Java Script

JavaScript
Uvod u JavaScript
Uvod u JavaScript
ta je to JavaScript?
Javascript je novi skript jezik za korienje u programiranju WWW prezentacija. Uveden je od

strane Netscapea u Netscape Navigator, poevi od verzije 2.0, uporedo sa uvoenjem podrke za Javu.
Brzo je postigao veliku popularnost i rairenost, toliku da je i sam Microsoft pored uvoenja svog skript
jezika - Visual Basic Script, koji je kompatibilan sa Visual Basicom i Visual Basic for Aplication, uveo
svoju verziju JavaScripta - JScript. Jedini razlog zato Microsoft nije licencirao JavaScript kao takav
jeste to nije dobio licencu.
Javascript se ukljuuje u sadraj HTML dokumenta i omoguava unapreenje HTML strana sa

interesantnim efektima. Na primer, korienjem JavaScripta je mogue odgovarati na akcije korisnika u
samom WWW itau. Ono to je bitno zapamtiti jeste da JavaScript program moe da se izvraava
samo u okviru WWW itaa i nigde drugde.
Najbolji nain za upoznavanje sa jednim Internet orjentisanim jezikom, kakav JavaScript jeste, je
ba na Internetu. Veliki broj primera, dokumentacije i svega drugog vezanog za JavaScript moete nai
na Gamelanu, WWW serveru posveenom Javi i JavaScriptu,http://www.gamelan.com. Izvornu
dokumentaciju samog Netscapea moete nai na http://home.netscape.com.
U ovom dodatku opisujemo JavaScript verziju 1.1, koja je podrana od strane Netscape Navigatora
3.0 i kasnijih. Microsoftova verzija JScripta je kompatibilna sa JavaScriptom 1.0 i na razlike izmeu
njih emo ukazati u tekstu.
Koje su razlike izmeu Jave i JavaScripta?
Bez obzira na nazive, Java i JavaScript su razliiti jezici. Oni predstavljaju dve razliite tehnike
programiranja na Internetu. Java je programski jezik. JavaScript je (kako mu i samo ime kae) skript
jezik. Razlika je u tome to sa Javom moete da kreirate prave programe, koji mogu da se izvravaju
potpuno nezavisno od WWW itaa (poput programa napisanih sa C++ ), ili Java aplete koje moete da
pozivate iz HTML dokumenta i koji se dovlae preko mree i onda izvravaju u okviru vaeg WWW
itaa.
Ipak, najee vam za unapreenje HTML dokumenata zaista ne treba teka artiljerija poput Jave,
jer elite da napravite neki efekat brzo, ne zamarajui se pravim programiranjem. Tu dolazimo na
JavaScript, koji je jednostavan za razumevanje i upotrebu. JavaScript jeste zasnovan na Javi, ali postoje
i brojne razlike.
Poreenje Jave i JavaScripta
Java JavaScript
Prevodi se na serveru pre izvravanja u klijentu. Interpretira ga WWW ita - ne prevodi se.
Objektno-orijentisan jezik. Postoji podrka za Objektno-baziran jezik. Postoje ugraeni objekti.
objekte, klase, nasleivanje...
Apleti su odvojeni od HTML dokumenata (iz Integrisano u HTML dokument
kojih se pozivaju)
Promenljive se moraju deklarisati (jaka tipizacija) Promenljive se ne moraju deklarisati (slaba
tipizacija)
Statiko povezivanje: reference objekata moraju Dinamiko povezivanje: reference objekata se
postojati u vreme prevoenja. proveravaju u vreme izvravanja.
2
Uvod u JavaScript
Sigurne: ne mogu da piu na hard disk. Sigurne: ne mogu da piu na hard disk.
Kako pokrenuti program pisan u JavaScriptu?
JavaScript bez problema izvravaju Netscape Navigator (od verzije 2.0 gde je i uveden i to na
svim platformama) i Internet Explorer (od verzije 3.0), ali e bez sumnje biti podran i od ostalih manje
vanih WWW itaa.
Da bi programirali u JavaScriptu morate imati osnovno poznavanje HTML-a, a ne samo

JavaScripta.
Pozivanje programa unutar HTML dokumenta
Ceo program se smeta unutar HTML dokumenta, unutar SCRIPT elementa. Atribut elementa
SCRIPT je LANGUAGE, kojim se tano odreuje o kom se skript jeziku radi. Danas postoje dva skript
jezika na WWW: JavaScript (Netsape) i VisualBasic Script (Microsoft).
Primer 1 Jednostavni JavaScript program
<HTML>
<HEAD>
<TITLE>
Jednostavan JavaScript
</TITLE>
</HEAD>
<BODY>
Tekst prikazan na uobiajen nain.
<BR>
<SCRIPT LANGUAGE=JavaScript>
document.write(<B>Tekst prikazan iz JavaScripta.</B>)
</SCRIPT>
</BODY>
</HTML>
JavaScript se unutar HTML dokumenata uvek mora nai unutar SCRIPT elementa. Obratite
pri tome panju da ako HTML dokument sa JavaScriptom pokuamo da pogledamo sa nekim WWW
itaom koji nema ugraenu podrku za JavaScript, gornji dokument e se nepravilno prikazati.
ita e, prema specifikaciji HTML jezika ignorisati sve oznake unutar < i > koje ne ume da
tumai. Problem koji ovde imamo je to skript zapravo nije unutar < i >. Stariji WWW itai bi
prema tome sam skript prikazali kao tekst to je efekat koji sigurno ne elimo da izvedemo. Da bi to
izbegli, potrebno je sam skript stavljati u oznake komentara .
Pravilno napisan, primer 1 izgledae ovako:
Primer 2 Jednostavni JavaScript program, koji nee smetati WWW itaima koji ne
podravaju JavaScript
<HTML>
<HEAD>
3
Uvod u JavaScript
<TITLE>
Jednostavan JavaScript
</TITLE>
</HEAD>
<BODY>
Tekst prikazan na uobiajen nain.
<BR>


</SCRIPT>
</BODY>
</HTML>
Komentar u sam skript stavljamo iza dvostruke kose crte (//), ili ih zatvaramo izmeu /* i */.
Kada WWW ita prikazuje HTML dokument on ide redom i kada naie na skript on e ga i
izvriti ako ima podrku za njega.
U gornjem primeru skript samo ispisuje u tekui dokument poruku. Objekat document ovde
se odnosi na tekui dokument, a metodom write ispisujemo sam tekst.
Pozivanje eksternih skriptova
Ukljuivanje JavaScript programa direktno u HTML dokumenta je dobro reenje za male skriptove
i jednostavne HTML dokumente, ali lako moe da izmakne kontroli kada je re o velikim i
kompleksnim skriptovima.
Zato je u takvim sluajevima najpogodnije reenje uvanje JavaScript programa u posebnom fajlu,
odvojenom od HTML dokumenta i njegovom pozivanju od strane HTML dokumenta za koji je skript
potreban. Na taj nain isti skript moemo da koristimo u raznim HTML dokumentima, bez
optereivanja svih njih istim kodom.
4
Uvod u JavaScript
Da bi to omoguili, uveden je atribut SCR za SCRIPT element. On je vaei od verzije 3.0

Netscape Navigatora. Fajl koji je naveden kao mesto u kome se nalazi JavaScript program se obavezno
mora zavravati sa ekstenzijom .js.
<SCRIPT LANGUAGE="JavaScript" SRC="http://www.kombib.com/skript.js">

</SCRIPT>
Ako JavaScript program pozivate iz spoljnog fajla, najbolje mesto za SCRIPT element je u
zaglavlju HTML dokumenta, kako bi se uitao odmah po preuzimanju HTML dokumenta.
Ova tehnika zahteva dodatni pristup HTTP serveru i dodatni njegov odgovor za svaki ukljueni
spoljni fajl, tako da predstavlja loe reenje, ako se HTTP server nalazi na sporom linku ka Internetu i
ako je veoma optereen.
Tipovi podataka
JavaScript prepoznaje sledee osnovne tipove podataka:
numbers, celi i realni brojevi,

booleans, mogu uzeti vrednost true ili false,
strings, sadre niz karaktera,
null, koji predstavlja rezervisanu kljunu re za null objekt i ne predstavlja zapravo tip podatka.
U JavaScriptu imena promenljivih se sastoje od sekvenci slova (a-z, A-Z), cifara (0-9) i donje crte
(_). JavaScript razlikuje velika i mala slova.
U JavaScriptu ne moramo eksplicitno da deklariemo promenljivu (mada je to dobra praksa) -

JavaScript je slabo tipiziran jezik. Tipovi podataka e biti automatski konvertovani zavisno od mesta
njihove upotrebe u programu. Tako na primer moemo definisati i inicijalizovati sledeu promenljivu
var promenljiva=42
a kasnije je moemo predefinisati, dodeljujui joj niz karaktera, na primer
promenljiva=Odgovor za sve tajne svemira je...
Dobra je praksa definisati promenljivu sa var, kada je uvodimo.
Specijalna kljuna re null ukazuje da je promenljivoj dodeljena null vrednost. To ne znali da je

promenljiva nedefinisana! Promenljiva je nedefinisana kada joj nije dodeljena nikakva vrednost i tada
je ne moemo dodeliti drugoj promenljivoj ili koristiti u izrazima, a da ne dobijemo run-time greku.
Primeri ispravnih promenljivih:
Broj_pogodaka
privremena90
_ime
Celi brojevi
Celi brojevi u JavaScriptu mogu biti predstavljeni u tri osnove: u decimalnom (baza 10), u oktalnom
(baza 8) i heksadecimalnom (baza 16) formatu.
5
Uvod u JavaScript
Decimalni celi brojevi se predstavljaju kao niz cifara (0-9) bez vodee nule.
Oktalni celi brojevi se predstavljaju kao niz cifara (0-7) predvoen sa nulom (0).
Heksadecimalni celi brojevi se predstavljaju kao niz cifara (0-9) i slova (a-f i A-F) predvoen sa
nulom koju sledi slovo x (0x ili 0X).
Primer prestavljanja decimalnog celog broja deset (10) u tri brojna sistema:
decimalnom: 10.
oktalnom: 012.
heksadecimalnom: 0xA.
Brojevi u pokretnom zarezu
Brojevi u pokretnom zarezu imaju sledee delove: decimalni ceo broj, decimalnu taku (.), deo
iza decimalnog zareza (decimalni ceo broj), eksponent (e ili E, praen decimalnim celim brojem).
Primeri brojeva u pokretnom zarezu:
3.1415
.1E12
-3.1E12
2E-10
Boolean
Promenljive ipa Boolean moe da ima samo dve vrednosti: true (tano) i false (netano).
Stringovi
String je niz karaktera sainjen od nula ili vie karaktera zatvorenih u jednostrukim () ili
dvostrukim () navodnicima.
Primeri stringova:
string
1234
PRVA LINIJA \n druga linija
Specijalni karakteri
U JavaScript stringovima moete koristiti sledee specijalne znake:
\b, backspace,
\f, form feed,
\n, new line,
6
Uvod u JavaScript
\r, carriage return,

