INDEKSNI

BROJEVI

CILJEVI POGLAVLJA

12. glava
Nakon itanja ovoga poglavlja biete u stanju da:
1. razlikujete apsolutne i relativne varijacije vremenske serije
2. shvatite razliku izmeu baznih i lananih indeksa, nauite da ih
izraunavate i pravilno interpretirate
3. izraunate i interpretirate stopu rasta vremenske serije
4. shvatite ponderisanje indeksnih brojeva
5. izraunate i interpretirate grupne indekse cene, koliine i vrednosti

Vremenske serije (momentne ili intervalne), bez obzira na period na koji se

odnose (godinje, kvartalne ili mesene serije), pokazuju vee ili manje varijacije
iz perioda u period. Njihove varijacije se mogu posmatrati na dva naina: kao
apsolutne i relativne promene. Apsolutne varijacije se izraunavaju jednostavno
kao razlike izmeu nivoa pojave u dva uzastopna ili neka druga vremenska
trenutka ili intervala. U tom sluaju one se iskazuju u jedinicama mere u kojima
je izraena i sama pojava (na primer, tonama, dinarima, kilogramima, itd.).
Iako apsolutne varijacije pruaju korisne informacije o dinamici pojave, one
nisu pogodne za uporednu analizu varijacija razliitih pojava tokom vremena.
Zbog toga se u analizi varijacija vremenskih serija ee koriste relativni
pokazatelji ili indeksi.

Indeksi su relativni brojevi koji pokazuju odnos nivoa jedne ili vie
pojava u tekuem (posmatranom) periodu u odnosu na bazni period.
Najee se iskazuju u procentima.

Tekui period (godina, kvartal, mesec i sl.) je vremenski period u kome se

posmatra nivo pojave, dok se period sa kojim se taj nivo poredi naziva baznim
periodom ili bazom. Kolinik nivoa pojave u tekuem i baznom periodu se
mnoi sa 100 i stoga pokazuje procentualnu promenu nivoa pojave. Iz toga
proizilazi da indeks u baznom periodu ima vrednost 100 %.
 294 OSNOVI STATISTIKE

Ako je indeks jednak 100, zakljuujemo da je nivo pojave u tekuem

periodu nepromenjen u poreenju sa njenim nivoom u baznom periodu. Indeks
vei od 100 ukazuje na rast nivoa pojave u tekuem periodu u odnosu na njen
nivo u baznom periodu i to za onoliko procenata za koliko je indeks vei od 100.
Suprotno, indeks manji od 100 pokazuje da se radi o smanjenju nivoa pojave za
onoliko procenata za koliko je indeks manji od 100.
Indekse moemo klasifikovati na osnovu nekoliko razliitih kriterijuma:
U zavisnosti od toga da li prilikom njihovog izraunavanja bazni period ostaje
nepromenjen ili ne, razlikujemo bazne indekse (indekse sa stalnom bazom) i
lanane indekse (indekse sa promenljivom bazom).
Prema tome da li pokazuju relativne promene jedne ili vie srodnih pojava,
indeksi mogu biti individualni (pojedinani) ili grupni.
S obzirom na ekonomsku veliinu na koju se odnose, indekse delimo u tri
osnovne grupe: indekse cena, indekse koliina (fizikog obima) i indekse
vrednosti. Na osnovu ovih indeksa izvedeni su: indeksi trokova ivota,
indeksi produktivnosti, indeksi uvoza i izvoza, indeksi nominalnih i realnih
primanja, itd. U ovoj knjizi cenu emo oznaiti sa p, koliinu sa q, a vrednost
tretirati jednostavno, kao njihov proizvod, pq.

12.1 INDIVIDUALNI INDEKSI

Individualni indeksi
Individualni (pojedinani) indeksi pokazuju odnos nivoa jedne vremenske
serije u tekuem u odnosu na bazni period.

Tako, na primer, ako posmatramo cenu eksternog Western Digital hard

diska od 250 megabajta 16. februara 2009. i poredimo je sa cenom istog tog
diska 16. februara 2008. godine, dolazimo do individualnog indeksa cene tog
diska. Slino, ako poredimo broj prodatog CD-a "St Anger" grupe Metallica u
2005. sa brojem u 2004. dobiemo individualni indeks koliine. Konano,
poreenjem vrednosti prodaje asopisa New York Times u 2007. sa prodajom u,
recimo, 2000. godini, dobili bismo individualni indeks vrednosti.
Bazni indeksi (indeksi sa stalnom ili nepromenjenom bazom) dobijaju se
tako to podatke vremenske serije u svakom posmatranom periodu stavimo u
odnos sa podatkom u periodu koji smo izabrali kao bazu, koju tokom vremena
ne menjamo. Dakle, ako nivo pojave u tekuem periodu obeleimo sa Yi , nivo
pojave u prethodnom periodu sa Yi 1 , a nivo pojave u baznom periodu sa Y0 ,
bazne indekse izraunaemo na sledei nain:
Yi
I
B
Bazni indeks: i
= 100 (12.1)
Y0
 POGLAVLJE 12 Indeksni brojevi 295

Individualne indekse moemo izraunati i kao odnos nivoa pojave u tekuem

periodu, Yi, i njenog nivoa u prethodnom periodu, Y0, kada ih nazivamo
lananim indeksima (indeksima sa promenljivom bazom):
Yi L
Lanani indeks: Ii
100 = (12.2)
Yi 1
Primenom ovih generalnih formula, dolazimo do sledeih izraza za
individualne bazne indekse cene, koliine i vrednosti:

Indeks cene Indeks koliine Indeks vrednosti

pi qi p iq i
I pB = 100 I qB = 100 I pB q = 100
p0 q0 p 0q 0

i individualne lanane indekse:

