t SADRAJ

MARKSIZAM U SVETU, asopis

prevoda iz strane periodike i knji-
ga.
Ureivaki odbor
Nijaz Dizdarevi (predsednik), Da-
lt STUDIJE O ENI I
IEJNSKI POKRET

l
vid Atlagi (glavni i odgovorni ured- Rada Ivekovi
nik), Vladimir Bovan, Ivan Cifri,
Nikola ingo, Zvonimir Damjano- STUDIJE O ENI I
vi, Ali Dida, Kiro Hadi Vasilev, ENSKI POKRET . 5
Milan Kuan, Milan Mali, Simo
Nenezi, Milo Nikoli, Najdan Pa- I Luisa Abba, Gabriella
i, Ivan Peri, Olga Perovi, Vojo
Raki, IBudislav okif, August Vr-
l Ferri, Giorgio
Lazzaretto, Elena Medi,
tar, Janez Zahrastnik
Redakcija
'David Atlagi, Petre Georgievski,
Ukin Hoti, Ivan Hvala, dr Miros-
l
l
Silvia Motta
DANAS, KASTA. . .
Rosaria Manieri
49

lav Peujli, Ivan Salei, dr Vanja

Sutli, dr Arif Tanovi I, ENA I ISTORIJSKE
SUPROTNOSTI GRA-
Kolegijum stalnih saradnika ANSKOG DRUTVA
: Dr Mihailo Crnobrnja, Vladimir KOD MARXA . . . . 63
Gligorov, Damir Grubia, Ivan Ive-
kovi, Pavle Jovanovi, Dejan Kuz-
manovi, Mitar Miljanovi, Aljoa
Sheila Rowbotham
Mimica, dr Ljubomir Paligori, dr FEMINIZAM U RADI-
ore Popov, dr Hasan Sui, Sla- KALNOM I RANOM
voj iek SOCIJALISTICKOM PO-
Glavni i odgovorni urednik KRETU. . . . . . . 91
'Milo Nikoli
Maria-Antonietta Macciacchi
Urednik ENSKA SEKSUA&
Ljiljana Vuleti
NOST U FAISTICKOJ
I zbor sainila IDEOLOGIJI 100
Rada Ivekovi

Sekretar Redakcije Chiara Saraceno

Stanislava Petrovi PORODICNO VREME I
Oprema i tehniko ureenje
ENSKI DISKONTI-
Vladana Mrkonja NUITET . . .. 102
Korektura Betty Friedan
Ljubia Vujoevi
SEKSUALNI SOLIPSI-
Izdava: NIRO "Komunist", Izda- ZAM SIGMUNDA FEU-
vaki centar "Komunist", Trg Mark- DA ..... 146
sa i Engelsa 11, 11000 Beograd, Tel.
334-189.
CASOPIS PREVODA IZ Kate MilleU
asopis izlazi meseno. Cena poje- STRANE PERIODIKE I TEORIJA POLITIKE
dinom primerku 60 dinara. Dvo- KNJIGA POLOVA
. broj 90 dinara. Godinja pretplata
540 din. - za inostranstvo USA' Haydee i3irgin
dol. 20. iro raun: 60801-603-15351 GODINA VIII 1981. ENA I RAVNOTEA
tampa: RO tamparija "Budu BROJ 8-9 MOCI . . . . . . . 185
nost", umadijska 12 - Novi Sad,
1981.
Ida Magli Ulrike Prokop
KULTURNE FUNKCI- STVARNOST I ZEUA 324
JE ZENE. 205
Silvia Bovenschen
BenoUe Groult IMAGINARNA ZEN-
MRNJA PREMA P... 228 STVENOST . . . . . 349
Claude Meillassoux Casey Miller i Kate Swift
ODNOSI PROIZVOD- TA JE ENA? . . . 389
NJE I REPRODUKCIJE
ZIVOTA 244 Cassey Miller i Kate Swift
KO JE OVEK? . . . 409
Marjorie J. Mbilinyi
v
TANZANIJSKA ZENA:
PROLOST I SADA-
Natalija Bararukaja
SEDMICA KAO I SVA- studije o zeru
NJOST 256 KA DRUGA . . . . . 430

Julia Kristeva Luce Irigaray 1 enski pokret

ZAKON O BRAKU OGLEDALO DRUGE
(1950) 275 ZENE . . . 443

Juliet Mitchell Lydia Sklevicky

BIBLIOGRAFSKI PRI-
POKRET ZA OSLOBO-
LOG . . . . . . . . . 487
ENJE ZENA 300
l Rada Ivekovi

STUDIJE O ENI I ENSKI POKRET

Et si ton heure finit Ut ou commence
la mienne, tel n'est pas mon plaisir, car
j'aime le partage la ou tu veux k tout.
Luce Irigaray

Naznaka problema
U ovom tekstu, kao i u cijelom tematskom bloku,
polazi se od uvjerenja da ensko pitanje postoji kao teo-
rijski i praktian problem. .
Tekstovii ovdje sakupljeni pripadaju onoj literaturi
koja se, na engleskom, ve uobiajeno zove Women
Studies (smtagma se ne moe najbolje prevesti: enske
studije i/ili studije 'o enama). Rije je o interdiscipli-
narnim istraivanjima koja se mru svih aspekata polo-
aja ene u drutvu (pa dakle li drutva samoga), proiz-
vodnj:i, prirodi, poV1ijesti, kao i onima koja prouavaju
tretiranje ovih problema u raznim znanostima i u praksi,
a ija je osnovna orijentacija neofeminis1ftka (bez povr-
ne negativne konotacije ovog termina). Neofeminizmom
nazivam novije enske pokrete (od ezdese1iih godina
naovamo), zajedno sa njihovim teorijskim utemeljenjem;
oni su redovno lijeve politike orijentacije. enske stu-
dije su prisutne na mnogim univerzitetima u SAD, lta-
ld.ji, SR Njemakoj, Francuskoj, Holandiji, u svojim raz-
nim disciplinama, iako je za njihov znatan dio karakte-
ristina jedna misaona, metodolok.a, jezika, program-
ska iskoenost koja ih pokatkad ini teko uklopivim u
stege ,akademske "teoriije" koja ene hi:storijskJi. i po defi-
niciji iskljuuje i zato V1ie nije operativna.
Svi znamo da ena nije u znatnijoj mjeri sudjelo-
vala u rn.stoni:ji kao njen akter: uvijek je d.mala podree
nu i kontroliranu ulogu. Historiju je biljeio 'Onaj k'O

