1.

UVOD
Fizika je fudametalna prirodna nauka koja prouava:

- opta svojstva i
- zakone kretanja materije.

Opaanje pojava je staro koliko i oveanstvo. ovek je spoznavao da se na neke od pojava (

izmeu kojih inae postoje znaajne slinosti i zakonitosti) moe uticati, pa ih ak i podvrgavati
svojoj volji.

Materija je u stalnom kretanju, koje se odvija u prostoru i vremenu. Najstarija i osnovna grana
fizike je MEHANIKA. Mehanika je svoje ime dobila po Galileju i zasniva se na opaanju,
iskustvima,ogledima i na teoriji. Naziv potie od grke rei mehane" to znai maina, sprava.
Sam pojam datira jo iz stare Grke, ali prave temelje mehanika dobija tek u delu Isaka Njutna:
Matematiki principi prirodne filozofije, 1687 godine. Osim temeljnih zakona, Njutn uvodi
infinitezimalni raun.
Mehanika j, dakle, prirodna nauka, koja se temelji na opaanju, iskustvu i eksperimentu. To je
nauka o optim zakonima mehanikih kretanja i ravnotee materijalnih tela. Radi lakeg
razumevanja, mehanika je podeljena na podoblasti.

Prema agregatnom stanju, materijalnog tela, mehanika se deli na:

- mehaniku vrstih tela,
- mehaniku tenih tela ili hidromehaniku i
- mehaniku gasovitih tela ili aeromehaniku.

Mehaniku vrstih tela delimo na:

- mehaniku krutog tela i
- mehaniku deformabilnog tela.

Mehaniku krutog tela delimo ( s obzirom na vrstu prouavanih pojava) na:

- statiku,
- kinematiku i
- dinamiku.

Statika je deo mehanike koja prouava uslove mirovanja tj. ravnotee materijalnih tela pod
dejstvom sila nezavisnih od vremena

Kinematika prouava kretanje, ne vodei rauna o uzorcima kretanja ( ne uzima u obzir masu tela,
niti sile koje na njega deluju).

Postoji jo jedna podela mehanike, i to na:

- optu mehaniku i
- tehniku mehaniku.

Opta mehanika prouava osnovne zakone mehanike, a tehnika mehanika primenu tih optih
zakona i principa na praktine tehnike probleme.
1
Sama tehnika mehanika se deli na (ema 1):

ema 1: Podela mehanike

1.1. Osnovni pojmovi u mehanici

U narednim paragrafima e biti obraeni pojmovi koji se koriste u mehanici.

Prostor je trodimenzionalno geometrijsko podruje, koje naravno moe imati svoje

jednodimenzijske i dvodimenzijske oblike, kao to su pravac i taka.

Koordinatni sistem: Poloaj tela u prostoru se u mehanici odreuje prema koordinatama. U

mehanici se koristi Dekartov koordinatni sistem usvojen je konvencijom ili dogovorom. Ako se
ovakav koordinatni sistem privrsti za Zemlju, moe se smatrati nepomian u prostoru, jer je
odstupanje od temeljnih dinamikih jednaina neuvaivo. Poloaj take je odreen sa tri
koordinate.

Vreme je skalarna veliina koja se stalno menja. U mehanici se vreme se smatra univerzalnim tj.
ono nepovratno tee na isti nain, bez obzira na izbor referentnog koordinatnog sistema.

Masa koristi se za obeleavanje i uporeivanje tela na temelju osnovnih ogleda u mehanici.

Pod kretanjem tela se podrazumeva promena njegovog poloaja tokom vremena u odnosu na
neko drugo telo.

Njutnovi zakoni:

I zakon: Svako telo ostaje u stanju mirovanja ili jednolikog gibanja po pravcu, sve dok nema sila
koja na njega deluju to stanje ne promeni. Ovaj se zakon esto naziva ZAKON INERCIJE.

II zakon: Ubrzanje je proporcionalno sili koja deluje na telo, a deluje u smeru delovanja sile.

( )
ili ............................................................................................. (1.1)

2
III zakon: Akciji je uvek jednaka i suprotno usmerena reakcija. Ovaj se zakon naziva ZAKON
AKCIJE I REAKCIJE.

Inercija: Svojstvo tela da se suprostavlja promeni poloaja.

estica: Za opisivanje kretanja tela koristi se neko zamiljeno telo i pojava, koji su modeli
prirodnog zbivanja. Kada 1 taki moemo pripisati svojstva kretanja celog tela, tada telo moe da
se aproksimira takom ( esticom).