Indeks cene Indeks koliine Indeks vrednosti

pi qi p iq i
I pL = 100 I qL = 100 I pL q = 100
p i 1 q i 1 p i 1q i 1

PRIMER 12.1 Proizvodnja gvozdene rude u jednom rudniku u Zapadnoj

Australiji, po godinama, u periodu 19952003. godina, data je vremenskom
serijom prikazanom u Tabeli 12.1.
Tabela 12.1 Proizvodnja uglja u hiljadama tona
Godina 1995. 1996. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003.
Proizvodnja
475 523 535 612 598 580 620 654 716
(000 tona)
Izraunajmo bazne i lanane indekse.
Kod baznih indeksa postavlja se najpre pitanje, koju godinu odabrati za
baznu? Prva ideja koja se namee jeste da prvi posmatrani period uzmemo za
bazni, u naem primeru to je 1995. godina. Izraunajmo bazni indeks za 2003.
godinu sa bazom u 1995:

B 716
I 2003 = 475 100 = 150,73%
Ovo znai da je proizvodnja gvozdene rude u 2003. u odnosu na 1995. vea
za 50,73%. Na slian nain izraunali bismo sve ostale indekse. Pokaimo
kako se raunaju bazni indeksi korienjem statistikog paketa EduStat.
Prilikom izraunavanja indeksa potrebno je izabrati opciju Bazni indeksi, te
izabrati poetnu i baznu godinu. Izlaz iz paketa EduStat dat je u sledeoj
tabeli :
296 OSNOVI STATISTIKE

INDIVIDUALNI INDEKSI
Vremenska serija: Proizvodnja rude Broj opservacija n = 9
Godina Proizvodnja rude Bazni indeksi (1995 = 100)
1995 475,00 100,00
1996 523,00 110,10
1997 535,00 112,63
1998 612,00 128,84
1999 598,00 125,89
2000 580,00 122,10
2001 620,00 130,52
2002 654,00 137,68
2003 716,00 150,73
Komentar:
Bazni indeksi pokazuju relativnu promenu serije Proizvodnja rude u
odnosu na 1995. godinu.
Pokaimo sada kako se u naem primeru izraunavaju lanani indeksi. Oni se
odreuju na osnovu odnosa nivoa pojave u tekuem u odnosu na prethodni
period. To znai da se za 1995. godinu (kao prvu godinu u okviru vremenske
serije) ovaj indeks ne moe izraunati. U 1996. godini lanani indeks iznosi:
523
I L1996 = 100 = 110, 11% ,
475
a u 1997. godini:
535
I L1997 = 100 = 102, 29%
523
Na identian nain izraunali bismo i sve preostale lanane indekse. Njihove
vrednosti prikazane su u sledeem, kompjuterskom, izlazu iz EduStata.
INDIVIDUALNI INDEKSI
Vremenska serija: Proizvodnja rude Broj opservacija n = 9

Godina Proizvodnja rude Lanani indeksi

1995. 475,00 -
1996. 523,00 110,10
1997. 535,00 102,29
1998. 612,00 114,39
1999. 598,00 97,71
2000. 580,00 96,98
2001. 620,00 106,89
2002. 654,00 105,48
2003. 716,00 109,48
Komentar:
Lanani indeksi pokazuju relativnu promenu serije Proizvodnja rude u
odnosu na prethodnu godinu.
 POGLAVLJE 12 Indeksni brojevi 297

Lanani indeksi pokazuju tempo promene nivoa pojave u sukcesivnim

godinama obuhvaenim vremenskom serijom. Vrednost indeksa ispod 100%
oznaava da je u toj godini zabeleeno smanjenje nivoa pojave u odnosu na
prethodnu godinu, dok vrednost indeksa iznad 100% pokazuje da je u toj
godini pojava pokazala rast u odnosu na prethodni period.

12.1.1 Izbor baznog perioda

Ilustracije radi izraunavanja baznih i lananih individualnih indeksa, u
Primeru 12.1 kao bazu smo izabrali nivo pojave u poetnoj godini posmatranja
(1995. godinu). U praksi je pitanje izbora baznog perioda veoma vano jer
znatno utie na vrednosti indeksa.
Postavlja se pitanje, da li je baza (1995. godina) dobro odabrana?
Generalno, za bazni period nije preporuljivo uzeti godinu kada je pojava imala
suvie nizak ili visok nivo u odnosu na ostatak vremenske serije. Takoe, ako
analizom obuhvatamo relativno dug period, uzimanje prvog perioda za bazni
moe rezultirati u nekorektnoj analizi. Na primer, ako posmatramo prodaju PC
raunara u Crnoj Gori i obuhvatimo period od 1985. godine do 2005. godine, ne
bi imalo smisla uzimati 1985. za bazu, jer je te godine jako mali broj ljudi
posedovao kompjuter.
Da bi indeksi pokazali to realniju sliku razvoja odreene pojave za bazni
period potrebno je izabrati onu godinu u kojoj vrednost pojave pokazuje
relativno stabilan ("normalan") nivo. Drugim reima, za bazni period ne treba
uzimati period sa ekstremno niskim ili ekstremno visokim nivoom pojave (npr.
hiperinflatornu godinu, ratne godine, periode poplava, rodne godine u
poljoprivredi i sl.), jer emo na taj nain dobiti pogrenu sliku o razvoju pojave.
Kada je, recimo, nivo pojave u baznom periodu veoma nizak, bazni indeksi e
pokazivati nerealno visok porast pojave u ostalim periodima (na primer, izbor
ratne 1999. godine kao bazne pri raunanju baznih indeksa fizikog obima
industrijske proizvodnje u Srbiji). Obrnuto, izbor godine sa ekstremno visokim
nivoom pojave dobili bismo nerealno niske vrednosti indeksa u ostalim
periodima (npr. izbor 2001. godine sa rekordnim prinosom u poljoprivredi kao
baze prilikom raunanja indeksa poljoprivredne proizvodnje).
U optem sluaju, za bazu se moe uzeti bilo koja godina obuhvaena
vremenskom serijom, prosek nivoa pojave iskazan vremenskom serijom, ili,
pak, neki viegodinji prosek koji pokazuje stabilan razvoj posmatrane pojave.
Normalno je da izbor baznog perioda zavisi od prirode same pojave, kao i od
duine perioda obuhvaenog vremenskom serijom. U dovoljno dugom roku
moe se znaajno promeniti uticaj razliitih faktora na kretanje pojave, tako da i
izraunavanje baznih indeksa sa neadekvatno izabranom bazom ne bi imalo
smisla. Zbog toga se u praksi bazni period menja periodino, pribliavajui se
tako posmatranom periodu. U meunarodnoj statistikoj praksi se najee
bazna godina menja na svakih pet do deset godina.
 298 OSNOVI STATISTIKE

12.2 PROSENA STOPA RASTA

Relativne varijacije pojave obuhvaene jednom vremenskom serijom, pored
individualnih indeksa mogu se iskazati i prosenom stopom rasta pojave.
Prosena stopa rasta (naziva se i geometrijska stopa ra sta) predstavlja
stopu po kojoj se pojava proseno poveava ili smanjuje u periodu
obuhvaenim vremenskom serijom. Moemo je izraunati na dva naina: na
osnovu geometrijske sredine lananih indeksa i direktno na osnovu originalnih
podataka. Pokaimo oba naina na naem Primeru 12.1:
Geometrijska sredina lananih indeksa data je sa

G = N I 1L I 2L ... I NL

i u naem primeru imae vrednost

G = 8 110,10 102,29 ... 109, 48 = 105,26

Ovo znai da je relativan rast (srednji tempo rasta) u periodu od 1995. do

2003. godine iznosio 105,26. Da bismo doli do geometrijske stope rasta, od
srednjeg tempa rasta oduzeemo 100:
r g = G 100 = 5,26%
Ovo znai da se proizvodnja rude u posmatranom periodu svake godine
poveavala proseno 5,26%.
Geometrijska stopa rasta moe se izraunati direktno iz podataka vremenske
serije, primenom sledeeg obrasca:

Geometrijska Y
r g = N 1 N 1 100 (12.5)
stopa rasta Y1

gde smo sa Y1 oznaili prvi, a sa YN poslednji podatak vremenske serije.

U naem primeru prosena godinja stopa rasta iznosie:

Y 716
r g = N 1 N 1 100 = 8 1 100 = (1,0526 1) 100 = 5,26%
Y 1 475
Postupak izraunavanja je jednostavniji ukoliko se podaci u zagradi
logaritmuju. Tada e biti:
1 716 1
log( ) = 0,178219 = 0,022277
8 475 8
Antilogaritam navedenog broja iznosi 1,0526.
Manjkavost navedene stope rasta je u tome to ona uproseuje rast pojave
u svim godinama, bez obzira na to to je tokom dve godine (u 1999. i 2000.
godini) zabeleeno relativno smanjenje proizvodnje u odnosu na prethodnu
godinu. Zbog toga se moe rei da prosena godinja stopa rasta realno
 POGLAVLJE 12 Indeksni brojevi 299

pokazuje prosean rast pojave po godinama ako je pojava u svim godinama

imala istu tendenciju u odnosu na prethodnu godinu. Ukoliko je zabeleeno
smanjenje pojave u svim godinama, re je o negativnoj stopi rasta.

12.3. GRUPNI INDEKSI

Grupni indeksi odraavaju relativne varijacije grupe (najee srodnih) pojava.

Grupni indeksi
Grupni indeksi pokazuju odnos nivoa dve ili vie srodnih pojava u
tekuem u odnosu na izabrani bazni period.

Tako, na primer, da bismo uporedili cene hard diskova dva proizvoaa,

recimo Western Digital i Seagate, 20. marta 2009. godine, sa njihovim cenama
20. marta 2005. godine, moramo da naemo meru njihove zajednike varijacije.
To ne moemo uraditi pomou individualnih indeksa, ve moramo da
konstruiemo jedan pokazatelj, a to je njihov grupni indeks cene. Slino, ako
elimo uporediti prodatu koliinu svih nedeljnih novina u Crnoj Gori u 2005.
godini sa njihovom prodatom koliinom u 2004. godini, potrebno je izraunati
njihov grupni indeks koliine.
Kao i individualni indeksi, i grupni indeksi takoe mogu biti bazni i/ili
lanani, kao i indeksi cena, koliina i indeksi vrednosti. Na Slici 15.1 je prika-
zana klasifikacija grupnih indeksa, s obzirom na nain njihovog konstruisanja.

Grupni indeksi

Metod srednjih vrednosti Metod agregata

Ponderisani Neponderisani Ponderisani Neponderisani

indeksi indeksi indeksi indeksi

Laspejresov Paeov
Fierov indeks
indeks indeks

Slika 15.1 Klasifikacija grupnih indeksa prema njihovoj konstrukciji

 300 OSNOVI STATISTIKE

U nastavku prikazujemo postupak konstrukcije grupnih indeksa pomou

metoda agregata i metoda srednjih vrednosti.

12.3.1 Metod srednjih vrednosti i metod agregata

Postavlja se pitanje, na koji nain moemo uporediti zajednike varijacije vie

vremenskih serija jednim indeksnim brojem? U statistikoj praksi su
formulisana dva metoda konstrukcije grupnih indeksa: 1) metod srednjih
vrednosti (naziva se jo metod prosenih odnosa), i 2) metod agregata.
1. Po metodu srednjih vrednosti prvo se izraunavaju individualni indeksi
svih posmatranih pojava, a zatim se odreuje njihova aritmetika, geometrijska
ili harmonijska sredina. Pri tome se, naravno, kod svih vremenskih serija
uzima isti period za bazu.
Ako uzmemo aritmetiku sredinu kao srednju vrednost individualnih indeksa,
grupne indekse izraunavamo na osnovu sledeih formula:
Srednji grupni indeksi
pi

Ipp0 (12.6)
Indeks cene Ip = =
n n
q
i
Iq q0
Indeks koliine Iq = = (12.7)
n n
pq
i i
pq
I p 0q 0
Indeks vrednosti I pq = = (12.8)
n n

gde n oznaava broj individualnih indeksa koji sainjavaju grupni indeks.

