Opasno Saznanje - Tasha Alexander

www.balkandownload.
org
www.balkandownload.org
Taa Aleksander
OPAS NO SAZ NA NJE

own loa d.org
Balk anD
Prevela Sanja Bonjak
2
Za Endrua
Sve, uvek
3
Nijedna izuzetna dua nije

poteena meavine ludila.
Aristotel
4
Zahvalnost
Neizmerno hvala...
arliju Spajseru i Alison Kaplin, ije su pronicljive primedbe poboljale ovu
knjigu.
Endiju Martinu, Metjuu iru, Sari Melnik, En Hokins i Tomu Robinsonu, iji
neumoran trud ne moe da ostane neprimeen.
Meri-Springs i Stefanu Kutou, koji su mi ljubazno dozvolili da boravim i piem
u njihovom prelepom domu dok sam istraivala Normandiju. Bez njih ne bi ni bilo
ove knjige.
Bretu Betlsu, Robertu Gregoriju Braunu i Bilu Kameronu, Dojslin Elison,
Kristi Kirnan, Elizabet Lets i Rene Rozen, izvanrednim piscima i jo boljim prijate
ljima.
Kristini en, Niku Hokinsu, Keri Meders, i Misi Rajtli, bez kojih ne bih uspela.
Geriju i Anastaziji Gating, koji su neumorno itali gomile stranica rukopisa.
Zanderu, zato to je sa aljenjem prihvatio da Kolin ne moe da ide unaokolo i
ubija. Kejti i Desi to su smatrale da Kolin ne treba da bude ubijen.
Endruu Grantu za svu sreu na ovom svetu.
5
Prvo poglavlje
Iako su mi predeli Normandije bili nepoznati, ak sam i ja znala da tamna lokva

krvi ispod drveta nije prizor koji turista treba da ugleda tokom popodnevnog jaha
nja. Skliznula sam sa sedla, spustila ruku konju na vrat da ga umirim, a zatim se sag
nula da paljivije ispitam. ak i da sam uspela sebe da ubedim da je zgusnuta te
nost neto bezazleno, pogled na belu aku rairenih prstiju istog trena bi mi prome
nio miljenje. Nesvesno sam protrljala stomak, koji me je jo tupo boleo od mog
sopstvenog susreta sa nasiljem, i koraknula sam prema leu.
Samo nekoliko meseci ranije, na putovanju koje je trebalo da mi bude blaeni
medeni mesec, bila sam zarobljena u upljem rezervoaru duboko ispod Konstanti
nopolja sa zlikovcem, koji je na mene pucao u pokuaju da me uutka jer sam otkri
la da je poinio ubistvo. Trud mu je, naravno, bio uzaludan. Ali, iako sam uspela da
razotkrijem tog groznog oveka i spasem ivot sultanovoj konkubini koju je drao
kao taoca, izgubila sam neto jo vrednije. Kad sam zakoraila u mranu utrobu
grada, nisam znala da sam trudna. Sad, umesto da se pripremamo za naslednika,
mu i ja nismo sigurni hoemo li ikada moi imati dete.
Kolin Hargrivs se nije dao obeshrabriti, ak ni suoen sa takvom tragedijom.
Uporno je tvrdio da je jedino vano da se oporavim i poslao me u Francusku im
sam ozdravila dovoljno da mogu da putujem. Imao je najbolje namere. Meutim,
izbor odredita mu nije bio savren. Nije Normandija bila pogrena raskoni pre
deli bili su zapanjujue lepi, a bogata kremasta hrana velianstvena ali nije mi od
govarao smetaj u kui njegove majke. Iako ni to nije ba sasvim tano. Nita se nije
moglo zameriti kui, prostranom, udobnom zdanju, koje je uglavnom u sedamna
estom veku izgradio aristokrata iji naslednici nisu imali sree za vreme revolucije.
Pre e biti da je problem bio u meni. Barem to se ticalo moje nove svekrve.
ula sam samo pohvale o gospoi Hargrivs, koja je pobegla iz Engleske posle
smrti svog mua pre desetak godina. I otac joj je rano ostao udovac i nagovarao je
6
erku da ostane kod kue ne da se brine o njemu, ve je verovao, a nije mnogo vo

leo drutvo, da joj treba omoguiti da vodi ivot kakav god eli. Bogatstvom je osi
gurao da joj podrka mua nikad ne zatreba. Liena branih stega, En Hauard je go
tovo dvadeset godina putovala po svetu dok su joj se drugarice poudavale i raale
decu. Kad je ve ula u trideset estu, na polovini Velike piramide u Gizi srela je Ni
kolasa Hargrivsa. Dok su se ponovo spustili na vrsto tlo, ve su bili vereni. Tri
dana kasnije su se venali i posle toga vie nisu proveli nijednu no odvojeno.
Nadala sam se da e me gospoa Hargrivs obasuti toplinom kakvu je pokazivala
sinu da e se radovati kad ga vidi sreno oenjenog. Ali, posle dve nedelje hladne
suzdranosti odluila sam da provodim to vie vremena van domaaja njenog pre
kornog pogleda, koji je u meni izazivao peckavu nelagodu, i ta odluka me je i dove
la do nesrenog poivalita devojke ispruene ispod drveta i krvi koja je natapala
zemlju.
u me je pekla u grlu dok sam je gledala, a oi su mi letele od njenih prstiju do
lica uokvirenog kosom, koja je po boji i stilu bila toliko slina mojoj da smo mogle
biti i bliznakinje. Nije bilo sumnje u to da je mrtva, nije bilo potrebe proveravati
znake ivota. Niko nije mogao preiveti tako okrutne, duboke razderotine po vra
tu. Gornji deo haljine bio je crn od krvi i pokidan na stomaku, a ispod se nazirala
prazna upljina.
Nisam mogla vie da gledam.
Obgrlila sam se oko struka do mi se stomak stezao. Nije mi se smuilo, nego
sam bila previe uasnuta, previe zapanjena ak i da bih disala. Zatvorila sam oi u
pokuaju da se usredsredim, pomerim, razmislim, ali nisam bila sposobna ni za ta.
Okrenula sam se na zvuk otrog pucketanja, kao da se grana lomi iza mene, a tada
je moj konj ispustio grozan vrisak i propeo se. Shvatila sam da sam zaboravila da ga
veem za drvo i krenula prema njemu, ali bilo je prekasno. Ve se dao u beg.
I tako sam ostala deset kilometara daleko od kue, sama sa ubijenom devojkom.
Drvee i trava i cvee okretali su se oko mene dok sam pokuavala da se dovolj
no priberem i procenim prizor ispred sebe. Trebalo je da budem spremnija za ova
ko neto. U protekle dve godine postala sam neka vrsta detektiva poto sam reila
ubistvo svog prvog mua, Filipa, vikonta Etona, za koga su svi verovali da je umro
od groznice u lovu u Africi. Otada su me jo tri puta zvali da uestvujem u reava
nju ubistava, poslednji put na mom medenom mesecu u Konstantinopolju. Kolin,
moj drugi mu (i Filipov najbolji prijatelj), radio je za Krunu, pomagao u stvarima
koje su zahtevale, kako je voleo da kae, malo vie obazrivosti. Poto nijedan mu
7
karac nije mogao dobiti dozvolu da ue u sultanov harem, zamolio me je da radim

sa njim u slubenom svojstvu kad je konkubina, za koju se ispostavilo da je erka
britanskog diplomate, ubijena u otomanskoj palati.
Koliko god da sam ranije imala uspeha, nijedno prethodno iskustvo nije me pri
premilo za ovaj prizor preda mnom.
Zakiljila sam i vid mi se tako zamutio da su se polje makova iza drveta i le sto
pili u grimizni talas koji je lebdeo na vetru. izma mi se okliznula na glatku travu
kad sam zakoraila napred i naterala se da pogledam i zapamtim svaku pojedinost
te jezive slike: poloaj devojinih udova, opis haljine, izraz lica.
Istovremeno i sigurna i zgaena to sam u stanju da prenesem temeljan izvetaj
o svemu to sam videla, okrenula sam se i zapoela dugu etnju do kue, dok mi se
stomak prevrtao, srce poskakivalo na svaki zvuk koji je dolazio sa oblinjih polja, a
noge podrhtavale.
Na tren sam poelela da se pretvaram kako nisam videla nita ili da se prepustim
strahu. Suze, spremne da poteku, pekle su me u oima i zarila sam nokte u dlanove.
I tada sam ula pucanj granice. Zastala sam na vreme da ugledam zeca kako pretr
ava stazu ispred mene. I odjednom se moj strah pretvorio u bes bes to se vie ne
oseam sigurno na ovom mestu, koje je trebalo da mi ponudi odmor. Sabrala sam
se i pourila kui, spremna da kaem Kolinu kako imamo posla.
Trebalo mi je vie od dva sata da stignem do kue gospoe Hargrivs, koja je bila
smetena u umarku duboko u normandijskom selu severozapadno od Ruana, ali
poto su mi duga jahanja postala svakodnevna navika, nisam mislila da e moje od
sustvo bilo kome biti neobino. Zato sam se i iznenadila kad je mu pourio da me
doeka im sam otvorila vrata. Savladana olakanjem to ga vidim, sruila sam mu
se u naruje i pria mi je potekla sa usana a da nisam zastala ni da doem do daha.
Nisi povreena?, pitao je, pogladio po rukama i odmakao se da me bolje po
gleda.
Ne, odgovorila sam. Ponovo me odmerio, a zatim, oito zadovoljan, uveo me
unutra, poslao najblieg slugu da to hitnije dovede policiju i poseo me na udoban
divan u prednjoj dnevnoj sobi. Njegova majka, koja je itala, odloila je knjigu i us
tala sa uasnutim izrazom.
ta se dogodilo?, pitala je.
Emili je pronala le, odgovorio je Kolin, kruei po sobi. Gospoa Hargrivs je
ostala savreno mirna, ozbiljnog lica, dok joj je prepriavao sve to se dogodilo.
Policija?, pitala je.
8
Ve su na putu, rekao je i ponovo se okrenuo ka meni. Sasvim si sigurna u

mesto?
Morau da ti pokaem. Ne znam umem li da objasnim kako da stignemo
tamo, rekla sam. Nisam sledila neki odreeni put.
Izbezumio sam se kad se konj vratio u batu bez tebe, rekao je. eleo sam da
te traim, ali nisam imao pojma u kom si pravcu otila.
Ne mogu da te zamislim izbezumljenog. Ti si vie nego smiren izluujue
smiren kad si suoen sa opasnou.
Ne kad se radi o tebi, draga moja. Ne vie. Seo je pored mene, uzeo me za ruku
i protrljao je.
Nemoj preterano da me titi. Neu to trpeti, rekla sam. Dok se osvestim,
ve e me slati ranije na spavanje i odreivati mi koje knjige da itam.
Ne bi mi palo na pamet da utiem na tvoj izbor tiva za itanje.
Mada, zaista ima odlian ukus, rekla sam. Moda bih i uzela u obzir tvoj sa
vet.
Majka mu je glasno uzdahnula i samo to nije zakolutala oima. Dozvoli mi da
poaljem po svog lekara da je pregleda, Koline, rekla je. Misli li, ledi Emili,
uporno me je oslovljavala zvanino, glasom punim otrog prezira, da me podseti
koliko joj smeta titula na koju sam, kao grofovska erka, imala pravo, da e moi
ponovo da pogleda taj le? Ne mogu da se ne brinem za stanje tako osetljive i zati
ene devojke.
Biu savreno dobro, odgovorila sam i osetila kako mi obrazi neprijatno gore.
Svako bi se uzrujao da je video ono to sam videla, ali to ne znai da nisam sposob
na da obavim ono to je neophodno i obezbedim pravdu za rtvu ovog uasnog
zloina.
Treba li da poverujem da si sposobnija za to od policije?, pitala je. Nisam ima
la vremena da odgovorim poto je batler najavio inspektora Godea, ogromnog o
veka, visokog i irokog, sa bradom i izvijenim brkovima, zbog ega je liio na Dor
da, novoproglaenog vojvodu od Jorka, mlaeg sina princa od Velsa. Meutim, on
bi pored inspektora izgledao kao patuljak.
Pretpostavljam, rekao je i priao mi, da ste vi madam Hargrivs, koja je pro
nala le.
Ja sam madam Hargrivs, rekla je Kolinova majka i iskoraila. Verujem da
vam je potrebna ledi Emili.
Bojim se da sam zbog nedostatka titule na niem poloaju od svoje ene, re
9
kao je Kolin i rukovao se sa policajcem. Odatle i zabuna. Ali, moram da kaem, ni

jednoj drugoj dami ne bih radije prepustio takvu prednost.
Da, naravno, rekla je gospoa Hargrivs. U svakom sluaju, ledi Emili je pro
nala ubijenu devojku.
Istraga e odrediti uzrok smrti, rekao je inspektor Gode.
Nema mnogo sumnje, rekla sam. Svirepo je ubijena. Pre nego to sam uspela
da ih zaustavim, suze su mi potekle. Pritisnula sam maramicu na lice i pokuala da
se priberem.
Ne treba da mi opisujete ta joj je uraeno. Ve sam pozvao lekara da proui
stanje tela. Stii e za najvie deset minuta. Vi samo treba da mi pokaete tano
mesto dogaaja. Oseate li se sposobnom da to uradite? Razumem koliko vam je
teko. U glasu mu se oseala iskrena zabrinutost.
Cenim vau brigu, rekla sam. Ali, spremna sa da uradim sve to je neophod
no.
U roku od etvrt sata stigli su lekar i jo jedan policajac. Svi smo uzjahali, pri
emu se Kolin drao uz mene. Gospoa Hargrivs je navaljivala da se pridrui, ali na
kraju ju je sin ubedio da ostane. Krenuli smo i brzo se pokazalo da nisam mogla
prepoznati put kojim sam dola lako kao to sam mislila. Pratila sam stazu od kue,
iza puta koji je vodio do sela, ali zatim sam skrenula kroz polja u potrazi za cveem,
ili sam pratila zvuk izuzetno privlanog cvrkuta ptica, ili se nadala da u pronai
mir, koji mi je izmicao jo od dana kada sam povreena u Konstantinopolju.
Znam da nije mnogo dalje, rekla sam mrtei se. Stekla sam naviku da vre
menski merim koliko mi treba da stignem do poetka seoskog puta tano osams
to metara od kue i znala sam koliko sam dugo jahala otprilike istom brzinom.
Deset kilometara u bilo kom pravcu nije bilo tako lako nai, a i napravila sam do
voljno pogrenih koraka zamenila jedno polje makova ili lana ili penice za drugo
da su ostali posumnjali kako sam im uopte od bilo kakve koristi. Na kraju, uspe
la sam izdaleka da prepoznam uvijene grane drveta koje se izdizalo nad leom.
Konj mi se propeo kad smo prili, oseajui, pretpostavljam, moju napetost, ba
kao i miris krvi koji je lebdeo u vazduhu. Svi smo usporili, zatim stali, a niko se nije
pomerio nekoliko minuta. Nisam se mogla naterati da ponovo pogledam taj jeziv
prizor.
Ne mogu da verujem, rekao je Kolin promuklim glasom i sjahao. Nisam oe
kivao da u ponovo videti ovako neto.
Ponovo? Inspektor Gode je stao pored njega.
10
Okrutno kao ubistva u Vajtepelu, objasnio je. Sveopti strah koji se spustio
na itav London kad je Dek Trbosek proganjao ene u Ist Endu bio je neto to
Englezi i Engleskinje nee skoro zaboraviti. Jeza mi se popela uz ruke kad sam se se
tila njegovog uasnog runog rada. Emili, jeste li bilo ta uli kad ste je pronali?
Zvuke koji bi znaili da je neko bio u blizini?
Samo pucketanje granice, odgovorila sam uz oklevanje. Ali, ne mogu da ka
em da sam bila mnogo svesna bilo ega drugog osim nje.
Nije dugo mrtva. Lekar je kleao pored nje. Sreni ste to niste stigli ranije,
ledi Emili.
Oi su mi se zamutile. Sila sam s konja i pokuala da krenem ka Kolinu, ali
noge su mi se odsekle. Koraknuo je unazad da me uhvati, ali odgurnula sam ga jer
sam znala da ne mogu zaustaviti neizbeno. Otrala sam to sam dalje mogla od dr
veta, zatim se sagnula i povratila.
Gode se okrenuo drugom policajcu. Organizujte potragu. Moramo da proe
ljamo okolinu. Hargrivse, povedite enu kui i pobrinite se za nju. Uinila je sve
to je bilo potrebno i ne treba vie da se mui oko toga.
11
Drugo poglavlje
Od poetka naeg braka, mnogo sam uivala u svakodnevici s Kolinom. Oblaenje

za veeru, na primer, postalo je vreme kada smo, im oteramo sluge, mogli da raz
govaramo, tiho i na miru, o dnevnim dogaajima. Moj mu bi esto otpustio moju
sluavku Meg pre nego to bih bila sasvim gotova, pa bi mi pomogao da zaveem
pantljike ili zakopam dugmad ili nakit. Jedina oblast u koju se nije uputao bilo je
kroenje moje kose. I veeras su nam rituali bili isti, samo to ruke nisu prestajale
da mi se tresu i nisam mogla sama da stavim divne dijamantske minue, koje mi je
poklonio kao zakasneli venani poklon.
Mogue je da si dosegla svoju fiziku granicu, Emili. Sad nije vreme da se pre
mara. Preuzeo je visee dragulje od mene i podigao me sa stolice ispred toaletnog
stoia.
Ne budi smean, pobunila sam se. Jedino me je sramota i razoarala sam se u
sebe. Neno me je okrenuo ka sebi i paljivo mi zakaio minue, a zatim poljubio
u elo.
Viao sam mukarce veeg iskustva i jaih stomaka koji su imali ee reakcije
od tebe danas. Ali svejedno se brinem, draga.
A ti brine mene. Obeao si da me nee spreavati da radim ako se ukae prili
ka. Nagnula sam se napred ka ogledalu u garderobi, grickajui usne da im dodam
boje. Odabrala sam haljinu od bledoruiastog satena sa istananom arom tamnije
nijanse u nadi da e mi poboljati ten, koji je izgledao neprirodno ispijen i bled.
Ne bih ni sanjao da te spreavam. Ali, sad nije vreme...
Kako to moe da kae?, pitala sam i skinula mu svoju dlaku sa rukava savre
no skrojenog sakoa od kamira.
Prvo, zato to se jo oporavlja od povreda. Drugo, nema razloga da mislimo
kako je Godeu potrebna bilo kakva pomo. Deluje vrlo sposobno. Stao je iza
mene, i proverio svoj izgled u ogledalu.
12
Kako to moe da kae? Skoro da me nita nije ni pitao.

Nije eleo da pritiska damu u tvom stanju.
Nisam vie ni u kakvom stanju.
Meu nama je zavladala tiina. Spustio mi je ruke na ramena, sagnuo se i polju
bio me. Oprosti mi. Nisam mislio...
Uhvatila sam ga za ruku i stegla je posmatrajui ga u ogledalu. Znam. Nismo
mnogo govorili o naem gubitku. Bilo je previe tuno i ispunjavalo me krivicom.
Ne moramo veeras da silazimo na veeru, rekao je. Traiu da nam ovde po
alju posluavnik.
Ne, tvoja majka mi nikad ne bi oprostila ako joj upropastim plan da nas pred
stavi komijama.
S obzirom na okolnosti, razumela bi, rekao je.
Uzela bi to kao jo jedan dokaz mog neodgovarajueg telesnog sastava.
Ne eli da bude neprijatna prema tebi.
Naravno da ne eli. Uzdahnula sam, a vlaan vazduh, koji se uvukao u staru
kuu, zaledio me je do kostiju. Ali, sigurna je da nisam ni blizu dovoljno dobra za
tebe.
Draga moja, u njenoj glavi nijedna ne moe biti dovoljno dobra za mene. Po
novo me poljubio. Sreom, nikad se nisam ni najmanje obazirao na tua miljenja.
Smatram da si potpuno savrena.
Morau time da se zadovoljim. Majka ti je podjednako tvrdoglava kao i ja.
Daj joj vremena, draga, promenie miljenje. Poto sam ja bio jedini neoenjen
od brae, postala je zavisna od mene posle smrti mog oca.
Ne elim to da prekidam, rekla sam. Neka bude zavisna od tebe.
I hoe, ali morae nauiti da me deli. Navikla je da me ima samo za sebe. Priz
najem, verovao sam da e se bre prilagoditi i ao mi je to te je njena reakcija po
vredila.
Nisi ti kriv, rekla sam. Ali, idemo. Zakasniemo ako sad ne krenemo, a to e
je samo podstai da mi jo vie zamera.
Uhvatio me za ruku i poveo da pozdravimo goste. Najstariji delovi kue poticali
su iz etrnaestog veka. Sagraena u tradicionalnom stilu, sa niskim tavanicama i
krovnim gredama u prizemlju, predstavljala je daleko udobnije okruenje od onog
na koje sam bila navikla. Prostor je bio topao i prijatan. Olovni stakleni prozori ni
zali su se na zidovima i proputali jarko letnje sunce. Okolne bate bile su predivne,
procvetale mnotvom boja; ogromne ruiaste, ljubiaste i plave hortenzije iznikle
13
su na mekim zelenim travnjacima imanja.

Na polovini uzanog drvenog stepenita, Kolin se zaustavio i poljubio me. Pret
postavljam da je dobro to si odluila da ne veeramo gore, rekao je. Poto imam
iznenaenje za tebe. Dolazi, mislim da e se sloiti, u najprikladnije vreme. Ne
samo da e te neizmerno oraspoloiti, ve e takoe naterati i majku da te prihva
ti.
Sesil!
Mais oui,1 potvrdio je.
Upoznala sam Sesil du Lak u Parizu, gde sam otputovala u poslednjim fazama
oplakivanja prvog mua. Ikonoklastkinja najvieg nivoa, bila je pokroviteljka umet
nosti koja je prihvatila impresionizam i kad kritiari nisu. Imala je niz krajnje obaz
rivih ljubavnika, ukljuujui i Gustava Klimta, kog je upoznala kad smo prethodne
zime bile zajedno u Beu, a ampanjac je smatrala jedinim prihvatljivim alkohol
nim piem. Iako je po godinama bila blia mojoj majci, gotovo odmah smo postale
najblie prijateljice, koje je povezalo zajedniko iskustvo. Kao i moj, i njen mu je
preminuo ubrzo nakon venanja, a ni ona nije bila slomljena to je tako mlada os
tala udovica. Od svih mojih poznanica, jedino je ona razumela kako je izgledalo go
dinama se pretvarati da nekoga oplakuje. Kad su nam se oseanja poela razlikova
ti, to nije stvorilo jaz meu nama. im sam konano otkrila Filipovu pravu linost
i shvatila da iskreno alim za njim, prihvatila je i to iako, moda, pre iz empatije
nego iz saoseanja.
Da me Kolin nije obavestio o njenom dolasku u Normandiju, vrlo brzo bih i
sama pogodila kad nas je kevtanje njena dva psia, Bruta i Cezara, pozdravilo u dnu
stepenita. Sesil je otvoreno odbijala da putuje bez njih. Pourila sam dole iako
sam vrlo dobro znala da e mi porub haljine postati rtva surovog napada i pole
tela ka prijateljici.
Chri!2 Zagrlila me je i tri puta poljubila u obraze. Nepravedna si to si me
naterala da mi toliko nedostaje. Pariz plae za tvojim povratkom.
Ne mogu ti opisati koliko sam oduevljena to te vidim, uzvratila sam, stisnu
la joj ruku, a zatim povukla suknju u uzaludnom pokuaju da je istrgnem iz zuba
dva psia, reena da je unite.
Uasna stvorenja, zar ne? Podigla ih je, svakog u jednu ruku, i ukorila ih, a
Cezar je, kao i uvek, proao malo blae. Sesil je taj povlaeni odnos prema njemu
smatrala jedinom pravdom koju je mogla da prui ubijenom imperatoru. A gospo
dine Hargrivse, da li je mogue da ste postali jo zgodniji? Spustila je pse na zemlju
14
da bi joj Kolin poljubio ruku dok je ona sijala iznad njega.

Ne bih rekao, madam, odgovorio je. Osim ako ne vidite odraz sopstvene le
pote na mom licu.
Uzdahnula je. Kakav izvanredan ovek. Nije trebalo da ohrabrujem Kalistu da
se uda za vas a da prvo ne pokuam da vas pridobijem za sebe. Ubrzo poto smo se
upoznale, Sesil je prihvatila nadimak koji mi je podario prvi mu, i tako je bila jedi
na osoba koja me je otvoreno zvala Kalista. Filip ga je koristio samo u svojim dnev
nicima, a ja sam za to tepanje saznala tek posle njegove smrti.
Laskate mi, rekao je. Ali, iskreno, nepogreivo ste odredili vreme dolaska. Ni
kad nam niste bili potrebniji.
ekala sam poziv. Nismo videli Sesil od dolaska u Francusku. Kad nas je Ori
jent ekspres iskrcao u Parizu, zdravlje mi nije bilo tako dobro kao sada i previe me
je bolelo ak i za kratku posetu njenoj kui u Ulici Sen ermen. Bleda si, Kalista,
ali to je oekivano s obzirom na to da mi je madam Hargrivs ispriala ta si danas
videla.
Moja svekrva je ula u hodnik zamiljenog izraza. Nameravate li da tu stojite
celu no? Molim vas, doite, sedite madam Du Lak, pozvala je. Jedva ekam da se
bolje upoznamo. Provukla je ruku ispod Sesiline i povela je u veliku dnevnu sobu,
gde nas je ekao ostatak drutva. Nametaj me podseao na onaj u Kolinovoj kui u
Park lejnu funkcionalan, ali udoban, elegantan u svojoj jednostavnosti. Svilene
presvlake na tankim stolicama i iroki divani bili su najtamnije umskozelene boje,
koja se predivno slagala sa drvenarijom od orahovine.
Gospoa Hargrivs nas je sve kratko predstavila komije, Markamovi, lep par,
ve su stigli i upustila se u ivahan razgovor sa Sesil. Poto su bile vrnjakinje, nije
me iznenadilo to su brzo pronale zajednike teme. Nadala sam se da e je to novo
prijateljstvo moda odvratiti od toga da mi prigovara. Kolin mi je dodao au am
panjca, a zatim ga odneo i Sesil i majci. Otpila sam gutljaj, ali jedva sam mu osetila
ukus jer sam i dalje oseala blagu uznemirenost i nesigurnost posle dananjih doga
aja. Priao mi je gospodin Markam.
ini li vam se ovo sve besmislenim? Bio je Englez, ali je izgledao kao viking
iroka ramena, plava kosa, svetloplave oi. Neko je danas ubijen, a mi svi stojimo i
ponaamo se kao da se nita nije dogodilo? Pijemo ampanjac?
Zapanjujue, rekla sam s olakanjem to je tako otvoreno naeo tu temu.
A vi ste nabasali na le, zar ne?, pitao je. Oprostite. Jesam li neprijatan?
Imam uasnu naviku da budem previe neposredan.
15
Nema potrebe da se izvinjavate. Vae rei ne mogu pogorati ono to sam doi
vela. Stomak mi se zgrio kad sam se setila okrutnog prizora.
ta radi prokleta policija?, nastavio je. Hoe li nam se stari inspektor Gode
pridruiti na veeri? Hoe li nas razgaliti priama o istrazi?
Dorde, mui li tu jadnu enu? Njegova ena, vitka i rumena, pojavila se po
red njega i neno ga uhvatila za ruku. Ozareno ju je pogledao.
Nepravedna si, draga, rekao je. Ne bih ni sanjao da nekoga muim, kamoli
ovakvu lepoticu. Ledi Emili i ja smo samo razgovarali o tome kako svi izbegavaju
temu koja nam se svima vrzma po glavi.
Ne mogu da zamislim koliko su vam oseanja trenutno uzburkana, rekla je.
Engleski joj je bio besprekoran, ali je zvuao egzotino zbog tekog francuskog na
glaska. Ali, moram priznati da oajniki elim da vam postavim razna, sasvim ne
prikladna pitanja.
Neu to dozvoliti, ubacio se njen mu. Madlen, nije ti potrebno gorivo za
loe snove.
Preterano me titi. Ozareno mu se osmehnula. Ali, tako je zgodan da bih mu
verovatno sve oprostila.
Potrebna joj je zatita, rekao je. Svakome je potrebna, s obzirom na to gde i
vimo.
Plaite li se da e ubica ponovo udariti u susedstvu?, pitala sam.
Ne, jer mislim da ne moe itava oblast postati opasna zbog jednog ubistva, a
ne zato, znate, to imam poverenja u Godeov ozloglaeni nain potere. Zatita je
neophodna zato to bi i sam Morfej imao none more zbog stanja zamka u kome
ivimo. Polovinu vremena oekujem da se probudim u jarku i otkrijem da se itava
graevina sruila. Jedina preostala kula postala je tako trona da se bojim da emo
morati da je sruimo nije bezbedna.
Ljubavi, nije tako loe, rekla je. to se gradnje tie, nema razloga da brine.
Osim kule. Ali, to nije ni vano. Mene brine na nedavni posetilac.
Posetilac?, pitala sam.
Uljez, pre e biti. Primili smo prilino neoekivan poklon, rekao je. Sliku.
A zato je to neobino, gospodine Markame? Jeste li poznati po tome to pre
zirete umetnost?
Ba naprotiv, odgovorio je. I mora me zvati Dord. Nema svrhe biti zvani
an ovako daleko u unutranjosti. Ovde smo svi zaglavljeni zajedno i mogli bismo
odmah da sklopimo brzo prijateljstvo.
16
Lepa misao, prihvatila sam. Molim te, zovi me Emili. Ali, zato omalovaava
Normandiju? Ne seam se kad sam bila na tako lepom mestu.
Predaleko je od civilizacije, rekao je.
Moda je zato ljubazan prijatelj i mislio da treba da vam donese umetnost,
primetila sam. Na kraju krajeva, u blizini nema galerija. Na ovo su se oboje na
smejali, a njihova srea je bila neoekivano zarazna.
Ali, udno je to je to bila vie kraa nego poklon, rekla je Madlen.
Obrnuta kraa, ispravio ju je mu.
Kako to?, pitala sam zainteresovana.
Slika je bila isporuena usred noi, a donosilac nije ostavio dokaz ni da je uao
ni da je izaao. Postavio ju je na tafelaj koji je takoe doneo nasred dnevne
sobe.
Sa porukom, nastavila je Madlen. Pisalo je: Ovo treba da pripada nekome ko
e umeti to da ceni.
I zato, vidi, nemam poverenja u Godea, rekao je Dord. Bio je potpuno be
skoristan i nije uao u sutinu problema.
Kakva je slika?, pitala sam.
Graevina, neka katedrala. Potpisao ju je Mone.
I ta je vredni inspektor uinio za vas?
Ispitao je moje sluge, mada niko od njih ne moe priutiti da kupi ni crte
olovkom od neke uenice, nakon ega je izjavio da mu je ao to nisam oduevljen
platnom.
Ne voli impresionizam?
Ne, Gode je jednostavno nesposoban da pravilno nekoga proita. Oboavam
impresionizam, rekao je. Imamo sedamnaest dela tog pravca. Prole godine sam
kupio dve Moneove slike iz serije stogova sena.
Znai, lopovu je poznat tvoj ukus?, pitala sam.
Oigledno.
Nemamo primedbi na sliku, ubacila se Madlen. Ali, kako da spavam kad
nam se uljez tako lako uvukao u kuu?
S punim pravom ste uznemireni, rekla sam. ta inspektor namerava?
Zakljuio je da nije nainjena nikakva teta i nema svrhe traiti krivca.
Madam Du Lak je odlina prijateljica s Moneom. Moda bi mogla da sazna od
njega kome je delo prethodno pripadalo. Moda otkrijete da ste samo bili rtve
obine ale od strane dobronamernih prijatelja. Odmah smo je pozvali i ispriali
17
joj priu.
Mon dieu!,3 uzviknula je. Dobro znam tu sliku. Ukradena je iz Moneovog
ateljea u iverniju pre manje od tri dana, javio mi je im se dogodilo. Tek to ju je
zavrio. Boja se jedva osuila i policija nema nikakvih tragova.
Pre samo etvrt sata ne bih verovala da bi mi bilo ta moglo odvratiti misli od
seanja na unakaeno telo ispod drveta, ali misli su mi odjednom letele. Da li je pi
salo jo neto u poruci?, pitala sam.
Neka udna slova, rekla je Madlen. Nerazumljiva.
To je bio grki, draga. Ali, nisam bio dovoljno paljiv u koli da bih umeo da
proitam.
Srce mi je ubrzano zakucalo od meavine strepnje i neprikladnog oduevljenja.
To je mogao biti samo Sebastijan.
Mata ti je potpuno podivljala, rekao je Kolin kad je odvezao kravatu i svukao je

sa utirkanog okovratnika. Markamovi nisu ostali dugo i nas dvoje smo se povukli
u sobu ubrzo posle njihovog odlaska, dok su svekrva i Sesil otvorile jo jednu bocu
ampanjca. Mada, to i nije loe u trenutnim okolnostima.
Kako ne vidi neto tako oigledno?, pitala sam dok sam se eljala, to mi je
bio noni ritual u kom sam nalazila veliku utehu jo od kada sam bila devojica.
To moe biti samo Sebastijan!
Tokom godinjih odmora prethodne godine, ozloglaeni i pametni provalnik,
koji je sebe nazivao Sebastijan Kape, poharao je London i policija ga nikad nije
uhvatila. Ulazio je i izlazio iz kua u potrazi za odreenim plenom: predmetima
koji su nekada bili vlasnitvo Marije Antoanete. Kad je provalio u moj nekadanji
dom u Berkli skveru, iz Sesiline kutije za nakit izvukao je par dijamantskih mindu
a koje je zlosrena kraljica nosila kad je bila uhapena za vreme revolucije. Ali, nije
ni taknuo gomilu Sesilinih jo vrednijih komada. Narednog jutra primila sam po
ruku od lopova, napisanu na grkom. Kasnije, nepoznati mukarac uvijen u bedu
insku odeu priao mi je na otmenom maskenbalu i priznao da ga privlaim od tre
nutka kad mi se popeo na prozor i video me usnulu sa primerkom Homerove Odi
seje u rukama. Poto je odmah shvatio da sam uila grki (knjiga koju sam imala
nije bila prevedena na engleski), poslao mi je tokom narednih nedelja itav niz ro
mantinih pisama napisanih tim drevnim jezikom.
Kape nije jedini u Evropi koji ume da pie na grkom, rekao je Kolin.
18
Naravno da nije, sloila sam se. Ali, mora priznati da nain krae veoma lii
na njega. Ukrasti sliku da bi je poklonio nekome ko e je ceniti?, navukla sam ip
kanu kunu haljinu preko ramena i omotala je oko sebe.
Kakve to ima slinosti sa ovekom zaluenim predmetima koji su pripadali
Mariji Antoaneti?
Radi se o nainu! Oba postupka otkrivaju... Zastala sam, u potrazi za pravom
rei. Imaju smisla za humor, pronicljiva su.
Boe, pomozi mi. Privukao te je jo jedan provalnik. Pljusnuo je vodu na lice i
umio se.
Nema drugog provalnika. Prepoznala sam Sebastijanov duh.
A ti i dalje tog divnog oveka zove imenom. Priznaj za tebe, draga moja, ni
kad nee postojati drugi provalnik.
Ljubomoran si!, rekla sam.
Teko, odvratio je. U stvari, nemam nita protiv da dalje istrauje. Moda ti
poslui kao odlina razonoda.
Jesi li zaista imao utisak da je inspektor Gode dovoljno sposoban?
Izgleda savreno sposoban. Nabrao je obrve. Da li je uinio neto da izgubi
tvoje poverenje?
Dord nije bio zadovoljan nainom na koji je reavao sluaj njihovog uljeza.
Zato ti i predlaem da se to vie bavi daljim istraivanjem sluaja, rekao je.
A ubijena devojka?
Naalost, Emili, ona nije naa briga.
5. jul 1892.
Trudim se koliko god mogu da istrpim sinovljevu detinjastu nevestu, ali taj trud bi iscrpeo i enu
dvaput izdrljiviju od mene. Shvatam da nije tako mlada kako ja to predstavljam, ali oduvek sam
verovala da mladost nema toliko veze s godinama koliko sa iskustvom, a ovoj devojci to nedostaje.
Bila je alosno zatiena vei deo ivota i moda je nepravedno od mene da oekujem ili se na
dam neemu viem od nje. Ipak, s obzirom na to kako je Kolin o njoj govorio, zamiljala sam
potpuno drugaiju vrstu dame. Mislila sam da e mi dovesti nekoga ko e se, moda, pokazati kao
zanimljivo drutvo. Umesto toga, trebalo je da obratim vie panje na ono to je gledao i njen prvi
mu: njen izgled. Moda je postojao razlog to nije zadirao dublje.
Ona, naravno, sve vidi drugaije i veoma je ponosna na svoja dostignua zamilja sebe kao
nezavisnu svetsku enu uprkos injenici da je razmaena erka nekog beskorisnog aristokrate. Ne
elim, naravno, da joj vream oca, za koga su mi rekli da je pristojan ovek. Ali, prezirem drutve
nu hijerarhiju koja stavlja sluajnost roenja ispred zasluga i postignua. Time se bavio moj dragi
Nikolas, a ja sam nastavila posle njegove smrti. Pretpostavljam da to nije mnogo originalno. Kolin
19
mi kae da je i njegova ena uinila isto poto je Eton umro kae da je nauila grki, da ita
Homera i ima sklonost ka prouavanju drevne umetnosti. Takva nastojanja moraju zahtevati iz
vesnu bistrinu i inteligenciju, ali jo nisam videla da je pokazala bilo kakvu sposobnost za neto
vie od itanja naizgled beskonanog niza senzacionalistikih romana.
Via je nego to sam oekivala.
20
Tree poglavlje
Probudila sam se rano sledeeg jutra i prvi put otkako smo stigli u Normandiju si
la u prizemlje pre ruka. Moje povrede i svekrvin prezir me nisu naroito podsticali
na to. Ali, danas smo se Sesil i ja spremile da posetimo Dorda i Madlen i pregle
damo poruku koju je ostavio zagonetni posetilac, a to iekivanje me je ispunilo uz
buenjem. Odjahale smo do njihovog zamka u pratnji jednog sluge vijugavim pute
vima, koji su krivudali kroz zlatna polja, pa kroz malu, gustu umu, koja je izlazila
na jarak sa tako bistrom vodom da mu se videlo kamenje na dnu. Sa alosnih vrba
du obale teko su visile grane, a sa druge strane vode stajala je okrugla kamena kula
sa zailjenim krovom. Mogla bi se, pretpostavljam, opisati kao oronula.
Meutim, za ostatak zamka se ne bi moglo rei isto; izgleda da je Dord bio
sklon preterivanju. Ovo nije bio otmeni tip graevine kakva se moe nai u dolini
Loare ili Versaju. Bila je to vie tvrava nego palata, pravi normandijski zamak sa
upeatljivim uporitem. Zaobili smo vodu i preli grubo istesan most, zatim smo
nastavili stazom pored visoke straarnice, sazidane od kamenih blokova i zlatnocr
vene cigle, sa dugim i uzanim prozorima. Nekada je sve bilo okrueno odbrambe
nim zidovima, ali sad su od njih ostali samo delovi razliite visine; neki su bili vii
od mene, a veina prekrivena gustim brljanom ili grmljem hortenzija. Dugi redovi
imira pruali su se uz poljunane staze u urednoj bati, a cvee, lepo poreano u
drevnim lejama, sigurno je bilo odabrano zbog mirisa, poto je vazduh bio sladak i
miriljav.
Bata je mnogo lepa od kue, rekao je Dord poto je ustao sa kamene klupe
i priao nam, a sa njim i gospodin sa velikim crnim brkovima. Bilo bi mudro da
ostanete napolju. Mogu zatraiti da nam ovamo poalju aj.
Gospodine, sad me samo jo vie zanima kako izgleda unutranjost, rekla sam.
Spoljanjost je lepa.
Veoma srednjovekovna, rekla je Sesil i navukla jae crni slamnati eir da bolje
21
zakloni oi od sunca.
Samo da imam katapult, rekao je Dord. Mogli bismo odlino da se zabavi
mo. Mogu li da Vam predstavim prijatelja, Morisa Leblana iz Etrete?
Gospodin se otmeno naklonio. Zadovoljstvo mi je, rekao je kad nas je Dord
upoznao.
Moris je pisac pie prie za sve asopise kojih moete da se setite. Odlian
tip.
Ako moete da zanemarite to to nisam uspeo da zavrim pravni fakultet, iz
javio je gospodin Leblan.
O emu piete?, pitala sam.
Upravo sam zavrio priu o francuskom omiljenom duhu, odgovorio je.
Duhu?, pitala sam.
Teko da bih bilo kog duha nazvao omiljenim, izjavio je Dord.
Ali ona nije opasna, objasnio je gospodin Leblan. Tuna je, usamljena i trai
bolju majku od one koju je imala.
Ispriajte nam, zamolila sam.
Pre mnogo godina, poetkom veka, ivela je u maloj luci Grankan le Ban ovde
u Normandiji jedna mlada majka, poznata po zanemarivanju svoje erke. Putala ju
je da luta kroz selo po cele dane i noi, nije je slala u kolu i nije se uopte trudila da
brine o njoj.
ula sam za tu priu, gospodine Leblan, rekla je Sesil. I teko mi je da pove
rujem da bi i jedna ena mogla tako da se ponaa prema erki.
Nije uvek bilo tako, nastavio je. Ali kad joj je mu, mornar, poginuo u bro
dolomu nedaleko od obale, nije mogla podneti da vidi dete. Previe je liila na oca,
znate, a to oaloena majka nije mogla da podnese. Jednog dana, kad ju je devoji
ca molila i molila da je odvede na izlet, otile su u Poan di Hok, rt sa prelepim po
gledom visoko iznad mora.
I, naravno, majka nije pazila na devojicu, ubacio se Dord.
Tano, potvrdio je gospodin Leblan. I dok se igrala, preblizu rubu provalije,
okliznula se, pala i poginula. I otada ljudi ene irom Francuske priaju kako su
je videli. Luta zemljom u potrazi za boljom majkom, koja bi je bolje pazila.
Smeno, rekla je Sesil.
Dord se nasmejao. Madlen misli da ju je videla. uvaj se, Emili, moda slede
i put doe po tebe.
uvau se, odgovorila sam. Ali, zato ograniava potragu na Francusku? Zar
22
nigde drugde nema pristojnih majki?

Moda i ima, ali hrana ne bi bila ni blizu tako dobra, rekao je gospodin Le
blan i svi smo se nasmejali.
Konjuar se pojavio iz pravca tala, koje su se nalazile na suprotnoj strani od
glavne zgrade, blizu vrstog golubarnika izgraenog u stilu oblinje kule, samo od
kamena, bez cigle. Preuzeo je konje, a domain nas je poveo unutra, gde nas je do
ekala Madlen ispred masivnih, drvenih vrata.
Tako je dobro to ste dole, rekla je i obe nas poljubila u obraze. Zamolila
sam kuvara da napravi posebno jelo od ribe. Imamo i koljke i ja...
Nisu dole na veeru, draga, rekao je Dord poto je istupio napred i uhvatio
enu za ruku. Samo na aj, sea se? I zatraila si kolae s krukama.
Naravno, rekla je. Govorila je sa vrstom odlunou, ali je izgledala zbunje
no.
Niko ne sprema kolae bolje od vaeg kuvara, odluno je izjavio gospodin Le
blan. Jedva ekam da probam.
Hajdemo u biblioteku pre nego to jedemo. Dordu su rei urno skliznule
sa usta, kao da je eleo to bre da skrene razgovor sa greke svoje ene. elim da
vam pokaem poruku koju nam je ostavio onaj uasan ovek.
Jeste li sigurni da je u pitanju mukarac?, pitala je Sesil. Ne verujete da bi i
ena mogla biti podjednako podmukla?
Voleo bih da verujem kako ena nije mogla da se popne u zakljuanu kuu sa
slikom na leima. Sigurno ne zato to smatram da je lepi pol nesposoban ili manje
sklon zloinu. Ali, dama takve snage, sposobna za tako neto, svakako bi izgledala
uasno u veernjoj haljini, zar ne?
Nipoto, odgovorila sam. Mislim da bi bila beskrajno otmena i potpuno bi
vas zavarala u balskoj dvorani.
I bila bi odlian zloinac. Moda bi trebalo da piem o njoj. Gospodin Leblan
je nakrivio glavu i zagledao se u daljinu, duboko zadubljen u misli. Pomislite samo
na pustolovine u koje bi mogla da se upusti.
Neu se raspravljati ni sa kim, rekao je Dord i poveo nas kroz vrata u
ogromnu dvoranu sa zasvoenom tavanicom, poduprtom irokim stubovima.
Prostorija je bila pretrpana nametajem. Oko masivnog stola, za kojim bi udobno
moglo da se smesti dvanaestoro ljudi, bilo je zbijeno osamnaest stolica. Bilo je tu
est izloenih oklopa, tri zasebne garniture za sedenje sa divanima i stolicama, a na
zidovima su visile tapiserije sa lepo izvezenim prizorima lova odline izrade, kao i
23
na Dami i jednorogu, koju sam videla u Muzeju Klini u Parizu.

Kako je lepo, izustila sam i pribliila se prvoj.
U zamku su od petnaestog veka, rekla je Madlen. Mislimo da ih je nekada
davno izradila neka moja prapraprabaka.
Ovo je bilo sredite prvobitnog zamka, nadovezao se Dord. Dvanaesti vek.
I, kao to vidite, nijedan vlasnik se nije odrekao ni pareta nametaja u narednih se
damsto godina. Soba iznad nam slui kao biblioteka, ali, osim toga, ovaj prostor
nam je uglavnom skladite. Kua je podignuta kasnije, a ja sam izgradio prolaz da
poveem dve zgrade. Hoete li poi za mnom na sprat?
Poveo nas je kamenim stepenicama do mnogo manje sobe, ispunjene policama
sa knjigama. Prozori gotovo nisu ni postojali i bili su podesniji za pucanje iz samos
trela nego za gledanje bate.
Uasan prostor, znam, rekao je. Grozno svetlo. Ali, neki kau da knjige treba
zatititi od sunca.
Magnifique,4 rekla je Sesil. Funkcionalno pre nego lepo. I nepristupano za
neprijatelje, rekla bih.
to je, bez sumnje, bilo znaajno prvim graditeljima. Moda laskam sebi, ali ja
lino ne oseam neposrednu opasnost od opsade, izjavio je Dord. Madlen se na
smejala i poljubila ga, a zatim pocrvenela kad je shvatila da smo to svi videli.
Morate mi oprostiti, rekla je. Zaista oboavam svog mua.
Za to ne mora nikad da se izvinjava, razuverila sam je.
Gospodin Leblan je zatreptao i nelagodno poeo da pomera stopala. Ovo bi
bilo odlino mesto za pisanje. Nema nieg to odvraa panju.
Moe slobodno da ga koristi kad god poeli. Domain je potraio po fioka
ma velikog radnog stola od tekog abonosa, izvukao poruku i predao mi je. Da
uivate u itanju.
Odmah sam prepoznala rukopis. Nije bilo sumnje da ju je napisao Sebastijan.
Moj grki, koji sam uila skoro tri godine, sad je bio mnogo bolji nego kad sam se
poslednji put susrela sa tim pametnim lopovom. Prevela sam kratak izraz u dnu pa
pira:
to , , , '
, ' .
Ne pijem iz fontane; prezirem sve to je popularno.
24
Odlomak je sigurno bio iz Grke antologije, zbirke drevnih epigrama. Sebastijan

je esto navodio odlomke iz nje u ranijim pismima koja mi je slao.
Nedostajao mi je gospodin Kape, uzdahnula je Sesil. On je tako retka vrsta
dentlmena. Prefinjen i usredsreen, pametan, ali s nekom vrstom suvog humora,
kome se toliko divim. Mada, posle uspeha stogova sena, Monea svakako treba da
smatra omiljenim.
Poznajete oveka koji nam stvara ove nevolje?, pitala je Madlen. Da li je opa
san?
Opasan? Ne, ni najmanje, rekla sam. Sebastijan moe da vam ukrade sve
vredno to posedujete, ali nikada vas ne bi povredio.
Bio bi jo uviavniji od toga, dodala je Sesil. Odneo bi vam samo najvrednije
predmete.
Ovo je iz Dorda izvuklo duboki smeh. Skoro poelim da ga pozovem nazad,
kad bih samo znao kako da doem do njega. Previe smo zatrpani u veini ovih
prostorija, a tavani su nam u haosu. Da li bi ga zanimao nametaj, ta mislite?
Duo, zna da ne moemo niega da se otarasimo dok je mama iva, usprotivi
la se Madlen. To bi je previe uznemirilo.
Ne bi trebalo da razgovarate o meni kao da nisam tu. Svi smo se, osim Mad
len, trgli na zvuk tog glasa. Starija ena je stajala kraj vrata i naslanjala se na zid. Ne
mam pojma odakle se pojavila niti koliko dugo je tu stajala. Haljina joj je bila od
bogate tamnocrvene svile, prelepo saivena, neobina suprotnost njenoj frizuri
seda kosa joj je visila dugaka i neobuzdana niz lea i napetom izrazu lica.
Jesu li vas poslali da je zaustavite? Ponovo je dolazila, znate. I moja erka ju je
videla, rekla je i prila Dordu. Pretpostavljam da bi trebalo da se upoznamo.
Ne oklevajui ni trenutak, Dord joj je poljubio ruku. Dord Markam, ma
dam Breton. Ja sam Madlenin mu.
Tamna senka joj je na tren prekrila lice. Bien sr.5 Kapci su joj zatreperili.
Soba je tako mrana. Nemogue je videti bilo koga sve dok ne stanete pravo is
pred. Ko je Madlen? Treba li i sa njom da se upoznam?
Madlen je vaa erka, odgovorio je.
U redu je, mama, rekla je Madlen i uzela je staricu za ruku. Hoe li da popi
je s nama aj?
aj?
Dord ju je vrsto obgrlio oko ramena. Vreme je da neto pojedemo. Imamo
25
kolae s krukama, a znam koliko ih volite. Doite da sednete s nama. Mogu da

vam itam kad zavrimo.
Ona ne voli knjige, rekla je. Ponovo plae i nee da prestane.
Ko plae?, pitala sam.
Dord mi je uhvatio pogled i blago odmahnuo glavom pre nego to se nagnuo
blie ka njoj. Otii emo malo da se proetamo i oseaete se bolje. Tada emo po
piti aj.
Ne mogu da podnesem pla, rekla je. Neko mora da ga zaustavi.
Tako mi je ao, rekla je Madlen okrenuvi se ka nama kad joj je mu izveo
majku iz sobe. Majka mi ve neko vreme nije dobro. ivci muili su i moju
grand-mre.6 Lekar nam kae kako nita ne moe da se uradi, a Dord se slae. I
on se kolovao za lekara u Londonu, znate, ali nije imao ni mnogo prilike, a ni po
trebe, da radi. Jedino on moe da joj pomogne kad ima napad.
Srena je to ga ima, rekla sam, Ali, kako je grozno to tako pati.
Mislim da ona uopte nije svesna svog stanja, rekla je. Ponekad je prisebna i,
kad jeste, nema predstavu da nekad nije. Na kraju se niega nee seati. Pre svoje
smrti, baka nije prepoznavala nikoga od nas. Ali, doite sad, ne elim da vam bude
neprijatno. Hajdemo na uinu i aj.
Gospodin Leblan joj je ponudio ruku i pole smo za njima uzanim hodnikom sa
visokim prozorima od tvrave pa sve do kue iz sedamnaestog veka. Ulazak u taj
noviji deo zdanja bio je kao ulazak u savremenu parisku kuu. Jarkouta svila pre
krivala je zidove, na kojima su na pravilnim razmacima visile prelepe slike. Nije
bilo sumnje u to da su Markamovi voleli umetnost zbirka je bila irokog raspona,
od starih majstora do impresionista, a slike su bile poreane pre po boji nego po
stilu. Bio je to izvanredan nain organizacije i nije liio ni na jedan koji sam dotad
videla. Fragonar pored Manea, dva Moneova stoga prekoputa Vermerovog portre
ta.
Gde ste ostavili Sebastijanov dar?, pitala sam.
Odmah prekoputa hodnika, odgovorila je. Pokazaemo vam kad se Dord
vrati.
Sedela sam na visokoj krutoj stolici i prihvatila olju od Madlen. Sigurno je sipa
la pre nego to smo stigli nije bilo ajnika na vidiku i napitak se ohladio. Sesil je
podigla obrvu kad je otpila svoj, ali nije nita rekla i ostavila ga je da uzme kola sa
tanjira. Prhko testo, ispunjeno puterom i gustim sirupom od kruke sa cimetom i
eerom, sve zajedno preliveno slatkom pavlakom. I te kako je nadoknadilo neod
26
govarajui aj.
Jeste li uli jo neto o ubijenoj devojci?, pitala je Madlen. Zna li neko ko je
ona?
Niko nam nita nije rekao, odgovorila sam. Ali, verujem da su je ve do sada
identifikovali.
Strano je. Ja ovde brinem zbog toga to nam je neko provalio i ostavio sliku, a
neka sirota devojka ubijena je ni tri kilometra dalje, rekla je. Ne izgleda mogue. I
zato nam uljez deluje jo strasnije. Niko iz nae okoline ne bi mogao da uradi neto
tako grozno, pa je krivac sigurno upravo taj stranac. I ta da ga je taj ubilaki bes
uhvatio dok je bio u naoj kui?
Sigurna sam da Sebastijan nikad ne bi uradio tako neto..., poela sam, ali od
mah me je prekinula.
Tako mi je ao, Adel, direktno mi se obratila Madlen tako razrogaenih oiju
da su izgledale napeto, sa udnim, izgubljenim izrazom, koji ju je obuzeo kad je po
ela da pria. Pokuala sam da ti javim o promeni planova, ali plaim se da nisi pri
mila moju poruku. Hoe li ti mnogo smetati ako napravimo izlet samo do Ivetoa, a
ne i do Ruana? Nisam jo imala zadovoljstvo da upoznam tvog prijatelja, Sebastija
na, ali dobrodoao je da nam se pridrui.
Ja... bojim se da ne razumem, promucala sam, zbunjena i pomalo uplaena,
nesigurna ta da kaem ili uradim.
Zna kako je kad ima tekoa sa poslugom. Postarau se da Mari bude strogo
kanjena, nastavila je. Sigurno je zaboravila da poalje moje pismo.
Sesil i ja smo razmenile zbunjene poglede dok je gospodin Leblan zurio u tanjir.
Ali, mora mi dati ime svoje nove krojaice, nastavila je vedrim i srenim gla
som. Obeala si mi i ne mogu ti dozvoliti da preda mnom ima tajne.
Dord je uao u sobu, oito bez tate, i istog trena kad ga je Madlen ugledala,
ponaanje joj se promenilo. Ali ne samo ponaanje vidno joj se izmenio i sjaj u
oima. Izvinite, rekao je. Na kraju sam ipak pomislio da je najbolje da nam se
madam Breton ne pridrui.
Da odem do nje?, pitala je Madlen vrsto stisnutih lepih usana i bledog lica.
Taj preobraaj me je uznemirio. Izgledala je potpuno drugaije nego pre samo ne
koliko minuta i nije pokazivala nikakve znake da je svesna onoga to se dogodilo.
Smirila se, ali siguran sam da bi joj prijalo drutvo, rekao je Dord. Plaio
sam se da bi je razgovor o uljezu mogao uznemiriti.
Naravno, sloila se Madlen. Tako si obziran, dragi. Hoete li me izviniti?
27
Otii u da posedim s njom.

Kad je otila, Dord je uzeo njen netaknuti kola i odgrizao ogroman zalogaj.
Strana je ta nevolja s njenom majkom. Bolesna je od kada je poznajem, ali stanje
joj se mnogo pogoralo u poslednjih nekoliko godina. Nekada je bila samo blago
poremeena, ali je ta njena zaboravnost bila gotovo zabavna. Ali, sada kao da ona
draga, prefinjena ena, kakva je nekad bila, potpuno nestaje.
Ba je uasno, rekla sam i zapitala se da li je prikladno da spomenem da i nje
gova ena ima oite tekoe s duevnim zdravljem. I nita ne moe da se uini?
Oigledno ne. Progutao je jo jedan zalogaj kolaa. Temeljno sam ispitao
problem. Muno je posmatrati je. Slomilo bi srce i najjaem oveku.
Je suis desole,7 rekla je Sesil.
Veoma ste ljubazni, odgovorio je. Meutim, nismo vas doveli ovamo radi sa
aljenja. Mamino stanje je neto to moramo da podnosimo, ali ako tome posveti
mo previe panje, samo emo se snuditi. Jeste li zavrili aj? elim da vam poka
em sliku.
Gospodine, rekla je Sesil. Osim ako pijem ampanjac, uvek sam zavrila.
Pravilo dostojno divljenja. Mislim da bi trebalo i ja da ga usvojim. Poveo nas
je iz sobe kroz dugaak hodnik. Kao to moete da vidite, ovaj deo zamka je mno
go ivlji od ostalih delova. Gotovo je savremen. Uli smo u veliku salu, obojenu ni
jansama zelene od najtamnije umske do blede boje limete. U sredini, na tafelaju,
nalazila se Moneova slika.
Ruan, rekla je Sesil. Jedna od mojih omiljenih katedrala. Zlatnomrke boje
preovlaivale su platnom, graevina kao da je iznikla iz ulice, a potezi etkice bili
su laki i oputeni.
Bojim se da nisam mogao da prepoznam da li je u pitanju Notr Dam iz Pariza
ili Notr Dam iz Ruana. Crkve mi nisu specijalnost, izjavio je Dord i krenuo na
pred sa udnim izrazom na licu. Ovo nije bilo tu pre. Podigao je koverat naslo
njen na platno, pogledao ga, namrtio se i predao mi ga. Na njemu je bilo navrlja
no moje ime. Drhtavom rukom sam ga otvorila i izvukla poruku u kojoj je pisalo:
Lepo od tebe to si mi se vratila.
28
etvrto poglavlje
Malo je rei da me je Sebastijanov dolazak uzbudio. Zabavljao me je i radovala sam

se to imam neto drugo o emu da razmiljam, a ne samo o tragedijama. Kolinov
e odgovor, s druge strane, moda biti manje oduevljen, to me je prilino brinulo.
im smo se Sesil i ja vratile u kuu njegove majke, predala sam mu koverat. Crne
oi su mu poigravale dok je itao Sebastijanovo pismo. Znao sam, rekao je.
Imam li ja to suparnika, Emili?
Daleko od toga, rekla sam i oduzela mu pismo. Popodne je postalo hladno
kad je poela kia i okupili smo se u dnevnoj sobi obloenoj drvetom, ispred nez
grapnog kamenog kamina, da popijemo ampanjac umesto aja, to je bila Sesilina
zamisao koju je moj mu odmah prihvatio. Otvorio nam je bocu moeta i Sesil je
prouavala mehurie u ai.
Znate, gospodine Hargrivse, da se mnogo divim naem pametnom lopovu,
poela je Sesil. Ali, svi njegovi kvaliteti blede u poreenju s vama.
Zaista cenim takvo iskazivanje poverenja, Sesil, rekao je moj mu dok je raz
gledao bogat izbor jela na stolu pred sobom. Beli luk punjen zainjenom peenom
svinjetinom i sirom grijerom, poirane tartufe i neverovatnu pt de campagne.8
Sad kad znamo da tvoj stari prijatelj stoji iza ovoga, Emili, nisam ni najmanje izne
naen to te je naao. Nema sumnje da se, kad je saznao da si u Francuskoj, potru
dio da stvori priliku kojom e ponovo privui tvoju panju na sebe. Mogao je lako
otkriti da je moja majka prijateljica sa Dordom Markamom razumno je oeki
vati da se dvoje sunarodnika koji ive u blizini drue.
Dakle, ukrao je sliku da privue moju panju?
Mislim da ju je ukrao da odagna dosadu, rekla je Sesil. ivot mu je nesumnji
vo postao jednolian otkako je prestao da prati Emili.
Odlino zapaanje, sloio se Kolin. Ali, sad kad je...
Ko prati ledi Emili?, pitala je gospoa Hargrivs dok je ulazila u sobu i sedala
29
kraj sina.
Stari neprijatelj, majko, odgovorio je. I ovek koji je ostavio sliku u kui
Markamovih.
Sebastijan je daleko od neprijatelja, pobunila sam se. Ako se sea, ispostavilo
se da je prilino dobar.
Svekrva mi se nakaljala. Sebastijan? Lopova naziva linim imenom?
On nije obian lopov. Na kraju, pristao je da zatiti..., zaustila sam.
Podigla je ruku da me uutka. Plaim se da sad nemamo vremena za to, ledi
Emili. Dola sam poslom. Osea li se dovoljno dobro da razgovara sa inspekto
rom Godeom? Zabrinula sam se da ti je svo to jurcanje po okolini moda pokvarilo
oporavak, pa sam ga ostavila da eka u hodniku dok proverim.
Mnogo sam bolje, hvala, odvratila sam. Ali, zaista cenim vau dirljivu brigu
za moje zdravlje. Sad je doao red na Sesil da se nakalje i uhvatila sam vragolast
sjaj u Kolinovim oima zbog mog zajedljivog tona. Majka mu je nestala samo na
tren i vratila se sa inspektorom.
Gode nam je otro klimnuo glavom kad je uao u sobu. uo sam da verujete
kako ste prepoznali naeg lopova?
Poznat mi je, da, potvrdila sam.
Da li je taj ovek i ranije bio nasilan?
Ne, odgovorila sam. Ni najmanje. Pre e zatiti nekoga nego mu nauditi.
Draga moja, ubacila se gospoa Hargrivs. Zaista se nadam da ne ivi u za
bludi kako si sa svojim ogranienim iskustvom sposobna da procenjuje zloinaki
um.
Emili je vie nego sposobna, branio me je Kolin. Poznaje tog oveka, Sebasti
jana Kapea, kako se naziva, kao i bilo ko drugi.
Smatrate li ga vi opasnim, gospodine Hargrivse?, pitao je inspektor.
Ne bih mogao da se izjasnim sve dok ne saznam gde je bio u vreme ubistva.
Sada ga traimo, rekao je Gode. Iako nam se ini da je to beznadean posao.
Nije ostavio nijedan trag koji bi ukazao na njegovo prebivalite.
Jeste li otkrili ko je ubijena devojka?, pitala sam.
0ui, odgovorio je. Edit Prije. Pacijentkinja koja je pobegla iz duevne bolnice
kraj Ruana pre skoro est meseci. Porodica joj ivi u gradu i otac je prepoznao telo.
Obuzela me je munina na tu pomisao. Bilo je grozno pronai telo nepoznate
osobe u takvom stanju. Videti nekog koga voli tako okrutno ubijenog, bilo bi mi
potpuno nepodnoljivo. Prisetila sam se bebe, koju sam izgubila, i oseanja su mi se
30
uskomeala.
Imate li nekih tragova u tom sluaju?, pitao je Kolin.
Nijedan. Nismo pronali nikakve dokaze, nema osumnjienih niti svedoka.
Ali, zato i jesam ovde, ledi Emili. Zamolio bih vas da paljivo razmislite o tome
kako ste pronali le. elim da mi opiete sve ega se seate.
Prola sam kroz to nebrojeno puta, inspektore, odgovorila sam. Iskreno, ni
sam primetila nita neobino osim samog lea. Ne mogu vam opisati koliko mi je
ao.
Svakako nisi bila potpuno nesvesna okruenja?, pitala me je svekrva.
Bojim se da jesam, gospoo Hargrivs, potvrdila sam, a suze su mi navrle na
oi. Svata mi je bilo na pameti i nisam imala pojma da u nabasati na ubistvo. Na
dam se da ete mi oprostiti.
Bez ijedne rei vie, istrala sam iz sobe i izjurila iz kue. Grudi su mi se nadima
le od besa i bola i alosti, i potrala sam ka visokoj kamenoj kapiji, nesigurna kuda
sam nameravala da poem, a zastala sam tek kad sam ula Sesil kako me doziva.
Chrie! Ne teraj me da trim. To e me naljutiti i naterati me da nahukam
Cezara i Bruta na tebe, a od toga niko nee imati koristi, naroito ne Cezar. Ovda
nja hrana mu ne prija naroito i bojim se da bi ga nekoliko zalogaja ipke sasvim
dotuklo.
Ovo me je nasmejalo uprkos svemu. Tako mi je ao.
Morala sam da spreim tvog mua da poe za tobom jer sam elela da nasamo
popriamo. Ali, mora znati da je uasno uzrujan i upravo grdi svoju majku. Ma
dam Hargrivs je namerno teka, dodala je. Bojim se da nije trebalo na ovom mes
tu da trai utehu posle svog gubitka.
Suze su me pekle. to se nje tie, to to sam izgubila bebu je samo jo jedan do
kaz moje nesposobnosti.
Moda joj nisi draga zbog tog nesrenog dogaaja, ali teko moe zbog toga da
te krivi.
Naravno da moe, rekla sam sve jae jecajui. Da nisam bila tako nesmotrena
da sam se ponaala kao dama, kao to je i moja sopstvena majka rekla nikada mi
se to ne bi dogodilo.
Spasla si nevinu devojku od okrutne smrti i poletela u susret opasnosti, a da
nisi ni znala u kakvom si stanju bila.
Sumnjala sam, odgovorila sam. Vei deo medenog meseca sam brinula da
sam moda trudna. I, razumno ili ne, nisam mogla a da ne pomislim kako su moja
31
suprotstavljena oseanja prema tom pitanju dovela do onako nesrenog kraja. Se

sil me je gledala, stojei pored mene.
Nisi ti dovela do toga. Kriv je ovek koji je pucao u tebe. Pustiu te da se mui
jo tano tri minute, ali posle toga krivie njega i samo njega.
Dala mi je skoro dvadeset minuta pre nego to me je odvukla na zaklonjeno
mesto u bati i sela pored mene na travnatu obalu blistavog jezerceta. Tako mi je
ao..., poela sam.
Smesta prekini, presekla me je. Neemo vie o tome. Neu ti dozvoliti da se
izludi kao sirota Madlen.
Bilo je strano, zar ne, kad se onako korenito promenila dok smo razgovarali s
njom? Ali, kasnije je bila gotovo sve vreme pribrana. Stvarno misli da je luda?
Na putu je. Bilo je tu i drugih sitnica pored upadljivo neuraunljivog razgovo
ra. aj nije bio za pie i mislila je da smo dole na veeru.
I ja sam to primetila, sloila sam se. Hoe li zavriti kao njena majka?
Bojim se da hoe. Ti, Kalista, ima mua koji te voli i prijatelje koji bi sve za
tebe uinili. Pretrpela si uasan gubitak i svi smo tu za tebe dok si u alosti. Ali, ne
moj namerno sve da pogorava. Koja udata ena koju poznaje nije izgubila dete?
Ti si taj uasan dogaaj barem rano prebrodila.
Ja...
I nemoj se pretvarati da si uasnuta to to tako otvoreno kaem. Obe znamo
da je to istina.
Bila je u pravu, ali to mi nije donelo utehu. Morala sam dozvoliti sebi da osetim
odgovornost za svoje postupke. Da se naem u istim okolnostima, da znam ono to
sam i tad znala, ponovo bih donela istu odluku. Nije kajanje to to sam oseala.
Umesto toga, muila sam se da prihvatim i razumem da sam na neki nain manje
sposobna od svojih vrnjakinja. Moda umem da itam grki i razgovaram o raz
nim kulturnim temama, ali nemam ni sklonosti ni sposobnosti da radim ono to se
oekuje od svake ene. I nedostatak te sklonosti me je najvie muio.
Ovo ti je poslala moja majka, rekao je Kolin i predao mi knjigu. Ako nita dru
go, zabavie te. Kad smo Sesil i ja ule, rano sam se povukla na spavanje. Nisam se
dugo zadrala u prizemlju posle veere jer me je vie privlaila udobnost naeg veli
kog kreveta sa stubovima, okruenog zastorom, od toga da se dalje sukobljavam sa
svekrvom. Sesil je obeala da e pokuati da je pripitomi prema meni, ali nisam
32
imala elju da posmatram te pokuaje.

