Scribd Logo
Upload

Welcome to Scribd!

  • Delez Intuicija PDF

    Uploaded by

    Andrija Danailov
    73 views15 pages

    Original Title

    Delez-Intuicija.pdf

    Copyright

    © © All Rights Reserved

    Available Formats

    PDF or read online from Scribd

    Did you find this document useful?

    Is this content inappropriate?

    Report this Document

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    Download as pdf
    73 views15 pages

    Delez Intuicija PDF

    Uploaded by

    Andrija Danailov

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    Download as pdf
    of 15
    Studija francuskog filozofa Zila Deleza es een ee lee wnt esol Meare} od onth misiilaco koji su padjednako bil) Giese a nea eI Creer Ms am RRS Gitavog ekspresionisiitkog pokreta, ali ih Glee te eta cer ictuelael a Tsetse fc} Bue esse cect eae iy Poche eric ieee rane e ic See aoene care ence ontae| th Geren nen eeu er pretpostavke na kojima se ta misao zasniva. RCH ata CoM eon een eu Cesare CCn ee problemima pojedinih umetnost Gil Delez Bergsonizam. Glavni i odgovorni urednik Miligko Mijovié Urednik Radivoje Mikié Dizgjn korica Natalija Petrovig Tehniéki urednik Jasmina Zivkovié FESLFLY SS Zil Delez Bergsonizam NARODNA KNIIGA ALFA, 2001. | | | fasta | Naslov originala Gilles Deleuze LE BERGSONISME Preveo s francuskog Dusan Jani¢ Copyright © 23 YU NARODNA KNIIGA, 201, ISBN 363314387.8 Or publica wees iw deovin ne sme se vnndava, prttampava i prenesi bi kjo form i ilo kjimsedstvom bez dovioe utr i iadaata nt moe bit bilo Koj gi natin i bilo Koji deugin seston dient unmoéavana bea oben indoak, va prava 2a objevivane ove kage zea tule i izdra® po adedbama Zakonao askin proving Prvo poglavije INTUICHA KAO METOD Trajanje, paméenje, tivo elan predstavljaju glavne tape u Bergsonovoj filozofiji. U ovoj knjizi elja nam je ‘odnos izmedu ova tri pojma, a i uvidimo na- oni podrazumevaju. Intuicija je metod bergsonizma. Ona nije ni oseéanje ni inspiracja ni zbrkana simpatia, veé je razvijeni metod, jedan od najrazvijenijih metoda w filozofji. Intuicija ima stroga pravila koja Sine ono Sto Bergson naziva ,prect zno8éu u filozofiji, On naglaSava da intuicija, kakvom je 4 metodotoSkom smislu shvata, veé pretpostavljatrajanj Ova razmatranja o trajanju izgledala su mi jako bitna Postupno su me navela da intuiiju wadignem na rang fi- Tozofske metode. Pa ipak, pred samom reéi intuicija dugo sam oklevao™, Bergson je Hefdingu. (Hoffding) pisao: sTeorija intuicije na kojoj vi insistirate viSe nego na teo- rijitrajanja, postala mi je jasna tek znatno kasnije"*, Pa ipak, i prvo i drugo imaju mnoStvo znaéenja, In- tuicija zacelo dolazi posle trajanja ili paméenja. S droge strane, iako ovi pojmovi sami po sebi oznaéavaju stvar- ivljena iskustva, oni nam ne daju nikskvo sted stvo da ih spoznamo sa precizno8éu svojstvenoj nauci. Ta- ko bismo mogli rei, premda to udno zvuti, da bi traje- £ nije ostalo intutivno u obiénom smislu reéi, kada intuici- ja, t pravom bergsonovskom smislu, ne bi bila metod, Bergson se na intuitivni metod oslonio da bi filozofiju ustanovio kao apsolutno ,precizmu" disciplinu, isto tako preciznu u svojoj sferi kao Sto je nauka u svojoj, disci- plinu sposobnu da se produzuje i prenosi poput nauke. Bez metodske niti-vodilje intuicje, odnosi izmedu traja- aja, paméenja i Zivotnog elana, ostali bi neodredeni sa sta- novi8ta saznanja, Sve su to razlozi da intuiciju w izlaga- nju postavimo u prvi plan kao strog ili precizan metod”. Najopitie metodolotko pitanje glasi: kako intuicija ~ koja prvenstveno oznaéava neposredno saznanje ~ mode da bude metoda, kada se zna da metoda podrazumeva jed- no ili viSe posredovanja? Bergson intuciju esto predsta- lia kao prost Gin. Ali