(IP Kasazorazaay ayant Esauoreea Matasecpcas Hoot Can eons) MAwCE A, Antepeo Issa Abeto Manga reve s neleshog Vitis Gronen — ‘Now Sa: Seton 2005 Now Sad MM pls) = 378 os 20cm, AZ) ‘Prevod el itr of ready, ~ Th 1.000 ~Napomene: st 333-266 “Tener SBN 86-707-471.9 2) Mane serps CCOBISSR-D 218756679, ALBERTO MANGEL ISTORWA CITANJA Preveo sa engleskog VLADIMIR GFOZDEN SVETOVI/ NOVI SADNEMI CITAOCI sine 383, seo podeset gina nakon 8 je Kenstantn Veli vi pricartinsanskog svt, bole ps ranting} poste ae ‘veogoin profesor ans tore, kjep ce bute? sees at Hao s¥etog Avgustine paseo je Rim i jedne 0 pred faz casos Sevemo, Aff Usimio je hue, ono Sas fuvake vl brojtenia ko su ul owing roinlskog Ielekeslea ipl rio no je stati da ne bit uta 6 are diz vot adel Kao uel preston arta, Tmo,» Karan thegovr tenc su rausdare tang, is barer lla v0. [Eearov;u inn su dat nia sa aspeve o Artes ice yom sve dln ola ee za placa, tedasv en mae p= itl kod droge wel, os) Avpucins promi uk. Tako {je Avastin se marvaloley godine dans ware patio ponte ‘rho prefelte da prs erstirs beset vesting 8 ga Nolan pono su il akin: ek pum askov! ‘Mota ata Ko je io sane rad at je ee inlek- tual dro, ni 0g fogs je ood nega sate aga ‘maja, Avgstin ev Milne poset radshog bso, savnop Ambronja, piel {sven Agusinove mks, Monks. Ame bron he, kao Avs, kan bit progisen sect) bo je mike t asim stresti godin, so 0m paver nes oto aviihzemsth monk Nekaio gods ple Av snovog dlasa Maro, Armbroz je prio eas Tene Sse een poke bog toga Soe nario mass poanjenka $e bi rinse guverners Salona Akad J ears Justina ata ‘ino bap da pee rk som gradu Kako glad post “annum, Astra je oganzavaedemonsativn sede, ri ‘rar Asus ed calom 2 an jtoges eke Chev rvs aoe dan ve dak one nije obstla » siprema Jecnom mozsiku i pelog | jena, id s obigno Stalo nagls Tako se sotaev tana v sbi mo ‘veka, Abivoaiejebiostancovek pa: | gupvonal rane, ek ju desetom veku ov natin Stan na Zaps wees aagleda velikinusiy#uredao | gu poseo wobitayen® potkrsane ere bade, koja je Vise "Avgastinov ops Ambeczjevag steno sbi (lua i pr- Potierwala nego fe je ponies) yedbudaon nikadn eta nals) sigao je pe tkay primer 24 aren ee On je bio veoma Poros | fpleten u aspadno) enjdevnos, Ranji slajevi su daleko mane eBEA. Njegow smal U Reso) | pada. Upetom veku pre naSeere, ve crume prkarsja ikove ka- SiAtansko}ihonograt ila je kosei- | Tots na pozoric:v Eripidovom fipolitn, Tezej a seb ha pi ase eioatl Avguin, Koj je | smo Kee dri jegovarva2ene u Aistotarovim Vtezvina, De- “Amrozit state sen 3 Be rosin gled abc 2 pisaneKoju mae poslalaproroéics ine go- aaa (lke oso (uc, nije | vrei nagls op So ona sade, cn se da je iznenaden gn 80 €- SRC SEijuede warm posevi tama | te Prema Phtrhu, Aleksander Veliki je, w cetwrom vel re He ve rin vee Ke au a ucla, er | ta, Saw seb: meine pismo, zbunil time svoj vojise” Klau- oAbrosie, kala nije eos oxka- | je Polome,u drugom vu nate ee orimetio jew kis O meri Fe heat abavliac Aekog od $¥0- | iojje AVRstn 02d itn) da juli Ponekad Sita seb Kaas Sik brojnihobozavatele, sedeo sam u | jako ucedsreden, jer ngovarane re odvraca od mish 8A Tuli Ce Soja) eet ito, zat je, stojosiu Senatukra) svogprotivnika Katona, 63. godine pre fhe je bio iuzetan eiaac. | Hist ao v seb Iubavno pisamece Koje mu je poslala Katonova Dok je ao”, seken je Aven, tet Vekskasnije,sveti Cio Jersalimski,u preda- “reaja iz katehiama, verovatno u Lest godine 349, zamolio je 2ene Ucrevi da ctu, dk su taka tokom obreda, fio, medutim, tako 4 dok njthove usne govore, njedpe uit ne stacju €at to one zbo- seh tanje ipetom, mods u jem sss patos pigs “negove oft osmatale Su Stanicu a iegovo ste je wagalo za zmatenjem, fsb ato, rove, Bf Srako muje mages slobodno pri a BE gost se obseno nso nsjsbivaliako Setin gr cost, Kad sno ga poses -Ako Je lane agls bil uabitajeno of poeta psane rei caring ako fia u tii jer nk> | kako je onda iyledao Cane u velkim stim bbitekama? Asie kkada nije Eizo naglas”* ski udenjak koji u sedmom veku pre Hrista izuGava jediu od trideset Nae Oc: posmas sic, jerk mie | Mla plots» Uline kraj Asobeipla,cxmowti svat MTemrADWCHAUCI aj taf ee thon dase | tinea Abate! Pogo Aisin ae ow deere eee knjigom urls | dei tke x bibioekama Karagine i Rima, mora da aura sre taeu preko puta erive sv. Ambrozia u Nilans i mod Sita Ipove- _Zaghusujue bk, Meat, ak ni Ganas nu ste bite stuva- Kafeu rok pul ev aban, ala fe Posao gliv sep 72 poaovi ina, Sedardeseth godin, vpeepo) misnsko} bi si 5 Aven Pot cna ela pode ngrada bole | Wie Amrozjan, niet siege litnog seta} i: Bran a ot meee eertenog tars pvoten | sk bitte Nairn blotke vPro UTssbe, Lanoenrisan, calc je pst opste mest. jam ragga su medasoboo preto solova§ wremend ra veme fe Haneenisan, ie cloke nave bile dovolieo G+ | Teko bs poivopitanje nt tv ime, tes wera bi es ee et Ema. T rats cae Ove eon cat, | om zara pn hoon Han Spa whoo, Dane dog one Pe ec uregovocaneninscsonte’ | Srayken Navin wbtka nt sin the, See usb 2 6ispeiano je Sljocanem i kuckanjer renosivihrtunar, kao da Jia dovave ws dvornt pono} kage Da hj ls drugaye wl ‘eeina tne 1 Pergama, kaa se cover pokuSsvao koncenst ‘Seen desetinama tala Koji sh priprzal alice i dvi Ske femal smi sbi oso rain pees? Mba nis Gol ul mozda isn ana da Je mopuce catia neki us no ‘in. U svakom sug, nemaro zaelezenin podataka 0 Staocima, ise ale na buku ork il rmkim ibliotekama ~ Kao So se Senet, plu prvom soe, poo da ore dase bai proves ‘ayia i sojoj buen} privat hai ‘Sam Avis kuenom odo povert,optue tena ‘Lkojem sede etanja gas | nemo edu skorilovemena. Unnemivensbog neodltnost, It shoe sn predasih pehovs, uplten demu se bli, vsti ola Kd sopra Aliph 58, koji J ta (gles) usvor ltnem is, uplakan se bce od sabo smokve.Lznenats, i oe hue, Ea dedi gas ~ je ‘ao da je deak il devojtca~ 10 Peva ges Ee pripev to ie legge, grasa (Cia Verjul da glas oven penn Avgustin ota gee Aline jo uve eds ze jaw Ko one Sia, sezak Pevlowin Postanice. Avgosin kaze: Uz sm je ator, tv set sem proiaa pi olomak ta kom basin po thes Odlomae hits see Posence Rimljnine 13, op tena obuite se "ao w oblop"& Cspot sua Hist tt ne ga {ate po tljama. Kao gromoopogoden, does