\t, tab.
Takoe je esto neophodno koristiti navodnike unutar niza karaktera. To moete uraditi
korienjem obrnute kose crte. Na primer:
var navod=<P>Sa radou je itao Tolkinovog \Gospodara prstenova \.

document.write(navod)
JavaScript izrazi i operatori
Izraz je ma koji, ispravan, skup konstanti, promenljivih, operatora i izraza koji se moe dovesti do
jedne vrednosti. Ta vrednost moe biti broj (na primer, 7), string (Mikroraunari) ili logika
vrednost ( true ili false).
Operatori koje JavaScript podrava su poznati svima koji su imali prilike da rade u jeziku C ili C++.
To su
standardni aritmetiki operatori: sabiranje (+), oduzimanje (-), mnoenje (*), delenje (/), moduo
dva broja (deli15 % 5, vraa 2), inkrement (x++ i ++x), dekrement (x-- i --x) i unarna negacija (-x
negira vrednost promenljive x).
logiki operatori: logiko I ( a && a), logiko ILI (a || b), logika negacija (!a)
binarni operatori: binarni logiki operatori (I - a & b, ILI - a | b, ekskluzivno ili XOR - a ^ b) i
binarni operatori pomeraja (levi pomeraj - a << n, desni pomeraj sa uvanjem znaka - a >> n i
desni pomeraj sa punjenjen nulama mesta najvee teine - a >>> n; pomeraj bitova promenljive a
za n mesta ulevo ili udesno).
operatori poreenja: jednako (a==b), nije jednako (a!=b), vee (a>b), vee ili jednako (a>=b),
manje (a<b), manje ili jednako (a<=b).
operatori stringova: konkatenacija, spajanje dva stringa (ja + volim Tanju nam vraa string ja
volim Tanju)
Dozvoljeni su i svi oblici skraenog ispisa operacije i dodele poznati iz jezika C i C++:
x+=y, to znai x=x+y

x-=y, to znai x=x-y
x*=y, to znai x=x*y
x/=y, to znai x=x/y
x%=y, to znai x=x%y
x<<=y, to znai x=x<<y
x>>=y, to znai x=x>>y
x>>>=y, to znai x=x>>>y
x&=y, to znai x=x&y
x^=y, to znai x=x^y
x|=y, to znai x=x|y
Kontrola izvravanja programa
JavaScript podrava kontrolne strukture poznate veini programera iz drugih jezika, poput:
7
Uvod u JavaScript
while petlje, iz koje moemo izai sa break (primer izraunava sumu svih brojeva od 0 zakljuno sa
10)
{
n=0;Suma=0
while (n<=10)
{
n++;Suma+=n
}
}
for petlja (primer ispisuje svih est nivoa naslova):
{
for(i=1;i<=6;i++){
document.write(<H+i+> Naslov nivoa i </H+i+>)
}
}
for .. in, pomou nje moemo proi kroz sve osobine (properties) nekog objekta. Koliko jedan
objekat ima osobina, toliko puta e se izvriti ova for petlja.
{
for (prom in obj){
proveri()
}
}
break, prekida izvravanje for ili while petlje i nastavlja se izvrenje skripta posle petlje koja je
prekinuta:
{
while(i<5)
{
if(i==2){
break}
}
}
continue, prekida izvravanje bloka naredbi u petlji i nastavlja izvravanje petlje u sledeoj iteraciji:
{
while(i<5)
{
if(i==2){
continue}
}
}
if..else, poznato svima odranije, moe postojati samo u obliku if(uslov){} kao u ilustraciji naredbe
continue ili if(uslov){ } else { }:
if (n>2){
8
Uvod u JavaScript
document.write(N je vee od 2)
}
else {
document.write(N je manje ili jednako 2)
}
Rezervisane rei
Rezervisane rei iz ove liste ne mogu da se koriste kao nazivi promenljivih, funkcija, metoda ili
objekata JavaScripta. Neke od ovih rei se koriste u JavaScriptu, dok su druge rezevisane za budue
korienje,
abstract extend int super

boolean false interface switch
break final long synchronized
byte finally native this
case float new throw
catch for null throws
char function package transient
class goto private true
const if protected try
continue implements public var
default import return void
do in short while
double instanceof static with
else
Osnove JavaScripta
Da bi smo mogli da ponemo sa pisanjem programa u JavaScriptu, potrebno je da smo upoznati sa

osnovnom strukturom i sintaksom naredbi JavaScripta.
Naredbe i struktura JavaScripta veoma podseaju na onu korienu u jezicima Java, C++ i C.
JavaScript program je izgraen iz funcija i naredbi, operatora i izraza. Osnovna jedinica je naredba ili
izraz koji se zavrava sa takom-zarezom.
document.writeln("Ovo radi!<BR>");
Gornja komanda poziva writeln() metod, koji je deo document objekta. Taka-zarez ukazuje
na kraj komande. JavaScript komanda se moe rasprostreti na vie redova, sve dok se zavrava sa
takom-zarezom. Isto tako, moe se vie naredbi nai u jednom redu, sve dok se zavrava sa takom-
zarezom.
Komandni blokovi
Moemo grupisati naredbe u blokove naredbi, izdvojenih velikim zagradama:
{
document.writeln("Da li ovo radi? ");
document.writeln("Radi!<BR>");
}
Blokovi naredbi se koriste u definiciji funkcija i kontrolnim strukturama.
9
Uvod u JavaScript
Izlaz iz JavaScripta
Jedna od osnovnih mogunosti svakog programskog jezika je da poalje tekst na izlaz. Ni JavaScript
nije izuzetak. U JavaScriptu izlaz moe biti preusmeren na nekoliko mesta ukljuujui trenutni prozor
dokumenta i pop-up dijalog.
Osnovni izlaz je preusmeravanje teksta u prozor WWW klijenta, to se obavlja prosleivanjem

HTML koda. Rezultujui tekst e biti interpretiran kao HTML kod i prikazan u prozoru WWW
klijenta. To ostvarujemo sa metodima write (alje tekst u prozor WWW itaa bez pomeranja) i
writeln (isto kao write(), s tim to se posle ispisa teksta kurzor pomera u sledei red) objekta
document:
document.write("Test");
document.writeln('Test');
Primer 3 Izlaz HTML elemenata iz JavaScripta
<HTML>
<HEAD>
<TITLE>Izlazni tekst</TITLE>
</HEAD>
<BODY>
Obian tekst.<BR>
<B>
<SCRIPT LANGUAGE="JavaScript">

</SCRIPT>
</BODY>
</HTML>
Alert()
Jedna od velikih ogranienja HTML-a je to je dizajner sa HTML-om ogranien samo na jedan

prozor za prikaz dokumenata. Ako bi iz istog HTML-a eleo da poalje potvrdu korisniku da je neki
tekst ispravno unet u formi (ili slino) to bi zahtevalo prilino ongliranje.
Sa JavaScriptom je sve to veoma jednostavno.JavaScript ima mogunost da kreira male dijaloge za

ispis ili unos teksta koji su sadrajem potpuno nezavistan od sadraja HTML dokumenta, a niim isti ne
remeti.
Najjednostavniji nain da se prosledi kratka poruka korisniku je korienje alert metoda.
alert("Kliknite na OK za nastavak.");
Sigurno ste primetili da metod alert() nema ime objekta ispred sebe. Razlog za to je to pripada
objektu windows, koji je u osnovi stabla objekata Navigatora i zato se uvek podrazumeva kada se negde
ispred metoda naziv objekta ne navede.
Znai, puno ime za alert() metod bi bilo:
windows.alert("Kliknite na OK za nastavak.");
10
Uvod u JavaScript
Generalno, alert() metod se koristi tano za to - da upozori korisnika na neto. Na primer, na

netano unet podatak u formu, pogrean rezultat kalkulacije...
Primer 4 Prikaz poruke u dijalogu
<HTML>
<HEAD>
<TITLE>Primer 4</TITLE>
</HEAD>
<BODY>

</SCRIPT>
</BODY>
</HTML>
Interakcija sa korisnikom
Alert() metoda nam omoguava da poaljemo poruku korisniku, ali ne i da preuzmemo odgovor
od njega.
Da bi smo omoguili jednostavnu interakciju sa korisnikom, koristimo metod prompt(). Poput

alert() i prompt() kreira dijalog prozor u kome se moe proslediti poruka korisniku, ali se
formira i polje u koje korisnik moe uneti proizvoljan tekst. Mogue je takoe da se predloi vrednost u
tom polju, koju korisnik moe prihvatiti ili ignorisati.
prompt("Unesite Vae ime:","anonymous");
Ako gornji primer primenimo bez promene u naem programu, primetiemo da ne moemo da
pristupimo informaciji u polju koju je uneo korisnik. Ta informacija se vraa kao rezultat metoda
prompt().
Da bi smo iskoristili tu informaciju moramo da dodelimo metod prompt() drugom metodu ili
promenljivoj. Na primer:
11
Uvod u JavaScript
document.write("Dobronam doli ");

document.writeln(prompt("Unesite Vae ime:","anonymous"));
ili
ime_korisnika = prompt("Unesite Vae ime:","anonymous");
Koristei metod prompt()sad moemo da napiemo liniju verziju programa iz primera 5.
Primer 5 Personalizovana verzija pozdravne poruke
<HTML>
<HEAD>
</HEAD>
<BODY>

