Prolee u mom kraju

Posle hladne i duge zime prolee se neujno uvuklo u na kraj. Na vedrom plavom nebu sunce
je sada jedini gospodar. Njegovi topli zraci neno miluju tek probuenu prirodu.

umarice su ozelenele. Drvee je olistalo i procvetalo i njegove gole grane su dobile novu
odeu. Veverice veselo skakuu sa grane na granu, a ispod buna na listovima jagorevine
odmara se mali sivi je. Vesnici prolea su svuda okolo. Iz zelene trave stidljivo vire male plave
ljubiice. Bele rade i uti maslaci rairili su svoje latice, a njihovi cvetovi su izvezli su na
livadama prelepe are. U cvetnjacima pored kua svoju lepotu ponosno pokazuju uti narcisi i
plavi zumbuli. I rue se spremaju za cvetanje. Njihovo drvo puno je sitnih pupoljaka. U vazduhu
se osea sveina. Svuda okolo se iri opojan miris jorgovana i tek procvetalog bagrema. Nema
vie one tune zimske tiine. Sada se uje veseli cvrkut ptica, svirka cvraka i zujanje pela.
Svuda je radost. Male vredne pelice lete sa cveta na cvet, a drutvo im prave areni leptirii.
Laste su se vratile sa juga i ispod streha prave svoja malena gnezda. Vrapci su se obradovali
njihovom dolasku i pozdravljaju ih svojom veselom pesmom.

Kada stigne prolee sivilo zime nestane u arenilu proljenih boja i u mom kraju tada sve
postane lepe i vedrije. Lepi su zeleni travnjaci, mirisno cvee i visoko drvee. Lepe su balkoni,
ulice i nasmejani ljudi koji njima etaju. Prolee unosi radost u na kraj i zato ga svi vole i s
nestrpljenjem iekuju.

Boske

Bela grana

Potrite, poletite sa svih strana!

Na trenji se rascvetala bela grana,
oivela bela rada, uti neven,
u cvee je svako sada preodeven.
Latiice ruiaste, modro plave,
ut maslaak doskakuta preko trave.
- Prolee je! Kitite se cveem belim, -
kae Sunce, - ja darove sada delim
Plavom bojom nacrtajte nebo ovo,
i na njemu uto krilo leptirovo,
i zeleno zeleni se lie s granja,
i u njemu puno dece i treanja,
pre da rode kada budu nacrtane
ove trenje, ovo cvee, ove grane!

Leptire mi uhvatite plavokrilo,

od leta se na livadi umorilo
A kada se bude nalo na tvom dlanu,
ti ga pusti da odleti na poljanu!
 I dotri, svi doite sa svih strana
da vidite: procvetala bela grana!

Vihor zastava, umor grana,

Prozori svi u cveu,
Po naem gradu sa sviju strana
Sveane povorke kreu

Mira Alekovi

O pesniku...

Mira Alekovi je poznata srpska pesnikinja. Roena je 1924. godine u Novom Sadu. Bila
je uenica Desanke Maksimovi. Pisala je pesme i prozu za decu i odrasle. Autor je kultnih
rodoljubivih pesama vezanih za bivoj SFRJ: "Drue Tito, mi ti se kunemo" i
"Jugoslavija". (Od Vardara, pa do Triglava). Umrla je u Beogradu 2008. godine.

U aprilu

U aprilu, u aprilu
sunce prede utu svilu,
 nebo plavi ator pravi
a drvee, a drvee
na prste se die, penje,
i pokree
u plavilo, vie, vie,
korenje mu samo smeta
a moglo bi da poleti,
i grane ga uvis vuku,
kol'ko ima samo ruku.
Za te ruke ptice,
ptice
pletu pesmom rukavice,
za te ruke, goloruke
sve zelene, sve zelene
kiom mekom umivene,
ko ce tol'ko da navlai?
Sve su nove! ta to znai?
Znai, prosto:
u aprilu
sunce prede utu svilu,
jedra vedra za jarbole
da prolena plovi laa,
ptice pesme pletu, pletu,
svaka pesma po list zelen,
po cvet beli to se raa.

Mira Alekovi

Prolee u meni i oko mene

Hladni i kini dani su napokon otili. Neujno i neprimetno u moj grad je ulo prolee. Nema
vie one tune zimske tiine.

