UVOD U FARMAKOLOGIJU

CENTRALNOG NERVNOG SISTEMA

Doc. dr Miroslav Savi

Institut za farmakologiju
Farmaceutski fakultet Univerziteta u Beogradu

Model mozga pre 1890 ....

(retikularna teorija)

Kako je mozak organizovan? Kako je mozak organizovan?

akson

Santiago Ramn y Cajal Alan Lloyd Andrew Fielding protok

Hodgkin Huxley informacija
(1852-1934) soma

dendriti

Povrinske lamine humanog frontalnog korteksa koje je nacrtao

Cajal na osnovu Golgi impregnacije. Glavni elijski tipovi
korteksa: mali i veliki piramidalni neuorni (A, B, C, D, E) i ne-
piramidalne (F, K) elije (interneuroni u modernoj nomenklaturi)
izvrsno su ucrtani.

Kako je mozak organizovan?

Mozak kao organ
Sinaptika plastinost (dugotrajna):
LTP i LTD
Zavisna od pre- i post-sinaptike vremenske i prostorne sumacije
Masa
2-3% ukupne
Donald Hebb

Potronja O2
20% ukupne
Potronja energije (glukoza)
20% ukupne (a 50% ukupne
potronje glukoze)
Protok krvi
20% minutnog volumena u
mirovanju
Elementi ORGANIZACIJA NERVNOG SISTEMA

Neuroni 100 milijardi MOZAK CENTRALNI

Glija elije (= lepak; potporne elije) 1 000 KIMENA MODIN A NERVNI
SISTEM (CNS)
milijardi
AFERENTNI EFERENTNI PERIFERNI
Sinapse > vie od svih zvezda i planeta u
NERVI NERVI NERVNI
Univerzumu? (jedan neuron moe da formira i SISTEM
do 200 000 sinapsi!) EKSTERO- INTERO- SOMATSKI AUTONOMNI
Geni 50% od 30 000 gena u genomu je RECEPTORI RECEPTORI

eksprimirano samo u mozgu

EFEKTORNI SKELETNI GLATKI I SRANI
[70% preostalih gena je takoe eksprimirano u nervnom sistemu: ukupno,
ORGANI MIII MII I LEZDE
blizu 85% genoma]

Terminologija
Centralni nervni sistem Periferni nervni sistem
Aferentni lat. afferens od affere
donositi
Senzorni
Eferentni - lat. efferens od effere
iznositi; odnositi
Motorni
Komora Ependimska Kapilar Neuron Astrocit vanova
elija Mikroglija Oligodendrocit elija

Neuroglia of CNS Neuron (nervna elija)

Visoko specijalizovana, strukturna jedinica nervnog

sistema prenosi informaciju (nervni impuls) iz
jednog dela organizma u drugi
elije dugog ivota, po pravilu amitotske, sa
visokim metabolikim prometom (ne mogu da
preive due od par minuta bez O2)
Raznolike strukture, ali svi neuroni imaju elijsko
telo i jedan ili vie produetaka.
 Histoloki, vie tipova
neurona
Skupine elijskih tela (soma, perikarion) formiraju Karakteristini predstavnici:
jedra (nukleusi) i slojeve (lamine) u CNS-u i ganglije u piramidalni neuron (desno) i
PNS-u Purkinjeov neuron (levo)

Glija elije Periferni nervni sistem

Somatski nervni sistem- SNS
Senzorni i motorni
Autonomni nervni sistem- ANS
Simpatikus
Parasimpatikus
Enteriki nervni sistem
Astrocit Oligodendrocit Mikroglija
Kranijalni nervi- 12 pari
15
Spinalni nervi - 31 par

Kranijalni nervi Simpatikusni Tirozin Tirozin

nervni
DOPA
1. Nervi olfactorii (S) varikozitet
2. N. opticus (nije nerv!) (S)
3. N. oculomotorius (M)
Dopamin
4. N. trochlearis (M)
5. N. trigeminus (Me)
6. N. abducens (M) NE
7.
8.
N. facialis (Me)
N. vestibulocochlearis (S) 2
9.
10.
N. glossopharingeus (Me)
N. vagus (Me)
2
11. N. accesorius (M)
12. N. hipoglossus (M) NE
1, 1
Efektorna
elija
 Metaboliti
MAO Poveanje oslobaanja
neurotransmitera, u
NE NE uslovima aktivacije,
2 zahvaljujui poveanju
2 sekvestracije, a samo u
manjoj meri i poveanju
difuzija sinteze!
NE NE
1, 1
Efektorna
elija NE
MAO COMT
Metaboliti

Tirozin

DOPA U emu je znaaj postojanaj

Dopamin i noradrenalian i adrenalina?