1 5
 je imao rije, a uz nju i mo (i vlast), a to je, iz poznatih
povijesnih razloga, bio mukarac. Bolje razumijevanje
poLoaja ene danas - pa i bolje razumijevanje drutva
uope - traJi" revalorizaciju i novu procjenu eninog
ue,a u ivo~, kao .i preispitivanje historije pojedinih
znanosm. Veini nauka potpuno nedostaje dijeli jedan
aspekt stvarnosti, onaj" koji se tie nevidljivog subjekta,
ene.,
o 'Anticlpirat emo ne~oliko kljunih momenata i okol-
nosti neofeminizma:
1. On je nuno interklasistik:Ii, ba kao to su ene
pnisutne u svim drutvenim klasama, imajui ipak neke
zajednike osobine: podreenost mukarcima vlastite
klase. Nije teko pokazati netanost tvrdnje da je rije
o pojaw srednjih-viih slojeva. Ovo zahtijeva objanjenje
odnosa prema klasnom pitanju, o emu treba vidjeti
tekst iz knjige La coscienza di sfruttata u prilogu. ene
se ne identificiraju sa svojom interesnom grupom (dru-
gim enama) budui da su odv:ojene, nemaju zajednikog
javnog prostora (to ga klasa ima u sferi rada). One se
poistovjeuju svaka sa svojom porodicom, ostajui raz-
dvojene, kroz lik glave porodioe (mukarca) preko kojega
..::.-. "dakle posredno - dobivaju drutveni status. Njihovo
je otuenje stoga dvostruko: posredno (preko mukarca)
i neposredno (preko vlastitog rada).
2.U njegovim redovima vlada jeda!! istirnski inter-
nacionalizam (iskljuitinegati'Vllu konotaciju koju je
ovaj termin, u drugim okolnostima, dobio posljednjih
desetljea) kao njegov sadrajan dio. Upravo injenica
da se ene rasprostiTu kroz cijelo drutvo, sve zemlje i
sve klase, a svuda podreene mukarcima, jami im
zajednitvo specifino ens~ interesa.
3. Za njega je karakteristino vrsto jedinstvo ili
koheziona dijalektika izmeu teorije i prakse ve u
pretpostavci, a ne kao sluajna okolnost: neofeminizma
i nema ako ne u tom uVJijek i lino motiviranom jedin-
stvu teorije ti prakse. Dodue, to pretpostavlja slobodnije
shvaanje teorije. Pretpostavka je odustajanje od isklju-
ivosti i tiranije uma, logocentrizma i racionalnosti nad
tjelesnou i uvstvenou. Pretpostavka je i to da su i
2illanosm podlone pov;ijesti, ideologiji i (patrijarhalnom)
mentalitetu.
4. On je usmjeren na kapilarno (li iznutra) ruenje
starih klasnih i patrijarhalnih drutvenih, simbolikih
i ostalih odnosa, ruenje duevnog poretka i izgradnju
novIi.h, nazoviimo ih komunistikim, u kojima bi ovjek
(dakle i mukarac i ena) ostvario svoj totalitet i sve
mogunosti.
Geneza pitanja
Pregled misli o eni koji slijedi ne moe biti .iscrpan,
ve samo egzemplaram.. Sredinja je tema ensktih studtija
i enskog pokreta, konstantno, pitanje slobo.de, to je i
osnovno pitanje svake filozofije.
Ono to ovjeka i i..TJi ovjekom jest ba njegovo
odreenje prema tom problemu. Pie J. J. Rousseau na
poetku Drutvenog ugovora: "ovjek je roen slobodan,
a posvuda je u okovima. Misli da je gospodar drugih
onaj koji nije od njili manje rob." No, da hl se OvIO od-
nosi i na enu? Naelno - da, iako je ovakva interpre-
tacija dovedena u pitanje viestoljetn!im "p o drazumij e-
vanjem" ena pod ljudski rod, a u stvari praksom njiho-
ve supsumpcije (i dakle podreivanja) pod "ovjeka"
koji je u odreenoj (patrijarhalnoj) podjeli rada i vlasti
obiljeavao zapravo mukarca. Na Rousseauovom se pri-
mjeru (a i na mnogim drugim) ovo moe lako pokazati .
Po prirodi ,ovjek je slobodan: neslobodnim ga ini dru-
tvena uvjetovanost, a privatno je vlasnitvo izvor nejed-
nakosti. Jedino se drutvenim ugovorom j udruivanjem
apstraktnih i izoliranih pojedinaca moe sauvati pri-
rodna slOiboda pomou izraza ope volje koja predstav-
lja zbir individualnih volja. Opa je volja kljuni inilac
Rousseauove idealne graanske drave. No da li u njoj
volja individualnih ena uestvuje jednako kao i volja
mukaraca, i da li pojam. graanstva obuhvaa i ene
kao i mukarace? Reklo bi se da ne. U svojoj "Raspravi o
politikoj ekonomiji" Rousseau otvoreno kae: "Otac tre-
ba da zapovijeda u obitelji, iz vie razloga koji proistjeu
iz prirode stvari. Prvo, ne treba da bude jednak autori-
tet" oca i majke; no potrebno je da upravljanje bude
jedtinstveno i da, kada su mnijenja podijeljena, postoji
odluan glas koji odluuje. Drugo, bez obzira "na to to
se eli predmmjevati da su neugodnosti svojstvene eni
lagane, budui da su one za nju razdoblje neaktivnosti,
dostatan su razlog da joj oduzmu prvenstvo: naime, kad
je ravnatea potpuna, dostaje slamka da" bude naruena~
tovie, mu treba da ima nadzor nad ponaanjem svoje
ene i djece, jer pripadaju njemu, a ne drugome. ena
nema jednako pravo nad muem, jer ne strepi od tako
7
 neega".1 U Emileu, gdje se detaljno razgraniavaju mo-
ralne i prirodne osobine ena i mukaraca, on prepo-
ruuje i drugaije obrazovanje za ene, uvijek u odnosu
na mukarca. Zadatak je ene da se dopada, da bude
mukarcu korisna, da ga tjei i da odgaja.
Ovakve su tvrdnje u suprotnosti ne samo sa Rous-
seauovom teorijom o prirodnoj jednakosti. svih ljudi
(no upravo u toj "prirodi" je zamka ...) nego, vjerojatno,
i sa njegovim svjesnim namjerama, te kvare njegov si-
stem. "Prirodnu" ulogu ena nije on izmislio, nego ju
je naslijedio kao i cjelokupna metafizika misao patri-
jarhalne epohe. Pogledamo li poblie, prirqda ene se u
njega pojavljuje u dva razliita i neeksplicirana smisla.
Prvo, kao priroda ovjeka uope, a Rousseau naravno
ne ide tako daleko da spori ovjenost ene; drugo,
kao "specifiina" priroda ene o kojoj se u okviru prve,
openite "prirode" i ne govori. Priroda bi dakle imala
dva vida (koji se iskljuuju?). Svoj opi, sveobuhvatni
vid, koji je opi dok se izriito ne kae da iskljuuje
ene (to se kod Rousseaua kae), to se zbiva u fazi
drutvenog ugovora. Dakle, ena je po svom drutvenom
odreenju "druga", ali Rousseau to ipak pripisuje pri-
rodi. Kad se pr-izna da je iskljuuje, meutim, i dalje se
afirmira njegova opost, ali se iskljuivanje pravda dru-
gim vidom prirode, "specifino enskim", kojemu se priz-
naje samo partikularnost (a nikad opost, kao mu~~co
me). Isto vrijedi i za opu volju kod Rousseaua. RIje
je, dakle, o supsumpciji i subordinaciji prirode e?e
"opoj" prirodi koja je, meutim, idenm.na s mulnm
modelom. Muka i enska priroda nipoto nisu ravno-
pravne ni jednakovrijedne. Dok se muka priroda sma-
tra neobiljeenom i neoptereenom partikularnou, i
zato se namee kao opevaea, enska priroda, koja je
odstupanje od nje, moe biti samo partiku1arna, kao
obilieena (enskim). Tekoa je u tome to je u takvom
pogledu najee ugraena i nemogunost da se uoe
neloginost i neisrpavnost samog misaonog postupka.
Afirmirajui ono ope, a pr.imjenjujui ga (nesvjesno)
samo na odreenu grupu (mukarce), postie se name-
tanje interesa grupe (u ovom sluaju muke) svima.
Potraivanje jednakosti za ene moe se tada initi samo
kao besmisleni partikularizam, dok se istovremeno zbog
niverlirajue "openitosti" ne moe uoiti da ta revan-
dikacija upravo i nije partikularizam, budui ~~ mor3:
da zahtijeva mijenjanje cjelokupnog sistema vrzJednostt
I Rousseau, "Rasprava o politikoj" ekonomiji", Politika
sao, br. 1, Zagreb, 1979, str. Sn.
8 9
i za obuhvaajuu i za obuhvaenu skupinu. Dotle ene
ostaju samo podvrsta ljudskih bia, dok su mukarci
model. Tako je Rousseau, i pored svog ideala jednakosti,
slobode i osloboene ulnosti i prirode u ovjeku, zapra-
vo istovremeno i nesvjesni .ideolog sputanosti i enskog
izoliranja. Lynda Lange u svom lanku "Rousseau: ene
i opa volja"2 pokazuje Rousseauove graanske ideale
likova ene i mukarca kao posve razliite.
U doba. prosvjetiteljstva uope, ne samo kod Rous-
seaua, povijest ena ostala je opet po strani progresivne
misli, a kontradikaije su se s vremenom jo produbile.
Maria Rosana Manieri kae: "Prosvjetiteljska prokla-
macija vrijednosti osobe izraz je posve politikog ukida-
nja realnih razlika, koje na sodijalnomplanu ne samo
to nisu ponitene nego se pretpostavljaju i jo sank-
cioniraju."3 Razlike se formalno niveliraju u lanoj ope
nJi.tosti. Ova je zamka buroaskog drutva i misli dosta
rano uoena kad je u pitanju proletarijat, a s Marxom
je denuncirana i arializirana; no kad je rije o enama,
njeno postojanje ni do danas nije opepriznato. O tome
Manieri dalje kae: "Tako se raa ensko pitanje. Pri-
vatno vlasnitvo, obrazovanje, zaposlenost djeluju na
sebi svojstven nain prema smjernicama koje diskrimini-
raju klasu ali i spol. Nije sluajnost to se u buroaskoj
ideologiji i praksi primjeuje stalan paralelizam izmeu
toga kako ena biva odvajana i dominirana, i kako se
rukovodi proletarijatom."4 Kant stavlja pitanje ene u
iste okvire, tj. u drutvenom smislu u brak i porodicu.
Spolni je odnos sankcioniran iskljuivo brakom kao
pravnom formom za "uzajamno posjedovanje spolnih
organa". Ali, dokle ide ta uzajamnost i je li simetrina?
Ve i sam Kant uvia da ovim postupkom ovjek sebe
svodi na stvar, ali i da osiguravanjem drugoga kao svoju
stvar on uspostavlja svoju osobu. Kant, smatra M. R.
Manieri, suprotstavlja prirodnost racionalnosti, i u tome
je apstrahira i devalorizira. Degradacija ovjeka na stvar
i skandalozno prisustvo neodstranjive ovjekove prirode,
ulnosti, postaju sadraj racionalizacije i tako i nju obez-
vreuju. Formalna uzajamnost kojom Kant tumai brak
nakalemljena je na koncepcije razliite muke i enske
prirode. Kantov zakon o spolovima propisuje im razliite
uloge: "Mukarac i ena su jednaki, a:ko dolazi do poraza
2 U knjizi The Sexism of Social and Political Theory, ed.
by L. M. G. Clark & L. Lange, University of Toronto Press,
1979, str. 50.
l Donna e famiglia nella filosofia dell' 800, Ed. MilleUa,
mi- Lecce, 1975, str. XXXII.
Isto, str. XXXIII.
 jednog od strane drugog to OVISIO tale-?-tima i spos?b-
nostima te individue i, normalno, od prtrodne SUperlO1"-
nosti sposobnosti mukarca. N~ije j.e egalitarnog. for-
malizma, ak na terenu porodice, nejednaka razmjena,
. hijerarhijski odnos dominacije: mukarac dominira e-
nom, mu i ena dominiraju djecom."s
Zanimljivo je da i Hegel tretira ensko pitanje
okvirno na isti nain. Ne samo to ga ne priznaje niti
razrjeava ve ono predstavlja .i jednu od najslabijih
taaka i unutarnjih kontradikcija sistema koji je time
u cjelini doveden u pitanje, a osobito je uoljiva u nje-
govoj Filozofiji prava, u kojoj Hegel i izriito eni daje
mjesto unutar porodice, obiaj nosti , s nemogu6nou
da iz nje izae. Za enu, naime, ne vrijedi trolana
shema: porodica, graansko drutvo, drava, i pored
naelno proklamirane jednakosti. Prije toga, u Fenome-
nologiji duha, mjesto ene valja razmotriti u dijalektici
samosvijesti :i odnosu gospodara i roba. Samosvijest se
potvruje u konfliktnom odnosu izmeu bivanja za sebe
i bivanja za drugog. Ona se potvruje drugom samo-
svijeu, i tako je preko drugoga koji(a) je nuan kao
njeno priznanje, prepoznavanje, samosvijest utemeljena
u elji za drugim kao potvrdi sebe. Zeli se, zapravo, elja
drugoga. Ova elja je. istovremeno borba na smrt, jer
se eU elja drugoga za sebe, zbog sebe, al,i ne za njega
samog. Drugi(a) je eljen(a) samo ukoliko sebe negira
a nas potvruje, i ukoliko nas ne vidi kao bie-za-dru
goga. Ova intersubjektivnost meusobnog priznavanja
ujedno je i mogunost objektivizacije, ali i sigurnost
dominaoije. Takav je odnos gospodara i roba: "Sutina
gospodara jeste iskljuivo bie za sebe; gospodar je
isto negativna mo." Alii u tome se gospodar vezao, pa
"Prema tome, istina samostalne svesti jeste robavska
svest. Dodue, ta se robovska svest pojavljuje najpre
izvan sebe i ne kao istina samosvesti. Meutim, kao to
je gospodarenje pokazalo da njegova sutina predstavlja
suprotnost onoga to ono eli da je, tako e se i robo-
vanje u svom dovrenju pretvoriti u suprotnost onoga
to neposredno jeste, robovanje e ui u sebe kao u sebe
potisnuta svest i preobrnue se u pravu nezavisnost."6
U Hegelovoj shemi ena ne moe biti ni gospodar ni
rob, iako su histoI1ijski ene to znale biti: rob, prema
Hegelovoj definiciji,ne moe biti, jer za nju nema opred-
meenja kroz rad za drugoga i kroz stvaranje u kojemu
5 Isto, str. XXXVII.
, Fenomenologija duha,. BIGZ, Beograd, 1974, str. 117, pod-
vukla R. L
10
bi izgradila svoju svijest, pa nema ni mogunosti samo-
represije, koja e se pretvoriti u bunt. Zena n'ije ni go-
spodar, jer za nju ne postoji drugi (rob) kroz njegov
rad (za nju). "Nap:mtiv, za gospodara postaje putem tog
posredovanja (robovskog rada od strane roba, a za go-
spodara - prim. R. l.) neposredan odnos kao. ista nega-
cija te stvari, ili uivanje."7 Za enu je cijela situacija
posredovana njenim (ne drugim osnovama) gospodarem,
mukarcem, iako moe u odreenoj mjeri i preko njega
da uiva ili pati. Za nju, dakle, nema izlaska u vanjski
svijet (u Filozofiji prava, graansko drutvo) u kojem
bi privreivala, ospoljavala se i bila priznata od drugih.
ena kao javno bie i subjekt ne postoji, ve samo u
nerazlikovnom jedinstvu porodice koja se identificira
sa svojim poglavarom. Meusobno prepoznavanje samo-
svijesti, i dakle intersubjektivnost, iskljuuju enu. Unu-
tar obitelji mukarac ne moe da ostvari samosvijest,
zbog koje mora da izae iz njenog okrilja i preuzme
odreeni rizik. Tek kad izae, slijedi mu potvrda samo-
svijesti (od strane drugih samosvijesti) koja tek moe
biti osnov univerzalnosti ostvare:Qe u dravi. Zatvorena
u porodicu, ena nema tu mogunost.
U svom inspiriranom lanku "Antimetafiziki karak-
ter ljubavi (uz Hegelovo razmatranje odnosa ljubavi i
braka)"8, Milan Kangrga pie: "Objektivn~ duh, u punoi
i dovrenom bogatstvu ekonomskog, socijalnog, politi
kog i povijesnog ovjekova ivota, ovdje je njegova (ap-
solutnog duha - prim. R. l.) nezaobilazna pretpostavka.
Time je, meutim, ujedno reeno da se pravi smisao
ovjekova opstanka ne iscrpljuje u horizontu njegova
objektivnog ispoljavanja i zadovoljavanja samo, ili ak
iskljuivo, ekonomskih, drutvenih i politikih potreba,
negp je ovjekov zadatak bitno zadovoljenje duha radi
duha samog, i tu se nalazi njegov istinski smisao." Kan-
grga o ovome govori u sklopu aTgumentiranja teze da
ljubav ne samo to stvara nego i trai slobodna ovjeka.
Prihvatimo li, meutim, naelnu ravnopravnost partnera,
koju i Hegel (u oitoj kontradikciji sa samim sobom)
postulira, potrebno je uoiti i sva ona mjesta na kojima
Hegel nedvosmisleno tvrdi suprotno - da ena nema
posve ista drutvena graanska prava, da nije jednako
prirodom obdarena, mjesta na kojima Hegel enu nedvo-
smisleno svodi na njenu spolnu pr.irodu. Objektivni duh
u Hegela, vidimo, etapa je na putu do apsolutnog. On
je ostvaren "U punoi i dovrenom bogatstvu eko-
1 Isto, str. 116.
8 Polja, br. 230, Novi Sad, april 1978, str. 6-13.
II
nomskog, socijalnog, politikog i povijesnog ovje
kova ivota". A ovo je namijenjeno iskljuivo mukar-
cu, bez obzira to pravi smisao ovjekova opstanka nije
tek u tome. Ako' postoji bitna suprotstavljenost porodi
nog ivota i drutvenog (drave), budui da se tek u
ovome drugome, iako ne iskljuivo, ovjek ispunjava,
onda se ta kontradikcija na enu uope ne moe odno-
siti (poto ona ostaje samo u porodici), ali time muka-
tac nema ravnopravnog partnera: osim toga, izmijenjeni
su uvjeti i njegovog opstanka. Hegel kae: "Porodicu
kao legalni entitet u odnosu spram drugih mora pred-
stavljati mu kao glava. Dalje, njegova je prerogativa
da izlazi i raeli za njen opstanak, da zadovoljava njene
potrebe, da kontrolira kapital i upravlja nj ime. "9 Okre-
nut na obje strane, mu se potvrUje u obje, i u svakoj
onom drugom. On pomiruje suprotnost, u njemu je ona
aufgehoben. Hegel bez sumnje uvruje model graan
ske ene viih klasa, koja ne radi van porodice, kad iz-
nosi svoju koncepciju odnosa izmeu braka i drave, i
.
:',
uostalom ljubavi i braka. Kako vidjeti kontradikciju
tih odnosa, a ne vidjeti kontradikciju na kojoj poivaju,
a to je iskljuenje ene? Kako vidjeti (kao Kangrga)
proturjenost odnosa ljubav-brak kao neprimjerenu o
vjeku, a ne vidjeti da je taj "ovjek" iskljuivo muka-
rac, a da se eni dilema i ne postavlja? Njoj je van- i
pred-brana ljubav negirana, brak joj je prisila, a i
Hegel je sam tvrdio da onaj ko nije slobodan, ne moe
imati dunosti. ena ne osjea kontradikciju dviju
sfera, ve samo prisilu prve. Cijela konstrukcija pada u
vodu ne samo sa stvarnim nego i sa, po Hegelu, zami-
ljenim poloajem ene: djevojka, daj"lli svoje tijelo,
gubi ast, dok za mukarca nije tako, jer on ima i
polje etike aktivnosti izvan porodice. Djevojka je nami-
jenjena braku, ena ima svoju supstanciju i sudbinu u
porodioi, i da bude zadojena porodinim pijetetom njen
je etiki i misaoni okvirIO. Nije teko nai tekstove u
kojima Hegel daje oduka svom graanskom patrijar-
halnom i neprikriveno enomrzakom raspoloenju. Te-