Sela sam, uzela knjigu od njega i pokuala da priguim smeh. Madam Bovari?
Zna da je to jedna od mojih omiljenih, objasnio je. I Flober je, na kraju kraje
va, iveo u Normandiji.
Moda se nada da e me to podstai da se ponaam loe kao i junakinja, pa e
ti ostati sam.
Verujem da je ovo namenila kao ponudu mira. A meni pada na pamet neto
bolje ime bih te podstakao. Poljubio me je. Prvo u usne, zatim u vrat. Ne mogu
rizikovati da mi sve vreme sedi nepopravljivo snudena.
Misli da bih se mogla snuditi zbog Madam Bovari?
Pre u se ja snuditi. Ponovo me je poljubio i znala sam, kad mi je spretno ot
kopao biserno dugme na okovratniku spavaice, da jo dugo neu zaspati. ak i
tad, iako me je uspavao na najprijatniji mogui nain, grevito sam se bacakala mu
ena snovima, progonjena groznim prizorima rezervoara u Konstantinopolju, a
svaki od njih bio je straniji od stvarnosti koju sam proivela. Bila sam zarobljena
pod vodom, oseala kako mi se plua pune, ili sam grebala po drvenim vratima,
nesposobna da ih otvorim pre nego to bi me grube ruke epale za vrat. Borila sam
se, zapetljavajui se u posteljinu, a onda vrisnula kad su oseaji postali previe stvar
ni neto me je ubolo u vrat i pustilo mi krv.
A onda me je Kolin vrsto obgrlio, a glas mu je bio smiren i utean dok mi je
prekrivao lice nenim poljupcima.
Sve je u redu, ljubavi. Sad si budna, smirivao me je.
Ovo je vie nego san, rekla sam, zabacila glavu i rukom potraila ono za ta
sam bila sigurna da je prava rana. Uhvatila sam ga za ruku i spustila je na razderanu
kou.
To nije mala ogrebotina, primetio je im je upalio lampu na nonom stoiu.
ta si to sebi uinila?
Sagnula sam se da sa poda podignem jastuk, koji sam sigurno bacila sa kreveta
dok sam sanjala, ali umesto da ga dohvatim, ostala sam bez vazduha; srce mi je div
lje lupalo, a oi se razrogaile kad sam ugledala neto van mog domaaja ruu sa
malim paretom papira omotanim oko peteljke. Dodirnula sam ogrebotinu na vra
tu i shvatila da je povredu izazvao trn. Kolin, koji se nagnuo iza mene, podigao je
uvredljivi cvet.
Ovo bolje da nije od tvog oboavaoca.
Sebastijana? A ta misli ko bi se drugi uunjao u moju spavau sobu? On je i u
33
prolosti upravo to radio.

Nau spavau sobu. Predao mi je papir i ne gledajui ga. ta kae?
Proitala sam naglas:
, , -
, , - ".
Atenski bokalu, sipaj sveeg vina; sipaj, neka gozba, na koju svako donosi svoje, bude natopljena
kao rosom; nek uute labud, mudri Zenon i Kleantova muza, i neka gorko-slatka ljubav bude
naa briga.
Nedostajala si mi.
34
Peto poglavlje
Mu mi je skoio iz kreveta neljudskom brzinom. U nekoliko koraka bio je na pro

zoru, koji sam videla da je zatvorio pre nego to smo legli. I dalje je bio zatvoren, a
aluzine zakljuane.
Prokletstvo! Okrenuo se i pourio ka garderobi. Upali lampe, Emili. Hou
da se uverim da se negde ne krije. unjao se tiho kad je izaao iz sobe, kao to je si
gurno uinio i na neustraivi uljez, jer nije eleo da ga uplai ako je jo unutra. Ko
linov dar za pritajenost bio je izvanredan ni majka ni Sesil nisu se probudile kad
im je uao u sobe. Ali, potraga mu je bila uzaludna. Nije bilo ni traga Sebastijanu u
naoj sobi niti bilo gde drugde u kui. Siguran da niko ne vreba u blizini, Kolin me
je uukao u krevet, ali nije se uvukao pored mene. Umesto toga, seo je na stolicu
pored prozora. Tamne senke pod njegovim oima narednog jutra otkrile su mi da
nije spavao.
Imali smo sunanu blagovaonicu samo za sebe, poto smo sili smeno rano.
Meutim, ne prerano za odlinog kuvara, ije me je toplo puterasto pecivo privuk
lo im sam sela. Uzela sam jedno iz velike korpe, koja je stajala nasred stola, prelo
mila ga i na vrue polovine namazala jo kremastog putera zainjenog morskom so
lju.
Znai, tvoja majka jo nita ne zna?, pitala sam.
Ne, odgovorio je. Nisam eleo da je uznemiravam. Bie dovoljno vremena za
uzrujavanje im se probudi. Pobrinuu se za sve oko nje nema potrebe da se time
zamara.
Barem moe da je uveri kako je Sebastijan bezopasan.
To ne znamo, Emili. Nemamo pojma ta je radio otkako smo se poslednji put
sreli.
Svakako ne misli da je sposoban za ubistvo?
Zna me dovoljno dobro da moe da oekuje od mene da ne iskljuujem ka
35
tegoriki bilo koju odrivu mogunost sve dok se ne dokae da je nemogua.

Kolin, koji je obavljao tajne poslove za Bakingamsku palatu, bio je jedan od naj
boljih agenata u carstvu. Reavao je teke sluajeve, koji su esto obuhvatali pitanja
o kojima se moralo utati, i bio je vie pijun nego detektiv. Zbliili smo se dok sam
istraivala smrt svog prvog mua i narednih godina smo radili zajedno na reavanju
jo tri ubistva. Ali tek u poslednjem sluaju, u Konstantinopolju, bilo mi je dopu
teno da nastupam u zvaninom svojstvu. Kraljici Viktoriji, palata me je obavestila,
bilo je drago to sam uhvatila oveka koji je ubio erku engleskog diplomate, ali
bila je uasnuta to sam i sama bila ranjena. Smatrala je neprimerenim da se pono
vo dovodim u opasnost.
Na njen stav je, nesumnjivo, otvoreno uticala moja majka, koja je u mladosti
sluila kao dvorska dama Njenog velianstva. Ostale su bliske i nijedna nije skrivala
nezadovoljstvo kad smo Kolin i ja pobegli na grko ostrvo Santorini, umesto da
prihvatimo kraljiinu velikodunu ponudu da se venamo u kapeli dvorca Vindzor.
Moja majka je po navici bila nezadovoljna mnome. Nije trpela nijedno moje inte
lektualno stremljenje. Moje zanimanje za grke starine i drevnu knjievnost sma
trala je neprikladnim za damu, gnuala se to sam poela da razmiljam o patnji
ena i naoigled je patila zbog mojih detektivskih vetina.
Detektivsko istraivanje bilo je, po njenom miljenju, najgori od svih mojih gre
hova. Protivila se u principu svemu to bi moglo da se smatra korisnim zanima
njem. Dama bi trebalo da ivi oputenim ivotom, kao i njen mu. Nije joj se mno
go sviao Kolinov rad, ali opravdala ga je injenica da je bio pomalo zagonetan i to
to je dvaput doveo do toga da je kraljica elela da ga proglasi za viteza (oba puta je
odbio). Meutim, nita nije moglo da opravda moje uee u takvim poduhvatima.
Kolinova majka je uetala u sobu. Danas izgleda uasno, izjavila je streljajui
me pogledom. Bila je upeatljiva ena visoka, kose i dalje vie crne nego sede, gus
te i talasaste kao i kod njenog sina. Ukus u odevanju joj je bio besprekoran, svaki
komad koji je nosila lino je dizajnirao Carls Frederik Vort, otac visoke mode i naj
bolji kroja na svetu. Divila sam se njenoj haljini nemogue vitkom struku, suk
nji slapovima bogate kestenjaste svile koja se irila u pun oblik ispod kukova.
Bojim se da se nismo mnogo naspavali, obavestila sam je.
Ako ti previe ne smeta, ledi Emili, ne bih da sluam o nepristojnostima ovako
rano, rekla je, odmahnula rukom slugi koji se pojavio iza nje sa srebrnom posu
dom poiranih jaja i posegnula za krikom dinje.
Nisam mislila nita takvo..., zaustila sam i pogledom potraila pomo od Koli
36
na. Nisam bila raspoloena da se izvinjavam kad sam oseala da bi to ona trebalo da
uini.
Sino smo imali posetioca, ubacio se moj mu.
Posetioca?, pitala je.
Ostaviu vas da razgovarate, izjavila sam i udaljila se kad je poeo da pria. Ni
sam elela da sluam reakciju gospoe Hargrivs na upad u njen dom. Sesil, koja je
ustajanje pre podneva smatrala nepristojnim, jo nije bila budna, pa sam reila da
posetim Markamove u pratnji jednog sluge, za sluaj da je ubica jo u blizini. Odlu
ila sam da peaim jer nisam elela da kloparanje konjskih kopita prekrije druge,
zlokobne zvuke. Umesto da krenem kroz umu, drala sam se puta, ali ak i tako
sam se trzala na svako pucketanje granice i pasji lave. Sluga je bio dvostruko us
plahireniji od mene, a zahtevala sam da ide iza jer mi se inilo da e me tako bolje
tititi. Ali, njegovi koraci samo su izazivali jo veu nelagodnost. Zbog njih sam se
pitala da li je Edit Prije ula neto slino kad joj je napada priao.
Pod uticajem uznemirenih ivaca, koraci su nam se ubrzali skoro u trk dok ni
smo prili mostu preko jarka kod Markamovih. Slugi se nije dopadao moj francu
ski i odbijao je da odgovara na moje pokuaje zapoinjanja razgovora, pa mi je bilo
drago da se oslobodim njegovog drutva im smo stigli u zamak. Zamakao je u ulaz
za sluge, dok je mene batler uputio u batu i obavestio me da u gospodara nai u
pravcu lavirinta. Zahvalila sam mu se i pola iza kue do golubarnika, gde sam us
porila jer sam osetila kako mi se jeza sputa niz vrat. Neko me je posmatrao.
Okrenula sam se na peti, ali iza mene nije bilo nikoga. Napregnula sam se da u
jem neto neobino, ali svuda je vladala tiina. Niko nije vrebao meu vrbama,
niko nije iskoio iz senke ivice. Ipak, taj uznemirujui oseaj nije nestao. Umesto
toga, samo se pojaao. Kako sam se pribliavala golubarniku, paljivije sam zagleda
la, ali nisam videla nita. To jest sve dok nisam podigla pogled ka malom prozor na
najviem spratu. Odozgo me je posmatralo bledo lice, a u rairenim oima nije bilo
nimalo topline. Bilo je to dete devojica koja nije mogla imati ni pet godina.
Plava mana joj je virila iz zlatne kose, a bela haljina joj je bila prevelika i visila je sa
uzanih ramena. Zastala sam i pogledala je pravo u oi sve dok nisam odskoila, jer
mi je bumbar, previe zainteresovan za cvee na mom eiru, uleteo u lice. Kad sam
ponovo podigla pogled, vie je nije bilo.
Halo?, otvorila sam vrata zgrade. Unutranjost je bila mrana i plesniva, puna
praine, pauine i slomljenih komada nametaja, razbacanih svuda po podu. Jedini
odgovor bilo je ukanje i skianje, koje je moglo izazvati samo neka vrsta neprijat
37
nog stvorenja. Tesne, zavojite i strme stepenice podizale su se preda mnom i krenu
la sam ka njima oprezno gazei preko krhotina. Ima li koga?
Nije bilo odgovora. Mlataranje krila je najavilo dolazak potomaka prvobitnih
stanara golubarnika. Oprezno sam se popela stepenicama samo da bih pronala
praznu, prijavu sobu. Tri goluba su se odmarala i nisu obraala panju na mene, ali
dole sam ula jo skakutanja. Poto nisam elela da se upoznajem sa oporom glo
dara ako se kreu u oporima strala sam i izjurila kroz vrata na svetlo dana. Iz
nad mene, prozor je i dalje bio prazan. Nisam videta nita iza talasastih starih stak
lenih okana.
Krenula sam ka lavirintu klecavih kolena i drhtavih ruku, sa slikom tune de
vojice mora da je bila tuna koja kao da je lebdela nada mnom. I koliko god da
sam se trudila, nisam mogla da je izbacim iz glave i videla sam je u svakom koraku
koji sam napravila. Kad sam prila odreditu, ugledala sam Dorda, obuenog u
lepo laneno odelo, kako prouava teak zlatni depni sat.
To je etrnaest minuta, viknuo je grleno nekome pretpostavljala sam Mad
len iako je nisam videla. Stajao je na vrhovima prstiju kao da je eleo da bude vii i
vidi preko tisovine i ivice, koji su inili spoljnji zid lavirinta. Bolje pouri. Zak
lopio je sat i sa veselim osmehom na licu krenuo u pravcu bogato izraene gvozde
ne klupe. Nije me primetio.
Smetam li?, pitala sam dok me je obuzimalo neopisivo olakanje.
Emili! Kakvo divno iznenaenje! Poljubio mi je ruku. Dola si u savreno
vreme. Madlen je u lavirintu merim joj vreme. Meni je trebalo dvadeset tri minu
ta da proem. Ona namerava da me pobedi. Da li bi elela da proba?
Pomalo mi je udno jutro, rekla sam. Nisam sigurna da mi trenutno treba jo
i to da se izgubim u lavirintu.
Nije valjda da te progoni normandijski Trbosek!
Normandijski Trbosek?
Ima li bolji predlog kako da ga nazovemo?, pitao je. Osetila sam kako mi se
duboke bore urezuju u elo. O, boe. Samo sam te jo vie uznemirio. Imam groz
nu naviku da se okrenem humoru kad sam uzrujan. Oprosti mi, molim te.
Volela bih da sam mogla s njim da se nasmejem, ali nikako nisam mogla da iz
menim osecanja. I dalje uplaena, zanjihala sam se na nogama. Dord me je poveo
do klupe. Trebalo bi ja da se izvinim, rekla sam. Bedna sam goa.
Ni najmanje. Ali reci mi, da li se neto novo dogodilo ili pati zbog seanja na
onu sirotu devojku?
38
Devojku?, shvatila sam da misli na rtvu ubistva, a ne na utvaru koju sam

upravo videla. Ne, nije to. Posetio me je va lopov, rekla sam i ispriala mu ta se
desilo prethodne noi.
Paljivo me je sasluao, a zatim zastao kao da razmilja ta da odgovori. I misli
li Hargrivs da je Sebastijan na ubica?
Ne eli da odbaci nijednu mogunost.
Smeh iz lavirinta nas je prekinuo. Ne moe me pobediti. Bila je to Madlen, a
glas joj je bio raspevan i vedar. Dord je ponovo otvorio sat.
Razoarae se, viknuo joj je, a zatim se ponovo okrenuo ka meni. Mogu li
nekako da pomognem?
Trenutno ne, odgovorila sam. Inspektor Gode namerava da nae Sebastija
na.
I misli da e lakrdija u tome uspeti?
Samo ako mu moj mu pomogne.
Ah. I tako e ti ostati sama da se prisea groznog prizora. Strano mi je ao,
Emili, rekao je i lako me uhvatio za ruku. Ne moemo dozvoliti da se osea poti
teno. Postaviu sebi zadatak da te zabavim i razonodim.
Previe si ljubazan.
Nipoto. Prihvatam to kao svoju moralnu obavezu. ta bi drugo mogao engle
ski gospodin? Poeu tako to te pozivam da popije aj sa mnom. I Madlen, narav
no. Glas mu se povisio. Koja sad nema vie priliku da me pobedi. Moda biste vas
dve zajedno mogle stei pravo da se hvalite.
Madlen se pojavila iza visoke, paljivo oiane ivice. I ja umem da odmeravam
vreme, duo, rekla je. Nadmaila sam te za tri minute i petnaest sekundi.
Nasmejao se. Dakle, stvarno jesi. Znao sam da ne treba da ti dozvolim da ima
sat. Zagrlio ju je, poljubio u oba obraza i uhvatio za ruku. Unutra. Svima nam je
preko potreban aj.
Neka nam ga poalju napolje, predloila je. Dan je predivan da bismo bili
unutra. I jedva ekam da ujem od Adel ta ima novo.
Trgao se kad me nazvala pogrenim imenom, ali brzo je namestio osmeh na lice.
Ovo je Emili, duo.
Naravno, rekla je, treptanjem terajui zbunjenost iz oiju.
Volela bi da popijemo aj napolju?, pitao ju je. Klimnula je glavom. Vaa e
lja je, madam, kao i uvek, moja zapovest. Uz blagi naklon udaljio se od nas, uz obe
anje da e se vratiti u veselju i sa velikom koliinom vruih utipaka.
39
Madlen, ponovo prisebna, provukla je ruku kroz moju i povela me mekom sta
zom preko travnjaka izmeu jarka i niza borova. Moje omiljeno mesto za izlet,
rekla je i spustila se na veliko ebe ve raireno na zemlji, sa knjigama, papirima i
svee ubranim divljim cveem veselo razbacanim po njemu. Pridruila sam joj se,
ali i dalje se nisam oseala dobro, usta su mi bila suva i koa me je peckala. Koliko
god da sam bila uznemirena zbog ubistva, trenutno me je vie muila slika devoji
ce.
ivi li neko dete ovde na imanju?, pitala sam, odjednom svesna mogunosti
jednostavnog objanjenja. Neko od posluge, moda?
Ne, uzdahnula je. Dord i ja smo doiveli brojna... razoaranja. Moda e
delovati hladno, znam, ali ne mogu da podnesem da mi se tua deca motaju oko
nogu. Posle mog petog... Zaustavila se i snano ugrizla za usnu. Jedan od baten
skih pomonika imao je devojicu. Dali smo mu otkaz zato to mi je bilo previe
bolno da je gledam kako se igra na imanju.
Razumem vrlo dobro, rekla sam. Nije me nita pitala, niti traila objanjenje,
samo me je uzela za ruku i stegla je. Koliko godina je imala?
Batovanova devojica?, pitala je. Klimnula sam glavom. Tri, moda etiri.
Gde sada ive?
O, ne znam. Dali smo mu odline preporuke. Ne sumnjam da je lako naao
drugi posao.
Kada je to bilo?
Pre mnogo godina, odgovorila je. Barem est.
to je oito znailo da mala devojica na prozoru nije mogla biti batovanova
erka. Setila sam se ta nam je gospodin Leblan priao o duhu deteta koje trai maj
ku i stresla se, jer nisam bila sigurna zato nisam mogla odmah da odbacim ono to
sam videla kao glupu posledicu smene prie. Ali, neto duboko i nagonsko vritalo
je u meni da u toj prii ima i neto vie.
Gode me je i zvanino zamolio da mu pomognem da nae Kapea. Kolinove crne

oi su ozbiljno zasijale. Bilo je kasno i leali smo priljubljeni u krevetu; oboje smo
itali dok je kia dobovala o staklo kroz aluzine. Madam Bovari mi se inila druga
ijom nego to sam se seala jer je moj srean brak doprineo toj promeni miljenja.
Umesto da saoseam sa Emom, shvatila sam da prezirem njenog mua, a za nju me
nije bilo briga. Zatvorila sam knjigu.
40
Izgubio si veru u njega?, pitala sam.

Bio je na ivici da potragu proglasi neuspelom.
Tako brzo?
Ispitao je sve u selu i niko nije video nita sumnjivo. to znai, po njemu, da je
tvoj prijatelj lopov nestao on pretpostavlja u Parizu i da ga vie nikada neemo
videti.
Ne bi bilo prvi put da Sebastijan uspeno pobegne vlastima. Da li je Gode stu
pio u vezu sa kolegama u Parizu?
Samo vrlo povrno. Spreman je da itavu stvar otpie kao nereenu.
A ta je sa tobom?, pitala sam.
elim da ispitam Kapea pre nego to ponem da optuujem okolo, rekao je.
Zaista se nadam da tvoj neumorni prijatelj ima razuman alibi.
Sebastijan nikad ne bi ubio.
Nadam se da si u pravu. Ali, ko god da je ovo uradio, s njim se ne treba aliti.
To je okrutna, izopaena osoba, rekao je. Ne uju se prvi put glasine o Trboseku
koji hara Francuskom. Dok ne budem siguran da Kape nije na ovek, hou da bu
de krajnje oprezna.
Misli li da e biti jo ubistava?, pitala sam.
Ne mogu obeati da ih nee biti, odgovorio je. Njegove rei su me uplaile.
Spustila sam knjigu na noni stoi i sklupala se uz mua, zahvalna na sigurnosti
njegovih ruku. Ni na tren nisam poverovala da je Sebastijan sposoban za takvu su
rovost, ali je svejedno bio neuhvatljiv i taj mi se oseaj nije ni najmanje dopadao.
7. jul 1892.
Priznajem da ne volim kad me sin grdi. Jue je bio prilino otar sa mnom zbog svoje ene. To i
treba da oekujem nije pravedno da proveravam njegovu odanost ili ga prisiljavam da bira iz
meu mene i nje. Veoma sam svesna toga. Ali, sve nas povremeno savladaju nezrela oseanja. Pos
lala sam joj po njemu primerak Madam Bovari. Poto je provela toliko vremena tumarajui okoli
nom, trebalo bi da prepozna okruenje u knjizi. Nadam se da e, poto sam izabrala kontroverzan
naslov, shvatiti da pokuavam da je smatram enom nadmone inteligencije i savremenih shvata
nja. Zasluuje li takvo priznanje, ostaje da se vidi. udim da me iznenadi.
Ne jede iznutrice.
41
esto poglavlje
Prilike su poele da se pogoravaju od trenutka kad smo se probudili narednog ju

tra. Muan oseaj u stomaku uznemirio me ubrzo posle izlaska sunca, daleko ranije
nego to bih volela. Navukla sam meku kunu haljinu, otvorila aluzine na prozori
ma spavae sobe i posmatrala kako tanka izmaglica poinje da gubi bitku sa sve
tlom, koje se probijalo kroz sve tanje oblake. Kolin, koji je ustao pre mene, izaao je
iz garderobe gotovo odmah im je u nju uao. Drao je pismo od Sebastijana, na
ravno. Bilo je ostavljeno na cipelama koje je nosio prethodnog dana i sadralo je
kratku poruku:
ao mi je to nismo mogli da proaskamo veeras.

ujem da me trai.
Moj mu, obino sav smiren i pribran, blago je pocrveneo kad mi je gurnuo pa
pir u ruku. Sino je ponovo bio tu.
Uzdahnula sam. To tako lii na Sebastijana.
Mora da prestane. Zaustila sam neto da kaem, ali nije mi dozvolio. Ne,
Emili, zato to sam ljubomoran ili zato to verujem da je on ubica. Ali, znaajan je
za ovu istragu i to se pre pojavi sa alibijem bie u manjoj opasnosti da ga giljotini
raju zbog tog zloina.
S mukom sam progutala.
Ne elim da budem grub, draga, ali Sebastijanove igre trenutno nikome ne ko
riste naroito ne njemu.
ta moemo da uradimo?, pitala sam.
Na kraju emo morati da ga pronaemo. Ugurao je malu svesku u dep sakoa,
zagladio revere i provukao ruku kroz gustu kosu. Verovatno nije otiao daleko. Ne
eli da bude daleko od tebe.
42
Kako da ponemo?
Neemo mi. Barem ne sada. Moram da se naem s Godeom. Skotland jard je
traio neke pojedinosti vezane za ubistvo. Ako jeste Trbosek, tragovi iz ovog zloi
na mogli bi pomoi da bude uhvaen.
ta ti misli?
Oekivao bih da se dri gradova, s obzirom na njegove dosadanje metode.
Ako i to veliko ako imamo posla sa izvriocem vajtepelskih ubistava, biu za
panjen to je odabrao da vreba na novoj teritoriji ovde na selu.
Mogu li bilo ta da uradim da pomognem?, pitala sam.
Ne. Danas nemoj ni o emu da brine osim da se zabavlja. Strasno me je po
ljubio u usta, pozdravio se i siao stepenicama. Pola sam za njim i gledala ga sa od
morita. Majka ga je pozvala, ali nije stao da odgovori; ulazna vrata su se uz tresak
zatvorila pre nego to je sluga imao vremena da shvati da je trebalo, pre svega, da ih
on otvori.
Nisam elela da privuem svekrvinu panju, pa sam se odunjala u spavau sobu
i pozvala Meg da mi pomogne da se spremim za jahanje. Nisam imala nameru da
ostajem u kui sama dok se Sesil ne probudi. Kad je slukinja zavrila, namestila
sam otmenu kravatu i tesan blejzer na jednoredno kopanje, mukog kroja, a zatim
povukla okovratnik. Bila sam skoro spremna da poem kad se gospoa Hargrivs
pojavila u garderobi bez mnogo kucanja.
Sprema se da pobegne, da li je tako? Ton joj je ukazivao na alu, ali oi su joj
bile otre. Doao je neki ovek koji tvrdi da ti je poznanik. Moris Leblan? Bolje
porazgovaraj s njim pre nego to poe.
Naravno, rekla sam priguenim glasom.
Privlaan je ovek. Iz glasa joj je izbijala osuda. Neverovatno je mlad. Ne
moe biti mnogo stariji od tebe.
Bes mi je kljuao u grudima i lice mi se zapalilo. Ugrizla sam se za usnu da suzbi
jem otar odgovor. Ali, onda sam osetila kako me obuzima mir. Zakiljila sam i uz
vratila joj pogled. ta insinuirate, belle-mre? Jo nisam pronala prikladan nain
da joj se neposredno obraam. Francuski izraz za svekrvu mi je odjednom pao na
pamet i inio mi se u trenutnom stanju odlian, mada zajedljiv izbor.
Prvi put smo se gledale ravnopravno i u njenim oima je bilo potovanja. Ali, taj
pogled je nestao gotovo im je lice poelo da joj se oputa. Zamurila je, izvila ra
mena i ispravila se do pune visine. Ne doputam sebi da iznosim insinuacije.
Onda pretpostavljam da samo mogu da vam zahvalim to ste me obavestili o
43
dolasku gospodina Leblana. Prola sam pored nje dok mi je srce lupalo. Napola
sam oekivala da me izbaci iz kue. Oi su me pekle a grlo bolelo dok sam se borila
protiv suza, jer nisam elela da vidi slabost mojih napetih oseanja. A onda, odjed
nom, smirenost se vratila. Dobrodoli ste da nam se pridruite u dnevnoj sobi,
pozvala sam je okrenuvi se da joj dobacim uglaen osmeh. On je sasvim prijatan
gospodin.
Nije odgovorila. Smatrala sam ovo malom pobedom u neemu to je moglo da
bude neizmerno duga bitka. to je bila teta. Izgleda da se majke i ja jednostavno ne
slaemo. Posle nekoliko pokuaja, uspela sam da pronaem dnevnu sobu, u kojoj
me je ekao prijatelj. Nijedan sluga nije priao da mi pomogne, a ja nisam elela da
pitam svekrvu za uputstva.
Gospodin Leblan je ustao im me je ugledao. Pokazala sam mu rukom da sedne
i zauzela mesto prekoputa njega, a niski stoi sa mermernom ploom nalazio se iz
meu njegove stolice i mog divana.
Postao sam mrano opsednut tim vaim ubistvom, rekao je.
Molim vas, ne zovite ga mojim.
Edit Prije ima neverovatnu prolost. Nije bila neka sirotica ostavljena da trune
u ludnici. Poticala je iz ugledne i bogate porodice.
Treba li zbog toga da mi bude vie ili manje zanimljiva?, pitala sam.
Vie, ini mi se. S obzirom na to da ju je porodica predala tamo na uvanje, a
onda je gotovo sasvim zaboravila.
Da li je to neobino?
Krue brojne udne glasine o njenom bratu. Bratu blizancu. Namrtio se.
Neto je u svemu ovome trulo.
Nasmejala sam se. Vi ste, gospodine, oigledno odlian pisac romana. Moda
biste mogli da poveete ovaj zloin sa naim uglaenim lopovom i smislite stvarno
izvanrednu priu.
Vi niste uopte zainteresovani?
Naprotiv, jesam. Ali, obeala sam muu... Rei su mi utihnule.
Zaista se nadam, gospodine, da ne ugovarate ljubavni sastanak. Sesil, sva oza
rena i krajnje odmorna, uetala je u sobu u pratnji Cezara i Bruta. Stala je ispred
naeg gosta, koji je ustao da joj poljubi ruku.
Daleko od toga, uveravam vas. Zadrao je pogled na njoj taman koliko treba
da potvrdi svoju izjavu. Ali, ako smem da pohvalim vau lepotu i ljupkost...
Ne smete, odgovorila je, potapala ga po ruci i sela pored mene.
44
Onda u se zadovoljiti time da vam se divim izdaleka.

Cest bien,9 rekla je. Oekujem to s velikim zadovoljstvom. Ali shvatite, gos
podine, da imam vrste nazore i sasvim sam odluna u uverenju da nijedan muka
rac ispod etrdesete ne moe biti ni blizu privlaan.
Ne bih se usudio da pretpostavim..., poeo je, ali ona je odmahnula rukom i
prekinula ga.
Dosta, presekla ga je. Recite mi o emu ste priali. U nekoliko glatkih ree
nica, opisao joj je svoje zanimanje za Edit Prije.
Gode je rekao da joj je porodica ovde u blizini, rekla sam. Poznajete li ih?
Odmahnuo je glavom. Ne lino, ne. Kua im je jedna od najlepih u Norman
diji, a bogatstvo ogromno. Takoe imaju i kuu u Rumu, sada su tamo. Madam
Prije bila je zvezda Pariza pre nego to ju je mu odveo na selo i veoma se potrudila
da unese kulturu u ono to je nazivala la nature sauvage.10 Unajmljuje muziare i
glumce iz Pariza da joj izvode predstave.
To zvui previe poznato. Zove li se Dominik Prije? Roena Moro?, pitala je
Sesil.
Upravo ona.
Seam je se. Istovremeno smo ule u drutvo i brzo smo se sprijateljile na prola
zan nain, kako to ve rade devojke pre udaje. Bila je draga, iako pomalo neobina.
Izgubila sam joj svaki trag. Morau da je posetim i izjavim joj sauee.
Pretpostavljam da ne bi bilo umesno tom prilikom pitati i zato porodica nije
poseivala Edit u duevnoj bolnici?, pitao je.
Ne, gospodine, ne bi. Sesil ga je prostrelila odlunim pogledom kakav je uva
la za neprikladne udvarae, ali sjaj u oima joj je nagovetavao da nije sasvim neza
interesovana. Tako ohrabren, nastavio je da bestidno flertuje s njom.
Kad nam se nekoliko minuta kasnije pridruila gospoa Hargrivs, razgovor je
preao na kuu i domainstvo i iskoristila sam prvu priliku da se udaljim i potraim
svog omiljenog konja. Nisam elela da jaem van granica imanja, pa sam se zadrala
unutar bedema, ali kretanje me je svejedno osveilo. Tmurna kia je stala, ali vaz
duh je zadrao sveinu i inilo se kao da je rano prolee, a ne leto, kad sam zala
meu senovito drvee. Zatim sam ponovo izala na sunce i uivala u njegovoj to
ploti. Nastavila sam tako, pratei u krug kamene zidove, sve dok nisam primetila
neto to se nije uklapalo.
Jarkocrvena traka visila je sa grane visokog, uzanog drveta. Usporila sam konja i
zaustavila ga ispod njega, a zatim povukla traku da dohvatim koverat, privren za
45
njen kraj. inilo se da Sebastijan nije bio spreman da prestane sa igrom.
Lepa si kad jae, ali tvoja lepota mi odvraa panju sa mog utvrenog cilja, a to je da pratim tvog
isuvie srenog mua. Nikad me nee nai, zna. Pojaviu se kad budem spreman.
Uz uzdah sam presavila papir i ugurala ga u dep uredno skrojenog blejzera.

Nije me iznenadilo to to je pokuavao da me prati. Ali, nisam nameravala da e
kam da se pojavi. Kolin me je poduio tehnikama praenja; takoe me je nauio i
tehnikama antipraenja. S obzirom da smo bili na ogranienom prostoru usred
sela, znala sam da ne bi bilo preteko ui u trag Sebastijanu. Teko bi bilo spreiti
ga da pobegne. Nisam mu se mogla priunjati s lea, skoiti na njega i vezati ga za
najblie odgovarajue drvo. Umesto toga, morau da se oslonim na svoju proniclji
vost i njegove slabe take.
Za poetak sam sila sa konja i stajala savreno mirno, oslukujui bilo kakav
znak kretanja. Nije mogao biti na konju ivotinja bi bila previe oigledna i uva
ri bi ga spazili. Peke bi bio mnogo sporiji od mene na konju i sumnjala sam da me
nije aktivno pratio. Sigurno je ekao, vrebao u blizini, u nameri da me posmatra
dok itam poruku.
Dalje, dok sam razmatrala mogunosti, palo mi je na pamet da se pretvaram
kako sam povreena Sebastijan bi me uo kako viem i naao me navodno ones
posobljenu, zatim bi me podigao i odneo do kue, gde bi mi sluge pomogle da ga
uhvatimo.
To, naravno, nikada ne bi uspelo. Oprezno bi me spustio nadomak kue i nes
tao. Uzburkanih misli, svukla sam crvenu traku sa drveta, na trenutak alei to
udaranje Sebastijana kamenom u glavu nije bila prikladna mogunost. Naslonila
sam se na drvo opipavajui glatku satensku traku, dok me je nemo izjedala. I dok
je taj oseaj rastao, skupljalo mi se i sve ostalo to me je muilo: zimrznuta slika
Edit Prije u mojim mislima, hladnoa Kolinove majke, zbrka emocija zbog bebe,
koju sam izgubila. Upravo kad sam bila na ivici da me sve potpuno savlada, uvidela
sam reenje. Ako mi se Sebastijan divi onoliko koliko tvrdi, doao bi da mi pomog
ne ako sam nesrena. Ovo nije zahtevalo podvale, niti igre ve samo da mu do
pustim da vidi pravu istinu o mojim patnjama.
Ili barem deo toga.
Prvi put za nekoliko meseci prestala sam da obuzdavam oseanja, da se trudim
da izgledam uljudno i utivo i snano. Spustila sam se na vlanu zemlju, naslonila
46
leima na drvo i spustila glavu na ruke.

alila sam za izgubljenim detetom.
Prezirala Kolinovu majku to mi ne prua podrku.
Setila se grozne razderotine na vratu Edit Prije.
I zaplakala sam, isputajui jecaje kojima sam natapala maramicu i od kojih mi
se treslo itavo telo. Ne znam kad se pojavio. Nisam mu ula korake niti osetila
ruku na ramenu kad je klekao pored mene. Meutim, u jednom trenutku sam pos
tala svesna da drim suvu maramicu i shvatila da mi ju je on predao. Oi su mu bile
bistre, safirnoplave kao to sam ih se i seala, i gledale su me nestano, umesto za
brinuto.
Nevaljali ste ba kao i ja, gospoo Hargrivs. Mada, ne bi trebalo tako da vas zo
vem. Sad ste ledi Emili, zar ne? Ispravno obraanje je izuzetno vano.
Nemojte da me muite, rekla sam.
Samo pohvaljujem vau predstavu. Dostojna je boanstvene Sare.11
Ne smatrate je vetom glumicom?, pitala sam i obrisala ostatak suza.
Najboljom. Gledao sam je kao Kleopatru pre manje od dve godine.
Onda je nemojte porediti sa mnom, rekla sam. Ovo to vidite nije gluma.
Hajde, ne oekujete...
Ponekad, gospodine Kape, dami preostane samo istina. Ruku je i dalje drao
na mom ramenu. Sklonila sam je i ustala. Oseam izvesnu odgovornost prema
vama ne znam zato, naroito zato to ste, izgleda, napustili va zadatak.
Sebastijan je obeao da e se brinuti o Edvardu Vajtu, malom deaku koga smo
oboje upoznali tokom njegove potrage za predmetima Marije Antoanete. Samo je
aica ljudi znala detetov pravi identitet da je bio direktan potomak poslednjeg
francuskog prestolonaslednika. Porodica Kape je titila sina Marija Antoanete, Lu
ija ozefa, posle njegovog tajnog bekstva iz kandi okrutnih straara za vreme revo
lucije, a Sebastijanov zadatak bio je da nastavi tradiciju i pazi na Edvarda. Bila je to
uloga protiv koje se bunio, ali na kraju, kad je saznao da je deaka gotovo ubila oso
ba koja je branila zahteve pretendenta na francuski presto, prihvatio je dunost.
Nisam uradio nita slino!, pobunio se. On i majka su na letovanju. Savreno
su bezbedni.
Nisam raspoloena da se svaam s vama.
ta vas mui, draga moja Kalista?
Ne zovite me tako.
Nemate pojma koliko me povreujete. Primakao se blie.
47
Prekinite s ovim, gospodine Kape.

Draga, znam da me zove Sebastijanom pred svima. Zato bismo nasamo bili
zvanini?
Ne bi trebalo da smo sami. Neprilino je. Hou da poete sa mnom u kuu.
Ni sluajno! Otresao je prainu sa utog prsluka.
Zato morate sve da oteavate?, pitala sam i suze su mi navrle na oi. Ne
mogu jo mnogo da podnesem.
Draga, molim te. Ispruio je ruku; odgurnula sam je, Nauo sam prie o tvo
jim povredama, ali vidim da si se lepo oporavila kad moe da jae. Mada, emoci
onalno moda i nisi koliko fiziki. ta te mui?
Ne mogu sve ni da nabrojim. I da ste imalo dentlmen, ne biste vrili pritisak.
Neu te pritiskati. Glas mu je bio priguen i nean i imao je neku ritmiku, bio
je gotovo muzikalan. Mada, vrea me to to veruje da imam neke osobine dentl
mena.
Moj mu je vrsto uveren da treba da se prijavite policiji i date alibi za ubistvo
Edit Prije.
Ne misli da sam je ja ubio?
Kakav vam je alibi?
Ispustio je uzdah. Kad je ubijena?, pitao je. Svakako ne oekuje da drim ka
talog morbidnih dogaaja u glavi?
Sebastijane!
Lino ime. To je mnogo bolje.
Alibi.
Tano, Da. Da vidim... Utorak... Kale. Uzeo sam sobu u izuzetno mranoj kr
mi prekoputa hotela u kojem su odseli Vajtovi posle vie nego zamornog putovanja
preko Kanala. Uasno vreme.
Moete li da dokaete?
Ako moram. Vlasnik bi me se setio. Vodili smo estoku raspravu o kontinen
talnoj politici.
Imate li kartu sa trajekta?, nastavila sam.
Pretpostavljam da negde imam.
Hoete li, molim vas, razgovarati s inspektorom Godeom?
S tim kicoem?
Poznajete ga?
Video sam ga samo u razgovoru s vama. Uzdahnuo je preterano dramatino.
48
Ako e te to osloboditi makar i male koliine stresa, teko da mogu odbiti.

To e vas takoe i spasti giljotine, odvratila sam.
Jo jedna dodatna nagrada.
Treba mi jo neto od vas. Odvezala sam konja i pola. Poite sa mnom.
Vrlo dobro. Moda bih mogao i da prihvatim neizbeno. Da li je zgodni gos
podin Hargrivs kod kue? Ve neko vreme sam nameravao da ga posetim.
8. jul 1892.
Uljez u mojoj kui! Ne znam ta me vie uznemirava samo njegovo prisustvo ili injenica da sam
spavala tako vrsto i nepomueno za vreme njegove posete. Koliko bilo ko od nas zna, nije odneo
nita osim naeg oseaja sigurnosti, ali neverovatno sam nezadovoljna. Mrzim uznemiravanje, sad
jo vie kad znam da on nije stranac mojoj nepopravljivoj snaji. Kao da je sa sobom donela beskraj
nu koliinu nemira.
Ne mogu da verujem da sam pozajmila knjigu osobi sa tako sumnjivim poznanicima.
Jutros sam dobila pismo od ledi Karlajl, koja me moli da se vratim u London. Izgleda da se Savez
za osloboenje ena, grupa sa kojom sam blisko povezana (iako sa daljine) jo od osnivanja, nalazi
usred uzavrele polemike. Odluili su da istupe sa dnevnim redom koji ukljuuje i aktivno zahteva
nje pravo ena da glasaju. Sve lanice slabijeg pola irom Britanije treba da se raduju takvoj vesti.
Umesto toga, najmanje deset hiljada naih lanica odreklo se organizacije u znak protesta. Pria se
da osnivaju sopstvenu grupu, koja nee podravati pravo glasa, i bojim se da e vostvo Liberalne
partije radije prihvatiti njihove prioritete. Kakva je svrha boriti se za enska prava ako ta prava
ne ukljuuju mogunost glasanja?
Napolju poinje jo vei lom. Idem da ispitam i vidim kakve e se nove neprilike svaliti na moje do
mainstvo.
49
Sedmo poglavlje
etnja do kue bila je kratka. Poto sam prepustila konja konjuaru, dopustila sam
Sebastijanu da me uhvati pod ruku (samo da ga spreim u pokuaju bega) i uvela ga
u salon, gde nas je gospoa Hargrivs pozdravila podignutim obrvama i prikladnim
uasavajuim izrazom. Primetila sam joj u oima blagi traak nade moda je po
mislila kako je Madam Bovari poela da vri uticaj na mene. Ali, Sesilina reakcija
mi je bila najdragocenija.
Mon dieu!, uzviknula je, skoila na noge i poljubila Sebastijana u oba obraza.
Te oi... boja safira. Predivno.
Madam Du Lak. Duboko se naklonio i poljubio joj ruku sa izvetaenim po
tovanjem. Oduevljen sam to vie ne moram da vam se divim izdaleka.
Drago mi je to vas vidim, rekla je odmeravajui ga od glave do pete. Oduvek
sam verovala da je retkost i prava arolija pronai gospodina tako istananog ukusa.
Naroito onog koji e se tako neizrecivo truditi da zadovolji svaki svoj umetniki
hir.
To nikad nije hir, madam, uveravam vas. Vode me samo najpaljivije izreirani
razlozi.
Kakva teta to nas je gospodin Leblan ve napustio, izjavila je Sesil. Prilino
sam sigurna da bi vas sa oduevljenjem upoznao. Mogli biste da nadahnete njegove
romane.
Romane?, ponovio je. Da li je taj gospodin pisac?
Dosta!, progovorila je gospoa Hargrivs. Ko je ovaj ovek?
Dozvolite mi da vam predstavim gospodina Sebastijana Kapea, rekla sam.
Gospodine Kape, madam Hargrivs, ma belle-mre.
Enchante,12 rekao je usmeravajui panju na nju. Mnogo sam uivao u vaem
gostoprimstvu. Zahvaljujem sa velikim zakanjenjem.
ta, za ime sveta, to moe da znai? Emili, zar ovaj ovek nije lopov? Onaj koji
50
je nedavno naruio privatnost mog doma?

Tako otre rei, dobra gospo. Osmeh mu je otkrio ravne, lepe zube. Uvera
vam vas da nikad nisam uzeo nita vae.
Zamolila sam batlera da poalje po inspektora Godea, rekla sam. Gospodin
Kape je ovde da objasni svoj alibi policiji.
Kako poznajete ovog oveka?, pitala je dodirujui Sesilinu ruku.
Prvenstveno po uvenju, i uveravam vas da zasluuje veliko divljenje, izjavila
je Sesil.
Provalio mi je u kuu.
Sad, gospoo Hargrivs, to ne znate, usprotivio se. Obina injenica da su
moje poruke donoene vaem sinu i njegovoj lepoj nevesti ne dokazuje da sam zais
ta i bio ovde. Pripisujete mi prevelike zasluge. Sasvim je mogue da sam platio slugu
da izvri moju naredbu. Zar stvarno mislite da sam naruio bilo koji deo vaeg izu
zetno udobnog boravita?
Nisam mu poverovala ni na trenutak, ali crte lica gospoe Hargrivs su smekale.
Bilo je teko odoleti Sebastijanovom oputenom osmehu i prijatnom ponaanju,
naroito pri prvom susretu.
Ali upravo ste mi zahvalili na gostoprimstvu, rekla je.
to oigledno ne bih morao da radim da sam provalio u blaenstvo vaeg
doma.
Dakle, treba da vam oprostim ostale prestupe zato to tvrdite da niste nita
ukrali od mene?
Prestupe? Nasmejao se. Draga gospo, jednog dana u vas uveseljavati pria
ma o mojim pustolovinama. Ako posle toga i dalje budete smatrali da sam kriv, po
kajau se i zauvek promeniti ponaanje. Ali, sad vidim naeg vrednog inspektora i
vaeg uvenog sina kako dolaze stazom. Hoete li me izviniti? Uvek volim da se re
im dosadnog posla bez odlaganja.
Izjurio je napolje i pozdravio Godea estokim stiskom ruke. Moj mu, ije je
mrtenje bilo oito, stajao je prekrtenih ruku dva koraka od Sebastijana. Posma
trala sam kroz otvoren prozor dok su razgovarali, pri emu je inspektor izvukao
svesku i urno zapisivao dok je Sebastijan govorio. Nisam ula nita od onoga to
su govorili jer su do mene jedino dopirali Sesilini napori da ubedi gospou Har
grivs da na neustraivi lopov nije bezoni pokvarenjak, ali ubrzo je Gode klimnuo
glavom. Par se ponovo rukovao i policajac se udaljio i ne osvrnuvi se na kuu.
Sebastijan se sa osmehom nevaljalog deteta vratio do nas, a Kolin ga je sledio,
51
nalik na straara.
Sreni ste to imate spreman alibi, obratio mu se moj mu kad su uli u pros
toriju.
Dali je ga inspektor prihvatio?, pitala sam i prila Kolinu, ije su mi usne jedva
okrznule ruku kad ju je poljubio.
Kalista, draga, zar si sumnjala da hoe? Tvoj nedostatak vere me ubija. Sebas
tijan je zaista bio nemogu! Videla sam da se Kolin sprema da ga ukori, ali elela
sam da se lino umeam. Inae ne samo da bi izgledalo kao da mi je mu despot,
ve, jo vanije, kao da meni ne smeta sloboda koju sebi doputa.
Nemojte, gospodine Kape, da mi se tako prisno obraate. I ne pomiljajte da se
ovde odomaite, otro sam ga upozorila. ta je inspektor rekao za ukradenog
Monea?
Sebastijan se nasmejao. To je bila sitnica, zaista. Nijedna osoba sa ukusom ka
kav ima na cenjeni inspektor Gode ne bi mogla da poveruje da sam ja uzeo tako
nezgrapnu sliku. Osim toga, nita ne moe da dokae. Moj posao je ovde zavren.
Ne sasvim, usprotivila sam se. Oekuje nas jo jedan zadatak. Ne delim ins
pektorovu lakovernost. Izviniete se Markamovima i vratiti sliku Moneu.
Gospoa Hargrivs me podozrivo pogledala i privukla Sebastijana sebi. Stajali su
blizu neko vreme, oigledno duboko zaokupljeni razgovorom. Dok smo se pripre
mali da krenemo u zamak Markamovih, pitala sam se hoe li poeleti da nam se
pridrui, ali nije.
Zaista se nadam, ledi Emili, da e mi se domainstvo vratiti u normalnije stanje
sad kad je ovaj posao zavren, rekla je. Trenutno ti nije potrebno dodatno uzbu
enje.
Dok sam sedela u koiji, razmiljala sam o tome nagovetava li njena primedba
malo topliji stav prema meni. Da li je mogue da je zaista zabrinuta za moje blagos
tanje? Ili sam se previe trudila da pronaem znake neega ega jednostavno nije
bilo?
Koija je usporio dok smo kloparali preko mosta koji je vodio do zamka, a put
je bio rashlaen gustom hladovinom visokih vrba. Kad smo stigli do kue, Madlen
je promolila glavu kroz prozor na prvom spratu i mahnula.
Dord je u bati!, doviknula je. Ba dobro to ste nas posetili!
Kolin se okrenuo ka meni. Hoe li da ga pronae? Ne elim ni na trenutak
da ispustim Kapea iz vida.
Naravno. Krenula sam ljunkovitom stazom. Na nebu je ostalo samo nekoli
52
ko paperjastih oblaka dok se sunce borilo da odagna poslednje ostatke vlane hlad
noe iz vazduha. Udaljila sam se od kue, prola kroz guste redove ivice i stigla do
okruglog golubarnika, izgraenog u istom stilu, nesumnjivo i u isto vreme, kad i
kula. Osetila sam jezu i protrljala ruke. Ali, bilo je tu jo neto neto to me je is
punilo nelagodom. Usporila sam korak i osvrnula se. Nita nije delovalo neobino,
ali opet se nisam mogla otresti oseaja da me neko posmatra.
Plaila sam se da pogledam, ispunjena neobjanjivim strahom zbog onoga to
sam verovala da u videti. Zaustavila sam se i disala sporo i duboko. Ali, nisam mo
gla odoleti. Kad sam podigla pogled ka golubarniku, ugledala sam malu devojicu
plave kose, sa plavom manom u njoj; jednu siunu belu ruku pritisla je na prozor,
dok je u drugoj stiskala ofucanu lutku.
Razum me je napustio. Na trenutak sam se zaledila, obuzeta strahom. Jo jedan
pogled na jezivu priliku i potrala sam kroz batu sve dok, zadihana i znojava, ni
sam pronala Dorda na klupi pored lavirinta.
Draga devojko, ta ti se za ime sveta dogodilo?, pitao je i ustao da me pozdra
vi. Sedi i doi do daha. Izgleda uasnuto.
Ne, hvala, radije u stajati, rekla sam drhtei. Glupo je, stvarno. Ludo. ele
la sam da izblebeem ta sam videla, iako sam znala da u golubarniku nije mogla
biti prava devojica. Proli put sam potraila i nisam nala nita. Dok me je drhtavi
ca jo drala, oseala sam se kao da sam videla duha.
Kako glupo? Pogledao je pored mene u pravcu golubar nika. Ne privia ti se
neto, zar ne? To se ponekad deava Madlen.
Ne, ne. Naravno da ne. To to se Madlen priviaju stvari nije me iznenadilo,
ali ona nije bila sasvim uraunljiva. Misli su mi letele, okretale se i pokuavala sam
da obradim ono to sam videla. Izgubila sam bebu. Srce i um su mi alili i doneli mi
prizor ega? Deteta koje sam mogla imati? Devojice u potrazi za majkom?
Pokuava da me ubedi kako je zamak uklet. Ne slae se s njom, zar ne? Videla
sam zabrinutost iskrenu zabrinutost u Dordovim svetlim oima i prisilila
sam se na osmeh.
Zar nisu svi zamkovi ukleti?, pitala sam usporavajui disanje i trudei se da
zvuim veselo. Mislila sam da je to obavezno.
Svakako se nadam da nije, odgovorio je. Ve dovoljno brinem i trudim se da
zadrim krov da nam ne padne na glavu, da i ne spominjem kradljivce umetnikih
dela koji se muvaju unaokolo. Poslednje to mi je potrebno jeste briga i o natpri
rodnim pojavama.
53
Upravo me taj kradljivac i dovodi kod vas danas. Ili, pre e biti, ja sam njega
dovela kod vas.
Dovela si ga? Razrogaio je oi u neverici.
Uhvatila sam ga jutros na imanju gospoe Hargrivs.
Kako si to uspela?, pitao je, a brigu u oima zamenila je iskra uenja.
Iskoristila sam, gospodine Markame, sebe kao mamac.
Hrabra devojko! elim da ujem svaku pojedinost. Nije ni udo to si tako
smuena. Ja bih bio uzrujan.
Prihvatila sam ponuenu ruku i pomuila se da usporim uzburkane misli. e
lim da ga odvedem do ivernija i suoim ga sa gospodinom Moneom.
ak do ivernija? Zamiljeno je klimao glavom napred-nazad. To je vie od
osamdeset kilometara odavde. I nema nikakve sumnje u njegovu krivicu, zar ne?
Ne. Zautala sam, a ruke su mi se ohladile kad smo se pribliili golubarniku.
Ali, priznajem da sam pomalo slaba na gospodina Kapea. Nadam se da e mu
Mone moda oprostiti i izostaviti policiju iz svega.
Slaba na kriminalca? U glasu mu se osetio blagi nagovetaj podsmeha.
Ne onako kako izgleda, odgovorila sam. Samo, kad ne oslobaa predmete
njihovih zakonitih vlasnika, prua dragocenu pomo jednom mom prijatelju.
A, sad poinjem da shvatam. Neiji je ljubavnik.
Ne, boe sauvaj! Prua zatitu detetu u krajnje osetljivom poloaju.
Da li je tako?, pitao je. ijem detetu?
Jedne poznanice.
Sve je to veoma tajnovito, Emili. Zainteresovao sam se. Ima li sumnjivu pro
lost?
Ni blizu. Proli smo pored golubarnika, gde je gornji prozor sad bio prazan.
Detetov otac je mrtav, pa se gospodin Kape brine o njemu.
I da bismo obezbedili da tako i nastavi, moramo otputovati do ivernija?
Da. Mogli bismo da poaljemo telegram gospodinu Moneu, ali lina poseta je
ipak neto sasvim drugo. tavie, on je takoe moj i Sesilin sjajan prijatelj. Mogli bi
smo napraviti izlet u njegovom velianstvenom vrtu.
Sad mi je sve jasno trai izgovor da napusti sumorne dvorane kue Hargriv
sovih. Vas, ene, nije tako nemogue proitati. Mada mislim da bi bilo mnogo jed
nostavnije kad biste nama momcima rekle ta stvarno elite, izjavio je.
Previe si pametan, rekla sam. Nikad nisam namerno bila neodreena u vezi
sa svojim eljama. Izlet mi je u glavi bio na drugom mestu, ali nisam videla svrhu u
54
suprotstavljanju njegovom pogrenom uverenju. Tog trenutka sam jednostavno

bila zadovoljna to sam daleko od golubarnika. Kad smo se pribliili kui, ugledala
sam Kolina i Sesil kako stoje, on mirno, a ona zbunjeno, Madlen, koja im se pridru
ila, upustila se u iv razgovor sa Sebastijanom i izgledalo je da ga grdi. Kad je video
da prilazimo, pourio je ka Dordu.
Moram da vas molim za oprotaj, obratio mu se Sebastijan i duboko mu se
naklonio sa preteranim prenemaganjem. Molim vas, prihvatite moje izvinjenje.
Nikad nisam mislio da uznemiravam vau kuu, samo sam eleo da vam pruim ne
to za ta sam verovao da bi bio izvanredan dodatak vaoj ve arobnoj umetnikoj
zbirci.
Nikad se ne protivim dobro isplaniranoj ali, gospodine, ali vaa budalatina je
duboko uznemirila moju enu, odgovorio je Dord. to znai da se vie i ne se
am kad sam se poslednji put poteno naspavao.
To je tragedija, dobri ovee, ali moe da se ispravi. Sebastijan se ponovo
okrenuo Madlen. Draga moja gospo, ponizno vas molim za oprotaj i dajem vam
re da vas vie nikad neu uznemiravati.
ta vredi re nitkova?, pitala je, koraknula prema njemu, pogledala ga pravo u
oi i osmehnula se. Ne bih nikako mogla da vam verujem. Dorde, hoe li ga
upucati?
Ne danas, duo, odgovorio joj je mu. Sredom nikad ne pucam.
Imate sree, gospodine Kape, rekla je Madlen. Pretpostavljam da u morati
prihvatiti vae izvinjenje.
Moja zahvalnost ne zna za granice, rekao je i poljubio joj ruku sporije nego to
je bilo neophodno ili pristojno. Znao je tano kako da laska i flertuje i uini svoju
drsku pojavu neodoljivom. Dord moda nije bio naroito zadivljen, ali se svejed
no nasmejao.
Savrena varalica, rekao je Kolin prekrtenih ruku i priguenog glasa dok je
stajao pored mene. Zaista se nadam da si dovoljno razumna da ne pada na njego
ve gluposti. Nije on neki romantini heroj.
Nisam bila tako naivna da bi me Sebastijan nasamario. Ipak, morala sam da
priznam da su njegove ari imale izvesnu privlanost. Da li je to Kolin trebalo da
zna, nisam jo odluila. Moda i jeste tako, rekla sam. Ali, moramo da ga spase
mo zatvora zbog Edvarda.
Previe ima poverenja u njega, draga moja, rekao mi je mu. Mogao sam
obezbediti...
55
All, nije mu data prilika da zavri; madam Breton, uz lepranje zlatnih sukanja,
izala je iz kue. Danas joj je kosa bila lepo oeljana, pokupljena u ravnu pletenicu,
a lice oputeno. Ozarila se kad je videla Sebastijana.
Gospodine Vase! Kakvo iznenaenje! Kako ste nam nedostajali!
56
Osmo poglavlje
Sebastijan nije ni trepnuo. Otmeno se naklonio, prihvatio ruku madam Breton i

poljubio je. Zadovoljstvo mi je to smo se upoznali. Ali, bojim se da ste me zame
nili s nekim.
Nemogue!, usprotivila se madam Breton. Ne bih nikad mogla zaboraviti te
oi.
Voleo bih da mislim da za to nikada neete imati razloga, odgovorio je. Me
utim, mogu samo da alim to nisam taj gospodin na koga mislite.
Ce nest pas possible,13 tvrdila je.
Mama, zbunjeni ste, ubacila se Madlen. Ovo je gospodin Kape. On nam je
doneo sliku.
Sliku?
Katedrala u Ruanu. Dord je uhvatio tatu za ruku.
Da, seam se da sam je videla, rekla je glasom snanim i odlunim. Savreno
je uhvatio svetlo. Ali, uostalom, Moneu to uvek uspe, zar ne?
Mama je nekad slikala, objasnila je Madlen. Bila je neverovatno nadarena.
Jednom je izlagala sa Bertom Morizo i prilino su se zbliile. Morizo je bila vero
vatno najslavnija ena koja je slikala impresionistikim stilom i Sesil je bila ubee
na da je njen rad uticao na Manea.
Voleo bih da vidim vaa platna, izjavio je Sebastijan.
Trenutno nemate vremena ni za ta drugo osim da upotrebite svu svoju mo
ubeivanja da uverite Monea da vas ne preda policiji, rekao je Kolin.
Imate li predstavu koliko je iverni udaljen odavde?, pitao je Sebastijan. Sva
kako ne nameravate da krenete sada.
Neemo krenuti sada, potvrdio je Kolin. Veeras ete biti moj gost. Ve
odavno treba dobro da popriamo.
Sve vreme sam samo napola pratila razgovor. elela sam da saznam zato je ma
57
dam Breton nazvala Sebastijana gospodinom Vaseom. I dok je Kolin dovodio

naeg sve nestanijeg lopova u red, povukla sam je u stranu.
Seate li se gde ste sreli gospodina Vasea?, pitala sam glasom tek neto jaim
od apata.
Poznajem ga oduvek. Pogledala je u Sebastijanovom pravcu. Zar niste uli da
sam ga pozdravila? Stari smo prijatelji.
Oi su joj poprimile zamagljen pogled, okruene dubokim borama. Videla sam
da je razum naputa. Naravno, rekla sam, jer nisam elela da joj izazovem jo veu
zbunjenost ili uznemirenost.
Prelepa si devojka, Mari, rekla je i paljivo me posmatrala. Ali, ne bi trebalo
da se oblai iznad svojih mogunosti. Znam da nisi nikako mogla priutiti takvu
haljinu s tvojom zaradom, to samo znai da ima neprikladnog mukog prijatelja.
Ne mogu te zadrati u kui kad se tako ponaa. Naroito sad kad je tu i dete.
Ja... Kako je trebalo na ovo da odgovorim?
Nema svrhe da se raspravlja. Ve sam odluila.
I tako se nisam ni raspravljala i otila sam iz zamka Markamovih potpuno neza
dovoljna, mada nisam bila razoarana to mi je propala karijera sluavke.
* * *
Plan naeg putovanja u iverni se vrlo brzo ostvario. Sesil je obavestila Monea,
koji je smesta odgovorio tako to nas je pozvao svo etvoro, a le voleur audaci
eux14 ak je dobio poziv i da prenoi kod njega. Ali, pre nego to smo mogli da
krenemo morali smo da preivimo vee koje e se verovatno otegnuti u nedogled.
Nisam oekivala od Kolina da e pustiti Sebastijana da tumara po majinoj kui, ali
nisam predvidela ni to da e poeleti da naeg nepoeljnog posetioca zakljua u
sobu.
Nije ovde da se drui, izjavio je nametajui revere, dok smo se spremali da si
emo na veeru.
Shvatam to, naravno, rekla sam. Ali, nema potrebe da budemo necivilizova
ni.
Draga moja devojko, kako moe biti necivilizovano obuzdati oveka koji je
ozvanieni lopov?
Uzdahnula sam. Zna kako je dobar prema Edvardu.
Ovde se ne radi o Edvardu.
Pa, mislim da je uasno pogreno zakljuati ga. Zakopala sam iroku zlatnu
58
narukvicu oko runog zgloba. Sposoban je da otkljua svaku bravu, ue u bilo koji
uvani prostor i izae iz njega. Samo mu prua priliku da te osramoti. Zar ne mis
li da bi voleo da pobegne dok ga ti uva?
Ispravno razmilja, rekao je ljubei me. Neverovatno si pametna, zna. Ali,
nee pobei. Trebalo bi vie da veruje u mene nego u njega.
Zar sumnja da je tako?
Ne, ali voleo bih da me povremeno podseti. S tim reima podigao me na
noge, obgrlio me i poljubio u usne.
Zato imam utisak da ti mene podsea na jo neto?, pitala sam, dok sam za
dovoljno podrhtavala.
Ima nekoliko stvari na koje bih voleo da te podsetim, ali nemam dovoljno vre
mena ni za jednu od njih pre veere. Zna kako cenim temeljnost.
Oduvek sam se divila tvojoj posveenosti tome, odgovorila sam. Ali, sad sam
zaboravila na ta je trebalo da te podsetim.
Odlino. Zbunio sam te. To nije jednostavno postii.
Jedino si ti za to sposoban.
Mmmmm... Zagnjurio mi je glavu u vrat i poeo da ga ljubi. Oseaj je bio go
tovo neizdrljiv. Samo to ga nisam zamolila da poalje izvinjenje svojoj majci i
kae joj da sam bolesna i ne mogu sii na veeru kad je kroz sobu odjeknulo glasno
kucanje.
Kolin je neto promumlao i otvorio vrata. Zakikotala sam se i povukla se u gar
derobu da ukrotim uvojke koji su mi ispali iz pune. Obrazi su mi tako jarko goreli
da sam se plaila kako e svi za stolom nedvosmisleno znati od ega sam porumene
la. Lepota braka je bila u tome to se niko ne bi bunio.
Niko osim moje svekrve, koja mi je sad stajala u spavaoj sobi i tiho razgovarala
sa mojim muem.
Ne moe oekivati da mu aljem posluavnik u sobu, ula sam je kako govori.
Naravno da mogu.
Neka veera sa nama, a onda ga moe zatvoriti preko noi. Iako moram rei
da mi se ne dopada zamisao da imam zatvorenika u kui.
Da li bi vie volela da ga predam Godeu i bacim ga u eliju? Pre e pobei nje
mu nego meni. I znam, majko, da ne eli da bude odgovorna za njegovo bekstvo.
Glas mu je bio pun zadirkivanja.
Moe u sve da me ubedi, zar ne?, pitala je.
Ula sam u sobu. On je najubedljiviji ovek na svetu, ubacila sam se i zaalila
59
zbog tih rei istog trena kad su mi izale iz usta.

Znam to mnogo due od tebe, ledi Emili, rekla je ukoeno i ne gledajui u
mene.
Due, da, rekao je Kolin. Ali, niko me ni blizu ne poznaje dovoljno dobro
kao moja ena. Bila sam mu zahvalna na naglaavanju tih rei.
Nije se dala zbuniti. Smem li barem da mu poaljem lep posluavnik ili e ga
drati na hlebu i vodi? Glas joj se potpuno menjao kad se obraala Kolinu.
Nahrani ga kako god eli. Daj mu razloga da se zanosi zbog tvoje velikodu
nosti. Poslui mu sve to daje i nama. U stvari, to je bolje nahranjen, bolje e sara
ivati posle veere. I zna, majko, da te ne bih sramotio. Ovo je tvoj dom. Ponaaj
se prema njemu kako god eli, samo ga ne putaj iz sobe.
Zadovoljno mu je potapala ruku i ostavila nas same.
Prezire me, rekla sam.
Nema veze. Ja te oboavam.
Prijalo bi mi zrnce poricanja, ali daleko mi je vie odgovarala panja kojom me
je umesto toga zasuo. Preterano smo zakasnili na veeru.
Kolin je proveo pet sati sa Sebastijanom pre nego to je doao na spavanje prethod
ne veeri i bio je neobino utljiv u vezi s prirodom njihovog razgovora. Ponovo su
se sastali ujutru, ostavljajui me da dorukujem sa svekrvom, koja nije bila srena
to me vidi, ba kao ni jue. Sesil, savreno raspoloena da rano ustane kad je imala
dobar razlog, uspevala je da razgovara sa obe, istovremeno vodei odvojene razgo
vore dok smo vakale kroasane, sasvim mogue najsavrenije koje sam ikad probala.
Ukrcali smo se na prvi voz do grada Vernona, koji je bio vrlo blizu ivernija.
Mone i njegova dugogodinja ljubavnica, Alis Oede, kupili su kuu pre dve godi
ne, poto su u njoj proveli skoro deset srenih godina kao podstanari. Veza im je
udno poela Alis i njen mu, zajedno sa decom, iveli su sa Moneom i njegovom
prvom enom, Kamil, i njihova dva sina. Ernest Oede je provodio vie vremena u
Parizu nego sa porodicom, a Mone i Alis su se zaljubili ubrzo posle Kamiline smrti
od tuberkuloze. iveli su zajedno, sa svom decom, a gospodin Oede se manje-vie
drao podalje. Meutim, prole godine je umro i oslobodio Alis da radi ta hoe.
Sve vreme dok je iveo u iverniju, kao podstanar ili vlasnik, Mone je bio po
sveen ulepavanju bate, gde je provodio beskrajne sate slikajui platna izuzetne
lepote. Sesil ga je tamo posetila mnogo puta, ali ja ga nisam tako dobro poznavala
60
kao Renoara. Upoznala me je sa obojicom, kao i sa Alfredom Sizlijem i mnotvom

drugih, kad sam je prvi put srela u Parizu, skoro dve godine posle smrti mog prvog
mua. Taj novi krug prijatelja, za razliku od svih ostalih koje sam ranije poznavala,
otvorio mi je oi za svet umetnosti, kulture i boemski nain ivota, podstiui mi
matu i intelekt.
Ve sam oboavala pariske ateljee, u kojima sam ih posmatrala kako rade, i jedva
sam ekala da budem gost u kui o kojoj sam toliko sluala. Kratko smo se provezli
od stanice kroz Vernon, prelazei Senu blizu ruevina mosta iz dvanaestog veka, na
kome je drvena vodenica trala u reku izmeu dva stara pristanina stuba. Nekoli
ko trenutaka kasnije prilazili smo selu iverniju, arobnom mestacu sa gomilom
kamenih i drvenih kua ispred valovitih brda. Sesil me je povukla za rukav i poka
zala mi dugaku ruiastu kuu sa zelenim aluzinama, koje su se nazirale kroz pra
vi zid od brljana.
Ona je Moneova, rekla je.
ekao je naslonjen na kapiju, sa cigaretom koja mu je visila sa usana, duge bele
brade, koja mu je dopirala do grudi. Alis, koja je bila pored njega, zakoraila je na
uzani put i mahnula kad se naa koija pribliila. Odavde im kua nije izgledala ni
malo neobino. urno smo se predstavili jedni drugima i Kolin je klimnuo glavom
na Sebastijana, koji je predstavio i sebe i sliku, koju je Mone odmah preuzeo od nje
ga.
Kako ste doli do ovoga?, pitao je.
Tajne zanata, bojim se, odgovorio je Sebastijan. Ali, uveravam vas da nije jed
nostavno, tako da moete da se opustite. Ne verujem da bi bilo ko manje vet od
mene ikad pokuao ovako neto.
Ovo bi trebalo da mi ga omili?, pitao je Mone gledajui u mene. I ubedi me
da mu oprostim i ne prijavljujem policiji?
Gospodin Kape ima vie arma nego razuma, ini se, rekla sam mrtei se na
Sebastijana.
Oprostite mi, dobri gospodine. Veliki sam oboavalac vaeg rada, rekao je Se
bastijan. Snano se protivim reakciji izvesnih kritiara i uveravam vas da sam
samo eleo da budem siguran kako e slika biti deo zbirke nekoga ko e je ceniti.
Mone je podigao obrve. To vam je najbolja strategija? Da me podsetite na ne
gativne kritike i ukaete na to da je samo obian kriminalac mogao pronai osobu
koja e voleti moj rad?
Mon dieu, non!15 Sebastijanove oi su se rairile od uasa. Daleko sam od
61
obinog kriminalca, dobri ovee. Uveravam vas da imam najistananiji ukus.

