67.

AN-POL SARTR (1905-1980)

Obiman knjievni, publicistiki i filozofski opus

-Predavao je filozofiju do II svetskog rata, zatim je bio u nemakom zarobljenitvu, pa u pokretu otpora.
-Posle rata posveen slobodnoj spisateljskoj delatnosti, osniva uticajni asopis Moderna vremena.
-Stekao je ugled knjievnika, filozofa i angaovanog leviarskog intelektualca.
-Odbio je da primi Nobelovu nagradu 1964. godine.
-Filozofska dela: Imaginacija, Imaginarno, Bitak i nita, Egzistencijalizam je humanizam,
Pitanje metode, Kritika dijalektikog uma.
-Pisao je i romane, novele i drame.
Egzistencijalistika filozofija Sartra
-Oblikovao se pod snanim uticajima Huserlove fenomenologije, Hajdegerove ontologije i
Kjerkegorovog miljenja.
-Mogu da se opaze i odreeni uticaji Frojda, Marksa i Hegela.
Posebno u obrtu Sartrovog miljenja prema marksistikoj orjentaciji.
-Misaona snaga, lucidnost i originalnost pored sledbenitva.
Pojam egzistencije
-centralni u Sartrovoj filozofiji.
-Sartr se znatno razlikuje od ostalih filozofa egzistencije u odreenju ovog pojma.
-Eksplicira ga na temelju tradicionalnog suprotstavljanja egzistencije i esencije.
-Obrt u odnosu na tradiciju filozofije. Umesto sholastikog pretpostavljanja esencije egzistenciji,
pretpostavlja egzistenciju esenciji.
-Naglaava temeljni karakter egzistencije kao konkretne neponovljivosti, koja nije shvaena kao nunost,
nego naprosto kao biti tu.
Pojmovi bitak po sebi i bitak za sebe
-Hegelovi pojmovi koji sada izraavaju osnovno Sartrovo polazite.
Daje im potpuno drugaije znaenje.
-Bitak
Bitak po sebi:
sebi: -bitak izvan oveka
-materija
-ono masivno, teko i intenzivno
-ono statino
-uopte ono pozitivno.
-Bitak
Bitak za sebe:
sebe: -sam ovek
-njegovo suprot-stavljanje bitku po sebi
-njegova naspramnost, predmetnost
-ima u sebi karakter Huserlove intencionalne svesti
(svest konstituie svoje sadraje u predstavljanju; poiva na stavu Cogito, a njen
sadraj su fenomeni)
-njegova delatnost je negativna (negiranje neantizacija).
-Izvorni predrefleksivni stav svesti (onog Cogito) je negiranje.
Tu je i koren refleksivne negacije.
-U negiranju se nalazi temeljna ontoloka razlika ova dva naina bitka.
Specifini karakter bitka za sebe, tj. oveka.
Nita je temeljna struktura bitka za sebe
-jer on jeste tako to niti, negira bitak po sebi.
-Bitak po sebi jeste uvek to to jeste. Apsolutna konstantnost i identitet sa sobom.
-Bitak za sebe nije identitet sa sobom, nije konstanta.
Njegovo jeste sastoji se u tome da nije to jest.
On jest time to nije, to niti, a nije to jeste (nije identitet sa sobom).
-Bitak po sebi je stalna vremenska prezentnost, stalno sada, ono izvanvremensko (prostorno).
Esencija.
-Bitak za sebe u svojoj vremenskoj strukturi nije ono to jest i jeste ono to nije. Nije odreen iz vene,
vanvremenske sadanjosti, nego iz onoga to jo nije sada, nego to moe biti. Odreen je iz
mogunosti kao budunosti.
-Mogunost kao budunost nije nikakva esencija, nego je Nita.
On je nitavan zato to nije ono to jeste.
Bitak za sebe je bez esencije
-Nita je ono to moe biti. Egzistencija.
-U temeljnoj ontolokoj strukturi bitka za sebe Nita prethodi Bitku. Na tragu novovekovne filozofije
subjektivnosti, pre svega Fihteovog obrta odnosa bitka i trebanja.
Otvaranje tematike slobode
-ovek pripada obema vrstama bitka, bitku po sebi je izloen svojom telesnou.
Razapet je izmeu Bitka i Nita.
-U toj razapetosti Sartr trai podruje slobode oveka u nitenju, neantizaciji, koja se otkriva kao horizont
teskobe. Kjerkegorov i Hajdegerov pojam Angst.