</SCRIPT>
</BODY>
</HTML>
Funkcije
Funkcije predstavljaju jednu od osnova JavaScripta. im budete poeli da piete sloenije

programe, brzo ete otkriti potrebu da odreene poslove i akcije izvravate vie puta tokom izvravanja
programa.
Tu do izraaja dolaze funkcije. Funkcije su sline metodima kod objekata (vie o objektima moete
nai kasnije u poglavlju, u delu Objekti u JavaScriptu), s tim to ne pripadaju nijednom objektu.
Moete kreirati proizvoljan broj funkcija u programu.
Funkcija u JavaScriptu predstavlja skup naredbi koje obavljaju odreen posao i koja moe da vraa
neku vrednost, bilo podatak ili objekt. Funcije mogu da imaju parametre koji se prenose po vrednosti.
12
Uvod u JavaScript
Doputena je rekurzija. U HTML dokumentu moete koristiti sve funkcije koje su definisane u
njegovom okviru.
Generalno se funkcija moe smestiti bilo gde u okviru jednog HTML dokumenta, ali je dobra praksa
grupisati sve funkcije u okviru zaglavlja HTML dokumenta, izmeu elementa <HEAD> i </HEAD>.
Tako e, kada korisnik uita HTML dokument, funkcije biti uitane prve. Unutar funkcije je mogue
pozvati druge funkcije definisane unutar istog HTML dokumenta.
Funkcija se sastoji od rezervisane rei function, praene sa imenom funcije, zatim listom
parametara funkcije, odvojenih zarezima i zatvorenih u malu zagradu i skupom JavaScript naredbi koje
ine telo funkcije zatvorenih u velike zagrade.
Tako moemo definisati funkciju koja nee vratiti nikakav podatak ili objekt, ve e izvriti
odreeni zadatak, u donjem sluaju odtampae u HTML dokument neki tekst, ime se ostvaruje
dinaminost HTML dokumenta u optem sluaju (ne mora biti isti svaki put kada ga pozovemo):
function stampaj(string){
document.write(<P> + string)
}
Prosleivanje parametara
U gornjem primeru moete videti da funkcija stampaj () ima argument, promenljivu string.
Unutar funkcije, moemo pristupati toj promenljivi u kojoj je vrednost prosleena funkciji.
Funkciji se po vrednosti mogu prosleivati i promenljive i konstante.
Ukoliko se promenljiva prosledi funkciji, promena vrednosti parametra unutar funkcije ne menja
vrednost promenljive koja je prosleena funkciji.
Parametri postoje samo za ivota funkcije. Ukoliko zovete funkciju vie puta, svaki put kada zovete
funkcije imaete nove parametre, odnosno vrednost koji e parametri imati na kraju prethodnog
poziva funkcije nee biti sauvana.
Na primer, kada funkciju stampaj () pozovemo sa promenljivom ime:
var ime = "Tanja";

stampaj ();
kada funkcija pone da se izvrava, promenljiva string u funkciji e imati vrednost "Tanja".
Isto tako, funkciju stampaj () moemo da pozovemo sa konstantom:
stampaj (Tanja);
kada funkcija pone da se izvrava, promenljiva string u funkciji e takoe imati vrednost
"Tanja".
Izvravanje funkcija iz HTML dokumenta
To to smo definisali funkciju ne znai i da smo je izvrili. Moramo pozvati funkciju da bi smo je
izvrili.
Pozivanje funkcije se moe obaviti na vie naina.
13
Uvod u JavaScript
1. Iz druge funkcije ili JavaScript programa:
stampaj(Ovo je tekst koji e se prikazati.)
</SCRIPT>
2. Kao reakciju na dogaaj:
<body OnLoad="stampaj(Ovo je tekst koji e se prikazati.)">
3. Izborom linka vezanog za dogaaj:
<a href="javascript:stampaj(Ovo je tekst koji e se

prikazati.);">tampaj</a>
Vraanje rezultata iz funkcije
Kao to je prethodno pomenuto, funkcija moe da vraa rezultate.

Rezultat se iz funkcije vraa korienjem naredbe return. Koristi se za vraanje bilo kog
ispravnog izraza koji moe da se izrauna u jednu vrednost. Na primer, u funciji kub():
function kub(broj) {
var kub = broj * broj * broj;
return kub;
}
naredba return vraa vrednost promenljive kub. Istu funkciju smo mogli da napiemo i na sledei
nain, preko vraanja izraza:
function kub(broj) {
return broj * broj * broj;
}
Izraz broj * broj * broj e se izraunati u jednu vrednost.
Prosleivanje objekata funkciji
Parametri jedne funkcije nisu ogranieni samo na nizove karaktera i brojeve. Moete prosleivati
itave objekte funkciji (vie o objektima moete nai u sledeem delu poglavlja, u sluaju da ne
razumete najbolje prosleivanje objekata funkciji, pogledajte deo Objekti u JavaScriptu, pa se vratite
ponovo ovom delu).
U gornjem primeru smo pozvali funkciju koja nije vratila nikakvu vrednost. U sledeem primeru
moete videti upotrebu funcije kojoj se kao parametar prenosi itav objekat, koja koristi for.. in petlju
da bi prebrojala sva svojstva objekta i koja vraa kao rezultat niz karaktera u kome su navedena sva
svojstva i njihove vrednosti.
Rezultat rada funkcije se vraa programu sa naredbom return iji je parametar vrednost koja se
vraa programu. Tako se u donjem sluaju vraa vrednost promenljive rezultat.
function vidi_svojstva(objekat, ime_objekta){
14
Uvod u JavaScript
var i, rezultat =
for (i in objekat)
rezultat += ime_objekta + . + i + = + objekat[i] + \n
return rezultat
}
Tako da ako funkciju pozovemo sa vidi_svojstva(Kola, Kola), gde su Kola objekat

koji ima sledea svojstva: proizvodjac, model i godina_proizvodnje (i oni imaju vrednosti
Zastava, YUGO 55 i 1990) kao rezultat emo dobiti:
Kola.proizvodjac = Zastava
Kola.model = YUGO 55
Kola.godina_proizvodnje = 1990
Rekurzivnost funkcija
Funkcije mogu biti rekurzivne, odnosno mogu pozivati same sebe. Klasian primer za demonstraciju
rekurzije je naravno izraunavanje faktorijela nenegativnog broja:
function faktorijel(n){
if ((n==0)||(n==1))
return 1
else {
rezultat = (n * faktorijel(n-1))
return rezultat
}
}
Rekurzija funkcija je veoma mona stvar, ali moe biti i veoma opasna. Duboke rekurzije, ak iako
nisu beskonane, mogu prouzrokovati pucanjeWWW itaa.
Promenljive u funkciji
Primetite da smo u funciji vidi_svojstva definisali promenljive sa naredbom var. To otvara

pitanje o dubini vaenja promenljivih. Ako smo promenljivu definisali naredbom var u funkciji, oblast
vanosti promenljive je ta funkcija.
Ako je promenljiva definisana van funcija, oblast njene vanosti je u celom skriptu, ona je globalna
promenljiva.
Ako definiemo lokalnu promenljivu unutar funkcije sa istim imenom koju ve ima neka globalna
promenljiva, u toj funkciji e se kreirati nova verzija promenljive ija je oblast vaenja funkcija, dok
globalna promenljiva sa istim imenom nee promeniti vrednost.
Kada se argumenti prosleuju funkciji, dva svojstva se kreiraju koja mogu biti korisna u radu sa
argumentima: imefunkcije.arguments i imefunkcije.arguments.lenght. imefunkcije.arguments je niz iji
su elementi argumenti funkcije, a imefuncije.arguments.lenght je celobrojna promenljiva u kojoj se
nalazi broj argumenata funkcije.
15
Uvod u JavaScript
Ugraene funkcije JavaScripta
JavaScript ima nekoliko funkcija ugraenih u sam jezik. To su:
eval,
parseInt,
parseFloat,
escape,
unescape,
isNaN.
Eval
Ugraena funkcija eval uzima string kao argument. String moe da sadri ma koji string koji
predstavlja JavaScript izraz, naredbu ili sekvencu naredbi. Izraz moe da ukljuuje promenljive i
osobine postojeih objekata.
Ako argument predstavlja izraz, eval e izraunati izraz.
Ako argument predstavlja jednu ili vie JavaScript naredbi, eval e izvriti te naredbe.
Ova funkcija je korisna za transformisanje stringa koji predstavlja numeriki izraz u broj. Na
primer, ulaz u polje forme je uvek string, ali najee elimo da ga izarazimo kao broj, ako je to
mogue.
ParseFloat
ParseFloat vraa vrednost izraenu kao broj u pokretnom zarezu. Sintaksa naredbe je
ParseFloat(string)
ParseFloat pokuava da parsira string i ako susretne ma koji karakter, osim znaka (+ ili -),decimalne
take ili eksponenta, tada vraa vrednost koju je mogao da parsira do te take i ignorie karakter na koji
je naiao i sve karaktere koji ga slede. Ako prvi karakter nije mogao da se konvertuje u broj, vraa se
NaN (0 na Windows platformi).
ParseInt
ParseInt vraa vrednost izraenu kao celobrojan broj. Sintaksa naredbe je
ParseInt(string, osnova)
ParseInt funkcija parsira svoj prvi argument i pokuava da vrati celobrojni broj u traenoj osnovi.
Kada prvi put naleti na karakter koji nije cifra (cifra u traenoj osnovi, za osnovu 16, cifre su 0-9, A-F),
vraa broj od prethodnih cifara i ignorie karakter na koji je naletela i sve posle njega. Ako prvi
karakter nije mogao da se konvertuje u broj, vraa se NaN (0 na Windows platformi).
16
Uvod u JavaScript
Escape
Vraa string koji sadri ASCII kod karaktera u obliku %xx (gde je xx numeriki kod karaktera).
Sintaksa mu je
escape(karakter)
isNaN
Testira vrednost da proveri da li je sluajno NaN. Funkcija je raspoloiva samo na UNIX

paltformama, gde neke funkcije vraaju NaN, ako im argument nije broj. Sintaksa je
isNaN(vrednost)
unescape
Vraa karakter zasnovan na ASCII kodu sadranu u stringu. ASCII kod treba da uzme oblik
"%integer" ili "heksadecimalnaVrednost". Sintaksa je
unescape(karakter)
Dogaaji u JavaScriptu
JavaScript programi su veinom pokretani dogaajima (event-driven). Dogaaji su akcije koje se

pojavljuju, obino, kao rezultat neega to korisnik uradi. Na primer, dogaaj je kliktanje miem, kada
elemenat forme dobije fokus i slino.
Koristei obraivae dogaaja (eng. event handler) ugraene u JavaScript, mogu se pisati funkcije
koje se aktiviraju kada se odreeni dogaaj desi.
Obraivai dogaaja su predstavljeni kao specijalni atributi koji modifikuju ponaanje HTML
elemenata u okviru koji se nalaze. Na primer:
<body OnLoad="alert(Dobrodoli!)">
U gornjem primeru, oznaci poetka tela HTML dokumenta dodat je atribut OnLoad, koji obrauje
dogaaj uitavanja HTML dokumenta. U konkretnom sluaju, kada se uitavanje HTML dokumenta
zavri, izvrie se naredba JavaScripta dodeljena atributu OnLoad, u prozoru e se ispisati poruka
Dobrodoli.
Generalno, sintaksa za upotrebu obraivaa dogaaja je:
<HTML_Oznaka Ostali_atributi eventHandler="JavaScript program">
ta su to dogaaji?
17
Uvod u JavaScript
Dogaaji su signali koji se generiu kada se odigra odreena akcija. JavaScript moe da detektuje te
signale i mogu da se piu programi koji reaguju na te dogaaje.
Dogaaji u WWW itau su kada korisnik klikne na hipertekst link, kada se promeni podatak u
ulaznoj polji forme ili kada se zavri uitavanje WWW dokumenta.
Dogaaji u JavaScriptu
Dogaaj Opis Obraiva dogaaja
blur Dogaa se kada se ulazni fokus prebaci onBlur

sa elementa forme (kada korisnik
klikne van polja forme).
click Dogaa se kada korisnik klikne na onClick
formu ili na link.
change Dogaa se kada korisnik promeni OnChange
vrednost u text, textarea ili select
elementima forme.
focus Dogaa se kada polje forme dobije OnFocus
ulazni fokus.
load Dogaa se kada se uitava HTML OnLoad
dokument u WWW ita.
mouseover Dogaa se kada korisnik pomera mia OnMouseOver
preko objekta. JavaScrip 1.1, JSCript
nema ovaj dogaaj.
mouseout Dogaa se kada mi pree preko OnMouseOut
objekta.
select Dogaa se kada korisnik izabere OnSelect
ulazno polje forme.
submit Dogaa se kad je forma prosleena OnSubmit
HTTP serveru (kada korisnik klikne na
dugme za slanje sadraja forme).
unload Dogaa se kada korisnik naputa OnUnload
HTML dokument, pre nego to pone
sa uitavanjem novog HTML
dokumenta.
Dogaaje vezujemo za sledee HTML elemente:
Focus, Blur, Change dogaaji: tekst polja forme, textarea i selekcije,