Predlaem da madam Du Lak svedoi o mom karakteru.
Sesil?, Moneove usne su se iskrivile i uhvatio se za bradu.
Ima odlian ukus, odgovorila je Sesil. I iako su mu postupci sumnjivi, zaista
smatram da mu se mora priznati genijalnost i hrabrost vredna divljenja.
Zavriemo ovaj razgovor unutra, rekao je Mone. Poli smo okomitom sta
zom do kue i zakoraili u batu velianstveniju od bilo ega to sam mogla da za
mislim. Savrene staze su se prostirale od proelja zgrade i razdvajale cvetne leje, u
kojima su buktali krasuljci, plamenci, kokotii i lepe kate. Klupe postavljene na
pravilnoj udaljenosti bile su obojene istom veselom zelenom bojom kao i aluzine
na kui i metalne penjalice za cvee postavljene uz staze. Iznad svega ovoga, nebo,
vedro i jasnoplavo, slalo je vesele boje na zemlju.
Jedva sam se prisilila da odvojim pogled od ovog savrenog cvetnog prizora i
pola za Moneom i Alis zelenim drvenim stepenicama u kuu. Proli smo kroz mali
hodnik, koji je vodio do manjeg salona, potpuno ureenog u nijansama plave. Vi
soki sat, koji je stajao u uglu, i ormar sa knjigama o batovanstvu na gornjim polica
ma savreno su se uklapali sa zidovima, kao i presvlaka na ljupkom divanu. Nijedno
umetnikovo delo nije visilo u sobi. Umesto toga, izloio je egzotine japanske ba
kroreze, koje su izradili, objasnio je, poznati umetnici Hiroige, Utamaro i Hoku
sai. Raznolikost im je bila udesna: elegantne ene u njihovim toaletama, prizori iz
prirode naroito su mi se dopali uzburkani morski talasi ivotinje, kia koja
pada po mostu, hrizanteme i pele, bouri i leptiri.
Kad smo svi seli, Mone je ljutito pogledao Sebastijana. Ne mogu dozvoliti da
mi dela nestaju iz ateljea. Ponaanje vam je neuveno, bez obzira na plemenitu crtu
koju pokuavate da ubacite u svoje pobude.
Da nisam od ranije poznavala Sebastijana, prevario bi me savreno dirljiv izgled
kajanja na njegovom licu. Oi, napola zatvorene sa tekim kapcima, su se snudile.
Usne su mu bile stisnute. Krio je ruke. ta god da pokuam, nee biti dovoljno.
ak ni pristojan poetak.
Tu ste u pravu, rekao je Kolin.
Prelepo otmenim i dramatinim pokretom, Sebastijan je izvadio maramicu iz
depa i pritisnuo je na elo. Pobuda moe biti nevana, ali uveravam vas, gospodi
ne Mone, moje srce, moja dua, ele samo da vide vae delo u rukama onih koji ga
cene.
Onda biste mogli da promenite posao, gospodine Kape, rekao je Mone. Pos
62
tanite trgovac umetnikim delima umesto da budete lopov.

Odlian predlog, u teoriji, sloio se Sebastijan. I preduzeo sam prvi korak ka
tome da posluam va savet.
Kolin se nakaljao, a ja sam zakolutala oima.
Da. Dobro. Sebastijan je odmahnuo u naem pravcu maramicom.
Imam poruku od gospodina Markama, dentlmena koji je primio sliku, rekla
sam i predala zapeaeno pismo umetniku, koji ga je odmah otvorio, proitao, a za
tim se nasmejao.
Primalac vae takozvane velikodunosti mi nudi vie nego lepu svotu za ovu
sliku, obavestio nas je Mone. Sebastijan je zaustio da neto kae, ali slikar ga je
spreio. Ne, gospodine. Ne poniavajte se pokuavajui da me ubedite kako ste vi
ovo isposlovali. Iza ovog oito stoji Kalista. Vidim njenu ruku u ovome jasno kao
dan.
Svaki Kalistin oboavalac vidi njenu ruku u svim dobrim stvarima. Sebastijan
je ustao i preao preko sobe do Monea. Moete li mi oprostiti?
Alis je nabrala nos. Vi, gospodine Kape, elite prelako da stignete do odluke.
Sasvim si u pravu, draga moja, rekao je Mone. Ali, u pomirljivom sam raspo
loenju i sklon sam da prihvatim njegovo neiskreno izvinjenje. Koji ovek ne bi
uinio isto suoen sa takvom sreom? Alis je, znate, konano pristala da mi bude
ena.
ampanjac!, viknula je Sesil. Odmah moramo otvoriti ampanjac!
Ovo je najbolja vest, prihvatio je Kolin. Kad moemo oekivati venanje?
Venali smo se pre tri dana, odgovorio je Mone. Nisam joj smeo dati vreme
na da se predomisli. Svi smo se obradovali i veselo ih grlili.
Ne mogu biti srenija zbog vas dvoje, mes amis,16 rekla je Sesil i poljubila ga u
oba obraza.
Merci,17 odvratio je Mone, prilazei Sebastijanu. Jo jedan pogrean korak,
gospodine, i doivotno ete aliti. Nijedna moja slika vie ne sme nestati sa bilo kog
mesta zbog vaih spletki.
Bien sr, rekao je Sebastijan. Dajem vam svoju re. Kad bih samo mogao...
Mislim da ne bi trebalo da iskuavate svoju sreu, rekla sam.
Jedno razjanjenje, ako mogu, nastavio je Sebastijan. Kunem se svom silom,
biem, osobom i tako dalje, to vam najvie znai da nikad vie neu uzeti nijedno
vae delo iz njegovog pravog doma.
Koji je pravi dom odreujem ja, ne vi. Moneov glas je bio ozbiljan, ali ne bez
63
primese aljivosti.
Dogovoreno, prihvatio je Sebastijan. Ali, ne mogu vam rei da u potpuno
prekinuti sa svojim... delovanjem.
Neete uzeti nijednu sliku koju su naslikali moji prijatelji impresionisti.
Sebastijan je uzdahnuo. elite li da posedujem ita lepo?
Mogli biste pokuati da kupite neto kao nain sticanja, posavetovala sam ga.
Previe obino, izjavio je. Zaista, Kalista, razoarava me.
Alis je nestala, a zatim se vratila nosei posluavnik sa dve boce ampanjca i est
aa. Dovri pregovore, dragi muu, pa da se posvetimo slavlju. Onda je otvorila
bocu i nasula ae Sesil, sebi i meni, ostavljajui ostale prazne. Neete dobiti nita
dok ne zavrite sa tim glupim prepiranjem, izjavila je.
Prihvatila sam au. elim vam godine sree, rekla sam. Nazdravile smo, a za
tim ostavile mukarce da razgovaraju o tome treba li Mane, ija je upotreba crne
odudarala od tehnike ostalih impresionista, da bude ukljuen u Sebastijanovu za
branjenu grupu. Prole smo kroz svetlu, utu trpezariju, i ule u kuhinju na ijim
zidovima su se nalazile prelepe plave i bele ploice iz Limoa. Bakarni tiganji sijali
su sa stalaka, visoki prozori bili su otvoreni prema bati, a kroz njih je dopirao sla
dak cvetni miris. Alis je dala niz uputstava slugama, a zatim dohvatila tanjir sa sire
vima s kamemberom i neatelom izmeu ostalih zajedno sa hrskavim bagetom
i izala napolje.
Ovde ste pronali raj, rekla bih, primetila je Sesil i sela za grubo istesan, ali
udoban sto u prijatnoj senici. Dan nije mogao biti lepi, pregrt paperjastih oblaka
istakala je azurno nebo. Mada, mislim da ja lino ne bih mogla biti tako daleko
od Pariza.
Ti ne, Sesil, rekla je Alis, odlomila pare hleba i zasekla mekani sir. Ali, moj
dragi Klod je nesrean kad nije ovde. Zaista se nadam da e ostati kod nas, barem
nekoliko dana. Toliko toga treba da ispriamo jedni drugima.
Ako mogu da ubedim Kalistu i njenog odvanog mua da odvedu sirotog gos
podina Kapea bez mene, mogli biste me ubediti, rekla je.
To bi se dalo srediti. Nasmeila sam se. Ne mogu dovoljno da vam zahvalim,
Alis, to ste mu tako velikoduno oprostili.
Nije to nita, rekla je Alis i odmahnula rukom. Slika je vraena i kupljena
i sve moe biti zaboravljeno. Ali, zanima me taj va prijatelj. Veoma me podsea na
gospodina koga je moj mu naslikao pre mnogo godina. Gospodin... Vase, verujem
da se tako zvao.
64
Vase?, pitala sam uzbunjeno.

Njegove oi, rekla je Alis, osmehujui se sluavki koja je pola za nama napolje
sa ostatkom ampanjca i sada nam dopunjavala ae. Nikad nisam videla takvu
boju. Da li je mogue da se va neustraivi poznanik predstavlja razliitim imeni
ma? Moda da prikrije svoja nedela?
Svakako bi ga Mone prepoznao?, pitala je Sesil.
Ne nuno, odgovorila je Alis. Portret je odavno uraen. Jo pre nego to smo
doli u iverni. Ali, moemo da ga pitamo.
Kad su nam se mukarci neto kasnije pridruili, odmah sam pokrenula tu
temu.
On?, pitao je Mone u neverici. Ne, nikako.
Sasvim si siguran?, pitala sam.
Draga devojko, ubacio se Sebastijan. Mislim da bih se setio da mi je naslikan
portret. Mada, sad kad ste to ve spomenuli, nije loa zamisao. ta kaete, Mone?
Slikar je odgovorio neim nalik na reanje i ja sam odustala. Nisam imala razlo
ga da sumnjam u Moneovu iskrenost (ili njegovo seanje), ali Sebastijanova uvera
vanja su bila vie nego sumnjiva. elela sam da porazgovaram s njim nasamo, ali
nije mi se pruila prilika. Pre nego to smo se svi povukli na spavanje, nestao je;
samo se iunjao u tamu, bez objanjenja, i ostavio preterano kitnjastu poruku, u ko
joj se zahvalio Moneu na odlinom vinu i nastavio da dovodi u pitanje Maneovu
pripadnost impresionistikom pokretu.
65
Deveto poglavlje
Raspoloenje mi se znatno popravilo dok smo boravili u iverniju. Teko je biti

zlovoljan ili nezadovoljan u drutvu takvih prijatelja; njihovo raspoloenje bilo je
pravi lek za boljke od kojih sam patila jo od Konstantinopolja. Osnaena i vie na
lik na sebe nego to sam se mesecima oseala, bila sam puna srene nade. Sesil je os
tvarila svoju nameru da ostane jo nekoliko dana i pustila je mene i Kolina da sami
krenemo narednog jutra ranim vozom.
Ne mogu rei da patim to smo izgubili Kapea, rekao je moj mu i priljubio se
uz mene. Oboavam te u vozovima. teta to nemamo vie privatnosti.
Ovo mi je u seanje prizvalo predivne uspomene na vreme koje smo proveli u
Orijent ekspresu na putu za Konstantinopolj. Ipak, i dalje mi duguje pravi mede
ni mesec. Kuda emo ii? U Egipat?
Mislio sam negde gde je obino i dosadno, neko mesto gde nas spletke nee
pronai.
Zvui uasno, rekla sam sijajui. Zar neemo izludeti od dosade?
Znam mnogo naina na koje u te zaokupiti.
Da li je tako?, pitala sam i jo mu se vie pribliila. Moemo li sada da krene
mo? Molim te?
im reim ono to mi je traio Gode.
Kad je voz stigao u malu stanicu u Ivetou, trgovakom gradu najbliem maji
noj kui, uputili smo koiju, koja nas je ekala, ka zamku Markamovih, tako da im
ponovo odnesemo Moneovu sliku. Dord je blistao od zadovoljstva kad nas je vi
deo da stiemo.
Ponovo ste nas uhvatili napolju. Madlen nije elela da propusti ovako lepo vre
me, rekao je dok je koraao preko travnjaka sa enom da nas doeka. Znamo da
ne moe potrajati sa onim oblacima na obzorju. Smem li se nadati da je Mone pri
hvatio moju ponudu? Paket koji nosite me ispunjava nadom.
66
Nije bilo potrebe za cenjkanjem, rekao je Kolin i predao mu je.

Genijalni ste, rekao je Dord. Hoete li ui i pomoi mi da je okaim?
Moramo li odmah, Dorde?, pitala je Madlen. Predivno je da bismo bili
unutra.
Ti moe ostati napolju ako eli, duo. udim za dobrom cigarom. Hargrivse,
hoe li mi se pridruiti? Ostaviemo dame da rade ve ta dame rade.
Kako bih mogao da odbijem tako privlanu ponudu, rekao je Kolin. Ako e
mi, Emili, oprostiti to te naputam?
Drago nam je to odlazite, rekla je Madlen, a lice joj je sijalo. Damama je po
trebno vreme za traarenje koliko i mukarcima, a ne mogu da podnesem miris du
vana.
Nikad nisam podravala odvajanje polova (izgledalo je, iz mog iskustva, da se
meu damama uvek vodio manje zanimljiv razgovor), a pomisao na pristojnu ciga
ru bila je vie nego primamljiva, ali imala sam oseaj da bi Dord oklevao da mi je
da. Pomirena sa sudbinom, provukla sam ruku kroz njenu i krenule smo ljunkovi
tom stazom. Rasko Normandije bila je neodoljiva. Zelena kao Irska i bogata cve
em u svim veselim nijansama: plavoj i jarkoljubiastoj, narandastoj, zlatnoj i be
loj. Divlje je raslo pored puteva i staza, ukroeno jedino u paljivo odravanim ba
tama. Zvaninost Markamovog vrta predstavljala je otru suprotnost Moneovom,
ali oba su bila prelepa.
Grmljavina se valjala u daljini, ali nebo je i dalje bilo vedro. Mislim da jo nee
mo morati unutra, izjavila je Madlen. Hoe li ti smetati ako nastavimo etnju?
Zaista mi se svia ovde, ali priznajem da sam ponekad usamljena. Dord mi je sve
to imam, naroito sad kad mi majka nije pri sebi, a vei deo vremena je zaokupljen
poslom.
Umetnou?
Trenutno je time zaokupljen. Uglavnom sakuplja, barem za sada. Uvek prona
lazi neto to misli da e mu biti velika ivotna strast, ali to retko traje due od ne
koliko meseci, moda godinu dana.
Zadravanje panje moe biti veoma teko, rekla sam.
Zaista sam mislila da e ostati pri medicini. Neko je vreme bio tako srean s
njom godinama, ne mesecima. Ali, i ona je izgubila svoj sjaj.
ime se jo bavio?
Egiptologijom, odgovorila je i namrtila se. Da razmislim... i kriketom. To je
bilo pre nego to sam ga upoznala. I Riardom III. Oajniki je eleo da zna da li je
67
kralj ubio malog princa u kuli. Odradio je i posao u Legiji stranaca njegova pus
tolovna godina i uasno mi je nedostajao. Sakupljanje umetnikih dela zadovolja
va ga sad ve neko vreme, ali takoe je poeo i sam da slika.
Da li je dobar?, pitala sam.
Nee nikome da pokae svoje radove, odgovorila je. I naterao me je da se za
kunem da mu neu ulaziti u atelje.
Da li je to u kui?
Ne. Odmahnula je glavom. U jednoj od spoljnjih zgrada blizu golubarnika.
Ne volim tamo da idem, pa mi nije teko da potujem njegovu privatnost.
Zato ne voli tamo da ide?
Doivela sam nezgodu u golubarniku pre nekoliko godina. Popela sam se do
vrha zanimao me je pogled. Ali, okliznula sam se dok sam silazila. Stepenice nisu
sigurne. Tada nisam znala da sam trudna, ali gotovo odmah posle pada postalo je
oigledno da gubim dete.
Tako mi je ao, rekla sam i osetila kako mi se jei vrat.
Nasmejala se, a glas joj je bio stegnut i napet u grlu. Sigurno ti je udno to
tako otvoreno priam o tome. Ali, to me unitava. Ne znam kako da prestanem na
to da mislim.
Sasvim razumljivo, odgovorila sam. Predobro znam kako se osea.
Mada mi se ponekad ini kao da uivam u tom bolu. Kao da me on odreuje i
da ne znam ta bih radila bez njega. Zabacila je glavu i podigla pogled ka oblacima,
koji su sada zamraivali nebo iznad nas. To mi je sve to imam od svoje dece.
Od ovoga me je obuzela strana jeza i shvatila sam da ne elim da nastavljam
ovaj razgovor. Previe je dirao i moja sopstvena oseanja. Nisam imala pojma o
tvojoj nesrei, rekla sam. Ali, i ja sam oseala neto udno svaki put kad sam pro
la pored te zgrade.
Jesi li ula neto?, pitala je i naglo zastala.
Osim golubova, ne. Moda mieve.
Ja sam ula deji pla.
Kada?, pitala sam i osetila kako mi se krv ledi.
Pre samo nekoliko dana, rekla je.
Da li je bilo nekoga tamo?
Nisam se mogla naterati da uem.
ta je sa prozorima?, pitala sam. Dunuo je vetar i brzo nas okupao sveim vaz
duhom. Vidi li nekoga da stoji na njima?
68
Nisam ni pomislila da pogledam, odvratila je. Jedino to sam mogla da ui

nim bilo je da potrim. Gotovo sam naletela na Dorda kad sam stigla do bate, i
odmah sam videla da je zabrinut. A zaista mrzim da mu budem uzrok velike brige.
Zato sam se pretvarala da sam raspoloena i izazvala ga da se trkamo kroz lavirint.
Mislim da si nam ubrzo posle toga dola u posetu.
Jesam, zaista. I nije bilo sumnje da je dete koje sam videla bilo izvor plaa koji je
Madlen ula. Razmiljala sam da joj kaem, ali sam oklevala. Lice joj je, bledo i izo
blieno, izgledalo tako krhko. Patila je od blae verzije ili ranije faze majine
bolesti. Kako bih joj mogla otkriti neto to bi moglo samo jo vie da je uznemiri?
Naroito, i mrzela sam to da priznam, kad nisam bila sigurna da je bilo ko stajao u
golubarniku.
to me je navelo prvi put da se zapitam nad zdravljem sopstvenog razuma. Je
sam li zbog bola poela da ludim, kao i Madlen? Da nisam videla sablasnu devoji
cu jer sad sam o njoj razmiljala kao o duhu nikad na to ne bih pomiljala. Da,
alila sam. Da, bila sam tuna. Ali, nisam nikad mislila da e trauma koju sam pre
ivela ostaviti traga na mom razumu. Kriom sam pogledala svoju poznanicu i po
elela da se uputim pravo ka golubarniku, suprotstavim tim nerazumnim mislima i
dokaem sebi jednom za svagda da je to sve samo obina glupost.
Hajdemo tamo, Madlen, pozvala sam je, odjednom se osetivi nesmotrenom i
hrabrom. Hajde da se uverimo da tamo nema niega. Da nemamo ega da se plai
mo.
Sada?
Da, sada. Okrenula sam se na stazi, spremna da krenem prema tom jezivom
mestu. Ne smeju da nas plae pojave koje nisu stvarne.
Ali ta ako jesu stvarne?, pitala je.
Nisu, odvratila sam postojanim i odlunim glasom, koji nimalo nije odgova
rao strahovima koji su mu mutili razum. Vetar je zaduvao jae i nebo je izgubilo
svu vedrinu pred sivim oblacima, otealim od kie. Pala si zato to su stepenice sta
re i nepouzdane i istroene. To je bila uasna tragedija, ali to mesto ti nita ne
moe. Tamo nije ostao niko ko bi plakao.
Ne verujui sopstvenim reima, uhvatila sam je za ruku i pole smo. Uskoro se
pred nama ukazao golubarnik sa visokim kamenim zidovima, jo tamnijim nego
to sam ih se seala. Koraci su nam usporavali kako smo se pribliavale. Madlen mi
je stezala ruku sve dok me nije zabolelo, ali prijao mi je bol. Spreavao me je da za
miljam tuno lice usamljenog deteta.
69
Moramo li unutra?, pitala je Madlen. Lice joj je bilo napeto, oi razrogaene, a

ruke drhtave.
Da, rekla sam i potrudila se da prikupim samouverenost. Da potvrdimo
kako tamo nema niega osim praznog prostora. Tri kratka koraka i bila sam pred
vratima. Ba kad sam dodirnula kvaku, munja je presekla nebo i oblaci su se rastvo
rili, sipajui po nama nenadanu i apokaliptiku kiu.
Madlen je kriknula, a nikad pre nisam ula zvuk od koga bi mi se vie zaledila
krv u ilama. Udario je grom i ona je ustuknula drhtei pored mene. Nije bilo po
trebe da govorimo. Bez rei sam je zgrabila i potrala, najbre to sam mogla, ita
vim putem do kue.
Mokra si do gole koe, rekao je Kolin stojei pored mene i apuui. A zna ko
liko mi se svia tako mokra. Onog dana kad smo pobegli, stajali smo na pljusku
na stenovitoj stazi visoko iznad vulkanskog grotla na grkom ostrvu Santorini, ne
daleko od moje vile. To seanje me je odmah zagrejalo, ali nije uspelo sasvim da
odagna strah, koji me je ispunio pre samo nekoliko trenutaka. Ruke su mi jo drh
tale.
Bila sam vie nego glupa, rekla sam poto sam se nagnula tako da me samo on
uje. Hajdemo brzo kui, pa da ti ispovedim grehe.
Grehe? Gorim od radoznalosti, rekao je.
Nemojte ni da pomiljate na odlazak. Priao nam je Dord, vrtei glavom
dok je neno grlio svoju enu. Ne mogu to da dopustim. Ne kad je Emili tako mo
kra. Razbolee se.
Nije ovo Razum i oseajnost, rekla sam. Niti Gordost i predrasuda. U knjiev
nosti postoji izvanredna tradicija hvatanja najsmrtonosnijih bolesti na kii, ali po
to meni nisu potrebni ni Viloubi niti Bingli,18 uveravam vas da mi je zdravlje savr
eno sigurno.
Emili, mnogo si zabavna, rekla je Madlen, a glas joj je bio vedar i nasmejan,
kao da se pored golubarnika nije desilo nita neobino.
Drago mi je to ti je bolje. Nisam bila sigurna kako da protumaim njen nagli
preobraaj. Kolena su mi podrhtavala, a glas bio nesiguran.
Malo kie nikad nikome nije naudilo, nastavila je. Bila je to sjajna pustolovi
na!
Ne sumnjam, rekao je Kolin i uputio mi upitan pogled. Ali, sad moram
70
odvesti svoju enu kui.

Morate barem prihvatiti suvu odeu, ponudio je Dord i okrenuo se ka
meni. Madlen ti moe pronai neto da obue. Vas dve nosite slinu veliinu.
Temperatura je znatno pala kad je poela kia i vlaga me je presekla. Nije mi poma
galo to to sam stajala u hladnom hodniku zamka. Pristala sam da poem na sprat
sa Madlen, koja mi je vrlo brzo pronala lepu haljinu. Dord je bio u pravu savr
eno mi je pristajala, pa smo se naalile da bi trebalo ee da razmenjujemo odeu.
Meutim, nisam se oseala potpuno prijatno dok smo se presvlaile. Madlen
nije izgovorila nita smisleno, a kad sam pokuala da nanem temu golubarnika,
nasmejala se i odgovorila da tamo nije bila mesecima i da eli da tako i ostane.
To mi nije omiljeno mesto na imanju, zna, rekla je. Glupo je, pretpostav
ljam. Ali, to je grozna zgrada.
Kao da se razgovor koji smo malo ranije vodile nije ni dogodio.
Vratile smo se u dnevni boravak gospodi. Posmatrala sam je kako seda, kikoe se
i flertuje sa muem. Moda nisam bila milosrdna, ali to me je uasnulo i samo sam
elela da odem. Kolin, izvanredan kakav je ve bio, prepoznao je to bez tekoa i u
roku od pet minuta sedeli smo u koijama naih prijatelja i vozili se ka svekrvinoj
kui.
Zna, draga moja devojko, rekao je sad kad smo konano bili sami. Dosta mi
je drugih ljudi. Ako nema nita protiv, elim te samo za sebe ostatak popodneva i
veeri.
Tvojoj majci se to nee dopasti.
Preivela je i gore. Prstom mi je preao preko lica. Brinem se zbog tebe. Kao
da nisi pri sebi.
I nisam, odgovorila sam zagledana kroz prozor. Nita mi ne deluje u redu. I
stalno me obuzimaju neka loa oseanja.
To se moglo i oekivati. Uzeo mi je ruku i protrljao je. Sjajno se dri s obzi
rom na sve kroz ta si prola.
Jednog trena sam dobro, a ve sledeeg plaem. A onda ima i trenutaka kada...
Uzdahnula sam. Previe je glupo.
Nita nije previe glupo da bi mi ispriala.
Pomirila sam se s onim to se dogodilo. Ne bih uspela bez tebe. Tvoja majka i
ja se oigledno neemo brzo sprijateljiti, to je alosno, ali nije kraj sveta. Ali onda,
tu je bila i sirota Edit i sada...
Da?
71
Ja... mislim da sam videla devojicu u golubarniku kod Markamovih. Opisala

sam mu tano ta se desilo oba puta kad sam videla to privienje, ta mi je Madlen
ispriala, kao i na prekinut poduhvat da uemo u tu zgradu.
udno, rekao je. Madlen nije delovala nimalo potreseno.
Gotovo sam morala da je unesem u kuu. Oporavila se im je ugledala Dor
da.
Delujem li i ja tako na tebe?
Nadam se da ne. Namrtila sam se. Ne bih nikad elela da od tebe krijem
prava oseanja. titi ga time to se pretvara da je srena. Zabrinut je za njene ivce,
zna.
Ima dobrog razloga za to. Ne mogu da zamislim koliko je uasno gledati volje
nu osobu kako tone na mesto koje ne moe dosegnuti. To bi bilo gore nego je sa
svim izgubiti.
U pravu si, rekla sam. Ali, umorna sam od zlovolje.
I ja. Poljubio mi je dlan. Mislim, duo, da ti je potrebna nekakva razonoda.
Ima li neto na umu?, pitala sam.
Treba nam jo jedna opklada.
Ne istraujemo zloin.
Moda u tome i jeste nevolja, rekao je. Ima jedna sitnica za koju mislim da
e biti zainteresovana.
Krije mi neto. Nagnula sam se napred i krv mi je ponovo oivela. O emu
se radi? Neto o ubistvu?
Ne, ljubavi. Ne zanosi se. Radi se o tvom prijatelju, Sebastijanu. Razvukao mu
je ime na previe slogova. Odluili smo...
Mi?, prekinula sam ga.
Palata i oni s kojima radim. Iskrivljeno mi se osmehnuo. Sloili smo se da bi
nam ovek kao Sebastijan mogao koristiti.
Zato si eleo da razgovara s njim nasamo.
Tano.
Kako je reagovao?, pitala sam.
Ne dobro, bojim se. Ustuknuo je na predlog.
I eli da ukljui i mene?
Ko bi bolje preuzeo taj zadatak? Moram nerado da priznam da bi ga ubedila
bre nego ja. I ako uspe, lino u otputovati u Eperne i uzeti za tebe sanduk najfi
nijeg moet ampanjca.
72
Odgovarajua nagrada za francusku pustolovinu, rekla sam. A ako izgubim?

Onda ti ide po ampanjac.
Trebalo bi da je teak. Moda e, mi trebati pomo.
Gledau izdaleka, rekao je. Verujem u tvoju snagu i ne mogu da zamislim da
bi ikad zatraila pomo.
Predobro me je poznavao.
9. jul 1892.
Gospodin Leblan, taj prijatelj Kolinove ene, pojavio se danas dok su ostali bili u iverniju u pose
ti Moneu, koji se, oito, poznaje s madam Du Lak. Ona je divna ena, Sesil, i elela bih bolje da je
upoznam. Smrt mua je, naravno, nije zaustavila, pa ak ni usporila. To moda i nije bila ljubav,
pa su nam okolnosti verovatno bitno razliite, ali veoma je potujem. Okruuje se zanimljivim lju
dima umetnicima i naunicima i svima koji joj se dopadaju i izgleda da neprekidno proiruje
svoje vidike.
Upravo je ena kakvoj se divim. I, moram priznati, ena kakva izgleda i moja snaja pokuava
da postane. I ona privlai zanimljive prijatelje. Stvari e se ovde popraviti (moemo se samo nada
ti) im se Sesil vrati iz iverniju.
U svakom sluaju, Leblan je ponovo svratio i popila sam s njim aj. On je siromaan pisac
objavljuje u svim asopisima koji mu prihvate rad ali mata mu nema granica. Rekla sam mu
da sam oduvek elela da otputujem na Tahiti (gde je, kako kae Sesil, njen prijatelj Pol Gogen po
begao da slika). Narednih sat vremena ispredao je velianstvene prie o tom mestu, izmiljajui li
kove i zaplete koji bi zabavili bilo koju publiku. Meutim, nisam mogla a da ne primetim da je je
dan od njegovih likova veoma liio na onog Emilinog lopovskog prijatelja. Takoe je postavljao
mnogo pitanja u vezi sa sirotom ubijenom devojkom. Neko bi moda pomislio da je bio ak i previ
e radoznao. Ali, dosta o tome.
Napisala sam pismo Gledstonu sa molbom da svojim ugledom stane iza pitanja enske patnje
da povede Liberalnu partiju u pravcu u kome treba da se kree. Odgovor me je razoarao. Upr
kos injenici da njegova erka predvodi nau grupu, smatrao je da vreme optih izbora nije pravi
trenutak za donoenje takvih odluka. Ledi Karlajl e biti jo nezadovoljnija nego ja.
Politika je osetljiv posao. To mi je potpuno jasno. Ali, ako partija nije spremna da ustane za
neto to je ispravno, zasluuje li da ponovo osvoji vlasi? Dolazi vreme za radikalnije poteze nego
pre i ako to mora da saeka do posle izbora pretpostavljam da nita vie ne moemo da uradimo.
Naravno, ako torijevci pobede, za nas e to biti veliko nazadovanje.
Ali, na kraju krajeva, bez obzira na to koja partija pobedi, enski liberalni savez mora da se
postavi kao samostalno politiko telo. I bojim se da e ostvarivanje tog cilja zahtevati da se lino
umeam.
73
Deseto poglavlje
Gospoa Hargrivs me je pozdravila bez oduevljenja kad smo se Kolin i ja vratili iz

ivernija, i jedva sam ekala da nam se Sesil ponovo pridrui. Kad se dva dana kas
nije javila porukom da je spremna da poe, zamolila me je da je saekam u Ruanu,
gde je elela da izjavi sauee staroj prijateljici, madam Prije. Prihvatila sam poziv i
odmah isplanirala put.
Sesilin voz iz Vernona stigao je pre naeg iz Ivetoa; saekala nas je na peronu, a
zatim povela do koije Prijeovih. Uske srednjovekovne ulice krivudale su gore-dole
po strmim brdima i du Sene, bez oiglednog plana u njihovom poloaju. Proli
smo pored trga na kome se nalazila pijaca sa voem, povrem, ribom i sirom meu
ponuenom robom, i buni amor trgovine prekrivao je zvuke nae koije. Mnogi
su bili odeveni u stare nonje te oblasti mukarci u punim, irokim kouljama,
ene sa visokim eirima od fine ipke, zbog ega su svi u savremenoj odei izgledali
udno i nepodesno meu gradskim srednjovekovnim zdanjima. Kolin me je povu
kao za rukav, pokazujui mi kroz prozor kulu u kojoj je bila zarobljena Jovanka
Orleanka za vreme Stogodinjeg rata. Stresla sam se pri pomisli na njenu traginu
sudbinu, da bude iva spaljena na mestu na kom su se sada nalazili veseli kupci.
Zastraujue koliko je utivost plitka, zar ne?, pitao je Kolin.
Tako neto se sad nikako ne bi moglo dogoditi, izjavila sam.
Ne bih bio tako siguran. Naslonio se na sedite. I ne zaboravi da ju je ubio
Englez.
Prokleta ste vi rasa, rekla je Sesil.
Za razliku od vas sa giljotinom, zadirkivao ju je Kolin.
Nastavili su da raspravljaju o tome koja zemlja je pokazala veu okrutnost kroz
istoriju dok sam ja kroz prozor posmatrala gotske kule i tornjeve katedrale, ukrae
ne, a ipak prefinjene prizore, koji su se dizali ka oblacima.
Prijeovi su nas oekivali u njihovoj gradskoj kui, iako taj engleski izraz nije sa
74
svim odgovarao Ruanu. Smetena u krivudavoj ulici s kaldrmom, nedaleko od cen

tre ville,19 kua im je zauzimala gotovo itav blok, a drveno proelje na prvom spra
tu naginjalo se napred kao kod zgrada u Jorku, u Ulici emblz. To nije bilo zbog
drveta, koje se iskrivilo kroz vekove. U Ruanu je ovakav stil gradnje bio nameran;
davao je dodatni prostor svakom spratu iznad zemlje. ardinjere pune crvenih ge
ranijuma visile su sa svih prozora kao otra suprotnost raspoloenju kakvo je mora
lo vladati meu stanarima. Ozbiljan sluga otvorio je vrata i poveo nas u mranu
dnevnu sobu sa niskim krovnim gredama. Uprkos tome, bio je to prijatan prostor,
pre udoban nego jednolian, elegantno nameten dobro ouvanim renesansnim
nametajem: masivnim vitrinama i uzanim, bogato izrezbarenim stolicama sa crve
nim sedalicama.
Sesil! Otvorila su se vrata i ula je sitna ena, odevena u crno. Prolo je mno
go godina otkako smo se videle.
Dominik, mon amie!20 Sesil ju je zagrlila. Uasna prilika za posetu, ali nisam
te mogla ostaviti u tvom bolu a da ne izjavim sauee.
Ne moe ni zamisliti koliko mi znai to vidim nekog iz starih dana. A ovo su
tvoji prijatelji? Obavili smo upoznavanje njen mu, mrav natmuren ovek, ta
koe nam se pridruio i uskoro smo svi bili ponueni kafom. Bilo mi je teko da
je pijem, ne zato to mi se nije sviala, ve zato to mi je telo oblio hladan znoj. Pi
tala sam se znaju li Editini roditelji da sam ja otkrila le njihove erke. Razmiljanje
o tome znaju li, hoe li me ispitivati i ta u rei ponovo me je podsetilo na taj ua
san prizor i kao da je izvuklo sav kiseonik iz sobe. Teko sam progutala, primirila se
i poelela da mi Kolin sedi dovoljno blizu da ga mogu uhvatiti za ruku.
Tekoe s kojima smo se suoili su ogromne, rekla je madam Prije dok je tap
kala upadljivo suve oi maramicom sa crnim rubom i bacala poglede na mua, kog
kao da nije zanimala ta tema. Sad elim samo utehu, ne tugu. Ne mogu to vie da
podnesem. Okolnosti su, znate, neobine. Gubitak Edit prevaziao je svaku obinu
smrt.
Zaustila sam da kaem kako razumem, da i ja znam kako je aliti rtvu ubistva,
kad su se vrata odkrinula. Devojka, koja nije mogla imati vie od osamnaest, ula je
u sobu. Obla i sitna, bila je graena na majku, sjajne crne kose, iroko postavljenih
oiju i ni nalik na svoju nesrenu sestru. Ali, nije oponaala majino odevanje; bila
je obuena potpuno u crveno.
Kakvo olakanje!, rekla je na besprekornom engleskom. Ve jako dugo ni
smo imali nova lica u kui. Bilo je nepodnoljivo, kaem vam.
75
Toaneta, ne budi grozna. Moramo te polako predstaviti, rekla je madam Prije

i okrenula se ka nama, glasa punog izvinjenja. Ovo je moja najmlaa erka, koja je
vrlo nezadovoljna zbog obaveza alosti. Gospodin Prije je prostrelio erku pogle
dom i otvorio knjigu koju je drao na krilu.
Uprkos njenom neuvenom ulasku, osetila sam naglu bliskost s Toanetom. Kad
sam ostala udovica, na poetku sam osetila olakanje, a za njim ubrzo i ogorenost
to su me poslali da oplakujem oseanja koja su nestala im sam otkrila izvanre
dan karakter oveka koji je umro samo nekoliko meseci poto me je nainio svo
jom enom, pre nego to sam uopte stigla da ga upoznam. Nije bilo sumnje da e
je ogroman gubitak sestre uskoro stii, a tuga prava tuga doi e.
Ne shvatam zato se svi pretvaramo, nastavila je Toaneta, a nabrano elo joj je
odudaralo od ostatka savreno glatkog lica. Edit je davno otila i niko nije o njoj
godinama mislio. Ovo je pokazivanje grie savesti, a ne bola.
Toaneta! Oev glas je bio otar, ali nije dizao pogled s knjige.
Madam Prije se ukoila, zatim ispravila lea i naglo otvorila crnu lepezu, kojom
je ustro zamahala ispred lica. Mislim da nai gosti nisu zainteresovani za tvoju
krajnje povrnu analizu te teme. Uhvatila sam Kolinov pogled i podigla obrvu.
vrsto je stisnuo usne i blago slegnuo ramenima.
Odradila si odlian posao time to si podigla erku koja je sposobna da samos
talno razmilja, ubacila se Sesil da spase razgovor. Ne bih oekivala nita manje.
Trebalo je da znam da te ona nee zapanjiti, rekla je madam Prije. Meutim,
treba da se naui lepom ponaanju ili je niko nee oeniti.
to bi bio uasan ishod. Meutim, pretnja nije dovoljna da se popravim. Mo
da zato to jo nisam pronala vrednog udvaraa, izjavila je Toaneta. Pogled joj se
zadrao na Kolinu. Vi ste veoma zgodni. teta to ste zauzeti.
Oekivala sam da e je odbiti ljubazno, ali odluno, kao to sam videla da radi
ve hiljadu puta da zastrai ene. Izazovi se javljaju kad si udata za najzgodnijeg
mukarca u Engleskoj, ali nikad mi nije davao povoda za zabrinutost. Ovog puta
zvuao je gotovo ohrabrujue. Previe ste velikoduni sa komplimentima, gospo
ice.
Ni najmanje, uveravam vas, potvrdila je i uputila mu sasvim neprikladan
osmeh, koji je otkrio nemogue bele zube. esto me opominju to sam prestroga
prema onima koji me okruuju. ekala sam da mi Kolin uputi nekakav pogled
ozlojeenosti, ili ak izvinjenja. Nasmeio mi se, ali nisam bila razuverena.
To je sasvim dovoljno, Toaneta, rekao joj je otac glasom otrim kao no.
76
Ne prisiljavaj me da te oteram. Namrtila se madam Prije.

Rastuila bi nae goste kad bi tako uinila, rekla je Toaneta. Umrli bi od do
sade za etvrt sata. ime biste ih zabavili? Sedeli utke i gladili ruke?
Neu ovo vie da trpim, pobunio se gospodin Prije i zatvorio knjigu. Kasnije
u se pozabaviti tobom, Toaneta. Izjurio je iz sobe. Samo tren kasnije, otvorila su
se vrata, ovog puta s treskom, i uao je visok mukarac irokih ramena, kratko oia
ne kose i crta lica koje su, iako nisu bile lepe, zraile egzotikom. Kukast nos i kra
ljevsko dranje odmah su privukli panju svih prisutnih dok je oima crnim i vod
njikavim, sa zenicama okruenim zlatom, prouavao prizor pred sobom.
Lorane! Madam Prije je ustala i zagrlila ga. Bila sam van sebe. Gde si bio?
Ko su ovi ljudi?, pitao je pun besa, bez imalo zanimanja za drutvenu utivost.
Stari prijatelji iz Pariza, odgovorila je. Ovo je...
Posetioci u ovakvom trenutku?
O, stvarno, Lorane, pravi si gnjavator. Toanetin ton bi nekog slabijeg smesta
oterao. Doli su da izjave sauee dragoj mami zbog sirote Edit. Tata je, naravno,
pobegao. Moe otii negde drugde da se prepusti crnini mislima.
Odlian predlog. Izaao je bez rei pre nego to smo stigli da se upoznamo.
Bojim se da je loe primio sestrinu smrt, objasnila je madam Prije. Bili su izu
zetno bliski kao deca.
Blizanci, da li je tako?, pitala je Sesil.
Oui.21 Kao svetlo i tama, njih dvoje. Ona je bila kao sunan dan, sva svetla i ve
dra, a on kao crna pono. Sve je jako teko, vidite. Edit se razbolela i njena bolest
nam je postala nepodnoljiva.
Bila je sumanuta, dodala je Toaneta,
Toaneta, nema potrebe za tim. Preterana iskrenost, cherie. Mora se obuzdati.
Loran je eleo da je dovedemo kui, nastavila je ne obraajui panju na maj
ku. Ali, ta on zna? Nikad nije brinuo ni o emu drugom osim o svojim hirovi
ma.
Toanetine rei su mi zvuale kao odlian opis nje same. Poetna naklonost,
koju sam prema njoj osetila, nestala je.
Mora da vam je svima bilo strano, rekao je Kolin.
Daleko od toga. Toanetina lepota bi postidela i najsjajnije sunce. Bilo je
mnogo lake iveti bez nje nego sa njom.
Majka ju je otro lupila po zglobu. Dosta.
Ostajete li na veeri?, pitala je Toaneta potpuno zanemarujui majku i gleda
77
jui u Kolina.
Ne bismo ni sanjali da se nameemo, odgovorio je i prilino odvaan osmeh
mu je pobegao sa usana.
Bilo bi nam od velike koristi kad biste ostali, dodala je madam Prije. Ali, ta
god da reite, morate se vratiti da ujete koncert koji sam dogovorila za sutra uve
e.
Oseaj ne potpuno nepoznat ali krajnje uznemirujui uvlaio se u mene.
Misli su mi zvuale kao da pripadaju mojoj majci. Bunila sam se protiv zamisli da
budem ta koju e uasavati ponaanje drugih koje odstupa od drutvenih normi, a
ipak sam ostala u neverici to e madam Prije prirediti koncert tako brzo posle er
kine smrti. I sad mi Toaneta vie nije izgledala kao savremena ena koja se bori za
svoju nezavisnost. ve kao bestidna zavodnica, ije neprilino ponaanje moe do
vesti samo do unitavanja i propasti.
Moda previe nenametljiv, glas razuma aputao mi je da bi moja oseanja bila
drugaija da se moj mu otvoreno i vidno usprotivio njenoj panji. Kolin je gledao
u mene, ali u oima mu nisam videla ono to sam elela i oseala sam kako tonem u
more neprijatnih oseanja. Madam Prije je pruila ruku ka meni zabrinutog lica, a
njene rei su otkrile da je netano protumaila izvor moje nelagode.
Molim vas, ne osuujte nas preotro, rekla je. Kad su odveli Edit, alila sam
due nego to moete zamisliti. Bilo je gore od smrti to to sam znala da je iva, ali
neuraunljiva. Toaneta je u pravu iako joj je ponaanje... grubo. Editina smrt je
olakanje izvukla se iz tog udnog pakla u kome je zarobljena sve ove godine.
Sramota je to tako govori. Nisam ula da se Loran vratio, ali osetila sam pri
tisak njegovih ruku na naslon moje stolice, iza koje je sad stajao, a plamen besa mu
je obojio maslinasti ten. Da ste joj dozvolili da se vrati kui, jo bi bila iva.
Takav razgovor ne vodi nikuda. Moe samo da donese bol, umeao se Kolin i
istupio da prui ruku drugom oveku. Kolin Hargrivs. Strano mi je ao zbog va
eg gubitka.
Loran se namrgodio, ali prihvatio je pruenu ruku. Njegova majka je predstavila
i nas ostale, a on nam je uzvratio samo ukoenim klimanjem glave.
Hoete li zaista odrati tu sutranju zabavu, mama?, pitao je. Taj koncert?
Naravno, odgovorila je madam Prije. Zna da sam je ve oplakala.
Onda prestani da se uvija u crninu, rekao je. Licemerje je grozno. Ili ti je vie
stalo do miljenja poznanika nego dranja do svojih principa? eli da izgleda kao
da ali.
78
Neu o tome raspravljati s tobom, Lorane, odvratila je.

A ja neu ostati da sluam dalje gluposti. Okrenuo se ka meni i prostrelio me
snanim, prodornim pogledom. Ledi Emili, vi ste pronali moju sestru, zar ne?
Ja... ja... da, odgovorila sam zgrivi se na to pitanje. Spustila sam oi da izbeg
nem pogled njegove majke.
Vratio sam se da sa vama nasamo porazgovaram. To nije bilo pitanje, samo
zahtev. Pruio je ruku kao da eli da me povede iz sobe. Nisam ustala sa stolice.
Zar ne moete da se kreete sami? Morate li da traite dozvolu? Kome da se obra
tim da dobijem odobrenje?
Nenaviknuta da mi se tako obraaju i oduzeta zbog pomisli da e me ispitivati o
onome to sam videla, nisam nita odgovorila.
Savreno je u redu, Emili, oglasio se Kolin, priao mi, pomogao da ustanem i
hrapavim i tihim glasom dodao: Ima pravo da zna i najbolje je da to obavite to
dalje od njegove majke.
U principu sam se sloila. Meutim, principi su jedno u teoriji, a drugo u prak
si, naroito kad zbog njih mora da se udalji sa ljutitim neznancem i razgovara o
temi koju bi radije zaboravila. Moe li moj mu da poe s nama?
Ne, odgovorio je i otvorio vrata. Seulement vous.22 Ovo nije batenska zaba
va. Nije vam potrebna pratnja.
Kolin mi je neno dotakao ruku. Ne teraj ga da o tome govori pred drugima.
Previe je strano. U oima sam mu potraila saoseanje za moje neprilike. Dodir
nuo mi je obraz.
Samo...
Idi, Emili, rekao je. Tako je ispravno.
Jedva svesna bilo ega drugog osim kucanja svog srca, pola sam za Loranom. I
pre nego to je zatvorio vrata za nama, Toanetin smeh je ispunio sobu.
Loran je stegao ruku u vrstu pesnicu. Bolje bi bilo da je uzeo nju.
Hodali smo malim hodnikom, pa etvrtastim stepenicama na tri nivoa, do mrane,

drvetom obloene sobe, sa ijih irokih prozora se pruao pogled na vrh katedrale.
U jednom uglu stajao je klavir, prekriven nasumino razbacanim hrpama papira,
ba kao i dugi sto, odgurnut do zida. Svetlucava crna barica upropastila je gomilu
najbliu prevrnutoj boici za mastilo, a jedina stolica u prostoriji leala je prevrnuta
na podu.
79
Da li je patila?
Ja... ja... Kako sam mogla da odgovorim na takvo pitanje? Zgrabio me je za
ruke i protresao.
Ispriajte mi ta ste videli. Da li je patila?
Nisam prisustvovala zloinu, odgovorila sam. Srce mi je lupalo i stomak se gr
io, a dah mi je zastao u grlu.
Ali videli ste je. Videli ste ta je uradio. Moram da znam. Njegove oi, divlje i
ljutite, plaile su me.
Da, patila je. Suze su mi potekle iz oiju kad sam se setila njenog lica i nepri
rodnog ugla glave. Nezamislivo, uasno.
Moram sve da znam.
Ne znam ta da kaem.
Kako je izgledala?, pitao je.
Izmueno.
Da li je prvo bila zadavljena?
Ne znam!, rekla sam, skupljajui snagu da ga odgurnem. Neete me prisiliti
da to ponovo proivim.
Moram da znam.
Zato?, pitala sam. Hoete da vie nikad ne spavate? Da vas proganja grozna i
neljudska slika?
Niko nije imao vie ljudskosti od nje. ak ni u smrti to nije mogla izgubiti.
Pogreno ste me razumeli, odgovorila sam, sad odluno. Govorim o zloinu.
Jeste li joj videli oi?, nastavio je snano mi steui ruku.
Oi?
Da.
Ja... Zamurila sam i prisetila se. Bile su beivotne. Tamne i prazne.
Ispustio mi je ruku i okrenuo se. Onda joj jeste uzeo duu.
80
Jedanaesto poglavlje
Niije oi ne izgledaju prirodno posle smrti, rekao je Kolin. Vratili smo se iz Ru

ana bez Sesil, koja je ostala da prisustvuje koncertu madam Prije. Vie, uveravala
nas je, iz elje da posmatra ponaanje porodice nego iz zanimanja za muziku. U
vreme naeg odlaska, povratak kui inio se kao privlanija mogunost, ali posle jo
jedne mune veeri sa svekrvom, poela sam da dovodim u pitanje mudrost te od
luke.
Bilo je neto u nainu na koji je to rekao. Oseala sam gr u sebi. Pomisao da
joj je ubica uzeo i samu duu...
Nepotrebno uzrujava samu sebe.
Kad sam tano izgubila tvoju saoseajnost?, pitala sam i nasula aj sa posluav
nika koji nam je poslat u sobu.
Nisi, draga. Ali, ne moemo veno brinuti samo o tom dogaaju.
Oprosti mi. Nisam bila svesna da mi je odreeno vreme za oporavak poto sam
nabasala na grozan prizor ubistva.
Zna da nisam tako mislio. Ali i oprosti mi, Emili ini mi se da ve dugo
nisi sva svoja. Zabrinut sam da si...
Da sam ta?
Ne znam. Da doputa tim dogaajima svim redom da te potroe.
Svim redom? Zaprepaenost nije ni blizu mogla da opie ono to sam oseala.
Kao da mi je pod propao pod nogama. Svakako u to ne ukljuuje i bebu?
Ukljuujem, rekao je ne gledajui me u oi. Krv mi je glasno jurnula u ui,
uhvatila sam ga za lice i grubo okrenula ka sebi.
Kako se usuuje?
Ne elim i tebe da izgubim, odgovorio je. U ta se pretvara? Nisi ni pogleda
la svoj grki otkako smo otili iz Konstantinopolja. Nisi ni spomenula nijedan od
brojnih projekata koji su ti nekad bili vani. ak se i ne seam kad si poslednji put
81
uzela knjigu da ita, a da te pre toga ja nisam podsticao.

Uenje grkog posle smrti mog prvog mua pokrenulo je u meni intelektualno
buenje i pretvorilo me od tipine drutvene devojke u osobu za koju sam se nada
la da je zanimljivija i otvorenija. Mesecima sam se posveivala prevodu Homerove
Odiseje na engleski, a prekidala sam samo da bih se posvetila popisivanju drevne
umetnosti uukane u seoskim kuama, tako da uenjaci znaju gde da potrae zna
ajna dela. Posao je bio prijatan, izazovan i mnogo mi je znaio. Nije bilo udo to
sam ga ostavila tokom medenog meseca, ali narednih nekoliko meseci posle njega,
dok sam se oporavljala od povreda, nisam se vratila u stanje produktivnosti.
itam Madam Bovari, rekla sam.
Koju ti je dala moja majka. Nisi ak nita potraila ni u biblioteci.
Ne oseam se dobrodolom u ovoj kui.
Kad te je to ranije zaustavljalo?
Nikada pre nisam morala da se borim sa samovoljnom svekrvom.
Iznenadila si je, to je sve, rekao je. Oekivala je da si mnogo drugaija.
Kako to?
Oekivala je damu kakvu sam opisao u pismima. Samostalnu i naprednog raz
miljanja, enu koja tei intelektualnom ivotu.
Oprosti mi ako me je to to sam bila ranjena, izgubila dete i videla unakaeno
telo devojke koja je izgledala kao ja dovelo u stanje uznemirenosti!
Naravno da ti opratam, rekao je. Samo te molim da se vrati, da prestane da
lebdi u moru te slabosti.
Ti meni oprata? Sad me je obuzeo bes. Oprata meni?
Zar me nisi upravo to zamolila?
alila sam se! Viknula sam, okrenula se na peti i odjurila u garderobu. Vrata
su se zadovoljavajue zalupila. Sela sam za toaletni stoi i ekala da doe za mnom.
Prolo je deset minuta, a nikakav zvuk nije dolazio iz spavae sobe. Zatim je kljoc
nula reza.
Ali ne ona od garderobe. ula sam tihe korake kako se sputaju stepenicama.
Drhtei sam spustila glavu u ake i zaplakala.
Kolin i ja se nismo svaali. Veoma malo pitanja je meu nama izazivalo blage nesu
glasice; uvek je bio najsaoseajnija i najvelikodunija osoba koju sam poznavala.
Kako su nevolje, koje smo pretrpeli, mogle tako da nas otue? Pomislila sam na
82
Toanetu, sitnu i ljupku, i zapitala sam se da li je ona toliko uticala na njega. Neto
u vezi sa njom njeno samopouzdanje, moda podsetilo me je na Kristijanu,
enu koju je voleo mnogo pre nego to je upoznao mene.
Kristijana je bila prefinjena, elegantna i veoma otroumna. Upoznali su se u
Beu, gde je ivela i radila kao tajni agent. Njihova veza, duboka i strastvena, trajala
je godinama. Kolin ju je ak i zaprosio, ali ona ga je odbila reima da bi vie volela
da ostanu ljubavnici i kolege.
Bila je posveena poslu i na nju se uvek mogao osloniti. Iako nikad nije opisivao
pojedinosti, ispriao mi je dovoljno da sam znala kako se suoila sa mnogobrojnim
uasnim i opasnim situacijama, a da ga nije razoarala.
I znala sam znala po onome to mu je nestalo iz oiju da ga je moja nespo
sobnost da zadrim smirenost i uhvatim se u kotac s nevoljama razoarala. Nisam
mu ispunila oekivanja. Oekivanja koja je oblikovala druga ena, snanija i spo
sobnija od mene. Kristijana je poginula na dunosti. Ja sam preivela, ali samo kao
preivela ranjenica, samo duh nekadanje mene. Kolin nikad nije eleo slabu enu,
koja se glupo osmehuje.
Trebalo je da Kristijana pristane pre mnogo godina kad ju je zaprosio.
Kad se pojavila Meg, spremna da me obue za veeru, odbila sam i poslala je u
prizemlje po posluavnik. Nadala sam se da e Kolin doi sa njim, ali nije. Meg me
je obavestila da je sedeo sa majkom u salonu. Previe uzrujana da bih pipnula hra
nu, zamolila sam je da mi pomogne da se raspremim za krevet. Odvezala mi je kor
set bez uobiajenih domiljatih primedbi o ivotu ispod stepenica. Lice joj je bilo
napeto i gotovo nita nije rekla dok mi je dodavala meku pamunu spavaicu. Si
gurna sam da nije imala predstavu ta da kae.
Prvi put u naem kratkom braku, nisam otila u sobu koju sam delila s Koli
nom, ve u spavau sobu koja se nalazila s druge strane garderobe. Prola su etiri
sata otkako sam odjurila od njega, a za to vreme nije mi poslao poruku, nije se ras
pitivao kako sam niti pokuao da me ubedi da siem. Uvukla sam se u krevet pre
nego to je sunce zalo i nisam ak uzela ni Madam Bovari. Ostavila sam je u dru
goj sobi. I tako sam ekala, sa jastukom mokrim od suza, dok nisam ula korake u
garderobi. Zadrala sam dah pitajui se hoe li doi do mene i naprezala sam se da
ujem dok se spremao za spavanje: utanje odee, zapljuskivanje vode u umivaoni
ku. Srce mi je zalupalo kad se umirio. Oseala sam njegovo prisustvo s druge strane
vrata i elela vie nego ita da ih otvori i uzme me u naruje.
Umesto toga, ponovo sam ula kljocaj brave, a za njim ovog puta i kripanje
83
naeg kreveta u drugoj sobi kad se spustio u njega, sam. Njegovi roditelji nisu pro
veli nijednu no razdvojeni posle venanja. Ni na ovaj nain nisam uspela da dos
tignem njegovu majku.
Nisam mogla da spavam, pa sam etala ispred prozora i razmiljala o onome to
je Kolin rekao. Nisam mogla porei da sam postala sasvim rasejana i praktino na
pustila sve intelektualne tenje od tragedije koja nam je okonala medeni mesec.
elela sam da se oporavim, da se kreem kroz nedae otmeno i sa svrhom, nikad se
ne obeshrabrim, uvek budem jaka, ali nisam uspela.
alila sam to nisam ostala u Ruanu sa Sesil, to nisam u Londonu s prijatelji
ma, bilo gde samo ne ovde. Uz uzdah sam se nagnula kroz prozor i udisala hladan
noni vazduh. Mesec je teko visio na nebu, srebrni oblaci su mu zaklanjali ivice, ali
nisu mutili svetlo koje je slao kroz no. Soba koju smo Kolin i ja delili gledala je na
zadnju batu, ali ova je bila okrenuta prema napred i videla sam celim putem do ka
pije. Oko mi je uhvatilo neko brzo kretanje na putu iza nje blesak bele tkanine i
treptaj crne senke. Nijedan zvuk nije ispratio to to sam videla, nije se ulo krcka
nje ljunka niti odmereni koraci. Nagnula sam se jae u nadi da u neto uti, ali
panju mi je doekala samo tiina. ak i drvee je stajalo mirno i tiho, vetar nije
pokretao lie. I tada, ba kad sam poela da uvlaim glavu unutra, no je presekao
kratak uzvik. Mogla je biti ivotinja, zvuk je liio gotovo na mjaukanje, dok se nije
promenio u oigledan jecaj, gutajui i promukao, a glas je bio tanak i mlad.
Srce mi je bre zakucalo, navukla sam kunu haljinu i papue, odkrinula vrata i
zakoraila u hodnik. Listovi su mi se zategli dok sam na vrhovima prstiju silazila
stepenicama i unjala se ka ulaznim vratima, izbegavajui mesto na podu za koje
sam znala da kripi. Uskoro sam bila u bati i paljivo sam hodala kamenom sta
zom, klizavom od rose. Oblaci su nestali, ali jae svetio nije moglo da ublai sablas
tan oseaj koji me je okruivao. Traei senke meu drveem i iza kraja staze, pro
duila sam dalje do puta. Tamo, ispred mene, samo nekoliko koraka od kapije, na
lazila se zapletena plava traka boje letnjeg neba, potpuno ista kao ona koju sam vi
dela u kosi devojice u golubarniku Markamovih.
unula sam i pruila ruku kroz stubie na ogradi, ali prsti mi nisu mogli doseg
nuti prljavi saten. ak i da jesu, ne bih mogla da ga zgrabim s obzirom na to kako
su mi se udovi tresli. Uhvatila sam se za hladnu ogradu i podigla se, a zatim se nas
lonila na kamene stubove, koji su povezivali kapiju sa zidom. Disala sam teko i is
prekidano, zamurila i izbrojala do deset na grkom. Zatim do dvadeset. Zaboravi
la sam kako su me lako antiki jezici umirivali. Kad sam stigla do trideset, poela
84
sam da se pitam ima li neke mudrosti u onome to je Kolin rekao. Trebalo je da se

vratim uenju, ponovo se posvetim svemu to mi je bilo vano.
Meutim, ovo nije bilo vreme za takva razmiljanja. Osmatrala sam prizor is
pred sebe i traila jo neto to je odudaralo. Kapija je bila vrsto zatvorena i zaklju
ana, bata tiha, a ipak neto nije bilo kako treba. Stajala sam potpuno mirno, na
petih ula, leima naslonjena na zid, tako da mi se niko ne priunja iza lea. Ispred
mene, staza do kue bila je ista. Ali, sa obe strane sam gledala u ogromne bunove
hortenzija i alosne vrbe. Razdaljina do vrata mi je izgledala ogromna.
A sablasni uzvik ponovo je prosekao no.
U vrstom zagrljaju straha, bol i oseaj krivice su me napustili; nisu mi nedosta
jali ti moji pratioci ovih poslednjih meseci. Jednostavan oseaj straha bio je pravo
zadovoljstvo u poreenju s njima strah je u sebi imao neku vrstu uzbuenja nad
monu u odnosu na beznadenu tugu i umrtvljujui oseaj krivnje. Osnaena
ovim, krenula sam ka kui u nameri da uzmem klju od kapije i pokupim traku.
Nisam prela vie od tri koraka kad sam iza sebe ula tihi zvuk i osetila vrst sti
sak oko struka, koji mi je snano obuhvatio i ruke, dok mi je neija aka prekrila
usta. Nisam mogla da diem ni da vrisnem. Preostale su mi samo noge i odmah sam
poela da se bacakam, udarajui to sam jae mogla po napadaevom stopalu, pre
nego to sam se ritnula unazad i udarila ga u golenjau. I tada, u naletu nadahnua,
sagnula sam glavu napred i udarila ga njom u lice.
To jest, udarila bih ga da me nije pustio i paljivo se odmakao u pravom trenut
ku. Okrenula sam se i zagledala se u Sebastijanove plave oi.
ta to radi?, pitala sam.
Pomislio sam da svratim i podsetim te da je ubica na slobodi, draga Kalista.
Izluivao me je osmehom. Gde je taj tvoj mu? Ne moe biti da odobrava ovo tvo
je lutanje usred noi u, moram rei, haljini koja je u prilino zapanjujuem stanju?
Koliko dugo si ovde?, pitala sam ga i povukla kunu haljinu vre oko vrata.
Samo sam prolazio u veernjem obilasku susedstva. Otresao je koni sa inae
besprekornog sakoa od tvida. Tvoj prijatelj Mone mi je poremetio previe plano
va. Moram da pronaem druge naine da se zabavim.
Ba strano. Nisam se trudila da sakrijem zajedljivost u glasu. Da li je plaenje
poznanica jedina to si uspeo da smisli?
Ni najmanje, uveravam te. Upravo jutros posetio sam tvog prijatelja, Morisa
Leblana. Neverovatan ovek, rekao je. Treba da ostavi novinarstvo i prihvati se
neeg uzbudljivijeg. Pisanja trilera, moda. ini mi se da mu je potrebno samo pra
85
vo nadahnue.
I ti, naravno, misli kako mu to moe pruiti?
Mogao bih.
Kako si preskoio zid?, pitala sam.
Nasmejao se. Mogao bih ga prei i u snu, vezan lancima. Ako si se brinula za
moje emocionalno blagostanje, mogla si se barem potruditi da mi postavi vei iza
zov.
Sebastijane..., zaustila sam; odmah me je prekinuo.
Kako je lepo uti moje ime na tvojim usnama. Nagnuo se blie, kao da e me
poljubiti, a onda se povukao. Da sam te barem sreo pre nego to te je taj nesreni
Hargrivs epao u svoje kande.
Nisi ak ni pristojna parodija, rekla sam. Ali, ozbiljno, potrebna mi je tvoja
pomo. Jesi li video jo nekog na putu?
U ovo doba noi usred nedodije? ta bi tu neko radio? Traio nonu zverku?
Zanemarila sam njegovo smeno pitanje. Jesi li uo neto?
Samo tebe kako se unja okolo, odgovorio je. Stvarno mora da popravi
tehniku, Kalista. Nisi sasvim beznadena, ali neko treba da te posavetuje. Mogao
bih mnogo toga da te nauim, zna.
Iako veoma cenim tvoju, sigurna sam, velikodunu ponudu, plaim se da mo
ram da je odbijem. Meutim, ima drugih koji bi imali koristi od tvoje strunosti.
Oi su mu se rairile a usta razvukla u iskrivljeni osmeh. Ko bi to bio?
Kraljica i drava, odgovorila sam.
Uzdahnuo je. Ne dosauj mi tim glupostima.
Zar ne bi voleo da radi s prave strane zakona za promenu?
Znam, draga moja Kalista, da se sigurno igra sa mnom. A ako nije tako, molim
te, nemoj mi rei. Sruila bi mi sve snove. Patnja koja bi usledila bila bi nepodno
ljiva i samo bi me odvela do sigurne i bolne smrti.
Nemogu si, rekla sam.
Primetila si, uzvratio je, duboko se naklonio i poljubio mi ruku. Poeo sam
da pomiljam da si izgubila uvid u moje lepe osobine.
Nisam bila svesna da ih ima.
Uvek si volela da zadirkuje.
Pusti mi ruku i uozbilji se, Sebastijane. Jesi li uo neto? Deji pla?
Dete? Prola je pono. Ne budi blesava.
ula sam je sa prozora zato sam i izala. Ponovo sam pogledala u traku, i
86
spremila se da mu je pokaem.
Sigurno si sanjala, Emili, rekao je. Koliko se seam, prvi put sam ga ula kako
me zove pravim imenom. I nisam iznenaen nakon svega to si prola. Prati duh
onoga to si izgubila.
Kako si...
Poljubio me je u obraz i uhvatio se za kameni zid, a zatim ga lako preskoio u
nekoliko vetih pokreta. bientt,23 draga devojko. Svratiu uskoro ponovo da se
uverim jesu li ti moje usluge potrebnije nego mladom Edvardu.
Sebastijane, ekaj!, viknula sam i potrala za njim. Stao je. ta ako mi zatre
ba? ta ako...
ta ako ta?, pitao je, odjednom nenim glasom.
Kako da stupim u vezu s tobom? ta ako nemam kome drugom da se obra
tim?, odjednom sam se osetila veoma usamljenom.
Oi su mu smekale, a usne se razdvojile. Spustio se ponovo do mene i olabavio
kravatu oko vrata. Okai ovo na prozor spavae sobe i doi u u pono te noi,
ovde na ovo mesto.
A ako ne budem u ovoj kui?
Doi u i pronai te, nekako. Moe raunati na to. Uvek.
S tim mi je nestao iz vida. ula sam ga kako se doekao na zemlju s druge strane
zida, ali nikakvi koraci nisu usledili. Pogledala sam kroz kapiju da vidim gde se
spustio, ali ve je nestao, iezao u senovitu no. Meutim, nije nestao samo Sebas
tijan; nigde na vidiku nije bilo ni plave trake.
14, jul 1892.
Fte Nationale24
Mislila sam da bi bilo zanimljivo isplanirati obeleavanje godinjice Francuske revolucije. Mislila
sam, u stvari, da bih mogla da ubedim moju veito nedostojnu snaju da uestvuje u planiranju
proslave moda bi joj to pomoglo da unapredi stanje svog uma.
Meutim, nisam mogla o tome s njom da razgovaram sino, jer je itavo vee preleala u krevetu
zbog neke slabo objanjene bolesti neega to je izmeu opte slabosti i elje da se izbegnu dru
tvene obaveze. Ne mogu rei da potpuno ne odobravam ovo poslednje. Kolin je bio nekako udno
raspoloen zabrinut za njeno zdravlje, pretpostavljam ali posle ovoga to sam veeras videla,
morau razmotriti miljenje o toj devojci.
unjala se po bati posle ponoi i videla sam je kako razgovara s onim neobjanjivo zanimljivim lo
povom, gospodinom Kapeom. Priao joj je otpozadi i zgrabio je sa zastraujuom snagom. Otimala
87
se kao profesionalac i porazila ga pre nego to sam stigla do vrata da joj ponudim pomo. Nisam
imala pojma da je tako izdrljiva. Uobiajeni pokreti su joj tako paljivi i otmeni, bez izvetaene
elegancije, koja se primeuje kod mnogih devojaka. Plaim se da sam ih pogreno tumaila kao sla
bost i nedostatak prefinjenosti, ali sad vidim da nije tako. Kree se samouvereno i svesna sebe, i ne
osea potrebu da hoda ili se ponaa na odreeni nain.
Poelela sam da viknem od sree kad je tako temeljno odrala lekciju tom oveku. Ali, ipak se pi
tam ta je hteo od nje. Razgovarali su neko vreme i nije mi izgledala ugroeno, pa sam ih prepusti
la njihovom poslu.
Ko ju je nauio da se tako dobro brani?
88
Dvanaesto poglavlje
Narednog dana sam do kasno ostala u krevetu i prespavala ak i podne, to je bila

prirodna posledica kad ostane budna i udljivo raspoloena gotovo do izlaska sun
ca. Poto sam i dalje bila uznemirena zbog svae s Kolinom, oseanja su mi bila
uskomeana. Napola ljuta napola povreena, nisam znala ta da radim. Bilo mi je i
ao, jer sam znala da nisam odgovorila sasvim ispravno na ono to je rekao. Razmi
ljala sam da mu se izvinim, ali onda sam se naljutila kad sam shvatila da se ni on
meni nije izvinio. Prekorevala sam sebe to sam nerazumna kad se zaulo otro ku
canje na vratima moje spavae sobe. Oekivala sam Meg sa svee skuvanim ajem,
pa sam je pozvala da ue. Umesto nje u sobu je provirio Kolin, snudenog i boja
ljivog pogleda.
Poziva me i dalje da uem sad kad zna da sam to ja?, pitao je.
Zakiljila sam i stisnula usne. Koliko god sam se trudila da ostanem vrsta, isti
na je da sam se istopila im sam ga videla. Ne volim da se ljutim na tebe, rekla
sam. Otvorio je vrata do kraja.
Mislim da nikad nisam bio u ovoj sobi, izjavio je. Da li je udobna?
Izuzetno, odgovorila sam, povukla jorgan do vrata i uukala se u jastuke, us
plahirena kao uenica. Nisam sigurna hou li ikad vie sii.
Nisam te mogao pustiti da ami bez drutva. Ne bi bilo plemenito. Zaista se
nadam da me nee oterati zbog neke druge zabave.
Dok je tako flertovao, uivala sam itavim biem u njegovom osmehu. ta mis
li, kako e me zabaviti?, pitala sam.
Imam nekoliko zanimljivih teorija, odgovorio je, spustio se na ivicu kreveta i
primakao mi se blie. Ali, svaku moramo temeljno da istraimo.
Olakanje i opijenost, pomeani sa kajanjem, preplavili su me dok smo se upu
tali u nae uobiajeno zadirkivanje. Koline, obratila sam mu se sputenog pogle
da. Tako mi je ao.
89
Neno mi je dodirnuo lice toplom rukom. Draga devojko. Ja treba da traim

oprotaj. Bio sam bezduan.
U stvari i jesi. Ali, i ja sam.
Izjurila si iz sobe prilino estoko.
Ne budi zao, rekla sam i spustila pogled.
Oboje smo trpeli veliki pritisak, rekao je drei me za ruke. Dolazak ovamo
mi nije bila najsjajnija zamisao.
Mogli bismo da odemo kui.
Uskoro, nadam se, ali ne jo. Razgovarao sam sa Godeom jutros dobio sam
odgovor od Skotland jarda i svi znaci ukazuju na to da je Edit Prije moda umrla
od ruku Trboseka. ele da uestvujem u istrazi. Da budu sigurni kako e biti voe
na na najbolji mogui nain. Sklopio je ruke. Ali, ti nisi ovde srena. Moj posao
ne treba da te spreava da se vrati u London ako eli.
Ne, odbila sam. Radije u ostati sa tobom.
Moda to i nije lo plan. Samo... Ustao je i otiao do prozora, a onda se usho
dao, kao i uvek kad je zabrinut.
ta?
Naslonio se na zid. Zabrinut sam, Emili, jer je Edit Prije toliko liila na tebe.
Ali, u Vajtepelu...
Da, to je bilo drugaije. Moda je izmenio nain na koji bira rtve, ali nije pro
menio nain ubijanja. I ne mogu dozvoliti da ponovo bude povreena.
Oseau se sigurnije uz tebe.
A ja ne elim nita vie nego da te titim, odgovorio je. Ali, kako da se za to
pravilno pobrinem kad radim? Loe sam se brinuo o tebi, Emili. Neu opet napra
viti istu greku.
Sela sam na prozorsku dasku, zamiljena. Ovo nije kao u Konstantinopolju.
Moglo bi ispasti i gore.
Nisam ukljuena u istragu, rekla sam. I ne dovodim se u opasnost.
Jesi li pomiljala o tome da bi mogao doi da te potrai?
Ima li razloga da to misli?
Odmahnuo je glavom. esto ulo, moda. Znam da zvuim nerazumno, ali
samo elim da te poaljem u London.
Ova kua je svakako sigurna.
Znamo da neko ko je zainteresovan moe lako u nju da provali, rekao je.
Sebastijan je sino ponovo dolazio, prenela sam mu.
90
Znam. Izvukao je posetnicu iz depa sakoa i pruio mi ju je.

Sebastijan Kape, lopov prefinjenog ukusa, proitala sam.
Ostavlja ih ljudima koje pljaka, rekao je Kolin.
Nasmejala sam se. Zabavan je. To mu mora priznati.
Zabavan i samo to ne zaglavi u zatvor. Provalio je u Godeovu kuu pre dve
noi.
Ne bih nikad pomislila da inspektor ima neto to bi Sebastijan poeleo da
ukrade.
I nema, odgovorio je. Proitaj poruku s druge strane. Ostavio ju je na stolu
blizu Godeovih ulaznih vrata.
Vratiu se kad budete imali neto to je vredno uzimanja. Okrenula sam karti
cu. Ne moe rei da se ovome makar malo ne divi.
Osmeh mu je smekao napete bore oko oiju. Malo, moda.
Dakle, kad si ga video?, pitala sam.
Sreli smo se sino posle veere.
Da razgovarate o poslu?
Da. I slobodno priznajem da nisam napravio nikakav napredak s tim ovekom.
Poinjem da pomiljam kako nikad neu osvojiti nijednu nau opkladu.
I ja sam ga sino videla, rekla sam. Posle ponoi. Otila sam u batu.
Batu?, pitao je, a iznenaenje mu je obojilo lice. Tako kasno? Jesi li dogovo
rila sastanak s njim, a nisi mi rekla? Ili je to trebalo da bude tajna? Nije mi nita
spominjao kad smo razgovarali.
Ne, nita slino, odgovorila sam. Uopte ga nisam oekivala.
Ne svia mi se zamisao da sama tumara usred noi. Nije bezbedno, Emili. Se
bastijan nije jedini koji lako moe da preskoi zid i napadne te.
Nije bilo razloga da pomislim da sam u opasnosti. Nije se nita dogodilo to bi
me navelo na pomisao da u naoj bati nije bezbedno. I zna kako Sebastijan voli da
me prati. Bilo je potpuno bezopasno.
Ovog puta, moda. Ali, kako da znamo da te i neko drugi ne trai? Poeo je
da hoda. Jesi li razgovarala s Kapeom o radu za Krunu?
U poetku, ne, odgovorila sam. Ali, i ta tema je iskrsla. Nije bio zaintereso
van, ali sigurna sam da bih ga mogla ubediti.
Zato si tako kasno ila u batu?
Traila sam duhove.
Duhove?, ponovio je.
91
Nisam mogla da spavam, rekla sam i opisala mu ta se dogodilo kad sam izala
iz kue, ali sam izostavila deo kad mi se Sebastijan onako neljudski priunjao.
Moda si tu traku sanjala, rekao je.
Bila je stvarna.
Mislila si i da je devojica u golubarniku stvarna, ali tamo nije bilo nikoga.
Nije je bilo kad sam ula, ali to ne znai da nije bila tamo pre toga.
Ne govori valjda... Zaustavio se. Emili, nema dece u zamku Markamovih.
Nema, koliko oni priznaju.
Nema i taka. Seo je na ivicu kreveta i povukao me na krilo. Pretrpela si
ogromnu traumu. Ne udi to se tvoj um poigrava i tobom.
Traka je bila na putu. Nikad u ivotu nisam bila ni u ta sigurnija.
Bila si u polusnu i sanjala si, tvrdio je. I ako se dobro seam, u kui Marka
movih postoji slika devojica u beloj haljini, kose vezane plavom trakom. Dega,
mislim. Sigurno si je videla i urezala ti se u seanje. Sad ti se ta slika vratila, pomea
na sa glupom priom gospodina Leblana o duhu, i navodi te da svata zamilja.
Nisam se sloila s njim ni tren. Ono to sam videla bilo je jezivo i tuno i nije li
ilo na udnu verziju slike, koju se i ne seam da sam videla. to se tie prie o
duhu, bila sam sklonija da pomislim da me je pre nadahnula Madlenina nesrea
nego pria gospodina Leblana. Osetila sam se loe i odluila da promenim temu.
Znai, nisi sklopio dogovor sa Sebastijanom?, pitala sam. Nikakav?
Nikakav.
Gde se tano nalazi kua Moet?, poljubila sam ga u obraz. Oseam da e
uskoro morati do njih.
92
Trinaesto poglavlje
Ostatak dana smo proveli vrlo prijatno i nadoknadili vreme izgubljeno prethodnu
no. Malo je institucija koje bi se tako toplo mogle preporuiti kao to je to brak, a
vreme koje sam nasamo provela s Kolinom navelo me je da eznem za danom kad
emo se vratiti kui u pravu privatnost. Pogreila sam to sam to rekla naglas.
Treba da ode sad, sama, rekao je Kolin i vrsto mi vezao korset.
Ne elim da se odvajam od tebe. Uvukla sam se u popodnevnu haljinu, saive
nu od bogate plave pompadur svile, sa dvostrukim faltama. Neuveno iroki rukavi
trcali su na ramenima, a suavali se u laktovima, stegnuti oko zglobova, i zakopa
vali se oko slapova venecijanske ipke koja mi je prekrivala ruke do lanaka na pr
stima.
Zna da ni ja ne elim da provedem ni dan daleko od tebe, draga moja. Sag
nuo se i poljubio me u zadnju stranu vrata. Ali nee me muiti, zar ne?
Nikad. Okrenula sam se da ga poljubim u usta.
Onda mora pristati da ide kui. Rukama mi je obuhvatio struk.
Nije poteno to ovako koristi svoju mo ubedivanja, rekla sam.
Zar bi vie volela da jurim po sobi i zahtevam da ode? Da ti kupim kartu za
voz do Pariza u deset i osamnaest, a da ti i ne kaem?
Brine me to zna red vonje.
Nisam kupio kartu, rekao je. Samo sam se raspitivao.
Veoma si nevaljao. Zaista veruje da taj ovek trai rtve sline meni?
Ne znam tano ta radi, ali ubeen sam i poinjem da zvuim kao ti da
nam u vezi s njim neto vano promie.
To ne moe biti Trbosek, rekla sam.
Zato ne?
Nita se ne uklapa. Trbosek je napadao u ogranienim gradskim sredinama i
vrebao je prostitutke. Ovde imamo jednu smrt u seoskoj sredini. Na ubica moda
93
oponaa nain, ali to nije isti ovek.

Stvarno volim kad tako nemarno nagaa.
To mi kae samo da bih se opustila, pa da pristanem na povratak u Englesku.
Jesam li tako providan?
Uzdahnula sam. Da li ti je to tako vano?
Uhvatio me je za obe ruke. Jeste. Moda je glupo i nerazumno, ali potrebno mi
je da tako uini.
Kako sam ga mogla odbiti? Volela bih da on mene poslua u sluaju da zahte
vam neto slino; smatrala sam to delom ljubavi prema nekome. Duguje partneru
pravo da ponekad bude nerazuman kad mu je to vano. Podigla sam mu ruku do
svojih usana i poljubila ga u dlan. Vrlo dobro, prihvatila sam. Uiniu kako e
li.
Povukao se rairenih oiju i otvorenih usta. Ne mogu da verujem ta ujem.
Samo zato to te oboavam, izjavila sam. Ne ostavlja mi nijedan drugi razu
man izbor. Ali, moram da te obavestim: imam nameru da namamim Sebastijana u
London za mnom. Nee biti u prilici da osvoji opkladu.
Rado u se odrei neega to bi bila sigurna pobeda samo da ti bude bezbed
na.
Sigurna pobeda? Trepnula sam brzo tri puta za redom. Drago mome, samo
se zavarava.
Da li je tako?, pitao je. Onda bolje da me poljubi.
Kad sam ve poela da mu ispunjavam elje, nisam videla razlog da sad presta
nem.
Dogovorili smo se da krenem narednog jutra za Ruan, gde u se zadrati nekoliko

dana da vidim Sesil, koja je jo bila kod Prijeovih. elela sam da razgovaram s njom
pre nego to odem za Englesku, ali nisam ba bila voljna da provedem mnogo vre
mena s njenim udnim prijateljima. Mada, bolje s njima nego sa svekrvom. Neu
aliti za njenim drutvom, ali poto sam se sad oseala bezbedno znajui da mi je
ostalo samo nekoliko sati s njom, mogla sam sebi dozvoliti blagi oseaj krivice to
nisam uspela s njom da se sloim.
Kolin i ja smo se tako dugo zadrali na spratu da nam se nije mogao pridruiti
na aju, ve je pourio da se sretne s inspektorom Godeom, dok sam ja sila sama.
Gospoa Hargrivs me je pozdravila kao nikad do tada, inilo mi se sa iskrenim za
94
dovoljstvom.
ao mi je to odlazi vie nego to ti mogu opisati, izjavila je sva razgovorljiva
dok mi je dodavala olju vrelog aja. Sipa mleko, zar ne?
Da, hvala, odgovorila sam i nadala se da mi lice ne odaje zapanjenost koju sam
oseala. Ne mogu dovoljno da vam zahvalim to ste podelili svoju kuu s nama.
Predivno je okruenje za oporavak. Rei mi nisu bile sasvim neiskrene; pejza me
zaista nije razoarao. Sviao mi se bocage,25 valovita brda i prostrana polja, vonjaci
s jabukama i estari. Malo prizora me oduevilo tako kao naizgled beskrajna pros
transtva lana, svetloplavih dok su u cvatu, a nebo, teko od vlage, bilo je drugaije
nego na bilo kom drugom mestu.
Ne verujem da emo ti mnogo nedostajati, rekla je i spustila mali puterasti
keks na tanjir ispred mene. Ali, zar nije ovo sve pomalo preterano? Ni Vajtepel
nisu evakuisali za vreme ubistava. Da moj sin malo ne preteruje? Ili ovo zaista e
li?
Ovo su bile prve reenice koje mi je izgovorila bez podsmeha, zajedljivosti ili
snishodljivosti. Pokuava da me zatiti, rekla sam.
Treba li ti zatita, Emili?
A vama?, pitala sam je, zaprepaena to nije izgovorila moju titulu.
Nije odgovorila nekoliko trenutaka. Promeala je aj, dodala jo eera, prome
ala ponovo. Verovatno, rekla je. Ali, ne bih to priznala. Postoje trenuci, otkrila
sam, kad je bolje uraditi ono to moe sam, bez osvrtanja na miljenje drugih.
Nisam oekivala ovakvu vrstu iskrenosti od nje. Zato vam se ponaanje prema
meni tako potpuno promenilo?, pitala sam. Do sada se niste trudili da sakrijete
prezir.
Tek sam sad poela da saoseam s tobom, odgovorila je. Poela si da otkriva
neki duh.
Zato to odlazim za London?
Ne, ve zato to sam videla kako si se borila protiv onog uasnog oveka sino.
Posmatrali ste? Ta misao me je uasnula. ta je mogla da pomisli?
Nisi tako tiha kao to misli, rekla je. Naroito mi se dopao nain na koji si
pokuala da mu razbije glavu. Prvi put sam te videla kako pokazuje neku predu
zimljivost. ta je moj sin mislio?
Nisam mu prenela sve pojedinosti kad sam ispriala priu.
Moda bi mi se i dopala, Emili. Ali, ne treba nikad nita da sakriva bez obzi
ra kakve su sitnice u pitanju od njega. Brak zahteva potpunu iskrenost.
95
Slaem se, naravno. Samo...

Ne sme biti samo, prekinula me je. Potpuna otvorenost na svaku temu ili e
se zaglibiti u mreu prevare. Ono to moda izgleda beznaajno danas, moe se po
kazati od izuzetne vanosti u budunosti.
Nisam mogla da protivreim njenom izlaganju.
To je ispravan savet i ti to zna, nastavila je. Zato se ne igraj Oskara Vajlda. U
ovom sluaju, vano je da s tim ne nastavi.
Nasmeila sam se s olakanjem to se napetost meu nama ublaila. Hvala,
rekla sam. Uzeu u obzir vae mudre rei.
Oekujem da hoe. Sad, da preemo na neto to me zanima. Hoe li biti u
stanju da mom sinu podari naslednika?
Ja... ja..., zamucala sam poto su me njene rei presekle.
Pitanje je jednostavno i imam pravo da znam.
Svakako nije imala pravo da zna. Lekar nije mogao biti siguran, izustila sam,
razoarana to sam joj uopte odgovorila. Potkopale su me silne godine razmenjiva
nja drutvenih utivosti.
To mi je rekao i Kolin. Ali, ta ti misli? Osea li se sposobnom da iznese
dete?
Nisam sigurna da sam spremna o tome da razmiljam tako brzo posle...
Ne budi preterano osetljiva. To je oajno odbojno. Odgovarajui period alje
nja bi bio neophodan da se dete zaista i rodilo. Ali, u ovom sluaju samo treba da
nastavi. Vrlo je jednostavno.
Nisam elela da me vidi kako plaem, a znala sam da neu jo dugo zadrati
suze. koje su mi se skupljale. Naravno, rekla sam. Vie sam mislila na povrede i
vraanje snage. Nisam znala kako, ali uspela sam da odrim glas postojanim.
Klimnula je glavom. Odlino. Nadau se dobrim vestima pre kraja godine.
Uiniu sve to mogu, rekla sam. Ali, sad me morate izviniti. Ne mogu osta
viti Meg da me pakuje bez uputstava. Ostala sam pribrana sve dok nisam zatvorila
vrata iza sebe, a onda sam potrala uza stepenice do svoje sobe, gde sam se sruila na
krevet jecajui. Zar niko nije razumeo bol mog gubitka? Da li je ta alost tako ne
uobiajena?
Bez sumnje jeste. Jer druge ene, poput Madlen, koje su doivljavale razoaranje
za razoaranjem, nisu imale etikih nedoumica koje su ih muile. eznule su za de
com. Plaila sam se da me kolebljivost koju sam oseala ini drugaijom, kao da mi
je dete oduzeto zato to ga nisam dovoljno elela. Oseala sam kako padam u oaj,
96
praznu hladnou u grudima, ruke su mi se znojile, a oi mutile i oticale. Hoe li to

ikad prestati? Da li je mogue osloboditi se takve krivice?
Podigla sam se i oteturala do prozorske daske na drugoj strani prostorije. Videla
sam Kolina u daljini kako razgovara s batovanom. Pogled na njega i njegovo jed
nostavno i ljubazno dranje ponovo mi je naterao suze na oi, dok sam nabrajala u
sebi naine na koje sam ga razoarala. Kako e se oseati za pet godina, ili deset, ako
i dalje ne budemo imali dete? Hoe li se nain na koji je gledao ene, kao na primer
Toanetu Prije, promeniti? Hoe li zaaliti zbog svog izbora supruge? Hoe li me
prezirati? Pomilja li ve na godine koje je proveo s Kristijanom i ali li to nije
iva?
Jo gore, ta bi sada mislio da nije ubijena? ta ako ga eka u Beu, na svoj trenu
tak, sigurna da e me se na kraju zasititi? Pre est meseci ne bih pomislila da je to
mogue, ali sad mi je to izgledalo neizbeno. Mrzela sam injenicu to je ubijena
dok je pokuavala da pomogne Kolinu, ali sam na neki nain jo vie mrzela to to
mi je njen ubica nainio tu dostojnu prezira i neeljenu uslugu.
97
etrnaesto poglavlje
Obuzetoj ovim mislima, nije mi bilo lako da ostavim mua i odem u Englesku.
Imala sam utisak da mi se srce slama kad sam stigla na stanicu u Ivetou; kad sam se
ukrcala na voz, nisam sela sve dok mi Kolinova visoka prilika na peronu nije nesta
la iz vida. Drala sam se za ruku blizu vrata i nagnula se napolje mahnito mu ma
ui, jo oseajui njegove usne na svojima. Kad nam se brzina poveala, kondukter
me je poslao u kupe, gde sam nesreno utonula na sedite. Zaronila sam lice u plat
nenu maramicu obrubljenu ipkom i zaplakala, glave naslonjene na prozor.
Ledi Emili?
Podigla sam pogled na zvuk nepoznatog glasa i iznenadila se kad sam ugledala
gospodina Leblana. Obrisala sam suze i pruila mu ruku.
Mogu li da vam se pridruim?, pitao je i pokazao rukom na sedite prekoputa
mene.
Naravno, promrmljala sam.
Niste dobro?
Tuna sam to odlazim, to je sve, odgovorila sam.
Ah. Suprug vam se plai da biste mogli postati rtva normandijskog Trboseka
ako ostanete ovde?
Normandijskog Trboseka?, pitala sam. Vidim da ste razgovarali s Dor
dom.
Slegao je ramenima. Nije dobro, znam, ali zvui bolje nego bilo ta drugo to
sam smislio.
Idem da vidim madam Du Lak u Ruanu, rekla sam jer nisam elela da obja
njavam zato odlazim.
Ah, rekao je. I ja sam na putu za Ruan. Naruen sam da napiem lanak o
ubistvu Edit Prije i elim da vidim ta mogu da saznam o njoj.
Ja u odsesti kod Prijeovih.
98
Zaista? Pretpostavljam...
Pitau ih da li bi razgovarali s vama, ali nita ne obeavam.
Hvala lepo, rekao je. Imala je ljubavnika, znate, koji je oajniki eleo da je
oeni. il Vase. Poznajete li ga?
Ne. Zastala sam na to ime. Zar se nije tako madam Breton obratila Sebastija
nu?
Mislio sam da znate ako ste prijateljica porodice. Ali, pretpostavljam da nisu
eleli da se za njega sazna.
Zato ne?
Gospodin Prije je ovek koji ne shvata da plemstvo vie ne upravlja dravom.
Smatrao je da graanin kao to je Vase nije bio dovoljno dobar za njegovu erku.
ta se dogodilo?, pitala sam, zamiljajui Sebastijana kako sakuplja ljubavnice
dok se lano predstavlja. Rekla bih da je imao vie lanih identiteta, jer sam sum
njala da mu znam pravo ime.
Jo istraujem, naravno, ali izgleda da je njena veza sa Vaseom znaajno dopri
nela njenom zatvaranju u bolnicu.
Ali bila je bolesna, zar ne?
Ne vie, prema njenom bratu, odgovorio je.
Loranu?
Poznajete ga?
Malo, da, odgovorila sam.
Ne moete mnogo verovati u ono to kae, ali to se nekih stvari tie, sklon
sam da sasluam njegovo miljenje. Ovo je jedno takvo. Smatrao je da je vreme da
se ona vrati kui, ali roditelji su odbili. inilo mi se da bi on uinio sve da je oslo
bodi.
Ne mogu opisati koliko sam bila znatieljna, i prvi put posle mnogo meseci po
ela sam da se oseam kao stara ja. Znai, govorite mi da ju je porodica zatvorila da
izbegne tu sramotnu vezu?
Zatvorili su je, da, rekao je. Ali, jesu li je i ubili?
Zato bi uinili tako neto? Nije im mogla mnogo smetati iz duevne bolnice.
Gospodin Leblan me pogledao, razmislio i klimnuo glavom. Svia mi se to
niste ustuknuli na pomisao da su je moda ubili.
Ubistva mi nisu strana. Reila sam ih etiri, znate.
Nisam imao pojma da ste tako uspeni, rekao je. Vie sam navikao na dame
koje se hvale jezikim vetinama ili muzikim sposobnostima.
99
Plaim se da sam uasno neobrazovana u oba ta pogleda. Nemaki mi je grozan

i nikad nisam ak ni pokuala da se muziki obrazujem. Molite se da me nikad ne
ujete kako pevam.
Francuski vam je odlian, uzvratio je. Ali, ispriajte mi vie o tim ubistvima.
Da ponem sa svojim prvim muem?, pitala sam uivajui u razgovoru.
Ubili ste ga, da li je tako?
Ne! Ali jeste jedan od njegovih najbliih prijatelja. Pria o Filipovoj smrti nas
je dovela skoro do Ruana. Meutim, gospodina Leblana je vie zanimala Sebastija
nova uloga u drugom zloinu koji sam reila.
Taj me ovek zadivljuje, izjavio je.
Svideo bi vam se njegov poslednji poduhvat, rekla sam i ispriala mu za posetu
inspektoru Godeu.
Gospodin Leblan se smejao dok mu suze nisu potekle niz lice. Taj ovek mi se
dopada vie nego to vam mogu opisati. Ali, ta mislite o njegovom pojavljivanju
ovde, tako blizu vremenu ubistva? I ta je s injenicom da je rtva toliko liila na
vas? Jeste li sigurni da mu niste vi bili meta?
Sebastijanu?, pitala sam. Nikad. Ali kad sam se naslonila na sedite, setila
sam se kako je bio grub prema meni prethodne noi. I setila sam se dejeg plaa.
Niko osim Sebastijana nije mogao pokupiti njenu traku s puta. Da li ju je on pre
svega tamo i ostavio, da me uplai, pa da me uhvati u ranjivom stanju? Mata mi se
razmahala dok sam muila mozak, pokuavajui da se setim da li je mogao sluajno
uti neki razgovor u kome sam spomenula privienje u golubarniku i njenu kosu,
ali nije bilo mogue. Sabrala sam se i gotovo nasmejala na to kako je sve izgledalo
glupo. Kolin je bio u pravu bilo je vreme da se vratim uenju. Beskorisne ruke su
zaista avolove alatke.
Prebrzo ste odbacili tu pomisao, rekao je gospodin Leblan. Moda mu se di
vite vie nego to elite da priznate?
Nije tajna da se divim Sebastijanu, ali uveravam vas da to ne utie na moju pro
cenu njegove linosti. On je bezonik i lopov, ali nije ubica. Posmatrala sam polja
jema kako proleu pored prozora. Da li je bilo i drugih dramatinih ubistava u
okolini?
Ne, odgovorio je. Bilo je traginih smrti i traeva koji su usledili, ali nikakvih
zloina.
Kakvih traeva?
Ne seam se pojedinosti. Jedna devojica je umrla na imanju Markamovih
100
nikad nisam uo od ega. Ali, itavo se imanje uskomealo i svata se nagaalo o

tome ta se dogodilo i gde je sahranjena.
Na imanju Markamovih? Uasno, rekla sam i zapitala se zato mi Madlen to
nije prenela kad mi se poveravala na dan nae zlosrene posete golubarniku.
Bilo je strano. Nikad nisam uspeo da ubedim Markama da mi sve ispria. Mis
lim da je Madlen zahtevala da je neguje umesto da poalju po doktora kad se razbo
lela. Najverovatnije ne bi bilo nikakve razlike, ne sa neim to ju je ubilo tako brzo.
Sirota ena se pojela zbog grie savesti. Dord je dao sve od sebe da je zatiti i
obavio je dobar posao. Nikad nisam uo da neko spominje umeanost njegove
ene. Brinuo se, pretpostavljam, da bi... njeni nerazumni ispadi pokrenuli glasine.
Dakle, o emu su onda komije priale?
Da devojica nije pristojno sahranjena. to je, kao to moete zamisliti, dovelo
do nemirnog duha koji luta okolinom.
Jo jedna pria o duhu?
Da, potvrdio je.
Gde je sahranjena?
To nisam nikad otkrio. Markam o tome ne eli da razgovara. Izvadio je svesku
i neto navrljao u nju. Ali, dosta o ovoj sumornoj temi to je prizemnija pria
nego o prethodnom duhu o kome smo raspravljali. Previe je realnosti u njoj, pret
postavljam. ta ste rekli da je Sebastijan napisao na posetnici?
Gospodin Leblan i ja smo se prijateljski rastali na eleznikoj stanici u Ruanu i do

govorili se da e me posetiti narednog dana kod Prijeovih, poto mi se prui prilika
da s njima porazgovaram o njemu. Porodica je po mene poslala koiju, ali kad sam
stigla, nisam zatekla nikoga kod kue. Madam Prije je ostavila poruku, poelela mi
dobrodolicu i prenela mi da se oseam kao kod kue. Pola sam za mladom sluav
kom do spavae sobe koju su mi odredili, na najviem spratu, prekoputa Loranove.
Meg mi je raspakovala stvari koje su mi bile potrebne za kratku posetu, a zatim je
otila da potrai dodatne ukosnice, ubeena da ih nemam dovoljno. Poznavala sam
je dovoljno dobro da posumnjam kako je to bio samo izgovor da istrai prodavnice
u gradu i bilo mi je drago to je zanima nae najnovije odredite. Ponekad je bilo te
ko setiti se da je nekad bila uasna putnica.
Kad sam otvorila aluzine i prozore, pruio mi se neverovatan pogled na grad,
dok se svuda oko mene irila jarka suneva svetlost. Dovukla sam jedan kofer iz
101
garderobe, otvorila ga i traila po papirima i knjigama dok nisam pronala Odiseju,

koju sam poela da prevodim s grkog pre vie od godinu dana. Dok sam drala
knjigu u glatkom konom povezu i prelistavala istroene stranice, pokuala sam da
se setim zato sam napustila taj projekat.
Zlodela ne napreduju; spor sustigne brzog.
Pogled mi je pao na tu reenicu i obuzelo me je zadovoljstvo to sam je tako

lako prevela. Onda sam je proitala ponovo i uinilo mi se kao da je drevni pesnik
te rei uputio upravo meni. Neki uasan ovek ubio je Edit Prije. Moda do sada
nisam uradila nita da pomognem u reavanju tog zloina, ali nije bilo prekasno da
ponem. Sporo i postojano, mogla sam da uhvatim zloinca. Razgovor s gospodi
nom Leblanom u vozu me je nadahnuo i poelela sam da saznam vie o devojci
koja je ivela u ovoj kui i ilu Vaseu, oveku koga je volela.
Otvorila sam svesku i poela da beleim pitanja na listu papira, zatim sam zasta
la kad sam shvatila da imam samo dva dana da saznam odgovore. Pokupila sam sve
sku i naotrenu olovku i stutila se niza stepenice u elji da kriom razgovaram sa
slugama o romantinoj strani Editinog ivota. Znala sam da su sluavke bile uglav
nom bolje obavetene i vie su zapaale od svih lanova porodice za koju su radile.
Na pola puta sam naletela na Lorana, koji se pridrao za ogradu. Ja nisam bila te
sree, pa sam zapela, a papiri su se rasuli oko mene.
Oprostite mi, rekla sam kad sam ustala i popravila haljinu pre nego to sam
skupila svoje razbacane stvari.
ta radite ovde gore?, pitao je.
Ostau nekoliko dana. Vaa majka me je smestila u crvenu sobu na gornjem
spratu.
Ta je pripadala mojoj sestri. Da li vam je prijatno da spavate u krevetu mrtve
ene? I ne ekajui moj odgovor, nastavio je da se penje, ali je zastao da podigne
pare papira koji mi je ispao iz sveske. ta je ovo? ta znate o Vaseu?
Jo nita, odgovorila sam. Ima li neto to bi trebalo da znam?
Samo to da je odgovoran za smrt moje sestre. Okrenuo se i pojurio stepenici
ma.
Saekajte! Pourila sam za njim. Imate razlog da verujete kako ju je on
ubio?
Neu o tome da razgovaram s vama. Nastavio je da hoda sve bre i bre. Brzo
102
sam ga sustigla, ali samo do njegove sobe, gde mi je zalupio vrata pre nego to sam
mogla da uem.
elim da vam pomognem, rekla sam kucajui na vrata. Molim vas, pustite
me da uem.
Nije odgovorio.
Pomerajui se to sam tie mogla, okrenula sam kvaku. Uz otar trzaj je otvorio
vrata i gotovo me udario u lice.
Ne pomiljajte ni na tren da me uznemiravate. Vrata su se ponovo zalupila.
Ovog puta sam ula i rezu kako je kljocnula kad ju je namestio. Povukla sam se u
svoju sobu da zareem olovku, jer joj je vrh pukao kad je pala na stepenice. Dok
sam preturala po torbama u potrazi za rezaem, ula sam ljutite taktove muzike
kako dopiru iz Loranove sobe, ali zvualo je kao da su pored mene, a ne prekoputa
hodnika. Izala sam iz sobe. Jo dvoja vrata nalazila su se izmeu moje sobe i zad
njeg dela kue, ali bila su zakljuana. Vratila sam se u svoju sobu i pritisnula uvo na
zadnji zid. Nije bilo sumnje da je muzika tu bila glasnija.
Radoznala, pomerala sam se uza zid, oslukivala, a zvuk je bio najjai blizu te
kog ormara, na dve treine od njegove visine. Napregnula sam se u pokuaju da ga
pomerim, ali nisam uspela. A onda sam ga, podstaknuta ko zna ime, otvorila.
Unutra sam nala tri lepe, ali staromodne haljine, skrojene da budu noene sa ia
nim umetkom i parom satenskih papuica za ples. Prola me je jeza kad sam ih ne
no dodirnula, pokuavajui da zamislim prilike u kojima ih je Edit nosila. Slike su
mi proletale kroz glavu prvo privienje prelepe mlade devojke na balu, a zatim
unakaenog tela koje sam pronala u polju. Obuzela me strava i soba mi se uinila
hladnom, kao da je u nju ulo neto natprirodno. Spremala sam se da zatvorim or
mar i potrim dole da zamolim za drugu sobu, kad sam primetila tanak zrak sve
tlosti na zadnjoj strani. Sad se strah povukao pred znatieljom i paljivo sam od
gurnula haljine u stranu i spustila se na kolena, dok nisam dola u nivo sa velikom
ploom, koja je zauzimala gotovo polovinu visine ormara, sa malom konom tra
kom privrenom za nju.
Povukla sam je i ploa je poela da se pomera, glatko klizei du uzane trake.
Kad se otvorila, muzika je postala glasnija i imala sam jasan pogled u sobu koja je si
gurno bila povezana s Loranovom. Sigurno se prostirala celom duinom hodnika
koji smo delili, ali zaokretala je na kraju i pruala se sve do moje. Provukla sam gla
vu kroz otvor i istegla vrat da vidim vie. Poto sam se preterano istegla, prevrnula
sam se i uz tresak pala na pod.
103
Loran se u trenutku stvorio iznad mene i ljutito me gledao.

ao mi je, rekla sam i ustala. Nisam imala pojma da vam soba dopire ovako
daleko.
Zato vam je ao? Ne zato to ste naruili moju privatnost? Ne zato to ste pet
ljali po stvarima moje sestre?
Nema potrebe za takvom napetou, Lorane, rekla sam u nadi da nee prime
titi koliko mi je bilo teko da spreim podrhtavanje glasa. Ne pokuavam da vas
muim.
Napustite moju sobu.
Koje ste to delo svirali?, pitala sam. Dopala mi se emocija. Da li je Betoven?
Jeste li priglupi? Zar ne razumete najjednostavnije naredbe?
Razumem ih savreno dobro. Ali, uvek mi je bilo teko da ih posluam. Nije
odgovorio. Moja majka uporno tvrdi da to namerno radim, ali ja mislim da je to
sastavni deo moje linosti.
Preao je preko sobe i vratio se do klavira. Pola sam za njim.
elim da saznam vie o Edit, rekla sam. Imam prijatelja, pisca, koji je upravo
poeo da istrauje njeno ubistvo. Uveren je da tu postoji i neto vie od onoga to
policija veruje.
I to bi trebalo, ta? Da me zadivi?
Nisam sigurna da me je briga kako to utie na vas. Ponovo je zasvirao, a muzi
ka se odbijala o tamne drvene zidove sobe. Ali, zaista elim da znam ta se dogodi
lo vaoj sestri.
Zato bi vas to zanimalo?
Ja sam je pronala, Lorane. I time se stvorila neka veza izmeu nas. Nisam to
shvatila do danas jer mi je panju odvlaila moja lina tragedija. Ja...
Ne zanima me vaa tragedija, odbrusio je.
Ne bih je ni podelila s vama. Ali, otkriu zato je Edit umrla na onakav nain.
Moete mi ponuditi kakvu god pomo ili moete sedeti i razmiljati i nikome ne
pomagati, pa ni sebi samom. Nebitno mi je.
Ako vam je svejedno, zato bih se trudio?
Moglo bi da ubrza postupak, odgovorila sam. Imala sam utisak da ste bili bli
ski sa sestrom. Da moda imate neki uvid u njen ivot. Posmatrala sam ga dok je
svirao. Nije gledao u dirke. Pogled mu je bio odluno uperen kroz prozor, ak i dok
mu se glava kretala sa telom, a muzika kao da je tekla kroz njega.
Odetala sam do otvora kroz koji sam propala. Sa Loranove strane vrata su iz
104
gledala kao deo prostorije i dovoljno su se stapala sa zidovima da budu teko uolji
va. Bez rei sam zakoraila kroz njih i povukla ih nazad na mesto. Zadrhtala sam
kad sam se sluajno oeala o Editinu odeu i bila sam srena kad sam izala u nje
nu nekadanju spavau sobu, koja je bila mnogo svetlija od bratove. Neu ga uzne
miravati. Moj rad moe da pone i bez njega, a kad shvati da sam poela, elee da
sazna ta sam otkrila. A onda bih ga mogla naterati da mi prvo ispria ta zna.
Zaulo se grebanje iz zadnjeg dela sobe kada se skrivena ploa otvorila.
Bio je Betoven, rekao je Loran i otvorio vrata ormara. Bili ste u pravu. Nes
tao je i zatvorio vrata.
Zadovoljna, ponovo sam se uputila ka stepenicama, spremna da razgovaram sa
sluavkama.
16. jul 1892.
Za sve ove godine koliko boravim u Francuskoj, nikad se nisam oseala usamljeno do sada. Kolin
je dentlmen kao i uvek takav je bio jo sa pet godina i nita ga ne moe promeniti. ak ni nje
gov otac nije bio tako siguran u sebe niti je tako rano znao ta eli od ivota. Koliko god oboavala
mog Vilijama, ova majka e priznati da ima miljenika meu decom, a to je oduvek Kolin.
Nije bilo razumno, naravno, misliti kako nam se odnos nee promeniti posle njegove enidbe. Bila
bih nezadovoljna da nije to bi znailo da ne voli dovoljno svoju enu. A to kod njega nije sluaj.
Meutim, nisam oekivala da u ga izgubiti zbog nekoga ko mi se ini nedostojnim. Poto sam je
upoznala, odluila sam da e ubudue trenuci u kojima u najvie uivati sa svojim sinom biti oni
kad mu ena nije sa njim. Ali, njeno prisustvo se oseti ak i kad nije tu. Neprestano misli na nju.
Nadala sam se kako e nae zajedniko vreme kad ona ode za Ruan biti drugaije. Upali smo u
stare navike, kao to sam i mislila, ali dok zajedno itamo ili raspravljamo o politici uz kafu, ona
je uvek uz nas.
Pitam se ta bi ona mislila o naem Gledstonu ako dovoljno poznaje oveka da bi imala milje
nje o njemu. Da li bi bila zaprepaena radom koji su on i njegova draga ena uloili da spasu
obine prostitutke od siromatva i oaja? Da li je sposobna da shvati pitanje irske samouprave? O
emu, za ime sveta, moj sin pria sa njom?
Ipak, ne mogu da verujem da bezvredna dama ima takav utkaj na njega. to znai, bojim se,
mogu samo da slutim da je greka do mene. Da nisam pruila devojci dovoljno prilike. Da se mo
ram potruditi da je vidim onako kako je on vidi.
Videla sam da je obukla haljinu za jahanje za ruak.
105
Petnaesto poglavlje
Jesam li dobro ula? Odlazite u Pariz za samo dva dana?, pitala je Toaneta i uba
cila pare okoladnog kolaa u ruiasta usta kad smo se svi okupili za dorukom
narednog dana u maloj, ali lepoj prostoriji na zadnjoj strani kue. Svetle ploice su
prekrivale pod, oslikane cvetnim arama, a veliki istureni prozori su gledali na ba
tu.
Da, rekla sam dok sam nabadala zalogaj oeufs pochs la lyonnaise - ukusnih
poiranih jaja sa lukom i jednostavnim belim sosom i grijerom odozgo. Jutarnjim
vozom.
Nije pravedno!, rekla je. Upravo sam odluila da sutra poem u Iveto i tako
sam elela da vas posetim. Koliko sam shvatila, vaa svekrva ne ivi tako strano da
leko.
Svejedno moe da poseti gospou Hargrivs, draga, rekla joj je majka. Osetila
sam poetak glavobolje, koja je bez sumnje bila povezana s pomilju da Toaneta
vreba priliku da mi zavodi mua.
Imam drugaricu iz kole koja ivi u blizini, znate, nastavila je Toaneta. Pro
veu itavu nedelju s njom i sigurno emo izludeti od dosade. Nadam se da e mo
da prirediti ples. Oigledno..., zastala je da uzme jo jedan zalogaj, otac joj se
protivi toj zamisli, ali reila sam da ga ubedim da promeni miljenje.
Morate pozvati gospou Hargrivs i njenog sina, izjavila je gospoa Prije.
I Markamove. Mogu li dobiti jo okolade, mama? Otpila je iz olje istog tre
na kad joj je majka napunila. Ne mogu da se setim nikog drugog.
O, Markamovi. Da, pretpostavljam da mora, mada e oni sigurno biti napor
ni.
Ne sviaju vam se?, pitala sam. Nama su bili prijatno drutvo.
Dord je sav prijatan, rekla je Sesil. I Madlen takoe. udna na svoj nain,
ali veoma draga devojka.
106
Nikad mi se nije sviala njena majka kad je bila mlada, izjavila je madam Prije.
I sasvim sam sigurna da je sad nepodnoljiva.
Bolesna je, rekla sam.
Madam Prije je klimnula glavom. Upravo tako. Toaneta, ta ti je jo potrebno
da se pripremi za posetu?
Posmatrala sam dok su ona i erka avrljale o odei i drugim pojedinostima oko
putovanja, iznenaena to je odbacila razgovor o madam Breton sa takvim prezi
rom. S obzirom na borbu koju je njena sopstvena erka vodila sa ivcima, pomislila
bih da ima vie saoseanja.
Ali, Editina bolest i smrt nisu bile teme koje su tog dana bile zanimljive u doma
instvu. Madam Prije je prasnula na mene kad sam pokrenula priu i plaila sam se
da e biti vrlo neugodno ako budem traila dalja obavetenja, naroito to mi je
bilo neprijatno da ispitujem osoblje bez izriite dozvole porodice. Zatraila sam od
Sesil savet kako da se obratim njenoj prijateljici u vezi sa tom temom.
Ne, dobila sam odgovor. Nee prvo pitati. Ako bude potrebno, moliemo
za oprotaj, ali neemo joj pruiti priliku da nam zabrani izvravanje tog zadatka. I
odjednom slutim da e nas svakog trenutka neto moda naterati da odemo u pri
zemlje. Bez zaustavljanja je zakoraila u hodnik i otvorila vrata koja su vodila do
kuhinje, spustila Bruta na stepenice, saekala dok mu je lajanje gotovo sasvim utih
nulo, a onda me uhvatila za ruku i povela u prostorije za poslugu.
Mon dieu!, rekla je izvinjavajui se dok je podizala psia u naruje. Trebalo
nam je manje od tri minute da ga pronaemo u mranom kutku batlerove ostave.
Mali prostak trai govedinu, ini mi se.
Kuvarica, koja se smesta zaljubila u malo upavo stvorenje, zahtevala je da poe
mo za njom u kuhinju, gde je osoblje upravo zavravalo ruak. Izvadila je veliku
kost iz lonca sa supom i pokazala je Brutu, koji je zakevtao u znak zahvalnosti i za
dahtao. Sesil ga je spustila na pod s njegovom poslasticom.
Nema svrhe pourivati ga, rekla je.
Zaista nema. Kuvarica je klimnula glavom zadovoljna njegovim oduevlje
njem. Tako je sladak.
Sesilje slegnula ramenima. Kad hoe. Ostatak vremena je prava zver liena svih
dobrih osobina.
Premali je da bi naneo mnogo tete, rekla je kuvarica. Prola je okretna sluav
ka sa narujem prepunim svee oprane posteljine. Kad je videla malog psa, zastala
je.
107
On ne pripada ovoj kui, zar ne?, pitala je.

Ne, odgovorila je kuvarica i pruila ruke da preuzme ve tako da sluavka
moe da se sagne i pomazi Bruta.
Dopao bi se gospoici Edit, uzdahnula je.
Vaa gospodarica mi je ispriala da je Edit izuzetno volela pse, vie nego veinu
ljudi, rekla je Sesil. Slaete li se?
O, da, odgovorila je devojka. Oboavala ih je. Imala je tri, znate. Dva su bila
pristojna, a jedan tiranin. Naravno, drala ih je na selu, ne u gradu.
Jeste li je dobro poznavali?, pitala sam.
Kao i sve ostale, pretpostavljam.
ana je u ono vreme bila gospoicina sluavka, objasnila je kuvarica. Brinula
se najbolje to je umela o naoj devojci.
Toaneti?, pitala sam.
Ne, ne, odgovorila je ana i odmahnula glavom. Ona je bila premlada i imala
je dadilju. Bila sam sluavka gospoice Edit.
Da li biste nam priali o njoj?, zamolila sam.
Ne znam treba li da priamo o njoj, rekla je ana, a kuvarica je iza nje klimala
glavom u znak slaganja.
To bi mi mnogo pomoglo, nastavila sam. Osvrnula sam se po hodniku u elji
da izgledam usplahireno. Pronala sam njen le, znate, i njena slika me otada pro
ganja. Svi su ustuknuli kad sam spomenuta le, a ana je prekrila usta rukom.
Mislila sam, kad bih moda saznala neto vie o njenom ivotu, mogla bih poveza
ti vie prijatnih uspomena uz njeno ime. Naravno, ne elim da uznemiravam ma
dam Prije...
Dobro bi joj dolo malo uznemiravanja ako mene pitate, ubacila se kuvarica.
Doite, sedite. Pretpostavljam da biste eleli olju aja?
Otila je da pristavi ajnik dok smo mi pole za anom do dugakog istroenog
stola sa rustinim stolicama, rasparenim, po deset sa svake strane i po dve na proe
lju i zaelju. Preuzela je ve od kuvarice i spustila ga u veliku pletenu korpu, izrav
nala gornji sloj posteljine i sela prekoputa nas.
Nedostaje mi, znate, rekla je. Bile smo bliske. Uvek je bila ljubazna prema
meni.
ao mi je, rekla sam i uhvatila je za ruku preko stola, gotovo iznenaena to
mi je dozvolila. Koa joj je bila gruba, ali topla, a stisak snaan.
Nije trebalo da je alju iz kue.
108
Zato ne?, pitala je Sesil. Nije joj bilo dobro i bila joj je potrebna pomo.
Moda i jeste. Ali, bilo je toliko nevolja s njenim bratom.
Zar ona i Loran nisu bili bliski?, pitala sam.
Preterano bliski, ako mene pitate. Nagnula se i spustila glas do apata. Nije
bilo prirodno.
Bili su blizanci, primetila sam. A blizanci su esto blii nego obini braa i
sestre.
Moda, rekla je. Ali, mrzeo je sve druge koji bi joj se pribliili. Bio je posesi
van.
Da li je joj se neko udvarao?
Pa... Zakiljila je kao da odmerava. Bio je jedan gospodin, ali im je gospodin
Prije jasno objavio da je neprikladan...
Da li je nastavila da se via s njim?, pitala sam.
Gospodin Loran to ne bi trpeo.
Nije to bila njegova odluka, rekla je Sesil. Bilo je vano miljenje njegovog
oca.
ana je frknula. Moda bi neko to i pomislio.
Znate li kako se gospodin zvao?, pitala sam.
Vase. Glas joj je smekao, i postao gotovo sanjalaki.
il Vase? Klimnula sam glavom, u nadi da e pomisliti kako ga poznajem.
Naravno!
Znate ga?, pitala je.
Ko nije uo za njega?, izjavila je Sesil savreno oputeno.
an je uzdahnula. Nisam ga poznavala, naravno. Ne dobro. Ali sam povreme
no nosila poruke do njegove kue za moju gospodaricu. Mnogo ga je volela.
Znate gde ivi?, pitala sam; klimnula je glavom. Moete li mi pokazati? Tre
ba da razgovaram s njim.
Napustio je Ruan im su odveli gospoicu Edit, rekla je. Ne bih vam mogla
rei kuda je otiao.
Jeste li se ikad vie uli sa njom poto je napustila kuu?, pitala sam.
Ne, madam. Nismo smeli da priamo o njoj bilo je previe bolno za madam
Prije. Samo Loran nije potovao njene elje.
Bio je uzrujan, rekla sam. Ipak, mislite da on nije odobravao gospodina Va
sea?
Spletka gospodina Lorana nije uspela kao to se nadao. Previe se trudio da ses
109
tru prikae kao neuravnoteenu i na kraju ju je zaista izludeo. eleo je da joj dok
tor prepie odmor, pa da je odvede u Nicu na oporavak. Umesto toga, bio je previe
delotvoran i na kraju je zavrila u duevnoj bolnici.
Ne govorite valjda da ju je brat namerno doveo do ludila?, pitala sam.
O, jeste, madam, rekla je. Nisam jedina koja to zna. Ali, malo nas e o tome
govoriti. Videli smo ta je uradio, znate, i ne elimo da to uradi i nama.
Kako je to uradio?, pitala je Sesil. Tako neto svakako nije jednostavno?
Ne mogu tano da kaem, rekla je ana. Bilo je postepeno. Prvo je sve izgle
dalo sitno i nevano. Sve dok nije poela da razgovara s devojicom.
Devojicom?, pitala sam.
Devojicom. Sad je skrenula pogled od nas. Malom mrtvom devojicom.
Prola me je jeza. Kojom devojicom?
Ne znam. Nikad nije imalo smisla, rekla je. Ali, avolski me je plailo. Razgo
varala je s njom naroito nou plakala je i jecala.
ije je to bilo dete?
Ne bih mogla rei. Ali, plakala je zbog toga sve dok nije mogla da govori. A
onda je poela da hoda u snu pala je vie puta niza stepenice. Uz sve to, ne vidim
ta je njen otac drugo mogao, ve da je poalje od kue.
Ispriajte mi vie o devojici, rekla sam.
Klminula je glavom. Gospodin Loran joj je ispriao neku vrstu prie o duhu, o
maloj devojici koja je umrla pod alosnim okolnostima i trai majku. Moja sirota
gospodarica je to primila k srcu, zaista jeste. To ju je unitilo.
Jeste li ikad videli dokaze o tome?
O duhu? Namrtila se. Ne. Ali, mogu vam rei da je gospoicina spavaa
soba uvek bila barem deset stepeni hladnija kad bi rekla da ju je videla. I sama sam
to osetila vie puta. Jeste li primetili neto udno u toj sobi?
Ne, odgovorila sam.
Slegla je ramenima. Ne bih elela tamo da provodim mnogo vremena. ak i da
nema duhova.
Ubrzo poto smo Sesil i ja izale ispod stepenica, stigao je gospodin Leblan da me
poseti, kao to smo i planirali. Ali, umesto da mu dopustim da ue i razgovara s
Prijeovima, presrela sam ga na vratima i odvukla ga od kue.
Da li duhovi putuju?, pitala sam ga.
110
Duhovi? Kako bih za ime sveta to znao?

Vi ste novinar. Oekujem da imate saznanja o bilo kojoj temi koju vam naba
cim, izjavila sam.
udna ste dama, rekao je. Ve sam vam ispriao svoju priu o duhu. I ona
putuje, ta mala avet.
Da, ali prati li ikad istu osobu na vie od jednog mesta?
Niste valjda ozbiljni?
Jesam.
Ne mogu da kaem da sam uo kako se vezala za nekog odreenog.
Samo sam se pitala da li je ikad pronala jednu osobu za koju je smatrala da
moe prekinuti njena lutanja, rekla sam. Gledao me je kao da sam poludela. Koli
ko je daleko bolnica u koju su poslali Edit?
Duhovi, duevna bolnica, danas ste puni iznenaenja, ledi Emili. Namestio je
eir. Van grada je, dvadeset etiri kilometra dalje ili tako neto. Lepo mesto pored
reke.
Moemo li otii tamo?
Sada? Na licu mu se pokazalo iznenaenje, ali blesak uzbuenog oduevljenja
mu se ogledao u oima.
Da li bi bilo mogue?
Ja... Zastao je i osvrnuo se. Mogli bismo da unajmimo koiju. Odmah sam
ga poslala da to obavi i u roku od etvrt sata smestili smo se u udoban fijaker i jurili
pranjavim seoskim putevima.
Imate li plan ta emo uraditi kad stignemo?, pitao me je.
Ne bojte se, odgovorila sam. Do tada u ve neto smisliti.
Vonja je trajala due nego to smo predvideli zahvaljujui stanju puteva, koji su
bili proarani rupama i izlokani od este kie. Proli smo kroz brojna mala sela, gde
su se tornjevi kamenih crkava izdizali meu tranim krovovima; jarkocrvena, pla
va, i zelena kolica za pijacu skupljala su se na gradskim trgovima, ene su istile
ulazne stepenice metlama napravljenim od iblja. A onda, zgrade bi odjednom nes
tale i ustupale prostor velikim poljima visokoj penici i lelujavom jemi a rubo
vi su im bili oivieni grimiznim makovima. Povremena poljska kola, natrpana se
nom, dodatno su nas usporavala dok su kloparala putem ispod gustih belih oblaka,
koji su istakali nebo.
Skrenuli smo na manji put i preli reku. Nagnula sam se kroz prozor, divei se
ruevinama normandijske opatije, njenoj kapeli bez krova, koja je stajala kao stra
111
ar pored mnogo bolje ouvane glavne kue. Skrenuli smo ponovo uz reku i nasta
vili malo dalje, a zatim preli jo jedan most, koji je vodio do uzanog ostrva. Kroz
guste kronje starog drvea samo se nazirala crvenkasta zgrada od opeke sakrivena
meu njima, a grane su visile tako nisko da su dodirivale krov koije. Put se blago
irio kad smo se pribliili ulazu.
Duevna bolnica je bila izgraena tako da lii na zamak ili je to moda nekad
bila raskona kua. Crvenkasta boja i oblik kula podsetili su me na manju verziju
Palate Hempton. Sama graevina bila je dobro odravana, sa blistavim prozorima i
besprekorno istim mermernim stepenicama. Poto je gospodin Leblan razgovarao
s koijaem i dogovorio da nas saeka dok smo unutra, otili smo do ulaza i podigli
teak mesingani zvekir u obliku lavlje glave. Ubrzo nas je pozdravila bolniarka u
istoj uniformi toplim i prijatnim tonom umirujueg glasa. Pretpostavila je da smo
doli u posetu nekom pacijentu, ali nije pokazala iznenaenje kad je gospodin Le
blan zatraio da vidimo doktora irara, oveka koji je, rekao mi je usput, leio Edit
tokom njene bolesti.
Bolniarka nas je provela kroz iroke hodnike, iji su zidovi, okreeni u belo, bili
svetli i isti. Tavanica je zadrala gipsane ukrase, koji su sigurno pripadali jo prvo
bitnoj zgradi, a parket na podu je pokazivao znake istroenosti zbog estog, esto
kog ribanja. Pokucala je na vrata u zadnjem delu, a zatim ih je otvorila i ne ekajui
odgovor. Poto nam je pokazala da uemo u sobu, koja je bila nametena kao medi
cinska biblioteka i kancelarija, zatvorila je vrata iza sebe i nestala.
Kako vam mogu pomoi? Privlaan mukarac prosene visine i grae ustao je
sa stolice za velikim stolom, koji je zauzimao sredinu sobe, dok su police prepune
debelih pohabanih knjiga bile poreane du zidova. Bio je mlai nego to sam oe
kivala u najboljim godinama lepo obuen, otmenih pokreta. Bojim se da tre
nutno nemamo slobodnih mesta za nove pacijente, ali o, oprostite mi. Trebalo je
da se predstavim.
Nema potrebe, doktore irar, rekao je gospodin Leblan, pruio mu ruku i sa
optio naa imena. Dobro mi je poznat va ugled. Doli smo da se raspitamo u ime
prijatelja porodice Prije.
Uasna tragedija, rekao je. Mislio sam da za neprilike sirote devojke ne zna
mnogo prijatelja.
Moda ne za bolest, rekla sam. Ali, vest o njenoj smrti...
Naravno. Uasnula je itavu oblast, prekinuo me je doktor. Molim vas, sedi
te.
112
Uinili smo kako je traio; i on se takoe spustio na stolicu. Povrina stola mu

je bila ista osim dve uredne gomile papira i primerka medicinskog urnala, palji
vo poreanih u gornjem levom uglu, boice mastila sa dva savreno postavljena
pera i starinskog, ali uglaanog sata, na desno od stolice.
Ja sam pronala le gospoice Prije, rekla sam mu. I zato me veoma zanima
njeno ubistvo.
Strano mi je ao, rekao je doktor irar. Proitao sam izvetaj sa autopsije i
ne zavidim vam zbog onoga to ste videli. Meutim, koliko sam shvatio, policija
ima osumnjienog?
Moda, rekao je gospodin Leblan. Ali, nas brine rtva. Ja sam pisac, znate, i
elim da napiem lanak o njoj, tako da njen ivot ne bude zaboravljen.
Ne mogu da zamislim da bi porodica odobrila tako neto, rekao je doktor.
Izuzetno su povueni ljudi. Barem kad je re o zdravlju njihove erke.
Da li je bila veoma bolesna?, pitala sam.
Stanje joj se znaajno pogoralo u vreme kad sam je leio. Kad je stigla, misli su
joj bile ratrkane i unitavale su je strepnje. Roditelji su joj bili zabrinuti da je patila
od istih boljki koje su odvele u smrti i majinu roaku. Ludilo, koje se prenosi u
porodici, moe biti strano.
Koliko je dugo Edit bila ovde?, pitala sam.
Skoro pet godina. Nestala je pobegla, rekao bih, pre oko est meseci.
ta je uraeno da se pronae?, pitao je gospodin Leblan.
Ne mnogo, da kaem istinu, odgovorio je doktor irar. Njena porodica, na
roito otac, bili su nezadovoljni time to joj se stanje nije poboljavalo.
Jesu li oekivali da bude izleena?, pitala sam.
U poetku da, verovali su da e ostati kod nas samo privremeno.
Uprkos injenici da su ve videli jednu roaku kako umire zbog istog stanja?,
namrtio se gospodin Leblan.
Simptomi mentalne bolesti ne ubijaju one koji pate od njih. Nesposobnost pa
cijenta da se izbori sa halucinacijama i bezumljem moe dovesti do oaja, to esto
zavri samoubistvom. Prijeovi su mislili da e leenje moda ublaiti Editine simp
tome. Meutim, naalost, stanje joj se nije popravljalo ta god da sam probao.
Da li vam je leenje uspeno?, pitao je gospodin Leblan.
Ponekad. Svoj rad smatram vie umetnou nego naukom. Neki pacijenti re
aguju sa izuzetnim rezultatima. Drugi... pa, njima samo mogu da ponudim prijatno
okruenje. Videete da smo ovaj objekat oistili od svog otpada i prljavtine, koji se
113
sreu u veini duevnih bolnica. Preterani nadraaji ne pomau poremeenom

umu, po mom miljenju.
Koju vrstu leenja ste prepisali gospoici Prije?, pitala sam.
Slaem se sa principima Filipa Pinela, koji je ustanovio zamisao moralnog lee
nja. Nema batina, nema okova. Prema pacijentima se treba odnositi sa potova
njem. Ima lekova koji pomau pacijentu da povrati ivotnu snagu, ali otkrio sam
da nisu mnogo pomagali Edit. Odredio sam joj da radi strogo organizovano vre
me pomae izmuenom umu. ila je haljine za lutke, koje smo slali crkvenim do
brotvornim organizacijama. Razgovarao sam s njom, trudio se da joj olakam bol.
Ali, sve se vie udaljavala od stvarnosti.
Da li je i dalje bila u stanju da radi kad joj se stanje pogoralo?, pitala sam.
Da. udno, iako je zaboravljala gde je, zaboravljala na ljude koji su je okruiva
li, sve je vetije ila. Meutim, videlo se da joj je um zaposelo neto neobino. Svaki
odevni predmet koji je saila ukljuivao je i plavu satensku traku. Bila je opsednuta
njom.
S mukom sam progutala i zamislila traku na putu ispred kue Kolinove majke,
zamislila je vezanu u kosi devojice koja je stajala na prozoru golubarnika Marka
movih i zapitala se ta sam to tano videla. Potrudila sam se da ostanem mirna i du
boko udahnula. ta mislite, kuda je otila kad je pobegla?
Jedini lan porodice koji ju poseivao bio je njen brat. U poetku je bio srean
to je ona ovde, ali na kraju poeo je da me preklinje da je pustim. Mislim da je
shvatio da ona ne moe iveti obinim ivotom. Otac je traio da ga redovno oba
vetavam o njenom stanju, ali, ak i kad je doao da sa mnom lino razgovara, od
bio je da je vidi. Majka joj nikad nije dola, samo je slala pisma, mada dosta nere
dovno.
Da li ju je poseivao neko drugi?, pitala sam.
Jedan gospodin, odgovorio je. Porodini prijatelj. Ili sam tako mislio. Poto
je otila, pokuao sam da ga pronaem, ali mu nisam mogao ui u trag. Koliko ja
mogu da kaem, identitet kojim mi se predstavio gospodin Mirijel bio je la
an.
Znate li ita o njemu?
Samo da je bio izuzetno dobar prema Edit i da je uivala u njegovim posetama.
Zaista se nadam da ga je neko obavestio o njenoj smrti. Trudio sam se koliko sam
mogao da ga naem bojim se da je nestao.
114
esnaesto poglavlje
To je Vase, znate, rekla sam. Gospodin Leblan i ja smo se vratili u Ruan, ali
umesto da odemo do Prijeovih, smestili smo se u kafe gde smo mogli da razgovara
mo o Editinom ljubavniku daleko od njene porodice. Doktor irar, iako drag i pri
jatan, odbio je da nam da vie podataka o Editinom stanju i nije eleo da razgovara
o mogunosti da je mislila kako joj se prividaju duhovi. Mora da joj je on dolazio
u posete i nazivao sebe Mirijelom. ta znate o njemu?
Veoma malo, uprkos obimnom istraivanju, rekao je. Bio je profesionalni
vojnik, to nije bilo dovoljno ugledno zanimanje za gospodina Prijea.
Verovatno nije eleo da mu se erka uda za oveka kome je bilo potrebno zani
manje.
Vi, aristokrate, udna ste gomila.
Jesu li Prijeovi aristokrate?, pitala sam.
Ne sa njegove strane, ali porodica njegove ene i dalje ima svoje starinske titule.
I to takve da ne bi eleti neodgovarajueg zeta.
Da li je Vase oficir?
Jeste. Proveo je neko vreme u Indokini.
I nemate pojam gde je sada?
Pratio sam ga do Legije stranaca i, prema njihovim spisima, otputen je pre
osam meseci.
Moralo je biti i pre toga, inae je ne bi redovno poseivao, rekla sam.
Mogao je moda slati nekoga da je obilazi u njegovo ime. A onda, kad je uspeo
da se vrati u Francusku...
Doao je po nju, nastavila sam. im je mogao. Pa zato je, onda, mrtva?
Kad sam stigla do kue Prijeovih, otila sam pravo na sprat i pokucala na Loranova
115
vrata, koja su bila zakljuana. Poto nije obraao panju (ula sam da je unutra, te
ki koraci odzvanjali su po starom daanom podu), provukla sam se kroz prolaz u
ormaru.
Zar vam se ne ini da je ovo pomalo glupo?, pitala sam popravljajui suknje.
Bilo bi mnogo jednostavnije da me pustite unutra.
Edit je uvek volela da se tako igra, odvratio je.
Ja nisam Edit.
A ja nisam traio da razgovarate sa mnom.
Gospodin Vase je napustio Legiju stranaca neposredno pre nego to vam je ses
tra nestala iz bolnice.
Da li se vratio u Francusku? Loranovo lice je pocrvenelo i stegao je pesnice.
Nemam pojma, odgovorila sam. Moda bi sad bio pravi trenutak da mi ispri
ate ta znate o njemu.
Ubio ju je zato to je nije mogao imati.
Romantina pomisao, svakako, izjavila sam u neverici. Ali, ima li ikakve
stvarne osnove?
Moja sestra je imala srce i duu kao niko drugi. Oseala je dublje od obinih
ljudi. Vase joj je pisao lepe poruke i stihove i zaveo ju je bez mnogo truda.
Volela ga je?
Oajniki.
Zato ga prezirete? Moda ju je voleo.
Postoje stvari koje gospodin ne radi dami koju voli.
Kao to su?
Neu o tome da raspravljam.
Nervirate me, Lorane, rekla sam. Policija veruje da vam je sestru ubio ovek
koji je ubijao prostitutke u Londonu. Ako imate razloga da verujete kako je neko
drugi kriv, morate da istupite i iznesete dokaze.
Volite da se igrate detektiva?
U stvari volim, i dobra sam u tome.
Nasmejao se. Pretpostavljam da uvek otkrijete ubicu pre kraja romana o erlo
ku Holmsu.
Da, ali nije u tome poenta. Uhvatila sam oveka koji mi je ubio prvog mua;
raistila sam pogrene optube protiv dragog prijatelja i reila jo dva ubistva. Sva
kako sam strunija od vas da otkrijem ta se dogodilo vaoj sestri iako ne mogu
da jemim za vas da ste sposobni za bilo ta drugo osim za razmiljanje i sviranje
116
Betovena.
Ne sviate mi se.
Ba me briga. Sve to je sad vano jeste gde vam je sestra provela poslednjih est
meseci svog ivota.
Okrenuo se od mene i poao preko sobe do prozora, koji je otvorio. Sumnjate
li da ju je ubio?
Vase?, pitala sam. Ne znam nita o njemu osim da je, izgleda, bio u ljubavnoj
vezi sa Edit. Ne moete sumnjati da je ubica samo zato to ste bili ljubomorni na
njihovu vezu. To e me pre navesti da se zapitam o vama.
Optuujete me? Okrenuo se.
Ne. Ali, ne dajete mi nita, ni najmanji razlog da sumnjam u oseanja tog ove
ka prema vaoj sestri.
Zatrudnela je s njim, rekao je i krenuo ka meni sa oima punim pretnje. A
onda je ostavio da se sama nosi sa posledicama.
Ali eleo je da se oeni njom?
Moj otac je odbio njegovu prosidbu, ali on je nastavio da je trai. Poto nisu
mogli otvoreno da se sastaju, dogovarao je tajne sastanke. I im mu se ukazala prili
ka da ostane sa njom nasamo, daleko od pristojnog drutva, bez ogranienja, isko
ristio ju je.
Mora da je bila slomljena, rekla sam.
Nije. Seo je na klupu ispred klavira i spustio glavu u ruke. Bila je ushiena.
elela je da se uda za njega. Mislila je da e pobei.
Da li je on to eleo?
Nisam imao nameru da je ostavim u rukama oveka koji se poneo tako neas
no.
A beba?
Izgubila ju je, odgovorio je. to je i bilo najbolje u takvim okolnostima.
Jesu li vam roditelji znali?
Naravno da nisu. Samo doktor irar, koji se brinuo za nju.
Znai, tad su je ve bili odveli?
Uspeo sam da je ubedim kako joj je potreban odmor.
ula sam prie da ste je vi izludeli.
Bolelo ju je da uje ono to sam joj govorio. Niko ne voli da mu govore kako
mu je osoba koju voli beskorisna nitarija. Srce joj je bilo slomljeno, da, ali nije bila
luda.
117
Ali, bila je trudna kad je otila u bolnicu.

Da.
I onda je izgubila bebu?
Da.
Ba zgodno, primetila sam.
Ponekad je prirodi potrebna samo mala pomo.
Zadrhtala sam i osetila hladnou u sobi. Jak vetar je uleteo kroz prozor i zatre
sao stakla, a sve to sam elela bilo je da pobegnem. Edit je strahovito patila u ruka
ma mukaraca, i to vie nego jednom. Pogledala sam u Lorana, ije oi su otvrdnu
le.
Koraknuo je prema meni i pruio ruku da me uhvati. Odmakla sam se i izbegla
njegov dodir.
Neete ovo nikome ispriati, rekao je. Ovi dogaaji ionako nemaju nikakve
veze s njenom smru.
Zna li Vase da ste to vi sredili?, pitala sam.
Ne. Samo irar. Sve to smo uradili bilo je sakriveno od Vasea. To nije bila nje
gova briga.
Kako moete da verujete da njegovo dete nije njegova briga?
Kad je ovek bezvredan nitkov, nita ga se ne tie.
Slaem se da mu je ponaanje bilo uasno, rekla sam. Ali, niste mi ispriali ni
ta to bi ukazalo na to da je eleo da vidi Edit mrtvu.
Izgubila je njegovo dete. Prezirao je slabost.
Slabaan argument. Znate li sigurno da je bio svestan njene trudnoe?
Saoptila mu je u pismu. Proitao sam ga pre nego to ga je poslala.
Pokazivala vam je svoja pisma?
Ne, odgovorio je. Otvorio sam ga i ponovo zapeatio. Edit je verovala da e
doi po nju, da e njih dvoje pobei.
A vi to ne biste dozvolili.
Bila je najdrai deo mog srca, rekao je. Nisam mogao dozvoliti da tako nes
lavno propadne.
Pa ste je umesto toga zatoili i proglasili neuraunljivom? Oprostite ako ne vi
dim nikakvu dobrotu u vaoj strategiji.
Kako sam mogao znati da e je ti dogaaji nepovratno odvesti u ludilo?
Naravno. Ko bi pomislio da e gubitak oveka za koga je elela da se uda i dete
ta imati tako dubok uticaj na njeno mentalno stanje?
118
Nema potrebe da budete zajedljivi. Spasao sam je od gore sudbine. irarova

bolnica nije Bedlam. eleo sam da se oporavi u miru i onda se vrati kui. Za nju je
bilo nezamislivo da zadri dete bila bi prognana.
Niste nimalo svesni bola koji ste joj zadali, rekla sam. Unitili ste je. Da se
niste uplitali, i dalje bi bila iva.
Ljutito me je zgrabio za ruku i uneo mi se u lice. Voleo sam sestru kao niko.
Naa porodica je nije razumela. Samo sam ja znao ta je za nju najbolje i pobrinuo
sam se da to i dobije. Da se niste usudili da me optuite kako sam joj naneo tetu
ako ne elite da doivite jo goru sudbinu od njene. Odgurnuo me je i pala sam na
zid, dok mi je srce tuklo. Bila sam nesposobna da se pomerim sve dok zvuk njego
vih koraka nije nestao niza stepenice. Tada sam, oprezno koraajui, otila u svoju
sobu i sruila se na krevet uplaena i uasnuta, ali nisam mogla da zaplaem.
Nisam elela da verujem ono to mi je Loran ispriao; bilo je previe uasno, ne
shvatljivo. Nisam mogla da verujem da je ovek kao to je doktor irar uestvovao
u tako groznom poduhvatu. Pritisnula sam dlanom elo i osetila kako me preseca
nalet tuge. alila sam to je Edit pretrpela takav gubitak u okolnostima koje su bile
gore od mojih. A jesu li? Moe li se bol porediti? Moe li se u tome nai uteha? Po
digla sam glavu, spustila bradu na levu ruku, navukla jorgan desnom i oslukivala
zvuke Ruana kako dopiru kroz otvoren prozor. Malo su se razlikovali od zvukova u
ostalim gradovima koije su kloparale kaldrmisanim ulicama, prialo se o poslu,
smejalo i traarilo, oglaavala su se zvonca na vratima prodavnica, koja su treskala
kad bi ih zatvarali.
Ali, neto poznato se probijalo iznad amora: tanak zvuk, piskav i otar, sve
glasniji i odmereniji. Ukoila sam se i zamurila, usredsredila se u elji da odbacim
sumnju. Drhtei sam ustala sa kreveta, pola ka prozoru i nagnula se napolje kad
sam stigla do njega. Izgubljen u buci, jedva se razaznavao, ali i dalje je bio primetan.
Glas koji sam ula na selu pratio me je do Ruana, usamljeno plakanje obavijeno po
vetarcem, koji je lelujao ipkane zavese u mojoj sobi.
Da li je Edit ula isto? Pitanje je, bez odgovora, visilo u vlanom vazduhu. Misli
su mi se okrenule ka Madlen, koja je takode preivela gubitak deteta. Dece, ispravi
la sam se. Da li bi i ona to ula da je ovde? Jesam li dodirnula neku eterinu duu
kad sam posetila ene ija su oseanja krvarila? Ili sam dozvolila da mi bol podstak
ne matu? Moda su Kolinove brige bile opravdanije nego to sam bila voljna da
priznam. Moda sam podlegla alosti, jer sam dopustila da me toliko dugo unita
vaju tragedije prolosti.
119
Posegla sam za potamnelim rukama na prozorskim okvirima i povukla ih unu

tra, terajui taj zvuk dalje od sebe. Tiinu je bilo skoro tee sluati nego plakanje i
oseala sam se kao u iskoiti iz sopstvene koe. Uznemirena, ponovo sam otvorila
prozor, ovog puta samo da zatvorim i aluzine. Ali kad sam krenula, pogled mi je
uhvatio blesak plavog.
S druge strane ulice, padajui odnekud u visini moje sobe, plesala je uzana plava
traka, noena vetrom dok je lebdela ka ploniku. Otvorila sam usta, sigurna da u
vrisnuti, ali nisam bila u stanju da ispustim ni najmanji zvuk. Dah mi je bio plitak,
noge teke i nepokretne, a stegla sam ake u vrste pesnice. Uskoro mi se uas kre
tanja uinio privlanijim od uasa ostajanja na tom mestu; uspela sam da pobeg
nem iz sobe, jurei stepenicama, preskaui po dve odjednom, a gotovo sam izgubi
la ravnoteu jer su se stepenice uvijale na svakom odmoritu.
Nije mi bilo teko da pronaem Sesil ula sam kako joj smeh dopire iz dnevne
sobe, gde su se ona i gospoda Prije skupile i prijateljski avrljale o davno zaboravlje
nim poznanicima. Isprva me nisu primetile kad sam se uunjala i stala kraj vrata,
nema. Tek kad sam uoila zastoj u razgovoru, pribliila sam im se.
Boe!, uzviknula je madam Prije. Vi ste preplaeni!
ta je bilo, Kalista?, pitala me je Sesil.
Ja..., zaustavila sam se. Svaka re koja mi je pala na pamet nije mi bila odgova
rajua.
Za ime sveta, imate isti uasan pogled kakav je imala i Edit, rekla je madam
Prije. Jesam li vas uklela kad sam vas stavila u njenu sobu?
Ne budi smena, pobunila se Sesil, ustala i uhvatila me za ruku. Potreban joj
je sve vazduh, to je sve. Zdravlje joj, zna, nije najbolje.
Stegla sam prijateljiinu ruku u elji da prestanem da se tresem. Samo sam se
premorila, to je sve, izjavila sam.
Doi da sednemo napolje, rekla je Sesil odluno i nepokolebljivo. Moe li
nam poslati aj?
Madam Prije je smesta pristala i povukla bogato izvezeni konopac za zvono.
Hoete li da vas ostavim malo nasamo?, pitala je.
Hvala vam, rekla sam. Bila bih vam veoma zahvalna. Molim vas, oprostite mi
ako sam vas uznemirila.
Nema problema, zaista, rekla je. Ali, ista ste sirota Edit trenutno.
Ja... ao mi je, zamucala sam dok me je Sesil vodila do visokih francuskih vra
ta, koja su vodila u malu batu iza kue.
120
Naa domaica je odmahnula rukom na moje brige. Nemojte da se muite,

rekla je. Ali, moda ete poeleti da krenete za Pariz ranije nego to ste namerava
li. Mislim da vam Ruan ne prija.
121
Sedamnaesto poglavlje
ta se dogodilo?, pitala je Sesil i sela blizu mene na drvenoj klupi u cveem ispu
njenom dvoritu Prijeovih.
Ne znam ta da kaem. Uz uzdah, izbrbljala sam celu priu.
Zavrtela je glavom. Ne znam gde da ponemo. Duhovi, Kalista?
Nezamislivo, znam.
Potapala me je po ruci. Previe napetosti, to je sve.
Ne bih rekla. Ustala sam i izala iz bate sa Sesil za petama. Prola sam kroz
kuu i na ulicu gde sam nekoliko minuta uzaludno traila. Trake nije bilo nigde
umesto toga, otkrila sam zguvano pare svetloplavog papira. Da li se to moj um
poigravao sa mnom?
Zabrinuta sam za tebe, rekla je Sesil dok smo se vraale ka klupi u dvoritu.
Da li je pametno da se vraa sama u London? Hoe li da poem s tobom?
Ne elim uopte da idem. Ne vie. Oseam kako sam sve blie otkrivanju Editi
ne prie.
Obeala si Kolinu. Sklonila mi je zalutali pramen kose sa lica. I moda bi ti
bilo najbolje da ode. Ovo nije dobro mesto za odmor i oporavak.
Fiziki sam se oporavila.
Ali, tvoja oseanja, Kalista. Tvoj boravak ovde im nije pomogao.
ta da radim? Vano mi je da saznam ta se dogodilo Edit.
Nastaviemo da traimo odgovore na pitanja koja te mue sve do trenutka kad
mora da se ukrca na voz za Pariz. A onda emo provesti najmanje nedelju dana u
mom gradu, troiemo i kupovati umetnika dela i ispijati ampanjac. I do tada e
sve ovo zaboraviti.
Kako bih mogla da zaboravim Edit?, pitala sam.
Pa, moda ne nju, odgovorila je. Ali sve ostalo.
elim da znam ta joj se desilo.
122
Otkriemo ta moemo. Samo mora da mi kae gde poinjemo.

S Toanetom, pre nego to ode za Iveto. A onda sa doktorom irarom. Dopa
e ti se.
Ti idi kod te mlade lisice. Ja u organizovati koiju da nas odveze do dobrog
doktora sutra rano ujutru.
Ba mi udovoljava, Sesil, rekla sam.
Jo nisam videla da te je oseaj izneverio, odgovorila je. tavie, nikad pre ni
sam imala priliku da vidim duevnu bolnicu.
Toaneta se povukla u spavau sobu, na spratu ispod moje, da se spakuje za put. Od

glumila je oduevljenje to me vidi na svojim vratima i pozvala me da uem. Ba je
zabavno to imam drutvo, izjavila je. Moete mi pomoi da odaberem haljinu
koja e ostaviti najbolji utisak u gostima. Zar vam se ne dopada kako se rukavi
ire?
U stvari, ne, rekla sam. Vie mi se svia neto skromnije.
Sigurno ste ve prestari da pratite modu.
Progutala sam zajedljivu primedbu, koja mi je istog trena pala na pamet. Nada
la sam se, Toaneta, da neemo razgovarati o odei, ve da ete mi ispriati vie o va
oj sestri. Sigurno vam se povremeno poveravala.
Prezrivo je dunula. Daleko od toga. Ponaala se prema meni kao prema bebi.
Jedva je razgovarala sa mnom.
Jeste li primetili promene na njoj pre nego to su je poslali od kue?
Mislite neto drugo pored njenog nepovezanog blebetanja?
O emu je priala?
Nita to je imalo makar malo smisla. Bilo je dosadno, stvarno. Podigla je jar
koruiastu haljinu. Da li mi ova dobro stoji?
Istie vam boju u obrazima, odgovorila sam. Jeste li se ikad upoznali s gospo
dinom Vaseom?
Ne zvanino. Ali, videla sam ga jednom dok ju je ekao napolju.
Da li se esto iskradala da ga vidi?
O, da. To je bio jedini deli njene linosti koji mi se zaista dopadao, rekla je.
Bila je tako udljiva i dosadna i ljubomorna na moj vedri duh. Uvek me je ogo
varala i stvarala mi nevolje kod mame. Ali, divila sam se njenom oseaju za ljubav.
Da li je gospodin Vase zgodan?
123
Ni najmanje. Ali, izgleda snano i ima pristojnu kosu, pretpostavljam. Lepe

plave oi. Bio je ranjen u nekoj zamornoj bici i hramao je gotovo sramotno. Ne
mogu da ga zamislim da plee. Verovatno bi bilo najbolje da i ne pokuava.
Njen potpuni nedostatak saaljenja mi je iao na ivce. Da li je nameravala da
pobegne s njim?
Sasvim sigurno jeste. Proitala sam sva pisma u kojima je planirala bekstvo.
Proitali ste ih?
Mama krije sve zanimljive knjige od mene. Prilino sam se izvetila u otvaranju
koverata.
ta ste saznali?
elela je da je odvede u Portugal bogzna zato i da se venaju. Mislim da se
uvalila u nevolju.
Jesu li roditelji znali za ovo?
Majka je usavrila vetinu zanemarivanja svega neprijatnog. Otac je uveren
kako se niko nee ogluiti o njegova nareenja. Dakle ne, nita nisu sumnjali.
A ta je va brat mislio o svemu tome?
Loran? eleo je da ubije gospodina Vasea. Naroito kad je uo da je napustio
Legiju stranaca.
A kako vi to znate? Setila sam se Loranovog iznenaenja kad sam mu ispria
la da se Vase odrekao ivota u uniformi.
Unajmio je detektiva da prati gospodina Vasea. Proitala sam sve izvetaje.
ta u njima jo pie?
Naalost, nita zanimljivo. Otiao je iz Indokine ili nekog drugog uasnog ma
larinog mesta i pojavio se u Marseju. To je bio poslednji detektivov izvetaj. Razo
arala sam se.
Da li vam sestra ikad zatraila pomo?
Nikad. Samo me je grdila.
Priajte mi o tome kako je skrenula u ludilo.
Mi smo pristojna porodica, ledi Emili. Raspadamo se iza zatvorenih vrata. Kad
je odbila da prihvati to to joj otac ne dozvoljava da se uda za gospodina Vasea, bila
je proterana u svoju sobu. Nije joj bilo dozvoljeno da silazi ak ni da jede.
Koliko je to trajalo?
Nekoliko meseci, sve dok je nisu poslali iz kue.
Imate li pojma da li se viala s gospodinom Vaseom za to vreme?
Zaista mislite da su mi dragi roditelji doputali da dolazim u dodir s njom kad
124
je postala tako... nepoeljna? Nije mi bilo doputeno ak ni da razgovaram s njom,

rekla je. Nisam smela da se pribliim ni njenoj sobi.
Teko mi je da poverujem da vas je to zaustavilo, rekla sam. Ne delujete mi
kao osoba koju je lako obeshrabriti.
Zahvaljujem se na komplimentu. Ali, istina je da nisam ni elela da razgovaram
s njom. itanje njenih pisama ve je bilo dovoljno zabavno, ali Loran je bio jedini
koji ju je podnosio kad je poaavila.
Priajte mi o njihovom odnosu.
Bili su nerazdvojni sve dok se nije pojavio gospodin Vase. Loranu se nije dopa
dalo da izgubi najdrau prijateljicu zbog oveka koga je smatrao bezvrednim.
Jeste li imali dodira sa Edit dok je bila pod brigom doktorom irara?
Ne. Otac to ne bi dozvolio. Mislim da se plaio da je njeno stanje zarazno i da
moe da se proiri ak i preko pisama.
Da li vam to smetalo?
Kao to sam rekla, nismo bile nikad bliske, ledi Emili. Ne mogu rei da mi je
nedostajala. I, iskreno, bilo mi je lake to vie ne moram da sluam njena blebeta
nja. Zvui li to okrutno?
Moda, ali je iskreno.
Ludilo je prvo tragino za one koji vole rtvu, ali uskoro se pretvori u teret.
Sestru sam izgubila mnogo pre nego to su je poslali od kue. I kad je otila, ivot
mi se otvorio. Nisu mi doputali da izlazim u isto vreme kad i ona, znate. Roditelji
su eleli da se ona prva uda.
Sigurno ste se razoarali kad je otac proglasio gospodina Vasea nedostojnim
proscem.
Nisam bila srena zbog toga.
Jeste li ikad pomiljali da pomognete sestri da bude s njim?
I suprotstavim se eljama roditelja? U Toanetinom izrazu nije bilo ni trunke
iskrenosti. Nisam ni sanjala o tome.
* * *
Sledeeg jutra, Sesil i ja smo preskoile doruak da bismo to ranije krenule.
Vonja do duevne bolnice bila je jednolina, a bolniarka koju sam videla i pre do
ekala nas je na vratima i povela do kancelarije na kraju hodnika.
Nisam iznenaen to vas opet vidim, rekao je doktor i ustao kad smo ule u
sobu. Znao sam da jue niste otili zadovoljni.
Predstavila sam Sesil. Zadivljena sam vaom bolnicom, rekla je. Kao draga
125
prijateljica madam Prije, znam da ju je sigurno teilo to to je znala da joj je erka

tako dobro zbrinuta.
Samo mi je ao to Edit nije ostala sa nama, izjavio je.
Imate li razloga da verujete kako je pokuala da pobegne?, pitala sam.
Nisam siguran da je beanje prava re. Nije bila zakljuana niti sputana. Ne bih
je podsticao da izae da sam je video kako pokuava, ali nije bila ni zatvorenica.
Zato mislite da je elela da ode?
Ne bih mogao da kaem. Nije gledao u mene dok je odgovarao.
Rekli ste mi da ju je jedan gospodin redovno poseivao. Da li je bila s njim u
ljubavnoj vezi?
Uasno mi je ao, ledi Emili. Ali, osim ako mi njena porodica otvoreno ne do
pusti da otkrijem pojedinosti o njenom sluaju, ne mogu vam vie nita rei.
Sesil i ja smo dole spremne. Predala je doktoru pismo madam Prije ubedila ju
je da ga napie dok sam razgovarala s Toanetom. Proitao ga je, presavio paljivo
nametajui ivice i protrljao oi. Uveravam vas da nije bilo nieg romantinog iz
meu Edit i oveka koji se nazivao Mirijel.
Znamo da je Edit bila trudna, rekla sam i nagnula se napred.
Sedeo je nepomian.
Loran Prije nam je ispriao itavu priu. Nije bilo odgovora.
Da li je Edit Prije pobegla zbog onog to ste joj uradili?, pitala sam.
Sad je zajeao. Pobegla je zbog ono to sam uradio, da, ali nije ono to vi misli
te. Ne ako ste razgovarale s Loranom.
Kako to mislite?
Nisam uinio ono to je traio od mene. Nisam se mogao naterati da povredim
dete. Ali, to je sad sve nebitno. I to nema veze s Editinim sluajem, ne to se tie
njene porodice. Znam ta sam uinio i od toga neu moi pobei do kraja ivota.
Ali, to nije vaa briga.
Jeste ako je ono to ste uinili posredno ili neposredno dovelo do Editinog
ubistva, rekla sam.
Posao mi je da spaavam ivote, a ne da ih okonavam, ledi Emili. Shvatite to i
znaete da moja krivica, ma koliko teka, nije ono to vam je Loran ispriao.
126
Osamnaesto poglavlje
Razmiljala sam o reima doktora irara dok nas je koija vozila vijugavim putem
uz reku prema uurbanom Ruanu. Ako je njegov posao spaavanje ivota i nije ui
nio ono to je Loran traio, ta se desilo s detetom koje, kako tvrdi, nije povredio?
U glavi mi je tutnjalo od pitanja dok nismo stigli do Prijeovih. Pogledala sam u Se
sil i uzdahnula kad smo sile iz koije.
Ne radujem se ovoj veeri.
Potpuno se slaem s tobom, rekla je. Ali, moda e veeras biti bolje nego os
talih veeri koje smo ovde provele. Moda ak uspemo da ubedimo Toanet da za
uti.
I tako je iz mene provalio smeh dok smo ulazile u dnevnu sobu. Smeh koji se
pretvorio u neizmernu radost kad sam videla svog dragog mua kako me eka. Po
urio je prema meni i privukao me u naruje.
Jutros sam doao ovamo s Godeom da pratim trag i nisam mogao a da te ne vi
dim pre nego to ode za Pariz, rekao je.
Tako mi je drago, rekla sam i poljubila ga u obraz. Sesil mi je uputila znalaki
pogled i izala da potrai madam Prije.
Nedostajala si mi, rekao je.
Nije trebalo da me alje.
Kako ti je u Ruanu?
Vie nego arobno, odgovorila sam i ukratko mu prenela sve to sam saznala o
Edit. Meutim, nisam mu ispriala pojedinosti o mojim susretima sa duhovima.
irar je sigurno dopustio Edit da rodi bebu, a onda je negde poslao. Nije udo
to lekar nije eleo da potpomogne stvari, kao to ti je Loran rekao. Kolin je dobo
vao prstima po kolenu. Ko bi uzeo dete?
Slae se da je beba jo iva?
Da. Razmisli. Edit otkriva da je trudna. Brat eli da je udalji i pozabavi se time
127
na ovaj ili onaj nain. Dobri doktor nije spreman da uradi ono to Loran eli, ali
zna da moe sakriti poroaj Loran je jedini poseuje i alje bebu na neko sigur
no mesto.
Naravno. Pogledala sam ga. Moramo da pronaemo bebu.
Mogla bi biti bilo gde prole su godine.
Edit je pobegla zato to je elela da je nae. Mora da je nekako stupila u vezu sa
Vaseom. Napustio je Legiju stranaca, doao po nju i krenuli su u potragu za dete
tom. A poduhvat je doveo do njene okrutne smrti.
Ima vie smisla nego nasumino ubistvo, sloio se Kolin.
Ima li vie smisla nego razmiljanje da je Trbosek doao u Francusku?
Trenutno bih rekao da. Nasumino nasilje je retko, i iako nain na koji je
Edit umrla podsea na vajtepelska ubistva, moe biti da je ubica namerno opona
ao svog slavnog kolegu da poalje policiju na pogrean trag.
Teorija koja nije izvorno tvoja, koliko se seam, nasmeila sam se. Dakle, ta
e uraditi?
Ne moemo odbaciti mogunost da je ubica doao iz Engleske. Ali, ovaj tvoj
podatak e me navesti da menjam taktiku.
Nadam se da ta nova taktika vie ne zahteva da me alje u London?
Dok god nema dokaza o luaku koji luta Normandijom u potrazi za plenom,
mislim da mogu da te sauvam. Ali, jesi li sigurna da ne eli da ide kui? Ili u Pariz
sa Sesil?
Kao da me uopte ne poznaje, rekla sam. Zar je mogue da veruje kako bih
radije bila na nekom drugom mestu, a ne sa tobom? Bila bih tako srena da se ne
bih ak ni protivila da me uva.
Ne verujem.
Da te ubedim?, pitala sam. Posle kratkog i izuzetno prijatnog predaha, vratili
smo se naoj temi. Misli li da je Edit znala kuda su poslali dete?
Moraemo ponovo da ispitamo irara. Rekao bih da nije jer svakako bi po
kuala da ga pronae. Ali je mogue da beba nije poslala daleko.
Mogao je lako da je poalje i van zemlje.
Istina, ali pretpostavimo da je neko moda taj ovek koji ju je poseivao re
kao Edit gde je dete. Pobegla je i nastradala nedaleko od Ruana.
Dakle, izvlai zakljuak da je otila onoliko daleko koliko je bilo potrebno da
nae dete?, pitala sam. Moda je tek zapoela putovanje.
Nacerio se. U pravu si. Zaista oboavam tvoju pamet.
128
Previe si ljubazan, rekla sam. Ali, moram da te pitam jesi li napredovao sa

naim prijateljem Sebastijanom?
Tvojim prijateljem Sebastijanom. Budimo jasni. Nije pokazao ni najmanji znak
da je u blizini. Pretpostavljam da te je pratio ovamo.
Volela bih da ti mogu rei kako sam ga videla i ubedila ga da radi za Krunu.
Ovu opkladu, Emili, nee dobiti.
Sigurna sam da bi voleo u to da veruje. Ali, trenutno nemam vremena da o
tome raspravljam. Hoe li me izviniti?, pitala sam. Hou da razgovaram s Lora
nom. Moda se jo pokae korisnim.
* * *
Primenila sam uobiajeni nain da naem Lorana pratila sam zvuk udljivog
Betovena stepenicama do njegove sobe. Ovog puta se nisam ni trudila da kucam,
ve sam se odmah uputila ka prolazu izmeu nae dve sobe.
Prilino ste dobri, znate, rekla sam prilazei mu s lea dok je sedeo za klavi
rom. Da li i komponujete?
Neto je progunao u mom pravcu.
Ponovo sam razgovarala s doktorom irarom. Nije uinio ono to ste mu tra
ili. Edit je rodila bebu i dete je jo ivo.
Prestao je da svira. Nemogue.
Zaista?
On... Loran je delovao gotovo uzrujano, oi su mu letele u svim pravcima, a
usta se vrsto stegla. Ne bi to uinio. Ne da mi ne kae.
Sigurno je znao da ne biste odobrili takav izbor.
Nije imao prava.
Koliko ja mogu da kaem, Edit je trebalo da ima prava, usprotivila sam se.
Moete li da zamislite koliko ju je muilo to to nije mogla da podie sopstveno
dete?
Naravno da mogu. Zato mislite da sam ga to zamolio?
Zar to to ste vi eleli nije bilo gore nego da je jednostavno predala dete nekom
drugom, da ga podie dok se ona ne oporavi od bolesti?
Nije odgovorio.
Bez obzira, nastavila sam. Nije se mogao naterati da to obavi i sad nee da mi
kae ta je bilo sa detetom. Moramo da ga naemo.
Vase. Sigurno ga je dao Vaseu.
Vase je ve bio otiao u Legiju kad je beba roena. Meutim, sad biste moda
129
mogli da mi prenesete sve to znate o tom oveku. Gde mu je porodica? Gde je i

veo?
Vreme je da veoma ozbiljno porazgovaram sa irarom. Nema razloga da se vi
meate. Ustao je i izjurio iz sobe, ne trudei se ak ni da zalupi vrata za sobom. Sve
u svemu, razoaravajue povlaenje. Oekivala sam vie od Lorana. Ako nita dru
go, od gospodina kao to je on trebalo bi oekivati barem da se majstorski naljuti.
Krenula sam stepenicama (dugo otkad sam ula da su se ulazna vrata zalupila za
Loranom bilo mi je drago to njegov odlazak iz kue nije bio potpuno bez sjaja) i
zatekla Kolina i Sesil u bati sa madam Prije i njenim muem. Sunce se i dalje irilo
visoko na letnjem nebu, vazduh je bio topao, a pele su veselo skakutale od cveta na
cvet u potrazi za slatkim nektarom. Sesil i madam Prije sedele su blizu, zaklonjene
Sesilinim ipkanim suncobranom. Kolin je, ispruenih dugih nogu, sedeo u gvoz
denoj stolici prekoputa njih i hladio se presavijenim novinama, dok se gospodin
Prije zaokupio prouavanjem niti koja mu se izvukla iz sakoa. bal.kand-
own,load.or.g
Doi da nam se pridrui, Kalista, i probaj ovo, ponudila me je Sesil i podigla
tanjir sa bergamot narandama u medu. Deluje previe potiteno za ovako predi
van dan,
Prila sam im odbijajui kandirano voe i privlaei stolicu do muevljeve. Ni
sam potitena, samo umorna. Svo to odlaenje i dolaenje, a nisam ni dobro spava
la.
O, boe! Madam Prije je podigla oi ka nebu. To je zbog sobe, zar ne?
Sobe?, pitala sam.
Dominik... Gospodin Prije je ljutito pogledao u enu, ali nije mu dozvolila da
nastavi.
Nije trebalo ni da pomislim da vas smestim u Editinu sobu, rekla je. Nikada
nisam mnogo verovala u njene tvrdnje da uje glasove, ak ni kad sam je ula da im
odgovara. Ali, sve me to mui od njene smrti. ta ako je stvarno bilo neega u sobi,
kao to je tvrdila? ta ako je neka avetinjska devojica zaista razgovarala s njom?
Pretpostavljam da sam elela da dokaem sebi da nije ukleta ili posednuta ili ne
znam ni ja ta, i pomislila sam nadala se da e me va boravak u njoj osloboditi
tih briga.
ta je tano ula?, pitala sam.
Nikad nije bila veoma razumljiva, rekla je madam Prije. Ali, razgovarala je s
nekim i tvrdila je da je u pitanju bila devojica govorila je kako joj je vezala trake
130
u kosu uzrujala se kad sam joj rekla da nisam nita videla. Pretpostavljam da vi
niste uli nita neobino dok ste boravili gore?
Sabrala sam se i potrudila da sakrijem uznemirenost, koja me je obuzela jer je
njen opis deteta tako verno odgovarao onome to sam i sama doivela. Samo Lo
ranovo muziciranje.
Uasan deko, zar ne?, pitala je.
Bezvredan, dodao je gospodin Prije.
Veoma ga je pogodio gubitak sestre, primetio je Kolin.
Sad se jo sa njim moe lepo razgovarati, rekla je madam Prije. Ali, on je prvi
primetio da joj se zdravlje pogorava. On nam je i rekao da ona razgovara s ljudima
koji nisu prisutni. Prepoznao je njeno samoobmanjivanje pre svih nas.
ta se tano dogodilo sa Edit?, pitala sam. Oprostite ako vam je to pitanje
previe bolno.
Uzdahnula je. Znam da treba da bolujem i tugujem i oplakujem, rekla je. Ali,
Toaneta je u pravu. Trenutno vie patim zbog grie savesti nego od bola.
To nije neuobiajeno kad mora da se bavi hronino bolesnim lanom poro
dice, rekao je Kolin.
Previe ste razumni, gospodine Hargrivse. Edit je bila teka i kad je bila mala
devojica. Tvrdoglava i odluna. Uvek je upadala u nevolje. I uvek sa bratom. Tako
je to sa blizancima, reeno mi je. ak su imali i svoj jezik kad su bili mali.
Bilo je smeno, ubacio se gospodin Prije. Nisam trpeo tako neto, naravno, i
zabranio sam im da ga koriste. Ali, kad su porasli, i kad je dolo vreme da Loran ide
u kolu, Edit je postajala sve tvrdoglavija. Nije elela da on ode od kue.
Da li je otiao?, pitao je Kolin.
Naravno da jeste, odgovorio je. Studirao je u Parizu, a zatim se vratio u
Ruan. Nadali smo se da e se oeniti, ali nikad nije pokazao ni najmanje zanimanje
ni za jednu prikladnu devojku.
A ta je sa neprikladnima?, pitala je Sesil.
Previe ste nevaljali, prijateljice, nasmejala se madam Prije.
Gospodinu Prijeu nije bilo smeno kao njegovoj eni. Imao je neke romantine
veze, ali nijedna ga nije zadrala due od nekoliko meseci. Mislim da je imao neku
u Parizu s kojom je bio ozbiljan, ali ni iz toga nita nije proizalo.
Sigurno ga je ostavila, zakljuila je madam Prije. Istinski slomljeno srce je je
dino razumno objanjenje to je tako revnosno ostao neenja.
A ta je sa Edit? Da li je ona htela da se uda?, pitala sam.
131
Nema sumnje da ste do sada uli ve sve prljave pojedinosti u vezi sa ilom Va
seom, rekao je gospodin Prije. Uasan ovek.
ula sam vrlo malo o njemu, rekla sam. Zbog ega je tano bio toliko nepo
eljan?
Poticao je iz nikakve porodice otac mu je bio trgovac. Glas madam Prije se
pretvorio u promukli apat. Majini roditelji su mu bili poljoprivrednici. Moete
li da zamislite? Otac je bio dovoljno imuan da ga poalje u kolu, gde je bio uspe
an, i konano je postao oficir u Legiji stranaca.
Vredno divljenja, rekao je gospodin Prije. Ali, nije ono to biste poeleli za
svoju erku.
Kako misli vredno divljenja, dragi?, pitala je madam Prije. Legija je puna lo
pova i protuva. Krajnja sramota.
Gospodin Prije nije odgovorio eni.
Da li se Vase otvoreno udvarao Edit?, pitao je Kolin.
Jeste, sve dok mu nisam odluno rekao da nije dobrodoao u ovoj kui. Glas
mu je postao otar, nagovestivi da se ispod povrine krije veoma gadna narav.
I onda?, pitala sam.
Onda je pokazao svoje pravo lice, rekao je gospodin Prije. unjao se ovuda
nou i pokuavao da namami Edit da se sastane s njim. Pratio ju je kad je izlazila
nije mogla ni prijateljicu da poseti, a da je on ne sledi.
I ona je na to tako gledala?, pitao je Kolin.
Mislim da joj je to u poetku bilo romantino i shvatala je to kao znak njegove
ljubavi i odanosti, ali na kraju joj je postalo teret.
Bila je vrlo uznemirena, rekla je madam Prije. Kao to moete i zamisliti.
Da li je razgovarala s njim o tome?, pitala sam.
Nipoto, odgovorio je gospodin Prije. Rekli smo joj da ne obraa panju.
Ali volela ga je, zar ne? Pokuala sam da zamislim koliko joj je moralo biti te
ko da se bori s takvom zbrkom. Zar nije elela da ga vidi?
Njena naklonost se okonala kad joj je priao na balu, rekao je gospodin Prije.
Njegova ena je nastavila. Plesala je celo vee bila je prelepa i raspoloena i
imala je mnogo udvaraa. Vase je vrebao iz pozadine, posmatrao je, i bio sve ljubo
morniji dok se ona vrtela po plesnom podijumu menjajui partnera za partnerom.
Saterao ju je u ugao kad je izala na balkon da udahne malo vazduha. Nije nam pre
nela ta joj je rekao, ali je utrala uplakana i molila nas da je odvedemo kui. Posle
toga, vie nikad nisu progovorili.
132
Da li mu moda pisala posle toga?, pitala sam.

Pretpostavljam da je mogue, rekla je. Ali, nije nikad primila nijedno pismo
od njega.
Kako moete biti sigurni?, pitala je Sesil.
Pisao je etiri puta nedeljno. Spalili smo sve to je poslao.
Jeste li proitali pisma?, pitala sam.
Ne, odgovorila je madam Prije. Uopte nas nije zanimalo ta ta bezvredna
protuva ima da kae. Nisam joj verovala; jednostavna radoznalost je svakako nala
gala drugaije. Ko bi odoleo da ih ne otvori? Ako nita drugo, mislila sam da bi e
lela da proveri pie li i Edit njemu, a na to pitanje bi odmah dobila odgovor ako bi
njegove rei bile jasan odgovor na njene. Nisam se mogla osloniti na iskrenost bilo
koga iz porodice Prije.
U kom trenutku ste primetili da se Editino zdravlje pogorava?, pitao je Ko
lin.
Ubrzo nakon toga. Poela je da hoda u snu morali smo da je zakljuavamo u
sobi, rekao je gospodin Prije. Razgovarala je sama sa sobom. Tanije, razgovarala
je sa ljudima kojih nije bilo najee s devojiom.
Bilo je vie nego strano, rekla je madam Prije. Vrlo brzo se potpuno izgubila
i vikala je na mene kao da nije znala ko sam. Molila nas je i preklinjala da je pusti
mo napolje da ide kui. Kao da nije imala pojma da je ve tamo.
Sigurno je bilo uasno, rekla je Sesil. Jaki ste kad ste preiveli tako teko vre
me.
Poto je usred noi pala niza stepenice, Loran nas je ubedio da predstavlja
opasnost po sebe samu, rekla je.
Nije nas trebalo ubedivati, ubacio se gospodin Prije. Nismo ak mogli ni da
utvrdimo kako je izala iz sobe.
Nisam sigurna u to, rekla je njegova ena. Ali, u svakom sluaju, Loran je i
tao o doktoru iraru i stupio je u vezu s njim da vidi moe li on da joj pomogne.
Prihvatio je, pa ju je moj mu odveo kod njega.
I bili ste zadovoljni leenjem?, pitao je Kolin.
Gospodin Prije je slegao ramenima. Vidite da rezultat nije bio naroito sjajan.
Jeste li bili zadovoljni uslovima u bolnici?, pitala sam, iako sam vrlo dobro
znala, jer mi je rekao doktor irar, da je nijedno nije tamo posetilo. Da li vam se
inilo da se dobro brinu o vaoj erki?
Bilo je isto i svetlo i izgledalo je da je tamo sigurna, rekla je madam Prije.
133
emu sam se tada mogla nadati?

Jeste li je esto poseivali?, pitao je Kolin.
U poetku smo odlazili svake nedelje, a onda svake druge. Nije htela da pria sa
nama, samo je sedela i gledala u prazno. Zato smo prestali da odlazimo vie od jed
nog puta meseno.
Kad ste je poslednji put videli?, pitala sam, udei se ko govori istinu: doktor
ili roditelji? Izgledalo mi je neverovatno da bi doktor irar lagao o tome. Pomislila
sam da je razumnije verovati kako bi Prijeovi radije prikrili svoje grehe, to su na
pravili tolike propuste, kad se radilo o Edit.
Dva dana pre nego to je otila, odgovorio je gospodin Prije.
Kakvo joj je bilo mentalno stanje?, pitao je Kolin krajnje smirenim glasom.
Nepromenjeno.
Gospoa Prije se privlano nasmeila. Mora da vam je ovo sve vrlo dosadno.
Molim vas, nemojte oseati obavezu da nam postavljate pitanja da bismo se mi bo
lje oseali. Preiveemo. Kao to sam rekla, ve smo oplakali gubitak. Edit vie ni
kad nije dola sebi poto je napustila kuu. Zaista se nadam, gospodine Hargrivse,
da niste doli ovde da pokupite vau ljupku enu i ponovo nam pobegnete. Tako je
lepo imati prijatelje u gostima. Moramo vam napraviti zabavu.
17. jul 1892.
O, kakvo uzbuenje proputam! Izbori su u punom jeku i ja oajniki elim da budem u njih
ukljuena. Izgleda da e konzervativci osvojiti previe mesta, ali vrsto se nadam da nee sakupiti
optu veinu i da e se na vlast vratiti liberali. Ako nita drugo, trebalo bi da raunamo na one
koji podravaju irski nacionalizam, pitanje koje sad ve godinama mui Gledstona, naroito posle
poraza njegovog zakona o samoupravi... O toj temi bih rado priala danima kad bi mi dozvolili.
Koliko god da mu se divim, to to je prihvatio da pie takvu vrstu zakona bez iije pomoi bila je
velika greka. Nadajmo se sada da e imati priliku da popravi greke iz prolosti i okona sve te ir
ske nevolje.
Kako mi nedostaju dani kad smo Nikolas i ja pravili politike veere i istanano (ili ne tako istan
ano) uticali na poglede svih oko nas. To to sam odabrala da se povuem duboko na selo prote
ravi samu sebe iz Londona nije bila, moda, najmudrija odluka. Tugovala sam sve ove godine i
do kraja ivota e mi nedostajati moj dragi. Ali, vreme je da se ponovo ukljuim.
Pozvau svog advokata i narediu mu da mi pronae dom u gradu. Moda u Park lejnu, blizu
Kolina.
Ostavio mi je neka dela svoje ene. Oito prevodi Homerovu Odiseju sa grkog. Veeras u proita
134
ti ta je uradila. Da li je oholost to to podstie nekoga kao to je ona da zapone takav projekat?
135
Devetnaesto poglavlje
Neemo ostati ovde, rekao je Kolin dok mi je stezao korset, pre nego to sam se
uvukla u raskonu tamnocrvenu plianu haljinu za veeru. Madam Prije je obeala
sole meunire, blagu ribu natopljenu u smei puter i limun, i shvatila sam da se tom
jelu radujem vie nego to sam mislila. Moj mu nije delio moje oduevljenje, ali
nije ga raalostila hrana. Radije bih spavao u sobama iznad krme nego u ovoj
kui.
Zanimljiva druina, zar ne, ti Prijeovi?
Ako pod zanimljivi misli blago poremeeni, da, pretpostavljam. Zakopao
je dugmad na manetnama. Ruao sam s gospodinom Prijeom pre nego to si se
danas po podne vratila. Nije razgovarao ni sa kim. itao je knjigu tokom itavog
obroka.
Da li si video naziv?
Les Miserables.26
Dobar izbor, rekla sam. Prema Toaneti, on veoma esto boravi van kue, ali
ona ne zna kuda ide.
Saoseam s njim. Ja sam spreman da pobegnem posle manje od jednog dana.
Mislim da ima neto u tim Editinim privienjima, rekla sam. Opis deteta od
govara devojici koju sam videla kod Markamovih.
Utoliko to su obe nosile trake. Spustio mi je ruke na ramena. Ne dozvoli da
te um obmanjuje, draga. Sve devojice nose trake.
Ali svetloplave...
Madam Prije nije rekla nita o boji. Prilagoava okolnosti onome to si vide
la.
Oseam da nam neto promie. Toaneta je rekla kako je Loran namerno doveo
Edit do ludila.
Misli li da pokuava to isto da uradi i tebi?, pitao me je. Zapanjio me je ne
136
dostatak zajedljivosti u glasu.

Nisam sigurna zato bi.
ta ako je ubio sestru? ta ako se plai da e ga razotkriti?
Za ime sveta, ta te je spopalo? Privrstila sam kopu na finoj zlatnoj ogrlici sa
rubinom. Ovo vie lii na moje sumanuto nagaanje nego na vrstu teoriju koju
predstavlja.
Nita u ovom sluaju nema smisla na obian nain. U stvari, ne odobravam sve
te besmislice o duhovima i izluivanju ljudi. Edit je bila neuravnoteena u to ve
rujem. U porodici postoji istorija neuraunljivosti i to je najverovatnije objanjenje
za njenu bolest. Njen brat je moda iskoristio to sa priama o duhovima, ali ne ve
rujem da je mogue da ju je bukvalno izludeo.
U redu, sloila sam se. Dakle, bila je primorana da se odrekne oveka koga je
volela. Shvatila je da je trudna i uplaila se ta e roditelji uraditi majka joj je vie
nego udna, a lako je poverovati da je imala razloga da se plai oeve reakcije. Takav
stres je mogao inae uravnoteen um da gurne blizu provalije.
Dakle, Loran se poigrao sa njom...
Kako on kae, zato to je bio zabrinut i eleo je da joj nae pomo.
I poslali su je iraru, koji sakriva njenu trudnou, poraa je i pronalazi starate
lja naputenom novoroenetu.
to je Edit sigurno povredilo jo vie, dodala sam. Da joj tako oduzmu
dete... Ugrizla sam se za usnu i potrudila se da ne zaplaem. Kolin me je uhvatio za
ruku.
ao mi je, ljubavi. Ovo ti je sigurno neverovatno teko.
Mislila sam da si odluio kako mi je vreme da prebolim.
Na neki nain i jeste vreme, ali izgleda da ovaj sluaj ponovo sve iskopava. Na
elu su mu se pojavile duboke brazde. Pustio mi je ruku i ushodao se. inim li
pravu stvar to te putam da ovo istrauje?
Puta me?, pitala sam. Taj izraz mi se ne dopada naroito.
Shvatam, ali istina je. Ne kaem to da bih te ivcirao, ve da pokuam da ti sta
vim do znanja kako nosim teret tvog blagostanja. Ja sam ti mu, Emili. Ako dozvo
lim da ini neto to ti kodi, zar onda krajnji ishod ne bi, u stvari, bio moja krivi
ca?
Oseala sam da sam se uhvatila za njegovu upotrebu rei dopustiti, ali bila
sam dovoljno razumna da uvidim razlog i strah, i krivicu, i ljubav u njegovim
reima. Ono to se desilo u Konstantinopolju nije bila tvoja krivica, rekla sam.
137
Da sam se dobro brinuo o tebi, ne bi se nikad dogodilo.

Razgovarali smo o ovome stotinu puta sloio si se da smo oboje uradili ono
to smo morali, s obzirom na okolnosti.
Znam da je tako. Barem intelektualno. Ali emocionalno, moram priznati da
sve vie razumem mueve koji su mnogo manje prosvetljeni od mene. Moda ima
izvesne koliine mudrosti u njihovim uverenjima o tome ta bi eni trebalo dopus
titi da radi.
Srce mi je zastalo kad sam ga ula da tako govori.
Znam da ti je ovo strano, rekao je. I ne predlaem da ovog trenutka u pot
punosti menjamo razumevanje koje imamo za posao onog drugog. Ali, moram biti
iskren s tobom, draga ovaj brak izmeu dvoje ravnopravnih je tei nego to sam
oekivao da e biti.
Jedva sam disala.
Nije da te ne oboavam. Volim te vie nego ita, nastavio je. Ali, kako te
mogu voleti, a ne brinuti se za tebe? Teko mi je da pomirim svoja intelektualna
uverenja sa emocionalnom stvarnou.
Ko moe da kae da su emocije stvarne?, pitala sam. Zar ne bi bilo bolje da
veruje intelektu?
I verujem, odgovorio je. Ali, poinjem da se pitam da li je to uvek ispravan
put.
ta bi ti hteo da uradim?
eli li potpunu iskrenost?
Uvek, odgovorila sam dok mi je srce lupalo.
Voleo bih da ui grki i ita skandalozne knjige i prireuje politike veere i
mui dame iz drutva. Voleo bih da skuplja umetnika dela i putuje svetom, ali
kao dobro obrazovana turistkinja, a ne bavei se ovim naim poslom.
I za tebe je opasno. ta ako ja zatraim od tebe da odustane?
Ne bih mogao. Zatvorio je oi. Oprosti, Emili. Zaista te smatram sebi rav
nom potpuno. Ali, nismo isto. Nismo u stanju da reavamo iste situacije na iste
naine. Tvoje prednosti nisu moje i obrnuto. Obuen sam za ovo to radim. Ti si
sjajna i otroumna i dobra u tome ali fiziki zahtevi prevazilaze ono to se razum
no moe oekivati od dame. A poto nisi u stanju da se izbori sa fizikom stranom,
neprekidno bi sebe dovodila u opasnost. Znam da mrzi kad to kaem, ali kako bih
to mogao da dopustim?
Ja... ja sam zapanjena, zamucala sam. Volim da radim sa tobom. Mislila sam
138
da napredujemo. ak i ovaj razgovor prouavali smo okolnosti. Izvlaili razumne

zakljuke...
Da. Ali kad doe trenutak da se uhvati krivac da se razotkrije to je zadatak
u kome ti ne mogu mirne savesti dopustiti da uestvuje.
Njegove rei su me zabolele kao amar i bockale su me po koi. Nisi tako neto
govorio Kristijani, rekla sam. Verovao si da ti je ravna u svakom pogledu.
Jesam. I sad je mrtva. Ti i ja smo uli u brak verujui da sve moemo zajedno
ali vidi ta se dogodilo kad sam te pustio, oprosti mi, da se ponaa kao mukarac.
Umalo su te ubili.
Ne znam ta da kaem. elela sam da zaplaem, ali sam se suzdrala, odjed
nom osetivi veliku potrebu za privatnou.
Tako mi je ao. Kleknuo je ispred mene i obgrlio mi kolena. Potpuno sam iz
gubljen i ne znam ta da radim. Ali, nisam vie mogao a da ti ne kaem kako se ose
am. Ako ne moemo biti iskreni jedno prema drugom, nemamo nita. Znam da
sam te izneverio, razoarao i dokazao da je tvoje oklevanje oko ponovne udaje bilo
razumno.
Da stvari nisu pole onako uasno po zlu u Konstantinopolju...
Pole bi po zlu na nekom drugom mestu. Neizbeno je u ovakvom poslu.
Znai, ja treba da sedim kod kue i ekam vest da si konano nastradao i da
sam ponovo udovica?
Ne znam, Emili.
ta se dogodilo sa tvojom nadmenou?, pitala sam sve snanije i glasnije.
Nekad si mi govorio da ne brinem da si obuen, da si nepobediv. Nisam verova
la, ali sam razumela kako ti samopouzdanje pomae da se zatiti. ta sad da mis
lim? Da si izgubio veru u sebe?
Nema boljeg od mene u ovom poslu, Emili, rekao je. Ali, ak ni ja ne mogu
ovako veno.
Onda stani.
Pogledao me je pravo u oi. Neu.
I nemam izbora osim da to prihvatim?
ao mi je.
Prestani to da govori. Vie nisam mogla da zaustavim suze. Odbacuje svu
moju sreu.
Radije bih da mi bude ljuta i iva nego mrtva sa osmehom na licu.
To nije tvoj izbor, rekla sam. Bez obzira na to to si mi mu. ak i kad sam
139
izgovorila te rei, znala sam da nisu istinite. Svega bih se odrekla kad sam se udala
za njega. Kad bi mi zabranio da mu pomaem u istragama, prestala bih sa radom.
Bio je svestan toga, ali bio je dovoljno pristojan i razuman da ne pokree tu
temu. Umesto toga, povukao me je na kolena, da se gledamo licem u lice.
Zbunjen sam, Emili. Ne znam ta da radim. Nisam jo nita odluio i ne mogu
ak da ti kaem ni koje su nam trenutne mogunosti, jer ih jo nisam otkrio. Treba
mi tvoja pamet tvoj brz, predivan um da reim Editino ubistvo. Ali, doi e tre
nutak u sluaju kad e morati da se povue. A kad on doe, ne elim da se buni
ili unja sama unaokolo. Moram imati poverenja da e me posluati ili u biti pre
vie rasejan da dobro obavljam posao. A onda u se nai u opasnosti.
Ne elim to, proaputala sam.
Mogu li raunati na to da e stati kad ti kaem?
Imam li izbora?
Ne, Emili, nema.
to se onda trudi da pita?
Zato to mi je vano da razume zato ovo radim, odgovorio je. Nisam nera
zuman prostak.
Znam. Glas mi je bio jedva ujan.
ao mi je.
Prestani to da govori, rekla sam.
Pogledao je u pod, zatim ustao i podigao me sa sobom. Dakle, kad je shvatila
da je izgubila dete, Editino mentalno stanje se pogoralo jo bre, rekao je grubim
glasom.
ta ako je ovek doao da je poseti moda ovek koji se brinuo o detetu i
pristao je da joj dozvoli da se vidi sa devojiom?
Sigurna si da je devojica?
Sasvim, odgovorila sam tupo.
Pomogao joj je da pobegne.
A meseci su proli pre nego to su je pronali mrtvu. ta se desilo za to vreme?
Istraivanje je za mene izgubilo svaku dra.
Oprosti mi. Vidim koliko si nesrena, rekao je. Nije da ne moe nita da ra
di, Emili, samo ne moe sve.
Razumela sam. Shvatila sam da su mu razlozi razumni. ak sam prihvatila i da
mu je poloaj pravedan, ak ispravan. Ali, svejedno. Jedino je bilo vano to sam se
pitala hou li mu ikad moi oprostiti.
140
Dvadeseto poglavlje
Kad sam se probudila sledeeg jutra, znala sam da u mu oprostiti. To je bila jedina
opcija. Ipak, bila sam nesrena zbog onog to se dogodilo meu nama. Obazrivi i
previe nean osmeh, koji mi je uputio kad se okrenuo na jastuku da me poljubi,
bio je kao otro svetlo u blagim oima. Telo mi je odgovorilo kao i uvek na njegov
dodir, ali postojao je razdor kao da sam nas posmatrala odozgo, umesto da se uto
pim u zadovoljstvu s njim kao nekada. Kao i uvek, bio je vie nego paljiv, predivno
temeljan, ali elela sam da zaplaem, da izbriem sate koji su nas doveli do ovog bol
nog i nelagodnog mesta.
Bolnog i nelagodnog za mene, u svakom sluaju. Moj mu nije izgledao ni naj
manje zabrinut. Naprotiv. Skoio je iz kreveta, sagnuo se da me poljubi i pozvonio
da doe Meg. Jesi li spremna za jutarnje kupanje?, pitao je i zazvidao neku na
metljivo veselu melodiju.
Prevrnula sam se i zajeala. Idem ponovo da spavam.
Ustaj, lenjivice, rekao je. Neu te potpuno izbaciti iz zabave, pa nema potre
be da kuka. Koja bi nam bila najbolja strategija, ta misli? Da razgovaramo s glu
pim gospodinom Prijeom? udljivim Loranom? Ili da ponovo gnjavimo doktora
irara?
Navukla sam jastuk preko glave. Ostavljam tebi da odlui.
O, ne, draga moja. Istrgao mi je jastuk iz ruku. Neu da pretvara moju odlu
ku u neto to nije. I dalje si ukljuena u ovo i treba mi tvoje miljenje.
Treba ti sada, pomislila sam, ali ne kad stvari postanu zanimljive. Nije mi ovo
jo ni proletelo kroz glavu, a ve me je obuhvatio talas krivice gotovo istog trena.
Mogla sam da izaberem tugu ili prihvatim stvarnost u koju sam dobrovoljno ula,
stvarnost za koju sam negde u dui znala da je razumna. Prevrnula sam se na lea i
zagledala u tavanicu, Ne verujem da gospodin Prije zna bilo ta o tome gde je dete,
a mislim da je to deo slagalice koji moramo da pronaemo. Doktor irar nam je re
141
kao ta je hteo osim ako nema neki skriveni plan da mu muenjem izvue jo
neto kad ja nisam s tobom.
Uasna si, rekao je i sagnuo se da me poljubi u vrat. Telo me je ponovo izdalo
i koa mi je uivala u dodiru njegovih usana.
Sumnjam da je on jedina osoba u bolnici koja je znala za poroaj, rekla sam i
ispravila se u sedei poloaj. Treba da razgovaramo sa bolniarkama, tehniarima,
ostatkom osoblja. Neko bi, moda, mogao da nam kae ko je bio Editin tajanstveni
posetilac. Sigurna sam da bi nas on odveo do deteta.
Misli da je jo iva?, pitao je.
Dete?, pitala sam. Klimnuo je glavom. Slae se sa mnom da je devojica?
Nema razloga da sumnjam u tvoj predoseaj, odgovorio je.
To mi je smesta nateralo suze na oi.
Nisam izgubio veru u tebe, Emili. Ali, od sad u te bolje paziti.
Obrisala sam suze.
I neu ti dozvoliti da tuguje, dodao je uz osmeh. Volim te.
Volim i ja tebe, uzvratila sam, a u sebi sam oseala optu zbrku.
Dakle?, pitao je. Misli li ti da je dete ivo?
Da. I treba da je naemo to pre moemo.
* * *
Sigurno je bio Francuz. Devojka se nelagodno mekoljila na stolici. Mada,
nikad nisam zapravo razgovarala s njim. Dolazio je svakog drugog petka, ini mi se.
Ili moda jednom meseno. Ne mogu tano da se setim, ali znam da mi se inio po
uzdanim. Uvek smo se mogli osloniti na to da e se ponovo pojaviti.
Mlada pomona bolniarka bila je jedanaesta osoba s kojom smo razgovarali.
Doktor irar koji nas je uveravao da ga Loran nije u skorije vreme posetio nije
imao nita protiv da ih ispitujemo, ak nam je prepustio i svoju kancelariju, iako
nam je ponovo jasno stavio do znanja da nije otkrio pravi identitet oveka koji se,
prema reima bolniarki, zvao arl Mirijel. Svi su ga se seali kao ljubaznog i posto
janog i svi su bili saglasni da je njegovo prisustvo prijalo Edit, ak i kad je imala na
pade tekog raspoloenja. Ali, niko nije uspeo da iz njega izvue nikakav lini poda
tak. Uvek je dolazio na konju, sam, ostajao tano jedan sat i nestajao bez mnogo
buke.
Nezadovoljni, Kolin i ja smo pozvali doktora da nam se ponovo pridrui.
Gospodine, poeo je moj mu. Shvatamo situaciju u kojoj ste sad. Pomogli
ste toj dami kad joj je najvie trebalo odbili ste da pripomognete, kako je njen brat
142
zahtevao, kad je bila trudna. A to znai da ste sigurno poslali bebu koju ste i do
neli na svet negde gde e se o njoj brinuti. Sad nije vreme da krijete svoj podvig.
Recite nam gde je.
Znate da je bila devojica?, pitao je i sruio se na stolicu.
Svako privienje koje je Edit prijavljivala porodici bila je devojica, rekla sam.
Doktor je odmahnuo glavom. Moda i jeste tako, ali tada nije mogla znati pol
deteta.
Imala je priliku pola-pola da pogodi, rekao je Kolin.
I u ovom sluaju bila je u pravu, rekao je doktor irar. Voleo bih da mogu da
vas uputim na tog ovek koji ju poseivao, ali uveravam vas da on nije imao nita sa
Lusi zvala se Lusi. Edit je pitala moe li dati ime detetu. Kako sam mogao da je
odbijem kad je bila na takvim mukama? Znala je da njeni roditelji nee nikad pri
hvatiti devojicu i pristala je da poaljem Lusi daleko, kod mog roaka.
Dakle, va je roak odgaja?, pitala sam.
Ne, odgovorio je. Smatrao sam da treba bolje prikriti trag da bi Editin iden
titet ostao tajna. Moj roak je bebu odneo na Gibraltar bio je na putu za Egipat
i tamo ju je predao na brigu katolikom samostanu. Koliko znam, podiu je kalu
erice.
alju li vam izvetaje? Njegova pria mi je zvuala uverljivo kao kad bi kraljica
odluila da se ponovo uda.
Ne, odvratio je. Reakcija gospodina Prijea na erkinu bolest je bila tako... na
silna. Plaio sam se ta bi mogao da uradi kad bi saznao istinu.
Nasilna?, pitao je Kolin.
Nasilna?, ponovila sam za njim. Zar niste pomislili da biste nam ukaziva
njem na to da joj je otac bio nasilan mogli dati zgodan podatak s obzirom na to da
je okrutno ubijena?
Hoete da kaete da je, moda, nekako saznao za Lusi i doao po Edit da je ubi
je?, pitao je doktor.
Upravo ste priznali da ste bili zabrinuti zbog njegove mogue nasilne reakcije,
rekla sam.
Moda je trebalo da paljivije biram rei. To je moje miljenje. Gospodin Prije
je krajnje plah ovek, a mentalno stanje njegove erke ga je veoma uznemiravalo.
Prema reima njenog brata, estoko ju je prekorevao kad je prvi put pokazala znake
bolesti kod kue, kao da je mogla da upravlja svojim ponaanjem samo da je htela.
Njegova vika i zlostavljanje nisu postigli eljeni cilj, naravno. Ali, to ne znai da ne
143
bi upotrebio slinu taktiku na njoj ako nije odobravao njeno... stanje. S obzirom na
moje uenje i uverenja, smatrao sam da bi takav izliv gneva kod nje doveo samo do
znaajnog nazadovanja.
Kako vam je izgledao njen odnos sa bratom?, pitala sam.
Loran Prije je upeatljiv sluaj sam za sebe, odgovorio je doktor irar. Bio je
opsesivno blizak sa sestrom, i ona sa njim.
Da li je to neuobiajeno kod blizanaca?, pitao je Kolin.
Ne sasvim, odgovorio je. Ali, ovo dvoje su otili u krajnost.
Toaneta, Editina mlaa sestra, tvrdi kako je Loran namerno izludeo Edit, iz
javila sam.
Nasmejao se. Moda je to tako izgledalo Toaneti. Njegova neobuzdana ljubo
mora i elja da je po svaku cenu zatiti nisu povoljno uticali na Editino nervno sta
nje. Ali, nisam bio s njima u kui i ne mogu jemiti ta se tamo deavalo. Samo
znam da je Loran pokazivao duboku zabrinutost za sestrino zdravlje, uravnotee
nost i ugled.
Jeste li njihov odnos smatrali neprikladnim?, pitao je Kolin.
Jesam, ali ne mogu tano da kaem zato ili kako. Neto u njihovom odnosu
me je uznemiravalo. Jednom je posle posete ostavio dnevnik koji je vodio, i prizna
jem ne ponosim se time da sam ga proitao. Bojim se da nisam nita novo saznao.
Narednog dana je doao Mirijel i ponudio se da mu ga ostavi u krmi. Povremeno
su se sretali. Ali, nisam se usudio da mu ga dam.
ta ste uradili sa njim?, pitala sam.
Ostavio sam ga kod Edit, u njenoj sobi, i brat ga je pokupio prilikom sledee
posete. Odupreo se rukama o sto. Zaista bih voleo kad bih vam mogao biti od
vee koristi. Trebalo je, pretpostavljam, da postavim sistem koji bi bolje beleio po
setioce mojih pacijenata, pa bih moda bio bolje pripremljen da osujetim njihove
ubice.
Njegova primedba oiti pokuaj da se naali nije mi prijala.
Zahvalni smo za pomo koju ste nam pruili, rekao je Kolin i ustao. Nisam
bila jo spremna da poem, ali nisam imala ni jasnu predstavu o tome ta sam ele
la. Zato sam ustala i ja i uhvatila mua za ruku. Zahvalili smo doktoru iraru i u ti
ini poli dugakim, istim hodnikom. Tek kad smo izali i ponovo ostali sami,
okrenula sam se ka Kolinu i progovorila.
Treba da odemo u selo, rekla sam. Svi posetioci bolnice morali su proi kroz
njega i neko je sigurno bio dovoljno zainteresovan za traeve i primetio redovnog
144
posetioca. Ovde u okolini nema mnogo dogaanja.

Klimnuo je glavom. Odlian predlog.
Ako mi kae da veruje u to kako kaluerice na Gibraltaru sreno iekuju na
putene bebe, nikad vie neu razgovarati s tobom. Paljivo sam razmislila o sve
mu to sam znala o doktoru iraru. Delovao je kao dobar ovek, pristojan, ali da li
je njegov odnos sa Edit postao neprikladan, kao i bratovlji? ta bi izgubio kad bi is
tina o detetu izala na videlo? Da li je imao razloga da joj poeli smrt?
Mu me je obgrlio i privukao. Ne mogu ti opisati koliko te volim. Poljubio
me je, a usne su mu bile tople, sigurne i nene. Uzvratila sam i uzela ga za ruku, pi
tajui se da li ovako izgleda preputanje zadovoljstvu. Uli smo u koiju, koja nas je
oekivala, i za kratko vreme smo stigli u selo, koje se sastojalo od jedne ulice sa pe
karom, mesarom i krmom.
Krma, oboje smo istovremeno izgovorili i nasmejali se.
Preputanje zadovoljstvu, pomislila sam, moda i nije tako loe.
Zadrala sam se pre nego to sam se saplela na iroke, neravne podne daske Le Clos
des Roses, to je, nadala sam se, bio ironian naziv. Zidovi, sa kojih se mestimino
gulio malter, izgledali su kao da e se sruiti na grube stolove u slabo osvetljenoj
prostoriji, a jedini ukras koji se mogao videti bila je napunjena i obeena glava div
ljeg vepra. Veliki komadi krzna nesrene ivotinje nedostajali su, kao i jedna kljova.
Sa druge je visila prljava krpa, koju je goljava sluavka svukla da obrie sto ispred
nas.
Da li biste eleli plat du jour?,27 pitala je revnosno uljajui, a zbog grubog na
glaska bilo mi je teko da razumem njen francuski. Pile sa sosom od estragona i
krompirima.
Nisam bila naroito gladna, ali Kolin ju je zamolio da nam oboma donese speci
jalitet. Dae nam izgovor da se due zadrimo, objasnio je kad je nestala u kuhi
nji.
Bojim se za nae zdravlje, rekla sam. Ali, u Francuskoj smo; postoji mogu
nost da e, umesto da se otrujemo, ovo biti najdivnije jelo koje smo ikad probali.
Nadajmo se da su se prema naem piletu bolje poneli nego prema vepru, rekao
je. Potapao me po ruci. Odmah se vraam. Otiao je do bara i obratio se mrzo
voljnom oveku koji je tamo stajao. Iz daljine je izgledalo kao da vode prijatan raz
govor, a nekoliko minuta kasnije mu mi se vratio sa dve ae otre jabukovae.
145
Rekao sam barmenu da je tvoj roak tvoj francuski roak bio veren sa devoj
kom koja je zavrila ovde i da ju je stalno poseivao uprkos roditeljima, koji su mu
to zabranjivali. Kad je njegov otac tiranin pokuao da se umea, roak ti je otiao
od kue i nestao. Mi ga, naravno, traimo.
I ta je rekao?, pitala sam.
Devojka se vratila sa hranom pre nego to je stigao da odgovori. Spustila je tanji
re pred nas i ne trudei se da sauva kuvarov neoekivano lep aranman. Traite
nekoga?, pitala je.
Da, odgovorila sam. Mog roaka.
Rekao mi je, prenela nam je pokazujui glavom u pravcu bara. Dolazio nam
je jedan gospodin. Mogao bi biti on, ali nije bio ovde poslednjih nekoliko meseci.
Samo, uvek je govorio da poseuje majku, a ne verenicu.
Nije eleo da privlai panju na ono to je stvarno radio, da porodica ne bi ot
krila kako su i dalje u vezi. Izmiljanje mi je izgleda lako ilo. Seate li se kad ste
ga poslednji put videli?
Na prolee, mislim. Tada je barem poslednji put doao redovno. Izgleda da je
bio jo jednom, pre samo nekoliko nedelja, ali nisam razgovarala s njim i ne mogu
biti sigurna.
Jeste li inae razgovarali?, pitao je Kolin.
Bio je veoma razgovorljiv, odgovorila je.
Da li je ikad rekao gde ivi?, pitala sam.
Iznajmljivao je sobu kod madam Renaldi. Kua prekoputa crkve?
Kolin joj se zahvalio i navalio na piletinu im se udaljila. Ovo je, rekao je, iz
vanredno. Jesi li probala?
Sos je bio isto savrenstvo, a meso sono i ukusno. Ali, bila sam i dalje uznemi
rena i nesigurna ta da mislim o ovom novom zaokretu u naem odnosu. Nije mi se
svialo da budem neravnopravna, ta god to znailo i nije mi se dopadala injeni
ca to mi je to odvlailo panju od trenutnog posla. Uzela sam jo jedan zalogaj, ali
vie nisam mogla. Mirno je zamenio svoj prazan tanjir mojim, gotovo punim, i slis
tio i moj obrok.
Znam da ti je ovo teko, Emili, rekao je. Ali tako je najbolje. Neu te sprea
vati da vodi ispunjen ivot. Nadam se da to zna. Veruj mi, draga. Zajedno emo
pronai reenje. Presavio je salvetu u pravilan pravougaonik i spustio je na sto.
Jesi li spremna da se odrekne deserta u korist madam Renaldi?
Naravno, rekla sam i namestila osmeh. elela sam da vratim pravo oseanje,
146
ali sve to sam uspela da sakupim delovalo mi je lano, naslikano. Vodi me kuda
hoe. Ne poznajem nikog vrednijeg koga bih sledila.
147
Dvadeset prvo poglavlje
Svetloplave aluzine nizale su se na zidovima kamene kue madam Renaldi, a od

govarajue ardinjere sa cveem, prepune crvenih i utih cvetova, visile su sa svakog
prozora. Na vratima nas je doekala sama gazdarica i povela nas u udobnu i prijat
nu dnevnu sobu. Kolin joj je lepo objasnio zato smo doli, a ja sam uspela da pus
tim i nekoliko suza da potvrdim verodostojnost prie o mom sirotom, nestalom
roaku.
Uveravam vas da je gospodin Mirijel bio savren stanar, rekla je kao da e tim
reima umiriti oaloenu roaku. Nije esto bio ovde i sobu je uvek ostavljao u
redu.
Da li je odsedao samo kad je poseivao bolnicu?, pitao je Kolin.
Jeste. Ali, rekao je da eli da zadri sobu na raspolaganju u sluaju da se majci
rekao mi je da poseuje majku pogora stanje. Svialo mu se to da ima dom koji
ga eka kad god mu je potreban. A njegova kua je bila tako daleko mislim, blizu
Marseja morao je negde da spava kad je dolazio.
Kad ste ga poslednji put videli?, pitala sam.
Prolo je najmanje nekoliko meseci. Primila sam pismo u kom mi je napisao da
mu je majka umrla i da se nee vraati. Priloio je i stanarinu za poslednji mesec.
Nikad nije doao po stvari koje je ostavio u sobi, a nije dao ni novu adresu na koju
bih mu ih poslala. Mogu li da ih predam vama? Zaista ne volim da zadravam tue
stvari.
Naravno, rekla sam i uputila joj, kako sam verovala, dirljiv, a ipak slabaan
osmeh. Kad se ponovo pojavi, sigurno emo mu ih dati.
Kolin je odneo drveni sanduk koji nam je dala do koije, ugurao ga unutra i oti
ao da porazgovara s koijaem.
Smestila sam se na sedite, privukla kutiju i otvorila poklopac. Sadraj je izgle
dao sasvim obino: dve iste bele koulje, iste arape, drugi nepovezani odevni
148
predmeti, brija, losion za brijanje, penkala i mastilo. Uredna gomila knjiga, sa hr

batom nagore, bila je poreana na jednoj strani: LAnne Terrible,28 knjiga pesama
Viktora Igoa o francusko-pruskom ratu, Tesa od DUrbervilovih Tomasa Hardija,
La Bte Humaine29 Emila Zole i Slika Dorijana Greja Oskara Vajlda. Mala, kona
sveska i zlatni sat bez lanca bili su umotani u platnenu maramicu sa izvezenim ini
cijalima HPC.
Sveska mi se inila najzanimljivijom sve dok nisam prelistala glatke be stranice
i otkrila da su sve prazne. Pokidane ivice blizu poveza nagovetavale su da su neke
stranice istrgnute, i to ne uredno, ali poto su se nalazile pozadi, a ne napred, nisam
mogla da prouim naredne strane u nadi da u otkriti neke zaostale tragove. Sat je
izgledao veoma star stariji od datuma, 9. novembra 1870, urezanog sa unutranje
strane. Kutija je pokazivala ostatke izrezbarenih ukrasa, ali detalji su bili uglavnom
istroeni, nesumnjivo od este upotrebe tokom mnogih godina.
Ima li neto zanimljivo?, pitao je Kolin kad se popeo do mene.
Mogue, rekla sam. Poleteli smo napred kad je koija poterao konje.
Jesi li dobro, Emili?
Ne sasvim. Poljuljalo me je ono to sam saznala sino.
Razumem, rekao je ozbiljno. Ali, umesto da previe razmilja o onome to
ne moe da radi, usmeri se na ono to moe. Priaj mi o Mirijelovom kovegu.
Pogledaj sam, rekla sam i podigla poklopac. Moda primeti neto to mi je
promaklo.
Ne verujem, rekao je i nagnuo se da pregleda sadraj. Sve je paljivo prevrnuo
i prelistao stranice sveske na isti nain kao i ja. Posmatrala sam mu ruke, snane i
vete, dok je izvlaio knjige, proveravao im zadnje strane i prelistavao ostale. Pri
meuje li neto kod njih?, pitao je.
Samo da je Igo takoe napisao i Jadnike, koje trenutno ita i gospodin Prije,
rekla sam. Nismo videli nita to je Edit pisala. Loran je sigurno sauvao neka pi
sma koja mu je slala. A moda je vodila i dnevnik moda ne kad se razbolela, ali
ak bi i njene mesene beleke pre toga mogle biti korisne. Uputila sam mu po
mom miljenju aljiv pogled. Pretpostavljam da ne namerava da istrauje samos
tane na Gibraltaru?
Ba naprotiv, odgovorio je i lice mu se razvuklo u nestaan osmeh. Ve sam
okupio istraivaki tim za provaljivanje u samostane. Bie na licu mesta za etrde
set osam asova. Odgovore moemo oekivati za pedeset. Zajedljivost ti pristaje,
draga moja.
149
Uasan si, rekla sam. Jesam li te podseala na to u skorije vreme?

U skorije vreme nisi, odgovorio je. Misli li da uopte ima samostana na Gi
braltaru?
Da, ali to je nebitno. irar je izlanuo prvo to mu je palo na pamet.
Kolena su nam se sudarila kad se nagnuo napred i uhvatio me za ruke. Emili,
ja...
Nemoj, molim te, rekla sam. Pomiriu se s tim, ali mora mi dati vremena.
Moemo li da razgovaramo o tome?
Ne sada. Prvo, zato to mi misli ne slue na ast i drugo, zato to ne smemo
sebi dopustiti da nam bilo ta odvraa panju. Moramo da pronaemo Lusi.
Ponovo u Ruanu, nismo sili na veeru, ve smo umesto toga zamolili za posluav
nik sa patetama i drugim hladnim zalogajima, koje bismo na miru pojeli. I tako,
dok se porodica gostila patkom, Kolin i ja smo se bacili na posao. Zakljuao je vrata
sobe iznutra i brzo me poljubio.
Voleo bih da ih zakljuavam iz drugog razloga, izjavio je. Kad je poeo temelj
no da pretrauje i prouava svaki centimetar sobe, provukla sam se kroz prolaz do
Loranove i uputila se pravo ka vratima koja sam zakljuala. Letimian pogled po
prostoriji mi je pokazao da je i on imao primerak Slike Dorijana Greja, knjigu koja
je nekako izgledala ba prikladna za njega. Kad sam se vratila u sobu, moj mu je is
pitivao ormar.
Jesi li pitala Lorana zato postoji prolazi izmeu ove dve sobe?
Ne, odgovorila sam. Ali, on i Edit su ga esto koristili. Malo zabave kad su
bili mladi, pretpostavljam.
Vrata na ormaru su previe lepo izraena da bi ih napravila deca. A bilo bi ud
no da su ih postavili kao odrasli, zar ne misli?
Moda su ve bila tu kad je kua sagraena pre petsto godina.
Klimnuo je glavom. Moda. Ali, ormar nije toliko star. Morao je biti postav
ljen kasnije. Pitam se jesu li roditelji znali za njega. Kleknuo je ispred ogromnog
drvenog komada i preao rukama preko osnove, a zatim i unutranjosti, gde se
usredsredio na mehanizam skrivenih vrata. Ovo je bez sumnje savremeno. Novije
od nametaja, u stvari.
Nema drugih soba na ovom spratu, rekla sam. Mogli su slobodno da se pose
uju kroz njihova vrata i niko u kui to ne bi znao. Postojanje ovako neeg mi go
150
vori da je neko oigledno Edit bio zakljuan u sobi.

Znamo da je tako.
Ali, stekla sam utisak da je bila zakljuana samo poslednjih nekoliko meseci
pre nego to su je poslali od kue. Da li je Loran imao dovoljno vremena da napravi
ovu plou? I da li bi se toliko trudio s obzirom na to da je on zagovarao predlog
da je poalju doktoru iraru da nije oekivao da e jo dugo biti zakljuana u
kui?
Na ta sumnja?
Da je Editin ivot bio daleko sloeniji nego to su nas naveli da poverujemo.
Mislim da mora razgovarati s njenim ocem kad stigne kui. I mislim da moramo
da pretresemo Loranovu sobu to je bre mogue. Ne moemo raunati na to da e
oputeno sedeti do kraja porodinog obroka.
Loranove stvari su bile zapanjujue nezanimljive. Note su prekrivale poklopac
klavira, a runa gomila vinskih boca i aa nalazila se na svakoj drugoj slobodnoj
povrini. Osim Vajldovog romana, koji sam ve primetila, nije bilo drugih knjiga.
Zguvana gomila odbaene odee leala je na podu pored kreveta, ali nenoeni ko
madi u garderoberu bili su savreno ispeglani, utirkani i uredni.
Izgleda da ne dozvoljava slugama da mnogo spremaju po sobi, rekao je Kolin.
Dakle, ta to ne eli da vide?, pitala sam. Ne mogu rei da mi neto privlai
panju.
Ni moju. teta to ne znamo ta traimo.
ta je sa tavanom? Volela bih da vidim da li je Edit vodila dnevnik, koji je mo
da tamo odloen. Okrenula sam Loranov klju tako da zatekne vrata onako kako
ih je ostavio kad se vrati sa veere. Vratili smo se kroz ormar i izali u hodnik iz
Editine bive sobe.
Dobra ideja, ali moram da razgovaram s gospodinom Prijeom. Sve me vie za
nima ta radi kad nije kod kue. I bojim se da u to morati sam. Moe li da pretra
i tavan bez mene?
Ne sumnjam da e mi Sesil pomoi.
Kolin je, u elji da ispita gospodina Prijea, doneo razumnu odluku da to uini bez
mene. Nije bio kod kue; bilo je vrlo verovatno da taj gospodin ne provodi veeri
negde gde bi bilo umesno da se pojavim i ja nenajavljena. im je otiao, uputila
sam se ka salonu, gde su se Prijeovi povukli posle veere, i povukla Sesil u stranu da
151
joj apatom saoptim svoje namere. Trebalo je da zaokupi Lorana dok se ja ne pop
nem ponovo na sprat.
Tavan, u koji se ulazilo kroz uzana vrata na odmoritu pored glavnog stepenita,
osvetljavali su sunevi zraci, koji su dopirali kroz tri isturena prozora na proelju
kue. Praina je lebdela u vazduhu, tako da su snopovi svetla izgledali zamueni,
dok je ostatak prostora bio obavijen tamom. Spustila sam sveu, koju sam ponela iz
sobe, na pod pored gomile pranjavih kovega i otvorila onaj na vrhu. Obuzela me
je blaga krivica nisam bila navikla da preturam po tuim stvarima ali nisam
imala mnogo izbora ako smo eleli da otkrijemo ta se dogodilo Edit. Kad sam pi
tala Sesil misli li da bi mi Prijeovi dozvolili pretragu, odmahnula je glavom i opo
menula me da tiho nastavim. Razgovor koji je vodila sa Editinom majkom ju je za
brinuo. Verovala sam njenoj proceni i dogovorile smo se da se sastanemo i porazgo
varamo kad ukuani odu na spavanje.
Potraga mi nije urodila plodom. Ali, kad sam otvorila sedamnaesti koveg, dale
ko u dnu tavana, u tamnom uglu daleko od prozora, temperatura u potkrovlju je
pala; ruke su mi se najeile i zadrhtala sam. Plua su mi se stegla u grudima. Preko
pala sam po unutranjosti, ali kao i u svim ostalim, nisam nala nita do stare odee.
I tada, pre nego to sam spustila poklopac, udarac na drugoj strani prostorije me je
pokrenuo i skoila sam, hvatajui se za mesingani svenjak. Prozor se naglo otvorio
i udarao o svoj okvir.
To je bio vetar. Vetar. Ponavljala sam te rei sebi iznova i iznova, ali nisam mo
gla ubediti miie da se pokrenu kako bih prela sobu i ponovo zakaila okna. Jo
jedan udarac, ovog puta od kovega, iji je poklopac pao nazad na mesto. Veoma
sam elela da verujem da sam to sama izazvala kad sam skoila. Ali, razmak izmeu
ta dva zvuka bio je prevelik. Ili? Mozak kao da mi nije radio u stvarnom vremenu i
oseala sam se rasejano i zbunjeno poto mi je strah zarobio svu panju. Stopala i
dalje vrsto zalepljenih za pod, potpuno nespremnih da se pomere, sporo sam i du
boko udahnula. Moda bih i uspela da savladam uznemirenost da mi se svea ve
sledeeg trena nije ugasila.
Sad mi se zaista inilo da ludim i pitala sam se da li je tako poelo i sa Edit da
li joj je niz malih sluajnosti, koje je pokrenuo njen brat, nagrizao um i izudarao je
kao neumoljiva olujna kia, reena da uniti lep proleni dan. Ako se scenario po
novi dovoljno esto, najzdraviji um bi se poremetio.
Iskoraknula sam i drhtei poela malo po malo da se pomeram ka vratima. Ali,
onda se zauo zvuk koji me je potpuno zaustavio; penjanje tekih koraka. Sesil ne
152
bi ni sanjala da tako klopara bez imalo elegancije; ponosila se time to se uvek kree
sa lakoom i otmenou. Naslonila sam se na nagnuti zid krova, gde sam prvo nala
utehu u njegovoj snazi, a onda sam prekasno shvatila da sam tako ranjiva, jer niku
da nisam mogla da pobegnem. Ali, neki odreeni poloaj na tavanu mi svejedno ne
bi mnogo pomogao ni da sam mogla nesmetano da stignem do izlaza. Ako je uljez
stajao na vrhu stepenita, nije bilo nade.
I upravo je tako i ispalo kad se Loran pojavio preda mnom, sa besom koji mu je
oito sevao iz oiju.
ta mislite da radite? Pojurio je ka meni i zgrabio me za zglob. Ko vam je dao
dozvolu da se popnete ovde?
Vaa majka, slagala sam drhtavim glasom. Nije mi izriito dala dozvolu, ali na
glasila je da se oseam kao kod kue kad sam stigla. Uasno mi je ao ako sam vas
uvredila, ali...
Ali ta? Ljutito me je pogledao. Da pogodim. Mnogo volite tavane i uasno
su vam romantini i nadali ste se da e vaem muu biti dosadno i da e vas potrai
ti i oiveti kakva god da su oseanja postojala izmeu vas. Ne bih se trudio da sam
na vaem mestu. Zanimljivije mu je da flertuje s mojom praznoglavom sestrom.
Kako se usuujete? Obuzeo me je bes i vrsto sam stegla ake u pesnice.
Ovo nije vaa kua i ne tie vas se moja porodica. Predlaem vam najozbiljni
je da odete pre nego to predobro shvatite ta ovo mesto i ovi ljudi mogu uiniti
nekome ko im vie nije u milosti. Pretpostavljam da niste tako snani kako biste
voleli da svi veruju. Zato, idite pre nego to bude prekasno. Procedio je poslednje
rei dok me je vukao za zglob do stepenica. Bilo bi najbolje da krenete pre jutra.
153
Dvadeset drugo poglavlje
Mon dieu!,rekla je Sesil kad me je zagrlila poto mi je ula u sobu, gde sam je eka
la otkako sam sila sa tavana. Spustila se na iroku fotelju, koja se nalazila izmeu
dva prozora. Zaista se nadam da ti je pustolovina urodila plodom. Kakvo vee! Ne
znam koliko bi dugo jo trebalo da ostanemo ovde.
ta se dogodilo?, pitala sam.
Ima toliko toga moram razmisliti gde da ponem. Zbog ove posete, Emili,
udim za tvojim omiljenim portom. ampanjac ne eli da boravi u ovoj kui.
Gotovo sam se sruila sa stolice. Nisam znala da je tako neto mogue.
Nisam ni ja, i ispunjena sam stravom i uasom.
Mora mi ispriati ta se dogodilo!
Prvo, Dominik se krajnje uznemirujue ponaa. Rekla mi je da se sve vie brine
za tebe da je toliko podsea na njenu erku iz vremena pre nego to se razbole
la.
Nita mi ne fali!
Bien sr, sloila se Sesil. To svaka budala vidi. Ali, ona je odluna u tome da
je tvoje zanimanje za Editinu smrt pokazatelj da gubi razum. Priznala je da te je
pratila po kui proteklih dana i da je zamolila Lorana da te uhodi.
Zato bi, za ime sveta, uinila tako neto? ak i ako je imala razloga da poveru
je u to da ludim?
To je smicalica, chrie. Moda ima neeg u ovoj kui to ne eli da otkrije. Ni
sam sigurna, ali unervozila sam se. Edit je mrtva i tako e i ostati ta god da sazna.
Madam Prije me ne moe povrediti, ak i ako eli da me Loran isprepada i ote
ra. Ispriala sam joj ta se dogodilo na tavanu.
Smeno, rekla je. Ali, sigurno si se uplaila. Ne pokuavaj da porie jo si
bleda. ta se nada da e pronai ovde?
Bilo ta to je Edit napisala, odgovorila sam. Dnevnike, pisma, ta god posto
154
ji.
To nas nee odvesti do deteta. Mislim da je vreme da ponovo zatraimo po
mo od gospodina Leblana. Moda ima novinarskih veza koje bi nam mogle poslu
iti.
Klimnula sam glavom. Odlian predlog, Sesil. Ali, moram da te pitam da li bi
ga tako spremno traila i da nije toliko zgodan?
Slegnula je ramenima. Ne bih rekla zgodan. Poletan, moda. Ali, bez sumnje je
premlad da bi mi bio privlaan.
Stupiu u vezu s njim odmah ujutru, rekla sam kad su se vrata otvorila i Kolin
uetao u sobu.
Ba mi je drago to sam vas obe ovde zatekao, rekao je. Poljubio je Sesil u
ruku, a mene u obraz. Podsea me na davna popodneva u tvojoj biblioteci na Trgu
Berkli. Kua u kojoj sam ivela sa prvim muem pokazala se kao odlino mesto za
mene u godinama posle njegove smrti; Kolin i ja smo tamo u biblioteci proveli
mnoge srene sate.
To su bili lepi dani, rekla sam.
Blaeni, rekao je.
Jesi li pronaao gospodina Prijea?, pitala sam.
Jesam, zaista, odgovorio je. Izvukao je pljosku s viskijem iz sakoa i nasuo po
prst u obe ae na stolu pored kamina. Sesil mu je odmah uzela jednu, a on je otpio
iz druge pre nego to mi ju je pruio. Provodi svoje veeri sreno uukan kod svo
je ljubavnice i njene erke. ive na manje od osamsto metara od ove kue.
Koliko je stara erka?, pitala sam.
Ima upravo toliko godina kao i dete ije te je prisustvo muilo.
Jesi li se suoio sa ocem?
Bezumno zaljubljenim ocem, rekao je. Jesam i uopte se nije zbunio to su
me takve okolnosti zapanjile.
Nije neobino, gospodine Hargrivse, da se mukarci nau u takvim prilikama,
ubacila se Sesil. Molim vas, recite mi da niste toliko naivni da verujete drugaije.
Ne, ne, sloio se brzo ispijajui iz pljoske. Iznenadio me je njegov bestidan
stav. Njegova ena zna za to dete.
I ta ona misli?, pitala sam.
Ne obraa panju, osim za Boi kad alje gomilu poklona devojici.
Neobino ponaanje za izneverenu enu. Iskapila sam viski i zgrila se kad me
je zapekao u grlu.
155
Moda nije ni najmanje neobino za zaluenu baku, dodala je Sesil.

Spustila sam glavu u ruke i gotovo se nasmejala. Ne...
Mogue je, potvrdio je Kolin.
Et tu?,30 pitala sam. Trebalo je da bude moj glas razuma!
Razmisli o tome, Emili doktor ne bi oklevao da preda bebu Prijeovima.
Previe je prikladno, rekla sam.
Nema svako pitanje sloeno, zanimljivo reenje, prigovorio je.
Kalista, postaje oko svega racionalna, rekla je Sesil. Nisam sigurna da mi se
to svia.
Volela bih da mogu da kaem kako sam uvek bila racionalna, ali vidim da se
oboje ve odlino zabavljate. Meutim, neto sam nauila u ovim proteklim godi
nama. Odgovor moda nije zamren ili zanimljiv ili ak znaajan, ali gotovo nikad
nije tako lak. Moemo li da razgovaramo s ljubavnicom? Njenim prijateljima? te
ta to ne moemo da utvrdimo da li je ona devojicina majka.
Kad se ve bavimo ovim nagaanjima, moram priznati da sam izokola ispitao
gospodina Prijea da li je znao za Editino stanje to sam bolje mogao, nastavio je.
Nije rekao nita neobino, a svakako nita to bi nagovestilo da je svestan da je
deda. Mislim da moramo pretpostaviti kako je ljubavniino dete, u stvari, njego
vo.
Nisam mogla da mu protivreim, ali sve mi se inilo pogrenim. Morala sam da
otkrijem ta se dogodilo sa Editinom erkom.
* * *
Narednog jutra, mnogo pre nego to se Sesil probudila, Kolin i ja smo krenuli
da posetimo gospodina Leblana, koji je uzeo sobu u oblinjoj krmi. Sesil, moda
reena da dokae kako je pisac ne zanima, prethodne noi je odluila da nam se ne
pridrui. Krma je bila ivo mesto, krcata od trenutka kad se otvori, a gosti su bili
ljubazni, otvoreni i zanimali su se za tue ivote. Raspitali smo se za naeg prijatelja
i uputili su nas na lepu konobaricu, koja se popela na sprat da ga obavesti o naem
dolasku.
Bio sam vredan, mes amis, rekao nam je poto se sa mladalakom estinom ru
kovao s Kolinom i pridruio nam se za stolom. Prijeovi su udna porodica, iji
uticaj se iri i van Ruana. Manje grane nastanjuju gotovo svaki kutak Normandije i
polovinu Bretanje. Njihovi najsiromaniji roaci su, meutim, i nai prijatelji
komije vae majke.
156
Markamovi?, pitala sam; klimnuo je glavom i seo do mog mua.

Madam Prije ima zajedniko poreklo sa Madleninom majkom, nastavio je.
Daleke su roake.
to znai da su Madlen i Edit..., zapela sam kod rodoslova.
Neke roake, ne dovoljno daleke za madam Prije, rekao je. Nije sasvim ni
udo kad se prisetimo ludila od kojeg pate obe grane porodice.
Ali, Markamovi nisu siromani, rekla sam.
Novac je u potpunosti Dordov. Madlenin ukundeda bio je gori od zablude
log deteta. Prokockao je i ono malo novca to je imao, ali pristojno se oenio zahva
ljujui ugledu svojih roditelja. Konano, ponaanje mu je postalo ozloglaeno ne
zakonita deca, neplaeni dugovi, izuzetno sramotna karijera u vojsci, koja se na kra
ju zavrila tako to je sluajno ubio prijatelja. Njegovom ocu konano je dozlogrdi
lo i odrekao ga se. Bez primanja na koja je navikao, zamak je postepeno poeo da
propada.
Pa, kako to da je Madlenina majka dospela u porodino sedite?, pitala sam.
Niko ga drugi nije hteo poto su ga jo dve generacije zanemarivale. Kad se
udala za Bretona, krajnjeg pokvarenjaka, trebalo im je mesto gde e iveti. Nisu
imali drugog izbora osim stare kue. Ponaao se prema njoj gnusno sve dok nije po
ginuo u dvoboju, dva meseca pre nego to im se rodila erka. Nije ni udo to je
ena neuravnoteena, objasnio je.
Nije samo to, rekla sam. Nasledno je i Madlen pokazuje iste simptome. I
ako je madam Prije znala za porodinu istoriju to je, prema doktoru iraru, bilo
istina bila bi uasnuta da vidi znake te bolesti kod Edit.
Znaju li porodice za tu vezu?, pitao je Kolin.
Madam Prije nije priznala da su roaci kad smo Sesil i ja s njom razgovarale o
Markamovima. Samo nam je jasno stavila do znanja da ne voli Madleninu majku.
Koliko ja mogu da kaem, ne odravaju nikakvu vezu, rekao je gospodin Le
blan.
To nije nuno neobino, rekao je Kolin. Roaci ne moraju da se vole.
Bien sr, sloio se.
Ali ubistvo, rekla sam. Edit. Ni Madlen ni Dord nisu pokazali nikakve
znake da su joj prepoznali ime.
Sasvim je mogue da je nikad nisu ni upoznali, rekao je gospodin Leblan.
Madam Prije svakako nije elela da se upoznaju. Pronaao sam umrlicu njenog
oca. Ukljuuje obiman spisak ivih lanova porodice vie roaka nego to sam
157
mogao da prebrojim ali Madlenina majka se ne spominje.

Jeste li razmiljali o identitetu gospodina Mirijela?, pitala sam.
Naalost ne, rekao je. Obavili ste odlian posao sa ispitivanjem seljana. Ne
znam ta bismo jo mogli da uradimo. Mirijel je orsokak. Ovakva primedba mi je
bila udna od novinara sigurno se i pre sretao sa podjednako tekim potragama i
nije tako brzo odustajao. Ne elim da vas ometam, naravno, ali moda bi bilo
mnogo korisnije pronai Vasea.
Odlian predlog, prihvatio je Kolin. Vi ete nas, naravno, obavestiti o svemu
to saznate?
Naravno, odgovorio je.
Mislim da nije pametno potpuno obustaviti potragu za Mirijelom, rekla sam.
Ali, elim i da saznam vie o porodinim vezama izmeu Markamovih i Prijeovih.
Dri se, dragi muu. Odjednom imam mahnitu elju da se vratim u kuu tvoje
majke.
18. jul 1892.
Kolin je sa inspektorom Godeom otiao poslom za Ruan i kasnije se javio da kae kako e ostati
tamo sa svojom enom, koja se ipak ne vraa u Englesku. Dobro si to odradila, Emili, svaka ast.
Ne odobravam to da muevi alju svoje ene na neko drugo mesto im iskrsne neka potekoa.
Bistrija je nego to sam mislila. Zaista me je zadivio ovaj njen rad sa grkim i volela bih da joj po
mognem u daljem intelektualnom razvoju. Nadarena je za prevoenje oigledno ima sluha za
poeziju i pripovedanje. Pitam se da li bih je mogla predstaviti mojim prijateljicama u enskom li
beralnom savezu. Nikad nismo razgovarale o politici.
Neka mi se Gospod smiluje ako se ispostavi da je torijevka.
158
Dvadeset tree poglavlje
Kolin i ja smo najranijim moguim vozom krenuli nazad za Iveto. Sesil, kojoj je
bilo potrebno vie vremena da se spakuje i obavi svoje poslove, nameravala je da
nam se pridrui im bude mogla. Kad smo joj se pojavili na pragu, na licu gospoe
Hargrivs se nisu mogla proitati oseanja. Povrno je zagrlila sina, a meni klimnula
glavom pre nego to je produila u batu, gde je nameravala, sudei po korpi koju je
drala, da bere maline ili koje god voe raste tamo u grmlju. Hrabro sam gurnula
torbicu Kolinu u ruku.
Ponesi mi ovo gore, hoe li?, zamolila sam ga. Imam nekoliko pitanja za tvo
ju majku.
Hoe li da poem s tobom?
Ne, odvratila sam. Ali, hvala ti. Vreme je da se sama suoim sa njom. Ne
mogu joj dozvoliti da se veno ponaa ovako bezobzirno prema meni.
Volim te, rekao je i poljubio me pre nego to me je poslao u pravcu trnovite
staze, gde je gospodarica kue vredno radila. Obratila je panju kad sam joj se pri
bliila i namrtila se kad sam poela da berem zrele maline i sputam ih u priprem
ljenu korpu. Nisam progovorila nekoliko minuta, ali sam povremeno ubacivala po
neku bobicu u usta i uivala u njihovoj slatkoi.
Jesu li uvek ovako dobre?, pitala sam.
Ne bih trpela nita gore, odgovorila je.
ao mi je to sam vas toliko razoarala, rekla sam. Ali, trenutno vas molim
da zaboravite na svoj prezir i pomognete mi.
Nije me pogledala, samo je nastavila da radi. Trebalo bi da zavri prevod Odi
seje.
Ukoila sam se.
Homera?
Ne budi luda, odgovorila je. Naravno, Homera.
159
Homera?
Koliko e to jo puta ponoviti? Prejako je povukla voe sa grane i, kad je vi
dela da ga je zgnjeila, bacila ga je na zemlju. Kolin mi je dao ono to si do sada
uradila mislei da bih elela da proitam, i oduevila sam se iako priznajem da
moj grki nije onakav kakav bi trebalo da bude.
Proitali ste delove koje sam prevela? Glupo sam otvorila usta.
Ima pristojan mozak, Emili, i trai vreme glumei detektivku.
Ali to mi se svia, izlanula sam pre nego to sam uspela da se zaustavim.
Potraga za beskrajnim hedonizmom retko dovodi do neeg dobrog, rekla je.
Spustila sam novu pregrt malina u njenu korpu. Sin mi je potvrdio da si dobra u
tome. U istraivanju, ne hedonizmu.
Previe je velikoduan sa pohvalama...
Ne igraj se sa mnom, dete. Ne zanima me lana skromnost. Zakopala sam se
ovde zato to nisam mogla da prihvatim smrt mog mua. Bilo je neizbeno, znala
sam, od dana kad sam ga srela. Dok se nisam udala, ivela sam kao i ti ila za
onim to me je tog trenutka zanimalo. Teko je nastaviti s tim kad se uda, a jo
tee kad dou deca.
Progutala sam, hrabro iekujui ono to je moralo uslediti, ali odmahnula je
glavom.
Na neki nain sam ljubomorna na tebe, Emili. Tvoja tragedija ti je kupila vre
me, nastavila je. Vreme s mojim sinom, vreme za intelektualna stremljenja. Mo
da sam prebrzo odbacila tvoja dostignua. Tvoj prvi mu mi je blebetao o tvojoj
neuporedivoj lepoti i priznajem da nisam oekivala da u tebi ima i neega izvan nje,
ta god da je Kolin rekao.
Filip me je jedva poznavao, rekla sam.
A ovde ti se pruila jo jedna prilika..., glas joj je utihnuo. Ne mogu da zamis
lim tako neto. Nemoj to da proerda u jurnjavi za tajnama. Ui grki. Pii. itaj
poeziju.
I vi biste mogli to da radite, rekla sam. Ne mogu da zamislim koliko vam ne
dostaje va...
Tako je, ne moe, prekinula me je i glas joj je odmah postao otar. Ne trudi
se da pokua.
Ugrizla sam se za jezik, nesrena to sam je uznemirila, i promenila sam temu.
Rekli ste da vam grki nije onakav kakav bi trebalo da bude. Dozvolite da vam po
mognem nisam strunjak, ali znam dovoljno da bih vas poduavala. Moemo za
160
jedno da uimo.
Zajedno?
Dau vam pasus na kome moete veeras da radite.
Veeras? Na trenutak je zastala i zbunjeno me pogledala. Nisam sigurna, ali
voljna sam da pokuam.
Drago mi je, odgovorila sam. Ne moram da vam se dopadam, gospoo Har
grivs, ali moramo barem uzajamno da se podnosimo.
Podnosimo? Nasmejala se. Videemo. Ali, zaista smatram da ti je predlog
vredan razmatranja. Daj mi pasus i videemo kuda e nas to odvesti. Stajala je,
tiho i mirno, sve dok joj otar vetar nije naneo trake, kojima je vezala kapu na lice.
Ne verujem da si pola za mnom ovamo da bi mi pruila ruku prijateljstva. ta te
je dovelo nazad?
S obzirom na strah koji sam obino oseala u vaem prisustvu, znate da je si
gurno neto vano.
Odlino, rekla je. Zadivi me.
Madlen Markam je roaka sa Edit Prije. Da li ste to znali?
Ne, iako sam ula glasine da Madlenina majka nije jedina u porodici koja je po
ludela.
Koliko znate o Madleninom ludilu?
Samo ono to sam primetila i to mi je Kolin ispriao. On i ja esto razgovara
mo o njegovom poslu. Ponekad mu promaknu oigledni znaci, znate.
Da li je tako? Zatreptala sam. Ispriajte mi.
Sama e morati da mu otkriva mane, rekla je.
Poteno, prihvatila sam uz osmeh. Ali, jeste li uli jo neke prie o porodici?
O Madleninoj... nesposobnosti da rodi?
A, rekla ti je, zar ne? Uasno za Dorda, naravno. Nema sumnje da ali to
nije izabrao bolju nevestu, iako je stvarno voli; neka mu je bog u pomoi.
ta se pria o njima? Potrudila sam se da potisnem oseanja o sopstvenoj ne
prikladnosti.
Celo selo zna da joj je majka slaboumna, nastavila je. I nije tajna da Madlen
ne moe da rodi naslednika i da joj je taj neuspeh ostavio traga na dui. Oterala je
jednog batovana jer nije mogla podneti da gleda njegovu erku.
ula sam tu priu, rekla sam. ta mi moete rei o devojici? Jeste li je ikad
videli?
O, da. Bila je prelepo dete. Duga srebrnkasta kosa, boja meseine, uvek sa tra
161
kom u njoj.
Plavom?, pitala sam.
Plavom? Pretpostavljam, ponekad. Nisam obraala mnogo panje. Viala sam
je kad sam se vozila kroz selo. Volela je da se igra pored pekare.
Gde je sad?
Mislim da se razbolela. Otac joj ponekad prolazi ovuda ima tetku koja slui u
jednoj drugoj kui u blizini. Ali, nikad ne vodi sa sobom dete.
Da li je iko moda spominjao da je umrla?
Umrla? Korpa joj je bila gotovo puna. Prestala je s branjem i sela na kamenu
klupu na metar-dva od malina. Ne verujem. Mogue je, naravno. Zna kako deca
mogu biti osetljiva. Ali, osim to je Madlen oajniki elela da devojica ode, nisu
se o njoj irili nikakvi drugi zanimljivi traevi. Barem ih ja nisam ula.
Koliko dobro poznajete Madlen?
Ljupka je kad je pri sebi. Predvidljiva, ali dovoljno prijatna. Kad dobije napad...
Pa. Nije prijatno.
Koliko je oajna to nema dete? Da li je ikad razgovarala s vama o tome?
Ljudi ne priaju o takvim stvarima.
Priaju kad su usamljeni i uplaeni i nemaju nikog drugog osim ljubazne kom
inice u koju imaju poverenja.
Ne, ovde ne. Niti na bilo kom drugom mestu gde sam ivela. Nema sumnje da
je Madlen slomljena nakon svih razoarenja. Ko ne bi bio? U nekim trenucima sam
se bojala da e bre od majke potonuti u bolest.
Zar mislite da nije?
Ponekad, odgovorila je. Ali, razumna razdoblja su joj jo dovoljno otra i es
ta da se nadam boljem ishodu.
Molim vas, recite mi istinu.
Svekrva je slegnula ramenima. Nije luda kao njena majka, ali ne mogu nita
drugo da kaem. Zar ne misli, Emili, da se brinem kad vidim enu tvojih godina,
koja ne moe da ima dece, kako lagano tone u ludilo? A ti si u slinoj situaciji; i da
lje se bori sa bolom, a neumorno se bavi temom koja ti moe samo jo vie naudi
ti.
Okolnosti su nam potpuno razliite.
Samo zato to si do sada pretrpela samo jedan gubitak. Sunce je bilo visoko i
vrelo, a vazduh teak od vlage. Izvukla je platnenu maramicu iz ipkane manetne
na zglobu i obrisala elo oroeno znojem, jer, izgleda, nije mogla da eka na prijatan
162
povetarac. Tako neto moe da poremeti um kad se neprekidno ponavlja.

Trgla sam se na njene rei, ali u glasu joj se nije oseala kritika, kao da je ogore
nost zamenila saoseanjem. Nadaemo se da se to nee dogoditi.
Ponekad zaboravim koliko si mlada, izjavila je.
Kako je Madlenina majka podnosila erkine potekoe?, pitala sam jer nisam
bila sasvim spremna da nastavim razgovor koji je zapoela.
Bolje nego to sam mislila, rekla je. Ali, naravno, ona ima vie tekoa sa iv
cima nego Madlen.
Koliko brae i sestara ima Madlen?
Nijedno nije preivelo do zrelog doba, odgovorila je gospoa Hargrivs.
Kao ja, primetila sam.
Vas dve imate vie slinosti nego to se usuujem da priznam.
Moram da razgovaram s njom. Sva ushiena, sela sam do nje. Hoete li poi
sa mnom?
Ni sluajno, odbila je, iako je boja u obrazima otkrivala da ju je predlog manje
uasnuo nego to je elela da pomislim. Ne elim da zabadam nos u privatne tra
gedije svojih komija.
Ali pomaete sinu?
Izuzetno je ubedljiv, rekla je. I pokuava da te pobedi u tvojoj sopstvenoj igri.
Kako da mu odbijem pomo? Ti i ja emo zajedno itati grki. Razgovaraemo o
poeziji. Jednog dana emo, moda, zajedno otputovati u Egipat. Ali, neu ti nikad
pomoi da nadmai mog dragog deaka.
Jesi li znao da e se Toaneta uskoro obruiti na nas?, pitala sam mua to popodne
kad smo, na putu do Markamovih, preli na glavni put sa kunog prilaza. Povrine
guste ume razdvajale su bujne panjake i mirisne vonjake, koji su nas okruivali.
Usred visokog drvea sa proaranim svetlom i prijatnom hladovinom, osetila sam
enju za domom u Engleskoj.
Rekla mi je najmanje dvadeset sedam puta, odgovorio je. Draga devojka.
Mada, moram ti rei da je odjednom promenila planove. Izgleda da si je uasno ra
zoarala time to si odluila da se vrati sa mnom.
Zaljubljena je u tebe.
Devojke kao to je Toaneta se ne zaljubljuju, rekao je. One prave planove.
Znai, pravi planove u vezi sa tobom?
163
Tako izgleda, odgovorio je smekajui se.

Ne bi trebalo da je ohrabruje. Tako si zgodan da e je odvratiti od druge gos
pode. Niko nee uspeti da joj ispuni oekivanja.
Nikad je ne bih ohrabrivao.
Ali, uiva u njenoj panji, primetila sam.
Pomalo je zabavna. Vesela je, zgodna i nepromiljena.
Nisam znala da voli nepromiljenost, rekla sam.
Ne volim, Emili. Ali, to ne znai da ne mogu povremeno da se razonodim.
Razonodi? Ruke su poele da mi se znoje i klize po uzdama.
Nita vie od toga. I svakako nema razloga za uzbunu.
Nisam bila svesna da ti je potrebna... Zautala sam, nesigurna u sebe. Mislila
sam da mi...
Ne trai nevolju, duo. Nee je nai. Odaniji sam nego bilo koji drugi mu u
Engleskoj.
U Francuskoj smo, Koline.
Mislio sam da nee biti zadovoljna poreenjem sa vernou prosenog oenje
nog Francuza.
Nemoj da te Sesil uje ta govori.
Ona bi to prva potvrdila, rekao je. Nasmejala sam se i zavrtela glavom jer je
nesumnjivo bio u pravu. Nagnuo se ka meni i vrsto me uhvatio za ruku. Nema
potrebe da sumnja u mene iz bilo kog razloga. Nadam se da to zna.
Znam, rekla sam. Zna da bih ti beskonano verovala. Ali, zar to znai da ne
smem da oseam netrpeljivost prema Toaneti?
Nasmejao se. Naravno da ne.
Pribliavali smo se zamku i ula sam Madlen kako se raspravlja sa batovanom
dok smo prelazili most ka glavnoj stazi. Preklinjala ga je da uvidi korist od uzgaja
nja pela; on se nije ak ni pretvarao da je zainteresovan za bavljenje insektima koji
bodu. Skliznula sam s konja i predala ga spremnom konjuaru, a Kolin je uinio to
isto. Poli smo zajedno ka Madleninom glasu do male, nepravilne bate nedaleko
od golubarnika, koji se nazirao. Nisam htela da gledam u tom pravcu.
Ce nest pas possible!31 Batovanov glas postajao je glasniji. Madlen nas je vide
la i mahnula.
Razgovaraemo kad stignu pele, izjavila je. Ostavite me s mojim gostima.
Pourila je ka nama i oboje nas zagrlila, iskreno toplo. Tako je dobro to vas pono
vo vidim nedostajalo nam je vae prisustvo. Jeste li uivali u Cirihu?
164
Bili smo u Ruanu, odgovorila sam kolebljivo.

Ruanu? Nakrivila je glavu i namrtila se. Ali, obeali ste da ete mi doneti o
koladu.
Ja... Pogledala sam u Kolina, nesigurna ta da kaem.
Nijedna nije bila ni upola dobra za tebe, odgovorio je, iskoraio i poljubio joj
ruku. Bojim se da su vajcarci snizili svoje standarde.
Mogla sam i pretpostaviti, rekla je, a u glas joj se vratio smeh. Onda mi je
drago to mi niste doneli neto to bi me razoaralo.
Ne bismo ni pomislili, rekla sam pridruivi se Kolinovoj prii. Ali, imamo
neke vesti o kojima smo hteli da razgovaramo s tobom i Dordom. Da li je on
ovde?
Jeste. Pozvau ga, pa emo popiti aj. Imate vremena za lepu, dugu posetu, zar
ne?
Nikud ne urimo, odgovorila sam.
Kolin me je znaajno pogledao. Pretpostavljam da emo se vratiti kui na vee
ru.
Vie me zanima ta e se desiti posle veere, proaputala sam kad smo krenuli
prema kui. Otro je udahnuo i gotovo zabatrgao. Elegantno se povratio ba kad je
Dord povikao iza nas.
Hej! Ne moete da me saekate?, pitao je, skinuo slamnati eir s glave i potr
ao ka nama.
Ne olakavajte mu, uzviknula je Madlen i zakikotala se. Zgrabila je Kolina za
ruku i estoko pojurila, vukui i njega za sobom, dok je pridravala obod crnog
slamnatog eira da joj ne odleti. Poto nisam bila raspoloena za tranje, saekala
sam gospodara kue.
Ta moja ena je zver, rekao je Dord, ostavi bez daha, kad me je sustigao.
Ali, prokleto je zabavna. Osim ove njene nove opsesije, pelarstva.
Imaete odlian med, rekla sam.
Nasmejao se. Pretpostavljam. Jeste li doli zbog pljake?
Pljake?
Niste uli? Opljakani smo pre dve noi Mone je nestao.
Ne! Smem li da pitam radi li inspektor Gode na sluaju?
Tako je, prijateljice moja, tako je. I spreman je, kao i uvek, da se bori za pravdu.
Osim ako ga, naravno, ne ometa u jelu. Ili zabavi. Ili etnji plaom.
Ima li nekih tragova?
165
Bojim se samo jedan, koji ukazuje na tvog starog prijatelja Sebastijana.

Srce mi je stalo. Zato bi uzimao sliku kad se toliko potrudio da vam je naba
vi? Koliko god da sam elela da verujem da e se Sebastijan drati obeanja koje je
dao Moneu da nee vie uzimati njegova dela, predobro sam ga znala da bih mislila
kako e odrati re.
Pronali smo jo jednu poruku u ovoj dovodi u pitanje na ukus. Sigurno je
dubljom analizom doao do zakljuka da nismo vredni kolekcionari.
Morala sam da vidim pismo, ali nisam mogla da zamislim ko bi, osim Sebastija
na, sastavio tako neto. Tako mi je ao. Ume da bude veliki smutljivac.
Ne bi mi toliko smetalo da se nisam naroito vezao za tu sliku. Prelep prime
rak. Pogled mu je smekao. Nedostajae mi.
Pronai emo je, ovako ili onako.
Divim se tvom duhu, Emili, rekao je. Ali, reci mi. Ako niste znali za pljaku,
ta vas je dovelo ovamo?
Edit Prije, odgovorila sam. Pria oko njene smrti je sloenija nego to smo
oekivali i elimo da vam postavimo nekoliko pitanja.
Ne mislite valjda da ubica i dalje predstavlja pretnju?, pitao je i pobledeo.
Priznajem da nerado putam Madlen samu iz kue. Uzeli smo nekoga ko je stalno
nadzire.
To je pametno, rekla sam. Iako izgleda da trenutno nema neposredne opas
nosti.
Dakle, reci mi ta ste jo saznali.
Jesi li znao da je Edit bila roaka tvoje ene?
Madlen?, pitao je. Prijeovi? Ne moe biti.
Koliko sam ja razumela, to je dalje srodstvo. Nekakve su roake.
Zaprepaen sam. Stao je i pogledao me u lice, sasvim zbunjen.
Oigledno nije bilo razloga da to zna, rekla sam. Ali, poto je Edit patila od
bolesti slinoj onoj koja mui i tvoju tatu, mislila sam da treba da zna. Naroito
to tvoja ena... Zautala sam.
Da, naravno da si primetila. Zamurio je. Plaim se toga ta e joj se dogoditi.
To me unitava.
Edit je njena porodica smestila u duevnu bolnicu, nedaleko od Ruana, zbog
njene bolesti.
Zgrio se. Ne mogu to uiniti svojoj eni.
I ne predlaem ti da to uradi, rekla sam. Iako moda nije loa ideja da razgo
166
vara s njihovim lekarom prosveeniji je nego to sam oekivala. Moda bi ti

predloio neke naine leenja neto to bi pomoglo...
Naravno. Oprosti ako sam loe reagovao. Samo kad pomislim s ime se suoa
va moja draga s ime u se i ja na kraju suoiti... Uzdahnuo je. To e me smrvi
ti.
Ja treba da se izvinim. Iznela sam ti ovo bez ikakvog uvoda.
Ne, odlian je predlog. Odmahnuo je glavom. Ne mogu da verujem da su
Edit i Madlen... u srodstvu. Zapanjujua novost.
Ima jo neto. Govorim ti ovo u poverenju i moram te zamoliti za potpunu
diskreciju. Edit je rodila dete devojicu koja je nestala neposredno pre majine
smrti. Pria e na kraju izai na videlo, i mislila sam da e moda uznemiriti Mad
len s obzirom na njena iskustva s decom. Moda e joj biti bolno da to uje putem
traeva.
Veoma si ljubazna to si mislila na nju i sasvim si u pravu. Nema sree s decom.
Ovde ih nije bilo otkako je davno otiao na nesreni batovan. Uasna pria, zna.
Ni danas ne mogu podneti da uem u golubarnik, rekao je. Tamo je poginula de
vojica, zna. Pala je niza stepenice. Madlen se tamo s njom igrala. Oboavala je to
dete. Sad, naravno, vie ne moe o tome da razgovara.
Uasno, rekla sam i osetila tup bol u grudima.
Madlen je krivila sebe. Loe je odabrala mesto za igru i nije trebalo da je pusti
da tri po stepenicama. Nita to bih joj neko rekao nije joj moglo ublaiti oseaj
krivice. Razum joj posle toga vie nije bio isti.
Sirota Madlen, rekla sam. Zato mi to nisi ranije ispriao?
To nije neto to se rado pria komijama. Trudimo se koliko moemo da se to
ne iri i svima kaemo da je batovan otputen zato to Madlen nije mogla da trpi
devojicu u svojoj blizini. Mislim da ne bi preivela traeve na tu temu.
Naravno. Oklevala sam. Ispriala mi je malo drugaiju verziju prie.
Da, bojim se da ju je njen mozak preobratio u jo jedan pobaaj, rekao je.
Kao da je potpuno zaboravila na pravo dete.
Oprosti to sam pokrenula tako bolnu temu.
Nisi mogla znati, rekao je. I drago mi je to sam uo za rodbinske veze. Mad
len e bez sumnje eleti da poseti porodicu i izrazi sauee.
Jesi li upoznao nekoga od Prijeovih?
Razgovarao sam sa sinom jednom u operi u Parizu, pre mnogo godina. Loran,
ako se dobro seam?
167
Da.
Pomalo je nevaspitan, uinilo mi se. Nisam siguran da mi se naroito dopada
to to mi je ena njegova roaka, rekao je. Stigli smo do kue, gde sam ula kako
Madlenin smeh odzvanja hodnicima. Stao je i okrenuo se ka meni, odmerenog i
ozbiljnog izraza. eleo bih da razgovaram s tim irarom. Moe li tvoj mu da nas
upozna?
168
Dvadeset etvrto poglavlje
Narednog dana sam zadovoljno sedela u biblioteci pored svekrve i vebala grki.
Ali, nisam mogla da izbijem Dordovu priu iz glave. Nestvarna prilika devojice
koju sam tamo videla sad mi je bila jo strasnija. Zatvorila sam oi, ne pomcajui se
sve dok me glas gospoe Hargrivs nije vratio u sadanjost.
Postoji vreme za mnoge rei, a takoe i vreme za san, rekla je. Da li je ovo pri
medba na moje drutvo?
Nipoto, rekla sam i nasmejala se. To je samo Homerova reenica koja mi se
uvek dopadala. Jeste li spremni za jo?
Nemamo vremena za to, bojim se, dobacio je Kolin poto je uao u sobu.
Ako elimo da posetimo irara pre ruka, treba odmah da krenemo.
Prethodnog dana, Madlen nije pokazala gotovo nikakve emocije kad smo joj is
priali za Editino dete. To me nije iznenadilo uznemirie se, u to nije bilo sum
nje. Mada e je ta pria najverovatnije pogoditi najvie kad ostane sama, pa u pri
vatnosti bude mogla da reaguje kako god eli. Meutim, vest da joj je Edit bila ro
aka izvukla joj je samo uzdah. Ovu granu porodice Prijeovi ne zanimaju, uvera
vam vas, rekla je. Meutim, Dord je i dalje eleo da ih poseti. Predloio je da to
uini posle posete doktoru iraru. Nijedan plan nije spominjao pred enom.
Oseam se kao da je izdajem, rekao je dok je koija kloparala putem prema
Radepontu i duevnoj bolnici. Um joj je ponekad tako osetijiv ako joj kaem da
u se posavetovati sa jo jednim lekarom, moda u je ponovo pokrenuti. I uprkos
tome to je leio Edit, mogue je da nam nee predloiti nita to ve nismo ispro
bali.
Ako je Editino stanje bilo gore od Madleninog, mogue je da zna neto vie o
kasnijim fazama bolesti.
Uinio sam sve to sam mogao za Madleninu majku, kojoj je sigurno gore nego
to je bilo Edit, s obzirom na njene godine. Zamurio je i zabacio glavu. Izvinja
169
vam se. Ne elim da odbacujem svaku mogunost. Ali, moram biti spreman na ra
zoarenja. Razoarao sam se vie puta nego to mogu da izbrojim.
Nagnula sam se napred i potapala ga po ruci. Potpuno te razumemo.
irar je inovativan i pametan, dodao je Kolin. Verujem da e moi neto da
ti ponudi. Proli smo pored razruene opatije i nastavili pored Sene do bolnice,
spokojne u svom okruenju, tihe, izuzev zvuka reke. Sve je bilo kao i prilikom mo
jih prethodnih poseta, osim to nas ovog puta nije odmah doekala bolniarka na
ulazu. Kolin je pokucao tekim zvekirom o tvrdo drvo i saekali smo. Posle nekoli
ko minuta, pokucao je ponovo, i dalje bez odgovora.
Otiao je do kraja stepenita i izvio glavu da proviri kroz prozor. Nita ne vi
dim, objavio je i udaljio se da proveri druge prozore na proelju zgrade, dok je
Dord preuzeo kucanje. Kad su se vrata konano otvorila, ugledali smo razbarue
nu enu lica umrljanog od suza, sa zguvanom bolniarskom kapom u ruci. Jedva
sam je prepoznala kao istu osobu koja me je doekala prilikom prethodnih poseta.
U nekoliko krupnih koraka, Kolin se vratio do nas i stao ispred Dorda.
Kako vam mogu pomoi?, pitao je i izvukao papire koji su ga predstavljali kao
predstavnika britanske krune. Nisam mislila da e to izazvati poverenje Francuza,
ali bilo je dovoljno da ubedi alosnu priliku pred nama da je u redu da nas uvede.
Seam vas se od pre, obratila mi se drhtavim glasom. Dopali ste se doktoru
iraru. Pogledala je u Dorda. Jesmo li se ve sreli?
Naalost ne, odgovorio je ozbiljno. Doao sam da razgovaram s lekarom o
svojoj eni. Ovo nije dobar trenutak?
Nije odgovorila, niti bilo ta rekla dok smo ulazili za njom. Hodnik nije izgle
dao drugaije u odnosu na proli put, ali sve je nekako bilo udno. Bolniarkina
uniforma je bila neuredna, zguvana, a po kecelji je imala velike mrlje boje re.
ta se dogodilo ovde?, pitala sam usplahireno.
Doktor irar je mrtav, odgovorila je i suze su joj ponovo potekle niz obraze.
U svojoj kancelariji...
Kolin nije ekao vie ni tren. Potrao je ka zatvorenim vratima na kraju hodni
ka. Krenula sam za njim, ali mahnuo mi je rukom da stanem. Sela sam na dugu dr
venu klupu pored Dorda, oseajui se nemono, a onda sam se ugrizla za usnu i
okrenula ka bolniarki.
Da li vam je to krv na kecelji?, pitala sam.
Klimnula je glavom.
Njegova?
170
Ponovo klimanje glavom.

ta se dogodilo?, pitala sam. Da li se desila neka nesrea?
Ne, odgovorila je. Bio je no... Suze su se pretvorile u snane jecaje.
Ko je bio sa njim?, pitala sam.
Niko, ne na kraju. Zatekla sam ga tako jutros kad sam stigla.
Ko je od osoblja bio tu sino? Da li je iko uo neto?
Nita neobino.
Gde je uboden?, pitala sam.
Dord me je prostrelio pogledom. Da li je ovo neophodno? Sirota ena je uz
nemirena. Zar ne moemo sad da je umirimo, a ispitivanje prepustimo policiji?
O, nee nam biti potrebna policija, gospodine, rekla je. Sam je to uinio. Se
ivo mu je bilo u ruci. Lice joj je posivelo, a koa bila hladna. Potraila sam neto
ime bih je ogrnula i pronala ebe u ormaru malo dalje niz hodnik. Kolin je izaao
iz kancelarije i pogledao me.
Hoe li doi da pogleda?, pitao je.
Treba li ti jo jedan par oiju? Bilo mi je drago to trai moju pomo. Moda
ovaj na novi dogovor nije bio tako nedokuiv kako sam se u poetku plaila.
Trebae nam i vie od toga. Ali, ti odlino zapaa, Emili. Ako bude mogla da
podnese prizor, voleo bih da ujem ta misli.
Predala sam ebe Dordu, koji se dobro pobrinuo za bolniarku i zamolio bol
niara da joj donese aj. Kolin me je zaustavio pre nego to sam ula u irarovu
kancelariju.
Sigurna si?, pitao je. Jezivo je.
Naravno da jesam, uverila sam ga. Ne moe biti gore od Edit.
Gore moda nije bila ba najbolje odabrana re. Doktor je sedeo, ispruen na
stolici za radnim stolom. Jedna ruka mu je visila sa strane, a druga, u kojoj je drao
otar hirurki no, bila je sputena u krilo. Krv mu je iscurila iz oba zgloba i ostavila
sjajne zgruane barice na podu i tamnu lepljivu mrlju na koulji i prsluku. Osetila
sam u i zadrala dah; nisam bila sigurna elim li da gledam dalje.
Zato bi to uinio?, pitala sam.
Nije, rekao je Kolin. Ima ogrebotine na ruci. Borio se s nekim. Ne sumnjam
da e mrtvozornik pronai jo znakova borbe. A ima i krvi na prozorskoj dasci.
Prila sam prozoru, ali isprva nisam nita videla. Meutim, kad sam pregledala
svaki centimetar drveta, primetila sam mrljicu tamnocrvene boje razmazanu na ivi
ci daske. Nije mogao ostaviti ovo, a da ne krvari svuda izmeu, primetila sam.
171
Upravo tako, sloio se.

Vidi li neku poruku? Ili neto to lii na nju?
Jo je nisam pronaao. Hoe da pomogne?
Naravno, odgovorila sam. Ako dozvoljava.
Ne rugaj se sada. Treba da pozovemo policiju. Hoe li moi ovde ostati sama
ako ostavim otvorena vrata? Samo u izai da pozovem Dorda i zamolim ga za
pomo.
Klimnula sam glavom i ula ga kako razgovara s Dordom dok sam je krenula
u istraivanje sobe. Oprotajna poruka bi svakako bila ostavljena na nekom oi
glednom mestu, ali na povrini radnog stola, policama za knjige i ostalim stolovima
nije bilo niega. Neko je zatvorio doktoru oi, za ta sam bila zahvalna. Ve mi je
bilo dovoljno neugodno to sam kopala po stvarima mrtvaca. Ne bi mi pomoglo da
sam oseala kako me njegov prazan pogled prati. Ponovo sam obila prostor, ovog
puta otvorila fioke radnog stola, ali uzalud. Sadrina im je bila savreno obina.
Okrenula sam se i pogledala le sirotog doktora. I tada sam ga ugledala ugao
presavijenog papira uvuenog u dep sakoa. Paljivo, tako da ne pomerim telo, iz
vukla sam ga i otvorila. Stranica je bila istrgnuta iz sveske na linije.
On, koji nije kriv za sopstvenu smrt, ne prekrauje sopstveni ivot.
Ispod toga je bila povuena linija i usledila je jo jedna reenica:
Nije trebalo nikad da je pustim.
Najeila sam se kad sam proitala. Osetila sam se jo gore kad sam ugledala krv
koja je probila irarovo odelo i umrljala poruku. Rukopis mi je bio poznat, ali ni
sam mogla biti sigurna i razmiljala sam kako da se vratim u sobu Lorana Prijea i
proverim svoje sumnje. Iznenada, Kolin mi je dodirnuo rame i ja sam poskoila; ni
sam ga ula kad se vratio u sobu.
Uspeh?, pitao je. Predala sam mu papir.
Hamlet, verujem, rekla sam. Sa dodatkom linije izjave. Nala sam mu u de
pu.
Brza si i delotvorna, pohvalio me i uputio mi osmeh pre nego to je pogledao
rei.
Ne verujem ni trenutak da je ovo on napisao.
172
Zato?
Ko stavlja oprotajnu poruku u svoj dep?, pitala sam. Shvatam da mi je is
kustvo ogranieno ali, ipak ga imam. Manje od godinu dana ranije pronala sam
le osobe koja je ubila lorda Bazila Forteskjua zloin za koji je bio optuen prija
telj mog mua. Pravi krivac je poinio samoubistvo poto je otkriven. Samoubice
ele da svi vide njihove poslednje rei. Ne sakrivaju ih. I ne zaboravljaju da ih izva
de iz depa.
Mogue, rekao je. Ali, ta ako ovo nije bilo namenjeno drugima? ta ako ju je
napisao samo za sebe?
Ne veruje da se ubio ve si to rekao.
U pravu si. Ali, moda je ubijen a da je ipak napisao ove reci.
Oseao se krivim zbog Edit, rekla sam. Ili veruje da je mislio na dete?
Dete. Nije pustio Edit. Ona je pobegla.
Nije pustio ni Lusi poslao ju je.
To je znaajna razlika?, pitao je.
Nisam sigurna.
Pa, vredi razmisliti, izjavio je. Zavrio sam ovde. Hoemo li ispitati to vie
zaposlenih pre nego to stigne policija i preuzme?
* * *
Kao to smo oboje oekivali, od osoblja smo dobili malo podataka. Kolin je nas
luivao da je doktor mrtav od sredine noi, kad je bilo malo verovatno da bi neko
uo komeanje. Ordinacija mu se nalazila daleko od odetjenja s pacijentima, a bol
niar koji je deurao priznao je da je zaspao oko tri ujutru i probudio se posle est.
Doktor irar je esto radio do kasno, pa nije bilo neobino to mu je u kancelariji
gorelo svetlo.
Dord je ostao na klupi blizu glavnog ulaza u zgradu i ekao da zavrimo. Od
lino je teio bolniarku koja je pronala telo i, poto je objasnio da se kolovao za
lekara, ponudio se da pregleda bilo kog pacijenta kome je trebala hitna medicinska
pomo. Na kraju, njegove usluge nisu bile potrebne jer je partner doktora irara
stigao ubrzo nakon policije, spreman da zameni kolegu.
Zato ne bi sela sa Dordom dok ja razgovaram s policijom?, pitao je Kolin i
neno me uhvatio za ruku.
O emu e tano razgovarati s njima?, pitala sam.
elim da prisustvujem ispitivanjima, da vidim njihovu procenu mesta zloina.
Mogu li da ti se pridruim?
173
Bie mi teko da ih ubedim da puste i mene da prisustvujem, ak i sa mojim

dokumentima, rekao je. Dvoje bi ve bilo previe.
Razoarano sam sela pored Dorda. Pretpostavljam da nisi oekivala da e
ovako provesti dan, primetio je.
Daleko od toga. I iako znam da e ovo zvuati pomalo neprikladno, ao mi je
to nisi uspeo da razgovara s doktorom irarom. Tako sam prieljkivala da ti po
mogne da izlei Madlenino stanje.
Odmahnuo je glavom. To je svejedno bilo malo verovatno. Bio sam glup to
sam se uopte nadao. Trebalo je da budem pametniji. Prekopao je po depovima i
izvukao tanku srebrnu kutiju. Kako je bilo unutra? Nona mora?
Da, odgovorila sam.
Zapalio je cigaretu, snano povukao i ispustio tanak mlaz dima u vazduh. Mis
lim da ne bih podneo to da vidim. Da je ranjen, u redu. Proveo sam dovoljno vre
mena u vojsci da to prihvatim ali kad su okolnosti beznadene, kad je u pitanju
ubistvo... ne mogu da podnesem takvu vrstu surovosti. ak i kad pregleda bojno
polje, postoji mogunost da nekoga spase. Misli li da smo stigli ranije...
Ne, odgovorila sam. Mrtav je od sredine noi.
Hoe li vam smetati da posle ovoga produimo za Ruan? Hteo bih da posetim
Prijeove, osim ako, naravno, nisi previe uznemirena posle ovoga to si videla.
Vie volim da guram dalje nego da jadikujem. Izjava mi je bila iskrena, ali ta
koe me je pokretala i elja da vidim reakciju Prijeovih na vest o doktorovoj smrti.
elim da izrazim sauee, naravno, rekao je. Ali, ako ne smatra da je to pre
grubo, voleo bih da se raspitam i o Editinom leenju i vidim misle li da joj je pomo
glo. Ako jeste, moda bi vredelo da se vratim u bolnicu i razgovaram s bilo kim ko
je radio na njenom sluaju.
Da je bila moja erka, bilo bi mi uteno kad bi saznanja sakupljena o njenom
stanju mogla spreiti nekog drugog da pati.
Jo jedan razlog zato mi se svia, rekao je. Ima predivan duh, Emili. Podse
a me na moju dragu Madlen.
Polaskana sam, odgovorila sam jer nisam znala ta bih drugo rekla. Znam ko
liko je oboava.
Njoj sam ja centar sveta. Prihvata me. Ne pritiska me da posvetim ivot samo
jednom cilju. Mislim da ne bi mnogo ena trpelo to to menjam strasti kao rukavi
ce.
Ali ne kad je ona u pitanju, nadam se.
174
Ni sluajno. Za mene ne postoji druga ena. Stvoren sam za Madlen. Mislim

da i ti osea slino prema svom muu?
Da, odgovorila sam, i pocrvenela.
Odlino. Puio je cigaretu. ivot je mnogo sreniji ako si u braku s nekim
koga zaista voli.
Takvo razmiljanje bilo je oigledno, ali znala sam koliko esto je zanemarivano.
Potpuno se slaem, rekla sam. Neko vreme smo sedeli u prijatnoj tiini. ta e
uraditi ako zapadne u isto stanje kao i njena majka?
Ponaau se kao i do sada i brinuu se o njoj do kraja ivota. A kad je ne
bude... Odmahnuo je glavom. iveu sam i aliti zbog svakog trenutka koji ni
sam s njom.
own loa d.org
Balk anD
175
Dvadeset peto poglavlje
Sat vremena kasnije, Kolin je zavrio s policijom i stekao utisak da je video sve do
kaze koji se mogu sakupiti u bolnici. Ubica je uao i izaao kroz prozor kancelarije.
Dolo je do borbe i nije bilo jasno da li je opaki zloinac savladao doktora irara
ve na stolici, ili su se borili i on ga naterao da sedne. Ako je bilo u pitanju ovo dru
go, uljez je poistio sve tragove rvanja pre nego to je napustio mesto zloina. Dok
tor je pretrpeo udarac u glavu, koji ga je verovatno onesvestio, posle ega mu je ubi
ca presekao vene na zglobovima, podmetnuo oprotajnu poruku i pobegao.
Budalasto, izjavio je Dord kad smo se ponovo smestili u koiju. Kakva oso
ba moe da uradi tako neto?
Najoiglednije je poeti sa pacijentima, rekao je Kolin. Meutim, ni na jed
nom nema znakova koji bi otkrili da je uestvovao u tome.
Drago mi je, rekla sam. Grozno je pomisliti da bi ga neko kome je pokuavao
da pomogne tako divljaki napao.
Ali, zar nije stranije pomisliti da je u pitanju neko zdravog uma?, pitao je
Dord. Neko ko nije zatvoren u duevnoj bolnici?
Postoje li ubice zdravog uma?, pitala sam.
Nijedna izvanredna dua nije poteena meavine ludila, dobacio je Kolin.
Aristotel, rekao bih.
Sve vodi do Grka, zar ne, dragi?, pitala sam. Brzo smo stigli do Ruana i smesti
li se u dnevnu sobu Prijeovih, ja pored Sesil, koja se obradovala to nas vidi. Ma
dam Prije nas je doekala sama i izvela je dobru predstavu, doekavi nas kao da je
nae prisustvo bilo ravno Hristovom drugom dolasku. To jest, sve dok nismo pred
stavili Dorda.
O, boe, rekla je i pruila mu jednu ruku da je poljubi, dok je drugu stavila na
elo. Gospodine Markame, oprostite mi, ali volela bih da sam vas mogla spasti od
veze s mojim uasnim roacima.
176
Uveravam vas, madam, da je Madlen predivna i ljupka. Nema dame na ita

vom svetu koja bi je nadmaila svojim vrlinama. Da ste imali zadovoljstvo da je
upoznate, nikad vie tu granu porodice ne biste smatrali uasnom.
Ne bih oekivala drugo miljenje od tako oito odanog mua, rekla je. Tek,
ludilo koje ih unitava ne treba olako shvatati to smatram uasnim. Izvinjavam se
ako mi izraavanje nije bilo jasno. Moliu se da ga vaa ena izbegne.
Koliko sam shvatio, i vaa strana porodice, koliko god potovana bila, pati od
iste boljke, nastavio je Dord ljubaznim glasom i uz irok osmeh.
Znai, znate nau tajnu, naravno, rekla je madam Prije.
Nadam se da vas nisam uvredio, rekao je Dord. Nadao sam se da ete mi
moda rei neto o erkinom leenju da li joj je neto naroito pomagalo.
Volela bih da mogu, ali, naalost, izgleda da nije nita. Lice joj je bilo tvrdo
dok je govorila o Edit, ali je smekalo kad se okrenula ka Kolinu. Gospodine Har
grivse, Toaneta e biti vie nego razoarana to vas nije videla. U poseti je prijatelji
ci.
teta to nije dola na selo, rekla sam uz osmeh vrhunske neiskrenosti. Sesil,
koja je sedela do mene na kanabetu od konjske dlake, priguila je podrugljivi smeh.
Mogla sam da priredim malu zabavu u njenu ast.
To bi bilo lepo, rekla je madam Prije. Tako ste ljubazni to mislite na nju.
Znate koliko nam je draga, dodao je Kolin. Potisnula sam elju da ga utnem.
Meutim, bojim se da vam ne nosimo dobre vesti. Sino je ubijen doktor irar.
Doktor irar? Zbunjenost joj je ispunila krupne oi. Poznajemo li ga?
On je leio Edit, mama. Nije bilo jasno da li je Loran vrebao negde u pozadini
od trenutka kad smo stigli ili se kasnije tiho uunjao. Ali kad je iskoraio iz senke i
zagrmeo, kao da je sva toplota bila izvuena iz sobe. Kako si mogla to da zabora
vi?
Zato oekuje od mene da pamtim ime tog uasnog oveka?, pobunila se ma
dam Prije. Nije za nju uinio nita korisno.
Uinio je vie nego ti.
Lorane, zar ti nije ve dosadilo da se sramoti pred gostima?
Ni najmanje. Ugledao sam se na svoju dragu majku.
Uzdahnula sam sa gotovo romantinim oduevljenjem kad je preao preko sobe
i zalupio vratima. Loran me je napola plaio, napola zabavljao. Sviala mi se drama
koju je unosio u situaciju; to me je podsealo na uzbudljiv roman. Dok je oko mene
ponovo oivljavao razgovor, zapitala sam se ta je tano mislio o doktoru iraru i
177
koga je krivio za Editino bekstvo iz bolnice. Najvie od svega, elela sam da mu vi

dim rukopis. Moemo li da ga pratimo?, proaputala sam Sesil.
Sesil je kratko utala, skupljenih ruku, lupkajui palcem o palac. Gledala je u
madam Prije, zatim u vrata, a onda je klonula na mene.
Mon dieu!, uzdahnula je. Sve mi se vrti. Kalista, hoe li me odvesti do moje
sobe?
Trik joj je, mada neprimeren njenim samonametnutim standardima, posluio
svrsi. Kolin ga je odmah prozreo posmatrao je dok sam je vodila ka stepenitu,
bez ikakvog nagovetaja zabrinutosti na licu. Meutim, nije mi promaklo da mu je
bilo zabavno.
Oduevljena sam tvojom brzom reakcijom, rekla sam dok smo se penjale ste
penicama. Nisi ni oklevala.
Ne volim da gubim vreme, rekla je Sesil. A i bilo mi je uasno teko da glu
mim kako me onaj razgovor zanima. teta to nisam u sobi u kojoj si ti bila mo
gle bismo da uemo kod Lorana nenajavljene.
Popele smo se na gornji sprat i pokucale na Loranova zatvorena vrata, koja je
bez oklevanja otvorio. Zatim ih je tako ostavio i vratio se do klavira.
Bila si sasvim u pravu, Kalista, rekla je Sesil, koja je ula za njim i oprezno za
obilazila gomile notnog papira. Ima pretrpani um jednog genija. Ili barem pretr
panu sobu.
Zato ste dole?, pitao je, prekrstio ruke i namrtio se na Sesil.
Lekar vae sestre je mrtav. Ubistvo je izvreno tako da izgleda kao samoubis
tvo. Loe uraeno, nikoga ne bi zavaralo. Nije profesionalac, rekla sam.
Profesionalni ubica?, nasmejao se Loran. Ne mogu da odluim da li da vas
prezirem ili alim, ledi Emili.
Trenutno nemamo vremena ni zajedno ni za drugo, primetila je Sesil. Gde
ste bili sino?
Ja? Nagovetavate li da sam ja ubio doktora irara?
Slegla je ramenima. Mogue je, zar ne?
Osim injenice da nisam imao razloga da mu elim smrt, nije mogue. Bio sam
ovde itavu no.
Sam?, pitala sam.
Naravno. Mislite li da dovodim ljubavnice u majinu kuu?
Volite da mislite kako me zaprepaujete, zar ne?, pitala sam.
Ne budite naporni, Lorane. Moe li vaa porodica da potvrdi da ste bili ovde?,
178
pitala je Sesil, a onda se okrenula prema meni. Mislim, Kalista, da bih moda bila
izuzetno dobar detektiv. Sjajna sam u ispitivanju osoba koje imaju znaaja za istra
gu. Misli li da postoji posebna vrsta odee koju bi trebalo da nosim za to zanima
nje?
Loran je uzdahnuo kao da mu ovo sve ide na ivce, ali oi su ga izdale. U njima
se ogledao smeh. Iako bih mnogo voleo da vidim kako uvodite visoku modu u is
tragu, bojim se da nemam vremena za ove gluposti.
Zar vas ne zanima ta se desilo s doktorom irarom?, pitala sam. Njegov ubi
ca bi nas mogao odvesti i do ubice vae sestre.
To je oaravajue, siguran sam, ali ta ja imam s tim? Sino sam bio ovde i sva
kako ne bih ubio sopstvenu sestru.
Ko bi eleo da ga ubije?, pitala sam. Da li ga iko iz vae porodice krivi za ono
to se desilo Edit?
Do trenutka kad je ona pobegla iz bolnice, nikoga u ovoj kui izuzev mene
nije bilo ni najmanje briga za to kroz ta je prolazila. Razgovarali ste s mojom maj
kom. Laknulo joj je to joj je erka mrtva. udo da Edit nije sama sebi oduzela i
vot kako su se prema njoj ponaali.
Ne mogu da zamislim da je vaa majka ubila doktora irara, rekla je Sesil. To
bi zahtevalo mnogo truda na naine koji joj nisu bili zanimljivi.
Dobro je poznajete, zar ne?, pitao je.
Dovoljno dobro.
ta je sa vaim ocem?, nastavila sam. Da li je bio zadovoljan Editinim napret
kom? Njenim lekarom?
Bio je zadovoljan to mu vie nije u kui.
Lorane, mislim da je jako vano da pronaemo dete vae sestre. Koje je, trebalo
bi da zapamtite, vaa neaka, rekla sam. Edit je verovatno pokuala da je nae, a
ta sirota devojica je i dalje sa ovekom koji joj je ubio majku. Sigurno ne elite da
to ostane neprovereno?
ta elite od mene?, pitao je.
Zar zaista niste nita znali o Lusi?
Nita. Da jesam, sam bih je odveo na neko bezbedno mesto. I sad kad je taj be
skorisni doktor mrtav, jo je manje verovatno da u ikad pronai dete, o kome bi,
moram da naglasim, trebalo ja da brinem.
Vi? Sesil je bila sumnjiava. Neenja? Koji ivi s roditeljima? Vi ste pogodni
za vaspitanje devojice? Koja je, koliko znam, ve zadovoljno zbrinuta u udobnom
179
domu? Oholi ste, Lorane. Oholi.

Odgovorio joj je, ali nisam ula ta. Panja mi je bila usmerena na gomilu ruko
pisa meni najbliih, na rei navrljane na vrhovima stranica i marginama. Sve je
bilo ispisano istim rukopisom koji sam videla samo nekoliko sati ranije na navod
noj oprotajnoj poruci doktora irara. Srce mi je zalupalo u grudima i sagnula sam
se da podignem list.
Jeste li napisali neku oprotajnu poruku u skorije vreme, Lorane?, pitala sam.
Kako se usuujete? Zgrabio mi je papir iz ruke.
Pomislila sam da sam prepoznala rukopis od poslednjeg puta kad sam bila u
vaoj sobi. Dakle, zato ste ga ubili? Da li je on zadrao Editinu bebu? Da li se zalju
bila u njega? Jeste li bili ljubomorni?
Oamario me je, snano, preko usta.
Posrnula sam dok je Sesil ostala bez daha i krenula ka njemu. Bez oklevanja sam
je zaustavila, krenula sama napred, uzvratila mu udarac i gledala kako mu se grimiz
ni trag iri obrazom. Nije rekao nita, ali je podigao ruku do tog mesta. Odolela
sam potrebi da dodirnem, pretpostavljala sam, isti takav trag na svom licu.
Stranica je bila istrgnuta iz sveske, nalik na onu to lei tamo, rekla sam i po
kazala na tanku svesku na poklopcu klavira.
Ne dirajte to. Zakoraio je ispred mene i spreio da krenem ka dotinom
predmetu.
Zato ste tako zabrinuti ako nemate ta da krijete?, pitala sam.
ta je pisalo u poruci?
Citat iz Hamleta. I napomena.
Slegao je ramenima. Sino nisam bio ni blizu bolnice.
Jeste li napisali poruku?, pitala sam.
Nemam obiaj da ostavljam svoje zapise kod mrtvaca.
Objasnite mi onda kako ju je doktor irar dobio?
Nema ta da se objanjava. Ne moete dokazati da sam je ja napisao nemate
je kod sebe. Ako policija eli da me ispita, doekau ih rairenih ruku. Nee prona
i nita.
Neto u njegovom glasu je ukazivalo na nadmonu snagu istine u njegovoj pos
lednjoj izjavi. Policija nee nai nita, ali samo zato to e Loran unititi sve to bi
im moglo koristiti pre nego to i pomisle da to potrae. Oajniki sam elela da za
virim u svesku, ali sam znala da mi nee dozvoliti. Policija bi mu mogla prepoznati
rukopis na mnogo naina ali mene nije trebalo dalje uveravati ko je napisao lanu
180
samoubilaku poruku. elela sam da proitam vie, da otkrijem zato bi neko ui

nio tako neto.
I zato bi, poto smo saznali istinu o Editinoj bebi, njen doktor sasvim mogu
e jedina osoba koja je znala celu priu bio ubijen. Da li je naa istraga pokrenula
novo nasilje?
Lusi je jedino vana, Lorane, rekla sam. Moramo da je naemo.
Neprekidno sam pokuavao otkako ste mi rekli da je iva, odgovorio je, gla
som priguenim i preteim. Saznao sam samo da ju je poseivao neki ovek po
imenu Mirijel.
ta ste saznali o njemu?, pitala sam.
ta vi znate? Oi su mu se suzile i smraile.
Imamo stvari koje je ostavio u sobi blizu duevne bolnice, odgovorila sam. Iz
uzetno su zanimljive.
Treba da razgovaram sa ocem, rekao je. Oprostite to prekidam ovako sadr
ajan razgovor, ali nemam vie nita da vam kaem.
Sesil, reena da oduzme svesku od njenog vlasnika, odbila je da se vrati na selo sa

nama. Kolin joj je zabranio da dira svesku, ali se sloio da je njen ostanak u kui
Prijeovih razumna odluka mogla bi da primeti neto vano u ponaanju porodi
ce. Meutim, znao je savreno dobro da e sledei put kad je sretnemo dnevnik biti
u njenim rukama. Dord je uspeo da se nekako zblii sa madam Prije dok nismo
napustili kuu molila ga je da se vrati na aj, ali nije pozvala i Madlen.
Tako lii na Madleninu majku, rekao je dok smo se odvozili iz Ruana. Barem
onakvu kakva je bila pre nego to smo se venali. Ekscentrina da, ali svejedno priv
lana. Imala je sree to je izbegla sudbinu moje tate.
Da li ti prenela neko korisno saznanje?, pitala sam.
Ni trunku, odgovorio je. Zaista mi je ao to nisam upoznao gospodina Pri
jea. Sigurno je posebna linost. Gde se to skriva?
Uglavnom uiva kod ljubavnice, izjavio je Kolin. I njihove erke.
Jo jedna erka?, pitao je Dord.
Ova je mnogo mlaa od Edit i Toanete, rekla sam. Kolin me je potajno gur
nuo u bok. Mada, to se nas naravno ne tie.
Ne, naravno da ne, sloio se Dord i tiho nasmejao dok se okretao da pogle
da kroz prozor. Sigurno je zanimljivo imati toliko dece.
181
U vazduhu je zavladala nelagoda dok smo svi skretali poglede jedni od drugih.
Svi smo u sebi skrivali bol zbog svojih gubitaka.
Niko nije progovorio do kraja puta.
21. jul 1892.
Emilino raspitivanje za erku Markamovog batovana podstaklo me je da i sama istraujem. Slu

ge nisu elele nita da mi kau, to me nije iznenadilo, ali poseta pekari u Frevilu nije zavrila
samo kupovinom predivnog bageta punjenog unkom i grijerom, ve sam ula i priu koja je u ono
vreme kruila. Dete je, izgleda, ipak umrlo na imanju, a dobri seljani su uvereni da njen duh obi
lazi okolinu.
Smeno, naravno. Nemam vremena za alosne krike i nejasna privienja. I trake, prema prii.
Duh je, znate, sklon da ih ostavlja kuda god ide. Nema sumnje da ih ima sva dokona omladina u
ovoj oblasti.
Sad kad razmislim, videla sam traku zguvanu na zemlji kad sam pre nekoliko dana ila na ja
hanje. Plavu, mada nisam sigurna da boja ima znaaja. Kao da me je Emili pitala neto o traka
ma u vezi sa detetom. Zaista se nadam da joj niko nije otrovao mozak takvom gluposti. Miljenje
o njoj mi se popravilo, ali i dalje je osetljivija nego to bih elela.
Meutim, niko ne moe da tvrdi da nije dobra uiteljica.
182
Dvadeset esto poglavlje
Bila sam zadovoljna to sam zatekla pismo od gospodina Leblana kad smo se vratili
u kuu gospoe Hargrivs. Uglavnom me je obavetavao da nije saznao nita novo,
ali takoe je pitao moe li uskoro doi u posetu jer mu je potrebna moja pomo.
Dodao je i da to moe da saeka dok ne pronaemo odgovore na smrt Edit Prije.
Pomisao da sam nekome potrebna bila je vie nego laskava. Kolin mi je povremeno
doputao da mu pomaem, ali nije mu bilo teko ni da nastavi u mom odsustvu.
Doputao. Kako sam mrzela tu re. Jarka vatra gorela je u ogromnom kamenom
ognjitu u dnevnoj sobi jer smo se nas troje udruili protiv vlage, svi vredno zadub
ljeni u rad. U Normandiji je bilo dana koji su vie liili na jesen nego na leto, ali
hladno vreme nije bilo teko jer je sunce uspevalo da se probije kroz oblake dovolj
no esto da nas podseti da je jul. Gospoa Hargrivs i ja smo posle veere provodile
dosta vremena uz Homera i bila sam oduevljena pesnikovim delom vie nego ikad.
Nikad pre nisam imala ulogu uiteljice i otkrila sam da sam kroz poduavanje sve
krve nauila isto koliko i kad sam ga prouavala sama. Moda i vie, zato to je ra
zumevanje, koje mi je bilo potrebno da joj objasnim pravila grke gramatike ili po
mognem da analizira stihove, zahtevalo aktivnije i temeljnije razmiljanje nego kad
sam uila sama. Uivala sam u svakom trenutku.
Ah!, rekla je gospoa Hargrivs. Sad shvatam: Vino me pokree, oaravajue
vino, koje pokree ak i mudrog oveka da peva i da se neno smeje, i podie ga da igra
i izvlai rei koje je bolje ne izgovoriti. Stvarno mi se svia ovo, Emili.
Drago mi je, rekla sam.
Potreban nam je, majko, porto, predloio je Kolin. Odgovara ovome to si
upravo proitala, a Emilino je omiljeno pie.
Bojim se da ga nemam, rekla je. Moraete se zadovoljiti konjakom. Ovo je
moda bio prvi put da se dama nije trgla na to to volim porto, koji se tradicional
no smatra mukim piem. Moje potovanje prema svekrvi sve je bre raslo.
183
Oekivau da popuni rupu u podrumu pre nae naredne posete, rekao je Ko

lin i napunio nam ae. Razgovor smo ponovo skrenuli na Prijeove.
Loranova oseanja prema sestri idu dublje nego to bi trebalo, izjavila sam.
Da li je, moda, preao neizrecivu liniju? Da li je moda bio ljubomoran na Vasea i
besan kad je saznao da je Edit rodila dete?
I ubio je?, pitao je Kolin. Klimnula sam glavom. Kako je saznao za bebu? i
rar mu nije rekao.
Zaista je izgledao iznenaeno kad smo mu rekli da je Lusi iva, rekla sam.
Ali, moda je samo odlian glumac. im je Edit nestala, poeo je da je trai. I ta
potraga je moda otkrila istinu o devojici.
Zar to ne bi takoe otkrilo i devojicu?, pitala je gospoa Hargrivs.
Mogue, rekao je Kolin. Ali ne nuno.
Da li je mogue da je bio tako ljut da je ubio sestru koju je voleo? I to na tako
surov nain? Namrtila sam se.
Jedini je lan porodice koji ju je poseivao, dodao je Kolin. Moda se oseao
dvostruko izdanim prvo zato to je pronala ljubavnika, a drugo lagala mu je za
bebu.
Zar je nije viao za vreme boravka u bolnici?, pitala je gospoa Hargrivs. Sva
kako bi i neznalica zapazila njeno stanje.
Ne bi ga bilo tako teko sakriti, rekao je Kolin. Bila je u krevetu i moda je
bila prekrivena brdom prekrivaa. Loran moda nije nita primetio.
to bi ga jo vie razljutilo im je shvatio doktorovu pravu igru, dodala sam.
Poruka u depu doktora irara napisana je Loranovim rukopisom. To je vrst do
kaz.
Moda je njegov rukopis, ispravio me je Kolin.
Da, rekla sam. Ali, kladila bih se u ivot da je tako. Policija e potvrditi.
Treba nam vie dokaza od same poruke, rekao je Kolin. ak i da ju je Loran
napisao, neko drugi mogao je da je podmetne u doktorov dep.
Tu je takoe i Vase, rekla sam. Moramo ga pronai.
Ubedio sam kancelariju Legije stranaca da mi daju dve adrese koje im je na
veo, rekao je Kolin. Ali, kasnije raspitivanje mi nije donelo nita novo, pa je vre
me za linu posetu.
Zato ne bismo tamo otili sutra?, pitala sam.
Nee biti neophodno. Ostani ovde i pozabavi se Sebastijanom. Imamo opkla
du, zna.
184
Ubistvo je vanije, rekla sam.

Ne pokuavam da ti dajem besmislene zadatke, pravdao se. Zna me bolje
nego da tako misli. Ubeen sam da tvoj stari prijatelj ima vie veze sa svim ovim
nego to smo to do sada shvatali. Uzeo je Moneovu sliku, doneo je Markamovima i
odneo je od njih lepo se zabavio, ali poinjem da sumnjam da nije bio u blizini
samo da bi pratio tebe.
Pitam se..., zautala sam. Nisam elela nita vie da kaem naglas. Pitala sam se
da li je Lusi kod Sebastijana. Pitala sam se da li je on il Vase. Koliko dugo misli
da e me ovako smirivati?
Bez sumnje ne dugo, rekao je. Zadirkivanje u njegovim reima, pomeano sa
toplim prodornim pogledom, duboko me prodrmalo. Poelela sam da se nagnem i
poljubim ga, da mu osetim ruke oko sebe, da ga sluam kako mi mrmlja nene rei
u vrat.
Ne bi trebalo da budem odsutan due od nekoliko dana, nastavio je.
Moda bi mogao da mi kupi ponija kad se vrati, ako budem dobra devojica,
uzvratila sam mu.
Ne zaboravi, Emili, znam da si intelektualno sposobna barem koliko i ja. ti
tim te samo zbog fizike slabosti.
Majka mu se nakaljala. Dosadno je ponavljati prie koje su ve jasno reene,
proitala je. Jednostavna reenica. Oigledna istina. Drago mi je to si me vratila
Homeru, Emili.
Znai, treba da pronaem Sebastijana?, pitala sam Kolina kad smo se povukli u
nau sobu, dok mi je pomogao da otkopam dugi niz siunih dugmadi na leima
haljine, provlaei ih kroz svilene kukice.
Siguran sam da e ga lako pronai. Poljubio me je u zadnju stranu vrata.
Kupi neto to misli da e voleti da ukrade.
Nee biti teko. Imamo unapred dogovoren nain kako da ga dozovem, rekla
sam i objasnila mu kako mi je dao svoju kravatu da je okaim na prozor. Mada,
skoro da je teta. Bilo bi mnogo zabavnije kad bih ga prevarila da neto ukrade.
Mogla bih otii na dan-dva u Pariz i kupiti pravi neprocenjivi predmet, neodoljiv
naem omiljenom lopovu. Shvata da bi mi bio veiti dunik kad bih to uradila. I
onda bih zatraila uslugu i navela ga da ujedini snage sa Krunom i ti bi izgubio
nau opkladu.
185
Vredelo bi rizikovati, rekao je. Meutim, sreom, va dogovor me je od toga

zatitio. Ali, neemo sad vie o tome. Ako se neemo videti nekoliko dana, draga
eno, ne elim da provedemo poslednje zajednike sate tako to emo raspravljati o
bezbrojnim divnim osobinama Sebastijana Kapea.
Neemo?, pitala sam. Sad mi je odvezivao korset. ta si jo imao na umu?
Mislio sam da bismo moda mogli igrati ah, predloio je.
Ba teta to nemamo figure u sobi. Osloboena stega, okrenula sam se ka nje
mu i prela mu prstom preko usana. A nema ni table. Morae pronai drugi na
in da se zabavi. Ima li nekih predloga?
Nita to mi slui na ast, rekao je.
Ti su mi omiljeni. Izvukao mi je ukosnice iz kose dok mi nije pala niz lea.
Poljubila sam ga.
Loe utie na mene, izjavila sam.
Da li bi elela drugaijeg mua?
I tada su, u trenutku, sva zbunjena i pomeana oseanja koja sam proteklih dana
gajila prema njemu nestala. Volela sam ga, ak i kad je eleo da me zatiti. ak i kad
je zatita znaila ograniavanje moje slobode. Nisu ga drutvo ili neka samovoljna
pravila navela da me sputava ve ista i jednostavna ljubav. Nenost i briga. elja
da me ne izgubi pre nego to je morao. Rastopila sam mu se u rukama i dopustila
da me odnese u krevet.
Bilo je savreno. Osim najsitnijeg, najmranijeg dela moje due, koji se bunio to
ne mogu i ja da zatitim njega.
186
Dvadeset sedmo poglavlje
Kia je poela da pada u pola jedanaest, pa sam se uvila u debeli ogrta i uvukla u
najotpornije cipele pre nego to sam krenula da se naeni sa Sebastijanom u pono.
Pre nego to je Kolin otiao, ispriala sam mu ta nameravam da uradim nisam
elela nita da krijem od njega i sad sam se tiho kretala kroz kuu, zaustavljajui
se dvaput kad mi se uinilo da sam ula korake, zatim sam ponovo krenula ka vrati
ma, tiho ih otvorila i uzdahnula od olakanja kad sam napolju osetila sladak, vlaan
vazduh. Navukla sam kapuljau, to se, s obzirom na silinu kojom je kia tukla po
zemlji, pokazalo kao uzaludan trud. Oblano nebo je znailo da nema meseine, pa
sam oprezno zakoraila u pomrinu, ne zato to sam bila zabrinuta da u pasti na
klizavoj stazi ispred kue, ve zato to me je sve okolo navodilo da poelim da po
skoim.
Hladne kine kapi su se pretvarale u paru im bi dotakle zemlju i isputale obes
hrabrujuu izmaglicu, koja je arala kroz drvee na imanju. U daljini se kotrljala
grmljavina, a jedino ublaavanje crnila noi dolazilo je od povremenog sevanja mu
nje. Pomiljala sam da ponesem lampu, ali nisam elela da privlaim na sebe nepo
trebnu panju. Zvuk oluje i vetra koji ju je pratio oteavao mi je da ujem korake,
to mi je stvaralo dodatnu napetost. Znala sam da e Sebastijan doi. Ali, volela bih
da sam mogla da oslunem hoe li nam se pridruiti i neko nepoeljan.
Setila sam se trenutaka straha u Londonu, kad sam se bojala da e ovek koji mi
je ubio prvog mua moda probati da napadne i mene. Koliko god grad izgledao
straan, sa uskim ulicama i strelovitim senkama, selo me je plailo jo vie. U gradu
nikad nisi zaista sam. Uvek ima slugu ili koijaa ili peaka na ulici, koje moe do
zvati. Ovde, meutim, niko ne bi uo moje pozive u pomo ukoliko bih se previe
udaljila od kue. Ba kao to niko nije uo krike Edit Prije kad ju je ubica napao.
Zato i nisam imala nameru da zakoraim van dvorita gospoe Hargrivs. Ali,
ak mi se i to inilo predaleko od tople udobnosti njenog prostranog doma. Zadrh
187
tala sam, mokra od pljuska, koji je postajao sve jai to sam due ekala Sebastijana.
Drala sam se vrsto za ipke na gvozdenoj ogradi u pokuaju da zaustavim podrh
tavanje ruku i pogledom sam traila prijatelja po putu, povremeno se osvrui za
sluaj da mi prie s lea, kao ranije.
Kalista! apat mu je bio promukao i doao je iza drveta nekoliko koraka od
mene. Doi ovamo, brzo.
Posluala sam ga, bez oklevanja.
Neko me je pratio ovamo, saoptio mi je. Moram te uvesti unutra.
A ta je s tobom?, pitala sam.
Bojim se da u ti se moda pridruiti. Moe li tvoja svekrva da mi da sobu?
To pitanje sam teko mogla da postavim gospoi Hargrivs tako brzo nakon to
je odnos poeo da nam se otkravljuje, ali nisam videla drugu mogunost. Kako si
uao na posed?, pitala sam.
Preko zapadnog zida, odgovorio je. uo sam da je neko skoio za mnom za
manje od minute.
Srce mi je tuklo. Kua mi je izgledala milionima kilometara daleko. Hoemo li
biti sigurni unutra? Ili e nas i tamo potraiti?
Nemam pojma, ali ne moe biti opasnije unutra nego napolju.
Pogledala sam okolo to sam podrobnije mogla u potrazi za znacima neuobia
jenog kretanja i nauljila ui da ujem od kie. Zadovoljna to nema vidljive opas
nosti najbolje to sam mogla zgrabila sam Sebastijana za ruku i potrala brzo
do ulaznih vrata. Proleteli smo kroz njih i naleteli na moju svekrvu, koja je stajala
sa druge strane.
Pretpostavljam da ima razumno objanjenje?, pitala je odmeravajui Sebasti
jana od glave do pete.
Najelegantnije joj se naklonio, iako mu se voda slivala sa cilindra, koji je skinuo
istog trena kad ju je ugledao. Oduevljen sam to vas ponovo vidim, izjavio je.
Predugo sam bio lien vaeg izvrsnog drutva.
Gubite vreme u pokuajima da me oarate, odbrusila je. Brzo je procenila si
tuaciju kad sam joj ispriala ta se dogodilo i povukla bogato izrezbareni konopac
zvona. Ti, Emili, mora odmah da se presvue u suvu odeu. Vi, gospodine Kape,
morate uiniti to isto. Ostanite ovde, neu da mi sve iskvasite.
Pojavio se sluga, razbaruen, sa pomerenom belom perikom, zadihan jer je naj
verovatnije trao stepenicama. Madam?
Motri na ovog oveka. On je lopov. Odmah u se vratiti sa odeom za njega.
188
Ne isputaj ga iz vida i ne dozvoli da te zavara svojim smenim ponaanjem.

Povela me je na sprat, ali nije rekla ni re sve dok nismo stigle do spavae sobe
koju sam delila s njenim sinom. ta je svrha ovog trkaranja unaokolo usred oluj
ne noi?
Objasnila sam joj da je Kolin traio da razgovaram sa Sebastijanom. A zatim
sam joj objasnila kako smo se Sebastijan i ja dogovorili da ga dozovem. Ula je u
nau garderobu i poela je da pregleda Kolinovu odeu, traei neto to bi neoe
kivani gost mogao da obue.
Misli li da e biti koristan?, pitala je.
Nadam se.
Hajde da otkrijemo, rekla je. Presvuci se i sii. Traiu od sluge da i dalje
pazi na gospodina Kapea dok se oblai. S tim ne smemo da rizikujemo. Nadajmo se
da Kolinu nee smetati to smo mu pozajmile odgovarajue odelo. Njegovo odelo
emo mu spremiti za sutra.
Krenula je iz sobe, ali sam je zaustavila. Gospoo Hargrivs... Nisam mogla
spreiti drhtanje u glasu. Hoete li me saekati? Uplaila sam se. I Sebastijan je
uo da ga je neko pratio. Ja...
Ne govori nita vie, rekla je i celom teinom se naslonila na zatvorena vrata
spavae sobe. Niko se nee probiti ovamo. Sad... suva odea. I daj mi tu mokru. U
glasu joj se oseala smirenost, koja me je podsetila na Kolina u napetim situacijama.
Bio je majstor za pribranost usred ludila.
Vrlo brzo smo se vratile u prizemlje i uskoro je postieni Sebastijan, mokre i
raupane kose, sedeo prekoputa nas u malenoj radnoj sobi, u kojoj se najvie isti
cao ogroman mesingani globus. Visoke, elegantne stolice okruivale su sto od abo
nosa, koji nas je razdvajao od njega, dok je sedeo naslonjen na njegovu povrinu,
steui ruke.
Iskreno se izvinjavam to sam vam se ovako nametnuo, rekao je.
Snaja mi je sve ispriala. Ko vas prati?
Bojim se da nemam pojma, odgovorio je.
O emu si elela da razgovara s ovim ovekom, Emili?
O detetu Edit Prije, odgovorila sam odluno zurei u Sebastijana. Devojici s
kojom si bio poslednji put kad sam te videla usred noi?
Na ta, za ime sveta, misli? Bio sam sam, odvratio je.
ula sam je kako plae. To me je i izvelo u dvorite. I videla sam njenu traku
na putu istu onu koju si pokupio i poneo kad si krenuo.
189
Kalista Emili nemam je, rekao je. Ne znam o emu pria. Kao to sam ti
rekao te noi, ima privienja, bez sumnje usled bola zbog sopstvenog gubitka.
Gospodine Kape. Gospoa Hargrivs se ispravila. Neete muiti lana moje
porodice.
Uveravam vas da nemam takvih namera, branio se. Ali, ona brka dve stvari
lokalnog duha i nestalo dete.
Lokalnog duha?, pitala sam.
Ne pravi se neveta, rekao je. Markam ti je ispriao za devojicu koja je pala
niza stepenice. ta mislite o natprirodnim pojavama, gospoo Hargrivs? Verujete li
u njih?
Nisam o tome mnogo razmiljala, odgovorila je. Nikad mi nije bilo zanimlji
vo.
Ali, ne moete porei da se ovde deavaju udne pojave i nemaju sve jednos
tavna, ili ak ljudska, objanjenja, nastavio je Sebastijan.
Naravno da mogu, usprotivila se gospoa Hargrivs. Nisam videla nita to bi
me ubedilo u suprotno.
Sebastijan se okrenuo ka meni. Zar ne misli, Kalista, da bi duh izgubljene de
vojice mogao potraiti enu kojoj nedostaje dete?
Jedva sam disala i procedila. Ako je to sluaj, ostala bi uz Madlen, odgovorila
sam.
Ne ako ju je Madlen gurnula niza stepenice.
Ostali smo budni do pola noi, ali bilo mi je teko da pratim razgovor. Nadala sam
se da Sebastijanove rei nisu bile tane. Madlen sigurno ne bi mogla da uini tako
neto. Stresla sam se od uasa na tu pomisao, podsetila se da nemamo dokaza i da
samo nagaamo zato to smo uplaeni. Sebastijan je i dalje tvrdio da ga je neko pra
tio, ali niko nije hteo da izae i potrai uljeza za to bi nam trebao Kolin i na
kraju smo odluili da e biti najbolje da poemo na spavanje.
Kia je jo padala kad mi je Meg ujutru donela aj. Deava li se neto uzbudlji
vo u kui, madam?, pitala je i spustila mi posluavnik na krevet.
Nita dobro, odgovorila sam. Jesi li ula neka govorkanja o ubistvu Edit Pri
je, Meg?
Ne, nisam, rekla je. Svi priaju, naravno, ali nema mnogo ta da se kae, zna
te. Niko nema pojma ko je to uradio i svi mi, to jest, svi ispod stepenita, ubeeni
190
smo da je u pitanju Trbosek, madam, bez obzira na to ta policija sad pria. Svima
sam ispriala kako sam bila u Londonu kad je on tamo vrio svoja zlodela.
Sjaj u Meginim oima mi je rekao koliko uiva u tome to je strunjak za lokal
nog Trboseka. Jeste li uli i neke druge prie o nasilnoj smrti?, pitala sam.
O, mislite na devojicu? iji je otac radio za Markamove?
Da, na nju. Srce mi je ubrzano zakucalo.
O tome niko vie ne pria, rekla je. Raspitala sam se jer sam znala da ete e
leti da ujete sve o nekim drugim sumnjivim smrtima. Naglasila je te rei tako pa
ljivo da sam morala da suzbijem smeh. Nemam nita zanimljivo da vam prijavim.
Sahranjena je u zamku, znate.
Zamku Markamovih?, pitala sam.
Klimnula je glavom. Grob joj nije obeleen. Da ne bi uznemiravali gospodaricu
kue. Koja, ako ete mi oprostiti moju drskost, ne moe da, pa...
Ima dece?
Da, madam, hvala. Ne volim to da kaem, znate. Naroito posle...
U redu je, Meg. Cenim to.
Popila sam aj i obukla se to sam bre mogla, nestrpljiva da krenem na dnevni
zadatak. Gospoa Hargrivs se sloila da bi trebalo da pokuamo da naemo Lusi i
smatrala je da e mi Sebastijan biti dragoceno drutvo dok sprovodim istragu. Ona,
naravno, nije elela da inim nita to je opasno, ali nije se protivila mom planu da
se vratim u duevnu bolnicu i ponovo pretraim Editinu sobu.
Prava si vragolanka, izjavio je Sebastijan dok smo se penjali u koije; mahnuli
smo joj kad smo krenuli. Ne bi se sloila s tim da potrai irarovu kuu. Ili uradi
bilo ta od onoga to emo sigurno uraditi im se zanese.
Podigla sam obrvu. Sebastijane, nemoj da zaalim to sam te povela, odbrusila
sam.
Ne moe zaaliti to si me povela. Ne bi ti dopustili da sama izae iz kue.
Dopustili. Ponovo. Meutim, bio je savreno u pravu, a s obzirom na ono to se
dogodilo prethodne noi, ne bih ni sanjala da poem sama. Kolinova majka je rano
ujutru obavestila inspektora Godea i zamolila ga da doe i potrai dokaze o tome
da je neko pratio Sebastijana. Niko nije oekivao da e iskopati bilo ta korisno.
Ne odobravam laganje i to svakako nije navika koju bih volela da usvojim. Se
bastijan i ja smo, u stvari, ili u duevnu bolnicu. Bilo je teoretski mogue da je i
nama i policiji promaklo neto u Editinoj sobi i ne bi kodilo da je jo jednom pre
tresemo. Ali, takoe sam znala da bi neko od osoblja umeo da me uputi do iraro
191
ve kue. Nadala sam se kako u tamo pronai neki trag koji bi mi pokazao put ka
Lusinom staratelju.
U bolnici je opet uspostavljen red, iako nigde nije bilo one razbaruene bolni
arke. Druga, koju sam srela samo u prolazu onog dana kad je irar ubijen, toplo
me je pozdravila i brzo nam pokazala Editinu sobu.
Svi su je ve pregledali vie puta nego to mogu da izbrojim, znate, rekla je.
Policija?, pitala sam.
I doktor, naravno, im je nestala. I policija ponovo kad su je pronali mrtvu.
Pokrila je usta. O, to ste bili vi, zar ne, madam?
Jesam.
Nadam se da ete mi oprostiti, rekla je.
Ne razmiljajte o tome, umirila sam je. Nema vie ta da se kae na tu temu.
Da li je jo neko pregledao sobu?
Da vidim... njen prijatelj, gospodin Mirijel.
Kad je on dolazio?
Odmah posle smrti gospoice Prije, odgovorila je.
Znate li kuda je otiao kad je otiao?, pitala sam dok je uzbuenje u meni ras
lo.
O, ne, rekla je. Nije mnogo priao. Bio je uasno uzrujan zbog gospoice Pri
je.
Sebastijan je stajao potpuno mirno u uglu sobe, kao da ne obraa ni najmanju
panju na na razgovor. Da li je Editina porodica pokupila njene stvari?, pitao je.
Niko nije doao neposredno poto smo uli za njeno ubistvo. Mada, na kraju
se pojavio brat. Okrenula se ka meni. I on je pretraio sobu. On i onaj pisac.
Gospodin Leblan?, pitala sam iznenaeno.
Da. Gospodin Leblan. Nisam bila sigurna seam li mu se imena. Ali, teko bih
zaboravila njegove brkove.
Kad je on bio?, pitala sam.
Dan posle smrti doktora irara.
Da li je naao neto? Iznenadila sam se to mi gospodin Leblan nije nita re
kao o svojoj poseti.
Ne bih rekla. Radi se o tome, madam, da smo zaista temeljno oistili sobu kad
je otila. I jo jednom kad su nas obavestili da je umrla. Nita nije ostalo.
Ne, osim ako si dovoljno pametan i zna gde da trai. Imam veoma iroko
znanje o izradi nametaja ljudi misle kako su strano pametni kad sakrivaju vred
192
nosti u komade koji nemaju fioke, oglasio se Sebastijan. Hodao je polako kroz
sobu i pregledao svaki predmet u njoj. Tada mu se elo nabralo, priao je krevetu i
poeo da odvre ukras na metalnom uzglavlju. Kad ga je skinuo, zavukao je dva
tanka prsta u stub pre nego to je ukras vratio na mesto i ponovio postupak i sa
druge strane. Ovog puta izvukao je vrsto uvijen sveanj papira. Ponekad je, draga
devojko, potreban gospodin koji razmilja van uobiajenih granica pristojnosti.
193
Dvadeset osmo poglavlje
Ljubavna pisma, rekla sam ravnajui stranice na krilu. Svi smo sedeli na nekada
njem Editinom krevetu u maloj praznoj bolnikoj sobi i itali rei tako nene i
ljupke i iskrene da su mi navrle suze na oi. Meutim, Sebastijan je ostao ravnodu
an.
On je bio neiskren, rekao je. Ni blizu dovoljno romantian. Ja sam bio mno
go bolji prema tebi.
Uputila sam mu, kako sam se nadala, ljutit pogled. il. To jest Vase, rekla
sam. Znai, znao je da je ona ovde. Ali, niko se ne sea da ju je ikad posetio?
Bolniarka je odmahnula glavom. Videli ste da sam proverila beleke pre samo
jedne minute. Niko ko se tako predstavio nije bio ovde.
Sebastijan je uzdahnuo. Zar nije oigledno da je on tvoj zagonetni gospodin
Mirijel?
Ne poklapa se s vremenom kad je bio u Legiji stranaca, odgovorila sam. I
osim toga, da je bio tako blizu zar je ne bi kriom odveo ubrzo poto je... Nisam
elela da spominjem bebu pred bolniarkom. im je shvatio da je ovde? Zato bi
je ostavio ovde?
Bilo joj je potrebno leenje, madam, ubacila se bolniarka. Nije bilo sumnje.
Bilo je dana kad nije znala gde je.
Zato je iznajmio sobe u blizini, pod lanim imenom, da je poseuje bez privla
enja panje njene porodice. Postalo mu je jasno da doktor barem pokuava da joj
pomogne, pa je nije pritiskao da odmah ode, predloio je Sebastijan.
Da li joj se stanje imalo poboljalo tokom njenog boravka ovde?, pitala sam.
Ne mogu tano da kaem, rekla je bolniarka. Gospoica Prije je bila paci
jentkinja ije se stanje stalno menjalo. Nekad je bila normalna kao i vi, a drugi put
je viala duhove. Nije mogla otii kui.
Ali gospodin Vase gospodin Mirijel moda je mislio drugaije, rekla sam.
194
Ili, moda... Ponovo sam se zaustavila i preusmerila panju. Znate li gde je iveo
doktor irar? Pitam se da li je imao neku linu prepisku sa gospodinom Mirije
lom?
Zar to policija ne bi otkrila?, pitala je.
Samo ako su znali kako da trae, rekla sam. Svakako biste mogli da nam po
mognete da naemo kuu? Svejedno ga ne moemo uznemiravati.
Pretpostavljam da ne, odgovorila je uvijajui krajeve kecelje. Ne moe biti
vie povreen nego to jeste.
Uskoro smo lupali na vrata stare jednospratne kue, na etvrt sata vonje od du
evne bolnice uzanim nekaldrmisanim putem. Izdanci zelenila trali su sa vrha tr
anog krova, a drveni zidovi su blistali od nedavnog kreenja. Uredna staza od glat
kog okruglog kamenja vodila je do ulaza, a kao kod skoro svake seoske kue koju
sam videla u Normandiji, bata je bila prepuna hortenzija.
Kao to smo oekivali, niko nije odgovorio na kucanje. Pogledala sam u Sebasti
jana, uverena da nema vrata na Zapadnoj hemisferi koja bi se njemu oduprla.
Znai, ne bi se radije uvukla kroz prozor?, pitao je.
Ne, odgovorila sam.
Kakva teta, rekao je. Uz uzdah je izvukao neto iz sakoa tanku metalnu tra
ku i u roku od nekoliko trenutaka vrata su se otvorila. Teatralno je zamahnuo
rukom s otmenou dvoranina i naklonio se. Posle vas, draga gospo.
Usplahirila sam se kad sam zakoraila u kuu. To to smo radili nije bilo naroi
to etiki, a iako je Sebastijan obio bravu, ja sam pravdala nae postupke, govorei
sebi da to to traimo znake koji bi nas odveli do Lusi moe biti samo za opte do
bro. Mali hodnik vodio je do udobne dnevne sobe, prepune knjiga, papira i pastela
normandijskih predela. Krenula sam ka radnom stolu u dalekom levom uglu, ali
Sebastijan me zgrabio za ruku.
Dozvoli meni, Kalista, rekao je. Ovo je moja teritorija. Koraajui tiho, pre
ao je preko sobe, ispitujui svaki predmet, svaki papir, svaki kvadratni centimetar
poda, zidova, tavanice. Ali, kad sam krenula za njim, poto se uputio ka doktorovoj
spavaoj sobi, zaustavio me je.
Ne, rekao je. Pomoi u ti, Kalista, ali ne moe oekivati pristup tajnim
sredstvima mog uspeha. Moda odlui da se posveti kriminalu i ukrade sve to
valja i to i ja elim.
Sebastijane...
Ne. Uutkao me je vrsto mi rukom preklopivi usta. Ne prihvatam. Slobod
195
no istrauj kad zavrim, ali vrlo bih se iznenadio kad bi pronala neto to policija
ve nije.
Policija nije traila podatke o Lusi.
Samo izvoli, rekao je i preterano se naklonio. Ali ako napravi nered, neu
poi za tobom i ispravljati tvoje greke.
S tobom nema rasprave, zar ne?, pitala sam.
Mogla bi da se raspravlja danima ako eli, rekao je. Ali, to te nee nikuda
odvesti. Neumoljiv sam.
I ponosi se time.
Sasvim.
Dobro, rekla sam. Saekau te ovde. Zatvorio je vrata spavae sobe za so
bom dok sam ja uspela da priguim uzdah. Sebastijan je bio baraba, ali zabavna ba
raba, i imao je svojih ari. Dok sam ga ekala, paljivo sam pregledala irarove knji
ge. Veina se odnosila na medicinu. Tu su takoe bili primerci Amerikih ptica
Dona Dejmsa Odubona, Biblija na latinskom i mala zbirka romana. Skoro svi
romani bili su francuski. Pregledala sam naslove i skinula jedan na engleskom, Veli
ka oekivanja Carlsa Dikensa. Nisam je izabrala zato to je bila na mom maternjem
jeziku, ve iz sasvim drugog razloga: bila je to pria o malom siroetu sa tajanstve
nom dobroiniteljkom.
Savreno mesto da se sakriju podaci o Lusinom staratelju.
Dok je Sebastijan izaao iz spavae sobe, proitala sam gotovo tri poglavlja knji
ge.
Drago mi je to se zabavlja, rekao je. Ovde nema nieg naroito zanimljivog.
To jest, nieg to bi tebe zanimalo.
ta si uzeo?
Moi?32
Sebastijane. Otro sam ga pogledala.
Neku dugmad za manetne. Nikome nee nedostajati.
Zatvorila sam knjigu i skrstila ruke. I?
Nije valjda da veruje da su mu slike vredne moje panje. Obine su.
ta jo?
Ima neku izvanrednu mesinganu dugmad iz osamnaestog veka.
Vrati ih, rekla sam.
Zato? Da ih prodaju nekoj nezahvalnoj budali, koja e ih verovatno staviti na
lutkinu odeu umesto da ih upotrebi za neto razumno?
196
Nije na tebi da o tome odluuje, Sebastijane.

A zato? Imam dobro oko. Volim predmete koje oslobaam i postaram se da
ih dobro udomim. ta ima loe u tome da ispravim male nepravde?
To to e neka dugmad pasti u pogrene ruke teko mogu da nazovem neprav
dom, primetila sam.
Zapamtiu tvoju bezoseajnost, Kalista, i odmah u da te precrtam sa spiska
ljudi kojima bih dao tako izvanredne predmete.
Vrati ih. Ljutito sam ga pogledala. A onda moemo otii da razgovaramo s
Lusinim starateljem.
Ako ga moemo nai. Moram da pretraim i ostatak kue, objavio je. A to ne
mogu ako mi ne da malo vremena da oalim gubitak ovih dugmadi.
Vrati i dugmad za manetne.
Ba si me razoarala.
Tvoje ljubazne rei mi znae sve na svetu, rekla sam. Ali, nema potrebe da
nastavlja potragu. Pronala sam sve to nam treba.
Ne, rekao je i loe odglumio da je ostao bez daha.
Kreni, rekla sam. I ne zaboravi dugmad za manetne.
Tako si uasna prema meni, rekao je. Ipak, oboavam tvoj stil. I ako si zaista
nala to to kae, moda u te pozvati u moju opaku zloinaku jazbinu. Nestao
je u sobi, gde sam sumnjala da je bilo ta vraao. Ipak, morala sam barem da poku
am da ga nateram da postupi ispravno.
Prelistala sam Velika oekivanja i ponovo zastala na stranicama gde Pip saznaje
ko mu je dobroiniteljka. Neko je na marginama navrljao ime i adresu, Mari Sa
pen u ne tako dalekom gradu po imenu Baranten to je morala biti Lusina stara
teljka. Sadraj je bio previe savren da bi se to odnosilo na neto drugo.
Moj zakljuak nije sasvim ubedio Sebastijana kad se vratio iz spavae sobe, ali
morao se sloiti da nismo mogli nita bolje da pokuamo i da treba da istraimo.
Meutim, to e biti bezuspean poduhvat, rekao je, oito nezadovoljan to je
bez dugmadi. Nisam mogla da odredim da li glumi neraspoloenost da bi me uve
rio da ih je vratio ili je bio iskreno nezadovoljan.
Zato bi inae doktor irar napisao tako neto upravo na tom mestu upravo u
toj knjizi?, pitala sam dok nam je koija jurila ka Barantenu.
Postoji bezbroj odgovora na to pitanje, Emili, rekao je. Moda je ta Mari Sa
pen prelepa ena koju je doktor upoznao na odmoru, dok je itao Velika oekiva
nja.
197
Moda je Mari Sapen pacijentkinja po koju je morao da ode, dodala sam.

Moda je bolniarka s kojom je eleo da razgovara. Ili ena koju je zaposlio da bri
ne o njegovoj ostareloj majci takvo ime bi neko sigurno eleo da zabelei u roma
nu.
Drago mi je to vidim da si se uivela, rekao je skidajui svoje besprekorne ru
kavice.
Ali, moda e otkriti, Sebastijane, da sam u pravu. Moje razmiljanje nije bez
logike. To ne dokazuje da je bez mane, ali je trag koji vredi slediti. A u ovom poslu,
ne uspeva svaki trag.
Zar to nije zamorno? Bila bi mnogo srenija da sa mnom krene u lov na blago
po Evropi. Mogao bih da ti nabavim trojansko zlato Prijamovo blago, nakit koji
je onaj prostak liman iskopao i pokaio po svojoj uasnoj eni. Izgledao bi daleko
bolje na tebi. I zna, Kalista, moji tragovi se nikad ne izjalove.
inilo mi se da se vonja do Barantena razvukla vekovima. Putevi su bili dombas

ti i tako smo poskakivali da sam se uplaila da e mi zubi poispadati. Ali, nije sve
bilo neprijatno. Sebastijan me je uveseljavao nekim izuzetno zabavnim priama o
tome koliko je opasno i teko bilo biti lopov istananog ukusa, a dok smo stigli do
skromne, ali briljivo odravane kue madam Sapen, toliko sam se smejala da ni
sam odmah mogla izai iz koije.
im sam se smirila, prili smo vratima. Raspravljali smo o najboljem pristupu
kojim bismo ubedili madam Sapen da je doktor irar odobrio na dolazak. Sebasti
jan me je ubedio da prihvatim njegov nain razmiljanja, koji se tog trenutka inio
najboljim. Sad kad je taj trenutak stigao, srce mi je lupalo i na plan nam se inio
alosnim.
Vesela sluavka je otvorila vrata, saoptila nam da joj je gospodarica kod kue i
povela nas u malu sobu u prednjem delu kue. Na irokim daskama drvenog poda
nije bilo ni zrnca praine, a nametaj je bio jednostavan i oskudan. Pogledala sam
oko sebe u nadi da u primetiti dokaze dejeg prisustva, ali nije ih bilo. Za nekoliko
trenutaka ula je visoka stamena ena ljubaznog irokog lica i svetloruiastih obra
za.
Kako vam mogu pomoi?, pitala je. Devojka kae da vas je poslao doktor i
rar.
Jeste, madam Sapen, rekla sam i drhtavom rukom joj predala pismo koje je
198
Sebastijan krivotvorio pre nego to smo napustili doktorovu kuu. Zabrinut je za

Lusi, znate.
Zavrtela je glavom i nabrala nos. Bojim se da ne znam da itam.
Ja... mogu vam ga ja proitati ako elite, rekla sam. Ako vam ne smeta, pris
tala je. Proistila sam grlo, nervozna.
Draga madam Sapen,
Nadam se da e Vas ovo pismo zatei u dobrom zdravlju. Kao to sam siguran da ste svesni, ne
davno ubistvo majke nae sirote Lusi unelo je u mene veliki nemir. Zbog toga sam zamolio dvoje
prijatelja da Vam pomognu oko deteta: ledi Emili Hargrivs, prijateljicu porodice Prije, i ser Bred
lija Sona, gospodina besprekornog ukusa i potpune pouzdanosti. Molim Vas, ne oklevajte da im
dozvolite da Vam pomognu na sve mogue naine.
Kao i uvek, zahvalan sam Vam na Vaoj ljubaznoj brizi za dete.
irar
Ali on zna da ona nije ovde, pobunila se madam Sapen. Ne razumem.

Pa, naravno, rekao je Sebastijan, ustao i priao joj. Ali, vrlo je svestan i pove
zanosti izmeu vas i Lusi, i zna da ako iko moe... Zautao je. Sve je bilo tako te
ko, zar ne?
O, gospodine, jeste, odgovorila je. Spustila je glavu dok su joj se u oima nazi
rali slabani znaci suza.
Da zatraim malo aja?, pitao je. Uznemireni ste.
Ne, moi u da nastavim, rekla je. Mislila sam da je ispravno da Lusi poa
ljem majci. To mi je skoro slomilo srce, ali kako sam mogla da odbijem madam
Vase?
Vase? Da li se Edit udala za svog ljubavnika?
Bojim se da imamo jo loih vesti, nastavila sam. Ubijen je i doktor irar, a
nagaa se da bi ubica mogao potraiti i Lusi.
O, to je previe strano, zavapila je i oi su joj se ispunile suzama. Nikad ni
sam upoznala tako ljubaznog oveka.
Moete li mi rei... Uhvatila sam je za ruke. Znam da je teko. Ali, to mi vie
moete rei o Lusi, doktoru i madam Vase, verovatnije je da emo pomoi detetu.
Doktor irar vas nikad nije spominjao, dodala je. Ne znam...
Imate li i drugih njegovih pisama?, pitao je Sebastijan. Da li vam je pisao?
Znao je da ne znam da itam.
199
Ali sigurno vam je povremeno slao uputstva, ili obavetenja?, pitala sam.
Jeste.
Ko vam je itao?
Moja sluavka. Obrazovana je, znate. Majka joj je slepa i voli da slua prie. A
doktor nije eleo da bilo ko van domainstva zna za istinu o Lusinim roditeljima.
Znate kakve su aristokrate. Oprostite, madam.
Nita, rekla sam. Gde su sad ta pisma? Jeste li ih sauvali?
Doktor irar mi je naloio da ih sve spalim im ih proitamo.
I jeste li?, pitao je Sebastijan.
Naravno, odgovorila je. Zar nije trebalo?
Samo sam mislio da ste, ako ste zadrali jedno, mogli da ga uporedite sa ovim
koje smo doneli i uverite se da je rukopis isti, objasnio je. Da se uverite da nam
moete verovati.
Pretpostavljam da bi ih moja sluavka mogla pogledati, prihvatila je sa okleva
njem.
Odlina zamisao, rekla sam i zabrinula se da sam glas obojila preteranim odu
evljenjem.
Stigla je sluavka i njen odgovor me je umirio. ustro je klimnula glavom im je
videla pismo. O, da, madam, ovo je od doktora. Svuda bih prepoznala njegov ru
kopis. Hoete li da ga proitam?
Sebastijan nije mogao biti zadovoljniji njenom reakcijom na njegovu krivotvori
nu.
Da, izvoli, rekla je madam Sapen i ponovo me uznemirila. Sigurno mi nije ve
rovala da sam ga tano proitala. Ali kad je sluavka ponovila rei tano kao i ja
(imala je predivan glas za itanje), naa domaica je spustila ramena, vidno se opus
tila i povratila otvoreno prijateljsko dranje, kojim nas je i doekala. Dozvolila je
sluavki da se udalji.
Molim vas, oprostite mi moju nesigurnost, pravdala se. Doktor irar mi je
rekao da je obazrivost potpuno neophodna u ovim okolnostima, a bila sam zabri
nuta za nau dragu Lusi. Nisam ula nita o njoj otkako su je roditelji odveli.
Kad je to bilo?, pitala sam.
Pre est meseci, pretpostavljam.
Jeste li razgovarali s njenom majkom?
Ne, samo sa ocem. Spremao se da ode po majku u bolnicu i eleo je da povede
erku da je iznenadi.
200
Da li je imao neki dokaz svog identiteta?, pitala sam.

O, da. Dokumenta iz vojske ili tako neto, rekla je. Legija stranaca. Da, tako
je. Sluavka mi ih je proitala. Izgledao je sav potresen nije mogao da veruje koli
ko je Lusi porasla. Prelepa je devojica, znate. Ista majka, tako je uvek govorio dok
tor irar.
Zar niste oekivali da vas doktor obavesti o putanju Lusine majke?, pitala
sam.
Poslao je pismo, ba kao i u vaem sluaju, objasnila je.
I znala sam da je moralo biti pravo koliko i nae.
Imate li predstavu kuda su otili?, pitala sam.
Pronali su kuu pored mora. Lusi je pljeskala ruicama kad joj je otac rekao.
Oduvek je elela da pravi dvorce od peska.
Da li se plaila da poe s njim? Bio joj je nepoznat, rekla sam.
Nije u poetku. Mislim da nije shvatila da zaista odlazi. Ali, ula sam je da pla
e u koiji. I estoko se drala za mene kad sam je stavljala u nju.
Mora da je bilo uasno.
Jeste, potvrdila je i lice joj je pocrvenclo. Ali, tako je bilo ispravno, zar ne, da
dete bude sa roditeljima?
Naravno, odvratila sam nadajui se da je devojica dobro. Imate li pojma
kuda su se tano na moru uputili?
Etreta, odgovorila je. Ali, ne znam nita vie od toga.
Hvala, rekla sam. Izuzetno ste nam pomogli.
Hoete li me obavestiti ako pronaete Lusi?
Naravno.
I dalje mogu da brinem o njoj, znate. Bila je srena ovde.
Ne sumnjam u to, rekla sam. Ovo je izuzetno srdaan i topao dom. Savreno
mesto za dete da se osea voljenim. Obavetavau vas o razvoju dogaaja.
Ponovo smo joj zahvalili i otpratila nas je do vrata. Pre nego to smo stigli do
koije, okrenula sam se Sebastijanu. I ne pomiljaj na to, opomenula sam ga.
Vrati to.
ta?, pitao je.
Knjigu, odgovorila sam. Idi i vrati. Odmah.
Ne ume da ita, rekao je, a u glasu mu je kipelo ogorenje. I to su Tri muske
tara. Prvo izdanje. Jedna od mojih omiljenih knjiga.
Neu da se raspravljam o ovome, Sebastijane.
201
Potiteno se vratio do kue dok sam ja razgovarala sa koijaem o mogunosti

da krenemo pravo za Etretu, grad u kom je, koliko sam se seala, iveo gospodin
Leblan.
202
Dvadeset deveto poglavlje
Etreta se nalazila predaleko od Barantena da bismo tamo stigli isti dan, pa smo se
vratili u kuu gospoe Hargrivs, gde me je ekao telegram od mua.
U mladosti i lepoti, mudrost je tako retka. Kako mi je drago to imam enu tako retke vrste. Ho
mer bi ti ispevao pohvale.
Ovo mi je namestilo osmeh na lice i bila sam spremna da pronaem Lusi, savla
dam ubicu i ubedim Sebastijana da slui Kruni. Jadan onaj ko pokua da me zaus
tavi!
Uspeli smo, uz palainke sa jabukama, puterom, slatkom pavlakom i eerom,
sve zaliveno kalvadosom, uvenom normandijskom jabukovaom, i flambirano, da
pristojno ispriamo sve dogaaje mojoj svekrvi tako da bude uzbuena umesto
zgroena naim otkriima. Od nje ne bih oekivala nita manje, ali iskustvo sa reak
cijom moje majke na moj posao nauilo me je da oekujem neprekidne prigovore.
Ali, umesto grdnje, gospoa Hargrivs se ponudila da poe s nama u Etretu.
Nisam sigurna da li je u redu, Emili, da ide tako daleko bez mene. Gospodin
Kape je neoenjen mukarac sumnjivog karaktera. Mogao bi da ti narui ugled.
Ako poem i ja, njegovo prisustvo nee izgledati znaajno.
Veoma ste ljubazni, rekla sam. Hvala.
Ko ide kuda? Sesil je banula u sobu. Skoila sam i zagrlila je, oduevljena to je
vidim.
Ima li svesku?, pitala sam.
Da li si i na trenutak posumnjala u to? Poljubila me je u obraz. Razoarala si
me, Kalista. Mahnito kevtanje u hodniku najavilo je povratak Cezara i Bruta.
Svesku?, pitala je gospoa Hargrivs dok je pozdravljala Sesil.
Vas dve ste se pomirile, primetila je Sesil posmatrajui svekrvino i moje pona
anje. I pozvala si moj omiljeni zloinaki um. Nije trebalo da toliko dugo ostajem
203
u Ruanu.
Draga moja madam Du Lak, obratio joj se Sebastijan i ustao da joj poljubi
ruku. Tako ste arobni da ne treba nikad da naputate moje prisustvo.
Imate smisla za dramu, gospodine Kape, rekla mu je Sesil. Volela bih da sa
vama obavim iscrpan razgovor o revoluciji u mojoj zemlji. Meutim, ne danas. Sad
imamo previe toga za razgovor.
Trebalo nam je skoro sat vremena da se ispriamo, a prijatna ustreptala energija
u sobi brzo se pretvarala u grozniavu pomamu.
Mislite ii da je Lusi bezbedna?, pitala je Sesil. I ta se dogodilo s Vaseom? Za
to je nestao? I ta je s tim Mirijelom? Jeste li saznali neto?
Mirijel?, pitala je gospoa Hargrivs, Biskup iz Jadnika?.
Jadnici? Knjiga je bila u Mirijelovoj sobi, rekla sam.
To bi trebalo da me se tie?, pitao je Sebastijan. Uasno nematovit nain da
se smisli pseudonim.
Istina, sloila sam se. Ali, moda u tome ima nekog znaenja. Nemojmo za
boraviti da je to itao i gospodin Prije. to se tie Lusi, Sesil, nemam pojma. Molim
se da je dobro.
Moemo se samo nadati da ju je otac poslao na neko sigurno mesto, oglasila se
gospoa Hargrivs.
Prilino rano sam se povukla u svoju sobu jer sam elela da proitam svaku re
iz Loranove sveske pre nego to se narednog jutra ukrcamo na voz. Kolin mi je ar
ko nedostajao i poelela sam da mi je poslao neke naznake da mu je trud urodio
plodom. Povukla sam njegov jastuk preko svog, rastresla ih i smestila se u krevet.
Loranovi zapisi bili su lieni samopopustljivog ljutitog brbljanja, kakvo sam oe
kivala od njega. Na nekim stranicama nalazili su se crtei; i nije bio lo umetnik.
Njegovi povremeni pohodi u poeziju su me zadivili, a note koje je zabeleio doka
zale su i da je vet kompozitor. ovek renesanse. Meutim, u svesci nije bilo niega
to se odnosilo na njegovu sestru. Jedini mogui trag nalazio se blizu poveza: istrg
nuta je stranica, verovatno iletom, to je bilo mogue ravnije. Nije bilo sumnje da
bi se ivice savreno poklopile sa navodnom oprotajnom porukom koju sam pro
nala u depu doktora irara.
Paljivo sam prouila stranice koje su prethodile onoj koja je nedostajala i one
iza. Ispred su bile note. Crte mosta, koji me je podsetio na most Konkord u Pari
zu, bio je iza. Nita to bi nagovestilo vezu sa Lusi, doktorom ili Edit. Ipak, inilo
mi se da napredujemo da e se Etreta pokazati kao prekretnica u sluaju. Ali, kad
204
sam privukla pokrivae do vrata da se odbranim od vlanog nonog vazduha, obu

zeo me je strah bez nekog oitog razloga. Nikako nisam mogla zaspati, a inilo mi
se da je u sobi iznenada zahladnelo. Zvuci kue su mi vreali ui dok sam oslukiva
la bilo ta znaajno.
Nije bilo nieg. To jest, nieg sve dok nisam ula slabaan jecaj ispod prozora,
previe poznat zvuk. Uhvatio me je strah, ubijajui ak i moju radoznalost. Nisam
ustala iz kreveta, nisam pogledala ko stoji u bati ispod mene. Znala sam tano ta
bih zatekla i nisam mogla s time da se suoim. Grozan zvuk postajao je glasniji i a
losniji sve dok se nisam vie mogla sakriti od njega. Ali, im sam ustala da potraim
izvor plaa, prestao je naglo kao to je i poeo.
Narednog jutra kad sam otvorila aluzine, potraila sam plavu traku, ali nisam
videla nita. Moda me je um zavaravao. Moda me je mata savladala. Poela sam
da se oseam glupo i do doruka sam se ve oraspoloila. Meutim, obeshrabrila
sam se kad smo se svi popeli u koiju i krenuli ka eleznikoj stanici. Sebastijan se
nagnuo ka meni i proaputao mi dok su Sesil i gospoa Hargrivs bile udubljene u
razgovor.
Moram da razgovaram s tobom, Kalista, izjavio je. Sino sam uo plakanje.
Kod tvog prozora. I kad sam izaao da istraim, nisam video nita, ali zvuk nije
prestao. Ovde vreba neko zlo i to pre zavrimo s ovim gadnim poslom, to bolje.
Stigli smo do Etrete pre ruka i aroban morski gradi vrveo je od posetilaca. Drve
na zdanja nizala su se ulicama, koje su vodile ka vodi, uz koju se prostirala ljunko
vita plaa. Najupeatljivije su, meutim, bile visoke stene sa obe strane gradske pe
ine. Visoke i uzbudljive, sa svojim belim kamenom, podseale su me na Dover. Za
razliku od Dovera, ovde su se nalazili dramatini kameni lukovi, koji su vladali pri
zorom, nadnosei se preko uzburkane vode, sa iljastim vrhovima koji su prosecali
nebo.
Poslala sam telegram gospodinu Leblanu sa obavetenjem da stiemo, a on nas
je ekao, kao to sam predloila, ispred morskog etalita. Kad smo udruili snage,
poeli smo potragu u Mari, gradskoj skuptini, gde smo se udubili u brane spise,
ali nismo nali nita prikladno. Slubenici s kojima smo razgovarali nisu prepoznali
na opis branog para, niti Lusi, i nisu se seali imena Vase. Odatle smo otili u po
liciju, a oni su bili vie nego suzdrani u davanju obavetenja.
Poalila sam to nemam Kolinova lina dokumenta.
205
Ako vam je prijatelj nestao, madam, rekao je oficir koji se udostojio da razgo
vara s nama, moete podneti prijavu.
uli ste za ubistvo Edit Prije, sigurna sam, nastavila sam. To je njen... njen
ljubavnik, moda ak i mu...
Bili ste joj prijateljica, a ne znate da li je bila udata? Bojim se da vam ne mogu
pomoi.
Sebastijan je odstupio, ukoen i utljiv. Mislim da mu nije prijalo to to smo bili
u policijskoj stanici.
Razoarao si me, rekla sam kad smo izali iz zgrade. Mislila sam da e umeti
veto da zavara predstavnike zakona.
Ne volim da privlaim panju na sebe, odgovorio je. Vie volim da budem
potpuno neprimeen.
Ja bih uinila upravo suprotno, rekla sam. Sprijateljila bih se. Moda im se i
pridruila. Upoznaj svog neprijatelja, Sebastijane. Dri ih blizu i nikad nee po
sumnjati u tebe.
Zadivljen sam, Kalista.
Odlina zamisao, primetio je gospodin Leblan. Zamislite vetog zloinca
koji, dok se skriva, ubedi policiju da ga uposle da trai samog sebe. Trebalo bi da pi
ete romane, ledi Emili.
Sigurna sam da to ne bih umela, odvratila sam.
Verujem da bi mogla, usprotivila se Sesil. Ali, koji nam je sad plan? Hoemo
li krenuti od vrata do vrata u potrazi za Vaseom?
To bi trajalo predugo, izjavila je gospoa Hargrivs. Hajde da razmislimo ta
mu je trebalo kad su stigli... Prebivalite. Moemo proveriti hotele...
Imate ti pojma koliko ih ima u ovakvom letovalitu?, pitao je Sebastijan.
Ovo nije veliki grad, odbijala sam da se obeshrabrim. I moemo proveriti da
li ima kua za izdavanje ili kua koje su nedavno izdate. I moemo razgovarati sa le
karom u gradu, moda je video dete.
Hoemo li se podeliti i krenuti u osvajanje?, pitao je gospodin Leblan.
Ne, rekla sam. Ko god je ubio Edit i doktora irara ne bi oklevao da sprei
ovo to mi radimo. Zajedno emo biti sigurniji.
Imate li nekih predloga, gospodine Leblan?, pitala je gospoa Hargrivs. Na
kraju krajeva, ipak vi ivite ovde. Kome biste poslali prijatelje u potrazi za smeta
jem?
Teko je rei. Turisti su jedno za njih ima mnogo hotela, objasnio je. Ali
206
ako je Vase tragao za domom, mogao je zavriti bilo gde.

Znai, nema naina da suzite polje istraivanja?, pitala je i osmotrila ga pre
korno.
Izvinio se, ali nije mogao ponuditi nikakav nov predlog. I tako smo krenuli,
spremni da ispitamo itav grad ako je neophodno. Tokom popodneva razgovarali
smo sa vie ljudi nego to sam mogla prebrojati, od kojih je veina bila ljubazna i
predusretljiva, ali naalost niko nije znao nita to bi nam pomoglo u istrazi. Jedna
ena setila se da je videla devojicu Lusinog opisa kako se eta stenovitom stazom
sa majkom, ali seanja joj nisu bila jasna i nikad ponovo nije videla dete.
Nekoliko sati kasnije, Sesil je zahtevala predah i zaustavili smo se u kafeu sme
tenom u nesreenom zdanju od balvana i gipsa iz petnaestog veka, punog rasko
nih drvenih rezbarija ivotinja i figurica. Naruili smo hladne ae dobre norman
dijske jabukovae. Gospou Hargrivs odmah je osvojila slika dadevnjaka, dok se
Sesil vie dopala neka vrsta ptice. Kad su Sebastijan i gospodin Leblan poeli da iz
nose svoja miljenja, obuzelo me je nezadovoljstvo.
Moda smo pogreili to smo doli ovamo, izjavila sam.
Etreta nikad nije greka, rekla je gospoa Hargrivs. Moemo se proetati liti
com.
Moram da pronaem Lusi, rekla sam. Nemamo vremena da glumimo turis
te. ao mi je ne elim da zvuim razdraljivo, ali duboko sam zabrinuta za nju.
Naravno da jesi, sloila se. Ali, razmisli o tome. Dete koje dovedu ovamo e
lelo bi da se igra na plai. Moda e je se neki prodava sa plae setiti.
Odlina zamisao, rekla sam. Krenuli smo im smo platili raun. Dan je bio
sjajan, sunevi zraci su poigravali po uzburkanim talasima, nebo je bilo jasno, vaz
duh topao. Plaa je bila samo nekoliko blokova od kafea i predlog gospoe Har
grivs bio je odlian okolina je bila prepuna redova kolica i tezgi, a njihovi vlasnici
su prodavali sladoled, palainke, kremaste karamele i sve ostale slatkie kakvi se
samo mogu zamisliti.
Lusi je, izgleda, slabo zanimao sladoled. Ili karamele. Ali kad smo stigli do pete
tezge sa palainkama, za kojom je stajao nizak gospodin u prugastoj mornarskoj
majici i razmetljivoj beretki, nada mi je ispunila srce.
Devojica kaete?, pitao je.
Da, oko est godina. Majka joj je otprilike moje visine i grade, sline kose? Lusi
je plava. Otac joj je bio u Legiji stranaca i ima svetloplave oi.
Legija? Da, mislim da ih se seam. Bio je u Indokini, zar ne? Bili su novi ovde i
207
iznajmili su tronu kuu na brdu. Pokazao je na stenu iza nas. Mada, ne seam se
niega upeatljivog u vezi sa njegovim oima. Devojica je imala takve, plavlje od
bilo ega to sam video. Volela je limun na palainkama, sa puterom i eerom.
Znate li koja je kua?, pitala sam.
Nisam sasvim siguran, madam, oprostite, rekao je. Razgovarajte s vlasnikom
hotela La Rezidens. Pomae skoro svakome u gradu ko trai dui boravak.
Zahvalili smo mu i pourili ka hotelu, gde smo brzo pronali vlasnika.
O, da, Mirijelovi, bien sr, setio se. Bili su u Gerloovoj kolibi. Mogu vam dati
uputstva, ako elite, ali nisam ih video mesecima. Gospoino zdravlje nije bilo tako
dobro i mu je eleo da je vrati u Pariz.
Pokazalo se da je njegovu mapu, iako je bila nacrtana na brzinu, bilo lako prati
ti, i uskoro smo stajali ispred male kue u kojoj su Edit i il pokuali da stvore dom
sa svojom erkom. Pokucala sam na vrata, ali niko nije odgovorio. Ne gubei vre
me, Sebastijan je poeo da radi oko brave, a ona se, uz kljocaj, otvorila gotovo od
mah.
Mesto je nesumnjivo iznajmljeno nekom drugom, primetio je gospodin Le
blan. Zato, nastavimo oprezno. Mogli bismo biti otkriveni svakog trena.
Bio je u pravu. U sobama se jasno videlo da kolibu nastanjuje porodica na leto
vanju: razglednice rairene po stolu ekale su da se na njih ispiu adrese, kuhinja je
bila prepuna hrane, a ormari u spavaoj sobi puni odee.
Sebastijan je projurio kroz sobe, bistrog i otrog pogleda. Gospoi Hargrivs i Se
sil bilo je nelagodno zbog bojazni da mogu biti otkrivene i ostale su blizu ulaznih
vrata, posmatrajui nas ostale kako traimo i ne znajui ta traimo. Poela sam da
se kreem metodinije nego kad sam ula i paljivo sam pregledala svaki centimetar
prostorija. Zatim mi je neto zapalo za oko u hodniku izmeu spavaih soba i po
zvala sam Sebastijana.
Ovde neto nije u redu, rekla sam mu.
Naslonio je ruke na gips, koji je, primetila sam, bio malo drugaije boje od ostat
ka hodnika. Novije je, primetio je. Da pogledamo unutra?
Oklevala sam jer nisam bila sigurna da je unitavanje zida dobra zamisao. Stigao
je i gospodin Leblan, a za njim brzo i gospoa Hargrivs i Sesil. Moja svekrva je ki
ljei u trenu prouila situaciju.
Ruite ga, rekla je.
Sebastijana nije trebalo dodatno podsticali. Iz depa je izvadio metalnu otricu,
kojom je prosekao kroz gips, pratei liniju svetlije boje. Kad je stigao do kraja, gur
208
nuo ju je dublje, prodrmao otricom i poeo da izvlai komadie sad ve uruenog

zida. Padao je u lakim komadima i, kako ih je uklanjao, miris trulei ne snaan,
ali ne ni beznaajan napao nam je ula.
Iza zida se nalazio le, grozno truo, svakako preko mere da bi ga neko mogao
prepoznati, ali nisam sumnjala da je u pitanju gospodin Vase. Niko od nas nije bio
pripremljen za prizor ilavih kostiju i istrulelog mesa. Istrala sam u batu, gde mi
je Sesil pridravala kosu dok sam povraala. Meutim, moja svekrva je ostala sa Se
bastijanom i gospodinom Leblanom i pomogla im da poloe le na pod, dok sam ja,
im sam se pribrala, pozvala policiju. Gospoa Hargrivs je uspela da zadri svoj
smiren stav sve dok nije stigla kui, gde smo zatekli Kolina, spremnog da na svoja
lea preuzme sav teret od nas.
22. jul 1892.
Nikad vie ne elim da vidim ono to sam videla danas. Piem u vozu, jer mi se to ini kao jedini
nain da izbegnem ludilo onoga emu sam prisustvovala, uasa koje jedan ovek moe naneti dru
gom.
Nisam pre o tome mnogo razmiljala i bila sam, bez sumnje, pregruba kad sam osuivala Emili
poto je pronala Edit Prije. Svee rane su sigurno jo gore.
Gospodin Vase me je vie podsetio na mumiju u Britanskom muzeju nego na oveka koji je nedav
no preminuo. Policija kae da je uboden noem. Nemam ak ni blagu predstavu o tome kako to
znaju, ali svakako nisam elela ni da ujem vie pojedinosti na tu temu.
Emili je pozlilo. Ja sam uinila jedino to sam mogla: pomogla sam gospodinu Kapeu da spusti le.
Bilo mi je drae da budem korisna i suoim se sa stvarnou nego da stojim napolju i pitam se koli
ko je loe. Uvek mislim da mata esto stvori u glavi straniju sliku od istine.
Kolin nee biti zadovoljan ovim to smo uradili.
209
Trideseto poglavlje
Smiren i usredsreen, Kolin je, kad se vratio narednog dana, koraao po sobi i slu
ao nau priu sa dubokim borama preko ela. Reakcija mu je bila ista kao i bezbroj
puta kad sam ga videla da se suoava sa loim vestima i tekim poslom, ali neto is
pod povrine ovog puta bilo je drugaije. Oi mu se nisu zadrale na meni onako
dugo kao inae, a briga sa kojom se odnosio prema meni bila je ista kao i ona koju
je ukazivao majci i Sesil; ljubazna i saoseajna, osetljiva i puna razumevanja, ali ne
dostajalo joj je emocionalno bliske povezanosti, kakvu smo uvek delili. Stomak mi
se zgrio i to me je vie uznemirilo nego prizor lea sirotog gospodina Vasea.
Obavili ste dobar posao, rekao je u Sebastijanovom pravcu. Gospodin Leblan
je ostao da odri vezu sa policijom. I postigli ste vie nego ja. Moramo da pronae
mo dete, to je sad najvanije, jer je oito da je u prilinoj opasnosti.
Zamolila sam policiju da ti poalju pun izvetaj, rekla sam.
Dobro, odgovorio je i dalje mi izbegavajui pogled. Bio je to okrutan dan za
sve vas i mislim da je najbolje da svi rano odemo na spavanje. Sutra u to ranije
otii za Ruan.
Idem s tobom, ponudila sam.
O tome emo kasnije, rekao je. Kape, moda e nam zatrebati vaa naroita
vetina. Mogu li da raunam na vas?
Sebastijan je potvrdno zaklimao glavom. Sve dok je ono to traite makar malo
zabavno, nemam nita protiv.
Hoe li razgovarati s Loranom?, pitala sam.
Da, odgovorio je. I sa gospodinom Prijeom.
Ako je gospodin Mirijel redovno poseivao Edit tokom itavog trajanja njenog
zatoenitva, onda on ne moe biti il Vase, rekla sam. On je neko vreme bio u
Legiji stranaca. ta ako je Mirijel bio unajmljen da pazi na Edit? Otac je moda e
leo da bude siguran da nee stupiti u vezu sa Vaseom.
210
Zanimljiva teorija, primetio je Kolin. Proveriu. Sad, moje dame, ako biste
nas izvinili, moram da razgovaram s gospodinom Kapeom. Emili, ubrzo u ti se
pridruiti na spratu.
U nadi da emo na miru proaskati, Sesil i ja smo otile u spavau sobu poto su se
gospoda udaljila. Uopte ne lii na njega. Ljubazan je, ali tako suzdran. Znam da
je besan na mene. Priala sam tiho jer nisam elela da se u hodniku uje ni nagove
taj onoga to sam govorila. Sesil je slegla ramenima, dok su joj psii sedeli u krilu.
Pod velikim je pritiskom, Kalista, i video je da su te umalo ubili. Moe li da ga
krivi to te titi?
Ne, ne mogu. Ali, ini mi se da tu ima i neto vie od toga.
U tekom je poloaju. Moe li da zamisli sa kakvom e se kritikom suoiti
kad se vrati u Englesku? Glasine koje e ga pratiti? Priae se da te je njegova ne
marnost gotovo kotala ivota.
Ali, nije nita pogreio! Ja sam samu sebe dovela u opasnost. On u to vreme ak
nije ni bio u Konstantinopolju.
Mu treba vrstom rukom da brine o eni, rekla je izazivajui prstom Bruta,
koji je bio reen da ga ugrize. Odvratno je, naravno, ali zar ne vidi kako ga izvesni
ljudi potcenjuju kao mukarca zato to to ne radi?
Nisam razmiljala o tome, rekla sam. Ali, trebalo bi da bude obrnuto do
voljno je ovek, dovoljno prosveen da ceni moje vrline, ak i one neprihvatljive
drutvu. Ohrabruje me, podstie, eli da napredujem. Nije ugroen mojom te
njom ka nezavisnou. Deset puta je vie mukarac od onoga ko mora da glumi gaz
du i gospodara svojoj eni.
U pravu si. Ali, drutvo na to ne gleda tako. Svidelo ti se to ili ne, ne moe po
bei od injenice. Ljutito je pogledala nemirnog Bruta i pomazila Cezara.
Drutvo je grozno.
Moda, rekla je. Ipak, ne moe se izbei. Brut je zalajao i podigla sam ga iz
njenog krila, mazei mu svileno krzno, siuno, toplo i meko telo. Smesta je zau
tao. Bojim se da mu se svia, Kalista. Uasna ivotinja.
Stvarno je veoma sladak, rekla sam.
Ne govori to tako da te uje. Postae nepodnoljiv.
Oboavam Kolina, nastavila sam i dalje drei psia. Nisam elela da mu
stvaram neprilike u drutvu. Ali, znao je kad se enio mnome da neu biti obina
211
ena i zakleo se da nee ni eleti da budem takva.

I sigurna sam da je to istina. Meutim, nije predvideo do koje mere e se okol
nosti zakomplikovati ako te ukljui u posao. Treba o tome pomno da razmisli
ima li nekog drugog naina da zadovolji svoje potrebe za intelektualnim podstica
jem i pustolovinom, a da mu ne ugroava ugled?
Njegov ugled ne bi trebalo da bude ugroen!
Ne bi trebalo je nebitno, rekla je. alosno je to smo prinueni da se bavimo
nedostacima budala koje nas okruuju. Osim ako, naravno, ne eli da potpuno
ode u krajnost i sve ih odbaci. Mislim da bi se to neprijatno zavrilo. Donelo bi
vie nevolja nego to se isplati.
Nevolje? Kolin je provirio kroz vrata, a zatim uao u sobu. Kakve?
Samo najbolje, dragi gospodine Hargrivse, rekla je. Nita to bi vas i najma
nje brinulo. Preuzela je Bruta od mene i on je odmah zalajao na Cezara u njenoj
drugoj ruci. Idem s ovim groznim stvorenjima i vidimo se na doruku.
Kad je zatvorio vrata iza nje, Kolin se naslonio na njih i prekrstio ruke na grudi
ma. Kako ti je palo na pamet da ide u Etretu?
Mislila sam da je Lusi moda tamo i nisam mogla dozvoliti da...
Nije bila tamo, Emili, a mogla si nabasati na neto daleko gore od jo jednog
lea. Gde je tu briga za sopstvenu bezbednost?
Sa mnom je bio Sebastijan...
Da, Sebastijan. Ba bih takvog oveka odabrao da te titi.
Bio je i gospodin Leblan.
Kakva uteha. Mogao je da te ispie iz bilo kakve nevolje.
Nije mi bila potrebna zatita, Koline.
To nikako nisi mogla znati pre nego to si zakucala na Vaseova vrata.
Reeno nam je da tamo ivi sa svojom porodicom!
Da, a onda mu je ljubavnica ubijena a erka oteta. A ti nesmotreno odlazi na
mesto novog zloina.
Nije bilo nieg nesmotrenog u mom ponaanju. U meni je prokljuao bes.
Nije se ponaao razumno preduzela sam mere predostronosti, nisam otila
sama. Ukljuila sam i policiju.
Nije bitno ta ti misli o situaciji. Neu da se to ponovi. Od sada, tvoje e ue
e u istrazi biti ogranieno na raspravu o dokazima. Nema vie tumaranja okolo.
Bila sam tako zapanjena da nisam mogla ni da govorim, ni da plaem, pa ak ni
da zadrhtim. Kako je mogao tako da razgovara sa mnom?
212
Razume li?, pitao je poto sam nekoliko minuta sedela u tiini.

Kako se usuuje da me ispituje kao da si mi otac...
Ja sam ti mu, Emili. I sluae me.
Nita me nije moglo dublje povrediti od njegovih rei.
ao mi je to sam te uzrujao, duo, rekao je, priao i seo na krevet. Volim te i
inim sve to najbolje mogu da pomirim suprotstavljena oseanja, koja mi lete kroz
glavu. Shvatam da ti nisam izriito rekao da ne sledi tragove koje otkrije. Ali, na
dao sam se da e te na prethodni razgovor navesti da paljivije razmilja o tome
ta radi. Moda nije bilo poteno da oekujem tako neto. Zato u se potruditi da
u budunosti budem jasniji. Za sada, moramo okonati ovaj sluaj. Idem u Ruan, a
ti ide kod Markamovih. Oekuju i Sesil, ako bi volela da poe.
Kod Markamovih? Zato bi me, za ime sveta, slao tamo?
Kape mi je potreban, a elim da ima neku vrstu zatite.
Sigurna sam da je kua tvoje majke savreno bezbedna.
Kape mi je rekao da ga je neko pratio ovamo one noi kad je doao da se sasta
ne s tobom. Nemamo pojma ko ga je pratio niti zato. I nemamo pojma, u stvari,
da li je on bio meta. Moda si i ti, duo. Mogu li to da rizikujem?
Progutala sam i odmahnula glavom.
Razumem, zaista, rekla sam slabanim glasom. Ali, imam oseaj kao da mi
mrvi duh, odbacuje samu moju sutinu.
Nije tako, Emili, kunem ti se. Volim te takvu kakva jesi. Smisliemo kako ovo
da prevaziemo, ali u okolnostima manje zagrejanim od ovih u koje smo trenutno
uvueni. Kad se vratimo u Englesku, a otii emo tamo zajedno im se ovaj posao
zavri, o svemu emo razgovarati i obeavam da nee biti primorana na poloaj
gde e tvoji talenti biti neiskorieni.
Podigao mi je bradu tako da ga pogledam.
Iskreno, nijedna ena nikad nije bila voljena kao to ja volim tebe, izjavio je.
Nema niega ega se ne bih odrekao zbog tebe. Molim te da mi veruje.
Naravno, rekla sam, a suze su mi se slivale niz lice. Poljubio me je, prvo neno,
a onda sa sve veim arom, koji je bio neodoljiv. Zagrlila sam ga i privukla ga blie.
Stegao me je u naruje.
Nemoj izgubiti veru u mene, proaputao je. Ne bih to mogao da podnesem.
Narednog jutra sam se probudila sama. Kolin se iskrao, jer nije eleo da mi remeti
213
san, i ostavio mi dva stiha na paretu papira sputenom na jastuk:
Volim te do dubina i irina i visina / Koje moja dua moe da dosegne...
Uprkos teko provedenoj noi, uspeo je da mi izmami osmeh. Pozvonila sam za

Meg i zamolila je da mi spakuje stvari im mi pomogne da se obuem. Sesil i gospo
a Hargrivs ve su sedele za stolom za dorukom kad sam sila u trpezariju. Spusti
la sam se na stolicu, prihvatila olju vrueg aja i stavila jo topli kroasan na tanjir.
Priznajem, Emili, da oseam izvesnu tugu to mi je domainstvo uznemirila sva
ova tragedija, poela je gospoa Hargrivs. Uasno je kad osea da tvoj dom ne
nudi odgovarajuu zatitu gostima.
Nije vaa krivica, rekla sam. Vie nita ne moe da se uradi. ta je s tobom,
Sesil? Hoe li mi se pridruiti u izgnanstvu?
Koliko god mrzela to vas naputam, En, rekla je Sesil. Ne elim da prepus
tim Emili samo Madleninom drutvu.
Svekrva je klimnula glavom. Ona je draga devojka, ali moda nije ba najbolje
drutvo s obzirom na to to si nedavno pretrpela. Sviala mi se Madlen, ali Sebas
tijanova pretpostavka da je gurnula batovanovu erku u smrt i dalje me je proga
njala i pitala sam se da li je mogue da je istinita. Mrzela sam pomisao da se vratim
na to mesto, gde sam videla jezivo privienje u golubarniku, ali vie sam volela i to
nego da me samu poalju kui, to bi se u drutvu moglo smatrati sramotom. I u
svakom sluaju, nastavila je gospoa Hargrivs. Neete me napustiti. Poi u i ja sa
vama. Kolin ne eli da bilo ko od nas ostane nezatien u ovoj kui.
Bilo je skoro etiri sata pre nego to smo krenuli ka imanju naih prijatelja, gde
su nas oduevljeno doekali Dord i Madlen. Bila sam srena to smo Madlen za
tekli prisebnu, bez ikakve naznake ludila, i poelela sam da postoji neki nain koji
bi je spreio da ponovo sklizne u njegove kande.
Kakva nesrea to nam se ovo dogaa, rekao je Dord dok nam je prilazio, a
enu je ostavio da izda uputstva slugama u vezi sa naim prtljagom. Ali, tako nam
je drago to ste svi ovde. Bie to beskrajna zabava. Postavio sam japanske fenjere u
bati i mislio sam da bismo mogli organizovati ponone etnje kroz lavirint ako ne
bude previe hladno.
Odlian plan, rekla sam. Bila sam rastrzana. S jedne strane, mrzela sam to
sam odseena od ostatka Kolinove istrage. S druge strane, dok god sam iskljuena,
padala sam u iskuenje da se neobuzdano bacim na besmislena zadovoljstva. Ako
214
ne mogu biti korisna, mogla bih u potpunosti da iskoristim zabavu koja mi se nudi.
Mislim da to treba da napravimo ekstravagantnim kao karneval u Veneciji,
rekla je Sesil. to pre potisnemo grozne dogaaje iz proteklih nedelja iz naih misli
to bolje. Koliko ampanjca imate na raspolaganju, gospodine? I gde vam je batler?
Htela bih da poalje telegram Moetu u moje ime.
Nedugo zatim, svi smo se smestili u prijatno ureene spavae sobe u obnovlje
nom delu zamka. Sesilina i moja bile su povezane, to je bilo odlino za kasnonone
razgovore. Soba gospoe Hargrivs nalazila se prekoputa hodnika, dvoja vrata dalje
od Dordove i Madlenine. Uprkos veliini kue, skupili smo se u udobnu i prija
teljsku grupu.
Madlen je isplanirala izvanrednu veeru, i kad smo se svi prejeli ctes de veau
valle dAuge - najmekih teleih kotleta koje sam ikad okusila, skuvanih u slatkom
normandijskom puteru i prelivenih kremastim sosom od jabuke premestili smo
se u dnevnu sobu, gde je na zidu i dalje stajalo prazno mesto za ukradenog Monea.
Zar ne moe ubediti Sebastijana da ga vrati?, pitao je Dord. Ne mogu da
podnesem sobu bez njega.
A ja sam uvreena to vie ne ceni na ukus, dodala je Madlen. Bila je srena i
uravnoteena, bez znakova bolesti da narui bilo koji vid njene linosti. Njena maj
ka nam se, meutim, nije pridruila. Dord mi je rekao da je usred loeg razdoblja
i da boravi u sobi, gde bolniarka pokuava da je smiri tako to joj naglas ita.
Obeavam da u ga pitati za to im ga vidim, prihvatila sam. Sad je otiao s
Kolinom.
Spaava svet, izjavio je Dord. I hvala bogu to to neko hoe da radi. Ja ni
sam sposoban, ali umoran sam od oseanja da nam je ovo nae malo pare raja pok
vareno ovim ubistvima.
Veoma je uznemirujue, sloila se gospoa Hargrivs.
Ali, neemo razmiljati o tome veeras!, ubacila se Madlen. Hajde da se kar
tamo dok se ne smrai dovoljno da upalimo fenjere. Dosta mi je brige i nesree, sad
samo elim da uivam u drutvu dobrih prijatelja. Volite li bezik?33
To moe da igra samo dvoje, rekao je Dord. Vi se, dame, podelite, a ja u se
premetati od stola do stola i deliti svima loe savete.
Ta igra mi nije bila poznata, ali Sesil je bila velika zagovornica i brzo me je na
uila pravilima. Uzele smo jedan sto, a gospoa Hargrivs i Madlen drugi. esto bi
smo prsnule u smeh kad bi Dord doskakutao do nas, krao karte i pravio razne
nestaluke. Ubrzo potom, kad smo zamenili partnere i ja zaigrala s Madlen, uao je
215
sluga s telegramom.
Dord je pogledao koverat i predao mi ga. Otvorila sam ga. Od Kolina je,
objavila sam. Dobro je. Kae da su blizu da otkriju i poslednje dokaze koji su im
potrebni. Misli da nee trajati due od tri dana i pridruie nam se. I kae da smo
bezbedni tu gde smo i nemamo razloga za brigu.
Vesti ne mogu biti bolje, izjavio je Dord i okrenuo se slugi. Uzmi odgovor
ledi Emili, dobri ovee, a onda nam donesi bocu ampanjca.
Ne misli da je preuranjeno za slavlje, dragi?, pitala je Madlen, a zabrinutost
joj se pojavila na lepom licu.
Samo ako e ti smetati da ponovo proslavimo im luaka uhapse i zatvore,
odgovorio je.
Ne razumem, gospodine, javila se Sesil. Da nekome smeta slavlje? Da li je
tako neto mogue?
Svi smo nazdravili i popili za Kolinov uspeh, oamueni od olakanja to je kraj
na vidiku. Bila sam ponosna na mua, oduevljena brzinom njegovog uspeha i elj
na da se vratim u London. Dord se spremao da otvori i treu bocu ampanjca,
kad ga je Madlen zaustavila.
Vidi, rekla je i pokazala kroz prozor. Upalili su fenjere. Hajdemo napolje.
Jo sa aama u rukama, izali smo u batu, predivno okupanu treperavim sve
tlom, i krenuli ka lavirintu. Dord je podigao ruke da nam prekine avrljanje kad
smo stigli do ulaza.
Madlen i ja imamo tradiciju trkanja kroz lavirint, izjavio je. to, naravno,
znai da odavde kreemo neravnopravno, ali tako je. Predlaem da svi krenemo od
mah. I upozoravam vas, moda u vas povesti pogrenim putem ako pokuate da
me pratite. Prvi do sredine i nazad pobeuje. U sredini se nalazi pet svitaka po
kupite jedan i ponesite ga sa sobom. Na svakom sam napisao pesmu; kad zavrimo,
proitaemo ih naglas.
Odlino osmiljena zabava. Brzo smo se razdvojili poto smo uli u lavirint i na
poetku niko nije eleo da mu drugi budu preblizu. Smeh se orio pod nonim ne
bom, najglasniji je bio Madlenin. Nikad nisam bila naroito dobra u lavirintima
zaboravila bih kojim sam pravcem krenula i otkrila sam da je jedini nain da se pro
bijem da ne obraam previe panje na injenicu da u naleteti na sve orsokake pre
nego to stignem do reenja.
Posle vie od etvrt sata jo nisam pronala sredite. Kad sam stigla do jo jednog
odmorita, osetila sam nalet panike u grudima i inilo mi se da se tamna ivica skla
216
pa oko mene. Usporila sam disanje i okrenula se da nastavim. Kad sam ponovo na
ila na orsokak, vratila sam se na poslednju raskrsnicu na kojoj sam bila i pokuala
da se setim kojim sam putem pre toga ila. Trudei se da napravim najbolji mogui
izbor, krenula sam napred i otkrila da sam ponovo na istom mranom mestu na
kojem sam bila samo nekoliko trenutaka ranije. Ponovo na raskrsnici, okrenula
sam se na drugu stranu, ali opet sam zavrila na mestu odakle sam krenula.
Osim ako to nije bio istovetan orskokak. Oseala sam se kao u klopci, vie
uplaena nego nemona, disanje mi se ubrzalo i srce mi je snanije zalupalo. Nemo
gue da se sve vreme kreem napred-nazad do istog mesta? Ispustila sam maramicu
na zemlju i vratila se do raskra, gde sam zamurila, koncentrisala se i krenula u
pravcu suprotnom u odnosu na onaj odakle sam dola.
Belo platno maramice bolno me je ubolo u oi. Ovog puta sam se vratila do ras
kra i produila, ali staza me je samo vratila tamo gde sam i bila. Nekako sam zape
la u delu lavirinta koji nije vodio nikuda. Stala sam, klaustrofobija me je sve vie
pritiskala i obuzeo me je strah. Nisam mogla izai. Nisam mogla pronai put. Ni
sam ak mogla ni da odustanem. Upravo sam se spremala da viem upomo kad
sam ula Sesil i gospou Hargrivs kako avrljaju u daljini. Umirena, podsetila sam
se da ne moe onda biti tako teko i krenula sam da jo jednom pokuam.
Da bih samo jo jednom pronala maramicu.
Nisam vie mogla uti prijatelje, ali u daljini se podizao zvuk tankog zavijanja,
koji se sve vie pojaavao kako se pribliavao mestu na kojem sam stajala. Sva drh
tei, razmakla sam bunje u elji da se probijem kroz njega i na silu izaem, ali bilo
je pregusto. Sad sam ve trala istim putem, reena da pobegnem.
Ovog puta nisam nala maramicu. Umesto toga, zguvanu na zemlji ispred sebe,
ugledala sam plavu satensku traku. Uporan zvuk me je pratio, slab i alostan; imala
sam utisak da me je ve sustigao i svojim jezivim cviljenjem molio za pomo ili os
loboenje.
Protiv svih svojih principa i svega u ta sam verovala, uinila sam neto ega sam
se estoko gnuala.
Onesvestila sam se.
217
Trideset prvo poglavlje
Probudio me je oseaj da mi neko neno trija elo. Otvorila sam oi oekujui da

ugledam Kolina, a umesto toga sam se iznenadila to vidim Dorda. Razdvojila
sam usne da progovorim, ali rukom mi je blago prekrio usta.
Ne iscrpljuj se, Emili. Sad ti je potreban odmor.
Odmor? Samo sam se onesvestila, pobunila sam se, oamuena i zbunjena.
Dobro sam. Probala sam da sednem i shvatila da sam vezana za krevet na kome
sam leala. Koni kaievi na lancima i zglobovima su me sputavali i nagonski sam
poela da se otimam. Dorde! ta je ovo?
Samo jo jedan, prijateljice, rekao je i neto mi vezao oko ela. Kako sam po
greila kad sam pomislila da me budi neko ko mi neno pomae!
Gde smo?
U kuli za koju sam ubedio Madlen da nije bezbedna. To je jedini nain da
obezbedim privatnost za svoj rad.
Rad? Koji rad?
Nema potrebe da sad brine o tome, draga. Pogladio me je po obrazu. Ustuk
nula sam.
Gde su ostali?
U kui, zadovoljno odmaraju poto su popili konjak s laudanumom,34 koji sam
im nasuo kad smo uli. Nema opasnosti da e se iko probuditi do jutra.
ta misle da se desilo sa mnom?
Ti si, prijateljice moja, dobila napad histerije poto si se izgubila u lavirintu.
Pronaao sam te i odneo u sobu, gde svi veruju da mirno spava. Sesil te je lino
uukala u krevet. Nisam te preneo ovamo dok nisu svi zaspali.
Sobe su nam spojene. Proverie me.
Nee se probuditi.
Zato bi uinio tako neto?, pitala sam, a srce mi je lupalo.
218
Treba mi tvoja pomo, Emili. Madlen je potrebna. Edit sam izgubio prerano
nisam mogao da zavrim rad. Ali, ti si prave veliine, a bio sam blizu, tako blizu re
avanja problema. Mora shvatiti da ne mogu isprobavati na njoj. Opasnost je pre
velika.
Ne znam o emu pria. Otimala sam se da oslobodim ruke.
Nemoj, opomenuo me je i uhvatio za zglobove. Samo e se povrediti. Edit je
imala uasne rane od pokuaja da pobegne. Nisam eleo da je povredim, zna. I njoj
sam pokuavao da pomognem.
Pogledala sam oko sebe oajniki traei nain da pobegnem. Arhitektura se
poklapala sa najstarijim delovima zamka, ali u sobi nije bilo prozora, samo debeli
kameni zidovi. Nita se drugo nije moglo uraditi. Vrisnula sam u pomo.
To stvarno ne bi trebalo da radi, rekao je i na silu mi ugurao prljavu krpu u
usta. Ne elim da ti bude neudobno, ali ne mogu dozvoliti da te neko nae ovde.
Ne sada.
Trzala sam kone kaieve.
Ovo e moda malo boleti, ali nee te ubiti, a uinie toliko dobrog za moju
Madlen.
Na stotu pored mene sam ugledala udan predmet: metalni cilindar sa koturom
i bokal pun bistre tenosti privren za njega. Dugaka ica, koju je Dord drao
za zavretak, izlazila je iz kraja cevi.
Kroz ovo tee struja, objanjavao mi je kao da sam uenica. Neverovatna ma
ina, elegantnog dizajna, jednostavna za rukovanje. Ovde privrstimo icu... Sta
vio mi ju je na slepoonicu i neto lepljivo mi se zakailo za kou da je zadri na
mestu. Muila sam se da paljivo sluam sve to je govorio, da ostanem usredsree
na, jer mi je palo na pamet da mi je jedina nada za opstanak bila da shvatim ovu na
pravu. I onda je ukljuim. Mada, podesiu prvo struju. Okrenuo je dugme u pod
noju postolja. ula sam zujanje, nagli tresak, a miii su mi se zgrili kad me je
prostrelio bol. Potekle su mi suze. Dord ih je obrisao maramicom i izvadio mi
krpu iz usta, ponovo ih prekrivajui rukom.
Ne sme ponovo da vriti, razume?, pitao je. Ili u morati zaista da ti zae
pim usta.
ta to radi?
Radim neto ime e pomoi svojoj prijateljici, rekao je. To je sve to treba
da zna.
Ne, Dorde, reci mi ta je ovo. Bojim se. ta god da je namerio, izgleda da je
219
u njemu postojala jo mala doza saoseajnosti i tog trenutka mi se inilo da jo jedi

no na to mogu da raunam.
Ovo je postupak medicinska struja koji moe da se koristi za nervne pore
meaje, ali nije mnogo prouavan i, kao to vidi, bolan je. Mislim da bi mogao po
moi Madlen, ali moram biti siguran pre nego to ga isprobam na njoj.
Ja nemam mentalni poremeaj, Dorde. Nee nita saznati ako to primeni
na meni.
Ti si upravo njene veliine, nastavio je. Nisam to primetio sve dok nisi obuk
la njenu odeu kad ste obe pokisle na kii. Moram da odredim koliko je struje po
trebno i koliko je previe i da probam da spreim napredovanje uasne bolesti
koja unitava moju dragu devojku.
Ali nee znati kako e to uticati na njen mozak, rekla sam u nadi da u ga za
govoriti dok ne uspem da se otrgnem iz konih kaieva. Nisu bili preterano stegnu
ti, ali jesu dovoljno. Moda u uspeti da se izmigoljim ako budem imala dovoljno
vremena. Zavrtela sam lancima, da mu odvratim panju sa mojih ruku. Ovo to
mi radi je uzaludno.
Ne, ne, grei, usprotivio se. Edit je poela da reaguje na leenje, a kako su re
zultati postajali sve bolji i bolji, prebrzo sam pojaao, iako joj nisam dao ni polovi
nu doze koju ova maina moe da proizvede. Kad je voltaa postala previsoka, pala
je u komu. Bio je to uasan prizor. Pena joj je izbila na usta i divlje se trzala. Opora
vila se za manje od pola sata, ali video sam da vie nije pri sebi. Bila je jo lua, oslo
bodila se i pojurila na mene. Oborila me je na zid i nakratko sam se onesvestio. Kad
sam se probudio, nestala je.
Ubio si je.
Nisam imao izbora, Emili. Da je stigla do sela, ispriala bi im, dovela bi polici
ju, propao bi mi sav rad. Zar bi vie volela da mi ena nepovratno poludi?
Ne moe je spasti tako to e ubijati druge, rekla sam mu.
Edit nije trebalo da umre. Priznajem, kriv sam to sam ogled izvodio pogre
nom brzinom. Ali, nije mi ostavila drugu mogunost kad je pobegla. Naao sam je
lako plakala je, nije mogla da prestane. Trebalo je samo da pratim zvuk.
Ali nain na koji si je ubio... Bio si tako okrutan, Dorde... kako si mogao?
Uas to sam zarobljena pored osobe sposobne za takav zloin ostavio me je bez
rei. Znojila sam se, stomak mi se zgrio, miii ukoili. I same kosti su me bolele
dok mi se itavo telo bunilo zbog njegove blizine.
Uradio sam to brzo. No je bio otar. Ostalo... Pokrio je oi. I meni je bilo
220
uasno, zna. Ali mislio sam da ako namestim tako da lii na neto to nije... da
oponaam uveniji zloin... moda bih izbegao ispitivanje.
Mora me pustiti, Dorde.
O, Emili, nita ne bih eleo vie od toga. Ali zna da to ne mogu, naroito ne
sada. Uvek si mi se sviala i Madlen te oboava, pa obeavam da u biti paljiv koli
ko mi okolnosti budu dozvoljavale. Moram da otkrijem koliko struje moe pod
neti pre napada i uiniu to polako. Ali, na kraju... Zagrcnuo se na rei. Uiniu
to kad bude bez svesti. Nee osetiti ni bol ni strah. I umree sa saznanjem da mi
vraa enu koju oboavam vie nego ita na svetu.
Nisam mogla da govorim i jedva sam mogla da razmiljam. Nijedan uas se nije
mogao uporediti sa ovim, ni strah, ni grozno zamiljanje. Uhvatila sam mu pogled
u elji da vidim da li mu ludilo vidljivo na licu. Zenice su mu bile rairene, zarume
neo se, ali inae je izgledao savreno obino. Da sam ugledala neto drugo, moda
bih se barem malo uteila.
Gde je Lusi?, pitala sam u pokuaju da ga odvratim od onoga to je nameravao
da uradi.
Ne brini za dete, rekao je. Nee joj se nita dogoditi. Brinem se o njoj i usko
ro u je predstaviti Madlen, koja e joj sigurno biti dobra majka.
Zato si je uzeo? Zar ne bi bilo bolje da si je ostavio tamo gde je bila sigurna i
zbrinuta?
Moda e i ona pokazati znake bolesti. Moda u joj trebati.
Ne moe to da radi, Dorde. Siroto dete! ta mora da misli? Sigurno zna da
neto strano nije u redu.
Ne, izvanredno se brinem o njoj, iako sam morao da je sakrijem. Ponekad se
uznemiri tokom noi i plae za majkom to se i oekuje, pretpostavljam. Vodim
je u duge etnje u prirodu dok ponovo ne zaspi. Postala je veoma zavisna od mene.
Zna da je majina bolest bila pogubna, i svi siroii, zna, eznu za pravim domom.
Rekao sam joj da e ga i ona dobiti.
Stresla sam se, poto sam shvatila da je sablasno zavijanje koje sam ula bilo dete
pravo koje je plakalo zbog gubitka majke. Stvarnost tog istinskog ljudskog bola,
beznadenog i razornog, bila mi je stranija od bilo kakvog avetinjskog privienja.
A ta e rei svima ostalima?, pitala sam. Ne moe se dete pojaviti u tvom
domainstvu kao nekom arolijom.
Lusi veruje da joj je otac, Vase, doiveo nesreu na putu kui iz Legije stranaca
i da je, dok je leao na samrti, zamolio mene da brinem o njoj. Veruje da je majka
221
morala da bude daleko od nje zbog svoje bolesti i da se madam Sapen o njoj brinula
samo dok ja nisam doao po nju.
ta se zaista desilo gospodinu Vaseu?
Sluio sam u Legiji stranaca sa njim, poto sam prethodno u britanskoj vojsci
sluio kao lekar. Jedan drugom smo ispriali prie o devojkama koje smo voleli.
Kad mi je priznao da su njegovu ljubav poslali od kue u nadi da e izleiti uzna
predovalo ludilo, ije sam simptome prepoznao kao iste koji su poeli da napadaju i
moju dragu enu, ispriao sam mu za Madlenine nevolje. Ukratko, shvatio je da je
ona Editina dalja roaka, zbog ega sam se jo vie zainteresovao za njeno leenje.
Ako bi neto pomoglo njoj, gotovo sigurno bi pomoglo i Madlen. Zabeleio sam
gde se bolnica u koju ju je porodica poslala nalazi i poseivao sam je kad sam se vra
tio u Francusku, uz objanjenje da me je poslao Vase.
Da li ti je poverovala?
to ne bi?, pitao je. Zbliili smo se gotovo odmah jer smo oboje znali koliko
boli kad ti oduzmu nekoga koga voli. Verovala mi je.
A Vase? Da li ti je on verovao?
Izgubili smo svaku vezu kad sam napustio Legiju. Meutim, nastavio je da se
dopisuje s Edit. Proitao sam sva njegova pisma dok je spavala krila ih je u uzglav
lju. Konano sam odluio da ga iskoristim i namamim je iz bolnice.
Zato si eleo da je udalji od irarove brige?
irar nije napredovao s njom, pa smo razgovarali. Zamolio sam ga da razmisli
o radikalnijem leenju. Ali, uzalud. Dovoljno sam uio da otkrijem mogue koristi
medicinske struje, a injenica da su Madlen i Edit bile skoro istih godina i grae...
Sprijateljio si se s Edit da bi na njoj isprobao leenje za Madlen?
Moe li me kriviti zbog toga? Zar ti ne bi to isto uinila za svog mua?, pitao
je.
Kako si je ubedio da ode?
Ispriao sam joj kako smo se Vase i ja dogovorili da je dovedemo da ivi s njim
u Etreti. Mislio sam da e biti vrlo lako, ali odbila je da pode bez Lusi. Ispriala mi
je za devojicu jo na poetku naeg poznanstva. Nije mi ba bilo drago da se opte
reujem i s njom, ali Edit je postajala sve usplahirenija zbog toga i znao sam da bi
Lusi i sama mogla biti korisna, pa sam je naao i doveo je do Editinog prozora one
noi kad smo pobe-gli. Nije oklevala ni trenutak kad je videla svoje dete.
Da li je Vase znao ta si radio?, pitala sam.
Nije u poetku, odgovorio je. Ali, Edit je uspela da mu poalje pismo u kome
222
ga je preklinjala da se nau u Etreti. Shvatio je da njeni roditelji ne znaju kuda se

uputila i verovatno je osetio da e za njega konano biti bezbedno da bude sa njom.
Uasno pogrena procena s njegove strane.
Ubio si ga.
Pokuao sam da to ne uinim. Objasnio sam mu da elim da pomognem Edit,
da pronaem nain kako da je izleim. Ali, nije mi dozvolio da isprobam ak nije
dan strujni udar na njoj. Nije mi ostavio izbora, Emili.
Molim te, reci mi gde je Lusi, Dorde.
Ovde je i bezbedna je. Pokuao sam da je smestim u kolu u Ruanu nedavno,
ali toliko je plakala usput da nismo stigli ni da razgovaramo s upravnicom. im se
ovde sve sredi, probau ponovo. Madlen i ja emo je poseivati, ali Lusi nee doi
ovamo dok ne proe dovoljno vremena i ovaj se skandal zaboravi.
Ubistvo nadilazi skandal.
Niko me nikada nee povezati sa ubistvom.
Zbog nerazumnosti ove tvrdnje, ogorenost mi je potisnula strah. Moj mu e
primetiti da me nema, Dorde.
Nije tako, Emili. Primetie da si mrtva. Kad se onesvesti, baciu te sa ove kule.
Poverovae da vie nisi mogla podneti bol zbog gubitka deteta.
Nikad u to nee poverovati.
Naravno da hoe. Ostavila si poruku. Zamahao je stranicom iskidanom iz
dnevnika, koji sam ponela sa sobom i ostavila u spavaoj sobi. Nisam mogla proi
tati rei, ali pretpostavila sam da je neto to sam napisala u trenucima mranog
oplakivanja, koje me je obuzelo posle Konstantinopolja.
Nee uspeti. Prepoznae da je to iz mog dnevnika.
Savladae ga bol i bie slabiji nego to zamilja.
To je klimava pretpostavka, izjavila sam.
Siguran sam, rekao je. Sad je potpuno ubeen da je Loran Prije ubio Edit.
Ako otkrije da si ubijena, Lorana e okriviti i za to.
Trebalo mi je vreme. Vreme da pobegnem, da pronaem Lusi, da izvedem Sesil
i gospou Hargrivs iz ove kue. Proveli smo oputeno, veselo vee, dodala sam.
Niko nee poverovati da sam se ubila nakon takve veeri.
Sruila si se u lavirintu, rekao je. Bila si uplaena i uzrujana i skrenula si u lu
dilo. Svi znaju da su ti se priviali duhovi, da ti je dodir sa stvarnou postajao sve
nesigurniji poslednjih nedelja.
Poloaj mi je bio vie nego straan. Kad e ovo uraditi?, pitala sam i ne trude
223
i se da potisnem suze. Moe li me barem nakratko ostaviti samu da se pozdra

vim sama sa sobom?
Nisam udovite, Emili, odgovorio je. Naravno da mogu. Idem da proverim
ostale i uverim se da vrsto spavaju mada ne mogu da zamislim da bi me lauda
num izneverio. Vratiu se za manje od etvrt sata i poeemo. Znam da je teko
prihvatiti takvu sudbinu, ali molim te da misli na dobro koje e iz svega proizai.
Ima li Bibliju?, pitala sam. itanje bi mi pruilo utehu.
Bojim se da ti ne mogu odvezati ruke da je dri. Znam jako dobro koliko je
nagon za preivljavanjem snaan zaboravlja da sam video kako se Edit borila.
Moli se, plai, radi ta mora. Vratiu se brzo i obeavam da u biti to paljiviji i
neniji.
224
Trideset drugo poglavlje
Mogla sam da ujem bravu kako je kljocnula kad je okrenuo klju, poto je iza
sebe zatvorio vrata. Znala sam da mi je vreme krajnje ogranieno, pa sam odagnala
sav strah, sve misli o tome ta me moda eka i usmerila se na jedini vaan zadatak:
oslobaanje ruku. Okretala sam ih i mekoljila u konim kaievima, ali uzalud.
Nisu bili prevrsti da mi prekinu krvotok, ali jesu bili dovoljno vrsti da spree
bekstvo. Suze su me pekle u oima, ali sam ih zanemarila i potrudila se jo vie oko
koe.
Jedina nada mi je bila da ih rastegnem, pa sam skupila svu snagu i vukla to sam
jae mogla, ponovo i ponovo, dok nisam osetila kako se stvara mala praznina izme
u kaieva i mojih zglobova. Mada, nije bilo dovoljno. Sad, umesto da pokuavam
da oslobodim obe ruke, prebacila sam svu snagu na desnu, koristei itavo telo da
trzam o ipke sa strane kreveta, za koji sam bita vezana. Koa je poputala, ali ne
dovoljno brzo.
A onda sam ga ula. Pla. Tune jecaje, deji glas. Da li je Lusi ovde gore sa
mnom? Neu dozvoliti da ostane u akama manijaka kao to je Dord Markam.
Pronai u je, spau je i vratiu je kod madam Sapen, jedine majke koju poznaje.
Osetila sam kako se u meni probudilo neto iskonsko i dalo mi neogranienu snagu
da odbranim ovo dete.
Samo to mi snaga ipak nije bila sasvim neograniena. Ipak, uz ponovljene sna
ne trzaje, konano sam uspela da izvuem desni zglob, raskrvaren i izgreban od ka
ia. Drhtavom rukom sam otkopala lisice na drugoj ruci, lancima i elu. Lusin
pla se ponovo utiao i pourila sam u njegovom pravcu, ali sam stala im sam shva
tila da neemo pobei ako prvo ne zaustavim Dorda.
Procenila sam prostor oko sebe. Bilo je malo nametaja i nisam ga dugo mogla
spreavati da ue u sobu. Vrata su se otvarala na unutra, pa sam dovukla krevet is
pred njih, u nadi da e mi kupiti barem nekoliko dodatnih sekundi. Tada sam
225
obratila panju na Dordovu udnu napravu.

ula sam za upotrebu struje u medicini, ali nikad tome nisam pridavala mnogo
panje. Majka mi je jednom davno spomenula da je vojvotkinja od Devonira to
podravala. I to je, naalost, bilo moje jedino znanje u vezi s tim. Naprava je delo
vala jednostavno okretanje kotura je dovodilo struju, pa sam poela da ga okre
em jer sam pretpostavljala da e mi trebati to vee zalihe, a znala sam da ga Dor
d nije okretao kad mi je izazvao ok. Zatim sam premestila skalameriju do kreveta.
Elektricitetu treba metal, pa sam omotala icu koju je Dord upotrebio za elektro
ok oko potamnele ruke na vratima.
Zatim sam morala da otkrijem kako da ukljuim struju. Poigrala sam se sa broj
anikom na ravnoj povrini postolja, paljivo dodirujui icu. Nita se nije dogodi
lo. Mahnito sam prouavala predmet ispred sebe i konano ugledala mali prekida.
Pritisnula sam ga, dodirnula icu i odskoila od oka. Zatim sam okrenula broja
nik jo dalje na desno i ponovo dodirnula icu. Jo jai ok.
Okrenula sam brojanik do kraja desno, proverila da li je prekida i dalje uklju
en i povela rauna da ne dodirnem ni icu ni kvaku. Udaljila sam se od kreveta i
pripremila za Dordov povratak, u nadi da e ga ok oboriti, makar samo na krat
ko. Rekao je da sa Edit nije isprobao ni polovinu, pa e puna snaga sigurno avolski
uticati na njega.
Tanko zavijanje Lusinog plaa ponovo je ispunilo sobu. Preplaena i na ivici i
vaca, okrenula sam se da bolje osmotrim okolinu. Gde bi mogla biti? Na sobi nije
bilo prozora, tako da zvuk ne moe dopirali spolja ne bi mogao da probije debele
kamene zidove a nije bilo vidljivih vrata osim onih kroz koja je izaao Dord.
Morala su postojati jo jedna skrivena koja bi me odvela do deteta.
Prola me je hladna jeza. Raspameena od straha, odvukla sam se do vrata, a
noge su mi bile tako slabe da sam se jedva drala. Oseala sam prisustvo neko je
morao biti tu, ali nije izgledalo mogue. Plakanje je prestalo i zamenio ga je zvuk te
kih koraka.
Srce mi je zalupalo. Stegla sam usne i zamurila, jer sam znala da imam samu
jednu priliku da preivim. Nisam ga ula s druge strane vrata. Stao je, ali jo nije
dodirnuo vrata.
ula sam kako je uzdahnuo, potraio klju. Zadrala sam dah dok sam ekala
da ga ugura u bravu i okrene. Istog trena kad je brava kljocnula, ukljuila sam ma
inu.
I tada se ulo zujanje, brujanje, pa krik, grozan krik bola, a za njim udarac. Upla
226
enija nego ikad i nekontrolisano drhtei, iskljuila sam prekida na maini. Okle
vala sam da dodirnem icu iako sam znala da ne radi. Zatim, uplaena da e se mo
da brzo povratiti, duboko sam udahnula, smirila se i posegla za icom.
Nita se nije desilo.
Svukla sam je sa kvake, odgurnula krevet od vrata i otvorila ih. Dord je leao
na podu preda mnom, uvijao se, a pena mu je izbijala na usta. Stomak mi se okre
nuo i osetila sam muninu, ali nije bilo vremena za razmiljanje, oseaj krivice ili sa
aljenje. Potrala sam kamenim zavojitim stepenicama do podnoja kule, a zatim
stala.
Lusi je morala biti negde u blizini i nisam je mogla ostaviti za sluaj da se Dor
d probudi pre nego to dovedem pomo. Naterala sam se da se ponovo popnem,
uzela klju od vrata i zakljuala se u sobu iz koje tek to sam pobegla. Nesposobna
da zaustavim drhtanje, obila sam itav krug, naslanjajui se na kameni zid, traei
bilo kakvu neravninu koja bi pokrenula skrivena vrata za koja sam bila ubeena da
postoje. Zar nisu zamkovi prepuni prolaza kroz koje bi se moglo pobei ako sta
novnici padnu pod opsadu?
Tiina oko mene bila je teka, a prekidao ju je samo zvuk lupanja mog srca i krv
koja mi je bubnjala u uima. Obila sam sobu peti put, svaki put prouavajui drugi
deo zida. Konano sam pronala mesto gde se umesto glatkog kamena nalazila gru
ba povrina, taku gde se malter ogulio. Ugurala sam prste i osetila hladan, tvrd
prekida. Upotrebila sam svu snagu koja mi je preostala u ve povreenim rukama
da ga povuem. Kako sam to uinila, etvrtasti deo poda se otvorio kao zamka i ot
krio uzano stepenite.
Zgrabila sam lampu sa stola, na koji je Dord bio spustio mainu. Zastala sam i
razmiljala da li da proverim da li je jo u nesvesti, ali nisam elela da gubim drago
ceno vreme. Obazrivo sam spustila stopalo na prvi stepenik i sila do dna, gde sam
pronala uzan prolaz, prenizak da bih stajala uspravno. Tu je bio drugi prekida na
zidu, isti kao onaj to sam pronala u kuli. Zadrala sam dah i povukla ga, iako sam
znala da e zatvoriti put kojim sam dola. Jo jedna zatitna pregrada ako se Dord
probudi.
Istina, plaila sam se da se nee ponovo otvoriti ako bude trebalo. Ipak, nisam
mogla zamisliti da bi neko sagradio tajni prolaz koji ne vodi nikuda.
Nastavila sam to sam bre mogla, stopala su mi se klizala na mahovinastom
ploniku, sve dok nisam ula Lusin pla i zvuk sitnih koraka. Dete se u trenutku
stvorilo pored mene, a suze su joj se slivale niz bledo, musavo lice, dok je u ruici
227
guvala plavu satensku traku. Podigla sam je u naruje i privila je uz sebe, zatim
pretrala ostatak puta kroz tunel sve do drugog stepenita.
Na vrhu su se nalazila vrata, koja su vodila u golubarnik.
Iznad njih visio je klju okaen na kuku. Skoila sam i zgrabila ga, otkljuala
vrata, projurila kroz njih i nisam prestala da trim sve dok nisam stigla do kue gos
poe Hargrivs.
27. jul 1892.
Konano je sve gotovo, hvala nebesima. Ako ovakvu dramu budem ponovo doivela makar i na
sudnji dan, smatrau da je i to prebrzo. Potpuno mi je nemogue da prihvatim da su moj komija i
prijatelj, kojeg sam godinama poznavala, i surovi ubica, kakav se ispostavilo da je, jedna ista oso
ba.
Emilina snaga pokazala se u pravoj veliini vie nego ikada ranije. Sluge mi kau da je banula
ovde s detetom, borei se za dah i iznurena, zasigurno van sebe od straha, ali da je bila mirna,
konkretna i svima im olakala tako to im je kazala ta tano da rade.
Ubrzo se pojavila policija i sad je sve reeno. Nema vie komija ubica s kojima se treba guati,
nema vie pria o duhovima i udnih krikova u noi.
Nema sumnje u to da sam predugo na selu.
Gledston je pobedio. Vreme je da se vratim u London.
228
Trideset tree poglavlje
Mislim da bi moda trebalo da budem malo uvreena to nisi prvo spasla nas pre
nego to si odjurila po pomo, izjavila je Sesil dok smo svi sedeli za grubo istesa
nim stolom u senci velianstvenog drveta u bati gospoe Hargrivs narednog po
podneva. Niko od nas nije ni dodirnuo razne kolae na lepim srebrnim posluavni
cima, ali se vru aj pokazao kao lek za sve, pa smo ispijali ajnik za ajnikom zabri
njavajuom brzinom.
Bojala sam se da e me uhvatiti ako se probudi pre nego to podignem uzbu
nu, odgovorila sam. U stvari, nije doao svesti sve dok nisu stigli inspektor Gode i
njegovi ljudi, poto su ih pozvale sluge gospoe Hargrivs im sam im ispriala ta se
dogodilo. Fiziko stanje mu nije bilo sjajno ozbiljno sam ga povredila ali um
mu je bio neoteen. Policijski lekar koji ga je pregledao predvideo je neto to je
nazvao sasvim dovoljnim oporavkom.
Uasno je pomisliti..., zaustila je moja svekrva, ali presekao ju je Kolinov otar
pogled. Zavladala je napeta tiina. Madlen je jo bila s nama, potresena i slomljena,
nepovezana. Bilo mi je ao to doktor irar ne moe da se brine o njoj. Dogovorili
smo da njegov partner doe po nju i njenu majku. Nisam sumnjala u to da e se o
njima dobro brinuti u duevnoj bolnici, iako nam je to to e biti zatvorena izgle
dalo pomalo kao neuspeh. Dord je, uprkos zlu u sebi, poeo sa plemenitom po
budom pokuavao je da izlei bolest svoje ene tako da nikad ne bude smetena u
bolnicu. Taj bolesno skovan plan na kraju nije doveo ni do ega drugog ve da
tamo sasvim sigurno provede ostatak ivota. A njega e sigurno pogubiti.
Adel!
Zvuk Madleninog glasa me je prestravio. Sesil je ispustila lepezu, a gospoa
Hargrivs je prosula aj na sto umesto u sinovljevu olju. Madlen je gotovo itav dan
bila u stanju obamrlosti, ali sad joj je lice bilo vedro, a oi nestrpljive.
Adel!, ponovila je. ta misli? Treba li da odemo za Pariz? Ve je prolo
229
mnogo vremena otkako smo bile na pravom balu i jedva ekam da vidim gospodina
Vorta zbog novih haljina.
O, Madlen, odgovorila sam poto sam sela pored uje i uzela je za ruku. Na
ravno da emo otii u Pariz.
Upoznala sam veoma zgodnog gospodina i sigurna sam da e me zaprositi. En
glez je, ali pretpostavljam da u nauiti to da prihvatim. Zove se Dord i potpuno
ga oboavam.
Gospoa Hargrivs je ustala sa stolice i sagnula se iznad Madleninog ramena.
Molim te, ui sa mnom, najdraa, pozvala ju je. elim da ujem sve o Dordu i
zatraim od tebe savet ta da se pripremi za veeru. Pomoi e mi, zar ne? Povela
ju je prema kui. Osetila sam muninu i nisam mogla da odredim ta je gore to
to veruje da je tek upoznala Dorda i nada se kako e se udati za njega ili injeni
ca da ga vie nikad nee videti. Hoe li uopte saznati?
Kakvo olakanje, izjavio je Sebastijan im su otile. Presekla sam ga pogledom.
I ne pomiljaj da me prekoreva, Kalista. Vrlo je neprijatno to to je ovde u tak
vom mentalnom stanju. Vie nita ne moemo uiniti za nju. Nema svrhe da svi
patimo sa njom.
Tako si bezduan, izjavio je gospodin Leblan izvijajui brk. Prosto me nadah
njuje.
Pa, hvala, odgovorio je i razmetljivo se ispravio. Oduevljen sam to me ceni
te.
Skrenuo si me na novi kolosek, nastavio je gospodin Leblan. elim da sasvim
napustim novinarstvo ne moe biti tee od naputanja prava, zar ne i umesto
toga se okrenem pisanju romana. Opisivau pustolovine dentlmena lopova.
I lik ete zasnovati, naravno, na meni, dodao je Sebastijan.
Zar tvoj ego ne zna za granice?, pitala sam.
Nadam se da ne, ukljuila se Sesil. To bi bilo veliko razoaranje.
Nazvau ga Arsen Lupen, nastavio je gospodin Leblan. I moda u objaviti
ili barem nagovestiti da nije sve izmiljeno.
Dolaziu kod vas u Etretu dvaput godinje i obavetavau vas o svojim najnovi
jim poduhvatima, ponudio je Sebastijan. A moda bih mogao i da usvojim pse
udonim Vase, jer vidim da se dobro slae uz oi odreene plave nijanse. Moglo bi
biti korisno kad bi ljudi mislili da sam bio u Legiji stranaca.
Kape! Kolin ga je upozorio ozbiljnim pogledom, a zatim mu je panju odvra
tilo vedro lepranje kod batenske kapije.
230
Krenule smo im smo primile va telegram, doviknula nam je madam Prije, a

Toaneta ju je pratila u utoj haljini. Potedeli ste nas alosti koju smo oseali to
naoj najdraoj devojici nije uinjena pravda! Povukla me je sa stolice i zagrlila, a
nije ustuknula na moj izraz neverice. Toaneta, meutim, nije jo do te mere uve
bala vetinu selektivnog zapaanja.
Nije ti poverovala ni na trenutak, mama, rekla je i zauzela mesto najblie Ko
linu, koji je smesta ustao, priao mi, stao mi iza stolice i spustio mi ruku na rame.
Trebalo bi da se ponaa prema majci sa vie potovanja, Toaneta, ukorio ju
je. Drskost nije privlana crta kod mlade dame. To jest, ne kad je puna zlobe.
Otvorila je usta i opet ih zatvorila bez rei. Njena majka se spustila na stolicu i
prihvatila olju aja od Sesil.
Moj mu se izvinjava to nije doao sa nama, prenela je gospoa Prije. Mno
go je zaokupljen poslom trenutno. Ali, veoma mu je laknulo zbog onog to ste ui
nili.
Toaneta se podsmehnula.
Niko nije obratio panju na nju.
Jeste li saznali jo neto od tog uasnog oveka?, pitala je madam Prije. Ne
mogu verovati da sam ga primila u kuu. Skoro da poelim da se preselim. Jedva
mogu da podnesem da uem u dnevnu sobu.
Priznao je da je ukrao stranicu iz Loranove sveske kad ju je pronaao u Editinoj
sobi u bolnici za vreme jedne od njegovih poseta, rekao je Kolin. Ve je skovao
plan da vam otme erku i Loranove rei smatrao je nekom vrstom osiguranja ako
mu se plan izjalovi. Smatrao je da e, ako je pravilno podmetne, uplesti Lorana u
sestrin nestanak.
Podla ivotinja, rekla je. I nazivao se Mirijelom?
Da, odgovorila sam. I preruio se pomou brkova i naoara. Ispriao joj je da
plaa za Lusino staranje.
Oduvek sam znala da se ne moe verovati nijednom lanu Legije stranaca. Pla
enici, svi redom, rekla je madam Prije.
Da li ti je ikad palo na pamet, mama, da Edit moda ne bi prihvatila Mirijelovo
lano prijateljstvo da si je zaista poseivala, umesto to si se pretvarala da to ini?,
pitala je Toaneta. I tako bi, moda, sve bilo drugaije?
Nema svrhe razmiljati na takav nain, ubacila sam se. Dord je bio odluan
u svojoj nameri. Doepao bi je se ovako ili onako. Niko to nije mogao da sprei.
Nisam sasvim verovala u sopstvene rei, ali inilo mi se da je bilo ispravno rei to.
231
Madam Prije se nagnula napred. Moemo li sada da vidimo Lusi?

Srce mi se steglo. Mrzela sam pomisao da e Lusi dospeti u ruke Prijeovih iako
su joj bili najblii srodnici. Sad se odmara, odgovorila sam. Ali, uskoro ete je
upoznati.
Toaneta je zakolutala oima. A to e biti pravo uivanje, sigurna sam.
Sesil je proistila grlo, jer ni sama nije elela da Lusi pripadne svojoj baki. Ni
sam shvatila sve pojedinosti ovog uasnog zloina. Zato je Dord odveo Edit iz
Etrete?
Sve vreme je znao da nee biti praktino da ostanu tamo unedogled, ali poslu
io mu je kao odlina polazna taka savreno mesto da se sakrije, jer nije imao ni
kakve veze s njim. Upotrebio je Vaseovo ime da iznajmi kuu, pa ako bi neko pro
naao Edit, svi bi poverovali da je pobegla s ljubavnikom.
Kad joj se bolest pogorala, omamljivao ju je, nastavio je Kolin. Rekao je Lusi
da joj je majka bolesna i da je vodi u bolnicu. Umesto toga, doli su u zamak, gde je
postavio svoju privremenu laboratoriju...
Koja je Emili dobro poznata, dopunila je Sesil.
Tano, nastavio je Kolin. Sakrio je Lusi u skrivenu sobu u golubarniku, po
vezanu tajnim prolazom sa laboratorijom, i poeo je da radi na njenoj majci. Bio je
ubeen kako e mu to pomoi da pomogne svojoj eni, to mu je do tada izgledalo
potpuno beznadeno.
Gode je ve pronaao dva lekara sa kojima se Dord savetovao i traio od njih
da na Madlen primene leenje strujom agresivnije od onog koje su oni smatrali si
gurnim. Nije bilo dovoljno ispitivanja, rekli su, pa je on nastavio sam, a ak je na
pravio i sopstvenu mainu. U mesecima koji su usledili, muio je Edit eksperimen
talnim leenjem sve do kobnog dana, kad je pustio prejaku struju.
Zato je ubio doktora irara?, pitao je gospodin Leblan i podigao pogled sa
sveske, u koju je ustro zapisivao beleke.
Prvo, bojao se da bi ga irar mogao prepoznati kao Mirijela. Drugo, uznemirio
se i pogreno pomislio da bi ga nova smrt, tako udaljena od njegovog ivota sa
Madlen, zatitila od mogunosti da ga osumnjie, objasnio je Kolin. Jo je imao
stranicu dnevnika i znao je da sumnjamo na Lorana.
Uasan postupak, sve zajedno, primetila je Sesil. Hvala bogu da je gotovo.
Sve to se tie Markamovih, rekao je Kolin i okrenuo se Sebastijanu. Ima jo
neto to treba da razmotrimo: pitanje ukradenog Monea. Znam da ste se, Kape,
zakleli da nemate nita s tim.
232
Obeao sam umetniku lino da neu dirnuti nijednu njegovu sliku!, potvrdio
je Sebastijan.
Da vidim... Zamurila sam, duboko zamiljena. Moda i nisi ba dodirnuo sli
ku, da li je tako? Mogao si upotrebiti rukavice, uzeti sauesnika da ti je podigne. Ili
si moda izvrdao obeanje tako to u stvari nisi dodirnuo nijednu njegovu drugu
sliku. Jednostavno si ponovo ukrao ono to si ve jednom uzeo.
Vrea me, Kalista, pobunio se, ustao od stola i naslonio se na oblinje drvo.
Kako moe tako loe da misli o meni?
Toliki zloini!, javila se madam Prije, koja se hladila lepezom. Vie ih je nego
to pristojna osoba moe da podnese.
Nadajmo se da je tome sada kraj, rekla sam. to se slike tie, neu nikad pro
meniti miljenje o onome to se dogodilo.
Pretpostavljam da je nije uzeo Mone, dodala je Sesil. Iako pomalo prieljku
jem da jeste. Bila bi to dobra pria, umetnik krade sopstveno delo, ta mislite? Mo
da biste trebali da je napiete, gospodine Leblan.
Zanimljiv predlog, sloio se. Ali, nekako mislim da Mone nema u sebi taj
zloinaki duh.
Izmislite, dragi prijatelju!, uzviknula je Sesil. Zamenite ga Maneom ako mo
rate.
Svi osim Toanete su se nasmejali. Ona je, umesto toga, uvebavala izraz za koji
je, pretpostavljala sam, smatrala da e je nainiti naroito privlanom: usne napola
napuene, oi razrogaene. Izgledala je kao da se spremala da progovori i, pretpos
tavljala sam, promeni temu.
Nisam elela da joj to dozvolim. Ne sad kad sam imala priliku da iz Sebastijana
izvuem priznanje, jer je, nije bilo sumnje, bio sto posto kriv za ukradenog Monea.
Gospodine Kape..., zaustila sam, ali sam se zaustavila kad sam se okrenula ka
drvetu na koje se malopre naslanjao. Nigde ga nije bilo. Uhvatila sam Kolinov po
gled i on je smesta skoio, a ja sam pola za njim brzo koliko su mi neprikladne ci
pele (svilene, lepe, sa previsokom petom za tranje) dozvoljavale. Otrao je prema
poumljenom delu vrta.
Nisam odmakla daleko u umu kad sam osetila grubu ruku na ramenu im mi je
mu nestao iz vida daleko ispred mene.
Dugujem vam izvinjenje. Loranovo lice bilo je mrano, samo napola vidljivo
od senki visokog drvea. Pronali ste pravdu za Edit i za to sam vam zahvalan.
Oblila me je peckava toplina. Mislila sam da je Lorana nemogue zadiviti.
233
Nema na emu, odgovorila sam. Samo mi je ao to joj je uopte zatrebala prav

da.
Namrtio se. Nemojte sebi previe estitati. Ako mislite da ste neto poboljali,
niste. Samo ste isporuili jo jedno dete u ruke mojih roditelja. Mislite li da bi Edit
to elela za svoje dete?
Ja...
Iako nisam siguran da me je zapravo briga. Pomoi u Lusi koliko smatram da
je potrebno, ali istina je da elim da vidim kako e udovite koje mi je ubilo sestru
biti kanjeno, pa ak i ako njeno dete zavri u istim okolnostima iz kojih je Edit po
begla. Pribliio mi se i osetila sam mu dah na licu. Tu se razlikujemo, vi i ja, ledi
Emili. Vi brinete za ive, a ja za mrtve.
Pribliavali su nam se koraci i Loran se trgao. Zgrabio me je za ruku, poljubio je
i krenuo istog trena kad je Kolin stigao.
Zanimljiv razgovor?, pitao je.
Da, odgovorila sam. Misli li da je Loran sposoban za neto drugaije?
Podigao je udljivu zamiljenost na nivo umetnosti.
Jesi li pronaao Sebastijana?, pitala sam. Odmahnuo je glavom.
Niko i znam da e ti, Emili, vie od svih biti oduevljena to ovo priznajem
ne ume da pobegne kao Kape. Na neuhvatljivi prijatelj je odavno nestao.
Uzdahnula sam, ne sasvim nezadovoljna to je ponovo uspeo da pobegne. Op
kladila bih se u sve da bi mi Dejvis, kad bih sad poslala telegram naem nesalomi
vom batleru, saoptio da je paket dimenzija koje savreno odgovaraju nestalom
Moneu stigao u Park lejn prole nedelje.
Tu opkladu ne bih prihvatio, rekao je i uhvatio me za ruku kad smo se zadiha
ni spustili na klupicu daleko od umarka gde su nai prijatelji, koji se nisu pridruili
poteri, ekali na na povratak. Meutim, moram te obavestiti da si ti izgubila opk
ladu koju smo sklopili. Sebastijan je pristao da radi sa mnom.
O, gospode!, uzviknula sam. Vrlo sam razoarana. Ne, dragi moj, to mrzim
da gubim od tebe, ve zato to ima neeg muno traginog u tome to e se on pri
hvatiti potenog posla.
Nee sasvim napustiti svoje drugo zanimanje. Na to moe raunati. Na kraju
su ga ubedile neke neodreene izjave kojima sam mu nagovestio da e dobiti imu
nitet za neke druge nepromiljenosti ako mi povremeno pomogne.
I hoe li?
Mogue, odgovorio je.
234
Uzdahnula sam. Dakle, pretpostavljam da je vreme da otputujem u Eperni i

Moet i andon i moda ti donesem sanduk ampanjca. teta to nemaju posebnu
berbu ili naroitu seriju osmiljenu samo za najizuzetnije proslave. Zato to se zais
ta nadam da zna, dragi muu, da je ovo poslednji put da gubim opkladu od tebe.
Moda ih ubedi da to uvedu berbu s posebnom oznakom. Mogu da je nazo
vu po onom slepom monahu kako se zvao?
Dom Perinjon, koji je izjavio da je ispijanje ampanjca isto kao kuanje zvez
da.
Siguran sam da to nije izrekao tako elegantno, rekao je, provukao mi ruku
oko struka i privukao me sebi. Ali ipak, jo nisam upoznao nikoga, mukarca ili
enu, ko bi ti bio ravan u izraavanju ili bilo emu drugom.
Pokuava li da mi laska?, nagnula sam se ka njemu, tako da su nam se usne
gotovo dotakle.
Upravo tako, odgovorio je. Nauio sam lekciju, Emili. Pokuaj da te zatitim
mi se grozno obio o glavu i ostajem bez daha kad se setim koliko sam ponovo bio
blizu da te izgubim. Da sam te samo pustio da radi kako eli, bila bi sigurna u Ru
anu sa mnom.
I ne bismo pronali Lusi, a Dord ne bi bio uhvaen.
Reili bismo to na kraju, i to zajedno, rekao je. Na mnogo bolji nain nego
kako je ispalo. Moe li mi oprostiti?
ini mi se da se seam, jo iz vremena tvog udvaranja, da si naroito nadaren
za ubeivanje. Moram te upozoriti, meutim, na mogunost da sam postala otpor
na na neke ujdurme koje si ranije primenjivao na meni.
Onda u morati u dubinama due da potraim nove naine kojima u te zadi
viti. Ako budem dovoljno pametan, hou li te moi ubediti da zameni istrage sa
temeljnijim prouavanjem klasinih nauka? Moda semestar na Oksfordu?
Nasmejala sam se. Ne, Koline, nikad me nee odvratiti od elje da se bavim
onim u emu sam izvanredna, ukljuujui i detektivska istraivanja.
Doi e mi glave, zna, rekao je.
Zar bi voleo da je drugaije?, pitala sam. Jedini odgovor koji mi je dao bio je
poljubac, dublji i strasniji nego ijedan pre. Moda je izbegao moje pitanje, ali vie
sam volela da verujem da to, u stvari, i jeste bio odgovor a s tim sam mogla da i
vim do kraja ivota.
235
Zabiljeke
1 Franc: Da. (Prim, prev.)

2 Franc: Draga! (Prim, prev.)
3 Franc: Moj boe! (Prim, prev.)
4 Franc: Predivno. (Prim, prev.)
5 Franc.: Naravno. (Prim, prev.)
6 Franc: Baka. (Prim, prev.)
7 Franc: ao mi je. (Prim, prev.)
8 Franc: Seoska pateta. (Prim, prev.)
9 Franc: Dobro je. (Prim, prev.)
10 Franc: Divljina. (Prim, prev.)
11 Sara Bernar (1844-1923) uvena francuska glumica. Zbog velikog ugleda nazivali su je Bo
anstvena Sara. (Prim, prev.)
12 Franc: Oaran sam. (Prim, prev.)
13 Franc.: To nije mogue! (Prim, prev.)
14 Franc: Odvani lopov. (Prim, prev.)
15 Franc: Moj boe, ne. (Prim, prev.)
16 Franc: Moji prijatelji. (Prim, prev.)
17 Franc: Hvala. (Prim, prev.)
18 Likovi iz romana Razum i oseajnost i Gordost i predrasuda Dejn Ostin. (Prim, prev.)
19 Franc: Centar grada. (Prim, prev.)
20 Franc: Prijateljice moja. (Prim, prev.)
21 Franc: Da. (Prim, prev.)
236
22 Franc: Samo vi. (Prim, prev.)

23 Franc: Uskoro. (Prim, prev.)
24 Franc: Nacionalni praznik. (Prim, prev.)
25 Franc: Sumarak. (Prim, prev.)
26 Franc: Jadnici. (Prim, prev.)
27 Franc: Specijalitet dana. (Prim, prev.)
28 Franc: Strana godina. (Prim, prev.)
29 Franc: ovek zver. (Prim, prev.)
30 Franc: I ti? (Prim, prev.)
31 Franc: To nije mogue! (Prim, prev.)
32 Franc: Ja? (Prim, prev.)
33 Veoma popularna kartaka igra za dvoje sa pilom od trideset dve karte. (Prim, prev.)
34 Analgetik ija je baza opijum. (Prim, prev.)
237
Sadraj
Opasno saznanje 2
Zahvalnost 5
Prvo poglavlje 6
Drugo poglavlje 12
Tree poglavlje 21
etvrto poglavlje 29
Peto poglavlje 35
esto poglavlje 42
Sedmo poglavlje 50
Osmo poglavlje 57
Deveto poglavlje 66
Deseto poglavlje 74
Jedanaesto poglavlje 81
Dvanaesto poglavlje 89
Trinaesto poglavlje 93
etrnaesto poglavlje 98
Petnaesto poglavlje 106
esnaesto poglavlje 115
Sedamnaesto poglavlje 122
Osamnaesto poglavlje 127
Devetnaesto poglavlje 136
Dvadeseto poglavlje 141
Dvadeset prvo poglavlje 148
Dvadeset drugo poglavlje 154
Dvadeset tree poglavlje 159
Dvadeset etvrto poglavlje 169
Dvadeset peto poglavlje 176
Dvadeset esto poglavlje 183
Dvadeset sedmo poglavlje 187
Dvadeset osmo poglavlje 194
Dvadeset deveto poglavlje 203
238
Trideseto poglavlje 210

Trideset prvo poglavlje 218
Trideset drugo poglavlje 225
Trideset tree poglavlje 229
Zabiljeke 236
239

Opasno Saznanje - Tasha Alexander

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Opasno Saznanje - Tasha Alexander

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

www.balkandownload.

OPAS NO SAZ NA NJE

Prevela Sanja Bonjak

Nijedna izuzetna dua nije

Iako su mi predeli Normandije bili nepoznati, ak sam i ja znala da tamna lokva

erku da ostane kod kue ne da se brine o njemu, ve je verovao, a nije mnogo vo

karac nije mogao dobiti dozvolu da ue u sultanov harem, zamolio me je da radim

Ve su na putu, rekao je i ponovo se okrenuo ka meni. Sasvim si sigurna u

kao je Kolin i rukovao se sa policajcem. Odatle i zabuna. Ali, moram da kaem, ni

Od poetka naeg braka, mnogo sam uivala u svakodnevici s Kolinom. Oblaenje

Kako to moe da kae? Skoro da me nita nije ni pitao.

su na mekim zelenim travnjacima imanja.

da bi joj Kolin poljubio ruku dok je ona sijala iznad njega.

Mata ti je potpuno podivljala, rekao je Kolin kad je odvezao kravatu i svukao je

Via je nego to sam oekivala.

nigde drugde nema pristojnih majki?

na Dami i jednorogu, koju sam videla u Muzeju Klini u Parizu.

Ne pijem iz fontane; prezirem sve to je popularno.

Odlomak je sigurno bio iz Grke antologije, zbirke drevnih epigrama. Sebastijan

kolae s krukama, a znam koliko ih volite. Doite da sednete s nama. Mogu da

Otii u da posedim s njom.

Lepo od tebe to si mi se vratila.

Malo je rei da me je Sebastijanov dolazak uzbudio. Zabavljao me je i radovala sam

suprotstavljena oseanja prema tom pitanju dovela do onako nesrenog kraja. Se

imala elju da posmatram te pokuaje.

prolosti upravo to radio.

Mu mi je skoio iz kreveta neljudskom brzinom. U nekoliko koraka bio je na pro

tegoriki bilo koju odrivu mogunost sve dok se ne dokae da je nemogua.

Devojku?, shvatila sam da misli na rtvu ubistva, a ne na utvaru koju sam

Gode me je i zvanino zamolio da mu pomognem da nae Kapea. Kolinove crne

Izgubio si veru u njega?, pitala sam.

Prilike su poele da se pogoravaju od trenutka kad smo se probudili narednog ju

ao mi je to nismo mogli da proaskamo veeras.

Onda u se zadovoljiti time da vam se divim izdaleka.

njen kraj. inilo se da Sebastijan nije bio spreman da prestane sa igrom.

Uz uzdah sam presavila papir i ugurala ga u dep uredno skrojenog blejzera.

leima na drvo i spustila glavu na ruke.

Prekinite s ovim, gospodine Kape.

Ako e te to osloboditi makar i male koliine stresa, teko da mogu odbiti.

Ne mogu da verujem da sam pozajmila knjigu osobi sa tako sumnjivim poznanicima.

je nedavno naruio privatnost mog doma?

suprotstavljanju njegovom pogrenom uverenju. Tog trenutka sam jednostavno

Sebastijan nije ni trepnuo. Otmeno se naklonio, prihvatio ruku madam Breton i

dam Breton nazvala Sebastijana gospodinom Vaseom. I dok je Kolin dovodio

zbog tih rei istog trena kad su mi izale iz usta.

kao Renoara. Upoznala me je sa obojicom, kao i sa Alfredom Sizlijem i mnotvom

obinog kriminalca, dobri ovee. Uveravam vas da imam najistananiji ukus.

tanite trgovac umetnikim delima umesto da budete lopov.

Vase?, pitala sam uzbunjeno.

Raspoloenje mi se znatno popravilo dok smo boravili u iverniju. Teko je biti

Nije bilo potrebe za cenjkanjem, rekao je Kolin i predao mu je.

Nisam ni pomislila da pogledam, odvratila je. Jedino to sam mogla da ui

Moramo li unutra?, pitala je Madlen. Lice joj je bilo napeto, oi razrogaene, a

odvesti svoju enu kui.

Ja... mislim da sam videla devojicu u golubarniku kod Markamovih. Opisala

Odgovarajua nagrada za francusku pustolovinu, rekla sam. A ako izgubim?

Gospoa Hargrivs me je pozdravila bez oduevljenja kad smo se Kolin i ja vratili iz

svim odgovarao Ruanu. Smetena u krivudavoj ulici s kaldrmom, nedaleko od cen

Toaneta, ne budi grozna. Moramo te polako predstaviti, rekla je madam Prije

Ne prisiljavaj me da te oteram. Namrtila se madam Prije.

Neu o tome raspravljati s tobom, Lorane, odvratila je.

Hodali smo malim hodnikom, pa etvrtastim stepenicama na tri nivoa, do mrane,

Niije oi ne izgledaju prirodno posle smrti, rekao je Kolin. Vratili smo se iz Ru

uzela knjigu da ita, a da te pre toga ja nisam podsticao.