tap za muiarenje

Objavljeno 12/09/2013 od Ivan Korhner 2 komentara

Oprema i pribor: tap za muiarenje

Kako se stiglo do grafita

Danas na tritu postoje najrazliitije vrste tapova, koji izlaze ispod ekia brojnih
proizvoaa Razlikuju se po kvalitetu i ceni. Univerzalan tap za muiarenje ne
postoji, i mnogi muiari imaju dva ili vie muiarskih tapova za razliite ribe, vode i
tehnike zabacivanja muica i strimera.

Moe se muiariti samo sa jednim tapom i podjednako uivati u vremenu provedenom

na vodi. Najvaija stvar koju pri izboru muiarskog tapa moramo da reimo jeste vrsta
ribe koju emo loviti, te njena oekivana veliina.

Od toga zavisi koji tap i strunu treba nabaviti. Akcija, teina bacanja i duina su te koje
su vane, a ne ime koje na njemu pie. Jedno bez drugog ne ide.

Akcija tapa
U zavisnosti od materijala od kojeg je tap napravljem tapovi imaju razliitu akciju
savitljivost prilikom korienja, zabacivanja imitacija muica i strimera i zamaranja riba.
Generalno postoje spori i brzi tapovi. Sve izmeu te dve krajnje granice su tapovi koji
e u odreenim situacijama zadovoljiti va kriterijum akcije. Osnovna podela je na slow
action tap se savija od 2/3 do 3/4 svoje duine, medium action 1/3 do 2/3 duine
tapa i fast action 1/4 do 1/3 duine tapa. Varijante jo sporijih i jo brih tapova se
takoe izrauju. Moje opredeljenje je medium fast action.
Teina bacanja AFTM-a
Muiarske strune i tapovi imaju brojane oznake koje se kreu u rasponu od 0 do 15.
Svi muiarski tapovi imaju ovu oznaku, bilo kao jednobrojanu ili dvobrojanu (na
primer oznaka 5 ili 5/6). Pri tome je petica iskljuivo za strunu broj 5, a 5/6 je
univerzalan tap i moe se koristiti struna broj 5 ili struna broj 6. Ispred broja moe da
bude oznaka za standard AFTM-a, to je skraenica za udruenje proizvoaa
muiarske opreme i pribora ili samo znak # (taraba) koji je uobiajen za novije tapove
i isto znai.
Javlja se i oznaka LINE 5. Ovaj standard je uveden kako bi mogli sami kombinovati
tapove, strune i predveze raznih proizvoaa, a da pri tome moemo napraviti skladan
i efikasan komplet. tapovi AFTM-a od 0 do 4 se koriste za ribolov manjih riba sitnije
pastrmke, lipljana i klenova, odnosno na rekama i potocima gde duina ribe ne prelazi
30cm, gde vodotok nije brz ni dublji od metra. tapovi AFTM-a od 5 do 8 su namjenjeni
za ribolov pastrmki, veih lipljana i klenova, na mestima gde dubina varira te treba
zabacivati tee nimfe i strimere, a matica reke je dovoljno jaka. tapovi AFTM-a od 9 do
15 moemo koristiti za ekstremni ribolov na krupnije komade tuke, pastrmki, lososa,
mladica, tajmena, kao i nekih morskih grabljivica. Oni su po pravilu dvoruni.
Duina tapa

Veliina reke ili jezera na kojima lovimo ribe, takoe je bitna, jer nam ona odreuje
duinu tapa. Jednoruni tapovi se prave od 7 do 10 fita (1 feet = 0.3048m), a dvoruni
od 9 do ak 15 fita. tap od 9 fita na potoku obraslom gustim rastinjem moe vam samo
smetati, jer nemate postora za mahanje. Opet, krai tap na velikoj reci ili jezeru nije
efikasan, jer daje krae zabaaje. Tako tapove do 7 fita koristimo na manjim i uim
rekama, za muiarenje sa ogranienim prostorom. tapovi duine od 8 do 9 fita su
najpopularniji za lov pastrmke i lipljena, jer su univerzalni. Mogu se koristiti i prelaznim
vodama gde se lovi klen, kobalj, mrena i plotica. Omoguavaju duge zabaaje i solidnu
kontrolu strune. tapovi duine preko 9 fita su idealan izbor za reke, jezera i zalive, te
velike dubine na kojima se lovi tekim nimfama i strimerima. Na tim mestima preduslov
za dobar ulov je dug zabaaj i velika muica.

Istorijat i materijali od kojih se tapovi prave

U prvoj knjizi o muiarenju, koju je napisala engleskinja Juliane Burners, jo davne

1496. godine, moe se pronai dosta interesantnih stvari o muiarskom priboru tog
doba. Ona je opisala kako izgleda jedan muiarski tap. Ima dva dela i to donji deo
(staffe) i vrni deo (croppe). Donji deo se pravi od hazel drveta (jedna vrsta oraha,
tanije leske lenikovog drveta, koja raste u Engleskoj). Drvo se see u kasnu jesen ili
zimi i debljine je ljudske ruke dok mu se prenik postepeno tanji, do potrebne debljine.
Duina tapa je oko est fita (1,83m). Ovaj komad drveta se vee za ravnu jau dasku te
se sui na toplom vazduhu, do prolea (oko pet meseci), ili se kai pod strehu optereen
tegom, da se ispravi. Na uem delu je buena rupa pomou usijanog gvoa kako bi
mogao da se umetne gornji deo tapa. Gornji deo, duine oko est fita, izraivan je od
savitljivih mladica istog drveta. Oba kraja spoja bila su ojaana mesinganim ili bakarnim
obruima. Struna je bila duga kao dve duine tapa i za tap je bila privrena pomou
metalne karike. Izraivana je od dlake iz repa ili grive konja. I dan-danas se u nekim
krajevima BiH prave tapovi od leske, a vrlo retko i strune.

Kasnija literatura, negde oko 1800. godine, pominje bambus (indijski i japanski) i
njegovu koru kao izvanredan materijal za pravljenje tapa. Prve takve tapove od
lepljenog ili plisanog bambusa su izraivali engleski ribolovci. Kora bambusa se
uzduno cepa u duge i tanke kaie koji se nakon obrade lepe tako da ine jednu celinu.
Kaii se tanje prema vrhu. Zbog toga je presek tih tapova estougao ili osmougao.
Budui da je lepilo u to vreme bilo slabog kvaliteta najee tutkalo, telo tapa je bilo
omotano koncem na svakih in duine (2,54cm) kako bi se slepljeni delovi tapa drali
zajedno, te bili vrsti i elastini. itav tap je lakiran u nekoliko slojeva, da se zatiti od
vlage.
Rukohvat tapa je bio izraivan od plute, a provodnici od kvalitetne ice. Takvi tapovi,
od bambusa, izrauju se i danas i veoma su skupi. Problem kod ovih tapova je u tome
to su tei od modernijih. Svi dananji materijali pokuavaju da se priblie ovom idealu u
pogledu akcije, elastinosti i vrstine. Cenjeni su i vrlo skupi (npr. cena PALACONA
tapa je oko 1.800 eura). Poznajem nekoliko muiara koji i danas love tim tapovima i
uvaju ih kao veliku retkost.
 Fiberglas (stakloplastika) se kao materijal za izradu tapova
pojavio tek oko 1940. Prvi tapovi su izraivani tako to se fiberglas postavljao oko
drvene osnove tela tapa. Kasnije je drvena osnova izbaena i ceo tap je bio puni
fiberglas. Bio je teak, ali elastian i jak. I danas se koristi. Tehnologija izrade je
napredovala i omoguila pravljenje konusnih cevi izraenih od ovog materijala, koje su
bile dovoljno jake, a ipak lagane. Cilj je bio to laki tap, koji nee izgubiti na vrstoi i
jaini. Ovaj materijal je dobrano smanjio cene tapova i uticao na popularnost
muiarenja, pa to vie nije bila privilegija bogatih i nedodirljivih.
tapovi od grafitnih vlakana su prvi put predstavljeni tek 1973. godine i izazvali su
pravu senzaciju i revoluciju. Laki su, manjeg prenika, a opet mnogo jai od fiberglas
tapova. Omoguili su znatno due zabaaje, na veliku radost ribolovaca. Od ovog
materijala se izrauju vitki, jaki i dugi tapovi koji mogu izdrati borbu i sa najveim
salmonidnim ribama.

Pored njih uvode se i novi materijali u izradi tapova (boron), te kombinacije postojeih.

Kada je u pitanju broj segmenata imamo jednodelne (vrlo retko u upotrebi, mada su
najbolji, ali su problematini za transport), dvodelne, trodelne, 4-delne, 6-delne i vie
delne. tapovi se prave iz vie delova da se mogu lake transportovati. Spajanje delova
je veoma vano radi sigurnosti korienja tapa. Prilikom upotreba treba kontrolisati
spojeve delova tapa. TZV. Teleskopski tapovi nisu se odomaili kao muiarski.
Nekoliko firmi ih je proizvodilo, ali su vrlo retki na tritu!
Na vama je da izaberete svoju kombinaciju i uklopite se u neku od kategorija. Izbor je
beskrajan. Nadam se da e vam ovaj tekst pomoi u izboru vaeg prvog tap. Bistro!

Ivan Korhner