. Uoptava-
nja do kojih dolazi mitsko miljenje ne javljaju
se u vidu apstraktnih pojm ova, ve se redovno
personifikuju u figure heroja i bogova, zatit
nika odreenih strana ljudskog ivota i pri
rode, koja je od tog ivota neodvojiva. Lju
bav, san, vino, sunce, more, grom ta sve
ne obija u m. svoje boanske, vie ili manje
ovekolike, predstavnike. Postanje stvari i
uzroni odnosi meu njima redovno se nago*
vetavaju rodbinskim odnosom, a razliita
teogonijska srodstva su shvaena kao sheme
po kojima se sve vazda iznova deava, u traj
noj sadanjosti. Tipinost mitskih junaka kao
nosilaca odreenih optijih osobina omogua
va lanovima zajednice da se na njih ugledaju i
sa njima se em otivno poistoveuju. izrazit pri-
mer takvog dubokog, upravo mistinog, po-
istoveenja (> identifikacija) pruaju obredi,
gde se izvoa u maski boga i sam u njega
ekstatiki preobraa. Nesigurnost razlikovanja
privida od pojave, nemo raspoznavanja slike
stvari kao slike, neprestano potkrepljuje veru
u realnost svega to se u obrazi. A/. ne poznaje
figurativno izraavanje i upotrebu reci u pre
nesenom znaenju. Gde prestaje zaarani svet
m. i poinje carstvo poezije? O tra granica
izmeu njih izmeu svetog i profanog
postoji, ali ona nije spolja naznaena i nije
nepomina. M. u koje se prestaje verovati
postaju -> bajke, a bajke u iju se istinitost
poveruje bivaju m. Pesnitvo se izdvaja iz
mitologije u trenutku pojavljivanja kritike,
naune svesti; i izvesna m era kritinosti, lako
poigravanje neverice u egzistenciju predoenih
likova uslov je svakog umetnikog doivlja
ja. Stara narodna verovanja se prenose novim
naratajim a kroz dela nebrojenih pesnika od
Eshila do D antea, od G ogolja do T. M ana i
dalje. M itoloka struja u savremenoj knjiev
noj kritici je, ak, sklona da u svim knjievnim
delima trai mitska jezgra, -> arhetipe. Ali za
440
m odernog itaoca mitski junaci i fabule u
delima pesnika nem aju verski smisao, ve
bivaju simbolina svedoanstva ovekove sud
bine. Moe pesnik nastupati k ao prorok, moe
kazivanje biti izloeno kao p o ru k a vieg bia,
re Muze italac novog doba e u takvom
postupku videti samo stilsku osobenost, pe-
sniku - invokaciju. M oglo bi se kazati d a je
odsudna re u razlikovanju m. od poezije pre
putena doivljaju primaoca. Meutim, ostaje
pitanje da li se ta odsudna re moe prepustiti
samo onom prosenom svake epohe. Moda
se treba osloniti na uverenja n arato ra ili na
oseanje neke im anentne publike kojoj se pri-
poveda obraao. Posebno je pitanje da Ii ima
bitnijih stilskih razlika izmeu mitopeje,
dela koja iskazuju ive m., otprilike kao H o
mer u Ilijadi, i onih koja obrauju nekadanje
m., kakav je sluaj, npr.. sa iroduovom
dram om Trojanskog rata nee biti. Izgleda da
u pesnikim kazivanjima svetih predanja do
lazi do jaeg uivljavanja i idealizacije, kao u
motivima Lue m ikrokozm a, dok u obradam a
prevladanih m. dobijaju m aha humor i -
travestija, k ao u Plakiru Drievom ili Dom a-
novievoj satiri Kraljevi M arko po drugi put
meu Srbima.
L ii,: G . V ico, P rincipi di u na scicnza nouva
in to m o alla natura delte nazioni. 1725; G . W . F.
H egel, V orlesungen ber die Philosophie der R eligion,
I II 183 4 1840; F . W . Shelling. Philosophie der
M ythologie, 1857; E . C assiver. Philosophie der
sym bolischen Form en, Das m y tische D en ken , 1925;
R. C aliois L e m y th e et lart n a tu re de leur
o p p o sitio n . D euxim e congrs interational d'esth
tique, I, 1937; T h . M a n n K.. K ernyi, R om andich-
iung und M yth o lo g ie, 1945; K, M a rk s, K ritik a poli
tike ekonom ije, 949 ip rev .); J. E. M iller, us.. M yth
and M ethod, I960; J. de Vries, Forschungsgeschichte
der M ythologie, 1 96!; J. B. V ickery, u r., M y th and
L iterature, 1966; K . K ernyi. uv., Die Erffnung des
Z ugangs zum M y th o s, 1967; M . Eli ade, M it i zbilja,
1970 (prev.); C. L vi-S trauss, M ythologique, I IV
196 4 1971; R. W eim ann, L iteraturgeschichte und
M ythologie, 1972; M it, trad icija , savrem enosi,
Delo, A rgum enti, 1972; G radina 973, 2 3; W.
R ighter, M y lh and L iterature, 1975. I.T
M TARSTVA Hagiografski tekst u kome
se oveku otkriva njegova zagrobna sudbina,
put ljudske due kroz m itarstva (na gr.
xeXovstov carinarnica), na kojima se po
lae raun za grehe uinjene za ivota.
L it.: /K ueom ce. Bacit,inja Ilo e o t, h jjj. C. H o aa-
kobhI, CnoMeiuiK C K A 29, 1895. D.B.
M IT O L O G IJA (gr. AuOo/.oyia pria, pre-
danje, izuavanje predanja) ~ 1. Sistem me
441
usobno vie ili manje povezanih mitova
koji se prenose kao predanje u odreenoj za
jednici. Najbogatije m. javile su se u prvobit
nim zajednicama rodovskog drutva u doba
varvarsiva i obuhvataju svet naivne fantazije
nastanjen bogovima, herojima i drugim natpri
rodnim biima koja se upliu u sudbine ljudi,
usmeravajui ih. M . je fantastina istorija
odreene zajednice i prenosi se s pokolenja na
pokolenje kao svetinja. 2. N auka koja se
bavi sistematskim ispitivanjem, izlaganjem,
uporeivanjem i objanavanjcm mitova, do
prinosei boljem poznavanju ljudskih kultura.
Li!.: -+ M it.
M IT O LO K E PESM E - Drevni sloj -* na
rodne knjievnosti nastao u doba paganskih
verovanja, odslikavi ih potpunije u + narod
noj epskoj pesmi negoli u --* obrednim pesmama
i -* bajkama. To su prvenstveno pesme o bo
govima, njihovom roenju, bitkam a, propasti
i smeni; o enidbi sunca i meseca; o sunevoj
sestri; o divovima, zmajevima, vilama, vuko
dlacim a; o podzemnom svetu mrtvih; o zmiji
mladoenji; o uziivanju ljudske rtve; o
mrtvim pohoanim a. M itoloka epika osta
vila je traga u kasnijim slojevima poezije, u -
junakoj pesmi i u -> pripovednoj pesmi. N aj
bolje ouvan krug m. p. nalazi se u islandskim
zbornicima prikupljenim od 13. v., u Edi i u
stihovima skalda.
L it.: U . Schlochow ci. M ythopoesis, 1970; N ,
Frye, L iterature a n d M y th o lo g y , 1971; W. Killy,
M yth o lo g ie und L y r ik , 1971: R. W eim an n . L itera
turgeschichte und M yth o lo gie, 1977.
M ITSKA KRITIKA U okviru struktura
lizma posebna panja posveivala se istraiva
nju mitova kao praoblika, kao osnovnih
struktura, koje se, dodue, u naoj predstavi o
vremenu proiruju ili iznova obrauju, no
uvek samo na neki nain ponavljaju, te je naa
misao o postojanju istorijskog procesa zapra
vo samo zabluda. M. k. zato i eli u knjievnom
delu da otkrije prvobitnu strukturu, onaj naj
stariji mit, zatim nain na koji su u procesu
civilizacije pojedine slike i predstave uvek
iznova zaodenute u mit poto su moda neko
vreme i prolazile kroz proces racionalnog raz
miljanja, ali im je na kraju ipak priznato da
se ne mogu shvatiti racionalno. Ova teorija
ima svoje opravdanje utoliko to je mitologija
zaista uvek iznova oploivala pesnitvo preu
zimajui, proirujui i preraujui pojedine mi
tove i simbole. Puteve m. k. u okviru
-+ strukturalizm a otvorio je Kl od Levi-Stros.
Veliki uticaj na razvoj m. k. izvrili su: D.
M JU ZIK L
Frejzer sa svojom Zlatnom granom. i Jung
sa teorijom -> arhetipova, koja pod odreenim
uslovima ukljuuje i mit. M. k. bliska je -*
arhetipska kritika.
L it.: K. G . Ju n g , P siholoke rasprave (prev.)
1977; ovjek i njegovi sim boli (prev.), 1973; S. F rojd,
p o se ik a i njen odnos prem a ne sve snom (prev.), 1969;
Isti, Iz kulture i um e t nos ti (prev,), 1969; W , E m rich,
S y m b o lin te rp re ta tio n u n d M ythenf'orschung, E u
phorien. 47, 1953; E . G rassi, K unst und M ythos.
1956; N . Frye, M y th and sym bol, 1963; J. . Vickery,
M y th a n d L iteratu re , P oetique, 2, 1971; W. Righ-
ter. M y th and L iterature, 1975, ZK.
l.T . M JU Z IK -H O L (eng. music-hall muzika
sala) Auitorijum za posebnu vrstu zabave
sa pesmama, plesom i kominim takama.
Termin je nastao u Engleskoj, prihvaen je u
Francuskoj, dok se u SAD s istim znaenjem
upotrebljavaju termini variety (varijete) i
vaudeville (vodvilj). Poetkom 18. v. pojavili
su se u eng. krm am a program i s pesmama,
plesom, i akrobatim a, kojima su bili dodani ~+
pejdenti i -* pantomime, ali su ubrzo zabra
njeni, jer je zakon titio pozorita. Ipak, ova
popularna vrsta zabave preivljava i cveta
polovinom 18, v. Novi m. h. ima veliku
salu. bar sa piem i veoma arolik program.
Uz pesme, komine take, dresere i akrobate
pojavljuju se i uveni dramski glumci (kao ser
H et Tri, ser . Aleksander i S. Be mar). U
dram skom delu program a komine teme i li
kovi su uzimani iz svakodnevnog ivota i naj
ee su bili protkani sirovim humorom.
Pesme iz m. h. postajale su masovne pesme.
V .N , Ipak, program je najvie zavisio od samog
um etnika (performer}, koji je svemu davao
peat svoje individualnosti i na taj nain stva
rao tipske likove. Poetkom 20. v. ak i naj
vei m .h. iezavaju (kao O xford, Palladium
i Tivoli) posle donoenja zakona o zabrani
toenja pia, kao i zbog sve vee konkurencije
filma. N.K.
M JU Z IK L (eng. musical) Dramsko-muzi-
ka vrsta koja se najpre javila kao muzika
komedija (musical comedy), odnosno kao oblik
popularne zabave koji je proiziao iz lake -*
opere i -burleske. Iz lake opere muzika ko
medija je preuzela povrnu fabulu, pesmu i
vieglasna finala na kraju ina, a burleski
duguje interpoliranje zasebnih, najee aktu-
elnih -> skeeva. M. se pojavio u Engleskoj
krajem 19. v. (In Town, 1892; The Shop Girls,
1894) i ubrzo osvaja Ameriku (Belle o f New
York, 1898). Zasnivajui se na romantinoj
ljubavnoj fabuli, m. je u poetku veoma blizak
opereti. Prvi svetski rat je uneo mnoge
M LADA BOSNA
promene: anr je postao laki, ivlji, poveana
je uloga vizuelnih efekata i hora, koji sada vie
igra nego to peva. Dok u Engleskoj 30-ih
godina interesovanje za m. opada, u Americi
mu novi muziki karakter daju D. Gervin,
K. P orter i i. Berlin. Od usmerenja ka zabav
noj satiri m. se sve vie afirmie kao muzika
prerada dram skih dela ( Oklahoma, Carrousel,
Kiss me Kate, M y Fair Lady, West Side
Story), koja podrazum eva dobru muziku,
vrstu fabulu i profesionalni balet. U noe
njem ovih prom ena sve ee se isputa n a
ziv komedija i pojavljuje se novi naziv
mjuzikl.
Lit.: S. S ch m id t Joos, D as M usical, i% 5 ; S.
G reen, E ncyclopedia o f the M usical, 1977.
MLADA BOSNA !. Revolucionarno om la
dinsko pokolenje Bosne i Hercegovine pred
1. svetski rat, iz ijih redova su uesnici sara
jevskog atentata 1914 (G. Princip, V. abri-
novi, D. Ili, T. G rabe i dr.); 2. U
knjievnosti, mladi literarni narataj Bosne i
Hercegovine pred 1. svetski rat, koji je dao niz
taientovanih pisaca i otvorio literarne hori
zonte prema m odernim knjievnim strujanji
ma. Glavni idejni voi tog narataja bili su
D. M itrinovi, estetiar i knjievni kritiar, i
V. Gainovi, takoe pisac knjievnih osvrta i
estetiko-etikih rasprava (o Gijou, npr.); naj
znaajnija imena tog narataja, pored njih
dvojice su I. Andri, P. Slijepevi, M. Vida-
kovi, B. Jevti, D. M ras i dr. Iako je 1.
svetski rat pokosio mladobosansku generaciju,
te je literatura kojom su se oni bavili ostala
uglavnom u fragmentima, knjievni znaaj M.
B. je izrazit i nesumnjiv. S modernim pogle
dima na probleme narodnog ivota i knjiev
nosti, pripadnici M. B. znaii su da objedine
estetiku i etiku kom ponentu literarnog stva
ranja, da povezu najbolje crte tradicije s m o
dernim literarnim tendencijama, da individual
ni poriv i snano oseanje pripadnosti narodu
iz kog su iznikli sliju u jedinstvo svoga duhov
nog bia i neposredne akcije. Zahvaljujui nji
ma, u na literarni horizont uli su brojni
znaajni pisci stranih knjievnosti (Hamsun,
Strindberg, Vitmen. Ibzen, Verharen, G orki,
Pibievski i dr.), a sarajevski asopis Bosan
ska vila postao jedno od sredinjih knjievnih
glasila pisaca celog jugoslov. podruja. Svojim
radom., pogledima i ostvarenjima, M. B. je
stvarala pozitivnu duhovnu klimu i podsticala
na afirmaciju istinskih vrednosti ivota i umet-
nosti. Knjievno delo I. Andria u M. B. i
njenim vizionarnim tenjam a ima jedan od
svojih najdubljih izvora.
442
L it.: P. P alav cstra, K njievnost M lade B osne,
i - I I , 1965. B.M.
MLADA NEM AKA (Junges Deutschland)
Ime grupe liberalnih pisaca koji su se poja
vili posle 1830. Sjedinjavali su ih zajedniki
ciljevi, a od 1835. zabrana njihovih spisa od
strane Savezne skuptine u Frankfurtu. Pre
tee ovog pokreta su Berne i H ajne sa svojim
kritikim spisima. Pod uticajem liberalnih
ideja fr. (1789) i julske revolucije (1830),
M ladonemci su se borili protiv politike i
kulturne reakcije i svake ortodoksije, a za
slobodu miljenja, za ravnopravnost ena i
Jevreja, za ustavnost i em okratiju. O dbacu
N .K . jui knjievnu tradiciju, oni su i protiv rom an
tizma i protiv klasicizma. N astoje da knjiev
nost i um etnost uopte priblie ivotu, zahte-
vajui od um etnika sadanjost kao grau, a
realizam k ao stil. U literaturi su gledali orue
za m oralnu obnovu drutva. Cesto su bili
urednici listova i asopisa, svojim feljtonisti
kim stilom vrili su znatan uticaj na razvoj
urnalistike kod Nemaca. Sluili su se prete
no prozom , m ada je etrdesetih godina cvctalo
i tzv. politiko pesnitvo: Frajligrat, Herveg
i dr. Glavni predstavnici M. N. pisali su
prvenstveno drutvene rom ane i dram e: K-
G ucko, H, Laube, T. M unt. Ime je uveo teore
tiar pokreta L. V inbarg, koji je svoju knjigu
sthetische Feldzge (E stetski pohodi), 1830,
posvetio M. N. Sem H ajnea, pisci M. N. nisu
ostvarili dela trajnije vrednosti, ali su svojim
slobodoum nim idejama i kao zaetnici realiz
ma izvrili znatan uticaj na nem. knjievnost.
V. i > bidermajer.
L it.: H. K lein m ay r. Die W eh- und K unstan
schauung des Junges D eutschlands, 1930; M . G rei-
ner. Z w ischen B iederm eier und Bourgeoisie, 1953;
H. K o o p m a n n . Das Junge D eutschland, 1970; W.
Wlfing, Junges D eutschland, 1978. M . .
MLADA P O L JSK A (polj. Mloda Polskd) -
Revolucionarna organizacija polj. em igranata,
koja je postojala oci 1834. do 1836. i elovaia
u okviru Mlade Evrope. Istoimeni pokret u
knjievnosti nastaje znatno kasnije, pri kraju
19. i poetkom 20. v. M . P . pripadali su
najistaknutiji mladi pisci toga vremena, okup
ljeni oko asopisa Zycte i Chimera. Oni se
suprotstavljaju utilitarizmu polj. realista, ne-
guju visok artizam i ugledaju se na Slovakog.
U njihovim delima ogledaju se uticaji fr., nem.
i skandinavskih knjievnosti. Istaknuti pred
stavnici M. P. su Vispijanski, eromski,
G orski i Kasprovic.
Lit.: S. B zozow ski. L egenda M lodej P olski.
1919. Z.K..
443
M LADI GNEVNI L JU D I (engl. Angry Young
M en cngri jang men) G rupa eng. pisaca
pedesetih godina 20. v. u koju se obino u b ra
jaju D. Vejn, K. Ejmis, D. Brejn i D.
O zborn, autor dram e Osvrni se u gnevu (Look
Back in Anger, 1957) zahvaljujui kojoj jc ve
postojei term in dobio iru upotrebu. Osnovni
smisao ovom terminu daju zajednika obeleja
pom enutih autora, koja je S. Spender opisno
kao pobunu protiv londonskog knjievno;
ivota, protiv tradicionalnih intelektualnih
usmerenja O ksforda i Kem brida, protiv pe-
snika tridesetih i etrdesetih godina i protiv
kozm opolitskog duha m oderne knjievnosti
(S. Spender, Encounter, Nov. 1953).
L it.: K . Allsop, The A n g ry Decade, 1958. N .K .
M N E M O T EH N I K I ST IH (od gr. nvrm n -
pamenje i texvt] vetina) Stih koji,
nerimovan ili rimovan, svojom metriko-ritmi-
kom strukturom pomae da se neki tekst ili
podaci zanimljivo prezentiraju i lako zapamte.
Zove se i mnemiki stih. Prim er iz nastavne
prakse u trohejskom osmercu kom binovanom
sa estercem:
K ad se pita: da IP. je IP.
Reen li odvoji,
A li: dali, jeli, p le li. . .
O bavezno spoji.
U retorskim prirunicim a nalazim o i u -*
heksametru saeto sroene oratorske situacije:
Quts, cut, / pro quo, / e quo, / quando, ubi,
i qutdqu 16/quatur (tj.: ko, kome, u iju
korist, o kome, kad, gde, o emu se govori).
Iako se slui poetskom funkcijom, m. s. ne
sadri poeziju, je r ta funkcija u njemu ne
dominira. M . s. je nastao u vezi sa mnemoteh-
nikom, ije se raanje (6 5. v, pre n. e.)
povezuje sa grkim pesnikom Simonidom, a
zatim sa retorom i sofistom Hipijem. Rimska
retorika joj posveuje znatnu panju. U sre-
njovekovnoj nastavi m asovno se primenjuje.
N aroito je m. s. sluio kao omiljeno sredstvo.
Javlja se i u novijoj nastavi. .R.
M OBARSKE PESM E - (stsl. Mo.nboa od gl.
moliti. U Erlangenskom rukopisu, poetak
18. v. sauvao se etimoloki potpun arhai
ni oblik: molba anje; u pesmi Zidanje
Skadra znaenje imenice vezano je izravno za
glagol: A kad vidje tanana nevjesta / da joj
vie moba ne pomae, / tad se moli Radu
neimaru; B. Nui, u opisu K osova [1902
1903], kae d a se moba u ovim krajevima
ee zove molba). Lirske -> obiajne pesme
koje se najee pevaju za vreme berbe i etve
M O D EL
(- etelake pesme). M. p. prate stari obiaj
da se ljudi za vreme poljskih radova meu
sobno ispomau. est oblik tog obiaja je
moba, skup svih koji dobrovoljno obavljaju
poslove za nekog drugog. Mobare, koji su
veinom mladi momci i devojke, eka posle
napornog posla gozba praena igrom, pe-
smom, svirkom, alom: Lako, lako, moja
silna mobo, / sama m ije gospoa kod dvora, /
nee znati da je silna moba, / ve e mislit da
je turska vojska; / m lada, luda, poplaie mi
se, / tanka, vitka, prelomie mi se! (V. Nedi,
Antologija narodnih lirskih pesama, 1969).
L it.: -> P oslenike pesme. H .K .
M O D E L (franc. modele, od lat. modus
obrazac, kalup) ~ Analogon nekog objekta,
ako i kada u procesu saznanja slui kao po
srednik umesto samoga objekta, naziva se m.
T o je svaka ovekova tvorevina, materijalna
ih apstraktna, koja ima ulogu slike na koju se
iz objekta (ili skupa objekata) preslikava izve-
stan broj njegovih osobina, odnosno kona
an broj njegovih elemenata i odnosa izmeu
tih elemenata. Rei date pod navodnicima
predstavljaju zapravo definiciju strukture.
N ajpoznatiji su i najvie su prouavani m. koji
se u nauci stvaraju ili radi razjanjenja i pro-
vere naunoga otkria ili radi postizanja novo
ga. M oe se rei da u prvome sluaju pretee
njihova eksplanativna, a u drugome njihova
heuristika uloga. Tako, recimo, kolski planeta-
rijum predstavlja m. Sunevog sistema; m. su i
tri vizuelna prikaza unutarnjeg sastava atom a
prem a teoriji Tom sona, N agaokea i Raer-
fora, i oni se danas navode u literaturi kao tri
naune aproksimacije na putu ka otkrivanju
strukture atom a. M o m. da uini vidljivim
ono to inae sam o po sebi nije vidljivo (a to
je upravo nauno saznana struktura neke po
jave ili procesa) samo je jed n a strana, iza koje
se nalazi druga, jo znaajnija: na m. i pomou
m. mogu se obavljati izvesne saznajne radnje,
tj. mogu se esto logiki edukovati izvesni
zakljuci i nauna predvianja, a da pri tome
sami objekti budu odsutni. Ve to uinilo ih je
nezamenljivim sredstvom u naunim istraiva
njima. N astankom , osobinama, vrstam a i
primenom naunih m. bavi se teorija nauke ili
epistemologija. Sama pak teorija o naunim m.
zasnovana je kao zaseban epistemoloki ogra
nak tek u novije vreme, m ada su se razliite
nauke tokom celoga svog razvoja sluile
raznorodnim m. Meu njima su svakako naj
znaajniji oni koji, k ao programski sainjeni
konstrukti, imaju izrazitu regulativnu mo u
toku naunog istraivanja. I upravo su se ovi
M ODEL
potonji esto selili iz jedne u drugu nauku,
zapravo svaki put kad se sm atralo da imaju
univerzalnu vrednost zbog svoje logike valja
nosti ili naune proverenosti. T ako je, u stvari,
povremeno dolazilo do izvesnoga zbliavanja
pojedinih nauka ili pojedinih grupa nauka. U
storiji se, meutim, podjednako oseala i sup
rotna tenja. to se pak -* lingvistike i osobito
- nauke knjievnosti tie, za njih se jedno
stavno moe rei da su dugo sluile kao pri<-
mer naunih grana koje esto, i retko kad
uspeno, poseu za tuim m. Lingivstika je,
dodue, svoj poloaj meu drugim naukam a
korenito izmenila u 20. v., to poslednjih godi
na pokuava da uini i nauka o knjievnosti.
Znaajne promene koje se deavaju u nauci o
knjievnosti, svejedno da li im se priznaje ili
odrie vrednost, ipak se ne mogu kako valja
razumeti ako se ne poe od optega stanja
koje vlada u nauci i u razmiljanjima o nauci u
naem veku. U 20. v. osea se snana
potreba za konstruisanjem zajednikih m ode
la, koji bi se mogli primenjivati u najrazliiti-
jim naunim domenima. Sm atra se, naime, da
jedan logiki ispravno i prem a strogim nau
nim kriterijum im a konstruisan m, omoguuje,
prvo, da se na nauno zakonom eran nain
ogranii polje istraivanja; drugo, istraivanje
sc moe u eljenom pravcu usmeriti i kontroli-
sati; tree, u toku preslikavanja pojava iz
najrazliitijih naunih dom ena na jedan i isti
m. obijaj u se razultati koji se meusobno
mogu uporeivati i vrednovati prem a jedin
stvenim naunim kriterijumima. T o bif u stva
ri, otvorilo toliko dugo ve prieljkivan put ka
idealnoj komunikaciji meu naunim grana
ma. Nema sumnje da su u svemu ovome zna
ajnu ulogu odigrale kibernetike ideje.
Uticaj -* kibernetike nije ostao, kao to je
poznato, u granicama tanih i tehnikih nauka,
nego se odmah proirio i na humanistike.
Uostalom, ako emo sudit? po ranim kiberne-
tikim idejama P. Florenskog i po celovitome
program u koji je prvi put uobliio N, Viner,
kibernetika je ponikla i iz tenje da se istrai
vanja i znanja iz svih oblasti ljudske kulture
objedine u obuhvatan i jedinstven nauni
obrazac. To nije, kako se ponekad misli, sa-
radnja izmeu nauka, tzv. interdisciplinarna
saradnja; to je pokuaj da se izgradi jedin
stvena N auka, kojoj bi pojedinane nauke bile
potinjene kao optoj i hijerarhijski vioj teori
ji. Zato se u nae vreme toliko panje udeljuje
epistemologiji. I tu je zapravo izvor poplave
novoskovanih termina s prefiksom meta:
opis metaopis, jezik-metajezik, tekst-meta-
tekst, nauka m etanauka itd. (v. - meta-
444
jezik). Moe se rei da se uz svaki nivo u
tradicionalnom e naunom sistemu sada d o d a
je po jedan hijerarhijski vii parnjak. Pa i sam
nauni sistem dobija svog parnjaka u meta-
sistemu. O pta kibem etika teorija oigledno
eli da zauzme ovo potonje mesto. Lingvi
stika je iz nekoliko objanjivih razloga pre no
nauka o knjievnosti bila u stanju da se
manje-vie uspeno koristi nekim univerzalizo-
vanim naunim m. Posle toga, i pod znatnim
lingvistikim uticajem, usledili su slini poku
aji u nauci o knjievnosti. Aii su rezultati, u
celini gledano, u prouavanju knjievnosti to
liko bili ispod poetnih oekivanja da su u
nekim sluajevima ak vie tete no koristi
doneli samoj zamisli o zasnivanju nauke o
knjievnosti na stroim naunim osnovama.
Pri tom e treba imati u vidu da su univerzali-
zovani nauni m. u visokoj meri apstraktni, pa
je opis knjievnoga teksta koji se na ovaj nain
dobija nuno ogranien, delimian i sadrajno
siromaan. Samo za sebe uzeto, to ne moe
biti nedostatak ako ve elimo nauno da
opiemo knjievne tekstove. To je, u stvari,
nedostatak samo u oima onih koji ili ne
znaju, ili ne znaju da ne znaju, ta je nauni
opis ili dre da se knjievni tekst ne sme i ne
moe nauno opisivati. Pravi pak nedosta
tak druge je vrste i m nogo je dublji. O tom e se
moe zakljuivati ve na osnovu same inje
nice da su isti opisi, i to prema dosta strogim
analitikim proceduram a, dali zanimljive re
zultate kad su primenjivani na stih, bolje rei
na njegovu ritmiku strukturu. Jer je priroda
ritmike strukture u naelu razjanjena, tj.
mogu se razlikovati osnovni ritm otvorni inio
ci i naela konstruisanja ritmikoga niza, a to
je ve onaj neophodan minimum bez koga se
knjievna .pojava ili proces ne moe podvrgnu
ti uspenoj naunoj analizi. A takav minimum
ne postoji kad je u pitanju knjievni tekst
(- tekst), jer se ne zna ta je on zapravo,
kakve je prirode i kakvu funkciju (iii funkcije)
ima u kulturi. U tome je osnovni razlog to su
mnogi pokuaji matematizacije i kiberne-
tizacije nauke o knjievnosti ostali na pola
puta, sa nedovoljno jasnim ciljevima i nedo
voljno odreenim zakljucima. M oglo bi se
rei da je do neuspeha dolo zbog naruavanja
redosleda u prouavanju: ono to je prethod
no valjalo razjasniti uzim ano je kao razjanje
no i poznato. Bolje reeno, postojalo je i
postoji vie raznolikih objanjenja ta je knji
evnost i ta je knjievni tekst, ali su ona
nauno neupotrebljiva. Zbog toga je, po sve
mu sudei, bolje odabrati jedan drugaiji put:
neke opte kibernetike i m atem atike ideje
445
primenjivati na objanjavanje knjievnosti kao
eeloviiog sistema, kao i na objanjavanje pri
rode knjievnoga teksta. To se posebno odno
si na ideju o m. (ili slici) i o modclovanju (ili
preslikavanju) kao optoj pojavi u ljudskoj
kulturi, pa time i u knjievnosti. Jer se ovek
ne slui m. samo u nauci, nego u svim kultur
nim podrujima. Takav optiji program prou
avanja zasnovala je -* semiotika. Ve u
uvodnim tezama za prvi simpozijum koji su
sovjetski semiotiari priredili {962. g. nagla
ava se: K ao i ostale nauke koje se granie s
kibernetikom , semiotika ima posla pre svega s
modelima, tj. sa slikama prikazanih (modelo-
vanih) objekata,'a oni se sastoje od konanoga
broja elemenata i odnosa izmeu tih eleme
nata. Izmeu svih ovih m. nauni se pre svega
odlikuju time to ovek pom ou njih nauno
modeluje pojave i procese u svetu. I ni za koga
vie nije sporno kad se raspravlja o naunoj
slici sveta i o globalnom e naunom modelu
sveta. Ali ovek pomou drugih vrsta m.
takoe moe da izgradi drugaije slike sveta ili
globalne njegove m. Stoga semiotiari s p ra
vom govore o vie m. sveta: Izgradnja m o
dela sveta ostvaruje se pom ou modelativnih
semiotikih sistema koji imaju razliit stepen
modelativne sposobnosti (tj. razliit broj ele
m enata i odnosa koji odgovaraju elementima
i odnosim a u moelovanom e objektu).
Prihvatim o li ovu tvrdnju, m oram o prihvatiti i
posleice koje iz nje proistiu, a one su dale
kosene. T ako npr. m oram o prihvatiti postav
ku da prirodni ljudski jezik kao semiotiki
sistem takoe slui za moelovanje sveta, tj. u
njemu i pom ou njega ovek izgrauje jedan
jeziki m. sveta. Iako se u istoriji lingvistike o
tom e raspravljalo u nekoliko navrata, lingvi
stika ipak nije mogla pom ou svojih naunih
m. tako neto ni da dokae ni da opovrgne. U
jo veoj se meri sve ovo odnosi na knjiev
nost. P a-ipak se navedena semiotika tvrdnja
0 tome da svi znakovni sistemi imaju moela-
tivnu sposobnost, i da je mogu imati u razlii
tom e stepenu, na jedan nain moe proveriti, i
to pomou m atem atike ideje o preslikavanju
skupova, koja je po postanku starija, uz to je
apstraktnija i u logiko-naunom je smislu
egzaktnija od navedene semiotike teze.
Istaknuti srpski m atem atiar M. Petrovi, koji
je 30-ih godina ovog veka izgradio sam ostalnu
1 tek nedavno u svetu priznatu teoriju preslika
vanja, polazi od stava koji se nalazi u osnovici
m oderne m atem atike doktrine o model ova-
nju: K ad je meu sastavcima skupa E i sa
stavcima skupa E' uspostavljena takva uza
jam nost ( eorresponance), stvarna ili konven
MODKL
cionalna, da, prema ovoj, svakome od k arak
teristinih sastavaka e prvoga odgovara po
jedan odreen sastavak e drugoga skupa,
sm atra se da je skup E, kao original, preslikan
na skup E' kao njegovu sliku prema ovoj
uzajamnosti. Poto prirodni jezik predstavlja
sistem koji se sastoji od skupa znakova i
skupa pravila po kojima se ti znakovi
upotrebljavaju {-> znak), oigledno je da
ovek, kad god opisuje svet pomou jezika,
zapravo preslikava svet na taj jezik. Znakovi,
u koje ukljuujemo i pravila po kojima se oni
upotrebljavaju, to su m. kojima prirodni
ljudski jezik raspolae. Posle toga postaje,
razume se, jasno na osnovu ega lingvistika
semiotika ovakvu tvrdnju postulira kao ve
dokazanu. Drugi deo tvrdnje, onaj o razliitoj
modelativnoj sposobnosti, takoe se moe
proveriti u Petrovievoj teoriji. On, naime,
kae; U najveem broju sluajeva trai se
slika skupa E posmatranog sa jednog odree
nog stanovita G, a sa takvog stanovita ne
moraju biti od interesa svi sastavci skupa.
U pravo gledite G i odreuje ono to je
nazvano modelativna sposobnost, tj. koji e
elementi i odnosi iz objekta biti preslikani u
m., a koji nee. Elementi i odnosi koji se
preslikavaju u naunim m. nisu ni po svome
broju ni po svojoj prirodi podudarni sa onima
koji se preslikavaju u prironojezikim m.
K ada ne bi bilo tako, tj. kad bi se podudarali,
nauka ne bi ni im ala potrebu da konstruie
neki svoj poseban, od prirodnoga jezika razli
it vetaki jezik, tj. metajezik. S druge
strane, knjievnost podrazumeva i ukljuuje
prirodnojezike m .} jer je to njen umetniki
medijum, ali se moe dokazati da se ti m. u
knjievnome tekstu ukljuuju u nove, drugo-
stepene m., koji se mogu opisati kao dinami
ke jedinice (znak). Prem a tome, nauka o
knjievnosti ve sada moe postulirati dvoje:
prvo, ono to lingivistika semiotika ve
postulira kao m odelativnu sposobnost prirod
noga jezika i, drugo, da u knjievnome tekstu
postoji naknadno, najeziko moelovanje,
to dokazuje knjievna semiotika. tavie,
za ovo potonje moemo nai proveru i potvr
du takoe kod m atem atiara M. Petrovia.
On je verovatno jedini m eu m atem atiarim a
preslikavanje u isti m ah tum aio i na teorij
skoj ravni i prem a oblicima u kojima se ono
pojavljuje u ljudskoj kulturi, pri emu je
osnovni ili polazni oblik nalazio u jezikim
tropima. Drao je da tropi odgovaraju neodo-
ljivoj potrebi duha, koja se ispoljava u svim
fazama razvia svesti, a razgraniio je tri
oblasti preslikavanja: preslikavanje u obino
M O D ERN A
me ivotu, preslikavanje u poeziji i preslika
vanje u nauci. S take gledita semiotikc kul
ture, razumljivo je zato se prvi oblik preslika*
vanja (modelovanja) zapaa u tropim a ili,
tanije reeno, u irokoj pojavi koja se zove
metalogija nasuprot autologiji. Jer prirodni
jezik ima u kulturi poloaj prvostepenog ili
prim arnog znakovnog sistema (-* semiotika).
pa preslikavanje koje pomou njega obavlja
mo ne oseamo zato to je to sam osnov nae
kulture. Drugim recima: dok smo u svojoj
kulturi, mi je ne moemo sagledavati kao eli-
nit, nego zapaam o samo ono to se u njoj
deava. Prva pak ravan preslikavanja koju
neposredno oseamo, prvi pu t kad u odnosu
na prirodni jezik moemo s pravom kao nje
govi korisnici rei meta, to je kad sa auto-
logijske preemo na metalogijsku upotrebu.
Zato se tropi ili metalogija mogu odrediti kao
donja granica knjievnosti. G ornju granicu
postavlja nauno preslikavanje, koje je u
Petrovievoj matem atikoj teoriji oznaeno
kao trenutak kad se pojavljuje apstraktan tip
injenica, u kome sastavci gube svako speci
fino konkretno znaenje i svode se na neto
opte i apstraktno, to se moe vezati za naj thtcckhx cmctcm, CmpyKmypHo-munOAOimecKue
raznovrsnije objekte, bez obzira na konkretnu
prirodu stvari, a da pri tom e zadre u sebi
mogunost za pozitivne logike dedukcije i
predvianja. Prema tome, razmak od prim ar
ne, autologijske upotrebe jezikih znakova do
osamostaljene logiko-naune manipulacije nji
ma (bez obzira na konkretnu prirodu stvari)
moe se nazvati semiotikim prostorom u
kome se knjievnost pojavljuje. Ograniavanje
ovakvoga prostora prvi je uslov za razumeva-
nje prirode i funkcije knjievnoga teksta. Jer je
prirodnojeziki sistem oigledno tako organi-
zovan da se pomou neposrednoga ili doslov
nog znaenja znakova na jedan nain opisuje
svet (to se moe nazvati antologijska ravan
opisivanja), a im se znakovi, i lo svi znakovi u
naelu, od najmanjeg do najveeg, ponu da
upotrebljavaju u novome, prenosnom znae
nju, iskrsava m ogunost za jo jednu, viu
ravan opisivanja (ona se moe nazvati meta-
logijska ravan opisivanja). To i jeste minimum
neophodan da se knjievni tekst pojavi, budu
i da on kao naknadna i srazm erno zatvorena
celina m ora imati zaseban poetak i kraj, a to
je mogue samo ako postoje dve razliite ravni
opisivanja, pa se sjedne moe prelaziti na onu
drugu {- tekst). Ako se ve moe dokazati
da svaki jeziki tekst nastaje kao opisivanje
koje je u sutini preslikavanje sveta na pri*
rodnojeziki sistem, onda se za knjievnost
moe rei da podrazum eva postojanje dve
446
mogunosti preslikavanja, tj. autologijsku i
metalogijsku, koje prirodni jezik sadri i stav
lja ih na raspolaganje knjievnoj umetnosti.
Osim toga, on je knjievnoj um etnosti stavio
na raspolaganje minimalne, dodue okamenele
tekstove u vidu govornih kliea, ali su to ipak
praobrasci knjievnih struktura (--+ tekst). 1
ako od njih budem o polazili, staemo na vr
u taku sa koje se moe predloiti jedno od
moguih tum aenja unutarnjeg i elementarnog
sklopa knjievnog teksta. U tom sluaju ne bi
bilo odve teko ili nemogue da se poblie
odrede i razjasne m noga osnovna, a jo ne-
rasvetljena svojstva knjievnoum etnikih m.
A rasvetljavati ih moemo onako kako je ve
nagoveteno: pomou apstraktnih naunih m.
ili, kako M. Petrovi kae. pomou apstrakt
nog tipa injenica koje zadravaju mogunost
za pozitivne logike dedukcije i predvianja
(--* metajezik)
Lit.: M . P elrovi, F enom enoloko preslikavanje,
1933; M . P etrovi, M eta fo re i alegorije, 1967;
C uM nojityu no cm pyK m ypnosty ujyueinuo juaKoebix
cucm esi, 1962; A. 3ajiM3H'aK. B. MsaHOB, B. T ouo-
pDB, O B03M05KH0CTH CTpVKTVpHO-TH nO.TOrSlHeC-
Koro soyqem ifl nexoxopbix Mo/icjiHpymnntx ccm ho-
uccjtegom nuft, 1962; M. PeejMH, Moge.Au subiKa,
1962;' M . B lacke, M odels and M etaphors, 1962; M.
K o en , E . N ejgel, U vod u logiku i nauni m e tod, 1965;
B, fflTO(M), M oyeA upoeauue u (I)uaoco<I)u s , 1965; B.
HBanoB, B. T onopoB , C.iaeHHCKue HJbiKoebie mo -
ge.m pytoufue ceMUommecKue cucm.e\ti,i, 1965; J.
K urylow ics, M e ta p h o r a n d M eto n y m y in L ingui
stics, Z agadnienia rodzajow lite.rac.kych, t. 9. 1966;
R. B ugarski, M e tafo re i m odeli u lingvistici, u
je z ik i lingivstika, 1972; K . P o p e i, L ogika naunog
otkria, 1973; K . E im erm ach er, O paske o pojm u
m o d ela u zn an o sti o knjievnosti. U m jetnost rijei,
1973, br. 4; T . UHBbKH, O HeicoTopbix cn o co 6 ax
OTpaiKEHH )? B 3 3 b IK e 0 n n 0 3 H U M M B H y T p e H H M H /B H e ill-
hhm, C m p y K m y p M 0 -m u n o .io im e c K u e uccA egoeanun e
oO .uicm u ip a v a m u K U C A aam icxux <i3biKoe, 1973; B.
Li V orf, J e z ik , m is a o i s tv a rn o s t, 1979 (prev.). N .P.
M O D ERN A K ao reakcija na pozitivizam i
na reali stik o-naturalistiku doktrinu u um jet
nosti, koncem 19. st. javlja se u Evropi ideali
stika i metafizika filosofija i m oderna umjet
nost neorom antinog karaktera, to se iska
zuje u razliitim pokretim a, kolama i stru
jam a. K ao pokret, m. nije jedinstvena: razli
ito je idejno, estetski i nacionalno obiljeena.
Termin Die M oderne prvi je put upotrijeb
ljen osamdesetih godina u Njem akoj, kao
oznaka realistikog program a mladih. T ako
H. Bar, u Beu 1891, ustaje protiv natura-
lizma, propagirajui individualizaiji i umjet
nost due. U Francuskoj je m. ekadentno-
-simbolistikog smjera, u sjevernim zemljama
447
naglaeni su psihol ogizam, unutranje i dija-
bolino-mistino, dok eki modernisti trae
jake linosti i unutarnju istinu. U isto vrije
me i s ovim u vezi, poglavito za likovne umjet
nosti, karakteristina je -* secesija. Zajednika
je znaajka modernistikih pokreta na prije
lazu stoljea: disharm onini senzibilitet, du
hovni kontekst klonua i individualizam, bje-
anje od puke realnosti i pesimistika nagnu
a, obraanje unutranjem ovjekovu ivotu,
isticanje osjeajnosti, subjektivnosti i iracio
nalnog, traenje svega novog, to se stvarala
ki realizira kao novi senzibilitet izraen novim
umjetnikim sredstvima i t oblicima, u bogat
stvu izraajnih formi i raznovrsnosti motiv-
sko-stilskih obiljeja. N a prijelazu stoljea i
jugoslav. knjievnosti zahvaa nemir i prepo
rod. K ao izraz nacionalnih socijalno-kulturnih
uvjeta i kao odjek i utjecaj evropskih modernih
kretanja, hrv.,, slov., i srp. m. stoje-u kontekstu
evropskih m odernistikih gibanja, ali se speci
fino i razliito iskazuju. Razdoblje m. nije u
tim knjievnostima jedinstveno, jer se, usljed
atipinosti razvitka, s m. sustiu i romantiarski
izdanci i snani tokovi realizma. Pri tom e m.
ipak ima neke zajednike nazivnike. Kritiki
odreena prema knjievnoj tradiciji, naa m.
znai prije svega zaokret prema Evropi
(A. Barac). U njoj divergiraju razliiti utjecaji:
~+ dekadenca, parnas (- parnasovci), -+ sim
bolizam, -+ secesija, psihol ogizam it., i
razni istaknuti evropski duhovi od Bara,
Brandesa i Baresa, preko M asarika i Brintjera,
do Dostojevskog, M eterlinka i Pibievskog.
U cjelini jugoslav. m. predstavljaju novo raz
doblje u razvitku nacionalnih knjievnosti:
proirivanje vidika, otkrie novog, unutra
njeg, psiholokog, oslobaanje pjesnikog
izraza i prevlast estetiko-knjievnih kriterija
vrednovanja. H rvatska m. kao pokret ne traje
dulje od 1897. do 1903. (po M. M arjanoviu),
a karakterizira je program sko-kritika aktiv
nost, mnotvo asopisa i heterogenost utjecaja
i ideja. Prim jetne su dvije razliite orijentacije:
praka naprednjaka, socijalno-politika,
realistika (asopis Hrvatska misao 1897), to
stoji pod dojm om M asarikovih nazora i trai
angairanu knjievnost, i beko-zagrebaka
(asopis M ladost, 1898, H rvatski salon, ivot,
1900/1) artistika, modernistika, de~
kaentno-secesionistika, simbolistiko-impre-
sionistika, sva u znaku zapadnih duhovnih
strujanja ka slobodi stvaranja, form alno izra
ajnoj perfekciji i istoj nezavisnoj umjetnosti.
Zajedniko im je nezadovoljstvo starim i sku
enim drutvenim i knjievnim oblicima (po
znati sukob Starih i Mladih), tenja za poli
M O D ERN A
tikim i umjetnikim osloboenjem, sloboda
stvaranja i pomak ka subjektivno unutarnjem,
tako da umjetnik dade peat svoje osobe
(M. Deman). Za kritiku hrv. m. (Deman-
-lvanov, M arjanovi, Nehajev i dr.) osnovna
je znaajka isticanje estetikog kriterija, za
poeziju (Begovi. N azor, Vidri, Domjani)
prekid s tradicionalnom rooljubno-retorikom
m anirom , razvoj poetskog izraza i senzibili
teta, artizam i pojava slobodnog stiha; dok
proza m., usporedo sa realistikom strujom,
prelazi s regionalno-folkiornih i socijalno-dru-
tvenih kompozicija na psiholoku analizu i
simbolistike oblike. Jako nije neposredni pri
padnik pokreta hrv. m .t ak se prema mladima
odnosi kritiki, A. G. M ato je najpotpunija
realizacija tenji m. i u kritici, i u poeziji, i u
prozi, saimajui i izraavajui osnovne porive
mladih: evropeizaciju, slobodu stvaranja, na
i onaSni osjeaj i artizam . U cjelini, knjievno
povijesno razdoblje hrv. m. traje sve do 1910,
odnosno 1914, kada se u okrilju m. -
javljaju nove struje i tenje, koje e se realizi
rati u kasnijim modernistikim nastojanjima
-* ekspresionizma. Slov. m. u uem smislu
traje od 18968. i od 1914 18. Njen je izra
ziti poetak obiljeen 1899, kada izlaze mo
dernistike knjige pjesama: Cankareva Erotika
i aa opojnostl O, Zupania, a manifestira se
i u poeziji rano preminulih pjesnika D. Ketteja
i J. M urna Aleksandrova kao slov. knjievni
simbolizam i pjesniki impresionizam. 1 slov.
je m. plod nezadovoljstva drutveno-kultur-
nlm okolnostima, i reakcija je na naturali-
sdko-objektivne i utilitaristike i katolike
dogme u Sloveniji. U obrani svoje pjesnike i
ljudske slobode pjesnici slov. m. izloeni su
snanom pritisku katolike reakcije, koja im
spaljuje knjige. Upoznavi se u Beu, preko
C ankara i drugih, s dekadencom, secesijom i
simbolizmom, slov. m. preuzima od njih nain
izraavanja i stil, dajui vlastitu osjeajnost i
tem atiku u skladu sa vlastitom knjievnom
tradicijom. Pjesnici uskoro pronalaze izraz
jedinstva vlastite osjeajnosti i drutvene anga
iranosti (Cankar), dostiui zrelost w. (Zu-
pani), da bi je produili u ekspresionistiki i
simbolistiki pjesniki izraz (Gradnik), psiho
loku prozu (Izidor Cankar, Pregelj, Bevk) i
kritiku zrelost (1. Prijatelj). Osnovni su aso
pisi toga razdoblja u Sloveniji Ljubljanski
zvon i tradicionalni D om in svet, koji na
stavljaju izlaenje i tokom 20. st. Za preokret
u srp. knjievnosti, u poeziji prvenstveno, nije
toliko, kao u hrv. i slov. knjievnosti, uobia
jen naziv m prvo ~~ zbog prisustva fr.
umjesto njem. utjecaja, i drugo to taj
M O D ER N IZA M
preokret nije bio toliko buran, program ski
deklarativan, polemian i divergentan kao u
hrv. knjievnosti, gdje m. nije znaila odreeni
knjievni pravac, ve niz orijentacija i stilova.
Bez veih potresa i sukoba, najavljena od V.
Uia, srp. je poezija krajem 19. i poetkom 20.
st. oploena utjecajem parnasovaca i sim boli
sta, poglavito u smislu sklada vezane forme,
mirnog i form alno uglaenog naina izraa
vanja, slikovne i muzike harm onije i duhov
nog aristokratizm a. Nosioci i vrhunci srp. m.,
koja je prije stil, kola, negoli pokret, jesu:
Dui, Raki, Pandurovi i Dis, M. Boji,
S. Lukovi i dr. M eusobno razliiti, ideolozi i
kritiari ovoga razdoblja jesu B. Popovi i J.
Skerli, a centralni asopis Srpski knjievni
glasnik ( i 901 - -14), U parnasovak o-simholi
stikoj formi izraene su bodlerovske teme
prolaznosti, pesimizma i smrti, vlastitog doiv
ljaja i nemira, da bi pod utjecajem drutvenih
kretanja (balkanski ratovi) i autoriteta Skerli-
eve kritike koncem razdoblja dole do izra
aja i nacionalne drutveno-aktivistike teme.
U Disovim najboljim pjesmama slutnje, sna i
nagovjetaja otvoreno je bogato polazite za
srp. modernistiku, i suvremenu, poeziju, koja
kritiki odbacuje akadem izam i stilske kalupe
m . Skerlicva anatem a pesimizma i lanog
modernizma iskazana je s pozicija zdrave,
drutveno korisne i napredne literature, i znai
nesporazum s vitalnom strujom poezije srp. m.
Po intencijama kritikog m etoda B. Popovi je
pravi teoretiar srp. m., koji istie estetski
karakter i knjievnu formu u prvi plan, pa
nalazi u Duiu literarni ideal po fr. uzoru.
Artistiki usmjerena, s prevagom pesi mistikih
raspoloenja, srp. je m. donijela nove sadraje,
novi izraz i stilske nazore, i obogatila tako srp.
najnoviju knjievnost. Divergentna, nejedin
stvena, esto protivrjena, m. se u evropskim i
jugoslav. relacijama razliito manifestirala. Za
nae je knjievnosti osobito znaajna zbog
upoznavanja sa Evropom , zbog smanjenja
povijesnog zakanjenja i zbog duhovnog, knji
evnog i jezikog razvitka. U cjelini, ni. znai
nemir, traenje i prevrat u osjeajnosti i izra
zu, objektivaciju i najavu novih stilskih putova
i oblika, no vie difuzno otvaranje nego
sintezu.
L it.: I, P ilar, Z a g reb a ki literarni p o k r e t, 1903;
J. R egali, S lovenska M o d ern a , S a vrem en ik, 1907;
J. Cxepjji-ih, Hcrnopuja noee epneke KH>uxeaHocmu,
1914; M . u n , N aa m o d ern a , Jugoslovanskt uei-
teljinik, 1919; V. L u n a ek, B ilansa H rv atsk e
M oderne. S a vrem en ik, 1923; J. B ogner, S rp sk a
M o d ern a , Sa vrem en ik, 1929; J. B ogner, H rv a t
ska M o d e m a , K njievnik, 1930; P o lem ik a oko
H rv atsk e M o d ern e , M . S avkovi. Jugoslovenska
448
knjievnost, I 111, 1938; M. M a rjan o v i, H rvatska
m oderna, I II, 1951; A. B arac, Jugoslavenska k n ji
evnost, 1954; J. Skerli, Pisci i knjige, I IV, 1956;
V. P avleti, H rvatska m oderna, 1960; Z . GavriSovi,
S rp ska m o d em a , I960: J. M ahru, Z g odo vina sloven-
skega slovstva. V. 1964; P anoram a h rva tske kn jie v
nosti X X stoljea, 1965; M. Slcei, P regled novije
hrvatske kn jievn o sti, 1966; T. Ujevi, S tudija o
A. G . M ato u , Sabrana djela, X V I, 1967; 3. TaB-
piMOBiih, Og BojucAaea go Juca, 1958; H. F riedrich,
S tru k tu ra m oderne lirike, 1969 (prev.); F. Z aravec,
Zgodovina slovenskega slovstva, V, 1970; N . K ou-
ti-B rozovi, E vropski okviri h rv atsk e M o d ern e .
H rva tska knjievnost prem a evropskim knjievnosti
ma, 1970; M . B rad b u ry , M odernism 18 9 0 -- 1930.
1976. M .L.
MODERNIZAM - 1. Pojava usklaivanja
odreenih fenomena sa duhom vremena i zah-
tevima mode. Termin je nastao prvobitno u
teologiji i filosofiji i oznaavao pojavu kritike
crkvenih kanona i m oralnih propisa. O znaka
koja se, s jedne strane, poistoveuje u umetni-
kim i literarnim tendencijama kao izraz za
savremene pojave, a, s druge strane, eli da u
tim pojavam a istakne ono to je upravo savre-
meno, to prevazilazi tradiciju i sa sobom
donosi inovacije. U tom smislu izraz je preuzet
iz fr. jezika, pa je u nem. literaturi dobio
konkretnije oblike pod oznakom die M o
derne (-* Moderna) za nastojanja koja se
javljaju pri kraju 19. st., uglavnom sa natura-
lizmom. U ovom smislu term in je moda jo
izrazitije prisutan u slovenskim knjievnosti
ma. Jasne konture modernismo ima i u
knjievnosti Latinske Amerike. Ipak, u okviru
svetske knjievnosti, u svojoj neodreenosti,
javlja se as kao oznaka za - naturalizam, as
za -* dekadencu, -* tmpresonizam, -* simboli
zam, futurizam, -* dadaizam, -* ekspre
sionizam, neoromantizam, -* nadreali
zam, -> egzistencijalizam. Iako je pojam ni.
vrlo dinam ian i relativan, u naoj nauci o
knjievnosti ustalilo se miljenje da se moder
nistike tendencije javljaju poetkom 20. veka.
Dok u srpskoj poeziji ovoga doba postoje ve
struje; parn a so vsko-sim holistika ili estetisti-
ka (Dui, Raki) i rodoljubivo-aktivistika
(anti, V. Petrovi), dotle u pripovedakoj
prozi poinju da se nasluuju m oderne tenden
cije (Nemirne due S. M atavulja). Pred prvi
svetski rat dom inira an ti pozitivi stik a i anti-
racionalistika koncepcija umetnosti i posebno
poezije (Dis, Pandurovi), koja nagovetava
pojavu ekspresionizma. Posle prvog svetskog
rata, najizrazitiji nosioci avangardnih tenden
cija bili su Vinaver, R. Petrovi, Andri i
Crnjanski. U hrvatskoj knjievnosti termin
M oderna upotrebljava se za skup razliitih
449
stilskih orijentacija krajem 19. i poetkom 20.
veka; impresionistikih, simboli stickih, sece-
sionistikih, postreaiistikih, naturalistikih.
-* Secesija, poetkom 20. v. (V. Vidri, M.
Begovi, D. Domjani, V. Nazor) poinje da
se raspada, a nosioci novih tendencija su:
najdinaminiji prozni pisac i pesnik modeme
A. G. M ato, zatim, F. Galovi, J. Poli
K amov, M. Nehajev, U. D onadini. N ajznaaj
niji predstavnici -* avangarde oko prvog svet-
skog rata, koja prethodi ekspresionizmu, jesu -.
A. B. imi, Krlea, Ujevi i Cesarec. U slove-
nakoj knjievnosti, krajem 19. v., posred
stvom H. Bara, koji je m oderna francuska
strujanja prenosio u Nemaku i Austriju, jav
ljaju se elementi m odem e u delima C ankara i
Zupania.
L it.: H . B ah r, Zwr K ritik der M oderne, 1890;
A sp ekte der M oderniiiU , ed, H , S tefien, 1965; H rva t
sk a m odernu; k r itik a i knjievna povijest. ed. M .
Sicel, 1975; M odernism 1 8 9 0 -1 9 3 0 , ed. M. B rad-
bury, 5976; A. F lak er, S i Uske fo rm a c ije , 1976; M .
icel, S pecifina obiljeja k n jievnosti m o d ern e ,
H rva tska knjievn o st u evropskom k o n te k s tu , 1978;
R. V ukovi, SkerJi i a v a n g ard a , Jovan Skerli
u srpskoj kn jievn o sti ed. P. P alav estra, 1980;
R. B lanco F o m b o n a , 7 M odernism o, 1929; P, H en-
riq u ez-U rc a, L itera ry Crrenla in H spante A m eri
ca, 1945; R. A. A rrela, introducin a l m odernism o
literario, 1956; M. U en rq u ez-U re a, H istoria del
m odernism o, 1L>62~; R. G u ll n , D irecciones del m o
dernism o. i 963; R. F erreres, L os lim ites del m oder
nism o, 1964. Z .K .
2. Knjievni pokret (p. modernismo) nastao
u Hispanskoj Americi, pod istovremenim ude a-
jem francuskih rom antiara, parnasovaca i
simoblista. Predstavljao je reakciju na -* re
alizam, ~+ naturaliza ni i kostumbrizam.
M odernisti su se zalagali za afirmaciju umet-
nikog subjektivizma, stvaralake slobode,
duha aristokratizm a, kulta lepte. M . je
korenito tem atski, jeziki i form alno
obnovio kako poeziju tako i prozu na pan-
skom jeziku. Zaetnik i najznaajniji pred
stavnik m. je nikaragvanski pesnik R. D ario;
objavljivanje njegove knjige Azul, 1888, sm atra
se kao datum pojave m. M, je vladajui knji
evni pokret u hispanoam erikim zemljama i
u paniji nege do dvadesetih godina ovog
veka. Najznaajniji predstavnici u Hispanskoj
Americi: H. del Kasa!, G utijeres N ahera, H.
A. Silva; u paniji: M. M aado, R. de Valje-
-Jnklan, F. Viljaespesa.
L it.: G . D ia?-P laja. M odernism o frente a noventa
r ocho, 1951; M. H e n rq u ez-U re a, B reve historia
de! m odernism o. 1962; R. G u ll n , D irecciones del
m odernism o, 1963; R. F erreres, L o s lim ites del
m odernism o del 98, 1964; P. S alinas, L a poesa de
Rubn D ario, 1968; H. C astillo (seleccin), E studias
29 R em k k n jiev n ih te rm in a
MOLBAN
crticos sobre el m odernism o, 1968; C. M artin ,
A m rica en R ubn D aro, 1972; S. Y urkievich,
Celebracin del m odernism o, 1976. Lj.S.
M ODERNO (nlat. modemus) Kao po
jam prvi put se pojavio kod K asiodora u 6. v.
da obelei neku novu i skoranju pojavu. M.
je termin kojim se obeleava ukus, miljenje i
koncepcija jedne epohe, nasuprot prethodne ili
prethodnih epoha. U ovom znaenju nije vre
menski i istorijski odreena kategorija, ve se
upotrebljava kao oznaka razliitih pojava iz
razliitih stilskih i knjievno-istorijskih perio
da. G otika je m oderna u odnosu na romaniku,
za Fridriha legela um etnost romantizma je
m oderna um etnost, a za M adam de Stal mo
derni su mitovi koje obrauje Volter, ltd. U
drugoj polovini 19. v. pojam m. gubi svoje
prvobitno i van vremensko znaenje i vezuje se
za odreenu umetniku koncepciju i odreeni
proces umetnikog razvoja, koji se razlikuje
od realistike koncepcije po svom relativizmu,
iracionalizmu i liberalizmu. Pod m. u ovom
znaenju podrazumevaju se odreeni principi,
koji karakteriu, uglavnom, umetnost i knji
evnost 20. v. P o recima estetiara Tatarkije-
vta, to su sleei principi: um etnost je izra
avanje; ona ne mora da se saobraava pravi
lima; ona je stvaralaka; ona je deo intuicije;
u njoj je vana jedino forma; ona nema dru
gog cilja sem uzbuivanja; ona je u stanju
a po savrenstvu nadm ai prirodu; ona ne
podraava prirodu, ona je izobliava i stvara
forme koje u njoj ne postoje; njena lepota je
subjektivna: apstraktna lepota koju stvara
ovek moe da nadm ai lepotu organskih for
mi, i r. Supr. -* klasino. V. i. -* moderni
zam.
L it.: W . T atarkiew ic, La conception classique et
la conception m oderne de l'art, A ctes d u IV C ongrs
in te rn a tio n a l d 'e sth tiq u e , A thnes, I960; H . F rie d
rich, S tru k tu ra m oderne lirike (p revod) 1969. B.M i.
MODULACIJA (lat. modulatio prelaenje
s jednog napjeva na drugi, mijenjanje visine
tona) Svako pregibanje glasa, mijenjanje
visine jaine, tona tlt boje glasa u govoru;
zatim i rezultat tog mijenjanja u opoj aku-
stikoj slici govora. Iraz m. slui katkad i za
oznaku nekih preinaka u fonetici i sintaksi
reenice. V. i: -+ intonacija, -> govorna me
lodija. M.Kr.
MOLBAN (stsl. MOAb6n ~ molepstvijc)
Naziv liturgijsko-knjievne celine koja se sa
stoji od manjih i veih, sloenih pesnikih
oblika kao to su stihire, - tropari, -*
kanon, -+ molitve. esto se ovim terminom
MOLEPSTVIJE
oznaava - paraklis, ali i posebni molbeni
tekstovi kao npr. Molepstvije za despota
Stefana iz poetka 15. v.
Lit.: B. Mouihh, M oAefrcmeuje o gecnom y Crne-
4>uny JIci3apeeuhy, ITKJMO, 1962, 28: T>. Tpn(|)_yHi
stih, BejieiiiKe o aeiiHMa y Cp6jt,aKy, O Cpa^ai<y,
1970. D .B .
M O L E PS T V IJE - Crkveno bogosluenje ili
molbeno pjenije (-> molban), kojim se od
Boga, Bogorodice, anela ili svetaca moli za
kakvo dobro ili zahvaljuje na primljenom
dobru. Molepstvije sa tem om zahvaljivanja
naziva se blagodarenje.
L it.: JI. MHpKOBtih, ripaeocACteHa AumvpiuKa,
2/2, 1967. D .B .
MOLITVA Naziv izrazito lirskog knjiev
nog anra u srednjem veku, sa religioznim
sadrajem i motivacijom, u obliku pesnike
apostrofe i obraanja boanskom biu, aneli
ma i svetim licima kao objektu kulta. U stili
stikom pogledu m, primenjuje i razvija sve
postupke i figure koje pojaavaju ekspresiv-
nost i uveavaju em otivnu intonaciju molbe-
nog govora; struktura m. je po pravilu ritam-
ski organizovana u nizovima jenakoslonih
celina ili u pravilnoj shemi naglaenih i nena-
glaenih slogova (u gr. tekstovim a ak i u
metriki sastavljenim stihovima). O snovna je
shema svake m. u pogledu rasporeda sadraja:
najpre zahvaljivanje, zatim ispoveanje svoje
grenosti u oseanju kajanja i skruenosti, i
najzad sama molba, ekspozicija iskanja.
Tekst odreene m. im a u knjievnom pogledu
kanonizovan, ustaljen karakter, ali je sam po
sebi osnova za razvijanje molitvene improviza
cije, koja prelazi okvire knjievnog izraza i
potvruje funkcionalnu liturgijsku vrednost
m. O tuda m. za najraznovrsnije situacije u
ivotu i povodom smrti, kao i ogrom na koli
ina m. u rukopisnoj tradiciji srednjeg veka.
M. u poetskom smislu ne treba meati sa
elementima molbe i moljenja, koje sadri svaki
liturgijski pesniki tekst.
Lit.: P. Aithaus, Froschungen zur Gebetslileratur,
1966. D .B.
M OLITVENIK (prema gr. ei>xoXoyiov) _
Liturgijska knjiga koja sadri molitve, bilo
kao posebne pesniko-kultne sastave, bilo
sloenije inove i obrede, - molbane i -* sti (K okto, Beket). 2. Dram ski prikaz jed
kanone. K ada sadri inove svetih tajni, m. se
naziva trebnlk. D.B.
M O L IT V O SL O V L JE (prema gr. ei>x 0 X07101)
U pravoslavnoj liturgijskoj knjievnosti n a
roita vrsta crkvenih inova u kojim a crkva
450
saoptava blagoslov i osveuje kakav dogaaj
ili predmet. Takvo je m., na primer, osveenje
vode, in monakog postriga, opeio i r.
L it.: JI. M K p K O B K fi, I lp a e o c ia s u a AiimypxuKa.
2/2, 1967. D .B.
M OLOS -* Stope
MOMENAT PREVARENOG OEKIVANJA
-* Prevareno oekivanje
MONOAKCENATSKA RIMA -* Rima
M ONODIJA (gr. ovtoSiot od fiovo<; je
dan. 4>5r) pesma) Jednoglasno, solo-
-pevanje, sa ili bez instrum entalne pratnje.
Prvobitno, u strg. lirskoj poeziji, m. je oznaa
vala pesmu, najee -* tubalicu, koju je
pevao jedan peva. U antikoj tragediji, m. je,
za razliku od -+ horske pesme i komosa,
oznaavala poetski monolog koji je izvodio
jedan glumac. (M onologe Edipa i Antigone iz
Sofoklovih tragedija moemo, npr. da nazove
mo m ,) Kasnije, m. pripada srv. crkvenom
pevanju do 11. v,, pesnikom stvaralatvu
-+ trubadura, -* onglera, - minezengera,
-+ majsterzengera, i jednoglasnoj narodnoj
pesmi svih naroda. Od 16. v. u okviru m.
razvija se -* kantata i opera. U eng. poeziji,
poetskim elima u eteginom tonu pesnici
esto daju naziv m. T ako je M iiton svoj
Lvcidas nazvao m., a M etju Arnold je jed
noj od svojih elegija dao naslov Thyrsis,
A M onody. S.K .
M O N O D R A M A 1. V rsta dram e u kojoj je
tekst dodeljen samo jednom liku, koji mono-
loki govori svoj tekst. Ovaj naziv se prvi put
pojavljuje u Nemakoj, kada je glumac Bran-
des izmeu 1775 1780. g. popularizovao
kratki kom ad za jednog glumca ili glumicu, uz
pratnju muzike ili hora. M. su davane u
sklopu predstava sa tri dram ska program a, a
esto i kao adaptirani delovi duih dram a.
N a isti nain su nastale i duodrame
kratki kom adi sa dva lica. U realistikom
pozoristu m. postaje popularna kao sredstvo
psiholoke analize (Strindberg, ehov, O Nil),
a u m odernom kao izraz ovekove usamljeno
nog lica, u kome su, prem a teoriji N. Evreji-
nova, svi likovi samo projekcija razliitih
stanja due glavnog junaka. T ako se u kratkoj
m. samog Evrejinova (U kulisama due, 1912.
g.) smenjuju, suoavaju i sukobljavaju racio
nalno, sentim entalno i nesvesno ovekovo Ja.
451
N a osnovu ovog teorijskog raerila, i Krieina
legenda Sjena mogla bi se sm atrati m.
I.il.: H. H. EBpeHHOB, Baegenue a \tOHOgpa\ty,
1909; A. D. C u ller, M o nodram a a n d the D ram atic
M on o lo g u e. 1975. -+ Dram ska knjievnost.
M .M i.-N .K .
M O N O G A TA RI (ili M O N O G A TA R I BUN-
GAKU jap. narativna knjievnost)
Ovaj anr karakteristian je jo u legendarnom
dobu kao prianje dogaaja. U istorijski
zabelcenom dobu dobij a karakter rimovane
poezije ili recitativnih balada. Po sadraju se
ne razlikuje mnogo od evropskog rom ana a
oznaava literarna eia u irokom smislu,
ukljuujui novelu i romansu. N ajstariji m. su
se zvali Ko-m. ili Mukai~m,, koji se dele na
Uta-m. (naraiivi u pesmama) i Cukuri-m.
(kom ponovani narativi). Uta-m. (- uta) se
razvila iz legendi i pesam a W aka, koje su se
prenosile usmeno u svakodnevnom ivotu na
dvoru i meu aristokracijom . Cukura-m.
vodi poreklo od dnevnika i zapisa dvorskih
dam a i slubenika i sastoji se iz proznih zapisa
pomeanih sa mnogim poem am a W aka utka
nim u narativ. Sm atra se da je predak svih
m. bio Taketari-m. (887), ali najuveniji od
svih je Gendji-m. (Legende Princa Gendji-ja),
koji je sastavila dvorska dam a M urasaki Siki-
bu. To delo predstavlja jedan od najslikovitijih
dokum enata ivota plemia i svih dvorskih
linosti u Heijan Eri ( 7 9 4 - 11.92). Sledei
uslovi su uticali na m. knjievnost da se razvije
u punom cvatu u X veku za vreme Heijan Ere:
1) Uticaj kineskih legenda iz doba T ang i
Sung kulture; 2) Uticaj najstarijih legenda iz
antikog doba jap. kulture; 3) Razvoj svih
kulturnih grana u m irnodopskom cvatu za
vreme Heijan Ere, pogotovu na dvoru. Za
vreme K am akura Ere (1 1 9 2 1333) razvio se
anr tzv. Giko-m. (Pseudo-m .), a docnije su se
razvili i sledei anrovi: Rekii-m. (Istorijski
m.), kao na primer: Dkagami (Veliko ogleda
lo) i Eiga-m. (m. herojstva i slave). Gunki-m.
(Ratni m .)( kao na primer: Heike-m. (m. o
ratovim a M inam oto i T aira klanova), Secuwa-
-m. (Legendarni m.), kao na primer, Udji Siti
m., itd.
Lit.: Edwin O. Reischanen, Joseph K. Yama-
giwa, T ranslations fro m early Japanese L iterature,
1915; The Tale o f Genji, 1935. D .R .
M O N O G R A F IJA (gr. ^ovo^ sam, jedini,
ypa<peiv ~ pisati) Iscrpno nauno-istrai-
vako delo o pojedinim problem ima, linosti
ma ili predmetima. M onografiju odlikuje
usredsreenost na najesencijalnije vidove pred
meta. Primer: Milovan Vidakovi od Pavla
Popovia; Omladina i njena knjievnost od
29 *
M O N O LO G
Jovana Skerlia; Istorijski roman o .
Lukaa. Lj.J.
M O N O L O G (gr. povo<; sam, jedan
>v6yoc; re, govor) Oblik prikazivanja
dram ske radnje u kojem se jedna linost ne
obraa drugoj linosti ve sebi, odnosno publi
ci. To je naroiti oblik - dijaloga u jednoj
linosti, kada ta linost otkriva dva u sebi
suprotna glasa, jedan za i drugi protiv neega.
Dram ski monolog je, u sutini, oblik napreg
nutog dijaloga s izostavljenim -+ replikama, u
kome se emocionalno bogatstvo dijalokog
govora postie estom upotrebom upitnih i
uzvinih reenica, i retorskim govornim figu
rama. U razvoju dramske knjievnosti m. je
stariji strukturalni elemenat o dijaloga, jer se
dram ska radnja razvila iz -* hora, koji je u
poetku imao monoloki karakter. Meutim,
u klasinoj grkoj tragediji nem amo jo pravi
m. u formi ispovesti, jer je na sceni konstantno
prisutan hor. U ovoj fazi razvoja drame m. se
svodi na dui govor koji hor tumai. Tek u
srednjovekovnim -* moralitetima i u -* eliza-
betinskoj drami javlja se oblik ispovednog
m. upuenog gledaocima, koji je, po svom
smislu, poverljiv razgovor linosti sa samom
sobom, bez ikakvih sveoka. O tada m. postaje
izraziti elemenat unutranje dramske radnje, a
u doba fr, klasicizma postaje ak preteniji
od dijaloga. U 18. v. m. je odbaen kao nepri
rodan, da bi od rom antizm a ponovo uao u
dram sku knjievnost. Prem a funkciji u struk
turi draipe veina au to ra razlikuje tri tipa
m onologa: pripovedaki (epski), ili, kako ga
neki nazivaju, tehniki m .f pomou koga kon
kretan lik, koji esto nem a druge funkcije u
dram skoj radnji (npr. glasnik u antikoj trage
diji), pripoveda ostalim licima i gledaocima ili
samo gledaocima o dogaajim a koji su se
desili izvan scene, a relevantni su za zbivanja
na njoj (npr. monolog glasnika u 1. pojavi FI1
ina Eshilovog Agamemnona)', lirski ni. koji
slui za izraavanje oseanja. probuena dram
skim situacijam a (npr. H am letov monolog u 1.
pojavi V ina); i dramski m., u kome linosti
izraavaju svoju unutranju borbu koja je u
direktnoj vezi s osnovnim dram skim sukobom
(npr. H am letov monolog u 1. pojavi III ina).
Ovaj poslednji tip m. u sutini je najtipinija
forma unutranjeg dijaloga razgovora sa
samim sobom. Pored lirskog m. neki autori
posebno izdvajaju refleksivni m., u kome li
nost pod uticajem konkretne dram ske situacije
iznosi svoja razmiljanja o ivotu. Najvei pe-
snik m. u svetskoj knjievnosti je ekspir, a
kod nas L. Kosti.
M ONOM ETA R
L it.: E. E rm atin g er, D as dichterische K unstw erk,
1923; V. K ralj, U vod u dram aturgiju, 1966; V. V.
V inogradov, S tilistik a i p o etika , 1971 (prev.); B. B.
ToMaiueucKH. Teopuja K tbuxegaocm u, 1972 (prev.);
F. B. C a rleto n , The D ram atic M onologue, 1977.
P.L.
M O N O M ETA R (gr. j.tov6n&Tpo<; iz jedne
mere) U antikoj metrici mera i stih od dve
-* stope, npr. trohejski m.: U U. Razli
kuje se od savremenog term ina mono-
metrian. .R.
M O N O M ETR I A N (gr. j.ivoc; - jedan i
fir.rpov mera) Pesma ili strofa iji svi
stihovi imaju isti - metar (npr. trohejski) ili
isti -> razmer (npr. petostopni ili petoiktusni
trohej). Stihovi u -> silabikoj versiflkaciji po
pravilu su -* izosilabini, jer imaju isti broj
slogova. 1 srphrv. epske pesme su m, je r su
ispevane u trohejskom desetercu (petostop-
nom troheju). Sinonim - izometrian po
nekima se odnosi samo na -* kvantitativnu
versifikaciju, u kojoj su stihovi izohroni, sa
jednakim trajanjem vremena (jednak broj
mora). Suprotan termin za m. je -+ polimetri-
an (v i. -> polimetrija). .R.
M O N O P O D IJA (gr ^ovo;; jedan i Kohq
stopa) U antikoj -* metrici mera i stih
koji se sastoji od jedne -> stope, npr. trohejske
( U) ili jam pske (U ). Zove se i manome
tar,, ali to zapravo znai stih od dve stope, tj.
jedne di podije, npr. trohejske ( U/ U).
.R.
M O N O R IM A (gr. Iiovoc; jedan i puns
poseban nain proticanja) Pesma sa
jednom istom * rimom. M atoev sonet L akr
dija i Aragonova pesma Oi Elzine (Les yeux
Elsa) ispevani su u m. T ako i Vinaverova
pesma etvorostih bez naslova, sa daktil-
skom rimom;
O ajna se m udrost po svetu rastoila.
Preteka znanja stekla se i sroila,
Za jadne nae oi, za kukavna oila,
Stabla se survala, zakukala toila.
Ponekad se i nagom ilana rima u jednom delu
pesme zove m. Kostieva Santa Maria de.Ha
Salute ima unisoni zavretak sa istom
rimom u devet stihova. .R.
M O N O STIH (gr. ^ o v o a ti^ o ^ jedan stih)
Redak oblik pesme koja se sastoji od jed
nog stiha. Javlja se u epigramu. D a bi se
oiveo kao stih, oblik stiha u m. treba da
ima tradiciju, kako bi se publika navikla na
njegovu strukturu. Takav je uveni m. Apoli-
452
nerov: Et lunique cordeau des trom pettes
marines. Takve su neke narodne poslovice
u trohejskom desetercu, koje narodni peva
ukljuuje i u pesme; N esta blaga, nesta prija
telja ili: Zemlja tvra, a nebo visoko. .R.
M O N O ST R O FA (od gr. fj.ovocn:po(po
jednostrofan) 1. Pesma u jednoj -> strofi,
bilo da je re o stalnim (zatvorenim) oblicima
(npr.~- triolet sa osam stihova; - tanka sa
pet stihova) ili o pojedinanim strofam a bez
unapred utvrene sheme. Takvi mali oblici
su veoma raznovrsni, a u najf'rekventnije spa
daju - katren i -* oktava. U m. se ubrajaju i
aforistiki oblici od dva i vie stihova, pa i
monostih kao pesma u jednom stihu. 2.
Po nekima m. je pesma u kojoj sve strofe imaju
isti oblik (-* izostrofian), za razliku od
m onostrofan, koji se odnosi na pesmu sa
samo jednom strofom,
Lit.: Strofa. .R.
M O N TA A (fr. montage sastavljanje)
Sastavljanje delova u celinu; izbor, odreiva
nje redosleda i sastavljanje na jedinstvenoj
traci scena koje su snimljene za odreeni lilm.
U knjievnosti, sastavljanje naizgled razno
rodnih misli i iskaza koji svojim meusobnim
odnosim a umetniki deluju i slue odreenoj
umetnikoj svrsi. Takvu funkciju imaju npr.
citati D anteovih, Bodlerovih, ekspirovih sti
hova u prizorim a koji prikazuju savremeni
londonski ivot u Eliotovoj Pustoj zemlji, cita
ti iz novina isprepleteni s doivljajima odre
enih likova u D os Pasosovoj 42-oj paraleli;
postupkom m, u naoj knjievnosti esto se
slui Krlea, naroito u H rvatskoj rapsodiji, a
u novije vreme lep prim er m. je prvo poglavlje
osievih Deoba, posebno glas starog leto-
pisca. Istaknut znaaj m. obija u tehnici
-+ unutranjeg monologa, ije umetniko dej-
stvo i proizilazi iz naina na koji se prepliu
raznorodne asocijacije, situacije, doivljaji i
dogaaji, te otud se pod m. obino podra-
zum eva brz redosled raznovrsnih scena koje se
filmski kontrasti raj u, naruavaju hronologiju
i stvaraju neku svoju posebnu, dram atinu
umetniku logiku.
L it.: P. Szornli, Thorie des m odernen D ram as,
1956; S. E isenstein, M e th o d s o f M o n ta g e , Film,
Form a n d the Film Sense, 1957; II. O . B urger, R.
G rim m , E vokation und M o n ta g e, 1961 ; B. ^HenpOB,
H epnm po Mana X .\ aetca. 1965; H. Jantz, Kontra-
ja k tu r , M o n ta g e, P arodie, 1966; V. K lotz, Z ita t und
M ontage in neuerer L itera t ur und K unst, 1976. S.K .
M O RA (lat. mora zadravanje, trajanje)
Novovekovni metriki term in (uveo ga je G.
453
Herm n) kojim se obeleava osnovna vremen
ska vrenost, odnosno najm anja jedinica u
kvantitativnoj metrici. Belei se znakom (U ).
T rajanje izgovora jednoga kratkoga sloga
iznosi jednu m., a izgovor dugoga sloga dve m.
O tuda npr. jam pska stopa (U ) traje tri
more.
L it.: -+ Metrika, antika. V.Je.
M O RA L BASNE Naravouenije
M ORALISTIKI N E D EL JN IC I (TJED N IC I)
(eng. moral week lies) ~~ V rsta m oralnopou-
nog i zabavnog asopisa poetkom 8. st. Prvi
i najznaajniji su eng. m. t. (The Tatler
17091711, The Spectator 1711/2, The Guar
dian 1713) koji se ubrzo prevode i oponaaju
diljem Evrope. Naglo irenje i velika omilje
nost m. /. objanjiva je njihovom drutvenom
ulogom , formiranjem svijesti evropske graan
ske klase. M. t. pruaju u literariziranom
obliku model novoga ovjeka, etiki snane
graanske linosti koja ve samim postoja
njem rjeito obezvreuje drutveni ugled raspo
jasanih nosilaca apsolutistike vlasti. Jaanjem
graanske klase gube svoj razlog postojanja i
trivijaliziraju se. Polovinom 18. st. smjenjuje ih
struni asopis.
L it.: W . M a rten s, D ie B o tsch aft d er T ugend,
D ie A u fkl ru n g im Spiegel der deutschen m oralischen
W ochenschriften. 1968.
M O RA LITET Alegorijski kom ad sa teoo-
ko-moralistikom tem atikom , u kom e su lica
personifikacije etikih kategorija (grehova i
vrlina). Takvi kom adi, veinom u stihu, bili su
raireni i popularni po celoj Evropi u toku 15.
i 16. v. Veinom su anonim ni, pisani loim
stihom, umetniki slabi, imali su neke stalne
teme: borbu smrtnih grehova i vrlina za ove-
ju duu (psihomahija) ; ovekov put kroz ivot
i neizbean susret sa smru (Igra sm rti). U m.
je postepeno prodro i elemenat kom ike (preko
avola, odnosno Poroka, koji je prikazivan
kao komini lik) i satira na svakodnevni ivot,
tako da su m., naroito u Francuskoj, prerasli
u satirinu lakrdiju. M . se izgubio krajem
16. v., ali je ostavio poneto u naslee kasnijoj
dram i: imenovanje lica prem a osobinam a, lik
P oroka kao veselog m angupa, m oralne teme.
Istorijski, m. oznaava velik korak u pravcu
sekularizacije -> religiozne drame u celoj
Evropi.
L it.: W . H a b ic h t, Studien zur D ram enform vor
S hakespeare, 1968.
M OTIV 1. U narodnoj knjievnosti, pri-
povedna jedinica usmenih del, posebno pri-
M O TIV SKA PESMA
povedaka i epskih pesama, koja se najvie
prenosi povezana sa drugima. Vie motiva
obrazuju -* sie. (V. -* bajka, internacio
nalni motivi, -* Intajui motivi, -* migracija
motiva, > narodna pripovetka). 2. U umet-
nikoj knjievnosti, najua tem atska (-+ tema)
jedinica koja se ne moe dalje raziagati. To su
oni delovi u kojim a se opisuje jedan predmet,
jedno lice, jedna situacija. Zavisno od anra,
m. mogu biti krai (u -> lirici) ili dui (u
drami, naroito u - romanu). Motivi mogu
imati razliitu funkciju: da pokreu radnju
napred (dinamiki m.), da opiu neku situaciju
ili pejza (statiki m .), da upoznaju itaoce s
poetnom situacijom (uvodni m .; v. i -> ekspo
zicija).
L it.: W . F re ed m an , The L ttera ry M otive, 1970;
E. F renzel, M o tive der IVe/f/iferam r. 1976.
V.N D..
M O T IV A C IJA (lat. motivus koji pokree)
U epskim i dram skim djelima opravdanje
postupka nekog lika ili uvoenje novog
motiva. U epskim i dram skim strukturam a
fabule su zasnovane na uzrono-posljedi-
nim vezama, pa kako djelo mora stvoriti
dojam uvjerljivosti, postupci njihovih nosilaca
m oraju biti motivirani, tj. opravdani ili obra
zloeni. K ak o je -* realizam naroito nagla
avao ivotnu uvjerljivost knjievnog djela, a
Lj. Sek. posebno je panja posveivana uvjerljvim
motivacijama, razdoblje je njegove prevlasti
stvorilo i proirilo ovaj termin. Ovisno o stilu i
nazoru o svijetu, pojedini pisci razliito m oti
viraju postupke svojih likova. U usmenoj knji
evnosti i u rom antiara esto e se postupci
likova m otivirati djelovanjem vrhunaravnih
sila (fantastine motivacije), realisti najee
tumae postupke k araktera socijalno-psiholo-
kim motivacijama, a m oderna kjjievnost, kao
i rom antizam , vrlo esto izostavljaju motiva
cije, pa nemotiviranost postupaka, koja je u
vrijeme realizma sm atrana umjetnikim nedo
statkom , postaje esto odlikom pojedinih
autora (Kafia, Jonesko, -* drama apsurda). U
novije vrijeme govorim o i o m. stila kao o
pievom postupku kojim eli opravdati uvo
enje novog ili neobinog stila ili motiva.
T ako imamo sluajeve m. stila pronaenim
rukopisom, epistolarnim oblicima u pripo
vjednoj prozi, uvoenjem neobinog pripovje
daa i t.sl.
Lit.: A. F laker, Z. kreb, Stilovi i razdoblja,
1964. A.F.
D . P.
M OTIV SKA PESM A - Epska narodna pe-
sma koja nastaje iz -* hroniarske, poto se
znatno udalji od vremena dogaaja i prilagodi
M OTO
starijim pesmam a sline sadrine. Pri tom
razvoju ona gubi istorijske i geografske pojedi
nosti. tei ka uoptavanju i usredsreuje
panju na zanimljivo pripovedanje. U poree-
nju sa hroniarskom , po pravilu je dueg
obima i vee umetnike vrednosti. est primer
ovakvog razvoja, zajedniki mnogim narodi
ma sveta, jeste pesma o junakom megdanu.
Lit.: B. HarKOBHfi. m KH>uxieenocmu,
1953.
M O T O (taJ. motto re, deviza, izreka)
Natpis u stihu ili prozi koji se ispisuje ispred
teksta, obino iza naslova del, poglavlja ili
pevanja, a svojim oblikom i sarinom nago-
vetava smisao ili svrhu itavog teksta na koji
se odnosi. M . je obino kratka, saeta misao,
-* sentencija, -* poslovica, ili, najee, navod
iz nekog poznatog ela, -> Epigraf.
LU.: K . Segerm arm , D us M o tto in der l.v r ik .
1976. Sl.P.
MRTVNI (stsl. M hpnw H bi prema gr, vsKp-
CTvf.iov) Vizantijska liturgijska pesma. po
svojoj poetskoj strukturi tropar ili sti-
hira, posveena molitvi za pokoj due umrlih,
obino u slubam a subote ili pogreba i
pomena.
L it.: JI. M h p x o b h h , n p a a o c .ia m a .w m ypiuK a I,
1965.
MUALAKE (ar. mu'allaq - obeene) Naj
starija i najpoznatija zbirka starih ar. pesama,
koju je sastavio H am ad ar-Ravi u 8. veku. U
nju je ukljuio po jednu kasidu sedmorice
proslavljenih predislam skih pesnika: Imrul
Kajsa, Tarafe, Zuhejra, Lebida, Amr ibn Kul-
suma, Antare i H aris ibn Hiliza. U raznim
varijantam a zbirke im a i odstupanja u broju
pesama kao uostalom i u im enim a pesnika.
Neke iskljuuju dva poslednja, a na njihova
mesta stavljaju dva tak ode uvena pesnika: al~
Asu i Nabigu. Pravi razlog za naslov zbirke
nije sasvim izvestan; verovatno je upotrebljen
u m etafonkom smislu obeene na poa
snom mestu, tj. one kaside koje treba visoko
drati (ceniti), dakle izuzetne. LI Evropi se m.
esto prevode jo od vremena V. D ounsa i F.
Rikerta.
Lit.: A. J. A rberry, The Seven O des, 1957; H. A.
R. G ib b , A rabie L itera tu re , 19632; G . W iet, In tro
duction la littrature arabe, 1966; D . T an ask o v i,
A ra p ska poezija , 1977; M. M. ^HJibLLTHHCKHfl.
ApacKH Aum epam ypa e cpeguue aex a, 1977.
M . u .
M UENIAN (stsl. M3tHeHHHbHi> prem a gr.
^ctpxupiKov) Naziv posebne vrste stihire
ili -> tropara, ispevanih u ast hrianskih
454
muenika, koji se ne nalaze u sastavu posebne
slube mueniku; imaju ih samo -* oktoih i ->
triod.
Lit.: JI. MiipKORiih, Ilp a g o c A u g n a lu m v p ti/K a 1.
1965. D .B '
MUKA RIMA -> Rima
MUKI ZAVRETAK Klauzula
V .N .
M U V EEH (ar. muwaah pesma s poja
som, opasana) Karakteristian oblik pan-
sko-arapske poezije, nastao najkasnije u d ru
goj polovini 9. veka, u kome se, po prvi put u
ar. versifikaciji, pojavljuje prava strofa. Izvor
no se peva uz pratnju instrum enta; esto je
ljubavna pesma, ali su obliku m. poznate sve
teme tradicionalne ar. poezije. V arira i broj
strofa u pesmi (obino ih ipak nema vie od
pet ili est) i broj stihova (obino su etiri do
est, ali potpun m. u pravilu poinje dvo
stihom koji pesmi zadaje ne samo opti ton i
m etar nego i rimu ko ja se na kraju svih strofa
ponavlja); tipina je shema rim a aa bbbaa...
nnnaa, ali su u granicam a opisanog pravila
mogue brojne varijante. U poznatim m. upo
trebljavaju se. rede, neto modifikovani pravil
ni arapski metri (-> aruz) i, znatno ee, isti
D .B .
silabiki stihovi, ali meu istraivaima nema
saglasnosti koji je od tih oblika izvoran. U
kompoziciji m. postoji obino neki prelom,
nekad i kontrast, meu glavnim delom pesme i
zavrnim stihovima poslednje strofe, koji p o
navljaju provodnu rimu pesme a nazivaju se
harda (ar. harga, p. jareha); dok je glavni
deo pesme sastavljen knjievnim arapskim
(Jevreji u paniji sastavljali su ga i staro-
hebrejskim), harda je u pravilu na lokalnom
govornom arapskom , a od kraja etrdesetih
godina naeg veka pronaao se izvestan broj
m. kojima je harda pesmica na lokalnom
rom anskom dijalektu. N alazak ovih pesama
najstarije evropske srenjovekovne lirske
poezije na narodnom jeziku otvorio je na
nov nain staro pitanje o odnosu ar. i provan-
salske (i uopte srenjovekovne evropske) lir
ske poezije. O karakteru tog odnosa medu
istraivaima nema saglasnosti (uz verovanje u
odluan uticaj jedne ili druge strane, postoji i
tumaenje koje na tlu panije pretpostavlja
postojanje svojevrsne knjievne simbioze), ali
danas prevladava miljenje da slinosti nisu
samo tipoloke. K ao oblik ar. poezije m. je
prihvaen i u istonom arapskom svetu, ali je
tam o izgubio spontanost i brzo postao stereo
tipan. N ajpoznatiji je pesnik m. Ibn Zejun
(10031071) iz K ordove. Nalik je na m. po
455
strukturi strofe i drugi popularan oblik ar. pa-
nije, zedel (ar. zagal melodija, p. zjel): on
je. meutim, itav na govornom ar. dijalektu,
ima obino vie strofa, ne koristi se efektom
hare. iveo je preteno usmeno, i tako je
m ogao delovati i na narodnu poeziju hrian-
ske Spanije, ali se u pisanoj knjievnosti zna
ajno koristio njime samo jedan vaniji pes-
nik, Ibn Kuzman (10801120), i u istonim
arapskim zemljama je redak.
L it.: A. R. N ykl, H ispano-A rabic P oetry and lis
R ela tio n s with the O ld Provencal T roubadours, 1946;
S. M . S tern, L es vers finaux en espagnol d a n s les
m u w assah s h isp a n o -h b raq u es , A l-A n d a lus, 1948,
2; P. Le G en til, L e virelai e t le villancico. L e
problm e des origines arabes, 1954; K. H eger, Die
bisher verffentlichten H a ig a s und ihre D eutungen.
1960; H. A. R. G ib b , A rabic L iterature, J9632; D z.
B ren an , p a n ska kn jie vn o st, 1970 (prev.); A. B.
KyaejHH, Apa6o-McnaHCKaa crpo<j)HKa aie ewe-
iiiaHHaa no3TH>iecKas cHcreM a, l'uno.toiu.H u
63auM0ca.<t3u cpegneseKobix lum epam yp B ocm ona
u 3ana<j, 1974. M .D u - S .P .
M U Z E (gr. M ouacu) Boanske sestre iz
mitologije starih G rka, keri vrhovnog boga
Zevsa i boginje pamenja M nemosine. Pozna
te su i pod imenom Pijeride, zato to su roe
ne u oblasti Pijerija na severnim obroncim a
Olimpa. Pripadaju niim boanstvima starih
G rka i najee se sm atraju boginjam a nauke
i umetnosti. Pored Olimpa, M. borave i na
planini Helikonu u Beotiji. gde je pronaeno i
njihovo svetilite sa pozoritem. Broj M., nji
hova imena i funkcija nisu bili potpuno odre
eni i jedinstveni u mitolokoj tradiciji. Prvo
bitno je potovana jedna ili tri M., a kasnije se
obino sm atralo da ih ima devet. Njihova
imena navodi Hesiod u Teogoniji, pozivajui
ih da mu daju lovorovu granicu kao simbol
njegovog pesnikog poziva i da ga naahnu
darom za pevanje (nadahnue, - entuzija
zam). Pored Hesiod a, i H om er svoju pesniku
inspiraciju duguje M .; on priziva jednu M . na
poetku Ilijade i Odiseje, ali kae da su one na
Olimpu zabavljale bogove svojom pesmom,
dok je njihov vo Apolon svirao u formingu.
On iriguje njihovom pesmom kraj izvora
H ipokrene na H elikonu (-> Pegaz). Prem a
smrtnicima, koji bi se s njima nadm etali u
pevanju, M. su bile nemilosrdne. T ako su
trakom pesniku Tam irisu oduzeie vid i spo
sobnost pevanja, a osvetile su se i Sirenama,
koje su, pobeene, ostale bez krila i 'survale se
u more. K ult M. je veoma star i prethodi
epskom pesnitvu starih G rka. Kasnije taj kult
vie pripada pesnicima i filosofima nego na
rodnim verovanjima. U helenistiko doba su
M U Z I K I ROM AN
M . shvatane kao personifikacije najviih inte
lektualnih i umetnikih eiatnosti ovekovih i
svaka M . je dobila neku specifinu funkciju;
-* Kaliopa, - Klio, -> Euterpa, - Talija, -*
Melpomena, --- Terpsihora, Erato, Poli-
himnija i -+ U ranija. K rajem srednjeg veka je
oivela i invokaeija M. u pesnikim delima
(D ante, M ilton). U renesansi i kasnije, sve do
najnovijeg doba, M . se povremeno javljaju u
knjievnosti kao personifikacija sile koja na
dahnjuje pesnike.
L it.: H . M aehler, Die A uffassung des D ichter
berufs in frhen G riechentum bis zur Z e it P indar s,
1936, P. B oyanc, Le cuite des M uses chez les
philosophes grecs, 1937; W . F . O tto , Die M usen und
der gttliche Ursprung des S Ingens u n d Sage n s, 1956;
R. G rav es, The W hite G oddess, 19583; A. K am bylis,
Die D ichterweihe und ihre S ym b o lik, 1965; E. Bar-
m eyer, Die M u se n , 1968. K .M .G .
M U ZI K A DRAMA O znaka za komade s
pevanjem namenjene pozorinom e izvoenju.
U njima, za razliku o opere, u kojoj je libreto
podreen muzici, prevashodni znaaj ima
ukupna dram ska struktura kao jedinstvo uza
jam nog proim anja i upotpunjavanja muzi
kog i knjievnog elementa. O tuda se i na
starogrku dram u, kao i na ranu operu (16. v.)
moe gledati kao na m. d. Razvitku moderne
m. d, naroito je doprineo R. Vagner svojim
poznatim m. d. Tristan i Izolda, Parsifal i dr.,
kao i svojim uenjem o totalnom umetni-
kom eiu (Gesam tkunstwerk), koje modifi-
kovano ima snaan odjek u itavoj Evropi,
naroito u ostvarenjim a K. Debisija i R.
Strausa. T.V.
M U ZIK I ROM AN (fr. roman musical)
Roman koji svojom unutranjom organizaci
jom tei za efektima i oponaa prosedee ka
rakteristine za muziku umetnost. Ve i neki
romani o muziarima u 19. v. (npr. Zvonari
or Sand) nagovetavaju karakteristinu gra
u i izvesne preokupacije m. r. Te preokupa
cije su takoe vidljive i u ritmikoj prozi
(naroito kod Bodlera) koja, kao i neki vidovi
- simbolizma u poeziji, podreuje smisao
zvuku i ritmu. No zaetkom m. r. u punijem
smislu te rei mogla bi se sm atrati, s jedne
strane, tek ona dela nekolicine manje znaaj
nih rom ansijera (K. M andes, E. Rod) koji pod
Vagnerovim uticajem obilnije koriste tehniku
-* lajtmotiva, a s druge, R. Rolanov an
K ristof {19041912). U tom delu Rolan, na
dahnut Betovenovim likom, u deset tomova
opisuje ivot jednog nem. muziara, i to na
takav nain da muzika postaje osnovna kohe-
ziona snaga dela: obilje likova i dogaaja.
M U ZI K I R O M A N
upornu raznolikost protivnosti, kako kae
Cvajg, ovde ujedinjuje jedan elemenat: m u
zika. U Prustovom Traganju za izgubljenim
vremenom (1913 1927) lajtmotiv, kao izrazito
muziki elemenat ritmikog ponavljanja, do-
bija jo odreeniju kompozicionu funkciju.
O kus poznatog kolaia podsea Svana na
detinjstvo i tako pokree obruavanje prolo
sti u njegovoj svesti, odreujui u isti mah
kompozicioni znaaj -* asocijacije i -* retro-
spekcije u ovom Prustovom delu. N a slian
nain m uzika fraza iz Ventejeve sonate pod
sea prvo Svana, a kasnije i M arsela (koji
nije samo ljubavnik nego i muziar) na ljubav,
te tako ne samo da asocira te ljubavi u retro
spektivi, nego i m odulira njihove izraze.
Snano izraene elemente m. r. nalazimo i kod
A. Zida, O. H akslija i T. M ana. T ako id u
Kovaima lanog novca govori o svojoj tenji
da ostvari kontrapunktalne odnose izmeu
ideja koje bi se ponavljale i varirale u delu: to
bi bilo neto kao um etnost fuge. I Haksli u
Kontrapunktu ivota, kako sam kae, tei sli
nom cilju muzikalizacije rom ana: ne kao
to su simbolisti radili, podreujui smisao
zvuku, nego u velikim razmerama, u struk
turi: prom enom timunga, naglim prelazi-
456
ma, moduliranjem , udvajanjem situacija i ka
raktera. M anov D oktor Faustus je verovatno
naj izrazi liji i najvei prim er m. r. u novijoj
evropskoj knjievnosti: on govori o ivotu
jednog muziara, postupkom montae
unosi u delo itav niz podataka s podruja
savremene muzike; tavie, on pokuava a
izrazi muziku reima, da pretoi, kako kae V.
mega, muzike predodbe u jezike jedi
nice i da svojom strukturom i kompozicijom
predstavi stvaralaku rekapitulaciju muzike
problem atike. Pod m. r. podrazum evam o,
dakle, ona dela koja najee i govore o muzici
i muziarima, a pre va shodno ona koja se
kom poziciono i strukturalno grade po analo
gijama s muzikim strukturam a, koristei na
roito variranje i kontrapunktaino voenje i
razvijanje svojih tema, esto kom binovano s
obilnom upotrebom knjievnih lajtmotiva.
L it.: L. A b atan g el, M . P roust e t la musique,
1937; E. K . B row n, R h yth m in the Novel, 1950; L.
G u ic h a rd , L a musique, e t les lettres en France au
tem ps du w agnerism , 1963; R. Josim ovi, L ' esth
tique littraire de Rom ain R olland, 1966; V. m ega,
Uloga m u z ik e u stvaralatvu T. M ana, 1958; Isti, D ie
M u sik im Schaffen T hom as M anns, 1959; T . A dorno.
F ilozofija nove m u zik e, 1968 (prev.). R .J .- S .K .
 N
N A BRA JA N JE - Akumulacija ske n. h. nezvanieno igrala pesma knjaza Nikole
O nam \ onam o! U F N R J i SFR J se kao
NACIONALNA H IM N A - Sveana pesma dravna h. peva pesma Hej, Sloveni, za koju je
koju su neki narod ili drava prihvatili za svoj tekst napisao Slovak Samo Tomaik, a melo-
simbol (uz druge simbole: zastavu, grb itd.). dija je poljske n. h. Pre nego to je postala
Naziv h. potie iz antike G rke (gr, unvoi; jugoslov. n, h. ova pesma je bila h. svesloven-
pesma, hvalospev) i odnosi se na hvalospev, skog pokreta, U posleratnom periodu injeni
koji se pevao u slavu bogova i heroja prilikom su u vie m ahova pokuaji da se putem kon
prinoenja rtve (-* himna). K rajem 18. st. h. kursa za tekst i muziku doe do originalne h.
preuzima uiogu poetsko-m uzikog simbola socijalistike Jugoslavije, ali su se svi ti poku
politikih pokreta graanske klase (Marse- aji zavrili neuspehom.
Jjeza, koja je od borbene pesme marseljskih Lit.-, M . P avlovi, Knjiga o him ni, 1984. D.PI.
m ornara postala h. revolucionarnih m asa u
Francuskoj revoluciji, kasnije prihvaena kao NACIONALNA K N JI E V N O ST - Knjiev
h. fr. nacije). Prim era ovakvog pretvaranja h. nost jednog naroda, nacije, izraena jednim
jednog politikog pokreta u n. h. ima i kasnije jezikom , bez obzira na nareja. Naziv je na
(Internacionala, h. revolucionarnog radni stao u novije doba (poetkom 19. v.) i vezanje
kog pokreta iz 1871, postaje jedno vreme h. za probueno nacionalno oseanje pojedinih
SSSR), A', h. inae najee postaju od borbe naroda, ka je ideja nacije dobila svoju jasnu
nih pesama nastalih za vreme borbe nekog istorijsku dimenziju, proizalu iz predstave o
naroda za svoje osloboenje. U procesu bu skupini ljudi koji govore istim jezikom proav
enja nacionalne svesti veina jugo slovenskih i kroz zajedniki istorijski razvoj, G ete je
naroda im ala je svoje rt. h. Srpska h., pri pojmu n. k. suprotstavio pojam svetske
hvaena za vreme vlade kneza M ilana Obre- knjievnosti, polazei o toga da je pesnitvo
novia (1872), bila je pesm a Boe pravde, opte dobro oveanstva i gledajui u svet-
jedna od num era u dram skoj alegoriji Jovana skoj knjievnosti glavno sredstvo duhovne
orevia: M arkova sablja. Muziku obradu razmene meu narodim a (Razgovor sa Eker-
d ao je D. Jenko. Hrv. h. Lijepa naa dom o m anom od 31. ja n u ara 1827). Istorije knjiev
vina o Josipa Runjanina im a kao tekst nosti su u stvari istorije rt. k., poto prikazuju
pesmu A ntuna M ihanovia H orvatska dom o knjievno stvaranje pripadnika jedne nacije i
vina. K om pozitor slov. h. je opet D. Jenko, a jednog jezika.
L it.: H . 'R diger, N aiionalliteratur und W eltlite
tekst za nju napisao je Simon Jenko. T o je h. ratur, 1963. M . .
Naprej, zastave slave. Sve tri pom enute h.
ule su u sastav n. h. kraljevine Jugoslavije. NADAHNUE - Stvaralaki proces
I C rna G ora je imala svoju n. h. (pesma
U bavoj nam Crnoj G ori od A. ulca na NADGROBNICA, N A D G R O B IJE - Ter
tekst Jovana Sundeia). A lije ulogu crnogor min koji se ponekad sree u znaenju - epita-
N A D R EA LIZA M
fa. T ako se spominje da je M. Driu, posle
njegove smrti 1567. g., njegov prijatelj M avro
Vetranovi napisao poduu nadgrobnicu
(D. Pavlovi. Iz knjievne i kulturne istorije
Dubrovnika, 36 37); J. St. Popovi pisao je
nadgrobija nekim srp. knjievnicima (Da-
vorje, 1854). M.DL
NADREALIZAM (fr. surralisme) Knjiev
ni i umetniki pokret koji se pojavljuje u
Francuskoj posle prvog svetskog rata. N astav
lja -+ dadaizam i njegov bunotvniki duh, pobu
nu protiv tradicije i ustaljenih navika i obiaja,
prezir prem a drutvenim norm am a, ali, za
razliku od iskljuivo negatorskog duha da-
daizma, istie i svoju pozitivnu i konstruktiv
nu stranu i ima odreeni program. Iako je jedna
od osnovnih odlika ovog pokreta prekid sa
tradicionalnom umetnou i knjievnou, n.
ipak ima svoje prethodnike (to ni sami nare-
alisti ne poriu). To su pisci koji stvaraju
atmosferu straha i uasa, koji opisuju tajan
stvenu stranu ljudske prirode ili pokuavaju
da evociraju svoje utiske i doivljaje ne pove
zujui ih nikakvom logikom vezom: M arkiz
de Sad, pisci -+ romana strave, nem. rom anti
ari, . de Nerval, P. Borel, A. Bertran, Rembo,
Lotreamon, Apoliner. Svoju filosofsku osnovu
n. je traio najpre u frojizmu, a zatim u
marksizmu. Poetkom n. sm atra se 1924. kada
je Breton objavio prvi Manifest nadrealizma.
O ko Bretona grupiu se i drugi pisci: L, Ara
gon, P. Elijar, B. Pere, F. Supo. Pokretu su
pripadali i drugi umetnici, napr. slikar S. Dali.
Glasilo n. bilo je asopis Littrature ( Knjiev
nost ) , koji su 1919. osnovali Breton, Aragon i
Supo, i koji je najpre bio adaisttki, da bi o
1922, posle odvajanja Bretona i njegove grupe
od T. Cara, postao asopis nadrealista, i La
Rvolution surraliste ( Nadrealistika revoluci
j a koji je izdavao Breton (1 9 2 4 - 1929). ef i
doktrinar n., Breton, objavio je tri -+ mani
festa i vie lanaka i spisa u kojim a je izrazio
glavne kocepcije pokreta: M anifest nadrealiz
ma (M anifeste du surralisme) 1924, Drugi
manifest nadrealizma ( Second manifeste du
surralisme), 1930, Politiki poloaj nadrealiz
ma (Position politique du surralisme), 1935,
Uvod u trei manifest nadrealizma ili ne (Pro
lgomnes un troisime manifeste du sur
ralisme ou non), 1942. Svoja shvatanja prak
tino je primenio u delima: Izgubljeni koraci
(Les Pas perdus), 1924, Nada, 1928, Spojeni
sudovi (Les Vases communicants, 1932, Tajna
17 (Arcane \1 ), 1947. U svom program u
nadrealisti su revolucionarni. ele da promene
izgled sveta i oslobode oveka svih okova
458
razum a i m orala i otkriju njegovu autentinu
linost prodiranjem u najskrivenije slojeve
svesti, u emu se osea uticaj Frojdove psiho
analize. H oe da otkriju jednu viu, ali skri
venu stvarnost, nadrealnost, u kojoj vlada
prvobitni haos, neporemeen ovekovim ra
cionalnim miljenjem. U tu nadrealnost ne
moe se prodreti logikim rasuivanjem, ve
pom ou tzv. psihikog autom atizm a, odno
sno preputanjem spontanom funkciom sanju
duha bez ikakve kontrole razum a, istiskiva
njem na povrinu onoga to se krije u pod-
svesti, pomou m etoda koji je Rembo nazvao
rastrojstvom ula. Z ato ih pre svega intere-
suju duevna stanja u kojima je aktivnost
svesti svedena na minimum ili je sasvim od
sutna: pijanstvo, san, ludilo. N adrealizam
poiva na verovanju u viu realnost nekih
oblika asocijacija, koja je pre bila zanem arena,
u svemo sna, nezainteresovane igre misli
(Bretoil, M anifest nadrealizma). Umetniko
delo treba da izraava halucinantne vizije i
doivljaje koji se javljaju u stanju spontanog
funkci oni sanja duha. D a se ne bi poremetila
njihova autentinost, pisac treba da belei sve
ono to mu padne na pam et, preputajui se
slobodnoj igri asocijacija. -* Automatsko pisa
nje postaje glavno tehniko sredstvo nadreali
sta. Zahvaljujui toj slobodnoj igri asocijacija,
dolazi se o povezivanja predm eta meu koji
m a se, pri norm alnom stanju duha, ne moe
otkriti nikakva veza. Sve nas navodi na vero-
vanje da postoji izvesno stanje duha u kom e se
ivot i smrt, realno i im aginarno, prolost i
budunost, izrecivo i neizrecivo, uzvieno i
nisko, vie ne opaaju odvojeno kae Bre-
ton. T ako nastaju najneobiniji spojevi rei,
najudesnije slike, koje treba da izazovu izne
naenje kod itaoca. U prvom M anifestu Bre-
ton preuzim a Reverijevu definiciju slike kao
povezivanja dveju m anje ili vie udaljenih
realnosti. S. Dali razvija teoriju o tzv. para
noj ako-kritikom deliriju, tj. o metodi koja
omoguava da se ultrasveu otkrije pod-
svest, ne liavajui je njene iracionalne snage.
Od kraja 1925. nastaje nova etap a u razvoju n.
K ao poduhvat oslobaanja ovekove linosti i
preobraaja njegovog ivota, n. se pribliava
marksizmu, pa neki njegovi pripadnici, kao
Aragon, Elijar, Breton, postaju lanovi kom u
nistike partije i trae angaovanje umetnosti
u drutveno-politikim zbivanjima. Breton
jednom prilikom izjavljuje: D ananja auten
tina um etnost povezana je sa drutvenom
revolucionarnom aktivnou: zajedno sa njom,
ona tei ruenju kapitalistikog drutva. N a
staje rascep u pokretu, jer neki lanovi ostaju
459
na starim pozicijama. Posle vie polem ika i
diskusija, a naroito posle Bretonovog izbaci
vanja iz komunistike partije, 1933, pisac
M anifesta odrie se povezivanja um etnosti sa
politikom borbom i tvrdi da n. sam u sebi
nosi svoju revolucionarnu snagu. Iako je
nastao u Francuskoj, n. ne pripada samo
Francuzim a. Ve 1933. postoje n. grupe u
Engleskoj i jo nekim zemljama. N. je naao
odjeka i u naoj zemlji, naroito u Srbiji,
trajui naporedo s francuskim n. u delima M.
Ristia ( Od sree i od sna, Bez mere, Knjievna
politika, Od istog pisca), A. Vua, D. Matica,
M. Dedinca, . Jovanovia, O. Davia, .
Kotica, K. Popovia. Prvi tekstovi o n . i u
nadrealistikom duhu objavljeni su u asopi
sima Putevi (1922- 4) i Svedoamtva (1924 5),
a tada se uspostavljaju i veze s fr. nadreali-
stima. Srp. nadreaiisti izdaju 1930. alm anah
Nemogue, a 1931. M. Risti i K. Popovi
objavljuju svoj Nacrt za jednu fenomenologiju
iracionalnog, najznaajniji teoretski spis srp.
n. N acrt i nekoliko brojeva novog nadreali-
stikog asopisa Nadrealizam danas i ovde
(1931 32) oznaavaju i kraj nad realistikog
pokreta u Srbiji: najvei broj srp. nadrealista
pridruuje se pokretu >>socijalne literature, a
neki meu njima bivaju hapeni ve krajem
1932. i tokom 1933. i osueni na robiju kao
komunisti. Predstavnici n. u Srbiji dali su
nekoliko znaajnih knjievnih ostvarenja i u
toku organizovanog trajanja samog pokreta
(19281932), ali i pre i posle tog perioda. N a
meunarodnoj izlobi n. 1938. u Parizu ue
stvovali su predstavnici iz 14 zemalja, meu
kojima i jugoslov. To je poslednja znaajna
manifestacija pre drugog svetskog rata, koja
obeleava ako ne kraj n.> a ono kraj njegovog
pobednikog perioda. Posle rata Breton se
konano okree misticizmu i okultizmu (Tajna
17 j, to ga sasvim odvaja od nekadanjih sa-
radnika, ali mu donosi i nove pristalice. Oni
prireuju m eunarodne izlobe 1947. i 1959.
No to su sam o ostaci n. Ako nije uspeo da
promeni izgled sveta, n. je prom enio izgled
poezije. Iako se m noga del a svode na prosto
nizanje slika meu kojim a se ne moe otkriti
nikakva veza, iako u njim a esto ima mistifika-
cije i poze, svojim interesovanjem za podsve-
sno i iracionalno, svojom tenjom da preva-
zie tradicionalne okvire knjievnosti, n. je
ukazao na mogunosti novih puteva u trae
nju poetskog izraza i poetskog sadraja i
izvrio uticaj na m odernu poeziju.
L it.: M . R a y m o n d , De Baudelaire au surrali
sme, 1933; J. Bdier- P. H a z a rd , L ittrature franaise,
11, 1949; M . C a rro u g e s, A n d r B reton et tes donnes
NA GO V ETA V AN JE
fo n d a m en ta les du surralism e. 1950; M . Risti, Knji
evna p olitika, 1952; M. Risti, O d istog pisca, 1957;
T . Ujevi. P rek rctn ik e d ijalektike m etam orfoze
nad realizm a . S abrana djela, V II, 1963 67; T . Uje-
vi, N ad reaiistik i osvrti, isto; A. L em atre, La
Posie depuis Baudelaire, 1965; A. B reton, M anifes
tes du surralism e (1924, 1930, 1942). 1966; H . K api-
di-O sm anagic, S rp ski nadrealizam , 1966; J. H.
M a tth c iis, Surrealism a n d the N o vel, 1969; R.
B rchon, L e Surralism e, 1971 ; J , D eli, Srpski
nadrealizam i rom an, 1980. J.D o .
NAGLASAK -h Akcenat
NAGOM U ANA RIM A - Rima
NA GO V ETA V AN JE - Sredstvo epske teh
nike kojim pesnik iz perspektive apsolutnog
poznavaoca junakove sudbine usmerava itao
evu panju na kasniji razvoj dogaaja, najav
ljujui obino njihov preokret (-* peripetija) ili
rasplet. U pogledu izbora sredstava i postu
paka n. moe biti: 1, iracionalistiko, i 2, ra-
cionaiistiko. 1. iracionalistiko n. ostvaruje
se tako to pesnik pojedine dogaaje neodre
eno najavljuje kroz druga, najee natpri
rodna i neverovatna zbivanja, puna simboli-
nog (-+ simbol) znaenja, te na taj nain,
poveava napetost radnje ili zagonetnost glav
nog junaka, dajui njegovoj sudbini optiji
znaaj i unosei ii svoju priu prizvuk sudbin
ske povezanosti stvari. Tako je u Nibelunkoj
pesmi Zigfriova smrt predskazana Krimhil-
dinim snom, u kojem Zigfrida rastre divlji
vepar; bunu protiv D ahija u naoj narodnoj
pesmi najavljuju etiri nebeska znamenja, a
smrt Smail-age engia nagovetava se ve na
kraju drugog pevanja M auranieva epa gae
njem poslenje zvezde na nebu (Nonik),
Pesnik pri tom ne naputa ravan objektivnog
pripovedanja: elementi iracionalistikog n.
jednoga zbivanja uvek su i sami nekakva zbi
vanja, te se lako uklapaju u tok epske radnje,
dajui joj istovremeno ije d n u novu dimenziju.
Nagoveteni dogaaj dolazi pri tom kao po-
slednji lan jedne unutranje gradacije zbi
vanja, te je po pravilu spojen s kulmina
cijom i raspletom. T o s druge strane znai da
elementi iracionalistikog n. direktno uestvu
ju u odreivanju tempa, napetosti i ~+ ti-
munga: ne naruavajui jedinstvo epske rad
nje, oni jedno zbivanje ralanjavaju na vie
sitnijih, te se stie utisak o zgunjavanju doga
aja i ubrzanju tempa; neodreeno najavlju
jui i u sutini odlaui jedan dogaaj, oni
poveavaju napetost situacije, ispunjavajui
itaoca mranim slutnjam a, koje optem ti-
mungu daju sum ornu boju i zloslutan prizvuk.
O va vrsta n. karakteristina je za epiku u
NAHDA
uem smislu (epovi i junake pesme), ali i za
modernu parabolinu (-> parabola) fantastiku
(K alka, Hese, Borhes; kod nas: M. Nastasije-
vic, M ato, R. Marinkovi), koja vodi poreklo
od H ofm ana i Poa. - 2. nacionalistika n.
podrazum eva doslovno najavljivanje dogaa
ja. Pesnik se ovde najee slui glasom sve
znajueg pripovedaa (-> perspektiva), koji
neposrednim obraanjem itaocu najavljuje
neto od onoga to tek treba da doe. ta je
od svega ovoga istina, doznae italac iz slede-
ih glava, koje e krae ali ne manje intere
santne biti (Sremac, Pop ira i pop Spira).
Naputajui na taj nain ravan objektivnoga
pripovedanja, on prem a nekim hvatanjima
ometa uivljavanje i razbija iluziju itaoca,
dok je prema drugim pojaava. U svakom
sluaju, naglo presecajui tokove svoga m ir
nog izlaganja, on pobuuje itaoevu rado
znalost i razreuje napetost, te time, po Ge~
teovu miljenju, stvara protivteu stalnoj
-+retardaciji. U m odernom rom anu ova inter
vencija ima jo jednu funkciju. U graujui je
kao putokaz kretanja radnje, V. Fokner, V.
Vulf, M. Fri ili G. G ras uvruju njome
strukturu svoga pripovedanja i olakavaju i
taocu kretanje kroz inae teko prohodnu
tehniku -> romana toka svesti. U sutini samo
stilistiko sredstvo sreivanja radnje, ova vrsta,
ne ukljuuje se u epsku radnju, ve sam o u
stilski kompleks dela, te daje novu dimenziju
samom nainu pripovedanja. izmeu kraj
nosti iracionaiistikog i racionalistikog n. lee
bezbrojne m ogunosti varijacija i sinteza. N aj
jednostavniji prim er njihove sinteze jeste ira-
cionalistiko n. s kom entarom . N pr.: Tiha
M ula-Ibrahim ova ena prim ila nas je srdano,
zbog neeg zaplakala kada je poljubila Ti-
ja n u ,. . . i gledala nas, gledala, neprestano, i
tuno i veselo, kao m ajka (iracionalistiko n.).
Poslije sam se sjeao tog njenog sauesnog
pogleda, i mislio kako nas je alila zbog svega
to nas oekuje u ivotu (racionalisiiko J
(Selimovi, Tvrava), Nagovetavanju je teh
niki srodna -+ motivacija, pa se ta dva sred
stva u teoriji esto izjednauju i zamenjuju.
Motivaciju treba shvatiti kao otkrivanje u n u t
ranje kauzalnosti zbivanja, koje obezbeuje
uverljivost, dok se tehnikom n. moe i prikri
vati nedostatak prave kauzalnosti. -* Suge
stija.
L it.: E. G erl tei, Die V orausdeutung in der
D ichtung, 1939; E. L am m e rt, Bauform en des
Erzhlens, 1967. S .J.
NAHDA (ar. nahda preporod' Pokret
koji oznaava novu fazu u istoriji ar. litera
460
ture, fazu uticaja evropskih i am. pisaca, po
sebno francuskih prerom antiara i rom anti
ara. D atira od francuske ekspedicije u Egipat
(17981801) i obuhvata c e o devetnaesti vek.
Preporod tei nizu politikih i kulturnih pro
m ena: naputanju srednjovekovnih socijalnih
i politikih shvatanja, osnivanju m odernih
nacionalnih kola, tamparija, biblioteka;
uvoenju periodine tampe; podsticanju pre
vodilatva (najpre naunih, zatim knjievnih
dela); stvaranju raznih naunih, politikih i
knjievnih drutava; osnivanju pozorita; tu
maenju religije sa novih aspekata, pri emu se
sveta knjiga Kuran i njene dogme prilagoa-
vaju novom i m odernom vremenu. U poetku,
prim anje je novih ideja dosta povrno, i nove
su generacije pola na novom a pola na starom
tlu. Prvi knjievnici su vie prosvetitelji nego
pravi pisci. Kasnije se razvija ozbiljnije shvata-
nje literature, gaji se i m oderna i klasina ar.
literatura, k ao i kritika i knjievno-istorijske
studije. N. kao pokret ne odraava samo za
padni uticaj na istok, i sve komplekse koji su
rezultirali iz toga, ve je odraz i raznih isto
nih m eusobno suprotstavljenih strujanja.
Lit.: G. Wiet. Introduction la littrature arabe,
1966; J. A. H ay w o o d , M o d e m A rabie L iterature
18001970, 1971; A. E. K pkm ckh, H cm opun
m e o apavKo m m ep a m y p b i, 1971; A. A. /Io jih -
HHHa, OnepKu ucm opuu apacKo .m m ep a m y p u
noeoio epeMiHu, 1973. M . u .
N A IVNO (lat. nativus uroen, nlat. nai-
vus) Obeleje za prirodnu, izvornu i neizve-
taenu pojavu u ivotu i u umetnosti. N. je
prvobitna osobina ljudi, odlika njihovog spon
tanog shvatanja sveta i njihovog ivljenja,
koja je, p o recima K anta, postala retkost, jer
je izvestaenost postala druga ljudska priroda.
N. k ao estetiki pojam upotrebio je iler u
eseju O navinom i sentimentalnom pesnitvu
(1795). On je poeziju podelio na n. i - senti
mentalnu, na dve forme estetskog izraavanja,
a razlike m eu njim a pronaao prvenstveno
na psiholokoj osnovi. Pravi genije ne izneve-
rava svoju prirodu i stvaralaki nagon sto
ga je nuno naivan. O dlika n. pesnika je
isto nadahnue u trenutku p o tp u n o ostvare
nog jedinstva sa prirodom ; njegova je -+ vizija
jasna, a pesnieka -+ slika direktno i objektivno
izlaganje vienog i doivljenog. Prim er n.
umetnike forme, ostvarenog jedinstva razu
m a i mate, a samim tim i estetskog savren
stva, iler nalazi kod starih G rk a (Homer). Na
primeru G etea i ekspira pokazao je da se n .
kao estetika kategorija moe pojaviti i u
m odernom svetu. Supr. Sentimentalno.
461
L it.: F. iler, O n aiv n o m i se n tim en taln o m
p esnitvu, O tepom (p rev .), 1967.
B.M i.
NAIVNO I SENTIMENTALNO PESN1TVO
(fr. n a f lat. nativus priroen; fr. senti
mental oseajan, osetilan) Suprotstav
ljanje naivnog pesnitva sentim entalnom pe
snitvu potie iz ilerove rasprave ber naive
und sentimentaJische Dichtung, objavljene u
asopisu Horen, 1795/96, a zasniva se velikim
elom na ilerovom utisku o razlici koju osea
izmeu sebe i Getea, razlici koju je ve pre
toga, u pismu upuenom G eteu, oznaio kao
razliku izmeu intiutivnog i spekulativnog.
O vo razlikovanje ujedno je i prva obuhvatna
-> tipologija pesnitva: naivni pesnik jeste
priroda, genije, u harmoniji sa izvornim, prvo
bitnim stvaranjem, i on slobodno, ne obazirui
se, k ao realist tei za to je mogue potpunijim
podraavanjem svega s to je stvarno, za svojim
samoostvarivanjem u zemaljskom, u uinet.no-
sti koja zna za svoje granice (antika, ekspir,
Gete). Sentimentalni pesnik nasuprot ovome
traga za jedinstvom sa prirodom koje je izgu
bio u toku kulture i civilizacije, videi u tom
jedinstvu ideal za kojim valja teiti i koje on
kao idealista otelovljuje u ideji: u umetnosti
beskonanog; satira, elegija, idila jesu tipini
rodovi sentim entalnog pesnika (Si)era i njego
vih najm laih savremenika). O ba ova osnovna
stvaralaka stava uzajam no se ne iskljuuju,
ve se upotpunjuju u ideal o lepoj ovenosti, i
to uskim povezivanjem prirode i umetnosti,
kakvo je uspela da ostvari nem aka klasika,
ilerova rasprava uspela je a potisne
antiku teoriju o tri vrste stila i ona je svojim
antitetikim zahvatom sutine stvaralakog u
velikoj meri uticala na potonju teoriju umet
nosti: ranog -> romantizma (brae Siegel), kao
shvatanje suprotnosti izmeu klasinog i ro
mantinog, onog to je objektivno i to je
zanimljivo; kod Niea: apolonijskog i dionizij-
skog, statikog i dinamikog,
L it.: H . M eng. Schlers A bhandlung ber naive
und sen tim en ta/ische D ichtung1, ! 936; P. W eigand, A
S tu d y o f S ch iller's ' ber naive u n d sentim entalische
D ich tu n g ", 952; H. R d ig er, S chler u n d d a s
P asto rale , Euphorion, 53, 1959; W . B inder, D ie
Begriffe n a iv u n d C entim en ta lisc h u n d S chillers
D ram a , Jahrbuch der deutschen SchiHer-Gesellschaft,
4, 1960; P. S zo n d i, D a s N aiv e ist d as S e n tim e n ta
lische, Euphorion, 66, 1972; H. Jg er, N a ivit t,
1975; D . Z ivkovi, E vropski okviri srpske kn jie v
nosti, 1970; J. D ereti, S rpska knjievnost II,
K njievna istorija, 35, 1977; M . M ojaevi, ilerov
ja d n a knjievnoj kritici i teoriji, Iz n em a ke k n ji
evnosti i n a u ke o njoj, 1974. Z .K .
N A RA CIJA
NAMERA Z a razliku od -* poruke, koja
oznaava vie ili m anje naglaenu osnovnu
ideju dela, n , obeleava polaznu taku ili sve-
sno usmeravanje dela u toku stvaralakog
procesa. D ok poruku traim o iskljuivo u
delu, n. moemo rekonstruisati i na osnovu
pievih iskaza i beleaka, kao i na osnovu
drugih -* izvora izvan samoga dela. Pieva n.
se moe objektivnije odreivati od poruke, ali
njena upotrebljivost u proceni dela i njegove
vrednosti veoma je uslovna: delo m ahom izla
zi iz okvira pievih osnovnih namera, bilo a
ih prevazilazi bilo da ne uspeva da ih u p otpu
nosti izrazi. N aroito velika umetnika ostva
renja pokazuju odstupanja u pogledu podu
darnosti n. i rezultata: Servantesova n. je bila
da u on Kihotu izvrgne ruglu viteke romane,
Tolstojeva da u Ani Karenjinoj osudi brako
lomstvo; meutim, odreivanje smisla ovih
dela u tim okvirima bilo bi pravo osiromae
nje njihove sveukupne vrednosti i znaenja.
Pieva n. u procesu pisanja menja se i grana:
setimo se, npr., M atavuljevog sluaja, koji je
nam eravao da opie, u okviru jedne pripovesti
K ako je Pjevalica izlijeio fra-Brnu. a onda
je, niui sve nove i nove dogaaje i menjajui
unutranje proporcije pojedinih opisa, stvorio
rom an, u kojem je glavni lik ne Pjevalica i ne
Brne, nego Bakonja. U nekim pak sluaje
vima, kao npr. u romanu ideja, gde se n.
razrauje i saoptava unutar samoga dela
(Kovai lanog novca A. ida, Kontrapunkt
ivota A. Hakslija), ili kad su nam dostupni
pievi radni dnevnici, ili njegove vlastite raz
vijenije refleksije o samom delu, n. se moe
dosta pouzdano rekonstruisati i celishono
posluiti u rasvetljavanju odreenih aspekata
dela. No, kritiki je veoma nepouzdano rekon
struisati pievu nam eru na osnovu vlastitog
prosuivanja pojedinih njegovih indicija i tu
maiti onda umetninu iskljuivo na osnovu
tako proitane n.
L it.: R . V elek, A n aliza knjievnog dela,
Savrem enik, 1963, 4; K. E. M anji, In telek tu aln a i
n e h o ti n a vizija sveta, S a vrem en ik, 1967, 5.
B .M .- S .K .
NA NI Polinezijska ljubavna pesma.
R.J.
NARACIJA (lat. narratio prianje, pripove-
danje) Izlaganje dogaaja u njihovom pri
rodnom , hronolokom deavanju ili u speci
jalno organizovanom umetnikom obliku.
K ao postupak primenjuje se u besemtvu,
istoriografiji i u raznim vrstam a knjievnosti
(u prvom redu u epskim formama) te s tim u
vezi razlikujemo: oratorsku, istorijsku i knji
evnu n. Oratorska n. je naroito znaajna u
NARATIVAN
sudskom besednitvu; govornik u sudu (advo-
kat ili tuilac) treba da to uverljivije predstavi
dogaaje o kojim a se voi spor. On ne izmilja
i ne preobraava injenice, ve ih samo nagla
ava ili ublauje ili pak utke prelazi preko
njih, zavisno od potrebe odbrane ili optube.
Da bi bilo efektno, da bi izazvalo povoljan
utisak na sluaoce, izlaganje m ora da bude
verodostojno, pregledno, uverljivo i jasno.
Nejasna naracija uinie nejasnim ceo go
vor, kae Ciceron, koji je u svojim sudskim
govorima (za M ilona, za Publja K vintija, za
Seksta Roscija itd.) dao izvanredne primere
oratorske n, N. m ora da izazove interesovanje
kod slualaca, da njihovu panju ini stalno
budnom, da ih odrava u napetom iekivanju
onog to e se dogoditi, na koji e se nain
stvar razmrsiti. O tud u n. korisenje dram skih
efekata, kretanje prem a taki do koje se mte~
resovanje stalno penje. S tim u vezi su i stilski
postupci kojima se n. obino ostvaruje: m odal
na upotreba glagolskih vremena radi aktuali-
zacije dogaaja, pribegavanje direktnom go
voru koji anim ira linosti, pitanja upuena
sluaocima, pozivi na razmiljanje i opreznost
povodom nejasnih m esta itd. N. nije uvek
kontinuirana, sastavljena iz jednog dela, ona
je ponekad, kao u politikoj besedi, ispreki
d ana i rasejana po elom govoru. U sudskim
besedama n, obino tee kontinuirano i u
dispoziciji govora ini posebnu kompozi-
cionu ceiinu koja stoji posle uvoda a pre
izvoenja dokaza. Isiorijska n. predstavlja
verno, nepristrasno i bezlino izlaganje doga
aja u njihovom prirodnom , hronolokom
odvijanju. Podreena strogim naunim zahte-
vima, ona ne srne da bude pri strasna kao
oratorska rc., niti srne da menja faktografsku
istinu radi svojih posebnih, unutranjih ciljeva,
kao knjievna n. Priroda izlaganja zavisi u
velikoj meri od prirode samih dogaaja o
kojima se govori. D obar istoriar znae ipak
da ostvari celovitu i preglednu sliku dogaaja,
da odvoji bitno od nebitnog i da postigne
ivost, zanimljivost i ritam pripovedanja. U
tom smislu i govorim o o um einosti H erodota,
Tukiida, K senofona, T acita i dr. velikih
istoriara. N. je postupak koji narativna dela
najvie pribliava knjievnosti. Knjievna n. je
jedan od osnovnih postupaka u knjievnosti,
na njoj se temelji ceo jedan knjievni rod, sve
epske forme, koje neki nazivaju i narativnom
litaraturom (-> epska knjievnost, epika). Za
razliku od oratorske i istorijske koje se
bave dogaajim a koji su se stvarno dogodili,
epska n. pria o im aginarnim dogaajim a,
izmiljenim istorijama, koje se organizuju u
462
sklad sa umetnikim intencijam a pisca. Njoj
su podreeni ostali postupci kojima se ostva
ruju epske strukture: - opis, -* dijalog. Vre-
me epske n. je, za razliku od sadanjeg vre
m ena drame, prolo, ali se ponekad radi ivo
sti pripovedanja m odalno upotrebljavaju i
druga glagolska vremena. Pripovedanje je naj
ee u treem licu (er-Form), ali moe biti i
u prvom licu (ich-Form). Pisac moe da
govori ili sam u svoje ime ili na usta neke
druge linosti. U ovom drugom sluaju imamo
pojavu naratora kao posrednika izmeu
pisca i dogaaja o kojim a se govori. Odlike
epske n. su: obuhvatnost, objektivnost, nepri-
strasnost, zadravanje na nekim pojedino
stima. Pored epske n., koja se javlja u svim
epskim form am a: epu, epskoj pesmi,
-v romanu, - pripoveci, postoji jo i angedot-
ska n., saeto jezgrovito kazivanje o nekom
zanimljivom ili smenom dogaaju sa dram a
tinom poentom na kraju (- anegdota).
L it.: A, Ros, Z u r Theorie literarischen E rzhlens,
1972; K , K a n z o g , E rzhlstrategie, 1976; D . M eindi,
Z u r P roblem atik des E rzhlbegriffs, 1978; F. K.
Stanze], Theorie des E rzhlens, 1979. -> Narativno
pesnitvo. J.D.
NARATIVAN (lat. narrativus pripoveda-
ki) * Stil u -+ epskoj knjievnosti koji prika
zuje zbivanje u njegovu vremenskom slijedu,
bez afektivnih um etaka, kao i bez refleksija,
sentencija i apstraktnih razm atranja bilo
koje vrste. Takvim se stilom slue epska djela
usmene knjievnosti, a on odlikuje i svu
- zabavnu knjievnost za najire krugove i
talaca. Z..
NARATIVNO PESNITVO - Termin koji
donekle zamenjuje a donekle i proiruje pojam
-* epike. R azm atranje narativnosti i narativi-
teta u diskusiju posebno su uneli ruski form a
listi. U osnovi ovog pojm a jeste prasituacija
meuljudske komunikacije: pripovedanje kao
posredovanje izmeu dogaaja i sluaoca. G o
vori se o stavu pripovedanja, podrazumevajui
pod tim ili distancirano prikazivanje zbivanja
iz prolosti, bilo svojih linih doivljaja ili
spoljanjeg sveta (stvarnosti, sveta fantazije i
snova), ili opisivanje stanja i ljudi u irem
obliku sa stanovita pripovedaa, koji retko
istupa i u radnji uestvuje, a jo ee je
izraen stav -* pripovedanja u treem licu. Fran
cuski strukturalisti su zatim prihvatili osnovna
razmiljanja ruskih form alista i jo vie ih
razradili. U osnovi njihovih posm atranja n a
lazi se -+ diskurs, sve ono to ini da literarni
tekst postane jedinstven, da dostigne ceiinu
463
pripovedanja, koherentnost teksta. O vo je
otvorilo posve nove perspektive istraivanju
narativnog pesnitva: oblikovanja vremena i
prostora, red osi eda kompozicije i uopte svih
onih elemenata koji odstupaju od hronolo-
kog i jednostavnog prikazivanja nekog doga
aja (istorijska naracija). N o uz ovakvo novo
usmeravanje istraivanja narativnog pesnitva,
ovo se tradicionalno i dalje deli na krupne
oblike narativnog pesnitva -+ roman, sa
gu, -> ep i na male oblike: -+ novelu,
-+ kratku priu, -+ skicu, anegdotu,
basnu i si. V. i naracija.
L it.: .. W . P . K er, E p ic and R om ance, 1982; K .
F rie d m a n n , Die R olle des Erzhlers in der E p ik ,
1910; O. W alzcl, O bjektive E rzhlung, W ortkunst,
1926; G . H . G ero u ld , The B ailad o f Tradition, 1932;
R. P etsch, Z u r L eh re von den ltesten E rz h lfo r
m en, D ichtung und V o lkstu m 35, 1934/35; Isti,
Wesen und Formen der E rzh h lk m si. 19422; H . B ran
d en b u rg , D ie K unst des E rzhlens, 1946; G . M ller,
D ie Bedeutung der Z e it in der E rz h lk u n st, 1947; K .
H a m b u rg e r, B eo b ach tu n g en b er den urepischen
Stil, Trivium V I, 1948: J. W asserm an n , Die Kunst
der E rz h lu n g, 19482; M . L . S hedioek, T he A rt o f
(he story-teller, 19512; C. M . B ow ra, H eroie P oetry,
1952; R. Lideil, Som e principles o f fiction, 1953; P.
L u b b o ck , The C raft o f Ficiion, 1954; W . F lem m ing,
E p ik und D ra m a tik , 1955; H . E ggers, S ym m etrie und
P roportion epischen E rzhlens, 1956; B, R ang, D ie
W an d lu n g en des E pisch en , u: O. M a n n , D eutsche
L itera tu r im 20. Jh ., i 956'!; D. M . F o erster, The
fo rtu n es o f epic p o etry. 1962; H . E. H u g o , A spects o f
fictio n , 1962; R. M ale, T ypes o f short fic tio n , 1962;
M . C h u rch , Tim e a n d R ea lity, 1963; W . L ocke-
m an n , Die E ntstehung des E rzhlproblem s, 1964; J.
Pfeiffer, W ege zur E rz h lk u n st, 19646; E. N eis,
S tru k tu r und T h em a tik der traditionellen u n d m oder
nen E rz h lk u m t, 1965; R. Scholes, R . K ellogg, The
nature o f narrative, 1966; P erspectives on fic tio n , ed.
J. L. C a ld e rw o o d , 1968; E. K ah ler. U ntergang und
bergang, 1970; A. R os, Z u r Theorie literarischen
E rzhlens, 1972; J. Ihw e, O n the fo u n d a tio n s o f a
general ih eo ry o f n a rra tiv e stru ctu re , Poetics, 1972;
Tz. T o d o ro v , P o etik der P rosa, 1972; E. L m m ert.
Bau form en des E rzhlens, 1 972'; H . M eyer, Die
K unst des E rzhlens, 1972: J. A nderegg, F iktion und
K o m m u n ika tio n , 1973; A. B e h rm an n , E infhrung in
die A n a lyse von P ro satexten, 19754 ; K . K an zo g ,
E rzhlstrategie, 1976; E rzhlforschung, ed. W .
H au b rich s, III 197678; K. H a m b u rg e r, L o g ika
knjievnosti, 1976 (p rev .); V. B ut, R eto rika p roze,
1976 (prcv.). Z .K .
N A R A TO LO G IJA - N auka o pripovedanju
zasnovana na strukturalistikoj analizi - tek
sta koji o neemu pripoveda. U sreditu je
razm atranje na koji se nain ovakav tekst
osmiljava u kompleksnu celinu.
L it.: F . N em ec, W. Solm s. L iteraturw issenschaft
heute. 1979. Z .K .
N A R O D N A DRA M A
N ARA VO U EN IJE Redukcijom izdvojena
sutina svake poune knjievnosti (pre svega
pounog p r im e r a (-> egzempel, -+ parabola i
basne), do koje se dolazi ukazivanjem na neku
situaciju, neki primer, predm et ili postupak iz
konkretnog pojedinanog sluaja. N. se izvlai
na kraju navedenog prim era kao rezultat ra
cionalnog zakljuivanja. Veoma rado se pri-
menjuje u -* retorici ( e p i m i t i o n ) . N . se moe
izvui kako iz -> mita, tako i iz iskustva i iz
istorije. O no moe biti sadrano u -+ sagama,
u -+ bajkama, u narodnim pesmama, u
-* baladama i -* romansama, a naroito u
- basnama. U srednjem veku se n. koristilo
radi dokazivanja snage istinske vere, no nje
govo najjae uporite jeste u b a s n i i u p o u n o j
k n ji e v n o s ti 18. veka, u racionalnosti -* pro-
svetiteljstva. U naoj knjievnosti Dositejeve
basne, heterogene po izvorima i prevoene sa
raznih jezika i od raznih autora, od Ezopa do
Lesinga, zavravaju se naravouenijima, u ko
jim a Dositej raspravlja o svim temam a svoga
prosvetiteljskog program a, koja su, sa drei
mnotvo prim era iz ivota, istorije, mitolo
gije, knjievnosti, uz autobiografiju, najza
nimljiviji i najoriginalniji Dositejevi knjievni
sastavi (J. Dereti). - V. i. -* basna.
L it.: J. D ereti, S rp sk a knjievnost II, Knji
evna istorija, 36, 1977; -* basna Z .K .
NAREJE * Dijalekt
NARIKAA (pokojnica, zapevalja, jaukalica,
tuilja, tukinja, tuilica) ena koja narie
za mrtvima, bliska roaka, susetka ili osoba
kojoj se plati za mrtvacem da narie (Kara-
i, R je n ik ) . Po selima u nekim krajevima
nae zemlje (C rna G ora, Dalmacija) veoma su
cenjene profesionalne rt. koje nariu kod odra
i na pogrebu. O ne improvizuju sluei se
uglavnom ve postojeim ablonima, hvalei
pokojnikove vrline i oplakujui njegovu smrt.
Naricanje (bugarenje, kukanje, leiekanje) je
prastari i posvud poznat pogrebni obiaj koji
se ouvao i do-danas u krajevima gde jo ive
duhovni oblic! patrijarhalne narodne kulture.
Lit.: -> Tubalica. H .K .
NARODNA BALADA Balada2
NARODNA DRAMA (GLUMOVANJE) -
Prema najnovijim istraivanjim a pojmom na
rodne dram ske um etnosti obuhvaeni su:
obredne sveanosti, narodne igre, prikazanja i
glumovanja (narodni i narodski-puki dramski
tekstovi). U obrednim sveanostima nalaze se
zaeci dram ske umetnosti uopte, ali se n arod
N A R O D N A EPIKA
nom dram om ne mogu sm atrati jer su deo
kultnih radnji. N arodne igre spadaju u oblast
igara, dok su prikazanja poseban vid odnosa
religiozne i narodne knjievnosti. U n. d.,
g umovanju, usmeni dram ski tekst bitno se
razlikuje od pisanog teksta umetnike drame.
I po spoljanjoj i po unutranjoj strukturi
narodni dram ski tekst, poev od fabule kao
sistema sukcesivnog redanja dram skih situaci
ja, pa preko likova i sredstava njihovog ispo-
Ijavanja (dijalozi i monolozi), do idejnih iska
zivanja ili porazum evanja, ostaje na nivou
rudim entiranog. Tekstovi iz narodne tradicije,
pa i tekstovi nastali pod uticajem pisane knji
evnosti, ili ak oni kojim a je autor poznat (u
sluaju narodske, puke knjievnosti), svode
se, uglavnom, na due dijaloge, po formi bli
ske *gatalicama, a po sadrim varalicama. U
ovim dijalozima uoljiv je humoristiki pri
stup, a zavrna poenta izvodi na pravi put
hotimice pogreno usmerena domiljanja slu-
alaca, oktriva neku osobinu dram skog lika ili
razreava nesporazum. Ponekad, dram sko ka
zivanje svodi se na puko verbalno nadigrava
nje, slino razgovorim a sa domiljan om iz
aljivih narodnih pripoveaka, u kome je ideja
uvek podreena vedrom nadm udrivanju, hva
tanju i upaanju u zamke rei i duha. U n. d.
dijalog doprinosi samo otkrivanju poznatih
tradicionalnih likova, u okviru poznate tradi
cionalne eme; upravlja se prem a ve postoje
em tradicionalnom liku i ne doprinosi nje
govom form iranju, ve verbalno iskazuje i
potvruje njegovo postojanje (varalica, preva
reni, kum, momak, stidljiva devojka, baba).
Dramska situacija je, u stvari, izvan unutarnjeg
smisla, uvek u dosluhu sa tradicionalnim fon
dom motiva. O tuda se moe nazvati samo
prizorom. N arodni dramski tekst je u zavi
snosti od folklornog teatra kao prikazivanja,
predstavljanja u irem smislu, i ne moe se
prouavati izdvojeno od izvoenja, izvan
odnosa sa auitorijum om (publikom) za koju
znai, sjedne strane, iekivanje poznatog bilo
u sistemu miljenja, bilo u sadrini, a s druge,
mogunost dovravanja i sagledavanja neiska-
zanog. N. d. je samo poseban, dinamiki nain
interpretacije tradicionalnih m otiva ili siea,
samo elimian zahvat iz opteg fonda tradi
cije, koji ipak ostaje na pragu dram skog uobli-
avanja, a uz pomo spoljanjih sredstava, uz
elovanje drugih umetnosti, mimike, muzike,
koreografije (i stalno prisutne estetike pre
poznavanja) ukljuuje se u pojam folklornog
pozor ita. Svedoanstva o n. d. moemo pra tobo po hercegovakom vojvodi Vuku, koji
titi gotovo d o naih dana. Poseban vid n. d.
bila su izvoenja dram skih tekstova sa
464
novozavetnom tem atikom , kod pravoslavaca
vertepi, a kod katolika Passionspiei (->
pasionska igra).
L it.: V. Vrcvi, S rp ske narodne igre, L II, 1868,
1889; L. K osti, N a ro d n o g lu m o van je, Glasnik
Z em a ljsko g m uzeja za B osnu i H ercegovinu, 1893; T.
o r ev i, S rpske narodne igre, 1907; S. Skw arczyn-
ska, Studia i szk ic e H terackie, 1953; M. Kneevi,
A ntologija narodnih um otvorina, 1957; N , B onifai
R oin, N a ro d n a d ra m a u H rv atsk o j , Trei
kongres fo lklorista Jugoslavije, i 958; E. A. AuiieeB.
IIpoucxoigeHue m eam pa , 1961; A N icoll, The
Theaire and D r a m a tk Theory, 1962; N. B onifai
R oin, N arodne dram e, poslovice i zagonetke, 1963;
N. C la rk , European Theories o f the D ram a, 1965; B.
F-. TyccB, 3cm em uK a (poAbK iopa, 1967; T . ubeli,
Usm ena narodna retorika i teatrologija, 1970; 11. T.
Boi a i bipea, Bonpocbi m eopuu uapognoio ucKvccmea,
1971; B. E. F y e e B , Hapognuiu m ea m p , coopHHK
CTaTeR, 1974; M ilivoj S o lar, Teorija knjievnosti,
1974; M a ja B oskovi-Stulli, Povijest hrvatske knji
evnosti, knj. I, Usmena knjievnost, 1978; N a d a
M iloevi- orevi, R en ik usm enih knjievnih
ro d o v a i vrsta (D ra m a ). Knjievna istorija, 1980,
X II, hr. 47. M .M at.
N ARODNA EPIK A (EPSK O PESN IT V O
- U SM E N O PESN ITV O ) - S obzirom na
etimologiju gr. pojm a jro<; (re, pripovest), iz
kojeg je izvedena n. e., znaenje u irem smislu
obuhvata sve epske, narativne oblike u stihu i
u prozi (-> ep, - narodni junaki ep). U naoj
istoriografiji -+ narodne knjievnosti n. e.
porazum eva u uem smislu sveukupnost
epski stilizovanih formi u stihu. (Naa narodna
epika T. M aretia, npr., predoava ove oblike
u sferi tehnike i naina prikazivanja,
istorikih lica, -> internacionalnih motiva; Iz
nae narodne epike S. Nazeia predoava
epske narodne pesme iz ugla njihova odnosa
prem a stvarnoj, istorijski bliskoj grai; O
usmenom pesnifvu V. N edia obuhvata svu
razn otru kost problem atike narodne knjiev
nosti, bez obzira na anrove, s gledita njene
istorije i poetike). V. Vratovi i M. Zori
(Uvod u knjievnost, 1969) defmiu epiku kao
svu pripovjedaku knjievnost u stihu i
prozi, dok epske pesme i epovi ine epiku u
uem smislu rijei.
L it.: - Epska knjievnost, -* narodna pesma, ->
narodna epska pesma, H .K .
NARODNA E T IM O L O G IJA .. 1 Slo
bodno naro d n o tumaenje postanka nekih
rei. Najvei broj prim era nalazi se u preda-
njima koja objanjavaju kako su pojedina
mesta dobila ime. Vuitrn se, tako, prozvao
je, zakasnivi na Kosovo, upro ma balakom
o trn, a otricom ka sebi (Karadi, Srpski
465
rjenik). U jednom preanju o caru T rojanu
nabraja se nekoliko imena: Pria veli da je
T rojan u tom beganju ogluveo na mestu gde je
sada selo Gluci; da su mu otpali tabani u selu
Tabanoviu; da je oslepeo u Slepeviu; da je
izgubio tit u titaru; i najvea nesrea d a mu
se desila u selu Desiu. (M. . Milievi,
Kneevina Srbija). 2. P opularan, ali neta-
an, neznanstven pojam o podrijetlu neke,
obino strane i narodu nerazumljive rijei;
preinaka fonetske slike i sastava neke rijei ili
naziva u skladu s takvim pojm om ; npr. to p o
nim Bartolomije, odnosno V artolom ije
Vratolomije, padobranac padogranac, bul
doer buldoder. Tim postupkom narodu
tue i neprozirne rijei ugrauju se u zna-
enjski sustav dom aega govora i postaju
semantiki prozirne, tako to se fonemi i
morfemi prilagode vlastitima ili nadom jeste
drugima, a sam a rije, ako je potrebno, zna-
enjski drukije ralani. O va vrsta e. moe
biti i uena, odn. pseuonauna. N .N . M .Kr.
NARODNA K N JI E V N O S T - Zbir usme
nih dela (pesama, pripovedaka, zagonetaka,
poslovica i dr.) koja nastaju i ive u jednom
narodu prenosei se s kolena na koleno. U
istom znaenju upotrebljava se i term in usme
na knjievnost. Poeci n. k. javi ii su se u
pradavnoj prolosti, kada se uobliavao ljud
ski govor. Pesmu, koju je sainjavao mali broj
reci, pratili su pokreti tela, zatim igra i neka
vrsta svirke. U ovom spoju sa drugim umetno-
stima razvijali su se svi rodovi usmene knji
evnosti, i, u njihovim okvirim a, sve vrste
usmene knjievnosti: -+ narodna pesma (lirska
i epska), -> narodna pripovetka i -* narodna
drama. Po svoj prilici, najpre su postale
-+ obredne i poslenike pesme. Zatim su
se obrazovale -* mitoloke pesme i prie i
-+ bajaiice. Ranog porekla su takoe -* bajke,
prie o ivotinjama, - zagonetke, < poslo potie kineski zbornik i king (Knjiga pesa
vice i -+ predanja. Za njim a su dole -* juna
ke i -* ljubavne pesme. Pozniji sloj predstav
ljaju -> balade i -+ novele. to se tie drame,
njeni elementi bili su oduvek sastavni eo svih
obreda uz godinje praznike, svadbu i smrt.
Dela n. k. stvaraju obdareni pojedinci, ali u
skladu sa shvatanjim a drutvene sredine kojoj
pripadaju. Ako ih drugi prihvate, ona putuju
prostorom i vremenom. Promene koje se pri
tom javljaju zavise uglavnom od vrste usmenih
dela i od line darovitosti prenosilaca. Menja-
nju su najm anje podlone bajaiice, zagonetke,
poslovice i obredne pesme o godinjim prazni
cima i svadbi; tu je potrebno da prou desetle-
a i desetlea, da bi se neto promenilo. N a
30 R em k k n jiev n ih te r m in a
N A R O D N A K N JIEV N O ST
drugoj strani nalaze se -* tubalice, bajke t
narodne epske pesme; svima od njih svojstvena
je improvizacija. Tvorci i prenosioci usmenih
pesama i pripovedaka po pravilu ne pamte
celinu doslovno. N jim a stoje na ispomoi
opta mesta, izraajna sredstva koja su na-
sledili, a koja su i sami s vremenom izgradili:
stalni epiteti, -+ poreenja, - slike, kompo-
zicijski okviri, form ule (-* epska formula),
poeci, za vrei, ponavljanja (-* epsko ponav
ljanje). Vladajui shemom pesme ili pripovet-
ke, oni je u odreenom trenutku, pred sluao-
cima, uvek nanovo ispunjavaju pojedinostima.
T ako neprestano stvaraju - varijante, jer ne
ponavljaju doslovce ni svoje prethodnike ni
sebe same. S pojavom pismenosti n. k. ne
prestaje da postoji, ve ivi dalje u slojevima
koji oseaju potrebu za njom. K ao prvi, na
putaju je vlastela i svetenstvo. Zatim to ini
graanstvo. O na traje sve dok seoska sredina,
glavni uvar, ne izgubi prisnu vezu sa obiaji
ma predaka. Pisana knjievnost nastaje po
pravilu na osnovam a usmenog pesnitva. Iz
njega prihvata dotle izgraen jezik, motive,
slike, simbole, metriku. O na mu se obraa i
kasnije, naroito u trenucim a k ada se obnav
lja, Iz usmenog pesnitva prim a i gotove obli
ke bajku i baladu, npr. i razvija ih dalje.
M nogi veliki pisci nalaze podsticaja u delima
narodnih stvaralaca; izmeu ostalih, ekspir,
G ete i Pukin. S druge strane, i pisana knjiev
nost moe uticati na usmenu. Oigledan dokaz
jeste prisustvo crkvenih legendi u n. k.
Najdrevniji primeri n. k. sauvali su se iz 3. i 2.
milenija st. e. T o su desetina staroegipatskih
pesama. poslenikih i ljubavnih, i bajki, kao
i nekolike sumersko-vavilonske poslenike
pesme i poslovice. Osnovu pesam a o Gilgame-
u voi plemena kod Sumeraca i caru kod
Vavilonjana ini graa vekovima predava
na s kolena na koleno. Iz 1. milenija pre n.e.
m a), u kom e je usmena lirika obilno zastup
ljena. Tu su dobile m esto bajaiice (upravljene
totem im a Belom tigru i Jenorogu), zatim
svatovske, poslenike, ljubavne i vojnike
pesme. U istom mileniju nastale su i staro-
zavetne knjige Svetog pisma. O ne su obuhvati
le svojim okvirom i jedan eo hebrejskog
usmenog pesnitva: svatovsku liriku (Pesma
nad pesmama), junaku epiku (Devorina
pesma), legende o junacim a (David i Golijat,
Samson i Dalila), poslovice. Ovom vremenu
pripadaju takoe veliki epovi koje su pesnici
pisane knjievnosti uobliili od stoleima
prenoene usmene grae, ind. Mahabharaia i
Ramajana i gr. Ilijada i Odiseja (-+ ep,
N A R O D N A L IR IK A
- narodni junaki ep). T okom 7. i 8. v. n e.
zapisali su irski monasi - sage svoga naroda
pripovetke o podvizima predaka zadra
vajui ili samo ponekad isputajui paganke
elemente; u sagama, koje su sve dotle stvarali i
prenosili kazivai zvani filidi, pojedini elovi,
uglavnom rei junaka, bili su sastavljeni od
stihova. Za 9. v. vezuje se rukopis Pesme o
Hildebrandu, sluajno sauvan ostatak staro-
nem. usmene epike. Anglosaksonski Spev o
Beovutfu, iz 10. v., ne predstavlja, kao prethod
ni spomenik, prim er izvornog oblika n. k., ali
njegovu osnovu sainjavaju pesme o hrabrim
delima predaka, predavane s pokolenja na
pokolenje. N ajobimnije srednjovekovno usme
no naslee spasli su Islanani prikupivi i
sredivi do 13. v. nekoliko zbornika mitoloke
i junake epike: Edu, pesme -+ skalda i
-+ sage. Bogatstvo nezapisane fr p. i nem.
narodne epike moe se pratiti po velikom
odjeku u pisanoj knjievnosti: u fr. - chan
sons de geste, u p. Spevu o Sidu, u nem. Pesmi
o Nibelunzima i Gudruni, Tokom 16. i 17. v.
objavljeni su u sklopu drugih spisa, u po
sebnim otiscima ili u celim zbirkam a pri-
meri srpskohrv. poasnica i --* bugartica (u
Hektorovievom Ribanju i ribarskom prigova
r a n j u 1568), p. rom ansa, eng. balada, dan.
pesama i alb. poslovica. Meutim, tek u 18. v.
poinje uena E vropa da uvia znaaj usmene
knjievnosti. Tom e su naroito doprineli: tri
Persijeve knjige eng. i kot. balada tam pane
1765, pod naslovom Svetinje starog engleskog
pesnitva (Reliques o f Ancient English Poetry),
M akfersonova mistifikacija sa osloncem n a
kot. i ir. narodne pesme Osijan 1765, srpsko
hrv. Hasanaginica u putopisu A. Fortisa
( Viaggio in almaia, 1774) i Hererovv pre
vodi Narodne pesme ( Volkslieder, 1778/9),
Zapoeto ranije, sabiranje slovenskih usmenih
pesama dobilo je u 18. v. nov zam ah. T ada su,
pored ostalih, nastala dva velika zbornika:
srphrv. Erlangenski rukopis i rus. Zbornik
Kire Danilova. - D o konanog evr. preokre
ta u gledanju na usmenu knjievnost dolo je u
19. v. G odine 1806. i 1808. objavljuju A. fon
Arnim i K. Brentano Deakov udesni rog
(Des Knaben Wunderhorn), nem. narodne pe
sme, a 1812. i 1815. braa G rim Deje i poro
dine bajke (Kinder und Haustnarchen), nem.
narodne pripovetke. Karadievu zbirku Srp
skih narodnih pesama, koja je poela da izlazi
1814, G rim doekuje s pohvalam a uznosei
je kao primer za ugled; njemu e se pridru
iti Gete, Forijel, Mickjevi, Tom azeo i m no
gi drugi. Zahvaljujui Forijel ovom izdanju,
novogr. usmene pesme pobuuju tak ode optu
466
panju (Chants populaires de la Grce moderne,
1, II, 1824, 1825). U rom antiarskom pokretu,
kao ni u kojem ranijem ni kasnijem knjiev
nom pokretu, bilo je usmeno pesnistvo nadah
nue za postizanje neposrednosti oseanja i za
obnovu jezikog izraza. Od sredine 19. v. do
danas ugledao je sveta nepregledan broj zbirki
sa novoprikupljenim prim erim a usmene knji
evnosti svih evropskih i m nogih vanevrop-
skih naroda. Izmeu ostalih, u prolom stole-
u izdao je V. Ralov pesme i bajke srednjo
azijskih naroda, A. Giljfering rus. biljine,
A. Afanasjev rus. bajke, P. Besonov bug.
pesme, D. M iladinov sa bratom mak. pesme,
K. H erm an bosansko-hercegovake musli
manske pesme, O. Koljberg polj. pesme, M.
D ragom anov ukrajinske pesme i E. Lenrot
uoblien svod fm. runa (Kalevala). Sakup
ljai 20. v. izneli su na videlo, u potpunijem
obimu no njihovi prethodnici, pesme. legende
i bajke kavkaskih, srednjoazijskih, sibirskih i
dalekoistonih n aroda, kao i afrikih, austra-
lijskih i okeanskih plemena. Dobivi prve
osnove u prolom stoleu, nauka o n. k.
razvila se u 20. v. kao zasebna oblast.
L it.: V. Jagi, G ra a za siovinsku n a ro d n u
p oeziju, Rad J A Z U , 37, 1876; B. TypHft, Ktbu-
Hceenoanu cmapot H cm o m , 1951 ; G . C o cch iara,
Storia del folklore in Europa. 1592; Histoire des
Littratures , sous la d irectio n de R. Q u en eau , I. 11,
1955, 1956; B. T>ypHi, HocmanaK u paseoj uapogue
KhbwfietfHocmu, 1956; Hcmopuja 3anagnoeeponcKux
KhbwtcegHoemu, u redakciji V. M. irm u n sk o g , 1956;
V. P o p a, O d zlata jabuka, 1958; M . K . A3a/iOHCKHH,
HcmopH pvccKOti (f>OAbKJiopucmuKu, I, II, 1958,
1963; Sfownik folkloru polskiego, red. J. K rzyza-
n ow ski, 965; B. JlaTKOBiifr, Hapogua Kibuzceeuocm,
I, 1967; H . B a u singer, Formen der Volkspoesie,
1968; . T. E o ra ib ip e s , Bonpocbi meopuu napognoio
ucKVcmea, 1971; E. H . ilynuTOB, MemogOAOtusi
cpadfiume.ibHo-ucmopiciecKoui u3yne.HUX (pOAKb.topa,
1976; M. Bokovi-Stulli, Usmena knjievnost. 1978;
B. H efliih, B vkobu neeanu, 1981. V.N.
NARODNA LIRIKA - , N arodna pesma
NARODNA PESM A Usmena pesma koja
nastaje i ivi u naro d u prenosei se s pokole
nja na pokolenje. Javila se davno, kada se
ljudski govor poeo uobliavati. Traje sve dok
u glavnom sloju koji je uva, seoskom, pisme
nost i civilizacija ne unite duhovnu vezu sa
obiajima predaka. Za n. p. vae zakoni koji
su opti za sva dela -+ narodne knjievnosti.
Stvaraju je i prenose pojedinci u skladu sa
ukusom sredine. N jim a stoje na pomoi usta
ljena stilska i kompozicijska sredstva, koja su
nasledili od prethodnika i koja dalje obnavlja
ju . Sluaocima po pravilu ne saoptavaju
467
zatvorenu, nepromenljivu celinu, ve im provi
zaciju. Ne ponavljajui prethodnike, -> pevai
ne ponavljaju ni sebe. T ako sazaju - vari
jante i u okviru sopstvenog dela. U dugom
razvoju obrazovali su se rodovi, vrste i oblici
n. p. K ao najstariji rod, narodna lirika bila
je najpre zastupljena obrednim pesmama
(-+ kalendarskim, svadbenim, tubalica
ma), -> poslenikim pesmama i -* bajalica-
ma, zatim verskini (-+ mitolokim pesmama),
- zagonetkama i poslovicama. Posle ovih
vrsta razvile su se - ljubavne, porodine i
-+ vojnike pesme. ivei uporedo, vrste su
uticale jedna na drugu. Najstariji obiik poro
dinih pesama, -+ uspavanke, primale su
prvi prim er neke pojedinosti iz bajalica.
O bredne kalendarske pesme s vremenom su se
drugi prim er pretvarale u ljubavne i
porodine. T o su klasine vrste n. p . Osim
njih, mogu se, sasvim na kraju i pod uticajem
pisane knjievnosti, javiti kratke slikovane
pesme, kao to su srphrv. -* bearac, rus.
-* astuka i ukrajinska kolimijka. N arodnu
epiku sainjavale su najpre -* mitoloke pe
sme. Kasnije su postale -+ junake i -+ pripo-
vedne pesme. Pre no to su nestale, mitoloke
pesme ostavile su traga u vema drugim vrsta
ma. K ao i ostali rodovi usmene knjievnosti,
ni narodna epika nije ivela odvojenim ivo
tom . O na je pri hvatala grau iz narodnih
pripovedaka, posebno iz -* predanja, legen
di, -* bajki. S druge strane, na njih je, opet,
sam a uticala. D ok su liriku imali svi narodi,
epika se nije svuda razvila. U m esto nje, neki
su narodi negovali junake prie. Sjedinjujui
u sebi epske i lirske elemente, -> balade i
romanse javile su se kao pozniji sloj. D o njiho
vog izuzetnog procvata dolo je u kotskoj,
Engleskoj i paniji. Balade i romanse imale su
velikog odjeka u pisanoj knjievnosti, koja ih
je, kao anrove, prihvatila iz usmenog pesni-
tva i negovala mnogo, naroito za vreme
rom antiarskog pokreta. Broj n. p. zapisanih u
dalekoj prolosti neznatan je prema bogatstvu
koje su otkrili 18, a jo vie 19. i 20. v., doba
kada su prikupljane sa znanjem i sa sistemom.
U 19. v. steeno je ogrom no iskustvo pri
beleenju tekstova i melodija. Tehniki prona
lasci 20. v. omoguili su a se ft. p. fonograf-
skim snimanjem uhvate u jedinstvu sa nape-
vom. N a jugosiov. tlu prvi sauvani zapisi
potiu iz 16. v. U dubrovakom zborniku
N. Ranjine, iz 1507, uz nekoliko stotina umet-
nikih pesama, dobile su mesto i etiri n a
rodne: tri poasnice i jedna svatovska. P. Hek-
torovi je 1556. zapisao na H varu, a 1568.
objavio u Mlecima, kao sastavni eo svog
30 *
N A R O D N A PRIPOVETKA
Ribanja i ribarskog prigovaranja, tri poasnice,
dve bugartice (o M arku Kraljeviu i bratu
Andrijau, o Radosavu Siverincu i Vlatku
udinskom) i jednu lirsko-epsku pesmu. N a
isti nain sauvao je M. Dri u svojim dram a
m a u Skupu i Plakiru, iz 1555. i 1556
dva prim era ljubavne lirike. Iz ovog v. su,
pored srpskohrv., i prvi maked., i slov. zapisi:
dve ljubavne pesme u jednom reniku koslur-
skog nareja (oko 1550) i poetak jedne kole-
darske pesme u Kafehizmusu z dvejma izlaga
nja P. T fu b ara (1575). N aredni v., 17. i 18.,
imali su vie sakupljaa, koji su pribrali na
stotine pesama i na hiljade poslovica. Tada su
nastali zbornici dubrovakih i bokeljskih knji
evnika, Erlangenski rukopis, zbornik Avrama
Miletia, dva poeka zbornika. U Razgovoru
ugodnom naroda slovinskoga (1756) objavio je
Andrija Kai Mioi nekolike usmene pesme.
G odine 1774. tam pao je Alberto Fortis Ha-
sanaginicu. Prva zbirka n. p. sa jugosiov. tla
ugledala je sveta 1814 fK aradieva Mula
prostonaronja slaveno-serbska pjesnarica), Te
godine zapoeo je Vuk K arai da objavljuje,
u antologijskom izboru, usmeno blago koje e
sabirali pola veka, do same smrti. Rad slav
nog sakupljaa nastavili su S. Milutinovi, P.
P. Njego. S. Vraz, M. M aurani, S. Verko-
vi, braa Milainovci i nepregledan broj
drugih poslenika. Do naih dana pribrano je
preko sto hiljada pesam a i preko etrdeset
hiljada poslovica i zagonetaka. Svojim pred
govorim a uz prvu i etvrtu knjigu Narodnih
srpskih pjesama (1824, 1833) V. Karai je
zasnovao izuavanje jugosiov. usmenog pesni-
tva, emu e se zatim posvetiti mnoge naune
snage, nae i strane. Za proteklih sto pedeset
godina ispitivana je poglavito epika istorij-
ske uspomene, motivi, stih dok je lirika bila
po strani. Izmeu dva rata izlazio je u Beogra
du, pod urednitvom R. Medenice i A. mau-
sa, asopis koji se bavio iskljuivo usmenim
pesnitvom: Prilozi prouavanju narodne poezi
je (1934-1939).
Lit.: -* Narodna knjievnost. V .N .
NARODNA PRIPO V ETK A - Tradicionalni,
pre svega usmeni prozni oblik narodnog stva
ralatva prenoen s kolena na koleno izgo
vorenom reju, ali i putem literarnih dela.
Pripovedana jo kod primitivnih naroda, ona
je i znaajan eo kulture i visokocivilizovanih
sredina. Posm atrane kao deo rituala, kao ve-
rovanje ili istorija, pouka ili zabava, n. p.
poinju da privlae panju nauke bogatstvom
i optom rasprostranjenou svojih m otiva tek
u 19. v,, neposredno posle otkrivanja slinosti
N A R O D N A PR IPO V ETK A
indoevropskih jezika, prouavanja sanskrta,
Rig-Vede, i uopte razvitka kom parativne filo
logije. V. G rim (Grimm, Kinder und Haus
mrchen, III, 1856) obrazlae mitoloku teoriju
ili teoriju o indoevropskom poreklu n. /?.,
objanavajui meusobne slinosti irokog
internacionalnog kruga n. p. zajednikim po-
reklom indoevropskih naroda. N astale iz razo
renog mita, mogu se shvatiti samo pravilnim
tumaenjem m ita iz kojeg su nastale. Uticaji
ove teorije ogledaju se kod nas u radovim a I.
Ruvarca, N. Nodila, I. Radetia, ML Valjavca,
G. Kreka, elom i S. Novakovia. Njeni m no
gobrojni sledbenici (G. Koks, A. de G uber-
natis, M. Miler) preteruju u pronalaenju mi
tolokih znaenja svim pojavama. Grim ovo
doputanje m ogunosti prenoenja pripoveda-
ka iz jednog naroda u drugi i stvaranje n. p. iz
jednostavnih i prirodnih, sveprisutnih situacija
otvara, uz dalji razvitak nauke, put ka stva
ranju migracione i antropoloke teorije o
nastanku n. p. O sniva migracione teorije,
T. Benfaj (T. Benfey, Pantschatantra, F nf
Bcher indischer Fabeln, Mrchen und Erz
hlungen, 1859), nalazi poreklo n. p. u ind.
literaturi, ukazujui na puteve njihovog daljeg
rasprostiranja ka zapadu jo od pre 10. v. n. e.
Meu najvanije posrednike ubraja, uz stalno
ivu usmenu tradiciju, persijsku knjigu Tuli
Nameh, ar. i jev. knjige. U naoj nauci naj
vaniji predstavnik ove teorije je V. Jagi i
delimino R. StrohaL Za paralelam a naih
n. p. u stranoj knjievnosti tragaju T. M are-
ti, . Polivka, P. Popovi, A.' Gavrilovi.
Predstavnik druge, antropoloke teorije, E.
Lang (A. Lang, M. R. Cox, Cinderella, 1893),
pozivajui se na otkrivanje egipatskih bajki iz
13. v. pre n. e. i na pomene pripoveaka kod
H erodota i H om era, istie veliku starinu m no
gih osnovnih elemenata pripovedne tradicije i
smeta je jo u period divljatva. A ntropolo
ka kola (zaetnik eng. naunik E. B. Tejlor,
The Primitive culture, 1871) sa svojim m nogo
brojnim poklonicima (D. A. Frejzer, D. A.
M akalok) i brojnim studijam a o primitivnim
narodim a Australije, Afrike i Amerike polazi
od pretpostavke o direktnoj razvojnoj liniji
kulture svih naroda i insistira na ostacima
kulturnog naslea iz niih stupnjeva razvitka
(survivais). N a atropolokim istraivanjim a
zasnivaju se i druga prouavanja porekla n. p.
A. van Genep (La form ation des lgendes,
1910) sm atra kazivanje pripoveaka neophod
nim ritualom u primitivnom drutvu. H.
N aum an (Primitive Gemeinschaftskultur, 1921)
istie da se razne pripovedne forme zasnivaju
na primitivnim verovanjima koja se izraavaju
468
u religijskim obredim a. M oderna, neomitolo-
ka kola, sie m ita uglavnom svodi na repro
dukciju najvanijih m om enata magije i obreda
(J. de Vries, Betrachtungen zum Mrchen, FF
Communications, 1954, 150). Geografsko-isto-
rijska, ili tzv. finska m etoda (zaetnici K.
K rn i A. Aarne, najverniji sledbenik S.
Tom pson), dolazi kao rezultat i antropolokih
i kom parativnih prouavanja. Njen cilj je da
poreenjem svih varijanata jednog pripoved-
nog siea, istraivanjem puteva njihovog geo
grafskog rasprostiranja, utvrivanjem njihovih
regionalnih specifinosti i optosti, istorijske
slojevitosti grae, odredi izvorni, prvobitni
oblik (Urform, Archetyp) svake pojedine n, p.,
vreme i mesto njenog nastanka i puteve ire
nja. Ova kola utvruje pojam tipa i motiva
n. p. (A. Aarne, Leitfaden der vergleichen
den M rchenforschung, FF Communications,
1913, 13; isti, Verzeichnis der M rchen typen,
FF Communications, 1910, 3; K. K rohn, Die
folkloristische Arbeitsmethode, 1926; S. T hom p
son, The Folktale, 1946). O va m etoda je po sta
la najusvojeniji prilaz prouavanju n. p. pre
svega konkretnim sredstvima sporazumevanja
koje prua istraivau: m eunarodnim indek
som tipova pripoveaka, m eunarodnim kata
logom motiva, nacionalnim katalozim a rae-
nim p o istom sistemu, nizom znaajnih m ono
grafija o pojedinim tipovima pria. K od nas,
na klasifikaciji n. p. najvie je radio V. a jk a -
novi (Srpske narodne pripovetke, 1927); uz
izvesne modifikacije, na izradi monografije M.
M atietova (Segani in prerojeni lovek, 1961)
i M. Bokovi-Stulli (Narodna predaja o vlada
revoj tajni, 1967). Strukturalistiki metod u
folkloru se posebno razvija pod uticajem
strukturalne lingvistike: radovi Jakobsona,
Bogatireva, Sibeka Stendera-Petersena, L.
Strosa, A. D andsa, I. Grem asa. Jedan od
prvih strukturalistikih prilaza pripovednoj
grai je onaj V. Propa. Njegova opta narativ
na shema i posm atranje svih bajki kao jedno-
tipskih ima dalekosenog uticaja, Pre pojave
V. K aradia objavljivanje i sakupljanje naih
n. p. ima uglavnom sluajan ili prigodan
karakter (zapisi predanja iz 12. v., u Let opis u
Popa Dukljanina, zatim i pripoveaka u p uto
pisnoj, hroniarskoj crkvenoj literaturi, sred-
njovekovnim spisima, hagiografijam a, biogra
fijama, brevijarim a i prilikama, beseama
i bosanskim fratarskim knjigama, delima
dubrovakih i dalm atinskih pisaca, u popular
noj knjievnosti 18. v.). Sa V. Karadiem,
rom antizm om i svim pojavam a koje su mu
prethodile, n. p. se poinje sm atrati znaajnim
usmenim knjievnim oblikom, zahvaljujui pro
469
svega radu brae Grim . (Pripovetka Mee-
dovi, prevedena je 1818. na nem.). Uz neko
liko tam panih pripovedaka u Davidovievim
novinam a 1821. K aradi daje uvod, koji e u
obimnoj zbirci 1853. proiriti svojim osnovnim
postavkam a o terminologiji i klasifikaciji, na
inu beleenja, o pripovedaim a i sluaocima,
pa i o stilu n. p, Pre Karadieve obimne
zbirke pojavila se zbirka A. Nikolia (1842.
1843) i niz pripovedaka . K, Stefanovia u
Letopisu M atice srpske. Vuk Vrevi sakuplja
grau za K aradia. Kasnije izdaje niz svojih
zbirki- K od H rv ata u prvoj polovini 19. v.
objavljene su pripovetke J. Volcia iz Istre,
Kukuljevieve u Arkivu za povjesnicu jugo
slavensku, a u drugoj polovini 19. v., autenti
ne dijalekatske zbirke M. Valjaveca. Posle
Karadieve smrti nastavlja se intenzivan
skupljaki rad po asopisima (Le topi Matice
srpske, Vienac, Karadi, Vila, Bosanska vila,
Behar, Kia, itd.). Sistematsko beleenje pre-
duzima Srpski etnografski zbornik, Zbornik za
narodni ivot i obiaje Junih Slavena, Glasnik
Zem aljskog muzeja, Bilten Instituta za proua
vanje folklora u Sarajevu. Pojavljuje se niz
zbirki (v. bibliografiju P. Popovia u Pregledu
srpske knjievnosti, 2. izd. 1913, 312316; M.
Bokovi-Stulli, u zbirci Narodne pripovijetke,
1963, 27 29). Ve prikupljena i objavljena
graa sreuje se u antologijam a, u kojim a se
raspravlja i o razliitim problem im a narativne
proze (V. Jovanovi, V. ajkanovi, J. Pro-
danovi, V. uri, M. Bokovi-Stulli), U pripovetke) i 4) aljive prie. Od njih izdvaja:
razliitim asopisima pokreu se teorijsko-
istorijska pitanja iz ove oblasti (u Srpskom
knjievnom glasniku, Javoru, Knjievnom seve-
ru, Prilozima za knjievnost, Prilozima proua
vanju narodne poezije. Zborniku za narodni
ivot i obiaje, Srpskom etnografskom zborni*
k u , Glasniku Etnografskog muzeja, Narodnom
stvaralatvu. Radu kongresa folklorista Jugo
slavije, Narodnoj umjetnosti). Pojavljuju se i
odvojene studije i m onografije o narodnim
pripovetkam a: P. Popovia, Pripovetka o
devojci bez ruku, 1905; lz knjievnosti, 1, 11,
1906. 1919; M. Kneevia, Naa narodna pro
za, 1934; S. Stefanovia, Studije o narodnoj
poeziji, I, 1937; B. Rusia, Nemuti jezik u
predanju i usmenoj knjievnosti junih Slavena,
1954; V. uri a, Postanak i razvoj narodne
knjievnosti, 1956; V. Latkovica, Narodna
knjievnost, 1967. Klasifikacija n. p. jedno je
od pitanja kojim su se bavili gotovo svi istra
ivai, pre svega sa ciljem da se narativna
graa uini preglednom i dostupnom , ali su
pri tom morali zadirati i u sutinske osobine
N A R O D N A PRIPOVETKA
vrsta da bi ih mogli izdvojiti. Ve G rimova
pdela narativne grae na Mrchen i Sagen
{Kleinere Schriften, 1, 324). podvlaenje njiho
vih razlika, predstavlja i osnovu daljeg teorij
skog raspravljanja o ovim dvema kategorija
ma. Karadieva pdela pripovedaka na en
ske (fantastine) i muke (realistine) upot
punjena je njegovim oznakam a ovih vrsta. U
okviru mukih realistikih on izdvaja
smijene i aljive. U prepisci s G rim om (V,
717) pominje predanja (Sagen) o m udrom
Solomonu i prie o ivotinjama. Posle K a
radia pojavljuje se niz pokuaja pdela gra
e, od kojih u H rvatskoj najvie uticaja ima
pdela A. Radia u I knjizi Zbornika za
narodni ivot i obiaje {pripovijetke, -* prie,
-* gatke, -* basne, -+ aljive pripovijetke); u
Srbiji, pdela P. Popovia na 1 ozbiljne: 1)
enske pripovetke - gatke, -> bajke; 2) muke
pripovetke -> novele; 3) pripovetke koje se
vezuju za linost biblijske, istorijske i
m esta (- legende - skaske, -* kae); 4)
> basne; i II na aljive: 1 aljive novele;
2) -* anegdote, priice. Slina je i pdela V.
Latkovia na: 1) - prie o ivotinjama i
-> basne; 2) -+ bajke; 3) - skaske i legende;
4) novele; 5) aljive priice; ratniko
patrijarhalne -+ anegdote. V. ajkanovi (Srp
ske narodne pripovetke, 1927) primenjuje me
unarodnu klasifikaciju A. Arnea na nau
gradu, delei pripovetke na 1) prie o ivoti
njama (basne)- 2) bajke\ 3) novele (muke
1) skaske, 2) legende, 3) verovanja i 4) tzv.
primitivne prie, to predstavlja kategoriju
- predanja (po Grimovoj terminologiji -
Sagen). Arneova klasifikacija je opteusvojena
m eunarodna klasifikacija n. p. (poslednje
izdanje tipova pripovedaka 1961 A. Aarne
S. Thom pson, The Types oj the Folktale,
1961) i prem a njoj je izraen niz nacionalnih
indeksa pripovedaka.
L it.: A. A arne, L eitfaden der V ergleichenden
M rch e n fo rsch u n g , FF C am m unicaom , (913, 13;
S. T h o m p so n , The, F olktale, 1946; C. W. v. Sydow.
S elecied Papers on F olklore, 1948; M . L iithi, Das
europische Volksm rchen, 1947; A, Jolles, Einfache
F orm en, 19562; L. R rich, M rchen und W irklich
k eit, 1956; K. R anke, B etrachtungen zum W esen
und z u r F u n k tio n des M rch e n s, Studium generale,
H , 1958; L. S chm idt, D ie Volkserzhlung, 1963; K.
R anke, E in fach e F o rm e n , Internationales Kongres
der V olkserzalungsforscher in K iel und Kopenhagen.
1961; H. B ausinger, Formen der Folkspoesie,
1968; B. 5. I lp o n n , Mop<})o.toiu.ii c k i k u , \9 6 9 -; B
TSypiih, amoAOiuja napognux npunoeeyaKa, 1977:
M . D rn d a rs k i, N arodna b a jka u m odernoj knjievno
s ti. 1978. NM
N A R O D N E EPSKE PESM E
NARODNE EPSKE PESME - Narodne pe-
sme u kojima se opeva neka radnja, dogaaj
(gr. Ttoc, - re, govor, pripovetka). Termin n.
e. p. utvren je krajem 18. v. pojavom Herde-
rove zbirke Volkslieder (1778). N. e. p. nasta
jale su ve prilikom uspostavljanja prvih obli
ka drutvenog ivota. Pesme o ratnikim i
lovakim pohodim a, kao i - tubalice posve*
ene ratnicima, sadravale su u sebi najvie
epskih osobina. Posvuda razvijeni kult preda
ka uslovio je da se oseanja na minule dogaa
je i znaajne pojedince uvaju usmenim pu
tem, u raznim oblicima epskih usmenih hroni-
ka, potonjim n. e, p. i velikim epovima.
N. e. p. javljaju se u drutvenim sredinama u
kojim a su se stekli socioloki, istorijski i psiho
loki uslovi neophodni za njihov nastanak,
uspon, odravanje i trajanje. Najee teme
ovih pesama jesu m itoloke ili istorijske lino
sti, junaci neobine snage ili snalaljivosti,
doivljaji iz njihovog ivota, istrajnost, megda
ni. Prema tome d a li se u n. e. p. javljaju
mitoloke ili istorijske linosti, jo od V. K ara-
dia uobiajena je podela ovih pesama na
ne istorijske i istorijske, kao i njihov zajedniki
naziv junake pesme. Istorijske pesme, n a
stale neposredno posle dogaaja na koji se
odnose i u toku ivota linosti o kojoj se u
njima peva, nazivaju se hroniearskim (ili,
zbog neposredne blizine pevaea dogaajim a o
kojima peva, terenskim pesrnama). Zbog eii-
minih tem atsko-sadrajnih slinosti i podu
darnosti, takve se pesme nazivaju ~v varijanta
ma (inaicam a). Trajui uporedo, uticale su
jedne na druge preuzimanjem pojedinosti, m o
tiva, likova, pojedinih dogaaja; povezivale su
se, stapale postupkom kontaminacije. Odabira
njem i tipiziranjem izdvajale su se najvrednije,
-> motivske pesme, u kojim a su se izgubile
konkretne istorijske pojedinosti, a zadrali se
motiv i sie, oblikovani na osobit narativno-
-epski nain. Pesme koje se nisu nale u po
godnoj epskoj sredini ( epskom miljeu, epskom
ambijentu), ili odgovarajuoj stvaralakoj kli
mi, kvarile su se i nestajale. K azuju se ritm i
kim govorom, doteranim recitovanjem ili se
pevaju sa ili bez muzike pratnje. K od junih
Slovena obino ih prate gusle, gajde ili tam bu
re, a poseban nain izvoenja, u kojem je
naglaen lagani trem olo u glasu (podrhtavanje
glasa) jeste graktanje. Pevai n. e. p. nazivaju
se - guslari (kod junih Slovena). -* skaldi
(staroislandski), -* truveri (stfr.), ongleri
(fr.), -* skazitelji i skomorosi (rus.) augi
(kavkaski), baki (srednjoazijski), skopi (za-
padnogermanski), -* pilmani(nem.), -> huglari
(p.) itd. N ajstariji zapisi naih n. e. p. su
470
zapisi -+ bugartica (15. v.), pesam a dugoga
stiha, ispevanih u stihovim a od 15 ili 16 sto
gova, sa cezurom posle sedmog, odnosno
osmog sloga, i pripevima od 5 do 6 slogova,
posle svakog dvostiha. Prve n. e. p. u desetercu
objavili su A. K. Mioi (1756) i A, Reijkovi
(1762). N ajstarije sauvane zbirke su pesme iz
Erlangenskog rukopisa (poetak 18. v.), bugar-
tice i deseterake pesme iz rukopisnih zbirki
Juraja Betondia i u ra M atijaevia, koje je
objavio V. Bogii. U 19. v. najznaajniji su
zapisi V. K aradia i njegovih saradnika, koje
je Vuk objavio najpre u posebnim zbirkam a
(1814. i 1815), a potom u antologijskim knji
gam a Srpskih narodnih pjesama (knj. II i III,
Lajpcig, 1823. i knj. IV, Be, 1833). O d p o to
njih sakupljaa i zbirki, po vrednosti zapisa,
izdvajaju se P. P. Njego i Sima M ilutinovi
(C rna G ora), Ilija Juki, G rg a M arti, Bogo-
Ijub Petranovi i K ota H erm an (Bosna i H er
cegovina), etiri knjige Slovenske narodne
gesmi Slovenske matice, u redakciji Karela
Strekelja i J. A. G ionara, braa Miladinovi
(M akedonija), deset knjiga Hrvatskih narodnih
pjesama M atice hrvatske itd. Osnovni stih
nae n. e. p. jeste nesimetrini epski - desete
rac trohejskog karaktera. Po pravilu, desete
rac je sintaksika ili reenika celina. Sm atra
se da je osmeraka epika, pesme pevane u
osmercima i izvoene u kolu, starijeg porekla i
da je, um etanjem dvoslonog epiteta, iz nje
nastao klasini deseterac. Epski stil (epska
tehnika), struktura epske naracije, odreuje
vie optih odlika n. e. p.: ju n ak je opevan u
treem licu, javljaju se -* stalni epiteti, stajae
reci, -* opta mesta i utvrene * epske formu
le; pesme poinju stereotipnim (uobiajenim)
uvodnim stihovim a i poetnim prizorima (uvo
enjem u radnju in medias res), a zavrava
ju se takoe stereotipnim zavrnim stihovima.
Epske scene temelje se na epskom dijalogu.
Njime se postie ivost, uverljivost i neposred
nost epskih izvetaja sa poetka pesam a (upo
znavanje s m estom radnje, s likovim a i pret
hodnim zbivanjima) i epskih opisa. Dijalog se,
esto, zamenjuje m onologom u upravnom go
voru, a uobiajen je i dijalog borba recima. Svi
ovi elementi, u isti m ah, primeri su tzv. epske
opirnosti, epske irine. Razvijanje i uspora
vanje epske radnje peva ostvaruje stilskim
postupcim a -+ retardacije; - digresijama,
unoenjem u glavno zbivanje niza detalja i
pojedinosti, epizodama, uvoenjem u glavni
tok radnje sam ostalnih zaokruenih celina,
epskim porcdenjima, ime istie i naglaava
osnovni m otiv u pesmi, a naroito - epskipi
ponavljanjima, koja su osnova mehanizma
471
usmenog prenoenja i ivota n. e. p. Prvu
klasifikaciju naih n. e. p. nainio je V. K ara-
i, svrstavajui ih u tri posebne celine: ju T . M areti, N aa narodna epika, 1909; J. Beier, Les
nake pesme najstarijih vremena, junake pesme
srednjih vremena (od kraja 14. do kraja 18. v.).
i junake pesme novijih vremena o vojevanju za
slobodu. Z a princip klasifikacije po ciklusima
(ciklizacija), zasnovanom n a istorijskim i hro-
nolokim injenicama, najvie se zalagao P.
Popovi, a sledili su ga B. Vodnik, V. uri,
S. Nazei i drugi, ali, u posiednje vreme, ovaj
je princip naputen i prevladava m otivska (ili
m otivsko-tem atska) podela, pri emu knjiev
ne, um etnike vrednosti pesam a dolaze u prvi
plan. M eu n. e. p. o dogaajim a i linostima
o dolaska T u raka izdvaja se sloj mitolokih
pesama, koje su najblie ~+ bajkama i, prete
no, -v legendama, te bi se mogle nazvati legen
dama (priama) u stihu (pesme: Zmija m la
doenja, Jovan i divski starjeina i druge). E pske narodne pjesm e, 1970; N . M iioevi- orevi,
Posebne celine ine pesme o srednjovekovnim
vladarim a i vlasteli (Nem anja, Sava, Milutin,
Stefan Deanski, Mrnjavevii) i o kosovskoj
bici i kosovskim junacim a (Banovi Strahinja,
Milo Obili, knez Lazar, Jug Bogdan, Musi
Stevan). O d n, e. p. o dogaajim a i linosti
m a iz vremena turskog gospodstva znaajno
m esto zauzimaju krugovi pesam a o M arku
Kraljeviu, o despotima, banovim a i vojvoda
m a do kraja 17. v. (Brankovii, Jakii, Crno-
jevii, Ugriii), kao i o hajducim a {- hajdu Usmena narodna hronika, 1978; T. C a s/io e. Cm yguu
ke pesme) i uskocima (- uskoke pesme), U
m uslim anskom delu naeg naroda, ponajvie
na podruju Bosanske krajine, ve u 16, v.
razvija se krajinska epika (~* krajike pesme),
dok je u krajevima Vojne granice, naroito u
18. i prvim decenijama 19. v., rasprostranjena
srpskohrvatska graniarska epika, koju ine
deseterake epske hronike o borbam a grania
ra za raun bekog dvora. Pesme novijih vre
m ena obuhvataju ciklus pesam a o crnogor
skim i hercegovakim borbam a za osloboenje
i pesme o osloboenju Srbije. Ove pesme su, u
velikoj meri, istorijski autentine, m ada je,
ponajvie zaslugom Filipa Vinjia, Vukovog
pevaa, krug pesama o prvom srpskom ustan
ku dosegao najvie vrhove epskog usmenog
izraza. K raj 18. i poetak 19. v. bili su period
cvetanja, zlatnog d o b a usmenog epskog stva
ralatva, ali i d o b a poslednjeg autentinog
talasa epskog usmenog pevanja. O d sredine
19. v., n. e. p. se putem tam panih knjiga
prenose i ire, to prouzrokuje proces povrat
nog (knjikog) uticaja na pevae, kao i popla
vu pisanih epskih hronika i tzv. modernih
epskih pesama, (V. i -+ narodna knjievnost,
- narodna pesma).
N A R O D N E LIR SK E PESM E
L it.: J. T om i, O srpskim narodnim epskim pe-
sm a m a , 1907; J. T om i, Isto riska istraivanja, 1909;
Lgendes piques Recherches sur la form ation des
chansons de geste, 1 1V, 1926 1929; Knjievni
sever, 1928; J. P ro d a n o v i, Naa narodna knjiev
nost, 1932; H . K s a p u o s , CepcKU inoc, 1933; D.
K o sti. S tarost narodnog epskog pesnitva naeg,
1933; P rilozi prouavanju narodne poezije, 1934
1939; B. L azarcvi, Tri nae najvee vrednosti, 1938;
M . M u rk o , T ragom srpskohrvatske narodne epike, i,
II, 1951 ; V. u ri, A ntologija narodnih junakih
p esa m a , 1954; S. N azei, I z nae narodne ep ike, I,
1969; B. M . KHpMHCKHH, 3 n m ecK o e m eopuecm eo
c.iae.HHCKux napogoe u npo/iexibi cpamumeAbHoio
la ynenun Jnoca, 1960; isti, Hapogubi u lepomecKU
3noc, 1962; B. Si. H p o n n , 0o.ibK .m p u geucm eu-
mejibHOcmb, 1963; S. M ati, N a narodni ep i na
stih , 1964; R. M ccnica, Banovi Strahinja u krugu
varijanata i tem a o neveri ene u narodnoj epici, 1965;
V. N ei, Narodna knjievnost, 1966; T . ubeli,
Z a jed n ika lem aisko-siejna osnova srpskohrvatskih
epskih pesam a i prozne tradicije, 1971; S. M ati,
N o vi ogledi o naem narodnom epu, 1972; N. Kili-
b a rd a , P oezija i isiorija u narodnoj knjievnosti,
1972; S. K oljevi, N a ju n a k i ep, 1974: M . M aticki,
Srp sko h rva tska graniarska epika, 1974; V. L atko-
vi. N arodna knjievnost, knj. I., 1975; M . Boskovi-
Stulli, U sm ena knjievnost kao um jetnost rijei, 1975;
R , M edem e a. N aa narodna epika i njeni tvorci,
1975; V. Jagi, Graa za slovinsku narodnu poeziju,
1976: V. N e i, O usm enom pesnitvu, 1976; N,
K ilib a rd a , Legenda i poezija, 1976; R. Sam ardi,
sa MaKegoHCKama m p o g n a KH>uxeenocm, 1978; M.
U roevi, N arodna kn jie vn o st, 1980; B. H ejuih, B y-
Koea n e m n u , 1981 ; S, K oljevi, Ka poetici narodnog
p esn itvu , 1982. M .M at.
N A RO D N E LIRSK E P E S M E - Po razdeobi
V. K aradia -+ enske narodne pesme, jedan
od tri knjievna roda u ~+ narodnoj knjievno
sti, anrovski veom a razuen i sloen. N. 1. p.
su jedan od dva glavna oblika nae -* narodne
pesme, poetski izraz svakidanjeg ovekovog
ivota i rada, slika zbilje postojanja i stvarno
sti oseanja i miljenja. Pojmovi lirsko, lino i
individualno, kao glavne oznake lirskog izra
za, po kakvoi i znaenju razlikuju se od
znaenja u pisanoj knjievnosti. Subjektivno
je u n. 1. p. ire i obuhvatnije budui da lirsko
ja ne podrazum eva odreeni subjekt ve mo
guu ljudsku situaciju, tj. sadri stanovitu
meru zajednikog i opteljuskog. O no to je
unutarnje i lino ostvaruje se, po pravilu,
posredno, u drugom, najee u slikama iz
sveta prirode u najirem smislu, dovedenim u
paralelan poloaj, pri emu se ostvaruje uza
jam no em ocionalno proim anje po srodnosti,
unutarnjem dodiru, kvalitativnoj saglasnosli
N A R O D N E L IR SK E PESM E
ili kontrastu pojava koje su dovedene u isti
niz: M arue, M arue, jasna meseino, / jasna
meseino, ne stoj sproti mene! / N e stoj sproti
mene, izgoreh za tebe, / kako len za voda,
bosilek za rosa, / bosilek za rosa, ebrika za
senka, / ebrika za senka, junak za devojka!
(V. Nedi, Antologija narodnih lirskih pesama,
1969, br. 173). O braanje suncu i mesecu,
zvezdama i vodam a, gorama, pticam a i cve-
tovim a uobiajeni su postupci raznoobraznih
oduhovljenja pejzaa kojim a se otvara velik
broj n. L p . Te slike, neretko kosmikih razme-
ra, slivaju se i svode na fiksiranje i poentiranje
jedne ljudske emocije ili situacije u harmoniji
sa spoljanjim svetom ili u disonanci koja
dram atizuje ljudsku sudbinu. Nae n. /. p.. po
pravilu, nisu isto lirske, ve su oblikovane
oko jednog iseka dogaaja, oko jedne siej-
ne situacije po Propovoj terminologiji. Stano
vit elemenat naracije podreen je duboko
unutarnjem , em ocionalnom, lirskom odnosu
prem a pojavam a i dogaajim a. N auno je
dokazana sinkretinost n. 1. p. i njeno obredno
poreklo, jedinstvena praosnova iz koje su se
postepeno diferencirale posebne poetske for
me. I do danas se ouvalo, m ada ne uvek
potpuno, negdanje svojstvo kada su re i
melodija, pokret i mimika, prilika i nain izvo
enja bili organsko, nedeljivo iskonsko jedin
stvo. Tekst pesme-pratilice bio je sam o jedan
od izraza drevnog paganskog oseanja jedin
stva oveka i sveta. Taj osobiti, prisni odnos
prema svetu i oveku kao elu prirodne eeline
stvorio je i odreene stilske postupke i sred
stva lirskog izraza. U toj sferi presudnu ulogu
im a poetika slika. K om pozicione sheme n. /. p.
osnivaju se na raznim kombinacijam a, obli
cima i prim enam a -> poreenja, na parale
lizmima slika (tzv. psiholoki paralelizam), na
njihovom lananom nizanju i spajanju, naje
e u formi dijaloga i m onologa, rede samo
opisno i pripovedno. Klasian stilski postupak
te vrste je veoma omiljena i bogato razvijena
~+ slovenska antiteza, potom alegorija i
-+ metafora, naroito este tam o gde je potre
ba za posrednim izrazom najjaa, u -* svadbe
nim posma ma i u ljubavnim pesmama. Klasi
fikacija n. /. p. ne moe se izvesti po svaku
cenu n a osnovu jedinstvenog naela koje bi se
potvrdilo i pokazalo u veini raznovrsnih zapi
sa, ponajpre zbog neprekidne improvizacije,
dinamike koja obuhvata i siee i anrove, zbog
meanja, menjanja, prelivanja jednih u druge,
zbog prodiranja novih elem enata u stare siej-
ne i kompozicione sheme, reju, zbog sve
ukupnog dejstva zakona usmenog knjievnog
stvaranja. Postoji mnotvo pristupa i modela
472
podele u naoj i stranoj folklori stici (po soci
jalnoj pripadnosti, po kriteriju sarine ili
forme, po muzikim ili koreografskim svoj
stvima, po tem atskim usmerenjima, po anro
vima, po poetici, po razliitim tehnikam a izvo
enja itd.). O snovu klasifikaciji nae n. 1. p.
poloio je V. K aradi rukovodei se istorij-
skim naelom, kombinujui potom sva znaaj
na obeleja neposrednog ivota pesme koja
objedinjuju pojedine rukoveti (vreme, mesto i
nain izvoenja, izvoai, tj. uloga i primena
pesme u ivotu, potom tematski krugovi, itd.).
Potonje podele modifik ovale su, saele i sao-
brazile m odernoj terminologiji osnovne kate
gorije Karadieve razdeobe, sledei njegov
hronoloki princip od najstarijih prem a m la
im pesm am a (npr. podele A. enoe, N.
Andria, P. Popovia, V. uria, K. Penuli-
skog, V. Latkovia, V. N edia i dr.). Prem a
dovoljno obuhvatnim i vanim obelejima to
odreuju sudbinu pesme, uobiajena je podela
na najstarije obredne pesme (ponekad ozna
ene i kao obiajne ili obredno-obiajne), i
neobredne pesme (-+ porodine pesme jednim
delom, potom ljubavne pesme itd.). O bredne
pesme imaju dva ogranka: - kalendarske pe-
sme, potom one to su vezane za ue porodi
ne obrede koji p rate znaajne dogaaje u ljud
skom ivotu: svadbene pesme, i - tubalice
kao najvanije. Razne vrste verskih i pobonih
pesama, koje mogu biti ispevane i u epskom i
u lirskom stilu (- mitoloke pesme, - reli
giozne pesme), proete su hrianskim duhom
u kojem se, neretko, razaznaju i elementi na
rodne veze (narodnog verovanja). N ajbogati
ji tematski krug neobrednih pesama ine lju
bavne, koje se dalje mogu razvrstavati prema
vremenu i nainu izvoenja. Iskustvo skuplja
nja i prouavanja n. 1. p. potvrdilo je u vie
navrata da su nae najjae lirske o b la sti...
M akedonija i Bosna i Hercegovina . . . istona
i juna Srbija (sa K osovom i M etohijom),
oblast koja je dala Stevana M okranjca i Bori-
sava Stankovia (V. Nedi, Antologija narod
nih lirskih pesama, 1969, str, 225). Po Gezema-
novom miljenju, koje je potom novim argu
m entim a osnaio Pojkert, junoslovenska liri
ka je najbogatiji basen lirskog folklora u
Evropi. Od 15. v. otkad datiraju najstariji
zapisi, na lirski folklor je relativno kontinui
rano beleen i do danas je to jedno ogrom no
knjievno delo neprocenjive kulturnoistorijske
vrenosti, mitsko-istorijske, metrike i poetske
slojevitosti, spomenik kulture oseanja i ra
dosti stvaranja. (V. i -* knjievni rodovi i
vrste, -> narodna pesma).
473
L it.: V. Jagi, G ra d a za slovm sku n a ro d n u
p oeziju, R a d J A Z U , 37, 1876; B. M . 5KHpMyHCKHH,
KoMno3iiu,un Aupmec.KUx cm uxom eopem ut, 1921; K).
M . C o k o jio b , H apognaa Aupuaa, 1938; A. H . Be-
CCHOBCKHH. McmopunecKOH no3tnuKa, 1940; B. Ilo n a ,
Og JAama ja y m , 1958; H . P eu k ert, Serbokroatische
und m akedonische V olkslyrik, 1961; B.
Hapognbie ApmecKue necnu, 1961; O . D elorko, N a
rodne lirske pjesm e, 1963; K . H . P o llo k , S tudien
z u r P o etik u n d K o m p o sitio n d es balkanslaw ischen
L yrischen V olksliedes, D a s L iebeslied, Opera Sla vi-
ca, 1964, V ; V. L atk o v i, N arodna knjievnost, I,
1967; V. N edi, N arodna kn jie vn o st, 19722; M .
B okovi-Stulli, Usm ena knjievnost, 1971; M . Pan-
ti, R a d na p ro u a v a n ju p re d v u k o v sk e trad icije
k o d Jugoslovena, N auni sastanak slavista u V uko
ve dane, I 1971; V. N edi, O usm enom pesnitvu
1976; S. K oljevie, K a po etici narodnog p esnilva ,
1982.
NARODNI EP - Narodna epika
NARODNI JUNAKI EP - Ue odreenje
-> epa (epopeje) obuhvata najstarije vidove
ove najrasprostranjenije epske forme. Mnogi od
n. j. e. seu u daleku prolost preistorijskog
vremena (asirskovavilonski Gilgame, staroin.
Mahabharata i Ramajana, strg. Ilijada i Odise
ja), dok su drugi zapisani u sr. v. i kasnije
(anglosaksonski Beovulf, islandski Starija Eda,
nem. Pesme o Nibelunzima, rus. Slovo o poho
du Igor ovu, fr. Pesma o Rolandu, Xp. Pesma o
Sidu, kirgiski Manas, uzbeki Alpami it,). Ali
svi oni, u oblicima bajki, predanja i pesama,
iveli su pre zapisanog oblika u usmenoj tradi
ciji i po njenim specifinim zakonim a menja-
jui se neprekidno u uslovim a usmenog stvara
nja i prenoenja. U n. j. e. spadaju i ciklusi
kraih -+ narodnih epskih pesama (K aradi ih
oznaava junakim ), usredsreenih na jedan
istorijski dogaaj (bitka na Kosovu), ili poja
vu (hajduija), koje nisu dostigle celovitost n.
j. e. ( junaka pesma, hajduke pesme,
-> uskoke pesme, -+ biljina). Neke od tih
samostalnih pesam a, m ada po grai i nainu
pripovedanja veoma drevnih, objedinjene su u
formu n. j. e. u novije vreme. Najpoznatiji
finski n. j. e., Kalevala, nainio je ueni
E. Lenrot od karelo-fmskih narodnih pesama
-* runa 1835. god. N .j. e. je genetiki vezan za
prvobitni obredni sinkretizam umetnikog
izraza (Veselovski), pa su u njegovu form ira
nju znatnu ulogu imali -+ mit i * legenda,
takoe usmene forme, koje su s generacije na
generaciju prenosile drevne prie o precima i
herojima, o postanku sveta i ivota, o osvaja
nju korisnih znanja i dob ara neophodnih za
ivot. D va glavna izvora iz kojih se oblikovao
N A R O D N I JU N A K I EP
n. j. e., na razne naine ouvana i u mlaim
n. j. e. i u pisanim, jesu m itska i istor. graa
(prvostepena i drugostepena u hronolokom i
vrednosnom smislu po Meletinskom), podre
ene optem naelu idealizacije epske prolo
Ilp o n n , sti, oblikovane u stilske i kompozicione forme
nasleenih m odela i shema. N a planu odnosa i
srazmere mitske i istorijske grae n. j. e.
pokazuju veliku i istorijsku nunu raznoobraz-
nost: paganstvo u drevnim epovima i elemente
hrianstva u srv. n, j. e., mitologizam Gil-
gamea i istorizam Pesme o Sidu i Pesme o
Rolandu; folkloru svojstvena pojava dvoverja u
jednom delu pokazuje se i ove: u Beovulfu se
sa osudom govori o mnogoboackim obredi
m a, m olitvam a idolima, ritualu prinoenja
H .K . rtve, kao o suprotnostim a prema jedinom
hrianskom bogu, ali ta osuda ostaje na razi
ni deklarativnog hrianstva; jer, s druge
strane, umrlog Beovulfa ale i oplakuju po
obredu koji prilii m itskom junaku: loe
pogrebnu vatru i prave lomau na kojoj gori
telo i srce junakovo; jed n a starica tui peva-
jui pogrebnu obrednu pesmu; oprotajne
ritualno pevanje oko Beovulfovog groba izvo
de odani vojnici izgovarajui pohvale junaku
koji je voleo svoj narod i udeo venu slavu.
Beovulfovu smrt prate drevne pogrebne svea
nosti poput onih koje se izvode posle Patrok-
love ili H ektorove smrti u Ilijadi. N. j. e., a
to je svojstvo svih usmenih formi, nije bio
nam enjen itanju ve sluanju i pamenju ono
ga to su kazivali ili pevali -* pevai, aei,
-* guslari, obraajui se izravno svojim sluao-
cima. Iz tih uslova postanka i trajanja oblika
usmenog knji. izraza proistekla su bitna obe-
leja poetike i stilsko-kompozicionih postu
paka. Predm et n. j. e. je dogaaj iz pradavne
prolosti, (apsolutne prolosti po Geteu),
iz herojskog doba koje oliavaju podvizi
zaslunih predaka i junaka, udesnog ili bo
anskog (poluboanskog) porekla, arobnja-
kih moi i nadljudske snage. A psolutna pro
lost to je specifina vrenosna (hijerarhij
ska) kategorija. Za epski pogled na svet, 'po
etak4, 'prvi', rodonaelnik4, 'predak4, 'bilo je
to nekad* itd. nisu isto vremenske ve
vrednosno-vremenske kategorije. (M. Bahtin,
Ep i roman, 1970). Ponekad su junaci obele-
eni posebnim linim oznakam a, neposluno-
u, srdbom, inatom (Ahilejev gnev, inat M ar
ka Kraljevia, svaa I. M urom ca s knezom
Vladimirom), koji se ispoljavaju poglavito pre
m a pretpostavljenim . Po pravilu, epski junak,
m ada najee deli m egdan pojedinano, ni
kad nije sam: on istupa uime svih kao ovaplo-
enje jedinstvene zajednice i kao nosilac zajed
N A R O D N I JU N A K I EP 474

nikih tenji borei se za opte dobro s dostoj ponci u Kalevali, to je uopteno do simbola i
nim protivnikom . Njegova slava meri se ep olienja borbe izmeu svetiosti i tame), ili
skom veliinom neprijatelja. K azivanje o do borba s tuinom zavojevaem, pri emu se
gaajim a i junacim a koji ih ostvaruju obliko nekad javlja jo jedna, konfesionalna suprot
vano je po zakonim a epske naracije i poetike: nost (Turci i T atari u slov. folkloru, Francuzi i
razuena, cei ovita i jedinstvena radnja predo Saraceni u Pesmi o Rolandu, partci i M avari
ena je postupno, hronolokim nizanjem u Pesmi o Sidu). Po pravilu, n. j. e. oblikuje se
dogaaja, s povremenim inverzijama i odstu na fonu krupnog istor. dogaaja od opteg
panjim a od glavnog plana (po Aristotelu, dva znaaja (Trojanski rat, Kosovski boj), a pone
glavna postupka, prosta i prepletena radnja, kad on prerasta vlastite granice i postaje
ostvarena su u dva vrhunska obrasca prva epsko uoplavanje celog jednog istor. perioda
u Ilijadi, druga u Odiseji). O prolom, zauvek i iskustva, sinteza m nogih oslobodilakih rato
zavrenom vremenu, pripovea se odmereno i va. N o i neznatan sukob moe dobiti razmere
sveano u treem licu i sa epske distance, iz ra ta i znaenje uzvienog i sranog patriotizm a
stalne perspektive pevaa koji zna celinu (u Pesmi o Rolandu istorijski je dogaaj jedan
zbivanja i koji se postavlja kao nepristrastan i prepad Baska na zatitnicu francuske vojske
objektivan pripoveda istine (potovanje K arla Velikog po povratku s uspenog poho
junatva neprijatelju u Homerovim epovima; da na paniju; zamenivi Baske istonjaci-
pohvala vitekom protivniku u Pesmi o Rolan~ ma, Saracenima, neznabocima, usm ena
du, pohvala M. Kraljevia od sebe boljem, tradicija dala je ovom dogaaju znatno ire
tj. neprijatelju, itd). Objektivna naracija pre dimenzije glorifikujui olienje junake vrline i
kida se ponekad glasom samog naratora, patriotizm a, viteza Rolana, koji je u ovoj bici
uzvikom (zazivanje muza u Homera), osudom slavno poginuo; u snanoj epskoj fresci koju je
ili odobravanjem i pohvalom junakog ina razvio Starac M ilija u pesmi enidba M aksi
(Pomalo je takijeh junaka / ka to bjee m a Crnojevia naziru se klice razdora i
Strahiniu bane, zavrni stihovi pesme Ba- propasti celog jednog drutvenog sistema i
novi Strahinja, skladno odgovaraju poet kobne posledice gubitka slobode). Epska
nim: N etko bjee Strahiniu bane!), istorinost nije istorija ve posledica sloe
Drevni mitski junaci bore se s neprijateljem iz nog procesa, to sutinski obeleava sve usme
sfere mitskih udovita, sa htoninim biima ne forme, am algam iranja istorijski verodostoj-
(poput Giigamea i Enkidua, poput Beovulfa; nog sa onim to je na planu grae i poetike u
u naoj narodnoj poeziji javlja se krilati junak usmenoj tradiciji zapam eno (otuda karakteri
Zmaj-Ognjeni Vuk; troglavo udovite vojvo stina pojava anahronizam a); sve to podlee
da Balako u enidbi Duanovoj), Osim fizike opstem naelu idealizacije epskog sveta i
snage junaci dejstvuju i svojim arobnjakim njegovog skladnog i vieznanog ovaploenja
moima (Vejnemejnen u Kalevati; u odsudnom jun ak a. O tu d a nesrazmer izmeu skromne
asu poziva M arko Kraljevi u pomo vilu istorijske biografije M arka Kraljevia i njego
posestrimu itd,). U istorijskom razvoju i ve bogate, ugoveke epske biografije,, koja se
transform isanju n, j. e., tj. u razvoju ljudske stvarala naslojavanjem i novije istorijske i
zajednice, arhaine junake potisnuli su kul starije mitske, motivske grae (ve u najstari
turni heroji koji su zaduili oveanstvo jem zapisu bugartice iz 16. v. M arko K ralje
svojim pronalascim a (vatra, orua, ustanov vi vezan je za biblijsku temu bratoubistva).
ljenje odreenih drutvenih institucija), ple I mnogi drugi junaci, stvarne istorijske lino
menski prvaci, voe i ratnici, zatitnici svog sti, poneli su u svojim epskim biografijama,
plemena, potom i naroda. Herojski podvizi ne katkad i nasuprot istorijskoj istini i nezaslue
ostvaruju se iskljuivo u sferi mitskih suprot no, obeleja za k o ja nema dokaza d a su im i
nosti i sukoba jer prvobitno mitsko preda- pripadala (vezivanje kosovskog poraza za
nje ustupa mesto istorijskom predanju, izdaju Vuka Brankovia). Stil n, /', e. odlikuju
epsko vreme ne podudara se s mitskim stalni epiteti, epska poreenja, i razliite
vremenom (Meletinski). Istorija n. j. e. ustaljene - epske formule pesnikog izraza,
ocrtava put od boanskog junaka do oveka, nasleeni iz daleke prolosti. Epska tehnika
emu odgovara i smena slojeva od mitskog podrazum eva uvoenje u radnju postupkom
prem a istorijskom fonu zbivanja (istorijski - in medias res, povrem eno usporavanje
autentina imena i dogaaji, lokaliteti, vreme ( retadracija) radnje i odlaganje nekog
zbivanja). Epsko jezgro ini dram atina otkria ili raspleta, naglaavanje odreenih
suprotnost, sukob etnikih zajednica (Ahejci i m om enata, > epska ponavljanja, poev od
Trojanci u Hom erovim epovima, Finci i La- optih mesta pa do trostrukog ponavljanja
475
radnje. Retardacija se ostvaruje epizodam a i
digresijama izvan to k a glavne radnje (pre
poznavanje preruenog Banovi Strahinje do
vodi do prie u prii, do ispovesti starog
Dervia, koja, m ada izvan opevanog doga
aja, im a duboku psiholoku zasnovanost;
prepoznavanje Odiseja po brazgotini na nozi
razvija se na planu glavne radnje, ali pria o
zadobijanju rane igresivna je). Epska nara
cija je nekad ukrtena sa lirskim elementima
koji nemaju sporedan znaaj; klasina je scena
oprotaja A nrom ahe i H ektora; lirskim i
traginim oseanjem n ad ah n u ta je epizoda o
Kuiervu u Kalevalv, poznata je lirska slabost
velikih epskih ju n ak a prema eni-Iepoti: Kad
je vie silan Jankoviu, / ivo mu je srce
poigralo, / a za pojas svijetlo oruje, / u
njedrima sahat zakucao, / na prsim a toke
zak u cale... (V. K arai, Srpske narodne
pjesme, III, br. 23); okosnicu Ilijade i razlog
dugog odlaganja ahejske pobede ini neju-
naka srnja i uvreenost Ahilejeva na
Agamemnona zbog robinje Briseide. N. j. e. je
osnova iz koje se razvio ep u pisanoj knjiev
nosti, nasleivi, u grai, strukturi i stilu,
znaajna svojstva usmenih modela (Firdusi-
jeva Sahnama, Vergilijeva Eneida. D anteova
Boanstvena komedija, Rustavelijev Vitez u
tigrovoj koi, Gunduliev Osman, M aurani-
eva Sm rt Smail-age engia, epska poem a S.
Kulenovia Stojanka m ajka Kneopoljka it.)
(V. - Narodna knjievnost, -y Narodne epske
pesme, -> Epska knjievnost, -* Knjievni
rodovi i vrste).
Lit.: T. Mareti, N aa narodna epika, 909; G.
Gesemann, Stud ien zur siislavische V olksepik, 1926;
N. Banaevi, Le cycle de Kosovo et les chansons
de geste, R evue des tudes slaves, 1926, VI; A. H.
BecejiOBCKH, HcmopwiecK.n noimiiKU, 1940: C. ML
Bowra, H eroic P o e try , 1952; B. lpomi, P y c c m
lepouuecKU m o c , 1955; V. uri, Srp sko h rva tska
narodna ep ika , 1955; isti, P o sta n a k i razvoj narodne
kn jievn o sti , 19563; A. B. Lord, The Singer o j Tales,
1960; B. M. >KiipMyHCKiiH, Hapogm au le p o m e a a t
jn o c. CpaaHUmesibno-ucmopmecKue ovepteu, 1962;
E. M. Me.ieTHHCKM, TIpo uexowqCHu e lepounecKoto
anoca, 1963; Isti, HapojiHLiH srioc. Teopun ;iume-
pam ypbi, P o g u u x a n p b i, 2, 1964; V. Latkovi,
Narodna knjievn o st. I, 1967; C. M. Chadwick, N.
K. Chadwick, The G rowth o f L itera tu re, I i 11,
1968: M. M. BaxTHH, 3 n o c u po Man, 1970; G.
Dumzil, M y th e et pope , 1 -3 , 1968- 1973; B. H.
riy n u io B , Pycctcutt u ?oxcHocAoe-ZHCKu lepow etK u 'moc ,
1971; S. Mati, N ovi ogledi o naem narodnom epu,
1972; S. Koljevi, N a ju n a k i ep, 1974; B. M.
5KnpMyHCKHii, C paenum eAhHoe Aum epamypoeegeH ue,
BocmoK u 'ianag, 1979; B. B y kos u neeanu,
1981; B. H . IIv th jio b , FepomeCKu enoc Hepno-
iopuree, 1982. H.K.
N A SLE E, K N JIEV N O
NARODNO GLUMO VAN JE -* Narodna
drama
NARODNOST KNJIEVNOSTI - Termin
sovjetske estetike koji porazum eva da knji
evna dela svojim unutranjim patosom treba
da slue narodu i njegovim interesima, identi-
fikovanim sa interesim a ostvarenja socijalisti
kog i kom unistikog drutva. K ao jedno od
osnovnih obeleja knjievnosti -> socijalisti
kog realizma uveden je u nauku o knjievnosti
u drugoj polovini 30-ih godina, u procesu
borbe protiv jednostranog tum aenja principa
klasnog karaktera knjievnosti, s jedne, i
protiv formalistikih i naturalistikih tenden
cija, s druge strane. Prvim tum aim a principa
n. k . u poetku su sm atrani V. G. Bjelinski
(lanci o Pukinu), N. D obroljubov i V.
Lenjin (razgovori s K. Cetkin); kasnije je u
ovom smislu naglaavan doprinos J. Herdera,
nem. i eng. rom antiara, Stendala (Rasin i
ekspir) i dr.
L it.: JI. K . TuMOf^ejee, Teopuja Kibumeeuocmu,
1950 (prev.). M.J.
NARODNJIKI (rus. prijatelji naroda) -
Pristalice knjievnog i u isto vreme politikog
pokreta, koji je postojao u Rusiji od ezdesetih
godina 19. v., pa sve do smene stolea.
Prouavajui ivot na selu i socijalna i etika
shvatanja rus. seljaka, n. su izgradili program
kojim se predvia izgradnja novog drutvenog
poretk a uz. naslanjanje na snagu i tradicije rus.
seljatva, p o strani i neom etano od sistema
zapadnog kapitalizm a. Pri tome su polazili od
agrarnog komunizma kakav je predstavljala rus.
seoska optina ( M H p ) , Politiki program n.
nastavila je P artija socijalnih revolucionara
(Mihajlovski). U rom anim a i pripovetkam a n.
su opisivali ivot obinog naroda (G. J.
Uspenski, V. A. Slepkov, N. N. Zlatovratski).
L it.: F . Ven tu ri, II populism o russo, 1952; J. H.
B illington, M ik h ailo v sk y an d R ussian populism ,
1958; B. C . M reuS ep, fleuxceHue peeOAfoujiOHHOia
napognunecm ea, 1965. Z .K .
NASLEE, KNJIEVNO - Celokupno lite
rarno blago koje se u jednom narodu predaje
iz generacije u generaciju ini njegovo k. n. i
nerazdvojno je vezano za opstanak toga naro
da. Istorijsko iskustvo pokazalo je da su za
ovakav opstanak jezik i knjievnost neophod
no potrebni. O vo pravilo se potvrdilo i na
primeru svih malih n aroda sa naeg podruja,
to ini osnovu nacionalnog preporoda. Bilo je
sluajeva da su neki narodi, npr. Cincari, u 19.
veku uspeli da kodifikuju svoj jezik (postojale
NATPIS
su cincarske crkvene i kolske knjige), no
kodifikaciju jezika nije pratila odreena knji
evnost; zato je tad a i dolo do brzog opada
nja Cincara. K. n. ini znaajan elem enat i u
shvatanju tradicije nekog naroda i u uvanju
tih tradicija. U trenucim a velikih drutvenih
preokreta, revolucija, pred nove strukture
politike vlasti redovno se postavlja i pitanje
odnosa prem a literarnoj tradiciji (posle O k to
barske revolucije, u Nemakoj D em okratskoj
Republici itd.). IJ tom sluaju pitanje ta e se
ouvati od literarnog naslea ujedno je i
pitanje vrhovne politike odluke i daljeg du
hovnog razvoja. Uz to, u razvoju pojedinih
literatura bilo je pokreta koji su u principu
odbacivali svako k. n. (M arineti ga u svom
Manifestu proglaava kao trule kome je
mesto na ubritu i sve pesnike i pisce pre
futur iz ma sm atra kao sifilistiare ljubavi).
U naoj socijalistikoj stvarnosti postavljalo se
posle rata takoer pitanje vrednovanja i odre
ivanje mesta pojedinim knjievnicima iz knji
evnog naslea prolosti.
Lit.: -+ Tradicija.
N A TPIS (prem a gr. e7iiypacprj) Tekst
ispisan na predmetu od vrstog ili mekog
materijala, najee na kamenu, zidu ili rve-
tu, ali i na tkanini u vezu. Svojim sadrajem
srodan je -+ zapisu. Preteno istorijske prirode
(biografske kada je re o nadgrobnim natp i
sima), tekst natpisa je ponekad obeleen
umetnikim svojstvima pa se u tom sluaju,
uslovno, moe govoriti i o posebnom knjiev
nom anru. K ao istorijski i paleografski spo
menik, n. je predm et izuavanja posebne
pom one istorijske nauke, epigrafike.
L it.: r . T om obhJi, Mop4>(hi(nuja h u p u ,m m tm
nam nuca na B a m a m , 1974.
N A TPR IR O D N O - Sve ono u svetskim
zbivanjima i ovekovu ivotu to bi prelazilo
granice prirodno mogueg, a ipak se, zahvalju
jui fantaziji religioznog porekla ili halucina
ciji, doivljava kao neto stvarno. U stvari,
granice onoga to se sm atra za prirodno i
mogue istorijski variraju i m noga zbivanja
koja nauka nije u stanju da objasni izgledaju
natprirodna, sve dok napredak saznanja ne
otkrije njihove prirodne uzroke. O tud je za
odreenje n. bitan upravo karakter svesti koja
ga doivljava i objanjava. K ao n. pojave
vernici i sujeverni ljudi opisuju razna boan
ska otkrovenja, udotvorstva, preobraavanja,
vaskrsavanja i si. U sferi umetnosti n. gubi
svoj osnovni karakter; ono se tu javlja kao
motiv predanja i slika naivne svesti. Prim ena
476
motiva n. u pesnitvu oznaava se kao -
udesno, tajanstveno, m itoloko (- mit) ili
mistino, i spada u oblast - fantastike.
L it.: G . W . F . H egel, Philosophie der Religion,
I II, 1840; L. F eu erb ach , D as W esen der R eligion,
1845; B. . riponn, Hcm o p iw ecKue k o p m i eo.iuteHo
CK3KU, 1946; L. H en ry , P orijeklo religije, 1947
( p re v ) ; O . M ani, O d k u lta lubanje do kranstva,
1954; K. L. S tros, Divlja misao, 1964 (prev.). LT.
N A TU R A LIZA M Stil u um etnosti k arak
teristian po tenji da realno odrazi stvarnost
odbacujui svaku stilizaciju i sve duhovne
inioce; u evropskoj knjievnosti pokret oko
18801900. Njegove osnove u istoriji razvoja
ljudskog d u h a poivaju na -> pozitivizmu
(O. K ont, I. Ten), koji polazi od saznanja
prirodnih nauka i odbacuje svaku metafiziku.
Covek, koji se nalazi u svetu ulnih pojava,
shvata se kao i taj svet, sa stanovita prirodnih
nauka, k ao proizvod tri inioca: naslea
(rase), sredine (milje), i istorijske situacije.
D unost je pesnitva, prem a tome, da iz
Z.K , prirodnih n au k a preuzme metod eksperim enta
(Zola, L e roman exprimental, 1880). Termini
naturatist i naturalizam upotrebljavani su od
16. v. u razliitim oblastim a: prirodnim
naukam a, filozofiji, umetnikoj kritici, estetici,
U literarnoj terminologiji pre Emila Zole
upotrebljavani su da oznae postupak onih
pisaca koji su prirodni nain izraavanja
suprotstavili retorikom izrazu, kao i onih koji
su se, opisujui karaktere, instinkte, navike i
ponaanja svojih linosti, sluili m etodam a
opservacije, analize klasifikacije, preuzetim iz
prirodnih nauka. E. Zola je prvi upotrebio re
n. da bi oznaio knjievni pokret {Le natu
ralisme, Figaro, 17. jan. 1881), koji je
D .B . defmisao kao teoretiar i pisac. N aturalizam
u knjievnosti je kakav-takav povratak prirodi
i ljudima, neposredna opservacija, egzaktna
anatom ija, prim anje i slikanje svega to jeste.
Realne linosti i njihova istorija, relativnost
svakidanjeg ivota, dokum enti o ljudima u
njihovom logikom redu postaju tem a natu-
ralistike knjievnosti {Le roman exprimen
tal). Posebno u rom anu spajaju se i proimaju
dokum enti u vienu i rezimiranu sliku ljudske
vrste ostvarenu u realnim i trajnim eiima (Lc
naturalisme au thtre, 1881). Zola, koji je
D idroa, Balzaka i brau G onkur sm atrao kao
svoje prethodnike, daje ovu definiciju: Umet-
nost je deo prirode vien kroz neiji tempera-
ment, ime ipak d o puta postojanje subjek
tivnog m om enta. injenicom da ideja n.
okuplja pisce razliitih i esto suprotnih tem-
peram enata i ostavlja polje slobode za sve
477
stvaralake individualnosti, Z oia potkrepljuje
svoje miljenje da n. ne moe da bude kola u
pravom smislu te reci (Le rom. exper.). Za
njega je naturalizam samo jedan metod, ili,
jo manje, jedna evolucija (Une compagne,
1882). I Zolin sledbenik Gi de M opasan
takoe naglaava individualno-psiholoki mo-
m enat u stvaralakom procesu. U raspravi Le
roman (predgovor rom ana Pierre et Jean,
1887) on ukazuje na nem ogunost prenoenja
u knjievnost potpune istine, kao i na
potrebu izbora grae iz sveta realnosti. Svako
od nas nosi svoju vlastitu realnost u vlastitoj
misli i organim a. Svaki od nas stvara dakle
sebi naprosto svoju iluziju o svetu,. . . ve
prem a svojoj naravi. No, zadatak pesnika
jeste d a otkrije nadindividualne istine i kauzal
ne povezanosti, koje Z ola u svom glavnom
elu Les Rougon-Macquart (1871 1893) nau
nom egzaktnou izvodi iz materijalistike
teorije sredine i iz teorije naslea. Jo osle-
nije n. definiu Nemci (konzerventni naturali
zam), Poznata formulacija A. H olca glasi:
Tendencija um etnosti jeste da ponovo posta
ne priroda; ona e to postati zavisno od datih
uslova reprodukcije i njene primene, ime se
iskljuuje u potpunosti subjektivna fantazija*
U nemakoj knjievnosti predstava o i sto rij-
skom pokretu pod imenom n. najoslednije je
sprovedena. N o i tam o nastaje pod snanim
stranim podsticajima: Zolinih rom ana u F ra n
cuskoj, na iji su znaaj M. G . K onra i O.
Velten ve zarana ukazivali; u Rusiji pod
uticajem rom ana T olstoja i D ostojevskog; u
Skandinaviji naroito dram a H. Ibzena,
koji je svojim kom adim a iz drutva otkrivao
krhkost graanskog pokreta sveta, Bjernsono-
vog vedro-religioznog pesnitva i Strindbergo-
vih dram a. T akoer i nem aki realizam, koji
zatim hipertroflra u n., daje u Hebelovim i
Bihnerovim dram am a, kao i u Fontaneovim
rom anim a, prve zaetke n. O tra kritika
epigonstva onoga doba u asopisu Kritische
Waffengnge, koji su izdavali braa H. i J.
H art, u asopisu Die Gesellschaft (1885), koji
je ureivao M. G . K onra, i u spisu Revolu
tion der Literatur od K. Blajbtroja, raiava
sa prolou i otvara put za program ske spise
nemakog n.: V. Bele, Naturwissenschaftliche
Grundlagen der Poesie (1887), A. Holz, Die
Kunst. Ihr Wesen und ihre Gesetze (1891) i
antologija M oderne Dichtercharaktere (1885),
koju su objavili K onradi i Henkel. F orm alna
teorija, meutim, manje naglaava sadrajnu
stranu n. U ovom pogledu socijalno oseanje,
saaljenje za sirom ane i ugnjetene iz redova
radnitva u uslovim a sve jae industrijalizacije
NATURAUZAM
pokazuje se kao odluujui ne samo za izbor
grae (stvarnost se najupeatljivije dala
oblikovati n a primeru spoljanje i m oralne
bede u velegradskim naseljima sirotinje, bole
snih ljudi, porem eena uma, alkoholiara i
prostitutki) ve i za socijalno revolucionar
ne tendcncije i za ljudsku etiku pesnitva, kao
i za stil n., koji precizno oblikovanje stvarnosti
zaotrava do mucanja, do -> anakoluta, gra
matiki pogrenog svakodnevnog jezika, izbe-
gavanja neprirodnog monologa i reprodu-
kovanja najtananijih detalja iskustva u vidu
egzaktno sreene neposrednosti (-* Sekun
denstil). Preciznou svoje spisateljske tehnike
pisac se pribliava - reportai, dokum entar
nom filmu i naunom m etodu rada, a ujedno
se uzdrava od tum aenja prikazanih prilika,
te je u sluaju ovakvog unapred odreenog
m etoda rad a moglo da doe i do saradnje dva
knjievnika na istom delu (Holc-laf)- No,
krajnja istinitost i neposredna blizina ivota ne
obezbeuju um etniko savrenstvo. Najvei
uspeh n. predstavljaju dram a i njene inscena
cije (Freie Bhne). D ram a pre svega treba da
crta likove, a radnja je sam o sredstvo za to
(A. Hole). O tu d a se objanjava i sklonost da
broj likova bude to manji, da uputstva za
scenu (~> iaskalije) budu to opirnija, da
kompozicija radnje bude analitika, d a se
ouva jedinstvo m esta i vremena radi verodo-
stojnosti, a da se pri tom e ipak zatvoren oblik
dram e rastvori u slike koje daju timung.
Zola, G onkur i A. Bek, u Rusiji Tolstoj ( M o
tmine) i naroito skandinavski naturalisti
prednjae sa rastino-m ranim opisima sta
nja. Pod uticajem A. H olca i Johanesa lafa,
njihovih skica za novele Papa Hamlet, G.
H auptm an stvara svoje dram e Vor Sonnenauf
gang (1889) i Die Weber (1899), najznaajnija
dela nem. n. Glavni predstavnici naturali-
stikog rom ana jesu Zola, Dostojevski, Tolstoj.
Roman je veinom psiholoki po tipu, a po
temi zahvata kritiku drutva u velegradu i
trudi se da minucioznim opisivanjem zahvati
nove socijalne strukture. Raskid sa tra
dicionalnim oblicim a najjasnije se zapaa u
lirici. Njeni sadraji takoer su tehnika i
velegrad. D ok kod N em aca Lilijenkron u
ovom sluaju prelazi u ~+ impresioniram, A.
H ole u svome delu Phantasus tei za formom
koja se odrie svake muzike posredstvom
rei, jer ova bi bila svrha samoj sebi, ve bi
lirika trebalo iskljuivo da nosi neki isto
form alni ritam , koji jedino ivi od onoga to
izraava. H ole se odrie rime, strofe i slobod
nih ritmova i prelazi na proznu liriku usredsre-
enu oko ritmike osovine. Umereniji i delom
NATURALNA KOLA
tradicionalni ostaju V. Arent, K. Henkel,
braa J. i H. H art i H. K onradi. K ao
protiv si ruj a- veiegradski-internacionaino usme-
renom naturalizm u (sa seditem u M inhenu i u
Berlinu) kod Nemaca se, poev od 1890.
godine, javljaju, s jedne strane, zaviajna
umetnost, a s druge strane, neoromanti-
zam, dok se n. nastavlja u drugim drutve
nim slojevima kao radniko pemiivo. Lite-
rarno-istorijski znaaj n. poivao je u otkriva
nju novih objekata i podruja doivljavanja za
knjievno prikazivanje, u razvoju novih m o
gunosti oblikovanja i u ogrom nom obogai
vanju jezika pregnantnim izrazom za kom
pleksne psihike strukture. Pribliavanje knji
evnog jezika obinom govornom jeziku i stil
prikazivanja koji podraava prirodu nalaze
posebnu prim enu van vremenski u si ovijenog
pokreta n. naroito u m odernoj am. umetnosti
pripovedanja (Drajzer, Teodor Vulf, N orm an
Mejler). Ital. neorealizam (ovani Verga.
Luii K apuana, Renato Fiini, G racija Dele-
da i dr.) razlikuju se od neorealizma drugih
knjievnosti; svet realnosti posm atra se sa
uzdranom skepsom i pesimizmom, a posebnu
boju knjievnom izrazu daju veoma naglaena
regionalna obeleja (-* verizam). U jugosl.
knjievnostima n. se javlja 80-tih godina
prologa veka, u delima realistiki orijentisa-
nih pisaca. K ao dom inantan stil produava se
u prvoj deceniji 20. v., a kao sastavni deo
novih pravaca moe se pratiti sve do naih
d ana (u dokum entarnoj prozi, npr.). A. Barac
tvrdi da je E, K um ii. . . kod nas prvi
opirnije upozorio na naturalizam (1883.
godine, u lanku O romanu). Izraziti pred
stavnici su: E. Kumii, J. Kozarac, S. Ranko-
vi, A. Kovai, L ipiko, dok se elementi n.
mogu nai i u delima niza pisaca 19. i 20.
veka: J. Ignjatovia, V. N ovaka, B. Stanko-
via, S. M atavulja, M. Crnjanskog, I. Andri-
a, I. Sekuli, F. G ovekara, kao i M. Krlee i
1. Cankara, u nekim od njihovih drumskih
dela.
L it.: F. B runetire, L e R om an naturalisa\ I8952;
V. V alentin, Der N aturalism us, 1891; O . D oell, Die
E ntw icklung der naturalistischen Form 1880 -90,
diss. 1909; O. F . W alzel, Die G eistesstrm ungen des
19. Jahrhunderts, 1924: J. Bah, D er N atu ralism u s ,
D as deutsche D ram a, 1925; H . R hl, D er N aturalis
mus, 1927; L. D effoux. L e N aturalism e. 1929; F.
M ehring, Literaturgeschichte von H ebbel bis G o rki,
1929; L. Fischer, K a m p f um N aturalism us, diss.
1931; R. H arto g s, Theorie des D ram as im dem sehen
N aturalism us, 1931; R. K nig, D ie naturalistische
sth etik in Frankreich, 1931; I. G n th e r, Die
E inw irkung des skandinavischen R om ans a u f den
deutschen N aturalism us, diss. 1934; W . R. G aed e,
478
Z u r geistesgeschichtlichen D e u tu n g des F r h -
N atu ralism u s , G erm anie R eview 1 1, 1936: H . K as
ten , D ie Idee der D ichtung des N aturalism us, diss.
1936; L. D effoux, L e N aturalism e, 1939; J. W eno,
D as Theaterstil des N aturalism us, diss. 1951; D.
ivkovi, F rancuski realizam , 1952; P. C ogny, Le
N aturalism e, 1953; R. D u m esn il, R alism e et
naturalism e, 19552: C . C . W alcu tt, A m erican
liierary naturalism , 1956; L. A h n eb rin k , The
beginnings o f naturalism in A m erican fic tio n , 19612;
L iterarische M a n ife ste des N aturalism us 1880 1892,
ed. E. R u p rech t, 1962; D . M ilai, E m il Z o la , Bgd.
1958; I. F'range, S tilisti k e studije, 1959; M . D im i,
N aturalizam , 1965; W , T , P a ttiso n , El naturalism o
espaol, !965; P . M a rtin o , L e N aturalism e fra n
ais, 1966e ; R. Josim ovi, N aturalizam , 1967; R.
H a m a n n , J. H e rm a n d , N aturalism us, I9682; U.
M n c h o w , D eutscher N aturalism us, 1968; V. m e-
ga, S tilske epohe, U vod u kn jie vn o st, ed. F.
P etre Z. kreb, Z gb. 19692; D. ivkovi, Teorija
k n jie vn o sti sa teorijom pism enosti, Bgd. S arajevo
1970; G . V osw inkel, Der literarische N aturalism us in
D eutschland, diss. 1970; W . R. M a u re r, The natura-
listic im age o f German literature, 1972; R. C.
C ow en, Der N aturalism us, 1973; S. H o efert, Das
D ram a des N aturalism us, 19732; Z .K .
NATURALNA KO LA (rus. HaTypajiLna*
tKOJia) Knjievni pravac koji je u rus.
prozi nastao 40-tih godina 19. v, i neposredno
je vezan za knjievni rad N. V. Gogolja.
Teoretiarem n. . i njenim utemeljaem sm at
ra se poznati rus. knjievni kritiar V. G.
Bjelinski. G ru p a pisaca (N. A. Njekrasov, A.
I. Hercen. I. S. Turgenjev i dr.) objedinila se u
asopisu OmmecmeeHHbie sanucm i uz teorij
sku podrku Bjelinskog objavljivala prozne
radove u kojim a se odslikavao ivot i psiholo
gija niih slojeva u tadanjem Petrogradu. Oni
su 1845. objavili dve knjige Fiziologije Peter-
burga, -u kojim a su dali snimak, fiziologiju
ivota velikog grada. U svom Pogledu na
rusku knjievnost 1846. godine Bjelinski istie
d a ovaj knjievni pravac nije posve sam oro
dan, nego da je nastao pod uticajem fr.
knjievnosti. U osnovi, to je orijentacija ka
realistikom slikanju ivota (~* realizam), koja
se javlja u svim velikim evropskim knjievno
stima toga doba. Posle smrti Bjelmskog (1848)
i pod pritiskom vlasti ova se kola raspala i
uglavnom je ostala poznata kao Gogoljev
pravac. Z naajno je napom enuti da je u
okrilju ovoga pravca form iran i F. M. Dosto-
jevski, iji su se Jadni ljudi i pojavili kao delo
k o je pripada ti. .
I it.: B cjjhhckbh, H ^ o p a m o e , kh >. I, II, 1955; B.
B. HnorpaAOB, 3& oaiouu.h pyccKOto H am vpa.uaua,
1929; B. 11. KyjieiuoB, Hamvpa.ibnasi mkoa u
pyccKot ju m e p a m y p e . 1965. N .P .
479
NAUNO-FANTASTINA KNJIEVNOST
(engl, science fiction) Naziv oznaava pri-
povedna knjievna dela (gotovo iskljuivo u
prozi) u kojim a se opisuju izmiljena nauna
dostignua i njihove blagotvorne ili pogubne
posledice za oveanstvo. Radnja je smetena
ili u budunost ili u neku izmiljenu zemlju, na
drugu planetu, i si. N. f . k . je esto kom bino-
vana sa robinzonaom ili --* utopijskim
romanom, a po svom knjievnom karakteru
najee se moe uvrstiti u avanturistiki Fiction m oderne, 1973, B. Sehleusner, Science
roman ili pripovetku. N. f . k. se najbogatije
razvila u 19. i 20. v., ali njena istorija poinje
jo u -* antici., M eu prvim autorim a je
poznoantiki satiriar Lukijan (2. v. p.n.e.),
koji u svojoj Istinitoj istoriji opisuje putovanje
na Mesec; Lukijan je, meutim, parodirao
popularne euhemeristike spise. Elem enata n.
f . k. ima i u arap. priam a Hiljadu i jedna no,
U 17. v., u vezi sa zapoetim poletom nauke,
pojavljuje se vie dela n. f . k.; poznata je
Bek on ova A'ova Atlantida (1627) i fantazije fr.
pisca S. de Bereraka o putovanjim a na Mesec
i Sunce (U A utre Monde, ou les Etats et Empi-
res de la Lune, 1657), koje imaju i satirinu
primesu. U 18. v. Svift je napisao prvu parodi
ju na projekte n. f k. u treoj knjizi Gulive-
rovih putovanja. Elemente n. f k. sadre i
Volterove filosofske pripovetke, kao i pripo-
vetka S. D onsona Rasselas (1759). M oderna
n. f k ., koja s e j danas iroko ita, poinje sa
romansijerom . Vernom (18281905). N je
gova serija nauno-fantastinih rom ana poela
je 1862, objavljivanjem dela Pet nedelja u
balonu, i otad je on nizao dela koja ve sto
godina spadaju u omiljenu lektiru om ladine i
odraslih: Putovanje na Mesec, 20.000 milja pod
morem, Deca kapetana G ran ta, Put oko sveta
za 80 dana, itd. Vern vesto vodi radnju, ume
da dri itaoca u napetosti, zainjava svoja
prianja ovlanim skicama karaktera i blagim
hum orom , a uz to je i njegova nauna podloga
bila solidna; on je sasvim tano previeo
neke kasnije pronalaske, ili bar njihov princip.
K rajem 19. v. pojavio se drugi klasik n. f k.
H. D. Vels (18661946); njegov poznati
rom an Time M achine ( Vremeplov) iziao je
1895, i zatim veliki broj rom ana i pripovedaka
koji su postigli ne manju popularnost od
Vernovih: Prvi ljudi na Mesecu, Rat sve tova,
Nevidljivi ovek, it. N auno spremniji od
Vern a, Vels raspolae i modernijim stilom; ali
su njegove fantazije esto pesimistine, to
odbija neke itaoce. D anas je n. f. k ., naroito
u vidu pripovetke, preplavila popularne aso
pise, a i rom ani su postali omiljen vid komer-
cijalizovane i lake zabavne n. f . k. Poseban
NAUKA O KNJIEVNOSTI
podstrek tom procvatu dala je kosmonautika.
M eutim, ta dela m ahom nemaju ozbiljnije
knjievne vrenosti, i zasad se ne vidi da jc
neko na tom polju dostigao V erna ili Velsa.
L it.: B. D av e n p o rt, Inquiry into Science Fiction,
1957; C. K o rn b lu th , The Science Fiction novel,
1959; K . Am is, .V'h: maps o f hell, 1961; V. G ro o f,
H o m o fu tu ru s. Eine A nalyse der modernen Science
F ictio n -L itera tu r, 1970; J. H ienger, Literarische
Z u ku n ftp h a n ta stik Eine Studie ber Science-
Fiction, 1972; J. S ad o u l, H istoire de Sa Science
Fiction als G egenstand der Literatur t . \ h a t t
1975; J. W eig an d , D ie triviale Phantasie, 1976;
R. M e. K inney, Science Fiction as Futurology, 1976:
R. Scholes, Science Fiction, 1978. D P. - S.K.
NAUKA O KNJIEVNOSTI - Prijevod
njem. term ina Literaturwissenschaft koji poput
adekvatnoga rus. term ina numepamypoeegeme
tano odgovara neuobiajenom izrazu Htera-
turologija. Veliki uspjesi prirodnih nauka i
na njihovoj osnovi razvijene tehnike u 19. st.
doveli su do toga da se na anglosaksonskom
podruju izraz science (nauka), a pogotovu
pridjev scientific, upotrebljavaju samo za pri
rodne nauke, koje se slue matem atikim
dokaznim postupkom i eksperimentom. Zato
R. Velek misli da se izraz n. o. k. ne bi mogao
udomaiti kod Engleza i Americana, pa pred
lae a se ostane kod izraza literary theory i
literary criticism, pri emu n a engl. jeziku
termin criticism esto ukljuuje u sebe i
literary theory i poetics (-+ poetika). U njem.
jeziku izraz Literaturkritik, kako istie Velek,
redovito se upotrebljava za dnevnu, -+ novin
sku ili asopisnu kritiku. Ne postoji nikakva
zapreka da se term in n. o. k. zadri u nas za
itavo podruje m etodikoga naunog studi
ja knjievnosti, koji obuhvata sve oblasti,
pitanja i naine ispitivanja umetmekog knji
evnog stvaranja (D. ivkovi). D. ivkovi
veli, kao i Velek, a n. o. k. ima tri osnovna
odn. sastavna dijela -> teoriju knjievnosti,
knjievnu kritiku i * istoriju knjievnosti.
Te tri discipline treba a budu najue poveza
ne, jer nijedna ne m@e uspjeno djelovati bez
najtjenje suradnje s drugim a. Z ato bi bolje
bilo gledati u njima samo tri usmjerenosti
ope n. o. k. nego tri-odjelite discipline: danas
je urgentna potreba uzajamne povezanosti tih
triju dijelova n. o. k. u naunom radu strunja
ka tako oita d a prije treba naglaavati
jedinstvo n. o. k. nego njezinu podrazdiobu.
Z a povijest njem. n. o. k. H. Maj er naglaava
da se u studiju knjievnosti u Nijemaca o
tenji za naunou moe govoriti tek od
druge polovice 19. st. a to vrijedi openito za
NAUKA O KNJIEVNOSTI
n. o. k. Prvi povijesni manifest naunosti u
studiju knjievnosti bio je opiran uvod fr.
povjesniara i mislioca I. T ena (1828 1893) u
njegovoj Povijesti engleske knjievnosti (Histoi
re de la littrature anglaise, 1863). T reba istai
kako ova prva znaajna pojava svjesne nau
nosti u studiju knjievnosti nerazluno pove
zuje teoriju i povijest knjievnosti. Zadivljen
golemim napretkom prirodnih nauka svoga
doba, Ten je sm atrao da i u prouavanje
povijesti treba uvoditi prirodonauna gledita
i prirodonaucne zakonitosti. I u povijesti kao i
posvuda drugdje radi se samo o problem u
mehanike; konani efekt je sastavina potpuno
determ inirana veliinom i smjerom sila koje ga
proizvode. Jedina razlika izmeu m oralnih i
fizikih problem a sastoji se u tom to se
smjerovi i veliine kod prvih ne mogu ni
procijeniti ni precizirati kao kod drugih.
Svejedno je, nastavio je, da li su injenice
fizike ili m oralne, one uvijek imaju neki
u z ro k . . . P orok i krepost isto su takvi pro
izvodi kao eer i vitriol. O tkrilo se dakle, nosti oslobodi spona sa politikom povijesti,
zakljuio je, da knjievno djelo nije pusta
igra fantazije, osamljen hir usijane glave, nego
kopija obiaja koje ga okruuju j izraz odree
na duhovnog stanja (tat esprit). O datle se
zakljuilo da se iz knjievnih spomenika moe
pronai nain kako su ljudi osjeali i mislili
prije mnogo stoljea. Vidjelo se da je taj nain
miljenja i osjeanja vezan uz najvanije
dogaaje, da ih on objanjava, kao to i oni
objanjavaju njega. Sredite e povijesnih
nauka biti ovjek, koji kao stvaralac determ i
nira knjievno djelo, a sam je determ iniran
onim dobom u kojem ivi: Sve postoji samo
zaslugom individua; treba, dakle, upoznati
in d iv id u u m ... Prava se povijest javlja tek
onda kad historiar, preko vremenskoga
razm aka, poinje nazirati ivoga, aktivnog
ovjeka, s njegovim strastim a i njegovim
navikama, s njegovim kretanjim a i njegovim
ruhom, izrazitoga i potpunoga, kao to je onaj
s kojim smo se maloas rastali na ulici p a
dok oi historiara itaju tekst, njegova dua sofskoga nazora o svijetu ili ivotnoga osje
i njegov duh slijede stalno odvijanje i prom jen
ljiv niz osjeanja i uvjerenja iz kojih je nikao
tekst; historiar izgrauje psihologiju teksta
jer povijest je zapravo psiholoki problem.
N ajdalje se Ten prouo form ulom kojom je
nastojao definirati kauzalnu determ iniranost
linosti pisca, stvaraoca knjievnoga djela:
La race, le mi le u, le m om ent (rasa, sredina,
doba). Rasa se oituje u uroenoj prvotnoj
duhovnoj i duevnoj dispoziciji pievoj, sre
dina bilo u geografskom, bilo u drutve
nom utjecaju; povijesno doba odreuje kakve
480
pretpostavke drutvenog razvoja i umjetnike
tradicije determ iniraju pievo stvaranje odre
enoga doba. Ubjedljivost T enova izlaganja,
jasnoa misli i sjajan stil njegove su nazore
toliko popularizirali da su im se tragovi
sauvali do dananjega dana. Poetkom nae
ga st. u n. o. k. stalo se buditi nezadovoljstvo s
dotadanjim pozitivistikim smjerom u prou
avanju knjievnosti, osjetila se tenja da se n.
o. k. osamostali i oslobodi tutorstva prirodnih
nauka. U njem. je nauci filozof V. Diltaj ve
prije bio postavio zahtjev da n. o. k. stane na
vlastite noge: knjievnost se ne moe tu
maiti prirodnonaunim zakonitostim a, ve
intuicijom, kojom se slue i priroonauni
strunjaci i koja igra mnogo veu ulogu nego
u prirodnim naukam a. U doba poslije prvoga
svjetskog rata stala je n, o, k. u raznim
zemljama uvoditi u istraivanje iroke ope
filosofske, kutturnohistorijske i mitske pojm o
ve. Pogotovu se u to doba n. o. k. ozbiljno
zabavila pitanjem kako da se povijest knjiev
te da se razdoblja knjievnosti ogranie i
odrede po knjievnim kriterijima. O d toga
doba problem periodizacije knjievne povi
jesti ne prestaje izazivati zanim anje knjievnih
strunjaka. M eutim najvei napredak po
stigla je n. o, k. u drugom i treem desetljeu
ovoga st. u Sovjetskom Savezu, gde su mladi
knjievni strunjaci, u otroj opoziciji prem a
starijoj generaciji svojih uitelja, iznijeli uenje
da je glavni predm et n. o. k. knjievno djelo.
elei predstaviti njem. knjievnim strunjaci
ma radove njihovih m ladih rus. kolega, nazva
nih form alnom kolom (-* ruski formali
zam), V. irm unski je 1925. izjavio: Po
miljenju zastupnika mlade generacije predugo
su se knjievna djela sm atrala kao graa za
istraivanje psihologije pojedinih pisaca ili
drutvenih, m oralnih, vjerskih i metafizikih
povijesnih ideja, tj. k ao kulturnopovijesni
dokum ent. Knjievni povjesniar ne treba da
se u prvom redu zanim a vrednovanjem filo-
aja, ni povijesnim razvojem i mijenama
socijalne psihologije i ideologije u uzajamnu
odnosu prem a individualnoj, nego specifinim
osobinam a knjievnoga spomenika kao pje
snike umjetnine. Takvo je naziranje u toku
iduih decenija izgradilo -+ interpretaciju kao
poseban oblik naunoga prikazivanja pojedi
noga pjesnikog djeia. U njoj vidimo prvi
trajan doprinos naega st. n. o. k., dok je drugi
-* marksistika kritika, koja je od tridesetih
godina najprije zavladala u Sovjetskom Save
zu, a onda se u raznim modificiranim obli
481
cima proirila svijetom. Trei je znaajan
doprinos n. o. k. - teorija recepcije, kako ju je
naroito naglasio H. R. Jaus, koja ui da se
knjievna djela prolosti u naunom pogledu
ne mogu pravo ni razumjeli ni prikazati ako se
ne uzme u obzir u kakvom su knjievnom
horizontu nastala i kako su ih suvremenici, a
onda i kasnija pokoljenja, shvaala i primala.
T a razliita gledita koja u razliitoj mjeri
dom iniraju suvremenom n. o. k. dovela su
strunjake do svijesti da bi naunost njezinu
trebalo izgraditi na mnogo vrim temeljima
nego to ih je imala do sada: trebalo bi mnogo
tanije, pouzdanije i opirnije definirati pred
met nauke s m nogo vie naune preciznosti i
jednoznanosti izgraditi njezin pojmovni apa
rat. Tek onda bi se u pravom smislu moglo
rjeavati pitanje - metodologije nauke o knji
evnosti.
L it.: V. irm u n sk i, F o rm p ro b le m e in der
russischen L iteratu rw issen sch a ft , Z eitsch rift f r
slaw ische P hilologie, 1925, I, 117; D . ivkovi,
Teorija kn jievn o sti, 1957; isti. Teorija knjievnosti,
ita n k a , 1964; A. F lak cr-Z . kreb, S tilo vi i razdob
lja, 1964; R. Velek i O . V oren, Teorija knjievnosti,
1965 (prev.); D as i i scher L exikon, L iteratur II, 1, 2,
1965; R . V elek, K ritiki pojm ovi, 1966 (prev.); H . R.
Jau ss, L iteraturgeschichte als P rovokation der L i
teraturw issenschaft, 1970; V. m ega Z . kreb,
Z u r K ritik lite ra t ur wissen sch aft liehe r M ethodologie,
1973; Z. k reb , S tu d ij knjievnosti, 1976. Z ..
NAVOD - Slino - citatu, n. je uvoenje
jednog teksta u drugi kao reenice ili itavog
odlom ka. Za razliku od knjievnog teksta, a.-u
strunom i naunom tekstu m ora biti obja
njen (poreklo, podaci o preuzimanju i r,).
Knjievni tekst se moe sluiti i fiktivnim
radi postizanja razliitih efekata parodij-
skog, dokum entarnog, i si. U antici su bile
poznate i knjievne forme, zapravo igrarije
sastavljene iskljuivo od n. (-+ kenton). N. u
strunom ili naunom tekstu m ora biti veran
originalu, ak i u grekam a koje je ovaj imao:
one se navode sa oznakom sic\ (lat. tako!)
da bi se znalo kako nije re o tam parskoj
greci. S.S.
NEISTA RIMA -* Rima
NEGATIVNI JUNAK - Jedan od glavnih
likova u rom anu, dram i ili epu kod koga je
snano naglaen neki moralni nedostatak,
obino ispoljen u prestupnikom inu koji
zauzim a vidno mesto u fabuli. N. j. moe biti,
kao u klasinoj komediji, nosilac poroka koji
se satirino iba ili, kao u Magbetu, delat i
rtva u isti mah. N o esto je on zamiljen i
31 R e n ik k n jiev n ih te rm in a
NEKROLOG
kao nosilac poroka, koji, u umetnikoj o bra
di, otkriva duboku m oralnu dvosmislenost
pa i neka veoma pozitivna svojstva: otpad*
nitvo M iltonovog Satane dobij a obeleja
herojstva, preljuba Ane K arenjine smisao li
nog m orala. tavie, n. j. moe biti i poinitelj
prestupa koji se, prkosei m oralnoj logici
stvarnog ivota, umetniki pravda: Raskoljni-
kov u Zloinu i kazni. Meu razlozima zbog
kojih n .j. esto imaju izuzetnu privlanost N.
Miloevi istie sledee: pisac moe da nae i
izvesna m oralna opravdanja za poinjeni pre
stup, moe da opisuje kajanje prestupnika ili
da negativno slika njegovu rtvu, moe da da
celokupnu genezu m oralno negativnog ina i
da ga predstavi iz unutranje perspektive,
moe da obdari n .j. pozitivnim intelektualnim
i vitalnim osobinama, moe da majstorskim
oblikovanjem ili otkrivanjem istine zadovo
ljava itaoeve duhovne potrebe koje su isto
tako snane k ao i m oralno oseanje ivota,
itd. N ain na koji n. j. moe da fascinira
itaoca ukazuje na zanimljiv i sutinski aspekt
paradoksalne transpozicije ivotnog materijala
u umetnikom delu.
L it.; N . M iloevi, N egativan ju n a k , 1965. S.K .
N EG R O PIR IT U A L IS - Crnake duhovne
pesme
N E JA SN O ST Supr. -> jasnost. U knjiev
nom djelu moe biti prouzrokovana i stilom i
sadrajem. U prvom sluaju pjesniki se jezik
radikalno udaljuje od saobraajnoga; to moe
biti posljedica i pieve nesposobnosti, a moe
biti i svjesni stilski postupak. U drugom
sluaju uzrok je n. veinom okolnost da je
pisat izgubio pregled zbivanja; ali moe biti i
taj d a on time eli prikazati raspadanje ljudske
linosti ili loginosti zbivanja. I u jednom i u
drugom sluaju radi se, kada je rije o
uspjelim knjievnim djelima, o funkcionalnom
(simbolinom) znaenju koje pisac hoe da
postigne ovom n. Z..
N E K R O LO G (gr. veicpoc; mrtav; X.oyo<;
govor) 1. G ovor ili lanak povodom neije
smrti. Izlae zasluge, ivot i rad umrlog.
Blizak je besedi i biografiji. N. sa
preteranim pohvalam a je panegirik. U gr.
knjievnosti n. je bio podsticaj borbenosti
(npr. Perikle: Pohvala vojnicima izginulim
u 1. god. Peloponeskog rata; Demosten:
Vojnicima poginulim u Heroneji; i r.), u
srednjem veku njim se utie n a izazivanje
religioznih oseanja i m oralnih poriva (npr.
nekrolozi sv. Ambrozija). Proslavljeni sastav
NEMUTI JEZIK
lja n. je Bosie (16271704). A', je najee u
prozi, no ima ga i u stihu (npr. Ljerm ontov-
ljeva pesma povodom smrti Pukina). esto je
dat i u formi seanja (v. N. A. D obroljubov u
seanjima savremenika, Zbornik nekrologa,
1961; ili brojne nekrologe-seanja o Stevanu
Sremcu u Brankovom kolu za 1906). 2.
Knjiga, zvana jo i Nekrologij, u koju su
upisivani dani smrti svetaca, biskupa, dobro
tvora i zatitnika crkava i manastira. N aj
stariji sauvani n. je iz 860. iz opatije Saint-
Germain-d es-Prs.
L it.: B iogr. Jahrbuch und deutscher N ekrolog,
hgg. A. B etlelheim , 18 Bde, 1897 1917, V illem ain,
E ssai sur /oraison fu n b re; D u ssau lt, D iscours prli
m inaire a u x O raisons fu n b res de B ossue t.
NEMUTI (NJEM UTI) JEZIK (GOVOR)
Zajedniki, drugim a neujni, govor ivoti-
nja, bilja, nijemih ljudi i svega to nem a mo
uobiajenoga govora. N. j. est je motiv u
predajama, kazivanjima, pripovijetkam a svih
kontinenata (uporedi i nau nar. pripovijetku
Nemuti jezik), Poligenetskoga je podrijetla.
Sposobnost n .j. uglavnom stjeu muki likovi
za uinjena dobra djela. Sm atra se da mu je
izvor u animizmu. J.K .
NENIJA -> Tubalica
NEOKLASICIZAM - Termin koji najee
predstavlja sinonim term ina klasicizam.
Budui da je um etniko stvaranje od vrem ena
-+ humanizma i -+ renesanse proeto tenjom
da se obnovi antika klasika, knjievnost
stvorena po ugledu na grko-rim sku klasiku
nazvana je neoklasinom, a pravac n. U potre
ba ovog term ina je dosta rairena u eng. nauci
o knjievnosti u drugoj polovini 19. i s
poetka 20. v. U Francuskoj knjievnost iz
doba Korneja, Moiijera, L a Fonteiia, Boaloa i
Rasina uvek se naziva klasinom. N. katkada
oznaava kasnije pokuaje obnove klasicizma,
bilo d a je re o neposrednijem vraanju
helenskim izvorima krajem 18. v., ili o tenji
konzervativnih tradicionalista 19. i 20. v. da se
vaskrsnu najvie vrednosti nacionalnog duha,
najpotpunije izraene u remek-elima klasia
ra 17. v., tli o stvaralakom oivljavanju nekih
sutinskih naela poetike klasicizma u okviri
ma jednog istinski m odernog umetnikog
izraza. K od N em aca se n. (Neuklassik) javlja
kao pravac oko 1905. g., kao otpor protiv
naturalizma, i istie znaaj forme i vrednost
prikazivanja idealnih poreenja. Predstavnici
su V. F. olc i P. Ernst.
L it.: K . A. K u tz b a c h , D ie neuklassische B ew e
gung um 1905, 1972.
482
N EOLA TIN SK I JE Z IK - Novolatinski jezik
N E O L O G IZ A M (gr. vfeo^ nov, Xyoc;
govor, govorenje) N ovotvorina, novostvo
rena rije prem a postojeim uzorcima i od
raspoloivih jezikih tvoriva; esto se n. ne
stvaraju, ve se gotovi uzimaju iz drugih jezika
kao - pozajmljenice ili tuice. Purizam se
odnosi prem a n. s oprezom i nepovjerenjem; u
pravilu doputa stvaranje novih rijei samo
strunjacima i dobrim piscima. N. m oraju
biti u skladu s pravilim a tvorbe odnosnoga
jezika, npr. obrt, dvoboj, pustolovina, drvored.
Loi n. sm atraju se nedopustivim -> varva-
rizmima, ali ih praktine potrebe katkad ipak
I.U .
nam etnu, npr. kolodvor, mesopromet, samo
posluga, U nekim se jezicima u n. ubrajaju i
kovanice,
L i t.: A . H e r b e r t h , N e u e W r t e r , 1 9 7 7 . M .K r .
N E O R O M A N T IZ A M - Naziv za glavni pra
vac u nem. knjievnosti izmeu 1890. i 1.910.
N. je nastao k ao reakcija na -+ naturalizam, sa
prvim delima . G eorgea, H. f. H ofm antala i
R. H uh, sa lancim a H . Bara K ritika M oder
ne (1890) i Preodolevanje naturalizm a
(1891), kada novi pravac poinje da vlada u
nem, knjievnosti. 1 G. H auptm an, dotle
eminentni naturalistiki pisac, sa Hanelinim
vaznesenjem (1893) poinje da naputa natu-
ralizam. N. se i tematski i form alno okree
protiv dotadanje knjievnosti i slike sveta
koju o na prua. D ugo suzbijani subjektivizam
ponovo je dom inantan. N am esto slikanja gru
be svakidanjice, socijalnih problem a i biolo
kih sila u oveku, dolazi okretanje sopstvenoj
dui, predelima sna i mate, egzotinim i
istorijskim am bijentima. N am esto govornog
jezika, esto i dijalekta, dolazi stilizovan i
biran izraz. Prozu smenjuje stih, rafinirane
melodije, sa neobinim slikam a i novim rim a
ma. U m etnost se shvata k ao sluenje uzvienoj
i plemenitoj lepoti. D em okratske tendencije
ustupaju pred aristokratskim . Preovlaavaju
umor, rezignacija, pesimizam. Stvarnost se
vie ne slika, nego se produhovljava, preobli
kuje u simbol. N. je zapravo sam o eo
opteevropskog pokreta poznatog pod ime
nom simbolizam, i znatan broj nem. knji
evnih istoriografa ne upotrebljava naziv .,
nego ga svrstava pod simbolizam. I u omei
vanju prem a tri paralelne knjievne struje,
prem a impresionizmu, -+ zaviajno] knjiev
nosti i neokIasieiz.mil, postoje tekoe zbog
ukrtanja i prelivanja stilskih crta. Naziv n. je
delimino nepogodan i zbog toga to suvie
S.V. naglaava vezu sa -* romantizmom, koja
483
nesumnjivo postoji (udaljavanje od stvarnosti,
traganje za tajnim , dalekim i udesnim,
kretanje u podruje bajke, predanja i mita,
predavanje mistici i zaumnosti, religioznost
itd.), ali sa druge strane n. niti ima zajedniki
program kao rom antizam , niti je toliko radi
kalno iracionalan, niti u njemu ima toliko
ekstaze i tragike, niti razara oblik i izraz.
N aprotiv, vlada kult forme; -> larpurlartizam,
najtananiji detalji i nijanse igraju presudnu
ulogu. N, izraava sasvim specifinu klimu
duha krajem prolog i poetkom ovog v.;
visok, ali esto dekadentan artizam omogua
va iskazivanje najbizarnijih, preutananih ose-
anja. Svet se vidi samo kao estetska tvorevina.
Nem. n. je bitne podstreke prim io iz
Francuske (Bodler, Verlen, M alarm e, Rem-
bo); iz Belgije (Verharen, M eterlenk); iz Italije
(D 'A nuncio), Engleske (Vajld) i Amerike (Po,
Vitman), Skandinavije (Ibzen, Strindberg) i
Rusije (Dostojevski). Vani uticaji su doli i iz
openhauerove i Nieove filosofije i iz muzi
kog dela R. Vagnera. Glavni asopisi
neorom antiara su Bltter f r die Kunst
(Georgeov krug, 18921912). Pored najvani
jih liriara ovog razdoblja G eorgea, Hof-
m antala i Rilkea, ija se dela ne iscrpljuju
pojm om n., u lirici su se istakli: R ikara Huh,
koja je pisala i rom ane i knjievne studije, i
pesnik balada B. fon M inhauzen; na podruju
drame, pored H auptm ana, E. H art K, G.
Folmeler i H. Ojlenberg; u rom anu E. Stuken,
rani Hese i rani Vaserman.
L it.: A. S oergel: D ichtung und D ichter der Z eit,
1928; E. Seilliere: L e neorom antism e en A llem agne.
LU, 1928 31; P. K lu c k h o h n : D ie W en d e vom 19.
zu m 20. Ja h rh u n d e rt in d er d eu tsch en D ich tu n g ,
D V J , 1955; A. M a n n , D ie N eu ro m a n tik, 1966; W .
P au lscn , D as N achleben der R o m a n tik , 1969. B..
NEOSIM BOLIZAM -+ Simbolizam
NEOTERICI (gr. veo^tepiKoi mladenaki,
moderni, lat. neoterici, poetae novi) G rupa
novih pesnika koji su se javili u Rimu
polovinom 1. v. pre n.e. N ajpoznatiji pred
stavnik je K atul, ija su dela sauvana, a
krugu su pripadali K aton, Cina, G al, Kalv i
r. od kojih su sauvani samo oskudni frag
menti. N. se nalaze pod jakim uticajem
-+ aleksandrijske kole, pre svega K alim aha i
Euforiona. O snovne teme su im erotske, a
odlikuje ih artizam u izrazu i rafinovana
psihologija. Negovali su i politiki -* epigram,
kao i mali ueni ep po aleksandrijskim uzori
ma. Zbog odsustva potovanja za starinsko
rim. naslee, n. su bili u sukobu sa Ciceronom
(koji ih je omalovaavaj ue nazvao cantores
NEPOTPUN STIH
E uphorionis) i Horacijem. Zasluga n. za
razvoj rim. pesnitva je nesumnjiva, a njihova
poezija se, u najboljim primerima, odlikuje
visokim artizmom. U 2. v. n. e., u doba cara
H adrijana, delovala je druga grupa n. (poetae
novelli), kojoj su pripadali Anijan, Septimije
Seren, Anije F lor i dr., pa i sam Harijan.
Povodei se za aleksandrijskim uzorima, oni
su naroito negovali sitne oblike i unosili
mnoge novine u rim. metriku. Za njih je
karakteristian artistiki odnos prem a jeziku
(reeno je d a su s jezikom mogli da urade sve,
sem da ga pretope u poeziju), kao i izvanredna
tehnika spretnost.
L it.; A. B aehrens, Fragm enta P oetarum Rom a-
norum , 1886; H . B a rd o n , L a 'literature latine
inconnue, 1, 1952; C . L . N end ling. A Prosopography
to C atullus, 1957; K . Q u in n , The Caiullan Revolu
tion, 1958; U pei.ieg pustcxe
KibuMeauocmu, 1963. V.J.
N EPA R N O SL O A N - I. U srphrv. versifi-
kaciji stihovi sa neparnim brojem slogova
(najee 5, 7, 9, 11 i 13). M ogu da budu i
troheji i -* jambi. Up. -* emparisilabian u
fr. -+ silabikoj versifikaciji. 2. U srphrv.
versifikaciji polustihovi ili lanci sa nepar
nim brojem slogova, tj. sa -> cezurom iza
petog, rede sedmog sloga. Po pravilu su jam bi,
izuzev lirskog deseterca, koji tradicionalna
m etrika ubraja u -+ daktilotroheje, a najnovija
u deoul stih. .R.
N E P O R O N I (prem a gr. &va|aacrTr|<;) 1.
Naziv Psalm a 117 (odn. 118) ili sedamnaeste
katizme, sa poetkom Blaeni neporoni.
2. N aziv tro p ara i drugih pesama koje su
sastavljene na temu ovog psalm a i koje se
pevaju uz ovu katizmu.
L it.: JI. MupKOBiih, Upaeoc.taena Aumyptm a, I,
1965. D .B .
N E PO SR E D N O S T - U primitivnoj umet-
nosti i narodnoj knjievnosti je isto to i
-* izvornost izraza u smislu naivne sponta
nosti i iskrenosti, jer nije posredovan sveu o
stilu, anru, tehnikim postupcima, metodi,
dok u um etnosti i knjievnosti jedne razvije
nije kulture, naroito u modernoj umetnosti i
pesnitvu, n. predstavlja samo utisak, koji je u
stvari posredovan umetnikom refleksijom i
specifinim umetnikim miljenjem, pa se zato
negativna form a ovog izraza, tj. ne-posre-
nost. moe sm atrati adekvatnom , dok joj ne
odgovara pozitivni oblik izvoran, iskonski.
M.D.
NEPOTPUN STIH - Katalektian
NEPRAVA, NEPRAVILNA RIMA
NEPRAVA, NEPRAVILNA RIMA Rima
NESIMETRINI DESETERAC - Deseterac
NESIMETRINI OSMERAC -* Osmerac
N ESV ESN O Psiholoki: doivljaji koji se
ne apercipiraju, koji protiu bez refleksije i
znanja, bez svesti u aktivnom smislu reci;
znatan deo duevnog ivota protie nesvesno;
u filosofiji: sve ono to direktno ne pada u
saznajuu svest, to je u relativnom ili apsolut
nom smislu transcendentno. Po Lajbnicu
svest nastaje iz diferencijala svesti, iz malih
opaaj a, koji sami za sebe nisu svesni, ali
svojim sadejstvom i uzajamnim pojaavanjem
konstituiu svest. Po Fihteu pradelatnost
Ja-a predstavlja nesvesno opaanje stvari, dok
je za eiinga veno nesvesno apsolutna
osnova svesti. H artm an sm atra d a je duhovna
delatnost, posm atrana iz aktivnog subjekta,
nesvesna. Po njemu, u osnovi svega i iza svake
svesti nalazi se nesvesno kao apsolut. U tom
smislu moe se govoriti o metafizikom n. Im a
autora, kao to su Rasel, lik i dr. koji poriu
sam pojam rt. u svim njegovim odredbam a i za
koje je nesvesna predstava samo nemogu
spoj rei, jedan oksim oron poput drvenog
gvoa. Ve je D ekart bio uveren da dua vezanoga govora; tad a nastaju mjeoviti oblici
uvek misli i d a je svest nerazdvojno povezana
s duom. Ali i u psihologiji ima protivnika
pojm a n., jer nije uvek jasno da li je u pitanju
samo neapercipirano n. ili pak apsolutno n. Za
Rorahera n. je jedna izlina hipoteza, jer se
svodi na kortikalne fizioloke procese. Time
se odbacuje Frojdova hipoteza. Frojd izvodi
pojam n. iz svog uenja o potiskivanju
(-+ psihoanaliza). Potisnuti sadraji svesti su
latentni i u stanju da ponovo stupe u svest.
M .D.
N EU M E (gr. veufia znak) Srednjo-
vekovm znaci za beleenje muzike melodije.
Izvedene su iz starih akcenatskih i drugih
nadrednih znakova (-+ ekfonetski znaci) i
sastojale su se od kuka. zareza, taaka, crtica i
njihovih kombinacija, a zamenile su antiki
grki nain beleenja nota slovima. N. na
poetku nisu odreivale tanu visinu tona ni
njegovu ritam sku vrednost, ve su sam o pod-
seale pevaa na poznatu mu melodiju, odno
sno upozoravale ga na njen uzlazan ili silazan
karakter, ali su se u toku vremena razvile u
sloen sistem koji je omoguavao razm erno
potpun opis crkvenog pojanja. N a evropskom
Z apadu n. su posle 12. veka zamenjene
menzularnom notacijom, dalekim prethodni
484
kom dananje notne, ali su se sve do 19. veka
zadrale na pravoslavnom Istoku, i koristile
se tada koji p u t ak i u beleenju n aro d
nog pevanja. Razm erno rano n. nalazimo i
u slovenskim rukopisim a; najstariji poznati
srpskosiovenski tekstovi sa vizantijskom neum-
skom notacijom potiu s k raja 14. veka, ali je
najvei deo stare srpske crkvene poezije zabe-
leen bez neumske notacije, i melodije su joj se
prenosile usm eno (-> krojenje). Ispravno ita
nje vizantijskih i starih slovenskih neumskih
zapisa jedan je od rezultata nauke u naem
stoleu.
L it.: L C'Te^anoBHh, i t e o p a 3a iipoyHauaH>e
e ta p e epneKe upKBCne MV3HKe, Cpncua m vju ko x p o j
eeKoee, 1973. T a k o e -+ crkvena pesma. M .M . S.P.
NEVEZAN GOVOR - Z a razliku od -
vezanoga govora, svaki govorni i pisani oblik
koji nije sputan -+ ritmom, -> metrom, -*
strofom i drugim obiljejima to se tradicio
nalno pripisuju poeziji; obino se naziva
prozom (od lat. prorsa orado govor koji
ide ravno naprijed, a ne vraa se u novi
redak, na poetak novoga stiha kao u pjesni
tvu, poezija). Ipak se n. g. moe svojim
vanjskim likom vie ili manje pribliiti vrsti
kao ritm ika ili m etrika proza, lirska ili
pjesnika proza (- pesma u prozi). M .Kr.
NIBELUNKA STROFA - Strofa junakog
epa o Nibelunzima od etiri rim ovana
sedm oiktusna stiha (-> tonska versifikacija),
koji se ralanjavaju na polustihove iji su
poslednji slogovi akcentovani. U prvom polu-
stihu se nalaze etiri akcenta, u drugom tri,
osim u poslednjem, zavrnom polustihu, u
kom e se takoe javljaju etiri akcenta. Rim a u
rt. s. je parna, a nastala je evolucijom ranijeg
-* aliterativnog stiha. Ipak se zakljuuje da je
ona, pod uticajem rom anske rime, regulisanija
nego u prvobitnoj verziji epa. Dinam inost
strofe je doprinela da je prihvaena i od nekih
pesnika ak u 19. veku. K od nas je nalazimo u
Preerna.
L it.: A. H eusler, Nihehtngen Sage und Nibelun-
g en n o t, 1921; B. JVi. )KypMyHCKHfi, PucpMa, ee
u c m o p u n u m e o p u .n , 1923; B e g e n u e e \ r e m p u x y ,
1925 (str. 198). .R .
N O DRAMA V rsta jap. lirske dram e koja
je nastala verovatno krajem 12. v. Zasnovana
je na stavovim a budistike religije, ivotnim
iskustvima, tradicionalnim ja p . m itovim a i
485
istoriji. N o izraz najpre je upotrebljavan u
pojmovima Sarugaku no No (No M ajmunskih
Zabava), D engaku no N o (No m uzike i zabave
u poljima), Kjogen no No (No muzikih ja r si)
itd. Docnije, Sarugaku No predstave nazvane
su jednostavno imenom No, a posle Edo ere
(16001867) zadrale su dugo samo taj naziv.
Pored No, danas se tak ode iroko upotreblja
va i izraz Nogaku, koji potie od najstarijih
vrsta predstava na carskim dvorovim a. Tvorac
usavrene No dram e je K anam i Kijocugu
(1333 1384). O d 300 najpoznatijih kom ada
koji se danas jo uvek prikazuju, vie od
polovine napisao je Zeami M otokijo (1363
1443), njegov sin. Postoji jednostavni stil
No. Prvi je bez um etnutih kom ada, dok je
drugi podeljen na dve scene, izmeu kojih su
interpolirane komine farse kjogen. N o bez
obzira na kompleks scena i izmenu am bijenata
u reitativu, pozorina pozadina je ista (obino
slika starog borovog drveta), dok se ostale
prom ene m esta radnje dekorom ne obelea-
vaju. M aterijalizacija dram skog podteksta
ostvaruje se u mati gledalaca. Tim e se postie
jedinstvena stilizacija i pojednostavljenje No
predstave, emu doprinosi i uvek isti reosled
fragm enata u reitativu: Sidai (Uvod), Nanori
(Objavljivanje imena), M iijuki (Putovanje),
Cukizarifu (G ovor po dolasku), Issei (Prvi
glas), N i no ku (Drugi stih), Koma (M ala
pesma), M onto (Pitanja i odgovori), Kakeri
(Dozivanje), edo (Prvo sretanje), Kuri ili Djo
(Predgovor), Sai (Oznaavanje), Kuse (Rei-
tativi uz igru), Rengi (Rasprava), M a hitaj i
(Pesma ekanja). Deba (Izlazak) i Kiri (Kraj).
Glavni glumac se zove ile (protagonist), a
njegov pratilac W aki (detragonist). Pomonici
i drugi asistenti se zovu Zure i Toma. N pr.
Ue-Zure (pratilac protagoniste), Waki~Zure
(pratilac detragoniste), Kokata (deak), Tomo
(pratnja), Taciu (grupa stajalaca) itd. Pored
toga, postoje horski pevai, orkestraciona
pratnja, glumci um etnutih farsi Kjogen, nad-
gledai, scenski pomonici, kostimski pom o
nici itd. Prem a sekvenci predstave, No komadi
se dele: 1. obamme-mono (kom adi o boan
stvima ili pobonim ritualim a. N pr.: Waki-
Ndy Kamidji-mono, Raigi-mono), 2. Nibamme-
mono (reitativi o preminulim ratnicima. N pr.:
Sura-mono). 3. Sanbamme-mono (komadi o
heroinam a iz carskih dvorova uvenim po
otmenosti, fasciniraj u oj prirodi ili nad pri rod
noj lepoti. N pr.: Kazora-mono). 4. Yonbamme-
mono (miscelanski i savremeni kom adi sa
dom inantnom notom strasti i opsesija). 5.
Gobamme (kom adi sa temom o savlaivanju
pom ahnitalog duha. N pr.: Kiri-No). No je
NOBELOVA NAGRADA
sveana, strogo stilizovana dram a sa fantasti
nim i simbolinim elementima (npr. iz sveta
snova i duhova), veoma tendenciozna, proeta
budistikim mislima. Reitativi su veoma
bogati poetskim aluzijama, izvezeni od u
venih klasinih poem a i narodnih pesama sa
mnogim stilistikim finesama. No predstave je
u osnovi izraz Jgen (m isteriozna i duboko
skrivena lepota), koja proim a svaki elemenat
celokupne No umetnosti. Z ato se u No uvek
tei ka lapidarnosti izraza i jednostavnosti bez
obzira da li je u pitanju igra ili pesma. N a
uproenoj sceni, dve ili vie osoba igraju
odreene ceremonijalne uloge, dram ska situa
cija se svodi na unutarnju dram u. Ponekad
se na sceni pojavljuju i natprirodne linosti,
kao, npr., duhovi, molitvene linosti, osobe
nadahnute Budinim blagoslovim a i druge.
Principi na kojim a poiva N predstava su:
Hana (cvet): vrhunac glumevog nadahnua i
savrene izvedbe. Jgen (mistini izvor): dubo
ko skrivena lepota religioznog nadahnua.
Cujoi (snaga): izraz koji se postie ovladava
njem tehnike i krajnjom koncentracijom svih
psihikih i fizikih energija.
L i t : A. W aley, The N o P lays o f Japan. 1921;
E . P o u n d E. F en o lio sa, The classic N ah theatre oj
Japan , 1959; I. S ekuli, Japanska N o-dram a, 1962;
S. K . Lee, A usw irkungen der N o -Spiele, 1976. D . R.
N O BELOV A NAGRADA (prema Alfredu
Bernhardu N obelu) N agrada koju dode-
ljuje N obelova fondacija od sredstava koje je
zavetao ved. izumitelj dinam ita i drugih
eksploziva, Alfred Nobel. N. n. je dodeljena
po prvi put 1901, na petogodinjicu izumite
ljeve smrti. N agrada se dodeljuje za pet
oblasti: za fiziku, herniju, fiziologiju sa medi
cinom, literaturu i mir. O buhvata novani
iznos koji zavisi od dob itk a fondacije, ali je
najvea svetska nagrada za ove oblasti, zatim
zlatni medaljon i diplom u. N agradu mogu
deliti dva ili tri dobitnika. N. *n. uiva ugled
najznaajnije knjievne nagrade, i za tu oblast
je dodeljuje vedska akadem ija knjievnosti u
Stokholm u. N . n. se dodeljuje bez obzira na
nacionalnu pripadnost pisca i jezik kojim je
delo pisano. Nije se dodeljivala za vreme
prvog i drugog svetskog rata. Prvi dobitnik N,
n. za knjievnost bio je fr. pisac Rene Sili-
Pridom , a jugosl. pisac Ivo Andri dobio ju je
1961. N agrada se dodeljuje u Stokholmu, i
podrazum eva i sveanu besedu nagraenog
pisca: ona moe biti objanjenje sopstvene
poetike i kulturne situacije (Ivo Andri),
prikaz odreenog filosofskog sistema ili, zah
valjujui ogrom nom publicitetu, obraanje
NOEL
panje na neki akutan svetski ili hum ani
problem (Gabrijel G arsija M arkes: o juno-
amerikoj situaciji).' Zahvaljujui ugledu koji
uiva, N. n. ima znaaja i kad je odbijena
(an-Pol Sartr) ili kad nije form alno oeljena
dobitniku (Boris Pasternak, Aleksandar Sole-
njicin). SS.
N O EL (fr. noel od lat, natalis dan roenja)
Radosna boina pesma posveena
svetkovini Hristoyog roenja, pandan eng.
boinom kerolu. U 15. v. n. je postajo
utvrena poetska vrsta. S.K .
N O K TU RN O (ital. nolturno noni)
Termin koji se javio u 18. v. sa znaenjem
instrum entalne kompozicije koja se izvodila
nou, na otvorenom prostoru, u parkovim a i
dvorskim vrtovim a. O vakva muzika esto se
zvala i -+ serenada. Kasnije je naziv n. preao i
u knjievnost sa znaenjem lirske pesme medi
tativnog karaktera, iji elegini tonovi nalaze
odgovarajui am bijent u nonoj tami i miru.
N. su pisali mnogi veliki pesnici, a kod nas
Dui, Crnjanski, M ato i N azor. M.D. N O N F IN IT O FEN O M EN (ital. non finito -
N O M EN K LA TO R (lat. nomencltor - kazi
va imena) U starom Rimu rob ija je
dunost bila da svome gospodaru pri susretu
sa drugim osobam a saoptava njihova imena,
naroito u gospodarevoj preizbom oj agitaciji
ili pri dolasku posetilaca. Kasnije n. oznaava
oveka koji se bavi -* nomenklaturom, tj, koji
odreuje nazive i term ine za neku naunu ili
drugu klasifikaciju. K.M .G .
NOM ENKLATURA (lat. nomenclatura -
oznaavanje putem imena) Skup ili sistem
imena, term ina ili oznaka koje se upotreblja
vaju u nekoj naunoj oblasti ili u umetnosti, a
isto tako i u drugim granam a delatnosti (npr.
industrijskih proizvoda ili trgovakih artikala i
dr.). N. moe biti m eunarodne vanosti, ili
samo u pojedinim jezicima, odnosno samo
kod jednog autora. V. i nomenklator.
K .M .G .
N O M IN A LNI ST IL (lat. nomen - ime) -
Stil koji je zasien upotrebom substantivnih
konstrukcija. Supr. -+ verbalni stil. Sl.P.
N O M OK A N O N (gr. vojioicavtbv) 1. Z bor
nik crkvenih pravila (kanona) i vizantijskih
graanskih zakona o crkvi, kao to je npr.
Prohiron iz 9. v. K od Srba u srednjem veku je
takav n. Svetosavska krmcija. 2. Poseban
zbornik propisa o pokajnoj disciplini, tzv.
486
epitimijni (od gr. s T u tijita kazna), na
Z apadu je to penitencijal (liber poeniten-
tialis). O snovna redakcija ovog n. potie o
carigradskog patrijarha Jovana Posnika iz 6.
v. (KavovtKov, NojjoKaviov). U sastavu ovih
n. nalaze se ispoveniki form ulari ili upitnici,
s bogatom kulturno-istorijskom graom , ali i
sa knjievnog stanovita veoma zanimljivo
oblikovani.
L it.: H . Miuram, flpaeocA aeno upKeeno npaao,
926; H . G . Beck, K irche und theologische L it era tur
im byzam ischen R eich, 1959. D .B .
N O M O S (gr. vojnog ~ prostor; pravno ure
enje, zakon, red) U antikoj muzici
oznaava skalu (bilo ih je pet frigijska,
lidijska, jonska, eolska i dorska). Dalje, n. je
him nika m elodija u gr. lirici, odn. poetak
sam ostalne Instrum entalne deonice, najee
izvoene na kit ari (kitarodski n.). O d lirskog
pesnika T erpanra (7. v. pre n. e.). oznaava
kultsku pesmu, himnu boanstvu. Uopte-
no, n, je m uzika kom pozicija promenljivog
ritm a, i bez podele na strofe. S.S.
nezavreno) Pojava i problem m oderne
um etnosti i knjievnosti, u vezi sa tzv. ->
otvorenim delom (U. Eko). Za razliku od
klasine koncepcije um etnikog dela k ao har
monine, dovrene i savrene celine to izraa
va jednu ideju, ovakvo deto im a karakter
otvorene, nedovrene strukture, ali ne kao
torzo ili kao zateeni fragment, ve kao celina
koja se, p o nameri autora, moe postii tek u
saradnji sa prim aocem (itaocem, posm atra-
em) ili pak koja kao objektivna struktura,
kao realno zbivanje u medijumu i u ivotu
ostaje nedovrena, jer ne izraava prethodno
postojeu ideju, ve je pronalazi u jedinstve
nom reenju. ' M.D.
N O NA (lat. nona deveta) 1. U irem
smislu svaka -+ strofa od devet stihova
(devetostih). Jedna od najreih. Zbog duine
obino se oblikom rim ovanja raslojava na
petostihovni i etvorostihovni deo (abab
cdccd; ababa cdcd i dr.). U francuskoj poeziji
poznata je rom antiarska trodelna n. (aab
ccb ddb). U srpskoj poeziji veoma je retka.
Im a je u Paia i Zmaja. Pandurovi u pesmi
Savremenik upotrebljava tri n. uzastopce,
pored jedne kvinte i dve oktave. 2. U uem
smislu n. je produena - stanca drugom
rimom (b) ispred zavrnih stihova, lako da
se dobij a shema abababbcc. Up. -+ nonarima i
- Spenserova strofa, takoe od devet stihova.
Lit.: -> Strofa. .R.
487
N O NA RIM A (lat. nona deveta i -> rima)
Produenje - stance devetim stihom, koji
se rimuje sa drugom (b) rimom, tako da se
dobija sledea shema: abababccb.
Lil.: -* Strofa, .R .
N O N SEN S-ST IH O V I (engl. i fr. nonsense -
besmislica) Stihovi nelogine ili apsurdne
sadrine, katkad i sa izmiljenim reima,
pravljeni za zabavu deci ili kao hum oristika
poezija. Postoje n. s. nar. porekla, kakve imaju
svi narodi (kao deje nabrajalice, uspavanke,
jezikolomne fraze, i si.), a postoje i umetniki
n. kojim a su najbogatiji Englezi. Najbolji
su autori n. s. Luis Kerol (pravim ime
nom arls L. D odson, 183298), poznat
elom svetu po Alisi u arobnoj zemlji, i
Edvard Lir (1812 88). V. i. klerihju, -+
limerik. D.P.
N ORM A, lat. (pravilo, naelo) 1. D o 18. st.
pod n, se razumijevalo unaprijed postavljeno
pravilo ili skup pravila koja su obavezivala
pisca na odreene knjievne postupke. Pjesni
ko izraavanje podlijee zakonitostim a koje su
oduvijek pobuivale naunu radoznalost i
potrebu za deduciranjem i sistematiziranjem.
T ako izvedena naela antike grko-rimske --*
poetike u evropskom su hum anizm u shvaena
kao vjeni zakoni pjesnitva. Iz uvjerenja d a
se pisanje knjievnih djela dade nauiti, stvo
rena je normativna poetika koja je do u 18. st.
propisivala pjesnicima pravila i traila beziz-
nimno potinjavanje n. I konvencije drutve
nog ivota norm irale su knjievno izraavanje.
Trubadurski pjesnici nisu opjevali svoje indi
vidualno shvaanje ljubavi, ve drutveno
strogo odreene osjeajne modele. Baroknog
pjesnika obavezivao je m otiv prolaznosti ze
maljskih vrijednosti, bez obzira da Ii se radilo
o misaonoj ili ljubavnoj lirici. N orm irani
knjievni izraz nije dozvoljavao puno razvija
nje pjesnike linosti; individualno stvarala
tvo nije ni predstavljalo posebnu vrijednost u
okvirima norm ativne poetike. 2. N. mogu
postati i djela velikih pjesnika. ekspirov opus
im ao je upravo norm ativan karakter za mnoge
mlade dram atiare njem. -> Stiirm und Drang
pokreta, iako su se ba oni svom estinom
okomili na izvana nam etnuta pravila i prizna
vali samo stvaralatvo originalnoga genija.
3. Raanjem svijesti o povijesnom razvitku
ljudskoga drutva u drugoj polovini 18. st.
stubokom se mijenja pojam n. Shvatilo se da
svako knjievno razdoblje u sebi nosi svoje
posebne drutveno-povijesno uvjetovane n.
Pojam n. postao je, dakle, historijskim, upravo
NOVA KRITIKA
kako ga i danas upotrebljava nauka o knji
evnosti. Promijenio se i odnos n. i stvarala
tva. Knjievno djelo izrasta, sm atra se danas,
u suglasnosti s n. ili u odstupanju od nje, ali
ono u svakom sluaju na izvjestan nain
dijalektiki prevladava n. svojom individual
nou i neponovljivou. N au k a o knjievnosti
vie ne propisuje ve pokuava karakte
rizirati sustav form uliranih ili imanentnih
poetolokih naela pojedinoga pisca ili knji
evnopovijesnog razdoblja.
Lit.: H. S chirm beck, D ie Farme,i und die
Sin n lich keit, 1965. I.j.Sek.
N O TA C IJA (lat. notatio beleenje)
Pismena oznaka u tekstu, nastala u doba
aleksandrijskih kom entara antikih spisa, radi
obeleavanja falsifikovanih ili sumnjivih mesta
u tekstu; u srednjem veku su takoe upotreb
ljavane kao oznake kojim a su se m arkirala
m esta u iju se tanost sumnjalo. V. i.
interpolacija. Sl.P.
NOVA KRITIKA - 1. (eng. the New criticism)
K njievno-kritiki pokret ije su osnovne
ideje nikle u Engleskoj posle prvog svetskog
rata, a koji je dobio veinu sledhenika u SAD
sredinom 20. v. Spingarn prvi upotrebljava
term in n. k. 1910. g., imajui na umu Kro-
eova estetika shvatanja. M eutim, opte-
prihvaena upotreba potie iz naslova knjige
am. kritiara Rensom a <J. C. Ransom, The
New Criticism, 1941). U njoj Rensom razm at
ra Eliotove, Riardsove i Empsonove kritike
ideje koje predstavljaju teorijsku osnovu n. k.
ali i shvatanja V intersa i M orisa, koji su ostali
izvan njenih kasnijih tokova. Osim za dela
pom enutih autora, ovaj pokret je vezan i za
pristup Tejta, Vorena, Bruksa, a u manjoj
meri i za poglede Blekmera i Berka. Razvoju
njihovih ideja na irem estetikom planu posle
1950. g. najvie su doprineli Vimzet, Vajvas i
Kriger. Iako n. k. ne predstavlja izgraen
teorijski sistem, distinktivno obeleje daju joj
nekolike zajednike ideje i interesovanja po
m enutih autora. U tom smislu, Riars je
svojim ranim delima (naroito Naelima knji
evne kritike, 1924) odredio kontekst n. k.
tenjom da se dokae i osveti i vrednost poezije
s obzirom na intelektualne pretpostavke i
metode savremenog naunog pozitivizma. Cilj
novih kritiara je odbrana poezije putem
objektivnosti pozitivistikih metoda. U okviru
takve osnovne nam ere i prihvaene kritike
discipline nikla su njihova semantika intere
sovanja, budui da je jezik jedina pozitivno
data realnost knjievnog fenomena. Zbog toga
NOVA KRITIKA
su smatrali legitimnim sam o ispitivanje knji
evnog dela kao semantike strukture, i u tom
cilju stvorili su m etod -* praktine kritike.
Teorijski, njihova odbrana poezije poiva
na ideji -+ organske forme, kojom su se
suprotstavili im plikacijam a naunog poziti-
vizma kao i dualizm u kritikih kategorija
(forma sadraj, figurativno bukvalno, pi
eva nam era knjievna realizacija, delo
poruka, itd.). Za razliku od -* ikakih
kritiara nisu pridavali znaaj specifinostima
knjievnih rodova i vrsta, ve su branili
sutinski pojam pesme, dela jezike umetnosti,
i insistirali na uvek drugaijoj primeni tog
pojma u neogranienom broju pojedinanih
primera (W. K. W im satt, The Verbal icon,
1954).
L it.: T . S. E liot, T he Sacred W ood , 1920; W .
E m p so n , Seven T ypes o f A m biguity, 1930; J. C .
R an so m , The W orld's B ody, 1938; J. C. R an so m ,
The N ew Criticism , 1941 ; C . B rooks, The W ell
W rought Urn 1947; 1. Vidari, Pozitivistika estetika
L A. R ich ard sa . Pogledi, 1953; W. K. W im salt.
The Verbal con, 1954; A. T ate, The M a n o f L etters
in the M odern W orld, 1955; M . K rieger, The New
A pologists f o r P o etry, 1956; S. B iani, N o v a
k ritik a u E ngleskoj i Am erici, U m jetnost rijei,
1958, I I; S. P etro v i, K ritika i djelo \ 1963; . A.
Riards, N aela kn jievn e k r itik e , 1964 (prev.); H .
Ko.u>CBnh, TeopujCKu o n o m H a se KpumuKe, 1967;
J. H risti, N o v a k ritik a : uvod u itanje tek sto v a ,
Izra z, 1967; Nova k ritik a , zb o rn ik (ur. J. H risti),
1973. N .K .
2. (fr. Nouvelle critiqu) Najnoviji knji-
evno-kriticki pravac u Francuskoj 'koji se
karakterie bitnim suprotstavljanjem tzv. uni
verzitetskoj (ili staroj) kritici. O ko 1960. u fr,
knjievnoj kritici zapaene su izvesne nove
tendencije i novi m etodi interpretacije knji
evnih dela, koji su, posle iroke i temeljite
polemike koju su pokrenuli predstavnici tzv.
univerzitetske kritike, pokazali tenju ka kon-
stituisanju u jednu novu kritiku kolu, koja je
nazvana N. k. Proizila kao rezultanta kriti
kih istraivanja 20. v., N. k. je tesno vezana za
izvesne ranije kritike orijentacije, ije ideje, u
jednom zaotrenom vidu, ona nastavlja. Radi
se zapravo o razliito shvaenom i na razliite
naine primenjenom psihoanalitikom postup
ku interpretiranja knjievnih dela, koji je
nastavak itave jedne serije nastojanja da se
otkrivanjem pievih podsvesnih motiva i nje
govih psihikih struktura rasvetli njihova
funkcija u knjievnom stvaranju i u sklopu
itavog dela jednog pisca kao celine. N asuprot
tzv. univerzitetskoj kritici, koja se, iz bojazni
da ne povredi princip objektivnosti, ne uputa
u stvari koje ne moe objektivnim i tanim
488
m etodam a egzaktno da objasni, N. k. nastoji
da delo otkriva iznutra, da vri imanentnu
analizu, osvetlj avaj ui uzajamni odnos psi
hikih i knjievnih struktura. D ok tzv. univer
zitetska kritik a nastoji da delo objasni piscem,
njegovim prijateljstvima, ljubavima, sredinom,
njegovim tem peram entom , psihologijom (ali
ne nesvesnom ve svesnom) i da mu na taj
nain odredi pozitivan smisao, N. k., otkriva
jui unutranje strukture dela, trai da otkrije
kom pleks njegovih znaenja. Jer, po njoj, delo
nema jedno znaenje ve vie, itavu jednu
atmosferu, m ultiplicity znaenja. O na u nje
mu ne trai doslovni, vidljivi smisao, ve ono
to ono skriva u sbi, ono to ne kae, a to se
ipak nalazi u njemu; jer, kako kae Sartr,
knjievnost se sastoji isto tako od utnji kao i
od rei; ono to ona kae dobij a svoj puni
smisao kroz ono to ona ne kae: a to je
upravo ono to ona hoe da kae. N, k,
nastoji u prvom redu da osvetli podsvesno
pisca; ono to ona trai u delu nije svako
dnevni ovek, ve nesvesni, njegove opsesije,
tajne, skriveni mitovi, koji njemu samom
izmiu i kojih nije ni svestan. O na delo shvata
kao manifestaciju pievog nesvesnog kroz
koju se odslikava kolektivni duh vremena i
sredine, k ao manifestaciju simboline prirode.
Ispod svesti postoje fundam entalne pulsacije i
konflikti koje pieva svest ne poznaje ili ih
potiskuje, a koje, takve, potisnute i nepoznate,
utiu na tok misli i senzibilitet. T ako N. k.
postaje kritika dubina. S druge strane, u
svom istorijskom tum aenju del, N. k. se
javlja k ao traenje svih moguih znaenja koje
delo moe da im a u svom trajanju kroz
stolea, neovisno od svoga tvorca, traenje
svega onoga to delo moe d a kae jednom
vremenu. Budui da se preokupacije i saznanja
oveanstva kroz svaku generaciju menjaju,
knjievna kritika, po njoj, treba da u skladu s
tim pristupa istraivanju dela i da oktriva ono
to ona mogu da kau njenom vremenu. Delo
se na taj nain, u k ontaktu sa svakom novom
istorijskom situacijom, sa svakim novim du
hom, transform ie i bogati, ono je u stalnom
nastojanju i obnavljanju. N. k. obuhvata
kritiare najraznovrsnijih orijentacija (m arksi
ste, strukturaliste, psihoanalitiare i dr.).
Njeni glavni predstavnici su: R. Bart, .
M oron, . Pule, S. D ubrovski, . P. Veber,
M. Btano, . Ruso, . P. Riar, . enet, .
Starobinski i dr.
L it.: R. P icard, N ouvelle critique ou nouvelle
im posture. 1965; J. P iatier, L a nouvelle c ritiq u e est-
elle une im p o stu re . L e M o n d e , 1965, 23. oct.; B.
P in g au d , L a nouvelle c ritiq u e et ses dfenseurs,
489 NOVELA