Gravitacija: Sila gravitacije je direktno srazmerna proizvodu masa dva tela, a obrnuto srazmerna
kvadratu njihovog rastojanja.

...................................................................................................... (1.2)

k gravitaciona konstanta koja iznosi 6.67310-11

Sila tee: Ubrzanje Zemljine tee se izraunava

masa Zemlje
k gravitaciona konstanta
poluprenik Zemlje

U veini inenjerskih zadataka i prorauna .

1.2. Dodatni pojmovi u mehanici

Telo deo materije ogranien ravnim ili krivim povrinama.

Slobodno telo telo koje nije neposredno vezano za druga tela, koje moe da zauzme svaki
poloaj u prostoru.

vrsto telo svako prirodno ili vetako stvoreno telo koje se pod dejstvom spolanjih sila moe
vie ili manje deformisati.

Kruto telo model za realno telo koje ispunjava uslov zadravanja nepromenljive forme, pod
dejstvom optereenja. Telo koje ne menja ni oblik ni dimenzije pod dejstvom optereenja.

Materijalna taka taka sa masom, ije se dimenzije u odreenom trenutku mogu zanemariti,
smatrajui da je celokupna masa skoncentrisana u samoj toj taki.

3
Skalari i vektori

Skalarnom veliinom nazivamo onu veliinu koja je u potpunosti odreena samo jednim brojnim
podatkom. Skalarne veliine su npr: duina, masa, povrina..

Vektorskom veliinom nazivamo onu veliinu koju potpuno odreuju: napadna taka, brojna
vrednost tj. intenzitet, pravac i smer. Vektorske veliine su npr: sila, brzina i ubrzanje. Smer
strelice odreuje smer vektorske veliine.

1.3 Osnovne veliine i veliine u mehanici

Sve veliine SI delimo na osnovne i izvedene. U tabelama 1 i 2 su prikazane veliine koje se

koriste u mehanici.
Tabela 1:Osnovne SI jedinice
Osnovne veliine Simbol Jedinica
Duina L metar[ ]
Masa m kilogram [ ]
Vreme t sekund [ ]

Tabela 2:Izvedene jedinice SI

Izvedene veliine Simbol Jedinica
Brzina v m/s
Ubrzanje m/s2
Sila F N=kgm/s2
Rad A J=Nm
Energija E J=Nm
Snaga P W=J/s
Pritisak P Pa=N/m2
Frekvencija F HZ=1/s

Tabela 3: Prefiksi veliina u Srbiji

Vrednost Naziv Oznaka
1012 tera T
109 giga G
106 mega M
103 kilo k
102 hekto h
10 deka da
10-1 deci d
10-2 centi c
10-3 mili m
10-6 mikro
10-9 nano n
10-12 piko p

4
 2. STATIKA

Statika krutog tela je deo tehnike mehanike koji prouava ravnoteu tela pod dejstvom sila.
Stoga, statika:
- odreuje uslove koji moraju biti ispunjeni da bi telo bilo u ravnotei i
- pronalazi i propisuje metode odreivanja ravnotee.

Za tela koja obrauje statika se kae da su to tela ija se teina ne moe zanemariti i obino se
teina zamenjuje jednom silom koja deluje u teitu tela. U nekim sluajevima, ako je teina
mnogo manja od ostalih sila, moe se zanemariti. Takoe, iako sva tela imaju tri dimenzije, radi
pojednostavljenja se uzimaju samo jedna, dve ili tri dimenzije.
U statici se sva tela tretiraju kao apsolutno kruta (kruti tap, kruta figura, kruto prostorno telo).

Telo je u ravnotei ako miruje ili se kree jednolikom brzinom i pravolinijski.

2.1 Pojam sile

Sila je svako delovanje koje nastoji da promeni stanje kretanja nekog tela. U matematikom
smislu, to je VEKTOR! Svaka sila je, dakle, potpuno odreena (slika 1):
- svojim pravcem delovanja (prava linija, du ograniena strelicom koja odreuje smer),
- veliinom brojnom vrednou i
- smerom delovanja odreuje strelica na pravcu.