Kau da je prolee najlepe godinje doba, da budi ivot i donosi radost. Verujem u to, jer
kad ono stigne sve se oko mene i u meni menja. Promenila su se polja, ume i parkovi. Topli
zraci prolenog sunca probudili su uspavanu prirodu. Ozelenelo je drvee i arene se terase u
mojoj ulici. Jedna stara trenja u komijinom dvoritu obukla je svoju novu haljinu od roze
cvetia. uje se zujanje pela i vesela ptiija pesma dok se vetri poigrava sa zelenim listiima
topola u dvoritu moje kole. epure se narcisi na pijanim tezgama i plave ljubiice na gradskim
bulevarima. Sve je drugaije, lepe i vedrije. Mirisi prolea poigravaju se u vazduhu. Dok se
igram sa drugovima u parku oseam majsku sveinu i zov prirode na buenje. Taj zov utie i na
mene, oseam potrebu da se stopim sa prirodom. elim da ostanem napolju da uriem sve
vazduh, sluam pesme to komponuje prolee i posmatram vedro nebo iznad sebe. Taj oseaj mi
puni baterije.

Prolee me podsea na slikara koji svojim bojama oivljava sve to dotakne. Pod njegovim
kistom sivilo zime nestane u arenili proljenih boja. Volim prolee u svom gradu. Ono me ini
srenim i ispunjenim.

Ognjen Mutavdi (Beograd, 2010.)

 Pozdrav maju

Zimi je kraj, zimi je kraj,

Proljee svuda vlada,
Ve je stigao i Prvi maj
Sunani praznik rada.

Vihor zastava, umor grana,

Prozori svi u cveu,
Po naem gradu sa sviju strana
Sveane povorke kreu

Grigor Vitez

Proljetna zora

Tihi vjetri grane kree,

Po livadi rosa pala,
Sa istoka mila zora
Zrakom nas je obasjala.

Sva priroda pozdravlja je,

Raduje se njenom baju,
A hvalu joj male ptice
Sa umilnom pkesmom daju.

areni leptir popaja se

Sa ljubice sjajne rose
A elice hitre, lake
U konicu meda nose.

Cari mali na granici

Od veselja sve skakue,
Jer krica mu ona mala
Obasjat' e sunca lue.

Podigle se mile laste,

Pa u istom zraku l'jeu
Katkad opet sputaju se,
U potoi kril'ma kreu.
 B'jeli janjci po poljani
Igraju se, travu pasu,
A uz frulu pastir svira,
Veseli se zore krasu.

Oh, zorice divna, ljetnja,

Ko tetakvu nama stvara?!
Niko drugi, nego onaj
to nam alje svakog dara!

Aleksa anti

. .

. .
. .
.
, .
. .
.
.
.
. , .
. .

,
.

.. .

.
.. , .
.
.
. .
. ,
. ,
. .
.
. .
 .
. .
.

, .

. .

, . ,
.
. , ,
, .

. ,
, . . ,
.

.
.
.
,.

.
.

.
 .
.

.
,
,...

.

,,...,
.
''''.

 .
.
, .
,.

.
.,
,,
.
.
.

. .
,
.
,
.
.
,
,.,
 ,
,.
Polako nestaju bele arolije i zima odlazi, prolee upravo poinje da budi prirodu. Sunce je sve
veselije a deca slobodna u svim svojim vragolijama. Parkove ispunjava deji smeh, nee vie biti
pognutih glava, niti namrgoenih lica. Vunene kape, zamenie eiri i kaketi.

Nebo se napokon razvedrilo, i sada je isto plave boje a drutvo mu prave rasejani beli oblaci.
Sve poinje da se budi. Topli zraci sunca dodiruju nove zelene pokrivae i najavljuju toplije
vreme. Moj kraj postaje bogatiji novim mirisima i bojama. Priroda poinje da pokazuje svoje
raskono lice. Cvee mirie sve jae a ptice sve glasnije pevaju svoju prolenu pesmu. Drvee
nam mae svojim tek ozelenelim granama na kojima ptiice veselo skakuu. Sada ve slobodno
izlazim i igram svoje omiljene igre, uivam u prolenoj idili, a u mom seanju polako poinju da
blede tmurne zimske slike. Kada prolee zameni zimu moja ulica postaje mnogo lepa. Volim da
proem njome na putu do kole jer mislim da je moja ulica najlepa u prolee kada sve krene da
cveta i zeleni. Oboavam laki proleni povetarac i uivam u njegovom lepranju. A kako je tek
lepo na livadi, prebogatoj novim bojama i mirisima koji prosto teraju ula da uivaju u njenoj
lepoti. uje se zujanje pelica u potrazi za hranom a cvrak je ponovo poeo da peva svoju
veselu pesmu.