nom inost postupka jedno od osnovnih naela

Le Monde, 6. 1965, 6. n o v .; E . G u ilt on, L a querelle
d e la n o u v elle critiq u e , Le Monde, 1965, 13. n o v .;
izgradnje. Najee sadri samo jedan doga
R. B arh es, Critique et vrit , 1966; J. P. W eber, aj, jedan ili dva karaktera, a zbivanje je
No-critique et palo-critique , 1966; S. D o u b ro v sk y ,
omeeno u vremenu i prostoru. Jedan je njem.
Pourquoi la nouvelle critique, 1966; R. K a n te rs, L a
teoretiar isticao da n. zahtijeva brzu inter
querelle d es critiq u es , La revue de Paris, 1966, ja n .;
venciju, skokovitu ali zanimljivu, uvjerljiv
D . u rik o v i. Jo je d n o m , stari i novi, Putevi ,
1967, 2; Dlo 1967. 8 - 9 , Mogunosti 1968, 5 - 6 . unutranji razvitak i saet, ali znaajan zavr
etak1 (R. Pe). esto je upravo u zavretku
D . .
NOVA STV A RN O ST (nera. Neue Sachlich sadrana zatvorenost novelistikog oblika.
k e it, nova objektivnost, novi realizam) Raspleti fabularne intrige ne trpe ovdje mnogo
O znaka za knjievni pravac koji se u Nema- motivacija, pa je autor esto prisiljen da
koj poeo razvijati oko 1920, kao reakcija na novelu zavri vlastitom intervencijom, zavr
- ekspresionizam, na njegove apstraktne, nim kom entarom ili apelom. N ekada je do
subjektivne, ekstatine i idealistike crte. N. s. voljna samo jed n a jedina reenica da novelu
pokuava da objektivno prikazuje gole inje zaokrui i dade joj puni smisao (A. Flaker,
nice svakodnevnog ivota, esto sa socijalnom U m jetnika proza, Uvod u knjievnost,
tendencijom. Glavni knjievni rod je roman. 1969). Budui da se n. najvie bavi pojedina
Stil je trezven, reportani; deziluzionisanju nom ljudskom sudbinom , ona je preteno
pom ae ironija. O m iljena je biografija. U zatvorena za drutvenu analizu. Njezin se
drami je karakteristian prelaz ka -+ epskom sadraj proiruje autorskim kom entarim a, lir
pozor itu. skim iskazima, upotrebom -+ simbola-- i -
L it.; H . K in d erm arm : V on W esen d er N euen alegorija. N, zbog svoje saetosti ne dozvo
S ach lich k eit , Jahrbuch des Freien Deutschen ljava rairenu - motivaciju. T a injenica pisca
H ochstifts , 1930; H . D en k ler, S ache u n d Stil, D ie prisiljava da je zaokrui i dade eljeni smisao
T h eo rie d er N eu e S achlichkeit, Wirkendes Wort , pom ou vlastitih zahvata. Takav kraj obino
1968. 3; H . L etzen, Neue Sachlichkeit 1 9 2 4 - 3 2 , sainjava jedna jedina reenica kao to je to
1970; K . P r m m , Neue Sachlichkeit , 1972. B..
ovaj sluaj: Ja je vie ne mogu napisati, preda
m nom je ocean m raka i beskrajna no (R.
NOVELA (lat. novus nov; tal. novella M arinkovi Zagrljaj), Iz pedagoko-heuri-
novost; od renesanse dalje literarni pojam) stiekih razloga n. se u prirunicima esto dijeli
1) Teorija knjievnosti govori o n, k ada neko na povijesnu, rom antiku. realistiku, impre-
knjievno djelo ispunjava slijedee sadrajne i sionistiko-naturalistiku, psiholoku, pusto
form alne kriterije: a) saeto zbivanje u trenut lovnu, detektivsku, utopijsku, satirinu, egzo
ku kad je dolo do krizne situacije; b) ovjek u tinu, artistiku i tom e slino. Takve podjele
dogaaju (povezanost sudbine i karaktera); ne kau nita bitno, ali najavljuju problem
c) odluujui obrat ili kristalizacija koja moe koji ova p rozna vrsta predstavlja za istrai
biti zorno uoljiva preko tzv. predm etnog vanje. N. k ao genolokim problem om poeo
sim bola (-+ teorija o sokolu); d) koncentracija se baviti rom antizam . F. legel zapaa njezino
pripovijedanja koja se koristi slinom tehni simboliko znaenje i objektiviranje subjektiv
kom kao -* drama (ekspozicija, zaplet, obrat, nih sadraja. Po njemu, n, je po svojoj prirodi
rasplet i kraj); e) scenski isjeak koji ne drutvena forma, dok tem atski slui zabavi. A,
dozvoljava podrobnije predoavanje miljea, i V. legel i V. Tik upozorili su na neoekiva-
0 duina nije vana; postoje opirne n. i kratki nost o b rata u psiholoko nepripremljenom
-* romani. N ovela je kratki i zatvoreni prozni razvoju -* karaktera. G ete definira n. kao
oblik koji upravo zbog svoje kratkoe ima dogaaj koji se dogodio neoekivano. N a
vru i postojaniju strukturu od rom ana. O na glasio je vrijednost novoga, neuobiajenog i
je najvie i vezana za svoj praoblik usmenoga zanimljivog; sve to izaziva uenje, pokree
pripovijedanja u zatvorenu krugu, a Bokaov fantaziju, lagano dodiruje osjeaj, dok razum
je D e k a m e r o n onaj novelistiki uzor koji je ostavlja posve po strani. U shvaanju da je
kasnije rado nasljedovan i na kojemu se i u 19. bitna znaajka odluujui obrat koje je zastu
st. esto tum aila teorija n. Ve sam termin pao i - neoklasicizam na poetku 20. v. (npr.
kazuje da se radi o neemu to se jo nije ulo, P. Ernst, Dcr Weg zur Farm Put ka formi,
o novoj pripovijesti o nekom dogaaju 1906), renesansna n. i njezina vrsta unutra
(tako je definirao n. i Gete), a njen kratki nja struktura su prototip suvremenih knjiev
oblik ne daje mjesta za opirne opise i nih nastojanja. Poeci n. nalaze se u miletskim
retardacije. Apstrahiran]e i koncentracija njen priama, pustolovnim i ljubavnim, iji se
je osnovni nain oblikovanja grae, a eko motivi nalaze i u Petronijevom Satirikonu; ti
NOVELA
motivi bili su poticaj srednjovjekovnim truba
durima, a u sjevernoj Francuskoj ivjeli dalje
u conles ili fab/el (od lat. fabefla priica, u
mnoini - fablio). Bez obzira na to, n. je
postala literarni pojam tek od Bokaa naova
mo. Svojim djelom Dekameron Bokao je dao
u uokvirenoj tehnici doivljaje desetero ljudi,
koji se, sklonivi se od epidemije kuge, zabav
ljaju pripovijedanjem i time krate vrijeme to
su ga proveli u dobrovoljnoj karanteni. Boka-
ov je primjer mnogo nasljedovan: kod Engle
za oser pie Kenterberijske prie, kod Francu
za M argerit de N avar stvara Heptameron (ari
stokratske drutvo koje se srelo u sam ostanu
pripovijeda n. Sedam dattd), dok su u panjol
skoj najpoznatije Uzorne novele, koje je napi
sao Servantes. Cikliziranje n. u vee prozne
cjeline ostalo je i kasnije privlano (npr.
Turgenjevijevi Lovevi zapisi, K. . alskoga
Pod starim krovovima, M. Krlee H rvatski bog
Mars i dr.). M ogu se ciklizirati i u romane, to
je neke teoretiare navelo na misao da se ta
prozna vrsta razvila upravo iz n, Neki primjeri
iz knjievnosti m orfoloki su to m e ja k o slini
(Servantes, Don Kihot, Le Sa, ii Bla ili
Gogolj, M rtve due), ali se teza povijesno ne
moe braniti jer je razvoj obiju proznih
mogunosti usporedan i neovisan jedan o
drugome. Renesansna je n. svojim okvirom i
drutveno-zabavnom tem atikom aktualna i u
njem. rokokou: K. M. Viland i Gete, ali sve
vise obuhvata etika razm atranja; zabavni se
karakter n. pretvara u prohlem atsko i sudbo
nosno pripovijedanje. Taj je prelaz oit u djelu
H. Klajsta. K lajstova je n, (npr. Miehae/
Kohlhaas) opsjednuta neprevazienom pro-
tivurjenosti: kako da ovjek ispuni svoje
boansko poslanje u svijetu koji mu se neprija
teljski suprotstavio. Rom antiari su n. iskori
stili za unoenje motiva bajki (umjetnika
bajka). V. Tik i E. A. T. H ofm an Klajstovoj
su psihologizaciji dodali udesno i neobino,
dok je K. Brentano najuspjelije spojio magij
sko s profanim. Mijeanje jave i sna, bajke i
zbilje, vodilo je sve vie u ekstrem; krajnji je
tematski stupanj rom antike n. u somnambu-
lizmu i osobenjatvu. Preko prelaznog razdob
lja od rom antizm a ka realizmu, u drugoj se
polovici 19. v. n. najjae razgranala i postigla
najvee umjetnike uspjehe. Prem a svojstvima
u to je vrijeme podijeljena u tri skupine: a) n.
raspoloenja s temom sjeanja i ja k o razvije
nim lirskim sastojcima, b) psiholoka n. sa
suvremenim problem om i c) tragina n. s
temom pojedinane sudbine (F. Gril pare r. A.
tifter, A. D roste, G. Keler, K. F. Majer, T.
torm, P. Hajze, V. Rabe i dr.). istodobno n.
490
se razvija i u drugim sredinama. Fr. knjiev
nost ima vrsne noveliste meu piscima kao to
su P. Merime, Stendal, A. Dode, G. de M opa
san, P. Bure, P. Loti i dr.). N. se razvija u
svjetskim razmjerim a i u D anskoj (J. P.
Jakobsen, H. Bang), dok rus. novelistika 19. v.
ini posebno vrijedno poglavlje (A. S. Pukin,
N. V. Gogolj. L. N. Tolstoj, N. S. Leskov, I.
S. Turgenjev, A. P. ehov i dr.). N aturalizam
u razvoj n. ne unosi nita bitno novo, znaaj
nije inovacije dolaze tek s pojavom m odernih
strujanja na prelazu u 20. st. Pretjee moderne
n. bili su ehov i M opasan. O d formalnih
obiljeja m oderne n. meu najznaajnije spa
daju -* unutranji monolog i -* tok svijesti.
G lavna je tema unitavajui prodor ivota u
sudbinu osamljena ovjeka. ivotu koji je
banalan i siv od m onotonije, suprotstavljena je
smrt, koja je kraj patnje i bola, a istodobno i
preduvjet za duhovno i umjetniko (u naim
su knjievnostima tipini primjeri 1. C ankar ili
A. G . M ato). Ekspresionizam je vie oplodio
liriku i dram u, proza je ostala po strani. N. je
u to vrijeme postala poprite svjesnoga bijega
od psihologizma, njezine su vidljive osobine
patos, -+ ekstaza i groteska. Za
F. K afku, kao najznaajnijeg predstavnika,
ekspresionizam ak u jezikom pogledu nije
znaio nita, ali je donio njegovo umjetniko
o s t v a r e n je ; ekspresivno preobraavanje pred
meta u govorenju snova. Najnovije je vrijeme
razbilo vrstu strukturu n. koja s jedne strane
postaje -* kratka pria, dok se s druge sve vie
pretvara u mali -* roman. U jugoslav. knjiev
nostima najznaajniji su novelisti: L. Lazare-
vi, S. M atavulj, S. Sremac, B. Nui, I.
Andri, V. Desnica, A. Isakovi, A. enoa, V.
N ovak, A, G. M ato, M. Begovi, M. Krlea,
S. K olar, R, M arinkovi, V. Kaleb, S. Novak,
A. oljan, J. Kersnik, 1. Tavar, I. Cankar, S.
G rum , I. Pregelj, P. V oranc, C. Kosma, A.
Hieng i P. Zidar, E. Ko, A. Tima.
L it.: H . L ilienfein, Z u r G esch ich te und T h e o
rie d er N ovelle, Literarisches Echo , 1914, 17;
R. M. M itchel, Heyse and his Predecessors in ihe
Theory o f Novel, 1915; E, A u erb ach , Zur Technik
der Frhrenaissance-novelle in Italien und Frankreich ,
1921; H . P ongs. G ru n d lag en d er deutschen N ovelle
des 19. Ja h rh u n d e rts , Jahrbuch des Freien Deut
schen Hochstifts, 1930; H. P ongs, Mglichkeiten des
Tragischen in der Novelle, 1932; R. P etsch, Wesen
und Formen der Erzhlkun.st, !9433; H. R osenfeld.
D ie N ovelle als literarische G a ttu n g , Gennanisch-
Romant'sehe M onatsschrift , 1951, 33; A. M u lo t, D ie
N ovelle u n d ihre In te rp re ta tio n , Deutschunterricht
1951; B. v o n W iese. Die deutsche Novelle von Goethe
bis Kafka. 1956 -1 9 6 2 ; S. T ren k n er. The Greek
Novel in the Classical Period , 1958; F . MaTlini, D ie
deu tsch e N ovelle im brgerlichen R ealism us. Wir-
491
kendes W ort, I960, 10; E. K . B ennett, A History o f
the German Novel, 1961; K . R. P olheim , Novelten-
theorie und Novellenforschung, 1965; . von W iese,
Novelle, 19673; W. K u n z, Novelle, 1968; B. v. W iese,
Novelle, 19694 ; D . L o C icero, Novellentheorie, 1970;
H . S tein h au er, Towards a Deniiion o f the Novel,
1970; J. L eib o w itz, Narrative Purpose in he Novel,
1974, J.R
2) N arodna pripovetka realistike sadrine, po
strukturi veinom bliska -* bajci. Termin je
skoranji, uslovan, pozajmljen iz pisane knji
evnosti, zahvaljujui izvesnoj podudarnosti sa
novelama Bokaovog tipa. K od nas ga prvi
put dosledno upotrebljava V. ajkanovi (Srp
ske narodne pripovetke^ 1927). Karadiev
termin za novelu je muka pripovetka; u
njoj nema udesa nego ono to se pripovijeda
rekao bi ovjek da je zaista moglo bili
(Srpske narodne pripovijetke, 1853). N. kao
tip kompleksne narodne pripovetke spada u
podruje m eunarodne pripovedne batine.
N ekim a od njih nalazimo traga jo u ind.
zbirkam a, u ar. Hiljadu i jednoj noi ili
persijskom Hiljadu i jednom danu, u antikoj
gr. i lat. knjievnosti, u svetakim legen
dama i -* egzemplima. Renesansa obiluje
zbirkam a pripovedaka od kojih veliki broj
predstavljaju novele (Bokaov Dekameron,
Straparoline Noi, Bazilov Pen tamer one). K od
nas beleenje n. poinje od V. Karaia. unapred pripremljenog izlaza iz teke situacije
M noge n. se od - bajke razlikuju sam o po
sadrinskoj sutini dogaaja, a ne po svojoj
strukturi. Ista pripovetka moe se pojaviti i
kao bajka i kao n. ve prem a vrsti atributa
njenih linosti i am bijenta. (U Karaievoj
bajci K ako su radile, onako su prole dobru
i zlu devojku nagrauje i kanjava ala, a u n.
iste sadrine obina baba, bez m aijskih svoj
stava.) D ogaaji u n. nemaju dimenzije fanta
stinog, ali se H . , teei zanimljivosti, dri
neobinog i uiva u iznenadnim, esto duhovi
tim obrtim a, koji se, nasuprot bajci, zasnivaju
na izvesnom psiholokom razvitku likova,
m otivisanosti njihovih postupaka, na jednoj
u zro noposledinoj povezanosti dogaaja,
na jedinstvu epizoda. Jarko naglaene i pre
uveliane situacije u kojim a se nosioci radnje
kreu m oraju biti verovatne, mogune i naj
ee proisticati iz svakodnevnog ivota. Junak
n. uvek uspeva da izbegne sm rt (mnogobrojne
npr., o oveku koji nosi pismo o svome
smaknuu), ali ne zahvaljujui svojoj neranji
vosti, ili udotvornoj pomoi natprirodnih
pom onika, kao u bajci, pa ak ni samo
zahvaljujui srenom sticaju okolnosti, ve
zbog prividne mogunosti ju n ak a n. da kon
taktim a s drugim linostima pripovetke menja
dalji tok dogaaja, Susreti ljudi u n. om ogua
NOVELA
vaju njihove meusobne uticaje; lik se razvija,
menja, nekada prerasta u svoju sopstvenu
suprotnost, u okviru same prie. U tome je
tajna dinaminosti svakoga lika n., nasuprot
crno-beloj tehnici slikanja bajke. U n. o
oklevetanoj eni, verna ena gotovo strada, jer
na mua utiu rei spletke; u n. o opkladi u
vernost ene, m u umalo ne gubi ivot, jer
poveraje lanom dokazu: n. o ukroe
noj goropadi predstavljaju fino psiholoko
nadigravanje: u poznatoj pripoveci Dram
jezika m udra ena svojom dovitljivou pre
vari sudiju, te spase mua. Junak se u n.
izvlai iz nevolje, iz najudnovatijih, gotovo
bizarnih situacija sopstvenom snaialjivou ili
domiljatou svojih pomagaa. Predviena
shema dogaaja, sluajni sticaj srenih
okolnosti koji unapred daje reenje potrebno
za kasniji iznenadni doivljaj junaka
izvor su junakove moi, U mnogobrojnim n.
m om ak kupuje, teko zaraenim novcem, one
savete kojima e se kasnije usreiti. Suprotnim
pravcem od poslovice, koja formulie savete
na osnovu iskustva, n. zahteva a se saveti
potvrde linim iskustvom. U koliko se saveti
parodiraju (savet: T riput razmisli pre nego
to progovori; iskustvo zapaljena kua), n.
prerasta u aljivu priu. Ova konstrukcija
(u bajci pom ou arobnih predm eta, natpri
rodnih, zahvalnih pomonika) dolazi do izra
aja naroito u n. o enidbi ili udaji s
preprekam a, koje, iako na ivici nesavladivog,
ostaju u granicam a ljudske moi. (Svinjare
unapred vidi tri belege careve keri koje treba
da pogodi tokom takm ienja prosaca, Care
va ki i svinjare, K arai, 1870, br. 65;
seljanka carica trai od m ua potvrdu da,
ukoliko je ikad otera, moe iz kue poneti ono
to joj je najmilije, te ponese cara, Djevojka
cara nadm udrila, K aradi, br. 25.) Rea-
vanje zadataka-zagonetaka postaje u mnogim
n. glavna poenta kojoj se podreuje itava
fabula. U prvi plan dolazi duhovito, esto
samo verbalno nadigravanje (obane zame-
njuje kaluera i uspeno odgovara na sva
careva pitanja, ta car misli, N. auli, I, 3,
br. 95); zatim nadlagivanje (dete uspeno nie
la za laju te nadlae i osu, La za
opkladu, K aradi, br. 44); ili takmienje u
podvaljivanju (Dva novca, K arai, br.
47); te se novela um nogom e pribliava vie-
epizodinoj aljivoj pripoveci. U koliko pitanja
i odgovori, zadaci i reenja postanu sami sebi
svrha, i gubei svaku prethodnu motivisanost,
prestaju da budu deo fabule izdvajaju se
kao posebna epizoda i podudaraju se sa
NOVELETA
pravom zagonetkom pitalicom; s druge strane,
svojom jednoepizodinou tendiraju ka alji
voj prii.
Lit : -+ Narodna pripovetka. N .M .
NOVELETA (fr. novelette) ~ Po obim u i
bitnim odlikam a ini prelazni oblik izmeu
novele i -* kratke prie, im a koherentnu
strukturu - kratke prie, ali u veoj meri
razvija karakter junaka, temu i radnju sa
simbolinom porukom koja biva razreena
efektnom poentom . D anas n. oznaava kratku
lirsku priu koja ima zaokruen ali nedovoljno
razvijen sie. Klasini primeri su: H. Dejms
Okretaj zavrtnja (Turn o f the screw), D. R.
K onrad. Srce tame (Heart o f Darkness). V.
-+ kratka pria. M .M at.
NOVI ROMAN (fr. nouveau roman) Fr.
romansijerska kola nastala 50-ih godina 20.
v. koja predstavlja najznaajniji vid novijeg
evropskog -* psiholokog romana, slui se
tehnikom toka svesti, aktualizuje K afkino
vienje oveka kao opredmeenog bia i u
sprezi tih elemenata s vlastitim doivljajem
moderne istorije i oveka stvara svoj osoben
umetniki svet. Najznaajniji n. r. su: Portret
nepoznatog (1947), M art ero (1953), Plane tari-
jum (1959) N atali Sarot; Gume (1953), U
lavirintu (1959), aluzina (1957) Alen Rob-
-Grijea; M oloa (1951) S. Beketa; Raspored
vremena (1956) i hm enjena odluka (1957) M.
Bitora; Moderato Cantabile (1958) M. D irasa;
Vetar (1957) K. Simona i dr. Poetkom n. r,
moe se smatrati 1953. godina kada je objav
ljen prvi Rob-G rijeov rom an Gume, o kome je
R. Bart ve sledee godine pisao s oduevlje
njem u poznatom asopisu Critique (K ritika ).
Osnovna stvaralaka usmerenja pojedinih no
vih rom ansijera bila su dosta razliita: za
N. Sarot najvaniji je, po njenim vlastitim
recima, sitan istinit dogaaj koji otkriva
beskrajno bujanje psihikog ivota i velike,
jo nedovoljno rasvetljene oblasti nesvesnog;
nastojanje Rob-Grijea, po Bartovim recima,
ima za cilj da zasnuje rom an na povrini, da
sagleda svet oima oveka koji hoda gradom ,
koji nema drugog vidika do okolnog prizora,
koji nema druge moi do one to mu daje oni
vid; Beketovo delo predstavlja priu, koja
se neprekidno ponavlja, o oveku osuenom
na lutanje, u oekivanju sve problem atinijeg
spokoja iji bi najvii oblik bio unitenje.
Socijalna objanjenja n. r. neki kritiari nalaze
u pasivnom karakteru posm atraa1 koji ljudi
kao pojedinci dobijaju u m odernom drutvu,
u onom to m odem i sociolozi nazivaju de-
492
politizacijom, a to je u stvari mnogo dublja i
vanija pojava koja bi se, u rastuoj gradaciji,
mogla oznaili sledeim term inim a: depolitiza-
cija, desakralizacija, dehum anizacija, reifika-
cija (L. G oldm an). O tu d se kao jedno od
osnovnih obeleja n. r. odreuje strukturalno
jedinstvo izmeu lika i predm eta, izmenjenog
u smislu vie ili manje radikalnog iezavanja
lika i korelativnog isto toliko radikalnog
jaanja samostalnosti predm eta (isti). U n. r.
pojedinac nije vie najvaniji deo realnosti; on
ustupa mesto svetu predm eta koji dobija
samostalnu, od oveka nezavisnu strukturu.
Z ato opis dobija sredinje mesto u kompozi
ciji; u optici tog opisa nem a epske retrospek-
cije i objanjavanja nego se stvari naprosto
fiksiraju u jednom trenutku svog trajanja.
Pisac u takvom rom anu nije vie vodi i
tum a, ve neutralan posma tra (kako se i
zove jedan od ovih rom ana) koji objektivno
belei ono sto lica u rom anu vide i to se pred
njim a i s njima deava. Jedina m aterija koja je
za pisce n. r. vredna istraivanja jeste odnos
oveka sa stvarim a koje ga potiskuju, odnos
sa postvarenim svetom, i u njihovim delima
taj odnos, a ne ovek, izbija u krupni plan. No
iako je u svojoj tehnici pre svega predoavanje
jednog takvog sveta, n. r. nije gola intelektual
na konstatacija jednog stanja, nego u
svojim najboljim trenucim a pun umetniki
izraz njegovog celokupnog ljudskog smisla i
znaenja, um etnost koja se ne nudi kao
parafraza nego kao imaginativna realnost iji
smisao italac u krajnjoj liniji m ora nai u
svojim vlastitim reakcijam a na nju.
L it,: N . S a rra u te , L 're du soupon, 1956; M .
K a rau lac, Sm erovi novijeg fran c u sk o g ro m an a ,
Izr a z I960, 1 2; A. R o b b e -G rillet, Pour un nouveau
rom an, 1963; J. B loch-M ichel, Le p rsen t de
P inicatif, E ssai sur le nouveau rom an, 1963; R.
B arthes, Essais critiques, 3964; L, Ja n v ier, Une
parole exigente L e nouveau rom an, 1964; P.
M atvejevi, R o m a n i novi ro m a n u F ra n cu sk o j ,
S avrem enik, 1964, 7; isti: R o m an sijer A. R o b -G rije
i njegov m it, S av rem en ik , i 964, 12; I. D im i,
N ova koncepcija linosti u delu N a ta li S arot,
K njievnost 1966, 10; J. R ica rd o u , P roblm es du
nouveau rom an, 1967; A. R o b -G rije, N ovi ro m an ,
novi ovjek, P utevi, 1967, 5; J, o lo v i , D a li novi
ro m a n d o n o si n o v a reenja, D elo 1967, o k t.; L.
G o ld m a n , Z a sociologiju rom ana, 1967 (prev.); M.
Ili, p red g o v o r knj. L. G o ld m a n a , Z a sociologiju
rom ana, 1967 (prev.); A. R o b -G rije, O d realizm a
d o realnosti, K njievne novine i 968, 339; A. R ob-
-G rije, V rijem e i opis u sav rem e noj prii, P ulevi,
1968, 6; M . G lovinjski, R ed, haos, znaenje,
Izr a z, 1969, 2, 3, 4, 5 6; J. S tu rro c k The French
N ew N ovel, 1969; J. R ic a rd o u , Pour une thorie du
nouveau rom an, 197; S. H e a th , The N ew Roman,
1972. S .K .- D . .
493
N O VI SLATKI S T IL - Dolce stil nuovo
N O VIN ARSTV O (ili novinstvo, urnalizam,
prem a fr. journal dnevnik, dnevne novine)
Sistem i proces inform isanja o razliitim
prom cnam a empirijskog i duhovnog sveta; ili,
uopte, pisanje i izdavanje dnevnih i periodi
nih novina. Strasno preokupirano dogaajim a
dana i totalitetom stvarnosti, n. im a kao
osnovno sredstvo pisanu (tam panu) i govor
nu (radio, televizija) re, a kao osnovnu svrhu
vest, izvetavanje i tum aenje o najnovi
jim, najaktuelnijim pojavam a i zbivanjima u
drutvu, to se objavljuje u dnevnim i peri
odinim novinam a, preko radija i televizije, a
to pie novinar kao posrednik izmeu onoga
to se deava i itaoca, odnosno sluaoca-
-gledaoca. N. se u svojim rudim entarnim ,
razgovetnijim oblicima javlja u antikom
Rimu (-> acta diurna), da bi posle pronalaska
tampe poela G utenbergova era sve
intenzivniji razvoj osnivanjem najpre pe
riodinih novina (u Nemakoj 1609, u Engles
koj 1620, u naim krajevima pred kraj 18. v.),
a zatim (u 18. v. i kasnije) i dnevnih listova,
kada krajem 18. v., u Francuskoj, nastaje i
pojam n. ili urnalizm a. Prvobitno u slubi
drave, kao prenosilac zvaninih odredaba i
zakona, n. se potom razvijalo ka sve veoj
(relativnoj) autonom nosti, kroz bezbrojne
devijacije i zloupotrebe svoje moi i svrhe,
bivalo prezirano i m anipulisano, nastojei
ipak uvek da ostane to slobodnije u izboru i
saoptavanju injenica koje form iraju dem o
kratski duh, javno miljenje, kulturna, politi
ka i drutvena stanovita kao elemente svesti,
uticaja, kohezije meu ljudima i socijalnim
grupacijam a. Posebno je znaajna uloga n. u
vremenima revolucionarnih akcija radnike
klase i socijalistikih drutvenih prom ena i
preobraaja. Iz n. i njegove sloenije, staloe-
nije forme, -> publicistike, potekao je znatan
broj istaknutih dravnika, politiara, javnih i
kulturnih radnika. M oderno, progresivno n.
donosi nove, visoke politke, m oralne i estet
ske kriterijume i odupire se vulgarnom , ispra
znom senzacionalizmu, jednoobraznosti i
povrnosti, teei ka sve privlanijoj i otvore
nijoj kom unikativnosti u to istinitijem, tani-
jem i objektivnijem obavetavanju. Pisano
ivim, vibrantnim i sugestivnim stilom, n.
doprinosi razvitku jezikog izraza, a u ranim
epoham a stvaranja knjievnog proznog izraza
(kod nas npr. u drugoj polovini 19. v.) imalo
je znaajnog udela u form iranju proznog stila.
U svojoj kolektivnoj mozaikoj formi i u
m nogostrukosti svoga inform ativnog i anali
NOVINARSTVO, KNJIEVNO
tikog materijala n. se razvrstava u razliite
oblike tehnike opremljenosti, rubrike, vidove
i strukture izraza, vrsla i anrova, koji se
mogu grupisati po stepenu obuhvatnosti gra
e: (1) vest, izvetaj, (2) -* beleka, osvrt,
uvodnik i komentar, drutvena bronika, recen
zija, -* lanak, (3) -* intervju, anketa, i (4)
skica, -+ feljton, reportaa, s tim to od njih
na radiju i televiziji nastaju i specifini, meo-
viti oblici, sve o uloge kom pjutera u n.
bliske budunosti. N a ovoj taki istovremeno
poinje i dodir i proim anje n. sa knjigom i
knjievnou (-* novinarstvo, knjievno).
L it.; J. CKcpjnili, H cm opujcuu n p eiieg (.mene
lumaM ne 1791 1911, 1911; F . Pavei, Suvrem eni
urnalizam i ja v n o m iljenje, 1936; D . Sulejm an-
pai, u rn a liza m razara oveanstva i novinstvo sa
najm anjom m erom urnalizm a, 1936; 1. Hergei,
H rva tske novine i asopisi do 1848, 1936; . St ojk.ci
vic, B ib lio g ra fija p u b lik acija iz o blasti sredstava
in fo rm isa n ja 1945---1965, N ovinarstvo, 1965, 2,
i 1967, i; C. riayHOBHfi, H oeuuapu, 1967; M.
M a k lu a n , P oznavanje optila - ovekovih produe-
ta ka . 1970 (prev.); . K am p ereit, L enjin i novi
n arstv o , N ovinarstvo, 1970, 3 4; J. Boievi i
g ru p a a u to ra , Iza zo v kiberneiici, 1971; D . Slavkovi,
N ovinar i novinarstvo, 197!; M . L. Jo h n so n , The
New Journalism : The U nderground P ress, the A rtists
o f N onfiction, a n d Changes in the E stablished M edia,
1971; S. V asi, P sihoiingvistika i novinarstvo,
N ovinarstvo, 1972, 1 - 2 ; M . J. A rlen, N otes
on th e New Jo u rn alism , The A tla n tic , 1972, maj i
ju l; . ulc. N o v o n o v instvo evanelje po
W o lieu , Telegram 28. VII i 4. V III 1972; A. D.
U rsu l, In fo rm acija u sav rem en o m drutvu, N ovi
narstvo, 1972, 3 4; U. E ko, K ultura, informacija,
kom unikacija, 1973 (prev.); M. M a k lu an , G uten
bergova galaksija, 1973 (prev.); D. Slavkovi, Uvod
u novinarstvo, 1973. M .I.B
N O VIN ARSTV O , K N JI E V N O - G rani
no podruje izmeu literature i urnalizma,
odreeno prisustvom i uticaje.ni knjievnosti u
novinarstvu. T u spadaju neke knjievne teme
koje su se vie ili manje prilagodile novinar
stvu (saimanje pripovetke u - kratku priu,
zatim - roman u nastavcima itd.) i manje ili vie
uspele da sauvaju duh i umetnike osobenosti
svoje prvobitne forme, prerastajui, posred
stvom novih, elektronikih tehnologija i medi-
jum a, u nove knjievne oblike (-* radio i
televizijska drama itd.). Pod k. n. mogla bi
se porazum evati i novinarsko-reporterska -*
proza sa knjievno-umetnikim i dokum entar
nim pretenzijama i rezultatim a (-* feljtoni, -*
putopisi, -> reportae, intervjui i dr.). S tim u
vezi k . n. je, najzad, i sve ono od knjievne
vrednosti to je, objavljeno u novinama, pre-
NOVINSKA K R IT IK A
tam pano potom u knjige. Pokret knjievnosti
prema -* novinarstvu postaje izrazitiji poet
kom 18. v., kad R. Stil i D. Aison nastoje
da u listovima The Tatler i The Spectator
(koje je Stil pokrenuo), u napisima u kojima se
kom binuje suptilni hum or sa moralnim pou
kama, izvedu knjievnost i filosofiju iz kabine
ta i biblioteka medu iru publiku. Slinih
pokuaja bilo je i ranije (Volter, Didro,
Aretmo za koga je reeno d a je prvi
novinar u knjievnosti). Povezivanje knjiev
nosti i n. u prvoj polovini 19. v. bilo je, navodi
A. Hauzer, revolucionarni dogaaj (i korak ka
demokratizaciji literature), dogaaj gotovo
ravan nekim tadanjim velikim naunim pro-
nalascima, sa podjednako znaajnim kultur
nim i sociolokim aspektima. No ta veza je, sa
m anipulacijama i zloupotrebom n., estim
bojkotom knjige u novinam a i jaanjem vul
garne, senzacionalistike, tzv. ute tampe,
kasnije izazivala nesporazume, otpore i ne
odobravanja, katkad skoro istovremeno i kod
istih linostima. Knjievnost je talenat, novi W eltliteratur der G egenw art, 1924; S. imi,
narstvo rutina, apodiktiki je difinisao A. G.
M ato, da bi ubrzo govorio o knjievnosti
koja se s boljim novinarstvom ve poistove-
tila. Ovdje u Parizu svi su veliki pisci i veliki
novinari. Posle prvog svetskog rata k. n.
poelo je intenzivno da se iri i razvija, pa je,
npr., ideja o reportanom rom anu, rom anu-
-reportu (izvetaju) podstakia ipak u Nema-
koj, Sovjetskom Savezu, ehoslovakoj m no
ge ustre rasprave i donela niz ela kao
ivopisne dokum ente tog doba. U najnovije
vreme nastaju hibridni knjievno-novinarski
anrovi i pojavljuju se nove tendencije i
metodi u izdavakoj delatnosti, kao i sve vea
neophodnost modernog, sistematskog infor-
misanja; tako se nekadanji razdor, pred-
ubeenja i nepoverenje prem a mogunostima
saradnje knjievnosti i novinarstva, i olako,
preterano poverenje u te mogunosti, postepe
no prevladavaju staloenom kritikom ravno
teom u razumevanju m eusobnih veza, po
sebnosti i razlika. Izmeu knjievnosti i
novinarstva razlika je ta to je novinarstvo
nemarno, nepovezano, predm etno, a knjiev
nost je stvar izgradnje, zrelosti i iz vaga na na
due vremenske razmake. Pa ipak ima novi
nara koji ovje-onje daju barem odlomke
najpotresnije, najivlje, n aj sav remen ije knji
evnosti, pisao je T. Ujevi. Ima pisaca koji
su u knjievnost uli iz novinarstva, kao
reporteri (E. E. Ki, E, Hemingvej, kod nas Z.
Dum hur); ije su se knjige, u celini ili
fragm entarno, najpre pojavile u novinam a (O.
de Balzak, E. Si, K. apek, A. G . M ato);
494
koji su kao reporteri i feljtonisti stekli svetski
ugled (D. Rid, K. M alaparte, J. Fuik, I.
Erenburg); u ijem uzgrednom publicistikom
i novinarskom radu ima neosporne duhovne,
kreativne vrednosti koja nadrasta povode ili
prigodnost takvog rad a (V. Petrovi, T. Uje
vi, I. Sekuli, I. Andri); koji su pomou
novinarstva i ~> publicistike bitno dopunili
svoju literarnu fizionomiju, angaovani smisao
svog stvaranja (A. Cesarec, J. Popovi, O.
Davio, D. osi) ili u k, n. pronali svoj novi
umetniki stil i lik i nov knjievni duh n. k.
(A. M oravija, T. K epot, N. M ajler). Najei
(difuzni, sinkretiki) oblici k. n, su -> novinska
kritika, knjievni ~+ lanak, kozerija i
humoreska, -+ feljton, knjievna i putopisna
-+ reportaa; potom kratka pria, >roman
u nastavcima, -* putopis, esej, poezija,
~-+ pesma u prozi, to sve privikava i uvodi i
obinog itaoca novina u knjievno stvara
latvo.
L it.: P. F ech ter, D ic h tu n g u n d Jo u raalism u s ,
R e p o rta a i rep o rt , O bzor 6. X I 1934; F. Pavei,
Suvrem eni zurnaHzam i ja vn o m iljenje, 1936; A. G .
M a to I, N a i ljudi i krajevi, 1937; B. "Rocuh, Kp<>3
Kibuie u K fb im em o cm , 1937; . L uka, P ripovije
dan je i opisivanje?, Sa vrem en ik, 1937; A. G . M ato,
D ojm ovi, 1938; isti, K ritike, 1940; T . S. E lio t, P oints
o f Viewf 1951; S, im i, L iterarn i urn alizam .
Krugovi, 1952, 7; K. apek, P oznem ky o tvorbe, 1959;
A. R. im i, D jela proza U , 1960, M . G iv g a r,
U m eni reportde, 1961; A. H au zer, Socijalna .storija
um etnosti i knievnosti, 1962 (prev); T . Ujevi,
Feljtoni / i F eljtoni 11, P u to p isi, 1965; D . ivkovi,
Teorija kn jievn o sti, 197110; M M a k lu an , Guten-
bergova g a laksija , 1973 (prev); n . f l p o in h , J3,Be
B pcre m icane pe^H, K fb u x e e n e noeunc 1, V 1974;
F . F . B ond, Introduction to Journalism , 19612; J. D.
D o d g e, The P ractice to Journalism , 1962. M .I.B .
NOVINSKA KRITIKA Specifina forma
knjievnoumetnike kritike koja se pojavljuje
u dnevnim i periodinim (knjievnim) listovi
ma ili u posebnim kulturnim dodacim a novi
na, a bavi se knjigama, knjievnou i drugim
umetnostima, radiom i televizijom. Po spolja-
njoj formi n. k. je deo novinarstva, odnosno
knjievnog novinarstva (-+ novinarstvo, knji
evno), a po sutini ona je deo knjievnosti,
ukoliko je stvaralakim knjievnoumetnikim
duhom proeta i osmiljena; funkcionalna je i
svrsishodna kad postie intelektualni i kriti-
ko-interpretativni, analitiki maksimum na
onom minimumu prostora koji joj je u novina
ma odreen; relativno ravnopravna sa ostalim
oblicima ispoljavanja kritike rei, postavlja
estetske i dr. zahteve i duna je da im i sama
udovolji. O na je aktuelna hronika, mozaik ili
495
serija miljenja, inform acija, deskripcija i
sudova, za razliku od knjiga (monografije,
obimne studije) koja pretpostavlja prou bije-
niji studijski odnos i sistematinije i objektivi-
zirano izlaganje. Poevi da se naglo razvija u
19. v., sa ekspanzivnim razvojem novinarstva,
novinska kritika ili kritika savremenika (A.
Tibode), kritika iz dana u dan (I. Sekuli)
usm erava se prem a svome sadanjem knji
evnom vremenu i delima koja u njemu
nastaju, otvorena prem a duhu tog vremena i
trenutka, iji smisao treba da spozna i pro
tumai, uvodei stvaraoce i njihova dela di
rektno u sferu prvog razum evanja. T ako je
ona u znatnoj meri doprinela da -* knjievna
kritika postane ira praksa i razvijena discipli
na, pa ak, kao u nemakoj nauci o knjiev
nosti, da bude izjednaena s knjievnom kriti
kom, tj. da ova posiednja bude svedena na n.
k. iako prem a n. k. postoje otpori i predrasu
de, danas je piu ne samo novinari nego i
knjievni kritiari, pesnici i prozaisti. Predmet
njihove panje je knjiga (ili knjievni problem)
koji sami po sebi imaju vrednost i znaaj vesti,
ili je pak taj znaaj u temi kojom se knjiga
bavi, ili, iznad svega, u kulturnoj, knjievno-
-estetskoj novosti i vrednosti knjige. N. k.
donosi uglavnom obavetenje o delu i piscu,
osnovnom problemu dela, kao i o poziciji i
doprinosu dela ukupnom opusu njegovog
tvorca, anru, savremenim knjievnim kreta
njima i knjievnoj um etnosti uopte, sluei
tako kao prvi posrednik izmeu knjige i
italaca. O rijentisana prem a publici, knjigama,
knjievnom ivotu i knjievnosti, n. k. se
usredsreuje i na samu sebe: zasnivajui se na
brizi i ljubavi prema pesnikoj rei i samoj
knjizi, zastupajui savremenost i m odernost, i
teei da bude anim ator za nova pesnika
dela, ideje i vrednosti, ona istovremeno auto-
kritiki problem atizuje i samu sebe i svoje
tekoe da bi se odbranila od vlastite konven-
cionalizacije, impresionistike povrnosti, sa
m ozadovoljstva i osione, netrpeljive iskljui
vosti. U svojoj dinaminoj strukturi i
operativnosti (brzini delovanja) n. k. se javlja
pod raznim imenima i form am a, razliitog
intenziteta i obuhvatnosti: u nekim svojim
manjim oblicima kao beleka, osvrt,
> recenzija, - marginalija; uzgred, kao -
intervju, feljton, > kozerija; i najzad, kao
kritiki komentar, -+ prikaz, - lanak to later L a tin L itera tu re, 1931; M . S chuster, Sptlat.,
su sve raznoliki vidovi jednog manje-vie
istog, bitno kritikog opredeljenja, miljenja
i rasuivanja u kome se, ne potcenjujui
unapred nijedan od navedenih oblika, m alo ko
od knjievnih kritiara nije ogledao.
NOVOLATINSK.I
L it.: A. T h ib a u d e t, Fiziologija k r itik e , 1944
(prev.); G . K rkiec, P ism a M artina L ipnjaka iz
provincije, 1956; A. T h ib a u d e t, / storija francuske
knjievnosti, 1961 (prev.); H . CetcyjiHft, HciAumuH-
KU mpenyu,u, 1966; j . E. D rew ry, W riting B ook
Review s, 1966; T he Reviews, N ew sw eek, U . V III
1969; O . P reskor, O prik aziv an ju knjiga, Savre-
m enik, 1970. 11; L. B. C ebik, A N ote o n Revie
wing a n d a Review, T he Georgia R eview , 1971, 1;
E. B ardis, S tanovite prikazivaa, K njievna re,
ju n 1972; P. P roti, K ritik a ko ja im a uticaja i o n a
dru g a , K njievne novine 16. II 1974; . Jurii, Jo
je d n o m o n o v inskoj kritici. K njievne novine i. VI
1974. M .l.B .
N O V O LA T1N SK 1 (jezik) - Naziv kojim
obeleavamo novovekovni knjievni latinitet
izgraen u doba -* Preporoda (oko 1500.) po
ugledu na jezik najboljih pisaca rimske ->
antike, pre svega Cicerona. Humanistika
reintegracija at. jezika u njegov klasini
oblik javila se k ao reakcija na srednjovekovni
latinitet, koji je proizvoljno i neujednaeno
odstupao od antike knjievne norme zadra
vajui sposobnost razvoja i prilagoavanja
novim potrebam a. N. je tu sposobnost izgu
bio, ali je, ostigavi visok stepen savrenstva
u im itativnom smislu, ipak dugo sluio kao
internacionalno sredstvo sporazumevanja i
kao jezik originalne um etnike proze i poezije.
Pored uglednih hum anista Italije, Spanije,
Francuske, Holandije, Nemake, Engleske,
Poljske, njime su se sluili i nai stariji pisci
(R. Bokovi) i pesnici (I. esmiki, J. igo-
ri, I, Crijevi, M. M aruli). N ovolat. knji
evnost doprinela je usavravanju knjievnog
izraza u nacionalnim jezicima, a novolat.
poezija ima jo i danas predstavnike na
evropskom zapadu (M erone, Eberle) i u slo
venskim zemljama (Borovski, Broek, Smer-
del).
L i.: H . H all am , The L iterature o f Europe during
the 15ih, 16th and 17ih e. I - I V , 1 8 3 7 - 1839; F.
N ve, L a renaissance des lettres en Belgique, 1890;
La t. L iteraturdenkm ler des X V u n d X V ! Jhr.
I X IX , ed . N . H e rm a n n , 189! - 1912; G . M ana-
c o rd a , Delia poesia lalina in Germania durante il
R inascim ento, 1906; J. E. S andys, H istory o f Classi
cal Scholarship 1 II, 1 9 0 8 - 2 1 ; Fi. G ragg. Latin
W ritings J>f the Italian H um anists, 1927; D . M ura-
rasu , L a posie nolatine et la renaissance des lettres
en France, 1928; G . E inger, Geschichte des neult.
L iteratur im 16. Jhr. I III, 1929 1933 (pretam p.
969); F . A. W rig h t, T . A. Sinclair, A . H istory o f
M ittellater, N euiai., 1937; W . M a n n , L at. D ichtung
in E ngland, 1939; R. W eiss. H um anism in England
during the \5 th c.. 1941; P. van T ieghem . La
L ittrature L atine de a R enaissance, 1944 (pre-
sta m p . 1966); R. W eiss, The D awn o j hum anism in
Ita ly , 1947; L. A lfonsi, F o rm e e c aratteri dela
N U LTI STEPEN PISA N JA
p o esia ia tin a m o d ern a , u P aideia II, 1947; F r.
T ro g ran i, S toria delta tetla ratura croata dali'
V m anesimo a . R inascita nazionale (s. X V X IX ),
1953; V. R. G iu stin ian i, D ie neu ltat. D ich tu n g in
1ta iii 1840 1950, Z eitschrift f r Romanische Philo
logie, 1961; Viva C am ena, ed. I. E berie, 1961; J.
Ijsew ijn-Jacobs, L atijnse P oezie van de tw intigste
Eeuw, 1961; M. E. C o sen za, D iet, o f the Italian
hum anists, I VI, 1962 67; 11. H. fojieHPiuieB
KvTyiOB, M ma uifiHCKoe B o sp o xg eu u e u c.iaam uK ue
Aumepamypbi X V X V I a, 1963; K . O . Apel. Die
Idee der Sprache in der Tradition des H um anism us,
1963; i . T ad i, D ubrovaki p ortreti, 1948; D .
Pavlovi, D ubrovaka poezija, 19522; M . K o m b o l.
Povijest h rva tske kn jievnosti do narodnog prepo
roda, 19612; . Ju ri, O pera scriptorum Latinorum
natione C roatarum , 1968. M .F .
496
N U LTI STE PE N P IS A N JA (fr. degr zro de
rcriture) O pta norm a jezike upotrebe,
od koje svaka socijalna grupa i svaki pisac
zapravo odstupa u veoj ili u manjoj meri.
Razlikujemo apsolutni n, s, (degr zro abso
lu) neki govor sveden na svoje esencijalne
seme (osnovne jedinice znaenja koje nije
mogue zameniti: sto jedara nisu sto jarbola), i
praktini n. s. (fr. degr zro pratique), koji
oznaava one iskaze koji obuhvataju sve
esencijalne seme uz izvestan broj sema iz
prakse, no koje po mogustvu treba svesti na
minimum.
L it,: R. B arthes, L e degr zro de r critu re, 1965.
Z .K .
 o
OBGRLJENA RIMA - Rima
OBIAJNE PESM E Narodne lirske pesme,
najee u paru s najstarijim - obrednim
pesmama. Budui da ine sastavni deo obred-
no-obiajne narodne kulture, razlika meu
njima esto se gubi, a pojmovi obred i obiaj
uzimaju se kao sinonimi. V. K aradi nije ih
deiio ve ih je doneo kao jedinstvenu rukovet.
V. Latkovi, meutim, izdvojio je u posebnu
grupu o. p. podrazumevajui pod tom ozna
kom -> svadbene pesme, ~+ zdravice i
-> tubalice, tj. krugove porodino-obrednih
pesama koji se razlikuju od drugog ogranka,
kalendarsko-obrednih pesama. Drei se osnov
nih naela ove podele, V. Nedi je ponovo
objedinio obredne i o. p. u jednu celinu.
Najlepi zapisi ft /?., koji pripadaju krugu -
poslenikih pesama, odnose se na obiaje pri
ubiranju letine i obavljanju drugih zajednikih
ili pojedinanih poslova (-+ mobarske pesme,
- etelake pesme, - prelice itd ). H .K .
OBJEKTIVNA LIRIKA Naziv ne posve
jasan za lirske pesme u kojim a se predm etnost
ne odraava u stavu nekog subjekta ve tako
rei postaje glas za sebe. O tuda je upravo za
liriku m oda bolji naziv predmetna pesma
(nem. Dinggedicht). U tom smislu objektivna
lirika esto znai ponovno stvaranje pomou
jezika nekog ve postojeeg umetnikog dela u
likovnim um etnostim a. N o o. 1. znai takoer
i odbacivanje svega to je sluajno i nebitno i
uivljavanje u sutinu i u unutranje zakone
ovakvog dela likovne umetnosti, odakle zatim
proizilazi i sklonost ka simbolikom tum ae
nju. Za G etea je o. /. najpotpuniji pesniki
32 R en ik k n ji e v n ih term ina.
izraz je r je inspirisana predm etom iz prirode,
iz stvarnosti; to je poezija koja sadri svet
(Iz razgovora s E kerm anom ). O tuda i uska
povezanost o. 1. sa likovnom umetnou, to
p od rau me v a distancu prem a predmetu, is
kljuivanje vlastitih oseanja, kako bi se
iskljuivo posm atrao predm et i iz predmeta
svet. U tom smislu panju zasluuju fran
cuski parnasovci, ameriki -+ imainisti i
Rilke. Oslanjajui se na iskustvo, objektivna
lirika se razvila naroito u 16. i 17. stoleu kao
propratni tekst uz pojedine letke i drvoreze,
posebno u d oba -+ baroka (-+ amblem).
Praoblik o. 1. nalazimo ve u epovima antike,
npr. u Vergilijevom opisu Enejinog tita, to je
Lesinga podstaklo da u svom Laokonu razra
di razliku izmeu pesnitva i likovne um etno
sti. N ajzad, o. 1. moe biti svako opisivanje
nekog stanja, predm eta ili lika sredstvima
jezika, to znai utiscima do kojih se dolo
posm atranjem nekog mirujueg objekta. O. i
znai, prisutna je kao - ekfraza i u epici. U
fr. knjievnosti, kao oblik o, l, razvijala se
reis Uka poezija, iji je najvaniji predstavnik
F. Pon. U naoj savremenoj poeziji primera
reis likih pesama ima u poeziji V. Pope, kao i
kod nekih mlaih pesnika,
L it.: H . Ctcepiiiih, U I k o a o ofijeKmuaue AupuKe
u Mupuoia v y a a n e a , 1910; K. O p p e rt, D as D in g
gedicht, D V J, 4, 1926; H . Kom isch, R ilk e u n d die
D inge, 1946; E. R. C u rtiu s, G ete k ao kritiar,
Eseji iz evropske knjievnosti, 1964 (prev.); W. G.
M ller, D er W eg zu m S ym bolism us, Neophilolo-
S us, 58, 1974. ZK.
OBJEKTIVNI KORELATIY (eng. objecve
correlative) Izraz skovan i objanjavan u
19. v., ali tek nakon Eliotove definicije (T, S.
O BJEK TIV N O ST
Eliot, Hamle and His Problem, 1919) postaje
popularan u knjievnoj kritici i teoriji, m ada
ee kao predmet rasprave nego kao usvojen
kritiki pojam. Eliot kae: Jedini nain da se
izrazi emocija u umetnikoj formi jeste da se
nae objektivni korelativ; drugim recima,
grupa predmeta, izvesna situacija, lanac doga
aja, koji bi predstavljali form ulu te odreene
emocije; i to tako da kad su dati spoljni
faktori, koji m oraju da se zavre u ulnom
iskustvu, emocija se neposredno evocira.
(T. S. Eliot, Izabrani tekstovi, 1963). Po
Eliotovom miljenju osnovna odlika svake
velike umetnosti je kom unikacija oseanja
putem konkretnih slika, situacija ili konstela
cija izvesnih dogaaja, dakle, putem onoga to
je u neposrednom odnosu sa izvesnim emoci
jam a, to ih izaziva u oveku, to je njihovo
konkretno uoblienje, njihov puni i bogati
nagovetaj, njihov o. k. (S. Koljevi, Trijum f
inteligencije, 1963). Eliotova definicija, sje d n e
strane, izraava njegove subjektivne pesnike
preokupacije i time se uklapa u insistiranje
imaista (-> imaizam) na dovrenosti i kon
kretnosti pesnike slike i jezika, a dobrim
delom i u optu tenju knjievnosti dvadesetih
godina ka objektivnoj i impersonalnoj
formi umetnikog izraavanja, oslobodenj
otvorenog prisustva umetnikovih emocija, S
druge strane, ova definicija je izreena sa
veoma obuhvatnim teorijskim implikacijama i
u povodu dela iz druge epohe, pa je otu
podlona kritici (Preminger, Vivas).
Lit.: F. O . M a tth iesse n , The A chievem ent o j T,
S. E lio t. 1947; E. V ivas: T he O , C. o f T . S. E liot,
The A m erican B o o km a n , 1944, 1; R. W eliek: T he
C riticism o f T. S. E liot, S R , 1956, 64; S. K oljevi,
Sim bol k ao zag o n e tk a ili k ao rasvetljenje
E liotovi i D ojsovi m lad alak i eksperim enti, u
knjizi: T riju m f inteligencije, 1963. L j.J.
O B JEK TIV N O ST (lat. meiev. objectivas) ~
Razlikovanje i suprotstavljanje o. i subjektiv
nosti u pesnitvu uopte ima dugu tradiciju,
pri emu je prvenstveno bila isticana o. epske
poezije. Aristotel je pohvalio H om era to zna
da epski pesnik veoma malo sme sm da
govori. O sobito je u nemakoj estetici esto
obraivana o. epike (Gete, braa legel, iler,
openhauer, Hegel). No konvencija o,f shvae
na kao imperativ pripovednih knjievnih vr
sta, dom inira kod FI obra (odreena kao
impassibilit, to jest bezlinost, nepristrasnost,
odsustvo pisca iz dela) i u teoriji rom ana H.
Dejmsa. O. je, u stvari, jedna od osnovnih
kategorija poetike realizma. U knjievnoj
doktrini -* realizma i naturalizma tenja ka
o. pripovedanja oznaava neprihvatanje lite-
498
ram og subjektivizma, rom antiarskog istica
nja pieve linosti, kao i implicitnu nesklo
nost ka lirskim izlivima i ispoijavanju linog
tona: pripovedanje treba da bude nezaintere-
sovano, ver no predm etu, bez pievih kom en
tara i sudova, bez ispoljavanja oseanja i
opredeljenja. O sobito kod francuskih n atu ra
lista, brae G o n k u r i Zole (delom i kod
M opasana) ideal je nepristrasnost, tano pri
kazivanje, pa i nauna objektivnost u posmat-
ranju i beleenju drutvene stvarnosti. T ako je
i kod parnasovaca u poeziji, kao i kod
pojedinih m odernih pesnik a, sklonost ka o. i
bezlinost reakcija na naglaenu subjektivnost
poezije rom antizm a. U -> novom romanu se,
takoe, radi o o. ali, pre, o objektivnosti, npr.,
kod A. Rob-G rijea. V. i naturalizam, -*
parna sovci, -* novi roman.
Lit.: R. Velek, K ritiki pojm ovi , 1966 (prev.). -*
Novi roman. G.E.
OBNOVA, K N JIEV N A O bnova knjiev
nosti je pre svega sastavni deo svakog nacio
nalnog preporoda. U istoriji knjievnosti ma
lih naroda u poslenje vreme se zato ume sto o
romantizmu sve vie govori o epohi nacional
nog preporoda podrazumevajui da je u stva
ranju nacionalne svesti pre svega uestvovala
knjievnost. Pored ovog osnovnog shvatanja
k. o. izraz se u svim knjievnostima upotreb
ljava da bi se istaklo neslaganje neke nastupa-
jue vee ili manje grupe sa do tad a vlada-
juim stanjem u literaturi. T ako su se,
na primer, svi predstavnici - futurizma,
ekspresionizma i drugih izama u evrop
skoj knjievnosti sm atrali kao obnovitelji, a
svoje poduhvate kao k, o. U naim knjiev
nostima, novija razdoblja koja su otvarala
puteve o. su: poetak 20. veka, vreme posle
prvog svetskog rata i vreme posle drugog
svetskog rata. Z.K.
O BRED N E P E S M E - N ajstariji sloj -
narodnih lirskih pesama, kod nas ouvanih u
velikom broju ragocenih zapisa, a objedi
njene su jed n im dom inantnim obelejem: izvo
enjem u sastavu drevne obredne celine, to je
odredilo i njihovu sadrinu i oblik. Najstariji
pomen o. p. dugujem o hum anisti J. igoriu
(De situ llyriae et eivitate Sibenici, 1487), koji
ih je stavio u red najviih poetskih ostvare
nja, pomenuvi, meu ostalim, -~+ tubalice i
- svadbene pesme. V. K aradi uoio je da su
neke enske pesme stare i do milenijuma,
mislei na o, p,, od kojih je neke i imenovao
(- kraljike pesme, -> dodolske pesme). No,
prem a ouvanim elementima iz mitske pro-
499
losti, arhainim predstavam a (pre svega ani
mistikim, ostvarenim u nizovima paralelnih
slika iz sveta prirode i ovekovog ivota, u
psiholokim paralelizmima prem a Vese-
lovskom), i magijskim verovanjima oblikova
nim u prvobitnoj svesti, o. p. seu i u
preistorijsko vreme. Po svom poreklu obred je
neodvojiv od -* mita, a u nauci do danas
postoji spor o hronolokom prvenstvu obreda
k ao inscenacije m ita ili, obrnuto, m ita kao
sustava verovanja i objanjenja ritualne prak
se. U tumaenjim a prvostepenosti jednog ili
drugog postojale su i postoje itave kole i
teorije (mitoloka je dala prim at mitu,
ritualna obredu itd.). Razlona je pretpo
stavka da je odnos izmeu ovih drevnih formi
duhovnog i praktinog ivota sloen i da je
dejstvo m oralo biti obostrano. K apitalan upo-
redni materijal engl. etnografske ili antro
poloke kole (Tejlor, Leng), pojedinane
antropoloke i etnografske studije, religijske i
folklorne rekonstrukcije, delotvorno su sinte-
tizovane u bibliji 20. veka, Frejzerovoj
Zlatnoj grani, gde je uverljivo utemeljena
m isao o presudnoj ulozi magije u folkloru
naroda sveta, u o. p. posebno. Genezu i
istorijski razvitak lirske poezije iz prvobitnog
obrednog sinkretizma (gde re, muzika i
mimika igra ine jedinstvenu celinu), na
geografskoj karti sveta, predoio je A. N.
Veselovski, objedinivi iskustva i znanja suvre
mene svetske, posebno engl. nauke. irmunski
je ocenio d a je ova koncepcija Veselovskog,
m ada su pojedini njeni elementi ve bili
pripremljeni u tekovinam a ranije svetske nau
ke, bila u pravom smislu istorijsko otkrie.
K ao i drugi oblici mnogoboake religijske
svesti, tako su i o. p. bile vekovima na udaru
crkvenih zabrana i progona, o emu postoje
m noga dokum enta. U prkos tome, vitalne lir
ske obredne forme, uvane u porodici i u iroj
ljudskoj zajednici kao svetinja i am anet pre
daka, pratile su i dalje, tajno ili javno,
svakidanji ljudski ivot. D obar deo nae
lirske narodne tradicije u celini proelo je
pagansko oseanje ivota (V. Nedi). Ne kompleks. K atkad su o. p. u sastavu obredne
ke od o. p. unekoliko su hristijanizirane
(- koledarske pesme delom su preinaene u
--* boine pesme; krstonoke pesme su ora i si.), a nekad su prirodne sile, promene,
hrianska varijanta prastarih molitvi za kiu;
kraijike pesme prilagoene su hrianskom
prazniku D uhova itd.). Najee su se ou boanstva svetlosti, Zeleni ore kao duh
vala praverovanja ili se naslojavanjem nainio
amalgam dvoverja, proim anje paganskog i
hrianskog (- urevske pesme, - vodiar- su ih Usnici, umski duhovi, nosioci blago
ske. bogojavljenske pesme, - lazarike pesme,
- spasovske pesme, - ivanjske pesme). O .p .
32 *
O B R ED N E PESM E
obrazuju dva velika kruga pesam a razdeljenih
prem a kriteriju vremena i prilika u kojima se
izvode: kalendarsko-obredne i porodino-obred-
ne. Prve su bile sastavni deo zajednikih
obreda koji se izvode u odreeno vreme u
godini pratei prirodne cikluse smene godi
njih doba; najbrojnije o. p. vezane su za
drevnu zemljoradniku godinu, raunalu pre
ma solarnom kalendaru, tj. prem a poloajima
sunca, a najvaniji su solsticiji i ravnodnevice
(kolede o novoj godini ili o Boiu, ispred
zimskog solsticija; fazarice o Lazarevoj suboti,
nekad u poetku prolea, ispred prolene
ravnodnevice; kraljice o D uhovima, nekad u
poetku leta, ispred letnjeg solsticija). Neke od
njih nisu zavisile od kalendara ve od prilika u
prirodi (dodolske su se izvodile za vreme
velikih sua). D rugi krug o. p. nije vezan za
doba u godini ve za najznaajnije dogaaje
u ljudskom ivotu, koji ponavljaju prirodni
kruni put: roenje (- uspavanke i pesme na
babinam a), enidba i udabda (-+ svadbene pe
sme) i sm rt (-> tubalice). Najvrednije su pro-
letnje o. p. to slave jaanje mladog sunca i do
lazak prolea, obnovu prirode i plodnost, dobar
rod, setvu i etvu. M nogo magijskih verovanja
u obrednu re i in, u njihovo plodorodno
dejstvo na energije prirode sauvalo se u o. p.
Njih proim a vera u sam ostalno magijsko
dejstvo rei i njenih nosilaca u okviru obreda
(- basma, -+ bajalica, -> gatka), u mo
vraara, koledara, dodola, u proroku mo
ru salij a posle mistinog, ekstatinog dodira
s duam a umrlih, itd. N a pogrenim asocijaci
jam a ideja po slinosti, dodiru ili prenoenju
zasnivaju se osnovni oblici magijskih delova-
nja na stvari i ljude, na svet flore i faune.
Devojaka gatanja na urevdan primer su
pozitivne, bele magije posredstvom ini,
kojoj je suprotna negativna, crna magija
tabua (Frejzer, Zlatna grana). O. p. pratile su,
simbolizovale ili objanjavale obred, kao to je
sluaj u pesm am a na Lazarevu subotu, u
svadbenim i tubalicama. Posveene rei, rad
nje, predmeti i ljudi jedinstven su magijski
igre, kola (naopako ili mrtvako kolo u
pogrebnom ritualu, uskrnja muka i enska
godinja doba, dobijali odreen antropom orf-
ni lik ili m asku: beli Vid kao praslika
probuene vegetacije; Boi bata; u jugoist.
Srbiji koledari su nosili posebne maske i zvali
slova i berieta; devojake kolede pripevaju
ubavu m om u Koledu, itd. O. p. su ne samo
O BU H VA EN A R IM A
od velikog kulturnoistorijskog znaaja ve i od
velike um etnike vrednosti. U njim a su ouva
ni iskonski simboli i kultovi, naroito u
proletnjim i svatovskim ciklusima: oienje
vodom, obredno kupanje i umivanje, hvata
nje proletnje rose pre izlaska sunca, svatov
ska umivaljka neveste; drevni oblici narodne
medicine zasnovane na kultu bilja, majsko
drvo, uranak i odlazak u bilje, pevanje
-* biljarskih pesama, udesna simbolika cveto-
va i trava; kult vatre i sunca, ivanjske vatre
radosnice, kresovi, preskakanje ognja, op
hodnje i okretanje prem a izlazeem suncu,
pletenje venaca i gatanja o devojakoj sudbini,
pevanje prstenju, obred kumstva itd. Od
iskoni neodvojiv inilac univerzalnih obreda
posveenih kultu plodnosti jeste obredna
funkcija erotskog kao naela ivotvornosti i
sam oobnavljanja suprotstavljenog prolaznosti
i smrti. S razvojem ljudskog drutva, civiliza
cije i kulture, sa osvajanjem novih naunih
znanja i ivotnih iskustava, i srazmerno svemu
tome, slabi potreba za obredom, jer on zauvek
gubi svoja prvobitna svojstva i znaajnu ulogu
koju je im ao u linom i drutvenom ivotu.
Mnogi obredi nestaju ili se meaju s drugim; a
njihova tekstualna pratnja, tj. o, p., prim aju u
sebe druge, najee ljubavne motive, ili po
staju svojina dejeg folklora i igara. Drago-
cene rukoveti ove poezije obreda zapisane su u
pravi as u zbirci V. Karadia, njegovih
sledbenika (veoma vredni primerci iz M ake
donije sauvani su u zbirkam a Verkovia,
brae M iladinov, apkareva, Ikonom ova), i
istraivaa novijeg vremena, foklorista, filo
loga, etnografa, muzikologa iz raznih
krajeva nae zemlje (L. IliOriovanin, V.
Jagi, F. Kuha, R. orevi, Lj. i D. Jan~
kovi, Vasiljevi, ganec i dr,).
Lit.: L. Ili O rio v an in , N arodni slavonski obi
aji, 1846; B. K a p a y a h , Cpncttu PjenuUK, 1852; isti,
M utoi u o6unaju napoga cpnCKOia, 1867; A. A ^anaceB ,
Ilo:miuvecKu.H en33pemi.H C ahh na n m p o q y , I - III,
1865, 1868, i 869; W . M a n n h a rd t, W ald-und Feld-
kulte, 1875; V, Jagi, G ra a z a siovinsku n a ro d n u
poeziju, R a d J A Z U , 1876; M. MHJmheBHh, K h o k s-
a u m Cp6uja, 1876; A. H . BecejiOBCKHH, Pa3bicxanwi
e objiacmu pyccrcux g yxo eu b ix cm uxoe, II, 1880; isti,
Pa3bicmHUH s o.mcmu pyccKOto g y x o m o io cm uxa .
V I V il, 1883; V. Vrevi, T ri glavne narodne
sveanosti, 1883; N . N o d ilo , R eligija S rb a i H rv a ta ,
na glavnoj osnovi pjesam a, pria i govora n arodnog,
R a d J A Z U , 1885 1890; 14. 5IcTpe6on, Obwau u
neonu Typeu,Kux C epoe, 1886; E. A hhhkob, Be-
cennsi.fi odpngoean necn.x na 3anage u y Cjiaenu,
I II, 1903, 1905; A. rio T eS n a, O HeKomopbix
c u M e o i a x a c a s h h c k o u a p o g n o u nor3uu, 1914;
D. F rejzer, Z la tn a grana, (prev.) 1937; A. H .
BeceJiOBCKi, HcmopmeCKa.H nozmuKa, 1940; V.
500
P o p a , O d zlata ja b u k a , 1958; M . V asiljevi, Narodne
m elodije leskovakog kra ja , 1960; B. R . ITponn,
Hapogubie A u p m e c tc u e n e c n u , 1961; C . EapaHOB,
PyccKOe n a p o g n o e n e i m m e c K o e m eopnecm eo, 1962;
V. L atk o v i, N arodna knjievnost, 1, 1967; V. N ei,
A ntologija narodnih lirskih p esa m a , 19692; V. ajk a-
novi, M it i religija u Srba, 1973; V. N edi, O
usm enom pesnitvu, 1976; M . B okovi Stulli,
U sm ena knjievnost, 1978. H .K .
OBUHVAENA RIMA -* Rima
OCENJIVANJE O. umjetnike vrijednosti
knjievnoga djela nije prvenstven, ali je veoma
sloen i teak zadatak nauke o knjievnosti.
injenica je, dodue, da e kod svakog
itaoca, od neukog i poluobrazovanog sve do
knjievnog strunjaka, prva spontana reakcija
na lektiru biti sintetiki vrijednosni sud
(Petre kerb, Uvodu knjievnost). Ali ovo je o.
uglavnom emotivne prirode, neobrazloeno je
i nestruno. Jednako je nestruno i o. koje na
knjievno djelo primjenjuje iskljuivo neknji-
evne kriterije (etike, religiozne, nacional
ne, socioloke i dr.). N auno o. pretpostavlja
kod knjievnog strunjaka izrazitu osjetljivost
za knjievne vrijednosti, te odgovarajuu izo
brazbu i uvjebanost, ali ne moe posve
iskljuiti linost ocjenjivaa. G ranice o. lee i u
povijesnoj eterm iniranosti kako djela, tako i
ocjenjivaa, odnosno knjievnih kriterija koje
zastupa. Jednoznanom o. opire se, nadalje, i
mnogoznanost pjesnikoga svijeta i neizdvoji-
vosi umjetnikih od isto hum anih vrijednosti
djela, pa se zbog toga nerijetko dogaa da
mnoge generacije neko knjievno djelo sma
traju umjetniki vrijednim, ali tu vrijednost
veoma raznoliko sagledavaju i obrazlau. K ao
kolski prim jer takvog preocjenjivanja moe
posluiti sudbina ekspirovih djela. D anas
revlaava miljenje (Kajzer, tajger, Velek,
kreb i dr.) da je nauno o. knjievne vri
jednosti i starijih i suvremenih djela mogue
putem -* interpretacije: A ko je interpretacija
uspjela da pom ou apstraktnih pojm ova nau
ke o knjievnosti okarakterizira pjesniko
djelo, od pjesnikog jezika sve do slike ovjeka
i njegova svijeta, i u pojedinostim a i u
strukturnoj njihovoj povezanosti u cjelinu,
onda je interpretacija izrekla ujedno i jedini
sud o vrijednosti djela koji je i s naunog
gledita opravdan (P etrekreb, isto).
Lit.; - Interpretacija, -+ knjievna kritika.
Lj.Sek.
OERK (rus. onepK) 1. Ruski term in za
anr pripovene proze u kom e se fabula
temelji na nekom istinitom dogaaju i stvar
nim linostima, a o b rada tendira ka umetni-
501
koj kreaciji. Ve M. G orki je isticao da je o,
veoma iroka, kolebljiva i neodreena form a
pripovedanja. Po svojoj sklonosti ka fakto
grafiji, on bi podseao na reportau i
portret; a po konciznosti opisa i fragmen-
tarnosii materijala na crticu, po irini
zahvata na -* pripovetku, - pripovest, pa ak
i -* roman (M. Fadjejev, Poraz). O. je postao
vrlo popularan anr u ruskoj knjievnosti
druge polovine 19. veka, kao i u sovjetskoj
knjievnosti sa temam a iz revolucije, ko n tra
revolucije i posleratne izgradnje sovjetske.priv-
rede i drutva. U drugim knjievnostima i
knjievnoj terminologiji ruskom o. odgovaraju
termini: skica, crtica, slika. 2. K raa
rasprava, -* esej.
Lit.: B. KaHTGpoBHM, 3aucnm u nucamej.H o
coepeMennoM onepne, 1962; M. iller ji ob, Onepjt m
ci o GcoenHOCTH, JIum i'pamvpno-KpummecKue crna-
m bu, 1962.
O U E N JE (rus. ocmpaneitue ortografski
kriva izvednica prem a cmpammu udan,
neobian) ili zacudnosV Pojam to ga je
uveo V. Sklovski i preko ruskog formalizma
- proirio se u znanosti o knjievnosti.
Oznauje odstupanje nekog elem enta (obino
tematskog) knjievnog djela od norm i i kon
vencija knjievnih i neknjievnih tekstova i
njegovo predoivanje s neobine strane, u
novim sponama (rus. cuenjieiiae) kao da
je prvi put vien. T ako se npr. stanovita
situacija ili predm et prikazuje kao d a onome
tko ga vidi nije poznat: npr. usvaja se gledite
djeteta, stranca, psihiki poremeene osobe,
ivotinje umjesto ovjeka. Pojam se prim je
njuje i u odnosu na druge (stilistike, kompo-
zicijske) postupke unutar knjievnog djela
koji pridonose naruavanju autom atizm a
percepcije; pa je , u biti vezan za poetiku
-+ avangarde. Pojam ouenja ne valja brkati
s efektima zaudnosti (Verfrem dungseffek
te) u Brehtovoj dram skoj poetici.
L it.: B. IUkjiobckhr, O m eopuu nposbi, 19292; V.
E rlich, Russian Form atism , 1955; A. F iak er, Z.
k reb , S tilo vi i razdoblja, 1964; V. klovski, U skr
snue rijeci, 1969 (p rev .); P oetika ruskog fo r m a liz
m a, 1970 (zb o rn ik ); I. A m b ro g io , F orm alizam i avan
garda u Rusiji, 1976. (prev.).
ODA (lat. oda, ode, iz gr. coSr) pesma, lirska
pesma) IJ antikoj, gr. knjievnosti naziv
ode obeleavao je: 1. Pesmu sastavljenu da
bude pevana (Jo i danas tako se obeleavaju
horske pesme antike dram e, posebno one
koje se, kao oda i -* antoa, javljaju u
parabasi stare gr. -> komedije). U
terminologiji novije evropske knjievnosti na
ODA
ziv oda oznaava 2. Vrstu lirske poezije, i to,
pre svega, sveanu i dostojanstvenu, pohvalnu
pesmu, pisanu visokim stilom i posveenu
nekom uzvienom predmetu. U umetnikoj
lirici novovekovne Evrope takve pesme javlja
ju se, isprva, u strofinom obliku. Zatim se
piu u raznim (ak i u slobodnim) stihovima.
Odi je svojstvena afekti vnost i pat etinost,
polet m ate i uzvienost izraza. Ali smele slike
i neobian, (esto nam erno) ispreturan, afek-
tivni redosled reci i misli, u odi je, najee,
udruen sa paljivim izborom reci i (racio
nalno) smiljenom kompozicijom. O. ne
pripad a istoj lirici oseanja, koju karakterie
sasvim lina n o ta i nepodvojenost lirskog
subjekta i njegovog predmeta (tj. totalitet i
punktualnost lirskog doivljaja). O. (sa srod
nom himnom) najvie pripada tzv. lirici
oduevljenja (-+ vrste lirske poezije). Pesnik
D ., (pohvalne) o,, najee, lino intonira i pate
tino poviava kolektivna oseanja. On stoji
naspram svoga predm eta i svoje publike.
Ovu oslovljava kao prorok, uitelj i tuma
(esto i jednim ti, koje je i blie odreeno,
jer se o. upuuju i posveuju pojedinim lici
ma). Pohvalnu o. teko odvajamo od
himne. Ovim drugim nazivom teoretiari knji
evnosti obeleavaju pohvalnu pesmu sa reli
gioznom tem om (slavljenje boanstva, /anti
kog/ heroja-poluboanstva, svetaca, kultnih
m esta i svetkovina). Termin o. zadravaju za
pesme koje slave neku znaajnu (istorijsku)
linost ili ideju (rodoljublje, hum anost, prija
teljstvo, ljubav, lepotu, prirodu i si.). Ali, kao
to se meu him nam a nalaze nacionalne i
rodoljubive, ta k o je i meu odam a poznata i
tzv. religiozna o. Treba dodati da termin o.,
naroito u ranijoj upotrebi (u doba -* huma
nizma, -* renesanse, baroka), obeleava jo
i druge lirske pesme, koje pevaju, manje
sveano, linije i prisnije, o istim predmetima
(ljubav, prijateljstvo, lepota, priroda) kao i
pohvalne o. Ipak, i te manje sveane o. nemaju
prisnost i prostodunost narodne lirske pesme
ili lirike neposredno proizale iz narodne
pesme. I one pripadaju umetnikoj knjievno
sti. Srodne su i form alno i knjievno-istorijski
A .F . sa pohvalnom odom, koja je u evropskoj
literaturi nastala pod uticajem antikih, grko-
-rimskih uzora. N astanak i tstorija o. kao
poetskog oblika i kao naziva za odreene
vrste pesam a najpotpunije objanjavaju vari
jante znaenja koje ima knjievni term in oda.
Stgr. re cof) prvobitno znai pevanje, pe
sma. U klasinoj knjievnosti antike Grke
(5 4. vek st. e.) najee obeleava pesmu
(trenos, religiozna himna ili epinikija, himenej,
ODA
ditiramb), koje sistematizacije docnijih teoreti
ara ubrajaju u -* meliku. Termin o. vezivan
je. dakle, ve srazm erno rano za antiku
horsku i -* monodijsku liriku. O va je,
isprva, pevana uz muziku pratnju, o javnim
sveanostima ili pred manjim, privatnim sku
povima (iz melike bili su iskljueni -+ jamb i
~+ elegija, jer u ovim pesnikim vrstam a
recitacija je rano zamenila pevanje). O d dela
antike, gr. melike sauvana nam je, u potpu
nosti, jedino zbirka Fin darovi h -* epinikija
(4 knj.), horskih pesam a namenjenih proslav-
Ijanju pobednika u svehelenskim sportskim
takmienjima (olimpijske, pitijske, nemejske i
islamske igre). Stvaralatvo ostalih pisaca
stare, gr. horske (St^sihor, Ibik, Bakhilid) i
m onodijske (Alkaj, Sapfa, Anakreont) lirike
6 - 5 . v. st. e. neposredno nam je poznato
samo iz fragm enata, meu kojim a se tek
izuzetiio javljaju i cele pesme (Sapfma Himna
Afroditi). Sauvana nam je, meutim, zbirka
Pesama (Carntina, 4 knj.) rimskog pesnika
H oracija (65 8. g. st. e.) Te pesme
nadahnute su prim erom Pm dar ovog, Alkaje-
vog, Sapfinog i A nakreontovog pesnitva. N a
lat. jeziku i u rimskom duhu, Horacijeve
Pesme obnavljaju staru gr. meliku, ve zabo
ravljenu u 1. v. st. e. Horacije i Pindar svoje
pesme nisu nazivali odam a. Naziv oda dali su
Horacijevim Pesmama tek filozofi iz doba
rimskog carstva (npr. kom entator Porfirion, iz
3. v. n. e.). Od doba humanizma term in o.
primenjivan je i na Pindarove epinikije, N apo-
reo sa Horacijevim Pesmama Pindarove epi
nikije dale su, naime, kao uzori, glavni pod-
sticaj za stvaranje umetnike lirske pesme koja
se, u novovekovnoj evropskoj knjievnosti
humanizma, poela obeleavati grkim termi
nom o. (preuzetim iz poznog antikog latini-
teta). N a osnovu optih (tematskih, stilskih i
dr.) podudaranja sa ovom umetnikom liri
kom, koja je integralni eo klasinog, grko-
-rimskog preanja evropske knjievnosti, oda
ma se, docnije, nazivaju i sveane, pohvalne
pesme koje nisu proizale iz tog preanja (npr.
psalmi) ili su nastale u razdobljima koja se
veoma slobodno odnose prem a klasinom i
klasicistikom predanju (npr. ode Maja-
kovskoga). Horacije je bio poznat uenim
ljudima zapadne Evrope i u sr. v. Safika
strofa, u kojoj je Horacije ispevao 25 oda,
javlja se i u lat. hrisanskoj himni sr. v. Ali,
Horacijeva lirika ta d a jo nije mnogo itana i
nije podraavana na nacionalnim jezicima.
Pesma pevana na ovim jezicima (esto zdru
ena sa plesom) pretvarala se, meutim, ve u
poznam srednjem veku u poeziju sloenih
502
oblika (- kancona, -+ balada, - balata,
-* sirventes, -* trubadurska lirika). Tesno
vezana za muziku, lirika na nacionalnim
jezicima bila je ve izgraena, ili se p otpuno
razvijala (-* sonet), kada je, u literaturi
hum anizm a, poeo snanije da se osea uticaj
antike, horske i monodijske lirike. Izraz
Horacijevih pesam a stilizovan je u duhu staro
grke, svearske i prigodne, lirike. Aluzijama i
nainom kazivanja Horacije izaziva utisak da
su njegove Pesme neposredno namenjene hor-
skom ili monoijskom pevanju i javnom
izvoenju uz muziku pratnju. Ali, to je, pre
svega, pesnika fikcija i konvencionalna crta
izraza, preuzeta iz stare grke melike. (K oliko
znam o, javno je izvedena samo Horacijeva
himna Carmen saeculare). Istina, fikcija
pesme nam enjene horskom izvoenju ili mo-
nodijskom pevanju karakteristina za izraz
Horacijevih Pesama uslovila je, delimino,
obnovu antike pevane o. u renesansnoj
knjievnosti. Ve rane novolatinske Ode
(4 knj.f objavljene posthum no, 1513) nem.
hum aniste K. Pikela (Celtis Protucius) odre
uju ovu vrstu lirike kao umetniku pesmu
nam enjenu pevanju, uz kom ponovanu muzi
ku pratnju. O tada se oda sa m uzikom javlja, u
raznim oblicima, u evropskoj knjievnosti, i to
kako u novolatinskoj poeziji (u kojoj oda ivi
do u 18. v.), tako i u poeziji na nacionalnim
jezicima (naroito u d oba baroka). Novo-
vekovna o. predstavlja- literarnu i form alnu
liriku koja svojim antikim uzorim a duguje,
pre svega, osohenosti koje su bile neposredno
uoljive na tekstu sauvanih Horacijevih i
Pinarovih pesama. Isprva, glavni formalni
uzor humanistike ode bile su Horacijeve
Pesme. Po pravilu, tok izlaganja pregledan je
u Horacijevim odam a. M isaone celine esto
se zavravaju sa zavretkom strofe. Svoje
Pesme Horacije je, gotovo sve, sastavio, u
strofam a (safikoj, alkajskoj, asklepijadskoj)
od po 4 stiha, pri emu je u stihu broj slogova
fiksiran u duhu silabike m etrike eolske meli
ke. Uzvieno-patetian izraz nije svojstven
svim Horacijevim lirskim pesmam a, pa nije
uvek preovlaavao ni u odam a humanista.
Uobliene k ao prigodne pesme kraeg obima,
slino mnogim H oracijevim lirskim pesmam a,
humanistike ode pevaju esto i uzdranijim,
prisnijim tonom nego pohvalne o. U stvari,
razvoj novovekovne ode kao pohvalne pesme
izrazito uzvienog i esto patetinog tona
(kakva je oda bila esto i u Horacijevim
Pesmama) dobio je nov i presudan podsticaj
kada je 1513. g. u Veneciji objavljeno prvo
izdanje Pinarovih epinikija. (Latinski, prozni.
503
prevo dao je, uskoro, nemaki hum anista
M elanhton). O va dela antike horske lirike
d otada nisu bila poznata n a zapadu Evrope.
K ao prave, svearske i trijum falne, horske
pesme, Pindarove epinikije slave agonal ne
pobede i pobednike (- agon), aristokratske
porodice i vladare, heroje, boanstva i njihova
svetilista. Prirodu izlaganja u ovim horskim
pesm am a odreuju etiri elementa: lino-
-onkomijastiki, himniki, gnomski i epsko-
-mitoloki elemenat. T ok izlaganja, vijugav i
skokovit, slobodan je i potpuno asocijativan.
Pojedine misaone cei ine retko se zavravaju sa
zavretkom veih ritm ikih celina pesme.
Istina, priroda veom a sloenog umetnikog
sklopa Pindarovih epinikija, usiovljenog po
kretim a hora koji je i plesao, razjanjena je
potpunije tek u 19. v. Bilo je, meutim,
oigledno ve u 16. v. a su one sastavljene od
veoma raznolikih ritmikih celina i da se te
celine, u jednoj pesmi, samo retko ponavljaju
k ao istovetne - strofe (tzv. monostrofine
pesme). Velika veina Pindarovih epinikija
ima trijadnu strukturu, u kojoj se velike i
veoma raznolike ritmike celine pesme po
navljaju u redosledu strofa -> antistrofa,
-* epoa. Utisak velike slobode, ak i potpune
nepravilnosti, poveava jo i promenljiv broj
slogova unutar stihova zasnovanih na istoj
metrikoj shemi. Po takvoj sloenoj strukturi
Pindarova oda razlikuje se, ve i form alno,
od Horacijeve m onostrofine oes koja
metriki nikada nije nalik na dela grke
horske lirike. N ovija evropska oda deli se,
prem a uzoru koji preteno sledi, na pindarsku
i horacijevsku odu. P inarska o. pokuava d a
reprodukuje raznovrsne i (naoko) veom a slo
bodne i nepravilne sheme Pindarovih epini
kija. O bim nija je, moe imati trijasku struk
turu ili biti slobodnog, veoma nepravilnog
oblika. Razvila se u nacionalnim knjievno
stim a posle objavljivanja Pindarovih epinikija.
U 16. i 17. v. javlja se na ital. (L. Alam ani,
G. K jabrera) i francuskom jeziku (. M arot,
P. Ronsar), a zatim i na eng. (D. Sautern;
D. M ilton, On the Morning o f Christs N ati
vity, i Ben D onson. Ode on the Death o f Sir
H. Morison, 1629). T rijasku shemu naputa
potpuno A braham Kauli (1618 67), stvara
jui u nepravilnim stihovim a tzv. eng. pindar
sku odu (kaulijevsku ili nepravilnu odu). Posebna vrsta pounog
Ovim slobodnim oblikom rado se slui rene
sansna i barokna oda sastavljena kao pesma
za pevanje uz muziku pratnju (D. Drajden,
Song fo r St. Cecilias D ay, 1687, i Alexander's
Feast). P inarska o. javlja se i u oem. knji
evnosti 1718. v. (Opic). Sa oslobaanjem
OGLAENIJE
od - klasicizma i prodorim a novih, deJom
romantiarskih struja, ona svugda dobij a
novu snagu i dubinu oseanja (Vordsvort,
eli, Bajron; K loptok, Gete, Helderlin, V.
Igo). H oracijevska o., kraa po obimu, fine
strofine grae, istovremeno ozbiljno-medita-
tivna i ironino-vedra (pa ak i galantna),
stalno prati pindarsku o. Veina ve pomenu-
tih evropskih peso i ka, poev od francuskog
Pindara, Ronsara, i talijanskog R on sara,
K jabrere, pisala je i horacijevske o. Meu
najranijim piscima koji su negovali ovu o. na
nacionalnim jezicima nalaze se, u 16. v.,
panci (Garsilaso de la Vega, Fernando Here-
ra, Luis de Leon) i Englezi (Gabriel Harvej).
U mnogim sluajevima teko je povui
otru granicu izmeu pindarske i horacijevske
o. u evropskoj knjievnosti 18. v. (V. Tredja-
kovski, Lom onosov, Deravin), gde se o. esto
pie u trodelnim strofam a od deset redi, sa
rimom prem a shemi abab ccd eed. Pod utica-
jem te ruske o. (ali bez rime i bez strogog
odbrojavanja redova u strofi) pisao je kod nas
o. Njego. U naoj knjievnosti prve polovine
19. v. horacijevsku o, pisali su, preteno u
originalnim, horacijevskim razmerima, Luki-
ja n Muicki i pesnici iz njegove kole.
L it.: A. L eh n h ar t, Die deutsche H or a : dich Hin
gen des 17./18. J a h r h 1882; M . M anitius, A nalekta
zu r Geschichte des H o ra : im M itte la lte r, 1893; E. R.
K ep p ler, D ie pindarische O de in der Poesie des 1 7 .
!8. Jahrh., (dis.) 1911; M. R. T h ay er, T h e Influence
o f H o ra c e on the C h ie f E nglish P o ets o f the 19th c.,
C ornell Studies in English 2, 1916; R. S hafer, The
English O de to 1660, 1918; C. G o a d . 'Horace in the
E nglish L iteratu re o f th e 18th c., Yale Studies in
English 58, 1918; F. S tem plinger, H oraz im Urteil
der Jahrhunderte, 192!; F . D ornseiff. Pindars Stil,
1921; K . V ictor, G eschichte der deutschen O de, 1923;
N , op, Knjiga o H oraciju, zb. 1935; O razio nella
letteratura m ondiale; A . P etravi, Klasina m etrika u
h rva tsko j i srp sk o j knjievnosti, 1939; G . N . Shuster,
The English O de fr o m M ilton io K eats, 1940; G.
H ighet, The Classical T radition , 1949; G . H orw ood,
Pinder, 1956; R. H ossfeld, Die deutsche horazische
O de von O p itz bis K lo p sto ck, (is.) 1961; K.
S chlter, D ie englische O de, 1964; C. M. B ow ra,
Pinder, 1964; D . Ja n ik , Geschichte der Oden und
Stances von R o nsard bis B oileau, 1967. M .F .
ODMOR ..> Pauza, - Ceztira
OGLAENIJE (prema gr. Kaxf}xr[o ic;)
slova ili propovedi,
koja treba a uputi kandidate za krtenje
(katihumene, oglaene) u osnovne istine i
tajne hrianske vere. Tekst je kompoziciono i
stilistiki podreen didaktikoj svrsi. Poznata
su o. (slova oglasiteljna) sv. Kirila Jeru-
salimskog iz 4. v. n.e. D.B.
OGLED
OGLED 1. esej; 2. - oerk, 2.
OKSIMORON (od gr. 62,6q otar, briak i
ibpoc; ili ^itopoc, lud, glup) Termin antike
retorike za sintaktiko povezivanje dviju ili
vie jezinih jedinica suprotnog ili uoljivo
razliitog znaenja, najee u obliku imenice i
atributa, K ad se radi o faktinom protuslov
lju, o, se pribliava -> paradoksu. O sobito je
efektan kad je praen -+ paronomazijom.
U potrebljavao se za opisivanje kompleksnih,
iracionalnih, gotovo neiskazivih stanja; est je
i u srednjovjekovnoj (osobito mistikoj), a i u
novovjekovnoj knjievnosti. Sinestezija je
oblik psiholokog o. Primjer za o .: N ad
svim tim se u pozadini uzdizala M ajka
Boja lurdska od alabastra kao da bdije nad
tom skrom nom raskoi (Kolar, Dva srca).
-> Contradictio in adjecto. Z.D .
OKTAV (lat. octavus osmi) Osmina,
najei form at knjige iji tam pani tabak ima
8 listova (tj. 16 stranica) veliine 18,5 do 22,5;
skraena oznaka 8. M ala osmina (m8) iznosi
15 do 18,5 cm, a velika osmina (v8) 22,5 do
25 cm. Ove veliine se mogu u bibliotekim
norm am a raznih zemalja delimino i razliko
vati, ali uglavnom se kreu oko gore ozna
enih vrednosti. K .M .G .
OKTAVA (lat. octava > octa osam) 1.
Svaka -* strofa od osam stihova (osmostih).
Oblici rim ovanja su raznovrsni. Meu naj
poznatije ide parno (aa bb cc d d j, ukrteno na
etiri rime (abab cdcd) i ukrteno na ve rime
( abababab -+ sicilijanka). K od nas je ima u
dubrovakom pesnitvu, u srpskoj predbran-
kovskoj poeziji, npr. u Paia (Muziki, sa
rimom abab cdcd u etvoroiktusnom troheju)
ili u Borojevia (Re u svoje vreme sa
parnom rimom, u etvoroiktusnom jam bu).
Javlja se kod B ranka Radievia (Ubica u
neznanju, sa parnom rimom, etvoroiktusni
trohej). Sa dvostrukim ukrtanjem na etiri
rime javlja se i u V. llia (Spomen, abab
cdcd, etvoroiktusni i troiktusni jam b). O. sa
takvim rimovanjem javila se u Duievom
Novembru u petoiktusnom jam bu sa en
skom klauzulom (- hiperkatalektinom). 2.
-* Stanca ili italijanska oktava, pravilna
ottava rima.
Lit.: Strofa. .R.
OKTET -* Oktava
OKTOIH (gr. 6Kxtbr|XOc; osmoglasnik) --
Liturgijska knjiga pravoslavne crkve, sa
504
slubama za svih osam - glasova. Svoj
konani oblik o. je dobio u 8. v. zaslugom
Jovana D am askina, m ada je i kasnije popu
njavan delima mlaih vizantijskih meloa.
Ako sadri crkvene pesme za slube svakog
dana u toku jedne sedmice, koliko traje jedan
glas, a uz to i slube svih osam glasova, o. se
u vizantijskoj knjievnosti naziva -+ parakli-
tik, a u slovenskoj rukopisnoj tradiciji ili samo
okioih, ili, ako je podeljen u dve knjige, o.
prvoglasnik. (1 4. glasa) i o. peloglasnik
(5 8 glasova). Poseban tip oktoiha je izborni
okioih, u kom e su tekstovi crkvenih pesam a
grupisani prem a anru pesme, tako da se sve
-+ stihire svih glasova nau u jednoj grupi, na
jednom mestu, itd. Vaskrsni oktoih sadri
samo tekstove za slubu nedelje (s u b o ta -n e -
delja), a sedmini okioih (u ruskoj rukopisnoj
terminologiji estodnev) izbor najnunijih
pesam a oktoiha za svaki dan u sedmici prema
odgovarajuem danu potpunog oktoiha, tako
da se svi glasovi osim jednog izmenjaju u toku
sedmice,
L it.: M . Sthr, O ktoechos, Die M usik in G eschi
ch te u n d G eg en w art 9. 1961 ; H . G . Beck, K irche und
theoL L iteratur im b yz. R eich , 1959. D B.
O K TO N A R (lat. octonarius koji se sastoji
iz osam jedinica, osmomer) 1. Stih od osam
- stopa. U latinskoj metrici odgovara grkom
tetrametru. 2. Osmerac (fr. octosyl
labe; tal. ottosiUabo). .R.
O K U L T IZA M (lat. occultus - skriven) -
Teorijski: uenja po kojim a sve stvari, meu
sobno nuno povezane, pripadaju jednoj je
dinstvenoj celini zahvaljujui dejstvu tajan
stvenih prirodnih sila, koje nisu ni prostorne
ni vremenske; praktino: bavljenje tim tajan
stvenim silama, koje se obino personifikuju i
prizivaju (kao u G eteovom Faustu, I. deo, 1.
scena i r.). T u spadaju fenomeni telepatije,
telekinezije, levitacije i si. U naunom
pogledu o. je zabluda, dok su umetnici oduvek
pokazivali interesovanje za pojave ove vrste,
verujui da umetniko bie prevazilazi granice
racionalno-praktinog ponaanja ljudi. -> Pa-
rapsihologija.
L it.: R. A m adou, V occultism e, esquisse d'un
m onde vivant, 1950; T. K . O esterreich, D er O k k u ltis
m us im m odernen W elrhild, 19232; R. T ischner,
Ergebnisse o k k u h u e r F orschung, 1950; A. N e u h u s
ler, Telepathie, H eilsehen, P raekognition, 1957.
MD.
OKVIRNA PRIA -+ Pria s okvirom
OMLADINA Ujedinjena omladina srpska
505
O M LA DIN SK A K N JI E V N O ST - V rsta
knjievnosti koja podrazum eva irok krug
dela poezije i proze u kojima su obraena u
umetnikoj formi pitanja zanimljiva za omla
dinu. Odlike i granice o. k. su vrlo relativne i
promenljive. O ne zavise od uzrasta, razvijeno
sti i obrazovanja m ladoga oveka, kao i od
drutvenih uslova u kojima se formira. Uzim a
se da postoje tri kruga o. k., koji odgovaraju
razliitim omladinskim uzrastima. Dela za
adolescente (pretpubertetsko doba), dela za
om ladinu u pubertetskoj fazi razvoja i dela za
mladie i devojke u danim a punoletstva. Osim
toga, dugo se odralo shvatanje, koje i danas
meu psiholozim a i pedagozim a ima veliki
broj pristalica, da neka dela vie odgovaraju
devojicama, a neka mladiima. Knjievna
lektira za rani omladinski uzrast sadri u sebi
vie neobinih doivljaja, otkrivanje nepozna
tih predela, dinam ino dogaanje i istorijska
zbivanja; dela lektire za srednji uzrast (puber
tetski) bave se vie ljudskom linou, njenim
unutranjim konfliktim a, pokazuju odnose
meu ljudim a i proeta su emotivnou. Stariji
omladinci, u danim a punoletstva, rado prihva-
taju literarna ostvarenja koja su preteno
okrenuta iznalaenju ovekovog m esta u dru
tvu, rasvetljavanju drutvenih pojava, uspo
stavljanju ravnotee izmeu interesovanja za
ljudsku intimu i opteoveanskih pitanja, sa
neto i/.razitijim filosofskim stavom i odnosom
prema ivotu. - U knjievnom stvaralatvu
omladini se posveivala posebna panja od
najranijih vremena. N aroito je u 18. v., u
doba -> prosvetiteljstva, pojaano interesova-
nje za dela koja kao lektira pristoje mladim
ljudima. Krajem 18. v. D. O bradovi i A. M.
Relkovi izrazito su naglaavali u svojim
delima tendenciju korisnosti za mlade. U
vreme naeg rom antizm a i realizm a nije se
posebno negovao vid stvaralatva o. k., ali su
ipak nastala i vredna dela ovoga karaktera. Za
dela o. k. sm atraju se Emil . . Rusoa.
Robinzon Kruso D. D efoa, Guliverova putova
nja D. Svifta, Moji univerziteti M. G orkog
itd. a u naoj knjievnosti ivot i prikljuenija
D. Obradovia, niz rom ana M. Viakovia,
Seljaka buna i Zlatarevo zlato A. enoe,
Hajduk Stanko J. Veselinovia, Divota praine
V. Kaleba.
L it.: H . M . Busse, D as liierarische V erstndnis
der J u g en d zw ischen 14 und 18 Jahren, 1923; G .
H a a s , Kinder und Ju g endliteratur, 19762; B. N auck,
Jugendbuch und S o zia lisation , 1977; W . Scherf,
S tru k tu ra n a lyse der K inder- u n d Jugendliteratur,
1978. S . .M .
ONOM A TO PEJA
OMLADINSKI ROMAN - Roman koji
uzbudljivou svog sadraja i neposrednou
kazivanja lako zaokuplja panju deaka i
devojica zadovoljavajui njihove potrebe za
upoznavanjem sveta i zamiljenim, matovitim
pustolovinam a. O buhvata vrlo razliite vrste
literature: od klasika pustolovne knjievnosti
kao to je Defoov Robinson Kruso ili Sjenkje-
viev Kroz pustinju i praumu, ili klasika rom a
na o ivotu deaka i devojica (kao to su
Dikensovi David Koperjild i Oliver Tvist,
romani A. D odea i H. M aloa), mnogih dela
-* nauno-fantastine knjievnosti (kao to su
romani . Verna) p a povesti o ivotinjama
(npr. Beli onjak D. Londona ili Les i se vraa
kui od E . N ajta), vesterna i dr. Tipinim o,
r. mogu se sm atrati deia M. Tvena Tom Sojer i
Hakiberi Fin koja opisuju deake pustolovine,
ake dane i prve ljubavi, beanje od kue,
igre Indijanaca i slv U naoj knjievnosti
klasina dela o. r. su enoino Zlatarevo zlato,
Seljaka buna, zatim Veselinoviev Hajduk
Stanko, a u novije vreme p o seb n o su omiljeni
kod omladine rom ani B. Copia, G. Oluji, A,
Ingolia, T. Selikara i dr. Iako se popularnost
pojedinih o. r. donekle menja od generacije do
generacije, ipak u omiljenoj -> omladinskoj
knjievnosti neke crte ostaju trajno zajednike:
pustolovan sadraj, zanimljiva i matovita
obrada, jednostavno prianje i, najee, de-
aci i evojice kao glavni nosioci radnje.
L it.: K . D o d erer, P hantasie und R ealitt im
Jugendrom an, 1976; C . B rav o V illasante, W elt
geschichte der Jugendliteratur, 1977; B. N au ck ,
Jugendbuch und Sozialisation, 1977; W . Scherf,
Stru k tu ra n a lyse der Jugendliteratur, 1978.
S . .M . S.K .
O N O M A SIO L O G 1JA (gr. 6 v o |.iaaia - ime,
naziv) Prouavanje principa i zakoni
tosti form iranja im ena ili term ina, tj. oznaa
vanje predm eta i izraavanje pojm ova putem
davanja naziva; nauka o imenovanju. R.B.
O N O M A STIK A (prem a gr. civojia ime)
G rana lingvistike koja prouava lina imena
(imena, prezimena, nadimke), a u irem smislu
i geografska imena (nazive mesta, krajeva,
zemalja, reka, planina i si.). R.B.
ONOM ATOLOGIJA 1. -* onomasioiugija;
2. onomastika. R.B.
ONOM ATOPEJA (gr. vo ^ax o rto u a od
ovojia ime, imenica, rije i no \
pravim ) 1. U najirem smislu: prenoenje ili
oponaanje prvenstveno akustikih osjeta je
zinim sredstvima, koja treba da kod sluaoca
ON TOLOKA K R IT IK A
pobude jednake osjetilne predstave. Mogue je
i oponaanje vizuelnih (npr. kajkavski blisi-
kati, tokavski sijevati), pa ak bilo je i sonitu tara tan tara dixit (Enije, o zvuku
pokuaja imitacije taktilnih i olfaktikih per
cepcija. U sluajevima oponaanja neakusti-
kih senzacija o. srodna je - sinesteziji. 2. U
uem smislu; o. je tvorba ili upotreba glasov
nih skupova kojim a se tei reproducirati ili
barem imitirati neki prirodni zvuk dajui
njegov akustiki ekvivalent. Ako se ti skupovi
glasova konstituiraju u rijei, govorim o o
onomatopejskoj rijei; u drugom sluaju
nastaju uzvici ili interjekcije. O.-i srodan
je postupak simbolike figuracije glasova
(-> glasovna simbolika). Obino se kae da se
u sluaju o.-q eli dati neto jednako, a u
sluaju glasovne simbolike neto slino, dakle
samo parcijalno jednako, ali granice izmeu
o.-e i glasovne simbolike ne mogu se jasno
povui. Budui d a je o. transpozicija neartiku
liranih krikova i buke u artikulirani ljudski
govor, ona nuno moe biti samo aproksim a
tivna, pa onom atopejske rijei nastoje imitirati
bilo tembar, boju zvuka, bilo ritam , bilo
mimiku, artikulacioni mehanizam. Zbog te
samo aproksim ativne slinosti s oponaanim
zvukom o. ostaje nerazumljiva bez poznavanja
sadraja rijei (npr. u nekom nepoznatom
jeziku). Osim toga, fonoloko-fonetiki sistem
svakog jezika u velikoj mjeri odreuje ono-
matopejsku znaajnost rijei. O tuda pojava da
za isti prirodni zvuk (npr. kukurijekanje pijet
la) razni jezici imaju razliite onom atopejske
rijei. D a li neki glasovi mogu sami po sebi
sugerirati neko znaenje, vrlo je sporno t o
tome se mnogo raspravljalo. Eksperimenti
pokazuju da u izvjesnoj mjeri to jest mogue,
ali se u znaenju toga i u teoriji i u praksi
(Rembo) esto pretjeravalo. O. moe nastati
bilo svjesnim, bilo nesvjesnim (djeca) naporom
govornika, bilo sluajem: djelovanjem glasov
nih zakona. Isto tako djelovanjem glasovnih
zakona onom atopejski se karakter rijei moe
i izgubiti: npr. od onom atopejske osnove
kouko nastala je glasovnim razvojem
u novovisokonjemakom imenica Grauch
(kukavica), gdje je onom atopeja nestala, pa je
naknadno stvorena nova onom atopejska rije
Kuckuck za istu pticu. Svjesno stvaranje i
upotrebljavanje onom atopejskih rijei esto je
u knjievnosti, osobito u poeziji, radi pojaa
vanja izraajnosti kom binacijom rijei u koji
ma se osjea izvjesna korespondencija izmeu
zvukovnog izraza i sadraja, znaenja, npr. I
cvri, cvri cvrak na voru crne smre problem a pesnikih rodova, vremenske sutine
(Nazor, Cvrak). U toj upotrebi javlja se o.
ve u antici kao termin antike -* retorike, a
506
esta je kod grkih i rimskih pjesnika, osobito
kod rimskih epiara, npr.: At tu b a terribili
trube); Q uadrupedante putrem soniti quatit
unguia campum (Vergilije, o topotu konjskih
kopita); Et quamvis sub aqua maledicere
tem ptant (Ovidije, o kreketanju aba). 3.
O. se ponekad upotrebljava kao sinonim za
onom atopejsku rije.
L it.: M . G ram m o n t, Le vers franais, 1904; A. I.
T ra n n o y . L a m usique des vers, 929; M. M . M a o
d e rm o tt, Vowel Sounds in P oetry, 1940; M . C ressot,
L e sty le et ses technique, 1947; S o u n d a n d P o etry ,
ured. N . Frye, 1957; N. T. H erescu, L a posie latine:
tude des structures phoniques, i9 6 0 ; F. Berry,
P oetry and the P hysical Voice, 1962; U vod u
knjievnost, ured, P. P etr Z . kreb, 19692; B.
V uleti, Z v u k o v n a dim enzija poezije, U m jetnost
rijeci, 1968, 12, 21 37. ' ' Z .D .
O N TO L O K A KRITIKA Izvedena je iz
ontoloke estetike ili tanije iz fliosofije, odno
sno ontologije umetnosti, kao to je to ve
sluaj u fen omen ol o k oj ontologiji Ingardena,
N. H artm ana (-> fenomenoioki metod u
knjievnoj kritici), ali pre svega u Hajdegera,
koji izriito odbacuje estetiku kao doivljaj-
nu, subjektivistiku estetiku, ije je poreklo i
sudbina vezana za novovekovnu subjektivi
stiku filosofiju. Filosofsku poziciju ranog
Flajdegera karakterie uvoenje tzv. ontoloke
razlike izmeu bia (Sein) i postojeeg
(Seiendes). Zbivanje bia kao zbivanje istine
moe se jo dokuiti samo u izvornom milje
nju i u pravoj um etnosti kao govoru samog
bia. U m etnost se odatle odreuje kao istina
koja sama sebe stavlja u delo, ali tu sam pojam
istine u svojoj sveobuhvalnosti ostaje neodre
en. Ako razlikujemo istoriju od povesti, onda
su sva istorijska faktika zbivanja noena
dubljom povesnom osnovom kao zbivanjem
samog bia. Hajeger je s poetka ientifikovao
bie s vremenom, ali je kasnije odbacio tu
identifikaciju kao i svaku drugu mogunu
identifikaciju, pa je bie za njega ostalo jo
samo rasvetljenje (Lichtung) na putu ka
jeziku (unterwegs zur Sprache). Hajeger je
ne samo postavio temelj ontologije umetnosti
(u mnogim raspravam a, pre svega u Ursprung
des Kunstwerks, koja je u nas prevedena
1949), ve je i sam prakticirao o. k. interpre
tirajui Helderlina, M ajera, Georgea, Rilkea,
T rak la i dr., istiui odluujui znaaj pesni-
tva u odnosu na sve druge umetnosti. Iz
H ajdegera izvedena o. k. najpre se ticala
lirskog, epskog i dram skog, problem a umet-
nike istine, zatim timunga, jezika i dr.
507
Posle jednog ranog pokuaja u duhu Hajde-
gera (J. Pffeifer: Das lyrische Gedicht als
sthetisches Gebilde, 1931), naroito je zanim
ljiv n ap or Hajdegerovog prijatelja E. tajgera
d a prem a H ajdegerovom delu Sein und Z eit i
prem a ideji filosofske antropologije, koju je on
u tom delu naao, napie jednu novu poetiku
(Grundbegriffe der Poetik, 1945). Pesniki
rodovi: lirsko, epsko, dram sko izraavaju
osnovne mogunosti ljudskog postojanja, ija
je sutina vremenska, i stoga protie u brizi
(Sorge) kao osnovnom egzistencijalu. Uinjeni
su i drugi pokuaji o, k., npr.: B. Aleman, Fr.
K aufm an i dr., pa su se i neki nai autori
ogledali u ovoj vrsti kritike (npr. D. Pejovi,
D. Pirjavec). D ananja -+ filosofija pesniStva
ne moe se ni zamisliti bez diferenciranog
ontolokog miljenja koje je inicirao Hajdeger,
a tzv. m oderna evropska kritika polazi od
osnovnih pretpostavki toga miljenja. Iako su
rezultati ove kritike vrlo znaajni kao daleko
seni interpretativni pokuaji velike snage i
dubine, suptilnog i diferenciranog naina mi
ljenja, ipak se neke njene osnovne kategorije i
pretpostavke mogu podvri kritici zbog zane
m arivanja znaaja subjektivnosti kako u izvo
ru tako i u dejstvu pesnitva.
L it.: -v Egzistencijalizam. M .D.
O N JEG IN SK A STRO FA - Pukinova -*
strofa od 14 stihova u etvorostopnom jatnbu
sa kom binovanjem enske i muke - rime u
sledeem redosledu: abab ccdd effe gg (.
ace, m. bdfg). Zbog duine ralanjava se na
tri etvorostiha i dva zavrna stiha. U vezi s
tim primeena je tendencija ka odreenoj
kompoziciji strofe. U njoj je dosleno ispevan
Evgenije Onjegin. Podraavali su je pojedini
ruski pesnici.
L it.: -* Strofa. .R .
O PA L E SC E N C IJA (O PA L IZ A C IJA ) (san-
skrit., gr.; lat., neolai.) Prelivanje znaenja
ili vieznanost (-* ambigvitet, - ekvivoka),
neodreenost znaenja knjievnog umetnikog
dela, poput svetlucanja i prelivanja boja dra
gog kam ena. Knjievno delo se upravo po
tom e razlikuje od naunog dela: viesmisle-
nost je bitni constitutivum knjievnog ela
kao takvog, a ne oznaka jedne vrste knjiev
nih deia. N eodreenost umetnikog dela nika
d a se ne moe definitivno ukloniti, pa se ona
jo poveava time to italac sa svoje strane
unosi neke aspekte u svet umetnikog dela,
m ada je pri tom e ogranien strukturom samog
dela, njegovom integralnou. ak i sam pisac
u odnosu na sopstveno delo moe naknadno u
OPERA
nj uneti kao italac neto ega nije bio svestan
prilikom pisanja. Termin i pojam o. uveo je
R. Ingarden i doveo u vezu s pojmom -+
aspekt knjievnog dela utoliko to prikazani
aspekti u delu otvaraju razliite mogunosti da
se njihova shema ispuni.
Lit.: R. In g ar e n , D as literarische Kunstw erk,
1931; Z . K o n sta n tin o v i, FenomenoSoki pristup
knjievnom delu, 1969; R. In g a r e n , O saznavanju
knjievnog um etnikog dela, 1971 (prev.), M .D .
O PER A (ital. opera) Muziko-scenski ob
lik u kojem je dram ski tekst iskljuivo ili
preteno izraen vokalnim i instrumentalnim
muzikim sredstvima. T ekstualna osnova o.
zove se -* libreto. O na u o. moe biti muziki
obraena na razliite naine: 1. u obliku -
reitativa, 2. -* arioza, 3. -* arije, 4, ansambla
solista-pevaa, 5. horske scene, a moe a
bude oblikovana i kao m uziko-poetska celina
(u tzv. muzikoj dram i, realistikoj o., moder
nom operskom delu). Po svom muziko-
-literam om obliku o, se dete na: 1. o, sa
numerama i 2. o. sa ceiovitim scenama i
inovima, O perske num ere predstavljaju u
muzikom smislu najee zaokruene celine,
emu se prilagoava i tekst libreta. Pomou
reitativa i arioza (koji se po obliku nalazi na
sredini izmeu reitativa, pevanog govora, i
arije, najee trodelne muzike celine, sa.
istaknutom vokalnom melodijom, kompono-
vane na tekst lirskog sadraja) obrauju se oni
tekstovi libreta u kojim a se ili opisuje scenska
radnja ili se ta radnja direktno odvija u obliku
dijaloga. Arije, ansambli i horske scene odgo
varaju po svojoj scenskoj funkciji -* monologu
u govorenoj drami. N jim a se izraavaju lirska
oseanja glavnih ju n ak a, njihovi stavovi, po
gledi, miljenja itd. Scenska radnja zastaje
kada se u operi pojavi arija, ansambl ili
horska scena, O dnos izmeu literarne i
muzike kom ponente u o. moe biti razliit.
Moe dom inirati muzika kom ponenta nad
tekstualnom (kao u baroknoj operi seriji),
moe postojati ravnotea muzikog i tekstual
nog elementa (npr. u M ocartovim i Verijevim
o.), a moe tekstualna osnova da dom inira
nad muzikom (takav je najee sluaj u o.
M. M usorgskog, L. Janaeka i nekih sav re
men ih operskih kom pozitora). Postoje deia
koja se nazivaju o., a u kojim a ima i govorenih
odlom aka (npr.: M ocartova arobna frula,
Veberov arobni strelac). K ao muziko-
-scenski oblik o. se razvila iz srenjovekovne
liturgijske drame, crkvenih prikazanja, re
nesansnih madrigalskib komedija i - pasto
rala, ali je neposredan povod za njen nastanak
O PER A BU FA
bila tenja jedne grupe ital. m uziara iz
Firence da se obnovi gr. dram a, u kojoj se
tekst preteno izlagao pom ou pevanja. Prvo
a. dclo u istoriji muzike je o. Dafne (1594)
J. Peria, na tekst O. Rinuinija. Prihvaeni
muziki stil bila je u ono vreme pom odna ital.
monodija. O, se kao muziko-scenski oblik
brzo proirila ne samo u Italiji, ve i u cei oj
Evropi. Glavni centri o. um etnosti bili su u
Italiji, pored Firence, Venecija, Rim i Napulj,
a u drugim zemljama Pariz, Be, H am burg,
London, Berlin i dr. N ajzanaajniji o. kom po
zitori 17. i 18. si. su: K. M onteverdi, A.
Skarlati, . B. Lili, Z. F. Ratno koji
pripadaju muzikom - baroku i . Pergolezi
(tvorac komine opere), K. V. Gluk, V. A.
M ocart, koji pripadaju rokokou i
klasicizmu. O, se snano razvija u rom anti
nom 19. st., kada delaju njeni najznaajniji
predstavnici: . Rosini, G. Doniceti, V. Be-
lini, . Verdi, . Puini. . M ajerber, . O pera, 1962; A, W rz, R e d a m s O perettenfhrer,
G uno, M. 1. G linka, B. Smetana, P, ajkov-
ski, M. M usorgski, A. Borodin, N. Rimski-
-Korsakov i dr. Za o. su se u manjoj meri
zanimali i impresionisti (K. Debisi, M. Ravel,
M. de F'alja i dr.). U savremenoj muzici o.
doivljava i u literarnom i u muzikom pogle
du preobraaj. Preteno se piu kam erne o., za
mali broj izvoaa i sa muzikom modernih
stilskih pravaca. Najznaajniji o, kom pozitori
20. v. su: S. Prokofjev, Bi Briten, K. Orf, V.
Ek, I. Stravinski, . K. M enoti i dr. Meu
jugosiovenskim kom pozitorim a istiu se kao
tvorci o V. Lisinski (kom pozitor prve hrv.
nacionalne o.), 1. Zajc, J. G otovac, S. Hristi,
P. Konjovi, S. Rajii, M. Logar, M. Kogoj,
M. Kozina, D. vara, I. Brkanovi, N. Dev-
i, K. M akedonski, T. Prosev i dr.
L it.: K . V. B u d a n , Die O per, 1961; E. Mepnast,
Onepa, 1961; N . T u rk a lj. 100 opera, 1964; R.
L eibow itz, H ist otre de /'opera, 1964; H . H. S tucken-
schm idt, Oper in dieser Z e ii, 1964; j . M iiller-
-B lattau , Oper u n d ichtung, 1965; D . J. G ro u t, A
short history o f the opera, 19662/ M . R obinson,
Opera before M o za rt, 1966; W. Z en tn er. R eclam s
Opernf h rer, 197326. D.P1.
OPERA BUFA (ital. opera buffa smena
opera) Ital. komina opera, koja se razvila
iz -> intermeca, na napolitanskom tlu, i koja je
cvetala u 18. v. Ime je dobila po kominim
likovima koji su se u njoj pojavljivali (buffo).
Po svom realizmu i narodskom duhu, razli
kovala se od ozbiljne opere (ital. opera seria).
Najpoznatiji predstavnici o. b. su Pergolezi
(Sluavka gospodarica), im aroza ( Tajni
brak) i M ocart, koji je svojim remek-delima
( h'igarova enidba, Don uan i Tako ine sve)
508
prevaziao okvire ovog anra i pripremio
stvaranje jedinstvene opere do koje e doi u
19. v.
Lit.: Opera. M .D i.
O PE R ET A (ital. operetta m ala opera)
Muziko-scenski oblik zabavnog karaktera u
kojem pored pevanih reitativa, -+ arija,
ansambla i horskih scena postoje i govorni
odlomci, mahom -* dijalozi, od kojih zavisi
tempo scenske radnje. N astala J e u Beu, gde
niz kom pozitora poev od i. Strausa ml., F.
Lehara, F. Supea (tvorac prve o.), stvara veliki
broj o., od kojih su neke muziki veoma
uspele. Ovaj oblik prihvata u Parizu .
Ofenbah, takoe jedan od najistaknutijih
kom pozitora o. Meu jugost. o. su pisali S.
Albini, I. Tijardovi, P. Stojanovi i dr.
L it.: H . K au b isch , O peretie, 1955; B. G ru n ,
K ulturgeschichte der O perette. 1961; J. Buyr. L 'Ope
rette, 1962; D. E w en, The C om plete B ook o f Light
19731J . D.PI,
O P IS Predstavljanje fizikog sveta, naro
ito oveka i prirode, prikazivanje svih pojava
i stanja koja se nude ulnom opaanju,
ukazivanjem na njihove karakteristine crte,
pojedinosti i osobine. . obino proistie iz duih
neposrednih dodira pievih ula sa predme
tom, odnosno pojavom, a najee je rezultat
naknadnog reproukovanja ovih dodira kao
injenica svesti. IJ tom reproukovanju po
pravilu se doarava vie spoljanjost nego
unutranjost, vie fiziki izgled nego duhovna
konstitucija, vie pojavnost nego sutina onog
to se opisuje. N o to doaravanje se obino u
knjievnosti ne zaustavlja ha onoj povrini
stvari i pojava koja se nudi ulnom opaanju i
jezikom uoblienju, nego do bij a i neke poseb
ne umetnike funkcije. Najoptije govorei,
knjievni jezik i slike u kojima se neki o.
konstituie, kao i asocijacije koje on u takvoj
konstituciji budi, najee su snano namag-
netisane i nekim dubljim unutranjim smislom
koji naznauje i odreeni doivljaj sveta. T a
stilska magnetizacija o. umetnikim smislom
podjednako je prisutna u svakom velikom
knjievnom opisu: u Teokritovim i Vergilije-
vim pastoralnim * pejzaima, u opisima
epskih ratnika i njihovih sukoba (bojna
koplja kao arna gora), u ekspirovim opi
sima koji samo zamenjuju kulise (opis zore u
Romeu i u!ljeti), u rom antiarskim opisima
prirode (Vordsvort, Lam artin i dr.), u roman-
sijerskim opisima koji esto nagovetavaju
da analogne sile vladaju ovekom i prirodom
(E. Bronte, Prust, Fokner i dr.), gradom i
509
graaninom (Flober, H. Dejms, K afka i dr.).
N o relativna vanost i funkcija o. ipak se
moe u grubim crtam a razlikovati u pojedinim
knjievnim oblicima i epoham a. U diskurziv
nim form am a (-> esej, -* rasprava i si.) po
pravilu nem a o.; u dram skim oblicima o. su
sekundarnog i sporadinog znaaja, najee
pom ono sredstvo koje se koristi samo onda
kad tehnika neposredne dram ske prezentacije
zakae. M eutim, u lirskoj i refleksivnoj
poeziji, kao i u epskim form am a o. su oduvek
imali znaajno mesto. T ako je o. prirode, esto
protkan seanjem i razmiljanjem, verovatno
najuniverzalnija tem a i oblik lirskog i reflek
sivnog pesnikog izraavanja u naoj knji
evnosti naroito uspean kod V. Ilica, A.
antia, J. Duia, V. Viriea, M. D edinca i
dr. U epici se esto nalaze i veliki umetniki
dometi upravo u opisima, naroito ratnika,
njihove odee i pojave; u pripoveci i rom anu
o. prirode, -+ sredine i * ambijenta, ljudi i
dogaaja, utemeljuju piev doivljaj realnosti
u odreenom prostoru fizikog sveta. Pored
toga oni snano proiruju polja asocijativnog
dejstva umetnikog dela (o. oluje u Koievoj
pripoveci K roz meavu), a esto postaju i
jedan od osnovnih elemenata njegove duhovne
strukture (Andrievi o, prirode u M ostu n a
Zepi, istorijskih kretanja u rom anu Na Drini
uprija, Krleini o. panonskog blata u
Povratku Filipa Latinovia). U celini gleda
no, dakle, o. je po pravilu upuen na fiziki
prostor, ali ta upuenost ne podrazum eva
nuno ni statinost ni mehaninost, nego ivu
aktivnost ula, neposrednu i posrednu. Ma
koliko fiziki prostor bio u o. statiki fiksiran,
da bi se sagledalo to vie njegovih pojedina
nih delova, samo opisivanje ovih delova je
dinamian proces koji proistie iz odreenog
konteksta, nadovezuje se 11a njega, odvija se u
razliitim fazama, raste kumulativnim nazna-
enjima i grana se da bi se na kraju zavrio, i
obino u tom zavretku otvorio prem a nekom
dogaaju, akciji, meditaciji ili novom o. Svaki
fiziki prostor se moe posm atrati i opisivati
sa manje ili vee distance, iz ove ili one
-+ perspektive, a to veoma esto odreuje i
njegovo um einiko dejstvo i njegov duhovni
smisao. Plodno umetniko menjanje distance i
perspektive nalazimo u Sternovim i Flobero-
vim rom anim a, a naroito kod modernijih
rom ansijera koji koriste tehniku - unutra
njeg monologa (Prust, Dojs i dr.). U naoj
knjievnosti izvanredan primer ove vrste nala
zimo u Andrievom o. nabijanja na kolac u
rom anu Na Drini uprija: jedino je pripoveda
u neposrednoj blizini rtve i on, shvatajui
O PK O R A E N JE
svoj poloaj kao nem inovnost, podrobno opi
suje ta se zbiva, ali se u tom opisivanju
veoma esto slui i stanovitem prostorno
veoma udaljenog n aroda koji gleda taj prizor.
Takvim menjanjem distance i perspektive na-
turalistika upeatljivost te scene dobija sim
boliko prosvetljenje 1 opravdanje; na kraju
rtva postaje muenik, oslobaa se zemnih
veza i ostaje kao vean visoko uzdignut,
tvrd i neprolazan kip pred kojim se ljudi
kriomice krste. Najire govorei, u knjiev
nom o. fizika pojavnost stvari razbija se u niz
pojedinosti koje se nude ulnom opaanju;
reprodukovanjem , selekcijom i slobodnim
kombinovanjem tih pojedinosti u knjievnom
jeziku pisac im daje umetniki naboj i smisao,
te one postaju posrednici metaforizacije njego
vih opaaja, sredstava pom ou kojih on proji
cira svoj doivljaj ivota u jedinstveni duhovni
svet umetnikog dela, odnosno nain na koji
taj doivljaj dobija svoje prirodno fizike
obrise i utemeljenja.
L it.: C. S. B alw tn, Specim ens o f Prose Descrip-
tion, 1895; F. T. B ianchard, The A rt o f Com position,
1934; H . Ch. Buch, V t pici ura poesis, 1972; -
kompozicija; > postupak; > perspektiva.
M .5.-S .K .
O PISN A PESM A -* Vrste lirske poezije
O P K O R A E N JE (fr. enjambemeni) - U
irem smislu neoekivano odstupanje od
uobiajene sintaksiko-semantike, odnosno
-+ sintaksiko-intonacione strukture stiha zbog
odvajanja jednog dela sintaksike jedinice i
njegovog prenoenja (zakoraenja, prekorae
nja) bilo iz -> stiha u stih, bilo iz prvog -*
polustiha u drugi polustih ili iz -* strofe u
strofu. N a taj nain stih se zavrava kao
m etriko-ritm ika, ali ne i kao sintaksiko-
-sem antika jedinica, to izaziva - prevareno
oekivanje. U uem smislu o. je po nekim
novijim odreenjima izdvajanje razvijenog de
la sintaksiko-semantike jedinice na granici
stihova, polustihova ili strofa, i to bez poseb
nog isticanja pojedinih segmenata, npr. izme
u stihova u D uia i M atoa:
V itorog se mesec zapleo u granju:
Starih kestenova; no svetla i plava.
Olovne i teke snove snivaju;
Oblaci nad tamnim gorskim stranama.
U prvom primeru o. je povuklo -* kadencu, sa
zavretkom reenice unutar stiha, dok je u
drugom primeru proireno na ceo stih. Evo
prim era za 0. -+ cezure:
Ti si, kao i ja, od mladosti rane
Osetio optu . sudbu to nas gazi.
O PO ZICIJA
Razume se, u -+ dikciji svih a mogue je
ostvariti intonaeioni signal (i -* pauzu) na
cezuri. Prenoenje kratkog (obino jedna
re) zavrnog segmenta sintaksiko-sem anti
ke jedinice, tesno vezanog za prethodni seg
ment, to mu daje posebnu izraaj nost, zove se
prebacivanje (fr. rejei), npr. izmeu stihova u
Duia:
Sve je umno, sjajno, i lije iz granja/
svetiost, ko padanje neke bele kie.
Ili unutar stiha u Rakia:
Takva je sudba! N iko nee znati
D a nekad besmo prvi, prem da mali.
Izrazito funkcionalno prebacivanje izmeu sti
hova sprovedeno u celoj pesmi nalazimo u
antievoj Veeri na kolju. - Uveden je i ta r stiha. Termin o. potie od Ronsara
pojam kontraprebacivanja (fr. contre-rejei):
siutaksiko-semantika jedinica poinje k rat
kim segmentom na kraju prethodnog stiha ili
polustiha, tako da stoji u tesnoj vezi sa
preostalim delom iste jedinice u narednom
stihu odnosno polustihu, npr. u Pandurovia:
Oni ba nita nisu znah ta
Dovede tu nas. U cveu smo ili. ..
No strane smrti u tom vrtu ranom
M ladosti, // tune mladosti to vene.
U drugom primeru kontraprebacrvanje dolazi
nakon prebacivanja iz stiha u stih. - F u n k
cionalno prenoenje iz strofe u strofu svojstve
no je nekim pesnicima 20. veka, npr. antiu
izmeu terceta u - tercinama
to moje bate ostae bez grana
I slatka ploda, to raa i zrije
N a vatri srca? . .. G dje su jorgovana,*
Vijenci plavi? . . . G di je kletva, gdi je?
Oigledno je da neoekivano odstupanje od
uobiajene sem antiko-sintaksike zavrenosti
strofe (i stihova) izaziva efekat prevarenog
oekivanja, ime i preneseni izraz postaje
centar panje. Prenoenja iz stiha u stih
nalazimo, iako retko, i u usmenoj poeziji:
K ad se nee smilovati na vas.*
M ajka vaa srca kam enoga. ..
I Stanojlo svoje drutvo vre/
U mehane, stade davat vino.
Vie se javljaju prenoenja unutar stiha:
i gospodske;' dare ijelie.
N o ne moe jade oprostiti:
Smail-aga / ode. Rusto d o e . ..
A ne znadu na kom e je carstvo.
Kralj Vukain : veli: na mene je.
510
Nau se i primeri kontraprebacivanja:
T ada ae njim a progovara:
H o te, Bogu da se obrnemo.
U vezi sa neoekivanim razilaenjem izme
u m etriko-ritmike i smtaksiko-semantike
strukture stiha govori se ne sam o o prevare
nom oekivanju nego i o isticanju odvojenih
segmenata, o stilskoj, ekspresivnoj i re-
torskoj funkciji o. ili prebacivanja, odnosno
kontraprebacivanja. Do o, dolazi nesvesno ili
svesno. Poto se javlja u raznovrsnim oblicima
i razliitom kontekstu, ne interpretira se jedin
stveno, pogotovu kad se granii sa prebaciva
njem. Neki ta dva pojma upotrebljavaju sino
nimno, a neki ih razgraniavaju. O d ovih jedni
nalaze o. samo izmeu stihova, a ne i unu
(enjamber opkoraiti; produiti preko
stiha). U istoriji stiha razliito je prim ano i
primenjivano u zavisnosti od poetskog anra i
vrste stiha. Najee se javlja u dram skom
stihu, ija je dijaloka struktura sintaksiko-
-semantiki i intonaciono slobodnija nego u
epskom i lirskom stihu, lak o se o. u usmenoj
svetskoj poeziji izbegava, ipak se ne moe rei
da ga nema, naroito unutar stiha, to potvr
uju i mnogi primeri u srphrv. poeziji. U
naoj pisanoj poeziji o, se javlja bilo kao
inovacija u odnosu na usmenu poeziju, bilo
kao ugledanje 11a antiki stih ili stih novije
evropske poezije. Javlja se ve u srednjovekov-
noj poeziji, a naroito se primenjuje poetkom
20. veka, i to kao izgraen postupak, svoj
stven najpoznatijim pesnicima,
Lit.: - 4 Sintaksiko-tntonaciona struktura stiha;
* versifikacija; siJabika versifikacija; - sila-
biko-tonska versifikacija. .R.
OPOZICIJA (lat. opposiiio ~ suprotstavlja
nje, protivreje) 1, -* Antiteza. - 2. Vrsta
- litote odn. korekcije: odrie se neko
svojstvo a potvruje suprotno (Nije ruan, lep
je.) O. je esta u hebr. i gr. knjievnosti, a u
srednjem veku omiljena je i u lat. knjievnosti
kao stilska figura kojom se zbog jaeg efekta,
slikovitosti, emocionalnog elovanja na slu-
aoca dva suprotna pojm a stavljaju jedan
pored drugog da bi se istakao -* kontrast:
Ljutit aga m rko gleda, / G dje se silom divit
m ora, / Silan arslan gorskom miu.. (I.
M aurani, Sm rt Smail-age engia, 21). Po
nekad su suprotni delovi poredani simetrino
(si. -+ paralelizmu), -* antinom, -> oksimo-
ron, -+ palilogija. Sl.P.
OPSKURNOST (lat., obscurus nejasan, m ra
an: nepoznat) Kvalitet koji u knjievnosti
511
kazuje da je pisac svesno iao na neke efekte,
vezujui se za poprita kakva su, na prirner,
stari dvorci ili zaputeni objekti (sa podzem
nim hodnicim a i skrivenim vratim a, sa rekvi
zitima koji uiivaju jezu, sa kabinetim a za
muenje i izazivanje straha, i uvodei miste
riozne, natprirodne pojave koje tek potom
bivaju objanjene), i uopte za poprita vezana
za nalije ivota; esto sa veoma rafiniranim
kom ponovanjem efekta napetosti, kojom bi se
podstakla itaoeva fantazija. O. je uglavnom
vezana za - kriminalne romane, -> detektiv
ske romane, - romane strave ili za prie o
duhovima. O. naroito pokazuje u anglosak
sonskoj knjievnosti odreen kontinuiran ra
zvitak, od H. VolpoUi, preko M. eli, Poa,
do literature horora u nae doba, koja ove
motive jo vie trivijaiizira da bi radnju svela
na iskljuive scene uasa,
L it.: J. C . R a n so m , P o ets W ith o u t L aurels,
T he W o rld s B o d y , 1938; D. S chw artz. T he Iso la
tio n o f M o d e rn P o etry , K enyon R eview , 1941; W .
Y. T in d all, Exil es; R im b au d to Joyce, A m erican
S ch o la r, 1945, 14; W . V an O C o n n o r, F o rm s o f
O b scu rity , S e m e and S en sibility in M odern P oetry,
1948; A. T ate, U n d e rsta n d in g M o d e rn P o etry , On
the L im its o f P oetry, 1948; R. P. B taek m u r, A
B rd en fo r C riticism , L ectures in C riticism , 1949,
Z. K ,
O P T A K N JI E V N O ST - Ovaj termin se
upotrebljava naporedo sa term inom kom
parativna (uporedna) knjievnost i -* svetska
knjievnost. Po Polu van Tigemu o. k. pred
stavlja dalju razradu i vii stupanj kom para
tivne knjievnosti: ona se bavi problem ima
m eunarodne knjievnosti i teorijski i istorij-
ski uoptava injenice i rezultate do kojih su
dole istorije nacionalnih knjievnosti i kom-
paratistika. Po drugom jednom shvatanju o. k.
se jednai sa pojm om svetske knjievnosti, i to
u onom njenom znaenju koje bi predstavljalo
predm et izuavanja kom parativne knjievno
sti; to su iva knjievna strujanja koja postoje
meu raznim nacionalnim knjievnostima i
koja dovode do uzajam nog delovanja i oplo-
avanja. Ipak, term in a. k. nije u toj meri
stekao pravo upotrebe koliko njemu sino
nimni term ini; komparativna (uporedna) i
svetska knjievnost.
L it.: C. nerpO B sih, ilojaM o m a r e kh>h*cb-
h o c th , JIM C , 1976, sv. i 2; H . D yserinck,
Z u m Zusam m enhang von Allgem einer L iteraturw issen
schaft und Vergleichender L iteraturw issenschaft.
K o m p a ra tistik . E in e E in f h ru n g , 1977, S. 150157;
M . S chm eling, A llgem eine und Vergleichende L ite -
raturw issenschaft. A sp e k te einer kom paratistischen
M eth o d o lo g ie, V ergleichende L iteratu rw issen sch aft,
1981, S. 1 - 2 4 . D . .
O PTIM IZA M
O PTA K Vrsta - mineja u kome se nalaze
form lam e slube za pojedine kategorije sve
taca (apostole, muenike, prepodobne itd.) u
koje se samo, na odreenom mestu, ubacuje
odgovarajue ime svcca iji se praznik proslav
lja. U o. su tekstovi tipskog karaktera, kori-
eni i za sastavljanje poznijih slubi pojedinim
svecima iz mesecoslova.
L it.: JI. MupKoBuh, rfptiOc taatta a umypi uk, I,
1965. D .B .
O P T E M E STO Termin koji ima razliitu
vrenost kad se primenjuje na modernu knji
evnost (od rom antizm a naovamo) i kad se
primenjuje na stariju knjievnost, kao i na
narodno stvaralatvo. K ad oznaava pojave
m oderne knjievnosti, termin o. m. uglavnom
oznaava opte istine izraene na banalan
nain, kliee, uhodane izraze itd., koji pred
stavljaju znak sterilnosti i neoriginalnosti.
Primenjen na raniju knjievnost, termin o. m.
oznaava stalna stilska sredstva i tipizirane
postupke na kojim a se temelji knjievno stva
ralatvo uopte. U narodnoj knjievnosti to su
razna stajaa mesta, stalni epiteti, poreenja,
stereotipni poeci i zavreci, ponavljanja, she
m atski opisi, stalni brojevi itd. (- formula). U
ispitivanjima E. R, Kurcijusa o. m. se izjedna
ava s toposom, tj. s antikim stilskim
(retorikim ) postupcim a, koji su, preko lat.
srednjeg veka, odigrali znaajnu ulogu u
novijoj evropskoj knjievnosti sve do rom an
tizma. -* Topos, arhetip.
Li 1.: E, C urtus, L a tin ska kjjiievn o st i evropsko
srednjovjekovlje, 1971 (prev.). J.D .
O P T IM IZ A M (lat. optimum najbolje)
Filosofski pogled to izvire iz metafizikog ili
iz religijskog ubeenja da je svet takav kakav
jeste, pod datim okolnostim a, najbolji od svih
moguih svetova, je r je razum no ureen, da u
njemu ima relativno vie dobra nego zla, a u
istorijskom razvoju se sve vie poveava dobro
na raun zla, i da u lom smislu postoji stalni
moralni i stvarni napredak. K ao praktini
ivotni stav i duevno raspoloenje o. se
izraava u pogledu na ivot to sve stvari i
zbivanja uzima s najbolje strane, trai i
oekuje d o b ar ishod i u nepovoljnom polo
aju, pa ak i u negativnom ishodu neke stvari
vidi pozitivne strane itd. Filosofski optim i
stiki pogled, koji je openhauer sm atrao
bezonim nainom miljenja, nalazi se u
starih G rka, u Platona, zatim u stoika, najzad
u racionalizmu novog v. i filosofiji prosvee-
nosti, na klasian nain razvijen u Lajbnica, a
posle Lajbnica i u Hegelovom panlogizmu.
OPUS
k ao i u perfekcionizmu. Protiv Lajbnica je
nastupio Vol ter u spisu Candide ou Voptimisme,
1759, dok je Nie, izvan i o. i -* pesimizma,
verovao da je potrebno potvrditi ivot uprkos
njegove tragike. U knjievnosti optimistiki
pogled na ivot predstavlja jedan od osnovnih
pesnikih vienja sveta.
L it.: G . W. L eibniz, Essais de thodice sur la
bont de D ieu, la libert de l'hom m e et l'origine du
m a l, 1710; R. M ller-F reien fels, P ersnlickeit und
W eltanschauung, 1918.
O PU S, lat. (delo) Pojam sa nizom srodnih
znaenja, obeleavajui trud, rad, delo i u
duhovnom stvaranju, odn. um etnika i lite
rarna dela. U savremenoj upotrebi pojam
oznaava takoe razliite vidove stvaralakog
rada, najee u muzikoj terminologiji, gde
obeleava muziko delo, sa brojem u celokup-
nim delima kom pozitora. U knjievnosti po
jam o. oznaava celokupni knjievno stvara
latvo jednog pisca (ili njegova dela pojedinog
anra, uzeta u celini knjievni o. Iva
Andria, pripovedacki o. Siraa M atavulja).
G.E.
O PU S CITA TU M , lat. (navedeno delo) -
O znaka kojom se u napom enam a uz nauni
tekst (najee pri citiranju iz tuih dela)
obeleava da je re o ve ranije navednom
delu nekog pisca, te da se osnovni bibliograf
ski podaci ne ponavljaju u celosti, ve se
navode u skraenom obliku; u takvom sluaju
obeleava se po pravilu, samo ime autora, a
sama oznaka se esto pie skraeno: o, c., op.
cit. (rtav. delo). G.E.
O p u s c U L U M , lat. (deminutiv - m alo delo)
Naziv upotrebljavan prevashodno za manja
prozna dela, prvi put u Ausonija. U knjievnoj
upotrebi najee izraava skrom nost pisca
prem a sopstvenom delu, ili ironiju protivnika.
U bibliografskoj terminologiji o. oznaava
spise koji se obino ne objavljuju posebno,
nego u zbirci, esto i od razliitih pisaca,
tematski grupisani. S.S.
O R A T O R IJU M (ital. oratorio mesto za
molitvu, prem a poznolat. oratorium) Naziv
za muziko-scensko delo blisko - kantati, ali
sa veim ueem orkestra. O. se razvio u
- baroku, i bio je preteno religioznog k a
raktera, da bi se docnije pisao i prema profanim
tekstovima. O. se izvodi bez scenskih pom a
gala, ali sa punim muzikim sastavom : orke
star, solisti, hor. Sem -> arija i - reitativa, u
njemu se esto javlja pripoveda. Barokni
alegorijski o., najee po biblijskim motivima,
512
izvodio se i scenski; no u d oba najveeg
procvata o., u 18. v., prevladala je koncertna
postavka. F orm a o, kao izuzetno sveanog i
ozbiljnog muzikog izraza (Hendlov Mesija),
nije ni u modernoj muzici izgubila znaaj. Za
muziku obradu antikih tragedija upotreblja
vao se radije o. nego - opera, kao i za obradu
teme o traginosti rata (B. Britn). S.S.
O RFIKA - Starogr. pesnitvo u kome se
M. D .
izraava uenje orfiara, najvanije mistike i
katarktike religijske sekte u G rkoj arhajskog
perioda (7 6. v.). Bogata o. knjievnost
postojala je u G rkoj od 6. v. pre n. e. sve do
pozne antike, ali pesme koje su nam a sauva
ne potiu uglavnom iz 2. i 3. v. n.e., pa i
kasnije. Takav je, pored 87 o. -+ himni, spev o
Orfejevom putovanju s A rgonautim a (Argo-
nautika, 1376 -+ heksametara) i spev o kam e
nju i njegovoj maijskoj sili (,Lithika, 774
heks.). Orfizam je, k ao 1 druge mistike
religije u G rkoj toga doba (orgijastiki i
ekstatiki kult boga Dionisa, Eleusinske miste
rije), stranog porekla i potie iz Trakije. Kao
njegov osniva spominje se Orfej, drevni
mitski peva i svira, sin A polona (ili trakog
kralja Eagra) i M uze Kaliope. O. uenje
govori o nastanku sveta (kozmogonija), bogo
va (teogonija) i ljudi (antropogonija). Jezgro
o . uenja predstavlja shvatanje o dvostrukoj
prirodi ovekovoj (teio je grobnica due), o
dobru i zlu u oveku, o ovom i onom svetu, o
ovekovoj krivici i seobi dua, o m oguno
stima spasenja i blaenog ivota na onom
svetu (soteriologija). D a bi se ovek oistio od
neistoe telesnosti, od zla u sebi i bolesti, o.
pravila su zahtevala naroiti reim u sva
kodnevnom ivotu i ritualno oienje (->
katarza). O. je snano uticala na kasniju gr. i
hriansku misao.
L it.: O . K e rn , O rpheus, 1920; O . K ern , Orphico-
rum fra g m en ta , 1922; E . R o h d e, P syche, 9 10,
1925; A. S a v i R eb ac, P redpiatonska erotologija,
1932; I. M . L in fo rth , The A rts o f O rpheus, 1941; W.
K . C . G u th rie , O rpheus and G reek R eligion, 19522;
R . B hm e, O rpheus, das A lte r des K itharoden, 1953;
L. M oulinier, O rphe et /orphism e l'poque
classique, 1955; M. N . u ri , h to rija helenske e tik e ,
1961; B. M . S tevanovi, h to r ija helenske kn jie v
nosti, 1968; M . P . N ilsson, O eschichte der griechi-
schen R eligion, 19673. K .M .G .
ORGANSKA (ORGANIKA) FO R M A (engl
organic fo rm organska form a) Est etika
i kritika kategorija koja istie uzajamnu
posredovanost i zavisnost razliitih aspekata
um etnikog dela, posebno del ova i jedinstvene
celine kojoj pripadaju. Analogiju izmeu inte-
513 O RIG IN A L N O ST

grisane sloenosti umetnikog dela i organiz O RH ESTR A (gr. o p ^ fia tp a igralite) U

ma u prirodi nalazimo u Aristotela. Govorei razvijenom starogr. pozoritu mesto (u poet
o radnji u tragediji on kae da tragika ku u obliku trapeza u Ateni i Sirakuzi ili
pria . . . treba da podraava jednu radnju i to kruga u Epidauru, i docnije polukruga) izme
celm. (Poetika, VIII, prev. M. uria). O rgan u pozornice i gledalita, gde je - hor igrao,
ski karakter ovog shvatanja ogleda se u tom e pevao i zadravao se za vreme predstave. Kod
to eclina za Aristotela nije mehaniki zbir, Rimljana: mesto u gledalitu gde su seeli
ve je odreena pojm om svrhe: Nita nije senatori. U periodu obnavljanja antikih po-
potpuno to nem a nikakve svrhe teXo:; a zorita u renesansi dvorani su mogli u toku
svrha je granica (Fizika, III, 6.). U razliitim meuigre da preu preko stepenica taj prostor
vidovima, to shvatanje zastupaju mnogi autori i da siu na binu. (Otada, pa do 18. v., plemii
(Longin, Emerson, A. G rigorjev, Kroe, Djui, zloupotrebljavaju ovo pravo i sede na pozor
H. Dejmz). Pod uticajem K antovih i elingo- nici u toku predstave.) Termin se prvi put
vih ideja, naglasak na organskom postaje pojavljuje kod Platona, a kod Aristotela znai
polazna taka nem. i eng. rom antiara u mesto za hor. O. se m enjala zavisno od
razlikovanju rom antikog od klasinog i osno prom ena scene. D anas je o. naroito mesto za
va njihovog shvatanja umetnosti. U tora muziare koje se nalazi izmeu scene i gleda
okviru, H erder i G ete upotrebljavaju termin lita, a najee je polukrunog oblika.
-* unutranja forma. O o. f . prvi govori A. V. L it.: M . T>yph, H cm opuja xe.ieHCxe KHtUxee-
legel u svojim Predavanjima o dramskoj Hocmu, 1951. SI.P.
umetnosti i knjievnosti (ber dramatische
Kunst und Literatur, Vorlesungen 1809-- 181 ly. O RIG IN A L (lat. originales izvoran)
Prenosei term in na anglosaksonsko podruje, Izvoran i cjelokupan knjievni tekst u obliku
gde e dobiti iroku upotrebu, K olrid p ara rukopisa ili tiska, obino prvo tam pano
frazira Slegelovu distinkciju izmeu mehani izdanje ako izdava iii cenzura nisu mijenjali
ke i o. f . na sledei nain: Form a je m eha ili kratili rukopis. uven je sluaj rom ana
nika kada na bilo koji dati materijal utisku- Lady Chat ter ley's Lover (Ljubavnik ledi eter-
jem o predodreenu formu, ne onu koja nuno li) D, H. Lorensa: engleska je ccnzura tek 30
proistie iz datih svojstava m aterijala: kao godina iza smrti pisca (1930) dozvolila tam
kada masi mokre gline dajem o bilo kakav panje prvobitnog cjelokupnog teksta. Tokom
oblik koji elimo da zadri kada se stvrdne. S povijesti nije se uvijek jednako potivala izvor
druge strane, o. f . je uroena; ona oblikuje u nost teksta, osobito do G utenbergova prona
razvoju samu sebe iznutra, a punoa njenog laska tiska. Rukopisno umnaanje djela pru
razvoja istovetna je sa savrenstvom njenog alo je vie prilike za nehotine ili hotimine
spoljnjeg oblika. K akav je ivot, takva mu je i izmjene prvobitnoga predloka, a ni autor se
forma (Shakespeares Judgem ent Equal to nije sm atrao iskljuivim vlasnikom teksta sve
His Genius ekspirovo rasuivanje rav do u 18. St., no i tada g a je mogao nepovratno
no njegovom geniju). Uzimajui Kolrievu prodati. Z akonska zatita izvornog teksta
ideju o. f. za osnovu svojih shvatanja, novi (_ autorsko pravo) razmjerno je skorijeg
kritiari (-* Nova kritika) prenose je iz psiho datum a. Vea panja posveivala sc pitanju o.
lokog i filosofskog konteksta u semantiki. U u razdobljim a procvata egzaktnih nauka, npr.
tom smislu, ovaj termin poinje prvenstveno u doba -* helenizma (-> aleksandrijska kola),
da se odnosi na kontekstualnu odreenost -> humanizma ili -* pozitivizma. I danas se jo
jezikog znaenja u knjievnosti. K ao sloena krate djela za iroku italaku publiku ili
celina ije estetiko dejstvo proizlazi pre svega pojednostavljuju za kolsku upotrebu. Ako o.
iz te injenice, knjievno delo za nove kritiare starijih pisaca vise nije dostupan, pouzdani
ima o. f. u tom smislu to predstavlja sam o tekst pruit e jedino kritiko danje. Supr.
svojan semantiki sistem. O rgansku celinu tog - falsifikat. Lj.Sek.
sistema pojedine rei delimino odreuju, ali u
isti mah dobijaju precizno znaenje s obzirom O R IG IN A L N O ST (od lat. origo, fr. origina-
na svoj kontekstualni poloaj u njemu. lite, nem. Originalitt) Znai izvornost,
L it.: C. B ro o k s. T h e P oem as O rg an ism , E IA , sam onikiost kao vrednost umetnikih, nau
1941; E. Vivas, W h a t is a Poem ?. C reation and
nih, filosofskih i drugih kulturnih proizvoda,
D iscovery, 1955; M. K rieger, T he O rg an ic T heory,
The N ew A p ologists for P oetry. 1956; N . K oljevi,
ali i stvaralaka sposobnost proizvoenja ne
Teorijski osnovi N ove k ritik e , 1967; J . H risti, eg novog uopte. U knjievnosti i umetnosti
N o v a k r itik a : uv o d u itan je tek sto v a , Izraz. uopte nije to samo tenja za novinom sadr-
1968, 6. N .K . ine i izraaja, za isticanjem stvaralake indi
33 R u n ik k n ji e v n ih te rm in a
O RK ESTR A C IJA
vidualnosti autora, to predstavlja sam o jedan
psiholoki moment, ali ne i pravu osnovu o. u
duevnom i drutvenom ivotu autora i kul-
turnom ivotu jednog vremena. Iz svesne
tenje za originalnou, koja obino karakte-
rie pozni kulturni razvoj, nikada ne proistie
prava o., ve se ona prema savremenim
uvianjima i relevantnim saznanjima vezuje za
individualno i kolektivno nesvesnu osnovu
kako u nastajanju, tako i u daljem razvoju i
vrhuncu jedne kulture. U knjievnosti o. je pre
vezana za -* naivno (u znaenju koje pesnik
F. iler pridaje tom pojmu), pa ak i narodsko
stvaranje, ali i za sam oniklo (po M arksu,
urwchsig) proizvoenje u smislu raanja no
vih, drutveno-istorijski uslovijenih knjievnih
dela u bitnoj saglasnosti sa revolucionarnim
nastajanjem jedne nove epohe. Ako se, dakle,
pesnitvo i um etnost uopte shvate ontoloki,
po M arksu, kao proizvoenje nove stvarnosti
u skladu s povesnom istinom ili, po Hajde-
geru, sa istinom samog bia, onda se o. ne
vezuje za podruje vrednosti, ve za samu
stvarnost, za ono postojee, za individualno i
drutveno bie ovekovo i uvek predstavlja
izuzetan istorijski dogaaj. Ipak, o. nije m o
guna bez tanog poznavanja tradicije. M .D.
ORKESTRACIJA - Euforija
O RN A M EN TA CIJA l - retorici i
stilistici ukrasi u govoru i u pisanju pomou
retorikih -* figura ili -> tropa, pa uopte sve
formulacije i obrti ukoliko iskljuivo slue
ukraavanju izraza i imaju za cilj da govor ili
nain pisanja (criture) uine prijatnijim i
uverljivijim. Pokreti izrazite ornam entacije u
literaturi bili su barok i -* Jugendstil, naziv
koji je tek od nedavno uao u perioizaju
knjievnosti, da bi se izdvojili neki pesnici pri
kraju 19. stolea koji su posebno negovali
dekorativnost stila (Rilke, George).
L it.: -* Retorika.
OSEAJNOST -* Sentimentalizam
O SE A N JE (ili uvstvo) U psihologiji:
nain na koji neposredno doivljavamo pro-
menljiva stanja svoga ja, u kojima se izraava i
nas odnos prem a spoljanjem svetu, prem a
drugim ljudima i prema stvarima. Dele se na
opta o., na emocije, afekte, raspoloenja,
sentimente i strasti. U tzv. Getalt-psiholo-
giji o. uopte ima veliki znaaj, ono ini
poseban kvalitet doivljaja. O. su individualno
razliita i te razlike se izraavaju u tem pera
m entu. Povezana su s celokupnom sveu ili
514
pak s pojedinim podrujim a svesti. Prema
razvojnoj psihologiji o. vlada prvobitnim
miljenjem ljudi i duevnim ivotom ece.
Postoje razliite i ak oprene teorije o., ali je
nesumnjivo i veoma vano saznanje psiholo
gije o tom e da o. predstavlja osnovni element
duevnog ivota, tako da intelektualni procesi
tek sekundarno odraavaju ono to oseamo.
U estetici: o. igra veliku ulogu u prvom
sistematskom izvoenju estetike u 18. v.; tada
se o. po definiciji sm atralo carstvom subjektiv
nosti, u koje spada um etnika oseajnost
(senzibilnost), nadahnue, genij, ukus, uobra
zilja i dr. T o je tzv. oivljajna estetika,
bitno vezana za subjektivistiku metafiziku.
N aroito je rom antika estetika pridavala
veliki i odluni znaaj o. u umetnikom
stvaranju i doivljavanju. Em ocionalistika i
subjektivistika rom antika estetika u vezi je s
evropskim graanskim individualizmom. U
dananjoj filosofiji um etnost i dovodi se u
pitanje ne sam o subjektivizam u estetici, ve i
sama estetika, ukoliko njeno ime nije puka
konvencija (-+ estetika), pa se u vezi s tim
odbacuje i subjektivistiko shvatanje o. Za
pesnitvo i lirski izraz, koji se oduvek sm atrao
bitno vezanim za a., danas preovlauje milje
nje da nas o. upuuje na svet, tj. da postoji
intencionalnost o. O. ima svoju sadrinu,
svoju simboliku i strukturu, ono govori neto
o svetu, dakle, kazuje istinu i nije puki izraz
pesnikovog ja, te rave subjektivnosti. O.
nije subjektivno raspoloenje, ve predstavlja
otkrie sveta, pesnikog sveta. U pesnitvu
nije bitna subjektivna dimenzija <?., ve o nto
loki smisao koji se kroz o. otkriva. Po
Hajdegeru izvoran odnos prem a biu nije
teorijski ili refleksivan, ve je to raspoloenje
(Gestimmiheil) i stanje (Befindlichkeit), pa se
sledstveno u filosofiji ili ontologiji umetnosti
m oraju odbaciti sva kategorija!na odreenja
da bi se razum eo govor bia i da bi se
Z K. shvatilo kako ovek pesniki obitava na
zemlji (Helderlin).
L it.: F . K r g er: D as W esen der G efhle, 19375;
M . H eidegger: Izvo r um jetnikog dela, 1961 (prev.);
M. D u fren n e : D u poerique, 1968. M .D .
O SIJA N IZ A M K om ponenta evropskog
predrom antizm a i rom antizm a iji je izvor u
Osijanovim pesmama ( The Works oj' Ossaian)
kotskog pisca D. M ekfersona, koje su se
pojavile 60-tih god. 18. v. kao tobonje delo
keltskog (gelskog) pevaa iz 3. v. Osijana. Ova
m istijikacija, napisana u ritmikoj prozi sa
jakom upotrebom aliteracija i paralelizama, iji
je osnovni ton fantastino-patetino-elegian i
515
iji likovi podseaju na sentimentalne junake
ondanje literature, odgovarala je tadanjem
senzibilitetu i ukusu, te je izazvala veliki odjek
u itavoj Evropi. Javili su se prevodi i
podraavanja na skoro svim evropskim
jezicima. Pod uticajem Osijana pisali su mnogi
veliki pisci. Njegovi odjeci nalaze se u lirici
mladog Bajrona. U Francuskoj se pod
njegovim uticajem form irala atobrijanova
rom antina proza. Najveu slavu dostigle su
Osjanove pesme u Nemakoj, gde meu
njihove oboavaoce spadaju: K loptok, H er
der, mladi G ete, pisci Storm und Drang
perioda. U Osijanu se gleda severni Homer,
ak mu se daje prednost nad gr. pesnikom.
kotlananin Osijan vei je pesnik od Jonca
H om era, kae jedan savremenik, a Verier, u
ija usta stavlja G ete itave odlom ke iz
Osijana, izjavljuje: Osijan je potisnuo u
mome srcu H om era. U poeziji i prozi
podraava se O sijanov divlji planinski pejza,
njegove slike i poreenja, njegova ritmika
proza. Pojava Osijana delovala je i na razvoj
interesovanja za narodnu poeziju. Osijan je
uticao na Herderovu koncepciju narodnog
stvaralatva, koja je od velikog znaaja za ceo
evropski, pa i za na rom antizam .
Lit.: A. Nutt. O ssian a n d the Ossianic L itera tu re,
1899; V. Y o v an o v ilch , La Guzla de Prosper M
rime, 1911: P. v. T ieg h en. Ossian en France, 1917;
M . Jan k o v i, O ssian kao poticaj z a sak u p ljan je
n a ro d n ih p jesam a k o d ju n ih S lavena, Z b o rn ik za
narodni ivot i obiaje ju n ih Slavena, 38, 1954; G.
M u rp h y , The O ssianic love and rom antic Tales o f
M edieval Ireland, 1955.
OSMERAC 1. Trohejski (simetrini) etvo
roiktusni stih sa -> cezurom iza 4. sloga i
razliitom ~+ klauzulom, npr. u usmenoj poezi
ji: M orava je / plaovita: // Sino m om ka /
zanijela, // A jutros ga / na breg bc. Po
frekventnosti dolazi na drugo mesto, odm ah
iza trohejskog -* deseterca. Procenat naglase*
nosti neparnih slogova je visok (oko 80%), a
jo je vei procenat -> granica rei ispred njih.
-* Konstantu u trohejskom o. predstavlja
odsustvo akcenta na 4. i 8. slogu kao i
odsustvo granice rei ispred tih slogova.
Radi ritmike raznovrsnosti akcenat esto
pada na drugi i esti slog (pomereni akcenat
na slabo vreme stiha), npr. u 1. i 3. stihu
navedenih primera. Varijacije ritm a se ostva
ruju i izostajanjem akcenata na mestu
iktusa (neostvareni iktus), npr. drugog, na
3. slogu (gore u prvom stihu), ili etvrtog, na
7. slogu (gore u drugom stihu). Nije rimovan.
U pisanoj poeziji rim a je doprinela veoj
troheizaciji stiha. Pesnici kre pravila o ce-
33 *
OSM ERAC
zuri, koja se ponekad javlja ne kao granica
akcenatskih celina, ve kao granica rei, npr. u
Zmaja:
Ne putaj ih, / brate, tam o
G de se dan sa zorom grli.
Javlja se i etvoroiktusni stih sa mukom
klauzulom (oblik sedmerca). Trohejski o, je
zabeleen ve u 14. veku. T o je stih lirskih
pesama, ali su u njemu zabeleene i epske
pesme. Izraeno je shvatanje da su osmerake
epske pesme starije od deseterakih i da je stih
ovih drugih nastao iz simetrinog o. Gunduli
ga afirmie na raun rimovanog dvanaest er-
ca. Tragovi trohejskog o. postoje u starom
srpskom pesnitvu. Uz dvanaesterac, u njemu
pevaju i pesnici srpskog baroka 17. i 18. veka.
T o je omiljeni stih pesnika rom antiara, tako
da po frekventnosti dolazi odmah iza deseter
ca, G ubi se krajem 19. veka, ali se nalazi i u
20. v. 2. etvoroiktusni -* jamb ili ne
simetrini stih sa cezurom iza 5. sloga (5 + 3), a
preteno i sa granicom iza treeg, te u vezi s
tim postaje simetrian (3 + 2 + 3). Jo u usmenoj
poeziji, po pravilu sa daktilskom klauzulom i
sa ostvarena tri iktusa preteno na parnim
slogovima, ima jam psku tendenciju: Osu se
nebo zvezdama, // 1 ravno polje ovcama.
Reda je varijanta sa mukom klauzulom:
K ad bude, sele, / trei dan). Prvi se iktus
esto ostvaruje na prvom slogu stiha. Ponekad
stih poinje petoslonicom: Zamalo ti se /
gledasm o, , . SaJomi vrata / na dvoje, // A
J.D . kljuanicu na troje. Cezura kao stalna
granica iza 5. sloga esto se ne podudara sa
- polukadencom, jer ova pada i iza treeg
sloga: Jelena, sestro roena ... Digoh se,
odoh u kolo. O tu d a nedoumico tradicional
nih m etriara koji izjednaavaju eezuru sa
odmorom. Im a narodnih pesama u kojima
pretee jam pski poetak stiha. - U um etni
koj poeziji ovaj stih prerasta u izrazit jampski
stih, bilo sa mukom bilo sa daktilskom
klauzulom, esto kombinovan sa jampskim
- sedmercem ili -* estereem. npr, u L.
Kostia:
U temelj bas nek udri sten
Podrivljiv neimare,
Nek budi mnogu tunu sen
Iz kosturnice stare.
I opet jedna 'godina,
I opet jedan ro k ;
I jo e m oda stotina,
I nee dati bog!
U prvom stihu cezura pada iza 4. sloga s
akcentovanom jednoslonicom , te nalazimo
O SM O G LA SN IK
isto jam psko -* fraziranje Ujevi je poznatu
Svakidanju jadikovku ispevao u jam pskom
o. sa daktilskom klauzulom, ukidajui cezuru i
ukljuujui ak i varijantu simetrinog o. s
akcentima na parnim slogovima: I sam bez
igdje ikoga, // I nemiran j i oajan. 3.
Osmosloni stih u -* silabikoj versifikadjl.
T o je najstariji francuski stih sa zanimljivom
istorijom (octosvllabe). U izvornom obliku
imao cezuru (4 + 4 ), koja je zatim nestala.
U potrebljavan u svim anrovima. Omiljeni
stih Misea, koji mu daje eleginu tonalnost. U
19. v. po frekventnosti dolazi odm ah iza -
aleksandrinca. U poljskoj poeziji najfrekvent-
niji meu kraim silabikim stihovima. Javlja
se bez cezure i sa njom ( 4 + 4 i 5 + 3), kao i sa
silabiko-tonskom strukturom .
Lit.. - Versifikacija; -* silabika versiflkacija;
- siJabiko-tonska versifikacija. .R.
OSMOGLASNIK (isto Sto i OKTOIH, gr.
oiCT^rj/oi;, od diio) osam i f ] glas)
Bogoslubena knjiga u pravoslavnoj crkvi;
sadri promenljive tekstove za veernju, pove
erje, jutrenju i liturgiju kroz est radnih dana
sedmice, a nedeljom i za malu veernju i
polunonicu. Sadraj o. crkvene su pesme
podcijene na osam glasova, prema nainu
pojanja, od kojih se svaki upotrebljava kroz
jednu sedmicu, tako da se za osam sedmica
izreda svih osam glasova (melodijskih tipova
ili napeva). O. se ne upotrbljava u bogoslue-
nju za vreme uskrnjeg ciklusa, kada ga
zamenjuje -* trio. a ni na velike praznike.
Smatra se da je Jovan D am askin sastavio vei
deo izvornog o., koji je sadravao samo
nedeljne slube, a na koji se i danas ograni
ava gr. naziv oK tibr^o;; (dok se ono to u
slovenskim jezicima zovemo oktoihom naziva
grki paraklitik, itapctK^tiTiKT}), U o. kakav
danas poznajemo nalazi se crkvena poezija
pisana i pre i poste D am askinova vremena.
Zahvaljujui svome estom ponavljanju, melo
dije iz o. mogle su da slue kao uzor pri
pojanju sve druge crkvene poezije, a tekstovi
o. svugde su, pa i kod nas, znaajno uticali na
stvaranje originalne crkvene poezije. O. pri
pada meu prve slovenske knjige; o. su i prve
srp. tam pane knjige, a pojedini istraivai
nalaze tragove osmoglasnikog pevanja i u hrv.
glagoljskoj knjievnosti.
Lit.: JI. MnpKOBHh, npaeoc.iagH a .itimvpiuKa I,
1919, !965~; Ti TpHiJjjHOBHh (yp.), O Cpo.bctkv.
C m vguje, 1970. T a k o e -* crkvena pesma.
M .M . - S.P
OSMOSTIH - Oktava
516
OSTRANENIJE (rus. ocmpanenue) -* Ou-
enje
OTANIK (prema gr. TtatspiKOV, paterik)
Zbornik kratkih izreka i pria o svetim oima
m onasim a u pustinji ili u m anastirim a,
obino kao literarni izraz duge i ive tradicije
pojedinih m onakih sredita (egipatskog Skita,
Svete G ore A tona ili ruske Kijevopeerske
lavre). anr otanika nalazi se u korenim a
postanka vizantijske hagiografije i utie na
nju. Obeleen je aforistikim i anegdotskim
stilom, sa ivopisnim pojedinostim a iz podviga
neobinih naseljenika pustinje i m anastira i
njihovim kratkim , najee metaforinim izja
vama, sentencam a i mislima o duhovnom
ivotu. Gerontlkonom se naziva jedna od vie
redakcija prvobitnog otanika (prema gr.
fspeov starac, isposnik). Sa grkog na
staro slovenski jezik preveden je o. jo krajem
9. v, zajedno sa najvanijim knjigama.
L it.: Slovo 24, 1974, sa ra sp ra v a m a m e u
n a ro d n o g sim p o ziju m a o p a te rik u u Beu 1974,
D .B .
OTTAVA RIMA -> Stanca
O TV O R EN A RIM A - Rima
O T V O R EN E F O R M E Pod otvorenou se
podrazum eva stepen elastinosti form alne
organizacije, strukture i tonalnog dijapazona
odreenog knjievnog oblika. Za razliku od
soneta, -+ anegdote, novele kao izrazito
-"* zatvorenih formi, esej, - pismo, -*
dijalog su o. f. jer su pretpostavke njihove
formalne, strukturalne i tonalne organizacije
neuporedivo elastinije. U irem smislu govo
rim o o o. f . ekspirove dram e za razliku od
Rasinove; o o . f rom ana koji moe da se slui
izraajnim sredstvima svih drugih knjievnih
rodova; o o . f neke m oderne pesme poput
Eliotove Puste zemlje koja pokazuje krajnju
form alnu i sadrajnu raznolikost. Pod o. f
porazum evaju se, dakle, sve one oblikovne
osobenosti knjievnog dela koje omoguuju
irok tematski dijapazon, a esto i protivreno
poimanje i doivljavanje svojih sadraja. V. i.
organska forma, -* atektonski; supr. -
zatvorene forme, tektonski.
L it.: M . P e p p a rd , The P oetics o f Open Form ,
1963; V. K lo tz, O jjene und geschloasene Form im
D ram a, 1963; E. F aas, O jjene Form, 1976. S.K .
OTVORENO DELO Po ital. estetiaru
Hku nova estetika kategorija, jed n a od cen
tralnih u novoj estetici. Po ovom autoru, u
pitanju su dve vrste umetnikih dela koja se s
517
pravom mogu oznaiti otvorenim. T o su 1)
gotova, od umetnika dovrena, do kraja izve
dena dela, koja ipak ostaju otvorena za
izvesne odnose io ih sam italac ili slualac
otkriva ili bira, ali se i ta mogunost u
principu ve nalazi u intenciji samog umetni-
ka, i 2) dela u pokretu, koja se jedino u
strogom smislu rei mogu nazvati otvore
nim i koja bitno karakterie poziv upuen
posm atrau da delo stvara sa um etnikom , da
prihvati, nastavi i dovri delo kao mogunost
koju sam umetnik nije ostvario. O. d. karak
terie neodreenost saoptenja, nedovrenost
forme, ono je dvosmisleno ili ak mnogosmi-
sleno, bez definitivne poruke, bez nunog i
predvidljivog svretka, i kao polje moguno
sti izloeno slobodnom ali ne i proizvoljnom
izboru i intervenciji itaoca ili sluaoca. N o o.
d, nije sam o epistemoloka m etafora kao
reakcija um etnosti na stanje m odem e naune
svesti, kako to misli Eko, ve i jedna m oguna
ontoloka odredba dela, i to svakog pravog
umetnikog dela koje je otvoreno kroz
svet koji predstavlja za bitna pitanja ove-
kovog opstanka i za istinu samog bia. Tzv.
O ZN A K A
fundam entalna poetika i nova kritika ukazuju
na tu vrstu otvorenosti umetnikog deia
(-> ontoloka kritika).
L it.: U. Kko, O tvoreno delo, 1965 (prev.). M .D .
OZBILJNA KOMEDIJA (fr. comdie sri
euse) U 18. v. kada se u Engleskoj i
Francuskoj tragalo (u m euprostoru izmeu
-> tragedije i - komedije) za -> graanskom
tragedijom i - graanskom dramom, nastao je
pojam ozbiljna komedija. D idro je pisao da
postoji vesela kom edija, koja obrauje sme-
nu stranu i poroke, i o. k ., koja obrauje
vrline i dunosti oveka. U 19. v. u vreme
Oijea i Dime-sina o. k. je esto veoma teko
razlikovati od graanske drame, te postepeno
oba term ina poinje da zamenjuje termin
pice (komad) kao oznaka za neutralni
dram ski anr.
Lit.: D. Diderot, O um etnosti, 1954 (prev.); P.
Voitz, Li2 comdie, 1964. S.B.
OZNAENO - Znak
OZNAKA Znak

PALEJA (prema gr. kolKoliol tj. 5iot3fjicr
Stari zavet) U vizantijskoj i sta rosi oven sk oj
knjievnosti, spis u kom e se u obliku prepria*
vanja -* Biblije izlae biblijska istorija, naj
ee proeta tradicijom starozavetnih -* apo-
krifa. Razlikuju se islorijska p. i paleja ,i
tumaenjem. Ova druga sauvana je samo u
slovenskim rukopisim a i ubrojana u naj
starije spomenike slovenske kulture (Speran-
ski).
L it.: E. T u r c a n u , L a P alaea byzantm e chez
les Slaves d u Sud et chez les R oum ains, R evue des
tudes slves, 1964, 40.
PALEOGRAFIJA (gr. naX.aic; star,
YpOKpta pisanje) Pom ona istorijska
nauka koja se bavi ispitivanjem starih pisama
sa ciljem da omogui to tanije itanje i
tumaenje pisanih spomenika, da odredi vre-
me i mesto njihovog nastanka, duktus i dr. U
paleografskim ispitivanjima vanu ulogu ima
kom parativna metoda: na osnovu slinosti sa
datiranim rukopisima utvruje se verodostoj-
nost nedatiranih. U p. se ispituju i razjanja
vaju sve pojedinosti koje mogu da doprinesu
tumaenju pisma (skraenice, abrevijature,
dijakritiki znakovi, specifina obeleja poje
dinih kripiorija i si.). P. se razvija u 17. v. iz
potrebe za kritikom istorijom (J. J. M abillon,
De re diplomat k a , 1681), kada je klasifikaci
jom latin. pisama utemeljena latinska p. Poet
kom 18. v. sistematizovana je grka p. (B. de
M ontfancon, Paleographia graeca, 1708). Slo
venska p. je pratila nagli razvoj slavistike (od
kraja 18. v.). Bogata graa, nastala u pisar
skim radionicam a kod Junih Slovena (ruko
pisi, povelje, pisani - irilicom, -* giagolji-
p
com, latinicom), omoguila je znaajna
paleografska istraivanja u 19. v. U novije
vreme ona su olakana tehnikim pronalas-
cima (fotografija i si.).
L it.: A. Eejifli, flajieo rp aijjtija . H apogna
eHHUK.umegiija, 1924 1929; V. N o v a k , L atinska
paleografija. 1952; P. o r i, storija srpske irilice.
P a ie o g ra jsk o filo lo sk i prilozi, i 971. Z.B.
P A L U ATA (lat. -> fabula palliata) Vrsta
rimske komedije (glavni predstavnici: Plaut,
Terencije; doba cvetanja: od kraja 3. do kraja
D .B . 2. v. st. e.). N astala jc kao prevod-preraa
dela nove atike - komedije, iz koje je, sa
tem atikom , preuzela i obiaje, mesto radnje
(helenistiki grad), gr. imena, odeu (lat.
palliatus odeven u gr. ogrta), U Terenci-
jevom delu prisutna je i m oralistiko-didakti-
ka misao nove atike komedije. Glumci p.
bili su robovi i osloboeni i sve do 1. v. st. e.
nisu nosili maske, nego samo perike -* com-
media erudita.
L it.: A. H u g h , E influss der P alliata a u f die
deutschen und lateinischen Dramen des 16. Jahrhun
derts, (diss) 1921; G . E. D u e k w o rth , The N ature o f
R om an. C om edy, 1952; A. T hierfeld er, R m ische
K om die, G ym nasium , 1956, 63; A. T ra n a , C o
m edia. A ntologa delhi P alliata, 1960; M . E y an -
vfnp M. O jia u ia p , Llpei.ieg puM cxe 1963;
* kom edija, an tik a. M .F .
PALILOGIJA (gr. nctXiXXoyirt ponavlja
nje) - Termin antike retorike koji je
prvobitno oznaavao opti pojam za ponavlja
nje rei u retorici i - poetici; gekad se p. kao
ponavljanje jedne rei elila od epanalepse kao
ponavljanja grupe rei. Terminoloki nije p.
bila jasno odeljena od -> anadiploze, tj. od
519
ponavljanja rei na kraju jednog i na poetku
drugog stiha. S.K .
PA L IM B A H E J - Antibahej
PA L IM PSE ST (od gr. naX.iv ponovo,
opet; \|/i]at6 ostrugan: lat. codcx rescrip
t s ponovo napisan) U -> antici i u
srednjem veku rukopisi na - pergamentu ili
rede na papirusu koji su pisani preko
prvobitnog teksta, opranog ceem ili ostruga-
nog noem. T ako su, radi tednje pergam enta,
naroito u 7 9. v., kada je pergam ent bio
redak i skup, mnogi znaajni tekstovi antike
bili sastrugani ili oteeni raznim hemijskim
sredstvima prilikom pranja. Restaurisanje ta
ko sastruganih ili opranih rukopisa otpoelo je
jo u sr. v.; danas se ti rukopisi otkrivaju
posebnom fototehnikom pomou inf'racrvenih
zraka. T ako su otkrivena i restaurisana neka
znaajna antika deia, bilo u celini bilo u
fragm entim a (Faeton od Evripida, Plautove
komedije, Ciceronove besede i dr.). D..
PA LIN D R O M (gr. TCaXivpojao povra
tan, koji se vraa) Antiki termin za re,
reenicu ili stih koji jednako glasi bez obzira
na to da li se ita s leva na desno ili s desna na
levo. O vakav stih naziva se jo raji stih
( versus eanerinus) ili avolji stih (versus
diabolicus). P. su najee aljive i lake
sadrine, i spadaju vie u pesnike igrarije kao
to su -* tehnopaignija. Poznatiji p. na gr.
jeziku je Nipson anomemata me monan ospin
(Sperite ne samo svoje lice ve i svoje grehe),
upisan na mnogim krstionicam a u crkvama.
N a lat. jeziku poznat je p. In girum imus node
et consumimur igni (idem o uokrug nou i
izgaram o od vatre). Meu najpopularnije
primere p. na ertgl. jeziku spada Able trn,? / ere
I saw Elba (M oan sam bio pre nego to sam
vidio Elbu), izreka koja se pripisuje N apo-
leonu. U rus, knjievnosti uven je p. G. R.
Deravina: % ugy c MeueM cy gust (Ja dolazim
s maem sudija), dok su V. Brjusov i V.
H ljebnjikov pisali cele pesme i poeme (Rain)
u obliku p. ili u obliku tzv. p. rei, tj. takvog
rasporeda rei u reenici da se cele rei itaju
istim redom i kada se itaju otpozadi. U
naem jeziku p. rei sreemo u recima potop,
ratar, kuluk i veoma esto u narodnim
i deijim izrekam a kao to je Ana voli
M ilovana. S.K ,
PA L IN O D IJA (gr. nctX.iv opet, ponovo,
(p^fj pesma) Pesniko delo ili spis u
PAM FLET
kojem pesnik porie ono to je ranije iskazao
u nekom drugom del u. Pod p, najee se
podrazumeva pohvalna pesma koja predstav
lja pesniki opoziv neke uvredljive ili pogrdne
pesme. P. je bila omiljena poetska vrsta u
knjievnosti - antike, renesanse i
baroka. Termin p. bio je prvi put upotrebljen
za lirsku pesmu Stesihora (7 6. v. p.n.e.), u
kojoj je pesnik opovrgnuo raniji napad na
lepu Helenu. P., ne samo kao pesniki anr
ve kao tema i pojam o antitetiekom oseanju
sveta, bila je esto prisutna u ljubavnoj poeziji.
Pretpostavlja se d a je Ovidije napisao Remedia
Amoris (Ljubavni lekovi) da bi oporekao
sadrinu svog ranijeg dela lascivne prirode Ars
Amaioria (Vetm a voljenja). U srv. fr. knji
evnosti p. se javlja u uvenoj poemi Roman de
la Rose (Rom an o rui). U eng. knjievnosti
najpoznatija p. je oserova Legend o f Good
Women (Legenda o dobrim enama), koju je
autor, kako sam kae napisao da bi iskupio
greh to je nepovoljno prikazao ene u Troilu
i Kresidi. K od nas je Sava Mrkalj objavio u
N ovinam a srbskim (1817) svoj spis Palino-
dija Uho odbrana debeloga jera (b ), u kome se
ogradio od svoga napada na to slovo u rani
jem spisu Salo debelog jera Uho azbukoprotres
(1810). S.K .
PA M ET (stsl, nauAmb e.64moMoy, prema gr.
j.ivt|j.ix| a y io v ) I. Uspomena na svetoga,
obeleena u mesecoslovu datum om i propra-
ena -* slubom. 2. Sinonim same
slube. 3. Naziv za kult krsne slave kod
Srba u srednjem veku.
L it.: R. G ruji, C rkveni elem enti krsne slave,
Glasnik S k o p s k o g naunog drutva, 1930. D.B.
PA M FLET (lat. pamphilus srednjov. ano
nimni spis u distihu; fr, pamphilet pesma,
17. v.; engl. pamphlet letak) Uvredljiv
spis, kojim se napada neka linost, ili javna
akcija, da bi se diskvalifikovala i onemoguila.
Najee je anonim an i u prozi, ali ga ima i u
stihovima. U poetku nije im ao uvredljiv
karakter i peorativno znaenje, ali je oduvek
bio mono sredstvo politikih i drutvenih
borbi. Zbog estine napada i odjeka koje p.
obino ima, pamfSetisti su esto bili proganja
ni, pa ak i na smrt osuivani. Ve je prvi
pisani zakonik: X II tablica, propisivao smrtnu
kaznu ismevaima rim skog graanina, a
Volter je zbog svojih smelih p. bio prognan iz
Francuske. M ada je sam govorio: Poteni
ljudi, koji misle, jesu kritiari; zlobnici su
satiriari, a pokvarenjaci piu pamflet, i sam
je m orao pribei p. u odbrani od anonimnih
PA N A G IR IK
napadaa i u borbi protiv crkve. Poznati svi
pamfietisti: Aretino, Freron, Linge, Labomel,
Kurije, Kormenen, Seli. U nas: A. G. M ato,
Krlca i dr. U Francuskoj prvobitni naziv
za p. je: libelle (lat. libellus mala knjiga), a
tek od 16. v. je ire prihvaen term in: p. P. po
pravilu nem a vee literarne vrednosti, ali moe
da bude i pravo poetsko delo kao to su Les
chtiments (Kazne) od V. lgoa, ili poem a
Put od Branka Radievia. V. i satira,
- invektiva
L it.: L in g u et, Thorie du libelle, ou l'A n de
calom nier avec fr u it, 1775; C h. N isa rd , L es Gladia
teurs da la rpublique des lettres a u x X V e et X V I I e
sicles, 860; Les Ennem is de Voltaire, 1853; M .
K rlca, Eseji, 1958. LU.
PANAGIRIK (gr. navTf/upiK prazniki,
svean govor, otuda stsl, mpb/Kbcmetnm , lat.
panegyricus) - Knjiga koja sadri prazni-
ne -+ besede i -+ slova crkvenih otaca, sreene
po kalendarskom redu. U p. mogu biti i
-> itija svetih.
L it.: H. G . Beck, Kirche und theologische Liiern-
tur im byzuntinischen R eich , 1959. D .R .
PANDEKTE (gr. TiotvKxai) Zbirka izvo
da iz Biblije i ranovizantijske moralistike
literature ili, pored ovoga, i crkvenopravnih
tekstova, uglavnom Justinijanove kodifikacije
rimskog prava. T ako su poznate Panekte
Svetog pisma od m onaha A ntioha (1 1. v.), ili
Panekte, sa m oralnim i pravnim sadra
jem, od m onaha N ikona ( II . v.), i jedno i
drugo prevedeno na staroslov. jezik, kao i
prevod Panekte L. K otica (1900).
Lit.: H. G . Beck. Kirche und theologische L i ter a-
tur im byzuntinischen Reich.. 1959. D .B .
PANEGIRIK (gr. JiotvrjyupiK - prazniki,
svean govor) Usmeni ili napisani javni
govor u slavu i pohvalu neke linosti; velika
pohvala uopte, napis u ast slavljenika ili
neke znaajne linosti; neodmereno, preterano
hvaljenje. Prvobitno je p. u staroj Grkoj bio
govor dran na velikim narodnim skupovim a i
sveanostima, u kom e se, uz pohvalu prisutne
publike, isticala mo naroda, podvizi predaka,
slava gr. gradova. uveni su bili, u fragmenti
ma sauvani, govori G orgiji ni, kao i komple
tan sokratov Panegirik (nastao oko godine
380. pre n. e.). D alje se p. razvijao i kao form a
govora zahvalnosti, pri emu je uzdizana i
hvaljena veliina im peratora, vladaoca; takav
je bio Panegirik Plinija Mlaeg, koji je vekovi-
ma bio uzor i model pohvalne besede, ali ve u
5. v: p. n. e. javlja se preterivanje, afektacija i
krajnja neiskrenost koja je iz p . sve vie
520
potiskivala stvarni entuzijazam i briljantnost
misli i jezika. U doba im peratora Avgusta
nastali su i p. u stihovim a ili panegirika
poezija (koju je retoriar Het mgen sm atrao
najznaajnijim pesnitvom uopte), u osnovi
di akti no-pohvalna, koja je potom , u sred
njem v. u Zapadnoj Evropi, bila veoma
cenjena i negovana na feudalnim dvorovima.
Treba li neku osobu ili stvar pohvaliti4,
dokazuje se da ona nadm auje sve slino ... ,
kae E. R. Kurcijus u svom delu Evropska
knjievnost i latinsko srednjovjekovlje, a to
je vodilo ponekad novim -* figurama i -*
poreenjima. a ponekad stereotipnim stilizaci
jam a. Istovremeno je postojao i p. kao oblik
religiozne knjievnosti, koja slavi crkvene ve
likodostojnike, svece i muenike. Doivevi u
doba Luja X IV trijum f i vrhunac, ova popu
larna oratorsko-retorika form a od 19. v. gubi
ugled (J. Sterija Popovi pie, npr., Panegirik
crvu, itd.), tako da se p. danas najee
ironino sm atra za nezaslueni, izvetaeni,
sasvim nekritiki i neumereni, neumesni hva-
lospev ili slavopojku.
L it.: H . G rtn e r, Einige berlegungen zum
kaiserzeitlichen P anegyrikos, 1969. M .I.B .
PAN K A LIZA M (prema gr. ho-vko^oc; -
sasvim lep) Filosofsko uenje po kome je
lepota osnova svega u svetu, bie i sutina
svega. GI. predstavnik J. M, Boldvin, koji
nalazi ve u Aristotela pankalistiko shvata-
nje, a u novome v. u K an ta i elinga. Neki
elementi pankalistikog shvatanja mogu se
zapaziti u teorijskim shvatanjim a L. Kostia
(Osnova lepoie u svetu, 188).
L it.: J. M . a ld w in , G enetic L ogic, 1906; D.
N edeljkovi, S rpski dijalektiki p an k alizam u X IX
v., L aza K osii, i960. M .D .
PA N TO M IM A (gr. jcom:opi*io<; - giumac
pantom im iar) 1) G r, naziv za one predsta
ve u starom Rimu u kojim a je jedan glumac
igrao nekoliko uloga, menjajui maske i slue
i se samo pokretim a. 2) U 18. v. balet sa
temom iz klasine mitologije. K ao navodna
obnova stare um etnosti, p. u ovom znaenju
nastala je iz Lukijanove upotrebe term ina u
Dijalozima. 3) T radicionalna boina zaba
va koja je u Engleskoj nastala pod uticajem
arlekinada na parikim vaarim a. Uz Arle-
kina i Kolom binu pojavljivali su se i drugi
likovi iz -* commeia deiParte, esto u okviru
klasinih fabula, i takvu meavinu kritikuje
Filding u Tomu Donsu. 4) U 19. v. uvene
predstave bez rei koje je stvorio fr. p an to
mimiar D ebiro, pretvorivi nespretnog i pri
521
glupog Pedrolina u popularnog fr. Pjeroa
tunog, zaljubljenog, a uvek izloenog kom i
nim situacijama. Preko Debiroovog sina di-
rcktna linija ove fr. p. ivela je sve o 1930. g.
a ovakav lik Pjeroa su kasnije preuzeli L.
Baro, M. M arso i u ehoslov. L. Fialka.
5) M elodram a bez reci. U 18. v. u Engleskoj i
Francuskoj m onopolom je bio zabranjen dija
log u svim pozoritim a izuzev kraljevskih.
Pozorita bez dozvole davala su p., u kojim a
se pesmama, reitativim a i kratkim sadrajem
u program u objanjavala radnja, najee
avanturistikog karaktera. 6) Akrobatski
scenski spektakli najuvenijih cirkuskih trupa
(18601870), koji su nastali pod uticajem
engl. pantom im iara G rim aldija i fr. D ebiroa.
7) Delovi u dram i u kojim a se umesto rei
koriste ekspresivni pokreti tela, i u baletu oni
odlomci koji se ne mogu striktno nazvati
plesom. U tom smislu p. je snano izraajno
sredstvo m oderne glume i baleta i na taj nain
nastavlja tradiciju srednjov. evr. -> onglera,
pantom im iara i histriona, -> skomoroha u
Rusiji i vertepista u Ukrajini i srednjov.
Srbiji, odnosno bufona u Bosni. M oderni
predstavnici p. esto svoju um etnost nazivaju
- mirnom, da bi se razlikovali od popularnih
zabavljaa, m ada njihova izvoenja nemaju
nita zajedniko sa istoimenim predstavam a u
starom Rimu.
L it.: J. R. B ro ad b cn t, A H isto ry o f the P a n to
m im e, 96}3; J. S o u b cv ran . D ie wortlose Sprake,
1963; H, B oilm ann, Untersuchungen zur K um tgaiiung
der P a n to m im e, 1968.
PA N TU N , M A LA JSK I M alajska pesnicka
vrsta, rairena na itavom podruju dananje
Malezije i Indonezije, a poznata pojedinim
narodim a tog podruja i pod drugim imenima
{panlon, paparikan, parekan itd.). P, je sastav
ljen obino od etiri stiha sa 8 do 10 slogova
(najee etiri rei) u svakom. Po utvrenom
pravilu, prva dva stiha uspostavljaju glasovnu
organizaciju koja se odrava u druga dva, a
sadre i nagovestaj smisla itave pesme, naj
obinije pesniku sliku, koju druga dva stiha
tumae ili na drugi nain razreavaju. P. je
bogat svakovrsnim ponavljanjima, igram a re
i, nekad i teko razumljivim simbolikim
nagovetajima. Rimuje obino abab, ali su
este i unutarnje rime (ponekad se meusobno
rimuju sve rei rimovanih stihova). P. potie iz
naroda i izvorno se esto improvizovao, pa se
po tom e ponekad poredi s evropskim pesni-
kim oblicima vrste astuke. Teme su mu
vrlo razliite, od ljubavnih i verskih do aljivo-
-satirinih i pounih. Jedna posebna vrsta
PAPA DIK A
sloenog p. pcmiun berkait, ulaneni p.
privukla je poetkom 19. v. panju evropskih
pesnika, i to je ono to obino oznaava naziv
pantun ili pant um (prema fr. pantoum) u
evropskim knjievnostima: niz katrena u ko
me se 2. i 4. stih svake strofe ceo ponavlja, u
pravilu nepromenjen, k ao 1. i 3. stih idue
strofe, pri emu broj strofa nije ogranien, a u
praksi nekih pesnika poslednji je stih pesme
identian s prvim. Oblik je u francuskoj
poeziji privukao V. Igoa (koji objavljuje proz
ni prevod jednoga malajskog p. u zbirci Les
Orientales, 1829), ali ga posve asimiliraju tek
-* parnasovci T. Gotje, T. de Banvil,
Lekont de Lil. I u drugim evropskim
knjievnostima p. se najobinije pojavljuje kao
deo pesnikog repertoara te kole, shvaen
nekad gotovo k ao jedna od onih starih fran
cuskih formi koje parnasovci oivljavaju (a
koje i same poznaju sline postupke ponavlja
nja stihova). Ceni se u toj poetici naroito
zbog teine zahtev koje pesniku postavlja
uz opisan raspored stihova u strofe, oni
ukljuuju naroito zahtev da se u svakoj strofi
razvijaju dve razliite a na neki nain supro
stavljene ideje, jed n a u prvom a druga u
drugom dvostihu ali u istoj tradiciji (npr.
kod Bodlera) postoje i vrlo slobodne upotrebe
p. U nemakoj poeziji p. se pojavio vrlo rano i
nezavisno od francuske upotrebe; po nazivu
koji je dobio u amisovim pesmama (In
mal a is cher Form, 1821), i kod nas se u 19. v.
ponekad spominje kao malajska forma. U
N.K.
naoj poeziji p. je inae vrlo redak, ali mu se
poneki pesnik (npr. V. V. Prei) zna obratiti i
u nae doba.
L it.: T h . d e Banville, P etit trait de versification
franaise, 1872; B. > K h p m v h c k h h , KoMtio3uu,m au-
punecKux cm uxom eopenu, 1921 ; H . O v erbeck. The
M a lay P an tu m , Journal o f the R oyal A siatic
Society, S tra its Branch, 85, 1922; B. OcTpoBCKHH,
ila m vHbi, Bocmomibi a.ihxianux, 1, 1957; P. G.
B rew ster. M trica!, S tanzaic, and Stylistic Rcscm-
b lan ces betw een M a la y a n an d W estern Poetry,
Revue de littrature com pare, 1958, 2; G . A ltm ann,
P honic S tru c tu re o f M alay P a n tu n , Archiv Orien-
tlni, 1963, 31; L. F. B rakel, D ie V o lk sliteratu ren
inonesiens, Handbuch der O rientalistik, 111, 3, 1,
1976. R .J .- S .P .
PAPADIKA (prema gr. TtaTtaiKT} iXvrl)
Muziki udbenik i prirunik za pojce u
vizantijskoj i slovenskoj liturgijskoj knjiev
nosti, sa teorijskim uputstvim a i objanjenjima
neum skih znakova, - neumske notacije.
L it.: A- CTecjwiHOBMh, U,pKBeHoc.aoeHCKK npe-
Boa npiipvHHMKa BinaHTHjcice HevMCKe Horamije,
Xu.MHjapcKu iapHitK, 2, 1971. D.B.
PAPIRUS
PA PIR U S (gr. ndnupo^) Najvaniji materi*
jal za pisanje u antiko doba. Proizvoen je u
Egiptu od biljke Cyperus papyrus (sada izumr-
le), ija se m eka sr rezala na uske trake, koje
su se posle u slojevima preso vale, lepile u duge
trake p. spremnog za pisanje. Te trake bile su
duge desetak metara, ponekad i mnogo vie, a
irina im je bila do 40cm . Najdui danas
sauvani p. ima 40m . N a p. se pisalo samo s
jedne strane (tzv. anopistografsko pisanje).
G otov p. zavijan je u svitak ili rolnu (gr.
KoXXruxct, lat. volumen), to je bio standardan
oblik knjige u antiko doba. Proizvodnja p.
bila je egipatski dravni m onopol, a u G rku
je poeo intenzivno d a se uvozi krajem 7, v.
pre n. e. U 2. v. privrem eno je prestao eksport
egipatskog p. zbog ega se sve vie upotreblja
va --* pergament. K rajem antike skoro sasvim
prestaje industrijska proizvodnja p pa ga i u
Egiptu zamenjuje pergament, iako se p. tu
upotrebljavao od 2. milenij uma pre n. e. P.
svici nisu svi bili istog kvaliteta, to je zavisilo
od naina proizvodnje. Mogli su sluiti kako
za najluksuznija izdanja, tako i za obine
notese iii papir za pakovanje. Tekst je na
svicima pisan u -+ kolumnama. Praznine
(margine) sa strane i izmeu kolumni ostavlja
ne su ve prema tedljivosti pisara i zahlevima
kupca. Kasnije je na tim m arginam a obino
ispisivana neka vrsta kom entara uz tekst. Reci
nisu rastavljane jedna od druge, niti su kori-
eni znaci interpunkcije i akcentuacije. Iako
veoma bogate u svim antikim oblastima,
zbirke p. nisu se mogle ouvati u vlanoj i
promenljivoj klimi. T ako je veina p. ouvana
u junom Egiptu (Oksirinh, Fajum), a samo
izuzetno na drugim mestima (Herkulaneum u
Italiji, D ura-E uropos na Eufratu, N esana u
Palestini). U Egiptu je naena pored H om e
rovih epova i knjievnih tekstova svake vrste,
ogromna masa p. razline sadrine, od zakona
i ugovora do privatnih pisama i kolskih
zadatka osnovaca. N ajstariji nam a poznati p.
potie iz 4. v. pre n. e., a najmlai iz 7. v., ve
posle arapskog osvajanja Egipta. Tekstovi na
p. pisani su razliitim jezicima i pismima.
L it.: J. G . W in ter, Life and Leiters in she Papyri,
19432; V. N o v ak ; Latinska paleografija, 1952; H .
T hierfelder, Unbekannte antike Welt, 1963; M . u d i-
m ir M . F laar, Pregled rimske knjievnosti, 1963;
E. G. T u rn er, Greek papyri , 1968; -* knjiga.
K .M G .
PAR AB AZ A (gr. jrocpiaicrii; istupanje,
izlaenje napred) Najvanija horska pesma
u staroj gr. komediji (- komedija, antika),
ispevana u anapestikim tetram etrim a, Hor
je izvodio p. u sredini komedije kao celinu
522
dram aturki odvojenu od radnje. N a poetku
p. hor se oprata sa glumcima, ostaje sam u -*
orhestri i bez maski se obraa gledaocima.
Pevajui ili recitujui hor iznosi miljenje o
politici, religiji itd. P. se sastoji od dva glavna
dela. U prvom delu horovoa se u ime pesnika
obraa publici traei njenu panju i blago
naklonost za svoju komediju. Z a to vreme hor
u ritmu m ara prolazi pored gledalaca, i to je
p. u bukvalnom smislu reci. Drugi deo p. je
sama pesma hora, koja se sastoji iz etiri dela.
Posle lirske - ode, dolazi reitativna -*
epirema u plesnom trohejskom ritm u, a zatim
antoda drugog pol uhora i, konano, ->
antepirema njegovog prevodinika. Svi ovi
delovi nisu bili zastupljeni u svakoj p.
Lit.: - K om edija, an tik a. N .K .
PARABOLA (gr. napaoX f| usporeiva
nje, usporedba) T o je najprije pojam za
pjesniku Figuru u starih retora i gram atiara,
pojm ovno prilino neodreen (npr. Ciceron,
Kvintilijan). ak ga i Aristotel definira neja
sno. pa se zbog toga dugo pojavljuje pod
raznim drugim nazivim a (homoiosis, para
digma i dr.). O d znaenja p. kao usporedbe
(prispodobe) pojam se razvio u znaenje
knjievne vrste koja pomou kratke, izmiljene
i alegorijske prie (- alegorija) donosi uglav
nom m oralno-didaktiki sadraj. N jezina je
unutranja struktura usporeivanje nekakvog
ivotnog zbivanja s nekom istinom koju autor
eli konkretno predstaviti. P. se pojavljuje i u
stihu i u prozi. Za razliku od basne, koja je
sadrajno vezana za svakidanji ivot, p. se
kree u uzvienijim moralnim sferama. S
basnom je povezana po tom e to i jedna i
druga polaze od izmiljenoga i kreu prema
pounosti, ali dok u basni djeluju ivotinje i
biljke u p. nastupaju ljudi. Basna rauna s
razum om , p. se okree osjeaju. U prvom je
sluaju misao jasna sama po sebi, u drugom e
esto zahtijeva objanjenje. Tom e pridonosi i
stil, koji je u p. uzvien, ozbiljan i pun
retorinih sredstava. Porijeklo je p. Orijent;
najpoznatija je tzv. biblijska p., iji je izvor
Sveto pism o, a najznaajniji primjeri p. o
rasipnom e sinu i o sijau i sjemenu, iz rimske
je knjievnosti poznata didaktika p., koja
usporeuje odnos izmeu senatora i graana u
dravi s pomou slike o elucu i ovjekovim
udovim a (M enenius Agrippa). D idaktiku je
p. naroito aktualiziralo prosvjetiteljstvo (npr.
G. E. Lessing. Parabole. ili pria o tri prstena
u dram i Nathan der Weise N atan M udri,
III, 7), a lije ivjela i na poetku 19. v. (J. V,
Gete, F. iler). L iterarno vrijedno ostvarenje
523
tog tipa jeste i knjievna praksa B. Brehta
(naroito dram atizirana p. Dobri ovjek iz
Seuana). K od F. K afke pojavljuje se zagonet
na p. koja ne svrava u pouci nego u njoj
dolazi do izraaja odreen - paradoks. Taj se
tip p. ne razrjeava u jednoj misli, ve ostaje
vieznaan i ezoterian, to odgovara vizionar -
nom pievom pogledu na zbilju snova. N aj
novije je vrijeme stvorilo jo apsurdnu p. ili
antiparabolu, koja se pojavljuje u dramskim
djelima tzv. apsurdnog teatra drama apsur
da. Pisci toga smjera (S. Beket, H. Pinter, E.
Jonesko i dr.) polaze od pretpostavke o
potpunoj apsurdnosti svijeta koji se nikako ne
moe osmisliti s nekakvom pozadinom , kao
to je to bio sluaj u zagonetne p. N a kraju
puta ostala je jedino apsolutna zagonetka koja
je svoj krajnji oblik nala u literaturi S.
Beketa, u kojoj vie nem a ni rijei (in bez
rijei). U jugoslav. knjievnostima p. ima
jednak razvoj kao i u svjetskim relacijama
(usp.: Fr. Preeren, Orglar; S. Gregori, V
pepelnini noi\ A. Akerc, Prva muenica; O.
Zupani, Kralj M atja; pesnike parabole
Ljubom ira Nenadovia ili A. enoe).
Lit.: A. JuSicher, Die Gieichnisreden Jesu. 19102;
J. Gunther. Vber das Gleichnis, [935; N. Miller,
Moderne Parabein, Akzenle, 1959, 6; L. Mac
Neicc, Varieties oj Parabet, 1965. I P,
PARADIGM A (gr. rcapd5iyjxa primer)
1. Primer, obrazac. - 2. Elementi (znaci) u se
riji (nizu) koji se odlikuju nekim zajednikim
osobinam a pa se otuda iz svakog od ovih
elemenata mogu asocirati drugi elementi.
Supr. sintagma, -* egzempel.
Lit.: J. Link, L iteraturw issenschafiH che Grundbe-
grifje, 1974. Z.K.
PARADIGM ATIKA > Semlotika
PARAD IG M A TSK I O D N O S - U teoriji
teksta odnos izmeu elem enata (znakova) u
seriji (nizu) koji se odlikuju zajednikim oso
binama. Polazei od jednog od ovih znakova
lako se mogu asocirati drugi znaci, zbog ega
se u sluaju p. o. govori i o asocijativnim
odnosima. Sloen sinhroni sistem sastoji se od
mnotva m eusobno ukrtenih paradigm at
skih serija.
L it.: J. L in k , Literaturm ssensdiaftiiche Grundbe
griffe , 1974. Z .K .
PARADOKS (gr. jrapdSo^o:; neoekivan,
neobian) Termin antiknoga sudskoga go-
vornitva (- epideiktika), u kojemu su Grci
razlikovali dvije vrste parnica prem a tom e s
PARAFRA ZA
kolikom se opravdanou odreeno sporno
pitanje moglo zastupati pred sudom. Ako
o pravu stranke nije moglo biti sumnje, predmet
se zvao ev5o^oq, ako je predmet protivurjeio
pravnom osjeanju, zvao se nap-ioo^oq. T a
kav je spor stavljao govornika u teak poloaj
da s pomou svoje vjetine slabiju stranu
spora dovede d o pobjede. Zbog toga su se u
govornikim kolam a i vjebama birali upravo
takvi izmiljeni sluajevi (Ttapdo^a) da uenik
na njim a razvije svoju vjetinu. U epideikli
kom govoru p.-om je trebalo slaviti predmet ili
ovjeka nevrijedna slave. U antiknoj -* reto
rici p,-om se zove povezivanje takvih pojmova
koji u biti protivuree jedni drugim a u suvisloj
reenici. U aforizmima iz K afkine ostavti
ne nalaze se karakteristini oblici p.\ Pravi put
ide preko ueta koje nije razapeto u zraku,
nego neposredno nad tlom. ini se da je vie
udeeno za to da se spotiemo o njega nego da
hodam o po njemu Priznanje i la isto su.
D a bi ovjek mogao priznati, lae. To to
ovjek jest, ne moe izraziti jer to upravo on
jest; saopiti moe ovjek samo ono to on
nije, dakle lae. Tek u zboru moglo bi biti
neke istine, Od - oksimorona i -* ironije
razlikuje se p. time to pojmovi u njemu nisu
iste opreke kao u spomenutim figurama,
nego samo neskladni. Z..
PARAESTET1KA Estetika uenja ija
m etoda nije specifino estetika, ve pozajm
ljena iz neke druge naune oblasti, npr. iz
psihologije, sociologije i dr. nauka, tako da su
psihologizam, socioiogizam i si. neka vrsta
paraestetikog uenja, koje se bitno ne odnosi
na umetniko delo, ve na neto izvan njega.
V. i ...> spoijanji pristup knjievnom deiu.
Lit.: R. B ayer: Essais sur la m ethode en esthe-
tique, 1953. M .D .
PARAFRAZA (gr. 7rapd(ppa0i^ od rrapa-
(ppdsto opisujem, prevodim u drugi izraz)
1. Termin antike retorike za opisno iskazi
vanje, prepriavanje svojim recima nekog knji
evnog dela, tako da se u novom jezikom
obliku zadri osnovni smisao originala. P.
podrazum eva skraivanje i proirenje teksta,
tumaenje i objanjenje teih mesta, ime se
postie vea jasnost i omoguuje bolje razume-
vanje. U ovom smislu je ve Kvintilijan u
Obuavanju govornika (I i X glava) dao osnov
na pravila za p. 2. Slobodan prevod;
prevoenje stihovnog teksta u prozi ili prepe-
vanje iz jednog metrikog oblika u drugi. (Tri
rus. pesnika savremenika M. Lomonosov, V.
Tredjakovski i A. Sum arokov prepevali su
PARAGRAF
143-i Davidov psalm u razliitim metrikim
stopama. L. Kosti, na primer, delovc Ili
jade, napisane u heksam etru, prepevao je u
desetercu.) Ako se delo u stihu pretvaralo u
prozu, trebalo je poetske stilske obrte pretvo
riti u prozne, a to se zvalo interpretacijom.
(Dananje znaenje -* interpretacije sasvim je
drukije.) ~~ 3. U poetskoj terminologiji, p. se
ponekad upotrebljava, m ada pogreno, kao
sinonim za perifrazu.
Lit.: L. R. G lu m a n , Phrase a n d Paraphrase,
1970; R. N o lan , Foundations fo r an adequate crite
rion o f paraphrases, 1970. S.K .
PARAGRAF (gr. 7tapdypa(po<; znak uz
dramski tekst; 7iapaypa<pfi beleka uz
rukopis, odeljak) O snovna strukturalna
jedinica - kompozicije u proznom tekstu. ini
je grupa reenica koje sadre jednu sredinju,
glavnu misao, ideju, i koje se bave istini
predmetom ili temom; poseban, odelit, izdvo
jen deo izvesnog teksta koji obavezno poinje
novim tampanim ili pisanim redom,
obrazujui celinu (stav ili stavak, pasus) manje
ili vie zaokruenog, sam ostalnog znaenja.
Prvobitno, p. je bio znak kojim su izdvajani i
obeleavani horski i umetnuti delovi u tekstu
antikih tragedija i komedija. U dananjoj
upotrebi i strukturi p , uoavam o da svaki
poseduje izvestan jedinstven sadraj (niz ree
nica meusobno povezanih, tako da ine
novu, iru misaonu i formativnu celinu), da
svaki, dakle, ini koherentnu, sam ostalnu i
organski! logiku ili narativnu sekvencu u
sklopu vee celine u kojoj se nalazi, i da svaki
istie prostorno sebe onoliko koliko po svom
sadraju stvarno zasluuje. Veza izmeu p.
moe biti tako tesno, neposredno uspostavlje
na da se gotovo neosetno ritmiki prelivaju
jedan u drugi; ili formiraju relativno zasebne,
kompletne sadrajno-intonacione celine u nji
hovom kontinuiranom nizu i redosledu. Pri
tom duina pojedinog p. nije omeena, ali se,
zavisno od njegove funkcije i linog stiia onog
ko pie, kree od jednog tam parskog reda,
jedne (kratke) reenice, preko p. od nekoliko
redaka, do desetine ili i neto veeg broja
redova, reenica, pa i stranica. Dui p. u
nekom pripoveakom delu su, preteno, znak
dominacije deskriptivno-narativnih elemenata
nad dramskim. (Pojedine pripovetke P. Ugri-
nova, K. poljara, S. Ivania napisane su u
jednom jedinom , dugom, ekstenziviranom p.)
U kraem p. osea se prisustvo dram ske i
senzacionalne emfaze: brzo nizanje kratkih p.
svedoi o intenzitetu i ivom tempu rala
njenog, dram atinog, atraktivnog pripoveda-
524
nja. U jednom delu posleoktobarske sovjetske
proze, zvane rezana proza (koju su pisali V.
Ivanov, A. Remizov, V. klovski), a i kod
nekih naih savremenih pisaca (M. Bulatovi,
Ant. Isakovi) preoviauje k ratak p ., mahom
u duini od tri do pet tam panih redaka.
Naizmenina kom binacija duih i kraih p.
oblikovanih briljivo, reflektuje logiko-spon-
tani ritam miljenja i pisanja kojim se ne tei
ni za kakvim drugim posebnim efektima sem
da se adekvatno realizuje neka pripovedaka,
esejistika ili nauna tema i zamisao.
L it,: D . ivkovi, Teorija knjievnosti sa teori
jo m pism enosti, ! 981. M .LB
PARAKLIS (gr. 7tap6iKA,T)ai<;) Vrsta
slube sa > kanonom molbenog karaktera,
posveenih H ristu, Bogorodici ili svecima;
sinonim -* molban. D.B.
PARAKLITIK (gr. jtap o tK ^tiK rj) - Vrsta -
osmoglasnika, u kome se nalaze osmoglasnike
slube za svaki dan sedmice, tak o da je
osmoglasni ciklus (stolp) obuhvaen u ce-
losti.
Lit.: H, G . Beck, Kirche und theologische Literatur
im byzaniym shen R eich, 1959. D.B.
PA R A LLELISM U S M E M B R O R U M -> Pa
ralelizam
PA RA LELIZA M - Termin stilistike za
podvrst - stilske figure -* ponavljanja: p.
zovemo ponavljanje reeninih dijelova ili
itavih reenica, ako nije doslovno, nego
pojedini lanovi ponavljanja imaju ili jednaku
gram atiku strukturu ili jednak smisao. K ao
izokolon, t. j. ponavljanje po gramatikoj
strukturi, p. se javlja meu Gorgijanskim
figurama. Takav p. ostao je jednim od osnov
nih stilskih sredstava i poezije i proze do naih
dana, npr. u N azora: Pomamni ru atovi, /
Bijesni laju zagari / Tanani zvide bievi
(Hajka) ,.. njegova je ohola, jak a dua
puna slave i radosti kao um a lia, kao more
valova, k ao nebo zvijezda (Albus kralj). P.
reenica po njihovu smislu (tzv. parallelismus
m em brorum ) osnovna je stilska znaajka
starohebr. poezije, poznata naroito iz ->
psalama kralja Davida, Poetak prvoga psal
ma glasi: Blago ovjeku koji ne slijedi savjeta
opakih, / ne staje na putu grenikom, / i ne
sjeda u zbor porugljivaca, / ve uiva u
zakonu Jahvinu, / o zakonu njegovu misli dan
i no (Biblija, Zagreb 1968), Takav je p. vrlo
est i u starogerm anskoj poeziji. Stilski
efekt p. po gram atikoj strukturi pojaava se
525
-> gradacijom paralelnih njegovih reeninih
dijelova ili reenica; isto tako antiteza
reenica, da bi pojaala stilski efekt, esto
svojim lanovim a daje oblik p. Z.
PARALIPOMENA (gr. Fici pa/. &irron e.va ono
to je proputeno, izostavljeno) N aknadni
prilozi, dopune i dodaci nekom delu koje se
ranije pojavilo. Pre svega se odnosi na biblij
ske tekstove; u gr. i lat. prevodu Biblije, to su
Knjige dnevnika; P. Jeremije, pseudoepigrafski
dodatak (ponekad i kao ostatak Baruhov)
sauvani i u slov. jezicima.
Lit.-. B. R. H a rris, The Resi o j he W ords oj
Baruch, 1889; G . D elling, Jdische L ehre und
F r m m ig k eit in d en P a ra lip o m e n a Jerem iae,
Z eitsch rift f r die altestam entU che W issenschaft,
B eihoff 500' 1967.
PARALIPSA (gr. rcapaXeuJnq proputa
nje) -> Pretericija
PARALOGE (gr. rcotpaXoyvi, m oda nastalo
od napaicaxaXoyf| prom ena tona u trage
diji, meloramski deo koji se pevao uz muzi
ku pratnju) V rsta narodne gr. pesme,
najblia -* baladi. P. su mnogi istraivai
povezali sa -* antikom tragedijom kao mo
gunim izvorom, nalazei vezu u -* pantomi
mi koja se odrala i u Vizantiji, Tem e p., bez
obzira da li ponavljaju neki mit, neki dogaaj
blizak krugu -+ akritskih pesama ili kom enta-
riu savremena zbivanja, skoro su uvek dram
ski obraene, esto i u dijalogu. Sredinom 19.
v., neke p. su doivele umetniku dram atiza
ciju ( Vampir A. Eftaliotisa, prema p. O
m rtvom bratu). Veza p. sa antikim mitovi
ma (povratak mrtvog, k ao u prii o Alkesti,
ljubav za brata, kao u Antigoni, otac kome
podmeu jelo od sopstvenog eteta, kao u
priam a o Tijestu ili Tantalu) i istovremeno sa
kompleksom m otiva evropske narodne bala
de, bila je za mnoge ispitivae dokaz o
kontinuitetu stare tradicije. D ok se jedan
tematski krug p. povezivao sa indoevropskim
i mediteranskim kozmogonijskim mitovima,
drugi se krug direktno nadovezivao na balade
ostalih balkanskih naroda, posebno srp. i alb.,
kao npr. p. o kumi koja postaje nevesta, ili o
graenju m osta kod Arte. P. su pisane u
razliitim m etrim a i stihovima; za vreme tur.
vladavine neke su i tam pane po gradovima,
te su poznati i pojedini autori: Stavrinos,
M atija M ireon, Palamidis. Dananji istoriari
gr. knjievnosti sm atraju da p. zauzimaju
posebno mesto u narodnoj knjievnosti, jer
povezuju antiku i narodnu tradiciju; sa druge
PA R A TR A G ED IJA
strane, p. predstavljaju stapanje pisane vizant.
i usmene knjievnosti, i originalnu meavinu
nekoliko epskih i lirskih anrova. U modernoj
gr. lirici p. su imale ogrom an uticaj, slino
uticaju narodne balade na umetniku u doba
evropskog -+ romantizma.
L it.: C . T h. D im aras, A H istory o f M odem
G reek L iterature, 1974; G. A. M egas, Die Ballade
von der rta-B rcke. E ine V erglekhende Unier-
suchung, 1976. S.S.
P A R A M IT iJA (gr. TtapoijiuiHa ohrabrenje,
opomena) V rsta -* parabole. Pouna pe-
sma u stihu ili prozi koja za osnovu uzima
neki dogaaj iz -> mitova i tumai ga kao viu
etiku istinu. Sl.P.
S.S. PARA P S IH O L O G IJA (prema gr iro-poc -
pored, protiv i \J/uxr) dua) Uenje o
onim manifestacijama duevnog ivota koje je
prirodonauna psihologija duna da objasni,
ali to ipak ne ini, jer ih navodno izazivaju
dosada nepoznate duevne sile i potiu iz
nesvesnih ovekovih moi. O va tobonja
nauka obuhvata razliite spiritistike pojave
vidovitosti, telepatije, kriptestezije, prekognici-
je i si. U p. spadaju dakle i okultne pojave.
-+ Okultizam,
L it.: T . K . O esterreich: G rtm begriffe der P ara
psychologie, I9312; J. B. R hine: The N ew land o f
Psych, 1936; H . D riesch : Parapsychologie, 1943":
R, T isch n er: G eschichte der P arapsychologie, 1960.
M .D .
PARATAKSA (gr. rcocpTac;i reanje,
nizanje) ~ Termin antike gram atike za
nezavisan odnos izmeu pojedinih reenica. U
> stilistici niz reenica koje se meusobno
nalaze u nezavisnom odnosu (supr. -*
hipotaksa). Ove reenice mogu biti vezane
nezavisnim veznicima, ponekad u obliku -*
polisinetona, ili bez veznika, u obliku -
asinetona. 1 jednim i drugim nainom postiu
se posebni um etniki efekti. Polisindetska p.
naroito je esta u poeziji, dok se asindetska
najee nalazi u modernoj prozi, koja neguje
saet i jezgrovit stil. M.Di.
PA R A TR A G ED IJA (prema gr. napatpar/cp-
8KO) izigravam tragiku) Termin koji
oznaava svako -* parodiranje tragikog pato-
sa, stila, i si. Odnosi se pre svega na starogr.
tragediju, koju je ve njen suvremenik, kom e
diograf A ristolan, obilato iskoritavao za
komike efekte. Na meti mu je bio naroito
tragiar Euripid, pa u Aristofanovim komedi
jam a ima parodiranja njegovog stila i u
dram aturgiji komedije, i u odlomcima koji
PARENESIS
zaista jesu ili su navodno Euripidovi, pa i u
preuzimanju tragikih m etara i stila. Tzv.
srednja i nova kom edija znatno su blie
tragediji, i to upravo Euripiovoj, ak se
nekim komedijama daje ime kom ootrage-
dija. Postupku p. pribegavalo se u -+ hilaro-
tragediji, u -> ttijakoj lakrdiji i u -* mirnu.
S.S.
PARENESIS (gr. Trapovecri!; ~ pouka)
Oblik didaktikog govora ili propovedi sa
temom m oralne pouke, u cilju podsticanja na
pokajanje i duhovnog preobraaja. Posebno,
naziv knjige sa poukam a vizantijsko-sirijskog
pesnika Jefrema irina (4. v.), poznate i u
slovenskim rukopisim a srednjeg veka. D.B.
P A R E N iJE (gr. 7iapoivia|jiX r|] [pesme] uz
vino) U antikoj gr. knjievnosti rede
upotrebljavani naziv za vinske pesme. K ao
autori p. spominju se pesnikinja Praksila iz
Sikiona (sredina 5. v. st. e.), koja je, prema
antikim svedoanstvima, sastavljala i -+ diti-
rambe (dakle, pesme vezane najvie za kult
Dionisa), i aulet Bataios (4. v. st. e.), poslo
vini primer za ivot u mekutvu i razuzda-
nosti. Ovo, meutim, nije dovoljna potvrda za
pretpostavku da antiki term in p. obeleava
naroitu vrstu vinskih pesam a neposredno
zavisnih od Dionisovog kulta i naglaeno
bakhikog tona i sadrine. N ekoliko sau
vanih stihova iz p. pripisivanih Praksili ne
razlikuju se, ni tematski, ni jeziki, od (ati-
kih) -+ skoiiona.
L it.: W. Aty, P iV R E X X II, 2, 1954; A.
Lesky, Geschichte Jer G riechischen L itera tu r, 19632;
M. H. Tvpnh. H cm opuja x e je n c u e K ibuxe en o a n u ,
19722. ' M .F .
PARENTEZA (gr. m p e v S c a n ; umetanje,
lat. intercalatio, inierpositio) Termin anti
ke - retorike za -* stilsku figuru kojom se
razdvaja jedna reenica time to se u nju
umee druga reenica s njom sintaksiki
nepovezana. P. se odvaja i s jedne i s druge
strane crticam a ili se stavlja u zagradu.
L it.: D. Schw yzer, Die Parenthese im engern und
im wiHlern Sitme. J939. S.S.
P A R IM IJE (gr. Ttapoi^iot pria, poslovica)
- Proroki i pouni biblijski tekstovi Starog
zavela u proznom ili pesnikom obliku, u
liturgijskim odeljcima koji se po utvrenom
pravilu - tipika itaju na bogosluenju, a po
sadrini se posredno ili neposredno odnose na
odreeni praznik. Knjiga u kojoj se nalaze p.
/ove se parimejnik. U upotrebi je bio uglav*
nom do 14. v. zakljuno, a samo izuzetno i do
16. v.
526
Lit.: B. CTiiriMBHh, O cpncKuv naptiMejnuu,u\ta,
C m m o su y \i i 100-iogutunuiia oq cw pm m a na Kupu.i
Co.iyncKu. IL 1970. D.B.
PA R ISLA BC A N (fr. parisyllabique jedna-
kosloan; parnosloan) - 1. U fr. silabikoj
versiflkaciji stihovi sa parnim brojem slogova
(vers pairs), koje su predstavnici teorije alter-
niranja slogova smatrali meavinom jam ba i
anapesta. Osnovni francuski stihovi su p. Up.
- parnosloan u srphrv. -> silabiko-tonskoj
versifikaciji. - 2. Retko sinonim za -* izo-
silabian .R.
PARM AK-HESABI (tur. parmakhesabi ra
unanje na prste) Tur. narodna metrika,
koja poiva na broju slogova, a koristi se
cezurom i asonancom . O va siiabika versifi-
kacija obuhvata tri osnovna stihovna oblika;
od jedanaest slogova, cezurom ralanjenih na
lanke od 4 + 4-)-3 ili 6 + 5 slogova; od osam
slogova, sa cezurom u sredini stiha (4 + 4) ili
bez cezure, i trei, koji se upotrebljava skoro
iskljuivo u narodnoj poeziji verski inspiri-
sanoj, od sedam slogova, sa cezurom (4 + 3) ili
bez nje. Kroz ceo klasini period tur. knjiev
nosti, ova siiabika narodna metrika ivela je
u senci arapsko-persijske metrike (- aruz)
koja je vladala umetnikom poezijom, i tek
posle pobee nacionalnog pravca u knjievno
sti afirmisala se i u umetnikoj poeziji.
L it.: E. Saussey, L ittrature populaire turque,
1936; T, G andjef, b erb lick b er den v o r- im d
fV hislainischen trkischen V ersbau, Der Islam ,
1957; M . K . X a ip a e e , O cn o n u mtopcKOW em uxo-
e.io xeu u 'i, 1973: Philologiae Turcicae F undam enta,
il, 1964; 3. A. A xm ctob, A'.a'iaHcxoe emuxocjcKe~
nue, 1964; M, u k an o v i, K roz tursku narodnu
p o e z i j u , 1969; B. M . ^ K h p m v h c k h h , T w p c K u te p o -
m e a c u jn o c, 1974. M . u .
PARNA RIM A Rima
PARNAS (gr. H apvota) Brdo u Fokidi,
koje su stari Grci posvetili A polonu i
muzama, njegovim pratiljam a. U podnoju P.
se nalaze Delfi i izvor Kastalija. Budui d a j e
P. boravite boga um etnosti i muza, ovaj
pojam m etaioriki esto oznaava pesnitvo,
pesniko nadahnue; popeti se na P., biti
miljenik P... S.V.
PARNA SO VCI G ru p a fr. pesnika koji su
saraivali u zajednikim zbirkam a pesama,
objavljenim pod naslovom Savremeni Par nas
(L e Parnasse contemporain) 1866, 1869. i
1876. P, u uem smislu jesu pesnici koji su
stvarali svoju poeziju u duhu estetikih shva*
527
tanja T. Gotjea, T. de Banvila, Lekonta de
Lila, a elom i . Bodlera. Poetike p. su
razliite, u poneem u oprene, tako da se ne bi
moglo govoriti o pravoj pesnikoj koli, okup
ljenoj oko jednog zajednikog manifesta, ali su
im u nizu bitnih pitanja ideje veoma srodne.
Pre svega, svi preziru gomilu, njenu prozai-
nost i vulgarnost, i u umetnosti vide cilj svoga
postojanja, mogunost da se iz monotonije,
prljavosti i besmisla svakodnevnog ivota
pobegne u lepu, istiju i uzvieniju stvarnost.
Nastavljajui i razvijajui dalje tendencije
-> umetnosti radi umetnosti, p . odluno ustaju
protiv svih vidova utilitarnosti u poeziji i
najdublje veruju da umetnost nema i ne sine
imati drugih ciljeva osim sebe same. L. Dierks
izraava stav svih p.: Svaka pesma, svako
shvatanje poezije koje, u elji da dokae bilo
ta. ne tei iskljuivo Iepoti, ima m alo izgleda
da je dostigne. Lepa pesma moe sadrati
m oralnu pouku. Ali tada je ta pesma lepa
uprkos pouci, a ne zbog nje. I m alo dalje:
Naelo poezije je striktno i jednostavno
ljudska tenja ka vioj Iepoti, a izraz toga
naela je u oduevljenju, uzbuenju due tj. sa
oduevljenju koje je potpuno nezavisno od
strasti, koja je opijenost srca, i od istine, koja
je hrana razuma. No, jo je Gotje, u uvenoj
program skoj poemi Umeinost f L 'A rt) 1857,
zastupao ideje koje e prihvatiti svi /?., tvrdei
da lepota pestjie zavisi od forme ije savr
enstvo m ora biti teko ost varljivo. K ao to
vajar treba da mekoj glini pretpostavi mermer
i bronzu, a slikar razlivenom akvarelu peeni
emalj, tako i pesnik treba da u strogoj formi
tekih lirskih rodova ostvaruje skladnu lepotu,
jasnih i istih linija. Statue i medalje nadiv-
Ijuju gradove i vladare ije likove predstavlja
ju ; i bogovi umiru, sam o je um etnost veita.
Pesniku slui za ugled likovni umetnik, koji
m ukotrpno savlauje tvrinu materijala iz
koga izvlai umetniko delo, ali valjani stihovi
su trajniji od svega. Svi />., u manjem ili veem
stepenu, izbegavaju line ispovesti, poeziju
intim nih oseanja ili velikih ljudskih i socijal
nih uzbuenja, subjektivno doivljenih, koja
su tako karakteristina za rom antiare. P.
znatno vie privlai hladniji, objektivniji odnos
prem a spoljnom svetu, prema arima egzoti
ne prirode ili velikim temam a iz istorije i
mitologije. Najistije vidove parnasovske poe
zije nalazimo kod Heredije, koji je pisao
iskljuivo besprekorno pravilne sonete, trudei
sc da i najopirnije teme tananim bruenjem
svede na tesne okvire ovoga roda. Ipak,
njegova poezija, kao i poezija ostalih /?., vie
se odlikuje lepotom forme, dovedene do savr
PARODIJA
enstva. nego snagom i uzbudljivou poet
skog izraza. P. su nesumnjivo veoma doprineli
razvoju stiha i usavravanju lirskih oblika, ali
su se svojim estetikim shvatanjima vie vra
ali, i to na jedan akademski nain, nekim
naelima poetike klasicizma nego to su
krili nove puteve i otvarali nove horizonte. U
tom smislu doprinos sledee generacije simbo
lista (-* simbolizam), od kojih su mnogi poeli
kao p., bie neosporno neuporedivo vei.
L it.: E. llo n o B iih , X oce M a p iija ic Xepe^wja,
O i.iegu us n ib im e aft o m i u u vuenvtocniu, 19 [4; M.
G. Rudlen, Parnassiens, sym bolistes et dcadents,
esquisse historique, 1938; A. S chaffer, The genres o f
P arnassian poetry, a study o f Purnassian m u ors,
1944; P. M a rtin o , Parnasse et sym bolism e, 1954'; A.
R a eo t, L es Parnassiens, 1968; V. K outi, P am a-
soici i siffiholisfi u Srba, 962. S.V.
PARNOSLOAN L U srphrv. versifikadji
stihovi sa parnim brojem slogova (najee 6,
8, 10, 12). Mogu da budu troheji i -+ jambi.
Up, -* parisilabian u fr. - silabikoj versifi-
kaciji. 2. U srphrv. versifikaciji > polu-
stihovi sli lanci sa parnim brojem slogova,
cezurom iza etvrtog, estog, osmog i
dvanaestog sloga. Stihovi sa takvom cezurom
po pravilu su troheji. 3. -* Akcenatske
celinc sa parnim brojem slogova (2, 4, 6). One
su u srphrv. troheju znatno frekventnije od
neparnoslonih jedinica (1. 3, 5 slogova), to
nije sluaj sa jam bom . .R.
PARODIJA (gr. Trapipnot suprotna pesma)
Pesma ispevana na neku drugu pesmu ili
protiv nje, tj. komina, podrugljiva imitacija
ozbiljne pesme; sastav u stihu ili prozi u
kom e se karakteristine, najtipinije osobine
izraza i jezika jednog pisca ili jednog dela,
zatim osobine neke knjievne vrste, stil epohe
svesno naglaenim, hiperbolinim karikira-
njem imitiraju tako da postanu smene. Razvi
ja se naroito u prelomnim momentima kul
turnog i knjievnog ivota, kad stariji pisci
izvrgavaju ruglu novotarije mlaih genera
cija, ili kad mladi pisci ismevaju arhainost i
konzervativizam starijih. Aristotel u delu O
pesnikoj umetnosti kao roonaelnika p.
pominje H egemona, koji je prvi pevao paro
dije, autora Gigantomahije, mada je od nje
starija Batrahomiomahija ili Boj iaha i mieva,
pripisivana H iponaksu iz Efesa, pa ak i
Homeru, kao i spev M atrona, koji u homerov-
skom stihu peva o tanji rima sa jedne atinske
gozbe. N o najvei grki parodist bio je Aristo-
fan, koji je imitirao Eshila i, sa jo veim
uspehom, Euripida, parodirajui ne samo nje
gov jezik nego i duh, nain miljenja, uinivi
PA RODOS
p. autonom nom i efektnom knjievnom for
mom. Rimska knjievnost, meutim, nije dala
izrazita dela u obliku p., prem da su bile
poznate, na primer, p. testam enata. koji e
potom, kao i epitafi, deiovi Biblije, crkvena
liturgija i dr., biti parodirani i u sr. v. U
samom osvitu novije evr. literature javlja se
Don Kihot kao p. vitekih rom ana (m ada je to
Servantesovo delo znaajnije kao meavina
tragikih i komikih elemenata, nego po svo
jim parodinim svojstvima). Sa intenzivnijim
razvitkom rom ana, i knjievnog miljenja
uopte, pojavljuju se odm ah i p. rom ana kao
visokog anra {Tristram endi L. Sterna ili
kod nas satirini Roman bez romana J. Storije
Popovia), a rtve paroista bili su i S.
Riardson. J. V. Gete i drugi, kao i druge
knjievne vrste ili cela knjievna razdoblja
jedne nacionalne knjievnosti. Tako R. Petro-
vi u Burlesci Gospodina Perima, Boga Groma
pokuava, elimino, da parodira srp. reali
stiku seosku knjievnost, dok je S. Vinaver u
svojoj Pantologiji novije jugoslavenske pelen-
girike i u Alajbegovoj slami parodirao narodnu
poeziju i prozu i gotovo sve znatnije pisce i
dela novije i savremene srpske i hrv. knjiev
nosti. Mogue je razlikovati tri naina parodi
ranja, tri postupka: (1) verbalni, koji prome-
nom pojedinih rei postie efekat irivijaUzacije
ili karikiranja dalog predm eta; zatim (2)
kominim i ironinim imitiranjem stila, jezika,
stvaralakog metoda ili m anira jednog pisca i
(3) tematsko parodiranje, koje u svojoj trans-
poziciji obuhvata temu datog dela, kao i
njegovu formu, izrazitije, sa otrijim, satiri
nim akcentima, kao svojevrsna pesnika kri
tika pesnikog (knjievnog) dela. O tud je,
dalje, tipoloki mogue podeliti p. na hu
moristinu, koja se prema originalu odnosi
obronam erno, i satirinu, koja se idejno-
estetskoj sutini i strukturi originala otro i
radikalno suprotstavlja, dovodei ga katkad
do apsurda. P, tako u osnovi postaje neka
vrsta kritike ne samo pisaca, knjiga ili knji
evnih navika, kriterij uma i shvatanja koja se
parodiraju nego i irih podruja kulturnog i
javnog ivota. P. to postie hum oristinim ih
satirinim otkrivanjem motivacijskog sistema
nekog dela, anra ili itavog knjievnog smera,
ukazujui tako na autom atizam i shematizam
odreenih knjievnih postupaka. N a taj nain
p. esto ostvaruje znaajne inovacije u stihu,
kreirajui novu knjievnu orijentaciju i nove
stvaralake postupke.
Lit.: D. ivkovi, Teorija kn jievn o sti . 1958; M.
Bahtin, Problem i p o etike D ostojevskog, 1967; N.
Frye, A natom ija k r itik e (prev.), 1979; J. Brukncr
J.
528
F ilip, V eli p o e iic k y slovniki, 1968; K . K reji,
H ero iko m ika v basnietvi tovanu. 1964; S. K oljevi,
H u m o r i m it, 1968; E. K ris, P sihoanalitika istrai
vanja u um etnosti. 1970; B. B. ToMameBCKii, Teopuja
KH>ivKeeHocmu, 1972. (prev.); M. B ah tin , Stvarala
tvo Fransoa Rablea i kultura srednjeg veka i renesan
se, 1980 (prev.); T Vervveven, EJne Theorie der Parodie,
1973; S. L. G ilm an , The Parodie Serm on, 1974; M.
A. R ose. D ie P arodie. 1976; W . F reim d , Z u r Theorie
im d R ezeption der P arodie, 1977; W. K a rre r, P aro
die. l'ravesHe, P astiche, 1911. M.5.B.
P A R O D O S (gr. itocpo6o<; ulazak). 1. U
antikom pozoritu prolazi izmeu gledalaca i
scene koji su vodili u -+ orhestru. 2. U
klasinom grkom pozoritu ulazna pesma
hora koja se peva pri ulasku u orhestru.
Aristotel je definie kao prvi celoviti govor
hora. Po njemu, to je celina koja se i peva i
recituje, a izvode je i korifej i horeuti.
Ovakav p . se nalazi ve u arhajskoj drami
M oliteljice. U poetku je p. obino sastavljen
iz dva dela: anapestine koranice, kojom
poinje tragedija (u Eshilovim dram am a i
Sofoklovom Ajantu) i melskog zavretka. P.
im a etiri pravilna dela: -* oda, -> antoda,
epirema i antepirema. Tokom vremena p .
se menja od arhaine horske pesme (kod
Eshila), koja u lirskom obliku ponavlja
-> prolog, do dram skog tipa, koji uz uee
glumaca uvodi nove elemente u dram u, uslov-
Ijava i zapoinje radnju (H ekuba). Postoje
razne vrste p., neke izgovara hor obaveta-
vajui publiku o sudbini linosti, drugi opisuju
scenu i mesto radnje itd. Nita se ne zna o p.
posle Euripida. Ponovo se javlja, izvetaen i
uslovljen potrebam a imitacije gr. uzora, u
Senekinim dram am a. Supr. - eksotlos.
Lit.: Tragedija, antika. Sl.P.
P A R O N O M A Z IJA (gr. na povoda o na
nazivanje po slinost? (zvunoj), lat. annomina
tio) Termin antike - retorike za -> stilsku
figuru kojom se dovode u vezu rei po zvunoj
srodnosti. O na ukljuuje i novovekovnu
igru recima, ali je iri pojam od nje, jer
obuhvata i sluajeve kad se rei dovode u vezu
sam o zbog efekta zvunosti. P. je vezana za
intelektualni, cizelirani prozni izraz, ije je
glavno oruje duhovitost. Uivanje u igri
zvunosti rei sauvalo je p. ivom do danas,
naroito u obliku igre reinur, a i postantika
rima (up. -> homojoleleuton} nije drugo do
oblik p. Primeri: dodavanje prefiksa to
ga brani, kad ga ne ofcrani? (P. P. Njego,
Gorski vijenac, 30); isto sazvuje ta me
seca / sa meseca (L. Kosti, Sablja i Kruna);
529
upotreba rei u fleksiji Te bi Srbin danas
Srbom bio (Gorski vijenac, 220).
Z . .-S .S .
PARS PR O T O T O , lat. (deo umesto celine) -
Oblik -* sinegohe, uzimanje jednog obeleja
ili deta kao zamene za celinu: a dok bjee
vojevoda Mirko, / mi Turina nigdje ne
ujasmo (Margita djevojka i R ajko vojvoda,
11 12); konjske noge poljem odmakoe. nom junaku Robinu Hudu. Primere partizan
S.S.
PA R TEN IJA (gr. rcap&eveiov od napSvoc;
devica, devojka) Starogr. horska pesma,
polu-religiozne, polu-svetovnc sadrine, koju
je uz ples izvodio hor devojaka. Pevana na
svetkovinama u ast bogova, ona je istovre
meno isticala vrline i lepotu devojaka od kojih
je sastavljen hor. Pesnik, koji bi i sam pone
kad otpevao poneki stih pesme, pratio je hor
na kitari, a devojke su pevale as zajedno, as
naizmenino. P, su se najee izvodile u Spar rata nalazile su velikim eiom svoj uzor u
ti, a najveu slavu stekle su Alkmanove p.
Sastavljali su ih, izmeu ostalih, Pindar, Si-
m ond i Bakhilid.
Lit.: - Horska lirika. S .K - .
P A R T IJN O S T K N JI E V N O ST I - Termin
sovjetske estetike kojim se obino efinie
sprem nost pisca da sa izgraenih idejnih pozi
cija prilazi pojavam a stvarnosti i ocenjuje ih,
sluei interesima odreene klase i, ue, parti prvom ustanikom pukom irom svih krajeva
je. Princip p. k, je prvi istakao V. Lenjin u
radu Partijska organizacija i partijska knjiev
nost (1905), ali se dugo sm atralo da se on ne
odnosi na umetniku knjievnost (stavovi N.
K rupske i . Lukaa), pa se u praksi 20-ih i
30-ih godina realizovao uglavnom kao tenden
cija partije i njenih organa da usmerava
knjievni proces, a ne i da utie na njega. Tek
u drugoj polovini 40-ih godina, posle O dluke
CK partije o asopisima Zvezda i Lenjingrad
(1946), princip p. k. je postao jedan od
osnovnih postulata teorije -> socijalistikog
realizma, naporedo s principima idejnosti,
narodnosti i klasnog karaktera knjievnosti.
K onana definicija p. k. jo nije izvedena; neki
teoretiari posm atraju termin kao opteideo-
loku tendenciju i vezuju ga za um etnost svih
epoha, dok su drugi skloni da princip p. k.
primenjuju samo na um etnost epoha produb
ljenih klasnih protivrenosti, uz to kao otvore
nu i svesnu povezanost stvaraoca sa ideologi
jom odreene klase. M.J.
PA R TIZA N SK E P E S M E Pesme ispevane
na tem atiku partizanske borbe ili od boraca
partizana. U ovom pogledu postoji stara
34 R e n ik k n jiev n ih te rm in a
PA R TIZA N SK E PESME
tradicija, a elemente partizanske pesme nala
zimo ve u poeziji antike, u indijskom nacio
nalnom epu Mahabharata, ona je u osnovi
svake umetnike artikulacije oseanja nepo
korenog borca iz naroda koga je tuinac
pregazio i pokorio. II engleskoj knjievnosti,
na primer, prilian broj umetniki vrednih
balada m ogao bi se uvrstiti u partizanske
pesme, medu njima su najpopularnije o narod
skih pesam a nalazimo takoer u francuskom
oslobodilakom, partizanskom ratu protiv
pruske okupacije 1870/71. Za vreme drugog
svetskog rata nastaje bogata knjievnost otpo
ra faistikom okupatoru. Najznaajniju pe-
smu francuskih partizana ispevaoje 1942. Pol
Elijar (Sloboda). Svoj prilog ovoj vrsti knjiev
nosti dali su takoe Luj Aragon, Roe Vajal,
an ak Bernar i mnogi drugi, Sovjetske
partizanske pesme za vreme drugog svetskog
pesmam a o apajevu. Jednu od najpoznatijih
sovjetskih partizanskih pesama ispevao je
beloruski pesnik Janko K upala (Za sjoster, za
bratev m ilih ,..) . U naim knjievnostima par
tizanske pesme nalazile su veliko vrelo inspira
cija u delu i izrazu narodne pesme, pa je esto
i nemogue odrediti granicu izmeu partizan
ske i narodne pesme. Partizanska i ujedno
revolucionarna pesma odjeknula je zajedno s
Jugoslavije. Ispevana u duhu naroda, noena
njegovim gnevom i poletom, ona se irila iz
odreda u odred i imala ogromno ejstvo u
m oralnom uzdizanju naroda. Godine 1941.
Srbijom se razlegla pesma Podigla se cela
Srbadija, a u H rvatskoj Ustaj M atija Ivani
u i Pesma o Matiji Gupcu. Crnogorci su
polazili u borbu sa pesmom Listaj goro, u
Bosni se pevala Rom anijo visokoga visa i
Oj K ozaro, goro razlistana. N ajpopularni
je slovenake partizanske pesme postale su
N abrusim o kose i Hej, tov arii. U M ake
doniji Aj&eje Gpaica i A 6pe, MaKejtOHiie.
Za razliku od starije narodne poezije, koja je
epskog karaktera, narodne pesme o partizan
skoj epopeji imaju preteno lirsko obeleje,
zato to su nastale trenutno, na mestu uzbud
ljivih dogaaja, pa je, m ada se peva o moti
vima epohalnog zbivanja, nedostajalo vremena
za iroku epsku raspevanost. No upravo zbog
spontanog lirskog obeleja njihovo je umetni-
ko svedoanstvo o vremenu, dogaaju, liku o
kojim a pevaju izvornije i izrazitije, a njihov
uinak neposredniji i delotvorniji. Ova poezija
peva o neovetvu okupatora, ustaa i etnika,
o spaljenim selima, o narodu izmrcvarenom.
PASATIZAM
odvoenom u logore smrti i ubijanom na sve
nesmislive naine, ali nikad pokorenom . Uz
partizanske pesme ispevane od nepoznatih
narodnih pevaa, nikle su partizanske pesme i
naih poznatih pesnika O tona upania,
Vladimira 'N azora i drugih. U velikom broju
tih pesam a sredina linost je Tito.
L it.: M . B okovi Stulli, P eto kra ko , za to si
crvena, N a ro d n e pesm e iz u sta n k a , 1959; Ista,
N arodna poezija nae N O B kao problem savrem enog
folklornog stvaralatva: S A N : Z b o rn ik ra d o v a 68,
1960; M . B andi. Cvet i steg: K njievnost N O B ,
1975. Z .K .
PASA TIZA M M entalitet koji karakterie
okrenutost prolosti, koji susreemo u knjiev
nom radu i knjievnoj teoriji, ali i u italakoj
publici; duhovno dranje to zazire od aktuel-
nih i buduih stanja stvari, pa u prolosti vidi
zlatni vek ljudskog postojanja i si. P. izvire
iz restaurativnih ideologija, noen reakcionar
nim drutvenim silama, upravljen protiv sva
kog oblika revolucionarne akcije u kulturnom
i socijalnom ivotu. U istoriji evropskog mi
ljenja Platonova metafizika predstavlja naj-
pregnantniji izraaj takvog m entaliteta. -*
Tradicionalizam. M .D.
PA SH A LIJA (gr. KOLO%a\io\f) 1, M etod
izraunavanja datum a pokretnih praznika
(Pashe U skrsa i dr.). 2. Tablice na osnovu
kojih se izraunava datum U skrsa *i drugih
pokretnih praznika; est dodatak u raznim
rukopisnim knjigama, kao npr. -+ psaltiru.
A utor ovih tablica je prvobitno Jovan Dama-
skin (8. v.).
Lit.: H. G . Beck, K ircke und theologische L it era'
lur im byzantynischen Reu'h, 1959, 485. D ,B .
PA SIJA (lat. passio patnja) Obino,
prikazanje ili muzika dram a sa opisom muka
i stradanja Hristovih, Jo u starom Egiptu, u
2. mileniju p. n. e., prikazivane su pasionske
igre, u kojima se opisivao ivot i dela Ozirisa.
Docnije, u zemljama islama, igra ne su po
deset dana u vreme meseca m uharana. U
Persiji su bile popularne pod imenom ta ziya.
U hrianskim zemljama, u kasnom srednjem
v-, p. su najei oblici duhovnih dram a (-+
rappresentazione sacra) koje nastavljaju tradi
ciju uskrnjih igara ( > pasionska igra), ali uz
unoenje pria iz Hristovog ivota. U poetku,
p. se izvode u crkvi, uz liturgiju, na Uskrs.
Docnije se izvode, po nekoliko dana, na
trgovima za vreme -+ pokladnih igara. Radi
naravouenija gledalaca u igru su ubacivane
aljive, lakrdijake scene nadm etanja izmeu
anela i avola. Pod uticajem -+ reformacije.
530
krajem 16. v., ove igre nestaju. Odrale su se,
a i danas se prikazuju, u bavarskom gradu
O beram m ergau.
L it.: L. Kretzenbacher, Passionsbrauch und
Christi-Leidenspiel in den Sdost-A lpenlndern, 1952;
A. Grnberg, D as religise D ram a des M ittelalters,
1966; S. Sticca, The O rigins and D evelopm ent o f the
Latin Passion P lay, 1969. Sl.P.
PASIO N SKA IGRA (lat. passio, fr. passion
muke, patnje, stradanja) Religiozna
dram a u kojoj se prikazuju stradanja i smrt
Hristova. Vodi poreklo- iz crkvenih obreda
vezanih za uskrnje praznike. Od 14. v. izvodi
se javno na trgovima u okviru uskrnjih
igara, u kojim a uestvuju graani, studenti i
glumci, i koje traju nekoliko dana. Posle
reformacije pasionske igre postale su ponovo
popularne u vajcarskoj, Nemakoj i Austriji,
pa se tradicija nastavlja tokom celog 16. v. I
danas su poznate takve igre u Bavarskom selu
Oberam ergau. -+ Crkvena prikazanja, - pasija.
L it.: -+ Crkvena prikazanja. P.L.
PASKVILA (ital. pasquio pogrdan spis)
Pogrdan, podrugljiv anonim ni spis upuen
nekom e; kleveta u slici ili rei. Ime joj je
nastalo 1501. g. kada je u palati kardinala
K arafe u Rimu postavljena okrnjena antika
skhilptura kojoj su aljivi Rimljani nadenuli
ime krojaa (ili uitelja) iz susedstva; Paskvino
deminutiv Paskvilo, (tek u 19. v. ustanov
ljeno je da predstavlja Men el aja koji izvlai
Patrokla iz bitke). Na statuu su kaili zajed
ljive satire i epigrame, koje su uskoro takoe
prozvali p.
L it.: K. Sileuzi, Pasquino. Q uatro secoli di satira
rom ana, 1968. H .P .
PA SO (p. paso pristup) 1. Prvobitno, u
paniji, oznaka za prikazanje H ristovih stra
danja. 2. Od 16. v., kratak komian prizor
obino izvoen kao -+ meuin -+ komedije i
-+ farse. Sva kom ika p. poiva na karakteri-
zaciji likova, koji su po pravilu ljudi iz naroda
i govore sonim, narodskim jezikom . P. vre
menom postaje* sam ostalna dram ska vrsta, ali
zadrava ova prvobitna obeleja. Najpoznatiji
pisac p. bio je L . Rueda (16. v.).
L it.-. -+ Jednoinka. T.V .
PASTIRSKA DRAMA, PASTORALA (ital
dramma pastorale) Dram ski oblik nastao u
16. v. u Italiji. Iz jednostavne sheme dijaloke
(aulike) ekloge, sa pastirskim i mitolokim
prizorima, razvila se mnogo sloenija pastirska
pria (favola pastorale), koja je, kao i ekloga,
iskazivala knjiku tenju za pastirskim idili-
531
nim svetom, koji sc suprotstavlja ivotu
na dvoru. K ontam inirajui vitalne elemente
tragedije i --> komedije prve polovine 16. v.,
ona je u odnosu na dijalogisanu eklogu imala
sloeniju strukturu i dosledniji dram ski zaplet;
usvojila je podelu na pet inova, slobodni
jedanaesterac ili jedanaesterac izmean sa sed
mercem {za dijaloke partije), sa horovim a u
drukijem metru. Njene najee teme su:
svemo ljubavi, povratak prolea, radost polj
skog ivota, zadovoljstva lova, zlatno doba. U
njoj su nale odjeka sutinske vrednosti rene
sansnog doba; uznoenje Prirode, priklanjanje
zadovoljstvima ovoga sveta, poim anje ljubavi
kao univerzalne pokretake snage koja vlada
svetom. Radnja se odvija u idilinom, arkadij
skom ambijentu, a linosti su prerueni pastiri
i pastirice koji treba da budu simbol pravog
ivota i reda, suprotstavljeni lanom redu
mondenskog ivota. Pastoralna dram a odraa
va novi ukus dvorske klase i odgovara njenom
idealu umetnikog dela, iji je cilj preva-
shodno hedonistiki. Razliite take razvoja
ovoga dram skog roda vide se u Tirsi (1506)
B. Kastiljonea, Egle (1545) . B. incija, U
Sacrijicio ( rtva) (1555) A. Bek a rij a i u
dvema remek-delima evropske knjievnosti,
Aminti (1573) T. Tasa i Vernom pastiru
(Pastor fid o ) (1590) . B. Gvarinija. Tasova
Aminta postala-je simbol artistikog savren
stva i najuzvieniji i najpotpuniji izraz idili
nog i hedonistikog ideala druge polovine 16.
v. Veoma veliki uspeh imao je i Verni pastir
Gvarinijev, koji je, naglaavajui komino-
-realistinu stranu u svojoj dram i, sm atrao da
je stvorio novi knjievni rod tragikomediju,
za koju je ustanovljavao i poetiku i dram ska
pravila. Ovo je izazvalo otre polemike od
strane aristoteiovaca, koji su, ne naavi ovaj
rod u Aristotelovoj Poetici, osporavali njego
vu legitimnost. Branei se od n apada najeeg
meu njima, . de Moresa, G varini je tvrdio
da kao to u prirodi postoje meani rodovi,
tako i u knjievnosti mogu biti spojeni ele
menti tragedije i komedije, gradei tako jednu
novu formu, tragikomediju. Poetkom 17. v.
veliku slavu doivela je i pastorala G. Bonare-
lija Filii di Sciro (1605). Meu m nogobrojnim
pastirskim dram am a u 17. v., koje su najee
hibridne tvorevine, sa elementima tada omilje-
nog m elodram skog pozorita, izdvaja se Endi-
mione (1692) A. Gvidija, koja se jednostavno
u dram ske radnje i zapleta vezuje za prve p.
d. Gvidijeva pastorala je poslednji umetniki
uspeo predstavnik ovoga dram skog anra,
koji e se u -> Arkadiji potpuno ugasiti.
Tasove i Gvarinijeve pastorale doivele su
34 *
PASTIRSKA K N JIEV N OST
veliki uspeh i van granica Italije. Prevoene su
i podraavane u Francuskoj (2. de Fonteni, La
Rok, N. de M ontre, M onkretijen, Mere),
paniji (L. De Vega, A. de Soli, A. Kuelo,
K alderon), Engleskoj (Daniel, Fleer, B.
Donson) i drugim evropskim zemljama. Po
seban kuriozitet predstavlja pojava Aminte na
srphrv. jeziku, u prevodu dubrovakog pesni-
ka Dom in ka Zlataria, ve 1580, godinu dana
pre izlaska iz tampe ital. originala; dve godine
nakon venecijanske premijere Pastor fida
Frano Lukarevi Burina prevodi (1592) ovu
Gvarinijev u pastoralu pod naslovom Vjerni
pastjer. Prvi primer p. d. na naem jeziku
im am o u Tirent (1548) M. Dria, koju pored
lokalnog kolorita karakterie preplitanje arka-
dijsko-idilinih i kom ino-real islinih eleme
nata. Nastavljajui autohtonu domau pasto
ralnu tradiciju, s jedne strane, i oslanjajui se
na velike talijanske uzore Tasa i Gvarinija,
Divo G unuli poetkom 17. v. stvara nau
najbolju pastoralu Dubravku (1628), a krenuv
i njegovim stopam a pie Dono Palmoti
svoju Atalantu (1629). O be dubrovake pasto
rale karakterie izraziti lirski ton i obilje
muzikih partija te se mogu smatrati nepo
srednim prethodnicima novog dramskog anra
melodrame, koja e u prvoj polovini 17. st.
zavladati i dubrovakom scenom. Sa poznim
prepevima Pastora fid a Korulanina Petra
K anavelovia i Aminte D. G undulia M la
eg, s kraja 17. v p. d. e se u Dubrovniku
ugasiti kao poseban dram ski anr.
L it.: S. M . M ilcovic, Studio sopra hi poesia
pastorale degii antiehi. 1880; . C a rra ra , La poesia
pastorale, 1908; P. d e B o u ch ard , La pastorale
italienne, 920; E. Z . L ipskcr, D er \ fy t o s vom
goldenen Z eita lter in den Schferdichtungen Italiens,
Spaniens und F rankreichs zur Z e it der Renaissance,
1933; G . M iai, Essai <f analyse littraire de la
pastorale dans les littratures italiennes, espagnole et
franaise. 1950. S.St.
PASTIRSKA (BUKOI.IKA) KNJIEVNOST
Knjievni anr u stihu i u prozi u kome se
obrauju ljubavne zgode i nevolje pastira u
bukolikom pejzau -* Arkadije, oblasti u
Grkoj, koja je u knjievnoj tradiciji postala
simbolian ambijent pastoralnog pesnitva. U
njemu je iskazana potreba za bekstvom u
idealan poljski, pastirski svet, u neku vrstu
- zlatnog doba, koje ne poznaje materijalne
nevolje i izopaenosti gradskog, tj. dvorskog
ivota. Tvorcem -> bukolikog anra u
knjievnosti sm atra se Teokrit iz Sirakuze na
Siciliji (310 250. pre n. e.). On je dao umetni
ki oblik tradicionalnoj materiji gr. bukolike,
podiui na stepen knjievnog anra jedini
PASTIRSKA K N JI EV N O ST
vrstu narodske poezije, koja vodi poreklo od
mitskog pastira Dafnija, opevanog od Stesi-
hora. Teokrit se proslavio svojom kraom
pesmom sa slikama iz pastirskog i seoskog
ivota, koju su potonji pisci ve u antiko
doba nazvali -> idilom. O no specifino znae
nje idealizacije poljskog i seoskog ivota koje
se vezuje za taj term in nastalo je tek u
novoevropskoj knjievnosti, ali je nastalo
upravo zato to je takav preovlaujui karak
ter Teokritovih pesama. U ovim heksametar-
skim idilama, sa cezurom posle etvrte stope,
sainjenim od lirskih i dram skih partija, dija
loka form a predstavljena je esto amebejskom
pesmom (pesmom izmeu hora i glumca)
pesnikom utakm icom sa naizmeninim peva-
njem to ukazuje na dugovanje idile dram -
skome -+ mirna. T eokritova um etnost postala
je model i uzor potonje pastoralne poezije.
Meu onima koji su negovali gr. bukoliku
poeziju treba pom enuti Biona iz Smirne (3. v.
pre n. e.), M oska iz Sirakuze (2. v. pre n.e.),
Longa Sofistu (2. v. n.e.), iji je rom an Dafms i
Hloe, preveden u 16. v. na ital. jezik, veoma
uticao na evropsku pastirsku knjievnost.
Veliki procvat imala je bukolika poezija u
starom Rimu; u poslednjom stoleu pre H rista
pesnici Avgustovog doba (Tibul, M esala K ur
vin) unose u svoje pesnitvo novo oseanje za
prirodu, idilino slikanje seoskog italskog
ivota, koje e nai svoj puni izraz u Vergili-
jevim Bukolikama (ili Eklogama). Vergilije
teokritskoj sadrini dodaje alegoriju, koja
unosi aktuelnost u izmiljeni svet idile. Njego
va bukolika se m nogostruko vezuje za celo-
kupnu politiku, filosofsku i knjievnu tradi
ciju njegovog doba. T ragom Vergilija piu i
drugi latinski pesnici; Seren, Nemesijan (3. v.
n. e.), Porfirije, Ausonije (4. v. n. e.), Sidonije
Apolinar (5. v. n.e,), Teodul (7 8. v. n.e.) i
dr. Srv. poezija zadrava neke elemente huko-
like poezije; form u dijaloga, pastirske teme i
imena nalazimo u poeziji na narodnom jeziku,
u provansalskim - pasturelama, kastiljanskim
seranilas. Prototipom pastirske drame sm atra
se pastureia Igra Robern i Marione (Jeu de
Robin et M ar ion) Adama de La Ala s kraja
13. v. Pastoralne elemente u drukijem scena
riju nalazimo u liturgijskoj drami (bukoli-
ka ambijentacija, poniznost pastira pred Bo
jim sinom u Boinjem obredu). Bukolika
poezija u srednjem veku najee se iskazuje
kroz oblik dijalogisane ekloge, vergilijanske
inspiracije. Njen je karakter prevashodno ale
gorijski, i u latinskim eklogama D antea,
Petrarke i Bokaa pastirska fikcija jedva da
skriva razm atranje istorijskih i linih proble
532
ma. Ako u srednjem veku prave bukolike
poezije u stvari nema, u -+ humanizmu dolazi
do njenog punog procvata. Piu se idile prem a
grko-rimskom modelu i prihvataju oblici i
tehnika klasinih uzora; bukoliki i idiliki
stilemi osnovno su obeleje njegove poetike. U
drugoj polovini 15. v. brojni su pesnici koji
neguju bukoliku poeziju: T, V. Stroci, M. M.
Bojardo, . Spanjoli, Puli, Policijano u ijira
-> stancama dolazi o punog izraza idilino
prieljkivanje prirode, svojstveno renesansnom
drutvu. Sleei tradiciju srednjovekovnih
-* rispeta, Lorenco e Medici i Luii Puli
stvaraju rustikalnu, seosku poeziju, koja svo
jom veristikom slikom pastirskog sveta vodi
u njegovu parodiju, ukazujui na kulturnu i
sentimentalnu odvojenost renesansnog pisca
od podreenog sveta sa sela. U paniji 15. i
16. v. idilina pastoralna inspiracija dom inira
lirikom (Santi!ana, Boskan, Garsilaso), a u
Portugaliji ona je u skiopu italijanizacije
nacionalne poezije brzo zapala u akademski
"> manirizam (S. de M iranda. Ribeira, Fal-
kao), sa izuzetkom Luisa de Leona, koji
vergilijanske teme proim a snanim lirizmom.
U Francuskoj bukolika prati poeziju od -*
Plejade do lirike 16. i 17. v., ne stvarajui
velika ela. U Engleskoj prvo vanije i ujedno
najbolje delo pastoralnog anra jeste Pastirski
kalendar (1579) E. Spensera. Remek-elom
bukolikog anra, koje je p otpuno odgovorilo
pesnikim i estetikim zahtevim a svoje epohe,
sm atra se pastoralni rom an Ar kadija (1480
1485) J. Sanacara, sainjen od dvanaest pro
znih sastava naizmenice s dvanaest ekloga
razliitog m etra. Ar kadija e biti plodotvorna
klica novog, m odernog rom ana pastoralne
inspiracije u Francuskoj, paniji i Engleskoj,
utiui na poetke evropskog rom ana uopte.
P astoralna proza dosei e najvii stepen
zrelosti u narativnoj tehnici sa rom anom
Dijana (1559) J. M ontem ajora i njegovog
nastavljaa G . Pola. U Francuskoj veliku
slavu ponjeo je rom an Asterija, koji njegov
pisac O. D ir f e objavljuje od 1610. o 1624.
kao prvi roman u nastavcima. O b a ova
slavna rom ana uticala su na razvoj bukolike
proze u Nemakoj. U Engleskoj, pod uticajem
Sanacara i M ontem ajora, stvara F. Sidni
svoju A r kadiju (1580), a T. Lod Rozalindu
(1590). Iako je bukolika inspiracija pri-
m etna i u italijanskoj renesansnoj lirici (elegije
J. K apilupa, idilini soneti Varkija, peskatorije
L. Tansila, stance F. Molce, poeme Imperija-
lija), svoje najplodnije tlo nala je ona u
dram skoj poeziji. Ve u drugoj polovini 15. v.,
u nekim eklogam a koje su recitovane na
533
dvorskim sveanostima, dijalog dobija pravu
dram sku formu. O ve ekloge ulaze kao epizode
u ire predstave, najee m itolokog sadraja. enijea. U sleeim knjievnim epohama m o
Model ovakvih pasto ralno-m itolokih pred
stava bio je izvoenje Policijanove Prie o
Orfeju 1487. godine. U eklogam a namenjenim
izvoenju, koje recituju ili pevaju glumci u
pastirskim odelima, za vreme dvorskih svea
nosti i zabava, uz jednostavnu scensku apara
turu, sve su se vise razvijali radnja, likovi,
mizanscen, dok nisu postale nezavisni pozori-
ni spektakl. Ovaj proces vidljiv je u eklogama
B. Takonija, G . Sanvitala, S. Akvilana, G.
K areta, a sa Tirsi B. K astiljonea (1506)
nalazimo se na pragu -> pastirske drame, koja
e svoj vrhunac dosei u 16. v., sa Am intom
(1573) T. Tasa i Vernim pastirom (1590) B.
G varinija. T asova i Gvarinijeva pastorala
imae presudan uticaj na razvoj pastirske
dram e u drugim evropskim knjievnim sredi
nam a. Bukoliki ambijent pastirske drame,
njen ljubavni zaplet, lirski ton, bili su veoma
pogodni za uvoenje muzikih i baletskih
scena, sve omiljenijih kod pozorine publike,
bilo da su one unoene u sam o tkivo dram e,
bilo u intermedij ama, koje su se prikazivale
u meuinovima pastirske drame. Pastirskoj
dram i, kao meovitom anru bilo je dozvo
ljeno da ima melodiju u svim svojim elovi-
m a jer se tu prikazuju boanstva, nimfe i
pastiri onih drevnih vremena u kojima je
m uzika bila prirodna stvar a govor bezmalo
pesniki (A. Indjenjeri). Stoga se ona moe
sm atrati preteom -+ melodrame, muziko-
-dram skog anra koji se raa na samom
poetku 17. v., u krugu erudita Firentinske
kam erate. Elementi bukolike, izraziti u prvoj
fazi melodrame, javljae se kasnije u njoj samo
kao spoljna dekoracija. U 17. veku pastoralni
anr nije imao nastavljaa meu onima koje
nazivaju seentistima; um ske ekloge . B.
M arina vie pripadaju elegikoj nego bukoli-
koj tradiciji. -- U 18. v., pastoralna poezija je
ponovo ula u modu pod uticajem kulturnog i
pesnikog program a Arkadije, koja je seen-
tistikoj izvetaenosti protivstavila jednostav
nost klasine idile. Ali, u Arkadiji je bukoli-
zam pre pozadina jedne konvencionalne scene,
nego obnovljena inspiracija. Sastavi koje je
klasino i renesansno pesnitvo negovalo nisu
obnovljeni, ali su neki karakteristini motivi
ovoga roda, kao to su bekstvo u poljski svet,
uivanja i preodevanje u seoske odore galant
nog drutva onoga vremena, nali ist i
m uzikalan izraz u muzikom stvaranju epohe
(P. Roli, J. Vitoreli, . Meli, i dr.). Novi
ion u bukolikom senzibilitetu nalazimo u
PASTURELA
Idilama (17561762) vajcarca Gesnera, Ga-
aleji (1783) i Esteli (1788) Florijana i Idilama
guno je nai poneki motiv i ton bukolike
inspiracije, ali pastoralni anr kao takav
nestaje poetkom rom antikog perioda.
Prvu pastirsku dram sku eklogu na naem
jeziku (Radmio i Ljubomir) napisao je krajem
15. v. dubrovaki pesnik Dore Dri, a
njegovim tragom , u 16. v., krenue: M.
Vetranovi (sauvana su dva nepotpuna
m itoloko-pastoralna prizora), N. Naljekovi
(etiri pastirske igre mitoloke sadrine), M.
Dri ( Tirena, A don i Venera, Plakir i vila,
H lad), A. Sasin ( Filide, Flora). Dubrovaku
pastirsku igru karakterise preplitanje idi-
lino-arkadijskih i rustikalno-naturalistikih
elemenata, lokalnog obeleja. K rajem 16. st.
D. Zlatari prevodi Tasovog Amintu, F.
Lukarevi-Burina Gvarinijevog Vernog pasti
ra, U 17. v. nastale su najbolje pastorale
na naem jeziku, Dubravka (1628) D.
G unulia i Atalanta (1629) D. Palmotia..
Inspiracija vergilijanskom bukolikom vidljiva
je u Razgovorima pastijerskim D. Bunia
(1591 1658) i u eklogama I. urevia
(1675-1737).
L it.: -* Arkadija; -> pastirska (bukolika) knjiev
nost. S.St.
PA STI (fr. pastiche, od ital. pasticcio -
meavina, zbrka) 1. Termin se javio u 16. v.
u Italiji, a u 18. v. je oznaavao muziko delo
u ijem je stvaranju uestvovalo nekoliko
autora ili delo koje je predstavljalo neku vrstu
potpurija najpopularnijih odlom aka nekog
drugog dela. T ako je K. V. Gluk, od naj
poznatijih arija i dueta iz svojih opera kompo-
novao p. Piram i Tizba (1746). - 2. Kasnije je
/>. dobio znaenje knjievnog dela koje podra
ava stil i m anir nekog drugog dela, esto sa
satirinim nam eram a (-- parodija). Ponekad je
to podraavanje imalo karakter stilske vebe.
LiL: W . K a rre r, P arodie, T raxestie, Pastiche,
1977. M . i.
PASTORALA - Pastirska drama
PASTURELA (severnofr. pastourelle)
K ratka srenjovekovna dijaloka pesma u
anru dvorske lirske poezije, zasnovana na
ustaljenom motivu susreta viteza (koji pria
priu) i pastirice. O dnos pastirice prema vite
zovim darovim a i udvaranjima je razliit, ali,
u provansalskim prime rima, pastirica uvek
odbije viteza i sauva svoju estitost, storija
p . moe se pratiti unazad do nekih latinskih
PA TERIK
pesama, a ovaj pesniki oblik bio je najraire
niji u 13. veku. Iz provansalske literature
sauvano je m aio prim era p. Neki oblici p.
udaljuju se od standardnog obrasca (u nema-
koj knjievnosti u p. postoji i majin stav, kao
dodatni detalj). P. je aristokratski proizvod,
zasnovan na hum oru koji proistie iz susreta
oveka visokog ranga i glupe seoske devojke.
L it.: E. P iguet, L" E volution de ta pasiouretle du
X Ife s. a nos jo u rs, 1927; J. W . P o w e ll The
pastourcllc, 1931; W. T . H. Ja c k so n , T he M edieval
Pasiourelle as a S atirical G enre. PQ , 31 (1952).
M .S.
PATERIK -+ O tanik
PA TETI N O - P atos
PATO S (gr. rcaSoq stradanje, strast, uzbu
enje) Povieno, uzbueno stanje ljudskog
duha u prisustvu izuzetno znaajnih predm eta
ili pred velikim sudbonosnim odlukam a, otud
patetino (patetika) kao pojam koji odreuje
visoka i snana ljudska oseanja, Antika
estetika razm atrala je pojam p. naroito u vezi
sa besednitvom i dram om (tragedijom). Po
Aristotelu, p. kao jedan od neophodnih eleme
nata tragedije oznaava radnju koja donosi
propast ili bol (Poetika, 9). U besednitvu p.
oznaava strasti koje govornik izaziva kod
slualaca, koje utiu na njih da menjaju svoje
odluke. U tom smislu p. je, kao izuzetno
duhovno raspoloenje, suprotstavljen etosu
(f)$oc eiho.s), kao postojanom karakteru
oveka koji se pojavljuje u radnji, Aristotel
govori o svojstvima stila koja potiu od
oseanja (jta3r|tiK ri pathetike) i od slikanja
karaktera ethike) {Retorika, III, 7). Po
Kvintilijanu etos oznaava blaga i nena
oseanja ija je snaga u trajnosti, a p.
snanije i ee emocije, koje su kratkotraj
ne, ali intenzivne (Institutio oratorio, VI, 1). Po
piscu spisa O uzvienom, p. pripada uzvienom,
a etos zadovoljstvu. Giigorije H alikarnaanin
razlikuje etiki stil slikanje naravi i pate
tini stil slikanje strasti i oseanja. Od
modernih estetiara zasluuju panju miljenja
ilera i Hegela. iler objanjava p. u vezi sa
kategorijam a uzvienog i traginog. P. se, po
njemu, sastoji ne samo u slikanju dubokog i
snanog stradanja nego i u suprotstavljanju
stradanju, kako bi u borbi sa njim dola do
izraza uzviena sloboda ljudskog duha. K od p.
oseanja su obuzeta stradanjem , a duh slobo
dom, koja se raa u m oralnom otporu patnji.
Patetina je uzviena sloboda duha koja se
javlja kao rezultat pobede nad stradanjim a
534
kojim a su izloena oseanja (O patetinom ).
Hegel pojm u p. pridaje vei znaaj nego raniji
teoretiari. Pod njim on porazum eva one
opte sile koje se ne pojavljuju za sebe u svojoj
nezavisnosti, ve koje isto tako ive u ljud
skom srcu i koje ljudsku duu pokreu u
njenoj najskrivenijoj dubini. P. ne izvire
samo iz strasti, nego i iz um a i volje, on
predstavlja onu sutinsku umnu sadrinu
koja se nalazi u ljudskom Ja i koja ispunjava i
proim a celu duevnost, te zbog toga ini
pravo sredite um etnosti, njen pravi domen
(Estetika, 1, Bgd., 1959, 269). P. je elemenat
koji se pojavljuje najee u procesu otkriva
nja herojskog i traginog. On je naroito
povezan sa dve vrste um etnosti rei: sa
-* besedom i -> dramom. U besednitvu p. je
osnova strastvenog ubeivanja koje izaziva i
pokree oseanja i strasti slualaca. Retoriari
su posebno naglaavali znaaj em ocionalnog
m om enta u besednitvu. Sluaoci su esto
neosetljivi i na naj oigled nije istine ukoliko
nisu izloene na nain koji moe da pobudi
njihovu naklonost i pokrene njihova oseanja.
Kvintilijan sm atra da se upravo u emocijama
ogleda snaga govornitva, jer ima dosta ljudi
koji su u stanju da pronau argum ente
kojim a e dokazati svoje tvrdnje, dok je
veoma mali broj onih koji mogu da pokrenu
srce slualaca, da ih nateraju da u dui zaele
da naa stvar bude bolja (Institutio oratoria,
VI, 1). N a koji nain izazvati oseanja kod
slualaca i gledalaca? Klasina retorika i
poetika znale su samo jedan nain: potrebno
je da govornik (ili pesnik) prethodno sam
proivi ta oseanja, da se sam uzbudi onim
ime hoe da izazove uzbuenje kod drugih.
Nije mogue da se nai sluaoci dovedu do
bola, mrnje, zavisti, straha, suza, samilosti,
ako izgleda da sva ta oseanja koja govornik
hoe da im prenese on ne nosi duboko
usaene i urezane u sebi samom (Cicero, De
oratore, II, 189). D a biste me naterali na suze,
treba da sami plaete (Boalo). Principu em o
cionalnog preivljavanja suprotstavio se Did-
ro: da bi se izazvalo uzbuenje kod publike,
nije potrebno vlastito uzbuenje, nego stvara
lako rasuivanje, u tom e je paradoks glum
ca. Emocije u patetinom govoru deluju
neprikriveno. G ovornik ne mora da se trudi
da ih prigui ili diskretno nagovesti. On im se
predaje do kraja u elji da svak ko ga slua
oseti koliko je njima obuzet. Po tome se
patetino razlikuje od lirskog, u kome su
emocije diskretnije i posrednije date. Patetina
emocija, za razliku od lirske, ima svoj cilj,
ona osea pred sobom otpor koji m ora savla
535
dati. Sredstva patetinog govora su najee:
-> retorsko pitanje, uskline reenice, gomi
lanje rei i izraza slinog znaenja, ponavljanje
reci koje su posebno naglaene (naroito na
poetku reenice) itd. P. je isto tako povezan
sa dram om , naroito sa tragedijom. Po taj-
geru, patetino i problem sko ine bitne kom
ponente dram skog stila. Patetinog oveka
pokree ono to ima biti, a pokret mu je
usmeren protiv onog to postoji {Osnovni
pojmovi poetike).
L it.: K v in tilija n , In stitutio oratoria, V I, 1 (o d
lom ci u n aem p rev o u p o d n aslo v o m O brazovanje
g o vornika, 1967, str, 1 87194); H e g , E ste tik a ,
1959 1961 (prev.); F rid rih iler, O patetin o m ,
0 lepom , 1967 (p rev .); Em il Staiger, G rundbegrijje
der P o etik, 1945 (O snovni pojm ovi p o etike, 1978,
prev.); W . H egele, Z w n Problem es pathetischen
S tih in der D ichtung des 20. Jahrhuderts, 1963.
J.D .
PATRIJARH ADA (gr. rcocTpiap/TK otac
plemena) U 18. veku popularni oblik
epskog pesnitva u stihu i prozi i sa temam a iz
Starog zavela, naroito iz 1. knjige Mojsijeve i
iz Knjige proroka. Uzori za ovu vrstu pesni
tva bili su Milton sa Izgubljenim rajem i
Kloptok sa Mesijadom. Njima su se pridruili
mnogi pesnici 18. v.: Bodmer, Vilan, Lava-
ter, Mihaelis, Gesner i r. Sl.P.
PATRIOTSKA LIRIKA - Vrste lirske poe
zije
PAUZA (gr. rcatkri; prekidanje) Vre
menski interval u kom e nastaje prekid u
govornom lancu, zasnovan bilo sam o na
sintaksi, kao u prozi, bilo na ritmiko-
-sintaksikoj strukturi -+ stiha. Neki izjedna
avaju p. sa -> granicom rei, iako p. ne m ora
da je registruje. Za razliku od proze, u kojoj je
p. nepredvidljiva, u stihovanoj poeziji unapred
znam o da se p. gotovo uvek oekuje na kraju
strofe i na kraju stiha. O na se po pravilu
podudara sa sintaksiko-intonaciom m prelo
mi ma (-+ sintaksiko-intonaciona struktura
stiha). Na cezuri se p. obino ostvaruje kad
tu pada i -> polukadenca udruena sa sintak-
sikom granicom (npr. Nemoj, sine, / govo
riti krivo). Meutim, kad cezura kao stalna
granica direktno see najtenje sintaksike
jedinice, tada se polukadenca i p. u -> dikciji
mogu raznovrsno ostvarivati. U stihu: K renu
/da ga / vodi / po svijetu one su mogue iza
drugog ili estog sloga, rede iza etvrtog. U
sluaju izrazitog -* opkoraenja cezure (preba
civanje), polukadenca obino povlai za sobom
1 p .: Sm ail-aga; ode, / Rusto doe (nar.
pesma). esto se upotrebljavaju izrazi me
P E AN
trika i smisaona p., naroito pri opkora-
enju ili prebacivanju, npr. u antia:
Ja davno, davno ostavljena stojim
Sam a, // u ruci sudbe i vjekova.
U koliko se na kraju takvog stiha u itanju
ostvari />., onda je to metrika p. na raun
smisla (koji je preseen); ukoliko p., sledei
sintaksu i smisao, izostaje na kraju stiha, onda
se javlja smisaona p. na raun m etra i stiha
(koji je opkoraen). Prvo itanje po pravilu
se javlja kod pesnika, a drugo kod glumaca.
Odreivanje p. u stihu u principu je subjektiv
no i ne spada u versifikaciju, ve u dikciju
stiha (-> recitacija, - deklamacija). Z ato je i
stih tzv. pauznik ustupio pred nazivom
doljnik.
Lit.'. -> Sintaksiko-intonaciona struktura stiha.
. R.
PELA (prv. od gr. }ieA,izzoi) Srv. vizantij-
ska zbirka izreka antikih pisaca i filosofa,
kao i biblijskih i patristikih tekstova. D.B.
PEAN (gr. icaiotv) Vrsta -> horske lirike
kod starih G rka, sveana kultska pesma
(-* himna) najpre u ast boga Apolona, kasnije
u ast nekih drugih bogova (Artemide, Zevsa,
Posejdona, Asklepija, D ionisa -* ditiramb) ili
ak vie boanstava istovremeno, pa, u doba
hdenizma, i u ast slavnih ljudi. Sama re
nije gr. porekla, a upotrebljavala se i kao
kultsko ime Apolona Ozdravitelja, zatim i
drugih boanstava (Helije, Pan, Dionis). H o
mer imenom ilo!if|(ov zove lekara bogova, pa
se re kasnije upotrebljava i kao apelativ u
znaenju ozdravitelj, lekar. Tako je p.
pesma u pohvalu nekog boga, molitvena pesma
ili pesma zahvalnica povodom ozdravljenja ili
nekom drugom prilikom. P. se pevao i pre, za
vreme ili posle bitke, prilikom sklapanja mira
ili drugih sveanih javnih dogaaja. Zatim se
pevao za vreme gozbe, posle prinoenja rtve.
Pevali su ga, zavisno od situacije, svi prisutni,
jednoglasno ili viseglasno, uz pratnju kitare, a
kasnije frule (kitarodija, aulodija) i uz igru.
Naziv mu dolazi od -* refrena \fi ili icb
riociocv, kojim je hor odgovarao na pesmu.
Pored rcatav poznat je epski oblik 7tatf)(ov i
antiko-jonski itaucbv; ti izrazi su se upotreblja
vali. i kao naziv za metriku *- stopu (peon),
P., verovatno najstarija helenska lirska pesma,
bio je u stvari sveana i radosna pesma, za
razliku od -> trenodije. K ao pesnici p. spomi
nju se: Talet iz G ortina na Kritu, koji je u 7.
v. pre n.e. u Spartu preneo mnoge elemente
kritske pesme i muzike, zatim Ksenoam,
K senokrit i drugi. N ajstariji nam a poznati /?.,
PEA LBA RSK E PESM E
Tinihov, veoma su ceniii Eshil i Platon, koji ga
je zvao najlepom pesmom napisanom uopte.
jP . je pisao i Sofokle (Asklepiju) i Sokrat
(Apolonu), ali nam nisu sauvani. Razliit
izgled s obzirom na ritam i refren imaju
sauvani fragmenti p. Simonidovh, Pindaro-
vih, Bakhilidovih, Timotejevih i dr. K od
Rimljana se spominje p. (carmen) Livija
Andronika, 207. g. pre n. e.
L it.: A. F airb an k s, A S tu d y o f G reek Paean ,
1900; A. D eu b o er, Piian, 1919; - metrika, -* horska
lirika. K .M .G .
PEALBARSKE P ES M E - (mak. 1. peul
arhaino poetski, ja d , tuga; pealen alo
stan, tuan; 2. peatiti zaraivati, sticati
radom) M akedonske narodne lirske
pesme o ljudima koji su, nagnani sirotinjom,
odlazili na viegodinji rad, u pealbu, izvan
zaviaja, katkad u daleke zemlje. Novijeg su
postanka. Slikale su rastanak pealbara s
porodicom, ivot ostavljenih ukuana i povra
tak pealbara iz tue tuine. Odlikuju se
dubokom nostaigij'om. Imale su velikog odje
ka u mak. umetnikoj knjievnosti.
Lit.; X. OojteHaKOBMh, M m e g o n c K a KmwesHOcm,
1961; B. Jla'iKOBnh. Hupoqua Kitouwewtocm, i, 1967.
V.N .
PEDAGOKI ROM AN - V rsta - romana
o vaspitanju koji ilustruje neku pedago
ku stavku opisujui nain sticanja osobina
potrebnih oveku odreenog poziva (-* roman
0 obrazovanju), ili oveku uopte. U svojim
izrazitijim vidovima p. r. ne samo da moe
eksplicitno da izlae pedagoke teorije, nego i
da se svede u okvire njihovih praktinih
ilustracija. T ako bi se prototipom p. r. mogla
smatrati Ksenofontova (430 355. pre n. e.)
Kirupedija, u kojoj se daje obrazac idealnog
vladara, ili Makijevelijev Vladar (1513), koji je
1 nastao s odreenom pedagokom nam erom i
ciljevima. U daljem razvoju p. r. postaje sve
vie slika toka vaspitanja nekog mladog ove-
ka data s odreenog pedagokog stanovita.
T ako kod Nem aca J. Vikram pie Der jungen
Knaben Spiegel (Ogledalo mladih deaka),
1554, u kom e se zalae za vaspitanje prilago
eno prirodi, Fr. pisac Fenelon iznosi svoje
pedagoke nazore o vaspitanju vladara u
rom anu Doivljaji Telemaka (1669), koji se
pojavio u srp. prevodu jo 1814. Ista tema
predmet je Vilandovog Der goldene Spiegel
(Zlatno ogledalo), 1772. Najznaajniji p. r. je
Emil (1762) an-ak Rusoa, u kome pisac
izlae svoja vaspitna naela: osnovno je om o
guiti detetu da se prirodno i slobodno razvija
i postai njegove dobre osobine i sposob
536
nosti. Ovim shvatanjem Ruso je snano uticao
na kasnije vaspitne teorije. R om an Lienhard
und Gertrud (u srpskohrv. prevodu K. M.
H aram baia Miroslav i Bogoljuba), 1871 87,
vajc. pisca J. H. Pestalocija poiva na shvata-
nju koje istie ulogu i vanost porodice u
vaspitanju, naroito u negovanju radne disci
pline i razvijanju oseanja za ivot u zajednici.
U srp. knjievnosti najznaajniji p, r. je deio
M. Vidakovia Ljubomir u Elisijumu, 1814
23, u kome pisac nastoji da d i obrazac
dobrog vaspitanja (P. Popovi).
L it,: R om an. M . .
PEG A Z (gr. nf|yo!ao) Po jednoj starogr.
legendi sin boga Posejdona i Meduze, udovi
ta sa zm ijama u kosi, koju je ubio heroj
Persej. iz njenog vrata je iskoio P., u legendi
najee kriiati konj. Uhvatio ga je i ukrotio
Sizifov unuk Belerofont i pomou njegovom
pobedio H im eru (udovite elom lav, a
delom koza i zmija), ratoborne ene Amazon
ke druge svoje protivnike. K ada je on na P.
pokuao da odleti na Olimp, sunovratio se na
zemlju i poginuo. P .-a je na Olimpu uzeo u
slubu Zevs da mu donosi munje. Od P. udara
kopitom na brdu H elikonu, gde su ivele
muze, pojavio se izvor Hipokrene. Tek u
novije vreme P. se sm atra konjem pesnika, tj,
simbolom poetske imaginacije. K .M .G .
P E JD E N T (eng!, pageant parada, sveana
povorka) Oblik spektakla karakteristian
za anglosaksonsku kulturnu tradiciju. - 1. U
srednjem veku oznaava prvo pokretnu pozo-
rinu platform u na tokovima, na kojoj su
izvoene religiozne svetovne drame, a zatim i
prizore prikazivane na ovoj pozornici. - 2. U
doba T judora p. je raskona iva slika praena
nekad kratkim tekstom , koja se prikazivala na
otvorenom ili u zatvorenom prostoru prilikom
raznih sveanosti. 3. Naziv za scenografiju
-> maske, 4. U 20. v. oznaava priredbe
koje se obino izvode na otvorenom prostoru
prilikom rodoljubivih ili prigodnih sveanosti.
Lit.: G . W , G . W ickham , E arly English Stages,
1959; A, P ark er, P ageants, 1954. M .F r.
P E JZ A (fr. paysage predeo, slika predela)
Slika nekog predela u prirodi, aii ne s
ljudima i ivotinjam a u krupnom planu. K ao
zasebnu slikarsku vrstu p. su poeli negovati
holandski slikari 17. v. (Vermer van Delft,
H obem a i dr.), a tu tradiciju su nastavili
mnogi drugi slikari, naroito impresionisti. V
knjievnosti />. oznauje opis prirode koji se
moe konstituisati na dva osnovna naina:
537
analitiki i sintetiki. Za analitiki p. karakte
ristina je podrobnost i jasno izdvajanje poje
dinih pojava. Skup ovih pojava obino pred
stavlja sliku nekog stvarnog ili im aginarnog
predela ili am bijenta, koji se najee konsti-
tuie u nekom odreenom istorijskom ili
geografskom prostoru. M anje je naglaen
subjektivni ton, a osnovni kvalitel analitikog
p. je plastinost i slikovitost opisa. Analitiki
p. najee se javlja u opisnoj pesmi (V. Ili,
Vidri), u -+ putopisnoj knjievnosti (I. Sekuli,
Lj. Nenadovi) ili u pripovedakoj i roman-
sijerskoj prozi (pripovetke I. ipika).
Analitiki p. moe biti: prostorni ili vremenski,
zavisno od toga da li piscu jedan preeo pada
u oi zbog poloaja u prostoru i karakteristika
tla. ili je pak za tog pisca vanija vremenska
situacija u odreenom predelu. Prostorni ana
litiki p. su: planinski, m orski (I. Cipiko),
pustinjski, ravniarski (Seobe M. Crnjanskog);
ili odreenije: provansal.ski, afriki (Afrika R.
Petrovia), ruski (stepski) p. (ehov. G orki,
olohov), polarni, p. praume. Za prostorno
analitike p. se esto vezuju epiteti: idilian,
egzotian i si. Vremenski analitiki p. su;
jesenji veoma est p. (pesme V. Ilica, M.
Jakia, S. Lukovica, D. Cesaria), zim ski,
proleni, letnji. Zatim : jutarnji p. (B. Raie-
vi: Putnik na uranku, V, ili: Zimsko
jutro), dnevni p. (J. Dui: Polje), veernji
(V. Ili: Vee) i noni. Za sintetiki p.
karakteristian je svedeni opis, odnosno, u
njemu pojedinosti manje dolaze do izraaja.
Ovaj p. deiuje celovito, a jedinstvenim ga ini
odreeni duhovni ili duevni kontekst: vezan
za realne oblasti, iz pom enutog analitikog p.,
ili za irealne predele, sintetiki p. je istovreme
no i neto vie od njih neka misao ili
kom pleks misli, odreena emocija, simbol.
Postoji, takoe, nekoliko vrsta sintetikog p.;
simboliki, fantastini i irealni. U simbolikom
p. odreena prirodna pojava ili eelina ima
neko unapred odreeno simboliko znaenje,
od koga se polazi, ili ono koje se formira
razvojem odreene knjievne strukture. G o
tov simboliki p. nalazim o na pr. u Kranje-
vievoj poeziji (biblijski simboliki /;>.). ili u
naoj epskoj narodnoj poeziji (kosovski p.).
Gotov simboliki p. je ka.stiljanski />., ija je
pusto u M aadovoj poeziji simbol pustoi u
ivotu. Noni p. je za rom antiare gotov p.
on obino sini bol izuje beskraj ovekove
due. Za K am ija ili Duia sredozemni p. je
gotov simboliki p. Ostvaren simboliki p.
nalazimo u Jakievoj pesmi Vee, u kojoj
veernji pejza postaje simbol minule bitke.
O stvarenih simbolikih p. ima u pesmam a J.
PEN TA M ETA R
Duia, B. Raievia, M. Nastasijevia, B.
Miljkovia, kao i u M atoevoj i Zmajevoj
poeziji i Andrievoj prozi. Valerijevo Groblje
na moru prim er je ostvarenog simbolikog p.:
misaono-emocionalni kontekst ovde je strogo
uokviren morskim, odnosno, dnevnim p. Po
stoje dve vrste fantastinog />.: objektivno-
*fantastini />. i subjektivno-fantastini p. U
objektivno-fantastinom p. razliiti prirodni obli
ci, odnosno pojave, sami po sebi su neobi
ni, nesvakidanji (ogromni morski vrtlog u
Poovoj noveli U dubinam a Malstrema).
Subjekthmo-fantasiini />. nastaje subjektivnim
vienjem prirodnih oblika kao fantastinih
pojava (Lalieva Lelejska gora). Irealni p. je
sastavni deo nestvarnog, izmiljenog ambijen
ta (rajski p. ili p. iz snova San jedne
umobolne . P. Rihtera). Impresionistiki p.
je istovremeno i analitiki i sintetiki p. U
njemu dolaze do izraaja pojedinane manje
celine, ali i sintetike tenje. Sinteza je, meu
tim, ovde vie sinteza oblika nego smisaono
jedinstvo. Za impresionistiki p. karakteri
stina je veza ula sa prirodom iz koje
proistie mnotvo duevnih nagovetaja (Ja-
kobzenova novela Mogens), ili misteriozno
nestajanje oveka u pejzau (Andrievo Leto-
vanje na jugu). Ovaj p. moe da ima i vanu
strukturalnu ulogu (Prust npr. esto uvodi
linosti u p. sluei se -> jukstapozicijom). P.
moe, dakle, biti dekorativan ili ilustrativan
opis prirode, m etaforiko naznaenje - ambi
jenta, slika duhovnog sveta o kome je re. U
klasicistikoj poeziji on predstavlja prevashod-
no naznaenje odreene konvencije koja ima
izvesnu asocijativnu snagu i vrednost (pasto
ralni p.), u rom antiarskoj poeziji on najee
metaforiki zaokruuje i odslikava ljudske
sudbine, katkad i na taj nain to se kontra-
stira s njima. U rom anu i pripoveci p. obino
intezivira plastinost am bijenta, ali i ovde
esto postaje i snano nam agnetisan duhov
nim smislom onog to se u njemu zbiva.
Lit.: A. B orm am i, N a tura loquitur, 1968; N.
M ecklenburg, N a tu r unci G eseilschaft, 1977. M ..
PEN TA M ETA R (gr. rcf.VTaf.tf.Tpov -- pet
mera) U irem znaenju, svaki stih od pet
metrikih jedinica (~* stopa). Termin se inae
odnosi na daktilski pentam etar, koji se sastoji
od dva jednaka polustiha sa po tri arze. To
je zapravo prvi deo daktilskog heksametra
do arze u treoj stopi: U U / U U / //
U U / - U U /. Naziv je izveden na
osnovu privida da stih sadri pet daktila
(2,5 + 2,5), iako je to zapravo daktilski heksa-
m etar u kojem trea i esta stopa nemaju tezu.
PEN TEM IM ERES
U prvoj polovini p. umesio daktila mogu doi
spondeji, dok su u drugoj daktili obavezni.
G ranica izmeu dve polovine m ora biti obele-
ena zavretkom rei (- dijereza). Retko
samostalan, p. se po pravilu javlja zajedno sa
heksametrom, sainjavajui tako elegljski
distih. Pentam etar su doveli do savrenstva
rim. elegiari (Tibul, Propercije i, naroito,
Ovidije). V J.
U silabiko-tonskoj versiftkaciji p. se
javlja takoe u elegijskom distihu. U srphrv.
poeziji nalazi se ritmiki izgraen ve kod
Sterije, koji je mislio da gradi stih zasnovan na
kvantitetu, odnosno na pravilim a koja je imao
u vidu. Z apravo je pravio p. sa est -*
akcenatskih eelina i simetrinom -+ polukaden-
com posle tree (3 + 2 + 2/ /2 + 3 + 2): Gde mu
se I kae i korist, / / mrzi j za pravdu / da zna.
Slino je i sa heksametrom.
L it.: - * M etrika, antika; -> silabiko-tonska
vtrsifikacija. .R ,
P EN TEM IM ER ES (gr. jiev8n^iMepTi?, lat.
semicfuinaria) -+ Cezura iza pete polu stope,
tj. iza tree --* arze u ->- heksametru. Zam i
slimo li da je svaki daktil podeljen na dva
dela, ovaj odm or dolazi posle petog poluakti-
la. P. u -f trimetru pada u sredinu tree stope
(iza drugog neodreenog sloga, anceps).
V Je.
PEN TIKO STAR (gr. irsvirjicoCTTapiov)
Drugi deo -* trioda, u kome su slube
pedesetnog ciklusa (gr. tikvi r|K oatr| pedeset-
nica), u slovenskim rukopisima od Lazareve
subote do prve nedelje posle D uhova (-*
lazarike pesme), a u gr. od Uskrsa do prve
nedelje posle D uhova, V. i. - triod. D. B.
PEON (gr. 7T0t 103V, V.~J VOfV, TlOfiScvoc;) U
klasinoj prosodiji stopa sastavljena iz jednoga
dugoga i tri kratka sloga. Razlikuju se etiri
oblika peona, u zavisnosti od poloaja dugoga
sloga:-(I) - U U U; (II) U - U U: (ili) U U
U; (IV) U U U - - . U praksi najee dolaze
oblici I i IV, a druga dva teorijski su mogua.
Ime p. (gr. icaicov) dobio je po tom e to je
dolazio u pesmam a za Apolona zvanim p. V.
-+ pean. V Je.
PEREVAL, rus. (prevoj) .. Knjievna grupa,
postojala od 1923 32, najpre uz asopis
KpaCHaa HOBb kojoj su pripadali J. Katajev, P.
Sijotov, N. Zarudin i dr. P. je zahtevao
nezavisnost umetnikog stvaranja, intuitiv
nost i subjektivnost. Zbornici llepeBa;i i
PoBecHHKH. Pripadnici ove grupe optueni su
538
da propagiraju aljenje za klasnim neprijate
ljem proletarijata. Z.K.
PER G A M EN T (gr. rcepyaprjvi) i<j>$pa
koa iz Pergama) M aterijal za pisanje,
upotrebljavan u antici i srednjem v., a za retka
i luksuzna izdanja, naroito za korice takvih
knjiga, sve do danas. P. je na Orijentu bio
poznat jo od 2. milenija pre n.e.. ali se
intenzivnije proizvodi i koristi u Pergamu od
vremena Eumena II (1 95 158. pre n.e.). P. se
izraivao od koe teleta, ovce, koze ili m agar
ca. a kvalitet mu je zavisio kako od vrste i
uzrasta ivotinje, tako i od naina obrade.
Netavljena koa se istila posle viednevnog
luenja kreom, zatim se zatezala, suila i
glaala piovucem i kredom. P. je bio pogodni
ji od papirusa zato to su se za pisanje
mogle koristiti obe strane i to je bio trajniji i
vri. Ali kako je p. bio skuplji od papirusa,
tek od 4. v. n.e. uspeo je da zameni papirus
kao osnovni materijal za pisanje. N aroito je
za hriansku crkvenu upotrebu bilo znaajno
to s knjige od p. mogle biti raskono
opremljene i ilustrovane. Dok je antika
-> knjiga od papirusa i u poetku od p. imala
oblik svitka, u prvim v. n.e. p. se sve ee see
na listove i uvezuje slino dananjoj knjizi (-*
kodeks, knjiga). Na p. se u Rimu u 4. i
5. v. n.e. poinju prepisivati znaajnija dela gr.
i lat. pisaca. K ak o nisu prepisivana sva dela,
nego samo birana prema ukusu tadanjih
italaca, ogrom an deo antike knjievnosti
zabeleene na papirusu zauvek je izgubljen.
Sreom, zabeleena su najvea dela rimske
knjievnosti (Terencije, Ciceron, Vergilije, Li-
vije), zatim S ta li i Novi zavet. U srednjem
veku p. na kojim a je bio ve ispisan neki tekst
su esto strugani pa upotrebljavani za pisa
nje drugih, uglavnom hrianskih tekstova
(- palimpsest); u nauci ima vie metoda da se
proita i prvobitni tekst.
Lit.: H. G erstn ig er, G riechisehe B uchm alerei,
1926; K.. W eitzm an n , illustrations in R oil and Codes,
1947: V. N o v ak , L atinska paleografija, 1952: L.
S antifailer, Beitrage zurtt Geschichte der Reschreib-
sto ffe in M A i, 1953; M . M . 't'jia u ja p ,
Ilpeueg puvche Kibuxeenocmu, 1963; - * knjiga.
K .M .G .
PERGAM SKA KOLA - D obila je ime po
maloazijskom gradu Pergamu, uz Aleksandri
ju drugom po znaenju kulturnom sreditu
helenistikog razdoblja. O snovao ju je u 2. st.
prije n.e. K ratet iz M alosa. Zajedno sa svojim
uenicima suprotstavljao se analogistima
aleksandrijske kole i zastupao teoriju anoma
lije, tj. sm atrao da se priroda jezika, uslijed
539
raznolikosti narjeja, protivi gram atikom nor-
miranju. I u kom entarim a H om erove Ilijade i
Odiseje razilazila se p. i. sa aleksandrijskom i
nadovezivala na alegorijsko tumaenje stoike
kole. Lj.Sek.
PER IE G E T I (o gr. 7iepir|yf)Trt<; onaj koji
vodi strance) Pisci periegeza, dela iz oblasti
geografskih opisa, putopisa i vodia, kojim je
cilj da putnika ili itaoca obaveste o topografi
ji. o privrednim izvorima ili znam enitostim a
neke zemlje. U antici najpoznatiji p. bio je
Polemon (3. v. p. n. e.). Periegeze nastavljaju
se naroito u doba -> humanizma i pisane su u
prozi ili u slihu. Z.K.
PERIFRAZA (gr. rcepuppacrig opisivanje,
lat. circum/ocutio ili circumlio) Termin
antikne retorike za imenovanje osobine ili
predm eta posebnim nainom umjesto njego
vim pravim imenom. P. moe biti jedna jedina
rije, npr. K orzikanac umjesto Napoleon, no
takve se p. redovito javljaju sam o u kontekstu
u kojemu valja odreeni naziv varirati. M nogo
su ee vo- ili vieianep.; one se dijele na p. dnevne novine, asopisi, anaii, revije i si.
koje sadravaju pravo ime ili osnovu pravoga
imena i na p, s drugim rijeima. Primjer za p.
prve vrsti nalazimo u enoinoj pjesmi Pro
past Venecije: Draguljem biijeti m ora sir
umjesto: biijeti more. U takvim se p. pravi
naziv javlja redovito u genitivu; one su este u
stilu izrazito patetinom , tako npr. u ekspira
ili u njem. klasicizmu. Najea vrst p. ne
ponavlja ni osnove pravoga naziva osobe ili
predm eta ni taj naziv sam, ve opisno kazuje
dati predm et drugim rijeima; tako Krlea
zove sunce podnevna zvijezda (Pretproljet
no podne), a zvijezde ognji neba (Salo-
ma). Prem a vokabularu p. se mogu dijeliti na
mitoloke, m etonim uke i meutforike. Ako
N azor H erakla zove J upit rov porod boan
ski (Loza), to je m itoloka p.; takve p.
veinom imaju starogerm anski -+ keninzi.
Spom enute Krleine p, metaforike su, a
metonim ika je izraz K orzikanac za N apo
leon a. P. moe se sastojati od samih imenikih
oblika, ili povezuje imenike s glagolskima.
-> Eufemizam u biti je takoe p. P. svako
izraavanje ini neobinim uzdiui ga iznad evnog materijala prolosti prem a nekim
govora svakidanjega saopavanja; ona bira
nom stilu slui kao jedan od osnovnih eleme
nata patetinosti i -> hiperbotinosti. Z ato je
vrlo esta u uzvienom govornitvu. Vole je
naroito -> barokni i -> klasicistiki stii.
Z..
PERIKOPA (gr. nepiKorcfi opsecanje) 1.
Manji izbor, odeljak iz Jevanelja ili apostol
PE R IO D IZ A C IJA , KNJIEV N A
skih poslanica koji se nedeljom ili praznikom
ita i objanjava za vreme slube kao svojevrs
tan uvod u -+ propoved, esto pesnicki obra
en (-* jevandelistar). 2. G rupa nejednakih
strofa u horskoj lirici, npr. strofa i antislrofa
(aa bb, ili abab). 3. U retorici, mali
reenini deo. Sl.P.
P E R IO D (gr. rcRpioSo-; obilaenje, obim)
- Termin antikne gram atike za savreno
povezivanje nekoliko misli u jednu viereeni-
nu cjelinu. Obimniji dio p. zove se -> kolon,
krai koma. Dvolani se p. redovito raspa
daju na -+ protazu i apodozu. Duljinu
dobroga p, omeuje preglednost smisla i snaga
daha. U antiknoj retorici cijenio se p. za
odreene svrhe, npr. u sentencijama i u
odreenim dijelovima govora. D anas zovemo
p. skladno oblikovanu veu reeninu cjelinu.
Z..
PER IO D IK A (gr. tteptoSiicot; - onaj koji se
pojavljuje u pravilnim razmacima) Termin
oznaava sva izdanja koja se pojavljuju re
dovno u odreenim vremenskim razmacima:
N ajm anji vremenski razmak u pojavljivanju
pojedinih brojeva moe biti i manji od jednog
dana (vanredna, veernja i jutarnja izdanja, i
si. u dnevnim listovima), ili vei od godinu
dana (bibliografska izdanja, i si.). Poreklo p.
veoma je staro (aeta diurna), ali je naroiti
zam ah dobila od 18. v., i zadrala ga sve do
danas, i pored pritiska vizuelnih sredstava
informacija, zahvaljujui izuzetno razgranat oj
specijalizaciji. U -* bibliotekama je podela na
knjige i p. esto osnovni princip poele, s tim
to se p. sm atra i samo jedan broj jednog
izdanja sa samo jednim prilogom. G ranice su
manje vidljive sa pojavom serijskih izdanja
knjiga, izdanja u nastavcima i si., ali ono to
nepogreivo odvaja p. jesu vremenske oznake
(dan, mesec, godinje doba, godina i si.),
Stilski efekat efemernosti p. umeli su naroi
to da iskoriste avangardni pokreti naeg v.
(- nadrealizam). S.S.
PE R IO D IZ A C IJA , K N JIEV N A Pod p,
podrazum evam o postupak distribuiranja knji
shema linim jedinstvima koja istoriar knjiev
nosti uspostavlja na osnovu svoga naunog
vienja toga materijala. -* storiju knjievnosti
nemogue je pisati bez teorijskog koncepta p.
Taj koncept izraava osnovni metodoloki
stav istoriara knjievnosti, na osnovu koga
on i vri nauna istorijska uoptavanja i
sistematizaciju materijala. Periodizacijski si-
PER IO D IZA C IJA , K N JIEV N A
stem uspostavlja odreenu naunu orijentaciju
u nepreglednoj umi knjievnih injenica pro
losti i sadanjosti, ime se taj injeniki
materijal nesumnjivo razgrauje u svojoj ivoj
konkretnoj celovitosti, ali u isto vreme i
nauno osmiljava, produbljuje i objanjava.
Podelu na periode nalazimo ve u - renesansi,
kod Skaligera, koji u svojoj Poetici (1561)
razlikuje pet perioda u istoriji lat. poezije
od poetaka, preko zrelosti, do starakog
zastoja. Ovu metaforinu periodizacijsku po-
delu zameniia su kasnije razlikovanja izmeu
starih i novih pisaca (Querelle des Anciens et
Modernes u fr. literaturi krajem 17. i poet
kom 18. v.), to je bio sam o novi vid veitog
antagonizma u knjievnosti svih vremena
izmeu tradicionalnih i novijih knjievnih
stremljenja. U 18. v. dobili smo novi, Herde-
rov koncept o pluralizm u estetskog ideala i o
raznim vrstam a poezije u raznim vremenima i
kod raznih naroda. N ajpotpunije je izraen taj
istorijski aspekt knjievnosti kod -> romanti
ara, poetkom 19. v., kada su oni, svesni
svoje novatorske posebnosti u odnosu na
klasicistiku poeziju, proklam ovali podelu na
klasinu i romantinu um etnost (A. W. Schle-
gel, Vber dramaiische Kunst und Literatur, dok
je njegov brat, F. Schlegel, Geschichte der
alten und neuen Literatur, prevazilazei univer-
zalnoistorijski pogled svoga brata, sagledao
svetsku literaturu u njenim nacionalnim osobi
nam a kao izraz duha pojedinih naroda).
Rom antiarska epoha dnela je tako pojmove
velikih istorijskih perioda knjievnosti i umet-
nosti. Krajem 19. v., u mnogim istorijam a
nacionalnih knjievnosti, knjievni materijal
poinje da se deli bilo prem a politikim i
kulturnim epoham a (npr. W. Scherer, Ge
schichte der deutschen Literatur, 1883) bilo
prema vekovima i knjievnim kolam a i an
rovima (G. Lanson, Histoire de la Littrature
franaise, 1894). U 20. v. principi pdele sve
su sloeniji, a znaaj p. ogleda se i u injenici
da su tri m eunarodna kongresa bila posve
ena toj problematici (U m eunarodni kong
res za istoriju knjievnosti u Amsterdamu,
1935; V m eunarodni kongres za uporednu
knjievnost u Beogradu, 1967, i VII meu
narodni kongres za uporednu knjievnost u
M ontrealu i O tavi, 1973. godine). M eutim
bez obzira na intenzivan rad strunjaka celog
sveta da na zadovoljavajui nain ree ovaj
problem, nesumnjivo je da je pojam k. p.
ostao do dananjeg dana vieznaan i podlo
an mnogim diskusijama. Dananji koncept
istorijskoknjievne p. polazi od injenice da
umetniko knjievno delo nije isto istorijski
540
fenomen, pa se ne moe ni prouavati istim
metodolokim postupkom kao politika isto-
rija ili istorija kulture (H. P. W. Teesing).
O vakva polazna teorijska postavka dovela je,
kod nekih predstavnika nauke o knjievnosti
(M. Dragom iresku, H. Opel, E. tajger, *->
nova kritika), do aistorizm a i negiranja istorije
knjievnosti (N auka o knjievnosti J e filo
logija, a ne istorija veli T. peri u
program u vajcarskog asopisa Trivium,
1942. godine); dok je kod drugih, umerenijih i
kompleksnijih teoretiara, ukazala na potrebu
m etodoloke inovacije pozitivistikog i
--* duhovnoistorijskog metoda ispitivanja knji
evnosti, na efikasan spoj istorijskog i
sistematskog prouavanja knjievnosti, na
integraciju istorije i interpretacije knjievne
materije (M ax Werli). Za m odernu k. p.
najvanija je stvar da m ora polaziti od knji
evnih tekstova i da se m ora zasnivati na
stilskim uoptavanjim a iz itavog niza poje
dinanih interpretacija knjievnih dela. U po
slovima ovakve vrste najvea opasnost preti
od misaonih spekulacija i logikog apriorizm a,
od tenje za sistematizacijom po svaku cenu
(Z. kreb). Za duh je isto toliko ubistveno
imati sistem, k ao i uopte ga nemati. M ora se
zakljuiti da te stvari treba sjediniti -
govorio je jo Fridrih legel. Ali jednom
izvrena sistematizacija na osnovu prethodnih
interpretacija pomoi e nam u sreivanju
knjievne grae i sauvati nas od osnovne
opasnosti interpretacijskog m etoda od
subjektivne proizvoljnosti, postavljajui isto-
rijskoknjievni koorinatni sistem za tum ae
nje knjievnih dela i istorijskog ivota knji
evnosti. !z prethodnog stava proizilazi i drugi
zahtev savremene k. p.: ona se m ora zasnivati
u prvom redu na knjievno-stiiskom opisu i
tumaenju knjievnih dela i na stvaralakom
spoju knjievnih i vanknjievnih elemenata.
Spoj - sinhronije i ijahronije osnovni je
metodoloki stav m oderne k. p . N auno isto-
rijsko prouavanje knjievnosti treba da
ostvari sintezu izmeu posm atranja knjiev
nosti i kao autonom nog individualnog umet-
nikog stvaranja i kao istorijskog procesa
ivota oveanstva. Pri tome, knjievna isto-
riografija m ora se uvati bioloko-sociolokih
analogija u periodizaciji, to se ispoljava
naroito u teoriji ritmizacije ili talasanja knji
evnog kretanja (sukob oeva i deee, a srod
nost dedova i unuka, tzv. trojni korak). Ma
koliko udobno i ugodno izgledale sheme koje
541
su zasnovane na teoriji talasanja, kao to je,
npr., ova koju daje D. ievski:
Rani
srednji vek Renesansa Klasicizam Realizam
Kasni srednji vek Barok Romantizam Moderna
one u stvari previaju istorijski aspekt prome-
na u knjievnom razvitku i svode dijahroniku
dimenziju p. na tipoloku bipolarnost; rene
sansa barok, klasicizam romantizam,
realizam moderna. Najzad, savremeni teoreti
ari su svesni vremenskog preklapanja (inter-
feriranja) knjievnih perioda i brojnih stilskih
orijentacija i vrednosnih nivoa raznih knjiev-
njih pojava i ostvarenja u jednom vremenskom
razdoblju. Pogotovu je to sluaj s takozvanim
nekontinuiranim (diskontinuiranim) knji
evnostima, kao to je srpska ili uopte kao
to su jugoslovenske i balkanske knjievnosti,
ili skandinavske, ili neke sovjetske knjievno
sti. Ali i kod starijih i standardnijih evrop.
knjievnosti norm alnog i pravilnog stil-
sko-istorijskog razvitka zapravo i nema, i ni u
jednoj se knjievnosti ne konstituie neki
utvreni sled knjievnih pravaca koji bi bio
obavezan za sve literature: -> renesansa, ->
barok, -+ klasicizam, -+ prosveenost, ~>
sentimentalizam, romantizam, -+ realizam,
-* simbolizam, -*> ekspresionizam, -> nadreali
zam itd. U Francuskoj se knjievnosti klasici
zam javlja u 17. u Nemakoj u 18. veku, a
kod mlaih knjievnosti i kasnije. Spoj klasi
cizma sa elementima baroka, rokokoa i pro-
sveenosti karakteristian je za mnoge evrop.
knjievnosti, a udljivo spajanje raznih stilskih
kom pleksa i dovodi do one jetke reakcije kada
se negira bilo kakva m ogunost razum ne i
uspene knjievnoistorijske periodizacije. i
stih perioda nem a i ne moe biti, iz prostog
razloga to su knjievne injenice isuvie
pojedinane i individualne da bi se mogle bez
ostatka sistematisati u neke strogo omeene i
precizno definisane kategorije. Razni pokuaji
da se knjievne injenice uhvate u mree
naune sistematizacije ostajale su zbog toga
uvek samo manje ili vie uspele sheme. Pa
ipak, bez tih shema ne bi bilo ni knjievno
istorijske nauke. M ada su one uvek nepotpu
ne, poveavanjem broja aspekata iz kojih se
prilazi naunoj sistematizaciji poveava se i
efikasnost tih shema, a nauka o knjievnosti
izgrauje sve sloeniji splet periodizacijske
sistematizacije. U vezi sa drugim saznanjima iz
PER IO D IZA C IJA , K N JIEV N A
kulturne i drutvene istorije mi moemo izdvo
jiti ue i ire, podreene i nadreene, specifi
no knjievne i opte neknjievne pojave i
grupe injenica, koje e se sada sagledavati u
celovitim strukturam a odgovarajueg nivoa.
U stvari, ono to su fenomenoloki teoreti
ari utvrdili za dijahroniju i sinhroniju este-
tike strukture del (R. Ingarden, V. Kajzer,
E. tajger) i ono to su - marksistiko-
-dijalektiki teoretiari postavili za istorijski
kontekst knjievnog dela (. Luka, L. G old
m an) treba sada sagledati u totalitetu i
grupi sati po odreenim kategorijam a u razli
ite nivoe posm atranja, to znai iz raznih
aspekata prouavanja. Nai razum an i adek
vatan odnos u primeni tih aspekata znai
postii to vii stepen potpunosti u istorijsko-
knjievnom prouavanju. U pokuajim a da se
knjievne injenice periodizacijski sistemati-
zuju neki istraivai 20. veka poli su od
podele na dekade (R. M. Majer), dok su drugi
poli od pojm a generacije (pokolenja) kao
najue periodizacijske celine (V. Pinder, J.
Peterson, E. Vehsler, D. V. um an, H. Pejr).
Generacija (pokolenje) je sloj novih ljudi,
grupa ljudi jednake starosti sa slinim isku
stvom i reakcijam a (H. Pejr); tzv. omladin
sko kolo (E. Vehsler). Posmatrajui pojedine
generacije iz raznih aspekata (biolokog, soci
olokog, duhovnoistorijskog, poetsko-formal-
nog) ovi teoretiari su otkrili neke znaajne
pojave u ivotu knjievnosti: kako neki spo-
Ijanji faktori (ratovi, revolucije, socijalna ili
ekonom ska previranja, novi rezultati u filozo
fiji i nauci) mogu izazvati prom ene u raspolo
enju i ukusu ljudi jedne generacije ili ubrzati
i intenzivirati neke ve postojee inovacije;
kako se stilska sredstva mogu istroiti i osetiti
kao autom atizam u knjievnom stvaranju;
kakvu ulogu u ivotu i razvoju knjievnosti
mogu imati pasti, -* parodija, -> parafraza
itd. S druge strane, ovaj metodoloki postu
pak ispoljio je i neke slabosti u reavanju
sloenog pitanja periodizacije, to se naroito
ogledalo u injenici da predstavnici jedne
generacije (15 20 godina) ive i stvaraju i u
potonjim generacijama, a da stilske promene
nikako nisu proizvod jedne generacije, ve
nagom ilano iskustvo vie generacija. Drugi su
pokuali da ve postojee periodizacijske
oznake: knjievni -+ period (epoha), -> pravac,
V kola, -> pokret i si. odreenije definiu i
pokau preciznije znaenje njihove sadrine.
Oigledno, najira od ovih kategorija je knji
evni period (epoha), dok pojam knjievnog
pravca treba shvatiti u uem smislu kao
pojam stilskog smera, koji se moe, a ne mora,
PER IO D IZA C IJA , K N JIEV N A 542