Slika 1. Sila kao vektor

U statici, napadna taka nema nekog znaaja sila moe kliziti po pravcu delovanja. Ovo je
dozvoljeno i ne utie na rezultate reavanja, jer se telo smatra krutim. Sam pojam sile se vezuje
za Njutnov II zakon:

.............................................................................................................. (1.4)

Ako Njutnov zakon primenimo na teinu, onda je:

.................................................................................................................. (1.5)

5
NAPOMENA: masa se meri, teina se izraunava!

Jedinica za silu je N (Njutn). To je izvedena jedinica SI sistema. Po definiciji je Njutn sila koja telo
mase 1 kg ubrzava za 1 m/s2.

[ ] [ ] [ ] ...................................................................................... (1.6)

2.1.1 Analitiko predstavljanje sile

Za analitiko predstavljanje sile se koristi Dekartov koordinatni sistem desne orjentacije. Analitiki
se sila odreuje sa 6 podataka, od kojih je jedna uvek veliina sile. Razlikujemo nekoliko sluajeva
potpunog odreivanja sile, a polazimo od opteg poloaja sile u prostoru.

Slika 2. Dekartov desni koordinatni sistem

I sluaj:
Ukoliko su nam poznate koordinate jedne take sile i dva od tri ugla ( ) koje vektor sile
zaklapa sa pravcima osa koje su paralelne istoimenim osama koordinatnog sistema Oxyz,
trei ugao se odreuje iz jednakosti:

....................................................................................... (1.7)

Adekvatni uglovi se mogu odrediti iz jednakosti:

...................................................... (1.8)

Pri tome je rastojanje :

( ) ( ) ( ) ..................................................... (1.9)

Algebarske vrednosti projekcija prostorne sile iznose:

, , .................................................. (1.10)

6
II sluaj:

Obrnuti sluaj od projektovanja sile jeste odreivanje intenziteta i pravca sile u prostoru ako su
poznate projekcije . Tada je:

................................................................................................ (1.11)

a sami uglovi se odreuju na osnovu kosinusne teoreme:

, , ................................................................. (1.12)

U sluaju da se sila nalazi u ravni, ove relacije su jednostavnije i glase:

, , .............................................................. (1.13)

Slika 3: Odreivanje sile i komponenti sile

2.1.2 Geometrijsko prikazivanje sile

Kod geometrijskog prikazivanja sile se ne vodi rauna o koordinatnom sistemu, ve samo o

meusobnom pravcu delovanja sile i naravno o njihovom smeru. Prikazivanje u razmeri se vri
prema izrazu:

to znai da 1cm duine dui na grafiku predstavlja i Njutna.

2.1.3 Aktivne i pasivne sile. Spoljanje i unutranje sile.

Aktivne sile su one koje nastoje izazvati kretanje, dok su pasivne sile one sile koje ograniavaju
kretanje i nazivamo ih reakcijama veze.
Prema mestu delovanja, sile moemo podeliti na 2 grupe:
- sile koje deluju na povrini tela - nazivamo ih spoljanje sile
- sile koje deluju po preseku ili zapremini tela - nazivamo ih unutranjim silama.

7
 Na slici 4 moemo videti uoptenu podelu sila.

Slika 4: Podela sila

2.2 Aksiomi statike

Osnovu statike ini 7 osnovnih zakona, od kojih su prva 4 aksiomi tehnike mehanike, a preostala
tri su principi statike. Pomou ovih zakona je mogue za dati problem definisati adekvatan idealan
model i matematiki izraziti uslove ravnotee.

Aksioma 1: Pod dejstvom dve sile ( ) kruto delo se nalazi u ravnotei ako i samo ako su te
dve sile istog pravca delovanja, istog intenziteta, ali suprotnog smera.

[ ] ............................................................................................................ (1.14)

Ovakve dve sile ine najprostiji sistem uravnoteenih sila nula sila.

Aksioma 2: Mehaniko kretanje tela se nee promeniti ako se sistemu sila koje na njega deluju
doda ili oduzme uravnoteen sistem sila.

Posledica: sila koja deluje na telo je klizei vektor moe se menjati napadna taka dejstva
sile, du istog napadnog pravca, a da se dejstvo sile na telo ne menja.

8
 Slika 5. Dodavanje uravnoteenog sistema sila

Aksioma 3: Delovanje dveju sila na telo se moe zameniti delovanjem jedne sile koja je jednaka
dijagonali paralelograma ije su stranice te dve sile (slika 6)

Sile koje sabiramo nazivamo komponente, a njihov zbir rezultanta.