-Teskoba je nain bitka slobode, koju Sartr razume kao prazninu bitka, kao rupu u Bitku.
-ovek je osuen da bude slobodan, tj. sam ovek je sloboda.
-Oslobaajui se od bitka po sebi i od Boga, ovek prireuje vlastitu slobodu iz te naputenosti, koja mu
omoguava da smisao vlastitog bitka prireuje iz sebe samog.
-Sartr zakljuuje na fihteanskom tragu: ovek je ono to od sebe samog uini vlastitim radom!
-U naputenosti oveka od Boga nalazi se temelj ovekove osuenosti na slobodu.
Konsekvenca novovekovnog misaonog toka koji nastoji konstituirati smisao ovekovog ivota iz
ideje o smrti Boga.
-To je ideja da ovek vie ne moe stoer vlastitog smisla traiti ni u boanskoj transcendenciji, ni u
nekim potonjim naturalnim osnovama, nego je naprosto osuen na takvo samorazumevanje u kojem
samom sebi u vlastitoj slobodi, dosuuje da bude stoer vlastitog ivotnog smisla.
Pozicija potpune ljudske samootvorenosti za slobodu
-potpuni izraz dobija u Sartrovoj filozofiji.
-Ona podrazumeva i potpunu odgovornost oveka za vlastite postupke i ivot.
-Potpuno staranje da se ta zjapea praznina slobode ispuni vlastitom organizacijom smisla, vlastitim
delovanjem i preuzimanjem odgovornosti za to delovanje i njegove uinke.
-Sve stoji do slobode kao vlastitog izbora i projektovanja vlastitih dela.
-To su naini da ovek samorazumevanje u izvornom nedostatku transformie u delatni angaman. U
apsolutnu egzistenciju koja e uklanjati nedostatak.
Egzistencija je ujedno i skupa-bitak (Hajedegerov Mit-sein)
-Kao neponovljiva slobodna individualnost, ovek je u egzistenciji upuen na druge ljude.
-Pakao
Pakao to su drugi!
-Skupa-bitak je po Sartru temeljna smetnja egzistenciji da se konstituie u slobodi.
Stalna opasnost da se pretvori u objekt za drugog.
-U pogledu kao susretanju drugoga stvara se Sartrova tematika intersubjektivnosti.
Po spoljanjim obelejima podsea na Hegelovo izvoenje lika samosvesti u Fenomenologiji duha
pria o gospodaru i robu tj. o uspostavljanju samosvesti kroz borbu za priznanje, samo bez Hegelovih
konsekvenci.
-Egzistencije se susreu kao neprijateljske, jer svaka tei da onu drugu opredmeti, da je uzme kao
sredstvo za vlastite svrhe, da je uini ropskom.
-Sartr sugerie bekstvo iz apsolutne neslobode susretanja egzistencija, umesto borbe za priznanje na
agori gde ovek stasa u linost meu drugim linostima (Hegel).
Bekstvo u intimu i privaciju.
-To i jeste realni graanski tok stvari. Pobeda faktinosti (bitka po sebi) nad izvornom transcendencijom
egzistencije (nad bitkom za sebe).
Sartrovo okretanje marksizmu
-Njegova izvoenja se uglavnom kreu u tematskom krugu zadatom Hajdegerovom pojmovnom mreom
(odreenja ekstaze vremena, pojam baenosti, pojam autentinosti egzistencije).
-Ona se dovravaju u egzistencijalnoj psihoanalizi.
-Pozicije Marksove filozofije grade se u delu Kritika dijalektikog uma.
-Marksizam
Marksizam je filozofija naeg vremena. Nenadmaiva filozofija nae epohe.
-Anti-marksistiki stav posthegelijanske filozofije samo je vraanje na predmarksistike ideje.
-Sartr je hteo da ujedini stanovite filozofije egzistencije sa marksistikom filozofijom u moguem
plodnom dijalogu, u saradnji.
-Egzistencijalizam donosi marksizmu uvid u svet pojedinanosti i intimnosti oveka. Izvorniji
antropoloki uvidi i osloboenje od ontolokih ambicija razmatranja dijalektike prirode.
-Marksizam egzistencijalizmu donosi totalizaciju kroz individualnu i kolektivnu praksu socijalnih grupa.
Jedan izostali politiko-filozofski, socioloki i istorijsko-filozofski uvid.