poklapati s pojmom perioda. Jer u jednom e u njegovu odreivanju veliku ulogu igrati i
knjievnom periodu moe postojati vie stil pojedine stilske crte, koje se javljaju i grupiu
skih pravaca, koji se uzajam no proimaju i drukije nego drutveno-istorijske injenice.
ine ire periodizacijsko jedinstvo. Nevolja je u Ali ba to to e se te stilske crte m orati da
ovakvom konceptu perioda i pravaca u povezu sa optim istorijskim zbivanjem i ini
tom e to bi se, u sluaju da knjievne pravce od knjievnog perioda istorijsko jedinstvo
oznaimo uobiajenim periodizacijskim nazi idejno-drutvenog i specifino-knjievnog.
vima baroka, rokokoa, romantizma, Jer kako veli K arl Jaspers svaki
realizma, simbolizma i slino, za knjievni pokuaj da se uzdignemo nad istorijom pret
period u svakoj nacionalnoj knjievnosti m o vara se u obm anu. Osnovni paradoks nae
rale traiti neke druge, nadknjevne oznake, egzistencije sastoji se u tom e to mi moemo
to bi unekoliko znailo vraanje na pozitivi iveti nad svetom samo tad a kada ivimo u
stiku praksu oznaavanja perioda prema njemu, i taj paradoks se ponavlja i u istorij-
politikim, drutvenim, kulturnim , jezikim i skoj svesti, koja se uzdie nad istorijom.
drugim vanknjievnim iniocima (npr., u ju- Prema tome, kada se u knjievnoistorijskoj
goslov. knjievnostima: Knjievnost u doba periodizaciji naporeo upotrebljavaju termini
nacionalnog buenja, ili: Knjievnost u funk period i pravac, ofida jedan od njih
ciji konstituisanja nacije). Izlaz iz ove nevolje (period) m oram o ire shvatiti od drugog
moda bi bio u tom e da se pojedini periodi (pravac), U odreivanju knjievnog pravca
oznae imenima velikih knjievnih predstavni uestvovae takoe i spoljanji i unutra
ka jedne nacionalne literature (Geteovo doba, nji elementi, ali e ovi drugi u njemu imati
Dositejevo doba, Vukovo doba i si.). K od nas daleko znaajnije mesto i funkciju nego u
su u novije doba A. Flaker i Z. kreb pokuali odreivanju perioda. D rugim recima, ako i
da prevaziu ove tekoe p. nudei nam dva period i pravac razumemo kao jedinstvo stil
nova term ina: - * stilska formacija (A. Flaker. skih i drutvenih inilaca, u prvom sluaju,
1958. 1976) i - stilski kompleks (Z. kreb, kod perioda, udeo optih istorijskih inilaca
1961, 1964, 1981). Stilska formacija bi, po moe biti i vei i znaajniji nego udeo stilskih
Flakeru, oznaavala velike nadindiviualne i crta, i obrnuto, kod pravca, dominirajui
nadnacionalne istorijskoknjievne celine, za znaaj imae stilske crte. -> Knjievni pokret i
razliku od -+ knjievnih pravaca, koji oznaa -+ knjievna kola bili bi trei niz periodizacij-
vaju skup srodnih stilskih crta prvenstveno u skih term ina, koji oznauju sav onaj materijal
nacionalnim knjievnostima (nem. rom antika, program a, stavova i sam ostalnih interpretacija
fr. i rus. realizam, srp. nadrealizam , socijalna koje su sami pisci, pripadnici kole, davali,
literatura u Jugoslaviji i si.). Pod stilskim to bi sve spadalo u istoriju knjievne kritike
kompleksima kreb razume jednu posrednu (R. Wellek). Jasno je, istorija knjievne kritike
kariku izmeu jeziko-stilskih m ikrostruktura e pruiti dragocenu pom o istoriji knjievno
i najirih istorijsko-stilskih kategorija, kakve sti, ali e istorijskoknjievni period i pra
su -+ barok, - + klasicizam, ~+ romantizam i sL, vac biti nadreene kategorije pojm u knjiev
kojom bi se oznaio skup nekih srodnih nog pokreta. Oigledno, k, p. je vrlo
stilskih crta, grupisanih oko neke dom inantne sloen istorijskoknjievni postupak, koji ni
stilske crte, u jedno stilsko jedinstvo (npr. izdaleka nije pronaao svoje jedinstveno ree-
fizioloki stilski kompleks oznaavao bi skup nje. Najveu tekou pri tom e predstavlja
rei i izraza iz tabuiranog vokabulara, koji injenica da istorija knjievnosti treba da
nalazimo u raznim knjievnim periodim a u uspostavi most izmeu drutva i knjievnog
renesansi, u naturalizm u, u ekspresionizmu i u umetnikog dela, koji su i neposredno i posred
drugim modernim pravcima). Stilski kompleks no m eusobno povezani, ali pri ijem proua
bi bio istorijski i ideoloki neutralan termin, vanju treba, s jedne strane, posm atrati knji
ali bi se iroke isto rijsko-stilske kategorije evno delo kao izraz odreene drutvene
opisivale sistemom stilskih kompleksa koji sredine i epohe, a s druge strane, kao posebnu
dom iniraju u njima. Razume se, granice perio form u duha, koja ima svoj unutranji meha
da kao nadreenih, irih periodizacijskih kate nizam ivota i koja predstavlja specifinu
gorija nego to je knjievni pravac nee se ljudsku kreativnu delatnost. Postavlja se,
jednostavno hronoloki oreivati po vekovi- dakle, pitanje koji su putevi koji bi nas vodili
ma, m ada svaki vek u duhovno-istorijskom istorijskom ispitivanju knjievnih injenica
ivotu oveanstva ima odreenu ulogu i svoj tako da ostanem o verni umetnikoj vrednosti
specifini znaaj. Knjievni period se nee knjievnih dela, a da u isto vreme ne izneve-
poklapati sa podeiom na vekove zbog toga to rim o drutvenu provenijenciju tih dela. odno
543
sno koji su odgovarajui kriteriji za nauno
apstrahovanje i sistematizaciju knjievnih i
njenica koji bi najbolje odgovarali tom zad at
ku? Tekou, dalje, predstavlja i neobino
arenilo u upotrebi i znaenju periodizacijskih
term ina. ta je knjievni period odsek
vremena ili skup odreenih kategorijalnih
oznaka (ekonom sko-drutvenih, idejnih, knji-
evno-stilskih)? N ajzad, naporedna upotreba
pojedinih term ina za odreene knjievne pe
riode i pravce kao oznaka istorijskoknjievnih
kategorija (romantizam i realizam) i tih istih
term ina za oznaavanje tipoloko-stilskih oso
bina svih vremena (realizam Eshila, Sofokla,
Servantesa, odnosno rom antizam ekspira)
stvara ne malo zabune u odreivanju i razgra
nienju knjievnih perioda. Uz sve ovo dolaze
i ira naelna pitanja o metodologiji prouava
nja knjievnosti. Im a li u knjievnosti i umet-
nosti razvitka u smislu progresije njihovih
estetikih i hum anih vrednosti? Moe li se
uopte govoriti o istoriji knjievnosti ako je
knjievnost samo skup neponovljivih knjiev
nih dela, veitih u njihovoj uraetnikoj vred
nosti? D a li je fenomenoloki pristup knjiev
nom delu redukovao to delo do te mere da
vie nije sposoban ni za kakvu makro-
analizu (bez ega nem a istorije), ve ostaje
samo na planu stilske mikroanaiize? Koliko
je uopte mogu spoj -* interpretacije i istorij-
ske sistematizacije-, kako i koliko moemo
posm atrati i videti knjievne periode i knjiev
ne pravce kao stilske strukture u im anent
nom razvitku literature, a kako i koliko kao
sloena jedinstva, u kojim a se vre najrazlii-
tija proim anja i u kojima sve pojedinosti, i
knjievnog i vanknjievnog karaktera, ine
sistem korelativnih elemenata. Jednom rei,
postavlja se pitanje kako ostvariti spoj sin-
hronije i dijahronije, spoj iste poezije
(egzistencijalnog, doivljenog vremena) i lite
rature (kalendarskog, istorijskog vremena)?
Izlaz iz ovih tekoa, bar na planu periodiza-
cije, savremeni ispitivai vide u tom e to se
period iz acijska jedinstva i celine moraju odre
ivati, pre svega, na osnovu briljive analize
pojedinanih knjievnih dela, dakle na osnovu
interpretiranja knjievne grae, to pomae
ispitivau ne samo u pravljenju sistematizacije
i klasifikacije tih dela nego i u njihovom
istorijskoknjievnom vienju. K ada se posle
analize konkretnih knjievnih dela i pojava
doe do odreivanja optih, nadindividualnih
kategorija knjievnog perioda i knjievnog
pravca, onda se tek moe nai istorijsko mesto
tih pojedinanih dela u optem sistemu perio
da (A. Flaker). Pri tome, vanu ulogu igra i
PER IO D IZA C U A . KNJIEV N A
sistem knjievnih - > anrova u pojedinim
knjievnim periodim a: prom ena anrovskog
sistema najsigurniji je znak da je nastupila
prom ena u poetici jednoga razdoblja, a to
e znaili da je nastupio nov period (P.
Pavlii). Najzad, za odreivanje novih perio
da i novih pravaca znaajno mesto zauzima i
poetika tradicije (Sv. Petrovi). T o je pitanje
knjievne tradicije, odnosa pisaca datog pe
rioda prem a njoj i odnosa nas kao ispitivaa
prem a tom odnosu i prem a toj tradiciji. Re je
tu o onoj distanci koju zauzimam o prema
knjievnim delima prolosti, i koja ima dva
aspekta: aspekt istorijske poetike i aspekt
poetike tradicije, upravo odnosa pisaca prolo
sti prema nasleenoj knjievnoj tradiciji. P rv o m
aspektu pripadaju form alne tipologije stilskih
postupaka i tumaenje njihove funkcije. Tu bi
se onda govorilo o stilskim tipovim a poetske
leksike i metaforike, o motivacijskom sistemu,
o nainim a kompozicije, o verisifikaciji i si.,
to bi sve znailo samo objektivnu rekonstruk
ciju prolosti. M eutim, tek drugom aspektu
pripada onaj pravi kritiki odnos na prem a
ispitivanim pojavama, koji se sada ogleda u
sagledavanju umetniko-kritikog odnosa pisa
ca prolosti prema sadrajnim i formalnim
elementima tradicije: ta znae ti elementi u
poetskoj viziji toga vremena i kako prepozna
jem o danas m euodnos tih elemenata kao
umetniki znaajan (mi danas, npr., znamo za
opoziciju renesansa barok, dok u ranijim
vremenima tu opoziciju nisu zapaali). Tu e
sad izbiti u prvi plan pitanje parodije i
pastia, -+ parafraze i -+ prevoda, onoga
to se u starijim m etodim a kom parativnog
prouavanja nazivalo uticajima, a to je
m nogo kompleksniji proces m euodnosa knji
evnih pojava u jednom periodu i posebnog,
novog strukturiranja tih pojava u njemu. N a
taj nain p. e se sagledati kao sistem odre
enih knjievnih osobina (objektivni opis
poetike datog perioda), ali e se njegovo
tumaenje zasnivati na odnosu te poetike
prem a ranijoj knjievnoj tradiciji u svetlu
naih dananjih znanja o ispitivanim pojavam a
(-* teorija recepcije). Eto zato je potrebno
povrem eno obnavljati p. date knjievnosti i
svaki put je iznova kritiki proveravati i
odreivati na osnovu naih savremenih nau
nih saznanja.
Lit.: R. M. M eyer, Prinzipien der wissen
schaftlichen Periodenbiluiig, Euphorion, 1901; W.
Pinder, Das Problem des Generation in der Kunstge
schichte Europas , 1926, 1961; B. von Wiese, Z ur
K ritik des geistesgesehichlliehen Epochebegriffes,
Dvjsch , 11, 1933; Bulletin o f the International Com-
PER IPA TETIC KA B IO G R A FIJA
mitiee oj the Ffistoricai Sciences. IX , P aris 1937; F.
B aidensperger, tablissement des priodes pour la
littrature occidentale depuis la Renaissance, 1935;
R. W ellek, Period v and Movement s in Lit erary
H ist ory, 1941; H. P. W . T eesing, Das Problem der
Periode in der Literaturgeschichte , 1949; H . Peyre,
Les gnrations littraires, 1948; P. B ckm aim ,
Formgeschichte der deutschen Dichtung , l, 1949; G .
P leh an o v , F ra n c u sk a d ra m sk a knjievnost i fra n
c u sk o slik arstv o s gledita sociologije, U m e tn o st i
dru tv en i ivot, Umetnost i knjievnost (prevod)
1949; M a x W eh rli, Allgemeine Literaturwissenschaft ,
1951; E. PesooB , ,0 JiHrepaTypHbix nanpaBJieHHX,
Bonpocbi Aumepamypbi, 1957, ; M ikula B ako,
K o tzk am perio d izcie litera rn y cb dejin, Litera
tura a nadsiavba, 1960; A ctes d u I ll- e C o n g rs de
iA lL C , 1962; K). Jloxviai?. Jletcuuu no cmpyK-
mypa.ibno nojmuxe, 1964; J\. >KnKOBHh, T eopnj-
ckh naupT 3a HcropnjcKOKfj>H*e3ny nepnojiinauHty,
Hpu.w iu 3a mhuweeiwcm, je s m , ucmopujy u tpOA-
K.iop, 1965, k nj. 31; ta k o e u knjizi E eponcm
oKupu cpncne Ktbtmeeuocmu , 1970; Z. k reb ,
T eoretske o snove iiterarnohistorijske perioizacije,
Stil i stilski kom p lek si, Stilovi i razdoblja, 1964;
Isti, P erio d izacija kam en sm utnje, Umjetnost
rijei, 1965, br. 4; R. V elek, Kritiki pojmovi
(p revo d .), 1966; A. F la k e r, Iz p ro b le m a tik e perio-
dizacije, Umjetnost rijei, 1965; br. 4; H . P . W ,
T eesing, P erio d iesiru n g, u Reallexikon der deu
tschen Literaturgeschichte, 1966, III, 74 80; M .
K a ra n , M exon khk jcTeTH^ecicaa KaxeropH, Bon-
pocbi Aumepamypbi, 1967, 3, O istoriji jyg o slo v en -
skih knjievnosti, Putevi, 3, 1965; R. V elek - O ,
V oren, Teorija knjievnosti , 1965 (prev.); D. Tschiev-
skij. Vergleichende Geschichte der slavischen Litera
turen, 1, 1968; A ctes d u V -e C o n g rs A IL C , 1969;
Sv. P etro vi, F ilologija u vrem enu, Priroda kritike,
1972, 171 228; Isti, IloeT H sa TpajjHUHje, VTjeuaj
n ap o iw e noe3Hje y je/lHoj n p e ip u m i peeecaHCunx
reKCrOBa, JI M C , hob. 1972; H. >Khbkobh:Ji, le -
pnoan3auw ja cpncKe KH>n*eBHOCTH XV1I X X
Beica, J1M C kh>. 410, 1972; Analyse de la priodi
sation littraire, T extes ru n is p a r C h , B ouazis, E d.
u n iversitaires, 1972; B. TOMauieBCKH, Teopuja Kibu-
XKeenocmu (npeBO#), 1972; T a p a c K epM aynep, O
KH>H*eBHOHCTOpHjCKOj HOMeHKJI a T y pH, nepHOflJ13a-
u n ja h KJiacH{J)HKauHja, Ktbuweena ucmopuja, VI,
br. 23, 1974; H en rik M arkjevi, N auka o knjiev
nosti (p rev o d ) 1974; A. F la k e r, Stilske formacije,
1976; Z. k reb , Studij knjievnosti, 1976; P a v a o
Pavlii, K njievne v rste i povijest knjievnosti,
Umjetnosti rijei, X X X V , 1981, br. 2; V. m ega,
Knjievnost i zbilja , 1982. D . .
PERJPA TETIK A B IO G RA FIJA - Oblik
biografije kakav su negovali uenici peripa-
tetike, Aristotelove fiiosofske kole. Opisivali
su ivote filosofa, knjievnika i umetnika,
polaui teite na anegdote, esto neverovat-
ne. O snova p. b. bilo je Aristotelovo etiko i
Teofrastovo karakter oloko uenje, ali autori
su uglavnom nekritiki prilazili materijalu;
H am ajleon iz Herakleje je podatke uzimao iz
544
dela pesnika, a Satir (3. v. pre n.e.) je um etao
fantastine doivljaje koji vie spadaju u nove-
listiku. Posebno pitanje je Aleksandar Veltki u
p. b.: teza da je Aleksandra pokvarila prete-
rana srea, prem da je imao najbolje vaspita-
nje, A ristotela za uitelja, nala je odjeka i u
rimskoj istoriografiji (Kurcije Rut), a postala
je i omiljena retorska veba. Fini spoj psiho-
logistike i etike tenje i ljubavi za dobru
anegdotu ostvaren je u delu biografa Plutarha
(1. v.n.e., Uporedne biografije) i njegovo delo
je bilo vaan tematski izvor za evropsku
knjievnost, naroito za ekspira.
L it.; A. L esky, Geschichte der griechischen Ute-
ratur, I9632; M, EyHMHp ~ M . tJiamap, flp e u e g
puMCKe KhbimeeHoanu, 1963. S.S.
P E R IP E T IJA (K ep ticeieia - preokret, obrt)
Faza u razvoju dram ske radnje u kojoj
dolazi do nagle prom ene situacije, to se
manifest uje padom jedne od linosti, najee
glavnog ju n ak a iz blagostanja u nesreu (V.
Arer) ili obratno. Aristotel je definisao p. kao
okretanje radnje u protivnom od onoga to
se nam erava, a oser je shvata kao samu
sutinu i znaenje tragedije. Klasian primer
p., koji navodi i Aristotel, imamo u Sofoklo-
vom Kralju Edipu, kad glavni junak, saznavi
od Jokaste da je njegov tobonji otac, korint-
ski kralj Polib, umro prirodnom smru, tri-
jum fuje nad proroanstvom , da bi u narednoj
sceni, na osnovu izjave starog pastira, doao
do poraznog saznanja da je ubio svog pravog
oca, Laja, i oenio se svojom majkom, Joka-
stom. Interesantan prim er p. nalazim o i u
Krleinoj dram i Gospoda Glembajevi kada u 3.
inu, posle smrti Ignjaca Giem baja, barunica
Kasteli-Glembaj, zadovoljna svojim poloa
jem materijalno situirane udovice sa drutve
nim ugledom, blagonaklono aska sa svojim
pastorkom i bivim ljubavnikom , Leonom, da
bi, saznavi poraznu istinu da je i njen eo
imanja otiao u nepovrat, egzaltiranim vrea-
njem Glembajevi h i glembajevstine izazvala i
svoju smrt.
L it.: A ristotel, O pesnikoj umetnost i; V. Arer,
Stvaranje drame, 1964 (prev.), P.L,
P E R O R A C IJA (lat. peroratio zavrni deo
besede) Termin antike retorike za zavrni
deo neke -+ besede, u kojem je sadran rezime
celog izlaganja. U ovom delu besednik se
direktno obraa sluaocima, u patetinom ,
naglaeno retorikom tonu, apelujui na nji
hova oseanja. Ako je bilo vie govora, p.
oznaava poslednji govor. S.K S.
545
PERS1FLAA (fr. persiflage ismevanje)
D uhovito, prikriveno ismevanje. Parodija.
Sl.P
PERSIJSKI ETVOROSTIH (prema nem.
Persischer Vierzeiler) -+ Rubaija
PERSONIFIKACIJA (lat. personificatio, pri-
jev. gr. TcpofTcoTroTro i ia utjelovljenje, takoe
fictio persome) Termin antikne retorike za
trop koji se sastoji u tome da se neive stvari
ili apstraktni pojmovi uvode u tekst kao ive
osobe. N pr. u Nazorovoj pripovijeci Albus
kralj: On ne vide noi, ali osjeti kako ona
lagano kroi morem i pijeskom prem a nje*
m u . . . ona se neujno i polagano pope na
visoku kulu. Stane i pokri laganim tam nim
krilim a grad, more i ostrva. N a p, osniva se
velik dio -* alegorija, a i -* metafora je
gdjekad p. Antikni su teoretiari diskutirali o
granicam a p., tj. da li treba raunati u p, stilski
postupak kad se u knjievni tekst pokojnici,
fiktivne ili odsutne osobe i ivotinje uvode kao
bia sa znaajkam a ovjekovim. U tom bi
sluaju i -+ basna bila p. este su p. geograf
skih pojmova, npr. zemalja, gradova, rijeka,
gora. Z..
PERSPEKTIVA (od lat. perspicere - vidjeti,
razabrati) 1. U crtavanje prostornih tijela na
ravan na taj nain da se u potpunosti odraa
va izgled koji ta tijela imaju u prostoru ako se
posm atraju s neke odreene take. O tud u
knjievnosti p. oznaava: 1. ugao vienja,
stanovite (-+ taka gledita) s kojeg se neto
predstavlja ili opisuje. Ponekad je to stanovite
jedinstveno kroz cijelo djelo, a ponekad se ono
mijenja. N a temelju odnosa pripovjedaa
prem a zbivanju moe se govoriti o sljedeim
osnovnim vrstam a p. u epskim form am a: a) P.
svezanjueg pripovjedaa, u kojoj pripovjeda
stoji izvan zbivanja. N jegova olimpijska p.
(H. Dejmz) jedinstvena je i neograniena.
Pripovjeda unaprijed zna to e se dogoditi, u
jednom dahu prikazuje zbivanja na velikim
udaljenostima, ita i najskrovitije misli i osje
aje likova, sa izvjesne distance objanjava i
ocjenjuje dogaaje, a pri tom se esto obraa
itaocu: E, sad predstavite sebi, dragi ita
telji ... (Sremac, Pop Cira i pop Spira). Iz
p. sveznajueg pripovjedaa nastala su djela
Servantesa i veine pisaca 18. i 19. st. (Filding,
Gete, Balzak. Dikens, Tolstoj, kod nas enoa,
Lazarevi, M atavulj i dr.). b) P. prvog lica
(ih-Form ) u kojoj je pripovjeda identian
sa glavnim ili sporednim likom u djelu, te o
zbivanju u kojem i sam sudjeluje izvjeuje u
35 R e tn ik k n jiev n ih te rm in a
P E R S P E K T IV A
prvom licu. Ova p. samopripovjeaa, kako
je naziva Pele (Poetika suvremenog jugosla
venskog romana), jedinstvena je, djeluje nepo
sredno i uvjerljivo, ali je ograniena opsegom i
karakterom svijesti onog lika koji saoptava
zbivanja. Drugi likovi itaocu vie nisu otvo
renom knjigom; tako npr. vidimo H asana
Ahmedovim oima u Selimovievom romanu
Dervi i smrt: To je djelomina istina o
H asanu, ono to sam uo, saznao, domislio,
upotpunio, povezao u mutnu cjelinu. Pod
takvom p. napisana su nebrojena djela poevi
od p. -+ pikarskog romana iz 16. st. pa sve do
naih dana. Slijed dogaaja je kronoloki ako
pripovjeda zbivanje prikazuje neposredno, a
slobodniji ako izvjeuje retrospektivno. P.
prvog lica znatno individualizira prikaz zbiva
nja, a dozvoljava i sloeniji nain sagledava
nja. kad je npr. sporedno lice po nazorima
suprotstavljene, a po sposobnostima shvaa
nja nedoraslo liku o ijoj sudbini pripovijeda,
pa p. itaoca postaje nadm ona nad p.
pripovjedaa, kako je to virtuozno uspio
oblikovati Tom as M an u Doktoru Faustusu.
c) P. skrivenog pripovjedaa, u kojoj pripovje
da nestaje kao strukturalni elemenat djela, on
vie ne kom entira i ne ocjenjuje dogaaje,
italac je neposredno prisutan zbivanju i prati
ga iz p. likova: kroz njihov nain ivota i rada,
kroz njihove razgovore i njihova razmiljanja.
Takvu je tehniku pripovijedanja uveo Flober,
zahtijevajui da pripovjeda ostane nepristran,
odnosno da postane, po Zolinoj formulaciji,
skrivenim redateljem drame. Ali iako je
skriven, tj. izvan strukture djela, on se kao
redatelj oituje u izboru pojedinih prizora i u
stanovitom redu i poretku kojim se razvija
radnja (Zola, Gustave Flaubert), pa se p.
pojedinanih likova ipak povezuje u jedin
stvenu p. djela. Ta se jedinstvenost p. kod
naturali st a, Floberovih uenika, temelji pri
je svega na kauzalnom povezivanju injenica,
kako u psihikom, tako i drutvenom zbiva
nju. d) P. -> toka svijesti, u kojoj se zbivanje
iskljuivo prikazuje posredstvom svijesti i
podsvijesti jednoga ili vie likova, te tako
razara i iluziju skrivenog pripovjedaa. Vanj
sko zbivanje znatno je reducirano, a motivi
rano iz p. podsvijesti doim a se esto kao
nesuvislo ili neobjanjivo. Vrijeme pripovi
jedanja, vezano uz tok svijesti, pribliava se
vremenu prikazivane stvarnosti. O va p. zahti
jeva i posebne stilske postupke za neposredno
prikazivanje psihikog zbivanja kao to su
-> unutranji monolog i -* doivljeni govor. P.
toka svijesti sluili su se neki manje znaajni
pisci krajem 19, i poetkom 20. st. kao to su
PESEN IK
E. Diarden i D. Riardson, ali klasinim
primjerom ove tehnike sm atra se Dojsov
Uliks. P. toka svijesti karakterizira, iskljuivo
ili djelomice, i mnoge rom ane i pripovijetke
naih novijih pripovjedaa (Krlea, Cesarec,
Davio, Cosi, egedin, M arinkovi i dr.)
2. . Luka upotrebljava termin p. kao
ideoloki pojam, kao tendenciju koja ukazuje
na budunost i samo tako postaje odlunim
ishoditem za ocjenjivanje trenutka sadanjo
sti (Protiv krivo shvaenog realizma), a
mehaniko poistovjeivanje p. i stvarnosti
naziva umjetnikom zabludom staljinistike
epohe.
L it.: P. L u b b o ck , T he C raft o f Fiction, 1921; W .
C . B oo th , The R h eio ric o f Fiction, 1961; F. K.
Stanzel, T ypische Form en des R om ana, 1967; E.
L m m e rt, B auform en des E rzhlens, 19672; C . G il-
len, O n the C oncept a n d M etaphors o f P erspectives,
1971; R. W eim aim , K om m unikation und E rzhl
stru ktu r im P oint o f View, 1971; S, M . L o tm an ,
Point o f View in a T e x t, 1974; W . H . S chober,
E rzhltechniken im R om an, 1975; F . K . S tanzel,
Theorie des E rzhlens, 1979; -+ ta k a gledita.
Lj. Sek.
PESENIK -> Pesmarica
PESIMIZAM (od lat. pessimum ~~ najgore)
Filosofski pogled koji, nasuprot optimi
zmu, izvire iz metafizikog i religijskog ubee-
nja da je ovaj svet pod datim okolnostim a
najgori od svih moguih svetova, je r u njemu
preovlauje zlo nad dobrim, a istorijski po-
sm atrano stalno se poveava zlo na raun
dobra i stalno se nazaduje! u m oralnom
pogledu. K ao ivotni stav i duevno raspolo
enje p. rezultira u pogledu na ivot u kojem
se u prednji plan stavlja zlo ili rave strane
sveta i svet uopte sm atra nepopravljivim, a
sama ljudska egzistencija besmislenom. U
religijskom obliku p. je naroito izraen u
budizmu, ali i u hrianstvu. U filosofiji
klasini oblik p. nalazi se u openhauera, a
zatim u E. fon H artm ana. U knjievnosti i
umetnosti uopte pesimistiki pogled je est
predmet prikazivanja, ali on predstavlja i
jedan nain pesnikog doivljavanja stvarnosti
koji je naroito bio izraen u -> baroku,
-* romantizmu, kao i u nekim slojevima
moderne literature (modernizam).
L it.: A. S ch o p en h au er, Die W elt als W ille und
Vorstellung, 1819; E. von H a rtm a n , Z u r G eschichte
und Begrndung des P essim ism us, 18922; S. S ieburg,
Die L ust am Untergang, 1955; H . R einen, Der Sinn
unseres Daseins, 19642; W . H o f. P essim istisch-
-nihilistische Strm ungen in der deutschen L iteratur
vom S tu rm und D rang bis zum Jungen Deutschland,
1970. M .D .
546
PESMA - Vrste lirske poezije, -* Lirsko
pesnitvo
PESMA NA NARODNU - Pesma pisane
knjievnosti koja je nastala velikim ugled a-
njem na usmena dela. Od svojih uzora po
zajmljuje motive, opise, izraajna sredstva i
stih. N a jugosl. tlu prvi takvi lirski primeri
nalaze se u dubrovakom zborniku Nike
Ranjine, iz 1508; primorski pesnici negovali su
ih posle stalno, tokom triju stolea (M. Dri,
D. Ranjina, A. Sasin, D. Buni, 1. urdevi).
Epski primeri javljaju se od 18. v., naroito u
delima F. G rabovea (CviV razgovora naroda i
jezika ilirikoga aliti rvackoga, 1747) i A. K.
M ioia (Razgovor ugodni naroda slovinskoga,
1756, 1759); ovaj obiaj nastavili su i pesnici
narednog st.: J. Novi Otoanin (Lazarica,
1847), G . M arti (Osvetnici, 1861 -1 8 8 3 ),
vojvoda M. Petrovi (Junaki spomenik, 1864),
M. obaji (OsvfM kosovska, 1879) i dr. Od p.
n. n. treba razlikovati pesme i knjievna dela
nastala kod naih n aroda u doba - roman
tizma, kada je n arodna knjievnost dala stva
ralake impulse naim knjievnicima da stvore
umetniku literaturu u narodnom (nacional
nom) duhu (Njego, Radievi, Zmaj, Mau-
rani i dr.).
L it.:B . J l T-K(yRnh,HapoguaKHiuweeHocm, 1 ,1967;
>Khbkobh!i, Eeponch'U OKtfupu cpnctce Ktbuxen-
Hocmu, I III, 1970 1982; C . FlerpoBnfr, R o c th -
Ka r p an u m ije: V rje n a j n a p o r n e n o e jn je ' y jed n o j
nperpiUTH penecaH cnix T eK croaa, J1M C , 1972,
148, Kili, 410. V .N .
PESM A U PROZI U slovni termin za
kratki sastav ili prelaznu umetniku formu
izmeu slobodnog, nesimetrinog stiha i p ro
ze. tam pana kao proza, p. u prozi sadri
elemente lirike: briljivo planirani ritam, alite-
raciju, asonancu, rimu, govorne figure i slike
koje se ponavljaju. K ao poseban anr, p. u
prozi se prvi put javlja u Gasparu noi
(Gaspard de la nuit) A. Bertranda (1836.
god.). Bodi er je pod uticajem ovog dela
napisao M ale pesme u prozi (Petits Pomes en
prose 1862). P. u prozi pisali su, pored
ostalih: O. Vajld, E. Louel, K. H am sun, I. S.
Turgenjev, a kod nas J. Dui, I. Anri.
L it.: Ch. B audelaire, A A rsne H oussaye, Le
Splien de Paris. 1869; F . R a u h u t, D as franzsische
P rosagedicht, 1929; M . J. D u rry , A u to u r du
p om e en pro se , M ercure de France, F eb . 1, 1937;
P. M. Jones, The B ackground to M o d e m French
P oetry, 195!; S. B ern ard , L e p o m e en prose de
Baudelaire ju sq u ' nos jo u rs, 1959; J. S im on, The
Prose P oem , 1959; W . H . F ritz, M glichkeiten des
P rosagedichts, 1970. M ..
547
PESMARICA K ao jedan od najeih
oblika rukopisnih zbornika javlja se jo u
najranijim vrem enim a postojanja pismenosti,
pre tam pane knjige i dokle god je knjiga bila
skupo i retko zadovoljstvo (u nas, do kraja
19. v.). P. odslikavaju literarnu klimu graan
skog stalea u periodu renesanse i baroka u
Dalmaciji, graanskog stalea 17, 18. i 19. v.
u H rvatskoj i Vojvodini, posle ustanka i u
Srbiji. Anonimni pesnici i itaoci pravili su
svoje antologije pesama, upisivali u zbornike
umetnike i narodne pesme, basne, ale, kuli
narske recepte i astroloka preskazanja, leto-
pis svog kraja i svog ivota, stvarajui intimnu
knjigu za sebe, jedinu i dovoljnu od sticanja
pismenosti pa do smrti. Rukopisne zbornike
e zameniti -* knjige za narod, naroito -*
kalendari. Sadraj zabavnog dela kalendara,
takoe porodine knjige, odgovara sadraju
rukopisnih zbornika. I pored zatvorenog i
intimnog karaktera, p. karakterie jasna pri
padnost vremenu u kojem su nastale, oito
povoenje za trenutnim zahtevima knjievnog
ukusa, to se ogleda u izboru trenutno popu
larnih pesnika, ili, to je jo znaajnije, u
izboru pojedinih njihovih pesam a koje su
prihvaene u narodu, a koje se u p. ispisuju
bez potpisa, izmeu pravih narodnih pesama.
U toj pseudoliterarnoj suradnji i-*vlasnik p.
postaje pesnik, bilo kao sastavlja line anto
logije, bilo kao autor novih pesama, ispevanih
u duhu naroda i -* graanske poezije njegova
vremena. U p. tipa sekretera i spomenara
(Spomenar M ine Vukomanovi Karadi) i
pesenika ( Pesmarica Avrama M iletia} nalaze
se veoma uspeli inicijali i minijature. P rou
avajui p. upoznajemo kulturni standard
ondanjih ljudi odreenog stalea, ukus i
interesovanja italaca, kao i vladajue kriteri-
jum e u izboru tiva, pesam a i pesnika.
L it.: B. JlarKOBHh, H apogua Kthuncemocm, 1,
1967; )K H B K O B if h , E e p o n c m O K eupu cpncue Kft>u~
fcesHocmu, I, 1970.
PESMA-SLIKA Carmina figurata
PESME DUGOG STIHA Bugartice
PESNIKA PRIPOVEST - K raa ili dua
poetska (slihovana) kompozicija u kojoj pre-
ovlauje narativni m om enat pripovedanje,
jednostavno kazivanje jedne -* fabule, opis
neke stvarne, odnosno izmiljene linosti ili
dogaaja iz sadanjosti ili prolosti (ili po
motivima iz -* legendi i -+ narodne knjiev
nosti), sa realistinim, humoristinim , ili ro
mantinim, fantastinim elementima. Ukoliko
35 *
PESN I K A SLOBODA
grau uzim a iz istorije, takva p. zove se i
poveslica. U evropskoj literaturi p. p.
nastaje i razvija se u prvoj polovini 18. v. kao
jedna od glavnih knjievnih formi - rokokoa.
K od nas su p. p. pisali Lj. Nenadovi (Pod
M edvednikom ), . Jaki (Nevesta Pivljanina
Baja), A. enoa (Z m ijska kraljica, Kugina
kua, Vinko Hreljanovi, Propast Venecije), V.
ili (Peina na Rudniku, M ileva) i dr., m ada je
njeno postepeno iezavanje (stihom pesni-
koj prii proteklo je doba) najavio ve sam
V. Ili. -* Epilij, M.I.B.
PESNIKA SLOBODA (lat. licentia potica)
1. Odgovor na pitanje p. s . bio je razliit,
od Platona do danas. P. s. je negirao Platon,
smatrajui d a je poeta, u vlasti muza, samo
puki medij i frula kojom bogovi izraa
vaju svoje poruke. U Dravi i na drugim
mestima Platon dozvoljava pesnicima da pe-
vaju samo himne bogovima i zaslunim ljudi
m a, ili da verno iskazuju stihovima duh i si ovo
tradicije. Aristotel, naprotiv, daje pesniku
pravo da slika ne samo ono to jeste, ve i ono
to je m oguno po zakonim a verovatnoe i
nunosti. On moe da izmilja i da utepava
kao ivopisac, ali pod u slovom da to bude
uverljivo. A stvaraoca jedino ograniava u
sieima tragedije, smatrajui da ene i robovi
ne mogu biti heroji tog uzvienog anra.
Pindar je ve osetio da od pesnike individu
alnosti zavisi obim i mo pesnikovog zanosa,
ali je isto tako voleo da istakne svoje roa
ke veze sa muzama. Horacije je verovao da
pesnik moe a peva o svemu to hoe i da to
zavisi jedino od njegovog d ara i rada. Muza
ma je duhovito ponudio da budu pesnikove
skribe. Helensko tumaenje da pesnik peva
u svetom zanosu dobilo je svoju varijantu
u srednjem veku pod imenom sacer furor
(~> pesniki zanos). Pesnikova sloboda i indi
vidualnost je ponovo ograniena dvostruko. S
M .M a t. jedne strane, on peva samo ono to mu sveti
duh i ozarenja kazuju; s druge, crkveni kanoni
su mu strogo propisali, ne samo njemu ve
svim um etnici ma, o emu mogu da pevaju,
ta mogu da stvaraju, u kojim oblicima. ->
Renesansa je dala uraetniku relativno najveu
slobodu. M ogao je da peva o svim vrstam a
ljubavi, o univerzumu, o jajim a i jeguljama, o
pesnicima i magarcim a, ali samo da ne kriti-
kuje vlastorce. Klasicizam je na planu
inspiracije i na planu siea, kao i na planu
formi, ograniavao p. s. Boalo je pesniku
ograniio pravo da pie o runom i precizirao
mu forme kroz koje e izraziti lepo i uzvieno.
U kus i uzvieni razum su dva inioca
PESNIKA KOLA
kojima se priklanja stvaralac, ako eli da
pridobije simpatije aristokratskog itaoca.
On m ora da vodi veoma mnogo rauna i o
-* pesnikom jeziku. Ne srne da upotrebi re
maramica ili stomak, jer bi markize pada
le u nesvest. U ~> tragediji -* junak ne sme da
sedi ili da jede. Dram ski pisac je m orao
posebno da vodi rauna o tri dramska
jedinstva (mesta, vremena i radnje). O n je isto
tako m orao da bude virtuozni vetak, pozna
valac pravila versifikacije, kom e nije dozvo
ljeno da upotrebi ak ni -> opkoraenje.
-* Racionalizam 18. v. je dao vie slobode
proznim piscima nego pesnicima. Poezija je
postala anci/la philosophiae, a pesnik podreen
prosvetiteljskim idejam a veka. Poezija i umet-
nost su morale biti strogo utilitarne, usred-
sreene na prosveivanje, i zbog toga su,
uprkos velikim idealim a veka svetlosti, bile
ograniene u izrazu i u metodu. Ideologizacija
pesnitva je znaila u isto vreme ogranienje p,
s. u smislu traganja za novim, za izraavanjem
svojih individualnih oseanja. Pesnik je bio
borac, a ne matovidac. Rom antiari su nasto
jali da izvojuju potpunu pesniku slobodu,
dajui prim at mati, pozivajui pesnika da
bude zakonodavac sveta. Pravo na svaki sie
i na slobodni stih je posebno traio Igo.
Njegov predgovor Kromvelu je obraun sa
kanonim a klasicizma i zov ka novom, nepo
znatom , borbeni -> manifest za m odernost
poezije u svakom pogledu. Pesniku se daje
sloboda ptice koja peva ne brinui se ko e je
sluati. Pesnik postaje mag, profet, tum a
sudbine oveanstva. U teoriji pesnikova slo
boda je bila neograniena, ali ne i u praksi.
Estetike svae starih i novih, bitke za za izvesna jezika ili logika odstupanja pesni
novo pozorite primeri su da se samim m ani
festima nije mogla postii puna p. s. Najzad,
ta se sloboda m orala braniti ak i na barika
dama. Pesnik je shvatio da se bez ljudskih
sloboda ne moe^ izvojevati ni p. s. Primeri
elija. Bajrona, enijea, I ga i dr. to reito
pokazuju. Realisti su traili slobode u slinom
pravcu, pravo da piu o socijalnim proble
mima, pravo da kazuju istinu. Balzak, Flober,
M opasan i dr. proirili su domene umetniko-
vih ekspioracija, po cenu neprestanih napada,
ak i sudskih procesa (Floberu zbog Gospode
Bovari). Simbolisti su smatrali da su slobodu
stekli pravei revoluciju u oblasti izraza, oslo
baajui stih od tradicionalnih versillkacionih
kanona, pevajui samo za posveene. Borba
za slobodu stvaralatva socijalno angaovanog
pisca, zamenjena je naporim a da se dosegne
apsolutno u oblasti pesnikog izraza i da se
prodre u svet ovekove psihe, iskazujui smelo
548
sve porive duha do najtananijih njegovih
vibracija i aberacija. U tom pravcu oslobaa
nja pesnika od svega tradicionalnog i kon
formistikog najvie su uinili nadrealisti,
otvarajui pesniku puteve ka crnom konti
nentu, ali istovremeno borei se za revolu
ciju duha (Bretn). Jedan deo nadreahsta
(Aragn, Bretn, C ara) shvatio je da se revo
lucija duha i pravo na istinsku p. s. ne moe
izvojevati bez socijalnih prom ena. Posle H ar-
kovskog kongresa Aragn, na primer, sma
trao je da poezija m ora biti angaovana,
revolucionarna po sadrini, vrsta socijalne
porudbine (poema Front rouge). I drugi su
pristupili komunistikim partijam a i progre
sivnim pokretim a uveravajui se u Lenjinovu
misao: ne moe se iveti u drutvu, a biti
nezavisan od njega. Istinska sloboda se moe
ostvariti shvativi im perativ vremena i anga-
ujui se u duhu M arksove 11. teze o Fojer-
bahu. Stvaraoci koji su poli tim putem
izvojevan?a p. s. angaovali su se da kroz
poeziju iskazuju zadatke komunistikih p arti
ja, Svoje individualne pesnike predilekcije su
podredili kolektivnoj volji borbenih odreda
revolucionarnih partija i politikim parolam a
dana. Ideologizacija stvaralatva je esto bila
u raskoraku sa intimnim biem pesnika. Jedni
su to smatrati svojim pesnikim obolom revo
luciji, drugi kao linu tragediju, najsmeji su
pisali i pevali o istinskim stremljenjima revo
lucionarnih masa ne drei se partijskih p aro
la. Takvi su svojim aktom potvrivali da se
pesnikova i um etnikova sloboda mora nepre
stano braniti da bi istinski sluila najprogre
sivnijim snagam a oveanstva. 2. O znaka
ka od uobiajenog izraavanja ili naina
miljenja (-+ licentia potica). R.J.
PESN I K A KOLA - K rug pesnika sa
odreenim stilskim tendencijama (- pesniki
krug, -* knjievna kola). Z.K.
PESN I K I JE Z IK ~ Poreklo term ina i
njegova upotreba seu u vreme kada se
knjievnost nazivala poezijom ili pesnikom
umetnou. I njime se ne oznaava, kao to bi
se moglo pomisliti, samo upotreba prirodnoga
jezika u stihu i poeziji, nego uopte upotreba
jezika u svim vrstam a knjievnih tekstova.
Sam pak odnos knjievne umetnosti prem a
prirodnom e jeziku moe se jednostavno odre
diti kao odnos prem a umetnikome medi-
jum u. U tom se smislu esto i kae da se
u knjievnosti umetniki oblikuje jeziko
( = verbalno) gradivo. Oblikuje se zapravo
549
govorni niz. Jer ono to nazivamo knjievni
tekst (-+ tekst) pre svega je dato kao govorni
niz odreene duine. italac ili slualac u
tom e govornom nizu, koji mu je neposredno
dat, prepoznaje knjievni tekst. Logino je
pretpostaviti da tekst prepoznaje i razlikuje po
tom e kako je ureen govorni niz. N em a
sumnje da je ovako shvaen p. j. jedan od
sredinjih problem a kojim a se nauka o knji
evnosti bavi. Ali je to u isti mah i jedno od
onih naunih pitanja na koja se daju razliiti,
pa esto i suprotni odgovori. A sporno je ono
to je osnovno i to dovodi u pitanje posto
janje bilo kakvog p .j.: da li se zaista knjievni
tekstovi prepoznaju i razlikuju od neknjiev-
nih po tom e kako se u njima prirodni jezik
upotrebljava, i nije li m oda skup jezikih
specifinosti koje nalazimo u knjievnim tek
stovima zapravo fakultativno njihovo obe-
leje. Negativan odgovor glasi da za
itaoevo prepoznavanje knjievnih tekstova
pa samim time i za onaj poseban nain n a
koji se oni itaju nije presudan nain na
koji se prirodni jezik upotrebljava. D a ovaj
odgovor nije valjan, odnosno d a za nauku o
knjievnoj umetnosti nije upotrebljiv, o tome
moemo suditi poavi od oigledne posledice
koja iz njega proizilazi. Dovoljno je samo da
ne zanem arim o injenicu da je prirodni jezik
medijum knjievnosti, i odmah e biti jasno da
iz ponuenog odgovora nuno sledi svejed
no da ii smo spremni da to priznam o ili nismo
da knjievnost nije um etnost. Jer kad se, na
primer, skulptura ne bi prepoznavala i razliko
vala od neskulpture po tom e kako je upotreh-
Ijeno i ureeno, odnosno kako je vajanjem
oblikovano njeno gradivo (bronza, mermer i
si.), za nas vajarstvo svakako ne bi moglo biti
umetnou. Izuzeci ovde, kao i u drugim
sluajevima, samo potvruju pravilo. I
nee, prem a tome, biti da je sluajno ni to to
se umetniki status knjievnome tekstu u stihu
(obino se imenuje kao poezija) uglavnom
nikada nije poricao, ali zato jeste delimino
ili ak potpuno proznome knjievnom
tekstu. Takvo je miljenje, pored drugih,
zastupao i . P. Sartr. A ono nije sluajno
upravo zato to se u stihu lako razaznaje
drugaija i osobena organizacija govornoga
niza, koja se doivljava i tumai kao umetni-
ko oblikovanje jezikoga gradiva. U stihu,
naime, nije skriven poseban param etar prem a
kome se nanovo segmentuje i preureuje
verbalni niz. Taj je param etar u osnovi ritm i
ki; poreklo mu moemo objasniti kao uklju
ivanje muzikoga semiozisa (- semiotika) u
govorni niz, ili kao zadravanje i pojaano
PESN I K I JE Z IK
aktiviranje toga semiozisa u govornome nizu
(- tekst). M eutim, ostanemo li samo pri
tome, izmai e nam mnoge i raznoline
prom ene koje se u stihovnome retku deavaju
upravo na jezikome planu. A one su suta-
stvene za razumevanje p . pa emo se zato
na njima posebno zadrati. Reenica je,
znamo, osnovna jedinica prirodnoga jezika
pom ou koje optimo. tavie, prirodni nam
jezik daje na raspolaganje konaan broj ree
ninih shema (modela), a mi ih realizujemo u
vidu beskonanog broja konkretnih iskaza.
Reenine su sheme u stvari takve da dopu
taju veliki broj variranja pri upotrebi. Ono po
emu se iskazi m eusobno razlikuju jeste pre
svega leksiki sadraj kojim ispunjavamo istu
reeninu shemu. Tim se putem i dobija
bezbroj razliitih iskaza. Ali se u iskazu, osim
toga, moe varirati i sam sintaksiki poredak.
I jasno je emu to slui: pom ou ovakvoga
variranja prenosi se razliita koliina, ali i
razliita vrsta inform acije koju obezbeuje
poveana entropija u samome sintaksikom
nizu. Ovako se, na primer, u naem jeziku
moe varirati red rei, a pri tome e svaki
iskaz nositi bar po jedan drugaiji semantiki
preliv: Plava devojica bere ute rue; Devoj-
ica plava ute j u e bere; Rue ute bere
devojica plava; u te rue plava devojica bere,
itd. Pauza a na isti nain i ekspiratorni
pritisak takoe se moe pom erati du cele
reenice, pri emu e svaki iskaz biti odgovor
na neko drugo (stvarno ili pretpostavljeno)
pitanje. N a pauzu upuujemo nanie okrenu
tom strelicom, a na pretpostavljeno pitanje
upozorava zamena d ata u zagradi: Plava
devojica bere ute i rue (a ne karanfile);
Plava devojica bere i ute (a ne crvene) rue;
Plava devojica i bere (a ne nosi) ute rue, i
tako redom do samog poetka. - Sva vari
ranja u iskazima a mi smo ih samo
nagovestili pomou dva-tri prim era ine
sintaksiki niz veoma elastinim i dinaminim.
Taj elasticitet i taj dinamizam sve se potpunije
opisuje u savremenoj lingvistici. Moemo ih
uporeiti s pokretljivou i izmenljivou sin-
taksike intonacije, koja zapravo kovibrira sa
svim prom enam a u sintaksikome poretku, a
nuno i u njegovome semantikom naboju.
Intonacija se, recimo, prilino razlikuje u
svaka dva iskaza kod kojih se sintaksiki
poredak moe preokrenuti: Lagana laa plovi
Dunavom; Dunavom plovi lada lagana, ili:
Okreni m i svoje lice!; Lice svoje m i okreni!
Sada jednostavno moemo rei da se preure
ivanje govornoga niza u stihu zasniva na
tom e to se istaknuta pokretljivost podvrgava
PESN I K I JE Z IK
dopunskom e ureivanju, a to znai i izve-
snome ograniavanju. Stih zapravo namee
nove i stalne granice ili okvire u koje se
ukljuuje sintaksiki niz. Ti okviri nisu ni
pasivni ni jednostavni. O ni postavljaju izvesne
usiove pod kojima se govorni niz moe razvi
jati, a i sloeni su, pa ih ne moemo ni tako
lako opisati. N eka nam kao dovoljno
poznat prim er poslui na asimetrini dese na deveti i deseti slog stiha: da m i nae // ne
terac iz usmene epske poezije. Svojim spolj-
njim granicama on see govorni niz, postavlja
poetak i kraj koje bismo mogli nazvati
potpunim . Z ato i ne doputa sintaksiko-
-intonaciono -> opkoraenje (enjambement), a
tam o gde bi se mogli pojaviti elastiniji
sintaksiki prelazi iz stiha u stih, praktikuje se
sintaksiko ponavljanje. Npr.:
G rad gradili Skadar na Bojani,
G rad gradili tri godine dana,
Tri godine sa trista m ajstora
Ponavljaju se celi poetni (etvorosioni) seg
menti; uzeti su, kao gotovi, iz prethodnih
stihova. A tako neto, opet, svakako stoji u
izvesnoj vezi s injenicom da je stihovno
jedinstvo dvodelno: ralanjuje se na dva
nejednaka dela, na polustih od etiri i polustih
od est slogova. S druge strane, svako ko je
sluao kako se deseterci pevaju uz gusle, taj se
lako mogao uveriti da u drugom e polustihu
guslar prim etno sputa glas i otee njime. Pri
tome deveti slog osobito produava, da bi
deseti naglije zavrio. M uzika pratnja i kreta
nje muzike melodije oigledno koreliraju sa
zahtevom koji oba polu stiha i stih u celi ni
postavljaju kretanju sintaksike intonacije.
Svojim sklopom stih svakako ograniava kre
tanje jezike intonacione krivulje; tanije ree
no, tu krivulju potcinjava i vezuje za sebe. ak
bi se moglo rei da nita u usmenome stihu
nije slobodno. Pa i ono to se nam a u teoriji
knjievnosti ini najslobodnijim muzika
melodija. Jer muzikolozi tvrde da i nju veoma
ograniava i vezuje verbalni niz. U ostalom ,
ona sama ne zna za kvantitativnu meru
segmentovanja nakon tano odreenog broja
slogova, ali se ipak takvoj meri u stihu
podvrgava. T ako se isto i sintaksiki niz
podvrgava stihovnome segmentovanju i podle-
e preraspodeli. Naveemo primere kad se
ova preraspodela vri tano prem a maloas
opisanoj konfiguraciji deseterca na dva ne
jednaka polustiha. Pri tom e treba imati u vidu
da otezanje devetoga i naglo zavravanje
desetog sloga nije muziki uslovljeno, nego je
ovde, naprotiv, muzika u slubi stiha. Muzi
ka melodija u slubi je stihovnoga kadencira-
550
nja, koje ima ulogu akustikog signala da se
stihovni redak zavrava. U sledeem prtmeru
*da m i nae blago ne harimo poredak sc menja
tako to se posle etvrtog sloga kida tesna
veza izmeu prideva i imenice (time se dobija
jai intonacioni presek izmeu polustihova), a
imenica s dugosilaznim naglaskom na prvom
slogu (blagoj dislocira se prebacivanjem tano
harimo blago. U isti razred idu i ovakvi
primeri na Ruicu, // nasred Senja crkvu, ume-
sto obinog *na crkvu Ruicu nasred Senfa.
Preraspodela i razlika u odnosu na obian
sintaksiki poredak ipak se najbolje vide kad
peva primenjuje neki form alan postupak da
bi dobio ist obrazac deseterca. Folkloristi za
ovakve stihove obino kau da su prazni i da
predstavljaju opta mesta. Uzme se, recimo,
sintagma *ubavo Kosovo polje, pa se njeni
lanovi razmeste prema opisanoj konfiguraciji
stiha i pri tom e se predlog na ponavlja na
poetku oba polustiha: na ubavu // na polju
Kosovu. N e postoji form alno istiji, a razume
se ni pravilnije graen deseterac od ovakvoga.
To je stih-etalon. I on sasvim jasno pokazuje
da se govorni niz drugaije ponaa u okvirima
stiha nego izvan njih. Jer se nikad i nigde na
naem jeziku ne pojavljuju nezavisno od stiha
sintaksiki poreci kao to je ovaj koji smo
naveli. D ok se obian govorni niz jednostavno
ulanava prem a pravilima prirodnojezikoga
koda (- kod), dotle se u stihu na njega
primenjuju dopunska pravila kako bi se iz
verbalnoga gradiva m ogao da kom ponuje
oblik ili form a stiha. T ako shvaeno kompo-
novanje nije nita drugo nego knjievno-
umetniko oblikovanje, koje se u sutini (ili
generiki) ne razlikuje od oblikovanja gradiva
u bilo kojoj drugoj umetnosti. N ae oko
neposredno vidi kako se oblikovanjem gline
dobija form a u vajarstvu. I ono nas ne vara.
Ali naa mo opaanja ne moe neposredno i
lako pratiti kako se preureivanjem govornoga
niza dobija knjievna form a (-> forma). A ne
moe pre svega zato to taj govorni niz, i
uopte prirodnojeziki sistem, nije neto to je
neposredn6 dato, nego predstavlja jednu od
najsloenijih ovekovih tvorevina koje u kul
turi nalazimo. M oram o svaki put ulagati
osobit napor kako bism o razabrali u kojoj se
ravni na sloenoj sistemskoj lestvici prirodno
ga jezika pom eraju i preureuju odnosi prema
zahtevim a koje postavlja odreena vrsta knji
evnih tekstova. Jer je klasa knjievnih teksto
va heterogena gotovo isto toliko koliko i klasa
likovnih dela; tak o se, recimo, knjievni tekst
u stihu razlikuje od proznoga knjievnog
551
teksta isto toliko koliko se slikarsko platno
razlikuje od skulpture. U usmenome desetercu
mogli smo dosta razgovetno pratiti pom eranja
u sintaksikoj ravni, ali treba imati u vidu da
do pom eranja dolazi i u drugim jezikim
ravnim a, sam o to bi za celovit opis bila
potrebna znatno dua i zamrenija analiza.
Ali ak i kada uzmemo u obzir samo dva-tri
ve opisana m om enta u usmenome kolektiv
nom stihu, nije teko predvideti ta e se desiti
kad pesnici kao osvetani individualni stva
raoci ponu u zadaiim stihovnim okvirim a da
aktiviraju pojedine kom ponente od kojih se
govorni niz sastoji. Sve e te kom ponente ~
k ao to su slobodna sintaksika pauza, po-
merljiv centar ekspiratornog pritiska i izmen-
ljiva visina tona postati gradivo iz kog se
oblikuje sloeno ritmiko kretanje u umetni-
kom e stihu. Mi, s druge strane, znam o d a je to
sve sloenije i sve bogatije ritmiko kretanje
jer se u toku istorijskoga razvoja poezije u
njega ukljuuje sve vei i vei broj sastojaka iz
govornog niza zapravo nosilac znaenja.
Jer ako ga razgradim o, nestae ona specifino
um etnika informacija i isto estetska naslada
koje traim o i nalazim o iskljuivo u stihovi
ma. Ritmika organizacija nije dodatak, nego
oblik ili dimenzija u kojoj stih postoji. Niti je
ritmiki preureen govorni niz u stihu seman
tiki ravan obinome: onaj prvi nosi infor
maciju koju ovaj drugi nikada ne moe poneti.
- Povezanost ritm a sa znaenjem vana je i
zato to upuuje na jednu jo iru pojavu.
U koliko je, naime, dopunska ureenost u
stihovnom e tekstu vea i stroa (brojnija i
gua glasovna ponavljanja, disciplinovano
ostvarivanje jedne iste metrike sheme, oba
vezna, pravilna i bogata rima, sitnija i krupni
ja sintaksika ponavljanja, jednom reci
gusto tkanje jezikih jedinica), utoliko se lake
u leksikim jedinicam a rasklimavaju njihova
obina i ustaljena znaenja. T ako se, recimo,
stepen muzikalnosti stihova po pravilu nalazi
u obrnutoj srazmeri sa semantiki tanom i
korektnom upotrebom rei. K ao dobar prim er
moe posluiti pesma Tamnica V. Petkovia
Disa. Za ovu pojavu postoji dosta jednostav
no objanjenje: dopunska se ureenost oi
gledno dobija prem a naeJu meusobne sa-
merljivosti samih oznaka, a ne celih prirodno-
jezikih znakova (- znak), pa nuno dolazi
do naprezanja i pom eranja odnosa izmeu
oznaka i oznaenih, a ti odnosi zapravo i daju
znaenja. Zbog toga u stihovnome tekstu u
celini gledano oseamo izvestan pritisak na
jezike znakove, pritisak koji tei da ih prepo
lovi. I on nije tako mali kao to bi se na prvi
PESN I K I JEZIK
pogled moglo pomisliti. N aprotiv, on je toliko
moan da u jezikim znakovima svako ozna
eno unekoliko klizi, dok su oznake vrsto
vezane u ritmikome nizu. M oda se nigdc
ova pojava ne moe tako dobro posm atrati
k ao u -+ rimi. Rima je mali obrazac u kome se
jasno ogleda ukupna jezika struktura knjiev
noga teksta. K ad se, na primer, rimuju oblici
zvezda i gnezda (a tako su rimovali Dui,
Raki, Pandurovi, Raji i ' Dis), onda se to
ini prem a jednostranom e kriterij umu podu-
daranja etiri poslednje foneme u dve oznake,
tj. od poetka naglaenog sloga. Nemogue je
da to ne povue za sobom uporeivanje i oba
oznaena koja su vrsto vezana za te oznake.
N astaje neto poput igre slobodnijih semanti
kih asocira nj a i smelijih povezivanja razno
rodnih semantikih kom ponenata. U stvari,
pripremljeno je tlo na kom e svakog asa moe
izniknuti -* trop. Time se moe, po svemu
sudei, i objasniti poznata injenica da su
tropi od iskona imali povlaen poloaj u stihu
i poeziji. Nauci o knjievnosti tek predstoji da
valjano razjasni uzajamnu povezanost ritmi
koga niza i tropa, a isto tako i glasovnih i
sintaksikih figura (-* figure). Jo je Lesing u
Bam burkoj dramaturgiji ironino primetio da
najsmeliji tropi i figure engleskih pesnika iz
18. v. podseaju u nemakim proznim prevo-
dima na pijane ljude koji bez muzike pleu.
O ni su, naime, izgubili neophodan ritmiki
oslonac. Ironija Lesingova, meutim, znatno
dublje see od sreno naene slike. Jer je i
za celokupnu tradicionalnu teoriju o p. j.
presudno bilo to to je jo u antikim
poetikam a i retorikam a iskljuivo bila
utemeljena na iskustvu sa stihom i to se
zapravo nikada nije mogla od njega odlepiti.
ak i k ad a je u novom veku proznim teksto
vima priznata knjievna vrednost, knjievna
upotreba jezika i dalje se sve do naeg
stolea prevashodno ispitivala na grai
koju daje stih. A njegova je selektivna mo -
kao to smo videli prilino velika; on uvodi
znatan broj ogranienja na izbor i kombino-
vanje prirodnojezikih jedinica. Z natna selek
tivna mo ili ogranienja dali su dobar osnov
za form iranje teorije o p. j. kao zasebnome
jeziku u jeziku. Osobine toga zasebnog jezika
koje su isticale stare poetike i danas su manje-
-vie poznate. Naveemo neke: ea upotre
ba tro p a i figura, pri emu svi oni mogu biti
smeli i neobini, to im daje posebnu vrednost;
davanje prednosti recima u kojima se osea
njihova etim oloka m otivisanost, sa im je
povezana i sloboda da se kuju nove rei;
upotreba odreenog broja gramatikih oblika,
PESN1KI JE Z IK
rei i govornih obrta kojih inae nema u
obinome optenju, ali se po tradiciji upotreb
ljavaju u poeziji; doputenje da se do izvesne
mere kri jezika norm a na svim ravnima, od
fonoloke do sintaksike, odnosno do seman
tike. Sve one jedinice koje su se ili iskljuivo
ili ee pojavljivale u pesnikome jeziku
nazvane su poetizmi. N asuprot poetizmima
bili su prozaizmi. Osim toga, verbalna sredstva
kojima se pesnici slue radije od drugih ljudi
nazvana su jo u antiko doba pesnikim
ukrasima, pa su se u skladu s tim sve do
najnovijeg vremena razlikovale dve vrste go
vora ili dva stila ukraen i neukraen.
G ovorilo se o tekom (bogatom tropim a i
figurama) i lakom (sirom anom tropim a i
figurama) ukrasu: ornatus ifficilis i orna rus
facilis. Razvoj poezije i stiha u novo doba
vodio je, meutim, ka postepenom e slabljenju
i ukidanju znatnog broja ogranienja. Na
ritmikome planu gotovo podjednako kao i na
jezikome. S njima je nestajala, a moglo bi se
rei da je u XX v. na kraju i izbrisana, razlika
izmeu poetizam a i prozaizam a; ukrasi se
svesno odbacuju, a i kad se u velikome broju
upotrebljavaju, funkcija im je uveliko izmenje-
na. Pesniki jezik shvaen na stari nain kao
zaseban jezik u jeziku u cellni je razgraen.
S njegovim razgraivanjem m orala je da
izgubi vaenje i teorija o pesnikim ukrasim a.
Postoji kod R om ana Jakobsona reenica koja
sveoi o prelom u u tum aenju p. j . negde na
poetku naeg stolea. D rugim reima, veli ili na nekome drugom potkodu. U dananjoj
on, poetinost nije dopunjavanje diskursa
retorikim ukrasim a ve totalno preocenji-
vanje toga diskursa i svih moguih njegovih
kom ponenata. Razume se da se tako neto
moe tvrditi samo ako se sm atra da, osim
prirodnojezikog, postoji jo jedan zaseban i
razliit sistem knjievnoumetniki. Jer se u
tom sluaju tumaenje zaista ne sme zaustaviti
na deliminom ukraavanju govornoga niza
tropim a i figurama, nego se ako je govorni
niz ve ukljuen u knjievni tekst m ora
govoriti o njegovome totalnom preocenjiva-
nju. On se zapravo funkcionalno menja.
Upravo onako kao to se sastojci govornoga
niza funkcionalno menjaju kad u stihu slue
za kom ponovanje njegovoga oblika. Jeziki
tekst bio on u stihu ili u prozi za nas je
knjievni samo ako u njemu pronalazim o
sklop koji ga, prem a konvencijama nae kultu
re i naeg vremena, ini knjievnim. T o je
mogue zato to knjievne tekstove biram o i
itam o polazei od njihovoga oblika, a ne
obrnuto. T o su zapravo jedini tekstovi koje
itam o i iz kojih izvlaimo znaenje u nepre
552
kidnom e sameravanju sa njihovim oblikom.
G de takvoga sam eravanja ima i koliko ga
ima, tam o ima i u toiikoj meri ima knjiev
nosti. N a isti nain, razume se, u knjievnome
tekstu itam o i govorni niz: ne neposredno
k ao bilo koji govorni niz, nego u neprekidno
me sameravanju s oblikom teksta ili s njego
vom optom organizacijom. Jer i razliita
jezika odstupanja u stihu (recimo vokativ
umesto nom inativa u naem desetercu: Vino
pije Kraljeviu M arko) nikada ne itam o nepo
sredno, nego ih percipiram o i razumevamo
posredno, u sam eravanju s ritmikim oblikom
stiha. Iz toga p ak nuno sledi da se ne mogu
zasvagda odrediti i pobrojati ni postupci ni
vrste postupaka kojim a se govorni niz preure
uje u knjievnim tekstovim a. Oni su uzajam
no uslovljeni s optim sklopom teksta, pa o
njim a moemo suditi samo kad ih posm atra-
mo u tome sklopu. K ad s ovog stanovita
pristupim o proznom e knjievnom tekstu, u
njemu takoe dosta lako razaznajem o obliko
vanje prirodnojezikoga gradiva. Ali ovaj put
neemo poi od reenice, nego od znatno
krupnije jedinice od oblika u kome prirodni
jezik stvarno funkcionie u drutvu i kulturi.
Lingvistika, k ao to je poznato, u prirodnom e
jeziku otkriva jedinstven kod; realno pak uvek
imamo posla sam o s nekim zasebnim potko-
dom. Jer nikada niko i nigde ne govori ili pie
uopte na srpskohrvatskom jeziku, nego na
knjievnom jeziku (standardu) ili na dijalektu
se kulturi moe razlikovati standardna i ub-
standardna upotreba jezika, to bi odgovaralo
optoj deobi na oficijelnu i neoficijelnu kultu
ru, odnosno na oficijelno i neoficijelno p ona
anje. U prvoj se oblasti nalazi knjievni ili
standardni potkod, kom e norm a daje stabil
nost, a sva variranja recimo dubleti,
sinonimija i si. daju mu elasticitet. U potre
ba standarda u razliitim drutvenim i k u ltu r
nim ustanovam a u nauci, administraciji,
urnalistici i si. uslovljava da se pojave
razliiti funkcionalni stilovi. U drugoj, sub-
standardnoj oblasti, nalaze se razliiti geograf
ski i socijalni potkodovi, recimo mesni govori
i dijalekti, pa razliiti socijalni argoni i si.
Celovito gledano, ovu bismo upotrebu rala-
njenosti prirodnog jezika mogli da zamislimo
kao mreu kojom je prekriveno sveukupno
podruje drutva i kulture. Prozni knjievni
tekst razlikuje se od neknjievnog^ pre svega
po tome kako se biraju i kako u njemu
funkci on iu jeziki potkodovi. U izvanknjiev-
noj upotrebi izbor unapred odreuje sociokul
turna situacija. L ako je zamisliti oveka koji
553
se u oficijelnom obraanju (govoru) slui
dijalektom ili argonom . Ali e to neminovno
izazvati izvesnu nedoum icu, i izazvae je zato
to je prekrena norm a koju sociokulturna
situacija namee. U knjievnome tekstu izbor
je na prvi pogled potpuno slobodan, jer pisac
moe odluiti koje e potkodove odabrati.
Ipak, taj izbor u jednom drugom pogledu nije
slobodan: on korelira s unutarnjim sklopom
knjievnog teksta. Kriterijum izbora premeta
se sa sociokulturne situacije na knjievni tekst.
Isto se to moe rei i za razmetaj ili kom bino-
vanje izabranih potkodova u tekstu. Knjievni
tekst ima svoj centar i periferiju, a mogunost
kretanja od centra ka periferiji i od periferije
ka centru daje unutarnji prostor teksta. Nije u
pitanju bukvalno, nego strukturno shvaen
prostor: razm ak od sredita do spoljnjih
granica jedne hijerarhijski ureene ali
dinamike celine. U centru tako shvaenoga
prostora nalazi sc pozicija sa koje se govori u
autorovo ime. Iza nje ili oko nje sledi glavni
junak ili glavni likovi, pa sporedni likovi i, na
kraju, epizodni likovi. Prema poetnoj i
optoj normi, za autorsku se poziciju vezuje
standardni jezik, za ju n ak a ili glavne likove
vezuju se funkcionalni stilovi, a za sporedne i
epizodne likove vezuju se substanardni potko-
dovi. Razume se da u konkretnim tekstovima
oba ova redosleda izuzetno variraju, a esto se
i preokreu. Ali ovde ipak m oram o poi od
norme, koja se inae u knjievnosti kao i
sve druge norme neprekidno naruava. Sud
o postojanju norm e ne donosi se na osnovu
toga da li se ona i koliko se ona naruava,
odnosno ne naruava, nego da li se njeno
naruavanje osea ili ne osea. U srpskoj
knjievnosti istaknutu norm u u najistijem
obliku nalazimo kod I, Anria. O na se kod
njega osobito lepo moe pratiti kad se ekavski
izgovor uzima kao standardni oblik. T ada se
sa autorske pozicije obavezno govori ekavski,
dok likovi govore ijekavski, a kretanje od
jezikog standarda ka substandaru po pravi
lu se podudara sa kretanjem ka epizodnim
likovima, pod uslovom da eliminiemo delo-
vanje nekih drugih faktora o kojima se ovde
nije moglo govoriti, Poto autorska pozicija
ima u knjievnome delu sutinski isto mesto i
funkciju kao fon na slikarskome platnu, za
nimljivo je ta se deava kad se ovde pone da
upotrebljava dijalekt ili argon. U tom sluaju
i to lako moemo proveriti na tekstovima
autorska pozicija tako rei oivljava i
najee dobija konture zasebnoga lika. D o Pesniki jezik, u: Dr Dragia ivkovi. Teorija
voljno je da zamislimo pripovetku u kojoj se
neki dogaaj iz velegrada opisuje u autorovo
PESNIK1 JEZIK
ime na dijalektu, a likovi govore standardnim
jezikom. U tekstu e se neminovno osetiti
prisustvo jo jednog lika, i to lika za koji
unapred znam o da je iz ruralne sredine. A
pojavljivanje novog lika menja, razume se, i
sam sklop knjievnoga teksta. T o to se
zajedno s naruavanjem norme o upotrebi
jezikih potkodova menja i sklop knjievnoga
teksta najbolji je dokaz da taj sklop korelira s
izborom i rasporedom potkodova. kao to
razvoj stiha zavisi od toga koje se kom ponente
iz govornoga niza ukljuuju kao aktivne u
njegov ritmiki sklop, iako i razvoj proze
zavisi od toga koji se potkodovi ukljuuju u
njen sklop i k ako se u njemu razmetaju. Kad
bismo analizu produili i preli na manje
segmente teksta i m anje jezike jedinice, poka
zalo bi se da itanje proznih knjievnih tek
stova nije ni tako slobodno kao to se obino
misli: ono je znatnim delom unapred progra
m irano izborom i upotrebom verbalnih sred
stava. N a kraju treba rei jo i to da se u prozi
teite ne nalazi, k ao u stihu, na funkcioni-
sanju jezikih jedinica unutar prirodnojezi-
kog sistema, nego se prem eta na funkcioni-
sanje toga sistema u drutvu i kulturi. Proza i
inae pom era fokus ka sociokulturnoj proble
matici. O na ga, osim toga, i proiruje tako da
se mogu obuhvatiti vei iseci konkretnije
specifikovane stvarnosti. Z ato se ovde ne
podvrgava umetnikome oblikovanju sam go
vorni niz, nego zajedno s konkretnom socio
kulturnom funkcijom koju trenutno obavlja.
M noge su i raznovrsne su posledice koje iz
toga proistiu, pa je i analiza p . j . u proznim
tekstovim a p o pravilu zamrenija i obimnija.
Lit.: CSopHuKu no m eopuu nom nm ecK om H3btKa,
I - III, 1916 1919; K). T m hhhob, fJp o .ieva crnuxo-
meopHOio fVJbiKa, 1924; K). T m hhhob, P. # k o 6 c o h ,
ripoJieMM tnyseijHa nirreparypwi h 3MKa, Ho-
abdi Jleip, N 12, 1928; T ravaux du C e rd e linguisti
que de Prague, 1, 1929; W. Eopson, Seven Types
o f A m b ig u ity , 1930; R. Ingaren, D as literarische
K unstw erk , 1931; A u m u n n u e m eopuu H3bixa u c m iu x ,
1936; V. Mathesius, Zakladni funkce eskeho po-
radka slov, etina a obecny ja zy k o zp y t, 1947; J.
Mukarovsky, K a p to ly z eke p o e tik y , dil I, 1948;
Aristotel, O pesnikoj um etnosti, 1948 (prev.); P.
Guberina, Z v u k i p o k re t u je z ik u , 1952; S tyle in
Language, Cambridge Mass., 1958; M. Riffaterre,
Criteria for Style Analysis, W ord, 15, \959;
S. Chatman, E ssays on the L anguage o f L itera
ture, 1962; P oetics. P o etyka , Uo'imuKa, t. I II,
1961 1966; P. Guiraud, S tilistika , 1964 (prev.); R.
Jakobson, L ingvistika i p o etika , 1966 (prev.); K.
Pranji, J e z ik i knjievno djelo , 1968; D. ivkovi,
knjievnosti sa teorijom pism enosti, 1970; Z. Lei,
J e z ik i knjievno djelo , 1970; P o etik a ruskog fo rm a -
PESN IKI K R U G 554

lizma, 1 9 7 0 ( p r e v .) ; M . B ie r w i s c h , P o e t i k u n kog autom atizm a. Pesniki zanos negiraju i

L i n g u is tik , M athem atik und Dichtung , 1 9 7 1 ; R . valerijevski pobornici uloge svesti u stvaranju:
K a ti i , Jezikoslovni ogledi, 1 9 7 1 ; V . V i n o g r a o v ,
sve je dugo meditira nje i rad. M oderni tvorci
Stilistika i poetika , 1971 ( p r e v .) ; B . T o m a e v s k i ,
-* naune fantastike (Science fiction) priznaju
E l e m e n ti s til is tik e , u : B . T o m a s e v s k i , Teorija knji
evnosti, 1971 ( p r e v .) ; B . K a j z e r , Jeziko unietnicko u kreativnom aktu samo potrebu m atovite
delo, 19 7 3 ( p r e v .) ; Nova kritika, 1 9 7 3 ( p r e v .) ; N . kom binatorike i omiljaja, koji se u najveoj
P e tk o v i , Jezik u knjievnom deiu, 1 9 7 5 ; Z . k r e b , meri oslanja na realnu fantastinost savre-
Studij knjievnosti, 1 9 7 6 ; J . L o t m a n , Struktura menih naunih otkria. R.J.
umetnikog teksta, 1 9 7 6 ( p r e v .) ; Z . k r e b , J e z i n a
p o s t a v a i k n ji e v n o d je lo , Umjetnost rijei, b r . 4, PESNIKO PISMO - Poslanica
1 9 7 7 ; R . J a k o b s o n , Ogledi iz knjievnosti , 1 9 7 8 ; M .
E a x T H B , 3 cm em m a cAo&ec.Hoio meopuecmaa, 1 9 7 9 ;
B . V u le ti , Fonetika knjievnosti , 1 9 8 0 , N .P .
PESNIK K ao umetnik rei ima naelno
istu sudbinu k ao i drugi umetnici: ima sline
dispozicije i slian karakter, zatim slian dru
PESNIKI KRUG - Vie ili manje blisko tveni poloaj i dr. M nogi sm atraju da stvara
okupljeni pesnici na osnovu zajednikih po laka linost p . k ao um etnika nije identina s
gleda u pitanjim a forme, sadraja i zadatka njegovom graanskom linou (o tom e .
pesnitva, esto iskljuivo radi druenja i Luka, Prolegomena za m arksistiku estetiku,
uzajamnog podsticanja i kritike. U koliko se 1960, prev., str. 223). Linost p. kao osobu
kod neke grupe pesnika ispoljavaju i odreene koja proizvodi privid, kao opsenara i laljivca,
stilske tendencije, tada se govori i o -* pesni- prvi napada u evropskoj tradiciji Platon, ali se
koj koli. Pesniki krugovi sa karakteristinim i u poznija vremena, uvek kada treba uvrstiti
ciljevima esto su znaajni za pojavu novih dravne zajednice, linost p. uzima kao ne
pesnikih generacija i za stvaranje novih - pouzdana i doputa samo ona poezija koja
knjievnih pravaca. - leska pesnika kola, jaa javni m oral i drutvene interese. Iz toga se
-Getingenki lug, -* Grupa 47, Plejada, < moe razabrati snaga uticaja koji p. mogu
Parnasovci, -> akmeisti, -* Jezerska kola. imati na tok javnih stvari u drutvu i, otuda,
2.K . odgovornost /?., koja je utoliko vea to je
PESNIKI ZA N O S (lat. furor poeticus, sacer medijum njegove um etnosti blizak svakida
furor) Teorije o nadahnuu ili p. z. bile su njem govoru, U socijalistikom drutvu p.
znaajne ve u spisima stare Indije (u Bharate, treba da se angauje, ali ne kao inenjer
u pesnika Rija i dr; - stvaralaki proces). ljudskih dua, ve kao vesnik budue slobo
Helenski pesnici i mislioci su sm atrali nadah de, uzdiui najire mase do pesnikog naina
nue ili p. z. izrazom volje bogova* kao uticaj miljenja.
vanzemaljskih sila na pesnika. P. z. je u starih L it.: W . M u sch g , Dichter typen, 1 9 5 2 ; H .
Latina sm atran kao iracionalno mistiko uzle- S c h i r m b e c k , Der Dichter im 'Zeitalter der Wissen
tanje due u sfere nepoznatog, vid sakralnog schaft, 1 9 6 3 ; B . v . W i e s e , Dichtertum, 1 9 7 3 . M .D .
uzdizanja pesnika u regione apsolutne lepote.
Srednjov. poetike su stvaralakom zanosu pri- PESNITVO > Poezija
davale neto nedokuivo, dostupno samo
onim koji su sposobni da se kroz religiozno PETERAC 1. Redak trohejski troiktusni
ozarenje ( Sacer furor) uzdignu do sfera lepote stih, npr. u usmenoj poeziji: Ovi dom ov dar
i da ih zatim, per intervallam insaniae, iskau // Velji boji dar. Sa daktilskom -* klauzulom
u stihovima ili kroz propoved, ili na neki drugi ne javlja se sam ostalno, ve u prelomljenom
nain. Rom antiari su p. z. tumaili kao trohejskom -> trinaestercu (8 // 5) ili pomean
specifini trenutak nadahnua koji dugo ne s jam pskom varijantom (s akcentom na 4.
traje, nekom vrstom groznice, u kojoj pesnik slogu): Boe, pomzi, // Ode pom ori, //
doivljava najlepe vizije svoga duha i due. Bule ostavi, // S nam a sastavila (Vuk, S N P iz
To su momenti kada njegovo intim no ja neobj, rks., knj. I). P. ima tendenciju da se
progovara boanskim recima, kada pesnik prelije u simetrini -* deseterac ili u nesi
postaje profet, arobnjak (V. Igo). P. z. je po metrini -> osmerac (3 + 2 + 3). Slino je i u
njima ista spontanost, u kojoj razum ne igra pisanoj poeziji. 2. Redak dvoiktusni -*
nikakvu ulogu. Za realiste zanos je vrsta tenzi jamb, -> hiperkatalektian stih sa enskom
je duha koja se postie dugim meditacijama i klauzulom, npr. u usmenoj poeziji: Devojko
koncentrisanim opservacijama. N arealisti su moja, I N apoj mi konja. // Ne mogu bosa,
pojam pesnikog zanosa zamenili voljnim Pala je rosa. Prvi iktus esto se ostvaruje
poniranjem u predele podsvesti putem psihi- na prvom slogu (pomeren akcenat). P. je
555
poiustih svih jam pskih stihova sa stalnom
-* ceznrom. 3. Redak silabiko-tonski
ruski stih (nxm u c a o?khuk), poreklom iz usme
ne poezije, s jakim metodijskim iktusom na 3.
slogu, s odsustvom akcenta na etvrtom i
oslabljenim ostalim akcentima. Javlja se u
rasponu izmeu 4 i 8 slogova, ali pretee
petosloni sih (prosti oblik). Afirmisao ga je
pesnik Koljcov. Dva povezana p. u istom redu
daju sloeni tip stiha ije zvuanje priblino pesnikih ostvarenja Petrarkinih, njihovim
odgovara ovoj varijanti srp. simetrinog dese
terca: Mila majice, / beia crkvice, ukoliko
oslabimo akcenat prideva. T ako je npr. u
ruskom narodnom stihu, Tbi 830iigu, B 3oii^H
/ KpacHO coAHbiiuKO. Ili u Nj ekr asova:
AM M U paA~BJ\OBQU j TlO MOpHM 4.
Petosloni stih u -> silabikoj versifikaciji. U
francuskoj poeziji veoma redak i uglavnom
pomean sa ostalim stihovima. U poljskoj
poeziji se javlja sam ostalno i pom ean sa
drugim stihovima, esto sa dvoslonim.
Lit.: -> Versifikacija; silahika verifikacija; ~+
silabiko-tonska versifikacija. , R.
PETN A ESTERA C - 1. Srphrv. petnaesto-
sloni osmoiktusni - trohej sa glavnom
cezurom iza osmog ili sedmog sloga (8//7f
7//8). Prvi tip se javlja kao reda varijanta u
-> dugom stihu (bugartica), dok drugi tip u
tome stihu predstavlja najeu varijantu, U
pismenoj poeziji prvi tip je redak, npr. u pre-
vodu . M aietia:
Ti mi prati, / drue mili, // navjek staze /
ivota,
Tvoj gdi glasak / zazvoni mi, // cvjeta m aja
/ divota.
G'de teb nema, / vene rua, // bledi vedrog
/ ju tra zrak,
1 pokriva / u prsim a // slatko uvstvo /
noi m rak.
Ili u M. Svetica:
Jedan starac sa tapiem // poe svojoj
ja b u c i. ..
D a okua tru d a svoga // kako jeste sladak
plod.
2. Veoma redak jampski stih, sloen iz
nesimetrinog (jampskog) -+ osmerca i jam p-
skog -+ sedmerca u pisanoj poeziji. N em a
tradicije. U najnovije vreme javio se u prevodu
M. Stojanovia novogrkog jam pskog p, ili -
politikog stiha: Jo spava zvezda Zornjaa // i
mesec mlad je sanjiv, - sa svim akcentima na
parnim slogovima. 3. U poljskoj versifi
kaciji redak stih sa cezurom iza osmog stoga
ili u trolanom obliku ( 4 + 4 + 7). .R.
PETOSTIH Kvinta
PET R A R K IZ A M
PETPARAKA LITERATURA -> und
PETRARKIZAM Poetski stil proiziao iz
Petrarke koji je imao ogrom an uticaj u ljubav
noj poeziji Z apada sve do baroka. P. je
posle srednjovekovnog -> Minnesanga drugi
erotski sistem evropske kulture u razdoblju
- renesanse i -> humanizma, nastao na taj
nain to je iz prvobitnih i posve originalnih
proirivanjem i modifikovanjem, razraen
obavezan kanon formulacija i oblika, koji je
prvobitnu originalnost uguio u norm iranu
virtuoznost. Zahtevaju se form alna lepota,
opinjavajue milozvuje, duhovno poentira-
nje uz pomo m etafora i antiteza, ali takoer i
sa zahvatim a u kosmike relacije, a pri tome
stalan krug m otiva: hvaljenje ene, opisivanje
telesne lepote (oiju, lica), ljubavno jadanje,
enja za smru, neodlunost izmeu zemalj
ske strasti, patnje i nebeske ozarenosti, no
naglaavanje patnje. P. prihvataju naroito
pesnici neolatinske knjievnosti (Skaliger, Vale-
rijan i dr.), koji ga prenose i u jezike pojedinih
naroda. Glavni predstavnici: u Italiji Ario
sto, M ikelanelo, Taso, Gvarini, Bembo; u
paniji Lope de la Vega, Kevedo, G ongora;
u Francuskoj Ronsar, pesnici Lionske kole
i^ Plejada; u Engleskoj Spenser, Sidni i
ekspir; u Nemakoj Opic. K ao pokret
protiv p. i njegovih patetikih i formalnih
preteranosti poinje od 17. stolea da deluje
antipetrarkizam, koji se pre svega slui
parodijama. U dubrovakoj knjievnosti niz
pesnika svesno je variralo utvreni ljubavni
rom an petrarkistike poezije: ljubav na prvi
pogled, opisivanje lepote izabrane gospoe,
oboavanje izdaleka i jadikovanje zbog neusli-
ene ljubavi, razoaranje u ljubav i ene.
M eu tim pesnicima najpoznatiji su: . Men-
eti, D. Dri, N . Naljekovi, S. Bobaljevi
Mieti, H. M aibradi i dr.
L i t . : W . S d e r h j e l m , P a r ark a in der deutschen
Dichtung , H e l s i n g f o r s 1 8 8 6 ; J , V ia n e y , Le Petrar-
chisme en Prance au 16" siede, M o n t p e l l i e r 1 9 0 9 ; J.
M . B e r t a n , A , D e f i n i t i o n o f P e t r a r e h i s m o , PM LA
24, 1 9 0 9 ; T . F. C r a n e , Italian Social Customs o f the
\(ith century , 1 9 2 0 ; H . P y r i t z . Flemings deutsche
Liebeslyrik , 1 9 3 2 ; L . P a c i n i , Petrarca in der deu
tschen Dichtungslehre, 1 9 3 6 ; A . M e o z z t , fl Petrar-
chismo, 1 9 3 4 ; E . H . W i lk in s , A n I n t r o d u c t o r y
P e t r a r c h B i b l i o g r a p h y , Philological Quarterly 2 7 ,
1 9 4 8 ; is ti , A G e n e r a l S u r v e y o f R e n a i s s a n c e
P e t r a r c h i s m , Comparative Literature 2, 1 9 5 0 ; C .
C a l c a t e r r a , I I P e t r a r e e e il P e t r a r c h i s m o , Quest ioni
e correnti di storia letteraria, 1 9 4 9 ; E . K a n u t h , Der
Petrarkismus in der Lyrik des deutschen Frhbarock,
d is s ., 1 9 5 3 ; F . N e u b e r t , D i e P r o b l e m e d e s P e t r a r
k i s m u s in E u r o p a , Festschrift f r Vasmer , 1 9 5 6 . i
PETR U K A
Franzsische Literaturprobleme , 1 9 6 2 ; L . B a l d a c c i , 11
Petrarchismo italiano nel Cinquecento, 1 9 5 7 ; J . G .
F u c i l l a , Estudios sobre el petrarquismo en Espana,
19 6 0 ; R . Newald, Vom Spthumanismus zur
Empfindsamkeit 1 5 7 0 1 7 5 0 , 1 9 6 3 4 ; B . T . S o z z i,
Petrarca, 1 9 6 3 ; D . P a v lo v i , Dubrovaka lirika
(a n to lo g ija ), i9 6 0 ; M . T o m a s o v i . H r v a ts k a re n e
s a n s n a k n j i e v n o s t u e v r o p s k o m k o n t e k s t u , Hrvat
ska knjievnost u evropskom kontekstu, Z g b . 1 9 7 8 ;
M . P r a z , The flam ing heart , 1 9 5 8 ; G . S p a g n o l e t t i , II
Petrarchismo, M i l a n o 1 9 5 9 ; H . P y r itz , P e t r a r c a
u n d d ie d e u t s c h e L i e b e s ly r i k d e s 1 7 . J h . , Schriften
zur deutschen Literaturgeschichte 1 9 6 2 ; J . U . F e c h -
n e r , Der Anti-Petrarkismus, 1 9 6 6 ; G . W a t s o n , The
English Petrarchans , 1 9 6 7 ; F . a l e , Pet rar ka i
petrarkizam. 1 9 7 1 ; G . H o f f m e i s t e r , Petrarkistische
Lyrik, 1 9 7 3 ; is ti, B a r o c k e r P e t r a r k i s m u s , Euro
pische Tradition und deutsches Literalurbarock,
1 9 7 3 ; L . K e l l e r , bersetzung und Nachahmung im
europischen Petrarkismus, 1 9 7 4 ; L . F r s t e r , Das
eiskalte Feuer, 1 9 7 6 . Z .K .
PETRUKA Naziv lutkarskog narodnog
pozorita u Rusiji izmeu 17. i 20. v. Dela
koja su za p. pisali anonimni autori isticala su
se improvizacijom i aktuelnou, esto politi
ke naravi; u njima su se najee pojavljivala
ustaljena lica apkunasti Petruka, njegova
supruga, Ciganin, Nemao, Tatarin, doktor,
policajac, puiica. Tradicija p. sauvana je i u
dananjem rus. profesionalnom lutkarskom
pozoritu. MX
PEVA Stvaralac i prenosilac narodnih
pesama, prvenstveno epskih. Poznat u dalekoj
prolosti -* aed, -+ rapsod, -+ skald odrao
se do naih dana kod Junih Slovena, Rusa,
Ukrajinaca i azijskih naroda sovjetskog Isto
ka. U eo p. u razvoju narodne knjievnosti
poeo se ispitivati jo u 19. v. Nije sluajno to
su najpouzdaniju osnovu za reavanje ovog
pitanja izgradila tada tri sakupljaa ivog
usmenog pesnitva V. Karadzic, V. Ralov
i A. Giljferding. K aradi je prvi saoptio
injenicu da usmena pesma nije delo celog
naroda, ve delo odreenog um etnika reci:
jedan pone i sastavi to, kako on zna, pa
poslije idui od usta do usta raste i kiti se, a
kasto se i umanjuje i kvari. Stvaraoci su
najee sredoveni ljudi ili starci. Oni m oraju
prethodno raspolagati znanjem velikog broja
stihova. Pored ostalih prim era, K aradi je
pomenuo svoga strica, koga je 1803. sluao
kako uz poljski rad, apuui, sastavlja pesmu
o nedavno poginulom Smail-begu Begzadiu.
Svestan znaaja njihovih linosti, sakuplja je
izdvojio tridesetom pevaa i kazao ta je ko
od njih poimence ispevao. Pribirajui pesme
srednjoazijskih Kirgiza, V. Radlov je prvi
556
pokuao da objasni zakon improvizacije, pre
sudan za ivot usmene epike. Po rus. nauni
ku, p. ne moe otpevati jedno isto dvaput, a
da ne prom eni oblik izlaganja. On dri u
glavi niz gotovih delia i slika; njihovim
sjedinjavanjem dobij a celinu. Zasluga Radlov-
ljeva bila je i u tom e to je istakao uticaj epske
sredine na p. i nain epskog stvaranja pesama.
Sakupljajui severnoruske -* biljine, A. Gilj
ferding je takoe imao mogunosti da iz
blizine p rom atra sutinu improvizacije. Doao
je do zakljuka da pesmu sainjavaju tipska
i prelazna mesta. Prva su veinom opisne
sadrine ili su rei koje govore junaci; u
drugim a se pria tok radnje. Tipska mesta
skazitelj zna napam et i peva potpuno isto,
ma koliko puta ponavljao biljinu; prelazna
mesta svakako se ne ue napam et, ve se u
pam enju dri sam o opta okosnica, tako da,
svaki put kada skazitelj peva biljinu, on je
upravo tada sastavlja, bilo dodajui, bilo
skraujui, bilo menjajui red stihova i same
izraze. P. se razlikuju po tipskim mestima, jer
svaki bira iz opste riznice odreen broj, koji
posle upotrebljava, esto ih ponavljajui, od
jedne do druge svoje pesme. U kratko, svaka
biljina sadri u sebi i naslee predaka i lian
udeo pevaev. Giljferding je obratio panju
na zanim anja i ivotne okolnosti svojih skazi-
telja. U potpunom uverenju da svaki od njih
predstavlja posebnu stvaralaku linost, zapi
sane pesme sredio je i objavio po pevaima.
Nastavljajui rad iz prethodnog stolea, nau
nici 20. v. uloili su nove napore da objasne
tajnu narodnog p. G raa kojom su se sluili
bila je uglavnom epika Junih Slovena, Rusa,
U krajinaca i azijskih naroda sovjetskog Isto
ka. Odredili su blie pojam improvizacije, a
pokuali su da proniknu i u sloen odnos p,
prem a nasleu. N ajm anje su mogli odgovoriti
pre svega, zato to su raspolagali nedovolj
nim biografskim vestima na pitanje koliko i
kako unosi p. u pesmu pojedinosti line
sudbine. Sada se sm atra pravilom da je
narodna epska pesma uvek improvizacija, i to
vezana, prema izrazu M. Brauna. P. nikada
ne pam ti celinu doslovce. Vladajui jedino
shemom kompozicije (termin G. Gezemana)
esto ve izgraenom u prolosti i odatle
primljenom p. ju je slobodno ispunjavao
optim mestima (ablonima, epskim formu
lama): d obar broj optih mesta odabrao je iz
naslea, po linom ukusu, dok je drugi broj
stvorio sam. Jednak postupak primenic on i
kad peva o novom dogaaju, zahvaljujui
riznici dotle uoblienih shema za sliku meg
dana, enidbe, otmice, boja, pogibije itd. U
557
zavisnosti od raspoloenja slualaca p. moe
istu pesmu skratiti ili produiti. Za ogromnu
veinu p. vai zakljuak do koga je, na
primeru rus. biljina, dodao B. Putilov: Stva
ralatvo skaziteljevo bilo je zatvoreno strogim
granicam a kako u sadraju, tako i u obliku i u
tehnici. Skazitelj je m ogao da ponovo sazdaje
stvaralaki ono emu se nauio; on se pridra Tales, 1 9 6 0 ; M . P a n i
vao vise ili manje stvaralaki tradicije,
koju je postepeno usvajao tokom dugog vre
mena; u okvirim a ove tradicije mogao je
mnogo da uini. N iko nije uio skazitelja da
sastavlja, njega su uili da peva biljinu. O n je
m alo-pom alo i neprim etno doznavao i pam tio
raznovrsnost epskih tem a i siea, proim ao se
epskom atmosferom, sticao znanja iz epske
istorije, uio biografije i osobne crte junaka,
njihove meusobne odnose; on je usvajao
sloen i bogat arsenal epskih pesnikih sred
stava i postupaka. Sve je to bilo prilaz i
neophodna osnova za glavno za savlaiva
nje umetnosti sastavljanja stihova i od stihova
cele biljine. Toj umetnosti skazitetj je m orao
da se ui sam, uionice ovde nisu postojale.
Pri tom nije bila re o umetnosti pesnika, ve
o umetnosti skazitelja. O n se uio da sastavlja
biljine, a ne da izraava pesniki svoje vienje
stvarnosti. Z ato su, svaki put kada se on -
svesno ili nesvesno sukobljavao s potrebom
da, m akar za trenutak, izae izvan granica
predodreene mu uloge pevaa, iskrsavale
pred njim velike tekoe. Peva je bio pravi,
m ada i osobene vrste pesnik, ostajui peva.
Njegovo sazdavanje novog u oblasti epskog
stvaralatva potpuno se uklapalo u okvire
tradicije. Uz to je i sam proces novolvoratva
u ovoj oblasti iao lagano, dogaao se skoro
neprim etno za same pevae i davao osetne i
postojane rezultate posle nekoliko pokolenja.
Pridravajui se tradicije, p. je i u njenim
strogim okvirima nalazio mogunosti da po
pravilu, nesvesno izrazi svoju linost, umet-
niku i ljudsku. Iz epske riznice koju su
ostvarili prethodnici birao je ne samo opta
mesta nego i odreen krug tema i junaka.
Nasleenu pesmu razvijao je izostavljajui
jedne i dodajui druge delove. K ada bi osetio
potrebu, uzimao je grau i stilska sredstva iz
lirike i pripovedaka. Junake svojih pesam a
zapaanje S, M atica - provodio je putevima
kojima je sam prolazio. K atkad ih je slikao
donekle i prema satnom sebi. Ako je u ivotu
pokazivao sklonost ka hum oru, tom osobi
nom oplemenjivao je grau koju je prim io iz
prolosti. O sopstvenim nedaam a progovarao
bi zaklanjajui se iza postupaka i rei starih
srpskih junaka. U kratko, tajna nekih vrlo
PIJETIZA M
emocionalnih odlom aka u pesmam a nije samo
u izuzetnom d aru pevaevom nego i u odjeku
slinih uzbuenja iz njegovog unutarnjeg ivo
ta. (V. i. -+ homersko pitanje, -* narodna
pesma, -+ epska narodna pesma).
L it.: A . S m a u s , S tu d ij e o k r a j i n s k o j e p ic i . Rad
J A Z U , 1 9 5 3 , k n j . 2 9 7 ; A . B . L o r d , The Singer oj
S u r e p , Filip Vinji, 1 9 6 7 ; S.
M a t i . Novi ogledi o naem narodnom epu , 1 9 7 2 ; N .
K i l i b a r a , Poezija i istorija u narodnoj knjievnosti ,
1 9 7 2 ; R . M e d e n i c a , Naa narodna epika i njeni
tvorci, 1 9 7 5 ; V . N e d i , Vukovi pevaci, 1 9 8 1 ; M .
M a l i c k i , Epika ustanka , 1 9 8 2 . V .N .
PEVAJNJE Deo epa. Tem atska celina koja
se uklapa u kompozicioni, sadrinski i stilski
okvir epa. Obeleava se brojem i odrednicom
{pevanje, Ubar, knjiga, pla)', ispod broja i
odrednice moe stajati kratak sadraj u prozi.
Rede nosi poseban naslov (npr. Sagrijeenje,
Spoznanje i Skruenje u Suzama sina
razmetnoga D. Gunulia). V. i -* ep,
-* kanto.
Lit.: - Ep. Z.B.
P IJE T IZ A M (od lat. pieias pobonost) -
Verski pokret u nem. protestantizm u, nastao
sredinom 17. v. k ao reakcija na ortodoksiju
luteranske crkve. Pristalice ovog pokreta nazi
vane su posmeljivo pijetistima (pobonja-
cima). Oni su teili pobonom ivotu, prakti
noj primeni milosra i obnovi crkve u duhu
takvih nazora. Po njima, do vere se moe stii
oseanjem i nainom ivota bliskim asket
skom; smeran ivot i dobra dela stoje iznad
dogmi i obreda. U nastojanju da pomognu
blinjem stvarali su filantropske ustanove (si-
rotita i si.), u Haleu, Vitenbergu i H ernhutu.
P, je bio blizak prosveenosti po verskoj
toleranciji i osuivanju dogm atizm a, ali mu je
bio oprean po odbacivanju racionalizma.
Preteom p. sm atra se teozof Gihtel (1638
1710) zatim ^ teolog J. Arnd, a stvarni
osniva p. je F. pener (1645 1705), koji je u
svom glavnom delu Pia desideria, 1675 (Po
bone elje), napadajui crkvu, zahtevao po
boan ivot u zajednici i za tu novu slubu
osnivao pijelistike kruoke ( collegia pielatis).
Praktine rezultate u primeni hrianskog
m orala postigao je A. H. Franke (16601727)
osnivanjem sirotita u Haleu. itavu pijetisti-
ku koloniju osnovao je kasnije u H ernhutu u
Luici L. Cincendorf (170060), poznat i po
duhovnim pesm am a srodnim mistinoj lirici
baroka. O d pijetista potie uopte veliki broj
duhovnih pesama. Najbolji predstavnici te
lirske vrste meu njima su G. Terstegen, koji u
svojoj mistinoj poeziji slavi veru kao doivljaj
P IK A R SK I RO M A N
srca, i njemu srodni pesnik i pisac G. Arnold,
poznat po svom spisu Nepristrasna istorija
crkve i jeresi ( Die unparteiische Kirchen- und
Ketzerhistorie), 1699, u kojem odbacuje crkve
ne dogme i svaku prinudu kad je u pitanju
oseanje i vera, i prave vernike vidi u jereti-
cima. Isticanjem oseanja i linog doivljaja i
upuivanjem na unutranji ivot, p. je znatno
uticao na duhovni ivot u Nemakoj, pa time
i na knjievnost. O n je u stvari priprem io tlo
za dve knjievne struje u 18. v., oseajnost
(- sentimentalizam) i - Sturm und Drang.
Uticaj p. pretrpeli su mladi Viland, K loptok i
H erder, kao i sam Gete, o emu svedoi
odeljak Bekenntnisse einer schnen Seele
(Ispovesti jedne iepe due) u Vilheimu Maj-
sieru. Pijetistika oseajnost odlikuje kako
religioznog Lavatera, tako i idiline pesnike
Getingenkog kruga. Usresreeni na sarao-
posm atranjc i samoispitivanje, pijetisti su osni
vai nem. autobiografije (pener, Franke),
roda koji e biti prihvaen kasnije, zahvalju
jui naroito ivotopisu Jung-tilinga; njegovu
je M ladost (Jugend) izdao G ete 1777. Pijeti-
stiki kult ispovesti uticao je na procvat
epistolarnog romana (-+ roman u pismina), u
kom se istiu Gelert, T. Hermes, S, la Ro i
pre svega G ete sa Jadima mladog Verlern
(1774). Knjievno-istorijski znaaj p. lei u
tom e to je kod pesnika rasplam sao oseanje i
gajio kult duevnosti, a teite doivljavanja
preneo na zbivanja u dui.
L i t.: A. R it s c h l. Geschichte des Pietismus
1 8 8 0 - 8 6 ; W. M a r h o l z . Der deutsche P. 1 9 2 1 ; H ,
K i n d e r m a n n , Durchbruch der Seele, 1 9 2 8 ; M .
S c h m i d t , W . J o n n a s c h , Das Zeitalter des Pietismus,
1 9 6 5 ; F . E . S t f f le n , The rise o f evangelical pietism,
1 9 6 5 ; A. L a n g e n , Der Wortschatz des deutschen
Pietismus, 1 9682. G . K a is e r , Pietismus und Patriotismus
im literarischen Deutschland, 1 9 7 3 ; H . L e u b e , Ortho
doxie und Pietismus , 1 9 7 5 ; H . B o r n k a m m , Der
Pietismus in Gestalten und Wirkungen , 1 9 7 5 . M . .
PIKARSKI ROMAN (5p. novela picaresca;
picaro mangup, lupe, probisvet) N aziv
za brojne satirine p. rom ane napisane u 16. i
17. v., koji predstavljaju reakciju na pastoral
ne i -* avanturistike romane. P. r. je autenti
an p. knjievni rod koji vodi poreklo od
Seiest ine F. Rohasa. K ao prvi p. r. sm atra se
ivot Lasarilja de Tormesa ( Vida de Lazarillo
de Termes) objavljen 1554, a kao najkarakte-
ristiniji ivot Gusmana de Alfaraea ( Vida de
Guzman de Alfa rache) 15991604. od M.
Alemana. Poev od Lasarilja p. r. su, sa
malobrojnim izuzecima, pisani kao autobio
grafske ispovesti skitnica i probisvet a. P ro ta
gonista pikaro predstavlja antijunaka, iji
558
lutalaki ivot protie u bespotednoj borbi za
odranje u kojoj su sva sredstva dozvoljena.
Sadrinu rom ana predstavlja niz razliitih
pustolovina koje jedino povezuje prisustvo
glavne linosti; zato su oni najee napisani
fragm entarno, bez vrste konstrukcije i odre
enog plana. N jihova knjievna vrednost je,
pre svega, u realistikom opisivanju raznih
likova iz n aroda i autentinom doaravanju
atmosfere koja je viadaia u pojedinim kate
gorijam a tadanjeg p. drutva. Pikaro i njego
va vizija ivota predstavljaju potpunu suprot*
nost vitekoj i konkistadorskoj koncepciji
sveta. O n izraava duboko pesimistini k arak
ter baroknog oveka (--> barok); u ovom
svetu, u kome vlada duboka nesagiasnost
izmeu ideja i stvarnosti, na grubosti toga
sveta treba odgovoriti jo veom grubou,
bezobzirnou i surovou. Ipak p, r. su pisali
i neki znaajni pisci panskog Zlatnog doba:
Gevara, Kevedo. P. r. je izvrio velik uticaj na
sve evropske romanopisce i svuda dao podlo
gu poetnim oblicima m odernog rom ana: u
Engleskoj su se za njim povodili jo u doba
renesanse ekspirovi savremenici T. Na i R.
G rin, zatim u 18. v. Defo, Filding i Smolet, a
kasnije Dikens u Pikvikovcim a; u Nemakoj
17. v. Grimelshauzen u svom Simplicisimusu;
u Francuskoj u 1 8 . v. Lesa ( il Bias, Hromi
Daba) i dr. K od nas je zakasneli sledbenik p.
r. J. Ignjatovi sa Milanom Narandiem
(1860 63). U novije vreme tradicionalni lik
skitnice, spadala, probisveta ili varalice posta
je esto nosilac radnje u delima hum oristikog
ili grotesknog karaktera (J. Haek, Doivljaji
dobrog vojnika vejka; J. Iljf E. Petrov,
Dvanaest stolica; T. M an, ispovesti varalice
Feliksa Kruta; D. Stejnbek, Torti/a flet; G.
G ras, Deeiji dobo).
L i t , : F , W . C h a n l e f , Romances oj Roguery ,
1 8 9 9 ; F , e H a a n , An Outline o f the History oj the
Novela picaresca in Spain, 1 9 0 3 ; M . S u a r e z , La
novela picaresca y el picaro en la literature, espanoia,
1928; P . v a n T i g e m , Pregled istorije evropske
knjievnosti , (prev.) 9 3 2 ; R . A lte r , Rogu's Progress ,
1 9 6 3 ; A . A . Parker, Literature and the Delinquent,
1 9 6 7 ; J . C tc ep JiH h , Mcmopuja none cp n cK e Ktbmcee-
nocmu , 1 9 5 3 ; R . A le w y n , D e r R o m a n d e s B a r o c k ,
Erzahljormen des deutschen Barock, 1 9 6 3 ; L >Kmb-
kobhH, Eeponcxu oxeupu cpncKe KtbuxeeHOcmit,
1 9 7 0 ; R . D i e d e r i c h s . Strukturen des Scheltnischen im
mode m en deutschen Roman, 1 9 7 1 ; A . d e l M o n t e ,
Internario de la novela picaresca, 1 9 7 1 ; F . L a z a r o
C o r r e t e r , L a z a r i l l o d e T o r m e s e n la p i c a r e s c a , 1 9 7 2 ;
U . W ic k s , The Nature o f the Picaresque Narrative,
1 9 7 4 ; W . R i g g a n , The Reformed Piccaro, 1 9 7 5 ;
R . B j o m s o n , The Picaresque Novel in France,
England and Germany , 1 9 7 7 . D .P .- L j.S .
m PISAC
PIK TU RA LN O (lat pictura slika)
Pjesniko prikazivanje koje se obilato slui
slikama kao dijelovima kompozicije; tako
se razlikuje od stilske - slikovitosti. Z..
PINAKE (gr. juvoc,, pi. nivaicst; ploa,
tabla) U antikoj Grkoj oznaka za ploe knjievnik), koji se bavi pisanjem kao zanima
od razliitog materijala na kojima se pisalo ili
slikalo, zatim i za samu sliku (otuda: pinako
teka, gr. 7uvaKO$f)KT| zbirka slika). Tako su
nazivane i geografske karte, kao i razni popisi
i spomen-pioe. P. je bio naslov kataloga spisa
u aleksandrijskoj Biblioteci koji je izradio
pesnik K alim ah (3. v. pre n.e., -* aleksandrij-
ska kola), visoki inovnik te biblioteke. Pun
naslov je glasio Pinakes ( Spisak.) autora,
koji su se istakli u svim kulturnim delatnostima,
i njihovih dela. Ovaj katalog s kom entarom
iznosio je 120 tom ova i predstavljao je najrani
ji oblik nauno i s kritikim aparatom prire
ene istorije knjievnosti, dajui biografiju
pisca, naslov, kratku sadrinu i kritiku dela
epskih, elegijskih, jam pskih i melikih pesnika,
dram skih i proznih pisaca (istoriara, filosofa,
govornika i naunika raznih struka). Slini
spiskovi kasnije su nosili isto ime.
Lit.: F. Schmidt, Die Pinakes von Kallimachos,
1922. K.M.G.
PINDARSKA ODA Termin p. o. javlja se u
dva znaenja: 1. kao naziv za oblik ode iji
prototip predstavljaju - epinikije antikog,
gr. pesnika P indara (5. v. st. e.); 2. u eng.
klasicistikoj knjievnosti kao naziv za eks
trem no slobodnu varijantu takve p, o. (prema
tvorcu oblika jo i Kaulijevska oda
Cowleyan ode).
Lit.: O da. M .F.
PIR1H (gr. rcuppixoc crven kao vatra)
1. U antikoj metrici stopa sastavljena iz dva
kraka sloga (U U). U poznoj antikoj poeziji
zamenjivao ju je dugi nenagiaeni slog. Ime je
dobio prema spartanskoj ratnikoj igri (gr.
nuppixrO koju su izvodili momci pevajui i
odmereno koraajui pod orujem od crven svoju osnovnu poruku misao o ljudskoj
kaste medi. V. Je.
2. U --> silabiko-tonskoj versifikaciji p.
je dvosloni interval bez akcenta (prazna
stopa). Z ato u jam pske i trohejske stihove
(voslone, dvodelne, binarne metre) unosi rit
miku raznovrsnost, npr. u troheju L. Kostia:
Srce moje, srce kivno, / Ubio te ivi grom.
U drugom stihu nalazimo pirih, tj. izostali
akcenat na 3 slogu (neostvaren -* iktus). U ve
zi sa p. voeni su sporovi o tome da li se
ostvaruje ili ne ostvaruje metriki iktus i u
praznim stopam a (- skandiranje).
Lit.: K.. TapaHOBCKM, Pvacu geogeAuu pum.\ioeu,
1 9 5 3 ; E . B . To\iauieBCKH, Teopuja KH>uxeeHocmu,
1 9 7 2 (p r e v .) .R .
PISA C Najire uzeto, p. je svaki onaj ko
pie; to je ovek od pera (spisatelj, autor,
njem proizvodei knjige, lanke i druge mate
rijale radi publikovanja; to je lice koje se slui
pisanom reju da bi saoptilo svoju misao,
oseanje, priu, smatrajui da bi to moglo da
bude od opteg interesa. P. kao stvaralac
m agistralnih dela koja pripadaju tzv. velikoj
knjievnosti naziva se i -+ pesntkom. P. je,
prema tome, prevashodno onaj ko vlada
reima, jezikom i duhom jezika u osobenoj
knjievnoj formi, kome je svojstveno da upot
rebljava jezik na im aginativan i diskursivan
nain kreirajui knjievni, pesniki i analiti-
ko-reileksivni izraz kojim postie odreene
efekte i ciljeve. T o znai da p. nije samo tvorac
duhovne stvarnosti realizovane u strukturi
knjievnog dela, odnosno stvaralac imagina-
tivne knjievnosti (pesnike, dram ske, narativ
ne i kritike proze) nego i autor filozofskih,
naunih, politikih, publicistiko-urnalisti-
kih spisa, filmskih scenarija, prigodnih muzi
kih kom ada i dr. N ekada se verovalo da je p.
u vlasti sila ili duhova, genija, koji ga voe i
nadahnjuju u stvaranju; smatran je potom
istraivaem istine, saveu drutva, narodnim
tribunom i profetom ije su zvanje i misija
uzidani gotovo u boanske sfere; no dananji
p. je usamljeniji, skeptiniji, koji dovodi goto
vo sve u pitanje, pa i samu celishodnost svoga
posla i poziva. U prolosti se on u svom radu
uglavnom objektivno usmeravao, nastojei da
prikae i tumai svet kakav jeste ili bi trebalo
da bude, dok je danas njegova usmerenost
preteno subjektivna, kroz koju izraava sebe,
svoju ispovest i svoju sliku sveta. Po svojoj
funkciji p. pre svega pripada sebi i svojoj
umetnosti, ali i oveku i drutvu, izraavajui,
u knjievnom, pesniki adekvatnom jeziku,
slobodi i dostojanstvu i o dostojanstvu knji
evnosti. Posedujui ono stvaralako u o
veku (N. H artm an), p. ostaje veran svome
najdubljem biu, bez obaveza da slui iemu
to se razilazi sa njegovom vizijom i sa
hum anom i neutilitarnom sutinom umetnosti
(m ada su mu te obaveze ne retko bile nam eta
ne), radi koliko moe kontinuirano i predano,
gotovo nagonski se preputajui procesu stal
nog umetnikog samousavravanja, uvek ne
spokojan i nezadovoljan stanjem stvari, uvek
u dosluhu sa svim metlama ljudskog iskustva,
PISANA K N JIEV N O ST
otkrivajui, tumaei oseajnost i sudbinu
oveka i sveta, ispitujui prostore srca i due
i mehanizme svesti, neprestano proirujui
opseg vlastitih i itaoevih saznanja i
spoznaja, unapreujui pri tom knjievnu
vrstu i struku za koju se opredelio. Srazmerno
snazi svoje stvaralake individualnosti, kao
jednom od bitnih predusiova za autentino
stvaranje, p. je sav u onome to je napisao, a
pie zato da bi bio itan. On je utelovljena
senzibilnost i um: svojim vlastitim, individu-
alizovanim jezikom kazuje vlastite i opte elje
i tenje, patnje i nade. Raspolaui fantazijom
i poznavanjem ljudske due i prirode oveka,
p. stvara intuitivno ili posredstvom iskustva ili
dedukcije iskustava i injenica: uoava, zamilja,
povezuje, gradi, odnosno oblikuje u jeziku,
dakle: pie. On moe bi ti (1) genije koji stvara
knjievna remek-dela, koji otkriva nove prav
ce i puteve u razvitku knjievne um etnosti i
knjievnog miljenja; moe biti (2) stvaralac
koji u skladu sa svojim talentom i sposobno
stima daje vie ili manje znaajna dela; no /?. je
(3) i onaj ija dela ine proek knjievne
produkcije, ko (4) zanatski spretno imitira
velike umetnike reci ili (5) pie iskljuivo za
razonodu i zabavu italake publike. Knjievni
stvaraoci, p. ne sam o kao izuzetne nego kao
pozitivne linosti odravaju kontinuitet du
hovne egzistencije oveanstva (I. Sekuli),
u emu je, izmeu ostalog, jedna od njihovih
najuzvienijih dunosti.
Lii.: A. G . M ato. Linosti,problem i,pejzai, 1938;
. P. S artr, O kn jievn o sti i p iscim a , 1962 (prev.); M .
D esoar, Estetika, 1963 (prev.); G. P ikon, Pisac i njegova
senka, 1965 (prev:); I. Sekuli, Analitiki trenuci, 1966; E.
K ris, Psihoanalitika istraivanja u um etnosti, 1970.
K . S ch r ter, Der D ich tert der Schriftsteller, 1973; H .
W ysiing. Z u r S itu a tio n des Schriftstellers in der
G egenwart, 1974: H , L. A rn o ld , Schriftsteller in der
G esellschaft, 1975; H . J. S chrim pf, D er Schriftsteller
als ffentliche Person, 1977. M .I.B
PISANA K N JI E V N O ST -> Knjievnost
PIS M O L Termin kojim se obeleava svaki
sistem za m eusobno sporazumevanje ljudi
pomou vidljivih oznaka. K arakter tih oznaka
i materijal na kome su izvedene mogu biti vrlo
raznovrsni. Za p. je karakteristino da oznake
upotrebljene od strane jedne osobe m oraju biti
razumljive i drugim lanovim a iste socijalne
grupe. Ovom stadiju prethodila je naravno
veoma duga i raznovrsna upotreba razliitih
-* znakova koji ne ulaze u ui domen pisanja,
ali koji isto tako spadaju u opteljudsku
sposobnost i potrebu za oznaavanjem i sim
bolikim izraavanjem. U potreba znakova
560
kao pretee p. ukljuivala je razne beiege:
granice, zareze u kori rveta, ljunak, zrnev
lje, obavetavanje kricima, bukom i drugim
akustikim ili vizuelnim signalima. Poruke,
dogovori, ekonomske transakcije (rauni, pla
anje i dr.) i mere, zatim oznake dostojanstva i
poloaja, pripadnosti i identiteta i najzad,
vraanje, madija i uopte religiozno-ritualna
praksa im ala je pre uvoenja p, u pravom
smislu rei veom a istanane i bogate sisteme
vidljivih oznaka simbolikog karaktera, pri
sutne i danas kod mnogih primitivnih ljudskih
zajednica. T ako je ovek u poetku, i to
veoma dugo, u stvari saoptavao i izraavao
odreenu sadrinu, poruku bez rei, koja nije
bila neposredno povezana s jezikom niti for-
mulisana jezikim izrazom. T u karakteristiku
ima i p. u svojim poetnim stadijima, jer u to
vreme ono nije predstavljalo govor i jezik.
Neki strunjaci tu fazu razvoja p. nazivaju
semasiografskom (jer izraava znaenje, gr.
orifxa, samo povrno i posredno povezano s
govorom ), a drugu, kasniju, fonografskom (jer
izraava glasovni govor, gr. (pcovri). T ako je
potpuno razvijeno p. postalo nain da se
pom ou vidljivih oznaka izraze jeziki ele
menti (jedna ili vie rei, slogovi i glasovi, tj.
jonemi). Potpuna identinost, meutim, pa ak
ni paralelnost izgovorenog i napisanog nije
nikada, pa ak ni danas postignuta. K ada
je p. poelo da izraava jezik, ono je postalo
njegova vidljiva i trajna predstava, koja je
om oguavala da se saoptena poruka sauva
ili dalje prenese. Istorija p. je veoma kompli-
kovana i nepotpuna. Iako postoji veoma dugo
(nekih 6000 g.), p. se, s obzirom na nastanak
jezika, pojavilo u ljudskoj istoriji vrlo kasno,
zato to nije izazvano elem entarnom ljudskom
potrebom , nego zahtevima civilizacije i organi-
zovanim drutvenim, ak urbanim ivotom. P,
se pojavljivalo vie puta u istoriji, i to uvek u
stabilnim grupam a ljudi, koji su ve imali
relativno razvijenu proizvodnju, ivu trgovinu
i organizovanu dravu. P. se usavravalo sa
napredovanjem razvijenih civilizacija i sraz
merno intelektualnom progresu koji su one
ispoljavale (M. Koen). Bez obzira na razliito
mesto i vreme nastanka, p. u poetku ima
piktografski (slikovni) karakter, tj. izraava
poruku pom ou slika ljudi, ivotinja, raznih
predmeta ili ak fantastinih bia, predstavlje
nih pojedinano ili u nizu ('strip ). Takvom /;.
je jo od paleolita prethodila duga istorija
slikanja na kamenu (petrogrami, peinsko sli
karstvo) i urezivanje u kam en (petroglifi). U
osnovi svakog p. stoji slika (I. Gelb), i ona se
sree podjednako na Aljasci i Tasmaniji, kod
561
prvih Indoevropijana, Kineza, severnoamer,
Indijanaca, afr. i austral. uroenika. Bilo bi
prirodno oekivati da svaka ljudska zajednica
razvije p. do odreenog stepena; meutim,
zbog izrazito konzervativnog m entaliteta pri
mitivnih naroda, piktografsko p. je napravilo
krupne korake tek u nekoliko m ahova, a
najvii stepen, alfabetski, po svoj prilici postig
lo samo jednom u istoriji. Pored obavetava-
nja, te slikovne predstave imale su znaajnu
nam enu i da zadre u seanju neki doivljaj, tj.
d a konzerviraju iskustvo, ili da poslue kao
simbol za identifikaciju. K ada je piktograf
sko p. postalo u toj meri stilizovano da vie
nije oznaavalo konkretan predm et nego po
jam koji se m ogao izraziti pom ou rei, ono je
prelo u vii stadij - ideografsko ili logograf-
sko p. M noga p., meutim, nisu potpuno
napustila preanju fazu, pa se kod njih moe
govoriti o pikto-ideografskom p. Pravo pikto
grafsko p. sree se kod amer. Indijanaca,
Sibiraca, Afrikanaca, u Okeaniji, odvajkada
sve do danas. Pikto-ieografsko p. upotreb
ljavano je u Centralnoj Americi od 4 16. v. u
civilizacijama M aja i Acteka. To p, nije
prevalilo onu veliku stepenicu u razvoju p.
fonetizaciju, i ostalo je na stadiju nekih
severnoamer. i afr, primitivnih sistema. Ideo
grafsko p, je u upotrebi u Kini od 3. milenija
pre n. e. do danas, i to je p. ija je istorija
najbolje poznata. U starom Egiptu se od 4.
mil. pre n. e, do 5. v. n, e. pie ideografskim p.
koje pokazuje izrazite fonografske karakteri
stike (hijeroglifi). Viu fazu razvoja pokazuju
silapska (slogovna) />,, gde jedan znak ozna
ava glasovnu kombinaciju konsonant + vokal.
Takva se p. javlja u Mesopotamiji i susenim
oblastim a od 4. milenijuma do I. v. pre n.e.;
upotrebljavaju ih stari Sumerci i Akaani
(klinasto p.) Istono od te oblasti, sve do
Pacifika, i zapadno do egejskog sveta u stvari
su prvi put u istoriji nastali potpuni sistemi
pisanja, koji, pored sumerskog, kin. i egip.
obuhvataju i protoelamitsko p. iz 3. mileni
jum a, protoindijsko (oko 2200. pre n.e,), zatim
krifsko ili minojsko na K ritu i gr. kopnu (2000
1200. g.) i hetsko u Anadoliji i Siriji (1500
700. g.). M inojsko Linearno A i B i
kiparsko p. takoe su bila silapska p., dok je
vii stupanj konsonantskog alfabeta postignut
u zapadno-semitskim sistemima pisanja (poev
od 2. milenija), naroito kod Feniana, od
kojih su se G rci poetkom 1. milenija nauili
pismenosti, adaptirajui semitske znakove pre
ma glasovnom sistemu svojih jezika. T u je prvi
put u istoriji p. upotrebljen potpun sistem
konsonanata i vokala, ime se znatno smanjio
36 R em k k n jiev n ih te rm in a
PISM O
i broj upotrebijenih grafikih znakova. Od gr,
p. na Zapadu (posredstvom etrurskog) nastala
je latinica, a na Balkanu i u Istonoj Evropi
glagoljica i irilica (-* minuskule, -* maju-
skule, - rune, tajno pismo). - 2. Pismena
kom unikacija m eu odsutnim licima, razgovor
izmeu poiljaoca i prim aoca koji su prostor
no razdvojeni. P. slui za iznoenje misli, elja
i oseanja, kao i za prenoenje obavetenja i
poruka, odgovara potrebam a drutvene ko
munikacije i prvobitno nem a nikakvih knjiev
nih pretenzija; ono postaje knjievna pojava i
tvori poseban knjievni anr nazvan epistolar
nim (po gr. ^tuotoA ti pismo) tek kad
postigne umetnike kvalitete kompozicije i
stila. P . se javlja u najstarijim civilizacijama
(- Pismo 1.). U antikoj knjievnosti dopisi
vanje se negovalo kao posebni deo retorike, pa
su postojali i prirunici za sastavljanje pisma
(fiktivno p ism o ). O d brojnih prepiski pisaca i
dravnika naroito su znaajna pism a Cezara,
Cicerona i Plinija M laeg, koja, pored doku
m entarne, imaju i veliku umetniku vrednost.
Antiki oblik p, razlikuje se od dananjeg:
poiljalac stavlja svoje ime (kao i ime pri
maoca) u zaglavlju na poetku, a ne na kraju
p. U srednjem veku jezik p. u zapadnoj Evropi
je iai., a u istonoj Evropi dopisuje se na gr. i
na nacionalnim jezicima (kod Slovena i na
c-rkvenoslov.). P. je jedan od najeih oblika
koje su koristili crkveni oci (Jeronim, Augu-
stin). Od srenjovekovnih prepiski najznaaj
nija je prepiska slavnih ljubavnika Abelara i
Eloize, koja je i do danas sauvala svoju
sveinu. Svetena lica i mistici, humanisti,
pesnici, vladari, dvorske dame, dravnici u
srednjem veku i jo vie u doba hum anizm a i
renesanse slue se p. d a bi izneli svoja razmi
ljanja o najraznovrsnijim stvarima. Jezik ko
jim se piu p . nije vie samo lat. nego i
nacionalni. Nem. epistolarni stil dostie vrhu
nac u Luterovim p. (16. v.). O d modernih
naroda Francuzi su um etnost p. doveli do
najveeg savrenstva. Pisanje />. i salonska
konverzacija predstavljaju ve tipine mon-
denske manifestacije u kojima se odlikovao fr.
duh u doba -> klasicizma i -+ rokokoa.
M adam e Sevinje u p. keri daje obrazac
intimnog p. M nogi slavni ljudi od pera i druge
istaknute linosti ostavili su bogate prepiske (u
16. v.: Rable, M ontenj, M argarita Navarska;
u 17. v. m adam de Sevinje, madam de Lafajet,
Rasin, Boalo, Lafonten, t<uj XIV; u 18. v.:
D idro, Ruso sa oko 2500 pisama, Volter sa
oko 10.000 pisama). Elegancija fr. p., prirod
nog, a ipak stilski uglaenog, postala je
jedinstveni uzor epistolarnog stila u eposi
PISM O VN IK
klasicizma i prosveenosti. U Engleskoj p. ima
takoe svoje velike um etnike (lord esterfild).
D ruga polovina 18. v. i skoro ceo 19. v.
predstavljaju veliko razdoblje evropskog p.
Skoro da nem a pisca, pesnika, filosofa,
naunika koji svome delu nije pridruio obim*
nu korespondenciju vie ili manje zanimljivu i
znaajnu sa literarnog stanovita. N eke od
prepiski kao to su: G eteova p. gi fon tajn,
Siler-Geteova prepiska, Brentanova prepiska
sa Betinom, Bajronova p., prepiska izmeu
Roberta i Elizabete Brauning, Satobrijanova
p., Balzakova p. gdi H anskoj, Floberova p. i
dr. spadaju meu najznaajnije knjievne spo
menike svog doba i meu najsjajnije primere
epistolarnog anra. K od nas iz istog vremena
potiu najbogatije i knjievno najznaajnije
prepiske: Dositejeva, Njegoeva i naroito
Vukova ogrom na korespondencija sa m nogo
brojnim prijateljima, protivnicima i saradnici-
ma, od kojih su neki (kao Vuk Popovi iz
Risna) pisali lepa i zanimljiva p. N a najvei
umetnik u epistolarnom anru u 19. v. bio je
Laza Lazarevi. M oderno doba, zahvaljujui
napretku sredstava komunikacije, koja su
smanjila ili uklonila razdaljine meu ljudima,
ne ostavlja mesta za povuenost, samou i
tiinu koja toliko pogoduju epistolarnom
anru, pa ipak p. kao um etnika form a ima i
u ovom veku svoje znaajne predstavnike
(Rilke, Prust, ak Rivijer i dr.; kod nas
J. Dui, 1. Sekuli i dr.). U okviru epistolar
nog anra razlikuje se vie vrsta p. Ve su
pozniji antiki retoriari razdvajali privatna p.
od poslovnih. Pored te podele postojale su i
druge, pa su se u posebne skupine izdvajala:
narativna p., p. sauea, p. odobrenja, ljubav
na p. itd. Posebne grupe ine: intelektualna p.
knjievnika, filosofa i naunika, politika p.
dravnika, vladara, politiara, religiozna p.
teologa, mistiara, crkvenih otaca. U Francus
koj u 17. v. stvara se posebna vrsta: monden-
ska p. iji je najvei predstavnik m adam de
Sevinje. U zasebnu skupinu treba izdvojiti p.
knjievnika, um etnika i m uziara posveena
umetnikim i estetikim problem ima, koja
moemo nazvati estetikim p. (takva je npr.
prepiska izmeu G etea i ilera). Postoji tako
e otvoreno ili javno p tj. p. upueno
pojedincu, ali nam enjeno javnosti. P. karakte-
rie i osoben stil koji se naziva epistolarnim.
Iskrenost, lakoa, raznolikost, ivost i prirod
nost su kvaliteti koji su najee zahtevani od
dobrog p. P. moe bez naroitog reda i
sistema obuhvatiti najraznovrsnije predmete,
brzo i lako prelaziti sa stvari na stvar, kretati
se svim pravcima, povezivati ono to na prvi
562
pogled izgleda nespojivo. Po tim svojim osobi
nam a p. je najblie usmenom razgovoru.
Subjektivni m om enat jo je vie naglaen u p.
nego u razgovoru, je r p. i nastaje radi toga da
bismo druge obavestili o sebi. Zbog ovih
osobina p. je na slian nain kao i -* dijalog
korieno kao form a raspravljanja o raznim
tem am a od opteg znaaja. Senekina Pisma
Luciliju su najslavniji prim er p. rasprave ili
tanije p.-eseja. O na imaju form u linih p., u
kojim a se daju saveti prijatelju, a u stvari su
upuena javnosti, odnosno svim itaocim a
koji su zainteresovani za moralno-filosofska
pitanja. U sline svrhe p. je korieno i
u kasnijim vrem enim a (npr. u Francuskoj:
Paskalova Pisma provincijalcu, M onteskjeova
Persijska pisma, Volterova Engleska pisma
itd.). Posebna vrsta knjievnog p. je p.~
manifest (npr. Pismo Haralampiju D. O brao-
via). F o rm a p. koristi se ne samo u esejistici
nego i u rom anu (-> roman u pismima) kao i u
putopisu {putnika pisma, putopisna knjiev
nost).
L it.: I, V. N o v ak , L a tin ska paleografija, 1952;
A. K u lundi, Knjiga o knjizi. 1957; M . C o h cn , La
grande invert ion de, Fcriture el son volution, 1958;
j . G elb , A S tu d y o f W riting, 19632; D. D iringen,
The A lphabet, 19683; G. B erthel, W ehgeschichte der
Schriften, 1972; J . P . B oulanger, L a naissance de
P fcriure, 1982. 2. A. R o sen o , Die E ntw icklung
der B r k fth e o r ie yon 1 6 5 5 - 1709, 1933; P auly-
W issow a, E pistolographie, 1935; G. M an n , D er B rie f
in der W eltliteratur, 1975; G. H o n n efeld er, D er B rie f
im R o m a n , 1975; W . F g er, D er B r ie f a h Bauele-
m ent des E rzahlens, 1977. K .M .G . - J.D .
PISM O V N IK (prem a gr.-lat. rju crio ^ p io v .
epistolar) U kasnovizantijskoj i slovenskoj
knjievnosti srednjeg veka, prirunik sa o bra
scima pisam a koja se upuuju adresatim a
raznih zvanja i kategorija.
L it.: B. A. CMeraHHH, 3nucm o.ioipa(fiux, 1970.
D .B .
PITAK (gr. ju tjcio v ) O brazac pisma, odn.
samo pismo ili poslanica u -* pismovniku.
D.B.
PITA LIC A Saeta anegdotina narodna
pria sa poentom , bez opisa situacije ili radnje,
svedena na kratko pitanje i odgovor, ili
dijaloki deo due pripovetke (bajke, novele,
aljive prie). P. ee od -+ poslovica govore o
svakidanjici, rede o uoptenim ivotnim isti
nam a, ali to ine uvek sa linog stanovita
pitanog. Rei uglavnom upotrebljavaju u
obinom znaenju; u prenosnom , najee
dodirujui se s alegorijskim smislom - basne,
kada su im glavne linosti ivotinje i biljke.
(Pitali zmiju: Zato ti je svak duman?
563
Zato to ni ja nijesam nikom u prijatelj.) P.
se, inae, bave konkretnom svakodnevnicom,
njihovi junaci su predstavnici pojedinih slojeva
i kategorija ljudi: raje i T uraka, popova i
kaluera, kadija i ipija, devojaka i udovica.
O ne osvetljavaju naravi, mentalitete pojedinih
etnopsiholoskih grupa (Primorac, Crnogorac,
Era), daju saeta obeleja ljudskih odnosa,
odreene istorijske situacije. U odgovoru p.
sadrana je otroum na poenta, esto sa blagim
prelivom hum ora ili gorinom snane ironije.
Traei najjednostavniji nain saim anja p o
godne prie, p, je izgradila sebi svojstvenu
strukturu. Posle stereotipnog poetka sa gla
golom pitati u perfektu i obino u treem licu
mnoine i imenom pitanog, dolazi u direkt
nom govoru pitanje i odgovor. Pitali ljeti
goru: Zato plae kad si tako okiena?
Z ato to znam da posle ljeta dolazi zima.
O dogovor p. moe esto postati -* poslovica;
pri tom je poslovica shvatljiva samo kao
asocijacija na pitalicu. Budui bliske po na-
meni, Karai ih nije odvajao.
Lit.: -+ Poslovica, -+ izreka.
P IT A N JA I O D G O V O R I (stsl. mnpocbi u
ometmbi, prem a gr. fepo)Tf|crei(; Kal fotoKpt-
a e i^ ) 1. V rsta apokrifnih sastava na teme
biblijske kosmogonije, istorije ili dogm atike
(npr. A dam ova pitanja). 2. N aroiti anr
vizantijske teoloke knjievnosti sa dogm at
skim ili preteno asketskim sadrajem, obino
motivisan kakvom poslanicom ili saopten u
okviru poslanice (Vasilije Veliki, M aksim
Ispovenik, Anastasije Sinait itd.). U staroj
srpskoj knjievnosti, osim prevedenih tekstova
ovog anra ima i originalnih sastava (Niko-
novi odgovori na pitanja Jelene Bali).
L it.: K. R a d en k o , Z u r L ileratur der Fragen
u n d A n tw o rten , A fslP h 25, 1903.
P IT IJA M P S K I R A ZM ER (lat. metrum pythi-
amf)icum < gr. jiEtpov mera i taj^p ucov
pitijsko-jam pski) Horacijeva daktilsko-
-jampska strofa u dva oblika: a) iz daktilskog
-+ heksametra i jam pskog -* imetra; b) iz
daktilskog heksam etra i jam pskog tri metra.
Poreklo p. r. je gr., na ta upuuje naziv (u
heksam etru se proricalo u Piti, tj. u Delfima).
L it.: -* M e trik a , an tik a.
PLA (prev. od gr. vri vi a ~ pla, tubalica)
anr srednjovekovnog pesnitva, obino
uklopljen u vee, sloene knjievne oblike, kao
to su -+ itija. P. je, zapravo, knjievna
varijanta - tubalice, kojom se oplakuje smrt
ili pogibija odreene linosti ili kakav drugi
36 *
PLAGIJAT
tragian dogaaj (poraz u bici, pad u ropstvo
itd.). Poznati su p. u naim kosovskim opisima
(Pla kneginje Milice, same i sa sinovima,
kod D anila III; dva p. kneginje Milice u
Slovu o knezu Lazaru, kao i uveni, duga
ki Pla za knezom Lazarom od Andonija
Rafaila Epaktita). Prototip srednjovekovnog
literarnog p. treba traiti u biblijskom Plau
proroka Jeremije, kao i u nadgrobnim sastavi
ma ranovizantijske retorike.
L it.: T>. TpH(f)y'HOBnh. CpncKu cpegtboeeKoanu
cnucu o KHe3v J la m p v u kocoockom ojy, 1968.
D.B.
PLA LJIV A K O M E D IJA (fr. comdie lar
moyante) D ram ska vrsta koja se pod
uticajem graanskog sentimentalizma razvila
u Francuskoj u drugoj treini 18. v. Za razliku
od - graanske drame, koja e se pojaviti
m alo kasnije i biti joj srodna, ova vrsta
komedije je uvek pisana u stihu. Njen tvorac i
teoretiar je Nivel de La ose, autor 9
plaevnih kom edija u razdoblju od 1733. do
1751. U ovim kom adim a nema komike, pa ni
N .M . nasmejane vedrine u M arivoovom duhu; cilj
joj je da se publika to vie raznei i rasplae
sentim entalno-pateticnim prizorima. Psiholo
ke analize su povrne; linosti su bez vrstine
karaktera, sklone su jakim izlivima oseanja.
Plaevnost izraza nije u srazmeri sa situaci
jom : pisac ide za tim da retorskim sredstvima
izmami suze. M oralizatorske tenje su esto
vidno prisutne. P. k. slavi isto graanske
vrline i ideale onoga doba: estitost, vrednou,
skrom nost, toplinu i nenost u branim i
porodinim odnosim a. Ova vrsta komedije je
im ala ogrom an, ali dosta kratkotrajan uspeh
kod publike 18. v. Sam Volter je za trenutak
podlegao njenim arima, ali ju je u Filosof-
D .B .
skom reniku osudio zbog njene degraira-
jue lakoe. P. k. nije bila dugog veka, ali
veina njenih osnovnih crta nee ieznuti, ve
e oived i razviti se u -* melodrami i
-* graanskoj drami.
L it.: G . L an so n , Nivelle de La Chausse et ta
com die la rm oyante, 1887; H . S cheter, Studien zur
G eschichte des russischen R hrstcks, 1968; H . A.
G laser, D as brgerliche R h rst c k, 1969. S.V.
PL A G IJA T (od lat. plagium otimanje ljudi,
.R , trgovina ljudima) Svesno ili nesvesno pri
svajanje tuih knjievnih ili naunih ideja i
tekstova kao sopstvenih. Marcijal (I, 53, 9) je
prvi upotrebio taj izraz u znaenju knjievna
kraa. Iako pojam duhovne svojine nije u
antici bio razvijen, niti kodifikovan propisim a
o -* autorskom pravu, ukazivanje na p. ili na
pojave sline njima bilo je dosta esto. Tako
PLAN
su knjievni istoriari i gramatiari od starih
vremena do danas utvrdili vie -* pozajmica
- u tem am a, mislima i jeziku kod Hero-
dota, Aristofana, Sofokla, M enandra, Teren-
cija i dr. N aroito su do u tanine utvrene
Vergilijeve pozajmice od H om era (tzv. Jurta
Vergiliana). U doba -* renesanse je . Vida
preporuivao onima koji su vrili kod pje
snika knjievne krae da vode rauna kako
bi posakrivali paljivo grabe. Od 19. v.
plagijator se zakonski goni zbog utvrene
knjievne krae i duan je da nadoknadi tetu,
dok se postojei primerci njegovog dela uni
tavaju. Sm atra se d a je p. i nedozvoljeno
korienje citata, bez naznaavanja izvora. O d
p. treba razlikovati preuzimanje izvesnih misli
i tema od strane istinski obdarenih stvaralaca,
koji svojom obradom od njih naine original
ne i trajne vrenosti. V. i pozajmica,
knjievna.
L it.: E. S tem p lm g er, Das P lagiat in der
griechischen L itera tu r, 1912; H osius, P la g ia to re n . . .
im A ltertum , Neue, Jahrbcher, 1913, 31; H , M .
Pau l, L itera ry E thics, 1928; P. E nglisch, M eister des
P lagiat, 1933; A. L indey, Plagiarism and O riginality,
1952; H . A b ram o w sk i, D er urheberrechtliche B e g riff
des P lagiats an S ch riftw erken , 1952, V .J.
PLAN -* Zamisao
PLANJ Staroprovansalska pogrebna pe-
sma, alopojka za preminulim. Sauvano
je 4 0 p., od kojih se u najveem broju oplakuju
gospodar ili gospodarica, pesnikovi zatitnici,
a u ostalim bliski prijatelji i voljene osobe.
U p. se konvencionalno hiperboliki slave
pokojnikove vrline (plemenitost, gostoprimlji-
vost, vitetvo, m udrost, dobri maniri) koje se
suprotstavljaju m anam a onih koji su ostali u
ivotu. Pored toga, dodaje se i m olitva za
pokojnikovu duu. Po predmetu i nam eni p. je
blizak -* sirventesu. V. trubadur.
Lit.: H . S pringer; Das altprovenzalische Klagelied
(1895). M .,
PLASTINO (gr. 7ia7.cttikc lat. plasticus
uoblieno, izvajano) P. u um etnosti je
obeleje forme i stila. Pod p. porazum evam o
vizu ein o ili saznajno, ali uvek oigledno, celo
vilo i jasno uobliavanje. U antici /.je obeleje
shvatanja sveta u celini, kao i obeleje shvata-
nja lepote. Kozmos starih Helena nije besko
nano prostranstvo, ve ograniena i plastina
celina; princip stvaranja prem a meri i razmeri
ljudskog tela je princip koji proim a
celokupno antiko saznanje i nalazi se u
osnovi antike estetike. Zakoni strukturiranja
ovekovog tela postali su kanon gr. umetnosti
564
i knjievnosti i samim tim u njoj istakli
plastino, fiziko i telesno. Prem a Platonu, i
reci moraju biti sastavljene kao iva bia,
... m oraju imati telo, ne biti bez glave, bez
nogu, m oraju imati tru p i udove, i sve to u
odgovarajuem odnosu jedno s drugim i sa
celinom (Platon, Fem\ 264), P. kao oblik
duhovnog ivota prisutno je u antikom svetu
sve do helenizma, ali kao estetika kate
gorija ne odnosi se podjednako na sve oblike
antike um etnosti. P. je stilska odlika vajar-
stva, ali se i ostale um etnosti koriste efektima
plastikog izraza. M eutim, za Veleka izraz
kao izvajano primenjen na poeziju pred
stavlja samo nejasnu m etaforu (R. Velek, O.
Voren, Teorija knjievnosti, p. 148), i svodi se
na utisak hladnoe, mirnoe i jasnosti, utisak
slian onome koji izaziva helensko vajarstvo.
B.Mi.
PLAUTOVSKA K O M E D IJA - Commedia
erudita
PLA V I CVET (nem. Blaue Blume) - U
Novalisovom rom anu Hajnrih od Ofierdingena
junak rom ana sanja p. c., koji je potom postao
simbol rom antiarskih stremljenja ka besko
nanom (esto u obrtu p. c. rom antike). O n
oliava nekolike sutinske crte rom antizm a:
opijenost daljinam a, enju za carstvom iste
poezije, traganje za ljubavlju, zagonetnost i
iracionalnost ivota, strast za beskonanim i
nedostinim itd. Romantizam.
L it.: J. H eek e r, D as S ym b o l der Blauen Blum e im
Z usam m enhang m it der B lu m en sym b o lik der R om an
tik, 1931; L. W ilson, The B laue Blum e, 1959; G.
M o ln r, Die B laue B lum e, 1973. B..
PLEJA D A (fr. Pliade) Pesnika kola u fr.
knjievnosti, nastala oko 1550. g. G rupa
pesnika, meu kojim a su najpoznatiji Ronsar i
Di Bele, najpre se nazvala Brigadom, a
potom , poto ih je bilo sedmorica, po ugledu
na grupu aleksandrijske kole, uzela je ime
sazvea P. Teorijski manifest, celovitu d o k tri
nu ove kole sadri u najveoj meri Di Beleov
spis U odbranu i slavu francuskog jezika
(1549), kome valja dodati nekoliko Ronsaro-
vih predgovora i rasprava. U duhu renesan
snih shvatanja, pesnici p . pokreu niz esteti-
kih pitanja o ulozi poezije i pesnika, o
imitaciji, o jeziku, stilu i versifikaciji, o pesni-
kim rodovima. N adahnjujui se drevnim le
gendam a o boanskom poreklu poezije, o
njenom udesnom dejstvu na sav ivi i neivi
svet, o pesniku k ao proroku, p . gaji pravi kult
poezije i pesnika. No, uprkos isticanju iracio
nalnosti, svete tajanstvenosti nadahnua, pe-
565
snici p. su svesni t znaaja stvaralake discipli
ne, rada i znanja. Pored -> poeta vates (pesnik
prorok) m ora postojati i poeta faber (pe
snik vetak). M eutim, nasuprot nekim odve
vatrenim humanistima, ubeenim da se samo
na klasinim jezicima moe stvarati ozbiljna
literatura, pesnici p. odluno zastupaju uvere-
nje da se vredna nova ela mogu pisati jedino
na narodnom fr. jeziku, ne zato to bi on ve
bio savren poput gr. i lat., nego zato to on to
savrenstvo moe da dostigne bogalei se
novim recima, novim obrtim a. Blago jezika
valja traiti u zaboravljenim izrazima, u dija
lektima, u govoru raznih zanata, u kovanju
rei od starih kn rnova, u pozajmljivanju od
G rka, Rimljana, pa i Italijana. T ako oboga
enim jezikom treba podraavati vazda nedo
stinim antikim uzorima. Podraavanje je
vrhunsko naelo ove doktrine, ah pod u slo
vom da se nadahnutom asimilacijom pretvori
u stvaralaki in. Stoga pesnik m ora da
spozna svoj dar, da oslukuje sopstveni glas
pre nego to izabere uzore. D a bi obnavljanje
poezije kroz takmienje sa G rcim a i Rimlja
nima bilo to uspenije, pesnici p . odbacuju
sve tradicionalne srednjovekovne rodove; -
rondo, -+ baladu, -* kraljevsku pesmu,
farsu, - moralitet. Njih valja zameniti klasi
nim rodovim a: -> odom, elegijom, -*
eklogom, -* epigramom, italijanskim -* sone
tom, kao i velikim rodovim a: -* tragedijom,
-* epopejom i -+ komedijom. Time je p.
postavila temelje na kojim a e se, u razliitim
pravcima, fr. poezija razvijati sve do -*+
romantizma. Teorijsko delo p. je ubrzo bilo
prevazieno dubljim doktrinarnim radovim a
teoretiara klasicizma, ali ono otvara proble
me i kri puteve. Sam a dela pesn ik a/?., veoma
slavljena od strane savremenika i neposrednih
naslednika, potom kuena, najzad zaboravlje
na, da bi ponovo bila otkrivena u 19. v.,
predstavljaju trajnu vrenost u istoriji fr.
poezije.
Lit.: H. C h a m a rd : Histoire d e l a P l i a d e .
19391940; G . O . C a sto n , P l a id e poedcs, 1964.
S.V.
PLENARIJ (lat. plenarium od lat. p tenus
pun) l. Liturgijska knjiga, zbirka odlom a
ka iz jevanelja (-* jevanelistar) i apostolskih
poslanica (apostolar) koji se itaju na misi
(- lekcionar). 2. Objanjenje mise, pret
hodnica - postile. Sl.P.
PLEONAZAM (gr. n?vEovaafi ~ pretek,
suviak, lat. aiiieaiu) Termin antike -*
retorike za nagom ilavanje -* sinonima u tekstu
ili govoru; p. je stilska pogreka ako se dodate
PNIG OS
rei osete kao izline za smisao teksta. Takav
p. est je u svakodnevnom govoru (vratio se
natrag i si.). P. je - stil. figura ako se
primenjuje kao postupak u nam ernom istica
nju, naglaavanju ('-+ emfaza) kako bi se poja
alo afektivno znaenje teksta. D obro izabrane
sinonimike rei ne doimaju se kao suvine: l
biti slab i nemoan, i sam, bez igdje ikoga, / i
nem iran i oajan. (Ujevi, Svakidanja jad i
kovka), P. moe biti ugodan i u narodnoj
poeziji, gde je vrlo est: Porani' rano na
vodu, / od zlata n ad o jabuku. (Karadi,
Srpske narodne pjesme, l, 296). V. i -*
tautologija. H.K.
PLETENIJE SLOVES (stsl. nAemtnum c.to-
eecb ~ pletenje rei) Poseban stil, negovan
u izvesnim anrovim a srednjovekovne sloven
ske knjievnosti (- itije, - homilija itd.), po
uzoru na azijanski stil vizantijskih besednika
(- azijanizam). Iz Vizantije prenet u staro-
slovensku knjievnost ve sa prvim prevoima
grkih panegirikih tekstova, ovaj stil je pogo
tovu u junoslovenskoj knjievnosti zastupljen
tokom celoga srednjeg veka. O n se samo
uslovno moe nazivati stilom epohe kada je
re o 14. v., poto je tad a najvie doao do
izraaja u znatno bogatijem knjievnom stva
ranju junoslovenskih zemalja, ali ga je bilo i
ranije (D om entijan, 13. v.). Isto tako, njegova
pojava nije uslovijena -+ isihazmom kao
pokretom koji bi se m ogao ograniiti na drugu
polovinu 14, v., nego mu koreni lee znatno
dublje u ideolokim osnovam a samoga pisanja
i govora u vizantijskom svetu. Stil p. s.
obeleen je posebnim odnosom prema rei, i
to prem a zvunoj, pojavnoj strani kao i prema
znaenju, artikulaciji i strukturi rei; taj odnos
proistie iz shvatanja da postoji duboka isto-
vetnost rei i sutine (D. S- Lihaev). Re
m ora da bude dostojna istine koju iskazuje,
njen vid i njeno dejstvo treba da budu
boanstveni i logosni poput boanske Rei.
O tud a nastojanje da se pletenijem, to znai
visokim stilom, odabranim figuram a i obrti
ma rei kazivanje ukrasi, da uzvienim
izrazom bude izreena misao koja treba da
uzbudi i zanese. Ekspresivnosl stila p. s.
uslovljena je religioznim nadahnuem pisanja i
govora, za koje se sm atra da ne smeju biti
obini.
Lit.: M. Muli, Srpski izvori plelenija sloves.
1975. D.B.
PNIGOS (gr. 7tvfyo<; guenje) Metriki
sistem na zavretku -+ epireme u -> agonu i
parabasi stare -+ komedije. Ime dolazi
POASN ICE-PO A N ICE
otud to glumac taj deo izgovara ubrzano, u
jednom dahu.
Lit.: -* Agon. S.S.
POASNICE - POANICE K ratke -
narodne lirske pesme, delom obredne, koje se
pevaju nekome u ast, najee na gozbama,
slavama i drugim porodinim svetkovinama u
ast i u zdravlje dom aina i gostiju. P.
najee slave lepotu i ljubav, blagosiljaju
zdravlje, veliaju junatvo i ljudske vrline,
bogatu berbu i vino crljeno, ili se podsme-
vaju m anam a i neprilinim postupcim a. N aj
stariji zapis je u zborniku N. Ranjine (1507),
potom dolaze tri zapisa p. (jedan osmeraki i
dva deseteraka) u Ribanju (1568) P. Hek-
torovia, koji ih je sluao od ribara (u dva
glasa ili na otpjev). Veoma vredna rukovet
mukih i enskih p, sauvala se u jednom PODRAAVAN,!*: - Pojam vezan za suti
perakom rukopisu s kraja 17. v. (M. Panti,
Narodne pesmejni zapisima X V X V III veka,
1964). Vie od sto godina potom i na istom
mestu V. Karadi slua i zapisuje od svoje
domaice perake pripeve uza zdravice (o
svadbama, krsnim imenima i ostalijem
velikim gozbama), i perake poasnice, to odnos um etnosti prem a svetu. U smislu Teno-
su se pevale uz ae. Karadievi zapisi vih shvatanja, p. ne predstavlja naturalistiko
znatno se podudaraju sa nekim iz starijeg
perakog rukopisa. O va vitalna lirska forma,
kontinuirano beieena, negovana je naroito u
junom i srednjem priobalnom pojasu Jadrana
(Hvar, Perast, D ubrovnik, Korula). V. Bogi-
i nastojao je da sazna to vie podataka o
neposrednom ivotu i izvoenju p. u 19. v. Po
svedoenju njegovog saradnika, bokeljskog
istoriara S. Vulovia, novije pesme potiskuju
p., ali ove jo traju pratei ne samo svetovne
ve i duhovne praznike i blagdane (pir
novomisnika, krsno ime, na svadbi uz obiaj
dobre molitve i darivanja molitvenom a
om it.). P. se improvizuju na osnovu onih
koje su ve sastavljene, a pripevaju se
redom po dostojanstvu (M, Panti, Prepi
ska Sreka Vulovia i V altazara Bogiia,
Zbornik istorije knjievnosti Odeljenja litera
ture i jezika SANU, 1961, knj. 2). Veoma
prilagodljive, vezane za odreene svetkovine, p.
su jednim delom svadbene i ljubavne
pesme: Zeleni bore, na staroj zemlji, / mila ti
mi je sjena od tebe, / jo mi je draa ljubav od
tebe! (M. Panti, Narodne pesme u zapisima
X V - X V I I I veka, 1964, 95). enske p. slave
lepotu i krepost, blagosiljaju ljubav i brak. U
mukom repertoaru izdvajaju se duhovite i
erotski naglaene p. Meu najstarijim p. sa
uvali su se opisi viteke opreme (tit, luk i
strela), gospodstvenog ponaanja i ophoenja.
566
potom i arhaini jeziki oblici. Metriki i
motivski razliite, p. oblikuje negovaa poetski
izraz i ritam , naroito onih u lirskom dese
tercu i osmercu. Optiji pojam - zdravice
obuhvata svu nar. nazdraviarsku liriku sa
uvanu u velikom broju zapisanih tekstova iz
raznih vremena i krajeva.
L it.: V. Bogii, N arodne pjesm e iz starijih,
najvie prim orskih zapisa, 1878; M . P an ti, P rep i
sk a S reka V ulovia i V alta z a ra Bogiia, Z b o rn ik
istorije knjievnosti O deljenja literature i je z ik a
S A N U , 1961, knj. 2; V. N edi, A ntologija narodnih
lirskih pesa m a , 1969~; M. B okovi-Stulli, Usmena
knjievnost, 1978; G . B rajkovi, P e ra ta n ia N ikola
B urovi, prep isiv a V etraao v iev e 'Isto rije od D ija
ne', Forum, 1982, br. 1 3. H .K .
POAN1CE Poasnice
nu umetnikog postupka, koji moe da se
shvati dvojako: kao pasivan stav da se zabe-
lei ono to je postojea slika sveta, i kao
aktivan odnos prem a svetu, pri emu se
reprodukuju samo neki bitni momenti, iako i
jedan i drugi predstavljaju relativno pasivan
podraavanje svih detalja, ve onog to je
bitno. Pojam podraavanja prisutan je u
posm atranju knjievnosti kao -* mimezis, ->
imitacija, pasti.
L it.: A. T u m a rk in , D ie b erw in d u n g der
M iraesislebre, F estschrift f r Singer, 1930; W. J.
V erdem us, M im esis, 1949; H , K oller, M im esis in der
A n tike , 1954; W . Hempei, P aro d ie, T rav estie und
P astiche, G R M , 1965; E. A u e rb a h , M im esis, 1968
(prev.). Z. K.
PO D RU G U A Rugalica
PO D TEK ST U irokoj upotrebi oznaava
smisao koji nije neposredno kazan, nego se
nasluuje ispod onoga to je napisano, dakle
izmeu redova ili ispod teksta. Simbolisti
su (-* simbolizam) slutnje i nago ve taje vezivali
za p., pa se on ponekad oigledno podudara s
- aluzijom. esto se p. pripisuju znaenja
koja su zapravo uslovljena -> kontekstom, a
osobito raznovrsnim pom eranjim a ustaljenog
odnosa izmeu neke tekstovne jedinice i kon
teksta u kome se ona obino nalazi. U novije
se vreme p. naziva svaki tekst koji siui kao
osnova ili podsticaj za stvaranje novog -
teksta. Ovaj je term in u savremenu nauku o
knjievnosti uveo 60-ih godina Kiril Taranov-
ski. N jegova definicija glasi: Ako definiemo
kontekst kao izvestan broj tekstova koji sadri
istu ili slinu sliku, podtekst se moe definisati
567
kao ve postojei tekst (ili tekstovi) odraen u
novom tekstu. A utor je opirno istraio
raznolike oblike odraavanja postojeih tek*
stova u tekstovim a ruskog pesnika O. M an-
eljtama. Termin -+ prototekst, koji nalazimo
u dananjoj slovakoj nauci o knjievnosti,
delimino se podudara s term inom K. Tara-
novskog.
Lit.: K . T a ra n o v sk i, Knjigu o M andeljiam u,
1982; T ekst i m eta te k st, as. Delo, br. 2, 1982;
tekst. N .P .
PO EM A (gr. TcoiT^pa delo; pesniko delo)
Termin koji se u naem jeziku poeo
koristiti kao stilski ulepan izraz za pesm u, pre
svega za obimniju pesmu u kojoj se prepliu
elementi lirske poezije sa elementima epske
poezije. Kompozicija/?, zasnovana je na razvi
janju fabule, ali se neki elementi povezuju i
asocijativnim putem i neposrednim lirskim
iskazima. U fr. knjievnosti p, je oznaka za
filosofsku m isaonu liriku pre svega A. de
Vinjija. U rus. literaturi p. oznaava svako
obimnije pesniko ostvarenje narativnog i
misaonog sadraja. Kod N em aca, meutim,
re p. se za neku pesmu vie koristi u
devalvirajuem znaenju. U eng. knjievnosti
nastanak p. vezuje se za Bajrona. N eodree
nost naziva p. omoguava da se njome ozna
e raznorodne tvorevine. U veini sluajeva
odnosi se na tvorevine nastale u epohi -
romantizma, u kojoj su naglaeni procesi
meanja knjievnih vrsta. U savremenim p.
uglavnom nema izraene epske tehnike (T. S.
Eliot, Pusta zem lja; E. Paun, Cantos). U
naoj knjievnosti p. su pisali: I. M aurani,
B. Radievi, a u novije vreme, u vezi sa
dogaajim a iz narodnooslobodilake borbe i
obnove, nastajale su p. I. G orana Kovaia
(Jama), S. Kulenoviea (Stojanka majka
kneopoljka), J. K atelana (Tifusari),
S. Vukosavljevia (Kainjaa), O. Davia
(Zrenjanin), T. M ladenovia (Poema za
nas) i dr.
L it.: V. V rato v i i M . Z ori, E p ik a i epske
pjesm e, U vod u kn jievn ost, ed. F , P etre i Z . kreb,
19692; D . Z ivkovi, Teorija knjievnosti sa teorijom
p ism eno sti, 1980. Z .K .
PO EN TA (u hum anistikim poetikam a lat.
acumen iljak, odatle fr. prevod pointe)
1) U knjievnosti, odreeno mesto teksta
knjievnoga dela na kome se kristalie i
zaokruava smisao nekog fragm enta ili dela u
celini. U nekim knjievnim rodovim a i obli
cima ta taka moe da predstavlja, vie ili
manje, deo jedne knjievne -> konvencije: npr.
- prolog ili -* epilog u dram i, -+ naravoue-
POETA DOCTUS
nije u basni, kupleti na kraju ekspirovih
soneta i monologa, zavreci n a kraju klasici
stikih pesama, H ajneove ironine aoke u
njegovim lirskim pesmama, kom entar ili re
fleksija sveznajueg pripovedaa u pripoveci
ili rom anu. P. je uvek racionalne prirode, zato
je ista -> lirska pesma izbegava, dok je
naprotiv esta u-+ epigramu i -* aforizmu. U
naoj knjievnosti, jasno izraenu p. dela
nalazim o kod mnogih dubrovakih pisaca
(Dri. G unuli i dr.), u Dositejevim Sovje
tima zravago razuma, kod naih rom antiara
(B. Raievi, Zmaj), kod Andria: u poveza
nosti prologa i epiloga njegove Travnike
kronike ili, ranije, u EpiSogu njegovog Ex
Ponta. D ok je u znaajnim delima p. po
pravilu m isaono naznaenje ili otvaranje inte
lektualnih horizonata jednog sveta koji je
imaginativno ostvaren u delu, dotle u manje
znaajnim tvorevinam a p. esto moe biti
samo pokuaj m isaone eksplikacije neega to
delo samo sobom nepotpuno ostvaruje. U
kraim knjievnim tekstovim a p. je onaj ele
ment teksta koji kao neoekivan obrt taj tekst
tek ini zanimljivim, tako u -> alama, ->
humoreskama, -+ satirama, -+ vicevima. 2)
Smisao nekog fragm enta ili dela u celini, koji
se odreuje na osnovu kritike analize ili
razm atranja tog dela ili fragm enta u nekom
irem knjievnom ili istorijskom kontekstu.
K ako se takve analize i razm atranja ne mogu
svesti, ni u referencama ni u zakljucima, u
neki zauvek utvren okvir, mogue je govoriti
o poentam a dela i s obzirom na razliitost
aspekata u kojim a se ono posm atra (->
slojevitost), i s obzirom na strukturu miljenja,
pogled na svet, epone iz koje se o njemu
govori. T ako se osnovna p. Hamleta veoma
razliito odreivala u raznim kritikim pristu
pim a i epoham a; u naoj knjievnosti, razliito
su odreivane m oralne i patriotske p. narodne
epike (Banovi Strahinja naroito s
obzirom n a zavretak pesme), Gorskog vijenca
(razliiti kom entari pojedinih mesta), Sm rt
Smaii-age Cengijia (funkcija i uloga Noviina
lika u epskoj radnji, problemi u vezi s epskim
statusom Smail-aginog lika) i dr. K ada se
ovako odreenje p. ne svodi u okvire neke
pojedinosti ili elementa knjievne strukture
nego se odnosi na delo kao celinu, tad a je
bolje govoriti o p. kao o -> poruci, ili
aspektu.
Lit.: T h. E rb , D ie Pointe., 1928; H . Stroszek,
P ointe und poetische. D om inante, 3970. B .M . S.K.
PO ETA D O CTU S, lat. (ueni pesnik) -
K arakteristika gr. pesnika - aleksandrijske
POETA LA U R EA TU S
kole i uopte helenistike epohe, zatim i
nekih predstavnika rimske poezije. Poezija
takvog pesnika je briljantna i virtuozna po
formi i po tehnikim detaljima, puna je
mitolokih aluzija i paralela, citata, neologi-
zama i, uopte, eruditska; ona je suprotna
shvatanju pesnika kao genija ili bogomdanog,
nadahnutog proroka, ideal p. d. je bio iv i
kod ranih -+ humanista, kod mnogih pesnika
doba prosveenos, pa i u najnovije doba.
V. i -> renesansa, plejada, parnasovci,
BI um/beri grupa.
L it.: E. C u rth is, E vropska knjievnost i latinsko
srednjovjekovlje, 1971 (prev.). K .M .G .
POETA LAUREATUS, lat. (pesnik oven-
an lovorom) U stanova koja se razvila iz
antikog obiaja da se pesnici i heroji ovena-
vaju, najee lovorom (lat. la u re a ) posvee gr. su sofisti, kao uitelji govornitva, poeli
nim Apolonu. Obiaj takvog odavanja javnih
poasti najistaknutijim pesnicuna odrao se i
kasnije: tako je P etrarka 1341. g. bio ovenan
na Kapitolu, a nem. carevi su do 18. v.
dodeljivali to poasno zvanje. Tako su i srp.
aci u Budimu i Peti ovenali 1838. S.
M ilutmovia Sarajliju, ali ne lovorovim ve
jelovim vencem sa peninim klasjem. U
Engleskoj termin p. 1. ima posebno znaenje.
N a eng. dvoru je od starih vremena postojao
dvorski pesnik ( v e r s ijic a to r r e g is ) , kojeg je
imao jo Riar Lavljeg Srca. Vladari su svoje
patronstvo iskazivali i na druge naine: tako
je Edvard III dodelio penziju i dodatak u vinu
oseru, a Elizabeta I penziju Spenseru. Iz toga
se razvila ustanova p. /. Prvi zvanini nosilac
te titule bio je D rajden, kome je kraljevskim
ukazom dodeljen godinji prihod od 300 funti
i bure kanarskog vina. Smatralo se da takav
pesnik pripada dvoru i da time preuzima
obavezu da pie prigodne stihove povodom
roendana lanova vladarske kue, dravnih
praznika i si. izmeu ostalih, nosioci titule p. 1.
bili su Vordsvort, Tenison i dr. U irem
znaenju, p. i oznaava apsolutno priznatu
ivu knjievnu veliinu.
L it.: W . H am ilto n , Poets L aureate o f England,
1879; E. K . B ro ad u s, 'The L aureafship, 1921. V .J.
PO E T A M N O R (lat poeta ni ino r manji
pesnik) Pesnik od manjeg znaaja, onaj ije
se deio ne istie veim umetnikim kvalitetima.
M.Di.
PO ETA VATES, lat. Pesnik-prorok, onaj
koji prorie sudbinu naroda. D..
POTES M AUDITS Prokleti pesnici
568
POETIKA Termin nauke o knjievnosti,
koji se razvio od starogr. pridjeva TtotriTiKog
pjesniki, u vezi s pjesnitvom, a samo su
pjesnitvo G rci zvali n o e n e , ili TtoiriTiKrj
x ty y r\\ drugi izraz znai pjesniko umijee,
pjesnika vjetina. Taj su izraz Rimljani preu
zeli kao ars poetica, a od -> humanizma
nadalje gr .-I at. supstantivirani pridjev poetica
u veini se kulturnih n aroda proirio kao
term in nauke o knjievnosti. -* Teorija knji
evnosti m ogla se je razviti tam o gdje je
razvitak drutva stvorio dovoljno jak sloj
obrazovanih ljudi koji su se mogli posvetiti
filosofskim studijam a, kao npr. u Indiji u
poetku n. e. Ali za kasniju povijest evropske,
a onda i svjetske kulture, samo je teorija
knjievnosti antike, a prema tome i njezina
bila od presudna znaenja. Od 5. st. n. e.
intenzivno prouavati jezik i njegove funkcije,
a u vezi s tim i stvaralaku funkciju ->
pjesnikoga jezika. Platon se u svojim dijalo
zima pozabavio problem atikom pjesnitva;
Aristotelova rasprava (t. j. IlE p i 7ioiriTiKtj<;
te%vri?) O poetici (4. st. st. e.), nije imala
velikog znaenja za svoje d o b a te je brzo pala
u zaborav. Ali kad su je oko 1500. g. otkrili
hum anisti, a L. Vala je 1498. g. izdao u lat.
prijevodu, dok je \ 508. izalo gr. izdanje,
A ristotelovo je djelo u neku ruku postalo
biblijom p. U svojoj Poetici Aristotel obrauje
pitanje pjesnikih (pre svega dramskih, a
zatim epskih) -+ vrsta ili -> rodova, kao i
pitanje --+ kompozicije pjesnikoga djela. Bu
dui da je pored p. kao posebna disciplina
postojala -* retorika, nauka o govornilvu,
koja se bavila stilskim sredstvima proznog
izraza, ta pitanja obradio je Aristotel odjelito
u svojoj Retorici, dok danas i jedno i drugo
tvore sadraj p. elei definirati bil pjesnitva,
Aristotel ga nalazi u pojmu -* mimesis
oponaanje. Taj je pojam postao uzrokom
m nogih nesporazum aka u novovjekim poeli-
kam a, ali se i danas esto epsko i dram sko
pjesnitvo, za razliku od lirskoga, zovu mi-
metikim rodovim a. S Aristotelom za nauku
o knjievnosti poinje problem rodova; on
poznaje dram sko i epsko pjesnitvo, za lirsku
poeziju ne poznaje skupnoga naziva, iako
spominje pojedine vrste starogr. lirike. Aristo
telov uzor su Homerovi epovi; starogr. prozni
rom an (-* antiki roman) razvio se kasnije.
Sauvani dijelovi Aristotelovog spisa najop
senije govore o dram skom pjesnitvu, naro
ito o - tragediji, pa se odatle najvie
pojm ova sauvalo u kasnijoj nauci o knjiev
nosti. Aristotel je uvjerljivo povukao i granice
569
izmeu knjievnoga i neknjievnoga teksta,
kao to je istakao i specifine razlike izmeu
epske i dram ske knjievnosti. Njegovo uenje
o cjelovitoj skladnosti kao bitnoj znaajki
knjievnoga djela ostalo je nepromijenjeno do
danas, a snano je Aristotel naglasio i spoznaj
nu funkciju knjievnosti, i posvetio mnogo
panje i isticanju odlika pjesnikoga jezika.
Od kasnijih antiknih p., pored Aristotela,
najvei je utjecaj izvrila pjesnika poslanica
rimskoga pjesnika H oracija (potkraj st. e.), u
heksametrima, upravljena obitelji Pisona (A d
Pisones), kojoj je kasnije dodan naslov De
arte poetico. Velike umjetnike odlike Hora*
cijeve poslanice bile su uzrokom to su se od
njegovih stihova sauvale pregnantne uzreice
koje su dijelom postale termini nauke o
knjievnosti, a dijelom se shvaale kao
aksiomi. Takvi su izrazi -* ab ovo, ~+ in
inedias res, zatim isticanje slinosti izmeu
slikarstva i knjievnosti -* ut pictura poesis,
formulacija da pjesnici hoe ili koristiti ili
zabaviti aut prodesse volunt aut deleetare
poetae (-> prodesse et deleetare), kao defini
cija specifinosti knjievnosti kao spoja kori
snoga i zabavnog. Velekova i V orenova Teorija
knjievnosti jedno svoje poglavlje osniva upra
vo na toj posljednjoj Horacijevoj definiciji. U
svojoj je poslanici savjetovao piscu da danju i
nou bez prestanka prouava gr. tekstove kao
uzor. ~ I mislioci srednjega vijeka, pred
stavnici tzv. srednjolat. knjievnosti, ostavili
su nam lijep broj p. O snovna je njihova
znaajka ta d a je u njima kompozicija pjesni
koga djela, kojoj je Aristotel pridavao toliku
vanost, gotovo posve zanem arena, pa u prvi
red stupa prikazivanje osnovnih stilskih sred
stava s pomou kojih e pjesnik svom pjesni
kom jeziku dati odreen stupanj stila, to je
bio predm et antikne retorike. K ako je srednjo
vjekovnoj filosofiji nepoznat ideal ljudske
individualnosti, te od ovjeka trai da ostva
ruje od boga odreeni idealni tip drutvene
klase ili drutvenoga sloja, to idealom srednjo
vjekovne p. postaje prikazivanje idealnih tip o
va biskupa, vitezova, redovnika, vladara, a i
negativnih tipova, kao svadljivca ili rune
ene. Srednjovjekovna p. navodi primjere tak
vih tipova kao uzor, srednjovjekovna je p.
dakle spojila u sebi antiknu i p. i retoriku, a
tako su postupili i pisci p. hum anizm a. K ako
su ti pisci u potpunosti recipirali antikno
uenje, uvjereni u apsolutno savrenstvo
antikne knjievnosti, u njihovim se p. javlja
izrazita norm ativna tendencija, koja se oituje
u formulaciji -> pravila (knjievna) y obaveznih
za dobro pjesniko stvaranje, za knjievne
POETIKA
oblike, rodove i vrste, za stil i pjesniki jezik.
Ta je norm ativna tendencija toliko proela
novovjekup, d a je Veiek preporuio neka se u
nauci o knjievnosti umjesto term ina poetics
radije uzme term in criticism, jer je s prvim
prejako povezana upravo ta tendencija. Za
svoju norm ativnost ti su se pisci s nepravom
pozivali na Aristotela, jer je njegova Poetika u
biti samo kodificirala postojee stanje starogr.
drame, izvodei odatle ope postavke. Sad su
se u Aristotelovo ime form irala pravila kojih u
njegovoj Poetici i nema; tako u djeiu ital.
pisca L. Kastelvetra, koji je 1570. izdao gr.
original Aristotelov s lat. prijevodima i vrlo
opirnim kom entarom : u njega se nalazi za
kon o trima jedinstvima (-dramska jedinstva)
u dram i koji je postao tako odluan za kasniju
teoriju dram e: jedinstvo mjesta, vremena i
radnje. Najutjecajnija p. hum anizm a bila je
djelo Skaiigera, Poelices libri sept em (1561),
koja je im ponirala i velikim opsegom i veli
kom uenou i apodiktinou svojih pravila.
Pored pisanih na lat. p. hum anizm a javile su
se i na modernim knjievnim jezicima, tako
n a fr. jeziku uvenoga renesansnoga pjesnika
R onsara (1565), i na eng. jeziku, Ser Filipa
Sidnija (1595). N a Ronsara se, sluei se
starijim humanistikim p., ugledao njem, pje
snik M artin Opic. koji je u svojoj p. (1624)
proveo reformu njem. -+ versifikacije te je u
knjievnosti sm atran zaetnikom novovjeke
njem. knjievnosti. Ali je do evropskoga -*
predromantizma najvei ugled u evropskoj
knjievnosti stekla/;, u stihovima fr. kritiara i
pjesnika Boaloa, V a rt potique (1674), koja je
u pregnantnim stihovima form ulirala p. -
klasicizma: ona se osnivala na uvjerenju o
apsolutnom savrenstvu antikne knjievnosti,
na obaveznosti rodova i vrsta antike, kao i
vrsta koje su se kasnije pojavile, te na racio
nalnosti pjesnikoga stvaranja. Lijepi i glatki
stihovi Boaloa, koji su se esto inspirirali
H oracijem, bili su uzrokom da su i oni
gdjekad postali uzreicom kao i Horacijevi.
Sa svojom vjerom u potpunu stvaralaku
nesputanost pjesnikoga genija evropski -*
predromantizam i romantizam prekidaju
tradiciju p.: nikakva pravila ne mogu vie
odreivati piscu kako da pie, a La querelle
des anciens et des modernes (Prepirka starih i
novih, tj. pisaca) u Francuskoj, od 1683. do
1719, ve je prije bila poljuljala vjeru u
apsolutno savrenstvo antikne knjievnosti. I
pisci i mislioci i dalje objavljuju studije o
knjievnosti, ali one ne nose vie ime p.. a i
sadrajem se razlikuju od tradicionalnih p.
P oput Horacija i Boaloa pojedini pisci piu jo
POETSKI REA LIZA M
pjesme kojima daju slian naslov T. Gotje,
Art, 1 8 5 7 ; P. Verlen, A rt potique, 188 2
ali to su sad kratke refleksivne lirske
pjesme koje nastupaju kao manifesti novih
knjievnih struja: G otjeova pjesma kao mani*
fest - umjetnosti radi umjetnosti, Verlenova
kao manifest simbolizma. P . sad piu
strunjaci kao udbenike za studij knjievno
sti, a s konstitucijom nauke o knjievnosti p.
ulazi u njezino podruje. Sad se pred strunja
ka postavlja pitanje to ima da sadri p. kao
dio nauke o knjievnosti. Odgovori suvreme
nih strunjaka na nj vrlo su raznovrsni: za
jedne ona obuhvaa sva podruja nauke osim
povijesnoga Velek zamjenjuje naziv poetics
s criticism, drugi istiu da ona izlae osnove i
osnovne oblike knjievnosti, unutranju
specifinost knjievnosti, a zastupa se i milje
nje da je term in p. najbolje zamijeniti term i
nom -> teorija knjievnosti. Termin p. zadrao
se u upotrebi za istraivanja svjesnih i pod
svjesnih strukturnih postupaka i znaajki p o
jedinih pisaca, pa se istrauju njihove speci
jalne p.
L it.: E. F aral. L e s arts potiques du 12e et 13*
sicle, 1923; B. M a rk w a rd l, Geschiehte der deuischen
P o etik, 1937 1967; P. van Tieghem, L es grandes
doctrines littraires en France, 1946; M . TSypiih,
H a n o p u ja xe.iencKe Kibuxceenocmu, 1951; A. Sa-
v i R ebac, A n tik a estetik a i nauka o knjievnosti
1955; R. VVclick, A history o f m odern criticism ,
1 7 5 0 - 1950, 1955"- 1965; E. C h arm etix , L e systm e
potique franais, 1968; G . M ller, M orphologische
P o etik , 1968; E. S taiger, G rundhegriffe der P oetik.
1968s : K). M . JToi Ma h. f/e m u m no cmpyKmypa.ibHo
>W3muKi\ 1964: (Predavanja iz strukturalne p o e tik e ,
1970); I . A. van D ijk , O n'the Foundations o f poetics,
1972; R. Ja k o b so n , Q uestions de potique, 1973; R.
K lo p fer, P o etik and L inguistik, 1975; M. H a rd t,
P o etik und S e m io tik, 1976; C . K p er, Linguisiische
P oetik, 1976; H . W iegm ann, G eschichte der P o etik,
1977; F. G acd c , P o etik und L o g ik, 1978. Z..
PO ETSK I REA LIZA M - Naziv (dao ga O to
Ludvig) za nem. varijantu evropskog realizma
19. v. O buhvata vreme od 1 8 3 0 - 1 8 8 5 . Pove
zivanje poetskog sa realnim kazuje da je u
pitanju stiiizovano prikazivanje stvarnosti u
duhu odreenog shvatanja realnosti. U prika
zivanju materijalne strane stvari pisci nastoje
da uine vidljivim i onu duhovnu stranu.
Nerado se zadravaju na mranim stranam a
ivota ili ih prikazuju preobraene. U nasto
janju da ublae grubosti ivota pri beg avaj u
hum oru. O dbacuju tendencioznost u knjiev
nosti, a samo izuzetno pokazuju intersovanje
za politika zbivanja (Bihner, Keler). Vie ih
privlai sudbina pojedinca nego drutva, te
otud sklonost prem a psiholokom poniranju u
570
linost. N apredak prirodnih nauka i tehnike
neznatno se odrazio na knjievnu tem atiku.
Zapaa se izvestan uticaj filosofije, prvo
materijalizam Fojerbahov, kasnije pesimizam
openhauerov. Za novo gledanje na stvarnost
isto tako je od izvesnog uticaj a kritika verske
dogme (D. F. traus), odbacivanje spekulativ
nog miljenja (I. Bihner) i materijalistiko
shvatanje istorije (M arks). J ednov remen o se
javlja individualizam i oseanje za socijalno.
Pored dom inantnog realistikog stila u prozi
jo traje uticaj klasicistiko-romantiarskih
ideala u lirici (M inhenski pesniki krug) i u
dram i (R. Vagner). K lasina forma, trohejski
stih, slui nekim dram atiarim a za realistiko
prikazivanje legendarnih i istorijskih tema
(Grilparcer, Hebel). Preteno se obrauje
gradska tem atika i provincija, ali i selo, koje
upravo sad ulazi u knjievnost (Gothetf,
Im erm an, D roste). H orizont interesovanja se
proiruje obuhvatajui i Ameriku (Silsfild).
Pod ucajem procvata istorijske nauke pisci
rado obrauju istorijske teme (Aleksis,
Majer). O snovno izraajno sredstvo je proza,
u seoskoj pripoveci i u dijalektu (Rajter).
Glavni knjievni rezultati ovog perioda nalaze
se u noveli i rom anu, najvii dom et dostigao je
p. r . u delima Kelera i Fontanea.
L it.: G . L u k aes, D eutsche R ealisten des 19.
Jahrhunderts, 1952; M. G rcitier, Zw ischen Bieder
meier und B ourgeoisie, 1953; R. B rin k m an n , W ir
klich keit und Illusion, 1957; F. A u erb ah , M im esis,
1968 (prev.); F. M artini, Deutsche Literatur des brger
lichen R ealism us, 1962; J. P. S tern, Idylls and
Realities, 1971; U. F.isele, R ealism us-P roblem atik,
1977. M . .
PO ETSK I ROM AN - R om aneskna struk
tura koja se ispoljava kao lirska pesma u
prozi, ali u znatno proirenoj, sloenijoj i
objektivnijoj formi; to je unekoliko hibridni
anr koji se slui oblikom rom ana da bi
se (dublje, eksplikativnije) pribliio funkciji
pesme. H ibrinost i paradoksainost p. r. je u
tom e to stie identitet oslanjajui se na druge
anrove: on je sinteza lirizma i pripovedanja,
ispovesti i fikcije. O tuda se o p . r. govori i kao
poetskoj verziji rom ana, proirenoj pesini
u prozi, rom anesknoj poemi itd, Nastajui
kao potreba poetskog duha, svesnog novih
vrednosti vremena i novih ciljeva umetnosti,
da se intenzivnije suoi sa spoljnim svetom i
radi uzajamne provere i pom irenja unutarnjeg
i spoijnog u stvaraoevoj viziji, p. r. se u
Nemakoj, posle Verlera J. V. Getea, razvijao
u tradiciji - romantizma, a u Francuskoj kao
spoj psiholokog istraivanja svesti i iste
poezije, da bi sa D. Dojsom, V. Vulf i V.
571
Foknerom sredstva poezije ula u rom an i
gotovo sasvim ga, u njegovom klasinom,
tradicionalnom vidu, dovela u pitanje.
M ada je p. r. bio i reakcija protiv deskriptivne
pedanterije realistikog i naturalistikog rom a
na poetkom ovog veka. protiv sociologije,
suvoparne dokumentacije, reportae, sa nasto
janjem da rom anesknoj prozi vrati izgubljenu
ili zapostavljenu sutinu knjievnosti poezi
ju, on nije samo determinisan poetskim jezi
kom, ekstatinim stilom ili specijalno kienom
reenicom, lirskim detaljim a i opisima zbog
kojih lako zapada u izvetaenost i afektaciju,
ve mu je bitnost u tom e da svojim subjektiv
nim lirizmom (odnosno poetskim manipulisa-
njem raznim vrstam a naracije), recima i sli
kam a nevidljivo uini vidljivim, da se razaz
naju pokreti due, impulsi svesti, pri emu i
sama prikazana stvarnost, umesto preslikava
nja i pragm atske jednolikosti, dobija neuobi
ajene, izrazitije, mitske ili simbolike dimen
zije ( Vergil ijeva smrt H. Broha, Pastoralna
simfonija A. ida, Seobe M. Crnjanskog,
Pesma O. Davia, Z lo proljee M. Lalia).
N apredak i razvoj p. r. tei ka jednom novom
iskustvu: ...u n u ta rn je m , a da ono ne m ora
neophodno da bude subjektivno; refleksiv
nom, a da nije esejistiko; slikovitom ili
muzikom, a da ne naputa narativnu osnovu
rom ana (R. Fridm an) -- ime moe da sa
odgovarajuom verodostojnou, monoioki-
-asocijativno i drugim svojim sredstvima, izrazi
svu kom pleksnost situacije pojedinca, ju n a
ka, pripovedaa, i drutveno-istorijskih okol
nosti u kojima se on nalazi.
L it.: E. V ito rin i, R o m a n i poezija, K rugovi,
19534 ; M. K u n d e ra , l/m en i rom anu. I960; L. Edel,
P siholoki rom an, 1962 (p rev .); U. E co, O tvoreno
djelo, 1966 (prev.); B. ,/jHcnpoB, Vepmbi poM am X X
eeKa, 1965; R. F re ed m an , T he L yric a l Novel, 1966;
M . B itor, R o m a n i poezija, Izr a z, 1966, 4;
r _ VI. A lberes, Istorija m odernog rom ana, 1967
(prev.); T ajn a p o etsk o g ro m a n a , S a vrem en ik,
1968, 12. M .I.B .
P O E Z IJA (od gr. noiricnc;, izvedeno od
glagola rcoifeo) inim, tvorim). U antikoj
-* poetici p. se brojila u ljudska umijea.
Zbivanja u stvarnosti razlikovala je antika po
tome da li se ona zbivaju prirodnim putem bez
uea ovjeka ili su plod njegova djelovanja.
Ako je takvo djelovanje promiljeno te se vri
na osnovi pravila steenih iz iskustva, antika
g a je nazivala umijeem (gr. xexVT]> ars).
T ko je ovladao umijeem zvao se xevixr|s,
lat. artifex, nevjea je bio ixxe/voq. Umijee
kazuje stvaraocu put kako e stvoriti djelo.
Prema znaaju djela antika je razlikovala tri
POEZIJA
vrste um ijea: stvaralaka umijea, k oja p ro
izvode djela trajn e vrijednosti noirjTiKoti
xkyyrxi: izvoaka umijea, k oja se oituju
sam im in o m izvoenja, KpojKtiKot\
i teorijska umijea koja se bave prouava
njem i spoznajom, $cpr|xiKOii xxvoti. Djelo
koje je stvaralako umijee oblikovalo, prak-
tiko e ga umijee izvesti, a teorijsko prou
avati. Stvaralako umijee sluha i jezika
nazvali su Grci u h tic t gledajui u njemu
upravo simbol ljudskoga stvaralatva, a stva
ralac toga umijea, danas kaemo te
umjetnosti, nosi ime Tioirjxfjc tvorilac,
inilac. Po antikom shvaanju Jtoiriir};; pri
kazuje u svom djelu odsjeak stvarnosti po-
vodei se za njom u svom stvaralakom inu,
koji je n ifx q ai stvaralaki odnos podraava-
nja stvarnosti. Odatle se udomaio naziv mime-
tike umjetnosti ili vrste za umjetnika djela koja
neposredno prikazuju stvarnost. Termin rcovn-
0 1 uao je u sve kulturne jezike (eng. poetry,
fr. posie, njem. Poesie. rus. nojju.n) a tako i u
na, ali mu znaenje nije svagdje isto. Sovjet
ska K pam m n Aumepam ypnan -jnujiKAoneguM
(Moskva 1968) definira npri (sv. V): rio33H
b iirapoK O M cM bicjie __ Boa xyjiTOK. jM T ep a-
T y p a ; b y 3k o m C T H xoT B opubie n p o m B C /ie -
h m b c o o t h ccenH ocT H c npo3oii. Antiki
je term in u novovj. uporabi suzio svoje znae
nje na umjetnika djela u stihu, koji je
najveim dijelom u antici, a pogotovo u sr. v.
bio jedini jezini umjetniki izraz poetskoga
djela; nezaustavan prodor proznih poetskih
djela tokom posljednjih stoljea podao je
term inu -> knjievnost ono iroko znaenje
koje je prije pripadalo antikom terminu, te se
danas upotrebljava i term in usmena knjiev
nost, koji je zapravo proturjean. Sovjetska
enciklopedija priznaje terminu p. pravo da
zadri to ire znaenje, ali se ono sauvalo tek
u sveanom stilu svagdje se meutim
termin p. sauvao u znaenju pjesnikoga
raspoloenja ili pjesnike vrijednosti. U njem.
jeziku antiki se termin sauvao samo u tom
posljednjem znaenju, tek se izuzetno upotreb
ljava u irem; u Nijemaca termin D ichtm g
oznava sve knjievno stvaranje, i stih i prozu,
a term in se Poesie u njihovim leksikonima
uopte vie ne navodi. U eng. i fr. antiki
termin oznaava i pojedinu lirsku pjesmu.
Romanski jezici postupaju poput fr. dok se u
nas u pravilu term in upotrebljava samo za
ukupnost lirskih djela. K ako lirska djela u
pravilu nisu mimetika, antiki je termin
zadobio upravo protivno znaenje od prvot
noga. V. i -+ knjievnost.
POG LA VLJE
L it.: H einrich L ausberg, H andbuch der literari
schen R h eto rik, 1960. -+ Knjievnost. Z K Z S
PO G LA V LJE (i glava) O snovna struktu
ralna jedinica u duoj proznoj kompoziciji
(-+ romanu, -> monografiji, -> studiji, ponekad
i - pripoveci), tako usklaena da ini zaseb
nu, donekle zaokruenu, relativno sam ostalnu
celinu, ali uvek u vezi sa celim delom. Svaki
italac moe da zapazi da se delo koje ita u
izvesnim, vie-manje regularnim intervalima
prekida, a to je na kraju takvih celina ili p.
(u epskom spevu one se nazivaju pevanjima).
pa se odmah iii na novoj, sledeoj stranici
nastavlja. Taj prekid je u tekstu obeleen
brojem, naslovom, nekim grafikim, tam par
skim znakom ili samo praznim prostorom ,
belinom. i italac ne retko svesno ili
nesvesno trai, oekuje taj prekid bez kojeg
bi osetio m onotoniju i zamor, a koji mu inae
omoguava predah, refleksiju i bolje koncen-
trisanje u nastavku itanja. P. je, dalje, unutar
sebe katkad podeljeno na nove, manje celine
ili odeljke, obeleene brojevima, medun a slo
vima ili na neki drugi nain, a odeljak se
potom deli iii se sastoji od jednog ili itavog
niza -> paragrafa, dok se, s druge strane, vie
p. povezuje u veu grupu /?., odnosno deo,
knjigu, tom. Teorija knjievnosti prouava
osobenosti i funkciju ovih izdvojenih, osam o
staljenih, posebno oznaenih (numerisanih)
elova, odseka ili glava priblino iste ili
razliite duine od kojih je jedan roman
sastavljen i koje su u njemu jedinice zbivanja
ili scene. Nisu, naime, esti rom ani kao M ol
Flanders D. Defoa, Roaka Beta i Roak Pons
O. de Balzaka, Starac i more E. Hemingveja
koji, po logici svoje strukture i tvorako-
-radnog spisateljskog zam aha, kontinuirano
teku bez ikakve vidljive, spoljanje podele na
/?., to ipak ne znai da se unutar teksta i
proznog toka ne mogu uoiti ili osetiti mesta
gde se pisanje, koncentracija motiva, ritam
dogaaja i prie u jednom trenutku zaustavlja
ju, prekidaju (ako niim drugim a ono nekim
citatom, natpisom, umetnutim pismom), i
potom iznova grupiu i usmeravaju drugim ili
istim pravcem, ukazujui tako na poziciju gde
bi se podela mogla izvriti, Dcljenje pak
rom ana na p. odgovara prom eni scene i
inova u dram i i ukazuje na to da se koncen
tracija, spajanje m otiva priprem a izdvojeno,
fragm entarno, od jedne do druge etape pripo-
vedanja. K om poziciono-strukturalnu vanost
i znaaj podele rom ana na p. zapazili su i
komentarisali uzgred u svojim delima ve neki
romansijeri 18. v. (H. Filding, L. Stern); u 19.
572
v. kom poziciona vanost i otrina podele
rom ana na p. naroito je snano porasla u
delima nekih najveih tadanjih eng. rom ano
pisaca (. Dikens, V. M. Tekeri), koji su svoje
knjige prethodno objavljivali u mesenim sve-
skama i nastavcima. U modernom rom anu
stabilnost p. kao tradicionalne form alne k o n
vencije prilino je uzdrm ana, pogotovo stoga
to je taj rom an esto zamiljen kao nepreki
nuti tok svesti (-- roman toka svesti) u jednoj
srazm erno kratkoj jedinici objektivnog vre
mena. N o ukupno uzev, savremena teorija
rom anesknih p, sm atra fragmentaciju, podelu
rom ana na p., traenjem odgovarajueg umet-
nikog ekvivalenta za kontinuitet i prom enu
kom e pisac m ora da odgovori. Jer, jedan
rom an se ne zavrava samo na kraju knjige,
na poslednjoj stranici, nego i prethodno vie
puta unutar svog razvoja, u stanovitim razm a
cima i celinama. Neki savremeni pisci i teoreti
ari (K. Fedjin, B. V. Tomaevski, R. Pe)
sm atraju p. nekih rom ana funkcionalno shva
enim novelama ili pripovetkam a ija je'eg zi
stencija delimino mogua i van rom ana. IJ
takvom novelistikom romanu (kakav je Junak
naeg doba M. J. Ljerm ontova, Nevini s
podnaslovom roman u jedanaest pripoveda-
ka H. Broha, Na Drini uprija I. Anria i
r.) p. ima kompozicionu funkciju jer se u
njemu usmerava, razvija i rasplie deo fabule
koji moe da bude relativno nezavisna, sepa-
ratn a novela iii pripovetka. Bez podele na p.,
bez segmentacije pripovedanja bilo bi moda
tee rom an pisati t kom ponovati, i, u svakom
sluaju, tee kao ukupnost spoznati, razumeti,
zadrati u pamenju i seanju. P. kao vid
strukturalne suptilnosti i rezultat artistike
umenosti i strategije pisca prua svojim
unutarnjim skladom , simetrijom, efektima (na
prim er rei-mostovi koje se ponavljaju na
kraju jednog p. i na poetku drugog i tako ih
neposredno povezuju) i isto estetsko
zadovoljstvo. N ajzad, p. kao refleks i eonica
pripovedanja ne koi i ne sputava pripoveda-
nje. ve ga zapravo ini moguim, funkcional-
nijim, otvorenim; a niz, sukcesija p. vodi delo
ka izvesnom zakljuku i ka refleksivnom ili
dram atskom razreenju stvari.
L it.: S. L. W h itco m b , The S tu d y o f a Novel,
1908; B. H I k j i o b c k h h . XygoJKecm aennax n p o ja 1961;
M . B ako i dr., O literarne) avantgarde, 1966; P.
Stevick, The Theory o f the Novel, 1967; E. B.
ToMaiJiCBCKH, Teopuja khhimeeHocmu, 1972 (prcv.); P.
S tevick, The C hapter in Fiction, 1970. M .I.B .
P O G L E D NA SVET - Pojam, koji se, slino
filosofiji, odnosi na celinu sveta, na univerzal
no i ono to je krajnje, ali, za razliku od
573
filosofije kao nauke, ne obuhvata obrazloena
saznanja i reflektovana iskustva, ve saznanja
i uvianja odreena m oralnim i tradicional
nim vrednostima, zatim socijalnim, naroito
klasnim, etnikim i rasnim faktorim a jednog
kulturnog kruga. Iz jednog, istorijskim isku
stvom form iranog, doivljajnog sredita nekog
kulturnog kruga, jedne drutvene grupe ili pak
iz linog doivljajnog sredita pojedine osobe
razvija se jedan poseban nain selekcije i
artikulacije stvari koji se pojavljuje kao p. na
5 . K ao nekritika samosvest i samorazumeva-
nje jedne drutvene grupe p. na s. je blizak
ideologiji. U knjievnosti je znaajan i p. na s.
pisca, ali i sam jezik (nacionalni, istorijski
jezik) ve predstavlja preform irani pogled na
svet (W eltansicht), kao to je to formulisao
H um bolt, najzad p. na s. je u knjievnosti
znaajan predmet prikazivanja i sacinitelj sveg
umetnikog izraza. T ako se npr. u rom anu M.
Selimovia Dervi i smrt kroz jedan specifini
p. na s. prelam aju u evropskoj literaturi na
drugi nain poznate teme, npr. strah. N o u
m odernoj literaturi pisci reflektuju i svoj
sopstveni p. na 5 , kao to i prikaz p. na 5 . ima
posredan karakter. U knjievnoj kritici blizina
p. na 5 . sa ideoloki odreenim pogledima
pisca upuuje na zadatak uoavanja i ukaziva
nja na ideoloke initelje knjievnog dela. To
je prvenstveni zadatak marksistiki shvaene
knjievne kritike. V. i -> Weltanschauung.
L it.: W . D illh ey , W eltanschauungslekre, u;
G esam m elte S chriften. Bd. V III, 1931; K . Jasp ers,
P sychologie der W eltanschauungen, 1919; L . G a b
riel, L o g ik der W eltanschauung, 1947. M .D .
POGOVOR Krai napis koji se stavlja na
kraj nekog dela, kao dodatak. Im a za cilj da
osvetli neke od hitnijih crta tog dela, da
protum ai njegov postanak ili odreene prob
leme koji se na njega odnose. Ponekad daje
biografske podatke o piscu. Moe biti naroi
to znaajan ako ga pie sam autor, u kome on
govori o svom ivotu, stvaralakom procesu,
estetskom idealu, svojim filosofskim stavovi
ma i si. Po nameni blizak je --> predgovoru, ali
je od njega, obino, krai.
Lit.: U . Busch, Vorwort und Nachw ort, 1961.
I.U .
POGREBNA BESEDA - Vrsta pohvalne -
besede u kojoj se veliaju dela i karakter
um rlog oveka. Obiaj da se govori na sahrani
pokojnika potie iz najstarijih vremena. U
starom Egiptu svetenici su besedom pred
narodom uznosili velika dela umrlih kraljeva.
U Atini su obino drani pogrebni govori
junacim a koji su pali za otadbinu (Periktov
PO JA N JE PO EZIJE
govor u slavu palih na M aratonu, Gorgijin
govor u slavu palih na Salamini), a u> Rimu su
oni drani istaknutim linostima. U crkve
nom besednitvu /?. b. je jedan od najvanijih
anrova. Njen najvei m ajstor je fr. besednik
17. v. Bosije. Hrianska pogrebna beseda
ispunjena je refleksijama o nitavnosti ovo
zemaljskog i venosti onozemaljskog ivota.
V. i -+ nekrolog i -> panegirik. J.D.
POHVALA (prema gr. fcyKa>fiiov, otuda jo
>>enkomija) U srenjovekovnoj knjievno
sti krai ili dui retorski i pesniki tekst sa
izrazito lirskim obelejem, u kome se velia i
proslavlja vrlina nekog sveca ili kakve druge
istorijske linosti i tako utvruje njihov kult.
1. P. u uem smislu, krai pesniki pasa,
sam ostalan ili u sastavu veeg, obeleen esto
anaforom, sa ujednaenim ritamskim nizo
vima ili stihovima, a ponekad i sa liturgijskom
funkcijom; kao primer moe se navesti Jefimi-
jina Pohvala knezu Lazaru, s kraja 14. v.
ili Pohvala u Teodosijevom itiju Petra
Korikog. 2, P, u irem smislu, pohvalno
slovo, pripada vie retorskoj prozi i predstavlja
posebnu vrstu - slova, mada i u njemu moe
biti esto pesnikih, himnikih delova. Tako je
npr., Slovo pohvalno svetom i novomueni-
ku H ristovu Lazaru s poetka 15. v. (oko
1403/4).
Lit:.: T>. TpH4>yHOBHh, CpncKu cpegfboeeKoenu
cnucu o Kue3y Jlajap v u kocoockom 6 o jy, 1968; O .
B. H a rd iso n , The E nduring M onum ent, 1962. D .B .
POH V A LN A PESM A - N aglaeno emocio
nalna, patetina pesma, pisana visokim stilom,
koja se pojavljuje u obliku ode, -* himne, ili
panagirika i u kojoj se upuuju pohvale
boanstvu, heroju-poluboanstvu, svecu, vla
daru, nekoj drugoj istaknutoj linosti, dravi,
ili se slave duhovne vrednosti (prijateljstvo,
ro d o lju b lje...). U naoj srenjovekovnoj knji
evnosti postoje -+ pohvale u ast vladara i
crkvenih velikodostojnika (najvie ih je posve
eno knezu Lazaru), koje su ponekad u stihu,
ili imaju oblik pesme u prozi (kao Jefimijina
pohvala knezu Lazaru)
L it.: O . B. H aridscm , The E nduring M o num ent,
1962. M ..
P O JA N JE P O E Z IJE - Vizantijsko crkveno
pesnitvo imalo je pored knjievnog oblika i
svoj muziki izraz. Sastavni deo kulta, strogo
funkcionalno u ritualnom smislu, ono je i
nastalo radi pevanja u crkvi (pojanja). Muzi
ki elementi dolaze stoga do izraaja u struktu
ri samoga teksta crkvene pesme, koji se pie
POJAVA
pevajui: ritamski nizovi, -> koloni ili stihovi,
sastavljeni su tako da se mogu pevati po
utvrenoj melodijsko] formuli, a ova se, opet,
m ora poklapati sa m isaonom celinom teksta,
njegovom ritam skom (akcenatskom ) struktu
rom. Melodijske formule utvrene su uglav
nom za -* osmog! asnik, dok se pesniki
tekstovi ostalih liturgijskih knjiga pevaju
uglavnom krojenjem. M elodijske formule
-* oktoiha i drugih tekstova beleene su
posebnim sistem om muzikih znakova (krj li
kova, - neumska notacija).
L it.-. A- O re^janoBU h. Hojaibc cm ape cpticKe
upKeene n oeiuje, 1970, D .B ,
POJAVA Scena
POJEDINOST - O sobenost (crta) nekog
karaktera, istaknuti detalj u opisivanju, nagla
ena okolnost u nekom dogaaju ili obrt u
nekoj situaciji, pom ou kojih se postie
-* individualizacija lika, pejzaa, drutvenog
ambijenta ili dinam inost radnje u epici i
drami. U saglasnosti s vladajuim pretpostav
kama o nepromenljivosti sveta i ljudske pri
rode, klasine poetike su negirale znaaj poje
dinanog u knjievnom stvaranju. Tako Ari
stotel kae da pesnitvo prikazuje vie ono
to je opte, a istoriograflja ono to je
pojedinano (O pesnikoj umetnosii), a Ho-
racije istie zahteve tipinosti, a ne indivi
dualizacije u slikanju karaktera, govorei a
likove treba predstavljati u prvom redu u
saglasnosti s njihovim godinam a i profesijom
(Epistula II, 3). Odjeci ovakvih shvatanja su
opta mesta u neoklasicistikim poetikam a; i
upravo s ovih pozicija fr. kritika je napadala
pojavu realistikog rom ana, osuivala Balza-
kovu maniju . . . sitnih pojedinosti, zamerala
mu da vie inventarie prirodu nego to je
slika, dok je u nekim kritikim krugovim a u
Engleskoj realizam nazivan pogrdno eta-
Ijizmom. M eutim, realistiki rom an 18. i 19.
v. donosi snanu individualizaciju likova, sre
dina i dogaaja, naturalizam i m oderna knji
evnost idu jo dalje u tom pravcu, i konkret
na p. se posm atra danas kao neizbeni medi-
jum u kojem se opte i tipino otelovljuje u
knjievnosti. N ajire govorei, p. im a ve
osnovne funkcije; prvo, da pojaa ivost i
upeatljivost lika, dogaaja ili opisa; drugo,
da neto posebno istakne i da tako specifikuje
znaenje. U vezi s funkcijom pojaavanja
upeatijivosti razlikujemo ubedljivu ili vero-
vatnu od neubeljive ili neverovatne p.: u vezi
s funkcijom stvaranja odreenih mogunosti
znaenja razlikujemo znaajnu ili bitnu od
574
beznaajne ili suvine p. U ovom smislu B.
Popovi govori o znaajnim p. i okolnostim a:
znaajne pojedinosti su one koje karakteriu
predmet koji opisujemo, a znaajne okolno
s t i .. . okolnosti pod kojima e znaajna po
jedinost biti jae istaknuta, osvetljena s vie
strana, ili pojaana u stepenu. Izbor p.
odreuje, dakle, i im aginativnu snagu i bogat
stvo znaenja u knjievnom delu.
L it.: E . rionoB H h, A jie io p m m c a m u p m m t
n p m a , Oi.iegu, 1914; B. W einberg, French Realism:
The C ritical R eaction, 1937; individualizacija.
S.K.
POKLADNA IGRA Oblik koji je nastao u
14. veku, a razvio se iz obiaja da se prilikom
pokiada organizuju povorke koje su prikazi
vale i poneku krau mimiku scenu bez prave
radnje, kao nizanje pojedinanih monologa
iste kompozicije, u obliku revije (kao komino
takmienje likova sa istim m askam a i si.).
esto scene o branim svaama ili sa suda, po
pravilu neverovatno grube i opscene (pogo
tovu u vezi sa lekarima). Poev od 15. veka p.
i. naroito s.u negovali zanatlije-umetnici u
Nirnbergu, rugajui se prostom naroda, n aro
ito seljacima, Jevrejima, ali i vitezovima
pljakaima, i polemiui protiv nepravilnosti
u crkvi. Ovim putem su se p. i, stavile u slubu
protivreformacije. Svoj vrhunac dostigle su
kod H ansa Z aksa (14941576), koji je uspeo
da spoji lakrijako-satiriku alu sa moralizu-
juom zbiljom, a realistiko i njeno komino
prikazivanje ljudskih, pa i graanskih slabosti
uz duhovit dijalog da povee sa moralno-
-kritikom nam erom i sa odreenom tenden
cijom. Sa M. Ajrerom (oko 1600), koji je
obradio mnoge starije lakrdijake motive pa i
uticaje engleskih komedijanata, p. i. poinju
da jenjavaju. Protestantizam ih je uguio a
katolicizam zamenjivao -* kolskom dramom.
Tenju da se ovek popravi veselom kritikom
nastavlja potom satira; tek Sturm und
Drang ponovo se vraa ovom starom obliku,
no kasnije se razvija nov oblik: farsa.
Literarni znaaj p. i. ogleda se u tome to je
ona prvi oblik svetovne dram e u Nemakoj.
L it.: W. M ichels, Studien ber die ltesten
deutschen F astnachtsspiele. 1896; W. C reizcnach,
G eschichte des neueren deutschen D ram as I, 19l l 2;
M . J. R udw in, The Origin o f German Carnival
C om edy, 1920; K . H o ll, G eschichte des deutschen
L ustspiels, 1923; H . G . Sachs, Die deutschen
F astnachtsspiele, diss. 1957; D. van A bb, W as ist
F astn achtsspiel?, M a sk e und K othurn, 6, i960; E.
C a th o ly , D ie Fastnachtsspiele des Sptm ittelalters,
1961; W . L enk, D ie N rnberger F astnachtsspiele des
15. Jh. als D ichtung, diss. B erlin 1961, S. S treicher,
b er die F astn ach tssp iele , Schw eizer Rundschau
61, 1962; F . alc, D ra m a , Uvod u knjievnost,
575
ed. F . P erre Z . k reb , Z gb. 19692; E. C a th o ly ,
F astnachtsspiele, 1966; G . S im on, D ie erste deutsche
F astnachtsspieletradition, 1970; J. M erkel, Form und
F unktion der K o m ik in N rnberger F astnachtsspielen,
1971; R. K r n , D er unanstndige Brger, 1974.
Z .K .
POKLADNA PESMA Uz pokladnu igru
razvila sc u 14. v. i p. p., bilo kao eo
pokladne igre, bilo odvojeno od nje. Glavni
predstavnici pokladne pesme su H ans Zaks,
H ans Rozenplit i H ans Folc. Ove pesme
ispevane su u nepravilnim rim am a i u nepra
vilnom metru, drei se pravila da svaki stih
treba da sadri etiri iktusa, ne vodei pri
tom e rauna o prirodnim akcentima u jeziku
(Knittelvers). Protiv nategnute forme poklad
ne pesme, koja je inae sadravala sve motive
pokladnih igara, borbu je poveo Opic, zahteva-
jui da se ovaj stih zameni aleksandrinem.
->Maskerata.
L it.: -> Pokladna igra. Z .K .
POLEMIKA PESMA - Kompozicija lir
skog ili epskog karaktera koja izraava otpor,
sukobljavanje ili raspru knjievnih ili pojiti-
ko-socijalnih gledita (Put B. Radievia, po
jedine pesme J. J. Zmaja i D. Maksimovi u
zbirci Traim pomilovanje, zatim Polemiki
postskriptum i neke druge pesme i poeme R.
Zogovia i dr.). P. p, se odlikuje odreenim,
vrsto zasnovanim stavom i angaovanim
kritikim, racionalno iskazanim opreeljenjem
u poetskoj form i, ali i jednostavnou, tenden-
cioznou ideja i pobuda koje su je izazvale,
M.I.B.
POLEMIKA (prema gr. xiX{;|io^ rat) --
Praksa ili um etnost protivreenja i kontrover
zije, otar spor i sukob o nekom pitanju,
strastvena knjievna, filozofska, nauna ili
politika raspra u novinama, asopisu ili na
javnom mestu izmeu predstavnika razlii
tih, oprenih shvatanja, u kojoj se brane
vlastite teze i kritiki opovrgavaju doktrina i
teze protivnika; to je, takoe, takav knjievni
ili filozofski, nauni, politiki napis (ili knjiga),
gde se autor aktivno i odluno suprotstavlja
izvesnom tuem miljenju i gleditima. M ada
poznata i ranije, p. kao specifina intelektual-
no-kritika aktivnost temeljnije se zasniva i
razvija u teolokim polemikim raspravam a
apologetiara u ranom hrianstvu, koji su
suzbijali i negirali jeretika i heterodoksna
uenja, branei boansko poreklo i autoritet
hrianske vere i crkve. Sklonost p -i izraz je
tem peram enta, znak posebne konstitucije i
strukture pojedinih duhova koji su u svom
odnosu prem a svetu uvek na izvesnom borbe
PO L IFO N I N O ST
nom odstojanju, u protivstavu i otporu prema
svemu to se ne slae sa njihovim uverenjima i
to sm atraju da je pogreno, ravo i nazadno;
pri tom je p. takoe sastavni deo i rezultat
njihove neposredne angaovanosti u javnom i
kulturnom ivotu. Stoga je p. ili borba
miljenja skoro uvek direktno kritiko
ralanjavanje ideja, a prodornost, efekat i
verodostojnost joj je u snazi argumenata, logike,
jezika. P. je tvorbenost duha u njegovoj
borbenosti (S. imi). O tuda se moe govoriti
i o posebnoj metodologiji, jeziku i stilu p. i
polemiara obino veoma linom, lucidnom
i duhovitom, karikaturalno-persifianom, esto
jakog i otrog, melanholino-gnevnog izraza i
britkih formulacija koje se, meutim, kroz
invektive i sarkazme (T. B. Mekoli) suvie
pristrasnih ili nezrelih polemiara pretvaraju u
svoju agresivnu, surovu krajnost. Iako se p.
lako izvrgava u pam iletsko klevetanje i vrea-
nje, postoji ipak znatan broj znaajnih knji-
evno-kritikih i filozofskih dela proetih izra
zitim oponentno-polemikim duhom i strau,
strogo principijelnih i objektivnih u metodu i
postupku, kojima je p. u stvari inspiracija,
izvor i uzrok nastanka (polemiki spisi Vuka
K araia o jeziku, Svela porodica K. M arksa,
Anti-Diring F, Engelsa, Protiv Sent-Beva M.
Prusta, Polemike V. Gligoria, M oj obraun s
njima M. Krlee i dr.). U irem i dubljem
smislu, sva revolucionarna i satirina knjiev
nost, pjesnika i filozofska, izraz je polemi
kog duha (S. imi). O no pak to su u obliku
p. stvorili, pored ostalih, Volter, H. ilajne, F.
Ks. alda, K. K raus, A. G. M ato, M. Krlea,
A. B. imi i S. imi, M arko Risti, oznaava
ne retko trijum f intelekta i pisanja i ima
intenzitet, dubinu i sjaj osobene poezije.
L it.; S. im i, P olem ika o polem ici, Knjievne
novine, 22. V 1959; K. M a r k s - F . Engels, O
um etnosti i kn jievn o sti, 1960; K. K rcji, H eroikom i-
k a v basni ct vi SlovctnU, 1964; K . apek, M arsija ili
na m arginam a literature, 1967; M, I. Bandi, P ripo-
v e tk a k a o oblik polem ike, L etopis M a tice srpske,
m aj 1969; V. G ligori, N ajg o re su poluistine, Novi
V jesnik u srijedu, 12. X.1I 3973 (o polem ici tak o e i u
brojevim a od 28. X I i 5. X II 1973); P olem ike u
h rva tsko j kn jievn o sti, (prir. Ivan K rtaii), 1982; Z li
volebnici. P olem ike i pam fleti u srpskoj knjievnosti
1 9 1 7 - 1943, prir. G. Tei, 1983. ' M .I.B.
P O L IFO N I N O S T (gr. 7ioXuq)o)Vo^ mno-
goglasni) U muzici je p, osnovna osobenost
kontrapunktalne kompozicije (u kojoj se na
datu temu istovremeno javljaju u drugim
glasovima sam ostalna melodijska kretanja).
O tud vieglasnost oseanja, misaona i
m oralna sloenost koja u knjievnosti obino
P O U H IM N U A
nudi i vie mogunosti, tj. vie razliitih naina
prim anja i poim anja. U najirem smislu, p. je
jedna od osobina knjievnog jezika, posledica
njegove asocijativnosti, slojevitosti i slikovno-
sti. U uem smislu p. oznaava: 1. tematsku
slojevitost koja je jasno provedena u viestru
kim planovima strukture i kompozicije. Ovo
se moe postii na taj nain to se pievo
stanovite pom era od jednog lika do drugog
(u ovom smislu M. Bahtin govori o p. Brae
K aram azovih); kontrapunktalnom kompozici
jom protivrenih tema i ideja (- roman ideja);
orkestracijom glasova sadanjosti i prolosti
(u Eliotovoj Pustoj zemlji, u Dojsovim i
M anovim rom anim a, u modernim dram am a
koje aktualizuju neku istorijsku temu). 2. U
istoriji amerike knjievnosti polifonina pro
za oznaava pesniku prozu Emi Louel (Amy
Lowell), koja je u vreme prvog svetskog rata
traila novu orkestralnu formu, kom binu-
jui stih, slobodni stih, rimovanje i prozu.
Lit. M. B ahtin, Problem i p o e tik e D ostojevskog,
1967 (prcv.); -* dvosmislenost; - roman ideja.
POLIHIMNIJA (gr. O o^u^via) - Jedna od
devet -* Muza, zatitnica himnine poezije,
posveene bogovima i herojima. P. se u
likovnoj umetnosti prikazuje bez atributa,
u zamiljenoj pozi. Ponekad je izjednauju
sa njenom m ajkom M nemosinom, boginjom
pamenja.
POLIHISTOR (gr. TroXuiaxcop onaj koji
mnogo zna, vrlo uen) O znaka moderne
filologije za antike pisce koji su u svoja dela
unosili mnoga razliita znanja i podatke, esto
bez nekog posebnog enciklopedijskog plana,
radi zadovoljavanja radoznalosti. O znaka se
prevashono odnosi na prozne pisce, istorica-
re i retore. Poreklo pojave p. nesumnjivo je u
aleksandrijskoj filologiji, a najpoznatiji pisci
p. su Polibije, Plutarh, Plinije Stariji,
D iodor i r. Zanim anje p. nije se zadovolja
valo samo jednom vrstom podataka (istorij-
skim n.pr.), ve su zalazili u mnogo ira
podruja. U Plinijevoj Naturalis Hisforia, koja
je nesumnjivo koncipirana kao enciklopedij
sko delo, oeljak o mineralima (33 37. knj.)
sadri neprocenjivo vane podatke o istoriji
antike umetnosti, delima i umetnicima. No
sem znaaja koji imaju kao izvori, antiki p.
su stvorili model uenog, ali zanimljivog
proznog pripovedanja, koji je mnogo uticao
na evropski esej u doba prosvetiteljstva, pa i
na celokupnu evropsku istoriografiju. S.S.
PO LI METRIC AN (od gr. rcoM mnogo i
pr.xpov mera) - Odnosi se na pesniko
576
delo iji su neki delo vi, strofe ili fragmenti
stihova ispevani u jednom a neki u drugom
metru ili -* razmeru. Za takvo delo se kae da
ima poiim etrinu kompoziciju ili d a j e ispeva-
n o u -* polimetriji Supr. - monometrican.
.R.
POLIMETRIJA (gr. rto/U) mnogo i j^ETpov
mera) Za razliku od -> monometrinoga
dela (ili kompozicije)/?, je pojava razliitih -*
metara ili -* razmera u istom pesnikom delu
tako da se jedni m etri ili razmeri grupisani u ni
zovima smenjuju drugim m etrim a ili razmeri-
ma. O tuda su oblici p. (i polirazm era) razno
vrsni, a ni tumaenje pojm a p. nije jedinstveno.
U srphr. poeziji postoji mnogo dela ispevanih u
polimetrinoj kompoziciji. Sterijino Davorje
na polju Kosovu ima simetrinu kompoziciju
u polimetriji: svako od 14 pevanja ima grafiki
oblik slian krstu, iji je gornji deo ispevan u
prelomljenom poljskom trinaestercu, srednji u
elegijskom distihu, a donji u trohejskom
osmercu. L. Kosti u svakom od delova
S.K. Samsona i Deiile, sa prom enam a u
razvijanju teme, menja i m etar (trohejski i
jam pski, uz jedan odlomak u simetrinom
desetercu), ili pak menja razmere (duinu
stiha). Slino je i u Besedi, u kojoj
primenjuje vie razmera. Posebno se izdvaja
pevanje Kosovo, u kome se polimetrija
S.S. granii sa poliritmijom, meavinom razliitih
m etara uz nekoliko stihova izvan silabiko-
-tonske tradicije, kakve nalazimo u Kostievom
slobodnom stihu. T ri najdua dela M aurani-
evog Smail-age ispevana su tako da se
trohejski deseterci i osmerci smenjuju u nizo
vima stihova istog razmera, sad dueg, sad
kraeg. Smena razm era je motivisana prelo-
mom u razvijanju teme, esto p ro m en o m N
motiva i pesnikog doivljaja. ,R.
P O U P T IH (gr. noXvKX\)Xoq - vieslojan) .-
Prvobitno dui - tekst ispisan na povotenim
spojenim tablicam a (vie od tri); najstariji
oblik -+ knjige. Docnije, vie povezanih slika
koje ine jednu celinti, uglavnom na oltarima.
-> Diptih. H.K,
P O L IP T O T O N (gr. 7coXu71tcotov sa vie
padea) Termin antike - retorike za pod
vrstu -> ponavljanja, -+ stil. figura kada se ista
re, unutar jedne reenice ili stiha, ponovi u
drugom padeu: Sve se ovjek bruka sa
ovjekom: j G leda m ajm un sebe u zrcalo.
(Njego, Gorski vijenac, 2519 20). P. se esto
nalazi u frazam a koje imaju znaenje superla
tiva: kralj kraljeva ili pesma nad pesmama,
a i u poslovicama, n p r,: Vrana vrani oi ne
577
vadi. P. se naroito istie kad se re u
razliitim oblicima ponovi nekoliko puta:
>>W-jevojka pod ulom zaspala, / ul se
kruni, te djevojku budi, / Djevojka je dalu
govorila: / A moj dule, ne kruni se na me. (V.
St. K aradi, Srp. nar. pjesme. I, 392).
S .K - .
PO L IR ITM I A N (gr. n okv mnogo i
pu$fiiK<; razmeren na poseban nain u
proticanju) Za razliku od polimetrinih
stihova ili polim etrine kompozicije (-> poli-
metrija), izraz p. (polifonini ritmovi, poli
morfan stih) ponekad se upotrebljava da
oznai proizvoljno mcanje stihova razliitih
struktura, i to u kraim nizovima (2 3),
naroito meanje silabiko-tonskih razm era ili
m etara sa razmerima -* tonske versifikaeije ili
sa - slobodnim stihom. Z.R.
PO L S E M IJA (gr. noXh mnogo, arifioc
znak) Vieznanost, viestrukost znaenja;
pojava dvaju ili vie razliitih ali meusobno
povezanih znaenja iste jezike jedinice, naj
ee rei, do koje obino dolazi prom enom
znaenja, ukljuujui i -* metaforu (npr. srph.
glava: glava na vratu, glava porodice, glava
u knjizi itd.). Ako pri istom glasovnom sklopu
znaenja nisu povezana (kao u srph. sto;
predmet i broj), to nije p. nego -- homonimija;
ova granica nije uvek jasna. R.B,
PO L ISIN D E TO N (gr. rco^uauvSeTov sa
vie veza) Termin antike -* retorike za
-* stilsku figuru koja se sastoji u ponavljanju
istog ili razliitih veznika izmeu nekoliko rei
ili reenica. esto se sree u poeziji: N ekada
sam i vas na koljenu cupko, / I donosio vam
slatke eerleme, / / ljubio dugo vae plavo
tjeme, / I elo, i lice nevino i ljupko. (anti,
Gospoici), i u prozi: ovek je na njoj kao
na arobnoj Ijuljaci: i zemlju prelazi, i vodom
plovi, i prostorom leti, i opet je vrsto i
sigurno vezan za kasabu i svoju belu k u u ,...
(Anri, Na Drini uprija, 101). Ponekad pisac
uporedo koristi p. i -+ asndeton: Prodiru
kroz kamen, zemlju, tmine rjene, / Plijene i
nose. i nite, i biju: / ... (anti, Gasovi).
M.Di.
PO L IT I K I STIH (od gr. ai% oq noXixiKq
graanski, popularni stih) Sedmoiktusni
hiperkatalektiki jampski stih od petnaest
slogova u vizantijskoj i novogrkoj poeziji, sa
dija rezom iza osmog sloga i enskom
(paroksitonskom ) klauzulom. Zove se i
narodnim stihom, jer je najfrekventniji u
narodnim pesmama. Poreklo vodi od jam p-
skog - tetrametra. Prvi polustih ima struktu
37 R en ik k n ji e v n ih te rm in a
PO L U K A D EN C A
ru prostog jam pskog osmerca sa daktilskom
(proparoksitonskom ) ili mukom (oksiton-
skom) klauzulom. Drugi polustih je zapravo
jam pski sedmerac sa enskom klauzulom.
Poetak p. s. je slobodan (dozvoljen je -*
horijamb). U srphrv. usmenoj poeziji ne egzi
stira stih ija bi struktura odgovarala strukturi
p. s. Ipak se moe graditi povezivanjem
jam pski organizovanog nesimetrinog - os
merca i jam pskog -> sedmerca, npr. u prevodu
M. Stojanovia novogrkih narodnih pesama;
O puste bile planine // i zakon njihov kleti.
Za vodom edne polja sva, // za snegom
gore puste.
Razume se, u izvornom stihu est je muki
zavretak prvog polustiha zbog mogunosti
koje prua grki ritmiki renik. Osim toga u
grkom p, $, polustihovi nisu ispresecani
cezurom kao srphrv. jam pski osmerac, naro
ito u usmenoj poeziji (5//3), i jam pski seme-
rac (5//2).
Lit.: K . L. S tru v e, Ueber den politischen Vers der
M ittd g riech en , 1828; K. K ru m b ach er, Geschichte
der byzantinischen L iteratur, i 8972. .R ,
POLUKADENCA (fr. mi pola, do polovine
i tal. caenza lat. cadens, cadenlis
koji pada) Po terminologiji S. Karcevskog
(mi~cadence) i njegovom obrazloenju p. je
vojstvena, oputeno-zategnuta intonacija, iz
koje nastaju kadenca i - antikadenea. U
razliitim tipovim a sintaksiko-intonacione
strukture stiha razliito se javlja mesto i uloga
p. U srphrv. stihu usmene poezije ona se po
pravilu javlja na cezuri kao metrika -
dominanta. Poto se sa cezurom kao stalnom
- granicom reci iza odreenog sloga po
pravilu podudaraju pojedine sintaksike jedi
nice, to izaziva i poseban tip intonacije na
tom e mestu, npr. u trohejskom desetercu:
Car Lazre / sjede za veeru,
Pokraj njega / carica Milica.
Za razliku od antikadence na kraju prvog
stiha, p. iza etvrtog sloga najavljuje i oputa-
nje i nastavljanje kretanja intonacije. Zahva
ljujui drugom faktoru, p. povezuje -+ polu-
stihove u jedinstven stih. O tud se objanjava i
kao virtuelna antikadenea. O na se obino
podudara sa cezurom ak i kad ova pada
izmeu atributsko-imenike veze (Nek se
naa / braa oslobode). Ponekad je p. na
cezuri samo potencijalna, to zavisi od inter
pretacije stiha. Pri izrazitijem opkoraenju
cezure, to se rede javlja, pom era se i />.:
Jedna nosi ' ita, / druga meda.
POLU STIH
Sve to pokazuje da cezura nije obavezno i
- pauza (odmor), ve stalna granica rei
(odnosno akcenatskih cellina). U stihovima sa
dve cczurc nalazimo dve />., npr. u trolanom
trohejskom -* jedanaesticu-.
Obvila se / bela loza / vinova
O ko grada / oko bela / Buima.
O d interpretacije siniaksiko~intonacione struk
ture zavisi koja e sc sm atrati glavnom.
Stari spor o tom e gde je glavna cezura,
zapravo je spor o dve polukadence u tome
stihu. U stihu srphrv. pisane poezije p. se u
principu podudara sa cezurom, ali se mnogo
ee nego u narodnoj poeziji pom era, naro
ito u nekim vrstam a stihova, kao u trohej
skom (simetrinom) -> dvanaestercu Duia:
Mi smo jedno drugom / davno sve ve dali.
Pogasimo / lampe Pira! K ao v a li. .,
U sledeem prim eru iz poezije Rakia:
Lave, vika, graja. Poklii se ore.
Juri hajka / kroz poljane / i kroz gore
ukinuta je i cezura, a p. se podudara sa
etvrtim i osmim slogom.
Lit.: -+ Sintaksiko-intonaciona struktura stiha,
P O L U ST IH (gr. r ^ tc r c i/io v pol u stih)
Deo stiha do -+ cezure i drugi deo od nje do
kraja stiha, bez obzira na to da li su ta dva
dela jednaka ili nisu. K ad su p. jednaki, stih i
cezura su simetrini, a pri razliitoj duini
asimetrini (nesimetrini). Simetrian je
fr. -> aleksandrinac (6 + 6). i rus. estostopni
jamb. Meu srphrv. stihovima simetrini su
npr. trohejski -+ osmerac (4 + 4 ) i trohejski ~*
dvanaesterac (6 + 6). Nesimetrian je npr. trohej
ski -* deseterac (4 + 6), u kome prvi polustih
ima etiri sloga, a drugi est (Poranio /
Kraljeviu M arko), Nesimetrian je i jam pski
jedanaesterac (5 + 6). Sa cezurom kao stalnom
-* granicom rei koja deli polu stihove obino
se podudara intonacioni signal tipa -* polu
kadence. Stihovi sa dve cezure zovu se trolani
stihovi, npr. trohejski - jedanaesterac (4 + 4 + 3 ).
Zato se ne govori o tri polustiha, ve o tri
lanka.
Lit.: Sintaksiko-intonaciona struktura stiha;
cezura.
P O L JS K I T81N AESTERA C - Siiabiki stih
od trinaest slogova u poljskoj i ruskoj poeziji
sa -* cezurom iza sedmog sloga i enskom -*
klauzulom. Pod uticajem srenjovekovne latin
ske versifikacije (-* golijardski stih) javlja se
od 15. veka u poljskoj poeziji, gde spada u
578
najfrekventnije stihove. U skladu sa osobi
nam a poljskog jezika i prvi polustih dobij a
enski zavretak (s akcentom na estom slo
gu), npr. u K ohanovskog:
Gdzie teraz ono jabtko // i on klinot
d ro g i...
Veoma su retka odstupanja od enskog zavr
etka polustih ova. U doba rom antizm a siia
biki t. se preobraa u silabiko-tonski stih.
S. Polocki prenosi p. i. u rusku poeziju u
drugoj polovini 17. veka. U njoj ostaje kao
najei stih sve do tridesetih godina 18. veka.
Prvi polustih, meutim, na osnovu ruskog
ritm ikog renika dobij a slobodan zavretak
(enski, muki i daktilski). Tredjakovski orga-
nizuje p. i. kao silabiko-tonski sedmostopni
stih s -* katalektikom cezurom. K rajem 18.
veka iezava nakon Lomonosovljevog siste
ma -* silabiko-tonske versifikacije, ali tinja i
kasnije kao siiabiki stih. Ruska silabika
verzija p. t. izazvala je poznate sporove o
itanju (deklam ovanju) toga stiha. U srpsku
poeziju p. t. je prenet prvenstveno pod ruskim
uticajem (- trinaesterac, 2). Javlja se i u
hrvatskoj poeziji.
L it.: M . G rz e z i s k a , W iersz trzy n asto zg o w y
.R. trojazeinv (u zb .:) P race ofiarow ane K. W oyeickie-
mu> 1937; Z, K o p czin sk a, T rzynaslozgtoskow iec
(u z b .:) S yiabizm , red. Z. K o p czin sk a, M . R.
M ay en o w a, 1956; M . JI. ra c n a p o B , P vcckuu cu.i-
laomeCKu m puH aguam uc.toxm iK (u z b .:) M e try k a
sfow ianska, 1971; C . FicTpoBuh, FIojkcku Tpimae-
CTepau H3Bopn h Tpa^HUHjc, n p u A o m K J M 0 ,
1976, sv. 1 4; -* silabika versifikacja. .R .
PO M EN IK Liturgijska knjiga u koju se
upisuju imena ivih i umrlih vladara, crkvenih
poglavara, svetenih i laikih lica radi pomena
prilikom sluenja liturgije. Posto se imena
itaju ve u toku uvodnog dela liturgije, na
proskomiiji, zove se i pom enik u nekim
rukopisim a proskomidija. Zbog kontinuiranog
ubeleavanja imena, esto je p. znaajan isto-
rijski izvor.
Lit.: C. HoBaoevth, CpncKu n o M eH u u u , rViacHHK
C Y /J, 42, 1875. D.B.
PO M O D N A K N JI E V N O ST - Termin s
peorativnom konotacijom za oznaavanje
.R . knjievnih dela u kojima se podraava nekom
m odernom knjievnom pravcu (~- moderni
zam), ali bez vee stvaralake snage. esto se
u p. k. podraava stranim knjievnim uzorima,
koji se u domaoj knjievnosti oseaju kao
presaena biljka (V. G. Bjelinski o nema-
kim i francuskim uticajima u ruskoj knjiev
nosti prve polovine 19. veka). T akva dela
579
mogu biti i pupularna u svome vremenu, ali
ubrzo bivaju zaboravljena, kao i njihovi auto
ri. Prem a tome, razlika izmeu modernog i
pomodnog upravo je u vrenosti modernih,
odnosno u slaboj vrenosti ili ak bezvredno-
sti pom odnih knjievnih dela. P. k. postoji u
svim vremenima; njeni vidovi mogu biti vrlo
raznoliki, a osnovna njena karakteristika je
efemernost.
Lit.: A. M. C la rk , Studies in lit. modes , 1958.
D l.
PO N A V L JA N JE U spoznavanju zbilje
ovjek doivljava prirodu i svijet oko sebe i u
sebi kao stalno ponavljanje nekih jednakih ili
slinih pojavnih oblika: izmjenu dana i noi,
godinjih doba, mjeseevih mijena, kretanja
planeta, prirodnih i biolokih ciklusa itd.
Razumljivo je da laj ritam ima odraza i na
ljudsko ponaanje: p. nekih radnji osnovni je
njegov strukturalni princip. T ako se i govorna
djelatnost ovjekova oituje kroz neprekidno
ostvarivanje istog skupa pravila koji nazivam o
-+ jezikom. N o /;, ima i ua znaenja. U jeziku
on je jedno od morfolokih sredstava, i naziva
se redupHkacijom. Ova moe biti totalna: u
malajskom jeziku mnoina od orang (ovjek)
glasi orang-orang (ljudi), ili djelomina, kao
u gr. i lat. perfektu. Za knjievno djelo moe se
rei da i ono nastaje u meuigri ponavljanja i
variranja; p. kao najstariji i najjednostavniji
postupak organiziranja teksta sastoji se u
ponovnom pojavljivanju jednakih ili slinih
elemenata. Sto e se u nekom sluaju smatrati
jednakim , odnosno slinim, odreuju opa
tipoloka obiljeja odnosnog jezika. Osnovni
organizacioni princip pjesnikog jezika, -*
metar, nastaje p. odreenog stalnog rasporeda
prosodijskih signala: sloga, duine, siline ili
visine. Ponavljati se mogu i drugi elementi
jezika, pa je opi pojam p. u antikoj retorici
bio ralanjen u m nogobrojne podvrste, od
kojih danas razlikujemo uglavnom jo ove: a)
p. glasova: aliteraeija, - asonanca, - rima
(u kojoj u antikoj prozi odgovara homo-
joteleuton), b) p. rijei: a nafora, epifora,
-> simploka, anadiploza i si., a u irem
smislu idu ovam o i p. samog znaenja uz drugi
oblik (- sinonimija) i samog oblika uz drugo
znaenje (- homonimija), c) p. nekih elemenata
rijei: npr. -> poliptoton, d) p. sintaktikih
obrazaca: paralelizam, - antimetabola i
dr., e) p. veih govornih cjelina: u poeziji
ponavljaju se stihovi ili itave strofe,
ime se pjesma ralanjuje na dijelove. Poseb
na je vrst takvog p . -* refren, naroito est u
narodnoj lirskoj poeziji. U prozi, osobito kod
starogr. historiara, javlja se ponekad tzv.
37 *
POPEVKA
ciklika kompozicija: itav odlomak poinje i
zavrava se istim izrazom, koji ga zaokruuje i
zatvara. Tako H erodot zapoinje pripovije
danje nekog dogaaja rijeima: Bilo je to
ovako, a na kraju zavrava rijeima: Bilo je
to dakle tako, pa onda prelazi na novu
epizodu. Inae u prozi se rjee ponavljaju
doslovce vei odlomci teksta, no postoji neto
analogno refrenu: ponavlja se neki motiv,
neka izreka, neki opis, neka karakterizacija
istim ili, ee slinim rijeima. Taj se ponav
ljani element naziva provodnim motivom (-
lajtmotivom), a naziv je uzet iz Vagnerove
teorije opere. Takva se prozna kompozicija
naziva muzikalnom, za razliku od tektonske,
kada autor nastoji dijelove oblikovati simetri-
ki tako da budu otprilike jednaka opsega i u
sebi zaokrueni. Provodni motiv vodi do
posebne vrste p. sadraja, naime -* motiva ili
> tema. Postoje motivi i teme zajedniki
piscima jednog naroda, jedne epohe, pa i
veem broju knjievnosti i epoha iste civiliza
cije ili kulturnog kruga. Za takve koji se
pojavljuju u irim krugovima, prostornim i
vremenskim, uobiajio se naziv putujui ili
lutajui motivi. S druge strane, postoje i
neki sadraji koji se opetovano pojavljuju:
poznato je da su gr. tragiari stalno obraivali
uglavnom iste teme iz mitova, a mnogi od tih
mitova pojavljuju se u dram am a evropskih
dram skih pisaca sve do dananjeg dana. U
nekim epoham a postojao je strogo ogranien
broj motiva i tema koje pjesnici stalno varira
ju, npr. u petrarkistikoj poe/iji, gdje se
pojavljuju i strogo norm iram pjesniki oblici.
N a />. i modificiranju nekog po/natog predlo
ka temelji se i japanska -> haiku poezija.
O sobito je bogata razliitim oblicima p. na
rodna knjievnost. Poznata su -* epska p, koja
obuhvaaju p. rijei (- formule, epiteti),
tipinih scena, pa kliirane opise pojedinih
situacija (gozbe, naoruavanjc ratnika, doek
gosta, slanje pisma) ili sudionika u radnji, pa i
p. itavih odlom aka. Epska su />. uvjetovana
tehnikom usmenog pjevanja, ali ona ne samo
to olakavaju pjevau pjevanje nego i publici
prim anje pjesme. P. nalazimo i u drugim
oblicima narodne knjievnosti, u pripovijeci,
lirskoj pjesmi itd.
L it.: D . Fehling, D ie fViederhofuiigsfigitren imd
ihr Gcbrauch, 1968. Z.D .
POPEVK A (PO PIJE V K A ) 1) Lirska na
rodna pesma: K ad dooe Todoru pred
dvore. / al u dvoru igra i popevka, / a nevesta
stoji kod devera (Karai. Srpske narodne
pjesme, II, br. 82). 2) Epska narodna pesma:
PO PU LA R N A K N JIEV N O ST
Popevka od Svilojevia, Popijevka Radia
Vukojevia (- Bugartice). V.N.
PO PU LA R N A K N JI E V N O ST - Dela lite
rarnog i naunog sadraja, nam enjena zabavi i
pouci irokih narodnih slojeva: u 15. i 16. v.
knjige za narod, poev od 17. v.kalen
dari, u 18. v. spisi pedagoga filantropa:
Zalcm ana, Kampea, Pestalocija, u 19. v.
vezana za pojavu -> dijalekatske knjievnosti,
a u najnovije vreme naroito zastupljena
delima koja na lako razumljiv nain tumae
velika nauna dostignua naeg doba (nem.
Sachbuch). Poseban oblik predstavlja - omla
dinska knjievnost, a na pozornici komadi
za narod, koji biraju radnju iz ivota obinih
ljudi i ovu iznose jednostavnim , lako razumlji
vim jezikom, sa umecima muzike, pevanja i
plesa, primenjujui sentimentalne i druge efek
te koji pogoduju ukusu iroke publike (J.
Veselinovi, D. Brzak, ido)\ Breht se donekle
koristi ovim elementima u svojim pounim
komadima. M eutim, bez obzira na lak stil,
neke od knjiga pisanih lakim, popularnim
nainom, ne samo da su znane velikom broju
italaca, ve imaju i odreene knjievne kvali
tete (npr. dela P. Bak, E. M. Rem arka, B.
opia i dr.).
Lit.: M. Luthi, V olksliteratur und H ochiiteratur,
1970; A. Schaefer, W eltlileratur und V olksliteratur.
1972. Z .K .- S l .P .
PO PU LA R N O IZ D A N JE - Termin se ne
m ora odnositi sam o na dela -* trivijalne
knjievnosti, ve na sva izdanja koja se tam
paju u velikim -* tiraima i u jeftinoj opremi.
Starost p. /. gotovo je onolika kolika je i
starost tam pane knjige. Sem -+ Biblije, naj
raniji primeri p. i. su, npr., pesme za razliite
prilike, koje su prodavali putujui torbari,
-+ leci i -* pamfleti razliitih sadraja. ire
shvaeno, u p. i. spadaju i novine i listovi
(- periodika). P. i. su pojava koja se naroito
rairila posle fr. revolucije, a tokom 19. v.,
pojavili su se jasno defmisani anrovi u
popularnoj knjievnosti, koji su se u p.
mogli prepoznati pre nego to se knjiga,
sveska ili podlistak novina uopte ponu itati.
Tekst je u p. i. robna vrednost i m ora
podrazumevati iroku i neum ornu publiku, to
stalno zahteva nove siee u narativnim form a
ma koje se sporo menjaju, ili u stihovima koji
su najlaki za reproukovanje i najblii jedno
stavnim tradicionalnim formama. P. i. nisu
izgubila svoju publiku ni u konkurenciji mas-
-medija, a ve krajem 19, v. izdavai su poeli
da dela veih knjievnih pretenzija, pa i
580
klasina, tam paju kao p. i., imitirajui spoljni
izgled, skrom nu opremu i nisku cenu p. i.
esto se i nauna dela tampaju na ovaj nain,
a uobiajeno je da ozbiljne edicije idu u
dvostrukim izdanjima, jednom u skupoj, a
drugom u pristupanoj opremi. Izdanja tek
stova u p. i. esto su bez obimnijeg
-+ kritikog aparata, registara, ali i bez
ilustracija. U loga p. i. u irenju uticaja knjige i
pisane rei uopte (tzv. depna knjiga) je
neizmeran, i svakako jedan od najzanimljivijih
fenom ena za ispitivanje ukusa italake publi
ke. (-+ Teorija recepcije).
L it.: V. E. N eu b u rg , P opular L itera tu re, 1977.
S.S.
POPULIZAM (fr. poputisme narodnjatvo,
od Iat. populus - narod) Pokret u novijoj
fr. knjievnosti. N astao je 1929. po ugledu na
rus. populiste. Prvi poklonici p. bili su L.
Lemnie i A. Teriv, a docniji sledbenici: A.
Kule-Teris, E. D abi, M. van der Mer, T.
M anie i dr. eleli su da u ime viih socijalnih
ciljeva, nadahnuti rodoljubljem, prikau ivot
jednostavnih ljudi, u narodnom duhu.
L it.: L. L em o n n ie r, M a n ifeste du rom an populi
s te , 1930; isti, P opulism e, 1931; P. de B oisdeftre,
Une histoire vivattte de la litterature d'aujourd'hui,
1 9 3 9 - 1968. Sl.P.
P O P U T IK I (rus. - saputnici) - Termin L.
Trockog (Knjievnost i revolucija, 1923), kojim
se definisalo stvaralatvo vee grupe posle-
oktobarskih pisaca koji su individualno
prihvatili revoluciju, postali njeni saputnici,
ali su je, usled toga to im je bio stran njen
komunistiki ideal, u svojim delima prikazivali
nepotpuno, u neonaronjakom duhu. Meu
p. su uvrtavani pripadnici raznih knjievnih
grupacija -+ Serapionove brae, - Perevala,
-* imainizma, -* Lefa, -+ konstruktivizma,
umetnici realisti i simbolisti koji su se pojavili
pre revolucije (npr. A. Tolstoj, A. Blok, A.
Beli), tzv. seljaki pisci (npr. N. Kljujev),
kao i pisci koji su stvarali van knjievnih
organizacija (I. Babeij, B. Piljnjak, L. Leonov,
J. Oljea, B. Pasternak i dr.), P. su naroito
podravali kritiari-teoretiari Perevala na
elu s A. Voronskim, smatrajui ih nosiocima
nove knjievnosti i m ajstorim a umetnike rei.
U toku otrih knjievno-estetikih i ideolokih
borbi 20-ih godina, pod pritiskom kritiarske
metodologije RAPP-ovaca, termin p. poste
peno dobija negativni prizvuk, i, u skladu s
proglaenom potrebom ideoloke diferencija
cije, zamenjuje se alternativnim saveznik ili
neprijatelj revolucije. Posle rasputanja knji
evnih organizacija 1932. i stvaranja jedinstve-
581
nog Saveza pisaca SSSR ovaj naziv nestaje iz
upotrebe. M.J.
P O R E E N JE (PO RED BA ) Jezino izra
ajno sredstvo kojira se neko svojstvo, stanje,
djelovanje i si. objanjava, ini bliim, stili-
stiki istie i afektivno pojaava dovoenjem u
vezu, povezivanjem s nekim drugim, itaocu
poznatijim svojstvom itd. U sporeeni pojmovi
nazivaju se poredbeni korelati, a svojstvo,
stanje itd. po kojem se p. vri nosilac je
potrebe ( tertium comparationis). P. je jedno
od najeih i najjednostavnijih stilskih izra
ajnih sredstava. Javlja se pod raznim nazi
vima i preplee sa srodnim -+ figurama i
-* tropima. Razlikuje se p. u irem smislu,
koje obuhvaa sve srodne figure, i p . u uem
smislu: potpuno izvedeno usporeivanje, u
kojem se dva predm eta poree na temelju
podudaranja u jednoj osobini. U poetici
svrstava se p. i meu figure irenja i suava
nja misli ili pojma, i meu govornike figure,
i meu trope. N o u svakom sluaju p. se
definira kao zbliavanje, dovoenje u suodnos
dviju pojava na temelju njihove slinosti ili
podudaranja u jednoj ili vie osobina, pa se
jedna od tih pojava slikovito prikazuje, obja
njava, afektivno pojaava usporeivanjem s
drugom. Usporeeni se pojmovi obino vezuju
rijeima poput, kao, nalik na, slian i koji pie o prostituciji). U knjievnosti
si. Bitno je kod p. da te pojave pripadaju
raznim svjetovima: m otiv iz jedne sfere ponav
lja se u drugoj. Pri tom e se prenose asocijacije
s jednog poredbenog korelata na drugi.
esto se u p. udaljeno i nepoznato pribliava i
objanjava neim svakodnevnim ili poznati
jim. Ali funkcija p. moe biti i u tom e da
modificira, ublai ili pojaa osnovni ton.
raspoloenje koje izaziva neka pojava: tako da
se kod Ariosta groza smrti ublaava pored
bam a s motivima iz prirode, u D anteovu
Paklu nadnaravna, udovina groza meu
ljudskih odnosa u svijetu pojaava se pored
bama s odnosim a meu zvijerima itd. U antici
nije bilo jedinstvenog term ina koji bi oznaa
vao sve ono to mi danas nazivam o p. K od
Aristotela i dr. javlja se naziv Ikon (eiiccbv) za
figuru srodnu -> metafori (npr. aneo za
dijete m etafora; dijete poput anela
ikon). U logici postojao je term in similitudo
(slinost), koji je bio jedan od osnova doka
zivanja, ali je sluio i kao element ukrasa
(ornatus). Njime govornik pojaava uvjerlji
vost onoga to govori, povezujui to s neim
sluaocima bliskim, obino s nekim opeljud-
skim iskustvom. Postojale su i neke zasebne
podvrste, npr. antapodoza: poredba povezana
PO R O D I N A DRA M A
s -+ paralelizmom, po shemi: kao to je a a 1,
tako je i b b1, ili s -* hijazmom: kao to je
a a 1, tako je i b 1 b. Od similitudo rimski su
retoriari razlikovali simile, razvijenu pored
bu, osobito u epu. T a se distinkcija odrala do
danas u eng. jeziku (comparaison-simile), Ep
ske poredbe ule su u tradiciju s Homerovim
epovima, a u poetici nazivaju se esto proire
nim poredbama. U njim a se pojava s kojom se
usporeuje sam ostalno i iroko razvija. Tako
se u Ilijadi A jant branei mrtvog druga
usporeuje s lavicom koja brani svoje mlade,
neodluna bitka poredi se s vagom koju brina
radnica dri u rukam a mjerei vunu da stee
za djeicu kukavnu plau itd. Epsko p. element
je -* retardacije, usporavanja razvoja radnje,
ali ima i funkciju razbijanja jednolinosti
prianja. esto epsko se p, razvija do te mjere
da se gubi osnovna veza s pojavom koja se
poredi, pa postaje gotovo sam ostalna zaokru
ena cjelina u n u tar pjesme. P. moe se
izraziti i pitanjem. Poseban je oblik takvog p.
slavenska poredba (-* slovenska antiteza), koja
se esto javlja u slavenskim narodnim knjiev
nostima.
Lit.: R, G rossm ann, D e r V e r g le ic h , 1955; F. P.
K napp, S i m i l i t u d o , i 975. Z .D .
P O R N O G R A FIJA (gr. 7iopvoypa<poq onaj
posebna vrsta bezvrednih dela zabavljako-
-komercijalnog karaktera, koja se obino
odbacuju ili zakonski gone zbog toga to
ljudsku seksualnost tretiraju protivno opte-
vaeim pojmovima o m oralu i stidu i, uz to,
raunaju na odreene zloupotrebe. Ali, ve u
starijim pornografskim rom anim a (npr. u Fani
Hil) pokazuje se da bezvrednost ovakvih spisa
potie ne toliko iz same injenice opscenog
prikazivanja grube ulnosti, koliko od shema-
tizovanog slikanja psihologije i svojevrsne
dvoline tendencioznosti. U valjanim knjiev
nim delima, u kojim a se nekada opscenost
javlja kao oznaka vrste, o p. se moe govoriti
sam o ukoliko se prihvati postojanje niskih
ili nedostojnih tema, odnosno, ako se apso-
lutizuje vanost jednog odreenog moralnog
kodeksa. Lj.J.
P O R O D I N A DRAMA (eng. domestic
tragedv dom aa tragedija, nem. Rhrstck
dirljiv kom ad ili Familienschauspiel
porodina dram a) Vrsta -* graanske
drame, ije prve, iako retke primerke nalazimo
ve u eng. renesansnoj dram i (T. Hejvud). Pun
procvat p. d. doivljava u evropskom prosve-
titeljskom pozoritu 18. v. Termin oznaava
PO R O D IN E PESM E
drame koje opisuju porodini, domai ivot
graanskog stalea i u kojima se istiu graan
ski ideali i tei m oralnom poduavanju publi
ke. Zaplet p. d. ima u sebi neke odlike
traginog zapleta, ali je tragini zavretak
zamenjen obaveznom, esto vrlo vetaki p o
stignutom, pobedom vrline, blagim kanjava
njem greni ka i dirljivim pomirenjem. Prva p.
d. je Liloov Londonski trgovac ( The London
Merchant, 1731) za kojim su u sledile mnogo
brojne dram e u Engleskoj, Nemakoj (Lesing)
i Francuskoj (Mersije). -> Plaljiva komedija.
L it.: I. D u n h o fen , D ie Fam iiie im D ram a , 1958:
-> graanska drama,
PORODINE PESME - K rae narodne
pesme, jednim delom obredne, koje pevaju o
ivotu u porodici i zadruzi, ili se iskljuivo
pevaju u porodinom krugu; - uspavanke,
pesme na babinam a i si. Sredini m otiv ovih
pesama je ljubav m aterinska, a osobito sestrin
ska. Ljubav brae, ili sestara meu sobom
retko se opeva, kao i oinska ljubav, ili ljubav
dece prema roditeljima. ei su molivi mlade
neveste dovedene u novi dom. Ove pesme
retko idealiu ivot u patrijarhalnoj porodici;
preovlauje realistiki nain opevanja, te ima
koji put meu njima i aljivih pesama, iako je
njihov osnovni ton dirljiv i nean. O vo osobito
vai za -+ vojnike i ~+ pealbarske pesme,
novije po postanku; prve su veinom zabele-
ene meu Bunjevcima, a druge kod M akedo
naca. (V. i -* narodna pesma, -+ obredne
pesme).
L it.: J. ripo^aH O Buh, Harna napogna Kibim ee-
aocm , 1932; B. JTaiKOBMh, H apogaa KtbtmeeHocm /,
1967; B. Heji.nh, A um oAoiuja Hapogux Aupa<ux
ncccm a, 1969; M. Boskovi Stulli, U sm ena knjiev
nost, 1978. ' R.P,
PORODINI ROMAN Rom an koji obra
uje grau iz porodinog ivota, obino suko
be izmeu pojedinca i porodice u svetlosti
porodine etike, vaspitanja, linih i porodinih
interesa, prava i obaveza. Prvim znaajnim p,
r. moemo sm atrati Riarsonov rom an
Clarissa Hartowe (Klarisa Hariou, 1747 8), u
kojem pisac upozorava, kako kae u podna
slovu, na nevolje do kojih moe dovesti
nedolino ponaanje i roditelja i dece u
pogledu braka. K lasina ostvarenja p. r. su
Oevi i deca (1861) Turgenjeva, Gospoda
Golovljevi (1861) Saltikova erina, Braa
Karamazovi (1879 80) Dostojevskog. Mnogi
romani imaju elemente p. r. u svojoj tematici;
najrazvijeniji tip p. r. se ostvaruje u ->
ciklusima romana, u kojima se istorija jedne
porodice prati kroz nekoliko generacija (Zola,
582
Rugan-M akar ovi, 1871 93; T. M an, Buden-
brokovi, 1901; Golsvori, Saga o Forsajtima,
1906 28; R. M. di G ar, Porodica Tibo,
1922 40; roman-reka). Primeri p. r. u
naoj knjievnosti su Neista krv (1910) B.
Stankovia, Posljednji tipan ii (1899) V.
N ovaka, a u irem smislu ovom knjievno-
tem atskom podruju pripada i Krlein noveli-
stiko-dramski ciklus Gospoda Giembajevi.
Lit.: -* Roman. S.K.
P O R T R E T (fr. portrait - naslikan) - U
slikarstvu i vajarstvu: predstavljanje oveka.
M.Fr. naroito ljudskog lica, koje obino tei da
bude verno originalu i da vizuelno istakne
njegove karakteristine crte, osobine ili duev
no stanje. Jo klasina estetika je ukazivala na
analogije izmeu slikarstva i knjievnosti u
predstavljanju ljudskog lika i, u skladu sa
svojim optim naelima, posebno isticala
potrebu da se u tom predstavljanju naglasi
ono to je opte, tipino i idealno. Tako
Aristotel, govorei o prikazivanju ljudi u
tragediji, i to ljudi koji su bolji nego to smo
mi proseni, istie da je potrebno ugledati se
na dobre ikonografe (slikare portretiste) jer
oni, m ada unose u sliku individualne crte i na
taj nain postiu slinost, ipak polepavaju
ono lice koje crtaju ( O pesnikoj ume ino si i ) .
Pitanje je koliko se ovakvo klasicistiko nae
lo tenje za optim i idealnim uopte odrava
lo u knjievnoj praksi; u svakom sluaju, ve u
renesansnoj dram i, a naroito u knjievnosti
rom antizm a i m odernog vremena, sve ee
nalazimo p. snano individualizovanog
junaka, esto predstavljenog s velikom psiho
lokom, drutvenom i m oralnom reljefnou.
P. je esto kom poziciona osnova rom ana
ili rom antike poeme (Geteovi Jadi mladog
Venera, Dojsov Portret um etnika, Bajronov
ajld Harold), a i pripovetka i esej ponekad
postaju pre svega portretiranje odreenih liko
va (B. Stankovi, M oji znanci, M. Risti, Tri
mrtva pesnika). Vidi i -* lik, -* karakter, -*
tip.
Lit.: - Lik. S.K.
PORUKA -* Kod
PORUKA, KNJIEVNA - M isao ili ideja
koju pisac posredno, putem svog dela, upuuje
itaocima. K ad a je neposredno saoptena ili
naglaena na deklarativan nain, osea se kao
tendencija i osuuje se u knjievnoj estetici
kao izneveravanje osobenosti pesnikog nai
na kazivanja. Ali ako proistie iz knjievnog
dela kao izvesna - sugestija, p. je samo
583
duhovno jezgro i najdublji patos jezike umet*
nike tvorevine, njeno osnovno znaenje. O d
sustvo razgovetne granice izmeu prvog i
drugog vida iskazivanja pievih ideja uzrok je
mnogim nesporazum im a i raspram a u knjiev
noj kritici i estetici. O tre teorijske rasprave o
ovim pitanjim a voene su u raznim jugosl.
asopisima izmeu dva rata (npr. Peat i
Knjievne sveske) i kasnije povodm teorije
-* socijalistikog realizma. O tvorena tendenci
ja je stalno iskuenje borbene, angaovane
knjievnosti, dok je druga krajnost, odricanje
od svake poruke, esta kod drutveno povue-
nijih stvaralaca, naklonjenih -* umetnosti radi
umetnosti.
L it.: M. K rlea: O tendenciji u um jetnosti,
Eseji /, 1932; K. M a rk s i F , Engels, O knjievnosti i
u m etn o sti, prev. 1946: M . K rlea, Knjiga eseja, 1961;
G . V. F. H egel, E stetika , I - I I I , prev. 1961; M .
R isti, lstorija i p o ezija , 1962; N. MiloSevi, A n tro
p o lo k i eseji, 1964; G . M o rp u rg o T aija b u e, Suvre
m ena e ste tik a , prev. 1968; S. L asi, S u ko b na
kn jievnoj ljevici 1928 1952, 1970. I.T,
P O SE B N O (lat. specificum) - P o , Lukau
centralna kategorija estetike, koju on dija
lektiki odreuje kao pozicionu kategoriju
izmeu pojedinanog i opteg. Tu kategoriju
Luka sistematski i istorijski istrauje poev
o Platona i Aristotela sve do Hegela, M arksa
i Lenjina. Luka najpre saznaj n oteo rij ski
odreuje onu estetiku zakonitost kojoj se p.
podvrgava, da bi zatin, s gledita istorijskog
materijalizma, pokazao konkretizovanje te
kategorije.
L it.: D . L u k a: P rolegom ena za m a rksistiku
e stetik u 4 1960, prev. M ,D .
P O SK O IC A K ratka lirska pesma koja se
izvodi u brzom ritm u igre u kolu, P. u uem
smislu spada u posebnu vrstu narodnog nai
na izobliavanja, koji erotsko svodi na grubo
ulno, u aljivoj, podrugljivoj ili grotesknoj
interpretaciji: Poskoice momci govore ili
podvikuju u kolu kad ig ra ju . . . Poskoice su
gotovo sve tako sram otne da ih osim kola ne
smije niko ni pom enuti, a u kolu ih niko za
sramotu ne prima (Karadi, Rjenik). Zbog 19652; H . R ogge, Fingierte B rieje als M itte l poli
toga su one, kao i erotski folklor u celini,
dugo ostale u rukopisu, a objavljene su delom
tek u nae vreme (1974) u izdanju Vukove
zaostavtine SAN U samo za naunu upotre
bu. Nevelike umetnike vrednosti, zazorna po
sadrini i neposredna u izrazu, p. je i danas
omiljena i izvodi se u odreenim prilikama.
Neke forme p. bliske su - bearcu.
L it.: M . L eskovac, Bearac, 19792. H .K .
POSLANIJE
POSLAN ICA ili epistola (gr. EnicrzoXi}
pismo). 1. Pesnika poslanica pesma u
obliku -* pisma, (pismo u stihu), razvila se iz
obinog pisma u prozi, pojavila se najpre u
rimskoj knjievnosti gde su njeni najznaajniji
predstavnici: Horacije (od njegovih p. naj
poznatija je Poslanica Pizonima ili O pesnikoj
umetnosti) i Ovidije (Tristia, E x Ponto). ivi u
lat. poeziji pozne antike i srednjeg veka a u
renesansi prelazi u novoevropske jezike. Svoj
procvat doivljava u eposi - klasicizma
(1718. v.) gde su njeni predstavnici: Boaio,
Voller i dr. u Francuskoj, A. Pop i dr. u
Engleskoj, Gote, Viland, iler, Gete i dr. u
Nemakoj, Lomonosov i dr. u Rusiji. Kod nas
p. javlja se u -+ renesansnoj knjievnosti
Dalmacije (npr. Hektorovievo Ribanje pisano
je u obliku /?.). U vreme - romantizma p.
postepeno izlazi iz mode, a u toku 19. v.
gotovo sasvim iezava kao poetski anr, ili se
modifikuje opet u pismo, koje pojedini knji
evnici, mahom pesnici, upuuju svojim prija
teljima, ili srodnicima i interpoliraju ga svojim
knjievnim tekstovim a (uporei kod nas pre
pisku B. Radievia), I u p., kao i u pismu,
pisac se obraa jednoj osobi (najee svom
prijatelju, savremeniku, ali ponekad i fiktivnoj
linosti ili nekom umrlom oveku), ali za
razliku od pisma njena sarina nije privatnog
nego opteg karaktera. Po antikoj tradiciji
preporuivala se m oralno-filosofska i didak
tika tem atika, ali su uzimane i druge teme. U
obradu je unoen laki, ivahni i familijarni ton
pisma koji ini specifinost p. kao posebnog
pesnikog anra. Postojale su razne vrste p.:
satirina, didaktina, elegina, panegirika i
dr. 2. P. se nazivaju i prozna dela u obliku
otvorenog pisma koja imaju vaan, obino
religiozni sadraj: apostolske p. u Novom
zavetu, p. crkvenih otaca, papine p., u naoj
srednjovekovnoj knjievnosti Poslanica kir-
-Isaiji D. K antakuzina, p. knjaza Danila
Crnogorcim a.
L it.: A. R osen o, D ie E ntw icklung der Briejj-
iheorie, 1933; M . H o fm a n n , A n tik e B rieje, 1935; H.
R diger, Einleitung zu B riefe des A ltertu m s,
tischer Satire, 1966. J.D .
P O S L A N IJE (stsl. nocjianuie, prem a gr. e?u-
ctxoXt)) Poslanica ili pismo, epistolarski anr
vizantijske i stare slovenske knjievnosti, rado
korien za saoptavanje dogm atskih i pou
nih sadraja. Obrasci poslanija u slubi obine
prepiske nalazili su se esto skupljeni u -
pismovniku.
PO SLEN IK E PESM E 584