ko je, meutim, preutjeti ih.
U paganskom su svijetu porodica (enino podruje)
i drava (mukarevo) jedno drugome suprotstavljeni,
dok je Aufhebung partikularnog i univerzalnog nemo-
gu. Stoga je ena uzrok propasti drave: "Poto drava
postoji samo blagodarei naruavanju porodine sree
i rastapanju samosvesti u optu samosvest, to ona stvara
9 Filozofija prava, 171.
10 Isto, 166.
12
sv?ga .unu~ranjeg neprijatelja u onome to ugnjetava,
O; sto Je ? Isto vreme zo;. nj~ su~~insk~, u enskosti uop-
~te .. Ta zenskost - vecIta IronIja drzave' - sluei se
mtngom, pretvara optu svrhu vlade u neku linu svrhu
preobra.avGl: J?-jen op~i rad u neko tvorenje toga odre~
enog~ mdlvl~uum~ I izo~a~ya optu svojinu drave
u neki posed I nakit porodice. 11 U vezi s ovim Patricia
Jagen!o~icz Mills..u lanku "Hegel and ,the Women
QuestIOn :~e~oglll~IOn and Intersubjectivity" kae: "He-
gelov pokusaJ da Jednostavno ustvrdi kako ena nalazi
~j~.dn? part~kulan:os~ i univerzalnost u porodici protur-
JecI nJegovoJ vlastitOj analizi o tome kako se uope moe
dostii partikularnost."12 I dalje: "Na slian nain otkri-
vamo u Filozofiji prava da izgleda kao da ena im~ neka
prava u sferi druge prirode, jer je ona kao i mukarac
lj~dsko ?ie. ~ ena sama ne ulazi ~ podruje drug~
pnrode I konacno ona, kao prva priroda, ostaje Druga,
vezana za neposrednost. (...) Za razliku od mukarca
koji s.tie prirodu u ekonomskom i politikom ivotu
o.grani.enje veninog ivota u i za ,prvu prirodu' prisi~
ljava Je da zrtvuje svoje potraivanje samosvijesti. (! 11I)
Odnos ene prema prirodi je znaajan, jer je mukarev
odnos 'p~ema 'pri~o~i -::- odnos dominacije: dominacija
utemeljUje obJektlvlzadJ.Ju u Hegelovoj shemi i znai do-
minaciju nekih ljudi od drugih. Ali ova dominacija nekih
ljudi od drugih ukljuuje i dominaciju nad svim e-
nama."B
. ovj~~oy,:!,druga PrU:0da" postaje u Filozofiji prava
njegov et~cki ~Ivot: U trodanoj. shemi porodice, graan
skog ~stva ~ drzav~, ,:porodica je sfera univerzalnog
kao I?-ediferencIranog J.edmstva; gra~sko drutvo pred-
stavlJa momenat partikularnosti a drava sferu univer-
z~~~ti u kojoj se. unive~~alno . i partikularno pomi-
ruJe . U Hegelovu Je kasllIJem SIstemu graansko dru-
tvo podruje. partikularnosti i samopotvrivanja, koji
su put do unIVerzalnog za mukarca. Budui da ena
nikad ne naputa porodicu, kae P. Jagentowicz Mills
ona ~ad svjesno ne postaje partikularna prisebnost, ~
porodica predstavlja u fenomenologiji samo nesvjesnu
sferu partikularnosti, koja ne prua mogunost samo-
potvrivanja i objektivno (tj. u drugoj svijesti) uteme-
ljene partikularnosti. Dok je u Fenomenologiji ljubav
nesamosvjesna, u Filozofiji prava je iz nje uklonjena
II Fenomenologija duha, str. 278.
II The Sexism of Social and Political Theory str. 84.
13 Isto, str. 85-86. '
" Isto, str. 86.
13
akcidentalnost subjektivizma: ona .biva san:kcionirru;t~.u
etikom braku, tj. u pra~o reguhra.nom braku kOlI Je
upotpunjen imanjem ~ bngs>m za djecu. Tako. za zenu
brak i porodica postaju duznost, svrha braka Je repr~
dukcija dok su za mukarca ujedno izvor samopotvri
vanja, iju dru~ st~anu njemu PI"?a nj~.gO"y javn! ivot.
y
Opstanak porodice I slobode covJeka (cltaJ:. muskarca)
ovise o sticanju imetka i njegovom prenoenju na J?Or?-
dicu. Brak kao institucija i nasljedno pravo reguliraju
odnose porodice i graanskog drutva. U nasljedno?! je
pravu mukarac favo~i.ziran i jedini je vl~snik .. Zc:na,
kojoj je to osporeno, Ulje U stanju da 'prer;t0s~ kontllU1te.t
porodice, simobiliziran prezimenom, Jer Je 1 sama ~retI
rana kao imetak. P. J. Mills kae: "Aufhebung U kOjemu
ena odrava porodicu na raz~i osje.anja ne. ide sam~
na raun eninog postajanja Jednakim .DrugIm nego. 1
na raun ontogenetskog principa. Progresivno kretanje
Duha prema univerzalnoj samosvijesti, koj~ Hegel r~ v
rauje u Fenomenologiji, nije nika~ o~mo~lJen? U ze~;
limitacija ene znai i odreenu lnmtacIJu SIstema.
No bitka se nije vodila iskljuivo na teorijskomplIDI:u.
Naprotiv. Kraj XVIII stoljea donio je mnog<:.?ru~tveJ?-e prom~e
ne, koje su kulminirale u francuskoj r~volucIJI. ~renJe p.r~svJe
titeljskih ideja, ameriki rat za J?-ezavlsnost, na~li razvoJ mdu-
strije, stvaranje radnike klase, kriza fe~9-a1nog SIstema, e~onom~
ska kriza izraena prven~tve~o u n<:~taslcam,!l hrIDI:e - . Izazyah
su velika dlutveila prevrranJ a u kOJlffia su. zene y~~tno l !raJno!
a ne periferno uestvovale. U tom su raz~oblJu. uoc1Jlve ~tlvnOStI
dviju skupina ena - u poneem.u slozne ali.u ponecemu raz-
norodne - iako jednako ,:te,!llelJt;ne u. r~~ 'potrebama: s
jedne strane to su zahtjeVi zenskih najniih slOJeva, s. ~e,
pak negodov~ja "privilegiranih". ~arola. ,,!j!Jerte,. fr~termte, ega-
lite" bila je svima sumnjiva, jer mje ukljucIvala l njih: slobodne
nisu bile, a revolucija nije ni pre.dlagala da !? postan~. "B:at-
stvo" i izriito iskljuuje ene, a Jednakost .~Je .pred!.?zena ~~
ni naelno. U mnogoemu ene su bile u boljOj sItua~IJI za vTIJe-
me ancien regimea nego t? e biti p~slije re,:o~~ciJe. Tako su,
na primjer, enama reVOlUCIjOm uskracena yPohtlcka prav:a, dok
su ili ranije bar ene ?z pr;:a dva stalez~ (plems~vo l kle.r)
mogle imati. Do toga Je doslo kada s.u zen~ treceg staleza
zahtijevale da se ljudska pravya prC?tegn,: l na .n.JJh: Izmeu 1789.
i 1793. bilo je osnovano mn?stvo ~enskih p.OlitICkil?- k}.u~ov~ po
cijeloj Francuskoj. Osnovam su l. borbern ~atalJom .. zena -
odbijeni i ismijani od strane r~pl!~.likanske vOls~e. VeclU<l: voa
revolucije (osim Condorceta) IZnclto se pro~vila d!ivanJu po-
litikih prava enama - B~beuf, Marat, Hy<:ber:t'tt l sam Ro-
bespierre, koji se u tome pOZIVa? na svog. "ucltelJa RO!lssea!la,
smatrajui sudjelovan~e ~ne u. J~vnom .~}votu protu-p:ryodlllffi:
Istinski interesi radnlh zena l zena Visili klasa - )~r su l
jedne i dluge ekon?~ski zaV3sile.. od ~u~araca - bili su su-
protni interesima oJacale . b~?azIJe, kOJa.Je .m~ral~ da se .pro-
tivi svim oblicima korporatIVIZma, okupljanja l SIgurnosti za-
15 Isto, str. 95.
14
poslenosti. Takozvana "slobodna" razmjena rada mje mogla
koristiti enama, kao socijalno najslabijoj gnIpi. Ve na samom
po~e~~ 17~9,. k!ida su ene treeg stalea posl~e kralju svoju
petiCIJU, UVidjeli su problem ekonomske zavisnosti ena i vezu
!akve situacije sa prostitucijom. Dvije godine poslije toga po-
Javila se, DeklaraCija.. o pravima ene i graanke, koju je napi-
sala d~as za!JoravIJ~I?-a OlYlJ?-pe,. de Gouges, koja se i prije
rcvolucIJe baVila politikom pIsueI o Slobodi Crnaca i slino.
O tome BenoHe Groult kae: "Ona je Objavila 1971. Dekleraciju
o pravima ene i graanke, koju bismo i danas moale potpisati:
,Budui d<l: ep.e .imaju prav<? na gilj~t~u,. pisala je, treba ta-
koer da lffiaJu l pravo da IZraze llllsIJenJe'. Ova e je logika
sk?Po kotati: ,Bezobraznoj Olympe de Gouges, koja je napu-
s~lla brigu domainstva da bi se umijeala u Republiku' kako je
pIS.~O . Ch!iumette, ??re.zana je glava 13. bnlffiairea zbog motiva
k?J.I J~ Ja;'llo. J?-llliJenJe sJ?-latralo posve legitimnim: ,Htjela je
~ItI drzavmk, l Izgleda da Je zakon kaznio ovu konspiratorku to
Je zaboravila vrline koje prilie njenom spolu'. .
Motivi su jasni, zar ne? Ostati ena pod prijetnjom smrti.
Kako bi se potaklo ene da njeguju vrline koje prilie
njihovom spolu (a iji popis ljubazno daje dlugi spol), kako
bl im se utedjelo gajenje protuprirodnih ambicija (prirode koju
takoer definira dlugi), najracionalnije bi bilo da se ne eka
1789. kako bi im se odrezala glava."16
.olympe de Gauges nije dobila ni mogunost da se pravno
bram.: kao ena, nije pravno ni egzistirala. Svoju Deklaraciju
ona Je zapoela ovako: "Ova revolucija nee biti potpuna dok
sve ~ene ne postanu svjesne svoje sudbine, koja je za aljenje,
kao .1 prava koja su u drutvu izgubile ... Mukarci, jeste li u
stanju da budete pravedni? Recite, ko vam je dao suverenu vlast
da tlaite moj spol? Vaa sposobnost?
lan 1. - ena se raa slobodna i ostaje jednaka mukarcu
u P!ayima. Socijalne razlike mogu se osnivati jedino na opoj
konstI.
. . lan 6.. - ZakoJ?-y mo~a biti izraz.. ope volje: sve graanke
I ~VI graam treba hcno l preko SVOJih predstavnika da sudje-
lUJU u njegovom oblikovanju.
lan 13. - Za izdravanje snaga reda i trokove administra-
cije, prilozi mukarca i ene su jednaki, a oria sudjeluje u svim
aktivnostima i svim tekim poslOvima; ona dakle treba da
~a i tedn!i~. udio ': ..dodjeli radnih mjesta, zaposlenju, zadue-
nJu, pocastI l mdustnJl.
Zar e ene uvijek biti odvojene jedne od drugih? Nee li
nikada biti jedno jedinstveno tijelo?"71
Godine 1793. formirano je Drutvo revolucionarnih repub-
!ikanskih g;aa~, ija je predsjednic~ Claire Lacombe uhap-
sena kad.<l: Je Dru~tvo..- . aktIvno u. borbI za opstanak, za hranu,
~a s~acIJu P~9S!ItucIJe ltd. - u1onl!to kao konspirativno. Dru-
~tvo J~ prak!Icm rad s~:;tralo sV?Jom glavnom aktivnou, i
cak bilo voljno da polItlcke zahtjeve ena ostavi za kasnije.
Z~branjen je rad sv~ eJ?-skih kll!bova, i kop.ano im je zabra-
nJeno l pnsustvovanJe bIlo kakvim sastanclffia u Parizu. Ter-
midorska je konvencija 1795. naredila: "Sve e se ene, dok
J~ Ainsi soit-elle, Grasset, Paris, 1973, str. 44-45.
17 ~. Castaldi & L. Caruso, Tangenti, proposte everifiche
culturaZt. L'altra faccia della storia (quella femminile) Casa
ed. G. D'Anna, Firenze--Messina, 1975, str. 152. '
15
drugaije ne bude zapovijeeno, povui. u svoje do~ove. ~ve
one koje budu naene okupljeD:e na ?llc~a u",~roJu vl7 cem
od pet bit e oruanom silom r~J1;U"eD:e ~ uhapsene. Robesp~erre
je dao giljotinirati aktivne femmlstki.I;tJe. Isto,:re~eno. ~u z~ne,
osobito viih klasa, traile pravo na Jednako 1 zaJedni<;~o sko-
lovanje, to dakako nisu postigl~_ Zakono~avstvo re~olucIJe usvo-
jilo je graanske principe, pa Isto tako 1 koncepCIJU graanske
porodice koja je najvi~. pogaala eI?-~' Code Napoleon ~e uvr~~io
konzervativnu tendencIJu. U porodicnom pravu to Je znacilo
odreenu formalnu liberalizaciju razvoda braka, njegovu laici-
zaciju, a istovremeno uvrenje autoriteta oca i mua, to. je
sve najvie pogaalo enu. Ipak, ene su stekle pravo nasl~e9-
stva i pravo (samo) svjedoenja na sudu. Clan 1124 Code ClVtl,
meutim, govorio je: "Osobe liene juridikill prava jesu malo-
ljetnici, udate ene, kriminalci i mentalno zaostali."
sudjelovanju ena u revoluciji Gianna Pomata kae:
"Uee ena iz naroda u revoluciji izvedeno je, kako smo
rekli, prema formuli ,moralne ekonomije', povremene interven-
cije u korist staril1 izigranill prava_ Ali sa revolucijom poinje
da se iri, meu niim slojevima, nov nain politike interven-
cije, specifiniji i, tako rei, poluprofesionalan, . kojill su primjeri
aktivnosti klubova i militiranje . u narodnim sankilotskim dru-
tvima (zatvorenim enama). Politika intervencija nije vie
sporodian i spontan ustanak u obranu tradicionalnih normi
ivota i pravde, nego aktivnost koja pretpostavlja, u odreenoj
mjeri, kontinuitet angairanja i stabilnu formu organizacije. Moglo
bi se pomisliti da se uporedo sa prevagom ove nove politike for-
mule kod niih slojeva nad tradicijom ,moralne ekonomije' u
odgovarajuoj mjeri reducira mogunost da ene aktivno sudje-
luju u borbi."'9
Buenje enske svijesti izazvano francuskom revolucijom
nije ostalo ogranieno na Francusku, a nije ni ostalo u okviri-
ma puko "enskih" ili parcijalnfu drutvenfu zahtjeva. Mary
Wollstonecraft, politiki pisac i autor mnogill radova (inae
majka Mary Wollstonecraft Shelley, poznatog autora Franken-
steina i nekoliko feministikih romana), stekla je slavu, ve za
ivota kontestiranu, svojim principijelnim i radikalnim feminiz-
mom. Mary Wollstonecraft je u svom u to doba utjecajnom
radu A Vindication of the Rights of Woman (1792) formulirala
probleme ena srednje klase, izmeu ostalo~ i pod izvedenim
utjecajem Rousseaua. No njena knjiga Mana, or the Wrongs
of Woman, koju je njen mu, radikalni filozof William Godwin,
objavio poslije njene smrti 1798, i koja je u velikoj mjeri auto-
biografska, prati sudbinu jedne ene srednje klase (Maria) i
jedne iz najnie, sluavke.2O
Na teorijskom planu, Mary Wollstonecraft je imala
odreena ogranienja karakteristina za njenu (graan
sku) sredinu ii ideale (no nisu li i mukarci ... ?). Nije
idejno uspijevala do Ikraja sagledati zajednike interese
ena niih i viih klasa, ;pa je tako neupitno usvajala
18 B. Groult, Ainsi so it-elle, str. 51.
19 "In scienza e coscienza, Donne e .potere nella societa
borghese", Quaderni Aut-Aut, La nuova Italia ed., 1979.
20 Vid. Maria or the Wrongs of Woman, with an Intro-
duction by M. Ferguson, W. W. Norton & Comp., New York,
1975.
16
koncepciju razliitog (iako opeg) .obrazovanja za razliite
klase. Praktino, meutim, u prozi su takve kontra-
dikcije manje vidljive ili otklonjene. Svojom, svakako re-
volucionarnom aktivnou Mary Wollstonecraft je na-
vukla na sebe mrnju i izolaciju ak i u redovima vla-
stite klase, iako je utjeno to to irokim duhovima, ka-
kav e biti njen zet pjesnik Shelley (ili kakav je bio
njen mu), ideje o ravnopravnosti i humanitetu ene
nee ostati strane.
Daleko ispred svih svojih savremenika u poimanju
poloaja ene bio je utopista Charles Fourier (1772-
1837), koji je zapaao razmjere ovinizma prema enama
i duboku. drutvenu i historijsku ukorijenjenost enske
potlaenosti. On je pisao: "Muka je ljubomora naroito
eksplodirala protiv ena koje piu; filozofija ih je uda-
ljila od akademskim asti i bestidno ih satjerala u
kune poslove." To nije znailo da Fourier nije bio
kritian prema intelektualkama: "Uene ene, daleko
od toga da misle na sredstva kojima da oslobode svoj
spol, usvojile su filozofski egoizam: zatvorile su oi
prema porobljavanju drugarica iju su tunu sudbinu
umjele da izbjegnu." On je vrlo dobro uviao problem
ekonomske zavisnosti ene, s 'kojim je povezivao i uzrok
prostitucije, govorei, u istom tekstu: "Kakve su, dakle,
mogunosti opstanka ena bez sredstava? enska posla
ili njihov arm, kada ga imaju. Da, vie ili manje prikri-
vena prostitucija: to je njihova jedina mogunost izdra-
vanja, koju bi, meutim, filozofija htjela osporiti; eto
odvratne sudbine na koju ih svodi Civilizacija, ovog
branog suanjstva koje one nisu nikada ni pomislile da
ozbiljno napadnu."21 Fourier je smatrao da ene prve
imaju interes da unite porodicu kao mjesto svoje opre-
sije. On je takoer bio prvi koji je rekao (a to su poslije
potvrdili Marx i Bebel) da se napredak odreenog raz-
doblja moe procijeniti po poloaju ena. On nije upao
u klopku proglaavajui ensko 'partikularnim a muko
univerzalnim. Uinio je velik napor identifikacije sa e-
nama u njihovim zahtjevima. Jedan je od prvih koji su
pokuali enu staviti u historijsku perspektivu, a zbog
nje i porodicu. Vjerovao je da e se njegovo budue dru-
tvo, karakterizirano harmonijom, osnivati na moral-
. nim :vrijednostima iji su do tada jedini nosioci
bili ene i djeca. Usporeivao je poloaj ene s po-
loajem Crnaca. Vjerujui da se novo drutvo moe
sprovesti eksperimentiranjem, kao i drugi utopisti,
21 Theorie des quatre mouvements et des destinees genera-
les (;1808), 'll Oellvres completes, izd. 'Paris, 1841-1845.
2 Marksizam li svetu 8-9 17
 Fourier je smiljao modele slobodne drutvene orga-
nizacije, egalitarnog braka, nerepresivnog odgoja, pri-
rodnog odnoenja prema spolnosti. Zbog svega to je
reeno, Fourier uiva odreen ugled kod teoretiarki
Women Studies. On je danas znaajan jo po neemu,.
ime neposredno ulazi u krug miljenja bliskog enama,
a to se danas (nakon marksizma, psihoanaljze) naziva
i teorija ljudskih potreba. Fourier se rukovodio poto-
vanjem ovjekovog zadovoljstva i potreba (govorio je o
harmonizaciji strasti). Kod njega jo nije nastupio pro-
cjep izmeu ljudskih potreba, s jedne strane, i politike
prakse, s druge, ve su za njega ljudske potrebe = poli-
tiki zahtjevi. to se tie Engelsa, znamo da je sam sma- ,
trao da Fourieru mnogo duguje. Na kraju svog Porekla
porodice . .., u biljeci, on kae: "Nameravao sam isprva
i da briljantnu kritiku civilizacije koja se nalazi rasuta
l po delima . Furijea, stavim pored kritike Morganove
i moje sopstvene .. Na alost nemam vremena za to. Na-
pominjem da ve Furije smatra monogamiju i zemljinu
svojinu glavnim obelejima civilizacije i da ih naziva
ratom bogatih protiv siromanih ..." A Maria Rosaria
Manieri kae: "Uprkos svojim ogranienjima, koja su
metodoloka ali i historijska, Fourierova kritika buroa-
ske porodice i poloaja ene oznaava u temi historijske
kritike enine situacije takav teorijski napredak koji je
usporediv, ini mi se, sa znaenjem fojerbahovske teo-