NE
PNMT
EPI
Oslobaanje
EPI, NE
Adrenalna medula

Iso NE
Relaksacija Epi
bronhijalnog
glatkog miia
razlikuje se njihov afinitet za 2 (2)
receptor Epi
Iso
Poveanje NE
kontrakcije srca
(1)

EPI vee se veoma dobro

NE vee se tek pri supra- Kontrakcija
Epi
NE
Iso

fiziolokim koncentracijama iseka arterije

(1)

Log koncentracije kateholamina

Parasimpatikusni
nervni Holin +
terminal acetil CoA
Holin Krvni
CAT
sud
ACh
ACh
zija
difu Pseudo
ChE
ACh
ACh Holin & Holin &
M, N acetat M, N acetat
Efektorna
elija AChE

Terminologija
Dorzalni prema leima
Ventralni prema trbuhu Neuralna
Anteriorni i posteriorni osa
Rostralni i kaudalni

U odnosu na mozak
Neuralna osa
Dorzalni
-
Superiorni

Anteriorni - Posteriorni -

Rostralni Kaudalni

Ventralni
-
Inferiorni
Modano
stablo i
kimena
modina Superiorni
Rostralni

Ventralni - Dorzalni -
Anteriorni Posteriorni
Horizontalni presek
Kaudalni
Sagitalni presek
Inferiorni
Koronalni/transverzalni /frontalni presek

Koronalni presek Horizontalni presek

Centralni sagitalni presek

Slika magnetnom

rezonancom glave i

vrata u srednjem

sagitalnom preseku
 Zatita CNS-a Meninge (modanice)

Kotani oklop Dura mater

Arahnoidalna membrana
Meninge (modanice)
Dura mater
Subarahnoidni prostor CSF
Arahnoidea
Pia mater
Cerebrospinalna tenost (CST) Pia mater
Krvno-modana barijera

Mozak

Komorski sistem Komore mozga

Lateralne komore LV LV

Ispunjene cerebrospinalnom tenou

Trea komora 3 Dnevno se stvara 500 ml CST, a u komorama u
svakom trenutku nae 125- 150 ml

Cerebralni akvedukt

Oivene ependimskim elijama
U kontinuitetu jedna s drugom, kao i sa centralnim
kanalom kimene modine

etvrta komora 4


Lateralne komore locirane u cerebralnim hemisferama
Trea komora se nalazi u meumozgu, a povezana je sa
lateralnim komorama interventrikularnim foramenom
(otvor, prolaz)
Centralni kanal etvrta komora se nalazi u zadnjem mozgu, povezana ja
sa treom komorom cerebralnim akveduktom, a
nastavlja se u centralni kanal kimene modine

METABOLIKI ZAHTEVI MOZGA

Krvno-modana barijera
)Potronja O2 u mozgu u mirovanju je oko 3.5 ml.min-1.100g-1.
Kapilar
)Ovo predstavlja oko 20% potronje O2 u organizmu u mirovanju.
)Mozak je veoma osetljiv na hipoksiju: 10 s okluzije dovodi do gubitka svesti.
Neuron )Glukoza je glavni (90%) izvor energije.
)Generalno, preuzimanje glukoze prati protok krvi i potronju O2 Sadraj
glikogena u mozgu je veoma nizak (1.6 mg.g-1) i potroi se za oko dva minuta.