L it.: T>. Tpn<J>yHOBHh, A jovhhuk cpncxux cpeg- PO SLO V ICA (rus. nocnoeuu,a) Saeta,
ibOtiCKoemiK KtbWKeenux nojMoea, 1974 s. v. p o sla zavetajna formulacija iskustva, jezgrovito
nica. D .B . izreeno opaanje prihvaeno u tradiciji. U
prvom izdanju K aradievog Rjenika (1818)
PO SLEN IK E P E S M E - Lirske nar. pesme
poslovica je znaila naroiti sporazumni oblik
koje prate rad i pevaju o njemu. Vrlo su stare
govora sa umetanjem slogova ili rei ispred
kao vrsta i potiu iz perioda stoarsko-
svakog sloga: Dijodonijenesisi vijovodijede. U
-zemljoradnikog ivota, vezane za znatnije,
dananjem znaenju term in prvi upotrebljava
esto kolektivno izvoene radove o etvi,
kod nas Z aharija Orfeiin, posle njega D.
berbi i si. U dalekoj prolosti bile su u vezi sa
Obradovi, zatim J. M ukatirovi, da bi ga tek
kultom boanstva plodnosti, o emu i u novije
Vuk K aradi ozvaniio i popularisao. U
vreme nalazimo tragova, npr. u etelakim
mnogobrojnim , esto izgubljenim zbirkam a,
pesmama. K od mnogih evropskih naroda
jo u 15. v. upotrebljavaju se strani, nai, ili
odrale su se sveanosti povodom prvog
najee opisni termini za p, U izgubljenoj
snopa, ili* zavretka etve. Sa razvojem ljud
zbirci J. igoria i I. N aupleja p. ilirske
skog drutva i s iezavanjem mitolokog
nazivaju se lat. term inom dkteria ( De situ
pogleda na prirodu i svet, gubila se i veza/?, p.
Ilyriae et civitate Sibenici, 1487). U 16. v. S.
sa kultom , a s pojavom klasnog drutva u
Benei p. naziva takoe lat. adagia illyrica, u
njima su se poele vidno odraavati klasne
17. v. B. uievi-proverbium, a P. R. Vitezo-
suprotnosti. O starosti p. p. im a razliitih
vi pririja, u 18. v. L M. M atijaevi
shvatanja. Neki ih naunici (Biher, Plehanov)
proricja, u 19. T. M ikloui prireja.
smatraju najstarijom poezijom, koju je stvorio
Najei su opisni nazivi: ri odvijeka (.
ritam ljudskih pokreta pri radu. Meutim, rad
Meneti), nije zam an reeno (M. Dri),
uz ritmike pokrete m ogao je biti vezan samo
tono neka re ima govorna (G. Stefanovi-
za zemljoradnju; kod daleko starije vrste
-Venclovi). I sam Vuk K aradi istie da u
ljudskoga rada (skupljanje plodova, lov) ne
narodu naemu nem a imena za poslovice
postoji ustaljen ritam ; zatim, pesme nerazvije
{Narodne srpske poslovice, Predgovor). Poreklo
nih ljudskih zajednica, koje ovi naunici navo
p . je dosta neodreeno. One predstavljaju
de, svojim ritmom i melodijom ne odgovaraju
individualno stvaralatvo, inventivno formuli-
jednostavnim proizvodnim pokretim a. Sve
san zakljuak iz ivotnog iskustva, prihvaen
ovo pokazuje da p. p. ne treba sm atrati
u tradiciji. Najvei broj p. potie iz Biblije, kao
najstarijom vrstom poezije (V. uri). Inae,
posrednike riznice jevrejske, staroegipatske i
najraniju vest o p. p. kod nas nalazim o kod
uopte staroorijentalne mudrosti, a zatim iz
humaniste Jurja igoria (D e situ IUyriae et gr. i lat. tradicije, koju preuzimaju ueni
civitate Sibenici, 1487), koji pominje pevanje srednji vek i humanisti. P. moe izraavati
pesama pri okretanju rvnja kada se cede
uoptena, bezvremenska, opteljudska i opte-
masline. N a srpskohrv. jeziku nije zabeleen
vaea zapaanja Ako je netko lud, ne
veliki broj p. p. T o su najee pesme pri etvi, budi mu drug, Bogat jede kad hoe, a
berbi, na mobi i prelu, a ima ih koje se odnose
sirom ah kad moe, Bolje je poteno umrijeti
i na stoarske radove. U ovim pesmama ima
nego sram otno ivjeti; ali i iskustva i kom en
jasnih ukazivanja na socijalne odnose u dru
tare pojedinih istorijskih razdoblja, drutvenih
tvu gdc povlaeni iskoriuju rad, npr. sti
sredina, izvesnih grupa i zajednica. Domen joj
hom o etvi Turcim a u nedelju. Pom enuta crta
je tada sueniji, mogunost primene ogranie-
vidljiva je osobito u pesmam a iz krajeva ge nija, ali poreklo jasnije: Bog je spor, ali
su se feudalni odnosi dugo odravali, npr. u
dostian (hrianska); Ne d ao ti se Bog na
kajkavskim i makedonskim pesmama. U p. p. obijesna sebra namjeriti (feudalna); Suhoj
se esto nalaze elementi ljubavne poezije, npr. zemlji i slana je voda dobra (ratarska); Siti
o nadnjevanju m om ka i devojke, ili o nad
vuci (i) cijele ovce ne moe biti (stoarska);
mudrivanju prelje i kujundije. Pojedine pesme
Gvoe se kuje dok je vrue (zanatlijska).
ove vrste ispevane su u aljivom ili podsmelji-
P., meutim, retko upotrebljava rei u znae
vom tonu, npr. pesm a o lenjosti inokosne
nju obinog govora. O snovno znaenje se
mobe (--> mobarske pesme), ili o krtosti
proiruje u prenosno. Jedno konkretno isku
domaina. (-+ Narodna pesma, -* Narodna
stvo naputa situaciju iz koje je poteklo,
lirska pesma).
L it.: V. K arad i, iv o t i obiaji naroda srpsko uoptava se i postaje optevaee. Njegovo
g a , 1867; V. u ri , P ostanak i razvoj narodne izvorno poreklo otkriva samo metaforina
knjievnosti, 1956; V. L atk o v i, N arodna knjievnost slika. Izvori p. su ne samo ivot u svim
/, 1967. R.P. njegovim oblicima nego i literatura (krae
585
usmene vrste kao to su -* basne, - anegdote,
-+ aljive prie). Pri tora p. aludira na sadrinu
prie i moe se razumeti samo u njenom
k o n tekstu: D obro je (kadto) i pam etnu enu
posluati, rekao je kadija Hercegovcu u
jednoj aljivoj narodnoj prii, kad mu je
lukavi Hercegovac izjavio da ga je ena terala
da kadiji donese masla, ali da je on nije
posluao. P, moe predstavljati stanje stvari,
ali uvek u obliku tvrenja, a ne izlaganja. O na
je sud o odreenoj situaciji, ne njen opis:
Kad nije make, misi su gospodari; K ad su
oi pune, i srce je sito; G de nevolja rua,
tuga veera; Sve je dobro to se dobro
svri. -- U koliko p. iznosi ivotno pravilo o
ponaanju u odreenoj situaciji, to pravilo
najee nije form ulisano kao propis nego kao
kom entar: to je traio, to je i naao: Kad
oek tone, i za vrelo gvoe se hvata; Kad
oek nema svoga dobra, tue zlo premee.
P. polazi uvek sa retrospektivnog stanovita,
jer se stvara na osnovu iskustva. T o iskustvo,
meutim, nije hotim ina pouka (Grim, Joles),
ve pre svega zakljuak (Joles). Samo u tom
smislu p. ima rezigniranu primenu (Joles.
Bausinger). P. nikada nije dram atina. I kada
je upravljena u budunost, ona ne zahteva, ve
preporuuje, ukazuje na zakonitost koja se ne
moe menjati, ali koju ne treba ni prenebrega-
vati: Sauvaj me, Boe, od prijatelja, a od
neprijatelja u se sam uvati. Im perativ p.
uglavnom nije kategorian (to se pone, to
valja i da dospije; Bolje ti je izgubiti glavu
nego svoju ogrijeiti duu), ali moe da bude
(Ispeci, pa reci; Sto puta mjeri, a jedanput
strii). Po miljenju nekih autora, pozivanjem
na zakljuke prethodnih generacija p. dobija
k arakter obaveze (tono stari vele, tono
babe kau). P. u drutvenom smislu pred
stavlja m oralno iskustvo, ali ne i visoki
m oralni ideal. P. se najee pojavljuju u stihu
ili u ritmikoj prozi, rede u obinoj. N astajui
na osnovu sheme postojeih tipova, one su
sline konstrukcije. N ain upotrebe rei i
reenice u njima stvara posebne gram atike i
sintaksike kategorije. G otovo sve p. su asin-
detoni. U njihovoj krajnje saetoj sintaksi
kreu se rei koje dobijaju novi pojmovni
smisao i isto empirijsku vrednost. P. se
izraava m etaforikom slikom iz obinog ivo
ta i prirode, esto koristei kontrast pojaan
paralelnom konstrukcijom (to dalje, sve
blie smrti; to ko vie pije, to vie edni),
V. i -+ izreka.
L it.: A . O oreSH , //? jieicu,uu n o m e o p u u cA o sec-
H ocm u, 1894; A. T ay lo r, The P roverb, 1931; B.
h v p u h , jo c m a n a K u p a 3 e o j u a p o g u e K ibuxceettocm u,
POSTUPAK
1956; M. H ain , D a s S prichw ort, D eutschunter
richt, 1963, 15, 2; B. K ap au iih , Cpncice napogne
nocAoeune, ( f lo r o s o p . M . HaHTKh), 1965; L.
R h rich , Gebrde, M etaphern. Parodie, 1967; H.
B ausinger, Formen der Volkspoesie , 1968; F . Jl.
flepMHKOB, l liu v p a w m e noc.waiaibi u now&opxit
Hapogoe socm oxa, 1968; isti, O m noioeopKu go cxa3-
Kit, 1970; H. B reitkreuz, The S tu d y o f Proverbs,
1973; L. R h rich , W . M ieder, Sprichwort, 1977.
N.M.
POSM A TRA K I DAR Sposobnost uoa
vanja osobenih detalja i bitnih karakteristika
nekog lika, prizora, zbivanja (-* pojedinost).
U teoriji realizma i naturalizm a p. d. je
nasuprot - inspiraciji, a naporedo s
objekti vnou, istaknut kao najznaajnija oso
bina pisca. Za realistu, posm atranje m ora biti
objektivno, m ora otkrivati tipino, ali, s
druge strane, p. d. znai i originalnost, budui
da pisac, k ao otar i strpljiv posmatra,
oktriva u onome to eli da prikae i izrazi
stranu koju niko nije video i opisao: treba u
poznatom otkrivati nepoznato, osobenosti
koje razlikuju neko bie ili neki predmet od
svih ostalih bia ili predm eta istog roda i iste
vrste. Isticanje prevashodnog znaaja p. d. po
pravilu se uklapa u kontekst tenji za vemim
prikazivanjem drutvene realnosti, podrazu-
mevajui esto nesklonost za alegorijsko
i simbolino, apstraktno i fantastino, za
subjektivna poniranja u unutarnje duhovne
svetove. G.E.
P O S T H U M N O (lat. posturnus postnre)
Delo objavljeno posle smrti pisca, obino iz
pieve zaostavtine. Sl.P.
PO STIL A (lat. post illa [verba] - posle ovih
[rei]) 1. Jednostavna, narodska objanjenja
elova Biblije: ceo tekst se deli na odeljke koji
se itaju vernicima da bi o njima razmiljali pri
propovedi, ili kod kue, predajui se molitvi ili
meditacijama. O tuda i ime termina. 2.
Zbirka crkvenih propovedi. Sl.P,
POSTU PA K , knjievni (rus. npueu, numepa-
mypubi) Pojam to ga je u knjievnu
kritiku i znanost o knjievnosti uveo ruski
formalizam i prvotno je oznaavao specifini
nain na koji se u knjievnom djelu transfor
mira i oblikuje predestetska jezina graa,
odnosno graa uzeta iz ivota (tem atska
graa), pa se vezuje za shvaanje da je
knjievno djelo oblik koji je napravljen od
stanovitog materijala. U tom e se smislu
razlikuju stilistiki, kompozicijski, verzilikacij-
ski i dr. postupci. K ad a je pojedini postupak
POSVETA U STIHU
posebno naglaen, pa je na prvi pogled vidljiva
literarnost djela, formalisti su govorili o
obnaenom postupku (oHaaceHHUH npiiM),
a takvi su postupci karakteristini za one
form acije koje naglaavaju svoj raskid s mirne-
likim naelom (-* avangarda). Prem a uenju
formalista temeljni bi zadatak znanosti o
knjievnosti bio upravo prouavanje postupa
ka, pa su oni u svojim program atskim iska
zima isticali kako je postupak jedini junak
znanosti o knjievnosti (R. Jakobson), a i
program atska studija klovskoga nosi naslov
Umjetnost kao postupak (McKyccTBo KaK
npHM, 1917). Prem da su ekstrem na shva
anja rus. form alizm a danas prevladana, po
jam se u knjievnoj kritici i znanosti proirio i
u autora koji nisu vezani za formalistike
teorije, a dobio je svoje pojmovne adekvate i
izvan rus. jezika eng. device\ fr. procd
njem. Verfahretf i dr. pa je esto lien
konotacija s rus. formalizmom i njegovim
teorijskim osnovama.
L it,: B. I U k jio b c k h h ,O m e o p u u n p o jb i , 19292: P,
jKOcon, l i o a e iu a H p y c c u a n n o y m x , S920. A.
F laker, Z. kreb, S t i l o v i i r a z d o b l ja , 1964; V.
klovski, U s k r s n u e r ije i, 1969 (prev.); P o e t i k a
r u s k o g fo r m a l i z m a . 1970; B. E jh e n b au m , K n ji e v
n o s t, 1972 (prev.).
POSVETA U STIH U - Lirska pesma koja
prethodi nekom veem delu i u kojoj se
iskazuju razlozi upuivanja tog dela odree
nom licu ili nepoznatoj osobi. U p. u stihu se
nadahnuto i obino uzvienim tonom izfaava
autorovo divljenje za linost kojoj se delo
posveuje. N ajpoznatija p. u stihu u naoj
knjievnosti je Njegoeva Posveta prahu oca
Srbije (K araoru), koja prethodi Gorskom
vijencu. P. u stihu moe da se, kao - envoi,
javlja i na kraju pesme, obino -> balade, u
obliku krae strofe. Ovakva posveta poinje sa
imenom ili zvanjem linosti kojoj se delo
posveuje, nastavljajui metriki obrazac i
rimu poslednje polustrofe. Envoi se nalazi na
kraju Balade obeenih, F. Vijona. M..
PO A LIC E Duhoviti iskazi koji se u
narodu upotrebljavaju za zbijanje ale u sva
kodnevnom razgovoru; I go i bos, i jo mu je
zima.
L it.; M . KHOiceBHh, A m n o / i o m j a u a p o g u u x y s to -
m e o p u n a , 1957. R.P.
POURICA - Poalice
POUNA KNJIEVNOST -* D idaktika
knjievnost
586
POUKA -* Naravouenije
POVELJA (stsl. nOBejiK) od noBejibTH
narediti) U starom srpskom pravu jav n a
isprava kojom se saoptava i potvruje odluka
vladara ili drugog lica o poklonu (darovnica),
imovinskom sporu i si. Overena potpisom i
peatom (ako je overena zlatnim peatom,
onda je to hrisovul ili hrisovulja), p. je sastav
ljena po strogom obrascu vizantijske diplom a
tike. Za knjievnu i storiju od znaaja je
uvodni deo /?., posle protokolona sa invoka-
cijom i intitulacijom, tzv. -> arenga. Tek poto
se u arengi izloe, u retorinom vidu, motivi
izdavanja povelje, prelazi se na druge del ove
teksta: promulgaciju, ekspoziciju, dispoziciju,
sankciju i koroboraciju, i zavrne delove
eshatokolon i aprekaciju.
Lit.*. C. C ranojeB nfr, C m yguje o cpncuoj gim.io-
Mamutfu. 1914. D .B .
POVESNO SLOVO - Vrsta pohvale,
pesniko-retorski anr sa dosta istorijsko-bio-
grafskih elemenata; sinonim pohvalnog slova.
L i t . : / j . ila B J iO B H h , C m a p u ja jv io c j o a e u c K a kwu-
H teeH O vm , 1971. D.B.
.F. POVEST (stsl. noBbcTb prema gr. S ir^rjcrn ;
kazivanje, pripovedanje) 1. Naziv sred-
njovekovnog knjievnog anra obeleenog na
racijom, ivim i matovitim izlaganjem istorij-
skog dogaaja ili legende, u proznom obliku,
kraeg ili dueg obima. P. se nazivaju i sasvim
kratke, anegdotske crtice iz ivota svetih otaca
i pustinjaka (-> otanik), a i opirna istorijska
ili legendarno-istorijska pripoveanja kao to
je kod Rusa Tlo&ecmb o pasopenuu P.H3auu
EamucM. Isti naziv mogu imati i legende
hagiografskog tipa, kao i -* romani, npr.
Varlaam i Joasaf. 2. Ponekad, p. se naziva i
svaka naracija.
L it.: V. K lem p erer, D ie A rten der historischen
D ichtung, 1923. D .B .
POVESTICA Pesnika prpovest
POVIJEST KNJIEVNOSTI - Istorija knji
evnosti
POZAJM ICA, KNJIEVNA ~ Preuzimanje
-* tema, motiva, knjievnih formi, kompo-
zicionih i stilskih pojedinosti od drugih pisaca,
mahom iz stranih knjievnosti. P. k. se razlikuje
od -> plagijata po tome to u k. p. pisac po
pravilu sam ostalno i originalno primenjuje
pozajmljeni motiv ili formu, dok se u plagijatu
radi o knjievnoj krai, tj. o prisvajanju, skoro
doslovno, tuih ideja i tekovina. K. p. je zbog
587 PO ZITIV ISTIK I M E T O D U N A U C I O K N JIEV N OSTI
toga bliska pojm u -* uticaja, koji takoe moe
imati irok spektar znaenja, od form alnih do
sadrajnih i idejnih ugledanja. K. p. u veini
sluajeva, kod originalnih pisaca, znae uza
jam no oploavanje knjievnih ideja i ostvare
nja, a kod neoriginalnih mogu biti bliske
plagijatu. D..
P O Z A JM L JE N IC A - Jezini element, naj
ee rije, preuzeta iz tueg jezika iii narjeja Pozitivistiki zasnovana istorija knjievnosti
u vlastiti; najee su p. struni nazivi najrazii-
itijih znanstvenih podruja. P. se glasovno
prilagouju i znaenjski ugrauju u sastav
jezika-prim aoca, pa se onda vie i ne osjeaju
kao neto tue. T ako se izvan lingvistike
struke i ne zna da je npr. nae breskva
etimoloki isto to i njem, Pfirsich, lat. persica;
tal. ive no, dettaglio isto to i fr. train, dtail.
Zbog sve veeg utjecaja globalnih svjetskih
sistema u politici, trgovini i kulturi, a s tim u
vezi i sve intenzivnijih m eunarodnih kom u
nikacija, p. su danas neizbjena pojava; za njih
se samo trai da se ne uzimaju bez prijeke
potrebe i da ne vrijeaju unutranje zakone
narodnoga jezika; u tom sluaju se osjeaju
kao -+ tuice.
L it.; E. R ichter. F rem dw ortkunde , 1919; E.
Back, W esen und W ert der L ehnbersetzung , 1935.
M .K .
P O z m v is rn K i m e t o d u n a u c i o
K N JI E V N O ST I - Pozitivizam u fflosofiji i
u empirijskim naukam a (O. K ont) poiva na
istraivanju iskljuivo injenica, pozitivnih fa
kata, i odrie se svake spekulacije i metafizike,
a dri se, u osloncu na metode prirodnih
nauka, stroge kauzalnosti, videi u ovoj osno
vu svake zakonom ernosti u prirodi. Pod
uticajem pozitivizma, i nauka o knjievnosti
postaje sam ostalna disciplina. D otada, po
shvatanju istorijske kole, ona se sm atrala
samo kao deo opte istorije, pa su se i pesnici i
knjievnici prouavali kao savremenici
pojedinih vladara ili znaajnih istorijskih
zbivanja. Pri hvatanje pozitivizma znailo je za
novonastalu disciplinu upranjavanje nauke
sutih injenica, zasnovanih pre svega na
tanom poznavanju izvora i bibliografske.
Ugledajui se na prirodne nauke, ona se
takoer striktno pridravala neminovne
kauzainosti svih pojava i, pozivajui se na
Ipolita Tena, zahtevala da se prevashodno
ispituju tri aspekta stvaralake linosti: rasa
sredina - mome tu n , tj, poreklo, drutvena
sredina i trenutak njenog pojavljivanja, a to
je zatim vodei nemaki pozitivist Vilhelm
Serer formulisao kao Ererbtes Erlerntes
Erlebtes (ono to je pisac prim io u duhovno
na slede, to je uenjem stekao i to je
oiveo). Iz ovog aspekta gledano pievo
delo se minuciozno raslanjavalo na svoje
sastavne delove, pri emu se razbijalo njegovo
jedinstvo na dva osnovna sastavna kompleksa,
na - sadrinu i na -* formu, pa su se u ovom
smislu i pisale istorije knjievnosti svedene
prvenstveno na izlaganje sadraja, grae i
motiva, i na m ehaniko ispitivanje uticaja.
nije bila u stanju da nam iznese celovit dojam
nekog znatnijeg pesnikog dela, a njegova naj
slabija strana poivala je svakako u estetskim
postavkam a sudova koje je izricao. Polazei u
duhu idealistike filosofije od postojanja apso
lutnih vrednosnih merila iepog, dobrog i istini
tog, pozitivizam nije bio u stanju da ova merila
relativira u odnosu na d alo delo, ve je,
rasipajui se u nalaenju injenica, zapravo
mimoilazio defo. Sve ovo uinilo je da se
danas esto polemikim i ironinim tonom
govori o pozitivizmu u nauci o knjievnosti,
da se ovaj metod ponekad sm atra potpunom
zabludom i stranputicom u knjievno-istorij-
skom radu. No, upravo je pozitivizam omo
guio ozbiljan dalji razvitak nauke o knjiev
nosti, i to na taj nain to je, uzimajui kao
uzor egzaktnost prirodnih nauka, sakupio
m notvo pouzdane grae, bez koje nikakav
nauni knjievno-isiorijski i knjievno-teorij-
ski rad nije mogu. Pozitivizmu dugujemo
znaajne i reprezentativne istorije knjievnosti,
Brinetjerovu kod Francuza, De Sanktisovu
kod itaiijana, Memanes i Pelijona kod pa-
naca i ererovu kod Nemaca. Pri kraju
pozitivistikog pokreta sve je vaniji onaj trei
aspekt traganja za pievim individualnim
doivljajem, to odvodi u - psihologizam.
Najznaajniji predstavnik pozitivizma u nas
bio je Jovan Skerli. Skerlieva kritika formi
rala se najvie pod uticajem Gijoovog -+
vitalizma. M ada se zalagao protiv bilo kakvih
naela, Skerli za osnovni metod uzima -+
impresionistiku kritiku, koju dopunjava ele
mentima Ten ovog determinizma, Lansonovog
pozitivizma i Sent-Bevovog biograftzma. Uz
Skerlia, pozitivistiki su orijentisani i pred
stavnici - istorijskog metoda. Rodonaelnik
istorijske kritike P. Popovi razvijao se pod
uticajem Ten ovog determinizma, posveujui
najveu panju sredini i momentu. Naela
Popovieve pozitivistiki usmerene kritike pri
sutna su i u kritikim radovim a T. Ostojia, P.
Kolendia, V. M. Jovanovia, M. Leskovca i
dr.
L it.: W . D ilth ey , Einleitung in die Geisteswissen
schaften, 19594; E. T ro eltsch . Die D ynam ik der
POZITIV N I JU N A K
Geschichie nach der Geschichtsphiiosophie des P osiii-
vismits, 1919; K. V ossler, P ositivism us and Idealis-
m us in der Sprachwis.<:en$chqfl, 1904; E. R a th a ck er,
Einleiiung in die G eistesw issenschajien, 19302; B.
C roce, E stetika , 1960 (prev); B. C roce, Knjievna
kritika k a o filozo fija , 1969 (prev); H . T aine, Studije i
eseji, 1954 (p rev .); H . Vetflin, Osnovni pojm ovi iz
istorije um etnosti, 1958 (prev.); Z. k reb , M je sto i
znaenje E m ila laig era u njem akoj n auci o k n ji
evnosti, u: A, F la k e r Z. kreb. Stilovi i razdob
lja, 1964; M . S o iar, Teorija kn jievn o sti, 3977; P,
P alav estra, Jovan Skerli, (Z b o rn ik ) 1979; P. P a la
v estra, Pavle Popovi i istorij&ka k r itik a , (Z b o rn ik )
1979; Jovan S kerli u srpskoj knjievnosti 1877
1977, Bgd. 1980; Z .K .
P O Z IT IV N I JUNAK - Jedan od glavnih
likova u knjievnom delu, koji je u isti mah
nosilac znaajnih vrlina, te tako, pored knji
evne, ima i oiglednu vaspitno-pedagoku
vrednost. Aristotel je podrazumevao, govorei
o tragikim junacim a, da je prva i najvanija
stvar da oni budu plemeniti, tj. da njihov
govor ili nain d e la n ja . . . otkriva plemenitu
volju (O pesnikoj umetnosti), ne traei,
meutim, takav rasplet radnje koji bi doneo
sreu p. j. U epskoj poeziji p. j. prikazan je
obino ili kao neustraivi pobednik koji pose-
duje izvesne karakterne m ane koje ga ine
ljudski obinijim i bliim (Ahil, Kraljevi
M arko), ili pak kao lik koji svoju veliinu
ostvaruje smru ili nekim drugim tragikim
inom (Roland, Milo Obili, Jugovia maj
ka). U -* romanu je p. j. prilino redak (npr.
Robinson Kruso), ili se o njegovoj pozitiv
nosti moe tek uslovno govoriti (D on Kihot,
Ana Karenjina). U novije vreme prema nae
lima -+ socijalistikog realizma p. j. se odre
uje kao idealni lik u sovjetskoj knjievnosti
koji poseduje pozitivne etike, ljudske i idejne
osobine, savladava sve prepreke pred sobom i
tako ostvaruje svoje krajnje ljudske i drutve
ne mogunosti. Takav junak, po miljenju
Timofejeva, predstavlja najvii estetiki ideal
oveka u svetskoj istoriji, graditelja socijali
stikog drutva. Supr. - negativni junak.
L it.; L. I. T im ofejev, Teorija kn jievn o sti, 1950
(prev.). S.K .
PO ZO R IN A KRITIKA - O blast knjiev
nog stvaranja koja odraava tekuu delatnost
pozor ita. P. k. se javlja u vidu uoptenih
lanaka (npr. o stvaralakom putu pojedina
nih pozorita, o pojedinim problem im a pozo-
rine umetnosti), u vidu recenzija na pozorine
predstave, m onografija o glumcima, reditelji-
ma itd. P. k. se neposredno dotie teorije
pozorita i um nogom e zavisi od trenutnog
nivoa teorijske misli. N o ona je pri tom
588
aktuelnija, bre reaguje na novine u pozori-
nom ivotu i tako moe da utie na teoriju, da
je obogati, da doprinese stvaranju raznih
pozorinih sistema. Najranijim prim erim a p.
k. u njenom najuem znaenju (prikaza pozo
rinih predstava, ocene svih njenih aspekata)
mogu se sm atrati izgubljene Aristotelove Di-
daskalije (samo delimino sauvane u rukopi
sima tragedija) i hipoteze aleksandrijskih filo-
sofa, koje su predstavljale neku vrstu lista
dram skog i koralnog repertoara, praene be-
lekama o glumcima, njihovim ulogama, o
dram skim natecanjim a i njihovim rezultatima.
U red najuvenijih p. k., koje su izvrile
presudan uticaj kako na teoriju pozorita tako
i na dram ske pisce, spadaju Lesingove p. k.
redovno objavljivane u pozorinom asopisu
Hamburka dramaturgija. 1767 69 (kasnije
objedinjene u knjizi pod istim naslovom).
M.Mi.
PO Z O R IN A OBRADA - Svojevrstan stva
ralaki pristup originalnom dram skom delu
od strane reitelja ili dram skog pisca; original
moe biti slobodno tum aen, bitno izmenjen
ili korien kao osnova za stvaranje novog
pozorinog kom ada. P. o. moe biti; 1)
posledica odreene rediteljske koncepcije, stila
reije. N pr. M ejerholova reija Gogoljevog
Revizora (1926). u kojoj se reditelj pridrava
originalnog teksta dijaloga, no znatno
menja kompoziciju, deli komad na brojne
epizode, stvara nove situacije i uvodi mnoge
neme linosti od bitnog znaaja za tok dram
skog zbivanja; time se sam o neznatno menja
karakter glavnih ju n ak a i osnovni duh dela. P.
o. kao: 2) -* persiflaa odreenog dram skog
teksta, npr. prerada ekspirovog Hamleta u
pozoritu V ahtangova (1932), u kojoj je tra
gino zbivanje pretvoreno u H am letovu borbu
za presto, ime su bitno izmenjene sve k arak
teristike linosti i uvedene nove situacije,
ekspirov dijalog, meutim, nije bitno izme
njen, replike su samo ispremetane, stavljene u
nov kontekst, ime im je znaenje izmenjeno.
3) D ram sko delo moe pretrpeti u p. o, ne
samo odreene formalne, ve i ideoloke
promene, i posluiti za dem onstraciju odree
ne teze, odreenog ideolokog stava. U osnovi
ove vrste p. o. lei Brehtova teorija modela,
po kojoj je m oguno preuzeti odreeno kla
sino ili m oderno dram sko delo i koristiti se
njime kao polazitem; pri tom se tema klasi
nog dela slobodno tumai, daje u novom
svetlu, osnovni dram ski zaplet prenosi se esto
u m oderno vreme. P. o. klasinih tekstova,
osobito, vrlo je esta i u sa vremenom pozo-
589
ritu, gde se koriste svi spom enuti pristupi
originalu (Living Theatre, G rotovski, Mller).
Lit.: T. Kowzan, L ittra tu re e t spectacle dans
leurs rapports esthtiques, thm atiques et sem io b g i-
ques, 1975. M.Mi
P O Z O R I N I KOMAD Term in kojim se u
pozorinoj praksi moe oznaiti bilo koje
dram sko delo, -+ tragedija, -* komedija, -*
drama u uem smislu. M.Mi.
P O Z O R IT E (gr. otxpov) K ao i sve
druge um etnosti, a zbog svoje sloenosti i vie
nego druge um etnosti, p. je teko obuhvatljivo
definicijama: ve sam pojam istovremeno
oznaava i pozorinu um etnost, i raesto gde se
ona ostvaruje, i drutveni in prisustvovanja
izvoenju. G rka re theatron (lat. theatrum)
potie od glagola gledati i upozorava upra
vo na ovaj poslednji aspekt. Aristotelova
definicija p. vidi u njemu na prvom mestu
radnju, dromenon, od ega dolazi re ~+
drama, ali, kao to ova etimologija pokazuje,
tu se vie misli na dram sku radnju, zaplet,
nego na fizike dogaaje na sceni. Tragedija
postie svoj zadatak i bez mimikih pokreta,
jer ve i samo itanje pokazuje kakva je ona,
pisao je Aristotel, i takvo shvatanje vladalo je
evropskom teorijom pozor ita dve hiljade
godina, to jest sve do Lesinga. Lesingova
klasifikacija je prva meu teorijam a umetnosti
koja dozvoljava da se p. sagleda kao zasebna i
specifina um etnost po sebi, a ne samo preko
specifinosti koje joj dolaze od dram e kao
specifinog knjievnog roda. Raniji autori
sagledavali su tu i tam o po koju karakteristiku
p. kao pozorita, ali su sistem te umetnosti
obavezno gledali kroz sistem drame. Tano je
da je dram a kao knjievni rod porazum evala
jedno svojstvo koje prevazilazi rei, a koje se u
tako proienom vidu ne pojavljuje u drugim
rodovima: radnju, ali je isto tako tano da se
to svojstvo prvenstveno ostvarivalo recima, a
u analizi posm atralo gotovo iskljuivo kroz
rei. Francuski filozof poststrukturalista ak
D erida u tom e vidi jedan od aspekata vlada
vine teoloke metafizike nad evropskom kultu*
rom: Scena je teoloka po tom e to njom
vlada re, volja rei, nacrt jednog prvobitnog
logosa koji, ne pripadajui scenskom mestu,
vlada njime sa odstojanja. Scena je teoloka
po tom e to njena struktura podrazumeva,
sledei tradiciju, ove elemente: jednog autora-
-tvorca koji, odsutan i iz daleka, nadgleda i
okuplja . . . reditelje i glumce k o ji... predstav
ljaju likove to, prvenstveno onim to govore,
prenose vie ili m anje direktno misao tvorca.
POZORITE
Lesing je prvi pristupio pozoritu iz
drugog ugla: podelivi umetnosti na one koje
se prikazuju u prostoru i na one koje sc
odvijaju u vremenu, zapazivi da je protica-
njc vremena domen pesnika, kao sto je prostor
domen slikara, on je m orao da zapazi i to da
je specifinost pozorinog jezika u tom e to se
njegove poruke komuniciraju i u prostoru i u
vremenu paralelno, pa se kao produkt toga
spoja i kao specifinost umetnikog jezika
pozorita javlja pokret. Tano je d a je pokret u
krajnjoj liniji isto to i radnja, da je radnja
nam eran i svestan pokret, a svaki pokret u
pozoritu je nam eran i samo po izuzetku moe
da ne bude svestan, ali ela ta stvar izgleda
drukije kad se gleda iz ovog ugla. Radnja se
sada definie u kontekstu fizikih zbivanja na
pozornici, to omoguuje sagledavanje pri
sustva i uloge mnogih stvari koje su ranije
ostajale nepriraeene. Lesingova klasifika
cija stoga nudi solidnu osnovu za jednu
modernu teoriju p. (na njoj se i zasniva ona
dosada najiscrpnija semioloka analiza pozo
rinog jezika koju je napravio poljski autor
Tadeu Kovzan). Produbljujui Lesingovo
razmiljanje, taj pristup u prvom planu dife
rencira u pozorinom jeziku one njegove
elemente koji se komuniciraju u vremenu, kao
to su dram ski tekst i muzika, od onih koji se
kom uniciraju u prostoru, kao to su scena i
kostim. Zakljuak koji iz te diferencijacije
proizlazi glasi da je p, sloena umetnost koja u
sebi sadri elemente svih ostalih umetnosti, to
jest knjievnosti, muzike, slikarstva, skulpture
i arhitekture, te um etnost glume, koja nije
niodkuda preuzeta i predstavlja specifinu
karakteristiku p. Usitnjavajui dalje ovu poe-
lu uz pom o semioloke metodologije Kovzan
je nabrojao ukupno trinaest vrsta znakova
koji sainjavaju jezik p. Pored ovih definicija,
koje se bave uglavnom estetskim aspektima p.,
iz antike kulture potie i ona definicija koja
p. posm atra iz antropolokog ugla i po kojoj
ono predstavlja um etnost preobraavanja u
drugo bie. I ovde se, meutim, pojavljuje
sutinska razlika: u tom e ta pod pojmom
preobraavanja podrazum eva klasina tradi
cija, a ta m oderno doba. Ove razlike u
shvatanju odreenja i kategorija, tj. definicija,
mogu se pratiti ne samo u razvoju teorije nego
i u istoriji samog p., m ada ne podjednako
jasno. O d -+ romantizma naovam o pod pre-
obraavanjem se ne podrazum eva samo ari-
stotelovsko podraavanje (mimesis) nego i
pokuaj dubinske identifikacije i transform aci
je, to je nesumnjivo uticalo ne samo na
shvatanje pozorine glume, nego i na njen
POZORITE
karakter. Grko pozorite je po svoj prilici
nastalo iz rituala u ast boga D ionisa; jedno
danas naputeno, ali jo uvek veoma ilustra
tivno tumaenje dovodi i samu re tragedija u
vezu s tim poreklom : po njemu ona dolazi od
reci tragos, jarac, dakle od jedne od najvani
jih ivotinja dionizijskog kulta. Bez obzira na
injenicu da o izvoakim aspektim a grkog
pozorita znam o malo, ipak se moemo sagla-
siti da je u tom pozoritu njegov dramski,
literarni elemenat igrao prevashodnu ulogu,
ve i zato to je bio tako velika literatura.
M eutim, grko pozorite zbog toga ipak nije
bilo iluzionistiko (u smislu iluzije realnosti,
ne u smislu opsene) na nain na koji je to bilo
dram sko pozorite devetnaestog veka. K ao
pozorite pod vedrim nebom, u kome su,
dakle, isto stvarno more, ista stvarna brda,
iste stvarne ume sluili kao dekoracija za sve
drame i sve dram ske teme i sadraje, ono
jednostavno nije moglo biti u onoj meri
podlono diktatu teksta u kojoj e to biti
kasnije evropsko pozorite. Renesansno
pozorite predstavlja poetak takve orijenta
cije: zatvoreno u golemu zgradu, na ijoj se
sceni moe doarati svaki segment realnosti,
ono je irom otvorilo vrata iluziji, tj. uverenju
d a j e pozorite slika stvarnosti. T o naroito
vai za Italiju, za famozni thtre Pitalienne,
nad kojim e se zgrati avangardisti dvadese
tog veka. Elizabetansko pozorite u Engleskoj,
i pozorite zlatnog veka u paniji, nali su
ipak naina da raznim dodacim a (elizabetan-
ska scena-kecelja isturena duboko u gledalite,
na primer) i modifikacijama umanje ovaj
utisak uplje kocke s koje je skinut jedan zid
pa nam je tako omogueno da zavirimo u
neku odreenu realnost (avangardisti su zbog
toga ovakvo pozorite nazivali voajerskom
umetnou). S druge strane, upravo se u Italiji
u 17. v. pojavila pozorina forma koja se
moda u celokupnoj istoriji evropskog pozo
rita najvie pribliava idealu istog teatra.
To je -> commedia dell arte, koja je, zahva
ljujui tipiziranim likovima i situacijam a i
dobro uvebanim fah glumcima, koji su
uvek igrah iste likove, sasvim mogla bez
ikakvog unapred pisanog teksta, bez posebno
priprem ane scenografije i bez svih rekvizita
dramskog teatra. T o je otprilike ideal kome
manje ili vie tee sve orijentacije modernog
pozorita, koje se, analogno situaciji u drugim
umetnostima, pojavljuju krajem devetnaestog
veka, m ada sa izvesnim zakanjenjem u odno
su na druge umetnosti, jer su pozorini revo
lucionari i reform atori najmanje o svih bili
sigurni kojim putem treba da pou. Revo
590
lucije su u pozoritu tekle neto sporije nego u
ostalim um etnostim a m oda i zato to je ova
um etnost okupljala oko sebe m alo teoretiara
(dramski pisac je u XIX veku u naelu bio vie
knjievnik nego pozorini ovek, i zani
male su ga, kao uostalom i druge umetnike
ovog perioda, vie sadrajno-drutvene nego
form alno-um etnike inovacije), m oda i zato
to potencijalni inovatori, a s obzirom na
sloenost ove umetnosti, nisu znali odakle da
ponu. Sim ptom atino je da su prvi inovatori
ove um etnosti bili scenografi, Apija, kasnije
Krejg, i d a je Stanislavski prvi to uoio kad je
rekao da su revolucije u pozoritu poinjale o
scenografije, a trebalo je da ponu od glumca.
Rihard Vagner je bio jedan od prvih stvara
laca koji su osetili sloenost pozorita, ali se
njegova kreativna intervencija, njegov Gesamt-
kunstwerk, svodio u sutini na dva elementa,
na muziku i na dram u. Sam Stanislavski
koncentrisao je panju na glumca, ali je taj
njegov glumac bio u slubi dram skog lika i
poruka pisaca, pa je p. osvajalo svest o sebi u
slubi knjievnosti. Bertolt Breht je ne jednom
ukazivao na to d a je njegovo shvatanje pozori
ta nastalo kao reakcija na Stanislavskog: i
njemu je, itekako, bilo stalo do poruka, ali su
te poruke imale biti uronjene u tkivo
pozorita, a nije pozorite bilo nekakav njihov
am plifikator. K onano, veliki p rorok avan
gardnog pozorita, idejni tvorac ritualnog
teatra Antonen Arto, sm atrao je da se m ora
poeti od niega da bi se dolo do teatra
slobodnog od svake vladavine spolja, zahte-
vao je da se prekine sa remek-delima i
ak optuivao grke tragiare kao poinioce
iskonskog greha. T a njegova vizija istog
pozorita, opisana u knjizi Pozorite i
njegov dvojnik, objavljenoj 1938, poela se
ostvarivati tek trideset godina kasnije, da bi
u sedamdesetim godinam a postala estetska
osnova nove pozorine avangarde. T o je
orijentacija koja je najvie m aha uzela u
Americi (Living theatre i dr.), ali je najvee
umetnike rezultate ostvarila u Evropi, sa
G rotovskim . K ao to se i iz veoma
ovlanog i globalnog pregleda moe videti,
karakter p. kroz bezmalo itavu evropsku
pozorinu i storiju, sve do najnovijih vremena,
bio je odreen karakterom i vrednou dram e
na kojoj je to pozorite poivalo. Takav je
sluaj i sa storijom naeg p.: veliki trenuci te
istorije jesu oni u kojim a se pojavljuju veliki
dram ski pisci. Prvi takav trenutak je, svakako,
renesansno pozorite u D ubrovniku i D alm a
ciji, nastalo pod italijanskim uticajem: njegov
veliki pisac je M arin Dri, koji je, meutim.
591
svojom vrednou daleko nadm aio svoje tali
janske uzore. Drugi je poetak devetnaestog
vcka u Vojvodini: njegov autor je Sterija, koji
takoe nam auje nemake pisce na kojim a se
form irao. M oderno p. kod nas kasni za
onim u Evropi. U m euratnom periodu
jedino je rani K rlea sa Legendama i
Kraljevom pruao dobre i dovoljne uslove
za razvoj jedne na nov nain shvaene pozo-
rine umetnosti. Posle rata nagli i bujni razvoj
naeg p. poinje oslanjajui se na prevodnu
dram u: u prvom periodu, vezanom za Beo
gradsko dram sko pozorite, vodei pisci su
A rtur Miler i Tenesi Vilijems, u drugom , koji
zapoinje osnivanjem Ateljea 212, Jonesko i
Beket. Sa ovim drugim periodom , sa njegovim
stilom i njegovim shvatanjem p., koincidira i
pojava jednog naeg znaajnog autora, Alek
sandra Popovia. U treem periodu, koji
odgovara Artoovim koncepcijam a ritualnog
i fizikog teatra i iji je najvei predstavnik
Poljak J. G rotovski, najznaajniji pozorim
centar kod nas prestaje biti Beograd i postaje
Ljubljana. U malim trupam a sa neobinim
imenima, kao to su Glej i Pekarna,
neguje se autentian pozorini eksperiment,
kome e se ubrzo, posebno kroz autorsko
delovanje D uana Jovanovia i Ljubie Risti-
a, pridruiti i smelije i otvorenije tretiranje
nae sadanjosti i nedavne prolosti.
L it.: J. G reg o r, IVeltgesckiehte des The a! ers,
1933; A. G v o zd jev , Z apadnoevropsko pozorite,
1953 (p rev.); E nciclopedia dello spettacolo, IX , 1954;
(M . N ikoii), P ozorite u Jugoslaviji, 1955; . V ilar,
O p o zorinoj tradiciji, 1956 (prev.); H . K in d e rm a n n ,
T heatergeschichte Europas, X, 1957 1974; B.
G lii, P ozorite, 1964; M . B e rth o i , W ehgeschichte
des Theaters, 1968; O . G . B ro ck et, H isto ry o f the
Theatre, 1968; V. P an d o lfi, S to ria um versale dei
tealro dram atico, 1968; A. A rto, P ozorite i njegov
dvojnik, 1971 (p rev ,); The O x fo r d Companiori to
the Theatre, 1972; S. D A m ico, Povijest dram skog
teatra, 1972 (prev.); G . M ileti, P ozorite i drutvo,
1973; T. Im o o s, Japanisches T heater, 1975; J. R.
T ay lo r, A D ictio n a ry o f the Theatre, 1976; .
D ivinjo, Sociologija p o a rita , 1978 (prev-); .
M o lin ari, Istorija p o zo rim 1982 (prev.); T . K ule-
novi, P o zorite A zije, 1983. T .K .
P O Z O R I T E SENK1 (fr. les ombres Chi
noises; eng. schadow show; nem. Schatten-
theater) Vrsta - lutkarskog pozorita. u
kojem pljosnate figure prolaze izmeu jake
svetlosti i providnog zastora, tako da gledaoci
sa druge sirane na zastoru prom atraju kreta
nje njihovih senki. N ajstariji oblik p. s. potie
iz Kine, gde, kao i na Javi i Baliju, jo uvek
ima kultni karakter. N aroito su uvene gro
teskne figure sa Jave. Gubei na putu izvornu
POZORNICA
snagu i izraajnu tanan ost, p. s. je preko
Arabije, Turske i G rke doprlo i do nas kao
-* karaoz N eka vrsta p. s. morala se rano
javiti i u Evropi, jer u Ben Donsonovoj Prii
o buretu (1640. g.) im am o naznaenu celu
predstavu. N o tek u drugoj polovini 18. v.
putnici s Istoka ire popularnost kin. p. s.
1774. g. osnovano je u Versaju fr. p. s., a ve
sledee godine u Engleskoj. N o takvo p. s. kao
privlana zabava brzo p ad a u zaborav da bi,
krajem 19. v., na viem nivou bilo obnovljeno
u Francuskoj. U 20. v. p. s. je doiveio
znaajnu obnovu pom ou nove filmske tehni
ke u predstavam a Lote Rajniger.
Lit.: G. Jacob, G eschichie des Schattentheaters,
1907. D.Mi.
PO Z O R N IC A (SCENA) - Fiziki p ro sto rn a
kojem se odvija dram ska radnja, a ire i
pozorite uopte. U gr. pozoritu p. je prvo
bitno bila privrem ena baraka ili ator gde su
se glumci presvlaili. K ada su se poele praviti
stalne zgrade, p. je oznaavala fasadu te zgrade,
pred kojqm se verovatno razvijala radnja, a
ona je najee predstavljala paiatu ili hram.
Pretpostavlja se da su glumci igrali na ~+
orhestri u istoj ravni sa horom, i da se
uzdignuto mesto za igru pojavilo tek u hele
nistiko doba. U Rimu je p. bila bogato
ukraena i najee imala troja vrata. U
srednjem veku, p. je privremena, obino
drvena konstrukcija, sa donjim delom koji je
predstavljao pak ao i uzdignutim postrojenjem
za raj. Zadravi tu osnovnu strukturu, eliza-
betinska p. je uvela istureni prostor za igru.
Sredinom 17. v. vanu ulogu dobija -+ prosce-
nijum, tako da p. iza portala postaje dekori-
sana, a ne vie prazna kao kod Sekspira. Jo u
16. v. u Italiji se poinju upotrebljavati slikane
kulise sa dubinskom perspektivom, i takva p.
sa lukom proscenijuma postaje karakteristina
za m oderno pozorite. Tokom 18. v. radnja se
prenosi na deo iza luka i on se sve vie pomie
napred. Sredinom 19. v. ve nastaje m oderna
p gotovo bez proscenijuma. T o je omoguilo
upotrebu raznih tehnikih naprava i povealo
scenski nautralizam, K rajem 19. v. u Minhenu
je konstruisana i prva pokretna pozornica. Sve
je to omoguilo da se p. poinje smatrati
sobom bez etvrtog zida, ili kutijom. Ali
ve krajem veka se oseaju ogranienja ovakve
naturalistike p. i poinje se eksperimentisati u
raznim pravcima: menja se oblik proscenijuma
(G. Krejg), predstave se poinju davati u
adaptiranim cirkusima, izlobenim halam a
(M. Rajnhart), na ulicama (Bauhaus-pokret u
Nemakoj), glumi se u sredini ili oko gleda-
PRABAJKA
laa (u m odem om rus. pozoritu). Pozorita sa
p , okruenom gledaocima, otvorene p. bez luka i
proscenijuma ili razne varijante karakteriu
mnoge m oderne scenske eksperimente.
L it.: W . P . Boyle, C entral and F lexible Staging,
1956; T . B. L . W eb ster, Griechische B hnenaltert
m er, 1963; W . Beare, The R om an S ta g e, 1965. N .K .
PRABAJKA (nem. Urmrchen) - Po Jan de
Frisu, pojam koji je u stvari samo hipotetina
tvorevina; oznaen raznim terminima, kao
mitoloka bajka Mythenmrchen (V. Vunt)
ili p. Uhrmrchen (A. Heusler, F. Pancer,
H. H onti), predstavlja neku vrstu -* arhetipa,
osnovnog oblika sastavljenog iz odreenih
motiva najstarijih kultura. Prema fin. metodi
- celoviti oblik pripovetke, najraniji sie o
koga potie odreeni tip. Bajka.
L it.: J. de V ries, B e trach tu n g en zu m M rchen,
Finnish Folklore C om m unications, 1954. N .M .
PRAETEXTA (lat. -> fabula praetexta ili
praetextata) U rimskoj knjievnosti naziv
za ozbiljnu dram u, odnosno, tragediju, sa
temom iz rimskog (italskog) ivota i storije.
P. je dobila ime prem a slubenoj odei (lat.
toga praetexta) visokih rimskih dostojanstve
nika koju su nosili glavni glumci. Tvorac />.
bio je Gnej Nevije (oko 280/70201. p.n.e.).
Iz p. Enija, Pakuvija, Akcija (kraj 3, i 2. v,
p.n.e.) sauvani su nam nki fragmenti. U
celosti sauvana nam je samo jedna p. iz 1, v.
To je p. O ktavija, koja govori o sudbini ove
N eronove ene. P. Oktavija sauvana je u
korpusu Senekinih tragedija, ali verovatno nije
njegovo delo.
L it.: A. S chne, D as historische N ationaldram a
der R m er, 1893; G . Boissier, Les fabulae p rae-
textae, Revue de philologie, 1893, 17; M , L. P asculi.
Studio sulla Fabula p ra e texta , 1921; T . H e rrm a n n ,
L a tragdie n a tio n a le chez les R o m ain s , Classica
et M ediaevalia, 1947, 9 ; L. P ed ro li, F abulae p raetex-
tae quae e xta n t, 1954; M . ByAHMnp M . O jia u ia p ,
flpeiA eg p u McKt' KtbWKi'Hocmu, 1963. M .F .
PRAGMATIKA -> Semiotlka
PRAKSAPOSTOL (gr. TtpaancrTOov)
Liturgijska knjiga (-> apostol) u kojoj se
nalaze apostolske poslanice kao drugi deo
kanonskog teksta Novog zaveta. Naziv dolazi
od gr. naslova prvog sastava Dela apostolskih
(' rtptE.eic Ttbv iiocrt/Uv).
L it.: H . G . Beck, K irche und theologische L ite ra
tur im byzantinischen R eich, 1959. D .B.
PRAKTINA KRITIKA (eng. practical criti
cism) Kritiki meto ispitivanja funkcije
592
pojedinanih (pre svega jezikih) elemenata u
kontekstu jednog knjievnog dela, ili samo
karakteristinog odlom ka. U eng. i am. kritici
poznat i pod imenom close reading (paljivo
itanje). Iako ga ve K olrid sistematski
upotrebljava kao postupak mikro analize,
ime p. k. dobija 1929. u elu eng. kritiara
Riardsa pod istoimenim naslovom. U njemu
je Riards izneo miljenja svojih studenata o
13 nepotpisanih i manje poznatih pesama
razliite vrenosti, a u svom kom entaru siste-
m atizovao problem e takve p. k. Inspirisanj
ovim m etodom , eng. kritiari okupljeni oko
Li vi sa pokreu K em bridu asopis Scrutiny
( Ispitivanje), koji izlazi od 19321953. Pod
Riardsovim i Erapsonovim uticajem p. k.
postaje osnovni met od i cilj -* Nove kritike, a
znaajno utie i na univerzitetsku nastavu
knjievnosti u SAD i Engleskoj. Istorijski, p.
k. predstavlja reakciju na - biografski i -*
istorijski metod. Teorijski (kao to se vidi ve
iz Riarsovog eksperimenta), ona podrazu-
meva da je knjievno elo potpuno objektivi
ran izraajni sistem koji se moe ispitivati i
razum eti u okviru svojih imanentnih relacija.
U tom smislu, p, k. se zasniva na ideji ->
organske forme. Za razliku od tradicionalnog
fr. m etoda explication de texte, p. k. ne odvaja
tumaenje od kritikog suda. Budui da ispitu
je funkciju knjievnih elemenata, praktini
kritiar prosuuje samim opisivanjem, kao
to, s druge strane, svoj su daje iskljuivo u
vidu opisa funkcije pojedinih elemenata knji
evnog dela.
L it.: I. A. R ich ard s, P ractical C riticism , 1929;
R. P. W a rre n C . B rooks, Understanding P oetry,
1938; W . K . W im sa tt, E x p licatio n as C riticism ,
The V erbal Icon, 1954; J. W ain , Interpretations,
1955; P. C ru ttw ell, S econd T h o u g h ts, IV, E ssays
in C riticism , 1958; 1; M. B eker, Savrem eni engleski
k riti a r F . R. L ea vis, U m jetnost rijei, 1963, 3;
S. P etro v i, K ritika i djelo, 1963. N .K .
PRAVA RIM A -> Rima
PRAVILA, K N JIEV N A P. u knjievnosti,
koje porazum evaju obavezna naela i propise
kojih bi trebalo da se pridravaju svi pisci,
predstavljaju pojam blizak pojmovima knji
evne ~+ norme i knjievne konvencije.
Postojanje p. podrazum eva ustanovljenje niza
normi (i obrnuto), s tom razlikom to se kao
vaea norm a u pojedinim knjievnim razdob
ljima mogu smatrati i sama dela velikih
pisaca, dok se pravila izvode iz ranijih, uglav
nom antikih poetika, ili na osnovu dela
pisaca koji su ocenjeni kao -> uzori (-*
klasika, klasino) dobrog pisanja, ili na
593
osnovu vladajuih m oralnih i drugih drutve
nih propisa i verovanja, ili kao rezultat
odbacivanja p. to ih je izgradila i potovala
prethodna knjievna kola; na taj nain se
jedna tradicija i norm a odbacuju, da bi se
zam enila novima, S druge strane, sve ono to
vai kao p. u odreenom knjievnom razdob
lju sagledava se, istorijski posm atrano, kao
konvencija, to takoe znai da se najee
preivela i odbaena p. oznaavaju pojmom
konvencija, dok se vaea p , tumae kao
nuna zakonitost. K njievnap, i konvencije se
u novijim knjievnim periodim a i pravcima
zamenjuju pojm om knjievnog (stilskog) -*
postupka (procd), koji oznaava odreenu
stilsku osobinu u datom periodu ili pravcu.
Takva eksplicitno form ulisana ili preutno
usvojena p. i postupci odreenog razdoblja ili
knjievne kole najpre se nalaze i prepoznaju
kod slabijih pisaca, dok su u elima velikih
knjievnih stvaralaca, ak i k ada nastaju
shodno vaeim pravilima, najee prevazi-
ena, odnosno organski uklopljena u delo.
G.E.
PREAMBULA (lat. prae pre, ispred; ambu-
lare ii) - Uvod ili -> predgovor, koji sa
sadrinom dela moe biti jae ili slabije
povezan, a obino sadri neku vrstu pretpri-
povesti. U delima antikih retoriara, istori-
ara i filosofa, kao to su Ksenofon, Platon,
Ciceron, Tacit, Plinije, Plutarh, p. je bila
posebno negovana. D anas se termin upotreb
ljava u pravnikom i diplom atskom reniku u
redakciji zakona i ugovora. S.K .
PREBACIVANJE Opkoraetije
PRECIOZE (fr. Prcieuses) - Re koja se
poinje upotrebljavati oko 1653. u pejorativ
nom smislu da bi se njome oznaiie one dam e
koje su u svojim dom ovim a organizovale
literarne salone, najpoznatija je gospoica
Skideri. M olijer u svom kom adu Les Pr
cieuses ridicules (Smene precioze, 1659) isme-
va />., a Somez u Dictionnaire des Prcieuses
(Renik precioz, 1661) daje najuspeliju kari
katuru p. U prkos porugam a kojima su izlo
ene, p. su znaajne kao pokuaj borbe za
ravnopravnost ena, kao protest protiv njiho
va zapostavljanja i protiv postojeih odnosa u
braku. O ne razvijaju koncepciju ljubavi, slo
bodne od socijalnih ogranienja, svemone i
idealistike, koja e obezbediti nadm o ene u
drutvenom ivotu. U njihovim literarnim
salonima neguje se utivost, posebno u jezi
kom izrazu, koja iziskuje linu originalnost,
razvija neologizme, m etafore i duhovitost.
-> Precioznosi. Z.K.
38 R e n ik k n jiev n ih te rm in a
PRECIO ZN O ST
PR E C IO Z N O ST (fr. Prciosit) D rutvena
i knjievna pojava, nastala najveim delom u
otmenim salonim a aristokralije i visoke bur
oazije u Francuskoj sredinom 17. v. To je
stanje duha m alobrojnog, ali jasno izdvojenog
i vrsto organizovanog sloja ljudi, preteno
ena, privilegovanih, obrazovanih, dokonih,
obuzetih eljom da po svaku cenu manirima,
govorom , duhom i oseanjima podvuku razli
ku izmeu sebe i ogrom ne veine obinog
sveta. P. predstavlja tenju ka savrenoj ugla-
enosti, tananosti i izuzetnosti, to se ubrzo,
zbog nedostatka oseanja mere, kod mnogih
pretvorilo u isvetaenost, u smeno aenje,
koje su izvrgli podsm ehu mnogi savremenici:
M olijer, Boalo, La Brijer i dr. P, se ispoijava u
spoljnom izgledu, u nainu ponaanja, poseb
no u stilu izraavanja, koji karakterie brilji
vo izbegavanje obinih, svakodnevnih, pa
samim tim i niskih i prostakih izraza. Preci-
ozni stil se odlikuje preteranom upotrebom
-v eufemizam. -> perifraza, - metafora:
prestoli stiljivosti obrazi, unutranje
kupanje aa vode, zamena suncu --
sveca, Vulkanovo carstvo kamin, itd. P.
duha dolazi do izraaja u smelim, ali i suvie
traenim i nategnutim - igrama recima i ->
paradoksima. P . se odnosi najvie na shvatanje
ljubavi, koje poiva na sentimentalnoj rafini
ranosti, kontem plativnom divljenju felesnoj
lepoti, oduevljavanju duhovnim vrlinama,
idealizaciji bia koja ide do platonizm a. K ao u
d oba srenjovekovnog, kurtoaznog vitetva,
ena zahteva da bude predmet oboavanja,
potovanja, enje, sredina linost i smisao
prefmjene ljubavne igre. P. je iz mondenskih
krugova prela u knjievnost, odreujui ka
rakter posebno onih vrsta koje su u toj sredini
bile omiljene i negovane: niz manjih pesnikih
anrova, portrete, maksime, pisma, romane
itd. N o, uprkos neospornim nedostacima /?.,
koji se mogu svesti na preteranu izvetaenost,
ovaj pokret je ipak veoma doprineo razvoju
ukusa. Tenja ka rafiniranosti i naglaeno
interesovanje za psiholoke analize same po
sebi oigledno nisu m ane; obuzdane osea-
njem mere i produbljene, one su se u umetno-
sti klasicizma preobrazile u vrline nesumnjivo
velike estetske vrednosti. ire posm atrana, p.
predstavlja fr. verziju -> jufjuizma u eng.,
gongorizma u p. i -* marinizma u ital.
knjievnosti. P. proizlazi iz -> baroka, ima niz
dodirnih taaka s njim, ali je posebna pojava:
nema njegovu dubinu, snagu, njegove kosmi-
ke i metafizike dimenzije. T o je umetnost
zatvorena u uski krug mondenskog drutva.
PRED AJA
L it.: G . M o n g rd ien, La Vie littraire au X V IF
sicle , 1947; R. B ray, Im Prciosit et les prcieux de
Thibaut de Champagne Jean Giraudoux, 1948; J.
R oussel, La littrature de L'ge baroque en France,
1953; G . M ongrdien, Les Prcieux et les Prcieuses,
1963; R. L ath u ilire, La prciosit, 1966.
PREDAJA -> Predanje
PREDANJE 1. Po . Daniiu, usmena
tradicija (u Rjeniku iz knjievnih starim
srpskih niz prim era od 136. v.); u istom
znaenju, ali kao term in predaja u Rjeniku
JA. 2. K ategorija narodne usmene proze
koju su braa G rim nazvali - sage (Sagen) i
suprotstavili je kategoriji pravih -+ bajki
(M rchen). G rim ova definicija da su --* bajke
poetinije, a sage istorinije, sa izraenim
elementom verodostojnosti kazivanja, posle-
njih decenija znatno je proirena i m odifiko
vana: izuavane su stilske osobine p. (M. Liti,
V. Prop); njihova morfologija (O. Sirovatka);
odnos prema verovanju (L. Rerih, Tilhagen);
njihova drutvena funkcija (i. M. Greverus,
G. Burde najevin, M. M atietov, M.
BokoviStulli); psihom entalni podsticaj za
njihovo pripovedanje (K. Ranke). D ola su do
izraaja (naroito u rus. nauci K. istov, V.
Prop) i tvrenja da p. nisu jedinstvena kate
gorija, ve da predstavljaju nekoliko izdvoje
nih, sam ostalnih vrsta. P. po nekim naunici-*
ma nisu umetnikog karaktera (L. mit) ili je
ono samo od sekundarne vanosti (K. istov).
U naoj folkloristici nije bila uobiajena pode-
la narativnih formi na kategoriju pripovedaka
i kategoriju p. Pripovetke i p. nabrajaju se u
istoj ravni, bilo da se pominju pojedine vrste
p. (prie o mestima, npr. S. Novakovi,
I storija srpske knjievnosti, 1871) ili da se p,
obuhvataju najee term inim a legenda,
-* skaska, - kaa (P. Popovi, V. ajkano-
vi, M. Kneevi, V. Latkovi, V. uri, T.
ubeli) ili term inom predanje (T. orevi,
V. orovi, M. Filip ovi, N . Jankovi, S.
ia, itd.). Vuk K aradi, meutim, ovu
drugu skupinu folklorne p ro z e . . . nije uvrstio
meu svoje narodne pripovijetke. . . grau ove
vrste ukljuio je . . . u ivot i obiaje naroda
srpskog, obuhvativi i izdvojivi gotovo sve
vrste predanja u tri poglavlja: Vjerovanja u
stvari kojijeh nema, Postanje gdjekojih stva
ri, Junaci i konji njihovi (M. Bokovi
Stulli). Prem a m eunarodnoj klasifikaciji
(Acta Ethnographica, 1964, t, 13, fasc. 14)
p. bi se delila: 1. na etioloka i eshatoloka, 2.
istorijska i kulturno-istorijska, 3. m itoloka (o
natprirodnim biima i silama) i 4. na legende i
594
m otive o bogovima i herojima. Prva grupa
odgovarala bi drugom Karadievom poglav
lju: druga treem; trea m eunarodna
grupa pribliavala bi se Karadievim Vjero
S.V.
vanjima, dok bi etvrta predstavljala pre
svega legende o svecima, nastale na apo
krifnim i hagiografskim spisima. Vie od
ostalih proznih vrsta, p. pruaju otpor svakom
tipologiziranju. K ao kategorija sainjena iz
nekoliko vrsta, razlikuju se po formi i nainu
interpretacije (pripoveda izlae neto kratko i
jednostavno; ili oteruje i proiruje svoje
kazivanje; ili pria k ao uesnik; ili se distan
cira od dogaaja). Po tom osnovu p. se ele na
subjektivna neposredna izlaganja memorat
i form irana predaja fabulat (C. W. v.
Sydow). P. se zatim mogu razlikovati po
funkciji i sadrini. Pri tom je osnovno razdvo
jiti genetike preduslove za njihov nastanak od
njihovog motivskog obeleja. Po Bauzingeru,
iz preduslova za nastanak p. proistiu i
njihove osobenosti i mogu se izdvojiti i nji
hove vrste. Prem a tom e a li u jednoj interpre
taciji preovlauje doivljaj (subjektivno-ude-
san) ili dogaaj u okviru jedne istorijske
koncepcije (objektivno deavanje), p. je mito-
loko-dem onsko, ili istorijsko i kulturno-
istorijsko. U koliko je bitna tendencija razja
njavanja neke predm etne realnosti (stene, gra
evine), imena, naina govora, obiaja
nastaju etioloka p., koja sa ostalim vrstam a
p, imaju zajedniki m om enat neobinog, zago
netnog, fantastinog bilo u likovima bilo u
dogaajim a koji prevazilaze svakodnevne nor
me i zahtevaju objanjenje. Sve vrste p. imaju
tendenciju razjanjavanja, ali uvek pomou
ve usvojenih motivskih shema u narodnom
verovanju i tradiciji, P. je najee jedno-
epizodina pria nejasno osenenih kontura
koja ostavlja stvarim a njihove tajne (Bau-
zinger). Stvarnost u p. nije apstraktna, ve
subjektivno istinita i opipljiva, esto stravina.
K ratka radnja se uokviruje u poetno i
zavrno iznoenje dokaza u verodostojnost
kaztvanog, naznaaTva se ideja koju sie p.
treba da razradi, dogaaj se smeta u odreen
ambijent. F orm a p. se moe proiriti i postati
razvijeno kazivanje koje se pribliava bajci (o
vili Ijubovci, npr.), m ada se veza sa vero-
vanjem teko gubi. I likovi i dogaaji u p.
posm atrani su sa uenjem i uzbuenjem.
N atprirodna bia imaju neeg sablasnog.
Ovozemaljski svet jasn o je odeljen od ono-
zemaljskog, a p. se interesuje za oba u stalnom
strahu za ovekov ivot. Junaka poput ju n ak a
bajke u m itolokim -demonolokim p. nema;
pobeda m u nije predodreena i on esto
595
postaje rtva neum itne sudbine i raznovrsnih
sila. Kazivanje p. tee kroz subjektivno doiv
ljeno projiciranje dogaaja, te se i sam pripo-
veda moe smatrati junakom . P. je emocio
nalno, etiki, vremenski, prostorno vezano za
stvarnost, dok je bajka laka i slobodnija (M.
Liti, L. Rerih).
L it.: C . W . v. S ydow , Selected Papers on
Folklore, 1948; M . B okovi-Stulli, O term inologiji
h rv atsk o srp sk e n a ro d n e p ripovijetke, Trei kongres
folklorista Jugoslavije, 1958; M . L th i, V olksm r
chen und V olkssage, 1961; A cta E ihnographica,
1964, 13, 1 4; Sagen und ihre D eutung, izd. M .
L thi, L. R h rich u n d G . F o h re r, 1965; L. R hrich,
Sage, 1966; C. H . A^Dcjicb, FIpo/ieM bi MOKiiyna-
poiiHofi cH cieM ariijam iH npenaiiuit h jie r e in ,
PyccKu (poAbK iop, 1966, 10; M . B okovi-Stulli,
N aro d n a p red aja V o lk ss a g e . .. , Radovi Z av o
da m slavensku filologiju, 1968, 10; H . B ausinger,
Formen der V olkspoesie. 1968; L, P etzo id , Ver
gleichende L agenforschung der L egende, 1969; M .
B okovi-Stulli, U sm ena kn jie vn o st, 1978; V. Biti,
Bajka i predaja, 1981. N .M .
PREDGOVOR - Krai, ili dui napis koji u
knjizi prethodi samom delu. Upoznaje itaoca
sa autorom , ili sa pojedinim osobinama njego
vog stvaralatva. Ponekad ga pie sam autor,
tumaei genezu dela ili nam eru koju je im ao
piui to delo. Paskal je bio protiv autorovih
samolumaenja, istiui da umetniko delo
treba sve samo da kae o sebi. G rci su pisali
jednostavne i kratke p. a Latini (npr. Ciceron)
opte koje su inogli prilagoditi raznim
knjigama. Z a istoriara i teoretiara knji
evnosti znaajni su autorski p. koji iroko
obuhvataju problem atiku nekog znaajnog
dela i onog knjievnog anra koji ono zainje
ili predstavlja. Takvi p. ponekad otvaraju
nove mogunosti u razvoju knjievnosti ili
daju nove poglede na neku knjievnu vrstu:
npr. Drajdenovi p. njegovim dram am a, Kor-
nejevi i Rasinovi /?., Molijerov p, Tartiju,
Volterov Edipu, Vordsvorov Lirskim bala
dama, kod nas Vukov p. Srpskim narodnim
pjesmama iz 1823. i dr. Ponekad p, ima
obeleja prave naune rasprave (D Alamberov
Enciklopediji). Ne manje su znaajni kritiki p.
o nekom piscu i njegovom delu, koje piu
poznati strunjaci i u kojima se daju ira
obavetenja o piscu i proubljenija analiza
njegovog dela. Ponekad je p. uvod na koji se
delo organski nastavlja (- preambula), a k at
kada je po funkciji blizak prologu. Stari
izraz za p. u naem jeziku je predislovije
(koristio ga je D. O bradovi). Po obimu,
funkciji i znaaju p. mogu, dakle, da budu
veoma razliiti: kratka uvodna napom ena,
pogled na celokupnu problem atiku dela, a
PR E D M E T
katkad i program novog knjievnog pravca ili
kole. V. i - knjievna kritika.
L it.: H . E hrenzeller, Studien zur Romanvorrede,
1955; U. Busch, V orwort und N achw ort, 1 9 6 t; C.
T rg er, V orwort G eschichte, 1972; S. A. Jo rg e n
sen, T ext u n d K o n tex t, 1976. LU.
PR ED IG R A K ratak jednoinski komad
(-* jednoinka), niz -* scena ili jedna dua
scena koja se izvodi pre kom ada uobiajene
duine. K ao uvod ili uvertira, p. razm atra
najee tem atiku srodnu glavnom komadu,
ali, za razliku od prologa,j)osredstvom vie
lica. U tom smislu, prolog Sekspirove kome
dije Ukroena goropadnima jeste tipina p.
Ponekad se javlja i u obliku neme slike
(-+ tablo), -+ pantomime, pevakog dueta ili
ak baleta, kao u Mofijerovim komedijama.
R adnja p. moe stajati i u veoma labavoj vezi
s glavnim kom adom . Ponekad se p. javlja kao
posebno napisano delo za stare komade, ak i
kao sam ostalno delo na osnovu teme starog
teksta. T akva je, npr. Predigra u jednom inu
s pevanjem Grabancija L. O. Sremca, napi
sana na osnovu poznate kajkavske komedije
M atifa grabancija dijak T. Brezovakog.
D. Mi.
PR ED IK TA BILN O ST -* Kibernetika
P R ED LO A K - N eposredni original odre
enog prepisa, izraz kojim se u tekstologiji
(- kritici teksta) oznaava rukopis sa koga se
jedan tekst prepisuje. U staroj junoslovenskoj
i ruskoj term inologiji upotrebljavao se za ovo
izraz izvod.
Lit.: /L C . J IKxaneB. TeKcmoAcnun, 962. D.B.
PR E D M E T O no o emu se govori, tema
govora. 1. Elemenat objektivnog svijeta ili
naeg saznanja tog svijeta na koji se rije
odnosi. U ovom smislu sem antika razlikuje -*
znak (jeziki spoj glasovnog sastava i znaenja
rijei) i ono na to se znak odnosi. 2. Sve ono
to iz stvarnosti ulazi u knjievno djelo, to
u svojoj meusobnoj povezanosti obrazuje
unutarnji svijet djela. Neki teoretiari knji
evnosti (R. Ingarden) vide knjievno djelo
kao vieslojnu strukturu, u kojoj je sloj
predmeta jedan od najvanijih. Kao i u
semantici, p. i ovdje oznaava ne samo stvari
ve i ljude, zbivanja, osjeanja, tj. sve vidove
-+ sadrine djela. U knji. djelu p. se zorno
pojavljuje pred itaocem, i to ne samo kao
objekt njegovih zapaanja ve i kao njihov
konkretni jeziki slikovni sadraj, koji zavisi i
od posebnih karakteristika opisanog p. i od -+
perspektive (-> aspekt) iz koje je on sagledan.
PR E D M E TN A PESMA
Na taj nain pjesnik ne samo d a prikazuje p.
ve ga i daje u odreenoj projekciji, u saobraz-
nosti sa vlastitim nainom osjeanja pred
metne stvarnosti. Zbog toga p. lako postaje
-* simbol, sugeriui znaenja drukije vrste
nego to je njegovo prim arno i osnovno.
L it.: C . K . O g d en , I. A. R ich ard s, The M eaning
o f M eaning, 1923; R. In g a rd e n , D as literarische
K unslw erk, 1931; Z . LeSi, Je z ik i knjievno djelo,
1971.
PRED M ETN A PESM A (nem. Dinggedicht)
Pojam iz nem. nauke o knjievnosti koji
oznaava poseban tip pesme kakav postoji
kod M erikea u pesmi Jednoj svet Ujki, kod K.
F. Majera u pesmi Rimsko vrelo i naroito kod
R. M. Rilkea u pesm am a Rim ski vodoskok,
Panter ili Vrteka. Pesma opisuje jedan odre
en predmet (esto predmet likovne umetno-
sti), ali za razliku od obine opisne poezije tei
da prikae unutranje bie predm eta, ne
imenujui ga neposredno, nego reprodukujui
njegove karakteristine crte i putajui ga da
se samo iskazuje. P. p. je po pravilu delo
paljive artistike obrade, a po osnovnom
stavu stvaraoca izrazito objektivna: linost
posmatraa, njegovi utisci i njegovo raspolo
enje u najveoj su m ed eliminisani iz p. p.
Slian tip pesama se javlja kod fr. simbolista,
koji su uticali na Rilkea, a pandan se p .p . vidi
nekad u modernoj poeziji i na drugim stra
nam a (npr. kod engl. i am. imaista).
L i t : K . O p p e rt, D as D inggedicht, D V.L 1926;
N . M . W illard, A P o etry o f T h in g s: W illiam s,
Rilke, P onge, C om parative L itera tu re, 1965, 4.
B..
PR ED PR IPO V E ST (njem. Vorgeschichte,
Vorfabet) Prianje o dogaajim a koji su
prethodili glavnoj radnji pripovjedakog djela;
umetanje onih dijelova dram ske radnje koji su
se odigrali prije njenog poetka na pozornici.
Mnogi pisci razbijaju postupnost hronolokog
razvoja fabule, pa tek iz nekih umetaka,
razgovora linosti ili pievog prianja sazna
jem o ta je bilo s junakom prije nego to smo
ga upoznali u poetnoj situaciji djela. U 19. v.
njem. pisac an Paul je sm atrao da pripovje
da m ora svoga ju n ak a prikazati najprije u
njegovoj zrelosti, pa tek onda govoriti o
njegovom djetinjstvu. M nogi pisci su tako i
postupali. A. Kovai je, npr., u rom anu U
registraturi prikazao djetinjstvo Ivice Kima-
novia, kao i hajduice Laure, sluei se
postupkom - retrospekcije, u p. koja junake
vraa u svijet njihovog djetinjstva. O vakav
postupak esto igra vanu ulogu u kompozi-
cionom oblikovanju djela.
596
Lit.: I. F range. D jetinjstvo Ivice K im anovia,
S tilisiike studije, 957; A. F lak er, N ovela i
ro m an , U vod u kn jie vn o st, 1969. Z .L .
PRED RO M A NT1ZA M (fr. prromantisme,
nem. Vorromantik) Pravac u evropskoj
knjievnosti u drugoj polovini 18. v. koji
prethodi -* romantizmu i nagovetava neke od
njegovih osnovnih tendencija. Neki knjievni
Z .L .
istoriari (D. M orne, P. van Tigem) obuhva-
taju tim term inom i knjievnost -> sentimen-
talizma, drugi pak u sentimentalizm u i p. vide
dve karakteristine struje literature oseanja,
koje se m eusobno dodiruju i prepliu, ali se
ipak ne podudaraju. I u jednom i u drugom
pravcu dola je do izraza kriza poetike
klasicizma i ideologije - prosveenosti;
razlika meu njim a sastoji se u tom e to je
sentimentalizam blii prosvetiteljskom didak-
lizmu i m oralizatorstvu, dok se p. pribliava
iracionalizmu rom antizm a. U hronolokom
pogledu p. se javlja kao etapa izmeu senti-
mentalizm a i rom antizm a. K ao i senti
m entalizam i p. se javio u Engleskoj. Poinje u
znaku pobune protiv A. Popa i eng. klasi
cizma, obnavljajui interesovanje za eng.
poeziju srednjeg veka i - renesansu. Veliki
eng. pesnici: ekspir, Spenser i M ilton, u
kojima je racionalistika kritika videla izraz
varvarskog doba, postaju ponovo aktuelni.
Predstavnici novih tendencija gledaju u njima
uzore prave poezije, koja izvire iz mate, a
ne iz pravila savremenog klasicizma. Poseb
no mesto u kritici i estetici p. im a ekspir. O n
je prim er originalnog genija, koji je, iako
neobrazovan i bez poznavanja pravila
um etnosti, stvorio velika del. ekspir je
postao uzor stvaralakog genija kako u eng.
tako i u nem. p. (Herder, mladi Gete, geniji
-* Sturm un Drang-perioda). N arodna poezi
ja i knjievnost srednjeg veka postaju takoe
uzor prave, izvorne, originalne poezije.
Predrom antiari istrauju skandinavske i kelt
ske pesnike starine i srednjovekovnu poeziju
Engleske. Objavljuju se prevodi mitolokih i
pesnikih spomenika starih K elta i Skani-
navaca. 1761. T. Persi objavljuje delo Osta
ci starinske engleske poezije ( Reliques o f
Ancient English Poetry) u koje unosi junake
pesme, balade i druga del ranih eng. pesnika.
Per sijeva zbirka izazvala je veliko interesova
nje kako u Engleskoj, tako i u drugim
evropskim zemljama, naroito u Nemakoj.
O na je izvrila snaan uticaj na poeziju p. i
rom antizm a. Ja mislim da nema nijednog
savremenog pesnika koji se ne bi ponosio time
da i on um nogom e duguje Persijevoj zbirci.
597 PRELIC E

izjavio je Vordsvort. Interesovanje za drevnu novi kriterij u mi. Genije se stavlja iznad ukusa,
poeziju naroda severne Evrope uslovilo je i oseanja iznad razuma. Jasnost misli i bistri
jednu od najzanimljivijih pojava eng. p., na stvaranja, koja je oduevljavala klasiciste.
M akfersonovog O sijana, -> mistifikaciju nije dovoljna da neko postane pesnik, zato je
starokeltske poezije, koja je imala veliki i potrebn a stvaralaka i plam ena mata (D.
dugotrajan odjek u celoj Evropi, naroito u Vorton). Za veliku poeziju nije potrebna
Nemakoj. U O sijanu su predrom antiari uenost nego izvorna snaga. D okaz je ekspir,
gledali izvornog n arodnog genija koga su ak za koga pesnik, E. Jang kae: Da je vie
pretpostavljali H om eru. Skotlananin Osijan itao, moda bi manje razmiljao. U kritici se
vei je pesnik od Jonca H om era, izjavio je javljaju novi pojmovi, u kojim a su dole do
jedan od Osijanovih nem. poklonika. - Osija- izraza osnovne tendencije ovoga pravca: ivo
nizam je postao m oda, koja je zahvatila i takve pisno (picturesque), gotsko (gothic) i roman
velike duhove kakav je bio Gete. Tokom tino (rom antic). ivopisne su slike prirode
60-tih i 70-tih godina 18. v. vaskrs srednjeg kad su u njih unesene igre svetlosti i senke i
veka daje snaan impuls razvitku eng. knji raznovrsnost boja. G otski zamak i gotska
evnosti. Pored Persijevih O stataka i Osijana, katedrala postaju predmet oboavanja. G o t
pojavljuju se i druga znaajna dela p.: Grejove sko se prenosi u knjievnost i suprotstavlja
runske ode, Volpolov O trantski zam ak (The klasinom, stvara se nov anr, gotski roman.
Castle o f O tranto) kojim poinje tzv. -* gotski Rom antino se najpre odnosi na srenjo-
roman, jedna od najoriginalnijih i najzanimlji vekovne viteke romane, a zatim na sve ono
vijih pojava eng. p. U poslednjim decenijam a to je neobino, tajanstveno, udesno. Nova
18. v. u V. Blejku i R. Bernsu p. dobija velike upotreba te rei prenela se iz Engleske u
pesnike. U ostalim zemljama Evrope, uporedo Francusku i Nemaku da bi postala oznaka
sa eng. p, delimino pod njegovim uticajem, a nove knjievne kole.
delimino nezavisno od njega, javljaju se L it.: P. v. T ieghem , L e prrom am ism e. 1924
analogne pojave. Jo u prvoj polovini 18. v. 1927; A. M ongJond, L e prrom antism e fra n a is,
Italijan . Viko u svojoj Scienza nouva (Novoj 1930; K . G u th k e , Englische V orrom antik and
deu/sche S tu rm u n d D rang, 1958. J.D .
nauci, 17251744) dolazi do nekih ideja koje
e postati vodei principi p.: stvaralaka
mata, prirodni ovek, prvobitna, narodna PRED UD A R Anakruza
poezija, traganje za praizvorima civilizacije u
mitu, jeziku i poeziji. Ali su Vikoove ideje PR EFIG U R A C IJA (lat. praejiguratio - pret
ostale nepoznate i bez uticaja. U Francuskoj hodno pojavljivanje) Srednjovekovna ozna
snaan impuls novim tendencijama daje Ruso ka za prizor (- scena) koji obrauje motiv iz
svojim zahtevima za vraanjem prirodi i prvo Staroga zaveta, a ukazuje na dogaaj iz Novog
bitnom stanju i svojim kultom oseanja. -+ zavela. P. je esto bila izvoena i kao iva
Rusoizam predstavlja bitnu kom ponentu ne slika (- tablo). T.V.
samo sentimentalizma nego i p. Posle Engleske
predrom antiarske tendencije najsnanije su se PREG NA N T AN - (K ratak, saet ili sadra
ispoljile u Nemakoj (Kloptok, mladi Gete, jan) U psihologiji i u tzv, getaltpsihologiji
pisci iz pokreta Sturm unci Drang). Velika znai strukturu kroz koju se na najistiji i
najnuniji nain izraava sutina odreene
pojava nem. i evropskog p. je H erder, filolog,
isloriar, estetiar, tvorac nove filosofije kul delatnosti. U estetici odlika estetikog lika
ture, koji je u tekovinam a civilizacije video koja se ispoljava u konciznosti i efektnosti
tvorevine kolektivnog narodnog duha. Svo izraza. M.D.
jom zbirkom Glasovi naroda u pesmi (Stimmen
der Volker in Liedern, 1778), u koju je ula PR EG N A N TN O ST (od lat. praegnans - tru
i naa Hasanaginica, H erder je upoznao dan, bremenit) O sobina je stila koji je u isti
Nemce sa narodnom poezijom i dao nov m ah i saet i sadrajan. Z. .
podstrek u traganjim a za proizvodima kolek
tivnog stvaralatva. Osnovnim idejnim postav PREKINUTA RIM A Rima
kam a sentimentalizma: oseajnosti i kultu
prirode i prirodnog oveka, p. je dodao nove, PR E L IC E (pesme od prela, prelske, prcla-
knjievne postavke koje su se ispoljile u tenji ke. pesme na predenje, sedeljake ili pesme
za obnovom poezije na temeljima stvaralakog na sedenje) Omiljen vid okupljanja mla
iskustva narodne poezije i srednjeg veka. dei, najee s jeseni, posle obavljenih tekih
O tkriveni su novi izvori i uzori, stvoreni su poljskih radova, bilo je poselo, prelo ili sedelj-
FREN OS M O T IJL
ka (u M akedoniji, Srbiji, Crnoj G ori, Bosni i
Hercegovini), obiaj osuivan i zabranjivan od
svetovne i duhovne vlasti (Reljkovi u Satiru
govori ironino o skulama, kolu i posilu). pisci /?., i iz oblasti knjievnih veza i uticaja.
Osim zabave i pesme obavljali su se i neki
runi i drugi radovi, a negdanje devojake
sedeljke u prolee pratilo je loenje vatri i
pevanje oko njih. Ove forme drutvenog
ivota nisu bile praene nekim posebnim
repertoarom pesama. Vedrom raspoloenju
najvie su odgovarale razne pripevukc
(katkad su prela i sedeljke jedni drugim a
otpevali) o lokalnim, najee ljubavnim
zgodama. P, su m ahom iz kruga ljubavnih,
potom poalica i zajedljivih podrugua. (Up.
rugalice). H.K.
PREN O S M O T IJU - Prenos relikvija,
posm rtnih ostataka svetoga iz jednog mesta u
drugo, najee iz mesta smrti u mesto trajnog
(ili novog) kulta. Tekstovi koji opisuju prenos
motiju predstavljaju poseban knjievni anr u
srednjem veku ( Translatio), a itaju se o danu
uspomene na sam dogaaj. T o mogu biti
retorski sastavi (slovo, povest i si.) ili
pesniki sastavi (sluba). U staroj srpskoj
knjievnosti poznata je, npr., Sluba prenosu
motiju svetog Save iz T rnova u Mileevu, iz
1237.' D.B.
PREN O SN I SM ISA O - Ako odreen, dio
tijela nazovemo mii, a bolest rak, pla piscima (S. Cvajg-R. Rolan; D. H. Lorens-O.
ljiva ovjeka kukavicom, onda smo ime H aksli; Gete-iler; Valeri-id). Volterova pre
nima ivotinja dali p. s. U tim primjerima
kadri smo zamijetiti p. s. dok se u mnogim
ostalima on vie ne vidi. K ako upotreba p, s.
lei u biti samoga jezika, on se obilato
iskoritava u svrhe i svakodnevnoga i pjesni
koga stilskoga - intenziviranja, pa stilska
sredstva koja zovemo tropima poivaju na
specifinoj upotrebi p. s. P. s. lei u osnovi
pjesnike -> slikovitosti. Supr. -* bukvalan
smisao. Z..
PREN UM ERAN TI (prem a novolat. praenu-
merans pretplatnik) U 18. i 19. v. srp.
knjiga se uglavnom rasturala pretplatom , a
pretplatnici su se zvali p. T o je bio jedan od
naina nabavljanja knjige, a i jedan vid
knjievnog mecenatstva (-+ mecena), jer su se
ugledni i imuni ljudi, kao i ostali ljubitelji
knjievnosti, esto pretplaivali, prema svojim
materijalnim mogunostima, i na vei broj
primeraka. Obiaj je bio da se na poetku ili
na kraju knjige tampaju imena, zvanja i titule
svih pretplatnika, kao i broj prim eraka na koji
su se pretplatili. Ovi podaci danas su drago-
598
ceni za knjievne istoriare, je r omoguuju
donoenje vanih zakljuaka iz oblasti sociolo
gije literature, a ponekad, kad su u pitanju i
Lit.: St. N o v ak o v i, S rp ska knjiga, njeni prodav-
t i i itaoci u X I X veku , 190t. P.P.
PREPEV -+ Prevoenje
PR E PISK A P. pisaca, i uopte ljudi koji se
knjievnou u raznim vidovima bave, moe
imati razliite sadraje i pruati razliite po
datke relevantne za knjievnost i knjievna
istraivanja: U p. veinom nalazimo fakto
grafske elemente korisne za razjanjavanje i
dopunjavanje biografskih p o d ataka o stva
raocu, njegovoj linoj i socijalnoj situaciji i
opredeljenjima, prosuivanju drutvenih zbi
vanja, itd. P. prua esto podatke o okolno
stima i vremenu nastanka pojedinog knjiev
nog dela, nacrtim a, izmenama, dopunam a,
kao i o raznim problem im a pisca u toku rada
na delu. P. pojedinih pisaca (npr. Flober,
ehov, Dostojevski) sadri ragocene elemen
te poetike tih pisaca, ukljuujui sudove o
knjievnim pokretim a, piscima i proitanim
delima. N ajzad, p. ima ponekad isto literar
nih vrednosli, te se neka pism a mogu itati
kao svojevrsni knjievni tekstovi (pisma L. K.
Lazarevia, Kafke). Treba istai da je u
svakom pogledu najznaajnija p. meu samim
piska broji vie od 10.000 pisama, koja su,
ceni se, njegova remek-ela, i koja sadre
mnotvo ideja i p o d atak a iz svih oblasti
kulture. Za nas je osobito vana prepiska koju
je vodio V. K aradi s mnogim naim i
stranim piscima, kao i sa raznim linostima,
svojim savremenicima (v. i -* pismo, -*
poslanica. -* epstola). G.E.
PREPLETEN A RIM A Rima
P R E PO R O D -* Renesansa
PRE PO Z N A V A N JE -+ Anagnorizam
PR ERAFA ELITI (eng. Pre-Raphaelite Bro
therhood Predrafaelitsko bratstvo)
Prvobitno, grupa eng. slikara, koju su 1848. u
Londonu osnovali D. G. Roseti, H. H ant i
D. E. Miiej. N azvana Prerafaelitsko b rat
stvo, ona je teila da reformie eng. likovnu
umetnost u duhu ital. slikarstva pre Rafaela, LI
pobuni protiv -> akademizma i strogo konven
cionalnih normi, koje su tad a vladale u
599
slikarstvu, P . su postavili sebi za cilj da u
svojim slikam a ostvare jednostavnost i vem ost
prirodi, oslanjajui se pri tom na istinski
doivljaj i vlastito iskustvo. Budui da je
Roseti, voa grupe, bio i pesnik, kao i neki
drugi lanovi, ideje ovog pokreta su uskoro
prodrle i u eng. poeziju. U duhu proklam o-
vanih principa, pesnici P . su posebnu panju
posveivali detalju i jasno izraenim likovnim
elementima. M eutim, inspiraciju su pronali
u svetu srednjeg veka, izraavajui u svojim
pesmam a na prvom mestu ljubav za lepo i
intcresovanje za udesno i natprirodno. Svoje
pesnike uzore nali su u D anteu i njegovim
savremcnicima, Spenseru i nekim rom antia
rima, pre svih, u K itsu i njegovom kultu
lepte i ulnosti, i E. A. Pou i njegovoj
sklonosti ka nadrealnom . N ajtalentovaniji
pesnici ove grupe, pored D. G . Rosetija, bili
su njegova sestra K. Roseti. V. M ori i
Svinbern. Rosetijeva pesma Blaena devica
i T h e B le s s e d D a m o z e l ) , objavljena 1850. u
prerafaelitskom asopisu T h e G e r m ~ I z d a
n a k , najjasnije pokazuje sutinu ove poezije.
To je religiozna narativna pesma, proeta
duhom medijevalizma. puna isto likovnih
detalja. Poezija P . naila je na razliite
reakcije u viktorijanskoj Engleskoj. D ok je
Raskin oduevljeno pozdravio pojavu ove
grupe, neki kritiari, kao R. Bjukanan, otro
su je napali zbog ulnosti i erotizm a, progla
sivi je za telesnu kolu poezije. Svojim
estetskim idealima P . su uticali na simbo-
liste.
L it.: W . M. R ossetti, R u sk in -R o sseti, Pre-
raphaelitism . Papers 1 8 5 4 - 1 8 6 2 , 1899; W . H.
H u n t, Pre-R aphael i i i.\m a m i i he P re-R aphaelite
B rotherhood, 1905 6; T . E. W elby, The Victorian
Rom antics, 1 8 5 0 -1 8 7 0 , 1929; G . H o u g h , The L ast
R om antics, 1949; D. S. W elland, The Pre-Raphaeli-
tes in L itera tu re a n d A r t, 1953; W. E. F red cm an,
P re-R aphael il ism , 1965; J. D . H u n t, Pre-R aphaelite
Im agination 1848 3900, 1968; L. H n n ig h au sen ,
P raraffaeliten und Tin du sicle, 1971. S.K .
PRETEKSTA -+ Praetexta
PRETER 1CIJA (lat. p r a e t e r i li o , od p r a e le r ir e
proi pored neega, mimoii, gr. rcp-
Xf-t\|n) Termin antike - retorike za
predm ete ili teme za koje govornik izjavljuje
da zbog odreenoga razloga o njim a nee
govoriti. Ve su antiki retorican istakli da je
p . esto podvrsta - ir o n ije , jer pisac p . - o m u
neku ruku upravo istie spomenute predmete
ili teme, pogotovu ako uz njih stavi snane -
epitete (atribute). M.Di.
PREVODNA KNJIEVNOST
PREV A R EN O O EK IV A N JE (od rus. o 6 m o -
u v tn o e OHcugaHue) Neoekivano odstupanje
od m etriko-ritmike sheme. Sm atra se da je
ta pojava umetniki valentna. Oekujui u
tr o h e js k o m -+ desetercu npr. -> granice rei
ispred neparnih slogova i po pravilu akcente
na tim slogovima, doivljavamo p . o. kad se
od toga odstupi:
Ili grmi // ii se zemlja trese?
Niti grmi // n it se zemlja trese,
V e p u c a ju / / n a g r a u j to p o v i.
Pojam p . o . nastao je u vezi sa uenjem ruskih
form alista o dezautomatizaciji pesnikog rit
ma, odnosno o suprotstavljanju - metra i
> ritma.
L it.: P. H kodcoh. O hciuckom cm uxe, 1923, poc.
str. 17 19, 30, 35; E. ToMauieRCKHH, O cmuxe,
1929, 49, 259; K. TapaHOBCKH, M em oge u sagai^u
caepeMeae nay?ce o ctnuxy Kao giu nun.iuHe na ipanu-
u,u jium eucm uK e u ucm opuje Kibuncemocmu, zdanja
I. O. Treeg meunarodnog kongresa slavista, 1939,
108 109, i l i 1 14; R . Ja k o h so n . L ingvistika i
p o etika , 1966, 303 304 ip iv o h . 1960. na cngl.); M .
JI. T acnapoB, CoepesteHHbiu pvcckuu cm ux, 14 15;
ritam . .R .
PREV O D N A K N JI E V N O ST - Prevod je
glavno sredstvo upoznavanja meu narodim a,
od posebnog znaaja za izuavanje uporedne
(-* komparativne) knjievnosti. Prevodioci su
posrednici izmeu pojedinih -> nacionalnih
knjievnosti, i u tome lei kulturni znaaj
prevodilakog rada. U odnosu na - original,
prevedeno delo m ora imati nedostataka, ali
ma ta se reklo o nedovoljnosti prevoenja,
ono ipak ostaje jedan od najvanijih i naj
vrednijih poslova u optem svetskom pro
metu (Gete). Prevoenje kao knjievna delat-
nost javlja se prvi put kod Rimljana, koji
prevode helenska dela. U srednjem veku se
dela antikih knjievnika prevode na lat.,
kasnije na pojedine nacionalne jezike. Stara
dela m nogih knjievnosti esto nisu drugo do
slobodni prevodi. Pronalaskom tampe broj
prevoda naglo raste; u doba humanizma
nastaje prava bujica prevoda. N ova era p . k .
poinje krajem 18. i poetkom 19. v. sa
-* romantizmom, po kvantitetu i kvalitetu.
Zahvaljujui prevodim a svet upoznaje mnoge
knjievne veliine i vrednosti (Homera, ek-
spira, srp. narodne pesme i si.). Mnogi pesnici
su bili i prevodioci (Nerval, Rilke, Pasternak
itd.). Geteova ideja svetske knjievnosti
poiva upravo na prevodima. S obzirom na
vanost prevodilakog posla i sve vee zahteve
koji se prevodiocu postavljaju, sve vie se
raspravlja o teoriji prevoenja (Kroe, Orte-
PREV O EN JE
ga-i-Gaset, Larbo i dr.). Od 1953. postoji
M eunarodna federacija prevodilaca (FIT), a
u 26 drava dosad su osnovana udruenja
prevodilaca.
Lit.: E. C ary , L a traduction dans le m onde
m oderne. 1955; J, S t rig (izd.), D as P roblem des
berselzens, 1963; Savrem eni knjievni prevodioci
Jugoslavije, 1970; A. Lefevere, T ranslating L itera
ture, 1977; W . W ilis, bersetzungsw issenschaft.
1978.
P R E V O E N JE -- Prenoenje napisane ili
izgovorene rei iz jednog jezika u drugi. U
odnosu na izvorni tekst, prevod moe biti
doslovan ili slobodan; prvi tei da bude to
verniji -> originalu, dok je slobodan prevod
pokuaj da se u drugom jezikom medijumu
stvori takorei originalno delo. Svaki prevod
je neka vrsta interpretacije, izbor datih mo
gunosti. i otud razni prevodi istog del. P, je
tvoraka delatnost, pogotovu kad se tie
umetnikog del, i zato su znameniti prevodi
klasina dela (npr. Karadicv i Daniiev
prevod Svetog pisma i si.). D obar prevodilac
treba da vlada kako solidnim znanjem jezika
sa koga prevodi, tako i sigurnim oseanjem za
izraajne mogunosti svog roenog jezika;
samo tako e moi sa uspehom da reprodu-
kuje smisao i duh originala. P. poezije zahte-
va, pored pom enutog, i odgovarajui pesniki
dar. Postoje posebni problemi pri p. sa mrtvih
jezika kao i pri p, dijalekata. P. filmskog
teksta stvara takoe posebne tekoe zbog
potrebe izostavljanja, odn. saim anja reenog.
Oni koji sm atraju da je p. nedostian cilj,
gledaju na prevodioce kao na ljubitelje nem o
gueg. ipak, teko je pretpostaviti da ih moe
zameniti maina za p., elektronski autom at za
prenoenje tam panog teksta sa jednog jezika
u drugi. N a p. se zasniva -> svetska knjiev
nost, jer tek prevedeno delo postaje pristupa
no i narodim a drugih jezika. O meunarodnoj
prevodilakoj delatnosti obavetava Index tran-
slationum, koji je od 19321940. izdavao
Institut de coopration intellectuelle u Pari
zu, a od 1948. nastavio da izdaje U N ESCO ;
- pre.vodna knjievnost. M ..
PRIAM ULA (lat. praeambulum predgovor,
uvod) Oblik kratke narodne pesme popu
larne u Nemakoj od 1215. v. N astala je
kao epigramska improvizacija ija je glavna
odlika prividna smisaona nepovezanost niza
stihova sa tem am a iz svakodnevnog ivota.
Jedan stih, obino prvi, kazuje ideju, sledei je
ilustruju, a zavrni, epigramski stih, iznenada,
objedinjuje sve prethodne. K arakteristian je
za nju zajedljivo-aljivi ton. Sam o ime za ovu
600
vrstu pesam a stvorio je u 15. v. H. Rozenplit,
koji je i sam napisao veliki broj p. U 15. v. p.
su takoe i prve improvizacije na orguljam a i
u crkvenoj muzici. Sl.P.
PRIBLINA RIMA -* Rima
PRIA (s ta rosi, npianbHa) 1, Pripovetka
M . . (- narodna pripovetka). Pripovijetka se u
narodu naemu, osobito po junijim krajevi
ma, najvie zove p r i a . . . a gdjeto i gatka
(V. Karadi, Srpske narodne pripovijetke,
predgovor). U ovom znaenju, u 18. v. (kod
L. Budmanija), u 19. v. (kod B, Petranovia,
M. Milievia, S. M . Ljubie itd.); 2. -
parabola, jo od 13. v. (u Rjeniku JA dosta
primera za ovo znaenje); kratk a naracija
m oralno-pounog karaktera, bliska basni;
3. -* poslovica (u reniku Delabele, u K ara-
dievom Rjeniku), niz prim era u Rjeniku
JA (iz 15, 16, v.; kod Bobaljevia, D. Ranjine,
Hektorovia, Zorania, Barakovia itd.; u 19,
v.); 4. zagonetka (kod H ektorovia); 5.
predanje (kod A. Radia i D. Bogdanovi-
a). Narodna pripovetka.
L it.: B. T. BinuHOH, O m (o.ibK.iopu k uapognou
Kume, 1973: j . R ed j ep, Pria o boju ko so v sk o m ,
1976. N .M .
PRIA O IVOTINJAMA -> Narodna pri
povetka iji su nosioci radnje ivotinje. U
duhovito smiljenim, naglaenim, isto ljud
skim situacijama; nastupaju u stvari ljudi u
obliju ivotinja, rede stvari. Veoma starog
porekla, internacionalnih motiva, najraspro
stranjenija u primitivnim sredinam a gde je
interesovanje za ivotinje bilo od posebnog
znaaja, p. o . poela je kasnije da odumire.
U dom enu pisane literature razvio se ivotinj
ski ep sa izraenim alegorijskim smislom,
uglavnom stran usmenoj prii. N astale na
osnovu posm atranja ivotinjskih osobina, p. o
. su se pozabavile naroito onima koje se
podudaraju s ljudskim. Posm atranje bistrine i
lukavosti lisice stvorilo je niz pria, najee
dvoepizodinih, zasnovanih na principu su
protstavljanja i ravnotee, u kojima lisica
nadm udri ili nadigra svoga protivnika, da bi
kasnije i sama nastradala (V. Karadi, Srpske
narodne pripovijetke, br. 50), Veina p. o .
govori o putovanju ivotinja i moe se podeliti
na dve grupe. U prvoj, po jednosm ernoj
verinoj shemi (-> verina pria), ivotinji
koja putuje usput se pridruuju, jed n a za
drugom, razliite ivotinje; na kraju pu ta se
uzajam no po tamane, te ostane sam o najjaa
(V. ajkanovi, Srpske narodne pripovetke,
601
1927, br. 2). Rede se susreti putnikovi sa
ivotinjama odvijaju u dvosmernoj, po nov lje*
noj veri znoj shemi; tada prilikom ponovljenih
susreta strada putnik povratnik (isto, br. 4).
Pripovetke sa vcrinom shemom esto prera
staju u jednostavne -* brojenice. obino stiho-
vane. U drugoj grupi, poenta je u sukobu
ivotinja putnika na konaku sa naknadno
prispelim domainima. Uljezi pobeuju dom a
ine, ali ne zahvaljujui svojoj snazi, ve
strahu domaina. Pria se zasniva na vanred-
no psiholoki uoenom, vrtoglavom irenju
panike i njene moi (isto, br. 6 ). Na tom e se
zasnivaju i poznate pripovetke gde se ivotinje
uplae jedne drugih (V. K aradi, Srpske
narodne pripovijetke, br. 49). -> Bestijarij.
L it.: B. Maj Kano s u h , CpncKe uapogue npuno-
eemKe, CpncKu E m noipatpcuu loopm tK. 41, 1927; B.
K ap au n h , Cpncue uapogue npimoeujeniKe, 1928; C,
W. v. S ydow , S elected P apers on F olklore, 1948; A,
A hm ed, D eutscher v o lk s t m lic h e Tierm archen umi
ihre Z yklen b ild u n g , diss, 1954; A. L. H ells, A n im a l
po etry in French and Fnglish literature and /he G reek
t radit ion, 1955; F. H errm a im , S ym b o lik in den
R eligionen der N a tu rv lker. 1961; K. Slzie, Tier und
M en sch , G otheit und D m on, 1965; E. L eibfried,
Fabel, 1967; B. JlarK ouH h, H apogna KibioRemocm,
1967; D as Tier in der D ichtung, hg, U. Schw ab,
1970; B. 9l, F lponri, <Po.ibK.iop u gecmeume.Ab~
nonih, 1970; F. K lingender, A m m ols in A rt and
T hought tu the E n d o f the M iddle A ges, 1971; F , X.
B raun, Das Tier in der m odernen D ichtung und
K ritik, 1975. N .M .
PRIA S OKVIROM (nein. Rahmener
zhlung) Pria ili niz pria koje su postav
ljene u neki zajedniki okvir odreene situaci
je, vie ili manje razvijene ili tek naznaene.
Uokvirenje osnovne radnje susreemo najee
u pripoveci. noveli ili rom anu, ali se moe nai
i u drugim epskim i dram skim formama:
Odisejevo pripovedanje vlastitih doivljaja na
feakom dvoru, H am letovo reiranje optube
protiv K laudija za zloin i s!. Tradicionalno je
p. s. o. predstavljala narativno sredstvo povezi
vanja veeg broja razliitih piipovetki; Hiljadu
i jedna no, Bokaov ekameron, Coserove
Kenlerbcrijske prie. Ve i i: ovim oblicima p. s
o. ima odreeno funkcionalno znaenje; spa
avajui svojim prianjem ivot, Sehere/ada
pojaava napetost pripovedanja; Bokaov
okvir naznauje panoram u jednog vremena;
hodoae u Coscrovim priam a zaokruuje
njihovu svetovnu sad ri nu. M eutim, jo izra-
zitiju kompozicionu i strukturalnu funkciju
ovakav okvir prianja dobija u razvoju novele,
pripovetke i rom ana 19. i 20. v.; u nem.
knjievnosti u H ofm anovoj Serapionovoj brai
(1819 25), u Kelerovim novelama i njegovom
PR IG O D N A K N JIEV N OST
rom anu Zeleni Hajnrih (1855); u fr. knjiev
nosti u M erimeovoj pripovesti Karmen
(1845); u eng. knjievnosti u rom anu E.
Bronte O rkanski visovi (1847) i Konradovom
Lord Dim (1900), gde okvir dobija sloene
funkcije pripovedakog - stanovita, ~+ di
stance i -> perspektive. U rus. knjievnosti
upotrebu p. s o. kao nosioca bitnih kompozi-
cionih i strukturalnih funkcija nalazimo u
novelama Turgenjeva (Lovce vi zapisi, 1852), u
pripovetkam a L. Lazarevia U dobri as
hajduci, Na bunaru kao i u Tolstojevoj
pripovesti K rojcerova sonata (1890), gde je
okvir jo i eiemenat realistikog postupka
koji pojaava utisak verodostojnosti. U novi
joj evropskoj knjievnosti kompozicija p. s o.
se veoma esto koristi u svrhu postizanja
razliitih um etnikih efekata, a preteno
ostvarenja jedinstvene subjektivne perspektive
(v. i pripoveda). K arakteristine primere p.
s o., koja u isti m ah m otivira nastanak prie,
omoguava pievu distancu prem a grai i
pojaava utisak verodostojnosti nalazimo u
naoj devet naestovekovnoj knjievnosti, u
enoinoj pripovesti Prijan Lovro (1873) i
Lazarevievoj vabici. Najznaajniji primer
udela p. s o. u kompoziciji i strukturi jednog
m odernog knjievnog dela nalazimo kod nas u
Andrieevoj Prokletoj avliji, gde okvir slui
dinamikom menjanju distance i perspektive,
to ima veoma sloene i suptilne stilske i
znaeenjske funkcije (povezivanje pojedinanih
sudbina s njihovim istorijskim i metafizikim
zaokruenjem). P. s o. moe, dakle, da ima
veoma razliit znaaj i funkciju kao naznae-
nje nekog opteg zajednikog okvira niza
samostalnih pria: kao otvaranje dvostrukog
nivoa umetnike realnosti u nekoj pojedinosti
(u epu ili drami); i, najzad, kao konstitutivni
eiemenat celokupne kompozicije, strukture i
unutranje forme dela,
L it.; W . P ab st, N ovellentheorie und Rahmener-
zalungdichtung, 1953; F . L o ck em an n , Gestalt und
W andlungen der deutschen Novelle, 1957; D. Step*
h o n . Das P roblem des novellistischen R ahm enzyklus,
1960; - * naracija; perspektiva; -+ novela;
stanovite.
B . M .- S .K .
PR1ALICA -* Ptfpovedna pesma
PRIGODNA KNJIEVNOST Knjievnost
u stihu, koja nastaje u doba -* humanizma, -*
renesanse i -> baroka kao zamena antikog -*
besednitva, podstaknuta nekim spoljnim po
vodom (roendan, svadba, oela neke nagra
de. sahrana, doek, oprotaj i si.), esto po
narudbi da bi se takav dogaaj uveliao.
Zbog toga retko u umetnikom smislu osobito
PR IG O D N A PESMA
vredna. Skaliger ovu vrstu knjievnosti iscrp
no obrauje, Opic je izjednaava sa epom i
tragedijom, preporuujui kao najpodesniji
oblik -* silve, po istoimenom delu rimskog
pesnika Statija. U doba baroka, p. k. hum a
nista na lat. jeziku, sa odgovarajuim preteri-
vanjem u stilskim sredstvima i korienjem
alegorikog, uenog i, posebno, antikog mi
tolokog aparata prenosi se, u ve uobiajene
svadbene pesme, sa erotskim aluzijama, i
pogrebne siavopojke. Omiljeni oblici su -*
sonet, -> oda i -> aleksanrinac, zatim razne
igre sa oblikom pesama (lirika u obliku slika i
si. - tehnopaignija), pri emu nesrazmera
izmeu povoda i prazne kienosti na dana
njeg itaoca esto muno deluje. Kraj p. k.
dolazi sa probojem subjektivnosti u poeziji G.
K. G intera, Geteovog prethodnika. D odue, i
G ete svoje pesme naziva prigodnim, ali
prigoda je za njega podsticaj individualnom i
zatim uoptenom doivljaju iz stvarnosti, to
po njemu znai poeziju uzetu ne iz vazduha
nego iz sveta.
L it.: C. E ners, D eutsche G elegcnheitsdichtung
bis zu G o eth e , G R M , 1909, I; E . R. C u rtiu s.
G o eth c k ao k ritia r, Eseji iz evropske knjievno,sli,
1964.
PR IG O D N A PESM A - Termin je nastao
kao jezini kalk prem a njemakom Gelegen-
heitsgedicht; s obzirom na uestalu praksu
prigodnog pjevanja javio se, posebno u H rvat
skoj, i termin prigodnim , i izraz prigonia-
riti, s pejorativnim obiljejem jae izraenim
negoli u nazivima prigodna pjesma, prigodno
pjesnitvo. Ovim term inom danas se oznaava
obino jedan nii nivo pjesnike produkcije,
to nije bio uvijek sluaj u prolosti. Poznalo
je da je G ete tvrdio: Sve moje pjesme su
prigodne pjesme, one se nadahnjuju stvar
nou, temelje se i poivaju na njoj (u
Ekermanovim Razgovorima s Geleom, zabi-
Ijeka od 18. IX 1823). Poeci prvih zapisanih
pjesama koje su dospjele do nas upuuju na
odgovarajue prigode: ceremonije, obrede,
proslave, sveane dogaaje poput roenja,
svadbe, smrti, pobjede, rata i si. Stoga je u
svim pjesnikim tradicijam a koje poznajemo
p. p. vrlo esto imala dominirajue mjesto.
U svom zaetku pjesniki rodovi proizlaze
redovito iz prirode prigode na koju se nadove-
zuju, a i ritam koji je svojstven pojedinim
pjesnikim vrstam a takoer je izvorno pove-
zan s odgovarajuim prigodama. Klasine
poetike u Evropi ne razlikuju p. p. kao neku
specifinu pjesniku tvorevinu. Drevne hindu-
ske poetike, meutim, uoavale su tu razliku i
posjedovale poseban naziv za prigodno (pje
602
sniko) djelo: Onaj tko stvarajui prigodno
djelo ( arthamatra) ne ponizi svoje nadahnue,
jeste gospodar pjesnike zajednice: ostali su
njegovi sluge (Raaekara, Kavjamimama,
10. st.). Tradicija prigodnog pjevanja, koju
susreemo u Bibliji, u velikog broja grkih
(Pindar) i rimskih pjesnika, prenosila se u
srednjovjekovne evropske knjievnosti ne samo
po ugledu na velike uzore iz prolosti, nego i
zahvaljujui eksplicitnim retorikim uputim a.
E. R. Kurcijus tako istie da ve kod Stacija
(oko 40. do 96. god. nae ere) nalazimo
prigodnih pjesama koje se vjerno pridravaju
uputa koje je davala retorika za svadbene i
alobne govore i si. Srednjovjekovna poezija
openito a posebno trubadurska moe
se najveim dijelom uvrstiti u prigodno pje
snitvo. Ustanovljenje poloaja pjesnika
laureata na raznim dvorovima, posebno u
Engleskoj (poeia laureatus), kodificira u stvari
funkciju prigodnog pjesnika. Izum tampe
omoguava da se poezija ne recitira -- govori
ili pjeva samo na prigodnim skupovima,
nego da se sve vie ita individualno: kako je
postupno knjiga zamjenjivala usmenu trans
misiju, stvarala se sve vea mogunost za
Z .K .
pjesnika da se oslobodi odgovarajuih prigoda
za koje ga je vezao njegov vlastiti status,
mcnat i si. Poetkom sedamnaestog sto
ljea susreemo u Njemakoj kao naziv za p.
p. termin Wlder (Sume), koji M artin Opic
(Opitz, Buch von der deutschen Poeterey, 1624)
posuuje od K vintilijana (Silvae). U Francu
skoj se najprije javlja term in prolazna poezija
(la posie fugitive, M arm ontel, 1763; fu-
gilivisti). Njem. termin Gelegenheitsgedicht
potvren je ve prije G etea (npr. kod Lesinga).
Gete uzdie ovu vrstu poezije na nivo prve i
najautentinije pjesnike vrste (die erste und
echteste aller D ichtarten), za razliku od
pretea i predstavnika rom antizm a koji otvo
reno potcenjuju p .p . I Hegel u svojoj Estetici
govori o p. p.; osjeajui d a je taj termin esto
neprimjeren i maglovit, dodaje: proirujui
znaenje ovt>g term ina, moglo bi ga se prim i
jeniti na veinu pjesam a; ali zadravajui
njegovo striktno znaenje, valja ga primje
njivati samo na djela koja su nastala u vezi s
nekim suvremenim dogaajem , a imaju du
nost da ga veliaju, slave, usijeku u pamenje.
Poetkom 19. st. u Francuskoj je sve uestaliji
termin posie de circonstance, vjerojatno tak o
er kalk prem a njem. kao to je to sluaj i
s rus. nazivom stihotvorenije na sluaj, tal.
poesia d'occdsione. a moda i eng. occasional
verse. U 19. st. term in p . p . postaje gotovo u
svim knjievnostima manje ili vie pejorativan.
603
Na nj se posebno okomljuju pojedini rom an
tici i larpurlartisti. Bod 1er igoe proizvode
mode i prigode; M alarm e istie potrebu da
se poetizira u opoziciju s raznim prigodam a.
Polemike oko p. p. nisu prestale do dananjeg
dana. G. G ras istie u jednom tekstu objavlje
nom ezdesetih godina: Svaka dobra pjesma
je prigodna pjesma i svaka loa pjesma je
prigodna takoer; samo takozvane pjesme iz
laboratorija imaju privilegij da budu u sre
dini. Vano je napom enuti da se u Francu
skoj term in prigodnu poezija i angairana
(angam ana) poezija (aposie engage) esto
poistoveuju. T ako npr. G. Pik on govori o
prigodnoj historijskoj poeziji (ili angaira
noj), dok A. Breton, osporavajui poeziji
pokreta otpora svaku vrijednost zato to seje
stavila u slubu politike, upotrebljava za
ovu angairanu poeziju istu oznaku: pri
godno pjesnitvo nastalo za vrijeme rata
eruptivni je fenomen bez sutranjice. P. p. se
mogu. prem a izloenom, svrstati u tri kate
gorije: a) p. p. u uem smislu rijei (one koje
prate kolektivne obrede, ceremonije i si.); b) p.
p, angairane u politikom ili socijalnom
smislu (-> angaovana knjievnost, socijalna
knjievnost, tendenciozna knjievnost); c) p. p.
u geteovskom smislu rijei: u ovim posljed
njim prigoda se obino svodi na neki
subjektivni ili privatni dogaaj koji zaokuplja i
nadahnjuje pjesnika. Teko je uspostaviti bilo
kakvu otriju granicu ili hijerarhiju izmeu
ovih triju kategorija p. p . , isto tako kao s to je
teko razgraniiti tzv. prigodnu poeziju od
poezije kao takve. Valja takoer istai da
svrstavanje pjesme u kategorija p. p. ne
predstavlja a priori njeno vrednovanje. U
knjievnostima jugoslovenskih narca, pri
godno pjesnitvo, posebno u obliku -> rodo
ljubive lirike, - himne, - koranice, -
budnice, -* davorije i si., odigralo je, pogla
vito u vrijeme rom antizm a, stanovitu ulogu u
mobilizaciji nacionalnih osjeaja ili borbi pro
tiv tuina. S obzirom na njegove brojne
estetske nedostatke, u dvadesetom stoljeu
mnogi pisci ga odbacuju ili mu se izruguju
(Krlea, S. Vinaver, nadrealistiki pokret u
Beogradu). Period socijalistikog realizma
obnovio je u izvesnoj mjeri interes za jednu
vrstu angairane p. /?.: taj interes je znatno
opao tokom pedesetih i ezdesetih godina, da
bi se tek na trenutke ponovo probudio.
L it.: C. E n d ers, D eutsche G elegenheitsgedicht
bis zu G o eth e , G erm anisch-rom anische M o n a ts
schrift, 1909: P. M atv cjevitch, Pour une potique de
!'vnem ent, L a posie de circonstance suivi de
l'engagem ent et de l'vnem ent, 1979. P .M .
PR1POVEDA
PRIGODNICA - Prigodna pesma
P R IJA P E JE (gr. npiotnoit, at. priapeae; od
npiojtoi; bog plodnosti i oplodnje, zatitnik
vrtova, polja i vinograda) U nm. knjiev
nosti vrsta lascivnih erotskih pesama, epi-
gramskog karaktera, posveenih bogu Prijapu,
koje su sastavljene u razliitim metrikim
oblicima. Prvobitno, p, su oznaavale izvorne
natpise na statuam a boga Prijapa, ili su
nastajale kao oblik igre u dokolici razvratne
aristokratije. Kasnije, kao umetniki pesniki
anr, p. su naroito negovali pesnici Avgusto-
vog doba. Poznate su po istoimenoj zbirci u
kojoj je sakupljeno 85 takvih pesama; jedna
od njih pripisuje se Ovidiju, dve Tibulu, tri
Vergiliju. Tu se nalaze i K at u tove pesme
(fragmenti 1 i 2), Horacijeva p. (iz Satira, I, 8 )
i uveni Marcijalovi epigrami (16, 49. i 73. iz
VII knj. i 40. iz VIII knj. njegovih Epigram-
malicon libri). S.K .
PRIK A Z > Recenzija
PRIK A ZA N JE (skazanje) Crkveno prika
zanje
PRIM ARN A LITERATURA - Knjievni
tekst (delo) koji se prouava, za razliku od
kritikih ili naunih tekstova koji govore o
elu (--+ sekundarna literatura). Sl.P.
P R IP(J)E V -> Refren
P R IPO V ED A C - 1. Pisac narativnih proznih
dela novela, rom ana i pripovetki; usmeni
kaziva narodnih pripovetki. 2. Lik koji izla
e radnju u cehni: ich-Form, er-Form, sta
novite; glas koji povremeno objanjava i
tumai smisao zbivanja u nekom epskom delu,
te na taj nain odreuje - perspektivu u kojoj
nam se dogaaji predstavljaju (tzv. svezna
jui p.\ skriveni p. ) ili omoguuje uvid u
unutranji svet pojedinih junaka (- govor
pripovctiaa, doivljeni govor). P. je, dakle,
glas ili lik ijim posredstvom nam se pred
stavlja neka epska radnja, i to posrednitvo je
u najstarijim narativnim oblicima (bajci, epu,
noveli, antikom rom anu, baroknom romanu)
strogo odreeno konvencijom i po pravilu
dato u obliku perspektive prvog ili treeg lica.
U modernijim rom anim a, meutim, naroito
kod F'lobera i Dejmza, to posrednitvo posta
je i samo predmet rom anesknog oblikovanja,
dobij a oblik stanovita jednog lika. ugla vie
nja koji nije jednoznaan nego uslovan, sasvim
jasno odvojen od autorove linosti. Iako
PRIPO V ED A N JE
teoretski oigledna, ova distinkcija izmeu dva
osnovna tipa p. nije m oda tako otra kao to
na prvi pogled izgleda: nosilac pripovedanja
ak i u starijem realistikom rom anu naelno
je razliit od pisca kao privatne linosti,
budui da je usmeren ka onome to se
pripoveda, te se u svakoj, pa i u sveznajuoj
autorskoj naraciji, m ora videti p. kao organski
inilac celine dela, tavie kao inilac ija je
pojava, ve u Don Kihotu, odredila prirodu
rom ana kao vrste (V. Kajzer: rom an je
slikanje sveta u dui jednog fiktivnog pripo
vedaa), a ije gubljenje u m odernom
romanu toka svesti moe da se shvati kao kriza
rom ana. Pored uoavanja konstruktivne funk
cije razliitih stavova p. od tzv. epske
istanciranosti do unutranje identifikacije sa
ogranienim vidokrugom junaka, od istaknu
tog p., ija subjektivnost i udljivo narua
vanje iluzije postaju princip pripovedanja, do
potpunog ograniavanja na bezlino registro-
vanje opaanog ili pretapanja naracije u
nnutranji monolog ili - doivljeni govor, od
vanosti je i uoavanje odstojanja izmeu
znaenja koje u delo unosi p. i znaenja
celokupne strukture, prem a emu se moe
govoriti o manje ili vie pouzdanom p. O snova
tem atskog bogatstva i sugestivnosti proznog
umetmkog dela najee i proistie iz sloe
nog odnosa ovih dveju ravni znaenja, budui
da i autoru najblii sveznajui p. starije
proze, poznajui privremenu identifikaciju sa
likovima od kojih se u stvari razlikuje, poznaje
i dvostruku perspektivu i ironian kontekst,
dok se i u velikim rom anim a 19. i 20, v.
gledite fiktivnog ili autorskog p., ije se
stanovite, m ada neutralno i fikcijom neobuh
vaeno, oblikuje u intenzivno prisutan lirski
glas (npr., u Seobama M. Crnjanskog), koji u
sebe sabira sve leksike i smisaone nosivosti
fiktivnih likova i dogaaja.
L it.: W . K ay ser, T k o p rip o v ijed a ro m an .
U m jetnost rijei, 1957; D . F aulscit, Die literari
sche E rz h ltech n ik, 1963; W . L o ck em an n , Z um
Lage d er E rzh lfo rsch u n g , G erm anisch-Rom anische
M on a tssch rift, N . F . 1965, 15, 1; R. B rin k m an n ,
W irklich keit und Illusion, 19662; F . K . S tanzel.
Theorie des E rz h len s, 1979. L j.J . S .K .
PRIPOVEDANJE -> Naracija
PRIPOVEDANJE U PRVOM LICU (nem.
Ich-Form oblik prvog lica; takoe, Ich-
Erzhlung pripovedanje u prvom licu)
Jedan od najstarijih oblika pripovedanja, ko-
rien ve u epu (Odisejevo prianje) i anti
kom rom anu (Apulej, Petronije), gde su nago-
vetene i prednosti i ogranienja suavanja
604
obuhvatne perspektive epskog kazivaa na
ogranieni vidokrug nekog od lica iz ptice. I.
f . p odraz ume va povlaenje autorskog ja iza
pripovedaa obuhvaenog i odreenog fik
tivnim svetom, bilo kao nosioca radnje koji
autobiografski pria svoju istoriju, ili kao
manje-vie upletenog uesnika-izvetaa, ili
sam o kao posm atraa-hroniara. Ovaj oblik
prua prirodne okvire i motivaciju naina
pripovedanja i pojaava utisak prisnosti, ili
verovatnosti u slikanju fantastinih zbivanja,
ali ograniava pokretljivost pripovedake per
spektive. Uvoenje pripovedaa koji preuzima
odgovornost za itavu proznu konstrukciju
budui da je esto veoma sloeno ne samo
zato to je subjekat pripovedanja istovremeno
i predm et, i ja i on, nego i zato to se
pria esto gradi iz viestruke perspektive
nekoliko narativnih jaf koji jedan o drugom
izvetavaju, posebno istie problem -
vremena u pripoveda nj u. U i. f. pripovedanje se
najee izvodi iz utvrenog poloaja ija se
udaljenost od vremena opisanih zbivanja skra
uje od memoarskog posm atranja minulog
doba do hroniarskog, dnevnikog ili episto
larnog opaanja dogaaja bliskih vremenu
zapisivanja. U m odernom rom anu esto se
spajaju razliite vrste, pa se pripovedanje iz
perspektive seanja izvodi povremeno i kao
neposredno praenje zbivanja iji se ishod ne
poznaje, a pripovea sa manje-vie razvije
nom osetljivou i sposobnou opaanja (od
priprostog ju n ak a-n arato ra Kad su cvetale
tivke D. M ihailovia do m editativnog pripo
vedaa u Hodoau B. Pekia i Memoarima
Pere Bogalja S. Selenia), postaje osnovni
inilac sloenog znaenja dela. Posebne prob
leme u m odernom rom anu u prvom licu
predstavljaju tipovi pripovedaa zamiljenih
k ao izuzetne, nekad i neverovatne sudbine, ali
i sa izuzetnom moi poetski ubeljivog vienja
sveta, iza kojeg se nuno opaa i sam autor
(.Mirisi, zlato i tamjan SI. N ovaka, Hercog S.
Beloua), ili, opet, takvih, kod kojih pisac,
zadravi sopstveno ime, i svoju prolu sudbi
nu i itavu memoarsku grau preudeava
prem a umetnikim zakonim a, prem a potre
bam a prie o prolom (Kod Hiperborejaca
M. Crnjanskog).
L it.: B. R om berg, Studies in the Narrative
Technique o f the F irst-Person N ovel, 1962; K.
P estalozzi, Die E ntstehung des lyrischen Ich, 1970;
R. R. W uthenovv, Das erinnerte Ich, 1974; M .
G low inski, On the First Person Novel, 1977.
Lj-J.
PRIPOVEDANJE U TREEM LICI J (nem.
Er-Fonn oblik treeg lica) Osnovni i
605
tradicionalni oblik epskog pripovedanja u
kojem se odreeni umetniki svet predstavlja
iz perspektive pisca ili nekog drugog lica kao
sveznajueg ili skrivenog pripovedaa, a ne iz
perspektive prvog lica (~* perspektiva; ich-
-Form). Pievo sveobuhvatno poznavanje i
tumaenje sveta koji se predstavlja u ovakvoj
perspektivi, njegova prisutnost svuda i na
svakom mestu, nije u ovim oblicima motivi-
sana ni obrazloena. O bino se perspektiva
sveznajueg pripovedaa sm atra tradicional
nim i osnovnim oblikom e. dok se per
spektiva skrivenog pripovedaa sm atra mo
dernijim oblikom e .f., koji dobija veliki znaaj
u rom anu, naroito posle G. Flobera i H.
Dejmsa. O vakvo pripovedanje se ograniava
bilo na praenje samo onoga to se, kao
objektivom pokretne kamere, moe spolja
zapaziti, bilo na form alno objektivno saopta-
vanje samo onoga to je neki od likova mogao
videti i znati, i to iskazano u vidu njegovog
doivljavanja (-> doivljeni govor). Meutim,
jo je Aristotel hvalio H om era to tako retko
govori o dogaajim a svojim glasom; to ih ne
predstavlja, dakle, iz perspektive sveznajueg
nego iz perspektive skrivenog pripovedaa,
Spoljanja forma; doivljeni govor, --* novi
roman, -* roman.
Lit.: - Perspektiva; -+ stanovite. Lj.J. S.K .
PRIPO V ED N A PESM A - Tem atikom i
em ocionalnost-u veoma je bliska - narodnoj
lirskoj pesmi, a spoljanjim oblikom i kom po
zicijom srodna je epskoj. Pri klasifikaciji naih
narodnih pesama (Predgovor, Narodne srpske
pjesme. I, 1824) V. K aradi uoava pesme
koje stoje na mei izmeu enskih i
junakih, ali ih ne izdvaja, ve one po tem a
tici baladine i novelistike stavlja uz lir
ske, a pesme po sadraju bliske legendi i
bajci stavlja uz epske pesme. Kasnija beiee-
nja, osobito u H rvatskoj, Sloveniji, Bosni i
naroito po Prim orju donose veliki broj ovak
vih pesama (Hrvatske narodne pjesme, V, VI,
X). T. M areti izdvaja kao veliku grupu naih
epskih pesama prialiee. N. Anri razlikuje
meu polumukim pesmam a - balade i
romanse, a imenom prialiee naziva pesme
koje priaju i opisuju enski dogaaj bez
traginog i tunog zav retk a,. . . a svojim
osnovnim karakterom nikako ne spadaju me
u junake. M. Braun ih sm atra stranim
epici, a V. P rop znakom propadanja epike. V.
Latkovi deli p. p. na: religiozno-moralistike
legende, bajke u stihovima, baladine i noveli-
stike pesme. U prvim dvema grupam a uo
ljiva je vea srodnost sa junakom epskom
PRIPOVEST
pesmom. o emu svedoi i njihovo pevanje uz
gusle. Baladine i novelistike p. p. su blie
lirskoj poeziji, i ve V. Karadi istie da se ne
pevaju uz gusle, no samo kazuju. Najee ih
kazuju starije ene (N. Andri). N eke od p. p.
su kratke i pri bi i uju se lh\ narodnoj pesmi.
Tem atika legendi i bajki u stihovima je ma
hom internacionalna dok su baladine i noveli
stike pesme tematski blie lirskim narodnim
pesmama, ljubavnim i porodinim.
L it.: T , M areti, N aa narodna ep ik a , 1909;
H rvatske narodne pjesm e, V, VI, uredio N . A ndri
1909, 1914; B. JlaTKOBiih, H apogna KibtvKemocm I;
N arodne epske pjesm e, II, p rired ila M . Bokovi-
Stulli, 1964; L. L m m e rt, B aujorm en des Erzhlens,
19642; R. B rin k m an n , W irklichkeit und Illusion,
!9662. R.P.
PR IPO V E ST Po obimu i tem atskom zah
vatu prozne epske forme obino se dele na
novele, pripovetke, pripovesti i romane. P. je
dakle prelazni oblik izmeu srednje i velike
epske forme, izmeu - pripovetke i -> romana
i ponajblie bi se mogla odrediti kao mali
rom an. Klasini primeri p. su Pukinova
Kapetanova ki i Gogoljev Taras Buljba
oba eia s graom neposredno ili preko
narodnih pria preuzetom iz istorije. Podra-
zumevajui da je ovo osnovno obeleje p. S.
M, Ljubia je neke svoje pripovetke (Skoi-
evojka, Prokleti kam), s motivima preu
zetim iz narodnih pria, i gradom koja spaja
istoriju i legendu, nazvao p. U hrv. knjiev
nosti klasini primeri p. su enoine razvijene
pripovetke sa vie linosti i epizoda, podeljene
u poglavlja, naglaeno pripovednog karaktera,
kao to su Prosjak Luka, Prijan Lovro i
dr. Mnogi nai pisci 19. v. su negovali i
poseban oblik p . u stihovima, tzv. - pesniku
pripovest. U sovjetskoj teoriji knjievnosti kao
posebna vrsta p , s naglaenom verodostojno-
u i istorijskim obelejima izdvaja se -
povest, termin koji je i u naoj knjievnosti bio
u upotrebi posle drugog svetskog rata. U
najirem smislu p. ponekad oznaava -+ fabu
lu, ili -+ pripovedanje uopte, a u novije vreme
A. Flaker predlae razgranienje po kojem bi
termin p. obuhvatio sve prozne epske oblike
izmeu novele i rom ana, tj. i pripovetku. P,
moe da oznaava, dakle, priu ili pripoveda
nje uopte, naroito priu s istorijskim ili
istorijsko-legendarnim motivom, i najee
delo koje takvu priu razvija potpunije i
razuenije nego to je u pripoveci obino
sluaj, ne doseui, meutim, razmere ro
mana.
L it.: A. enoa, O poetici, Sabrana djela, knj.
IX , 1931 34; V. Jagi, Rasprave, lanci i sjeanja,
PRIPOVETKA
1963,' A. F'laker. N o v ela i ro m an . U vod u k n ji
evnost, 1969 2. Z .L .- S .K .
PRIPOVETKA Srednja prozna pripovjed
na iorm a koju je zbog ifluentnih strukturnih
osobitosti dosta teko definirati. Obino se
uzima da je to knjievni oblik koji po svojim
karakteristikam a stoji izmeu -> narodne p. s
jedne te -* novele i -> romana s druge strane.
Radnja p. je zasnovana preteno na nekom
dogaaju, u njoj nastupa vie likova, ali je
pieva panja usredotoena na jednoga ili na
dva. U nutranjost se likova najee ne pro-
dubljava, ambijenti tanje radnje, u usporedbi s
novelom ili rom anom , neznatno je; sve jc
preteno podreeno fabuli. Pripovijedanje
tee umjereno i jednostavno; graa je crpljena
iz razliitih izvora. Jedan od prim arnih izvora
u lom pogledu bila je usmena predaja (narod
na anegdota, legenda, bajka) ili prie to ih je
autor uo od starijih osoba. Drugi je inspira-
tivni poticaj za p. povijesni dogaaj ili doku
ment (A. S. Pukin, Kapetanova ki,
pripovest). U odreeno doba p. je aktualizirala
starogr. i lat. mitologiju i djela antiknih
knjievnosti. Novije je vrijeme grau nalazilo
u novinskim izvjetajima, a najee u doiv
ljavanjima autora samog, koji je kao drutve
no bie neporestano suoen sa ivotnom zbi
ljom. P. je po svojoj prirodi izraziti iip tzv.
fabulativne proze, koja od pisca zahtijeva
odgovarajuu vjetinu pripovijedanja. Vanjski
oblik p. ili je uokvirena ili kronikalna tehnika
(- pria s okvirom, hroniarsko pripovije
danje). Uokvirena p. spada u prvobitnu situa
ciju umjetnosti pripovijedanja. Rije je o
pripovjedau kojemu autor zbog vee auten
tinosti povjerava pripovijedanje. Pripovje
da moe ispripovijedati vie p. kao to je to
sluaj sa eherezadom u Tisuu i jednoj noi,
ili je samo jedna p. uokvirena, za to je kolski
primjer Prijan Lovro hrv. pisca A. enoe.
Okvir toga tipa bio je omiljen u evropskoj
knjievnosti realizma (T. torm u Njemakoj,
I. S. Turgenjev u Rusiji, a preko njih dvojice
prodro je i u slavenske knjievnosti). K roni
kalna p. po svojem sadraju uglavnom je
povijesnoga karaktera. Oslanja se na fingira-
noga kronita (--> hronika) koji izvjetava o
nekom zbivanju to proizlazi iz odreenoga
dokum enta. Za pojaanje kronikaino-povi
jesne autentinosti slui se i jezikim osobito
stima koje je u tom pogledu otuuju od
suvremenosti i am bijentiraju u eljeno razdob
lje (npr. - arhaizmi). Pitanje je fabulativne
grae i tehnike usko vezano za vremensku
perspektivu pripovijedanja. K ronoloka je
606
postupnost u p. rijetka; vrijeme koje zahvaa
radnja obino je kraeg trajanja. italac iz
usputnih napom ena ili s pomou ubaenog
poglavlja saznaje za ono to se eventualno
ranije zbilo, dok ga rasplet ili - epilog
inform ira o razrjeenju postavljenih protivu-
rjenosti. U vezi s dogaajim a koji su se zbili
prije poetka p., a za koje pisac sm atra da ih
treba saoptiti itaocu, vano je istai misao
njem. teoretiara . Paula. Prem a njemu
pripovjeda svoje likove treba da prikae u
njihovoj zreloj dobi i, ukoliko to treba,
kasnijim umecima da iznese detalje djetinjstva
i mladosti (predpripovest). Tu su preporuku
slijedile sve knjievnosti, naroito u realizmu.
U karakterizaciji likova manje se koristi psi
holoko produbljivanje, ali je esta njihova
karakterizacija po govoru. Isticanjem -> lokal
ne boje koristio se, opet, naroito realizam i
time dobijao na umjetnikoj autentinosti. N a
razini odnosa pripovjeda gledite (-
taka gledita) p, se koristi svim m oguno
stima; autorskim pripovijedanjem (ich-Form),
objektivnim pripovijedanjem (er-Form), pri
povijedanjem u prvom licu i lirskim digre
sijama (-* perspektiva). Zadnje se dvije m o
gunosti pojavljuju u p. 2 0 . st., koja je pri
hvatila iz drugih proznih vrsta i tehniku
retrospektive, -* introspekcije, unutranjeg
monologa i -> toka svesti. P. je razvila mnogo
tipova, meu kojima su najznaajniji: I. Seo
ska p. dijelila se ve od poetka na istu
realistiku m ogunost (J. G othelf) i sentimen
talno idealiziranje seoskoga ivota (B. Auer-
bah). Te se dvije mogunosti isprepleu i u
srp., slov. i hrv. knjievnosti realizma. Na
kraju 19. st. seoska se p . pretvorila u dom ovin
sko pripovijedanje, dok su u 2 0 . st. u nju
prodrli neumjetnieki sastojci, koji su je pribli
ili politikoj propagandi. U knjievnosti hrv.
i srp. razvila se tzv, hajduko-turska p. sa
graom iz bojeva s Turcim a. Ta je p. graena
na zanimljivoj fabuli, u kojoj se pojavljuju
neuveni dogaaji i likovi neobinih svojstava.
2. Drutvena i psiholoka p. najei je vid
umjetnikog pripovijedanja. 3. P. koja se kori
sti duhovim a i sablastim a knjievno je manje
znaajna. 4. Povijesna p. je naroito u ro
m antizm u imala jasno izraen profil. Pre
ma unutranjim osobitostim a mogla je biti
povijesna u pravom smislu rijei, ali je
povijest ee sluila kao m etafora za aktualnu
drutveno-politiku sadanjost. 5. Jako je
razgranala i p. za omladinu (-+ omladinska
knjievnost). 6 . N ajzad, poseban je vid p. tzv.
shori storv ( kratka pria), koja je iz Amerike
prela u Evropu.
607
L it.: K . F rie d em an n , Die Rolle des Erzhlers in
der Epik, 1910; V. klovski, Teorija proze , 1925;
R. P etsch , Wesen und Formen der Erzhlkunst, 1934;
J. M ller, N o v elle u n d E rzh lu n g , tudes Germa
niques, 1961, 16; D . F a ul seit. Die literarische
Erzhltechnik, 1963; E. L m m e rt, Bauformen des
Erzhlens, 19642; J. Pfeiffer, Was haben wir an einer
Erzhlung ?, 1965: H . M ayer, Das Zitat in der
Erzhlkunst , 19672.
PRIRU N IK - 1. Skup najvanijeg m aterija
la iz neke naune ili umetnike oblasti, sabra
nog na jednom raestu radi lakeg i blieg
informisanja. 2. Svaka knjiga koja udbe-
niki sistematski izlae celinu neke naune
discipline. Sl.P.
P R IST U PI K N JI E V N O M DELU - Siste
mi manje ili vie odreenih pretpostavki o
najcelishonijim nainim a i sredstvima pom o
u kojih se mogu rasvetljavati pojedine kom
ponente i aspekti knjievnog dela, ili njegovo
celovito znaenje, vrednost i smisao. S obzi
rom na raznolikost knjievnih dela, kao i s
obzirom na razliite mogunosti odreivanja
svrhe i prirode knjievnog izraza, njegovog
smisla i vrednosti, broj mogunih pristupa
knjievnim delima je praktino neogranien,
ipak, i metodoloki, i istorijski, moguno je
razlikovati iako ponekad teko razgrani
avati dve osnovne vrste pristupa knjiev
nom delu: naune i stvaralake. Nauni pri
stupi od Aristotela preko pisaca srednjo-
vekovnih i renesansnih retorika i poetika do
novijih istoriara i teoretiara knjievnosti
preteno se zasnivaju na naelu da razliite
kom ponente i svojstva knjievnih dela treba
sistematski i egzaktno prouavati i razvrsta
vati, a sudove o knjievnoj vrednosti i znae
nju istorijski i spekulativno to je moguno
vie objektivirati. N auni pristupi zasnivaju se
obino na jednom ili na kombinaciji dva
ili vie od sledeih m etoda: - biograf-
skog, -> ejdografskog, -> fenomenoiokog,
- filolokog, filosofskog, -* genetikog,
interpretativnog, -> istorijskog, -> komparativ
neg, -> ontolokog, pozitivistikog,
psihoanalitikog, -> psiholokog, semanti
kog, stilistikog, -> strukturalistikog.
Stvaralaki pristupi - od Horacija, preko
D rajdena. Boaloa i Popa do G etea, Eliota i
M ana, a kod nas M atoa. Ujevia, Andria,
Krlee i drugih zasnivaju se uglavnom na
pretpostavci da lini doivljaj, sud i utisak o
nekom delu, ili vlastita zamisao prirode i
mogunosti umetnikog stvaranja predstavlja
ju najplodnije i najcelishodnije podruje u
razm atranju u met n ost i rei. Stvaralaki p. k.
PRODESSE ET D ELECTA RE
d. mogu da se koriste delimino i uvidima u
rezultate bilo kojeg od naunih metoda; ali
sutinske razlike izmeu ove dve vrste pristupa
ogledaju se kako u polaznim pretpostavkam a i
ciljevima, tako i u izraajnim sredstvima. Dok
se nauni p. k. d. konstituiu u obliku diskur
zivnog izlaganja, stvaralaki se koriste naj
J.P . raznovrsnijim stilskim i kompozicionim sred
stvima umetnike proze i poezije, katkad i
dram skim dijalogom, a mogu se pojavljivati i
kao sastavni deo nekog rom ana, poeme ili
neke druge imaginativne knjievne tvorevine.
L i t.: R . V e le k , O . V o r e n , Teorija knjievnosti,
1 9 6 5 ( p r e v . ) ; M . u r i n o v , N . K o lje v i , N . K o v a , T .
K u l e n o v i , Z . L e i , N . P e t k o v i , Moderna tumaenja
knjievnosti, 1 9 8 1 ; V . m e g a , Z . k r e b . Zur Kritik
literaturwissenschaftlicher Methodologie , 1 9 7 3 ; D .
K im p e l, B . P i n k e m e i l , Methodische Praxis der
Literaturwissenschaft, 1 9 7 5 ; -* knjievna kritika, ->
knjievne teorije, -* knjievno-stilskc tipologije.
S .K .
PRIVA TN O IZ D A N JE (lat. privat us - ne
sluben, lian) Delo koje nije tam pano niti
objavljeno u nekoj izdavakoj kui, ve ga
autor tam pa o svom troku (autorovo izda
nje), obino u manjem broju primeraka. Sl.P.
PRIZOR Scena
PR O ET CO N TRA , lat. (za i protiv) -
Rasprava u kojoj se iznose razlozi za i protiv
(- kontroverzija); omiljena retorska veba,
napadanje i odbrana iste stvari u okviru
poznatih tema (-> egzempcl). K ao forma
preuzeta od sofista javlja se kod Euripida, a o
njenoj popularnosti govori i to to je ve
mnogi antiki pisci parodiraju (Lukijan, Pet-
ronije): razraena parodija takve rasprave
nalazi se u Rablea_ (Panurgijeva rasprava o
koristi endibe), u ekspirovim komedijama i
dr. U novije vreme, p. e. c. obija pozitivno
znaenje, kao sinonim za objektivno iznoenje
argum enata.
L it.: M . B v jh m h p M . tJ>jiamap, U petieg pu.u-
ck'e K H tu x e a n o c m u , 1 9 6 3 . S .S .
PRO BA BILIZA M -> Kibernetika
P R O D E SSE ET D ELECTARE, lat. - Citat
iz Poslanice Pizonima rimskog pesnika Horaci-
ja (1. v. pre n.e.). Ceo stih glasi: aut prodesse
volunt aut deleetare, poetae, aut sitnu! et
iucunda et idonea dicere vitae, to znai:
Pesnici ili hoe da koriste ili da zabave, ili da
istovremeno kau ono sto je za ivot i prijatno
i korisno. T o je u stvari osnovni princip
Horacijeve poetike, iji je uzor N eoptolem iz
Pari ona, knjievni teoretiar s kraja 3. v. pre