PRIMER 12.2 Na osnovu podataka o prometu (u komadima) i cenama tri
proizvoda (u ) jednog preduzea koje se bavi prodajom kompjuterske
opreme u 2004. i 2005. godini, datih u narednoj tabeli, metodom srednjih
vrednosti izraunati grupne indekse cena, koliine i vrednosti.
Tabela 12.4 Koliine i cene tri artikla u 2004. i 2005. godini
Koliina Cena
Proizvod 2004. 2005. 2004. 2005.
A 19 27 64 83
B 129 123 35 39
C 307 286 16 25
q0 qi p0 pi
POGLAVLJE 12 Indeksni brojevi 301

Da bismo primenili metod srednjih vrednosti izraunajmo najpre

individualne indekse cene, koliine i vrednosti. Odredimo individualne
indekse cene, koliine i vrednosti za proizvod A:
p 2005 83
Ip = 100 = 100 = 129,69 %
p 2004 64

q 2005 27
Iq = 100 = 100 = 142,11 %
q 2004 19

p 2005 q 2005 83 27
I pq = 100 = 100 = 184,29%
p 2004 q 2004 64 19

Na slian nain izraunali bismo i ostale individualne indekse. Primetimo da

individualne indekse vrednosti moemo dobiti jednostavno kao proizvod
individualnih indeksa cene i koliine. Vrednosti individualnih indeksa su
prikazane u sledeoj tabeli.
Individualni Individualni Individualni
Proizvod
indeksi cene indeksi koliine indeksi vrednosti
A 129,69 142,29 184,29
B 111,43 95,35 106,25
C 156,25 93,16 145,46
Na osnovu rezultata datih u Tabeli 12.4 srednji aritmetiki grupni
indeksi cena, koliine i vrednosti kompjuterske opreme su:
I p 129,69 + 111, 43 + 156,25
Ip = = = 132, 45 %
n 3

I q 142,29 + 95,35 + 93,16

Iq = = = 110,20 %
n 3

I pq 184,29 + 106,25 + 145, 46

I pq = = = 145,37 %
n 3
Ukoliko bi se umesto aritmetike primenila geometrijska sredina
individualnih indeksa na podatke Tabele 12.4, dobili bismo srednji
geometrijski grupni indeks cene:

I p = n I p 1 I p 2 ... I p n = 3 129,69 111, 43 156,25 = 131,19

grupni indeks koliine:

I q = n I q 1 I q 2 ... I q n = 3 142,29 95,35 93,16 = 108,12

i grupni indeks vrednosti:

I p q = n I p 1 q 1 I p 2 q 2 ... I p n q n = 3 184,29 106,25 145, 46 = 141,75

 302 OSNOVI STATISTIKE

Napomenimo da grupni indeksi izraunati metodom srednjih vrednosti

dobijaju naziv aritmetiki, geometrijski ili harmonijski indeks, u zavisnosti od
toga koja srednja vrednost je primenjena. Osim navedenih izraunatih srednjih
vrednosti mogue je primeniti i pozicione, odnosno modus i medijanu.
Cene sva tri proizvoda su se proseno poveale za 32,45% u 2005. u
odnosu na 2004. godinu, koliine za 10,20%, a vrednost za 45,37%. Da li su vei
doprinos poveanju indeksa vrednosti dale cene ili koliine? Naravno cene, jer
je grupni indeks cene vei od grupnog indeksa koliine.
2. Po metodu agregata grupni indeksi se konstruiu tako to se zbir
originalnih podataka svih vremenskih serija u tekuem periodu
podeli sa zbirom podataka istih tih serija u baznom periodu. Na
osnovu ovoga, formule za izraunavanje srednjih agregatnih indeksa
glase:
Agregatni grupni indeksi
Indeks cene Ip =
p i 100 (12.9)
p0
Indeks koliine Iq =
q i 100 (12.10)
q0
Indeks vrednosti Ipq =
p i q i 100 (12.11)
p 0q 0
Izraunajmo agregatne grupne indekse u Primeru 12.2:

Ip =
p i 100 = 83 + 39 + 25 100 = 147 100 = 127,83%
p0 64 + 35 + 16 115

Iq =
q i 100 = 27 + 123 + 286 100 = 436 100 = 95,82 %
q 0 19 + 129 + 307 455

I pq =
p iq i 100 = 83 27 + 39 123 + 25 286 100 = 14188 100 = 133,31 %
p 0q 0 64 19 + 35 129 + 16 307 10643

12.3.2 Ponderisanje grupnih indeksa

Ako u Primeru 12.2 uporedimo grupne indekse dobijene na osnovu metoda

srednjih vrednosti i metoda agregata vidimo da je najvea razlika izmeu
indeksa koliine. Po metodu srednjih vrednosti dobili smo 108,12%, a po
metodi agregata 95,82%. Ovi rezultati su oigledno kontradiktorni po
jednom metodu koliine su se u proseku poveale, a po drugom smanjile!
Zbog ega je dolo do ove razlike i kako je prevazii? Navedeni rezultati su
nepouzdani iz sledea dva razloga.
 POGLAVLJE 12 Indeksni brojevi 303

Prvi je u tome to smo koristili prostu aritmetiku sredinu kao srednju

vrednost, a u seriji se varijacija koliine proizvoda A ponaa kao ekstremna
vrednost. Naime, prodata koliina proizvoda A je u 2004. godini iznosila 19, a
u sledeoj 27, to je produkovalo relativan rast od 42,29% (individualni
indeks koliine artikla A je 142,29%). Proizvodi B i C, koji su daleko vie
prodati u apsolutnom broju u 2004. godini su, meutim, zabeleili smanjenje
sledee godine i to proizvod B za priblino 5% (individualni indeks koliine
artikla B je 95,35%) i proizvod C za priblino 7% (individualni indeks koliine
artikla C je 93,16%). Na grupni indeks koliine (110,20%) nas upuuje na
oigledno lo zakljuak: da su sva tri proizvoda zabeleila prosean rast od
priblino 10%. Ovde se jo jednom vidi da aritmetika sredina nije dobra
mera kada u seriji imamo ekstremne vrednosti, to smo i zakljuili u
poglavlju o deskriptivnim merama.
Drugi razlog je u tome to smo svim serijama (u naem primeru
proizvodima) dali podjednak znaaj, to je u praksi jako redak sluaj.
Identinu situaciju smo imali kod rasporeda frekvencija aritmetiku sredinu
rasporeda frekvencija nismo raunali tako to smo vrednosti obeleja sabirali
i podelili sa njihovim brojem, ve smo svaku vrednost obeleja ponderisali
(mnoili) sa frekvencijama.
Zbog svega navedenog, u praksi skoro nikada ne koristimo
neponderisane grupne indekse. Razlog je jednostavan sastavne serije koje
ulaze u grupni indeks imaju razliit znaaj. Zbog toga grupne indekse moramo
da ponderiemo.

Ponderisanje grupnih indeksa

Ponderisanje grupnih indeksa ima za cilj da svakoj sastavnoj seriji koja
ulazi u grupni indeks d odgovarajui znaaj. Ponderisanjem se
poveava reprezentativnost grupnih indeksa kao pokazatelja dinamike
vie vremenskih serija.

Pogledajmo najpre kako ponderisati grupne indekse po metodu srednjih

vrednosti. Uzimajui aritmetiku sredinu kao srednju vrednost, umesto proste
koristiemo formulu za ponderisanu aritmetiku sredinu. Na taj nain dolazimo
do ponderisanog srednjeg aritmetikog grupnog indeksa:

Srednji ponderisani I=
I ponder
(12.12)
aritmetiki grupni indeks ponder
gde I predstavlja individualni indeks (cene, koliine ili vrednosti). Dakle,
umesto da samo saberemo individualne indekse i podelimo ih njihovim brojem,
svaki od njih emo mnoiti ponderacionim faktorom i deliti sa sumom pondera
(isto kao kod ponderisane aritmetike sredine = ( xf / f ) .
Postavlja se pitanje, na koji nain da ponderiemo grupne indekse;
preciznije, koju veliinu da uzmemo kao ponder?
 304 OSNOVI STATISTIKE

Iz razloga kojeg emo razjasniti malo kasnije, kao ponder kod srednjeg
aritmetikog indeksa u praksi se uzima vrednost iz baznog perioda. Tako, na
primer, uzimanjem vrednosti iz baznog perioda, kao pondera, srednji
ponderisani grupni indeks cene bi glasio:
p
pi p0q 0
0
Ip = 100
p0q 0 (12.13)

a srednji ponderisani grupni indeks koliine:

q
qi p0q 0
0
Iq = 100
p0q 0 (12.14)

Srednji geometrijski grupni indeks moe se izraunati korienjem istog principa,

dakle uzimanjem ponderisane geometrijske sredine individualnih indeksa.
Slino, harmonijski ponderisani grupni indeks dobio bi se korienjem iste ideje
kao u izrazu (12.12):

ponderi
Ip = ponderi

I
Kao ponder kod harmonijskog indeksa uzima se vrednost iz tekueg perioda,
kao na primeru grupnog harmonijskog indeksa cene:

ponderi = p i q i 100
Ip = ponderi p (12.15)
0 piqi
I pi

Oba navedena izraza za ponderisane grupne indekse (12.14) i (12.15) nisu

jednostavni za runo izraunavanje, a statistiki softveri generalno ne sadre
module za izraunavanje grupnih indeksa. Ipak, rezultati obe navedene
formule mogu se mnogo jednostavnije dobiti i to korienjem metoda agregata.
Dakle, iako na prvi pogled izgleda da su dva metoda za konstrukciju grupnih
indeksa potpuno drugaiji, pokazaemo da oba, pod odreenim uslovima, daju
identine rezultate prilikom ponderisanja. Slinu povezanost imali smo i u
poglavlju o korelaciji, gde smo videli da koeficijent proste korelacije, kada se
primeni na rangiranim podacima, daje identine rezultate kao i Spirmenov.
Po metodu agregata grupni indeksi se ponderiu mnogo jednostavnije.
Ukoliko izraunavamo grupni agregatni indeks cene, kao ponder emo uzeti
koliine, i obrnuto, kod indeksa koliine ulogu pondera preuzimaju cene.
Postavlja se samo pitanje, koje cene i koliine da uzmemo, iz baznog ili iz
tekueg perioda? Odgovor na ovo pitanje su dala dvojica nemakih ekonomista
 POGLAVLJE 12 Indeksni brojevi 305

u XIX-om vijeku. Najpre je Etjen Laspejres (tienne Laspeyres) 1864. predloio

da se ponderi uzmu iz baznog perioda, a zatim je Herman Pae (Herman
Paasche) 1874. preporuio korienje pondera iz tekueg perioda. Kako oba
navedena naina ponderisanja imaju odreene nedostatke, ameriki ekonomista
Irving Fier (Irving Fisher) je formulisao tzv. idealni indeks kao kombinaciju
baznog i tekueg metoda ponderisanja. Budui da je Fierov idealni indeks
komplikovan za tumaenje, za runo izraunavanje i, takoe, ima odreene
nedostatke, on se retko koristi. U praksi se najee koristi Laspejresov nain
ponderisanja. Kod indeksa vrednosti nema potrebe da se uzima bilo kakav ponder. On
se po metodu agregata uvek izraunava na isti nain:

Grupni indeks
I pq =
p i q i 100
(12.16)
vrednosti p 0q 0
Formuliimo sada izraze za grupne ponderisane agregatne indekse cene i
koliine uzimajui pondere iz baznog perioda, i to kod indeksa cena koliinu, a
kod indeksa koliine cenu.
Laspejresovi agregatni grupni indeksi
(ponderi iz baznog perioda)

Ip =
p i q 0 100 (12.17)
p0q 0
Iq =
q i p 0 100 (12.18)
q 0 p0
Na slian nain dolazimo do formula za grupne ponderisane agregatne indekse
sa ponderima iz tekueg perioda.
Paeovi agregatni grupni indeksi
(ponderi iz tekueg perioda)

Ip =
p i q i 100
p0q i (12.19)

Iq =
q i p i 100 (12.20)
q0pi
Nedostatak Laspejresovog metoda ponderisanja je u tome to tokom vremena
dolazi do promena u strukturi posmatranih serija, pa zadravanje pondera iz
baznog perioda deformie sliku njihove dinamike. Tako, na primer, ako se
posmatra indeks koliine uvoza na Novom Zelandu u periodu od 1971. do
danas i uzmu ponderi iz 1971. dobiemo nerealnu sliku, jer veliki broj
proizvoda koji su sada bitni u njegovom uvozu tada nisu postojali (delovi za
 306 OSNOVI STATISTIKE

kompjutere, LCD televizori, mobilni telefoni, itd.). Usled navedenog, sa sve

veim udaljavanjem baznog perioda od tekueg grupni indeksi ponderisani po
Laspejresovom metodu gube reprezentativnost. Kao mogue reenje namee se
izmena bazne godine, odnosno revizija pondera.
Sa druge strane, Paeov sistem ponderisanja ima dva nedostatka: 1) ne
raspolaemo uvek sa potrebnom dokumentacijom o ponderima iz tekueg
perioda, i 2) svake godine treba uvoditi nove pondere i menjati ih, pa
rezultirajui indeksi nisu meu sobom uporedivi. Zbog toga se on u praksi
relativno retko koristi.
Naveli smo da odreenu sintezu Laspejresovih i Paeovih grupnih
indeksa koliina i cena ini tzv. Fierov idealni indeks. On se dobija kao
geometrijska sredina dva grupna indeksa, jednog po Laspejresovom metodu
ponderisanja i drugog po Paeovom metodu:

Fierov idealni
I Fier = I Laspejres I Pae (12.21)
indeks

Pokaimo sada blisku vezu izmeu metode ponderisanja grupnih indeksa po

metodu srednjih vrednosti (korienjem aritmetike i harmonijske sredine) i
metodu agregata.
Polazei od izraza (12.13) za srednji aritmetiki grupni indeks cene, u
kome ulogu pondera imaju vrednosti iz tekueg perioda, lako je shvatiti da e
se skraivanjem cena iz baznog perioda dobiti Laspejresov indeks cene:
p
p i p0q 0
Ip = 0
100 =
p i q 0 100
p0q 0 p0q 0
Dakle, srednji aritmetiki grupni indeks, kada se za pondere uzima vrednost
iz baznog perioda, daje isti rezultat kao i metod agregata sa ponderima iz
baznog perioda.
Konano, ako poemo od harmonijskog indeksa cene (12.15) u kome
ulogu pondera ima vrednost iz tekueg perioda, jasno se vidi da se cene iz
tekueg perioda potiru i da se on svodi na Paeov indeks cene:
p i q i 100 = p i q i 100
Ip = p
0 piq i p0q i
pi
Zakljuujemo da harmonijski srednji grupni indeks koji za pondere uzima
vrednost iz tekueg perioda daje identian rezultat kao i Paeov agregatni
indeks.
PROBLEM 12.1 Na osnovu podataka iz Primera 12.2 u kome su dati podaci
o prometu (u komadima) i cenama tri proizvoda (u ) jednog preduzea koje
se bavi prodajom kompjuterske opreme u 2004. i 2005. godini, datih u
POGLAVLJE 12 Indeksni brojevi 307

narednoj tabeli, izraunati sve grupne agregatne indekse cena, koliine i

vrednosti. Takoe, izraunati Fierove idealne indekse cene i koliine.
Radi preglednosti ponoviemo ranije date podatke, u sledeoj tabeli.
Tabela 12.5 Koliine i cene tri artikla u 2004. i 2005. godini
Koliina Cena
Proizvod 2004 2005 2004 2005
A 19 27 64 83
B 129 123 35 39
C 307 286 16 25
q0 qi p0 pi

REENJE
Za izraunavanje agregatnih ponderisanih grupnih indeksa koliina, cena i
vrednosti najee se koristi radna tabela u kojoj su izraunati agregati,
odnosno umnoci koliina i cena u baznoj i tekuoj godini, sa odgovarajuim
ponderima za svaki posmatrani proizvod.
Tabela 12.6 Radna tabela sa elementima za izraunavanje grupnih indeksa
Proizvod q 0p0 qipi q 0pi qip0
A 1 216 2 241 1 577 1 728
B 4 515 4 797 5 031 4 305
C 4 912 7 150 7 675 4 576
Ukupno 10 643 14 188 14 283 10 609
Grupni indeks koliina sa ponderom iz baznog perioda (Laspejresov indeks),
izraunat je na sledei nain:

Iq = q i p 0 100 = 10609 100 = 99,69%

q 0p0 10643

Paeov indeks koliina dobijen je iz sledeeg odnosa:

Iq = q i p i 100 = 14188 100 = 99,33%

q0pi 14283

Vrednosti i jednog i drugog indeksa pokazuju da je nivo prometa (u

komadima) imao blago smanjenje 2005. u odnosu na 2004. godinu. Isto tako,
moe se zakljuiti da cene iz tekueg i baznog perioda, koje su koriene kao
ponderi, nisu imale znaajnijeg uticaja na relativne promene nivoa
proizvodnje posmatrane grupe proizvoda.
Identinu sliku daje i Fierov idealni indeks koliina, koji predstavlja
geometrijsku sredinu Laspejresovog i Paeovog indeksa.
 308 OSNOVI STATISTIKE

Iq = q ip0 q ipi = 99,69 99,33 = 99,51%

q0p0 q0pi
Laspejresov grupni indeks cena, sa ponderom iz baznog perioda, bie jednak:

Ip = p i q 0 100 = 14283 100 = 134,21%

p 0q 0 10643

Grupni indeks cena sa ponderom iz tekueg perioda (Paeov indeks),

izraunava se na sledei nain:

Ip = p iq i 100 = 14188 100 = 133,74%

p 0q i 10609
Fierov idealni indeks cena predstavlja geometrijsku sredinu navedenih
indeksa i bie jednak:

I p (F ) = p 1q 0 p 1q 1 = 134,21x 133,74 = 133,97%

p 0q 0 p 0q 1
Na osnovu navedenih rezultata, moe se zakljuiti da su cene u 2005. godini
za celu grupu proizvoda poveane u proseku za neto vie od jedne treine, a
da je pri tome nivo prodate koliine u baznom i tekuem periodu imao
neznatan uticaj.
Grupni indeks vrednosti izraunava se na sledei nain:

Ipq = qip1 100 =

14188
100 = 133,31%
qip 0 10643

Grupni indeks vrednosti pokazuje da je vrednost prometa navedene grupe

proizvoda 2005. u odnosu na 2004. godinu poveana za oko jednu treinu, a
prethodno smo videli da su u tom poveanju najvei uticaj imale promene
cena posmatranih artikala.

12.4 INTERPRETACIJA I PRIMENA INDEKSNIH BROJEVA

Da bi se indeksi korektno interpretirali i primenjivali, neophodno je voditi

rauna o njihovoj osnovnoj osobini: oni pokazuju samo relativne promene, na
osnovu kojih je nemogue doneti bilo kakav zakljuak o apsolutnoj veliini (nivou)
pojave. Ukoliko su dva indeksna broja meusobno jednaka to samo znai da su
obe pojave u posmatranom periodu imale jednak relativan porast (pad) u
odnosu na bazni period. Drugim reima, pogreno je zakljuiti da obe pojave
imaju isti nivo. Slino, ako je jedan indeks vei od drugoga to nikako ne znai
da jedna pojava ima vei apsolutni nivo od druge. Tako, na primer, indeks
obima finalne potronje domainstava za obuu u Srbiji 2005. u odnosu na 2004.
iznosio je 110,2% dok je indeks potronje hrane domainstava u istom periodu
 POGLAVLJE 12 Indeksni brojevi 309

iznosio 100,1%. Da li ovo znai da stanovnitvo u Srbiji vie troi na obuu nego
na hranu?
Indeksni brojevi nali su iroku primenu u statistikoj praksi i
omoguavaju praenje kretanja vanih ekonomskih celina kao to su cene
prehrambenih proizvoda, proizvodnja u poljoprivredi, produktivnost rada u
nekoj privrednoj grani, vrednost uvoza i izvoza, itd. O znaaju primene
indeksnih brojeva govori i injenica da publikacije koje izdaje Republiki zavod
za statistiku Srbije, meu kojima i Statistiki godinjak Srbije kao jedna od
najznaajnijih, sadre serije uglavnom izraene u indeksima.
Kao poseban vid indeksa cena na malo esto se koristi indeks trokova
ivota. Ovaj indeks pokazuje relativne promene maloprodajnih cena proizvoda
i usluga line potronje prema posebnoj listi tih proizvoda i usluga, koje
precizno definiu nadlene statistike slube. Tanije, za izraunavanje pondera
koji se koriste za obraun promena trokova ivota, slue podaci tzv. korpe
proizvoda i usluga nepoljoprivrednih domainstava, koji postoje u Anketama o
potronji etvorolanih domainstava.
Posebnu vanost indeksni brojevi imaju u berzanskom poslovanju, gde
su u raznim zemljama formulisani razliiti indeksi koji odraavaju performanse
berzanskog trita, kao na primer: Dow Jones i S&P 500 u SAD, FTSE 100 u
Velikoj Britaniji, CAC 40 u Francuskoj, DAX u Nemakoj i Nikkei 225 u Japanu.

REZIME

Indeksi su relativni brojevi, koji predstavljaju odnos nivoa neke pojave u

tekuem periodu i njenog nivoa u baznom periodu. U cilju postizanja to
realnije slike o promenama posmatrane pojave, za bazu se obino uzima onaj
podatak vremenske serije koji svojom veliinom reprezentuje prosenu
vrednost pojave u celokupnom posmatranom vremenskom periodu.
Razlikujemo indekse sa stalnom bazom (bazne indekse) i indekse sa
promenljivom bazom (lanane indekse). U zavisnosti od toga da li pokazuju
relativne promene jedne ili grupe srodnih pojava (vremenskih serija)
razlikujemo individualne i grupne indekse, a prema ekonomskoj veliini na
koju se odnose delimo ih na indekse cena, koliina i vrednosti.
Grupni indeksi se mogu konstruisati po metodu agregata i metodu srednjih
vrednosti. Budui da u praksi sastavne serije ije zajednike varijacije
posmatramo nemaju podjednak znaaj prilikom izraunavanju grupnih indeksa
mora se vriti njihovo ponderisanje. Ponderisanje grupnih indeksa ima za cilj
da istakne relativnu vanost, odnosno znaaj pojedinih sastavnih
vremenskih serija u strukturi posmatranog skupa, ime se poveava
reprezentativnost indeksa u prikazivanju varijacija ispitivanih pojava. Najee
korieni metodi ponderisanja agregatnih indeksa su Laspejresov i Paeov
 310 OSNOVI STATISTIKE

metod, u zavisnosti od toga da li se ponderi odreuju prema strukturi u

baznom ili tekuem periodu.
Indeksi ukazuju samo na relativne promene u kretanju neke vremenske
serije. Na osnovu njihovih vrednosti nemogue je doneti bilo kakav zakljuak o
apsolutnom nivoima posmatranih pojava.

KLJUNI NOVI POJMOVI

Indeksi Metod agregata
Individualni indeksi Metod srednjih vrednosti
Bazni indeksi Neponderisani indeksi
Lanani indeksi Ponderisani indeksi
Paeov indeks
Prosena (geometrijska) stopa
Laspejresov indeks
rasta
Grupni indeksi Fierov indeks

KONTROLNA PITANJA I ZADACI

1. ta pokazuju indeksni brojevi? Kako se dele?
2. Objasnite razliku izmeu individualnih i grupnih indeksa.
3. Objasnite indekse sa stalnom i promenljivom bazom.
4. Koje metode koristimo za izraunavanje grupnih indeksa?
5. Objasnite metod agregata.
6. Objasnite metod srednjih vrednosti.
7. Zbog ega ponderiemo indeksne brojeve? Koje indekse ponderiemo,
individualne ili grupne?
8. Objasnite problem izbora baze.
9. ta pokazuju indeksni brojevi, apsolutne ili relativne promene vremenske
serije?
10. Na osnovu podataka o broju zavrenih stanova u periodu 2000-2005. godine
izraunajte lanane indekse, a zatim ih preraunajte na indekse sa bazom u
2002. godini.
Godina 2000 2001 2002 2003 2004 2005
Republika Srbija 10372 10496 10713 13871 16388 16417
Reenje: Li : *; 101,2; 102,07; 129,48; 118,15; 100,18 i I(2002=100) : 96,82; 97,97; 100;
129,48; 152,97; 153,24.
11. Indeks vrednosti prodaje proizvoda A u 2006. godini iznosio je 125 (2005=100). Ako
znamo da je lanani indeks cene ovog proizvoda u 2005. iznosio 110, izraunajte
za koliko se promenio obim prodaje.
Reenje: Iq=13,64%
 POGLAVLJE 12 Indeksni brojevi 311