)Otuda je neophodno stalno preuzimanje glukoze iz krvi

)Tokom poveanja aktivnosti poveano je preuzumanje glukoze u neurone
Astrocit
 CEREBRALNA CIRKULACIJA LOKALNI FAKTORI CEREBRALNA CIRKULACIJA INTRAKRANIJALNI PRITISAK
U okviru kranijuma, nervno tkivo, cerebrospinalna tenost i zapremima krvi su konstatni.
Cerebralna cirkulacija je dobro autoregulisana u rasponu pritisaka 60 -
200 mm Hg. Odrava je pre svega CO2 generisan u nervnom tkivu Leei poloaj: Stojei: intravaskularni Kada je ekstravaskularni
ekstravaskularni i ekstravaskularni pritisak (npr. volumen
Smanjenje protoka zadrava Kada PO2 padne na niske
pritisak je nii od pritisci iznad srca CSF) povean: krvni
CO2 i dovodi do vazodilatacije vrednosti takoe se javlja
intravaskularnog padaju krvni sudovi sudovi su komprimovani
Poveanje protoka bre ispira cerebralna vazodilatacija
krvni sudovi su ostaju otvoreni i protok krvi se smanjuje
CO2 i dovodi do konstrikcije
otvoreni
Cerebralni protok krvi, ml.min-1.100g-1 Cerebralni protok krvi, ml.min-1.100g-1 kranijum
100 100
5 mm Hg -25 mm Hg 30 mm Hg
25 -5 25
50 100 10 60 -30 100 10
50 Art Ven Art Ven Art Ven

Mozak Mozak Mozak

0 3 6 9 12 0 6 12 18 24 CST CST CST
Arterijski PCO2, kPa Arterijski PO2, kPa

CEREBRALNA CIRKULACIJA - ANATOMIJA

Arterijsko snabdevanje omoguuju etiri arterije: dve vertebralne i dve unutranje
karotidne. Izmeu karotidnih arterija i bazilarne arterije, koju formiraju leva i desna
Embrionalni razvoj
vertebralna arterija, nastaju anastomoze.
Willis-ov krug Willis-ov krug je mesto
Anteriorno anastomoza arterija koje
Tri primarne vezikule
Fronalni re. snabdevaju mozak. formiraju:
Anteriorna
Opt. hijazma
povezujua
arterija
Prosencephalon
Osnovna venska drenaa je
Mesencephalon
Srednja Anteriorna
preko dubokih vena i
cerebralna art. cerebralna duralnih sinusa u Rhombencephalon
arterija
Interna
karotidna Posteriorna
unutranju jugularnu venu. Sekundarne vezikule
arterija povezujua
arterija
Kapilarni zidovi u
formiraju (nedelja 5)
Hipof.
Posteriorna horioidnom pleksusu imaju Prosencephalon koji daje:
Temporal cerebralna a.
ni reanj gap junctions. Telencephalon
Bazilarna
Pons arterija Kapilari u nervnom tkivu Diencephalon
Okscipital Vertebralna su nefenestrirani i okrueni Rhombencephalon koji daje:
ni reanj arterija astrocitima.
Cerebellum Metencephalon
Posteriorno Myeliencephalon

Embrionalni razvoj humanog Cerebralni korteks

Frontalni reanj
Temporalni reanj

mozga
Parijetalni reanj
Veliki mozak Okcipitalni reanj
Prednji mozak
Bazalna jedra
Limbiki sistem

Meumozak Talamus
Meumozak
Hipotalamus
D
Mozak
d
Srednji mozak Tektum
Tegmentum

Mali mozak
Metencefalon
Pons
Zadnji mozak
Mijelencefalon Produena modina
 Znakovi (cues) za voenje aksona
difuzibilni
repelent CNS: siva i bela masa
Siva masa Bela masa

difuzibilni
atraktant

Mijelinizovani
akson
Kontakt-zavisni
atraktant
Oligodendrocit

Kontakt-zavisni
repelent Dendrit elijsko telo
selektivna
fascikulacija Aksonski terminal presinaptike elije

(Vreme (timing) je kritino

Bela masa u mozgu Hemisfere

Projekciona vlakna Leva Desna
Povezuju cerebralni korteks sa niim nivoima
mozga ili kimenom modinom Asocijativna
Asocijativna vlakna
Povezuju dve regije cerebralnog korteksa na
istoj strani mozga Komisuralna
Komisuralna vlakna
Povezuju iste regije korteksa na dve strane
Projekciona
mozga
Corpus callosum
Primarna lokacija komisuralnih vlakana