n.e. Drugim recima, poezija ima i etike
ciljeve, a ne prua samo uivanje itaocima.
Taj Horacijev stav je izraz heteronom nog,
moralistikog i hedonistikog, shvatanja umet-
nosti.
L it.: O . lm m isch , H oraz Epistel ber die Dicht
kunst, 1932. K .M .G .
PRODROMUS Predgovor
P R O E M IJ (gr. rtpooijuov, lat. exordium
uvod) I. Prvobitno, naziv za homerske
himne koje su rapsodi pevaii kao uvod juna
kim pesraama. Kasnije, u epskoj poeziji, krai
uvod, u kojem pesnik u glavnim crtam a
opisuje predmet svog dela, ju n ak a i radnju.
N pr.: Bojeve pjevam i onog junaka, to prvi
je doao / O d kraja Trojanskih, gonjen sudbi
nom u Italsku ze m lju ... (Eneida, I, 12).
Na ovaj nain, pesnik neposredno uvodi
itaoca u sredite zbivanja i omoguava m u da
ve u poetku nasluti tok radnje i njen ishod,
ime se naglaava jedinstvo radnje (--> in
mdias res -* ekspozicija). P. nalazimo u
Ilijadi, Odiseji i Eneidi, a kasnije u renesansnoj
epici. 2. Termin antike -> retorike za prvi,
uvodni deo -* besede, kojim se slualac
priprema za sluanje ostalih delova govora.
M.Di.
PRO FESO R SK I ROM AN - Naziv za po
sebnu vrstu rom ana u nem. knjievnosti 19. v.
iji su autori profesori kulturne i storije, etno
logije i si. Prikazivanje ivota i obiaja u
prolosti povezano je u celinu kakvom izmi
ljenom i najee fantastinom fabulom. Po
svojoj problematici p. t\ je blizak -+ ist orij-
skom romanu, a njegova um etnika vrednost
uglavnom mala. K od Nem aca su imali uspeha
G. Ebers (Eine gyptische Knigstochter, Egi
patska princeza, 1866), F. D an (Ein K am pf um
Rom, Borba za Rim, 1876), H. Ril, G. Frajtag.
U srp. knjievnosti ovoj vrsti bi pripadao
Kaluder i hajduk (1912) S. Novakovia.
L it.: -+ Rom an.
PRO G R A M , K N JIE V N I. - Knjievni -
manifest kojim pisci pripadnici jednog knjiev
nog -> pokreta ili - kole izlau svoja
teorijska naela i svoje umetnike postupke.
Svoje k. p. vatreno su iznosili i zastupali
romantiari u borbi protiv klasicista, kao i niz
pisaca m odernih pravaca 2 0 . v. (- avangarda)
u sukobu sa prethodnim pravcima. D..
PROKATALEPSA (gr. rcp o K O !x iX i]v |/-
prethodno uzimanje, preupredivanje, lat. anti-
cipatio) Termin antike -* retorike za
608
stilsku figuru kojom se unapre pobijaju
moguni prigovori protivnika. Bila je omiljena
u doba D em ostena i poznorim skih govornika
iz vremena Kvintilijana. M.Di.
PROKELEUSMATIK > Stope
PROKIMEN (gr. TcpoKeijievo) Biblijski
stih koji se peva pred itanje Svetog pisma
prem a odreenoj meloijskoj form uli (-+ glas)
i u okviru odreenog liturgijskog ina, a
tematski se odnosi na -* parimije ili zaelo
koje se ima itati.
Lit.: L. Mirkovi, Pravosl. liturgika, I, 1965,
238-239. D.B.
PR O K L E T I P ESN IC I (fr. potes maudits) -
Verlenov kritiki esej (1884), posveen trojici
jedva poznatih pjesnika u to vrijeme; T.
K orbijer, Rem bo i M alarm e. G od. 1888. esej
je dopunjen novim imenima M arceline De*
bord-V am ora (Desbordes-Valmore), Lil-Aa-
ma i Povr-Leijana (Pauvre Llian anagram
od Paul Verlaine). Verlenov je cilj bio da
skrene panju na nove pjesnike vrijednosti i
novu generaciju pjesnika koja se afirmisala sa
Bolerom: kod K orbijera istie nov poetski
drhtaj i nov duhovni nemir, kod R em boa
ivost i snagu poeiskih slika i besmrtno
kraljevstvo duha, kod M alarm ea savreno
m ajstorstvo stiha i enju da uz pomo novog
pjesnikog jezika dokui i izrazi samu sutinu
stvari. S druge strane, prokleti pjesnici su
simbol duboke i vjene podvojenosti izmeu
poezije i publike, izmeu utilitarnih shvatanja
drutva i pravih umjetnikih vrijednosti, izme
u vjeno proklete rase i onih koji raspolau
zemaljskom moi. Ovu rom antiarsku ideju
ponora koji razdvaja svijet pjesnike imagi
nacije i svijet realnih drutvenih odnosa (Vinji
i Boler) nalazimo i u naoj knjievnosti;
meu proklete pjesnike moemo ubrojiti S.
M . . Pandurovia i V. Petrovia-Disa. N.K o.
PRO KLFI?IKA (gr. rcpoK^riTiKoc; prignut,
nagnut unapred) Re bez sopstvenog nagla
ska (obino predlog, sveza ili partikula n)
koja se prislanja uz sledeu naglaenu re,
obrazujui s njom akcenatskn celinu. U sh.,
posebno u nekim govorima, ali sve rede u
knjievnom jeziku, naglasak sa sleee rei
prenosi se na p. uz izvesna ogranienja u
pogledu vrste p., duine sledee rei i prirode
njenog naglaska; upor., na more prema na
more. bez mene prcm.i hc: mene. / mi prema i
m. Supr. en klitika... R.B,
609
PROLEGOMENA (gr. rrpoXeyojiEva ono
to je reeno unapred, na poetku) -* Uvod,
- predgovor veem delu, prethodne napom e
ne. obino nekom naunom delu ili filosofskoj-
disciplini ( npF, A. Volf, Prolegomena ad Home-
rum P. za H om era ili 1. K ant, Prolego
mena zu einer jeden kimjtigen M etaphysik
P. za svaku buduu metafiziku), K.M.G
PROLEPSA (gr. K p o k ^ i c preduprei-
varije, lat. anticipatio) 1 . Anticipacija sub
jekta sporedne reenice u prethodnoj, glavnoj
reenici: Ve te vidim da si dobar junak.
2. Oblik prohronizm a (- anahronizam): opisi
vanje pojava koje tek treba da se dogode kao
da su se ve dogodile. O vakvo anticipiranje
postie se pom ou atributa: Te uzima au
molitvenu, / sakovanu od suvoga zlata, / s to je
ona od oca dobila, / punu rujna natoila
v in a ,... (D ioba J'akia, 55). 3. -
Prokatalepsa. iVLDi.
PROLETERSKA KNJIEVNOST -
nika knjievnost
PROLETKULT (kratica, flpojieirapcKHe Kyjik-
TypHonpoCBeTHTeJibHbie opranu 3 aun si P ro
leterske kulturno-prosvjetne organizacije)
O pekulturni masovni pokret u Rusiji (1917
1922), s mnogim organizacijam a u industrij
skim sreditima, kazalitim a i studijima, u
kojim a su radnici-am ateri dobivali knjievna
znanja i izdavali niz glasila. Djelatnost p.
imala se temeljiti na izgraivanju samostalne
proleterske duhovne kulture, kritikom (sve
do poricanja) odnosu prem a kulturnoj batini,
s ciljem organizacije svijesti (A. Bogdanov)
radnike klase. U knjievnoj praksi prelet-
kultovci njegovali su poeziju s tematikom
industrijskoga rada i svjetske revolucije, s
kolektivnim lirskim subjektom, ali na temelju
tradicionalne (rom antiarske i simbolistike)
poetike. Ve 1920. kritizirao je Ljenjin poku
aje rukovodstva p. da stvore samostalnu,
nezavisnu od partije, kulturnu organizaciju,
kao i njihov negativan odnos prem a kulturnoj
batini. U skoro su se organizacije poele
raspadati, ali je ideja proleterske kulture
uskoro oivjela u novim oblicima (- RAP, ->
radnika knjievnost).
L it.: A. EoiTiaHOB, O npo.iemapcKOu Ky.tbmype,
1924; JlumepamypHbie \ianu(peony, 1929: V. Lenjin,
O knjievnosti, 1949 (prev); Sovjetska knjievnost 1917
1932. 1967; \ Luki. Ruska knjievnost u socijaliz
mu, 1971; n . Bbixo/meB, Hemopun pyccKott coaem-
ckou jiumepamypbi, I9793
39 R e fm k k n jiev n ih te rm in a
PRONUNCIJACIJA
PROLOG (gr. npdXoyoq) - 1. U staroj gr.
tragediji prvi deo radnje pre prve horske
pesme 2. U drami p. je poetna scena
drame, koja ini poseban uvod u radnju,
odnosno govor, obino u stihovima, koji jedan
ili vie glumaca upuuju publici pre poetka
radnje. P. nije neophodan deo drame, a kada
postoji, moe biti dvojak: u nekim sluajevima
tesnoje povezan sa strukturom drame ili je njen
sastavni deo, a u drugim nema skoro nikakve
veze sa radnjom kojoj prethodi i ini autonomnu
celinu. Pojavio se prvo u antikoj drami kao
uvodni monolog kojim su publici pruena
obavetenja o radnji koja e uslediti. Drama
srednjeg veka nije imala p, kao takav, ali je pri
izvoenjima najee postojao neko ko je
upoznavao publiku sa onim to se prikazuje.
U renesansnoj dram i p. je doiveo procvat da
bi zatim postepeno nestao. Sa razvojem realiz
ma i naturalizm a p . je sasvim iezao iz drame.
Izuzetak je nemako pozorite u kome je, zbog
oivljavanja epske i fantastine drame (B.
Breht, F. Vedekind), p. opet dobio svoje mesto
Rad u dram i. 3. G lumac koji govori p.; moe
biti uesnik radnje ili posebno lice. 4.
Vizantijsko-slovenski zbornik hagiografskog
sastava, sa opirnim ili sa kraim itijima
svetaca, bez stihova ispred itija (P. starije
redakcije) ili sa stihovima (P. stihovni, mlae
redakcije). N astao je iz vizantijskog minolo-
gija, odn. smak sara.
L it.: V. M oin, S lavenska redakcija P rologa
K o n s ta n tin a M okisijskog, Zbornik Historijskog
instituta J A Z U 2 (1959); M .Fr.-D.B.
PROLOKO ITIJE -> itija
PRONUNCIJACIJA (lat. pronuntiaiio - izgo
vor, usmeno izlaganje besee). Nain izgo
vora je vaan inilac u besednikoj umetnosti:
Nijedan dokaz nije sam po sebi toliko vrst
a nee na snazi izgubiti ukoliko ne bude
potpom ognut uverljivim glasom govornika
(Kvintilijan). Nain izgovora se podeava pre
m a sadrini besede i utisku koji govornik eli
da izazove kod slualaca. D a se postigne
pravilan izgovor, potrebna su, pored prirod
nog dara, naroita vebanja za obrazovanje
glasa. Retorika je sadrala pravila kojih se
govornik m orao drati da bi postigao pravilan
izgovor. Ta pravila su se ticala: izgovaranja
glasova (artikulacija), izgovaranja rei i reeni
ca (dikcija), usaglaavanja glasa sa sadri-
nom govora (modulacija). G ovornik m ora da
izbegne monotoniju, da svojim recima da
ivost i boju. Zavisno od loga ta izlae,
A .F. njegov glas se as penje, as sputa, as
PR O O JM IO N
ubrzava, as usporava. Penjanje (arsis) i spu
tanje (tesis) kao i ubrzavanje i usporavanje
govornikog tem pa omoguavaju da se izbeg-
ne m onotonija i postigne modulacija govora.
G ovornik posebno naglaava reci koje su
nosilac misli (logiko naglaavanje) kao i rei
koje imaju posebnu ulogu u izazivanju osea-
nja kod slualaca (patetino naglaavanje).
Primenom pravila p. postie se odreeni
retorski ritani. J.D .
P R O O JM IO N (gr. jtp o o i^io v - uvod) -
Proemij.
PR O PE M T IK O N (gr. n p o n e ^ to - napred
slati, otpustiti) U antikoj knjievnosti,
oprotajna pesm a koja se na rastanku posve
uje nekom dragom biu koje odlazi na put.
Iskazivanje blagoslova i dobrih elja je opte
mesto u ovoj vrsti poezije. U stgr. poeziji p. su
pisali Sapfa, Teokrit, Kalim ah, Pertenije, a u
lat- Tibul, Propercije, Ovidije, Stacije, H ora-
cije i Vergilije. U knjievnosti renesanse i
- baroka javljaju se pesme pisane po uzoru
na antike p.
L it.: F. Jag er, Das antike Propemtikon. 1913.
s . k - 5.
P R O PO R C IJA (lat. pr&portio ~~ omjer) -
Srazmjera, razmjer; odnos dijelova meu so
bom, jednakost dvaju odnosa; sklad. 1. U
likovnim um jetnostim a p. je omjer izmeu
pojedinih dijelova cjeline ili odnos jednog
dijela prem a cjelini. Omjeri dobro propor-
cioniranog lika openito odgovaraju om jeri
ma u stvarnosti. U antikoj skulpturi bio je
utvren kanon idealnih p. ljudskog tijela
(Poliktet), a postavka da je ovjek mjerilo
svih stvari (Protagora) odreivala je p. i u
arhitekturi. U renesansi se i u slikarstvu i u
arhitekturi form irao poseban pojam idealne
/>., koji se zasnivao na principu odnosa izmeu
pojedinih dijelova ljudskog tijela. I u savre-
menoj umjetnosti javlja se tenja za potiva
njem prirodnih p. (Korbizije). 2. U klasi
noj estetici p. se javlja kao jedno od bitnih
obiljeja ljepote. M jera i proporcija se
svugdje poistoveuju sa ljepotom (Platon).
Za Aristotela prvi uslov mimetike um jetno
sti je proporcionalno kom binovanje dijelova u
cjelini, po kojem se um jetniko djelo razlikuje
od stvarnosti, a lijepo od onog to nije
lijepo. Sirovi materijal umjetnosti (boje u
slikarstvu, note u muzici, rijei u poeziji,
primjeri stradanja i promjenjivosti ljudske
sree u tragediji, misli i osjeanja u svim
oblicima knjievnosti) organizuju se u umjet
niko djelo kad ljudski duh kom binuje te
610
elemente u izvjesnim p. 1 srednjov. estetika (sv.
Augustin, T om a Akvinski) defmisala je ljepo
tu kao proporciju dijelova, u kojoj se oituje
bo&nsko i prepoznaje ljepota. U renesansnoj
umjetnosti (Direr) 7?. se traila ne samo unutar
djela ve i u duhovnoj vezi izmeu djela i
njegovog posm atraa. U 17. v. D ekart je
tvrdio da se ljepota ostvaruje u p, izmeu
estetskog podstreka koji dolazi od djela i
reagovanja na taj podstrek. T ako se p. ne trai
samo unutar okvira djela ve i izmeu djela i
onoga koji ga doivljava. O d 19. v. smanuje se
interes za p. kao bitan estetski kvalitet i
naglaava se samo njen tehniki znaaj u
oblikovanju djela.
L it.: G lbert i K un, / storija estetike , 1970 (prev.).
Z .L .
PR O PO V E D (pridika) - O snovna vrsta
crkvenog besednitva, bavi se kljunim pitanji
m a vere, optim dogm am a i naelima Hristo-
vog uenja. Teme mogu biti misli iz Starog i
N ovog zaveta, naroito iz Jevanelja. Moe
biti izreena u naroitim okolnostim a: povo
dom nekog praznika, prilikom ustolienja
nekog crkvenog lica, na venanju itd. Po svom
karakteru /?. je dogm atina. U koliko se propo-
vednik obraa sluaocima koji ve veruju,
njegov zadatak nije da ih ubedi i pridobije
nego da im protum ai versko uenje, da ih
uputi kako da iz njega izvuku pouke i
uputstva za ivot. IJ nainu izlaganja p. se
prilagoava auditorijum u pred kojim se govo
ri. Prve obrasce p. nalazimo u Jevaneljima, u
besedama koje H ristos govori svojim pristali
cam a (Beseda na gori), Hriansko propo-
venistvo dostie najvei procvat u doba
irenja hrianstva i borbe protiv pristalica
paganskih religija i antikih fllosofskih uenja
u 3. v. (Origen) i naroito u 4. v., koji je
nazvan zlatnim vekom hrianskog besedni
tva (na Istoku: Atanasije Aleksandrijski,
Vasilije Veliki, Grigorije Nazijanzin, Jovan
Zlatousti, na Zapadu: Hilarije, Jeronim , Augu
stin). I u kasnijim epoham a u istoriji crkve,
naroito u onim a koje su bile ispunjene
verskim borbam a, javljaju se veliki propoved-
nici kako na Istoku tako i na Z apadu (Jovan
D am askin, Bernar Klervoski, F ranjo Asiki,
Luter, Kalvin, Bosije i dr.), a kod Junih
Siovena: Kliment O hridski. K ozm a Prezviter,
G rgur Ninski, Sveti Sava, Prim o T rubar,
Julije Habdeli, G avrilo Stefanovi Venclovi,
N ikanor G ruji i dr. J.D .
P R O P O Z IC IJA (lat. propositio - predlaga-
nje, postavka, gr. icpoecric;) ~ Termin
antike - retorike za deo -* besede, dolazi
611
posle uvoda (- pr m ij, eksorij) a pre
razvoja teme (gr. Sif|yr|<7 iq, lat. narralio, od
glagola narrare pripovedati), njen zadatak
je da ukratko izloi sutinu predm eta o kome
e se govoriti, da ukae na osnovne momente
argumentacije i na stav koji e govornik
zauzeti prem a predmetu. Izlaganje u p. m ora
biti kratko i saeto tako da poslui kao srean
prelaz izmeu uvoda i razrade teme. P. je
izvor jedinstva besede, u njoj sc formulie
samo jedna teza, ali ona se oslanja na vie
optih razm atranja, tako da p. na pregledan i
jasan nain obuhvata besedu u ceiini, ona je,
po recima fr. pisca 17. v. Fenelona, govor u
malom. J.D .
P R O S C E N IJU M (gr. 7ipocncr|viov - deo
ispred scene) P rostor ispred scene odvojen
portalom i zavesom a isturen prema publici. U
gr. pozoritu p. se nazivala prednja strana
zgrade (- scena) i prostor ispred nje. P.
dobija vanu ulogu u 17. v. k ad a postaje
glavni prostor za glumca, dok se sam a scena
koristi retko. Stoga su u pozoritim a graena i
posebna vrata za ulaz na p. Razvojem u
pravcu naturalizm a i stvaranjem navike ulaska
likova u toku jedne scene, p. ve u 18. v. gubi
svoj znaaj i vrata se sve manje koriste. O tud
p. danas oznaava i zid na kojem su nekad
bila vrata, odnosno sve ono to okruuje
prednji deo scene. N .K .
P R O SE D E (od fr. procd) Stvaralaki
postupak u obradi jednog siea, individualni
pristup u kreiranju umetnikog dela. Jedan isti
pisac moe primeniti vie p. u svom um etni
kom elu, u zavisnosti od razvoja individualne
stvaralake estetike, ali i od materije koju
tretira. Balzak je, npr., u okviru svog ciklikog
p. kao osnovnog stvaralakog postupka u
graenju Ljudske komedije, upotrebio i druge
p.\ od socijalnog do psiholokog i impresioni-
stikog naina slikanja -+ likova. Muziki />.,
koji su, pored ostalih, na najubeljiviji nain
upotrebili Rolan i T. M an, u nameri da
ostvare muziku strukturu rom ana, ipak se
m eusobno razlikuju, po osobenosti pogleda
na um etnost i razliitosti stvaralakih indivi
dualnosti. Protagonisti novog rom ana, iako
imaju slinu estetiku platform u, primenjuju
razliite p., ili pak sline p. ali sa dubinskim
razlikam a, koje zavise od pievog individual
nog tem peram enta. V. i -* postupak, knjievni,
-* ruski formalizam R J.
P R O SO D IJA K (gr. tpocroiotKv) Me sintetikom metodom egzaktnih prirodnih
trika stopa poznata u antikoj prozodiji
39 *
PRO SV ETITELJ STVO
po tom e to je rado upotrebljavana u ophod-
nim pesm am a procesijama. Nekad se
javlja k ao anapestiki trim etar, ee kao
jonik koga sledi horijamb. Osnovna shema:
U -U U -U U -. V Je.
PROSO PO PEJA -+ Personifikacija
P R O SV E T IT E L JS T V O (nem. Aufklrung, fr.
sicle des lumires, engl, enlightenment)
D uhovni pokret, nastao pri kraju 17. v., ije se
delovanje osea i u 19. v. Verujui u razumnost
sveta i oveka, p. je sa puno optimizma
oblikovalo sva podruja kulture. Glavni nosi
lac je graanstvo, ali pokret podupiru i
pojedini vladari (Fririh D, Josip II, carica
K atarina) prosveeni apsolutizam. Jedna od
osnovnih crta bila je tenja za naunim
posm atranjem pojava i za aktivnim refor
mama. T ada nastaju i mnoge nauke: politika
ekonomija, statistika, sociologija, empirijska
psihologija i uporedno istraivanje kulture.
Uverenje da su svi ljudi zapravo jednaki, dobri
t razboriti, dovelo je do esto preteranog
verovanja u efikasnost ubeivanja, u neke
drutvene reforme koje e oveanstvu dono
siti sreu, i u ljudski progres. Poeci p. vode
unazad o -> reformacije i - renesanse. Prvi
znaci se javljaju u Holandiji - Grocijus i
Spinoza, zatim u Engleskoj, gde su Hobs, i
Lok i H jum razvili empirijsku filosofiju. U
Engleskoj nastaju eizam i N jutnova fizika.
Fr, prosvetiteljstvo, koje se javlja pod uticajem
Engleza, mnogo je poleminije i radikalnije.
Volter, -* enciklopedisti, Lametri i H olbah
nastavili su prosvetitelj ske podsticaje u pravcu
skeptikih, ateistikih i materijalistikih zak
ljuaka. N asuprot prosvetiteljskom kultu ra
zum a Ruso proglaava pravo oseajne due,
ali je umnogome prosvetitelj. U Nemakoj
priprem aju put prosvetiteljstvu Tomazijus,
Volf, Lesing i Bazeov. Nem. idealizam, -koji
poinje sa K antom , prihvatio je mnogo od
prosvetiteljstva, pretvarajui ga pod uticajem
protestantske religioznosti u filozofiju duha.
U poredo s time razvija se i veoma popularan
duhovni pokret koji predvode Mendelson i
Nikolaj. Suprotnih shvatanja je -+ pijetizam.
U shvatanju istorije p . naginje verovanju u
progres oveanstva. Bejl je zasnovao kritiku
istorijskih izvora. N a podruju pravnog i
dravnog ivota p. je teilo racionalnim i
prirodnim oblicima, dajui pri tome velika
ostvarenja. M isao o prirodnom pravu p. je
u prvoj fazi (17. v.) objedinilo analitiko-
nauka Galilej i savremenim racionaliz-
PROSVETITELJSTVO
mom .. D ekart, trudei se da dravu izgradi
zakonom em o iz elem enata ljudske prirode
(Hobs). Prirodne zakone socijalnog ivota
trebalo je u principu osloboditi od konfesio
nalnih, nacionalnih i tradicionalnih uslovlje-
nosti. Ovo je bilo reenje za okonanje verskih
graanskih ratova i sadravalo u sebi osnove
za moderno m eunarodno pravo. N am esto
pokuaja u 17. v. da se konstruktivno zasnuje
prirodno pravo, p . se u 18. v., oslanjajui se na
Loka, poziva na zdravi ljudski razum (lat.
sensus communis). U osnovi svih ovih poku
aja, meutim, nalazi se verovanje da su
postavke prirodnog prava podjednako oi
gledne i da podjednako vrede kao i postavke
iz prirodnih nauka i iz matem atike, te da su
stoga isto toliko nezavisne od boanskog
otkrovenja kao i od dravnog fiksiranja. Na
toj osnovi p. je razvijalo pravna naela za
pokret am. nezavisnosti i za fr. revoluciju, i ta
naela ostala su plodonosna i do danas. Svaki
ovek je roen kao slobodan (Ruso); jedino
dogovorom se moe zasnivati odnos izmeu
vlasti i graana; drava poiva na prvobitnom
drutvenom ugovoru (Ruso); postoje uroena
ljudska prava svakog pojedinca kad je re o
ivotu, o slobodi, o linoj svojini, o tenji za
sreom, i drava je duna da ta prava titi.
Ove ideje nale su svog odraza u am. i fr.
deklaraciji o ljudskim pravim a iz 1776. i 1.789.
godine. U ustavnom pravu razraena je teori
ja o podeli vlasti (Lok, Monteskje). Zahtevalo
se da drava u verskom pogledu bude tole
rantna (Lok). Sistem kazni ublaen je u
srazmeri prema poinjenom prestupu (M onte
skje, Volter) i sprovedena je humanizacija
kaznenog postupka H ouard, osporavano je
pravo na izricanje smrtne kazne, a sama kazna
je uslovljena postojanjem pisanog zakonika
koji predvia odreene kazne (lat. nulla poena
sine lege .. nem a kazne bez zakona). Z a
hrianstvo je p. znailo poetak preobraaj-
nog procesa koji traje sve do danas. Teologija,
crkva i pobonost izdvajaju se iz svojih
tradicionalnih pravovernih povezanosti i ume-
sto toga se istie ono s to je ljudsko i razborito
i to je kao istinito zasnovano na ljudskom
saznanju. Teologija se sada nala u situaciji da
tumai sutinu otkrovenja, to je dovelo do
kritikih razm atranja Biblije. Sumnja u nasle-
ena teoloka tvrenja o postojeim suprot
nostima meu hrianskim veroispovestima i
izmeu hrianstva i nehrianskih veroispove-
sli dovelo je do kritike religije i do tolerant
nosti (Bejl, Lesing). Poto religiozni m om enat
nije vie vredeo ni za drutvo kao osnovni
momenat (Hobs, Lok), p. je uinilo kraj
612
tutorstvu crkve, dalo pojedincu m ogunost da
se slobodno razvija i stvorilo novu etiku:
pojedinac ima da dokae svoju valjanost u
ivotu drave i u svom pozivu. Elementi
sekularizacije duboko se unose u shvatanje
naroda. U kinuti su m anastiri, iji redovnici
nisu obavljali neko korisno zanimanje (kol
stvo, nega bolesnika i si.). S druge strane, p. je
puno pijeteta prem a istorijskim datostim a i
istie se znaaj porodice. I priroda se moe
usavriti, otuda ljubav za negovanjem bati.
Putovanje se sm atra k ao koristan oblik za
sticanje znanja i upoznavanje osobenosti n aro
da. U ovome su sadrani i izvesni podsticaji za
* romantizam, bez obzira to romantiari
odbacuju suvoparne i blede izdanke p.
Prosvetitelji su svoje d oba shvatili kao fdo-
sofsko ili k ao pedagoko stolee, podrazume-
vajui pod tim da se ivot moe razborito
urediti i d a se saznanja mogu korisno primeni-
ti. P robojna snaga ovih shvatanja bila je
najjaa u Engleskoj i Francuskoj. U Nema-
koj su impulsi p. m nogo izgubili od svoje siline
povezujui se sa religioznim idejama i konzer
vativno-stalek im tradicijam a; granicu izmeu
poznog p. i rom antizm a teko je razabrati. U
takvom nejasnom obliku Nemci prenose p. i
drugim narodim a. U Italiji i paniji pak p. nije
ostavilo dubljeg traga. U celini moe se rei
da je knjievnost prosvetiteljstva prevashono
vaspitna, moralistika, kritika, satirina ili je
sluila uveseljavanju um a i duha. U Engle
skoj (Aison) i po eng. uzora u Nemakoj
poinju da izlaze asopisi sa moralizirajuim
sadrajem. K arakteristina su racionalno pra
vilno konstruisana pesnika ostvarenja
G oted i pouni ili hum anitarno-oseajni pro
izvodi Pop, Riarson, Prevo, Gelert.
N egovala se basna Lafonten, H agedorn,
Gelert, Lesing, epigram (Lesing), aforizam
Lihtenberg, satira Pop. Svift, Volter,
rom an obrazovanja K, F. Moric i komi
ni rom an -- Filding, Smolet, zatim poezija
u stilu -> rokokoa (- anakreoutika: Vi-
land). Klasicistika tragedija postepeno je
zamenjena graanskom dram om i delima
sentimentaiizma D iro. Lesingov Natan
(Nathan der Weise) iznosi ideju tolerancije. Za
nae narode je p. pravac kojim se ponovo
pridruuju evropskoj kulturi posle prekida
izazvanog tur. najezdom. Dok je J. Raji pod
uticajem rus. crkve i crkvene knjievnosti
koja, i pored izvesnijih m odernih shvatanja,
nosi obeleje strogog dogm atskog pravo
slavlja, Zaharije Orfelin se vezuje za naprednu
misao i knjievnost ranog rus. prosvetiteljstva.
M ogunost korienja prosveenog apsolutiz
613
ma u odnosu na Srbe osetio je Dositej
Obradovi, koji je svoj prosvetiteljski rad i
knjievno delo zasnovao na terezijanskim i
jozefinskim reform am a (-> jozefinizam). K od
H rvata prosvetiteljske tendencije poinju sa P.
Vitezoviem, kod Slovenaca sredinja linost
je barun . Zois. U celini posm atrano, na p. se
u evropskim okvirima dugo gledalo sa izve-
snim nipodatavanjem , imajui pred oima
knjievna dostignua - romantizma. Sada se,
meutim, sve vie uvia obilnost i protivre-
nost ovog pokreta i otkrivaju sc mnogobrojne
povezanosti sa drugim strujanjima. Prosveti-
teljstvu se pre svega priznaje u zaslugu hum a
nizacija socijalnog i kulturnog ivota. I kada
je na kraju 18. v. p. prekriveno novim
duhovnim pokretim a (-* Sturm und Drang,
neohum anizam , -> romantizam), izvesni ele
menti prosvetiteljskih nastojanja nastavljaju
da deluju i oseaju se i danas: planiranje,
racionalizacija, potovanje ljudskog dostojan
stva i jednakosti svih ljudi.
L it.: J. Skerli, Srpska knjievnost u 18. veku.
1909; M . K o sti, Dositej Obradovi u istorijskoj
perspektivi 18. i 19. veka, 1952; L . I. Bred void, The
Brave New World o f Enlightenment, 1961; W. K rau s,
Studien zur deutschen und franzsischen Aufklrung ,
1963; B. D ak u la. Studije o francuskom pr osvetitelj~
stvu, 1970; M. Jo v a n o v i, V oller, M ooteskje, an-
- ak R u so , Godinjak Fil. jak. u Novom Sudu,
1970, 1971, 1972, 1973; H . D ieck m an n , Studien zur
europischen Aujklrung, 1974; W . H inck, Euro
pische Aufklrung , 1975; A. N lvelle, Literatur
sthetik der europischen Aujklrung, 1977; H .
S teinm etz, D ie Komdie der Aufklrung, 19783.
Z .K .
PROTAGONIST (gr. jipcoxaycoviaxfii;
voa) 1. Prvi glumac u gr. dram i, koji je
imao glavnu i najveu ulogu. K ao termin, re
p. poinje da se upotrebljava tek od Plutarha.
Sm atra se da je p, izdvojio iz hora Tespis (533.
g. p.n.e.) i tako omoguio - dijalog. U
arhajskoj i klasinoj G rkoj prvi glumac se
ne naziva p., ve uopteno hipokrites glumac.
Manje vanu ulogu imao je -+ deuteragonist, a
treeg glumca, tritagonistu, uveo je Sofokle i
njemu pripadaju najmanje i beznaajne uloge.
T ritagonist je zato obino govorio -> prolog.
Protivnik p . je -* antagonist. 2 . U novije
vreme p. uopte oznaava glavno lice nekog
dela. (-+ tragedija, - agon, -+ junak).
L it.: -* Tragedija, antika. Sl.P.
PROTAZA (gr. TrpOTOtCT^ pretpostavka)
1. U gramatici i retorici onaj deo pogodbe
ne reenice koji sadri uslov. Supr. - apodo-
za. 2. U klasinoj dram i prvi deo dram e u
kome se uvode linosti i tema. Supr. -*
epitaza. M .Fr.
PRO T IV R E FO R M A C IJA
PROTIVNIK - Antagonist
PROTIVREFORMACIJA Zajedniko obe-
leje za mere, nazadne i esto nasilne, pomou
kojih je katolika crkva u 16. i 17. v. nastojala
da suzbije protestantizam , pre svega u Nema-
koj, pa onda i u drugim evropskim zemljama
u kojim a je imao pristalice. I u samoj katoli
koj crkvi dolo je tad a do reforme preko
odluka Tridentskog koncila (1545 63). Pape
kao pobornici p. obnavljaju inkviziciju i osni
vaju jezuitski red (1534), glavno orue u borbi
protiv protestantizm a. 1 odredbe Augzburkog
verskog mira (1555) daju mogunost za proga
njanje Luterovih pristalica (-+ Reformacija).
P. je izazivala mnoge pobune (ustanak huge-
nota u Francuskoj, protestanata u ekoj it.)
a pre svega bila povod tridesetogodinjem ratu
(1618 48), u kom su opustoene Nemaka i
eka, ali i spreeno sprovoenje p. u srednjoj
i severnoj Nemakoj. P. je imala uspeha u ju.
Nemakoj i Austriji i drugim katolikim
zemljama, s to je imalo odjeka u knjievnosti i
umetnosti tih zemalja (- barok). Jedno od
glavnih sredstava katolike propagande bila
su dram ska izvoenja, u emu su se isticali
jezuiti u svojim kolama. T o jezuitsko pozo -1
rite (jezuitska drama) sa dram am a od
Bidermana (Bidermann), Grecera (Gretser),
Avaninija (Avancini) sluilo je verskoj pro
pagandi kao i duhovna lit. (crkvene pesme i
si.). Ovome nasuprot delaju pisci-protestanti,
m noga njihova dela izraz su te verske borbe.
U Nemakoj N. Friiin (Frischlin) osuuje
katolianstvo u dram i Phasma 1580 (Pojava),
satiriar J. Fiart (Fischart) napada jezuite u
Vierhornig Jesuitenhiitlein 1580 (etvororogi
jezuitski eir) i dr. spisima, pesnik F. pe
(Spee), iako katolik, optuuje lov na vetice
(Cautio criminalis, 1616). U Hoandiji F.
M arniks (M arnix) n apada papu u alegoriji o
konici rimske crkve (De binkorf der H.
Roomsche kercke, 1569). U Francuskoj huge-
noti napadaju katoliku ligu, vise pisaca u
zajednikoj Menipovoj satiri (Satyre Menipe,
1594), snano pesnik A, dObinje (D Aubi-
gn) u polemikim Traginim pesmam a {Les
Tragiques, 1616). I u p. knjievnosti ima
pisaca koji osuuju zloupotrebe katolikog
klera, tako M atep Aleman u rom anu Gusrnan
od A Ifarae (Guzman de Alfarache, 1599) kao i
L. G evara (Guevara), iju je jednu dramu
inkvizicija zabranila, u satarikom rom anu
Hromi daba (D iabolo conjuelo, 1641). ->
barok, katolika restauracija.
L it.: E. W. Z eeen, D as Zeitalter der Gegenre-
f orma tion , 1967. M,.
PRO TO TEK ST
PR O TO TEK ST Predstavlja svaki tekst
koji postane objekat - nieutekstovnog nado-
vezivanja i osnova stvaranja -+ metateksta.
Odnosi p. i m etateksta su zasnovani kao
binarna opozicija procesa -+ metakomunika-
cije. Najznaajniji njihov odnos je semantiki,
kao odnos m varijante znaenja i njenih vari-
jantnih realizacija. N astajanje m etateksta na
osnovu p. je praeno i znaenjskim pomacima,
pri emu prelaenje invarijante jednog teksta u
drugi predstavlja korisnu redundanciju u
komunikaciji.Slaganje p. i m etateksta moe da
bude m aksimalno (npr. plagijat); kod prevoda
je manje, a u -* parodiji najmanje. N a
osnovu opozicije p. metatekst moe se
objanjavati razvojna dinam ika knjievnosti.
P. sam u sebi sadri podsticaje meutekstov-
nog nadovezivanja, rezultat kojeg je novi tekst
u odnosu na stari (to je metatekst), ali i on
na odreenom stepenu razvitka postaje ,obje-
kat novog kom unikacionog ina, dakle p.
Lit.: I M i k o - A. Popovi. Tvorba a re cep d a ,
1978; Tekst i metatekst, tematski broj asopisa Delot
XXVIII, 1982, br. 2. M ,H
P R O T O T IP (gr. 7ipcoiiu 7io prvobitni,
primitivni) U idealistikoj filozofiji: ideja ili
svojstvo boanskog duha po ijem je obliju
sazdano neto u stvarnosti. O tud u irem
smislu: prvobitni, ili originalni, model n a
osnovu kojeg se neto oblikuje, uzor, praslika.
U knjievnosti: 1. Delo ili lik koji su nago-
vestili karakteristina svojstva drugih, kasnijih
dela ili likova. N pr.: Don Kihot je/?, realisti
kog rom ana; ili Ignjatovi je u liku Ljube
ekmeia prvi u srpskoj knjievnosti dao lik
if te ... koji e biti knjievni p. ifta kojim a e
se baviti Sremac, Milovan Glii i Branislav
Nui (Gligori, Srpski realisti). ~ 2. O soba
koja je posluila kao uzor u stvaranju nekog
knjievnog lika; mnogi realistiki pisci polazili
su u slikanju likova od p.: Balzak, Turgenjev,
S. M atavulj, S. Sremac i dr.
Lit.: -f Tip. S.K.
PRO V ER BES D RA M A TIQ U ES, fr. {proverb
dramatik dramske poslovice) Vrsta
kratkih pozorinih kom ada, ivog, asocijativ
nog dijaloga, ija radnja treba da rasvetli
smisao neke ~+ poslovice, nekog ivotnog
naela ili iskustva. Poslovica je najee sadr
ana u naslovu kom ada, m ada je nekad treba
odgonetnuti, to je inilo ar, pa i zakon,
anra. P. d. nastaju u francuskim salonim a s
kraja 17. v. i imaju karakter improvizacije iji
je cilj jednako da zabavi i poui. P. d. nisu bili
namenjeni irokoj publici, ve manjem krugu
614
gledalaca; za njihovo izvoenje bio je potre
ban mali broj lica i skoro nikakav dekor.
Autori najstarijih p. . su G ospoa D iran i
G ospoa de M entno. U 18. v. poznati su
Koleovi. K armontelovi i Moasijevi p. d. anr
je osobito cvetao posle 1815. Leklerovi p. d.,
nesumnjive knjievne vrednosti, otvaraju put
to e ga slediti mnogi rom antiari: . Sand,
T. Gotje, A. de Vinji, a Mise dovesti do
savrenstva (Ljubavlju se ne igra, itd.). P. d. u
zapadnom smislu reci ne postoje u rus. knji
evnosti. M eutim mnoge komedije i vodvilji
s kraja 19. v. predstavljaju dem onstraciju neke
poslovice koja se ve nalazi u naslovu kom a
da (Turgenjev, Gde je tanko tu se kida;
Ostrovski, Kola mudrosti dvoja ludosti, jtd.).
L it.: L a F o sca d e, Le thtre et'A. de Musset,
1901; C. D . B renner, Le dveloppaient du proverbe
dramatique en France et .ra vogue u XVIII s., 1945;
M . S haw . L es p ro v erb e s d ra m a tiq u e s de C a rm o n
telle, L e d e re et A. de M sset, Revue des sciences
humaines, ja n . - m a r t , i 959. M .M i.
PRO V ER BRJM (lat., izreka, poslovica, gr.
yvcbjJirj) Elemenat -* stila u prozi i poeziji,
ne spada u trope i -> figure. I Aristotel
(Retorika II, 21) i Kvintilijan (VIII, 5, 3)
obrauju zasebno izreke i poslovice (-* senten-
cija); u poznoj antici bile su popularne zbirke
izreka pojedinih pisaca (Euripi, M enandar)
koje su se koristile i kao prirunici za retoriku
i pisanje. U sr. v. naroito je bio popularan
Oviije, zbog obilja poslovica. P. najee
sadri neku maksimu iz dom ena praktinog
m orala i rezonovanja, (up, -* poslovica)
S.S.
PR O V IN C IJA L IZ A M (lat. provincialis -
pokrajinski) Jezino obiljeje ili pojava
ograniena na govor kojega kraja ili pokraji
ne; zove se jo i regionalizam, a ako je
ograniena na neko ue podruje ili mjesto,
zove se lokalizam. P. je i takvo obiljeje
preuzeto iz nekog mjesnog supstandarda u
standardni knjievni jezik; zatim isticanje ili
propagiranje pokrajinskoga u jeziku. IJsp.
hrvsrp. tude mjesto tu, rukaman mj. rukama,
evojka mj. djevojka, i si. Izrazi p., regionali
zam, lokalizam upotrebljavaju se uglavnom
kao istoznanice; zajedniko im je i to to
pripadaju -* nareju koje je i knjievno, samo
im je rasprostranjenost ograniena na vei ili
manji dio njegova podruja. esto se od p. ne
razlikuje - dijalektizam; m ada je ovaj takoer
vezan uz neki kraj, ipak je za nj vanije to to
pripada drukijoj, dijalektalnoj normi. P. se
esto rabi u knjievnosti za postizanje lokalne
boje i karakterizaciju likova. M .Kr.
615
PR O Z A (lat. prorsa orado upravni, direkt
ni govor) Nain izraavanja koji obino
nije metriki tako vrsto odreen kao
poezija (- stih, metrika, ritam, -+ rima,
- akcenat), te koji ima razliite funkcije u
standardnom i -+ knjievnom jeziku. U stan
dardnom jeziku upotrebljava se u svrhu svaki
danjeg sporazumijevanja, a u knjievnom
jeziku u diskurzivnim knjievnim vrstam a
(-+ esej, - rasprava, -> traktat i si.), zatim u
- memoarskoj knjievnosti, i, naroito posle
renesanse, u raznim proznim epskim i dram
skim form am a. Iako u nekim graninim slua
jevim a p. moe da poprimi neka form alna
obeleja poezije (- ritmika /?, - poetski
roman), pa i njeno afektivno, em otivno i
imaginativno dejstvo, p. i u svojim otjerani-
jim oblicima ipak obino ima naglaeniju
referencijalnu i kognitivnu funkcij^, te se u
njenoj komunikaciji podrazum ijeva znatno
neposrednija povezanost izmeu opisivanog i
opisanog. Krajnji stupanj podudarnosti izme
u sadraja i njegova iskaza postignut je u
znanstvenoj p. koja je upravo stoga na
ljestvici interesa teoretiara knjievnosti na
zadnjem mjestu. P. se pojavila ve u najstari
jim knjievnim oblicima kao to su - bajke i
mitovi a odvajkada se koristi u napisima,
ugovorima, pravnikim tekstovim a, kronika
ma. Prvi osvjedoeni tragovi knjievne p.
nalaze se u zapisima jonskih filosofa u Grkoj
(6 . st. prije n.e.), nastavljaju se u Heraklita,
D em okrita i H ipokrata, da bi vefe kod Tukii-
da bili izrazito umjetniki usmjereni. Takvu p ,
prihvaa Ksenofon. K ao ve razvijen i rala vrijeme renesanse, a naroito u renesansnoj
njen izraajni standard umjetnika p. se koristi
u Platonovim dijalozima i u govorim a gr,
retora. Kasniji su pisci taj standard dotjerivali
(naroito Izokrat), no ta dotjeranost proznog
izraavanja poela je da se gubi za vrijeme
ravanja na -+ azijanizam i aticizam. Sa
kasnoantikim rom anom p, je prodrla i u
epske knjievne anrove (Lukijan). Lat. se p.
razvijala djelomino iz svojih izvora to su ih
sainjavali javni govori te analistiki smjer u
povijesnom istraivanju. Jasnou, preciznost i
pregnantnost lat. je p. poprim ila tek u djelima
K atona, a naroito Cicerona. Kasnije se pri
mjenjuje u -+ sentenciji (Seneka, Plinije), a
ponekad postaje i izvestaena (Tacit), od ega
ju je, vraanjem na Ciceronov stil, elio spasiti
Kvintilijan. Tradicija koju je prihvatio sr. v.
bila je usredotoena u pojmu o troslojnom e
proznom stilu (visoki, srednji, niski). Znaaj
nija srv. ostvarenja u p. jesu prijevodi teolo
kih, pravnih i drugih tekstova. U sredinam a s
razvijenom epikom (Island, Francuska) neka
PROZA
danji su se epski anrovi obraivali i u
proznim oblicima. Antikna je i srv./?. briljivo
vodila rauna o zvuku i ritm u prozne reenice.
Pisci su vjeto rasporeivali jezinu grau u
iskazu, svjesno stavljali akcente ili pauze na
odreeno mjesto, pazili na tempo i melodiju, a
iznad svega bio je u njihovoj svijesti vaan
kraj reenice, koji je u dobra stilista obavezno
m orao biti metriki strukturiran. To se po
stiglo tzv. - klauzulom u jezicima ija se
prosodija osnivala na kvantitetu (gr. ili lat.
jezik) ili -+ kurzusom, na jezicima koji su
ritmike zakonitosti gradili na akcentu (kasni
lat. i neki drugi narodni jezici). H umanizam se
vratio na temelje to su oznaivali antiknu p., iz
nje je crpio ak M. Luter, prevodei Bibliju na
njem. jezik. Iako je u nekim svojim vidovima
renesansna i barokna proza teila krajnjoj
dotjeranosti, retorstvu, pa i izvjetaenosti
(-* jufjuizam, mamrizam), ipak je upravo u
to vrijeme bogato nastavljen onaj posebni
razvoj proze u epskim anrovim a to ga je
naznaio jo Bokao u Dekameronu, kao i
onaj razvoj to se nazirao u srv. traktatim a.
Montenj i Bek on udaraju u svojim -> esejima
temelje m odernog diskurzivnog proznog izra
za, a Servantes svojom -* parodijom
stilizovanog retorskog jezika -* vitekih roma
na, kao i unoenjem govora prostog puka u
svoju narativnu strukturu nagovjetava
osnovna obiljeja i mogunosti koje e u toku
18. i 19. v. p. dobiti u svojim osnovnim
modernim umjetnikim form am a, > romanu,
-v pripovijeci, noveli. Najzad, upravo u
komediji u kojoj i M arin Dri ima vrlo
istaknuto mjesto nagovijetene su i ogrom
ne mogunosti upotrebe p. u novijoj evropskoj
-+ drami. U novije vrijeme p. dom inira u -*
romanu, -* kratkoj prii, > pripovijeci, -*
eseju, -* memoarskoj knjievnosti i -> drami, a
ponekad dobija i izvjesna form alna obiljeja
poezije (-* poetski roman). Uopte govorei,
struktura i -* tekstura moderne p., brilji-
vou svoje organizacije, dobija mnoga obi
ljeja koja su tradicionalno bila vie karakte
ristina za poeziju nego za p. ili bar vie
karakteristina za izrazito retorske prozne
forme. Za p. kao epsku izraajnu mogunost
vano je naglasiti sredinju ulogu pripovjedaa
koji nekome pripovijeda o neemu to se zbilo
(to se zbiva ili to e se zbiti). Neki dogaaj,
pripovjeda i slualac (italac) tri su osnovna
obiljeja p. k ao epske umjetnike strukture.
Dijapazon je pripovjedaevih mogunosti jako
velik, stoga je nastao vei broj proznih formi,
meu kojim a su jednostavne (dosjetka, aneg
PROZA
dota, pourica ili gatka, epistolarni oblici i dr.)
i sloene (crtica, pripovijetka, novela, roman).
Razvoj spomenutih formi m eusobno je pove
zan u tom smislu da, na primjer, anegdota
vodi prema noveli (sluaj Dekamerona). Proz
na epska graa nema ogranienja; m nogo
struka je i m nogostrana kao to je m nogo
struk i m nogostran sam ivot. Prem a prevla
davajuim svojstvima moe se grupirati u
folklornu, povijesno-dokumentacijsku, antiknu
i suvremenu. Bez obzira na tu podjelu ostaje
osnovno pievo osobno iskustvo i vjetina
pripovijedanja. Sutina je tradicionalnoga ep
skog djela u p. -+ fabula, koja moe biti vie ili
manje razraena. U vezi s fabulom spominju
se i drugi pojmovi od kojih su najvaniji -*
motiv (jedinica sadraja i nosilac smisla), spona
(termin V. klovskog koji oznaava ulaenje
motiva u vee jedinice), situacija (uzajamni
odnos likova na odreenom stupnju pripovije
danja) i -* tema (podruje ili problem koji se
nalazi u osnovi proznoga djela). Prem a ulozi
to je imaju spomenuti pojmovi u strukturi
epske p. oni se dijele na osnovne i sporedne
(kriterij sadraja) i dinamike ili statike
(kriterij funkcije). Za umjetnost epske p. zna
ajna je njezina prvobitna situacija koja je
sauvana u tipu tzv. uokvirene tehnike (->
pria s okvirom). O kvir sainjava ili jedan
pripovjeda (Tisuu i jedna no) ili je pripo
vijedanje povjereno veem broju lica ( D eka-
meron). Ruski su teoretiari p. (naroito V.
klovski) razradili i problem fabulativnog
umijea. Prema njihovim spoznajam a neki
pisac fabulu moe razvijati na tri naina:
stepenasto (fabula s trenjem izmeu dvije
snage u konfliktnim situacijama), prstenasto
(postojanje nekog dogaaja koji izaziva zbiva
nje, ali se njegovo djelovanje objasni tek na
kraju) i usporedno (postojanje dviju ili vie fabula
koje mogu ali ne moraju biti u uzajamnim
vezama). 1 vrijeme to je uoblieno u p . po
svom je trajanju vrlo razliito. M alo ima
proznih tekstova koji bi pratili junaka od
prvih dana djetinjstva, ve ga obino prikau
u zrelo doba i s pomou razliitih naina
odgonetaju ono to je eventualno vano iz
prethodnih zbivanja. K ao zahtjev estetike tu je
misao izrazio njem. pisac an Paul Rihter, a
poslualo ga je mnogo pisaca koji su se
prolosti svojih likova doticali u tzv. -*
predpripovijesti (njem. Vorgeschichte), ili su u
fabulativni razvoj umetali itavu -+ novelu
koja je trebala objasniti neki kljuni doivljaj.
Vremenska je postupnost razbijena ve u 19.
v.; suvremena p. od takvih je poetaka izgra
dila ak posebnu tehniku (eng. flashback). Za
616
suvremena je nastojanja uope znaajno sma
njivanje vremena (Dojsov se Vliks iz 1922.
godine dogaa svega jedan dan), to proizlazi
iz tenje da se doivljeno vrijeme to vie
podudara s realnim vremenom. P. je od
renesanse naovam o prikazivala junake ili liko
ve u slijedeoj postupnosti: ovjekov unutra
nji svijet, ovjek i priroda te ovjek i drutvo.
Umijee fabulativne izgradnje u najveoj se
mjeri temeljilo na karakterizaciji pojedinca ili
skupine koja je bila nosilac radnje. Dosadanji
je razvoj knjievnosti izoblikovao dva naina
karakterizacije: - tipizaciju i individuali
zaciju. Uz ta dva postupka moglo se karakte
rizirati i metaforiki (s pom ou opisa am bi
je n ta u kojem se junak kree), dok je vrlo
rairen i postupak karakterizacije na osnovu
govora. U tom je smislu naroito znaajan
realizam, ime je p. dobila bitne socijalne,
profesionalne i etnike dimenzije. Od pripovje
daa, nadalje, ovisi i vidni ugao pod kojim je
sagledana cjelina zbivanja (-+ taka gledita).
D osadanji je razvoj u p. oblikovao tip au to r
skog pripovjedaa, tip objektivnog pripovje-
danja tip fiktivnog pripovjedaa. O au to r
skom je pripovjedau mogue govoriti kada je
postignuta sukladnost izmeu pripovjedaa i
autora. O bjektivno pripovijedanje ( naraci
ja) trai da se autor u izlaganju fabulativnog
tkanja uope ne primjeuje (Francuzi imaju za
taj sluaj poseban pojam l'impassibilit
nepristranost, ravnodunost). Ukoliko se
autor ipak eli umijeati u radnju, on to ini ili
digresijama ili pripovijedanjem u prvom licu
(njem. Ich-Erzhlung, Ich-Form). Poistovjee-
nost au to ra i pripovjedaa nikako ne dolazi u
obzir kod fiktivnog pripovjedaa koji eli
uvesti ili novi stil ili zaobii ocjenu zbivanja.
U veini sluajeva posrijedi je -> stilizacija
(npr. narodno, biblijsko, djeje i kronikalno
kazivanje). Fiktivno je pripovijedanje upotrije
bilo i + unutranji monolog, to znai da pisac
ne opisiije dogaanje odreenog trenutka ve
prati ono to se dogaa u junakovoj svijesti
(-+ tok svesti). U nutranji se monolog ostva
ruje u prvom licu, dok se kraa ili dalja
poistovjeen ost autora sa svijetom svojih liko
va, ostvarena u formi izvjetaja i u treem licu,
naziva reladonirani monolog, a jo ee slo
bodni neupravni govor (fr. style indirect libre;
njem. erlebte Rede) (-* doivljeni govor). Taj
pojam oznaava sluaj kad pisac prenosi tok
svijesti, ali ostaje u naraciji treeg lica. Pripo
vjeda moe biti prisutan u tkivu p. i u drugim
iskazima, meu kojima su najvaniji izvjetaj,
iskaz, komentar, rejleksija, izriaj, -+ opis,
-* pejza, -* monolog i - dijalog sa svim
617
svojim oblicima. Njegov je udio znaajan i u
motivaciji ili -+ motivacijskom sistemu koji
prema ispitivanjima A. F lakera mogu biti
motivacije fantastikom ili pod svijeu, psiho
loke, socijalne, fizioloko-bioloke i tome
slino. Sve to ukazuje na injenicu da je p.
itekako iva izraajna mogunost koja je do
dana dananjega razvila istanan instrum enta
rij za izraavanje problem atike ovjeka i
svijeta. Nagle prom jene u njezinoj sadanjoj
strukturi nagovjetavaju da e biti jednako
tak o vitalna i umjetniki aktualna i u budu
nosti.
L it.: E. N o rd e n , D ie a n tike K unstprosa, 19232; G .
L an so n , V A rt de la P rose, i 923; O . W alzel, Gehalt
und G estalt, 1923; E. H o ffm a n n -K ra y e r, D eutsche
Prosa, 1926; W . S chneider, D eutsche K unstprosa,
19313; O . W aizel, G renzen von P oesie u n d Unpoesie,
1937; L. B eriger, P oesie u n d P ro sa , D eutsche
Vierleijahrsschrift f r L iteraturw issenschaft und
G eistesgeschichte 1943, 21; P. M . S chon, Studien
zum S til der Frhen fra nzsischen Prosa, i9 6 0 ; B,
W ackw itz, Die Theorie des P rosasis in E ngland des
18. Jahrhunderts, 1962; A. F iak er, M o tiv ac ija i
stil, A. F iak er Z. k re b , S tilo vi i razdoblju, 1964;
Z. Lei, J e z ik i kn jievno djelo, 1971; C , T o d o ro v ,
P o etik der Prosa, 1972; M . S olar, Ideja i pria, 1974.
J.P.-S .K .
PROZA, NARODNA -> Narodna pripovetka
PROZAINO - U modernoj um etnosti e
sto traeni efekt protiv rom antiarskog poeti-
zovanja, m alograanske idile i si., u skladu sa
istinitou umetnikog izraaja; pejorativ
no: neuspeo poetski izraz. M .D.
PROZIMETAR (hibridna sloenica od lat.
prosa, sc. oratio, gr. jietpov) Meavina
proze i stiha; spis u kojem se smenjuju stih i
proza. Autorstvo se pripisuje M enipu iz G aa-
re (- menipska satira). Stihovi p. treba da
budu raznih duina (polim etrija); oni su
predah izmeu dogaaja opisanih u prozi ili
samostalne pesme vezane okvirno sa celinom.
P. su za satiriki sadraj upotrebili Varon,
Seneka i Petronije; u poznoj antici p. gubi
satiriki a dobija alegorijsko-ftlosofski sadraj
(M arkijan K apela, Boetije), i takav ostaje u sr.
v. (Bernardus Silvestris, Alan iz Lila). Cest je
oblik u -+ bajci (basme i aranja u naoj
narodnoj prii, obraanja u stihu iz Hiljadu i
jedne noi) i -+ knjievnosti za decu.
Lit. E . R. C'u rim s, E vropska knjievnost i k n in
sko srednjovjekovlje, 1971. S.S.
PROZODIJA (gr. jrpom pia pripevanje,
tonski akcenat, sve to se tie akcenta)
I. U antikoj - metrici, pored prvobitnog
znaenja, uenje o duini i kratkoi slogova:
PRO ZOD IJA
dugi po prirodi, po poziciji, opti; produe
nje kratkih i skraivanje dugih; prozodij-
ske prom ene u vezi sa susednim glasovima
(- hijat). 2. Sinonim za -* versifikaciju.
3. U savremenoj nauci o -> stihu uenje o
metriko-ritmikoj ulozi nefonemskih (prozo-
dijskih) faktora: - akcenat, > intonacija,
kvantitet, tempo, pauze, granice
rei. Tim fenomenima neki semiotiari dodaju
i - ritam. 4. U savremenoj lingvistici
uenje o fonikim (nefonemskim) jezikim
fenomenima i o njihovoj funkciji (istinktiv-
noj, delimitativnoj ili dem arkativnoj i kulrni-
nativnoj), to se esto u nauci o stihu uzima
kao osnova za tumaenje njihove uloge u
stihu. P. srphrv. knjievnog jezika, sa
etvoroakcenatskim sistemom, uz slobodan
tonski (melodijski) akcenat, neakcentovani
kvantitet i njihovu fonoloku funkciju i priro
du -v akcenatskih ceJina, svojevrstan je lingvi
stiki fenomen. M ogunosti prozodijskih mo
dulacija su znatne, je r svih pet vokala (kao i
vokalno r) mogu da budu nosioci etiri
akcenta i postakcenatskog kvantiteta (, a, t
, a). U fonolokoj funkciji, koja je ipak
ograniena, naroito se javljaju akcenatska
intonacija i akcentovani kvantitet: plavim
prakom plvm (bojim) platno; s de ti (posta
jati se), sedefi (supr. od stajati). Distinktivnu
funkciju im a ponekad i mesto akcenta: novine
(tampa), novine (inovacije), pa i neakcento
vani kvantitet: plamen (vatren), plamen (vatre
ni svetlei gas). Razume se, vie je izraena
kulm inativna funkcija srphrv. akcenta, koji,
objedinjujui slogove akcenatske celine (tj.
gramatike rei, same ili zajedno sa enklitika-
ma i proklitikam a), obeleava u prvom redu
njezin odnos prem a ostalim recima u kon
tekstu. U stihu se akcenatske celine ulanavaju
tako da omoguavaju odreen raspored akce
nat a, te prema tome i sisteme -+ siiabiko-
-tonske i -* tonske versifikacije.
L it.: P. M koocoh, O ue tue ko m em uxe npeuuy-
ufecm eenno e con o cm a etem n i c pyccKUM, 1923; B.
T oMameBCKirfl. PyccKoe cm uxocjiom enue. M em pim a ,
1923; isti: Teopun A um epam ypu. llo jm u K u , 19284
(srp h rv . Teopuja Kibim em iocm u. lloem uica, 1972); B.
3KnpviyHCKiiH, B segenue a Mempuny. Teopun ernuxa,
1925; K . L, P ike, Phonetics, 1943; isti: Tone
Language. 1948; B. M alm berg, L a phone tique, 1954
(srp h rv . F onetika . 1974); R. Ja k o b so n , M . H alle,
Fundam entals o f Language, 1956; Fl. Mn uh, Ep.oj
np030AnjcKHX Mo r y hn o c tu y penn icao KapaKtepH-
CTHtca ^OHOOmKHX CHCTCMa CJ1QBHCKHX peHH,
JynsHOCAOtjeHCKu (f)u.ioiot X X V , 1961 62, 75 - 114;
O. fo n Essen, Allgem eine und angew andte P honetik,
19623; A. M a rtin e t, A Functional View o f Language,
(n a fr. Langue et jo n c tio n . . 1 9 6 9 ; srphrv. Je z ik i
fu n kcija , 1973); isti: L a linguistique synch tonique,
PR PO R U K A PESMA
965; P. Ivi, I. L ehiste, P rilozi isp itiv an ju fonetske
i fon o lo k e p riro d e a k c e n a ta u savrcm enom srpsko-
h rv atsk o m k n jievnom jezik u I V, 3 ophuk ja
(pu.io.toiujy u AUHieucmuKy, 1963 70; P. Ivi, P ro-
zodijski sistem sav rem enog srp sk o h rv a tsk o g s ta n
d a rd n o g jezika, S ym b olae Unguisticae in honorem
Georgii Kurytowicz, 1965, 135 144; P . G ard e,
L 'accent, 1968; D. C ry sta l, P rosodic S ystem s and
intonation in E nglish, 1969; I. L ehiste, Suprasegm en-
tals, 1970; M . H alle, S. J. K cyser, English Stress:
Its Form , Its Growth, and Its R ole in Verse, 1971;
B. M alm b erg , Les dom aines de la phontique, 1971;
M . JI. F acn ap o u , CoepeMehiibi pycKu cm ux, 1974;
R. B rend, d., S tudies in Tone a n d Intonation.
B ibliotheca P h o n etica, 1 1, 1975; P . P . Byers, A
F o rm u la for P o etic In to n a tio n , P oetics v. 8, no 4,
1979, 367 380; C . A- KanHejibCon, ficcA egoeanun
h oAacmu cpaamaneAbHO aKuenmo/ioiuu ungoeepo-
necKUX nibiKoe, 1979 ; Jl. P. 3iiHqep, Oufan
iponemuKa. 1979; versiFikacija; - sintaksiko-
intonaciona stru k tu ra stih a.
PRPO RUK A P E S M A (od prpac, prporm a;
bug. peperuda, alb. perperom, etm. term ina
nije poznata) Lirska pesma si. - dodolskoj
i po nameni i po obliku samo to je vezana za
drugo podruje (Dalmacija, K otari), Obred
koji simbolino ispunjava elju za kiom
razlikuje se od obreda u dodolskim pesmam a;
prporue su neoenjeni momci koji idu od
kue do kue odeveni u cvee i zelenilo i
praeni pesmom i igrom: ...S ta rjein a ili
kolovoa od proporua zove se p r p a c .., U
pjevanju i igranju ene ih pred svakom kuom
poljevaju vodom gledajui da bi najvema
polile prpca. (Karai, Rjenik, pod reju
prporue). Ne zna se tano kada je momak
smenio devojku u ovom obredu, ali se sm atra
da su dodolske pesme starije i da je dodola
koju polivaju bila vezana za kult plodnosti. P.
p. su intonirane kao molitve i nadahnute
verovanjem da e se elja za kiom ispuniti:
Prporue hodile, / Terem boga molile / D a
nam dade kiicu, / D a nara rodi g o d in a...
(isto). H.K.
PRV O STEPEN ZNAKOVNI SISTEM
Semiotika
PSALAM (gr. *J/ocXji vibracija; pesma uz
pratnju harfe) Pesma ili himna kojom se
slavi bog. P. se sastoji od razliitog broja
stihova, jednostavnih po svome obliku, vie
nalik na -* ritmiku prozu sa sintaksikim -*
paralelizmima. Stihovi se odlikuju i reeni-
kom simetrijom: D ua naa kao ptica izbavi
se iz mree lovake: mrea se pocepa i mi
izbavljeni besmo (CXXIV, 7). P. su nastali
za jevr. bogoslubene potrebe, a pevali su ih i
618
prilikom krunisanja drevnih jevr. kraljeva.
Iako su se pojavili u jednoj monoteistikoj
sredini, u njima su nala odraza i mnogo*
boaka verovanja, kao i magijske form ule'i
zakletve koje vuku poreklo iz vaviionske
religije. Z ajedno s ostalim starozavetnim tek
stovima p. su preli i u hrianski kult. U
starohriansko doba psalme su za vreme
bogosluenja pevala (unisono) dva hora na-
izmenino i tek od 14. v. poinju ih pevati na
vise glasova. P. su imali veoma znaajan uticaj
na stil srenjov. pisaca, a posebno na stil
vizant. i slov. autora, koji su mahom bili
kalueri, pa im je u dunost ulazilo svako
dnevno itanje p. S pojavom protestantizm a
nastali su tzv. nac. psalmi (u Francuskoj,
N emakoj, Poljskoj i dr.). Poetinost izraza u
p. privlaila je panju mnogih pesnika sve do
.R . naeg vremena, te su tako nastali njihovi
prepevi na savremeni jezik. Termin se u prvom
redu odnosi na zbornik ( Psaltir) od 150 tzv.
Davidovih p.
L it.: f>. T PH(|)yHOBHh, A i i h h u k cpncKnx cpeg-
tboeeKosmcc K ib im em u x n o ju o e a , 1974. M .M .
PSA L T IK IJA ili psaldka (gr. \j/aXTiKOv) U
vizantijskoj i staro j srpskoj knjievnosti m u
ziki ru k o p is sa tek sto v im a p esam a ije su
m elodije oznaene -* neumskom notacijom.
D.B.
PSALTIR (gr. \|/a>aiipiov) - Knjiga - psalama
u vizantijskoj i staroslovenskoj liturgijskoj
knjievnosti, koja sadri 150 psalam a D avido-
vih i druge tekstove. P. je podeljen na 20
-* karizmi. Isprva su psalmi propraeni samo
-* biblijskim pesmama, a eventualno i poseb
nim m olitvam a koje se itaju posle svake
katizme, kao i pravilom za itanje psaltira.
Ve u 14. v. na junoslovenskom podruju
form ira se psaltir s posledovanijem, u kome se,
osim psalam a, biblijskih pesama, molitava
posle katizmi i pravila za itanje psaltira,
nalaze i drugi liturgijski (uglavnom pesniki)
sastavi i celine: - aslovac, sedmim ->
oktoih, -> troparnik, -> kanonik, -* skatisnik i
dr. Sa grkog preveden na stsl. ve u prvoj
etapi stvaranja slovenske knjievnosti, p. je
veoma m nogo uticao na stil srednjovekovne
slovenske knjievnosti. D.B.
PSE U D O E PIG R A FI (gr. ^ e u 8 ewtYpa<po<; -
sa lanim natpisom ) 1 . Delo, koje se iz
raznih razloga pripisuje nekom drugom, a ne
pravom autoru. N aroito je est sluaj meu
delima stare gr. i rim. knjievnosti. esto se
dela pripisuju nekom slavnom autoru da bi im
se pridala vea vanost ili starost (npr. kikliki
619
epovi -* kiklici Hom eru, razni spevovi Vergi-
liju). Ponekad se i beleke uenika proglaa
vaju originalnim delom (beleke Platonovih i
Aristotelovih predavanja), P. su i m noga od
najvanijih ela iz starine, npr. pseudo-Ana-
kreont, Plutarh, Tibul, Ovidije,
K alo, Seneka, i mnogih drugi. 2.
Apokrifne knjige Starog zaveta, najee
proroka.
L it.: E . H o lst C lift, Latin P seuognym , 1945; M .
S tein sch n eid er, Zur pseudoepigraphischen Literatur
des M itiela lters, 1965.
PSEU D O K LA SIC IZA M - Pravac u knjiev
nosti koji se rairio posle procvata i pod
uticajem -* klasicizma, predstavljajui njegov
lani nastavak, u stvari njegovu sutinsku
negaciju. P. bez istinskog stvaralakog nadah
nua, epigonski, isto formalistiki i zanatski
ostaje privren osnovnim naelima i pravilima
poetike klasicizma. uveni sukob izmeu ro
m antiara i klasiara poetkom 19. v. u
evropskim knjievnostima, shvaen kao sukob
izmeu svega to jc novo, moderno, stvarala
ko, i jednog ve savreno sterilnog tradiciona
lizma, u stvarnosti predstavlja sukob izmeu
rom antizm a i p., jer je pravi klasicizam prestao
da postoji davno pre pojave rom antizm a.
Klasicizam u Nemakoj G otea i Bodmera, u
Rusiji Kantem ira, Tredjakovskog i Sumaro-
kova, kao i kod nas u delima Muickog,
ima, u manjem ili veem stepenu, sve oblike
pseudoklasicizma. S.V.
PSE U D O N IM (gr. ^^Scbvu^oc; lanog
imena) Lano, izmiljeno ime, knjievno
ime nekog pisca. Razlog skrivanja pravog
imena moe biti razliit i ee je to elja za
prom enom imena, pogotovu kod mladih, jo
nepoznatih pisaca, rede je posledica opreznosti
zbog straha o neke odgovornosti; najee to
je vid tajanstva kojim umetnik hoe da se
okrui. K ada se otkrije, p. obino postaje
sastavni deo im ena pisca ili sasvim zameni
ime. Oblici p. su - anagram, -* kriptogram,
prenonim (pisci ija su imena bila duga skrai
vali su ih tako da su se potpisivali samo
imenom, bez prezimena: Z an Pol Fridrih
Rihter), hagionim, frazeonim (umesto potpisa
upotrebljava se fraza: H roniar, ili Ameri
kanac D. F. Kuper. Ovakav tip p. ei je
u novinarstvu nego u knji.), est je pseudan-
drotiim (iza m ukog imena skriva se ena
pisac: or San A urora Didevan, Dord
FJiot Meri En Evans). Ime se skrivalo jer je
vladalo ubeenje da je nepristojno da ene
piu, redi je pseudoginim (m ukarac se potpisu
p s ih o a n a l it i k a k r it ik a
je enskim imenom: Klara Gaz ii Prosper
Merime). P. je poznat jo u antici, u vreme
humanizm a veoma je omiljen: imena se latini-
ziraju i greciziraju (Neander -+ Neumann;
Agrcola Bauer i si.). U 16. i 17. v. p, je
m oda i pravilo i upotrebljavaju ga skoro svi
pisci, naroito u obliku anagrama. U 19. v.
p. istiskuje pravo ime pisca tako da su mnogi i
poznati samo pod izmiljenim imenom: Bo-
mare Caron, Stendaf Anri Bejl. Danas
su p. retki, obino ih upotrebljavaju mladi
Sl.P. pisci da bi svojim novim imenom neto
sugerirali (M. Gorki, J. Grobarov).
L it.: J. A. Sint, P seudonym itai im Altertum ,
1960; E. W cller, L exicum P seudonym orum , 19632.
Sl.P.
PSIH O A N A LITI K A KRITIKA - Openit
naziv za sve napore da se istraivanje knji
evnih pojava utemelji na P'rojovoj psiho
analitikoj teoriji, odnosno na uenju njegovih
sljedbenika. Frojd je nekim svojim radovima
koji zadiru u problem atiku knjievnog stva
ralatva i u psihologiju estetskog doivljavanja
(npr. Die Traumdeutung Tumaenje snova,
1900; Der W itz und seine Beziehung zum
Unbewussten Vic i nesvesno, 1905; Der
Dichter und das Phantasieren Pjesnik i ma
tanje, 198) i sam dao jakih poticaja tak
voj kritici. Njegov pokuaj da analizom razli
itih sim ptom a (npi1. sklonosti nekih pisaca
prema odreenim motivima) osvijetli udio
podsvjesnih inilaca u stvaralakom pro
cesu nigdje, meutim, ne naginje tome da
se pretvori u sustavnu doktrinu; tavie,
Frojd nije tajio da mu spoznaje zahvaa
ju samo ogranieno podruje i da nisu po
dobne objasniti osebujnu mo umjetnike
kreativnosti. LJmjetnik je za njega stvaralac
koji svoje elje i nagone, ispoljujui ih u mati,
sublimira na zaseban nain. Mediji kojim a se
slui omoguuju adekvatan doivljaj u recep
tora. Najznaajniji mu je prilog tumaenju
psihikih mehanizam a koji uvjetuju tipine
reakcije na duhovite dosjetke, na hum or i
kom iku, na pojave, dakle, koje ive i izvan
knjievnosti. Pomno ralanjujui strukture,
Frojd svojom metodinou prua uzorne
primjere induktivnog postupka, kojega je
spoznajna vrijednost neosporna, bez obzira na
izvedene teze. K ritika koja se slui Frojdovim
pojmovima veinom nastupa s veim preten
zijama: kadto s nam jerom da umjetniko
stvaralatvo u cjelini objasni kao sloen sustav
impulsa iz sfere podsvijesti. Tumaei karakte
ristike i postupke knjievnih likova, pretpo
stavljajui da je svagdje opravdana psihogena
motivacija (kao u tzv. Epidovu kompleksu,
PS1HODRAMA
npr.), p. k. ne razlikuje dovoljno jasno dvije
zasebne kategorije: psihologiju stvaraoca i
psihologiju likova. Analiza koja eli osvijetliti
dijelove knjievnih struktura pozivajui se na
autora, a autoru postavlja dijagnozu poziva
jui se na likove, brka bitne kategorijalne
razlike. Slini se propusti u m etodi opaaju i u
tumaenju uloge i znaenja snova u knjiev
nim djelima, dakle u interpretaciji podsvjesne
mate, pojave koja takoer od poetka zao
kuplja p, k. (v. djela O. Ranka). Izdvajajui iz
cjeline, iz konkretnog i povijesnog konteksta,
pojedine motive i dovodei ih u vezu sa
slinim motivima drugih vremena i kultura,
sljedbenici psihoanalize zapostavljaju integral
nost teksta za volju spekulacija o sveprisutno
sti libidinozne simbolike. Ralam ba veinom
ostaje na razini prom artranja izdvojenih ele
menata, gotovo iskJjuivo sadrajnih; za spe
cifino umjetnike strukture ta se kritika
dosad jedva zanimala. U cjelini, p. k. karakte-
riziraju dvije naoko oprene orijentacije: zani
manje za upadljive crte umjetni kova ivoto
pisa (rezultat je patografija, koja u najbo
ljem sluaju tumai stvaraoevu privatnu
linost, ali malo kazuje o razlozim a naega
interesa za njegova djela); i drugo, nastojanje
da se zahvate nadindiviualni obrasci Izraaj
nih znakova u umjetnikom stvaralatvu, i to
m etodom prouavanja koja se oslanja na
spoznaje ope antropologije. O ba smjera knji
evnom djelu pristupaju na nain koji raz
m atranje prenosi na periferiju: tekstovi ili
pieva biografija tretiraju se kao izvori obavi
jesti sekundarnog znaaja, kao dokum entacija
za teze koje se tiu izvanknjievnih podruja.
U tom je smislu p. k, zapravo svojevrsna
varijanta pozitivizma. Njeni zanimljivi poti
caji na ishoditu, upereni protiv m ist i11kacija
biografizma koji je umjetnika nekritiki ve
liao smatrajui ga gotovo mitskim biem,
izvrgli su se vremenom u sistem koji i sam
racionalizaciju zamagljuje novim predrasuda
ma. -* Arhetip.
Lit.: (!) R ank. Das In zest-M otiv in D ichtung und
Sage, 1912; W. M uschg, Psychoanalyse u n d L ite
raturwissenschaft. 1930; K , B urke, The P hilosophy o f
Lilerary Form , 1941; H . Sachs, Creative Unconscious,
1942; F . H o ffm an , Freudianism a n d the L iterary
M ind, 1945; E. Jo n e s, H am let and Oedipus, 1954;
S. D . Iesser. Fiction and the U nconscious, 1957;
E. W asiolck, B u d u n o st psih o a n alitik e kritike,
Um jetnost rijei, 1969, 4; P . M a tt, Literaturw issen
schaft und Psychoanalyse, 1972; R. W olff, Psychoana
lytische L itera tu rkritik, 1975; S. G o e p p e rt, P sycho
analyse interdisziplinr (II: L itera tu r u n d P sychoana
lyse, 1980); J. M . F ischer, P sychoanalytische L itera
turinterpretation, 1980.
620
PSIH O D R A M A (eng. psychodrama) Slo
bodna dram ska improvizacija na zadatu temu,
koja se u savremenoj psihijatriji koristi u
terapijske, a u m odernom pozoritu u obra
zovne i eksperimentalne svrhe. Tvorac p. kao
terapijskog m etoda je am. sociolog J. L.
M oreno (1921. g.), koji je postavio i prvi
primenio tezu da eksteriorizacija sopstvenih
misli u vidu scenske improvizacije razvija
spontanost kod bolesnika i omoguava im da
shvate izvore svojih traum a. Terapijska p.
obino im a tri dela: 1 ) priprem u za vreme koje
voditelj postavlja temu i pokuava da suzbije
sustezanje aktera koji treba slobodno da
igraju sebe; 2 ) dram sku igru kao slobodnu
improvizaciju; 3) diskusiju, u kojoj kroz ko
m entar igre svake linosti, njenog psihikog
sadraja i odnosa prem a drugim linostima,
voditelj pom ae akterim a da dou do realne
slike o sebi. K ao i u slino zamiljenoj
modernoj obrazovnoj drami ili sociodrami
(gde je u pitanju drutveni, a ne individualni
izvor traum a) i p. zanem aruje pozorini aspekt
kom unikacije sa gledaocem, ve se iskljuivo
usredsreuje na doivljaj uesnika. Od Aristo
tela poznato psiholoko dejstvo dram e na
posm atraa M oreno je svojim metodom usme
n o u pravcu glumca, zahtevajui od njega da
bude potp u n o spontan i da sam za sebe igra
svoju sopstvenu linost. Ovakvo obeleje p. P.
Bruk koristi u svom rediteljskom radu kao
sredstvo oslobaanja od negativnih poriva
koji glumcu smetaju u punom prihvatanju
uloge i slobodnom korienju svim potencija
lima svoje glumake linosti.
Lit.: J. L. M o ren o , P sychodram a (I, II), 1928; B.
W ay, D evelopm ent Through D ram a, 1967; P. B ruk.
P razni p ro sto r, 1972. N .K .
P S IH O L O G IZ A M Metodiki singulari-
zam, kao oblik reduktivnog miljenja, to
celokupno bogatstvo um etnikog dela svodi
na psihologiju linosti (junaka), na psihologiju
pisca ili pak na psihologiju vremena (epohe).
Prem a tome, u teoriji knjievnosti i knjievnoj
kritici p. znai jednostranu primenu psiho
loke metode. P. uopte znai svoenje
celokupnog pojavnog bogatstva ljudskog du-
hovno-m aterijalnog postojanja na izraz duev
nog ivota. U estetici p. znai apsolutizovanje
m etode psihologije, sistematski u delu Lipsa
(Th. Lipps) i Folkelta (J. Volkelt), iji je
centralni pojam Einfhlung (uoseavanje). V. i
psiholoka kritika M.D.
P SIH O L O K A KRITIKA - Pravac u kritici
V .. koji se oslanja na psihologiju. M ada je p. k.
621
tekovina 2 0 . v., udeo psiholokog u kritici
prisutan je od njenih poetaka, poto nema
kritiara koji u svojim tekstovim a nije prime-
njivao ono to je znao, ili verovao da zna, o
aktivnosti ljudske psihe. Izrazitih tragova psi*
hologije im a ve kod Aristotela u Poetici, kod
Platona u Ionu, kod Longina i Horacija, a
naroito kod K olrida koji je u knjizi Bio-
graphia Literaria anticipirao mnoge psiholo
ke istine. N o tek pojavom Frojda i njegovog
Tumaenja snova poela je prava psiholoka,
ili tanije reeno -> psihoanalitika kritika.
Psihologija moe da ue u kritiku na vie
naina. N ajpre, putem ispitivanja stvaralakog
procesa, za ta su nova psiholoka znanja
pruila precizniju term inologiju od one kojom
se kritika ranije sluila. Ispitivanje pievog
ivota u cilju boljeg razumevanja njegovog
del a drugi je nain primene psiholokih znanja
u knjievnoj kritici, pri emu se pretpostavlja
da izmeu um etnika i dela postoji odnos
slian odnosu izmeu pacijenta i snova; uzi-
majui umetniko delo kao simptom, kritiar
otkriva nesvesne tenje i represije um etnika, i
njegova otkria doprinose razjanjavanju i
tumaenju dela koje razm atra. Svoje pozna
vanje psiholokih problem a i situacija kritiar
moe da primeni u tum aenju dela posm atra-
jui ponaanje knjievnih ju n ak a u svetlosti
rezultata psiholoke nauke; ukoliko se pona
anje jun ak a podudara sa onim to je psiho
logija otkrila o tajnam a ljudske due, moderne
psiholoke teorije nalaze znaajnu primenu
u rasvetljavanju i interpretiranju knjievnih
ostvarenja. Razliite psiholoke kole imale su
razliite poglede o nastanku umetnlkih dela.
Frojd i njegovi sledbenici zastupali su ideju o
povezanosti umetnosti i neuroza, dok su Jung
i njegove pristalice otkrivali arhetipske slike i
kolektivno nesvesno (-* arhetipska kritika).
L it.: O tto R an k , Der M y tus von der Geburst des
H elden, 1909; Ren L afo rg ue, L 'chec de Baudelaire,
1929; C h arles B au d o u in , L e sym bole chez Verha
rren, 1924; Psychologie de la rt, 1929; M arie B o n a
p arte, Edgar Poe, 1933; F . C . P resco tt, The P oetic
M ind, 1922; Jo h n M id d le to n M urry, The S o n o f
W om an: The S to ry o f D. H . Law rence, 1931 ; C o n ra d
A iken, Scep ticism s: N otes on C ontem porary P o etry,
1919; R o b e rt G rav es, The M eaning o f Dream s,
1924; P oetic U nreason, 1925; H e rb e rt R ead, R eason
und R o m anticism , 1926; F. L. L ucas, L iterature and
P sychology, 1951; W . Rose, The P sychological
Approach to the S tu d y o f L iterature, 1952. D .P u .
P SIH O L O K I RO M A N (prem a gr. vJ/uxtj
dah, dua) l . U irem smislu za razliku
od raznih tipova rom ana akcije (-* pikarski
roman, --> roman strave, -* roman o razbojni
PUBLICISTIK A
cima, > nauno-fantastina knjievnost) i filo-
zofsko-m isaonog rom ana (-+ pedagoki ro
man, -* utopijski roman, - roman o vaspita-
nju, > roman s tezom, *roman ideja, i dr.)
rom an koji je usredsreen na oseajni svet i
unutranji ivot glavnog ju n ak a ili nekoliko
vanijih linosti, esto stoga i pisan u prvom
licu (ich-Form) ili pak u -* epistolarnoj
formi. U takvom rom anu radnja je podreena
unutranjem proivljavanju, motivima i duev
nim reakcijam a glavnih junaka. Zaokupljenost
duevnim i oseajnim ivotom povezana je
istorijski s moralistikim rom anom graanske
klase. Prvim velikim klasinim p, r. mogu se
sm atrati del S. Riardsona, (Pomela, 1740;
Klarisa Harlou, 1748), an ak Rusoa (Nova
Eloiza, 1761), L. Sterna, (Tristram endi,
1760 67) i G etea ( Verier, 1774), U svim ovim
rom anim a unutranji svet glavnog junaka
dom inira delom i izraava se u formi u kojoj
preovlauje perspektiva prvog lica. Poseban
razvoj u pravcu dubljeg poniranja u posvesnu
motivaciju i reakcije ljudske psihe ovaj roman
ostvaruje u 19. v. u rus. knjievnosti, naroito
kod Dostojevskog. li naoj knjievnosti naj
znaajniji pisci klasinog p. r. su B. Stankovi
i A. Iovai. 2. Razni tipovi i vrste novijeg
rom ana u kojima psihologija iracionalnog i
nesvesnog, esto povezana i sa psihoanalizom,
predstavlja osnovu tematike i formalne orga
nizacije; roman toka svesti, -* novi roman.
Postanak ovog rom ana obino se povezuje s
delom am. rom ansijera Henrija Dejmza, na
roito njegovih Ambasadora (1903), u kojima
je celokupna radnja dram atizovana putem
jedinstvenog stanovita, tj. prelomljena kroz
svest glavnog ju n ak a i transformacije te svesti
u toku rom ana. Mnogi od najznaajnijih
rom ansijera 20. v. Prust, Dojs, Fokner,
kao i fr, romansijeri - novog romana
bogato koriste i dalje razvijaju tehniku prvog
lica, naroito -* unutranji monolog, kao i
neke druge naine i sredstva predstavljanja
ljudske svesti u knjievnom delu (-* lajtmotiv,
filmsko smenjivanje kadrova i si.). U naoj
knjievnosti m oderni p. r. neguju mnogi pisci,
izmeu ostalih naroito Davio u svojoj
Pesmi, kao i Crnjanski u Romanu o Londonu.
L it.: L. EeL Psiholoki roman, 1962 (prev,); S. Ko-
l jevi, T riju m f inteligencije, 1963 ; V. M arkovi, Engle
sk i roman X X v., 1963; J. J. B uytendijk, P sychologie
des R o m a n s, 1966; G . O . T ay lo r, The Passages o f
T hought, 1969. -< roman. S.K .
PUBLICISTIK A (lat. publiais - javan, drut
ven) O pte ime za tam pani materijal
aktuelnog kulturnog, knjievnog i drutveno-
PUBLIK A CIJA
politikog sadraja u dnevnim i periodinim
listovima, asopisima i zasebnim publikaci
jama. P. potie iz 18. v. kad je oznaavala
bavljenje dravno-pravnim naukam a (radovi
nekih fr. enciklopedista i nem. pisaca, a potom
i mnogih dravnika i politiara); u novije doba
naroito se vidno ispoljila m arksistika orijen
tacija u p. K ao oblik drutvene svesti, p. je
literatura sa naglaeno angaovanom i aktivi-
stikom knjievno-politikom idejom, oprede-
Ijenjem, tendencijom. P. se javlja u form am a
kao to su -> rasprava i predavanje, -* lanak,
- feljton, polem ika i dr. (na primer M oj
obraun s njima i Kako stoje stvari M. Krlee,
Akcija D. Cosia, Novine nevino O. Davia i
dr.). Zadravajui uobiajenu novinsku komu-
nikativnost razvijajui se, dakle, ne samo u
tampanoj reci, .ve, specifino, i na radiju i
televiziji jezik p. je ipak bogatiji, komplek-
sniji, s takvim tretm anom problem a koji tei
d a bude analitian i nauno argum entovan.
L it.: H . P ro ss. P u blizistik, 1970; W . H aac k e,
P ublizistik und G eselh chaft, 1970.
PUBLIKACIJA (lat. publicatio - objava) -
Izdanja, izdavanje knjiga; objavljeno delo.
Broura. SI. P.
PUCKA KNJIGA Knjiga za narod
PURIZAM (lat. purus ~ ist) Jeziko
istunstvo, tj. tenja da se jezik odrava u
istom stanju, kako bi to bolje odolevao
promenama, a pre svega stranim uticajima;
pored -> pozajmljenica i tuica, p. tei da iz
knjievnog jezika odstrani naroito -+ neolo
gizme, a zatim i razliite -* kolokvijalizme,
varvarizme, -> vufgarizme i si. (karakteristina
puristika iskljuivost osea se ve u samim
nazivima poslednjih dveju pojava), Preterana
briga za sudbinu jezika i neum esno istunstvo
u govoru i pisanju, koje u stvarnosti znatno
osiromauje izraajne mogunosti, protivni su
naunom shvatanju drutvene uloge jezika i
esto su kroz istoriju predstavljali nalije
nesumnjivo potrebnog i korisnog rada na
norm iranju standardnih i knjievnih jezika. U
vise m ahova u novijoj istoriji, ideja o izvornoj
istoti jezika dobro je posluila politikim
krugovima zainteresovanim za istotu u nekim
drugim pravcima, pa je ekstremni p. bio
pratea pojava diktatorskih, ovinistikih i
rasistikih reima.
L it.: R. A uty, T h e R ole o f P urism in the
D evelopm ent o f S lavonic L iterary L anguages, The
Slavonic and E ast European Review, 1973, 124; Z.
K onst an tin o v i, Problem purizm a k o d V uka, M S C ,
4, 1974.
622
PU R PU R E U S PA N U S, P E R P L PE (lat.
pur pur eus pannus; eng. pur pie patch kom ad
purpurne tkanine) Naziv za izuzetno dobar
ili kitnjast odeljak u nekom knjievnom delu.
Prvi g a je upotrebio Horacije u svojoj Poslani
ci Pizonima ( 0 pesnikoj veiini, 1416):
Inceptis gravi bus plerum que et m agna pro-
fessis / Purpureus, lat e qui splendeat, un us et
alter / Adsuitur pannus (Radnji se preesto
vanoj i s bunim uvedenim glasom / priiva
ovaj i onaj da sjajnom zablista irinom /
grimizni trak -- Satire i epistule, 1958).
D anas je ovaj izraz oomaen prvenstveno
u eng. kritikoj terminologiji i esto se
upotrebljava da oznai usamljen ili nedovoljno
integrisan odeljak koji svojom knjievnom
vrednou ili stilskim ukrasim a odskae od
inae loeg konteksta. V.K.
PU ST O L O V N I ROM AN - Rom an koji tei
za prikazivanjem uzbudljivih dogaaja iz
M .1. B. nepatvorenog, prirodnog ivota. S obzirom na
karakter tih dogaaja i am bijent u kojem se
oni zbivaju p. r. moe biti: -* pikarski roman,
-* robinzonada, - simplicijada i, u novije
vrijeme, -* vestern. N astao je iz avanturi
stikih elemenata helenskog rom ana. -> vite
kog romana, dvorskog epa, narodnih knjiga
16. v. (npr. Fortunatus) i pojavio se u kasnom
sr. v. kao protutea idealizacijama dvorske
knjievnosti. Klasini primjeri p. r. u svjetskoj
knjievnosti su anonim ni p. pikarski roman
Lasariljo de Tormes, Servantesov Don Kihot,
Grimelshauzenov Simpicisimus, Le Saov il
Blas, Defoov Robinson Kruso. Fabula p. r., koji
je po tradicionalnoj klasifikaciji rom an zbiva
nja, nije posebno razgranala; obino se sastoji
u savlaivanju prepreka koje stoje na putu
prema cilju kojem tei glavni junak. U razvoju
sentimentalnog i porodinog rom ana 18. v.
kod Riardsona, G oldsm ita, D idroa pusto
lovna graa dobija odreenije etike i psiho
loke funkcije i postaje osnova motivacije
pojedinih karaktera, a esto i ilustracija mora-
listikih shema (npr. zavoenje u Riardsono-
voj Pameti i Klarisi, brak protiv roditeljske
volje i bijeg iz roditeljske kue u Goldsmito-
vom Vekjlldskom sveteniku). Psiholoko i
etiko produbljenje pustolovne grae, kao i
odreivanje njenog drutvenog konteksta i
smisla, postaje jedno od optih obiljeja reali
stikog rom ana 19. v., dok ista pustolovina
kao tem a postaje sve vie graa zabavne
knjievnosti, ili pak dobija oblik -* groteske u
modernijim vidovim a pikarskog rom ana (npr.
R.B. G. G ras, Deji dobo). U naoj knjievnosti
623
elemente p. r. nalazimo u djelima J. Ignjato-
via, S. Rankovia i A. enoe i drugih.
L it.: -* ro m an ; - p ikarski rom an. A. Ayren-
schm alz. Z u m B e g riff des A benteurerrom ans, 1962.
S .G .- S .K .
PUTNA SKICA Putopisna knjievnost
PUTOPIS - f Putopisna knjievnost
PUTOPISNA KNJIEVNOST ~ Pomeni i
opisi putovanja nalaze se ve u prvim epovima
koji su nam sauvani, a nem. pesnik H ajne
sm atra d a je putopis najprirodniji i najizvorniji
oblik rom ana. Umnogom e s pravom , jer prvi
opisi putovanja ujedno sadre i elemente koji
e biti sastavni delovi -+ avanturistikog
romana i -* egzotine knjievnosti. P. k.
znaajna je kako sa literarnog tako i sa
kulturnoistorijskog stanovita; ona deluje i-
daktiko-pedagoki tim e to prenosi geograf
ska znanja, to ui kako se posm atraju ljudi,
pa i nevezanim nizanjem humoristikih i
satirikih zapaanja. Dajui prednost izlaga
nju u prvom licu ili u obliku pisama, p. k.
otvara put subjektivnom vienju sveta. Po
kompoziciji ela p. k. je veinom labave
strukture, to s jedne strane moe nepovoljno
uticati na njenu urnetniku vrednost. N ajstari
je umetniko delo p. k. jeste Odiseja. Lukijan
pie prvi satiriki putopis, pa e zatim grka
soiistika knjievnost razraivati motiv p u to
vanja, povezati ga sa etnoloko-fantastinom
fabulom i sa erotikom , to dovodi do avan
turistike p, k., koja je veoma znaajna u sr. v.
i u 17. s. U nem. knjievnosti ovakva srv. dela,
putopisna i egzotina, jesu Ruodlieb, Pesma o
Aleksandru i epovi to su ih pevali pilmani:
Herzog Ernst, Fortunat i dr., koji su kasnije
objavljivani kao knjige za narod. Bajni arob
ni Istok u tim delima zauzim a znaajno rftesto,
kako u opisima putovanja na Sveti grob, tako
i u zapisima koje su za sobom ostavili neki
trgovci putnici. N edovoljno poznavanje geo
grafije samo je doprinosilo takvoj fantastinoj
slici o svetu, a u slian arobni am bijent svoje
junake i itaoce uvodi i dvorska knjievnost
(roman o kralju A rturu i o krugu njegovih
vitezova). Tek sa vremenom ~+ renesanse, sa
velikim otkriima i sa naglim irenjem geograf
skog horizonta, stvaraju se preduslovi za
verno shvatanje stvarnosti i daju se osnove za
putopisni roman, koji je meutim tesno pove
zan sa avanturistikim romanom. Jedan od
prvih predstavnika takvog objedinjavanja jeste
srednjov. nem. pisac J. Vikram, a Servantes u
svom delu Don Quichote (Don Kihot), 1605,
iziae posm ehu fantastine putne avanture
PU TO PISN A K N JIEV N OST
prevazienog riterstva. panski -* pikarski
roman, a dosledno njemu i nem. pikarski
rom an (Schm enrom an) prenosi nam u liku
glavnog ju n ak a realistiko-satiriki prikaz zbi
vanja. U poznavanje novih delo va sveta pospe-
uje jo vise fantaziju, tako da se sada javljaju
opisi putovanja u daleke, izmiljene zemlje
(-+ utopijski roman). Reprezentativni za ovaj
anr ostaju M or i Kam panela, pa ga zatim
genijalno razrauje Sirano de Bererak duho
vitim satirikim opisima putovanja na Sunce i
na Mesec. Nastavljai su mu Svift delom
Guliver ( Gulliver), 1726, i Volter svojim deiom
Micromgas, 175L N asuprot ovakvoj tenden
ciji, herojsko-galantni rom an u doba -* baro
ka, svesno diaktian u svojim namerama,
znatno je verodostojniji u opisima putovanja i
u zapaanjim a egzotine prirode. 17. v. je
doba sve obimnijih putovanja na kopnu i na
morim a, pa se i literatura o tim putova
njim a koristi u mnogobrojnim etnografskim,
istorijskim i geografskim preradam a pri
prikazivanju dalekih zemalja. Ovaj vek je
uopte doba radoznalog putnika (voyageur
curieux), neizbenih kavalirskih putovanja,
putovanja radi obrazovanja i robinzonada,
koje o vremena D efoa pruaju nove mo
gunosti da se fantazija iivljava u idealnim
daljinam a, koje je nemogue proveriti. Engle
ska je u razvoju p. k. zaetnik odreenog
preokreta. Defo se u svom Robin zonu nije
udaljavao od stvarnosti, kako su inili njegovi
podraavaoci; on je i zaetnik pom orskog
rom ana (Captain Singleton, 1720), a nastavlja
mu je Smolet delima Roderick Random, 1748, i
Peregrine Pickle, 1751. N o tek e L. Stern,
zahvaljujui uspehu koji je postigao objavivi
1768. Sentimentalno putovanje, po Francuskoj i
Italiji ( Sentimental journey through France and
Italy), ovu vrstu knjievnosti izvesti na nov
put. Pisac je zaista proputovao ove zemlje, a
opis je sentimentalan, jer mu sadraj nisu
pejza i ljudi, ve unutarnja zbivanja u putni-
kovoj dui, njegova oseanja i raspoloenja.
To je psiholoko delo u obliku pisama, koje
pogoduje subjektivizmu, pisano leernim sti
lom, sa mnogo digresija, bez stroge kompozi
cije. posve podeeno raspoloenju autora, sa
mnogo hum ora i satire. Stern je rodonaelnik
velikog broja sentimentalnih putovanja u svet-
skoj knjievnosti. Polovinom 18. v. kod
F rancuza dostie vrhunac minijaturni puto
pisni rom an (M arivo), poto je putopisna
poezija u stihovima, odraz -* rokokoa, ustupi
la me sto filozofskim razmiljanjima. Nado-
vezujui se na Fenelona, Ramzeja i Tera-
sona, Volter objavljuje svoje romane: Kandid
PUTOPISNA K N JIEV N O ST
(Candide), 1759, i Vavilonska princeza ( La
princesse de Babylon), 1768. Putovanje pom a
e da se u susretu sa ljudima otkrije beskrajna
pokvarenost sveta. K od Nem aca se razvija
putopis posebnog tipa u priam a o laima
barona M inhauzena, dok e . Paul humori-
stiko-idilini putopis pun dobroudnog hu
m ora uzdii do zavidne umetnike visine.
Rom antiari su voleli da putuju, ali rom antika
ne zna za neku znaajniju putopisnu knjiev
nost. Rom antiarski pesnici radije sa puno
timunga i fantazije govore o bezbrinom,
slobodnom lutanju m ladog avanturiste. Za
Hajnea je putopis slika sa putovanja (Reise-
bild), literarni odraz tenji -* Mlade Nemake,
onog duha vremena koji u svojoj unutarnjoj
razdvojenosti sve eli da negira. Podsmeljivo i
duhovito, u tonu elegantnog avrljanja, Hajne
reda precizne opservacije o ljudima sa kojim a
se susretao na svojim putovanjima. Njegova
satira je ujedno prijatna zabava za itaoca i
Hajne e takvim putopisim a postati zaetnik
savremenog urnalizma. O tada u evropskoj
knjievnosti svaki knjievni pravac daje svoj
prilog i p. k. O svojim otkriim a i istraiva
njima u Africi, Aziji i u polarnim preelima
pisali su H. M. Stanlej, F. Nanzen i S. Medin.
Doivljaj i umetniki izraz, avantura, sjaj
egzotinosti i velianstven opis prirode pove
zuju se u rom anim a R. Kiplinga, D. K onra-
624
da, S. M oma, E. M. Forstera, P. K lodela i
. K oktoa. Hum oristike putopise klasine
vrednosti dao je M. Tven. K ao psiholog
kulture E. K rajzerling pokuava da fiiosofski
produbi putopis. U pravcu istorijsko-filosof-
ske meditacije putopis proiruje E. Grasi. U
nae doba putopis je polje na kome se
ogledaju pisci i politiari, ekonom isti i novina
ri. Najnoviji razvoj putopisa ide u pravcu
-* naune fantastike, kojoj je temelje poloio
. Vern. U jugoslov. knjievnostima istiu se
kao prvi putopisci: A. Nemi, A. Veber
Tkalevi i Lj. N enadovi, a tako rei svaki
pisac je d ao i poneki putopis. Dosadanja
istraivanja putopisa u nauci o knjievnosti
uglavnom se kreu u pravcu grae i sadraja,
biografskih i kulturnoistorijskih podataka.
Tek u najnovije vreme poela se obraati
panja na problem atiku vezanu za prelaz sa
faktikih prikaza putovanja na ftkcionalna
um etnika ela pripovedanja; pokuava sc da
se pod tim tematskim aspektim a uoe speci
fina obeleja knjievnosti uopte.
Lit.: A. F. P rv o st, H istoire gnrale des vovages,
1746 1773; W . R ehm , Der Reiserom an, 1928; E.
G . C ox. A R eference Guide to the L iterature o f
Travel, 1 9 4 8 - 1 9 5 2 ; P. B. G ove, The Im aginary
V oyage in Prose F iction, 1961; H . J. Possin, Reisen
und L iteratur, 1972; R. A ilerdissen, Die Rei.se als
Z u ftu d tt, 1975; H . J. P iech o tta, R eise und U topie,
1976. Z .K .
 R
RAB.rrA-.L-KA.LEMIJA (ar. ar-R abita al-
qalam iya udruenje ljudi od pera)
Knjievno udruenje koje je osnovao knjiev
nik D ubran Halil D ubran 20. IV 1920. u
N jujorku. lanovi su bili ar. knjievnici
emigranti (uglavnom is Sirije i Libana), tvorci
ar. moderne: Ilijas Abu M ai, Nesib Aria,
Abdul Mesih H adad, Reid Ejub, Nedri
H adad; Vedi Bahut, Ilijas Atalah. R abita je
postojala oko jedanaest godina i vie predstav
ljala grupu istomiljenika no pravu organiza
ciju. O pta karakteristika ove knjievne grupe
je odstupanje od tradicionalnog shvatanja
literature i tradicionalnog stila, i kultivisanje
proznog izraza, izdavali su i svoj asopis as-
Saih (a s-S a ih ).
Lit.: -* N ah d a. M . u .
RA CIO N ALIZA M (od lat. ratio ~~ razum ) -
U filosofiji shvatanje d a je svet strukturiran na
nain koji je u skladu sa zakonim a logike, p a
se zato moe i predviati njegov razvoj i
njegovo kretanje (m etafiziki racionalizam};
da se svet ne moe saznati ulnim iskustvom
(agnostiki racionalizam) i da odlukam a u
sferi etike upravlja razum (etiki racionali
za m ). Za razliku od em pirizma agnostiki r.
naglaava da postoje istine koje potiu iz
razum a i koje su vieg reda od onih koje
stiemo iskustvom, zato to naela na kojim a
se gradi poredak i ostvaruje red upravljaju i
iskustvom, i zato to se ne moe zamisliti
neto to bi bilo suprotno ovim istinama. K ao
primer za ovakvu istinu koja potie iz razum a
navodi se po pravilu m atem atika. U ovom
smislu r. se uvek iznova javlja u razvoju
ljudskog duha kao jedan od osnovnih oblika
40 R en ik k n jiev n ih te rm in a
filosofskog razmiljanja. Posebno intenzivan
razvoj u pravcu r. poinje u 17. v. i obino se
na njegov poetak stavlja D ekart, pa se onda
na njega naovezuju Spinoza, Lajbnic i K.
Volf, koji su stvorili znaajne racionalistike
sisteme. Po njima, kriterijum za istinu ne
poiva niti u iskustvu niti u oseanjima, ve u
razmiljanju. Iz razmiljanja, to e znaiti iz
odluka koje su donosili aktivni ljudi, dolo je
do istorijskih zbivanja, a posebno su se iz
ovakvih odluka razvijale kulturne tekovine.
Pa i religija se moe zamisliti kao proizvod
razum a, a ne otkrovenja (teoloki r.). Iracio
nalne snage znae za racionaliste varvarstvo,
njihov proizvod je sujeverje. Ovaj racionali-
stiki pokret dostie vrhunac u evropskom
prosvetiteljstvu, koje je obuhvatalo sva pod
ruja ljudskog ivota i ljudske elatnosti. U
knjievnosti r. oznaava uspon didaktike,
kritike i satirine literature i pojavu moralno-
pounih asopisa (Aison). K od Nemaca je
naroito G oted u duhu r. oblikovao zakone
knjievnosti, dok u Engleskoj i Francuskoj r.
nalazi odraz u oseajnim ostvarenjim a A.
Popa, Riarsona i Prevoa. Racionalistikim
shvatanjim a odgovara basna (Lafonten,
Gelert, Lesing), epigram (Lesing), ->
aforizam, -* satira (Pop, Svift, Volter),
obrazovni roman i komini roman (Filding,
Smolet). N o knjievnost prosvetiteljstva ujed
no je ukazala i na granice r. i podstakla
protivsnage iracionalizm a (Ruso, -* pijetizam
i romantizam). V. i prosvetiteljstvo.
L it.; W . E. Lecky, H isto ry o f rise a n d influence o f
the spirit o f rationalism , 1910; P. Hazard, La
dom ination du raison, 1949. -* Prosvetiteljstvo.
Z .K .
RA D IO -D R A M A
RADIO-DRAM A Relativno novija vrsta
dramske knjievnosti koja se sadrajno i
formalno konstituisala za poslednjih dvadeset
godina. Pre toga term in je upotrebljavan za
svako dram sko delo proitano i em itovano
preko radio-talasa, O sobenosti r.-d. proizale
su iz karakteristika radija kao specifinog
medija komunikacije. Pisana iskljuivo za
sluanje, ona je ve od samog poetka bila
upuena na to d a posredstvom rei i zvunih
percepcija izaziva i vizuelne senzacije: scensko
zbivanje, mesto radnje i likove. N edostatak
vizuelne dimenzije uslovio je otkrivanje i
maksimalno korienje svih izraajnih mogu
nosti govorne rei, zvunih efekata i muzike,
pa je tako i nastao svojevrstan dram ski izraz.
R.-d. je i publiku (sluaoce) postavila u nov
aktivan stvaralaki odnos, apelujui na njiho
vu m atu da akustiku dram sku struktura
vizuelizuje. K od nas su se afir misali kao pisci
r.-d. . Lebovi, J. H risti, N. Ivelji, S,
N ovak, L. Slaming, D. Rosandi i dr.
Lit.: H. Schwitzke, D as Hrspiel, G eschichte und
D ram aturgie, 1963; B. Mrki, P o etik a radio-dram e,
1967; M. orevi, A sp e k ti radija, 1978. P.L.
RADNIKA K N JI E V N O S T - 1. D ela koja
govore o radnikom ivotu i sudbini. 2 .
Takoe dela koja su napisali sami radnici o
sebi i svom drutvenom poloaju. Termin r. k.
susree se krajem 19. i poetkom 20. v. u
vreme organizovanja radnike klase i teorij
skog objanjavanja njenoga poloaja i njene
klasne svesti. Pojavljuju se razni oblici organi-
zovanoga delovanja i manifestacije: radnike
demonstracije, radniki trajkovi, radnike
igre, kulturnoum etnika drutva, horovi, or
kestri, literarne druine itd. U procesu stva
ranja i ustaljivanja tih pojava nastaje i term in
r. k. koji se razvijao u tri stupnja: pod njim su
se podrazum evala dela koja su stvarali pisci sa
tematikom iz ivota radnika, a koja su pisana
jednostavno da su ih mogli razum eti i osetiti i
radnici bez veeg obrazovanja; zatim su tim
nazivom obuhvaena dela koja su stvarali
radnici, a u kojima su govorili o sebi, svome
ivotnom poloaju, svojoj sudbini i svojim
pogledima na svet; kasnije se pojam r. k. sve
vie proirivao i na dela ostalih stvaralaca u
kojima je bila oita tem atska i socijalna
usmerenost da se pokae poloaj, interes i
drutvena uloga radnika. R. k. je u 20. v.
naroito negovana u Nemakoj i SSSR-u, gde
je u upotrebi bio i term in proleterska
knjievnost. Sm atra se da su M. G orki
svojim delom M ati i O strovski rom anom
Kako se kalio elik najizrazitiji pisci r. k . K od
626
nas su ve D. Tucovi i R. D ragovi poeli
upotrebljavati term in r, k., a naroito se
odomaio u publicistici izmeu dva svetska
rata. Bio je izrazito prisutan u knjievnoj
kritici i u pisaca socijalne knjievnosti u
treoj i etvrtoj deceniji ovoga v., koji su r. k.
ukljuivali u socijalnu knjievnost (J. Popovi,
S. Galogaa, O. Pria), Prvi stvaraoci r. k. kod
nas su pesnici K ota Abraevi i P roka Jovki,
koji pevaju o radnom oveku i protestuju
protiv drutvenih nepravdi. Izmeu dva svet
ska rata javljaju se mnogi pisci-radnici koji
Stihove i prozu objavljuju najvie u radnikim
novinam a i u napredno orijentisanim asopi
sima. Pri kulturno umetnikim drutvim a
Stvarane su literarne druine i prireivane su
literarne veeri. Po mnogim industrijski razvi
jenijim mestim a ponikli su ogranci radnikog
drutva Abraevi. N ajpoznatije literarne
priredbe Abraevia bile su u apcu i u
Zem unu. U to d o b a se afirmie i nekoliko
pisaca rad n ik a koji se ukljuuju u knig
socijalnih pisaca, pesnik K ota Racin (K. A.
Solev Beli mugri) i rom anopisac M ilka
icina (rom an Kajin put). I danas, u mnogim
radnikim dom ovim a i univerzitetim a okup
ljeni su radnici u literarne grupe koje izdaju
svoje listove ili alm anahe, a takoe i posebna
dela svojih lanova. V. i. -* RA PP.
Lit.: S. . Markovi, K njievni p o k r e ti i to ko vi
izm e u 'd va sv etska rata, 1970; M. D. Silbermann,
Literature o f the W orking W orld, 1976; G. Wlke.
A rbeiterliteratur, 1977. S..M.
RA D N JA N iz m eusobno povezanih doga
aja koji sainjavaju narativnu ili dram sku
okosnicu onih knjievnih oblika koji se
form alno konstituiu u vremenskoj sekvenci
(- drama, -+ ep, -+ roman za razliku od -*
(irske pesme, - eseja i si.). Aristotelovo
shvatanje r. u tragediji podrazum eva ne samo
vremenski i kompozicijski raspored dogaaja,
nego i smisao unutranjih odnosa i proporciju
tih dogaaja. G ovorei o tragediji kao po-
draavanju neke zavrene i cele radnje i o r,
kao sklopu dogaaja koji je prva i najva
nija stvar u tragediji ( O pesnikoj um etnosti),
Aristotel posebno istie neophodnost pune
zaokruenosti njenog smisla. Po Aristotelu r.
m ora biti jedinstvena i celovita, m ora imati
poetak (ono to se sam o ne pojavljuje nuno
posle neega drugoga, nego se, naprotiv, posle
toga neto drugo pojavilo ili pojavljuje),
sredinu (ono to se i samo pojavljuje posle
neega drugoga i posle toga opet neto drugo)
i svretak (ono to . . . se samo pojavljuje
posle neega drugog bilo nuno bilo redovno,
627
dok posle toga nita drugo ne dolazi). I
najzad, pojedini delovi dogaaja treba da
budu tako povezani u r. da se celina, ako se
m a koji eo premee ili oduzima, odm ah
remeti i rastura. Polazei od ovih Aristotelo
vih shvatanja renesansni kritiari su isticali
naelo jedinstva m esta, r. i vremena kao
norm ativnu konvenciju dram e (-* dramska
jedinstva). Tu konvenciju prihvatili su i neki
najznaajniji renesansni i klasicistiki dram a
tiari (Rasin, Kornej i dr.), dok su je, s druge
strane, i neki izraziti predstavnici klasicizma
ponekad dovodili u pitanje, naroito u raz
m atranju ekspirovih dram a, npr. D rajden u
Ogledu o dramskoj poeziji ( Essay on Dramatic
Poesie, 1668). U realistikom rom anu 18. i 19.
v. r. pokazuje veliku razuenost, obuhvata
brojne -* epizode i obino se sastoji od
sledeih elemenata: -+ ekspozicije, -+ zapleta,
- kulminacije i > raspleta. U reakciji na
takvu optereenost r. rom ana spoljanjim
dogaajim a, istorijom i drutvenom stvar
nou, mnogi noviji romansijeri od Flobera
i Dejmsa, do Prusta, ida i V. Vulf nastoje
da tradicionalnu r. zamene dram om svesti, da
izraze svoje oseanje ivota sa to je mogue
manje meavine stranog i spoljanjeg (V.
Vulf). R. u tradicionalnom smislu kao niz
dramski ili epski povezanih dogaaja ~ esto
nije bitan konstitutivni elemenat modernog
rom ana ili dram e (- roman ideja, -* roman
toka svesti, -* anti-roman, antidrama), no u
kritikoj terminologiji pojam r. koristi se i
danas u svom sutinskom aristotelovskom
smislu, te tako govorimo o r. kao osnovnom
elementu svake dram e i rom ana i posm atram o
je kao osnovni plan m etaforikth mogunosti
njihovog znaenja.
L it.: J. D ry d en , E ssay on D ram atic Poesie, 1668;
V. W o o lf, T h e C o m m o n R eader, M odern Fiction,
1925; L. I. T im o fejev , Teorija knjievnosti, 1950
(prev.); E. M . F o rs te r, V idovi ro m a n a , Izra z,
1965, 1 ; A ristotel, O pesnikoj umetnosti, 1966 (prev); F
P etre - Z. S k reb , Uvod u kn jie vn o st. 1969; K.. H ,
Stierle, T e x t a h H andlung, 1975. S .K .
RAJEN (fr. reyhen, reyen) O znaka za
partije h ora (-> hor) kojim a su u baroknom
pozoritu prilikom izvoenja tragedija ispu
njavane pauze izmeu inova (-> Meuin).
T.V.
RAJONIK (RAJOK) - 1 Vrsta priredbi
poznatih u Evropi i Rusiji u 18. i 19. veku s
dem onstriranjem sliica religiozne sadrine
(npr. A dam a i Eve u raju, otkud i naziv) kroz
uveliavajua stakla. 2. N ajstarija form a
ruskog narodnog stiha, koji je, izmeu osta
log, pratio predstave r. Broj slogova i raspo
40
RAPSOD
red akcenata u r, je slobodan, ritam zasnovan
na smeni parnih rima; tem atika i anrovi r.
kreu se od aktuelne satire do blagog humora.
R. je najee korien u tekstovim a za pred
stave -> petruke, - balagana i -+ vertepa, aii
se nalazi i kod klasika (A. Pukina, N.
N ekrasova, B. Bloka, V. Hiebnjikova, V.
Majakovskog). U novijoj poeziji sreu se i
primeri lirskog r. (npr. u V. F. Bokova).
M.J.
RAPP ( PoccuuCKaa aecou,uxuUfi npo.temap-
CKux nucameAeu Ruska asocijacija proleter
skih pisaca) Ruska sovjetska knjievna
organizacija. Razvila se iz grupe pisaca oko
asopisa Ha nocmy (Na strai, 1923 25),
organizacijski uvrstila oko 1925, prvi kongres
odran 1928. N astala je na temelju ideja o
proleterskoj kulturi (- proietkult), zastu
pala posebnu proletersku knjievnost (-+
radnika knjievnost) u slubi radnike klase,
negativno se odnosei prem a saputnicima
revolucije (-+ Serapionova braa), traila mo-
nopolistiki poloaj u sovjetskoj knjievnosti.
R A P P 'ovci su isticali oslanjanje na tradicije -
realizma, ali s izrazito socijalno-peagokim
nam jenama. Jedno vrijeme u krilu R A P P -a
razvijala se sklonost prem a psihologizmu
(teorija ivoga ovjeka) i kritikom odnosu
prem a zbilji (teorija skidanja svih i svako
jakih maski), ali su preteno stavljali pred
knjievnike dogmatske i norm ativne zahtjeve
(ijalektiko-materijalistika m etoda u knji
evnosti), Imali su vodeu ulogu u M eu
narodnom udruenju revolucionarnih pisaca
(M O RP, H arkovski kongres 1930). Poslije
rasp u tanja organizacije 1932. neke su po
stavke oivjele u teoriji -> socijalistikoga
realizma.
Lit.: J l u m e p a m y p n u e M a n u fie c m b i, 1929;
O nepK U u c m o p u u p y c c m u co eem cK O U x y p n a jiu c m u K U
1 9 1 7 - 1 9 3 3 , 1966: S o v j e t s k a k n j i e v n o s t 1917
1932, 1967; M. ro zd a ML H ra la , D v a c d ta le ta
sove like literd m i krit iky, 1968 , A.F.
RAPPRESENTAZIONE SACRA -* Crkvena
prikazanja
RAPSOD (gr. f>a\|#(p8 oi;) U antikoj
Grkoj peva-lutalica koji je uz pratnju lire
recitovao pesme, naroito epske, i to u prvom
redu H om erovu Ilijadu i Odiseju. R. je
profesionalni recitator, lan rapsodskog esna
fa; kao znak svoga dostojanstva u ruci nosi
tap. R. ne pevaju sopstvene pesme kao to su
pre njih inili -* aedi; oni znaju napamet
Homerove epove, ali ih pri recitovanju esto
menjaju i umeu sopstvene interpolacije. T o je
RAPSODIJA
kasnije bilo predmet izuavanja aleksandrijske
kritike i filologije (~* aleksandrijska kola). Jo
u 4. v. pre n.e. bilo je omiljeno recitovanje r.
na Olimpijskim igram a, na Panatenejskim
svetkovinama u Atini, i, uopte, prilikom
gozbi i raznih takmienja. Kasnije se njihovo
recitovanje pretvorilo u patetino deklamo-
vanje bez stvarnog razum evanja za sadrinu
pesme. U svom dijalogu Ion Platon s pod-
smehom opisuje takve r. U 19. v. r. su se zvali
uveni recitatori poezije.
Lit.: T. W. Allen, H a m er, the Origins and
Transm ission, 1924; H, Patzer, Rhapsoos,
H erm es, 80, 1952; W. Schadewaldt, Von H om ers
W elt und W erk, 1966. K.M-G.
R A PSO D IJA (gr. pa\|/cpina recitovanje
epske pesme) U antikoj gr. knjievnosti r.
je oznaavala i samu -> epsku pesmit, nasuprot
lirskoj (-> kitarodija). K o d P latona ve ozna
ava recitovanje epske pesme, a docnije ozna
ava iseak iz H om erovih epova, ili, negativ
no, poznat, izrabljen kom ad. Znaenje frag-
mentarnosti obnovljeno je u pesnitvu evrop
skog -> romantizma, gde r. oznaava poetski
slobodan niz asocijacija. S.S.
RARITET (lat. raritas retkost). Retka,
najee starija izdanja, prem da i sasvim nova
izdanja mogu postati r, zbog unitenja
tiraa, zbog malog broja prim eraka, ili obele-
enog primerka (rukopis ili crte pisca). R,
takoe mogu biti knjige koje su sluajno
izbegle cenzuru, koje su tajno tam pane, i si.
U bibliotekama, kolekcije r. se posebno vode
u katalozim a (rara, oznaka R). S.S.
RASA V rsta katarse u indijskoj dram i.
Cilj ind. dram e nije bio da stvori jo vee
dileme u oveku nego da ga dovede u sveto
blaenstvo, u stanje vedrine, utanja i pom i
renja (T. S. Eliot). Pojam r. sadri emocije
koje delo izraava, estetiko uivanje gledaoca
i gledaoevo stapanje sa Biem kosmosa.
Linosti i peripetije su u indijskoj dram i manje
vane, a naglasak je na jedinstvu emocija
koje dovode do r. R. se postie radnjom i
atmosferom u kojoj se dua osea deliem
venosti, trajanja. O na poim a da je pozorini
komad dar bogova, boanska igra ( lila}, u
kojoj se sve kree po taktu vrhovnog Igraa
( Natarade).
L it.: R a g h av an , T h e A esthetics o f the A ncient
Indian D ram a , Theatre in India, special issue o f
World T h eatre , s.a .; L. M a g n in o , S to ria della
leiteratura giapponese, 1957; R. Josim ovi, O d
R am oa do B un ra ku , 1958.
628
R A SPLET Zavrni deo -* radnje u svim
knjievnim vrstam a u kojim a vreme sainjava
osnovu kompozicije i strukture: u - drami,
epu, -* romanu i - pripoveci (za razliku od
takvih oblika k ao to su esej ili -* lirska
pesma, koji ne poivaju na vremenskom
redosledu dogaaja, nem aju radnju, te ni -*
zaplet ni r. u narativnom smislu). Po Aristote
lu r. u tragediji je onaj deo radnje koji dolazi
posle granice od koje se vri prelaenje u
sreu iz nesree ili u nesreu iz sree, tj. sve
ono to se deava od poetka toga prelaenja
pa do kraja (O pesnikoj umetnosti, XVIII).
O snovna funkcija r. je definitivno razreavanje
osnovnih suprotnosti i sukoba stvorenih u
zapletu, ali isto tako i uspostavljanje konanih
smisaonih odnosa izmeu brojnih dogaaja i
m otiva koji su u zapletu stvaraii napetost i
traili razreenje. Stvaranje te napetosti, po
miljenju V ratovia i Zoria, razlikuje se u
dram skoj i epskoj formi: dok u drami obino
napetost pravilno i neprestano raste i postie
se m otivim a koji radnju pokreu i unapre
uju, dotle se u epu najee retardirajui
epski motivi izmjenjuju s nagovjetajima koji
m a je unaprijed najavljen krajnji cilj, tj.
razrjeenje napetosti ( Uvod u knjievnost, ur.
Petre i Skreb). N o u svakom sluaju nago-
vetaji i pravci r. uslovljeni su zapletom , a
esto su i sadrani u form alnom okviru
zapleta. Ponekad su to nagovetaji koji upu
uju itaoca n a pogrene pretpostavke o r.,
predlaui mu lane r.; tehnikom lanih r.
naroito esto su pisani trileri, - kriminalni
romani i drame. N o primeri lanog r. mogu se
nai i u velikim knjievnim delima (M agbet,
Velika oekivanja), no tad a oni imaju i neki
du'blji um etniki znaaj, obino neke ironine
psiholoke, drutvene ili etike implikacije. U
velikim dram am a, epovim a i rom anim a r. nije
samo konano za okruenje -> fabule i -
radnje kao osnovnih simbola um etnikog sveta
koji se konstituie u dram skoj ili narativnoj
umetnosti, nego esto i novo uspostavljanje
misaonih, m oralnih i oseajriih odnosa izmeu
pojedinih elemenata dela, jer upravo r. stvara
perspektivu u kojoj je m oguno sagledati
delo u celini i retrospektivno otkriti u njemu
nova znaenja, bogatstva i neizvesnosti.
Lit.: - radnja. S.K.
RASPRAVA Vrsta naune proze. Im a za
cilj da dokae ispravnost ili neispravnost
odreenog tvrenja, da saopti nove ideje i
istine o predm etu koji raspravlja, da istakne
nove odnose ili injenice. K ako je u r.
R.J. najvanije dokazivanje, a pisac r. nam erava da
629
ubedi itaoca u ispravnost svojih tvrenja i
postavki, o n je duan, pored pregledno i
briljivo izloene, a prethodno svestrano prou-
ene materije, d a saopti i argumentaciju,
obino u napom enam a ispod teksta (-
fusnota), u posebno priloenim dokum entim a,
grafikonim a i ilustracijama. R. se sastoji iz:
uvoda, gde se o d r e u j u cilj i metodi istraiva
nja i naznauju teze; razrade, gde se teze
dokazuju, / zakljuka, koji saeto i precizno
objedinjuje sve rezultate istraivanja. N auna
r, koja se podnosi univerzitetu radi dobijanja
doktorskog zvanja naziva se doktorskom diser
tacijom ili doktorskom tezom. Za r. postoji i
termin: traktat, od lat. tractatus obrai
vanje.
L it.: C. A. P a jiio sp r, M em oguna u mexHUKa
naym un p a g a , 1948 (p rev .); M . am i, K a k o nastaje
nauno djelo, 1972".
RASUTA RIM A - Rima
RATNA K N JI E V N O ST - Dela koja govo
re o odbrani otadbine i o ratnim pregnuima
i rtvam a. Javlja se ve u najranije vreme kao
poem a ratnika koja govori o priprem am a za
borbu, o samoj borbi i njenim posleicama.
Pesmu su govorili ili pevali pripadnici plemena
koji su ispraali ili ekali ratnike. Izraavala je
cilj pohoda, opisivala bojeve i junatva,
govorila o lepoti uspeha ili strahotam a pora
za; njome se proslavljala pobea. R atna
pesma bila je pratilac borbenih poklia, a u
najranijim vremenima im ala je i maijsku
funkciju. U delima r. k. u kojim a se govorilo o
konkretnim bojevima i junacim a ranog perio
da javljaju se lirsko-epski elementi iz kojih e
se kasnije razviti - epska poezija. U delima
stare gr. knjievnosti govori se o uzvienosti
oseanja pobedioca i tragici pobeenoga pro
tivnika. N o, u novije doba, u vreme imperija
listikih ratova, pa i u stvaranju raspoloenja
za drugi svetski rat i za vreme samoga rata,
bilo je dela u kojim a se izraavala mrnja
prema protivniku, esto iz nacionalistikih
pobuda, u kojoj su se ast i hum anost ljudska
podreivali velianju ideologije ili superior
nosti rase. R. k. najee nastaje u vreme
psiholokih priprem a za rat i u toku samih
borbi. U koliko inspiracije nisu bile oslobodi
lakog karaktera i oseanja, misli i predstave
sadrane u delima nisu dostizale opteljudska
obeleja, pa je trajnost tih knjievnih ostvare
nja uglavnom p ro la z ila zajedno sa borbenim
raspoloenjima, koja su se gasila posle ratnih
vihora. Najee, r. k. sainjavaju krae
literarne forme: novelistika proza, esto vrlo
R A Z B R A J A L IC E
bliska -> reportai, i pesme. Stihovi sa
naglaenijom borbenom notom postaju -*
koranice, a sa sveanijim patosom -> rodo
ljubiva pesma. Elemenata r. k. imamo i u
herojskoj epici (-* junaki ep, junaka
pesma), kao i u rom anim a i dram am a sa
ratnim temama. Po irem shvatanju, u r. k.
spadaju Ilijada i Odiseja. N iz naih narodnih
pesama, posebno pesme o prvom srpskom
ustanku, ukljuuju se u r. k . U r, k . ubrajamo
i sve one pesme, pripovetke, romane i drame
koji su nastajali u vreme prvog i drugog
svetskog rata i koji su obraivali tematiku
ovih ratova. N aroito je z n a a jn a r. k. sa
temom narodnooslobodilakog rata naih na
roda u drugom svetskom ratu, koja je dala niz
knjievnih dela visoke umetnike vrednosti:
pesme i poeme I. G. Kovaia, V. N azora, S.
L IJ. Kulenovia, K. D estovnika-K ajuha; romane i
pripovetke M. Lalia, B. opitf, D. osia,
O. Davia, A. Isakovia; drame, memoare i
dnevnike mnogih uesnika u toj borbi.
L it.: J. W. A ldridge, A fte r the L ost Generation,
195!; G . M tfflcker, Der Krieg in der deutschen
D ichtung, 19 5 i ; G . Puifini, 11 rom anzo italiano del
dopoguerra, 1965; K . E iraerm ach er, Krieg- und
K riegsliter at ur (n em ak a i sovjetska), 1969; R,
O lm stea d , P olitical and ideological A spects o j W orld
W ar I I N ovels in A m erica , 1969. S ..M .
RAVI (ar. ram prenosilac, kaziva)
R cittor-lutalica koji je prenosio predislam-
sku ar. poeziju, pismeno fiksiranu tek posle
M uham eda (- ahilija, mualake). uveni
beduinski pesnici obuavali su jednog ili
dvojicu ravija koji su uili njihove pesme
napam et i prenosili ih drugima. R. je mogao i
sam postati pesnik, a esto je bio i svestan
mistifikator koji svoje stihove podmee pozna
tim pesnicima. Vremenom su postali klasa
profesionalnih kazivaa sa irokim repertoa
rom.
L it.: G . W iet, Introduction la littrature arabe,
1966. M . u.
RA ZBR A JA LICE (razbrojnice, brojenice, bro
janice) Deje govorne igre to se izgovaraju
u igri skrivanja. T o su kratke pesmice u
kojima je smisao rtvovan ritinu i asocijaci
jam a po sazvuju. Deca ih govore dok se
igraju a onaj na koga padne poslednja, obino
kratka i naglaena re, ispada iz daljeg
razbrajanja. M ada nejasne i nelogine, r. nisu
liene izvorne poetske lepote slobodne deje
uobrazilje. Zvukovni efekti igara slobodnog
duha (R. Petrovi) zasnivaju se na -+
aliteracijama, asonancama i rimama:
Bum bar, delipar, / seo car na kantar, /
RA ZD O BLJE, K N JIE V N O
aripan, pelivan, / merili se po vas dan; / pade
pa se skljusi, / i ree mu: tu si! (M. Kneevi,
Antologija narodnih umotvorina, 1957). V. i -*
verina pia.
L it,: T . o r ev i, S rpske n a ro d n e igre, S rp sk i
etno g ra fski zb o rn ik, IX , 1907; R. P etro v i, M ladi*
sivo n a ro d n o g genija, E seji i lanci, 1974; M .
K neevi, A ntologija narodnih um otvorina. 1957.
RAZDOBLJE, KNJIEVNO - Knjievni pe
riod
RAZGOVOR Termin razgovor se danas u
-* teoriji knjievnosti najvie koristi zato da bi
se izrazila form a suprotna iskljuivo literar
nom obliku dijaloga, kao obeleje da je
ovaj zaista odran. Primeri: Luterovi razgovori
za stolom, Geteovi razgovori sa Eher manom i
dr.
L it.: W. B. L erg, D as Gesprch, 1970.
RAZMER 1/ Sinonim za metar. 2.
Razmerenost, duina stiha u okviru svakog
silabiko-tonskog m etra (jampskog, irohej-
skog itd.) izraena u broju iktusa, odnosno
-+ stopa. T ako razlikujemo npr, etvoroik-
tusni {etvorostopni) trohej ili srphrv.
trohejski -> osmerac od petoiktusnog (peto-
stopnog) trohejskog -* deseterca. Razmerom
se imenuju i oblici samerljivosti u tonskoj
versifikaciji, npr. u akcenatskom stihu:
troakcenatski (troiktusni) za razliku od etvo-
roakcenatskog (etvoroiktusnog). U fr. sila-
bikom stihu pojm u r. odgovara pojam
ritmike mere, razume se, u drugom smislu:
u istom metru (npr. dvanaestercu) nalaze se
u saodnosu odreene grupe slogova objedi
njene akcentom na kraju grupe metriki
akcenat) U srphrv. silabiko-tonskom stihu
uobiajeno je da se uz vrstu m etra iskae i r.
brojem slogova (jampski deseterac), rede
brojem stopa (petostopni jamb), a tek se
sada uvodi iskazivanje brojem iktusa (petoik-
tusni jam b). O no prvo omoguuje da se
razlikuje npr. jam pski deseterac od jam pskog
jedanaesterca, koji je takoe petoiktusni, ali
-* hiperkatalektini stih. Stihove istog m etra,
a razliitih r. koji se pravilno smenjuju
moemo zvati -* heterometrinim ili regulisa-
nim raznoslonim (raznoiktusnim , razno-
stopnim) stihovima, npr. u Zm aja: Teci,
pesmo, potoiu / Poruena nada, / Izgubi se u
puini / Optih, venih jada! Pravilno se
smenjuju trohejski osmerci i esterci (etvo-
roiktusni i troiktusni troheji). Stihovima istog
metra sa raznim r. koji se proizvoljno sme
njuju ( u rus. terminologiji aoAHbt cmux) odgo
630
vara naziv - meoviti stihovi, tj. neregulisani
raznosloni ili raznoiktusni razmeri. T ako je
u meovitim jam bim a npr. ispevana Kostieva
pesma Do pojasa. Termin meoviti stihovi
korespondira sa fr. term inom vers libres classi
ques, odnosno njegovim sinonimom vers
mls.
Lit.: -> Metar. .R .
H.K.
RAZNOSTOPNI STIHOVI Meoviti sti
hovi
RAZUMNIK - an r srednjovekovne apo
krifne knjievnosti, u kom e se saoptavaju
znanja prirodoslovnog karaktera u spoju
paganskih verovanja, antike mitologije i
hrianskih predstava. U vizantijskoj i slov.
knjievnosti bilo je vrlo m nogo verzija ovog
anra. D.B.
Z .K .
RAZVOJNI ROMAN -> Roman o obrazo
vanju
REALIZAM (lat. realis - stvaran, predme-
tan) Knjievnohistorijski tipoloki pojam
knjievni i umjetniki pravac kojega su
pristalice nastojali da prikau stvarnost
onakvom kakva ona jest; -* stilska formacija
koja nastaje na temelju ovih htijenja u
evropskim knjievnostima prevladava poam
od druge treine 19. st. i raspada se izmeu
70-tih i 90-tih godina, s time to su realistike
tradicije i kasnije vrlo ive, a napose se
obnavljaju od 30-tih godina 20. st. u -
socijalistikom realizmu. O odnosu umjetnosti
i knjievnosti prem a zbilji raspravljalo se ve
odavno. Aristotelova Poetika poznaje pojam
-v mimesisa kao oponaanja naravi, a ovaj su
problem doticali ili ralanjivali gotovo svi
znaajniji estetiari ili knjievni teoretiari, jer
je um jetnost i knjievnost oduvijek teila
modeliranju zbilje, s time to je pod zbilj
skim ili stvarnim razumijevala as pred
metni svijet, as drutveno-historijsku zbilju, a
as je govorila o nekoj vioj zbilji zbilji bti
ili zbilji snova i simbola (Velek). O datle
sadanja rairenost, ali i m nogoznanost
pojma. Sam termin r. dolazi iz fitosofije 18. st.,
ali u odnosu na knjievnost primjenjuje se tek
u 19. st. iler i legel meu prvima su govorili
o realizmu u pjesnitvu. U fr. kritici pojam
r. nalazimo ve u jednom lanku asopisa
Mercure franais, 1826, ali je znaenje
knjievne kole ili -* pravca ovaj pojam dobio
tek u raspravam a koje su se u Francuskoj
vodile oko K urbeovih slika i zahvaljujui
lancima anflerija, koji su uli u njegovu
631
knjigu Realizam (Le Ralisme, 1857). Tim
raspravam a i lancim a trailo se od umjetnosti
i knjievnosti d a vjerno predouje zbilju, da
ispituje ivot bez strasti, objektivno i bezlino.
Sm atralo se da su ve Stendal i Balzak bili
pretee kole, a kao njezini predstavnici
oznaavali su se anfleri, Flober i braa
G onkur. U anglosaks. knjievnostima sve do
80-tih godina nem a pokreta pod imenom r.,
prem da se term in upotrebljava ve od 50-tih
godina. U slabijoj je upotrebi term in u njem.
knjievnoj kritici, gdje je O . Ludvig skovao
termin -* poetski realizam (der poetische Rea-
lismus) , ali kao opreku r, kako g a je shvaala
fr. kritika. M eutim, Engels 1888. u privat
nom pism u eng. spisateljici upotrebljava ovaj
termin: Realizam, po mome miljenju, osim
tanosti detalja, podrazum ijeva istinito repro
ducir anje tipinih karaktera u tipinim okol
nostima, a ova definicija postala je u 30-tim
godinam a 2 0 . st. znaajnim osloncem za
sovjetsku teoriju r. kao metode. U Italiji se
ustalio u 80-tim god. -> ver iza m. U rus.
knjievnoj kritici Bjelinski u 30-tim godinam a
uvodi legelov pojam realnoga pjesnitva, a
svoju teoriju izlae govorei o -* naturalnoj
koli. Pojam r. uvodi u rusku kritiku tek
Pisarev {Peanucmu, 1864), ali za njega to nije
knjievnohistorijski term in, ve njime odre
uje idejni stav dijela rus. inteligencije, dok
emievski govori o kritikom pravcu
(KpummecKoe nanpusjienue) u rus, knjiev
nosti. Za Rusima uvodi Svetozar M arkovi
pojam realnost u poeziji u srp. kritiku
(Pevanje i miljenje, 1868; Realnost u poeziji,
1870), pa njegovim istupanjem obino datira
mo poetak r. kao pravca u Srbiji. U poij.
kritici pravac u 70-tim godinam a koji zastupa
scijentistiki, utilitarni i liberalni nazor o
svijetu (Markievi) dobiva ime pozitivizma, a
ovaj se termin do danas odrao za odgovara
jue knjievno razdoblje. U H rvatskoj budi
mo realistini uzvikuje ve enoa u 70-tim
godinama, zalaui se za opisivanje suvreme
nog drutvenog ivota i seljakih koliba, ali
se kao pravac r, form ira poetkom 80-tih
godina, u jeku rasprava o naturalizmu,
kada se, nasuprot naturalizm u sto ga propa
gira Kumii, postavljaju zahtjevi za zdravim
i vedrim realizmom (Pasari). U novijim
teorijam a pojam r. dobiva esto openitije
znaenje, pa ve 1880. David-Sovao govori o
r, u cjelokupnoj evropskoj knjievnosti, a G.
Renjije 3912. poetke realistikog rom ana vidi
u antiknoj knjievnosti, kod Rablea i u fr.
knjievnosti 16. st. U sovjetskoj nauci o
knjievnosti, poam od 30-tih godina, usvo
REALIZAM
jena je uglavnom tipologija m etoda, koji sc u
historiji knjievnosti smenjuju, a pojam r.
dobio je i vrijednosno znaenje, posebno
unutar opreke r. -* modernizam u suvreme
noj knjievnosti. Realistiki se metod tako
trai u antiknoj knjievnosti, u renesansi,
prosvjetiteljstvu, a proglaava se esto i jedino
ispravnim u naim danima. I u njem. nauci
pojam je dobio razliita, vrlo iroka znaenja,
pa je i za E. Auerbaha (Mimesis, 1946) pojam
r. vanvremenski i ahistorijski. Ovakvo irenje
opsega pojm a dovelo je do potrebe da se svaki
put tanije oznai o kakvom je zapravo
realizmu rije. T ako ve V. Parington 1930.
u knjizi o Glavnim tokovima amerike misli
govori o kritikom realizmu, a u sovjetskoj
knjievnosti 30-tih godina ovaj se termin
upotrebljava kao opreka novom terminu -*
socijalistikoga realizma, odnosno drugim
vrstam a r., kao npr. r. renesanse, prosvje
titeljskom r., pa ak i rom antinom r. Za
neke pojave knjievnosti 19. st. pokuava se
na Z apadu uvesti i pojam maginog r.
(Bontempeli, L. Forster). Cijelu je sustavnu i
utjecajnu teoriju r. od 30-tih godina ovamo
stvorio maarski marksistiki filozof i knji
evni teoretiar . Luka. Prem a njemu,
realisti, stvarajui -* tipove odraavaju bitne
drutvene suprotnosti, dok se naturalisti bave
prosjecnou i povrinom svakidanjice. Svoju
teoriju, meutim, Luka grai iskljuivo na
djelima velikih pisaca (Balzak, Tolstoj). U
nae je vrijeme, nastojei prevladati opreku
koju je postavila sovjetska kritika (r.-m oderni
zam), fr. m arksist R. G arodi otvorio granice
pojm a i prem a modernoj knjievnosti (Kafka i
dr.) u knjizi Realizam bez obala. U
suvremenoj nauci pojam r. pojavljuje se dakle
u vie znaenja od kojih valja istai: I. r. kao
tipoloki ahistorijski pojam to oznauje sva
ku knjievnost a) koja je uvjerljiva u odnosu
na objektivnu zbilju ili b) koja je reprezenta
tivna u odnosu na objektivnu zbilju (u poto
njem sluaju meu realistika djela ubrajam o i
ona koja se slue fantastikom ili. simbolizaci-
jom zbilje) i 2 . r, kao knjievnopovijesni pojam
koji oznauje a) svjesno knjievno htijenje (bez
obzira da li se njegovi nosioci slue terminom
r. ili drugim odgovarajuim pojmom), pravac,
b) stilsku formaciju koja je nastala u 19. st. u
evropskim knjievnostima. U tvrditi to je r.
kao knjievnohistorijska kategorija znai pro
nai i opisati stilske osobine koje povezuju
neprijeporno realistika djela nastala u vrijeme
najsnanijeg razvitka r. kao pravca, pronai
zajednike crte koje ine stilski sustav r.,
razgraniiti itavu stilsku formulaciju prem a
REALIZAM
prethodnoj, -> romantizmu i prema onim
knjievnohistorijskim pojavam a koje se unutar
nje ve razvijaju, a koje jo uvijek nazivamo
opim term inom -+ modernizma. T ako valja
istai da e unutar stilske formacije r.,
nasuprot rom antizm u, najistaknutije mjesto
zauzeti prozni oblici, napose roman, a
zatim -* novela. Jedan od osnovnih elemenata
epske fikcije. fabula, u r. gubi na znaenju,
pa ako su predrealistiki pisci priali o lju eni k ao fabulam e konstrukcije s pravilnim
bavima s velikim zaprekam a, s otmicama,
otrovom i ubojstvima kao sredstvom za
rasplet (Barac), onda realisti podreuju
fabulu razotkrivanju -+ karaktera, pa je ine
funkcionainijom. F abula je u realistikom
djelu postavljena tako da razotkrije karakter u
jedinstvu njegova drutvenoga, psiholokoga i
intelektualnoga bia, ali redovno s irazitom
socijalno-psiholokom -* motivacijom njego
vih postupaka, nikako pak djelovanjem fanta
stinih snaga. U realistikim djelima osim
ljudi, stvari, prirode i prirodnih pojava nema
nieg drugog. Nikakvih tajnih, zagonetnih
snaga i nikakve metafizike (kreb). U vezi s
razvijenim socijalno-psiholokim m otivacija
ma stoje i iroko primjenjivani konkretni i
detaljizirani opisi (unutranjosti nastambi,
gradskog ili seoskog krajolika, izvanjskoga
izgleda ovjekova), ali su ovi opisi, unutar
fabule ili u karakterizaciji lika, izrazito funk
cionalni; uvaju svoju sam ostalnost tek u
nekim pripremnim fazama r. (fizioloke
crtice u fr. knjievnosti i u rus. -+ naturalnoj
koli), odnosno se osamostaljuju u naturali-
stikoj pomami za opisivanjem (Luka). U
sreditu knjievnoga djela razvijena r. stoji
redovno karakter, pa su pisci-realisti u prvom
redu tvorci karaktera Pikvika (Dikens),
iikova (Gogolj) ili Bazarova (Turgenjev),
Ane Karenjine (Tolstoj) ili Raskoljnikova
(Dostojevski), Tene (Kozarac), Ivice Kima-
novia (A. Kovai) ili popa ire i popa Spire
(Sremac). K arakter se u realistikom djelu ne
tretira kao skup stalnih i jednoznanih osobi
na, ve je promjenljiv u svom razvitku;
vladajui se prem a svojim socijalno-psiho
lokim determ inantam a, ispoljuje as jedne as
druge osobine u svojim odnosim a s drugim
karakterim a. Polazei od reprezentativnosti
takvih karaktera za odreena socijalno-psiho-
loka stanja (Ivica Kimanovi reprezentati
van je npr. za hrvatske kaputae, inteligen
ciju seoskog porijekla), upravo je r. razvio
teoriju o -* tipinosti i naelu tipizacije kao
opem estetikom naelu, koje pokazuje sve
slabosti kada ga pokuam o primijeniti na
nerealistika djela, napose na djela moderne
632
knjievnosti. Meutim, bez sumnje realistiko
je naelo stvaranja uvjerljivih karaktera, pa se
stoga r. opire monumentalizaciji k araktera i
hiperbolizaciji vrlina ili mana, koja je karak
teristina ne samo za -+ trivijalnu knjievnost
nego i za one stilske formacije koje knjievno
sti priznaju funkciju drutvenoga vrednovanja
sa stajalita odreenoga ideala (klasicizam,
socijalistiki r.). Realistiki su rom ani izgra
sustavom i rasporedom karaktera, najee na
njihovu paralelizmu ili opozicijama. Psiho
loka analiza jedna je od osnovnih znaajki r.,
ali njeno osamostaljivanje znai ve naputa
nje r., kao to to znai i osamostaljivanje
intelektualnoga sadraja karaktera u m oder
noj knjievnosti. Jezik realistikoga djela u
osnovi je kom unikativan, podreen je tem at
skim elementima, a u krajnjoj liniji uvjetovan
je takoer stvaranjem socijalno-psiholoki m o
tiviranih karaktera. Zbog toga je njihov govor
diferenciran prema klasnim, profesionalnim,
etnikim osobinam a; a u tkivo pripovijedanja
ulaze -* argon, -+ dijalektizmi. osobine
profesionalnih govora i dr. (usp. razvitak hrv.
proze od enoe do K ovaia i naglaenu
orijentaciju na puki govorni jezik u srp.
realista). U sustavu knjievnih vrsta stilske
formacije r. prvo mjesto zauzima -* roman, a
u z a n j razvijaju se i drugi oblici pripovjedne
proze -* pripovijest, - novela i -* crtica. U
epohi r. poezija se ili opire r., razvijajui
strukture koje stoje u izravnoj opreci prema
naelima realistikoga strukturiranja (parna-
sovci u Francuskoj, postrom antiarska rus.
poezija Tjutev, Fet), ili se podreuje r.,
oponaajui realistiku prozu (razvija se epski,
fabularni tip poezije, sa socijalno-niotiviranim
karakterim a i smanjenim znaenjem lirskoga
subjekta), pa emo tako u poeziju ?\ moi
ubrojiti Njekrasovljeve pjesme u rus. knjiev
nosti ili neke pjesme ranoga Kranjevia.
M nogo je puta naglaavano da je pojava r.
povezana s jaanjem buroazije kao klase i
otkriem klasne borbe kao pokretake snage u
historiji. U to vrijeme knjievnost odista
poprim a novu drutvenu funkciju, naglaeno
spoznajnu, drutveno-analitiku, pa prem a
tom e i kritiku (odatle: -* kritiki r.). U ovoj
se funkciji pojavljuju realistika djela. Stoga e
se r. najsnanije razviti u zemljama naglaenih
socijalnih suprotnosti (Francuskoj, Engleskoj,
Rusiji), a manje e izrazito realistikih djela
biti u knjievnostima koje, zastupajui potre
bu nacionalnoga jedinstva, zaziru od izrazitije
drutvene kritike (njem., tal. knjievnost,
posebno knjievnosti istonoevropskih naroda
633
s nerijeenim nacionalnim pitanjem : hrv.,
slovenaka, slovaka, eka, dijelom i poljska
knjievnost). U njima e dulje trajati rom an
tiarski elementi, a realistika osnova spaja se
s prosvjetiteljskom didaktikom , pa to dovodi
do osebujnih struktura u pojedinim nacional
nim knjievnostima (enoine pripovijesti,
Kovaicev rom an, K ozareva djela u hrv.
knjievnosti). U naelu se r. opire naglaenoj
tendencioznosti ili didaktinosti knjievne
strukture, pa pisac realista nastoji prouiti
uzroke ili u z r o k ... drutvenim pojavama,
dokuiti skriveni smisao u . .. golemom skupu
lica, strasti i zbivanja (Balzak, predgovor
Ljudskoj komediji), U svojoj kritinosti r. ne
zazire od -> satire, pa unutar satirikoga
oblikovanja grae iz drutvenoga ivota do
puta hiperbolizaciju pojava, a rjee i fanta
stiku (Gogoij, edrin, Kovai, Domanovi). cija r. u jugoslov. knjievnostima (80-te i 90-te
G ornju granicu epohe kojom dom inira r.
teko je odrediti. O sobine realistikih djela
imaju ve eng. rom ani 18. st., napose Defoovi,
Riardsonovi i Fildingovi, a dijelom i Skotov
tip historijskog rom ana. M eutim, danas za
neprijeporno realistike pisce sm atram o tek
knjievnike koji su svoje stvaranje razvijali u
drugoj treini 19. st.: D ikensa, Balzaka i
Stendala, Gogolja. K od toga valja naglasiti da
u svom nastupu r. nosi oite tragove stila to
ga je stvorio rom antizam , neki su se od
predstavnika ranoga r. i sami jo ubrajali u
rom antiare, a oko m nogih djela koja su
nastala na mei dviju formacija i danas se vode
diskusije jesu li ona rom antiarska ili reali
stika (Pukin, Jevgenij Onjegin; Ljermontov,
Junak naega doba). Napose su za knjievnosti
istonoevropskih naroda s nacionalnom funk
cijom karakteristini mnogi protorealistiki
oblici (u hrv. knjievnosti u enoe, Vebera-
-Tkalevia, u slovenskoj knjievnosti u Lev-
stika i Juria), ponegdje bliski -+ bidermajeru
(npr., u srpskoj knjievnosti Jaa Ignjatovi).
Razvijeni r. u evropskim knjievnostima pada
u 50-te i 60-te godine 19. st., kada djeluju
Flober. braa G onkur i D ode u fr. knjievno
sti, Turgenjev i Gonarov u rus., Keler u
knjievnosti njem. jezika. U djelima pak
visokog r. nalazimo ve mnoge osobine koje ne
pripadaju realistikim strukturam a i nagovje
uju nove pojave. T ako npr. m oralizatorstvo u
Tolstojevim rom anim a remeti strukturalne
odnose njegovih novela i rom ana ( Uskrsnue),
a Dostojevski, jo uvijek priznajui osnovna
naela realistikoga oblikovanja (socijalno-
-psiholoki motivirani karakter), sve vie pod
reuje strukture svojih rom ana idejno-filozof
skoj problem atici (Braa Karamazovi). Osim
REA LIZA M
toga, tenja za spoznavanjem drutvenoga
totaliteta vodi prem a glomaznim rom anim a
koji saimlju u sebi golemo vrijeme i prostor, a
napueni su mnotvom karaktera, povezanih
najee obiteljskim vezama (Tolstojev Rat i
mir, Zolin ciklus Rugon-Makarovi). Ve u
djelima visokoga r. nalazimo elemente dezinte
gracije r., raspadanja cjelovitih realistikih
struktura. Razdobljem pak dezintegracije r.
nazvat emo ono vrijeme (od 70-tih i 80-tih
godina u razvijenim evropskim knjievnosti
ma) koje, uz trajanje osnovnih realistikih
oblika, razvija naturalistike i impresioni-
stike stilske osobine, a raspored knjievnih
vrsta mijenja u korist kratkih proznih oblika
(M opasanova i ehovljeva novela), a zatim i
poezije (-* simbolizam). U pravo u ovo vrijeme
razvitka evropske knjievnosti pada dom ina
godine), pa i to pridonosi osebujnom karakte
ru r. kod naih naroda. T ako na primer
poetak perioda r. u hrv. knjievnosti bilje
imo Kumiievim djelima, koja nastaju na
osnovu naturalistikih program atskih htije
nja (Olga i L im , 1881), a samo desetljee
kasnije Leskovarove pripovijesti nose u sebi
impresionistike postupke i svrstavaju se ve u
djela m odem e knjievnosti prem da su genetski
vezane za r. U meuvremenu se razvija
stvaranje hrv. realista alskoga, Draeno-
via, Josipa K ozarca i najosebujnijeg pisca
hrv. realizma, A. Kovaia, koji najpotpunije
razvija stilistiku vezanu za puke govore hrv.
grada i sela. V. N ovak pripada ve preteno
kasnijem vremenu (90-te godine) i iskazuje
neke postupke koji ga vezuju za naturalistika
naela '(bioloka determiniran ost karaktera,
napose u rom anu Tito Dori). Premda se r.
kao pravac pojavljuje u srp. knjievnosti ve
poetkom 70-tih godina, osnovno stvaranje
srp. realista pada u 80-te godine, kada jo
uvijek djeluje Glii, objavljuju se novele L.
Lazarevia, poinju djelovati M atavulj i Vese
li novi, a u 90-tim godinam a stvaraju svoja
najznaajnija djela S. Sremac i S. Rankovi,
Srp. r, vezan je tematski preteno za selo, a
stilistiki naglaenija je orijentacija na puke
govore, narodski izraz, to je u vezi s
vukovskom usmjerenou u razvitku jezika
srp. knjievnosti. U 80-tim i 90-tim godinama
stvaraju i najistaknutiji slovenaki realisti
Kersnik i Tavar. od kojih potonji ustrajnou
oblika historijskoga rom ana, uz Sjenkjevia u
oljskoj knjievnosti, Jiraeka kod eha,
enou i Kumiia u hrv. knjievnosti, a uz
svog zemljaka Juria, pokazuju vitalnost
ovog oblika i unutar epohe r., u knjievno
REBETSKE PESM E
stima naroda s nerijeenim nacionalnim pita
njem.
L it.: E. M ay n ial, L a B ataille raliste, 1913; G .
L uka, Ogledi o realizm u, 1947; isti, O realizm u,
1949; P . van T ieghem , P etite H istoire des grandes
Doctrines Littraires en France, 1950; R. D um snil,
Le Ralism e e t le N aturalism e, 1955; H . Levin,
C o n texts o f Criticism , 1957; . L uka, P roblem i
realizm a, 1957, (p rev .); B. M a rk w a rd t, G eschichte der
deutschen P o etik IV , 1959; R. Ja k o b so n , O xy.no-
ecTBenoM peajiH'SMy u M ichigan Slavic M aterials 2.
1962, A. F lak er-Z . k reb , S tilo vi i razdoblja, 1964; H .
M arkiew icz, G lowne p ro blem y w iedzy o literaturze,
1965; M . P an ti i d r., E pohe i pravci u knjievnosti,
1965; R. Velek, K ritiki pojm ovi, 1966, (prev.); E.
Cy^KOB, ficm optm ecK ue cygbobi p e a .u a mu , 1967; S.
Peni, R ealizam , 1967; E. A u erb ah , M im esis, 1968,
p rev.; R . G a ra u d y , O realizm u b ez obala, 1968 (prev.);
G . K aiser, R ea lism u sfo rsc h m g ohne R ealism usbegriff,
1969; 3. P. S tern, Id ylls and R ea lity, 1971; R.
B rin k m an n , B eg riffsbestim m ung des literarischen
R ealism us, 19742; R. B rin k m an n , R ealism us-Theo-
rien in L iteratur, M alerei, M u sik und P o litik, 1975;
U . K. E ggers, A sp ekte zeitgenssischer R ealism us
theorien, 1976; W . P reisendaiiz. W ege des Realismus,
1976; H. A ust. L itera tu r des R ealism us, 1977; S.
K ohl, R ealism us, Theorie und G eschichte, 1977; R.
B rin k m an n , W irklichkeit und Illusion, \9 1 1 i . A .F.
REBETSKE PESM E (gr. p&pnsTxtca xpayoi>~
ia, prema pefjTrxrj beskunik, otpadnik, kaz, kritiku u novinam a ili asopisima. R. su
moda u vezi sa slov. i rus pe&noK ete, najee redovni deo periodine publikacije, a
junoa). V rsta narodne gr. gradske pesme,
najizrazitiji fenomen gr. subkulture, tek odne-
davno predmet ozbiljnog prouavanja i sakup
ljanja. Poreklo r. p. nije dovoljno jasno, ali je
izvesno da je neodvojivo od gradske muzike
C arigrada i maloazijskih gr. gradova, i da se
u njima prepliu razliiti etniki supstrati tur.
carevine 19. v. Pojava r. p. u Grkoj posebno
se vezuje za izgon G rka iz M ale Azije 1922.
Diskografski zapisi, posebno oni pravljeni za
G rke em igrante u SAD, doputaju da se
korpus tekstova r. p. podeli na dva glavna
perioda: u prvome, do tridesetih godina 2 0 . v.,
prevladavaju teme drutvenog otpadnitva rastu odreenu grupu italaca, italake publi
uivanje droge, prostitucija, zatvor, sirom a
tvo i istovremeno izrazita subkulturna samo-
svest: posle sticanja popularnosti i izvesne
tolerancije gradskih vlasti Soluna i A ti ne, r. p.
u deceniji pred rat proiruju krug tema,
ukljuujui motive drutvene satire, pealbar- estetike recepcije, a u istorijskoj perspektivi
stva, komentare svakodnevnih dogaaja, vesti
iz novina, kao i tipske motive popularnih
lagera. N ikada se, meutim, r. p. nisu
odvojile od motiva narodnih pesama, posebno
od -~f balada (v. i ---> paraloge) i tubalica.
Jedan od stalnih m otiva r. p. nastavlja se od
antike, preko narodnih pesama, a to je
motiv H arona i borbe sa smru. Pisci r. p.
634
uvek su sami muziari (kao V. Cican is, M.
V am vakaris i dr.), i tekstovi su esto im pro
vizacija ili kom binovanje stalnih motiva.
D anas se r. p. sm atraju jednim od najzna
ajnijih i najobimnijih korpusa tekstova
evropske subkulture, i posao njihovog sakup
ljanja i tum aenja je jo u toku. U G rkoj su r,
p. prestale da budu kreativna vrsta u dece-
nijama posle rata, sa industrijalizacijom tu
rizma i masovne zabave. N eposredno posle
rata izazvale su jednu od najzanimljivijih
rasprava o modernoj gr. kulturi izmeu
pisaca, muzikologa, etnologa i istoriara leve i
desne orijentacije, sa optim zakljukom da su
r. />. integralni deo gr. kulture.
Lit.: Gaii H o lst, R o a d to R em b etika , 1975.
S.S.
RECENZIJA (lat. recensio pregled) 1. U
kritici teksta oznaava pregled i procenu vred-
nosti rukopisa i tekstovnog materijala, na
osnovu ega se utvruje autentian tekst; ta-
koe moe znaiti u samo kritiko izdanje
starijih tekstova, a posebno uvodni kom entar
izdavaa objanjenje, pregled celokupnog
m aterijala, izvora i razloge opredeljivanja za
odreenu verziju. 2. O d d oba napretka
periodike (kraj 18. v.) oznaava knjievni pri
novine ili asopis imaju svog recenzenta kome
se alje besplatni prim erak knjige ili lanka za
prikazivanje. U naunoj i univerzitetskoj
praksi, oznaava prikaz dela pre tam panja,
odnosno prikaz koji preporuuje delo za
tampanje. S.S.
RECENZIJA TEKSTA - Recenzija
RECEPCIJA (lat. receptio primanje)
Prim anje i istorija elovanja nekog teksta,
nekog autora ili nekog strujanja u knjievnosti
na itaoca, na drutvenu, istorijski ili po uz
ke uopte u zemlji ili van nje (to je po tradi
ciji predmet istraivanja uporedne (kompara
tivne) knjievnosti i njenih varijanata i varijabil
nosti. R., uprkos mnogim prethodnicim a, pred
met je relativno mlade naune teorijske grane
istorije r. iii opteg empirijskog istraivanja n, koja,
polazei od istraivanja itaoca i sociologije
knjievnosti, ispituje drutvene uslovljenosti i
datosti procesa r.: ko je, kada, zbog eg& i na
koji nain recipirao, odnosno itao neko knji
evno delo. Estetika r. analizira preduslove
koji odreuju spontanu ili reaktivnu r. (impli
ciranog, intendiranog ili realnog itaoca, i
635
taoev horizont oekivanja, elemente u auto
rovom delu koji su posebno pogodni za r. i
koji i treba da usmeravaju itaoevo recepi-
ranje); ona uporeuje r. sa autorovim intenci
jam a (npr. diskrepancu izmeu autorove na-
mere i itaoevog shvatanja dela), istrauje
mehanizme literarnog procesa i prenoenja li
terature kao oblika usm eravanja kom unikacije
izmeu autora, itaoca i drutva, i kao istorija
r., kroz sumu svih moguih istorijski-drutveno
promenljivih itanja, tum aenja i m enjanja
smisla, rekonstruie storiju delovanja nekog
teksta sa svim kolebanjim a uslovljenim pro-
menom ukusa (to je, u nedostatku iscrpnih
izvora, u najboljem sluaju mogue za pro
teklih nekoliko stolea). Estetika r. vidi u re
cepciji onu istinsku konkretizaciju teksta, no u
pitanju vrednosti, kako na strani proizvoaa
umetnikog dela, tako i njegovog konzum en
te, iw # mora 03 s? dri neutralno, je r obilna
recepcija po sebi ne zasniva neku estetsku
vrednost.
L it.: H . R. Jau ss, Literaturgeschichte ais P rovo
kation, 19702; Isti, E stetika recepcije, 1978 (prev.); K. R.
M an d elk o w , P ro b lem e d er W irkungsgeschichte,
Jahrbuch f r Internationale G erm anistik, 2, 1970; H .
T u rk , L ite ra tu r u n d P raxis, Fragen der G erm ani
s t i k , 1971; M . D u rz a k , P ld o y er f r eine R ezep
tionssthetik A k z e n te , 18, 1971; W . B a u er u. a.,
T e x t und R ezeption, 1972; H isto rizit t in Sprach- und
Litera tu rw issen sch a ft, 1972; R. W eim ann, R ezep
tio n ssth etik u n d d ie K rise der L iteratu rg esch ich te ,
W eim arer B eitrge, 19, 1973; N eu e A nsichten einer
k n jtig en G erm a n istik, ed. 3. K olbe, 1973; R ezep
tion-Interpretation, A m sterd am er B eitrge z u r n eu e
ren G erm an istik , 3, 974; G . K . L eh m an n , D ie
T h eo rie d er literarisch en R ezeption, W eim arer
B eitrge, 20, 1974; P. U. H o h e n d a h l u. a.. Z e it
schrift f r L iteraturw issenschaft und L in g u istik, 4,
1974; Sozialgeschichte und W irkungssthetik, ed. P.
U. H o h e n d a h l; G esellschaft, L itera tu r, L esen, ed. M .
N a u m a n n , 19752; Literarische R ezep tio n . ed. H .
H eu erm an n , 1975; R ezep tionssthetik > ed. R . W ar-
ning, 1975; L itera tu r und Leser, ed. G . G rim m ,
1975; R e zep tio n ssth etik Z w ischenbilanz,
P otica 1975, 7; W . Iser> D er A k t des Lesens, 1976;
H . L in k , R ezep tio n sfo rsch m g , 1976; H . T u rk ,
W irkungssthetik, 1976; M . N a u m a n n , D a s D i
lem m a d er R ezep tio n ssth etik , Potica, 1976, 8; N .
G ro e beru R ezeptionsforschung als em pirische L itera
turw issenschaft, 1977; B. Z im m erm an n , L iieraturre-
zeption im historischen P rozess, 1977; G . G rim m ,
R ezeptionsgeschichte, 1977; W . F au lstich , D om nen
der R ezeptionsforschung, 1977; P. B rger, P ro b le
m e d er R e zep tio n sfo rsch ung, P otica, 9. 1977; R e
zept io nsgeschichte oder W irkungssihetik, ed. H .-D .
W eber, 1978; J S t c k ra th , H istorische R ezeptions
forschung, 1978; Teorija recepcije u nauci o knji
evnosti, p rir. D. M arick i, 1978; Teorija recepcije,
ed. Z o ra n K o n sta n tin o v i, 1980; M . S olar, T eorija
recepcije i p ro b lem k o n tek sta , S m r t Sancha Panze,
RECITACIJA
1981; T . K ulenovi, itaoev ,h o riz o n t o ek iv an ja
T eo rija recepcije. M oderna tumaenja knjiev
nosti, 1981; W . Reese, L iterarische R ezeption, 1980.
Z .K .
R E C IPR O N I S T IH (lat. versus - stih i reci-
pfocus uzajamni, obostran) Stih sa istim
smislom i metrom kad se re po re ita s
poetka ili s kraja, za razliku od palindro-
ma u uem smislu, u kome se takvo itanje
podudara u slovima. Zove se i retrogradni stih.
U estoj upotrebi u srednjovekovnoj latinskoj
poeziji. Im a ga i u Vergilija: Musa mihi
causas memora, quo numine laeso. Spontani
r. s. nije retka pojava. Evo ga u B. Radievi-
a; Tam a dolom, tam a gorom. itan s
jednog ili drugog kraja, zadrava isti smisao i
istu metriko-ritmiku strukturu trohejskog
osmerca. .R.
REC ITACIJA (1st redtatio - itanje) -
Savremeno um etniko govorenje knjievnog
teksta, naroito u -* stihu, kao i delo koje se
recituje, bilo napam et bilo gledanjem u tekst.
Istorija recitovanja prati se na osnovu pisanih
dokum enata jo od antikih vremena. Poznato
je spektakularno deklam atorsko govorenje
grkih rapsoda i pesnika na masovnim skupo
vima, na kojim a je publika em otivno reago-
vala. U horskoj lirici javljao se i recitator. U
starom Rimu javno su itani zakonski spisi. U
zatvorenom krugu pesnici su govorili svoja
dela, a oratori besede (u retorikam a odeljak o
deklamatorici, tj. o govornoj realizaciji pri
premljene besede). I pojedine vrste nae usme
ne poezije kazivane su bilo kao reitativ uz
instrum enat, bilo bez instrum enta. Ve od 18.
veka r. se suprotstavlja kom prom itovanom
tradicionalnom pojm u -* deklamacije. Jo je
Gete okarakterisao r. kao govorenje u kome
se, za razliku od deklamacije, emocije umere-
no ispoljavaju. Pompeznost deklamacije zame-
njena je u r. prirodnosu i sugestivnou,
povrnost osmiljenou, pevljivost muzikom
govora, razmetljiva gestikulacija uzdranim,
dostojanstvenim stavom. Najtee je u r. ostva
riti intonaciona i intenzitetska nijansiranja u
govoru. Za to je potreban d ar i veba. U
ostvarenju r. znaajnu ulogu ima dikcija
kiio zvuna realizacija segmenata govora i pro-
zodijskih faktora, a u vezi s njima metriko-
- ritmike i -* sintaksiko-intonacione strukture
stiha. Dikcija moe da ih ostvaruje na razne
naine. to se tie zvune interpretacije pesni-
kog doivljaja (emocija), to je oblast r.,
koja sredstvima govora moe da ostvari razli
ite odnose prema delu u stihu. Zato je S. I.
Berntejn sm atrao da je odnos govorne inter-
RECITA CIJA
pretacije prem a stihu uporediv sa odnosom
muzike kompozicije prem a tekstu pesme.
Drugim reima, kao to se tekst pesme moe
razliito muziki kom ponovati, tako se i stih
moe razliito govorno interpretirati. U istoriji
govorenja stiha zapaena su dva osnovna tipa:
pesnika i glumaka interpretacija. Pesniko
govorenje (odn. itanje) po pravilu je mono-
tono-napevno i nedinamino, ali otkriva rit
miku prirodu stiha i pesnikovu individualnu
emociju. G lum ako govorenje stiha je intona-
ciono raznovrsno i dinamino, ali ne vodi
rauna o ritmikoj strukturi, ve pesniki tekst
pretvara u prozno-dram ski monolog. G ovore
i stih, glumac pravi ulogu iz pesme. Izjanja
vajui se protiv imitacije preivljavanja,
Ejhenbaum trai neutralizaciju duevnih
emocija, i to otkrivanjem ritmike strukture
stiha. To stvara intelektualne, formalne
emocije. Zato on trai spoj glumake izraaj-
nosti sa ritm om stiha i intonacijom koja ga
prati, tj. povezivanje pozitivnih strana pesni-
kog govorenja i um etnosti glume. Glumci to
mogu da ostvare, a pesnici retko u tome uspe-
vaju. N eto kasnije Beratejn je postavio svoje
principe: u strukturi i emocionalnoj obojenosti
stiha ne skriva se nain njegove govorne reali
zacije. tavie, svaka pesma doputa nekoliko
ravnopravnih naina interpretacije. U najno
vije vreme oiveio je scensko izvoenje stiha
u teatrim a poezije. O rganizuju se i pesniki
susreti na kojima pesnici govore stihove. Ipak
ima pesnika koji itanje u sebi pretpostavljaju
recitovanju. U vezi sa svim tim oivele su
diskusije o recitovanju poezije, posebno o nje-
nom scenskom ostvarenju. Raspravlja se i o
razgraniavanju pojm ova dikcija, deklamacija,
recitacija, itanje, kazivanje, interpretacija, tu
maenje, kao i o problem im a recitovanja pre-
voda i prepeva, koji esto ak ni u priblinoj
metriko-ritmikoj strukturi ne prenose izvor
nike.
L it.: E. O . L u b arsch , ber D eklam ation und
R hytm us der fra nzsischen Verse, 1888; R. B oehrin-
ger, b er H ersag en von G ed ich ten , Jahrbuch f r
die geistige Bewegung, 1911; C. H. Bepmm eH H,
C m ux u (/eKjia,\iai(Uft, PyccK/t peib, ho. cep. I,
1927, 7 - 4 1 ; h c t h : 3cTern'iecKHe npeanocLUiKif
TeopuH AeKJiaMafiHK, JoimuKa, BpeMeHHKK O rae*
;ia cflOBecmJx itcKyccTB, c6. H l, 1927, 25 - 44; B. 3 ft-
xen6ayM . O KaMepuoH aeiciaM auHH, Jlum epam y-
pa. Teopux. K p u m m a . Ilo .ie to m a , 1927, 250 264 (i
u knj.:) O ?urj3uu, 1969, 512 541; E. F o g ertty , The
S p ea kin g o f Engiish Verse. 1934; G . L ote, H istoire
du veri francais, II, 1951; W. Suehier, Franzsische
Verslehre, 952; M. B rem ont, L 'a rt de dire les i'm ,
1954; L. C hancerel. L 'a rt de lire, reciter, parier en
public. 1954; F . B. AproojieBCKHH, OnepKU no xy-
goxecmaeHHOMy ernenn io, 1959; A. B. A kcchob,
636
H cK yc c m e o x y g o w e e m e e n u o io cA O ea , 19622; P. G ra-
voiiet, D clam ation cole du m canism e, 1966; F.
Dei offre, L e vers f ranais, 19732; Poezija i scena (zb.
p rired io I. R asteg o rac), 1974; CnenunecKas penb
(pea. H. II. K03Ji8HHH0Ba), 1976; N. N ovakovi,
G ovorna interpretacija um jetnikog te k s ta , 1980; -
dikcija. Z .R .
RE 1. Celovita i sam ostalna jezika
jedinica nastala u konvencionalnom spregu
zvuka i znaenja, time to je sa pojedinim
glasovima (npr. u srphrv.; u, i, o) ili sa kom
binacijam a glasova (npr.: sa, jesti, prijateljica)
asocirao odreen i relativno konstantan poj
movni sadraj. O va asocijacija u principu je
najveim delom proizvoljna ista ivotinja u
jednom se jeziku oznaava kombinacijom pas,
u drugom dog, u treem H und i si. ali u
okviru jednog jezika postaje empirijski obave
zna za sve koji se njime slue. G lasovna strana
r. moe biti i grafiki simbolizovana, i tad a se
govori o pisanoj r. I kada je deljiva na manje
glasovno-znaenjske jedinice, od kojih su neke
potencijalno samostalne a druge nisu (rad-nik,
mir-o-ljub-iv), r. zadrava izvesnu unutranju
celovitost koja se ogleda u akcentuaciji, m or
folokoj strukturi, sintaktikom funkcionisa-
nju, pisanju i dr. S druge strane, r. je u znatnoj
meri sam ostalna u odnosu prem a veim jedi
nicama, odnosno konstrukcijam a kao to su
sintagme ili reenice, jer moe da stoji sama za
sebe, kao najm anja slobodna jezika forma sa
sopstvenim znaenjem. Ako se uz isti zvuk
vezuje vie od jednog znaenja, radi se o ho-
monimiji (- homonim) ili -* poHsemiji, a u
obrnutom sluaju radi se o sinonimiji (-* sino
nim). U redim, ali ipak vanim sluajevima,
jedinstveno znaenje skupa r. nije prost p ro
izvod sastavnih delova; tako morski pas nije
vrsta psa, niti je umadijski aj vrsta aja
(ovome je ve blizak pojam - idioma). Pored
m orfoloke podele na proste (zlo), izvedene
(zlo-ba) i sloene (zlo-delo), r. se i prema
drugim merilima m ogu deliti na odreene ti
pove i klase: m orfosintaktiki na promen-
Ijive i nepramenljive, a ue na imenice, glagole,
priloge it.; sintaktiki na zavisne i neza
visne i dr.; semantiki - na jednoznane i vi
e znane i d r.; stilistiki na knjievne i
govorne, knjike i kolokvija Uzme, -+ dijalek-
tizme i dr.; po poreklu na domae i
tuice, hibridne r.. - internacionalizme i d r.;
itd. Status r. kao jezike jedinice varira sa
optom strukturom svakog pojedinog jezika, a
kako strukturalne razlike meu svetskim jezi
cima mogu da budu znatne, nije nimalo lako
doi do jedne univerzalno prihvatljive a d o
voljno precizne lingvistike definicije ovoga
637
pojma. ~ 2. U irem i slobodnijem smislu,
alternativan i m etaforian naziv na niz manje
ili vie srodnih pojava povezanih sa aktim a
jezikog kom uniciranja, kao to su govor ili
je zik (kultura r.), beseda ili saoptenje (uvodna
iskaz (doi do r.), obeanje (odrati r.) itd.
R.B.
REITATIV (ital. recitativo) - Muziki izra
ajno govoreni tekst, u kojem su muziki ele
menti podreeni strukturi govornog jezika. R.
se razvio nastankom - opere krajem 16. v. S
obzirom na drugaiji odnos izmeu muzikih
i govornih elem enata r. moe biti: a) recitativo
parlante (bez instrum entalne pratnje ili samo
uz akordsku pratnju basa); b) reitativo seko
(uz mestiminu pratnju imbala, kiavsena ili
klavira); c) reitativo akompanjato (uz pratnju
celog orkestra). est u klasinim i modernim
operam a, r. je naroito znaajno izraajno
sredstvo u -novijim oratoxijisTm-ma (N . R etci-
gornja Gorski vijenac) i kantatam a (A.
O bren ovi Kadmjaa).
Lit.: -+ Opera. D.M.
RENIK - 1. U lingvistikom smislu, celo-
kupni inventar leksikih jedinica jednog jezi
ka, koji zajedno sa sistemom pravila za kom-
binovanje tih jedinica gram atikom toga jezi
ka sainjava jeziku strukturu. Ovo znae rodnoga jezika tie, eksperimentalno je usta
nje esto se suava i prenosi na grupe ili
pojedince koji se slue nekim jezikom ili na
dela nastala u njemu, pa se npr. govori o r.
nemake filosofije, ili se za nekoga kae da
im a bogat r. i si. 2. U leksikografskom
smislu, publikacija koja sistematski (obino
azbunim ili alfabetskim redom) registruje vei ili
manji, optiji ili poseban deo ukupnog fonda rei
jednog ili vie jezika. R. ima raznih vrsta: po
broju jezika koje obrauju jednojezikih,
dvojezikih itd.; po n amen i kolskih, pri
runih, akademijskih i r.; po vremenskoj pro
jekciji etimolokih, istorijskih i savremenih;
po obuhvatu optih i specijalizovanih; po
izboru i nainu tum aenja jezikih i enciklo zikoga i knjievnog znaka (-* znak).
pedijskih; po delu jezika koji obrauju or-
tografskih, akcentolokih i r.; itd. 3. U en
ciklopedijskom smislu r. moe biti sinonim za
pojam leksikona, tj. za reniki sreen popis i
objanjenja raznih pojm ova iz oblasti jedne
struke ili iz oblasti jednog aspekta (r. knji.
termina, biografski renik, tehniki renik i si.).
R.B.
RED REI -* Stilske figure
REDAKCIJA (lat. redactio popravljanje)
1. Priprem anje, sreivanje i konano
uobliavanje teksta za tampu. Jeziko i pra-
R E A LIC E
vopisno ujednaavanje rukopisa. 2. G ru
pa ljudi koji se bave obradom i izdavanjem
novina, asopisa i knjiga. '3. M csto
(prostorije) u kome se list ureuje, urednitvo.
4. Novo, obnovljeno izdanje nekog deia;
razliite varijante nekog starog teksta ili ru
kopisa. Sl.P.
REDUNDANCA (lat. redundantia presipa
nje, preobilje) Termin se sa dananjim zna
enjem prvi put poeo upotrebljavati u -
teoriji informacije, ali i u lingvistici. Ako je
-* entropija m era neodreenosti ili nepredvid
ljivosti u procesu kom binovanja kom unikacio
nih jedinica, onda je r. suprotno od toga: mera
predvidljivosti. to je predvidljivost vea, ent
ropija je m anja, ali je zato u istoj srazmeri r.
vea. Zbog toga se r. moe dosta jednostavno
odrediti pom ou pojm ova maksimalne i rela
tivne entropije", ukoliko je relativna, entropija
u odnosu na m aksimalnu manja, u istoj se
srazmeri uveava r. I obrnuto. T o je jasno ako
im am o u vidu da se relativna entropija sma
njuje ukoliko se uveava broj ogranienja na
kom binovanje kom unikacionih jedinica. G o
tovo a se sam o po sebi razume da se koli
ina informacije u procesu kom uniciranja
smanjuje ukoliko se uveava r. to se pri
novljeno da se u obinome govornom nizu r.
kree u razmeru od 40 do 60%, a to drugim
reima znai da je priblino polovina eleme
nata od kojih se sastoji govorni niz redun-
datna ili neinformativna. Ali upravo ona
obezbeuje brzo, lako i sigurno prenoenje
informacije. U knjievnom se pak tekstu
uvode dopunska ogranienja na kom binova
nje prirodnojezikih jedinica, a s druge se
strane ukidaju neka od onih ogranienja koja
postoje u obinome govornom nizu. N a os
novu toga mogu se izvesti izvesni zakljuci o
odnosu izmeu knjievnosti i prirodnoga je
zika, odnosno o odnosu izmeu prirodnoje-
Lit.: -+ teorija informacije, - kibernetika.
N.P.
REALICE V rsta narodne lirske pesme, u
kojoj se nabrajaju, redaju neki pojmovi ili
slike. R. su pune neoekivanih obrta i humo-
ristikih efekata, ali im je pre svega cilj go
vorna igra: A ti konju, trk o m oja / A ti
vepre, rano moja! / A ti ovco, strigo moja!
/ . . . A ti gusko eveljajko! / a ti p atko igo-
-m igo... (Karadi, Srpske narodne pjesme,
br. 690). R. mogu da budu i igre koje podra-
zumevaju niz uzrono povezanih radnji, a
odnose se najee na ivotinje i biljke; takve
R E FLEK SIV N A PESM A
su poznate narodne r.: Pola koka na pazar,
Sejanje jarice enice itd. (SI. -* brzalice,
razbrajalice).
L it.: B. Typifh, J lu p u m , 1965. H.K..
REFLEKSIVNA PESMA (lat. reflexio - pre-
lamanje, razmiljanje) - Misaona pesma.
REFORMACiJA (lat. reformatio preina-
enje; preobraaj) Verski pokret u 16. v.
uperen protiv suprematije papske vlasti i sred-
njovekovne katolike crkve, koji je za posle-
dicu imao otcepljenje luteranske i reform isti
ke crkve od Rima. Pokreta r. je nem. ka-
luder M. Luter (1483 1546), iji je cilj prvo
bitno bio sam o uklanjanje zloupotreba katoli
ke crkve, ali docnije i njena reform a uopte.
R. je poela u Vitenbergu 31. 10. 1517. javnim
isticanjem 95 Luter ovih teza protiv prodaje
oprostajnica grehova (indulgencija), to je
imalo snaan odjek. O ptuen, Luter je spalji
vanjem papine bule 1520. raskinuo sa rim oka
tolikom crkvom . Svoja shvatanja izloio je u
tri program ska spisa: politikom, An den
christlichen Adel deutscher Nation (Hrian-
skom plemstvu nemake nacije), dogm atskom ,
Von der babylonischen Gefangenschaft der
Kirche (O vavilonskom ropstvu crkve) i eti
kom, Von der Freiheit eines Christenmenschen
(O slobodi hrisanina) sva iz 1520. Zbog
istupanja na saboru u Vorm su 1521, Luter je
iskljuen iz rim okatolike crkve. Sklonjen, on
prevodi na nemaki Novi zavet sa gr. originala
i objavljuje ga 1522, a celo Sveto pismo 1534,
ime udara temelj novom, knjievnom jeziku, R.
je izazvala socijalna vrenja: ustanak sitnog
plemstva 1523. (Sikingen) i seljaki rat 1524
- 5, koji Luter nije odobravao. H um anizam je
umnogom priprem io r. i neki hum anisti pri
laze Luteru (M elanhton, H uten), ali meu
njima ima i protivnika: Erazm o, koji mu je u
poetku naklonjen, i T. M urner, koji ga napa
da, najee u satiri Von dem grossen lutheri
schen Narren, 1522 (O velikoj luteranskoj
ludi). N a saboru u Spajeru 1529. Luterovi
evangelisti protestu)u protiv katolike veine i
dobijaju nadimak protestanti. Verski pokret
prelazi u politiki, sukobi traju, dok sabor u
Augsburgu 1555. nije doneo verski mir i pri
znanje luteranskoj veroispovesti, prem da su
katoliki vladari i dalje proganjali protestante.
Poput Lutera vajcarski hum anist U. Cvingli
sprovodi reformu crkve, i kao Luter odbacuje
papski prim at i uzima Sveto pismo za osnovu
vere. Cvinglijevo delo nastavlja . Kalvin, ije
uenje usvaja dogm u o predestinaciji; njegove
i Cvinglijeve pristalice obrazuju 1549. jedin
638
stvenu reform istiku crkvu. Iz Nemake i
vajcarske r. se brzo iri i zahvata veinu
evropskih zemalja. Iako nasiljem suzbijana,
(- protivreformacija), r. je pobedila skoro u
svim germanskim zemljama: severna Evropa
postala je uglavnom luteranska, dok su kot
ska i delom H olandija prihvatile reformistiku
crkvu, a Engleska tzv. anglikansku. R. je vrila
jak uticaj na duhovni ivot uopte. Glavni
saradnik Luterov hum anist F. M elanhton,
koji je, u skladu sa naelom Ad Fontes!
(N a izvore!), svoje prezime varcer preveo
na gr. M elanhton (1497 1506), ueni refor
m ator kolstva, teio je da r. sprovede mirnim
putem ; u nizu spisa izloio je Luter ovo uenje
(naroito Loci communes). Po Luterovoj smrti
postao je vo r. Vaan saveznik Lutera je i
borbeni hum anist U. H uten, koji je ve pre
reform ator ovog istupanja n apadao zloupo
trebe u katolikoj crkvi, naroito kao koautor
uvenih satirinih Pisam a m ranjaka (Epi-
stolae obscurorum virorum 151517); kao
pobornik r. on pie pesme na nem. kao i prozu
{Gespmchsbuchlein 1521). N o znaaj r. za knji
evnost lei pre svega u Luterovim delima.
Prevodom Svetog pisma on je postavio osnove
za stvaranje nem. knjievnog jezika. Svojim
polemikim spisima inicijator je protestantske
polemike literature (J. Eberlin, K arsthana i
dr.) i, zajedno sa svojim propovedim a i razgo
vorima { Tischreden), kao i basnam a (Etliche
Fabeln aus dem Esopos, 1530), glavni pred
stavnik nem. proze onog doba. Najzad, u
svojim pesm am a (Liedern 1524) on je zaetnik
protestantske duhovne poezije za koju nalazi
izvore u him nam a, psalmim a i narodnom pe-
snitvu. Celim svojim delom Luter daje podsti-
caj za knjievno stvaranje uopte. R. uvodi
crkvenu puku pesmu, u kojoj se istiu A.
Lobvaser i P. ede, prevodioci psalam a po fr.
obradi Beza i M aroa. Basne, sa aluzijama na
verske prilike, piu luteranci E. Alberus
(1534), B. Valdis i dr. Pristalica r. je i majstor-
-peva H ans Saks (14941576), najpoznatiji
nem. pesnik 16. v., iji antikatolicki stav izbija
iz pokladnih igara (Fastnachtsspiele). U etiri
dijaloga on tumai novu veru, a u pesmi Die
Wittenbergisch Nachtigall, 1523. (Vitenberki
slavuj) velia Lutera. Pouna tendencija ovog
pisca karakteristina je za knjievnost ovog v.,
a njen cilj je vie pedagoki nego pesniki. Pod
uticajem verske borbe pisci se rado slue pole
mikom raspravom , satirom i pam fletom otra
i gruba renika. B Ringvalt ima pored du
hovnih i satirine pesme. G. Rolenhagen, u
didaktikom spevu Froschmduseler, 1595 (Boj
aba s mievima) prikazuje u alegoriji istoriju
639
r., a satiriar J. Fiart u nizu spisa napada
neprijatelje protestantizm a, naroito jezuite
kao nosioce protivreform acije: Nacht Rab,
1570 (Noni gavran}, Bienenkorb des Heiligen
Rmischen Immenschwarms, 1579 ( Konica
Svetog rimskog roja), po hol. satiri od M ar-
niksasa, Das Jesuitenhtlein, 1580 (Jezuitski
eiri) i si. I poezija se stavlja u slubu r., te
posle Lutera dohvne pesme piu P. Spera-
tus, J. Jonas, J. Matezius i dr. J. Vikram,
zaetnik nem. rom ana, u satirikom spevu Der
Irr reitend Bilger, 1555 (Zalutali hodoasnik)
napada papstvo u duhu r. I poznata knjiga za
narod o Faustu {Historia von Dr. Fausten,
1587), legenda o ovekovom savezu sa avo
lom, sastavljena je u luteranskom smislu:
Faustovoj tenji za saznanjem i uivanjem ona
suprotstavlja Lutera, suprotstavlja, dakle, re-
formaciju renesansi. I dram a onoga doba e
sto je rasprava koja odie surovou verske
borbe. Ve Luter ukazuje na pogodnost biblij
ske grae za dram u ije jc bitno obeleje pou
ka. H um anist T. Naogeorgus, u dram i na lat.
Pammachius, 1538, prikazuje izroavanje ka
tolike crkve sa izrazito protestantskom ten
dencijom: papa je antihrist, a Luter spasilac.
Slino njemu i N. Frilin u dram i na lat.
Phasma, 1580 (Prikaza) anatemie sve vere
sem luteranske. vajcarac N. Manuel pie
pokladne igre u slubi r.\ tako u Vom Papst
und seiner Priester schft, 1524 (O papi i nje
govom svestensivu) ismeva one koji ive na
raun mrtvih, tj. svetenike, u Der Ablas-
skrmer, 1526 (Trgovac oprostajnicama) igo-
e rasprostranjenu zloupotrebu crkve; u Bar-
bali, 1526, kritik uje naravi u enskim m anasti
rima. Kroz ceo vek, u svim knjievnim rodovima,
osea se uticaj Luterov. U Francuskoj je nov
pokret nadahnut Kalvinovim idejama stroge
verske discipline, sa Svetim pismom kao glavnim
izvorom vere, naiao na podrku humanista. Pri
stalice r. dobile su, u poetku, podsmeljiv
naziv hugenoti. D a bi Sveto pismo uinio
pristupanim svima vernima, hum anist L.
d Etapl, pretea Kalvinov, preveo ga je na fr.
1530, prvi p u t u celini. Verski sukobi izazivali
su netrpeljivost i vodili graanskom ratu. T a
ko pesnik katolik K, M aro, osumnjien kao
pristalica r., m ora da bei iz zemlje zato to je
njegov prepev psalam a (1538) prihvatio K al
vin. Neki pesnici su odluni predstavnici crk
vene reforme. Oni crpu nadahnue iz Biblije a
slue se esto raspravom i pam fletom. Pesnici
hugenoti zastupaju angaovanu knjievnost.
Di Bart as pie protestantski i nacionalni ep La
Semaine, 1579 (Sedam dana), i storiju postanja
inspirisanu biblijskom legendom. Kalvinov
RE FO R M ACI JA
uenik i naslednik de Bez pie i storiju refor
mistike crkve. Vatreni kalvinist, pesnik
D Obinje, borac u verskom ratu, svoj talenat
stavlja u slubu uverenja; grozote tih ratova
opeva u Les Tragiques, 1616 (Tragine pesme)
sa mrnjom na papiste, a takav je i u satirinoj
Histoire Universelle (Opta istorija), koju su
vlasti spalile. Istim duhom odie i Satyre
Mnipe, 1594 (M enipska satira), zajedniko
delo nekoliko pisaca hugenota. U Holandiji je
kalvinizam brzo prihvaen, a ispoljio se ve u
pesm am a Geza {Geuzenliederen, 566), boraca
za slobodu zemlje. Kalvinov uenik Marniks,
borac protiv panskog okupatora, napada ka
toliki kler u spevu De biencorf der H. Room-
sehe Kercke, 1579 (Konica sv. rimske crkve),
a kasnije prevodi psalme. R. je brzo zahvatila
D ansku, u kojoj je od 1536. protestantizam
jedina vera, dok H. Peders, pod uticajem Lu-
terovim, prevodi Bibliju 1550. N a Islandu lite
ratu ra upravo poinje prevodom Novog zave
la, a ceu Bibliju preveo je M elanhtonov ue
nik G. T orlakson. I u Norvekoj luteranska
crkva postaje dravna; u vedskoj je r. spro
vedena ve 1527. za vlade G ustava Vaze, dok
L. Petri prvi prevodi Sveto pismo 1541. U
Finskoj je r. prihvaena nastojanjem Lutero-
vog uenika M. Agrikole 1527; svojim prevo
dom Novog zaveta i Psalama udario je temelj
fin. knjievnosti. U Engleskoj je prvo vee
delo protestantizm a Tindlov prevod Novog za
veta 1525. Poseban poloaj Engleske posledica
je reforme H enrika VIII koji je osnovao ne
zavisnu anglikansku crkvu, dok je u kotskoj
D. N oks uveo kalvinizam 1567. R. zahvata i
zemlje u okviru austr. monarhije. Tako veliki
deo e. n aroda prim a luteransku veru, koju je
potisla protivreform acija posle bitke kod Bele
G ore (1620). R. prodire i u slovenake zemlje, i
iz T rsta, gde se 1523. stvara njeno prvo a
rite, novo se uenje rairilo po Kranjskoj,
Korukoj i tajerskoj. Za razvoj slov. kulture
r, je od velikog znaaja, sa njom poinje knji
evnost, zahvaljujui protestantskom reform a
toru i knjievniku P. T rubaru, ijim posredst
vom je preveden Novi zavet na slov. (Dama-
skin). I M. Vlai, ueni hum anist od evrop
skog ugleda, bio je pristalica Luterovog ue
nja. U H rvatskoj, neznatan uticaj r. uguila je
brzo protivreform acija, a ovo se kasnije dogo
dilo i u Sloveniji.
L it.: L. R anke, D eutsche G eschichte im Z eita ller
der R eform ation 1839 47; M . M u rk o D ie Betieu-
tu n g d er R e fo rm atio n u n d G eg en refo rm atio n fvir
d as geistige L eben d er S dsiaw en, Stavia, 1926
27; M . K o m b o l, Povijest h rva tske knjievnosti do
preporoda, 1954; M irk o R upel. R eform acija. Z go-
dovina slovenskega s h v stv a , 1, 1956; R . S tupperich,
R E FR E N
G esch kh ie dcr R efo rm a tio n , 1967; H. O . B urger,
Renaissance, H um anism us, R efo rm a tio n , 1969; H.
R u p p rich , D us Z eita lter der R eform ation, 1973; W .
Brckner, Voikserzhlung u n d R efo rm a tio n , 1974.
M..
REFREN (fr. refrain pripev, od r e fr a iK
refraindre presei; suzbiti; m odulirati
glas) Ponavljanje jedne ili vie rei, jednog
ili vie stihova, obino na kraju svake -* strofe
ili posle svakog - stiha. U prvom sluaju
sinonim je esto dopev(ka), dop(j)evak, u
drugom prip(j)ev{ak). I cela strofa moe da
se simetrino ponavlja. K ao vrsta lirskog p a
ralelizma r. intenzivira em ocionalnost lirske
pesme i podvlai jedinstvo njene tonalnosti, a
u kasnijem razvoju, po Lotm anu, nijansira
semantiko-emocionalnu obojenost. R. mo
e da bude sintaksiki neposredno povezan sa
tekstom koji mu prethodi, npr. dvanaesti stih
u d'uzenima Zmajevog ulia (ii) Oj petet
pelene, koji se rimuje sa desetim stihom.
T ako i u tercetim a Brankove Jadne drage
trei stih, koji se ne rimuje: Vetri piri, //
Lipa miri // K i pre. Strofe Pandurovieve
pesme Biserne oi imaju na kraju r. jednih
oiju bisernih, s tim to jednih ostaje na
kraju sedmog stiha, a oiju bisernih prenosi
se kao zavrni, osmi stih. U antievoj astro-
finoj pesmi M oja noi, meutim, iza svakog
stiha pitanja javlja se r. nikad kao na
redni stih u obliku jedne rei odgovora:
M oja noi, k ada e mi proi?
- Nikad!
M oja zoro, kada e mi doi?
- Nikad!
itd. sa rimom koju rastavlja r. kao nerimovani
stih. Nije sintaksiki neposredno povezan sa
prethodnim stihovim a ni r. na kraju sva tri
katrena pesme M. M itrovia Bila jednom rua
jedna, iako se rimuje sa drugim stihom:
U majke je erka bila,
K dan lepa, k cvet edna,
Pa zavole jedno mome,
Bila jednom rua jedna.
Sintaksiki i semantiki potpuno izdvojen jav
lja se r. u obliku ponavljanja strofe, npr. u
Pandurovievoj Pesmi tame, sa istovetnim
neparnim strofam a. N a poetku strofa r. se
rede nalazi, npr. u Zmajevoj pesmi Diimo
kole, i to u obliku dva stiha: Diite kole, //
Deca vas mole! Poslednja strofa se zavrava
neznatnom modifikacijom r. U njegovoj Boj
noj pesmi postoji jedan r. na poetku, a drugi
na kraju svake strofe; prvi je iz dva stiha (U
boj! // Z a narod svoj!), a drugi ima tri stiha
640
(Za narod svoj // N apred // U sveti boj!
~ U boj!). Varijacije r. javljaju se i u po*
jedinim stalnim oblicima pesme, npr. u -> trio
let i baladi. Um etnika lirika preuzela
je r. iz usmene lirike. Poznat je u antikoj
svadbenoj lirici. U francuskoj pevanoj poeziji
(chanson) r. prati parove stihova ~ kuplete
(provans, cobla; fr. couplet od couple veza
za spajanje ivotinja; par; lat. copula). Zatim
prati i strofe sa veim brojem stihova u lirskoj
pesmi. U srphrv. usmenoj poeziji r. se javlja
u razliitim oblicima, kako u lirskoj pesmi
kratkog stiha (pripjev), tako i u bugar-
ticama (priloak). U pesmi Paun i kolo
ponavlja se iza svakog stiha r. Paun moj,
paun moj! U prvom delu jedne svatovske
pesme iza svakog stiha, a u drugom dclu iza
svakog drugog ponavlja se stih D obri ste
doli, svatovi! Nalazi se r. i od vie stihova.
Javlja se i u kiticama (strofama). T ako u
svakom katrenu narodne lirske pesme Izgovor
ponavljaju se drugi i etvrti stih, bez kojih bi
pesm a semantiki i stilski bila osakaena.
Osim toga ta dva stiha kao nesimetrini
osmerci variraju ritam neparnih stihova
simetrinih trohejskih osmeraca:
Z o ra zori, petli poju,
Putaj me, duo, da idem. -
Nije zora, ve je mesec,
Pospavaj, jagnje, kod mene.
esto r. u usmenoj poeziji raznih naroda nije
u neposrednoj vezi sa sem antikom teksta, a
ponekad je i bez odreenog znaenja (npr. u
srphrv. lirici Le, lelja le! ili Leljo!), ali je u
funkciji ritm a melodije.
Lit.: B. }KnpMVHCKMH, KoMnoiuuu.H AupunecKux
cm uxom eopenu, 1921; P, V errier, L e vers franais.
v. 1 3, 193132; T . M areti, M e trik a n a ro d n ih
naih pjesama. R a d JAZU, knj. 168, str. 25 28):
K ). M . JIoTM an, JleKUfUU no cm pvK m ypa ibHO no>-
m uxe, 964 (srphrv. Predavanja iz strukturalne poe
tike, 1970); F . D eloffre, L e vers franais, 1973*.
.R
REGEST (lat regesta, zapis, spisak; fr. rgeste, re
zime; nem, Regest) Izvod iz arhivskog do
kum enta. O buhvata koncizan sadraj i sve
bitne podatke o dokum entu na koji se odnosi
(vrsta, naziv, autor, linosti i pravna lica koja se
pominju, mesto, datum , spoljanje odlike, pi
smo). Postoje dva m etoda pravljenja r. Prvi,
opirniji, sastoji se u pruanju to detaljnijeg
uvida u dokum enat (izvodi, kom entari, indeksi
i si.); drugi se svodi na beieenje neophodnih
p o d atak a o sadrini i osobinam a njegovim. R.
se pravi za svaki vaniji dokum ent posebno.
Z.B.
641
REGIONALNA (ZA V IA JN A) K N JI E V
N O ST Struni prirunici pojam regionali
zma objanjavaju kao tenju za zasebnim eko
nomskim, politikim i kulturnim ivotom neke
pokrajine. T akva se tenja pojavljuje u oblasti
ma koje su imale, u bilo kojem smislu, speci
fian istorijski razvoj; ona moe da bude ili
pozitivne (protest protiv eksploatacije, nacio
nalnog ugnjetavanja ili sistematskog zapo
stavljanja) ili negativne prirode (autarkine, o
vinistike i druge tetne tendencije koje bi
htele da jaaju pojedine delove neke zemlje ili
drave na tetu celine ili zajednice). U uem
smislu, na podruju um etnosti i kulture, regio
nalizam se ogleda u tenji za isticanjem lokal
nih osobitosti i specifinosti nekog kraja (npr.
lokalnog govora). Relevantniji jugoslovenski
prirunici nauke o knjievnosti (Fr. Petre
Z. kreb, M. Solar, M. KmecI) taj pojam
uopte ne pom inju, iako je on kako u nauci o
knjievnosti, tako i u knjievnoj praksi neo
bino iv i frekventan. Pogled u standardni
renik knjievnonaunih term ina (G. von Wil
pert, Sachwrterbuch der Literatur, Stuttgart
19695) upuuje pod tim pojm om na termin
Heimatdichtung, to je sadrajni ekvivalent za
Heimatliteratur, iji su znaajni izdanci opet
obraeni u posebnim redalicam aHeimatroman
i H eim atkum t. Prema tom izvora Heimatdich
tung ili Heimatliteratur objektivan je i empirij
ski pojam za onaj tip um etnikog stvaralatva
koji proistie iz doivljaja zaviaja, pokrajine i
njenih stanovnika. Uzevi praktino, pojam je
distinktivni kriterij za izdvajanje i konstitui-
sanje knjievnosti koja se ograniava na tema-
tizaciju fenomena to nastaju, pre svega, u
seoskim (ruralnim ) sredinama. Primeri koji se
u vezi s tim navode svedoe da je taj tip
knjievnosti koji put znao da bude i u zenitu
umetnosti rei (J. G othelf, J. P. Hebel, O.
Ludvig, A. tifter, G. Keler, T. to rm , P.
Roseger, L. Ancengruber, V. Rabe, M. Ebner-
-Eenbah. K. H am sun, S. Undset, J. Bojer, S.
Strojvels, F. Timermans, V. Fokner, . Verga,
. Pavese, V. S. Rejm ont i r.). O rijenta
cija je takvog pisanja u pravilu, idejno-
-estetsko osporavanje neega; ona je anga-
ovana i kritina bilo da se konfrontira s
neposrednom stvarnosti, bilo da svoju viziju
ostvaruje u idilinoj formi. N jena orijentacija
moe da bude i izvor negativnih konotacija,
to se dogaa u sluajevima kad taj anr
postaje dogm atski estetski apsolut, a ambi-
jentalne osobitosti se pretvore u apriornu idej
nu ili etiku prednost. T o se, na evropskom
planu, dogodilo u takozvanoj Heim atkunst i u
Heimatroman-u, to ih je, na primer, zloupo-
4 i R e n ik k n jiev n ih te rm in a
REG IO N A L N A K N JIEVNOST
trebila i nacistika pragm atina estetika. Iz
takvih sc razloga neka svojstva anra danas, u
vidu ablona i stereotipa, zadravaju u senti-
m entalno-hum anistikim pozicijama retkih in
telektualaca i u trivijalnoj knjievnosti. R.
k. je. dakle, pojava posebne volje, posebnog
statusa ili odreenog izbora putem kojih neka
pokrajina (regija) kao subjekt ili kao objekt u
istoriji kulture i um etnosti stvara svoju sliku.
K. Pioa i A. M. Ruso o tome kau: Svaka
provincija gleda sliku druge provincije na svoj
nain, prua svojim susjedima osnovne sim
bole; svaka dom ovina stvara o sebi globalnu
sliku koja nastaje na temelju priroenih
saznanja, u okviru koje su upisane slike njenih
provincija. T ako nacija s pom ou tih slika
postaje svjesna sebe kao domovine (str.
8 8 89). Slika o kojoj je re, a koja moe da
bude ili individualna ili kolektivna, ima
intelektualne, afektivne, objektivne i subjek
tivne elemente. Njena celina upravo zbog toga
moe da se doivljajno razlikuje; u pitanju su
emotivni odnosi koji uvek nadvladavaju ob
jektivne, pa je zbog toga mogue da se kae
kako je pom enuti fenomen protejske prirode.
Knjievni regionalizam istorijski sc ostvaruje u
varijacijam a koje su ili rezultat normalne
evolucije u odreenoj regiji ili zbir vrlo
promenljivih, ali uticajima podlonih recepcij-
skih faktora. F ak to r pokrajine (regije) u
svojim je preobraenjim a stanovita konstanta
kojom se bavi etnika antropologija sa svoja
dva istraivaka fokusa (etnika karakterolo
gija i etnika psihologija). Njeni rezultati
saimaju se u slici dinamike strukture koja
vlada u kolektivnoj psihici, a koja moe da
bude, sa strane recipijenta, vrlo raznoliko
doivljavana. To, drugim recima, znai da
upravo na tom podruju dolazi do odstupanja
ili varijabilnih percepcija koje su uvek posle-
dica i subjektivnih' i objektivnih injenica.
T radicionalno odreenje pojm a regionalna
knjievnost znaajno je proirio M. Krlea.
D om grofova R ost ovih u Povarskoj (Tolstojev
Rat i mir), prem a njemu, spada u lokalnu
regionalnu literaturu, ali poto iza takve
vrste knjievnosti postoji ogrom no prostran
stvo ruskog prostora, lokalno se pretvara u
kontinentalno (svetsko). O znaka zaviajne
knjievnosti bila bi po tom e rezultat neukla-
panja odreenih umetnikih celina u geograf
sku veliinu i ukus (Rat i mir model je
itavog jednog vremena to se tie ukusa).
Budui da umetniko delo sadri izvornu sliku
sveta, samo o njoj zavisi da li e sc dclo
uklopiti u svetsku ili regionalnu varijantu.
Izvorna slika sveta, opet, moe da nastane iz
R E G IO N A L N A K N JIEV N O ST
oblikovanja drutvene stvarnosti i njoj prime-
renog saznanja; knjievnici i njihova del koji
toga nisu svesni preuzim aju krivi literarni
model, to se najpre oseti n a jezikom
podruju, M. Krlea ocenjuje d a je , na primer,
hrvatska knjievnost od realizma naovam o
postavljena pred drukiji jezini zadatak nego
ranije. Zakljuno s rom antizm om knjievnici
su morali da od dijalekata koji nisu nosili
nacionalnu (hrvatsku) svest norm iraju knji
evni jezik kao sintezu prirodnih i vetakih
tvorevina. Iliri su taj zadatak uspeno
obavili, ime su se H rvati i konstituisali kao
narod. U kasnijem razvitku norm irani jezik
poeo je da se konvencionalie; postao je
previe norm a a prem alo je doputao, to je sa
stanovita stilistike knjievnog izraza neop
hodno, bogaenje i udaljavanje od norme.
Novotokavski standard bio je, sem toga,
previe folklorno dimenzionisan, to je norm u
inilo otuenom kodifikacijom i trailo izra
ajnu praksu drukijih obzora. H rvatskosrp-
ski jezik imao je takav obzor na dohvatu ruke;
dijalektalna tradicija i lingvistika realnost
ponudile su kajkavtinu i akavtinu. K rlea
je, potaknut A. G. M atoem, najpre na
teorijskom nivou, smelo povredio lepotu
visoke knjievne srbohrvatine; zatraio je
unoenje dijalektalnih govornih elem enata u
kodifikovani jezik i time podvukao ulogu
regionalizma kao regenerativne i umetniki
autentine snage u knjievnosti 20. v. Bio je
svestan kako klasinu lepotu nije moguno
nekanjeno ponavljati, dok je, istovremeno, u
njemu delovalo saznanje o potrebi ukorenji-
vanja knjievne tematizacije u realijam a ivota
meu kojima je jedna od najznaajnijih jezik.
Iz tih je razloga dao svojim dom obranim a u
Hrvatskom bogu M arsu d a se izraavaju puki,
to znai da upotrebljavaju lokalni kajkavski
(pomalo lukavi i bezobrazni) govor, dok je
Baladama Petrice Kerempuha svoj plaidoyer
pretvorio u vrlo relevantno knjievno ostvare
nje. Balade su autentina laicizacija, desakra-
lizacija i osloboenje od prisile ili previsoke
knjievne norme; piev in je kulturni in da se ne treba odricati regionalnih posebnosti i
prvog reda koji trai i afirm ira um etnost rei
koja e biti u skladu sa ivim dogaanjem u
ivotu. Vraanjem regionalnog izraza u knji
evni govor bio je ponovo ostvaren kontakt s
lingvistikim injeninim stanjem. Time su
na podruje hrvatskosrpskog/srpskohrvatskog
jezika isplivali jeziki varijeteti (kajkavski i
akavski dijalekt); oni su odbacili svoju
podreenost i bili promovisani u zvanian i
nezavisan status. D o takvih pojava dolazi u
jezikim zajednicama iji se jezici meusobno
642
znatno razlikuju, to podrava jeziku distan
cu izmeu njih, d o k ih, s obzirom na
standardni jezik, postavlja u funkciju regional
nog varijeteta knjievnog govora. K ajkavtina
i akavtina, tako, ele biti vie od dijalekta;
obuzim a ih posebna tvoraka aktivnost, koja
se, u konkretnom sluaju, poziva i na dolino
poreklo u minulim vrem enim a (istorinost).
Istorinost se stie asociranjem s nekim
velikim ideolokim pokretom ili nacionalnom
tradicijom, a brojniji i vaniji izvorni govor
nici odreenog varijeteta poveavaju njegovu
vitalnost i njegov potencijal za standardiza
ciju, autonom iju i istorinost. K rleino istica
nje kajkavtine (ili N azorovo akavtine)
nam etnulo je, uz standardni varijetet koji
predstavlja naciju kao celinu i njene najvie
institucije upravljanja, obrazovanja i kulture,
varijaciju u jeziku i jezikom ponaanju koje
je koteritorijalno. Pojava je rezultat kulturnih
i socijalnih fak to ra koji utiu na to da se,
naroito u ruralnim podrujim a, uspenije
uspostavljaju zatvorene tradicionalno interak
cijske i drutvene strukture koje se najizrazitije
prim euju u oblastim a kulture i um etnosti
rei. Istorijski status takvih podruja uslov-
ljava injenicu d a se njihova tradicijska verti
kala moe sm atrati knjievnom realizacijom
ideje o kulturnoj zasebnosti regije. T a je
injenica, istovremeno, razlog da su likovi i
fenomeni odreene regije uvek likovi i feno
meni svog m esta (svog kruga), emanacija
prostorne i etike nepokretnosti, koja, ak kad
se prem eta u skladu sa zahtevim a siea, nosi
sa sobom njoj svojstveni locus. Pojam
regionalne knjievnosti na taj se nain proi
ruje iznad okvira tradicionalnih predstava. On
ostaje ili stilski kompleks koji slui za posti
zavanje lokalnog kolorita (naroito u delima
realista), oznaka za postojanje knjievnosti u
vreme kad etnika konsolidacija i jezika
kodifikacija jo nisu ostvarene (primer slavon
ske, kajkavske ili akavske knjievnosti) ili
puka elja za afirmacijom lokalnih specifino
sti. N ovija iskustva, ipak, potvruju premisu
njihova kulturolokog identiteta. Regionalne
specifinosti unose u nacionalnu knjievnost
sadraje kakvih u drugim regijama nema, pa
su zbog toga izvor bogatstva i oslonac
razliitosti u kontinuitetu odreene kulture.
Nivelizacija bi osakatila umetniku auten
tinost i zatvorila prirodne unutranje rezerve
Roje kultura uvek treba da ima. Regionalna
Knjievnost, prem a tome, ne moe d a bude
;iksioloka kategorija, ona moe biti samo
egzistencijalna datost koja im a m ogunost da
643
se ostvari u knjievnosti (umetnosti). Pojam se
time uvruje u kulturolokom modelu poli
centrizm a koji svim subjektim a dopusta slo
bodu i prua podjednake anse.
L it.: A. B artels, H eim a tku n st, 1904; D . B rozovi.
O m o d ern o j h rv atsk o j ijaiek tain o j poeziji., A n to
logija novije ka jk a v sk e lirike, 1958; C. P ichois A.
M. R o u sseau , K o m p a ra tivn a ' knjievnost ( p revJ ,
1973; JL P o g an ik , O reg io n aln im istraivanjim a,
Z b o rn ik M a tice srp ske ta knjievnost i je z ik , 1983, 2.
J.P
R EG ISTR I (prem a lat. regesta zapisi)
Spiskovi i dokum entacija u irem smislu
(trgovaki, pravni i si.). Spiskovi imena, tema,
citiranih m esta i si. u izdanjima tekstova ili u
naunim publikacijam a. Za razliku od -
indeksa, r. mogu biti sastavljeni ne samo po
alfabetskom, ve i po drugim, preteno cifar-
skim sistemima. Najee su r, istovetni sa
indeksima. S.S.
R E G R E SIJA (lat. regressio vraanje, od
stupanje) Ponavljanje jedne ili vie rei n a
poetku i na kraju reenice (ICada sjutra bjeli
dan osvane, D an osvane i ograne sunce).
Ponekad, re se ne ponavlja doslovno, ve
smisleno (Oba roditelja su mu umrla, otac je
pao u ratu, a m ajku je tuga slomila.) -+ Pali-
logija. SI.P.
R E IZ IJA N , - U M (od im. Reiz); V rsta
gr. prastarog kratkog stiha koji se moe
predstaviti u dva oblika: a) kao katalektiki
-* telesilej ( U U -----), b) bez jedne
kratkoe u sredini ( U ----- , npr.:
dyei>axoc; atebv). R. ulazi u sastav nekih
sloenih stihova (npr. u alkejski jedanaeste
rac), a javlja se i kao zakljuni (zag javni,
klauzulni) stih. Naziv mu je dao filolog i
m etriar G . H erm an po svome uitelju Reizu,
koji je taj stih identiilkovao.
L it.: - f Metrika, antika. ,R .
RELA TIV IZA M - 1. U filosofiji odn. u
teoriji saznanja: gledite po kome je svako
saznanje samo relativno ispravno ili istinito,
budui da je uslovljeno takom gledita ili
subjektivnim stanjem saznavaoca; u etici, kao
i u estetici gledite koje odbacuje postojanje
apsolutnih vrednosti, pa relativira sve posto
jee vrednosti, kao i razliku izmeu dobra i
zla, odn. lepog i runog. O datle vrednosni r. u
teoriji vrednosti i, u vezi s njim, istoricizam. U
dijalektikom shvatanju uzajamne zavisnosti
razliitih gledita r. se m ora dopustiti, ali zato
svako apsolutizovanje relativizma ugroava
temelje saznanja, naunog miljenja, kao i
celokupnog m oralnog i kulturnog opstanka
41 *
R E L IG IO ZN A D RA M A
ovekovog. U poznom graanskom miljenju
r. se suprotstavlja platonska metafizika, koja
se samo razblauje istorinim nainom milje
nja, istie idealnost nasuprot promenljive i
relativne realnosti, ali se ne dostie pravo
dijalektiko gledite u bitno istorinom nainu
miljenja. R. u knjievnoj kritici moe znaiti
odsustvo kriteriju ma i principa, ime se
opravdava svaki ukus i svaki knjievni postu
pak. R. nije isto to j relativan, nedogmatski
nain razm atranja prema razliitim gleditima,
to tek omoguuje obuhvatniji zahvat sloene
celine knjievnog dela. R. u samom knjiev-
noni postupku znai prikazivanje likova u
njihovom promenljivom odnosu prem a dru
gim likovima, tako da se ne moe govoriti o
nekom stabilnom profilu tih likova, primerice,
u L- Pirandela. M.D.
RELATIVNA E N T R O P IJA - Entropija
R E LIG IO ZN A DRAMA - 1. Termin se u
kritici esto primenjuje u vrlo irokom i
neodreenom znaenju kao oznaka dram a
svih doba koje imaju izvesne religiozne kono
tacije (drame P. Kloela, npr.). 2. Naj-
optiji naziv za sve vidove dram skih izvoenja
nastalih iz mise katolike crkve u ranom sr. v.,
koja su se posle procvata u poznom sr. v.
postepeno izgubila da bi se u nekim mestima
(vrlo retko) odrala sve do danas kao fol-
klorno-turistike predstave (festival u Ober-
amergau). Term in obuhvata veliki broj varija
nata (-+ liturgijska drama, - prikazanja, -
mirakul, misterija, rappresentazioni saccra,
auto i dr.). Koreni r. d. lee u misi, posebno
boinoj i uskrnjoj. Prvi oblik r. d. bio je
razraeni ritual uskrnje mise poznat pod
imenom Quem quaeritis, koji je' vremenom,
dodavanjem tekstualnih i igranih elemenata,
izrastao u zasebnu scenu. Isti proces dogodio
se kasnije i sa drugim dolovima mise koji su
imali dramski potencijal. U koliko je interesova-
nje za ova izvoenja raslo, ta prvobitna dram a
se bogatila (tekstualno i izvoaki) i irila
(prostorno), da bi najzad bila iznesena u
crkveno predvorje. Sledei korak bilo je
odvajanje dram e od crkve: sa lat. prelo se na
narodni jezik; tekst je sve vie dopunjavan
svetovnim i realistikim detaljim a i scenama;
izvoenje su od svetenih lica preuzele svetov-
ne bratovtine; umesto crkvenog dvorita r. d.
su se poele izvoditi na trgu ili posebnim
mestima u grau. U pozmm primerima r. d.
veza izmeu crkve i dram e svedena je na izbor
tem a i glavnih linosti i na izvoenje predstava
u odreene crkvene praznike (Duhovi, Corpus
R E LIG IO ZN A EPIK A
Najee praena muzikom, r. d . je
C h r is ti).
imala izuzetno iroku publiku i vrlo blizak
odnos izmeu gledalaca i izvoaa. U naim
krajevima r. d . se javlja pod imenom ->
crkvena prikazanja.
L it.: E. K . C h a m b e rs, The M dival Stage, 1903;
M. Kom bol, Povijest h rv a tske knjievnosti do
preporoda, 1961 2; R. Lebgue, L a tragdie religieuse
en France, 1929; K . Young, T he D ram a o f the
M dival Church, 1951. M .F r.
R E L IG IO ZN A EPIK A - U dananjem zna
enju ovaj term in obuhvata uglavnom hrian-
ska epska deia na podruju evropske civiliza
cije. U irem smislu, u r. e, spadaju npr.
vavilonski G U g a m e, ili Hesiodova T e o g o n ija ;
ali G U g a m e se po svom duhu ne razlikuje od
herojskog epa, m ada im a simbolino religijsko
znaenje, dok je T e o g o n ija didaktino delo.
Savremeno shvatanje r. e. podrazum eva da je
takvo delo proeto autorovim religoznim
stavom, izriitim ili implicitnim. A takva
sveproimajua religioznost pojavila se tek sa
hrianskim monoteizmom pod dubokim uti-
cajem Vergilijevog dela, iji je simbolizam
odgovarao subjektivnom hrianskom pri
stupu. R. e. se naroito razvija potkraj sr. v. (sa
D anteovom K o m e d ijo m ), nastavlja se u -*
renesansi, buja u baroku i jenjava u
klasicizmu. Postoji, -dodue, i jedna ranija
usamljena pojava staronem aki ep H e lia n d
( S p a s ite lj ) iz ranog 9. v., u kome je H ristov
ivot obraen postupcim a starogermanske
herojske epike. Slian spoj elemenata, ne ba
srean (jer je teko pom iriti hriansko Jevan
elje m ira sa krvoednom primitivnom hero-
jikom), pokazuju i staroeng. stihovane para
fraze B ib lije , ali one nisu prava epska dela,
kao ni bezbrojni takvi sastavi u kasnijem
srednjem veku. Renesansni, barokni i kasniji
pisci r. e. morali su savladavati drukije
tekoe. Pevajui o hrianskom Bogu, Hristu,
anelima, na nain vergilijevske epike, oni su
morali da prikau te kategorije kao l i n o s ti u
a k c iji , kao epske junake, a to je protivreilo
verskim pojmovima, od kojih autori nisu ni
hteli ni smeli da odstupaju. Osim toga, za
epsku akciju potreban je sukob sa dovoljno
monim neprijateljem i neizvesnost ishoda
a neizvesnost ne moe stajati pred hrianskim
svemoguim i sveznajuim Bogom. Z ato su
zapadnoevropski religiozni epovi (na Istoku,
tj. na podruju pravoslavlja, uglavnom ih nije
bilo) hibridne knjievne tvorevine: ako je
autor tretirao boanske linosti slino ljud
skim (antropom orfno), on je u stvari proizvo
dio neto kao herojski ep, a izneveravao
644
religiju, a ako je u njemu prevladavala
pobonost, proizvodio je dugaku statinu,
himninu poemu, koja nije ep. Z ato je
ogrom na veina dela r. e. danas, po optem
sudu, knjievno mrtva, meu njim a i dela koja
su nekad uivala svesku popularnost, kao
K r is tija d a D. Vide, koju je kod nas prepevao
Palmoti, ili S e d m ic a ( L a S e m a in e ) fr. prote
stantskog presnika Di B artasa s poetka 17. v.
Dodue, vaan je razlog neuspeha tih dela i
opte opadanje religioznog pogleda na svet u
19. i 20. v. Izgleda da je najuspenije reio
problem r. e, D ante, m oda zato to su
konkretni predm et njegove B o a n s tv e n e k o m e
d ije ( 3071321) u stvari ljudske sudbine, dok
je boansko tretirano alegorijskim i simboli
nim slikama. M iltonov I z g u b lje n i ra j (1667)
jedini je religiozni ep kom e je, pored K o m e d ije ,
opte priznata visoka knjievna vrednost;
M ilton je poao putem epskog antropom orfiz-
ma, i zato njegove boanske linosti deluju
katkad nesuvislo. K loptokova M e s ija d a
(17481773) nastala je pod M iltonovim uti-
cajem, ali o na se razvija drugim, statino-
-himninim pravcem, i zato je kao epsko delo
neuspela. U naim knjievnostima najznaaj
niji prim er rane r. e. je M aruiieva J u d itu
(1501), koja u est pevanja obrauje biblijsku
priu o Juditi i H olofernu, primenjujui
postupke klasinog epa u stihovim a srednjo-
vekovne dalm atinske duhovne lirike: po
obiaju naih zainjavac i joe po zakonu
onih starih poet. U tradiciji m iitonovske r. e.
nastala je kasnije i Njcgoeva L u a m i k r o
k o z m a (1845), koja obrauje biblijsku temu
Adamovog sagreenja, pada i kazne. U ovom
spevu ovek, iako proteran iz raja, zadrava
nebesku iskru i ostaje lua ovozemaljskog
sveta. O vakva vizija oveka najbolje se pesni-
ki ostvaruje u himninim delovima ovog epa,
naroito u Prologu, dok je antropom orfno-
herojski deo po optem kritikom sudu slabiji.
L h,: M . repel, O M aruliu, 1901; A m aus.
Njegoeva Lua m ikro ko zm a , 1927; J. B aah N.
M a jn ari (ur.), Z b o rn ik M a rk a M arulia, 1950; M.
CeKyjiHh, Ih eio tu y K m n a yy6ot<e oganocm u, 1951;
H . N eu m eister, G eistichkeit und L iteratur, 1962; M.
W ehrli, Sacra poesis, 1963; W . B a rtenschiager,
G eschichte der spirituellen P oesie, 1977. D .P.
R E L IG IO Z N E NARODNE P E S M E Vuk
K aradi (1824) izdvaja lirske narodne pesme
o verovanju i deli ih na p o b o n e i m i to lo k e .
Ovakvu podelu nije mogue dosledno sprove
sti, jer se kod nas u tzv. -+ mitolokim
pesmama meaju predstave raznih religijskih
sistema sa hrianskim shvatanjima, kanon
skim i apokrifnim, i sa razliitim sujeverjima.
645
U tzv. pobonim pesm am a uz hriansko
versko uenje nalaze se i stare paganske
predstave, delovi starih mitova, koji esto
ovim pesmam a i daju glavni ton. U m ito
lokim pesm am a najee se peva o nebeskim
telima, suncu, mesecu, zvezdama, kojim a se
pripisuju ljudska svojstva (dobrota, srditost,
gordost) i ljudski nain ivota; peva se i o
natprirodnim biima, vilama i zmajevima, koji
tak ode ive ljudskim ivotom, a svojim tajan
stvenim moima utiu na sudbine ljudi. U
pobonim pesmam a peva se o Bogu caru
nebesnom, H ristu, Bogorodici, pojedinim
svecima i anelima. U stvaranju ovih pesama
uestvovali su vie ili manje crkveni ljudi, kod
pravoslavnih nie svetenstvo, manastirski
aci i posluga. Ovi ljudi bili su blii seoskom
puku, te se i u pesmama u znatnoj meri
odraava narodno, folklorno shvatanje religi
je, npr. o Bogu koji kao starem a donja eni
sunce, svece uzim a za svatovske asnike i
daruje im moi paganskih boanstava. K ato
liko se svetenstvo ve od ranog srednjeg v.
angauje u stvaranju pukih r. p. koje bi
potisnule narodne pesme. U kajkavskoj du
hovnoj lirici jo od 16. v. crkva favorizuje
pesme nabone, koje prate hri. blagdane,
umesto neednih i sramotnih nar. peSa-
ma. A poto su potonje bile neiskorenjive,
crkva preporuuje da se duhovna sadrina
peva na nar. melodije. U naim krajevima sa
katolikim ivljem pobone pesme su blie
crkvenom kanonskom shvatanju, a u spolja-
njoj formi imaju izvesnih odlika pisane litera
ture (npr. stih je esto osmerac sa rimom). Te
pesme veinom pevaju o roenju H rista, strada
nju na krstu, oplakivanju i uskrsnuu, i u
jednoj i drugoj grupi r. p. esto se izraava
narodno sujeverje, peva se npr. o ukletom
drveu, o nevidljivom odelu, urokljivini oi
ma. U r. p. svrstavaju se i brojne m oralno-
jpoune pesme kao i pesme u vidu molitve.
Sire uzev, njima pripadaju i - slepake pesme.
Veina hrianskih r. p. se obino kazuje, a ne
peva. (V. i -* Narodna pesma).
L it.: J. UpOAanoBiih, H auta napogna Kibiufcety-
nocm, 1932; F . F an cev , H rv a tsk a k ajk av sk a p o e
zija p ro lih vjekova, L jetopis J A Z U , 1937/1938;
B. MapHHKOSH h, CpncKa tpafjancKa noesuja
X V I I I u c n m e m x a X I X ono.teha. I, 1966; B
JlaiK O B H h , H apogna KhhitA<eenucm /, 1967; B.
H eituh, A u m o jo iu ja napognux ,wpcKux necaiua,
1969; M . B okovi-Stulli, U sm ena kn jie vn o st, 1978.
R P.
R E L IG IO Z N O PESN IT V O - Religija je
sve do najnovijeg vremena zauzimala znaajno
mesto u ivotu svih naroda, i zato je pesnitvo
koje se na razne naine vezuje za religiju
REM IN ISC E N C IJA
veoma obilno u svim knjievnostima. N ajsta
rije r. p. veinom je anonimno, obrednog ili
m itolokog karaktera (V. -+ Obredna pesma,
- Mitoloka pesma). Mnoge pesme i u stihu i
u prozi, najvie lirske, sadre sauvane svete
knjige raznih religija: indijske Vede, persijska
A vesta, egipatska Knjiga mrtvih, jevrejsko-
-hrianska Biblija, muslimanski Koran. Meu
njima je nesumnjivo Biblija najbogatija pesma
ma. T reba ipak pomenuti da deo biblijske
lirike (npr. Solomon ova Pesma nad pesmama)
u stvari ne spada u r. p ., nego je samo dobila
religiozno tumaenje. I stari Grci su imali
mtiogo obrednih i mitolokih deta i nar. i
umetnikih, a i njihova tragedija i komedija
nastale su iz religioznih obreda. Hrianska
era u Evropi donela je kao nov kvalitet linu
religioznost, najuspelije izraenu u lirici. Takva
lina religiozna lirika nastaje u ranom sred
njem veJku, u vidu him ne i pobone pesme,
koja se u raznim vidovima i teolokim
nijansam a iri od Vizantije do Britanije, a
najbolje predstavnike im a u Italiji (J. da Todi,
sv, F ranjo Asiki). Pri kraju srednjeg veka
,
D ante stvara svoju Komediju vrhunac r, p.,
deio koliko epsko, toliko i lirsko i lino. U
renesansi r. p. opada, da bi doivelo jo jedno,
poslednje bujanje u doba -* baroka (17. vek),
podstaknuto dugotrajnom borbom izmeu
katolicizma i protestantizm a. Iako je to doba
bogato epskim pokuajima, ono je mnogo vie
vrednosti ostvarilo u strasnoj, smeloj m etafo
rinoj lirici ital., p. i dr, religioznih pesnika;
tad a i kod nas piu G unduli, Palmoti i dr.
katoliki pesnici. Posle 18. veka ima religioz
nih pesnika, ali nem a r. p. kao ire kategorije.
Sa preovladavanjem naunog pogleda na svet
postao je nemogu duhovni stav iz kojeg je
nastalo sve ranije r. p. Z a dananjeg itaoca
najvei deo r. p. nije ni prstupaan ni
prihvatljiv kao poezija; vrednost je sauvalo
samo ono r. p. koje u odei religioznih
simbola uspeno predstavlja opteljudske
sadraje, tj. no u kome etiki i oseajni
sadraj religije preovlauje n ad formalno-
-obrednim i doktrinarnim . V. i -+ religiozna
epika.
L it.: B. T raw ick , W orld L iterature, I - I l , 1958;
M . K o m bol. P ovijest h rva tske knjievnosti do prepo
roda, 1945; T . O crojH h, H cm opuja cpncue Kibimee-
Hocmu, 1923; M . L eskovac, d a n c i i eseji, 1949; I.
S ekuli, A n a litiki trenuci, 1966. D .P .
REMINISCENCIJA (lat. reminiseor dozvati
u seanje, podsetiti se) 1. U Platonovoj
filozofiji nasluivanje apsolutnih ideja koje je
ljudska dua u svom predzemaljskom ivotu
RENESANSA
poznavala. 2. U psihologiji, oivljavanje u
svesti onih pojava koje su izgledale zaborav
ljene. 3. U knjievnosti, u najirem smislu,
evokacija prolosti, iz pieva ivota, iz lite
rature, ili iz vremena o kojem delo posredno ili
neposredno govori. U memoarskoj i auto
biografskoj knjievnost?. (-> memoari, -+ auto
biografija) r. je osnovni knjievni postupak; u
znatno sloenijem obliku taj postupak se
primenjuje u onim delovima lirskih, dram skih
i epskih formi u kojim a subjektivna svest
postaje posrednik evokacije neeg iz prolosti.
U lirskoj poeziji r. je esto nosilac imagina-
tivnog kontrasta izmeu prolosti i sadanjo
sti, koji moe imati razliite funkcije (Vords-
vort, Lam artin, Eliot; kod nas L. Kosti, R.
Petrovi, I. G. Kovai i dr.). U dramskim i
epskim form am a r. dobij a oblik retro-
spekcije., koja moe da bude i osnovna
strukturalna kom ponenta dela (Prust, Dojs,
kod nas V. Desnica u Proljeima Ivana
Galeba). V. i - unutranji monolog.
L it.: D. D u n in , Vergleichende L iterafurfor-
schung, 1972, 7 5 - 7 8 . B .M .- S .K .
RENESANSA (fr. renaissance ponovno
raanje) Kulturno-istorijski pojam , prvo
bitno je oznaavao doba od 1350. do poetka
16. v. kao vreme ponovnog buenja klasine
antike i procvata umetnosii, a zatim kulturno
stanje prelaznog doba od srednjeg v. do novog
doba, naroito u Italiji. Pojam r. u uzajam
nom je odnosu sa pojm om humanizam.
D ok humanizam oznaava vie nauno-du-
hovni sadraj ovog razdoblja, pojam r. usme-
ren je na ceiokupnu kulturu toga doba; on se
povrh toga sa izvesnim ogranienjima ootna-
io takoer i za srednjevekovne pretee r,
(npr. za karolinku renesansu). K ao ozna
ka za epohu, r. je u historiografiju uvede
na u 19. veku, pre svega od P. Saslea, .
Milea i J. Burkharta. N o predstava o
ponovnom raanju, vezana za r. mnogo je
stariji i kao regeneratio, restauratio, resti-
tutio nalazimo je u Italiji u 14. i 15. v. na m no
gim mestima. Bitno je shvatanje o velikoj smeni,
od unitenja do nastajanja; simbol uenja
ordo renascendi jeste ptica feniks, koji je
svojim antikim uzorim a oduvek znatno delo-
vao. Pretpostavlja se, znai, postojanje neke
cei ovi tosti, nekog totaliteta, koji se unitava a
potom ponovo raa; kao ovakav totalitet
sm atraju se pre svega jezik i knjievnost
(iresiauraiio, resiiiutio linguae latinae), zatim
politike sile, na primer Rim, Italija (K ola di
Rienco, N. Makijaveli); likovne um etnosti i
zanati, crkva. U ovom smislu, ne koristei re
646
r. Bokao, Koluio Salutati, Lorenco Vala,
Flavio Bijondo, Filipo Vilani razvijali su jasnu
>vest o specifinosti svoga vremena (praesens
tempus). Lorenco D iberti govori o rinascere
u vezi sa umetnikim pokretom obnavljanja;
A. D irer hvali rastenje u svoje doba (itzige
Wiedererwach sung); . Vazari (16. vek) upo-
trebio je pojam za ponovno raanje umetnosti
rinascita. O kvir za tradicionalnu antitezu
srednji vek renesansa, znai, ve se tada
oblikovao. Ni Francuska pa ni seveme zemlje
fkisu mogle da se otm u elovanju italijanske
teorije, pokret italijanskog hum anizm a nastav
ljao se u Evropi, a ovo je znailo a su
tradicionalne italijanske predstave o ponovnom
raanju ponovo oivele, polemika renesanse
svesne same sebe protiv srednjeg veka svuda je
prihvaena. No tek je P, Bejl u svome
Dictionnaire historique et critique (1695 697)
uzdigao ovu teoriju o novog stupnja; blizak
E. Roterdam skom i i. Rojhlinu, pripisao je
reformaciji ne malen udeo u ponovnom
raanju, povezujui poetak renesanse u
Italiji sa bekstvom G rk a iz Carigrada (1453), i
time je daljem razvoju teorije dao bitan
hronoloki elemenat. N o tek na poetku
m oderne historiografije, sa Volterom i G ibo
nom, zapoela je sistematska interpretacija r.
Italijanska kultura 14. do 16. stoiea izgleda
sada kao celina koja daje pravac teorijskom
razvoju i ona se u sazvuju svih svojih oblika
umetnosti, literature, politike slobode i
ekonom skog prosperiteta ne izvodi vie iz
nekog pojedinanog istorijskog dogaaja, ve
iz genija Italije, preciznije reeno Toskane.
U interpretaciji 18. stoiea (uporcdi i roman
V. H ajnzea Ardinghello, 1787) bili su na ovaj
nain unapred odreeni elementi koji su se u
deiu J. F ojgta Ponovno oivljavanje klasine
starine (1859) i u Burkhartovoj Kulturi rene
sanse u Italiji (1860) iskristalisali u sinteze,
koje su u meuvremenu postale uvene. Kao
najvanije obeleje r. B urkhart je sm atrao
izgraivanje linosti. Silovita afirmacija ivota
i ivotno shvatanje koje ide o imoralizma
(otkrivanje sveta i oveka) imali su da
karakteriu oveka r. O vo shvatanje preovla-
davalo je u velikoj meri u drugoj polovini 19.
st. (Nie, Gobino, D Anuncio, H. Man), Dok
su u slici koju je d ao Burkhart one linije koje
su r. povezivale sa srednjim vekom bile gotovo
izbrisane, kao posledica shvatljive reakcije na
ovo m oderno istraivanje (P. Sabatije, K.
Burdah, E. R. Kurcijus) sve jasnije je pokazi
valo koliko je uska povezanost ipak postojala
izmeu r. i srednjovekovnih m anastirskih i
crkvenih kola, koje su bile obezbedile ouva
647
nje antike prolosti. U onoj meri u kojoj se
izuavao hum anizam u srednjovekovnoj F ran
cuskoj i Engleskoj 12. v., r. u Italiji je vie
izgledala kao neto to se nastavlja negoli to
je iznova stvoreno. N auno istraivanje sada u
pojedinim epoham a ne vidi vie suprotnost.
Nemogue je prouiti r. odvojeno od srednjeg
veka. Ipak, pojam r., pogotovu kad je re o
Italiji, svakako se ustalio. Jer koliko god se i
visoko ocenjivao uticaj srv. retorike koja se jo
oseala u Italiji i Francuskoj 12. v., ipak su
odluujue crte u tolikoj meri pom aknute da
se duhovni i politiki ivot ital. r. m ora
shvatiti ne samo kao kontinuirano produenje
tradicije ve i kao nova faza razvoja. U
svakom sluaju, pretee razdoblja r. ve
pokazuju neke sa r. srodne crte; no za razliku
od r. u 15. i 16. v., nosioci su u ovom sluaju
bili iskljuivo tanki slojevi dvorskog drutva.
K arolinka r., nazvana po svom inicijatora i
pospeitelju K arlu Velikom, takoer se trudila
oko ponovnog uspostavljanja i obnove obra
zovanja marljivim prouavanjem antike. Rim
ska knjievnost se prepisivala, pa je ona u
prvom redu na ovaj nain spasena za potom
stvo. Lat. jezik, koji je u doba Merovinke
dinastije bio izgubio svoje norm e i pretio da se
rastvori u rom anske dijalekte, postao je,
zahvaljujui -* karolinkoj r., knjievnim jezi govori se o humanizm u 12. st. i pri tome se
kom za celu Evropu i njen oev jezik, i to na
taj nain to je zahvaljujui Karolinkoj r. bio pesnitva, zato to se kod ove grupe jae istie
usmeren na antiku i time ponovo stekao svoje
norm e i svoj oslonac, a da mu je pri tom e ipak
ostavljeno dovoljno slobode kretanja da se
moe sam ostalno razvijati. U cetini uzev,
K arolinka r. se sluila antikom , kojoj je
pridavala vie relativan negoli apsolutan zna
aj, smatrajui je kao nuno sredstvo da bi se
tad a preovlaujue hriansko obrazovanje lepotu, njegovoj otvorenosti za antiku i
jaalo i irilo; K arolinka r. prem a tom e nije
radila ni na kakvom ponovnom raanju,
prem da je i ona govorila o obnavljanju
(reformare, renovare) i o ponovnom raanju
(renasci), pri emu je, dodue, jedino izrazila
d a sebe osea kao novu epohu u kulturi.
Najvei uinak K arolinke renesanse svakako
je u podruju forme. N o pokuavalo se i
literaturi dati ne samo bolju form u ve i veu
vrednost. K arolinka renesansa se oseala
nadm onijom u odnosu na antiku, jer je ova
bila paganska; K arlo Veliki uvaavao je
hrianski Rim i za njega je ovaj bio daleko
nadmoniji nad antikim Rimom. Iz tog
razloga u doba K arolinke renesanse nisu
nastajala neka knjievna dela koja bi po
jeziku, grai i stavu bila potpuno u duhu
antike. Literatura je uglavnom bila okrenuta
RENESANSA
sadanjosti i ona je davala prednost prirodnoj
i savremenoj pesmi. U Ajnhardovoj Vita
Caroli ogleda se prva svetovna biografija
vladara. N asuprot pojm u K arolinka rene
sansa, pojam O tonska r. nije u i storiji knjiev
nosti uspeo da se probije, i to iz razloga to se
literatura u doba O tona nije, kao to je bio
sluaj sa K arolinkom r., odvajala od prethod
nog doba posebno izrazitom sklonou prema
antici, ve je, naprotiv, eleia da se oslobodi
ove tradicije, i da postane samostalna. Ipak su
stilski elementi otonske umetnosti, naroito u
doba carice Teofane i O tona III, koji su teili
antici, davali povoda da se govori o O tonskoj
renesansi. O znaka za r. 12. st. proirila se
delom arlsa H om era H askinsa (Renaissance
of the 12 century, 1927), no o na ne odgovara
u potpunosti tadanjem razdoblju, i to iz
razloga to njegovo glavno obeleje nije
poivalo ni u literaturi ni u drugim oblastima
u antici. U snanom principijelnom preobra
aju koji je srednji vek tada doivljavao, a
kojom prilikom se menjala i politika svest, sa
antikim uticajem se u najmanju ruku isto
toliko snano povezivao i uticaj Istoka. N a
istinsku r. sr, v. nije nikada bio spreman, jer je,
neoptereen historizmom, poseovao nesa
lomljivo samouvaavanje. Sa vie preciznosti
misli n a odreenu grupu srednjolatinskog
antiki elemenat i to je u njoj naao jai izraz
onaj preobraaj kulture koji se ogleda u
literaturi. Re je o pesnitvu Loarskog kruga,
sa glavnim predstavnikom Hildebertom de
Lavardenom iz T ura; glavne duhovne crte ove
grupe poivaju na hrieanskom humanizmu,
na njegovoj radosti za kultivisanost i za
hum ano uz hrianstvo i u hrianstvu. Loar-
ski krug je na taj nain otpoeo razdoblje
dvorske kulture prevrednovanjem u pravcu
humanizm a. Za stilske oblike u arhitekturi i
plastici poznog srednjeg veka, J. Burkhart je
stvorio pojam protorenesansa. Jedan od njenih
glavnih nosilaca bio je car Fridrih II iz
dinastije taufovaca. U drugoj polovini 14. v.
moe se konstatovati pokuaj izgraivanja
novih sadraja i oblika kulture koji su se
oslanjali na antiku, to je ilo ruku pod ruku
sa odvajanjem od srednjovekovne vezanosti za
crkveni i feudalni poredak. D rutveno restruk-
turisanje povezano s ovim dovelo je pre svega
do stvaranja gradske kulture, iji nosilac vie
nije bilo plemstvo ve u poveanoj meri i
graanstvo. Pored duhovnjaka nosilaca
obrazovanja u srednjem veku sada su se
RENESANSA
pojavili i laici. Italija je bila zemlja u kojoj se
rodila r.; usled borbe izmeu cara i pape i
propasti dinastije taufovaca (1268) bila je
poljuljana crkvena i svet ovna vladavina. Riteri
vie ne ine iskljuivo vojni stale; na mesto
vazala stupio je kondotijere. U cvetajuim
gomjeitalijanskim gradovima razvijala se racio-
nalizovana trgovina i postojala je zdrava
finansijska politika; Venecija je u svojim
lukam a drala monopol trgovine sa Istokom .
Novi nepSemiki slojevi dospevali su na ovaj
nain do velikog uticaja. Porodica Medici,
koja je, zahvaljujui bankarskim poslovima,
bila stekla veliko bogatstvo, osvojila je vlast
nad Firencom, a mladi seljak iz Romanje
savladao je grad M ilano i zasnovao kneevsku
dinastiju Sforca. G radovi projektovani po
planovima raskonih dimenzija, sa trgovim a
arhitektonski oblikovanim i sa dom inirajuom
venicom, postali su plodno tlo za savremenu
vetinu upravljanja dravom kakvu je Makija-
veli prikazao u svojim spisima. Pozivajui se
na antiku, on je otkrio i sam ozakoni tost
politike, i razvio je uenje o dravi kao
prirodnom organizmu, o silama koje deluju u
istoriji, o dravnom razumu i politikom
realizmu, to je imalo svojih pretea u
italijanskoj istoriografliji 15. v. (Leonaro
Bruni), a to je sada nailo na veliki odjek u
Evropi. Bila se razvila isto toliko duhovita
koliko prefrigana diplom atija, a njeni majstori
bili su Mleani. Cvetajua trgovina (ftorentin-
ski gulden bio je najvie uvaavana m oneta na
Zapadu) imala je za posledicu i plodno
mecenatstvo, koje bi se dalo uporediti sa
mecenatstvom u doba im peratora Avgusta,
Umetnicima su sada dodeljivani zadaci da
ovekovee slavu onih koji su, zahvaljujui
bogatstvu ili obrazovanju, stekli vlast, pa se
otuda razvila um etnost portretiranja u slika
ma i u spomenicima, a takoe i na medaljama.
Bankari, kao Piti i Stroci, postali su besmrtni
zahvaljujui svojim palatam a. Bogatstvo je
dovelo do prefinjenog smisla za ivot koji je
podseao na poznu antiku. D ekoracija prosto
rija za stanovanje, rafinirani luksuz pribora za
jelo, raskona odea preovladavali su
brokat i somot reita su svedoanstva duha
vremena. Poveano ulno uivanje donelo je
sa sobom afirmaciju seksualnosti: gospoda
Mina. olienje oboavanja ene od strane
njenog vazala, sada je m orala da prepusti
poprite svojoj konkurentkinji, gospoi Vene
ri. Drutveni poloaj ene. koja se takoer
kolovala u duhu antikog obrazovanja, sada
je snano poboljan. D uhovna baza r. bio je
~+ humanizam: P etrarka i njegovi uenici
648
promenili su pedagoku i literarnu tradiciju
Zapada, akadem ija u Firenci postala je po
srednik za Platona i Plotina, a preko sinkre-
tizm a Piko ela M irandole ona je prenosila i
kabalistika, persijska, orfika uenja; aristo-
telizam je, zajedno sa povezivanjem iskustva i
miljenja (eksperim entalna fizika i, uopte,
prirodne nauke) koje je bilo potisnuto u
srednjem veku, doprineo procesu prosveti-
teljstva u Evropi, koje se lagano irilo. Od
poetka 15. st. na univerzitetima se ui grki
jezik. G var ino de V erona drao je u Ferari
predavanja o grkim piscima, koja su naila
na veliki odjek kod slualaca. Pravnici u
Padovi i Bolonji i medicinari u Salernu
zasnovali su slavu svojih univerziteta. N o r.
nije ostala ograniena samo na drave-gra-
dove u severnoj Italiji. O ko 1450. i u papskom
Rimu razvila se atm osfera ko ja se potpuno
oseala obavezna novoj kulturi (N ikola V,
Julije II). A zatim se r. sa izvesnim vremen
skim usporavanjem proirila na velike delove
Evrope. Jer d oba r. nije samo doba velikih
geografskih otkria ve i doba putovanja radi
obrazovanja. Naunici, umetnici, trgovci i
zanatlije putovali su u Italiju i na njih su
uticala nova saznanja i talijanski ukus.
Prem da je trgovina cvetala i na severu Evrope
(Hanza, Flandrija), tam o je bilo i religioznih,
politikih i privrednih borbi (reformacija,
seljaki ratovi) koje su tom razdoblju dale
drugo, m rano obeleje. U prkos tome, poe
tak novog doba ne moe se zamisliti bez
otkria i izuma Severa: ptolom ejska slika
sveta zamenjena je heliocentrikom slikom
sveta (Kopernik), pronalazak tam parstva
omoguio je irenje novog znanja na irokoj
bazi, barut je postao preduslov za savremeno
voenje rata, a sat koji se mogao nositi u
depu davao je graaninu mogunost da
podesi sebi vreme prem a merilima koja su se
mogla objektivno uporeivati. Ako je carstvo
u M aksimilijanu I ve nalo mecenu nove
nauke i kulture, u Francuskoj se u vreme
kralja F ransoa I, generaciju kasnije, razvio
dvorski ivot potpuno po italijanskom uzoru.
T akoer je Engleska, pre svega pod H enrikom
VHI, bila pod utieajem italijanske r , panija,
meutim, sam o u veoma ogranienom obimu.
M aarski kralj M atija K orvin i poljski kralj
Sigismund I podraavali su tip talijanskog
renesansnog kneza, ime su naili na veliki
otpor kod plemstva. R. je nala svoj izraz
ponajvie u likovnoj umetosti, i to u Italiji,
gde je novi stil smenio gotski stil. T akoer i u
muzici zapaaju se crte ovog opteg duhovnog
stava, ipak kada je re o razlici izmeu
649
srednjeg veka i r., u muzici se ne moe osetiti
toliko jasna prom ena kao u likovnoj umetno-
sti i u drugim duhovnim naukam a. Plodna
duhovna pozadina r. snano je prisutna i u
literaturi. L iterarna delatnost r. najjasnije se
takoer osea u Italiji, gde je ona kao
treento, sa glavnim predstavnicima D an
teom, Petrarkom i Bokaom, zapravo klasina
epoha itaiijanske knjievnosti. Koliko je lite
ratura italijanske r. uticala na ostalu Evropu
jasno pokazuje literarna delatnost toga i
potonjeg vremena. Ponovno im am o prihvat a-
njc i obnavljanje antikih oblika um etnosti na
svim podrujim a (ep, lirika, satira, epigram, a
u prozi: biografija, istorijska pripovetka, dija
log i literarno pismo). Nove, originalne tvore
vine Italijana, sonet i -* novela postale su
omiljene i u drugim jezicima. N acionalna
svest, koju je unapredio humanizam, im ala je
za posJeiiru n se posebno poeo &egovt
jezik (na primer, u Francuskoj: . di Bele,
Dffense et illustration de la langue fran-
caise), U Italiji je ovaj razvoj zapoeo D ante
(De vulgari eloquentia). Coser je na svom
putovanju po Italiji upoznao Petrarku i
Bokaa. Novi program obrazovanja i vaspi-
tanja, koji je poivao na ovekovoj prirod
nosti, u Francuskoj je naroito zastupao
Rabie u svojoj utopiji o Telemskom m anasti
ru. K od nas je r. najsnanije dola do
izraza u dubrovakoj knjievnosti i u knjiev
nosti koja se razvijala u drugim dalm atinskim
gradovim a (Hvar, Zadar, Split). U 15. i 16.
veku, u najblioj vezi sa M letakom republi
kom i Italijom, dubrovaka i prim orska
knjievnost doivljavaju procvat u nizu umet-
nikih vrsta; u -+ lirskoj poeziji . Meneti
i D. Dri, koji pevaju u petrarkistikom
duhu, zatim, D. Ranjina, koji tei oslobaanju
od stranih uticaja; u dramskoj poeziji M.
Vetranovi, H. Lui; u -* epskoj poeziji
M. M aruli, P. Zorani, B. K rnaruti. A.
Sasin; u - religioznoj poeziji M. V etrano-
vi; u tragediji S. Gueti, D. Zlatari.
Javljaju se i -* maskerate M. Pelegrinovi,
A. Cubranovi: ribarska idila P. H ekto-
rovi, kao i -> pastirske igre. V rhunac
umetnike zrelosti r. dostie u kom edijam a M.
Dria.
L it.: M . M om iier, L iteraturgeschichte der
R enaissance, 1888; G . V oigt. D ie W iederbelebung
des klassischen A ltertu m s, I9 6 0 14; J. B u rck h ard l, D ie
K ultur der Renaissance in Italien, 1966; P. M o n n ier,
L e qua ttro cen to , 19122; H. M o rf, G eschichte der
fra nzsischen L iteratur im Z eita lter der Renaissance,
1914 2; E. Sichel, The R enaissance, 1914; A. S ainati,
La litica latina de! R in ascim ento, 1919; A. F, G .
Bell, L uis de L e n , a S tu d y o f the Spanish
REPLIK A
Renaissance, 1925; P. C h a m p io n , R onsard et son
tetnps, 1925; W . R enw ick, E dm und Spenser: An
E ssay an Renaissance P oetry, 1925; H . H atzfeld, Die
fra n z sisch e R enaissancelyrik, 1924; J. P la tta rd , La
renaissance des lettres, 1925; G . M ller, D ie deutsche
D ichtung von der Renaissance bis zum Ausgang des
B arock, 1927; J. W olff, D ie Renaissance in der
englischen L iteratur, 1928; D . M u rarasu , La posie
fra n a ise de la Renaissance, 1928; P. A ronstein, D as
englische R enaissancedram a, 1929; E. E ck ard t, Das
englische D ram a im Z eita lter der R eform ation und
der H och-Renaissance. 928; isti. D as englische
D ram a der Spt-R enaissance, 1929; isti, Studien zum
deutschen B hnenstil der Renaissance, 193!; H. W.
K ppelsheim er, D as P roblem d er R enaissance,
D V j 11, 1933; J. H uizinga, D as P roblem der
R enaissance, Parerga, 1934; H . Schaller, Die
R enaissance, 1935; 17. F o rm ig ari, Letteratura del
Q uatrocento, 1940; R. Benz, D ie R enaissance,
S tu fen und W andlungen, i 946; W . K . F erguson, The
R enaissance in history th o u g h t. 1948; W. Stam m ler,
Von der M y stik zum B arock, 19502; G . C. SeUery,
T he Renaissance, 1950; E. M . W . T illyard, The
English Renaissance, 1952; H, B aron, The Crisis o f
ihi' early Italian Renaissance, 1955; E. M . N ugent,
T he thought and culture o f the English Renaissance,
1956; E. A nagnine. // concetto di rinascita attraverso
H M edio E vo, 1958; A. Tilley, The Literature o f the
French Renaissance, 19592; R. J. C lem ents, The
Peregrine M u se , 1959; K . H. D an n en feld t, The
Renaissance. 1959; M . T. H errick, Italian C om edy
in the Renaissance, 1960; Isti, Italian tragedy in the
Renaissance, 1964; The Renaissance, ed. T. H elton,
1961; D , H ay, T he Italian R enaissance, 1961; B.
H a th a w a y , T h e age o f criticism , 1962; E. S pingarn,
A history o f literary criticism in the Renaissance,
1963; E. W . T ay lo r, N ature and art in Renaissance
literature, 1964; W , H. H . G reen , R enaissance and
reform ation, 19642; J. A. M azzeo, Renaissance and
resolution, 1965; D . B ush. P refaces to Renaissance
L iterature, 965; H. G um bel, D eutsche Sonder-
Renaissance in deutscher Prosa, 19652; H. Jantz,
Q errn a n R enaissance litera tu re , M odern Language
notes, 81, 1966; F. M . Schw eitzer, D ictionary o f the
Renaissance, 1967; R. E rg an g . The Renaissance,
1967; K . B randi, Renaissance, 1967; The French
R enaissance and its heritage, F estsch rift A. Boase,
1968; D* W iiu k e, D eutsche G erm anistik und Renais
sanceforschung, 1968; H . O . B urger, Renaissance,
H u m anism us, R eform ation, 1969; 7.u B e g riff und
P roblem der Renaissance, ed. A. Buck, 1969;
Renaissance und B arock, ed. A. B uck, II 1972; H.
G ulen, E rz h lku n st der fr h en N euzeit, 1975; L.
B orinski, C . U hlig, L iteratur der Renaissance, 1976;
R ealism us in der Renaissance, ed. R. W eim ann,
19??; W. R diger, D ie W elt der Renaissance, 1977;
The Renaissance a n d R eform ation in G erm any, ed.
G . H o ffm eister, 1978. Z .K .
m p Koda
R tP L IK A (fr. rplique) 1. Pojedinani
go vor svakog uesnika u dram skom dijalogu,
REPO RTA A
ili kratak odgovor na rei partnera. 2 .
Poslednja re u govoru jednog uesnika u
dramskom dijalogu koja neposredno prethodi
poetku govora drugog uesnika. P.L.
R EPO RTA A (fr. reportage) 1. Publici
stiki nain prikazivanja realnih dogaaja,
kojim se doarava atm osfera i predstavljaju
najhitniji momenti nekog zbivanja ili najka-
rakteristinije odlike ljudi. Pisac r. koristi
knjievna sredstva za prikazivanje nekog
dogaaja ili linosli: opis, dijalog. Lini utisak
i ton, doaravanje predstave o dogaajim a i
linostima kao i naini i sredstva izraavanja
mogu dati r. umetnike vrednosti. R. se slue
novinari u listovima, na radiju i na televiziji da
bi prikazali najznaajnije dogaaje dana,
nedelje ili meseca u politikom, drutvenom ,
kulturnom ili ekonom skom ivotu u zemlji i u
svetu. D obra r. se odlikuje aktuelnou teme,
inform ativnou, saetou, zanimljivou i panja posveena je dijalogu; komedije r.
duhovitou pisanja. Poznate r. su: I. Eren-
burg, Reportae iz Spanije; E. Ki, Besni
reporter; O. Davio, Medu M arkosovim parti
zanima; D obrica osi, Sedam dana u Budim
peti. 2. R. se svojim umetnikim kvaii-
tetima moe pribliiti pravoj literaturi, u kom
sluaju dobija anrovske odlike -~+ skice,
pripovetke i -* romana. T akva prelazna form a
naziva se umetnikom reportaom (npr. Istinite
legende Jovana Popovia), V. i oerk.
L it.: D . ivkovi, Teorija knjievnosti, 1974; E.
S chtz, K ritik der literarischen Reportage, 1977: Ch,
Siegel, Die R eportage, 1978. S . .M .
RESTAURACIJA Period u istoriji eng.
knjievnosti nazvan po obnovi m onarhije pod
arlsom 11. O buhvata razdoblje 16601700.
Termin je vie istorijska nego teorijska ili
knjievno-stilska kategorija. M ada u ovom
periodu jo im a nastavljaa ranije puritanske
tradicije iz vremena graanske revolucije (Mil-
ton, Banjan), opta karakteristika knjievnosti
r. je reakcija na duhovne vrednosti prethod
nog perioda. Knjievna dela postaju izrazitije
klasno obojena izraavaju ukus i interesova-
nja dvorskih krugova. Znaajnu karakteri
stiku ove knjievnosti ini spremno prihvata-
nje fr. i p. uticaja. Pisci r. nastavljaju i neke
renesansne tradicije, ali ih istovremeno modi-
fikuju, utirui pu i knjievnosti avgustov-
skog ili klasicistikog doba. Interesovanje za
svetovne teme i probleme, duh radoznalosti,
vedrine, otvorenosti prem a svetu i potovanje
antike pribliavaju knjievnike r;-e renesans
nim piscima, a od njih ih odvaja hladniji ton,
vee uvaavanje knjievno-teorijskih pravila,
650
sklonost ka neodgovornoj, povrnoj, esto
cininoj raskalanosti. Najznaajniji knjievni
rod u periodu r. je dram a. Postojale su mnoge
dram ske vrste kom adi s muzikom i
reitativima slini operi, tragedije, komedije i
herojske drame. N ajtrajniju vrednost imaju
komedije, koje i najpotpunije izraavaju bli
stavu duhovitost, veseli cinizam i lakomisle-
nost visokih londonskih krugova kojim a je
ova knjievnost i nam enjena. T o su komedije
naravi s vidnim tragovim a uticaja fr. komedije
i teorije udi eng. renesansnog pisca B.
D onsona, a hvaljene su zbog knjievne
vrednosti, i osuivane zbog m oralne povrno
sti. Jedinstvo vremena i mesta oseaju se kao
naela kojih su pisci svesni, ali ih se ne
pridravaju uvek dosledno (- dram ska jedin
stva). Veina je u prozi; zaplet je dvostruk ili
trostruk, kompozicija je prilino sloena, ali
na sceni ove komedije deluju ivo. G lavna
uvene su po verbalnim dvobojim a, neprevazi-
enim u eng. knjievnosti po stilskoj uglae-
nosti i iskriavoj duhovitosti. Najznaajniji
predstavnici su Vierli sa svojom dram om The
Country W ife (ena sa sela, 1673) i Kongriv,
ija je najbolja komedija, Takav je svet, bila
napisana krajem ovog perioda (1700). T rage
dije r. su manje vredne; pisane su pod
uticajem rane elizabetinske krvave tragedije,
herojske dram e i fr. tragedije (od koje preuzi
maju sklonost ka prikazivanju izuzetnih du
hovnih stanja i strasti). U celini su retorine i
prilino slabe, m ada strani uticaji i opte
tendencije ka klasicizmu dovode do vreg
jedinstva fabule i vee uzdranosti u pogledu
uvoenja kominih scena nego u periodu
renesanse. N ajbolja je D rajdenova tragedija
A ll fo r Love (Sve za ljubav, 1678). Ostali
predstavnici su N. Li i T. Otvej, ija tragedija
Venice Preserved (Sauvana Venecija, 1682)
nagovetava pojavu sentimentalne drame. Poe
zija restauracije je najveim delom satirina i
didaktina.
L it.: A. W . W a rd a n d A. W aller (ed.), The
C am bridge H isto ry o f English L itera tu re, 1912
1944, 8: A. N icoil, A H ist or v o f R estoration D ram a
1 6 6 0 -1 7 0 0 . 1928; L. B revoi, The intellectual
M ilieu o f John D ryden, 1934; J. S u th erla n d , English
L iterature o f the L a te Seventeenth C e n tu ry, 1969.
V. i -H. rokoko. V.K.
RETA RD A CIJA (lat. retardano uspora
vanje) Jedan od bitnih postupaka u tehnici
epskog prianja: njime se zadrava i usporava
razvoj radnje i odlae njen ishod. Gene i iier
su u r. vidjeli postupak po kojem sc epsko
pjesnitvo razlikuje od dram skog, jer se u
651
dram i radnja neprestano kree naprijed, upor
no teei ka nekom cilju i stalno poveavajui
napetost, dok epsko djelo tei da prikazuje
mirno bivstvovanje, pa je njegov cilj ve u
svakoj taki njegovog kretanja (iler). Retar
dirajui epski elementi (-* digresija, - epizo
da, -> ponavljanje) odlau razrjeenje napeto
sti, ali zato postiu veu plastinost svijeta
koji se opisuje, A uerbah vidi razlog za r. u
potrebi epskog pjesnika da nita od onoga
to se navodi ne ostane nejasno i neobliko-
vano {M imesis, str. 9). U epskom djelu
fabula nikad ne predstavlja jednostavnu pravu
liniju, ve uvijek obiluje mnogim usporava
njima radnje: epizodama, opisima, lirskim
umecima, prikazivanjem unutranjih preiv
ljavanja junaka, pievim razmiljanjima i si.
Ovakvi retardacioni postupci ponekad su
vaniji od fabule, a u m odernom rom anu, u
kojem je fabula izgubila onaj znaaj koji je
nekad imala, retardacioni motivi postali su
bitni dijelovi rom ana i esto predstavljaju sav
njegov sadraj.
L it.: E. A u erb ah , O disejev oiljak, M im esis,
1968 (p rev .); A. F a lk n e r, N ovela i ro m a n , U vod u
kn jievn o st, 1969.
RETO RIK O P IT A N JE (gr. spdnrjGK;, lat.
inierrogatio) Term in antike -+ retorike;
pitanje na koje se ne oekuje nikakav odgovor
i koje se postavlja radi postizanja retorikog
efekta, a ne radi dobivanja informacije. T o je
samo prividno pitanje, a zapravo radi se o
afektivno nabijenoj kategorikoj tvrdnji koja
se form ulira kao pitanje radi jae uvjerljivosti,
radi oivljavanja govora, da bi se slualae
p o tak ao na razmiljanje, radi izraavanja
uenja, ogorenja, nezadovoljstva, mrnje,
saaljenja i si. U antikoj retorici postojalo je
vie naziva za razne podvrste r. p.~a: eroteza
(pitanje postavljeno da se izazove naroit
odgovor), eperoteza (kratko, em fatiko pitanje
radi postizanja neposrednog efekta), antipo-
J'ora (pitanje kojemu odmah slijedi odgovor),
erotema (pitanje n a koje je odgovor oigledan;
tvrdnja koja se radi jaeg naglaavanja stavlja
u obliku pitanja), puzma (protest u obliku
pitanja), cmacenoza (pitanje upueno nekoj
odreenoj, stvarnoj ili izmiljenoj, osobi),
simbuleuza (pitanje kojim kao da se trai neiji
savjet). Sve se te podvrste mogu svesti na dva
osnovna oblika; jedan u kojemu je smisao
takav da odgovor moe biti samo: N e (to je
zapravo nijena izjavna reenica preform uli
rana u upitnu), i pitanje koje izraava stravu,
ogorenje, uenje, saaljenje i si. onoga koji
ga postavlja, pa na to opet nem a prava
RETO R IK A
odgovora (to je pitanje koje stoji umjesto
zavisne reenice pred kojom bi stajale rijei:
Ta zar je mogue d a ...) . Primjeri: A? Tako
dakle? Smrt te stare podm ukle babe, to je tebi
argum enat kontra? Tu enu ti tedis. A Micika
ako strada, to nije nita? (Krlea, Mlada misa
Alojza Tieka). to to znai ako je on
beskunik? Jesmo Ii mi kuevlasnici? (Krlea,
Golgota). Zbog svoje naglaene uvstvenosti r.
p. jedno je od najeih sredstava -+ pat osa, U
antici Demosten i Ciceron bili su majstori
upotrebe r. p. Takoer, u r. p. postoji jak
elemenat sugestivnosti pa je njime mogue
sluaoca potpuno zbuniti i navesti da meha
niki reagira nam etnutim neloginim ili besmi
slenim odgovorom ili da potvrdi upravo
protivno od onoga to misli da potvruje,
npr.: Mi smo junaci! Im a li itkog tko se nas
boji? na to se sugerira, a veinom i dobiva
besmislen, proturjean odgovor: Nema!
Lit.: H. Lausberg, Handbuch der lilerarischen
R keio rik, 19732. Z.D,
RETO RIK A (gr. te ^ v ri ^riTopucrj, lat. rheto-
rica besednika vetina, pf|X(op besed-
Z .L.
nik, uitelj besednitva) 1. U uem smislu
definie se kao vetina dobroga beseenja, kao
teorija i tehnika -* besede koja tei efektnom
oblikovanju proznog izraza (dok je poetika
teorija pesnitva). U praksi i teoriji -> antike,
meutim, oblast r. je proirena na sve vrste
knjievnog izraza (i na poeziju) - stoga to je
>\ obuhvata) a i nego vala optu -* stilistiku,
utvrujui osnovne oblike izraavanja i dajui
pravila za gradnju traenih jezikih ukrasa.
N astanak i nagli razvoj r. u uem smislu, kao
sloene teorije i tehnike besednitva, koje se
uenjem stie i poukom prenosi, bio je u
Heladi (staroj Grkoj) uslovljen tipom javno
ga ivota u gradovim a-dravicama, naroito
atinskom dem okratijom , u kojoj je iva re
delovala neposredno i bila neophodno partij
sko i lino oruje u politikom ivotu, pravnoj
raspri (prvobitno su tuilac i tueni morali
lino govoriti) i na sveanim skupovima. Ve
poetkom 5. v, st.e. sastavljen je na Siciliji
(antika Velika Helada) prvi teoretski priru
nik (K orak, Tejsija), a sofista G orgija preneo
je odatle u Atinu (427, st.e.) i u druga mesta
kopnene Helade (Olimpiju, Delfe) ovo novo,
teoretski zasnovano besednitvo koje je nazi
vao tvorcem uverenja ili majstorom ube-
ivanja ( k e iSouq 5 rip.ioup 7 6 i;). Od Gorgije
potie verovatno i podela celokupnog besed
nitva na tri vrste: politiko-savetodavno (gr.
yvoc 0 4 iPouXutiK 6 v lat. genus delibe-
rativum), sudsko (gr. y evoc Sikocvikov lat.
R ETO RIK A
ge us iudiciale) i paradno ili pohvalno (gr.
yfevoc E7i tS iKXikv lat. genus demon-
strativum sive laudativum; epideiktika).
Bavio se naroito ovim poslednjim i postao je
tvorac helenske umetnike proze, nastojei da
je izgradi tako da se po dejstvu moe meriti sa
poezijom. Zalagao se za primen u mnogih
tehnikih sredstava u besedi: m isaono anti-
(etinih elemenata i strukturalno simetrinih
reenica, pesnike dikcije i traenih figura ije
je sistematisanje zapoeo i u teoriji (~>
gorgijanske figure). M ehanika prim ena jezi-
kih ukrasa i formalistikih pravila kom pozi
cije. sofistiko relativisanje istine i pozivanje
na verovatne (extci;) argumente, gradnja
varljivih zakljuaka (-* sofizam) i delovanje
na afekte sualaca (psihagogija) izazvali su
Platonovu otru kritiku sistema i prakse
sofistikog besednitva. U raspri oko uticaja
na obrazovanje omladine r. je odnela trajnu
pobedu nad filosofijom ve sa retorskom
kolom Isokratovom (436 338. st.e.). I ova je
od besede zahtevala pre svega povrinske i
formalne kvalitete izraza, ali je preporuivala
zanimanje za znaajniju tem atiku (Isokrat je
imao u vidu naroito politiko besednitvo) i
zastupala je potrebu ireg obrazovanja besed-
nika. Dubljim filosofskim i psiholokim pri
stupom ni Aristotelova Retorika nije mogla da
suzbije uticaj praktino-tehnikih prirunika
koji su se sastavljali do kraja antike, a itali je i
preraivali i u srednjem i novom v. A ristote
lov uenik Teofrast razvio je teoriju o tri vrste
stila (lat. elocutionis ili dicendi genera), popu
larnu delimice jo o 19. v. (naroito u
kolstvu, pod uticajem klasicizma). Ova tro-
delna, od antike nasledena shema, na koju se
oslanja starija knjievna kritika razlikuje ( 1)
nisku i/i jednostavnu stilsku vrstu (gr. icr/vv,
lat. tenue, subtile genus; gr. jo i ^otpaiccrjp \<y-
yyc), koja podraava obini govor i slui
saoptenju i pouci ( docere) ; ( 2 ) srednju ili
cvetnu vrstu (gr. uxaov, av&spv, iat. mdium,
floridum genus; gr. jo ! ^apaKTfjp yXatpupq
uglaen, draestan stil), koja se slui nekim
retorskim figurama a bi ostvarila ne samo
jasan nego i prijatan izraz (dunost mu je da
ugodi, delectare); i (3) uzvienu ili visoku vrstu
(gr. cBpv, papu, lat. sublime, grande genus\ gr.
jo i ^otpoKTijp ^syo/vOTipeTnc, 5siv c (koja se
primenjuje za krupne i patetine teme i slui se
svim raspoloivim retorskim ukrasim a ( orna-
tus) kako bi sluaoce potresla (movere). Sa ~*
helenizmom uticajna sredita r. postaju Perga-
mon i ostrvo Rod. Tokom helenistiko-rim-
skog perioda teorija i praksa r. umnogome su
odreeni sukobom izmeu azijanislikog i
652
aticislikog pravca (- azijanizam, -* atiei-
zam), od kojih prvi neguje baroknu kienost
ili izvetaenu prefmjenost izraza, dok diugi
tei da obnovi stilske uzore klasinog 5. i 4.
v. st.e. (Tukidid, Lisija, Demosten). Iako
kolska r. sada sve vie prim a vid krutog
sistema pravila i uputstva (H erm agora sa
Tem na, oko 200. st.e.), u njenim se okvirima
ponekad sa finim razumevanjem raspravljaju i
sloenija estetska pitanja. To nam pokazuju
dela Dionisija iz H alikarnasa (Augustovo
doba i anonim ni spis O uzvienome, tzv.
Pseudo-Longin, oko 40. n.e.). Helenistiki
retori nauili su i Rimljane besednikoj vetini.
Braa Grasi (2. v. st.e.) uili su u G rkoj i na
Rodu, gde je i Cicreon (79 77 st.e.) sluao
Apolonija Mol ona; Cezara je poduavao
A polodor iz Pergam ona, cara Tiberija Teodor
iz G ad are. U d oba republike rimska je r. (kao
i helenska u vreme atinske dem okratije) sluila
k ao oruje u politikoj borbi; u doba carstva
ona se iz te borbe povukla i zatvorila se u
kole (kao i helenistika). Ciceron (1 0 6 -3 .
st.e.), koji u svojim retorskim spisima ponovo
zastupa isokratski ideal m oralno odgovornog,
ne samo form alno-tehniki ve i tilosofski-
-svestrano obrazovanog besednika, bio je
aktivan politiar i dravnik. Kvintilijan, koji
se za isti ideal zalae ulicajnim delom O
obrazovanju besednika (95. n.e.), blizak je caru
Vespasijanu i Domicijanu i prvi je od rimske
drave plaeni profesor latinske r. u Rimu. U
isto je vreme istoriar Tacit ve pisao o
propadanju besednitva u uslovima m onarhi
je, iako r. cveta u gr. i lat. koli. Oslanjajui se
na H erm agoru, Hermogen iz T arsa (oko 170.
n.e.) dao je na gr. jeziku kodifikaciju r.
uputstva, koja e biti m eroavna za pozniju
antiku. Za njegovo delo vezuje se niz pozno-
antikih i vizantljskih retorskih prirunika. U
antikim prirunicima, pored podele na tri
vrste beseda i tri stilske vrste, data su i pravila
za pet osnovnih besenikih postupaka: ( 1 )
iznalaenje dokaza i sakupljanje materijala
(gr. eo p saii;, lat. inventio), (2 ) njegovo ra
sporeivanje i ralanjivanje (gr. lat.
dispositio, collocatio), (3) umetniki izraz i
stilsko uobiiavanje (gr. 'kzt, 1 5 , ippaai;, lat.
elocutio), (4) uenje besede naizust (gr. |ivfjp,r),
lat. memoria) i (5) dranje govora praeno
odgovarajuom mim ikom i gesto vi ma (gr.
ujcoKp 1 0 ic, lat. pronuntiatio, actio). Praktini
rad u grko-latinskoj retorskoj koli carskog
doba sastojao se u uvebavanju (exercitatio)
putem pisanja (scribendo), itanja (legendo) i
beseenja (dicendo) o zadatim , izmiljenim
predm etim a. U usmenim vebam a (lat. decla-
653
mationes, -* deklamacija) savctoavnu i sud
sku besedu zastupaju -> svazorija i -> kontro
verzija traeno patetine sadrine (edom or
stvo, trovanje tirana, gusari su oteli devojku).
Pune sitniarskih domiljanja i smiljenih
komplikacija, one se esto vezuju za linosti iz
istorijske i legendarne prolosti udaljujui se
tako jo vie od stvarno dranih beseda. Hvala
(gr. eYKcbj.iiov, lat. laus), poreenje (gr.
cri>YKpiCT\<;, lat. comparatio), opis (gr.
Kcppacri;, lat. descriptio) i si. usmene vebe u
paradnom , epideiktikom besednitvu nisu se,
meutim, razlikovale od istovrsnih, javno i
prigodno kazivanih beseda. Declamaiio je u
rim. praksi prela prostorne i vremenske
okvire kole i kolovanja. Uestvovanje u
njima postalo je vrsta intelektualnog sporta
obrazovanih slojeva. Obiaj su prihvatili
Galija, panija, Afrika i dr. pokrajine Rim
skog carstva. Rasprostranjenost ove prakse
jedan je od najvanijih razloga to se u
svekolikoj prozi i poeziji poznije antike jav
ljaju pozitivna i negativna obeleja smiljenog
i propisanog retorskog izraza (izbegavanje
hijatusa, tenja ka -* eufoniji, ritm ovana
klauzula, obilje traenih -> figura, traganje za
efektima, patetika itd.). Tradicionalne teme
paganske declamaiio zadrale su se u hrian-
skom kolstvu, a deklam atorski stil i postupak
usvojili su mnogi lat. apologeti hvicanstva.
K itnjasti repertoar proznih pohvala, uporee-
nja, opisa ulazio je u celini u poeziju kojoj je
epideiktiko besednitvo bilo najblie jo od
Gorgijinih vremena. Poznoantika r. stala je
na stanovite da se ceo niz pesnikih pred
meta moe obraditi u besednikoj prozi:
religioznu i filosofsku (Kieant) himniku n a
stavljaju besede u visokom stilu (Julijanove
himne bogovima); slino epigramu, -*
anakreontici i ljubavnoj lirici poznijeg doba,
besede u cvetnom stilu slave lepote prirode i
ljubav; svatovske pesme (-* htmenej, -* epi-
talamij) zamenjuje retorska pohvala u stihu i
prozi; prozna tubalica (dpfjvoc -+ trenos)
staln ije elemenat erotsko-avanturnog rom ana,
iji stilski tip antiki teoretiari stavljaju na
granicu izmeu proze i poezije (-> antiki
roman); u poeziju oni ponekad ak ubrajaju i
retorizovanu istoriografiju (kao pandan epike).
Ovo brisanje granice izmeu proze i poezije,
udrueno sa shemaiizacijom celokupnog jezi-
kog izraza u kolskoj retorici, ostavilo je
duboke tragove u razvoju evropskog knjiev
nog izraza sve do u 19. v. (Za antiku
filosofsko-religioznu himnu u stihu i u ritmo-
vanoj prozi vezuju se npr. himne L am artina i
V. Igoa, A. S. ikova i Lomonosova, Deravina
R ETO R IK A
i Njegosa; meavina elemenata iz epske i lirske
poezije prenetih u retorsku prozu obeleje su
poetske i cvetne stilizacije izraza u anti
kom i poznoantikom Ijubavno-avanturnom i
pastoralnom , vitekom i dvorskom romanu
sve do baroka i 19. v.). Trajni uticaj na
knjievni izraz obezbedilo je tehnikoj r. pre
svega mesto koje je ona, pored gram atike i
dijalektike, imala u srednjovekovnoj elemen
tarnoj nastavi (trivium ), pa zatim u kolstvu
od vremena preporoda do u 18/19. v. Naro
ito je znaajna njena uloga u lat. pesnitvu
humanizma u klasicizmu, u knjievnosti ->
baroka i - prosveenosti. Od 18. v., kada se
poezija poinje shvatati kao izraz subjektivnog
oseanja i doivljaja, uticaj tehnike r, i
tradicionalnih retorskih prirunika (kod nas
jo A. Mrazovi, 1821; . Maieti, 1855 56)
ograniava se na crkveno i javno besednitvo
(parlam entarno, naroito u Engleskoj), a ui
se jo u koli klasino-humanistikog prav
ca . R. je tako izgubila vlast nad svekoli
kom oblau knjievnog izraza koju je bila
osvojila u antici pre svega kao nosilac uputsta-
va za optu stilistiku. N jeno povlaenje u uske
granice uslovilo je istovremeno gotovo p o tp u
ni raskid sa knjievnom kritikom zasnovanom
na r. Tek u najnovije doba, po odbacivanju
rom antiarskog ideala potpune line original
nosti, koji je sluio i kao merilo u knjievnoj
kritici, opet se uoava znaaj r. - 2. U svom
savremenom znaenju r. se zapravo vraa na
znaenje koje je imala u -> antici, kada je
zauzimala mesto izmeu gramatike i dijalek
tike, za ono osmiljavanje gramatikih eleme
nata da bi bili dijalektiki usmereni. K ako se u
uslovima antike misao vie oblikovala usme
nim putem a manje se pisalo, r. je potom
shvaena k ao vetina govornitva. Danas,
meutim, r. se razm atra pred pozadinom
poetike i na pisanom tekstu, te otuda postaje
disciplina za poznavanje onih jezikih postu
paka koji su karakteristini za literaturu. C.
Todorov na kraju svoje kratke rasprave
Tropes et figures (1967) postavlja problem r.
na ovaj nain: u kom se odnosu nalazi
govorenje u figurama prema jeziku pesnitva?
D ok jezik u svakodnevnim oblicima govora
naginje tom e da panju usmeri na samu
informaciju, jezik pesnitva naginje tom e da
nam stvari predoi (mimetika funkcija go
vora).
L it.: R. Vol km an, R hetorik den Griechen um i
Rtner, 18852; F. Blass, D ie attische B eredsam keit
I IV, 1887 98a; O . N a v a rre , E ssai sur la rhtori
que grecque avant A rislote, 1900; H . B om ecque, Les
D clam ations et les dclam aieurs d'aprs Snque le
R E T R O G R A D N I STIH
pre, 1902; W . W ack ernagel, P o etik , R h eto rik und
S tilistik, 19063; A. D am asch k e, G eschichte der
R h eto rik, 1921 ; D . L. C lark , R hetoric a n d P oetic in
the Renaissance, 1922; C h. S, B aldw in, A ncient
R hetoric and P oetic, 1924; E. F a ra h , L es A rts
potiques du X I T s., 1924; R. M e K ean , R hetoric in
the M A Speculum III, 1928; W . R hys R o b erts,
Greek R hetoric a n d L itera ry C riticism , 1928; C h . S.
Baldw in, M edieval R hetoric and P oetic (to 1400),
928; Ch. W inkler, E lem ente der R ed e, 1931; J. A.
R ichards. The P hilosophy o f R hetoric, 1936; W .
K ro ll, R hetorik P W R E Suppl. V II, 1940; E. de
B m yne, E ludes d'esthtique m divale I H I, 1946;
L. A rbusov, Colores rhetor ici, 1948; S. F . B onner,
R om an declam ation in the L a te R epublic and E arly
E m pire, 1949; M . H. Tiypiih, 11cm opuja xe.ieHCKe
Mbuxcetmocmu, 1951; J. W . H . A tkins, L iterary
Criticism in A n tiq u ity I II, 1952; M . N . u ri,
Sofisti i n jih o v iSto r ij ski zn aaj , u Z b o rn iku Filoz.
j a k . 1955, III; . L. C la rk , Rhetoric in Greco-
-R om an Education 1957; E. N o rd en , Die A n tik e
K unstprosa, 1 11, 19581 ; Ti. A u erbach, L itera lu r
sprache und P ublikum in den lateinische S p tantike
und im M ittelalter, J958; W. K ayser, D as sprachliche
K u n stw erk, 1959, 5; H . L ausberg, E lem ente der
liierarischen R h e to rik , [ 11, 1960; V. B uchheii,
Untersuchungen zur Theorie den Genos E p id e ik tik o n ,
1960; A. D . L eem an, O rationis ratio, I If, 1963; L.
P. W ilk in so n , Golden Latin A rtistry, 1963; G .
K en n ed y , The A rt o f Persuasion in Greece, 1963; M .
N. u ri, D ru g a so fistika u rim skom veku h elen
ske knjievnosti, D elo, 1965, 8 9; T>. Tpi|)yHO-
Biih, n p H Jio r no3HaBaH>y peropH ^ioix phtm h*iho-
cth y CTapoj pyCKoj h cpoCKoj KH>H*eeii0CTii,
Kit<ux<eeHoem u jeiuK , 965, 3; M . N, u ri i dr.,
Besede, 1966; E. R. C u rtiu s, E vropska knjievnost i
latinsko srednjovjekovlje, 1971 (prev.); C h. Perel-
m an, L a nouvelle rhtorique, 1969; H . F , P lett,
Einfhrung in die rhetorische T e x t analyse, 1971; J.
D u b o is, R htorique gnrale, 1974; H . L ausberg,
E lem ente der literarischen R heto rik, 1976.
M .F . Z .K .
RETROGRADNI STIH - Reciproni stih
RETR O SPE K C IJA (lat. retro unazad;
spectare gledati) U dram i, epu i rom anu
predstavljanje dogaaja ili doivljaja koji su se
odigrali pre onog trenutka radnje u kojem se
saoptavaju. R. moe imati oblik pripovenog
izlaganja i opisivanja; u epu ona obino
poinje novim pevanjem, a u realistikom
rom anu 18. i 19. v. novim poglavljem koje
iznosi dogaaje koji su prethodili onom to se
zbiva i koji e tek naknadno otkriti svoju
povezanost s osnovnom niti radnje. U moder
noj dram i kao npr. u Milerovoj Sm rti
trgovakog putnika r. esto ima oblik
priseanja glavnog junaka na vlastitu prolost
i funkciju dram atizacije njegove svesti, tj.
otkrivanja naina na koji se prolost i sada
njost proim aju i smisaono uslovljavaju. U
654
rom anu 20. v. r. takoe pokazuje koegzistent-
nost prolog i sadanjeg vremena u ljudskoj
svesti, a esto postaje i osnova kompozicije
riosei u svom izrazu dvostruko vreme zbiva
nja koje podrazum eva tehnika -* unutranjeg
monologa. Tako npr. u Prustovom Traganju za
izgubljenim vremenom glas pripovedaa nepre
stano proim a vreme kojeg se on prisea sa
vremenom u kojem se prisea. U -* romanu
toka svesti r. je osnovni oblik knjievnog
izraavanja: poslednje poglavlje Dojsovog
VUksa obino se sm atra krajnjim umetnikim
dom etom ove tehnike. U naoj knjievnosti nije
redak primer tradicionalnog retrospektivnog
okvira u epskoj poeziji (u Starom Vujadinu
gde se surovosti hajdukog ivota ogledaju u
evojakoj svesti, r. im a odreeniju umetniku
funkciju). Tehnikom r. u m odernom prustov-
skom smislu^ tj. r. kao osnovom kompozicije,
izvanredno su se koristili i nai savremeni pisci,
iipr. Desnica u Proljeima Ivana Galeba. V.
vreme pripovedanja.
Lit.: -+ unutranji monolog. S.K.
R EV IJA (fr. revne pregled, izbor) 1.
asop is koji izlazi u duim vremenskim raz
macima, no ipak obrauje aktuelne dogaaje.
U Engleskoj se naziva review, dok je u
Americi od revije nastao magazin (form a
publikacije koja je postala veoma zasluna i za
propagiranje avangardistike literature). 2.
Oblik scenskog prikazivanja sastavljen od
m nogobrojnih scena pojedinano nanizanih,
tematski samo ovla povezanih ali veoma
slikovitih i esto veoma raskono opremljenih,
veinom satirikog ili karikirajueg sadraja.
Kao oblik koji mu je prethodio moglo bi se
sm atrati nizanje m onologa u doba majstora
pevaa (-* Meistersanger), prethodnik je i ->
pokladne igre; pravi razvoj usledio je pri kraju
19. stolea u Parizu, gde su u lokalima Chat
iioir, M oulin rouge i u drugim -* kabarei-
ma izvoeni laki zabavni kom adi, bogato
opremljeni, sa aluzijama na aktuelne doga
aje, linosti i razne skandale. N a poetku ovi
kom adi su se davali pri kraju godine, kao
revija dogaaja protekle godine, bez meu
sobne povezanosti i na nain koji je delovao
vie kao sluajan, Ovaj oblik postaje na
poetku 20. stolea veoma omiljen u cei oj
Evropi. Berlinsko pozorite M etropol pove
zuje ovaj oblik sa ogrom nim angaovanjem
kostim a i dekoracija, svetlosnih efekata i
scenske mainerije, redajui bez unutranje
povezanosti sliku za slikom, uz muziku, peva-
nje lagera, igru, parodije na aktuelne doga
aje i govorne scene veselog sadraja, to su
655
preuzela druga pozorita u Evropi, naroito u
Engleskoj.
L it.: E. H ara), Review, 1962; W . H aac k e, D er
Z eitsch riften ty p Revue, B rsenblatt f r den deu
tschen B uchhandel, 26, 1970; R. M a n e r i dr.
Review , 1971; F . P. K o th es, D ie Theatralische
Revue, 1977.
REZONER (fr. raisonneur onaj koji obraz
lae, rasuuje) O znaka za dram sko lice
koje, po pravilu, nije sasvim individualizo-
vano, a ima funkciju da u govornoj kom uni
kaciji sa drugim linostima na sceni ili u
direktnom obraanju publici bude glasnogo
vornik dram skog pisca, odnosno da blie
tumai druge, ponajpre glavne linosti, nji
hove postupke, karaktere, situacije u koje
dolae, itd. U st. gr. pozoritu njegovu funk
ciju vri - hor. U vreme renesanse pored
hora, koji se sve vie ograniava na kazivanje
-* prologa, javlja se i r. kao posebno dram sko
lice. u -* graanskoj drami, meutim, r. se
sree gotovo iskljuivo kao posebno dram sko
lice, ali pod pritiskom sve silnijeg individua
lizma graanskog drutva i polim orzm a po
gleda na svet graanina, izvrgava se u golu
konvenciju i esto deluje kao razorno teh
niko sredstvo (G. Lukcs, A Modern drama
fejlodsnek lrtenete, 1912). K od nas u dram
skom opusu M. Krlee i u Svetlu na drugom
spratu S. Kulenovia sreemo tip r. aktivno
ukljuenog u dram sku radnju, koji svojim
razmiljanjima daje zbivanjima na sceni uni
verzalnu dimenziju. U 20. v, afirmie se
posebna varijanta rezonera-pripoveaa, od
nosno naratora, poglavito u dram aturgiji B.
Brehta (- epsko pozorite), i u vezi s njim (T.
Vajlder, T. Vilijams itd.). P.L.
REE (fr. rejet) Opkoraenje
REIJA (fr. rgie upravljanje, nadziravanje)
Scensko uoblienje dram skog teksta za
pozorite, film, radio i televiziju. Iako je pri
sutna kao sastavni deo pozorine um etnosti od
njenog nastanka, r. se tek u 19. v. izdvojila
kao autohtona um etnika aktivnost i pro
fesija. U starogrkom pozoritu pisac je
bio i reditelj pa je tako, na primer, Eshil
bio poznat po postavkam a svojih dela. Isti
sluaj je i u elizabetanskom pozoritu.
Zbog toga se H am letovi saveti glumcima m o
gu tumaiti i kao osnovna naela ekspi-
rove r. Za Molijera je njegov saradnik La
G ran zapisao da je bio posebno umean u
upravljanju igrom glumaca, a rediteljsku
funkciju je im ao i G ete u vajm arskom -+
dvorskom pozoritu. Prve reijske knjige (nem.
RIM A
Regiebuch) koje sadre propise o nainu glume
i tehnikoj postavci crkvenih dram a datiraju
jo iz 15. i 16. v. N o prvim rediteljem u
m odernom smislu te reci obino se sm atra
vojvoda od Saks-M ajningena. Njegove pred
stave u Berlinu (1874. g.) donele su likovno-
Z .K .
-glumaku sintezu, karakteristinu za moder
no evropsko pozorite. Pod Majningenovim
utieajem A. Antoan je u svom uvenom
pozoritu Thtre Libre (osnovano 1887. g.)
afirmisao r. kao stvaranje pozorine ivotne
sredine, koja, po naturalislikoj doktrini,
odreuje ljudsko ponaanje. K. Stanislavski,
dosada najuticajniji pozorini reditelj, prvi je
teorijski iscrpno obrazloio osnovna naela
glumake i rediteljske umetnosti. Sutina r.
kao procesa stvaranja pozorine predstave
sastoji se od analize dram skog teksta (ekspli
kacije), praktinog raa sa glumcima na
interpretaciji tikova koje igraju, i prostornog
oblikovanja to k a predstave. Zbog toga je
glavni zadatak reditelja, pre svega, objedinja
vanje svih elem enata pozorine predstave u
urtfetniki artikulisanu celinu. Reditelji moraju
da povezu re s izgledom, ideju s atmosfe
rom, pokret sa scenom. Prema tome, oni
operiu sa duhom i m aterijom da bi ih sjedinili
u slubi celovite umetnike koncepcije. Njiho
vo orue je sopstveni senzibilitet, plastinost
glumakog izraza i tehnika sredstva pozo-
r i ta ... (I, Brown, Parties o f the Play).
Lit.: G. Craig, The A rt o f the Theatre, 1905; H.
Kliijn, O snovni problem i reije , 1951; L Brown,
P arties o j ihe P lay, 1956; J. Kulundi, F ragm enti o
teatru^ 1965. N.K.
RIM A (gr. piifyi poseban nain prorica
nja) Potpuno ili priblino glasovno po-
uaranje prvenstveno na kraju dva ili vie
stihova, rede polustihova, koje po pravilu
piinje akcentovanim vokalom. R. (slik ili
s r o k ) na kraju stiha je, dakle, rim ovana -
klauzula, O na na tom e mesu obija metriku
funkciju jer signalizuje granicu izmeu stiho
va. podvlai njihovu samerljivost i povezuje ih
u strofu. R. na cezuri podvlai i granicu
izmeu polustihova. Sporno je pitanje o odno
su zvuka i smisla u r. Miljenju da zvunost
pojaava smisaonu ulogu suprotstavlja se u ve
re rije da ba smisaoni faktor stvara utisak o
zvunosti. Rimovanje koje se javlja unutar
stiha neki ukljuuju u -* eufoniju. Iako je
poreklo r. sporno, zna se da se ona javlja u
narodnim poslovicam a i izrekama, u kojima
dolaze do izraaja smisaona i melodino-
-zvuna isticanja rimovanih rei (npr. u stiho-
v a n o j poslovici: Lasno ti je sjetovati mudra,
RIM A
// A jo lake prevariti luda, ili u izreci sa
rimovanjem polustihova: Spolja gladac, a
iznutra jadac). Stih usmene srphrv. poezije
po pravilu se ne rimuje, ali se u pojedinim
vrstam a lirskih pesam a javlja ne samo tenden
cija ka rimovanju nego i prostiji oblici r.,
naroito sazvuja deklinaeijskih i glagolskih
oblika (-> gramatika rima). To je veoma
izraeno u poeziji na srpskoslovenskom jeziku,
kao i u ruskoj poeziji 17. veka. U srp. i hrv.
pisanoj poeziji r. se javlja u raznovrsnim
oblicima, emu doprinose razlike u akcenat-
skom kvantitetu i kvalitetu (intonaciji), kao i
fenomen neakcentovanih duina. Bilo je insi
stiranja na istoj rimi, ali su to zahtevi bilo
norm ativne metrike bilo onih koji ne vode
rauna o prirodnosti rimovanog stiha, od
nosno o smisaonoj funkciji r. Klasifikacija
r. je uopte uzev sporna, a i terminologija
razliita. Ipak se opte razvrstavanje svodi
esto na podelu prem a rodu, kvalitetu (ili
vrednosti) i distribuciji. Sadrina tih kate
gorija razlikuje se od jezika od jezika zbog
specifinih prozodijskih osobina. R od r,
odreuje se prema broju rimovanih slogova:
jednoslona ili muka, dvoslona ili enska,
troslona ili daktilska i vieslona ili hiper-
daktilska. Razume se, njihova uestalost zavisi
od distribucije akcenata. U jezicima iji je
akcenat vezan za poslednji slog, r, je u sutini
samo muka. Prema sonornosti zavrnog glasa
r. je dvojaka: sa otvorenim ili zatvorenim
slogom. U prvom sluaju zavrava se na
vokal, u drugom na konsonant, Primeri muke
otvorene i zatvorene r.: sve mre, znam
sam; enske: peva snevd, pevam snivam ;
daktilske: snivaju plivaju, suhijem ~~ glu-
hijem. Razume se, enska r. javlja se i u
vieslonim reima (tiina dubina). M uka r. nosioci dvaju razliitih akcenata, bilo samo po
se u srphrv. poeziji po pravilu nalazi u
jednoslonim reima, retko u -> akcenatskim
celinama od dva ili vie slogova (npr. u V.
Ilica: svet na cvet). K ao muka r. navode se
i primeri vieslonih rei koje se zavravaju
zatvorenim slogom i jakom duinom na njemu
(npr. u Kotica: besmrtnik lik). Kvalitet
r., ako se izuzme smisaoni faktor, imenuje se
prema stepenu homofonije, tj. prema pod u da
ranju glasova, kako rimovanih tako i onih
ispred akcentovanog vokala (to opet zavisi
od jezika). U srphrv. versifikaciji uobiajeni su
izrazi: prava (pravilna) i neprava (nepravilna),
ista i neista, kao i bogata r. U pravoj r.
podudara se mesto akcenata i svi glasovi
poev od akcentovanog vokala do kraja stiha
(vec tee). O dstupanje od toga, koje jedni
zovu neistom r., daje u stvari -> asonancu ili
656
nepravu r. ( vee sree; moja volja; zrak
drag; cvetala letela). To su tzv. hetero-
fonine ili netane r. U prva tri para one su
asonancnog tipa (kao u fr. sepAre glAcc, u
rus. o6naKO okolo), u kojima se poduda
raju i postakcenatski vokali, a ne podudaraju
se konsonanti. U etvrtom primeru imamo
priblinu r., u kojoj se ne p o dudara par
postakcenatskih vokala. Od takve neprave
rime znatno se razlikuju primeri nepodudara
nja akcentovanih vokala uz pod udaranje gla
sova u postakcenatskom poloaju: iako
neko, zidove svodove. To je -> konsonanca
ili kontraasonancna ili disanonancna r. U
srphrv. stihu specifina je r. tipa pevdnje
pFivanje, gra"nju b Ustanju. Ovde se upravo
rimuju vokali nosioci duina uz glasove iza
njih. Moe da se rimuje akcentovani vokal sa
vokalom nosiocem duine, npr. u Zm aja: tuga
placidruga. U svim tim prim erim a -- u
kojim a se ne podudaraju akcentovani vokali
hom ofonija je izraajnija nego u primerim a
tipa moja volja, cvetala letela, boe
loe, gde se akcentovani vokali podudaraju, ali
se ne podudaraju postakcenatski glasovi. Po
jam iste r. u srphrv. versifikaciji obino se
odnosi na pravu r. uz koju ide i akcenatsko
podudaranje (svira dira). Razume se,
neodriv je zahtev da akcenti budu istovetni,
jer je mnogo vie stihova sa nepravom i
neistom r. nego sa pravom i ujedno istom.
Pod istom r. treba podrazum evati mono-
akcenatsku r a pod neistom biakcenatsku
r. (bez negativnih konotacija). U prvom slu
aju podudaranje je apsolutno i u trajanju i u
intonaciji, npr. u Disa: zvezda gnezda, slui
krui, ostala postala, sluao kuao.
U drugom sluaju akcentovani vokali su
trajanju (san dan, detinje svetinje), bilo
samo po intonaciji (trava - spava, jeca
deca) ili i po jednom i po drugom (pitanje
svitanje). Ispomaganje duinam a u rimovanju
zavisi od njihove prirode, poloaja i od
pesnikove i itaoeve pripadnosti dijalektu,
odnosno od stepena uvanja duina u govoru
jednog i drugog. Bogata je r. ona u kojoj se
podudaraju jedan ili vie glasova ispred nagla
enog vokala (platno zlatno). Ekvivokna r.,
sa oblicima sloene ili kompleksne i kalambur-
ske r., javlja se u igri rimovanih rei istog ili
slinog oblika, a razliitog znaenja (npr. u
M alarm ea de voir - devoir ili u R, Petrovia u
lice ulice), pri emu jedne prave sintezu od
ralanjenih rei, a druge rastavljaju rei.
U koliko se to prenese na cele stihove, kao to
su to inili parnasovci, do bij a se -* holorimo-
657
vani stih. Udvojena r. (fr. couronne, kruni
sana, ili rime double) nalazi se na kraju istog
stiha (npr. u R. Petrovia: ...o v a slova).
U koliko se javi istovremeno i na kraju prvog
polustiha, onda je dvaput udvojena ( double
couronne). N a kraju stiha javlja se i tripSetna
(carska) r. Prem a zahtevu homofonije r. je
fenomen za ui, ali je od nje zahtevana i
hom ografija, tj. da bude i za oi. U fran*
cuskoj klasinoj poeziji npr. nije odgovaralo
rimovanje floraison sa saisons (zbog grafije s
kao znaka za mnoinu), iako se rei jednako
izgovaraju. Problem je u mnogo sluajeva
iskom plikovan zbog evolucije izgovora pojedi
nih jezikih nastavaka i zbog razlika u dijalek
tima, a razreen je tek sa m odernom poezijom.
Distribucija r. je raznovrsna kako na kraju
tako i u nutar stiha. U parnoj r. rimuju se
uzastopno parovi stihova (aa bb cc); u ukrte-
noj javlja se alterniranje,. tj. u rimovanju
prvog i treeg, drugog i etvrtog stiha (abab,
cdcd): u obgrljenoj r. dva istovrsno rimovana
stiha nalaze se izmeu dva stiha sa drugom
rimom (abba, cddc). Prepletena r. obino se
javlja u tercetima sa raznovrsnim preplitanji-
ma (abc acb; abc cba i si.), meu kojima
je veoma poznato ono sa verinom r. primenje-
nom u -* tercini (aha bcb cdc it.). Jedna ista
r. u celoj pesmi daje monorimu (npr. uvena
A ragonova pesma u distisima Oi Elzine
Les Yeux d Eisa). U nagomilanoj r. poduda-
ranje je istovetno u nizu stihova uzastopce
(aaaa. . .). Od nje se razlikuje umnoena r.,
ponovljena veinom dvaput ili triput (fr. naziv
je redouble za oba sluaja, a za utrojenu i
retriple). Ponavlja se u istoj strofi bilo uza
stopno (npr. aaabcccb) bilo u razm aku
(,abbaab). K ad izostaje sistem rim ovanja, tada
imamo isprekidanu r. (meovitu, proizvoljnu ili
slobodnu). U nutar stiha mogu da se rimuju
polustihovi dvaju uzastopnih stihova na cezu-
ri, te uz rimovanje na kraju stiha nastaju
dvostruko rimovani stihovi (npr. tip -+ va-
naesterca u prim orskoj knjievnosti). Rimo
vani krajevi polustihova istog stiha daju ->
leoninskih stih. U nutar stiha javlja se i oblik
rasute r. bilo po jednom stihu ili po susednim
stihovima, naroito u slobodnom stihu (npr. u
R. Petrovia: Evo sva tela smea, debela i
bela). U potreba mnogih term ina za r. nije
jedinstvena. Prim ena r. razlikuje se od
jezika do jezika, od epohe do epohe, od pravca
do pravca, od anra do anra i od pesnika do
pesnika. Sintetiki jezici svojim razvijenim
oblicima deklinacije i konjugacije zahvalniji su
za primenu r. nego analitiki jezici. Francuski
17. vek kanonizuje r., a krajem 19. i
42 R unik k n jiev n ih te rm in a
RIM O V A N A PROZA
poetkom 20, veka ona se u celoj Evropi
dekanonizuje. Slobodni stih oslobaa i r.
D ram a u stihu najee je nerimovana. (-* blank-
vers). Prouavanje r. zahteva primenu kvan
titativno-statistiki h m etoda sa raunom ve-
rovatnoe, emu se prilo tek u najnovije
vreme.
L it.: D. Slanojevi, P o g o v o r B e s n o m e R o lc m d u s a
k r i t i k i m p o g le d o m n a te h n ik u s r p s k o g a s t i h a , 1898
(0 rim i str. 23 36); T . M areti, M e t r i k a n a r o d n ih
n a ih p j e s a m a , 1907, 1 6 5 - 1 8 1 , 199; B. M . >Knp-
m v h c k i i h , P u fp s ia , e e u c m o p u n u m e o p u s t, 1923; P.
KoinyTHh, O ToncKoj MerpHUH y H0B0j cpnCKoj
noe3Hjii, 1941 (pos. str. 220 236); J. K atelan,
L irik a A. G . M a to a , R a d JA Z U , knj. 310, 1957
( a rim i 106123); E. B. ToMameiJCKHH, K h c t o -
pHH pyccKofl pnf})MW (u k n j.;) C m ux u HJbiK, 1959,
6 9 - 1 3 1 ; A, M . K o n o p a r ou. CTaTiicriiKa th iio b
pVCCKOM pli(J)MbI, Bonpocbl HibiKO'SHaiiU.'i, 1963, Il(l
6, 9 6 106; J. Levy, Um eni p fekladu, 1963 (na
sfp h rv .:) U m jetnost prevoenja, 1982; isti: D ie
T ^ e o rie des V erses', ib re m ath em atisc h en Aspekte,
(U:) M a th e m a iik und k h iu n g (izd.: H . K reuzer, R.
G u n zen a u ser), 1965, 211 231 (pos. 217 223),
19672; I-O. M . JI OTMan, C m pyntnypa xyg o xe cm een -
Hoto m eacm a, 1970 (s rp h rv .:) S tru k tu ra um etnikog
tek sta , 1976, (pos. od str. 17!); L. Pszczotow ska,
R y m , P oety k a-W ersy fik acja II (2) 1, 1972; T.
E ek m an , C jihk y cpnCKoj noeanjH X IX BKa,
PiayMuu cacmanaK cjiaeucm a y B yxo ee gaHe, 1972, 2,
2 6 1 274; V. M ilii, R im arij M ilana R akia,
Suvrem enik, 1973, 1, 7 25; T. E ekm an, T he Realm
o f Rime. A S tudy o f R im e in the P oetry o f the
Slavs, 1974; C . C, AeepHHueB, T pa^H una rpe-
^ecKOH ^HajieKTHKii m BO:iuHKHOBCHiie pncjiMbi,
K m m eK cm 1976, 1977, 8 1 - 9 9 ; - Eufonija. .R .
KIMA ZA O I -+ Rima
R IM A R IJ Renik rima jednog ili vie
dela u stihu, sreenih alfabetskim redom sa
podacim a o broju rimovanih slogova. Rime se
pojavljuju dvostruko, u pravom i obrnutom
redu (svet/cvet. evet/svet), kako bi sve rei koje
obrazuju rime bile zastupljene. Rimarij slui
izuavanju strukture stiha, pesnikog renika
pa i poetike jednog pisca ili knjievne kole. V.
i konkoranca. Z.B.
RIM OVANA PR O Z A Vrsta proze u kojoj
se izvjesni odsjeci zavravaju rimom, lako
je rima prvenstveno vezana za stih, ona je bila
uvedena u prozu jo u antikom besjednitvu
(-> gorgijanske figure). U besjednikoj prozi
zavreci reenica esto su imali ritmiki oblik,
koji je bio zasnovan na smjenjivanju dugih i
kratkih, ili naglaenih i nenaglaenih slogova
(npr. oo/oo). Ako se ti oblici glasovno podu
daraju, nastaje r. p. (lat. prosa consonans \>el
consonant ibus membris). Ciceron ova diskretna
R N TO N IK A
upotreba rime u besjenitvu vjerovatno je
uticala na stilski manir renesansnih pisaca
(Rable, gongoristi, D. Lili, juijuisti), u ijoj
su se prozi pojedini odsjeci zavravali pravom
rimom ili samo -* asonancom. R. p. je bila
esta i u srednjovjekovnom besjenitvu, vje
rovatno pod uticajem himnologije, u kojoj su
pojedini dijelovi takoer bili rimovani. U po
trebljavala se povremeno i kasnije, i to kod
razliitih pisaca (Dizraeli. D. M eredit), a na
roito u polifonoj prozi u 20 v. Ipak, r. p. se
kod novijih pisaca ee javlja u humoristi-
kim tekstovim a i naroito u tekstovim a za
djecu. D anas se ne sm atra da r. p, ima pose
ban ornam entaini karakter, pa se rijetko upo
trebljava, a i tada obino tei kominim
efektima.
L it.: B. 5Kh pM yhckhii, PufiM a, ee ucm opun u
m e o p m , 1923; O . Brik, Z v u k o v n a p o n av ljan ja , u
P o etika ruskog fo rm a lizm a , 1970 (prev.), Z.L.
RINTONIKA (lat. / -* fabula / Rhintonica)
.. Naziv koji su antiki Rimljani dali >
hilarotragediji (literarnoj obradi -+ flijake
lakrdije) po glavnom predstavniku ove knji-
evne vrste, Rintonu iz Sirakuze. M .F.
R ISO R IM E N T O (ital. risorgimento - pre
porod) - Politiki, socijalni i kulturni pokret
u Italiji, koji je doveo do nacionalnog oslo
boenja i ujedinjenja 1870. g. D uhom r. pro
eta je itava ital. rom antiarska knjievnost,
izrazito politiki i slobodarski obojena. Isto
vremeno, patriotizam se u njoj vezuje sa de
mokratskim slobodama, socijalnom pravdom i
solidarnou sa svim porobljenim narodim a u
Evropi. U ovom periodu javlja se njz pisaca-
-politiara (. Balbo, V. oberti, . K antu,
K. K ataneo, K. Tenka, N. Tomazeo). N aj
istaknutija linost meu njima je . Macini
(1 8 0 5 - 1872), osniva tajne organizacije M la
da Italija, ija politika i estetska shvatanja
umnogome daju peat ovom vremenu. Pod
uticajem Macinijevih shvatanja u prvi plan
dolazi vaspitna uloga knji. i um. uopte, koja
postaje instrum ent univerzalnog progresa, je
dan od oblika drutveno-politike borbe. O vo
je period odbacivanja klasine i intelektualne
knjievnosti i traenja novih vrednosti, auten
tinih i spontanih oseanja. U takvoj atm o
sferi javlja se kult narodne poezije i poinju
istraivanja na polju narodne knjievnosti i
folklora uopte. Ovo je, takoe, i vreme otva
ranja prema drugim narodim a i drugim kul
turam a. Tada u Italiji poinje sistematsko pre
voenje i prouavanje stranih knji.
L it.: C . C u rio , V e r e d ita d e l R is o rg im e n to , 1930;
M. Sticco, L a p o e s ia re /ig io s a d e l ris o r g im e n to , 1945;
658
M . S a p o n a ro , M a zz in i, 1946: A. M om igiano,
M azzini, p ro sa to re ro m n tic o , V ltim i Studi, 1954;
D . M . S m ith, 11 risorgim em o, 1968; S. J. W oolf, The
11alian R isorgim em o, 1969; J. Skerli, Omladina i
njen a kn jie vi ios !, 1906. M .D i.
RIS P E T O (ital. rispe) to potovanje)
Vrsta ital. narodne lirske pesme koja je cve-
tala naroito u Toskani. Njome se iskazivalo
potovanje voljenoj eni, po emu je i dobila
ime. Sastojala se od etiri jedanaesterca sa
ukrtenom rimom, iza kojih je dolazila ripreza
(ital. ripresa ponavljanje) od dva ili etiri
jedanaesterca sa parnom rimom. U njoj su se
ponavljale teme i izrazi iz prethodnih stihova.
Zbog slinosti metrike forme, r. mnogi po-
istoveuju sa -> strambotom. R. se iz Toskane
rairio po celoj Italiji, a u 14. v. uao je u
umetniku poeziju. Negovali su ga najvie Po-
licijano i Lorenco de Medici, a u novijoj knji
evnosti K arui i Paskoli.
L it.: G, L ega, R isp etti antichi pubblicati da un
cdice m agliabechiano, 1 9 0 5 ; M . B arbi, Poesa popo-
lare. italiana, 1 9 3 9 , M .D i.
RITA M (gr. pu%i poseban nain proti-
canja) U vremenskim, dinaminim umetno-
stima manje ili vie ravnom erno ponavljanje
nekih fenomena u relativno kraim intervali'
ma koje neposredno doivljavamo, kao i
um ttniki valentna odstupanja od stroge p ra
vilnosti tog ponavljanja. O vo se esto uzima
kao ua definicija r. (u poeziji, muzici, igri),
za razliku od ire definicije, koja obuhvata i
prostom e umetnosti (likovne i arhitekturu),
ak i reljefe u neorganskoj prirodi (npr. na
kristalima), periodine procese u prirodi i ko-
smosu (smena godinjih doba, d ana i noi,
periodine pojave u vezi sa zvezdama, mese-
com i si.), prom ene u materijalnoj proizvodnji,
komunikaciji, kao i fizioloke procese (disanje,
kucanje srca). O dbrana ue definicije kao defi
nicije u pravom smislu rei zasniva se na
sledeim razlozima. Prostornim um etnostim a,
ak i kad je za njihovo poim anje potreban
utroak vremena i izmena utisaka, nedostaje
utvren redosled, sukcesivnost hronolokog
percipiranja koji bi izazvao utisak o ritmikom
ustrojstvu. Slino je sa reljefima u neorganskoj
prirodi. Periodini procesi u prirodi i kosmosu
ne doivljavaju se jer se deavaju u duim
intervalima. Procesi prom ena u materijalnoj
proizvodnji i komunikaciji deavaju se takoe
izvan naeg doivljaja. Fizioloki procesi
teku autom atski i izvan su opaanja svesti
(disanje je ritmino, ali se obavlja nesvesno).
Pristup ritm u sa gledita ovekovog doivljaja
opravdan je njegovom genezom. Taj se feno-
659
men raa iz prvobitnih pokreta, ritualnih ge-
stova, radne i obredne pesme, dakle putem ne
posrednog ovekovog doivljaja ritminosti,
koja st ili zuje emociju. Vremenom se obea
nje za r. prenelo iz pevanja, s jedne strane, na
usm eno govorno stvaralatvo u obliku baja
nja, izreka, poslovica i drugih kraih usmenih
tvorevina, a s druge strane, transform isaio se
u lirskoj pesmi u r. njenog teksta. T ako je
nastao pesniki r. kao svojevrsno ponavljanje
jezikih signala koje neposredno doivljavamo
i oekujemo. O tuda se r. stiha esto efinie i
kao oekivanje. Jeziko-ritmiki signali su
raznovrsni: -> kvantitet, slogovi, -+ akcenti,
-+ cezura, -* granice rei, -* akcenatske celine,
fenomeni -* sintaksiko-intonacione strukture
stiha (-* kadenca, -+ antikadenca, -+ poluka-
denca, ~+ pauze), faktori eufonije, -* rima i
druga ponavljanja. Njihova je uloga razliita
od jezika do jezika i od razdoblja do razdob
lja. Meu one koji su najmanje ispitani spa
daju granice rei, odnos sintakse i r., kao i
sintaksiko-intonaciona struktura stiha. N ji
hova uloga u stihu je veom a sloena. Stih
predstavlja ne samo ritm iko nego i sintaksi-
ko i intonaciono, kao i semantiko jedinstvo.
Pa ipak je njegovo ritmiko jedinstvo prim ar
no. Njemu se prilagoava sintaksa, intonacija
i semantika. O. Brik je utvrdio veoma tesnu,
esto sistemsku, vezu izmeu ritm a i sintakse.
Ta se veza manifestuje u obliku ritmiko-
-sintaksikih figura. D a prim at pripada rit
mu, to se naroito pokazuje pri -+ opkorae-
nju stiha, kada se uva njegovo metriko-rit-
mika struktura jam pskog jedanaesterca, ra
lanjena je, deformisana Ttinjanov i Ejhen-
evoj pesmi Ti:
Nemo i p u s to . . . K roz skrhana okna
Vetrovi viju sa prainom , dok na:
Pragove gnjile povija se trnje.
Da bi se na kraju drugog stiha odrala rit
mika struktura jam pskog jedanaesterca, ra
lanjena je, deformisana (Tinjanov i Ejhen-
baum) sintaksiko-intonaciona i semantika
struktura. Ritam zahteva d a se i u izgovoru,
uz diskretnu pauzu, registruje intonacioni
signal na kraju tog stiha, inae emo povre-
diti ritminost i deformisati sazvuje (okna
dok na). Tzv. glumako itanje obino e
pratiti smisao i sintaksu, tj. sa njim a e op
koraiti u sledei stih. To je, meutim, oblast
-* dikcije, -+ recitacije ili -+ deklamacije.
Pesniki r. nije autom atsko ponavljanje rit
mikih signala. Oni mogu da izostanu ili da se
jave na neoekivanom mestu. U oba sluaja
nastaje umetniki valentno -* prevareno oe
42 *
RITAM
kivanje. Neki signali su prim arni, a neki se
kundarni. I jedni i drugi uestvuju u organi*
zovanju r. stiha, s tim to prvi ine bazu za
njegovu metriko-ritmiku strukturu. U vezi
sa njihovom jezikom funkcijom konstituie se
> metar, kao regulisanje stiha prema odre
enim shemam a u pojedinim sistemima -+ ver-
sifikacije (-* kvantitativna, silafoika, -+
silabiko-tonska i tonska versifikacija).
Funkcija pojedinih jezikih signala esto iza
ziva sporove. Deava se da stih u prvi plan
izbaci neki od sekundarnih signala, koji tada
preuzim a funkciju osnovnog organizatora r. U
svakome od sistema versiilkacije uspostavlja
se izmeu r. i metra neki odnos, koji je takoe
predmet nesporazum a i raspravljanja u versi-
fikaciji i u teoriji stiha. Zapaeno je da se u
metrikoj shemi ostvaruju metrike -* kon
stante kao obavezni fenomeni na odreenim
mesti ma stiha, metrike -> dominante kao neo
bavezne, ali dom inantne pojave i -* ritmike
tendencije kao tenja da se neki signali pojave
ili izostanu. T o znai da je metrika shema
opti plan stiha ili opteritmiki zadatak
koji se samo u nekim sluajevima ispunjava
stoprocentno, U odnosu na metar r. je akti
van fenomen, te se esto govori o njegovom
suprotstavljanju metru. Ipak. prem a slikovitoj
i duhovitoj Jakobsonovoj opservaciji, r. nije
opozicija njegovom velianstvu metru nego
opozicija njegovo# velianstva. U generativ
noj metrici (-* teorija stiha) m etar odgovara
dubinskoj strukturi, a r. povrinskoj rea
lizaciji. Izmeu pojma metar i r. stoji pojam
-* ritmikog impulsa Tomaevskog, kao opti
utisak o ritm ikom toku stiha, koji se stie na
osnovu percipiranja niza stihova neke pesme.
U terminologiji Taranovskog tome odgovara
pojam varijanata u okviru ritmikih ten
dencija, koje se razlikuju od pesnika do
pesnika i od razdoblja do razdoblja. U vezi s
tim konstituie se i ritmika kao disciplina
koja se njima bavi, za razliku od metrike,
koja opisuje vrste m etara i - razmera, i
strofike (- strofa). U oblast ritmike spada
ju i varijante granica rei. T ako npr. u Diso-
vim trohejim a sa istovetnim rasporedom
akcenata (na 1, 3, 5. i 9. slogu):
Tu su / bili // poginuli / zraci:
Svu / selenu // pritisnu / nirvana
razliito su rasporeene granice rei (ispred 3,
5. i 9. sloga u prvom, a ispred 2, 5. i 8. u
drugom stihu), te otud i drukije ritmiko
zvuanje. U metrikim istraivanjim a r. akce-
nata isplivan je znatno vie od r. granica rei.
U najnovije vreme i jedno i drugo ispituje se
RITAM 660

pomou sloenih rauna verovatnoe. Problem sam o zbog njihove neujednaenosti nego u
je, meutim, to rezultate dobivene statistikim prvom redu zbog nepostojanja grafikog see-
ispitivanjem istraivai razliito tumae. For- nja na stihove. Zapaeni su oblici ritm a i u
malizaciji prouavanja r. prebacuje se to p ret ostaloj umetnikoj prozi. U poetskom rom anu
postavlja formalna, spoljanja odreenja r. Koreni D. osia nalazimo ne samo unekoliko
neposrednom oseanju toga fenomena, kao i regulisane oblike sintaksiko-ritmikog rala-
io zapostavlja estetsku i emocionakvo-izra- njavanja nego i manje ili vie skrivene stiho
ajnu strukturu stiha, kojom se, navodno, ve, npr. epski deseterac sa izrazito stilskom
mogu objanjavati efekti doivljaja r. N a to se funkcijom. N aroito je sporno pitanje r. u vezi
odgovara da se tek na osnovu statistikih sa malom pesmom u prozi (lirskom p ro
pokazatelja mogu objasniti utisci o stihu, a zom). Zanosei se Bert ran ovim Nonim Ga-
suenja o sadrajnosti i izraajnosti stiha m o sparom, Bodler je prieljkivao muzikalnu
gue je izvoditi na osnovu posebnog istraiva poetsku prozu bez ritm a i rime i takvu ost
nja puteni drugih m etoda. N eophodno je re vario u Parikom splinu. U lirskoj prozi Tur-
zultate statistikih ispitivanja r. povezati sa re genjeva jedni su nali ritmiku, drugi su to
zultatim a statistikog ispitivanja stila, koje nazvali natezanjem. N ajm anje su uoljivi
zaostaje. Zato se problem u utvrivanja odno elementi ritmike organizacije u neumetnikoj
sa izmeu r. i smisla stiha prilazi razliito. Na proze grafikim seenjem, koje je uslovljeno
osnovu statistikih p o dataka istrauju se ra istina podloniji proizvoljnosti i promenlji-
zlozi zbog kojih se pesnici opredeljuju za vosti vie nego u umetnikoj prozi. R.
ovakve ili onakve ritmike varijante i obja slobodnog stiha esto porede sa r. poetske
njavaju asocijacije koje one izazivaju, smi proze. M eutim, taj stih se razlikuje od svake
sao kompozicionih smenjivanja raznih razme- proze grafikim seenjem, koje je uslovljeno
ra u istom pesnikom delu, pa i smanjivanje pesnikovim ralanjavanjem teksta. To znai
nizova (po nekoliko) uzastopnih stihova jed da u slobodnom stihu pesnik ne osea tekst
nog razmera nizovima stihova drugog razme- kao prozu, ve kao stih, pa prem a tome i kao
ra. Istraivanja pokazuju da smena razmera posebnu strukturu.
obino ide sa prom enom u razvijanju teme ili L it.: K , B cher, A rbeit und R hythm us, 19023
u doivljaju. O povezivanju vrste r. sa odre ( 19246) ; A. E e jiu ii, Cumoausm, 191; A. C. C lark ,
enom temom postoje zanimljiva zapaanja. The C ursus in M ediaeval a n d Vulgr L atin, 1910; G .
t S ain ts bury. A H isto ry o f English Prose R h y th m , 1912
Iako ista tema moe da se izrazi u razliitim r., (1922); W . M , P a te rso n , The R h yth m o f P rose, 1917;
pokazuje se da se pojedine tem e veu za P. k o 6 c o h , O neiucKOM c m u x e . . . 1923; B. B. T o -
odreene r. Odnosu izmeu r. i smisla pristu MameBCKHH, PyccKoe cm w co cA o xeH u e. M e m p m a ,
pa se i psihoanalitiki. P o jednim autorim a r. 1923; E . L. M a rtin , L e s S ym tries d u fra n a is lit
je semantizovan, za razliku od m etra, koji je traire, 1924; K ). H . T bihhhob, HpooAeMa emu-
bez smisla (H. Meschonnic). Sa r. je, istiu, xom eopH oio fu b ix a , 1924 (19652); A. M . FleuJKOB-
povezano zadovoljstvo subjekta, to potvruju ckh, PnTMHKa cTHxoTBOpeHHH b n p o u e' T y p re-
i njegovi ritualni i magijski koreni. U rit- HeBa (u z b .:) Pyccuan penb, h. c. 2. 1928; J. H . S cott,
R h yth m ic Prose, 1925; B. M. 5KnpMyHCKHti, Beege-
mologiji je sporno pitanje o r. proze. N e Hue MetnpuKy. Teopu.n em uxa , 1925. (N ach d ru ck
sumnjivo se on manifestuje u ritmikoj prozi, d e r A usgabe 1925, hg. D . T schievskij u. a., W.
koja se javlja ve u * antici, i to na bazi F in k V erlag, 1971), Isto u knj. Teopun em uxa, 1975,
rasporeda dugih i kratkih slogova (metriki 5 232; O . M, Epnic, P h tm h cnHTaKCHC, Hoebi
tip) pri kraju - perioda i kolona (v. i -* J I E 0 , 1927, N o 3 6 ( u: Two E ssays on P oetic
klauzulu). O d anra je zavisio oblik ritmike Language, red. R. Ja k o b so n , M ichigan Slavic M a te
organizacije. U srednjem veku raspored dugih rials, 1964, N o 5, 49 76); F . N o v o tn i, E ta t actuel
i kratkih slogova zamenjen je rasporedom ak- des tudes sur le ryth m e de la prose latine, 1929; B.
centovanih i neakcentovanih slogova (ritmi ToMameBCKHi, O cm uxe, 1929 (N a c h d ru c k d e r
A usgabe 1929, hg. D, T schievskij u. a., W , Fit\Jc
ki tip, sa tri oblika kursusa). Oblici rit V erlag, 1970); M . G . N ico lau , L 'origine du cursus
mike proze po ugledu na antiku i srednjove- rythm ique, 1930; P. Servien, L e s ry th m es com m e
kovnu nalaze se i u 19. veku. S truktura stare introduction physique l esthtique, 1930; A. W . de
srpske (crkvene) poezije, koja je pisana kao G ro o t, D e r R hy th m u s , M eophUologus, X V li,
proza, nije ispitana, ali se sm atra da je njezin 1931; R. B lm el, D e r R h y th m u s d er n eu h o ch
tekst ritmiziran. U svetskoj literaturi se javlja, d eu tsch en P ro sa , Z eitsch rift fu r deutsche Philologie,
60, 1935; S. S kim ina, E ta t actuel des ludes sur le
istina reiko, i ritm ika proza koja gotovo u
ryth m e de a prose grecque, 1937; A. C lasse. The
celini podsea na organizaciju stiha, npr. kod R h yth m o f English P rose, 1939; K . TapaHoaCKH,
atobrijana i A. Belog. M eutim, ni takve M e ro d e h ia a a im caspeM ene Hay*e o CTHxy Kao
strukture se ne doivljavaju kao stihovi, i to ne /H CUM njTHH e H a r p a n m ji it H r b h c t h k e h H C T O p ije
661
KHjHJKeBHOCTH (IlpoS.riCM neCHHHKOF pHTMS),
M lep m u u ogop I II MefyynapogHoi k o m peca e ia -
eucm a, 1939, k nj. IV. 108 ~ 132; P. S ervien, Science et
posie, 1947; W . K ay ser, D as sprachliche K u n st
werk . . . , 1948, 19711s (srphrv. J e z m x o v .w m w o
gejto, 1973, o ritm u 286 321 i bi bi. 494 496); A.
Spire, Plaisir potique et plaisir m usculaire, 1949; P.
F. B au m , The O ther H a rm ony o f Prose: an E ssay in
English P rose R h y th m , 1952; F . G . J n g e r, R h y th
mus und Sprache im deutschen Gedicht, 1952; K .
TapanoBCKH, P v c k u gaoge.m u p u m s to m , 1953; P.
F raisse, Les structures rythm iques, 1956; R. W ellek,
A. W arren , T heorv o f L iterature, 1956 (srp h rv . 1965,
str. 181 198, 3 7 7 - 378); W . B eare, L atin Verse and
European Song, 1957; P . F raisse, P sychologie du
tem ps, 1957; G . G eo rg iad es, M u sik und R h yth m u s
bei den G riechen, 1957; A. W . d e G ro o t. P h o n etics
in its R elatio n to A esthetics (u k n j.:) L. K aiser,
M a n u a l o f P honetics, 1957, 3 8 5 - 4 0 0 ; G . S chiocker,
Equilibre et svm trie dans la phrase franaise m o
derne, 1957; E. B. ToMauieBCKH, C m ux u x w k ,
1959; F. L o ck em an n , Der R hythm us des deutschen
Verses, 1960; J. L o tz, M etric T ypology (u zb.:)
S ty le in L anguage (ed. by T h . A. S ebeok), I960,
135 148; M . P aren t, Saint-John Perse et quelques
devanciers. E tudes sur le pom e en prose, 1960; T . A.
IDem e/iH, T exnuxa em uxa. 1960; j \. XChbkobhE,
PHyaM h necHH^KM oacHBjbaj, 1962; >K. PyacH,
C th jick 3 Bpe^HocT encKor teceTepua y TCopeHMMa'
o p n n e T iocuha, K njievnost i je z ik , 1962, br. 4,
2 6 7 - 2 7 1 ; J. Levy, U mni p re kla d u , 1963 (srphrv.
U m jetnost prevoenja, 1982, o ritm u 267 283); A,
H . K ojim oi o p o B , K iinyneiim o p h tm h k h MaaKOB-
CKoro, Bonpocbt MibiKonutHua. 1963, N o 4,
64 71: W iersz, cz. 1: R y n n ik a , red. J. W o ro n czak ,
1963; B. M. /Kmpmvhckhh, CruxocjioaceHHe MaatcoB-
CKOro, PyccKa.H .tum epatnypa, 1964, N o 4, 3 26
(n a engL u zb. P oetics. P o etyka . H o im u m , , 1966,
2 1 1 242; u njegovoj knj. Teopux em uxa, 1975,
539 568); S. C h a tm a n , A T heory o f M eter, 1965;
E. B enveniste, L a n o tio n de ry th m e d a n s son
expression linguistique (u k n j.:) P roblm es de
linguistique gnrale (I), 1966, 327 335, a na
srp h rv . 1975, 2 4 7 - 2 5 4 ) ; M. X ap jian , Phtm h
MeTp (u k n j.:) O em uxe, 1148; FL A. PyaiieB,
O HeKOToptix npoJieM ax coBpeMeHHoro c o b c t-
CKoro cruxoBeaeHHS (u k n j.:) Bonpocbt potnano-
- tepManCKoio .H3biKo3HaHun, 1966, 8 3 102; K.
TapaHOBCKHH, H eT upexcT onnbin mm6 AHApea Ee-
Jioro, U o f S lavic L in g ustics a n d P oetics, 1966, V.
X , 127 47; B. M . )K hpm vhckhh, O phtm hm cckoh
np03e, PycCKan Jtum epamypa, 1966, N o 4, 103
114 (i u njeg. knj. Teopun c.muxa, 1975, 569
586); A. ) K o b t h c , FpaHHUt c B o G o f l H o r o c T H x a ,
Bonpocbt umepamypbi, 1966, N o 5, 105 123; K .
T a p a H O B C K H H , O c H O B H b ie s a ^ a 'i H C T a T u c iH ^ e c K o ro
H 3 y ii e H H jj c jia B a H C K O ro cru x a (u z b .:)
Poetyka. H om uK a, H , 1966, 173 196; M . T a p jiH H -
C K aa . K u e B T H b ie o c o e H H o e n i a m j i h h c k o i o
J ia 0 0 -T 0 H H 4 e c K 0 r0 crax a , Bonpocbt .mbiK03nanuH,
1967, N o 3, 8191: L e vers franais a u X X e sicle,
p u b l. p ar M. P a r e n t , 1967; A. H. K o jiM o ro p o B ,
npHMep H 'iy H e H H M M e T p a h e r o p m m hhcckhx
pH SH TO B (u z b .:) Teopun emuxa (peg. B. E.
R IT M I K A PROZA
lueeuuKoe u g p .j , 1968, 145167; j , M o u ro t, Le
gnie d'un style: Chateaubriand , rythme et sonorit
dans les Mmoires cf Outre-Tombe, 1969 (uz obim .
b ibl.); K ). M. JIOTMan, CmpyKmypa xygojKecmeen-
h o i o meKcma, 1970 (srphrv. 1976); >. Tpn(j>yHBh,
S tara srp sk a crk v en a poezija (u zb.:) O CpA>aKy.
Cmyguje , 1970, 5 1 64; B. E. X o jiu i c b h u k o b , Oc-
ho abi cmitxoeegeHux. Pyccnoe cmuxocAoacenue,
197 22; Potique du vers franais (u:) Langue fran
aise, N o 23, 1974; Pumsi, npocmpancmuo u apeMH a
/lumepatnype u uctcyccmee, p ea. E. <fr. EropoB h ;tp.,
1974; M . i l . FacnapOB, C oapem m bi pyccKu cmux,
M em pm a u pumsiUKa, 1974; M . fH pniM an, P h tm
h nejiocTHOCTb nposaH 'iecK oro xv^oacecTBeHKoro
npoiiiBeaeHHa, Bonpocbt .numepamypbi, 1974, N o 11,
128 150; B- M . }KnpMyHCKHH, K Bonpocy o c t h -
X 0TB 0pH 0M p iiT M e (y 16 .:) IIcmopuku-ij> u.w.umme-
exue ucc iegoeauufi, pe,a. E. T. F a<J>ypoa h ;ip ., 1974,
27 37; T , J an s on, Prose Rhythm in Medieval Latin
from the 9th to the \3th Century, 1975; C . M.
Bohuw, O pHTMe, KoumeKcm (za) 1976, 1977,
1 00129; A. K ibdi V arga, Les constantes du
pome, 19772; J. D u b o is e t al. (G ro u p e n). Rhto
rique de la posie. Lecture linaire, lecture tabulaire,
1977 (o ritm u 128160); E. 3TKHH.it, Mamepu
emuxa, 1978 (o m etru i ritm u 153 171); Slow anska
m etryka porwnawcza. I Sownik rytmiczny i sposoby
jego wykorzystama, red. Z . K op czy n sk a i Z. Pszczo-
lo w sk a, 1978; T). TpHcjiyHOBHh, y ^ e o ncTopnjcKe
aicueHTOJiorHje y cthjihcthm khm npoynaBaibiiM a
cpe/tH>OBeKOBHe cpncxe Krt>HceBHOCTH, 36opuuK
M C sa Kibuxeeitocm u jejutc, 1979, sv. 1, 59 69; S.
P etro v i, R itam (u knj.:) Uvod u knjievnost, red.
Z, k re b , A, S tam a, 19833, 416 420; Ritam (u:)
Delo, 1983, br. 9 - 10, 4 - 9 5 .
Versifikacija; - Stih; M etar; -+ Slobodni
stih. . R.
RITM IK A PR O Z A V rsta -* proze u
kojoj se ostvaruju uoljivi ritamski tokovi,
kako- bi se postigla to vea pravilnost u
izmjenjivanju ritmikih jedinica, istoa i
preglednost ritam ske linije, kao i njena prila
goenost sadraju govora. Klasina gr. i lat.
proza, k ao i proza drugih starih naroda, naro
ito u Bibliji. oslanjajui se u svojim poecima
na ep, odlikovala se velikim bogatstvom ritmi
kih oblika, iako je izbjegavala stroga pravila
pjesnikog ritma. Proza treba da ima ritam,
ali ne i metar (Aristotel). I inae kienija nego
savremena proza, klasina proza je naroitu
panju obraala zavretku perioda, a i zavreci
pojedinih reenica obino su imali odreen
ritmiki oblik, tzv. -* klauzulu (ili -* kursus u
Poetics.
srednjovjekovnoj lat. prozi). Ciceron, koji je
c h ji-
preuzeo klauzulu o gr. besjednika, najee je
upotrebljavao sljedee ritmike oblike, kojim
je obiljeavao zavretke reenica ili perioda:
U -----; --------- ; U . Seneka,
B a- Kvintilijan i dr. prihvatili su Ciceron ove rit
Xoa- mike obrasce, koji su se zasnivali na smje-
R IT M I K E T E N D E N C IJE
njivanju dugih i kratkih slogova. U srednjem
v. duinu sloga zamijenio je naglasak. Takvu
akcenatsku klauzulu upotrebljavali su mnogi
prozni pisci jo i u 19. v. (u hrv. knjievnosti
Kurelec, V. Tkalevic, enoa). K od novijih
pisaca r, p. se oslobaa starih pravila i zasniva
se na organizaciji intonacione linije reenica,
na rasporedu reenikih naglasaka, na odnosu
sintaktikih obrazaca i na naglaenoj -> eu
foriji glasovnih sklopova. Time se eli ostvari
ti prilagoenost ritma individualnim raspolo
enjima ili sadraju govora uope, te postii
unutarnji sklad i vrsta povezanost svih dije
lova govora. Zato je r. p. izrazito em ocionalno
obojena i najee sugerie neke pjesnike ugo
aje. Ponekad se takva proza zove i pjesnika
proza (lat. prosa potica), je r je po ritminosti i
naahnulosti bliska govoru kojim se slue pje
snici, pa esto djeluje kao poezija napisana u
prozi (-* pesma u prozi); ponekad se zove i
Hrska proza (lat. prosa lyric), je r je nadahnuta
lirskim duhom i izrazito poetskim ugoajima,
kao npr. polfona proza u eng. knjievnosti s
poetka 20 v., koja ve prelazi u -* slobodni
stih, kako bi nain izraavanja potpuno pri
lagodila miljenju. Mnogi pisci su pisali r. p.
slijedei prirodnu tenju jezika za oblikova
njem ritmikih formi, koje se javljaju u obliku
sintaksikih -* paralelizama i harm onine
uravnoteenosti svih elemenata izraza (E. A.
Po, atobrijan, Boler, Rembo, M atarme,
Lotream on, "Novalis, Heleriin, Nie, Turge-
njev, Koi, Dui).
L it.: T. Z ielinski, Das C lause!gesetz in Ciceros
Reden, 1904; A. C . C lark , The Cursas in M ediaeval
a n d Vulgar L a tin . 1910; N . M . P aterso n , The
R h yth m o f P ro se ,' 1917; P. T . B aum , T he O ther
H arm ony o f Prose, 1952; P . G u b e rin a , Z v u k i p o kret
u je z ik u , 1967; B. T o m asev sk i, R ita m proze, u
P oetika ruskog fo rm a lizm a , 1970 (prev.).
RITMIKE TENDENCIJE - Verovatna
pojava ili izostajanje ritmikih fenom ena na
odreenim mestima stiha. U ruskim dvoslo-
nim (dvoelnim) m etrim a ja k o vreme (-
iktus, u -> troheju na neparnim , u - jambu na
parnim slogovima) preteno se ostvaruje ak
centima, ali ovi raogu i da izostanu (neostva
reni iktusi). Neki iktusi privlae akcenat vie,
drugi manje. U srphrv. troheju usmene poezije
neparni slogovi tee da privuku akcente, tako
da u proeku oko 70% svih akcenat a p ada na
te slogove. U jam bu pisane poezije to je jo
izraenije na parnim slogovima. Jo veu r. t.
u troheju pokazuje raspored - granica rei
ispred neparnih, a u jam bu ispred parnih slo
662
gova. Pometeni akcenti i granice rei izazivaju
efekat -+ prevarenog oekivanja.
Lit.; - Versifkaeija; -* ritam . ,R.
RITMIKI AKCENAT Metriki akcenat
RITMIKI IM PULS (gr. pui^uKOs - koji se
odnosi na - ritam i lat. impulsus udarac,
podsticaj) 1. Po B. Tomaevskom , opti
utisak o ritm ikom toku, koji se stie na
osnovu percipiranja niza stihova nekog pesni-
kog del a ispoljava u konkretnom ritm u po
jedinih stihova; proseni ritmiki nacrt (pn-
cyiiOK); kategorija izmeu ritm a i metra
(PyccKoe cmuxoc-umeuue, 65 66, 83). Tara-
novski tu kategoriju naziva varijacije u ok
viru - ritmikih tendencija (Ruski dvodefni
ritmovi, 45), a u najnovije vreme K olmogorov
obiik ritam (o6p&3 pnTM). 2.
Utisak o ritmikoj prirodi pojedinih metara,
odnosno, kako kae autor term ina r. i. O.
Brik, ritm ika orijentacija kretanja koja
postoji u svesti jo pre bilo kakve njene mate-
rijalizacije, opsta karakteristika odreene vr
ste ritm a (u jam pskom impulsu intenzitet se
kree rastui, a u trohejskom padaju
i), s tim to u ritm ikom kretanju nastaju
raznovrsne forme (Phtm h osHTaKCHc,
5053). U tom smislu termin upotrebljava i
irm unski (K o\ ihoiuh,um mpmeCKUX cm uxo-
m eopem m . 8; Beegeuue e MempuKy, 67, 71).
3, Ritmiki zamah, podsticaj, koji bi od
govarao dinamikoj pripremi odnosno
metrikom impulsu Tinjanova. U tom smi
slu ponekad se upotrebljava term in i u srphrv.
metrici (npr. R. Kouti, O moncKoj Mempuuy,
205). 4. Ponekad sinonim za -+ ritmike
signale (npr. kod Taranovskog, Ruski dvodelni
ritmovi, 1 3). .R.
Z .L.
RITMIKI SIGNALI (gr. p u % uc - koji
se odnosi na -* ritam i lat. signum - znak)
1 . Raznovrsni jeziki fenomeni ije specifino
ponavljanje organizuje ritam -* stiha: slogovi,
akcenti, - akcenatske celine, -* kvantitet,
granice rei (naroito cezura, obino kao
stalna granica), -* pauze, sintaksiko-intona-
cioni fenomeni u stihu (- kadenca, anti-
kadenea, polukadenca) i strofi, -* rima,
- paralelizmi. Dele se na prim arne i sekun
darne. to zavisi od njihove uloge u stihu
odreenog jezika. K ada uobiajena pravilnost
nekih signala izostane, javlja se prevareno
oekivanje. Ponekad se kao sinonim za r. s.
upotrebljava izraz -* ritmiki impuls. 2.
Jak o vreme stiha (temps marqu, -* arza, ~+
iktus). Up. - ritmiki impuls, 2; 3. Do-
663
sledna izmena osnovne, uobiajene ritmike
varijacije u granicam a moguih varijacija (npr.
redovno neostvarivanje iktusa koji je obino
ostvarivan). .R.
RITORNEL (iial, ritornello refren) i. -+
Refren; ~ 2. Stornelo.
ROBINZ-ONAA Knjievno delo u kome
se, po ugledu na Defoovog Robinsona Krusoci
(1719), prikazuje ovek pojedinac ili grupa
ljudi u stanju izolacije od ljudskog drutva (na
pustom ostrvu ili u nekom slinom am bijen
tu). Prve r. u toku 18. v. bile su direktno
ugledanje na D efoovo delo, veinom m oraliza
torske po duhu. U Nemakoj, gde su najvie
cvetale, bilo ih je oko 70; najuspelijom se
sm atra Die Insel Fel.senburg ( Ostrvo Felzen-
burg) G. F. nabela. objavljeno 1 7 3 1 -4 3 ,
koja je u nekom smislu i polu-religiozna uto
pija. Kod nas je poznata i r. prerada Joa-
hima Kampea, otuno-m oralizatorska. K asni
je r. su bile ili zabavne ili nauno-fantasUne, i
nijedna nije postigla ni izbliza uspeh slian
Defoovom. U nae vreme poznata je pesimisti-
ka r. eng. pisca V. G olinga Lord oj the Flies
(Gospodar muva, 1954), o grupi ece koja,
ostavljena na ostrvu, padaju u divljatvo. U *
19. v. bilo je i ekonom skih r tj. neki ekono
misti su se koristili D efoovom shemom da bi
toboe prikazali u istom vidu osnovne eko
nomske kategorije, takve r. ismejao je Marks,
navodei protiv njih neoborivi argum ent da
ovek uvek ivi i deluje u organizovanom
drutvu, a ne u robinzonskim uglovima.
L it.: C . M agris, L e robinsonade, i 962; M. M oja-
evi. N em u ka knjievnost doba prosvetiteljstva , k la
sike i rom antizm a, 1968. D ,P.
ROD, KNJIEVNI -* Knjievni rodovi i vrste
RODOLJUBIVA LIRIKA - Lirika u kojoj
dolazi do izraaja rodoljubivo oseanje, od
nosno, oseanje pripadnosti odreenoj nacio
nalnoj zajednici, zemlji, kraju. U svom osnov
nom znaenju rodoljubivo oseanje je pozi
tivna emocija, ali je mogua i njegova nega
tivna usmerenost, koja se ogleda u nacionali
stikom ili ovinistikom velianju jedne zem
lje ili nacije. U rodoljubivoj lirici esto dolazi
d o izraaja i oseanje za socijalnu pravdu, za
humane ideale jednakosti i bratstva meu lju
dima, za dostojanstvo oveka, u kom sluaju
se r. L pribliava socijalnoj lirici (- socijalna
pesma). Veliki broj svetskih pesnika pisao je
rodoljubive pesme, ili je rodoljubivo oseanje
dolazilo do izraaja u nekim njihovim drugim
ROKOKO
pesnikim oblicima. U naoj poeziji r. !. bila je
naroito negovana u periodu buenja nacio
nalne svesti u 19. veku, za vreme balkanskih
ratova, prvog svetskog rata i NOB-e, a rodo
ljubive pesme pisali su, pored ostalih: J. Jova-
novi Zmaj, . Jaki, L. Kosti. F. Preern,
P. Preradovi, A. anti, O. upani, V.
N azor i drugi. Vrste lirske poezije.
L it.: ,3,. >KHBKOBnh, Teopuja KibiuKcenocmu,
1970; B. T>ypiili. Slupana, 1965; 3. TaBpHJioBHh,
A nm o.ioiuja cpncKoi pogOiby6usot necnuuim ea, 1967;
V. jovii, O rodoljubivom lirskom nadahnuu, K nji
evna isto rija, 1973. M .S.
RODOSLOV - Istoriografski anr stare
srpske knjievnosti, srodan let opisu. Za
razliku od ovog, koji se nastavlja na ska-
zanije biblijske i opste istorije, r. sadri isklju
ivo saetu i storiju odn. genealogiju dinastije
Nemanjia. Najstariji srpski r. nastao je
izmeu 1374. i 1377. u*Bosni.
L it.; T*. C n. PaaojHHith, jjo o a nocmaHKa u parnoj
cm apux cpncKivc pogocAoea. McTopucKH rjia cim s 2,
1948, D .B .
ROKOKO (od fr. rocaille ukras od
koljaka i kamenia omiljen u 18. v.).
O tm eni stil plemike dekadencije u doba Luja
XV (fr. kralja od 1715 1774), koji je preuzet
iz likovnih umetnosti i nam etaja (stil Luja
XV). R okoko je predstavljao epigonsko opa
danje visokog -* klasicizma iz doba Luja XIV
(1645 1715). a odlikovao se Ijupkou i gra-
cioznosu, ali i povrno-frivolnim prikaziva
njem ivota. Knjievnost rokokoa obuhvata
anakreontiku i laku poeziju, koja slavi lju
bav, uivanje i raskalanosti (tzv. galantni
rom an i novelu, koji su prikazivali ljubavne
doivljaje iz sveta aristokratije, pastoralu i fri
volnu komediju). Pored beznaajnih monden-
skih predstavnika ovog stilskog pravca, ro
kokou pripadaju i neka velika i poznati
ja imena evropske knjievnosti: Volter
(16941778), sa svojom anakreontikom i
lakom poezijom (-> madrigali, -> romanse,
-* rondoi, - epigrami, gozbene i prigodne
vesele pesme); M arivo (1688- 1763). sa svo
jim Ijubavno-psiholokim komedijama; opat
Prevo (16971763), sa svojim uvenim ro
manom Manon Lesko (1731): K. M. Viland
(17331813), jedan od najznaajnijih nem.
pisaca prosvetiteljskog perioda, koji je u
mlaim danim a negovao komine rokoko
epilije, i drugi nemaki pisci. Odjeci ovoga
stila nai e se i kod ruskih pesnika s kraja 18.
i s poetka 19. v., meu koje se po izves-
nim svojim pesmama moe ubrojiti i A. S.
Pukin (17891837); u srp. poeziji tome stilu
R O L L E N G E D IC H T, LIED
pripadaju pesme jednog od ranijih pesnika
19. v., Jovana Paia (1771 1849), a po
izvesnira elementima i neki stihovi i pesme
B. Radievia (npr. Bezimena).
L it.: A. A nger, Literarischen R o ko ko . 1962; Isti,
D eutsche R o k o k o -D ichtung, 1963.
RO LLEN G ED IC H T,- LIED - Nem. ter
min za lirsku pesmu u kojoj se u vidu monolo-
kog iskaza izraavaju oseanja i misli odre
ene linosti ili tipskog predstavnika jednog
sloja ljudi (prosjak, pastir, putnik-lutaca,
devojka, vojnik). Saivljenost pesnikog sub
jekta sa linou koja izraava svoja osea
nja i monoloki oblik omoguuju potpuno
ovaploenje intimnog sveta ove linosti. U
stvari, u R. se pesnik povlai, ustupajui
mesto jednoj izmiljenoj ili zamiljenoj lino
sti, koja zapravo postaje lirski subjekat i koja
dobija ulogu pesnika (otuda i naziv za ovu
pesmu). N a taj nain R. se pribliava nekoj
vrsti lirskog dram skog monologa. R. se javlja
jo u antikoj lirici (pastirsko pesnitvo), zatim
u narodnoj i srednjovekovnoj poeziji, u -+
Minnesang-u, u romantizmu i u kasnijim pesni-
kim pravcima, kao i u savremenoj poeziji.R.
su pisali: Gete, Brentano, Ulan, Petefi (L u
da), a u naoj knjievnosti P. Preradovi (P ut
nik), B. Radievi (Devojka na studencu.
Jadna draga i Sretan pastir ), M. Crnjanski
(Vojnika pesma) i drugi.
L it.: W . Bekev, Die Rofiengedk'ftf o/s A usdrucks-
fo r m der rom ant. L y r ik , D iss. 1950.
ROM AN (fr. te roman) Velika prozna tik-
cionalna knjievna vrsta. Termin potjee iz
Francuske gdje se od 12. st. tako nazivalo
djelo na pukom , narodnom jeziku (Ungua
romana) u opreci prem a uenom jeziku (lift-
gua la tim ); u 13. st. tako se naziva fikcional-
na (izmiljena) pripovijest u prozi ili stihu, a
tek krajem tog stoljea ograniio se termin
samo na prozu. U 17. st. pojam prelazi i u
druge evr. knjievnosti, ali eng. term inologija
za nj ima pojam the nove! (prema tal. novella
neto novo). Poljaci se slue svojim term i
nom pcnvie. dok romans oznauje sam o lju
bavnu pripovijest, a Rusi se kolebaju izmeu
poMan i noaecmb (drugi se term in odnosi da
nas preteno na manje oblike). U toku
svoje povijesti r. je pretrpio znatne struktural
ne promjene, pa je danas teko dati sveobu
hvatnu definiciju, te se m oram o zadovoljiti
opisom njegovih najeih osobina kao pro
znoga djeia velikoga opsega (Frster: r. je
pripovijest od preko 50.000 rijei) sa znatnim
stupnjem heletrizacije zbilje (iznimka: doku
664
mentarni r.). Potekoe su kod odreivanja r.
u tom e s to je on nastao k ao opreka ve posto
jeem sustavu knjievnih vrsta, to on nema
kanona k ao druge vrste: povijesno su djelo
tvorni samo pojedini uzorci a ne kanon
D . . vrste kao takav, pa rom an ne daje da se
stabilizira nijedan od njegovih oblika (Bax-
t h h , 3 n o c u postati). U vrijeme svog bujanja r.
svojom pojavom djeluje i na pjesnike knjiev
ne vrste, pa imamo i rom aniziranu poemu i
roman u stihu. Poetke teorije r. imamo ve
u 16. st. kod Talijana irardija i Pinje i u 17.
st. kod Francuza de Bereraka i Boaloa. Ali
tek op at lje u Essai sur lorigine des romans
(Ogled o porijeklu rom ana, 1670) ukazuje
na znaenje r. i znatno utjee na evrop. poeti
ku. N apose se razvija teorija r. u 18. st.,
prilozima samih au to ra r.: Fildinga, Vilanda,
Rusoa, Getea. Najznaajniji je u to vrijeme
teoretiar r. Blankenburg koji u Versuch ber
den Roman (Ogled o rom anu, 1774) pri
znaje r. punovrijenom knjievnom vrstom,
hatimkom - epa, s time to r. ne prikazuje
ovjeka kao pripadnika odreene zajednice i
povijesno lice, ve prije svega kao pojedinca.
N a ovu se teoriju nastavlja Hegel ovo shvaa
nje r, utjecajno do naih dana. Posebno su
, zasluni za razvitak teorije r. i pisci evrop. -*
realizma i ^ naturalizma (Dikens, Balzak,
Flober, Turgenjev, braa G onkur, Zola), a
takoer i kritiari ovih razdoblja (Bjelinski, O.
Ludvig i r.). V) to se vrijeme esto istie
M .. norm a objektivnoga pripovijedanja (pilha-
gen, Beitrage zur Theorie und Tcchnik des
Romans Prilozi teoriji i tehnici romana,
1883) ili se r. shvaa kao mogunost vjernoga
reproduciranja zbilje (Zola, Le roman expri
menta! Eksperimentalni roman, 1880). Ve
tada neki teoretiari sm atraju da je s natura-
lizmom r. iscrpio svoje mogunosti, ali se
uskoro pojavljuju novi tipovi r. koji stvaraju
potrebu novoga odreenja pojma. T ako T.
M an sm atra za potrebno da brani r. kao
punovrijednu m oderna vrstu, a ova ponavlja
na obrana r. svjedoi o mnogim transform aci
jam a ove vrste, kao posljedici njegove uvijek
otvorene strukture. 1 u 20. st. mnogi romano-
pisci nastoje uvoenje novih oblika opravdati
svojim teoretskim stavovima od V. Vulf do
Rob-Grijea. M eutim, i danas je jo uvijek
utjecajna Lukaeva teorija r., koja govori o tri
evrop. tipa: apstraktno-idealistikom , iluzioni-
stikom r. i sintezi obaju tipova, ali ovaj teore
tiar nije nikada pokazao dovoljno razumije
vanja za m oderne oblike r. Ovi su pak oblici
skrenuli panju na pitanje o mjestu i funkciji
-* pripovjedaa u r. (Kajzer, tancel, But).
665
U hrv. i srp. knjievnosti ve su zarana prevo
eni r., pa ve srv. knjievnost poznaje i sam
termin r. (Rum anac trojski) ali se prvim
izvornim r. u hrv. knjievnosti sm atraju Zo-
ranieve P la n in e (1569) kao primjer pastir
skog r. (-+ pastirska knjievnost). U svim
jugosl. knjievnostima dolazi do razvitka ove
knjievne vrste, meutim, tek u 19. st., pa se
tek tada poinje u knjievnoj kritici sustavnije
raspravljati o r. (usp. polemiku o realistikom
i naturalistikom rom anu u H rvata u 80-tim
god. Kumii, Ibler, Pasari i r.). Rom an
postade drugom polovinom prolog vijeka
glavni i dom inantni oblik knjievni, pravi epos
moderni, apsorbirajui u slobodu svog oblika
sve literarne druge vrste (M ato, Knjievna
kriza, 1912). U ovoj izrijeci sadrano je bitno
za teorije r. koje opstoji i u nae vrijeme.
Prem a tim teorijam a, r. je nastajao izvan ka-
noniziranih u antikna vrijeme, renesansi i kla
sicizmu sustava knjievnih rodova i vrsta, kao
slobodni oblik, otvorena struktura koja se
odupire svakoj dovrenosti, neprestano se mi
jenja i svojim postojanjem , napose od 18. st.
dalje, utjee na mijene u genotokom sustavu.
Ve u svome nastajanju r. doputa mijeanje
razliitih stilova (usp. prozu i stih u P la n in a
m a ) i jezika (standardnog i dijalekata, argoni-
zama, profesionalnih govora), a izvor mu je
puko pripovijedanje, koje doputa mijeanje
ozbiljnoga sa smijenim, zbiljskog s fantasti
nim, povijesnoga s intimnim, epskoga s lir
skim. R. je, prema Hegelu i njegovim sljedbe
nicima (Luka), graanski ep ili ep m oder
nog vremena, pa se /\ vrlo esto nastoji odre
diti u odnosu prem a zatvorenoj strukturi epa.
Ako ep nastoji oblikovati totalitet svijeta s
izrazitom povijesnom - distancom, onda r.
postavlja u sredite individualizirana ovjeka,
prem a kojemu se italac moe odnositi kao
prema suvremeniku. N asuprot epu roman se
odrie izlaganja povijesnih injenica i uzima ih
samo s privatnim dogaajem koji je njegov
sadraj, ali na taj nain razotkriva pred nam a
unutranju stranu, nalije tako a kaemo,
povijesnih injenica, uvodi nas u kabinet i
spavau sobu povijesnog lica, ini nas svjedo
cima njegova kunog ivota, njegovih obitelj
skih tajni, pokazuje nam ga ne samo u p arad
noj povijesnoj uniformi ve i u kunom ha-
Ijelku i ka Ipak u ( E c jih h c k h m , P a u te tcu ite
norm u na poyu aucjw Dioba pjesnitva
na rodove i vrste, 841). U naelu je u r
nasuprot epu, jae istaknuta autorova ili pri
povjedaeva osoba, pa je prema G eteu r.
subjektivni ep. > Lik ili - karakter u r
prem da je razliito m otiviran (-* motivacija),
ROM AN
redovno individualno reagira na izvanjsko zbi
vanje i esto se sukobljuje sa strukturam a
(obiajnim, drutvenim, politikim, psiholokim)
koje ga okruuju. Isprva preteno vezan za
zbivanja, karakter u r. postaje sve vie nosilac
unutranjih, psihikih osobina to u novije
vrijeme dovodi do efabularizacije (-+ fabula)
i do prenoenja teita na oblikovanje psihi
kih reakcija (svjesnih i nesvjesnih) karaktera
na izvanjski svijet. R. je u prolosti birao
najee pjesniku grau iz ivota velikih
ljubavnika, vitezova, plemia, razbojnika, um
jetnika ili izvanredno nadarenih intelektuala
ca. ali o realizma ovamo, postavljani su zaht
jevi za uvjerljivou i vjerodostojnou, pa je r.
poeo skretati prem a oblikovanju svakodnev
nih ivotnih injenica i smanjio je, esto, stu
panj beletrizacije zbiljskoga, sve do naglaene
dokum entarnosti. M nogostrukost pojavnih
oblika najsloenije i najamorinijc vrste
(M uir) ini tekoe u sistematizaciji r. Prema
autorovim nam jeram a i osnovnom tonalitetu
moemo razlikovati sentimentalni (-* senti
mentalno, sentimentalizam), humoristiki
(- humor), -+ satiriki, idaktini (-+ didak-
tina knjievnost), tendenciozni (- tendencio
zna knjievnost) r-+ r. ideja i dr. K ako u
svojoj otvorenosti r. esto integrira ili nastaje
na temelju razliitih preliterarnih oblika pi
smenosti, moemo razlikovati - epistolarni r.,
r. dnevnik (~* dnevnik), r. kroniku (-
hronika), ---> biografski r., memoarski (-> me
moari), putopisni r. (- putopisna knjievnost),
esejistiki r. (- esej) i r. esto karakteri
ziram o r, prem a osnovnoj temi s time da se
esto radi zaista i o posebnim tipovima struk
ture r., kao npr. pustolovnog r., -> vitekog
r., r. o umjetnicima, -> detektivskog r., ->
drutvenog r., povijesnog r. (-* istorijski r.),
seoskog, - psiholokog, obiteljskog (-> poro
dini r), vesterna, zmmstveno-fantastinog
r. (~* nauno-fantastina knjievnost) i r.
Prem a rangu u hijerarhiji vrijednosti i odnosu
publike prema r. esto odreujemo kao po
sebne vrste: - triler, trivijalni r., zabavni r.
(-> zabavna knjievnost), djeji (--* knjievnost
7A djecu) i omladinski r. (omladinska knji
evnost). Neki su rus, teoretiari (klovskt,
Tomaevski) pokuali klasificirati r. prema
tipovim a fabule, pa su poznavali s repe nas tu,
prstenastu i paralelnu izgradnju, ali i r. tajni, r.
s prepoznavanjima, r. bez motivacije i dr. U
novije vrijeme nastoji se odrediti tipologija r.
prema -* taeki gledita pripovjedaa. Takvu je
tipologiju izveo iz prijanjih radova i sistema
tizirao Markjevi. Prvi tip ine r. s autorskim
pripovjedaem koji ne pripada predoenoj zbi-
ROM AN
Iji: a) sveznajuim pripovjedaem, b) pri
povjedaem s prividno ogranienim poznava
njem predoene zbilje, c) pripovjedaem koji
interpretira zbilju, d) pripovjedaem kao ne
utralnim prom atraem , e) pripovjedaem koji
ulazi u svijest nekolikih likova, f) pripovje
daem koji ulazi u svijest jednoga lika.
D rugu grupu ine r, s pripovjedaem kao fik
tivnim autorskim subjektom (npr. pripovjeda
u Der Erwhlte Odabranih, T. Mana), a
dalje se dijele kao oni u 1. grupi. Treu grupu
ine r. s fiktivnim pripovjedaem koji pripada
predoenoj zbilji: a) pripovjedaem koji retro-
spektivno pripovijeda (oblici dnevnika, pisma,
monoiokog izriaja), b) s pripovjedaem kao
subjektom -> unutranjeg monologa. etvrtoj
grupi pripadaju r. s pripovjedaem koji pri
vidno pripada predoenom svijetu (fiktivni
pripovjeda), ali zapravo ima sveznanje au
torskoga (npr. Becbi Demoni Dostojev-
skog). Njem. su teoretiari (Pe, Kajzer)
podijelili rom an na r. zbivanja ( Geschehnissro-
m an), r. likova ( Figurenroman), r. prostora
( Raumroman), r. vremena (Zeitrom an, zapra
vo drutveni /.). O va je podjela povijesno
utemeljena i vodi rauna o kompozicijskim
osobinama r., ali je valja nadopuniti kada se
radi o novijem razvitku r. Premda neki
zaetke r. vide u nekim starogr. i rim. knjiev
nim oblicima (-* mim, rana m em oarska knji
evnost, sokratiki -* dijalozi, rim, satira, ->
simpozion, -* menipska satira i dr ), ipak se
obino smatra da se r. konstituirao u helen
skom ljubavnom r. (Erotikon, Longo, Dajhis i
H/oja. Heliodor i dr.) i rimskim r. (parodisti-
nom prema epu Odiseja, Petronijevu Satiri-
conu, Apulejevim Metamorphoses) K ao pripo
vjedaka proza zasnovana na zbivanju, a ovaj
su tip r. potvrdile srv. i renesansne puke
knjige, a zatim i prvi novovjeki r. u evrp.
knjievnostima Rableov Gargantuu ei Pan-
tagruel (15321562) a utjecao je i na r. u
vrijeme - baroka, kada je obrazloen i teo
retski. Povezuje, esto raznolike, epizode
takva r. zbivanja, fabula koja se obino sastoji
u prevladavanju zapreka koje stoje na putu
prem a cilju to ga eli dosei agens r. U ->
retardacijama sudjeluju kontraagensi koji
spreavaju npr. ponovno sastajanje dvoje lju
bavnika. Na toj se osnovi gradi i srv. viteki r.
(koji nastaje esto proznom obradom , pukom
asimilacijom epa), a takoer i povijesni r. 18. i
19. st. (V. Skot, Pukin, Kapetanova ki, e-
noa, Sjenkjevi), u kojima funkciju retardacija
preuzimaju opisi povijesnih zbivanja. Sloenije
fabule r. zbivanja poznaju i detektivski (kri
minalni) r., u kojima detektiv stoji pred zapre
666
kam a na putu prem a pronalaenju ubojice
(Konan-D ojlovi r. o erloku H ohn su). U 20.
st. r. zbivanja se. uglavnom, trivijalizirao
(Zagorka, J. M atko), ali se neki tipovi detek
tivskog r. jo uvijek cijene (Simenon, Agata
Kristi). N a zbivanju se esto zasniva i suvre
meni znanstveno-fntasticni r, Ve u Rab-
leovu r. im am o razvijeno oblikovanje ljudskih
likova, ali tek suavanjem zbivanja i njegovom
podreivanju liku ili karakteru, kao to se to
desilo u Servantesovu Don Quijoieu (1605
1615), parodistikom u odnosu na viteki r.,
nastaje r. lika ili karaktera. Oblikovanje psi
holoki znaajnog karaktera u sreditu je
strukture, pa opisi prirode, sredine (fr. Milieu,,
milje) i karakteroloki - paralelizmi (Don
K ihot Sano Pansa) slue njegovu obliko
vanju. Ovo je dom inantan tip rom ana druge
polovine 18. i 19. st., a iz njega se daju izvesti i
moderniji tipovi. Takve r. razvija eng. knjiev
nost 18. st. (Riardson, Filding, G olsmit), a
zatim se javljaju i u Njemakoj gdje se podvr
stam a ovoga tipa sm atraju r. o odgoju (obra
zovni r.) ili o razvitku karaktera (njem.
Entwicklungsroman), kakve poznajem o kod
Vilana (Agathon) ili Getea { Wilhelm M eister),
a u Engleskoj kod Dikensa ( Oliver Twist, David
Copperfield). Ovaj tip r. u 19. st. sve vie
razvija socijalno-psiholoke motivacije postu
paka temeljnih karaktera, pa prem a tome i
opise sredina iz kojih likovi potjeu ili u njima
djeluju. Ve kod Balzaka primjeuje se tenja
da se u nizu r. kojima je karakter temelj
obuhvati totalitet jednoga drutva, pa se takvi
r. cikliziraju (- ciklus r,). Rus. je varijanta r.
karaktera r. o suvinom ovjeku (Ljer-
m ontov, Turgenjev, G onarov), a ona je po
znata i u hrv. knjievnosti (alski. Kozarac,
Leskovar). Naelo oblikovanja karaktera
esto se spaja s prostornim naelom u kom po
ziciji r. R. prostora, kao struktura u kojoj se
lik kree kroz prostor i razliite sredine, a
omoguuje piscu da predoi drutvo ili nje
gove slojeve u sinhronom presjeku, genetski se
vezuje za ~+ pikarski r., ali je prostorno na
elo u funkciji socijalne k arak ter izacije primje
njivano i u eng. r. 18. st. (Filding, Tom Jones),
u Balzakovim r. iz ciklusa Comdie humaine
(Ljudska komedija) i kod Stendala (Le Rouge
et le Noir Crveno i crno), posebno pak
naela pikarskog r. dolaze do izraaja u Go-
golja ( Mepmsbie gyuiu M rtve due), gdje
premjetanjem agensa u prostoru dobivam o
totalitet rus. drutva. U srp. knjievnosti pro
storno je naelo karakteristino za bienna-
jerski (D. ivkovi) r. J. Ignjatovia, a pikar-
ska je tradicija, preko Gogolja, doprla i do
667
rus. sovj. satiriara Iljfa i Petrova. Ve je za
r. karaktera znaajno vremensko naelo u ob
likovanju karaktera (italac prati junaka u
vremenu koje protie, esto od mladosti pre
ma zreiosti). Umnoavanjem takve kom pozi
cije u sinkroniji dobivam o obiteljske r., u koji
ma se raznovrsnost likova m otivira time to su
oni lanovi jedne obitelji. U 19. st. tendira
takav r. prem a dijakroninom nizanju lanova
obitelji, pa se r, cikliziraju takoer i na tom
temelju (Zola, Les Rougon-Macquart), novele
se cikliziraju u r, (Baltikov-erin, ronoga
r o.ioe.ieehi), a meu prave genealoke r. vre
mena, u kojima povijesno vrijeme postaje bit
nim elementom strukture, spadaju i rom ani
20. st. Buddenbrooks T. M ana, Golsvordi-
jeva Forsyle Saga i Jje.io A pm axiO H O ebix M.
G orkoga. U srp. knjievnosti na srodnim je
naelima izgraen osiev r. Koreni. Poseban
je sluaj vremena kada kom pozicijske te
melje predstavlja odreeni prostor koji pove
zuje novele to se zbivaju u razliito povijesno
vrijeme (Andri, Na Drini uprija). Naela vre
mena i prostora, jo uvijek u vezi s tradicijom
obiteljskog r., dola su do izraaja u golemom
Tolstojevom r, Boima u \atp ( R a t i m ir), koji
se zbiva u razliito povijesno vrijeme i premje
ta likove kroz razliite prostore, pa ga i n a
zivamo r. vremena i prostora, prem da e rus,
terminologija usvojiti naziv poMart snone.q,
a fr. roman rijeka (roman fleuve). Taj je
tip i kasnije produktivan u fr, knjievnosti
(Rolan, Jean Christophe, M arten d G ar, Les
Thibault s) i rus. knji, (IUojioxob, Tuxu JJ o h ;
A. TOJICTOJ, Xo>KgeHue no mvkcim), a za taj se
tip vezuje i opiev Prolom i osieve Deobe,
dok ga razvijaju dijelom i Krleine Zastave.
Iz r. karaktera razvija se ve u r. Dostojevskog
lIpecmyn.ieHue u n a K a m n u e (3-ioum u Kasna),
s obilnom unutranjom monologizacijom Ra-
skoljnikovljeva karaktera, temeljno naelo na
kojemu e poivati moderni monoloko-asoci-
j a t i v n i tip r. koji se gradi na oblikovanju sa
moga procesa unutar ljudske svijesti. Ekstrem
ne, pa zato paradigm atske, oblike takvoga
tipa stvorili su u 20. st. Dojs (U lysses), koji
je jo jednom potvrdio kako novi oblici r.
nastaju esto na temelju preosmiljavanja ili
parodiranja starih epova (ovdje: Odiseja) ili r.,
a takoer i Virdinija Vulf. Takvi su r. dobili
ime - r. toka svijesti, a svojim postupcim a
oplodili su i druge vrste r. Drugu je varijantu
m onoloko-asocijativnog r. stvorio Prust u
ciklusu A la rcherche du temps perdu ( U
traganju za izgubljenim vremenom) , s pripovje
daem koji nie asocijacije i sjeanja iz pro
tekloga ivota; a blizak je toj varijanti, prem
ROMAN
da polemian prem a Prustu, i Krlein Povra
tak Filipa Latinovia. M onoloka asocijativ
na naela trajne su osobine m odernog r., pa
tako i u jugosl. knjievnostima (Desnica, Pro
ljea Ivana Galeba, egedinovi, Daviovi, o-
sievi r., r. M ihajla Lalia i dr.). M onoloko-
- asocijativno naelo esto se ispreplee u mo
dernom r. s izvan kompozicijskih temelja
(izvanfabularnim svakako) interpoliranim izri
ajima pojedinih likova. K ada takvi izriaji
poinju dom inirati strukturom djela, moemo
govoriti o r. izriaja ih esejistikom r, (fr.
roman-essaij. Pretea je tak vog r\ Dostojevski u
BpambH Kapasiaioobi, razvija ga u njem. knji
evnosti T. M an (Zauberberg arobni bri
je g , D oktor Faust us), a u nas je poznat i iz
Krleina r. Na rubu pameti. ivom obliku
eseja pribliili su r. i fr. egzistencijalisti (-
egzistencijalizam) Sartr i Kami. U modernom
r. esto se naputaju motivacije postupaka i
zbivanja, a i obine kategorije prostora i vre
mena gube svoju nekadanju vrijednost, pa
stjeemo dojam o aloginosti svijeta u kojemu
je pojedinac nemoan. Takve je r., koji se
takoer vezuju jo uvijek za r. karaktera, uveo
u svjetsku knjievnost K afka ( Der Prozess,
D qs Schloss Dvorac). Za moderni r. ka
rakteristian je takoer postupak simulta-
ni%ma, montae stilski razliitih i prividno
nepovezanih dijelova, a takoer i isprepletanja
razliitih tipova pripovjedaa (Zid. Les Faux-
mmmaveurs Krivotvoritelji. Leonov, Bop-Lopov)
ili stilova (uzvieno-poetini sa satirikim, sta
rozavjetna legenda i fantastika u suodnosu sa
suvremenom zbiljom u r. M. Bulgakova, M aj
stor i Margarita). U novije vrijeme svjedoci
smo mnogih prijedloga za izgradnju -> novog
romana ili -* antiromana koji preteno dolaze
iz fr. knjievnosti, a odbacuju fabulu, karakter
i pripovijedanje k ao konstitutivne elemente,
pa u tim pokuajim a odreeno (esto ome
eno) zbivanje postaje sam o povodom za inte
lektualnu konstrukciju ili istraivanje pojedi
nih struktura (N, Sarot, Bitor, Rob-Grije i
dr.). Pojava tih oblika uvijek iznova navodi
pojedine teoretiare da govore o krizi r.? koju
nekada pripisuju ve nestajanju tradicionalnog
pripovjedaa (Kajzer), ali suvremeni knjievni
razvitak dokazuje zapravo stalnu promjenlji
vost ove knjievne vrste, koja uvijek iznova
izmie definicijama, i neiscrpne mogunosti
mijenjanja njezinih struktura, pa tako i istrai
vanja jo nepoznatih podruja ovjekova i
vota, njegovih suodnosa sa svijetom drugih
ljudi i predmeta.
L it.: P. L u b b o ck , The C rajt o j Fiction, 1901; B.
IU kjiobckhh. o TeopHH ripo3M, 1925; A. T h ib a u d et,
ROMAN, BRETONSKI
L e Liseur des R om ans, 1925; E. M . F rste r, A specis
o f the N ovel, 1927; E . M u ir, T he Stru ctu re o f ihe
N ovel. 1928; J. W . B each, The 20-th C entury novel,
1932; H . Jam es, The A rt o f the N ovel, 1934; R.
Petsch, W esen u n d Formen der E rzhlkunst, 1934:
W. K ay ser, Die E ntstehung und K rise des m odernen
R om ans, 1954; F . S tanzel, D ie typischen E rzhlsitua
tionen im Rom an, 1955; A. T ib o d e, R azm iljanja o
rom anu, 1956 (prev.); W. Kavser, Tko pripovijeda ro
m an?, Umj. rijei, 1957; . L uka, Isto rijski roman,
1958 (prev.); W . C. B ooth, The R hetoric o f Fiction,
1961; L. Edel, P siholoki rom an, 1962 (p rev .j; A. K etl,
Engleski roman, 962; H. M arkiewicz, Glwne prob/emy
wiedzy o literaturze, 1965; G . Pele, P o etik a suvre
m enog ju goslovenskog rom ana, 1966; . UIkuob-
CKijH, H oaecm u o n p o ie, I II, 1966; R. M . A lberes,
/storija m odernog rom ana, 1967 (prev.); L. G o ld m an ,
Z a sociologiju rom ana, 1967; M. B ah tin , P roblem i
po etike D ostojevskog, 1967 (prev.); Teorija rom ana,
1968; E. A u erb ah , M im esis, 1968 (prev.); V. klovski,
U skrsnue rijei, 1969 (prev.); U vod u knjievnost
(Z. kreb, F . Petnb), 1969; M . E a x rm i, E poc u
poMaH, Bonpocbi .m m epam ypbi, 1970. A .F .
ROMAN, BRETONSKI - Bretonski ciklus
ROMAN IDEJA - Rom an u kojem su -+
karakteri zamiljeni prevashono kao nosioci
odreenih pogleda na svet, a -* kompozicija
kao kontrastiranje njihovih intelektualnih sta
vova. U irem smislu osobenosti r. L pokazuju
i romani u kojima dom inira esejistiki pristup
- stvaralatvo T. L. Pikoka i H. D. Velsa, a
naroito M anov arobni breg; u uem smislu
r. i. je povezan sa iovim Kovaima lanog
novca (1925) i Hakslijevim Kontrapunktom ivota
(1928). id polazi od uverenja da pojam
istine treba zameniti prosveenijim pojmom
ideje: Odbacimo re Istina koja bi nas
mogla navesti da suvie olako poverujem o da
je despotizam izvesnih ideja legitiman. U m esto
Istine, kaimo Ideje. I nazovimo Idejom svaki
odnos koji opaam o; ako hoete, metaforiki,
prelamanje nekog stvarnog odnosa u oveko-
voj svesti. Broj Ideja je beskonaan, kao i broj
takvih odnosa, ili bezmalo toliki (Journal
1889-1939, 1948, str. 91). O vakva zamisao je
u stvari izraz pievog oseanja vlastite unut
ranje intelektualne polarizacije: Uvek vi
dim, kae id, gotovo istovremeno ve m o raln i im p erativ sm isao stru k tu re H akslijevog
strane svake ideje, i emocija se uvek polari-
zuje u meni (isto, str. 2021), a u slinom
smislu govori i Haksli opisujui autobiografski
lik F, Kvorlza kao amebu, kao neko m ore
duhovne protoplazm e koja se moe razli vati u
svim pravcima (Kontrapunkt ivota, 1940, str.
261) i naglaavajui sposobnost Kvorlzove
linosti da se prilagodi svim oblicima a da
ipak ne primi nijedan stalan oblik (isto, str.
668
262). P ut za izraavanje ovakvog doivljaja
sebe i sveta id i Haksli su vieli u muzika-
lizaciji rom ana; tako id istie razliku takve
strukturalne zamisli od romana s tezom:
D osada su nam pruali, um esto rom ana ideja
samo grozne rom ane s te z o m . . . ideje me.
priznajem, zanimaju vie nego ljudi; zanimaju
me iznad svega. One ive, one se bore, umiru
kao ljudi. Prirodno, moe da se kae da ih mi
upoznajemo samo kroz ljude, kao to vetar
poznajem o samo po trski koju savija; ali je
ipak vetar vaniji od trs k e . . . O no to bih ja
hteo da n ap ra v im . . . to je neto to bi bilo
nalik na umetnost fuge. I ne vidim zato ono
to je bilo mogue u muzici ne bi bilo mogue
u knjievnosti (Kovai lanog novca, 1952,
/prev./, str. 139). I Haksli govori o muzika-
lizaciji ro m a n a . . . na irokoj osnovi, u kon
strukciji, koju rom ansijer moe postii ud
vostruujui situacije i karaktere, pomou
paralelnih kontrapunktskih zapleta ili opisi
vanjem iste pojave u njenim razliitim vido
vima emocionalnim, naunim, ekonomskim,
religioznim, metafizikim (Kontrapunkt ivota,
prev., 402 3). Pored ovih naina, Haksli i id
izraavaju svoj doivljaj slojevite stvarnosti i
pom ou lika romansijera, koji je i lice u rom anu
i pisac koji voi dnevnik o rom anu koji pie; no
ovo ne m om biti obeleje r. i. u irem smislu, tj.
svih onih rom ana u kojima je esejistika o bra
da toliko naglaena da postaje naelo karakte-
rizacije i kompozicije. Pozitivne kritike ocene
obino istiu - polifoninost i metafiziki smi
sao r. i. (npr. P. Jouguelet, Aidous H uxley}
1948, str. 62); meu negativnim sudovima ka
rakteristina je Forsterova zam erka upuena
iu to pokazuje suvie mnogo interese va-
nja za sopstveni metod, naputa stvaranje
lika i priziva nas da mu pom ognem o u analizi
njegovog sopstvenog uma (Vidovi romana,
izraz, 1965, 9, str. 315). R, .je karakteristian
izraz intelektualnih protivreja vremena u ko
jem nastaje, kao i ire duhovne i ljudske ute-
meljenosti suprotnih naina shvatanja sveta.
L it.: P. Jo u g u e let, A idous H u xley, 1948; O.
B ihalji-M erin, P red g o v o r M a n o v o m arobnom
bregu, 1956; S. K oljevi, A n d re id i O ldos
H aksli, D elo, 1960, 1 ; isti, N e o sle n o st k ao
ro m a n a ideja, T r iju m f inteligencije, 1963; J.
G resh o ff, L a S tru c tu re des F aux-m onnayeurs,
N eophilologus, 1963, Ju li; R. M . A lbrs, M ta
m orphoses du rom an, 1966. S.K .
ROMAN LIKOVA - Roman
ROMAN O AMADISU - uveni p
viteki roman, ija je prva verzija (nije utvr
669
eno da li je bila na port, ili fr.) nastala
poetkom 14. v., ali koji e tek dva veka
kasnije (1508) u preradi G . de M ontalvc kao
Amadis de Gaule (Amadis od Galije, Galski),
osvojiti itavu Evropu. Pratei ivot, ljubav i
herojske podvige viteza Amadis a, ovaj rom an
je verno odraavao viteke ideale toga doba i,
kao takav, postao uzor podraavan u bezbroj
vitekih romana, poem a i dram skih kom ada
ne sam o u paniji ve i u Francuskoj, Italiji,
Nemakoj. Up. i - Aleksandrida.
Lit.: H, Weddige, D ie H istorien vom A m adis,
1975, -V roman, viteki roman.
RO M A N O DRAVI - Utopijski roman
ROMAN O O BRAZOVANJU (m m . Bildungs-
roman) - V rsta romana o vaspitanju u
kome se duhovni razvoj ju n ak a prikazuje pu
tem uenja i ivotnog iskustva i prati od de-
tinjstva do doba kad njegova linost dostigne
odreeno obrazovanje i osposobi se da ispu
njava moralne zahteve prem a sebi i drutvu.
R. o o. moe a ima i neke zajednike crte i sa
-* pedagokim romanom, koji na kakvom prak
tinom primeru razvija odreenu pedagoku
teoriju. Od ideala jednog doba i pievog odnosa
prema njima zavisi ideal oveka u pojedinom r.
0 o. Preteom takvog rom ana sm atra se Kse-
nofonovo Obrazovanje Kira (-+ antiki ro
man), ali se kao razvijena vrsta pojavljuje
ocnije. spojena sa -* pustolovnim romanom,
a bi ostala liena isto spoljanjeg zbivanja.
Zaetkom se sm atra Grimelshauzen sa rom a
nom Simplicisimus, 1669, u kom e je opisan put
1 razvitak junaka od seljaeta do svetskog o
veka koji saznaje tatinu sveta. Viland 1766.
pie Die Geschichte des Agathon (Istorija Aga-
lonova) prikazujui na helenskom tlu junakov
put od zanesenog mladia o duhovno sam o
stalne i harm onine linosti. K ada je glavni
junak, kao kod G etea, umetnik, re je o -+
romanu o umetnicima kao posebnom tipu r. o
o .: Godine uenja Wilhelma Majstera (1795
96) i Godine putovanja VUhelma Majstera
(1821 29). Cilj obrazovanja koje poiva na
samosavlaivanju G ete vidi u radu, odricanju
i hum anosti. G eteov rom an znatno je uticao
na kasnije pisce, naroito na G. Kelera sa
rom anom Zeleni Hajnrih (1885), u kom e junak
u svom form iranju tei ljudskom i istinitom,
svestan da pripada drutvu; A. tifter sa ro
manom Pozno leto (Der Nachsornmer, 1857),
gde etos mere i discipline izgrauje harm o
ninu linost; kasnije H. Hese u rom anu Peter
Kumenzid (1904) ukazuje na blagotvoran va-
spitni uticaj prirode. U novije vreme r. o o.
RO M A N O U M ETN ICIM A
esto poiva i na izvesnim ironinim ili tra-
gikim pretpostavkam a o intelektualnom sa-
zrevanju glavnog junaka, te tako gubi peda
goku poen tu i obeleja klasinog rom ana o
vaspitanju. O brazovanje kao put ka svesti o
vlastitoj umetnikoj misiji predstavlja, npr.,
vid egzistencijalnog otuenja Dojsovog Sli
ven a D edalusa (Portret umetnika), a u M a
li ovom arobnom bregu junak se obrazuje na
tragikim protivrejima evropske kulture. U
hrv. knjievnosti elementi r. o. o. mogu se nai
u Kovaievom rom anu U registraturi (1888),
3.. u rom anu K, . alskog Radmilovi (1894). V.
i -+ roman o vaspitanju, -> pedagoki roman.
L it.: H . H . B orchert, Der D eutsche Bildungsro
m an, 1941; A. Schtz, Gehalt und Form des Bildungs-
rom an im 20. Jahrhundert, 1950; F. M artini, Der
Bildungsrom an, 1961; H . G erm er, The German No-
vei o f E ducation, 1968; L. K ln , E ntw icklungs- und
Bildungsrom an, 1969; F. Jo st, L a tradition du Bil
dung sroman, 1969; M . Swaies, The German Bildungs
rom an, 1977; -* rom an. M . .
ROM AN O PR O B ISV ETIM A -> Pikarski
roman
RO M A N O R A Z B O JN IC IM A (nem. Ru
bersroman Vrsta zabavnog rom ana u kome
je junak obino plemenit razbojnik koji se
odm etnuo od zakona i bori se protiv vlasto
draca za^ pravdu, branei potlaene i titei
sirotinju. ivot razbojnika bio je predmet knji
evne obrade ve u srednjem veku, zatim u
Apulejevim M etamorfozama (up. antiki
roman), zatim poznata bajka Ali-Baba i 40
razbojnika iz 1001 noi, kao i kin, r. o r. iz
12. v. koji je zabeleio i-Naj-An. U Engleskoj
je odmetnik Robin Hud, koji je pljakao bo
gate i davao sirotinji junak mnogih dela
narodne i umetnike knjievnosti. U N em a
koj je, pod uticaj em Silerove dram e Die
Ruber, 1781 ( Razbojnici) i rom ana Der
Verbrecher aus verlorener Ehre, 1786 (Zloinac
zbog izgubljene asti), krajem 18. v. cvetao
ovaj pripovedni anr: H. Coke iealizuje ra
zbojnika u rom anu Abllino, 1795, a H. Vul-
pius u rom anu Rinaldo Rinaldini, 1797, daje
klasini tip r. o r. Umetniki nivo dostie H.
Klajst u noveli M ichael Kohlhaas, 1810. U srp.
knjievnosti prim er r. o r, je Gorski car, 1897,
Svetolika Rankovia.
L it.: H. G rein er, D ie E ntstehung der modernen
U nterhaltungsliteratur, 1964; - rom an. M . .
ROM AN O U M E T N IC IM A - Vrsta obra
zovnog romana (> roman o obrazovanju), u
kom e je glavni junak umetnik (knjievnik, sli
kar, muziar i si.). Poev od Geteovog Vil-
R O M A N O V ASPITANJU
helma Majstera (1796, 1829), pa preko Kele-
rovog Zelenog Hajnriha (1885), sve do ana
Krist ofa (19041912) R. Rolana, u ovom tipu
rom ana se postavljaju bitna pitanja odnosa
umetnosti prem a ivotu i um etnika prem a
svetu. U nekim r. o u. kao to je D oktor
Faustus (1947) T. M ana problem se proiruje
tem atikom o samoj umetnosti, te tako ovaj tip
rom ana obuhvata iroku skalu pitanja: od
drutvene situacije i socijalnog poloaja
um etnika do psihologije stvaranja i sutine
pojedine umetnosti. R . o u. pisali su mnogi
pisci epohe - romantizma: Vakenroder, Tik,
F. legel ( Lucinda) , Novalis (Hajnrih J'on
Ofterdingen), E. T. A. H oim an, kao i
realizma: Merike, G. Keler, H auptm an i dr., a
tu su tematiku obraivah i pisci 20. v.: R.
Rolan, H. Hese, Vaserm an, Verfel. K od nas je
V. Novak zapoeo ovaj anr svojim romanom
Dva svijeta (1901, o muziaru), a doveo g a je
do moderne polifoninosti M. Krlea u ro
manu Povratak Filipa Latinovia (1932, o sli
karu). D..
ROMAN O VASPITANJU - R om an koji
prikazuje tok i nain vaspitanja glavnog ju
naka predstavljajui u etikom rasvetljenju
formiranje njegove linosti. Slikajui uroene
osobine junaka, uticaj sredine, drutvenih
shvatanja i institucija na njegovo sazrevanje,
njegov duhovni i drutveni razvoj, form iranje
njegovog karaktera, r. o v. pored svojih
umetnikih crta obino i sam do bij a odre
en vaspitni smisao i vrednost. ~+ Roman o
obrazovanju i pedagoki roman su osnovne
vrste r. o v., ali r. o v. ne m ora opisivati
obrazovanje u uem smislu rei, niti pak poi
vati na pretpostavkam a odreene pedagoke
teorije. Preteom r. o v, sm atra se Ksenofono-
vo Obrazovanje Kira {-> antiki roman). R. o
v. moemo sm atrati i Defoovog Robinsona
Krusa (1719), kako zbog njegovog pedagokog
okvira, tako i zbog pieve etike usresree-
nosti na odnos karaktera i sredine, to je
omoguilo a ovo delo postane klasino va~
spitno tivo. Najznaajniji eng. r. o v. je Fil-
dingov Tom Dons (1749), u kome su odree
ne pedagoke i filozofske teorije i esejistiki
naznaene, i bogato utkane u iru sliku ivot
nog puta glavnog junaka. Meu brojnim eng.
rom anim a 19. v. koji se usredsreuju na temu
vaspitnog ejstva raznovrsnih inilaca na for
miranje linosti glavnog junaka te tako
imaju u irem smislu obeleja r. o v. po
sebno se istiu D ikensova dela kao to su
Oliver Tvist (1 8 3 7 -8 ), David Koperfdd (1 8 4 9 -
50), Velika oekivanja (186061) i dr. K la
670
sian prim er r. o v. je Rusoov E m il (1762),
Pestalocijev Linhard i Gertruda (1781/89) i
drugi. U naoj knjievnosti izrazit prim er r. o
v. je Viakoviev Ljubomir u Jelisijumu (1814
23), a elemente r. o v. u irem smislu nala-'
zimo i u delima A. Kovaia (U registraturi.
1888), K. . alskog (Radmilovi, 1894). V. i
pedagoki roman, roman o obrazovanju.
L it.: roman. S.K..
ROMAN PROSTORA -* Roman
ROMAN REKA (fr. roman fleuve) - 1.
Ciklus romana koji se odlikuje irinom svog
tem atskog zahvata. R. r. se javlja poetkom
20. v. da doskoi nedostatku sutine, gusti ne
i raznolikosti rom ana prethodne epohe (M.
Prevo, P. Bure), da rom anu nam etne jednu
kuru balzacizma (Tibode). Rolanov an Kri-
sto f (190412) i Prustovo U traganju za
izgubljenim vremenom (1913 27) imaju izve-
sna obeleja r, r.\ to su, meutim, biografije
pisane po meri jedne linosti, izrazitiji pri
mer! r, r. su neki -* porodini romani: Manovi
Budenbrokovi (1901), Golsvordijeva Saga o
Forsajtima (1 9 0 6 -2 8 ), Porodica Tiho (1922
40) R. M. di G ara, Hronika porodice Paskije
(1933 1944) . Dijamela. Obuhvatajui vei
broj likova iz razliitih generacija ovi romani,
kao velike epske reke, nose sarine dugih i
irokih istorijskih kretanja i drutvenih po-
meranja. Trei oblik r. r. Tibode vidi u ro
m anu ila Rom ena Les Hommes de bonne
volont ( Ljudi dobre volje), 1932 47, u kojem
se vizija sveta ispoljava kao kolektivni duh
jedne ljudske zajednice, u kojoj razliite line
sudbine nisu vezane nikakvim odreenim od
nosima, ali se ukljuuju u zajedniki okvir
hum anistikih nazora i ideala. Ovakvim tipom
r. r. mogla bi se sm atrati i Dos Pasosova
trilogija U.S.A. (1 9 3 0 -3 6 ). U naoj knjiev
nosti izrazita obeleja r. r. ima Anriev ro
man Na Drini uprija, kao i Krleine Zastave.
R. r. prua iroku fresku jednog drutva sa
svim protivrenostim a i sukobim a individual
nog i kolektivnog, istorijskog i sudbinskog, a
njegova kompozicija i struktura takoe olia
vaju njegovu veliku epsku irinu i trajanje.
Stoga se r. r. esto kontrastira s tzv. roma-
nom-zbirom (fr. roman somme): npr. A. Mo-
roa, govorei o jedinstvu intelektualne arhitek-
tonike liakslijevog Kontrapunkta, ivo istie da
on nije po svojoj strukturi i kompoziciji r. r.
nego roman-zbir.
L it.: H . G m elin, D er j'ranzsische Z yklenrom an
der G egenw art, 1950; rom an. N.Ko S.K..
671
ROM AN S K L JU EM (fr. roman a def) -
Delo u kom se pod drugim imenom govori o
linostima iz stvarnog ivota i dogaajim a
vezanim za njih, a radnja se obino deava u
nekom drugom periodu ili nekoj dalekoj stra
noj zemlji (~* alegoreza). Takvo delo obino
sadri dovoljno -> aluzija na odreenu stvar
nost, pom ou kojih dobro obaveten italac
moe identifikovati u likovima i radnji pozna
te ijude i dogaaje (D ante. Boanstvena kom e
dija). N eka od ovih Jela dobila su klju tek
kasnije, kao npr. La Brijerovi Karakteri. Ovaj
anr razvio se u doba renesanse, naroito u
17. v. u Francuskoj, i otada cveta u evropskim
knjievnostima. M noga dela renesansne i ba
rokne knjievnosti (naroito alegorijski, pa
stirski, -+ herojsko-galantni i - avanturistiki
romani) istovremeno su r, s k. koji govore o
ljubavnim i drugim podvizima dobro poznatih
linosti ili o nekim drutvenim i politikim
dogaajim a. Roman takvog Cipa, Diana .
Loredana, preveden je s ital, na na jezik 1 750,
U njemu se, uprkos krajnje fantastinom zap
letu i situacijama, populariu makijavelistike
ideje, a u likovima s anagram skim imenima
(-* anagram) lako je bilo, kako kae Koleni,
prepoznati savremene rimske i mletake kne
eve. Cilj ovakvih dela i bio je da italac bez
velikog napora pogodi o kome je re, U novije
vreme r. s k. manje se bavi linim ivotom
pojedinaca i javlja se najee kao satira na
savremene knjievne, drutvene i politike pri
like. Takvi su rom ani: A. Mire Boemi, V,
Bergengruen, Der Teufel in Winterpaiais
(tam pan u Nemakoj ve godine posle dola
ska Hitlera na vlast), Dojsov Uliks,
Hakslijev Vrli novi svet, Orvelova ivotinjska
farm a i 1984.
L it.: G . S chneider, Die Schlussclliteratur, III,
1951 953; P. K o ien d i, L o red an o v a D ianea u
p rev o d u T im o tija G led a , Iz istorije starog D ubrov
nika, 1964; ^ roman.
ROMAN S TEZ.OM Roman u kojem se
dokazuje valjanost nekog uenja, shvatanja,
pogleda na svet, m oralnog ili politikog nae
la. Tradicionalni oblici r. s t. su -+ roman o
vaspitanju, -* roman o obrazovanju, peda
goki roman, roman s kljuem, utopijski
roman, i -> istorijski roman. R. s t. esto ima i
oblik -> alegorije (Svift, Guiiverova putovanja,
1726; Orvel, ivotinjska jarm a , 1945; Golding,
Gospodar muva, 1954), a najee izrazito dru-
tveno-politiki karakter: A. Sinkler, M etro
pola (1908), Car ugalj (1917); M. Gorki, M ati
(1907); romani -* socijalistikog realizma i dr.
U novije vreme ovakvi r. s t. ponekad dobijaju
RO M A N TO KA SVESTI
oblik ironine, negativne utopije: Zamjatin,
M i (1924 29), Haksli, Vrli novi svet (1932),
Orvel, 984 (1949). U naoj knjievnosti kla
sini primeri r. s f. su Vidakoviev Ljubomir u
Jelisijumu (181423), Kozarevi M rtvi kapi
tali (1889), a ti novije vreme dela angaovanih
pisaca kao to su Krlea. D. osi, Davio i
dr. Ogranienja nekih r. s t. obino proistiu iz
shematizma osnovne zamisli, predstavljanja
likova i situacija, ali zahvaljujui ovim svojst
vima r. s i. u isti mah veoma jasno izraava
ideje svog vremena. U boljim sluajevima, me
utim , otrina vienja, snaga doivljaja i ima-
ginativnog izraza daju r. s t. i znaajna umet-
nika svojstva.
L it.: S. S uleim an, ideological D issent, 1976;
roman, S.K.
ROM AN STRAVE Vrsta rom ana u kome
se izaziva osjeanje straha ili uasa radnjom
p unom tajanstvenih obrt i, natprirodnih lino
sti, ubistava i ubilakih sredstava. Struktura r.
s. realizuje se u graenju napetosti kod itaoca
gomilanjem zastraujuih inilaca i iznenad
nim prom enam a situacija. R. s. javlja se u
Engkskoj u 18. v. u obliku tzv. -+ gotskog
romana u djelima H. Volpola (Otrantski za
m ah, The Castle o f Otranto. 1765), En Redklif
{Udoljave tajne, The Mysteries o f Udotjo, 1794).
U 19. v. najpoznatiji su r. s. M, eii Franken
stein, 1818, i B. Stokera Dracula, 1897. U
m oderno vrijeme sve vie se gubi interes za
ovu vrstu literature, koja je u svojoj biti bila
proizvod am aterskog interesovanja za srednji
vijek, a njena publika se priklanja -> kriminal
nom ili -* nauno-fantastinom romanu.
L it.: E . B irk h ead , The Tale oj Terror, 1921; E.
R ailo, The H a u n ted C astle, 1927; J. K lein, Der
got'tsche R om an, 1974; I. S chonert, Schauriges
B ehagen und distanzierier Schrecken, 1977; F. Lichi-
tis, Schauerrom an und D eism us, 1978. Z .R .
B.B.
ROM AN TO KA SVESTI (prema eng. stream
o f consciousness tok svesti) V rsta mo
dernog rom ana, naroito prisutnog u anglo-
am. knjievnosti (D. Dojs, V. Vulf, V.
Fokner), kom e se mogu, kao tipu monoloko-
-asocijativne prozne strukture, pribliiti i neto
drukiji romani (M. Prust, R. Muzil, H. Broh).
Izdvojen, definie se prema predm etu, odno
sno u sred sreenosti pisca na tok svesti (ko
jim se pojmom , uzetim iz psihologije V.
Dejmsa, i upotpunjenim shvatanjim a intui-
cionista [Bergson] i psihoanalitiara [Frojd
i Jung], eli da obelei shvatanje mentalnog
ivota kao neprekinutog toka totalnog isku
stva), k ao i prem a postupcim a umetnikog
kom uniciranja neartikulisanih procesa i stanja
RO M A N U N A STA VCIM A
svesti, pri emu se - unutranjem monologu
daje najvea vanost. U najznaajnijem od
ovih rom ana, Dojsovom Ulysses ( U iiksj,
uklanjanje -> pripovedaa i stvaranje iluzije
neposrednog toka svesti fiktivnog lica znailo
je otvaranje novih perspektiva u rom anesk
nom stvaranju. N a jednoj strani, od itaoca se
oekuje da sam preuzme taku gledita
pripovedaa i da spaja tematski i fabularno
rasute podatke o fiktivnim licima i zbivanjima
u priu s kakvim bilo znaenjem; na drugoj
strani, pisac, uzimajui grau esto direktno iz
ivota i ne traei neka u njoj nagovetena
objektivna znaenja, pojavljuje se u isto
lingvistikoj ravni i ispituje, iz razliitih fiktiv
nih perspektiva, mogunosti poetskog znae
nja predoene stvarnosti. K arakteristino je i
korienje jedinstva vremena i mesta (jedan
dablinski dan u Uliksu): uvren u odreenoj
svesti, italac luta po vremenu, ili u odree
nom trenutku menja perspektive razliitih
svesti. U r. t. s koriene su, i oteavaju ra~
zumevanje, razliite tehnike: od onih smilje
nih po analogiji sa fiimskom -* montaom i
muzikim -* lajtmotivom, do interpunkcijskih
i tipografskih osobenosti, kao i razliita naela
objedinjavanja haotine grae; od formalno
scenskih aranm ana, do prirodnih ili teorijskih
ciklinih shema (godinja doba, plima i oseka,
istorijski ciklusi), m itolokih ili muzikih struk
tura. Ali i kada ostaju na toku proienih
intelektualnih i emotivnih asocijacija (V. Vulf),
i kada jednako istiu naporenost grubo fizio
lokih i uzvieno duhovnih pojava u ljudskom
psihikom biu (D. Dojs). kod ovih rom an-
sijera je osnovno ta d a jeziku pristupaju u duhu
-* simbolizma, kao sredstvu pesnikog boga
enja svih ostalih inilaca rom ana, pa njiho
vim delima najvie pristaje naziv: Hrska i sim-
bolistika.
L it.: R. H u m p h rey , Stream oj C onsciousness in
the M odern N ovel, 1954; L. E del, P siholoki rom an,
1962
(prev.); S. K oljevi, T riju m f inteligencije, 1963;
E. Vil son, A kselo v za m a k, 1964 (prev.); I. V idan, vesne elemente epske strukture: situaciju,
Nepouzdani pripovjeda, 1970; G . U ellenberg, He-
w usstseim strom , innerer M analog und R ollenprosa,
1971; D . C o h en , Transparent M in d s, 1978.
ROM AN U NASTAVCIM A - Poj avio se u
asu kad su izdavai stali rom ane objavljivati
u novinam a, gdje u pojedinom broju nije bilo
mjesta za itav rom an. Prvi rom an koji je
ikada bio objavljen u novinam a bio je Robin
son Crusoe eng. pisca D. Defoa ( London Post,
od 7. 10. 1719. do 17. 10. 1720). Tokom 18.
st. novine su u svoje brojeve stale uvrtavati
zabavno tivo razne vrste, pa i lanke iz knji
evnosti; od poetka 19. st. taj se feljton sve
672
vise stao iriti, u doba restauracije bio je na
doknada itaocu za krte politike vijesti. Sta
lan rom an u nastavcim a plod je dnevne tam
pe za masovnu potronju kakva se razvila u
Francuskoj. Revue de Paris poela je 1829
donositi pripovijetke, od 1830. i Journal des
Dbats. Dnevni podlistak rom ana u nastavcima
uveo je E. irarden 1. VII 1836. u novinam a
koje je on osnovao za iroku potronju, La
Presse. Postigao je golem uspjeh. U La Presse
doivio je E. Si (E. Sue) 1841. silan uspjeh
svojim rom anom M athilde, ou Mmoires d'une
jeune Femme (u knjizi 6 sv. 1841), jo vei
1842. u Journal ds Dbats sa Les M ystres de
Paris (u knjizi 10. sv. 1842/43) i 1844. sa Le
J u if errant (u knjizi 10 sv. 1844/45). Siovi
romani prevodili su se i pretam pavali u novi
nam a itavoga svijeta. Prvi rom an njem. au
to ra koji je u novinam a izaao u nastavcima
bio je djelo G. V erta Leben und Taten des
berhmten Ritters Schnapphahnski, objavljen u
Neue Rheinische Zeitung, br. 69 do 201, 8. 8.
1848. do 21. 2. 1849, pod urednitvom Mark-
sovim. Kasniji su autori, i u nas, rado objav
ljivali svoja djela, pripovijetke i romane, ne
samo u dnevnim novinama, nego i u tjedni
cima i mjesenicima, osiguravajui time sebi
dvostruku zaradu. Za pojave prvih rom ana u
nastavcima novost komunikacije poticala je
itatelje da stupe u vezu s autorom i pokuaju
utjecati na tok radnje i sudbine glavnih likova;
svakako je rom an u nastavcim a u pravilu
nastojao da pobudi napetost u italaca brzom
i nenadanom mijenom zbivanja u rom anu,
kao i smjetanjem dogaaja u vanjski svijet, a
ne u psihu likova.
L it.: R, H aek m am i, D ie A nfnge des R om ans in
der Z e itu n g , 1938. Z ..
RO M A N U PISM IM A - Niz pisama koja
pie jed n a ili vie izmiljenih linosti i koja u
svojoj m eusobnoj povezanosti ostvaruju iz-
radnju, karaktere i dr. Antika -* epistola je u
helenizmu i poznoj antici izmiljeno pismo
L j.J. slavne osobe (npr. Aleksandra Velikog), a po
javljuju se i zbirke takvih pisama, koje poka
zuju crte povezanosti i radnje (Alkifronova
Pisma hetera, zemljoradnika, ribara i parazita,
2. v.); u rim. knjievnosti epistola je imala dve
osnovne funkcije: izlaganje vlastitih gledita o
m oralnim i filosofskim pitanjim a (npr. H ora-
cijeve Epistole), razvijanje rom antinih i senti
m entalnih tema. naroito ljubavi (npr. Ovii-
jeve Heroide, u kojima legendarne junakinje
piu pisma svojim odabranicim a). U srednjem
veku se nastavlja naroito ova druga tradicija,
673
a u vreme renesanse ponovo oivljuje i prva.
U 17. v. ovi tradicionalni oblici epistolarne
knjievnosti poinju da se koriste na naine
koji ih pribliuju epskoj strukturi: kao oblik
koji daje ivlji peat didaktikim i komikim
priam a {N. Breton, Pota s paketom ludih
pisama, 1630), izvesnu povezanost hronici
skandala (npr. M aam D inoaje, Pisma jedne
gospoe iz Pariza jednoj gospoi u Avinjon,
1716), kao oblik pogodan za otkrivanje tajni
enskog srca (ga Afra Ben, Ljubavna pisma
jednog plemia i njegove sestre, 1683). U 18. v.
r. u p. se ponekad koristi za drutvenu kritiku
i filosofsku raspravu; tako npr. M onteskje u
obliku prepiske dva Persijanca doljaka,
koji govore o svojim utiscima o savremenoj
Francuskoj, daje smelu kritiku institucija i
apsurdnih i opasnih pojava u fr. drutvenom
ivotu (Persijska pisma, 1721). N o pun rom a
neskni oblik ovoj formi daje S. Riardson u
svom sentim entalnom i didaktikom rom anu
Pamela (1740). U prvom delu rom ana mlada
sluavka odbija ljubavne ponude svog gospo
dara, mladog plemia, i o tome detaljno pie
svojim roditeljima. U tim pismima ona opisuje
situacije i pokuaje zavoenja, svoje opiranje,
svoja oseanja i poglede koji likuju na kraju u
didaktikoj poenti radnje u kojoj e njena
vrlina biti nagraena brakom . Radnju pospe-
uje presretanje pisama, njihova otmica, zame-
na u kovertam a i si. U drugom delu rom ana
Ledi Pam ela' iznosi svoje poglede na razne
problem e od odgoja dece i dranja posluge
do ital. opere. Pamela, kao apoteoza puritan
skog shvatanja branih vrlina, ubrzo je doi-
vela i niz -> parodija, koje u njoj vide pre
svega velianje seksualne uene. N o njen us
peh je bio ogrom an, o emu svedoe i brojne
imitacije njene knjievne forme u fr. i nem.
knjievnosti, naroito u rom anim a o ljubavi.
U toj tradiciji nastala je i Rusoova Nova
Eloiza (1761), Geteovi Jadi mladog Vertera
(1774), . de Lakloove Opasne veze (1782),
kao i autobiografski romani G ospoe de Stal
Delfina (1802) i Korina (1807). U svim ovim
deiima epistolarna form a otkriva svoje osnov
ne mogunosti analize emocije, praenja unut
ranjeg ivota, neposrednog slikanja doivlje
nog, a ponekad i iznoenja filozofskih, didak
tikih i propagandnih stavova. N o u novijoj
knjievnosti mogunosti unutranje perspekti
ve sve rede se ostvaruju mehanikim posred
stvom pisama, a sve ee tehnikom romana
ioka svesti, - unutranjeg monologa i --* dnev
nika. U naoj knjievnosti nem am o tradiciju r. u
p ., iako poneko delo, kao npr. Lazarevieva
43 ReOmk k n ji e v n ih te rm in a
R O M A N U STIHOVIM A
pripovetka vabica, pripada ovoj knjievnoj
formi.
L it.: G . T . Singer, The E pistolary Novel, 1933;
F . G . Black, E pistolary N ovel in the L ate IHth
C entury, 1940; J. R ousset, Form e et Signification,
1962; B. Bray, V A r t de la lettre am oureuse: des
m anuels a u x rom ans ( 1550 1700), 1967; W . Vos-
skarap, Dialogische Vergegenwrtigung, 1971.
J . -S .K .
ROM AN U STIH O V IM A - Rom an pisan u
stihovim a i, uz to, proet pjesnikovim linim
proivljavanjima, koja nisu neposredno veza
na za sam sie -* romana, ve predstavljaju
lirski izraz pjesnikovih stavova o svijetu. U n u
tarnju lirinost r, u s. pojaava stihovna for
ma, koja upuuje na izrazito pjesniki nain
prikazivanja ivota. Z ato sc r, u s. tumai kao
spajanje lirskog i epskog principa, koje se
manifestuje u preplitanju siea i stihovnog go
vora, u odraavanju ivota i kroz proivlja-
vanja pjesnika i kroz zavrene karaktere (Ti-
mofejev). O vakva priroda r. u s. naroito
je odgovarala rom antikim pjesnicima. K ao
primjer obino se navodi Pukinov Evgenije
Onjegin, koji je i sam Pukin nazvao roma
nom u stihovima i koji predstavlja spoj epske
naracije, romansijerske analize unutarnjeg i
vota likova i njihovih odnosa u drutvu, te
lirske neposrednosti u izraavanju vlastitih
pjesnikovih osjeanja. Meutim, djela na koja
se Pukin ugledao piui ovaj roman, Bajro-
nov on uan i ajld Harold, ni njihov tvorac
ni kasnija kritika nisu nazivali r. u s. To nas
upuuje na nesigurnu upotrebu ovog termina,
je r se djela sa istim osnovnim obiljejima u
jednom sluaju nazivaju r. u s., a u drugom
sluaju narativnom pjesmom, poemom i
si. Jo je nesigurnija, razumije se, upotreba
ovog term ina kada se govori o srednjovjekov
nim rom anim a, koji su imali neka jedinstvena
obiljeja, ali su mogli biti napisani i u stihu i u
prozi. Sama rije roman prvobitno je oznaa
vala djela koja su, u fr. knjievnosti, napisana
na narodnom jeziku (za razliku od onih na
lat.) ali je odm ah zatim poela oznaavati
knjievna djela pisana u stihu, iji se sadraj,
za razliku od -* epa, sm atrao izmiljenim ili
neistorijskim. Ve od 13. v. izraz je mogao
oznaiti svako pripovijedanje o pustolovinam a
vitekog ili ljubavnog sadraja, bilo u stihu
bilo u prozi. T akva djela su se razlikovala od
epova p o tom e to nisu imala uzvien herojski
ton, to su bila sklonija izmiljenom i fanta
stinom, to su bila kompoziciono labavija,
ali sa jedinstvenijom radnjom . Meutim, i ti
srednjovjekovni romani imali su, kao i epovi,
neke ustaljene teme i isti karakteristian nain
R O M A N ZBIVANJA
epskog prianja, pa ako su i bili u stihu, ee
su smatrani epskim pjesm am a nego r. u s.
Rasprava o tome da li je neko takvo djelo ep ili
r. u s. bespredmetna je i zato to je ono bilo
napisano u vrijeme kada se ep i rom an jo nisu
bili razdvojili. D o tog razdvajanja dolazi tek u
vrijeme renesanse, kad se ep vraa homer-
skoj tradiciji, a rom an pie uglavnom u prozi.
Zbog toga se term in r. u s. ne odnosi na
neizdiferencirane oblike srednjovjekovne knji
evnosti (kao Persifal, ili Spenserova Vilinska
kraljica), ve na ona djela koja su nastala
kasnije, i naroito na ona u 19. v., kada je
roman ve potpuno zauzeo mjesto epa, tj. na
djela koja su po svom sadraju bliska realisti
kom rom anu, iako su pisana u stihovima.
Lit.: W. P. Ker, E pic and R om ance, 1897; M.
Wi!motte, D e Porigine du rom an en France , 1923; L.
I. Timofejev, Teorija knjievnosti, 1950 (prev.); A.
Raker, >MNoveia i roman, U rod u kn jie vn o st,
Z.L.
ROM AN ZBIVANJA - Roman
ROM ANCA (sp. el romance naziv za p.
narodni jezik) U izvornom obliku znai
pesmu ispevanu na narodnom jeziku (tzv.
lingua rom ana). K ao pesniki oblik poznata je
u mnogim knjievnostima (fr., eng., rus.), ali
se u svom najizvornijem obliku pojavljuje u
paniji sredinom 16. v. Pevaju ih i uz njih
igraju u malim gradovim a i selima zanatlije,
vojnici i radnici. K ao vrsta r. je epsko-lirska
pesma preteno ljubavnog sadraja, m ada ih
ima i satirikih, aljivih, patriotskih i dr. Ispe-
vane su i pisane osmoslonim stihom, koji je
melodiozan, slikovit, sa jedinstvenom -* aso-
n an co m , koja moe da pree u punu -> rimu.
U izrazu su konenzovane, sa naglaenom
dram atikom dijaloga. p. narodni junak Si
opevan je u r. R . piu Lope de Vega, Kevedo,
G ongora, Lorka i dr. Od 16. v. su skupljane i
objavljivane u zbornicim a' pod nazivom -
romaneero.
L it.: M. E. S im m ons, A Bibliogral >hy o f Ro~
m ances a n d R ela te d Form s in Spanish L iterature,
1963. M . o.
RO M A N CERO (p. romaneero zbirka
romanci) Naziv za zbirku epskih i lirskih
p, narodnih pesam a (romances) koje vode
poreklo od junakih narodnih pesam a (can-
tares de gesta). M. Pidal daje sleeu saetu
definiciju romanci: To su epsko-lirske pesme,
najee kratke, koje se pevaju uz pratnju
nekog instrumenta. Prve tam pane zbirke
romanci pojavljuju se negde posle 1540. god.
(Cancione.ro de romances tana godina ob
javljivanja nije poznata; Primera par te de la
674
Silva de varios romances, 1550). Prva zbirka
koja nosi naziv Romaneero general tam pana
je u M adridu 1600. god. Antologije pod tak
vim ili siinim nazivom izlaze iz tampe u toku
itavog 17. v. Za vreme sledeeg veka ove
velike antologije su zaboravljene; krajem 18.
v. nem. knjievnici i naunici, meu prvima
H erder i Grim , otkrivaju ih i ponovo objav
ljuju. U prvoj polovini 19. veka rom an
ce ponovo pobuuju interes i publike i
knjievnih istoriara; tad a A. D iran publikuje
zbirku pod naslovom Coleccin de romances
antiguos (18281832), poznatiju kao Roman
cero de Duran. Romance se dele na nekoliko
grupa: 1. stare romance romances viejos
(anonim ne, prenoene usmenim putem , frag
m entarno sauvane, nastale u toku 15. i u
prvoj polovini 16. veka). One obu hvata ju isto-
rijske romance (Romamero o Sidu, o Bernardu
Karpiju, o Infaniima od Lare itd.); graniarske;
viteke (O K arlu Velikom, o kralju A rturu i
vitezovima O kruglog stola) i lirske romance. 2.
uene romance ~ romances cultos (napisane u
toku 16. veka najee po uzoru na stare
romance). 3. umetnike romance .. romances
artsticos u toku 16. i 17. veku m nogobrojni
pesnici su negovali ovaj knjievni anr. 4.
romantiarske romance romances romnticos
(nastale u 19. v.) i 5. suvremene romance
romances contemporneos (20. vek). Rom anca
predstavlja jo uvek ivi, popularni knjievni
anr koji neguju mnogi savremeni pesnici
panskog jezika (pr. Romaneero gitano Fede-
rika G arsije Lorke).
L it.: R. M enndez P idal, R om ancero hispnico.
Teora e historia, 1953. Lj.S.
RO M ANSA 1. Epsko-lirska narodna pe
sma, po karakteru vedra, esto hum orna, sa
iznenadnim preokretim a u radnji i esto neoe
kivanim reenjem. Tem a koja u r. preovlauje
je ljubav, i to ulna, erotska. Posle naglaeno
dram atinog zapleta, rasplet raznolikih ljubav
nih doivljaja u r. je po pravilu srean. Poenta
ovih pesam a koje slave ljubav je duhovita,
neoekivana, esto iznenaujua. Slika ene u
r. je jednostavna, realistika, neidealizovana.
U literaturi esto se meaju termini: romansa i
romanca; to dolazi otuda to ti termini u
raznim nacionalnim knjievnostima oznaa
vaju srodne, ali ne i istovetne pesme i to se
jedan od tih term ina e:,e upotrebljava u
jednoj, a drugi u drugoj nacionalnoj knjiev
nosti. R. se izdvajaju kao posebna grupa naih
narodnih ljubavnih pesama. 2. Kod Engle
za naziv za antika i srednjovekovna dela u
675
slihu ili u prozi koja imaju rom anesknu sadr-
inu, za razliku od -+ romana 18 20. veka.
L it.: F . M ark o v i, O baladah i rom ancah, 1899;
S. P etro v i, R jenik knjievnih te rm in a i p o ja m
kn jievne term in o lo g ije , U m jetnost rijei, 1, 1965;
H . K rnjevi, Usm ene balade Bosne i H ercegovine,
1973. M . o .
ROM A N SIRA N A B IO G R A FIJA - O pis i
vota neke znaajne istorijske linosti u obliku
-* romana. T o oduvek pretpostavlja raspored
injenica, njihovo osmiljavanje u okvirima
odreenih m oralnih i ivotnih shvatanja, us
postavljanje veza meu njima koje vodi dopu
njavanju poznatog zamiljenim, kao i unoenje
merila biografovog sveta i iskustva u grau
koju obrauje. U ovom najirem smislu Kom-
bol kae da su i srednjovekovni romani o
Aleksandru Velikom neka vrsta tadanje bio
graphie romance (Povijest hrvatske knjiev
nosti, 5961, str. 42, - Aleksandria), a tako
bi se mogle posm atrati i - hagiografije, pa i
srednjovekovni i renesansni -* putopisi. U
uem smislu postanak r. b, povezan je sa
ekspirovim biografijama krajem 19, i poet
kom 20. v.: D ouden, Shakespeare, his M ind
and Art ( ekspir, njegov um i ume t nos t ) , 1875;
Brandes, William Shakespeare, 1896: Haris,
The Man Shakespeare (Sekspir kao covek)t
1909. K ako se o ekspirovom ivotu gotovo
nita ne zna, iako je njegovo delo najpotpuniji
izraz jednog ljudskog uma u istoriji, biografi
su prevashodno na osnovu njegovih dram a
nastojali da opiu ekspirovu linost i ivot.
Ovakvom postupku danas se osporava vero-
dostojnost: iz izmiljenih iskaza, naroito u
drami, ne moe se izvesti nijedan valjan zak
ljuak u vezi s biografijom pisca (Velek i
Voren. Teorija knjievnosti, 1965, /prev,/ str.
94). N asuprot ovakvom stanovitu A. M oroa
- pisac r. b. o eliju, Bajronu, Dikensu,
Dizraeliju sm atrao je da je nedostatak
dobrih fr. prevoda elijevih pesam a predstav
ljao za njega najveu prepreku u pisanju e-
iijeve biografije i isticao da su najbolji delovi
njegove biografije Bajrona upravo citati iz
Bajronovih pesama. O vo shvatanje poiva na
uverenju da je biograf u isti m ah i istoriar i
slikar portretista, ali da to ne znai da on
pie u procepu izmeu um etnosti i isto rije, jer
zapravo i nem a protivreja izmeu poezije i
istine dunost biografa je samo da izvue iz
ivota koji opisuje svu poeziju koju taj ivot
sadri (A. Maurois, The Ethics of Biography,
English Institute Annual, 1942 (1943), str. 5
28). N a slinim pretpostavkam a poivaju i
druge znaajne r. b.: I. Novikov, Pukin u
Mihajlovskom, 1937; L. Streji, Elizabeta i
43 *
R O M A N TI A R SK A IR O N IJA
Eseks, 1928; A. Vinogradov, avolji violinist,
1936 (o Paganiniju). D okum entarna utemelje-
nost ovih r. b. daleko je vea nego to su opisi
ekspirovog ivota mogli biti, a knjievni po
stupak na kojem one poivaju ogleda se u
uvodnoj napomeni A. M oroa njegovoj bio
grafiji elija: injenice su, razume se, istinite,
i nismo sebi dopustili da pripiemo eliju ni
jednu jedinu reenicu, niti misao, kojih nije
bilo u uspom enam a njegovih prijatelja, u nje
govim pismima, u njegovim pesmama; ali
trudili smo se da te verodostojne elemente
sredimo tako da bi italac dobio utisak po
stupnog izlaganja, organskog raenja, koje je,
izgleda, svojstveno romanu (Arijel, 1957,
prev. str. 5).
Lit.: j . L. C liffo rd , Biographv as an A ri: Se-
lected C riticism 1560 1960, 1962; N . H onsza, Der
biographische R om an des 20. Jahrhunderts, 1964; -
biografija. S.K.
ROM ANTIARSKA IR O N IJA . ~ U knji
evnosti i estetici nemakog romantizma i. je
imala univerzalnu vrenost i bila ne samo
nain izraavanja, ve i princip miljenja, fi
lozofije i ivota, koji se u knjiev. i um. svodi
na afirmaciju subjektivizma. N astala je iz od
nosa nem, rom antiara prem a stvarnosti i
njihovog nastojanja d a je prevaziu, iz elje da
svet posm atraju sa visine i distance, da mu
postavljaju sve granice po sopstvenoj volji i da
ih, igrajui se njima, ponovo razore. Teorijske
osnove r. i. postavio je F. legel pod uticajem
rasprava o znaenju rom. poezije u knjiev
nom krugu Jene, a posebno pod uticajem iro
ninog proroka N ov ali sa i Fihteove filozofi
je. Njegovo vienje je estetika verzija Fihteo
ve filozofije m orala, po kojoj se razvoj ljudskog
saznanja odvija kroz proces stalnog spajanja i
preplitanja ja i ne-ja, stalnog prevazilaenja
ne~ja kroz samo izgraivanje ja. Shodno tome
r. / . j e shvaena kao sloboda rom antiarskog
stvaralakog subjekta, koji se nikad ne zado
voljava atim, ve uzima slobodu da stvarnost
pretvori u umetniki ureeni haos, neodolji
vu simetriju protivrenosti, udesno veno
smenjivanje zanosa i ironije. (F. Schlegel,
Seine prosaischen Jugendschriften, ed. 1882, 2,
331.). Ironija je samosvest i sloboda rom anti
arskog stvaralakog duha, kom e je dozvolje
no da se igra i razara, da pokazuje ogranie
nost m nogih stvari (nacije, morala, profesija,
it.), da se podsmehuje samom sebi i sopstve
noj stvaralakoj nemoi, ali da oveka uzdie
do univerzalnog znaenja. Sloboda imagina
cije je bitno obeleje rom ant. stvaralatva.
Shodno principu r. i. um etnika forma ne
RO M A N TI N O
moe da bude adekvatni izraz umetnike im a
ginacije, koja se nikad i ni u jednom delu ne
iskazuje do kraja. Budui slobodna u odnosim a
prema svom predmetu, r. i. sintetizuje protivre-
nosti i postie jedinstvo ozbiljnog i smenog, tra
ginog i kominog, umetnikog i kritikog. le-
gelova teorija r. i. dobila je svoj zavrni oblik u
miljenju neokantovca Zolgera, za koga je i.,
pre svega, stanje duha. D uh um etnika.m ora
da koncentrie sve tenje u jedan sveobuhvatni
pogled, koji je nadm oan i unitava sve; taj
pogled jeste ironija. (K. V. F. Solger, Erroin
Viergesprache ilber das Schonen und die Kunst,
1915.). O n ukazuje na dijalektiki momenat
protivrenosti koje r. i. sadri i poistoveuje je
sa negacijom negacije. /. sve svodi na privid
u kome se preko iezavanja nae stvarnosti
i otkriva neposredna prisutnost boanskog
u svakoj pojedinanoj stvari. Imajui u vidu i.
kao savreni sklad ljudskog duha, Zolger u
umetnosti vidi realno ljudsko postojanje
shvaeno i doivljeno u svojoj sutini. U pravo
ova veza sa transcendentalnom idejom odvaja
Zolgerovo shvatanje /. od r. i. Za rom antiare
i, je znaila neogranienu slobodu subjekta,
kome je dozvoljeno (kako je mislio F. Slegel)
da izmea sfere subjektivnog i objektivnog
postojanja, konanog sveta i transcendental
nih ideja. U osnovi r. i. nije neko veliko
metafiziko iskustvo; ona je ponikla iz knji
evnosti, iz udesnih i smelih prizora neobuz
dane stvaralake imaginacije. Zahvaljujui
knjievnom krugu u Jeni rom antino je
dobilo dvojaki smisao: u uem smislu rei
oznaava svojstvo i kvalitet knj. epohe rom an
tizma; u irem smislu, oznaava tendenciju
modernog u knj. i pripisuje se nekim elima
D antea, Sekspira, Servantesa ili Getea, koja
imaju karakteristike bliske rom antiarskoj
knj., kao to su: duhovitost, satirinost, hu-
m ornost, ironinost. G ete je koristio hum or,
satiru i ironiju da bi se oslobodio visokoparnog
stila koji mu je nam etnula opsesija traginim.
On se ironino odnosio i prem a sopstvenim
delima i Verterov duh dem istifikovao u drami
Trijum f oseajnosti. Roman je tipino rom an
tiarska forma izraavanja, ima obeleje dra
me i epa zajedno i slian je snu, kako je
govorio Herder. U njemu nastaje labavljenje
forme i njeno pretvaranje u duhovnu igru ili
fantastiku. Servantesov Don Kihot je prim er r.
i. u rom anu. R. i. kao nain izravanja u knj.
sadrana je u apstraktnom i proizvoljnom au
torovom odnosu prema predm etu; ozbiljan
ton i tok pripovedanja naruen je aloginosti-
ma; realnost radnje naruena je meanjem pla
nova stvarnog i nestvarnog, a iluzija radnje
676
naruena je, esto, prisustvom samog autora.
Posebno mesto ima r. i. u poeziji. K ao primer
moe da poslui H ajneova poezija, za koga je
r. i. nain izbavljenja od prekom ernog liri zrna
i sentimentalnosti, form a razaranja njegove
iluzije i nain uspostavljanja kritikog odnosa
j prem a svome umetnikom stvaranju i prema
Stvarnosti. U ovoj poeziji ostvaren je ironini
odnos prem a predmetu, prem a autoru i prem a
autorovoj poziciji prem a predmetu. Dalji ra
zvoj r. i. nalazim o u neorom antiarskoj este
tici knjievnog simbolizma, gde se upotreb
ljava kao nain razobliavanja bezvrednih po
jav a i k ao nain ukazivanja na neodgovara
juu simboliku u knj. Obeleja r. i. nalazimo i
u delima savremene knjievnosti. N a primer,
Limeni dobo G intera G rasa, koji je svoju
veliku sposobnost opaanja grotesknog u
Stvarnosti ujedinio sa ravnodunim i ironinim
odnosom prem a njoj. U naoj knjievnosti
elemente r. i. ukrtaj i simetriju suprotnosti,
umetniki ureen haos rei, prepoznajem o u
delima i raspravam a rom antiara Laze K o
tica.
L it.: M . P ulver, R om antische Ironie und rom anti
sche K om die, 1912; Fr. E rn st, D ie rom antische
Ironie, 1915; L A. K . T h o m so n , Irony. A n historical
introduction, 1926; J. H iller, Solgers P hiiosphie der
ironische D ia lektik, 1928; A lem an, B., Ironie und
D ichtung, 1956; M . S chasler, D as Reich der Ironie in
kulturgeschichtlicher u n d sthetischer B eziehung,
1979. B.M i.
RO M A N T I N O (-* romantizam) - Pojam
tita u ..> teoriji i - istoriji knjievnosti
(supr. - klasino); najpre, ono to se tie
narodnog pesnitva, nasuprot knjievnosti po
klasinim antikim uzorim a; ono to se na
suprot racionalistiko-realistikoj gradskoj i
graanskoj um etnosti izraava kao okretanje
unatrag vitekoj prolosti, k ao poricanje stvar
nosti i sublimiranje u ideal i idealizam; zatim,
ono to se pojavljuje u rom anu kao nestvarno,
nezbiljsko i neautentino; najzad, najire^
poev od kraja 18. v., udesno i fantastino,
sanjalako, irealno, egzaltirano, sve to proi-
stie iz rom antiarskog duhovnog stava koji se
karakterie idealom dubine nasuprot plitkom
razumu, obraanjem nonim stranam a
ljudske due (slutnji, enji, melanholiji, stra
sti, ushienju, verskoj mistici, snu, ludilu,
okultnim silama i r.). U sreditu svega toga
nalazio se kult genijalnosti, ideja o pravom
oveku kao umetnikom -* geniju, to usam
ljen i neshvaen stoji nasuprot bezimenoj i
beznaajnoj masi. R. nastaje onda kada se iz
polarizovanja drutvene stvarnosti pojavi
oseanje socijalnog izdvajanja i distanciranja
677
i otud, duhovnog sublimiranja. R. odgovara
jednoj optoj dispoziciji ljudske prirode da ne
primi svet i ivot u njihovim spoljanjim, real
nim pojavnim oblicima, ve da ih prozire i
tumai prema njihovom dubljem znaenju i
smislu, to je izvor svakog revolucionarnog
patosa.
L it.: R. V elek, P o jam ro m a n tiz m a u knjievnoj
istoriji, K ritiki pojm ovi, 1966 (prev.); R. Im raer-
w ah r, R om antisch, 1972; H . E ichner, R om an i ic an d i!s
cogntes. 1972. M.D.
RO M ANTI ZA M (fr, romantisme) ili romanti
ka (njem. Rom antik) Knjievnohistorijski
tipoloki pojam i knjievni pokret. S poetka
19. v., ponikao kao opreka - klasicizmu, i
koji je predm etom umjetnosti i knjievnosti
sm atrao svijet ovjekovih osjeaja, i nasuprot
racionalizmu isticao iracionalizam, osporava
jui teze o antiknoj umjetnosti kao idealnoj
i traei svoja izvorita u pukoj umjetnosti
i usmenom stvaranju vlastitog naroda ali i
stranih, esto d otada egzotinih, naroda, od
nosno u udaljenijim historijskim razdobljima,
napose u srednjem vijeku. N a osnovu tih zasa
da razvio se knjievni pravac u vodeim ev
ropskim knjievnostima, ponajprije u njem., a
zatim u fr. i eng. knjievnosti, a uskoro je
zahvatio i knjievnosti naroda koji su u to
vrijeme stvarali svoju nacionalnu svijest dobi
vajui poticaje od rom antinih ideologija. Stil
ska formacija r., m anje koherentna od klasi
cizma ili kasnijega realizm a, prevladava
u evropskim knjievnostima u epohi koja
obuhvaa posljednje desetljee 18. v. po
negdje s jae naglaenim predromantikim {>
predromantizam) stilovima i periodim a i
traje kroz prvu treinu 9. v. (sve do u 40-te
god.), ali ostavlja svoje tragove i u kasnije
vrijeme, napose u lirskom pjesnitvu, a dulje
trajanje r. biljee i knjievnosti s naglaenijom
nacionalnom funkcijom. Pojam nastaje isprva
kao pridjev rom antian (eng. romanti) i
oznauje neto to je nalik na srednjovjekovni
-* roman dakle neto fantastino, pusto
lovno, udesno, zatim i osjeajno, i ve u
svome nastajanju nije bio iskljuivo vezan za
knjievnost i um jetnost, nego je proklam ovao
i odreeni ivotni stav i tip vladanja, a tom je
irokom i mnogovrsnom znaenju pom ogla i
rom antiarska knjievnost, pa je njegova upo
treba danas vrlo iroka i u govornom jeziku.
K ao knjievnohistorijski pojam pojavljuje se u
17. v. u Engleskoj (1674) i Francuskoj (1669),
a najprije se primjenjuje na ital. pjesnike
Ariosta, Bojarda i Pulija, a kod V ortona (On
the Origin o f Romantic Fiction in Europe
RO M A N TIZA M
Porijeklo romantike knjievnosti u Evropi,
1774) ve je shvaen kao opreka srednjovje
kovne i renesansne knjievnosti klasicizmu. Iz
Engleske prelazi ovaj pojam u Njemaku,
upotrebljava ga Herder (1766), a zatim i njem.
historiari knjievnosti u znaenju sve poezije
napisane u tradiciji drugaijoj od one koja
potjee iz klasike antike (Velek). K ao opo
ziciju pojm u klasino razvili su term in ro
m antian i rom antika braa legel, napose
A. Vilhelm legel u svojim predavanjim a iz
meu 1798. i 1811, u kojima su kao rom an
tina knjievnost oznaena ekspirova djela,
p. dram a i romanca, kotske balade, njem.
epovi i pjesnitvo ital. renesanse. U prvom de
setljeu 19. v. pojam rom antika primjenjuje
se i na grupu onodobnih njem. pisaca. Iz
Njemake se on iri po Evropi skandi
navskim zemljama (asopis Phosphoros u
vedskoj) i Nizozemskoj, a posebno je zna
ajnu ulogu odigrala u Francuskoj knjiga
G -e de Stal O Njem akoj (D e /Aliemagne,
1813), u kojoj su izloeni Slegelovi pogledi
na knjievnost. U Italiji, gdje se oko r. (ii
romanticismo) razvila 18161818. polemika,
upotrebljava ovaj term in Stendal, koji, i sam
sebe sm atrajui rom antikom , govori o r. ('le
romantizme' ili prem a ital. 'romanticismo', prvi
puta u otisnutom lanku 1822). Najvee pak
uzbuenje oko nove kole obuzima Francusku
kada se pojavljuje Igoov predgovor Kromvelu,
1828, a prava se bitka vodi na praizvedbi
njegove dram e Ernani 1830, pa se ova godina
sm atra odlunom za pobjedu r. u Francuskoj.
U ekoj term in rom antiki (romanticky)
javlja se ve 1805, ali rom antiarske kole e.
knjievnost nije poznavala. N asuprot tome u
Poljskoj 1818. Broinski pie raspravu o klasi
cizmu i r., a 1822. izlae Mickjevi svoje shva
anje r. u predgovoru Baladama i romancama,
pa pojavom te zbirke datiram o poetak ro
m antiarskoga pokreta u polj. knjievnosti. U
Rusiji, Pukin o svome Kavkaskom zaroblje
niku govori 1821. kao o romantinoj poemi,
a Vjazemski 1822. povodom ovog Pukinova
djela raspravlja o suprotnosti rom antinog i
klasicistikog pjesnitva. U Engleskoj, gdje se
pojam rom antian vrlo rano upotrebljava,
on se ne ustaljuje za obiljeavanje knjievne
kole ili pokreta. iri se tek posrednitvom
legelovim i ge de Stal, ali se oskudno prim
jenjuje na eng. pisce, a niti se sami eng. pje
snici nazivaju romantiki (ukljuujui Bajro-
na), pa pojam r. u znaenju pravca u eng.
knjievnosti u eng. historiografiji nastaje tek u
posljednjim desetljeima 19. v. Pa ipak, i u
Engleskoj poetkom 19. v. postoji izrazita svi
RO M A N TIZA M
jest o prom jenam a u evropskom i eng. pjesni
tvu u odnosu na klasicizam i najznaajnijeg
njegovog eng. predstavnika Popa. N acio
nalne tradicije u upotrebi pojm a r. umnogome
su odredile i raznoliku primjenu term ina u
suvremenoj knjievnoj historiografiji. U an
glosaksonskim historijam a knjievnosti term in
se rijetko upotrebljava kada je rije o eng.
knjievnosti, a vrlo je esta skepsa u odnosu
na postojanje rom antiarskog stilskog zajedni
tva u evropskim knjievnostima. Njem. knji
evni historiari vrlo su mnogo raspravljali o
r. kao filOsofskoj i estetikoj kategoriji, ali
radi li se o njem. knjievnosti, radije ograni
uju termin na dvije roniantike kole, dijelei
romantiku od perioda tzv. klasike i -
Sturm un Dranga, nekada ipak uoavajui
stepenasti razvitak njem. romantike. U fr.
historiografiji shvaanje r. mnogo je ire; na
pose je ona zasluna za uvoenje pojma
predromantizam (le preroman time), ali se
nacionalna tradicija ispoljuje u suvie nagla
enom isticanju vanjskih manifestacija roman-
tikoga pokreta (Igoov manifest, bitka oko
Ernanija i dr.), a nekada i u prihvaanju sa-
moimenovanja, pa emo u nizu fr. historija
knjievnosti Balzaka i Stendala nai svrstane u
period r. (Lanson i dr.). Rus. historiografija s
jedne strane suuje prostor r. u rus. knjievno
sti, pa u Pukinu ve vidi realistu, r. pak dijeli
na dva tipa reakcionarni ili konzerva dijelom, nastaju jo uvijek iz klasicistikih
tivni (Zukovski) i revolucionarni ili pro oblika (Lihaov sm atra stoga r., poput ->
gresivni (dio Pukinova stvaranja. Ljermon-
tov). Razvivi pak uenje o knjievnim m eto lom), Ako je klasicizam, ukljuujui ovam o i
dam a, njegove su sovjetske pristalice pretvo
rile pojam r. u izvanvremenski pojam, koji se
suprotstavlja pojmu realizma. U historija
ma knjievnosti jugoslavenskih naroda r. se
redovno obiljeuju knjievna razdoblja u hrv.,
srp. i slov. knjievnosti, prem da ova razdoblja
po svojim strukturam a ne odgovaraju uvijek
onome to taj pojam oznauje u vodeim ev
ropskim knjievnostima toga vremena. Jugo
slavenske knjievnosti prve polovice 19. v. pre
teno su imale znaajnu funkciju u konstitui
ranju modernih nacija u ovom dijelu Evrope,
pa odatle njihove posebne znaajke, a rom an
tiarskih pokreta jedva je u nas i bilo, prem da
se o r. u knjievnoj kritici 30-tih do 50-tih
godine dosta raspravljalo (ne uvijek s proie
nim pojmovima). Premda jo uvijek ima
skeptika koji s opatom Brem onom tvrde kako
ima toliko rom antizam a koliko rom anitara,
odnosno sm atraju da se ne da odrediti stilsko
jedinstvo knjievnosti evropske tradicije koje
bi se moglo nazvati imenom /., miljenja smo
da je rekonstrukcija rom antiarskoga modela
678
knjievnosti stilske formacije r. ipak mo
gua. U tu svrhu valjalo bi izdvojiti zajednike
osobine razliitih nacionalnih varijanata r. i
rom antiara i ustanoviti postojanje stilskoga
jedinstva i to neovisno o knjievno-kritikim
programima i samoimenovanju ili filozofskim
osnovama koje su prisutne i takoer zajednike
mnogim rom antiarim a (usp, Velek, Pojam
romantizma u knjievnoj historiji). Tekoe su
u tom e to je r. nastajao preteno jo u krilu
klasicistikih shvaanja i osporavao norme
klasicistike poetike, ali se k ao pokret defini
rao naknadno i to u prvom redu kao opreka
klasicizmu, pa je tako dolo do shvaanje koje
je u rus. kritici primjeivao Bjelinski: Shvatili
su ga k ao suprotnost francuskom klasicizmu.
T ako je, prirodno, dolo do pogreke: kako su
pod klasicizmom' razumijevali odreenu uv
jetnu form u umjetnosti tako su pod rom antiz
m om 1 poeli razumijevati naruavanje pravila
ove umjetne forme. R. se, nasuprot -
klasicizmu, shvaao kao liberalizam u knji
evnosti (V. Igo), kao naruavanje pravilno
sti, iskreno i slobodno kretanje pjesnitva
(Pukin). R. je znaio razbijanje kanona koji
su nastali unutar sistema to ga je odreivala
norm ativna poetika, ali u svojoj dezintegracij-
skoj tenji nije stvarao nove kanone, ve su se,
mjesto kanonskih, pojavljivale razliite, um no
gome raznorodne, stilske pojave, koje, jednim
baroka ili - modernizma, sekundarnim sti
njegovu prosvjetiteljsku varijantu (-> prosvje
titeljstvo) polazio od racionalizma i knjiev
nost podreivao spoznavanju normi drutve
noga vladanja, pa djela ove stilske formacije
predstavljaju konstrukcije s loginim planom,
rasporedom grae i odreenim suprotstavlja
njem smisaonih cjelina, onda r. predstavlja
opreku pravilnosti izgradnje knjievnoga
djela i uvodi smisaonu eliptinost, sluei se
aluzijama, izos ta vijanjem pojedinih karika u
zbivanju, uvodei zagonetnost u fabulu i zbi
vanja kojim a k atkada ravnaju i snage koje su
postavljene izvan ovjeka, naravne ili vrhu
naravne, i koje su esto svojim knjievnim
porijeklom vezane za usmenu tradiciju poje
dinih naroda. Lam artinove su poeme (uspo
redimo li ih s klasicistikim) epizodine i
rascjepkane, a Ljermontovljev Demon sav je
u otrom smjenjivanju nepokretnih, statino
postavljenih epizoda (Foht). K om pozicijska
rascjepkanost uoljiva je i u prozi, u nedo
statku cjelovitih motivacijskih sistema (--
motivacija), u mnogim digresijama, labavo
679
nanizanom pripovijedanju (Tik, F. ternbald
i dr.), izgradnji rom ana putem ciklizacije no
vela (po tom e se Ljermontovljev Junak naega
doba jo uvijek vezuje za r.). Rom antiarska se
poezija, zanem arujui logiku i smisao, pribli-
uje naelima muzikoga oblikovanja, to se
oituje i u naglaenoj zvukovnoj organizaciji
pjesme koja jaa njezin emocionalni doivljaj.
(Usp. zvukovna ponavljanja u obliku gazela
koje bira Vraz, naglaenu ritmiku organiza
ciju s estim zvukovnim ponavljanjim a u L.
K otica, a Njegoevi izriaji kao Rasprsne li
pupolj cvjetni ili kane rosa struka / sve to
otrom sluhu grmi. kod mene je strana buka
vrlo su karakteristini za rom antiarski
doivljaj). Pejza koji je prije r. bio uglavnom
sveden na dekor ili oznaku lokaliteta, postao
je takoer znaajnom kom ponentom stila i
podreen je izricanju em ocionalnoga doivlja
ja lirskoga pjesnika. Najee, radi se o pla
ninskom ili prim orskom pejzau, nekada je
zerskom (itava kola eng. pjesnika dobiva
oznaku jezerske -* jezerska kola), esto
su to ruevine zam ka (od Janga ovamo) ili
groblje (-> grobljanska poezija) poam od
Grejove Elegije napisane na seoskom groblju,
1 7 5 1 ; usp. i Lam artinovo Jezero, Preernov
Krst pri Sovici, sve do enoina pejzaa u Ka
ranfilu sa pjesnikova groba, a napose obiluju
rom antiarska djela nonim tajanstvenim
pejzaem. Pa i neobini, egzotini, pustinjski
(Slovaki, Otac okuenih u El-Ariu; Prera-
dovi, Zmija, 1 8 7 0 ; Jorgovani, U sjeni pa ome,
187 6 kao primjeri iz hrv. postrom antiar-
ske poezije) ili stepski (Mickjevi, A kerm am ka
stepa; ukrajinska kola u polj. r.) pejza
pojavljuje se u rom antiara u funkciji izraa
vanja pjesnikove osamljenosti. Uestalost
opisa m orskih obala i planinskih visova za
kojima posiu rom antiari ak i u ravniarskoj
Rusiji (od Deravina nadalje pojavljuju se u
rus. knjievnosti opisi vodopada, i to u zemlji
gdje vodopada gotovo i nema, ievski) go
vori o njihovoj sklonosti a svijet predouju
kao neobian i da u njegovu pojavnost tran-
sponiraju napregnuta em ocionalna stanja i po
jave. N aglaavanju napregnute osjeajnosti
podreena je takoer obilna m etaforika (-
metafora) kao jedna od osnovnih odlika ro
m antiarskoga stila {klasicizam je gajio pre
teno -> metonimiju i -> perifrazu). Npr.
cijele nizove m etafora vezanih za pojam vatre
nai emo u rom antiarskim djelima (plam e
ne grudi, dua koja kipi i zam ire, osjeaji se
razgaraju u plamenu strasti" kod Pukina), a
u Mickjevia i Vraza mnoge su m etafore ve
zane za plovidbu morem. T akve su metafore
RO M A N TIZA M
ule zatim u govorni jezik, a u knjievnosti
postale -* toposima. Ponegdje se metaforinost
stila razvija u alegorinost (npr. alegorijske
slike u pesmam a L. Kotica), simboliku i cijelc
sustave rom antiarskih mitova. U rom antiar
skoj epici razvijaju se postupci koje je ve
poznavao eng. - gotski roman graenje
fabule koja likove dovodi u napregnuta duev
na stanja (ljubavi ili mrnje, suuti ili zlobe),
stvaranja karaktera abnorm alnih ili natpro
sjenih ljudi, kojih se osjeaji dadu hiperboli-
zirati. I go u Zvonaru crkve Notr-Dam u Parizu
(1831) uzima grau iz srednjeg vijeka, a nje
gov je osnovni lik nakazni Kvazimoo, Ljer-
m ontov u poemi M ciri izvodi djeaka iz ma
nastira na jedan dan u slobodu da bi obli
kovao njegove napregnute emocije, a Puki-
nova su djela, ak kada pisac ve odustaje od
osnovnih naela r,, ispunjena likovima koji su
dovedeni d o ludila (G erm an u Pikovoj dami,
M arija u Pol tavi, Jevgenij u Bakrenom konja
niku). Mickjevieva apologija bezumlja u Ro-
manfinosti takoer je karakteristina za anti-
racionalistiki svijet r. Iz srednjovjekovnih le
gendi, puke predaje, usmene knjievnosti i
nacionalne mitologije (koju i sam stvara) preu
zima r. mnoge elemente fantastike koje tako
er podreuje oblikovanju svijeta kojim vla
daju iracionalne snage, pa je u njemu jedino
osjeaj, izraen novom rijeju, tj. pjesniki
osjeaj, kadar nadomjestiti spoznaju. R. je
sklon hiperbolizaciji i kontrastiranju pojava,
pa je idealizacija dobra i ljubavi, s jedne stra
ne, s druge pak strane naglaavanje zla, kobi,
udesa takoer karakteristina za rom an
tiarsku hiperboliku. U rom antiarskim struk
turam a znatno su ojaali lirski (- lirizam i
lirsko) elementi. N a mjesto junakoga epa stu
pile su lirsko-epske poeme, u rom an su ule
mnoge lirske digresije, a lirska pjesma s
naglaenim lirskim subjektom postala je naj
rairenijom knjievnom vrstom. Lirsko naelo
prodire i u dram u, koja se takoer oslobaa
od klasicistikih normi (-+ dramska jedinstva) i
tei prem a stapanju s poemom (Mickjevi,
Dedovi; Njego, Gorski vijenac). Lirsko naelo
dolazi do izraaja i u osnovnom romantikom
stavu tvorca knjievnoga djela, koji se osjea
slobodan kako u odnosu prema grai iz i
vota tako i prem a zateenoj tradiciji (esta
posvajanja usmene predaje, pa i djela drugih
pjesnika) i u skladu s rom antikom nadre-
enou umjetnosti nad ivotom istie kako
je upravo on kreator djela (Vyka). Odatle i
karakteristina - romantika ironija, a k i u
epskim djelima pjesnik (ili pripovjeda) domi
nira i ravna cijelom strukturom istiui svoje
RO M A N TIZA M 680