rije religioznog otuenja."22
U Engleskoj je, nakon pojave knjige Wollstonecraft,
A Vindication ... (1792), otvorena rasprava o pravu glasa
ena i o enskOj emancipaciji. Godine 1825. ekonomist
William Thompson u saradnji sa Anne Wheeler objavio
je Apel jedne polovice ovjeanstva, ena, protiv preten-
zije druge polovice, mukaraca, da ih odre u politikom,
graanskom i domaem ropstvu. Borei se ujedno protiv
napretka kapitala, Thompson i Wheeler nisu sluajno
doli do svojih zahtjeva. Poloaj ene oni su vidjeli kao
ugraen u cjelokupne drutveno-ekonomske odnose, isti-
ui potrebu ekonomske nezavisnosti ene, shvaajui da
ravnopravnost ene moe biti samo apstrakcija u kapita-
lizmu, u uvjetima ovisnosti o tritu i konkurencije. I
on je uporeivao poloaj ene s poloajem Crnaca, shva-
ajui da je rije o svojevrsnom rasizmu (seksizmu"
danas bismo rekli). Njegovi predlozi za praktina rje- .
enja kretali su se u pravcu zadrugarskog pokreta. Za-
drugarstvo je za njega imalo ne samo ekonomski aspekt
nego i aspekt dobrovoljnog udruivanja u "izgradnji
22 Donna ecapitale, Mondadori, 1978, str. 87.
18
novog tkiva drutvene sree". V~ u Th~I?-pso~o~~. d<?ba,
a i poslije, ene su i same pokaz~~ale :r:?litic~u IDlcl~a~vu,
bilo protestima zbog porasta Cljena zlvotnih n~mrrmca,
bilo revendikacijom politikih ,prava. Na ovoJ se pro-
blematici, teorijskoj i praktinoj, raao socijalistiki
feministiki pokret i misao.
Uporedo s razvojem radnikih borbi, koje su imale
odluujuu ulogu i u formiranju enske svijesti, neki
utopisti pokuavaju rehabilitirati enski element. Saint-
-Simon i njegove pristalice zahtijevaju za ene ne samo
jednaka prava kao za mukarce ve ak i pravo na "slo-
bodnu ljubav" (puritanac Proudhon nazvat e ih porno-
J,:ratima). Sensimonovska ena, "spol koji daruje i-
vot" suprotstavljen onome koji ubija, viena je kao
mukobanjasto strailo i pored dobrih namjera svojih
izumitelja. Nasuprot Saint-Simonu, njegov prvobitni se-
Ikretar 'a potom p;ro.tivnillk, AUigus,te Compte :smatrao je da
ena ne moe imati nikakvu ulogu u politici ili pozitivnoj
znanosti. Pravdao je svoje uvjerenje svodei enu na pri-
.rodu, i'skljull'ju6i je fi,z povijesti. Compte je Illa taj nain
samo preuzimao prosvjetiteljski koncept prirode, koja
je - kad je rije o prirodi ene - nepromjenjiva, trajna,
beznadena. Za poloaj ene u drutvu odgovorna je nje-
na priroda, njena utroba, njena funkcija raanja. Izrazita
prednost ene (mogunost raanja) pretvorena je tako
u njenu kaznu, "ena je ena". U ovu "prirodnost" ulazi
i uloga ene: ona je "prirodno" predodr~ena da se bavi
kuom i djecom, i "prirodna" je isto tako porodica i to
patrijarhalna, koja eni omoguuje ovaj "prirodni" sta-
tus. Prirodna je time i podjela izmeu javne (politike)
i privatne sfere u kojoj - ovoj drugoj _. ostaje ena.
ena ima jedan osnovni zadatak: ljubav, i jednu "slo-
bodu": neodgovornost. To joj nalae njena nesposobnost
miljenja ,i djellOlvaJIl'ja, iaJko joj Compte pmpiJsuje ,,moral-
nost" i veu socijabilnost. Sve ee zapoljavanje ena
vaJn Ikue ikao i Il1:jihOlv Taid u dOtilla6msrtNu ne 'V1di Compte
kao injenicu ekonomske prirode, ve iskljuivo kao
stvar dru'tvenog mora!la. Bralk smatra Compte "naJosnov-
nijim i najsavrenijim stupnjem drutvenosti". U braku
su mu i ena komplementarnih sposobnosti. Mukarac
je aktivan i u tome ima spekulativan stav, dok je enin,
poziv afektivnost. Pozitivni reim ima zadatak da ene
oslobodi javnog ivota, to je u skladu s njihovom pri-
rodom kako je pozitivna znanost vidi: a pozitivna zna-
nost konstatira ono to jest - kao prirodno. Kao i
svaki sistem diskriminacije prema enama, i pozitivan
sistem gaji kult ene kao "sveenice ljubavi," uvaavajui
19
 ii
:1 kao prirodan ISvaiki obi6aj {OV1om milstiCLmnU COII1!Pte se
I'
I~i priklonio pred 'kraj svoje karijere).23
U doba ve probuenog enskog pokreta ali i ivog
reakcionarnog antiferninizma, svega osam godina mlai
buroasko-liberalni angairani intelektualac John Stuart
Mill, koji je proao kroz kolu ekonomskog utilitarizma
svog oca, posve je drugaije shvaao poloaj ene borei
se i aktivno za politika prava u Engleskoj, kao i za
prava manj:im.a litd., a polemizirao je i sa 1Samirr:n COiI11p-
team. Posebnirrn Ise .radom A. Compte i pazitivizam (1865)
osvre na konzervativnu stranu uenja svog francuskog
kolege. Ve 1861. pie on svoju knjigu .The Subjectian
af Women, a knjiga izlazi 1869. u sredite ve zaotrene
borbe ena i njihovih pristalica. Mill je kao lan Par-
lamenta (od 1865) radio na ovoj ideji, podravi 1866.
petioiju za pravo glasa ena. Neobino dobro shvaajui
odnos ekonomske i psiholoke ov,isnosti ene, J. S. Mill
! I je u skladu sa svojim politikim opredjeljenjem (a za
razliku od Fouriera) smatrao da ena moe postii rav-
nopravnost unutar kapitalistiki organizirane privrede
i drutva. Njegova je zasluga to to je kritizirao (osobito
u .comptea) 1l!Zirrnanje sta:lne i "neprcmljenjove" ;prirode
kao izliku za pot1aivanje ena. I pored razumljivih ogra-
nienja Millove politike misli, njegova relativizacija
"ljudske prirode" i njegov zahtjev da se ensko pitanje
shvati kao ope i politiko .imaju i danas neprevazi-
enu svjeinu. Mill je za ene traio iskljuivo graan njeni drugovi, mukarci, mole da preuti svoje autorstvo nad
ska prava, nije dovodio u pitanje odnos porodice i dru-
tva (tj. ulogu porodice), odnos javnog i privatnog mo-
rala: bio je daleko od marksistike analize. Pa ipak, i
graanska prava ene su neto to u mnogim zemljama
ni danas nije postignuto, a osim toga legalistiki aspekt
jo ne osigurava i njihovo ostvarenje u praksi. Moglo
bi se a:k rei da se, u graanskom svijetu, eni "daju"
graanska prava utoliko lake to postaje sve jasnije
da ih ena u datim uvjetima ne moe ostvariti. Mill je
potinjenost ene pripisivao predrasudama mukaraca
i zalagao se tako indirektno za odreeno prosvjetitelj-
stvo. Nije mala zasluga njegova to je zapazio drugaiju
socijalizaciju spolova.
Potlaenost ena Johna Stuarta Milla bila je osnovno tivo
engleskog su[raetskog pokreta, koji je osobito ojaao nakon
1869 (postizanje prava glasa na komunalnoj razini i, iste godine,
izlazak Millove knjige) i proirio se na sve drutvene slojeve.
Paralelno sa jaanjem enskog pokreta, a kao reakcija na njega,
2J Sarah Kofman, Aberrations, Le devenir-femme d'Auguste
Comte, Aubier-Flammarion, 1978.
20
sve je glasniji antifeministiki otpor koji se slui zastra~vanJem
i laima o propasti moralnosti i "slobodne" ljubavi. Zene ~u
mo!!Unost kolektivne akcije otkrile u prvoj polovici XIX stolJe-
a, "'a povele su je - u Engleskoj i Francuskoj ~ ~ne iz n.aro:
da protestirajui protiv poskupljenja hrane i. te~ r~dnih l
ivotnih uvjeta. Bile su. to mahom kr~tkotraJnt? Ia,kO zesto~e
akcije, E:oj<:; su se, O~ObItO u Fr~cuskoJ' ~boga!ile l revoluc~o
narnim Idejama. Godine 1871.. rodila se Ide,Ja o zens~.?m marsu
na Versailles. Istovremeno, l tokom godina, amencke su se
feministkinje identificirale s borbom za prava Crnaca. U. o~a
sluaja, meutim, bilo je velikih razoarenja pa i odustaJ~),~
ena od zajednike borbe - kada se POkazIValO da "savezmcI,
mukarci, naputaju vlastite principe kada su vu pitanju..e~s~3'
prava. Godina 1848. zatekla je u radu mnoge zenske SOCIJaliStI~
ke asopise, novine i politike grup~ i .klubove.. Ali ka~ov Je
uloga ena u revolucionarnom prevrranju postajala . ~Jucna,
tako su je i mukarci osjeali sve vie kao ko~encIJu. Os~
bito poslije 1848, i osobito u Francuskoj, nesloga IZmeu soc~
jalistikih i liberalnih feministkinja je rasla, uporedo s antI-
feministikom reakcij om.
U francuskim prilikama, etrdesetih godina prolog vijek~,
postojala je iva razmjena miljenja izmeC!u feminizma i S?CI-
jalistike misli. Od tog vremena - osobItO 1848 - I!a } u
kasnijim revolucionarnim razdobljima, kao i u ~omum, z.ent?
su pokazale naroitu sklonost da se bave problellllma odgOja l
obrazovanja. Prvi put se pojavila zamisao djejih vrtia i jav-
nih servisa. Tih se godina svojim radom istiu Pauline Roland
i samouka Jeanne Deroin. Ova posljednja je osnovala Club de
l' emancipation des femmes i pokrenula list La voix des femmes
i L'opinion des femmes, borei se za ensko pravo glasa, za
udruivanje radnika i socijalistike ideje. Poto se dekretom ~d
jula 1848. enama izriito zabranilo okupljanje, Jeanne Derom
Je uhapsena i tada doivljava ~ vrlo gorko ali tipino - da je
projektom Union des associations des travailleurs. Naime, ideja
o osnivanju sindikata izgubila bi na uvjerljivosti, smatrali su
oni, kada bi se saznalo da je potekla od jedne ene. U tekim
dilemama i bez sumnje u gorini izolacije, Derion je prist~a
na ovaj nepravedni kompromis i nastavila da se bori za svoJe
- enske i radnike - ideale. Dolaskom Napoleona II na vlast
mnoge su ene prisiljene na izgnanstvo. Za vrijeme ustanka 1871.
ene su opet bile na barikadama, u maru, organizirale su otpor,
zdravstvenu zatitu i ishranu boraca. U Komuni one su i dobile
odreene poene u oblasti porodinog prava, osobito jednako
priznanje i penzije za vjenane i nevjenane ene, a i sama
ih je priroda borbe - kao i uvijek kad je za tim potreba -
gurnula u prvi plan. Dobile su i naelnu mogunost da se obra-
zuju. U sutini, stav mukih saboraca bio je i u komuni kontra-
diktoran prema enama, o emu svjedoi jedna od kljunih
figura Komune, Louise Michel (kasnije deportirana u Novu
KaJedoniju) i mnoge druge feministkinje. O tome Sheila Row-
botham kae - da e se ovakvo iskustvo i J\:asnije ponavljati u
revolucionarnim razdobljima: kada ene stupaju na politiku
scenu, prezir, izrugivanje i karikiranje postaju najsnanije sre~
stvo protiv njih, protiv kojega su one nemone (Women, ReSI-
stance and Revolution).
Ulaenje ena u javni ivot, rad, tvornice, uz sve
vee ope ekonomske tekoe - vidjeli su neki kao
21
 uzurpiranje prava radnika od strane ena. Po ovoj logici,
ene su trebale ostajati kod kue, a prepustiti "rad"
mukarcima. I u nae vrijeme se deava da su ene
prve rtve nezaposlenosti. Meutim, po drugoj strani
istog dvostrukog morala, ene su bile mnogo slabije pla-
ene od mukaraca za isti posao. To je ilo u korist vla-
snicima, koji su uvijek mogli sprijeiti trajkove zapo-
ljavanjem ena za bilo koju cijenu. Veliki zagovornik
potinjenosti ena u ovom smislu bio je Pierre Joseph
Proudhon, koji je smatrao da itavih 27 ena vrijedi
koliko 8 mukaraca. I Proudhon se, iako socijalista, anar-
hist, pozivao na vjenu "prirodu" ene, Njegovi sudovi
nisu mogli biti nazadniji. U djelu La pornocratie ou les
femmes dans les temps modernes (1875)24 on nabraja ak
pet sluajeva (prevara, pijanstvo, rasipnitvo, bezobraz-
nost, izdaja) u kojima mu smije ubiti enu. Za njega
ravnopravnost spolova vodi ravno u propast svijeta, u
opu demoralizaciju itd. I tvrdi: - "ena trai da bude
potinjena i dobro se osjea u takvoj situaciji."25 U ovom
kontekstu vrlo je sumnjiva tvrdnja o antiautoritarnosti
i pluralizmu ovog kontradiktornog- anarhiste. Proudho-
nova ideja o drutvu bez drave nije se osnivala na razu-
mijevanju odnosa izmeu drave i drutva samoga, to
se vidi iz injenice da je patrijarhalna porodica trebalo
da bude osnova drutva bez drave, ime bi se vidljiva
i vanjska sila samo zamijenila silom unutranje kohezije
'1: u kojoj ovjek sam, svojom ulogom, djeluje u smislu
autorepresije (takva drutva i postoje: kastinsko). U
takvim okolnostima Proudhonova se "antiautoritarnost"
pokazuje kao fraza ili demagogija, a ovom samoukom
utopisti (jedne muke i falokratske utopije) naravno nisu
bile strane sklonosti prema populizmu. Proudhonu se
pripisuje i ideja samoupravljanja, no on se sam nepre-
stano kolebao izmeu republikanskog opredjeljenja i
skorojevike sklonosti frustriranog poluintelektualca pre-
ma ancien regimeu. Deklarirao se kao kolektivist prista-
lica radnikog udruivanja, ali je titio interes sitnog
vlasnitva i propagirao "efikasnost" iji je uzor, u kraj-
njoj liniji, buroazija. Deklarirao se kao ateist, ali se
pokazao kao bigot i puritanac. Prudonovska se ideja
samoupravljanja, koja se materijalizirala u Parikoj ko-
muni, nije ni teorijski ni praktino mogla odnositi i na
ene. Iako su one vidno sudjelovale u Komuni i izborile
21 Vid. tal. prev. La pornocrazia o le donne nei tempi mo-
derni, Dedalo, Bari, 1979.
" Tipino je da se kod dananje revalorizacije uloge Proud-
hona u socijalistikoj misli, osobito oko pitanja samoupravlja-
nja, ova okolnost i ne zapaa.
22
odreena prava, stav je mukih saboraca prema njima
bio dvosmislen. No kontradikcija je jo vidljivija u
Proudhona, koji je istovremeno odbacivao autoritarnu
dravu (I) ali postulirao autoritarnu porodicu totalne
enske porobljenosti. Dodali bismo tome da je samo-
upravljanje bez sumnje nespojivo i s postojanjem auto-
ritarne porodice i da to to Proudhon to nije uvi-
ao (kao ni njegovi interpreti) nije sporedna okol-
nost njegove teorije, nego njen bitni dio koji je
u cjelini dovodi u pitanje. Jer pitanje porodice i
ene isto je tako kljuno za cijeli sistem kao i pi-
tanje drave. "Univerzalizam" tradicionalnih patrijar-
halnih shema u kojima se "ena" podrazumijeva pod
"ovjek" nikad nije istinski neutralan i reprezentativan
jednako za mukarce ili ene, nego postulira muki mo-
del, pa tako i jedan prikriveni patrijarhalizam. Anarhi-
zam koji ruei dravu ne rui porodicu ne obeava
nikakvo neautoritarno drutvo: nikakva koncepcija sa-
moupravljanja ne moe se u njemu ostvariti ukoliko
ono ne vai i za ene, to je evidentno. Stoga je Proudhon
nesretan primjer. Njegova falokratska utopija pripada
redu utopija XIX stoljea, koje su ve bile zadojene
malograanskim, reakcionarnim i puritanskim mentali-
tetom i pored toga to su se smatrale anarhistikim ili
socijalistikim, a za razliku od utopija XVIII stoljea
koje su jo mahom bile aristokratske i apstraktno-libe-
ralne. Proudhon u svojoj utopiji nije skrivao svoje line
opsesije straha, privlanosti prema homoseksualnosti, sek-
sualnom nasilju itd., ime samo potvruje vlastitu malo-
graansku reprimiranost. Ovo ukljuuje i apsolutni pre-
zir prema eni. ena je nemoralna, beskarakterna, glupa,
runa, jedino moe sluiti kao raalica, a prema njoj
mukarac treba uvijek da se odnosi strogo, pruajui
joj samo skromni ivotni minimum. Nema uasnijeg, za
Proudhona, od emam.dpi'l'am.e ili dbrazOiV'am.e ene. Obra-
zovanje ena vodi propasti mukaraca i roda. Mukarac
uvijek treba da uzima enu koja je mlaa, gluplja, siro-
manija, slabija itd. Konano, i nimalo iznenaujue,
Proudhon u svojoj Pornokraciji i otvoreno izraava svoj
rasizam. Trebalo bi, po njemu, odabirati samo one ene
(i one rase) koje najbolje i najvie raaju, na njima
graditi nov ljudski rod, bez milosti unitavati sve devi-
jantne prirode, i vriti selekciju kao to su to, u doba
Proudhona, Englezi poeli initi u uzgoju stoke.
Nakon represije 1848. Proudhon je pisao kako je
demokracija propala upravo zato to je sluala ene
23
 koje su traile pravo glasa i pravo na rad, to je u
uvjetima nezaposlenosti on smatrao skandaloznim (kao
da nezaposlenost nije pogaala i ene). _ (enom) kao razmjenskom vrijednou? ene su raz/-
Kritika Proudhonovog shvaanja upotrebne i raz-
mjenske vrijednosti koju Marx sprovodi u prvom poglav-
lju Bijede filozofije ila bi na ruku ukazivanju na Pro-
udhonovo nakaradno shvaanje poloaja ene da je pro-
vedeno u tom pravcu. Marx kritizira Proudhonovo arti-
ficijelno suprotstavljanje (istiui da je Rikardo ve bio
uvidio sutinu tog odnosa) upotrebne i razmjenske vri-
jednosti, te njihovo izvoenje. O tome Marx kae: "Vidi
se, ,istorijski i opisni metod' g. Proud4ona za sve je
dobar, odgovara na sve, objanjava sve. Rije li je o
tome da se istorijski objasni ,raanje neke ekonomske
ideje', on pretpostavi kakvog ovjeka koji drugim ljudi-
ma, svojim saradnicima u razliitim granama djelatnosti,
predl~i da izvre ovaj in i s tim je sve gotoVO."26 Da-
lje: "Sta ini vrhunac zbrke kod g. Proudhona? To to je
on sasvim jednostavno zaboravio tranju i da je neka
stvar izobilna ili rijetka tek prema tranji. Ostavivi
tranju po strani, on je izjednaio razmjensku vrijednost
s rijetkou, a upotrebnu vrijednost sa izobiljem".27 "S
druge strane, izgleda da izobilje g. Proudhona nastaje
samo od sebe. On potpuno zaboravlja da postoje ljudi
koji ga proizvode: da je u njihovom interesu da tranju
nikad ne izgube iz vida. Kako bi g. Proudhon inae mo-
gao kazati da stvari koje su vrlo korisne moraju biti
vrlo jevtine, ili ak zabadava? On bi, naprotiv, morao
doi do zakljuka da bismo izobilje, proizvodnju vrlo ko-
risnih stvari, morali ograniiti ako bismo htjeli da im
povisimo cijenu, razmjensku vrijednost."28 U svemu ovo-