do kaj retenice ‘Steet vere” spumavayegov seme sume” a “Ai sapajen, pita vgn a flo Pogo, Argus stn kre kona je ako poral ber obra navekove ka nas ete, pstom ornatava meso koe ilo) pokanuje svom priate tekst Pokazaosam'mu goon Je ito verovanonaglas"(daleod dona oj sam proto, Nisam imeopojna a sed able je le dee! Slabog w vert prinajew soe drutno". Ovo wpozoreje ze nam Agustin, bof vp de Alpi pod eljens duke rsa Tino ware Wl, jednog gistowog dana 386.8 dine, Avgustn | ajegor prt ial a Paviove Pstaiceskaro 'sto ona kako tomo mu dans ital jg eda use ro it: tog Satan dap nagla, kako bi sa svojim petiocem podebo ot oven teksts, Znimijiva je to Avgst nj made mej AEP evo otegnuto nena etanje kjigegledaloneobjateivy Sas ss fasto Citanje iznenadujudie, Motda je razlog 2a to So je ugledso ‘ino necoliko sustoskih rei. Sawustin, profes0sretorike koji je bio dobro upucen u poetiku i stam prove, ucenjdk Koi je mizeo gitk i voleo latins, imaoJe obi Tur Znedniha za vecine Citelaca~ da ita bilo Sta St je napisano Se pukos wvanja w Zvukovime.” Sledeéi Arstotelova Ueenia, spake da su sl0¥a ,zmisljenazato da bse etogl razgovaraiCak Fe adeutnima”, te da so ona yenakovi 2vukovs", koji saaeet .zea- fo svar o Kojima mislimo" Pisani tekst ye raegovor, stavjen opr kako bi odsuni sagovorik mogao izgovata ett koje su ou ersejene. Za AvBustina je izgovorena ees bila neodvojivt deo s3- tnog tests ~ Marcijalovim upozorenjrs na umu, izgovorenim tri stoleda rani Sai je moj al priatho, kade ga goveris, Tgieda Ko 100), tako gh Palos ska _Sevhapisanih ret, jo. od vremena pevih sumer tablica, bila je da bud izgovorene naglss jer znakovi nose u sebi narocit2vuk, Kao je on njifova dua, Klass ize gergta manet, verba valet “Tei nage wre ia anasenie: a" = iaratavan je upravo suprstnn izmidljen Je kao pobvalaglasno Jngovoreno} rei, koja ia kllai moze letesporedenju sa nemom: ‘ei na stranici, koja je nepokreina, mrtva. Suoten sa psanim tek- fom, tle je dutan da pozaimi sua) glastemim slovima, scrip ina, (da im omogudi da postanu, vjedao}istantanejbibiskoj ral 6, verb, izgovorene ree dub Pevobihijeici Bibije~ aramejski i hebreski ~ ne razikuju Ein ¢itaja od fina govorenja, oba Cina ‘omacavau itor req!” “Za pno razumevanje svt ekstovs, u koja je botansivo dik tia svako slovo i bro slva, kaa i athov poredak,nsu bile dovol et, ve} colo tle: mihanje u rg etenica podizanje sveth re do usana, kako se nita od bodarskog ne bi izgubilouitanju. Mo- jiboka je eitala Stari zaver nat atin, oblikujul rei usnama i po- eect tel napred-nazed w itu molitvne. Jos uvek mogu da je vi- ‘dam unyanom maacnom stan Bario del Once, jevejskoms dela Bu fenos Ajres, kako naglaava starinske rei iz Bible, jedine knjge u Ji ie su eme Korie potele de nalikuju na tkivo ajeneblede Ko- 8s20, koja jes godinama bila sve mekSa i mele. ? kod musimana Si ‘avo telo-weestujeu svetom citaju. U islam je od suttnske vaz20- Sti da i Ge se nel svet tekst Cut il ita. Ucenjak iz devetog veka, ‘Ahmad ibn Muimed ibn Hanbal, ovako jet soto: potto je vor i Kuran ~ Majka Knjgo, Ret Boz koja je Alah oto Mulamedy ~nestvoren i vetan, dali on postaje prisutan ssmo w izgovors u mo- lit, umnozava svoje ise na sagledanoj strani da bi oko moglo Stati, prepisivanrazitcim rukama kroz sva Hudska pokolenja? Ne ‘zname dali je dobio odgovor, buduei da mu je njezovo pisane 883. odie donelo osudu mimaka, odnosno islamske inkviziije Koj $4 Ustanovil abaidski kaif” Tr veka kasnije, poznavalee prav log Abu Hamid Muhamed al-Gazalie ustanovio nz pravla 23 pro- ‘ucavanje Kurana, v kojima su titan 1 slufanje teksta posal deo Jstog svetog cina,Pravlo bro pet utvdilo je da titalec para pratt tekst sporo i aprezne kako by mogao da promija ono Ho Ea, Pra vio bro} Sst bilo je za plakane.. Ako ne plaget prison, onda se- be nateraje na plat jer tuga bi ebalo da se podrazumeva u shva tanju svetih reds. Pravilo bro} devet zahtevalo je dase Kuran ita ,do- ‘oljnoglasno de bi ga dtalac sam fu, jer ditaje ana azlikovanje ‘eukova",ana taj natin se odstanjuju razbibrig spojstnjegsveta Amerith piholog Divlijan Dasins je, polemigkoj studio po- srekiy aves, turdio da se dvodomni mazak- w hajem jeina od polo- ‘ina postaje specijalizovana 7a itanje w Sebi ~ra2vig aso u evolu- ‘i Covetanstva, eda proces poroct kojes sta funklja raza jo8 ‘uvek proazi kroz promene. On ukazuje a (0 ds i prvi slucaev! i= ‘anja pre mogli bith vezani 2a slusne nego 2a vidno opszanje. Cita jeu tregem milenijumu pre Hrista mozds je 2ato svar slusana kl ‘astog pisma, odnosno haloiniranja govora na temeljy pasmatranja jegovih slikovnih simbola, 3 ne vizuelno éitanje slogova u nate si ere. ‘Moaia je a ,slufnahalucinacia” vatilai u Aveustinove doba, ‘ojem retina strani nisu sumo ,postaale”zvukovi éim ih oko vod: ‘one su bile zvukovi, Dete koje je pevalo pesmu otkrovenja u vita u blizini Aygusinavog, ba kao | Avgustn pe njega, bez surmaje jena utilo ds idje, opis, istinte i izmiljene pete, blo Sta Sto je um mo- fn0 obcadit,posedje Fizik stvamnost uzvukovima, bilo je savin Jogitno det zvukove, prkazane na table, svitku 3 akopisno} st 56 ici, izgovor jezik kaa ih oko preporna, Ctaje je ilo oblik ihe ‘jail govora, Cicerone made teu luv echo od svoj sorillsitidh esejs, piso” Ako oni uzivajuurectacjams, naire tteba da zapamte da su mnogi adr ude Svel sono pre neyo So su pesme izmifljene; i érugo, da se mnogo wece zadawaljso mode ‘ronaci u Eitanju tin pesama nego w njihovor slafanju"2” Alito je ‘suo utes nagrada koju nud filggof koji sam moze da utiva evi de plsane ret. Za Augustin, kao i za Ciceron,etanj je uses ve. ‘ina: ovoristvo u Ciceronovam stucaja, propovedanje u AVata Sve do poznog srednjeg veka psci su prespostavjli da éenji- = bovi Eiaoci pre éuti nego jednostavna vide tekst, isto kao Sto su | ‘ami izpovarali naglas ret dok su ih sastavijal, Posto je relative ‘mali bro} judi mogao de ita, javna Sanja su bila Yobitajena, i sree njovekovn) tekstovi su neprestano pozivali publiku dase pretvor u ho” kako bi Gula pricu. Motda pradedovska jeka ovih tialackih praksi opsajeu nekim nati izrekama, kno kad kaZemo: ,Cuo sam (06 to i toga” (u znabenju yprimio sam pismo") ii Taj ita Kade (8 anatenj a) i taj Je napisoo" lt ,Ta) tekst ne Zui dobro” (a ‘ratenju wnije dobro napisan”). Posto se knjige po pravilu tale nagas,slove Koja su ih sat ni ‘tehalo deliv fonetske jedinic, vee su se nzalazajed ‘ou noprekidnim retenicama. Smet u kojem se pretpostivljalo da i slede te namoisje slova razlixovao se od mest do iesta | od wre ‘mena do vremens, Natin na koji danas éitamo u zapadnom svetu — sleva nadesno i ad vihe prema dau ~ uopite nije univerzalan, Neka Pista eitaju se zdesna nalevo (bebrejsko i arapsko), drugau supe ° _ rma, od vihs do dna (kinesko i japansko); neka Su se tela u patos» ma okomitih stubaca (pismo Maja); u nekima su se redovi naizme- nigno éitali v suprotim praveima, nazad i napred — metoda ovane ‘boustrophedon, kao Sto vo vace plug”, u stom grékom. Drugs ‘net vijugs po stranici poput igre Zmija i Lestvica, tako da su na ser uputivale ere | take (asteeko)2! Suarinsko pisanje na svicima ~ koje nije odvaalo ret i Koristilo intespunkeiju ~ sluzlo je eiljovima nekog ko je navikng da tit 13. las, nekog ko je puao uho da razmesi ono fa je ok ition ne> prekidniniz znakova. Ta neprekidnost je bila toliko vane da su Ati njan navedno podigli spomenikiavestiom Flat koje iemisloTe- 37pilo za lepjenelistovapergamenta i pairs Ipak tak i nee Frnt va koe lktovan Biot ada, me mogo pom tou raspeljvanju smisanit esi, Inerpnkela, koja se wadick ‘nalno piste Aistafams se Vizant oko 200 pre Hrs) {Koj su aaa tapi tena Alksandneke tlteke bi je 0 naboljem slsja ‘hana. vgs, popaa Cerone fre megs, moro je da vedba tekst pre nego So ga cao nals, er je 84+ te pomota vida bilo unjegovo we me eabiéna vetina i eso je dovo Ia do pogresake u omacen. Grama tear cetertog veka, Servi, kiko ‘ao je svog Kolegu Donata 7210 je titag re Verpiove Eneide, cob © tectam ex Tio pubem (narod sak FE hyena roje") meso collectam ex Bybee (sc supine 7 sans") Takve so pogreste bie paisa Yelpers alse Yobeajene piem Stan nesses Wao mats oumoenae. reg ha Spa onom ccm dk Hee ““""Paviove Poslaice koje je 80 Chugom mmo ona 7 am zancnis SSA! qyustin ms bile sick vod Kod, shennan kop nT nutom pisanju,u nover uncjasam it semiuneljainom pst koje Se pov u ranskim dokutetia krajer Wodey veka. Kodsks J bho gansta, Prema Seton Tule Cezat je bio prs kai e "motava srnice utah, 2a depose svoim jedincama, Rati hnscani su usvoi Kode, jo su sta Ga Je izwzetno peaitan da totene nakelo shiver habjimams Dado da su cms Vast fe testove zabranjvale, Stanie su se mogle ozatitibrojevima, oe etaoou omogutaval lnk pristup odlomeima, a zaschni tk- Sv popot Pavlos Poslanica, moglsus ako wvezau paikadan ake PSS Ravdvajnie slo v rt referee rzvjlo se ilo postupn. Vecina nih pis ~egipatsi ier sumerko Kinasto pismo, Sansa ma tava zdvajana. Dev prepisivat st bil to ik upoznat sa obitaima svog Znata da im ms bla potrebna ni 88 Jakva vizveloa pomogals rani hrgéanski mons su Gestoznali na tekstove koje su prepisvali® § eijem da pomognu onima C Jesu italazke veStne bile slabe, monast uu prepisivaénicams ko- ott metodu pisanje poznata kao per cola et commata, u Kojo} je tekst bio razdelfen na smisleneretke~ So je bio prmaitiwat obik a- terpunkeie, ko je pomagao nevignom eitancu da spust ti podigne las na kraju smisaone celine. (Ova) format je takode pomagao ute acim da lakse pronadu neki odlomak 2” Sve Jeronim je, krejem {ertog veka, otkrio ow metoda u prepisima Demostena i Cicerona {pews pat u je opis w uvedh w svoj prevod Kaige Jezekijeve, ob _HBrjavaju da on So je napisuno per cola et sommata mnogo oti leije prenosi smisao exaocima” Tnterpunkia je 1 dalje ostale nepovedana, ali te rane metode su bez sumnje dopriteledaliem razvaju citanja seb. Krajem Sestog stoleta, 2 sak Sisk je moga da opse predost te metode: Ja radim isin: kako Bi me stihovi koje stam § propovedam isponil 1shicenjem. A Kade radostrazumevany ulthne mo} jezik, onda, kao ‘tang, tupom ustane w kojem su moja ula i moje misli usredstede re, Potom, kada Ses trajanjem ie USine umn + mete2 uspomena ‘ecu mom, urutafaje misiSljo mi valove u2ivana, koji se, mimo Sih odekivanj, 2dau da razgale moje sree” A seeinom sedmog ‘eka, teolog Isidor ie Sevilje bie talko upozwat s itanjem w seb {dae mogao da ga hval kao metods 2a ean ber aapora, raz jaye © procitanom, spretavanje da eno lak umakne iz pameée- ja" Poput Avgustina pre njegt, Isidor je verovao da tian tin ‘oguéim razgovor kroz Vreme | prostor, ais jeénom vaznom reali kom. ,Slova imaju moé da nam nemo prenesu azivanja onih koji so ‘dsutni",” napsuo Je 08 Etimologyioma.Isidorovim slovima nis bil potcbmi zvakow, ‘Razna otelotvorenje interpunkcije se dale javliaj. Nakon sed ‘mg veks, spy tafaka | eric ornaavao je kes} Feeenice, povitena 1 uedigaata taka odgovarala je natem zarenu, a tatka-zare7 igle- Gala je into kao | danas Krajem devetog veka, titan u sbi je ve~ rovaing vee bilo tolko uobigajeno u prepisvagnicama da su pepisi= ‘ati poli da rzdvaajsvaku tee od meni bliskih suseda ako bi Se olakialo porno titnje teksta— ali modde zbog esetckih rezlo- 2. Ospilike u isto vere, iski prepisivat, slavni po svojo) vettni ‘celom hnséanskom svet, peli su advajati ne samo delove gove- 9"3 ve€igramatihe sestvne delove unutar retenic, i wel su mno- £8 inerpunkiskeznakove koje 1 danas Korsimo. Krajem evel ‘Yea, kako bs jo vie olaktaoposso ona kj su alu seb, pe viedo glamihdetove eka (lish jigs a primes) rede. ‘0 5 pal ervenom tisom, kai rubrife (od falinake eet sa ce en"), objainjenja nezavisn od samog telat, Nastia se! deco Praiss zapotijanja novos odomka odvajajucim potezom Gara, sraphos na grékom) i Klin (dpe) kasi se pv slave Lovog Stava isle hao neto vse velo soto Pv pavila koja od prepisivaca zalteajy de bad th u mon ‘kin prepisivatnicame potia iz devetg veka ™ Dota on ad 1 stiajut i ej naps cekst koi su prepisivali,Ponekad jo sem autr ili iedavs” akan kajigu Zaeavajul pepisivanesie dan nepornat prepisivaé je, veavatno u esiom sulee, pio Niko e 2na kakv su mapot potreba. Ti psa pis, cua oka ide esa jezik govor, clo tle rai Jedan jezik gover dok previa “at radi izgovara tei koje prepisije Kada je jednom etajeu seb: postala prvi uprepsivatnice