prisustvo ili slobodno baratanje graom iz uklapanje lirskih pjesama u tkivo pripovijesti
ivota (sve do Pukinova Evgenija Onjegina), (Tik), mjeavina rodova i vrsta u poemi
sa svojim likovima daje priliku da izgovore igrokazu (polj. widowisko) s izrazitim monolo-
cijele nizove m onologa koji odgovaraju auto kim elementima ove hibridne knjievne
rovim emocijama (Aleko u Pukinovim Ciga vrste najkarakteristinije su za r. Ali s vreme
nima, Mciri u Ljerm ontova, junaci Petelijevih nom se rom antiarski oblici transform iraju,
djela). Rom antiar hoe otvoriti svoju duu, stvaraju prijelazna djela (Pukinov Evgenij
podrediti sluaoca svom osjeaju ivota, po Onjegin, Ljermontovljev Junak naega doba,
kazati mu to se otvorilo red pjesnikom u Mickjeviev Gospodin Tadija) i u evolutivnom
neposrednoj intuiciji bia (Zirmunski), pa su procesu razvit e se iz rom antiarskih oblika
rom antiarski pjesnici najee autobiogra- -+ realizam, ijim je oblicima r. otvorio vrata,
fini (odatle i veliko zanim anje za biografije pa oni, bar u prvo vrijeme, esto u sebi nose
rom antiara, Mickjevievu ljubav prem a M a elemente koji su bili neko karakteristini za r.
rili, Preernov odnos prem a Juliji Primevoj. (Dikensovi romani, lirske digresije u Gogolje-
Vrazov prema Ljubici K antili i dr,). Lirsko vim M rtvim duama, mnogi stilski kompleksi u
kao osnovnu tenju r. primjeuje ve Bjelinski: Senoinim novelama). Mjesto rom antiarske
U najuem i najbitnijem svojem znaenju lirike i hibridnih vrsta zauzima uskoro vrsta
romanizam nije drugo nego unutarnji, duevni struktura realistikoga rom ana. Z naajno je,
ivot ovjekov, ono tajanstveno tlo due i srca, meutim, da se u vrijeme novih socijalnih
otkuda se diu sve neodreene tenje prem a potresa koji su zahvatili graansko drutvo na
boljem i uzvienom, u nastojanju da nau prijelazu iz 19. u 20. v,, u vrijeme dezintegra
zadovoljenje u idealima koje je stvorila fan cije realizma, mnogi knjievni pokreti na prvi
tazija. Stoga izvore lirici 19. i 20. v. m o pogled nado vezuju na neke od tradicija r. i
ram o traiti u ovoj stilskoj formaciji, n a napose na postrom antiarsku poeziju (Bodler
pose u naroda koji nisu imali razvijenu re u Francuskoj, Tjutev i Fet u Rusiji, Kranj-
nesansu i barok (rus., srp. knjievnost), i u evi k ao spona izmeu r. i m odernoga pjesni
tom e je smislu r. proveo pravu lirsku revolu tva u hrv. knjievnosti). U pravo zbog toga
ciju. Razumije se, ova je revolucija u najuoj neki su autori, govorei o prvim pojavam a
vezi s drutvenim revolucijama u Evropi na m oderne knjievnosti pokuali uvesti termin
prijelomu 18. i 19. v. Socijalni potresi i nacio -+ neoromantizma. Primijenimo li ev
nalna kretanja razbili su skladno i racionalno ropska mjerila na njem. knjievnost, koja ina
vienje svijeta, kakvo su knjievno oblikovali i e poznaje najrazvijeniju rom antiku, mi e
u njegovo ime pouavali klasicisti i prosvjeti m o u pokretu Sturm und Drang i djelima
telji, poremetili ga i, protivno razum u i vr njegovih pripadnika, a takoer kod Herdera,
stim pjesnikim oblicima ~~ unijeli u knjiev nai osobine koje bi ih svrstale u predro-
nost osjeaj, pojedinanu intuiciju i lirski mantizam, a od klasika rom antiarske emo
nered. Rom antiarski su pjesnici prestali da elemente nai u ilera (Vrlo je teko nai ita
budu uiteljima, didaktim a i prosvjetiteljima, klasiko u ilerovoj praksi Velek), a svo
a postali su recima, prorocim a, vizionarima, jim lirskim pjesm am a i Faustom (1808), Vilhel-
koji u svojim osjeajima predviaju, proroku mom Majsterom (17951796) i Verterom
ju ili nasluuju sudbine cijelih nacija. N apose (1774) G ete se savreno uklapa u evropski
to vrijedi za knjievnosti naroda koji su upra romantiki pokret, ijem je stvaranju pom o
vo u razdoblju r. razvijali ili branili svoju gao bar koliko i svaki drugi pojedini pisac
nacionalnu svijest (wieszcz u polj. knjievnosti, (Velek). K od tako shvaena njem. rom antizm a
mjestimino i Pukinove vizije rus. budunosti tek e biti jae naglaeno filohelenstvo njem.
u poslanici aadajevu i u Spomeniku, rom antiara (iler, Gete, ali i Helderlin), a
Preem u slov. knjievnosti, Petefi i dr.), pa su tako er e njem. r. u svome prvom razdoblju
jo za enou 1876. veliki rom antiari apo iskazivati veu ravnoteu izmeu racionalizma
stoli poezije, njezini mezimci, svi vjesnici i intuitivnosti, pa i vrstinu pjesnikih oblika.
boanstvenoga sklada koji ovjeka primie N apose je p ak za njem. r. karakteristino
zvijezdam. R. je stil dezintegracije odre probliavanje knjievnosti muzikoj um jetno
ene kako drutvene tako i stilske formacije, sti i obratno (Betoven, ubert, uman, Veber i
on razbija norm e i oblike, umjesto njih razvija dr. esto uzimaju tekstove ili motive iz njem.
nove strukture, ali ne tei prem a stvaranju poezije), pa s time u vezi i pojava oblika
kanona. vrstih i zatvorenih struktura r. ne lida (Lied). Njem. r. bit e takoer d a je
stvara, bar u pravilu. Lirsko-epska (bajronisti- manje naglaeno povezan s drutvenopoliti-
ka) poem a, rom an u stihovima (Pukin), kim pokretim a svoga vremena, bar u svojoj
681
matici. Radi ii se O njem. rom antiarskom
pokretu, valja na prvom mjestu spomenuti
jensku grupu koja se afirm ira izmeu 1790. i
1800. i u koju spadaju V akenroder, Tik i
N ovalis; ~ ona usvaja u osnovi teorije brae
legel, a filosofski je inspiriraju Fihte, lajer-
m aher i eling. O ko 1803. se u Berlinu formira
nova kola s fon Arnimom, La M ont-Fukeom
i amisom, a izmeu 1806. i 1808. stvara se
hajdelberka grupa s Brentanom, Ajhendor-
fom i braom Grim , poznatim obraivaim a
usmenih pripovijetki. Izvan grupa stoje an-
-Paul, Helderlin i Klajst i, znaajan za razvi
tak proznih struktura, E. T. A. H ofm an. U
ratno vrijeme izmeu 1811. i 1813. razvijaju se
oblici podreeni nacionalnim tendencijama u
djelima K emerovim, enkendorfovim i Arnto-
vim. U Austriji u sklopu r. djeluju G rilparcer,
tifter i Lenau, ali e ovdje, kao i u Njemakoj,
r. ubrzo prei u stil graanskoga -> biderma
jera. S druge strane njem. r. poprim a socijalno
angairane oblike u nutar pokreta -* Mlada
Njemaka (Hajne i dr.). Poeci fr. r. obilje
eni su imenima g-e de Stal i atobrijana, ali
fr. predrom antizam nastaje ve u 18. v. nai
emo ga kod opata Prevoa, a mnogi knjievni
historiari u Rusoovim djelima vide jedno od
osnovnih izvorita r. Osim toga i u fr. 18. v.
nalazimo mnoge pojave koje podsjeaju na
njem. -> Sturm und Drang. itav niz rom an li
kih tema i ideja nalazimo zatim kod . No-
djea, napose u njegovim bajkam a i fantazija
ma, a takoer i u Pjesnikim razmiljanjima
{Mditations potiques, 1820) Lam artinovim .
Izraziti je rom antiar i A. de Vinji, a svojim je
prorokim arom V. go postao sredinjom
linou rom antiarskoga pokreta i njegov
najproduktivniji pjesnik. R om antiar je ta k o
er i kasniji pretea -* simbolizma i ~+ nadrea
lizma, tvorac m itova i snova . de Nerval, i fr.
knjievnost u uskoj je vezi s cjelokupnom
kulturom razdoblja, pa emo rom antiare nai
i meu slikarim a (Delakroa), muziarima
(Berlioz), pa i misliocima (Mile). N apose je
predrom antizam razvijen u eng. knjievnosti,
pa se esto ukazuje na Tom sonova Godinja
doba (The Seasons, 1726 30) kao na djelo s
autentinim osjeajem prirode, na Riardso-
nov rom an Klarisa (Clarissa, 1748) u kojemu
je anticipiran bajronistiki ju n a k (-* bajroni-
zam), a posebno na pred rom an ti carske pjesni
ke Janga i Greja, na M akfersonovu -+
mistifikaciju Osijanovih spjevova (1760) i na
gotski rom an Volpolov i En Redklifove kao
na pretee rom antiarske proze. U 80-tim god.
pojavljuje se ve lirski pjesnik V. Blejk s
karakteristinim shvaanjem m ate kao stva
RO M A N TIZA M
ralake moi, a posebno je za eng. r. znaajna
god. 1798, kada se pojavljuju Vordsvortove
i Kolridove Lirske balade kao djelo
dvojice predstavnika jezerske kole. Po
slije 1815. nastupa druga generacija eng.
rom antiara s Bajronom, seiijem i Kitsom, a
posebno je za razdoblje eng. znaajna
pojava historijskih rom ana Skotovih, koji e
postati modelom za evropski historijski rom an
(Pukin, M anconi, enoa, Jiraek, Sjenkjevi i
dr.). Bit e da eng. r. nije bio tako radikalan
k ao njem. i fr., ali je m oda upravo zato bio
posebno utjecajan u knjievnostima srednje i
istone Evrope (Bajron, Skot). Postojanje
razvijena r. u Italiji esto se osporavalo zbog
toga to je ital. knjievnost dugo bila privre
na klasicistikim tradicijama, pa ipak Leopar-
dijeva poezija u svojoj je biti rom antika, a u
sklopu evropskog r. stvaraju takoer Foskolo
i M anconi, poslijenji napose kao predstavnik
valterskotovskog historijskoga rom ana, koji
bar genetski pripada rom antiarskoj epohi
(.Zarunici I promessi sposi, 1827). K ratko
ga je vijeka bio p. r,, koji je jednim svojim
dijelom usko povezan s borbom za nacionalnu
nezavisnost ( Espronceda). Specifino se razvi
ja o i rus. r., koji je nastajao u oponaanju eng.
i njem. predrom antiara i rom antiara (u-
kovski), rastao je s jaanjem Bajronova
utjecaja (Pukinove June poeme, Ljermon-
tov), ali je u snanoj Pukinovoj linosti ova
knjievnost sjeinjavala klasicistike tradicije
s elementima buduih realistikih struktura
(Evgemj Onjegin, 1823-1831). N em a sumnje
da je rus. predrom antizam i rom antiarska
orijentacija rus. knjievnosti dala golemi pri
log stvaranju jezika rus. knjievnosti 19. v. i
stvorila osnove modernoga rus. jezika uope.
Poljski r. najrazvijeniji je u slavenskim
knjievnostima; njegovi osnovni predstavnici:
Mickjevi, Slovaki, Krasinjski, stavljaju ro
m antiarske strukture u slubu nacije, tvorci
su nacionalne mitologije i simbolike, a sami
istupaju kao nacionalni proroci. M anje je
razvijen e. r. knjievnost e. prepo
roda (obrozem) klasicistike i sentimentali-
stike proveniencije, podreena je nacionalnoj
funkciji, pa je tek K. FL M aha istinski
rom antiar. U Slovakoj se r- oslanja na
tradiciju usmene knjievnosti (turova kola),
pa se upravo u to doba stvara slovaki
knjievni jezik. Tenjama prema epinosti i
stvaranju nacionalne mitologije odlikuje se i
madarski r. (Veremarti, Peteti i dr.).
K ako se epoha r. u evropskim knjievnostima
podudara s razdobljem nacionalnog pokreta i
raanjem m odernih nacija, pa i konstituira
RO N D E L
njem nekih knjievnosti kao nacionalnih,
napose u srednjoj i istonoj Evropi, to vrlo
esto govorimo o posebnim pojavnim oblici
ma nacionalnoga r . , za koji bii e da je
napose karakteristian naglaeni odnos prema
narodnoj usmenoj predaji, orijentacija na
puki govorni jezik, modifikacija rom antiar
skih struktura u skladu s nacionalnom funkci
jom knjievnosti. Prije svega u takvim knjiev
nostima manje je naglaena tenja prem a
lirskom, trajnija su u njima prosvjeti teljsko-
-didaktina naela, a sklonije su senti-
mentalizmu i predrom antiarskim oblicima
nego li visokom r. O vo vrijedi i za jugoslaven
ske knjievnosti, a meu njim a i za stov. r. s
Preernom kao najistaknutijom pjesnikom
pojavom i Vrazovim slov. pjesmama. Klasici
zam u Sloveniji nije bio razvijen, pa se i\ nije
formirao u sukobu s klasicistikim norm am a,
nego evolutivnim putem, neposredno iz njih.
Bio je podreen potrebam a stvaranja slov.
nacije i jezika, pa je i to smanjivalo pjesnikovu
subjektivnost i hiperboliziranje emocija. Zato
je u njemu manje razvijena m etaforika, koja
ostaje jasnom i razumljivom, a pjesnici se
priklanjaju naelu unutarnje ravnotee koja
harm onizira racionalne, osjeaj no-mo ral ne i
nazorsko-predodbene elemente (J. Poga-
nik). 1 sam Preern gaji preteno zatvorene
oblike (sonet, sonetni vijenac, balada, gazela)
prem da emo u njega nai i izricanja hiper-
boliziranih doivljaja i karakteristini za r.
lirsko-epski spjev (Krst pri Savici, 1836). U
hrv. knjievnosti razdoblja narodnog prepo
roda (-> Hirizam) r. se nije mogao razviti
takoer i zbog orijentacije na tradiciju hrv.
renesanse i baroka, pa se jedno od najznaaj
nijih djela ove periode, M auraniev spjev
S m n Smail-age Cengia (1846) ni po svojoj
zatvorenoj kompoziciji ni po svojoj rnetaforici,
a napose zbog izostajanja .lirskog naela, ne
moe smatrati izrazito rom antiarskim dje
lom. Vraz preuzima dodue rom antiarske
modele i govori o r., ali ove modele prim jetno
transform ira u skladu s poetikom predrom an-
tiarskoga sentimentalizma. K ako r. u hrv.
knjievnost dopire relativno kasno, kada je
ve u Evropi kanoniziran, to se on pojavljuje u
akademiziranu obliku, dijelom ve kod P.
Preradovia, napose pak u F. M arkovia, ili
pak u znaku orijentacije na usmenu epiku, i to
tek u 50-iim i 60-tim god. Usmena pjesnika
tradicija, podrana Vukovom reformom, ka
rakteristina je i za srp. knjievnost u doba v.
Izrastao na osnovi bogate usmene tradicije, ali
kom poniran kao spjev u dram skom obliku, s
osamljenim i superiornim osnovnim likom,
682
Njegoev G o r s k i v ije n a c ( 1 8 4 7 ) pribliava se
modelu rom antiarskoga pjesmotvora. N arod
na knji. tradicija udarila je peat i pjesnitvu
B. Radievia, koje se od evropskih modela
odvaja svojim vitalizmom (sve do posljednje
faze u njegovu stvaranju), a senzualni optim i
zam (D .Zivkovi) srp. pjesnitva (B. Radie-
vi, J. Jovanovi Zmaj, . Jaki. L. Kosti)
takoer je u uskoj vezi s borbenom tenjom
za nacionalnim osloboenjem, koje nije d o
putalo nikakva depresivna stanja, sa srem-
sko-vojvoanskom lirskom usmenom trad i
cijom (-* bearac i r.), ali i s injenicom da se
ovo pjesnitvo razvijalo kada je ve r. u
evropskim knjievnostima otrajavao i razvi
ja o oblike snienog r. (bidermajer, Hajneo-
vo pjesnitvo), s jedne strane, i zatvorenih
pam asovskih stru k tu ra ( paruasovci), s
druge strane, pa se srp. r. raslojava i deli u
dva toka: realistiko-folklorni i umetniko-
-larpurlartistiki (D. ivkovi).
L it.: G . B randes, Die H auptstrm ungen der
L iteratur des neunzehnten Jahrhunderts I V t ,
894 - 96; F. S trich, D eutsche K lassik und R om an
tik : oder Vollendung und U nendlichkeit, 1922; J.
CKepniili, M.iagUHa u tbena K ibuxeanocm ( 1848
1871). 1925; PyecKu postaum ujM . 1927; J. K rzyza-
now ski, Polish R om antic L iterature. 93(J: .
M a rk w a rd t. Geschichte der deutschen P o e tik ,
i 9 3 7 1967; O . W alzel, N jem a ka ro m a n tik a , 1944
(prev.); P. van T ieghem . L es grandes doctrines
littraires en France.. 1946; P, van T ieghem , Le
rom antism e dans la littrature europenne, 1948; G.
M ich a ud, P. van T ieghem , L e rom antism e, 1952; A.
B arac, H rva tska knjievnost I, 1954; /L >Kifbkofui,
flo u e n u t'pncKc KibWKeene KpumuKe (1817 1H60),
1956; D . ievskij, On R om anticism in Siavic
L iteratures, 1957; U . B. H h k o ju .ck h , A. A.
C okojiob. i. (f1 C raxeeB . HeKomopbie ocoew tocm u
poManmiOMa a c.uihhhckux .m n e p a m y p a x , 1958; M.
H . A bram a, The M irr or a n d the L a m p , 1958; K..
V itor, D eutsches Sichten und D enken von der
A u jklrung bis zum R ealism us, 1959; Z godovina
slovenskega slovstva II, 1959; J. K rzy zan o w sk i, W
swiecie ro m a n ty czn ym , 1961 ; JL K hbkobh, P um aw u
necHuuKu (jOKve/baj. 1962; A. F iak er. Z. kreb.
S tilo vi i razdoblja, 1964; M . ilaH T uh h 4p., E noxe u
npaeuu y KibWKeanocmu, 1965; R . Velek, K ritiki
pojm ovi, 1966 (prev.); V- V. V anslov, E stetika
rom antizm a. 1966 (prev.); IJpo/ieMbi p oM aum um a.
1967; Z . Gltievi, R o m a n tiza m , 1967; I, F ranges,
Studije i eseji, 1967; M , Ilo n o sH h , CpnCKu poman-
mw.iM I, 1968; J. P oganik, Z godovina slovenskega
slovstva {II, 1969; F. V oika, S tru k tu ra vyvoje,
1969; i. /tCifBKOBuh, E eponcxu oKeupu cpnace
Khbuzceenocmu I III. 1970, 1977, 1982, A.F.
RO N D EL (od fr. r o n d okrugao) F ran
cuska utvrena form a stiha, ija se i storija
moe pratiti unazad do 13. veka. Kasnije
poznat kao -* triolet, r. se u 15. v. upotreb-
683
Ijavao naizmenino sa rondo-om, sa
kojim ga je povezivao - refren i upotreba
samo dve - rime. Prozodijski, r. je u 13
stihova (ili 14, ako se drugi stih refrena
ponavlja na kraju) koji su rasporeeni u tri
sirote. Prva dva stiha su isti kao sedmi i osmi i
ponavljaju se u trinaestom i etrnaestom (ako
postoji). Shema rim ovanja je ABba, abAB,
abbaA /B. i r., kao i rondo i triolet, postoje u
nekoliko utvrenih varijanata, pn emu je
karakteristino doslovno ili eirmino ponav
ljanje nekih stihova i viestruko ponavljanje
dveju rima. To su sve izrazito barokni oblici,
koji se javljaju uglavnom u manirizmu, Kod
novijih pesnika ih nema, sem kod ponekih,
koji ih svode na stihotvoraku igrariju (S.
M alarme, T. Banvil, R. L. Stivenson; kod nas
B. Miljkovi).
L it.: M . F ra n o n , L a p ra tiq u e et la th o rie du
r o n d e a u et d u rotvdel chez. T h o d o re d e B anville,
M L N , 52, 1937; H. M o rier, D ictionnaire de potique
et de rhtorique. 1961; S. P eirovi, S tih, U vod u
k n jie vn o st, 1969.
RO N D O (fr. rondeau, od ronde kolo) -
Vrsta lirske pjesme u Francuskoj nastala u 14.
v. (ari Orleanski, E. Deamp, G. de M ao,
K. de Pisan). Stihovi (od 8 do 13), koji nisu
uvijek rasporeeni u pravilne strofe, poinju
refrenom, a ovaj se u pravilnim intervalim a
ponavlja u sredini i na kraju pjesme. O brauje
neku kurtoaznu temu i odlikuje se otmenou
tona kad opjeva nesrenu ljubav (G. de M aso)
ili svjeinom i Ijupkou izraza kad opisuje
prirodu i smjenu godinjih doba (ari O rlean
ski). U kasnijoj poeziji i sa neto izmijenjenom
strukturom nalazimo ga kod Vijona, Kl.
M aroa, V oatira, Misea; T. de Banvil je, po
ugledu na arla Orelanskog, objavio zbirku
Rondels, istiui da laj oblik posjeduje leer
nost, ljupkost, ironiju i miris zaviaja. U
engleskoj lirici r. susreemo tek u 19. v.
(Svinbern, D obson), a u njemakoj, gdje je
nazvan Ringel-Gedicht, Ringelreim ili Rund-
reim, kod Vekerlina, Geca i Fiarta. U devet
naestom vijeku poinje da se pravi razlika
izmeu oblika rondeau i rondel, koja je, prem a
najnovijem Larusovom enciklopedijskom rje
niku, neosnovana (Grand Larousse encyclop
dique, 1964, IX, 368). Premingerov rjenik
istie njihovu razliku oslanjajui se iskljuivo
na razlike u metrikoj strukturi, rasporedu
rima i mjestu refrena (Encyclopedia o f Poetry
and Poetics, A. Preminger ed., 1965).
L it.: P. G a u d in , D u R ondeau, 1870: G . P aris, L a
posie du m oyen-ge, 2 vol., 1885 95; A. Je an ro y ,
L a posie lyrique des troubadours, 2 vol.. 1934; J.
F ra n k , R pertoire m trique de la posie des trouba-
RO TR U A N
dours, I. 1953; M. F ra n o n , L a P ra tiq u e et la
T h o rie du R. et du R ondel chez T h. de Banville,
M odern L ang nage N o te s, 1937, 52, F. G ennrich,
D eu tsch e R o n d eau . B eitrge zur Geschichte der
deutsche Sprache, I95, 72. N .K o .
RO PALIK (lat. rhopalicus versus, prema gr.
ponaXvK slian batini, tojagi) - 1. Stih u
kome je svaka naredna re dua (rede kraa) za
slog od prethodne, npr. u Brjusova: 1'IycTb
MHTa pbi/iaerb ropeCTHMMH BocK;u-mant.fl-
M t f . Javlja se jo u antikoj poeziji. 2. U
znaenju Kaligrama. .R.
ROTA V ERG ILI (lat. Vergilijev [stilski]
krug) N az iv .z a srv. teoriju stilova (lat.
genera eheutionis vrste stilova), zasnovanu
na tri glavna dela rimskog pesnika Vergilija:
E dogae (ili Buclica) opisuju pastirski ivot
(u.p. -* arkadijska knjievnost.). Gergica su
pesme o zemljoradnikom ivotu, a Acneis je
ep u herojskim okvirima; shematizacija tih
M .S. okvira dovela je do pdele na tri stila stilus
humilis (niski stil), u kojem se opisuju ume i
livade, junak je niskog roda (pastir), ime treba
da bude Tityrus, Meiiboeus, drvo koje se
spominje je bukva, ivotinja ovca, predmet
tap. Stilus mediocrus (srednji stil) smeta
radnju na njivu, junak je seljak, po imenu
Triptoiem m , Coelius, drvo je jabuka, predmet
plug, ivotinja govedo; stilus gravis (ozbiljni
stil) govori o temi koja se odigrava u gradu ili u
vojnikom logoru, junak je plemi ili vojnik, ime
mu j t Hector, Aiax, ivotinja je konj, predmet ma,
drvo lovor i kedar. O va je pdela predstav
ljena trim a koncentrikim krugovima, pa otud
i naziv r. V. Poreklo ovakve pdele neki
vide ve u pojedinim stavovima Vergilijevih
kom entatora D onata i Servija (4. v.), ali se u
njoj vidi i starije shvatanje o knjievnom
ugledanju na uzorne pisce. K arakter r. V.
ipak je isto srv., i vidi se koliko u simboli-
stikoj koncepciji, toliko i u stalekim nijan
sama pdele. Ilustrativna i grafika predstava
r. V ponekad nazvana i triplex stilus (tro
struki stil), dobila je posebno znaenje u
Spensera i M iltona, koji su smatrali da pesnik
treba da se izgrauje postepeno, da se prvo
okua u pastirskoj, zatim u zemljoradnikoj,
odn. didaktikoj poeziji, i najzad, u najozbilj
nijem i najvrednijem rodu, junakom epu.
Lit. : E. F a ra l, L es a rts potiques du Xile. et du
X U e sicle, 1924. S.S.
RO TRU A N (fr rotrouenge, etim. neizvjesna)
Vrsta fr. lirske poezije sastavljene od strofa
koje se obavezno zavravaju refrenom. Naj-
RO ZG A LICE
ee obrauju motiv naputene ljubavnice ili
zarobljenog viteza. Poznata pjesma Riarda
Lavljeg Srca, napisana 1193, u izgnanstvu u
Njemakoj, im a oblik r.
L it.: F. G re n n ric h , D er altfranzdsische
rotrouenge, 1925. N .K o .
R O ZG A LICE U Lici i kod Bunjevaca
narodne pesme koje se prilikom neke svetko
vine rozgaju, grokte (upor. Bavanske
pesme), ojkaju ili orcaju, tj. izvode poseb
nom tehnikom otegnutog pevanja dubokim
grlenim glasom, pri emu, u odreenom tre
nutku, ulaze novi glasovi nastavljajui peva-
nje. Naziv r. nainjen je prem a kriteriju izvoe
nja to se dade primeniti na razne vrste pesama
(naroito o svadbam a kad se tako pevaju
stare pesme).
Lit.: B. Rat, N arodno blaga, 1924; M. K n ee
vi, B unjevake narodne pesm e, 1930; D . A leksi,
L ia n ke, 1934. H .K .
RUBAIJA (ar. rubai etvorostih, katren)
Pesmica sastavljena od dva stiha (distiha,
-+ bejt), tj. od etiri polustiha (stiha) od kojih
se prvi. drugi i etvrti rimuju, dok se trei
obino ne rimuje sa ostala tri (dakle aaba).
Pisana je razliitim metrima. Sama form a r, ne
dozvoljava opirnost, ve zahteva koneiznost i
jasnou. N aroito je proirena u persijskoj
knjievnosti i u onim a na koje je ova uticala.
Najvei m ajstor ove pesnike forme je persij-
ski klasik Omer H ajam (um ro 1122), koji je
kao pesnik stekao pravu popularnost u Evropi
i Americi naroito u slobodnoj parafrazi E,
Ficderalda (1859). Pod uticajem Ficderaldo-
vog prepeva, oblik r. udom aio se u engleskoj
i amerikoj poeziji (pod nazivim a Omar
Khayyam quatrain i Rubaiyat stanza) a proi
rio i u drugim evropskim knjevnostim a; u
nemakoj poeziji (npr. kod Rikerta i Platena)
bio je poznat i ranije, pa se i kod nas ponekad
nazivao perzijskim cetvorostihom prem a ne-
makom Persischer Vierzeiler.
Lit.: M. G arcin de T assy. R hetorique et prosodie
des iangues de 'O rient m usulm an, 1873; O . H ajjam ,
R ubaije, prev. F. B ajrak tarev i, 1964. 1976 , F.
B ajraktarevi, O m er H ajjam najvei svetski
pesnik k atren a . F iloloki pregled, 1965, 1 2; 1. op.
F . B ajrak tarev i k ao k o m p a ra tista . Uporedna
istraivanju 1, 1976. M . u.
RUBRIKA (lat. rubrica crvena zemlja;
crvena boja) N aslov lat. rukopisa, ispisan
crvenim; prem a tome, zbirka zakona gde su
naslovi bili ispisani crvenom bojom pravo
uopte, studiranje prava. R. su u poznolat. i
srv. rukopisnoj tehnici oznaavale mesta koja
684
je pisar oznaavao manjim slovima, a zatim
rubricator ispunjavao inicijalima, crvenim
mastilom. Od doba pronalaska tampe, ozna
ava odvojene delove teksta na istoj strani, pa
zatim tem atsku podelu u periodinim publika
cijama, posebno novinam a (sportska r., i si.).
S.S.
RU G A LICE (podrugme. podrugaice. ujed-
ljive, utipfjive pesme) K ratke narodne
pesme u kojim a se iskazuje ruganje jedne
grupe ljudi, iz jednog m esta ili drutvenog
sloja, upueno drugima. Ove su pesme obino
od tri, etiri, rede est i vie stihova u
desetercu. R. pevaju odrasli o mesti ma i
ljudima, a isto tako i deca o ivotinjam a
(maki, petlu) i prirodnim pojavam a (snegu,
kii). Najee se ismejava siromatvo nekog
sela, kao Hej, Vraniu, zar si i ti selo? j
Brdom kue, a dolom bunari, / i u njima
hladne vode nema! ili ljudske m ane i
njihova zanim anja (r. lovcu, alasu i dr.). Neke
mogu imati zajedljive, kao i epigramatine
poente, koje prelaze u duhovitost viega reda.
T akva je r, golji: K akva mu je zelena
olam a? / D a okrpi, nova bi mu bila, / da
izmjeri, pretegli bi konci. Vuk K arai je u
Rjenik uneo nekoliko r., kod rei: drinski,
gostinica, korenita, selite. U Srbiji su ivele u
narodu sve do druge polovine prologa v.
L it.: M . B. KneaceBHh, A nm oAoiuja napognux
\M om eopuua, 1957; M . B okovi-Stulli. Usm ena
kn jie vn o st, 1978. R.P.
R U K O PIS - Svaki tekst pripremljen za
tam pu a pisan rukom (-+ autograf), mai
nom , a takoer i neki ve postojei tam pani
tekst koji treba ponovo da se tam pa. N ejasna
je podela izmeu r. i m anuskripta, no postoje
pokuaji da se u ovom sluaju za tekstove
predviene za tam panje koristi re m anu
skript, dok za stare knjige, pisane pre nego to
je pronaena tam parska vetina r. Obe-
leje tam pano k ao rukopis oznaava delo
tam pano po nalogu autorovom i odreeno
samo za njega ili za uzak krug ljudi koje on
odreuje. Broj prim eraka u ovom sluaju je
malen i kao privatan r. ovakvo delo se ne
moe dobiti u knjiari (pesme povodom nekih
sveanosti, porodine hronike, neki pozorini
kom adi i slino), a autor zadrava pravo
vlasnitva, citiranja ili pak prikazivanja.
L it.: K . L ftier. E infhrung in die H andschriften
kunde, 1929; P . O. K risteiler, L a tin m anuscript
books before 1600, 19653; A. B row n A. Petti,
Englisch L iterary H ands fr o m Chaucer to D ryden,
1965; J. K irc h n e r, G erm anistische H andschriften
praxis. 19672. Z. K.
685
RUKOVET (stsl, pzK oetm b snop. rukovet)
1. Zbirka usmenih (narodnih) ili pisanih
(umetnickih) pesam a za pevanje ili itanje,
obino antologijske vrednosti. U vezi sa
osnovnim znaenjem rei rukom obuhva
en i srpom ponjeven sveanj ita kao i sa
uvenim Rukovetim a S. M okranjca, posle
kojih je pojam uveden u muziku term inolo
giju, razvio se njezin semantiko-poetski smi
sao i ekspresivni oreol. U Antologiji jugo-
slovenske narodne lirike V. Nedi istie jednu
rukovet pesama kao antologijske teksto
ve. 2. Z birka odabranih tekstova ili
odlom aka bez obzira na rod ili vrstu. V. Popa,
Rukovet narodnih um otvorina (bez epskih
pesama); plakat Srpskog narodnog pozorita
u N ovom Sadu: Rukovet odlom aka iz srpske
dram ske knjievnosti 18. i 19. veka; V.
Bogii. Jedna rukovet iz Vukove prepiske.
Sinonimi -* splet, smea ( = smesa) i venac
(pesama, pripovedaka, predstava, pa i
praznika). Prvi je i danas u uptrebi, drugi i
trei su arhaini. Z^R,
RUNE (stnord., anglosaks. run; isl. runar;
gotski, runa tajna, tajnovitost) 1. Staro-
germ. pismo za koje se pretpostavlja d a je
nastalo oko poetka n.e., nerazjanjenog p o
rekla. Znaci najstarijeg optegerm, runskog
alfabeta imali su pored glasovne i pojm ovnu
vrednost. Broj znakova i njihovih znaenja s
vremenom se izmenio i poveao. N atpis pisan
runskim pismom pronaen je u ruevinama
crkve iz 6. v. u Brezi (BiH). 2. R. su karelo-
-finske narodne epske pesme (u osmercima i
bez rime), koje su se pevale uz iani instru
ment kantele. O dlikuju ih brojne - aliteracije,
-+ epiteti i ponavljanja. Sm atra se d a r. potiu
iz zapadne Finske i da su najbolje ouvane u
Kareliji. M ada zapisane tek u 18. v., r. su, po
mitskom nasleu i po epskoj interpretaciji
istorijske sadrine, znatno starije. N ajpozna
tije delo sastavljeno od r. je finski ep Kalevala
(Stara Kalevala objavljena je 1835. i imala je
32 pevanja; potpuno izdanje, Nova Kalevala,
izila je 1849. i imala je 50 pevanja). Sastavlja
ovog epa bio je skuplja finskog folklora E.
Lenrot. Sa vremena nauka sm atra da je on
objedinio izvorni mitoloki i folklorni m ateri
jal do skladne forme mozaikog epa, prera
divi r. u duhu i postupku nar. pevaa. Jezgro
epa ini binarna opozicija, svojstvena strukturi
-* mita, sukob Finaca i Laponaca, to prera
sta u borbu dvaju suprotnih naela, svetlosti i
tame, olienih u mitskim junacim a (Vejne-
mejnen-Louhi). R. su inspirisale knjievnike
(Kinevulf) i kom pozitore (Sibelijus). 3. Vrlo
R U SK I FO R M A LIZA M
rano r. do bij aj u posebno znaenje kao znaci ili
pisane formule koje imaju kultsku namenu i
magijsku mo u bajanju i vraanju. R. mogu
da znae i svako tajno pismo, skriven nain
sporazumevanja. Takvo pismo odralo se na
se veru sve dok ga nije istisnuo lat. alfabet koji
su irili hri. misionari. (V. i -+ Narodni
junaki ep).
L it.: L. M usset, Introduction a la runologie,
1965; K . D im el, R unenkunde, 1968; W. K rau se,
R unen , 1970; H . K lingenberg, R unem chrift, 1971; B.
51. I lp o n n , <I>o:tbK.iop u ijeucmeume.ibitocnib, 1976;
Kalevala, 1980 (predg. L Jervinen), H .K .
RU SIZA M Rije, izraz, konstrukcija, stil
ski obrat i sL, koji su iz rus. preuzeti u koji
drugi jezik. Zbog premoi rus. jezika u slav.
svijetu i posebno zbog prisnih kulturno-po-
vijesnih veza unutar toga svijeta, r. su osobito
esti u slav. jezicima. G enetska i tipoloka
srodnost tih jezika s rus. omoguuje brzo
prihvaanje i integriranje r.: usp. u nas boljar,
samodravlje, izviniti, primelili, sputnjik, kol-
hoz, i si. -+ Purizam je iz navedenih razloga
manje netrpeljiv prem a r. nego prema
tuicama i pozajmljenicam a iz drugih jezika.
M.Kr.
RUSKI FO R M A LIZ A M - M etodoloka ori
jentacija u prouavanju knjievnosti u Rusiji
1915 1928, koja je svojim temeljnim zadat
kom sm atrala istraivanje pojavnih oblika
(forme) autonom nog knjievnog djela. Jez
grom okupljanja form alista bio je isprva
Onoja3 (OSmeciBo mvneHHa uo'iTHiecKoro
3Hica D rutvo za prouavaje pjesnikoga
jezika), utemeljeno 1916. u Petrogradu. Rado
ve su objavljivali u izdanjima CGopumu no
meopuu iiomimecKoto hiuku (Zbornici ia teo
riju pjesnikoga je zika , 1916, 1917) i lio in im a
(1918 i dalje), zasebnim knjigama, a nekada i
u asopisu J IE 0 (~* LEF), Form alistim a su se
sm atrali V. klovski, B. Ejhenbaum, L. Jaku-
binski, R. Jakobson, J. Tinjanov, B. Tomaev-
ski, O. Brik i dr., a bliski su bili ovom krugu
V. irm unski, V. Vinogradov i r. Neki su
teoretiari r. f bili uenici lingviste B. de
K urtenea, preteom su smatrali A. Belog i
njegova istraivanja rus. stiha, a oslanjali su se
esto na praksu rus, futurizm a (~> futurizam,
ruski), utjeui i na stavove i stil -* Serapio-
nove brae. R f . je poricao biografizam,
historizam i socioiogizam (~* socioloki metod)
u prouavanju knjievnosti, traei metode
koje bi odgovarale specifinosti knjievnog
djela. Posebnu panju posveivali su nastaja
nju knjievne forme, odgovarajui na pitanje
kako je napravljeno knjievno djelo, upra
RU SOIZA M
vo, kako je od am orfnog materijala iz ivota
stvorena umjetniki relevantna stvar, tj. knji
evno djelo. (B. Ejhenbaum, Kako je naprav
ljena Gogoljeva Kabanica, 1919), te su se
bavili istraivanjem umjetnikih postupaka
(npHCM; - postupak, knjievni). Bit se po
stupka svodi na -* ouenje (ocTpaHenue). tj.
pjesnik pravi stvar udnom , neobinom,
nagonei itaoca da izae iz autom atizm a
svoje percepcije (V. klovski, Umjetnost kao
postupak, 1917). Uvoenje postupka m ora
biti motivisano (-+ motivacija) i opravdano
cjelovitou djela. Evolucija knjievnosti nije
socijalno-historijski uvjetovana; ona se razvija
smjenjivanjem stilova, uvoenjem novih p o
stupaka, prvenstveno kanonizacijom sublite-
rarnih oblika (male literature). R .f . je posti
gao znatne rezultate u prouavanju pojedinih
elemenata knjievnih djela, napose na pod
ruju izgradnje -* fabule {- siea) u proznim
djelima (B. U I k jio b c k h h , O meopuu npo3bi,
1925), versifikacije (J. T k h s h o b , npo.iexta
cmuxomeopHOO n3biKa, 1924; E. T o M a m e B -
c k h h , O cmuxe, 1929), a pribliavao se i rjee
njima u pogledima na diakroniju knjievnosti
(P O T h h h h o b , Apxaucnm u Hoeamopu, 1929).
Evolucija r. f. u pravcu historizma, oita u
radovim a J. Tinjanova i B. E jhenbaum a (Jlee
ToAcmo, I III 1928-1931), nije se nastavila
zbog raspada teoretske platform e krajem 20-
tih god. R, f izvrio je, meutim, znatan
utjecaj na m etodologiju knjievnih istraivanja
u drugim sredinam a (e. i slovaki struktura
lizam), a njegove tekovine prihvaaju se danas
u suvremenoj znanosti u SSSR-u i svijetu (-
strukturalizam).
L it.: A. F lak er, Z . kreb, S tilo vi i razdoblja,
1964; V. E rlich, R ussian F orm alism , 1965; Thorie
de la L ittra tu re, te x te s des form alistes russes, 1965;
S o vjetska knjievnost 917 1932; 1967; V, k lo v
ski. Z o o . Trea fabrika. 1966 (prev.); isti. U skrsnue
rijei, 1969; T e x te der russischen Form alisten l 11,
1969 1970, A. P etro v (pisac p red .) P o e tik a ruskog
fo rm a lizm a , 970; A. H a n s e n -L ove, D er russische
Form alismus. M ethodologische R eko n stru ktio n seiner
E ntw icklung aus dem P rinzip der Verjrem dung, 1978;
H . TleTKOBuh, Og (fiopMa.miMa Ka cewuoniuuu, 1984.
A.F.
RU SO IZA M Stav prem a ivotu^ i svetu,
koji potie od fr. pisca i filosofa . . Rusoa
(17121778). Predstavlja reakciju na dotad a
nji izvetaeni i zatvoreni salonski ivot i
pledira za vraanje prirodi. Izraen je u m no
gim Rusoovim delima; Discours sur les scien
ces et les arts {Rasprava o naukama i umetno-
stima, 1750), La Nouvelle Hlise (Nova Eloi-
za, 1761), L Emile {Emil, 1762). R. poiva na
dva osnovna principa: unutranjem oseanju i
686
nepatvorenoj prirodi. Sve to je dobro potie
od prirode, a sve to je zlo od drutva. Pre
nego to ih je razvoj drutva uinio izvetae-
nim i lanim, nai obiaji i odnosi bili su pri
rodni i iskreni, a ljudi slobodni i sreni, jer
nisu morali da skrivaju svoje pravo bie.
D anas, kada je vano dopasti se, naim
odnosim a zavladala je runa i varljiva jed n o
linost i svi duhovi baeni su u isti kalup.
Prinuen da se prilagoava drutvenim pravi
lima i norm am a, ovek je izgubio svoju auten
tinu linost i iskvario se. Izvetaenom ivotu
salonskog drutva 17. i 18. v. Ruso suprot
stavlja miran, porodini ivot u prirodi, a
lanom m oralu prirodni moral koji poiva
n a unutranjem oseanju. T o unutranje ose-
anje pokazuje ta je dobro, a ta zlo, i postoji
u svakom oveku kojeg drutvo nije izopailo.
Iskvarenoj civilizaciji Ruso suprotstavlja lepo-
tu venih stvari: pejzaa, voda, uma, kojima
ljudska ruka nije oduzela sveinu i lepotu,
klasinom racionalizmu iskrenost i dubinu
oseanja: sam o istinske i snane emocije mogu
da donesu pravu sreu, iskrenost oseanja
stvorila je i nov odnos prem a prirodi: ona vie
nije razonoda i obian prizor, ve saveznica,
uteiteljka, sauesnica kojoj ovek ispovea
svoje jad e i preko koje doivljava raznolikost i
neizmernost sveta. Rusoovo shvatanje imalo je
velikog uticaja na savremenike. M nogi e pi
sati rom ane u kojim a se velia srea mirnog i
bezazlenog ivota u okrilju nepatvorene priro
de (B. de Sen-Pjer), ili rom ane pune uzdaha i
suza, ljubavnih.zanosa i patnji, u kojim a e se,
sa Rusoovim, meati i uticaj Jangovih Nonih
misli i G eteovog Vertera (-> predromantizam).
Neprijateljski odnos prem a civilizaciji, uzno-
enje snanih oseanja i prirode bie meu
glavnim obelejima romantizma. Ako od
bacivanje drutva i vraanje prirodi danas
moe izgledati pom alo naivno, isticanje vano
sti afekata i traganje za autentinom linou
predstavlja neto na emu i 20. v. insistira.
L it.: P . M o rn e t, L e S entim ent de la nature de J.-
J. R ousseau Bernardin de Sain t-P ierre, 1907; D .
M o rn et, J .-J . R ousseau: L a N ouvelle H lose, 1925;
J. Bdier-P- H a z a rd , L ittra tu re fra n a ise, II, 1949;
R . T ro u s so n , Rousseau et sa fo rtu n e littraire, 1971.
J.D
R U N O K ao negativna odredba, kao sup
rotnost lepom, k ao neuspeli umetniki izraz i
uopte kao neto to nem a nikakve estetske
vrednosti r. ne predstavlja kategoriju koja bi
bila od znaaja za estetiku ili teoriju umetno-
sti. Ali problem r. ne sam o d a se uvek pojav
ljuje u isiorijski prelaznim vremenima bifurka
cije ukusa, podeljenih oseanja i oprenih
shvatanja, ve predstavlja i sistematski pro-
687
blem. Jer r. nije tek privacija -+ lepog, nega
tivni m oment lepog koji se m ora savladati i
preobraziti u pozitivnu estetsku vrednost, niti
je isto reaktivna pojava u istoriji um etnosti.
pojava podvojenosti ukusa u prelaznim vre
menima. Aksioloki problem r. sastoji se u
odreivanju r. kao pozitivne estetske vredno-
sti, budui da lepo i r. doivljavam o kao kon-
trarne vrednosti, a ne kao one koje se uza
jam n o iskljuuju (kao logiku kontradikciju).
V rednosna suprotnost nije isto to i logika
kontradiktornost. Prvi pokuaj opravdanja r.
kao pozitivne vrednosti uinila je E. fon Ritok,
1916. u lanku: D as Hssliche in der K unst,
u: Zeitschrift f r esihetik und allgemeine
Kunstwissenschaft. Metafiziki problem r. po-
RU N O
javio se naroito u dijalektikim teorijam a
Hegelovih slebenika Zolgera, Vajsea, Kirh-
m ana i dr., meu kojima je najpoznatiji si
stematski pokuaj Rozenkranca. Njegovo delo
nosi naslov Estetika runog (Aesthetik des
Hsslichen, 1853). Rozenkranc je shvatio r.
kao relativan pojam, kao negativno lepo. Le
po je dakle apsolutno, a r. samo relativno.
Postojanje i stvaranje r. moe se, po Rozen-
krancu, razumeti i opravdati iz sutine same
ideje koja u sebi sadri m oment runog kao
svoju negativnost. V. i groteska.
Lit.: L. K resto v sk v : L a problm e spirituel de la
beaut et de la laideur, 1947; isti, La laideur dans
l'a rt travers les ges, 1947; M , D arrm janovi,
P ro b le m ru n o g u estetici, F ilozofija, 961, 2.
M .D .

SABORNIK (stsl. C'bopLHHKt. od gr. a u v a ^ i
- skup, sabor, praznik) - Srpskoslovenska
varijanta za naziv -> mineja prazninog, sa
slubama G ospodnjih i Bogorodinih prazni
ka kao i odabranih vanijih svetaca. T ako se
Praznini minej Boidara Vukovia (Vene
cija, 1536/38) naziva u literaturi jo s i Sabor
nik Boidara Vukovia.
L it.: L . M irk o v i, Pravoslavna liturgika, I, 1965,
153. D .B .
SAD RA J - Za razliku od forme i za
razliku od povezivanja -* sadrine i forme
u estetsku - sadrinu term in s. oznaava re-
dosled injenica nekog knjievnog dela, onako
kako se ovo moe prepriati a d a se pri tome
ne izreknu nikakve vrednosne ocene. Istrai
vanje literarnog sadraja trebalo bi, kao iri
termin, da obuhvati istraivanje izvora, grae,
motiva i simbola. U knjievnom delu otkri
vamo i sadraj svesti samog autora ili pro
tagoniste, pri emu se misli na elemente sve-
snog psihikog ili m entalnog procesa. U ok
viru literarnog sadraja moemo istraivati
sadraj pojmova, pod kojim se podrazu-
meva skup pojedinosti obuhvaenih seman
tikim poljem term ina koji determinie pojam.
L it.: R. Petsch, E rlebnis, M o tiv , StofT, D eu
tsche Literaturw issenschaft, 1940; L. F renzel, S to ffe
der W ehliteratur, 19764 ; R. T ro u sso n , Un problm e
de littrature com pare: les tudes de thm es, 1965;
F. Jo st, G m n d b eg riffe d er T hem atologie, Theorie
und K ritik, Fs, G . L oose, 1974; A. J. Bisanz,
Sym bol, T h em a, M o tiv, N eophoiogus 59, 1975;
Uvod u kn jievnost, 19692- Z .K .
SADRINA O no o emu je re u knjiev
nom delu. K ako, meutim, pitanje o emu je
s
zapravo re u odreenom delu pokree sve
problem e prirode knjievnog -> znaenja, a
pored toga podrazum eva i sve osnovne vidove
odnosa izmeu -* grae i njenog umetnikog
uoblienja, term in s. se u istoriji miljenja o
knjievnosti k ao i u dananjoj upotrebi koristi
u razliite svrhe istorijskih, analitikih i vred-
nosnih odreenja. U tom spektru znaenja on
obuhvata zapravo sve od grae u njenom
najsirovijem vidu do njenog konanog jezi-
kog uoblienja i um etnikog smisla. Jo Ari
stotel u prvoj reenici svoje Poetike postavlja
pitanje kakav oblik treba davati pesnikom
gradivu, a zatim odreuje pojedine knjievne
rodove i oblike prema predm etim a njihovog
podraavanja; kom edija j e . . . podraavanje
niih karaktera, tragedija j e ... podraava
nje ozbiljne i zavrne radnje . .. govorom koji
je otmen, himne i enkomije su dela pesnika
kojima se svidelo uzvieno i koji podraavaju
plemenita dela, rugalice piu pesnici kojima
se svidelo neznatno i prosto. Ovakvo uteme
ljenje odnosa izmeu odreenih s. i pojedinih
knjievnih rodova i oblika razvilo se u rene
sansi i klasicizmu u vrste norm ativne kon
vencije dram e i poezije. Te konvencije su imale
i odreene drutvene i stilistike pretpostavke:
one su podrazum evale da junaci tragedije
m oraju biti ljudi na visokim poloajima, tj.
linosti ija sudbina ima opsti i javni znaaj. U
skladu s visokim drutvenim rangom svojih
junaka tragedija je zahtevala i tzv. visoki
stil: stih i kien nain izraavanja. Komediji je,
meutim, bilo nam enjeno da obrauje grau
iz obinog ivota, njeni junaci su bili graani i
njihove sluge, a osnovno obeleje njenog
niskog stila bilo je prozno izraavanje, bli~
689
sko svakodnevnom govoru. A nalogna pravila
vaila su i za odnos s. i stila u epu, idili, satiri,
pastorali, elegiji i drugim legitimnim, tj. tra
dicijom osvetanim knjievnim oblicima. U
skladu s ovakvim naelima tj. uverenjem da
su odreene s. prikladne za odreene knji
evne rodove i oblike i da zahtevaju odreen
tip kom pozicionog i jezikog uoblienja
kritika 18. v. odreuje razlike izmeu romanse
(kod Engleza u znaenju romansa, 2) i
ranog realistikog rom ana. Rom ansa, kae
K lara Riv, govori o udesnim licima i stva
rima, rom an je slika stvarnog ivota i nara
vi, i vremena u kojem je napisan; rom ansa se
slui velianstvenim i uzvienim jezikom,
dok rom an pria svoju priu svakodnevnim
govorom postavljajui sebi za osnovni cilj da
predstavi svaki prizor na tako neusiljen i
prirodan n a in . . . d a nas zavede da poveru-
je m o . . . da je sve stvarno (C. Reeve, The
Progres:s oj Romance, 1785). K ako je, m eu
tim, sadrinski dijapazon stvarnog ivota i
naravi neogranien, pojam s. upravo u vezi s
rom anom postaje do krajnosti elastian i
problem atian. Klasicistiki orijentisani kriti
ari 18. v. esto osuuju meanje raznorodnih
s. i stilova u rom anu, a i prve negativne
reakcije na Balzakovu i Stendalovu um etnost
podrazum evale su prve svega da s. njihovih
rom ana nisu dostojne velike umetnike obra
de, te da su stoga njihova dela tano i trivi
jaln o predstavljanje ljudske prirode. K ako se
danas, meutim, sadrinska i stilska - poli-
foninost rom ana sm atra jednom od njegovih
glavnih odlika, kako se odnos s. i stiia ne
posm atra u nekakvoj mehanikoj odvojenosti
grae i jezika nego pre svega u njihovom
zajednikom funkcionalnom dejstvu u delu,
pojam .v. izgubio je onu, m akar i relativnu,
jedinstvenost znaenja koju je imao u klasi
cistikim odreenjim a knjievnih rodova i
oblika. U savremenoj kritici i teoriji knjiev
nosti term in s. koristi se u nekoliko razliitih
znaenja, koja su, kad je re o tradicionalno
razgranienim knjievnim oblicima (o odi,
- elegiji i si.), sasvim jasno odreena svojim
kontekstom . M eutim, ako je re o delima
koja nisu stvarana u tako vrstim okvirima
knjievne konvencije, naroito o rom anu,
dram i i novijoj poeziji, term in s. esto se
koristi tako da se u njemu istovremeno isprep-
liu razliite mogunosti njegovog znaenja, a
ponekad i nedovoljno razgranieni asocijativni
i vrednosni prizvuci. Ipak, u ovoj raznolikoj i
ponekad neodreenoj upotrebi m oguno je
razgraniiti sledea osnovna znaenja 1.
graa, ivotni, misaoni, oseajni iii mitski m a
44 R e tn ik k n jiev n ih te rm in a
SAD RIN A
terijal u onom stanju u kojem se nalazi pre
nego to je jeziki i stilski uoblien u odree
nom umetnikom delu. U ovom smislu ,v. se
naroito esto koristi u vezi s epskom poezi
jom , dram om i rom anom ; tako npr. moemo
govoriti o drutvenoj s. neke dram e ili rom a
na, ili kazati da je Hom er podvrgao tradicio
nalni sadraj svojem umjetnikom shvatanju i
stvorio strukturalno jedinstvena pjesnika
djela (Uvod u knjievnost, ur. Petre i kreb).
2. -+ Fabula. U ovom smislu .v. se naroito
esto koristi u popularnoj upotrebi (ispriati
s.); tako i S. Petrovi govori o neiskusnom
itaocu koji prati u knjievnom djelu fabulu,
hvata sadraj (isto, 343). 3. -+ Tema. U
ovom znaenju termin s. naroito se esto
koristi u vezi s lirskom poezijom, jer pitanje s. u
nekoj lirskoj pesmi prirodno upuuje na te
m atska odreenja (tj. na odreenja njene
osnovne misli iii oseanja). Uobiajeno je npr.
da se lirska poezija deli po sadraju, i to po
najhitnijim i najeim temam a koje se u njoj
javljaju na ljubavnu, rodoljubnu . . . , reli
gioznu, satiriku it. (isto, 359). 4. Lino
iskustvo ili doivljaj koji omoguuje neki
osoben uvid u prirodu ivota i stvara tem at
sku osnovu nekog knjievnog dela. Tako
Barac istie da je Vidri svaku svoju pesmu
lino proivio, te da u analizi tih pesama ne
treba polaziti od form alnih razm atranja nego
od pesnikovih doivljaja koji se u njima opi
suju jer samo je ona forma dobra u kojoj
sadraj, doivljaj, nalazi svoj najbolji izraz
(Izabrana djela). 5. Umetniko znaenje i
najiri ljudski smisao koji neka graa ili doiv
ljaj dobijaju u odreenoj jezikoj stilizaciji
knjievnog dela. U ovom smislu obino govo
rim o o pesnikoj, umetnikoj ili duhovnoj .v.
knjievnog dela; tako A. B. Simi kae: Sta
e nam um etnost ako ne prua duhovne sadr
aje potrebne oveijem duhu? Termin s.
obuhvata, dakle, raznovrsne analitike aspek
te u kojima je m oguno posm atrati grau i
prirodu njenog oblikovanja u knjievnom de
lu. Iako se klasicistike konvencije koje su
nekada odreivale taj odnos nisu zadrale u
svom norm ativnom smislu, ipak se i danas
pojedina znaenja term ina s. preteno povezu
ju s odreenim knjievnim rodovim a i oblici
ma. T a povezanost nije, istina, uvek vrsta ni
jasno razgraniena; tavie, raznolikost znae
nja term ina s . naroito ako je re o
sadrini i formi tako esto dovodi do nespo
razum a da mnogi danas sm atraju da se izrazi
s. i form a upotrebljavaju u suvie razlitim
znaenjima da bi nam , prosto stavljeni jedan
uz drugi, mogli koristiti (Velek i Voren, Teo-
SA D R iN A I FO RM A
rija knjievnosti). Ipak, nesporazumi u ovom
podruju ne proistiu samo iz term inoloke
neujednaenosti i nepreciznosti, nego i iz ve-
no zagonetnog odnosa ivotnog i umetnikog
u knjievnom delu. Stoga raznolika znaenja
term ina $, predstavljaju u stvari razliite mo
gune vidove konstitucije knjievnog znaenja
i na taj nain podstiu na razmiljanje o jed
nom od elementarnih i sutinskih problema
umetnosti rei.
L it.: A ristotel, 0 pesn iko j um etnosti. 1966,
I V I, IX ; H oracije, O pjesnitvu, S a tire i ep is tu
le, 1958, str. 309 3 31; L CKepjmfi. flu c u u u Ktbuie.
Capana yeAa, IV, 1964. str. 1.12; A. B. im i. Proza
I, Sabrana djela, li, i960, str. 139 40; O. W alze!,
G ehalt und G estalt, 1923; A. Bar ac. R asprave i k riti
ke, Izabrana djela, kn j. II, 1964, str. 279; JI. M.
THMO(j>ejeB, Teopuja tctbuaceeHoaTtu, 1950, str. 117
124 (prev.); Uvod u knjievnost, ur, P etre i kreb,
19692; E. F ren zel, S to ff-, M o tiv - und Sym bolfor-
schung, 1963; U vod u knjievnost, u kreb - Stam ac,
19833! S .K
SADRiNA I FORM A - Antika estetika
postavila je pitanje odnosa - s . i. - f. u dva
osnovna vida: kao pitanje relativne uloge i
vanosti .v. i f. u stvaralakom procesu, a zatim
i kao pitanje grae koja odgovara pojedinim
knjievnim rodovim a i oblicima. T ako H o ra
cije kae: K o je izabrao predmet prema svo
joj snazi / Tog nee napustiti ni reeitost ni
sjajan red (O pesnikoj vetini) s druge
strane, Aristotelova razm atranja pojedinih
knjievnih rodova i oblika prem a prirodi pred
meta koje pisci podraavaju udarila su temelje
renesansnim i klasicistikim konvencijama ko
je podrazumevaju da odreeni knjievni rodo
vi i oblici uvek moraju obraivati s. koja
odgovara njihovim form alnim svojstvima (tra
gedija, komedija, oda. elegija i si.). Razliiti
pisci i mislioci ranog 19. v. (Kolrid, Gete,
Hegel i dr.) ukazivali su na organsko i dijalek
tiko jedinstvo s. i f . (-* organska forma), iako
se oseanje tog jedinstva i nerazdvojnosti gubi
lo vie nego ikad u 19. v.: s jedne strane, u
grubom shvatanju didaktikih i socijalnih ci
ljeva umetnosti, a s druge u larpurlartisti-
kom estetizmu. T ada se najjae diferencira
estetika sadraja (prim. Hegel) od estetike
forme (prim. R. Zimm ermann). U m arksisti
kom miljenju, koje ide za Hegelom, obino
se istie prvenstvo sarine (Lukcs). Form ali-
stiku tradiciju kod nas prihvatio je Franjo
Markovi ( Razvoj i sustav obene estetike,
1903) pod uticajem R. Zim m erm anna. U 20.
v. odnos izmeu ,v. i /. razm atra se u dva
osnovna vida: prvo, kao pitanje tzv. primata;
drugo, kao problem njihovog jedinstva. Pitanje
690
prim ata obino ima snane ideoloke prizvu
ke, iako esto poiva na term inolokim nespo
razumima i nedoslednostima. T ako Timofejcv
istie prim at i. p odrazu me vaj ui pod ,s. ce-
lokupnu stvarnost koju je um etnik saznao
i odrazio (Teorija knjievnosti). M. orer
(Schorer), s druge strane, pod s. porazum eva
grau u onom obliku koji ima pre nego to i
dopre do umetnikove svesti (engl. subjeet-
-m atter), odreuje f . kao tehniku koja toj
grai daje smisao i znaenje i zakljuuje da je
um etnost zapravo sva u tehnici. N asuprot
ovakvom raspravljaju pitanja prim ata .v. ili /.
nauka o knjievnosti esto danas istie i nji
hovo jedinstvo. O vo shvatanje nasleeno
od pisaca i mislilaca ranog 19. v. proim a i
one pristupe koji za ovu staru problem atiku
stvaraju novu lingvistiku ili stilistiku term i
nologiju. T ako Katii vidi vrednost lingvisti
kog pristupa knjievnosti i u tome to se on
ne ograniava nuno na utvrivanje form al
n ih svojstava, nego dopire sve do misaonog
sadraja, do poruke to je djelo nosi<< (Uvod
u knjievnost, ur. Petre i kreb) a mega
ukazuje da bi kategorija stila mogla obuhvatiti
i f\ i . (isto). V. -* sadrina, ~+ forma.
S.K.
SAGA (nem. Sage) 1) Prozna epska pre-
danja, keltskih, pre svega irskih profesionalnih
pripovedaa filida, pripovedana u kneev-
skim dvorcim a jo u vreme rodovskog uree
nja. Prvi put irske s. zabeleili su u 7 - 8 . v.
svetenici donekle ih bristijanizirajui. Prozno
kazivanje ovih s. esto je prekidano stihovima,
a sastojalo se iz utvrene sheme epskih for
mula, ije je povezivanje ostavljano na volju
pripovedau. Najstariji i najpoznatiji ciklus
irskog epa je o junaku Kuhulinu, navodno iz
1. v. n.e. Sastavljen je iz niza epizodnih saga,
koje priaju njegov ivot od roenja do smrti,
sa puno mitskih i fantastinih elemenata. D ru
gi ciklus predanja, o junoirskom junaku Fi
nu, kasnije je pretoen u stihove, kojim a se
inspirisao u 18. v. Dems M akferson stvara
jui svoj uveni zbornik Osijanovih pesama.
Niz irskih saga pripoveda o udesnim pom or
skim avanturam a ju n ak a, kao i o ljubavi ju n a
ka i vila. 1 kad govore o istorijskim dogaa
jim a, njihova osnova ostaje fantastina. 2)
Rodovska predanja usmenog porekla o prvim
naseljenicima Islanda. Pripovedaju ih na jav
nim mestima, najee pripovedai na glasu.
S. priaju o ivotu pojedinih ju n ak a, to pred
stavlja genealoki produetak predanja o pre
cima duhovna ostvarenja u kojima se svet
izgrauje kao porodica (A. JoUes, Einfache
691
Formen, 74). S. ulaze u pisanu knjievnost
pojavom prvih islandskih ietopisaca svete-
nika u drugoj polovini 11. i prvoj polovini 12.
veka, prvo na lat. (Saemundi Sigfusson, 1056..
1133). pa na isl. jeziku (Ari Thorgilsson,
knjiga o Islananim a, 1134 1138). S . ostaju,
meutim, podvrgnute usmenoj, rodovskoj cen
zuri, zadravajui sve karakteristike usmenog
pripovedakog stila. Njihova kompozicija se
dri ustaljenog, uglavnom realnog naina iz
noenja biografije junaka od samog roenja i
prvih podviga. Junakova snaga je naglaena,
ali ne udesna. Sa dosta istorijske verodostoj-
riosti opisuju se njegove pom orske pustolovi
ne, odanost kralju, vikinka osvajanja i trijum
falni povratak u zemlju. Biografija se zavrava
enidbom i srenim ivotom, povrem eno is
prekidanim rodovskim krvavim sukobim a.
Veina rodovskih s. opisuje dogaaje vikin-
kog doba, pre pokrtavanja Islanana (950
1030 g.). dok zapisi potiu iz poslednjih
decenija 12. do kraja 13. v. M eu najpoznatije
spadaju: Saga o Egilu, Saga o Njalu i Erbigja
saga. N asuprot rodovskim istorijskim s. u isto
vreme pojavljuju se i udesne, legendarne s.
prenoene iskljuivo usmenim putem, koje pri-
povedaju o staroseeocima Islanda, pre doba
vikinga (Saga o Orvar-Oduj. Od 13. v. ove s.
potiskuju istorijske s. U 13. v. u formi saga
pojavljuju se i epske pesme, Saga o Volsunzi-
ma, npr.. koja je deo s. o legendarnom Vikin
gu Ragnaru Lodbroku, odgovara sadrini pe-
sama u Edi o Sigurdu i Nibefunzima. O na
predstavlja Sigurdovu biografiju, po ugledu na
rodovske sage. Saga o Tidreku je biografska
cilizacija epskih legendi o D itrihu Bernskora,
prem a sadrini i obliku severnonemakih ep
skih pesama s kraja 12. v. K rajem 13. v., pod
uiicajem nove viteke kulture skandinavskih
zemalja pojavljuju se prevodi s francuskih ep
skih spevova iz karolinkog ciklusa (Saga o
Karlu Velikom). o kralju Arturu, Tristanu,
itd. Pune rom antike i fantastike, one odgo
varaju naklonosti tadanje publike prem a vi
tekim rom anim a.
L it.: A. Jolles, E infache Form en, 19582; Hcrno
puta Jati ac/Ho-e aponcK ux Khbime eno crnu, y pe/taKRnjn
B. M . 5KnpMyHCKor, i 956; M . C . T o o rn , D ie Saga
als lUerarische Form, 1959. N .M .
SA IN ETE (p. sa ine te ala) ~ U p. po-
zoritu kratak puki zabavni kom ad s m no
tvom linosti, muzikom i plesom, u kojem se
prikazuje savremeni prest on iki ivot sa no
tom drutvene kritike. U poetku izvoen kao
- predigra iii meuigra, s. se u drugoj
polovini 19. v. osamostaljuje kao -* henero
44
SAN
iko, gotovo posve potiskujui -+ entremes.
N ajpoznatiji pisci s. u to doba su u paniji Ro
de la Krus, G. del K astiljo a u 20 v. A.
K intero. Sredinom 19. v. E. Skrib ga uvodi i u
fr. pozoriste. U p. pozoritu v. se igra i danas.
Lit.: Jednoinka T.V.
SAM OGLASAN (prema gr. i8t6ficXov)
Naziv vizantijske i staroslovenske liturgijske
pesme (~* stihira) koja ima sopstvenu melodij
sku formulu i prosoijsku strukturu i koja ni
jednoj drugoj pesmi ne slui kao uzor, a nije
ni sama graena po uzoru na drugu pesmu.
Lit.: JI. M h ps OBiili, ilpaeoc. taena m m } piw<, /, I, 1965,
237; II. G . Beck, K irche und (heologishe Lit era tur im
byzaniinischcn R eich, 1959, 264. D.B.
SAN U fiziologiji periodino stanje poin
ka (smanjenje integracijske aktivnosti iva
nog sistema), dok je sanjanje psihika aktiv
nost u svim fazama usnulosti. Usle pasivnog
stanja svesti, koja je liena kontrolnih mehani
zam a karakteristinih za budno stanje, doiv
ljaji se u snu odvijaju u haiucinantnim nizo
vima slika koje se zbivaju u naroitoj sada
njosti, a sazdani su na bizaran nain od ele
m enata koji su u budnom stanju doivljeni u
razliito vreme i na razliitim mestima. Struk
turu ovih doivljavanja odreuju preteno
asocijacije podstaknute afektivnim motivima.
Snovima se oduvek pridavao veliki znaaj.
Vavilonci, Asirci i Jevreji smatrali su snove
kao boanske poruke i na osnovu snova pro
ricali budunost. Psihoanaliza se u velikoj
meri koncentrisala na fenomen sanjanja kao
manifestaciju podsvesnog ivota, koji za nju
ima osnovno znaenje u razjanjavanju psihi
kih kompleksa. Po Froju se u snovima fik
tivno ostvaruju neispunjene elje (osobito
potisnuti seksualni nagoni). N o tumaenje
snova svojstveno je oveanstvu ve od naj
ranijeg vremena i o tome ima traga u spomeni
cima najstarijih civilizacija. I Biblija je puna
pria o znaajnim snovima i njihovim tum a
ima (patrijarsi Jakob i Josip, proroci Danijel,
Ezekilj); sline motive o tumaenju snova
sadri starovavilonska poem a Izdubar, pa i
H om erova Ilijada. U Kini su pre nae ere
postojali posebni dvorski slubenici kojima je
bila dunost da tumae snove. Drevnog su
postanka i pokuaji da se fiksira simbolika
snova, da se objasni znaenje pojedinih motiva
koji se javljaju u snu. Meu najstarije fiksirane
formule i simbole sna ubrajaju se neki zapisi
na ploicama pisanim klinastim pismom koje
su pronaene u Nini vi. Sakupljanjem i kompi
lacijama nastale su velike zbirke sanovnika,
SAPFIJSKE STR O FE
egipatskih i persijskih, a tumaenje nekih
sadraja snova spada u rairena narodna
verovanja. U knjievnosti snovi igraju znaaj
nu ulogu. Motiv snova kao sveta suprotnog
stvarnosti prisutan je, obino u vidu alegorije
u snovima, ve u knjievnosti antike (Skipijev
san u Ciceronovom delu De Repblica) i
posebno u vizionarskoj literaturi srednjeg
veka, zatim kao graa o usnulom seljaku
(ekspir, Ukroena goropaci), sve do G erharta
H auptm ana. Motiv o ivotu koji se doivljuje
u snu prisutan je od K alderona do G rilparcera
i Hofm anstala, a san kao satirian motiv u
Kevedinim Snovima i uopte u renesansi i u
~+ baroku. Prosvetiteljstvo je izvrilo odre
eno obezvreenje snova, no predrom antiari
(Ham an, Herder) i rom antizam (an Paul)
zato su tim vise uoili znaaj snova kao izraza
sirealistikog nadsveta u sferi nesvesnog i
slobodne fantazije, pa se zatim san uvodi i kao
mogunost uticanja na stvarnost (Nestroj,
Lumpacivagabundus). O tada prisustvo sna u
literaturi vie ne prestaje: Dostojevski, Strind-
berg, H auptm an, H am sun, K afka. U dram i
san se moe koristiti za projiciranje dogaaja
koji e se tek odigrati. Valeri misli d a poetski
svet otkriva velike analogije sa svetom sna.
Istovremeno, prema Valeriju, poevi od ro
mantizma nastala je zbrka izmeu pojm a
poezija i pojma san. Jer, ni san niti sanjare
nje nisu obavezno poetini. Ali, san daje
jednostavan prim er jednog zatvorenog sveta u
kome sve stvarne pojave mogu biti predstav
ljene, ali u kome se sve pojave deavaju ili
menjaju kroz same varijacije nae duboke
senzibilnosti. To je gotovo isti sluaj s poet
skim stanjem koje se nastanjuje, razvija i
raspruje u nam a. U naim narodnim pesma-
ma snovi esto predskaz uju dogaaje (Smrt
Senjanina Iva). M otiv sna javlja se i kodi naih
rom antiarskih pesnika (B .. Radievi). U ne
kim Andrievim pripovetkam a s. ima arhetip*
sku dimenziju (San bega Karia, M ustafa
M adar).
L it.: M . A rnold, D ie Verw endung des T raum -
m o n vs in der englischen D ichtung von Chaucer bis
Shakespeare, diss. 1912; J. S trave, Das T raum m otiv
im englischen D ram a des 17. J h ., diss. 1913; W.
Schm itz, Traum und Vision in der E rzhlenden
D ichtung des deutschen M ittela lters, 1934; R. S tern,
D er Traum im m odernen D ram a, diss. 1950; W.
S chfer, D er Traum bei den D ichtern des 19. Jh .,
diss. 1952; G . B achelard, La potique de la rverie,
1960; M. K iessig, D ichter erzhlen ihre Trum e,
1964; J. B ousq u et, L e s thm es du rve dans la
littrature rom antique, 1964; W . N a u m a n n , Traum
und Tradition in der deutschen L y rik , 1967; H .
S ch m itth en n er, B lum e der N acht, 1968; H . P etriconi,
692
M etam orphosen der Trum e, 1971; A. Bguin,
Traum w elt der R o m a n tik, 1972; H . j . K a m p fh au se n ,
Traum und Vision in der lateinischen P oesie der
K arolingerzeit, 1975; I. S chuster-S chirm er, T raum
bilder von 1 7 7 0 -1 9 0 0 . diss. 1975; P. V aleri R e
o poeziji. P esniko iskustvo (prev.), 1980; S.
F ra jb e rg , K a fk a i san, D elo 3/1977; Polja
274/1981 (tem atsk i broj). Z.K.,
S A PFIJSK E STR O FE (1) etvororedna
sapfijska strofa (lat. sapphicum) sastoji se od
tri sapfijska jedanaesterca (- sapfijski stihovi,
1) i -* adoneja. Pretpostavlja se da je to
prvobitno n aro d n a lezbijska strofa. Ime je
dobila po pesnikinji Sapfi, iako se ovom
strofom sluio i Alkej. K atul i H o racije preneli
su je u latinsku poeziju. H oracije je, u ovoj
strofi, pruio model potonjim rimskim i
evropskim pesnicima. Shema: U -------- //
U U - U - D (tri puta) - U U - U. Primer:
Integer vitae scelerisque purus / non eget
M auris iaculis eque arcu / nec venenatis
gravida sagittis / Fusce, pharetra. (Hor. Carm.
I, 22). (2) U drugoj, tzv. veoj sapfijskoj
strofi (sapphicum maius) za aristofanejem (-
aristofanski stih) sledi veliki sapfijski stih (-
sapfijski stihovi, 2). U sauvanim pesmam a i
odlom cim a Sapfine poezije ova se strofa ne
javlja. I kod H oracija je retka. V.Je.
U srphrv. poeziji pokuaji primene principa anti
kog stiha nisu dali ritmine jedanaesterce. For
malno se s. s. javlja u staroj hrvatskoj poeziji
sa neizgraenim ritm om jedanaesterca. Kod
Srba je primenjuje A. Vezili, primivi je
verovatno iz rus. poezije. Pod njegovim uti-
cajem peva i Sterija, i to u izgraenom i
rim ovanom jam pskom jedanaestercu, tj. sila-
biko-tonskom stihu, sa cezurom iza petog
sloga; ivot je, drue // ovo burno more, /
O blakom tekim II obastrto gore, / Gde vihor
strue // i H aribdis kleti / Propau preti.
L it.: M e trik a , antika. .R .
SA PFIJSK I STIH O V I (lat. versus sapphici,
nazvani po grkoj pesnikinji Sapfi iz 7/6. veka
st.e.) Javljaju se u dva oblika: (1) kao
sapfijski jedanaesterac (lat. versus sapphicus
hendecasyllabus ili m inor) sainjen od dve
trohejske dipodije meu koje je ubaen daktil:
- U - - / - / / U U - U - D . Primer: cpai-
verati p o t Kr\vo<; faot; d e o t a tv (Sapfa); 2.
Veliki sapfijski stih (lat. versus sapphicus
maior) sainjen od horijam pskog dim etra i
aristofanija: U ----- / U U - / U U /
693
U U. Prim er: saepe trans iaculo nobilis
expedito (Hor. carm . I, 8, 12).
Lit.: -* Metrika, antika. V.Je.
SARKAZAM (gr. oapK acjiog jetkost)
Termin antike -+ retorike za vrstu jelke -
ironije; s. je gorka i nem ilosrdna poruga ili
prekor s podsm ehom , zajedljiv i zlonameran.
S. je zasnovan na nekom paradoksu, na
neskladu izmeu znaenja izreenih rei i
njihovog znaenja u kontekstu, to dovodi do
izrazito pakosne poruge; D a sam, Merione,
tebe pogodio, ako i jesi / Plesa, a l moje bi
koplje umirilo za vazda tebe. (Hom er, Ilijada,
XVI pev.). U naoj nar. poeziji im a okrutne
ale pa ak i svireposti, naroito u -* kletvama
i u osvetam a epskih junaka, ge je kazna
obino, po svojoj okrutnosti, neprim erena
krivici: ...o d sje e joj ruku o ramena, /
desnu ruku dade u lijevu, j a pin jalom oi
izvadio, / pa ih zavi u svileni jagluk, / pa joj
turi u desno njedare, / pa joj M arko rije
progovara: / Biraj sade, R osando evojko, /
biraj sade koga tebe d r a g o ... (Karai,
Srpske narodne pjesm e, II, 39). Z a razliku od
-> hnmora, .v. je izrazito negativan, proet
eljom d a se protivnik ne sam o porazi ve i
ponizi. $. se primenjuje kao postupak u
razliitim rodovim a um etnosli (--* satira,
epigram, -> karikatura i si.). H .K .
SARSUELA (p. - Zarzuela) - O znaka za
p. kom ad s pevanjem, slian opereti, m ito
lokog ili herojskog sadraja, prvobitno od
dva, kasnije o tri-etiri ina, omiljen n a p.
dvoru druge polovine 17. v. Pisali su je i
K alderon i Lope de Vega, ali ponajvie pisci
-* entremesa. O d 18. v. v. potiskuje ital.
opera. U drugoj polovini 19. v. javlja se velika
sarsuela (p. velika 5.) u vie inova za razliku
od srodnih jednoinki s pevanjem obuhvae
nih oznakom -+ henero iko. Kasnije se naziv
s. primenjuje uglavnom za zabavnu jedno
inku koja ima m eloramski karakter. D anas
je pod jakim uticajem revije i -+ mjuzikla.
Lit.: Jednoinka. T.V.
SATA N IZA M U najirem znaenju rijei
pod s, se podrazum ijeva skup veoma razliitih
duhovnih tendencija i struja koje u istoriji
ideja obuhvataju isto tako razliite domene
ovjekovog misaonog i stvaralakog ispolja-
vanja, od vjerovanja u nadljudsku mo de
m ona (demonizam), preko crne magije i okult
nih seansi prizivanja duhova, o pjesnikog
revolta, proizalog iz saznanja o nepodno
ljivoj potinjenosti tajnim zakonim a prirode.
SATAN IZ AM
U osnovi s. nalazi se pobuna bia protiv
tvorca, sukob nesavrenog postojanja sa apso
lutnim savrenstvom. Taj sukob ne rezultira
velianjem zla, nego istie principe vlastitog
m oralnog uvjerenja prezir svakog oblika
potinjenosti i herojsko potvrivanje vlastitog
ja. S. poiva na uvjerenju da je bie
sudbinski osueno na pokoravanje, ali isto
vremeno i na osjeanju protesta i neprihvata-
nja rtve i ponienja. Tek iz tog saznanja raa
se elja za poricanjem utvrenih moralnih
vrijednosti i ispovijedanjem vjere, u kojoj se
poslunost i slijepo oboavanje pretvaraju u
napad i uvredu, a poboni ritual u raspusnost
vtzinog kola. S. se moe posm atrati u tri
razliita aspekta: kao skup teorijskih i prak
tinih saznanja o crnoj magiji, kao istorijski
pregled i polemika literatura o nastanku i
smislu ideje satanizma, kao literarna tvorevina
koja se na neki nain koristi sa im izm o m ili
izraava njegove osnovne pretpostavke. U
knjievnosti i umjetnosti ideja s. se provlai
kao ovjekov egzistencijalni sukob sa snagama
koje prevazilaze njegove ljudske sposobnosti.
Taj sukob razrjeava se kultom avola i
zazivanjem bia dem onskog porijekla. S. je
nastao u hrianstvu (Lucifer i Kain), iako
njegove tragove nalazimo i u paganstvu, gdje
Promeiej i Titani (titanizam) predstavljaju
utiiverzalizovan izraz krajnjeg revolta. U ev
ropskom hum anizm u novog veka je dobio
vre konture pokreta koji se konstituie vie
kao duhovna klim a vremena, nego kao ekspli-
citno formulisan teorijski sistem. K ult avola i
praktikovanje .5. i crne magije bilo je oduvijek
oblik ovjekova protesta i dragovoljnog poti-
njavanja i rtvovanja kako bi taj protest
postao maksimalno efikasan. ovjek je,
naime, oduvijek osjeao da su njegove moi
nedovoljne da definitivno zagospodari tajna
ma svijeta. K ao izraz oajnog ponosa i ovje
k o v o g p ak ta sa avolom nastali su Faust i
D on Z uan; skupa s njim a javljaju se orgijski
skupovi vjetica, nekrom antija i groteskne
messes noires. U Faustu je inkarniran duh
nem ira i tjeskobe m odernog ovjeka; estoko
isticanje ovjekovih aspiracija i njegovog stva
ralakog elana, a istovremeno i svijest o
ljudskoj dram i koju izaziva takav titanizam ;
nezadriva tenja due ka beskonanom i
priznavanje granica nam etnutih ovjekovom
svakidanjem postojanju. Don uan, naprotiv,
svoj protest protiv Boga izraava raspusnou
dem onske senzualnosti, frivolnou duha na
slade i cinizmom skarednih ekscesa. Duh
satanskog protesta zbog podvojenosti ovje
kova prirodno-duhovnog bia i nespojivih
SATA NS KA KOLA
opreka izmeu privida i sutine, elje i stvar*
nosti nalazimo u knjievnosti m nogih naroda
u svim epoham a, bilo da se ideja s. ispoljava
kao protest protiv ovjekove egzistencijalne
zatoenosti i zavisnosti od sila nadljudske
prirode ili kao isticanje svijeta demonskog
djelovanja i uticaja kao jedinog istinskog
podruja ovjekove imaginacije: Kalderonov
El mgico prodigioso (udotvorni vrac), Mil-
tonov Izgubljeni raj, Bajronov Kain, zatim
Tales oj' the Grotesque and Arabesque E. A.
Poa, Les Diaboliques L'Ensorcele Barbe
d'Orvijia, L-bas Uismansa, Contes cruels
Vilijea de PIl-Adama. U epohi romantizma
ideja s. je u potpunosti odgovarala novoj
osjeajnosti i novim literarnim traenjima.
Duhovni individualizam rom antiara i njihova
duboka, iako neto konfuzna, tenja ka apso-
luu predstavljaju osnov kontradiktornih shva
la nj a o poloaju ovjeka u svijetu: egzaltaciju
vlastitog ja i osjeanje neizmjemosti prirode i
svijeta, u kojim se gubi ljudska individua. U
svojoj romantiarskoj oholosti pjesnici su doli
do revolta protiv apsolutne transcenencije
uime apsolutne ljudskosti: Bajron (Kain), Seli
(Osloboeni Promet ej), iler (Razbojnici), go
(Ernani). Kod Uismansa se ideja s. javlja kao
prezir stvaralake nemoi i mrnja zbog osred-
njosti. Kod Bodlera kult zla dobija izraz
revolta protiv buroaskog morala; vie nisu u
pitanju okultistike messes noires nego pokuaj
pribliavanja svetim vrijednostima i razja
renim zahtjevima puti, traenje sublimnog u
niskosti, kult bola kao izraz i simbol vie
duhovnosti. O d Niea do Dostojevskog (Z li
dusi) i K arduija (Himna Sa tant) izraava se
linija revolta ovjeka protiv snaga koje ga
prevaziiaze. Kao izraz smjene duhovnih i
ljudskih vrijednosti s, otvara dileme osjeaj
nosti modernog ovjeka, ukazujui na para
doks njegovog postojanja u uslovima sveopte
kontingentnosti i patetinog revolta protiv
nesrazmjera izmeu ovjekovih tenji i ogra
nienih mogunosti njihova ostvarenja.
L it.: A., E . W ait, D evil W o rsh tp in Frnele, 1896;
C- G o d a rd , L'occu ltism o contem porneo, 1904; M.
G aro n ~ J . V inchon, L e D iable, 1926; A. V iatte,
Les sources occultes du rom antism e, 2 vol.. 1928; M .
P raz, Die schwarze R o m a n tik , 1963.
SATANSKA KOLA (eng. satanic school
satanska kola) G rupa engleskih rom anti
arskih pesnika ranog 19. v. (Bajron, eli,
Kits) koje je R. Saudi (Southey) u svom
predgovoru za A Vision oj' Judgment napao
zbog njihovog nem oralnog odnosa prem a
knjievnom radu i u ivotu. N azvao ih je
694
satanistima i zamerio to se interesuju za
egzotino, strast, nasilje i perverznost. 5. .
docnije (ire) oznaava i sve one pisce koje
zanimaju mrane strane ivota. U Nemakoj
to su: Klajst i E. T. A. H ofm an, u Francuskoj:
Igo (u kasnijem periodu), de Mise, or Sand
i markiz de Sad ve sa svojim prvim roman
noir (1791.) Satanski oblik romantizma
nastavlja se kod - prerafaelita, u Vagnerovim
operam a i u Nieovoj vitalistikoj filozofiji. V.
i satanizam. SLP.
SATIRA (1at. satira, satura; satur pun,
sit, zasien) S. oznaava knjievno
djelo u kojem je na podrugljiv i duhovit nain
izraena otra osuda jednog drutva ili ljud
skih mana. Njen osnovni cilj je da ukae na
drutvene ili m oralne slabosti, poroke i zloe,
da ih izvrgne rugla i podsmijehu i da na taj
tiain doprinese njihovom otklanjanju. U sta
rijoj knjievnosti s. je oznaavala jednu od
dvije posebne knjievne vrste: satirinu pjesmu
ili poseban oblik satirine proze. D anas pod i.
ne podrazumijevamo toliko neki form alno
poseban knjievni anr koliko jedan naroit
strukturalni prncip knjievnog djela, tj. speci
fino izraen piev stav prem a prikazanoj
stvarnosti, poseban ton njegovog kazivanja i
naroit nain izgradnje lika u njegovom
djelu. Zbog toga s. moe oznaavati razliite
Vrste knjievnih djela, bez obzira da li su
pisana u stihu ili prozi. Pretpostavlja se da je
rije satira izvedena iz latinskog lanx satura
rtvena zdjela napunjena raznim voem.
Prvobitno je oznaavala pjesmu sasta vljenu od
razliitih elemenata (tj. sa proznim i dija
lokim umecima). Kasnije se njena etimologija
pogreno vezivala za grku rije satir,
vjerovatno zbog grubih ala koje su bile
pripisivane satirim a i koje su uvijek bite este
U s. S. se javila u staroj Grkoj, iji su
najpoznatiji satirini pjesnici bili Simonid sa
o toka K eja (6 5. v. prije n.e.) i Arhiloh (7. v.
prije n.e.), koji se bio toliko prouo po svojoj
jeticosti da su mu na grob urezali epitaf:
Putnie, tiho prolazi kraj groba Arhilohova
da ne razbudi ose to u njemu spavaju.
M eutim, ,v. se u punoj mjeri razvila, i ime
N .K o . dobila, u Rimu, gdje je njen zaetnik bio Gaj
Luci lije (um ro oko 103. g. prije n.e.), koji je u
svojim pjesmama kom entarisao zbivanja u
Rimu i estoko i jetko pouavao i kritikovao
svoje savremenike, zahtijevajui m oralnu i-
stotu u javnom i privatnom ivotu. Kasnije su
Horacije, Juvenal i Persije izgradili poseban
oblik satirine pjesme, koji je teoretski efi-
nisao ve Kvintilijan. Od tad a je rije s.
695
vjekovima oznaavala uglavnom duu pjesmu
(za razliku od -+ epigrama), obino ispjevanu
u heksametrima i u formi dijaloga, u kojoj su
se ismijavale i osuivale mane i slabosti
drutva ili ljudske prirode. T akva vrsta sati
rike pjesme naroito je oivjela u vrijeme
renesanse, kad su u veini evropskih knjiev
nosti bile pisane s. po ugledu na Horacija, koji
je bio uzor oplemenjene duhovitosti, i na
Juvenala, koji je postao pojam satirike
jetkosti i estine. I u naem renesansnom
D ubrovniku bile su se uobiajile rugalice i
ujedljive pjesme, koje su bile uperene protiv
istaknutih linosti i dravne vlasti. Poto ih je
cenzura progonila i zabranjivala, prirodno je
da je do nas mogao doi samo vrlo mali broj
satirinih pesama koje su se u svoje vreme
toliko negovale u D ubrovniku; ipak, sau
vale su neke od onih koje svojom kritikom
nie udarale a osnove drutvenog i politikog
ureenja, kao, na primjer, satirine pjesme
M avra Vetranovia, koje su bile uperene
protiv raskalanosti i rasipnosti renesansnog
ivota (D. Pavlovi). U vrijeme renesanse
pojavila se jo jedna vrsta satirine pjesme:
podrugljiva epska pjesm a, koja je postala
naroito omiljena u klasicizmu. Njen oblik je
izveden iz pseudohomerskog epa Boj aba i
mieva, ali je vjerovatno bila inspirisana i srv.
epovima o lisici, od kojih su neki teili
izrazitoj drutvenoj kritici. U ovim satirinim
epovima linosti i situacije su obino prikazi
vani ozbiljnije i heroinije nego to zasluuju,
pa su na takav nain izvrgnuti ironikoj
poruzi. Klasian je prim jer Otmica vitice
(The Rape of the Lock) eng. pjesnika 18. v.
A. Popa, u kojoj su sva konvencionalna
sredstva herojskog epa iskoritena za priu o
jednoj trivijalnoj zgodi iz monenskog ivota.
Takvim postupkom Pop je ironino pokazao
koliko je njegovo doba neherojsko i koliko je
ivot mondenskih krugova londonskog dru
tva daleko od sutinskih pitanja nacional
nog ivota. Satirine pjesme pisali su i mnogi
kasniji veliki pjesnici, kao, na primjer, Bajron
i Hajne. U naoj novijoj poeziji satirina
pjesma se razvija od B. Radievia i S. Vraza
preko Zmaja, Jakia, V. llia, M. M itrovia i
Kranjevia do Krlee, S. imia, Vinavera, ralnim principima, svojim vlastitim tonom i
G. Krkleca, te danas B. Crnevia, M.
Bekovia, D. Radovia i dr. Podrugljiva
kritika ljudske naravi i jetka osuda drutva
predstavljaju osnovna obiljeja i mnogih knji
evnih djela koja se formalno razlikuju od .v.
kao pjesnike vrste. Takva obiljeja oduvijek
je im ala^naroito komedija Aristofanove
Ptice i abe obremenjene su satirikim zna
SATIRA
enjima, kao, uostalom, i mnoge kasnije
komedije (Ben Donsona, Molijera, Griboje-
ova, Gogolja, B. oa, O Nila, Joneska, ili,
kod nas, Dria, Sterije, Nuia, A. Popovia i
dr.). Izgleda da je -* dijalog uope uvijek bio
smatran pogodnim oblikom izraavanja jetke i
otre kritike ljudskih slabosti i zala drutva
dijalozi Lukijana, Erazm a Roterdamskog ( Po
hvala gluposti) ili Volt era prevazili su zna
enje moralistikih rasprava i imaju izrazito
satiriki karakter. Ipak, najznaajnija djela
satirike knjievnosti napisana su u pripovjed
noj formi. Tradicija prozne satirine knjiev
nosti vodi nas od G rka Menipa (po kojem se
ovaj oblik satire nekad zove -+ menipskoin
satirom), te Rimljana V arona, Petronija (Sati-
rikus) i Apuleja, preko Rablea (Gargantua i
Pantagruel), Svifta (Guliverova putovanja) i
Voltera, pa zatim Gogolja, erina i Doina-
novi&, do Anatola Fransa, HaksUja, apeka,
Haeka, K atke i dr. K od svih ovih, meu
sobno razliitih, satirinih pisaca pripovjedna
form a gotovo uvijek ima labavu kompoziciju i
uglavnom se zasniva na slobodnoj igri jedne
intelektualne i racionalne uobrazilje koja
izobliava prirodne oblike predmeta kako bi
otkrila njihovu sutinu, a likovi i situacije u
tim djelima nastaju na onoj dosjetljivoj opser
vaciji koja proizvodi karikaturu. Takvim
postupcim a satiriki pripovjeda dobiva mo
gunost slobodnijeg kretanja kroz sve sfere
ivota, poto njega, po Juvenalu, zanima sve
ono to ovjek ini. U takvom slobodnom
kretanju satiriar moe uspjenije ubiti glu
post u letu (u emu je Pop vidio osnovni cilj
s.) i dosljednije i nepotednije izvrgnuti ruglu
mane i zloe drutva ili ovjeka uope.
Obezbjeujui labavom kompozicijom svoje
pripovjedne forme mogunost satirike strate
gije neprestanog ujedljivog napadanja i iro-
nikog povlaenja, satiriar nam se otkriva
kao racionalan kritiki duh koji se slobodno
kree kroz ivot, ukazujui s nemilosrdnom
otrinom na drutvene, politike ili moralne
deformacije. Bez obzira a li je pisana kao
pjesma, pripovijetka, roman, dram a ili mora-
listika rasprava, ,v. se javlja kao osoben
knjievni oblik, sa svojim vlasititim struktu
tehnikom i svojim vlastitim ciljem. O na uvijek
oituje jednu specifinu viziju svijeta i jedan
osoben stav prema drutvenoj stvarnosti ili
ljudskom ivotu uope. emu god da se
okrene, satiriar vidi samo glupost, izopae-
nost i prljavtinu. Z ato je njegovo djelo
naseljeno samo izoblienim licima pokvare-
nosti, niskosti, poude, potkupljivosti, glu
SATIRA
posti, zlobe, pohlepe, ukratko ljudske
duhovne mizerije uope. Juvenalov usklik
dijjidle est saturam non scribere (teko je ne
pisati satiru) izraava upravo takav stav
prema ivotu u kojem se zloa ini svugdje
prisutnom i tako besramno nametljivom d a ju
je nemogue ignorisati. Z ato je u osovi s.
uvijek jedno negodovanje: Facit indignation
versum (negodovanje mi oblikuje stihove),
pisao je Juvenal, a i Bjelmski je kasnije s
razlogom isticao da pod satirom ne treba
razumjeti nevino cerekanje veselih dosjetlji*
vaca, nego gromove negodovanja, oluju duha
uvrijeenog sram otom drutva i energiju raz-
draenog osjeanja. M eutim, posto je cilj s.
izmeu ostalog uvijek i u tom e da ismije
ljudske slabosti, mane i gluposti, njen ton
rijetko kad tei takvoj sveanoj i patetinoj
osudi u kojoj bi se njegov intenzitet podigao
do pravog tragikog osjeanja. N egodovanje u
satirikim djelima je uvijek proeto jednom
mjerom hum ora napad bez hum ora, ili
isto optuivanje, nalazi se na granici satire
(N. Fraj). N aravno, to negodovanje, koje je
izraeno ismijavanjem, razlikuje se kod razli
itih pisaca i zavisi od njihovog tem pera
menta, filozofskih, politikih i etikih uvjere
nja, kao i od satirikih konvencija knjievnosti
njihovog vremena. O no u stepenu moe ii od
blage ironije Horacijeve do jetke i gorke
netrpeljivosti Juvenalove i od tune podsmje-
ljivosti skeptinog G ogolja do estoke i
nepotedne osude kod edrina, koji je pisao:
Prikazujui ivot koji se nalazi pod jarm om
bezumlja, ja sam mislio na to da kod itaoca
izazovem osjeanje gorine a nikako veselo
sti. Ali bez obzira na tu mjeru negodovanja,
satiriar nastoji da pojave razobliava komi
nom opservacijom koja ih ismijava. Preuveli
avajui, poput slikara karikaturiste, pojedine
crte pojave do krajnjih granica kominog i
apsurdnog, on razobliava njen privid i
razotkriva njenu negativnu sutinu. Zbog toga
je u satirinim djelima uvijek izraena tenja
ka naruavanju realnih odnosa izmeu pojava
i njihovih svojstava, ka remeenju njihovih
obinih realnih oblika i dimenzija, ka uslov-
nosti, fantastinosti, grotesknosti, ka prikazi
vanju izuzetno apsurdnih likova i situacija.
Z ato je osnovno stilsko obiljeje s. hiperbo
lino si, preuveliavanje nekih svojstava pojave
s namjerom da se jasnije prikae njena
skrivena, unutranja izopaen ost, da se porok
uini fiziki vidljivim. To je postupak tipian
za karikaturistu, koji, zapazivi neku nesklad-
nost u crtam a linosti, otro pojaava tu
neskladnost u svome crteu, inei je uolji invektive, neposrednog napaanja, prekor-
696
vom i za druge ljude. U satirinim djelima
zato i nem am o karaktere nego karikature:
Lica koja izviruju prema nam a iz prenase
ljene satirike scene rijetko kad imaju nor-
malne crte, ona su groteskno izopaena
porokom koji odslikavaju (A. K ernan). Dok
se u realistinijim oblicima s., kao kod
G ogolja na primjer, uva pojavna slinost sa
stvarnou ljudskog ivota, a rugobe ovje
kove prirode i ljudskog drutva vie sugeriu
m etaforam a nego stvarnim izoblienjima,
mnogi veliki satiriari, kao Rable, Svift,
edrin i dr., stvarali su jednu grotesknu sliku
svijeta, u kojoj ljudi postaju fantastina
udovita, poput onih na Boovim slikama:
oni su Liliputanci kao kod Svifta, roboti kao
kod Hakslija, nosorozi kao kod Joneska. Pred
tim udovitima povukao se svaki trag tjelesne
Vjepote i duhovnih vrijednosli. AH je zadatak
satiriara upravo u tom e da upozori na
rugobe koje prijete da zavladaju svijetom. Jer,
satiriar, za razliku od humoriste, ne vidi
mogunost pozitivnog preobraaja sve dok se
ljudska priroda ne dozove razumu silovitom
estinom poruge i dok se drutvo iznova ne
reformie 11a principima razbora i mudrosti.
Zbog toga, kako je edrin isticao, da bi
satira bila zaista satira i d a bi postigla svoj cilj,
potrebno je da ona omogui itaocu d a osjeti
onaj ideal od kojeg je posao njen tvorac.
Zaista, da bi satiriki napad bio umjetniki
efikasan, potrebno je da satiriar postigne
jedan nadlian nivo, koji mu omoguuje da
svoju s. uzdigne do nekog opeprihvatljivog
etikog principa. U s. mora biti, m akar
implicitno, prepoznatljiv satiriarev ideal, nje
govo drutveno, politiko ili etiko opredje
ljenje, je r i. znai suprotstavljanje ideala
stvarnosti, negaciju stvarnosti u ime ideala.
Z ato N. Fraj istie da .v. predstavlja pobunje
niku ironiju, ije su m oralne norme relativno
jasne i iji etiki standardi slue kao mjerilo
grotesknosti i .apsurdnosti pojava koje se
opisuju. Satiriar bira predmet svoga napada,
a in tog izbora uvijek je moralni in. Njegova
satirika provokacija izazvana je, kako je
pisao A. Pop, odvratnou koje D obro osjea
prema Zlu. Z ato je za uspjenu ,v. uvijek
vano da pisac stoji na onoj strani na kojoj
moe da stoji veina njegovih italaca i da
izraava onaj ideal koji je i za njih prihvatljiv.
Vjeto napadati znai da se pisac i italac
mogu sloiti o nepoeljnosti onoga to je
napadnuto (Fraj). Za izraavanje svoje vizije
svijeta i za ostvarivanje svojih ciljeva satiriar
se slui svim pogodnim sredstvima: od
697
nim ili estokim recima, koje, karajui ili
ruci, nose u sebi satirinu aoku (B.
Popovi)., preko aluzije, koja samo nago
vjetava negativnu ocjenu, do -* ironije,
kojom se ljudski poroci i gluposti predstav
ljaju kao visoko vrijedne vrline (na primjer, u
Dcmgi R, D om anovia) i na taj nain izobli-
avaju s jednom prodornom porugom . Satiri-
ar iskoritava i -* hiperbolu, preterano
predstavljanje stvari, koje njihove rave oso
bine jae istie i ini, prem a prilici, mrskijim i
apsurdnijim (B. Popovi), a rado se slui i -+
alegorijom, koja omoguava implicitan odnos
prem a ivotu i kazivanje o njegovim nesklad-
nostim a bez neposrednog im enovanja pojava
na koje se misli (izvanredan primjer alegorij
ske satirine prie je Domanoviev Voa, u
kojem se slika politikog ivota u Srbiji
prenosi u priu o jednom dalekom i udnom
narodu koji je za svoga vou izabrao slijepca).
Satiriar iskoritava i sve one oblike ismija
vanja koji prikazuju pojave na takav nain da
istiu njihove smijene i apsurdne strane;
takva je -* burleska, koja oponaa pojave
istovremeno ih ismijavajui, takva je
parodija, koja oponaa pojave pretjerujui i
iskrivljavajui neke njihove crte kako bi ih
ismijala. Takva je i -* travestija, koja ozbiljnu
pojavu tretira neozbiljnije nego to zasluuje,
kao u Prosjakoj operi Dona Geja (i Brehto-
voj preradi), u kojoj se ope drutveno i
m oralno rasulo sugerie pom ou injenice d a
su glavne linosti opere postali lopovi,
ubice, prosjaci, torbari i potkupljive hapsan-
dije. U osnovi svih ovih postupaka u
satirinom djelu jeste tehnika degradacije
predm eta koji se opisuje i ija se priroda
otkriva u njenoj unutranjoj izoblienosti.
Postupak te degradacije satiriar vri uvijek u
ime nekih etikih normi koje suprotstavlja
tom egradiranom predmetu. Ali svi ti p o
stupci satiri daju, prije svega, mogunost
izraavanja gorkih saznanja o ivotu, o defor
macijama u drutvenim, politikim i moralnim
ispoljavanjima ovjekove prirode, i sposob
nost razobliavanja sila nitavnosti, gluposti,
bezumlja, lai, poroka i tatine. Satira je zato
najangaovaniji i esto za pisca naj
riskantniji knjievni oblik.
L it,; T . W rig h t, A H istory o f C aricature and
Grotesque in L itera tu re a n d A r i, 1875; B. P opovi,
A legorina sa tirin a pria, O gledi, I, 1914; JI. J.
THMOij)ejeB, Teopuja KibWKeettocmu, 1950 (prev.); N .
Frye. A n a to m y o f C riticism . 1957; A. K e rn a n , The
C a n kered M u se, 1959; M . F.geri, A ntologija savre-
m ene srp ske sa tire, 1970; J. B ru m m ack , Z um
B egriff u n d T h eo rie d er S atire, D eutsche Viertel-
ja h rssch rift, 1971, 45; I. H a n ts c h , B ibliographic zur
SATIRSKA IG R A
G ttu n g s p o e tik : T h eo rie d er S atire, Z eitschrift f r
franzsische Sprache und Literatur, 1972, 82; J.
W eisgerber, S atire and Iro n y as M eans o f C om -
m u n icalio n , Com parative L iterature Studies, 1973,
10; I. H an tscb , S e m io tik des E rzhlens, 1975; D.
ievskij, S atire oder G roteske, P o etik und
H erm en eu tik, 1976, 7; R. H o m an n , Erhabenes und
Satirisches 1977; U. K in d erm an n , Satvra, 1978.
Z.L.
SATIRINA PESMA Satira
SATIRINI ROMAN - Roman u kojem se
sa odreenog m oralnog stajalita izvrgavaju
ruglu neki ljudski i drutveni poroci. Zaet
kom s. r. mogu se sm atrati tematski povezane
prie o Tilu OjSeripigelu u nemakoj knjiev
nosti, a prvi znaajan primer celovitijeg s. r,
jeste Rableov Gargantua i Pantagruel (1532).
U Servantesovom Don Kihotu (1605, 1615)
nalazimo ve prim er kom pozickm o i struktu
ralno kompleksnog s. r. u kojem su pravci
satirinog dejstva usmereni i prem a jednom
odnosu naspram stvarnosti (- viteki roman),
i prem a nekim drutvenim pojavam a savre-
mene panije, Sviftova Guiiverova putovanja
(1786) klasian su oblik alegorijskog v. r., iako
u poslednjem delu pesimizam Sviftovih
groteski izlazi iz okvira satirinog kazivanja.
S. r. filozofskog karaktera nalazimo u Volte-
rovom Kaniu (1759); dok drutvena satira
karakterizira mnoge rom ane 18. i 19. v.
(Filding, Stern, Smolet, Gogolj i r.). U
novijoj knjievnosti se izrazitije meaju oblici
satirinog, humoristikog i grotesknog. Tako
K- Maekovi Doivljaji dobrog vojnika vejka
(1920-23), i pored satirinih crta, imaju i
izrazito humoristika obeleja; dok dela Zam-
jatina {Mi}, Haksiija ( Vrli novi svet) i Orvela
( j 984), svojim tragikim podtekstom i gro
tesknim izrazom, izlaze iz okvira satirinog
isinevanja. U naoj knjievnosti prvi znaajan
s. r., po izvesnim parodijskim crtam a u
servantesovskoj i sternovskoj tradiciji, nala
zimo u Sterijinom Romanu bez romana (1832);
Sremev Vukadin, B. opieva Osma ofanziva
predstavljaju v. r. realistikog razdoblja, od
nosno savremene knjievnosti.
L it.: -* roman; satira. B.M . S.K.
SATIRSKA IGRA (gr. cm optKOv pocjaot)
U antikoj, gr. knjievnosti vedra mitoloka
dram a nazvana po horu, koji u njoj sainja
vaju mitski satiri, raspusni demoni plodnosti
iz pratnje boga Dionisa. Prem a predanju 5 . i.
(dram u) usavrio je i uveo u Atinu, oko 520. g.
p.n.e,, P ratina iz Flijunta. Razvila se, vero-
vatno, iz starijih, naroito na feloponesu
SATNICA
popula rnih oblika sat irskog plesa i pesme
(cotTDpvKov, od koga je, po Aristotelu, delo-
mino nastala i -> tragedija, antika 2). U
klasinom atinskom pozoritu 5. v. p.n.e. s. /.
prikazivana je kao etvrta, zavrna predstava
dram ske tetralogije, posle tri tragedije (->
trilogija). H or satira nosio je maske, imao
konjske ui i repove, pregau od jarijeg krzna
i falus i plesao je ivi i komini ples, zvan
sikinis (criKivviq). Po strukturi, s. i. bila je
slina tragediji, ali je iz mita odabirala
groteskne situacije ili takve teme i likove
(Herakie) koji su se mogli prikazivali polu-
komino. Tekstovi su nam najveim delom
izgubljeni. Sauvani su nam vei odlomci iz
Eshiiove s, i. Ribari izvlae mreu, iz Sofoklo-
vih Lovakih pasa i Inaha. U celini imamo
samo tekst Euripiove 5. i. Kiklop (satiri
prisustvuju oslepljivanju Kiklopa). S. i. sastav
ljane su i rado prikazivane u -> helenizmu, sve
do u rimsko doba. Jo pod kraj 1. v. p.n.e.
Horacije daje uputstva za sastavljanje satirske
drame.
L it.; M . P ohlenz, D as S atyrspiel und P ra tin a s
von P hleius. N achrichten von der G esellschaft der
W issenschaften zu G ttingen, P h ilo so p h isch -h isto
rische K lasse, 1926, 3; N . M ajn ari, S o /o k lovi
Sljedntei, 1932: E. B ushor, S atyrtnze u n d frhes
D ram a , S itzungsberichte der A kadem ie M nchen,
philosophisch-historisch A bteilung, 1943, 5: P. G uggis-
berg, D as Satyrspie!, ! 9592, I, Fischer, Typische
M otive im S a ty rsp ie l, (dis.) 1959: H. P atzer, Die
A nfnge der griehischen Tragdie* 1962, M .F .
SATNICA (stsl. c w n b tt u w prema gr. feicrrov-
tlc, stotina, lat. eeitturio) Poseban anr
vizantijske mistike knjievnosti, uglavnom
15. v.. koji u vidu niza od stotinu kratkih
izreka, misli i pouka razvija duhovno iskustvo
isihastike teorije (kontemplacije). ve, tri
ili etiri 5. sainjavaju jedan vei knjievni
sastav, kao io su npr. Satnice Nikite Stitata,
Simeona N ovog Teologa, M aksim a Ispoved-
nika, Grigorija Sinaita i dr.
L it.: H. G . Beck, Kirche u n d theologische
L iteratur im byzantinischen Reich, 1959, 439, 452.
593 eic. D.H.
SATU RA, dram ska (lat. satura). Nazivom
s. (od koga je proizaao i term in -+ satira)
obeleene su prve dramske predstave sa
fiksiranim tekstom, u raznim razmerima
(impletae modis saturae), koje su. prema
izvetaju istoriara Tita Livija (VII, 2, 4 7),
izvodili profesionalni glumci u Rimu (ve u 2.
pol. 4. v. p.n.e.?). Livijeva obavetenja potiu,
verovatno, iz dela nekog od starih rimskih
istoriara pozorita (pre V arona; Akcije?), koji
698
su, ini se, nastojali da prikau razvoj rimske
dram e i njene rane stupnjeve na slian nain
kao to su Aristotel i oeniji peripatetiari
prikazivali razvoj stare atike * tragedije (up.
-> fescenini). D ram ska satura stoga je,
moda, samo pronalazak filologa, tj. hipote
tina rimska paralela onom ranom obliku -+
satirske igre (aatu p u co v ) iz koga Aristotel
izvodi atiku tragediju.
L it.: B. L. U iim an, T h e P re sen t S tatu s o f the
S a tu ra Q uestion, S tudies in P hilology U niversity o f
N orth C arolina. 1920, 17; G . E. D u ck w o rth , The
N a tu re o f R om an C o m e d y. 1952; E. P a ra to re , Storia
di teittro L atino, 1957; J. H. W aszink, T rad itio n
arid P ersonal A chievem ent in E arly L atin L ite
ratu re , M n em ., 1960, Ser. IV , vol. 13; M.
ByUHMHp-M. <t>jiausap, H p e u e q puM CKe k h >u -
xe e n o c m u . 1963; G , A, van R ooy, Studies in
Classical Satire a n d related L iterary Theorv, 1966.
M.F.
SA TU RN U SK I STIH (lat. saturnius -
drevni ili staroitalski) Najstariji po
znati stih u latinskoj poeziji. Njegova metrika
struktura je nejasna jer mu ritam nije odreen
kvantitetom sloga kao u grkoj poeziji, ve
zavisi od rasporeda naglaenih slogova. Moe
se podeliti na dva dela. Prvi deo sastoji se iz
tri, a drugi iz dva prirodno naglaena sloga,
pri emu je broj nenaglaenih slogova meu
njim a neodreen. M eutim, nije sasvim sigur
no kako je izgledao taj raspored naglaenih
slogova jer su nam od dela pisanih u ovom
stihu sauvani sam o fragmenti. Aliteracija je
imala vanu ulogu u ovom stihu, koji je
upotrebljavan u religijskim him nam a (carmen
Arvale, carmina Saliuria). Saturnijskim stihom
L , Andronik je preveo Odiseju, Nevije pisao
Punske ratove. U narodnom pesnitvu odrao
se ovaj stih do Ciceronova vremena. Kod
Horacija spominje se kao rusticus seljaki
i horridus -- grub. ini se da je od 240.
godine bio pod jakim uticajem gr. kvantita
tivne metrike.
L it.: L. H av et, De saturnio latinorum versu,
1880: W . K o ste r, V ersus sa tu rn iu s , M nem osyne
(1929), v. 57. 267 346; -* M etrika, antika. V J e .
SA VREM ENA K N JI E V N O S T - N astaje u
istom vremenu u kome ive oni koji je stvaraju
i oni koji je itaju; to je knjievnost u proceni
ostvarivanja, u toku i pokretu, iva knjiev
nost koja sadri pojave i problem e koji su vise
ili manje bliski duhu tog vremena kao njegov
izraz i odjek. Knjievnost je ouvek odravala
vezu se iskonskim, drevnim ljudskim traja
njem, kao i sa svojom neposrednom savreme-
nou, reagujui na nju, opovrgavajui je ili
slavei: stoga je i k. i dela koja u njenom
699
okrilju nastaju samo prelazna etapa i deo u
sistemu dela koja su u meusobnom odnosu i
ine knjievnost koja se razvija kao relativno
kontinuirana (ili diskontinuirana), dinamina,
prom enljiva celina. S. k. dugo nije bila
predmet posebnog izuavanja, jer sm atralo
se ne moe se dovoljno odreeno proceniti
da li ono to je sasvim novo ima neophodnog
umetnikog znaaja i vrednosti, poto ne
postoji vremenska distanca sa koje bi se ta
procena kritiki, nauno, estetski, a ne
povrno impresionistiki mogla izvriti.
N ekad je za tu distancu bilo potrebno pola
veka ili ak itav vek. N o danas je kvalitativna
i kvantitativna prisutnost s. k. u ivotu
knjievnosti i knjievnog miljenja tako inten
zivna da se vie ne moe zanem arivati, tako da
se pred teoriju i poetiku postavlja zadatak da,
i pored sve kompleksnosti i difuzne vieobraz-
nosti ,s\ k., pokuaju d a j e opiu i to preciznije
definiu. Odrediti prostiranje suvremenog (tog
prilino neodreenog pojma) mogue je samo
veoma elastinom relativizacijom granica, jer
ono se ne kree striktno kalendarski, te savre-
meno moe biti ono to pripada jednoj godini,
jednoj deceniji ili duem periodu; najee pak
sm atra se da je savremeno ono to se od
sadanjeg trenutka prua unatrag otprilike
2 5 - 3 0 godina, sadravajui etape ili potperio-
de sa svojim posebnim osobenostima. Fo
nekim periodizacijama, na primer, s. k. u
Engleskoj poinje 1914. g.; u srp. knjievnosti
1945. Savremeno se. dalje, manifestuje kao
unutarnja, duhovna, i fiziko-tem poralna k a
tegorija, i, takoe, kao dualizam stanovita: u
nastojanju pisca da stvori izvesno novo znae
nje, nov smisao u delu koje stvara, i, zatim, u
njegovoj sposobnosti i talentu ispoljenom u
procesu i rezultatu stvaranja. Oseanje savre-
menosti, prema tome, stvar je unutarnjeg
raspoloenja pisca, a ne samo pitanje ukusa,
stila ili politike. Savremeno je im anentno
svesti i oseanjima pisca, ono je, pre svega, u
njemu samom: jer ma o emu pisao, on pie iz
sadanjeg asa, iz svog vrem ena i savreme-
nosti; zatim, ono je u objektu, grai, u
savremenom ivotu iz kojeg knjievnik'crpe
impulse i podsticaje, pri emu opet njegov lini
stav i odnos prem a toj grai ima presudnu
ulogu. N ajzad, ono ne manje poiva na
poznavanju savremene stvarnosti i oveka u
njoj i na poznavanju karakteristinog i njego
vom isticanju: kad pisac iz mase neposrednih
zapaanja, iskustava i misli uspe da izdvoji
glavno, kad uoi ono to je fermentivno i
form ativno u sadanjosti i to e jednom
m oda imati vrednost trajne duhovne inje
SAV R EM EN A K N JIEV N O ST
nice i simbola, Postoje izvesna gledita prema
kojima je savremenim piscima nedostupan
potpun, pa i relativno potpun smisao savremc-
nosti. Postoji i pitanje: kojoj je to konkietnoj
stvarnosti s. k. savremena? Smatrajui sa
vremeno stavom prem a knjievnosti u plimi
vremena, kao s. k. se ukazuje i ona stvorena u
prolosti koja nam je i danas prisna i bliska,
iva. m ada razliitih i katkad tee razumljivih
duhovnih implikacija (aluzije, specifinost ide
ja i tenji u odreenom dobu itd.). No
moderni duh danas ne prihvata i ne priznaje
venost i trajnost kao neprikosnovene aksio
me; otuda se s, k. esto bavi trenutnim,
privremenim, provizornim, aktueinim, to je
neizbena, mozaina slika savremenog sveta.
Takav trenutak, to potpunije shvaen i
tvoraki zahvaen, iskazan, ipak spontano,
slobodno ulazi u trajanje i neablonski pojm
ljenu venost, je r ostaje uvek savremen, bitan,
univerzalan. Razlikujui spontanu i svesnu
savremen ost s. k. (hotim inost u optenju sa
svojim vremenom, za razliku od spontanog ili
neutralnog, indiferentnog prihvatanja njego
vih imperativa), uoavam o takoe da je
nem ogua totalna izolovanost, apsolutno iz
dvajanje pisca iz svog drutva, istorije, vre
mena, sredine. Beskrajno sloeni dinamizam
stvarnosti produava se u strukturi s. k. kao
sveu i jezikom obnovljeni ritam te stvarnosti
i ljudske egzistencije u njoj. S. k. je refleks i
rezultat aktivne prisutnosti pisca u svom
vremenu, u dilemama i brigam a ljudi, ona je
izraz neodoljive potrebe da se saopti istina i
vlastita um etnika re svom savremeniku, i o
svojoj savremenosti buduim generacijama.
Potom se i ona ili netragom gubi ili postepeno
kristalie i taloi u prostorim a kulturne,
knjievne prolosti i tradicije. K ao to je to
bilo i u prethodnim knjievnim razdobljima, i
dananja ,5. k. je izloena uticajim a nauke,
tehnike, politike, filozofije (marksizam, egzi
stencijalizam, fenomenologija), -lingvistike.
Filozofija joj pomae da osnai i produbi
svoju svest i samosvest, svoju misaonu, inte-
lektualno-istraivaku dimenziju i egzakt-
nost, m ada je, kako se ponekad tvrdi, svojom
metodinou i strogou zasenjuje, tako da se
knjievnost ustruava da prirodno ispolji svoj
pravi duh i bie. N o zato je s, k. uvek
otvorena i spremna da reflektuje situaciju ili
krizu savremenog duha, ime sutinski nagla
ava svoju savremeno st, koja je kompleksna
svest o postojeem stanju stvari. Prem a m ark
sistikoj estetici, u s. k. je savremena svaka
knjievna tema, ukoliko joj se prie sa
savremenog stanovita, a zadatak s. k. je
SAZN A NJE K N JI E V N O
da veroostojno prikae sa vremenu stvarnost
u duhu sutinskih revolucionarnih, drutvenih
i umetnikih stremljenja sadanjice i u poveza
nosti sa pozitivnim kulturnim nasleem pret
hodnih epoha, kritiki, dakle, otvorena prem a
iskustvu prolosti i eksperimentalnim traga
njima u sadanjosti. N o po jednom subjektiv-
nijem savreraenom gleditu, s. k. je preteno
samoizraavanje, gde se knjievna um etnosl
svodi na iskaz subjektivnoga umetnikovog
shvatanja i vienja stvarnosti, a ne izvesne
date, objektivne slike ili istine ivota. S. k. je u
jednom izgraenom, stabilnom drutvu (za
kakvo je sm atrano eng. krajem 19. v.) sasvim
drukija nego u drutvu koje je u krizi ili koje
se menja, ije se ivotne forme i navike iz
temelja preobraavaju. U polivalenmosti tak
ve stvarnosti pisci se esto ne snalaze dovolj
no, dinam ika drutvenih kretanja i prom ena
upuuje ih ka izvesnim konstantam a, pa je s.
k. ponekad, u nekim svojim tokovim a ili
ograncima, odjek ili parafraza mitskih vizija,
metaforino-alegorina, simbolika, apstrakt
na literatura o literaturi, ili je tendenciozno,
utilitarno, pragm atiko odraavanje i preslika
vanje realnosti bez dublje ivotno-kritike,
poetske, misaone obuhvatnosti i punoe. O nda
kad fenomenima savremenosti i realnosti
pristupa bez moralistikih ili politikih pre-
ubeenja i shema, ve se s tim fenomenima
povezuje i spaja radoznalo, strasno ih istra
ujui, s. k. postaje tvorac i stecite knjievnih
struktura koje su refleks m oderne oseajnosti i
vizije sveta, koje donose jednu novu stvarnost
i pokuaj da se ona u svoj svojoj sloenosti i
protivrenostim a rasvetli i spozna. S. k, uvek
nanovo otkriva stvari koje su u prolosti
moda ve bile otkrivene i prikazane, ali im
pronalazi nov aspekt, novu interakciju, daje
im peat svoga intelektualnog i umetniko-
-tvorakog iskustva: donosi nove ekviva
lente starih simbola i mitova. O na govori o
stvarima koje predstavljaju sadanjicu, i go
vori o prolosti sa stanovita sadanjosti; no
deava se katkad da savremenost nem a izrazi-
tijih spoljnih odlika po kojima bi se prepo
znala ili da ne izgleda u nekim svojim
razdobljima dovoljno znaajna: tada je s, k. u
stagnaciji ili se obraa drugim temam a (iz
prolosti, ili futurolokim vizijama), dajui
prednost pojedinim knjievnim form am a i
anrovima pred nekim drugim (na prim er
eseju i putopisu nad dram om ili romanom ).
N o krizu ili stagnaciju v. k. prevladava
iskljuivo svojim sopstvenim stvaralakim sna
gama i energijom nastojanjem da u
svakidanjici nae izuzetno, koje je od uvek
700
bilo predmet knjievnosti, pojaanim intereso-
vanjem za egzistencijalnu situaciju pojedinca i
za stanje drutva, stalnom i neum ornom
potragom za novim izraajnim sredstvima i
form am a kao gotovo najmerodavnijim d oka
zima stvaralakog identiteta. U prostorim a s.
k. zainjale su se i najee uspeno ostvarivale
nove, prevratnike, slobodarske, avangardne
umetnike tenje i tendencije, plodonosne
prom ene i preokreti u shvatanjim a, teoriji i
praksi knjievnog miljenja i knjievne umet-
nosti. Ideal svake umetnike -* avangarde je
da bude apsolutno savremena i m oderna. S.
k. je na stalnom ispitu svoje savremenosti,
akt ueln osli, m odernosti, stremei naizme-
nino ka tom e da bude to verodostojnije
realistiko svedoanstvo ili vizionarni uvid u
bie i prirodu oveka i sveta i u svoje vlastito
bie. Savremenost -v. k. je u stvarnoj savreme
nosti bitnih ivotnih problem a, duhovnih
interesovanja, form alno-tem atskih novosti i
jezikih, semiolokih pregnua, u novom,
akt u ali zo van om nastavljanju drevne prie o
sudbini i putu individue i n aroda i o toku
sveta i oveanstva. Snaei se vitalnim du
hom tradicije i teei da bude smela, otkri-
vaka, nekonvencionalna, pruajui time svoj
doprinos unapreenju knjievne misli i umet-
nosti, s. k. nalazi svoj smisao i egzistenciju u
stalnom pokretu i otvorenosti prem a stvara
lakom eksperimentu, naporim a, nepredvi-
ijivim iskuenjima i u udnji za istinom i za
nepoznatim , u stalnom razvoju, u nepresta
nom procesu svoga vlastitog uobliavanja.
L it.: J. R a d d atz, T raditionen und Tendenzen,
1972. M .I.B .
SA Z N A N JE, K N JI E V N O O no saznanje
koje omoguuje knjievno um etniko delo,
koje govori o neem to se inae van toga dela
ne moe saznati. Nije u pitanju saznanje
samog knjievnog dela koje uzimamo kao
predmet naunog prouavanja, ni nauno
saznanje koje knjievno delo samo posreduje,
ve ono specifino saznanje koje stiemo kroz
to delo, oblikovano u njemu i koje predstavlja
ingredijent umetnike celine dela. M.D,
SCENA (gr. aK r|vf| koliba, ator; deo
pozornice na kome su glumci) 1. N ajm anja
fabularno-tem atska jedinica u razvoju dram
ske radnje. Od fr. klasicista najee se
definie na osnovu spoljnjih znakova izmene
dram ske situacije, tj. kao prom ena linosti na
pozornici, izlazak jedne i ulazak druge lino
sti, s tim to pozornica nikad ne sme da ostane
prazna. U antikoj dram i nema form alne

podele na .y. Takvu podelu ne nalazim o ni kod
dram skih pisaca renesanse. M eutim, ve
ekspir u form alnom strukturiranju dram e
upotrebljava termin -> pojava kojim oznaava
prom enu m esta radnje, tj. prom enu pozornice
unutar jednog ina. Nizanje scena ili slika
umesto podele na inove (nem. Bilderfolge)
karakteristina je za srednjevekovnu dram u
(- crkvena prikazanja) i - epsko pozorite. B.
V. Tomaevski ovakve prom ene naziva scena
ili slika, za razliku od pojave ili prizora, koje
definie kao deo ina kada se lica na sceni ne
menjaju. N aravno, i on konstatuje da se
termini pojava i prizor katkad podudaraju sa
term inim a scena i slika. Neki pisci u for
m alnom oblikovanju dram e ne upotrebljavaju
nijedan od ovih termina, ve pojave nazna
uju nabrajanjem likova koji u njima ue
stvuju (B. Nui). 2. Zgrada koja se u
grkom i rimskom pozoritu nalazila iza -*
orhestre. 3, Pozornica.
L it.: V. K ralj, U vod u dram aturgiju, 1966; E. B.
ToMauieBCKH, Teopuja K ibtm esftocm u, 1972 (prev.).
P .L .
SCENARIO (ital. scnario) - 1. K ratak
sadraj radnje podeljen po -+ scenama u ->
commedia dellarte. U ranom 18. v. s. je zaraenio
raniji ital. termin soggeto (sie). Osim saetog
opisa radnje, sauvani s. obino sadri podatke
o mestu dogaanja i o posebnim scenskim
efektima. U 20. v. s. se naziva i sinopsis radnje
- mjuzikla, za razliku od libreta opere.
2. U filmskoj um etnosti s. se naziva tekst
filmske prie (sa dijalozima i podelora na
scene), za razliku od - sinopsisa (opisa
filmske radnje bez dijaloga) i daleko detaljnije
knjige snimanja, u kojoj je izvreno kad rira nje,
odnosno detaljno obraen nain tehnike sni
manja.
L it.: B. B ala, F ilm ska ku ltu ra , 1948; C h . S p aak ,
L e Scnario, 1949; B. B elan, Scenarij to i k a k o ,
1960.
SCIENCE-FICTION -> Nauna fantastika
SECESIJA (lat. secessio odvajanje, oteep-
ljenje) Naziv upotrebljen u nem. zemljama
za pojedine grupe um etnika koji su se krajem
19. v,, prekidajui sa tradicijom - akade
mizma i bez neke odreene koncepcije, odvojili
od postojeih umetnikih grupacija i formirali
posebna udruenja. Glavne s. su: minhenska,
beka i berlinska. Ovo odvajanje se i form alno
ispoljilo u izboru tema, esto uzetih iz
knjievnih dela, i u stilu, koji karakterie
asimetrinost, izvijena linija i stilizovana orna
SED M ER A C
mentika. Srodan ovom stilu je i tzv. mladosni
stil (-* Jugendstil, ime dobio po minhenskom
umetnikom asopisu Die Jugend, 1896), koji
se javlja u isto vreme i odlikuje ornam ental-
nim ukrasom. Prenoenje ovih pojm ova na
literaturu je sporno. U koliko se ini, vezuje se
samo za liriku toga doba (18951910), za
poneku pesmu izyesnih pesnika (D. Hole,
Birbaum, George).
Lit.: J. Herman, L y rik des Jugendstils, 1964.
M..
SE EN TIZA M (ital. secentismo, od seicento
eststo) Naziv za umetniki i knjievni
stil ital. 17. v. -* Marinizam. M.Di.
SED ALAN (SEDALEN, SEDALNA, SEDI-
LAN, SEDILNA) (stsl. cta,aAbitb, srpsl. >-
MJibm, cbam a, cfijUAbHb, crkvsl. c4 fl-
Mitb) Pravoslavna crkvena pesma; -> ka-
tizma 2 .
SED M ERAC 1. Trohejski etvoroiktusni
stih od sedam slogova sa -> cezurom iza
etvrtog. U usmenoj poeziji ostvaruje po
pravilu tri iktusa (sa daktilskom -* klauzu
lom), retko etiri (muka klauzula): Momi
ide / stranicom, // N akiti se / granicom, // Pa
pogleda / niz brojj K ako Jana / mete dvor.
Akcenat sa petog sloga ponekad se pomera na
esti slog. U pisanoj poeziji trohejski s. se
obino kom binuje sa trohejskim - osmercem.
Prvi je zapravo -* katalektian, drugi -*
akatalektian, npr. u L. K otica: Srce moje
sam ohrano, // K o te ozva u moj dom? S. se
kom binuje i sa estercem, npr. u Zmaja:
Uzdahnula devojka, // U zdahnuo i ja, //
Uzdisaji, njen i moj, // Jedan drugog vija. Prvi
stih je sa daktilskom , trei sa mukom
klauzulom. 2. T roiktusni - jamb, ->
hiperkatalektian stih sa cezurom po pravilu
iza 5. sloga, ponekad iza treeg. Veoma redak
N .K . u Vukovim zbirkam a, ali ga neto vie ima u
drugim zbornicima: .. .Ti m oga b rata mami
/ / N a tvoje crne oi, // N a tvoje duge kose.
O bian je u pisanoj poeziji, npr. u Zmaja:
Sad nena tvoja dua // Miline divne sanja,
// A ima P lepa sanka // Od topla
milovanja! Javlja se i sa slobodnom cezurom,
npr. u V. Ilia: O, Eho, po daljini, // Pokloni
glasak drugu, // to ble i m rtav lei // u
sumornoj dolini. U drugom i treem stihu
cezura je iza 5. sloga, u etvrtom iza 4, a u
prvom je, po nekima, iza treeg sloga. 3.
Sedmosloni stih u silabikoj versifikaciji.
Francuski s. (heptasyllabe) ei je od ostalih
nepam oslonih stihova. Primljen iz liturgijske
SEDM OSTIH
latinske poezije. U potrebljava ga La Fonten u
-+ meovitim stihovima. U poijskoj poeziji
dolazi kao sam ostalan ili kom binovan sa
drugim stihovima (npr. sa estercem).
L it.: -+ V ersifikacija; -+ Silabika versifikacija;
-+ Silabiko-tonska versifikacija. Z.R.
SEDMOSTIH -> Sptima
SEG ID JLJA (p. seguidilla nastavak, pro
duenje) Sp. lirska pesma nar. porekla,
prvobitno se pevala uz istoimeni ples u 3/4
taktu i uz pratnju gitare ili kastanjeta. Poznata
ve od 11. v., bila je veoma popularna u 17. v.
U poetku sastavljena od katrena, u kojim a su
neparni stihovi bili sedmerci, a parni, peterci,
imali su u poslednjoj rei -* asonancu ili -*
rimu. Kasnije je katrenu dodat i tercet od
$edno& peterca, sedmerca i peterca. D va stiha
u pctercu dobili su novu asonancu ili rimu
T ako je uobiajen raspored broja slogova u s.
od dve nejednake strofe bio: 7, 5, 7. 5 : 5, 7, 5,
a shema rimovanja ili asonanei: xaya bzb. Na
primer: Usne su ti, devojko, / karanfila dva. /
zalij svezom vodom njih, / jer svenue, vaj! //
Ali ako smem, / poljupcima daj meni / da ih
zalijem, (prev. V. Kouti, u V. uri, Lirika,
334). Ovaj oblik uao je u um, poeziju, i p.
pesnici u 18. v. veoma su ga rado koristili, S.
ponekad stoji kao zavrna strofa (estribiljo)
neke druge pesrae.
Lit.: T. N a v a rro , M trica espaola: Resena
histrica y descriptiva, 1956; P , H enriquez [.Irena,
L a versificacin irregular en ta poesa castellana,
19332; F. H an ssen , L a 5., A U C , 125, 1909: D. C.
C lark e, T h e Early v, H R , 12, 1944. S.K -.
SEKRETER - Pesmarica
SEKSTINA (lat. .vex est) 1. Svaka
strofa od est stihova (estostih), za razliku od
-> sestine (sestna lrica) kao posebnog oblika
pesme sastavljene od est specijalno kompo.no-
vanih ,v. Rimovanje u je raznovrsno.
Poznata je u M alerba i Ronsara u obliku aab
ccb. U predbrankovskoj poeziji takve s. ima u
Borojevia (Pitomica). Javie se i u V. Ilia
(Na dnu reke, u trohejskom simetrinom
dvanaestercu sa mukom klauzulom u treem i
estom stihu). D osta je esta ,v. sa dve rime u
obliku ababab. 2. esta rima (zvana i
sestina), talijanska epska strofa od est
jedanaesteraca rimovanih po shemi ababcc.
Javlja se i u jugoslovenskim knjievnostima u
razliitim knjievnim vrstam a i stihovima. U
dubrovakoj knjievnosti strofa je u trohej
skom -* osmercu, npr. u Gundulia, koji uvodi
702
S. r. (Suze sina razmetnoga). T ako je i u
Jiorojevia (Karneval), u B ranka Radievia
(Bezimena) i u Kotica (San). U Embrio-
iiu J. Subotia nalazimo jam pski -* jedanaes
terac. T ako i u enoe (Mile Gojslavica), U
V, Ilia e se javiti u trohejskom osmercu
(Sumoran dan) i trohejskom desetercu
(Ja ne traim ... ), a u enoe u simetrinom
dvanaestercu (In Tyrannos). S. r. se javija i
v lirici 20. veka, npr. u Rakia (Varijacije),
H Disa (Predgrae tiine), U G orana (Ja-
xna), u Pandurovia (Aliluja) sve u
jam pskom jedanaestercu.
L it.: --> S tro fa. .R .
SEKUNDARNA LITERATURA (lat secun
das -- drugi) N asuprot pravom , pesni-
Kom, knjievnom tekstu (-+ primarna litera
tura), .v, /. oznaava nauna i kritika ela koja
raspravljaju o samoj knjizi ili piscu; kad
prikazuje pisce, epohe i si.; sve ono to je
sakupljeno u bibliografiji o piscu. Sl.P.
SEKUNDENSTI.L, njem. (stil koji biljei
sekunde) Metaforiki naziv koji je u njem,
nauci o knjievnosti postao termin. N astao je
U krugu njem. naturalista okupljenih potkraj
osamdesetih godina 19. st. u Berlinu oko
Bolea, H auptm ana i r. Prema tvrenju
jednoga kritiara, Hole je jednom izjavio d a j e
dunost m odernog pisca da prikazanu stvar-
inost opie to pomnije, u svim pojeinsotim a;
list koji p ad a s drveta treba pratiti od sekunde
do sekunde k ako lebdi kroz zrak. Ekstrem an
$u prim jer takve pripovjedne proze tekstovi u
birci Papa Hamlet (1889), zajedniko djelo
A- Holca i J, lafa, tada predstavnika tzv.
konzekventnog -+ naturaiizma. Tumaei na
svoj nain Zolinu misao, prem a kojoj pisca
zaokuplja prikaz odreenog isjeka ivota,
utori su svojoj grai prili analitikom
tehnikom, koja vidno orazuje prirodoznan-
stvenu orijentaciju naturalistike poetike. Pro
stor zbivanja, materijalni inventar, atmosfera
itd. prikazani su tako pom no da postaje jasno
da je i-, postupak koji sm atra da je ljudski
ivot u najveoj mjeri determ iniran djelova
njem uzroka i posljedice: s. eli ostvariti to
uvjerljiviju motivaciju svih zbivanja i reakcija.
Detaljno opisivanje, koje k ao da ne poznaje
princip izbora pa biljei sve odreda to
iskustvo nalae, neki na turali stiki tekstovi
prenose i na ljudski govor: sluei se tzv.
fonografskom metodom, Hole i laf izraz
svojih likova liavaju svake knjievne stiliza
cije; biljeenje um ova i drugih popratnih
pojava govora pobuuju dojam da je posrijedi
703
mehaniki protokol autentinog razgovora. S,
toga tipa ostao je eksperiment. U modificira
nom se obliku javlja i kasnije (npr. u Dojsovu
rom anu Ulysses Uliks, 1922), sve do danas.
L it.: L. T h o n , D ie Sprache des dt. Im pressio
nism us, 1928; F. M a rtin i, D as W agnis der Sprache.
1954.
SEM ANTIKA EV O L U C IJA Promen a
znaenja rei, najee izazvana prom enam a u
predm etim a i pojm ovim a koje one oznaavaju,
odnosno u strukturi stvarnosti i uslovima
ivota ljudskih zajednica koje se tim recima
slue. T ako se pod perom (za pisanje) najpre
podrazum evalo zaotreno gusije pero, zatim
metalno pero privreno uz dralje, dok se
danas ta re esto odnosi na nalivpero; a kad
se u gradu govori o kolim a, ne misli se na
zapreno vozilo, a jo manje na toak ili krug
(kolo), ve na autom obil. . R.B.
SEM ANTIKA M ETO D A (prema gr. ar^oc
znak) - U --estetici, u teoriji knjiev
nosti i -* knjievnoj kritici 5. m. javila se u
okviru one savremene lingvistike orijentacije
u filosofiji koja je po svom poreklu i stvarnom
znaaju pre svega vezana za anglosaks. jeziko
podruje, ali je imala uticaja i izvan tog
podruja; javila se u vezi sa optom teorijom
simbolizma i - semiotikom (teorijom znako
va), i kao m etoda analitike filosotlje (analize
logike jezika); karakterie se postavljanjem
pitanja o jeziku estetike, tj. o jeziku kojim se
slue estetiari i kritiari umetnosti, s ciljem da
logiki razjasni i proisti taj jezik, kao meta-
-estetika ili metakritika umetnike kritike; tei
ka tom e da odredi tana znaenja pojedinih
estetikih term ina polazei od umetnike kri
tike kao laboratorije estetikih pojm ova ili od
jezika estetikih rasprava, koje su pisane bez
kritike svesti o tome: S. m. se dalje karakte
rie time to postavlja pitanje o prirodi
estetskih i umetnikih simbola i znakova koji
ine umetniko delo, kao i pitanja o simbo
likoj prirodi same umetnosti; ta pitanja se,
najzad, postavljaju s obzirom na razliku koju
treba utvrditi izmeu umetnikih i naunih
simbola. S. m. su nagovestili Riards i Ogden
ve 1923. u delu Znaenje znaenja (The
Meaning o f M eaning), a zatim je sara
Riards negovao semantiku problem atiku
specijalno u podruju estetike i knjievne
kritike, pa je neposredno uticao na pojavu
semantike estetike i semantikog razm atranja
umetnosti, pitanja koja su se dotada proua
vala u okviru -* retorike. Ipak, sistematska
prim ena s. m. u oblasti um etnosti razvila se u
SEM AN TIKA
Poljskoj i ehoslovakoj (J. Mukarovski), a
zatim dobila veliki znaaj o semiotici am.
autora M ori sa i rasprostrla se u angloam.
svetu, u kolam a -* nove kritike (New
Criticism) i Nove semantike (N ew semantics).
Ali ova m etoda je im ala odjeka u elom svetu,
V.. pa su je na svoj nain prihvatili i marksistiki
orijentisani kritiari (G. Dela Volpe i dr.).
Znaaj s. m. treba videti najpre u tome to ona
predstavlja jednu novu kritiku svest koja u
tradicionalnoj estetici nije postojala ili bar nije
izriito i kao m etoda bila negovana. T ako su
otvoreni novi ili su na nov nain postavljeni
problemi, npr. u podruju pesnitva problem
emocionalnog (evokativnog) znaenja i pseudo-
iskaza, za razliku od referencijalnog znaenja i
iskaza u nauci (Riards), zatim problem
posebne vrste verovanja (belief) u ono to
nam re sugerira na em otivnom planu u
um etnosti, za razliku od verovanja u ono to
ona znai itd. Zatim, problem kontekstualnog
znaenja u pesnitvu, u kome odluuje sintak
tika dimenzija jezika, za razliku od seman
tike, koja odluuje u nauci, i pragmatike,
koja odluuje u tehnologiji (prvobitan pogled
a risa M orisa); teorija umetnikog jezika i
umetnikog dela kao skupa znakova koji
imaju po sebi neke osobine oznaenih pred
meta, kao ikoniki znakovi (poznije shvatanje
. M orisa). Zatim problem m nogostrukog
znaenja i viesmisienosti (ambigviteta) poet
skog izraza (V. Empson i dr.); ispitivanje
ocenjivake funkcije jezika kao estetske, koja
se nalazi izmeu deskriptivne i preskriptivne
uloge jezika (Mori) i r.
L it,: L A . R ichards, F oundations o f A esthetics,
1925; C h. W. M o rris, Signs, Language a n d Behavior.
1944; W . E m p so n , Seven T ypes o f A m biguity, 19542;
G . D ella V olpe, Critica del gusto, 1962; I. A.
R ichards, Navela knjievne k r itik e , 1964 (prev.).
M .D .
SEMANTIKA (gr. ari^avtiKOi; koji ozna
ava, od afinoc znak) N auka o znaenju.
Termin se najpre javlja u filozofiji, gde ga
upotrebljava ve Aristotel, da bi ga u nae
vreme oiveli naroito K arnap i dr. u teorij
skom smislu, u vezi sa izgraivanjem logike
sintakse, i Koribski sa pragm atikog stano
vita, zasnivajui filozofsku kolu tzv. opte
u tradiciji Persa i M orisa, s. je grana -+
semiotike. U -+ lingvistici .v. im a deskriptivnu
orijentaciju, kao disciplina zaokupljena empi
rijskim prouavanjem znaenja jezikih jedi
nica i iskaza u prirodnim jezicima, tj. odnosa
izmeu njih i sa njima asociranih pojmova.
Njeni poeci ovde se vezuju za Breala krajem
SEM LOLOGIJ A
19. v., i to u vidu psiholoki obojenog ogranka
istorije jezika koji se bavi prom enam a u
leksikom znaenju pojedinih rei (- seman
tika evolncija). U 20. v. ona proiruje svoj
dom en na znae nj ski plan jezike strukture u
celini, posebno u aspektu - sinhronije. Teorija
semantikih polja Trijera i dr., koja osvetljava
segmentaciju pojedinih semantikih sfera u
razliitim jezicima ili dijalektim a i prilagoa-
vanje celog sistema znaenja rei za grupu
srodnih pojm ova prom enam a koje zahvate
jedno od njih, pruila je osnovu za sistematsku
s., iz koje se, uz prim enu egzaktnih m etoda
strukturalne lingvistike {-- strukturalizam),
danas razvija strukturalna s. disciplina
koja tei objektivnom istraivanju meusobnih
uslovljenosti u znaenjskim kompleksima.
Oslobaajui se suvinog psihologizma i evo-
lucionizma i stiui sve vie lingvistiki k arak
ter, s. postaje veom a iva grana nauke o
jeziku; poslednjih godina, delom zahvaljujui
podsticaju transform aono-generativne gra
matike, ona dobija i jednu novu teorijsku
dimenziju, usmeravajui se ka otkrivanju
optih principa semantike organizacije u
jeziku i univerzalnih jedinica i kategorija
jezikog znaenja. Moe se oekivati da e
neki rezultati ovog rada nai svoju primenu i u
prouavanju specifinosti odgovarajueg pla
na knjievnog izraza. - Semiotika.
L it.: G . S tem , M eaning and Change o f M eaning,
1931; P. G u ira u d , L a sm antique, 1955; S. U llroann,
Principles o f Sem antics, 9572; A. B. SBerimueB,
Cemacuojiotu.H, 1957; M . Ivi, P ravci u lingvistici,
1963; J. L yons, S tru ctu ra i Sem antics, 1963; A.-J.
G reim as, S m antique structurale, 1966; J. J, K atz,
The P hilosophy o f Language, 1966.
S E M IO L O G IJA (prema gr. a t ^ e l o v -
znak) O pta teorija o znakovim a i njihovoj
komunikacionoj funkciji; poznata naroito
u filozofiji, ali i u drugim oblastim a i pod
imenom semiotika. Razvijena najpre kao filo-
sofska disciplina, posebno radovim a . S.
Persa, . M orisa, R. K arnapa i dr., i to
prevashono u primeni na jezik. U lingvistici je
semioloko usmerenje izrazito kod de Sosira i
Hjelmsleva, koji su naroitu panju posvetili
pojmu jezikog znaka i jeziku kao sistemu
znakova. D anas su semioloka istraivanja,
vidno oslonjena na teoriju i metodologiju
m oderne lingvistike, veoma razgranala: ona se
obavljaju u irokom rasponu sistema kom uni
ciranja od optenja meu ivotinjama do
opteg jezika naune teorije, od m ita i obreda
do knjievnog ela, od signalizacionih sistema
(zastavice, semafori i si.) do slikarstva, arhi
704
tekture, muzike, pozorita i filma. Teite ovih
prouavanja lei u dom enu koji odgovara
semantikom istraivanju jezika (-> semanti
ka), tj. na pitanju kako ovi sistemi imaju
znaenja za svoje korisnike, odn, kako se
njihovim posredstvom uobliavaju i prenose
odreene poruke. V. i -* semiotika.
L it.: C h. M o rris, Signs, L anguage, a n d Behavior,
1946; L. H jelm slev, P rolegom ena to a T heory o f
Language, 1953; M . vi, Pravci u ling vis iici, 1963,
(19753); F . d e S o sir, O pta lingvistika, 1969 (prev.); A.
J. G reim as e t al. (d.), Sign L anguage Culture,
1970; ./. L otm an, Predavanja iz strukturalne poetike,
1970 (prev.); R. B art, K njievnost, m itologija, semio-
logija, 1971 (prev.); G, M o u n in , Introduction la
smiologie, 1971; U. E ko , K ultura, inform acija, k o m u
nikacija, 1973 (prev.); P . G iro , Sem iologija, 1975
(prev.); D. S to jan o v i, Film kao prevazilaenje jezika,
1975. R.B.
SEM IO TIK A (gr. Grj^EiontKTj, od a rm e lo v
znak) N au k a koja se bavi svim
znakovnim sistemima. Poto znakovni sistemi
slue za kom uniciranje, s. je po svome
naunom predmetu povezana sa -* kiberneti-
kom kao optijom naunom teorijom, a isto
tako i sa * teorijom informacije kao suse-
nom naunom disciplinom. Zasnovana je u 20.
v,, a podsticaji za njeno form iranje potekli su
krajem prolog veka iz -* lingvistike i filoso-
fije. T ako meu lingvistima F. de Sosir prvi
pominje buduu optu nauku koja bi se zvala
semiologija i bavila bi se svim vrstam a i
sistemima - znakova. Lingvistika je samo
jedan njen deo, a zakoni to e ih semiologija
otkriti moi e se primenjivati i na lingvisti
ku. Desilo se, meutim, obrnuto: nisu zakoni
R.B , koje je otkrila primenjivani na lingvistiku,
nego su upravo Sostrove lingvistike ideje
posluile kao osnova i obrazac za opta
semiotika izuavanja, pa i za semiotiko
izuavanje knjievnosti. Sve su kole evropske
strukturalne lingvistike enevska, kopen-
haka, m oskovska i praka porazumevale
Sosirov Stav d a j e - znak polazna i osnovna
jedinica, ali je cilj izuavanja zapravo otkri
vanje zakona po kojima je organizovan sistem
znakova, kao i pravila pom ou kojih se
znakovi ulanavaju u govorni niz, tj. u -
tekst. Tekst je, prem a tome, naknadna, izve
dena veliina, i nije nita drugo do niz
znakova koji su ureeni prem a pravilima
izvesne gram atike, odnosno - koda. Stoga i u
ranim strukturalno-sem iotikim tumaenjim a
knjievnoga teksta pretee nastojanje da se
otkrije njegova knjievna gram atika, koja se
zamiljala po analogiji sa gram atikom prirod
noj ezikoga teksta. K ao izrazit prim er moe se

navesti analiza bajke V. Propa iz 2928. g. i,
znatno kasnije, radovi R. Barla, u kojima se
lingvo-semiotikim m etodam a nastoji da ot
krije zaseban knjievni kod. D rugi znaajan
podstieaj za formiranje s. dao je am. filosof .
Pers. M ada se to obino zanem aruje, vrlo je
znaajno da Pers zapravo ne polazi od znaka,
nego od fenomena koji je nazvao semiozis (ili pre
ma tradicionalnoj adaptaciji semoiza). Prema nje
mu, nauka koja bi se zvala semiotika treba da
izuava sutinu i vrste semiozisa. Stoga i
njegov sledbenik . M ori, osniva dananje
filosofske s., na prvo mesto stavlja semiozis i
defmie ga kao svaki proces u kome neto
(neka jedinica) moe da odigra ulogu znaka.
Semiozis se razlae najm anje na tri inioca:
izvesna ulima dostupna jedinica (neka to
bude vizuelna jedinica + ) slui da uputi na
neto izvan sebe same ( + upuuje na radnju
sabiranja) nekoga ko je u stanju da ta dva
mom enta povee (to je pre svega m atem ati
ar). Ova se tri inioca nazivaju: znak, objekat
na koji se znak odnosi i korisnik znaka
(interpretator). Budui da su ova tri inioca
obavezna, znak se moe izuavati najm anje sa
tri strane, ili drugim recima: u s. se m oraju
prouavati najmanje tri vrste odnosa koje
znak uspostavlja. O dnos izmeu znaka i
njegovoga objekta naziva se semantikom
dimenzijom semiozisa, a semiotika pod-
disciplina koja se ovom dimenzijom bavi zove
se semantika. O dnos izmeu znaka i korisnika
znaka nazvan je pragm atikom dimenzijom, a
poddisciplina koja se njome bavi zove se
pragmatika. Trei odnos je formalan ili bi ga,
moda, trebalo nazvati im anentnim : to je
odnos izmeu samih znakova, koji ini sintak
tiku dimenziju semiozisa. Njime se bavi
sintaktika, aneki je autori zovu jo i
sintaksom. K ao to se lako moe uoiti,
razlika izmeu Sosirovog lingvistikog i Perso-
vog filosofsko-logikog pravca svodi se na
sledee: u prvom se sluaju u iu zanim anja
stavlja skup znakova i skup pravila njihovoga
kom binovanja, jednom rei kod; u drugom
se sluaju u iu zanim anja stavlja semiozis, a
to znai znak i njegovi razliiti aspekti. Ova se
razlika osobito jasno ispoljava u tumaenju
teksta: u sosirijanskoj struji svaki je tekst
samo niz znakova koji su prema odreenome
broju pravila ulanani; u persovsko-morisov-
skoj struji ceo tekst u semiozisu funkcionie
kao jedinstven znak. Kad se pak tekst shvati
k ao znak, onda i knjievni tekst svoj sintak
tiki aspekt ima kao odnos prem a drugim
knjievnim tekstovim a; semantiki aspekt bio
bi dat u odnosu na tem atiku, tj. na objekat
45 R en ik k n jiev n ih te rm in a
SEM IO TIK A
koji opisuje; pragmatiki aspekt ini odnos
izmeu knjievnoga teksta i njegovog itaoca.
U skladu s tim se u dananjoj knjievnoj s.
govori o knjievnoj sintaktici, semantici i
pragmatici. Njih, naravno, ne treba meati sa
druga dva term ina koja se takoe upotreblja
vaju u knjievnoj s.: sa paradigmatikom i
sintagmatikom. O ba term ina potiu iz sosiri-
janske lingvistike struje. Paradigm atiku ini
repertoar izraajnih sredstava i postupaka;
njih zapravo pisac zatie u nasleenoj knji
evnoj tradiciji i manje-vie ih prihvata,
odnosno manje-vie ih menja i obogauje.
Sintagm atika je pak upotreba i kombinovanje
izabranih sredstava i postupaka du teksta. U
prvom se sluaju radi o jeziku ili kodu
knjievnosti, u drugom -- o kompoziciji
knjievnoga teksta. T ako bi, recimo, spisak
svih funkcija likova u bajci koje je izdvojio
P rop predstavljao paradigm atiku, a naini
kom binovanja tih funkcija du teksta bajke
sintagm atiku. Za knjievnu s. znaajna je
jo jedna razlika izmeu lingvistike i filosof-
sko-Iogike struje. K ao lingvist, Sosir svaki
put kad odreuje znak, ima u vidu prirodno-
jeziki znak. O n stoga u svojim predavanjima
izdvaja i ostavlja po strani onom atopeje i
interjekeije, a pod term inom znak razume
iskljuivo jedinicu u kojoj je veza izmeu njene
oznake i njenoga oznaenog uslovna, bolje
reeno kulturnom tradicijom je posredo
vana, pa je govornik doivljava kao prirodnu
sam o u onom smislu u kome i konvencije
svoje kulture doivljava kao prirodne. D ruga
ije je kod Persa, koji nem a u vidu samo
lingvistiki, nego sve vrste semiozisa,, pa
znakove svrstava u tri osnovne kategorije
prem a prirodi odnosa izmeu znaka i objekta
na koji se on odnosi: ono to Sosir naziva
znak, to Pers zove simbol; drugu kategoriju
ine indeksi, kod kojih je odnos fiziki ili
fizioloki ili na neki drugi uzrono-posledian
nain uslovljen, kao to je dim znak za vatru i
kakvi su svi simptomi u medicini; treu
kategoriju Pers naziva slika, engl. icon, pa se
zato zove i ikonian znak, a odlikuje se
stvarnom , razaznatljivom slinou izmeu
znaka i objekta. Takav je, recimo, crte; u
njemu na osnovu dovoljnog broja reproduko-
vanih osobina objekta odm ah znam o sa
kakvim ga objektom valja povezati. Nisu u
pitanju, naravno, sam o vizuelne, nego sve
osobine objekta koje ikonini znak moe
reprodukovati a koje korisnik znaka nepo
sredno prepoznaje. Poto se ne reprodukuju
sve, nego samo neke osobine objekta (u naelu
onoliko koliko je potrebno da bismo ga
SEM IO TIK A
prepoznali), o slici se u ovom sluaju moe
govoriti i kao o - modelu objekta. I to je
svakako najzanimljiviji znak za knjievnu s.
Jer ako se kao to to ine neki dananji
semiotiari ~ knjievni semiozis odredi kao
ikonian a pri tome se ceo knjievni tekst
posm atra kao znak, onda e funkcija ovoga
teksta-znaka biti d a ikonino ili slikovno
prezentuje objekat na koji se odnosi. T o nas
na prvi pogled podsea na tradicionalno
shvatanje knjievnosti kao slikovitog prikazi
vanja stvarnosti. Knjievna s., meutim, u
ikoninosti otkriva drugaiju osobinu knjiev
noga teksta njegovu specifinu modelativnu
mo. Zasnivanje i razvoj knjievne s. mogu
se prikazati kao stalno nastojanje da se otkrije
unutarnji mehanizam koji knjievnome tekstu
omoguuje d a na osoben nain model uje svoj
objekat. Pri tom e se obino polazi od pretpo
stavke da prirodni jezik kao znakovni sistem
takoe ima izvesnu modelativnu mo i da
svaki prirodnojeziki tekst model uje neki
iseak stvarnosti. A poto je prirodni jezik
medijum za knjievnu umetnost, knjievni
znak se ve u prvoj naunoj aproksimaciji
moe odrediti kao znak koji se na svoj objekat
ne odnosi neposredno, nego posredno
preko prirodnojezikoga znaka. Prem a tome,
prva njegova razaznatljiva osobina bila bi da
nije prost, nego sloen znak, tako rei znak
drugoga stepena. T ako ga i odreuju neki
semiotiari, recimo francuski semiotiar R.
Bart i sovjetski V. V. Ivanov. T o je mogue
zato to se polazi od lingvistikog shvatanja
znaka kao veze oznake (materijalnog dela ili
izraza) i oznaenog (znaenjskog dela, deno-
tata ili sadraja), pa se onda knjievni znak
zamilja kao ponavljanje ove veze na vioj
ravni. Ali to nije obino ponavljanje ili
udvajanje, nego asimetrino udvajanje, jer
celovit prirodnojeziki znak funkcionie u
knjievnome znaku sam o kao oznaka, a
oznaeno je za knjievni znak novi, isto
knjievni denotat {-* znak). Dalekosene
su posledice koje iz ovakve tvrdnje proistiu.
P re svega, asimetrinost je u knjievnome
znaku sloenija no to na prvi pogled izgleda, i
to na znaenjskome planu. Jer prirodnojeziki
znak, iako u knjievnome funkcionie samo
kao oznaka, ipak ne gubi svoje oznaeno, tj.
ne gubi svoje obino znaenje. Zbog toga u
knjievnome tekstu neminovno m ora doi do
ukrtanja i uzajamnog prelam anja dveju vrsta
znaenja: jedna e biti ona koja prirodnoje
ziki znakovi i inae nose i koja se ne mogu
izbrisati, a druga e biti ona koja tek u
knjievnome tekstu nastaju. Time se i moe
706
objasniti poznata injenica da svaki knjievni
tekst itam o zapravo u isti m ah na dva
naina: kad sledimo prva znaenja, iz teksta
izvlaimo doslovni smisao, a kad sledimo
druga znaenja, iz teksta izvlaimo njegov
prenosili smisao. Ni za jedan drugi prirodno
jeziki tekst ovakvo obavezno dvojno itanje
nije dijferentia specifica, a svaki prirodno
jeziki tekst koji ovako itam o ima za nas
stalnu ili trenutnu knjievnu vrednost. Prem a
ovom tumaenju, svi se knjievni tekstovi
m eusobno razlikuju po tom e da li u njima
pretee jedna ili druga vrsta znaenja. To
svakako zavisi od njihove organizacije. U
stihu je, recimo, u naelu znaajnija druga
vrsta znaenja, a u prozi prva. I u istorijskome
razvoju, u smenjivanju - stilskih formacija,
naglasak se takoe pom era as ka jednom e
as ka drugom polu. Ali apsolutna prevaga
jedne strane i potiranje one druge ne
postoji. Uvek jedna znaenja prosijavaju kroz
ona druga, sve dok tekst itam o kao knjievni.
U ovom su pogledu osobito zanimljivi oni
knjievni tekstovi a njih je golem broj
kod kojih prvi nain itanja daje toliko
neobian i iskrivljen smisao da od njega
prosto m oram o odustati. K ao dobar primer
mogu posluiti d va stiha istrgnuta iz pesme
M oda spava V. Petkovia Disa: moda spava,
i grob tuno neguje jo j stas; moda spava sa
oima izvan svakog zla. D oslovno itanje je
ovde nedovoljno, m ada je neophodno, gotovo
u istoj meri kao kad bismo doslovno itali
frazeologizam hoda mi po glavi ili tom fiksnom
idejom zauvek je sebi vezao ruke. Isto se to
moe rei i za jezike trope. Zanimljivo je da
se u lingvistici frazeologizimi i tropi tumae
kao jezik u jeziku. Poznavanje renika i
gram atike nekog stranog jezika nije dovoljno
da bismo razumeli trope i frazeologizme na
tom e stranom jeziku. Jer oni su takoe sloeni
ili drugostepeni znakovi, p a je po ru k a koja je
od njih sainjena u stvari dvaput kodirana.
Knjievna poruka, tj. knjievni tekst, takoe
je dvaput kodirana, odnosno svaki tekst koji
se ita kao knjievni ita se kao da je
dvaput kodiran. D vostruko kodiranje ovde
znai d a je poruka istovremeno organizovana
prem a dva koda, od kojih je jedan prim aran
(optejeziki), a drugi je naknadan (knjievni).
Istak tn u ta osobina knjievnoga teksta
koja je krajnje oigledna im knjievni tekst
dovedemo u vezu s tropim a i frazeologizmima
jedan je od osnovnih razloga to su u 20. v.
teoretiari knjievnosti toliko bili zaintereso-
vani za otkrivanje znakovnog sistema koji
strukturno i funkcionalno dolazi posle pri-
707
rodnojezikog; koji je, tako rei, nadograen
nad njim. Takav je smisao i imalo proglaa
vanje postupka za, kako veli R. Jakobson,
jedinog pravog ju n ak a u nauci o knjievnosti.
Postupak je u -* ruskom formalizmu shvatan
kao in u proizvoenju (pravljenju) knji
evne jedinice, pri emu se prirodnojezike
jedinice odreuju kao gradivo. U navedenim
Disovim stihovim a ve se na prvi pogled moe
zapaziti kako je jeziko gradivo dopunski
organizovano pom ou odreenog broja rit
mikih i melodijskih postupaka, to je uz jo
neke druge postupke dovelo do izvesnoga
pom eranja u znaenjima rei. N aa obina
slika sveta zavisi od utvrenih znaenja
prirodnojezikih jedinica i od ogranienih
mogunosti povezivanja tih znaenja. K od
D isa je dolo do pom eranja i u jednom i u
drugom sluaju, pa je slika drage koja spava sa
svtikvg jJa u isti m ah jasna J
nejasna, pojam na i nepojam na. M oe se rei
da Dis u obinu sliku sveta ugrauje novu, ali
to ne bi bilo mogue, tj. ta se nova slika ne bi
mogla da ukljui u kulturu kad kultura ne bi.
osim prirodnojezikog sistema kao prim arnog,
raspolagala jo jednim naknadnim znakovnim
sistemom - knjievnoumetnikim, U poetku
su rus. formalisti za sistem upotrebljavali
termin nizy a ve krajem 20-ih godina R.
Jakobson i J. Tinjanov sumirajui saznanja
do kojih su doli defmiu kulturu kao
sistem sistema, tj. kao globalni sistem koji se
ralanjuje na zasebne sisteme: prirodnoje-
ziki, knjievni, socijalni, religijski itd. Dalje i
razgranato istraivanje na ovome planu pod-
sticano je u sledeim decenijama iz razliitih
smerova: buran razvoj strukturalne lingvistike
u celini, a posebno strukturalno-funkcionalne
lingvistike u Pragu, gde je J. M ukarovski
meu prvim a pisao o um etnosti kao semioti-
kom e fenom enu; razrada opte i apstraktne
semiotike teorije na lingvistikim osnovana u
kopenhakoj koli, osobito u radovim a L.
Hjelmsleva; generativna teorija jezika N.
omskog krajem 50-ih godina; primena lingvo-
semiotikih m etoda krajem 50-ih i poetkom
60-ih godina u izuavanju drugih kulturnih
podruja, recimo radovi K. Levi-Strosa iz
antropologije i radovi francuskih struktura
lista iz knjievnosti; pojava nakon drugog
svetskog rata novih naunih disciplina kao to
su kibernetika. teorija informacije, teorija
sistema, itd. Sredinju pak postavku o kulturi
kao globalnom e znakovnom sistemu najo-
slednije razvija u poslednje dve decenije grupa
sovjetskih naunika okupljenih oko semioti-
kih publikacija u univerzitetskom centru u
45
SEM IOTIKA
T artuu. K ultura se odreuje k ao skup funk
cionalno zavisnih znakovnih sistema, to znai
i skup funkcionalno zavisnih jezika na kojima
ona govori. Prema tome, poliglotizam je jedna
od njenih osnovnih odlika. Svi se jezici, prema
funkciji koju obavljaju u kulturi, dele na
prim arni ili prvostepeni znakovni sistem, a to je
prirodni jezik, i na nakandne ili drugostepene
znakovne sisteme, a to su svi ostali kojima
kultura raspolae: mitologija, religija, sve
umetnosti, nauka i si. Naime, prirodni jezik
slui k ao opte kom unikaciono sredstvo u
celoj kulturi, a drugostepeni ga porazume-
vaju kao neto to im u organizaciji kulture
prethodi. I prvostepeni i drugostepeni znakov
ni sistemi nazivaju se modelativnim. Pri tome
se, oigledno, postulira stav da znakovni
sistem moe da slui za prenoenje i zaparai-
vanje informacije zato to moe da modeluje
objekte a kojim a nas mformie. M odel se,
naime, upotrebljava u znaenju koje mu daje
dananja epistemologija: on reprezentuje odre
en broj elemenata iz moelovanog objekta i
odreen broj njihovih m eusobnih odnosa.
Moe se rei da objekti pripadaju prirodi, a
nae znanje o objektim a nose upravo modeli.
Drugim recima, priroda je prisutna u kulturi u
vidu ovako shvaenih modela. Zbog toga se u
dananjoj s. kultura moe da odredi kao neki
globalni model ili slika sveta koju odreena
ljudska zajednica izgrauje u svome vekov-
nom iskustvu. Ali kultura ne raspolae jed
nim, nego sa vie znakovnih sistema. Oni
predstavljaju razliite komunikacione kanale
preko kojih nam dotie informacija o svetu.
Razlikuju se pak po svojoj moelativnoj
sposobnosti. Sovjetski semiotiari misle da se
ova sposobnost nalazi u obrnutoj proporciji sa
a^straktnou sistema. U koliko je neki sistem
apstraktniji, tj. ukoliko su modeli kojima on
raspolae sadrajno siromaniji, utoliko je i
njegova moelativna sposobnost manja. Tako
n^ki matem atiki sistemi, recimo apstraktna
teorija o skupovima, imaju najm anju model a-
tivnu sposobnost. Srednje ili centralno mesto
u kulturi zauzima prirodni jezik, a posle njega
kao moelativno jo sposobniji slede sistemi
umetnosti, religije i mitologije. Semiotiari
7,A svoj nauni - metajczik biraju upravo
matem atike sisteme (teoriju o skupovima i
optu topologiju) zato to kao apstraktni
imaju vrlo malu m odelativnu sposobnost, pa
je nauni opis koji se pom ou njih dobij a
objektivniji, tj. nauno je verodostojniji. N a
suprot ovim apstraktnim sistemima, knjiev
nost ima veliku modelativnu mo, to pro-
izilazi ve iz same injenice da je njen tekst
SEM IOZIS (SEM IO ZA )
dvaput organizovan verbalni tekst. D opunska
organizacija nosi i dopunsko modelovanje.
M oglo bi se ak rei da se na jednom e polu
kulture nalaze apstraktni nauni metajezici, a
na drugom e umetniki jezici, pri emu se
mitologija smeta na sam kraj. U stvari, svaka
kultura ima svoju hijerarhiju meusobno
zavisnih jezika ili znakovnih sistema. Pomou
njih ona organizuje svoj unutarnji prostor i
svoju skalu vrenosti. Knjievnost je uklju
ena u taj prostor i u tu skalu vrenosti, pa se
u s, tako i izuava. tavie, jedan od istaknu
tih semiotiara knjievnosti, J. Lotm an, tvrdi
da se klasa knjievnih tekstova razlikuje od
klase neknjievnih po tom e to je unutarnja
organizacija knjievnosti izom orfna (- izo-
morfizam) 'sa kulturom , to ponavlja opta
naela njene organizacije. O tkrivanje pak
optih naela organizacije i evolucije kulture,
kao i knjievnosti, to je zadatak kome e se s.
kulture i s. knjievnosti pribliavati celoga
svog budueg razvoja.
L it.: C ollected Papers o f Charts Sanders Peirce,
1932; J. M u k a ro v sk y , L Art com m e fait sm io-
logique, A cres du uniiiem e Cortares international de
philosophic Prague 1934, 1936; C h. M orris,
F oundations o f the Theory o f Signs, 1938; C h. M orris,
E sthetics th e T h eo ry o f Signs, E rkenntniss, t. 8,
1939; C h. M o rris, S ig n s, Language and Behavior,
1946; E. Buyssens, I^es langages e t le discours, Essai
de Hnguistique fo n ctio n m lle dans le cadre de la
smiologie, 1943; L. H jelm slev, Prolegomena to a
T heory o f L anguage, 1961; CmypKmypHO'tnunojimu-
necKue u ccA eg o m n u n , 1962; C uunosuyM no cmpy-K-
m ypnoM v u3yveHuio .maKOSMX cu cm em, 1962; TpygM
no 3MiKO<jbiM cucm e m a,m , I V I, 1964 1983; Te-
3ucbi goKjiagoa Jlem ne mxoAbt no sm opum m M
MOge.iupytoiquM cucm e mum , i IV , 1964 1970; C.
L vi-S trrauss, M yih o lo g iques, I IV , 1964 1971; J.
M u k afo v sk y , Stu d ie z e s te tik y , 1966; T z, T o d o ro v ,
L ittera tu re et signification, 1967; E. B enveniste,
Sm iologie de la lan g u e, Sem itica, 1 2, 1969;
G . M o u n en , Introduction la sm iologie, 1970; Sign,
Language, Culture, 1970 (zb o rn ik ); P oetika ruskog
fo rm a lizm a , 1970; Stu ia se m io tyczn e, t. 1, 1970, t.
2, 1971; J. L o tm a n , Predavanja iz strukturalne
p o e tik e , 1970; R . B art, K njievnost, m itologija,
sem iologija, 1971 (prev.); K ) . CienaHOB, CeMuo-
m m a , 1971; 1-0. JIo tm 3 ii, A n a iu j nosmuuecKOto
meKCma, 1972; F . R ossi-L ani, Sem itica e ideo
loga, 1972; G . W ienold, S e m io tik der L ite ra tu r,
1972; S e m io tyka i stru ktu ra tekstu, 1973; S tru c tu re
o f T exts a n d Sem io tics o f C ulture, 1973; C O opnm
cm am e no em opuw biM MOgeAupytoufUM cucm e mum ,
1973; M am epuajibi e c ec o w m o to cu m to 3 u yu a no
em opm nbiM uoge.iupyM u/u.u cucm e m an, I (5) 1974;
P. G iro , Sem iologija, 1975 (prev.); . M oris. O snove
teorija o znacim a, 1975 (prev.); R. K io ep fer, P o etik
und L in g u istik. S em io tische Instrum ente, 1975; M .
H a rd t, P o etik und S e m io tik , 1975; A. E sch b ach / W .
R ad ler, S e m io tik -Bibliographic, 1976; K . E im er-
708
m acher, S. S hischkoff, Subject B ibliography o f
Soviet Sem iotics: The M o sk o w -T a rtu School, 1977;
F . de Sosir, O pta lingvistika, 911 (prev.); B. B.
HBaHOB, Hem u Heuem. AcuMMempun .u o n a u
3HKoebix cucmem, 1978; M . R . M ay en o w a, P o etyka
teoretyczna, 1979; B. A. U spenski, P oetika ko m p o
zicije. Sem io tika ikone, 1979 (prev.); V. P ro p ,
M orfologija bajke, 1982 (prev.); H . fleTKOBiih, Og
j>opM.iu3M Ka ce\iuomuu,u. 1984. N .P.
SEM IOZIS (SEMIOZA) - Semiotika
SENAKL (fr. cnacle od lat. cenaculum ~
trpezarija) M esto gde je po biblijskom
predanju H ristos zasnovao euharistiju. Ime za
grupe m ladih rom antiara koji su od 1823, do
1824, saraivali u Francuskoj muzi {M use
franaise): A. Sume, A. G iro, V. Igo, Vinji, E.
Deamp. Iste pesnike nalazimo u salonu .
N oijea. Kasnije se Senakl otvara prem a
rom antiarim a koji zastupaju izrazito libe
ralne poglede u politici i iji je najbolji
reprezentant Sen-Bev. Za ovu grupaciju L.
See govori o Senaklu ozefa Delorma
(Cnacle de Joseph Delorme).
L it.: L. Sch, L e cnacle de la M u se franaise,
1908. Z .K .
SENAR - Trimetar
SENTENC1JA (lat. sentenlia - sud) -
K ratka, saeta izreka koja sadri neku optu
misao ili moralnu istinu primenjivu na razli
ite sluajeve u ivotu. Analogni gr. term in je
yv6^rj. Po Aristotelu, s. ne izraava pojedi
nano nego opte, i to ne svako opte, jer
m atem atike propozicije nisu .v.-e, nego samo
ono opste koje se odnosi na neku akciju, to
moe biti izreeno ili odbaeno u vezi sa tom
akcijom ( Retorika, II, 21). S. podsea na
poslovicu, upotrebljava se na slian nain kao i
ona: u razgovornom jeziku, u obliku citata u
usmenom ili pism enom izlaganju. O na moe
da stoji kako u sastavu veih celina, tako i kao
sam ostalna - jednostavna forma. S'.-e, kao i
poslovice, skupljaju se u posebne zbirke koje
stoje na raspolaganju svakom obrazovanom
oveku. Skupljanje i kolekcioniranje .s.-a pred
stavlja u izvesnim epoham a knjievnu pojavu
od izuzetnog znaaja. Strast za kolekcionira-
njem s.-a bila je naroito izraena u poznoj
antici, srednjem veku i renesansi. Glavni izvor
.-a bila su dela antikih pesnika i mislilaca
koja su sadravala mnotvo stihova i izreka u
kojima su ukratko izraavana filosofska isku
stva i pravila ivota. Te izreke su uene
napam et, skupljane u zbirke, klasifikovane po
alfabetskom redu radi lake upotrebe. U
,709
srednjovekovnim i antikim zbirkam a antiko
blago dopunjavano je izrekam a iz kasnijih
pisaca. Najznaajnije od tih zbirki su: M oralni
distisi koji su pripisivani rim skom mudracu
K atonu, Adagia (poslovice) Erazm a Roter-
dam skog, Antologija Stobaja. Sline pojave
postoje i danas: razni -+ leksikoni i -+
enciklopedije - aforizama, navoda, izreka,
misli velikih ljudi itd.
L it.: P . N iem ey er, D ie S en ten z als p o etisch e
A u sdritcksform , 1934.
SEN T IM E N T A L IZ A M (eng. sentimental -
oseajan) Knjievni pravac zrele -> prosve-
enosti, nastao najpre u Engleskoj izmeu
1730. i 1780. godine, a zatim iroko raspro
stranjen u svim evropskim knjievnostima
druge polovine 18. v, U Francuskoj i Engle
skoj s. se dalje razvio i moifi kovao u pravac
-> predromaiitizma; u Nemakoj je takoe
prihvaen pod nazivom oseajnost (Em pfind
samkeit, o nem. empfindsam oseajan),
kao nastavak nem akog - pijetizma, a bi se
kasnije pom eao s nem akom varijantom
predrom antizm a, -* Sturm und Drang perio
dom; u Rusiji se razvijao takoe u znaku
oseajnosti, koja bi se najbolje mogla prevesti
ruskom reci uyecmeumeAbHocmb, kako se i kod
nas u 18. v. nazivalo takvo em otivno stanje
(uvslvitelnost), S. je bio knjievni izraz
senzualistike varijante filozofije prosveeno-
sti, koja je, nasuprot racionalisttkom prim atu
razum a, stavljala emociju i matu u prvi plan
ovekovog duhovnog ivota i knjievnog
stvaranja. N astao u Engleskoj, u epohi razo
arenja engleskog graanina posle graanske
revolucije u 17. v. u m ogunost razum nog
drutvenog ureenja koje bi onelo srean
ivot pojedincu, s. je proklam ovao nekoliko
teza koje su odigrale znaajnu ulogu u
drutvenom i knjievnom ivotu s kraja 18. v.:
srea je u nam a samima, a ne izvan nas;
racionalizam je nepotpuna filozofija, koja
zapostavlja dve znaajne sfere ovekovog
duhovnog ivota: srce (emociju) i duu
(intuiciju, subjektivno unutranje razumevanje
stvari); zadovoljstvo samim sobom, zasno
vano na boanskim (itaj: prirodnim ) zako
nima dobra i zla, najvee je dobro ovekovo i
najvii cilj ljudskog ponaanja i vladanja. N a
tim osnovam a sentimentalizam je izgradio i
svoju poetiku: knjievnost treba da izraava
intimne ovekove tenje i oseanja, otuda
subjektivni izraz u vidu dnevnika, pisama,
ispovesti i intimnih razgovora najbolji je i
najaekvatniji oblik knjievnog iskaza. Ose-
ajna dua, koja se sam oanalizira i ispovea,
SEN TIM EN TA LIZA M
sklona je razneenosti i melanholiji, otuda
ton tih iskaza je sentimentalan, dirljiv, pun
uzdaha, suza i nenog sauestvovanja sa svima
koji pate. Spisatelj m ora imati neno srce i
tenju ka vrlini i lepoti, otuda svako
knjievno delo m ora se zasnivati na moralnom
principu da se zlo kanjava, a vrlina nagra
uje; ovaj moralni princip najbolje se ogleda u
prijateljstvu i porodinom ivotu, otuda
kult prijateljstva i porodine ljubavi proim a
J.D . m noga knjievna dela ovoga perioda. Poto je
prirodni ovek, neiskvaren civilizacijom,
krajnji cilj ovek ova teenja ka dobru, idila
je jed n a od najprijatnijih slika ovekova
ivota, te je prikazivanje ednih pastira i
pastirica, prim itivnih plemena i poetaka
ljudskog drutvenog ivota jedna od najomi
ljenijih tem a sentimentalistike knjievnosti. U
svojim pak najboljim ostvarenjim a s. je davao
produbljene prikaze em otivnih stanja i iracio-
nalnih slojeva ljudske due i oznaio zaetke
nekih m odernih postupaka u knjievnom
stvaranju (npr. Steraov rom an Tristram
eni, 1759 1767, kao anticipacija modernog
rom ana toka svesti). Glavni predstavnik i
osniva ovoga pravca u Engleskoj bio je
Semjuel Riardson (1689 1761), koji je svojim
psiholoko-analitikim rom anim a u obliku
pisama (Pamela ili N agraena vrlina, 1740
42; K larisa ili Istorija mlade dame,
1 7 4 7 8; Istorija gospodina arlsa G randi
sona, 1754) zasnovao porodini rom an u
engleskoj i evropskoj knjievnosti. Odjek
Riardson ovih rom ana, u kojima su vrlina i
ednost trijumfovale, bio je ogrom an: itaoci
su prolivali suze nad nesrenom sudbinom
jadne Pamele, a njenog tvorca su visoko cenili
mnogi evropski pisci: D idro, koji je napisao
Pohvalu Riardson u, Ruso, opat Prevo;
Gelert, Kloptok, Viland, Lesing i Gete;
G oloni; K aram zin; Dositej Obraovi. Po
red Riardson a znaajnu ulogu u razvijanju s.
imali su i drugi engleski pisci: Lorens Stern
(17131768), sa svojim Sentimentalnim pu
tovanjem po Francuskoj i Italiji (1768),
kojim je uveo subjektivno-esejistiki putopis u
evropsku knjievnost: Oliver Goldsmit (1730
1774), s idilinim rom anom Vekfilski sve-
tenik (1766); pesnik D. Tomson (1700
1748), autor uvene poeme Godinja doba,
koja se zavrava H im nom prirodi i drugi.
Pored ovih pisaca engleskom sentimentalizmu
se pripisuju i neke knjievne pojave iz druge
polovine i s kraja. 18. v. koje se ubrajaju i u
zavrnu fazu ovoga pravca, u tzv. predroman-
tizam: Edvard Jang (16831765), autor uve
ne alopojke ili N onih misli (1742 5),
SEN TIM E N T A L N I R O M A N
melanholino-mistine poeme o nitavilu n a
eg fizikog bia i o pravom ivotu oveko-
vom posle smrti, kao i lom as Gr ej (1716
177!), koji se svojom Elegijom napisanom na
seoskom groblju (1751) uvruje u najranije i
najznaajnije predstavnike tzv. grobljanske
poezije; uvena M akfersonova zbirka sum or
nih i sanjalakih kotskih balada Osijan
(1760) i fantastini i jezivi -* gotski romani
(crni roman, rom an strave i uasa)
Volpola i En Raklif (Otrantski zamak,
1765; Italijan, 1797), u kojim a se, u okviru
tajanstvenih i traginih siea, javljaju likovi
m ranih poroka i strasnih oseanja. U ostalim
evropskim knjievnostima u sentimentalistiku
knjievnost se ubrajaju jo i ovi pisci i njihova
del a.: tzv. plaljiva komedija francuskog
pisca Nivel de la osea (16921754), poro
dini rom ani Detii Didroa (1713 1784) i opata
Prevoa (16971763), pisca uvenog rom ana
M anon Lesko (1731); Nova Eloiza (1762)
i Ispovesti (17661770) an- ak Rusoa
(37121778), koji se sm atra glavnim pred
stavnikom predromantizma; ta kode i P at
nje m ladoga Vertera (1774) J. V. Getea
(17491832); uvene idile nem akog pisca
Salomona Gesnera (17301788) i jo uvenije
graanske dram e Avgusta Kocebua (1761
1819), koje su i kod nas bile tako obilno
prevoene u prvoj polovini 19. v.; (talijanski
komediograf Karlo Goldoni (1 7 0 7 - 1793); ruski
rom anopisac i putopisac Nikolaj Mihaitovi
Karamzin (17761826). iji je rom an Sirota
Liza nazivan ruskom Pamelom, i koji je
takoe bio esto prevoen u naim listovima i
asopisima prve polovine 19. v, K od nas je
prvi znaajni predstavnik bio Dositej Obra-
ovie (1740-1811), koji je i svojim original
nim delima i svojim prevodim a uveo ovaj
pravac u nau knjievnost i osigurao mu
trajanje sve do sredine 19, v. - rusoizam.
predromantizam.
Lit.: B. S ch m id t, R ichardson, R ousseau und
Goethe, 19242; M . W ieser, D er sentimentaie. M ensch.
1924; W . T. W right, S en sibility in Engl. Prose F iction,
1937; M. Beyer. E m p fm d sa m keit, S tu rm und Drang,
1936; H . B oeschenstem , D eutsche G efuhlskuitur. t . I .
1954; B. A. K uzm in, A. A. Je listra to v a , V. M .
irm u n sk i, S en tim en ializam , storija engleske
knjievnosti, I / l , (prev.), 1950; D . ivkovi, P oeci
srp ske knjievne k r itik e (1 8 1 7 1860), 1957; J.
/JepeTHh, ffo c u m e j u w e w e o yo6a, 1969.
SEN TIM ENTA LN I ROM AN O bino se
tim lerm inom oznaava onaj vid evropskog
rom ana 18. v. iji su tvorci eng. pisci S.
Riardson, O. G oldsm it i L. Stern, a glavni
710
predstavnici: Ruso, V. G ete i njihovi m nogo
brojni sledbenici i poraavaoci. Za razliku od
rom ana pikarske tradicije (Lesa, Defo, Fil-
ding, Smolet), koji se odlikuje realistikim i
humoristikim prikazivanjem drutvenih n a
ravi, s. r, tei da otkrije unutranji emocio
nalni ivot oveka te predstavlja preteu
m odernog -* psiholokog romana. Prikaziva
njem ivota obinih i jednostavnih ljudi iz
srednjeg stalea ili iz prostog naroda, kao i
drugim osobinam a (naglaena oseajnost, pla-
evna razneenost, patetini stil, epistolarna
forma, m oralizatorski ton) s. r. je odgovarao
ukusu graanskih italaca 18. i 19. v., koji su
prolivali suze nad dirljivom sudbinom njego
vih ju n ak a i, jo ee, junakinja. Riardson je
napisao tri s. r,; Pamelu (1741), Klarisu (1747
8) i Grandisona (1754), koji su postali uzori
u ovom anru i doiveli m nogobrojne prerade
i podraavanja. U prvom s podnaslovom
N agraena vrlina on pria istoriju mlade
sluavke koja se suprotstavlja svom nasrtlji
vom gospodaru da bi na kraju postala njegova
ena. I pored ovakvog m oralnog shematizma,
njegovi romani, naroito tragiki oblikovana
Klarisa, daju duboke analize oseanja, O.
Goldsm it uvodi u s. r. tem atiku porodinih
nenosti, odanosti, nevolja i vrlina (Vekfildski
svelenik, 1766), dok Sternovi rom ani (Tri
stram endU 1759 67; Sentimentalno putova
nje, 1768) u isti m ah grade dirljive prizore
ljubavne nenosti i ljudske dobrote i razlau ih
u hum ornoj stilizaciji i oblikovanju. U drugoj
polovini 18. v, ipak je najjai uticaj Riardso-
novog tipa s. t\; pod tim uticajem nastaje i
Rusoova Nora Eloiza (1762), u kojoj se m ora
lizatorski ton sjedinjuje s poezijom ljubavi i
prirode. T o postaje veoma plodna tradicija
pisanja koja uskoro doivljava pravi procvat,
naroito u Nemakoj. Uz m nogobrojne pre
rade i podraavanja javlja se i jedno veliko
elo, G eteov Verier (1774), u kome u jedno
stavnoj radnji preovlauju sanjarije, melanho-
lina razmiljanja, duboko oseanje prirode,
ivopisne scene seoskog i porodinog ivota.
Uticaj Riardsona, Rusoa i G etea proirio se
potkraj 18. v. i poetkom 19, v. po celoj
Evropi. U Holandiji tandem spisateljica E.
Volf-Beker (E. W olff-Bekker) i A. Deken
pie seriju s. r. od kojih je najpoznatiji Sara
D .. Burgehart (1782), u Rusiji ogrom nu popular
nost doivljava N. M. K aram zinova Sirota
Liza (1792) itd. U srp. knjievnosti prvi
su .v. r. Arii id i Natalija A. Stojkovia (1801) i
Spomen Milice M. Vitkovia (1816). Za ovaj
drugi utvreno je da je prev od sentimentalne
pripovetke ma. pisca Joefa K arm ana Famu
711
hagyomanyae (Fanikine za ostavtine). 5. r.
prve polovine 19. v., pre svega del M. Vida-
kovia Usamljeni junoa, Velimir i Bosiljka,
Ljuhomir u Jelisijumu i dr., nisu nastali na
osnovu uticaja velikog evropskog s. r., nego
na osnovu gr. ljubavnog i baroknog vitekog
rom ana (P. Popovi, M. Flaar), iako i oni
izraavaju sentimentalni karakter senzibiliteta
svoje epohe. Jo je Vuk, priznajui slatki til
i kritikujui slabosti Viakovievih rom ana,
preporuivao ovom piscu da se ugleda na
Getea, G oldsm ita i Riardsona.
L it.: E. S ch m id t, R ichardson, R ousseau urtd
Goethe, I9242; p . vail T ieghem , L e P rrom antism e,
1924 30; II. rionoBHi, M u.ioean BugaKoauh, 1934;
M . JlecKOBau, MMxaiiJio B u t ko set) , T m c h u k
ucmopucKtn qpyutm ea (H o b h Caix), V III, 1935; W .
T . W right, S en sibility in English Prose F iction. 1937;
L. I. B redvold, The N a tural H isto ry o f Sensibility,
1962; / l . >Khbkobh1, O cjenu c e n 'rb m e m a il13ma v
c p m 'xo ) xbfixeitiiCicjHH, J i s p im .w m m tp it xrpxme
Khbtmeeiiocmu, 1970; J. /lepeT iifi, H a noMemiMa
cpnCKOi poM ana -- A. C tojkobijIi. Kf-buaceeua
ucm opuja, 6p . 8, 1970; M . <t>.ianiap, U oioaop po-
w an a BenHMHp h EocHKa M . BHnaiiOBHha,
1981. - roman. J .D -S .K .
SEN TIM EN TA LN O (lat. sentire oseati)
li psihologiji .v. je obeleje ovekovog stanja u
kome oseajno navlauje razum no. S . je
oseanje, ili zbir oseanja ija je karakteristika
neprecizna, uoptena i neuravnoteena reakci
ja. U estetici pojam se javlja kao antiteza
pojm u -* naivno (iler, O naivnoj i sentimental
noj umetnosti). S. u poeziji pojavljuje se, pre
ma ileru. onda kada je u kulturnom ivotu
dolo do ovekovog otuenja od sveta u kome
ivi i kada je ostavljen sebi samom. T ako je
harm onino jedinstvo razum a i mate postalo
vrednost davnog i nepovratnog doba, za ko~
jjm se ali i koje se idealizuje. K ao prim er za i.
Siler je naveo opis oseanja m ladog Vertera
posle itanja Odiseje. S. pesnik izneverava
svoju prirodu, ne ostvaruje jedinstvo sa sve
tom oko sebe, ali ni sa svojim delom; on se
projektuje u njemu, ali ga ne proim a i ne
vezuje se s njim u jedinstvo, poznato samo
naivnim delima,. Supr,: > naivno. V. senti-
mentalizam, ~y romantizam. B.Mi.
SEN Z IB ILIT E T , K N JIE V N I - U fiziologi
ji 5. znai sposobnost da se na nadraaje ne
sam o reaguje (iritabilitet), ve da se ovi preko
ivanog sistema i ulnih centara i osete i
opaze. U tom pogledu razlikuje se povrinski
s. (npr. preko koe) od kinestetikog senzibili
teta (tetiva, zglobova, miia), poznatog i kao
dubinski 5. Iz fiziologije re je preuzeta u
SEOSKA PR1POVETKA
estetiku da bi posebno izrazila osetilnost za
estetske opaaje. K. s. kao senzibilitet posebno
za pojave u knjievnosti moe biti svojstven
kako piscu, tako i itaocu i kritiaru. U osnovi
ova re upuuje na ovekov d ar da oseti vred-
nosti literarnog iskaza i da i sam ume literarno
da iskazuje. K. s. kao pojam upotrebljavao se
u dvojakom znaenju: u 18. veku pod i. pod-
razumevale su se i senzacije i emocije, ulni
utisci i duevna stanja (D r Dons, Dejn Ostin,
Sense and Sensibility). Tokom 19. veka pojam
s- m enja svoju semantiku vrednost, veze iz
meu s. i smisla slabe da bi se u m odernom
znaenju pojavio kao senzibilitet vremena
(Bodler), u kome je ulno odvojeno od duev
nog, intuitivno od-intelekta (Bergson). Senzacije
i emocije poinju da se razlikuju po sebi (kao
psihofiziki i isto psihiki fenomeni) i prema
nainu na koji se pojavljuju (npr. duevno se
pojavljuje posredstvom predstava, asocijacija
ili imaginacije). Za Bodlera duevno stanje
dfcce, bolesnika i um etnika ima sposobnost
ki-eativnog stvaranja novog, a genije je samo
dfete koje stvara dobrovoljno. V. Vulf i M.
P nist poznati su kao romansijeri senzibilite
ta, u m odernom znaenju te rei, a u izvesnoj
meri to su i Dojs, H. Dejms i dr.
L it.: L. S terne, T ristram S h a n d y, 1 7 5 9 - 6 7 ; A
S en tim en ta l Journey. 1768; W. C ow per, The Task,
1?85; R. S. C ran e, S uggestions to w ard s a G en ea
logy o f th e M a n o f Feeling, E L H , 1. 934; C. S.
U w is , S tudies in W ords, i960; L. I. Bredvold, The
N a tu ra l H isto ry o f Sensibility, 1962; C. B audelaire,
L e P ein tre de a Vie M o d ern e , L'Art. R om antique,
1869; H. Ja m es. T h e A rt o f F iction, P artial Por
traits, 1888; T. E . H ulm e, Speculations, 1924; V.
W oolf, M r. B enncli a n d M rs. B row n, The C om
m on Reader, 1925; T. S. E lio t, T he M etaphysical
P oets. A ndrew M arvell, Selected E ssa vs, 1932; W.
T to y , V irginia W oolf: T h e N ovel of Sensibility,
L iterary Opinion in A m erica, ed. M .D . Z abel, I II,
9623. Z .K .
SEOSKA PRIPO V ETK A - Pripovetka u
kojoj se opisuju seljaci, njihove naravi, obiaji,
dm tveni odnosi na selu, a esto i povezanost
seoskog ivota sa prirodom i radom na zemlji.
Tematski bliska seoskom romanu, i s. p. je
ponekad, iako izuzetno, u tradiciji klasine
idile i pastorale takve su, npr., s. p. or
Sand (Georges Sande) avolja bara (1846),
N ahod Fransoa (1848), Zvonari (1853) i
dr. koje se odlikuju izvanrednim oseanjem za
lepotu prirode. N o s. p. ee predstavlja rea
listiku, pa i naturalistiku sliku ivota na
selu. U svim ovim vidovima p . se javlja i u
naim knjievnostima: kao idilina, ili bar de-
litnino idealizovana slika seoskog ivota kod
Janka Veselinovia; kao kritika, realistika
SEOSKI R O M A N 712

procena toga ivota i ukazivanje na njegova Janko Veselinovi (Hajduk Stanko), realisti
nalija, obino sa snanim socijalnim osea- kim s. r. mogu se sm atrati dela Svetolika
njem, kod M ilovana Gliia; kao naturalisti- Rankovia (G orski car, Seoska uiteljica), a
ki predstavljena vizija seoske tem atike kod naturalistikim naroito M rtvi kapitali Josipa
Josipa Kozarca. U svojim naivnijim, idilicni- K ozarca.
jim oblicima s. p. je bliska narodnom pripo- L it.: R. Z ellw eger, L es D buts du R om an rusti
vedanju; dok se u svojoj umetniki razvijeni que en Suisse, A llem agne, France, 1836 1856, 1942.
joj formi, naroito kod L. Lazarevia, pripo- J. -S.K .
vedaka m aterija kondenzuje, psihologija li SEPTEN A R (lat. septenarias koji se sastoji
nosti i unutranja prozi vlj a van ja daju se sve- il sedam jedinica, sedmomer) 1. U latinskoj
stranije i s vie produbljenosti. V. i -* srpska rnetrici sedm oipostopni stih. O dgovara gr
seoska pripovetka. kom katalektikom tetram etru. 2. ->
L it.: M . N aj an o v i, S eo ska realistika pripo- Sedmerac (fr. heptasyllabe; ital. eptasillabo).
vetka u srp sko j kn jievnosti X I X veka, 1968; U. R
B aur, D orfgeschichte, i 977. S . .M - S .K .
SEPT IM A (lat. sptima < sepiem sedam)
- Strofa od sedam stihova (sedmostih),
SEOSKI ROM AN - Rom an u kojem se jedna od reih. Im a raznovrsne oblike rimo
opisuju seljaci, njihove naravi, obiaji, drut vanja. U fr. poeziji 15. i 16. v. obino je
veni odnosi, a esi.o i povexanost njihovog rimovanje po sistemu au&cfecb, np. u Rons'A-
ivota sa prirodom i radom na zemlji. Izu ra. Sa oblikom ababccb poznata je s. u Vinjija.
zetno u tradiciji - idile i -* pastorale s. r. U oserovoj strofi sistem rime je ababbcc.
moe davati i poetizovanu sliku seoskog i Javlja se u srpskoj poeziji 18. v. (npr. u ano
vota; po pravilu je on, meutim, izraz pie nimnoj M onakoj pesmi sa rim om aab
vog nastojanja da se to vernije opiu socijalni ccdd). U J. Ilia nalazimo rimovanje Vinjija. U
odnosi, strasti i brige ljudi koji ive na selu. Ti pandurovia se s. esto javlja, i to sa razli
opisi esto izrastaju u naturalistike slike su itim rimovanjem u svakoj strofi iste pesme
rovih seljakih naravi i sirovih oblika ivota (npr. Nemir).
na selu. Pionirskim poduhvatom u r. moe L it.: -* S tro fa. .R .
se smatrati delo uvenog vajcarskog pedago
ga J. H. Pestalocija Linhard i Gertruda (1781 SER A PIO N O V A BRAA K njievna gru
1787), u kojem je slika seoskog ivota sa pa osnovana poetkom 1921. godine u Petro-
zdana na reakciji protiv izvetaene gesnerov- gradu pri D om u um etnosti; ime je dobila po
ske idile. M eu pionirim a ove knjievne vrste istoimenom delu E. T. A. H ofm ana. 5. b. su
obino se pominje i vajc. pisac A. Bicijus pripadali L. Lune, K . Fein, V. Ivanov, M.
(pseud. J. Gothelf)? koji je imao razvijeno, Zoenko, V. Kaverin, N. Tihonov, M. Slo-
preteno religiozno oseanje za radosti i nevo njimski, N. N ikitin, V. Pozner i J. Polonska;
lje seoskog ivota i izrazio ga u svojim rom a neposredno po nastanku, grupu je napustio V.
nima Sluga Uli (1841), Ogledalo seljaka, Pat Pozner (danas francuski knjievnik), a pri
nje i radosti jednog uitelja. Seoska tem atika druio joj se teoretiar I. G ruzov. Svojim
prodire i u dela najveih evropskih realista 19. uiteljima pripadnici S. b. su smatrali J. Zam-
veka, kao to su Balzak, Gogolj, Turgenjev, jatina i V. klovskog, koji su im na semina
Dostojevski, Tolstoj i dr., no kako u sreditu rima u D om u um etnosti drali predavanja o
panje tih rom ana najee nisu seljaci, oni se teoriji proznog stvaralatva, dok je pokrovitelj
ne bi mogli sm atrati s. r. u uem smislu. i veliki popularizator grupe (posebno u ino
Najvei procvat i. r. doivljava u -* natura- stran st vu) bio M. G orki, koji je od S. b .
lizmu, posebno u njegovim surovim evokacija oekivao obnovu knjievnosti. S. b. su izdala
ma seljakog ivota. Takvi su u engl. knjievnosti sam o jedan kolektivni zbornik (Serapionova
romani T. H ardija (Th. H ardy) ( Tesa iz po braa, 1922 petrogradsko i berlinsko
rodice Durbervil, 1891), u panskoj romani V. izdanje), jednom su se zajedniki predstavili
B. Ibanjesa (V. B. Ibanez) (Pirina i barka, publici svojim autobiografijam a polemike
1894; Podrum, 1905), u norvekoj B. Bjernso- naravi (Knjievni zapisi, 3, 1922) i jednom
novi i K. Hams u novi romani, a u poljskoj zajedniki odgovorili na kritike napade na
naroito romani V. Rejmonta (Seljaci). Svi njihovu orijentaciju (Odgovor Serapionove
ovi romani preteno se usredsreuju na grub brae Sergeju Gorodeckom, 1922). Tekst L.
lje, elementarne vidove linog ivota i drut Lunca Zato smo Serapionova braa? (ob
venih odnosa na sela. U naoj knjievnosti javljen u dodatku autobiografije) dugo je
idilini oblik seoskog rom ana negovao je sm atran -* manifestom S. b., ali je on doneo
713
samo osnovnu program sku shemu grupe, s
kojom se svi njeni pripadnici nisu slagali.
K ako S', b. nisu predstavljali form alnu orga
nizaciju, nisu nikad ni rasputeni, ali su tokom
20-ih godina postepeno gubili vanost kao
grupa, naroito posle rane smrti L. Lunca
(1924), njenog najstrastvenijeg privrenika.
Jedna od poslednjih publikacija u kojoj je bila
zastupljena veina lanova grupe datira iz
1930. godine (lenjingradski zbornik K ako
piemo s tekstovim a, izmeu ostalog, K.
Feina, M. Zoenka, M. Slonjimskog, N.
N ikitina, N. Tihonova, V. Kaverina). Osnove
program a S. b. inili su ljubav prem a knjiev
nosti kao takvoj, tenja da se novi ivotni
materijal (revolucija, graanski rat) prenese u
novoj umetnikoj formi, negiranje tendencioz
ne knjievnosti i pokuaja da se knjievnost
stavi u slubu tekue politike. Form alne
principe grupa je preuzela od --* ruskih
formalista (knjievno delanje kao m ajstor
stvo, knjievno delo kao napravljena stvar,
postupak kao kamen temeljac knjievnog
dela), ali oni nisu podjednako izraeni u
stvaralakoj praksi njenih pojedinanih pri
padnika. S. h, su, u stvari, predstavljali tri
krila: orijentalista (V. Ivanov, K. Fedin i N.
Nikitin, koji su polazili od slikanja poslerevo-
lucionarne svakodnevice u moskovskom
duhu B. Piljnjaka), zapadnjaka (L. Lune i
V. K averin, koji su insistirali na evropskom
tipu fabule i svojim uzorim a sm atrali E. T. A.
H ofm ana, F. K upera, . Dikensa, V. Igoa, L.
Sterna, poznog J. Zam jatina) i umerenih
(M. Zoenko i M. Slonjimski, koji su, uvereni
da savremene rus. proze jo nema, pozivali na
uenje od Pukina, Ljerm ontova i Gogolja). U
form alnom pogledu S. b. su najvie dom ete
ostvarila dram om Grad istine (1924) L. Lunca,
zbirkam a pria Tajna nad tajnama (1927) V.
Ivanova, Covek od rizika (1927), N. Tihonova,
Potovani graani (1926) i Nervozni ljudi
(1927) M. Zoenka, rom anim a Gradovi i
godine (1924) K. Feina i Umetnik nepoznat
(1931) V. Kaverina, ali je stvaralatvo grupe u
celini jedna od najautentinijih stranica u
istoriji rus. sovjetske knjievnosti.
Lit.: B. K a B e p H B , ig p a e c m s y u , 6pam . H ucam b
oneub m p yg n o , 1965; K . TopbKuu cpegu nac\
KapmuHbt .ntm epamvpHou xcu3hu, 1968; H . O ula-
n o fi, The Serapion Brothers, T heory a n d P ractice,
1966. M .J.
SERENADA (prov. i ital. sera vee)
Ljubavna pesma koja se u vee ili nou peva
pod prozorom drage. O poreklu term ina
postoje dva tum aenja: jedni sm atraju da je
SER M O CIN A C IJA
postao od prov. sera (vee), rei koja se
ponavljala na kraju svake strofe, dok ga drugi
izvode iz it. sereno (vedar), jer se 5. pevala
uvek pod vedrim nebom. K od nas se u ovom
znaenju esto sree i termin podoknica. S. je
nastala u Provansi, odakle se prenela i u druge
zemlje. Pevali su je trubaduri, minezengeri i
hidalgosi, pratei se na leutu, gitari ili m ando
lini. U svom prvobitnom obliku s. je u doba
renesanse prela i u pozoriste, gde se kao
vokalna kompozicija, praena jednim instru
mentom, izvodila na pozornici ili iza nje,
Kasnije, u 18. v. oznaavala je i vrstu
instrum entalne kompozicije (nokturno). Sere
nade su pisali pesnici i u novije vreme. Tako se
kao esto pevala p o znata Zmajeva pesma
Tiho, n o i,. -. Kasnije su pesnici serena-
dom nazivali i one pesme koje to nisu bile u
pravom smislu rei. Takve su Lorkina i
Rakieva Serenada. M.Di.
S ER M O (lat. sermo govor) U rim.
knjievnosti govor bez duboke filozofske
sarine, napisan lakim, konverzacionim sti
lom. O dgovara gr. - dijatribi. Kasnije, u
hrianskoj knjievnosti, religiozni govor, pro-
poved, koja je zadrala sve formalne karakte
ristike lat- s., a po sadrini i jeziku bila
pristupana irokim masama. U pravo zbog
ovoga s. esto predstavljaju najstarije pisane
spomenike pojedinih jezika. S. je kao rod bio
razvijen i kasnije, a naroito u doba -*
reformacije, kada se i tam pao, i tako dopri
nosio irenju reform atorskih ideja. -+ Propo-
ved.
Lit.: G . R. Owst, L itera tu re and P ulpit in
M edieval England, 1933; L. Mourin, S ix serm ons
fra n a is indits de Jean Gerson, 1946. M.Di.
SER M O C IN A C IJA (lat. sermocinatio, dija
log, razgovor) 1, Termin antike -* retorike
za -> stilsku figuru kojom se spominjanim
licima, istorijskim ili fiktivnim (-+ personifi
kacija), stavlja u usta direktan govor, uprav
ljen drugim a ili -* monolog, ili opet - dijalog.
S. ne m ora biti istinita, nego samo uverljiva.
Kvintilijan (Obrazovanje govornika 9, 2, 32} ne
prihvata odvajanje personifikacije od s . - t . ..
jer mi ne moemo zamisliti nikakav razgo
vor, a da u isto vreme ne zamiljamo i lica
koja ga vode. Prim er: Ter da mi tko pravi:
Ali ti je drai svijet / ali ti gizdavi svim vilam
ka si cvijet? /. Anelsko sunace, rekal bih:
Svijetu svijet a moje srdace obira ovi cvijet.
(A ndrija ubranovi, D raa si mi negoli sav
svijet, 5 8). 2. Retorska veba
imitiranje (-> mimesis) raznih tipova ljudi po
SERM O N JO Y EU X 714

utvrenim ablonima, prem a peripatetikom (Rob-varalica, Bakhide, Epidik, it.). Njegov

uenju o karakterim a i karakterologiji nove
atike komedije. S.S.
SERM O N JOYKUX, fr. (sermn oaje -
vesela propoved) anr fr. srv. knjievnosti,
vezan najpre za svetkovine luaka, priredbe
na kojima su izvoene najraznovrsnije paro
dije na teme iz svetenikog ivota, a potom za
pozorine predstave, u kojim a predstavlja
jednu od taaka kominih program a. Umesto
na propovedaonicu, glumac se penje na daske
da bi, na primer, izgovorio panegirik Sv.
Kobasici, Sv. Loncu, ili nekom slinom
predmetu svakodnevnog ivota i ovozemalj
skih uivanja. K om ika u ovom rodu je vazda
preterano gruba, ali je smeh koji izaziva vedar
i neposredan. S.V.
SERVETI FUN U N (tur. Servet-i Fnn ~~
Riznica znanja) Turski asopis koji je
poeo izlaziti 27. m arta 1891. kao nauno
glasilo, a pod kraj 1895. godine menja svoju
fizionomiju zahvaljujui razvoju koji je uzela
njegova literarna rubrika. Izlazio o 1901.
potom ak je i sluga u renesansnoj komediji
(Elizabetinska drama, Gracioso) i zanni u -*
commedia dellarte.
Lit.: - Komedija. T.V
SESTIN A (tal. estina < lat. sex est) 1.
Za razliku od -* sekstine k ao svake strofe
od est stihova (estostih)^ s. je oblik obino
nerimovane pesme (sestina Urica, velika .v.J.
sastavljene iz est strofa od po est jedanaeste
raca i zavrnog - terceta (trostiha), s tim to
u -* klauzuli 36 stihova varira samo est
odabranih rei, i to tako da svaka od njih na
kraju stiha izmeni est moguih mesta u strofi.
T o se postie na taj nain to svaka naredna
strofa preuzima poslenju re stihova pret
hodne strofe, najpre iz estog, zatim iz prvog,
petog, drugog. etvrtog i treeg stiha (redom,
jednu odozdo, drugu odozgo). U tercetu se
javlja svih est rei, u svakom stihu po dve, od
kojih jedna na kraju, a druga u sredini ili, kod
nekih, na poetku. Evo kako bi se u svakoj
strofi rasporedile odabrane rei za rimovanu
s .:

godine, kada je zabranjen od cenzure, a bi I II

uskoro poeo ponovo izlaziti, ali u drugom
duhu. O ko ovog asopisa u toku est godina 1 .. .java 6 . . . klee
(18951901) obrazovala se jedna istinska 2 . . . tee 1 .. .java
knjievna kola koja se jo naziva i Edebijati 3 . . . vee 5 . . . plava
dedide (Edebiyat-i cedide N ova litera 4 . . . spava 2 . . . tee
tura), a koja predstavlja drugu i poslenju 5 . . . plava 4 . . . spava
fazu u evropeiziranju tur. knjievnosti. Pisci 6 . . . klee 3 . . . vee
oko S. f. bili su pod uticajem savremenih fr. III IV
knjievnika: parnasovaca i simbolista, kao i . . . vee . . . plava
naturalista. Pored toga negovali su i rom an . . . klee . . . vee
tini sentimentalizam nasleen od prethodnih . . . spava . . . tee
generacija. Najupadljiviji zajedniki elemenat .. .java . . . klee
ove knjievne grupe je artificijelni jezik sa ar. i . . . tee .. .jav a
pers. leksikom. U poeziji su ostali verni ar. . . . plava . . . spava
metrici. Glavni predstavnici ove kole su
pesnici Tevfik Fjkret (glavni urednik aso V Vi
pisa), Denab ehabeddin i rom anopisac . . . spava , . . tee
Uakligil Halid Zija (Tevfik Fikret, Cenab . . . plava . . , spava
ehabeddin, Usakligil Halid Ziya). , .. .java . . . klee
L it.: E ncyclopaedie de 1'Isim, N ouvelle ition, . . . vee . . . plava
Le iden; Alessio B otnbaci, H istoire de ia L ittrature . . . klee . . . vee
Tur que. P aris, 1968. M . u . . . . tee .. .java
Tercet:
SERVUS ASTUTOS (lat. dovitljivi rob) - tee (2)
(1 )java . ..
Junak antike i rimske -> komedije, prepre
(3) vee . .. spava (4)
deni rob koji svojom domiljatou, ali i igrom
(5) p la v a ... klee (6)
sluaja uklanja sve prepreke to njegovog
mladog gospodara razdvajaju od dragane. S. je provansalskog porekla. N aroito poznata
K ao tip esto se javlja u novo antikoj u D antea i P etrarke a kod nas u M. Begovia.
komediji (M enander, Filemon, Difii), a kod 2. esta rima -* sekstina, 2.
Plauta prerasta u centralnu kominu linost Lit.: - Strofa, .R.
715
SEVDALINKA (ar. sevdah ~ ljubavna enja,
zanos; tur. sevda ljubav; ar. sawda crna;
crna u; jedna od etiri osnovne supstance
koje se, po uenju starih ar., odnosno gr.
lekara, nalaze u ljudskom organizmu. Poto je
ljubav esto uzrok melanholinog raspoloe
nja i razdraenosti, dovedena je u vezu s
crnom ui, uzronikom istog takvog raspo
loenja, pa je ljubav nazvana sawdd crna
u. Turci su preuzeli tu re od Arapa, a kod
nas je dobila glas h, i tako je nastala naa re
sevdah (A. kalji, Turcizmi u srpskohrvatskom
je zik u j; gr. (i^avxoX ia potitenost, tuga;
od gr. \izkac, ~ crti, xo^oc u). Lirska
ljubavna pesma nastala u Bosni i Hercegovini,
u gradskoj muslimanskoj sredini, ali na
podlozi lirske narodne poezije. Termin s.
novijeg je datum a (u upotrebi od kraja 19. v.)
od pojave koju oznaava. S. je modifikacija
sturobos. iirske pesm e koju je pretrpelu izrazit
uticaj Istoka, najvie u strukturi melodije i u
tehnici pevanja. Alt stvaraoci i prenosioci 5 .
preinaili su primljene elemente, to su se
naslojili na bogatu kulturnu tradiciju, stvoriv
i rafiniranu poeziju istonjako-slovenskog
sevdaha, koja spada u red najviih ostvarenja
nacionalne kulture (Skerli. Omladina i njena
knjievnost, str. 337 i 411). Sutinu s. ini
jedno specifino oseanje ljubavi kao neizlei-
vog bola, karasevdaha i derta, strasnih oito
vanja neizrecive tajne ljubavi na granici
beznaa. S. je ljubavna po sadrini, lirska po
svojoj sutini, ona je samo jedna erotska
dijalektika, sa jaom ili slabijom dinam ikom
emocije. Islam je, kao obeleje svoje etike,
doneo propisanu distancu izmeu m ukarca i
ene, i to ba u ono doba kada je ljubavna
strast, enja za blizinom dragog lica, naj
sn a n ija ... I mesto profanog dodira, gotovo
onemoguenog, koji bi zanos i enju ugasio u
poetku, ljubav trai suptilniji izraz, i eros
progovara kroz stihove sevdalinke. (J. Kri,
Sarajevo u sevdalinci). Budui da je nastala i
negovana u gradskoj sredini, s. je sauvala
duh gradskog ivota i tim ung zatvorenog
am bijenta u kojem se pevala. S. je bila
patrijarhalna enska pesm a nam enjena
uem intim nom krugu, posredan lirski izraz
zbilje ivota i ljubavi. Zato pravu ,v. treba
dvojiti od potonje kafanske vulgarizacije.
Tem atsko polje postepeno se irilo obuhva-
tajui dogaaje i prom ene od opteg znaaja
za jednu sredinu. Najvei broj .s. vezan je za
Sarajevo pa je u njim a opevana sudbina ovog
grada (esti ratovi, pom ori kuge, poari,
poplave) i sauvana uspom ena na znam enite
porodice. Nemali broj pesam a ostvaren je kao
SEV D A LIN K A
lirska reakcija na socijalna raslojavanja i
nejednakosti. Poto je za s. najvanije muziko
izvoenje i p o s to je senzualna mistika sevda
linke zapravo ar izvoenja, ili u vezi sa
izvoenjem, u stvari, rafinirano erotsko osje
anje (V. Miloevi, Sevdalinka, 16), uvek e
efekat vema zavisiti od interpretacije. Muzi
ka svojstva bitno je razlikuju od starobos.
pesme. Dok se ova potonja pevala mirno,
uzdrano, neafektivno i u ravnoj dinamikoj
liniji, dotle je s. nastala onda kad je
prekom jerna sekunda preuzela m aha u bosan
skom varo kom pjevanju, je r naporedo s tim
intervalom gotovo neizostavno ide bujna
m dizm atika i reenica velikog raspona (Isto,
38). D ijaloka form a .v. esto se vezuje za
patrijarhalni nain udvaranja, za aikovanje
(otuda i naziv aiklije). Kompozicija slika, kao
i u narodnoj lirici uopte, poiva na omiljenim
paralelizmima (priroda-ovek) i suavanju
spoljanjih slika na unutarnju emocionalnu
sadrinu, dubinu i jainu ljubavi: Poljem se
vija H ajdar delija, / po polju ravnom, na
konju vranom . / Gleda ga Ajka sa gradskih
vrata; / H ajdar delija, i perje tvoje! / Tvoje
me perje po gradu penje! / Ajko djevojko, i
kose tvoje! / Tvoje me kose po polju nose!
(V. Nedi, antologija narodnih lirskih pesama,
br. 149). Dijalektika ljubavi u .v. opisuje
putanju od priguene erotike do onog stupnja
oduhovljenja kad melanholiju smenjuju tragi
ni prkos i fina ironija kao izrazi drame ljubavi
i ovekove nemoi da je se odrekne: Alipaa
ria Hercegovini, / ljepa M ara 11a Biu bijae.
/ Aj, koliko su nadaleko bili, / jedno drugom
jade zadavali. / Knjigu pie paa Alipaa: /
L j epa M aro, bi li pola za me? / S Bia
M ara njemu poruuje: / Da me prosi, ne bih
pola za te; / da soeni, bih se otrovala! (H.
D izdar, Sevdalinke, br. 9). Sevdalijski nain
pevanja proirio se i na druge lirske narodne
pesme, a stilska lepota i bogata metaforika
uticali su i na pisanu poeziju (J. lli, Zmaj, O.
iki). Neki meu piscima biti su vrsni
poznavaoci tehnike pevanja, skupljai i izda
vai 5 . (J. Veselinovi), N ajstariji zapisi s. s
poetka 18. v. (Erlangenski rukopis) objav
ljeni su mnogo kasnije, dok su drugi ostali
razasuti po rukopisnim izvorima. Nekolike
dragocene zapise s kraja 18. v. dugujemo fr.
konzulu M arku Brueroviu, koji je slubovao
u Travniku i tam o zapisivao pesme, meu
njima jednu zainku bosansku i pesmu
D ivojka vie s visoka brda, koja se i danas
peva. Lirske zbirke V. K aradia donele su
bogatu rukovet antologijske vrednosti.
Brojni melografski zapisi zasluga su L. Kube.
SHANTY
(V. i Narodne lirske pesme, Ljubavne
pesme).
L it.: J. K ri, S arajevo u sevdalinci, P o litik a ,
28. VI 1935; T . Fe3eM an, O 6oc3hckhm ceBAajiHH-
KaMa, U pocuem a, 1937, X X I, 1012; H . D iz d a r,
Sevdalinke, 1944; V. M iloevi. Sevdalinka, 1964;
M . Rizvi, Izn a d i ispod teksta , 1969; V. N ei,
A ntologija narodnih lirskih pesam a, 19692; W .
E schker, U n tersu ch u n g e n zu r Im p ro v isatio n und
T rad ieru n g d er S ev d alinka an H a n d d e r sp ra c h li
chen F iguren, Sla vistische B eitrge, Bd. 53, 1971.
H .K .
SHANTY* Santi
SH IH ili S H I (kin. $i) U kineskoj tradiciji,
u irem znaenju, opi naziv za poeziju; tako
ve u naslovu najstarijeg zbornika zapisanih
kineskih pjesama, Shih-ching ili Shi-jing (Knji
ga pjesama, pjesme nastajale od 12. do 5.
vijeka prije n.e.), ali i u novije doba. esto, ali
ne u najstarije doba, i naziv za poeziju pisanu
(nasuprot pjevanoj). K ako je najei oblik u
Knjizi pjesama izosilabiki rimovani stih sa
stavljen od etiri sloga odnosno pisana znaka,
naziv se prenosi i na kasnije stihovne oblike
jednakog broja znakova (to i kasnije u
pravilu znai: jednakog broja jednoslonih
rijei, dakle i slogova). U zlatno doba kineske
poezije, u posljednjim vjekovima prve milenije
nae ere, postaje nazivom za klasinu vrstu
pjesnitva, koja se od drugih vrsta (tzu, f u i
si.) jasno razlikuje versifikacijom; stihovi su u
pojedinoj pjesmi jednakog broja znakova
(najobinije 5 ili 7), ali su oni sada takoe
ureeni (pa se zovu i l-shih) tako to
podrazumijevaju neki pravilan raspored to n o
va kineskog jezika koji je nalik na raspored
dugih i kratkih slogova u evropskom kvanti
tativnom stihu (po miljenju nekih istraivaa,
u osnovi tog rasporeda i jest kvantitativni
princip).
L it.: J. 1. Y. Li u. T he A rt o f Chinese P oetry,
1962; R. Ja k o b so n , T he M o d u la r D esign o f
C hinese R egu lated Verse, M elanges o ffe rts
Claude L vi-Strauss, 1970; B. W atso n , Chinese
L yricism . Shih P o etry fr o m the Second to the Twelj'th
C en tu ry, 1971; JX. A u s p u h , Caem y K an u poce.
A nm o/tom ja K.iacimne k u h c c k c noe3uje, 19752; k . A,
CcpepsKOB, KumaucKM turnusi X - X I ecKoe,
)KaHpbi w u u iibi, 1979. S.P.
S H IN T A ISH I, jap. (intaii - stih novog stila)
N ova forma japanske poezije, koja se
pojavila 1882, kada izlazi prvi znaajan
zbornik pesnikih prevoda iz zapadne (engle
ske i amerike) knjievnosti, u kome se
objavljuju i originalne japanske pesme, koje po
uzoru na novootkrivene strane forme tee
veoj raznovrsnosti ritm a. Sh. se razlikuje ne
716
samo od tradicionalnog japansk og stiha nego i
od japanskog slobodnog stiha, kakav se pod
zapadnim uticajem pojavio posle 1907; razli
ito od slobodnog stiha, sh. je svoj dugi stih
gradio prvenstveno povezivanjem kraih tradi
cionalnih stihova, a i u kompoziciji pesme
sluio se nekim iskustvima starije japanske
poezije, napose onim a koja su se u to doba
poela zaboravljati.
L it.: D. K eene, M odern Japanese P o e try , 1964;
A. M aM 0H0B. CsoogHbi cm ux a ftnoucKo
rtoo-juu, 1971. R J.
SH O L IO N (gr. a ^ ^ io v kom entar, obja
njenje, prvi put kod Cicreona, A tt. 16, 7, 3) -
Antiko objanjenje tekog m esta u nekom
tekstu, dopisano na margini, ili izdato u
posebnoj knjizi kom entara, ee za poeziju
nego za prozu. Tek od pozne antike, od
prelaza na -> minuskula, sauvana su nam s.
na rukopisim a, kao kompilacije izgubljenih
knjiga kom entara. Svaki s. se sastoji od ->
leme i interpretacije ili oznake i interpretacije.
N astanak s. vezuje se za prva kolska tum a
enja H om era u Atini, posle dravnog izda
vanja njegovih pesama. Prvi sistematski filo
loki rad na s. razvio se u helenistikim
centrim a (sholijasti Didim H alkenter, Teon),
zatim u Rimu (K om ut, Prob, Askonije), a
produkcija kom piliranih zbirki s. naroito je
cvetala u Vizantiji (Ceces, Eustatije). Najvie
$. sauvano je za H om era i za - kanon
gkolskih pisaca, i docnije za Bibliju. S. su esto
trivijalna i nekorisna, no ponekad daju za
istoriju teksta, za knjievnu i kulturnu istoriju
vane podatke.
L it.: J. E. S andys, A H isto ry o f Classical
Scholarship, 1906. S.S.
SIC ILIJA N K A (ital. - siciliana) - Juno-
taiijanska -> strofa od osam stihova sa dve
rime koje se ukrtaju: abababab. U staljena u
13. v. Poreklom iz narodne pesme, iz koje
potie i njezina m etrika varijanta -> stram-
boto (od osam jedanaesteraca), u kome se
nalazi poreklo - stanee.
L it.: - Strofa. .R .
SIC ILIJA N SK A KO LA (ital. scuola sicilia
na) Prva zvanina pesnika kola u ital.
knjievnosti, osnovana u prvoj polovini 13. v.
na dvoru kralja F ridriha II H ohentaufena.
Lirika s. . pisana je p o uzoru na provansalsku
trubadursku poeziju, preienim i elegantnim
jezikom , ali esto izvetaenim i konvencional
nim stilom. K ao prvi pokuaj stvaranja
knjievnog jezika i odreenog knjievnog
ukusa, koji e imati odjeka i n a kasniju ital.
717
poeziju (-> slatki novi stil), s, i. im a veliki
istorijski znaaj za razvoj ital. knjievnosti.
L it.: L. R u sso , S tu d is u D ue e Trecento, 1945; A.
S chiaffini, M o m e n ti di storia della lingua italiana,
1953; B. P an v in i, L a scuola poetica siciliana, 1957;
A. F io rin i, M e tri e term i della scuola sk id a n a , 1969.
M .D i.
SIGLA (lat. sigillutn, signum znak) 1.
Nain skraivanja, kratica. S. je takvo skrai
vanje kada se um esto jedne reci ili grupe rei
pie samo jedno, poetno slovo (ili poetna
slova). S. je u upotrebi jo u antiko doba u
natpisim a, na medaljonima, novcu i si. D anas
je 5. u irokoj upotrebi: SAN U, NOB, JA Z U i
si. 2. Skraenica za obeleavanje raznih
rukopisa ili tam panih izdanja u kritikom
izdanju. H .K .
SIG N A LIZA M (od lat. signum - znak) -
Avangardni stvaralaki pokret, nastao u Jugo
slaviji, s tenjom da revolucionie sve grane
umetnosti, od poezije (literature) preko pozo-
rita, likovnih um etnosti i muzike do filma,
unosei neke vidove egzaktnog naina milje
nja radikalnim eksperimentima i m etodam a
tehnoloke civilizacije, posebno m atem atike i
kom pjutera, kao novih stvaralakih instru-
m enata, inspiratora i realizatora umetnikih
ideja. Poeci s. se vezuju za 1959. i ogledaju se
kako u eksperimentisanju u jeziku, tako i
grafikim i vizuelnim sim bolima: fizike, bio
logije, hernije, astrofizike i matem atike. Prvo
bitni naziv ovih kretanja u naoj knjievnosti
bio je scijentizam. Ti pokuaji su najuoljiviji
u delima osnivaa i teoretiara pokreta Miro-
ljuba Todorovia: Planeta (1965), Putovanju u
Zvezdaliju (1971), ciklusima pesam a Belane-
vina, Kiseonik, Oilite i u manifestima:
M anifest signalizma (1969) i Signalizam
(1970). Pokree se i asopis Signal, osniva se
vie signalistikih grupa u Beogradu i drugim
gradovim a nae zemlje. O rganizuju se i tri
izlobe ove nove pesnike discipline: Poesia
signalista Jugoslava (M ilano 1971), Signalizam
(Zagreb 1974) i Signalizam (Beograd 1975).
Objavljene su i dve antologije signalistike
vizuelne i gestualne poezije: Signalistika
poezija (1971) i Konkretna, vizuelna i signali-
stika poezija (1975). T akoe radi se i na
signalistikom rom anu i eseju, kao i na s. u
deijoj poeziji. Pored osnivaa s . M. T odoro
via (Kvberno 1970, Svinja je odlian pliva
1971, Gejak glanca guljarke 1974, Algol 1980)
u pokretu aktivno uestvuju pesnici, dramski
pisci, istoriari umetnosti, m atem atiari i
slikari: M. Abramovi, S. Pavievi (Silikati
cvela 1973, Radovi na putu 1984), J. Supek, S.
SILABIKA V ERSIFK A C IJA
Vukanovi (Zvezdano perje 1975, Snimci kase
te brodskog dnevnika 1978), M. Pavlovi (Bela
knjiga 1974), M. Keeljevi {Laa X 1982), N.
Paripovi, Lj. Joci {Meseina u tetrapaku
1975, Koliko je sati 1976), S. Vlaji i drugi.
L it.: M . T o d o ro v i, Signalizam , 1979; J. K o rn -
h au ser, Sygnalism P ropozycja serbskiej poezji
eksperim entalne], 1981; Signalizam avangardni stva
ralaki p o k re t, zb o rn ik 1984; M . B. ijakovi,
Signalizam u svetu, 1984; Lj. Joci, Signalizam i
jezik, Knjievna re, 55, 26. IV 1976; Signalizam ,
Koraci, 1 2, 1976; D . Poni, E k sp erim en taln o i
a v a n g a rd n o u signalizm u, Gradina, 8, 1980; M.
K osti, Ig ra oblicim a ili o b lik igre?, Knjievne
novine, 4, II 1982; S ignalizam p itan ja i
odgo v o ri . K oraci, 1 2. 1982; Lj. Joci, Pozicije
signalizm a, Knjievna re, 184, 10. 111 1982; J.
K o rn h a u z e r, Stilstiki p ristu p signalistikoj poe
ziji, Koraci, 1 1 - 12, 1983; . S. ivkovi, Signali
stika poezija n ova p esn ik a av an g ard a , Knji
evnost i j e z ik , 1, 1984; S ignalizam , K njievna
k ritik a , 2, 1984. Z .K .
SIGNATURA (lat. signum ~~ znak) - 1. Broj,
slovo ili neki drugi znak kojim se obeleava
redosled tabaka; ova tehnika obeleavanja
srednjovekovnih knjiga i rukopisa prethodila
je kasnijem paginiranju stranica. 2. Danas
je 5. broj (ifra) pod kojim se nalazi knjiga ili
rukopis u biblioteci ili u arhivu. H.K.
SILABIKA V ERSIFK A CIJA (gr. o u M ap ri
slog) Sistem organizovanja -> stiha na
osnovu ponavljanja istog broja slogova, a u
duim stihovima i * cezure, uz stalni akcenat
pri kraju stiha ili polustihova (npr. na
poslednjem slogu u klasinom francuskom ili
na pretposlednjem u poljskom). Drugim reci
m a, -* zosilahizam i -> udar na odreenom
mestu stiha ine dve - konstante idealno
shvaenog silabikog stiha. Savremeni verso-
lozi, meutim, podvlae injenicu da takva
definicija esto ne odgovara praksi stiha.
Najkarakteristiniji predstavnik s. v. je fran
cuski stih, u prvom redu aleksandrinac, npr.
V .Ig o a :
Et tout sera perdu, Il peuple, si tu n opposes
La fermet de lhomme // aux trahisons des
choses.
Osim akcenata na kraju polustihova (u d ru
gom stihu elidira se e na cezuri zbog narednog
vokala), u oba stiha postoje jo po dva
akcenta, s to je obina pojava u aleksandrincu.
Ti akcenti unutar polustihova zovu se po
kretnim ili ritmikim akcentima jer nisu
vezani za odreeno mesto stiha. Silabikom
stihu je obino svojstvena - rima. O n a je ak
neophodan pratilac francuskog tradicionalnog
SILAB1KA V E R SIFIK A C IJA
stiha. N a osnovu uverenja da u tom e stihu
alternira jak o i slabo vreme (slogovi), javili su
se zastupnici alternacione teorije (alterni-
rajua versifikacija), preteno u nemakoj
nauci o stihu. Tome se suprotstavljaju zastup
nici akcenatske siiabike, koji pridaju znaaj
ritmikim akcentima na kraju ritmikih
mera, tj. grupa slogova koje obuhvataju
esto vie rei, s akcentom na posiednjem
slogu. Time se u novije vreme definitivno
istiskuje iz upotrebe tradicionalni term in stopa
(pied). Pod term inom -+ metar francuski
versolozi obino podrazum evaju obim (ili
tip) stiha (npr. osmerac, dvanaesterac itd.),
a zatim i ralanjavanje na ritmike mere
(bilo dvoslone, p o prevazienom stopnom
uenju, bilo na identine vieslone po shemi
3 + 3//3 + 3,3 + 3//2-f 4 i si., bilo na trimetarske tipa
4 -f4 + 4). O lim pitanjima, zatim o govorenju
stiha (-* deklamacija i dikcija), kao i o primeni
generativne metrike (- teorija stiha), vode se
intenzivne rasprave u savremenoj francuskoj
nauci o stihu. IJ svim raspravam a je nezaobi
lazno pitanje izgovora nemog t\ kako
unutar polustihova, tako na cezuri i na kraju
stiha, pa ak i u slobodnom stihu. Taj se glas
u starom francuskom jeziku i stihu izgovarao.
Iako se od 17, veka u nekim pozicijama u
jeziku ne izgovara, zadran je, uz odreena
pravila, njegov izgovor u stihu, npr. u
aleksandrincu V. Igoa:
D onne lui tout de mm(e) // boire, dit
mon pre.
Izmeu konsonanata nemo e se uvek izgovara,
kako unutar rei, tako i na granici rei, dakle i
na cezuri. O toga se, po jednim istraivai
ma, odstupa u modernoj poeziji: Q uun autre
te condamn(e) // tu m as ensorcel (Apoli-
ner). Drugi ovde doputaju m ogunost pre
kobrojnog sloga. N a kraju stiha nemo e se ne
rauna ak i kad ga neko izgovara. U
francuskoj versifikaciji ne moe se zaobii ni
pitanje susreta uzastopnih vokala (hijat).
Oni se u istoj rei u stihu mogu po potrebi, a
uz podrku istorije jezika, izgovoriti kao jedan,
slog i onda kad se to ne slae sa izgovorm u
obinom jeziku (-+ sinereza) ili odvojeno, kao
dva sloga (-* dijareza). U tvreno je da 5. v.
rom anskih poezija vodi poreklo iz latinske
versifikacije, ali se razliito objanjavaju pute-
vi te transformacije. Sigurno je d a j e presudnu
ulogu odigralo gubljenje opozicije izmeu
dugih i kratkih slogova u rom anskim jezicima .
O tuda se javila potreba za izosilabizmom i za
obeleavanjem kraja stiha (najpre - asonan-
com a zatim rimom), kao i za drugim tipom
718
cezure. U svemu tom e znaajnu ulogu je
odigrala srednjovekovna latinska versifikacija
crkvenih himni, koja je, imitirajui klasinu
metriku, vodila rauna i o evoluciji jezika
masa kojima se obraala. Protiv tradicio
nalnog tvrenja da je s. v. nem inovno pred
odreena za jezike u kojima akcenat nema
fonoloku funkciju, navodi se niz injenica
koje to opovrgavaju. U poljskom stihu, s
nefonolokim, vezanim akcentom na pretpo-
slednjem slogu rei, egzistira i silabiko-ton-
ska versifikacija. u ekom i slovakom jeziku
akcenat je vezan za prvi slog rei, pa ipak
tam o preovlauje specifina silabiko-tonska
versifikacija. S druge strane, ruski stih, sa
fonolokim jezikim akcentom, sasvim prirod
no je u 17. i 18. veku proao kroz silabiku
fazu. U nemakoj i engleskoj poeziji javio se
pod uiicajem rom anske versifikacije krajem
12. veka silabiki stih uporedo sa tonskim
stihom, a zatim i silabiko-tonska versifika
cija. O talijanskom stihu se po tradiciji govori
kao o silabikom stihu, iako italijanski akce
nat ima fonoloku funkciju. Najnovija ispiti
vanja pokazuju da se u -* cndekasilabu
preplie tendencija ka silabiko-tonskoj reguli-
sanosti sa tendencijom ka ritmikoj razno
vrsnosti na silabikoj osnovi, Najzad, napom i
nje se da je francuski jezik sauvao u stihu
arhaini akcenat na pretposlednjem slogu
(ispred nemog e) i da je M. Cvetajeva na tome
jeziku ostvarila izvanredno silabiko-tonski
prevod Pukina. D odaje se da gram atika
vezanost akcenta za kraj rei u francuskom
jeziku ne znai i njegovu vezanost za odreeni
slog u poetskom diskursu. Svrstavanje
srphrv. stiha u silabiki stih postaje anahro-
nino, kako u odnosu na ranija, tako i u
odnosu na najnovija istraivanja. Pokretnost
akcenta (na svim slogovima rei, osim na
posiednjem) uz mogunost njegove koncentra
cije na jak o m vremenu u stihu, k ao i dokazi o
njegovoj ritmikoj funkciji ne sam o u pisanoj
nego usmenoj poeziji, upuuju na silabiko-
-tonsku prirodu srphrv. versifikacije u celini.
L it.: M . G ra m m o n t, L e vers franais, ses m oyens
d'expression, son harm onie. 1904 (D elagrave
19472); T . M areti. M e trik a n a ro d n ih naih pje
sam a R a d J A Z U , 1907, knj. 168, 1 - 1 1 2 i knj.
170, 7 6 - 2 0 0 ; M . G ra m m o n t, P eiii trait de
versification franaise, 1908 (d ern . d. revue 1942); B.
M . VKHp.Myhck HM, Beec/enue e \iempUKy. Teopu.n
a n u x a , 1925; C. M ;m ih , HpHHiiHnu yMerHHHKC
B e p c H i} )H K ;m H |c c p r i c K e , roquiuH>una Hwco.te W ym -
ha, 1 9 3 0 -1 9 3 2 , knj. X X X IX X L1; P. V errier, Le
vers fr a n a is ..., 1 III, 193132; F . d O vidio,
Versificazione rom an-a, 1932; H . M o rier, L e rythm e
du vers libre sym b o liste, I III, 1943 44, 1975 772;
T?
J. S ubervie, H istoire et thorie de a versification
fra n a ise, 5946; G . L o te, H istoire du vers fra n a is,
1 III [Origines e t M o yen Age], 1949 55; K . W .
Z aw o d zin sk i, Stu d ia z w ersyfikacji polskiej, 1954; S.
F u rm a n ik . Z zagadnieh w ersyfikacji p olskiej, 1956;
Y. Le H ir, E sthtique et structure du vers
fr a n a is . . 1 9 5 6 ; S y la b izm , red. Z . K o p czm sk a, M .
R . M a y en o w a, 1956; M , B urger, R echerche sur la
structure et l'origine des vers rom ans, 1957; 5 . B.
ToMaiiiescKHH, K icropMit pyccxo pn(J>Mi>i4 u
knj. C m iix u m m k 1959; W. T . E iw ert, F ranzsi
sche M e tr ik , 1961, 1970J ; isto, zd. n a fr. Traite de
versification f r a n a is e ..., 1965; Z . S iatkovski, L a
co existence de diffren ts systm es d a n s le vers
p o lo n a is m o d ern e , Poetics. P o etyka . H o ^ m u m ,
1961, 151 163; R. B aehr, Spanische Verslehre a iif
historischer Grundlage, 1962; M . D tu sk a , Prba
leorii wiersza p o lskiego, 1962; M . F ubini, M trica e
poesa. L ezio n i sulle m etriche ita lia n e . . . , 1962,
19702; M . K. XaM paeB, O ch o e u m to p xcxo io em uxo-
c a o kch u h , 1963; A. K . V arga, L es constantes du
pom e, 1963; 19772; J, H ra h k , R e m a rk s on the
C h a ra c te r o f C zech P u r-sy llabic and S yllabotonic
Verse, Poetics. P o etyka , flo im u K a , l i , 1966,
205 209; R- S p o n g an o , N ozioni ed esem pi di
m trica italiana, 1966; M. P a re n t (red.), L e vers
fra n a is au X X e sicle, 1967; H . H . ftepKOB, K
cnopaM o npHHUHax Hreniifl cnjuia6n4ecKH x c th -
xob X V II H anajia X V III b., (u zb .:) Teopun
em u xa, 1968, 2 9 4 316; W . T h. Elwerl, Italienische
M e trik , 1968; A. M . TTanMeHKO, O pucfjMe u
a e K J ia M a u H O H H L IX H O p M a X CH JIJiaHHeCKOH II0 3 3 H H
X V U b., (u zb.:) Teopun em uxa, 1968; 2 8 0 - 2 9 3 ;
B. E. XojuueBHHKOB, PyccKaa h nom ctcan CMjiiia-
rnca h CMJiao-roHHKa, (u. zb .:) Teopun em uxa,
1968, 2 4 - 5 8 ; F. Del offre. L e vers franais, 1969,
19732; C . nerpoB H , Rope;i6eH O npovHaBaH>e
cpiicKoxpBaTCKO] eiiCKOi jje cerep u a k e n o p n a n m a -
H>a H>eiOBOra oniica, 36opnwc M a m une cpncKe la
KtbWKeattocm u je ju x , 1969, knj. X V I1/2, 1 7 3 - 2 0 3 ;
M . G iergielew icz, Introduction to Plich Versifica
tion, 1970; P. G u ira u d , L a versification, 1970; M. IL
raciiap o B . PyccKH chjuib hhcckhh TpHKaanaxH-
cjiojkhhk, (u zb .:) M e iry k a stoviariska. 1971,
39 64; J . R o u b a u d , M e tre et vers. D eux a p p lica
tio n de la m triq u e gen erative de H alle K eyser.
P o tiq u e, 1971, N o. 7, 3 6 6 - 8 7 ; J . M a zaiey rat,
E lm ents de m trique fra n a ise, 1974; J . C h. M ilner,
R flexion su r le fo n cio n n em en t d u vers franais,
Cahiers de potique com pare, 1974, vol. 1. N o. 3,
2 21; B. M. >KHpMyncKH, O tk >pkckom H apoa-
noM CTHxe (u k n j.;) TfopucKu lepom ecK u m o c,
1974, 644 - 6 8 0 ; B. de C o rn u lier, E lm ents de
versificatio n franaise, (u :) Thorie de la littra-
ture (prs, p a r A. K . V arga), 1981, 9 4 - 1 3 6 ; M .
X apJian, OiJiJiaoHKa h b o m o sch o c th ee B ocnpotn-
Be;iemi3 b p y c c K O M epeB oae M acm epcm ao nepe-
eoia, 12/1979, 1 9 8 1 ,4 50; > versifikacja; *teo rija
stiha. .R .
S I L A B I K O - T O N S K A V E R S I F I K A C I J A (g r.
cruXAotri s lo g i t v o a k e e n a t)
S is te m m e t r i k o g o r g a n i z o v a n j a s ti h a u k o m e
S1LABIKO-TONSKA V ERSIFIK A CIJA
se samerijivost postie na osnovu pravilnog
(simetrinog, ravnoslonog) smenjivanja
- iktusa (jako vreme stiha, -+ arza) i
m euiktusnih intervala (nenaglaeni slogovi,
slabo vreme stiha, -> teza). Iktusi se po
pravilu ostvaruju -* akcentima (- udar).
Zajedno sa nenaglaenim slogovima ine sila-
biko-tonsku -+ stopu, koja je ove uslovan
pojam. Z a razliku od antike >metrike, u kojoj
se stope smenjuju pravilno kao izohrone
jedinice, u s.-t. v. akcenti mogu da izostanu
(neostvareni iktus, prazna stopa) ili da se,
pod odreenim uslovima, pom eraju na slabo
vreme stiha (pomereni akcenat ili pomereni
iktus). esto se s.-t. v. ukljuuje u -* tonsku
versifikaciju, iako se ova od prve znatno
razlikuje. U ovoj drugoj se meuakcenatski
intervali javljaj proizvoljno (obino u raspo
nu 12; 12 3; 12 3 4 i vie), dok su
u 5 .-r. stihu jednosloni (a kad izostane
akcenat trosloni). U nekim uenjima o
stihu pojam stope zamenjen je pojmom
takta. Prem a rasporedu iktusa i broju
nenaglasenih slogova razlikuje se pet osnovnih
silabiko-tonskih -+ metara. D va su dvoslona
(binarna, dvoelna): trohej (-- U - U .
U ...) i -> jam b ( U U U ...), a tri
troslona (trodelna): - daktil ( U U
UU- ^UU. . . ), - amfibrah ( U - U U -
U U - U . . . ) i - anapest ( U U U U
U U .. ,)* U obiajeno je da se stih imenuje
prem a vrsti m etra i broju stopa ili iktusa (tj.
prem a duini, razmeru). Navedene sheme
ilustruju troiktusne (tr ost opne) stihove. Kao
to se vidi, u trohejskom stihu iktusi se
podudaraju sa neparnim, a u jam bu sa parnim
siogovima. T ako npr. u etvoroiktusnom
jam bu iktusi se nalaze na 2, 4, 6. i 8. siogu,
kao u Rakievom stihu: Ne um i sad platana
red. M euiktusni intervali su jednosloni.
Poto su u ovom stihu ostvareni svi iktusi,
jednosloni su i m euakcenatski intervali. Kad
akcenat izostane, kao u narednom troiktus-
nom stihu istog pesnika: i ne uborf vir,
iktus (na 2. slogu) nije ostvaren. U stihu
)seti'm katkad tajm let prvi akcenat se ne
podudara sa iktusom. T o je vanshemni ili
pomereni akcenat (ovde sa 2. na 1. slog).
Zapaeno je da, kad se u jam bu oduzme
nenaglaeni slog pred prvim akcentom u stihu
(predudar ili - anakruza), struktura dvosio-
nih m etara postaje istovetna. T ako je i sa
troslonim m etrim a ukoliko se odbije jedno-
slona anakruza u am fibrahu ili dvoslona u
anapestu. Pa ipak se zvuanje m etara razli
kuje. U s.-t. v. idu i siiabiko-tonski
meoviti stihovi (raznostopni). Od prirode
SILA BIK O -TO N SK A V E R SIFIK A C IJA
pojedinih jezika zavise i specifinosti u struk
turi istih m etara. U ruskim dvosionim m etri
m a (jam bu i troheju), s obzirom na gotovo
troslonost proseene rei u ruskom jeziku,
est izostaju akcenti na mesti m a iktusa. U
nemakim dvosionim m etrim a iktusi se ee
ostvaruju je r je prosena re u nem akom
jeziku kraa nego u ruskom i jer vieslone
rei imaju i sporedne akcente. Obilje jedno-
slonih rei u engleskom jeziku dovodi do vee
uestalosti vanshemnih akcenata (na slabom
vremenu) nego u ruskom stihu. P riroda
srpskohrvatske -+ prozodije omoguuje da se
akcenti i vieslonih rei nau van sheme,
naroito u poetku polustihova. Posebnu
ulogu u srphrv. stihu ima - cezura, koja se
javlja u nekim vrstam a stihova ak i ruske s.-t.
v. O d prirode jezika zavisi i odnos izmeu
granica refci i rasporeda akcenata u stihu.
N ajzad u stihovima istog m etra razlikuju se
ritmike varijacije, bilo od epohe do epohe
bilo od pesnika do pesnika. U vezi sa svim tim
prouavaju se m etrike -* konstante, -*
dominante i ritmike tendencije u stihu. U
srphrv. usmenoj poeziji npr. konstantan je
izosilabizam stiha i cezura, dok se u ruskom
stihu konstantno ostvaruje posiednji iktus.
S.-t. v., kao i tonski stih, ostvaruje se ne samo
u jezicima sa pokretnim akcentom (ruski,
nemaki, engleski, srphrv.) nego i u nekim
jezicima sa vezanim akcentom (poljski, eki,
slovaki). Osim toga, postoje i uspeli prevodi
sa silabike na s.-t. v. i obratno. injenica je
da oba ova sistema egzistiraju u istim jezicima
(poljski, eki, slovaki). Pa i ruski jezik, iako
po prirodi predodreen za s.~t. v., proao je
kroz fazu silabike versifikacije. T u fazu
poznaju i nemaki i engleski stih, u kojim a su
vekovima egzistirale tonska i s.-t. v., s vre
m ena na vreme potiskujui jedna drugu. P a
ipak u jednim jezicima tonski faktor je
funkcionalniji nego u drugim, to se ogleda i
u stihu. O tuda postoje predloi da se u skladu
s tim primene i odgovarajui termini (tonsko-
-silabika i silabiko-tonska versifikacija).
Veina ranijih i najnovijih istraivaa
pokazuju d a u srphrv. klasinoj poeziji, kako
usmenoj tako i pisanoj, vlada specifian sistem
s.-t. v. Ve u 19. veku raa se i tonska
versifikacija. O sobenost srphrv. s.-t, v. dolazi
o prirode prozodije srphrv. jezika, naroito
od -+ akcenatskih celina. One se ulanavaju
tako da oslovljavaju na odreenom mestu i cezu-
ru i dovoenje akcenata u odgovarajue pozicije
prema vrsti metra. Korelacija akcenatskih celina
omoguava i pomeranje akcenata na slabo vreme
stiha, naroito na poetku polustihova. Cezu
720
ra u veini trohej skih stihova (o 7. sloga i
vie) pada iza etvrtog sloga, a u usmenoj
poeziji to je konstanta. U simetrinom dva-
naestercu ona je iza estog, a u -* poljskom
trinaestercu iza sedmog sloga (najee i iza
etvrtog). U trolanim trohej skim stihovima
(jedanaestercu, vanaestercu, trinaestercu,
etrnaestercu) cezura pada iza etvrtog i
osmog sloga, a u etvorolanom esnaestercu i
iza dvanaestog sloga. U jam b u o na po pravilu
p ada iza petog sloga, ali je neki pesnici manje
ili vie pom eraju iza etvrtog ili je ukidaju. U
navedenim Rakievim stihovim a cezura je
pokretna. Prirodu srphrv. trohejskih stihova
ilustrovaem o na petoiktusnom (petostop-
nom) troheju, sa cezurom iza 4. sloga. U
njemu se, k ao i u ruskim dvodelnim metrima,
retko ostvaruju svi iktusi: Koji ono // dobar
jim ak bjee. esto oni ostaju neostvareni:
Poranio // Kraljeviu M arko (neostvareni
su iktusi na 3. i 7. slogu), T ako ritam postaje
raznovrsniji. T o se postie i pomeranjem
akcenata na slabo vreme stiha: Poletio //
soko tica siva. Obeleeni akcenat ne pada na
neparni (prvi) slog, ve je pomeren na parni
(drugi) slog. U obiajeno je a se vrste srphrv.
trohejskih i jam pskih stihova imenuju prem a
broju slogova (rede prem a broju iktusa ili
stopa). Stih usmene poezije u ogromnoj
veini je trohejski. N ajfrekventniji su nesime
trini deseterac (A+ 6), simetrini osmerac (4 + 4) i
trolani trinaesterac (4 + 4 + 5). Iako je u usme
noj poeziji jam b redak, ipak se u njoj nalaze
prototipovi gotovo svih jam pskih stihova (od
peterca do jedanaesterca). M eu njima je naj
frekventniji nesimetrini osmerac, koji je
po tradiciji svrstavan u daktilo-trohejske
stihove, zatim u jam pske, a od nedavno u
deoni stih (doljnik), kao i --+ simetrini desete
rac (lirski). Ovaj drugi ima karakteristine
varijante, o kojih je jam pska posluila za
umetniki petoikfusni jam b. U pisanoj poeziji
trohejski stihovi ^u se razvili na osnovam a
narodnih stihova, koje su pesnici obogatili
inovacijama (strofa, rima, katalektiki stihovi,
vea troheizacija, poljski trinaesterac), Jam b u
pisanoj poeziji javio se na podsticaj sa strane,
a u vezi sa mogunostim a i prototipovim a
jam pskih stihova u usmenoj poeziji, ja m p t.^
razmeri se kreu u rasponu o etverca
(dvoiktusnog) do trinaesterca (estoiktusnog
hiperkatalektinog, sa enskom klauzulom).
U prevou se javlja i jam pski petnaesterac sa
novogrkog jezika, e sti su oblici kom binacija
jam pskih stihova sa razliitom klauzulom (-
katalektika) U umetnikoj poeziji inovaciju
721
predstavlja i -* heksa metar, koji je u izgrade*
nom obliku zapravo tonski stih (-* deoni stih).
L it.: J. M in o r. N euhochdeutsche M e tr ik , 19022:
G . S ain tsb u ry , A H isto ry o f English P rosody, J 111,
1906---10; F . S aran , D eutsche Verslehre, 1907; A.
Bejibifi, C um 80,iu 3m ; A. H eusler, D eutscher und
a n tiker Vers, 1917; T . S. O m o n d , English M etrists,
1921; P. F . B au m , The Principles o f English
V ersification, 1902; P. H k ocoh. O uciuckom cm uxe
npeu.uyufecmaeHHo e conocm ag.iem m c pyccKUM,
1923; B. BpiocoB, O cnoebi cmuxoeegenuM, J9 242;
B. M . )KnpMyi-LCKHH, B eegem e wempuicy. Teopu.n
cm uxa. 1925; A. H eusler, D eutsche Versgeschichte,
I III.' 1925 29, 19562; B. B. ToMameBCKir. O
cm u xe, 1929; O . P au l, J. G lier, D eutsche M e trik
1930, 1970s : R. J a k o b so n . b er den V ersbau der
se rb o k ro atisch e n V o lksepen, Archives nerlandaises
de phontique exprim entale, V III IX , 1933; M .
B ako, Vvin slovenskho vera o d sk o t y Srrovej,
1939, 1968*; P. K ouiyrnft, O monttoj w em punuy uoeoj
cpncKoj noenqu. 1941 reprint 1976; W. K ayser, Kleine
deutsche Versschule, 1946, 197115; M . D tu sk a ,
Studia z historii i teorii w ersyfikacji polskiej, t. 2,
1950; K . TapanoCKH, O KpMCHeBy iipeuo^iy
nyniKHHOBa Mou,apTa a C ajm jepnja, J F , 1951 52,
knj. X IX , 47 86; P vcku g eo g e/im p u m u o e u , 1953;
flpHHUHnH cpncKoxpaTCKe Bepcn{|>HKannje, Hpu-
A03U K J H 0 , 1954, X X , sv. 1 - 2 , 1 4 - 2 8 ; B. O .
U n b eg au m , R ussian versification, 1956; isto, L a Ver
sification russe, 1958; M . F ranievi, O nekim p r o
blem im a naega r i tm a ,.. , R a d J A Z U , 1957, knj.
313, 5 187; SH ahotonizm , red. Z. K o p czy n sk a, M.
R, M av en o v a, 1957; E. A rndt, D eutsche Verslehre.
E in A b ri , 1959, 19716; 5 . B. ToMauieBCKii, C m m
u H3biK, 1959; W. K ay ser, G eschichte des deutschen
Verses , 1960, 19712; T . A. U lem e.! h , Texm ixa
cm uxa, 1960; M. D tsk a, L a sy stm atisatio n d u
vers polonais. Poetics. Poetyka. FIcom m a. 1961, 137
150; J. Levy, A C o n trib u tio n to th e T yp o lo g y o f
A ccentual-S yllabic V ersifications, Poetics. P o etyka .
H oim uK o, 1961, 1 7 7 - 1 8 8 ; Z . S latkow ski, L a
coexistence de d iffren ts systm es d a n s le vers p o lo
nais m odem e Poetics, P oetyka, IJeimuKa, 1961, 151
163; J. T h o m p so n , The fo u n d in g o f English M e tre ,
1961; B. E. Xo.iineBiiHKOB. O cnoew cm uxoeegenuR.
Pycc.Koe cmuxocAO/KeHue, 1962, 19722; J. R aith ,
Englische M e trik , 1962; IL ^ h b k o b h A , PurnoM u
necnuHKu g o x u e .b a j, 1962; S. C h a tm a n , A T heory o f
M eter, 1965; M . H alle, S. J. K eyser, C h a u cer an d
th e S tu d y o f P ro so d y , C ollege E nglish, 1966, 28,
187 219; J, H ra b k , R e m a rk s on the C h a ra c te r o f
C zech P ure-sy llab ic a n d S yllabotonic V erse, P oe
tics. P o etyka . Tlosmutca, 1966, 205 209. V. K o ch o l,
S ylabizm us a io m zm u s . Slavica slovacct, 1966, . 2.
15 4 163. J. H ra b k , O c h a ra c te r eskho a
ru sk h o tro ch eje a ja m b u . eka literatura, 1967,
ron. 15, N 3 , 181 191; B, XojiineBHHKou, Pyc-
cx aa h noJifcCKaa cio/iaHKa h cn.:t;ia 6o-rouHKa
(y 36.:) T e o p iis cm uxa, 1968, 2 4 - 58; V. K o ch o l.
M e tru m a ry tm u s v b sn ickom p rek lad e , R ytm u s
a m etrum . L itieraria X I, 1968, 5 45; M . P opovi,
MerpHHKo-piTMiMKa eBOJiyunja y cpncKoj KHH*eBHO-
c th y noa poManTH3M. KHH*eHa HCiopiija. 1968.
6p. 1, 43 67; M. H alle, S. J. K eyser, illu stratio n an d
46 Renik knjilevmh termina
SILOGIZAM
D efense o f a T h eo ry o f the Ja m b ic P entam eter,
C ollege E nglish , 1971, 33, 154176; F. Schlaw e,
N eudeutsche M e trik , 1972; M. JL F acnapoB , Coepe-
KteHHbiu pyccKuii cm ux, 1974; P yjsuh, CpncKU
j a v o u napogna \iempuKa, 1975; M. T arlin sk aja,
English Verse: T heory and H isto ry, 1976; C b .
LEeipoBuh, rioibCKH TpMHaecxepau nBopit n
TpaaHUHje, fIKJH<P, X L II, 1976, sv. 1 -4 ; M.
F ranievi, R asprave o stihu, 1979; PyccKOe
cm uxocjioxenue X IX b ., pen. M . Jl. FacnapoB ,
1979: M. Jl. F acnapoB , MrajifeaHCKHft c t h x ;
CMJiaSnxa MJiH CHJi.maSo-xoHRKa?, U p o u iesib i
cm pyK m ypuou jiumeucmuKU 1978, pea. B. IT
FpHropbCB, 1981, 199 218; -* versifikacija; ton
sk a versifikacija. . R.
SITE PSA (gr. CTUAArivInq, od gr. <ruv sa,
Aajipivd) uzimam, Jat. conceptio, uzima
nje zajedno, povezivanje Retorika
figura u kojoj predikat koji pripada jednom
subjektu obuhvata njih nekoliko: I dau mu
erdan ispod vrata / jedan erdan od utih
dukata / a drugi je od bjeiog bisera (Jakiii
kuaju ljube, 6163). S. je esto posledica
tenje za ekonom inim izrazom, bez ponavlja
nja istih rei ili sinonima; zbog mogunosti da
se jedan predikat tumai na dva naina, moe
imati svestan duhoviti efekat. Up. -* zeugma,
-+ constructio kata synesin, + elipsa.
Lit.: H . L ausberg. H andbuch der literarischen
R hetor ik, i960: H . M enge, R epetitorium der late ini-
schen S y n ta x und S ty listik , 1960. S.S.
SIL I (gr. cf'iAao;; razrok; posmeljiv) -
V rsta -> parodije ili satire u knjievnosti
starih G rka. ime je dobila po naslovu zbirke
Sili (pemie - rugalice) skeptikog filosofa Timo-
na (3. v. pre n.e.), koji u pseudohom erskom ->
heksametru sa - sarkazmom ismeva sve
dogm atske filosofe i njihova uenja, osim
svoga uitelja Pirona, Tim on je obnovio jednu
vrstu satirino-parodistike poezije iji je ute
meljiva bio Ksenofan iz K olofona (oko 565
470. st.e.). Fragmenti te Ksenofanove poe
zije, koji sadre zajedljivu kritiku zastarelih
(Hom erovih i Hesiodovih) antropom orfnih
predstava o bogovima, u antici su takoe
obeleavani nazivom s. Meu pisce ,s, (silo-
grafe) ubrajaju se stoga i drugi helenistiki
autori koji slede Ksenofanov uzor (npr.
kiniar K ratet iz Tebe, oko 365-285. st.e.).
Tim onovo delo je znatno uticalo na kinike i
druge satiriare i paroiste (-* menipska
satira, - dijatriba) helenistikog i rim. doba.
L it.: K, W ach sm u th , Sillographi G raeci , 1885;
G . H ighet, The A n a to m y o f Satire, 1962. K .M .G .
SIL O G IZ A M (gr. tcrpoc; zaklju
ak) Posredni deduktivni zakljuak, u
SILVA
kome se iz dva saznata ili samo
pretpostavljena suda (premisa) izvodi trei sud
(konkluzija), koji nuno proistie iz ona dva.
U tradicionalnoj logici i. se sm atrao jedino
opravdanim zakljukom i vaio je naprosto
kao zakljuak. U modernoj logici se pored
deduktivnog priznaje i induktivni zakljuak i,
tak ode, uvia da s. nije jedini oblik
deduktivnog zakljuivanja, ali se zato i dalje
priznaje znaaj i vrednost silogistikog
zakljuka. M .D.
SILVA (p. sliva) p. oblik pesme
kom ponovane od semeraca ili jedanaestera
ca, koji se redaju bez utvrenog rasporeda.
Pesnik po svojoj volji odreuje podelu na
strofe, veinu stihova rimuje, a poneki stihovi
ostaju bez rime. S. se moe koristiti u pesni-
kim sastavim a bilo koje sadrine. Uvedena u
16. v., posle trijum fa ital. metrike u p. knji.,
s. se ponekad sm atra tolikom ital. -* kancone
i naziva se cancion libre. S.K .
SIM B O L (gr. CTU|.tpoXov znak) Termin
koji je od prvotnoga znaenja okum enat,
znak raspoznavanja, legitimacija, u filozofiji
novoplatonizm a dobio znaenje pojavnoga
znaka u kojemu spoznajemo boanski bitak.
T ako termin s. nije vie oznaavao bilo kcji
znak nego sam o onaj u kojemu dolazi do
metafizikoga spoja vidljivoga s nevidljivim;
religijski kult najveim dijelom poiva na $.-
ima. K ako je estetsko doivljavanje ljudsko
velikim dijelom dem itizacija religijskoga, i u
novovjekoj je estetici pojam .s.-a stekao veliko
znaenje, pogotovu u njem. klasicizmu, gdje je
stavljen u otru opreku s pojm om -> alegorije,
od kojega ga d otada nisu bitno razlikovali.
Gete i K ant nastojali su definirati posebno
znaenje i posebnu vanost s .~a za -* teoriju
knjievnosti, nalazei u .v.-u nefiksiranu, zato
neogranienu i neiscrpivu idejnu znaajnost, u
opreci s tonom pojm ovnom odredi vosti ale
gorije. Poivajui na jeziku, koji je i sam
sistem 5.-a, knjievno se djelo shvatilo kao
nadsimboi, superznak (M ukarovski) koji
estetski djeluje tim e to svojom pojavnou
upuuje na velika podruja idejnoga svijeta
ovjekova, irei se gdjekad do kozmikih
razmjera. U teoriji je njem. klasicizma
postao sveope estetsko naelo. Jedinstvena
simbolika cjeline pojedinoga djela sazdana je
od manjega ili veega broja pojedinanih a.-a,
elemenata koji se mogu javljati u razliitim
djelima. Pojedino e pjesniko djelo imati
prem a tom e manje ili vie naglaen simboliki
znaaj. Naglaavanje simbolike knjievnosti
722
naroito je dolo do izraaja u knjievnosti
evropskoga -* simbolizma, najjae u njegovoj
lirskoj poeziji. N aglaena se simbolika
knjievnoga djela moe oitovati u njegovim
likovima, u pejzaima, u pojedinim
predmetima, u -* fabuli, u -* kompoziciji. 1
izvan religijskoga podruja drutveni je ivot
ljudski p ro tk an m nogostrukom simbolikom:
to su 5 .-i ustaljene fiksne znaajnosti kakvim a
se slui i -+ narodna knjievnost. Za
vanknjievne s.-c bolje je posluiti se termi
nom amblem.
L it.: H . G . G a d a ra e r, W ahrhet und M ethode,
1965^; W . S piew ok, S tilistik a n a g ran in o m p o d
ruju izm eu lingvistike i n a u k e o knjievnosti,
U m jetnost rijei X V , 3, 1971; 2 . T o d o ro v , Introduc
tion la sym bolique, 1972; A, C loss. Der Sym bol-
b e g r iff in der L itera tu rw issem ch a ft, 1974; A. de
V ries, D iciionary o f S ym b o ls and Im agery, 19762.
Z..
S IM B O L IZ A M (od gr. rei aoupoXov
znak; i fr. rei symbolisme) Pojam ima
viestruko znaenje (filosofsko. lingvistiko,
umetniko, knjievno). S., kao knjievna kola
i pravac, javlja se poev od 1880. godine,
m ada se simbolike tendencije javljaju ve u ->
romantizmu, pa i ranije. S. predstavlja u
najveoj meri, i u teoriji i u praksi, negaciju -
realizma i -> naturalizma. Prvi znaajniji simp
tom i literarne revolucije manifestuju se u
teorijskim spisima i poeziji tzv. dekaenata.
N ajpre je re dekadent upotrebio T. G otje
povodom poezije . Bodlera. M eutim , pro
tivnicim a novog u poeziji ova re je postala
sinonim negativnog. N ovinar Labrijer je u
listu Figaro objavio epigram ismevajui novu
struju u knjievnosti (D ekadent: Sin m oder
niste / U nuk idealiste / N eak parnasovaca /
U neku ruku kopile realista / I sestri u
dvanaestom kolenu starog romantiara).
N ova knjievnost, koja je izraavala
uznemirenu senzualnost, boleljivu tugu
manifest ovala se posebno u grupi oko
M oreasa i u Bauovom asopisu Umetniki i
knjievni dekadent (Dcadent artistique et
littraire). U nainu ivota, u razmiljanjima o
svetu i um etnosti U ismanovog ju n ak a De
Esenta ogleda se dekadentni duh jednog
vremena. Ovaj. k ao i njegovi duhovni
jednomiljenici, iskazivali su takoe neke od
Sopenhauerovih ideja, kao i Vagnerove
koncepcije umetnosti. D ekadenti su stvorili
jednu novu duhovnu kiimu i pripremili hod
.v.-u. N o jedna grupa tzv. prokletih pesni-
ka: Bodler, Verlen, Rembo posebno su svo
jim knjievno-teorijskim shvatanjim a m ani
festima i sam om poezijom iskazali neko-
723
liko bitnih premisa simbolizma: Bodler
teoriju sinestezije, * univerzalne analo
gije, pretoenu u pesmu Correspondances,
u kojoj zahteva od um etnika da stihovima
odgoneta umu simbola, da otkriva dubin
ske analogije kroz koje se mogu najbolje izra
ziti sutine ljudi i stvari. Pisac Cvea zla je
takoe pokazao koliko poezija duguje muzici i
nagovestio u prozi vagnerovski roman.
Verlen je uvenom pesmom-manifetom VArt
potique pokazao kako se muzika i re spajaju
u obojeni zvuk, ali koji jo uvek iskazuje jedno
duboko em otivno treperenje, iji se smisao d
osetiti i logiki percipirati. Rembo je otiao
dalje pledirajui za aiogizam, za razularenost
ula, za alhemiju rei koja e stvoriti nove iskazivanja recima melodija due. S obzirom
svetove i nove cvetove. N o njegova teorija
vidovnjatva (voyant) antici pir ae u prvom
redu -> nadrealizam. Z ato e ona tek mnogo
docnije biti dovoljno hvaljena, ocenjena i pre-
cenjena. M alarm e je, dalje kontrastirajui
pesnike slike, na principim a kontrapunkta,
nastojao da re pretvori u plastinu sliku,
izraz neke misli, drhtaj nekog oseanja i
simbol neke filosofije. M alarm e je posebno
insistirao na znaaju muzike kao prave sutine
poezije (Poezija od muzike treba da uzme
svoje dobro to je uvena M alarm eova
krilatica). Priati, prouavati, opisivati to
nije vie zadatak m oderne poezije. Stihovi
m oraju delovati poput muzike emanacije, ne
smislom ve sonornou. ne znaenjem, ve m u dinam iku instrum entalnu poeziju. U tom
zikim vibracijama. Poezija postaje vrsta muzike
partiture. S. kao stanje duha, kao revolucija u
poeziji, teorijski se najpre saima u manifestu
Z an a M oreasa. Manifest je objavljen u knji
evnom listu Figaro littraire 18. septem bra
1886. godine. A utor m anifesta nastojao je da
dokae da je simbolizam nuna umetnika
pojava, izraz ciklike evolucije sa strogo
odreenim prom enam a. Po M oreasu.
Bodlera treba sm atrati stvarnim prethod
nikom ovog pokreta; S. M alarm e je s.
odvojio od znaenja misterije i neiskazanog, a
P. Verlen je razbio svirepe prepirke oko
stihova koje su arobni prsti T. de Ban-
vila prethodno umekali. 5. je nova-
torstvo u poeziji koje donosi sobom kom
pleksni stil, neobian renik, ritam koji
se smenjuje povrem eno s ritmom talasastih
utitavanja, pleonazmi sa znaenjem, miste
riozne elipse, nedovreni anakoluti, sve vrlo
smelo i vie o b li n o ... R. Gil, takoe
znaajni teoretiar simbolizma, insistira na
znaaju sim bola koji treba da bude stvaran i
sugestivan. S. Meril raspravlja o odnosu rei
i muzike. Po njemu poezija koja im a vrednosti
46
SIM BOLIZAM
je jedino lirska. O na je ki destruktivne rei i
stvaralake muzike. Od Bodlera do Valerija
novi umetniki pravac eli d a se takmii sa
muzikom. Reima uiniti ono to je Vagner
uinio notam a. Simbolisti su u aluzivnosti i
sugestiji videli najtananije mogunosti da se
poezija pretvori u muziku, u istu formu, koja
e u najveoj meri omoguiti pesniku da izrazi
utiske roene iz posm atranja najdubljih vib
racija ljudske psihe. Sugestija je, po Morisu,
jezik korespondencija i veza izmeu due i
prirode. O n a iskazuje neiskazivo i neobjanji
vo; ona je zvuk, eho najintimnijeg; ona je
jedino sposobna da izrazi sa nekoliko linija
veno kretanje. Sugestija je polifoni nain
na potpuno nove ambicije i., njegovi teoreti
ari su isto tako veliku panju posvetili
problem u jezika. F rancuska tradicionalna
poezija, tako dugo okovana vrstim ritmom
aleksandrinca, kroz 5. postie novi kvalitet,
oslobaa se jednolinosti ritma. - Slobodni
stih oslobaa tradicionalnu poeziju od starih
zakona versifikacije. Dodue, ve je V. Igo
poljuljao temelje aleksandrinca, ali su tek
simbolisti pokazali kakve su sve lepote mogu
iskazati slobodnim stihom. Ovaj postaje ne
sam o grafika forma, ve, pre svega, svesni
odnos. U tom pravcu R. Gil je otiao jo
dalje. U svojoj Raspravi o recima (Traite du
Verbe) Gil je pokuao da stvori jednu
sluaju stih je m orao postati krajnje
fleksibilan. Pesnikovo pravo da napie jedan
stih od deset slogova, a sledei od etiri, da
m enja ritmove kako bi postigao to veu
muzikalnost i otkrio platonske lepote,
sm atralo se velikom pobedom nad starim
svearskim aleksandrincem. Prema Gilu,
poezija se oslobodila Simetrije i prihvatila ivi
red simfonije. Poavi od Remboovog uvenog
soneta Samoglasnici, ge svako slovo ima
odreenu boju, razraujui princip korespon
dencija izmeu boja, zvukova i mirisa, zatim
prostudiravi radove H elm holca i Vagner ovu
muziku, Gil je zasnovao svoju teoriju instru
m entalne poezije, gde bi rei bile note, ge bi
m uzika bila vidljiva, gde bi ljudski glas ostao
vrsta slobodnog instrum enta, pisak sa
rezonatorom razliitih rezonancija. T ako bi
nekadanji pesnik rei postao muziki pesnik,
a njegova tvorevina bila bi kom ad sugestivne
muzike, dinamini niz obojenih slika koje bi
izraavale veno postojanje emocija njima
imanentnim ritmom . Di arden, G. K an, A.
Rete, A. Mokel, i drugi dali su takoe svoje
priloge tum aenju slobodnog stiha. Traganje
SIM BOLIZAM
za novim jezikom i ritm ovim a, da bi se izrazilo
neizrecivo, dovelo je simboliste u situaciju da
njihova poezija postane nejasna i hermetika.
Ali poto je poezija misterija i enigma koju
treba odgonetnuti, m alo nejasnosti koju ova
poezija nosi doprinosi, naprotiv, njenoj tajan
stvenoj privlanosti. M ora biti uvek enigme u
poeziji, i to je cilj knjievnosti nem a dru
goga sem da evocira predmet. U svakom
sluaju simbolisti, u koje valja ukljuiti i Poa,
isticali su d a ne treba brkati m ranost izraza
sa izrazom mranog. Simbolizam je ubrzo
obuhvatio gotovo sve grane um etnosti, od
muzike do skulpture i pozorita. O n je postao
ne samo evropska ve i vanevropska pojava,
dobivi u Belgiji jedan vid, u Rusiji drugi, u
Americi trei. Ako se teorija i praksa fr. sim
bolizma smatraju, s pravom, veoma bogatim, ne
manje se to moe rei za ruski simbolizam u
shvatanjim a i poeziji Bloka, Brjusova, Beloga,
M erekovskog i drugih. Po Bloku, umetni-
kova je dunost da pokazuje, a ne da doka
zuje. S. je traenje i otkrivanje novih svetova,
izbegavanje povrinskog i vulgarnog, put ka
podvigu, samoudubljivanje ili sveti razgovori
sa beskrajnou neba i svekolikog prostranstva.
No, posle 1905. godine, Blok e imati sasvim
nove misli o putevima pesnika i nove poezije.
Blok je tada pisao: Pesnik koji ide putem
simbolizma nesvesni je organ narodnog seanja,
Patniki put simbolizma je sputanje u stihiju
folklora, gde pesnik i svetinja ponovo prepo
znaju jedno drugog. Za Brjusova simbolizam
je u svojoj zlatnoj fazi stvorio i novi stil i novi
stih koji su se razlikovali od rom antiarskog
i od realistikog. A. Beli, polazei od naunih
istina svoga vremena, svestrano obrazovan,
posebno oduevljen biologijom, m atem atikom i
muzikom, govorio je: M uzika je ugaoni ka
men naeg poimanja, u muzici se shvata suti
na k re ta n ja ... muzika je skelet poezije. Ako
je muzika zajedniko stablo stvaralatva, onda
je poezija njegova granata kronja. Simboli
zam je saraivao sa Evropom i prodro na poje
dinim takam a iznad zemljita francuskog jezi
ka, ali ne kao prost uticaj nego kao vremen
ska ili prostorna potreba. (T. Ujevi). T ako
na primer, francuski s. mono je delovao
na nemake simboliste: S. Georgea, H. fon
H ofm anstala, P. Geradija, L. Klagelsa i dr.
Belgijski simbolisti su u francuskom sim bo
lizmu nali takorei svoju drugu prirodu
(Rodenbah, Verharen i drugi). Teorija i
praksa francuskog s. uticala je i na panske
pesnike, Azorina, U nam una, M aada i druge.
K. Palamas je originalni grki simbolista. Jedan
deo naih pesnika ubrzo je shvatio nova
724
strujanja i zahvaljujui francuskim
vaspitanicima ve prvih godina ovog veka
postao larpurlaristian i simbolistian. Dui,
na primer, otiao je na Z apad 1899. godine i
ve prvih dana 1900. g., on se u jednom pismu
otvoreno narugao arolikim snovima svoje
dotadanje M u z e. . . O n guta nom adskim
oima pam asovce, dekadente, simboliste (P.
Slijepevi). Simbolizam je produbio u
oseanje n eodreenog. . . njegova dragana
slino simbolistinim likovima postaje polu-
stvarna neznanka (V. Kouti). Po Begiu
Dui je izvanredno ostvario bodlerovsku
koordinaciju osjeta, saradnju ula u izrazu
pjesnikog doivljavanja. . . K ao i Bodi era,
D uia opsjeda sugestivnost mirisa, supstrata,
koji, u spletu sa bojom, svjetlou i zvukom,
izaziva utisak emanacije m aterijalnog svijeta u
predjele m aterijalnog duha. N eka od svojih
shvatanja poezije Dui je iskazao u pojedinim
pesmama. Mato, kao i neki drugi kritiari, i u
Rakia nalazi bodlerovske i simbolistike ele
mente. Uticaj simbolizma osea se i u versifi-
kaciji naih m odernih pesnika. Raki je, na
primer, intenzivno razmiljao o slobodnom
stihu i Isiori Sekuli u jednom razgovoru
rekao: ___ako se simboli ne oseaju nepo
sredno iz ritm a, niti valja muzika, niti valja
poezija. Spremajui se za. nov jezik i ose-
anja, Raki se okrenuo, pored parnasovaca,
krajnjoj levici, Verlenu i Samenu (V. K ou
ti), N o bez obzira na sve knjievno-teorijske i
pesnike uticaje fr, sim bolista na Rakia, ovaj
nije dozvolio da ga ponese zapadnjaka
reka. Bilo je sim patino to se Raki,
kolovan u Parizu, nije vratio u otadbinu ni
zbunjen, ni otuen (S. Panurovi). Za
Bojica se tvrdi da je bio lo bodlerovac, ali
originalni pesnik. K ao poslednji lan nae
simbolistike plejade sm atra se S. Panurovi.
No prem a savremenoj oceni, on je fr. s.
razum ski p rih v atio i sv ak ak o zbog to g a
fr. uticaji su ostali k ao tu e telo u
njegovoj poeziji. V. P etk o v i-D is je na
spon tan i sim bolist koji nije zn ao za
Bodlera, ali je bolerovski umeo oajno da
pati i izvrsno pie. Po svom odnosu prema
muzici, pesnik M omilo Nastasijevi moe se
takoe sm atrati izuzetnim simbolistom. N a-
stasijevieva razmiljanja o odnosu poezije i
muzike, iako podseaju na Novalisa, bliska su
i M alarmeu. U svakom sluaju Nastasijevi je,
bez obzira na evropske uzore, zahvaljujui
svom polifonom talentu, iskazao niz original
nih misli o um etnosti. Za njega je muzika
vrhunac umetnosti, jer je najnematerijalnija.
M uzika je ta koja u inspirativnom trenutku
725
poeziju podie na vii stepen. A kako je jezik
osnovni instrum ent muzikog pesnitva, Na-
stasijevi m u posveuje posebnu panju i teo
rijski i praktino. Z ato je s pravom reeno d a
je Nastasijevi stvorio prozodijsku revolu
ciju. Sa pom enutom plejadom francuskih i
evropskih sim bolista ne zavrava se ni teorija
ni praksa ovog m odernog pokreta. U linosti
m a F. am a, A. de Renjea, Valerija, FClodela,
simbolistike tendencije dobijaju nove vari
jante i tumaenja. 1 simbolistiko pozorite
preko teorije i prakse M eterlinka ostavilo je
traga u eksperimentima i pisanju savremenog
teatra. Neosimbolisti ili nevemi simbolisti
nastavili su pre svega da razvijaju i m odifikuju
veliku tekovinu simbolizma vers libre. D okt
rina o slobodnom stihu, koju je G. K an
kristalizovao 1897. godine, ostala je i dalje
predmet ivog interesovanja onih koji su,
kaki? je to rekao Ti bode, videli u sim bolizm u
novu revoluciju svekolike m oderne poezije.
T ako Klodel zamilja sutinu m odernog stiha
kao specifini vitalni ritam , slian kucanju
srca i disanju. Slobodni stih je ista emanacija
naeg internog JA i otuda boja i zvuci stiha
odgovaraju internoj muzici pesnikovog bia.
O tuda pesnik sugeriui muzike slike, ne insi
stira na onom povrinskom izgledu, ve na
njihovom znaenju. ovek, kao deo univerzu
ma, kao njegovo duhovno bie, biva shvaen
tek onda kada poznajem o dubinske korespon
dencije univerzuma. Za razliku od Bodlerove
teorije univerzalne analogije, K lodelova vizija
dubinskih odnosa oveka i kosm osa proeta je
katolikim oseanjem. U svojoj uvenoj para
boli Animus et anima Klodel govori o duhu
koji je uguio duu. Poezija treba oveku da
pom ogne u njegovoj konverziji ka hrianskoj
mistici. Simbolizam je uticao, takoe, na spe
cifian nain na F. arna, na Pegija, na Vale
rija, K oktoa, Prever i druge. Valeri se n aro
ito izdvaja svojim filosofskim tumaenjem
simbolizma i svojom neosim bolistikom poezi
jom , koja se prvi put m anifestovala u M ladoj
Parki (La Jeune Parque, 1917).
L it.: P. M arin o , Parnasse et sym bolism e (1850
1900), 1925; V. P o zn er, P anoram a de la littrature
russe contem poraine, 1929; F . B ertaux, P anoram a de
la littrature allem ande contem poraine, 1928; . L.
D u th ie , L 'in flu en ce du sym bolism e fra n a is dans le
renouveau potique de F Allem agne, 1933; L. Le-
m o n n ier, L 'In flu en ce d 'E d g a r P o e sur les c o n te u rs
fran ais sym b o listes et d ecad e n ts, R evue de litt
rature com pare, 1933; H . C lo u a rd , H istorie de la
littrature franaise du sym bolism e nos jours, 1947:
M . H . P auly, W . B. Y eats et les sym bolistes
franais, Revue de littrature com pare, 1940; W .
K . V ornell, The svm b o list M o vem en t, 1951; R.
SIM PLOK A
L alou, L es tapes de la posie franaise, 1951; R.
L alou, H istori de la littrature franaise
contem poraine, I, 1953; C. F eidelson, Sym bolism and
A m erican L iterature, 1953; K . W einberg, Heinrich
H eine rom antique dfroqu hraut du sym bolism e
fra n a is, 1954; W . Y. T indaii, The L iterary Sym bol,
1955; G . D o n ch in , A russian S ym bolist Jo u rn a l
an d ils links w ith F rance, R evue de littrature
com pare, 1956: A. Bguin, Posie de la prsence de
Chrtien de T royes Pierre E m m anuel, 1957; J.
H o lth u se n , Studien zu r sth e tik und P oetik des
russishen S ym b o lism u s, 1957; A. U . S ch m id t,
L a littrature sym bolism e (1 8 7 0 1900), 1957;
G . D o n c h in , T he influence o f french svm bolism
on russian p o e tr y , 1958; H isto rie des litt ra
tures IH , 1958; Z . G av rilo v , S im b o liza m ,
1958; A. B lok, N i snovi n i ja v a , 1959; M . Luzi,
L 'idea sim bolista, 1959; D. N edeljkovi, K njievni
pogledi A lek san d ra B loka, Suvrem enik, 1959; M.
S tojni, R u sk a knjievnost X X veka , 1959; G .
H ighet, The Classical tradition, G reek and Rom an
Influences on W estern L itera tu re, 1959; L. C aza-
m ian, A history o f fre n c h literature, 1959; G. E.
C lancier, De R im baud au surralisme, 1959; M.
Beeve, L itera ry Sym bolism , 1960; R. Lali, predgo
vo r knjizi B lo k , Brjusov, M a ja ko vski, 1960; D. Ki,
nekim o so b in a m a ru sk o g i fran c u sk o g sim bo
lizm a, Delo, 1961; G . M ich au d , M essage potique
du sym bolism e, 1961; A. T h ib a u d e t, storija jrancuske
k n jie vn o sti od 1789 do naih dana, 1961 (prev.); B.
B schenstein, W irkungen des franzsischen Sym
b olism us a u f die d eu tsch e L yrik d er J a h rh u n d e rt
w ende, Euphorion, 1964; A. C o e u ro y , W agner et
!'esprit rom antique, 1965; T . U jevi, Sabranu djela,
V II1, 1965; R. L alo u , H istoire de la posie franaise,
1967; V. K o u ti , Parnasovci i sim bolisti u Srba,
1967; S. M . B a u ra, N aslede sim bolizm a, Stvaralaki
eksperiment, 1970 (prev.); R. W ellek, Das Wort und der
B e g r iff Sym bolism us in der L iteraturgeschichte,
1972; A. B alak ian , The M ovem ent o f Sym bolism ,
982. R J.
SIMETRINI DESETERAC - Deseterac
SIMETRINI OSMERAC - Osmerac
SIMPLICIJAE (lat. S im p lic ia - prostota,
jednostavnost) V rsta nem. pustolovnog
rom ana koja je nastala po ugledu na Grimels-
hauzenov rom an Pustolovni Simplicisimus
(i 668). Koristei esto grau srenjovekovne
novelistike i -* knjiga za narod pisci ovih
rom ana obino opisuju glavnog ju n ak a kao
jednostavnog i bezazlenog oveka koji dospe-
va u vrtlog ivota da bi uvideo da je sve
tatina i povukao se na kraju u samou.
L it.: R om an M . .
SIMPLOKA (od gr. auj.i7t?.OKf) spletanje,
zagrljaj; lat. complexio) Termin antike
retorike za jednu od figura ponavljanja:
SI M POS ION
spajanje -+ anaforc i -* epifore, npr. T o sada
gleda on, / T o sada misli on, / T o sada sanja
on (Cesari, Djetinjstvo). Moe biti da je
ljutit M arko, / Moe biti da je pijan M arko
(nar. pjesma). esto s. ima oblik niza pitanja
koja poinju istom rijei i dobivaju isti
odgovor, npr. T ko je tvorac tog zakona? Ral.
T ko je liio veinu rimskog naroda prava
glasa? Rul. T ko je predsjedavao narodnoj
skuptini? Rul. (Ciceron). U pravilu 5. ima
kao posljedicu parabolizam reenica koje ona
povezuje: U tamnici je glava naroda, / U
tamnici je snaga nar ada, / U tamnici je nada
naroda, j U tamnici mu sudac bogodan, / U
tamnici je Samson okovan. (L. Kosti.
Samson i Delila). S. je esta u politikim
harangam a i sudskim govorima; na kraju
zavrnih lanaka s. esto nalazim o
poliptotom, a kadto s. se vee i s -*
anadipiozom i - * antiinetaboloin. Z .D .
S IM PO SIO N (gr. aopjcoGiov - gozba) -
Dijalog voen za vreme gozbe, spada u tzv.
sokratske dijaloge. Platon i Ksenofon dali
su prve dijaloge pod tim imenom, koji su
postali obrazac mnogobrojnim kasnijim pisci
m a koji su negovali taj anr (izmeu ostalih:
Pluta/rh, Lukijan Samosaanin, car Julijan
Apostata, starohrianski pisci M etodije i
Grigorije Niski i dr.). T em a Platonovog
Simposiona je ljubav, ostali pisci obrauju ne
samo erotike nego i druge teme. Odlike
anra: neusiljenost, familijarnost, otvorenost
koja ide do ekscentrinosti, spajanje ozbiljnog
i smenog, idealnog i realnog itd. 2. D anas
se .9. nazivaju nauni skupovi na kojim a se
raspravlja o nekoj strunoj temi, J.D .
SIM U LTA N IZA M (lat. simul - zajedno,
istodobno) Jedan od centralnih umjetnikih
postupaka u slikarstvu i knjievnosti 20. st.
Potekao je iz otpora prem a postulatim a starije
estetske teorije, koja likovni izraz shvaa
preteno statiki a dom inantno obiljeje
knjievne kompozicije vidi u sukcesivnosti
(Lesing, Laokon). Oblik simultanosti u predoa
vanju zbivanja javlja se u srednjovekovnim
dramskim igram a (sim ultana pozornica), u raz
doblju koje je poznavalo samo oskudne tehnike
mogunosti, a nije ni teilo za iluzionistikom
scenom. Svjesno izgraeno stilsko naelo s.
nastaje tek od - futurizma i ekspresio
nizma; u vremenu poslije 1910. sve se ee
istie kao programski zahtjev m oderne um jet
nosti. Futuristiko ga slikarstvo (Boioni,
Bala, Severini) pokuava ostvariti kao nunu
726
posljedicu dinaminosti ivota u eri tehnike.
U isti se mah Apoliner u Francuskoj i pjesnici
oko asopisa Die Aktion u Njemakoj zalau
za poeziju koja e prividnom svojom nesuvi-
slou doarati sloenost suvremene realnosti.
U nas je o sim ultanizmu pisao A. B. imi
(Simultano pjesnitvo. 1923); Miciev asopis
Zenit proglasio je s. temeljnim naelom suvre
menog izraza (-+ zenitizam). Simultanizmu je
temelj novo doivljavanje prostora u tehnikoj
civilizaciji: sredstvima m oderne kom unikacije
prostor je savladan u toj mjeri da se neizbje
no namee predodba o istodobnosti zbiva
nja. Jake je umjetnike i tehnike poticaje .v.-u
dao razvitak filma, napose postupak filmske
-+ montae, koji naglom izmjenom razliitih
prizora, bez obzira na prostorne ili uzrone
veze, prispoobljava simultan ost posve neza
visnih dogaaja i radnji. D ram aturgija filma
stoa je najdosljednije ostvarenje davne tenje
(u prerom antikom antiklasicizmu i rom an
tizmu) da se dram ska kompozicija oslobodi
naela prostornog jedinstva. Djelovanje se
filma i radija oitovalo napose u strukturi
rom ana 20-tih i 30-tih god.: teoretski u
Hakslija (-* roman ideja) i Deblina, veoma
oigledno u Dos Pasosa (trilogija f/.S./L),
s najveom jezikom i stru k tu raln o m
inventivnou u Dojsa fU liksJ, zatim u
Krlee (zavretak rom ana Na rubu pam eti),
S artra (Le sursis Odgoda). O stale su, ipak,
naelne opreke: za razliku od slikarstva (koje
je u istom razdoblju realiziralo svoje m o
gunosti u razliitim stilskim orijentacija
ma: u dadaistickim eksperimentima, u dje
lim a agala, G ro sa, u H artfild o v im
fotom ontaam a) pripovjedni tekst ne moe
sim ultanost ostvariti u iroko objektivnom
smislu, on je moe rasporedom odlomka,
tehnikom pisanja (-+ roman toka svesti) ili
postavljanjem odreenih znakova (otkucavanje
sata u rom anu V. V ulf Ga Dalovej) samo
sugerirati. Primjere prave sim ultanosti, optike
i akustike, pruaju neka novija dram ska djela
(npr. Bruknerova Elisabeth von England
Elizabeta engleska, 1930), Vidi i vreme u
knjievnosti, -+ roman toka svesti.
Lit.: R. G riram , Strukturen, 1963; V. m ega,
A lfred D b lin s P oetik d es R o m ans, Deutsche
Romantheorien , 1968; A. J. Bisanz, L inearitt versus
Simultanetit. 1976; -+ roman ideja; - roman toka
svesti. V,.
SIN A FIJA (gr. ctuvqc(j>nx spajanje) U
gr. metrici tesna povezanost dvaju uzastopnih
stihova tako da na njihovoj granici nije
dozvoljen ni hijat ni -+ anceps. tavie,
727 SINESTEZIJA