me Proudhon mora da pretpostavi podjelu rada. On i
izriito enama udjeljuje samo "neproizvodni" rad u
domainstvu, dakle stvaranje eventualno upotrebnih ali
ne i razmjenskih vrijednosti. Ve se samom podjelom
rada uspostavlja razmjena. Meutim, postoji i takav rad,
ili podjela rada, koji ne stvaraju razmjenu, nego su sta-
tini i jednosmjerni, a ipak, kako primjeuje Marx, pred-
stavljaju izobilje i osnivaju se na ponudi (nema klasine
potranje upotrebne vrijednosti) iste same-od-sebe kori-
snosti. Ponuda ini neko dobro upotrebljivim, dok ga
potranja ini razmjenjivim i "vrijednim". No, zamisli-
mo na as da nestane, da nema, onih koji prOizvode
upotrebnu vrijednost, ena. Nestala bi ponuda, ne. bi li
26 Bijeda filozofije, BIGZ - Prosveta, Beograd, 1977, str. ll.
27 Isto, str. 13.
u Isto, str. 14.
:24
naglo porasla potranja ne samo za Proudhonovom upo-
trebnom vrijednou nego i za njenim proizvoaem
za/mjenjive. Upotrebna vrijednost koju one proizvode
nije, oigledno, "samo" upotrebna. To se moe svesti
na slijedeu tvrdnju: ne moe se do kraja razgraniiti,
niti drati odvojenima (re)produkciju ivota (= raanje,
obnavljanje ivota, kuni poslovi) od materijalne proiz-
vodnje. Tradicionalno, reprodukcija je podruje ene,
ime se ujedno eni onemoguuje izlazak iz "samo" pri-
rode i ulazak u povijest; tradicionalno, proizvodnja je
podruje mukarca, ime je mukarac u povijesti u
svom bitnom odreenju. Zapravo, jedno je o drugome u
jednakoj mjeri ovisno, pa je Proudhonova ena koja se
bavi iskljuivo prvim (upotrebnim vrijednostima) ne sa-
.:. mo neodriva apstra:kcija jedne falokratske utopije nego
strogo uzeta i onemoguava ono drugo.
J ohann Jakob Bachofen, Proudhonov savremenik,
razvio je jednu utopiju matrijarhata koja je bez sumnje
predstavljala prekretnicu u koncepciji povijesti (ne samo
ene) i utjecala na Marxa, Engelsa, Bebela, i itavu jed-
nu struju feminizma. Bachofen je sam bio odreene
vrste evolucionist, a na njega je inae odluujue djelo-
vao Morgan objavljivanjem, 1877, svoje knjige Ancient
Society, u kojoj je iznio zapaanja o ivotu Irokeza. U
njegovoj shemi, na koju e se i Bachofen oslanjati rein-
terpretirajui je, jedan od momenata evolucije ljudskog
drutva jeste zajednica matrilinearne organizacije. Sam
Morgan nije ovo poistovjeivao sa matrijarhatom, kao
to e uiniti Bachofen.
Bachofen smatra da je suprotstavljenost "enskog"
:, i "mukog" principa ta koja pokree povijest. Time on
ostaje u granicama zapadnoevropskog metafizikog dua-
lizma onemoguujui "krajnostima" da se sretnu. Na
prvom stupnju evolucije, koji je odreen fizikom sna-
gom, vladaju mukarci. Ovo razdoblje - koje ne poz-
naje brak - Bachofen naziva i "heterizmom" ili "afro-
ditizmom", a njemu slijedi periqd "enskog imperijaliz-
ma" ili "amazonizma" kada ene, orujem, preuzimaju
vlast. Stvar je u tome da matrijarhat, iako je "vii" stu-
panj od "heterizma", predstavlja "nii" stupanj od patri-
jarhata. Muakrci preuzimaju vlast time to prisvajaju
porod, raanje, ime ovoga i uzdiu. Raanje sada po-
staje "stvaranje", od prirodnog za tlo vezanog dogaaja
on se uzdie u duhovni, veza izmeu oca i djeteta je
vie duhovna. Od zemlje, ovjeanstvo se uzdie prema
nebu, i patrijarhat je tako "vii" u drutvenom slijedu.
25
 Pobjeda je oinskog principa zapadne civilizacije, evrop-
ske (Rima), nad istonom. Bachofen stoji na poetku
onog vremena koje na povijest gleda s povjerenjem kao
na napredak, a ne na dekadenciju. Njegov pokuaj histo-
rizacije porodice veoma je znaajan i preuzet je i u
marksizmu. Njegova knjiga Das Mutterrecht (1861) stav-
lja matrijarhat u osobito povoljnu perspektivu (mitizi-
rajui; ga), a time i izglede za valorizaciju uloge ene.
Prouavajui historiju, on je doao do niza zapaanja,
npr. da su bogovi vezani za seksualnost uvijek bili privr-
eni slobodi i niim slojevima, neprijatelji nasilja. Da
kod ena religioznost i senzualnost, sek?ualnost, nisu u
kontradikciji, kao kod mukaraca, nego u skladu, da je
m-
ena, po svojroj "prirodi", ,s'k!lona derndkraoij~ iltd. U
storiji enskog pokreta Bachofenove teze su vie puta
uzimane kao uzor i sluile za vraanje samopouzdanja.
No Bachofen je od poetka primljen s nevjericom, i
polemike o evolucionizmu su se brzo pojavile. Neko vri-
jeme je bilo karakteristino za ljevicu, prvo buroasku
a zatim i socijalistiku, da ih prihvaa, za razliku od
desnice, pogotovu to je ideju preuzeo i Engels u Pori-
jeklu porodice, privatnog vlasnitva i drave. No kasnije
se pokazalo, a i danas tako izgleda (vid. npr. Idu Magli)
da matrijarhata nije nikad ni bilo. O Bachofenu Eva
Cantarella u knjizi Johan Jakob Bachofen: Il potere
femminile kae: "Unutar serije tema od velike vanosti,
kao to je suprotstavljanje prirode i kulture, Bachofen
je uoio, istiui je u znanstvenom interesu, temu suprot-
stavljanja spolova. Iako je, kao to je oigledno, mogue
biti rezerviran prema identifikaciji izmeu enstvenosti
i prirode, s jedne strane, a mukosti i kulture, s druge
(do kojeg on u sutini dolazi), to ni najmanje ne uma-
njuje njegove zasluge, kao to ne umanjuju njegove
zasluge nedoumice oko povijesnosti matrijarhata."29
Friedrich August Bebel je ve kao mladi aktivno
uestvovao u konstituiranju Prve internacionale i bio
borac za enska prava. Godine 1875. u Gothi sudjeluje
na kongresu ujedinjenja socijaldemokrata ilasalijanske
grupe i zajedno sa marksistima suprotstavlja se ovim
posljednjima i time to je traio da ravnopravnost ena
ue u program Njemake socijaldemokratske radnike
partije. Njegov je predlog - tipino - odbaen zbog
navodne nezrelosti ena. Godine 1879. izala je njegova
knjiga ena i socijalizam30 , koja stavlja problem eksplo-
atacije ena u povijesnu perspektivu i iu pitanja dru-
29 II Saggiatore, Milano, 1977, str. 40.
JO Domai prevod: Naa snaga, Zagreb, 1913.
26
tvenog razvoja, prizna]UCl mu i njegovu specifinost i
dvostrukost. Knjiga je izazvala velike polemike i u po-
., neemu je i danas neprevaziena. Bebel je od svojih
prethodnika preuzeo evolutivnu ideju pokazujui njome
da poloaj ene u dmtvu nije statian ni prirodom od-
reen, a takoer i to da je izrabljivanje ena starije od
kapitalizma. Tek je 1891. godine Partija u svoj program
--J,
uvrstila i postizanje naelne ravnopravnosti ena. Bebel
je tu uvijek ostao voluntaristiki radikalniji, smatra-
I
.~
jui da eksploatirani sami (u ovom sluaju ene) treba
da izbore svoje slobode, i stoga je bio protiv pokuaja
zastupnitva enskih ideja, sumnjajui da mukarci to
.~ uope mogu. Bebel je tako podravao feministike ideje
. 'Oi svoga doba i bio svjestan predrasuda i otpora prema
enskom pokretu i kod samih socijalista. U sutini, ipak,
Bebel je zasnivao sve svoje tvrdnje na vr-stom uvjere-
nju, karakteristinom za Marxa i Engelsa i prve m~rk
siste, da se ensko pitanje rjeava skupa s ekonomskim,
iako je unutar ovog Bebel mnogo otvoreniji prem~ razu-
mijevanju spolne diskriminacije od mnogih drugih. Ka-
rakteristino za tretiranje enskog pitanja, inae, Bebelov
je rad (a on je svoje najvee djelo posvetio enama) u
marksistikim krugovima zanemaren kao to je zapostav-
ljeno i ensko pitanje samo.
Meutim, pet godina iza toga (1884) izlazi Engelsovo
Porijeklo porodice, privatnog vlasnitva i drave, raeno
na osnovu Marxovih Etnolokih biljeki, a koje se osla-
nja, reklo bi se, najvie na Bachofena i Morgana, i to
Bachofenovu interpretaciju Morgana koja ukljuuje i
vjeru u period historijskog matrijarhata (to kod samog
Morgan~ nije tako evidentno)3l. Dakako, Engels pie svoj
spis nakon to su osnovne Marxove intuicije o poloaju
ene ve zabiljeene i to je najvei dio posla klasika
marksizma obavljen. Ne moe se zaobia Engelsova tvrd-
nja o tome da je, prema materijalistikom shvaanju,
odluujui faktor u povijesti proizvodnja i reprodukcija
neposrednih ivotnih potreptina - koja je dvostrukog
karaktera: s jedne strane, to je produkcija samih ljud-
skih bia (raanje i obnova), s druge strane, materijalna
proizvodnja sama. Ovu ideju dvostruke ovjekove pro-
venijencije dijeli Engels s Marxom. ovjek je proizvoa,
ali i potroa; ovjek proizvodi, ali i raa; drugi term.in
iz ovih komplementarnih parova najee se zanem~ruJe?
no injenica je da su oni kod Marxa i Engelsa prIsutm
i, to je najvanije, da se odnose i na isti subjekt kao i
II Vid. Laurenee Krader, Etnologija i antropologija u Marxa,
Stvarnost, Zagreb, 1980.
27
 prvi, ovisno o taki gledita. Marx i Engels su istu ideju
razvijali i u Njemakoj ideologiji: "Proizvodnja ivota,
kako vlastitog pomou rada, tako i tueg pomou raa
nja, pojavljuje se ve odmah kao dvostruki odnos -
s jedne strane kao prirodni, a s druge strane kao dru-
tveni odnos - drutveni u tom smislu, to se pod tim
razumijeva zajedniko djelovanje vie individua, bez ob-
zira pod kojim uvjetima, na koji nain i zbog koje
svrhe."32 Ovaj drugi dio tog odnosa, raanje, bio je ka-
snije obino zanemarivan, no Marx i Engels su ih nael
no ukljuili u bitne tokove povijesti: "Trei odnos, koji
se o~dje odm~. od samog poetka.u~ju~uje u historijski
raZVItak, sastOjI se u tome, da ljudI koji svakodnevno
p~movo stvaraj~ svoj vlastiti ivot, poinju stvarati druge
ljude, razmnozavatl se - odnos izmeu mukarca i
ene, roditelja i djece, "porodica."33 Marx je sam vie
panje 'pos~etio proizvodnji i drutvenim odnosima koje
o?a uVJetuJe, nego raanju i njegovim drutvenim odno-
SIma, podrazumijevajui vezu i odreeni paralelizam me-
?u njima. Engels je u Porijeklu porodice . .. nastojao da
Ih 'pov~e, pokazujui kako odreeni nain proizvodnje
uYJetuJe odreeni nain reprodukcije skupa s drutve-
mm odnosima koje ovaj stvara (danas bismo rekli da se
oni uzajamno uvjetuju). Svoje je zakljuke donosio En-
~els na osnovu jo dosta oskudnih antropolokih znanja
IZ..SVOg d~b~. U ovoj sumi (Marxovog i) Engelsovog stu-
d~~~ polozaJa ene (iako je, valja rei, Engels opteree
mJI usko ekonomistikim pogledima) i dalje ostaju nei-
s~rae?e veze i~I~e~~ repro~ukcije, .odno.sa meu spolo-
~Im~ .1 u porodICI, l IdeologIJe; ostaju neIstraeni "oblici
mdl1:ldualnosti koji odgovaraju odnosima kune aktiv-
nostI, k.ontradikcije linosti koje oni stvaraju".34 Analog-
i ne an~hze o~osa i.deologijeJ svijesti prema nainu proi-
zvod:r:J~, pro!zvodnUJ?_ odnOSIma, ?d samog poetka pred-
l stavlJaJU srz markSIzma. Meuljudske odnose organizi-
:~ne oko reprodukcije i oko kunih poslova nije se istra-
zlValo u ovom smislu, pa ipak i oni kondicioniraju odre-
en nain _miljenja. "Privatni sektor" ivota nije bio
dotaknut ekonomskom analizom (na tetu ove same).
Za~o moraI?o zakljuiti, zajedno sa Agnes Heller i M.
Vajdom u elanku "Struttura famigliare e comunismo":35
"Komunistika transformacija proizvodnih odnosa i tran-
sformacija otuenih struktura vlasti u ,drutvene' struk-
12
33
Marx/Engels, Rani radovi, Naprijed Zagreb 1978 str 374
Isto, str. 373: ' ., . .
" L. . Seve! Ma:xismo e teoria della personalita (prev. s
franc.), Emaudi, Tormo, str. 222.
35 Aut-Aut, br. 127, 1972, str. 73.
28
ture lokalnog karaktera moe se izvesti samo ako se i
nove svjesne revolucionarne namjere usmjere prema tran-
sformaciji svakodnevnog ivota. Doista, svi se ovi faktori
meusobno kondicioniraju: transformacija proizvodnih
odnosa i rasap odnosa vlasti nezamislivi su bez jedne
svjesne revolucionarne rekonstrukcije svakodnevnog i-
vota, i obrnuto." Kako su istraivanja u ovom pravcu u
marksistikim krugovima sve do najnovijih vremena za-
nemarena, ona su postala zadatak enskih studija i en-
skog pokreta. Danas se ona dopunjuju i povezuju sa
psihoanalizom (novom, postfrojdovskom, dakako) i post-
strukturalistikom misli. Kao to je dogmatski marksi-
zam u svojoj reduktivnoj projekciji razvijao samo neke
od svojih istraivakih mogunosti (one ekonomsko-
-politike), a zanemarivao druge, tako je i rani frojdizam
prvobitno izvodio mnogo toga jednostrano iz spolnog
nagona i pored toga to se kasnije pokazalo da se ovaj
moe uspjeno povezati i sa sloenijim problemima.
Marx i Engels se nisu posebno bavili enskim pitanjem
iako ga na nekoliko mjesta vrlo oportuno postavljaju.
Nisu tada jo imali viziju borbe ena za osloboenje i
njen eventualni tok. No njihova je vizija jednog mogueg
drugaijeg svijeta svakako podrazumijevala ravnoprav-
nost ena s mukarcima. Borba ena za ravnopravnost,
ljudsku emancipaciju i slobodu ne moe biti ni u kakvoj
kontradikciji sa marksizmom ak ni onda kada ovaj
jo ne vidi enu kao stvarnog i mogueg subjekta. Sup-
rotstavljanje marksizma enskom pokretu uvijek je svr-
hovito manipuliranje. Marx i Engels su, meutim, izu-
zetno dobro zapazili i vrlo otro kritizirali neke elemente
poloaja ene: prostituciju kao samo jedan vid ope pro-
stitucije radnike klase; potinjenost ena mukarcima
i njihovu ekonoms'ku ovisnost; kontradikciju enskog
rada i zapoljavanja; stabilizatorsku ulogu porodice u
drutvu; uniteno zdravlje radnica i rodilja- iz naroda;
pa ak i problem dvostruke eksploatacije ena. Kako
misli Rosaria Manieri u knjizi Donna e capitale36 , mark-
sovske se opservacije o porodici i poloaju ene mogu
grupirati oko tri osnovne teme: 1. kritika buroaskog
odnosa meu spolovima i koncepcije ljubavi, 2. kritika
teze o vjenosti i svetosti buroaske porodice, a koja se
osniva na ekonomskim interesima; 3. fokusiranje en-
skog pitanja u sklopu sistema kapitalistike proizvodnje,
.
koji sam spreava socijalizaciju kunog rada ene i ra-
anja te tako predstavlja osnovu enske eksploatacije.
3. Mondadori, 1978, str. 82-83.
29
 Sve je to dalo dovoljno elemenata da se nastavi
marksistika analiza poloaja ene, koja e kasnije za-
peti, samo zahvaljujui dogmatizrnu, na tobonjoj pro-
blematinosti odnosa enskog i klasnog pitanja3'. Ta e
~jp~?bl~matiJ?-0st'.' moi b~ti mistifici;ana samo zahvalju-
JUCI hipostazrranJu reducIrano shvacenog klasnog krite-
rija kao jedinog.
U Ekonomsko-filozofskim rukopisima iz 1844. Marx
p~~e: "U ~dno~u pre~a e:z.i kao plijenu i sluavci zajed~_
~~k?g ~IvanJa ~~razena Je beskrajna degradacija u ko-
~oJ covJ~k postoJI.. za sebe samog, jer tajna tog odnosa
lIDa svoJ neSUmnjlV, odluan, otvoren, otkriven izraz u
odnosu mukarca prema eni i u nainu 'kako se shvaa
neposredni, prirodni rodni odnos. Neposredan prirodan
nuan odnos ovjeka prema ovjeku je odnos' mukarcd
prema eni. U tom prirodnom rodnom odnosu odnos
ovjeka prema prirodi neposredno je njegov odnos pre-
ID:a ovjeku, kao to je odnos prema ovjeku neposredno
njegov ?dnos prema prirodi, nje~ovo vlastito prirodno
odreenje. U tom odnosu pokaZUje se, dakle na osjeti-
lan nain, svedeno na oiglednu injenicu t~ koliko je
ljudsko bie postalo ovje~u priroda, ili, koliko je pri-
roda postala ovjekovo ljudsko bie. Iz tog odnosa moe
se, dakle, prosuivati cjelokupan stupanj ovjekova ob-.
razovanja (vidi Fouriera - prim. R. 1.). Iz karaktera
toga odnosa slijedi koliko je ovjek postao za se-
be i koliko je sebe shvatio kao rodno bie, kao ovje
ka; odnos mukarca prema eni je najprirodniji odnos
ovjeka. pre:J?1a ovjeku. U njemu se, dakle, pokazuje
~oliko Je pnrodno ovjekovo odnoenje ljudsko, ili, ko-
liko je ljudsko bie njemu postalo prirodnim biem, ko-
liko je njegova ljudska priroda postala njemu prirodom.
U tom se odnosu takoer pokazuje koliko je ovjekova
potreba postala ljudskom potrebom, koliko mu je dakle
drugi ovjek kao ovjek postao potrebom, kolik~ je o~
u svom najindividualnijem postojanju istovremeno i dru-
tveno bie ?"38
. Spominjui na Vise mjesta ljudsku prirodu, Marx
tlIDe ne misli, kako primjeuje Sheila Rowbotham u
knjizi Women, Resistance and Revolution, na neku miste-
riozno zapoaenu, nepromjenjivu bit. On samo eli da
naglasi kako je ovjek ujedno i prirodno i drutveno
bie, a kako se ta dva aspekta proimaju u odnosu mu-
karca prema eni. Pa ipak, njegove rijei dovode u sum-
37 Vid. La coscienza di s/ruttata, grupa autora, Mazzotta,
Milano, 1972.
38 Rani radovi, str. 274.
30
nju pitanje: je li neki drugi ljudski odnos, koji nije
t.Jdnos mukarca pre111.a eni (i zato ne i obrnuto, ene
prema mukarcu, ili naprosto odnos ene i mu'karca?)
(npr. prijateljski, roditeljski, homoseksualni) manje "pri-
rodan"? Je li "prirodno" samo ono to slui prokreaciji,
i dakle Dno to je ujedno i najmanje drutveno?39 Tra-
dicionalno, u eni se vidi priroda, u mukarcu duh ili
um. Da li bi odnos ene prema mukarcu bio isto tako
prirodan (i drutven)? Za Marxa, sigurno bi bio. Ovakve
formulacije svjedoe samo o odreenim kulturolokim
datostima i nasljeu, iako dananje tekstoloke i jezine
analize vie jezinu formu ne smatraju ni sluajnom ni
bezazlenom ni nekreativnom. Mukarev odnos prema
eni jest norma, jer je Marx mukarac. On je "prirodan",
jer je ena prirodna. Tek e psihoanaliza objasniti ove
kontradikcije koje (s obzirom na vrijeme) ne umanjuju
vrijednost Marxovih analiza, a ije je i samo razotkriva-
nje veoma pouno za daljnja istraivanja. Prije svega
pokazuju da je naravno i marksizam kao i sve ostalo
podloan povijesti. O tome Sh. Rowbotham u poglavlju
,Dijalektike pometnje" spomenute knjige kae: "Speci-
fino ugnjetavanje ena nikad nije izuavano na iscrpan
nain koji je Marx primenio na eksploataciju radnika.
On jedva da je i dotakao pitanje poloaja ene. Uvianje
snage ena u revolucionarnoj promeni ne postoji u meri
u kojoj se uvia snaga radnika. Umesto toga, u Marxo-
vim spisima nailazimo na nekoliko pristupa analizi ugnje-
tavanja ena za kojima slede pokuaji Engelsa, Bebela
i drugih revolucionara XIX veka, njihove sinteze i raz-
rade." I dalje: "Marx je ponudio sredstvo ljudske samo-
svesti za nadilaenje otuenih drutvenih odnosa. isto
filozofsko prevazilaenje je bilo nemogue; filozof mo-
e da filozofira samo sa svog stanovita otuenja. Nje-
gova ideja o eni je tako samo projekcija njegove sop-
stvene podvojenosti."40 Marx i Engels u Manifestu komu-
nistike partije 1847. kau: "Buroaske fraze o porodici
i vaspitanju, o prisnom odnosu roditelja i dece, postaju
utoliko odvratnije, to se vie za proletere usled krupne
industrije kidaju sve porodine veze, a deca pretvaraju
u obinu trgovaku robu i orua rada.
3' Vid. A. Cambria, In principio era Marx, Sugar Co, Roma,
1978, str. 48.
'0 Prevedeno u apirografiranim materijalima Studentskog
kulturnog centra, III, Beograd, 1978, "ena, kapitalizam, dru-
tveni poloaj". Ovaj je tekst takoer preveden, pod naslovom
"Dijalektike smetnje" u Naim temama, br. 11, Zagreb, 1980,
str. 1975-1994, ali ga odatle ne citiram zbog nekih nezanemari-
vili, po mom miljenju, propusta u prevodu.
31
 Ali vi, komunisti, hoete da uvedete zajednicu ena
:,i~ev na. nas u koru cela bur~oazija. Buruj gleda u svo~
JOJ zem prosto orue za prOIzvodnjU. Poto uje da oru-
~a za proizvodnju treba zajedniki da se eksploatiu, on
l ne moe da stvar zamisli drukije nego da e sudbina
pripadanja zajednici pogoditi i ene.
On ne sluti da se radi ba o tome da se ukine polo-
aj u kome su ene samo orua za proizvodnju.
Uostalom, nita nije smenije od visokomoralnoO"
~a~~vaJ.:.ja ~ai~ .bl!ruja o t<:>bonjoj zvaninoj kom;
mstId:oJ zaJedmcI zena, ona Je gotovo uvek postojala.
(...) Buroaski brak u stvarnosti je z~jednica ena."41
Uvidjevi da je paradigmatina situacija ene u bur-
~oaskom drutvu prostitucija (koja je samo nalije bur-
zoaskog braka) - dakle, u krajnjoj liniji takoer eko-
nomsk.i uvjetovana aktivnost, Marx i Engels se nisu,
~eutIm, zaputili u njeno specifinije istraivanje. Ono
sto se bez sumnje moe izvesti iz njihovog stava je sli-
jedee: "Da, mogue je zamisliti kraj prostitucije: ali
valja misliti u isto vrijeme i na kraj trita rada. Ono
to ini prostitutku, to je ono isto to ini mene, mene pro-
fesora ili daktilografkinju: podlonost dohotka radnom
vremenu. Tek ono drutvo koje bi odvojilo garanciju
dohotka od zahtjeva za 20, 30 ili 40 (radnih) sati, koje
ne bi vie prisiljavalo bia da zarauju svoje pravo na
ivot, moglo bi ukinuti prostitutivni odnos u onom nje-
govom obliku koji danas poznajemo."42
Stav je mladog Marxa prema braku i razvodu isto-
vremeno ipak i neodluan i radikalan.43 S jedne strane,
on uvia - kritizirajui Hegela, koji shvaa vezu izmeu
privatnog vlasnitva i porodice - da nijedan brak ne
odgovara u potpunosti svome pojmu, pa je tako podlo-
an raspadanjU. Ali, istovremeno, njegovu moralnu suti-
nu smatra on (zakonski) neraskidivom, budui da se
zakon brakom bavi kao religioznom institucijom a ne
kao svjetovnom: "Niko se ne primorava da sklopi brak;
ali svako mora biti primoran da se, im sklopi brak,
odlui da potuje zakone braka. Ko sklapa brak, taj ga
ne stvara, ne izmilja ga, ba kao to ni pliva ne izmi-
lja prirodu i zakone vode i teine. Brak se stoga ne moe
potiniti njegovoj samovolji, nego se njegova samovolja
41 Izabrana dela, u dva toma, t. I, Kultura, Beograd, 1949,
str. 31.
<2 P. Bruckner, A. Finkielkraut, Le nouveau desordre amou-
reux, Seuil, Paris, 1977, str. 188.
43 K. Marx - F. Engels, Dela, t. 1, Prosveta, Institut za
meunarodni radniki pokret, Beograd, 1968, str. 307, u lanku
"Nacrt zakona o razvodu braka" (1842).
32
mora potiniti braku." Time Marx, uz odreeni paterna-
lizam prema eni, koja je ee rtva, eli moralne as-
pekte braka sauvati od samovolje ili ak ;,eudaimoniz-
ma"(kako kae) pojedinca, kao to eli i istai licemjer-
nost zakona o razvodu braka, koji kanonizira evident-
nu dvolinost institucije i otuenost pojedinca u njoj.
Mladi Marx to ini, meutim, uz nepdkrivenu dozu ro-
mantiarskih iluzija u pogledu "moralne" sutine braka
i porodice. Odgovornost pojedinca prema porodici jeste
granica njegove samovolje. Marx oigledno u ovom tek-
stu ima iluziju da mora postojati mo da se brak sauva
ako ne zbog drugog, a ono zbog porodice koja je u pita-
nju. Kad je rije o porodici, to je problem koji prevazi-
lazi volju pojedinca, a ta ista volja je navodno isklju-
ivo odgovorna za razvod u novom nacrtu zakona o
razvodu braka u Rajnskoj provinciji 1842, na koji se
Marx okomljuje, protivei se zakonskom olakanju puta
do razvoda braka. O tome on kae "Zakonodavac, dakle,
potuje brak, priznaje njegovo duboko moralno bie, ako
ga smatra dovoljno snanim da izdri mnoge kolizije i
da pri tom sauva svoju sutinu. Mekost prema eljama
pojedinaca pretvorila bi se u okrutnost prema sutini
pojedinaca, prema njihovom moralnom razumu, koji se
otelovljuje u moralnim odnosima."44
Marx i Engels su znali ispoljavati romantiarsku
viziju porodice i uloge ene (majke) u njoj, osobito kada
su opisivali teak poloaj radnika i nunost da se ene
zaposle. Oni nisu posebno naglaavali da se ulaskom
ena u proizvodnju obavlja njihovo pretvaranje iz obje-
kata u subjekte. A ipak, Marx e intuirati ak i poseb-
nost enskog pitanja kada bude rekao, u Kapitalu, da
radnik, koji je prije prodavao vlastitu radnu SI,lagu kao
formalno slobodna osoba, sada podaje enu i djecu i
time postaje trgovac robljem. Ovdje je jedini subjekt
jo uvijek mukarac, no ujedno se i priznaje dvos~ruka
eksploatiranost ene, budui da je sam radnik moe pro-
dati. R. Manieri kae: "Kapitalizam proizvodi radnika
kao slobodnu radnu snagu pred kapitalizmom, a ne pro-
izvodi, sliilo, enu kao slobodnu radnicu. Odnos ene
prema kapitalu je posredovan preko njenog odnosa s mu-
karcem ... "45 Ovo o dvostrukom ugnjetavanju ustvrdit
e kasnije i Lenjin46
Analizirajui dalje odnose braka i porodice, Marx
se u tekstu "Filozofski manifest istorijske pravne kole"
" Isto, str. 309.
45 Naved. djelo, str. 135.
" Vid. L'emancipazione delle donne, ER, Roma, str. 70.
3 Marksizam u svetu 8-9 33
 (1842) suprotstavlja Gustavu Hugou i njegovom pseudo-
avangardnom libertinskom stanovitu prema odnosu spo-
lova. Ovdje Marx zauzima strogo i poneto moralizator-
sko stanovite, pokazujui reakcionaran karakter takvog
stava koji, u krajnjoj liniji, zagovara i ropstvo: "S obzi-
rom na ivotinjsku prirodu oigledno je vie obezbeen
od oskudice onaj koji pripada nekom bogatau, koji
neto s njim gubi i uvia' svoju bedu, nego siromah koje-
ga njegovi sugraani iskoriavaju dokle god ga makar
malo mogu iskoriavati itd."47 Hugo na primjeru braka
"pokazuje kako" nije uvek nemoralno koristiti se telom
nekog oveka kao sredstvom za odreenu svrhu, uprkos
miljenju svih onih, pa i samoga Kanta, 'koji su taj izraz
pogreno razumevali"48. Marx na to odgovara: "Doista
je potrebno tek samo malo kritike da bi se iza svih mio-
mirisnih modernih fraza otkrile prljave stare ideje naeg
, i
I
prosvetitelja ancien regimea i da bi se iza sve svetake
visokoparnosti prepoznala njegova razvratna trivijal-
nost." I dalje: "Dok Hugo kae dau Braku i u drugim
moralno-pravnim ustanovama nema uma, dotle moderna
gospoda kau da ove ustanove, dodue, nisu tvorevine
ljudskog uma, ali zato predstavljaju odraze nekog vieg
,pozitivnog' uma, - i tako i u svemu ostalom.
Samo jedan rezultat svi oni iskazuju podjednako grubo:
pravo samovoljnog nasilja."
Nekoliko godina poslije toga u Svetoj porodici49
Marx je pokazao, na primjeru prostitutke Fleur de Marie,
da dobro razumije ensku situaciju time to ne pristaje
na interpretaciju autora malograanskog romana Les
mysteres de Paris, Eugene Sue, koji od njene "posrnu-
losti" ini idividualan sluaj, a u zamjenu za njeno "is-
kupljenj~" daje njenu duu i tijelo. Rudolph, njen "spa-
sitelj", vraa je bogu - kasnije e se vidjeti - zbog
vlastitog iskupljenja. Fleur de Marie mu je zapravo ker!
Marx pie: "Od ovog trenutka Marija je postala ropkinja
svesti o grehu. Dok je u najnesrenijoj ivotnoj situaciji
znala da sebe izgradi u jednu ljubaznu ljudsku indivi-
dualnost i u granicama spoljanjeg unienja bila svesna
. svog ljudskog bia kao svoje istinske sutine, sad joj
gadost sadanjeg drutva, koja se nje spolja dotakla,
postaJe njena najprisnija sutina, a stalno hipohondrij-
sko samomuenje ovom gadou postaje dunost, ivotni
zadataik Ikoji je sam bog oZJIlaio, postaje - IsamOlSv,rha
njenog bitisanja. Dok se ona ranije gordila: ,je ne suis
41 Hugo prema Marxovom navodu, Dela, 1, str. 262.
" Isto .
9 Dela, 5, str. 148 i dalje.
34
pas pleurnicheuse', dok je znala: ,Ce qui est fait est
fait', sad joj skruenost postaje dobro, a kaj.anje slava:'.
I dalje: "Rudolph je, dakle, Fleur de Mane pretvono
najpre u grenicu pokajnicu, onda grenicu pokajnicu
u kaluericu 'i, najzad, kaluericu u le".
Marksizam se uglavnom nije bavio i ne bavi se
(osim, preteno, u ensldm studijama) pitanjem izraa-
vanja enskog kunog rada i prostitucije ekonomskim
kategorijama. injenica je da se ove dvije sfere enske
aktivnosti mogu izraziti i ekonomski, a da se redovno
kvalificiraju samo moralno-psiholoki, isto kao i sfera
eni historijski zadate jedine uloge - reprodukcije. Ova
podjela nije specifina za marksizam, nego mu pretho~i,
a dio je opih povijesnih napora da se sfera proizvodnje
i sfera reprodukcije, koje ujedno ine i prvu i osnovnu
podjelu rada (mukog i enskog), odre odvojenima kako
bi mehanizam patrijarhalne drutvene dinamike (dakako
uz nune i minimalne adaptacije) i dalje funkcionirao.
Reducinine marksistike analize gotovo su se sve bavile '
'o {.~. odnosima u proizvodnji i na radnom mjestu, tradicio-,
-,~ nalno dakle mukarevom sferom. Ostali odnosi i ostali
oblici ovisnosti ostajali su izvan vidokruga, a naroito
ostaje izvan kruga interesa problem dvostrukog morala,
koji posebno pogaa ene, a koji je obino denunciran
II drugim sferama. Druge teme osim onih vezanih uz
proizvodnju, koje Marx sam ipak nije mimoilazio, p,?ja-
vile su se ponovo uglavnom tek sa frankfurtskom sko-
lom i poslije nje. Jo Marx i Engels, dodue, a pogotovu
Engels u Poloaju radnike klase u Engleskoj i Marx
u Kapitalu, esto dotiu pitanje raspada radnike poro-
dice uzrokovano industrijalizacijom i enskim radom,
a u vezi s tim i prilike enskog rada i rada djece. No
oni jo ne zahtijevaju, ne vide, enu kao subjekta pro-
mjene vlastitog poloaja. U vezi s ovim Sh. Rowbotham
na kraju poglavlja "Dijalektike pometnje"50 kae: "Bu-
dui da opresija ene prethodi kapitalistikom drutvu,
moe li se prihvatiti da bi jedna revolucija koja bi iz-
menila ekonomsku bazu drutva u pravcu socijalizma
mogla imati 'reperkusije na polnu ulogu? Nije li l?r~ po-
trebno da se ene organizuju oko sopstvenog specIfIcnog
iskustva steenog u efektivnoj revolucionarnoj borbi
koju vode protiv kapitalizma?"
U Engleskoj je ensko pitanje imalo odreenu poIiti~ku,
iako preteno buroasku, tradiciju jo od vremena J. S. Milla.
Jedan dio te tradicije naslijeen je i u SAD, gdje je osim toga
1910. godine bio objavljen rad Emme Goldman, "Crvene Emme",
50 Naved. djelo.
35
Anarchism and Other Essays'l. U njemu je Goldman raspravljala
i pitanje osloboenja ene u irem drutvenom kontekstu, a
takoer i u kontekstu anarhistiko-prosvjetiteljskih i linih pre-
okupacija. U Engleskoj je veliku ulogu u buenju enske svijesti
odigrala porodica Pankhurst. Dok je Sylvia radila vie na stra-
ni ena radnike klase, njeni su se sestra, majka i otac opredije-
lili preteno za borbu ena viih drutvenih slojeva. Sylvia je
(inae, slikar i politiki pisac) odluno nastojala povezati en-
sko i ldasno pitanje, pa i kolonijalno, a odreenu dosljednost u
tom smislu pokazuje i njeno politiko angairanje u Etiopiji, o
emu svjedoi i njena opsena studija o toj zemlji. Sufraetki-
nje su, inae, kao jedan od osnovnih ciljeva postavile borbu
za pravo glasa za ene, to je bio cilj ne naroito nov u odnosu
na zahtjeve J. S. Milla. Borba sufraetkinja bila je i "nasilna".
One su bile sistematski premlaivane i policijski zatvarane, pro-
ganjane, a propaganda protiv njih bila je. osobito okrutna.
Tragovi ovakvog izrugujueg stava prema njihovoj u osnovi
naprednoj i pravednoj borbi vide se i danas u negativnoj kono-
taciji koju je taj termin, "sufraetkinja", zadrao, i koja je
prenesena uz sve predrasude, i na poneto inae preuski, ali
praktian termin "feminizam".
Oktobarska revolucija piuila je enama novu historijsku
priliku, nove nade. Jedna od ldjunih linosti revolucije, Alek-
sandra Kollontaj (1872-1952) ve je i prije 1917. bila svjesna
enskog pitanja i posvetila mu panju, osobito u vezi sa zati-
tom materinstva. Bila je ostala duboko svjesna povezanosti
javnog i privatnog elementa, koji se presijecaju kroz situaciju
ene, a imaju najire politike implikacije. Njena uloga u
Radnikoj opoziciji i njene polemike sa Lenjinom, za jedno
iroko shvaanje sindikalizma u smislu odreene radnike sa-
mouprave, njena enski kontradiktorna situacija, prirodno su
je upuivale na radikalne i dosljedne zahtjeve za stavljanje
enskog pitanja ravnopravno u prvi plan. Lenjin, koji je ensko
pitanje gotovo identificirao sa klasnim (i pored jedne vlastite
formulacije koja bi naznaavala i veu tolerantnost), a ovo mu
pretpostavljao, u tome joj se suprotstavljao i vrio na nju
pritiske koji su imali implikacija i u njenom linom ivotu.
Slina razmimoilaenja oko enskog pitanja imala je sa Lenji-
nom Klara Zetkin, koja je organizirala radnice i grupe ena
kako bi govorile o svojim linim problemima. Lenjin se tome
otro suprotstavio smatrajui pitanja braka i seksualnosti o
kojima su one raspravljale nekorisnim ili tetnim za revolucio-
narni pokret."
Rosa Lmcemburg (1870-1919) nije se enskom pitanju po-
sebno posvetila. Pa ipak, njen dosljedan i sjajan lik revolucionar-
ke, teoretiarke i ene pokazivao je sav intenzitet ovjeka koji
ne pravi razliku izmeu linog i javnog morala, i koji ivi
uprkos svojoj kondicioniranosti. Kao teoretiar, ivjela je prije
syog.. vr~mena, a kao ena, svom vremenu uprkos, ruei i pre-
Zlll.lCI bIlo kakve malograanske stege. Stoga njen lik do danas
ost~j~ primjeran za enski I?9kret .~ao lik )~ne koja se umjela
bontl Istovremeno za radmeke cIlJeve, cIljeve revolucionarne
bor~e u kC?~onija.m~ i ciljeve pojedinog. ovjeka. sa svime to je
u njemu licno, mtnnno, krhko. Rosa Je tako Ipak i borac za
enska prava.
51 Dover, New York, 1969.
52 Vid. V. I. Lenin, L'emancipazione femminile, ER, Roma,
1970, i u toj knjizi C. Zetkin, "Ricordando Lenin", str. 85-94.
36
enske studije: pristup i znaaj
U prethodnom se poglavlju - Geneza pitanja -
nastojalo ukazati, s jedne strane, na ozbiljnost i relevant-
nost enskog pitanja (makar po njegovom iskljuenju
iz "teorije"), a s druge, na evoluciju pristupa kojim je
ono bilo zahvaeno (makar i ne posebno identificirano,
kao kod Hegela, npr.), uvijek u historijskom kontekstu.
Djelomino prihvaajui ovo nasljee, a djelomino ga
odbacujui, nastajale su enske studije ija sva podruja
- zbog njihove opsenosti - ovdje neemo moi ni
naznaiti. Taj letimian pregled dakako nije mogao biti
iscrpan. Potrebno je jo naglasiti da Women Studies
dolaze u fokus interesa, danas, sa cijelom ovom pozadi-
nom (i potrebom preispitivanja tradiranog), ali i sa e-
ljom da je prevladaju i da same umaknu mrei metafi-
zike koja je ovu problematiku oduvijek zastirala, ak i
kod mnogih dobronamjernih pokuaja. Drugo je pitanje
koliko "enske studije" u tome uspijevaju, iako valja
rei da su na nekim podrujima (npr. antropologija -
Ida Magli i dr; filozofija i psihoanaliza - Luce Irigaray;
semiotika, knjievnost - Julia Kristeva; filozofija je-
zika; specifinije marksistika analiza, kojom se bavilo
vie autora ne samo u inozemstvu nego i kod nas 53)
uinjeni znatni prodori. U ovima se enske studije ili
njihov relevantan dio prikazuju katkada kao metodoloki
iskoene, "drugaije", "marginalne", lino zadojene, eks-
cesne, emotivno angairane, to im je nerijetko dobav-
ljalo etiketu nenaunosti. Nenaune i skandalozne i mo-
raju izgledati prema "naukama" ija historizacija, me-
todologija i predrasude ve u pretpostavci iskljuuju
enu kao subjekt i aktera povijesti, iji akademizam i
hipostaziranje apstraktne (i autoritarno/arbitrarno odre-
ene) teorije iskljuuju itave sfere ljudskosti - od
sfere "privatnog" do afektivne psihike sfere emotiv-
nosti, senzualnosti itd. Svaka "nauka" koja vjeruje u
vlastitu objektivnost, a ovu zabludu podmee kao insti-
nitost (gdje je objektivno = +, a subjektivno = -)
ne propitujui je, a u njeno ime sudi novom subjektu ili
subjektima povijesti, i novom vienju povijesti iji se
pokuaj izraza nalazi u enskim studijama - a sudi im
prema kriterijima vlastitih tvrdnji, koje smatra istinom
(kao da istina nije sumnjiva totalitarna i totalizirajua
ideja) i uporeuje s vlastitim rezultatima, - proma-
SJ Vid npr. Blaenka Despot: "K enskom pitanju", Lica;
br. 1-2, Sarajevo, 1980, str. 15-19; "Povijest i socijalistika pri-
roda", Socijalizam, br. 1, Beograd, 1980, str. 44-70; "Povijest
i priroda ene", Dometi, br. 2, Rijeka, 1980, str. 51-63.
37
 uje i nema mogunost shvaanja vanosti i same pojave
enskih zahtjeva. Metodologija zastarjele akademske zna-
nosti neprimjerena je bar jednom dijelu ove nove litera-
ture koja je, premda moe imati vlastitu metodoloku
strogost, odbacuje u cjelini, budui da odbacuje, analizi-
rajui ih, drutvene, historijske, kulturne, pretpostavke
iz kojih je ona nastala. Ovo ne znai da se enske studije
ili pokret konstituiraju izvan relacije sa stvarnou, ne-
go naprotiv da tu stvarnost proziru, odbacuju, postavlja-
jui istovremeno najkorjenitiji zahtjev ne samo za iz-
mj enom drutvenog, ekonomskog, kulturnog, duevnog
poretka nego i za izmjenom cjelokupnog naina milje-
nja, pa i jezika. Stoga tekstovi ena i mukaraca koji
se ovim temama bave, a koje se danas situiraju na raz-
meu marksizma, psihoanalize, semiotike, antropologije,
filozofije jezika itd. - nagovjetavaju neto od prekora-
enja, bunta, preloma, ludila, slobode i revolucionarnosti
kOji se nikakvim poretkom, nikakvom terapeutikom,
nikakvim paternalizmom ni zastupnitvom zadovoljiti
ne mogu (i otud toliki oajniki otpor onih ve sviknutih
na red i pokoru). U ovoj irini perspektive koja pokazuje
opi znaaj (do u pojedinano, i uvijek pluralistiki)
ovakvog iskoenog naina miljenja (kojeg bi bilo moda
bolje ostaviti bezimenim, jer imenovanje ograniava, svr-
stava) pokazuje se njegova jedinstvena prilika i vanost
koja prelazi ensko pitanje samo. Tek sada, kada se priz-
naju sve osobnosti i vlastitosti, i kada se na njima insi-
stira kao na pluralizmu, moe se valorizirati ova tema-
tika kao univerzalna. No do. univerzalnog (koje uklju-
uje i sve konkretne pojedinanosti) se mora doi putem
priznavanja i pojedinanog i posebnog, a ne njegovim
zaobilaenjem.
Postoji cijela obimna literatura, osobito na francu-
I. skom i talijanskom govornom podruju, koja pokuava
l:
izraziti ove nove senzibilitete, a koja se dobrim dijelom
- iako ne iskljuivo - izraava kroz pisanje samih
ena. Vodei rauna o savremenim iskustvima filozofije
jezika, analize seksizma u jeziku i govoru, psihoanalize
i semiotike, svjesna injenice da jezik nije tek forma ve
da ujedno oblikuje miljenje (kao i ono njega) te da
prenosi odreene strukture svijesti (a uvjetno dakle i
ljudskog svijeta) - ona nastoji neposredno izraziti ono
nesvjesno, najzatomljenije, neinhibirane ivototvorne
elje i pulsacije koje odreuju ovjeka, osloboene od
nauenog i dakle povijesno ili genetski (svejedno) pre-
nesenog i nametnutog. To je uostalom vazda pokuavala
i svaka istinska poezija (ili umjetnost uope): izraziti se
38
neposredno, ne uhvatiti se u iskrivljujue sheme milje-
nja, ostaviti prostora za svaki ivotni "viak" koji pre-
ostaje pored oznaenog i dakle reduciranog, za ono ne-
svodivo to je doivljaj, identitet (ne onaj iZvana zadat,
ve onaj najintimniji). Tu je razlika izmeu poezije kao
neposrednog stvaralatva i dakle neposrednog ivota sa-
mog, i poetike kao posredovanja, metajezika. Izmeu
umjetnosti i estetike, koja je nikad ne moe dokuiti.
Ambicija je dobrog dijela ove nove enske knjieVnosti
upravo ovakva doivljajna neposrednost, i stoga ona
sebi dozvoljava neke neuobiajene postupke, odbacujui
mnoga pravila. Ona osporava tradicionalne modele i
uloge (spolne i ostale, koje ukalupljuju kako enu tako
i mukarca i dijete, i to na svim razinama drutvene
ljestvice; koje potenciraju diferenciranje drutvenih ka-
rakteristika spolova), odbacuje logiku koja klasificira,
razvrstava, dirigira, postavlja uvjete. Ona trai novi je-
zik, takav koji nee priznavati tradicionalne kanone, a
ipak e biti komunikacija (najdirektnija). Taj e jezik
na neki nain biti "histerian", odbacujui vijekovnu
tiraniju racionalnog.
U filozofiji, ili u razgradnji filozofije, tradicionalno
shvaene, najdalje je otila Luce Irigaray (vidi u izboru)
iji tekst moe sam za sebe ilustrirati ovu "iaenost"
o kojoj je ovdje rije. To nije bezazlen ni bezopasan
pokuaj, nego jedan zahvat tolike snage da. doista dovodi
u pitanje (iako ne prvi put) metodologiju filozofije i
psihoanalize uope, kao prevazienu (u klasinoj vari-
janti) i prije svega neprimjerenu enama, graenu na
pretpostavci iskljuenja ene. Filozofija, naime, ne bi
bila to to jest da je ena ravnopravno u njoj sudjelo-
vala. Iona je, kao i ostale znanosti, podlona povijesti,
to sama najee zaboravlja u ovom kontekstu. Luce
Irigaray je s tom injenicom suoava (a u svom se pri-
bliavanju marksizmu osobito okomljuje na Hegela i
klasinu psihoanalizu). Raskol koji postoji u cjelokup-
nom idealistikom miljenju - na subjekt i objekt -
ostavlja enu (kao objekt) u sferi prirode i izvan povi-
jesti: ena se dakle u takvim okvirima ne moe javljati
i nije ni javljala kao subjekt, filozof. No bez ene-ob-
jekta (ili prirode, materije, svejedno) filozofije, ovakve
kakvu znamo, ne bi ni bilo. ena, jz svoje predmetnosti,
ne moe ni progovoriti o sebi, jer je ena bitno ono to
nije, ili to jo nije, u mnogo veoj mjeri nego mukarac.
Stoga joj preostaje razbijanje misaonih okvira iznutra.
Od oznaenoga postati ona koja (takoer) oznaava, od
imenovanog postati imenovatelj, od objekta subjekt -
39
 to se moe postii samo razbijajui cijelu konstrukciju,
a ne tek njene dijelove: dakle, ne integrirati se tek kao
- ravnopravni lan drutvenog/duevnog poretka, ve tra-
iti vie, drugaije uvjete, za sve (i zene i mukarce)Y
I drugi tekstovi enskih studija potkopavaju misao,
u kritici koje su se izbrusili, pa neki domiljaju marksi-
stike analize tako da u njih najee upisuju zapostav-
ljana pitanja vezana za drutveno (i osobno) bie ene,
ruei mnoge "marksistike" dogme i predrasude55 ; ovo,
opet, u marksistikoj teoriji ima mnogo ire implikacije
(ne samo o pitanju "prirode" ene), koje se nipoto ne
odnose samo na vienje ene. Postavljanje pitanja ene
u marksizmu (dakako sa kritikog stallovita problema-
tiziranja slobode) nuno nosi sa sobom pitanje drave
(podrka porodice vodi u etatizam), pitanje podjele rada,
zapoljavanja, tehnologije, ekonomije - uope: pitanje
dimenzija i mogunosti revolucije. U sferi politike, pita-
nje ene povlai za sobom zahvat u koncepciju meu
narodnih (ekonomskih, drutvenih, politikih, kulturnih)
I odnosa, u kolonijalno pitanje, u problem odnosa bogatih
I:
i siromanih i eg1)istencijalnih prioriteta, u problem ra-
sizma i svake diskriminacije.
Danas to ene znaju kako u razvijenom tako i u
nerazvijenom svijetu. I po tradiciji, od strane onih koji
su im odreivali egzistenciju, ene su uvijek bile igosane
svojom "prirodom" isto kao i potlaeni narodi i rase,
Crnci. I jedni i druge odvajkada su svoeni na svoju
prirodu, ime se opravdavala zabrana njihovog ulaska
u povijest. Stoga su prirodni saveznici ena (ne uvijek
svjesni, dapae, ee nesvjesni) uvijek bili ne samo lo-
kalno eksploatirane klase i kaste nego ire, svi koloni-
zirani (politiki, ekonomski i duhovno) svijeta. U odnosu
na njih - ene imaju ipak odreenih svojih, zajedni
kih interesa i jednu specifinost: prisutne su svuda i u
svim drutvenim slojevima, a svuda podreene mukar-
cima. Osim svoje klasne situacije, one trpe jo i svoju
ekonomsku, ivotnu, psiholoku, historijsku ovisnost od
I mukaraca vlastitih klasa. Utoliko jednim dijelom en-
I ska borba zahtijeva pa i stvara posebnu svijest.
54 Vid. u "Filozofskim istraivanjima", br. 3, Zagreb, 1981,
str. 88-97, moj prikaz posljednje knjige Luce Irigaray, Amante
marine. De Friedrich Nietziche, Minuit, Paris, 1980, gdje se
nalazi i osvrt na njene ranije radove kao i na drugu srodnu
literaturu.
ss Vid. spomenute radove B. Despot, te tematske blokove u
naim asopisima Pitanja, br. 7/8, 1978; Argumenti, br. 1, 1979;
Dometi, br. 2, 1980; zatim spomenute radove M. R. Manieri,
Sh. Rowbotham, a osobito studije u spomenutoj knjizi La
coscienza di sfruttata.
40
Nije udno to se enski pokret najprije razbuktaa
po razvijenim zemljama Zapada, gdje je kontradikcija
izmeu enske i muke situacije, a zatim i unutranja
kontradikcija poloaja ene (mukarcem posredovan od-
nos prema kapitalu) najizraenija. Vidljiva i upadljiva
je uvijek bila, zahvaljujui ustrojstvu patrijarhalnog ka-
pitalistikog drutva samog (i mjestu ene u drutvu)
ona njegova teorijska strana ili ono to se bez razumi-
jevanja njegove razuenosti smatralo "elitizmom" ena
srednjih slojeva. Meutim, svakodnevni bunt, otpor i
ludilo najirih masa ena uvijek je bio manje vidljiv
(samo ga drutvo skriva), jer svaka ena ivi izolirana
u svom domu.] ne izraava svoje drutveno bie. ene
se donedavno nisu udruivale, nisu uviale i najee jo
ne uviaju svoje zajednike interese zbog toga to su
izolirane radno i ivotno. Nemaju ono zajednitvo koje
prua zajedniki javni i drutveni ivot, proizvodnja
(ak ni kada rade: struktura enske zaposlenosti to po-
kazuje). A zatim, feministika teorija se raa tamo gdje
se teorije raaju (ta su klasno bili sami Marx i En-
gels?): meu intelektualcima, pa je optuba za apstrakt-
ni elitizam nategnuta, tim prije to je kako praktini
enski pokret tako i teorija najodlunije kao svoj osnov-
ni princip postavio i najee sprovodio identifikaciju
privatnog i drutvenog, javnog, porodinog i politikog,
teorije i prakse, odbacujui pri tom lani dvostruki mo-
ral i sve binarne modele.
Osobito je zanimljivo posmatrati sada ve neospor-
no buenje enske politike, drutvene, ivotne svijesti
u nerazvijenom svijetu (vid. u prilogu). Moe se pred-
vidjeti da e taj fenomen, ve zapoet u zemljama Azije,
Afrike i Latinske Amerike, narednih godina biti u osobi-
tom porastu (to je u vezi s opom i politikom krizom).
On tamo poprima autonomne obHke, budui da ovi kon-
tinenti imaju zaista izraene, i meusobno razliite, ose-
bujnosti. Od tradicije do naina proizvodnje - sve je
drugaije. Iskustva enskih pokreta i teorije na Zapadu
nee se u te krajeve bez dopuna i izmjena moi unijeti.
Meutim, neke osnovne analize o ugnjetavanju ena
mogu i moi e posluiti kao podrka, dopuna ili pola-
zite domaim istraivanjima - ako nita, onda u kon-
frontaciji. Svega ovoga danas je ve postala svjesna i
meunarodna politika javnost, tako da se i meunarod
ne organizacije danas bave prouavanjem poloaja ene
u drutvu i razvijanjem strategije ukljuivanja ena II
drutveno-ekonomski ivot. Za zemlje Azije karakteristi
na je specifina situacija u kojoj su iroka prostranstva
41
visokorazvijerrih lokalnih kultura i civilizacija bila popri-
ta grubog ekonomskog, drutvenog i kulturnog .prodora
zapadnog imperijalizma i kolonijalizma. U postkoloni-
jalnoj eri ta su se podruja suoila s problemom vla-
stitog identiteta u okviru kojega jo nije lako razluiti
ta je autentino, ta je uvezeno, ta je prevazieno (a
ega bi uvanje vodilo u puki konzervativizam a ne reva-
lorizaciju). ene 'Su .se u takvim uvjetima takoer esto
nalazile ili se jo nalaze pred lanom dilemom: da li'
insistirati na nacionalnim i tradicionalnim vrijednostima
koje ih, s obzirom na nain ivota i line slobode, mogu
samo vratiti unazad, ili prigrliti "modeme", sa Zapada
uvezene, koje daju privid liberalizacije, aH im zapravo,
s obzirom na nacionalne ekonomije, izglede za ukljui
vanje u privredni i drutveni proces, ne daju nikakve
garancije (ili ih ak u pretpostavci iskljuuju)? Osobito
u dvije azijske zemlje u kojima je od poetka stoljea
i 3enski pokret jak, u Kini i Indiji, dilema se vrlo rano
pokazala kao lana. Sudjelujui u borbama za nezavi-
snost, revolucijama i u izgradnji novog drutva ak i
protiv predrasuda mukih saboraca, ene tih zemalja su
u veHkim masama pokazale .svoje opredjeljenje i svoj
jedini mogui izbor, odbIjajui da ostanu tvrava starog.
U Indiji je enski pokret, naroito u doba borbe za neza-
visnost i poslije, zbog specifinih uvjeta, dobrim dije-
lom poivao na aktivnosti (ali ne iskljuivoj) kolova-
nih ena viih i srednjih slojeva. Valja rei da je u toj
zemlji, koja jednim svojim dijelom ima odreeno matri-
linearno drutveno i kulturno nasljee, uvijek bilo ne-
srazmjerno (relativno, dakako, prema mukarcima) mno-
go obrazovanih, svjesnih i aktivnih ena. Kod hinduski-
nja na prvi pogled zauuje lakoa s kojom se, naoko,
kreu po javnom prostoru (za razliku od muslimanki),
uputaju u politiki ivot bez preotrog mukog otpora.
Ova mogunost lei u kastinskoj organizaciji, a ne u
preprekama koje su ene morale svladati da bi se dru-
tveno angairale. Naime, kastinsko drutvo (inae upra-
vo zato veoma strogo i autoritarno) ne poznaje sferu
"privatnog" u koju su ene na Zapadu tradicionalno u
buroaskom drutvu zatvorene. ivot porodice, porodi
ne zadruge, kaste, odvija se .javno, pred oima svih,
tako da ga zajednica kontrolira, i time kontrolira enu
koja je i ovdje zaduena za obiteljski ivot. No on, u
IndiH. obuhvaa i niz javnih funkcija, te su se ene
navikle na komunikaciju sa irim krugom ljudi i na
javne istupe, premda podreene svojim mukarcima u
sistemu koji je takoer patrijarhalan. Bar za Indiju nije
42
toliko aktuelna parola o izjednaavanju privatnog i jav-
nog. Tamo je akutniji problem osvajanja odreene sfere
linog, intimnog, za ene. Pojava enskih, dravnika u
Indiji ili ri Lanki nije sluajna, ona je ak i religijom
predviena u cijeni na kojoj je lik boice-majke. No
ene su, ovdje kao i drugdje, kolovane. ili ne, prve
rtve nezaposlenosti i vijekovnih predrasuda. Pored toga,
u cijeloj je Aziji na njima, uglavnom veliko breme: ne-
kontroliranog porasta stanovnitva, gladi, zdravlja na-
ruenog preranim (jo II djetinjoj dobi) i preestim po-
rodima, obiaja, obrazovanja, nezaposlenosti, nerijetko
i zaostale legislative. ene moraju ovdje, kao i drugdje,
prekoraiti prostor koji im je zadat, da bi napravile i
najmanji pomak, i to moraju svom ambijentu uprkos,
uz visoku cijenu. .
Na afrikom je kontinentu poloaj ena bitno raz-
liit, iako nimalo laki. Prilike su veoma razliite od
arapskog sjevera do Tropske Afrike, no imaju neke za-
jednike crte - veoma teku eksploataciju i podree
nost ena mukarcima u zapoljavanju i svemu ostalom.
Paradigmatski model enske situacije i ponienja, tipi-
an za Afriku, jeste nesretan i okrutan obiaj odsijeca-
nja klitorisa, usmina, i zaivanja preostalog dijela usmi-
na kojemu se djevojice podvrgavaju (naivo i u ravim
higijenskim UVjetima) pred pubertet. Ova praksa slui
potpunom potinjavanju ena, kontroli poroda, ukida-
nju enskog spolnog uitka, a predstavlja samo ekstre-
man sluaj tendencije prisutne i u ostalim patrijarhal-
nim drutvima, koja sva redom eni brane spolni uitak.
I u Evropi je enska seksualnost doskora bila ili je jo
zabranjena tema; Freudova teorija o dvama orgazrnima
(klitoraini ivaginalni - od kojih bi jedino ovaj drugi
bio "pravi"), njegovo nametanje mukog spolnog mo-
dela kao "pravog", prema kojemu je mjerilo uitka sa-
mo orgazam, tako da ena, vjeno seksualno nezrela i
nezadovoljena ostaje samo loa kopija mukarca - ta-
koer predstavlja kodifikaciju potpuno iste prakse kao
i odsijecanje klitorisa u Africi. Osim seksualne bijede u
kojoj ene (ali i mukarci) zato ive, one u Africi jo imaju
(ne svuda, dakako) i problem muke poligamije. Prodor
kolonijalne eksploatacije umnogome je ovaj model po-
kolebao, ali mu nije oruio odgovarajuu alternativu.
Naime, u uvjetima u kojima je poligarrina obitelj bila
ili je jo i proizvodna jedinica drutva (u kojoj ene za-
jedno rade za svog mua), iJi pak u uvjetima nezaposle-
nosti gdje je spas da mukarac izdrava, ako moe, vie
ena, monogamija jo ne izgleda i nije alternativno rje-
43