Click dogaaj: dugmad, linkove, polja za izbor, polja za selekciju,
Select dogaaj: tekst polja forme, textarea,
MouseOver dogaaj: linkovi.
Objekti JavaScripta i dogaaji vezani za njih
Objekt Raspoloiv obraiva dogaaja
Lista za izbor onBlur, onChange, onFocus

Text element onBlur, onChange, onFocus, onSelect
Textarea element onBlur, onChange, onFocus, onSelect
Button element onClick
Checkbox onClick
18
Uvod u JavaScript
Radio Button onClick

Hypertext Link onClick, onMouseOver
Reset Button onClick
Submit Button onClick
Document onLoad, onUnload
Window onLoad, onUnload
Form onSubmit
Emuliranje dogaaje
Dosta objekata ima metode koji emuliraju dogaaje. Na primer, dugmad imaju click metod koji
emulira dugme koje se pritisne. On nee okinuti onClick obraiva dogaaja. Naravno, uvek
moete direktno pozvati onClick iz programa.
To moe biti posebno korisno ako elimo da prosledimo sadraj forme bez da traimo da korisnik
klikne na dugme za prenos (submit button).
U JavaScriptu su raspoloivi sledei emulatori dogaaja:
blur()
click()
focus()
select()
submit()
JavaScript obraivai dogaaja
JavaScript 1.1 trenutno podrava deset dogaaja da bi program mogao da odgovori na aktivnosti
sistema i na akcije korisnika. Obraivai dogaaja se mogu podeliti na dve kategorije: sistemski
dogaaji i dogaaji uzrokovani akcijama mia.
Sistemski dogaaji
Sistemski dogaaji ne zahtevaju nikakvu akciju korisnika da bi se aktivirali. Na primer, to je signal

da se HTML dokument uitao, da e trenutni HTML dokument biti izbaen, ili da je protekao odreeni
period vremena.
OnLoad
Ovaj dogaaje se aktivira poto se traen HTML dokument (i svi njegovi delovi) kompletno uita.
Dodeljen je elementima <BODY> i <FRAMESET>. Kada radite sa okvirima, esto je neophodno da
budete sigurni da su neki okviri uitani, pre nego to druge obnovite ili promenite (na primer, u sluaju
kada jedan okvir sadri formu, ije elemente referencira drugi okvir).
S obzirom na prirodu Internteta, ne postoje garancije kada e se i u kom roku uitati neki dokument
(optereenje linka moe biti veliko, ili isti moe biti u prekidu), ali ako koristite OnLoad, moete biti
sigurni da su svi ostali okviri uitani.
19
Uvod u JavaScript
Primer 6 Primer upotrebe dogaaja OnLoad
<html>
<head>
<script language="JavaScript">

</script>
</head>
<body OnLoad="welcome()">
<h3>OnLoad</h3>
<hr>
Prvo ete videti ovaj tekst i moda ete ak i imati ansu da ga
proitate. Ali potom e se otvoriti prozor sa porukom
dobrodolice.
<p>
OnLoad dogaaj aktivirae funkciju welcome() poto se uita ceo
dokument.
</body>
</html>
OnUnload
Dogaaj OnUnload je koristan za ienje posle posete nekoj prezentaciji. Tokom posete nekoj
prezentaciji, korisniku se moe desiti da ima otvoreno nekoliko prozora kao rezultat rada programa u
JavaScriptu. Njih treba zatvoriti, a to se najlake obalja obraivanjem dogaaja OnUnload.
Primer 7 Primer upotrebe dogaaja OnUnload
<html>
20
Uvod u JavaScript
<head>
<title>Primer za OnUnload</title>

</script>
</head>
<body OnUnload="dovidjenja()">
<h3>OnUnload</h3>
<hr>
Kada napustite ovu stranicu dobiete pozdravnu poruku.
</body>
</html>
U ovom primeru, kada korisnik naputa HTML dokument (kliknuvi na link ili koristei opcije iz
WWW itaa, poput dugmadi Forward ili Back), OnUnload dogaaj aktivirae dovidjenja()
funkciju.
Dogaaji uzrokovani akcijama mia
Dogaaji uzrokovani akcijama mia zahtevaju akciju korisnika (rad sa miem) da bi se aktivirali.
Ovo su dogaaji koji se esto koriste.
OnClick
Najee korieni dogaaj uzrokovan akcijom mia je OnClick. Ovaj dogaaj se aktivira uvek kada
korisnik klikne na objekat koji prihvata takav dogaaj. Objekti koji prihvataju OnClick dogaaj su
linkovi, check box-ovi i dugmad (ukljuujui submit, reset i radio buttons).
21
Uvod u JavaScript
U primeru 8 je dat primer jednostavne forme koja odgovara na kliktaj jedne od komponenti forme.
Primer 8 Primer upotrebe dogaaja OnClick
<html>
<head>
<title>Primer za OnClick</title>

</script>
</head>
<body>
<h2>onClick</h2>
<hr>
<a href="javascript:ziv_sam()">Standardni link</a>
<form method="POST" enctype=application/x-www-form-urlencoded>
<input name="radio1" type="RADIO" OnClick="ziv_sam()">Radio
Button<br>
<input name="checkbox1" type="CHECKBOX" OnClick="ziv_sam()">
CheckBox<br>
<input name="button1" type="BUTTON" OnClick="ziv_sam()"
value="Standardno dugme"><br>
<input type="RESET" OnClick="ziv_sam()"><br>
<input type="SUBMIT" OnClick="ziv_sam()"><br>
</form>
</body>
</html>
22
Uvod u JavaScript
Primetite da se OnClick dogaaj koristi na ulaznom polju forme. Prozor sa porukom se aktivira
svaki put kada korisnik klikne na stanradno dugme, rese, submit dugmad, radio dugmad, checkbox.
OnFocus
Dogaaj Focus se pojavljuje kada objekat postane predmet u fokusu, ili uproeno reeno doe u
centar panje. To se dogaa kada korisnik klikne miem na odreeni objekat, ili tamo doe pritiskajui
taster tab.
Ako korisnik moe da unese podatke u objekat (ili da promeni trenutni izbor za sluaj lista izbora),
tada objekat ima fokus.
Obraiva dogaaja OnFocus se koristi samo sa objektima text, textarea, password i select.
U primeru 9 prikazujemo upotrebu dogaaja OnFocus sa jednostavnom formom koju ine ulazna
polja Ime i Prezime. Dogaaj OnFocus je povezan da poljem Prezime i prikazuje prozor sa porukom
kada korisnik ue u to polje. Kako to izgleda u Netscape Navigatoru 3.0 moete videti na slici 7.
Primer 9 Primer upotrebe dogaaja OnFocus
<html>
<title>Primer upotrebe dogaaja OnFocus</title>
<head>

</script>
</head>
<body>
<h2>OnFocus</h2>
<hr>
<form method="POST" enctype=application/x-www-form-urlencoded>
Ime: <input name="tekst1" type="TEXT">
Prezime: <input name="tekst2" type="TEXT" OnFocus="ima_fokus()">
</form>
</body>
</html>
23
Uvod u JavaScript
Prozor sa porukom se pojavljuje kada polje Prezime doe u fokus.
Primetite da se obraiva dogaaja OnFocus nalazi u <input> oznaci za polje tekst2. Kada
objekt dobije fokus, aktivirae se funkcija ima_fokus()
OnBlur
Dogaaj Blur se pojavljuje kada objekt nije vie u fokusu. To se moe desiti sa prebacivanjem u
drugi prozor ili aplikaciju, ili tako to kliknemom miem na drugi objekt, ili to pomerimo fokus
pritiskom na taster tab.
Obraiva dogaaja OnBlur se koristi samo sa objektima text, textarea, password i select,
ba kao i OnFocus.
Primer 10 Primer upotrebe dogaaja OnBlur
<html>
<title>Primer upotrebe dogaaja OnBlur</title>
<head>

</script>
</head>
<body>
<h2>OnBlur</h2>
<hr>
<form name="forma1" method="POST"
enctype=application/x-www-form-urlencoded>
Ime: <input name="ime" type="TEXT" OnBlur="dodaj()"><br>
24
Uvod u JavaScript
Prezime: <input name="prezime" type="TEXT" OnBlur="dodaj()"><br>

<hr>
Puno ime: <input name="puno" type="TEXT">
</form>
</body>
</html>
U primeru 10 da bi ste formirali puno ime, potrebno je da unesete ime i prezime. Po unosu bilo
imena, bilo prezimena, kada pomerite fokus na drugi objekat, promenie se sadraj polja Puno ime,.
OnChange
Dogaaj OnChange se aktivira uvek kada objekat izgubi fokus i ako se njegova vrednost
promenila.
Obraiva dogaaja OnChange se koristi samo sa objektima text, textarea, password i

select.
OnChange moe biti veoma koristan kada elite da izraunate sumu unetih vrednosti na primer, ili
kada na osnovu unetih podataka elite da date profakturu za neku robu, na primer.
Primer 11 Primer upotrebe dogaaja OnChange
<html>
<head>