granica stiha moe da see re na tom e mestu, oznaava vrstu: Soko perjem leti, a ne
te s. spada u -* opkoraenje. Obina je npr. u mesom. (uri, Lirika, 237). H.K.
-* glikoneju.
Lit.: - M etrika, antika. .R. SIN ER E Z A (gr. auvcupe<7i<; sabiranje)
1. U antikoj metrici otklanjanje hijata u
SINAKSAR (gr. o w a ^ p io v sabornik, istoj rei kontrakcijom dvaju vokala u jedan
prazninik, od cvoc^i sabor, praznik) dug slog, pri emu zadravaju isti kvalitet
1. Zbornik hagiografskih tekstova, isto to i (npr. !at. deest). 2. V arijanta siniceze, a u
-* mmologij. 2. K ratak itijni tekst u -* najnovije vreme i njezin sinonim koji ju je kao
mineju (proloko itije) i triodu. - 3. termin potisnuo, npr. u fr. metrici i poetici. U
Raspored itanja iz jevanelja i apostola, ili srphrv. praksi je obrnuto. Ipak se sa razlogom
pevanja -+ tropara i -+ kondaka u toku moe izdvojiti s. kao potpuno saimanje sa
godinjeg odn. pashalnog liturgijskog ciklusa, slivanjem dva vokala u jedan (jedinstven)
najee kao dodatak - jevaneljima, -> glas u istoj reci (plavooka < plavoka), npr. u
apostolima, -* psaltirima, -> sluabnicima i dr. narodnoj pesmi: Do junaka plavo'ka (s Vuko-
Lit.: H . G . B eck, K irche und theologische L ite vim apostrofom ,.koji pogreno upuuje na -
ratur im byzantinischer R eich , 1959, 251 252; V. sinkopu). Primeri kao stra straa <; straha),
M o in , S lavenska red akcija P ro lo g a K o n sta n in a
kd ili ka (< kao) jesu obine kontrakcije
M okisijskog. Z b o rn ik H isi. instituta J A Z U 2
(1959). D .B ,
karakteristine za govorni jezik pevaa. U
umetnikoj poeziji oni su esto u upotrebi
kao pesnika sloboda, npr. kod Zmaja: /
SINALEFA (gr. owaeXonpTi ~ spajanje) U dosad sam voio sunce; Onomad opet oto / sveto
gr. metrici uklanjanje -+ hijata na granici rei as (ak i u naslovu pesme On se radova).
(zavrni vokal prve i poetni druge) spajanjem Lit,: hijat. .R.
dvaju dugih vokala u jedan slog, pri emu
unekoliko zadravaju svoje zvuke. U novije SIN ESTEZIJA (gr. ctuv, 4ict&tictv?) - 1. U psi
vreme neki je klasifikuju kao jedan od oblika hologiji: sa-oset ili sekundarni oset koji nastaje
-* elizije u irem smislu, dok drugi, obrnuto, raenjem jednog ula, pri emu se ne izaziva
njome obuhvataju, pored ostaiog, i eliziju u samo odgovarajui oset, ve i oset neke druge
uem smislu. Veinom se sm atra zastarelim oblasti. Ovaj fenomen je od znaaja i za este
gramatikim terminom. U srphrv. metrici tiku, za psihologiju umetnosti i, posebno, za
obuhvaena je pojm om elizije i siniceze. knjievno stvaranje. 2. Vrsta metaforinog
Lit,: -> hijat. .R . zamenjivanja pojm ova, u kojoj dolazi do sta
panja dvaju ili vie ulnih oblasti tako to se
SIN EG D O H A (gr. cjdvekoxti zajedniko oseti jednog ula kvalifikuju recima koje ozna
uzimanje, meusobni odnos, korelacija) avaju osobine oseta nekog drugog ula. Pri-
Termin antike -* retorike za podvrstu mere s. nalazim o i u svakodnevnom govoru
metonimije, koja se zasniva na zamenjivanju (svetli i tamni tonovi, tople i hladne boje i si.).
dveju rei po koliini i obimu njihova znae Metaforika ivopisnost takvog izraavanja
nja. S. je saznavanje jedne rei (pojma) lei i u osnovi umetnike upotrebe s.; njena
posredstvom druge rei (pojma) na osnovu osnovna stilska vrednost sastoji se u slikovi
njihove uzajamne zavisnosti i logike veze; tom izraavanju nekog kvaliteta ili nijanse
ono to se navodi istog je roda kao i ono to ulne percepcije. Primere s. nalazimo ve kod
se posredno saznaje. 5. ima nekoliko oblika: H om era (medni glas sirena); u Bibliji (I
pojmovi se zamenjuju po obimu tako da se obazreh se da vidim glas koji govorae sa
uzima deo umesto celine (pars pro toto) : Zato mnom), u renesansnoj poeziji (D. Don.:
kujem konja od m ejdana, / Ne bi 1 mogle noge glasni miris), U rom antiarskoj poeziji s.
ala tove, j D ostignuti Zlati ne svatove. (Nedi, dobija izrazitiji stilski znaaj kao izraz ro
Antologija jugoslavenske lirike, 139); ceiina m antiarskog n apora da se zamene standardni
umesto dela (totum pro parte): O ko nogu klasicistiki epiteti slikovitijim predodbam a:
kunom postavljene. (Karadi, Srpske narod Brentano govori o milovanju i sjaju zvukova,
ne pjesme, III, 22); zamenjivanje po koliini: eli o sveini zum bula kao o muzici, Hajne o
jednina umesto mnoine: Po livadi cvijet recima slatkim k ao meseina i nenim kao
rascvatio. (Prodanovi, Antologija narodne miris rue. K od francuskih simbolista .v,
poezije, 269); mnoina umesto jednine: O na postaje elemenat njihove poetike; tako u
pade m oru u dubine. (Karadi, Srpske Bodlerovim Suglasjima s. lei u osnovi
narodne pjesme, II, 17); jedinka moe da doivljaja prirode i izraza tog doivljaja: tu su
S IN H R O N IJA
mirisi ko polja zeleni, slatki ko oboe, a
sklad poiva na s. (slivaju se boje, mirisi i
zvuci)- N a ovakvom m aterijalu francuske
simbolistike poezije Mije razm atra s. pod
karakteristinim naslovom Sluanje u bojama
(Audition colore). Primere ,v. nalazimo i kod
mnogih novijih pesnika: Rembo govori o
mirisnoj, D Anuncio o plavoj, E. Sitvel o
ledenoj tiini; a u pesmi G lazba umirueg
dana Krlea opisuje tihi i zeleni bol koji
kaplje na brdo i dol. Iako u nekim
vitahstikim teorijam a ponekad osporavana
kao znak patolokog i dekadentnog (Nie), s.
je iroko rasprostranjen oblik metaforikog
izraavanja koji spregom oseta iz razliitih
ulnih oblasti esto postie veliku slikovitost i
iznijansiranosl izraza, a ponekad kod
rom antiara i, naroito, simboli sta
predstavlja i karakteristino obeleje jednog
doivljaja sveta i njegove knjievne stilizacije.
V. i * univerzalna analogija.
L it.: J. M illet, A udition colore, 1892; S.
H a rtm a n n , In P erfu m e L and, F orum A ugust,
1913; E. R. von E rh ard -S ieb o lt, H a rm o n y o f the
Senses in R om anticism , P M L A , Ju n e , 1932; W . B.
S ta n fo rd , G reek M etaphor, 1936; L. S ch rad er, Sinne
und Sinnesverkniipfungen, 1969; P etre- kreb, U v o d u
knjievnost, 1969. M .D , S.K .
S IN H R O N IJA (gr. cruv, xpvo savremen)
Istovremenost; posm atranje predm eta ist
raivanja (f lingv.: jezika, dijalekta, ili nekog
specifinog jezikog sistema ili pojave) u
jednom vremenskom preseku bez obzira na
istorijski razvoj i njime izazvane promene;
supr. -> dijahronija, R.B.
SIN1CEZA (gr. a u v tt^ c r i - sleganje) - U
antikoj metrici uklanjanje - hijata u jednoj
rei jednoslonim izgovorom dvaju vokala, od
kojih je jedan obavezno dug. T ako je nazvano
i gr. izbegavanje hijata na granici dveju rei
(-> sinalefa), te se term in .y. u tom smislu
odomaio i kod srphrv. metriara. Ako dug i
kratak vokal pri jednoslonom izgovoru zadr
avaju isti kvalitet, onda je re o saimanju ili
-* sinerezi (npr. u lat. deest). U sluaju razli
itog kvaliteta, dug vokal preovladava, kratak
slabi jluviorum > fluvjorum ; aurea). U novije
vreme u raznim jezicim a s. se razliito kvali-
fikuje. Negde ide pod imenom sinereze. U
srphrv. stihu s. je povezivanje dvaju vokala u
jedan slog kako u jednoj rei tako i na granici
rei, s tim to u dikciji oba relativno ispolja-
vaju svoje glasovne vrednosti. Nesumnjiv
oblik (i grafiki) veoma je redak u Vukovim
zbornicima narodnih pesama, npr. u trohej-
728
skom desetercu: D a je m irna jednA ^l druga
banda; sedmercu; K ra vU J tele da prodam;
trinaestercu: Ime Boga, u as dobar sunce
istee; ili zbirci koja je nedavno objavljena iz
Vukovih rukopisa: Z a le dosta vodE^U jazu.
Jo je reda u istoj rei: PO Igraj, konju, iv ti
ja. O bina je i. na granici rei u ubr. i novoj
hrv. poeziji. Veinom se povezuju razliiti
vokali, ali i isti, npr. kod G undulia: KolOjOd
sree uokoli; ugEJjO bilne gozbe ine (tri se
vokala izgovaraju jednoslono!). Spajaju se
ak i vokali odvojeni interpunkcijom i -
cczurom, npr. u jam pskom jedanaestrcu 1.
Vojnovia sa 14 napisanih slogova: / e tn jA ,J
alAf I Ip la n d o va n jA ,J lasti. Ili u trohejskom
11 -ercu kod M atoa: SVe je mrano, hiadnO;
U prvom su to n u . . . U jednoj rei 5. je veoma
retka, npr. kod M aurania: PolUJzbjeglu
vraa duu. U Sterije: Sad i nA ^Vka // lu
zablista. Neki pesnici, u skladu sa svojom
poetikom , ponekad uklanjaju suglasniki ume-
sto vokalski eiemenat, izazivajui hijat sa
vikom slogova, koje zatim sinicezom
redukuju, npr. M aurani: ijE JE ovo
zlaano oruje? -- T o 'E oruje age Cengijia.
Iz razloga stila pesnik je u svojoj redakciji dao
prednost s. nad elizijom ( ije j ' ovo . . . to /
o r u je ...). Slian tip s., ali grafiki drukije
obeleene, nalazimo u jednom Njegoevom stihu:
ije ovo plee te ga gledam ? (ije je > ijee > ije).
Cistu 5. im am o i u Kostievom jam pskom 11-
-ercu: Oh. A O m i te je, iskreno te ljubim, ili
u trohejskom osmercu: Kolika li bee str'ota,
grafiki d atu k ao elizija. T ako i u Zmajcvom
trohejskom desetercu: Kad'jnica mladosti im
kadi (kadinica > kadjnica). A postrof je
izlian jer nije re o -* sinkopi. U sledeim
prim erim a kod Jakia i Zm aja interpunkci
jo m se pokriva s.: P' onda zbogom, tambura
u; P' onda ode, p' onda ode. Te stihove
recitatori obino izgovaraju kao s. (pa onda).
Lit.: - hijat. " .R.
SIN K OPA (gr, cruyKOTtrj kresanje, skrai
vanje) 1. U gramatici ispadanje jednog
zvuka ili vie njih unutar rei. 2. U antikoj
prozodiji ispadanje vokala izmeu dva sugla
snika. 3. Svako ispadanje slogova unutar
rei u stihu, metriki ili stilski u si ovijeno, a u
govoru pevaa (pesnika) neuobiajeno: Te
oinem car'va delibau (narodna pesma); S ka
menilo se carsko cvee (L. Kosti). U srphrv.
stihu najee ispada vokal /, naroito zbog
skraivanja dvoslonog refleksa glasa ja t (ft):
Idi, sine, preko b'jela sv'jeta. To je obina
pojava. Pa ipak funkcionalno upotrebijena
sinkopa moe da se nae i u recima koje su u
729
obinom govoru uobiajene: KoTko s' silni
ognjeni ausi / Koliko su silni od silnijeh. Oblik
kol'ko postaje funkcionalan u odnosu prem a
knjievnom obliku koliko. U istom primeru
nalazi se i -+ apokopa (s' prem a su). U
sinkopu se ubrajaju i drugi oblici neuobiaje
nog ispadanja slogova unutar rei: Deli M usa
na Kraljia M a rka ; Evo vako gl'aj (Zmaj);
Poe sluge veer veerali (M aurani). O tuda
ovam o ne idu oblici haj"te, bete i si. Pone
kad se pogreno navode kao uobiajeni
oblici -> kontrakcije ipevo, pev'o* pevao) i -*
sinereze (crnoka < crnooka). 4. Po analo
giji sa muzikim term inom, s. znai seenje
ritm a u fr, stihu pomeranjem uobiajenog
akcenta 7 a jedan slog prem a poetku rei, sa
izazivanjem m om enta prevarenog oekivanja.
U rus. metrici 5 . je redi sinonim za sdvig
(pomeranje) akcenta ili ritm ika inverzija.
L it.: h ijat.
S IN K R E TiZ A M (prema gr. aovKpr|Tta}i6c)
N ekritiko pnhvatanje pojedinih postavki
uzetih izdvojeno iz dva ili vie razliitih
pravaca ili kola, pri emu autor ne zapaa da
one, dosljedno razvijene, m eusobno protivu-
rjee. K od nas su najee sljedee sinkreti-
stike kombinacije, gotovo iskljuivo s marksiz
mom: M akrs + pozitivizam; M arks+ egzisten
cijalizam (posebno Sartr); M arks 4 -filozofija
egzistencije (naroito H ajdeger i Jaspers);
M akrs + Hegel (najmasovniji sinkreiistiki po
kret); M arks + T om a Akvinski; M a rk s+ a -
nov; Marks-f- Frojd. U knjievnim teorijama
marksizam se najee spaja sa strukturaliz
mom, teorijom odraza i teorijom izraza. Vanj
ski znak po kojem se s. odm ah prepoznaje je
lakoa s kojom se rjeavaju svi problemi,
unutarnji se sastoji u neznanju ili neshvatanju
bar jedne strane s kojom se kombinira.
SIN O D IK ( g r. ctdvo S ik o v ) -
v e k o v n e a n t i j e r e t i k e k n j i e v n o s ti , n a r o i t a
v rs ta zbornika u k o m e s e n a la z e te k s to v i i
p r o k le ts tv a (a n a te m e ) p r o tiv je r e tik a .
L it.: V. M o in , R u k o p is pljevaijskog S in o ik a
p rav o slav lja . S l o v o 6 - 8 , 1957, 1 5 4 - 1 7 7 ; isti,
CepoCKas penaKUHfl CmioitHKa b hchc.:iki n p an o -
CJiaBHa. B i n a n m m i C K u u e p e v e n H U K 16, 1959, 317
394. 17, 1960, 2 7 8 - 353, 58, 1961, 359 - 360.
S IN O N IM (gr. auvcbvopog istog imena)
Termin gr. gram atike za rijei gotovo jednaka
znaenja koje se ipak razlikuju semantikim ili
drugim nijansam a. U antiknoj - retorici
spajanje je ili gomilanje 5 . tvorilo figuru
sinonimije, zapravo podvrstu figure - ponav-
SIN T A K SI K O -IN T O N A C IO N A S T R U K ! URA STIHA
Ijanja s istim stilskim efektima kao ko svih
takvih figura. Zbog toga je esto nalazimo u
poeziji: Jer im a 1 goreg srama i stida / Neg
svome edu ne dati vida! (Zmaj, Diimo
kole, 3 4). U narodnoj poeziji postoji ve
ustaljena sinonimija: um i pamet, rod i koljeno,
rod i pleme, mlad i zelen, kau i govore it.
N pr.; On ostavi spomen rodu srpskom, / da
se pria i pripovijeda, / dok je ljudi i dok je
Kosova. (Car Lazar i carica Milica, 196
198). Usp. -+ tautologija, -* metabola. Supr.
-> antonim. Z..
S IN O P S IS (gr. cn6vo\|H - skupni pogled,
pregled) 1. U crkvenoj literaturi, zbornik
odlom aka uporedo izloenih, odnosno skrae
ne propovedi i spisi jednog ili vie crkvenih
pisaca (Kijevski sinopsis, Kijev, 1674. g.). --
2, U kinematografiji, prva faza pisanog teksta
.R . u realizaciji jednog filma. N a osnovu tzv.
ideje filma, u s. su dati obrisi osnovnih
tokova radnje, karakteristike likova itd. U no
enjem dijaloga i detaljnog opisa radnje, od .v.
nastaje - scnario k ao knjievno oblikovan
tekst filmske prie.
L it.: E. P . S anders, The Tendencies o j ihe
Synoptic Tradition, 1969. - Scnario. N.K.
SIN TA GM A (gr. a v ta y p a sastav, zbirka)
I. Naziv pravnih zbornika u kojim a su
crkvenopravni tekstovi (sami kanoni i tumae
nja pravne nauke) dati u odreenom poretku,
prem a izvesnoj klasifikaciji. Uobiajen je tip
alfavitnc sintagme, u kojoj je materija
rasporeena prem a alfabetu. Primer ovakve je
sintagm a M atije V lastara iz 1335, prevedena
ubrzo i na srpskoslovenski jezik. 2. G rupa
elemenata u tekstu koja ima svoj smisao.
Odnosi meu njima zovu se sintagmatski
odnosi za razliku od -+paradigmatskih odnosa,
I F
kada je re o povezanostim a elemenata u
a n r s r e d n jo -
serijama, gde ovi elementi (znaci) imaju neke
zajednike osobine, pa se iz svakog ovakvog
elementa mogu asocirati drugi elementi.
L it.: S. T ro ick i, C rk v en o -p o litik a ideologija
S vetosavske krm ije i V lastareve S intagm e, Glas
S A N 212, 1953 ; J. L in k , Literaturw issenschaftliche
G rundbegriffe, 1974. D .B .- Z .K .
SINTAGM ATIKA -* Semiotika
D .B.
SIN TA K SIK O-INTO N A CION A STRUK
TURA STIH A Reenino i intonaciono
ustrojstvo -+ stiha. Stih je specifino organi-
zovan ne samo ritmiki i zvuno nego i
sintaksiki i intonaciono. Za razliku od
slobodnog ralanjavanja teksta u prozi, u
SIN TA K SI K O -IN T O N A C IO N A S TR U K T U R A STIHA
stihu se sintaksa i intonacija prilagoavaju
metriko-ritmikoj strukturi. K ao ritm ika
jedinica, stih tei da bude i sintaksika
jedinica. O tuda obino sadri bilo cei u ree
nicu bilo sintagmu. T ako npr. u svakom od
prvih pet sihova narodne epske pesme Stari
Vujadin nalazimo reeninu celinu. a u
treem i dve (evojka je svoje oi klela: //
arne oi, da bi ne gledale! // Sve gledaste,
danas ne vieste, // e prooe Turci Lijev*
njani, // Provedoe iz gore hajduke). U
sledeem primeru iz usmene lirike:
Vezak vezle / tri lepe devojke
U gradini / pod slatkim bademom
prvi stih sadri ui deo reenice (subjekatsku
sintagmu i predikat sa objektom), a drugi
razvijenu priloku odredbu. Zasluga je O.
Brika to je ukazao na sistem veza izmeu
sintakse i -* ritma, a Ejhenbaum a to je
utvrdio da se sa ovima sistemski povezuje
intonacija. N ju e uskoro iza toga posm atrati
iz fonolokog aspekta S. Karcevski, ime e
omoguiti njeno fonoloko tumaenje i u
stihu, Polazei od toga da je intonacija jedan
od postupaka aktualizacije jezikih elemenata
u govoru, on je utvrdio dva njezina opta tipa:
zategnuta intonacija ili antikadenca i
oputena intonacija ili -> kadenca, Obe,
meutim, nastaju iz dvojstvene prirode
polukadence, koja se manifesluje u trenutku
kad se intonacioni tok koleba izmeu zaustav
ljanja i nastavljanja iskaza. Insistiranje na
oputanju vodi kaclenci, a na zategnutosti (uz
povienje tona) ~ antikadenci. Svaki intelek
tualni iskaz (phrase) ne suvie kratak
ralanjava se intonaciono na uzlazni i silazni
deo. To je J. M ukarovski odm ah prihvatio
kao osnovu za fonoloko tumaenje intonacije
u stihu. R. Jakobson je uskoro prim em o ite
termine u prouavanju stiha srpskohrvatske
usmene epike, a K. Taranovski je to kasnije
znatno razvio. Neki su zapaanja Karcevskog
primenjivali drukije. U naem navedenom
primeru na kraju prvog stiha intonacija raste
(antikadenca), stimuliui pojavu narednog
stiha, dok na kraju drugog stiha, sa zavret
kom reenice, ona pada (kadenca). Osim
sintaksiko-intonacione granice na kraju sti
hova, u okviru oba stiha nalazim o na istom
mestu iza etvrtog sloga -* cezuru kao
stalnu -* granicu rei. O na see stih na
dva -* polustiha, tj., na dva metriko-rit-
m ika segm enta. Sa tom granicom se
tak o e p o d u d a ra sin tak sik o -in to n acio n o
raianjavanje. obeleeno intonacionim sig
730
nalom tipa polukadence, koji je slabiji od
signala na krajevima stihova, jer je i veza
tenja izmeu polustihova. Sa metriko-rit-
mikom i s .-i. s. s. i polustiha povezuje se i
pojam -> pauze u stihu, koja je takoe
drukija u stihu nego u prozi i ije ostvarenje,
bilo na kraju stiha bilo na cezuri, zavisi i od ->
dikcije. Razume se, s .-i, s. s. nije istovetna u
svim tipovim a - versiflkacije. Razliita je i u
pojedinim vrstam a stiha na jednom istom
jeziku (npr. u srphrv. tr o h e js k o m i s im e tr i n o m
desetercu usmene poezije, ili u jam bu i
troheju pisane poezije). Ni navedeni stihovi ne
reprezentuju svaki troheiski deseterac. U
njemu cezura kao stalni ritmiki signal pone
kad see tesne sintagm atske veze povlaei sa
sobom i polukadencu, npr.; U malenoj /
Banjskoj kraj Kosova ili: K od gotove /
sovre zasjedoe. Sin taksi ko - opkoraenje
cezure moe da bude i izrazitije: K ad u ja k u /
neu, / da kome u. I ovde se cezura namee
kao granica iza etvrtoga sloga, ali zbog jakog
sintaksikog opkoraenja polukadenca se pod
udara sa krajem sintaksike jedinice (iza
estog sloga). Re je, dakle, o sintaksiko-
-intonacionom prebacivanju cezure. Razila
enje metriko-ritmike strukture sa sintaksi-
ko-intonacionom , koje naroito dolazi do
izraaja pri opkoraenju s tih a , izaziva kod
itaoca umetniki valentno - prevareno oeki
vanje i semantiki istie razdvojene delove.
Istovremeno to je jedan od puteva u -*
slobodni stih, koji esto i nastaje na bazi
odstupanja od tradicionalne s.-i. s. s.
Oslanjajui se na Brikovo zapaanje o rit-
miko-sintaksikiin figurama, Ejhenbaum je
utvrdio da se javlja i poseban sistem intonira
nja (~> melodija stiha), koji je svojstven lirici.
U njoj je on naao tri intonaciona tipa stiha:
n a p e v n it g o v o r n i i o r a to r s k i ili d e k la m a tiv n i.
Zatvorenost strofine organizacije podesna je
za sistem intoniranja. M eutim, sintaksiko-
-intonaciona korelacija stihova u obliku para
lelizama ili simetrije obina je i u astrofinom
pesnikom delu. Izvanredan prim er nalazi se u
Njegoevih 15 stihova koji prate stih Svjet je
ovaj tiran tiraninu:
. . . U nj ratuje dua sa tijelom,
U nj ratuje more s bregovima,
U nj ratuje zim a i to p lin a . ..
T j elo stenje pod silom duevnom,
K oleba se dua u tijelu;
M ore stenje pod silom nebesnom,
K oleblju se u m oru nebesa;
V olna volnu uasno popire,
O brijeg se lome obadvije.
731
Tri prva stiha (i est nenavedenih) poinju
an aferom , a zavravaju se sintaksikim para
lelizmima praenim antik adencom, osim po-
slednjeg sa zavrnom intonacijom. U est
narednih stihova alterniraju paralelizmi, a
prate ih odgovarajui intonacioni signali,
tak oe u alterniranju: neparni stihovi se
zavravaju antikadencom , a parni kadencom.
T o je prim er oratorskog stiha. N a pitanje ta
uslovljava intonacione tipove stiha, moe se
prihvatiti odgovor da su u osnovi uslovljeni
semantikom teksta, ali da se u sistemu
intoniranja jasnije ispoljavaju. Razume se,
mogue su razliite govorne interpretacije (-+
recitacija, -> deklamacija).
L it.: T. M areti, M e trik a n a ro d n ih n aih
pjesam a , R a d J A Z U . knj. 168 (1907), 6 2 - 7 6 ; E.
Sievers, R h y !m isih - m elodische S tu d ien , 1912; A.
H eusler. E. Sievers u n d die S prachm elodie,
D eutsche L itera tu rzeitu n g , 1912, N o. 24, 1477
1486; B. M . vKhpm yhckhh, K omhowhuh lupm ecK ux
crnuxomaopeHu, 192! (i u knj. Teopu.n em uxa,
1975), B. 3 x e H 5 a y \i, M e.oyuKa pyccKOW Aupu-
uechoto em uxa, 1922 (i u knj. O n o jm u , 1969, str.
327 551); B. B. ToManieBCKHii, P yccxoe cmuxoCAO-
>.K euue. MetnpUKU, 1923; E.-L . M a rtin , L es sym trie
du fra n a is littraire, 1924; B. M. vKHpMysiexRi,
Baegenue u u e m p m y , 1926 (isto: N ach d ru c k der
A usgabe, hg. D . T schizew skij u.a., W , F in k V erlag,
3971); O. M . EpjiK P h tm h c h h ts k c h c , H osm
Jietp, 1927, N o. 3 4 (i u: T w o E ssays on Poetic
L an g u ag e , red. R. J a k o b so n . M ichigan Slavic
M a teria ls, 1964, N o . 5, 4 9 - 7 6 ) ; C. H. E e p m irre ta ,
C tk x h fleKJiaMaiiHH (u zb .:) P vcckoh peub, h. c. ,
1927, 7 41, isti: 3 creT K liecKne npeuiioctuiK H tc o -
pHH jaeicaaMauHH, IJoim uKa, c6. H l. 1927, 25 44;
B. M . 5KvipMyHCKnH, M ejjooiixa c m x a Mbic.ib,
1922, N o . 3, 1 0 9 - 1 3 9 (u kn j:) B o npocu m eopuu
jtum epam ypbi, 1928 (isto: P h o to m ech an ic R e p rin t by
C . H . V an S chooneveld, 1962), (u k n j.:) Teopun
Aum epamypbi, flo m u K a . C m u.iucm uxa, 977; C.
M axiih, npiiHuyHHH yMCT hhhkc BepCH<j)HKaii,Hje
cpncKe. ['oguiuibun H u k o m l/ vnuha, 6 p , 39
(9 3 0 ), p o s. str. 1 3 8 - 4 2 : br. 40 (1931), br. 41
(1932), pos. 1 5 5 - 5 7 i 166); S. K areevskij, S ur la
p o h o n o lo g ie de la p h rase , T ravaux du Cercle
Linguistique de Prague, 1931, N o. 4, 1 8 8 - 2 2 7 ; J,
M y k a ro v sk , L a p h o n o lo g ie et la potique,
T ravaux du Cercle Linguistique de Prague, 1931, N o.
4, 270 288; isti: L in to n a tio n co m m e facteu r du
ry th m e p o tiq u e , A rchives nerlandaises de Phon strofa; nastala je verovatno u 8. v. i vezuje se
tique exprim entale, 1933, V III IX , 153 165; R.
Ja k o b so n , b er den V ersb au d er se rb o k ro atisch e n
V olksepen, A rchives nerlandaises de Phontique
exprim entale, 1933, V i l i - I X , 1933; 1 3 5 - 1 4 4 (na
srp h rv . u knj. L in g vistika i p o etika , 1966, 146 156);
C . H . EepHUiTeHH, M aTepnajibi uih 6 h 6 jih o -
rpatjm ii n o , BonpocaM (jjpasoBofi miTonauHH (u
k n j.:) )KCncpuMeiitna,ibH.H tponcmuKa u ncuxojotu.fi
e ovhchuu uHoempaHHMM MJMKUM, 1940; W .
K ayser, Das sprachliche K u n s tw e r k . . . , 1948
(srp h rv . J e ziko u m etn iko delo, 1973, pos. 152
SIRVHNTES
157); E. MiLTCTuh, OcHViiU (ponemuKC cnncKoi
jd u K a , 1952; C. BH aeep, Jc3uk nam hucviuhu,
1952; Je3HHHe MoryhHOCTit, HapguK hu na
ne6y nu ua 3eu.bu, 1938; B. E. XojiuieBHMKOB,
HJTbl liHTOHaiXHli p y ee x o ro KJiaCCHHeCKOL o
c in x a (u zb.:) C.toeo u o p a i, 1964, 125163 (o
to m e i u k n j.: Ocuoebi cm uxoeegenufi, P ycaioe
cntuxocA oxenue, 19722); JI. H . TiiMO(j[)eeB, Onep>cu
m eopuu u ucmopuu pyccKoio cm uxa, 958; R.
K in g d o m , English Intonation Practice, 1958; Poe-
tics, P oetvka. H oim uK a I, 1961, 2 0 1 292; A.
M a rtin et, A Functional yiew o f Language, 1962 (na
fr. 1969, na srp h rv . Jezik i fu n k c ija , 1973): J. Levy,
U m ni p fekla d u , 1963 (srphrv. U mjetnost prevoenja,
1982); K . T aran o v sk i, O ulozi cezure u srpsko-
h ry atsk o m stihu, Z b o rn ik u ast Stjepana /via,
red. M . H ra ste i d r., 1963, 3 6 3 --3 7 4 ; K. T a ra n o v
ski, S om e P ro b le m s o f Fin; am bernent in Slavic and
W estern E u ro p e a n V erse, 1JSLP, 1963, 80 87; V.
g anec, M e trik a i ritm ik a u versifikaciji n arodnog
deseterca, N arodna um jetnost, 1963, knj. 2, 3 37;
P. R. L eo n et Ph. M a rtin , P rolgom nes l'tude des
structures intonal ives, 1970; I-O. M . JIoTMa,
(Mpynmypa xygoxecm eeH U oio m exem a, 1970
(st-phrv. 1976); )K. Pyacuh, O iM eT puja k Me.rioruija
y.jeflHHoj KocTMheBoj ciaim i-t, Kibimceenocm, 1971,
br. 3, 186 199; E. B. Hcb:m jis/toBa, MiiTOuauH b
>Kiiapax My-ibiKajibHoro o iib i io p a h Me-no^mca
JiTepaTypHoro .rinpiineCKoro CTHxa, P vccku
fojtbKAop X IV , 1974, 2 3 8 - 2 6 2 ; M. T o im h ,' r p a -
i-iua cTHXOBa y cpnCKOxpBaTCKH.vt recei epanicHM
necviaMa, H pu.iosu KJM & , 42, 1976, 224 30; T.
M . HiiKOJiaeBa, <Ppa30saH uHmOHau,uH CAae.nncKUx
biKoe, 1977; E. T . Ca(j)ponoBa, MuTOnauHs h
CTjiai> CTHxa, (u zb .:) Hcc.iegoeanu.fi no meopuu
em uxa , og. red. B. E. XojHtieBHHKOB, 85 91; E.
^ K H J t , O t CJIOBeCHOH iMHTaL[Hi K CMM^OHIOMV
(RpHHltHnb! My.ihlKajibHOii KOMilOiliUHII B U 0 3 3 H H )
(u k n j.:) M a m ep u n cm uxa, P aris (In stitu t d tudes
slitves), 1978, 367 491; P. P. Byers, A F o rm u la
for P oetic In to n a tio n , P oetics, v. 8, N o. 4, 1979,
367 80: S. P etrovi, O p k o raen je u srp sk o h rv at-
skom s tih u - P o sto ja n a po d lo g a , Godinjak In stitu ta
za jezik i kn jiev n o st u S arajevu, S arajevo, 1982.
9 - 2 0 . Ritam; -+ V erifikacija; - Prozodija: -+
Recitacija. .R.
SlNTAKTIKA ^ Semiotika
SN T O M O N (gr. av io p o v ) Posebna vrsta
-* stihire, koja se sastoji od etiri do devet
7.S. ime K iprijana M eloda.
L it.: G . S chiro, L ineam enti starici sulla genesi e
10 sviluppo del syntom on. Cipriano il m etode, Boli.
G ro ti. 3 (1949), 1 3 2 - 1 5 2 , 195 - 2 1 7 ; H . G . Beck,
K irche und theologische L iteratur im byzantinischen
Rvich, 1959. D.B.
SRVEN TES (od prov. sirven sluga,
dvoranin) V rsta prov. lirske pesme,
popularne naroito u 12. i 13. v., prigodnog
SISTEMA
karaktera, u kojoj dvorski pesnik (sirvenj
peva o junakim delima svog gospodara. S.
vrlo brzo dobija satiriki ili politiki karakter,
komentarie aktuelne dogaaje, a ponekad se
pretvara i u -* invektivu. Kasnije (u 14. v.)
prihvata i didakiine i religiozne sadraje.
Najistaknutiji pesnici j. bili su M arkabru i
Bertran de Born. U Italiji je s. prerastao u
svojevrsnu pesniku vrstu, serventese, koja je
teme uzimala iz aktuelnog politikog ivota. Iz
jedne vrste ital. takozvanog serventese
incatenato, proistekla je tercina.
L it.: C . C o rra d in o , 1 C anii dei G oliardi, 1928; A.
Je an ro y , L a posie lyrique des Troubadours, 1934; N .
S apegno, L a lirica dei tro v a to ri . L a N uova ta lia .
V. 1934.
SISTEM A (gr. < jv o t c \iol sistem) -- U
antikoj metrici nizovi stihova sa istovrsnim
me frima, obino u obliku -* iniefara. po
sebno anapestikih. Ti nizovi su dui od -+
strofe (antike). .R.
SISTOLA (gr. <7crtoXr) stezanje, saim a
nje) - U antikoj metrici saimanje dugog
sloga u kratak slog. (npr. gen. od fjpco; dae
daktil f|p(oo). Suprotno --* dijastola. .R.
SITU A CIJA (lat. situatio poloaj) ~
Okolnosti koje odreuju smisao onoga to se
saoptava u knjievnom elu. K ako skup tih
okolnosti moe biti neki elemenat grae ili
njegovo umetniko uoblienje, kako te okol
nosti mogu odreivati smisao neke epizode ili
dela u celini, term in i', upotrebljava se u vezi s
knjievnou u nekoliko razliitih znaenja. I.
K arakteristian sticaj ivotnih okolnosti koje
pisac obrauje; npr. realistiki rom an esto
opisuje prozaine .. iz svakodnevnog ivota.
2. N ekoliko dogaaja povezanih u epizoi-
nom ili anegdotalnom oblicu koji sainjavaju
jedinicu dram ske radnje (dram ska s.). K atkad,
naroito u komediji, spoljanji sklop tih
dogaaja odreuje velikim delom i prirodu
umetnikog efekta: u Drievoj komediji, kae
Matkovi, sporedne scene zaguuju svaku
liniju glavne radnje, te predstava postaje
kaleidoskop dosjetki i situacione komike
koja se pojaava na taj nain to su nai ljudi
esto smeteni kao sluajni prolaznici u
renesansni Rim (Dramaturki eseji, 1949).
3. Sticaj okolnosti ije ponavljanje ili variranje
u epskoj poeziji dobija izvesnu kompozicionu
funkciju. Pri svakom epskom ponavljanju,
kau Vratovi i Zori, ponovo se doziva u
sjeanje ona ista s. u kojoj su rijei bile prvi
put izgovorene, te se tako prvotna s.
732
neprestano obnavlja u novom kontekstu,
zadobivajui u njemu nove vrednote (Uvod u
knjievnost, ur. Petre i kreb, 1969). 4.
Osnovni tematski okvir koji odreuje stil,
strukturu i kompoziciju knjievnog dela. U
ovom smislu govorim o o temeljnoj ili osnov
noj 5. neke pesme, drame, rom ana i si. T ako je
D e Sanktis razm atrao osnovne 5. u Petrarki-
nim sonetim a razvrstavajui ih prem a njihovoj
tematici i podrazumevajui da je s. dom inanta
forme dela: G raa, u konkretnom i odree
nom poloaju, dobija izvestan karakter, po
staje 's.' U ovom znaenju ,s. nije vie sticaj
spoljanjih okolnosti u nekoj epizodi nego -*
organska forma dela: Pesme koje ne dolaze iz
M .D i.
due, iznutra, nego su mehaniki i vetaki
proizvod nemaju situacije te stoga nemaju ni
forme u uzvienom smislu ove rei (E.
Bonora, Saggio critico sul Petrarca, 1954).
L it.: G . P o lti, L es Situations dram atiques, 1924;
F. ale. D ra m sk e situacije, Uvod u knjievnost
(ur. P etre i kreb), 1969. str. 4 5 5 - 458. S.K .
SI E (fr. sujet --- predm et, sadraj) 1. U
narodnoj knjievnosti shema sastavljena o
Vie m otiva (pripovenih jedinica). Ovakvo
Znaenje d ao je term inu A. N. Veselovski
(1913). U ovom znaenju termin je zatim
usvojen u ruskoj i sovjetskoj nauci. (- Bajka,
-* narodna pripovetka). 2. U teoriji
knjievnosti s. obino oznaava --> sadrinu,
-> predmet, -> temu dela; kod nekih teoreti
ara s, je sinonim za -* fabulu, kod drugih
oznaava umetniku obradu fabularnog m ate
rijala. -> Ruski formalisti strogo dvoje fabulu i
s\; fabula je ukupnost dogaaja u njihovoj
unutranjoj vezi; s. je umetniki sagraen
raspored dogaaja u delu (B. V. Tomaevski,
Teorija knjievnosti, prev., 1972). Drugim
reima, fabulu (tj. skup dogaaja koji su se
odigrali u vremenskom sledu) italac saznaje
preko s. (tj. preko umetniki organizovanog
prikaza tih dogaaja). U svakom sluaju
term in .i. treba upotrebljavati za oznaku
fabularnog m aterijala u -* epici i - drami; za
liriku je adekvatniji termin tema,
tematika, sem ukoliko se ne radi o lirsko-
epskim anrovim a (- balada, romansa),
kod kojih se takoe moe govoriti o s.-u.
L it.: A. H . B e c e /to B C K H B , P i c m o p m e c K a x m>3-
muKa, 1940; A. Fiaker, Der russische F orm alism us
Theorie und W irkung, 1973, V .N . D . .
SJEDALEN (crkvsl. bMiAenb) ~y SedaJan, -
Katizma.
SKALD Norveki i islandski epski peva.
iveo je u druini skandinavskog kneza, kao
733
savetnik vladarev za vreme m ira i kao uesnik
bitaka za vreme rata. U rapi (ubojnoj
pesmi) slavio je podvige kneza i druine u
ratnim dogaajim a. Nije ostao pri jednostav
nosti narodne epike, ve je unosio sloene
novine. Aliteraciji je dodavao unutarnji slik, a
krugu stilskih obrta jednu posebnu vrstu
m etaforikih slika tzv. Keninge (ma je,
npr., nazivao buktinja borbe, sunce suko
ba, oganj tita). Pesnitvo koje su negovali
.r.-i cvetalo je u 9. i 10. v. Iz ovog vremena
poznati su poimence Bragi Bodason, T orbjorn
Hornklofi, Egil Skalagrimson. K orm ak
O gm undarson i dr. U 12. i 13. v. um etnost
skalda poela je opadati.
L it.: M crnoputa 3anagno-eapon ckux KtbUKenHO-
cm u, y pe^aKUHj B. M . XCHpMyHCKOr, 1956 (prev.);
E. O . G . T u rville-P etre. S c a l k P oelrv, 1976. V.N.
SKAM ANDER Avangardni literarni po
kret poljskih pesnika okupljenih oko asopisa
Skamander. Pokret je nastao posle prvog
svetskog rata, oko 1920. g., ujedinivi razliito
orijentisane pesnike, ali sa zajednikim naklo
nostim a ka novim, neformalnim umetnikim
ostvarenjim a (improvizovane pesme, stihovi
slobodnog ritma, neuobiajena metafora). O dli
kuje ih politika tendencioznost, zahtev za
novim ciljevima ivota, patetini realizam sa
psiholokim prodiranjem u linosti i svet.
Glavni predstavnici su: J. Tuvin, J. Lehoj, M.
L. Slonimski, J. Ivaskjevi i dr.
L it.: J. Z a ch arsk a, S kam ander, 1977; J. Stra-
d eki. W kregu S ka m a n dra. 1977; S kam an d er .
S tu d ia, 1978.
SK A N D IR A N JE (lat. scano ~~ penjem se;
itam razmereno) N ain izgovaranja sti
hova uz ostvarenje svih -* iktusa (-> arzi)
glasovnim -+ udarom bez obzira na to da li je
ovaj u obliku leksikog akcenta ili vetakog
isticanja i onih slogova na koje ne p ad a jeziki
akcenat. U antikom stihu skandirani udar je
esto padao na nenaglaeni siog rei. Skandi
ranjem trohejskog (nesimetrinog, epskog)
deseterca Poranio Kraljeviu Marko ostvaruje
se svih pet iktusa (na neparnim slogovima), od
kojih 3 prirodnim akcentom rei (na I, 5, 9.
slogu), a 2 vetackim isticanjem (3. i 7. sloga).
Otprilike tako izgovaraju stihove u pevanju
mnogi narodni guslari. Pri tom e ponekad rei
ostaju bez akcenta na slogu koji je njegov
nosilac: Oj M ilO u, nA roEni brAte. Jeziki
akcentovani slogovi {M i i ro) ostae u
skandiranju pevaa bez akcenta jer su se nali
na slabom mestu (vremenu) stiha, tj. na
parnim slogovima (2. i 6.). U guslarskom
pevanju to je uslovno pa ne smeta, ali je u
SKAZ
govorenju stiha takvo premetanje akcenta
nedopustivo. Neki istraivai i danas smatraju
d a ja k a m esta stiha (iktusi, arze) unekoliko
podstiu metrike udare ak i na jeziki
neakcentovanim slogovima. Deje itanje ima
elem enata s. Tzv. pesniko govorenje stiha (
dikcija) takoe podvlai metriko-ritmiku
strukturu stiha, ali isto tako i istie prirodni
jeziki akcenat i intonaciju. Danas se s.
preporuuje kao auditivna metoda za
raspoznavanje -> metra.
Lit.: 5. ToMiuueBCKM, Teopuja K ib im c s /io c iu u ,
1972 (npeB.). .R .
SIvAPILJATURA (ital. scapigliatura raz
baruen ost, boemija) Ital. knjievni pokret
koji se razvio u Lom bardiji u drugoj polovini
19. v., pod uticajem fr. dekaentizm a i
naturalizm a. K ao reakcija na sentimentalizam
kasne romantike, s\ je znaio vraanje na realisti
ko prikazivanje svih vidova stvarnosti. Pisci koji
pripadaju ovom pokretu nemaju neku zajed
niku poetiku. Zajedniki su im samo neki
m oralno-politiki stavovi, antiburoaska shva-
tanja, a ponajvie otvorena elja da bilo svojim
boemskim nainom ivota, bilo bizarnim i
vulgarnim tem am a svoje poezije zapanje mir
nu graansku sredinu, iak o ovaj pokret nije
dao velika knjievna ostvarenja i nije otiao
dalje od elja i pokuaja, on je, istorijski
posm atrano, veoma znaajan, jer je pripremio
teren za velike realistike i veristike pripo-
veae (- verizam).
L it.: P. M a in i, L a scapigliatura m ikm cse, 1929;
Sl.P.
G . C ojitini, In tro u zio n e a R acconii della scapiglia
tura p iem ontese, 1953; G . M a rian i, S to n a della
scpigliatura, 1967; G . C a ta la n o , M o m en ti e ten-
sioni della scapigliatura, 1969. M .Di.
SKASKA (rus. CKajKa) Veoma rasprostra
njen termin u naoj folklori stici, upotrebljavan
uglavnom u smislu -> predanja, kao obuhvat-
ne kategorije narodne proze (P. Popovi, V.
ajkanovi, M. Majzner, M. Kneevi, J.
Prodanovi); ili kao sinonim za - etioloku
priu (V. Latkovi). U Karaievom Rjeniku
term ina skaska nema, a u Stulijevom se nalazi
u znaenju fabula.
L it.: -* P redanje. N .M .
SKAZ (rus, ch-aj ~ pria) 1. Rus. narodna
pria o stvarnom dogaaju, savremenom ili
skoranjem: prvenstveno uspom ena o linom
doivljaju, po pravilu dopunjena pojedino
stima iz mate. Blizak je predanju, onome
prethodnom obliku koji je Sidov nazvao
m e m o r a t. Nije dovoljno prouen kao vrsta, jer
postoji mali broj vernih, nepreraenih zapisa.
SK A ZA N IJE
2. Pripovedna stilizacija u rus. prozu kada
pripoveda u obliku m onologa posebnog
priaoca, pripadnika i predstavnika neke
drutvene ili etnike grupe (seljak, trgovac i
si.), stilizuje prianje kao neposrednu im pro
vizaciju priaoca. Jezik priaoca je obino
zasien -* dijaiektizmima. Postupkom s.-a
posluio se Gogolj u Veerima na salau kraj
Dikanjke. a njim su se sluili i N. S. Ljeskov.
L. Leonov i drugi. U srpskoj knjievnosti
pripovedai pripovedaka sa seoskom tem ati
kom u 19. v. (-+ srpska seoska pripovetka),
ugledajui se na Gogolj a, sluili su se tehni
kom s -a (J. Gri M ilenko, M. Glii, L.
Lazarevi, J. Veselinovi i dr.).
Lit.: H . MiixaHJ!OBa, CKin o 6part>itx Benre-
p o B b ix . < U o .tb K .to p k u k ucK yccm eo
PyecKoe itupognoe >io m i uh ea<o e m eo p't e cm ao. peA. H .
M . K p a B n o B . 1 9 7 1 ; l \ . /K 'iiB K O B iih , EaponcKu onaupu
c p n c rc e K t b u if e e m c fn u , I - 1 1 1 9 7 0 . i 9 7 7, 1 9 8 2 : H . M .
Be,;!,epHHKOBa, P vccko.i napognan ctcama, 1 9 7 5 ; B.
H. MopoxHH, PyccitaM napognas r r a .w / e coape-
MemioM 6btm oeanuu, 1 9 7 5 ; B U A hhkhh, PvccKafi
n a p o g n a .H c ko sko , 1977.
SK A ZA N U E (sisi. chK am m m ) - Najee
sinonim za -* povest, mada se upotrebljava i
ire, da oznai kazivanje i pripovedanje pa ak
i objanjavanje, tumaenje. U odnosu na
Sveto pismo, izraz treba shvatiti prvenstveno
kao tumaenje u egzegetsko-hermeneutikom
smislu. D.B,
SKAZANJA Crkvena prikazanja
SK A ZITELJ (rus. cKajumeM) Peva
ruskih epskih narodnih pesama, -* biljina.
Najpoznatijim se sm atra Trofim Grigorijevi
Rjabinjin, sa Onjege, od koga su ezdesetih i
sedamdesetih godina 19. v. zapisivali pesme P.
N. Ribnjikov i A. F. Giijferding. peva.
V.N.
SKAZON Holijamb
SKE (eng. sketch skica, nacrt, shema)
Scensko delo u jednom inu, koncipirano da
izazove jak komian ili dram ski efekat. Teite
dela je na dogaaju, obino anegdoti, a likovi
se javljaju iskljuivo kao nosioci radnje bez
pretenzija da izrastu u karaktere. Po anru i.
moe da bude komedija, dram a, pa ak i
tragedija, npr. M. Meterlenk, Sutina ivota.
Ovaj oblik drame, kao i sam termin ske,
pojavili su se u Engleskoj 50-tih godina 19. v.
Najpoznatiji pisci skeeva su; B. o, D. B.
Pristli, V. B. Jejts, V. Sarojan i A. P. ehov.
734
K.od nas je uspele skeeve pisao popularni
glumac B. Cvetkovi.
L it.: N. L ogasa, An Index to One-act Plays fo r
Stage, Radio and Television, 1 9 5 8 . P.L.
SKERCO (ital. scherzo ala) Termin
koji je prvi upotrebio K. M onteverdi (17. v.),
nazivajui scherzi musicali (muzika skerca)
svoje vokalne kompozicije veselog, profanog
karaktera. Kasnije je .s. poeo da oznaava
sam o instrum entalne sastave, delove veih
kompozicija ili autonom ne muz. kompozicije.
M.Di.
SKICA (ital. schizzo prskanje, pijuskanje)
U svome viestrukom znaenju moe biti;
1. .. M ala prozna form a saet knjievni
c.ioech 1 9 6 6 ; Sastav koji posea na kratku priu
(eUmino na - crticu i -+ vinjetu), ali manje
izrazit i form alan, obino nam erno pojedno
stavljen u postupku, prisnog tona i stila.
Najee s, je bez razvijene fabule, bez
opsenije i kom plikovane radnje i posebne -+
V .N .- D . . karakterizacije, sastojei se od jednog (glav
nog) dogaaja i jednog karaktera, preteno
subjektivne inspiracije, donosei uz to frag
m entarne ispovesti, prizore iz ivotinjskog
sveta i prirode i dr. Takve beletristike
strukture nepretencioznih, jednostavnih pro
porcija, u kojima se u nekoliko poteza daje
osnovna osobenost neke linosti ili pejzaa
zovu se i s. k araktera i opisne -v., a pisali su ih.
pored ostalih, V. Irving, C. Dikens, B. H art, I.
Cankar. 2. - U pozoritu se s. naziva ske
(eng. sketch skica, nacrt, k ratk a knjievna,
likovna, m uzika kompozicija). To je scensko
delo u jednom inu ili prizoru, vrlo kratka
jednoinka, uglavnom kominog, buriesk.no-
- vodvilj skog tona, razvijena oko neke nepri
like ili nesporazuma, kojom se ironizuje neki
dogaaj, linost ili tendencija, sa malim
brojem glumaca ili ak samo sa jednim
izvoaem. 3. S. je zatim prva um etnikova
tnisao, koncept, plan; to su u glavnim
potezim a naznaene osnovne ideje i linije
jednog knjievnog (ili naunog, filosofskog)
dela koje kasnije slue kao osnova za defini
tivno izvoenje, po kojima delo treba da se
izradi i dovri ili opirnije, detaljnije razradi i
razvije. 4. U muzikoj i likovnoj um etnosti s.
je letimian, grublji crte, improvizacija, su
m arno, provizorno zabeleen oblik ili k o ntura
budue likovne (ili muzike) kompozicije koji
se esto pravi kao priprem a za s tu d ij u , koja
vodi ka konanom uoblienju dela. Svojom
neposrednou u fiksiranju prim arnih doiv
ljaja i zamisli takva daje uvid u proces
stvaranja, a i sama je ponekad umetniko
n$
elo. 5. T o je upravo.?, stvorena posebnom
tehnikom kao zavreno delo, sa detaljim a koji
se samo ovlano nagovetavaju a ne obrauju
do tanina i koji na taj nain, u likovnoj ili
proznoj s., treba stim ulativno da deluju na
matu gledaoca ili itaoca.
Lit.: G . Seifert. Sinn und Gesfail cier literarischen
Skizze, 1961. M .I.B .
SKIT! Knjievna grupa koja je delovala u
Rusiji neposredno pred oktobarsku revoluciju
i prvih godina posle nje. S, su okupili
pesnike-simboliste (V. Brjusova, A. Belog, A.
Bloka), tzv. seljake pesnike (N. Kijujeva, S.
Jesenjina, P. Oreina) i pisce koji nisu pripa
dali knjievnim kolam a (A. Remizova, J.
Z am jatina, M. Pri vi na i dr.). Teorijske
osnove s. dao je kritiar R. V. Ivanov-
Razum nik; grupa je bila u tesnoj vezi sa
ideolokom platform om levih esera, izdala dva
zbornika S kiti (1917, 1918) i zbornik Crveni
bruj (1918), a njeni pripadnici su saraivali u
ievoeserskim publikacijam a listu Zastava
rada i asopisima Na put i Zastava. Program
s. je bio obeleen neonarodnjakim tendenci
jam a, orijentacijom na selo, a protiv grada; u
knjievno-filosofsku koncepciju grupe spadali
su neohrianstvo kao sinteza hrianstva i
socijalizma, isticanje mesijanske uloge Rusije u
revoluciji, internacionalizam kao izraz veite
borbe Skita i M alograanina, panm ongo-
lizam. Ideologija i filosofija s. dala je ruskoj
knjievnosti nekoliko znaajnih dela (Dvanaest
i S kiti A. Bloka, Hristos voskre.se A. Belog,
Inoniju S. Jesenjina, Ostrvljane I. Zam jatina);
njeni tragovi se zapaaju i u nizu proznih dela
20-ih godina u kojim a je revolucija slikana
kao pokret stihije (npr. u rom anim a B.
Piljnjaka). Poetkom 20-ih godina dolo je do
raspadanja grupe, ali su neke njene ideje
oivljene u poznijim pokretim a sinenovehov-
stva i evrazijstva.
L it.: O vep K U u c m o p u u p ycci< ou c o a e m c tc o x c y p -
H U Jiucm uKu, 1 9 1 7 1 9 3 2 , 1 9 6 6 ; J I . M . < t> ap 6 ep ,
C o vem cK a.H u m e p a m v p a n e p e iix te m p e a o u o n u u ,
1 9 1 7 1820, 1966; A , F . C o k o jio b , H c m o p u n
p y c c K A u m e p a m y p b i kohu , 19 m m a n i 2 0 e e x a ,
1979. M .J .
SK O L IO N (gr. cskqXiov) Pesma, esto
improvizacija, koja se pevala na gozbam a (->
simposion), ne po redu, nego je preuzimaju
bolji pevai, uzimajui granicu m irte kad
zaponu. O vakva slika je sauvana u -*
shojionu za Platonovog Gorgiju (451 e). Etim o
logija s. nije utvrena; to je ili pesma koja se
pevala u cik-cak liniji, ili pesm a koja zbog
vina krivuda. Najee i. ima jednu strofu, od
SLA TK I NOVI STIL
v;i ili etiri stiha (enkomiologikos). Kod
Atenaja (15. 694c) sauvana je zbirka od 25
tzv. Atikih S. O n a daje predstavu o
kratkim anonimnim pesmama, koje su vero-
vatno imale tradiciju u narodu, a svakako su
veoma karakteristine za gr. okupljanje
m ukaraca. est je u njima politiki element. I
imena poznatih pesnika vezana su za *?., npr.
Simonid, Tim okreon, koji je pisao polemike
s. protiv Tem istokla. S. nem a uobiajene
odlike gozbene, vinske pesme (- anakreon-
tika) niti mu je izraz, i pored kratke forme,
poentiran: s. je realistian i iskren u dometu
ideja u kojim a se kree praktinog morala
jednog drutvenog sloja.
L it.: R. Reitzeastein, Epigram und Skolion,
1893; C. M . B ow ra, Greek Lyrie Poetry 2, {961; A.
L esky, Geschichte der griechischen Literatur, 1966'1.
S.S.
S K O M O R O H (rus. ckomopox zabavlja)
U staroj Rusiji (11 12. v.) neka vrsta
putujuega glumca koji je pevao svoje aljive
pesme uz pratnjn muzike, plesao po taktu
melodije, izvodio akrobatske vetine. Njihove
pesme bile su aljive, satirine, pa i skaredne.
Deloval su od 11. do 17. v. i u 15. i 16. v.;
okupljeni u putujue druine, izvodili su na
javnim mestima predstave u dane boinih i
uskrnjih praznika. Igrajui tradicionalne m u
zike kom ade, sve su manje bivali pesnici-
-improvizatori, a sve vie postojali profesio
nalni giumci. Prem da rado vieni od naroda i
pojedinih feudalaca, s. i njihova uinetnost
esto su dolazili pod udar crkvenih vlasti. S. je
bio veoma slian fr. ongleru.
Lit.: M. EejiweB, O cxoMopoxax, BpcMennw
M o c k o s c k o i o o G u fe c m e a u c m o p u u u g p e e u o c m e u
p o c c u u c K u x t 1854; H . ctm u^eineH, O n e p K u n o
u c m o p u u u y j h iK tt ti P o c c u u c g p e m te u iu u x u p e w e n g o
k o h h c i X V III eCKCi, 1928; A. A. BejiKtui, P y c c K u e
CKOMopoxu, 1975. N .M . S.K-.
SK O P (nem. Skob, zapgerm. Skop) Vrsta
starogerm. profesionalnog pevaa epskih pesa-
ma, vrlo slino kasnijem -+ pilmanu. S.S.
SLABO V REM E STIH A > Teza
SLATKI N O V I STIL (ital. dolce stil nuovo) -
Pesnika kola koja je svojim imenom trebalo
d a oznai raanje nove talijanske poezije.
Javila se u 13. v., a naziv je dobila po uvenim
Danteovim stihovima iz XXIV pevanja isti-
lita, u kojim a autor samog sebe predstavlja
kao pesnika koji pie nove rime, onako
kako mu nalae ljubav. Posle Sicilijanske
kole, i. n. s. predstavlja drugi vaan momenat
u istoriji ital. knjievnosti i u form iranju ital.
SLAVA
knjievnog ukusa. Njegov uticaj, iako neto
izmenjen i deformisan, trajae sve do prve
polovine 15. v. O va pesnika kola nije
zasnovana na nekoj jedinstvenoj filosofiji ili
stilu. O stvarenja njenih predstavnika razlikuju
se m eusobno po formi i oseanjima i
odlikuju se snanom individualnou. Pod s.
n. .v. valja podrazum evati odreenu kulturnu
klimu, knjievni ukus, kao i jezike i stilske
norme. Zaetnikom ove kole sm atra se G.
Gvinieli, pesnik i profesor knjievnosti iz
Bolonje (um ro oko 1276. g.), ije pesme,
psiholoki obojene, i pored provansalskih
uticaja i uticaja doktrinalne poezije G vitona iz
Areca, sadre sve elemente koji e sutinski
obeleiti novi knjievni pokret. U tom smislu,
kao program ska, uzim a se njegova pesma U
plemenit om srcu nahodi se uvek ljubav. O snov
na ideja koju e prihvatiti i ostali pesnici ove
kole jeste ljubav, koja se poistoveuje sa
plemenitou due. Ljubav i plemenito srce
ista su tvar. Ljubav se, prem a tome, shvata
kao izvor m oralnog savrenstva i put ka Bogu,
uz pomo ene-anela. U odnosu na svoje
neposredne prethodnike, pesnici s. n. s, p o
stavili su se kao nosioci originalnih ideja,
rafiniranih oseanja i psihologije, izraenih
elegantnim jezikom i stilom, m ada njihove
teme nimalo nisu nove i um nogom e se
nadovezuju na ital. kasnotrubadursku tradi
ciju. Oni smatraju d a bolje od ranijih pesnika
shvataju i predstavljaju ljubavni i psiholoki
ivot. O krenuti sebi i sopstvenim oseanjima,
prouavaju sve to se u njim a pod uticajem
ljubavi deava. T ako nastaje karakteristina
ijubavno-refleksivna poezija, u ijoj osnovi
nije oseanje, ve kontem placija tog oseanja.
Poezija s. n. .v. nije uspela da se afirmie u
gradu svog pokretaa i da potisne veom a
snaan uticaj epigona kasnotrubadurske tra
dicije. Idealne uslove za dalji razvoj ona je
nala u Toskani, posebno u Firenci, gde se
rodio i stvarao njen najvei pesnik, G.
K avalkanti (um ro oko 1300 g.). Ostali istak
nuti pesnici nove poezije su . Alfani, L.
Dani, D. Freskobaldi, a posebno ino iz
Pistoje, Petrarkin uitelj, koji je um ro negde
krajem 1336, ili poetkom 1337. g. Ovoj koli
pripadao je i D ante Aligijeri, m ada njegov
pesniki genije prevazilazi okvire odreene
kole i stvara poeziju okrenutu budunosti,
poeziju koja nagovetava jedno novo razdob
lje u istoriji itai. i evropske kulture.
L it.: F . F igurelli, // dolce stil trnovo, 1933; G .
S alvadori, II problem a storieo detlo sril nuovo, in
Liriche e saggi, 1933; M . R uffini, 1 p o e ti dei dolce
stil nuovo, 1937; C . Bonnes, 11 dolce stil nuovo.
736
1939; V. B ranca, R im atori del dolce stil nuovo, 1941;
G . P etro cch i, 11 dotce stil nuovo, 1960. M .D i.
SLAVA 1. Skraena oznaka doksologije
(Slava Ocu i Sinu i Svetome D uhu), koja se
nalazi u mnogobrojnim liturgijskim knjigam a i
u - tipiku. 2. O naj deo karizme posle
koga se ita Slava, da bi se posle krae
molitvene formule prelo na sledei deo (-*
antifon, - statija). D.B.
SLA V O SL O V IJE (prema gr. b o ^ o lo jia .) -
1. Naziv itavog niza zavrnih molitvenih
form ula vizantisjkog bogosluenja, u kojima
se proslavlja Bog u tri lica, odn. Sveta Trojica
(Otac, Sin i Sveti D uh). U obiajeno i najee
je slavoslovije C'Aaea Omu,oy u C unoy u
CemnoMov Jjoyxoy, u Hbirtb u npucno u &b
e tx u etKoeb. 2. S. m alo pored zavrnih
molitvenih form ula ovako se naziva posebna
molitva n aju tren ju koja poinje reima C.ia&a
me6i> noK asaabuiC M ov m i\tb e t n ih , a nije
propraena pevanjem odreenog -> hvalitnog
psalma. 3. S. veliko skoro potpuno isti
tekst molitve kao i S. malo, ali se hvalitni
psaim peva.
L it.: L. M irk o v i, Pravoslavna liturgika, I, 1965.
196 198, 11, 1966, 28. D .B .
SLEN G (eng. slang atrovaki govor)
Argo.
SLEPA CK E P E S M E - Stvarali su slepi
pesnici, uglavnom o praznicima, saborim a ili
pratei vojsku u ratovima. V. K aradi
navodi pretkunice, to se pevaju pred kua
ma, i klanjaiice, gde molbu prati klanjanje.
S. p, su sastavljene od del ova koji se najee
ponavljaju od pesme do pesme. Slepi pesnik
opevao je svoju*traginu sudbinu i stradanje:
Sto su vam a beli dani, / to su meni tavne
noi, / tavne noi bez meseca'. (V. Nedi,
Antologija narodnih lirskih pesama, br. 130).
O sobenost lirskog izraza 5. />., bez obzira na
njihovu poglavito epsku formu, ine brojni
deminutivi: oice, ruice, sreica itd. Budui
da se .v. p. najvie pevaju o blagdanim a, uz
crkve, njihov jezik prim io je neke elemente
crkvenog jezika, pa ih stoga nazivaju verskim
ili pobonim pesm am a (U por. -* Religiozne
pesme).
L it.: V. N edi, A ntologija narodnih lirskih
pesam a , 19692. U .K .
SLIK - Rima
SLIK ZA OI - Rima
737
SLIKA, PESNIKA - Moe se brojiti u
n aj m n ogozn an ije i najneod reden ije term ine
- nauke o knjievnosti. Termin se moe
odnositi na stilska sredstva -* slikovitosti, tj.
-+ na trope, - metafore, metonimije i
sinekdohe, naroito na -* personifikaciju, a
moe se odnositi i na kompoziciju knji
evnoga djela, u kojemu oznaava zaobljen
prikaz isjeka pojavnoga ili psihikoga svijeta.
Pongsovo djelo prikazuje oito neodreenost
term ina i. I -+ simboliko se prikazivanje
moe nazvali .-om. U starijoj knjievnosti u
knjievnim su se djelima isticala opisivanja
graevina, vrtova, lijepih prirodnih krajeva,
kao jo u rom anu San Emila Zole. Pred
stavnik je njemakoga prosvjetiteljstva G . E,
Lesing u svom djelu Laokon ili o granicama
izmeu knjievnosti i slikar siva (1766) naelno
osudio tu vrst knjievnoga stvaranja, istiui
da knjievnost po svojoj prirodi kao umjetnost
rijei u vremenskom slijedu moe prikazati
samo radnje, a ne .v.-e. Time je osudio uvenu
Horacijevu uzreicu -> ut pictura poesis.
Simbol, -* alegorija.
L it.: H . P ongs, D as B ild in der D ichtung, 2. sv..
1926, 1963; M . H a rd t, S tudien zu F unktionsw eisen
von B ild u n d Bildreihen in der L iteratur, 1966,
Z ..
SLIKOVITOST - O dom aen term in za
m etaforinost, tj. za osobinu onakva - stila
koji se osobito slui stilskim sredstvima -*
tropa, -> metafore, -+ metonimije, - sinek
dohe ili -* personifikacijom. S. naroito je
oznaka -> lirskoga pjesnitva, jer je ona
najznaajnije stilsko sredstvo da istakne afek-
tivnu snagu rijei i govora, S. logikoga
izraavanja tvori stilsku osebujnost -* poslo
vice. S. proznoga stila pridaje prozi lirski
znaaj.
L it.: P. R eq u ad t, Bildlichkeit der D ichtung, 1974.
Z ..
SLIKOVNICA .. Bogato ilustrovana pripo-
vetka sa veoma saetim tekstom (ispod slike ili
ubaenim u obliku m ehura u sliku), u veini
sluajeva nizovi slika koji su povezani sadra
jem, uz kratku legendu, za publiku koja ne
postavlja visoke zahteve. U tom smislu slikov
nicu nalazim o ve poev od 13. i 14. stolea,
sa tekstom koji je jo pisan rukom , a potom
kao kolorisani letak (drvorez) sa senzacijama
koje treba da zagolicaju radoznalost publike,
sa vanim vestima, polemikama, pounim i
razveseljavajuim kraim pripovetkam a, sa
religioznim i politikim razm atranjim a, a
posebno sa stereotipnim tem am a (ples m rtva
ca, izokrenuti svet, mlin mladosti itd.).
O vakve slikovnice prodavale su se u srednjem
47 R cuik k n jiev n ih te rm in a
SLO BOD N I RITMOVI
veku na sajmovima i na narodnim veseljima,
one su u vezi se bankelzangom ( vasarskom
pesm om ), potom sa zbirkam a ilustracija koje
su elele da prikau stanje morala (Sitten
bilder) ili razne kuriozitete. U ovom smislu
poznata je publikacija Mnchner Bilderbogen,
koja je izlazila od 1850. do 1898, i otuda se
razvio anr kom iks (comic strips). V. i
-> strip.
L it.: H . F eh r, Masse.nk.unst im 16. Jh., 1924; H.
R osenfeld, D as deutsche B ildgedicht, 1935; isti, D er
m ittelalterlich e B ilderbogen, Z s. f r deutsches
A ltertu m 85, 1954; R eallexikon der deutschen K unst
geschichte II, 1948; P . T oschi, S ta m p e populari
iialiane, 1965. Z .K .
SLOBODNI RITMOVI Izvorno nemaki
stihovi (freie Rhythmen) iz druge polovine 18.
i s poetka 19, v., nerimovani, grupisani u
slobodnim nizovima (strofoino), u ivom
ritmu, proizvoljne duine i broja akcenata.
U zore je dao Kloptok, Biblija i tradicija
narodnog pesnitva. Veoma su poznati iz
Geteovih himni, iz H ajneovih Pesama o
Severnom moru (Nordseebilder), kod
Rilkea, Eliota i r. Principski naputaju
metrike veze + silabiko-tonske versifikacije,
ali se u jednom delu pesama ne odstupa
znatno od klasinog stiha. Z ato je traen
m etar i ponegde su naene pesme sa razno-
stopnim stihovima (-+ meoviti stihovi), gra
eni na metrikoj osnovi, ali sa proizvoljnim
brojem stopa, tj. sa razliitim ra/merom.
N aeni su i oblici - tonske versifikacije. Kod
G etea se javljaju stihovi sa priblino jednakim
brojem akcenata (3 4) ili se u okviru strofe
pravilno smenjuju etvoroakcenatski stihovi
sa troakcenatskim. Meuakcenatski intervali su
neujednaeni (od 0 do 4 sloga), a znatne su
razlike i u duini stihova. K od H ajnea se u
stihovim a nalazi 16 akcenata (najfrekvent-
niji sa 2 4 akc.). M euiktusni intervali su
obino jednosloni vosloni, ali im a i
vieslonih. Sredinom 19. v. izvanredno ih je
na ruski preveo pesnik i prevodilac M. L.
Mihajlov. Njegov prevod jedni zovu voljnim
-deonim stihom (doljnik), drugi slobodnim
stihom, neto regulisansjim nego to je
Hajneov stih. Oni koji u s. r. nalaze raanje
slobodnog stiha odbacuju ne samo varirajuu
stopu kao varljiv pojam nego i proizvoljan
-> takt, m akar bio tu i tam o estetski
organizovan. Ujedno odbacuju i -> izotoni-
zam i izosintaksizam, jer nijedan od njih se
ne javlja kao sveopta i obavezna mera
ponavljanja, koja se zapravo menja. U sva
kom sluaju s. r. predstavljaju prodor u oblast
SLOBODNI STIH
slobodnog stiha. O tuda se term in esto upo
trebljava sinonimno.
L it.: L. Benoist H an a p p ie r, D ie fre ie n R hythm en
in der deutschen L y r ik , 1905; R. M . M eyer, D as
G esetz d er freien R h y thm en, Euphorion, 18, 1911,
273 295: G. FiU bogen, Die sprachliche und m etri
sche Form der H ym n en G oethes, 1909; E. Busch,
S lilypen der deutschen F reirhythm ischen H ym ne,
1934; A. C Ioss, Die fre ie n R hythm en in der deutschen
L yrik , 1947; F . G. J n g er, R h yth m u s und Sprache im
deutschen G edicht. 1952; M , Korruiievell, G edanken
ber G edichte, 19562; H . E nders, S til und R hythm us.
Studium zur freien R hythm en bei G oethe 1962; A. Jl.
vK obthc, He.vteiJiKHe "freie R h y th m e n b panjiiix
pycCKHx H11T epnpcxauhx, P ycacoe .HibiKOinanue,
1970. I, 2, 89-- 105; O 5cpm epnsx TtmojioniHecKofi
xapaxiepMCTHKH CBOo/iHuro cru x a , Bonpocbi
$3biK03Hutiu.t, !970, 2, 63 77; B. C , EaeBCKnii h
K HCiopHM pyccKoro cBoGoaHoro CTHxa,
PyccKa.i ju m e p a m y p a , 1975, 3, 8 9 102; T onska
versifikacija; Slobodni stih.
SLOBODNI STIH -+ Stih koji se slabljenjem
metrikih veza suprotstavlja tradicionalno
regulisanom (vezanom, metrikom) stihu.
To znai da oblici stiha koji su prethodili
metrikom stihu ne spadaju u s, Ako
iskljuimo sluajeve - polimetrije, svi stihovi
u pesmi sa vezanim stihom samerljivi su na
osnovu jedinstvenog ritmikog faktora samer
ljivosti: u -* silabiko-tonskoj versifikaciji
po odnosu naglaenih i nenaglaenih slogova
(u onima sa -+ cezurom i po odnosu
polustihova); u -+ tonskoj versifikaciji (npr. -
deoni i akcenatski stih) po broju
akcenata (odn. akcenatskih celina). U pesmi
sa s. s., meutim, nem a -+ metra, jer se
ritmiki faktori samerljivosti menjaju iz frag
m enta u fragmenat: jedan niz stihova samer-
Ijiv je prema jednom , drugi niz prem a drugom
faktoru. O bino jedan od njih dominira.
Ponekad se pojedini stihovi izdvajaju iz tih
samerljivosti. O dbojnost nekih tradicionalnih
stih d o g a, pa i pesnika, prema i. .v. i dolazi
otuda to u njemu ne nalaze jedinstveno
reguli sanu strukturu na kakvu su se navikli u
metrikom stihu. O tuda i nesporazumi o -
slobodnim ritmovima, koji delom predstavljaju
-+ meovite stihove, delom oblike tonske
versifikacije, a delom ,v. ,v. Razume se, u pesmi
moe da se javi raznovrsna polim etrija: jedne
strofe ili fragmenti pesme graeni su po
jednom principu (npr. meoviti jambi), a
druge strofe, fragmenti ili vei delovi po
drugom principu (npr. neki oblik .s. .v. ili oblici
tonske versifikacije). U nesporazum im a o s.
s. pojam -* ritma je posebno sporan. Jedni
738
autori trae u njemu ritmiku organizaciju
koja se jasn o manifest uje. Drugi odstupaju od
tradicionalnog poim anja regulisanosti ritma.
Pozivaju se na ritam emocija, lini ritam, na
njegovu slobodnu liniju, dakle na neodre
ene pojmove. Za jedne je grafiko seenje
jedino sveopte obeieje ritmike samerljivosti
stihova. Drugi istiu da je to seenje rezultat
posebnog ralanjavanja pesnikog teksta.
Razume se, da bismo s. s, oseali kao stih, on
treba da sadri neki faktor ritmike samer
ljivosti, neki oblik ritmike organizacije na
osnovu koga emo stei utisak o ritmu
(prem da je taj utisak subjektivan). S. s,
esto nastaje iz meavine ili modifikacije
tradicionalnih stihova. M eutim, postoje me
avine -> razmera istog m etra i meavine
razliitih metara. Jasno je da pomenuti meo-
,R ,
viti stihovi, u koje spadaju francuski vers libres
classiques (irrguliers), ruski eo.ibUbi em ux,
nai slobodni jam bi i troheji (prevod Tara-
novskog term ina eo/tbHbi) nisu slobodni, ve
vezani stihovi istog metra, a razliitih razm era
(duine). Oni se slobodno, proizvoljno meaju,
ali se njihova unutranja organizacija zasniva
na samerljivosti silabikih ili silabiko-tonskih
faktora, bez obzira na duinu (od jednog sloga
do petnaestak slogova, odnosno od jednog do
nekoliko -* iktusa ili stopa). Ipak se deava
da pesme ispevane ne samo u oblicima tonske
versifikacije nego i u meovitim trohejim a ih
jam bim a neki ukljuuju u pesme sa s. s. Pri
tom e se mea tehnika ritm a sa fenomenima
pesnikog jezika i senzibiliteta. Razliita leksi
ka i sintaksa mogu da stvore razliite utiske
0 istovetnoj tehnici stiha. Nov pesniki jezik
1 senzibilitet mogu da zamagle tradicionalne
strukture stiha, naroito one koje u tradiciji
nisu dovoljno frekventne ili se u 5 . >v. ne niu
uzastopno. Meutim, bitno je to to u meo
vitim stihovima ritam nastaje regulisanim sme-
njivanjem silabiko-tonskih signala, koje je
sprovedeno u svim stihovima, na osnovu ega
su oni samerljivi i na osnovu ega se i doiv
ljava ritam , bez obzira na razliitu duinu
stihova. D rukije stvar stoji k ad a se meaju
razliiti metri: tada izostaje opta unutranja
samerljivost i moe da se javi s, s, ili neki oblik
tonske versifikacije. Pesnici slobodnog stiha
esto se svesno oslanjaju na tradiciju. M.
Crnjanski u program skoj pesmi Prolog
(1919. g.) peva: Sudbina nam je stara, / A
stihovi m alo novi. Evo prve strofe iz te pesme
sa ukupno 25 stihova u rasponu od 5 do 10
slogova (dva sa 11 i jedan sa 13), sa slobod
nom strofom (5 7 stihova) i slobodnom
rimom:
739
Br. slog. Br. akc.
(1) Ja videh Troju, i videh
sve. 9 4
(2) More, i obaie gde lotos
zre, 10 4 poezije, kao i suprotstavljanje T. S. Eliota oni
(3) i vratih se, bled, i sam. 7 3
(4) N a Itaki i ja bih da
ubijam, 11 3 pojam moe se odgovoriti da je taj stih zaista
(5) al kad se ne sine, 5 2
(6) bar da zapevam 5 2
(7) m alo nove pesme 6 3
Od sedam stihova dva (2. i 4) nisu uobiajeni
u tradiciji (ali su mogui kao varijante jam ba),
dok su ostali obini u razliitim metrima:
katalektiki oblik simetrinog -* deseterca (1),
trohejski -* sedmerac sa mukom klauzulom
(3), trohejski i jam pski pet era c (5. i 6) i
trohejski -* esterac (7). U celini uzev, oni ine
polovinu pesme, ali su gotovo neprepoznatlji
vi, izuzev u poslednjoj strofs, u kojoj dva
uzastopna trohejskci dvanaesterca izmeu
dva netradicionaina trinaesterca jasno pose-
aju na tradiciju. U takvoj meavini m etara i
nepravilnih stihova ne nalazimo njihovu
optu samerijivost na sHabiko-tonskoj ili
tonskoj osnovi. Ipak regulisani raspored ak-
cenata u polovini stihova doprinosi njihovoj
ritminosti. Ako je versifikacija tehnika orga-
nizovanja stiha (i ritm a), onda i u s. s. jam pski
odnosno trohejski raspored akcenata pojedi
nih stihova predstavlja tehniki faktor koji ih
ini ritminijim. Pojedine srpskohrvatske sti
hove esto prepoznajem o po karakteristinom
ritm u ak i kad su usamljeni (van nizova),
naroito one u kojim a smo navikli d a oseamo
mesto granica rei i odreene sisteme akcenat-
skih celina. U Prologu se samo 2 3 puta
uzastopno javljaju po dva stiha istog metra.
Izotonini stihovi se nalaze uzastopno neko-
koliko puta (po dva troiktusna ili etvoroiktu-
sna, a u prvoj strofi i dva dvojktusna stiha).
Silabiko-tonske i tonske samerljivosti su.
dakle, samo fragm entarne. U Prologu, me
utim, postoje i drugi faktori samerljivosti.
Iako slobodna, rima je gotovo dosledno spro
vedena. U strofinoj organizaciji stihova ona
jo vie dolazi do izraaja kao inilac koji
podvlai samerijivost stihova. Osim toga, be
zmalo svi stihovi ine reenice, i to najee
nezavisnog tipa. Retka su seenja sintaksikih
jedinica. Re je, dakle, o rim ovanom sintak-
sikom tipu s. u kome ritmiku ulogu imaju
u fragmentima silabiko-tonske i tonske sa-
merijivosti. Oigledno je d a i. s. Crnjanskog
nije slobodan u uproenom poim anju pojma,
nije osloboen od svake tehnike organizova-
47
SLOBODNI STIH
nja ritm a. Poznato je da je pesnik zahtevao
zakone i za s. s. On je ak nalazio i ekvi-
valenat metru. U vezi s tim razumljiva je
Kolriova misao da je m etar pravi oblik
m a koji s. s. doekuju k ao osloboenje od
forme. N a prim ebu da je s. s. antinomian
slobodan u odnosu na tradicionalni stih.
Postoje i drugi tipovi s. s. U jednom e od njih
nalazimo asintaksiko seenje teksta, te se kao
faktori ritm a nameu intonacione jedinice.
Nalazimo ga ve na poetku 20. veka (1902.
g.) u astrofinoj i nerimovanoj pesmi M. ur-
ina N a lidu (25 stihova u rasponu od 2 do
10 slogova). Evo prvih sedam stihova:
N a morskom pesku,
pred belim i tamnozelenim
valima morskim,
isprsio se pesnik.
Zamuen i zamiljen pogled
bludi
sa kraja na kraj.
G rafiko seenje ne podudara se sa sintaksi-
kim ralanjavanjem. Tesno povezani sintak-
siki delovi razdvajaju se u zasebne stihove iz
kojih se ponekad izdvajaju ak i pojedine rei
(bludi) ili akcenatske celine (npr. pri kraju
pesme). Polovina stihova nem a tradicije, a oni
koji je imaju rasuti su i gotovo neprepoznat
ljivi. K ao faktori ritm a nameu se intonacione
jedinice, koje postaju samerljive i s antika-
encatna na kraju stihova protiu usmerene
kadenci kao zavrnom sintaksiko-intonacio-
nom signalu. Analognu strukturu nalazimo i u
ostalim delovima pesme, osim u sredinjem,
gde svaki od est stihova ini sintaksiko-in-
tonacionu jedinicu u obliku krae reenice.
Ipak svih est stihova reenica slivaju se u
sloenu reenicu sa kadencom na kraju. Uz
sve to, stihovi pesme sadre priblian broj
akcenatskih celina (1 3). lzotonizam se javlja
fragm entarno, kao u navedenom odlomku, u
kome etiri prva stiha sadre po ve akce
natske celine. Dalje se uzastopno javljaju samo
dva puta stihovi sa po tri akcenta, a na jed
nom mestu aiterniraju jednoakcenatski stihovi
sa dvoakcenatskim . Razume se, to su takoe
ritmiki faktori, ali dom inira asintaksiko se
enje stiha sa intonacionim jedinicama. -
Javljaju se i tipovi s. s. gotovo bez tradicio
nalnih stihova, npr. u pesmi R. Petrovia
Preinaenja, koju je Crnjanski najvie cenio,
verovatno i zbog toga to u njoj ima speci
finog novog rimovanja i geometrijskih obli
ka, koje je pesnik Prologa (iskljuujui
SLOBODNI STIH
banalne etvorougaonike) traio od 5 . .v.
Evo prve strofe iz poduih Preinaenja (sa
stihovima od tri sloga do dvadesetak slogova),
sa slobodnom strofom (ugl. od etiri do est
stihova) i slobodnim oblicima rimovanja:
Slog. Ako.
Tako opori m ornar
pada u. m ore 12 5 kog pokreta (od 1886. g.) i koji je, nakon niza
Strmoglav, 3 1
Otepljujueg naglo
prim io ga ivot. 14 4 Podstrek za pojavu s. s. istraivai nalaze u
A nagrizae ga do zore 9 2
Tajanstva, i sva ta
ljubav zamirie na jod. 14 5 vers libres classiques ( irrguliers ) od 1664,
N em a nijednog stiha sa tradicionalnom struk
turom. Izostaju silabiko-tonske i tonske sa-
merljivosti (ove druge se javljaju u nekim dru
gim delovima pesme). Osetljivo je asintaksiko
seenje na kraju prvog i etvrtog stiha, tako
da samo trei stih ini zaokruenu nezavisnu
reenicu. Samerljivost stihova u osnovi nastaje
na sintagm atskom segmentiranju unutar stiha:
prvi i trei stih su dvodelni; drugi i etvrti ~
jednodelni; peti je zbog opkoraenja troe-
lan. Rima povezuje stihove sa razliitim bro
jem segmenata: prvi dvodelni sa etvrtim jed-
nodelnim i trei dvodeini sa petim trodelnim
stihom, doprinosei njihovoj samerljivosti.
Nije bez znaaja prozodijsko korespondiranje
zavretka prvog polustiha (mornar) sa
drugim stihom (strmoglav) t kao i ponavljanje
glasa r u prvom i drugom stihu. Niz leksema
iz prve strofe ponavlja se ili varira u treoj
strofi katrenu sa ukrtenom i leksiki isto-
vetnom rimom kao u prvoj strofi. U njemu je
segmentiranje u tri stiha trodelno, a samo u
prvom stihu dvodeino:
Stari m ornar / strmoglavljuje se u more ~
ep majke, / s glavom nanie / kao u ivot,
Otepljena boca / krvavo vino / toci u zore
Tajanstva, / i rasputanost, gle. / mirie na
jod.
Bezmalo u svakom segmentu nalazimo po dve
akcenatske celine. Takve ritmike samerljivo
sti, koje rima podvlai, dom iniraju i u ostalim
strofama. Oblici i. s. su raznovrsni. U
pokuaju njihove tipologije jedni istraivai u
prvom redu tragaju za optom formulom,
drugi za pojedinanim oblicima. Istaknuto
mcsto u radu na otkrivanju prirode s. s. i
njegovoj tipologiji pripada Z. erniju i A,
Zovtisu. Ovaj drugi je prem a pojm u obavezna,
provodna m era ponavljanja (CKB03iiaa mc-
pa noBTopa), na osnovu koje su u vezanom
740
stihu samerljivi svi stihovi jedne pesme. uveo
pojam smena mr ponavljanja (CMeHa
Mep noBTopa) koja se ostvaruje u s. s.
K ao prvi pesnik 5 . s.navodi se V. Vitman. ije
je dve pesme na francuski preveo . Laforg.
Prve pesme u s. s. objavila je M arie Kry-
sinska 1882. Izraz vers libre lansirao je G.
K an. koga sm atraju i anim atorom verlibristi-
pesama u s. s. (1886), prvi objavio knjigu
pesama u ,v. s. (Les palais nomades, 1887).
biblijskom versetu; u ital. m a d r ig a lu ; u fr.
poeziji neposredno u vers libr, a posredno u
odnosno 1668, i pre, u K ornejevim operskim
versetima (1650), neto ranije u m adrigalim a
(1634) i u prevodu Ezopovih basni (1542); u
pesmam a u prozi i u ritmikoj prozi; u ne-
makim slobodnim ritmovima 18. veka, U
ostalim evropskim sredinama s. s. se javlja
uglavnom u prvim decenij am a 20. veka. Sporo
se razvija u ruskoj poeziji. Iako mu prve ob
rasce nalaze sredinom 19. veka, u 20. veku je
redak (Blok, Kuzmin, Hlebnikov, a sporan je
kod M ajakovskog), tako da je vladalo uvere-
nje kako nije svojstven ruskoj poeziji. Od
1955. g. oivljava (V. Solouhin, E. Vinokurov
i dr.). M eu ruskim stiholozima postoje znat
n a neslaganja i nedoum ice u opisu i tipologiji
toga stiha. U srpskoj i hrvatskoj poeziji s. s.
se raa u drugoj polovini 19. veka, a jasnije se
ispoljava kod m anje poznatih pesnika u prvoj
deceniji 20. veka. Poetkom druge decenije
probija se posredstvom D. M itrinovia i nje
govih nemakih uzora kod jedne generacije
bosansko-hercegovakih pesnika, meu njima
i kod I. Anria. Posle prvog svetskog rata
postaje obian stih i kod najpoznatijih pesnika
(Crnjanski, Krlea, A. B. Simi, R. Petrovi).
Od poetka 20. veka .v. s. se postavlja i kao
program . M. urin pledira za taj stih u pesmi
Pustite me kako ja hou. M. Vidakovi
p o pu larises, s. 1913. tumaei futurizam Ma-
rinetija i francuske verlibristicke prethodnike
futurizm a. Posle prvog svetskog rata javljaju
se i manifesti o s. s. (npr. Crnjanski). U drugoj
polovini ovog veka s. s. dom inira i u srpskoj i
u hrvatskoj poeziji. to se tie istraivanja
njegove prirode, ono je jo uvek u poetnoj
fazi, u kojoj se javljaju nesporazumi i sporovi.
L it.: Ivi. Upit,aHCKH,3a c/iooo/ihm c th x . M ucao
4/1922, 49/56. 2 8 2 - 8 7 ; A. B. Sim i, T ehnika
pesm e, Savrem enik, 1923, br. 3, 16163; G . D u
ham el et C h. V ildrac, N otes sur la technique p otique,
1910; K). TbiHHHOB. flpoie.M ti cm uxom eopuoio
.'iibiKa, 1924, i i9 6 0 2; H. tvlorier, L e rythm e du
741
vers libre symboliste , I III, 1943 - 4 4 . i 1977"
(N ouvelle d itio n revue, corrige et au g m en te); G .
H o u g h , F ree Verse. Proceedings o f the British
Academy, 1957, 157 77; B. H ru sh o v sk i, O n F ree
R h y th m u s in M o d e rn P o etry (u: Style in
Language , ed. by T h . A. S ebeok, 1960. 173 -1 9 0 );
2. C zerny, Le vers libre fran ais et son art
stru ctu rai (u zb. : Poetics , P oelyka , n o ym m a ),
1961, 249 279; A. n . K b h tk o b ck h h , PyccKHH
CoSo^HbJH CThx, Bonpo eu Aumepamypu , 1963,
N o . 12, 60 76; J. S iam nig, Disciplina mate , 1965,
str. 9 5 96 i 1 1 0 119; J. E rskine, The Kinds o f
Poetry and other Essays, 1966; A. JI. >Kobtmc,
FpaHHUfoj CBOooAHoro cxHxa, Bonpocbi .utmepa-
m ypu, 1966, N o . 5, 1 0 5 - 1 2 2 ; M. P aren t (red.), Le
vers franais au 20> sicle , 1967; . R ui, O rg a n i
zacija ritm a u poeziji V aska Pope, Godinjak
Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, knj. X , 1967,
3 3 5 - 3 4 9 ; G , S. F ra zer, Metre, Rhym e and Free
Verse, T h e C ritical Id io m , 1970; KX M, JIo tm h h ,
Cmpyxmypa xygoiKecmaenaoio mencma, 1970; A. JI.
}K obthc, O KpHTepusx TunojiorHHiecKo xapaKTC
pHCTHKH CBODOViHorO CTHXa, Bonpocbi X3biKOma-
HU.H, 1970, N o . 2, 6 3 - 7 7 (sa lit.); A. rie rp o B .
n o e^ H ja UpH>aHCKor a cpncKO necHtiuiXBO, 1971,
str. 1 0 5 - 6 , 5 9 - 6 0 , 175 77; G ru p a a u to ra : O t
*jero He CBODoaeif CBooziiibiii c th x ? Bonpocbi
Autnepamypbi, 1972, N o. 2, 124160; B. C. Bae~
CKH h /ip., K HCTopHH pyccicoro c o 6 o ;u io ro
cTMxa, Pyccnax mmepamypa, 1975, N o . 3,
8 9 --1 0 2 ; P. Pavlii, S lobodni i vezani stih u
hrv atsk o j poeziji, Teka , 1975, 4 0 3 417; S. P etro -
vi, Stih A. B. im ia i p itan je o k o m p a ra tiv n o j
tipologiji slo b o d n o g stiha, Croatica , 1976, sv. 7 8,
303 320; P. P alav estra, Dogma i utopija Dimi trija
Mitrinovia. 1972, 237 -4 2 ; I. Siam nig, H rv atsk i
stih 20. stoljea (u k n j.;) Hrvatska knjievnost u
evropskom kontekstu , u r. A. F la k e r, 1978, 689 695
(i u: I. Siam nig, H rvatska versifikacija, 1981); R.
K o n sta n tin o v i , Bie i jezik. U iskustvu pesnika
srpske kulture dvadesetog veka, 1983; knj. I, str. 77.
111 - 1 2 , 4 5 7 - 6 9 ; knj. 3. str. 2 3 1 - 3 2 ; knj. 5, str.
484 94; S. P etro v i, S lobodni stih (u zb.: Uvod u
knjievnost, ur. Z. kreb, A. S tam a, 19833, 413
4 i 6); O . 0 H a p e n s o . Pvcckhm cboGo/ihm h c th x ,
1984; -* Slobodni ritmovi. .R .
S L O JE V IT O S T Fenomenoloki estetiar
R. Ingarden uveo ie u svome delu Das
literarische Kunstwerk -* teoriju slojeva knji
evnog um etnikog dela. Knjievno delo sa
znajemo u vremenskim fazam a: dok ne pro
itam o rom an, ili pripovetku, ili pesmu, ili dok
ne vidimo svretak dram e na pozornici, mi ne
moemo donositi nikakav definitivan sud o
delu. To postepeno, vremensko saznavanje
knjievnog dela ini da ga mi saznajemo u dve
dimenzije; vertikalnoj (vremenskoj) i horizon
talnoj (po slojevima). Sloj glasova (zvuanja),
sloj rei i reenica, sloj prikazanih predmeta, i
sloj aspekata iz kojih se ti predmeti prikazuju
menjaju se i dopunjuju iz trenutka u trenutak.
SLOVENSKA A N TITEZA
N a taj nain obijamo sloenu -> strukturu
slojeva knjievnog dela sa faznom prirodom
toga dela. Ti spojevi vre se najpre u dvojnom
sloju jezika (zvuanje i znaenje) i u dvojnom
sloju prikazanih predm eta (predm et i vid ili
aspekt iz koga je prikazan), a zatim se
m eusobno pr ep li u kako u svakoj fazi dela
ponaosob, tako i u viefaznoj celini dela. Na
tij nain dobij a se jedna dinamika struktura,
koja je stalno iva i pokretna i koja sc u
svakom trenutku oblikuje u novu strukturu,
sa novim projekcijama znaenja (-> teorija
slojeva).
L it.; R. In g ard e n , Das literarische Kunstwerk,
1931; N. H a rtm a n , Estetika, 1968 (prev.); Z.
K o n sta n tin o v i, Phnomenologie und Literatur
wissenschaft, 1973. D . .
SLOVENSKA A N TITEZA - Posebna vrsta
p&reenja, omiljena u slovenskom im e
nom pesnitvu, a poznata i drugim narodima.
Trolanog je sastava, po shemi: A nije A
nego B, U njoj se u obliku pitanja ili
neposredne konstatacije nabraja nekoliko
predm eta ili pojava od kojih svaka ima neto
slino s predmetom koji se poredi; zatim se svi
ti predmeti i pojave ponovo nabrajaju istim
r^dom, ali u obliku negativnog odgovora, da
bi se na kraju izriito iskazala pojava koja se
porei, S. a. stoji uvek na poetku pesama.
Primer; ta se b jeli u gori zelenoj? / Al je
snijeg, al su labudovi? / Da je snijeg, ve bi
okopnio, / labudovi ve bi poletjeli; / n it je
snijeg, n it su labudovi, / nego ator age
Hasan-age. (Hasanaginica), ili; Dva su
bora naporeo rasla, / meu njima tankovrha
jela; / to ne bila va bora zelena, / ni me
njima tankovrha jela, / ve to bila dva brata
roena; / jedno Pavle, a drugo Radule, / meu
njima sestrica Jelica. (Bog nikom duan ne
ostaje), U srphrv. usmenom pesnitvu razvila
s<; s. a. najkasnije sredinom 17, v., otkad
Postoji prim er iz jedne bugartice. Tokom
narednog stolea nije vise retka, ve obina
pojava. Ovu posebnu vrstu poreenja prvi je
uoio Jakob G rim prikazujui 1823. Karadi-
t;vu zbirku i navodei poetke pesama
Hasanaginica i Perovi Batri. U novo
grkoj usmenoj epici naao ju je N. Gnjedi
1825. K ao jedan od najranijih prevodilaca
Hasanaginice, G ete se s. a. sluio i u
>?vornim delima; pod uticajem njegovog pre-
Peva to isto su inili i drugi nemaki pesnici.
L it.; A. H . B e c e .iO B C K iiH . HcmopunecKan no 3-
ffiuKa, 1940; V. u ri, Antologija narodnih epskih
Pesama, 1, 1958; J. M ilovi, O djeci srp sk o h rv atsk e
n aro d n e poezije u njem akoj knjievnosti, Prilozi
SLOVO
za knjievnost, jezik, istoriju i fo lk lo r, 1958; n . T.
BoraTLEpeB, H eK aT opue s a ^ a ^ n c p a b h h tt*.:i f>h o ro
vnvHeHHn ^noca CJiaBflHCKHx HapOgOB, Hcc.iego-
e crnam no C-<afiHCKo\iy iumepamypo eegeit uto u
ipOAbKjiopucmuKe, 1960; B. CJIavii, Je d n a v rsta
tzv. slavenske an titeze u H o m era . Prilozi za
knjievnost, jezik, istoriju i folklor, 1961; 1. Jo v a n o -
vi, O slovenskoj an titezi u srpskom n a ro d n im
pesm arna, Godinjak Filozofskog fakulteta u Novom
Sadu, 1968, X I/1 ; M . B. P avlovi, Jo o slovenskoj
an titezi k o d V ik to ra Ig o a i u o p te , Filoloki
pregled , 1969, V II, 1 4; M . M aticki, P o etik a
epskog n a ro d n o g pesn itva, S lo v en sk a an titeza ,
Knjievna storija, 1970, 9; S. K oljevi, Ka poetici
narodnog pesnitva, 1982. V .N .
SLO V O fprema gr. \oyoc, ~~ re, govor) -
Retorski anr vizantijske i srednjovekovne
slovenske knjievnosti. 1. G ovor ili propo-
ved na odreenu temu iz Biblije, crkvenog
predanja JJj crkvenog kalendara, P reieino
bogoslovske i moralistike sadrine, slova
svetih otaca skupljana su u raznovrsne
zbornike sa ustaljenom ili promenljivom struk
turom , kao retorski opus jednoga crkvenoga
oca {Slova svetog G rigorija Bogoslova) ili
kao antologija iz dela veeg broja otaca (--*
panagirik) 2. Naziv pojedinog poglavlja ili
odeljka u trak tatu uene ili moralistike
sadrine. D.B.
SLO EN A RIM A - Rima
SLUABNIK (sts!. c.ioy>KbbbHUKb prema gr.
"Ke iioDpv iotpiov) Jedna od glavnih litur
gijskih knjiga pravoslavne crkve, koja sadri
-+ liturgije i druge tekstove svakodnevnog
svetenikog rituala. D,B.
SLUBA (sinonim u gr. aicoXou&ia,
posledovanije) U srednjem veku naziv
knjievno-liturgijske celine koja predstavlja
sloeni pesniki anr, u kome se nalazi vei
broj liturgijskih pesama, m olitava i obrednih
struktura u strogo utvrenom poretku (-
tipik). U vizantijskoj je zastupljen bezmalo
sav repertoar anrova liturgijskog pesnitva.
Prema svojoj liturgijskoj funkciji 5. moe
pripadati dnevnom, godinjem ili pashalnom
ciklusu, a moe biti i prigodna. T ako se u -
aslovcu nalaze sledee dnevne slube: polu-
nonica, jutrenja, prvi, trei i esti as,
obednica, veernja, deveti as, paveernica. U
-> sluabniku su tri liturgije. U trebniku
su trebe ili inovi svetih tajni. Sve ove
obredne strukture popunjavaju se tekstovima
iz mineja, -+ oktoiha ili trioda, i tako
popunjene za jedan dan, odn. praznik,
predstavljaju slubu tog dana ili praznika u
742
doslovnom smislu reci (npr. Sluba sv. kralju
M ilutinu od D anila Sekog ili druge slube
Srbija ka).
L it.: D. B ogdanovi, Vizantijski knjievni kanon
u srpskim slubama srednjeg veka. O S rb ijak u , 1970.
9 5 -1 2 5 . D.B
SM E N O - Komino
SO C IJA L IST I K I REA LIZA M N orm a
tivna knjievna doktrina i stilska formacija
koja se konstituirala u 30-tim god. ovoga
vijeka, prvenstveno u sovjetskoj knjievnosti,
a poslije 11 svjetskog rata njene su se norme
priznavale i u knjievnostima drugih socijali
stikih zemalja. Kao doktrina bila je utjecajna
i na knjievnoj ljevici u svijetu, prije svega u
zemljama s utjecajnim komunistikim radni-
kim pokretom (Aragon, Pour im ralisme
sociulisle Z a socijalistiki realizam, 1935).
Termin je u sovjetskoj knjievnosti prihvaen
izmeu 1932. i 1934. u vrijeme stvaranja
jedinstvenog norm ativnog knjievnog modela,
pripisivan je Staljinu i njegovim razgovorima s
G orkim , a norm ativnost ,v. r. za sovjetsku
knjievnost ozakonjena je na 1 Kongresu
Saveza sovjetskih pisaca 1934, (anovljev
govor, referati G orkoga, Radeka. Buharina i
dr.). kada je klauzula o obaveznosti s. r. ula i
u statut Saveza. N aknadno je doktrina dobila
i svoje filosofsko opravdanje (radovi Lukaa,
Lifica, T. Pavlova i r.). Prije uvoenja ovoga
term ina postojee tendencije u knjievnoj
kritici izraavane su zahtjevom za monu
mentalnim ili sintetikim realizmom, a
pokuaji izgraivanja norm ativne doktrine
razvijali su se pod parolom dijalektiko-
-tnaterijalistike metode u knjievnosti (->
ftA PP). U Jugoslaviji je, zbog cenzure, sve do
1945. primjenjivan term in novi realizam (.
Jovanovi, Knjievnost i novi realizam, 1936;
iherl, O realizmu v literaturi, 1941. i dr.), ali
je ovom terminu suprotstavljan i pojam
dijalektikog realizma, koji bi odgovarao
tradicijam a i poloaju knjievnosti u kapita
listikim zemljama Z apada (Risti, Predgovor
za nekoliko nenapisanih romana, 1935). Termin
nije upotrebljavao ni najznaajniji predstavnik
knjievne ljevice u Jugoslaviji Krlea,
G od. 1934. r. definiran je kao osnovna
metoda sovjetske umjetnike knjievnosti i
knjievne kritike, koja trai od umjetnika da
istinito, historijski-konkretno prikazuje zbilju
u njezinu revolucionarnom razvitku. K od toga
se istinitost i historijska konkretnost umjet
nikoga prikazivanja zbilje m ora spajati sa
zadaom idejne preobrazbe i odgoja trube-
743
nika u duhu socijalizma ( Statut Saveza
sovjetskih pisaca). D oktrina m etoda .y. r.
(knjievni metod) u biti znai zahtjev za
odgojnom, socijalno-pedagokom drutvenom
funkcijom knjievnosti i umjetnosti. Ovaj
temeljni zahtjev povlai za sobom i norm u
pristupanosti knjievnog i umjetnikog djela
irokom krugu italaca, pa prema tome i
oslanjanje na tradicionalne stilske oblike
(odatle stalna borba teoretiara s. r. protiv
formalizma), a to je u Rusiji znailo
prihvaanje realistikih stilskih tradicija. Isti
canje socijalno-pedagoke funkcije vodilo je i
prema zahtjevima za stvaranjem likova dostoj
nih oponaanja (odatle este diskusije o
pozitivnom i negativnom junaku) i repre
zentativnih za odreene drutveno-politike
pojave (odatle shvaanje -> tipinog kao
drutveno-politike kategorije) i za povijesnim
optim izm om knjievnoga djela (odatle teoriju
o rom antizm u kao svojstvu s. r. kao
metode). D oktrina s. r., proglaavajui naelo
stilske tolerancije, svojom je prvotnom norma-
tivnou i stalnom borbom protiv moder
nizma i tekovina sovjetske avangarde (-
avangarda, ~+ LEF), izuzev kada su odgova
rale osnovnim koncepcijam a odgojne knjiev
nosti (Staljinova kanonizacija M ajakovskog,
1935), znatno utjecala na stvaranje jedinstvene
stilske formacije. K ao --* stilska formacija
s. r. ima svoje priznate pretee, prije svega u
djelima G orkoga (posebno: M uti, 1906), a
pojavljuje se u paradigm atskom obliku u
Fadejevljevu rom anu Poraz, 1927, da bi se u
30-tim do 50-tih god. razvila u svim sovjet
skim knjievnostima i pojavila se u podudar
nim oblicima i izvan granica SSSR. Priznajui
obaveznost realistike tradicije i norm ativnost,
ona je integrirala razliite nacionalne knjiev
nosti, prem da su teoretiari s. r. isticali kako
knjievnost i um jetnost treba da budu nacio
nalne po formi, a socijalistike po sadraju.
O d -* realizma preuzim a s. r. kao temeljni ob
lik - roman sa socijalno-psiholokim motiva
cijama postupaka karaktera (ali te m otiva
cije esto shematizira), napose razvijajui tip
tzv. proizvodnog romana s tematikom indu
strijalizacije i kolektivizacije (Gladkov, Ce
m ent, 1925; olohov, Uzorana ledina, 1932
1960. i dr.), zatim narativnu poeziju (Njekra-
sovljeva tradicija) i socijalno-pedagoku ali
takoer na realistikoj stilskoj tradiciji
(Ostrovski) utemeljenu dram u. Realistike
porijeklom strukture, gubei svoju drutveno-
-analitiku funkciju, modificiraju se u s. r. u
skladu s izrazitom hijerarhizacijom ne samo
m oralnih i etikih, nego i socijalnih i politikih
SOCIJA LN A K N JIEV N OST
vrijednosti pojedinih likova i njihovih postu*
paka, to je vodilo prem a estoj shematizaciji
djela, a naelo povijesnoga optimizma i prema
izrazito apologetskom odnosu prem a sovjet
skoj drutvenoj zbilji (tzv. jiaKHpoBKa ;iei-
CT&HTejiMiocTH lakiranje zbilje). N orm ativ
nost modela s. r. slabi u sovjetskoj knjiev
nosti za vrijeme rata 19411945, ali se zatim
ponovo na njoj insistira (Odluka CK SKP (b)
o asopisima Zvezda i Lenjingnid. 1946), pa
tada doivljuje svoj vrhunac, da bi od 1953.
prem a naim danim a doktrina gubila norm a
tivni karakter, a pojam doivljavao razliite
nove interpretacije, od pokuaja suavanja
njegova na vodei knjievni pravac sovjetske
knjievnosti do njegova irenja i poistovei-
vanja sa socijalistikom knjievnou uope ili
primjene kao znaka za osnovnu idejno-
politiku orijentaciju sovjetske knjievnosti.
izvan SSSR ~a d o naputanja s. r. ka o doktrine
dolo je najprije u Jugoslaviji (egeinov
referat na zagrebakom Kongresu knjiev
nika, 1949, Krlein referat na Kongresu pisaca
Jugoslavije u Ljubljani 1952. god.).
L it.: Uepttbi scecoioiubt cbcg cosemcKux
nui:ame.jie> C i e h oi p ac|>u h ecic in t o t 'i o t , 1934; L. A ra
g o n , Pour un ralisme socialiste , 1936; A. OaxiejeB,
C oS paiiie coHiHeHHii. IV, I960; M . Risti, Pred
govor za nekoliko nenapisanih romana i dnevnik tog
predgovora (1935), 1953; M . G o rk i, O literaturi,
1949; L. T im ofejev, Teorija knjievnosti, 1949;
Hrvatska knjievna kritika X, I960; Vreme i savent,
I960; Suvremeni ruski pisci III, 1962; Paii/tegu &
KHitaceenocmu, 1963; AumyaAbHhie npo.ubi conua-
AumiPiecKoio pea/iu3Ma, 1969; S. L uki, Suvremena
jugoslavenska literatura, 9 4 5 1965, 1968; A.
O na peu ko. CoufiOJtuctnttecKuu pea.uuM u coepe-
meiuibi A u m . nponccc, 1968; /J. MapKOB, I'eHemc
i-ou. pea.iuj.ua, 1970; flpojieubi xygoxcecm&enHOit
4>f>PMbi coii,. peaAUiMa (aopHHK), 1 II, 1971; S.
L asi, Sukob na knjievnoj ljevici (1928 ! 952),
1970; <. MapKOB, ilpooACMbi meopuu cotiiia.m-
cniuMeCKoio pea.iu3\ta, 9782; A . flpeMOB, ' llap-
muitHocm' .lumepamvpbi u coapesreHHOcmb, 1980.
A .F.
SO C IJA L N A K N JI E V N O ST - Po svom
drutvenom poreklu i sutini sva je knjievnost
socijalna, U uem, knjievno-teorijskom i
isto rij sk om, znaenju pojma s. k. je literarna
pojava u svetskoj knjievnosti od poetka 20.
v. do drugog svetskog rata, a kod nas u
periodu izmeu dva rata. Tada su stvarana
ela sa aktuelnom drutvenom tematikom i
socijalno angaovanim stavom pisca. Poet
kom 20. v. dolazi do izraza naglaena soci
jalna nota u eltma mnogih pisaca kao to su
Dek L ondon, M aksim G orki, Erih Kesiner,
SOCIJALNA K N JIEV N O ST 744

H ajnrih M an, Johanes R. Beher, Ernst Toler, problem im a orijentie i pokrene na akciju.
Bertol Breht i drugi. Niz dela nae i ranije Mimo ovih knjievnih pokreta bilo je pojedi
knjievnosti sadre znaajnu socijalnu kom po naca, pa ak i grupa, u ijim je delima socijalni
nentu, najizrazitija su: Jakievieve pesme elemenat bio prim aran, biio da su stvaraoci
Ratar i valja, Zmajeva satirina poezija, izraavali svoje nezadovoljstvo ivotom ili da
Kranjevieva pesma Gospodskom Kastoru, su se povodili za literarnom modom. Jedan
Ilievi stihovi Maskenbal na Rudniku, anti- pokuaj okupljanja mladih pisaca ija je
eva pesma O klasje moje i druge, Domanovi- poezija nosila u sebi drutveni bunt i nezado
eve satirine prie i, posebno, poste prvog svet-
voljstvo bilo je stvaranje alm anaha Knjiga
skog rata, pesme D uana Vasiljeva Covek
drugova (Jovan Popovi i r). U policijskom
peva posle rata i Pla m atere ovekove.
progonu njenih urednika i saradnika i sud
Socijalni elementi u navedenim eiima, i
skom procesu tvorcim a Almanaha (1929
mnogim slinim, proizilaze iz kritike, bunta i
1930) najbolje se otkrila snaga i znaaj
revolta na ivotne okoinosti u vremenu u
socijalnog aspekta stihova mladih autora.
kome su ta dela stvarana. U navedenim
Posebnu grupu su inili pisci koji su u svojoj
primerima iz svetske i jugoslovenske knjiev
poeziji govorili o ljudskoj bedi iz koje nisu
nosti pisci nisu propovedali neki novi drutve sagledali izlaza, ve su reenja traili u beanju
ni sistem sa realnim ili moguim osnovama.
iz ivota i samoubistvu. Neki su u nizu dela
Tek u novije doba, u 20. veku, javljaju se ostvarili visoke poetske vrednosti i izvrili
knjievna dela u kojim a su prikazani socijalni
znaajan uticaj. Najizrazitiji nosilac takve
problemi sa revolucionarnim ciljem, sa idejnih
poezije bio je Rade D rainac (R adojko Jovano-
pozicija koje nagovetavaju nunu promenu
vi), O. Kerovani je rekao za drutvenu
drutvenog sistema kao osnove za reenje
stranu njegove poezije: Po inspiraciji to je
mnogih socijalnih pitanja i za poboljanje
poezija lum penproletarijata, poezija samoubi-
ovekovih ivotnih prilika. U naem
ce koji se razoarao u ovom materijalnom
podneblju, svesno isticanje nunosti promene
dobu, poezija elementa nesposobnog za bor
ljudskih odnosa ispoljilo se najvidnije poet
bu, jo manje za nove socijalne konstrukcije.
kom tree decenije ovoga veka u delima
U kritici lum penproleterskih elemenata
Augusta Cesareca i M iroslava Kriee. Oni su
poezije sa socijalnim motivima iskristalisan je i
iznosili i kritikovali pojave koje sputavaju i
prvi odreeniji stav o odlikam a i. k., koju su
razaraju ovekovu linost u buroaskom dru
jo nazivali proleterska knjievnost. S uprot
tvu. K ritika se raala iz ljubavi prem a oveku
no eperatnosti, m alodunosti i sam oubila
i iz udnje za dostojnijim ivljenjem. Oni su
kom nihilizmu, s. k. treba da sadri ornost za
svoje elje pretvarali u poruke za ruenje
borbu i sposobnost za iniciranje i kreiranje
staroga i vizije stvaranja novoga drutva. Oni
novih drutvenih odnosa treba da bude
su predstavnici i nosioci jednog vida razvoja
angaovana. N a toj osnovnoj misli, koja je u
jugoslovenske knjievnosti izmeu 1920. i
svojoj sutini ve bila sadrana u delima
1930, kome su socijalni elementi davali bitno
Cesareca i Krlee, i kod niza pisaca u svetskoj
obeleje. Osim njih, pisci iz dva knjievna
knjievnosti, u Jugoslaviji se poeo formirati
pokreta ekspresionisti (modernisti) i, naro
pokret pisaca i kulturnih radnika koji su
ito, nadrealisti u delima i manifestima nagla
teoretski razraivali ove ideje, propagirali ih i
avali su drutvenu uslovljenost i revolucio
nastojali da ih ostvare u svojim delima, kao
narni znaaj svojih negiranja utvrenih normi
to su ih uzimali kao merila pri oceni
i konvencija graanskoga drutva i svoje
knjievnih dela. asopis N ova literatura i
neprihvatanje svakodnevne logike i istorij-
izdavako preuzee Nulii brae Pavla i O ta
skog predstavljanja sveta. Socijalna strana
Bihaljija predstavljaju zaetak organizovanoga
njihovih dela ne sadri kvalitete koji bi
rada na pribliavanju i prenoenju u mase
kompleksnije odraavali tokove savremenosti i
literarnih ostvarenja sa izrazitom socijalnom
uticali na drutveni preobraaj. Nisu se blie
osnovom i revolucionarnim duhom , koja bi
odreivali prema konkretnim ivotnim poja
postala fond ljudskog znanja i bila podsticaj
vama, a zadravati su se na duhovnom stanju za drutvene akcije i dela. N aa kultura je
covek a, ne zahvatajui uslove iz kojih je ono dobila niz prevedenih knjievnih dela u kojima
proizalo niti ukazujui na neposredne posle- se socijalnoj problem atici prilazi sa strane an-
dice koje ono sobom donosi. U stvari, gaovanosti na otklanjanju nepravdi koje su
uoavali su pitanja koje im je postavljalo uslovljene drutvenim poretkom . Aktivnost u
njihovo doba, ah nisu nalazili odgovore koji bi prevoenju i izdavanju dela takvoga karaktera
pomogli da se ovek u aktuelnim ivotnim bila je posebno znaajna kao prilog stvaranju
745
italake publike, vaspitanju odreenog knji
evnog ukusa i razvijanju drutvene svesti.
O na je pom ogla da se izgrade napredni
kritiarski kriterij umi, podstakla je dom ae
piscc da stvaraju u tom duhu i pruila im
primcre. Takav rad je bio sloen, sa daleko
senim ciljem. Prevedeni su E. Glezer, H.
M an, E. Toler, L. Sinkler, B. Traven, D.
L ondon, M. Gorki, J. Beher i drugi. N a
slinim ili gotovo istovetnim principima i
stremljenjima kao oko Nolila bili su okupljeni
pisci u Zagrebu oko asopisa Kritike, Knjiev
nika i Literature, a u Ljubljani oko Mladine i
kasnije Knjievnosti. I Sarajevo postaje jedan
od knjievnih centara u kome je u to vreme
izlazilo nekoliko naprednih asopisa. Stvara
nje knjievne atmosfere u kojoj su socijalna
pitanja dom inirala kao inspiracije i teme
pisaca oprinelo je da nova shvatanja o
drutvenoj knjievnosti ubrzo prihvati
veliki broj stvaralaca, naroito mlaih, iz svih
jugoslovenskih krajeva. Svojom irinom i
razm eram a taj stav je prelazio granice litera
ture i javljao se kao buenje i intenziviranje
slinog interesovanja u drugim umetnikim
oblastim a u pozorinoj um etnosti, u slikar
stvu i u muzici, G odine 1930. odran je prvi
kongres sovjetskih pisaca. Diskusija i zakljuci
kongresa teko su neposredno prodirali u
Jugoslaviju zbog zabrana i loih veza. M eu
tim, preko tampe raznih zemalja, naroito
preko nemakih publikacija, moglo se oba-
vestiti o glavnim idejama koje je Kongres
prihvatio i koje su bile veliki podstrek i
podrka naprednim piscima u svetu, pa i
jugoslovenskim piscima. ivotna i duhovna
klima, koja je uslovljavala i u kojoj se
razvijala umetnost, uticala je na raspoloenja i
interesovanja umetnika za aktuelnu drutvenu
problem atiku, doprinosila je da nau svoje
mesto na strani progresa i da njihov stav u
delima zrai borbenou. Stvaraocima koji su
u svojoj poeziji i prozi ispoljavali nezadovolj
stvo ivotom otvarane su perspektive. N a
predni politiki pokreti nastojali su da se kod
pisaca podstakne kritiki odnos prema dru
tvenim pojavama. To je i put kojim su se
umetnika dela, naroito knjievna, pribliila
oveku o ijim su ugroenim interesima
govorila, a time su ona imala i svoj udeo u
izgraivanju stava ljudi prem a savremenim
problem ima. Ljudi koji su u ovom smislu
delovali nisu bih izolovani od idejnih kretanja
u svetu. Oni su u umetnosti imali zajednike
ciljeve sa najnaprednijim radnicima na idej
nom, politikom i drutvenom polju, pa je
zato zaetak socijalnog pokreta a knjievnosti
SOCIJALNA PFSMA
i kulturi bio odjek i eo radnikog pokreta.
O rganizaciona strana pokreta s. k. u Jugosla
viji ogleda se u nastojanjim a jedne grupe
naprednih pisaca da se izbore za svoje glasilo
kako bi putem lista ili asopisa efikasnije
delovali na knjievna kretanja u celini. Posle
Nove literature u Beogradu se javljaju asopis
Stoer, listovi N IN i Stvaranje, asopisi Naa
stvarnost, M lada kultura, Umetnost i kritika.
U Zagrebu izlaze asopisi i listovi Socijalna
misao, Kritika, Literatura, Umetnost, Izraz i
drugi. U Novom Sadu je izlazio Na ivot, u
Slavonskom brodu Novi pogledi, u Sarajevu
Pregled i Snaga, u Ljubljani Mladina, Knji
evnost. Tako se raala i razvijala misao koja
se nije prekinula ni onda kada se njeni
protagonisti, kao Krlea, nisu sloili sa stavo
vima koje su zastupali lanovi pokreta s. k.
Diskusije pisaca koji su nosili pokret s. k. i
pm cet -socijalne iiteravare van pokreta, ta k o
zvanih peatovaca, u sutini su doprinele
raiavanju estetskih pogleda.
Lit.: Jovan Popovi, Razvojni put jednog
pcsnika. N aa stvarnost, 1938, 15 16, 181; ore
Jovanovie. Knjievnost i novi realizam, Protiv
obm ana, 226; S. Markovi, D rutveni i literarni
a sp e kti p o k re ta socijalne knjievnosti , 1964; S. Lasi,
S u ko b na knjievnoj ljevici 1928 1952, 1970. S..M,
SOCIJALiNA PESM A Socijalni elementi u
poeziji javljaju se sa nastankom drutvene
nejednakosti, a izrazito socijalno obojene
pesme nalaze se u svim vrstam a lirske poezije
nastale u klasnom drutvu. O dnos bogatih i
siromanih, i posledice njihove nejednakosti,
zavisnost ovekovog drutvenog mesta od
socijalnog porekla i ljudske mogunosti da se
suprotstavi socijalnim nepravdam a, bili su
inspiracija i predm et .v. p. Socijalni odnosi su
uplovljavali karakter svih ljudskih odnosa,
delovali na ostvarivanje ljubavnih oseanja i
ivotne sree (sto se izraavalo u nesrenoj ili
traginoj ljubavi, u neostvarenoj enidbi i si.),
p;i je socijalna no ta prisutna oduvek gotovo u
svakoj poeziji, ali se s. p. vrlo rano javlja i kao
posebna lirska vrsta kojom se izraavala zla
ljudska sudba pripadnika podreenih i ugnje-
tenih drutvenih slojeva. Izrazito naglaeno
socijalno raspoloenje ostalo je i do danas
prisutno u mnogim lirskim vrstama, naroito
u -+ satiri. U ranijoj s.p . raspoloenje je esto
izrazito pesimistiko, a slike ivota su tamne;
tako je s. p. pozivala na otpor i budila elju za
izmenom socijalnih prilika. U novije doba, u
kom e se form irala klasna svest ugnjetenih,
prvenstveno radnike klase, izrazitije su .v. p.
sa borbenim tonom , sa neposredno izraenom
SOCIO LO GIJA K N JIEV N O STI
verom da e vinovnici ovekovc zle sudbine
biti savladani i da e ovek moi iveti
dostojnim i srenijim ivotom. N aa n a naposljetku, osvijetliti najkrupniji proces u
rodna poezija u svim svojim vrstam a ima i
socijalnih pesama, a mnogi veliki svetski i nai
pesnici bili su inspirisani socijalnim proble
mima svoga vremena, bez obzira na to kome
su drutvenom sloju sami pripadali. Prim era
radi mogu se, meu mnogima, navesti eli, H.
Hajne, R. Tagore, V. M ajakovski, B. Breht.
. laki, J. J. Zmaj, S. S. Kranjevi, A.
anti, M. Kriea, D. Cesari, J. Popovi, R. temelji na spoznaji da je knjievnost u cijelosti
Zogovi, T. Selikar, K. Racin, O. Davio.
Lil.: - Socijalna knjievnost. S..M .
S O C IO L O G IJA K N JI E V N O ST I - Prve
poticaje u novijoj povijesti bavljenja knjiev
nou pruio je historizam kasnoga 18. st.
(TtpT. H eideta). Sociocentritno T'azma\tai>je
produbljeno je stotinjak godina poslije, kada
je povijest knjievnosti i likovnih umjetnosti
dovedena u prisniju vezu s opom povijeu
drutva, s nam jerom da se i razmjerno
specifini estetski postupci protum ae ili
osvijetle na temelju procesa u drutvenoj
historiji (Brandes, Mering, Bar, Plehanov i
r.). D anas se .v. k. shvaa razliito, uglavnom
dvojako; pozitivistiki usmjerene sociologije, s
teitem u (statistikom) ispitivanju drutve
nog poloaja pisaca, distribucije knjievnih
djela, sastava publike itd.; u drugom sluaju
kao usmjerenje ope povijesti knjievnosti, na
temelju spajanja dijakronijskih i sinkronijskih
aspekata, napose s obzirom na uzajam no
djelovanje svih faktora u komunikacijskom
sustavu autora, teksta, posrednika (i
tehnikih medija), javnosti u liku publike. U
tom drugom znaenju (kojem u odgovaraju
metodiki projekti koji danas sve vie privlae
panju) s. k. zapravo je temeljni pristup
suvremeno shvaenoj povijesti knjievnosti.
Poe li se od uvjerenja da je knjievnoznan-
stvena, pa prema tom e i knjievnosocioloka,
analiza prvenstveno usmjerena na knjievno
djelo u njegovoj pojavnoj raznolikosti i njego
vim mnogostrukim m ogunostim a djelovanja,
postat e jasniji i problem metodike kategori
zacije. Pored podruja kojih je socioloka
znaajnost neosporna (sociologija medija i
sociologija publike) m ora se afirmirati i
sociologija oblika i stilova. Z adatak joj je da
istrai drutvenopovijesnu relevantnost knji
evnih umjetnikih sredstava, normi i konven
cija te da na temelju tih spoznaja im anent
noj strukturnoj analizi prui toliko neophod
ne povijesne elemente. Drutvenopovijesni
aspekt moe produbiti razumijevanje poeto-
746
loskih sistema i pokazati relativnu uvjetova
nost tih sistema drutvenim zbivanjima, te,
knjievnoj povijesti: preobrazbe u shvaanju
socijalne tvorevine nazvane knjievnost,
promjene koje drutvena dinam ika unosi u
ideoloke postulate, u funkcije i oblike knji
evnosti. Mjerilom za specifino knjievno-
socioloku problem atiku morala bi postati
oigledna relacija izmeu obiljeja knjievne
proizvodnje i statusa drutva. Taj se kriterij
poseban oblik drutvene prakse. Razumije se,
meutim, da sa gledita posebnosti knjievne
prakse nisu sve vrste knjievnih djela u
jednakoj mjeri karakteristine za osnovnu
funkciju knjievnosti ili umjetnosti u odree
noj drutvenoj strukturi. Iako se samo iznim
ko moe govoriti o nultoj sociolokoj vrijed
nosti neke knjievne kategorije, knjievnoj su
sociologiji potrebne tonije distinkcije; potreb
ni su joj pojmovi sposobni da zamijene
uvrijeene formule, poput odraza ili izraza
drutvenih zbivanja. U svakom pojedinom
sluaju valja provjeriti da li se odreen manje
ili vie zamjetljiv drutveno sim ptom atian
odnos zasniva na uzronosti, uzajamnoj za
visnosti, paralelizmu, analogiji ili homologiji.
Potrebno je temeljito revidirati obiaj - koji,
usput reeno, uvelike umanjuje upotrebnu
vrijednost bibliografskih pregleda da se
kategorija sociologija knjievnosti upotreb
ljava nekritiki, odoka, kad god je rije o
drutveno obiljeenim m otivim a ili temama
knjievnih djela. Radovi toga tipa, npr.
rasprave o frekvenciji nekih socijalnokritikih
motiva, neke grae itd., ne moraju biti nuno
socioloki, pogotovu ako idu utrtim putovim a
akadem ske klasifikacije. N aelnu kritiku zah
tijeva i rairena praksa knjievnih historiara
uvjerenih da tee za sociolokim pristupom ili
materijalistikim spoznajam a kada knjievnost
i drutvene formacije poto-poto povezuju,
eksplicirajui na taj nain svoja uvjerenja vie
dobronam jerno nego logino. U takvu se
postupku iskazi o drutvu i iskazi o
knjievnosti raspadaju u dva zapravo nepo
vezana niza, pa bi se svaki od njih bez nekih
naroitih posljedica mogao prom atrati posve
odvojeno jedan od drugoga. ak i tako
znaajno djelo kao to je Socijalnu povijest
umjetnosti i knjievnosti A rnolda Hauzera
katkad ostavlja dojam da put razumijevanju
kulturnih ostvarenja tek sluajno voi i preko
nekih okolnosti m aterijalne zbilje. U mjesto da
govorimo o skoku iz m aterijalne u duhovnu
sferu, kako to ini Hauzer, istini smo blii ako
747
neksus izmeu knjievnih i drutvenih oblika
organizacije shvatimo kao rezultat djelovanja
brojnih ali nc uvijek lako uoljivih transmisija.
Uvjerenje da se prave, bitne znaajke
knjievnosti spoznavaju iskljuivo poniranjem
u strukturu pojedinoga teksta dugo je vre
mena prisiljavalo teoriju knjievnosti a pri*
bjegne ihotom ijam a koje se usprkos
term inolokim modifikacijama m ogu svesti
na estetsko-strukturnu i rutveno-povijes- se pjesnikovoj volji ne smiju nam etnuti ni
nu poziciju. Potreba da se ta podvojenost
prevlada, a se dokae kako je osebujnost
knjievne tradicije pojmljiva jedino u sklopu
drutvenoga totaliteta, prua sociologiji knji
evnosti iroko polje raa. Nasljee se poziti-
vizma, u neopozitivistikom modelu, negativ
no ispoljava napose u tem atskoj klasifikaciji
knjievne sociologije. N e m oram o biti fanatici
prom atranja u totalitetu da bismo se uvjerili
kako je m ehanika podjela na sociologiju
autora, sociologiju medija (posrednika) i
sociologiju publike kao stvorena da zamagli
virtualne odnose izmeu pojava. Stoga je
stvaranje po posebnim rubrikam a opravdano
samo do izvjesne mjere, do stupnja koji ne
doputa da se heuristiko naelo oretvori u
mehaniki primijenjenu doktrinu. Cemu, npr.
inzistirati na posebice provedenoj sociolokoj
analizi pisaca, tj. poloaja autora u drutvu, a
da ih ne shvatimo u isti m ah kao proizvoae
posve odreenih knjievnih tvorevina? Jedna
ko je prom aeno prouavati reakcije u publike
prilikom recepcije nekoga djela, a ignorirati
okolnost da je susret italaca s djelom rijetko
kada spontan in. Reagirajui na knjievno
djelo, itaoci, naime, esto prihvaaju neto
to je ve koncipirano s obzirom na oeki
vanja publike (pa je posrijedi preparirana
reakcija) ili s obzirom na zahtjeve izvanknji-
enih instancija. Uostalom, i naziv izvan-
knjievni problem atian je. D jelotvornost
drutvenih faktora, ili tonije: proizvodnih
odnosa na odreenim stupnjevima razvitka, i u
knjievnoj je produkciji tako oita da se
namee pitanje koliko je uope logike a koliko
puke ideologije u podjeli na vanjski i na
imanentni pristup. D rutvena norm a
etika, pravna ili koja druga i nivo ope
proizvodnje (tehniki npr.) mogu piscu suge
rirati izbor odreene forme. Povijest odnosa
izmeu pisca i drutva prua sociologiji
knjievnosti vjerojatno najobilniju grau. N a
razliitim aktualizacijam a strukture koja se
naziva drutvo moe se oitati dinam ika
prilika u kojim a se knjievna djela potiu,
stvaraju i ire. D rutvo se moe oitovati,
primjerice, kao neposredna, m aterijalno i
SO C IO LO G IJA K N JIEV N OSTI
ideoloki presudna instancija u liku feudal
nog vladara ili dvorskih krugova, pa zavis
nost od gospodara ili m erkantilne institucije
odreuju, esto na jedva zamjetljiv nain,
granice onoga to je mogue, doputeno,
poeljno ak i onda kad se autor, poto je
postigao relativnu samostalnost kao slobodan
umjetnik, zanosi iluzijom kakvu je u teoriji
form ulirao F. legel zastupajui miljenje da
kakvi zakoni. Naelna razlika izmeu po
rijekla, odnosno klasne pripadnosti, i drutve
noga stava potie zanimanje za konkretan
m aterijalni poloaj pisca, za njegovu ekonom
sku egzistenciju. Jedan je fr. nakladnik prije
dvadesetak godina objavio niz monografija u
kojim a je ivot uvenih autora prikazan s
ekonom skoga gledita, s obzirom na izvore
prihoda, mogunosti zarade itd. K ulturno-
povijesna vrijednost takvih prikaza neosporna
je, ali za s. k. oni postaju zaista relevantni tek
ako nas uvjere da prikazani momenti imaju
udjela u stvarnoj knjievnoj produkciji, ako
pokau put koji voi iz privatne sfere u
umjetniku. Pitanje De quoi vivait Balzac? npr.
uistinu je bogato implikacijama ako se ne
odnosi samo na poznate novane afere pieve
nego u prvom redu na uvjete pod kojima je
pisao, dakle na organizaciju stvaralatva.
Balzak, suvremenik mlaih rom antiara, pisao
je uvelike za knjievno trite ve kapitalistiki
organizirano, ime je stvarajui tekstove
nejednake umjetnike vrijednosti anticipi
rao proizvodne oblike i naine (npr. serijsku
produkciju strogo term iniranu) koji e nedugo
zatim trajno zavladati na podruju potrone
knjievne robe, naruene pripovjedne proze za
novinski podlistak. U razdoblju tehnike
revolucije u tisku za romanopisce se, bez
obzira na njihovu znaajnost, mijenja odnos
izmeu produkcije i reprodukcije; a ta mijena,
koju su iskusili i najvei autori stoljea, nije
m ogla ostati bez posljedica po stvaralaka
naela, pripovjednu tehniku i poetoloke pre
dodbe, Balzakov romantiki kult ugoaja za
koji se pisac rado zaklanjao, irei dojam da
stvaralatvo izvire iz neponovljiva trenutka
nadahnua, usporeen sa stvarnim procesom
pisanja, srodan industrijskoj proizvodnji,
doimlje se udno anakronistiki. Biljeg epohe
nose, dijalektiki, i ona reprezentativna djela
koja se po svom umjetnikom smislu otimlju
nivelaciji. Flober, ija je odbojnost prema
suvremenom drutvu obiljeila i njegovu poe
tiku, zastupao je u epohi, sve vise zaokup
ljenoj razvijanjem ekonomike prema naelu
razmjenske vrijednosti robe, stav fanatikoga
SOCIO LO GIJA K N JIEV N O STI
estetskog individualizma, ekskluzivan stav koji
podsjea na majstorskom titulom pot
krijepljen ponos individualnog obrtnika
rukotvorca. Svijetu knjievnih oblika socio
loka je analiza dosad prilazila veinom plaho.
Usprkos vrlo znaajnim pokuajim a da se
horizont sociologije proiri (u Benjamina,
Adorna, Auerbaha, pa i Lukaa) glavni su
tokovi ostali rezistentni prem a svemu to
remeti rutinu. T ako je sociologija zaokupljena
uglavnom proizvoaem i itaocem, donekle i
posrednikim instancijama, a jedva mari za
objekte knjievne komunikacije. K arakteri
stino je a u Eskarpiovu uvodu nem a ni
jednoga poglavlja o sociolokim implikaci
jam a tekstova. Jedino se u prouavanju tzv.
trivijalne knjievnosti od poetka oitovalo
zanimanje za socioloku problem atiku tekstu
re. Revidirajui svoja naela, s. k. m orat e
svoje klasine teme dopuniti, a zapravo i
naknadno osmisliti i legitimirati, sustavnim
prouavanjem specifino knjievnih katego
rija. Na najvioj razini openitosti treba
odrediti drutvene determ inante predodbi o
tome to se smatra poetinim, knjievnim,
estetskim itd. s obzirom na razliita shvaanja
umjetnosti: kao kulta, igre, objavljenja, kri
tike, spoznaje, ispovijesti, zabave, luksuza;
zatim determ inante promjenljivih mjerila kla
sifikacije unutar knjievne (i ram aturke)
prakse, tj. kriterija poetike tzv. rodova i vrsta
u njihovim drutveno-funkcionalnim i tehni
kim preobrazbam a; te naposljetku uvjetova
nost motivike distribucije i stilskih normi i
pojedinih epoha. Razm atranje odnosa izmeu
drutvenoga supstrata i knjievnih normi
zahtijeva^ kompleksne zahvate i pogled na
cjelinu. to se u odreenom sluaju moe
sm atrati cjelinom, tj. knjievnom pojavom u
drutvenom kontekstu, pokazuje npr. jo
nenapisana povijest knjievnih tabua ili,
tonije, povijest krivudanja tolerancije prema
onome to se sm atra ili se smatralo runim,
sablanjivim, opscenim, igosanim povijest
slobooum nosti i tolerancije ili pak zabrana
pod promjenljivim drutvenim okolnostima.
Nemogue je razmrsiti splet problem a nastalih
uslijed uspostavljanja ili povrede tabua a da se
istodobno ne razm otre faktori uzajam no po
vezani: vea ili m anja tolerantnost u vlaajue
ideologije, stvarni interesi posrednika (distri
bucije), ali i poseban karakter knjievnih
tekstova, posebice fikcionalnih, koji zbog
svoga specifinog modaliteta problem atiku
ine jo sloenijom. D ijalektika v. k. m ora
umjeti drutveni znaaj tekstova deifrirati
pomou strukturne analize. T a analiza ne
748
smije slijepo primijenili naelo sinkronoga
pristupa kao to ni igra aha ne smije
zaboraviti da njegova igra sadri neke dija-
krone elemente: bez podataka npr. o tome da
li se u toku igre kralj pom icao ili nije, o emu
zavisi mogunost rohiranja, ne moe se u
naelu tono ocijeniti situacija. T reba imati na
umu da knjievnost nije autonom an niz
kulturnih vrednota, koji bi se mogao pro
m atrati neovisno o opim proizvodnim odno
sima, ali da nije ni neposredan odraz tih
odnosa jer sadri kako elemente predaje, koji
se mogu na razliite naine aktualizirati, tako i
elemente negacije postojeega stanja. Sloe
nost svih tih relacija oituje se na primjeru
koji pokazuje kako i knjievnost koncipirana
kao utopija ili protest plaa danak drutvu
bez kojega ne moe postojati. Rije je o dija
lektici novih izraajnih tendencija, permanentnih
moernizama, u umjetnosti od pojave gra
anskog individualizma. Neponovljiv, osebu
jan estetski izriaj koji je prekinuo sa stereo
tipnim vokabuiarom knjievne tradicije zastu
pao je u epohi prijelomnih zbivanja u drutvu
(i knjievnosti) dignitet em ancipirane linosti.
AH duhovna je autonom ija pojedinaca (stvar
na ili fiktivna) u isti mah zaela razvitak
usporediv s funkcioniranjem ekonom skoga
suparnitva: umjetniki proizvod snabdjeven
tako rei m arkom originalnosti naao se
uskoro u objektivno antagonistikom odnosu
prem a drugim, istorodnim proizvodima. U
dosljednoj reakciji knjievno se trite vreme
nom priviklo na pojam estetske inovacije i
preobrazilo novinu u procesu robne ponude u
potencijalno djelotvorno sredstvo; djelotvor
nost se reklamom nudila i danas se nudi
poput zakonom zatiene robe. O tad se to
shvaanje uvrijeilo u ponudi knjievnoga
djela pod kapitalistikim uvjetima. Stoga je
donekle naivno sm atrati da je umjetnika
novina uvijek izraz nove sposobnosti zapaa
nja i svjee senzibilnosti. Novo je nerijetko
tek produkt m odne manipulacije, usmjere
noga, komercijalno iskoristivog procesa koji
jedva ima ta zajedniko s prvotnom pobu
dom a se prui otpor abloni. Pred takvim se
pojavam a sociologija ne moe odrei kritiko
ga stava: inae e kategorizirati bez razlike,
paualno, i sm atrati umjetnikim svjedoan
stvom i ono to je sam o sredstvo komercijalne
stimulacije. Kritici takoer ne smije izmai
injenica a je asimilaciona mo robne
estetike danas tako p rodorna da je baza
izraza koji se opire manipulaciji postala
zastraujui uska. Estetika runoe odgovor je
na tehniku poveanja potronje, tehniku koja

za svoje potrebe plijeni sve to je lijepo.
Sociologija je nakladnika i druge institucije
koje utjeu na produkciju dosada prom atrala
preteno s obzirom na njihovu funkciju
svojstvenu naruiocu, posjedniku nakladnih
prava it. Podaci o visini honorara u pojedi
nim razdobljim a i za pojedine autore, podaci
dakle o odnosu izmeu radnog uinka i
nagrade, dragocjeni su za kulturnu i ekonom
sku povijest. Njihova posebna spoznajna
vrijednost i opet zavisi od toga to kazuju o
specifinom ivotu knjievnosti. Da nakladnici
izrabljuju pisce, u tom je sluaju isu vie
openita tvrdnja. Bolje bi bilo zapitati ostavlja
li zavisnost od nakladnika vidnih tragova u
stvaralatvu, u njegovoj kvaliteti i njegovim
oblicima. Isto vrijedi za pravne norm e koje
tangiraju knjievnu komunikaciju. Primjer
naveden u Eskarpia pokazuje kakve posljedice
mogu imati izvanknjievne okolnosti. Poet nunoj difuziji, u odreenom povijesnom
kom devetnaestoga stoljea am. su nakladnici
pretiskivali tada pravno jo nezatiena djeia
eng. pisaca uteujui tako plaanje honorara;
a kako se prem a domaim autorim a nije
moglo postupiti na isti nain, reducirane su
zbog honorara naklade dom aih djela. Am. su
pisci stoga bili prisiljeni suraivati u asopi
sima prilagoavajui tekstove opsegu predvi
enom u takvim publikacijam a: am. short
story (u Poa i njegovih suvremenika) razvila se
upravo pod tim okolnostim a. Mogli bismo to,
parafrazirajui Niea, nazvati roenjem knji
evnoga anra iz duha ekonom ike. S tandard
no zanim anje knjievne sociologije, zanimanje
za publiku, u zadnje je vrijeme ponovno steklo
punu aktualnost. Sociolokoj kategoriji publi
ke posveeni su posljednjih decenija brojni
radovi, preteno empirijske orijentacije. N o
napredak, ako to tako moemo nazvati, vie je
kvantitativan negoli kvalitativan: s m etodo
lokoga stajalita svakako zabrinjava injenica
to .. neko zasluna Sikingova rasprava njezinim raznovrsnim akiualizacijama, propu
Soziohgie der Uterarischen Geschmackshiidimg
gotovo pedeset godina poto je prvi put
objavljena jo uvijek uiva m eunarodni
ugled. U potrebu da se budi nepovjerenje
prem a rutini veine dosadanjih radova uvjerit
e nas vjerojatno R. Bart, koji je, bavei se fr.
klasicistikom tragedijom, postavio pitanja
podobna da izazovu plodan nemir. O Rasi-
novoj publici ( ...) ima mnogo uzgrednih
prim edaba, nesumnjivo dragocenih brojki (po
sebno u Pikara), ali nema nijedne nove sinteze,
tako da sutina pitanja ostaje nerasvetljena.
K o je iao na predstave? Rasinova kritika
pominje K orneja (skrivenog u loi) i G ospou
De Sevinje. Ali ko jo? K o je predstavljao
SO CIO LO G IJA K NJIEVNOSTI
dvor i graanstvo? 1 jo vise od socijalnog
sastava publike, zanim alo bi nas da znamo
kakvu je funkciju pozorite imalo u njenim
oima: razonoda? zaborav? poistoveivanje?
Publika je, zakljuujemo, odrediva kao
socioloka i ujedno knjievno-estetska kate
gorija: u knjievnom procesu italac je eko
nomski a dijelom i selektivni faktor, ali on je i
jedan od neznanih ju n ak a knjievnosti, anoni
man ali prisutan, neuhvatljiv lik kojemu pisac
ili poputa i godi ili upuuje izazov. Jednu
openitu spoznaju suvremene teorije recepcije
Jurij M. Lotm an formulirao je ovako: Pre
lazei od pisca itaocu, sve vie raste neodre
enost ( ...) a uslijed toga raste i koliina
informacije u tekstu. O no to Lotm an naziva
informacija, sadraj je recepcije, itaoeva
doivljaja i tumaenja. Za knjievnu sociolo
giju relevantno je pitanje zato se, usprkos
trenutku panja koncentrira na izvjesno djelo
(ili skupini djela) poprimajui ponekad obi
ljeje kolektivne fascinacije pri emu se
raspon informacije, odnosno interpretacije,
opet suava jer se panja usredotouje vei
nom samo na jednu dimenziju teksta. Povijest
recepcije na taj nain postaje povijest teksta
pod aspektom povijesti publike, javnosti.
H istorija zaboravljenih ili u svoje vrijeme
slabo zapaenih djela pouan je primjer. Sva
su K afkina najvanija djela bila pristupana
ve dvadesetih godina, ako izuzmemo romane,
dakle, ve prije pola stoljea. Pa ipak su,
oito, tek potresi najnovije povijesti i iskustva
njihovih sudionika stvorili sluh za rijei
tekstova koji su slovili kao ezoterini. I
naposljetku: na razini se recepcije zbivaju oni
jo nedovoljno proueni procesi koji se
obino spominju pod natuknicom utjecaj
knjievnosti na ivot. Historiari knjievno
sti, zaokupljeni mimetikom problem atikom i
stili su da pomnije proue djelovanje knjiev
nosti na kolektivnu svijest u pojedinim raz
dobljima, na ope predodbe, norme, jezine
navike; drugim rijeima: propustili su da
udare temelj povijesti koja ne polazi od ivota
ka knjievnosti, nego od knjievnosti ka
ivotu. injenica da neke krajolike ili neke
situacije u osjeajnoj sferi neizbjeno prati
atribut rom antino, tj. da senzibilitet, ali i
stereotipi kasnijih generacija nose biljeg knji
evnoga rom antizm a i njegovih autentinih
otkria i tekovina, samo je jedan od raspro
stranjenih primjera. Kakvo je znaenje i kakva
je frekvencija kategorija neko izraslih iz
odreenih situacija ivotne zbilje, kategorija
SOCIOLOKA K R IT IK A
literariziranih u medijima knjievnih vrsta ili
postupaka? Nisu li zbiljske pojave u kojima
vidimo, odnosno prepoznajem o npr. tragediju,
idilu, grotesku zapravo odrazi knjievnih
obrazaca, u tom smislu to zbivanja koja ve
odavna imaju drugaije drutveno znaenje
ponekad jo uvijek tum aim o i vrednujemo
prema knjievnim strukturam a to e rei
predeterm inirano kulturnim , posebno knji
evno tradiranim obrascima koji ne bi tako
dugo odoljevali preobrazbam a to ih donosi
ivotna praksa da ne postoji stalna reproduk
cija predaje u ljudskoj svijesti. Mitovi asti i
vitekoga ponaanja takvi su razmjerno
postojani relikti nekadanjih normi, sauvani
dobrim dijelom posredstvom trivijalne knji
evnosti. Povijest djelovanja knjievnosti 11a
drutvo jo nije napisana. Sustavno prouava
nje potrebno za takav pothvat jedna je od
zadaa knjievne sociologije, koja bi tim e dala
znaajan doprinos opoj povijesti drutva.
L it.: G . L ukcs, Schrillen zur Literatursozio
logie , 1961; A. H auser, Socijalna storija ume most i i
knjievnosti , 1962 (p rev.); Sociologija, ur, G. G u r-
vitch, 1966; L. G o ld m a n , Z a sociologiju romana ,
1967 (prev.); R. E scarpit, Sociologija knjievnosti,
1970 (prev.); W. B enjam in, Uz kritiku se, 1971
(prev.); R. B art, Knjievnost. Mitologija. Semiobgija,
1971 (p rev .); Sociology oj'Literature and Drama . ur.
E. i T. B urns, 1973; 7.ur Kritik liter at w wissens ehaft -
licher Methodologie, ur. V. m ega i Z, kreb, 1973;
W . B enjam in, Eseji , 1974; P. B rger, Theorie der
Avantgarde, 1974; A. H au ser, Soziologie der Kunst,
1974; V. m ega, Knjievno stvaralatvo i povijest
drutva , 1976; T . W . A d o rn o , Estetika teorija, 1979;
P. V. Z im a, Textsoziologie , 1980; V. m ega. Knji
evnost i zbilja, 1982. V.Z,
SO C IO LO K A KRITIKA - Polazi od sa
znanja socijalne sutine umetnosti, od sazna
nja da je celokupni umelniki proces drutve
no u si ovijen i da je um etniko delo bitno
drutvene prirode: proizvoenje dela, samo
delo i nain prim anja dela su faktori koji se
uzajamno tumae u jednom drutvenom pro
cesu komunikacije. Prema tome, nije u pitanju
nekritika primena socioloke metode na
um etnost kao na drutvenu injenicu, ve se
specifinost estetske forme i autonom nost
umetnike vrednosti shvata kao da je drutve
na po svojoj sutini, tako da i sama estetika
postaje sociologija su i generis. M arksistiko
shvalanje umetnosti pridaje s. k. odluno
znaenje, ali je u nekih autora, npr. u
Plehanova, dobila jednostrane interpretatore.
Plehanov je u svojoj teoriji socijalnog ekvi
valenta svake umetnosti poao od kauzalno-
-de termin ist ikog shva tanja, po kom e se kao
krajnji uzrok sveg istorijskog zbivanja uzima
750
stanje tehnikih proizvodnih snaga u jednom
vremenu koje odreuju drutvene odnose, a
ovi odreuju sve druge odnose, to znai
ceiokupan kulturni ivot te epohe. T o je bila
jednostrana primena uenja o bazi i nadgrad
nji, koja se izrodila u metodiki singularizam,
poznat pod imenom sociologizam. Prema
tome, k . je kao m etoda vrlo opravdana i
danas neophodna u teoriji um etnosti i umet-
niekoj kritici, pa se ona povezuje sa sveu o
specifino estetskom i autonom nom umetni-
kom izrazu. V. i - sociologija knjievnosti.
L it.: G . V. P leh an o v , Umetnost i drutveni ivot,
1912/13 (prev,), 1949; H , M ayer, Von Lessing bis
Thomas Mann. W an d lu n g en d er b rgerlichen L ite
r a tu r in D eu tsch lan d . 1959; K . M a rk s i F. Engels, O
umetnosti i knjievnosti, l /b o r iz njihovih spisa M.
Lifsic (prev,), I960; R. E scarpil, Sociologie de Io
litterature, 1964; L. G o ld m a n , 'Za sociologiju
romana (prev.), 1969. M .D.
SO FIZ A M (gr. acxpicrpa -- prividno uvjer
ljiv, a pogrean zakljuak) U Aristotela
zakljuak samo prividno pravilan, nehotina
ili nam jerna pogreka u zakljuivanju. Nekoji
antikni teoretiari dijele .v.-e kao svjesno
lukavstvo od paralogizam a kao nehotinih
zabluda. Aristotel je sofizme dijelio u dvije
grupe: tTOipiafiaTOc n ap a n jv Xe^iv i cro-
qu trjm ae eteo tfjc koji se veu za
rije i oni koji se veu za smisao, a svaku od
tih grupa podijelio je na podgrupe; od njega je
to preuzela srednjovjekovna sk o la s tik a , a
njezini su se lat. nazivi ,v. u filozofskoj
terminologiji sauvali do danas. U prvu grupu
broji Aristotel i -* stilske figure, koje se veu
uz rije, a%r\\Ji'yx^ tfjc J^ecoc;, u drugu npr.
tzv. petito principii, s. koji nastaje ako se
kao pretpostavka dokazivanja uzme neto to
treba tek dokazati.
L it.: R. Eisler, Wrterbuch der philosophischen
Begriffe 111, 1910'; Encidopedia fosofica IV, 1957.
Z..
S O L E O Z A M (gr. croXotKurpoc; pogreka
u jeziku; termin nastao prema imenu gr. grada
XoXot, u Kilikiji, iji su stanovnici kvarili svoj
atiki maternji jezik u dodiru sa barbarskim
plemenima) Termin antike -* retorike za
izneveravanje zakona gram atike i sintakse.
Kvintilijan ,v. naziva gram atikom figurom
tvrdei da bi svi takvi oblici bih pogreke ako
bi bili sluajni, a ne namerni. 5. je omiljen u
naoj narodnoj poeziji jer odgovara vie duhu
narodnog govora nego knjievnog jezika. S.
podrazum eva nekoliko vrsta odstupanja: 1,
/am en a lica ( s o l o e d s m u s p e r p e r s o n a s ) nastaje
kada se u stihu pojavljuje neko drugo lice
751
umesto onoga koje se oekuje: Ovo nije
Strahiniu bane, / Ve ja jesam carevi delija.
(Karadi, Srpske narodne pjesme, II, 44); 2.
zamena glagolskog vremena (soloecismus per
tmpora) nastaje kada se u nezavisnim reeni
cam a, rede u zavisnim, zamenjuju oblici
vremena: Ajde, vrane, iv te bog ubio, /
Vidi da sam izgubio glavu. (isto, 77); 3.
zamena glagolskog naina (soloecismus per
modos verborum) nastaje kada umesto jednog
glagolskog naina stoji drugi, ili se zamenjuju
oblici vremena, infinitiva i participa. U naem
jeziku svi glagolski naini zasnivaju se na
zameni, osim indikativa. T ako se imperativom
izraava optativ jer je to njegovo staro
znaenje koje se sauvalo do danas: Karaj je,
m ajko, ne karaj; j Udri je, majko, ne udri; /
O na je moja te moja. (isto, I, 601) umesto:
karala je ti ili n e . .. itd.; znaenje optativa
ima i kondicional prem a svom nekadanjem
znaenju: Bog bi dao, da bi dobro bilo. (isti,
I, 345); infinitiv se javlja umesto indikativa sa
reeom da u finalnim reenicama: D obro
nije, moj brate Alile, / Doekati: izginuli
listom, / N e doekat: zazor i sramota, (isti,
111, 24); 4. zamena u glagolskom stanju i vrsti
(soloecismus per qualilates verborum) nastaje
kada se aktiv zamenjuje pasivom i obrnuto, ili
se glag. zamenjuju po trajnosti i prelaznos.
Aktivni glagol ima pasivno znaenje kao da je
p ovratna zamenica se izostavljena: Viju li mu
svileni barjaci. (isti, I, 112); neprelazni glagoli
sloje kao prelazili u uzronom znaenju sa
objektom u akuzativu: hgorje ti majku oganj
ivi. (isti, II, 8) itd. K onstrukcije sa ovakvim
zamenama este su u naem jeziku, naroito u
govornom, i u usmenoj tradiciji. S obzirom na
izvorno znaenje, s. se uzima kao sinonim za
-* varvarizam i > arhaizam ; u irem znaenju
,v. je svaka neispravna upotreba rei i svako
izneveravanje pravila sintakse i gramatike.
H.K.
SOLED A D (p. soledad; andal. solear
samoa, usamljenost) Popularna p.-andal.
nar. pesma, snanog individualnog izraza i
m elanholinog tona. Kasnije je .v. (oblik
mnoine) postao omiljen naziv za zbirke um.
lirskih pesama. N ajpoznatija je Ciongorina
zbirka Soledades, 1613. li mod. p. poeziji
upotrebio je taj naslov M. Altolagire.
L it.: K . V ossler, P oesie der E insam keit in
Sp a n ien , 19502; B. C ip lijau sk aite, L a soledad v la
poesa espaola contem porneo, 1962. S.K -.
SO L L O K V IJ (lat. solus sam; loquor
govoriti) G ovor sa samim sobom; iskaz
SONET
dram skog lika koji je tako stilizovan da
izgleda kao da se ne obraa ni drugim licima,
ni publici i koji se po tome razlikuje od -*
dijaloga (rei neposredno upuenih sago-
vorniku), - monologa (dueg samostalnog i
obino zaokruenog razmiljanja koje moe
biti upueno sagovorniku ili publici), kao i od
onoga to neko lice u drami postrance ili tiho
govori obraajui se publici iza lea drugih
lica koja se u isti mah nalaze na pozornici, to
se obino oznaava -* idaskalijom: (u sebi,
za sebe). T akva dram ska konvencija govora
moe se koristiti i u refleksivnoj prozi i u
rom anu; njeno osnovno obdeje je i tu
razgovor ili raspravljanje neega sa samim
sobom: od -+ unutranjeg monologa razlikuje
se s. logikom i gram atikom sreenou toka
misli i oseanja. S. je kovanica svetoga
Avgustina, koja je prvobitno oznaavala ras
pravu pisca sa vlastitim Razum om; u sutin
skoj tradiciji takve konvencije pisao je Kjerke-
gor (Ili-ili), kao i mnogi pisci dnevnika od
Paskala do ida. Najpoznatije primere s. kao
elemenata dram ske strukture nalazimo u
Hamletu (Biti iP ne biti i dr.); Malarme je
nazvao Ham letove 5. dram om sa samim
sobom. K ao znaajan elemenat strukture
rom ana s. se naroito sree u romanu ideja i
-+ romanu toka svesti. ( udnovata meuigra
Jum na O N ila; Proljea Ivana Galeba V.
Desnice). S. je, dakle, vrsta monologa ili
m onoloke strukture izraza koja podrazumeva
odsustvo drugih lica i predstavlja iskazivanje
skrivenih misli i oseanja knjievnog lika. S. se
tradicionalno povezuje sa svim oblicima dram
ske. ispovednei dnevnike knjievnosti, dok se
u novije vreme javlja gotovo u svim vidovima
m odernog knjievnog izraza; (-+ monolog,
> unutranji monolog, doivljeni govor,
roman toka svesti).
L it.: m onolog, tok svesti. Lj.J.-S.K .
SO N ET (itaJ. sonet to sitan zvuk. mala
skupina glasova, v. sonure -- zvuati)
Najpoznatiji, najznaajniji i najraireniji
metriki oblik iz italijanske knjievnosti, strog
po kompoziciji, sastavljen od 14 stihova
uglavnom sa 11 slogova (ital. endecasillaba,
jedanaesterac), no i u mnogim drugim obli
cima stiha, ali uvek jasno razdvojen na dva
koherentna dela: prvi koji se sastoji od dva
katrena od po etiri stiha, sa svega dve rime u
obrgljenom poloaju; abba, abba, drugi od
dva -* terceta od po tri stiha, koji su
prvobitno takoer doputali samo dve rime u
poziciji ede, dc, no koji ve rano poinju
m nogostruko da variraju: ede, ede; cdd, cc, a
SONET
poev od 14. veka doputaju i po tri rime: cde,
cde; ccd, eed; cde, edc; cde, dce; cde, ced, s tira
to se u francuskoj i nemakoj poeziji nailazi i
na upotrebu etiri rime, i to u ka tren ima;
abba, cddc, efg, efg. Varijacije su este, na
primer u sluaju engleskog soneta, koji se
sastoji od tri katrena sa ukrtenom rimom i sa
zavrnom parnom rimom; abab, cdcd, efej, gg;
u sluaju sonet to intrecciato Italijana B.
Baldija, gde se tri poetna sloga pojedinih
stihova rimuju izmeu sebe i na kraju stiha;
u sluaju jo i drugih m nogobrojnih pro
irenja, na primer, soneta s repom (sonetto
colla coa, caudato ili ritornelJato), sa do
davanjem posebnog jedanaesterca, koji se
rimuje sa zavrnim stihom poslednjeg terceta,
ili, poev od 16. veka i veeg broja terce
ta, sa sedmoslonim stihom koji se rimom
nadovezuje na poslednji stih sa novim parom
sedmeraca (na nem akom jeziku, na primer,
kod Avgusta Vilhelma legela), pa tako
zvanog soneti o doppio ili rinterzato, koji posle
svakog nejednakog stiha u katrenu i svakog
jednakog stiha u tercetu ubacuje sedmerac.D.
M. H opkins razvio je curtal s cmne i . U
najnovije vreme iz tenje za ciklikim
reanjem soneta, zamiljenih prvobitno kao
oblika od samo jedne strofe, iz zaetaka kakvi
postoje ve kod Petrarke, a zatim kod
ekspira, Sidneja, Grifijusa. Rikerta, Platena,
E. Baret-Brauning, D. Britinga i Rilkea, kao
sonetni ciklus razvija se stroga forma so
netnog venca. Svojom specifinom strukturom ,
jasnom simetrijom pojedinanih delova i
tektonskom kompozicijom ujedno je odreen i
izraajni oblik s. u svojim osnovnim crtam a,
pa epohe manje tektonske po svom obeleju,
na prim er 16. i 17. vek, a zatim -* simbolizam,
samo usklauju unutranju kompoziciju, i to u
manjoj meri, sa rasporedom u strofam a i u
metrici; lebdee oseanje koje sa sobom nosi s.
postaje oblikovanjem forme odluujua misao,
a jasna tektonska volja odreuje svakom delu
njegovu funkciju u odnosu na celinu: katreni
slue ekspoziciji u nabrajanju istovetnih po
java ili iznoenju suprotnosti, koje se zatim u
tercetima, sjedinjene u punu skladnost, kon-
centriu i privode odluujuim i monim
zavrnim zvucima. Pri tome varijacija razdvo
jenosti dosee od intelektualne epigram atske
poente, do sume line tragike, strasti i enje,
koja u svom osnovnom kretanju biva zahva
ena, obuzdana, pretoena i produhovljena
svojom form alnom vezanou. Poreklo soneta
delom je obavljeno m rakom ; pretpostavlja se
da je re o provansalskim, a moda i o
arapskim uticajima, no najverovatnije je sonet
752
nastao u 13. veku na Siciliji, kao kombinacija
- strambotoa od osam stihova sa stram botom
od est stihova. K ao izumitelj navodi se Petrus
de Vineja, kancelar Fridriha U, i bie da su ga
ve u 13. veku podraavali neki Italijani koji
su pisali na provansalskom jeziku. Njegovo
pravo literarno deiovanje poinje u Italiji sa
prvim m ajstorim a soneta, D anteom (Vita
nuova) i P etrarkom (Canzoniere, sa 327 soneta
posveenih Lauri). Sa irenjem petrarkizm a
nastaje u Italiji mnotvo i., koje su izmeu
ostalih ispevali Mikelanelo, Vitorio K olona,
G aspar tam pa; u paniji se nadovezuju
Boskan, Garsilaso de la Vega, M enosa i
Lope de Vega (u dram am a), u Portugaliji
Kam oen (Rimas), u Francuskoj ,v. uvode S.
M aro i pesnici Plejade, zatim L. Labe,
Voatir, Benserat, D ebaro, Gotje. Bodler,
Hereija, Valeri, M alarm e, Rembo i drugi, u
Engleskoj Vajat, a kao engleski sonet
prisutan je kod Sirea, Sidnija (Astrophel and
Stelio), D rejtona, Spensera ( Arm oretli), u
visokom umetnikom obliku kod ekspira, a
potom kao talijanski sonet kod M iltona,
Vordsvorta, Kitsa, E. Baret-Brauning (Sonnets
from the Portuguese), D. G. Rosetija (The
house o f life) , V. H. O dna, D. Tomasa i
drugih. U Nemakoj se s. ponajpre javlja kod
Fiarta, edea i Vekerlma, a zahvaljujui
Opicu, kao u aleksandrincim a po francus
kom uzoru, postaje literarna m oda 17. stolea,
kojoj se prikljuuju takoe Fleming i naroito
Grifijus, no u veoma slobodnom obliku. U
doba -+ prosvetiteljstva biva odbaen i
zaboravljen; tek anakreontiari i pesnik Birger
ponovo se prihvataju ove forme. a takoer i
Gete, poto je dugo odbijao da se slui
prihvata se ovog oblika, naroito u pesmama
ispevanim 1807/8. godine. U doba -* roman
tizma, strogo slede talijanski uzor, u peto-
stopnim jam bim a sa enskim zavretkom, A.
V. Slegel, koji takoer razm atra i teoriju ove
forme, Rikert, Piaten, Ajhendorf, Uland.
amiso, K erner, Haj ne, Lenau, kasnije Gril-
parcer, Hebel, Merike, Keler, G ajbi, P. Hajze,
a u dvadesetom veku tefan George, Rilke
(Soneti Orfeju), H ajm , Verfl, D ojbler, Trakl.
Kod nas se .v. javlja u dubrovakoj knjiev
nosti (u Ranjininu zborniku ima 7 soneta);
zatim, u Barakovievoj Vili slovnskoj (50
soneta). U slovenakoj knjievnosti 19. veka u
obliku napisana su neka od najboljih
pesnikih dela (Preern). U srpskoj i hrvatskoj
knjievnosti 19. veka se javlja retko (u
srpskoj knjievnosti posle B. Raievia u
poeziji J. Ilia, Zmaja, a u hrvatskoj pesme u
obliku soneta piu: Vraz, Preradovi, enoa).
753
Krajem 19. i poetkom 20. veka .v. doivljava
procvat u srpskoj i hrvatskoj knjievnosti.
N ajpoznatiji autori 5. u ovom periodu su:
Dui, Raki, anti, A. Tresi Pavii, M. mjuziklu) s. je politika pesma sa aktuelnom i
Begovi, V. N azor, I. Vojnovi, M ato,
Krlea. Sonet se javlja i u savremenoj poeziji
(Davio, B. Miljkovi, B. Radovi, S. Rai-
kovi).
I.Jt.: H . W elti, Geschichte des S o n etts in der
deutschen D ichtung, 884; K . L en tzn er, ber das
S o n ett in der englischen D ichtung, 1886; D . F errari,
L a storia d el S o n etto italiano, 1887; L. B iadene,
M orfologa del sonetto nei secoli X I I I e X IV , 1895;
H. V ag an ay , Le sonnet en Italic et en France au 16<?
sie d e , 1903, 19612; T . W . H. C r o slam i, The English
S o n n e t, 1917; W , L. B ullock, T he G enesis o f th e
E nglish S o n n et F o rm , P M L A , 38, 1923; G . L.
S tern er, The sonnet in A m erican literature, 1930; G .
B erto n i, // D uocento, 1930; E. H am er, The E nglish
S o n n e t, 1936; W . M n c h , Das So n ett, 1955; J, W .
Lever, The Elizabethan love sonnet, I9602; J.-U .
F ech n er (ed.), D as deutsche S o n ett, 1969; H . L
S ch l tter u. a., Das S o n ett. 1979; S. P etrovi,
P ro b lem so n e ta u starijoj hrv atsk o j knjievnosti
(O b lik i sm isao), R a d J A Z U , knj. 350, 1968; S.
P etro v i, S tih, U vod u knjievnost, 19692, 19833;
Savrem enik, B eo g rad , 10, 1978 (tem atsk i b ro j); G . v,
W ilp ert, Sachw orterbuch der L ite ra tu r, 19695. Z .K ,
S O N E T N I VENAC - O kvirna forma soneta,
sastoji se od 15 soneta, kod kojih, poev od 2.
do 14, svaki redovno ponavlja zavrni stih
prethodnog soneta kao svoj poetni stih, dok
poetni stih prvog soneta ini zavrni stih 14.
soneta; zavrni, 15. sonet ili majstorski
sonet (magistrale) objedinjuje poetne sti
hove svih 14 soneta po njihovom redosledu.
Jedan od prvih hrvatskih i. v, u vanaestercu
pie A. Palmoti- S. v. u hrvatskoj knjievnosti
pisali su i: F. M arkovi i Kranjevi, dok je u
slovenakoj poeziji najpoznatiji s. i\ napisao
Preern.
L it.; S. P etrovi, Stih, Uvod u kn jie vn o st,
1969", 19833. - S onet, Z .K .
SONG (eng. song pesma) L U anglo-
-amer. knji., u najirem smislu, s. oznaava
pesmu ili poeziju uopste. 2. U uem smislu,
5. je kratka pesma u pravilnom metrikom
obliku, namenjena pevanju. M noge umetnike
lirske pesme bile su muziki kom ponovane,
odnosno prilagoene postojeim melodijama.
U Engleskoj najpopularniji su takvi s. rom an-
tikog pesnika R. Bernsa (R. Burns). 3. U
drami, posebno elizabetinskoj, s., kao pevana
Hrska pesma, prisutna je da istakne rom an
tina ih melanholina raspoloenja (songovi u
ekspirovim kom edijam a Kako vam drago,
ogojavljenska no, Mera za meni. Bura) ili da
48 R en ik k n jiev n ih te rm in a
SPASOVSKE PESM E
podvue dram atine elemente u radnji (pesme
Ofelije u Hamletu ili Desdemone u Otetu).
4. U savremenoj muzikoj komediji {>
tendencioznom sarinom (songovi u Brehto~
voj Operi za tri grosa i u drugim njegovim
komadima). S.K-,
S O T IJA (fr. sottie, od rei sot luda,
budala) 1. Komini rod fr. srednjovekov-
nog pozorita koji se najee prikazivao kao
predigra -* nm tcrijam a i -> moralitetima.
Sastojao se iz niza lakrdijaskih prizora koji su
esto imali karakter satirine kritike crkve i
velikaa. Predstavljali su ih glumci obueni u
karakteristini kostim lude. Zasnovana na
ideji da je ceo svet carstvo luda, s. se slui
prividno zbrkanim govorom toboe umno
poremeenih ljudi, ime se vesto prikriva
zajedljiva kritika, katkad i na raun najviih
dostojanstvenika. Tako, npr., jedna od naj
poznatijih .v. Knez luaka od P. G rengoara ima
karakter politike kritike pape Julija II. 2.
Naziv za ona prozna ela u kojima neoba
vezno ruho izmiljene prie ima alegorijski
karakter kritike na teme iz filosofije, morala,
drutvenog, politikog ili umetnikog ivota.
Takve su najpoznatije s. A. ida, Movare,
Podrumi Vatikana itd. U nas je . Jovanovi
.v. nazvao svoju satiru Plati pa nosi, a u novije
vreme isti naziv za svoja dram ska ela
upotrebljava i B. Peki (N a belo/n, ludom
kamenu).
L it.: L. C . P o rte r, L a fa rc e et ta sottie, 1959.
S.V.
SOULA, provan. (soula) Stara provan,
pesma vedre, komine sadrine. S.K-.
SPA SO V SK E P E S M E - Vrsta obrednih
pesama, koje spadaju u krug prastarih letnjih
svetkovina. Ve u prvoj polovini prologa v.
one su kod nas naglo nestajale. V. Vrevi je
K aradiu poslao samo tri s. p. i opis uranka
u Budvi. Jedna od ovih pesama peva o
devojici koju je ugrabio zmaj i zatvorio u
peinu, ali je na njenu molbu puta da izae i
da bere cvee. Pada u oi srodnost ove grae
sa starogrkim mitom o boanstvima ita,
poznatim iz homerske himne Demetri. Perse-
fonin odlazak u donje carstvo i kasnije njeno
osloboenje ostalo je vekovima kao tema
brojnih pria i pesam a o devojci koju ugrabi
udovite, a junak je oslobodi. U davnini ovo
je nesumnjivo personificiralo zimski period u
razvoju semena biljaka i zatim proleno
buenje i bujanje. Trag ovoga nalazimo i u
SPEL
naoj pesmi. O stale dve pesme pevaju o
m ladom junaku na konju, to se takoe moe
shvatiti kao personifikacija sunca, odnosno
uskrslog boga bilja. U dalm atinskom prim orju
(Hrvatske narodne pjesme, V, 1909, br. 11 i
var.) ima zabeleenih nekoliko veoma srodnih
pesama o zmaju i devojici koje su se potpuno
odvojile od obiaja spasovskog uranka i
dobile karakter epsko-lirske pesme (V.
Latkovi). Zanimljivo je da se u veini
pominje urev-an, to podsea na proleno
buenje vegetacije.
L it.: B. K ap atjtth , >Kueom u ooimaju napo ga
cp n o io ia , 1867; U . 4>pe3ep, 3,tam na tpaaa, 1937
( p r e v .) ; B . T i y p n h , llo c m a m K u p a rnoj napogne
KHruwetiHOcmu, 1956; B. JlaTKOBHfi, H apogna K>bu~
nceeHocm I, 1967. R .P.
SPE L (eng. spell bajalica, arobna re)
Pesma, stih, reenica ili re koja se peva ili
izgovara da bi se dozvala ili oterala natpri
rodna sila. S. je jedan od najranijih oblika
pisane knjievnosti i prati sve magijske i
ritualne obrede, Poznat je u svim knjievno
stima indoevropske kulture. -* Bajalica.
Sl.P.
SPEN SERO V A STROFA (eng. Spenserian
stanza) Sastoji se od devet stihova, od kojih
su prvih osam u obliku - ottava rima i u
jam pskom pentam etru, a deveti, zavrni, u
jam pskom heksam etru estostopnom (e-
stoik.tusno.rn) jam bu. Shema rimovanja je:
a b a b c b c c . Uveo ju je u eng. poeziju E.
Spenser (po kom e je strofa i dobila ime),
upotrebivi je prvi put i najuspesnije u
Vilinskoj kraljici ( The Faerie Queene, 1590).
Zapostavljena u 17. v., oivljena sredinom 18.
v. (V. enston, D. Tom son), S. s. postala je
jedno od najomiljenijih metrikih sredstava
eng. romantiara, upravo zbog toga to je bila
veoma pogodna za dua pesnika dela. U S. s.
Bajron je napisao ajldHarolda, Seli A donia i
Pobunu Islama, K its Uoi sv. Agneze.
L i t.: E . T a b o u r e u x , T h e S . s . , R e v u e d e
r e n s e ig n e m e n t d e s la n g u e s v iv a n te s , 15, 1 8 9 9 i 16,
1900; H . R e s c h k e , D i e S . s . im
A n g l is s c h e F o r s c h u n g e n , 5 4 , 1 9 1 8 ; E . F . P o p e ,
T h e C r i t i c a l B a c k g r o u n d o f t h e S . s . , M o d e r n
P h i lo lo g y , 2 4 , 1 9 2 6 ; L . B r a d n e r , F o r e r u n n e r s o f th e
S . s . , R e v ie w o f E n g l is h S t u d i e s , 4 , 1 9 2 8 .
SPEV Ep
S PLET Izbor meovitih pesama i(li) igara,
u prvom redu narodnih (splet svatovskih
pesama). U novije vreme upotrebljava se
naroito u vezi sa scenskim izvoenjem.
Poreklo u svom glagolskom obliku voi iz
srednjovekovne crkvene poezije: Slovo slave
754
Savi splete Siluan. Semantiki se vezujui za
pojam venca (u narodnoj lirici splet devo-
jaki znai pletenice u obliku venca oko
glave), izraz je poprim io ekspresivno obeleje.
Sinonimi - rukovet, venac (arh.) i smesa
(sm ea). Poslednji insistira na raznovrsnosti.
U potrebljen ve kod Pajsija, koji sastavi
kanon smean (tj. smsn) iz devet, od
nosno osam pesama. U muzikoj terminologiji
kao splet se prevodi francuski termin po-
-puri-(pot-pourri), preuzet sa pogrnim izgo
vorom potpuri. Izvorno znaci knjievni ili
muziki sastav uoblien zgodnom meavinom
raznovrsnih delova. Z.R.
S PL IN (eng. spleen slezina; loe raspolo
enje) Termin je uglavnom postao knjiev
no relevantan kad su ga poeli upotrebljavati
fr. pisci, posebno Bodler. Znaenje s., melan-
holija bez razloga, oseanje praznine, neobja
njiva neurastenija, reflektuje antike medicin
ske teorije o povezanosti telesnih tenosti i
psihikih odlika. D o stepena duhovnog opre-
deljenja s. je doveo Bodler (Splin i ideal, u
Cveu zla, Splin Pariza), da bi se zatim
pojavljivao u sasvim razliitim knjievnim
pokretim a na prelomu 19. i 20. v.:
simbolizam, moderna, ekspresionizam, -*
secesija i dr. 5. je potpuno odgovarao osea-
nju ispraznosti i usamljenosti jedinke izgub
ljene u ehum anizovanim i tehnologizovanim
urbanim sredinama, gubljenju potrebe za
religijom i relativizaciji tradicionalnih m oral
nih sistema. S.S.
S P O L JA N JA FO R M A - 1. Skup formal
nih obeleja koja se mogu objektivno odre
ivati ili meriti i koja su esto zajednika
veem broju srodnih knjievnih del. S. f
obuhvata, pre svega, osnovna obeleja poje
dinih knjievnih rodova i vrsta, kao i onih
specifinih podvrsta i oblika unutar njih koji
se m eusobno razlikuju po manje ili vie jasno
uoljivim spoljanjim karakteristikam a. Tako
1 9 . J h . , se po s. f . lako moe razlikovati -* poezija, -*
proza, -* drama, iako pojedina knjievna dela,
naroito u vreme romantizma, esto kombi-
S .K - .
nuju pojedine elemente svih ovih vrsta. U nu
tar poezije po s. f moguno je razlikovati,
dalje, razne vrste stiha, strofe i pesnikih
oblika; unutar proze: velike i male epske
form e, -> novele, -+ pripovetke, -+ pripovesti,
- romane i r.; unutar - drame razne oblike
koji su esto uslovljeni i tehnikim okolno
stim a prikazivanja (gr. srenjovekovna, rene
sansna, klasicistika, m oderna dram a i r.), ili
pak unutar jedne dram e takve elemente s. f

kao to su - dijalog, - monolog, - prolog,
-+ epilog, -+ didaskalije i dr. 2. Zvukovna
organizacija, skup fonetskih realnosti jednog
knjievnog iskaza, koji se moe kvantitativno
izuavati, za razliku od -* unutranje forme
kao svih osobenosti emotivnog bojenja, asoci
jativnog dejstva, slikovnog ili sinestetikog
nagovetavanja (~+ sinestezija) koje su tee
precizno odredljive ali koje zajedno sa i. /.
sainjavaju ukupnu umetniku realnost knji
evnog dela.
L it.: G . H o u g h , S ty le a n d S ty lis ti c s , 1 9 6 9 ; Z .
L e i , J e z i k i k n j i e v n o d j e l o , 1 9 7 1 .
SPO LJA N Ji PRISTUP KNJIEVNOM
DELU - Tumaenje knjievnog dela koje se
zasniva na razm atranju svih onih elemenata
koji su izvan samog dela ali su u manje ili vie
tesnoj vezi s njegovim postankom , umetni-
kom genezom i znaenjem. S, p . k, d. obino
obuhvata izuavanje drutvenog i istorijskog
am bijenta u kojem je delo nastalo ili o kojem
govori, zatim razm atranje sociokulturnih rela
cija i simbola koji odreuju njegovo znaenje
za savremenike, literarne tradicije u kojoj je
delo pisano, pieve biografije i drutvenih i
filozofskih shvatanja koja delo odraava,
psihologije pisca kao i psihologije likova,
spoljanjih poticaja koji su neposredno vezani
za stvaranje eia, te rani prijem i istoriju
knjievne recepcije, odnosno znaenja koje je
delo imalo u razliitim vremenima i sredi
nam a.
L i t.: R . V e le k , O . V o r e n , S p o lja n j i p r i s t u p
p r o u a v a n ju k n ji e v n o s ti , T e o r ija k n j i e v n o s ti ,
1 9 6 5 ( p r e v .) .
SPOMENAR -+ Pesmarica
SPONEJ (gr. <T7tov8eio<;) - Stopa sastav
ljena od dva duga sloga ( -----). Ime je dobila
po (ome to se upotrebljavala u pesmama kod
rtava levanica. na koje se pozivalo recima
anov5r), cmovSfj. Umesto aktila u daktil-
skom heksam etru javlja se u prve etiri stope,
a retko u petoj. V Je.
SPO N D IJA K (gr. cnrovSeiaKog, od gkov& t)
izlivanje vrivenog, istog vina) Daktil-
ski - heksametar koji u petoj stopi um esto -+
daktila ima -+ spondej. U takvom sluaju u
elvrtoj stopi uvek m ora stajati aktil. Moe
se nai u H om era, a est je kod njegovih
aleksandrijskih poraavalaca, naroito u sti
hovima koji se zavravaju etvoroslonom
reju. Primeeno je da se kod rimskih pesnika
(Vergilije, Ovidije) javlja najee kod rei
48
SRBULJA
preuzetih iz gr. S. gotovo sasvim iezava
posle Oviija.
L i t .: M etrika. V .J e .
SPONTANOST S. umetnikog i knjiev
nog izraza je isto to i neposrednost,
izvornost ( > izvorno) i iskrenost izraza. U
um etnosti i knjievnosti, naroito u modernoj,
utisak .v. postie se mnogim, esto sloenim,
proceduram a, i svojevrsnim umetnikim ap
strakcijama, ali je pogreno misliti da je
prvobitna um etnost bila apsolutno spontana,
S .K . ve su u njoj vladale stroge norme i nepro-
menljiva konvencija. M.D.
SRBLJAK Bogoslubena knjiga minejskog
tipa, koja sadri slube srpskim svecima
sreene p o kalendarskom redu njihovog praz-
novanja. Isprva su se ove slube nalazile u
sastavu -> min eja za odgovarajui period
crkvene godine (slubenih i prazninih), ali se
vremenom u prazninim minejima poinje
u sred sreivati srpska liturgijska pesma, tako
da ve u 16. v. ima rukopisa sa preteno
srpskim tekstovim a (Srbljak iz 1525. u N arod
noj biblioteci Srbije u Beogradu, Rs 18). Iz
poetka 18. v. poznat je Srbljak u Rakova-
kom rukopisu (1714), koji je kasnije izgubljen,
a na osnovu koga episkop aradski Sinesije
ivanovi objavljuje 1761. u Rimniku (Mala
Vlaka) prvo tam pano izdanje, m ada u
ru$ko-crkvenoslovenskoj preradi i ne pod
ovim nazivom (Pravila molehnajd). Drugo
izdanje pojavilo se u Veneciji 1765, a tree,
proireno, u Beogradu 1861. Sa beogradskim
S .K .
izdanjem 1970. Srbljak se prvi put pojavio kao
sveobuhvatni korpus stare srpske crkvene
poezije, u kom e se, osim slubi kao veih
celina, nalaze i manji pesniki oblici (-
kanoni, ili ak pojedini -> tropari, -+ stihire i
si.).
L i t .: O C p O b a K )-, 1 9 7 0 ( l a n c i , T r i f u n o v i a ,
D . B o g d a n o v i a , D . S te f a n o v i a i d r,). D .B .
SRBULJA Opti naziv za rukopisnu i
tam panu knjigu pisanu crkvenoslovenskim
jezikom srpske recenzije (srpskoslovenskim
jezikom). Po sarini uglavnom bogoslubene
knjige (- oktoisi, -* triodi, -+ mineji, ->
jevandelja i dr.). S. su pisane na pergamentu
uglavnom do kraja 14. v., a na hartiji poev
od poslednjih decenija 13. v. pa sve do 18. v.,
kada ih smenjuju rusko-crkvenoslovenske ru
kopisne i tampane knjige. U periodu od 1494.
god. (Cetinjski oktoih) o kraja 17. v.
tam pane su s.-e u vie od 40 izdanja naih
tam parija na Cetinju, u Veneciji, Goradu,
SRED IN A
Skadru, Rujnu, Graanici, Mileevi, M rkinoj
Crkvi i Beogradu. Ponekad se srbuljam a
nazivaju samo tam pane knjige na srpskoslo-
venskom jeziku.
L it.: i i . TSopljuh, H cm opuja cpnace hupu.um e,
1971. D.B.
SREDINA ffr. milieu sredina) Sve ono
to okruuje neku linost i utie na formiranje
njenog karaktera, sve neposredne i realne
okolnosti u kojima ta linost ivi. Pojam s.
uneii su u teoriju o knjievnom stvaranju
realisti, naroito Balzak (-* realizam). Kod
Balzaka, a i kasnije kod naturalista (-> natura-
lizani), isticanje vanosti s. je posledica po
kuaja da se literatura povee sa naukom , to
je nastalo pod uticajem -> pozitivizma. Sent-
-Ilerovu teoriju da se bioloke vrste formiraju
prema s. u kojoj borave, Balzak je primenio
na knjievnost, tvrdei da osobine linosti
zavise od .v. u kojoj se ona kree: od porodice,
drutvene klase, profesije: Razlike izmeu vojni
ka, radnika, upravitelja, advokata, besposliara,
naunika, dravnika, trgovca, mornara, pesnika,
siromaha, svetenika, isto su tako velike kao
razlike izmeu vuka, lava, m agarca, gavrana,
ajkule, m orskog psa, ovce. Stoga, da bi se to
istinitije prikazala neka linost, prvo treba
podrobno opisati s. iz koje je ona potekla i u
kojoj ivi, sa to vie -> pojedinosti: gradsku
etvrt, ulicu, kuu, dvorite, sobe, nam etaj; a
zatim krug u kom e se ona kree: mesta na
koje ide, ljude sa kojima stupa u dodir,
profesiju kojom se bavi. T ako se ve stvara
odreena predstava o liku, koja se kasnije, pri
neposrednom susretu, m ora potvrditi. Ova
teorija poiva na pretpostavci da je ovek
funkcija s. i da predstavljanje ljudskog lika u
knjievnosti treba da izrazi tu zavisnost; no ima
izvesne paradoksalnosti u tome to su ovu teoriju
zastupali obino drutveno angaovani pisci, koji
su verovali u mogunost i isticali neophodnost
ovek ovog menjanja s. u kojoj ivi. Pojam s.
zauzima znaajno mesto i u teorijam a o
tumaenju umetnikog stvaralatva. Za I.
Tena, s. je skup geografskih u si ova i drutve
nih odnosa u kojima se formira neki pisac.
Ten sm atra s. jednim od odluujuih faktora u
razvoju odreene knjievnosti ili umetnosti, i
formulie poznatu teoriju rase, sredine i
momenta.
L it.: A. B ellessort, B alzac et son oeuvre, 1946; O
realizmu, 1949 (prev.); I. T en , Studije i eseji, 1954
(prev.); S. Peni, Realizam , 1967. J. o .
SRO K Rima
756
SRPSKA SEOSKA PRIPO V ETK A - Pose
ban vid pripovetke nastao u srp. knjievnosti
u drugoj polovini 19. v. Ugledajui se na rus.
pripovedae, pre svega na ranog Gogolja, srp.
pripovedai su negovali jednu vrstu folklorne
pripovetke tipa -* skaza, u kojoj je seljak-
-prialac, u seljakom idiomu, pripoveao o
svakidanjem ivotu na selu. Pisane ivim
narodnim jezikom , sa obiljem sveih narodnih
izraza, esto humoristiki intonirane, ove
pripovetke su oznaile bitnu prom enu u stilu
srpske proze: umesto dotadanje sentimen
taln o --p atetin e pripovetke, tematski i
sadrajno klietirane i izraajno shematizo-
vane, nastaje pripovetka koja tendira ka
realistikom prikazu sela i seljaka i koja
predstavlja jeziko osveenje i izraajno bogat
stvo. Pisana sono, sa obiljem leksikih novina
i sintaksikih obrta, sa autentinim poznava
njem ivota na selu i sa velikom ljubavlju za
seljaka, ta pripovetka je, m ada esto i sa
folklornom idealizacijom sela, verno i suge
stivno doarala radni ivot i patrijarhalni
moral srpskog seljaka. O tpoeta najpre kao
etnografski zapis ili folklorni opis (M. .
Milievi, M. Popovi apanin), ona je kod
najboljih predstavnika svojih prerasla u sna
an umetniki prikaz srpskog sela i oznaila
najvii realistiki dom et srpskih pripovedaa iz
druge polovine 19. v. (J. G ria Mitenka, M.
Gliia, J. Veselinovia, L. K. Lazarevia, I.
Vukievia, S. Rankovia i dr.).
L it.; J, S kerli, Istorija nove srpske knjievnosti,
1914; M . N ajd an o v i, S eo ska realistika, pripovetka
u srpskoj knjievnosti X I X veka, 1968; D . ivkovi,
E vropski okviri srpske kn jievn o sti, I III, 1970
1982; J. Tam a, T rad icija idile i ruralizam ,
Z b o rn ik M a tice srpske za knjievnost i je z ik .
X X X I/2 , 1983. D .
SRPSKI TROHEJ ~+ Trohej, -> Deseterac
SRPSKOHRVATSKA VERSIFIKACIJA -
Silabiko-tonska versifikacija, Tonska versi-
fikacija, Versifikacija
STA JA E R IJE I Izraz kojim je V.
K aradi (Rjenik, 1818) odredio one rei koje
se ne govore u govoru, nego se samo uju u
pjesmama: arni, edo, lao, ljuba itd.
Docnije je termin s. r. dobio proireno
znaenje (T. M areti) obuhvativi razne mo
dalitete stabilnih izraza (stereotipa) u nar.
knjievnosti (stajai brojevi, stajaa imena
itd.). V. i - epska formula. H.K.
STA LN I E P IT E T - Pridjev, ponekad i
imenica, koji se uvijek dodaje istom pojmu
757
kao njegovo nerazdvojivo obiljeje. U H om e
rovim epovima zora je npr. uvijek ruoprsta,
Ahilej je stalno brzonogi. Izrazito je est i u
naim usmenim epskim pjesmama, gcieje g r b
uvijek bijelo, sluga - vjerna, oruje svijetlo,
it. Osim kao uobiajeno stilsko sredstvo,
moe, zavisno o epskoj kompoziciji, stalnom
upotrebom , podii sadraj imenice do afektiv-
noga znaenja. Moe biti upotrijebljen i
mehaniki: ljuba je vjerna i kad je rije o
nevjernoj eni. S. e. su prisutni i u svako
dnevnom govoru, npr, pri pozdravljanju:
dobro jutro, laku no. j.K .
STANCA (ital. stanza - boravite, soba, od
iat. stare zaustaviti) -- -> Strofa od
osam stihova (ottava rima) izvorno u -*
endekasilabu sa oblikom rim ovanja abababcc.
O d 14. veka se javlja u epovima. Bokao je
afirmie (Tezeida, Fezolanske nimfe),
Ariosto peva u njoj Besnog O rlanda, a Taso
Osloboeni Jerusalim. S. prelazi u ostale
zapadnoevropske zemlje, u prvom redu u
Portugaiiju i paniju. U francuskoj poeziji taj
oblik se ne iri (naziv stance dugo konkurie
nazivu strophe, iako se unekoliko razgraniava
anrovski i kompoziciono). Oblik s. unekoliko
se javlja u nemakoj poeziji, npr. u Geteovoj
Posveti Fausta. Bajron je u s. ispevao D on
u a n a a Pukin /J o m h k b KoJio.MHe, U
engleskoj, ruskoj i nemakoj poeziji razmer s.
je obino petostopni jam b. Spenser je s.
m odifikovao (-* Spenser ova strofa). U
predbrankovskoj poeziji s. ima npr. Borojevi
u O bili u i Glasu rodoljupca. Prva je
ispevana u petoiktusnom jam bu (jampskom
jedanaestercu sa enskom rimom), a u dragoj
se taj stih kom binuje sa mukim zavretkom.
K rae jam pske stihove u s. upotrebljava A.
Andri. Brankova Tuga i opomena takoe
je ispevana uglavnom u i., to posea na
Borojeviev G las rodoljupca: prvih est
stihova priprem aju obrt, koji nastaje u dva
poslednja stiha, izdvojena posebnom rimom.
Zapaeno je da takva struktura vodi poreklo
od Geteove 5. 5. e se pojaviti i u pesmi V.
Ilica Na rastanku, s tim to se dva poslednja
stiha prve strofe ponavljaju kao refren u
drugoj i treoj strofi. Stih je etvoroiktusni
simetrini -+ deseterac (prva varijanta). U
takvom stihu kom binovanom sa katalektinim
oblikom ispevae u s. Kosti svoju pesmu
Santa M aria ella Salute, iji se naslov u
svim strofam a javlja kao refren. Ima neto ,v. i
u hrvatskoj poeziji, ak i u 20. v.. npr. u
Tinovoj pesmi Nae vile (trohejski -
dvanaesterac uz mnogo -* sinieeza). Vie je
STA TIK A PESMA
ima u slovenakoj poeziji, naroito u Preerna.
Sm atra se da je 5 . nastala iz -+ strambota
(stram botto), italijanske narodne pesme, jed
nog oblika sicilijanke. Etimologija term ina
s. je m utna, a upotreba prola kroz razliita
znaenja. U italijanskom jeziku pod tim
nazivom porazum eva se strofa, u prvom redu
ottava rima. U francuskoj terminologiji v. je
arhaian naziv za strofu, a od 16. veka za
lirske pesme elegine tonalnosti, po pravilu u
istovrsnim strofam a. Opisani pojam s. zove se
italijanskom oktavom, kao obiik strofe od
osam stihova (le huitain). U engleskoj poeziji
stanza je obino sinonim za strofu. U ruskoj
metrici termin CTaHCbi porazum eva eleginu
liriku krajem 18. i poetkom 19. v., obino u
katrenim a i u etvor ost opnom jam bu, a ono
to smo opisali kao s. zove se - oktavom, kao
i u poljskoj metrici. U nemakoj metrici
term in se javlja pod nazivom Stanze ( Ottave
rime oder O ktave).
Lit,: -* Strofa, .R.
STANOVITE - Taka gledita
STAS1M ON (gr. crtacrifiov stajaa pesma)
U antikoj tragediji pesma koju -> hor
peva kada je ve zauzeo mesto u ~+ orhestri.
Prem a Aristotelu (O pesnikoj umetnosti, XII)
s. je horska pesma bez anapesta i troheja i
po tome se razlikuje od -> parodosa, ulazne
horske pesme u anapestinom metru. S. se
peva izmeu -* episoija i povezan je sa
predm etom radnje. Ako u radnji doe do
nekog iznenadnog povoljnog preokreta, onda
se taj 5 ., koji hor peva u velikoj radosti i uz
pratnju ive igre, naziva hiporhema. Kod
kasnijih gr. dram atiara (od druge polovine 5.
v. p.n.e.) s. gubi sve vie vezu sa radnjom u
dram i i postaje umetak (-* embolimon). Ari
stotel sm atra da hor treba da bude deo celine
dram e i zato se zalae da s. bude vrsto vezan
za radnju kao kod Sofokla, a ne kao kod
Euripida, u ijoj tragediji se ve pojavljuju
emboiimoni. S. se deli na -+ strofu, -*
antistrofu i epodu. S.K-.
STATIKA PESMA U okviru -+ adaiz-
ma oznaka za pesmu koja iz stanja nepokret-
nosti zahvata istovremen ost ogaanja u
njihovom protivrenom obilju, s tim to ova
dogaanja stavlja neposredno jedno uz drugo,
pa usled toga postaje izraz za apsurdnost i
protivrenost ivota u njegovom totalitetu.
K od G otfrida Bena s. p. oznaava sutu
pesmu kao idealan obiik njegove lirike, za
razliku od tendenciozne pesme, songa itd.
STATIKI M OTIV
S. p. tei da fiksira ono to je trajno i to
ostaje, i to pre svega a oblikovanju rei (pa se
zato i slui stilom supstantiva koje proizvodi
intelekt), kao pokuaj umetnosti da u uslovi-
ma opteg raspadanja sadraja samu sebe
doivi kao sadraj i da od ovog sadraja stvori
nov stil.
L it.; G . S leinhagen, D as siatische Geichi von
G o ttfried B enn, 1969.
STATIKI MOTIV > Motiv, Motivacija
STATUE (prema gr. uzolgek; zastanci,
stanice) - 1. Deo jedne karizme, koji se
proita odjedanput i zavrava -* slavom. 2.
U vizantijskoj knjievnosti svaki srazmerno
vei pesniki tekst koji se u svome itanju
prekida na dva ili vie mesta. N a primer, s.
Velikog petka (Pla M atere Boje). D.B.
STEMA (gr. venac) K od starih
Rimljana venac kojim su kitili slike predaka,
otuda venac, rodoslovna tablica; grafika
rekonstrukcija istorije teksta. H.K.
STIH (gr. cmxoc; red, vrsta) Zgusnuti
pesniki govor u posebnoj ritmikoj {--* ritani)
i zvunoj organizaciji i u grafikom obliku
nepunih redova, koje doivljavamo kao upo-
redive jedinice u kojima su rei povezanije,
istaknutije i bogatije smislom nego u -> prozi.
O davno su stiholozi ukazali na ulogu gra
fikog (vizuelnog) oblika koji je zajednika
odlika i -* metrikog (vezanog) i -* slobod
nog stiha. T o ih diferencira od proze, koja
moe da bude ak i metriki organizovana, ali
se ne doivljava kao 5. jer se pie ili tam pa u
punim redovima. Belina na kraju reda (stiha)
nije samo spoljanje, nefunkcionalno obeleje
granice reda, ve i signal stiha kojim se
oznaava njegovo jedinstvo (Tinjanov), tj.
signal strukturne prirode (Lotm an). Drugim
reima, to je znak da je ba tu unutranja
ifra stiha ispunjena (Klodel). Grafiki oblik
stiha skree panju na znaaj stihovanog
pesnikog jezika, na vertikalne odnose meu
redovima i na tesne sintagmatske veze u
njemu, ipak nije svaki redak obavezno i >v., jer
se ovaj ponekad prelam a u krae segmente,
tako da dva i vise redova ine samo jedan s.
Poznati su redovi-Iestvice M ajakovskog kao
snano izraajno sredstvo. Deava se i obrnu
to: povezivanje vie 5. u jedan red. T ipo
grafske varijacije oblika stiha su raznovrsne i
mogu da budu nesumnjivo funkcionalne (npr.
u Malarmeovoj poemi Un coup de e s ...).
U trenucima izdvajanja stihovane poezije iz
758
proze ili davanja novih impulsa poeziji, jav
ljaju se specijalni oblici ikonikog aranja
stihom. U modernoj poeziji poznati su npr.
takvi crtei Apolinera (-> kaligram). Pod
zvunom organizacijom 5 . porazum eva se
specifina organizacija, ad hoc, fonikog
materijala (R. Jakobson), i to ne samo
faktora -* eufooije nego i -> prozodije u
Z .K . metrike svrhe. U metrikom ili vezanom s.
postoji unutranja, metrika organizacija (->
metar). K ada metar, uzet u uobiajenom
smislu rei, izostaje, pred nam a je neki od
oblika -* slobodnog (nevezanog) stiha.
Tehnikom organizovanja s. bavi se
- versifikaeija ili metrika, dok opta
pitanja s, prouava - teorija stiha (ili nauka o
stihu, versologija, m etrika, versifikaeija). Sa
metriko-ritmikom organizacijom s. obino
se p o d u d ara i - sintaksiko-intonaciona struk
tura, O va je drukija u s. nego u prozi, u kojoj
se tekst slobodno ralanjava prem a sintak
tikim -* pauzama, lako s. predstavlja obino
I sintaksiko-intonacionu, manju ili veu,
jedinicu, pauze u njemu ne moraju da se
podudaraju sa sintaksikim pauzam a (-
opkoraenje, cezura i polukadcnca).
Grafiki oblik, m etriko-ritmika, sintaksiko-
-intonaciona i zvuna organizacija stiha do
prinose njegovoj zbijenosti i raznovrsnim
stihovnim vezama. (J toj zgusnutosti svi
elementi teksta dobijaju jau smisaonu nabi-
jenost nego u prozi. Rastvori li se s. u prozu, u
razlabavljenim vezama teksta ieznue i nje
gov semantiki naboj. Razume se, sam po sebi
s. ne ini poeziju. Po Jakobsonu on postaje
poetian na osnovu poetske funkcije koja u
njemu dominira, U koliko ona ne dominira,
nema ni poezije. Z ato -* mnemotehniki stih ili
onaj iz reklama i politike propagande ne idu
u poeziju. -- Stihovi se niu bilo u sukcesiji
neprekinutih redova (stihino), bilo u astro-
finim grupam a ili u strofama, sa reguli-
sanom rimom, delimino rimovani ili
nerimovani. Ipak je rima u nekim jezicima
neophodan faktor vezanog stiha. K ao to su se
vremenom ustalili neki oblici metriko-rit-
mike strukture stiha, tako su se i u vezi sa
kombinovanjem rime ustalili pojedini oblici
strofe i pesme. Ako sistemi organizovanja stiha
stoje u tesnoj vezi, iako ne nepromenljivoj, sa
prirodom pojedinih jezika, pokazuje se da
oblici organizovanja strofe i rime u prvom
redu zavise od kulturno-istorijske tradicije, od
kulture stiha, ali i od potrebe za inovacijama,
pa i suprotstavljanja tradiciji. Posebno je
pitanje kakvi su razlozi povezivanja ovog ili
onog metra ili -+ razmera u okviru istog jezika
m STIL
sa ovom ili onom tem atikom i anrom.
Sigurno je da tradicija i ovde igra znaajnu ali
ne i jedinu ulogu. Mnogi stiholozi tvrde, kao
to su to inili i pojedini pesnici ~ metriari,
da neke strukture po svojoj prirodi vie
odgovaraju ovom ili onom anru. U pravo su
navedena pitanja predm et najnovijih istra
ivanja u oblasti stiha.
L it.: E. Sievers, R h vim isch -m elodische Studien,
1 9 i 2; E, 3iixeH 6ayM , M e.ioguxa pyccKoio mtpu-
uecKOio cm uxa, 1922; P, .Hkocoh, O ucmckom
cm uxe, !923; 1-0. T u h h o b , f l p o o je u a cm uxo-
m eo p n o io nibiKa, 1924, 19652; W . K ayser. D as
sprachliche K u n stw erk, 19481, 197115 ; (na srp b rv .;)
yweTHHHKO ie.no, 1973; JI, H . T uM o^eea,
O'iepKu m eopuu u ucm opuu p y c c K o to cm uxa, 1958; E.
B. ToNiameHCKHH, C m u x u H3biK, 1959: S. P etrovi,
T eorija stih a: n ek o lik o o d re en ja , Kolo, 1963, 3,
243 248; PO. M . JIo iM a n , JIeKu,uu no c m p v K -
mypa.ibHo n o tm biKe (B eegem te, m eopun cm u xa ).
1964; (na srp h rv .:) Predavanja iz strukturalne
p o etike, 1970; j \ . ^Chbkobh, E tfhe u o6jihk
jiHpcxe necMe, J1M C , 1968, cb. 1, 5 4 - 7 9 ; KX M ,
JIoiMan, C m p yxm yp a xygow ecm eeuuoio m en a n a ,
1970; (na srp h rv .:) S tru k tu ra u m etnikog teksta ,
1976; D. D elas, J. F iilio let, Linguistique et potique,
1973; E. 3 t k h h , M a m e p m cmuxa, 1978; M,
X ap Jian , CHJL.na6HKa h bo3m o>khocth ee boc-
npOH3Bejjet5H5i b pyccxoM nepeBOae, M acm epcm eo
nep e noga 12/1979, 1981, 4 - 5 0 ; -* Versifikacija;
Ritam . .R.
STIH IR A (gr. axi%r\p - mnogostije) -
Pravoslavna crkvena pjesma sa vie stihova,
sastavljena od nekoliko strofa koje se umeu
meu druge pjesme u -* slubi, pa je zato i
nazvana brljanom crkvene poezije. Razvila
se vjerovatno iz pripjeva koji se dodavao
kojim se zbor na slubi odazivao poje
dinom stihu psalma (na psalamski se stih
primjenjivao naziv cm%o). S. se dijele, po
vrsti psalam a i drugih tekstova na koje se
nadovezuju, na ,v. na G ospodi vazvah, na
stihovne i na hvaliteh. Predstavljaju melo-
dijski razvijeniji dio crkvenih slubi. S. je
poznat oblik vjerovatno dao vizantijski pjes
nik K iprijan Melod, u prvoj polovini 8. vijeka.
O riginalne stihire nalazimo u svim slubama
Srbima svetiteljima (-> Srbljak), a traga im
ima i u hrvatskoj glagoljskoj knjievnosti.
L it.: - Crkvena pesma. S.P,
STIHIRAR (gr. cm ^ rip d p io v ) Liturgijska
knjiga u kojoj se nalaze -> stihire. Stihirari su
esto i muziki rukopisi, ukoliko su u njima
melodije pesam a obeleene -+ neumskom
notacijom.
L it.: S. V. L azarevi, S tiherarion, B vzantino-
s la v ic a 1968, 29. D .B .
S T IH O M IT IJA (gr. axi%oc; - stih; jii)9o<; -
govor, razgovor) U antikoj drami, oblik
-* dijaloga u kojem uesnici naizmenino-
izgovaraju po jedan stih. K ada se u ovom
razgovoru u stihovima odgovor sastoji od
dva stiha, to je islihomiiija, kada je sastavljen
od pola stiha, to je hemistihomitija (~*
antilaba). S. je u stvari jedna vrsta verbalnog
duela koji se odlikuje suprotnim izjavama (->
antiteza) ili ponavljanjem rei i govornih
figura koje je upotrebio protivnik ana-
klaza); javlja se obino u najdramatinijim
prizorim a kada se govori ivo i brzo, i kada se
akteri, u velikom uzbuenju i emocionalnoj
napetosti, sukobljavaju i meusobno razra
unavaju. M isao izraena u s. esto je duho
vita i ironina. U st. gr. knjievnosti s. je
veoma esta i u Euripidovim dram am a, a u
rimskoj knjievnosti najee se javlja u
tragedijama Seneke. Veoma rado su je upo
trebljavah pisci renesanse i baroka, posebno
elizabetinski dram atiari koji su pisali po
uzoru na Seneku (npr. ekspir, Hamlet, III, 4).
Kasnije, s. je veoma popularna u fr. klasi
cizmu (Molijer, Uene ene, III, 5) i u
ncrnakom klasicizmu (Gete, Ifigenija na
Tauridi, I, 2, iler, Nevesta iz Mesine, I, 5 i l'II,
1). S.K-.
STIL Jedan od danas najee upotreb
ljavan ih term ina - nauke o knjievnosti i -
knjievne kritike; potjee od lat. rijei stilus,
koja je izvorno oznaavala drvenu, kotanu ili
metalnu pisaljku kojom se pisalo po
navotenim drvenim ploicama (grafija style
u eng. i fr. nastala je zbog pogrenog
etimolokog povezivanja lat. stilus s gr. rijei
stylos stup). Taj prvotni naziv za
instrum ent pisanja stao se doskora
upotrebljavati za nain kako je tko pisao, za
rukopis: ako je pisaljkom rukovao vjeto i
brzo, s. mu je bio izvjeban ( exercitatusj, a za
nevjesta pisaa reklo bi se da mu je s. spor i
zbrkan (tardus et confusus). Kasnije se
upotreba term ina stilus proirila i na sadraj,
odnosno vrijednost pisanja, U tom smislu
kae se i danas za ovjeka koji pie jasno,
skladno, elegantno da ima stila. U novije
doba .V. je postao opa oznaka za nain da se
neto napravi, pa se tako govori o stilu u
radu, stilu ahovske igre ili stilu ivota. U
raspravam a o knjievnosti s. se ve odavna
obiljeavaju razliite osobine knjievnog djela,
no pri tom e niti postoji jedinstvenost niti
dosljednost. Sadraj term ina .s-, u tvrd ivan je po
razliitim kriterijima, a u toku povijesti on se i
znatno mijenjao. Premda sam term in dolazi iz
STIL
latinskog jezika, pojam koji se danas openito
naziva s. postojao je ve kod G rka pod raznim
drugim nazivima (kod Aristotela lexis), a grki
su pisci razradili i sve osnovne koncepcije 5 .
D va temeljna znaenja term ina s. nalazim o
prvi put dosljedno form ulirana kod P latona i
Aristotela: za Platona s. je specifina osobina,
kvalitet koji jedno djelo ima a drugo nema, za
Aristotela on je generiki pojam koji oznaava
razliite osobine djela, pa ga ima svako djelo.
Platonova ideja 5 . izrasla je iz gr. pojm a
logosa u kojem se objedinjuje misao (raiioj i
rije (oratio). Stil nastaje kad se poetski
sadraj zaodjene u sebi primjerenu formu.
Ako toga nema, onda djelo nem a stila. Samo
u apsolutnom savrenstvu misli i oblika
nastaje neponovljivo udo knjievnog djela,
cjeline kojoj su ljepota i istina samo formalni,
odnosno sadrajni aspekt. N astojanje nekih
m odernih pisaca (Flober) da nau le mot
juste {pravu rije) odraava platonovsko
uvjerenje da postoji jedna i samo jedna takva
prava rije koju pisac m ora otkriti. D o tako
esencijalistiki zamiljena stila nije mogue
doprijeti logikom analizom, on je dohvatljiv
samo intuitivnoj spoznaji: senzibilan, iskusan i
izvjeban italac neposredno prepoznaje s. u
djelu. Za postizanje .v. neophodan je preduvjet
nadahnue, inspiracija. K ad nem a inspiracije,
nema ni s. I u jednom istom djelu mogue je
zamijetiti dijelove sa s. i one bez s. Kod
Aristotela s. nije esencija nego generiki
pojam, produkt raznih elemenata: koliko
djela, toliko ima i stilova. Termin s. zato se
redovito upotrebljava s atributom koji ozna
uje neku osobinu ili neki aspekt nastanka
djela. T ako se s. klasificiraju prem a raznim
kriterijima: prem a vremenu i mjestu nastanka,
prem a autoru, jeziku, publici, rodu, intenciji
autora itd. K ao zaetnik najstarije klasi
fikacije s. klasine stilske trijade (visoki,
srednji, niski \) spominje se starogr. filozof
Antisten (5 4. st. p.n.e.), a ona se javlja kod
svih antikih teoretiara i kasnije do duboko u
Novi vijek (Gote). Niski je a\ prikladan za
govor o neznatnim stvarima, srednji za
stvari koje dodue zaokupljaju duh, ali ga ne
uzbuuju, a uzvieni za opisivanje velikih
dogaaja, jakih osjeaja i dubokih misli. Svaki
od njih ima odgovarajui leksik, a kao
paradigm a sluila su u sr. v, tri Vergilijeva
djela: Bu kolike, Ge.orgi.ke i Enejida (rota
Vergili, Vergilijev stilski krug). U antikoj
retorici postojala je podjela prem a stupnju
ukraenosti govora na lakonski (posve jedno
stavan, saet, bez ukrasa), atiki (neto boga da proui afektivne vrednote svakodnevnog
tiji, krepak, odmjeren), rodski (ukraeniji i
760
puniji) i azijanski s. (leprav, duhovit, ivahan,
pun doskoica i figura). U sr.v. prem a vrsti
ukrasa razlikuje se ornat us facilis (laki ukras) i
ornat us diflcilis (teki, bogati ukras). U srv.
prozi s. su razvrstani u romanski (gregori
janski). hilarijanski, tulijam ki i izidorijanski.
Osim navedenih osnovnih klasifikacija po sto
jale su i brojne podvrste stila. Vezivale su se
redovito uz pojmove roda i figure. Sva
antika knjievnost postojala je sam o u
rodovim a (~* knjievni rodovi i vrste) koji su
bili strogo norm irani a oslanjali su se na neka
egzemplarna djela. Svakom rodu odgovarao je
poseban s. a taj se definirao odreenim
pravilima roda, a napose adekvatnom upo
trebom govornikih figura ili ukrasa (colores
rhetorici). Ukrasi treba da oive tekst i da
potaknu kod itaoca uzvienije misli i dublje
osjeaje. Stroga normi ran ost i razgranien ost
pojedinih rodova om oguavala je razmjerno
lako razlikovanje izmeu knjievne i neknji-
evne upotrebe jezika. To je koncepcija knji
evnosti kao ukraena govora: potujui kon
vencije roda i dodajui primjerene retorike
figure pisac stvara ono to Ciceron naziva
bolji nain govorenja (dicendi modus
meliorj, U toj koncepciji s. kao d o datka
odvaja se vanjska ljutura jezinog izraza od
m isaone jezgre i postuiira se predjezina misao
koja postoji prije verbalizacije. Sve to potjee
od antike distinkcije izmeu logike i retorike.
N o i kod nekih kasnijih pisaca nalazimo istu
teoriju stila kao dodatka, npr. u Stendalovoj
definiciji: Stil se sastoji u tome da se
odreenoj misli prida sve ono to je nuno da
se postigne potpun uinak koji ta misao treba
da postigne. Funkcija s. odreuje se, dakle,
ne u estetskim kategorijam a nego u pojm o
vima uinka i efektnosti. De Kvinsi razm atra
s, kao sam ostalnu vrijednost odvojenu od
sadraja, a K. Berk i P. G udm an govore 0
izriajima koji nem aju s. Stendalova nam
definicija pokazuje u emu je tu tekoa: pred
itaocem stoji samo gotov tekst i ne vidi se
kako on moe utvrditi koji je to potpun
uinak koji ta misao treba da postigne a da
pri tom e ne zapadne u potpunu subjektivnost.
[ kod ocjenjivanja koje djelo ima 5 . a koje ne,
kriterij je redovito posve subjektivan.
D ruga je m ogunost utvrivanje stila u opo
ziciji prem a nekom suhom, faktografskom
izlaganju. To nalazimo u teoriji afektivnih
slojeva . Bajija (Ch. Baily): za njega s. je
afektivni dodatak istoj intelektualnoj infor
maciji. Z adatak je stilistike u Bajijevu smislu
govora i njihove sisteme. Budui da se radi o
761
neposrednom, nesvjesnom em ocionalnom sa
draju to ga govornik unosi u svoj govor,
Baji je odbacivao jezik knjievnih djela kao
predmet svog prouavanja. Neki su sljedbenici
Bajijevi napustili to ogranienje i uzimaju u
razm atranje i knjievna djela. Srodno je
tome shvaanje s. kao elaboracije, obrade
vijesti radi nje same a nc radi prenoenja
informacije. Tako P. Valeri (i S. Levin) kae
da je poezija umijee da se ono to je prolazno
(vijest efemerna, zaboravljena im je ispunila
svoju zadau) pretvori u ono to je stalno.
Drugi pokuavaju odvojiti kolektivnu stili
stiku nekog jezika od sustava izraajnih
sredstava pojedinog pisca. S. se odreuje u
odnosu na ne-stil, stilistika obiljeenost u
odnosu na neobiljeen ost. O boje postoji u
vijestima koje su elaborirane, odnosno form a
kojih je elaborirana radi sebe same: kad pisac
<sv3es.n0 uklanja neke glasove a uvodi, drage,
kad uzima neke rijei zbog njihove estetske
funkcije. Prigovor je ovdje oigledan: ne ini
svaka elaboracija knjievno djelo. Na je
subjektivni doivljaj knjievnoga prilino
neovisan o postojanju ili odsustvu elaboracije.
K od teorije o s. kao obradi oblika vijesti
radi se zapravo o izboru; jer u emu se sastoji
elaboracija ako ne u svjesnom izboru odre
enih jezinih sredstava i odbacivanju drugih?
Teorija s. kao izbora osobito je popularna
meu lingvistima. N a njoj temelji se spome
n u ta Bajijeva ideja o s. kao afektivnom
dodatku: afektivni dodatak ne mijenja osnov
no znaenje iskaza. Pretpostavka je, dakle, da
postoji vie izraza koji svi znae isto, ali imaju
razliit koeficijent afektivnosti (npr. otac i
tata). T ako kae M aruzo: stil je izbor
izmeu sredstava koja jezik stavlja na raspo
loenje govorniku; stilistika prouava odstu
panja u izboru od nultog stupnja iskaza, od
jezinog oblika minimalno karakteriziranog.
Jo je jasniji A. Hil: U kupnost stila mogue
je definirati kao sve izbore ekvivalentnih
elemenata koje jezik stavlja na raspoloenje
govorniku u svakoj govornoj situaciji. Po
znate su formulacije M. Rifatera: Jezik izrie a
stil istie, i . H oketa: Z a dva iskaza na
istom jeziku koji prenose priblino istu oba
vijest, ali koji se razlikuju jezinom struk
turom , moe se rei da se razlikuju stilom. H.
A. Glison objanjava: Obino postoji vie
naina na koje reenica, zavisna reenica,
fraza, pa i pojedinana rije mogu prenijeti
potrebno zndenje a da pri tom e ostanu
gramatiki pravilne. A utoru, dakle, u svakom
asu stoje na raspoloenju razliite m ogu utvrivanje te njihove jedinstvenosti s. kao
nosti. O n m ora birati a izbor je jedan od
STIL
elem enata stila. Ta se koncepcija ,v. oito
osniva na uvjerenju o mogunosti da se ista
stvar iskae na vie ekvivalentnih naina,
dakle na postojanju sinonima i sinonimnih
izraza u jeziku. D. Sled to jasno kae: Stil e
za nas biti nain kako je reeno ono to je
reeno. Iz toga proizlazi d a je stil mogu samo
zato to postoji vie od jednog naina da se
neto izrekne. Isto tako . Brino: Ne moe
biti govora o stilu ako govornik ili pisac nema
mogunosti da bira izmeu alternativnih obli
ka. Sinonimija u najirem smislu lei u
korijenu itavog problem a stila. A io su
sinonimi? Hil odgovara: Mi bismo redovno
r^kli (za dva sinonima) da znae istu stvar ili
'da imaju isti referent, s to je slobodniji nain
da se kae da je razlika meu njima bez
lingvistike funkcije. Ovdje, meutim, postoji
mnogo tekoa. Ako se kae da je s. izbor,
o nda se, d akako, mi&U izbor govornika iU
pisca. No odakle mi znam o koje su njemu sve
mogunosti stajale pred oima? Mi znamo to
on jest izabrao, ali redovito nem a nikakva
naina da ikada doznam o to nije izabrao.
N orm alna je pretpostavka da je pisac napisao
ono to je htio rei, dakle da tu nema nikakva
izbora. Osim toga, pitanje je mogu li se uope
zamisliti potpuni sinonimi u jeziku. Ako
naime dva izraza znae posve isto bez ikakve, i
najmanje nijanse u znaenju, onda je izbor
meu njim a sasvim nepretkaziv i besmislen; tu
uope vie i nem a izbora nego se radi o istom
sluaju. A ako postoji ma kakva razlika, ako
ma zbog kojeg razloga ti izrazi ne mogu doi u
istim kontekstim a ili se ne mogu jedan drugim
supstituirati, onda se radi o razlici ne u .9.,
nego u znaenju, U svakodnevnom komuni
kacionom jeziku mogue je rei da stilistika
r&zlika postoji izmeu dva iskaza koji znae
istu stvar, imaju isti referent ili istu denotaciju.
N o u knjievnosti referent uope ne postoji,
nem a stvarnog konteksta kao korektiva pri
odreivanju osnovne informacije djela. N aj
zad, shvaanje s. kao izbora vraa nas u
retoriko poimanje knjievnosti kao poetskog
sadraja kojem se dodaje vanjski plat ukrasa.
Li dvije pjesme (npr. Majerovoj i Rilkeovoj o
fontani kod vile Borgeze) postoji po tom
shvaanju zapravo ista bitna jezgra, a samo je
jezini izraz razliit. Po tome to i nisu dvije
pjesme, nego jed n a ukraena na dva razliita
naina. Jasno je da je takva interpretacija
danas posve neprihvatljiva. Dvije su pjesme
dvije upravo po onome u emu se razlikuju,
po svojoj jedinstvenosti i neponovljivosti. A za
izbor izmeu sinonima posve je neupotrebljiv.
STIL
Iz slinih se razloga ne moe prihvatiti
pokuaj da se s. definira pom ou pojm a
konotacije. A. M artine kae da je konotacija
sve ono to pri upotrebi neke rijei ne pripada
iskustvu svih koji je upotrebljavaju. Budui da
mi rijei uimo u razliitim kontekstim a i
situacijama, one ne mogu svakome od nas
znaiti isto. Nae su asocijacije razliite.
Pogotovo takvo odreenje a\ ne daje solidnu
osnovu za egzaktno prouavanje knjievnosti
kakvo imaju u vidu mnogi lingvisti-semanti-
ari. Pouzdaniju bazu za to daju, ini se,
definicije s. kao odstupanja od neke objek
tivno utvrive jezine norme. Prethodnika
imala je ta teorija jo u prolom stoljeu (fon
der Gabelenc). U novije vrijeme Leo picer
trai devijacije od norm alne jezine upotrebe.
Srodno je tom e shvaanje rus. formalista koje
nalazimo u Jakobsonovu odreenju s. kao
prevarena oekivanja. Neodreeni pojam ope
jezine norme mogue je pouzdanije utvrditi
statistikim metodam a. Tako P. G iro stati
stiki trai rijei ija frekvencija pojavljivanja
kod nekog pisca ne odgovara oekivanoj
srednjoj frekvenciji ustanovljenoj ispitivanjem
velikog broja njemu suvremenih pisaca. Takve
rijei sm atra G iro kljunim rijeima dotinog
pisca. M. Rifater trai rijei s malim proba-
bilitetom pojavljivanja. U svim tim sluaje
vima radi se o karakteristinom izboru iz
jezinih sredstava kod jednog pisca, bilo da se
radi o neoekivano visokoj bilo o neoekivano
niskoj frekvenciji glasova, rijei ili konstruk
cija u odnosu na statistiku norm u jezika.
Prigovor je i ovdje da svako odstupanje ne ini
s. Sve to moe biti obina retorika na temelju
teorije informacija. Spominjui individual
nost izbora pribliili smo se jednoj od najra
irenijih teorija ,s\: u njoj se s. definira kao
izraz individualnosti govornika, odnosno pis
ca. Prve zaetke nalazimo joj ve u izrekama
kao to je Platonova K akav karakter, takav
stil i Senekina G ovor je fizionomija due, a
osobito u Bifonovoj Stil je ovjek sam.
Proirila se ona osobito kad je naputena
esencijalistika koncepcija jezika: knjievnost
ne izraava svijet nego ljudsko iskustvo, a ono
se identificira s izrazom; dobro pisati znai
dobro misliti, veli M ontenj. Izjednaavanje
jezika i miljenja dovodi do izjednaavanja
jezika i ovjeka; Stilom. kae d'A lam ber,
nazivaju se posebne odlike govora, tee i
rjee, koje izraavaju genij ili talent onoga
koji govori. Slino shvaaju stil J. Peterson
(,y. je nesvijesna tehnika, kao priroeni dar
oblikovanja, koja proizlazi iz temperam enta,
raspoloenja, nadahnua ili razvitka prirode i
762
ukusa oblik ovateIj a), F. Brintjer (s. je nain
izraavanja sebe) i . Baji (s. je individualni
nain ekspresije). Izjednaavanje ovjeka i
jezika dovodi ponekad do potpunog determ i
nizma, kao kod Remi de G urm ona (s. jc
fizioloki produkt pisca), pa i kod V. Empso-
na i L. picera. Za picera stil je izraavanje
pieve vlastite linosti. Personalitet ovjeka
koji se izraava jest ono to sva jezina
odstu p an ja povezuje u cjelinu. N o tako
zamiljeni i. m ora biti jed n ak u svim iska
zima istog govornika: on postoji jed n ak o
u Brai Karamazovima i u pismima Dostojev-
skog, prem da ono prvo doivljavamo kao
umjetniko djelo, a ovo drugo ne. N a taj nain
nije mogue definirati knjievnu bit djela.
Osim individualiteta pisca moe izraavati i
individualitet djela, knjievnog razdoblja, pa i
cijele knjievnosti jednog n aroda ili jednog
jezika. T ako ga definira D am aso Alonso: Za
mene stil je sve ono to individualizira neki
knjievni entitet: jedno djelo, jednog pisca,
jedno razdoblje, jednu knjievnost. Alonsov
i. epohe nije vrijednosna kategorija; i odlian i
posve lo realistiki rom an mogu imati iste
stilske karakteristike. N o i ovdje ostaje p ro
blem kako da se razlue iskazi koje doiv
ljavamo kao knjievne od svih ostalih jezinih
izbora, a postavlja se i pitanje kriterija
vrednovanja. Pokuaj da se vrednuje prema
originalnosti, jezinoj inovaciji, redovito daje
vie smijene nego uvjerljive rezultate: nova-
tori u knjievnosti rijetko su za sobom
ostavljali velika ostvarenja. O
vrijednosnom aspektu djela, dakle o onom
aspektu u kojem se ono za nas konstituira kao
knjievno, mogue je govoriti kod definicije V.
Kajzera. Za njega s. je s. djela i VVerkstil), dok
pojmovi kao s. epohe imaju mjesta u povijesti
umjetnosti, ali ne u poetici. Taj se .s\ djela
osniva na naem osjeaju stilske pogreke
(,Stilfehler-n) koja proizlazi iz nedosljednosti,
nepotivanja pravila roda: npr. kad dijete u
knjizi za djecu ne reagira kao dijete nego kao
odrasla osoba. Ne radi se samo o izboru u je
ziku, nego o dosljednom, skladnom izraavanju
jednog ovjekovog stava, jedne odreene percep
cije; stil je jedinstvo i individualitet oblikovanja
a poiva na jedinstvu percepcije i stava. Percep
cija nije samo vizuelni osjet, nego osmiljeni
osjet, a to je osmiljavanje prisutno ve u
percepciji. Slino kae Auerbah da je 5,
percepcija vienog, osmiljeno oblikovanje.
Oblikuje se individualna percepcija. Kajzer to
naziva unutranjom form om : ja sam ve
oblikovan tako da neto vidim. H. Hacfeld
definira stil ovako: U svakom knjievnom
763
djelu autor izraava jedan stav osobnim
jezikom unutar opeg jezika, postupak to ga
svatko instinktivno naziva stilom. T u bismo
koncepciju s. mogli nazvati organskom , a
prethodnike joj nalazimo u antikom spisu O
uzvienom, pa kod Bena D onsona, za koga
je stil i sadraj isto to i dua i tijelo:
neodvojivi elementi organske cjeline. T ako i
atobrijan: Stil, a ima ga hiljadu vrsta, ne
moe se nauiti; to je d ar neba, to je talent, a
D. M. M juri kae: Stil nije odijelo koje
ovjek nosi, nego kosti i meso njegova tijela.
U Kajzerovoj koncepciji vraa se pojam
mimezisa: um jetnost kao nain oblikovanja
individualno vienog realiteta. Sve se, dakle,
svodi na realizaciju. Ali umjetnost je isto
vremeno i derealizacija, razaranje zbilje. Mi
djelo nikad ne identificiramo sa zbiljom: svi
smo svjesni konvencija. Stav i percepcija nisu
adekvatno rjeenje. T o sve jo nekako funk
cionira kod lirske pjesme. Ali moemo li
govoriti o jednoj percepciji u Ilijadi? Stav nas
opet vodi u Weltanschauung, pogled na svijet.
Aristotelov je W eltanschauung mnogo konzi-
stentniji od H omerova, a ipak e m alo tko
sm atrati Aristotela veim umjetnikom. Pod
utjecajem M artina H ajdegera form ulirao je
svoje shvaanje s. E. tajger: s. nije obliko s., kao termin indikator (S. Petrovi) a ne kao
vanje moje slike svijeta, on je svijet sam u
estetskom smislu. Z a akt vienja osim sub
jekta i objekta potreban je i medij: kod
P latona to je ideja dobra, kod K anta to su
apriorne kategorije vremena i prostora, kod
H ajdegera to je svijet, a kod tajgera s. Svaki
pravi pjesnik ima svoj medij gledanja, svoj
svijet, a taj je aprioran. U s., koji se ovdje ne
odreuje, ulazi ne samo jezik nego sve to je u
djelu sadrano i prisutno. Svaki element koji
se moe iz djela izvui jest s. 1 kod ove,
nesumnjivo dalekovidne i sveobuhvatne, kon
cepcije javlja se ipak tekoa: ako je indivi
dualni, osebujni, vlastiti svijet pisca aprioran,
gdje je tu onda m ogunost komunikacije,
razumijevanja, ulaenja u nj? tajger se po
mae pojm om intuicije, ali je ne objanjava do
kraja. K ao sto je 5 . aprioran, tako je i kontakt
sa s. aprioran. U tome je m isteriozna tajna
umjetnosti, kae tajger. A time nam o
fenomenu knjievnoga nije mnogo reeno.
Nije li, kraj tolike raznolikosti sadraja koji se
daju pojm u s., u pravu B. G raj koji ga
usporeuje s pojm om etera u fizici: nije li i on
termin za nepostojeu stvarnost postuliran 11
nedostatku egzaktnog objanjenja nekih apo-
rija? Sve naVedene i mnoge druge definicije
oznauju term inom s. neke osobine knjievnog
djela, a ine to na dva mogua i bitno razliita
STIL
naina: ili opisujui svojstva jezinog medija,
izbora u jeziku kao pojavnog lika knjievnog
djela, ili opisujui djelo u odnosu na itaoca.
D efiniram o li i. na razini jezika, ostat emo u
lingvistici. O no to njime oznaujemo bit e u
tom sluaju mjerljivo i sunijerljivo, a rezultati
stilistike analize bit e i lako provjerljivi. N a
takvoj je definiciji 5 . mogue izgraditi egzakt
nu znanost o s. Za prouavanje knjievnog
fenomena, meutim, takva je definicija pri
lino neupotrebljiva. O granienja koja nam
ona namee ista su ogranienja koja prate
svaku egzaktnu nauku; astronomiju koja nam
nikad nee objasniti zato je zalaz sunca lijep,
biologiju ija tum aenja (sama za sebe) niti
mogu poveati niti umanjiti na doivljaj pri
prom atranju nekog pejzaa. Za lingvistiku s.
moe biti vrst term in (S. Petrovi) jer se u
lingvistici poiljalac i prim alac poruke mogu
iskljuiti iz prom atranja, tavie, oni se moraju
iskljuiti da bi lingvistiko istraivanje moglo
uope poeti. Ako hoemo termin s.
upotrijebiti u prouavanju knjievnih djela,
kojim a je vrijednost konstitutivna osobina,
onda m oram o izai iz jezine dimenzije,
m oram o ukljuiti i svoju, itaoevu, subjek
tivnu i promjenljivu poziciju. T ako shvaen,
vrst term in, moe posluiti u kritikom
prosuivanju knjievnosti, i ako ga za to
upotrijebim o, nismo ga time pretvorili u
metaforu niti je na postupak ilegitiman. No
jasno je a se u tom sluaju otvara problem
m ogunosti objektivnog, naunog prouava
nja knjievnosti: ono to takva definicija stila
obuhvaa niti je mjerljivo niti sunijerljivo;
individualna se iskustva ne mogu zbrajati. S.,
kao instrum ent nae spoznaje, kao kiberne-
tiki konstrukt nije dio predmetne realnosti.
K ao nae orue u jednoj posebnoj vrsti
djelatnosti ljudskog duha, razliitoj od nau
ne, intelektualne spoznaje, on m ora toj dje
latnosti biti primjeren. U koliko nam moe
dobro posluiti da opiemo svoj doivljaj
djela, da izaemo iz izolacije svog em ocional
nog svijeta i dobacim o mostove ljudima oko
sebe, mi emo se njime posluiti jednako kao i
svakim drugim term inom ..Term inologija, kao
svaki drugi instrumentarij kojim pristupam o
zbilji, m ora biti adekvatna svrsi za koju je
stvorena.
Lit.: G . B uffon, D iscours sur le S ty le , 1753; S. T.
C oleridge. Biographia Literaria, 1817; Sir W.
R aleigh. S tyle, I8972; R. de G o u rm o n l, L e problem e
du sty le , 1902; D . W. R annie, The Elem ents o f Style:
A n Introduction to L iterary C riticism , 1915; J.
M id d leto n M urry, The Problem o f S tyle, 1925; I. A.
R ichards, Principles o f L iterary C riticism , 926"; L.
STILISTIK I M E T O D U N A U C I I K N JIEV N O STI
S pitzer, S i lsi adieu, I II, 1928; R. In g a rd e n , Das
literarische K u n stw erk, 1931; E. S taiger, Grund-
begriffe der P oetik, 1946; M . C ressot, Le S ty le et ses
techniques, 1947; W. E m p so n , Seven T ypes o f
A m biguity, 19472; L. S p ilfe r, Linguistics and
L iterary H isto ry, 1948; W . K ay ser, D as sprachliche
K unstw erk, 1948; R. W eliek A. W arren , T heory
o f L iterature, 1949; C ritics and Criticism , ur. R. S.
C ran e, 952; M . H . A bram s, The M irror a n d the
L am p, 1953; R. S. C rane, The Languages o f
Criticism and the Stru cture o f P o e try , 1953; A.
A lonso, M a teria y fo rm a en poesa , 1955; E . S taiger,
Die K unst der Interpretation, 1955; A. A lbalat, L a
Form ation du S tyle, 1956; F . L . L ucas, S ty le , 1955;
D . D aiches. C ritical A pproaches to L iterature, 1956;
D. A lonso, Poesa espaola: Ensayo de m todos y
limites estilsticas 19572; C h. F H o c k e tt, A Course
in M odern Linguistics, 1958; E . A uerbach, M im esis,
19592; N . F ry e, A n a to m y o f C riticism , 1957; H .
G a rd n e r, The Business o f C riticism , 1959; H. Levin,
C o n tex ts o f C riticism , 1958; S t vie in Language, ur.
T. A. Sebeok, 1960; P . G u ira u d , La Stylislique,
1961; II. A. G leaso n , A n Introduction to D escriptive
Linguistics. 1961*; R. W eliek, Concepts o f C riticism ,
1963; H. Seidler, A llgem eine S litistik, 19632; S.
U llm an n , Language and S tyle, 1964; N . E, E nkvist
J. S pencer M . J. G regory, Linguistics and
S tyle, 1964; P. A. E y aaroB , Jlum epam ypubte hsmku u
mbiKOtibie cmujiu, 1967; H .-P . B ayerdorfer, P oetik
ais sprachtheoretisches P roblem , 1967; K, H a m
burger, Die L o g ik der D ichtung, 1968; B. G ray ,
S tyle, The Problem a nd its Solution, 1969; G .
W atso n , The S tu d y o f L iterature, 969; S, P etrovie.
K ritika i djelo, 1963; A. F la k e r - Z . kreb, S tilo vi i
razdoblja, 1964; K. P ranji, Je z ik i knjievno djelo,
1968; G . G ra n g e r, E ssai d une philosophie du style,
1968; F. P etre Z. kreb, u r., U vod u knjievnost,
9692; I. G o p n ik , A T heory o f S ty le and
R ichardsons Clarissa, 197; M . S olar, Pitanja
p o etike, 1971. Z .D .
STILISTI K I M E T O D U NAUCI O K N JI
EVN O STI U svojoj definiciji i u svojim
postupcima zavisi od definicija term ina -> stil
i -+ stilistika. Iako se term in stil s vreme
nom proirio na itavo umjetniko jedinstvo
knjievnoga djela (tajger: Stil je svijet u
estetikom pogledu), term in stilistika u
razliitim svojim znaenjima sauvao je kao
osnovni svoj sadraj prouavanje jezinih
pojava. U opreci s -* pozitivistikim metodom
u nauci o knjievnosti, koji je gledao svoj cilj u
povezivanju knjievnoga djela sa ivotom i
ivotnim iskustvima njegova autora, i -
duhovnonaunim metodom, koji je svu svoju
panju obraao na idejnu sadrinu, 5 . m.
naglaava da je knjievno djelo umjetnost
jezika, da e se dakle njegovo knjievno
znaenje otkriti kritiaru najpouzdanije ako se
struno i znalaki prikae umjetniko obliko
vanje jezine grae u njemu, njegov stil. U
764
svojim polaznim tokam a i. m., jc srodan -+
imanentnoj kritici, on svjesno ide za proua
vanjem sinkronih struktura knjievnoga orga
nizma (D. Alonzo). S. m. edo je naega st.,
koje zahvaljuje svoj razvoj poticajim a pro-
izalim iz enevske lingvistike kole, pretva
ranju lingvistikih studija iz historijskih (dija-
kronijskih) u sinkronijske (F. de Sosir), i
strunom prouavanju^ afektivnih elemenata
jezinoga izraavanja (S. Bali). Vanjski poti
caji bili su Kroeova estetika, izjednaena s
lingvistikom kao naukom o izrazu, Huserlova
fenomenologija, a i m oderna psihologija,
osobito Frojdova psihoanaliza (S. Petrovi),
N ajpoznatiji kasniji predstavnik .v. m., L.
picer, objavio je 1910. svoje prvo djelo,
istraivanje tvorbe rijei kao stilistikoga
sredstva u Rablea. 5. m. k ao osnova im a
nentne kritike sauvao je do danas svu svoju
vrijednost, ali je pretjerao svojom tvrdnjom da
je jedini mogui nauni nain prikazivanja
umjetnike znaajnosti knjievnoga djela. Bu
dui da je picer iz analize pjesnikoga jezika
pojedinoga djela izvodio zakljuke o psihi
njegova autora, njegov se postupak gdjekad
naziva i psiholokim metodom ; prem da se taj
pristup nije odrao, sauvala se vrijednost
njegove teze da umjetniko djelo stoji pred
kritiarem kao homogen, autonom an (sun
ev) sistem, gdje svaka pojedinost odraava
cjelinu. O tuda potreba da se opus jednoga
pisca ne sjecka na (tobonje) sastavne dije
lo v e ... nego da se djelo obradi u cjelini, in
ta to , i d a je itanje, uporno itanje, jedini put,
kojim filolog prodire u djelo, kao i da je
kritika im anentna d je lu . . . ; nema apriori-
stikih kategorija jednako primjenljivih na sva
djela i na sve pisce (I. Frange).
L it.: C h. Bally, Trait de stylistique franaise,
1910; D . A lonso, E nsayo de m todos y lim ites
estilsticos, 1950; I. F rin g e s , S tilisticke studije, 1959;
L. Spitzer, Stilstudien, 19612; A, F la k e r Z. kreb,
S tilo vi i razdoblja, 1964; R. W eliek, Stylistics,
P oetics and C riticism , D iscrim inations, 1970; S.
P etro vi, Priroda k r itik e , 1972; M. W. Bloom field,
S tylistics and the Theory o f L itera tu re, 1976; J.
A nderegg. Literaturw issenschaft liehe Sliltheorie,
1977; H . V iebrock, Theorie Und P raxis der S til
analyse, 1977. Z..
STILISTIK A Termin novijeg porijekla koji
bi imao oznaiti nauno bavljenje -+ stilom. U
njem. prvi ga put upotrebljava Novalis, ali
kao sinonim za retoriku (Stylistik oder Rheto
rik), kako je zabiljeeno u G rim m ovu Rje
niku. U istom znaenju nalazimo ga u eng.
prvi put 1846. kod Vorestera. K ao naziv za
znanost o stilu pojavio se u fr. 1872, a
765
Oksfordski ga rjenik navodi prvi put i 882/83.
0 mogunosti da se uope konstituira jedna
znanstvena disciplina o stilu postoje razliita
miljenja. S jedne strane, J. Rozvadovski
(1927) misli da je predm et kojim bi se takva
znanost imala baviti posve neodreen i da,
ako se strogo drim o injenica, od njega ne
ostaje nita. S. Bi on (1936) porie mogunost
postojanja kako znanosti o stilu tako i bilo
kakve teorije stila. B. Grej (1970) sm atra da se
ono to obino nazivamo stilom ne moe tako
strogo definirati da bi moglo postati predm et
egzaktnog izuavanja. S druge strane kae D.
V. Ranie (1915) da je kritika stila bitan dio
znanosti o knjievnosti, H. Hacfeld (1949)
pridruuje se zakljuku K . Foslera, A. Alonsa,
U. Lea i drugih da se stilska analiza podudara
sa znanou o knjievnosti, a D m aso Alonso
(1950) tvrdi da je stil jedini predmet naunog
prouavanja knjievnosti. Povijesno kao prva
teoretska disciplina koja se bavila problem om
knjievnog izraza razvila se jo s u antici
retorika. N estanak egzem plarne knjievnosti
praen nastankom nacija, te odbacivanje
esencijalistike koncepcije jezika uz stvaranje
znanstvene lingvistike doveli su do naputanja
retorikog shvaanja knjievnosti. Roman
tizam pun je burnih previranja i intenzivnih
rasprava o jezinom izrazu, ali prve cjelovite
koncepcije nove s. kao znanstvenog prou
avanja stila i knjievnosti nastaju tek na
prijelazu u ovo stoljee. M eu njima osobito
treba istai dvije. Uenik de Sosira i osniva
enevske kole . Baji nastojao je izgraditi
stilistiku na ideji o stilu kao afektivnom
dodatku istoj, intelektualnoj informaciji.
T akva stilistika treba da bude egzaktna
lingvistika znanost koja e objektivno izu
avati afektivne vrednote raznih jezinih iz
riaja. Za Bajija jezik je skup izraajnih
sredstava koja postoje sim ultano s misaonim
procesima. G ovornik moe svojim mislima d a
ti objektivan, neutralan jezini izraz kojim se
samo registriraju injenice i kojega je najizgra-
eniji oblik jezik nauke. ee, meutim, on
dodaje svom iskazu odreenu dozu afektivno-
sti koja djelomino odraava njegovu osob
nost, a djelomino drutvene snage i utjecaje
kojim a je on podloan. Z adatak je s. da utvrdi
1 proui ta afektivna sredstva i njihove m eu
sobne odnose te da analizira ekspresivni si
stem kojem ona pripadaju. Baji je za predmet
svoje stilistike uzimao jezik u spontanoj, ne-
knjievnoj upotrebi. Tek su neki njegovi sljed
benici (Kreso, M aruzo, G uberina) ukljuili i
jezik knjievnosti u svoja prouavanja. Baji-
jeva je 5. nesumnjivo doista egzaktna lingvi
STILISTIKA
stika disciplina koja stoji ravnopravno uz
ostale grane lingvistike. Posve drugim smje
rom razvijala su se stilistika prouavanja na
stala u okviru njem. tzv. idealistike lingvistike
Foslera i picera. Svoje poticaje nali su oni u
Kroeovoj estetici kao nauci o jezinoj ekspre
siji, u Bergsonovu intuicionizmu, u Huserlovoj
fenomenologiji, pa i u Frojovoj psihoanalizi,
a metodoloki nadovezuju se na njem. istrai
vanje stila (Stilforschung) i objanjavanje tek
sta (explication de texte) kakvo se prakticiralo
u fr. nastavi knjievnosti. T u je koncepciju
opularizirao u svojim brojnim radovim a Leo
picer. picer polazi od organskog shvaanja
stila: knjievno je djelo potpuno integrirana
cjelina u kojoj postoji jedinstvo vanjske forme
s onim to picer naziva as unutranjom ja r
mom, as unutranjim znaenjem djela, as
njegovim duhovnim elimonom. Taj je duhovni
etim on za picera psihologija autora, ali to
nije jedino mogue rjeenje: T. periju to je
autorova ideologija. Djelo je organska jezina
cjelina u sreditu koje se nalazi duh autora
kao kohezioni princip koji povezuje sve oso
bine i detalje u djelu. Z adatak je itaoca,
odnosno kritiara, da preko jezinog detalja
prodre do tog sredita i da, smjestivi se u
njemu, otkrije umjetniki organizam djela
idui o sredita ka periferiji, i obrnuto. Tako
zamiljenom djelu nije mogue prii nikakvom
logikom analizom, nego jedino intuicijom:
treba dugo i paljivo itati dok nas neki neobi
an jezini detalj ne pogodi. Taj e nas
detalj dovesti do duhovnog sredita djela od
kojega se onda opet vraamo drugim detalji
ma. D jelo se, dakle, shvaa kao struktura u
kojoj svaki detalj odraava znaenje cjeline, a
ne kao jednostavni zbir raznorodnih eleme
nata. M etoda picerova (on ju je sam nazivao
filolokim krugom) p o zn a tije postupak her-
meneutikog kruga koji su primjenjivali i
drugi uenjaci (tajger). picer se njime slui
jednako u lingvistici kao i u knjievnoj zna
nosti: bilo da trai oblik vulgarnog latiniteta
preko oblika rom anskih jezika ili da nastoji
otkriti umjetniko htijenje sadrano u nekoj
pjesmi. piceru su esto prigovarali da mu je
m etoda nenauna: radi se oigledno o pozna
toj logikoj pogreki poronog kruga (circulus
vitiosus) jer se cjelina otkriva i definira pom o
u detalja kojima, da bi uope mogli postojati
kao takvi, m ora prethoditi neko poimanje cje
line, Prigovor se ne moe sm atrati osnovanim
jer se sva ljudska spoznaja odigrava u isto
takvoj stalnoj meuigri intuiranja cjeline i de
talja. K ao kritiki prosede picerova je m eto
da nesumnjivo izvanredno plodna, ali egzaktna
STILSKA FO R M A C IJA 766

ona svakako nije. pa je nemogue zami S p itz e r , L e s th o r ie s d e la s t y l is tiq u e , 1 9 5 2 ; is ti,

sliti znanstveno prouavanje stila na takvoj S t y l i s t i q u e e t c r itiq u e li t t r a i r e , 1 9 5 5 ; H . S e id l e r .
osnovi. U istom su smjeru djelovali i neki A l lg e m e i n e S t i l i s t i k , 1 9 5 3 , 1 9 6 3 2 ; P . G u i r a u d , L a
S t y l i s t i q u e , 1 9 5 4 ; H . H a t z f e l d , M e th o tls o f S t y l i s t i c
drugi uenjaci, pa su neki dotjerali u svom
I n v e s t ig a ti o n , 1 9 5 5 ; L . S p itz e r , L in g u is ti c s a n d L i-
izjednaavanju knjievnog djela i psihe autora t e r a r y N i s t o r y , 1 9 6 2 ; I. F r a n g e s , S t i l i s t i k e s t u d i j e ,
do pravog fiziolokog determinizma (Remi de 1 9 5 9 ; A . F l a k e r i Z . k r e b , S t i l o v i i r a z d o b lja , 1 9 6 4 ;
G urm on: stil je fizioloki izraz autora). Jasno P. G u b e r i n a , S t i l i s t i k a , 1 9 6 7 ; K . P r a n j i . J e z i k i
je, meutim, da odnos izmeu autorove psihe i k n j i e v n o d je lo , 1 9 6 8 ; H . F le T K O B iih , Je 3 u K y k h >u -
jezine fakture djela nije jednoznaan: gdje su e e n o m g e .t y , 1 9 7 5 . Z. D.
tu, npr., konvencije? U baroku nejasan, kom p
liciran jezik ne m ora biti nuno izraz kom STILSKA FO R M A C IJA Povijesno nastalo
pleksne, podijeljene psihe, on moe biti na veliko stilsko jedinstvo. Pojam se pojavio kao
prosto tehnika, manira, zanat. Od drugih pra analogan drutvenoj formaciji, radi seman
vaca knjievnoteoretskog miljenja i bavljenja tikoga rastereenja pojm a stil. Za razliku
stilom u ovom stoljeu treba spomenuti sla od pojm a p r a v a c , kojim redovno oznauje
venske (rus., e., polj.) formaliste kod kojih mo osvjetene knjievnopovijesne tendencije
nalazimo sintezu pozitivnih dostignua lingvi koje se oituju prvenstveno u n u tar pojedinih
stike i psiholoke od prve uzeli su egzakt- nacionalnih knjievnosti (njem. rom antika, fr.
nost, sistematinost i objektivan pristup, a od a zatim i hrv. realizam, fr. i rus. simbolizam,
druge shvaanje djela kao strukture. O datle engl. imaizam, srp. nadrealizam, socijalna li
nastali su razni statistiki i matematiki po teratura u Jugoslaviji i dr.), pojmom s. f
stupci prouavanja knjievnih djela. Prve ge obiljeujemo velike nadindividualne i n adna
neracije pripadnika -+ nove kritike takoer su cionalne knjievnopovijesne cjelovitosti, kon
naginjale takvu radu, ali kasnija nova kritika struirajui ih na temelju stilske - i n t e r p r e t a c i
vratila se njem. Stilforschm g Spicerova tipa: j e srodnih knjievnih djela, a ne na temelju
istraivanju znaenjske strukture djela, kono program skih sam oodreenja pojedinih-> p o
taciji i si. Neki novi kritiari pokuati su obno k r e t a ili -* k o la . K onstruiranje stilske form a
viti retoriku kao znanost o poetskim sredstvi cije znai pronalaenje bitnih stilskih osobina
ma izraza, figurama i tropim a. Sve dosada koje tvore pojedini model i odluuju o njego
navedeno samo su razliiti projekti za jednu voj estetskoj i drutvenoj funkciji, odreivanje
buduu znanost o stilu, ali dosada takva se jo povijesno nastalih suodnosa knjievnih vrsta,
nigdje nije uspjela konstituirati. Je li ona, a zatim i interpretaciju knjievnopovijesnoga
dakle, uope mogua ili je opravdana skepsa procesa i njegove dijalektike i, dosljedno tome,
Rozvadovskoga, Biona i Greja? Jasno je a njegove osebujnosti u svakoj pojedinoj nacio
odgovor na to pitanje, pa dakle i mogunost nalnoj knjievnosti. T ako shvaena, s . f . moe
form iranja s. ovise o nainu kako emo defi biti pouzdaniji temelj za -* p e r io d iz a c iju unu
nirati stil. ta r povijesti knjievnosti. Nazive za pojedine
L i t.: W . W a c k e r n a g e l , P o e t i k , R h e t o r i k . S tilis tik a ,v. / . moemo (ali ne m oram o) preuzimati od
1 8 8 8 ; C h . B a li y , P r c is d e s t y l i s t i q u e , 1 9 0 5 ; E . knjievnih pokreta ili pravaca kada su oni
U t i t z , lV a s is t S t i l i s t i k , 1 9 1 1 ; E . E i s t e r , P r in z ip ie n odista stilogeni u nadnacionalnim mjerilima
d e r L i t e r a t u r w i s s e n s c h a f t , I I : S t i l i s t i k . 1 9 1 1 ; J . V o l- (romantizam, realizam i dr.). K ad a je rije o
k e lt, D e r B e g r i f f d e r S t i l i s t i k , 1 9 1 3 ; L . S p itz e r , manjim ili manje izraenim stilskim jedinstvi
A u fs tz e s u r ro m a n isc h e n S y n t a x u n d S tilis tik , 1918; ma, s manjim stupnjem strukturalne srodnosti,
C h . B a lly , T r a i t e d e s t y l i s t i q u e fr a n a i s e , 1 9 2 1 ;
ostvarenim samo u okviru jedne knjievne vr
O . W a lz e l, G e h a h u n d G e s t a l t im K u n s t w e r k d e s
D ic h te r s , 1 9 2 5 ; L . S p itz e r , S t i l s t u d i e n , 1 9 2 8 ; E .
ste ili samo u pojedinim knjievnostima
W i n k le r , G r u n d le g u n g d e r S t i l i s t i k , 1 9 2 9 ; A . A lo n s o ,
govorimo o stilskim grupama.
L i t . : - P e r i o i z a c i j a , k n ji e v n a . A .F .
R . L i d a , I n tr o d u c c i n a la e s ti ls ti c a r o m a n c e , 1 9 3 2 ;
W . K r a m e r , I n le id in g t t d e s t i l i s t i e k , 1 9 3 5 ; T h .
S p o e r r i , D ie s ti l k r i t i s c h e M e t h o d e , 1 9 3 8 ; H . A n e r - STILSK E FIG U RE - Po svojoj prirodi ljud
s e n . B i b lio g r a fi o v e r n o r d is k s t i l f o r s k n i n g , 1 9 4 0 ; A. ski jezik pokazuje odreene znaajke koje su
A lo n s o , T h e s t y l i s t i c in t e r p r ta ti o n o f ite r a r y t e x i s , postale izvorom s. /.-a knjievnosti: sav me
1 9 4 2 ; J . M a r o u z e a u , T r a i t d e s t y l i s t i q u e l a t in e ,
hanizam jezine izraajnosti poiva na opo
1 9 4 6 ; is ti, P r c is d e s t y l i s t i q u e f r a n a i s e , 1 9 4 6 ; C . F .
P . S t u t t e r h e i n i , S ti jll e e r , 1 9 4 7 ; D . A l o n s o , P o e s a
zicijama; glasovne opozicije determiniraju
e s p a o la : E n s a y o s d e m to d o s y l m i te s e s ti ls ti c o s ,
akustiku sliku rijei, pojmovne opozicije nje
1950: C h . B ru n e a u , L a S ty lis tiq u e , 1951; H . A. govo znaenje (- kontrast); svoje ime dobiva
H a tz f e ld , A C r iti c a l B b lio g r a p h y o f th e N e w S t y li pojedina rije ili po svojoj funkciji ili po nekoj
s t ic s A p p l ie d to th e R o m a n c e L i t e r a t u r e s , 1 9 5 3 ; L . slinosti s nekom drugom pojavom (lat. rije
767
dem za zub znai zapravo onaj koji jede,
nae zub po svojoj etimologiji znai kolic)
u prirodnom izraavanju sve su reenice saop*
enja natopljene afekti vnou (- stilistika, -
ponavljanje, - hiperbola), koja e prem a razli
itim prilikam a nositi razliitu boju: Ja ne
elim rei samo to, nego ja to elim i tako rei,
i biti kadar, da to prem a raspoloenju i prili
kam a jo i sasvim drukije kaem (v.d. Ga-
belentz. Die Sprachwissenschaft, 19012, 364).
Usmena poezija nepismenih (- nar. knjiev
nost) instinktivno je iskoristila spomenute jezi
ne mogunosti da s njihovom pom ou izgra
di svoj - pjesniki jezik. Ako je odreen
narod dosegao dovoljno visok kulturni stu
panj da su mislioci toga naroda bili kadri
teoretski se pozabaviti drutvenom pojavom
knjievnosti, pogotovu poezije s njezinim
osebujnim jezikom , oni su nuno morali uoi
ti injenicu da se taj jezik slui tipiziranim
sredstvima jezine izraajnosti, a ako su ih
uoili, oni su ih i opisali. Staroindijska poetika
nazvala je ta sredstva izraajnosti alamkara
(-+ alankaraastra) i u toku stoljea kodifici
rala ih u vrio velikom broju. Z a evropske
knjievnosti i evropsku teoriju knjievnosti
bila je meutim od vanosti i od utjecaja jedi
no starogr. knjievna teorija i praksa. Staro
grka je knjievnost ispoetka razlikovala pri
lino strogo knjievne rodove u stihu od ne-
stihovane proze. Rodovi u stihu bili su jed n a
ko strogo determ inirani svojim -+ stilom, i
tak o razgranieni jedni od drugih, te je kod
njih tradicija nadom jetala teoriju. D rukije je
bilo s prozom. Za prozu je na spom enuta
sredstva jezine izraajnosti upozorilo starogr.
govornitvo koje je u starogrkim gradovima,
naroito u doba sofista, igralo golemu dru
tvenu ulogu. Retor G orgija iz Leontina na
Siciliji, gdje su se u bogatim gr. kolonijama
razvile prave kole govornitva, zadivio je
Atenjane, doavi u njihov grad, vjetinom
svoje govornike proze, koja se svjesno i vrlo
obilato sluila odreenim jezinim obratim a
(-+ retorika, -* Gorgija nske figure). Odvajanje
od prirodnoga izraavanja u prozi zvalo se u
starih G rka -* soiecizam; ali Gorgijini soleciz-
mi bili su ocijenjeni pozitivno i dobili ime
xiinatot (sing, o^imot), to se na latinski jezik
prevelo nazivom figura, a taj se term in odrao
do danas. Prvotno mu je znaenje bilo dr
anje tijela, i to svjesno dranje kao kod
atlete u borbi i kod glumca ili govornika u
njihovu nastupu; izraz je bio slikovito prene
sen na svjesno dranje u govoru. Definirale
su se / - e kao svjesno pojaavanje jezinoga
izraavanja novim izraajnim mogunostima.
STILSKE FIG U R E
Nije dakako G orgija ni izmislio ni izumio sam
s. / ., on se samo u obilatoj mjeri posluio
izraajnim mogunostim a samoga jezika; ali
budui da je on to uinio na naroito upadljiv
nain, i da je on time u staroj Grkoj posti
gao nezapamen uspjeh, grka je teoretska
misao bogato razvila nauku o s. f u svojoj
retorici; nju su prenijeli k sebi, sistematizirali i
popularizirali Rimljani, predajui je i srednjo
vjekovnim i humanistikim teoretiarima.
M eutim se na tom podruju sauvala distink
cija koja je bila opravdana jedino u antiki.
G rka i latinska antika povukle su stroge
granice izmeu retorike i -+ poetike. Poetika
se bavila mimetikim pjesnikim rodovim a (-+
mimezis), kojim a'je u osnovi bila fikcija, dok
je istraivanje, opisivanje i kodificiranje izra
ajnih sredstava jezika kojima on moe da
utjee na sluaoca bio iskljuivo predmet re
torike. D akako, i u pjesnikim djelima u stihu
pjesniki se jezik antike obilato sluio /.-am a,
ta G orgija je samo pretopio izraajne obrate
stiha u prozu, ali od njega dalje i po njegovu
prim jeru polje istraivanja i egzemplificiranja
/ - a sve do hum anista ostala je govornika
proza. Zbog toga s u / - e dobile ime retorikih
figura. a sauvale su ga gdjekad i do danas. To
ime danas nem a vie nikakva opravdanja; ve
su srednjovjekovne i humanistike poetike
iznosile nauku o /.-a m a kao dio poetike, a
danas se to razumije samo po sebi. Z ato je
pogreno istraivati retoriku knjievnosti
renesanse ili -+ baroka, odn. ispitivati ulogu
navodnih retorikih / - a u njihovu stilu: radi
se pritom o izraajnim sredstvima samoga je
zika koja su u pjesnikim i knjievnim djelima
pjesnika, a ne retorika, iako ih je antika
svrstavala pod tu rubriku. G ovornitvo i umi
jee retorike sauvalo se do danas, ali je pro
pau antike potpuno izgubilo ono znaenje
koje je tada imalo, pa nem a vie nikakva
opravdanja nazivati /.~e imenom retorike. U
knjievnom djelu one slue stilskom -> inten
ziviranju i zbog toga je najispravniji zvati ih s.
/- a m a . K ao i staroinijski teoretiari, i
grki su i rimski dijelili figure u grupe. N aj
poznatija podjela razlikuje figure i trope. Tro
pom (gr. tpono; = obrat) zvao se onaj je
zini obrat koji je ime rijei u obinoj upotrebi
zamjenjivao drugim imenom (gr. svo(XXayn,
lat. immutatio lat. se trop definirao kao
verborum immutatio). Antikni teoretiari razli
ito su odreivali i broj tro p a i njihovu gra
nicu prema /!-am a. Najee se spominju kao
tropi -* metafora, -* metonimija, -* sinego-
ha, emfaza, hiperbola, antonomazija,
ironija, -+ litota i -+ perifraza. Antikna
STILSKI K O M PLEK S
teorija uila je d a postoje pored zamjene rijei
drugom rijeju (sva/Acr/rj immutatio) jo tri
naina kojim a se jezini izraz moe promijeni
ti kako bi jae djelovao: rcA.ovaaji6<; ad~
ieetio (umnaanje, dodavanje), >Aeu|/ tc; de
tract io (oduzimanje) i peia& Ea transmu-
tatio (premjetanje). O brati govornitva i knji
evnosti koji su se osnivali na ovim jezinim
prom jenam a zvali su s e /- c . I figure su se dalje
dijelile u gram atike i retorike, ali je vanija
od te podjele bila podjela na jezine /.-e
(Gyr\\vxt<x tfjc; jigurae verborum ili
elocutionis) i misaone /,-e (er^rm ata xf\q
8iavoia<;, jigurae sententiarum). U prvu vrstu
brojile su se f.-c vezane za oblik i zvuk poje
dine rijei, a u drugu /'-e vezane za znaenje
rijei. Ni izmeu tih grupa nije antikna teorija
poznavala strogih granica, pa bi teoretiari
jednom pojedinu pojavu svrstavali u jednu
grupu, a drugi puta u drugu. U prvu su se
brojile n p r./.-e - p o n a v lja n ja , u drugu npr.
a p o s t r o f a i -+ a n t i t e z a . D anas nem a vie ni
opravdanja ni smisla da se zadre ta razliko
vanja; nema razloga d a se sve/.-e s tropim a ne
ujedine pod istim imenom s. / -a, Poetika i
stilistika prolih stoljea esto je sam figura
tivni oblik pjesnikoga jezika shvaala kao
estetsku vrijednost, ne pitajui se za njegovu
funkciju u pjesnikom jeziku odreenoga stiia;
iako je ve antikna teorija uila da svako
odvajanje od priprostoga govora saopenja,
svaki dakle solecizam i -+ m e ta p la z a m moe
biti, i kada se radi o posve istom izrazu, u
jednim prilikama stilski pozitivan (virtus =
krepost), a u drugim negativan (vitium =
porok). Antikna teorija razradila je nauku o
tropim a i figuram a vrlo temeljito, stvarajui
pored osnovnih vrsta niz podvrsta s imeni
ma, neobinima za nas, koja nisu uvijek ni
bila jednaka u svih teoretiara; i te su distink
cije danas najveim dijelom suvine. No pored
toga ne valja nikako izgubiti iz vida da je
nauka o tropim a i /- a m a veliko djelo gr.
duha, djelo trajne vrijednosti kojemu novovje-
ka teorija nije dodala mnogo nova.
L i t .: G . G e r b e r , D ie S p r a c h e a ls K u n s t , I I , 1 8 7 1 ;
P. G ro s s , T ro p e n u n d F ig u re , 18 8 8 ; R . M . M e y e r,
D e u ts c h e S t i l i s t i k , 1 9 1 3 3 ; H . L a u s b e r g , E l e m e n te d e r
lit. R h e t o r i k , 1 9 6 3 s ; T z . T o d o r o v , T r o p e s e t f ig u
r e s , u z b o r n i k u T o h o n o r R . J a k o b s o n , 1 9 6 7 . -
Retorika, stilistika, -> stil.
STILSKI K O M PLEK S. -_Periodizacijski ter
min koji je predloio Z. kreb (1961) i koji
oznaava jednu posrednu kariku izmeu je-
ziko-stilskih m ikrostruktura i najirih istorij-
sko-stilskih kategorija, kakve su b a r o k , -+
k la s ic iz a m , -> r o m a n tiz a m i si. Posm atrajui s.
768
k. kao istorijski i ideoloki neutralan termin,
kreb nastoji da pom ou njega pronae nain
kojim bi se izbegla upotreba visokih sinteti
nih stilskih pojmova, kakve su istorijsko-stil-
ske tipologije, i u istorijskom i u stilskom
smislu (da, npr., term in romantizam oznaava
period ili pravac u odreenom istorijskom
trenutku i u isto vreme da ga upotrebljavam o
kao tipoloku, bezvremensku stilsku katego
riju za pisce i dela svih vremena). S. k. tako
oznaava skup nekih srodnih stilskih crta koje
moemo grupisati oko jedne dom inantne stil
ske crte u vrsto jedinstvo (npr., fizioloki s. k.
oznaavao bi skup rei i izraza iz tabuiranog
vokabulara: meutim, taj s. k. ne bi se mogao
nazvati natura! istikim jer ga nalazimo i u
-* renesansi i u -* Sturm und Drang pe
riodu, i u -+ naturalizmu, -> ekspresionizmu i u
drugim modernim pravcima). Ali najire isto-
rijsko-stilske kategorije moemo opisati po
mou sistema s. k., u kom sluaju bi se, npr. u
naturalizmu, fizioloki s. k. zdruio sa odree
nim s, k. tematike, motivike, idejnog stava,
anrovskog sistema itd. naturalizm a.
L it.: Z. k r e b . S til i s til s k i k o m p l e k s i u k n jiz i:
A. F l a k e r k r e b , S t i l o v i i r a z d o b l ja , 1964; I s ti,
S astavine s til s k i h f o r m a c i j a : o s til s k i m k o m p l e k s i
m a , u k n j i z i ; K n ji e v n o s t i p o v i je s n i s v i j e t , 1981.
D . .
STOPE (prem a gr. noq odn. lat. ps - noga;
stopa/to/) 1. U -> kvantitativnoj versifikaciji
osnovne jedinice samerljivosti ije proticanje,
prilagoeno muzikom - ritmu, konstituie
- stih, raclanj avaj ui tekst nezavisno od lek
sikih i sintaksikih granica. Svaka s. ima
odreeno trajanje izgovora. U antikoj -*
metrici ono se meri -+ morama (znak: U),
najm anjim vremenskim jedinicam a (hronos
protos) u stihu, koje traju onoliko koliko je
potrebno za izgovor kratkog sloga. Izgovara
nje dugog sloga ( ) zahteva dvostruko vie
vremena. O bino se navodi tridesetak antikih
s. O ne se mogu klasifikovati prem a broju mo
ra, slogova ili kom binovano. U dvoslone s.
idu: -+ pirih, najkraa, pomona s., sa dve
m ore ( U U); -* trohej, sa tri more ( - U,
mater)-, - jamb, takoe sa tri more ( U - ,
pofns); -* spondej, sa etiri more ( -----, vir
tus). Troslone .s\: -> tribrah, sa tri more
(U U U); - daktil ( U U), -+ amfibrah
Z.. ( U U) i -> anapest ( U U ), svi sa etiri
more; - bahij ili bahej (U - ), -+ antibahej
ili palimbahej ( ----- U) i kretikus ili amfi-
macer ( U U), svi sa pet m ora; -+ motos ili
trimacer, sa est m ora ( -------- ). Najvie je
etvoroslonih s.. i to: sa etiri more: -+ ipirih
prokeleusmatik ( U U U U); sa pet m ora
769
etiri p e o n a ( U U U. U U U, U U U,
U U U ); sa est m ora: dijamb ( U U ),
ditrohej ( U U), -* h o r ija m b ( U U ),
-* a n t i s p a s t ( U -----U), dva -* j o n i k a (mali,
uzlazni: U U ----- i veliki, s ila z n i:-------U U);
sa sedam m ora etiri e p i tr it a (U ------ ,
U ----- , ------U , ----------U); sa osam m ora
-* d is p o n e j ( ----------- ). Najzad, ponekad se
navodi i d o h m ij, raznovrstan po broju slo
gova, m ora, odnosno zam ena dugih i kratkih
slogova ( ^ U U U U . . U U), ime ostvaruje
niz varijacija. K rae s. obino se udruuju u
d ip o d ije (dvostope). Stih dobija naziv pre
m a vrsti i broju s. odn. dipodija (npr. ->
j a m p s k i t r ii n e t a r ) . U obiajeno jc da se govori
o jakom i slabom vremenu ili mestu u s. (-*
a r z a i -+ t e z a ) . Jako vreme se nalazi obino na
poetku .v., i to na prvom dugom slogu. O no je
isticano ritmikim akcentom (--> i k tu s u zna
enju ritmikog -> u d a r a ) , koji ne m ora da se
podudara sa leksikim akcentom. Stih se
obino sastoji od s. jednakog trajanja (-+ izo-
h r o n iz a m ) , m akar bile razliite po broju slo
gova. Epski -* h e k s a m e t a r je npr. estostopni
daktilski stih, ali se trosloni daktili mogu
zameniti dvoslonim spondejima zato to oba
imaju po etiri more. U koliko se zamenjuju s.
koje imaju razliit broj m ora, tada se radi
izohronizm a menja -* te m p o izgovora. I u
arapskom tipu kvantitativne versifikacije (-*
a r u z ) s. nastaju kombinovanjem dugih i k rat
kih slogova. Dugi su zatvoreni slogovi sa du
gim i kratkim vokalima, kao i otvoreni slogovi
sa dugim vokalima, a kratki su samo otvoreni
slogovi sa kratkim vokalima. N avodi se obi
no osam osnovnih a\, od kojih se gradi 19
osnovnih m etara: osam od istovrsnih, a dva
naest od raznovrsnih s. 2. U s ila b i k o -
- to n s k o j v e r s if ik a c iji s. je izmena metriki ja
kog vremena (arza ili iktus) i slabog vremena
(teza), bez obzira na to da li je iktus akce-
natski ostvaren (kao udar). S. je zapravo uslo-
van pojam, jer se ne ostvaruje pravilna shema
izohronih jedinica. Jako vreme (uslovan znak:
) obuhvata jedan slog, koji moe da bude
(neobavezno) ostvaren akcentom, a slabo
vreme (znak : U) sadri jedan ili vie slogova.
Prem a njihovom kom hinovanju nastaju razli
iti metri, od kojih se obino navodi pet kao
osnovnih. Dva su dvoslona: trohej, sa iktu-
som na prvom slogu ( U) i jam b, sa iktu-
som na drugom slogu (U ), a tri su troslo-
na: daktil ( U U), amfibrah (U U) i ana-
pest (U U ). Stih dobija naziv prem a vrsti
m etra i broju s. ili iktusa (tj. prem a broju
izmena jakog i slabog vremena), drugim reci
ma, prem a metru i r a z m e r u (npr. petostopni
49 Remk knjievnih Icrnnoa
STRAM BOTO
ili petoiktusni jam b, trohej i si.). Srphrv. stih je
stih akcenatskih cei ina, a ne stopni stih.
Ipak tradicionalna m etrika govori o s osla
njajui se i na to to se granice jednih i drugih
esto podudaraju, npr. u petoiktusnom (pe-
tostopnom ) troheju: K ulu / gradi // crni /
rpn, sa neostvarenim petim iktusom na
devetom slogu (pirih), Meutim, esto se
granice s. i akcenatskih celina ne podudaraju.
U troheju Nije P m ajka // rodila / junka
jasno se u svesti registruje granica izmeu
dveju troslonica, a ne granice s. (rodi laju
nk). Osim toga, akcenti se esto ne podu
daraju sa iktusom (arzom, jakim vremenom),
te od s. ne ostaje nita (Od Sazlije // na emer
/ cprije). Ponekad se i u -+ tonskoj versifi-
kaciji upotrebljava term in s. kao sinonim za
takt. 3. U -* siiabikoj versifikaeiji
term in s, (pied mtrique) esto se upotreb
ljava u znaenju slog. U najnovije vreme
(1966) francuski metriari su predloili da se
taj izraz izbaci iz upotrebe, jer jedinica samer-
ljivosti francuskog tradicionalnog stiha nije *y.,
ve slog, nezavisno od njegove duine ili na-
glaenosti.
L i t . : - Kvantitativna versiflkacija; m etar; -
m etrika, antika; versiflkacija; -* silabiko-ton-
ska versiflkacija. .R.
ST O R N E L O (ital. stornello - refren) - Vr
sta ital. nar. lirske pesme, ije najstarije tra
gove nalazimo u kodeksima 17. v. i koja se
kasnije negovala i u drugim zemljama. Imala
je tri ili etiri strofe od tri stiha (najee
jedanaesterca), od kojih se prvi (koji je mogao
biti i krai, a ponekad sastavljen samo od
jedne rei) rim ovao sa treim, dok je drugi bio
bez rime. Prvi stih je esto bila -* invokacija
nekog cveta koja nije im ala nieg zajednikog
sa temom pesme i ponavljala se, kao - refren,
na poetku svake strofe. Pesme u stilu .y. pisao
je ital. revolucionarni pesnik F. DaPOngaro
(19. v.), dok je kod nas po ugledu na ital. s.
dubrovaki pesnik Naljekovi napisao Pjesme
od M askerate i jednu od Pjesni bogoljubnih.
L i t.: M. B a r b i , P oesia popolare italiana, 1 939.
M .D i .
STR A M B O TO (ital. strambotto, od fr. est ra
bot - besmislica) - Oblik ital. lirske nar.
pesme, nastao verovatno na Siciliji, sastavljen
od osam jedanaesteraca sa ukrtenom rimom
(> stanca), od kojih su sedmi i osmi predstav
ljali riprezu (- rispeto), a kasnije s parnom
rimom. Rede je imao oblik toskanske sekstine
(-* sestina), koja se sastojala od etiri stiha sa
ukrtenom rim om i ripreze od dva stiha. S. je
u poetku imao satirian karakter, po ugleau
STRIP
na ekvivalentnu francusku formu, ali je kasni
je postao izrazilo ljubavna pesma. U 15. v. je
uao u umetn. poeziju. Nego va li su ga usti-
nijan, Pulci i Policijano, a u novijoj knji.
K ardui i Ferari. U naoj knji. pesme sline s.
pisali su dubrovaki pesnici (. Meneti).
L it.: G . D A n co n a, Guida bihUografica ailo
studio dello stra m b o ilo, 1951; R . M . R uggeri,
P ro to sto ria dello str am b o lto , S tu d i di fit. irai., X I,
1953.
STRIP (eng. strip traka, vrpca) Pria
ija je akcija predstavljena nizom slika po
praenih tekstualnim dijalogom ili objanje
njima. Prvim .v. se sm atra M ax und MorUz,
1859, humoristiki s. Vilhelma Busa, koji
predstavlja nestaluke dvojice djeaka, a po
pratni tekst je u rim ovanim stihovima. S. se
po prvi put pojavljuje u dnevnoj tampi u
SAD 1892. u Egzemineru ( Examiner) iz San
Franciska da bi uskoro postao jedan od
elemenata mnogih svjetskih dnevnika. Premda
je veina s. graena na prikazivanju sile
(Superman, Dick Tracy), postoje i s. koji
daju analitiki presjek drutva (Lri Abner)
ili imaju veinu karakteristika dobre satire
(Pogo), N ajpoznatiji su s. V olta Diznija ije
su glavni linosti Miki, ilja, Paja Patak i dr.
stekle popularnost meu djecom cijelog svije
ta. Zanimljivost s. se prvenstveno ogleda u
stalnosti iikova i u humoristiekoj tehnici, S .
nosi karakteristino obiljeje moderne m a
sovne kulture.
L it.: C. W au g h , The C om ics, 1947; S. B ecker,
The Com ic A ri in A m erica, i 960. Z .R .
STROFA (gr. axpocpf) kruenje, obrtanje)
1. U -> metrici, antikoj niz stihova u
posebnoj, obino trolanoj organizaciji (zapev,
pripev, otpev, ili u - periodama). 2. U
vezanom (metrikom) -* slihu grupa stihova
odreenog metra odnosno - razmera,
rimovanih po nekoj shemi ili nerim ovanih,
povezanih u metriko-ritmiku i sintaksiko-
-intonacionu celino, koja je po pravilu (izuzev
opkoraenje) zatvorena i grafiki izdvojena.
D rugim reima, ne moe se bilo kakva grupa
stihova sm atrati strofom, ve samo takva koja
ih objedinjuje specifinim vezama. U m eslo -*
rime to moe da bude -* asonanea na kraju
stiha, nerim ovana -* klauzula ili neka form a
sintaksiko-intonacione organizacije. D uga je
istorija i. G eneza joj se izvodi iz pevanja uz
igru. Naziv ,s. je prvobitno znaio obrt grkog
hora u plesu na sceni, zatim pevani tekst
izmeu jednog odlaska i povratka, dakle jedno
kruenje i odlom ak. U antikoj metrici .v.
770
sadri nerim ovane stihove graene od razli
itih stopa (- logaedi). U novoevropskoj
poeziji s. se grade od stihova istovrsnog metra,
s tim to razm er (duina) moe da varira.
Logaedi su se javili u prevodilakim, retko u
originalnim delima (imitacijam a zasnovanim
bilo na kvantitetu bilo na akcentu). Rima i
njen raspored prem a vrsti -> klauzule (muke,
enske, daktilske) igraju veoma znaajnu
M .D i.
ulogu u organizovanju i klasifikovanju strofa.
Ipak je najpoznatija klasifikacija prema broju
stihova u njima. Poneki metriari polaze od -*
monostiha kao najm anjeg oblika a. Iako se
ponekad odrie strofinost grupi od dva, ak i
tri stiha, obino se kao najm anja strofa uzima
-* distih (dvostih). Zatim dolazi -* tercet
(trostih), -> ka tren (etvorostih), kvinta
(petostih), sekstina (estostih), -* sptima
(semostih), -* oktava (osmostih), -* nona
(devetostih), dcima (desetostih). Rede se
javljaju s. iznad deset slogova. Poznat je -*
uzen (vanaestostih) i onjeginska strofa
(etrnaestostih). Form alno se javljaju i 5. sa
veim brojem stihova (16, 19 i vie), ali se
sm atra da su to eksperimenti i da se povee
grupe stihova ne mogu odrati kao strofine
celine. N eke od nabrojanih .v. imaju posebne
(stalne, fiksne, kanonizovane) oblike, obino
prem a shemi rim ovanja, kojoj je pridodala i
veza sa anrom i vrstom stiha. N aroiti oblik
distiha javlja se u -* elegijskom distihu,
izvorno nerim ovanom dvostihu. Prem a osta
lim s. javljaju se: tercina, - sonet (iz
katrena i terceta), -* sestina (i sesta rima, -*
sekstina, 2), - oserova s. (oblik septime), ->
stanca (talijanska oktava), -> sicilijanka
(takoe oblik oktave), nonarima i -*
Spenserova strofa (obe produene stance),
-* espinela (oblik decime) it. Ako su u ,v.
svi stihovi u istom obliku, ona je -> izo-
metrina, to u silabikoj versiftkaciji znai da
su izosilabini (istog broja slogova), a u
silabiko-tonskoj da imaju isti broj
iktusa (- stopa), tj. da su istog razmer a (npr.
svi u petoiktusnom jam bu). S. je hetero-
metrina kad, u silabikoni stihu, sadri
stihove sa razliitim brojem slogova, a u
silabiko-tonskom sa razliitim brojem
iktusa, odnosno stopa istovrsnog metra. Pri
tom e se stihovi razliite duine smenjuju
pravilno (simetrino) ili nepravilno (nesi
metrino). K ad su u pesmi sve strofe istovrsne,
ona je - izostrofina, a kad se razlikuju,
pesma je heterostrofina (sa neujednaenim
ali pravilnim 5.). U kolio se u istom delu nalaze
,v. (ili druge skupine stihova) sa razliitim
m etrim a ili razm erim a, onda je delo -*
771
polimetrino. Strofom se sm atra i stalni oblik
pcsme iz samo jedne strofi ne grupe stihova
(npr. -* triolet, oblik oktave). Po jednim
stihoiozima i svaka druga pesma (tj. bez
unapred zadane sheme) od dva do osam
posebno (strofino) vezanih stihova predstav
lja .s. (- monostrofa). i to na osnovu pretpo
stavke da bi eventualni nastavak sadravao
istovrsne oblike grupisanja. Po drugim a .f. se
konstituie samo u ponavljanju. Veliki deo
poezije u stihu nije strofian, ve je pisan u
kontinuitetu stihova, bilo bez ikakvog gra
fikog razm aka (stihino), bilo u proiz 1969; M . F u b in i, M etrica e poesia. L ezioni sulle
voljnim grupam a redova bez unutranjih
obeleja strofine organizacije. U oba sluaja
se govori o astrofinom delu, ili o stro-
foidima. ali bez jedinstvene odredbe tih
pojmova. U oblicima nevezanog (nemetri-
kog) stiha 5 . se liava odreene metriko-
-ritmike strukture i utvrenog sistema rim o
vanja, ali esto zadrava jednak broj redova i
neku m otivisanost grupisanja. Poto se u s.
mogu ostvariti raznovrsne kombinacije (broj
stihova, vrsta m etra i razmera, sistema rim o
vanja), m nogobrojne su pesnikove mogunosti
izbora. Z ato se ispituju razlozi eeg ili reeg
opredeljenja za ovakvu ili onakvu s. Jedni su
razumljivi jer su motivisani prednostim a pro-
storno-tehnicke prirode. M nogo je tee govo
riti o razlozim a opredeljenja za odreenu
m etriko-ritm iku strukturu stiha ili za oblik
rime. Po jednim a funkcionalniji je metriko-
-ritmiki sastav nego sistem rime ili geo
metrijski oblik 5., po drugim a obrnuto. Tako
neki misle da kvadratni oblik (od istog broja
stihova koliko ima slogova u stihu) daje
utisak snage, punoe i kohezije (M orier). Po
drugim a neparne s. (od 3, 5, 7 stihova)
izraavaju nespokojstvo. Ako su to sporna
pitanja, kao i pitanja asocijacija koje nastaju u
dodiru sa pojedinim oblicima, nije sporno da
se u upotrebi strofike ogleda i istorija jedne
oblasti kulture. Z a reavanje drugih pitanja
potrebni su iri opisi strofike i metrike
pojedinih pesnika, kao i kom parativna istra
ivanja.
L it.: P h . M a rtin o n , Les strophes, 1912; B. M.
KupMvHCKHii, KoMHomni4.H .mpunecKux cm uxom eo~
p en u , 1921; T. A. lUeHi e.in, T panm am o pyccKOM
cm axe, I. O ptcm unecm n u e m p u x a . 19232; H . M eyer,
V om L eben d er S tro p h e in d e r neu eren deu tsch en
L yrik, D eutsche V ierteljahrsschrift f r L itera tu r
wissenschaft und G eistesgeschichte, 25, 1951, 436
473; W. K ra u s, Stroph engestahung in der grie
chischen T ragdie, 1957; E. B. ToMaiueBCKHH.
CipocjtHKa nyuiKHHa (u k n j.:) H ym ku h . H cc.te-
goeauuft u MamepuaAbt, II, 1958, 49 213; (isto u:)
Crnux u M.ihiK, 2 0 2 324; B. A. H hkohob , C xpo-
49
STRU KTU RA
([iHKa (u zb. :) M j y venue cmuxoc.io?henuM a usko je .
1960, 9 6 150; S. P etrovi, Stih, U vod u ku ji'
evnost (red. F . Petre, Z . kreb), 1961. 19833; M. R.
M ayenow a (red .), S tra fik a , P o e ty k a - W ersifikacja
VI, 1964; K. TapaHOBCKuft, M i ncT opim pyccKoro
CTHxa X V III b .; o/iHHecKaa cTpofjta A bA b C C dE E d
B T1033HH JIOMOHOCOBa (u zb. :) P o . ' I b U 3 H l t e H U e
Aumepamypbi X V I I I e. e ucm opuu p ycex o xyAbmypbt,
1966, 106115; H . T erv o o ren , E inzelstrophe <xler
Strophenbildung , 1967; S P e tro vi, P roblem soneta
u starijoj h rv atsk o j knjievnosti (O blik i sm isao),
R a d J A Z U , 350, 1968, 5 - 3 0 4 ; M . JI. racn ap o B ,
U erm w e CTpoiJjw b pyccKOH h o m h h nanaiia 20. b.
(u zb .:) PyccK.n coeetncKan n o 'n u n u cmuxoaegenue,
fo rm e m etriche italiane. I D al D u ece n to al P etrarca,
1970"; F . Schlaw e, Die deutschen Strophenform en.
System atisch-chronologische R egister zur deutschen
L yrik 1 6 0 0 - 1 9 5 0 , 1972; F. D eloffre, Le vers
franais, 1973; E. H u b lein , The Stanza. 1978;
P. P avlii, Ses ta rim a u hrvatskoj p oeziji, 1978: K.
/L B huihcbckh, ApxHTeKTOHHKa pyccKoro csnxa
(u zb. :) HccjtegoeUHusi no m eopuu cm uxa (pe;j. B. E.
XojmieBHHKOB), 1978, 48 65; M . JI. F acnapoB
(red .), PyecKoe cm uxoc.iozceuw X I X , Mame.pu.HAbi
rio MempuKe u cmpocfiuxe pyccKUX n ojm oa, 1979; H .
J , F ra n k , Handbuch der deutschen Strophenform en,
1980; V ersifikacija. .R .
S T R U JA , KNJIEVNA (fr. courant, rus.
m m euue) -* Knjievni pravac.
STRUKTURA (lat. struere rasporediti,
sazdati) 1. Nain na koji ljudski um
povezuje odreen broj izabranih pojava i daje
im izvesno znaenje. U novijoj antropolokoj,
lingvistikoj i knjievnokritikoj upotrebi
naroito u vezi s radom Levi-Strosa, omskog
i Barta i. oznaava nain na koji se
konstituie neka vrsta ljudskog izraavanja ili
neki tip ljudske spoznaje. U ovom pravcu
Katii razm atra pitanje da li je knjievnost
neki autohtoni vid ovekovog duhovnog po
stojanja, tj. da lije knjievno delo svojevrsna
s. ( Uvod u knjievnost, ur. Petre i kreb, 1969,
str. 197). Istiui da se specifinost knjievnog
jezika ne sastoji u tome to bi nam on, za
razliku od obinog jezika, davao nekakvu
dodatnu stilistiku obavijest {isto, str. 201),
nego samo u nainu na koji se ostvaruje
sadraj knjievnog iskaza (postave), Katii
kae: sadraj knjievne postave nema nepo
sredne veze sa zbiljskim svijetom, nego nam
doarava-svoj svijet (isto), te prem a tome
specifina v. knjievnog jezika jeste $. jezikom
doaranog svijeta koji je autonom an, ne
zavisi od zbiljskoga i postoji kao u se
zatvorena cjelina (isto, str. 203). 2. Skup
kompozicijskih obeleja koja su zajednika
svim ili nekim delima, obino istog knjievnog
S T R U K T U R A L IST I K I M ETO D
roda. T ako je dram ska situacija osnovna
jcdinica dram ske 5., likovi i dogaaji nosioci v.
epskog dela, zbivanje ili prostor mogune
osnove s. nekih rom ana, paradoksalni pore
dak stihova jedna od karakteristika
m oderne lirike. 3. Skup najhitnijih kompo-
zicijskih, stilskih i jezikih osobenosti, -*
unutranja forma odreenog knjievnog ela.
Tako se u naoj nauci o knjievnosti esto
govori o unutranjoj i. knjievnog deia, o
njegovoj stilskoj ili jezikoj s. 4. Osnovno
naelo krupne formalne organizacije dela
(kompozicija u rom anu, osnovna misao ili
situacija u pesmi i si.). U ovom pravcu
anglosaksonska knjievnokritika term inolo
gija razlikuje s, od - teksture.
Lit.: P. L u b b o ck , The C raft o f Fiction, 1921; M .
M. B a xT H H . Ilpo fr.ieM b i n o m n tK ii JIo e m o e e c K o io ,
1929; A. Jolies, Einjache Form en, 1930; W . K ayser,
D as sprachliche K unstw erk, 1948; P. G o o d m a n , The
Stru ctu re o f L itera tu re, 1954; E. L m m ert, Bau-
jorrnen des E rzhlens, 1955; V. roega, O p aa n ja
o stru k tu ri su v rem en o g a ro m an a , Um jetnost rijei,
1958, 1 ; W . C . B oo th , The Rhetoric o f Fiction, 1961;
R. K n o p fm ach er, K njievni ro d osnovna
d e te rm in a n ta knjievne stru k tu re , U m jetnost rijei,
1963, 1 ; U . E ko, O tvoreno djelo, 1965; Tz. T o o ro v ,
L ittrature et S ignification, 1965; C. Segr, S tru k
tu raliz am i k ritik a , Polja, [966, X II, 91; J. C ohen,
Stru ctu re du langage potique, 1966, R. B arthes,
In tro d u ctio n lanalyse stru ctu rale des rcits.
C om m unications, 1966, 8; isti, C ritique et V rit,
1966; H . F ried rich , S tru k tu ra m oderne lirike, 1969
(nem . izd. 1956): R. Ja k o b so n , The P oetry o f
Gram m ar a n d the G ram m ar o f P oetry, 1969. S .K .
STRU KTU RA LISTIK I M E T O D Struk*
turalizam je nastao iz shvatanja da je nae
verovanje u istorijski razvoj samo prividno, da
zapravo nema dijalektikog kretanja, ve da
jedino postoje neke stalne ~+ strukture koje
upravljaju ivotom ljudi, obuhvatajui sve to
je vezano za ovaj ivot, od naina miljenja i
od jezika do drutvenih povezanosti, pa da se i
proces naeg saznavanja sveta odvija isklju
ivo u otkrivanju odreenih struktura. Jed
nom otkrivene, ove strukture moemo pro
venu u raznim podrujim a ivota i ljudske
delatnosti, a videemo takoe da se u procesu
tog otkrivanja oblikuju odreeni modeli.
Najpre se strukturalizam javio u nauci o
jeziku, posebno u fonologiji, ge su N.
Tru bekoj i R. Jakobson dokazali, nado ve
zujui se na F. de Sosira, da su glasovi i
morfemi etovi sistema, to e rei skupine
struktura, pa se ni prom ene u toku razvoja
jezika ne daju objasniti kao izolovane pojave
ve jedino u okviru ovakvih struktura. Iz
nauke o jeziku strukturalizam je preao u
772
antropologiju i etnologiju, da bi zatim za
hvatio niz drugih podruja, naunih i spe
kulativnih, sve do sociologije i teologije, pri
emu je nesumnjivo dolazila do izraaja i
pom odnost ove pojave. I u -+ nauci o
knjievnosti teko je sve odraze strukturalizm a
svesti na zajedniki imenitelj, no ipak se
razabiru etiri mogunosti: i) rezultati dobi
veni iz analiza lingvistikih struktura nepo
sredno se koriste za ispitivanje literarnih
tekstova (N. om ski, M. Birvi), pa se, na
primer, proveravaju simetrika ponavljanja i
kontrasti raj ua suprotstavljanja gramatikih
oblika kao sredstva umetnikog izraavanja;
2) na rezultate dobivene iz analize lingvistikih
struk tu ra nadovezuju se literarne analize, pri
emu se jezik knjievnosti shvata kao sekun
darna stru k tu ra (struktura strukture) unutar
sistema prirodnog (govornog) jezika. Klasian
primer za ovakvu m ogunost jesu interpreta
cije Bodlerove pesme Les ehats (Make),
koje su dali R. Jakobson i K. Levi-Stros. 3)
N asuprot ovakvim analizam a -* mikrostruk-
tura postoji i m ogunost otkrivanja - makro-
struktura: pesnikovog pogleda na svet, isto-
rijske ravni, arhetipova ili mita. Ovakve
analize dali su naroito R. Bart, C. Toorov i
A. , Greima. 4) Knjievnost se ispituje u
okviru obuhvatnijih struktura koje otkrivaju
sociologija i uopte drutvene nauke. Ovu
mogunost naroito je razvijao L. G oldm an
polazei od postavke da je knjievno elo
odraz svesti neke privilegovane grupe. U
njemu se pomou pieve individualne svesti
kristaiie kolektivna svest, i ono kolektivu i
otkriva kuda ovaj tei u nainu svog miljenja,
u svojim oseanjima i u svom ponaanju.
Strukturalizam je isprva izrazito ahistorian,
no u toku diskusije dolazi do pribliavanja
pogledima predstavnika istorijskog m ateri
jalizma. Ovo je najpre sluaj u delu teoretiara
Komunistike partije Francuske L. Altisera
Lire le Capital, 1966. M arksov Kapital, kae
Altiser, valja itati na strukturalistiki nain,
razabirui najjednostavnije gestove ljudske
egzistencije i kulture; gledanje, govorenje,
sluanje i itanje. Pomou ovih gestova M arks
otkriva sutinu stvari, sutinu svetske istorije,
njenih ekonom skih, politikih, estetskih i
religioznih proizvoda.
L it.: S tru k tu ralizam . K ritika , 1960; H. Le-
febvre. A u-deld du struci uralism e, 1971: H. G alias.
Der S trukturalistnus als Interpretationsverjahren,
1972; G . S chiw y, N eue A sp e k te des S trukturalism us,
1973; J. C uller, S tru ctu ra lisi Poeiies. 1975, E.
S tro h m eier, Theorie des S trukturalism us, 1977;
S tru k tu ra ln i prilaz knjievnosti (zb o rn ik , p rire d io M.
B unjevac), 1978. Z .K .
773 STURM UND DRANG