soa, episivai su pol dase sporarumevafu porate, so Je neki prepisvaétraio nova iyi da je ei, prtwarso se kzee zaihene strane; ako mu je bia poreoan pale tao Hr ‘kena gla oben kre (sled a hy Davy ekconee Ce ‘anagavaobnsanjem zaidjenog voska sa steca, mia, salols 8 pagansko del, Csanjem tla pont psa Gianje naglas job nekes uso podrazumevalo je zajednicko Sitanje, name il nenamemo. Ambrozjevo Stas bie wee imjeiék en. ,Modda se paso" Avpustn je razmijno da ako i cia malas, ei odlomak autora Kojeg lao mopabis are Bios Etaoca izazvatinekakvo pita, eye bs anadene onde oe, ‘20 a objanjava i da eak aspavjao neki tsko vezi ‘estima’. Ali aula seb, alae J konatno mogao da lane, ¥ neogranitenn vez se kom retina Res vie su morale do ahi} vreme potrebno 24 nihovo izgovaranje, Mogle sy posto, Jail untrnjem prostmy, eae je maga da Pe ick a pod rie Gitane, potpuno ih adgonetau i ek polovieno, al su Insva. kako njogove mi proutavale kometno,ieviagel ith nove po imove, puta poredenj ie pamcenja ie dugin kia oj a ‘va otvorene za istovremeno tiene ile Je ino weer da «0 dma nse 9 so-so oz — Fee ee eran aaa or ene ES dna as open pans sea pho ee deca ent ie spoon alco a ar ee erica Bees amr os Acoust rm i en spe ante rau ene ih ok ee me aero ecclesia See reac ui snore are ven ae an i ke we atria ata apenbcd pcre Bash veotec rate ae staloak ara ta orphan re eae sce ney cae ga ere Signe gl dua tes came aes an dee eeee eee eee a, det rein oeetens ogge eea Seyret caren oan do Bi nnn re, eli ye Pena ee eae eetees eee eee ee nate ‘Solero ol geome soem me noes see rerenuetd ma) packs nn a 6foo je Ctkva uve mau kazaa 2a kxvoveyje jos 382. godin, rv sltayspalvaya jeretikana oma zbio se tk 1022. u Ores: bu Tom prim Crkva je osha spin kstonska plea laa koji su, verju da prava pouka mote dei somo nepostedno od se lost Sveiog dks, odbaeth Sveto pismo kao slcivetverna koje sa luc napeai ea Svotinskim koma"! Tak neavis tage bil Du otiledno opas.Tumatenye jersi kao krvitnog dela kabaivog sire dobilo je zakonsk osnovu tek 1231. godine, kade Je ce - Fadeh Il ozakonou Aktime i Nel ja, als je u dvanaesiom veka Cekva ‘ot naveikoosudival velike | napa ne jtetiche poktete Kase niu Zl gait za asketsho povlatenje ie seta {Sto sw prelagelt rani opadnici), ‘vet za podrvanje korumpirane Vast Iskvarenog sveftensva 12a pojedinad. no suoeevanje #8 Bogor, Ovt poll 5 se Sn ket sporedaim pus tevima i bvaj Konaéno uobiten Sesoestom veka ‘Oktotea I, 1517. godine, jedan i Jemonah, nadafnut enim proutavar Tala Kesh Sat Sovement 2) SVCIDE pis, poseo Veroal Tet Mati ata da bobanska milost Boge mages Zasluge secene vero. paje pik ‘a rata ctkve Svihsvetihu Vitemiberpu devedeset ive tos pots prakse indulgenciia ~ prodaje oprostaja od vremenske acne 23 po Einjenegrehove~i devgih crkvenh sloupotrea. Ovimn Cau Mats fin Luter je postaoizopsteauk wv ofima carta i otpadnk u ia pape, Svet imski eat Keto V je 1524 ukino prava date Luter, ¥im sledbenicima, a Cetmacstslatodnh gradovs Nerathe, zajed. ro sa Sst luteranskah knefev, dali su da se potest prtia upsos «asko) odluc.,U sivarina koje se tés Bobi Eat 1 spsenje | Yetnog Zivots nash dua, svako mora usta i polit ratun pred Bogor sein za sebe”, tel su protestant, kako e ih napvatl ka snije. Dest gosina rei, simak teolog Silvester Pies je dio 4a jiga 1 kojoj Je Crva temelens re da ostane tna oj rote du turati samo autor! # moe pape Jeretic su, nasuprot a jose, matali da iu iaju prave da ttn re€ Bos 2 sebe, bez ak i posednika Netovima kon toga ita mora Kae je 28 Avgsstin bilo ej et, Ral Vaio Fern, kot svoj vers dagovao tim stain pro {Sgutia, shvisdo je vein Kojae lke Sanenadla reek Ucr- fen za vteme dugih 1 €etodosadnih propoved koe je baa i sean crstvene odgovorostu sebi eeu Fakalove Milt A toe, hac) sob Konkordh, ,zatspan éeladime dy bade”, Eso Je Pltonove Dafoe, (,Nakon fogs je lao ble jodan sont, rk Patonapoversao sa miisom var) Moda je misho da ma prow jie koje je poiebao potty i da Staci res da pede Fhoje nalazei2veavaud edt drag 0 sun} svojh ieatavana, Froerson je veroveo dae Gane kjge star prvatost | samoce ‘Ste ovekajige su", je, sstavlajti pops vet ekstove ko J ulutval Chanitade | Mish, .veliansiven rai univerzalne Sent vise suze nim svakodnevni sishana nego ovogod3j tae i danaSaje novine. Ali one su 7a sobicu 1 tea Met ste Nibova stopstenja ne ee davai uztmatusnams i krae _kom jezik, vee plamenor obraza i otkucajima sea" ein Posmatajui svelog Ambrozija kako eta tog poslepodneva 384 godine, Avgustin tetko da je aman Sa se to pred njim mala. Miso {fda vidi itapca kos, ede svoj glas za povtavane, pokuseva da labogne nezvane goste. A zapravo je video mnostvo semih calaca [ejima ée se tokom huduéih vekova priljuiti Luter, Kalvin, Emer son, ukljubujui nas, koi ga danas Bitao. 898 ‘Mattovia kara Aefsangreujednom opis i essa vk GOSPODARI SVEMIRA Aleksandar Veliki wtemeljo je 331. godine pn. e-Aleksandriju ‘uBaipm. Kvint Kurcije Ruf, imskiistonéar Koi je 2veo 2a vee sladavine Klaudlj io tom dagadsu pisao vie od eet veka kasni- Je atbeletio jeu svojo) Pri o Aleksandra dase utemeljenje dogo- filo neposredno posleAleksandrove posetesvetlity eppatskog bo- {j2Amona, .Skrivenog”, de suse svestenici Aleksandr brat kao ‘Dupiterovom sin” U tom tek zadobijenom sanju milo, Aleksar~ {are izabrao za svoj nov rad pas zemlje amedu jezera Mareots j mora, inaredio narod da se presi iz susednih pradova u nov me- ‘uopot.,Postajiizveta,psao je Ruf, das, akon Sto je Kral - ‘io makedonski obits} dese jetmenim brasnom obeleti kruzna nica grads 2a baduce zine, dleel ata tice i abana se jee som. Mog su tome videli nepovoljan prdznak, ali zakljutek vi- ovnjaka je bio dae se u grad doselit mnogo stanovnika ida Ge on ruts srodstva za 2ivot maogim 2ernljama sta su se pripadici mnogth naroda satu novom glavnom fad, al ruga vata dosejenika je kasnije Aleksandra winlapo- ‘atom. U vieme Aleksandrove st 323. godine, grade pstao ono So bismo danas nazvali ,multkultualsim drusivom", podejen na olieamaice it korpracje wemejere na nacionanost pod 2ezlom Proiomejske dinastije, Medo tim narodima, navadniji s, izvzev Egiptana, bli Gre, 2a koje je