Zaista se oseam bolje jer mi vie ne brane da izlazim iz kue zbog hladnoe. Ljudi su prijatniji i
osmeh na njihovim licima govori da su zadovoljni. Ja sam posebno srean, konano mogu da se
sa svojim drugovima i drugaricama igram u parku. Uivamo u lepoti i arima naih igara,
smejemo se i vritimo. Oni mi kau da je prolee i za njih najlepe godinje doba jer su se ba
ueleli parkova i fudbala. Sad mogu slobodno da idem kuda poelim, ak me i ne mrzi da idem u
kolu. Nita mi vie nije teko, sve radim sa lakoom i voljom.

Radujem se proleu jer ovo godinje doba donosi sa sobom veliku zabavu koju mogu da podelim
sa svojim vrnjacima. Mogu da osetim lepotu i da se slobodno radujem dolasku leta i vremenu
koje e postajati sve toplije. Radujem se i letnjem raspustu koji nije toliko daleko.

Slikovnica Momilo Tei

Na livadi naoj,
kad dou laste,
mirisna i svea
slikovnica raste.

Slikovnica divna
od zvonia plava,
ognjice, maslaka
i viljastih trava.
 U njenome krilu
prepelica spava,
praporcima rose
no je ulepava.

svakoga je jutra
Vetri prelistava

Posle duge i hladne zime prolee se neujno uvuklo u na kraj.Priroda se probudila,sve cveta i
buja.

Na vedrom plavom nebu Sunce je jedini gospodar.NJegovi topli zraci neno miluju tek
probuenu prirodu.ume su dobile svoje nove haljine.Vesela pesma ptica odzvanja svuda
naokolo.Veverice skakuu sa grane na granu.Zelene livade proarane su
cvetovima:visibabama,ljubiicama i belim radama.Mirisni cvetovi mame pele koje zuje na sve
strane da sakupljaju med.U vazduhu se osea opojan miris jorgovana i tek procvetalog
badema.areni leptirii igraju svoj veseli ples.Laste su se vratile i ispod streha prave svoja mala
gnezda.

Kad prolee doe sve nabolje poe.Volim prolee u mom kraju.

Vladimir Dudi uc.IV raz.

Oh,prolee ponosito,

ponosan ti dan,

koga ne bi usreio

osmejak ti znan,

koga osmejah ti znan!

isto nebo raspupilo

svoj plavetni kras,

a sa njega se osmejkuje

sunace na nas.

Ne zna da li je jutro lepe,

da li sutona ar;
sve nam sija,sve nam prija

ko nenadni dar.

Oh,prolee ponosito,

ponosan ti dan,

koga ne bi usreio

osmejak ti znan,

koga osmejak ti znan!

Opisau vam prolee u mom kraju.

Zraci zlatnog sunca obasjavaju svaki kutak tek probuene prirode.Drvee se presvuklo u nove zelene haljine sa
arenim cvetiima.Na granama se uju ptice koje pevaju u horu .Obilaze svoja gnezda i svoje ptije pesme posveuju
ptiima koji tek dolaze na svet.Sve naokolo je ivo i veselo.Insekti su se razmileli svuda po mekanom tepihu tkanom
zelenim travkama.Potoii su odleeni,pa tako i abice skakuu i pevaju pesme svoje.Vredni mravi su se razmileli da
popravljaju svoje mravinjake..Neumorne pele mame proleni cvetii,bie dosta meda.Grane u vonjacima su
povijene od bogatog roda.Povetarac iri miris rascvetalih bati.Majske rue najlepe miriu i apuu svoje tajne.Bate
e uskoro biti prepune raznoraznog povra.U daljini crvene se prve trenje,a pozdravljaju nas sone jagode.Deca se
raduju prvim prolenim darovima.

Na kraj je najlepi u prolee jer sve je cvetno,mirisno i areno.

Prolee je svojim dolaskom sve probudilo.Svojom zelenom bojom okitilo je celu prirodu.