CNS: siva i bela masa Mozak: centralni sagitalni presek

Centralni
Koronalni presek
sagitalni
presek
Siva masa
Bela masa
Cerebrum
Cerebralni korteks Bela Prednji Corpus
mozak Talamus callosum
masa Diencefalon
Asocijativna vlakna Hipotalamus
Siva
Komisuralna vlakna masa Hipofiza
Mali mozak
(corpus callosum)
Bazalna Srednji mozak
Projekciona vlakna jedra Modano Pons
stablo Kimena modina
Medulla oblongata
Talamus
 Renjevi cerebralnog korteksa
etiri glavne regije mozga (debljine 1 mm!) i njihove
Cerebralne Cerebralna hemisfera integrativne funkcije
hemisfere (83%
ukupne mase Frontalni : voljni pokreti, ponaanje,
mozga)
Talamus
percepcija
Diencefalon
Modano stablo:
Diencefalon Parijetalni taktilne senzorne funkcije
Hipotalamus
Srednji mozak
Cerebellum Okcipitalni vid
Pons Srednji

Temporalni olfaktorni, auditorni i

mozak
Medula Pons

Mali mozak Modano

stablo gustativni
Medulla
oblongata Dodatno, lobus insularis

Funkcionalna podruja velikog mozga

Primarna motorna i senzorna kora:
somatotopska organizacija
Primarni motorni korteks
(voljni pokreti) Centralni sulcus
Premotorni korteks Primarni somatosenzorni korteks
(koordinie voljne (somestetske senzacije i
pokrete) propriocepcija)

Senzorne asocijativne
Prefrontalna asocijativna regije (integracija senzornih
podruja (ideja i informacija)
plan za voljno Vizuelne asocijativne regije
kretanje, misli, (via obrada vida)
personalnost)
Primarni vizuelni korteks
(vid)
Broca regija
(formiranje jezika) Wernicke-ova regija
(razumevanje jezika)
Olfaktorni korteks
(miris)
Limbiki asocijativni korteks
Auditorne asocijativne regije
(emocije, uenje i pamenje)
Primarni auditorni
korteks (sluh)

Centralni sulkus
Lateralizacija kortikalne funkcije
Lateralizacija iako simetrine u strukturi dve hemisfere
nisu jednake u funkciji
Cerebralna dominacija oznaava dominantnost jedne
hemisfere u realizaciji jedne funkcije
Leva hemisfera kontrolie jezik, znaajnija za logiku i
matematiku
Desna hemisfera kontrolie vizuelno-spacijalne vetine,
emocije i artistike sposobnosti; znaajna za intuiciju i
sposobnost itanja facijalne ekspresije

Longitudinalna Levi frontalni Levi temporalni Regije aktivne

fisura reanj reanj tokom govora i
sluanja (fMRI)
 Duboka siva masa velikog mozga Bazalne ganglije
Sastoji se od: Grupa jedara duboko unutar bele
Bazalnih jedara prednjeg mozga mase cerebruma
povezanih sa memorijom Nucleus caudatus luk iznad talamusa
Bazalnih ganglija ukljuenih u Nucleus lentiformis oblika soiva
motornu kontrolu Podeljen u dva dela:
Klaustruma jedro slabo razjanjene Globus pallidus
funkcije Putamen

Amigdaloidnog kompleksa deo

limbikog sistema Zajedno, ova jedra se oznaavaju kao
corpus striatum; terminom neostrijatum
se oznaavaju n. caudatus i putamen
zajedno

Bazalne ganglije Diencefalon

Corpus striatum kombinacija nn.
lentiformis i caudatus Formira centralno jezgro
prozencefalona
S Okruen cerebralnim hemisferama
U

Sastoji se od tri parne strukture:

Nucleus
caudatus Talamus
Talamus, hipotalamus, i epitalamus
Corpus
striatum Nucleus
lentiformis
Rep n.
cudatus
Oivava treu modanu komoru
Dominantno se sastoji od sive mase
Lobanja
H
H
h

Diencefalon i modano stablo Talamus

Talamus ini 80% meumozga
Sadri 12 velikih jedara
Hipotalamus
Talamus
Epi-
alje aksone u brojne regije cerebralnog
Hipofiza talamus korteksa
a aSrednji
Pons mozak
Jedra predstavljaju relejne stanice za
a aferentne, senzorne signale, koji konvergiraju
na talamus i formiraju sinapsu u makar
Medulla
oblongata
jednom od njegovih jedara
Prema tome, talamus predstavlja vratnicu ili
kapiju za cerebralni korteks
Jedra talamusa organizuju i pojaavaju ili
priguuju senzorne signale
 Hipotalamus Epitalamus
Glavni kontrolni centar visceralnih funkcija Formira
Funkcije obuhvataju: deokrova tree
Epifiza