psana ret posalasimbol modrst + noe. .Oni koji umeju da Cau, vide dvostruko", pisao je atith pe- snik Mentidar getvtom veku pre Hist? Tako su Exipéani po tradi vet deo adiminstrativnth postova ‘vod pisanim puter, verovamo je je ue) Gra, ko} se verovae Iida je drat potrbno tagno i sistematsko Selezenjetansake), pretvori Alcksandrija a snaznu birokratsku dr2ava, Seedinom treceg 199‘eke p.m, took dokumenta je posto iuzeio obi, Poti, proceno, eaves dobre adavlt suse napimeno, Poste primer, ieolamenata suih vest, a Kolko nebitne bls 0 vagoy ving prodajpiva, igovini prfcnim sotivom,odrzavanju kupetila,bojenst keuge? Dokument i2 258-257, p.n., pokazue da su retunovedsive nme mint ans Apolo rl 3 ska pois widest‘ tri dana Poklepa za pairom nije podrazumevela bubav da pocinjemo a shvatamo vaaos aleksancrjke zitk. sradane Aleksandrije na Gin Ctnja, lianstveni cl} sakupisveukupno Hudsko zane. Za Arstotla je ‘Ako se uzme w obi ukosnjenog osnivata, Aleksandij je bila Sekupjaje Kaige bio deo utenjakovihnastojena, ngphodno okao Brodadredens da postane gra knjge, Aleksandrov ota, Flip Make ressenk” Biblitekau grad koe wtemelio njegov tenik bila je onski, porvao Je Arisotela da bade HEB UE njokovog sina 1 aprsto samo jedaa Sits verzija: pamsenje sveta, Prem Strabons, ‘oz Anwtotlove nasiayn Aleksandar je posto vei Tubitel vik ‘ATSTOTOva>nekaKijga pres jeu rukeTeoasta, od jena na ne ‘sia utena | tana’ ~ toliko oduleljn aac u svar, dau ga over fodaka | usenika Nélja i Skepusa, 0d Neloa (mata some. retko vidal bez kajige. ednom, puujuei Azijom i ost bez ay fora velkodutnostéovod uptanje) konatno je sgl do Polome 48", naedio je jednom od Svat sapovednika da th pole ne. {al koji ju je preuzeo za Aleksandr, Prema kalevorn vkazi, si Koliko; dob je Filstovn for. nekoiko ama Furpida, Sfokts brodvi Kai su se zautavljal uw Aleksandiji moral su da predajusve i Bhilai pesme Telesta Filoksens#* kyjige koje sw nsii; te knige Su prepsivan, a izvoricl (ponekal i Verovsino je Demet ie Falerona~utenak iz Acne, sskupljae {de® Suprastavijanje Carltovom dekrem bilo je jate u americkim kolonjama, a nace u JuPnoj Korolni,gde su, vek kas, donet srogizakoni ka) zabranjval vim emacima, bile da surebov ii aislobodnjaci, da use da titaju, Ti zakonivazill su iu drugo) polovini evemarsiog veka, Vekovima su affoamerickirobovi utili da etaju vz velike apo. +e, siakujud i vlasut 2ivoetokom postupia ko) Je ponekad taja0 nckoliko godina. Opisi njihovog utenja su brojn i heroski, Devede- ‘elogoditnja Bela Mejers Keroter~ uinvjsu va Federlni projet pisaca, komisiju koja je utemeljens oko 1930. da bi ztveduostalog, Zabelebla ligne pig bivsih robova.~ pisetila se da je nauila slows ok je euvalakcerku viasnika plantade, koja se igrals kockamna abe cede. Keda je video ta radi, vlasmik ju je gadao Gizmom. Mejersova je istajala,krifom ueedi dea slova, kao i nekolko ret u prirutn- ku koji je naila Jednoga dara, res je, .Pronai sam knjiguhim- ni. i pocela da seitem "Kada buder mola jasno protitett ova) na sow’ Bila sam tako steéna kada sam viela da zista mogu da tam, pe cam titala oko § govoriao tome estalim robovima” * Leonar- Ga Beka je gospodar jednom zatekao s knjgom w rukaera i izbite- ‘eo ga taco snazno ,a je ugaso moju 2lju za znanjem, pa sam al stag od toga sve dok me nisu oslobodllropsva".” Dok se Danijel Dauai peseéa: ,Prvi put ked bi vas ubvatii u pokusaju da tiated piete, bai bi vas govedom koZom, naeda put devetokrakim bi- em, 4 toe put bi vam ods prvi 2plab kadiprsta"* Po celom Ju- {gu bilo je uobigajeno da vasnetplanfata obese svakog rob koji je pokuse da uti druge da ttaju Robovi koji su Zeek da postanu pisment u takvim uslovime bil su prisijem da nalaze mobilmne metode ueenja, tle a8 drugih o- ‘ova ii naklonjenih beh itl ako Sto sili natine da neopszeno ute. Ameri pisar Frederik Daglas, koji se rodio wrop- ‘stv posto jedan o¢ najeettihabolicionisia svog dobe, kao i sn ‘ya€nekoliko poitichh novina,prseéa se w autobiograi:,Slu8aju- 4: cesto svoju gospodaricu kako citaBibiju nales.. posta sam zna- titeljanu pogledue caine tanya to je went pobuiilo Zl za use jem. Do fog vremena nisam opie nsta zag o tom divnom ume= 4, 2 moe neiskastvo i neznanje o tome koliko bi mi to moglo kor- Sti te moje poveenje v gospodaricu, osmelili su me da je zamolim da me nauci ds ctam.,. Za neverovatno kratko vreme, uz njenu Ij bhazna pomos,savladao sam abocedu i mogao sam da scigem ret od {eet sfova.."Moj gospodar’ jo) je zabranio da me dalje ut “all odlucaast koju je on ispoljavan x 2a da me od u neznanju 22 samo me je uinilajo8 odinijim da idem pot 2a znanjem. Stogs,nistm siguran dsl za svoje utenje Ctaja vite Gugujem prostavlanjusvog gospodar ili ubazne} pomoei pnjazne gospods- fice” Tomas D2onson, rb koi haste postao poznat misionar- ‘se propovednik u Englesko,objnjava da je nautto da talk St je proutavao slova Bible koju je ukrao. Buduci da je njegov gospo dar svake veri naglas Cito poglaije iz Novog zaveta, Dzonson bi {4 podgovarao da isto poglavj proia nekoliko pula, sve dak gu ne Si aautio napamet i mogao iste rei pronai na Sampano sani. “Takode,kada je gospodarev sin utio, DZonson mu je prelagso da dotak nagls profita deo svoj lekie, Bog je iznad mene”, Déon son mu je govorio da gs ohrabr,.2réitaj to ponovo", ito je dagsk {eso tino, verujuci da se Dzonscn sivinjegovom éitenju, Kror ta va ponaviinja ye naucio dovolno, pa je mogoo da cit novin kada Je inbio Gradanski rat, kasi je esnovao sopsivenu skola kako bi Uso i deuge de ia ‘Ucene tana nije za robove bila neposredaaulaznic 2 lobo: du vee nasi zadobijana pristupajednom od veom mosnihsredsta- ‘a njihovin ugnetavata: knjizi. Robovlanic (popatdikator, ra 5s, apsofutstiekihkeljevatdrugih nezakontihviasiodraca) vrsto su veroval w moe psane ret. Znali su, daleko boje nego neki Gta ci, da fe Stanj moe koja iziskule seme nekaliko prvi rt da po: ane neumolva, Neko ko mote da protita jena refeniu, mote da ila sve. [to je ok vatnije, italac je sada sposoban da razmila, 0 tj reéenici, da delyje na osnova ne, da jo) pica znaéenje™..Mo- ‘cles slope sa retcricama’,reka je ast ski dramsl psc Pe- ter Hanke. ,Potveit sebe retenicom protiv drug retentca. Ime: ovat: sve sto vam je ha pou it uklonti se pula, Upornati se 38 Sim predmetima. Smestt sve peedmetew retenicwrefenicom, Mo- le sve predmete savti «svoju reenien, 8 tom receicom, sv) predmeti pripadaju vama.