</script>
</head>
25
Uvod u JavaScript
<body>
<h3>OnChange</h3>
<form name="imena" method="POST" enctype=application/x-www-form-
urlencoded>
Ime:
<input name="ime1" type="TEXT" size="10,1"
OnChange="kalkulacija()">
<br>
Srednje ime:
<br>
Prezime:
<br>
<hr>
Total: <input name="total" type="TEXT" size="35,1">
</form>
</body>
</html>
Uvek kada se test promeni u jednom od ulaznih polja, OnChange dogaaj uzrokuje da se pokrene
funcija kalkulacija() koja izrauna puno ime korisnika i upie ga u polje total.
OnSelect
Dogaaj OnSelect se odnosi samo na text, textarea i password objekte i izvrava se kada
korisnik oznai deo teksta u jednom od nabrojanih tipova objekata.
Sintaksa bi mu bila:
<input name="mojobjekt" Type="TEXT" OnSelect="funkcija()">
OnSubmit
Dogaaj OnSubmit je povezan sa objektom forme. Najee je potrebno da se podaci uneti u polja
forme, provere ili iskoriste pre prosleivanja sadraja forme HTTP serveru. Na taj nain, mogue je
smanjiti optereenje samog HTTP servera, poto se provera greki vri na strani klijenta, te je
redukovan broj izvetaja o greki koje vraa server, da se samo vreme obrade greki ni ne rauna.
OnSubmit omoguava da se zaustavi prosleivanje sadraja forme, ako je to neophodno. Prihvata

povratnu informaciju kao parametar. Ako JavaScript funkcija vrati vrednost false, sadraj forme nee
biti prosleen HTTP serveru.
Primer 12 Primer upotrebe dogaaja OnSubmit
<html>
<head>

</script>
</head>
<body>
<h3>OnSubmit</h3>
<hr>
<form name="num_form" method="POST"
enctype=application/x-www-form-urlencoded
OnSubmit="return proveri(this)">
Unesite ime od pet karaktera:
<input name="num1" type="TEXT" size="10,1">
<br><hr>
<INPUT TYPE=SUBMIT value="Poalji podatke!">
</form>
</body>
</html>
U ovom primeru proveravamo samo osnovne vrednosti, duinu unetih podataka. Koristei String
metode moemo uraditi mnogo sloenije provere sadraja polja forme pre njenog slanja. Ako unete
vrednosti u polje ne bi zadovoljili proveru, sadraj polja nee biti prosleen HTTP serveru.
Primetite da je u primeru koriena naredba this. Ona se odnosi na tekui objekat i bie detaljnije
objanjena u poglavlju Objekti u JavaScriptu.
OnMouseOver
OnMouseOver dogaaj ne zahteva da se klikne miem na neki objekat da bi se aktivirao. Kada je

pointer mia iznad nekog objekta, dogaaj je okinut.
OnMouseOver se moe upotrebiti za objanjenje linkova ili dugmadi. Pogledajte kako u primeru 13.
OnMouseOver dogaaj menja tekst u prozoru dobijenom primenom metoda alert().
Primer 13 Primer upotrebe dogaaja OnMouseOver
<html>
<head>

</script>
</head>
<body>
<h3>OnMouseOver</h3>
<hr>
<a href="http://www.EUnet.yu" OnMouseOver="objasni1()">
EUnet Jugoslavija</a><br><br>
27
Uvod u JavaScript
<a href="http://www. Mikroracunara.co.yu"

OnMouseOver="objasni2()">
Mikroraunara </a><br><br>
</body>
</html>
Zavisno od toga preko kog linka preemo miem, prozor upozorenja e prikazati drugaiji podatak.
OnMouseOut
OnMouseOut dogaaj ne zahteva da se klikne miem na neki objekat da bi se aktivirao. Kada

pointer mia izae iz podruja nekog objekta, dogaaj je okinut.
OnMouseOut se esto koristi u sprezi sa dogaajem OnMouseOver.
Primer 14 Primer upotrebe dogaaja OnMouseOut
<html>
<head>

</script>
</head>
<body>
<h3>OnMouseOut</h3>
<hr>
<a href="http://www.EUnet.yu" OnMouseOver="objasni1()"
OnMouseOut="izadji()">
EUnet Jugoslavija</a><br><br>
<a href="http://www.Mikroracunara.co.yu" OnMouseOver="objasni2()"
OnMouseOut="izadji()">
Mikroraunari</a><br><br>
</body>
</html>
Objekti u JavaScriptu
Objektno orijentisano programiranje (eng. Object Oriented Programming, skraeno OOP) je, u
osnovi, stil programiranjakod koga su povezani koncepti grupisani zajedno. Ukoliko imate, recimo, pet
podataka i tri funkcije koje manipuliu nad tim podacima, tada te podatke i funkcije grupiete zajedno u
generiki kontejner poznat pod imenom objekt.
JavaScript takoe podrava objekte. Objekti sadre podatke, osobine objekta (eng. properties), koji
su JavaScript promenljive. Funkcije objekta su poznate kao metodi objekta (eng. methods).
28
Uvod u JavaScript
JavaScript ima takoe odreen broj ugraenih funkcija.
Takoe, skoro svaki HTML element je dodeljen nekom JavaScript objektu. Ti objekti su razvrstani
u logikoj hijerarhiji koja ima oblik stabla direktorijuma.
Programer takoe moe definisati svoje objekte.
Objekti i osobine
JavaScript objekt ima osobine koje mu pripadaju. Njima moete pristupiti preko sledeeg modela:
NazivObjekta.NazivOsobine
I u nazivu objekta i nazivu osobine objekta razlikujemo mala i velika slova.
Osobinu objekta definiemo tako to joj dodelimo vrednost. Na primer, pretpostavimo da imamo
objekat po imenu Gradjanin (nain kreiranja objekata bie objanjen malo kasnije, sada samo
pretpostavite da objekat ve postoji).
Objektu Gradjanin moete dodeliti osobine pod nazivima ime, ime_roditelja, prezime i
maticni_broj na sledei nain:
Gradjanin.ime=Pera;
Gradjanin.ime_roditelja=Peroljub;
Gradjanin.prezime=Peri;
Gradjanin.maticni_broj=0311937710191;
Ovo nije jedini nain pristupa osobinama objekta.
Nizovi su skup vrednosti organizovan po brojevima kome je dodeljeno jedno ime promenljive.
Osobine objekta i nizovi su u JavaScriptu direktno povezani, oni zapravo predstavljaju razliit nain
pristupa istoj strukturi podataka.
Tako, na primer, osobinama objekta Gradjanin moete pristupiti i na sledei nain, potpuno
ekvivalentan prethodnom primeru:
Gradjanin[ime]=Pera;
Gradjanin[ime_roditelja]=Peroljub;
Gradjanin[prezime]=Peri;
Gradjanin[maticni_broj]=0311937710191;
Takoe je mogue prii svakoj od osobina niza i preko indeksa. Tako je potpuno ekvivalentno
gornjim nainima ekvivalentan i pristup preko indeksa:
Gradjanin[0]=Pera;
Gradjanin[1]=Peroljub;
Gradjanin[2]=Peri;
Gradjanin[3]=0311937710191;
Ovakav tip niza je poznat pod nazivom asocijativni niz, poto je svakom indeksu niza dodeljen i
tekstualni podatak.
Objeti i metodi
29
Uvod u JavaScript
Metod je funkcija pridruena objektu. Programer definie metod na isti nain kao to definie
funkciju. Potom tu funkciju pridrui objektu na sledei nain:
NazivObjekta.NazivMetoda = NazivFunkcije
gde je NazivObjekta postojei objekat, NazivMetoda je naziv koji dodeljujemo metodu, a

NazivFunkcije je naziv funkcoje koju povezujemo sa objektom.
Potom moemo pozivati metod u kontekstu objekta kao:
NazivObjekta.NazivMetoda(parametri);
This
JavaScript ima specijalnu rezervisanu re, this, koja se koristi za referenciranje na trenutni objekt.
Na primer, pretpostavimo da imamo funkciju Proveri() koja proverava da li se vrednost osobine

objekta nalazi u propisanim granicama:
function Poveri(obj, donja, gornja){

if((obj.value < donja)||(obj.value > gornja))
alert(Pogrena vrednost)
}
Tada moemo pozvati funkciju Proveri() u svakom elementu forme na obraiva dogaaja
OnChange, koristei this da prosledimo element forme, kao u sledeem primeru:
<INPUT TYPE=text NAME=godine SIZE=3 OnChange=Proveri(this,18,77)>
Kreiranje novog objekta
JavaScript ima odreeni broj ugraenih objekata (o kojima e malo kasnije biti vie rei), ali
programer moe kreirati svoje sopstvene objekte.
Kreiranje objekta se odvija u dva koraka:
1.Definisanje tipa objekta preko pisanja funkcije,

2.Kreirajui instancu objekta sa new.
Da bi definisali tip objekta moramo napisati funkciju koja odreuje njegovo ime, njegove osobine i
metode. Na primer, pretpostavimo da elimo da kreiramo tip objekta za graanine, koji smo ve
koristili na poetku dela Objekti u JavaScriptu. Neka se objekat zove osoba i neka ima osobine Ime,
Srednje_ime, Prezime i Maticni_broj.
Da bi to uradili potrebno je da napiete sledeu funkciju:
function osoba(ime, srednje_ime, prezime, MatBroj) {

this.ime=ime;
this.ime_roditelja = srednje_ime;
this.prezime=prezime;
this.maticni_broj=MatBroj;
}
Sada moemo da kreiramo objekat osoba1 pozivajui funkciju osoba preko new:
30
Uvod u JavaScript
osoba1=new osoba(Pera, Peroljub,Peri, 0311937710191);
Objektu moemo da dodamo i metode. Prvo emo napisati funkciju koju elimo da dodamo objektu.
Recimo, funkcija prikaziProfil() koja ispisuje sve podatke o osobi:
function prikaziProfil() {
document.write("Ime: " + this.ime + "<BR>");
document.write("Srednje ime: " + this.ime_roditelja + "<BR>");
document.write("Prezime: " + this.prezime + "<BR>");
document.write("Matini broj: " + this.maticni_broj + "<BR>");
}
Sada emo ponovo napisati funkciju osoba() preko koje definiemo objekt.
function osoba(ime, srednje_ime, prezime, MatBroj) {

this.ime=ime;
this.ime_roditelja = srednje_ime;
this.prezime=prezime;
this.maticni_broj=MatBroj;
this.prikaziProfil=prikaziProfil;
}
Kada definiemo objekat osoba1, funkciji prikaziProfil() se pristupa preko:
osoba1.prikaziProfil();
Objekat moe da ima osobinu koja je sama objekat. Na primer, objekat tipa osoba, moe u sebe
ukljuivati osobine otac i majka, koje su i same objekat. I tako redom.
Primer 14 Primer upotrebe korisnikih objekata u JavaScriptu
<HTML>
<HEAD>