Kontrolu autonomnog nervnog sistema

Kontrolu emocionalnih odgovora
komore
Regulaciju telesne temperature Sastoji se od malog
Regulaciju oseaja gladi i ei broja jedara
Kontrolu ponaanja
Regulaciju ciklusa spavanje-budno stanje Obuhvata epifizu
Kontrola endokrinih funkcija Sekretuje hormon
Uticaj na memorijske procese melatonin
Pod uticajem je
hipotalamusa

Cerebellum Funkcije malog mozga

Lociran dorzalno u odnosu na modani Cerebelum prima impulse o nameri za

most i produenu modinu
Izboen u okcipitalne renjeve cerebruma
ini 11% mase mozga
Obezbeuje precizno vremensko
sinhronizovanje i odabir odgovarajuih
obrazaca kontrakcije skeletnih miia
Aktivnosti malog mozga se odvijaju
podsvesno
iniciranje voljne miine kontrakcije
Proprioceptori i vizuelni signali
informiu cerebelum o stanju
organizma
Cerebelarni korteks rauna najbolji
nain izvoenja pokreta
Tehniki plan za koordinisani pokret
se alje u cerebralni motorni korteks

Funkcije malog mozga Centralni sagitalni

Lobanja Mozak
presek kroz CNS.

Odravanje ravnotee Uoiti odnos izmeu

Poveanje miinog tonusa kimenih prljenova
Koordinacija i planiranje voljne miine Kimeni
stub Kimena

aktivnosti koja zahteva motornu (CRNO), segmenata (prljenovi) modina

vetinu kimene modine

Znaci disfunkcije: intencioni (akcioni)
(CRVENO) i spinalnih
tremor; poremeaj ravnotee;
nistagmus (nevoljni, brzi, ritmiki nerava (UTO).
pokreti one jabuice)
 Kimena modina Dorzalni
koren Kimena modina
Centralni
kanal Ganglija
dorzalnog Funkcije:
Siva korena
masa Senzorna i motorna inervacija za ceo
organizam ispod nivoa glave

Dvosmerni komunikacijski put izmeu

tela i glave

Bela Glavni refleksni centar

masa Ventralni Periferni
koren nerv

SEGMENTALNA
Senzorni i motorni putevi
DISTRIBUCIJA
Senzorni (ascendentni) putevi SPINALNIH NERAVA
Spinocerebelarni propriocepcija
Dorzalna kolumna fini dodir i propriocepcija
Spinotalamiki grubi dodir, bol, temperatura

Motorni (descendentni) putevi

Kortikospinalni (piramidalni) veti, svesni
pokreti
Ekstrapiramidalni podsvesni ili grubi pokreti

DERMATOMI: senzorni regioni koe

Prenos informacije izmeu

Elektrina sinapsa
neurona
elija 1 elija 2
Gap junctions elektrina transmisija Porozna
brza
veza
u oba smera

Hemijska transmisija
sporija i jednosmerna
integrativna
pojaava i regenerie signal
 Arvid Carlsson, 1960
1965: usvojen koncept hemijske transmisije u CNS-u

Presinaptiki neuron
(oslobaa neurotransmiter)

Kunii tretirani
rezerpinom presinaptika
membrana

Isti kunii 15 min nakon postsinaptiki neuron

dobijanja L-DOPA-e (ima receptore za
neurotransmitere)

postsinaptika
L-DOPA spasava kunie sa parkinsonizmom membrana

Rezervni pul vezikula

Ca2+ Ca2+
B B
B B Ca2+ Ca2+
Ca2+
B
Pul vezan za membranu Lako-oslobaajui pul)

Tipovi hemijskih medijatora u CNS-u

Tip medijatora Primeri Ciljna mesta Glavna funkcija

Konvencionalni Glutamat, GABA, Ligand-zavisni Brza sinaptika

medijatori male Mr ACh, dopamin, 5- jonski kanali neurotransmisija
HT itd. GPCR Neuromodulacija
Neuropeptidi Supstanca P, NP Y, GPCR Neuromodulacija
CRF itd.
Lipidni medijatori Prostaglandini, GPCR Neuromodulacija
endokanabinoidi
Azotni oksid - Gvanilat ciklaza Neuromodulacija