§ tom retenicom, svi su predeti vai" bog svi th aziogs, ane je moralo bit zabranjeno, Kao Sto su diktatr vekovina anal, nalakSe je vada nepisene~ nom gomilom. Posto se umece eitenja ne moze zaboraviti Kade © Jednom nauti drugi njbobi natin je ogranitavane njegovos do- Toe toga su kjpe, ko niedan dra vs eum, ie sok Un Senja dikttra, Apsoluina Wat zahtova da svako ftanje bide sh eno tae, Viedareve ret zamenjule biblioteke razih misjexa 2EEN ALLL BS ‘ches Soca crag, tae iSropetee S ge hee 204 Naess spubuhnige w Bera, (3-195 Ki, pisao je Voller u satrigaom pamfetunalovjenem 0 sta. Se} opanost od cea, rps nenanje, care + stiaka sit dobro wedeninértavi Cenzure je, stops, vom ii onde ‘ida, peta svake moc, a storia tan everest Deskin baum engoskih esata of aan sitaka papa do kaa ie tafeg remena,Protagrina dea su spaliea 4. pre Hristo v AG ‘nes ea, Sr Hung pokatan je 273. godine pn eda sta Gt ‘una éitane tako So espalio se yigeu svem carsvu evra ‘iblteka i ferualins ransom je unistena 168. p. ne, 2a veme Malabejstop ustanka. U prvom veku, Avgustjprognao pesnike XKorealja Gala Ovidiaiabranoajhova dela Car Kail jem ratio d se pale sve Homerove, Verve i Livjeve ie (lt sje 0" dik ij iwsen). Dicklecjan je 308. godine osu 1 A ‘anak lage aa lomatu. Ato su tek bil poten Madi Gt, pri stu salvanje jane hag w Frankfurt, osecg je da prisu- Stvue pogublenu. Vie kaznjavanje never pred paso, {se je po ae Bet zasta Sano" Ons Koi salu jae, fe lu da Ce tim sino kina stor kina proslos. Mini Sar propapande, Pau Jozef Gebels, govoro je 10. jeu Belin, 25pred oFima kamera, dok je gorelo vite od dvadesethiljada knjiga, pred razdrapanam gomilom od preko stotinu hiljada Wud: .Neéerag ete utiit dabro del ako baciteu vatr we opscene kage proSlost, ‘Ovo je snazna, vel simbolitkaradaja koja Ge elom sveta fect da Je tari duh ma. 1 tog pepe rode se feniks novog dua”. Dua. rnaestogodisei decak, Hans Pavker,kasnije upravniknstitts za je. ‘rej staije x London, bio jo prisutan tokom spaljivana i prise Ease da su govor, dok su kajige bacaneu vata, pridavalsve sveta- ‘i ton dogadaja"*,Protv preteivanja nesvesni poriva utemeje- ih a rusilackojanaliz site, za plemenitostYndske dase, bacam w plamen dela Sigmund Fro”, jedan od cenzora je deklamova0 pre ‘ego Sto e spalio Frojdove kajige.Stajnbeku, Marksu, Zoi, Femin- ‘ve, Ajnstyjnu, Paiste, H, DE Velsu, Hajnvina i Tomasu Manu, zeke London, Bertolt Bret i sttinama drugihodata je poSa na sligan natin Godine 1872. ne8to malo vite od dva veka nakon optimistitkog ‘dekreta Cag I, Bofoni Komstok ~ potomak saris kolonjalist,ko- Jiseopiraonjhovem skjutivom pravy na obrazovanje ~ osnoveo je ' Njujorku Drustvo 2a suzbijanie poroka, prvi uspetni cenzorsk of bor u Sjdinjenim Ameriim Dréavams. Kada se sve uzme w obzit, ‘Komstok bi vite voleo da Stanje nikada nije emitleno (NaS otac ‘Adam nije znag da ita u Raju”, jednom je ijavio), a past vet je- sie, on je odlucio da regulienjezove upotrebu, Koistok je sebe vi- {eo Kad idealnog Staoca, koji zna 8a je to dobra a fa loka kjider= ‘ost, iio je sve So je bilo w njegovo) moti da nametne svoj st vove druginia. ,St0 se mene tte”, piso je w svojim noviearsa pre osnivagja udragenja, ,odluéan sam ds, uz Bodiju pomod, ne popi- stim pred miljetmia drugih ud, vee de ostanem uporaa u onome $o mislim de J ispravno.Tsusa nlkada nije s puta duznostiskcialo misljenje drugih judi, bez obzira koiko bilo tvrdokorno. ZaBto bi Entoni Kom se roo 7. mara 1844, u Novorn Kans, u Ko- ‘ektikatu. Bi je rupan Covek i za vreme ceazorske karjer© mnogo | puta je upotebljaveo svoju saagu da fizickt ponwi prosivmke.Jedan fd savremeaika opisuje ga na sledei satin: ,Uzditudt sez vojih ck pela oko jedan | po mea, on nosi svoj devedeset pet kilograinami- 'He2 i osu tako dobro da biste poms kako ne te prcko osan- 206 | eset. Njepove alas ska rena, njgov ibook asad st Sia date tm mops ie em Soce.Njepove noge ste pono vas pode deba TRomaok je mao dvaescs god hae je atgaa & Njgok 8 ui dba terse pt cet» spa. Zapoio se kao prodvae testiine robe stor je wspeo ot se £1500 dar poirebnt 28 Kopin k= tice u Bratlina, Neko} goa kas jer seo Je Kerk nekog prezbien Bog svetniza,deet gotta sai | ‘ome Se ozeio Kontak jeu juju ko mnogo toga so je N00 epee imeem No je 858 Pd tel rekao da go je ka kaa (a Slo tog motoog tame dospe. o as) cava na pogrelan pu, opti | teil bolsn oma {epimers uprodai ond, et tut poiajee, node 08 Se ubapsi vax SRI raphe eoidane ie Uspeh fue obrab, pase stv se prepac $a haptanen mab fae om ps dah naslov. ‘Uz pornos patel ie YMCA (Hr ana urazenje la), 88 Moyes een ann iba 800 dla, Komstok je Seemema ames Hoe Trnovacudutene po koje = posan “Ea Pout, Dee gale pe St edo ‘ryorskom novnaruje27govonrlao: Za testi jedno eo {in halo sam owe proven, oso sam dovajneescka OPO te ptt wor od Sade! ednog wagon, od Ky Sores Va ova primo po seaese pati, 4 endest pro's i ho Pah Einsto ssn £00 tna opscene kev ‘Komstokovavatenost kode je agovorn 28 bare peraest samosbistave Nakon i fe vee iskog tre, Vira HE Sin sator ag wokjvlvanje 163 ealshih wats nemorane Imievnost™ Heys se ubio, Urao poste toga, Komik je tebalo “ojwon rajat an Bruin kane se seta) Hada oma je nek! Glas arastorljenem Utes Samp rekao da pode u Hejnsovu ku, Stigao je upravo Kaa Je njegova ldovieaStovarala stamprskeploge esbranjenih kag i kaniona Komstok je hito skogio na vozsievo sedis | pojurio kamionom do HsSanskog udev2ena lad, ade su plogeunstene ‘Koj je knige eumstok tao? On je bio nesvesn sledbenik a Ijvog seta Osara Vida: , Nika ne itm krjige 0 Kojim mora Disa to vas Gn olko prisrasniml. Meduti, on bi ponekad 2a Fo krigu pre neap sto bs je unit, i bio je zaprepaséen onim Sto Je protic, Smtr je ancuskitaijansku k2e\nost mal bo Ijom od isto bordel i provittk kod th pohotnihraroda. Keliko estou tim mitkovskim pricama ylazimo junakinje, Vupke, 2van rede, lepo vaspitane, bozae i privlaée u svakom pogle, koje