Matematiki, ovaj zakon se zapisuje:

Slika 6: Konstruisanje paralelograma ili trougla sila

Pravac rezultante emo uraditi na osnovu sinusne teoreme ( slika 6)

................................................................................................. (1.15)
( )

poto je: ( )

...................................................................................................... (1.16)

Ovako je ugao potpuno odreen.

Rezultantu sila moemo izraunati i primenom kosinusne teoreme iz paralelograma:

.......................................................................... (1.17)

Aksioma 4: Dva tela deluju jedno na drugo uzajamnim silama koje su istog intenziteta, pravca, ali
suprotnog smera (slika 7).

9
 Slika 7: Sile akcije i reakcije

Dva zakljuka proistiu iz ovoga: da ne postoji telo izolovano od drugih, kao ni sila, i da bi nastala
sila moraju dva tela delovati jedno na drugo.

Peta aksioma: Ako se deformabilno telo nalazi u stanju ravnotee pod dejstvom sila, onda se to
nee promeniti ni kada telo postane kruto. Suprotno ne vai.

Princip oslobaanja od veze:

Veze koje ograniavaju slobodu kretanja krutog tela mogu se zameniti silama takvim da kruto telo
ostane u stanju mirovanja. Ove sile nazivamo reakcije veze.

Odrediti ravnoteu odrediti reakciju veze.

Princip ponitavanja dveju sila:

Dve sile se ponitavaju ako imaju isti pravac delovanja, jednaku veliinu i suprotni smer.

Ovaj princip proizilazi iz zakona o paralelogramu sila. Ako se uglovi , koje sile
zaklapaju sa pravcem p, smanjuju, veliina sile postaje jednaka nuli za .

Slika 8. Sile koje deluju u istoj taki

2.3 Veze i reakcije veze

Telo se pomera u ravni ili u prostoru pod dejstvom optereenja. Vezivanjem sa podlogom ih
dovodimo u ravnoteno stanje.

10
Veze su mehaniki ili fiziki ureaji koji spreavaju kretanje tela. Telo ije je kretanje ogranieno,
naziva se vezano telo, a telo koje ograniava kretanje se naziva veza.

Sila kojom veza deluje na telo je istog intenziteta, pravca ali suprotnog smera od sile reakcije
veze.

Sile koje ne predstavljaju reakciju veze nazivamo aktivnim silama.

Ako na telo ne deluju neke aktivne sile, reakcija veze jednaka je nuli.

2.3.1 Vrste veza

U zavisnosti od broja promenljivih koje se pojavljuju kod reavanja ovakvih statikih problema, za
njihovo reavanje je potrebno uvoenje reazliitog broja promenljivih. U sutini. veze mogu biti:

- Dodirne veze - jednostrana ili dvostrana veza -(1 promenljiva),

- cilindrini zglob (dve promenljive),
- sferni zglob (tri promenljive),
- ukljetenje - ( tri nepoznate) ,
- ue (nit)- ( promenljiva) i
- tap jedna promenljiva.

2.3.1.1 Dodirne veze

Dodirne veze mogu biti:

a) jednostrana dodirna veza glatka povrina (ravan) ili oslonac.

Slika 9. Primeri sile i ili

Glatkom povrinom se smatra ravna povrina kod koje se trenje tela koje se nalazi na njoj moe
zanemariti. Takva povrina spreava kretanje tela samo u pravcu zajednike normale na povrine
dodirnih tela, a u taki njihovog dodira.

Sila reakcija glatke povrine ili glatkog oslonca usmerena je po zajednikoj normali na povrine
dodirnih tela, a taka njihovog dodira je u isto vreme i napadna taka reakcije.

11
 b) Dvostrana dodirna veza

Slika 10: Dvostrane dodirne veze

Smer reakcije je uvek suprotan smeru u kome veza ne dozvoljava pomeranje. Ove veze unose
jednu nepoznatu u reavanje statikog problema.

Nepoznata je samo veliina reakcije, jer je pravac odreen geometrijom, a smer se odreuje
prema predznaku veliine reakcije ako se dobije predznak + znai da se smer poklapa sa
pretpostavljenim.