</SCRIPT>
</HEAD>
<BODY>

</SCRIPT>
</BODY>
</HTML>
Ugraeni objekti JavaScripta
JavaScript jezik sadri sledee ugraene objekte:
anchor hidden reset

button history select (options array)
checkbox link (links array) string
Date location submit
document Math text
elements array navigator textarea
form (forms array) password window
frame (frames array) radio
Ti objekti i njihove osobine i metodi su ugraeni u jezik. Programeri mogu pristupati tim objektima.
Ugraeni objekti imaju osobine i metode.
Kreiranje nizova u JavaScriptu
JavaScript nema zapravo niz kao eksplicitan tip podataka, ali zbog veze izme]u nizova i osobina
objekata o kojoj je ve pre bilo rei, veoma je lako kreirati objekte u JavaScriptu.
Programer moe da definie niz kao objekat, na sledei nain:
function NapraviNiz(n) {
this.duzina=n;
for(var i=1;i<=n;i++){
this[i]=0;}
return this;
}
ova funkcija definie niz tako da prva osobina, duzina (indeks nula), predstavlja broj elemenata niza.
Preostale osobine imaju celobrojni indeks, od jedan pa vie.
Moete zatim kreirati niz tako to ga pozovete, kao u sledeem primeru, odreujui broj lanova
niza:
niz1= new NapraviNiz(10);
ovo kreira niz niz1 sa 10 elemenata i inicijalizuje ih sve na nulu.
Referentni pregled objekata JavaScripta
32
Uvod u JavaScript
anchor
Pogledajte anchors osobinu document objekta.
button
Objekat button se u JavaScriptu odnosi na dugme push iz HTML forme.
Osobine
name Sadri naziv button elementa.

value Sadri vrednost button elementa.
Metodi
click() Emulira akciju kliktanja miem na dugme.
Obraivai dogaaja
onClick Odreuje JavaScript kod koji e se izvriti kada bude kliknuto na dugme.
checkbox
Objekat checkbox omoguava da na nam check box element HTML forme bude dostupan iz
JavaScripta.
Osobine
checked Boolean vrednost koja ukazuje da li je check box element ukljuen.

defaultChecked Boolean vrednost koja ukazuje da li je predloeno stanje check box elementa
da je ukljuen (odnosi se na CHECKED atribut).
name Sadri naziv check box elementa.
value Sadri vrednost check box elementa.
Metodi
click() Emulira akciju kliktanja miem na check box.
33
Uvod u JavaScript
Obraivai dogaaja
onClick Odreuje JavaScript kod koji e se izvriti kada bude kliknuto na check box.
Date
Objekat Date daje mehanizam za rad sa datumima i vremenom u JavaScript. Instance objekta se
mogu kreirati sa
noviDatum = new Date(PodaciODatumu)
u ovom primeru, PodaciODatumu su opciona specifikacija odreenog datuma i moe biti u sledeim
oblicima:
mesec dan, godina as:minut:sekunda

godina, mesec, dan
godina, mesec, dan, as, minut, sekunda
U sluaju da PodaciODatumu nisu specificirani, novi objekt e biti predstavljen sa trenutnim

datumom i vremenom.
Metodi
getDate() Vraa dan u mesecu za trenutni Date objekt kao celobrojni broj od
1 do 31.
getDay() Vraa dan u nedelji za trenutni Date objekt kao celobrojni broj od
0 do 6 (gde je 0 nedelja, 1 je ponedeljak i tako redom).
getHours() Vraa sat iz vremena za trenutni Date objekt kao celobrojni broj
od 0 do 23.
getMinutes() Vraa minute iz vremena za trenutni Date objekt kao celobrojni
broj od 0 do 59.
getMonth() Vraa mesec iz datuma za trenutni Date objekt kao celobrojni broj
od 0 do 11 (gde je 0 januar, 1 je februar i tako redom).
getSeconds() Vraa sekunde iz vremena za trenutni Date objekt kao celobrojni
broj od 0 do 59.
getTime() Vraa vreme iz trenutnog Date objekta kao celobrojni broj koji
predstavlja broj milisekundi proteklih od 1 januara 1970. godine
od 00:00:00.
getTimezoneOffset() Vraa razliku izmeu lokalnog vremena i Grinia (GMT) kao
celobrojni broj, koji predstavlja broj minuta.
getYear() Predstavlja godinu iz trenutnog Date objekta kao dvocifarski
celobrojni broj koji predstavlja godinu minus 1900.
parse(dateString) Vraa broj milisekundi izmeu 1. januara 1970. godine u 00:00:00
i vremena specificiranog u dateString. dateString moe da
uzme format
Day, DD Mon YYYY HH:MM:SS TZN

Mon DD, YYYY
setDate(dateValue) Postavlja dan u mesecu u trenutni Date objekt. dateValue je
celobrojni broj izmeu 1 i 31.
setHours(hoursValue) Postavlja sat u vreme trenutnog Date objekta. hoursValue je
celobrojni broj izmeu 0 i 23.
setMinutes(minutesValue) Postavlja minute u vreme trenutnog Date objekta. minutesValue
je celobrojni broj izmeu 0 i 59.
34
Uvod u JavaScript
setMonth(monthValue) Postavlja mesec za trenutni Date objekt. monthValue je

celobrojni broj izmeu 0 i 11 (gde je 0 januar, 1 je februar i tako
redom).
setSeconds(secondsValue) Postavlja sekunde u vreme za trenutni Date objekt.
secondsValue je celobrojni broj izmeu 0 i 59.
setTime(timeValue) Postavlja vrednost u vreme za trenutni Date objekt. timeValue je
celobrojni broj koji predstavlja broj milisekundi izmeu 1. januara
1970. godine u 00:00:00.
setYear(yearValue) Postavlja godine za trenutni Date objekt. yearValue is je
celobrojni broj vei od 1900.
toGMTString() Vraa vrednost trenutnog Date objekta u vremenu Grinia (GMT)
kao string, koristei Internet konvenciju u sledeoj formi:
Day, DD Mon YYYY HH:MM:SS GMT

toLocaleString() Vraa vrednost trenutnog Date objekta u lokalnom vremenu
koristei lokalne konvencije.
UTC(yearValue, monthValue, Vraa broj milisekundi proteklih od 1. januara 1970. godine u
dateValue, hoursValue, 00:00:00 o Griniu (GMT).
minutesValue, secondsValue)
yearValue je celobrojna vrednost vea od 1900.
monthValue je celobrojna vrednost izmeu 0 i 11.
dateValue je celobrojna vrednost izmeu 1 i 31.
hoursValue je celobrojna vrednost izmeu 0 i 23.
minutesValue i secondsValue je celobrojna vrednost
izmeu 0 i 59.
hoursValue, minutesValue i secondsValue su opcioni.
document
Objekt document omoguuje rad sa atributima HTML dokumenta u JavaScriptu.
Osobine
alinkColor Boja aktivnog linka kao string ili heksadecimalni triplet.

anchors Niz anchor objekata po redu pojavljivanja u HTML dokumentu. Koristite
anchors.length da dobijete broj linkova (anchors) u dokumentu.
bgColor Boja pozadine dokumenta.
cookie Sadri cookie vrednost za trenutni dokument dokument.
fgColor Boja prednje strane dokumenta (foreground).
forms Niz objekata formi u redu pojavljivanja formi u HTML dokumentu. Koristite
forms.length da dobijete broj formi u dokumentu.
lastModified Sadri datum posledenje modifikacije dokumenta.
linkColor Boja linkova kao string ili heksadecimalni triplet.
links Niz objekata veza (links) u redu pojavljivanja veza u HTML dokumentu. Koristite
links.length da dobijete broj veza u dokumentu. Linkovi i anchor objekti nisu
jedno isto!
location Sadri URL trenutnog dokumenta.
referrer Sadri URL dokumenta iz koga je pozvan trenutni dokument, kada korisnik sledi
link.
title Sadri naslov trenutnog dokumenta.
vlinkColor Boja poseenih linkova kao string ili heksadecimalni triplet.
35
Uvod u JavaScript
Metodi
clear() Brie prozor za prikaz dokumenta.

close() Zatvara trenutni ispis u prozor.
open(mimeType) Otvara upis u prozor, dozvoljavajui write() i writeln() metode za upis u prozor
dokumenta. mimeType je opcioni string koji odreuje tip dokumenta podran
od strane WWW itaa ili plug-in (na primer, text/html, image/gif i tako
redom).
write() Ispisuje tekst i HTML kod u dokument.
writeln() Ispisuje tekst i HTML kod u dokument praeno znakom za novi red.
form
Objekat form omoguava rad sa HTML formama iz JavaScripta. Svaka HTML forma u
dokumentuje predstavljena razliitim pojavljivanje form objekta.
Osobine
action Sadri URL na koju se prosleuje sadraj (podaci) forme.

elements Niz objekata za svaki element forme u redosledu pojavljivanje u formi.
encoding Sadri MIME kodiranje za formu koje je dodeljeno ENCTYPE atributu forme.
method Sadri metod prenosa podataka iz forme serveru.
target Sadri naziv prozora WWW itaa za koji su odgovori na prosleivanje
podataka iz forme upueni.
Metodi
submit() Prosleuje sadraj forme. Simulira dogaaj OnSubmit.
Obraivai dogaaja
onSubmit Odreuje JavaScript kod koji se izvrava neposredno pre slanja sadraja forme. Moe
da se vrati true, to dozvoljava da se sadraj forme prosledi. Ako je vraeno false,
spreava se slanje sadraja forme.
.
frame
Objekat frame omoguava rad sa HTML okvirima iz JavaScripta.
36
Uvod u JavaScript
Osobine
frames Niz objekata, svaki lan niza je po jedan okvir u prozoru. Okviri su u nizu u
redosledu pojavljivanja u izvornom kodu HTML dokumenta.
parent Sadri naziv prozora koji sadri definiciju okvira (frameset).
self Alternetiva za naziv trenutnog prozora.
top Alternetiva za naziv top-most prozora.
window Alternetiva za naziv trenutnog prozora.
.
Metodi
alert Prikazuje poruku u dijalog prozoru.

close Zatvara prozor.
confirm(message) Prikazuje poruku u dijalog prozoru sa OK i
CANCEL dugmadima. Vraa true odnosno false
zavisno od toga koje je dugme pritisnuto.
open(url,name,features) Otvara HTML dokument sa URL-a u prozoru iji
je naziv dat (name). Ako name ne postoji, otvara
se novi prozor sa tim imenom. features je
opcioni argument koji sadri a listu osobina novog
prozora. List osobina sadri ma koji od sledeih
parova naziv/vrednost odvojenih zarezima i bez
dodatnih praznih mesta izmeu:
toolbar=[yes,no,1,0]: ukazuje da li prozor

treba da ima toolbar.
location=[yes,no,1,0]: ukazuje da li prozor
treba da ima polje za prikazivanje trenutnog
URL-a.
directories=[yes,no,1,0]: ukazuje da li prozor
treba da ima dugmad direktorijuma.
status=[yes,no,1,0]: ukazuje da li prozor treba
da ima status bar.
menubar=[yes,no,1,0]: ukazuje da li prozor
treba da ima menije.
scrollbars=[yes,no,1,0]: ukazuje da li prozor
treba da ima klizae prozora (scroll bars).
resizable=[yes,no,1,0]: ukazuje da li prozor
treba da moe da promeni veliinu.
width=pixels: daje irinu prozora u pikselima.
height=pixels: daje visinu prozora u pikselima.
prompt(message,response) Prikazuje poruku (message) u dijalog prozoru sa
ulaznim tekst poljem sa predloenom vrednou
odgovora (response). Korisnikov odgovor je
sadraj tekst ulaznog polja koje se vraa kao
string.
setTimeout(expression,time) Izvrava narednu posle odreenog vremena,
izraenog u milisekundama i sadranog u time.
Izlaz moe da bude sledeeg oblika structure:
name = setTimeOut(expression,time)
clearTimeout(name) Prekida broja sa datim imenom.
.
37
Uvod u JavaScript
hidden
Objekat hidden se odnosi na rad sa sakrivenim (hidden) poljem u HTML formi iz JavaScripta.
Osobine
name Sadri naziv hidden elementa.

value Sadri vrednost hidden elementa.
history
Objekat history omoguava skriptu da radi sa listom poseenih lokacija (history list) WWW itaa
iz JavaScripta. Iz razloga bezbednosti i privatnosti, stvaran sadraj liste nije dostupan iz JavaScripta.
Osobine
length An integer representing the number of items on the history list.
Metodi
back() Vraa se nazad na prethodni dokument u history listi.

forward Idemo napred na sledei dokument u history listi.
go(location) Idemo na dokument u history listi odreen sa location. location moe biti
string ili celobrojna vrednost. Ako je string, onda predstavlja deo ili celi URL
iz history liste. Ako je celobrojna vrednost, location predstavlja relativnu
poziciju dokumenta u history listi. Kao celobrojna vrednost, location moe
biti pozitivan ili negativan.
link
Objekat link odnosi se na hipertekst link u telu HTML dokumenta.
Osobine
target Sadri naziv prozora ili okvira odreenog u TARGET atributu.

.
Obraiva dogaaja
onClick Odreuje JavaScript kod koji e se izvriti kada bude kliknuto na link.
onMouseOver Odreuje JavaScript kod koji e se izvriti kada mi pree preko hipertekst
linka.
38
Uvod u JavaScript
location
Objekat location se odnosi na informacije o trenutnom URL-u.
Osobine
hash Sadri anchor naziv u URL-u.

host Sadri naziv raunara i broja porta iz URL-a.
hostname Sadri adresu raunara (ili numeriku IP adresu) iz URL-a.
href A Sadri ceo URL.
pathname Sadri putanju iz URL-a.
port Sadri broj porta iz URL-a.
protocol Sadri protokol iz URL-a (ukljuujui i dvotaku, ali ne i crtu).
search Sadri informacije koje se prosleuju pri GET CGI-BIN pozivu (sve
informacije posle znaka pitanja).
Math
Objekat Math obezbeuje osobine i metode za napredna matematika izraunavanja.
Osobine
E Vrednost Ojlerove konstante (priblino 2,718) koja se koristi kao baza prirodnih
algoritama.
LN10 Vrednost prirodnog algoritma od 10 (priblino 2,302).
LN2 Vrednost prirodnog algoritma od 2 (priblino 0,693).
PI Vrednost PI (priblino 3,1415).
SQRT1_2 Vrednost kvadratnog korena od jedne polovine (priblino 0,707).
SQRT2 Vrednost kvadratnog korena od dva (priblino 1,414).
Metodi
abs(number) Vraa apsolutnu vrednost broja.

acos(number) Vraa vrednost arkus kosinu broja u radijanima.
asin(number) Vraa vrednost arkus sinus broja u radijanima.
atan(number) Vraa vrednost arkus tangens broja u radijanima..
ceil(number) Vraa sledei celobrojni broj vei od navedenog broja. Drugim
reima, vri se zaokruivanje broja na sledei celobrojni broj.
cos(number) Vraa kosinus ugla koji je dat u radijanima.
exp(number) Vraa vrednost eksponenta datog broja.
floor(number) Vraa prethodni celobrojni broj manji od navedenog broja. Drugim
reima, vri se zaokruivanje broja na prethodni celobrojni broj.
log(number) Vraa se prirodni logaritam datog broja.
max(number1,number2) Vraa vei broj od dva data.
39
Uvod u JavaScript
min(number1,number2) Vraa manji broj od dva data.

pow(number1,number2) Vraa vrednost number1 dignut na number2.
random() Vraa sluajan broj izmeu nule i jedan.
round(number) Vraa najblii celi broj.
sin(number) Vraa sinus ugla koji je dat u radijanima.
sqrt(number) Vraa kvadratni koren broja.
tan(number) Vraa tangens ugla koji je dat u radijanima.
navigator
Objekat navigator se odnosi na informacije o WWW itau koji se koristi.
Osobine
appCodeName Sadri kodni naziv klijenta (na primer, Mozilla za Netscape Navigator).
appName Sadri naziv klijenta (na primer, Netscape za Netscape Navigator).
appVersion Sadri informaciju o verziji klijenta u formi versionNumber (platforma;
zemlja). Na primer, Navigator 2.0, beta 6 za Windows 95 (meunarodna verzija),
ima appVersion osobinu 2.0b6 (Win32; I).
userAgent Sadri kompletnu vrednost user-agent zaglavlja poslatog u HTTP zahtevu.
Sadri sve informacije koje se nalze i u appCodeName i appVersion: na
primer, Mozilla/2.0b6 (Win32; I)
password
Objekat password odnosi se na pristup tekst polju sa lozinkom HTML forme iz JavaScripta.
Osobine
defaultValue Sadri predloenu vrednost za password element (odnosno vrednost njegovog

VALUE atributa).
name Sadri naziv password tekst polja forme.
value Sadri vrednost password tekst polja forme.
Metodi
focus() Emulira akciju fokusiranja na textarea polje.

blur() Emulira akciju uklanjanja fokusa sa textarea polja.
select() Emulira akciju selektovanja teksta u textarea polju.
40
Uvod u JavaScript
radio
The radio object reflects a set of radio buttons from an HTML form in JavaScript. To access individual
radio buttons, use numeric indexes starting at zero. For instance, individual buttons in a set of radio
buttons named testRadio could be referenced by testRadio[0], testRadio[1], and so on.
Osobine
checked Boolean vrednost koja ukazuje da li je odreeno dugme ukljueno. Moe se

koristiti za selektovanje ili deselektovanje dugmeta.
defaultChecked Boolean vrednost koja ukazuje da li je predloeno stanje odreenog
dugmeta da je ukljuen (odnosi se na CHECKED atribut).
length Celobrojna vrednost koja ukazuje na broj radio dugmadi u skupu.
name Sadri naziv skup radio buttons elemenata.
value Sadri vrednost radio dugmeta u skupu (odnosno VALUE atributa).
Metodi
click() Emulira akciju kliktanja miem na radio dugme.
Obraivai dogaaja
onClick Odreuje JavaScript kod koji e se izvriti kada bude kliknuto na radio
button.
.
reset
Objekat reset se koristi za rad sa reset dugmetom u HTML formi iz JavaScripta.
Osobine
name Sadri naziv reset dugmeta.

value Sadri vrednost reset dugmeta (tekst koji se ispisuje na reset dugmetu).
Metodi
click() Emulira akciju kliktanja miem na reset dugme.
41
Uvod u JavaScript
Obraivai dogaaja
onClick Odreuje JavaScript kod koji e se izvriti kada bude kliknuto na reset dugme.
select
Objekat select se odnosi na rad sa selekcionim listama u HTML formi iz JavaScripta.
Osobine
length Sadri celobrojnu vrednost koja predstavlja broj opcija u listi izbora.
name Sadri naziv izbora sa liste.
options Niz iji su elementi svaka od opcija sa liste izbora poredu pojavljivanja u
listi. Ova osobina ima svoje sopstvene osobine:
defaultSelected: Boolean vrednost koja ukazuje koja od opcija je

predloena (odnosno odraava se SELECTED atribut).
index: Celobrojna vrednost koja oznaava indeks opcije.
length: Beoj opcija u listi izbora
name: Sadri naziv liste izbora.
options: Sadri puni HTML kod za listu izbora
selected: Boolean vrednost koja ukazuje da li je opcija izabrana. Moe da
se koristi za selekciju ili deselekciju opcije.
selectedIndex: Celobrojna vrednost koja predstavlja indeks trenutno
izabrane opcije.
text: Sadri tekst koji se prikazuje u listi izbora za odreenu opciju.
value: Sadri vrednost unetu za specificiranu opciju (odraava VALUE
atribut).
selectedIndex Odraava indeks trenutno izabrane opcije u listi izbora.
Obraivai dogaaja
onBlur Odreuje JavaScript kod koji se izvrava kada lista izbora izgubi fokus.
onFocus Odreuje JavaScript kod koji se izvrava kada lista izbora dobije fokus.
onChange Odreuje JavaScript kod koji se izvrava kada se selektovana opcija promeni.
string
Objekat string daje osobine i metode za rad sa string konstantama i promenljivima.
Osobine
length Celobrojna vrednost koja sadri broj karaktera u stringu.
42
Uvod u JavaScript
Metodi
anchor(name) Vraa string koji sadri vrednost string objekta okruenog

sa A oznakom sa NAME atributom.
big() Vraa string koji sadri vrednost string objekta okruenog
sa BIG oznakom.
blink() Vraa string koji sadri vrednost string objekta okruenog
sa BLINK oznakom.
bold() Vraa string koji sadri vrednost string objekta okruenog
sa B oznakom.
charAt(index) Vraa karakter sa lokacije odreene indeksom.
fixed() Vraa string koji sadri vrednost string objekta okruenog
sa FIXED oznakom.
fontColor(color) Vraa string koji sadri vrednost string objekta okruenog
sa FONT oznakom sa COLOR atributom koji postavlja
boju, gde je color naziv boje ili RGB triplet.
fontSize(size) Vraa string koji sadri vrednost string objekta okruenog
sa FONTSIZE oznakom sa veliinom na koju je
postavljen.
indexOf (findString,startingIndex) Vraa mesto prvog pojavljivanja findString, koji
poinje da pretrauje string od mesta odreenog sa
startingIndex gde je to samo opcija, ukoliko ne
postoji, pretraivanje poinje od poetka stringa.
italics() Vraa string koji sadri vrednost string objekta okruenog
sa I oznakom.
lastIndexOf (findString,startingIndex) Vraa mesto poslednjeg pojavljivanja findString, koji
poinje da pretrauje string od mesta odreenog sa
startingIndex unazad gde je to samo opcija, ukoliko
ne postoji, pretraivanje poinje od kraja stringa.
link(href) Vraa string koji sadri vrednost string objekta okruenog
sa A oznakom sa HREF atributom postavljenim na href.
small() Vraa string koji sadri vrednost string objekta okruenog
sa SMALL oznakom.
strike() Vraa string koji sadri vrednost string objekta okruenog
sa STRIKE oznakom.
sub() Vraa string koji sadri vrednost string objekta okruenog
sa SUB oznakom.
substring (firstIndex, lastIndex) Vraa podstring koji poinje od pozicije firstIndex i
koji se zavrava sa jdnim karakterom pre lastIndex.
Ako je firstIndex vee od lastIndex, izabrani
podstring poinje od lastIndex i zavrava se karakter
pre firstIndex.
sup() Vraa string koji sadri vrednost string objekta okruenog
sa SUP oznakom.
toLowerCase() Vraa string koji sadri vrednost string objekta sa svim
karakterima konvertovanim u mala slova.
toUpperCase() Vraa string koji sadri vrednost string objekta sa svim
karakterima konvertovanim u velika slova.
submit
Objekat submit omoguava rad sa submit dugmetom u HTML formi iz JavaScripta.
43
Uvod u JavaScript
Osobine
name Sadri naziv submit dugmeta.