za Tubavaike imaju o2enjene muskarce; si pose ventana, ubavmii suleu piv miladu supragu, vat u povsticama koje samo tu prpu” Cak Haims oie ove Late, na primer, dobzo napisens Bokatowu kag”, mapisao je w sojim ‘amkana ca miade Kaige tol prjara, da ion ato sv a to speci kako se ona ne bi, popat diviezver, ota initia mls dost zemlje" Balak, Rable, Volt Vtmen, Berard Soi Tolstojna- lez su se med Zrvama, Kao Sto Je sam rekao, Komsiokovosvako- sdaexno tivo bila je Biya 28 Komstokove metode bile sv surove ali povrine. Nedostajao ma je dar zapatanj i strpljenje prepredeijih cenzora, koji €ekopati po tekstas muGnom paznjom a taganjy 7a skrivenim porukaans. Na pi mer, vojna hunta& Csleu, pod Vodsivor generala notes zabranila Je 1981, Dom Kihota, jer je generat verovao (savin opravdano) da KGrieesame poaive ot siobodu pojesince 1 napad na Koavencional.. autor —Komstokove cenzurisanje se ogranidilo na to da se sumnjive ajige, ue rajaene eptbe ra loupozebu,smeste a spsakprolle- {i Rego pit hjigama bo akode opanicen. Mogao ihe je- {no promt ada su ee pale javnost als dtad su vee mnoge Shah poegleurukevatreniheislaca,Katolitkaerkva je bla do bk sped mega, SvetakongregacjaRimske inkl 1539, ob java pel Indes 2abranonh ga ipeak kiya koje Cava sata ‘pani za vero moral okatahik, Tels, koi je wkjuevan asi ce Ziisane re Sbjvtjvanj, kod | ved Ghjvllene nemoraine kn, skada fe Bo potpunt Katalog svib kaa koje je Chive sabramla Medi, $3: jeu jan 1966, napusteno Paria tye det, sada0 Je ~ med stot puma teolodhis dela ~ sone crugin Hoye su naps svetoval pis’ od Vole fer Dios do Kole! + Grejama Gr ta. Komsiok bi svkako tka sak Sts ortien meiner nije iznad. mora Moral ima predzst”, pisao je Kom Nuoma rns ates, sok. Potom dolazi Zakon kao odbra- ("deter Kons posit pa zi javnog morals, Umetoost dolaelw—“Yasan ple 968 {ob sa zakoom jedino kad je op- Scena, asivna th nepisoja".To je avelo ovine New York: World ‘h,ujednomn od svojhuvadnika,postave pitane: Za je Zalst uv den dat umeinost nema ngepzravog ako ne ost delo?™ Kom. siokova odredba nemoralne umelsos, popu: svih drugih cenzora, Twimnanedokazano at dakazano, Komstk J unvo 1915. Dve god 29 INDEX LIGRORUM PROHIBITORUMre Kasnije, amoritki esejsta H. L. Menken je Komstokov krstatli Pobod ozzatio kao .novi putanizam...neasketki, vee militant, Noegov cil aije uz svece, vet oborit presse" ‘Komstok je bio uveren da ono sto je nizivao nemorala Kaj. 3evoost™ bvari um mladib, koji bi tebalo da se posabave visi di hhovnim stvaritna, Ta zabrnutost pote jo iz davnih vremena i nije granitena samo na Zapad, U Kini u pehnaestom veku, zirka rica 12 dinastje Ming, poznate kag Prige ste nove, bila toliko uspe na da su je moral stavitina Kineski indks Kako ne bi odvragala tmlade utenjake od proufavanja Konficija® U zapednom svets,bla- 2 obliktakve opsedmutostiizrazavas se opttem strahu od Tikcije— buaem od Platonovih dana, koji je pesnike protero iz Svoje idealne drzave. Majka engloskog pisca Eimunda Gosa nije dervoljvala da jo) bile Koja vsia romana, vers il setovnih, ude u KuSa- Ona je, ke velo malo dete, pocetkom devetnaestog veka, zabuvjala sebe | svoju racu citanjem | izmislanjem prica sve dok to nije videla mje. nha kalvinisticka guvernagta i oftala joj ozbilinu lekeiu,rekavsi jo sda su njena zadovoljstva zvpatena. Od tada pa nadalje™zapisalje fospada Gos u svom dezniku, ,smarala sar da je greh izmidj bilo kakvu pritu” Ali ,€s2nja za iamuljanjem pri silovito je rasla, sve sto sam ula ih poditala branila je moj remit. Jednostavmost si re za mene vite nije hla dovoljna; moram uplest maStr uaju, ahi dos, aftna | 2loca, Loe sramote moje ste, vite mi mate nego Sto to mogu da izazim Cak {sada ako se bor, molim i tradis pro- tiv toga, to je Js avek gre koji me nalakse opseda On je ometao moje mali j spretio moje aapredovanje, i moze me ponizio” “To je napsala hada je imala dvadeset i dover godina ‘U tom uverenju odgojila je svog sina. .Nikada mi niko w dein ‘stwu nije upuso fkodljim poseinu reteicu” "Bio jednom.." Govor- Ti sums o msionarim at nikada 0 gusarima Poanavao sam koibee, alt mlkada nit nism Euo a vilama”, pseéa se Gos. ,Zeteli su da me tine istzo}jubivi, cle bio da postanem poritvan i skeptitan. Da ‘su me unotau mekane velove natprtodne ma8te, moda bi moj um daze sedio njhova trade, ne isptujut nista”® Rit koji su ‘wil vu Skolu okraga Hokins sudu Tenes)u 1980, otigledno ai ‘su Gali Gosovn ispovest. Oni su tv da kg 2a osnovan Skalv, UKlneujues Pepeliugw, Zatokosw i Carnbrjake iz Oza, kas nivhova temelja religiska verovanja.®* 300 Autoritarn itacet koji spretavaju drage da naute da cits, fa natign citaoe koi oluta)u Sa se sme a Sta ne sme Cita, soitkic- ‘aoc Koy odbijaja da Sitaja iz zadovoljtva i zahtevaj samo pona- ‘ljanje Einjenica koje sami smatraja itn: s¥i oni pokusavaj da ‘grange ctaoceve ogromne i raznolike mos. All cenzori mogh do lovati na razititenatine, bez pottebe za vatrom ili sudovima. Oni ‘mogu protumaéit jig tako da samo alma mogu poslutits da mo- 1 opravdativlstitaautokratska prava, Kaa sam 1976, bio u prvom razreds gimnezie, u Argentii se dogodi vojni udar, pod vodstvor general Horhea Rafaela Videle Usledio je nevidn talaskrsenjaIudskih prava. Izgovorvojske je bio rat protv terorista. Kao sto je general Videla to definisao: yteorista nije samo neko ko imma pst} ili bombu, ves i ona) ko Sir amis: ko- je Su suprotne zapadao) i biSCanskojcvilizacj"2? Medu hiliadama bltin 1 mugenih nafao se i svestnik,otac Orlando Vithilio Jono. Seanog, dana, istraziel je acu Joiu rekuo da je njegove éitane je- vandeja lazno. ,Promumatli ste Hnstovo utenje suvite doslovno”, ‘ekan mu je state, rst je govorosiromasnima, ai kada je ‘ori 9 sizomasnima om je govon0 sitomasnima duhom, avi se ga Aosiovno protumail i Oui daZivite, dslovce, sa sromesnir ju dims. Bogatat v Argentni su sitomagai dubom ivi ubuduée norte provoditisvoje verve poraduti bogatima, jer je njime istirsk po teebna dutovna pomoe” = Prema tome, ne prosveljyju sve ctaogeve modi. sion fin ko- 1 ofivlava tekst, dovedi do njegoves otkrovenja, amnotava njego- ‘vo unaéenje, odrzava w njemu proslst, sadasnjost i inaguenost bu

You might also like

• Voja Zanetic Kopirajter Pisac U Sluzbi Prodavca

  

  Document46 pages

  Voja Zanetic Kopirajter Pisac U Sluzbi Prodavca

  Nolina1990

  No ratings yet
• UČINKOVITOST VAKCINE IZ ANTROPOLOŠKE PERSPEKTIVE Jelena Cukovic

  

  Document13 pages

  UČINKOVITOST VAKCINE IZ ANTROPOLOŠKE PERSPEKTIVE Jelena Cukovic

  Nolina1990

  No ratings yet
• Totem I Tabu Između Psihoanalize I Antropologije

  

  Document20 pages

  Totem I Tabu Između Psihoanalize I Antropologije

  Nolina1990

  No ratings yet
• • Magazines
  • Podcasts
  • Sheet music
• 07 Reportaza I Dokumentarni Formati

  

  Document3 pages

  07 Reportaza I Dokumentarni Formati

  Nolina1990

  No ratings yet
• 10 Etika I Realiti TV

  

  Document5 pages

  10 Etika I Realiti TV

  Nolina1990

  No ratings yet
• 08 Sapunice

  

  Document2 pages

  08 Sapunice

  Nolina1990

  No ratings yet
• Kulturno Materijalistički Pristup Evoluciji Ljudske Ishrane I Načinima Proizvodnje Hrane Kao Faktorima Društvenog Razvoja

  

  Document15 pages

  Kulturno Materijalistički Pristup Evoluciji Ljudske Ishrane I Načinima Proizvodnje Hrane Kao Faktorima Društvenog Razvoja

  Nolina1990

  No ratings yet
• Postmodernističko Oglašavanje

  

  Document15 pages

  Postmodernističko Oglašavanje

  Nolina1990

  No ratings yet
• Analiza Jednog Brenda - Komunikacija Brenda Brendokratija

  

  Document3 pages

  Analiza Jednog Brenda - Komunikacija Brenda Brendokratija

  Nolina1990

  No ratings yet
• Uzivajte U Seksu Mantak Chia I Maneewan Chia

  

  Document94 pages

  Uzivajte U Seksu Mantak Chia I Maneewan Chia

  Nolina1990

  No ratings yet
• Preduzetnici U Očima Društva o Uzrocima Negativne Percepcije Preduzetnika Na Primeru Komentara Čitalaca Elektronskih Medija U Tranzicijskoj Srbiji

  

  Document21 pages

  Preduzetnici U Očima Društva o Uzrocima Negativne Percepcije Preduzetnika Na Primeru Komentara Čitalaca Elektronskih Medija U Tranzicijskoj Srbiji

  Nolina1990

  No ratings yet
• Antropologija Filma U Srbiji

  

  Document23 pages

  Antropologija Filma U Srbiji

  Nolina1990

  No ratings yet
• Žan-Pjer Vernan, Poreklo Grčke Misli (Odlomak)

  

  Document13 pages

  Žan-Pjer Vernan, Poreklo Grčke Misli (Odlomak)

  Nolina1990

  No ratings yet
• Predavanje

  

  Document26 pages

  Predavanje

  Nolina1990

  No ratings yet
• Utopija

  

  Document23 pages

  Utopija

  Nolina1990

  No ratings yet
• Primer Ispitnog Briefa - 40 Bodova

  

  Document2 pages

  Primer Ispitnog Briefa - 40 Bodova

  Nolina1990

  No ratings yet
• Veliki Brat Vas Gleda Vi Gledate Velikog Brata

  

  Document32 pages

  Veliki Brat Vas Gleda Vi Gledate Velikog Brata

  Nolina1990

  No ratings yet
• Razmena Darova Kao Totalna Društvena Institucija - SKR

  

  Document25 pages

  Razmena Darova Kao Totalna Društvena Institucija - SKR

  Nolina1990

  No ratings yet
• Tebanski Ciklus - Edip (Odlomak Str. 473-486) - Mit o Edipu

  

  Document7 pages

  Tebanski Ciklus - Edip (Odlomak Str. 473-486) - Mit o Edipu

  Nolina1990

  No ratings yet
• Originalni Brief Primer - Prevod

  

  Document7 pages

  Originalni Brief Primer - Prevod

  Nolina1990

  No ratings yet
• Rituali Preokretanja"

  

  Document16 pages

  Rituali Preokretanja"

  Nolina1990

  No ratings yet
• Ideologija I Telesne Tehnike

  

  Document25 pages

  Ideologija I Telesne Tehnike

  Nolina1990

  No ratings yet