jednostavnost po njegovom mil nj ne iskljuéuje kvalitativay i virtuelna mnostvenost, r2- aligte pravee u Kojima se ona aktuelizye. U tom smislu intwicija podrazumeva vi8e znatenja, mnoge aspekte koji se ne mogu uprostt’. Za Bergsona u biti postoje tri tipa Ginova, a koji jedan za drugim odreduju pravila metode: prvi se tide postavjanja i stvaranja problema; drugi je ve-* zan za otkrivanje pravih razlika u visti; tei se tite shva- tanja stvarmog vremena. Pokazujuci kako s jednog znate- nia prelazimo na drugo, kao i Sta je to ,temelino znate- ne", postajemo kadri da ponovo otkrijemo jednostavnost intuicije kao Zivijenog tina, a i da odgovorimo na opSte ‘metodolotko pitanje. Prvo pravilo: Primenit test istinitog i latnog na sa- me probleme. Osuditi laine probleme, pomiriti istinu i stvaranje na razini problemé. Pogreino bi bilo verovati da se istnito i latno jedi no tiéu re¥enja to jest da podinju tek s reSenjima. Ova je predrasuda drustvena (jer druStvo i jezik koji prenosi nje- ove parole daju gotove probleme, Koji kao da su izasli iz ,dr2avnih administrativnih arhiva",prisiljavajuci nas da in reSavamo i ostavljajuéi nam pritom samo usku margi- ru slobode). Ova predrasuda potige iz detinjstva, iz Skol- ske ufionice: uéitelj ,postavlja zadatke, a wenik ih re- Sava, Nalazimo se u nekoj visti ropstva. Prava sloboda se sastoji u moéi odlutivanja, u stvaranju samih problema. Ova ,polubozanska* moé podrazumeva iStezavanje latin problema, ai stvaralatko pojavijivanje istinith, ,Lstina je da se u filozofiji, kao uostalom i drugde, radi 0 tome da se pronade problein i shodno tome da se on postav, pre nego da se re¥ava. Spekulativni problem je naime reen {im je dobro postavljen. Pod tim mistim da njegovo re- enje postoji, iako mote takoreci da ostane skriveno, 22- preteno: preostaje samo da se ono otkrije. Ali postavlja- nje problema nije naprosto njegovo otkrivanje, veé i nje- ‘gova invencija. Otkrivanje se odnosi na ono veé postoje- Ge, aktuelno ili virtuelno, Dakle, do njega bi se doslo pre ili kasnije. Invencijom se pak stvara ono Sto nije postoja- i lo, Sto je moglo da se nikad i ne pojavi. Veé u matema- tici, a tim pre u metafizic, inventivni napor se najéeste sastoji u pokretanju problema, u stvaranju Kategoria u ko- jima ée biti postavljen. Postavjanje i reSavanje problema su ovde gotovo ekvivalentni postupei. Istinski veliki pro- blemi postavijeni su tek onda poito su reSeni™, Bergsomu za pravo ne daje samo titava istorija mate- rmatike. Mogli bismo da uporedimo poslednju revenicu ‘ovog odlomka Bergsonovog dela sa Marksovim iskazom koji se odnosi na praksu: ,Coveganstvo sebi postavlja sa- ‘mo one probleme koje je sposobno da re8i". Time se do- due ne kaze da su jedino bitni problemi. Naprotiv, va- no je reSenje, ali problem ima reSenje koje zasluéuje w zavisnosti od nagina na koji se postavlja, od uslova pod Kojima se odreduje kao problem, od sredstava i Kategori ja Kojima raspolazemo da bismo ga reli. U tom smislu Ijudska istorija, Kako sa stanovi8ta teorje, tako i prakse, {este istorija konstruisanja problema. Upravo tu tovetan- stvo stvara vlasti istoriju, a sticanje svesti o toj delatno- sti nalik je na osvajanje slobode. (Istina je da 2a Bergso- nna sam pojam problema ima Koren $ onu stranu istorije, u samom Zivotu ii u Zivotnom elanu: Zivot se u biti sa- stoji u zaobiladenju prepreka, u postavljanju i reSavanju problema. Konstrukeija organizma je u isto vreme i po- stavjanje problema i re¥enjey’. ‘Ali kako se ova konstitutivna moé, koja potiva u pro- blemu, moze pomiriti sa normom istinitog? Dok je sta- zmemo lako definisatiistnito i latno w odnosu na reSe- 8 nja Eiji su problemi veé postavijeni, izgleda da je mnogo tele reéi u Gemu se sastojeistnito i lazno