S T U D IJA (lat. stuium elja, ispitivanje, nianje osea fr., sa izuzetkom Rusoovog, a
prouavanje) Srazm erno iscrpna rasprava vie eng., pre svega ekspirov, zatim Persijeve
ili spis iz oblasti literature, um etnosti uopte, zbirke stare engleske poezije {Reliques o f
filosofije ili nauke, u kome se paljivim Ancient English Poetry, 1765), kao i savre-
analitikim i sintetikim ispitivanjem prou menih pisaca Goldsm ita, Riarsona i Sterna.
ava i tumai izvesno pitanje, obino u Najzastupljeniji knjievni ro pesnika 5. u. D.
omeenoj sferi razm atranja. U knjievnoj s. je lirika, u kojoj se ispoljava oseajnost, i
najee nalazimo minucioznu i odmerenu dram a, iz koje izbija bunt; pripovedaka
eruditno-kreativnu, naunu i kritiku analizu proza je reda, npr. u G etea i Hajnzea. Pesma
pojedinanog dela ili kom pletnog opusa jed* je potekla iz doivljaja, dram a iz enje za
nog pisca, njegovog razvoja, njegove poetike, boljim ivotom. U lirici je est slobodan ritam,
uticaja, ili se u njoj izuavaju osobenosti dram a je skoro bez izuzetka u prozi. Pored sve
nekog knjievnog pravca, perioda, anra it. individualnosti, pesnici tee prirodnom go
M.I.B. vornom jeziku. Najee teme, pogotovu u
STU RM UND DRANG, nem. (turm und dram i jesu: sukob izuzetne linosti sa civili-
drang bujnost i plahovitost) ~ Period zjicijom i sredinom i njena propast u svetu
nem. knjievnosti koji je vladao od oko 1770. prinude, borba protiv izopaenosti drutva i
do 1785. Ime je dobio kasnije po jednoj drami njegovih nepravdi, borba protiv tiranije a za
F. Klingera, dok su savremenici ovo doba graanske slobode, motiv sukoba meu bra
nazivali Genieperiode, Geniezeit (vreme genija), om, m otiv edoubice \ si. Pretee i inicijatori
jer su mladi pripadnici ovog pokreta uzdizali ideja S. u. D . su G . H am an, koji ukazuje na
-+ genija i sebi pridavali genijalnost. Veina vfednosti H om era i ekspira i na iracionalnu
pesnika roena je oko 1750. S. u. D, pred prirodu jezika i poezije; H. V. Gerstenberg,
stavlja period vrenja, prodor novog duha u liriar metafizikog izraza, koji uznosi genija i
knjievnost u odnosu na vladajuu prosvee- u tradiciji strasti Ugolino (1768) optuuje
nost. Pored reakcije na racionalizam prosve- apsolutizam; a pre svih J. G. Herder, koji je
enosti, predstavnici ove struje pokazuju jaku teoretiar S. u, >., i koji trai da knjievno
revolucionarnu tendenciju pom eanu sa senti delo ima nacionalnu sadrmu, a svojom
m entalnom u, tako da se pokret ispoljio manje zbirkom narodnih pesama podstie intere
politiki, a vie estetsko-pesniki. N eke oso s ira n je za narodnu poeziju i narodni karak
bine ovog u sutini oseajnog doba pripadaju ter. Predstavnici S. u. D. su prvo pesnici
prosveenosti: verska tolerancija, vaspitne studenti u Getingenu, koji su svoj pesniki
sklonosti, kritika apsolutizm a vezana sa te krug nazvali Main (Lug) i u K loptoku gledali
njom za drutvenom reform om ; od -+ senti- uitelja: oseajni liriar Helti, idiliar Fos,
mentalizma potie velianje prirode, kult ge uven kao prevodilac H om era, H. Boje,
nija, uzdizanje strasti i slobode, a od -* izdava prvog nem. alm anaha (Musenalma
pijetizma ja k a oseajnost i ukazivanje na nach, i 770) braa H. i L. tolbcrg, J. M.
tvoraku mo mate. Po IVHler, pesnik i autor sentimentalnog rom ana
ugledu na ..
Rusoa, koji upuuje na prirodu a osuuje Siegwart, 1776, daroviti pesnik balada G. A.
civilizaciju (- rusoizam}, pesnici 5. u. D. Birger (ten o re i dr.). Ovom pesnikom krugu
oduevljavaju se prirodom . Ideal im je obda blizak je po idejama prisni i jednostavni liriar
rena i originalna linost, umetnost je za njih H- K laudius, H. ubart, ije se pesme protiv
otkrovenje, a pod uticajem E. Janga (Conjec- tiranije odlikuju revolucionarnim pat osom, i
tions on Original Composition, 1759) i R. Vuda V. Hajnze, pripoveda i teoretiar umetnosti,
(Essay on Original Genius, 1769) na umetniko koji u rom anu Ardinghello 1787, zastupa
stvaranje gledaju kao na proizvod nadahnutog estetski imoralizam. Originalni po temam a
genija za kojeg ne vae nikakvi zakoni. Pesnici su dram atiari S. u. D. Revolucionarni M.
putaju na volju mati i oseanju, zastupaju Klinger, pravi siloviti genije ( Kraftgenie)t
strasnu ljubav, drutvenu slobodu i pravo pored dram e po kojoj ceo pokret nosi ime, u
genija u knjievnosti. Istorijski, S. u. D. pada tragediji Die Zwillinge, 1776 (Blizanci), pri
u doba prosveenog apsolutizma, koji pesni- kazuje za doba tipian problem neslone
cima daje dovoljno razloga da se bore protiv brae, a u rom anu Fausts Leben, 1791
tiranije i samovolje nem. vladara. Velianja ( Faustov ivot) na ironian nain obrauje
onog to je narodno i iskonsko ini da se drugu omiljenu temu ove generacije. R. Lenc
pesnici oduevljavaju narodnom poezijom, u komediji Der Hofmeister, 1774 (Privatni
iroko shvaenom: u nju se ubrajaju i Homer, uitelj) drastino kritikuje nain graanskog
O sijan i ekspir. O d uticaja stranih sad se vaspitanja, a u komediji Die Soldaten, 1776
STVARALAKI PROCES
(Vojnici) daje naturalistiku sliku naravi
jednog stalea. Od manjeg znaaja su H. L.
Vagner, koji u tragediji Die Kindermrderin,
1776 ( edoubica) prisvaja Geteovu istoriju
G retine ljubavi, i F. Miler (zvani M aler M.)
koji takoe draraatizuje isti motiv (Fausts
Leben dram atisiert.., 1778). Sera u ponekoj
lirskoj pesmi, S. u. D. je dao trajne umetnike
vrednosti samo u mladalakim delima G etea i
ilera. Pod uticajem ekspira i nem. prolosti
srednjeg veka. G ete pie dram e Gec od
Berlihingena, 1773 (Gtz von Beriichingen) i
dram atizuje knjigu za narod o Faustu u
sauvanom Prafaustu (Urfaust) iz 1772,
koristi Bomareove memoare za tragediju
vernosti Clavigo, 1774 (Klaviho), a kao izraz
oseajnog subjektivizma i enje za prirodom
pie rom an Patnje mladoga Vertera, 1774
(Dkj Leiiien des jungen W erthers), v ih u m c
sentimentalne knjievnosti, od ogrom nog uti~
aja i van Nemake. Iako deceniju mlai od
Getea. iler je prve pesme i mladalake dram e
stvarao prem a umetnikim idejama S. u. D.
Scenski i jeziki snana dram a Razbojnici,
1782 (Die Ruber), prem a jednoj ubartovoj
prii, povezuje motiv sukoba meu braom sa
buntom protiv nemorala ljudskog drutva.
R epublikanska tragedija, Die Verschwrung
des Fiesco zu Genua, 1783 (Fijeskova zavera u
Denovi) u sukobu linosti sa naelom slika
borbu za politike slobode, a politiku ten
denciju ima i graanska tragedija Spletka i
ljubav, 1784 (Kabale und Liebe), u kojoj se
optuuje nem. feudalno drutvo. Iako je trajao
uglavnom samo jednu deceniju, h. D. je bio
od dalekosenog utieaja. Njegove ideje u-
mnogome preuzima rani nem. rom antizam , a
u izvesnom smislu S. u. D. se nastavlja i u
knjievnosti M lade Nemake, pa i u revolu
cionarnim nastojanjim a natural ista i ekspre-
sionista.
L it.: H . A. K o rff, Die D ichtung von S tu rm und
D rang, 1.928; F . j . S chneider, D ie deutsche D ichtung
der G eniezeit 1952; R. P ascal, The G erm an S turm
und Drang, 1953; K . G u th k e , Englische Vorromanlik.
und deutscher S tu rm und D rang , 1958; E. A.
Biackall, The Language o f S tu rm und D rang , 1959;
M. O. K istler, D ram a o f the S to rm a n d Stress, 1969;
E. M clnnes, The S tu rm und Drang and the
Developm ent o f S o cia l D ram a, 1972; G . K aiser.
A u fkl ru n g , E m p fin d sam keit, S tu rm und D rang,
1976; W . H in ck . S tu rm und D rang, 1978. M . .
STVARALAKI PR O C ES - U najstarijim
vremenima umetniko stvaranje je bilo oba
vljeno velom misterija. No i danas pojedini
stvaraoci svoj kreativni "akt smatraju kao
ncscio quod proprium. u kojem igraju ulogu
774
neke neobjanjive sile. N astojanje da se
stvaralatvo divinizira ili da mu se da sakralni
karakter, Belvijan objanjava ovako: recima
je nekada pripisivana magijska mo, a ova je
mogla potei samo od nadzemaljskih bia i
bogova. O tu d a se, kao prvi pesnici i umetnici,
prem a legendi, javljaju bogovi i muze, reci i
amani i razni religiozni velikodostojnici. Sam
pesniki akt sm atrao se kao vrsta svetog
zanosa (sacer furor), u kojem su za-
ahnuti primali poruke bogova. Indijski
pesniki stvaralac bio je neuporedivo slo
bodniji u odnosu na boanstvo od staro-
helenskih legendi o zavisnosti pesnika od
nadzemaljskih sila. Ri, pesnici prastarih san
skrtskih Veda kazuju da je njihova mudrost
plod duhovnog vienja (. Veijai). Pesnik
je zahvalan bogovima, ali je ve davno kod
Indijaca posVa sann^vesVaTi 'smatrajui iVa
je ovekova dua kljuaom ca kroz koju se
vidi cela vasiona (iz Upaniada). Prema
vizionarima iz Veda himne se stvaraju u
nadahnuu i znae otkrovenje samo u tom
smislu. Nije njihova nam era bila da sugeriu
ma ta udesno ili natprirodno, Oni ak govore
o him nam a kao o svojim sopstvenim kom
pozicijama ili delima. Oni upo red uju svoje
pesnike tvorevine sa delima drvodelja, tkaa,
grabuljara i tum ae ih prirodno (Rada-
krinan). Heleni su poeziji pripisivali boan-
sko poreklo. O tu d a i s. p. se sm atrao kao vrsta
entuzijazma koja dolazi pod uticajem i po
volji bogova. S pravom je reeno predstava
boanstva koje inspirie pesnika nije nigde
toliko istaknuta kao kod Helena (Anica
Savi-Rebac). N o to ne znai da nije bilo i
onih, kao Las iz Pariona, Solon ili pesnik
Arhiloh, koji su poeziju smatrali kao isto
ljudsku tvorevinu. Platon pak brani gore
navedeno shvatanje: Muza sama najpre pesni-
ke zadie boanskim zanosom . . . Svetlost
razuma tu nita ne pomae. Pesnikova lina
svojstva, talenat ne igraju nikakvu ulogu.
Platon za tu tezu navodi sluaj pesnika Tiniha
iz Halkide, koji nije napisao nita dostojno
pom ena, sem jednog peana za koji su ga, po
njegovom priznanju, naahnule Muze. Iz tog
Platon izvlai sledei zakljuak: pesme nisu
ljudske ni ljudsko delo nego boanske i
boansko d e lo ... pesnici nisu nita drugo
nego tumai bogova i to svaki u vlasti onoga
boga koji g aje izabrao za svoje orue. Platon
se mnogo puta vraa na tumaenje pesnikog
zanosa unosei nove nijanse, ali ne odstupa
jui od osnovnog stava koji se saima u
sledeoj reenici: . . . k o se bez nadahnua
Muza priblii dverima pesnikog stvaralatva,
775
mislei da e svojom vetinom postati valjan
pesnik, taj ostaje eprtlja i njegovu poeziju kao
razumsku stvar, pom rauje poezija onoga koji
peva u zanosu (Gozba). Pesnik Pinar ne
odbacuje, kao Platon, uiogu razum a u stvara
nju; on razreava suprotnost izmeu aule i
kitare smatrajui a nem a poezije bez entuzi
jazma, ali ni bez svesti. Aristotel rehabilituje
individualan pesnikov talenat a isticanjem
znaaja tehne indirektno skida sa pesnika
boanski oreol. U stvaralakom postupku
Aristotel naroitu vanost pridaje ivosti
dogaaja, a to zavisi o pieve mate: jer pesnikom zanosu, o inspiraciji i o invenciji i to
samo tako, ako pesnik dogaaje veoma jasno
pred sobom vidi, ba kao da je sam njima
prisustvovao, moe nalazili ono to dolikuje i
najlake se kloniti onoga to se s tim ne slae.
Po Aristotelu, dalje, pesnik nem a samo spo
sobnost ivopisnog vienja, ve i prodiranja u
prirodu linosti koju prikazuje. O n je protei~
formati. Jer, istie Aristotel, od prirode
najvie verujemo onim pesnicima koji se
snagom svoga sopstvenog uivljavanja mogu
preneti u oseanja koja prikazuju, i najistini-
tije prikazae m ahnitost onaj koji sam m ahni
ta, a gnev onaj koji se sam gnevi. Z ato je
pesnitvo za onoga koji je veoma obdaren iii
za onoga koji je strasno tem peram entan: oni
prvi umeju lako da se prenose u sva mogua
stanja i odnose, a ovi drugi lako prelaze u
ekstazu. Horacije, u pogledu pesnikog stva
ranja nastavlja i razvija Pinarovu ideju da
ne moe ni uenje bez bogatog talenta ni
sirovi talenat. Jedna stvar trai pomo i
prijateljsku potporu druge. D ar i rad moraju
ii zajedno. H oracijev pesnik nita ne oekuje
od muza. Samo uenje nije dovoljno. Tu
misao zastupa i Inijac Bham aha izrekavi je
stihovima: S ta je bogatstvo bez razaznavanja
ponaanja / 1 ta no predstavlja bez meseine
/ I ta vredi umetnost lepoga govora / ako u
njoj nikakav talenat ne lei. / Glupai takoe
naue pravila poezije / kada ih uitelj vesto
instruira; / ali jedna poem a rodice se samo /
ako je pesnikov duh nadahnut. No ve se
rano javljaju i oni koji stvaranje svode na
vetinu, na umeno baratanje recima, na
formu. U Kini, na primer, za vreme dinastije
Tri Carstva neki pesnici ve proklam uju
principe um etnost radi umetnosti smatrajui
a je prava vrednost poezije u njenom
visokom artizmu. Lu Ki je posebno poznat
svojom poem om o literaturi, pod naslovom
Wen Fu. On e tanano govoriti o znaaju
variranja tona. o pesnikoj vetini, ali i o
tajanstvenosti nadahnua za koje se ne zna ni
kada e doi ni kada e proi. U nadahnuu
STV A RA LA K I PROCES
sve duevne sposobnosti funkcioniu savr
eno i b r z o ... rei izbijaju sa usana kao
i z vor . . a kad stvaralaka euforija prestane
pesnik ostaje suv kao korito usahle rek e... .
U sr.v. i u renesansi takoe se mnogo govorilo
o poreklu i uzrocima pesnikog zanosa.
Crkveni estetiari su hrianskog boga stavili
na pijedestal najvieg D obra ili Ideje, pesnika
uputili da u njemu trai izvor svih inspiracija i
lepota. Sada sveti zanos dobija hriansko
obeleje, U 16. v. jedva da bi bilo moguno
izdvojiti nekoga koji nije govorio o geniju i o
govorio o njima kao neophodnim preusto-
vima za nastanak poetskog e la ... (M.
Panti). Samo jedni su i dalje u stvaralakom
aktu videli izraz nebeskog duha (Min-
turno), a drugi, poput F rakastora, smatraju
da furor poeticus nem a veze sa boanstvom,
ve je posledica pesnikove sposobnosti a
spoji tepotu sadrine i iepotu forme. Nisu retki
oni koji dele Vidino shvatanje: stvaranje je
izuzetna koncentracija itavog pesnikovog
bia. O n ne sme da dozvoli da njime upravlja
neoekivani i nepostojani slu aj. .. i neka se
sve odvija u saglasnosti s razumom. Dakle,
umetnik stvara po napred utvrenom planu,
on razmilja o svakom detalju; stvaranje nije
ista spontanost, ni iracionalni zanos, ve
svesno umenje, pre svega izvrsno poznavanje
jezikog instrum enta. Oni koji su krili nove
puteve poeziji bili su otro protiv pravilaa,
za pesniku autentinost koja je izraz indi
vidualnog talenta. Spor izmeu onih koji su za
prirodni talenat i zanos i onih koji su za svest i
pravila, duhovito razreava Aretino: Znajte,
dakle, da je prirodni dar bez uvebavanja
samo seme zatvoreno u fieku, a vetina bez
prirodnog dara ne predstavlja nita. Rene
sansni poetiari i stvaraoci daju znaajna
tum aenja o funkciji fa n ta z ije , o ulozi
sluaja, o karakteru udesnog. Najznaajniji
predstavnici poetske misli 17. i 18. v., iako su
isticali odluujui znaaj uzvienog razuma
(raison suprem e) nisu negirali ulogu talenta,
funkciju mate i invencije. ak i Boalo,
legislator klasicistike doktrine m orao je pri
znati nunost pesnikog talenta, ulogu mate i
uivljavanja u predmet pesnike obrade, To
isto su potvrdili najvei racionalisti 18. v\,
Volter i Didro. Sa rom antiarim a poinje
nova era pesnike slobode, izraavanje uvere-
nja da je pesniku sve dozvoljeno da opie; sam
pesniki akt je viestruko tumaen, kao izraz
razbaruenog genija koji ne priznaje nikakve
zakone, sem imperativa svoje imaginacije, i
pokreta svoje due, kao svojevrsni profeti-
STVARALAKI PROCES
zam (mesavina mistinog zanosa i univerzalne
vokacije), vidovnjatvo. D a bi se dolo u
stanje pesnike euforije treba lutali kroz
snove u eterskim regionima, zaboraviti um
zemlje sluajui nebesku harm oniju i sm atrati
ceo univerzum kao simbol emocija due.
V ordsvort sm atra da rom antiarski pesnik
ima jedno posebno stvaralako svojstvo: da
odsutne stvari utiu na njega kao da su
p risu tn e ... sposobnost da u sebi doara
strasti koje su zaista daleko od toga da budu
iste kao one koje proizlaze iz stvarnih doga
aja . . . M o domiljanja, ozivanja pred briljivog zapisniara, botaniara koji
meta iz. daljine pom ou uobrazilje i jo vie
izmiljanje nepoznatih stanja i predela su
takoe odlike rom antiarskih stvaralakih
procesa. K olrid je pokuao da svede pod
nekoliko taaka sutinu stvaralake snage:
Ko u sebi nema muzike nikad odista ne
moe biti pravi pesnik, sposobnost da se
proizvede m uzika naslada je dar uobrazilje,
ona se ne moe postii nikakvom nauenom
vetinom, ve prirodnim talentom : Poeta
naccitur, non fit; genije je objektivnost
prikazivanja i sposobnost uivljavanja u one
situacije, oseanja, predmete koji su van
pesnika; genije nije im itator prirode, njegove
pesnike slike imaju dejstvo da mnotvo
svode na jedinstvo ili sukcesiju na trenut-
nost; poslednja oznaka genija: dubina i
snaga misli: Niko jo nije bio veliki pesnik, a
da u isto vreme nije bio i dubok filosof.
Kolrid pokazuje na primeru ekspirovog
genija da se u stvaralakom aktu stapaju
poetska snaga i intelektualna energija, samo
to je ekspir Protej ognja i bujice sposoban
da se pretvori u sve oblike ivota, dok je
Milton drugi genije stvaralatva koji u procesu
kreacije sve oblike i tvari podreuje sopstve-
nom idealu. O vakvim tumaenjem sutine
stvaralatva K olrid je izaao iz okvira ro
mantiarskog shvatanja, kao to se i obja
njenjem imaginacije pribliio sini bol istima.
Pravu prirodu rom antiarske inspiracije saeto
je osvetlio Igo ve 1824. godine: Ne na
izvorima .pokrene niti na fontani Kastilije,
ak ni na potoku Permesa pesnik ne napaja
svoj duh, ve sasvim jednostavno u svojoj dui
i srcu. Ali je igo preao granice vremena, jer
je pesniku predao itav svet kao polje inspi
racije; u toku pisanja Jadnika je zabeleio:
delo je drama ija je glavna linost beskraj.
A pesnik bilo da silazi u krater due ili se
penje u sfere boanskog treba da iskae
ljudsko. Savremena su i Igoova shvatanja o
pesnikoj dvostrukoj refleksivnosti i dvo
strukoj refraktivnosti, tj. o pesnikovoj spo-
776
sobnosti dvodimenzijainog vienja i dvostru
kog prelam anja spoljnih i unutarnjih opaaj a.
N ajzad Igo ove teorije asocijativnosti, ideje o
Procs verbaux des tables, pisanje iracionalno
po diktatu Bia predstavljaju Igoa kao
preteu izvesnih nadrealistikih stvaralakih
pokusa i shvatanja. Realisti i naturalisti su
potpuno skinuli sa stvaraoca nimb nadze
maljskog, imaginaciju sveli na pravu meru,
ak pokuavajui i da je negiraju, dali
prednost opservaciji u stvaralakom aktu i
stvaraoca proglasili za sekretara epohe,
bezlino i m im o belei svet oko sebe. Mnogi
klasici realizm a su pak govorili da im
uobrazilja ne da mira, njihove imaginarne
linosti ih prate, autor s njima vodi*
razgovore, oni postaju stvarniji od same
stvarnosti, pisac ih najzad prenosi u svoje
delo i aktom stvaranja ih se oslobaa. Pojedini
umetnici su detaljno opisivali u svojim
dnevnicima, u pismima prijateljima itd. proces
kreacije (Balzak, Flober, Tolstoj, E. A. Po, T.
M an i dr.). N a osnovu tih svedoanstava
proistie: umetnik ne stvara prosto po
zakonim a svoje specije, jer nije ni pauk ni
ptica ni pela, iako su ga mnogi od P latona do
Bekona tako nazivali. 1 kad imperativno
probiju na povrinu svesti njegovi palimpsesti
duha i kad psihiki autom atizam upravlja
njegovom rukom , on nastoji da se distancira
od svoje stvaralake magme i da to mirnije i
svestranije razm atra pulsiranje svog stva
ralakog bia. Stvaralac je u neprestanom
bdenju i kad spava. Postoji u njemu uvek
jedna svetiljka svesti koja bdi, Pavlov je taj
fenomen nauno objasnio. Utisci se nepre
stano gomilaju u podsvesti i pisac nikad ne
zna odakle e doi podsticaj, da li spolja u
vidiku oka, kako bi rekao Spinoza, ili
iznutra slino nevidljivoj bujici. Trezor pod-
svesnosti se puni jo od ranog etinjstva i zato
nije sluajno to se ovom dobu ljudskog ivota
pridaje posebni znaaj u kreativnom aktu.
S artr je uzeo kao aksiomu da u pievom
detinjstvu treba traiti klju za sva budua
kreiranja. Sm atra se takoe s pravom , da
bolest um etnika u mnogim sluajevima ima
velikog uticaja na stvaranje. Jo je D em okrit
pisao da se ne moe govoriti o geniju bez
pomisli na neko boansko ludilo koje je u
njemu. Platon. Horacije, Seneka i drugi
smatrali su takoe da su velike ideje kod
pojedinih genija izraz jednog stanja demencije.
D idro je takoe^ pisao: genije i ludilo se
dodiruju. Gete, iler, Nie deliii su slino
miljenje. Bodler je isticao za sebe: negovao
Ill
sam svoju histeriju sa radou i sa strahom.
Psihijatri navode dugu istu pisaca i stvaralaca
bolesnika: Bajrona. Blejka, Dostojevskog,
Flobera, Nervala. elija. Strindberga. Mopa*
sana, Dojsa i ni noge druge. Po njima proi
zilo bi da nem a zdravih genija; da to nije bio
ak ni Geie, koji je i sam zabeleio da je u
dctinjstvu i mladosti bio jako bolestan. No
treba pri tom imati na umu: snaga bolesnog
genija, nasuprot obinom bolesniku od istih
bolesti je u tom e to prvi sopstvcnu i tuu
tragediju pretvara u kreativni akt, to iz nesre
e izvlai eshilovsko poetsko ozarenje za sve
ljude, to je u stanju da savlada demone raza
ranja, da razreava. da kanalie unutarnje duev
ne eksplozije, razreava konflikte, osmiljava ih
i podie na stepen umetnikog. Jaspers je u
vezi s tim pisao: Patografska analiza emi
nentnih linosti pokazuje da bolest nem a kao
posleicu prekidanje i unitenje stvaraoca;
moe se biti kreativan ne sam o uprkos bolesti,
ve ova moe biti nuni uslov izvesnih pro
duktivnosti. Biti norm alan, znai biti malo
siromaan duhom, dodaje Jaspers. Andre id.
takoe veliki bolesnik, bio je izuzetno blag
prema stvaraocim a nazvavi ih nenim bilj
kam a koje daju najlepse cvetove. Duhovnu
plodnost zavisi u potpunosti od stepena tenzije
koja prevazilazi norm alnu tvrdi Kajzerfing.
Ali umetnik je onaj koji uspeva da unese red
u konflikte koji ga prodiru. N a kristalizaciju
stvaralake te n z ije mogu uticati i mnogi spolj-
ni faktori: sluaj, uticaj drugih umetnosti (sli
karstva, muzike i dr.), razni ekscitani (kafa,
alkohol, droge itd.). O ulozi sluaja govori
vrlo sugestivno R. K ajoa u studiji Natura
pictrix. Re je o polufabrikatim a koja pri
roda sam a stvara a umetnik ih samo dorauje
i nadahnjuje se njima. Sluaj moe elovati i u
vidu spoljnog oka (Spinoza), susret sa ne
kom osobom, pojavom koja iznenada eluje
kao ozarenje, kao poetni elan za stvaranje.
(Flober kad je video sliku sv. A ntonija od
Brojgela, nadahnuo se za svoje delo Iskuenje
svetog Antonija; Breton je sreo N au na p a
rikim b u l e v a r i m a i napisao rom an pod istim
imenom; Strindberg J e traio melodiju za je
dan kom ad n a z v a n Simun i naao je sluajno
timujui gitaru). Jasno je, sluajna nesvesna
igra bojama, reima, zvucima ili ma kojom
drugom m aterijom moe proizvesti umetniko
delo, ono je to postalo tek pod maginim
ejstvom stvaraoeve linosti. Veliki um etnid
su uvek polifoni i zato imaju razvijenu ne
sam o mo opservacije, ve i olfaktika i muzi
ka i pikturalna svojstva, Bodler je jasno po
kazao kako su na njega elovali mirisi, boja.
STVARANJE
muzika. Umetnost T. M ana i R. Rolana ne da
se dovoljno dobro objasniti bez analize njiho
vih pikturalnih i muzikih kvaliteta. Vagnerov-
ski i muziki roman zasnivaju svoje strukture
na muzikim principima. Poezija Azije se ne
moe odvojiti od muzike. Tagore je posebno
impresivan prim er kako se na osnovu muzike
melodije mogu iznedriti najdivniji stihovi. I
nai pisci daju dosta zanimljivih podataka iz
njihove stvaralake radionice, A. G. Mato,
slino Tagori, stvarao je svoje stihove polazei
o muzikog doivljaja: muzika je esto bru
jala u M atou i prije no to je verbalizirana i
odjelotvorena glasovima (V, Pavleti). Za
samoga M atoa muzika je dokaz, kako je
slaba ljudska rije. . S tankovi istie da je
stvaranje dugo unutarnje razmiljanje, sazre-
vanje jedne celine. K ad se pone pisati sve je
gotovo; ali postoje i iracionalna iznenaenja.
O no to se zamislilo ispada sasvim drukije:
ispod zamiljenog pojavljuje se jedno drugo
reenje, jedno drugo grupisanje, druga slika,
koja mi se nikad, do tog trenutka nije pred
stavila pred duhom . O modernih pisaca va
lja istai posebno N azora, koji ima itavu poe
tiku stvaranja iskazanu u raznim prilikama;
razmiljao je poev o vrednosti vokala i kon
sonanata, funkcije rime do znaaja utisaka iz
etinjsiva i sposobnosti individualne pesniko-
ve ekspresije da ive to ubedljivo umetniki
uoblii. opi istie znaaj doivljenog za
stvaralaki proces, uticaj detinjstva: to sam
u dctinjstvu zavoleo, 10 volim i danas. Za
mnoge najsavremenije pisce stvaranje je rem-
boovski uzlet u nebo, smela avantura, prome-
tejsko rvanje sa svim preprekam a, realnim i
metafizikim, veno traganje za novim, ne
poznatim . jer inspiracija se ne eka: ona se
uzima, stvara.
L i t.: B h a g a v a d - O i ta , 1929 ( p re v .); D a n in ,
K a v y d a r s a , 1 8 6 3 ; R j a s e k h a r a , K tt v y a m im a m s ,
1 9 ! 6 ; K . C h a U a n a y , S a n s c r it. P o e tic s , A c r itic a l
a n d C o m p a r a t iv e S t u d y , 1 9 6 5 ; H . V . G l a s e n a p p , L e s
l i tt r a t u r e s d e l 'I n d e , 1 63; H is to ir e d e s li tt r a t u r e s I
( g r u p a a u t o r a ) , 1 9 5 5 ; S. K , D e , H i s t o r y o f S a n s e r if
P o e t i c s , 1 9 6 0 ; H . J a c o b i , S c h r i f t e n z u r in d is c h e n
P o e t i k u n d s t h e t i k , 1 9 6 9 ; R a d o s l a v K a ti i , S t a r a
i n d i js k a k n j i e v n o s t , 1 9 7 3 ; V e s n a K r m p o t i . H ilja d u
lo to s a , 1 9 7 1 ; S . L e v i, L e th tr e in d ie n , 1 9 8 0 ;
e o m i r V j a i , F i lo z o fij a is to n ih n a r o d a , 1 9 5 8 ;
M . W i n t e r n i t z , G e s c h ic h te d e r in d is c h e n L ite r a t u r , 3.
v o l. 1 9 0 5 - 1 9 2 0 ; V e lik i p e s n ic i o p o e z i j i ( g r u p a
i t u i o r a ) , 1 9 6 4 ; C o l m W i ls o n , T h e s tr e n g th to d r e a m .
L ite r a t u r e a n d I m a g i n a t i o n , 1 9 6 2 ; A . W . L e v i. L i t e
r a tu r e , P h i lo s o p h y a n d th e I m a g i n a t i o n , i 9 6 2 ; G . K .
L e h m a n n , P h a n t a s i e u n d K n s tle r is c h e A r b e i t, 1 9 6 6 ,
R.!
STV A RA N JE -* Stvaralaki proces
STYLE IN D IR E C T LIBRE
STYLE INDIRECT LIBRE - Doivljen go
vor
SIJBORDINACIO (lat. subordinate podre
ivanje) -> Hipotaksa.
SUD, KNJIEVNI izraavanje kritikog
miljenja o knjievnom deku njegovim estet
skim, m oralnim i drugim vrednostim a, do ko
jeg se dolazi na osnovu prihvaenih merila,
ideja, ili iskustva, i koje je krajnji cilj knji
evne analize. Ovaj eluzivni pojam, koji izmie
preciznim definicijama, obino se dovodi u
vezu sa ukusom. Shvala se. najee. I)
kao spontani estetski in, na koji ne utie
racionalna misao, i koji im a znaajno mesto u
subjektivnim vrstam a kritike: i 2) kao saznaj-
ni, intelektualni in, prisutan u svim vrstam a
kritike koje podrazum evaju potrebu za stan
dardim a, i u kojima se svodi na promiljeno i
ozbiljno razlikovanje uspelog od neuspelog.
L it.: D. W . F rail, A esthetic Judgm ent, 1929;
J. Dewey, Art os Experience. 1934; G . Boas, A Primer o f
C r ilk s, 1937; K . G e rth , sthetische und om alogische
W ertung. 1967; U. K rau se, sthetische W ertung als
A ggregation, 1971; H . M eyer, O bservations on L ite
rary Values, 1973; Z. K o n sta n tm o v ie, H erm eneutika
i teorija vrednovanja (Polja, 1973); J. W erm ke, L ite
rarische W ertung und sthetische K om m unikation,
1975; R. Peacock. /).< Problem des persnlichen
G eschm acks in der literarhistorischen W ertung, 1976;
N. M ecklenburg. L iterarische W ertung, 1977; M.
u rin o v , P roblem i vrednovan/a kulturnog stvarala
tva. 1919, D .P u .
SUEIZAM (od ar. s vunen, u prenesenom
znaenju: odeven u grubu vunenu odeu i ivi
jednostavnim ivotom) Mistiko-asketski
pravac u isiamu. Klice misticizma, latentnog u
islamu jo od samih poetaka, razvile su se
pod uticajem drutvenih, politikih i kulturnih
prilika koje su vladale u toku dva veka posle
M uhameove smrti. N astao u 8 9. v. meu
niim klerom, s. je naao mnogo pristalica u
istonim krajevima arapskog halifata (Irak,
Iran). U poetnim fazama s. je bio vie kvije-
tistiki no jasno mistiki pokret. Bez ikakve
organizacije, rane sufije su iveli u siromatvu
i samodisciplini, posveujui se meditaciji i
molitvama. N jihovo uenje je bilo usredsree-
no na traganje za bogom i nalo je svoje
razreenje u ruenju barijera koje su delile
oveka od boga. Za njih je bog apsolutan i
veit, sveznajui, savreniji od svih, izvan do
meta ljudskog poim anja. Vizija o boanskoj
uzvienosti i slavi je ono to nagoni oveka da
tei jedinstvu s njim. Bog je jedina prava
stvarnost i najdublja sutina svega postojeeg.
778
Ovaj svet je njegova emanacija. Tek kod Persi-
janaca s. postaje filosofija, dobija karakteristi
ke pravog misticizma i savren umetniki ob
lik, i kao takav ulazi u istoriju svetske knjiev
nosti. Persijski pesnici-mistici smatrali su d a j e
istina sadrana samo u ljubavi prem a bogu
shvaenoj panteistiki. Bog je jedina Istina,
jedina vrednost, a o ljubavi prem a bogu pevali
su slikovitim izrazom i jezikom erotine lju
bavne lirike. Oni boga nazivaju prijateljem i
tee da ga to bolje upoznaju. eznu za susre
tom sa uzvienim, i svaki takav sastanak za
njih je neizmerna radost, a rastanak beskrajna
tuga. Vino i krma u njihovoj poeziji imaju
specifina znaenja: krm ar je sam bog koji
edne due napaja boanskim vinom. U sufij-
skoj poeziji este su i alegorijske predstave, pa
je pokatkad teko rei da li se radi o alego
rijskoj ili o realistikoj predstavi, i ba ta
dvosmislenost daje posebnu boju njihovoj
poeziji. Alegorijom su se esto sluili da proture
kakvu naprednu ideju koja bi inae naila na
otpo r islamske ortooksije. Jezik njihove poe
zije je jednostavniji od jezika dvorskih pesnika,
pa je samim tim bio pristupaan i obinom
oveku. Prvi sufijski pesnici sluili su se rubaij-
skom pesnikom formom. Sufijska poezija
dostie vrhunac u 12. i 13. v. u elima Senaija
(SanSi), A tara (Attr) i Rumija (Rm), a
R umije va M esnevija ( M a tn a w i- m 'naw, Du
hovni d istisi) sm atra se svojevrsnom enciklo
pedijom sufizma. Ovo pesnitvo imalo je znatan
odjek u evropskoj rom antiarskoj poeziji.
L it.: R, A. N ich o lso n , The M ystics o f Isla m ,'
1914; R. A. N ich o lso n . Studies in Islam ic M ysticism ,
1921; L . M assignon, A l-H allaj, M a rty r m ystique de
l'isla m , 1922; L. G au th ier, Introduction la philo
sophie m usulm ane. 1923; A. J. A rberry, S u fism ,
1950; 9i. Bepic.MLC. C v jn a v/ u cy(f>ua<a.t .tumepa-
m ypa, 1965; M . G a ud c i r o y - D em om b y ns, M aho
m et, 1969; A. K o rb en , H istorija islam ske filo zo jije,
1977; F , B ajrak tarev i, P regled istorije persijske
knjievnosti, 1979; D. T an ask o v i i 1. o p , S ujizam ,
198L M . u.
SUGESTIJA (lat. suggerere, part, suggestion
doneti, natuknuti) Zatom ljeno, prikri
veno nagovestenje koje proistie iz -+ kontek
sta ili odreenih --* asocijacija i daje nekoj
rei, frazi, reenici ili pojedinosti u knjievnom
delu dopunsko, d odatno znaenje, pa ak i
potpuno menja njen osnovni smisao. S. lei u
osnovi gotovo svih -> stilskih figura, naroito
takvih kao to su -* simbol, -+ alegorija,
metafora, metonimija, slovenska antiteza
i dr. No njeno pristustvo u knjievnom jeziku
je .i znatno rasprostranjenije: ona je u stvari
deo svakog pesnikog iskaza i dejstvuje kao
779
njegov - podtekst ili asocijacija. K ada je smi
sao tog podteksta ili asocijacije jasnije odreen
ili nagoveten, govorimo obino o -> aluziji,
-* implikaciji, insinuaciji. N a ovaj nain
pomou se mogu nagovetavati i znaenja
sasvim razliita, pa i protivrena osnovnom ;
naporedna znaenja koja se ravnopravno ost
varuju i tako poveavaju misaono bogatsvo i
sloenost knjievnog iskaza ostvaruju -> ambi
valentnost ili dvosmislenost knjievne rei.
Ako ta druga, dodatna znaenja potiru osnov
no inei ga prividnim ili lanim, govorimo i o
-+ ironiji, sarkazmu, satiri. Posebnom
vrstom .5 . mogu se sm atrati i odreeni tipovi
okolinog, prikrivenog - nagovetavanja (npr.
nagovetavanje Verterove nesree i samoubi-
stva pogrenim koracim a na plesu pri pomenu
suparnikovog imena, oiuja i munje koje zatim
paraju nebo); dakle, odreeni tipovi posredne,
prikrivene -> anticipacije. M eutim , ako jc
nagovetavanje nedvosmisleno i izriito kao
npr. Verterovo pozajmljivanje pitolja
uoi sam oubistva ono se ne moe sm atrati
s. U najirem smislu, .v. je, dakle, okolino,
prikriveno upuivanje itaoca u ono to e se tek
kasnije obelodanili u delu, iii pak ostvarenje
osnovnog znaenja prem a dopunskim , druga
ijim, pa i suprotnim m ogunostim a smisla,
sredstvo koje daje knjievnoj rei njenu mi
saonu, oseajnu i tonalnu sloenost i punou,
te utoliko bitan konstitutivni element umet~
nos ti rei.
L i t.: R . K a t i i , K n j i e v n o s t i je z i k , u k r e b -
- P e t r e , U v o d u k n j i e v n o s t , 1 9 6 9 ; - * znaenje; -
dvosmislenost; -* ironija.
SUM A TRA IZAM K ao poetski, filosofski i
ivotni stav, svoje Vjeruju ,v. je Crnjanski
najcjelovitije eksplicirao u svom pjesnikom
manifestu Objanjenje 'Sum atre' (SKG,
1920). Proglasivi raskid s tradicijom i ustalje
nim form am a, Crnjanski istie da modernisti
donose nemir, prevrat, u rei, u oseanju, u
miljenju, d a piu slobodnim stihom, koji je
posljedica i izraz novih sadraja. Opet jed
nom putam o a na nau form u utiu forme
kosmikih o b lik a ... Vjerujui u dublji, ko-
smiki zakon i smisao, daju ist oblik ek
staze, istaknut jo od Bolera kao bit poezije,
to omoguuje slobodu ritm a i jezika: Oslo
bodili smo jezik banalnih okova i sluamo ga
kako nam on sam, slobodan, otkriva svoje
tajne. N akon traginog ratnog iskustva, kao
izraz novog senzibiliteta, nemira i traenja,
nova strujanja u evropskoj umjetnosti zaplju
skuju i nae knjievnosti, gdje se sustiu p o
glavito ekspresionistiki utjecaji i stilovi. U
SUMATRAIZAM
nekim od postavki Crnjanskog mogue je pre
poznati duh i trag modernistikih evropskih
pokreta i kola, od njem. - ekspresionizma do
rus. futurizma, to ga Crnjanski i izriito
spominje. T ako 5. ima zajednikih duhovnih i
stilskih dodira s evropskim umjetnikim kon
tekstom, pa i s ekspresionizmom, -+ zeniti-
zmom, hipnizmom (R. Drainac) i uope dinami-
zrnom u hrv. i srp. modernistikoj knjievnosti
dvadesetih godina, ali je, zahvaljujui poetskoj
kreaciji M. Crnjanskog. sauvao svoje posebne
znaajke. U odnosu na zbilju, zajednika im je
subjektivna ekstaza proeta sferinim zanosom,
eterinou i kozmizmom. Nasuprot opoj
pometenosti doba i ovjeka, bitna je za s.
ivotna i fllosofsko-poetska vjera u dublji,
kozmiki, zakon i smisao. N a tom je opem
fHosofskom naelu s, utemeljen kao emotivna
boja i poetski stav. T u je ishodite blagih
poetskih sum atraistikih vizija, enje za ofafji-
nam a i smirajem, a poetiki taj kozmiki
princip povezanosti otvara metaforike nizove
u poeziji i poetskoj prozi Crnjanskog (korali-
-trenje, Sum atra-Fruka gora-uralski ledeni
predjeli. Zornjaa zvijezda i Rosija, zelena po
ljana u Seobama), K ao antiteza prolaznosti
i ratnoj stvarnosti, uzaludnosti i smrti, javlja
se sumatraistiki lajtmotiv mira, lirske utjehe i
zaborava spasenja vjenosti. Pod dojmom
poezije istonih naroda, ljubav je uvjet i funk
cija te sveope veze stvari i bia, a isticanje
srodnosti te intuitivnoga sraza ukazuje na tra
gove Bolerove teorije -* univerzalnih analo
gija i hergsonovskc - intuicije. S. je razliito
S.K .
tumaen: kao stanoviti bijeg od stvarnosti (M.
Bogdanovi), u smislu fiiosofske dimenzije
koja igra ulogu organizatora pesnike struk
ture (N. Miloevi) iii pak kao motivacija
oslobaanja poetskog jezika (A. Petrov).
Nesumnjivo je a sve te postavke mogu ostati
komplementarne, to na svoj nain govori i o
heterogenoj naravi s-. Dok je Objanjenje
Sum atre u izvjesnom smislu ireg znaenja, i
ima znaaj -* manifesta modernistike srp.
poezije dvadesetih godina, .s. je vezan za knji
evno djelo M. Crnjanskog gotovo u smislu
njegove poetike. Idejno i stilski s. je obiljeio
njegovu poeziju (od Sumatre preko Stenja
i pjesama u prozi do St rai i ova) i prozu (od
Dnevnika o arnojeviu. gdje je glavni lik de
klarirani sum atraist, do sumatraistikih vizija i
simbola u Seobama). Na taj nain .v. nije bio
prazna proklam acija i trenutana moda, nego
ishodite i odreenje poetske emocije i doiv
ljaja svijeta, prinos novoj, metaforinoj pro
stornosti u poeziji.
SU R R A LISM E
L it.: M . B ogdanovi, S ta ri i novi, 1-V, 1947
1950; M . C rn jan sk i, lu tk a i kom entari, 1959; N .
M ilosevic, Filozofska dim enzija knjievnih del M .
C rnjanskog , p red . Sabranim delim a M . Crnja uskog,
1966; Z. K o n sta n tin o v i, E kspresionizam , C etinje,
1967; A. P etro v , S trailovo C rn jan sk o g , K njiev
na istorija, 969; R. V ukovi: Z n aenje K njiev
nih p o red ab a i kn jievnost ekspresionizm a. Izraz.
1969 , 8 9; M . L o n ar, O bzori su m a traizm a , u
zb o rn ik u , M ilo C rn ja nski, 1972. M .L .
SU R RA LISM E -* Nadrealizam
SU SPE N Z IJA (lat. suspensio - odlaganje) -
I. U rimsko doba, naziv za postupak pri
skraivanju rei. N pr.; ispisivanje samo p o
etnog slova, ili nekoliko prvih slova (G-
-Gaius). Takoe i silabika s.\ poetno slovo
svakog sloga (FC R fecerunt). 2. U knji,
delu, neizvesnost u pogledu ishoda radnje,
napetost iekivanja koja se granii sa iznena
enjem. N pr., pisci detektivskih pria upletu
nevine ljude skrivajui na taj nain krajnje
razreenje. Grki dram atiari su esto koristili
s., uglavnom u dva oblika: kao neizvesnost i
kao -+ anticipaciju. D ogaaji se zatam njuju
posebnom atmosferom, ili aluzijama na pro
lost. U Sofoklovom Kralju Edipu, s. se postie
stalnim odlaganjem saznanja da je sam Edip
ubica svoga oca, Laj a. Gledalac, svestan da e
Edip najzad otkriti istinu, deli sa junakom
neizvesnost, i strah, poistoveujui se sa Edi
pom. Slino je ostvarenje proroanstva vetica
iz ekspirovog M agbeta: . . . da mu nijedan
ovek roen od ene nee oneti smrt.. SLP,
SUVIAN OVEK (rus. .wuiiiu He.ioeeK) -
O sobita linost, knjievni tip koji nalazimo u
rus. knjievnosti, uglavnom proznoj, 19. v. Tri
najtipinija predstavnika s. . u rus. knjievno
sti jesu Ljermonlovljev Peorin (Junak naega
doba), Gonarovljev Oblomov, Turgenjevljev
Ruin (Ruin) i Hercenov Vladimir Beljtov
(Ka je kriv?). O s. . u rus. knjievnosti
naroito se mnogo pie i on postaje jedan od
estih knjievnih tipova posle pojave Turge-
njevljevog dela Dnevnik suvinog oveka
( 850), m ada se crte ove linosti mogu nai jo
u 18. v., kod K aram zina, u njegovome delu
Sirota L i za. Paralelne ili u poneemu sline
linosti u zapadnoevropskim knjievnostima
mogu se nai kod B. K onstana i A. de Misea.
Pojava ,\\ . u knjievnosti uslovljena je poseb
nom drutveno-politikom i duhovnom kli
mom u rus. drutvu u toku 19. v. To poka
zuju i one osnovne drutvene karakteristike
linosti koje u vezane za pojavu ovog knji
evnog tipa: poreklo iz viih drutvenih sloje
780
va, obino plemieko, nezainteresovanost za
m aterijalne i drutvene probleme, poseovanje
velikog imetka ili naslea, obrazovanje koje ga
izdvaja iz sredine u kojoj ivi. Njegova pozi
cija je, k ao i pozicija njegove klase, dola u
pitanje, ali on jo nem a jasnu svest o tom e ta
treba menjati i kako treba reformisati sredinu
koju ne moe da prihvati. O tuda spoj nezado
voljstva, nem ira, skepticizma i nemoi da se
bilo ta preduzme. O dustajanje od akcije i
rezignacija daju s. c. neke odlike rom antino-
- sentimentalnog i melanhoiinog junaka. K ao
to se osea otuenim od svoga drutvenoga
sloja, on se osea otuenim i od svoga naroda
i od ljudi meu kojim a je osuen da ivi. C rta
neodlunosti kad je u pitanju odnos prema
eni oseala se i u Pukinovom Onjeginu, koji
se stoga moe uzeti i kao prethodnik Ljer-
montovljevog Peorina. Neki jasni tragovi i
uticaji ove linosti iz rus. knjievnosti mogu se
nai i u knjievnosti na srphrv. jeziku, posebno
u hrv, knjievnosti (Josip Kozarac, Janko Le-
skovar).
L it.: H . T. MepHmueBcKHH, Pvcckhh hcjiobck Ha
rand ez-vous, Ilo.iHoe coopanoe cohuhciiuu, 1950; J.
B adaii, O drazi ruske knjievnosti k o d h rv atsk ih
p isaca . Z b o rn ik radova F ilozofskog fa k u lte ta u
Z a g reb u , 1954; B. T. B cjihhckhh, EBreHHH OHe-
1 HH, fio .m o e coopanoe eovunenuu, V II, 1955; A.
F lak er, H rv atsk i B azarovi i N edanovi, Z bornik
radova F ilozofskog fa k u lte ta u Z agrebu, 1955; A. F.
rvKoecfiMH. [JvHiKUH u n p o o jeu h t pea.tucmitl<ecfcota
cmu.i.'/, 1957; B. f . Bcvjkhckmk. T epo nau.iero
BpeMSHH, MmpaHHoe j 1959; A. M. repiieH , O
jw m p a m y p e , 1962. N .P.
SVADBENE F E S M E - Pripadaju irim kru
govima drevnih lirskih -* obrednih pesama
(neki ih ubrajaju u -> obiajne pesme) i -+
porodinih pesama (genetiki i tematski), oslo
boenih kalendarske i sezonske zavisnosti,
jednim delom iskljuivo vezanih za sam obred
svadbe. N ajstariji pomen, opis i visoko estet
sko vrednovanje s. p. (epithalamia) potekli su
od pesnika hum aniste J. igoria (De situ
Illyriae et cimtate Sibenici, 1487), a prvi zapis
nalazi se ve u zborniku D ubrovanina N.
Ranjine (1507). Vrlo sloen i cei ovi t scenarij
svadbene svetkovine prate brojne i razliite
pesme, posebno ispevane za svaki deo razvi
jenog i postupnog rituala: prosidbe i prsteno-
vanja, boravka u nevestinoj kui, oprotaja s
roditeljima i rodom, putovanja, svadbe, do la
ska u mladoenjinu kuu itd. Pojedinana ili
horska pesma prati sve etape sveanog ina
udaje i enidbe. S. p. su brojne i razliite i po
motivima i po form am a izvoenja. Pojedine
meu njim a imaju iskljuivo obrednu nam enu.
7S1
pri emu pesma, kao inilac obreda, magijom
odreenih formula titi brak od zla i razdora,
a obezbeuje mu sreu i plodnost (po znaenju
i formi poput -* blagoslova). S druge strane,
itave rukoveti ispevane su u slavu mladosti,
1 ep ote i ljubavi u form am a -* zdravica i -*
poasnica, vedrih nadgovaranja. pojedinanih
ili kolektivnih monologa i dijaloga evojaka i
mom aka, to znai da se mogu izvoditi i u
drugim prilikam a. O sobenu unutarnju vred-
nost i dra s. p, ini istovremenost dvojakog
oseanja: radosti zbog udaje, a sete i teskobe
zbog rastanka s roditeljima i neizvesnosti bu
dueg ivota u tuoj kui; taj kvalitet V.
Karadi taeno naziva pevanjem najalosni
jih svatovskih pjesama od oprotaja (u rus.
folkloru postoji podanr CBa,ne6HMe npuHH-
TaHHH). Mui, ne plai, duo devojko, / tvoja
e m ajka veina plakati, / vema plakati, tebe
/.aiiti! f K ad tvoje druge na vodu pou, ( a
lepe Rue na vodi nema, / ni lepe Rue, ni
vode ladne! (V. K aradi, Srpske narodne
pjesme, I, br. 42). O bredna svojstva .i. p. razli
kuju ih od -* ljubavnih pesama (tzv. iste,
prave lirike), mada i jednu i drugu rukovet
obeleava dom inantno ljubavno oseanje,
neretko erotski naglaeno. Sm atra se da se
ljubavna pesma razvila do samostalne forme
blagodarei postepenom oslobaanju s. p. od
obredne zavisnosti (M. Vasiljevi, Narodne
melodije leskovakog kraja), poetizovanjem
univerzalnog ljudskog oseanja ljubavi do
poetike zasebnog lirskog oblika. S. p. pose-
duju poetske odlike prvog reda u opisima
lepote mladenaca (stalni simbolini parovi:
jelenak i koutica, soko i sokolia, paun i
paunica, rua i rumarin itd.), praznike a t
mosfere, raskoi svatova, to doaravaju pa-
ganski sklad oveka i sveta: G orom idu Pet
rovi svatovi, / gorom idu, gora jektijae, /
poljem idu, polje zveijae, / selom idu, selo
strah imae, / od ljepote gospode svatova!
(V. K aradi, Srpske narodne pjesme, 1, br.
69). Bogatog melodijskog i ritmikog registra,
razvijene u mnotvu vekovima negovanih stil
skih postupaka (-> alegorija, -+ metafora), .v.
p. su i metriki raznovrsne. .Mclanholini -*
lirski deseterac, ije je poreklo u svadbenoj
lirici, poseduje velike mogunosti stvaralakog
preinaenja. D ram atino jam psko preobrae-
nje plemenite zvunosti ovog narodnog stiha
ostvario je L. Kosti (Santa M aria della Sa
liste). Zbog svoje lirske sugestivnosti, arhai
ne izvornosti slika i simbola, zbog zauvek
ouvanog, bitno ljudskog iskustva ljubavi, s.
p. su rano ule i u pisanu knjievnost (-
SVETI SPISI
Epitalamij, -* Himenej). V. i - Narodne lirske
pesme, .* Obredne pesme.
L i t.: M . K n e e v i . A ntologija narodnih um otvo
rina, 1 9 5 7 ; M. A . V asiljevi, N arodne melodije le
skovakog kraja, 1 9 6 0 ; B. R . U p o r n i , H apognue
tupuuecKue necnu, 1 9 6 1 ; V . u r i , Lirika, 1 9 6 5 ; L j.
Z u k o v i , N a a s v a d b e n a l i r i k a , Izraz, 1 9 7 2 , X V I .
b r . 10. H .K .
SVATOVAC - Svadbene pesme
SVATOVSKA PESMA Svadbene pesme
SV A ZO R IJA (lat. suasoria savetoavni
govor) V rsta antike retorske vebe, tip
govora u rim. imperijalno doba. S. je fiktivni
govor, koji esto topiku uzima iz istorije (neka
poznata linost odluuje ta a uradi u opet
poznatoj situaciji). Sluaoci, znajui temu,
obraaju panju na retorsku vetinu onoga
koji izgovara s. Z a razliku od - kontrover
zija, koja se bavi potpuno fiktivnim pravnim
ili etikim sluajevima, i vezuje se za siee
antikog ljubavnog rom ana, -v. se oslanja na
peripat etiku biografiju. Ouvane su kon
troverzije i s. Seneke Retora, koje daju jasnu
sliku o praksi retorskih kola u doba kad
retorika vie nije imala nikakvu praktinu,
drutvenu funkciju. Up. i - deklamacija,
S.S.
SVEARSKE P E S M E - Spadaju u osobitu
vrstu lirskih narodnih pesama koje se pevaju o
proslavljanju krsnog imena. U njima se esto
pominje svetac i istie zatita koju prua slav
ljeniku; obino su u vidu nazdravica, najee
kratke, od etiri do est deseterakih stihova.
V. K aradi ih je u svojoj Narodnoj srbskoj
pjesnarici (Be, 1 8 1 5 ) izdvojio u posebnu gru
pu, kao pjesne koje se na slavi (o svetome)
pjevaju. ' R.P.
SVETI SPISI O snovni, obino crkvenim
saborim a ili drugim institucijam a odreeni
korpus religioznih tekstova, objedinjeno ue
nje jedne vere ili sekte. U s. s. ne moraju biti
sam o religiozni tekstovi (kao, npr., Pesma nad
pesmama u tekstu Biblije). ve i praktina
uputstva za ivot, proroanstva, himne i si. S.
s. reiguju ili odobravaju najee svetena
lic<t, ili pisci i naunici sa crkvenom saglasno-
u. S. .v. su veinom kanonizovani, ali se na
njima razvijaju posebne oblasti izuavanja,
kao biblijska kritika teksta, ili arheologija.
Poznati s. s. nisu uvek samo tekstovi, ve
mogu biti korpusi ilustracija sa ili bez teksta
(egipat. Knjiga m rtvih, asteki kodeksi, i si.).
S. s. najee imaju oblik zbornika, i zbog
SVETILAN
razliitosti koncepcije i arenila sadraja teko
se mogu svesti na knjievno odreen model.
Sa druge strane, jezik i stil 5 . s. su veoma esto
uzor ili za poetak neke nacionalne knjievno
sti, ili stalno korieni izvor inspiracije i m oti
va. T ako Aveste, -* Koran, -* Vede, Upania-
de, - Talmud predstavljaju osnovu iranskog,
tur., ind., i jevr. knjievnog idioma. Ponekad
se .v. .y., meutim, dre u tajnosti ili samo za
upotrebu svetenika, pa je njihov uticaj znatno
manji. S.S.
SVETILAN (stsi. prema gr.(ptttoc-
Y o v i k o v ) - Vizantijska crkvena pesma, him
na kojom se proslavlja i moli boanska svet-
lost. Peva se posle - kanona, na jutarnjem
bogosluenju. Svetilni za svaki glas nalaze se u
- oktoihu, ali ih ima i u -> triodi i * mineju.
.B .
SVETO PISMO -> Biblija
SVETSKA K N JI E V N O ST - Izraz (W elt-
lileratur) potie od Getea i prvi put se javlja
1827, u Razgovorima sa Ekermanom, 31, ja
nuara; Sve vie uviam da je poezija opte
dobro oveanstva i da se javlja svuda i u svim
vremenima, kae G ete i dodaje da je nastala
epoha svetske knjievnosti, U lanku Srpske
pesme, iz iste g., upotrebio je izraz opta
svetska poezija, a u lanku o e. pesnitvu,
takoe iz 1827, govori o optoj knjievnosti,
ali je jasno da sva tri izraza imaju isto zna
enje. Gete ne odreuje blie ovaj pojam, ali iz
svega to je rekao tim povodom izlazi da on
pod pojmom 5 . k. razume novo doba u razvo
ju nacionalnih knjievnosti u kojem dolazi do
tenjeg povezivanja jedne nacionalne knjiev
nosti sa drugim a; lake saobraajne veze om o
guuju dodir meu piscima raznih naroda,
tako da oni utiu jedan na drugog i u tom
uzajamnom dodiru i toj sa rad nj i stvaraju du
hovno jedinstvo opsteoveanskog karaktera.
Pri tom Gete ne misli na gubljenje nacional
nog obeleja: ne moe biti govora o tome da
narodi jednoobrazno misle, ve sam o treba da
zapaze jedno drugo, da se uzajamno shvate...
Pored sve razlike meu narodim a, putem uza
782
jam nog upoznavanja doi e, prema Getcu, do
razumevanja, a time i do trpeljivosti, jer is~
tinsku trpeljivost najsigurnije emo postii ako
ne diram o u ono to je osobeno kod pojedi
nih ljudi i naroda, ali vrsto ostanem o pri
uverenju da se ono to je istinski zasluno
priznanja odlikuje time to pripada ceiom o~
veanstvu. U optoj duhovnoj razmeni meu
narodim a G ete pridaje posebnu vanost pre
voenju, smatrajui da je prevoenje jedan od
najvanijih kulturnih poslova. I njegovo inte-
resovanje za srp. narodnu poeziju, u prevou
Talijeve i dr., proizlazilo je iz njegove zamisli
o s. k te pesme su imale najveeg uticaja na
njegovu ideju o s, k. i njegovo zalaganje za
nju (F. trih). Sa irokim inleresovanjem za
pesnitvo u svetu, od antikog do kineskog, i
sam G ete je u neku ruku ovaploenje s. k.
Danas se p o d p o jm o m s. k. razume: ). sku p
svih nacionalnih knjievnosti bez obzira na
stepen njihove povezanosti; 2. velika pesnika
dela koja su po svojoj umetnikoj vrednosti
prela nacionalne granice i postala opte d o b
ro svih kulturnih naroda; 3. uporedno proua
vanje pojedinih nacionalnih knjievnosti u ci
lju otkrivanja njihovih uzajamnih veza i me
usobnog uticaja, to je predmet ~~+ uporedne
knjievnosti. Ideja v. k. jasno se ispoljava ve u
uticaju antikih knjievnosti kao i knjievnosti
humanizma i -+ renesanse na pojedine na
cionalne knjievnosti, a zajedniko meusob
no delovanje pojedinih nacionalnih knjievno
sti pogotovu je ja k o u doba -> romantizma i
kasnije.
L it.: K . V ossler, IN aiionaliiteratur u n d W eltlite
ra tu r , Z eitw ende, 1928; F. S trich, G o eth e und die
W eltliteratu r , G oethe-Jahrbuch, 1932; M . T riv u n ae
G eteova svetska k njievnost, S tra n i P regled,
1933; H . W . E ppelsheim er, H andbuch der W eltlitera
tur, 1960J ; E. Frenze!, S to ffe der W eltliteratur,
1970J ; E. R. C u rtiu s, E vropska knjievnost i latinsko
srednjovjekovlje, 1971 (prev,); Z . K o n sta n tin o v i,
W eltliteratur, S tru k tu ren , M odelle, S vstem e, 1979.
M .
SVEZNAJUI PRIPOVEDA - Taka gle
dita
SVJETILEN (crkvsl. CBtTKJien'b) Svetilan.
 s
ALA K ratka, obino usmena pria (ili
priica), zasnovana iako da izazove smeh, s
prevashodno zabavnim, humoristikim, duho
vitim obrtim a i raspletom , ali bez kompleksni-
jih sadraja i pretenzija. K oren i poreklo joj je
meu kratkim oblicima usmene narodne knji
evnosti (gde jo spadaju nagovaranja, pota-
palice. razne govorne igre itd.). U svojoj struk
turi . sadri i razotkriva kontraste i protiv-
renosti izvesne stvari o kojoj pria. Ona je
odm or od istine, iako je sama pola is tin e ,..
Zatim, ala je obraun i lek. N ajzad, zbog one
polovine istine, ala je najsavrenija diplom a-
tija ivota da se sve kae, iznese, upotrebi (I-
Sekuli, Teme). Preteno pak . stavlja na
prvo mesto tendenciju da nam priredi zado
voljstvo i zadovoljava se time da ono to kae
ne bude besmisleno ili potpuno besadrajno.
Ako je to to ona iskazuje sadrajno i vredno,
onda s. preiazi u osetku napom inje u
svojoj knjizi Dosetka i njen odnos prema ne-
svesnom. S. Frojd. Najire uzeto, . je ono to
je ispriano iii uinjeno iako da razveseli ili
izazove smeno dejstvo; to je takoe duh hu
m ora ili dobroudne, blage podrugljivosti, hu
moristian ili smean sastojak neega, neto
to ne treba uzimati sasvim ozbiljno i to ne
zahteva nikakav poseban napor i tekou da
bi se prim ilo i shvatilo. -> Dosetka.
L i t.: H . B e r g s o n , L e Rife, 1 9 0 0 ; H . M o n r o e .
A rg u m en t o f L aughter, 1 9 6 4 ; L . R o h r i c h , Der W itz,
1 9 7 7 ; B . M a r f u r t . T extso rie tV iiz . 1 9 7 7 . M . .B .
A LJIV A P O E Z IJA Deo poezije star ve-
rovatno koliko i poezija uopte. Sauvane su
zbirke aljivih pesama iz aleksandrijske epohe
i iz prvog perioda hrianstva (objavio ih je
Anri Etjen 1554), no u aljivu poeziju mogu se
uraunati i pesnitvo A nakreonta i svih nje
govih nastavljaa, zatim vedre ode Horacija i
K atula, pesnitvo saksonskog baroka i potom
ona koketno-elegantna m inijaturna poezija
koja se razvija u doba rokokoa (posie legre).
. p. po pravilu ne zalazi duboko u probleme,
ve slavi radosti ivota ili peva o sitnim sla
bostima. G racioznost, lakoa i draesna di
nam inost jezika glavne su odlike uspene a
ljive poezije. Po pravilu je usmerena na neku
poentu, rado se slui i erotskim asocijacijama,
no uprkos tom e je po kompoziciji veinom
logina i gotovo simetrina. K od aljive poe
zije ne odluuje toliko potreba da se neki
diivljaj oblikuje i da se izrazi iskrenost ose-
anja koliko literarna dosetka. Kod Nemaca
kao prim er aljive poezije klasine vrednosti
istiu se neki odlomci Geteovog Zapadno-
-istonog divana (pogotovo Schenkenbuch),
zatim neke pesme M erikea, Boenteta, Lili-
jenkrona i dr. aljivo-satirina poezija je mo
da naj originalni] i i najzanimljiviji deo du
brovake knjievnosti (D. Pavlovi). aljivih
pesama bilo je i u doba stroge katolike reak
cije, dok se poetkom 17. veka u D ubrovniku
javlja jedna nova vrsta aljive poezije paro
dija ljubavne poezije u svim njenim vidovima,
poevi od kratkih lirskih pesama pa do dugih
pastoralnih ljubavnih spevova. Prvo i istovre
meno jedno od najboljih dela ove vrste jeste
Dervi S. urevia. Krae aljive pesme i
spevove pisao je i I. urevi (Raklica,
Suze M arunkove), aljive pesme takoe su
pisali nai romantiarski pesnici (Zmaj), dok
je poznata zbirka aljivo-parodijske poezije
ALJIVA PRIA
Pantologija novije srpske pelengirike S.
Vinavera. Z.K.
A LJIV A PRIA Najee kratka narod
na pripovetka sastavljena iz vedrih slika ili
epizoda, zasnovanih na komici situacije ili
rei. Prema pisanim dokum entim a veoma je
teko utvrditi poreklo i razvoj . p. kao usme
ne vrste, prem da se mnotvo . p uglavnom
anegdota, ita ve u oca istorije H erodota
(5. v. p.n.e.). Prem a stepenu istorijskog razvit
ka . p. se mogu podeliti na dve grupe, koje
istovremeno odgovaraju i razvoju njihove
strukture. U prvu grupu spadaju najbrojnije
jednoepizodine prie, iji se humor rasprska
va iz jednog jezgra, bilo da daje jedan odgo
vor, da opisuje komian dogaaj, ili ukazuje
na pojedinanu osobinu. U drugu grupu spa
daju dvoepizodine ili vieepizodine . p,, u
kojima drugi deo prie slui uspostavljanju
razruene ravnotee u prvom delu, ili se ko
mine scene redaju jedna za drugom sve do
kulminacione zavrne poente. . p. mogu se
zasnivati na -> igri reima kao izvoru komike.
Sagovornici pogreno shvataju jedan drugog,
bilo zbog upotrebe prenosnog znaenja rei,
hom onim a, lokalizama, ili usled podudaranja
rei naeg i stranog jezika. N astradalom Erce-
govcu koji vie kuku mene do neba, Turin
poruuje da mu ne moe doturiti kuku do
neba dugaku. Lenji seljak se pogodio da ga
gospodar hrani i oblai, pa ostao leei dok
gazda ne ispuni pogodbu. Opisivanje situacije,
iako saeto, odvaja ove .v. p. od upitne govor
ne igre na kojoj poiva npr. zagonetka, ali
ih sa njom spaja verbalna poenta. Duhovit,
umestan odgovor koji zavrava priprem anu
situaciju veoma je uobiajeno teite . p. i
esto moe prei i u - poslovicu. Seljak koji
paljivo vodi magarca pretovarenog zemlja
nim loncima, upitan ta to goni na magarcu,
odgovara: A ko prevali nita! Osobine
koje se u . p. najee slikaju jesu m udrost i
glupost. K om ika je u njima uvek blagonaklo
na i bez otrine, ali je situacija ponekad jako
karikirana. Nosioci nerazumnih postupaka
(teranje vetra kapom , udaranje glave o kamen,
paljenje kue da izgore misi), ili mudrih vra
golija i prevara najee su anonimni, uopteni
likovi, ali se ovi isti postupci mogu pripisivati i
pojedinim linostima, koje tako postaju pravi
tipovi (Nasredin hoda, Vuk Dojevi. Ciga
nin, Era, pop); oni u naoj sredini dobijaju
i izvesnu nacionalno-socijalnu obojenost.
M notvo . p. koje je Vuk Vrevi nazvao
podrugaicama proiruje se na ismevanje po
stupaka itavih etnikih grupa ili socijalnih
784
sredina. U . p. se sudaraju razliiti sveto vi i
razliite norme, da iz njihovog sudara iskoe
varnice smeha.
Lit.: - Narodna pripovetka. N .M .
AN R O A JA L * Chant royal
SAN SON A (fr. chanson pesma) K ratka
pesma, nastala u najranijim periodim a (V. srv.
knjievnosti, koja ima karakter narodne pe-
sme. O bino je sastavljena od nekoliko pravil
nih strofa, -+ kupleta, koje se najee zavr
avaju refrenom. >. opeva raznovrsne teme:
ljubav, tugu za dragim , zadovoljstva trpeze.
P rati ples, ali je pevaju i prilikom verskih i
javnih svetkovina. U 12. veku -trubaduri i
truveri je pri hvataj u i donose joj slavu. Osim
preteno lirskih tema, u njoj su vremenom sve
prisutnije i satirine aoke. Uvek jednostavna
i razumljiva, bliska ivotu i svakodnevnim
problemima, ova pesma se razvijala i posle
srednjeg veka i sauvala je popularnost sve do
danas. 1. Chanson de toile, fr. (anson de
toal pesma tkalja) Javila se vrlo rano.
ene je pevaju tkajui i radei u kui. Teme su
joj sasvim jednostavne ljubavne prie. - 2.
Chanson Amour, fr. (anson ctamur lju
bavna pesma) Opeva kurtoaznu ljubav.
Zaljubljen vitez govori nepristupanoj dami
svoga srca o svojoj enji, nadanjim a, oaja
nju. 3. Chanson dramatique, fr. (anson
ramatik dram atina pesma) Vrsta .
koju po pravilu pevaju ene koje se ale na
grubost mueva ili tuguju za dragim koji je
daleko. 4. Chanson de croisade, fr. (anson
de kroazad kr stalka pesma) Vrsta po
bone ., nastala u vreme velikih pohoda
hrisanskih vitezova u krstakim ratovim a.
Opeva uzvienost i lepotu verskih oseanja.
Slavi Boga, posebno neguje kult Bogorodice.
5. Chanson personnages, fr. (anson a
persona pesma sa licima) Opeva senti
mentalni prizor ljubavnog razgovora, u kome
pored izliva oseanja ima ponekada i duhovi
tosti. 6. Chanson de malmaries, fr. (anson
de malmarije pesma nesreno udate ene)
Teme su joj tuga za nedoivljenom bra
nom sreom, albe protiv mua ili svae s
njim. 7. Chanson de danse, fr. (anson de
dans plesna pesma) Peva se za vreme
igre. Zabavna je i vesela. esto jedan peva ili
grupa igraa peva strofe, dok druga grupa,
koja sainjava mali hor, peva refren. S.V.
ANT1 (eng. chantey, shanty) Poslenika
pesma am. i eng. m ornara. O bino se peva uz
neke tee oblike rada tokom plovidbe. Voa
785
pevaa ( chanty man) prvo sam otpeva jedan
ili dva stiha pesme, a onda mu se grupa
m ornara pridruuje pevajui refren. Za .,
najee sastavljen u slengu, karakteristini
su grubo artikulisane melodije i jak o izraajan
ritam . S.K. .
ARADA (fr. charade od stfr. charaie a
robna re, bajaliea) Vrsta -> zagonetke u
prozi ili stihu koja je verovatno nastala u
Provansi u 18. v. i rairila se u ostale zemlje
donekle menjajui svoj prvobitni oblik. S.
oznaava re rastavljenu na slogove koji se
posebno opisuju (pismeno ili kao iva slika)
kao nezavisne celine. Razreenje slogova ini
zadatu re. Najomiljeniji nain pogaanja je
igra . kada se ivim slikama i pantom i
mom u malim dram skim scenama nagoveta-
va reenje. Izvanredan opis igrane . nalazi se
u Tekerijevom Vanity Fair (Vaaru tatine).
SLP.
ATROVAKI GOVOR - Argo
EN IZA M Term in nastao po imenu
glavnog jun ak a u Sternovom rom anu Tristram
Shandy. S. objedinjuje i humor, i ironiju, i
mistiku, i sentim entalnost, i skepsu, i oduev
ljenje, suzdrljivost i m odernizam . O vakvom
kombinacijom, koja je utkana u lik i u tok
misli ovog rom ana, Stern je donekle anticipi
rao neke odlike m oderne proze, pa se smatra
d a je . prisutan u delima, npr. D. Dojsa i V.
Vulf. Z.K.
ESNAESTERAC - 1. Redak srphrv. osmo-
iktusni trohejski stih, etvorolan (4 + 4 //4 + 4 ), sa
glavnom -> cezurom iza 8. sloga, sa kojom se
po pravilu podudara -+ polukaenca npr. u
D. Dria (Odiljam se), ili u Njegoa:
Plava luna / vedrim zrakom // u prelesti /
divno tee. U V. Ilica:
N a tiarskom / ravnom polju, // gde pro-
tie / hladna Drina,
Sa lisnatom / svojom krunom // hrast se
die / od starina.
Drugi tip Ilieva esnaesterca, sa kojim se
meaju stihovi od 15 i 17. slogova, ima struk
turu - heksametra. Evo i. u Kranjevia:
Im a vjena / zvijezda zlatna // za obla
im / negdje trepti,
Ne vidje je / sm rtno oko, // sam o srce / za
njom h le p ti. ..
Nalazimo ga i kod D isa u Pesmi. Struktura
polustihova odgovara strukturi trohejskog -
osmerca. 2. -* Dugi stih bugartica ima
esto 16 slogova sa simetrinom cezurom.
50 K enik k n ji e v n ih te rm in a
ESTODNEV
3. U silabikoj poljskoj versifikaciji redak stih
od esnaest slogova sa simetrinom cezurom
(8 + 8), i tendencijom da se ralani na krae
stihove. U potrebljavan i u heksametru.
L it.: Versiflkacija; -* SUabtka versifikacija;
Silabiko-tonska versifikacija. , R.
ESTERA C 1. Trohejski troiklusni stih od
est slogova. U usmenoj poeziji spada u rede
stihove, ali ga ima znatno vie nego etveraca,
pete raca ili deveteraca. ei je u pisanoj poe
ziji. U tom e stihu su ispevane kraljike
pesme: Mome, perjanice, // Crn ti obraz bio
// K ao gruda snega, // A srce ti hladno // K ao
jark o sunce! estosloni lanak se javlja u
nekim stihovima sa -* cezurom (npr. u trohej-
skom dvanaestercu ili u trohejskom deseter
cu). Ritmike varijante su mu raznovrsne: tri
dvoslonice (2 + 2 + 2) ostvaruju sva tri iktusa (na
1, 3. i 5. slogu); u obliku 4 + 2 esto se akcenat
pomera na drugi slog (A srce ti hladno);
u obliku 3 + 3 akcenat ponekad pada i na etvrti
slog. T o nalazimo i u pisanoj poeziji, npr. u
Zmajevom I i II uliu ili u L. Kostia:
Bog je skovo sunce // Od suvoga zlata, //
Kovnicu golemu // Nebeskih dukata. T o je
zapravo dvojstvena struktura koja se ukljuuje
i u jam pski kontekst (v. pod 2). 2. Troiktu-
sni -+ jamb u pisanoj poeziji, obino kombi-
novan sa drugim jam pskim stihovima, n p r sa
sedmercem u pred bran kovskoj poeziji (V. iv-
kovi, J. Ili), zatim kod rom antiara, npr. u
- Jakia: K ao kroz sivu maglu // to samo
sine zra k, // A gui oblak doe // Da vei
bude mrak. Javlja se i sa dve troslonice
(daktilska -> klauzula), npr, u uliima: I
molio sam oi // Da suze ne liju, / / I molio sam
prsi // Da tako ne biju. Tako i kod L. Kostia:
Razbolela se ljubav // U tvome draganu, //
Razbolela se askom // I askom izda'nu..
3. estosloni stih u -* silabikoj versifikaciji.
Francuski . (hexasyllabe), retko samostalan,
obino se udruuje s -> aleksandrincem, naro
ito u -* meovitim stihovima. K ao samostalan
i nesam ostalan javlja se i u poljskoj poeziji.
Lit.: -+ Versifikacija; > Siiabika versifikacija;
Silabiko-tonska versifikacija. .R.
ESTO DN EV (prev od gr. e^arniecrov)
Vrsta vizantijskog teolokog trak tata na temu
stvaranja sveta za est dana, najee u vidu
prirodoslovne ili alegorijske egzegeze biblijske
povesti u kozmogoniji iz Knjige postanja. Vie
ranovizantijskih pisaca ogledalo se u pisanju
estodneva (Vasilije Veliki, Grigorije Niski,
Jovan Zlatousti itd.), a tekst ove vrste, osim
Se s t o p s a l m i j e
prevoda, postoji i u junoslov. preradi Jovana
Egzarha s poetka 10. v. D.B.
ESTO PSA LM I J E (prema gr. &;a\J/aX|j.o<;)
G rupa od est psaiama koji se itaju na
poetku jutrenja (Psalmi 3, 37, 62, 87, 102, 142
prema numeraciji Septuaginte i slovenske
Biblije), D.B.
ESTO STIH -> Sekstina
I -+ Staih, Shi
INGEKI Vrsta m odernog jap. teatra.
Pored tradicionalnog -* kabuki pozorita, koje
je, obnovljeno, dobilo savremenije oblike i
tendencije (shin-kabuki) u Japanu se javlja
m oderna dram a i pozorite sa aktuelnim tem a
ma. N ajpre su to uinili C. ojo i . Hogecu,
koji su poeli sa adaptacijom dram a sa Z apa
da za jap. scenu. Pom enuti autori formirali su
dram atski krug Bungei-kjokai (Drutvo za
umetnost i knjievnost), koji je doprineo
stvaranju novog teatra. U takvom teatru
izvoeni su kom adi iz zapadnoevropskog re
pertoara a zatim se pristupilo pisanju kom ada
sa savremenom sadrinom (. Toson, J. iko,
N. Kiizo i dr.). Jedan deo pom enule grupe
uneo je socijalne i proleterske teme u svoje
kom ade (Gan-em on, ooro i jo neki formi
rali su Zenshinza napredni proleterski tea
tar, nastojei da tradicije kabukt-dram e spoje
sa novim avangardnim stremljenjima). R J.
KOLA, K N JIEV N A -* Knjievna kola
KOLSKA DRAM A Termin koji se upo
trebljava za scenska dela didaktikog karak
tera nastala pod uticajem hum anista ve u 15.
v., da bi u vreme protureform acije, unutar
jezuitskog sistema obrazovanja i vaspitanja,
postala sastavni deo nastave i proirila se u
svim zemljama zapadne Evrope. Namenjene
kolskim priredbam a, ove dram e obraivale
su biblijske ili isiorijske teme u skladu s ideja
ma zvanine crkve, a pisane su na lat. jeziku.
Meutim, ve vrlo rano pojavile su se i . d. na
narodnom jeziku, koje su prvo poele da utiu
na razvoj popularnih, a zatim i profesionalnih
drama. I kod nas u jezuitskim uilitima irom
H rvatske i Slovenije organizovano je negova-
na . d. Tokom 17. i 18. v. u Zagrebu, K arlov
cu, Rijeci i Varadinu izvedeno je nekoliko
stotina ovih dram a. Istina, to nisu bile prve
kolske predstave u ovim krajevima. Ve 1558.
zabeleena je jedna takva predstava u Zagre
bu, ali su one do pojave jezuita samo povre
meno organizovane. Pored dram a sa religioz
786
nim sadrajem, u H rvatskoj su se pojavile i ,
d. rodoljubivog karaktera. N a poetku 1607.
izvedena je u Zagrebu jedna takva dram a,
Poetica laudatio veriarum Sclavoniae par Tium.
. d. i u ovim naim krajevima pisane su
iskljuivo na lat. jeziku sve do druge polovine
18. v., kada se i u H rvatskoj i u Sloveniji
pojavljuju dram e na narodnom jeziku. Pozna
to je, npr., da su siromani uenici jezuitske
gimnazije u Ljubljani izveli 1757. prvu takvu
dram u u Sloveniji, Raj. Preko nem. i polj,
knjievnosti i. d. religioznog karaktera prele
su u 17. v. i u pravoslavnu Rusiju, li kijev-
skoj Duhovnoj akademiji profesori su sastav
ljali. a dai igrali te tragikomedije, komade
koji su bili meavina izmeu m oralne i alego
rijske drame, gde su apstraktna lica oliavala
razne mane i vrline, i gde se udesno meala
hiranska religija i antika mitologija (J.
Skerli). Prva takva dram a O Alekseju, bojem
oveku izvedena je 1672. u Kijevu, a do polo
vine 19. v. kolsko pozorite proirilo se ak i
u slina uilita po Sibiru. Prvu i. d. kod Srba:
Tpa tegoko megia, cogepxcau{an eb cedfc m pmage-
camb geucmeiu napisao je rus. uitelj E. Koza-
mski i prikazao je sa uenicima Latinske
kole u K arlovcim a poetkom ju n a 1736. Ovaj
oblik pozorita brzo se proirio po celoj Voj
vodini, pa je ak i J. Vuji priprem ao pred
stave sa uenicima u Panevu, Novom Sau,
Kragujevcu i nekim drugim mestima. Sredi
nom 19. v. J. H adi K onstantinov prikazao je
sa acim a u Skoplju neke svoje manje didak
tike kom ade sa sim boliko-patriotskim sadr
ajem. Od kraja 19. v. . d. se tematski orijen
tire na aki ivot i postepeno se utapa u
knjievnost za decu, je r se tradicija kolskog
pozorita kao sistematskog vida uenike ak
tivnosti u veini evropskih zemalja, pa i kod
nas, gubi. U m oderno doba tradicija kolskog
pozorita na lat. i gr. jeziku uva se jo samo u
nekim eng. koledima (Vestminster, O ksford,
Kembrid).
Lit.: M. Kombol, Poviest hrvatske knjievnosti do
preporoda , 1945; J. Skerli, Istorija nove srpske knji
evnosti, 1953; S. Ja n e, Istorija slovenake knjiev
nosti, 1959; B. EpHiifi, Koumuhckuu, Tpaievonove-
guja, 1980. P.L,
LAGER (nem, Schlager uspeli pozorini
komad, pesma, knjiga) -- Pesma lake sadri-
ne, bez nekih umetn. kvaliteta, koja se peva.
Produkt velegradske sredine, koja u tenji ka
lakoj zabavi trai i stvara pesme primitivne,
sentim entalno-ljubavne ili neukusno aljive
sadrine (esto sa refrenom^. Popularnost . je
velika, ali i kratkotrajna. S. se preuzimaju iz
787
opereta, mjuzikla, revija, filmova, a naroito
ih iri industrija gram ofonskih ploa. .
oznaava i svaku vrstu popularne, senzacio
nalne knjige, pozorinog kom ada i sl mada se
danas sve vie upotrebljava re hit. ->
Evergrin, -> Ki, -* und. Sl.P.
LESKE PESN1KE KOLE - Raniji naziv
za dva glavna pravca u nem. knjievnosti 17,
v. (
+ barok), potekao otud to suj>ripadnici
tih kola bili preteno rodom iz Slezije. Na
elu prve kole je M. Opic, plodan pisac i
knjievni reform ator u smislu renesansnog
klasicizma, a njegovi sledbenici su Fleming,
Logau, D ah sa pesoicima Kenigzberkog
kruga, i pre svega Grifijus, liriar i dram atiar
velikog dara. Glavni predstavnici druge kole
su liriar H ofm ansvalau i dram atiar i
rom ansijer Loentajn, koji su pisali kitnjastim
i patetinim stilom poznog baroka, a za
sledbenike imali pesnike -> galantne knjiev
nosti sa kraja 17. i poetka 18. v.
Lit.: -+ Barok.
SPILMAN (nem. Spielmann peva, zabav
lja) Nem. srv. peva, slian ongleru, ->
vagantu, golijardu, lutajui tum a poezije,
improvizator ili znalac knjievnosti. O d 9 13,
v. esto su se . pratili na nekom instrumentu,
Pevajui na plemikim dvorovima, kao i na
ulinim procesijama i vaarima, . su imali
irok registar pesama poev od herojskih
epova i narodnih predanja do aljivih sati
rinih pesama. Teko je pretpostaviti da su $.
doslovce tumaili tekstove koje su mogli
poznavati (viteke epove, i si.), ve su kombi*
novali mesta koja se ponavljaju, poznate
motive i aktualne dogaaje ili dati kontekst za
prigodne improvizacije. U poeziji . prepliu se
stilovi i motivi -+ dvorske poezije i srv.
narodske knjievnosti. Tzv. i. epovi (Kralj
Roter, Sveti Osvald), uglavnom iz 12. v,, imaju
ovakvu mesovitu m otiviku i stilistiku.
Lit.: W . J. S ch r d er, Spiefmannsepik , 1962. ^ ^
STIC A (od daica, d tica, tica) - U poezije.
Vukovom Rjeniku: daica za pisanje (Abc-
-Tflein, T abula abecedaria). V. i - diptih.
D..
TIHPROBA (nem. Stich bod, ubod,
uboac, rez) M etoda nepotpune provere
vee naune ili umemike grae da bi se izveo
optiji zakljuak. Primenjuje se po unapred
prihvaenom pravilu (proverava se svaki de
seti bibliografski podatak, lingvistikoj analizi
podvrgava se svaka trea pripovetka istoga
so
UND
pisca i si.). . se u dokaznom naunom
postupku ne sm atra naunom metodom, jer
joj je svrha isto praktine prirode. M .Mat.
TIMUNG (nem, Stimmung raspoloenje,
ugoaj) Rije je k nam a doprla iz njem.
poezije i knjievne kritike u 19. st. Izvorno
pojam za akustiku usklaenost muzikih
instrum enata, a od druge polovice 18. st.
(Herder. Gete, iler, K ant) iri se dananja
nietaforika upotreba. Znaenje je rijei emo
tivno, pa se em otivno i upotrebljava. Razum
ljivo je stoga da se najee javlja u kritici
irnpresionistikog tipa (npr, u M atoa). Pre
teno se odnosi na uvstvene konotacije u
tekstovim a rom antike i simholistike poezije,
ali i na neke, preteno lirske, motive: .
nekoga krajolika, enterijera itd. U biti je .
psihiki doivljajni kvalitet, neodvojiv od
subjektivne senzibilnosti, a ostvaruje se kad
neki objekt ili neko stanje svojim djelovanjem
stvara vrlo izraeno raspoloenje. Kako uslijed
M . . inercije motiva postoji tendencija da se odre
ena stanja ili prirodne pojave (npr. samoa u
umi, jesenje raspoloenje) smatraju stalnim
izvorom posebnih uvstvenih doivljaja, .
prijeti stereotipu ost, klie. ablonizirana je
kategorija u graanskom epigonskom i trivi
jalnom pjesnitvu 19. st., mahom u tradiciji
rom antizm a. Osebujni pjesnici iz te tradicije,
npr. Hajne, oitovali su svoju osjetljivost
prema klieu pribjegavajui u tekstu esto
naglim obratim a kojima razaraju, odn. rela-
tiviraju . O tpor suvremene lirike prema
pukom . (u kojemu neki autori vide samo
izraz sentimentalnosti ili preivjelog subjekti-
vizma) sastavni je dio brojnih poetolokih
teorija od ekspresionizma do danas. U tzv.
fundam entalnoj poetici i m odernoj evropskoj
kritici znaaj , se odreuje drugaije, idui za
Hajegerom, za kojega je izvorni odnos prema
bitku mogu sam o kroz Gestimmtheit i Be
findlichkeit, M. Gajger, Fr, K aufm an, E.
tajger i dr. pridaju . veliki znaaj kako u
nastajanju tako i u razumijevanju umjetnosti i
L it.: M . G eiger, Zugnge zur sthetik , 1928; Fr.
K a u f m a n n . Die Bedeutung der Knstlerischen Stim-
mung, 1929; Das Reich des Schnen , Bausteine zu
einen Philosophie der Kunst, 196!. V..
TURM UND DRANG - Sturm und Drang
U N D (njem. Schund) Termin njem. knji
evne kritike; rije je u novijem znaenju:
nevrijedna stvar, loa roba, smet, od sredine
18. st. ula u njem. knjievnu kritiku kao
VAJCARSKA KOLA
nediferencirana oznaka za knjievne proizvode
bez ikakve umjetnike vrijednosti; preuzeta je
u nas u udomaenoj grafiji. Pokuaji da se
termin nauno diferencira u opreci s term i
nima ki i -* trivijalna literatura ne
odgovaraju nikakvoj potrebi: . treba ostaviti
saobraajnom govoru, u nauci mu nema
mjesta.
L it.: U . Beer, Literatur und Schund, 19652; H.
Bausinger, W ege z u r E rfo rsch u n g d er trivialen
L iteratu r . Studien zur Tm ialliteratur, 1968. Z ..
VAJCARSKA KOLA - 1. Ime kojim se
oznaava nastojanje vajcarskih pesnika J.
Bodmera (16981783) i J. Brajtingera
(3701 1776) da shva tanji ma prosvetiteljstva
suprotstave pravo pesnikovo na fantaziju i da
ukau na odreenost pesnikog ostvarenja
uslovima vremena u kome je nastalo. 2.
Pogled na knjievnost vezan za Emila
tajgera, profesora germanistike u Cirihu, i
njegove pristalice. Literarno delo se posm atra
posve kao neto apsolutno, nepromenljivo,
izdvojeno iz svih drutvenih povezanosti, da bi
se jedino analiziralo u svom van vremenskom
sadraju. Nisu vani ni pesnik koji je ispevao
pesmu, jer ova postoji i postojae mimo njega,
a nije vaan ni italac, koji ovu pesmu ita,
recitira i u ovom kom unikacijskom procesu
svakako i menja.
788
Lit.: H . Schffler. Das literarische Zrich , 1 7 0 9 -
1750, 1927; Z. kreb, M jesto i znaenje E m ila
S taigera u njem akoj nauci o knjievnosti, Stilovi i
razdoblja, 1964; G- K ayser, Von der Aufklrung bis
zum Sturm und Drang 173 0 1785, 1966. Z .K .
VAPSKA RO M ANTIKA - Zajedniki na
ziv za grupu nem. poznorom antiarskih pesni
ka rodom iz vapske, poznatu i pod imenom
vapski pesniki krug (Schwbischer
Dichterkreis) ili vapska kola (Schwbi
sche Schule), Svoja dela su objavljivali
izmeu 1815. i 1850. Povezani vie regio
nalnom pripadnou nego nekim knjievnim
program om , vapski rom antiari se nalaze
izmeu -+ romantizma i -* bidermajera,
okrenuti su zaviajnoj idili, narodnoj pesmi i
domaim predanjim a; oni uglavnom ne uspe-
vaju da stvore znaajnija dela, Glavni pred
stavnici: L. U land (17871862), J. K erner
(1786 -1 8 6 2 ), G. vab (1 7 9 2 -1 8 5 0 ), V. H au f
(1802 -1 8 2 7 ) i H. K ure (1813-1873). Samo
uslovno se moe rei da ovom krugu pri
padaju E. M erike (1 8 0 4 - 1875) i N. Lenau
(1802 1850). Uticaj . r. se osea i u naem
rom antiarskom pesnitvu (B. Radievi).
Lit.: H , O . B urger, Schwbische Romantik, 1928,
B..
VU LST (nem. Schwulst - naduvenost) -
Bombast.
 r*y"i

TABERN ARIJA (lal. fabula tabernaria) - TAKA GLEDITA (eng. point o f view, fr.
Podvrsta ili drugi naziv - togate. Ime i. point de vue) U novijim, naroito anglo
ukazuje na nie socijalne slojeve koje pri saksonskim teorijam a rom ana, odreuje od
kazuje ova komedija iz antikog, rimskog i nos au to ra prema delu, zapravo, stav, poloaj
italskog ivota (lal. taberna daara, krma, i funkciju u strukturi rom ana onog lica od
radionica, duan). M .F. koga k ao da potie naracija. Obuhvatajui niz
inilaca pripovedakog postupka umnogom se
TABLO (IV. tableau slika) 1. Predstav dodiruje ili ukrta sa pojmovima - pripove-
ljanje prizora iz Biblije, klasine mitologije ili daa, -* distance i - perspektive u pripoveda-
istorije, znamenitih slikarskih i vajarskih ela, nju, pripovedanja u prvom i treem licu (Ich-
posredstvom ivih izvoaa, esto raskono -Form, Er-Form). Prem a shvatanjim a H.
kostim iranih, a po pravilu grupisanih sli Dejmsa, t. gl. oznaava najpre metod pri
karski, odnosno vajarski. Javlja se jo u antici, povedanja iz nadziravane perspektive jednog
a pod nazivom tableaux vivants (fr. ive ili vie lica iz rom ana koja pri tom ne stiu i
slike) osamostaljuje se kao poseban pozorini form alnu ulogu pripovedaa, mada se njihovo
oblik u srednjem veku, kada ima iskljuivo gledite i postepen razvoj njihove svesti o
religiozno obeleje. Vremenom dobija svetovni zbivanjima ispoljavaju s najveom samostal
karakter, naroito u Francuskoj u IB. v. U nou i sceninou i upravljaju tematskim
nae pozorite t. je uveo J. Vuji (u Knjievno- razvojem rom ana. Kasnije, u pokuaju da se
Srbski teatar u Kragujevcu), a / . j e kasnije objasne eksperimenti u romanu toka svesti i
esto bio prisutan u beogradskom i novo da se odrede posebni problemi proznog
sadskom pozoritu (Miloevo ubistvo Murata, prosedea, t. g. tumai se kao odluujui
Predaja beogradskih kljueva knezu M ihajlu, m om enat postupka i ak osnova tipologije
Kruni,tanje Duanovo, itd.). 2. Slika koju rom ana {- roman). Najee prema shva-
predstavljaju nepomini glumci, naroito na tanju koje istoriju rom ana vidi kao usavra
kraju ina, npr. u Gogoljevom Revizoru. vanje anra prema sve bezlinijem dramskom
T .V .-D .M . predstavljanju grae tradicionalnom nainu
pripovedanja, suenom na pojam neumesno
TABULATURA (prema lat. tabula slika, sveznajueg autora kao spoljnog tumaa
ploa) Poznolat. termin za grafike prikaze fiktivnog sveta, suprotstavlja se postupak
muzikih tonova pojedinih instrumenata. Ozna objektivisanja, iezavanja autora kao
ava i prirunike sa upu! st vi ma za prateu posrednika izmeu itaoca i predoene grae.
muziku, rimovanje, pravilno naglaavanje i O vakvom razlikovanju spoljne i unutranje t.
jezik za maj store-pevae u Francuskoj i g. pridruuje se razlikovanje dvaju osnovnih
Nemakoj poznog sr.v. N ajstarija sauvana /. poloaja u pripovedanju: prepriavanja doga
je iz kraja 15. v. iz Strazbura. V. i -> aja koje podrazumeva tumaenje njihovog
Meistersang. S.S. smisla, i predoavanja zbivanja kao nepo
T A H T IG E R I
sredne sadanjosti koja se, u naelu, ne moe
tumaiti, a ije predstavljanje je istovremeno
proces utvrivanja subjektivne uslovljenosti
svakog stanovita. Nosei u sebi esto nepre-
poznatu sklonost ka norm ativnoj poetici i
gnoseolokom pozitivizmu, ovakva shva tanja
doprinela su, ipak, oblikovanju vanih poj
mova teorije proze, a nj&ov uticaj zapaa se i
kod samih romansijera, pa se u naoj knji
evnosti O. Davio, npr., izjanjavao za nuno
gubljenje u m odernoj prozi autoritativnog
pripovedaa savaota koji sve unapred
zna, i za podreivanje t. g. psiholokoj
istini i afektivnoj Kronologiji romanesk
nog lica.
Lit.: -* Roman.
TAHTIGER! (hol. osamdesetih) Oznaka
za in&viduaivsVitktt gvupu u holandskoj knji
evnosti u ecenijama o 1880.. 1900, okup
ljenu oko asopisa De Niemve Gids, koji je
izlazio poev od 1885. godine. G rupa je teila
za veom spontanou i jaim koloritom u
pesnitvu i za najindividualnijim izrazom za
najiniviualnije oseaje. Predstavnici su,
izmeu ostalih, J. Perk, V. KJos, A. Fervej, F.
Fan Iden, L. Fan Dejsel i H. G orter. Z.K.
TA JN A (gr. n u a iiip to v , lat sacramentum)
Naziv bogoslubenog ina kojim se, po uenju
crkve, saoptavaju vernim a plodovi iskupi-
leljskog dela Isusa H rista. Ima sedam svetih
tajni: Krtenje, mi.ropomaza.nje evharistija,
pokajanje (ispovest), venanje (brak), sve-
tenstvo, svetanje masla (jeleosveenje, tj.
osveenje jeleja). inovi svetih tajni, sastav
ljeni od molitava, pesama i sakram entalnih
formula i radnji, nalaze se u -* trebniku
(krtenje, miropom azanje, ispovest, svetanje
masla), -* arhijeratikonu (uz pom enute i
svetenstvo odn. liturgije sa evharistijom) i
sluabniku (evharistija).
Lit.: J I . M i i p K O B H l i , [IpasocAUdua AumypiuKa 2 ,
1- 2 ,1 9 6 6 -1 9 6 7 .
TAJNO PISMO - Kriptografija
TAJNOPIS Poseban nain skrivenog pi
sanja ili ifrovanja teksta u staroj slovenskoj
pismenosti, po kljuevima koji su danas
uglavnom eitrovani. Tajnopisom se obino
prikrivalo ime pisca ili pisara. Najvie je
rasprostranjen sistem zamene slova prem a
brojnim vrednostima.
L it.: /L K o crtih , Tajno nucan>e y jyxnoc.'io-
eenoiuu hitpu.iOtiCKUM ctiOMemiunua, I'jiac C K A 92,
1913.
790
TAKT (lat. tactus < tangere doticati, dodi
rivati) K.o predstavnika muzike teorije
stiha vremenski interval izmeu dva iktusa
koji obuhvata segment vei od -> sto?e,
slobodno ispunjen slogovima i -+ pauzama, a
ija granica, kao i granica stope, esto see
rei. U okviru i. smetaju se razliite grupe
slogova, koje se belee muzikim znacima:
dvoetvrtinski t. (2/4, tj. J J ili XX); tro-
etvrtinski t. (3/4, tj. ili XX X); etvoro-
etvrtinski /. (4/4, , ili XXXX, odn.
*X X X ); tropolovinski /. (3/2, tj. J J J , ili
-- - ), Nenaglaeni slogovi se ne uzimaju u
obzir, a oni ispred prvog akcenta (pred udar,
anakruza) povezuju se sa zavrnim post-
LjJ. akcenatskim delom prethodnog stiha (kaden-
com). Neostvareni iktusi, bilo unutar stiha
bilo na njegovom kraju, idu u pauze.
TeOi'.j'A i., vjv predstavnici nisu sagiasni u
njegovoj definiciji, pretpostavlja -* izohroni-
zam m euakcenatskih intervala (nenaglaeni
slogovi) ne samo u ravnoslonom -> troheju
ili - jambu (oba sa jenoslonim intervalima,
naroito u nem akom stihu) ve i u sluaju
neostvarenih iktusa (trosloni intervali), pa
ak i u -* tonskoj versiflkaciji u kojoj /.
predstavlja veoma promenljivu veliinu. Ovo
poslednje i navodi zastupnike teorije /. da
uzmu u obzir samo broj -+ udara (ostvarenih
iktusa). Time, meutim, zapostavljaju razlike
u m euakcenatskim intervalima, te im izmie
identifikovanje vrsta ritm ova u tonskoj versi
flkaciji (-* deoni stih, -* taktovik, -* akce-
natski stih). Po teoriji /, npr. prva dva stiha u
Vidrievom Pejzau (I) predstavljena su
ovako:
U / travi se / ute / cvjeto/vi
I / zuje / zlaane / p ele.,.
Prvi stih ima etiri drugi tri i pauzu koja
treba da predstavlja etvrti /. T ako bi sva tri
katrena Pejzaa I imala u osnovi tro-
etvrtinski /., iako ima vie dvoetvrtinskih.
D .B. Ta neodreenost i promenljivost takta moe
da se rei drugim, jednostavnim postupkom :
poto svi stihovi Pejzaa I imaju po tri
akcenatske ceiine (odn. po tri akcenta), a
nieuakcenatski intervali sadre 1 2 sloga, to
je troiktusni deoni stih (v. termin), koji spada
u oblast tonske versifikacije, za razliku od
silabiko-tonske. Time se reava i problem
proizvoljnosti u odreivanju priblinog
i/ohronizm a. Savremena versifikacija smeta
teoriju /. u oblast izvoenja stiha (-* dekla
macija, - recitacija, -* dikcija stiha). U
novije vreme pojavio se taktom etriki sistem
D .B. Kvjatkovskog, koji ga je 1966. g. primenio u
791
svome Reniku poetike (no.tfhmcckhh c;to-
Bpb). O pte odredbe takta date su kao u
Hojslera, iako nezavisno od njega (jer njegove
radove nije poznavao). Stihovi su izohroni ak
i kad je broj slogova u taktovim a razliit, jer
se razlike ujednaavaju pauzam a ili ubrzanim
izgovorom. Prem a anakruzi stoji epikruza
(posleakcenatski zavretak stiha) i one su u
metriki pravilnom stihu neodvojive. P rvo
bitni term in /. Kvjatkovski je zamenio ter
minom krata (elem entarna metrika gru
pa), koja se sastoji od dolja (sinonim za -+
moru). O n je prepoznao dotad neidentifiko-
vani oblik stiha taktovik, ali mu je dao
deklam aciona obeleja. Ipak je term in uslovno
zadran.
L it.: F . aran , D e u ts c h e V e r s le h r e , 1907; A.
H eusler, D e u ts c h e V e r s g e s c h i c h te , 19562; E. Sievers,
Z i e l e u n d W e g e d e r S c h a l t a n a l y s e , 1924; Z . kreb,
V lad im ir V idri, Pej-sa (Jn t e r p r e tacija), U n j/f j-
n o s t r ije i, 1957, br. 2, 99 116; taktovik. Z .R .
TAKTOVIK (rus., izved. prema lat. tactus <
tangere doticati, dodirivati) Oblik stiha
u sistemu ruske -* tonske versifikaje sa
promenljivim brojem m euakcenatskih inter
vala u rasponu 1-2-3 sloga (retko 0-1-2), po
emu zauzima mesto izmeu stroeg - deouog
stiha (gojibHUK) i slobodnijeg akcenatskog
stiha. K ao i ta dva oblika, /. ima razmere
prem a broju akcenata u stihu: dvoakcenatski
(voiktusni), troakcenatski (troikttisni), it,,
koji mogu da se kom binuju. Retko se javljaju
neostvareni -* iktusi. Poznat je iz usmene i
pisane poezije, naroito 20-ih g. 20. veka.
Najnovija istraivanja M. L. G asparova po
kazuju da je stih bilina u osnovi troiktusni t.
Ovome je blizak i stih Pukinovih Pesama
zapadnih Slavena. Prim er alterniranja etvoro-
iktusnog i troiktusnog /. sa meuakcenatskim
intervalim a od 1 do 3 sloga iz pesme n e p e m n
V. Lugovskog:
T aica 6biJia hoh&, mto kocthmh laceBai b
4 3-2-3
PemHJiH HepifOMopCKVK) cienb.
3 3-2
Taicasi w.ia Hiib, 4to yiueji CiiBam
4 3-2-1
M MpiBUM nOCTCJIHJI HOCTCJIb.
3 3-1
A utor term ina t. je A. P. Kvjatkovski, koji je
prvi identiflkovao taj stih u okviru tonske
versifikacije, ali ga je subjektivno opisao
deklamacionim pojmovima na osnovu takto-
TA LEN A T
metarske teorije, kojom je zamenio teoriju
stope, merei stih veim jedinicam a -* takto
vima (nezavisno od uenja Hojslera). Termin
je ipak uslovno prihvaen i od protivnika te
teorije.
L i t . : r . UJeurejiH. TexauKa cm uxa, 1 9 6 0 ; li.
C e jib B H H C K H M , C m y g iiH c m u x u . 1 9 6 2 ; A . K h t k o b -
ckhh, l l o j m u n e c K u u c io n a p b , 1 9 6 6 ; A . K a p n o B ,
C m u x u epeM R , 1 9 6 6 ; M . J I . P a c n a p O B , T a K r o a n K b
p y C C K O M C T MXOC.iTOVKCHHH X X B ., B o n p a C h ! V ihik'O-
3HaHu<<, 1 9 6 8 , n o . 5 , 7 9 - 9 0 ; i s t i , P vcckuu eoepe-
MeHHbiu cm u x , 1 9 7 4 ; i s t i , Pycciom
c th x (u z b .:) MccAegoeaau.H no m eopuu c m u \a . p ea.
B . E . X o jm ie B H H K O B , 1 9 7 8 , 3 4 7 . .R .
TALENAT (gr. ta ^ a v io v vaga, teina,
jedinica mere za' teinu) Antika mera za
teinu i novana jedinica. N a osnovu biblijske
-* parabole o slugama koji radei udvostrue
svoje talante i o sluzi koji zakopava u zemlju
talant dobijen od gospodara, ova re je dobila
i svoje novije znaenje: dar, darovitost, skup
odreenih sposobnosti. Odreivanje prirode i
uloge t. u knjievnom stvaranju oduvek je bilo
osnovni problem svake teorije umetnikog
stvaranja i od najstarijih vremena mogu se
grubo razlikovati dva pravca miljenja o ovom
pitanju. Prvi koji e kasnije postati
karakteristian za romantike pesnike -
odreuje prirodu knjievnog t. u kategorijama
vizionarstva, originalnosti, -> nadahnua,
nekih viih sposobnosti kojim a je pesnik
obeleen (-+ genije). Jo od antikih
vrem ena podrazum eva se u ovom pravcu
proroanska i vidovita mo pesnik a (poeta
vates) , dok se stanje stvaralakog nadahnua
odreuje k ao neka vrsta boanskog ludila. I
ekspir govori o pesnikom stvaranju kao o
plemenitom ludilu, a romantiki pesnici
naroito Bajron i Vinji spajaju ovu zamisao
s pesnikovim ovozemaljskim prokletstvom. U
novije vreme takvo shvatanje t. ogleda se u
kategoriji izopenitva kao preduslovu umet
nikog stvaranja, kao i u psihoanalitikim
isticanjima uloge iracionalnog, nesvesnog i
intuitivnog u umetnickom stvaralatvu. Kod
nas je M atos odredio prirodu pesnikog t. u
ovom pravcu, istiui da pesnik vie moe no
to zna, da nam on otkriva neposredno,
putem inspiracije umjesto naunog istraiva
nja, svjetove viih istina pred kojima nema
zavjese samo za p je sn ik e ... jer su 'vates,
vidoviti, dodajui da im se ta vidovitost
ljuto osveuje kad pokuaju da delaju u
stvarnosti (Djela, knj. VII, 1938, st. 112).
Suprotno stanovite koje je naroito za
stupala klasicistika tradicija naglaava
kategorije poznavanja knjievne prolosti, kri
TALIJA
tikog duha, opservacije i m ajstorstva (-+
poeta doctus). Jo Aristotelova poetika je
porazum evala veliki udeo kritikog duha i
svesnog kom ponovanja u uobliavanju knji
evnog dela, neo-klasicistiki pesnik i dram a
tiar je stvarao u okvirim a knjievnih -*
tradicija i - konvencija koje je obino veoma
dobro poznavao, opservacija i kritiki odnos
prem a m aterijalu bile su osnovne stvaralake
pretpostavke realistikog rom ana, a ideale
majstorstva, strpljivost rada i kritikog kle-
sanja dela isticali su i tako razliiti pisci kao
to su Flober, Dejms, M an, Dojs, i kod nas
Andri. N ajznaajnija odreenja knjievnog t.
u ovom pravcu dao je u 20. v. Eliot u ogledu
Tradicija i individualni talenat, koji istie,
izmeu ostalog, vanost poznavanja knjievne
tradicije i kritikog duha u pesnikom stvara
nju. K od ricts se ovakva i sVim odreenja
mogu nai kod B. Popovia, koji je sm atrao
da se krajnji knjievni dometi ne postiu bez
velike kulture, bez koje i pored dara nema
viega oveka ni velikog pisca (Ogledi, 1959.
str. 290) i zamerao Domanoviu odsustvo
kritikog duha (isto, str. 291). U novije vreme
i M. Pavlovi izraava sumnju a pojm u
pesnikog t, odgovara samo jedan uroeni
psihiki entitet, jer poezija se stvara i dugom
meditacijom, dugim radom, mnogim dopisi
vanjem i preradam a (Rokovi poezije, str,
2 2 8 -2 3 0 ).
L it.: A. G . M a to . Djela. V II. 1938: G . Revesz,
Talent undGenie, 1952; M. Pavlovi- Rokovi poezije,
1958; E. IIoiioBHh, Ovtegu, 1959; T . S. E iiot,
T rad icija i individualni talen at , Ogledi, 1963
(prev.); D . W olfle, The Discovery o f the Talent,
1969.
TALIJA (gr. aA gia) Jedna od devet -
Muza, zatitnica komedije. T. je, kao i sama
komedija, poreklom sa sela i polja, pa se u
likovnim predstavam a prikazuje sa komikom
m askom i pastirskim tapom, okrunjena br-
ljanom, kao m laa i vesela devojka. U
evropskoj tradiciji od renesanse, T. postaje
Muza pozorita. S.S.
TALMUD (hebr. talmud uenje) Jedna
od jevr. -+ svetih knjiga: sastavljena je od
Misne (usmene nauke o svakodnevnom ivo
tu) i Gemare (ueni kom entari), i konano
redi govana, u 6. v. T. je najmanje prevoena
o svih jevr. svetih knjiga, i bio je naroito trn
u oku hrianskih crkvenih vlasti. On je
osnova naina ivota jevr. zajednice: u T. su
pravila o sejanju, zakoni o svetkovinama, e
nidbi, privatno i krivino pravo, pravila o
792
linoj higijeni, i si. K ao izvor, T. ima ogrom nu
vanost u izuavanju jevr, istorije i kulture.
Stil T. nije jedinstven, ve variva od afori-
Stikog do izraavanja formula. Jevr. filologija
tum aila je odredbe T. osledno simboliki
(up. - alegoreza, -* egzegeza). S.S.
TANKA Poetska forma, vekovima glavni
predstavnik klasine waka poezije, i centralni
poetski izraz japanske poezije. Sastoji se od
pet stihova sloenih u osnovnom metrikom
ritm u: 5 : 7 : 5 : 7 : 7 , tj. od 31 sloga. Prva tri stiha
se zovu: kam i-ku (G ornja strofa) a zadnja dva
Stiha; imo-ku (D onja strofa). U procesu
Stvaranja ove poetske forme, proistekle iz
fiajrevnijih narodnih pesama, mogu se n a
zreti dva principa: 1) izdvajanje kratkih
poem a iz dugih., 2) prom ene u v erifikaciji od
parnih ka neparnim slogovima. Tanka i -+
haiku su i danas najpopularnije poetske forme
u Japanu. Jo se odrava narodni obiaj da se
na N ovu godinu igra karuta, tj. vrsta igre sa
kartam a na kojima su 100 najuvenijih tanka
pesama, koje svako zna napam et. K ada se
otvori k arta sa odreenim stihom, uesnik
Kazuje naredne stihove te t. poeme. U grai
slina -* sonetu, /. u antitetikom obliku
izraava teme ljubavi, alosti, sree. G ornja
Strofa esto postaje haiku ili hoku pesma.
L it.: R o b e rt H. B row er, E arl M iner, Japanese
Court Poetry, 1961; K e n n e th Y a su d a , Poem card
(The Hjakunin teu in English), 1948; K en n eth
Ya su d a . M yriad Lea ves, 1949. D .R.
T A N ZIM A T (ar. tanzfmat - reforme) -
S.K . Period tur. istorije od 1 8 3 9 . do 1 876. g., u
kome je dolo do korenitih reformi prven
stveno u vojsci, administraciji, finansijam a, a
kasnije i u prosveti i kulturi uopte. Do
reformi je dolo iz potrebe da se stvaranjem
novih institucija po ugledu na zapad spase ve
naruenisrednjovekovni drutveno-politiki si
stem, a samim tim i oronulo Carstvo. Od tog
doba ivot Turske tesno je povezan sa
ivotom Evrope (posebno Francuske). Svaki
evropski idejni, kulturni i knjievni pokret
im ao je, pre ili kasnije, odjeka u Turskoj.
Stvorena je nova etika koncepcija, koja je
zamenila staru srednjovekovnu islamsku. ko
le, reorganizovane po evropskim uzorima,
tampa, prevodilaka delatnost, pozorita ev
ropskog tipa, kao i novoform irana inteligen
cija, kolovana na zapadu, odigrali su vanu
ulogu u duhovnom preobraaju zemlje. K nji
evnost ovog perioda, koja se naziva ranzima t-
skom ( Tanzimat Edebiyati), im ala je odlike
793
kasnog evropskog rom antizm a. D onekle oslo
boena vekovnog ar.-pers. uticaja, ova knji
evnost, sentim entalno-patriotska, postaje bli
a narodu, jezik joj je jednostavniji i poinje
da neguje nove prozne knjievne vrste (-*
roman, ~+ pripovetku, + dramu, knjievnu
kritiku, it.), d otada nepoznate u divanskoj
knjievnosti (-* divan). Osnivaem ove knji
evnosti sm atra se L. inasi, a njegovi
sledbenici su Z. Paa, N . Kema, A. H am it, R.
Ekrem, A. M ithat, i dr, kojima tur. knji
evnost duguje svoj preporod.
Lit.: C. P erm , Tanz imat edebiyalinda fransiz
tesifi, 1946; M . K a p la n , Namek Icemal, haya ti ve
eserlezi, 1946; A. H . T a n p in a r, X I X Asir , Trk
Edebiyati Tarihi, 1956; Phihlogiae Turcicae Funda
menta,, H, 1964; N. S. B anarli, Resimli trk, edebiy at
tarihi, s.a. M . u .
TA PE1N O ZA (gr. xaixstvcoaig slabljenje)
Termin antike -* r e t o r i k e za -> s tils k u
figuru kojom se upotrebom neprikladnih,
nepristojnih ili pogrdnih rei um anjuje i
om alovaava veliina i znaaj neke pojave. U
stilistici, t. se obino sm atra sinonimom za -+
litotu ili -+ mejozu, i retko se posebno
objanjava, iako ima svoje sam ostalno zna
enje. Kvintilijan (Obrazovanje govornika,
VIII, 3, 48) sm atra da /. dolazi odm ah iza
nepristojnosti i da slui za umanjivanje gran
dioznih i velianstvenih stvari. T. se obino
upotrebljava u komediji, satiri i pogrdnim
izrekama, a u m odernoj knjievnosti ee se
javlja u prozi nego u poeziji. U pirem smislu,
t. jo od antikog doba oznaava povredu
svakog dekoruma (uglaenosti). Najjasniji pri
mer /. predstavlja upotreba vulgarnih i uvred
ljivih izraza umesto pristojnih i utivih rei,
koje se oekuju. Ovaj oblik se esto sree u
ekspirovim komedijama, kao npr,: Ahilej ~~
No, to je pritu zavisti? K rastavi izmetu
naravi, to je novo? / Tersit N o, ti sliko
onog to se ini da jesi, idole idioto-poklonika,
tu je pismo za tebe / Ahilej O dakle ti,
nitice? / Tersit Ti zdjelo pekmeza, pa
valjda iz Troje. { Troiio i Kresida, V, I).
S.K-.
TA UTA CIZA M (gr. xibx, t aere isto)
Termin antike -* retorike za grubu
jenakozvunost bliskih slogova, gomilanje
istih ili slinih glasova, kojim moe da se
stvori runa, ali i veoma izraajna zvuna
slika, npr. paramparad, krkanluk (- kako-
fonija). N arodne - brzaliee se u stvari
zasnivaju na t. (N pr.: a deveteroa, kako
se razdeveteroaio). S.K-.
TEH N IK A , KNJIEVNA
TA UTO G RA M (gr. tocuto isto, ypot^^oc
slovo) Stih ije sve rei poinju istim
slovom, ili pesma u kojoj svi stihovi poinju
istim slovima, npr. O, Tite, tute, Tati, tibi
tanta tyranne tulisti (Kvint Enije, Annaies, I,
fr. 65). T. je slian aliteraciji, koja se od njega
razlikuje po tom e to podudarna slova ne
m oraju da budu na poetku rei. S.K-.
T A U T O L O G IJA (gr. Toa>ioXoy ici ponav
ljanje, iznova reeno) 1. U logici: sud u
kojem su subjekt i objekt isti, i ire -
ponavljanje suda umesto iznoenja dokaza.
2. U stilistici, verbalne varijacije o istoj
sadrini, upotreba sinonima (Poem, klecam,
idem, zastajavam J. J. Zmaj). T. moe
obogatiti izraz i dati mu snagu emocije, no
moe skliznuti i u stilsku greku (-> pleona
zam, up. i -+ dilogija), S.S.
TEATAR -> Pozorite
TEHNIKA, KNJIEVNA (gr. zt.yyr[ - vetina,
priev TexviKoq zanatlijski, vet) 1.
Skup osnovnih obeleja i elemenata spoljanje
za razliku od unutranje forme (-+ forma,
-+ sarina i forma). Skup ovakvih spoljanjih
osobina predstavlja tehniku osnovu pojedinih
knjievnih dela i obino odreuje i kojem
knjievnom rodu odreeno delo pripada, a t.
svakog knjievnog roda najoiglednije se ispo-
Ijava u oblicima, kom binacijam a i karakteri
stikam a njegovih izraajnih sredstava. T ako se
poezija slui t. stihovnog izraavanja; razgo
vor izmeu dvaju ili vie lica namenjen za
predstavljanje u pozoritu sainjava osnovu
dram ske osnovni elementi epske t. su
opisivanje, pripoveanje i dijalog, stihovno
izraavanje i podela na pevanja; rom an moe
koristiti /. epistolarne form e (- roman u
pismima), pripoveanje u prvom (ich-Form) ili u
treem licu (er-Form) no zavisno od naina
kako se ove t. koriste .i kom binuju moemo
razlikovati i /. > sveznajueg pripovedaa, ~>
stanovita (-+ taka gledita), toka svesti
i si. T. je, dakle, skup osnovnih formalnih
obeleja uoljivih u spoljanjiin osobinam a
pojedinih knjievnih eia; pojam t. obuhvata
osnovne elemente -* kompozicije, a n e -> stila
i unutranje form e. 2. Nain na koji
zajedniki funkcioniu sva izraajna sredstva
pom ou kojih knjievno delo ostvaruje svoj
osobeni umetniki svet; proim anje i uza
jam na uslovljenost elemenata spoljanje i
unutranje form e, koji svojim zajednikim
dejstvom omoguuju odreeni umetniki efe-
kat. T. epske poezije ne moe se odrediti samo
T E H N O PA IG N IA
razlikovanjem opisa, pripovedanja i dijaloga,
nego zahteva i ispitivanje njihovog funkcio*
nalnog smisla, tesno povezanog sa izrazito
stilistikim pitanjim a (stilske figure, epsko
ponavljanje i si.). N a slian nain razm atranje
t. neke pesme, dram e ili rom ana obuhvatilo bi
sva osnovna pitanja o njihovoj strukturi,
teksturi, kompoziciji i stilu, tj. sva pitanja
funkcionalne uslovljenosti, smisla i dejsiva
njihovih izraajnih sredstava u ceiini. Ovakvo
odreenje /. nalazi se u sreditu panje tzv.
tehnike kritike (~+ Nova kritika), koja
kombinuje metode formalne kritike (-* ruski
formalizam). ~+ stilistike i -* praktine kritike,
koristi tradicionalne formalistike kategorije i
terminologiju, ali posm atra odreena form al
na obeleja ne u njihovim statikim i apstrakt
nim distinkcijama nego u okviru njihove
umetnike funkcije unutar knjievnog dela
shvaenog kao odreene > organske forme.
Sa ovog stanovita i. je razlika izmeu
sadrine, ili iskustva, i ostvarene sadrine, ili
umetnosti, te kad govorimo o t., govo
rimo gotovo o svemu: t. je sredstvo pomou
kojeg iskustvo, koje je graa, prinuava pisca
da se njim bavi; t. je jedino sredstvo koje mu
stoji na raspolaganju za otkrivanje, ispitivanje
i razvijanje njegove teme, za saoptavanje
njenog znaenja, i, najzad, za njeno vredno
vanje (M. orer).
L it.: -* Nova kritika; M . S chorer, T eh n ik a k a o
otkrie, Republika . 1964, 2 3.
TEHNOPAIGNIJA ~+ Carmina figurata
T E IH O S K O P IJA ( gr. TixocrKonia - po~
sm atranje sa gradskog bedema) D ram a-
turki postupak koji se sastoji u tom e da se
jedna linost penje na neko uzvieno mesto
(breuljak, zid, kulu, drvO i si.) i sa njega
obavetava ostala lica na sceni o razvoju
dogaaja koje toboe posm atra. Postupak je
preuzet iz epa (npr. u Homerovoj Ilijadi
trojanski starci sa bedema posm atraju i
kom entariu razvoj bitke sa Grcima) i poka
zao se kao koristan tehniki trik, koji dobija
svoje puno opravdanje kada je prianje efekt
nije ili pogodnije od eventualnog scenskog
prikazivanja samog dogaaja. 7., dakle, po
prima stvaralaki smisao sam o u sluajevima
kada se radi o dogaajim a koji se na sceni ne
mogu dovoljno uverljivo izvesti (npr. bitke,
brodolomi, utakm ice i si.). Primenjivali su je
dram atiari svih vremena (Eshil, Agam em non;
ekspir, Julije Cezar; Gete, Gec od Berlihin-
gena: Sterija, M ilo Obili i dr.). P.L.
794
TEKST (lat. textus tkanje) 1. Jeziki iskaz
misli au to ra naziva se /. U starijim epohama
(pre pronalaska tamparije) autorom se sm at
ra i prepisiva rukopisa, koji esto unosi i
svoje misli u prepisivani t. Pod t, se razume
celovito delo, tj. sam ostalnost jednog teksta u
odnosu na druge, susedne tekstove u ruko
pisnoj tradiciji. U novije vreme, od pronalaska
tampe, pod f, se podrazum eva svako izdvo
jeno tam pano delo sa imenom autora, ili bez
imena autora, ali sa ustaljenim nazivom
(naslovom). U /.n e spadaju osobenosti pisma,
rukopisa, grafije, tam pe i slino niti nesvesno
uinjene greke i razni vantekstovni dodaci
(beleke, registri, ilustracije), jer t. pretpo
stavlja svesni odnos autora prem a tekstu.
O tuda, faksim ilno izdanje reproukuje ruko
pis., a ne leksi rukopisa. Z alo se u -+
tekstologiji kao osnovni uslov postavlja utvr
ivanje autentinosti teksta i otkrivanje njego
ve i storije, tj. stanje teksta u pojedinim
etapam a njegova stvaranja. D..
2. T. se u -+ teoriji informacije i - se-
miotici odreuje, u optem znaenju, kao sva
ko pravilima regulisano nizanje ili kom bino
vanje jedinica nekog znakovnog sistema u
vremenu ili prostoru. T ako bi tekst muzikoga
dela bio dat kao kom binovanje tonskih
jedinica u vremenu prem a pravilima koja u
muzikoj um etnosti postoje, a tekst slikar
S .K , skoga dela ini kom binovanje vizuelnih jedi
nica (linija, figura i boja) u prostoru prema
pravilima prikazivanja trodim enzionalnih veli
ina u ravni. Poto je svako knjievno delo
dato na nekom e prirodnom ljudskom jeziku,
njegov se tekst najpre mora odrediti kao niz
prironojezikih jedinica koje su ulanane po
pravilim a jezikoga sistema. Budui da se ove
jedinice mogu pojaviti u pismenome i usme
nom obliku, one se niu ili u prostornoj ili u
vremenskoj uzastopnosti. Linearno nizanje
jedn a je od prvih vidljivih osobina ovoga
teksta. D ruga njegova uoljiva osobina jeste
duina, za koju se moe rei da je u naelu
neograniena. Uoljiva je, m ada neto skri
venija, jo jedna njegova osobina, od koje
zapravo i zapoinje odreivanje teksta u uem
znaenju: on ne moe biti manji od jedne
reenice. - Kad se kae reenica, ne uzima se
u obzir njena fiziki merljiva duina, koja
inae izuzetno varira, nego jedino njena
osobina da moe sluiti neposredno u kom u
nikaciji, tj. tek pom ou nje m oem o opisivati
ono to se nalazi izvan jezika samog. Nijedna
od reenice m anja jedinica nem a takvu fu n k
ciju. Ali zato svaka od njih im a gram atiku
795
funkciju, koju dobija tako to ulazi u sastav
vee gramatike jedinice. Funkciju je precizno
odredio francuski lingvist E. Benvenist: je
zika jedinica ne dobija funkciju na svome,
nego tek na narednom , viem jezikome
nivou. T ako se foneme m eusobno razlikuju
po distinktivnim obelejima, a to razlikovanje
i jeste funkcija distinktivnih obeleja. M eu
tim, fonema svoju funkciju dobija tek u
morfemi. Reenicu pak am. deskriptivna ling
vistika definie kao onu gram atiku katego
riju koja ne ulazi u sastav nijedne druge
gram atike kategorije. Z ato i ne moe imati
gram atiku funkciju, a kom unikativnu dobija
kad se integrie u veu jedinicu. Poto ova vea
jedinica nije nita drugo nego tekst, jasno je
zato se moe rei da t. m ora imati najmanje
jednu reenicu, pri emu broj reenica nije
ogranien. Ali -* lingvistici, koja inae sniz
ili crno Iako i uspesno opisuje reenicu, jo nije
polo za rukom da odredi s ta je to t., kakav je
njegov unutarnji sastav, odnosno kako se
moe a kako ne moe sklopiti. Budui da je
knjievni t. osnovna jedinica kojom se bavi
nauka o knjievnosti, a ona ga ne moe
odrediti sve dok se ne razjasni ta je uopte
verbalni tekst, m ora se poi bar od nekih
pretpostavki o tome zato lingvistika jo nije
uspela da definie tekst. Z a neuspeh
lingvistike iznose se dva reda razloga: prem a
jednim autorim a, taj se neuspeh moe ob
jasniti time to je strukturalna lingvistika,
poev od Sosira, sistematski zanem arivala
govor; prem a durgim a t. zapravo prelazi
okvire naunoga predm eta lingvistike. Struk
turalna lingvistika, kao to je poznato, polazi
od osnovne podele na jezik (~+ kod) i na govor
(-* poruka): jezik sadri konaan broj inva-
rijantnih jedinica kojima prirodnojeziki si*
stem raspolae, a u govoru se te jedinice
realizuju u neodreenom broju konkretnih
varijanata. Prouavanje je usmereno na jezik,
a u njemu nije bila otkrivena vea invarijantna
jedinica od reenice. Im a se u vidu, razume se,
najapstraktniji reenini model, koji se defi
nie kao svaka i samo ona jedinica koja je
sklopljena prem a gramatikim pravilim a a
ukljuuje m om enat predikativnosti. Tekst
ukljuuje m om enat predikativnosti, ali nam
nisu poznata gram atika pravila prema koji
m a se on moe ili ne moe sklopiti. Lingvisti
se dele na one koji veruju da se takva pravila
mogu otkriti, i na one koji u to ne veruju.
Jo 20-ih godina M. Bahtin je izneo miljenje
da se lingvistika m ora zaustaviti na reenici, a
da jedinicu koja dolazi posle nje treba da
izuava posebna disciplina koja bi se zvala
TEKST
metalingvistika. Nezavisno od njega, slino je
miljenje 60-ih godina izneo E. Benvenist.
Oigledno saglasan sa oba ova miljenja, R.
Bart je predloio jo jedan naziv za novu
disciplinu iramimgvistika. Meutim, ne
misle tako m nogobrojni zagovornici najnovije
lingvistike podiscipline koja se najee zove
lingvistika teksta ili tekst ovna lingvistika. U
okviru ove podiscipline i lingvisti i teoretiari
knjievnosti nastoje da otkriju izvesna optija
pravila ili zakonitosti po kojima se sklapa t.
Ali i oni sami u toku dve poslednje decenije
predlau razliite termine za diskurs,
izlaganje, govorna tvorevina, govorni anr i si.
Termin oloko arenilo u si ovijeno je nacio
nalnim jezicima i lingvistikim tradicijama, ali
svakako i injenicom da se jo ne zna kakve je
prirode jedinica kojom se bave. Sa knji
evne take gledita moe biti prihvatljivo
samo ono to se u lingvistici pouzdano zna, pa
se to znanje moe projektovati na nepozna
nicu koju ini verbalni t. uopte i posebno
knjievni t. A poto je razjanjeno kako
jezike jedinice dobijaju svoju funkciju, una-
pred se mogu odrediti dve osobine t. ve na
osnovu ta kode utvrene injenice da reenica
nem a gram atiku a im a kom unikativnu funk
ciju. Jedna je od njih negativna, a druga je
pozitivna: t. ipak nije gram atika jedinica, to
znai da ga ne moemo valjano nauno opisati
ako polazim o samo od prironojezikog koda,
i jeste jedinica koja nastaje tek u procesu
kom uniciranja. Drugim reima, on nije posto
ja n a jedinica, nego je ovek svaki put tvori
kad upotrebljava prirodni jezik. U potreba pak
jezika nije zamisliva izvan one velike celine
koja se zove kultura. Stav m nogobrojnih
kola i predstavnika lingvistike t. bio bi
uglavnom suprotan. Ali nije sluajno to se u
njihovim radovim a, hotim ino ili nehotino, t.
gotovo redovno zamilja u skladu sa pred
stavom koju im am o o pismeno fiksiranome
govornom nizu. Jer u izvornome, naom
naknadnom sveu neposred ovan ome usme
nom obliku, t. zapravo i ne postoji: on ne
nastaje da bi ostao, nego da bi nestao. Stalne
su jezike jedinice zakljuno s reenicom, i one
se u konkretnim svojim realizacijama ulana-
vaju tako to daju opis izvesnoga kom ada
stvarnosti, koji slualac sukcesivno prima
onako kako nastaje, izvlai potrebnu infor
maciju, a ono to se zove t. u istim se
sukcesivnim razm acim a razgrauje. T o nije
celina, budui da celina za nas postoji samo
ako je naa svest moe u isti m ah obuhvatiti sa
svim njenim delovima. T. je, prema tome,
samo funkcionalna i nestalna veliina. On je
TEK ST
svakako obavezan deo u procesu slanja i
prim anja informacije, ali sam po sebi nc
postoji. D a bi pak postojao, m ora biti
naknadno, dopunski organizovan. A upravo
mu tu dopunsku organizaciju i daje pism ena
fiksacija, koju valja tumaiti ne kao puku
zamenu akustike supstance vizuelnom sup-
stancom, nego kao prim enu jednoga za pri
rodni jezik novog i njemu tueg koda. S
take gledita semiotike kulture, otkrie pisma
je tek u drugom e redu tehniko otkrie, a u
prvom je redu otkrie dopunskoga koda
pomou koga se prironojeziki t. moe
izolovati iz fluktualnog optenja i kao grafiki
zaustavljena celina ukljuiti u kulturu. I tek
tada on postaje deo kulture kao jedinica koja
sadri odreenu koliinu informacije. Oi
gledno je da kultura posle otkria pisma ne
raspolae samo pri rodnoj ezikim sistemom
kao prim arnim komunikacionim sredstvom,
nego isto tako raspolae i odreenim skupom
pismeno fiksiranih tekstova kao znaajnim
delom svoje sveukupne memorije. Ai i usmena
kultura, razume se, zna za neke oblike
dopunske organizacije izvornoga verbalnog t.
O n a takoe poseuje sredstva pomou kojih
ga izvodi iz prvobitne fluktualnosti i prevodi u
zasebnu, po sebi datu inform ativnu jedinicu.
Dopunski kodovi kojim a se slui usmena
kultura znaajniji su utoliko to je kasnija
kultura, kultura pisma i knjige, nasleila. iz nje
osnovne vrste dopunski organizovanih verbal
nih tekstova, meu njim a i knjievne, a isto
tako i intuitivno znanje o tom e ta treba a ta
ne treba sm atrati zasebnim tekstovim a.
Najznaajniji oblik dopunske organizacije /.
usm ena je kultura dala u stihu. Stih i inae
ulazi u prvorazredne tvorevine koje nam je
usmena kultura uopte ostavila u naslee.
Njegova je osnovna funkcija proisticala iz
njegove velike mnemotehnike moi, pa se s
mnogo valjanih razloga moe uporediti s
kasnijom ulogom pisma. I kao to pismom
fiksiran tekst ne porazum eva jedan, nego dva
koda, o kojih je prvi izvoran prirodnojeziki,
a drugi je naknadan grafiki, tako isto, samo
jo razgovetnije, stih porazum eva dva razli
ita koda: prvi je takoe prironojeziki, a
drugi je rnuziko-ritmiki. M uzika je, po
svemu sudei, dala poetni i neophodan
param etar za dopunsku organizaciju verbal
noga teksta. Zahvaljujui njemu, u kulturi se
uspostavila zasebna tekstovna jedinica, koja
hijerarhijski dolazi posle reenice. Z ato se u
usmenoj kulturi obavetenja koja se uvaju u
stihovima razlikuju kao autoritativni] a od
obavetenja koja se saoptavaju pomou
7%
obinoga jezikoga teksta. Jer u stihu se
uvaju sam o ona obavetenja koja je vredelo
sauvati, a ostala iezavaju zajedno sa tre
nutnim t. koji ih nosi. U potreba stiha u
usmenoj kulturi u poetku nije bila ograniena
ni na koje zasebno podruje, ali je stih ipak
postepeno a stalno istiskivan iz mnogih
oblasti, da bi na kraju dugoga istorijskog
procesa svoju sutastvenu, a ne sporadinu
ulogu, zadrao jedino u knjievnosti. Oi
gledno je da osobine stiha vie odgovaraju
knjievnom nego drugim verbalnim teksto
vima. Zato neka skrivenija svojstva knjievnoga
i. m oem o otkriti ako poem o od onih
osobina stiha koje su oigledno pogodovale
knjievnoj umetnosti. Poetna je i osnovna
odlika stiha to to je u njemu muziki semiozis
(-+ semiotika) ukljuen u prironojeziki t. Pri
tom e je svejedno da ii emo rei da je on
oduvek bio tu, to je po svemu sudei
neosporno, pa je samo u stihu zadran i
aktiviran a u prozi nije, ili emo rei da je,
moda, tek u nekoj kasnijoj razvojnoj fazi
naknadno ukljuivan. Bitno je jedino da se
ovaj semiozis veom a razlikuje od prirono-
jezikog. U muzikome semiozisu elem entarna
znakovna jedinica, a to je ton, ne poseuje
znaenje kao odnos izmeu oznake i ozna
enog (v. znak), nego se ono gotovo
iskljuivo dobij a tek kombinovanjem tonova u
prostoj i sloenoj uzastopnosti, naime onoj
koja porazum eva i sinhronino povezivanje.
Tonovi se pri tom e povezuju na principu
slinosti i suprotnosti njihovih neposrednih
akustikih kvaliteta. I kada se ovakav semio
zis ukljui kao dopunsko organizaciono na
elo u prironojeziki tekst, nem inovno dolazi
do ukrtanja dva nejednako usmerena koda,
to im a bar tri posledice koje su znaajne za
razumevanje unutarnjeg sklopa knjievnog t.
Prvo, govorni se niz segmentuje dvostruko:
prema jezikome i prem a muzikom merilu.
Poto se granice segmentovanja ne poduda
raju, ili se bar esto ne podudaraju, dolazi do
izvesne dinamike napregnutosti izmeu dva
razliito ureena niza, od kojih nijedan nije
stvarno dat, nego su oba, dodue u razliitoj
meri, samo potencijalno data. S druge strane,
u govornom e nizu, kao to je poznato, svaka
pauza ima osobenu funkciju: ona usmerava,
regulie itanje ili razumevanje t. Poto m u
ziko segmentovanje unosi ceo niz novih
pauza, ove pauze daju svoje usmerenje itanju,
a prirod noj ezike pauze svoje. Z ato u stihu ne
postoji jedno, nego dva u isti m ah mogua
itanja, od kojih je jedno osnovno a drugo je
dopunsko. M ogunost dvojnog itanja pogo
797
duje knjievnom tekstu, jer je poznato da opis
koji on nosi doivljavamo i kao doslovan i
kao prenosan, tj. tropian (- znak). Osim
toga, i to bi bila druga posledica, smisao se iz
prirodnojezikog teksta uglavnom izvlai u
progresivnom e kretanju, u obliku sve potpu
nijeg sum iranja pojedinanih znaenja koja
nose jezike jedinice. Dodue, u obinome ali
pismeno fiksiranom tekstu mogue je i obrnu
to kretanje, tj. vraanje i sagledavanje ostva
renih sintaksikih celina, sam o to to isklju
ivo slui za proveravanje i razjanjavanje ve
dobijenog smisla. Drugaije je u stihu, ge
muziki semiozis unosi ritmiki ureeno vra
anje iste vremenske mere, pa se segmenti
teksta koji su u tu meru ukljueni oseaju kao
regularne celine, a celinama koje se regularno
ponavljaju redovno se pripisuje kako nas
ui - teorija informacije izvesna koliina
sem antikoga sadraja. Zbog toga u stihu po
stoji, pored obinoga, i jedno specifino
razumevanje, koje emo nazvati skokovito
razumevanje, jer se iz celina koje pri rit-
mikome vraanju nastaju izlai sintetiki
smisao. T o znam o ak i na osnovu najobi
nijeg iskustva: stihove oseamo kao neto to
je izrazito segmentovano, pa ih zato sporije
itamo, jer iza svakog seg/nenta u magnovenju
zastajkujemo da bismo ga u celini proosetili.
Stalno kretanje napre i nazad a ono se u
stihu moe pratiti na mnogim ravnim a daje
zapravo jedno dinam iko tkanje iz koga je u
izvornome svom obliku i nastalo ono to se u
tradicionalnoj estetici i teoriji knjievnosti
zove -+ forma. Trea je posledica naj
vanija za razumevanje optega sklopa knji
evnog teksta. Muziki semiozis unosi u
prirodnojeziki t. jedno posebno organiza
ciono naelo, koje je i prouzrokovalo to se
stihovi ne piu punom linijom kao proza, nego
jedan ispod drugoga kao manji linijski seg
menti. To tradicionalno pisanje stihova, me
utim , sam o delimino odraava ono to se
doista deava u t., jer se on dopunski
organizuje prem a sledeem hijerarhijskome
naelu: ponavljanjem iste ili sline jedinice sa
niega nivoa konstituie se vea jedinica na
viem nivou. Pri tom e se jedinica sa niega
nivoa moe pojaviti samo jedanput, jer se u
tom sluaju njeno ponavljanje podrazum eva
kao nulta veliina. M alo je ta u stihu tako
oigledno kao ovo naelo: ponavljanjem neke
polazne ritm ike jedinice (recimo -> jamba ili
~+ troheja) dobij a se polustih, ponavljanjem
polustiha stih, ponavljanjem stiha
strofa, ponavljanjem strofe ceo t. pesme (-*
kibemetika). Ako sva mesta gde dolazi do
TEKST
ponavljanja nazovem o granicam a segmento-
vanja, a one to zaista jesu, onda ih s obzirom
na funkciju koju obavljaju moemo nazvati i
konstruktivnim granicama teksta, jer se zaista
na taj nain /. pesme izgrauje ili konstruie.
A konstruisan je u sutini k ao jedinstvena i
zatvorena celina, pa se tek za njega s pravom
moe rei da podrazum eva gram atiku prema
kojoj je sklopljen, ali nju ne moe prouavati
sama lingvistika, nego zajedno s poetikom. A
kad se sve ovo im a u vidu, jasno je zato je u
evropskoj kulturi sve do novoga veka ofici
jelno dakle u norm ativnim poetikim
spisima kao knjievni /. sm atran samo onaj
/. koji je, izmeu ostalog, u stihu napisan.
Drugi oblik dopunske organizacije t. usmena
je kultura dala u govornim klieima. U
savremenoj se lingvistici u govorne kliee
uvrtavaju: ~+ idiomi, svi ovrsli frazeologizmi
(-* frazeologija), izreke, ~+ poslovice i si.
Poto neki govorni kiiei i dah-danas nastaju i
nestaju u svim ivim jezicima, unekoliko je
lake rekonstruirati kako se pojavljuju i kakva
im je funkcija u kulturi, Ve se na prvi pogled
zapaa d a svaki klie sadri opis nekog iseka
stvarnosti. T ako, recimo, izreka kad dogori
do nokata sadri opis jednog dogaaja. Za
obian jeziki tekst ovakav je opis cilj, dok je
za klie on sam o sredstvo za opisivanje, a
opisivanje se sastoji u tom e to se na gotov
opis preslikavaju svi sluajevi kad bilo kakav
dogaaj oveka izvede iz strpljenja. Oigledno
je da je govorni klie sloeniji od obinoga
jezikog teksta, a sloeniji je zato to sadri
udvajanje: za opisivanje se ne uzimaju jezike
jedinice, nego gotov pom ou koga je ranije
ve obavljeno opisivanje, T o se moe uporediti
sa sluajem kad se celovit jeziki znak,
zajedno sa oznakom i oznaenim, preuzima
sam o kao oznaka za novo oznaeno. Poznato
je da se na taj nain dobija jeziki trop, a za
njega kaemo d a je sloen ili drugostepen znak
(-* semiotika). U istom se smislu za klie s
podjednakim pravom moe rei da je sloen ili
drugostepen tekst, odnosno neka vrsta udvo
jenog t. Jo je zanimljivije ono to se deava
na semantikome planu pri itanju (razumeva-
nju) kliea. On se oigledno mora dvaput
itati: jednom da bi se percipirala slika koju
nosi (doslovni opis) i drugi put da bi se u aktu
preslikavanja iz same te slike izvukao smisao
(prenosan opis). Sve se ove radnje obavljaju u
nemerljivim deliima vremena, ali nije u
pitanju vreme, nego gotovo neporeciva inje
nica da se ovde smisao izvlai iz ve postojee
cei ovite slike, a to znai i iz postojee
tekst ovne celine. Ako sada zamislimo jedan
TEKST
kompozitni t. sastavljen sve od samih govor
nih kliea, onda bi itanje i razumevanje teksta
bilo na isti nain skokovito kao i u stihu,
samo to je sada jasnije no u stihu da je
informacija koju na ovaj nain dobijamo
zapravo slikovna ili ikonina (v. semiotika).
Sada moemo kratko rei: tu ikoninu infor
maciju upravo i nosi svaki knjievni t. Pri
tome treba imati u vidu razliku koju jo
jednom valja naglasiti: opis koji sadri klie
sam po sebi ne nosi ikoninu informaciju,
nego tu informaciju dobija tek onda kad kao
ve gotov jeziki opis slui za novo opisivanje.
T o se isto odnosi i na knjievni l: opis koji
sadri m ora biti takav da pri itanju slui za
preslikavanje. Trei m om enat u klieu koji
je znaajan za razumevanje knjievnosti jeste
njegov odnos prem a okolnome /. Ako je tano
da klie nije obian t., nego je dopunski
organizovan, onda u svakidanjoj usmenoj
komunikaciji m oraju postojati neki signali
koji e najavljivati kad iz obinoga t. pre
lazimo na dopunski organizovan t. Takvi
signali zaista postoje. Svaki emo od njih zvati
prebacivat. O e kad dogori do nokata jedan
lik u narodnoj prii ovako, recimo, upotreb
ljava: Kad je ve, tono re, dogorelo do
nokata, osvrne se on vladici: 'Dozvolite mi,
sveti vladika, da ga opsujem. N em a sumnje da
je tono re ist prebaciva: njegova je jedina
funkcija da nas iz jedne vrste teksta prebaci u
drugu vrstu. Zbog toga je vie no simpto-
m atino to se na poetku svih proznih
knjievnih tekstova koje smo dobili u naslee
iz usmene kulture nalazi prebaciva. N ekad je
on ve na prvi pogled vidljiv, nekad je
skriveniji, ali ono to je sutastveno jeste to da
je neophodan, a neophodan moe biti samo
ako se m ora s jedne jezike ravni prelaziti
na neku drugu. Uglavnom etiri m om enta
slue za prebacivanje: vreme (npr. bio jednom ),
prostor (npr. na jednom mestu), lik (pominjanje
tipiziranih linosti kao to su car, carevi, kod
Srba Ero) i tu govor (upuivanje tipa pria se
ili ree mi jedan ovek). D o koje je mere
prebaciva prisutan i u kazivaevoj svesti, za
to kao dobar prim er moe posluiti jedna u
samoj prii zabeleena kazivaeva reakcija.
Priu je zapoeo pomenuvi carevia, pa
odm ah dodaje: Ta samo reci carevi, pa ve
zna! to je prebaciva pomou lika, a kazi-
vaceve rei moemo ovako preform ulisati: A
kad sam ti ve pomenuo carevia, onda treba da
zna da u ti priati priu! Ako obian prebacivati iz teksta u t. N a isti se nain
prirodnojeziki t. zamislimo kao opisivanje
koje se beskrajno odvija na istoj ravni, onda
e uloga prebacivaa na poetku narativnoga
798
teksta biti da nas premesti na drugu ravan
opisivanja. Poznata Aristotelova definicija
poetka knjievne radnje ili prie glasi: Po
etak je ono to se samo ne pojavljuje posle
neega drugog, nego se, naprotiv, posle toga
neto drugo pojavilo ili se pojavljuje. Vero-
vatno ne postoji tanija definicija, ali je ipak
prilino nejasno kako je mogu takav apso
lutni poetak, ili tanije: kojim se jezikim
sredstvima postie da se usred obinoga
verbalnog t. pojavi, gotovo ni iz ega, jedan
nov i drugaiji a prim alac taj t, odm ah
prepoznaje i ve od prvih rei posebnom
merom meri sve to je u njemu opisano. Nema
sumnje da je usmena kultura za tako vanu
funkciju iznala i posebna verbalna sredstva,
samo to ih mi u analizi teko otkrivam o i
izdvajamo. Ipak, izvesni otkriveni momenti
saeto se mogu ovako opisati: kliettranjem je
nastao poseban tip dopunski organizovanog
t to je omoguilo da se razlikuju dve ravni
verbalnoga opisivanja, a da bi se znalo kad se
iz obine ravni prelazi na onu drugu, stvoreni
su prebaeivai. Prem a tome, Aristotelov apso
lutni poetak mogu je sa jezike strane samo
kao prelazak sa prve ravni jezikoga opisiva
nja na onu drugu: nita za nas nije postojalo
na toj drugoj ravni dok na nju nismo
prebaeni. T aka koja je takvim prebaci
vanjem postavljena predstavlja taku od koje
se mere vreme i prostor, a onda i svi ostali
m om enti koji su potrebni za opis celovite
radnje. K ad je pak ta radnja dovrena i kad iz
nje treba izai, to znai kad treba obeleiti
kraj knjievnome t., ponovo se pojavljuje
prebaciva, ali je sada njegova uloga obrnuta
treba da nas vrati na obinu ravan
opisivanja. Zbog toga nije sluajno to su i
poetak i kraj u usmenim narativnim teksto
vima po pravilu klietirana mesta. Stavie, u
nekim sluajevima poetak i kraj postaju
prave jezike ritualne igre, sa stihovima,
doskoicam a, kalam burim a i minijaturnim
priicam a, kao da se ulazak u knjievni tekst i
izlazak iz njega doivljavaju kao ulazak u
drugi svet i povratak iz njega. T ako se, u
stvari, i pojavio specifian okvir koji knjievni
t. izdvaja iz prvobitne ii aktualnosti i zatvara
ga u zasebnu tekstovnu celinu. Osim toga,
proces klietiranja zahvata granice unutarnjih
segmenata /. T o je razlog to se klietiraju
opisi junaka, pa se u /. dobijaju zasebne,
izdvojive celine, koje se bukvalno mogu
klietiraju i pojedini postupci likova, pa se
dobijaju izdvoji vi tekst ovni segmenti u kojima
se ti postupci kao zasebne epizode realizuju.
799
K lietiraju se lakoe i osnovac linije po
kojim a se radnja odvija, pa se obija klie-
tirani sie, itd. Nije teko zapaziti da se
zapravo klietiraju konstruktivne granice tek
sta, to podsea na-sline granice u stihu.
Sve ove manje ili vie klisetirane konstruktivne
granice slue, razume se, i kao prebacivai. T.
je, da tako kaemo, prekriven mreom kiiea i
prebacivaa. Kaziva i njegov slualac raspo
lau izvesnom zalihom takvih jedinica i njome
se slue kao to se govornik i slualac slue,
recimo, sintaksikim shemam a prirodnog je
zika. Svaki ih kaziva moe unekoliko druga
ije up otre biti i drugaijom konkretnom gra
om popuniti. U celini gledano, usmena je
kultura postupkom klietiranja sazdala bogatu
zalihu narativnih shema, koje se mogu tum a
iti zajedno s oblicima i postupcima koji su
nastali u stihu kao skup kalupa ili
paradigmi zasebnoga knjievnog sistema.
Kasnije je kultura pisma i knjige crpla iz ove
zalihe i dala novu, svoju i drugaiju. Uz to je
evropska novovekovna kultura postepeno raz
vijala jedan znatno elastiniji sistem knjievnih
konvencija. I upravo zato to je sistem
elastian, konvencije se mogu relativizovati,
naruavati, pa i ukidati. Pri tome se, meutim
stalno uvode nove i drugaije, jer kad bi se
desilo da se jednostavno ukinu sve, knjievni
bi t. nestao kao zasebna i dopunski orga-
nizovna jedinica. O n moe postojati sam o ako
kultura i nad prirodnoga jezika poseuje jo
jedan, knjievni sistem, koji polazne jedinice
im a iste one invarijantne jedinice kojim a
prirodni jezik raspolae, a meu kojima je
reenica najvea (-+ semiotika i -* znak).
L it.: K . H au scn b ias, O n th e C h a ra c te riz a
tio n a n d C lassificatio n o f D iscourses, Travaux
linguistiques de Prague, 1, 1966; K. H au sen b las,
U eb er die B edeutung sp rach lich er E inheiten und
T exte, Travaux linguistiques de Prague, 2, 1966;
R. H arw eg, P ro n o m in a und T ex tk o o stitu tio n ,
Poetica , Beiheft 2, 968; Tz. T o d o ro v , L a
G ra m m a ire d u rci, Langage, 12, 1968; M .
B ah tin , Problemi poetike Dostojevskog , 1968 (prev.);
Egumnibi pawbix yposue ipa mm amwecKoio empem
RSbiKa u ux tisauMogeemsue, 969; J. S taro b in sk i.
L e texte d a n s ie texte. E x traits indits des cahiers
an ag n im es de F erd in a n d d e S aussure, Tel Quel,
37, 1969; R. B arth es, L a linguistique d u discours,
Sign, Language, Culture, 1970; Beitrage zur Text
linguistik, 197i ; Strukturelle Textanalyse , 1972; W.
D ressier, Einfhrung in die Textlinguistik , 1972;
T. v an D ijk , Some Aspects o f Text Grammar , 1972;
S. S ch m id t, Textthearie, 1973; W . D ressier, S.
S chm idt, Textlinguistik. Kommentierte Bibliographie ,
1973; Smiotiques textuelles , 1973; Tekst i j z y k ,
1974; M . R. M ay en o w a, S tru k tu ra knjievnog
tek sta , Umjetnost rijei, 2 4, 1974; E. B envenist,
TEK STO LO G IJA
Problemi opte lingvistike, 1975 (prev.); M ilka Ivi,
Pravci u lingvistici, 1975; J. L o tm a n , Struktura
umetnikog teksta, 1976 (prev.); M . E ax T H H , 3cme-
mw<a cAoaecnoio meopnecmea, 1970; Tpvgbi no ihu-
KotsbiM cucmemiM, X II, X IV , 1981; Z. kreb, K n ji
evna v rsta . Umjetnost rijei, 1 2, 1982. N.P,
TE K ST O LO G IJA (od lat. textus tkanje, i
gr. "kojoc, re, govor, nauka) D eo -+
filologije koji prouava knjievni ili nauni -*
tekst (1), pisani, tam pani ili usmeni, u cilju
utvrivanja istorije teksta i njegovog auten
tinog via. Prem a nekim autorim a, t. se
ograniava samo na istoriju teksta, tj. na
prouavanje etapa nastajanja i konanog
uobliavanja teksta, poev od osnovnog kon
cepta, preko razliitih -+ varijanata, do zavr
nog teksta (Tekstologija prouava tekst s
take gledita njegove istorije D. S. Liha-
ov), Drugi autori u t. ukljuuju i pitanja
kritikog izdavanja teksta (-+ kritiko izda
nje), ime se zdruuju problemi kritike teksta i
njegovog izdavanja. Osnovni metod t. je filo
loka analiza teksta, koja se dopunjuje njego
vom knjievnom i vanknjievnom istorijom
(sluajna unitenja ili kvarenja deiova teksta,
prom ene zbog cenzure, zbog veeg honorara i
si.). K od umetnikih knjievnih dela tekstolo
ka istraivanja se dopunjuju knjievnoistorij-
skim, teorijskoknjievnim, stilistikim i poe-
tolokim prouavanjim a, to sve doprinosi
utvrivanju tanosti teksta. Uopte, m a koliko
se t, smatrala pom onom filolokom naukom,
ona ukljuuje u sebe mnoge vidove nauke o
knjievnosti. Knjievna dela postoje samo u
tekstovnom obliku, tako da analiza knjiev
nog dela, koja poinje od utvrivanja auten
tinog teksta i istraivanja istorije teksta, na
kraju se zavrava -+ interpretacijom dela. O tu
da neki autori navode tekstoloka istraivanja
kao prethodne radove u nauci o knjievnosti
(R. Velek; V. Kajzer), M eutim, rezultati i.
ulaze i u samu ~+, poetiku i - knjievnu kritiku
kada treba da doprinesu objanjenju stvara
lakog postupka pisca i razumevanju slo
jevitosti dela. T. poinje jo iz antikog
do b a kada je trebalo utvrditi originalnost ne
kog dela ili atribuiranje nekog rukopisa ne
kom piscu (- homersko pitanje). Kasnije, u
doba ranog hrianstva, i. se razvijala u vezi
sa utvrivanjem tekstova Starog i Novog za
vela, naroito u vezi s grkim i jevrejskim
rukopisima. Sv. Avgustin je postavio pravila
crkvene -+ egzegeze za crkvene spise poznog
starog veka, to je u srednjem veku dovelo do
kritikog prouavanja tekstova Biblije. Ali
pravi procvat t. nastao je u doba -+ huma
TEK STU RA
nizma i -* renesanse, kada je trebalo ustano
viti prvobitni vid pronaenih tekstova iz an*
like starine. N auni m eto u /. konstituie se
u 19. veku, k ada klasini filolozi J. Beker
(1785-1871) i K arl L ahm an (1793-1851)
postavljaju metod genealogije rukopisa (-*
stema) i rekonstrukcije tzv. arhetipa. V.
erer je primenio ove postavke na tekstove
novijih nemakih pisaca (Celokupna del a F.
ilera, 18671876, i V ajm arsko izdanje G etea
u 133 tom a, 18871919). U Francuskoj je .
Bedje postavio poetkom 20. veka osnove
francuskoj t. U Rusiji i Sovjetskom Savezu t.
se razvija jo od 18. veka, d a bi u radovim a B.
V. Tomaevskog, D. S. Lihaova i drugih
postigLa visok stepen egzaktnosti i preciznosti.
Uopte, u 20. veku se pitanjim a t. bavi sve vei
broj naunika a u oblasti izdavanja sve vie se
tei standardizaciji metodologije i tehnike kri
tikog izdavanja pisaca.
L it.: G . W itk o w sk i, T extkritik und Editionste-
chnik neuerer Schriftwerke , 1924; H . Q u en tin , Essais
de critique textuelle , 1926; P. M aas, Textkritik ,
I9604; J. P. P o stg ate, T extual C riticism , u En-
cyclop. Britannica , 192914; G . P asq u a, E dizionecri-
tike, u Encicl. I tal, 1932; E. M. 3iixeHayM ,
O chobm reKCrojiorHH. Pegaxmop u k n ma, 1962;
A. C. JIaxa4CB, Texcmo.ionui, 1962; H c th , 7ctc-
cmo.ioiuja. KpaTKH o rn e a , 1966 (prev.); Have.m sa
KpwnwK m g a n a , C A H Y , 1967; R. Velek O .
Voren, Teorija knjievnosti , 965 (prev.); B.
K ajsep , Jenm xo VMemnuuKo ge.io, 1973 (prev.).
D . .
TEKSTURA (iat. textura tkanje) U
prvobitnom i osnovnom znaenju: tk a n je , tj.
nain na koji su niti isprepletene u tkanini. Taj
nain odreuje izgled i opip tkanine, a u ne
kim sluajevima npr. u umetnikom gobie-
nu moe biti i nosilac izvesnog estetskog
efekta. Po analogiji, u likovnoj kritici t. ozna
ava nain na koji su predstavljene povrine
za razliku, recimo, od kompozicije kao
krupnijeg form alnog odreenja. Proirenjem
znaenja, u knjievno-kritikoj terminologiji t.
oznaava skup izraajnih osobenosti koje su
vidljive i u najmanjim formalnim jedinicam a
dela i u ovom pravcu razlikuje se od -* struk
ture. T. prem a distinkciji - nove kritike
podrazum eva pre svega takva izraajna obe-
leja kao to su -* asonance, -* aliteracije,
vrste - metra u poeziji, odnosno onu eksten-
ziju znaenja koja je vidljiva ve u pojedinim
reenicama. U amer, kritici najznaajnija raz
m atranja t. u vezi s poezijom dao je D. K.
Rensom, a u vezi s rom anom M. orer.
L it.: J. C. R a n so n , The Wold's Body , 1932; The
New Criticism, 1941; C riticism as P u re S pecula
tion, The Intent o f the Critic, e. D . A. S tauffer,
800
1941; T h e In o rg an ic M use, Kenyon Review , 1943,
5: P oetry: T h e F o rm a l A nalysis. P oetry: T he
F in a l C ause, Kenyon Review , 1947, 9; M . S chorer,
F ic tio n and the A nalogical M a trix , Kenvon Re
view, 1949, 4. S R.
TEKTONIKA (gr. rsK toviK og drvodeljski,
tesarski. neimarski; xeK iovtfi vjetina
obrade) 1 . Vjetina crtanja i graenja alata,
sudova, orua, pokustva i si., koja udruuje
korisno sa umetnikim. 2. Vjetina spaja
nja, izvoenja i rasporeivanja elem enata u
umjetnikom djelu, koja tei izrazito simetri
nom, harm oninom i uravnoteenom raspo
redu tih elemenata. T. je u osnovi arhitekture,
ali i ostale umjetnosti, ukljuujui i knjiev
nost, tee - tektonskom oblikovanju djela. -
Zatvorene forme; supr. -> otvorene forme, -+
atektonski.
L it.: -* Z atvorene form e. Z .L .
TEK TO N SK I Izraz oznaava oblik umjet
nikog djela koji je obiljeen snanim osjea
njem za - tektoniku, iz ega proizlazi simet-
rinost, harm oninost i uravnoteenost dije
lova koji ine -> strukturu djela. Tektonski
stil je pre svega stil povezanog poretka i jasne
zakonitosti (Velflin). U Leonardovoj slici
Tajna veera, npr., Isus, kao naglaena sre
dinja figura, sjedi izmeu simetrinih grupa
sa strane i njegov lik se tano poklapa sa
svjetlou koja dolazi od centralnih vrata, pa
dobiva uzvieno dejstvo i obavija se nekom
vrstom svetiteljskog oreola. Velflin je t. vidio
kao jedno od pet osnovnih distinktivnih obi
ljeja renesansne umjetnosti u poreenju sa
kasnijom baroknom umjetnou. O. Valcel je
izraz prenio u analizu knjievnih djela klasine
umjetnosti, koja se odlikuje -* zatvorenom
formom djela. Supr. atektonski, - otvorene
forme,
L it.: -* Z atvorene form e. Z .L.
T ELEG R A FSK I ST IL - Slikovito ime za -*
stil knjievnoga djela u kojemu se niu posve
kratke sintaktiki nepovezane reenice bez
imalo aiektivnosti; ta k o npr. u noveli M.
Krlee Hiljadu ije d n a smrt: Kia. Fabriki
plotovi. Suton. Oganj od goruih tankova
engleske petrolejske kompanije. Blatna glavna
ulica grada s razderanim reklamama, T. s.
karakterie stilski izraz nekih novijih knjiev
nih pravaca 20. v. (- ekspresionizam, ->- futu-
rizam, zenitizam). Z..
T E L E S IL E J (gr. te X e o tU e io v - TelesUin
stih) Bezglavi (bez prvog sloga, - akefalos)
-* giikonej sa shemom: U U U U U i
801
-----U U U . Poznat kod Aristofana i So-
fokla. "Naziv dobio po pesnikinji Telesili.
Lif : * M etrika, antika. .R.
T E L EST IH -+ Akrostih
T E L E V IZ IJS K A DKAMA (TV DRAM A,
TELED RAM A ) - Poseban vid i novi anr
dram ske knjievnosti; dram a zamiljena i di
rektno pisana za TV; odstupanjem od pozori-
nog i filmskog izraza, ona dolazi do oso-
benosti i obrazuje svojstvenu umjetniku
strukturu. T. d. ne podnosi pozorini patos,
nije prikladna za grupne scene, izbjegava ek
splozivne trenutke i jak e krize i akcente, odbi
ja opte planove, preinaminu m ontau,
filmske rezove i brza kretanja unutar kadra.
Isto iako, i, d. ne trpi glomaznu dram sku
konstrukciju sa m nogostrukim sadrajem.
O n a smanjuje broj likova, veinom se u sred-
sreuje na jedan jedini centar panje, izbje
gava uvodne oputenosti, ulazi odm ah u bit
zbivanja i tei ka odigravanju radnje na jed
nom mjestu i u to kraem vremenskom roku.
L it.: A. D A lesan ro , I m scnario relerfzivo,
1958; B. Belan, Z apisi o tv dram i hrvatskoj i srp
skoj, Kritiku, i 969, 8; E. Slacv, R. Brez, Tek J~
vizijski program, 1970. R . ,
TE E JA M B (lat. teUambus - jamb na
kraju) - Redak oblik -> heksametra u kome
je pretposiednji slog kratak, umesto dug, te se
u poslednjoj stopi javlja jam b ( U ). Spada u
kratkorepe (M f.iot)po) stihove.
L it.; M e trik a , an tika. .R ,
TEM A (gr. Ojta sluaj, predmet /razgo
vora/, pretpostavka, osnova) .. U tradicional
noj upotrebi t, je oznaavala pouku koja proi-
stie iz didaktikog knjievnog dela; meu
osnovnim dananjim znaenjima moguno je
razlikovati sledea: I. graa, materijal ili
predm et umetnike obrade. T ako npr, lirsku
poeziju delimo po t. (ili po tematici) na
rodoljubivu, ljubavnu, religioznu itd., govorimo
o mitolokim t. gr. knjievnosti, o istorijskim
i. rom ana i dram e itd. 2. Podruje (oblast)
iz kojeg je uzeta -> grada knjievnog del. L.
D alstrom razlikuje pet osnovnih podruja iz
kojih knjievnost crpe svoje /. i daje sleeu
tipologiju t.; prirodne fizike sile, npr. godinja
doba kao t. lirske poezije, Scila i H arilxla i sL;
organske sile. koje odreuju oveka bioloki,
npr. incest kao /. drame, odnos roditelja i dece
kao /. rom ana, i si.; drutvene sile koje
ukljuuju i organske sile, ali im daju smisao
drutvenih pojava a ne izdvojene individualne
5 i R e n ik k n jiev n ih te rm in a
TEM A TIK A
sudbine npr. politika ili va spi tanje kao t. u
rom anu; egoike si/u koje predstavljaju oveka
kao individuu, npr. Geteov Faust; religiozne
sile, npr. Eshilov Okovani Prometej. O va tipo
logija upuuje na razm atranje elementarnih
slojeva knjievnog dela i na razmiljanje o
znaajnim trajnim obelejima knjievnosti.
3. Problem koji odreena graa u sebi nosi, u
kom sluaju se termin -+ tematika knji. dela
moe zameniti izrazom problematika. Tako
moemo rei da je tema Turgenjevljevog ro
m ana Oevi i djeca (1862) sukob veju
generacija. 4. ideja vodilja, osnovna misao
dela. K ao to u muzici t. oznaava kratku
melodiju koja se razvija, varira ili ponavlja uz
izvesne modifikacije u nekoj kompoziciji, tako
i u knjievnosti pod t. moemo porazumevati
onu osnovnu oseajnu i misaonu nit koja po
vezuje znaenja razliitih elemenata dela. U
ovom smislu i. se moe odrediti kao znaenj-
ski supstrat knjievnog dela, kao jedinstven
smer znaenja koji dobijaju razliiti motivi i
situacije, kao pravac u kojem delo upuuje
itaoevo misaono, oseajno i m oralno rea-
govanje na njegov umelniki svet.
L it.: C. E . W . L. Dahl.st.rom, T he Analysis o f
L iterary S itu atio n , P M L A , 1936, 51; Jl. M.
TnMO(j)ejeB, Teopuja Kibu-Ate.aiioanu, 1950 (prev.); F.
P etre i Z. kreb, Uvod u knjievnost, 1969; L
"JKuBKOBHh, Teopuja RibuweaHocmu, 1974/" S.K.
TEM A TIK A - Pod (. knjievnog dela razu-
memo iroku oblast ivotnih injenica iz kojih
je uzeta graa za to delo. Pod - temom
pak razumemo ono jedinstveno konkretno
predm etno znaenje na koje se ceio delo, sva
njegova graa, moe svesti. Tema je, dakle,
predmet, problem ska graa o kojoj se govori i
koja predstavlja zaokrueno jedinstvo. Tako
je /. Proklete avlije iroka oblast istorijskih
prilika u turskom carstvu 18. i 19. v., a lema je
ivot i nesrena sudbina amilova, ispriana
preko nekoliko osnovnih motiva (glavni
motiv .. amil; dopunski motiv -- Dem
sultan; okvirni motiv prokleta avlija), U
stvari, razlika izmeu t. i teme je u tome to
prva ima neto ire znaenje od druge;
ponekad ta razlika je minimalna i vrlo
relativna. S druge strane, poto pojam /. i teme
zahvata i pojam problematike {problema) koje
umetnik svojim delom pokree, jasno je da se
/. knjievnog dela m ora razm atrati i na nivou
-cspoljanje i na nivou - unutranje forme.
O tuda, izdvojeno uzeta, t. ne moe i ne mora
biti estetski, relevantna za umetniku vrednost
dela, ona se u uspelim knjievnim delima
organski uklapa u idejno-umetniko znaenje
TEM A TSK A K R ITIK A
del i dijalektiki uslovljava irinu i dubinu
umetnike poruke del a, produbljujui svojim
optim drutvenim, etikim ili filosofskim
znaajem i samu u metni k u vrednost dela.
Lit.: --* tema; E. P renzcl, StoJJ~, M otiv umi
Svmbolforschung, 1963. D . .
TEMATSKA KRITIKA - Term inom t. k.
oznaava se ona vrsta kritike koja nastoji da
protumai knjievno delo poevi od onih
znaenja ili kom pleksa znaenja koji su
konstitutivni za plan sad rzine dela, tj. njegovih
tema; takva znaenja se jo odreuju kao
dom inantna znaenja, poruka, ideja,
teza, vizija, etiki stav, kognitivni, tekstom. O vo se odnosi naroito na stih. S. I.
gnoseoloki ili epistemoloki sloj ili plan
dela i si. Poto t. k. prouavanje knjievnog
dela ograniava na njegovu grau, predmet ili
saznajno znaenje, njene oceue ukupne struk
ture dela su relativne; nasuprot i. k. stoje
ispitivanja form alnih elemenata jedne knji
evne strukture. M eutim, t. k. je od znatne
pomoi prilikom kom parativnih i interdiscip
linarnih izuavanja, posebno u polju tzv.
istorije ideja, ali i razliitih nauka kakve su
folkloristika, sociologija knjievnosti ili
psihoanaliza. Jedan od znaajnijih tipova t< k
je -> arhetipska kritika (-* arhetip, -* mit)
koja utvruje istovetnost ili ponavljanje te
matskih jedinica i -* motiva u delima razliitih
istorijskih perioda ili stilskih formacija. Drugi
tip t. k. vezan je za ime francuskog teoreti
ara .-P. Vebera, koji tvrdi da svaki pisac ima
svoju temu, koju od detinjstva nosi u sebi i koja
se provlai kroz svako njegovo delo.
L it.: N. Frye. Anatomija kritike , 1979 (prev.);
M. K ricger. The Tragic vision, 1960. N .M i.
TEMPO (tal. tempo od lat. lempus vreme)
1. U muzici stepen brzine kompozicije po
kome se odreuje trajanje takta. Osnovni su
mu oblici: l a g a n , amer en i b r z . Brzina se meri
metronomom, a oznake za /. piu se iznad
linijskog sistema, .. 2, U -> pozoritu brzina
izgovora i veze izmeu govora i gesta, kao i
scenskih dogaaja. esto se javlja pod sino
nimom ritam. U pozoritu je t. preputen
uglavnom reditelju i izvoaima. 3. U
govoru uopste stepen brzine izgovora seg
m enata diskursa. K ao i u muzici moe se
meriti metronomom. O dreuje se prem a pro
toku (fr. dbit) broja slogova izgovorenih u
nekoj jedinici vremena i prosenom trajanju
izgovora sloga. Razume se, t. zavisi i od
individualnih osobina govornog lica, od pri
padnosti dijalektu i od govorne situacije.
Proseno trajanje izgovora krae je ukoliko je
802
re dua (zbog tendencije ka izjednaavanju
trajanja izgovora razliitih segmenata, izuzev
u razgovornom , svakodnevnom disk u r su). Pri
kraju reenice i pri izgovoru znaajnijih delova
teksta t. se usporava. U brzan t. skrauje
apsolutnu duinu -* pauza i brojano ih
smanjuje, a usporen f. produava trajanje
pauza i brojano ih poveava. 4. Ispitivai
stiha pominju /. obino podrazumevajui ga u
izgovoru teksta (-+ dikcija, recitacija, ->
deklamacija). M eutim, u tvrenju gotovo
svih da je /. stiha usporeniji od /. proze
sadrano je uverenje da taj fenomen nije
uslovljen samo izgovorom ve je indiciran i
Berntejn 1 9 2 7 . g. pie da je meu faktorima
deklamacione kom pozicije. . . m oda u veoj
meri uslovljen strukturom pesmkog dela
etamacioni tempo; E. Surio je izrazio
Uverenje da tekst pesme sugerie odreenu
agogiku (sin. za /.); H. Morije predlae
itanje prema tempu koji se namee; i. Levi
tvrdi da ritmiki oblik engleskog stiha odre
uje i tempo pojedinih njegovih segmenata,
Sto nije sluaj sa ekim stihom. P oznata su i
tvrenja da je t. duih stihova usporeniji od t.
kraih stihova; da je /. troslonih m etara
Ubrzaniji od /. dvosionih metara itd. Doiv
ljaj /. moe da bude uslovljen i prirodom
jezika i ritma, odnosno navikam a italake
publike ( > 1 k o 6 c o h , Q neuicKOM cm uxe, 2 2 ). O
t. u srpskohrvatskom stihu malo je pisano. R.
K outi sm atra da bar druga ili peta stopa u
trohejskom -> desetercu treba da je ostvarena
da se ne bi gubio trohejski tempo i da bi se
odravao metriki impuls (O moncKoj \ie-
tnpui^u . . . . 2 0 5 ) . Za trohejski deseterac moglo
bi se rei da ima pokretljiviji t. nego jampski
deseterac, iji je t. oteaniji, usporeniji. Razu
me se, ovde treba imati u vidu i tipove -
akcenatskih ceiina: stih sa clvoslonicama ima
usporeniji /. (Kai pravo tako bio zdravo)
nego stih sa etvoroslonicama, koje daju
ubrzani] i /. (Poranio Kraljeviu Marko).
Lit.: S intaksiko-intonaciona stru k tu ra stiha;
Prozodija; - Dikcija; Recitacija. .R.
TENCO NA (prov. tencon, itai. tenzone
svaa, prepirka) Polemika u stihovima
izmeu dva ih vie pesnika. N astala je u
Provansi u prvoj pol. 12. v. T. su pisane u
obliku korespondencije izmeu dva pesnika ili
dijaloga u stihu. T akva je t. izmeu Ram balda
de Vakejrasa i Alberta Malaspine. esto je
jedan jedini pesnik pisao nekoliko t. koje su
samo prividno pripadale razliitim autorim a.
U t. se raspravljalo o politikim, knjievnim,
803
moralnim i filosofskim problem ima, a najee
0 ljubavi. Krajem 12. v. javio se poseban oblik
/. koji se nazivao joc partir: jedan pesnik je
predlagao odreenu temu, o kojoj su ostali
pesnici raspravljali, a definitivan sud je izricala
neka uzviena osoba. U Italiji su pesnici
slatkog novog stila (13. v.) negovali r.
upuujui jedan drugom sonete polemikog
karaktera. Takva je /. izmeu D antea i Foreze
D onatija. U naoj knjievnosti prim er i.
nalazimo u Zoranievim Planinama. Slian f.
je -+ kontrasti.
Lit.: S. Santangelo, Le enzoni polemike nella
letteratura italiana del/e origini, 1928: J. B. Jones, Im
tenon provenale, 1934. M.Di.
T E N D E N C IJA Hat. tendere - teiti ka
neemu) U pravijenost jednog drutvenog ili
istorijskog kretanja ka nekom cilju ili ideji;
tenja ili namera umetnika. u knjievnosti
teza koju kao socijalni zahtev ili lilosofsku
ili neku drugu ideju zastupa pisac u svom delu
ili koja protiv njegovog htenja i svesti dolazi
do izraaja u delu. O datle i problem tenden
ciozne knjievnosti kao angaovane knji
evnosti, koji se sastoji u tom e d a li je t.
organski oblikovana kao umetnost, kada
postaje umetniki vredna, ili je pak knji
evnost kao takva, kao form a drutvene svesti
1 kao ideologija u ireni smislu reci. ve
tendenciozna, izraavajui drnlveno-istorijske
interese one socijalne klase kojoj pisac pripada
ili koje su odlune u jednom vremenu bez
obzira na drutveni poloaj pisca. O datle su i
u nas izmeu dva rata potekli sukobi na
knjievnoj levici, koji su se kretali u ovde
naznaenoj aporetici: sje d n e strane, uvianje
da knjievnost jeste tendenciozna, ali d a je ona
knjievnost koja je tendenciozna, tj. da umet-
niko oblikovanje ili form a odluuje i o
socijalnoj ejstvenosti umetnosti, i s druge
strane, verovanje da svaka um etnost, pa i
knjievnost, neposredno stoji u slubi odre
enih socijalno-istorijskih interesa, bez obzira
na posredovanje kroz umetniku formu.
Lit.: S. LasK\ Sukobi na knjievnoj ljevici, 1970.
M .D .
T E N Z IJA (lat, tensio .. napregnutost, n a
petost) U nutranja napetost koja se stvara
izmeu razliitih, suprotnih ili protivrenih
znaenja, misli, oseanja i asocijacija u knji
evnom delu. Jo K olridova teorija -* ima
ginacije i -> organske forme porazum eva
unutranje i. i otpore materijala koji se
oblikuje u umetnosti rei; no u novije vreme
eng. i am. kritika i izriito odreuje /. kao
51
TE O R IJA IN FO R M A C IJE
jedno od osnovnih obeleja stvaralakog
procesa i knjievnog znaenja. T ako D. Djui,
govorei o t. kao o jednoj od pretpostavki
estetske forme, kae: Kad ne bi bilo
unutranje tenzije, dolo bi do brzog fluidnog
kretanja prem a jasno postavljenom cilju; ne bi
bilo niega to bi se moglo nazvati razvojem i
ispunjenjem. Postojanje otpora odreuje ulogu
inteligencije u stvaranju nekog objekta (Art
as Experience, 1934). 1 T. E. Hjum takoe
sm atra da je stanje l, preduslov one usre-
sreenosti stvaralakog duha pomou koje se
savladava klietiranost jezike tehnike i kae
da snaan imaginativni duh istovremeno
hvata i kom binuje sve vane ideje svoje pesme
ili slike, i dok obrauje jednu od njih, on u isti
m ah obrauje i modi likuje i sve druge u
njihovom odnosu prema njoj, ne gubei nikad
iz vida njihove meusobne odnose - kao to
pokret zmijskog trb u h a odjednom obuhvata
sve delove i ista volja istovremeno proima
uvijanje koje se protee u suprotnim prav
cima {Speculations). U ovom pravcu i I. A.
Ricards razvija svoje shvatanje umetnosti kao
vrednovanja suprotnih poriva koji pokreu
ovekovo bie. O vakvo shvatanje /. kao
osnovnog naela pesnikog izraavanja esto
vodi isticanju -> dvosmislenosti, paradoksa i
ironije kao osnovnih konstitutivnih ele
m enata knjievnog znaenja. Oigledna je
iroka upotrebljivost ovog term ina u vezi s
nekim knjievnim pojavam a i, naroito, s
knjievnou 20. v.: misaone /. M anovog
arobnog brega, stilska t. izmeu naturali
st! kog i simbolikog prosedea Dojsovog
Uiiksa, idejne /. olohovljevog Tihog Dona ili
Sartrovih istih ruku sve su to bez sumnje
osnovni vidovi umetnikog postojanja ovih
dela. M eutim, ponekad se pogreno misli da
je t. neki opti i apsolutni umetniki zahtev ili
pretpostavka, a zaboravlja se da upravo
jednostavnost neke lirske pesme, slivenost
nekog pripovednog kazivanja ili kristalna
prozirnost nekog klasinog stiha takoe mogu
biti osnove knjievnog smisla, znaenja i
vrednosti /.
L it.: T . E . H u lm e, R o m an ticism and C lassi
cism , Speculations, 1924; !. A. Riards, Naela
knjievne kritike , 1964 (prev.); A. T ejt, T enzija u
poeziji. Knjievnost , 1965, 11 12 (prev.); R, P.
W arren , ista i neista poezija, Mogunosti, 1966,
2 (prev.). S.K.
T E O R IJA IN F O R M A C IJE - N auka koja se
bavi procesom slanja, prenoenja, prim anja i
zapam ivanja informacije. Po svome naunom
predmetu ua je od k ib e r n e tik e i predstavlja
njen osnovni, fundamentalni deo. T akoe se
TEORIJA IN F O R M A C IJE
po svome predmetu razlikuje i od -* semio-
tike, jer se ova potonja bavi znakovnim
sistemima koji slue za komuniciranje, dok
ona prva izuava sam proces slanja i prim anja
informacije. Kao zasebna nauna disciplina
utemeljena je nakon drugoga svetskog rata
pod uticajem kibernetikih ideja N. Vinera. a
njenim se osnivaima sm atraju dva amerika
m atem atiara K lod enon i Voren Viver.
Posticaji za pojavu l. i. potekli su iz isto
tehnike prakse: zbog sve savrenijih i kompli-
kovanijih telekom unikaeionih medij uma ose-
ala se potreba za preciznim merenjem koli
ine informacije, kao i potreba za razliko
vanjem aktivnih i pasivnih inilaca u toku
komuniciranja. K ao osnovni param etar za
merenje koliine informacije uzet je izbor
izmeu dveju komunikacionih jedinica ili
dvaju signala, izmeu kojih je verovatnoa
podjednako razdeljena na po 50/0 ili 0,5, a
nazvan je bit (skraenica od eng. binary digit).
Prema tome. inform acija od dva bita podrazu-
meva izbor izmeu etiri jedinice sa podjed
nako razdeljenom verovatnoom od po 0,25.
Stepen verovainoe. odnosno stepen previd-
Ijivosti ( = predik labilnost i) pri izboru i ulan-
avanju kom unikacionih jedinica, ini osnov
nauno-tehnikog kvantifikovanja i merenja
(izraunavanja) informacije. Slanje, pre
noenje i prijem informacije vrlo je sloen
proces, a moe se razloiti na nekoliko
osnovnih faktora. Prvo, m ora postojati poi
ljalac informacije, a onda i njen primalac. Da
bi informacija mogla da dospe od jednoga do
drugoga, neophodan je medijum ili kom uni
kacioni kanal koji ih povezuje. Kroz kom u
nikacioni kanal prolaze u nekoj ulnoj sup-
stanci utelovljene kom unikacione jedinice.
Pretpostavlja se da je poiljaocu poznat jedan
skup takvih jedinica, izmeu kojih on bira i
kombinuje ih u skladu sa jednim njemu
tak ode poznatim skupom pravila. Isto se
znanje pretpostavlja i za prim aoca. Skup
jedinica naziva se azbuka ili renik kom uni
kacionog sistema, a skup pravila grama
tika. Poznavati ova dva skupa, tj. renik i
gramatiku, znai poznavati - kod dotinoga
komunikacionog sistema. Svaki po pravilima
koda izabran i ureen niz jedinica koji prolazi
kroz kom unikacioni kanal naziva se po
ruka. Poiljalac u poruku unosi ( ~ enkodira)
informaciju, a prim alac je izvlai ( de
kodira). Od verovatnoe izvora i od stepena
predvidljivosti u nizanju jedinica idui od
poetka pa do kraja poruke zavisi, u obrnutoj
srazmeri. koliina informacije. T o je zapravo
statistika informacija. Za razliku od poruke,
804
koja je m aterijalna, inform acija je nem ateri
jalna; ona je sadrana u samoj organizaciji
poruke. Poto se u kibernetici organizacija
naziva -* ektropija, a njoj suprotna dezorga-
nizacija ili neogranizovanost -> entropija,
moe se rei da inform acija nastaje u poruci
kao organizacija njene entropije, ili kao
iscrpljivanje te entropije. U definiciji koju je
dao Viner, i koja je ve postala klasinom,
kae se da inform acija koju nosi poruka
moe se protum aiti u osnovi kao negacija
sopstvene entropije, kao negativni logaritam
njene verovatnoe. Zbog toga se za infor
maciju esto kae da je neg-entropija.
Svako umetnicko delo u osnovi je jedna vrsta
poruke i nosi izvesnu koliinu informacije. O d
kraja 19. v. prcduzeto je nekoliko pokuaja da
se dejstvo umetnikog dela, odnosno infor
macija koju ono sadri, to tanije i objek
tivnije izmeri. N ajranije pokuaje nalazimo u
nemakoj eksperimentalnoj estetici na prelazu
iz 19. u 20. v., gde najistaknutije mesto
pripada G ustavu Fehneru. G otovo u isto
vreme u rus. nauci o knjievnosti A. Beli
predlae formulu za tano merenje estetskog
efekta: on proporcionalno zavisi od koliine
potroene stvaralake energije na savladavanje
otpora ili inertnosti gradiva i od intenziteta
obrade toga gradiva. G radivo poezije je
prirodni jezik: u obimnoj se poemi mnogo vie
rada ulae na savladavanje inertnosti jeziko-
ga gradiva nego u kratkoj lirskoj pesmi, ali je
zato u lirskoj pesmi obrada gradiva znatno
intenzivnija (po pravilu). Beli oigledno estet
ski efekat vezuje za stepen uspostavljenoga
poretka (ektropije) u umetnikome gradivu,
samo to on to posm atra sa stvaraoeve,
autorove take gledita. N a suprotnoj se, tj.
primaoevoj, taki gledita nalazi am. m ate
m atiar D. Birkhof, koji je 30-tih godina
predloio sledeu formulu:
Ovde je M estetska mera, O = stepen
ureenosti (poretka), a C ~ stepen sloenosti.
Prem a tome. stepen u kom e e na prim aoca
delovati neki umetniki predmet zavisi od
stepena u kom e su njegovi elementi ureeni,
odnosno od sloenosti predm eta, i to tako to
estetska mera ili lepota (M) raste ukoliko raste
O (poredak), a opada ukoliko raste C (kom
pleksnost, sloenost). K ada je t i. zasno
vana kao zasebna disciplina i kada su njene
analitike procedure naglo prodrle u estetiku i
nauku o knjievnosti, Birkhofova je formula
805
postala nairoko poznata i esto je pritnenji-
vana. Estetika M. Benzea, koju on sam naziva
inform acionom. u osnovi se temelji na ovoj
formuli, kao to se jednim delom temelje i
istraivanja U. Eka. Ali su vrlo brzo uoeni i
izvesni ozbiljni nedostaci Birhofovc formule.
U njoj se, pored ostalog, uzima u obzir samo
prima oeva pozicija, a uz to se i tzv. po-
smatraeva pozicija (tj. onoga ko mcri estet
sku informaciju) nalazi unutar jednoga poseb
nog, kulturnoistorijski form iranoga estetskog
sistema. Stoga dobijeni rezultati ne mogu biti
objektivni, niti mogu imati univerzalno zna
enje. Birkhof je zapravo u formulu kao
univerzalno merilo ukljuio svoje estetsko
iskustvo i ukus, prema kojima se jednostav
nost nalazi na vrhu vrednosne lestvice. N asto
jei da to izbegne. H. Ajzenk predlae
unekoliko drugaiju formulu, koja je usagla-
enija s osnovnim stavom t. i. da sa sloenou
proporcionalno raste i entropija: M O x C .
- Zanimljiv pokuaj razdvajanja estetske od
neestetske informacije moe se nai u rado
vima A braham a Mola. Za razliku od neestet
ske (koju Mol zove semantika), estetska je
inform acija nerazdvojno vezana za svoj ko
munikacioni kanal (medijum). Prom ena medi-
jum a menja estetsku informaciju. T ako se,
recimo, sa razgraivanjem ritm ikoga sastava
stiha razgrauje i estetska informacija koju on
nosi. Ovome ide u prilog veina rezultata do
kojih se dolo u novijim ispitivanjima knji
evnoga teksta. Osim toga, treba imati u vidu
da je razvoj strukturalne lingvistike iao u
susret t. i. i da su izuavanja prirodnoga jezika
iz ovog aspekta podosta odmakla.. To je
znaajno za nauku o knjievnosti zato to je
prirodni jezik medijum knjievnosti, p a nije
sluajno to je primena t. i. najzanimljivije
rezultate dala u izuavanju knjievne, tj.
jezike umetnosti. D anas su osobito plodo
nosna i oigledno imaju najveu heuristiku
vrenost istraivanja koja su krenula ka
optem razgraniavani u veju pomenutih vrsta
inform acije u knjievnome tekstu i njihovoj
zavisnosti od dva vida entropije u govornom e
nizu. Podsticaj im je dao sovjetski m atem a
tiar A. Kolmogorov kad je entropiju (II)
prirodnoga jezika razelio na onu koja dolazi
iz mogunosti da se prenese raznolika van-
jezika (takoe se zove semantika) infor izvor nalazi izvan jezika u onom segmentu
macija (hj) i na onu koja dolazi iz elastinosti
samoga jezikog izraza (h2), to i jeste isto
jezika entropija. U proteno reeno: h, po-
razumeva mogunost da se razliite stvari
kau, a h 2 podrazum eva mogunost da se
ista stvar kae na razliite naine. M olova
TE O R IJA IN FO R M A C IJE
estetska informacija nerazdvojno je vezana za
svoj medijum zato to. osim h l5 iscrpljuje i h2,
dok neestetska iscrpljuje samo hj. Oigledno
je da m nogobrojna ogranienja koja ritam,
rima i uopte svekolika ponavljanja stavljaju
na izbor i kom binovanje jezikih jedinica u
stihu nesumnjivo uveavaju redunancu i u
istoj meri smanjuju entropiju. Iz toga proizi-
lazi da stih nosi znatno manju koliinu
informacije od obinoga govornog niza iste
duine. To, meutim, protivrei injenici da je
stih u istoriji ljudske kulture odigrao znaajnu
ulogu upravo kao verbalna tvorevina sa
izuzetno velikom memorijskom moi i infor-
macionim kapacitetom : du mnogih vekova
usmene kulture U njemu su kao u nezamen-
Ijivome sasudu pohranjivane najznaajnije
informacije, one koje su bile neophodne
ljudskom kolektivu za opstanak i dalji razvoj.
O va za tradicionalnu teoriju knjievnosti
tam na i zagonetna mo stiha moe se objasniti
sam o ako se im a u vidu d a sva ogranienja
koja namee specifina struktura stiha
iscrpljuju zapravo h2. Iscrpljivanjem pak isto
jezike entropije (h2) koja je u stvari
entropija prirodnojezikoga koda ne moe
se dobiti nikakva druga do isto jezika
informacija. Ta inform acija potie iz jezikoga
koda i obavetava nas o jezikome kodu.
Priblino onako k ao to nas svaka - figura
etvmologica obavetava o unutarnjoj
(etimolokoj) formi rei, a nju jeziki sistem
uva kao deli svoga golemog i dugog
pam enja. K ad pesma zapone stihom grad
gradila tri brata roena, na samome nam
poetku emituje obavetenje iz jezikoga koda
da je grad ono to je ovek sagradio, pa se
zato tako i zove. D a stih glasi grad zidala
tri brala roena, pesma nam ne bi emito-
vala navedenu informaciju. Usmena epska
pesma vei je i bolji uvar kolektivno-
-istorijskog pamenja nego potonja pismena
poezija, pa i zato u njoj figura etymoIogica
ima znaajniju ulogu. Lingvisti su dokazali
da u obinoj upotrebi prirodnoga jezika sam
njegov kod nije inform ativan: ulanavanje
jezikih jedinica prem a kodu koji je unapred
poznat i govorniku i sluaocu. pa je stoga
potpuno predvidljiv, ne moe biti izvor in
formacije ni za jednog ni za drugog. Takav se
stvarnosti koji jeziki niz opisuje (to je h (). U
poeziji, meutim, ulanavanje jezikih jedinica
postaje dogaanje sa odreenom merom en
tropije koja se iscrpljuje (organ izu je), i to se
iscrpljuje u vidu organizacije koja se u
tradicionalnoj teoriji knjievnosti naziva
TEO R IJA IZR A ZA
forma, a u dananjoj se se mi otii zove
drugostepena organizacija ili dopunski kod (
semiotika). O tuda se i moe rei da h , u
knjievnosti nije nita drugo do elastinost
teksta ili entropija tekstovne strukture.
Knjievni tekst je jedini prirodnojeziki tekst
ija je osnovna funkcija u kulturi obavezno
povezana sa iscrpljivanjem sopstvene (tek
stovne) entropije. Z ato se tzv. form a knji
evnoga teksta nikada ne moe zameniti ili
razgraditi a da u isti mah ne bude zamenjen ili
razgraen i njegov tzv. sadraj. T. i. omogu
uje to je njen sredinji doprinos da se
formalni elementi u knjievnosti posm atraju
kao sadrajni (informativni), a sadrajni kao
formalni (jer je informacija data kao organi
zacija). Zbog toga se ve danas moe reci d a je
i. i. zajedno sa kibernetikom i semiotikom
- izmeniia temelje na kojima je poivala
tradicionalna nauka o knjievnosti.
L it.: G . F ech n er, Vorschule der Aesthetik, i 876;
A. EeuMH, CuMeo-iiiiM, 1910; G . BirkholT, Aesthetic
Measure, 1933; C. S h an n o n a n d W, W eaver, The
M aihem aikal Theorv o f Contmunication , 1949; C.
C h erry . On Human Communications i 956; H.
Eysenck, Sense and Nonsense in Psvchology. 1957;
A. M oles, Theorie de /Information et perceptkm
estheiique , 1958; H. F ra n k , Grundlagenprobleme der
Informationsaesthetik und erste Anwendung a u f die
mime pure, 1959; W. M eyer-F.pplcr, Grundlagen und
Anwendungen der Informationstheorie, 1959; I.
F o n ag y , In fo rm atio n sg eh alt von W o rt u n d L au t in
d er D ich tu n g . Poeties. Poeiyka. iIommi<a, 1961;
A. >Kojikobckhh, o ic ia a n a C o B em ann n o
Hiy'ichhh) n 03T h hecK oi o a 3!.iKa. M aium tu bi
nepeeot/ u npitK.tayuan .lum&ucmUKa, 1962, 7; H.
Pe83MH, CoBem auHe b r. fopbKOM, iiocBHsiieHnoe
npH VieHCHHiO \) T CM;1THMCCKHX MCI ;IOB K
h h jo HibiKa xy/! 0>Kec r Hemioii jm re p a i y p u , Cmpyu-
mypno-mun o.i oiwecKue w(\wijoeaim,n, 1962; A .
(CojiMOiopoB. A, K o H jp a i b, Pmtmmk no3M
ManKOBCKOi o, Bonpoew m ibiKomanu'i, 1962, 3; B.
3apeuKnii, O o p a i kuk HH(|j.opMauHH, Bonpocbi
jiumepamypM , 1963, 2; R. Ja m n ik , Elementi teorije
informacije, 1964; M athem atik und Dichtung , 1965
(zb o rn ik ); B, 3apeuK anfi, P h tm h cviwc.i b
xyxio*ecTBeiiHE.rx TeKcrax, 7}m/w no mano bum
eueme mum , IIJ, 1965; R. Ja k o b so n . L ingvistika i
teo rija k o m u n ik acije . Lingvistika i poetiku , zb,.
1966: A. M ol es, Sociodynamique de a d ture, 1967;
Bit international, br. 1, 1968; M. Bense. Ein
fhrung in die informationstheoretische A esthetik .
1969; U. E k o , Kuh uni, informacija, komunikacija,
1973 (prev.); J. L o tm au , Struktura umetnikog
teksta, 1976 (prev.); S. M a rk u s, M atem atika
poetika , 1974 (ru m u n . orig, iz 1970); 1. Levy.
Rude literarni veda, exaetni vedou, 1971: Este
tika i informacija, 1977 (prev., zb o rn ik ); M . Bense,
Estetika, 1978; D . Pirjevec. Strukturalna poetika
ikihernetiku, komunikacija, informacija), 19 8 1.
N .P .
806
T E O R IJA IZRA ZA Shvatanje umjetnosti
koje vue svoje porijeklo iz doba -* roman
tizma, no i danas je veoma raireno kako medu
estetiarima, tako i meu umjetnikim kriti
arim a, esto implicite i nesvjesno sadrano i u
laikim predstavam a o umjetnosti. Po /. i.
svaka umjetnost, ne samo knjievnost, umjet
nost je izraza (Kjerkegor, Ausdruckskunst},
a kako je izraavanje jezik, sve umjetnosti su
svojevrsni jezici. T ako za K roea estetika nije
nita drugo do opa lingvistika ili nauka o
izrazu. Impresija (utisak) je isto to i ekspre
sija (izraz), ij. sve to nije ulo u izraz nije ni
bilo prava graa za njega. T. i. nipoto nije
nepomirljiva sa -* teorijom odraza, ona je
moe ak i pretpostavljati; jer. ono to se u
subjektu-um jetniku odraava, to on moe
izraavati. T. i. daje samo m alo vie priznanja
ulozi umjetnika, je r on ne odslikava pasivno
ono to vidi, nego otkriva vlastiti izraz.
Izraz se od golog znaka razlikuje upravo po
ovoj aktivnoj kom ponenti, po tome to je
iv (C. Riez 1er. Traktat vom Schnen). U
rom antizm u je bilo popularno tumaenje
umjetnosti kao izraza due, strasti i afekata
samog umjetnika, kao njegova ispovijest. No
bilo da se, prema interpretacijam a, umjetnik
izraava o svom, subjektivnom svijetu, bilo o
objektivnoj stvarnosti, uvijek se unutar t. i.
pretpostavlja da postoji jedan predm et o
kojem se izraava, koji se oznaava, pri
kazuje i prenosi na druge. Zato f. i. ide
nuno pod ruku sa sbvatanjem um jetnosti kao
sredstva za komunikaciju, kao jezika ili
sistema znakova i simbola; zato i savremena
semantika pretpostavlja izvjesnu t. i. Prema
tome, /. i. nije suprotna teoriji odraza, nego
ontologiji umjetnosti, koja ne gleda na umjet
nost kao na jezik (govor o jednoj stvari), nego
kao na izgradnju same stvari. U ovom smislu
Sartr ( ta je knjievnost?) razlikuje proznu
knjievnost koja je govor, od poezije,
slikarstva i muzike koje su stvari.
L it.: S. K ie rk eg aard , Entweder-oder; B. K pone.
EcmemuK, 1934 (prev.). I .F.
TEORIJA K N JI E V N O ST I Termin nau
ke o knjievnosti, nastao u 19. st. kao zamjena
i ekvivalenat term inu -+ poetika; u novije
doba populariziran djelom R. Veleka i O.
V orena Theorv o f literature (1949). U et
vrtom poglavlju djela pod naslovom iiterary
theory, critieism and h istory Velek iznosi
uvjerenje da je termin - filologija postao
neprikladan za oznaku naunoga studija knji
evnosti, jer se razvio tako da u nae doba
oznaava veinom lingvistiku, naroito histo
807
rijsku gram atiku i povijest jezika. Za nauni je
studij knjievnosti, po njegovu miljenju, bitno
napraviti razliku izmeu t. k.. kritike i
povijesti (-- istorija knji.). T o je prvotna
razlika izmeu shvaanja knjievnosti kao
simultanoga reda i shvaanja knjievnosti kao
niza djela slavljenih u kronoloki red, kao
integralnog djela historijskoga procesa. Z a
tim, razlika je izmeu studija naela i kriterija
knjievnosti i studija konkretnih umjetnikih
knjievnih djela, bilo izoliranih ili u krono
lokom nizu. Veleku se ini najprikladnijim da
se prouavanje naela knjievnosti, njezinih
kategorija i kriterija, kao i slinih zadataka,
nazove t. k., i tako odijeli od kritike i povijesti.
Ali on odm ah naglaava da nijedan od tih
razdjela studija knjievnosti ne moe ivjeti
sam za sebe, da je za njihov uspjeh potrebna
najtjenja suradnja meu njima. U studiji pod
istim naslovom kao spom enuto etvrto p o
glavlje. Velek se 1960. ponovno zabavio
pitanjem i, k. (studija pretam pana u Vele-
kovu zborniku Concepts oj Criticism, 1963).
Tu on istie da se u njem. nauci udomaio
termin Literat urwissenschaft (treba dodati kao
i .ntmepamrpoeegenue u rus.), za sistematsku
nauku o knjievnosti. No kako je u eng. jeziku
termin science (nauka) ogranien na prirodne
nauke, pa bi mogao sugerirati da se studij
knjievnosti u svojim m etodam a i ciljevima
povodi za njima, on dri da je term in i. k.
aekvatniji. U studiji Stvlistics, Poetics and
Criticism. objavljenoj u Velek ovu zborniku
Discriminations (1970), autor identificira poe
tiku s f. k., ali mu se i opet ini d a je termin i.
k. bolji, jer ne doputa eventualnu vezu s
norm ativnom poetikom. U nas je takvu
triholom iju popularizirao D. ivkovi u svojoj
Teoriji knjievnosti (drugo izdanje 1958),
definirajui /. k. kao teorijsku naunu disci
plinu o optim osobinam a knjievnog dela
kao jezikog umetnikog dela. Definirajui t.
k. kao eo opte nauke o umetnosti ili
estetike, i ukljuujui u nju i stilistiku,
ivkovi kao glavna pitanja koja t. k. reava
u svojini ispitivanjima utvruje ova: pitanje
procesa umetnikog stvaranja i mesta koje
umetnieko saznavanje ivota zauzima u optem
duhovnom stvaranju ovekovom (estetika
pitanja); pitanja prirode jezika kao sredstva
kojim se knjievnik slui i kojim stvara svoje
umetnike slike, pri emu se taj jezik preobra
ava i neobino proiruje u svojim znaenjima
(stilistika pitanja); pitanja vrste i oblika u
kojima se knjievno delo javlja i funkcije koju
pojedini strukturalni elementi imaju za umet-
niko uobiiavanje pesnikovih sadraja (pita
T E O R IJA O SOKOLU
nja knjievnih rodova i vrsta i njihove
kompozicije); najzad, pitanja istorijskog raz
vitka pojedinih knjievnih oblika i vrsta i
knjievnog ukusa u pojedinim istorijskim i
kulturnim epoham a, ime se teorija knjiev
nosti povezuje sa istorijom knjievnosti (isto-
rijska poetika). Takva pitanja stavljaju /. k.
pred zadatak da izgradi suvisli sistem naunih
pojmova, kojim a e se knjievni strunjak
moi posluiti u specijalnim svojim studijama.
Taj zadatak /. k. za suvremene potrebe nauke
jo nije izvrila. Jo uvijek je temeljna osnova
t. k. batina antike, modificirana, a gdjekad i
iskrivljena uenjem evropskoga hum anizm a i
klasicizma; veliku je prinovu doivio uobia
jeni sistem naunih pojmova /. k. u djelima
ruskih formalista (-* ruski formalizam), kao i
u strukturalizmu raznih smjerova, ali je i. k.
jo daleko od toga da bi tu prinovu bila
J.?grad;Ja a suvisli nauns .sistem. Hi.sl orjj.skj
materijalizam vie je utjecao na povijest
knjievnosti (-* istorija knjievnosti) nego na t.
k. N apredak t. k. u dijalektikoj je vezi s
napretkom specijalnih knjievnih studija, s
knjievnom kritikom i - interpretacijom; tek
e rad knjievnih strunjaka (istoriara i
kritiara) pokazati pravu potrebu stvaranja
novih naunih pojm ova koji e onda ui u
samu /. k. i odatle oploditi dalja specijalna
istraivanja. H ipertrofija /. k., bez veze s
knjievnom kritikom i povijesti knjievnosti,
ne vodi uspjehu. Drugi bi zadatak t. k. bio da
utvrdi metodinost u postupku knjievnoga
strunjaka, koju - metodologija nauke o
knjievnosti, omenjujui u povijesnom slijedu
razne metode jednu za drugom, nije uspjela
rijeiti. Suvremen je urgentan zadatak t. k. da
izgradi suvislu sintezu pojmovnih i melodinih
prinova naega st.. provjeravajui je na speci
jalnim knjievnim studijam a. V. i -* poetika.
L it.: R. V elek i O . V o ren , Teorija knjievnosti,
1965 (prev.). R. Velek, Kritiki pojmovi, 1966
( |irc v .): D . ivkovi, Teorija knjievnosti. 1955
1981, 1983J ; P etre- k reb , U vodu knjievnost, 19692;
b. B. ToMameucKH, Teopuja KibtMeeuoanu, 1972
(prev.); R ^ K a jie p , J c j k u k o y\iemnmKo ge.io , 1973
(prev.); H . T u rk , Literaturtheorie, 1976. Z..
T E O R IJA O SO K O LU (nera. Faikentheorie)
U uvodu za antologiju nem. novele:
Deutscher Novell.emch.aiz, 1871. nem. pisac P.
Hajze (18301914) razvio je svoju teoriju
novele po kojoj svaka dobra novela mora
imati svog sokola, tj. svoj specifini motiv,
konstruktivni eiemenat, slikovitu oznaku rad
nje, koja se kakvom upadljivom pojeinou
odmah utiskuje u pamenje. Za termin je
posluila pria o sokolu u Bokaovom Deka-
TEO R IJA O D RA ZA
meronu. Po ovoj teoriji, zbivanja u noveli
grupiu se oko jednog iznenaujueg dogaaja
(preokreta, poente), a cilj novele je a na
nenametljiv nain saopti neto, delom istinito
a delom izmiljeno, to m ora a ima uzuzetnu
vanost.
Lit.; K . N egus, P. Hevses Novellentheorie , 1965;
R. A. WoUT, Der Falke als Wendepunkt , 1977; f l.
>KviBKOBHh, -Ta'ia JlasapeB H h u X a p e o s a mcopxija o
cKO/iy, EeponcKu OKsupu cpncue K ibxem oanu, 11,
1977. M . .
T E O R IJA O DRAZA - Pravac nazvan po
istoimenom djeiu bug. spisatelja T. Pavlova.
Prvobitno gnoseoloka teorija, priirila se i na
tumaenje umjetnosti i postala nadgradnja -+
socijalistikog realizma. T. Pavlov polazi o
jedne fizikalne pojave, naime od injenice a u
sveukupnom uzajamnom djelovanju m ateri
jalnih bia ve anorganska trpe meusobne
uticaje u vidu odraza: u jednom se, kao
trag ili residuum, otiskuju crte drugih,
okolnih predm eta. To tim vie, za T, Pavlova,
vai za iva i svjesna bia, za te proizvode
visoko organizirane materije. Tako ni ljud
ska spoznaja nije nita drugo do odraz
okolnog svijeta. Iz aspekta ovakve gnoseo-
logije, i na umjetnost i knjievnost se gleda
prvenstveno, a ponekad i iskljuivo, kao na
oblik spoznavanja, te se one i definiraju kao
subjektivni odraz objektivne stvarnosti.
K ako je odraz neto pasivno, trpno, u
okvirima ove /. o. zanem arena je stvaralaka
mo umjetnosti, kao i sve njene nespoznajne
strane. To se vidi ve po Lukaevom nje
makom terminu, sinonimu za ovaj pravac;
W iderspiegelungsfheorie ( teorij a odsli k a vanj a ).
Po /. o. um jetnost nije objektivni odraz, ili je
bar manje objektivan od nauke i filosofije, pa
se u njenom odreenju insistira na veoj dozi
subjektivnosti. No ni urgi oblici kulturne
nadgradnje nisu isto objektivni, te je razlika
izmeu njihovih spoznajnih moi difuzna i
neodredljiva. Jo je tee u okviru /. o.
razlikovati specijalno knjievnost od nauke i
filosofije, budui da se sve tri slue istim
oblikom odraza: jezikom. T ada je, po Lukau,
njihova razlika u tome to bi knjievnost u
veoj mjeri odraavala ono posebno (ti H. R. J aus pokuava pom ou ovog pristupa
pino), a nauka i filosofija ono to je ope. da zasnuje novu teoriju istorije knjievnosti,
U pretpostavkam a t. o. lei racionaiistiki
baumgartenovsko-hegelijanski sud o umjetnosti
kao o niem obliku spoznavanja, utemeljen
na srednjovjekovnom pasivistikom pojmu
spoznaje kao adequalio rei et intellecti (pod-
udaranje stvari i razuma). K ako umjetnosti
nisu poput nauka racionalne, one u spo
znajnom pogledu nuno zaostaju za njima.
808
L it.: T . Pavlov, Teorija odraza, 1948 (prev.);
e r L uka. Prilozi historiji estetike, 1947 (prev );
Prolegomena za marksistiku estetiku, 1960 (prev.).
I.F.
T E O R IJA P R IPO V ED A N JA (NARATO-
LO G IJA ) N aroito se razvila prodorom
lingvistike i strukturalizm a u nauku o knji
evnosti; ona polazi od teksta i ispituje pre
svega, sa svim specifinostima, njegovo for
miranje kroz -> diskurs. Razmiljanja o n.
vezana su pre svega za M ukarovskog i R.
Barta, koji su dali metodski program , zatim za
R. Jakobsona, K. Levi-Strosa, R. Poznera, L.
Goldm an a i M. Rifatera, koji su t. p.
primenjivaii i u interpretaciji pesama. T. p. se
nalazi u osnovi strukturalne estetike koju su
razvili R. Jakobson, J. M ukarovski i J.
Lotm an.
L it.: R. fCloepfer, Poetik und L in g m tik , 1975.
Z .K .
T E O R IJA R E C E P C IJE (nem. Rezepiions-
theorie, Rezeptionsasihetik) - M etodoloki
pristup koji prouava primanje literarnog dela
od strane itaoca i italake publike kao
drutvenog konteksta, s tim to ne postavlja
pitanje drutvene funkcije literature i to ovu
ne trai ohilaznim putem preko smisla koji
ona sadri, preko njenog drutvenog sadraja
ili njenih estetskih struktura, ve ovu funkciju
poistoveuje neposredno sa recepcijom i delo-
vanjem literarnog dela. Pri tom e t. r. ne
istrauje delovanje nekog odreenog dela na
odreenu publiku u sadanjosti ili kroz isto-
riju, pa se i ograuje kako od empirijskog
istraivanja recepcije tako i od istorije delo-
vanja, i um esto toga pokuava da recepcione
procese opie polazei od teksta, i to na taj
nain to analizira uslove elovanja teksta,
odnosno horizont oekivanja koji je nastao
iskustvom steenim na drugim tekstovima.
K roz recepciju ona eli da odredi karakter
umetnosti i istorinosti pojedinog dela, pa
takoer i povezanosti u -> istoriji knjievnosti,
te da na taj nain osnuje novu estetiku.
U nutar /. r. mogu se razlikovati ve varijante:
dok V. Izer pre svega ispituje ulogu itaoca,
koja je implicitno prisutna u strukturi lite
rarnog teksta, to znai implicitnog itaoca.
L it.: IL R. Jau s, Literaturgeschichie als Pro-
vokation der Literaturuis.tenschaji , 1967; W . Iser,
Der implizite Lesei\ 1972; Teorija recepcije u nauci o
knjievnosti (Z b o rn ik , p rired ila D. M aricki), 1978.
Z .K .
809 TEORIJA STIHA

T E O R IJA RED A -PO -RED Teorija koju strukturalistikoj i - fenomenolokoj kritici.

je u nau kritiku praksu uveo B. Popovi Ali, s druge strane, ova teorija vodila je
(1914), a koja je prvi put temeljno obrazloena zatvaranju u usko shvaene okvire -* teksta
u Benovoj Retorici (1866). Opredeljenje za ovu knjievnog dela, i naglaavanju pristupa tome
teoriju poslediea je Popo viceve reakcije na tekstu iskljuivo sa jeziko-stilskog stanovita.
Tenov -* pozitiv iz a m, i njegovog zalaganja za Z ato je teorija reda-po-red prevashodno u
prim enu naeia knjievne estetike. Knji dom enu - stilistike kritike. Primenjujui
evnu estetiku Popovi posm atra u okviru teoriju reda-po-red na poeziju nekih naih
svoga opteg estetikog opredeljenja: stava da pesnika (A. Santi, Dui) B. Popovi je
je u sreditu estetikih izuavanja problem o ostvario nekoliko suptilnih jeziko-stilskih
lepome, zatim d a su elementi estetikog analiza.
problema emocionalni, i najzad da se este- L it.: E. rioHORsth, T eopnja pejxa-uo-pe^,
tiko prouavanje knjievnosti i umetnosti C K f, X X X IV , 1910, br. i 9; F. G reevi, Knjievni
m ora postaviti na naunu osnovu. Prema kritiar i teoretiar Bogdan Popovi , 1971. Z .K .
Popoviu, knjievna deia treba da se prou
avaju u smislu njihove knjievne, ne istorij- T E O R IJA SLO JEV A U fenomenolokoj
ske vrednosti, da se im a u vidu ono to je na estetici i - fenomenolokoj kritici, teorija o
njima umetniko, u pogledu sarine kao i slojevitoj strukturi um etnikog dela i posebno
oblika, teorija dela kao i teorija stila. U knjievnog umetnikog dela. Posle istorijski
okviru ovakvih prouavanja, prem a Popoviu, pvve primene H useilove fenomenologije u
jedna od najboljih, ako ne i najbolja vaspitna prouavanju estetikog predm eta (V. Konrad)
metoda za osobine koje su najistije este- i jednog ranog pokuaja izgradnje teorije o
tike jeste metoda reda-po-red i rei-po- slojevitoj strukturi knjievnog dela (J.
-re. Ova m etoda znai ispitivanje, anaii- Klajner), R. ingarden je na klasian nain
sanje, kritikovanje knjievnih dela, ne u iro sistematski razvio ovu teoriju (Das literarische
kim, optim potezim a i po njihovim najirim, K um tw erk, 1931), dok je kasnije N. H artman
moglo bi se rei apstraktnim osobinama, ne dao jednu form alno slinu teoriju (Aesthelik,
podrobno, ostvarivanjem uvida u pojedi 1953). Preuzeta iz estetike kao filosofske
nosti iz kojih se knjievna i um etnicka osobina discipline i iz filosofije pesnitva i. s. je postala
ili efekt sastoje. Neke od tih pojedinosti, sastavni deo dananje teorije ili nauke o
prem a Popoviu, jesu: naela interpunkcije i knjievnosti, a kao plodna heuristika ideja
reda rei, naela broja rei, opisa, loginog prihvaena je u prouavanju knjievnosti i
razvoja prizora u dram i, crtanja karaktera i knjievnoj kritici. V. i -> slojevitost.
ljudi od 'kostiju i m esa i tako dalje. Osnovni Lit.: Z . K o n sta n tin o v i, Fenomenoloki pristup
saznajni instrum ent u primeni ovog metoda, knjievnom delu , 1969; M. D am n jan o v i, Estetika i
prema Popoviu, jeste intuicija, a postupak je razoaranje , 1970; - strukturalistiki metod u knji
induktivan: od posebnog prem a optem, s to je evnoj kritici. M.D.
opet u skladu sa Popovievom privrenou
idejama takozvane estetike odozdo. Pri T E O R IJA STIH A - O blast poetike koja se
menu teorije reda-po-red u m oralnim nau- bavi optim pitanjim a -+ stiha kao specifinog
kama, u koje spada i nauka o knjievnosti, oblika pesnikog govora, a naroito metodo
oteava okolnost da je u ovima daleko logijom istraivanja, odnosom izmeu stiha i
sloenije iznalaenje naela nego u prirodnim jezika, - metra i - ritma stiha i tematike,
ili u fizikim naukam a. Ali, analiui izmeu oblika stiha i smisla. Prouavajui
knjievna i um etnicka dela posredstvom me pojedina pitanja, t. s. se dodiruje sa jezikim
tode reda-po-red i rei-po-re, odnosno disciplinama (fonetika, fonologija, sintaksa),
delia-po-deli, prem a Popoviu, moe se sa stilistikom, -> deklamacijom ili -+
doi do pravilnog shvatanja pojm ova i naela dikcijom, optom poetikom i -* semiotikom.
u nauci o knjievnosti i umetnosti. Znaaj U novije vreme /. s. poinje da se izdvaja iz ->
teorije reda-po-red, koja bi se, prema versifikacije(ili *metrike), kojoj se vie pripisuje
Popoviu, mogla nazvati metodom anali prouavanje tehnike organizacije stiha nego
tikom, ili jo i konkretnom , jeste u tome bavljenje opteteorijskim pitanjima. Meu naj
to ona, nakon rase vat a pozitivistike doktri poznatije postantike /. 5 . ubrajaju se grafika,
ne i ist arijske kritike (-> istorijski metod u muzika, akustika, fonoloko-strukturalna i,
knji. kritici), skree panju na samo knji poslednjih petnaestak godina, generativno-
evno delo. i tako podrava onu orijentaciju -transform aciona teorija. Za tradicionalnu,
koja e se kasnije potpuno afirmisati u - norm ativnu t. s. karakteristino je grafiko
TEORIJA STIH A
predstavljanje stiha u kanonizovanim she
mama -* stopa, koje pod razume vaj u i -+
skandiranje, nezavisno od prirodne dikcije
stiha. M uzika i, s. izjednaava ritam stiha sa
ritmom muzikog dla. Z ato slogove, akcenat
i kvantitet obeleava muzikim znacima, razu
me se, neodreene visine i proizvoljnog traja
nja. Akustiki pristup stihu sa m etodam a
eksperimentalne fonetike doprinosi objektiv
nosti utvrivanja nekih fenomena stiha (-> ton
ili visina, -> tempo, intenzitet), koji se i
spektografski registru] u. Taj met od vidlji
vog govora opovrgao je pretpostavku o
strogoj izohronosti stihova, stopa, taktova,
kao i vremenski znaaj > pauza. N edostatak
je njezin u nemogunosti da uzme u obzir
znaenje, koje ostaje u svesti i doivljaju
izvoaa. Osim toga, svako izvoenje je
individualno, pa se objektivno registruju samo
pojedinana kazivanja. T ako se mea v e r i
fikacija i dikcija stiha. Fonoloki-strukturalni
pristup slihu uzima u obzir i jezike vrenosti,
znaenja u stihu. Percipirani jeziki signali
nemaju istu ulogu. Jedni mogu da buu
istaknuti, a a ritmiki ne budu relevantni i
obrnuto. Ako je akcenat vezan za odreeni
slog rei, prednost moe da preuzme silabiki
faktor (poljski stih) ili -* uranke rei (eki
stih), lako se ove akustiki ne istiu, one ive
u svesti, i u vezi sa prirodom pojedinih jezika
igraju odreenu ulogu u stihu. P o sto je pdela
stiha na stope veslaka pdela, jer se on
sastoji od rei, i poto stope m eusobno nisu
nezavisne, osnovnu jedinicu ritm a ini stih kao
celina. Iako prozoijski faktori igraju zna
ajnu ulogu u stihu, ipak ne postoji apsolutna
zavisnost ritma od jezika. N aprotiv, pesnika
forma je organizovano nasilje nad jezikom,
koje moe da se izvede ak i nad fonolokim
sistemom (Jakobson, O eskom stih e.. .,1 6 ,
118). O tuda i kulturna razmena sistema
versifikacije. Poto je metrika shema samo
okvir za ritmike varijacije, jer je ritam
aktivan fenomen a ritmiki faktori raznovrsni,
javila se potreba a se stih ispituje stati
stikim, odnosno m atem atiko-statistikim
metodom. T ako se u organizaciji stiha utvru
ju konstante (npr. izosilabizam i nenagla-
enost 4. i 10. sloga u epskom 10-tercu),
dominante (npr. cezura iza 5. sloga u srphrv.
- jambu) i ritmike tendencije (npr.
pretena naglaen ost neparnih slogova u ep
skom 10-tercu). Sve to pomae a se utvrdi
p riroda sistema versifikacije. G enerativno
tumaenje stiha, pod nazivom generativna
metrika, javilo se pre petnaestak godina.
Zasnivajui se na generativno-transformacio-
810
noj gramatici (omski), pola je i od njenih
termina. Pojmu jezika kompetencija (jez.
znanje, sposobnost) odgovara pojam metri
ka kompetencija, tj. vladanje pesnika metrom,
odnosno sistemom pravila koja ga odreuju.
T o se moe izraziti skandiranjem. Jezikoj
performansi (upotrebi) odgovara perform ansa
stiha, tj. povrinski ritam jednog stiha sa
varijantam a dikcije. Dubinska struktura stiha
je m etrika shema, koja ima jake i slabe
pozicije (tj. vokale). O na se putem iransjor-
macija izraava u povrinskoj strukturi, ije
jedinice sadre promenljiv broj slogova (0, 1,
2). Njihova je funkcija razliita na poetku, na
Kraju i u sredini stiha. Pozicija (vokal) ne
odgovara uvek pojm u sloga. Cilj generativne
metrike je da pokae apsolutnu saglasnost
jezike osnove i metra, ak i postojanje
metrikih univerzalija. Njoj se naroito za-
m era neodreenost pojmova, naroito pojma
akcentovanog sloga (> metriki akcenat), to
omoguuje da se pokriju svi izuzeci, odnosno
razilaenje m etra i jezika. O dnos izmeu stiha
i jezika izaziva ive rasprave. Fonoloko-
-strukturalnom uenju o nasilju ritm a nad
jezikom generativna m etrika suprotstavlja
uenje o saglasnosti stiha i jezika. -- Srpsko-
hrvatska nauka o stihu ja v i1a se nedoreeno
krajem 18. i poetkom 19. v. u dva uvoda
zbirkam a pesam a (A. M. K atani i J.
Poenovi). Prvi znaajni teoretiar stiha bio je
U M ilovanov, iju je rukopisnu knjiicu iz
1810. g. Vuk tam pao 1833. Zatim su se,
poev sa Vukom 1824, nizali ostali teoretiari.
U 19. veku sporovi su se najvie vodili o
pitanju da li je srphrv. versifikacija zasnovana
na silabikoj ili na akcenatskoj osnovi. Pri
tom e je bilo i onih koji su ukljuivali i ->
kvantitet, vie ili manje zasnovan na srphrv. ->
prozodiji, ali ponekad i na vetakoj primeni
antikog uenja. Pristup stihu je bio norma-
tivnografiki, pa i muziki (jer su se narodne
pesme i pevale). U 20. v, poinje vreme opisne
metrike (V. orovi, M. urin, T. Mareti,
V. N azor), koja definitivno pobeuje pojavom
radova o srphrv. stihu R. Jakobsona i K.
Taranovskog, zasnovanim na savremenoj teo
riji stiha i na statistikom postupku. M eutim,
i posle njihove odbrane teze o siktbiko-
-tonskoj versifikaciji u srphrv. stihu, trajalo je
vojstvo u vidu branilaca silabikog (S.
M ati) i tonskog stiha (R. Kouti). Od 60-ih
godina spor dobija novi obrt: iako preteu
zastupnici silabiko-tonske versifikacije (D.
ivkovi, M. Franievi. . Rui i dr,),
suprotna strana postavlja tezu da je narodni
stih silabiki, a umetniki tek u drugoj
811
polovini 19. v. postaje tonski, odnosno
silabiko-tonski (I. Slamnig, Sv. Petrovi).
Poslednja zasebno objavljena studija o novo
tokavskom narodnom stihu i srpskom jam bu
(. Rui, 1975). zasnovana na korelaciono-
deskriptivnom postupku uz oslanjanje na
statistiku, prua nove argumente u prilog
silabiko-tonske zasnovanosti narodnog i
um etnikog stiha. U najnovije vreme i. s.
posveuje sve veu panju najteem pitanju iz
svoje oblasti odnosu izmeu oblika stiha i
tematike (sadraja), kao i stiha i anra,
odnosno vrste. Preovladava miljenje da ritam
sam po sebi ne izraava nikakvu emocionalnu
boju, jer ova zavisi od semantike teksta. Ista
tem a moe da se obradi it razliitim metriko-
ritmikim strukturam a, ali i obrnuto: razliite
teme u istim oblicima stiha. Pa ipak' je
zapaeno da se pojedine teme ili vrste emocija
izraavaju u odreenim ritmovima, dajui iin
ekspresivne oreole. Iako se trohejski
deseterac javlja i u lirskim pesmama, on je
privukao epsku tem atiku. S druge strane,
simetrini -* lirski deseterac se rasi oj io u
umetnikoj poeziji na ritmike varijante, od
kojih je jam pska bila podesna za dramski, a
lirska za lirski stih. N ajzad, u kraim jam p-
skim stihovima srpski pesnici su obino
izraavali elegina i rezignirana raspoloenja.
Lit.: Versifikcaija: -* M etar; Ritam. .R ,
T E O R IJA Z N A E N JA - Logika disciplina
koja ispituje znaenje jednog stava, njegovu
kom unikabilnost i analitinost, logike krite
rije smisla i besmisla, kao i sve druge probleme
znaenja od ijeg reavanja zavisi utvrivanje
istine (M. M arkovi). T. z. je jedna, i to
uvodna, od tri osnovne discipline logike;
druge dve su teorija dokaza i teorija prove-
ravanja ! verifikacije) , Razvoj t. z. kao
logike discipline poinje u drugoj polovini 19.
v., iako se sam problem znaenja u filosofiji
postavljao jo m nogo ranije, poev od prvih
gr. mislilaca (H eraklita, Parm enida i r.).
Prefilosofske spekulacije o znaenju reci, naro
ito imena heroja, i r., javljaju se ve od
Hesioda, H om era i u Starom zavetu. N aroito
su se sofisti (2. polovina 5. v. 4. v. p.n.e.)
interesovali za znaenje rei, zatim D em okrit,
koji je izuavao nastanak jezika i njegovu
soeijalno-kulturnu i knjievno-poetsku funk
ciju. Z a P latona se problem znaenja u prvom
redu postavlja kao problem saznavanja (dija
log Kratil), Pomou analize jezika i Aristo
tel pokuava da sazna bie, a vrlo istanana
jezika razm atranja javljaju se u stoikoj
filosofiji. Ta razm atranja su uopte shvatana
TE O R IJA ZN A EN JA
kao izuavanje adekvatnosti jezikog izraza,
kako i glasi podnaslov Platonovog dijaloga
Kratil, i obuhvatala su u znatnoj meri
problem atiku kojom se i danas dobrim elom
bave: t. z. kao filosofska teorija jezika,
lingvistika kao nauka o jeziku, i knjievno-
-estetike teorije. Antika izuavanja jezika
odnosila su se na problem porekla jezika
(glotologija), na odnos jezikog izraza prema
oznaenim predmetima, i na meusobnu
povezanost rei, miljenja i bia. U hrisan-
skim i uopte srednjovekovnim spekulacijama
veoma je ivo interesovanje za pojam znaka i
rei (Sv. Avgustin, nominalist), koje ostaje u
domenu aristotelovske formalne logike. Ove
karakteristike je -lo g ik a zadrala sve do 2.
polovine 19. v., kada prestaje da bude samo
nauka o pravilnom miljenju ili ak o strukturi
bia (ontologija). T ad a poinje da se razvija
simbolika logika, koju interesuju problemi
znaenja simbolikih izraza ne u prirodnom,
ljudskom jeziku, nego u veslakim, neprotiv-
renim, sistemima znakova. Tek to je nasta
nak i. z. u pravom smislu rei. D anas se ne
moe govoriti o jedinstvenoj t. z., jer postoji
vise logikih struja i pravaca iji se metodi
izuavanja, term inologija i stavovi dosta me
usobno razlikuju. Mogue ih je ovako
odrediti: .sintaktika iii form alisiika t. z.
(Hilbert, Akerman, Bernajs i, neko vreme R.
K arn ap ), funkcionalistika t. z. (L. Vitgentajn
u filosofskim istraivanjima), bihejviori-
siika t. z, (semiologija, . M ori), pragmati-
s lika, instrumentalistika i operacionalLstika
i. z. (. S. Pers, D. Djut, Bridmen),
empiristika teorija proverljivosti (ili t. z. logi
kog pozitivizma - L. Vitgentajn u T ractatu s
logico philosophicus, A. Ejer, M. lik, R.
K arnap, B. Rasel. K. Poper, H- Rejhenbah),
koncepiualistika i mentalistika t. z. (E.
Kasirer), realistika i, z. (G. Frege, B. Rasel,
N. Vajthed. K. Geea, L. Vitgentajn, E.
Huserl, D. Fiblmen, R, K arnap) i dijalek
tika t. z. (A. af, M. M arkovi) - T, z.
najvie i duguje razvoju simbolike logike
(logistike m atem atike logike), koju su zasno
vali D. Bul i A. de M organ (druga polovina
19. v.), zatim T. Frege i dr. Istovremeno se
lingvista F. e Sosir angaovao za stvaranje
jedne opte nauke o sistemima znakova, koju
je on shvatao kao -> semiotiku. Ove teorijske
inovacije su rezultirale iz novog shvatanja o
jeziku kao o proizvodnom sistemu znakova
kojim se ljudi m eusobno sporazumevaju.
T ako je stara antika rasprava o prirodi
jezikog znaka, tj. da li je on proizvoljan,
konvencionalan, arbitraran, isto ljudska tvo
TERCET
revina ili je prirodan, nuan, diktiran
samim osobinam a oznaenih predm eta (-
onomatopeja), razreena konano u korist
prve postavke. Ali lim su tek otvoreni novi
problemi. Zahvaljujui D. S. Milu i Fregeu,
e fin isan a je razlika izmeu znaenja (nem.
Bedeutung, m g . reference) i smisla (nem. Sinn,
eng. sense). uven je Fregov primer sa
zvezdom D anicom : ona se zove i Veemjaa
i Zornjaa, ali ti izrazi nemaju isti smisao
iako se odnose na jedan isti predmet. Sve /. z.
danas vode rauna o ta dva osnovna vida kod
oznaavanja, nazivajui ih denotacijom i ko
notacijom. D enotacija rei knjiga, npr., jesu
svi predmeti na koje se ona odnosi, a konota
cija je u stvari opis i asociranje svih karakte
ristika i osobina predm eta koji nazivamo reju
knjiga. Sva kompleksnost znaenja obu
hvaena je u svim svojim aspektim a u dijalek
tikoj t, z., dok otale i. z. uglavnom anali
ziraju njegove pojedine dimenzije. T ako nomi-
naiizam ispituje odnos jednog znaka prem a
drugim znacima istoga sistema, pragmatizam
se interesuje za odnos jezikog znaka i ljudske
prakse, a pozitivizam za odnos znaka prema
neposrednom iskustvu. K onceptualizam ispi
tuje odnos znaka prem a miljenju, a realizam
odnos znaka prem a oznaenim predm etim a
nezavisno od ljudske svesti. Neke od ovih
teorija su obojene idealistiki ili sasvim sut>
jektivistiki, jer sm atraju da se sva drutvena i
filosofska pitanja u stvari svode na jezika
pitanja. Opti znaaj /. 2 . je veliki i njen
uticaj na mnoge druge naune discipline
(lingvistika, antropologija, stilistika i dr.), vrlo
plodan. T. z. ima vie naziva: sernasiologija
(nem. Bedeutungslehre), -* semantika,
semiologija ili seiniotika, filosofija jezika,
semantika filosofija. V. i --* znak, -> zna
enje.
L it.: E. C assirer, Philosophie der Symbolischen,
Formen, I - I I I , 1 9 2 3 -1 9 2 5 ; H . K ro n a sse r, Hand
buch der Semasiologie, 1952; B. R asei, Ljudsko
znanje , 196 J (prev.); A. af. Uvod u semantiku, 1965
(prev.); S. L anger, Filosofija w novom kljuu, 1967
(prev.); Filosofska istraivanja , 1969; M. M ark o v i,
Dijalektika teorija znaenja , 19712; K . M arieki-
-G a an sk i, Helenska glosologija pre Aristotela . 1975;
M . i vic. Pravci u lingvistici, i 9 ? 5 \
TERCET (itai. terzetto dem. od terzo
trei) Svaka strofa od tri stiha, u celoj
pesmi (npr. u -* tercini) ili uz druge strofe
(npr. u -> sonetu). Javlja se rim ovano i
nerimovano. T. je obian i u modernoj poeziji,
npr. u V. Pope.
L it.: S tro fa.
812
TERC1NA ili TERCA RIMA (ital. terzina < ter-
za rima ~~ trea rima) O blik pesme koja se
sastoji iz vie -+ terceta povezanih naroitim,
lananim (veriznim) rimovanjem aba hch ede
itd., koje se zakljuuje poslednjim izdvo
jenim stihom (M N M N). Poreklo voi iz
srednjovekovnog oblika italijanskog narodnog
terceta (ritornela), u kome se rimuju prvi i
trei stih. D ante je uvodi u pisanu poeziju, a
kasnije, postepeno, preuzimaju je i ostali
poznati evropski pesnici, naroito nemaki
rom antiari. Njezin stih je italijanski jed a
naesterac, nemaki i ruski petostopni i esto-
stopni jam b, fr. aleksandrinac. Kod nas se t.
javlja ve u Ranjininom zborniku, U hrv.
knjievnosti stie tradiciju tek u 19. v., kada
poinje da se prevodi Boanstvena komedija
Afirmiu je A. T. Pavii, M. Begovi i V.
N azor. Poznata je i kod T ina Ujevia, a u
srpskoj poeziji naroito u antia (npr. u
Jednoj suzi). Javlja'se i u V. Petrovia, a uz
neke modifikacije i u Pandurovia i u Disa.
O bino je u jam pskom -+ jedanaestercu (peto-
iktusnom sa enskom -> klauzulom). Iako
predstavlja otvorenu, mobilnu i laku formu,
/, nije bila shodno tome, u znatnijoj upotrebi.
Lit.: Strofa. .R.
TERDI-I BEND (ar. pers. targi band
bend sa pripevom) -- Stara pesnika forma u
islamskim knjievnostima. U stvari pesma
sastavljena od svojevrsnih strofa (nazvanih
bend) od pet do jedanaest stihova (odnosno
distiha, > bejt). Stihovi strofe se uzajamno
rimuju, a strofe su povezane jednim distihom
koji se zove vasita (spona, veza) i koji slui
kao refren do kraja pesme. Ako se na kraju
svakog bena ne ponavlja refren nego samo
rima poslenjeg bejta prve strofe, onda se
pesm a naziva terkib-i-ben (ar. pers. tarkib-i
band). Stih koji u poslednjem bendu prethodi
refrenu sadri, kao i u gazeli ma i kasidama,
ime tj. nadim ak pesnika.
L it.: M . G a rc m d e T assy, Rhtorique et prosodie
des langues de l'Orient musulman, 1873. MLu.
TERPSIHORA (gr. Tgpvj/ixprt) - Jedna od
devet -+ Muza, zatitnica igre, a od klasinog
K .M .G .
perioda i horskih delova u dram am a. Pred
stavljena je sa lirom i plektronom , esto u
igrakom pokretu. G r. pesnici su je progla
avali i m ajkom Sirena, je r m uzika ima
oaravajue moi. S.S.
TESTIMONIJA (tat testimonium svedo-
anstvo) M esta iz starijih, posebno antikih
.R . autora u novijim tekstovim a; u poznoj antici,
813
l. se naiaze u tekstovim a gramatiara,
istoriara i si. Sem jezikih ili stilskih prim era,
to mogu biti izreke ili slavni navodi. U
sluajevima kaci je originalni tekst izgubljen, ?.
mogu pruiti bar najosnovniji utisak. T ako je,
npr. M enandrovo delo bilo poznato i tam
pano samo u t. iz drugih pisaca, dok nije
pronaen originalni rukopis njegovih dcla. S.S.
T E T R A L O G IJA (gr. t expa - oznaka za
etiri, A,oyo% re) U st. gr. knjievnosti
dram a sastavljena od tri tragedije (- trilogija)
i satirske igre. U poetku je u /. obraena
tem a sam o iz jednog m ita tako da su tragedije
bile sadrinski povezane. Docnije ta veza slabi
i svaki eo je celina za sebe. U novije vreme, t.
se naziva svako umetniko delo sastavljeno od
etiri dela. T ako je npr. poznata t. T. M ana
Jo sif i njegova braa, a u nas Robije O. Davia.
Sl.P,
TETRAMETAR (gr. TSipa u sloenicama
etiri i jisip o v mera) 1. U antikoj
metrici stih od etiri --* dipodije sa kraim
-> stopama (npr. jam pskim ili trohejskim) ili
od etiri due stope (npr. aktilske). Ima
raznovrsne oblike. M eu najpoznatije idu -*
katalektiki jam pski i trohejski /. Osnovni
oblik prvog je U - U - / U - U //
D - U - i O -----.Iz a druge dipodije pada
dijareza. Iz njega je nastao vizaniijski poli
tiki stih ili jam pski petnaesterac. Najfrekvent-
niji je bio trohejski katalektiki t. Osnovni
oblik: - U - D / - U - D /
U . -* Cezura je iza etvrte stope.
U potrebljavan naroito u komediji. U >
silabiko-toiiskoj verifikaciji prenosi se osmo-
iktusnim trohejskim stihom obino s mukim
zavretkom (-+ klauzula). 2. U fr.
silahikoj versifikaciji klasini > aleksandri-
nac, sa dva stalna i dva pokretna akcenta._
Lit.: M etrika, antika. .R.
TETRAPODIJA (gr. xgxpa ~ u sloenicama
etiri i ]xouq stopa) U antikoj
-> metrici mera i stih koji se sastoji od etiri
- stope, npr. trohejske ( U / U / U /
U). Zove se i tetrametar, ali to je
zapravo stih od etiri -* dipodije, to u troheju
(ili jam bu) znai osam stopa. .R.
TETRAST1H -> Katren
TEZA (gr. -&aic smetanje, poloaj)
1. Prvobitno, u gr. versifikaciji, i. je ozna
avala pokret sputanja noge pri davanju
takta, pokret kojim se obeleavao dugi (na
glaeni) slog, za razliku od -+ arze, podi
TIP
zanja noge pri prvom, kratkom (nenagla-
enom) slogu metrike stope. U Iat. upotrebi,
ovi termini su poeli oznaavati sputanje i
dizanje glasa; kako se gias sputao kod
kratkog (nenaglaenog) sloga, /. je dobila
znaenje suprotno prvobitnom . T aka /. i
danas oznaava slabo vreme stiha, kratki
(nenaglaeni) slog koji se obeleava znakom
breve (U ). 2. Postavka, tvrdnja, ono to se
dokazuje. U ovom smislu govorimo o ->
romanu s tezom, > drami s tezom, biografiji ,v
tezom i si. T o su preteno dela u kojima su
izbor i o b rada materijala odreeni pievim
nastojanjem da dokae istinitost nekog svog
ubeenja. M eutim, i kod najveih pisaca nisu
retki primeri u kojim a se vidi da njihova
poetna i. u svom imaginativnom uoblienju
prevazilazi postavljene okvire i menja svoj
smisao (npr. Tolstojeva nam era da osudi
brano neverstvo u Ani Karenjinoj). 3. U
irem smislu pod /. se moe podrazumevati ne
samo ideja tesno povezima s pievom name-
rom, nego i ono to se kritiki odreuje kao
osnovna m isaona nit ili poruka knjievnog
dela. T ada je t . znatno relativnije i uslovnije
odreenje, koje uveliko zavisi od shvatanja i
pred ubeenja onog koji je odreuje; tako se u
elu moe nai vie razliitih, ponekad i
protivrenih t.\ t. je u ovom smislu jedan od
elemenata misaone sloenosti knjievnog deia.
L it.: -~+ M etrika; -* poruka. S.K.
/ T IP (gr. urno*; beleg od udarca, otisak,
model) Pod i. u knjievnosti obino
podrazum evam o likove koji imaju neke zajed
nike osobine, ili lik koji im a osobine karak
teristine za neku grupu ljudi, sredinu ili
ljudski rod uopte. Aristotelova koncepcija
karaktera preteno je tipska; on sm atra da
pesnitvo. za razliku od istoriografije, prika
zuje vie ono to je opte nego ono to je
pojedinano, i istie potrebu polepavanja i
oplemenjivanja, tj. naelo idealizacije karak
tera, U srednjovekovnoj knjievnosti, naroito
u > moralitetima, likovi su tipski jer su
najee zamiljeni na nekim mitskim ili
etiko-ilustrativnim osnovam a; u renesansnoj
* komediji i - pastorali: (tipovi hvalisavog
vojnika, krti starac, lakomislen sin, kurti
zana, ankoliz, pedant i si.) (- pastirska
drama) oni su tipski jer se dre odreenih
okvira knjievnih -* konvencija, a u isti mah
tee da izraze i neke najoptije ljudske crte. U
realistikom rom anu 18. i 19. v. tipizacija
likova nije vie posledica ni idealizovanja, ni
m itologiziranja ljudskog iskustva, kao ni odre
ene knjievne konvencije; ona postaje izraz
TIPI N O
tenje za psiholokim i drutvenim uoptava-
njem unutar slike jedne individualne ljudske
sudbine; snana psiholoka, drutvena i jezi
ka individualizacija likova postaje nain na
koji se ono to je opte izraava u pojedina
nom. U modernoj knjievnosti kod Kafke,
Dojsa, Beketa likovi esto imaju obeleja
mitskih t, odreenog iskustva, iako su u isti
mah individualizovani do ekscentrinosti. U
savremenoj upotrebi m oguno je razlikovati
sledea osnovna znaenja: 1. Lik ija su
karakterna svojstva toliko opta da nam se on
ni ne predstavlja kao konkretna ljudska
linost odreena valstitom psihologijom i
drutvenim am bijentom , nego kao neka opta
kategorija koja se ne m ora uvek ak ni
form alno stilizovati u ljudskom obliju: likovi
u -+ basnama, moralitetim a, - alegorijama,
predstavljaju i. odreenih ljudskih osobina i
sila koje upravljaju ljudskim ivotom. 2.
Lik koji je dovoljno konkretizovan da se
predstavlja kao odreena ljudska linost, alt
ija je psihologija pre svega izraz jedne snano
istaknute crte ili osobine opteljudskog zna
aja. T ako se obino podrazum eva da je
psihologija Molijerovog junaka esto toliko
utemeljena u jednoj optoj crti da on nije
karakter nego i., dok su ekspirovi junaci
toliko individualizovani da nisu tipovi nego
karakteri: Molijerov Arpagon je personifika
cija krtosti, dok je kod ekspirovog ajloka
krtost predstavljena u sklopu tako snano
naglaenih individualnih osobina d a je on pre
slika izuzetne nego tipine linosti. U ovom
pravcu M. M atkovi razlikuje Sterijine t. kao
to su nacionalno-politiki prevrtljivci u Rodo-
Ijupcima, Fem a i Ruii u Pokondirenoj tikvi
od Kir Janje, koga je Ste rij a individualizirao
do karaktera ( ram aturki eseji). 3. Lik
koji izraava neka karakteristina obeleja
odreene drutvene grupe, sredine ili vremena.
T ako Koleni kae da su se u renesansnoj
komediji, pored tradicionalnih plautovskih
likova, u prijatnoj meavini poeli da vrste
negromanti i m ornari, policajci i krmari,
pedanti i seljaci, Jevreji i bankiri, prostitutke i
Ciganke, trgovci i javni poslunici, u jednu
re, ceo jedan svet novih lica i jo novijih
tipova uzetih mahom iz ivota tesnih ulica po
trgovakim municipijima na Primorju (Iz
starog Dubrovnika) . I D. Pavlovi govori o
nastojanju renesansne komedije da da to
potpuniju sliku izvesnih pojava i tipova
suvremenog drutva (Iz knjievne i kulturne
istorije Dubrovnika), a u slinom smislu
govorimo i o t. u realistikom rom anu, npr. o
Balzakovim t. kao karakteristinim predstav
814
nicima svog vremena i drutva. Pored ovih
osnovnih znaenja t. ponekad oznaava i lik
koji se pojavljuje s neznatnim modifikacijama
U razliitim knjievnim delima (npr. /. sluge u
renesansnoj komediji), a Jagi govori i o /.
grabancijaa kao o liku koji je dugo postojao
u narodnom predanju i koga je Brezovaki
Upotrebio da od njega sa g ra d i. . . komediju
(Izabrani krai spisi). U svim ovim znae
njim a pojam i. naglaava opti znaaj odre
enih crta knjievnog lika, iako ono to je
opte moe biti kao npr. u renesansnoj
komediji i realistikom rom anu predstav
ljeno i u snano inividualizovanim likovima.
O vo ukazuje na karakteristine naine mani-
festovanja opteg u pojedinanom u knjiev
nosti, tj. na tenziju izmeu individualizacije i
tipizacije k ao na jednu od osnovnih karakte
ristika predstavljanja coveka i ljudskog Vika u
knjievnosti.
Lit.: -* IJk. S.K.
T IP I N O (prema gr. TurciKOg, v. -> tip) U
svakidanjem govoru: karakteristino, p ro
sjeno; u statistici: reprezentativno za jednu
grupu, vrstu ili klasu; o tuda znai i norm alno;
u estetici: isto to i posebno i specifino; ve za
G etea vana kategorija za razumevanje umet-
riosti; klasici marksizm a pomou nje sutinski
odreuju umetniki rad kao realistiko prika
zivanje tipinih karaktera u tipinim situaci
jam a (Engels), dok u marksistikoj -* teoriji
odraza, pre svega u . Lukaa, shvaeno
kao posebno, izriito postaje centralna kate
gorija estetike, koju Luka shvata kao
pozicionu kategoriju to se kree as ka
optem as ka pojedinanom i po tom
dijalektikom karakteru se razlikuje od bilo
kako shvaenog platonizma. Ako specifino
znai ono to se tie jedne vrste i to je u isti
mah bitno za pojedinaan predmet, onda se
odatle moe razumeti bliskost i. sa speci
finim, svojevrsnim.
L it.: . L u k a, Prolegomena za marksistiku
estetiku , 1960 (prev.). M.D.
T IPIK (gr. tu tiik o v ) Crkveno pravilo ili
ustav; knjiga u kojoj se nalaze propisi o
m onakom ivotu i ureenju m anastira (m a
nastirski, monaki /.), s posebnim pravilima
koja se odnose na bogosluenje u svim
crkvam a. Liturgijski tekstovi se u crkvi itaju
ili pevaju u skladu sa propisim a t . Iz Vizantije
su u Srbiju tokom srednjeg veka prenete razne
redakcije kako za pojedine manastire
(H ilandarski, Studeniki, Karejski /. iz kraja
12. i poetka 13. v.), tako i za crkvu uopte
815
(Nikoim ov, Rom anov t. i drugi, kao vari
jante vizantijskog Jerusalim skog /. sv. Save
Osveenog iz 6. v.).
L it.: G . Beck, Kirche urni theologische
H.
Liieraturim b\'2cmtinischen Reich, 1959; JI.
MHpKOBHh, ripaeocsiauHa ,ittmypiuKa /, 1965. D .B .
TIPOLOGIJA Sreivanje knjievnih p o vorenih u obliku - monologa ili -+ replike. To
java na osnovu analogija. Ove se uoavaju
uglavnom na osnovu slinih drutvenih pro
cesa. pa se na ovaj nain objanjavaju mnoge
linosti meu pojedinim knjievnostima a da u
konkretnom sluaju i nije moglo biti nekog
kom pletnog dodira, kontakta izmeu pojedi
nih pojava. U ovom smislu veoma mnogo se
moe doprineti, na primer, razumevanju knji
evnosti u doba feudalizma (minezang kod
Nem aca i trubadurska lirika u Provansi) ili
prouavanju literature socijalistikih zemalja u
nae doba (istovetnost perspektive, srodnost
idejnog sadraja i podudarnosti u jezikom
izrazu). K om paratistika istraivanja u SSSR,
zapoeta tridesetih godina (V. irm unski) i
polaze od koncepcije tipolokih analogija kao
najhitnijeg podruja posm atranja literature u
irim okvirima. Pojednostavljeno: da nije bilo
razlike u proizvodnim sredstvima u toku
razvoja oveanstva, literatura bi m orala biti
svuda ista i ne bi bilo knjievnih uticaja, koji
ide od razvijenije do manje razvijene knji
evnosti. N a miem podruju pokazuju se
tipoloka istraivanja veoma korisna s obzi
rom na injenicu da meu naim knjievno
stima i knjievnostima naih suseda, malih
naroda, postoje mnoge tipoloke slinosti, pa
uoena u jednoj knjievnosti ona otvaraju
mogunost da se verificiraju u drugoj. U ovom
smislu ceo proces knjievnog preporoda ostva
rio se na ovom podruju na isti nain i daju se
apstrahirati zajedniki modeli. N o postoje i
psiholoke tipologije. Pesnici zateeni u istoj
psiholokoj situaciji ostvaruju slina knji
evna dela. Poznat je prim er Geteovog Vertera
(situacija M ancomja. at obrijana i r.). U 18.
veku knjievnost se pokuavala tumaiti na
osnovu klim atskih tipologija. Slino podneblje
stvara slinu poeziju (npr. poezija M edite
rana). Jo je i Ipolit Ten tvrdio d a je literatura
N em aca proizvod njihovih vlanih uma. A
postoji lakoe i tipologija odreena pojedinim
knjievnim rodovim a i oblicima. im se u
nekoj literaturi prihvati neki knjievni rod ili
oblik, u njegovom okviru se uoavaju pojave
koje postoje u drugim literaturam a a da nije
m oralo biti nekog neposrednog preuzim anja
ovakve pojave. Z.K.
TOGATA
TIRADA (fr. tirade izvadak, odlomak) -
Slijed izgovorenih rijei ili reenica koje
razvijaju istu osnovnu misao varirajui je na
razliite naine. U pejorativnoj upotrebi t.
oznaava patetian i dosadan niz optih
mjesta i praznih fraza. D ram ska literatura
obiluje primjerima dugakih odlomaka izgo
su ponekad samo bravurozni retorski pasai
posveeni nekim optim idejama (ast, sloboda,
patriot izarn, nostalgija), koji raunaju na
efekat kod gledalaca, a ponekad se ukljuuju u
strukturu dram skog teksta i izraavaju unutra
nje sukobe linosti i definitivnog obrauna sa
sredinom. Najee kod istog pisca nalazimo
oba oblika /. Pored izvjesne patetinosti koja
prati nastanak i rast emocija, t. moe da sadri
i druge oblike: otrinu logikog rasuivanja
(kod Korneja, npr.), leernost ironinog tona
(kod E. Rostana) ili estinu napada na
izdajnika ili potkazivaa (u - Chansons de
geste). N.K.o.
T IR A (fr. i irage vuenje, tampanje,
odtam pana stvar) - Broj primeraka koji se
odtam paju u jednom izdanju (lista, asopisa,
knjige). Popularnost knjige, asopisa ili lista
ustanovljava se visinom t., odnosno brojem -*
prenumeranata (u 19. v.). Knjievni kalendar
Vardar (Beograd, 1906 -1941) tam pao se u
30.000 prim eraka, to spada meu danas
najvee tirae jedne knjige-asopisa u nas.
L it.: B. H ack , ber Auflagebezeichmmg im Buch
(B rsen b latt f r den deutschen B uchhandel, 1965,
36). Z.B.
T M E Z A (gr. Tj.ujatq -- presecanje) T er
min antike retorike za razbijanje sloenica na
sastavne delove umetanjem jedne ili vie rei;
oblik -* metaplazme. N pr. u Vergilija (Geor-
gica, 3, 381): septem subiecta trioni umesto
suhieeta septemtrioni. H.K.
TOGATA (lat. -+ fabula togata) Vrsta
kom edije u antikoj, rimskoj knjievnosti, sa
tem am a' iz svakodnevnog ivota Rima i
provincijskih gradova Italije. Javila se kao
reakcija na palijatu (Plaut, Terencije),
tematski potpuno zavisnu od gr, uzora, i
nazvana je po kostim u u kome su nastupali
njeni glumci (lat. togatus odeven u togu. odeu
obinih rimskih graana). Glavni predstavnici
t. (Titinius, Afranius, Kvinktius Ata) pri
padaju drugoj polovini 2. v. p.n.e. Sauvani su
nam samo naslovi (oko 70) i fragmenti (oko
650 stihova) iz njihovih dela. Meu tipovima
koje t. prikazuje javljaju se rasipnik, parazit,
TOK SVESTI 816

simulant i dr. U sreditu panje je porodini Ijive taktove. T ako je Kolriova poema
ivot (naslovi: Sestre, Sestrii ili Roaci. Kristabel svrstavana u akcenatski stih, u
Tetke, Jetrve, Pastorak), ljubavne veze i doljnik i u rom antiarski tip slobodnog
brakovi (Ugrabljena devojka, Odbijeni prosac. stiha. Tek se u najnovije vreme preciznije
Razvod). U kompoziciji, versifikaciji, primeni razgraniavaju oblici stiha u /. v. Pored -
muzike pratnje, t. se, ipak, poveia za pa!i- deonog stiha (aojjbHHK) opisani su -* taktovik
jatom . U stilizaciji izraza Titmije naglaava i -* akcenatski stih u ruskoj poeziji, lzoto-
rustini i arhaino-provincijski kolorit (blizak nizam je zajednika osobina sva tri oblika:
je Plautu), Afranije se povodi za uglaenom, svaki moe da bude* npr. troakcenatski (tro-
helenizovanom Terencijevom dikcijom. iktusni), etvoroakcenatski itd., dok se sami
L.i!.: F. Leo, Geschichte der rmischen Literatur oblici diferenciraju prema broju meuakcent-
L 1913 (o tisak 1958); G . E . D uck wo th, The Nature skih intervala. U conora stihu se broj
o f Roman Comedy, 1952, str. 6 8 70; E. P a ra to re, nenaglaenih slogova izmeu naglaenih kree
toria di teatro Ixitino , 1957, sir. 196 202; M .
po pravilu u rasponu l 2, u laktoviku
yUHMiip M. tDjiai.uap, Ilpei.neg pUMcne km,u-
M em oanu, 1963. M.K
] 23 (retko 0 12), u akcenatskom stihu
od 0 do nekoliko (obino do 4). Poto se ti
TOK SVESTI - Unutranji monolog intervali smenjuju proizvoljno, najtee se slu
hom love oni koji se javljaju u veem
TON (gr. tvo<; zategnut konopac; zate rasponu u akcenatskom stihu. Zato u
zanje, napetost; dizanje glasa) i. Visina njemu jedni istraivai ne nalaze > metar. Pri
zvuka, odn. glasa u govoru, obino u okviru neostvarenim iktusim a poveava se broj ne
iste rei. Ta visina zavisi od zategnu tosti naglaenih slogova. Akcenti izostaju obino u
glasnih ica, odnosno od uestalosti njihovog deonom stihu, a u taktoviku retko. esto
treperenja (frekvencije), kao i od njihove naruavanje izotonizm a u akcenatskom stihu
duine: zategnute i krae glasne ice daju vii tumai se analogijom sa meovitim (razno-
a oputenije i due nii i. Jaina t. zavisi stopnim) silabiko-tonskim stihovima. U t. v,
od amplitude titraja glasnica, odnosno od nalaze se -> razmeri prem a broju iktusa (npr.
snage vazdunog pritiska na njih, ah i od troiktusni ili iroakcenaiski deonik). Varijante
frekvencije. Izmena osnovne visine t. daje se odreuju prem a broju ostvarenih iktusa,
intonaciju ili, kad je re o uzlazno-silaznom kombinaciji meuiktusnih intervala. -* ana
variranju, -* melodiju, obino u okviru ree l i z i i -> klauzuli. K ao prim er uporednog
nice. M eutim, u nekim jezicima (srphrv., tonskog stiha na tri jezika moe lepo da
vedski, norveki, litvanski, kineski, japanski, poslui Hajneov troiktusni deonik iz pesme
vijetnamski) /. varira i u okviru rei, te u Loreley, prevedene na ruski (A. Blok) i
razliitim oblicima muzikog -> akcenta ima srphrv. (A. Santi), uz podatke o meuakce-
distinktivnu funkciju. 2, Ponekad sinonim natskim intervalima, akcentovanim slogovima
za intonaciju. 3. Sinonim za boju glasa i ukupnom broju slogova:
(otvorenost zatvorenost). 4. U pridev-
skoj izvedenici (tonski) u versifikaciji se Die Luft ist khl und es dunkelt
upotrebljava u smislu akcenta (tonska, sila- Und ruhig fliesst der Rhein,
biko-tonska versifikacija): D er Gipfel des Berges funkelt
Lit.: -< Prozodija. .R*. In bendsonnenschein . ..
M eduakc, Akcent, Broj
TONSKA V ERSIFIK A CIJA - Za razliku od intervali slogovi slogova
silabiko-tonske versifikacije, sa pravilnim 1 ,2 2 ,4 ,7 . 8
(simetrinim, ravnoslonim) smenjiva- 1, 1 2, 4, 6. 6
njein -+ iktusa i meuiktusnih intervala, 2, 1 2, 5, 7. 8
sistem -* versifikacije u kom e se sanierIjivost 1, I 2, 4, 6. 6
stihova zasniva na odreenom broju akcenata
(--> izoionian), dok njihov raspored i broj npoxJiajlois cy\tepKH bkjt,
nenaglaenih slogova izmeu njih manje ili l i Perina thx npocTp.
vie varira. Zbog toga moe znam o da varira i B Be>iepHHx jiynax ajieioT
duina stiha. U nauci o stihu dugo se lutalo u FpoM;u>i xuinbHbix r6p.
vezi sa potpunijim odreivanjem prirode t. v. 1, 2 2, 4, 7, 8
U njoj su nalazili ne sam o silabiko-tonsku 1, 1 2, 4. 6. 6
versifikaciju nego i -* slobodne ritmove, 1, 2 2, 4. 7. 8
slobodne metre, slobodni stih i promen- 1, 1 2, 4, 6. 6
817
Tu Rajna spokojno tee,
Prohladni" pada mrak.
Po visu brijega vee
Svoj zadnji prosipa zrak.
1, 2 2, 4, 7. 8 geichichte, 1925 1929, !9 5 62; E. TowameBCKHii,
2, 1 1 ,4 ,6 . 6 Teopu >7 lumepamvpbi. 19284; F . A. LUeuren u,
1 ,2 2 ,4 ,7 . 8 TeXHUh-a cmuxa. (1940), I9 602; W. P. L ehm ann, The
1, 2 2, 4, 1. 7 development o f Germanic verse form, 1956; B. B.
Sva tri pesnika ostvaruju troiktusne stihove sa
regulisanim brojem slogova (odstupa anti u
4. stihu). O ukupno 10 m euiktusnih inter
vala kod H ajnea i Bloka, jednoslonih je 6, a
dvoslonih 4 (2x2). K od antia izmeu
akcenata ima 12 nenaglaenih slogova, od
ega 8 u okviru dvoslonih, a sam o 4 u okviru
jednoslonih intervala. To znai da su stihovi
prve dvojice blii dvoslonom metru (ovde
jam bu), a antievi dvoslono troslonoj
kom binaciji (jam psko-aktilskoj). Blok ovde
ostvaruje nemaki tip deonika (ruski tip je na
osnovi anapesta). Poto se meuakeenatski
intervali u deoniku (a tako i u taktoviku)
mogu percipirati sluhom, taj se faktor uzima
kao dokaz prisutnosti metra. T. v. se veoma
rano javlja u germ anskom stihu (-* alitera-
tivni stih). U tonskom stihu je ispevan i
anglosaksonski spev Beovutf i staronem aka
Pesma o Hi/dehrandu, kao i kasnija Pesma o
Nibelunzima. LJ srednjem veku. pod uticajem
lat. crkvenih himni i rom anske versifikacije,
raa se siiabika, a zatim i silabiko-tonska
verifikacija. O dupirui se uticajima, traje i
tonski slih, koji e dobijati pod str ek iz
tradicionalne poezije i - knitelversa H. Zaksa
u 16. veku. T ako e se sredinom 18. veka javiti
Kloptokovi, zatim Geteovi pa Hajneovi -*
slobodni ritmovi, koji e dalje uticati na
razvijanje t. v. i slobodnog stiha. Stari sistem
t. v. suprotstavlja se silabikoj versifikaciji i u
Engleskoj, uvedenoj krajem 13. veka takoe
pod rom anskim uticajem, a zatim i silabiko-
-tonskoj, da bi se u doba rom antizm a obnovio,
i to na izvorima narodne poezije, kao sto je to
bilo i u Nemakoj. U 19. veku i silabiko-ton-
ska i l. v. ive uporedo. I u ruskoj narodnoj
poeziji nalazi se tonski stih, koji je pisana
poezija u 18. i 19. v. imitirala ili stilizovala. Uz
to e pod str ek doi iz nemake i engleske
poezije, pod ijim e se uticajem snano razviti
ruska f. v. poetkom 20. v. Raanje srphrv.
i. v. nije istraeno, ali se zna da njeni oblici
postoje u 19. veku, a u 20. veku se razvijaju
uporedo sa slobodnim stihom. Tonski stih se
javlja u prevodim a sa nemakog i u original
nim stihovima. estoakcenatski deonik je
ostvaren u > heksametru V. Ilia. Javilo se
52 R en ik knjiev n ih te rm in a
TOPOS
tvienje da su i daktilo-trohejski stihovi (
siifietrini deseterac i > nesimetrini osmerac)
takoe tonski (deoni) stihovi.
L it.: B. M . 5KwpMyHCKnM, Bsegenue a uempuKV.
TeopUM cmuxa , 1925; A. H eusier, Deutsche Vers-
ToMaiueBCKHH, Cmux it n3biK, 1959; W. K ayser,
Geschichte des deutschen Verses, (I960), 1 9 7 1 B. E.
XoJiuieBHMKOB, OcHOabi cmuxonei/eitas. Pyccnoe
emuxocAOxenue, 1962, 197 22; A. H. K.o;iMoropOB,
K. HW'lCHHiO pHTMHKH MaSKOBCKOFO, BonpOCbl
<upiK03naHUJi, 1963, 4, 64 71; A. H . K.o;iM oropon,
A. B. npOXOpOB. O ;10jfiHHKC COBpeMCHHOH
pyCCKOii riOMHH, Bonpocbi .nibiKomanu<i, 1963, 6,
84- 95, 1964, 1, 75 94; B. ML ^ h p m v h c k h h ,
>>C ih x o c /io/Ke11he MaflKOBCKoro, Pvcckoh .mmepa-
1964, 4, 3 26; n a eng, T h e V ersification o f
M iijakovski, Poetics. Poeiyka. Iloomutca, 1966,
2 \ ^ 242,; W . H f e a f tn , Aiitieische Mefyik, \% 7 ;
K . v. See, Germanische Verskunst , 1967; C. i l .
B opo, PyCGKHH TOHHHeCKH.fi C T H X C pilTMOM
He^npefle.FicHHOif nei h o c th h Bapiipyiom eii cfixura-
fjffKoti. Pvcckoji .mmepamypa, 1967, 1, 42 64,
1968, 2, 6 1 - 8 7 ; J. B a iley .' B lo k and H eine: an
E pisode from the H isto rv o f R ussian D olniks, Slavic
and East-European Journal, 1969, 13, 1 - 2 2 ; T he
S ti'ess-m eter o f G o e th e 's 'D e r E rlk n ig ' , Language
and Style, 1969, 3 3 9 - 351; M, j l . F acnapoB ,
Co<ipcMewm pyccKU cmux , 1974; M . T arlin sk aja,
English Verse: Theory and H istory , 1976; M . JI.
F acnapoB , Pvcckhh 6bi.iKNt>m c th x , (u zb.:)
IfCC.iegoeamcH no meopuu cmuxa, red. B. M.
^EdpMyiicKHH, 1978; Z . K opczynska, M. R.
M av en o w a, Tonizm, 1979, 3 47; - Versifikacija;
Slobodni ritmovi; - * Siiabiko-tonska verifik a
ciju- .R.
TNSKI NAGLASAK Akcenat
TOPIKA (gr. xexvrj to n n e n - vjetina
iznalaenja i upotrebe optih mjesta; xa
toftiK a naslov Aristotelovog djela, metod
iznalaenja, argum enata u dokazivanju) 1.
Antika retorika: t. kao nauka o optim
mjestima (gr. zonoq mjesto, opte mjesto).
N ajpoznatije antike t. napisali su Aristotel i
Cicero. 2. Pojam toposa prelazi vre
menom sa form alnoga podruja na sadrajno.
N a novom znaenju izgradio je historiju i. E.
R. Curtius, prouavajui kontinuitet i funkcio
nalnost toposa kao stalnog stilskog i struk
turalnog elementa u evropskoj knjievnoj
tradiciji od antike preko srednjega v. do u
18. st.
Lit.: Topos. Lj.Sek.
T O P O S (gr. Tono*; mesto) O pta mesta,
stalna stilska sredstva, tipizirani motivi, slike.
TOTALNOST
poreenja, kliei, misaone i izraajne sheme,
koje se upotrebljavaju u evropskoj knjiev
nosti od -> antike do -+ prosvetiteljstva.
Topika, uenje o mestima, predstavljala je
prvobitno deo retorike i logike. O na je
obuhvatala argumente koji se izvode iz optih
principa i univerzalnih ideja i koji mogu da
poslue svakom govorniku. Aristotel u Reto
rici izdvaja tri vrste optih m esta koja pri
padaju podjednako svim anrovim a: moguno
i nem oguno, m alo i veliko, univerzalno i
individualno, pored toga on navodi 28 m esta
logikog silogizma. Uenje o mestima Aristo
tel je izloio i u posebnom delu, Topika, koje
pripada njegovim logikim spisima. Z a razliku
od apstraktne logike kon
818
B aeum er, Die zei Igenossi.se he funktion der literari-
schen Topoi, 1971; F. G . Sieveke, Topik im Dienste
poetischer Erjindung, 1976; L. B om scheuer, Betner-
kungen zur Toposforschung, 1976. J.D .
TOTALNOST (lat. totum, fr. totalit
celina) U knjievnoj kritici i teoriji knji
evnosti, celovitost poetske tvorevine ili knji
evnog dela; konstituie se iz unutranjih
odnosa i po tom e razlikuje od pojm ova
sistem i sinteza kao spoljanjih totalnosti.
T. znai unutranje oblikovanu umetniku
celinu, iji se organski karakter moe razabrati
iz fiiosofske tradicije prvog poznatog m etafi
zikog pojm a celine u A ristotela (Aristotel: