UREDBA

O ZATITI PARKA PRIRODE "STARA PLANINA"

("Sl. glasnik RS", br. 23/2009)

lan 1

Podruje Stare planine od grebena Vidlia na jugu do prevoja Kadibogaz na severu

stavlja se pod zatitu kao park prirode pod imenom "Stara planina" i utvruje za
zatieno prirodno dobro od izuzetnog znaaja, odnosno I kategorije (u daljem tekstu:
Park prirode "Stara planina").

lan 2

Park prirode "Stara planina" stavlja se pod zatitu da bi se, u interesu nauke,
obrazovanja i unapreenja kulture i odrivog privrednog i demografskog razvoja,
ouvali: izuzetna raznovrsnost divljeg biljnog i ivotinjskog sveta, koju ini 1.200 vrsta
i podvrsta viih biljaka, meu kojima je 115 enedeminih vrsta, 40 vrsta koje
predstavljaju prirodne retkosti Srbije, 50 vrsta koje se nalaze na spisku ugroene
evropske flore (meu kojima su neke koje su svrstane u kategoriju kritino ugroenih,
kao to su muica, preica, bor krivulj, rosulja i druge), 52 umske, bunaste i zeljaste
biljne zajednice, 150 vrsta gnezdarica meu 200 vrsta ptica koje uglavnom
prestavljaju prirodne retkosti Srbije (meu kojima su i posebno znaajne retke i
ugroene vrste, kao to su rii miar, suri orao, stepski soko, sivi soko, veliki tetreb,
prdavac, planinski alar, uata eva, utokljuna galica, mala muharica, drozd
kamenjar i druge), 30 vrsta sisara (meu kojima je 20 vrsta koje predstavljaju
prirodne retkosti ili su ugroene vrste, kao to su snena i ria voluharica, tekunica,
ris, medved, slepo kue, veliki sivi puh, puh lenikar i druge), 6 vrsta vodozemaca, 12
vrsta gmizavaca (meu kojima je i retka vrsta ivorodnog gutera), 26 vrsta riba,
veliki broj mahovina, liajeva, gljiva i insekata, iji broj nije konano utvren,
autohtone rase i sorte domaih ivotinja i biljnih kultura; mesta koja izraavaju
izuzetnu geoloku raznovrsnost podruja, kao to su odreeni oblici reljefa, posebne
pojave povrinskih i podzemnih voda i formacije stena koje su strukturno,
paleontoloki, stratigrafski i mineraloki znaajne; lepota i raznolikost predela;
kulturne vrednosti koje su predstavljene srednjovekovnim manastirima i drugim
nepokretnim kulturnim dobrima, objektima narodnog graditeljstva, tradicionalnim
alatima, predmetima, zanimanjima i obiajima lokalnog stanovnitva.

lan 3

Park prirode "Stara planina" ine delovi teritorije grada Zajeara i optina Knjaevac,
Pirot i Dimitrovgrad, a ukupna povrina mu je 114.332 ha, od ega je 61.395 ha u
dravnoj svojini i 52.937 ha u privatnoj i drugim oblicima svojine.

Od ukupne povrine Parka prirode "Stara planina": 6.295 ha je na delovima

katastarskih optina Vratarnica, Mali Izvor i Selaka, koje pripadaju teritoriji grada
Zajeara; 42.293 ha je na celim katastarskim optinama Oljane, Novo Korito,
Radievac, Aldinac, Dejanovac, Repunica, Prievac, Papratna, Tatrasnica, Aldina
Reka, Gabrovnica, Vrtovac, Balta Berilovac, Janja, Ravno Buje, Crni Vrh i utica i na
delu katastarske optine Gornja Kamenica, koje pripadaju teritoriji optine Knjaevac;
54.376 ha je na celim katastarskim optinama Zaskovci, Topli Do, Zavoj, Pokrevenik,
Koprivtica, Mala Lukanja, Gostua, Dobri Dol, Velika Lukanja, Bela, Pakletica,
Dojkinci, Rsovci, Brlog, Jelovica, Visoka Rana, Slavinja i Rosoma i na delu
katastarske optine Temska, koje pripadaju teritoriji optine Pirot; 11.368 ha je na
celim katastarskim optinama Braevci, Kamenica, Senokos, Izatovci, Baljev Dol,
Vlkovija, Donji Krivodol i Gornji Krivodol, koje pripadaju teritoriji optine
Dimitrovgrad.

Opis granica Parka prirode "Stara planina" sa grafikim prikazom odtampan je uz

ovu uredbu i ini njen sastavni deo.

lan 4

Na podruju Parka prirode "Stara planina" utvruju se reimi zatite I, II i III stepena.

Reim zatite I stepena, ukupne povrine 3.680 ha, odnosno 3,23% podruja Parka
prirode "Stara planina", obuhvata sledee povrine odnosno lokalitete:

1) Sinjina-Mirica, povrine 306 ha, optina Knjaevac, katastarska optina Crni Vrh;

2) Golema reka, povrine 34 ha, optina Knjaevac, katastarska optina Crni Vrh;

3) Babin zub, povrine 22 ha, optina Knjaevac, katastarska optina Crni Vrh;

4) Orlov kamik-Kopren, povrine 3.318 ha, optina Pirot, katastarske optine Topli Do
i Dojkinci.

Reim zatite II stepena, ukupne povrine 20.159 ha, odnosno 17,63% podruja
Parka prirode "Stara planina", obuhvata sledee povrine, odnosno lokalitete:

1) Suvodol, povrine 231 ha, grad Zajear, katastarska optina Selaka;

2) Novo Korito, povrine 2.042 ha, optina Knjaevac, katastarske optine Novo
Korito, Oljane i Suvodol;

3) Papratska reka, povrine 1.447 ha, optina Knjaevac, katastarske optine Gornja
Kamenica, Prievac, Dejanovac, Papratna i Gabrovnica;

4) Sveti Nikola-Jabuko ravnite-Srebrna glava, povrine 12.235 ha, optina

Knjaevac, katastarske optine Tatrasnica, Aldina reka, Ravno Buje, Crni Vrh, utica,
optina Pirot, katastarske optine Zaskovci, Topli Do, Gostua, Dojkinci, Jelovica,
Rosoma i optina Dimitrovgrad, katastarske optine Senokos i Gornji Krivodol;

5) Temtica, povrine 735 ha, optina Pirot, katastarske optine Zavoj, Pokrevenik i
Temska;
6) Vrtibog, povrine 388 ha, optina Pirot, katastarske optine Gostua, Pakletica i
Dojkinci;

7) Vladikina ploa, povrine 1.555 ha, optina Pirot, katastarske optine Pakletica,
Dojkinci, Brlog, Visoka Rana i Rsovci;

8) Jelovica, povrine 245 ha, optina Pirot, katastarske optine Jelovica i Rosoma;

9) Rosoma, povrine 301 ha, optina Pirot, katastarske optine Rosoma, Slavinja i
Visoka Rana;

10) odsek Vidlia, povrine 980 ha, optina Pirot, katastarske optine Rsovci, Visoka
Rana i Slavinja i optina Dimitrovgrad, katastarske optine Braevci i Izatovci.

Reim zatite III stepena, povrine 90.493 ha, odnosno 79,14% podruja Parka
prirode "Stara planina", obuhvata preostali deo zatienog podruja koji nije
obuhvaen reimom zatite I i II stepena.

lan 5

Na povrinama na kojima je utvren reim zatite III stepena zabranjuje se:

1) izgradnja industrijskih objekata, skladita industrijske i druge robe, velikih objekata

za uzgoj stoke i ivine i drugih objekata koji nepovoljno utiu na vazduh, vode,
zemljite i ume ili izgledom, prekomerenom bukom ili na drugi nain mogu naruiti
ili unititi prirodne i ostale vrednosti zatienog podruja, a posebno lepotu predela,
tresetita, retke i znaajne vrste biljaka i ivotinja i njihova stanita;

2) izgradnja i rekonstrukcija stambenih, ekonomskih i pomonih objekata

poljoprivrednih domainstava, vikendica i privremenih objekata izvan graevinskih
rejona i graevinskog zemljita utvrenih i proglaenih u skladu sa zakonom, a do
donoenja odgovarajuih urbanistikih planova izgradnje objekata poljoprivrednih
domainstava moe se vriti samo u okviru postojeih graevinskih parcela;

3) eksploatacija mineralnih sirovina koja nije u skladu sa propisanim merama zatite

ivotne sredine, prirodnih vrednosti i kulturnih dobara;

4) eksploatacija treseta i drugi oblici oteivanja i unitavanja staninih uslova i ivog

sveta tresetita;

5) uznemiravanje i unitavanje ptica, oteivanje i unitavanje njihovih gnezda, jaja i

mladunaca, prisvajanje i unitavanje drugih divljih vrsta ivotinja koje su zatiene
kao prirodne retkosti ili su zatiene na drugi nain u skladu sa zakonom;

6) odstrel divljai na utvrenim i obeleenim stanitima i mestima prihrane ptica i

drugih ivotinja koje su zatiene kao prirodne retkosti ili su zatiene na drugi nain
u skladu sa zakonom;
7) branje, oteivanje i unitavanje biljaka koje su zatiene kao prirodne retkosti ili
su zatiene na drugi nain u skladu sa zakonom;

8) krenje i ista sea ume, osim kada se radi o planskoj promeni vrsta drvea i
uzgojnih oblika ume na malim povrinama, izgradnji umskih komunikacija i
objekata i planom utvrenoj nameni izgradnje i ureenja prostora u skladu sa
zakonom;

9) sea, unitavanje i oteivanje reprezentativnih stabala drvea i primeraka

zatienih, retkih i u drugom pogledu znaajnih vrsta drvea i bunja;

10) sadnja, zasejavanje i naseljavanje divljih vrsta biljaka i ivotinja stranih za izvorni
biljni i ivotinjski svet istone Srbije, osim planskog i ogranienog unoenja lovne
divljai, poumljavanja i sadnje biljaka na malim povrinama i u strogo kontrolisanim
uslovima radi pejsanog ureenja, zatite od vodne erozije i rekultivacije
degradiranih povrina;

11) melioracija panjaka i prirodnih livada, oranje obradivog zemljita i obavljanje

drugih radnji na mestima i na nain koji mogu izazvati proces vodne erozije i
nepovoljne promene izgleda predela;

12) odlaganje komunalnog, industrijskog i graevinskog otpada, ambalae,

rashodovanih motornih vozila, drugih maina i aparata, osim komunalnog i
poljoprivrednog otpada poreklom sa zatienog podruja, koji moe da se odlae na
propisan nain na mestima koja su za to odreena i obeleena;

13) rukovanje hemijskim materijama i naftnim derivatima u koliinama i na nain koji

mogu prouzrokovati zagaivanje zemljita i voda i izazvati trovanje i druge
nepovoljne posledice po biljni i ivotinjski svet;

14) neregulisano isputanje otpadnih voda domainstava, privrednih i drugih

objekata, odnosno isputanje protivno propisima iz oblasti vodoprivrede;

15) skladitenje stajskog ubriva na nain koji naruava ivotnu sredinu, lepotu
prirodnih predela, naseljenih mesta i okoline nepokretnih kulturnih dobara;

16) razgradnja i drugi vidovi oteivanja i unitavanja objekata koji po svojim

arhitektonsko-graevinskim odlikama, vremenu nastanka i nameni predstavljaju
reprezentativne primere narodnog graditeljstva ili zatiena kulturna dobra;

17) zaputanje i zakorovljavanje obradivog poljoprivrednog zemljita, puteva,

vodotoka i mesta za rekreaciju, narodne svetkovine i druge skupove, kao i zemljita u
putnom i vodnom pojasu i u okruenju kulturnih dobara, istorijskih spomenika i
javnih esmi;

18) ribolov, osim sportskog ribolova i izlova radi naunog istraivanja, praenja stanja
vodenih ekosistema i ribljeg naselja i regulisanja brojnosti prenamnoenih i manje
vrednih vrsta riba, a u skladu sa programom unapreenja ribarstva;
19) neplansko poribljavanje i unoenje vrsta riba koje su strane izvornom ribljem
fondu;

20) upotreba amaca i drugih plovila na hidroakumulaciji "Zavoj" bez odgovarajueg

odobrenja.

Na povrinama na kojima je utvren reim zatite II stepena, osim zabrana iz stava 1.

ovog lana, zabranjuje se:

1) izgradnja, osim izgradnje objekata, ureenja i opremanja prostora za potrebe

alpskog i nordijskog skijalita, rekreacije, ouvanja i prikazivanja vrednosti zatienog
podruja, graenja i rekonstrukcije objekata saobraajne i tehnike infrastrukture,
stambenih i ekonomskih objekata poljoprivrednih domainstava u okviru postojeih
graevinskih parcela, rekonstrukcije, dogradnje i odravanja elektroprivrednih,
vodoprivrednih i umarskih objekata, nepokretnih kulturnih dobara, spomen
obeleja i javnih esmi;

2) kaptiranje izvora radi odvoenja vode za vodosnabdevanje koje nije predvieno

odgovarajuim planom, odnosno programom donetim u skladu sa zakonom;

3) eksploatacija mineralnih sirovina i korienje materijala iz korita i sa obala

vodotoka, osim zapoetih radova na istraivanju i eksploataciji mineralnih sirovina za
koje su pribavljena odobrenja u skladu sa zakonom i privremenog, prostorno i
koliinski ogranienog korienja kamena i drobine za potrebe izgradnje i
rekonstrukcije objekata i ureenja prostora na podruju parka prirode;

4) pregraivanje i regulacija korita vodotoka;

5) lov, osim planskih aktivnosti na zatiti i gajenju divljai;

6) ribarstvo, osim planskog poribljavanja i izlova u naunoistraivake svrhe;

7) loenje vatre, kampovanje, branje ili sakupljanje gljiva, umskih plodova, biljaka i
ivotinja na zemljitu u privatnoj svojini licima koja nisu vlasnici ili zakoniti korisnici
tog zemljita, kao i na zemljitu u javnoj i zadrunoj svojini licima koja za to nemaju
odgovarajue odobrenje.

Na povrinama na kojima je utvren reim zatite I stepena zabranjuje se korienje

prirodnih bogatstava i prostora, kao i sve aktivnosti osim naunih istraivanja,
ogranienih i kontrolisanih poseta u obrazovne i kulturne svrhe, zatite od poara,
zatite od biljnih bolesti i tetoina jaeg intenziteta i namenskog korienja
postojeih umskih i drugih slubenih puteva.

lan 6

Na podruju Parka prirode "Stara planina" obezbeuje se: planska izgradnja,

infrastrukturno opremanje i ureenje prostora za potrebe turizma i rekreacije,
odrive i organske poljoprivrede, korienja ribolovnih voda i sportskog ribolova,
lovstva, uvanja i odravanja zatienog prirodnog dobra i tehnike zatite prirodnih
vrednosti, obrazovnog i naunog rada; planska rekonstrukcija hidroenergetskih i
vodoprivrednih objekata i objekata za prenos elektrine energije; izgradnja i
rekonstrukcija puteva i putnih objekata, objekata vodosnabdevanja, kanalizacije,
telefonskog saobraaja i druge potrebne tehnike infrastrukture; odravanje i
unapreenje urednosti, istoe, ambijentalne raznovrsnosti, lepote predela i visokog
kvaliteta inilaca ivotne sredine; ureenje i odravanje dvorita i okunica
postojeih poljoprivrednih domainstava, vikendica, kulturnih dobara, javnih,
slubenih, privrednih i drugih objekata; planska izgradnja novih objekata stalnog i
sezonskog stanovanja i ekonomskih i pomonih objekata lokalnog stanovnitva uz
struno i paljivo utvrivanje graevinskih rejona i pravila graenja; ouvanje i
obnavljanje objekata narodnog graditeljstva i ureenje mesta na kojima se ti objekti
nalaze; sakupljanje, konzervacija, uvanje i prikazivanje predmeta, alata i opreme
vezanih za tradicionalni seoski ivot, obiaje i folklor lokalnog stanovnitva;
odravanje ivica na meama parcela i ouvanje usamljenih primeraka ili grupa
umskog drvea na livadama, njivama, pored puteva i u dvoritima; odrivo
korienje mineralnih sirovina, prvenstveno graevinskog i ukrasnog kamena,
drobine i gline za lokalne potrebe; odrivo korienje voda i vodnih objekata za
vodosnabdevanje, energetske i rekreativne potrebe; naunoistraivaki i obrazovni
rad; praenje stanja, ouvanje i uveanje raznovrsnosti divljeg biljnog i ivotinjskog
sveta; ogranieno korienje gljiva, biljnih i ivotinjskih vrsta ije su sakupljanje i
promet pod kontrolom; istraivanje i praenje stanja riba i planske mere i aktivnosti
na poribljavanju, utvrivanje ribljih prirodnih plodita i sprovoenje zabrana i
organienja ribolova i kretanja ribolovnim vodama; poboljanje stanja fonda lovne
divljai i postavljanje namenskih objekata i opreme za potrebe njene prihrane,
uvanja i nadzora; odrivi razvoj umarstva uz primenu mera gazdovanja umama i
umskim zemljitem utvrenim u optim i posebnim osnovama gazdovanja umama
kojima se osigurava umereno poveanje povrina pod umskim ekosistemima i
poboljanje njihovog sastava i zdravstvenog stanja, omoguava zastupljenost viih
uzgojnih tipova i veih debljinskih razreda i kvalitet drveta, ouvanje raznovrsnosti i
izvornosti drvea, bunja i ostalih biljaka u umskim sastojinama i omoguava
planska izgradnja i rekonstrukcija umarskih objekata; zatita zemljita od vodne
erozije, sanacija i rekultivacija oteenih ili degradiranih terena; razvoj zemljoradnje,
stoarstva, voarstva i pelarstva uz kontrolisanu i to manju upotrebu hemijskih
sredstava i razvoj organske poljoprivrede; ouvanje i obnavljanje starih sorti i rasa
biljnih kultura i domaih ivotinja.

lan 7

Park prirode "Stara planina" poverava se na staranje Javnom preduzeu za

gazdovanje umama "Srbijaume", Beograd (u daljem tekstu: staralac).

Staralac je duan da:

1) uva zatieno prirodno dobro i sprovodi utvrene reime zatite, odnosno

propisane zabrane i pravila unutranjeg reda;
2) obeleava zatieno prirodno dobro, njegovu spoljnu granicu i granice povrina na
kojima su utvreni reimi zatite I i II stepena;

3) donosi program upravljanja, akt o unutranjem redu i uvarskoj slubi, godinji

program upravljanja i izvetaj o njegovom izvravanju, izdaje odobrenja i druge akte
utvrene ovom uredbom i drugim propisima u skladu sa zakonom;

4) inicira donoenje odgovarajuih urbanistikih planova;

5) organizuje sprovoenje programa upravljanja, a posebno podstie i prati ili

izrauje i primenjuje programe i projekte zatite i unapreenja stanja divljih vrsta
biljaka i ivotinja, njihovih zajednica i stanita, odrivog korienja prirodnih resursa,
naunih istraivanja i obrazovanja, razvoja turizma, ureenja, sanacije i rekultivacije
predela, ouvanja i prikazivanja kulturnih vrednosti;

6) evidentira i organizuje nadgledanje prirodnih vrednosti i njihovih promena;

7) odreuje ribarsko podruje na ribolovnim vodama zatienog prirodnog dobra i

korisnika tog ribarskog podruja, pokree izradu i donosi programe unapreenja
ribarstva, u skladu sa zakonom;

8) uspostavlja i razvija saradnju sa vlasnicima i korisnicima zemljita i drugih

nepokretnosti, posebno sa lokalnim stanovnitvom, javnim preduzeima i drugim
privrednim subjektima na uvanju, odravanju, ureenju i korienju zatienog
podruja.

lan 8

Zatita i razvoj Parka prirode "Stara planina" sprovodi se prema programu

upravljanja koji se donosi kao srednjoroni dokument za period od pet godina.

Program upravljanja iz stava 1. ovog lana naroito sadri:

1) ciljeve zatite i razvoja, uslove, mere, pogodnosti i ogranienja za njihovo

ostvarivanje;

2) prikaz osnovnih vrednosti i prirodnih bogatstava zatienog prirodnog dobra i

njihovih glavnih korisnika;

3) prioritetne zadatke na uvanju i odravanju zatienog prirodnog dobra, praenju

stanja, biolokoj i tehnikoj zatiti prirodnih vrednosti, posebno retkih i ugroenih
vrsta biljaka i ivotinja, njihovih zajednica i stanita i zadatke na ouvanju kvaliteta
voda, vazduha, zemljita i drugih inilaca ivotne sredine;

4) zadatke odrivog korienja prirodnih resursa i razvoja delatnosti i aktivnosti koje

su na njima zasnovane, pre svega poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede, ribarstva i
lovstva;
5) zadatke koje su u vezi sa razvojem turizma i rekreacije, ureenjem predela i
izgradnjom objekata u funkciji zatienog prirodnog dobra;

6) prioritetne naunoistraivake i obrazovne zadatke, ciljeve i zadatke zatite

spomenika kulture, objekata narodnog graditeljstva, etnografskih i folklornih
obeleja i drugih kulturnih vrednosti;

7) prioritetne zadatke prikazivanja vrednosti zatienog prirodnog dobra;

8) vrstu i sadraj dokumentacije za sprovoenje ciljeva i zadataka praenja, ouvanja

i unapreenja stanja prirodnih i kulturnih vrednosti, odrivog korienja tih vrednosti
u naune, obrazovne, rekreativne i druge svrhe;

9) pregled postojee i potrebne planske, urbanistike i druge dokumentacije za

sprovoenje ureivakih i razvojnih ciljeva i zadataka;

10) zadatke uspostavljanja partnerskih odnosa sa lokalnim stanovnitvom, javnim

preduzeima za gazdovanje i upravljanje prirodnim resursima i razvoj turizma i
drugim vlasnicima i korisnicima nepokretnosti;

11) dinamiku i subjekte realizacije programskih zadataka;

12) sredstva potrebna za realizaciju programa upravljanja i nain njihovog

obezbeenja.

Na program upravljanja iz stava 1. ovog lana, na koji su prethodno pribavljena

miljenja ministarstava nadlenih za poslove turizma, nauke, kulture, prosvete,
poljoprivrede, umarstva, vodoprivrede i finansija, saglasnost daje ministarstvo
nadleno za poslove zatite ivotne sredine (u daljem tekstu: ministarstvo).

Program upravljanja iz stava 1. ovog lana ostvaruje se godinjim programom

upravljanja.

Godinji program upravljanja za narednu godinu, zajedno sa izvetajem o

ostvarivanju programa u tekuoj godini, staralac dostavlja ministarstvu do 15.
decembra.

lan 9

Staralac je duan da obezbedi unutranji red i uvanje zatienog prirodnog dobra u

skladu sa aktom koji donosi uz saglasnost ministarstva.

Aktom iz stava 1. ovog lana utvruju se pravila za sprovoenje propisanih reima

zatite, a naroito: nain na koji e se ponaati posetioci, vlasnici i korisnici
nepokretnosti pri kretanju, boravku i obavljanju posla na zatienom prirodnom
dobru; mesta, povrine i objekti u kojima se ograniava kretanje ili zabranjuje i
ograniava obavljanje odreenih radnji, kao i trajanje tih mera; biljne i ivotinjske
vrste koje je zabranjeno unitavati, oteivati i uznemiravati, kao i vrste ije je
korienje, odnosno branje, sakupljanje i izlov ogranieno; podruja prirodnih ribljih
plodita, uslovi sportskog ribolova i dozvoljenog izlova riba, ribolovne vode ije je
korienje zabranjeno ili ogranieno, u skladu sa zakonom; nain saradnje sa fizikim
i pravnim licima koji po razliitom osnovu koriste ili su zainteresovani za korienje
zatienog prirodnog dobra; uslovi zatite prilikom obavljanja naunih istraivanja i
obrazovnih aktivnosti; mesta i uslovi za odlaganje otpada; nain odravanja
urednosti i istoe zatienog podruja; nain i organizacija uvanja zatienog
prirodnog dobra, oprema i sredstva neophodna za uvanje i odravanje.

Pravila odreena aktom iz stava 1. ovog lana i druge neophodne informacije za

sprovoenje reima zatite, staralac je duan da oglasi i na pogodan nain uini
dostupnim posetiocima i korisnicima.

lan 10

Sredstva za sprovoenje programa upravljanja Parka prirode "Stara planina"

obezbeuju se iz prihoda ostvarenih obavljanjem delatnosti staraoca, iz budeta
Republike Srbije, od naknade za korienje zatienog prirodnog dobra i iz drugih
izvora u skladu sa zakonom.

lan 11

Program upravljanja i godinji program upravljanja Parka prirode "Stara planina"

staralac e doneti u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ove uredbe.

Do donoenja dokumenata iz stava 1. ovog lana staralac e poslove zatite i razvoja

obavljati prema privremenom programu upravljanja koji e doneti u roku od 30 dana
od dana stupanja na snagu ove uredbe, uz saglasnost ministarstva.

Staralac e u roku od 18 meseci od dana stupanja na snagu ove uredbe, u saradnji sa

Republikim geodetskim zavodom i Zavodom za zatitu prirode Srbije, izvriti
identifikaciju granica Parka prirode "Stara planina" na terenu i katastarskom planu.

Staralac e u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ove uredbe zasnovati
digitalnu bazu podataka o nepokretnostima, prirodnim i kulturnim vrednostima i
drugim podacima od znaaja za sprovoenje programa upravljanja Parka prirode
"Stara planina".

lan 12

Planovi ureenja prostora, umske, lovne, vodoprivredne, poljoprivredne i druge

osnove, programi unapreenja ribarstva i drugi programi koji obuhvataju zatieno
prirodno dobro usaglasie se sa Prostornim planom Republike Srbije i programom
upravljanja iz lana 8. stav 1. ove uredbe.

lan 13
Danom stupanja na snagu ove uredbe prestaje da vai Uredba o zatiti Parka prirode
"Stara planina" ("Slubeni glasnik RS", broj 19/97).

lan 14

Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku
Republike Srbije".

OPIS GRANICA

PARKA PRIRODE "STARA PLANINA"

1. Granica Parka prirode "Stara planina"

Granica Parka prirode "Stara planina" poinje na teritoriji grada Zajeara, na dravnoj
granici Republike Srbije i Republike Bugarske (u daljem tekstu: dravna granica), kod
graninog kamena br. 403, odakle ide ka jugozapadu granicom katastarske optine (u
daljem tekstu: KO) Vratarnica do kote 213 m n.v. gde savija ka jugu, preseca reku
Zamnu, a zatim se penje do kote 407 m n.v. na brdu Bezdet, odakle se sputa i
preseca reku aku, penje se na kotu 284 m n.v., a zatim du izohipse 280 m n.v. ide
ka jugu prolazei ispod kote 286 m n.v, preseca Stankovia potok i u visini izohipse
280 m n.v. izlazi na granicu KO Mali Izvor. Granica dalje prati izohipsu 300 m n.v.,
zatim preko kota 307 i 472 m n.v. stie na Mali Crni vrh (kota 545 m n.v.), odakle
preko Gradita (419 m n.v.) i uke (478 m n.v.) prelazi na teritoriju KO Selaka, koju
preseca juno od manastira Suvodol i dolazi do granice optine Knjaevac. Granica
dalje ide preko teritorije optine Knjaevac, du granica KO Oljane, KO Novo Korito,
KO Radievac, KO Aldinac, KO Dejanovac i KO Prievac koje u potpunosti obuhvata,
zatim nastavlja granicom KO Gornja Kamenica, do kote Dragomanica 558 m n.v. gde
skree ka jugoistoku i see podruje te KO severno od naselja Gornja Kamenica,
obilazei graevinsko podruje tog naselja, penje se ka koti 554 m n.v. i izlazi na
granicu KO Gornja Kamenica i KO Papratna, nastavlja tom granicom i dalje granicama
KO Gabrovnica, KO Tatrasnica, KO Vrtovac, KO Balta Berilovac i KO utica, koje u
celosti obuhvata i dolazi do granice optine Pirot. Granica ovde savija prema
jugozapadu i ide granicom KO Temska do take koja se nalazi 500 m severno od
centra naselja Temska, zatim savija prema jugoistoku i ide kroz podruje ove KO
presecajui reku Temticu u blizini manastira sv. ora, penje se na lokalitet Kulita
(kota 833 m n.v.) i stie do granice KO Temska i KO Oreovica, ide tom granicom
prema istoku do granice KO Pokrevenik, nastavlja dalje generalnim pravcem prema
jugoistoku granicama KO Pokrevenik, KO Koprivtica, KO Dobri Do, KO Rsovci, KO
Visoka Rana i KO Slavinja tako to obuhvata te KO u celosti i stie do granice
optine Dimitrovgrad. Dalje granica nastavlja generalnim pravcem prema jugoistoku
du granica KO Braevci, KO Izatovci i KO Vlkovija, koje obuhvata u celosti, izlazi na
dravnu granicu kod graninog kamena broj 283, zatim savija prema severoistoku i
ide dravnom granicom do Srebrne glave, gde otro savija prema severoistoku i
pratei generalno ovaj pravac nastavlja dravnom granicom sve do poetne take
kod graninog kamena broj 403.

2. Granice povrina i lokaliteta u reimu zatite I i II stepena

Povrine i lokaliteti u reimu zatite I stepena:

1) Sinjina-Mirica obuhvata prostor u okviru Gazdinske jedinice (u daljem tekstu: GJ)

"Babin zub-Orlov kamen-Gola" od graninog kamena 335 (kota 2.077 m n.v.), na
dravnoj granici, prati unutranju granicu odeljenja 17. i 16, zatim unutranju granicu
odeljenja 17. i 18. do granice sa odeljenjem 19. gde see izohipsu 1.600 m n.v. do
odeljenja 20. i nastavlja njegovom unutranjom granicom do izohipse 1.800 m n.v.
kojom se prua u duini od 150 m i zatim se lomi u pravcu vrha Dupljak (kota 2.032 m
n.v.) do izohipse 1.950 m n.v., onda se sputa na izohipsu 1.900 m n.v. i izlazi na
unutranju granicu odeljenja 22. i 25, zatim nastavlja spoljnim granicama odeljenja
25, 26. i 28, dalje ide unutranjom granicom odeljenja 28. i 29, izlazi do vrha Sinjina
(kota 1.769 m n.v.), odakle u pravcu jugoistoka nastavlja glavnim grebenom Stare
planine i dravnom granicom do polazne take, odnosno do graninog kamena 335;

2) Golema reka obuhvata prostor odeljenja 14. GJ "Babin zub-Orlov kamen-Gola";

3) Babin zub obuhvata prostor istoimenog stenovitog odseka ija granica poinje na
podruju GJ "Babin zub-Orlov kamen-Gola" i ide od od unutranje granice odeljenja
5. odsek 2 te GJ, nastavlja unutranjom granicom odeljenja 6, odsek 2 i 1 i odeljenja 8,
odsek 1, izlazi na greben Babinog zuba kojim ide u pravcu jugozapada do polazne
take;

4) Orlov kamik-Kopren obuhvata prostor koji poinje 200 m jugoistono od graninog

kamena 316 na dravnoj granici, prati granicu izmeu odeljenja 40. i 39. GJ "Stara
planina I-iroke luke", zatim nastavlja do vorne take odeljenja 40, 39. i 30, ide dalje
granicom odeljenja 30. i 34. do vorne take sa odeljenjem 31, odsek a, nakon ega
se sputa unutranjom granicom izmeu odeljenja 30. i 31. do granice sa odeljenjem
32. i 33, nastavlja spoljnom granicom odelenja 31. i izlazi najkraim putem na Stranu
uku (kota 1.772 m n.v.) odakle se izohipsom 1.700 m n.v. prua do krajnje zapadne
take odeljenja 32. GJ "Stara planina I-iroke luke", zatim ide 800 m grebenom na
severozapad, savija na severoistok i ide u pravoj liniji na duini od 2.000 m do vrha
Kopren (kota 1.935 m n.v.), zatim nastavlja temenom Koprena i dolazi do granice GJ
"Stara planina II-Arbinje", ulazi u podruje te GJ i ide kroz njega obuhvatajui
odeljenje 43. odseke c, d i 1, odeljenje 42. odseke c i d, odeljenje 41. odseke e i f,
odeljenje 40. odseke d, 1 i 2, odeljenje 39. odseke b, c i 1, odeljenje 38. odseke b i 1,
odeljenje 37. odsek 1, odeljenje 36. odseke c, 1 i 2, odeljenje 35. odseke a, b, c, d, 1,
2 i 3, odeljenje 34. odseke b, c, 1 i 2, zatim naputa podruje GJ "Stara planina
II-Arbinje", savija prema zapadu i idui u pravoj liniji na duini 100 m dolazi do
granice GJ "Stara planina II-Topli Do", odnosno do istone granice odeljenja 58. te GJ
i dalje nastavlja granicom odeljenja 59, 60, 61, 62, 63, 64, 67. i 75. do granice
odeljenja 76. i 75. obuhvatajui celo odeljenje 75. i delove odeljenja 67/2, 64/1, 63/1,
62/1, 61/1, 60/1 i 59/1, a zatim granicom odeljenja 58. i 59, kao i 56. i 55. nakon ega
izlazi na spoljnu granicu odeljenja 55, onda nastavlja granicom odeljenja 55. i 54, 53. i
55, unutranjom granicom odeljenja 53/a do spoljne granice odeljenja 53. i dalje
granicom odeljenja 54. odakle se prua izohipsom 1.500 m n.v. do spoljne granice
odeljenja 51. i dalje granicom odeljenja 50. i 49, zatim izohipsom 1.400 m n.v. ide do
grebena Krmolj kojim se prua na sever-severoistok u duini od 1.000 m, onda
izohipsom 1.600 m n.v. dolazi do Javorske reke i Dugog bila, odakle se prua u pravoj
liniji 800 m do umske staze, a zatim u pravoj liniji u duini od 1.150 m izlazi na
granini kamen 332 na dravnoj granici, odakle ide generalnim pravcem prema
jugoistoku glavnim grebenom Stare planine odnosno dravnom granicom do polazne
take, 200 m od graninog kamena 316.

Povrine i lokaliteti u reimu zatite II stepena:

1) Suvodol obuhvata prostor ireg podruja oko manastira Suvodol, od vrha Vetren
(kota 703 m n.v.) na severu, vrha Zdravac (kota 823 m n.v.) na istoku, vrha Peani rt
(kota 452 m n.v) i vrha uke (kota 478 m n.v.) na zapadu;

2) Novo Korito obuhvata prostor glavnog grebena Stare planine u ataru sela Novo
Korito i Oljane ija granica poinje od mesta zvanog Tri kladenca (kota 1.100 m n.v.)
na dravnoj granici, prua se unutranjom granicom odeljenja 22. i 23. GJ
"aka-Studena-Selaka" do vorne take odeljenja 22, 23, 24. i 25, nastavlja
unutranjom granicom odeljenja 24. i 25, izlazi na lokalitet Radino lice ispod vrha
Janoica (kota 980 m n.v) do granice sa GJ "Zaglavak I", gde od kote 584 m n.v.
prelazi u odeljenje 1. te GJ, zatim nastavlja spoljnom granicom odeljenja 2, 8, 9. i 11.
do lokaliteta Ivanske glame, obilazei graevinsko podruje naselja Staro Selo, ide
grebenom ka lokalnom uzvienju na koti 699 m n.v. i dalje granicom odeljenja 14. i
preko lokaliteta Jojine glame (kota 782 m n.v.) sputa se u potok Droina koji preseca,
nastavlja spoljnom granicom odeljenja 14. do lokaliteta LJiljine glame(kota 630 m
n.v.), preseca vodotok Kitka i izlazi na lokalitet Mala glama, odakle se prua
severnom spoljnom granicom odeljenja 15. ka lokalnom uzvienju na koti 767 m n.v.
i dalje spoljnom granicom odeljenja 15. i 16. do graninog kamena 372 na dravnoj
granici, zatim nastavlja u pravcu juga glavnim grebenom Stare planine i dravnom
granicom do polazne take kod vrha Tri kladenca;

3) Papratska reka obuhvata prostor doline Papratske reke ija granica poinje od
mesta zvanog Pazarska uka (kota 702 m n.v.) i prua se spoljnom granicom
odeljenja 15. i 16. GJ "Zaglavak II" i ispod lokalnog vrha Prisadnje (kota 699 m n.v.), a
zatim spoljnom granicom odeljenja 17. do lokalnog puta koji see odeljenje, odnosno
nastavlja unutranjom granicom odseka a i b odeljenja 17, dalje ide ka istoku putem
ispod lokalnog uzvienja Dipina uka (kota 611 m n.v.), obilazei graevinsko
podruje naselja Papratna prema lokalnom uzvienju Vonska uka (kota 744 m n.v.),
nastavlja grebenom do lokalnog uzvienja Dren (kota 861 m n.v.) i dalje grebenom do
Repunike reke, a potom grebenom do lokalnog uzvienja ukara (kota 808 m n.v.),
zatim ide severozapadnim pravcem do kote 853 m n.v. odakle savija prema zapadu i
potokom silazi u Prievsku reku, odakle ide nizvodno tom rekom iznad graevinskog
podruja naselja Prievac do kote 457 m n.v. odakle nastavlja prema zapadu do
poetne take na mestu zvanom Pazarska uka;
4) Sveti Nikola-Jabuko ravnite-Srebrna glava obuhvata prostor glavnog grebena
Stare planine izmeu prevoja Sveti Nikola i vrha Srebrna glava ija granica poinje u
optini Dimitrovgrad, na dravnoj granici, oko 100 m jugoistono od graninog
kamena broj 300, prua se unutranjom granicom odeljenja 32. i 28. GJ "Stara
planina I-Prelesje", dalje ide granicom 28. i 29, 27. i 29, 26. i 29, 25. i 29. odeljenja te
GJ do kote 1.293 m n.v., nastavlja izohipsom 1.300 m n.v. obilazei lokalitet Boljevsko
letnie, do spoljne granice odeljenja 24. i dalje do izohipse 1.300 m n.v. obilazei
vodotok Ivkov vir, ide dalje do lokaliteta Javorov rid, a zatim ide preko lokalnih
uzvienja na kotama 1.129 m n.v., 1.130 m n.v. i 1.135 m n.v. iznad Mekovog rida i
grebenom do spoljne granice odeljenja 9. pri emu prelazi na teritoriju optine Pirot,
dalje se prua unutranjom granicom odeljenja 6. i 9, 6. i 7, 5. i 7, 5 i 8, do unutranje
granice odeljenja 4. i 5, onda ide izohipsom 1.400 m n.v. prelazei iz GJ "Stara planina
I-Prelesje" u GJ "Stara planina I-iroke Luke", dalje ide kroz podruje te GJ du
granica odeljenja 81. odsek c, odeljenja 80. odsek c, odeljenja 79. odsek b, odeljenja
78. odsek c i odeljenja 77. odsek a, zatim povija oko lokalnog uzvienja Tupanac (kota
1.673 m n.v.) i nastavlja unutranjom granicom izmeu odeljenja 77. odsek a i
odeljenja 76. odsek b, odeljenja 76. odsek b i odeljenja 76. odsek a, nakon ega izlazi
na lokalitet Konjski kladenac, nastavlja granicom izmeu odseka c i d odeljenja 75,
onda unutranjom granicom odeljenja 74. odsek b, odeljenja 73. odsek a i odeljenja
72. odsek c do granice izmeu odeljenja 71. odsek a i odeljenja 72, nakon ega se
prua izmeu odeljenja 70. i 69, 70. i 68, 70. i 61, 70. i 60. i dalje izmeu odeljenja 59.
i 60, 59. i 58, dalje ide unutranjom granicom odeljenja 58. odsek d, odeljenja 57.
odsek d, odeljenja 56. odsek f i odeljenja 51. odsek c, izlazi na spoljnu granicu
odeljenja 51. i prua se izmeu odeljenja 51. odsek a i odeljenja 50, dalje ide
unutranjom granicom izmeu odeljenja 50. odsek c i odeljenja 50. odsek d,
odeljenja 50. odsek a i odeljenja 50. odsek d, nastavlja unutranjom granicom
odeljenja 49. odsek a i odeljenja 49. odsek b, kojom se prua do spoljne granice
odeljenja 49. i 48, onda ide unutranjom granicom odeljenja 47. odsek c i odeljenja
47. odsek d, odeljenja 47. odsek c i odeljenja 47. odsek b i odeljenja 47. odsek a i
odeljenja 47. odsek b do granice odeljenja 47. i 46, zatim ide unutranjom granicom
odeljenja 46. odsek a i 46. odsek b, a onda granicom izmeu odeljenja 46. i 45, 46. i
43. odsek b, odeljenja 46. i odeljenja 42. odsek b, spoljnom granicom odeljenja 41. i
unutranjom granicom izmeu odeljenja 41. i 40, 39. i 41, 30. i 29 i 31. i 28, izlazi na
spoljnu granicu odeljenja 28. i dalje granicom odeljenja 27, 26, 25, 24, 23. i 22,
odakle prelazi iz GJ "Stara planina I-iroke Luke" u GJ "Stara planina II-Arbinje",
odnosno dolazi do spoljne granice odeljenja 56. te GJ, onda nastavlja spoljnom
granicom odeljenja 55, zatim izohipsom 1.600 m n.v. do spoljne granice odeljenja 53.
kojom nastavlja ka spoljnoj granici odeljenja 52. i 51, zatim ide izohipsom 1.600 m
n.v. do spoljne granice odeljenja 48. i dalje spoljnom granicom odeljenja 50, 22. i 23.
do izohipse 1.600 m n.v, nakon ega, uz Bratkovski do, izlazi na greben ispod vrha
Mramor (kota 1.759 m n.v.), od tog mesta ide lokalnim putem ka severu do vorne
take odeljenja 76. i 77. i dalje se prua unutranjom granicom odeljenja 76. i 77, 76.
i 78, 73. i 74, 70. i 71, izlazi na spoljnu granicu odeljenja 70. odakle nastavlja
izohipsom 1.000 m n.v. do lokaliteta Zanoge, zatim ide preko vrha Krst (kota 1.129 m
n.v.) i dalje izohipsom 1.200 m n.v. do spoljne granice odeljenja 47, 46, 44. i 41, onda
unutranjom granicom odeljenja 40. i 42. stie do grebena enski vrh i dalje
grebenskim putem do izohipse 1.500 m n.v. kojom se prua oko uzvienja Rudine
(kota 1.629 m n.v.) i dolazi do granice optina Pirot i Knjaevac, zatim ide kroz
teritoriju optine Knjaevac generalnim pravcem prema severoistoku du spoljnih
granica katastarskih parcela 4111 i 240, KO utica, nastavlja u istom pravcu kroz KO
Crni Vrh du spoljne granice katastarske parcele 8867, skree prema jugoistoku du
granice katastarskih parcela 8867 i 8866 i stie do granice optina Knjaevac i Pirot
na temenu Babinog zuba, skree prema severoistoku i nastavlja tom granicom na
duini od 1.200 m, onda skree prema severozapadu i sputa se lokalnim putem do
kote 1.577 m n.v, zatim nastavlja ka lokalitetu Konjarnik do kote 1.303 m n.v. odakle
se izohipsom 1.300 m n.v. prua ispod lokaliteta Zanoge i Debeli rt do kote 1.305 m
n.v., zatim ide u pravcu Brankove uke (kota 1.240 m n.v.), onda nastavlja izohipsom
1.200 m n.v. iznad zaseoka Gravaljosa, izlazi na kotu 1.335 m n.v., zatim se prua
izohipsom 1.300 m n.v. do spoljne granice odeljenja 20. GJ "Babin zub-Orlov
kamen-Gola" iznad karaule Kalna i dalje ide spoljnom granicom 21, 22. i 24.
odeljenja, onda nastavlja unutranjom granicom odeljenja 24. i odeljenja 25, odsek a
do vorne take odeljenja 26. i 27. i unutranjom granicom odeljenja 27. i 25. izlazi
na dravnu granicu 200 m severno od graninog kamena 344, odakle savija prema
jugoistoku i ide tim generalnim pravcem glavnim grebenom Stare planine i dravnom
granicom do polazne take 100 m jugoistono od graninog kamena 300 na dravnoj
granici;

5) Temtica obuhvata prostor klisure reke Temtice ija granica poinje kod korita
Toplodolske reke i prua se unutranjom granicom odeljenja 117. i 118. GJ "Stara
planina II-Topli Do", obuhvatajui 118. odeljenje ijom spoljnom granicom prelazi u
GJ "Zavoj" gde nastavlja unutranjom granicom odeljenja 1. i 77. te GJ, izlazi na
spoljnu granicu odeljenja 77. i dalje ide granicama odeljenja 78, 79. i 80, a zatim
nastavlja izohipsom 700 m n.v., onda prelazi na spoljnu granicu odeljenja 81. posle
ega prelazi u podruje GJ "Niava", nastavlja spoljnom granicom odeljenja 44. odsek
a te GJ, zatim se izohipsom 500 m n.v. prua do spoljne granice odeljenja 44. odsek b
i dalje izohipsom 500 m n.v. prelazi na desnu obalu Temtice, odakle ide spoljnom
granicom odeljenja 43. odsek c i odeljenja 43. odsek 1, odnosno izohipsom 500 m n.v.
do spoljne granice odeljenja 42, odakle nastavlja po izohipsi 600 m n.v. do spoljne
granice GJ "Stara planina II-Topli Do" i granicom odeljenja 1, 4. i 5. sputa se u
vodotok Toplodolske reke do poetne take;

6) Vrtibog obuhvata prostor istoimene krake uvale ija granica poinje kod mesta
zvanog Arbanaki kladenac ispod uzvienja Ruka uka (kota 1.534 m n.v.), prua se
kolskim putem ka istoku i jugoistoku do lokalnog uzvienja (kota 1538 m n.v.) i
lokaliteta Velika Bislava (kota 1.534 m n.v.), onda ide izohipsom 1.500 m n.v. ispod
uzvienja Vrh (kota 1.588 m n.v.) do raskrsnice kolskih puteva u blizini kote 1.443 m
n.v. i dalje se prua u pravcu severoistoka kolskim putem do polazne take kod
mesta zvanog Arbanaki kladenac;

7) Vladikina ploa obuhvata prostor doline Visoice i istoimene klisure ija granica
poinje na uzvienju sa kotom 763 m n.v., sa desne strane lokalnog puta Visoka
Rana-Vrelo, prua se izohipsom 800 m n.v., preseca lokalni put kod naselja Vrelo
nakon ega izlazi na spoljnu granicu odeljenja 2. GJ "Stara planina II-Arbinje",
nastavlja spoljnom granicom odeljenja 3. i 4, izlazi na kotu 1.150 m n.v. i grebenom
se prua do spoljne granice odeljenja 5. odakle prelazi u GJ "Zavoj" i ide spoljnom
granicom odeljenja 61, 60. i 59. te GJ, nastavlja unutranjom granicom odeljenja 59. i
58. do spoljne granice odeljenja 59, zatim ide spoljnom granicom odeljenja 59, 60, 61.
i 62, onda granicom odeljenja 62. i 63, zatim ponovo ide spoljnom granicom
odeljenja 62, dolazi do granice GJ "Vidli" i ide spoljnom granicom odeljenja 32. te GJ,
dalje se prua izohipsom 700 m n.v. iznad graevinskog podruja naselja Rsovci,
preseca Dojkinaku reku i stie do polazne take na koti 763 m n.v.;

8) Jelovica obuhvata prostor na levoj dolinskoj strani Jelovike reke ija granica
poinje od spoljne granice odeljenja 89. GJ "Stara planina I-iroke Luke", prua se
izohipsom 1.100 m n.v. do spoljne granice odeljenja 88. te GJ kojom vodi do izohipse
1.000 m n.v., zatim stie na kotu 986 m n.v. odakle najkraim putem izbija na spoljnu
granicu odeljenja 2, nastavlja unutranjom granicom odeljenja 2. i 1. do spoljne
odeljenja granice 1. odnosno do izohipse 900 m n.v. nakon ega u pravoj liniji vodi do
polazne take na spoljnoj granici odeljenja 89;

9) Rosoma obuhvata prostor Rosomoakog vrha i klisure Rosomake reke ija

granica poinje od preseka kolskog puta sa izohipsom 1.000 m n.v., severno od izvora
Studenac ispod Rosomakog vrha, onda se prua kolskim putem ka jugu prema
naselju Rosoma do izohipse 900 m n.v., zatim skree na istok u pravcu lokalnog
groblja, obilazi graevinsko podruje naselja Rosoma, nastavlja kolskim putem i
grebenom preko lokaliteta Gradite iznad Rosomake reke do lokalnog vrha Jeva
glava (kota 796 m n.v.), potom savija ka severu do raskrsnice sa lokalnim putem
Rosoma-Visoka Rana, onda se prua u pravcu uzvienja sa kotom 955 m n.v.,
nastavlja grebenom do izohipse 1.100 m n.v., skree u pravcu zapada pratei
izohipsu 1.100 m n.v., a potom ka severu gde se preko odseka Rosomakog vrha
sputa do izohipse 1.000 m n.v. i tom izohipsom dalje do polazne take, odnosno
kolskog puta kod izvora Studenac;

10) odsek Vidlia, obuhvata prostor strmog odseka na levoj dolinskoj strani Visoice
ija granica obuhvata odeljenja 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 15, 16, 17, 18, 19,
20, 21, 22. i 23. GJ "Vidli".