primenjeno na proces postavijanja problema. Mnogi filozofi su tu izgle- dda zapali u cirkulamo miflenje: svesni nuznosti da. pri- mene test istinitog i laénog van reSenjé, u samim proble- mima, oni se zadovoljavaju time da definiSu istinitost i a- Jnost nekog problema njegovom moguénosu ili nemo- guéno8éu da bude reSen, Bergson je pokuSa0, a u tome je njegova velika zasluga, da d@ unutratnje odredenje laénog 1 izrazu lati problem". Otuda i pravilo koje dopunjuje prethodno opSte pravilo, Dopunsko pravilo: Dve su vrste laénih problema: smeposiojeci problemi, definisani kao problemi ji sami termini sadrie konfuciju izmedu onog manje" i ,vige"; loge postavlieni" problemi, definisani tako jer njihovi termini predstavliaju lo8e analicirane mekavine. Da bi ilustrovao prvu vrstu problema, Bergson navo- di problem nebiéa, problem nereda ili problem moguéeg (problemi saznanja i bica); kao primere druge vrste navo- di pak problem slobode i problem intenziteta. Cuvene su njegove analize ovih problema’ U prvom sluaju, on po- Kamuje da w ideji nebiéa, nema manje, veé vite, nego w ideji biga; tko postoji i vi8e u neredu u odnosu na red: tako postoji i vi8e u moguéem u odnosu na stvamo, U ideji nebiéa zapravo postoji ideja biéa, zatim logitka ope- racija uopStene negacie, potom posebni psiholoSki motiv 9 te operacije (kao kada neko bie ne odgovara naem oe- kivanju, a mi to shvatamo samo kao nedostatak, neposto janje onog Sto nas zanima). U ideji nereda veé postoji ide- ja reda, potom njena negacija, naposletku motiv te: nega- cije (Kao kada sreéemo red Koji nije onaj Koji oSekujemo). U ideji moguéeg postofi vise nego u ideji stvarnog: ,Na- ime moguée je samo realno wz dodatak jednog Gina duha koji vraéa njegovu sliku natrag u prostost tim ona bude stvorenat; tu je i motiv tog Sina (kada brkamo izbijanje stvamosti u kosmosu sa nizanjem stanja u nekom zatvo- renom sistemu}*, Kada postavljamo pitanje ,Za8to je neSto vie nego nifta" ili ,ZaSto pre postoji red nego nered?™ ili ,Za8to pre ovo nego ono" (@ Sto je podjednako moguée), zapa- damo u istu pogresku: uzimamo ,vi8e* za ,manje", po- stupamo kao da je nebide postojalo pre biéa, nered pre re- da, moguée pre postojanja. Bige kao da se pojavilo da bi ispunilo neku prazninu, red da bi organizovao prethodni nered, a stvamo da ostvari prvobitny moguénost. Biée, red i postojece jesu sama isting; ali w laznom problemu po- stojijedna temeljna iluzij, jedno ,kretanje unazad istini- tog u skladu s kojim se smatra da biée, red i postojece prethode sami sebi, ili pak da prethode stvaralatkom inu Koji ih stvara, projcirajuéi sliku samih sebe natrag u pr- vobitna moguénost, nered, nebiée, Ova tema je od prvo- razredne vaznosti u Bergsonovoj filozofij: u njoj je sade- ta njegova kritika negativnog i svih oblika negacije kao iavora laZnih problema, 10 U drugom tipa IaZnih problema, u loSe postavljenim problemima, kao da deluje razligit mehanizam: radi se 0 lofe analiziranim meSavinama, u Kojima se arbitrarno gru- pifu stvari recite w vrst, Postavlja se na primer pitanje da li se sreéa da svesti na zadovolstvo ili ne: moi iz- raz radovoljstvo podrazumeva veoma razigita stanja koja se ne daju dale upro8éavati, kao Sto je slu&aj i sa idejom sreée, Ukoliko termini ne odgovaraja ,pritodnim artikula- cijama*, problem je Iazan, jer se ne tite ,same prirode stvart™. I ove Bergsonove analize su tuvene: na primer ona u kojoj osuduje intenzitet kao takvu mefavinu: bilo da se kvalitet senzacije pogreSno zamenjuje s- minim prostorom koji mu odgovara, ili s kvantitetom fizitkog uzroka koji ga proizvodi, pojam intenziteta sadr2i netista rmeSavinu determinacija koje se rezlikuju w visti, tako da pitanje ,koliko senzacia raste uvek znadi loSe postavljen problem, Slitno je is problemom slobode, u kojem se brkaju dva tipa .mnoStvenosti: one jukstapoziranih ter- ‘mina uw prostory, i one stanja koja se stapaju w trajanju Vratimo se prvom tipa laZnih problema. Tu se, kage Bergson, viSe uzima za manje. Ali on ponekad kaze da se i manje uzima za vige; upravo kao Sto se sOmnja u ne- ko delovanje samo naizgled dodaje delovanju, dok u stvamosti zapravo ukazuje na jednu polu-volju, tako se i negacija ne dodaje onom Sto negira, veé samo svedoti 0 slabosti onog koji negira. .Mi samo oseéamo da bozan- ski stvaralatka volja ili misao, jeste odveé puna same se- be, u velitini svoje stvamosti, da bi se ideja manjka reda ili nedostatka biga mogla opite pojaviti. Predstaviti mo- ‘guénost apsolutnog nereda, a utoliko pre i nistavla, bilo bi kao da se kaze da je ona mogla i da ne postoji, a to bi bila slabost nespojiva sa njenom pritodom, Koja je si- la... To nije nesto vige, veé neSto manje: nedostatak vo- Ije"". Posto li protivrefnost izmedu dva iskaza, gde se nebiée nekad predstavija kao neSto vige u odnosu na bi- e, a nekad kao ne8to manje, Nema nikakve protivreéno- sti ako znamo da Bergson w ,nepostoi osutuje Zelju da se bezuslovno razmislja w terminima ,vi- ‘mane, Ideja nereda javija se onda kada umesto da vidimo da postoje dva ili vi8e neuprostivih redova svesti (npr. red Zivota i mehanizme, od Kojih je jedan prisutan ada je drugi odsutan), zadréavamo samo opitu ideju re- da, koju suprotstavljamo neredu, a pritom razmisljamo w ‘suodnosu sa idejom nereda. Ideja nebiéa pojavliue se on- dda kada mi razliite stvarost, koje se beskonaéno menja- ju jedina s drugom, umesto da shvatimo, stapemo u homo- genosti jednog Bice uopite, koje se moe jedino suprot- staviti niStavilu, odnositi se na niStavilo. Ideja moguceg, pojavijuje se onda kada umesto da shvatimo svako posto- jeée u njegovoj novini, titavu egzistenciju povezujemo sa jednim elementom Koji je preformiran, a iz kojeg, moglo bi se pomisliti, sve nastae pukom , realizacijom*. Ukratko, uvek kada razmi8ljamo u ketegorijama ,.vi- 3c" ili smanje", veé smo zanemarili razike w vrsti izme- du dva reda, ili izmedu biga, izmedu postojecih. Na taj natin vidimo kako prvi tip lagnih problema u krajnjoj i= 2 niji potiva na drugome: ideja nereda nastaje iz opste ide- je reda kao loSe analizirani kompozit, itd. A zamisljati sve i manje, ne videti nista izuzey razli- ka u stupnju, ili razlika w intenzitetu, tamo gde w dubljem smislu postoje raztike u vrsti, moéda je najéeSéa miseona greta, obiéna greSka koja se sree u nauci i metafizii. Mi smo dakle Zrive jedne temeljne iluzije koja odgo- vara dvama aspektima Iaénog problema. Sam pojam la- nog problema zapravo znati da se moramo borti ne pro- tiv jednostayni greSska (ladnih reSenja), vet protiv neteg dubljeg: protiv iluzije koja nas vue, u koju smo utonuli, koja je neodvojiva od nafe situacije. Vrsia fatamorgane, kao Mo kale Bergson, povodom retroekeije. moguéeg. Bergson preuzima jednu Kantovu ideju, iako je u celost preobraéava: Kant je pokazao kako um u svojoj dubini stvara, ne gretke, veé nemtinovne iluzije, &ji se jedino utinei mogu otklonti, Iako Bergson odreduje prirodu la- Znih problema na sasvim drugatijinadin, i iako mu sama kantovska kitika izgleda kao zbir loSe postavljenih pro- blema, on iluziju tetira sligno Kantu, Huzija ima koren w najdubljem delu intelekta, ona nije, pravo govore¢i, ni ot Klonjena niti se moze otklonti, veé pre moze biti samo otisnuta.” Skloni smo da razmijamo u kategorijama mane" i wie", to jest da vidimo razlike w stupnju ta- mo gde postoje razlike u vrsti,Protiv ove intelektualne te- Znje mozemo se bortijedino tako Sto emo, takode 1 in- telektu, razviti drugu, riisku teZnju, Ali odakle dolazi ta

    You might also like