VEZIKULE SA Neurotrofini, citokini Faktor rasta nerva, Receptori vezani za Rast neurona,
SEROTONINOM IL-1 kinaze preivljavanje,
AKSON funkcionalna
plastinost
Steroidi Androgeni, Nuklearni receptori Funkcionalna
DENDRIT estrogeni (takoe i
membranski)
plastinost
 Neurotransmiteri
(0 mV)

Brza sinaptika transmisija-preko ligand-zavisnih

jonskih kanala = receptora koji sadre jonski kanal
Neuromodulatori HARDVER MOZGA

Spora sinaptika transmisija: SOFTVER koji

Prag akcionog potencijala (-50 mV) kontrolie brzu transmisiju
Potencijal mirovanja (-60 mV)

(-70 mV)

Neurotransmiteri deluju preko receptora koji sadre jonske kanale:

ine da se stvari deavaju
Neuromodulatori deluju preko receptora vezanih za G proteine i
sistema drugih glasnika moduliu efekte neurotransmitera

elijska
organizacija Difuzna modulacija funkcija CNS-a
u CNS-u
Difuzni sistem: grupe jedara locirane
preteno u modanom stablu (ali i
Tri osnovna tipa: rostralno)
Projekcioni (relejni) neuroni prevashodno glutamat, Po pravilu deluju na receptore vezane za
ali i GABA (projekcije iz strijatuma u talamus)
Neuroni lokalnog kola prevashodno GABA (ali i ACh
G-proteine: sporiji, modulatorni uticaji
u strijatumu); projekcioni i neuroni lokalnog kola Od 100 milijardi neurona u mozgu, samo
formiraju hijerarhijski sistem
Difuzni sistem noradrenalin, dopamin, serotonin, 500 000 sintetie kateholamine (0.0005%).
acetilholin, histamin

Centralni nervni sistem

TRANSMISIJA
Senzorni ulaz Integracija informacija
shvatanje htenje oseanje
Neurotransmiter vs neuromodulator
Motorni
Motor izlaz
Jonotropni i metabotropni receptori

Brzi Spori

Protok jona Kaskada drugih glasnika

milisekunde sekundi
acetilholin noradrenalin dopamin histamin
serotonin
M O D U L A C I J A
 Nastup i trajanje farmakolokih efekata psihotropnih lekova
Transmiter Receptor
Modulator
Efektorni protein
aktivacija/inhibicija jonskih kanala (milisekunde)
Ekstracelularno

Vratnica
formiranje drugih glasnika
INICIJALNI
Intracelularno
EFEKTI
Receptor aktivacija enzima
G protein

odgovor sinteza RNK

sinteza proteina
Ekstracelularno

enzimska aktivnost
Intracelularno
ADAPTIVNI
EFEKTI
6h 12 h 1 dan 10 dana
dani

Jedno saoptenje akademika Jeana Delaya i njegovog

saradnika Denikera iz bolnice Svete Ane u Parizu, izvreno
1952. godine, zapoelo je novu eru u terapiji duevnih N
N
feniramin
poremeaja, kako onih tekih, pravih psihoza, tako i onih
lakih, tzv. psihoneuroza J. Risti. Psihika oboljenja i
njihova terapija. Arh Farm 1965; 15: 83-8.

S
S
N N
N
N
srnit bate
Cl
Jean Delay (Paris; 1907-1987) Pierre Deniker (Paris; 1917-)
prometazin hlorpromazin (1950;
Charpentier/Laborit)

S
N
Istraivanje i razvoj novog leka
N

Istraivanje bolesti
NMe2
Cl NMe2 (identifikacija ciljnog
hlorpromazin imipramin (1958; Kuhn)
N

N
CH2Cl N

N
CH2NHCH3
mesta dejstva)
Cl O Cl O

CH3NH2
Razvoj leka
NHCH3
N

Cl N
O Prekliniki Kliniki

hlordiazepoksid, 1958
 Ekscitatorni ulaz Glutamat
Neuromodulatorni Neuromodulatorni
ulazi ulazi
GluR ACh
NE
1 M1
Ca2+
DA 5-HT
IP3 + DG
D1 Ca2+-zavisne
cAMP kinaze/fosfataze

PKC 5-HT2C
Hist Hist
PKA Nishodni supstrati

H2 Ekspresija gena H1

Kratokotrajna sinaptika modifikacija Dugotrajna sinaptika modifikacija