2.3.1.2 Ue ( nit, konac)

Ovaj vid veze moe biti ostvaren u vidu savitljivog konopca i ovakva veza ne dozvoljava datom
telu A, teine G, da se udalji od take veanja B, u pravcu AB ( slika 11).

12
 Slika 11: Grafiki prikaz sila u uetu ili tapu

Reakcija veze u ovom sluaju ima pravac konca i usmerena je u smeru take veanja.

2.3.1.3 Veza ostvarena pomou cilindrinog zgloba (leita)

Ovo je sluaj u kome je jedno telo spojeno sa drugim telom vezom pomou otvora i zajednike
osovinice koja je u otvor postavljena, dok je pri tome telo, koje slui kao veza, vezano za
nepokretnu ravan.

Slika 12: Cilindrini zglob

Telo moe da se okree oko ose koja prolazi kroz taku A, a upravna je na ravan tapa AB, dok
taka A tapa AB ne moe da se pomera ni u kom pravcu. Trenje izmeu tela se zanemaruje. Sila
reakcije je i predstavlja se prekonjenih komponenti, , sa napadnom takom u taki A, jer
se u ovoj taki ostvaruje veza.
13
 2.3.1.4 Veza ostvarena pomou sferinog zgloba (leita)

Telo je svojim krajem A obraeno u obliku kugle tako da se moe obrtati na proizvoljan nain
unutar sferne povrine drugog tela, koje slui kao veza i koje je vezano za nepokretnu ravan.
Taka A , centar kugle, tapa AB se ne moe pomeriti ni u jednom pravcu, i samo telo moe da
zauzme bilo koji pravac u prostoru, pa prema toku reakcija moe da zauzme bilo koji pravac u
prostoru. To znai, da se njene upravne komponente pretpostavljaju, a kada se one
odrede, ukupna reakcija je odreena dijagonalom paralelopipeda konstruisanog nad tim
komponentama. ( slika 13).

Slika 13. Sferni zglob

2.3.1.5 Ukljetenje

Model ukljetenja je prikazan na slici 14.

Slika 14. Ukljetenje

Ukljetenje, kao reakciju veze, daje silu proizvoljnog pravca u ravni i spreg koji se naziva moment
ukljetenja. S obzirom na injenicu da je za definisanje sile proizvoljnog pravca potrebno znati
njenu veliinu i ugao koji pravac delovanja zaklapa sa nekom referentnom osom, to je problem
ukljetenja problem sa tri nepoznate.

2.3.1.6 tap

14
Ukoliko se tanki tap, na ijim krajevima deluju dve sile, nalaze u ravnotei, onda, prema aksiomi
1, te dve sile moraju delovati u pravcu tapa. U tom sluaju, tap radi samo na zatezanje ili
pritisak. Ukoliko takav tap, u bilo kojoj konstrukciji ostvaruje vezu, onda e reakcija tapa
imati pravac ose tapa.

Slika 15.

NAPOMENA:
Pogledajmo sada ove primere.

Slika 16: Primeri sa oslobaanjem od veza

Veza sa 2 tapa je ekvivalent cilindrinom zglobu. Veza sa 3 tapa je ekvivalent sfernom zglobu.
Reakcije veze imaju uvek suprotan smer od smera mogueg kretanja tela.

15
 3. SISTEM SILA

Sile koje deluju na telo mogu biti razliitog pravca, smera i intenziteta. U zavisnosti od toga kakav
je njihov meusobni odnos, moemo govoriti o:

- kolinearnom sistemu sila sve sile lee na istom pravcu,

- komplanarnom sistemu sila sve sile lee u jednoj ravni.
a) sistem paralelnih sila u ravni pravci sila su meusobno paralelni
b) sistem sueljenih sila pravci delovanja svih sila seku se u jednoj taki
c) proizvoljni sistem sila
- prostornom sistemu sila
a) sistem paralelnih sila u prostoru pravci delovanja svih sila su meusobno paralelni
b) prostorni sistem sueljenih sila pravci delovanja svih sila se seku u jednoj taki
c) sistem mimoilaznih sila i
d) opti sluaj prostornog sistema sila.

3.1 Kolinearni sistem sila

Zbir kolinearnih sila se dobija prostim sabiranjem intenziteta sila po pravcu njihovog delovanja, a
smer se odreuje na osnovu predznaka zbira intenziteta. Pozitivan smer sila je usmeren u
pozitivnu stranu pravca.

Slika 18 Kolinearne sile

Za ravnoteu kolinearnog sistema sila potreban i dovoljan uslov je da:

(3.1)

Jer je:

16
 3.2 Sueljeni sistem sila
Poloaji sila na pravcima delovanja nisu bitni, ve uglovi izmeu pravaca delovanja, veliine sila i
njihovi smerovi.

Slika 19 Sueljni sistem sila

3.2.1 Grafiko svoenje dve sueljene sile

Slika 20

Rezultanta se, po intenzitetu izraunava na osnovu kosinusne teoreme (paralelogram):

(3.2)

Primenom sinusne teoreme :

........... (3.3)

Ako sile zaklapaju ugao od 900, onda vai jednakost:

17
 3.3 Rezultanta tri ili vie sila
Ovo moemo grafiki reiti na dva naina: kreiranjem paralelograma i to tako to prvo naemo
rezultantu , pa potom konstruisamo paralelogram od njihove rezultante i i tako redom.
Konstruiemo n-1 paralelogram, ako imamo n sila.

Slika 21. Konstrukcija poligona

Slika 22. Poligon sila

18
 3.3 SISTEMI SILA I SPREGOVI U RAVNI

3.3.1 STATIKI MOMENT SILE ZA TAKU

Obrtni efekat sile karakterie se njenim momentom.

Neka sila napada kruto telo u taki A. Ova sila, pretpostavimo, tei da obrne kruto telo oko take
O. Normala h, sputena iz take (centra) 0 na napadnu liniju sile naziva se krakom sile za
taku.

Kako napadnu taku sile moemo proizvoljno pomerati du njene napadne linije, to obrtni efekat
sile zavisi od:

a) intenziteta sile F i duine kraka h,

b) poloaja ravni obrtanja OAB, koja prolazi kroz taku O i kroz silu i
c) od smera obrtanja u toj ravni.

Ukoliko sile deluju u ravni, onda je ravan obrtanja za sve sile ista.

Slika 23. Moment sile za taku

Moment ima znak plus ako tei da obrne kruto telo oko take O u smeru suprotnom od smera
obrtanja kazaljke na satu.

Pravilo dlana desne ruke: Ako sila nastoji da okrene telo u smeru savijenih prsta desne ruke,
tada vektor momenata ima smer ispruenog palca.

19
 Slika 24. Pravilo desne ruke
Osobine momenta sile:
1) Moment sile se ne menja pri pomeranju napadne take sile du njene napadne linije,
2) Moment sile za taku O jednak je nuli samo u sluaju kada je sila jednaka nuli ili samo
napadna linija sile prolazi kroz taku O ( krak sile jednak nuli)
3) Vrednost sile je jednaka dvostrukoj povrini trougla OAB:

jer je (3.8)
4) Moment sile za taku O odreuje taku kroz koju prolazi napadna linija sile; ta taka je
udaljena od take O za rastojanje:

| |
........................ (3.9)
pri emu se h nanosi na normali na pravac vektora u stranu koja je odreena znakom momenta.

3.4 VARINJONOVA TEOREMA O MOMENTU

REZULTANTE SUELJENIH SILA

VARINJONOVA TEOREMA:

Moment rezultante ravnog sistema sueljenih sila za proizvoljnu taku jednak je algebarskom
zbiru momenata komponenti za istu taku.

Slika 25. Rezultujui moment sueljenih sila

20
Povucimo osu Ox upravno na pravu OA. Tada je:

2xpovrina OAB= (3.10)

pri emu je:

projekcija sile na x osu
moment sila
Ukoliko imamo sistem sueljenih sila sa rezultantom onda je . Ako obe strane
prethodne jednaine pomnoimo sa dobiemo:

(3.11)

3.4.1 USLOVI RAVNOTEE RAVNOG SISTEMA SUELJENIH SILA

Za ravnoteu ravnog sistema sueljenih sila potreban i dovoljan uslov je da su sume momenata
sila za bilo koje dve take B i C, koje lee u istoj ravni, ali nisu na istoj pravoj sa A jednake nuli.

.................................... (3.12)

a) Geometrijski uslovi ravnotee

Za ravnoteu sueljenog sistema sila, potrebno je i dovoljno, da poligon, konstruisan od tih sila,
bude zatvoren.

b) Analitiki uslovi ravnotee

Ako je rezultanta svih sueljnih sila, potreban i dovoljan uslov je da zbir projekcija tih sila na
obe ( ravan) ili sve tri ( prostor) ose bude jednak nuli.

.. (3.13)

Reavanje problema tri sile svodi se na to da se trougao sila skicira, oznae se nepoznati elementi
i sraunavaju primenom sinusne ili kosinusne teoreme.

21
 3.5 SPREG SILA U RAVNI

Pogledajmo slike 26.

Slika 26. Spreg sila

Posmatrajmo dve paralelne sile razliitog smera, koje deluju u ravni i odredimo njihov moment.
Moment od para sila za taku O je:
( )
( ) ............. (3.13)

Ako sile imaju istu veliinu: , prethodni izraz moemo transformisati:

( )
( ) ...................................................... (3.14),

pa je
( ) ()
.......................... (3.15)

Statiki moment dveju paralelnih sila iste veliine, a suprotnog smera isti je za bilo koju taku u
ravni u kojoj sile deluju, a veliina mu zavisi od udaljenosti pravaca delovanja sila. Ovakav par
sila se naziva spreg sila.
Dve paralelne sile iste veliine, a suprotnog smera grade spreg sila. Ako moment sprega
oznaimo slovom M, onda je:

................................... (3.16)

Primer: Ekvivalentni spregovi

Slika 27. Ekvivalentni spregovi

22
Za dva sprega se kae da su ekvivalentni ako imaju iste veliine i smer ekvivalentni spregovi
mogu se razlikovati u veliini sila i krakova, ali mora biti:

Sabiranje spregova

Ako imamo n spregova sila koje deluju na neko telo u ravni, onda se rezultujui spreg dobija kao:

.......................... (3.17)

Za ravnoteu pod dejstvom ravnog sistema spregova potrebno je da algebarska suma momenata
tih spregova bude jednaka nuli.

........................ (3.18)

Teorema o paralelnom prenoenju sile: pogledajmo sledeu sliku

Slika 27.

Sila se sa pravaca prenosi se na pravac tako to se na pravcu dodaju sile + , pa

se stoga dobija situacija kao na slici 27.b.

ZADATAK:

3.6 PARALELNI SISTEM SILA U RAVNI

3.6.1 Grafiko svoenje paralelnog sistema sila

Grafiko svoenje sila emo objasniti na primeru 4 paralelne sile. Postupak podrazumeva da
pravce delovanja sila produimo, a potom van crtea, desno, prenesemo sve sile, jednu za
drugom, na istom pravcu, ali uvaavajui smerove. Poetak sile 1 obeleimo sa a, a kraj sa b, na
to dodajemo silu 2, iji je kraj c itd. Potom odaberemo bilo koju taku sa desne strane ove tako
dobijene rezultante, tzv. pol P, i spajamo zracima uz obeleavanje redosleda pol P, na odreenim
poecima odnosno krajevima sila. Potom se vraamo na prvi deo slike, pa paralelno prenosimo

23
zrake krajeva. U preseku 1 i 5 zraka dobijamo taku, kroz koju povuemo pravu paralelnu silama i
nanesemo veliinu rezultante.

Slika 28. Grafiko svoenje paralelnih sila

3.6.2 Analitiko svoenje paralelnih sila

Izaberemo proizvoljan koordinatni sistem, slika 29 i sistem paralelnih sila ucrtamo u njega. Osa y
je paralelna sa pravcem delovanja sila.

Paralelnim pomeranjem sila na y osu se dobija:

...................................................................................................... (3.19)

Pri pomaku svake sile, mora se uvesti redukcija:

... ...................................................................................................... (3.20)

............................................................................ (3.21)

Slika 29. Analitiko svoenje paralelnih sila

24
Moemo odrediti veliinu poloaj napadnog pravca :

3.6.3 Uslovi ravnotee paralelnog sistema sila u ravni

Dva uslova ravnotee su:

1.

2. ili

3. ...................................................................................................... (3.22)

Slika 30 Uslovi ravnotee paralelnog sistema sila

3.7 USLOVI RAVNOTEE PROIZVOLJNOG RAVNOG SISTEMA SILA

Neka na telo deluje ravan sistem sila

Slika 23. Proizvoljan ravan sistem sila

Za ravnoteu proizvoljnog ravnog sistema sila, potrebno je i dovoljno da jednovremeno budu

ispunjeni uslovi:

25
 (3.23)

Gde je o bilo koja taka u ravni, jer ako je onda ne zavisi od izbora take 0.

Gore pomenuti uslovi su neophodni, jer ako nisu ispunjeni, onda se sistem sila koji deluje na telo
svodi na rezultantu, ili na spreg , i prema tome, sistem nije uravnoteen.

Uslove ravnotee moemo podeliti u 3 osnovna oblika:

I Osnovni oblik uslova ravnotee:

gde je i .. (3.4)

Uslovi ravnotee bie zadovoljeni samo ako kada su zadovoljeni uslovi:

(3.5)

Definicija:

Za ravnoteu proizvoljnog sistema sila, potrebno je i dovoljno da suma projekcija sila na svaku od
dve ose koordinatnog sistema budu jednake nuli i da suma momenata svih sila za bilo koju taku,
koja lei u ravni dejstva sila, bude jednaka nuli.

II oblik uslova ravnotee :

Za ravnoteu proizvoljnog ravnog sistema sila potrebno je i dovoljno da suma momenata svih sila,
za bilo koje dve proizvoljne izabrane take A i B i suma projekcija na bilo koju osu O koja je
normalna na pravcu AB, bude jednaka nuli:

i (3.6)

III oblik uslova ravnotee:

Za ravnoteu proizvoljnog ravnog sistema sila, potrebno je i dovoljno da suma momenata svih sila
za proizvoljno izabrane take A,B i C, koje ne lee na istoj pravoj, budu jednake nuli:

(3.7)

26
Zakljuci:

1) Ako imamo sueljni sistem sila, on se moe svesti na jednu silu,

2) Ako se sistem sila sastoji od 2 sile, a one nisu kolinearne, rezultanta je uvek razliita od
nule
3) Sistemi od tri i vie sila mogu imati rezultantu ili jednaku nuli
4) Kod grafikog reduciranja je jednako O, ako je poligon sila zatvoren
Ako je kod reduciranja tada je rezultanta sistema jednaka nuli ( )

4. TEITE HOMOGENIH LINIJA, POVRINA I TELA

Uzmimo primer jednog tela na koje deluje sistem paralelnih sila: . Rezultanta tih sila je
, iji je pravac delovanja paralelan pravcu delovanja svih sila. Napadna taka rezultante je neka
taka C. Ukoliko sve sile okreemo za neki isti ugao, rezultata e takoe, menjati svoj pravac
delovanja, ali e jedna taka uvek biti na tom pravcu. To je taka C.

Slika 1
Napadna taka ove rezultante se naziva sredite sistema paralelnih sila C.

Primenom Varinjonove teoreme na zaokrenuti koordinatni sistem vai:

...................................................................................................... (4.1)

27
Za odreivanje teita tela posluiemo se sledeem, zamislimo da smo telo podelili na veliki broj
manjih tela. Svako telo moemo zameniti manjim sistemom sila, a oblik svakog tela mora biti
pozat, da bi im se odredila napadna taka njihove teine.

............................................................................................................... (4.2)

Slika 2 Teite tela proizvoljnog oblika

Koordinate teita tela se odreuju na osnovu formula:

............................................................................................................. (4.2)

Teite je geometrijska taka i moe da se nalazi izvan konture datog tela. Kod homogenog tela:

pa je i

...................................................................................................... (4.3)

Koordinate tela sa teinom G se tako odreuju po formuli:

...................................................................................................... (4.4)

28


Kod nekih tela se trea dimenzija moe zanemariti, pa ta tela postaju dvodimenzionalna. U tom
sluaju jednaine postaju:

...................................................................................................... (4.5)
U sluaju homogene ploe, koja se nalaze u ravni xOy, dobija se:

...................................................................................................... (4.6)

statiki moment za osu y

statiki moment za osu x

Kada se tela mogu zanemariti 2 dimenzije, takva tela nazivamo teke linije. Koordinate teita c
homogene linije se odreuju:

...................................................................................................... (4.7)

U sluaju da linija lei u ravni xOy,

Kada nije mogue svesti telo na male sitne delove, onda se vri izraunavanje koordinata teita
uz pomo integrala.

- za telo sa III dimenzije

29

- za telo sa II dimenzije

- za telo sa I dimenzijom ........................ (4.8)

30