12. Preduzee "Ideja" je u periodu 2000-2006. godine smanjilo proizvodnju sa

700.000 komada na 580.000 komada. Izraunajte: a) indeks fizikog obima
(2000=100) i prokomentariite dobijeni rezultat. b) geometrijsku stopu rasta
Reenje: a) I2006(2000=100)=82,86% pokazuje da je u posmatranom periodu
proizvodnja smanjena za 17,14%. b) rg= -3,086%, odnosno, pojava se u proseku
godinje smanjivala za 3,086%.
13. Na osnovu podataka vremenske serije od 10 godina, kojom je praen broj
zaposlenih u jednoj firmi, izraunata je geometrijska stopa rasta i dobijen je
rezultat -30%. Na osnovu ove vrednosti moemo zakljuiti: a) Da se pojava za
10 godina smanjila za 30%; b) Da se pojava za 10 godina smanjila za 70%; c) Da
se pojava za 10 godina proseno godinje smanjila za 30%; d) Da se pojava za 10
godina proseno godinje smanjila za 70%; e) Da se pojava proseno godinje
smanjila za 30 radnika.
Reenje: c)
15. Na osnovu podataka prikazanih u narednoj tabeli izraunajte indekse cena,
koliina i vrednosti, po Paeovom i po Laspejresovom metodu i objasnite
razlike u dobijenim rezultatima.

Izvoz Izvoz u tonama Cene po toni u Vrednost u

prehrambenih 000 din. 000 din.
proizvoda 2000. 2006. 2006. 2000.

A 300 450 130 30000

B 400 500 120 32000
C 250 350 200 37500
D 100 100 120 5000

Reenje:Indeksi dobijeni po Paeovom metodu su Iq=134,56% i Ip=140,70%.

Indeksi dobijeni po Laspejresovom metodu su Iq=136,36% i Ip=142,58%. Indeks
vrednosti je isti za oba primenjena metoda i iznosi Ipq= 191,87%.
16. Izraunajte srednji aritmetiki grupni indeks cene i koliine, posmatranih
industrijskih proizvoda, koristei odgovarajui ponder:
Vrsta Izvoz u tonama Cene po toni u 000. din. Vrednost u 000 din.
proizvoda 2007. 2001. 2001. 2007.
A 7000 200 1000000 1470000
B 2000 300 900000 700000
C 5000 220 880000 1100000
D 10000 500 350000 5200000

Reenje: Fiziki obim proizvodnje posmatranih proizvoda u 2007. godini vei je

za 158,79% od obima proizvodnje ostvarenog 2001., dok srednji aritmetiki
grupni indeks cene proizvoda pokazuje da su se cene posmatranih proizvoda u
proseku poveale 2007. godine za 6,84% u odnosu na 2001. godinu.
17. Koji od sledeih stavova kod indeksnih brojeva NIJE korektan?
a) Grupni indeksi pokazuju varijacije vie srodnih obeleja
 312 OSNOVI STATISTIKE

b) Kod srednjeg aritmetikog grupnog indeksa cene kao ponder uzimamo

vrednost iz baznog perioda
c) Laspejresov metod ponderisanja se zasniva na ponderima iz baznog perioda
d) Paeov metod ponderisanja se zasniva na ponderima iz tekueg perioda
e) Indeks trokova ivota je poseban vid indeksa cena na malo etvorolanih
domainstava
18. Podaci o prodaji i cenama tri farmaceutska proizvoda za prvi kvartal 2006. i
2007. dati su sledeom tabelom:

Proizvod Obim prodaje Cena po Indeks fizikog obima

2006. komadu prodaje (I kvartal
(u komadima) 2006. 2006=100)
A 2000 250 105
B 1000 100 110
C 4000 160 97
Koristei metod agregata i pondere iz baznog perioda, izraunajte kolika je
relativna promena fizikog obima prodaje sve tri vrste farmaceutskih proizvoda
u prvom kvartalu 2007. u odnosu na isti kvartal prethodne godine.
Odgovor: Indeks fizikog obima proizvodnje posmatranih proizvoda
iznosio je .........., to znai .................................................................
19. Jedna fabrika proizvodi dve vrste proizvoda A i B. U sledeoj tabeli su
prikazani podaci o njihovim cenama u 2005., fizikom obimu proizvodnje (u
tonama) u 2003. i individualnom indeksu cena.

Fiziki obim Indeks cena Cena

Proizvod proizvodnje 2005. (u 000 din.)
2003. (2003=100) 2005.
A 40 220 130
B 120 150 150
Konstruiite grupni indeks cena ovih proizvoda u 2005. u odnosu na 2003.,
metodom agregata i korienjem pondera iz bazne 2003. godine. Odgovor:
Grupni indeks cena iznosi ............. to znai ...........................................................
20. Statistiki podaci za 1998. o izvozu tri vrste voa jednog preduzea
preraivake industrije pokazali su sledee: vrednost izvoza jabuka iznosila je
88 hiljada USD, ljiva 114 hiljada USD, a malina 174 hiljade USD. U sledeoj
tabeli dati su podaci o relativnoj promeni vrednosti izvoza u 2002. u odnosu na
1998.
Proizvod Indeks vrednosti
2002. (1998 =100)
Jabuke 171
ljive 175
Maline 258
Izraunajte prosenu godinju stopu rasta vrednosti izvoza sve tri vrste voa u
posmatranom periodu 1998-2002.