value Sadri vrednost submit dugmeta, odnosno tekst koji se ispisuje na dugmetu.
Metodi
click() Emulira akciju kliktanja miem na submit dugme.
Obraivai dogaaja
onClick Odreuje JavaScript kod koji e se izvriti kada bude kliknuto na submit dugme.
text
Objekat text omoguava rad sa text poljem HTML forme iz JavaScripta.
Osobine
defaultValue Sadri predloenu vrednost za text element (odnosno sadri vrednost VALUE
atributa).
name Sadri naziv text elementa.
value Sadri vrednost text elementa.
Metodi
focus() Emulira akciju fokusiranja na text polje.

blur() Emulira akciju uklanjanja fokusa sa text polja.
select() Emulira akciju selektovanja teksta u text polju.
Obraivai dogaaja
onBlur Odreuje JavaScript kod koji se izvrava kada polje izgubi fokus.
onChange Odreuje JavaScript kod koji se izvrava kada sadraj polja promeni.
onFocus Odreuje JavaScript kod koji se izvrava kada polje dobije fokus.
onSelect Odreuje JavaScript kod koji se izvrava kada korisnik selektuje deo ili ceo tekst u
polju.
44
Uvod u JavaScript
textarea
Objekat textarea omoguava rad sa vielinijskim tekst poljem u HTML formi iz JavaScripta.
Osobine
defaultValue Sadri predloenu vrednost za textarea element (odnosno sadri vrednost

VALUE atributa).
name Sadri naziv textarea elementa.
value Sadri vrednost textarea elementa.
Metodi
focus() Emulira akciju fokusiranja na textarea polje.

blur() Emulira akciju uklanjanja fokusa sa textarea polja.
select() Emulira akciju selektovanja teksta u textarea polju.
Obraivai dogaaja
onBlur Odreuje JavaScript kod koji se izvrava kada polje izgubi fokus.
onChange Odreuje JavaScript kod koji se izvrava kada sadraj polja promeni.
onFocus Odreuje JavaScript kod koji se izvrava kada polje dobije fokus.
onSelect Odreuje JavaScript kod koji se izvrava kada korisnik selektuje deo ili ceo
tekst u polju.
window
Objekat window je top-level objekat za svaki prozor ili okvir i roditeljski je objekat za document,
location i history objekte.
Osobine
defaultStatus Sadri predloenu vrednost prikazanu u status bar-u.

frames Niz objekata, gde jedan element niza odgovara jednom okviru u prozoru.
Okviri se pojavljuju u nizu onim redom kojim se pojavljuju u HTML izvornom
kodu.
length Broj okvira u roditeljskom prozoru.
name Sadri naziv prozora ili okvira.
parent Sadri naziv prozora u kome se nalazi dokument sa definicijom okvira.
self Alternativa za naziv trenutnog prozora.
status Koristi se za prikazivanje poruke u status bar-u (u donjem delu WWW itaa
je prostor u kome se isposuju poruke pri radu). To se obavlja prostom dodelom
vrednosti ovoj osobini.
top Alternativa za naziv top-most prozora.
window Alternativa za naziv trenutnog prozora.
45
Uvod u JavaScript
Metodi
alert(message) Prikazuje poruku u prozoru dijaloga (dialog box).

close() Zatvara prozor.
confirm(message) Prikazuje poruku u prozoru dijaloga (dialog box) sa OK i
CANCEL dugmadima. Vraa true ili false zavisno od toga na
koje je dugme kliknuo korisnik.
open(url,name,features) Otvara dokument sa datog URL-a u prozoru odreenim sa
name. Ako name ne postoji, otvara se novi prozor sa tim
imenom. features je opcioni argument koji sadri listu
osobina za novi prozor.
List osobina sadri ma koji od sledeih parova naziv/vrednost

odvojenih zarezima i bez dodatnih praznih mesta izmeu:
toolbar=[yes,no,1,0]: ukazuje da li prozor treba da ima

toolbar.
location=[yes,no,1,0]: ukazuje da li prozor treba da ima
polje za prikazivanje trenutnog URL-a.
directories=[yes,no,1,0]: ukazuje da li prozor treba da ima
dugmad direktorijuma.
status=[yes,no,1,0]: ukazuje da li prozor treba da ima status
bar.
menubar=[yes,no,1,0]: ukazuje da li prozor treba da ima
menije.
scrollbars=[yes,no,1,0]: ukazuje da li prozor treba da ima
klizae prozora (scroll bars).
resizable=[yes,no,1,0]: ukazuje da li prozor treba da moe
da promeni veliinu.
width=pixels: daje irinu prozora u pikselima.
height=pixels: daje visinu prozora u pikselima.
prompt(message,response) Prikazuje poruku (message) u dijalog prozoru sa ulaznim tekst

poljem sa predloenom vrednou odgovora (response).
Korisnikov odgovor je sadraj tekst ulaznog polja koje se vraa
kao string.
setTimeout(expression,time) Izvrava narednu posle odreenog vremena, izraenog u
milisekundama i sadranog u time. Izlaz moe da bude sledeeg
oblika structure:
name = setTimeOut(expression,time)
clearTimeout(name) Prekida broja sa datim imenom.
Obraivai dogaaja
onLoad Odreuje JavaScript kod koji se izvrava kada se HTML

dokument potpuno uita u prozor ili okvir.
onUnload Odreuje JavaScript kod koji se izvrava kada se naputa
trenutni HTML dokument u prozoru ili okviru.
46

Java Script

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Java Script

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Java Script

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

JavaScript

Javascript je novi skript jezik za korienje u programiranju WWW prezentacija. Uveden je od

Javascript se ukljuuje u sadraj HTML dokumenta i omoguava unapreenje HTML strana sa

Koje su razlike izmeu Jave i JavaScripta?

Poreenje Jave i JavaScripta

Kako pokrenuti program pisan u JavaScriptu?

Da bi programirali u JavaScriptu morate imati osnovno poznavanje HTML-a, a ne samo

Pozivanje programa unutar HTML dokumenta

Primer 1 Jednostavni JavaScript program

Pravilno napisan, primer 1 izgledae ovako:

document.write(<B>Tekst prikazan iz JavaScripta.</B>)

// Kraj skrivanja koda -->

Pozivanje eksternih skriptova

Da bi to omoguili, uveden je atribut SCR za SCRIPT element. On je vaei od verzije 3.0

<SCRIPT LANGUAGE="JavaScript" SRC="http://www.kombib.com/skript.js">

JavaScript prepoznaje sledee osnovne tipove podataka:

numbers, celi i realni brojevi,

U JavaScriptu ne moramo eksplicitno da deklariemo promenljivu (mada je to dobra praksa) -

a kasnije je moemo predefinisati, dodeljujui joj niz karaktera, na primer

promenljiva=Odgovor za sve tajne svemira je...

Dobra je praksa definisati promenljivu sa var, kada je uvodimo.

Specijalna kljuna re null ukazuje da je promenljivoj dodeljena null vrednost. To ne znali da je

Primeri ispravnih promenljivih:

Brojevi u pokretnom zarezu

Primeri brojeva u pokretnom zarezu:

U JavaScript stringovima moete koristiti sledee specijalne znake:

\r, carriage return,

var navod=<P>Sa radou je itao Tolkinovog \Gospodara prstenova \.

JavaScript izrazi i operatori

x+=y, to znai x=x+y

Kontrola izvravanja programa

for petlja (primer ispisuje svih est nivoa naslova):

abstract extend int super

Da bi smo mogli da ponemo sa pisanjem programa u JavaScriptu, potrebno je da smo upoznati sa

Moemo grupisati naredbe u blokove naredbi, izdvojenih velikim zagradama:

Blokovi naredbi se koriste u definiciji funkcija i kontrolnim strukturama.

Osnovni izlaz je preusmeravanje teksta u prozor WWW klijenta, to se obavlja prosleivanjem

Primer 3 Izlaz HTML elemenata iz JavaScripta

Jedna od velikih ogranienja HTML-a je to je dizajner sa HTML-om ogranien samo na jedan

Sa JavaScriptom je sve to veoma jednostavno.JavaScript ima mogunost da kreira male dijaloge za

Najjednostavniji nain da se prosledi kratka poruka korisniku je korienje alert metoda.

Znai, puno ime za alert() metod bi bilo:

Generalno, alert() metod se koristi tano za to - da upozori korisnika na neto. Na primer, na

Primer 4 Prikaz poruke u dijalogu

Da bi smo omoguili jednostavnu interakciju sa korisnikom, koristimo metod prompt(). Poput

prompt("Unesite Vae ime:","anonymous");

document.write("Dobronam doli ");

ime_korisnika = prompt("Unesite Vae ime:","anonymous");

Koristei metod prompt()sad moemo da napiemo liniju verziju programa iz primera 5.

Primer 5 Personalizovana verzija pozdravne poruke

Funkcije predstavljaju jednu od osnova JavaScripta. im budete poeli da piete sloenije

Funkciji se po vrednosti mogu prosleivati i promenljive i konstante.

Na primer, kada funkciju stampaj () pozovemo sa promenljivom ime:

var ime = "Tanja";

Isto tako, funkciju stampaj () moemo da pozovemo sa konstantom:

Izvravanje funkcija iz HTML dokumenta

Pozivanje funkcije se moe obaviti na vie naina.

1. Iz druge funkcije ili JavaScript programa: