Quercus robur - hrast lunjak

Robusno drvo, visine do 35 m, iroko razgranate kronje irine

do 25 m, sa jakim, krivim, kolenasto savijenim granama. Listovi tamno zeleni, dugi
oko 12 cm. Kao domaa vrsta dobro podnosi nau klimu. Osetljiv je na kasne
mrazeve, ali odlino podnosi letnje ege. Voli plodno, svee i vlano zemljite, ali
zbog korena koji, kao i kod ostalih hrastova raste u dubinu odgovaraju mu i zemljita
siromana u povrinskim slojevima, ali bogata u dubljim. Podnosi i povremena
plavljenja, kao i blago zaslanjena zemljita. Na plitkim i suvim ne uspeva. Raste na
osunanim i polusenovitim poloajima. Dobro podnosi gradske uslove, dim i prainu.
Vetar mu ne smeta.

Zbog svoje veliine i velianstvenog izgleda zahteva veliki prostori i soliternu sadnju.
Takode uvek treba imati u vidu njegovu veliinu i sadnju planirati daleko od objekata,
kako kasnije, kada hrast dostigne punu veliinu ne bi dolo do oteivanja, bilo
stabla, bilo objekata. Pogodan je za vetrozatitne pojaseve, kao i za zatitne masive
oko industrijskih objekata.

Ginkgo biloba - ginko

Ginko je zapravo golosemenjaa i pravilnije bi ga bilo svrstati meu etinare, ali

obzirom na listove vie podsea na liare, pa ga predstavljamo ovde.
Listopadno drvo poreklom sa dalekog Istoka. Dostie visinu preko 30 m. Kronja je u
mladosti piramidalna a kasnije postaje iroko ovalna, irine oko 8 m. Poseban ukras
su lepezasti, koasti listovi, koji u jesen dobiju zlatno utu boju. Otporan je na mraz.
Raste na razliitim stanitima, ali najvie mu prija dublje, svee zemljite. Dobro
podnosi gradske uslove. Naroito je dekorativan posaen pojedinano, ali je efektan i
u manjim grupama. Formira posebno atraktivne drvorede urbanih sredina.

Paulownia tomentosa

Oko 25 m visoki liar, kiobranaste kronje iroke do

20 m, koja zbog svojih jako krupnih (prenika oko 25 cm), srcolikih listova pravi
izuzetnu senku. Raste izuztno brzo, naroito prvih 20 godina. U toku prve godine iz
semena moe izrasti 3 - 4 m. Obilno cveta pre listanja, tokom maja cvetaju izuzetno
lepi, trubiasti, ljubiasti cvetovi, dugi oko 7 cm, u velikim, uspravnim cvastima.
Prijatnog su mirisa. Osim listova i cvetova dekorativne su i krupne, jajaste aure koje
se zadravaju na granama do sledeceg leta. U naem podneblju ne treba je saditi u
podrujima sa ekstremno hladnim zimama (izdrava do - 20C). Osetljiva je na mraz,
pa je treba saditi na zaklonjenim mestima. Moe se desiti u mladosti da ceo
nadzemni deo izmrzne, ali u prolee potera nove, snane izdanke. Voli hranlljivo i
duboko zemljite, bez mnogo krea. Raste na osunanim poloajima i
polusenci. Najlepa je u alejama, drvoredima ili posaena kao soliterno stablo.
Naravno, radi potpunog utiska treba je saditi na veim povrinama.
 Aesculus hippocastanum - divlji kesten

Snano stablo, visine i do 25 m i irine kronje oko 20 m. Raste sporo. Kronja je

iroko piramidalna u mladosti, da bi kasnije postala neto okruglija. Krupni, prstasto
sloeni listovi ine gustu kronju koju tokom maja krase izuzetno atraktivne, do 25 cm
dugake, uspravne cvasti od belih cvetova sa utim i ruiastim mrljama. U jesen
sazrevaju do 7 cm velike bodljive aure sa krupnim semenom. Stvara duboki hlad.
Dobro podnosi nae klimatske uslove. Zemljite ne bira, ali mu najvie odgovaraju
duboka i hranljiva, srednje teka i umereno vlana. Raste na osunanim poloajima
ili u polusenci. Podloan je napadima lisnog minera. Veliina kronje moe se
redukovati orezivanjem na samom kraju zime.

Sadi se samo na veim zelenim povrinama, kao soliterno stablo, u grupama ili u
kombinaciji sa visokim etinarima. Formira lepe drvorede, ali se mora voditi rauna o
krupnim plodovima koji u jesen obilato otpadaju sa grana. Osim toga, snano korenje
moe otetiti okolne poploane, betonirane ili asfaltirane povrine. Zato se ne
preporuuje za sadnju uz same peake staze ili na parkinzima. Ispod njegove guste
kronje treba planirati iskljuivo vrste koje podnose senku.
 Castanea sativa - pitomi kesten

Raste kao visoko drvo, visine preko 20 m i irine vee od 10 m.

Kronja je gusta, iroko loptasta. Oko 20 cm dugaki listovi u jesen su izuzetno lepe
zlatno ute boje. Cveta posle listanja. Cvetovi su u klasastim cvastima, zelenkasto
bele boje, intenzivnog mirisa, naroito nou. Cveta jula meseca. Plodovi su jestivi i
sazrevaju septembra - oktobra. U naem podneblju uspeno raste svuda sem u
veoma hladnim podrujima. Bez oteenja podnosi niske temperatore do -30C.
Probira je to se tie uslova sredine. Odgovara mu blaga i vlana klima. Voli
uglavnom kiselo zemljite, dobro drenirano, a kada se sasvim ukoreni ne smeta mu
ni povremeno plavljenje. Vrsta je svetla, a moe podneti slabiju senku.

Osim ekonomske vrednosti ima i veliku dekorativnost, pa se rado koristi u

ozelenjavanju, za grupnu i pojedinanu sadnju, a zbog svoje kronje pravilnog oblika
pogodan je i za drvorede.

Acer platanoides 'Crimson King'

Varijetet visine 15-20 m, irine kronje 6-8 m. Najbolje uspeva na plodnom, sveem i
dobro aerisanom zemljitu. Tamno purpurni listovi u jesen postaju smei. Najlepu
boju lista ima na osunanim poloajima.Upotreba kao kod osnovne vrste.

Sorbus aria 'Magnifica' - mukinja

Lepo drvo, visine do 15 m, irine kronje oko 10 m. Kronja je u mladosti

stubasta, da bi kasnije postala ovalna. Listovi su sjajni, izuzetno tamne zelene boje s
lica, a s nalija sneno beli. Beli cvetovi u titastim cvastima javljaju se aprila - maja,
a iz njih se u avgustu razvijaju jabuasti, narandasto crveni plodovi, prenika oko 8
mm i ostaju na granama do oktobra. U naem podneblju ne strada od niskih
temperatura i mraza, a moe se saditi i na severnim ekspozicijama. Zemljite ne bira,
ali najbolje raste na hranljivom, dubokom, umereno vlanom i oceditom, mada joj ne
smetaju ni znatno tea. Moe se saditi i na kosinama. Raste na osunanim
poloajima, ali odlino podnosi i polusenku. Kronja se moe orezivati, ali samo
tokom zime radi blage korekcije oblika krune i uklanjanja oteenih i suvih grana.
Dobro podnosi vetar i aero zagaenje.