Cvetne livade su zamirisale.Vredne pele,ose i leptiri lete i u letu biraju na koji areni cvet da slete.Sunce je probudilo
mrava i cvrka,koji etaju po livadi.Na proplancima pored olistalih uma obani uvaju stado ovaca.Iz ozelenelih
uma uje se veseli cvrkut ptica.Na sve strane iri se opojni miris jorgovana.Laste i rode lagano doleu s juga i trae
svoja naputena gnezda.Bate su se okitile arenim cveem:lalama,zumbulima,ljubiicama,ruicama i dr..Potoci i reke
su nabujali i njihov ubor iri se prirodom.Sunce svakoga dana sve jae sija .Volim da posmatram kako se priroda
menja.

Zbog toga to je priroda u prolee najarenija i prepuna najlepih mirisa,prolee je moje najmilije godinje doba.

Stiglo je ve odavno prolee.Ono je jedno od najivljih godinjih doba.

Sunce se smei i pozdravlja novi svet. Drvee je obuklo nove zelene koulje .Livade lie na
zelene tepihe.Neke od njih imaju i cvetie,pa kao da se takmie koja e od njih biti lepa.Jedne
se hvale utim maslacima,druge nas pozdravljaju belim radama,a neke su nadenule raznobojne
mirisne cvetie,pa se time jo vie die.Vesela svirka ptica leti umarkom.Leptirii se arene u
zelenoj travi punoj jutarnje rose.
 Tako izgleda svet prirode,jer je sve zeleno i neprestano buja.

Bio je lep,sunan dan.Reili smo da izaemo u prirodu.

Kako smo zakoraili u prirodu neni cvrkut veselih ptica ulepao nam je dan.Probueno
drvee njie svoje napupele granice na nestanom vetru,Zelene i mirisne livade posute su
arenim cvetiima i nestanim leptiriima.Maleni potok ubori svoju pesmu,dok sunce se
presijava,a umsko drvee se ogleda u vodi.Sunevi zraci se rasipaju i toplinom miluju mladu
prolenu travu.Bubice se ljube sa cveem,dok neni oblaci apuu prolenu pesmu.U prirodi sve
raste,zeleni se,neprestano buja i predivno mirie.

Topli i sunani dani su doneli lepo raspoloenje svima,a agor vesele i razigrane dece uje se
na sve strane.

Prolee je krivo za sve

Prolee ove godine ima posebno nean sjaj. Svojim zelenilom mi neprestano
mazi oi. Pupljenje lia i cvetanje jorgovana odigralo se tiho, kao enja to ume biti. Proleni
prizori su odisali nevinom lepotom.

Ipak je neno, sjajno i mazno prolee, umesto razdraganosti u moju duu unosilo setu.
Njegova nevina lepota je ispunjavala udnim bolom moje grudi. inila me je bezvoljnim. Nigde
mi se nije urilo. Nita nisam planirao da radim. Najvie mi je prijala samoa i muzika. Proleno
zelenilo je ak izazvalo suze u mojim oima. Misli su mi beale, nekako nedovreno Postao sam
posmatra dogaaja oko mene, kao da me se oni ne tiu; kao da nisam deo njih. Plavetnilo neba
sam kroz prozor umeo satima posmatrati. Ljutilo me je, kad mir neba prekine let ptica. Imao sam
strpljenje samo za kratke razgovore. Lepi dogaaji su mi prijali, ali me nisu oduevljavali. Nisam
oseao tugu, niti sam bio nesrean, samo sam bio obavijen ravnodunou. Svoje obaveze
uspevao sam odraditi, ali nekako mehaniki, bez sranosti. Oseao sam se kao da letim kroz
bezvazduni prostor, kao da sam oamuen. Ovo nisu moje osobine! ta se sa mnom deava?
Lepotu mi prua priroda, porodica, prijatelji, a ja ne uivam u njoj. Prestao sam druge da
darujem osmehom i alom.

Moram izai iz ovog zaaranog kruga. Razmislio sam dobro i shvatio- prolee je krivo za sve.

Za mene je prolee najlepe godinje doba. Sve oivi i ozeleni, pa i ljudi postaju vedriji i
sreniji. Posebno je lepo kada izaemo van grada. Drvee olista, trava se zeleni,a vredni
poljoprivrednici marljivo rade na svojim njivama. Sve je tako svee, a nebo je vedro i plavo.

Ja sam jako srean kada odem na selo i na sveem vazduhu provodim to vie vremena. Na
biciklu se vozam sa svojim drugovima i uivam u sitnim radostima ivota. Na prolee esto idem
i na pecanje, to je dogaaj koji zasluuje da se o njemi posebno pie. Prolee volim zato to su i
veliki praznici Uskrs i moja slava sveti Georgije. U maju je i moj roendan tako da mi ove dane
provodimo zajedno i u veselju.

Moji roditelji se trude da to vie boravimo u prirodi da bismo se odmorili u uivali u prirodi.

Ne znam zato, ali zimu ne volim. Ne volim vetrove, drvee bez lia i ljude umotane u alove i
kape. Ne mogu ni da ih prepoznam kad se sretnemo. Zimi sam i ja tmurna i nervozna.
Nezadovoljna sam to sam stalno unutra, a kad izaem zaalim. Ko bi meni ugodio? I tako
stalno, sve se vrti u krug, a ja svake godine iznova oekujem prolee.

A da prolee dolazi, to znam prvo po tome to mamine sobne biljke poinju da se izduuju. E, po
tome znam
i odmah mi je lake oko srca. Ne mogu da opiem taj oseaj kada zasija sunce, kad se mamina
bata sa lalama i kojekakvim arenim cveem pokae u punom sjaju.

Dan mi je odmah lepi im vidim prvu rodu na komijskom dimnjaku. Moj deda je govorio da
kad vidi rodu moe da skine arape i da ide bos.
Ja mislim da treba videti jedno pedeset roda i tek onda skinuti arape. Volim da izaem u batu
kad baka seje i sadi. Kod nas na selu u batama ima puno cvea, raznih voki koje cvetaju. . . To
je divan prizor. Sve se sija i sve je novo i lepo. Ljudi priaju, ptice cvrkuu, a guter i ja se
sunamo. Sa svom tom lepotom oko sebe ini mi se da sam i ja lepa, da mi je kosa sjajnija, da
su mi oi vie plave nego sive. Ma ne mogu da opiem taj oseaj. Kako prolee odmie, meni se
ini da sam sve bolja osoba, tolerantnija i obzirnija.
A seta, koja se nakupila preko zime nestaje i ustupa mesto euforiji u iekivanju mog omiljenog
godinjeg doba leta.

I tako Na meni se izgleda osvedoila ona izreka menja se kao godinja doba!

Prolee i moja oseanja

Kazu,prolece je najlepshe godishnje doba. U prolece nastaju zivoti,sve se radja i cveta. A zapravo
i jeste najlepshe...
Dani su topliji i Sunce se osmehuje dok nam pruza svoje zlatnozute zrake. Nebo je vedro uz koji
beli oblachak,a kisha je topla i blaga. Ptice se vracaju i divno je ponovo se probuditi uz njihovi
pesmu.Livade su ponovo sharene...To more cveca se shareni od maslachka,ljubichice do raznih
trava i zbunja. Pchele slecu sa cveta na cvet,mravi ponovo vredno rade i nishta vishe nije kao
zimi. Zivot se ponovo vraca! U shumama se probijaju sunchevi zraci kroz josh uvek ogolele
grane i dopiru do biljaka prolecnica koje zameljuju pokrivach od lishca shto tu stoji josh od
jeseni. Drvece polako oblachi svoje raskoshne zelene haljine ili cveta i opija me svojim mirisom.
Deca se igraju napolju,ljudi sredjuju dvorishta a ja napokon mogu vishe vremena da provedem u
prirodi. Dovoljno je da posmatram prirodu kroz prozor i da budem srecna. A kako da ne budem
srecna? Hladni dani su napokon otishli a sa njima i moje loshe raspolozenje!
Sedim ispod drveta,slusham zujanje pchela i osetim blag povetarac na mom licu. Uzivam u ovom
trenutku i znam da volim prolece!

. .
. .
.
.
. .
.
,
. .
, .

Prolee u mom kraju

Posle hladne i duge zime prolee se neujno uvuklo u na kraj. Na vedrom

plavom nebu Sunce je sada jedini gospodar. Njegovi topli zraci neno miluju tek
probuenu prirodu.

umarice su ozelenele. Drvee je olistalo i procvetalo i njegove gole grane su

dobile novu odeu. Veverice veselo skakuu sa grane na granu, a ispod buna na
listovima jagorevine odmara se mali sivi je. Vesnici prolea su svuda oko nas.
Iz zelene trave stidljivo vire male plave ljubiice. Bele rade i uti maslaci rairili
su svoje latice, a njihovi cvetovi su izvezli su na livadi prelepe are. U
cvetnjacima pored kua svoju lepotu ponosno pokazuju uti narcisi i plavi
zumbuli. I rue se spremaju za cvetanje. Njihovo drvo puno je sitnih pupoljaka. U
vazduhu se osea sveina. Svuda okolo se iri opojan miris jorgovana i tek
procvetalog bagrema. Nema vie one tune zimske tiine. Sada se uje veseli
cvrkut ptica, svirka cvraka i zujanje pela. Svuda je radost. Male vredne pelice
lete sa cveta na cvet, a drutvo im prave areni leptirii. Laste su se vratile sa
juga i ispod streha prave svoja malena gnezda. Vrapci su se obradovali njihovom
dolasku i pozdravljaju ih svojom veselom pesmom.
 Kada stigne prolee moj kraj se promeni. Postaje vedriji i lepi. Sve je lepo,
trava, cvee, drvee... Volim prolee u svom kraju.

Proljee

Stiglo je proljee, a sa proljeem i nove radosti. Proljee je najljepe godinje doba. Priroda se
budi i sunce jae grije zemlju.
U proljee se sve zazeleni i niknu prvi vijesnici proljea: visibabe, afrani, jaglaci... Sunce je sve
toplije, dani dui, a noi krae. Vraaju se ptice s juga pa su poele praviti gnijezda. Livade su
prepune arenog cvijea. Zapoeli su proljetni radovi: ienje dvorita, ureivanje vrtova,
pripremanje oranica za proljetnu sjetvu. Igralita su prepuna djece.
Sve je ivnulo i sve mirie po proljeu. Svi volimo proljee.

Ivana Mihalkovi, 4.a

Proljee

Pokucalo na vrata proljee. "Stiglo je proljee! Stiglo je proljee!"-uju se djeji glasii.

Cvijee je probilo svoje glavice i provirilo iz zemlje. Sunce je jae zasjalo. Sve je pozelenilo.
Drvee je rairilo svoje grane, a na njima su se pojavili zeleni listovi. I trava se veselo podigla u
zrak. Sve je odjednom oivjelo. Na kraju lijepog, sunanog i veselog dana cijela je priroda
utonula u san. Tako je proao jedan proljetni dan, suncem obasjan.

Helena Varga, 4.a

Proljee

Stiglo je proljee i svi se tome vesele. Dani su postali sve ljepi i ljepi.
Mirisno cvijee raslo je svom silom. Kronja je poela dobivati pupoljke. Trava se zelenila
cijelom livadom. U umi punoj svjeeg zraka odmarali su se stariji ljudi. Djeca su igrala razne
proljetne igre. Tisue cvjetova zamirisalo je krajem. Brojne obitelji otile su na piknik i tako
provele cijeli dan. Volim proljee jer je meni to najdrae godinje doba.

Dorotea Srpak, 4.a

Proljee

Jednog lijepog dana odluila sam proetati livadom i nabrati proljetnice za svoju mamu. Tamo
sam ugledala prve leptire, bumbare i pele. Veselo sam pozdravila proljee i rekla:"Dobar dan
proljee! I ove emo se godine esto druiti." Veselim se toplim, duim i sunanijim danima. Ja i
moji prijatelji se moemo vani due igrati. Nae igre prati veseli ptiji cvrkut i opojni miris
cvijea.
U meni proljee budi lijepe i tople osjeaje.

Tajana akui, 4.a

Sastav Proljee u mojoj ulici za 5 razred osnovne kole. Ovaj kratki pismeni sastav o proljecu
nam je poslala Jasmina. Zahvaljujemo se svim nasim vjernim itateljima koji dijele njivove
sastave sa svima nama. Onima drugima koji samo zele da proitaju da napomenemo da na nasem
sajtu ima jos dosta sastava o proljeu za sve razrede osnovne i srednje kole.

Proljece u mojoj ulici

Jos mnogo uenikih radova i sastava koje smo mi napisali o proljeu proitajte na nasem sajtu.
Ukoliko ste i vi nesta pisali o proljecu posaljite nam vas rad. Najbolje radove cemo podijeliti sa
drugima i drugi ce se izjasniti da li im se svidja vasa pismena vjezba o proljeu.

Stiglo je prolece

Iako zima donese neke zimske radosti nama deci, skoro sva deca voli kada sunce grane i kad
nam stigne prolece.

Ove godine prolee je stiglo ranije i pobedilo u vecitom sukobu godinjih doma. Vec u januaru
su na televiziji prikazivali da se pojavilo cvece i da neko drvece lagano cveta. Ipak lazno sunce i
njegovi zraci nas su tada mogli i zavarati posto se zima uporno branila od napada proleca i
obavezala nas sve da nosimo jakne i time smanjila nase trkacke sposobnosti i opseg igara kojih
mozemo da se igramo. Sada je nastupilo pravo prolece. Jakne su u plakarima, drvece je dobilo
pupoljke i ljudi su kao i vreme postali vedriji i nasmejaniji. Kao da nam sunce da neku dodatnu
energiju i probudi elan u nama. Citav zivotinjski i biljni svet kao da poinje svoju igru i pesmu u
prolee, make ispustaju ljubavni zov, ptice veselo cvrkuu, biljke boje nau okolinu u veselije
boje

Vocke u mojoj basti u prolece

Doslo je prolece najlepse godisnje doba. Na livadi, u basti, u sumi, u parku oseca se njegov dah,
sarene se njegove boje. Sva priroda je obukla svoje novo odelo pa i voce u mojoj basti. Na
franama tresnje, visnje, jabuke, kruske i drugog voca trepere se zeleni listovi na prolecnom vetru.
Ovoga proleca prvo su zamirisali cvetovi tresnje, visnje i sljive pa onda i cvetovi jabuke i
kruske. Prolece je rajski mesec. U celoj basti se siri opojan miris voca! Na njihovim granama su
sada vec vidljivi plodovi.
A dole na zemlji jos cvetaju jagode, a sa strane grane malina su savile svoje glavice i kao da
posmatraju sta se desava dole. Sa druge strane baste ponosno stoji jorgovan cije se grane leprsaju
na vetru, i tako kao da pozdravljaju prolaznike. A malo dalje jasminove grancice su prepune
pupoljaka koji vec opojno mirisu sireci svoj miris daleko niz ulicu. Jasmin i jorgovan su mozda
greskom zalutali u drustvo vocaka, ali oni uglavnom lepo izgledaju, a jos lepse i opojnije mirisu.
Svo voce u mojoj basti je ovoga proleca dobilo nove stanare, a to su pcele, bube, leptiri i neki
drugi insekti.

, .
. ,
. .
, .
.

, , , . .
, , , , .
. ,
. , . .
. .

.
.

. . .
. .

, .
. , ,
, .

. ,
. , .

Sada, u najlepem godinjem dobu, sedim zagrejana sunevim zracima pod visokom jabukom i
udiem punim pluima sve vazduh posmatrajui po hiljaditi put predeo u kojem su priroda i
ljudska ruka izloile svoja dela.

Predamnom su treperali bez prestanka sunevi zraci i sedefasto plavetnilo neba. U oblesku
plamena sve je bilo svetlije i rumenije no obino. utala je kronja stare nagnute jabuke obrasle
mahovinom i to utanje mealo se sa cvrkutom ptica stvarajui melanholinu simfoniju. Ona
odzvanjae u mojoj dui, kao uspavanka mlade udovice majke nad svojim jedincem. Pirnu
apatljivi vetar i sa sobom donese opojni miris svee zove. Nema te etkice koja bi bila u stanju
da ovu raskonu igru boja prenese na platno, pa ni samu boju sunca; ono je i uto i crveno, i
zlatno i belo i plameno. A tek nebo! Dobro znam da ponekad i ja od muke i loe inspiracije
tresnem sav svoj slikarski pribor o pod i tu ga ostavim neko vreme da lei naputen i beskoristan
odlaei da se divim originalu.

Polako uutae ptice. Tiinu je jedino remetio vetar koji kao da je cvilio iz dalekog granja. Mir.
To je sveani trenutak kada se sanja i kada dua eli da bude sama, potpuno sama. esto sa
suzom u oku oseam u grudima neujnu bol. Obino kratkotrajan, ali otar kao no u tim
trenucima kidao bi sve veze sa mnom i sa drugima.
Svetlost zamenjuje tama. Spokojno gledam kako no kao meka pauina pada i pokriva sve.
Visoko u granju mirno gore zvezde, sve je umno i sjajno. Moje srce je deo svega toga; sa
zvezdama treperi, uti s vetrom. Tada gorina nestaje iz mog srca i oima punim zvezda gledam
duboko u beskraj.

I u tim poslednjim trenucima samoe gledam u mesec koji mi obasjava put i polako se korak po
korak pribliavam kui.