enje. Nekritiki uvezena a neprilagoena .~lOva te~o~o
gija esto je otjerala ene sa poslova kOJ.I s~. tradic~o
nalno bili njihovi: sa .~voe~]em mehamza~IJe, polJo-
privredu, kota j~ odu::I]ek .bII_a u rukama z~na, nepo-
vratno preUZlIDajU muskarcl. Zene tako ostaju ~eza~o
sIene, ali i p.eprijavljene ka? nez~poslene, uk,?~Iko I~
muevi rade. Porodica se OSIpa, djeca sve ranIje traze
posao ili se prostituiraju, a glad ~oja t!"enutn? vlada u
Africi najtee pogaa upravo rasloJene: zene, djecu, star-
ce. Ove divovske probleme svjetskih dimenzija ne bi
mogli rijeiti nikakvi zakoni o ravnopravnosti ena. A
zakonodavstvo je esto jo, to se ena. tie, konzer-
vativno. . le mnogo inspirativnih i lino zadojenih knjIga kOJe su
Za Latinsku Ameriku karakteristino je i prisustvo
savremenih feministikih struja, moda dijelom i zato
to se zeleni kontinent vie nego prethodna dva djelo-
mino prepoznaje u kulturama razvijenog Zapada. po-
red toga, politika i revolucionarna fermentacija, poli-
tike borbe, zahvaaju i mase ena i to uprkos veo~a
jakim otporima lokalnog maizma. Politika represIja
u pojedinim zemljama ovog podruja, esto povezana i
s etnikim ugnjetavanjima, velika nezaposlenost pogla-
vito ena, nizak stupanj obrazovanja ena, ogroman
broj naputenih majki i vanbrane djece, to je samo
nalije katolikog higotstva, prostitucija, maizam itd.
- samo su glavni izvori nevolja latinskoamerikih ena.
Sudjelujui u pokretima otpora, naprednim kretanjima,
pa i oruanoj borbi, ene vjeruju da e s vremenom
rijeiti i probleme koji ih najvie pogaaju.
Neofeministiki je pokret imao svoju prethodnicu
ezdesetih godina u SAD, u specifinim okolnostima u
kojima je politiki subjekt uope taino bilo dosta teko
odrediti. Nivelacija radnikog pokreta i pasivnog sindika-
lizma, u drutvu izobilja, omoguila je samo da se po-
jave marginalni politiki subjekti s velikom udarnom
moi, ali esto ogranienim domaaj em, od kojih su se
ene najdue odrale kao grupa sa posebnim intere-
sima. Pored njih, u vrlo estokim drutvenim nemirima,
i kao saveznici za dio puta, u previranjima u SAD su
jo sudjelovali buntovnici vijetnamskog rata, stude~t~
i Crnci. Nemajui iskustva s klasnom borbom, a nItI
mnogo mogunosti da se na nju nadoveu, amerike su
feministkinje ipak uspjele identificirati odreeni svoj
autentini prostor borbe. Ono to ih je najvie izazivalo
bio je potroaki mentalitet i neprihvatljivi. mod~l ~me~
rike majke i porodice u malograanskoj bezIdejnoJ
idili, izolacij a u domove i "ameriki nain ivota" od
44
line i nacionalne odgovornosti i potenja, podjela izme-
u linog i javnog morala, vrijednosti svijeta sa dva
lica (blagostanje/surovo siromatvo), meunarodna po-
litika arogancija njihove zemlje, nepravda prema crnom
stanovnitvu s kojim su bile solidarne, sve to proeto
seksizmom. Okomile su se na mnoge tipino amerike
mitove istraile naroito poloaj domaice, spolne od-
nose, ensku seksualnost, lezbijstvo, napale a~e~iku
terapeutsku psihoanalizu koja prilagoava .poJe~mca;
proizvele su cijeli pokret koji ima ~aJ?-as v:ehke. dIm~n
zije i predstavlja odreeni kulturnI IdentItet, Izb~nl~
mnoge drutvene, zakonske i obiajne promJ~ne, o~Javl
postale klasika neofeminizma.
U Zapadnoj Evropi neofeminizam se pojavio dese-
tak godina kasnije, na tragu 1968. godine, a naroito
tokom sredine sedamdesetih. Premda ga se pokualo ot-
pisati kao uvoz iz SAD, on je vrlo brzo pokazao - ne
odbacujui rezultate Amerikanki - sv,?ju autono~ju
i specifinost. Naime, on je n~.~tao u !:)l~n?v ~rugacIJI.m
politikim uvjetima i sa bogatiJIm femIDlstIckim n~sl~e
em, u zemljama sa razvijenijim oblicima klasne ~ .sm-
dikaine borbe i stalnog vrenja kako meu radniclIDa
tako i meu intelektualcima i studentima poslije 1968.
Stoga nije ni udno to je enski pokret 1+ zemljama .za-
padne Evrope istakao neke druge probl.eme. ne~o onaj u
SAD. Prije svega, od poetka se postayIJ.~ pIt~Je ,?~o~,?
klasnog i enskog, a takoer i marksIstICke I femmIS!IC-
ke teorije (naglaavajui jednu u mnogo emll: .laz~u
dilemu), prije svega u Italiji (gdje su te veze najtjenje
i stoga nama najzanimljivije), ali takoe~ i u Fr:muc-
skoj, Engleskoj, Njemakoj, pa i u .drugIm ~e~Jama.
Karakteristino je za zapadnoevropski ~~ofe~am ~a
je on radikalno lijeve politike provenIJencIJe, l to IZ
krila socijalistikih i komunistikih partija ovih zemalja
(IKP je najbolji primjer napora je~~ ~o~uni~t~k~ Pl;l:-
tije na zahvaanju ovih problema) ili, ces ce, JOS lijeVlJe
(uz odbacivanje partijskih pripadnitva). Zbog velike
politizacije pokreta, kao i zbog burnih politikih kreta-
nja posljednjih godina, jedno od kljunih pitanja en-
skog pokreta bilo je - i ostalo - pitanje odnos~ pr~
ma politikim partijama, pol~~ikom sist~.mu, p!tanJ~
naina voenja borbe. StrategIja borbe nIJe za zenskI
pokret samo formalni problem. Naim~! ene osje.~Jt;t..d~
svi klasini oblici politike borbe njih po defllllcIJl I
a priori iskljuuju, i to im se potvruje svaki put kada
kroz sindikat i politike partije pokuavaju da postave
I 45
I
J.
svoje zahtjeve: oni bivaju manipuli~an~, minirnizirani,
odvr uti drugim prioritetima, odbaceru. ~e~e, a ~o~o-
p ~
tovu sVjesne
zV
ene,u-. partiJama su malobroJillJe, slabIJe,
.. vrusU
. .. dobivaJ u -njec prek a lJeru. b orCI..
ne UZlIDaJu l ne ' b b k v
'k . polltlki ivot J. e stalna . or a oJoJ zene
P ar t IJS
. v l l Jer su oduviJek
rusu VIcne,
. bil . kl v
. . iz nje v e rsd Jucene. os
P ta
. tOJ -
la je i postoji tendenCIja kod zena . ~ se ne P!.IS ane
ke kompromise i da se
na part IJS . VOdI
.. bborba hi SITokog
h pokret u socijalistikim zemljama jo praktino i nije
fronta bez partijskih obl~a org~ruz8:cIJe,: ez. J~rar Ije,
bez autoriteta, a za pluralIZam l.}:; ~razavanJe, .1 un~~ar
pokreta i prema vani, ~va~o~ ~:mslJ:nJa. ~~kret Je uVIJek
bio suta suprotnost diSCIplinIranOj J.;lartIJl. S.toga. ~e ~e~
dovno govori o enskom pokretu il.l po~etIma,. l ~Itl
jedan od njih nema svojih se~ret~nca.ru predsJednic~
niti stalno rukovodeeg osoblja. Zen ski su se pokretI
namjerno orijentira~~ na ova~vu r~1:uenost i, sponta-
nost, i u tome je njihova v~lIka pril=~a d~ ve~v u toku
borbe izgrade jedan neautontaran nacm zaJedillckog an-
gairanja. Ova prednost en~ko~ P?kreta (o~obi,to u Ita-
liji i Francuskoj) predstavlja I nJego,::u t~skocu da .~e
ukljui u postojee oblike borbe. Kao st.o z~nsk~ studije
odbacuju metodologiju ak~demske "ob.J.ektIvn~ v nauk~,
tako enski pokret odbacuje metodolOgijU klaslcne polI-
tike borbe, jer bi njeno prihvaanj.e, ve ..unaprijed,
znailo pristajanje na podjelu, na dihotomIJu, raskol.
Stoga rezultati feministike bo~b~, teorij~ki i p.rak!~ni!
nisu uvijek bili ni prepoznavaru, Jer s: rusu pOJavlJIv:;h
kao uobiajeni znakovi, nego kao SVOjevrsno subverzIv-
no i za drutvokorozivno djelovanje koje valja odgone-
tavati po drugom kodu (koji ujedno valja i izgraditi).
Ti rezultati su ipak vidljivi u fantastinoj senzibilizaciji
enskih masa i uope javnog mnijenja za probleme dru-
goga (druge) bez obzira da li je rije o ~nama, "tre~m
svijetu", novoj ulnosti, problemima pnvatnog, nesvJe-
snog, erotskog, umjetnikog. Nije ni udno stoga to s~
ti rezultati razueni po najnepredvidivijim sferama, naJ-
uoljiviji na podrujU kulture i upravo u oblasti kulture
ivljenja. ene Zapadne Evrope morale su tokom pro-
tekle dekade da se bore prije svega i za mnoga najele-
mentarnija graanska prava. Borba, za pravo na abortus,
porodiljski dopust, zapoljavanje, za zakonsko izjedna-
enje i imovinska prava, za pravo na razvod braka -
bila je katalizator za okupljanje ena u pokret. Veina
tih prava su sada i ostvarena, cl- pitanja mogunosti nji-
hove sprovedbe druga je stvar. Upravo u ovome je bitna
razlika izmeu poloaja ene u Zapadnoj Evropi i u
zemljama socijalistikog. bloka. U ovini posljednjim, a
46
slino je l sa naom zemljom, uglavnom izostaje motiv
borbe za zakonsko izjednaavanje ena s mukarcima.
. Borba bi se dakle imala voditi samo na (ne malom) pod-
ruju "ostvarivanja" tih prava, a ovo bi zahtijevalo i
vii nivo svijesti i mnogo boljp. kool'dinaciju ove borbe
sa drutvenim ili dravnim institucijama koje su for-
malni garanti legislativne ravnopravnosti ena. Ovaj je
problem delikatniji i zasad slabije uoljiv, pa se enski
pojavio, a pomaljanje nekih njegovih ponekad vjerski
obojenih oblika (u SSSR-u) zasad ima predznak prita-
jene opozicije, te je teko predvidjeti hoe li se razviti
u kakav angairani pokret ena za demokratizaciju dru-
tvenog ivota i njihova prava.
U SR Njemakoj enski pokret otvara sline teme
kao i u ostalim zapadnim zemljama (uz neke vrijedne
uspjehe na polju knjievne kritike, kulturologije i povi-
jesti enskog pokreta samog). No on je tu ogranien i
ujedno' radikaliziran situacijom na ljevici iz koje potje-
e: s jedne je strane socijaldemokracija, koja enske
oslobodilake zahtjeve razvodnjava u svom paternaliz-
mU,redukciji marksistike teorije i J?omirbenom stavu
prema establimentu; s druge je strane borbena ultra-
ljevica sa svojom dilemom izmeu oruane bitke i povla-
enja, gdje se ensko pitanje najee (i u oba sluaja)
zatomljuje - ako se ne radikalizira,
U Francuskoj postoje dvije glavne struje u en-
skom pokretu i studijama. Uvjetno ih moemo nazvati
neopsihoanalitikom i marksistikom. Najvrednije rezul-
tate one su dale upravo tamo gdje se te dvije struje su-
sreu - na obroncima poststrukturalistikog miljenja,
preispitivanja marksizma, psihoanalize, semiotike, filo-
zofije jezika i enskog stvaralatva (naroito pisanja)
uope. Tu se analize ena (i mukaraca) kreu na tragu
reinterpretacije lakanovtine (i 1968) i pogotovu antiedi-
povske literature inaugurirane F. Guattarijem i GiIlesom
Deleuzeom. Izuzetna linost ovog kruga jeste Luce Iri-
garay, koja svojim radom dovodi u pitanje prije svega
filozofiju i psihoanalizu, od kojih je potekla, ali i uope
jezik, i metodologiju svake znanosti i miljenja uope 56
Talijanski neofeminizam, neto malo mlai od fran-
cuskog, i koji je u stalnom dijalogu sa vlastitim politikim
56 ,,(Jedna) ena, koja naspram teorijske elaboracije.ispunja-
va dvostruku funkciju, izvanjske nijeme podrke svake sistemati
nosti i materinjeg tla (jo) utljivog kojim se hrani svako ute-
meljenje, nije duna da navodi reference na nain koji je ve
kodificirala teorija. Bilo bi to pobrkati jo jednom uobrazilju
47
ambijentom, dao je iz krila politologije, ~~rksis~~~e ~i
tike, antropologije, pedagogije i tak?er l fIloz?~IJe JezIka
itd. takve rezultate koje nije moguce zanemariti. Iznena-
ujue je kako su ta~ijansk~ feministkh~.je u~pje~e sebi
u ovih deset godina (l s .obzlrom na vehk utjecaj kato-
like crkve) izboriti mjesto u kulturi i drutvenim zbi-
vanjima i, to je najvanije, osvojiti rije. Jer, rije je
uvijek onoga koji ima vlast, a to ene niti jesu niti
ele biti Cne elei da ponavljaju omraeni i neopera-
tivni model).
Napomena o ovom pregledu i izboru:
Nemogue je, jer nam prostor ne dozvoljava, analizirati sve
grane enskih studija koje to zasluuju na stranicama asopisa
Marksizam u svetu. Zato je krnj i izbor tekstova prevedenih u
ovom tematskom bloku - budui da treba da predstavlja danas
ve veoma obimnu i raznovrsnu literaturu. Stoga neka sadraj
tekstova, premda je izbor nuno oskudan, govori sam za sebe.
Prikladna dopuna ovom izboru neka bude zbornik tekstova
Istina o eni, "Prosveta", Beograd, koji je uredila Nada Ler
-Sofroni kao i izbor tekstova "Samoupravljanje i drutvena ne-
jednakost polova", Ma.rksistika misao, br. 4, 1981. (ili, neka je
ovo njima dopuna).
"subjekta" - u njegovim mukim konotacijama - s onim ~o
bi bilo, to e biti, moda, od "enskoga". Neka svako (a), IV
ili mrtav, u tome prepozna samoga (kao) sebe prema vlasti.t!lj
elji, vlastitom zadovoljtsvu, ak i u majuskulama parodije.
Ali ako bi se nekome dogodilo da osjeti, u otporu da se (po-.
novno) pronae, nelagodnost jednoga iskrivljavanja, moda ne-
svodivog, onda je moda? neto od razlike u spolovima moglo
da se desi i u je:rilru." Speculuin.
48
Luisa Abba, Gabriella Ferri,
Giorgio Lazzaretto, Elena Medi, Silvia Motta,
3.
,~
DANAS, KASTA
J.
,.'
_J,
Ako poemo od toga da odnos prema proizvodnji
odreuje drutveni poloaj individue, nee nam biti
teko prihvatiti stav da pojam "ena" upravo oznaava
odreeni drutveni poloaj, budui da je svim enama
zajedniki isti osnovni odnos u proizvodnji, tj. kuni
rad (kako smo ga, II irokom smislu, opisali na pret-
hodnim stranicama). S druge strane, moemo odmah
ustanoviti kako je karakteristino za taj odnos proiz-
vodnje da su ene, pojedinano, rasute u razliite poro-
dice i u razliite klase mukaraca; njihovo je otuiva
nje tako radikalno da ih, tovie, iskljuuje iz ma kojeg
zajednikog proizvodnog procesa i, stoga, iz ma kojeg
identiteta.!
Ova dva aspekta: isti poloaj kroz sve 'klase, i ma-
ksimalna rasipanost u .svim lclasam jesu, da taiko ka-
emo, parametri unutar kojih treba uoiti stvarno mje-
sto koje "skupina ena" ima u ovom drutvu.
Isti poloaj
U odnosu na drutvenu proizvodnju, ene raspola-
u odreenom proizvodnom autonomijom: s jedne stra-
ne, kuni rad proizvodi specifine proizvode, s druge
strane, najvanije orue za proizvodnju je, posredno ili
neposredno, sama enska osoba (preko tzv. "enskih
l Prije sto godina ene su se okupljale i zajedno mijesile
kruh ili prale ve; danas ,to vie nije sluaj.
49
I 4 Marksizam u svetu 8-9
---1
I
osobina"). ena kao ena nudi bilo proizvod bilo sred-
stvo za proi~vodnju -(je~om rjeju:. specifinu ensku
vjetiriu).-to se drutva tie, biti ena znai upravo
imati sredstva i vjetinu koji su potrebni za obavljanje
odreenog posla.
To neposredno znai:
a) da je ena kao takva .duboko odvojena od drutva
trita i lkapitala; ta odvojenost se nee moi prevladati
,injenicom da je, osim to obavlja kune poslove, ena
takoer ukljuena u drutvenu proizvodnju;
b) to, takoer, znai da za sve ene vai isti odnos
u proizvodnji, tj. da za njih postoji jedna te ista eko-
nomska i kulturna sudbina, sudbina koja nije uklonje-
na injenicom da je ovo drutvo podijeljeno na klase,
budui da nije uklonjena bioloka injenica koja ujedi-
njuje sve ene ("anatomija je njezina sudbina"). Stoga
.to nisu klasa, ene sainjavaju skupinu koja je kom-
paktnija i koja posjeduje vie zajednikih karakteristi-
ka i od same klase.
Rasprenost
. Ono to je dosad reeno nIJe dovoljno da bi se
shvatilo mjesto koje "skupina ena" 'stvarno zauzima u
hijerarhiji 'drutva, niti objanjava pomanjkanje iden-
titeta meu njima. Odluujui element jest taj da su
ene potlaene zato to su rasute (a zato to su rasute
nemaju identitet grupe).
Porodini okvir ,daje povijesnu mogunost da netko
proizvodi iz samog razloga to je ena: svaka ena ulazi
u svoj privatni odnos s muem u inu osnivanja poro-
dice .. :K.roz taj lini odnos otuuje joj se njoj svojstven
proizvod kao zamjena za egzistenciju pored mua. Da-
kle, ene su otuene u samom inu proizvodnje, a otu-
ene su zato to su rasprene u razliitim porodicama.
Nalazimo se, dakle, pred klasinim modelom otu- .
enja: drutveno potrebna proizvodnja, ali privatno 'pri-
svajanje proizvoda; ono to ga omoguuje jest meu
.sb:o.a-odvoje:qost . ena, injenica da je svaku od njih
preuzeo jedan mukarac. ena je oteta u svijetu koji je
koristi u svoje' svrhe 'kao sredstvo za proizvodnju.2 Me-
usobno odvojiti ene znai uskratiti im identitet, za-
2 U svojim prvim pojavnim oblicima brak se sklapao na-
silnim. inom otmice: obi,aj, koji, s druge strane, ni dan danas
nije potpuno iezao.
50
mijeniti ga subjektivnim identitetom svake ponaosob s
vlastitim mukarcem. "Prirodna proizvodnja" ene, ka-
da je ve jednom privatizira pojedini mukarac, otuu
je enu od nje same ako je ona sama sredstvo za proiz-
vodnju: ona biva ispranjena iznutra. U tom smislu sud
da je ona kastrirana osvjetljava injenicu da ona nije
nita drugo nego ne-mukarac, da se mora, stoga, pri-
sajediniti njemu da bi nala subjektivitet.
Na taj nain proizvoditi znai, za nju, biti otuena
i iskljuena; njezina autonomija postaje njezina kazna.
Kasta*
Dva do sada analizirana elementa {isti poloaj ira-
sipanost) ne treba, ni strukturalno ni povijesno, proma-
trati odvojeno; oni se meusobno nadograuju - negi-
rati jedari., znai negirati i drugi. U zajednikoj kombi-
naciji, oni nam omoguuju da kaemo da su sve .ene,
zato to su ene, iskljuene iz svijeta i iskljuene iz se- .
be samih; one su potpuno otuene od vlastitog proizvo-
da i od vlastitog bia ukoliko su orue za proizvodnju
u tuem vlasnitvu. Subjekt tog vlasnitva je mukarac,
svijet iz kojega su iskljuene je muki.
I pak ene nisu robovi
rV robovlasnikom odnosu "jedan dio'- drutva po-
stupa s drugim dijelom ,kao s pukim anorganskim i pri-
rodnim uslovom svoje vlastite reprodukcije."3
Rob je stvar, orue za proizvodnju, kako Marx ka-
e "anorganski uvjet" proizvodnje; nalazi se na istoj
razini kao i ostala bia prirode, pored stoke, ili kao pri-
bor zemlje.
* Autori ovog teksta termin "kasta" ne upotrebljavaju u
.bnom smislu u kome se on obino odnosi na kastinski organizi-
rano drutvo kakvo je na primjer, indijsko. U Indiji su kaste
endogamne zajednice podijeljene po principu ritualne istote (a
sa estim implikacijama u podjeli rada). Kod autora knjige
Svijest izrabljene ,;kasta" se odnosi na ene u njihovom odnosu
prema klasi: ene se, kao polovina .ovjeanstva, nalaze u svim
klasama; njihov je poloaj dvojako odreen: pripadnou klasi
(posredstvom mukarca), i pripadnou "kasti" ena, tj. speci-
finom situacijom ene (sve su ene, bez obzira na socijalno
poI1ijeklo, podreene mukarcima, u prvom redu vlastite klase,
ali i svih viih klasa). - Prim. red R. J.
3 MED, t. 19, Osnovi kritike politike ekonomije, t. I, Pros-
veta, Beograd, 1979, str. 324.
51
 NjegQva nezamjenjivQst i duboka razlika u .odnosu
na ostala sredstva za proizvodnju nalazi se u injenici
to on, ba zato to je ljudsko bie, moe initi ono to
niti jedna ivotinja, prue ili maina ne mogu uiniti
umjesto njega: rob sije, obrauje itd.
Robovlasniki odnos uvjetuje odnos vlasnitva zem-
ljoposjednika: rob, kao stvar, je neije vlasnitvo, on
moe biti ubijen, prodan, nema potomstva. Onaj tko ga
posjeduje ima posebnu mo, mo koju ne daje u istoj
mjeri, vlasnitvo nad obinim stvarima: biti vlasnik ro-
bova znai, takoer, prisvajati njihovu volju, jer su oni
ljudska bia. . ne kao burujke ili proleterke, ve kao supruge-majke-
Zena danas nije vie rob: formalno je ona slobod-
na. D9k rob nema nikakva prava, ena ih pravno ima.
Buroasko drutvo je smatra slobodnom, jednakom.
Buroazija je ukinula ropstvo zato to je "slobodan
radnik" pretpostavka kapitalistikog .odnosa. Kapital ne
prisvaja radnika ve "njegov rad". Radnik je "slobodan
graanin". 'iBiti u odnosu samo prema ivotnim sred-
stvima, iIlalaz1ni ih ikao svoj prirodni uslov, !Ile odnosei
se ni prema zemlji, ni prema .oruu, dakle, ni !prema sa-
mom radu kao prema vlastitom, jest u biti fQrmula
ropstva."4
Radnik, napmti,v, nije osloboeni trob, on !Ili1e niti
"u odnosu samo prema ivotnim sredstvima", stoga je
prisiljen da se proda. Ne slobodan, dakle, kako bi nas
htjelo uvjeriti burQasko drutvo, ve otuen: uvjeti su
njegove slobode uklonjeni ukoliko ih drugi {kapitalista)
a ne on, posjeduje. Ne odnos meu jednakima, ve od-
nos koji, iakQ istina nije odnos vlasnitva kaQ u rop-
stvu, jest odnos iste vladavine.
Za uvjete slobode ene takoer se moe rei slino:
nije i'stitia da ona moe prihvatiti ili odbiti da se proda
mukarcu, da je slobodna birati, samu sebe odrediti;
ona je prisiljena sklopiti slobodan brak.
OS druge strane, ena se ne moe smatrati klasom
meu klasama; .ona je, prije, neto to stoji "nasuprot"
klasama i ini skrivenu hemi sferu klasnog svijeta ka-
pitala.
Doista, sve ene ne zauzimaju isto mjesto u siste-
mu koji je .odreen kapitalistikom drutvenom proiz-
vodnjom. To bi pretpostavljalo da sve one zajedno sa-
injavaju jednu jedinu grupu i da uivaju, u istQj mje-
ri, sve prednosti i nedostatke kQji proizlaze iz njihovog
odnosa prema prQizvodnji.
4 Isto, str. 333.
52
--1' _
Klasa je odreena na temelju proizvodnih odnosa:
proleter je proleter u mjeri u kQjoj ne posjeduje sred-
stva za proizvodnju; ako on sluajno (podrazumijeva se
pod time sretna okolnost, npr. nasljedstvo) uspije stei
vlasnitvo nad sredstvima za proizvodnju, postaje kapi-
talista. Ne postoji "prirodno" ili "bioloko" odreenje
u klasnom odreenju.
Ne postoji, za enu, takav hijerarhijski uspon u
drutvu koji bi, u biti, promijenio njezino "biti ena".
ene, 7Jbog svog odnosa prema mukarcu i ukoli-
ko su s njim povezane, rasipane su u raznim klasama
-kerke buruja ili proletera. One su pridruene .jednoj
ili drugoj klasi ne samo na temelju njihovog odnosa
prema proizvodnji, nego i njihovog odnosa prema mu-
karcu.
ene kao takve ne pripadaju niti jednoj klasi, iako
biti vezana za, na primjer, mukarca iz buroaske kla-
se (on, stvarno buruj!) donosi odreene privilegije.
S druge strane, ako prihvatimo injenicu da su e-
ne smjetene u razliite klase i, na temelju toga, objas-
nimo njihov razliit poloaj, to bi znailo da elimo mo-
tivirati i tumaiti kako je poloaj ene odreen samo
kapitalistikim nainom drutvene proizvodnje, kao i
to da se njen poloaj ukorjenjuje i iscrpljuje u drutve-
noj podjeli kapitalistikog rada.
Kapital je "stvorio" radnika, nije stvorio enu; sa-
mo je promijenio njen poloaj.
:Poloaj ene ne raa se s buroazijQm, ali se obja-
njava samo analizom prethodnog povijesnog poloaja
ene na kojem se kapitalizam temelji.
Odnos ene prema kapitalizmu moemo objasnitCu
potpunosti samo ako shvatimo njen odnos prema mu-
karcu: odnos koji je omoguiQ kapitalistikom nainu
proizvodnje da stvori, s jedne strane, mukarca "slo-
bodnog radnika" (u Marxovom smislu rijei) i, s druge
strane, enu kaQ neslQbodnu radnu snagu.
Primjeujemo, dakle, da u patrijarhalnom drutvu
uvijek postoje slojevi kQji se ne mogu unititi, niti do-
vesti u ropstvo, a koji se ipak, budui da zbog vlastitih
unutranjih karakteristika predstavljaju .opasnost za
fluidnu cirkulaciju drutva, ne mogu smatrati jedna-
kim ostalima. Ovi se slojevi krutQ izdvajaju u posebna
geta: podsjetimo se na idove, luake, delinkvente; ili
na pripadnike oruanih snaga, djecu, Crnce u SAD.
Oni se polako pretvaraju u svojevrsne kaste, i kru-
te nOPII1e ureuju rijetJke dodirne take sa drugim dije-
53
I
lo~ drut~a. Ovi su slojevi potlaeni, ali ne nuno iz-
rabljeni. Da bi postojalo izrabljivanje, moraju imati od-
reenu unutranju proizvodnu ulogu: u tom sluaju
o
moemo govoriti o pravoj kasti. Kasta nije, znai, skup
stavova ili ideja, ona ima uvijek odreenu ekonomsku
osnovu.
Ekonomska, materijalna osnovica kaste ena je ve-
zana za njezinu proizvodnu "autonomiju" (proizvodnja
djece i kuni rad).
S uvrenjem privatnog vlasnitva, ova posebna
"vjetina" ene sadravala je u sebi mogunost da po-
stane razorna u odnosu na sistem koji se. temelji na sa-
mom privatnom vlasnitvu; isto je i s obrtnikom koji
je, na temelju svoje radne sposobnosti, posjedovao oru-
e za proizvodnju i mogao biti, upravo zbog toga, opa~
san. Marx, II vezi s tim, kae: ,,'" gdje je posebna
vrsta rada majstorstvo u njemu i, prema tome, vlasni-
tvo na orua za rad jednako vlasnitvu na uslove pro-
izvodnje - tu je, dodue, iskljueno ropstvo i kmet-
stvo; ali moe u obliku kastinskog ureenja dobiti ana-
logan negativan razvoj ."5 . e Crncu omoguiti potpunu jednakost. S one strane
U tom sluaju vri se diskriminacija jedne tipine
i omeene proizvodne sposobnosti. Suprotno od onoga
to se zbiva u klasnoj podjeli (gdje se diskriminacija
vri samo na temelju injenice da netko moe jedno-
stavno raspolagati, openito, tuom radnom snagom),
tu se jednostavno zavlada pomenutim slojevima zbog
o
jedp.e vjetine koja je, u stvari, neophodna: jed.irio tako
e njihova proizvodnja biti funkcionalna li odnosu na
odreeno ustrojstvo drutva. U samoj injenici pretva-
ranja odreenih slojeva u svojevrsne kaste postoji uvi-
jek neka lana svijest: ne eli se priznati subjektivna
sloboda i, stoga, humanitet onoga koji je, ipak neopho-
dan. Priznati ih, znailo bi biti rtva neega to- je opas-
no, zarazno, neisto, nemoralno. eni je nametnuta, sto-
ga, kontrola raanja i vladanja materinstvom; ona gubi
pravo da odluuje o vlastitom tijelu, postaje puko oru-
e za proizvodnju ne-vlastite djece. Stoga treba priznati
da "odvojeno tijelo" kaste vri funkciju koja je, iako
bitna za drutvo, takve prirode da mora biti odstranje-
na iz slobodne cirkulacije samog drutva.
Vjerujemo da ono to je do sada reeno vai pogo-
tovo i ponajprije za ene; tovie, ba na temelju isklju-
ivanja ena. data je konceptualnaOana svijest) i prak-
tina mogunost iskljuivanja i drugih slojeva. Od ka-
da su ene iskljuivane u posebnu kastu, iskljuiti zna-
s Isto.
54
i "dovesti u enski poloaj": kas trira se onajkojeg se
ne moe tlaiti. ene su, dakle, jedna kasta, tovie;
kasta: prve odvojene, prve kastrirane. OO
Kastinski sistem temelji se na dobro prepoznatlji-
vim fizikim karakteristikama: spol, boja koe. Nije
mogue izbjei kastinSiki poloaj zato to je nemogue.
izbjei vlastiti bioloki poloaj.
Hoemo li slikovito opisati kastu, moramo je zami-
o sliti kao piramidu sa vrlo irokom osnovom i sa neko-
liko "isturenih vrhova". Sjetimo se poloaja Crnaca u
SAn, kako bi bolje objasnili ovaj pojam Ikaste u obUku
piramide.
Njihov kastinski poloaj se moe, takoer, doista,
figurativno opisati kao piramida s vrlo irokom osno-
vom, koju ine svi Crnci u getu, na ijem se vrhu pak
nalazi nekolicina Crnaca iz City-a. Ali, dok ove posljed-
nje buroazija koristi kao primjer mogunosti emap.ci-
pacije svih Crnaca od bijede geta, oni su ba ti koji,
nesumnjivo, dokazuju kastinski poloaj Crnca. Doista
nije mogu takav drutveni uspon u bijelim SAD koji
njegovog klasnog poloaja vana je njegova koa, oblik
njegovih usana, njegova kosa~
Ipak, bila je precizna politika SAD stvoriti crnu
buroaziju: ta se politika naziva tokenism. 6
Slino se moe rei za enu.
U bazi piramide nalaze se. sve ene koje su priSI-
ljene. da bi preivjele, uspostaviti "odnos s mukar-
cem", to za njih tano znai ekonomsiko 1zrabljivan.ie
koie trpe ba zato to su ene (kuni rad, napose). Na:
vrhu se, naprotiv, nalazi nekolicina takozvanih "emanci-
piranih", tj. one koie stvarno imaju mogunostemanci-
paci;e od materijalne prinude odnosa s mukarcem,
one koje se, na primjer, ne- moraju udavati: to je onaj
mali broj ko;i iz na;razliitiHh razloga (zato to su na-
sljednice, glumice itd.) ima druge prihode. Ali, ova ne-
-prijeka potreba odnosa s mukarcem, umjesto da bude
pretpostavka slobode i mogunost odnosa meu jedna-
kima, jest ba ono to dokazuje, i u ovom sluaju, kao
za Crnce u City-u, kastinski poloaj kojem je ena pod-
vrgnuta. Emancipirana, doista naputajui milijune e-
6 Neprevodljivi termin koji dolazi- od rijei token ("znak",
"simbol"). Oznaava politiku koncesija i simbolikih reformi
pomou koje vlast bijelaca u SAD prikriva stvarnu diskrimina-
ciju i segregaciju prema Crncima, s ciljem da, integrirajui odre-
ene privilegirane dijelove, podijeli snage i oslabi njihov anta-
gonistiki naboj. (Usp or. sa P. A. Baran i P. M. Sweezy, Mono-
polni kapital, Stvarnost, Zagreb, 1969, str. 228).
I 55.
j
I
--1_
 na iza sebe, ona ili pokuava drutveni uspon koristei
upravo ono :to je ini enom (tj. vlastitu anatomiju) i
stoga je uvijek u podreenom poloaju; ili se, radikalno
odbijajui vlastito lIbiti ena", natjee s mukarcem
,;ri.anjegovom terenu", predlaui ostalim enama jedan
kvazi-put ,ka osloboenju koji, ba u mjeri li kojoj vai
za nekolicinu, samo sankcionira iskljuenje veine svih
ena.
Vlastiti bioloki poloaj je identificiraj1ia injeni
ca: vlast koju bijelac ima nad crncem, mukarac nad
enom, nije posredovana stvarima {kao u sluaju pro-
letera i buruja, iji je odnos posredovan vlasnitvom
nad sredstvima za proizvodnju), ve je lina, neposred-
na: tijelo samo postaje sredstvo posredovanja.
Bijelac tlai crnca samo zato to je crnac, mada je
ovaj unutar svoje kaste dostigao vii poloaj od nekog
bij~lca: siromani bijelac samog sebe cijeni vie od bilo
kojeg Cr11.ca; nekad, ako je osoba bila crne boje smatra-
lo s~ da je ona rob iako je mogla dokazati suprotno.
. Zena je potlaena utoliko to je ena, i nema mu-
karca koji bi htio mijenjati vlastiti poloaj sa njezinim.
Za kastinski sistem je vezan itav niz stav:ova, pred-
rasuda, ideja koje, same po sebi, [le ine bit kaste; kao
to smo ve pomenuli, kastinski se sistem temelji na
ekonomiji, zbog toga, nikakva promjena ideja nee iz-
mijeniti kastinski sistem. Rasizam nee nestati (i, uosta-
lom, bilo bi nemogue) promjenom mentaliteta; poku-
ajem ukidanja rasnih predrasuda: rasizam e se uki-
nuti samo promjenom ekonomskih odnosa koji stva-
raju i koji, takoer, upravljaju kastinskim sistemom.
Ipak su stav-ovi, ideje, rasizam i seksizam izraz i
J
I
otjelovljenje osakaenosti kojoj su podvrgnuti svi oni
koji pripadaju jednoj kasti. .
!Pripadnik kaste je drugo, potinjeno, tabu. On je
negativno. Onaj tko ima u rukama "uvjete slobode i op-
i
stanka" drugoga, tj. onaj koji je u mogunosti da ga
dovede u objektivan poloaj slabosti i diskriminacije,
moe, potom, prebaciti mirne due na drugoga sve zlo,
svu negativnost. Za stereotipni nain miljenja, tipian
je manihejski stav u odnosu na zbilju: dobar ili zao,
lijep ili ruan, pozitivan ili negativan ... Moemo se
osloboditi more i egzistencijalnog straha projektirajui
na drugoga sve zlo i zadrati stoga, za sebe, sve dobro.
Tako, onaj koji odreuje istovremeno utvruje gdje se
razdjeljuje dobro, a gdje zlo. . jimo, nauili da budemo nesposobne da uinimo bilo
'Lewis Carroll je u Alisi iza ogledala to dobro uoio:
" ,Kada ja koristim jednu rije - ree Humpty Dumty
56
tonom .koji je poneto liio na ismjehivanje - ona ta
no znai ono to ja hou da znai, ni vie ni manje.'
,Problem je - ree Alisa - da li ti moe dati
rijeima razliita znaenja.'
,Problem je - ree JIumpty iDumty - tko mora
biti gospodar. To je sve.'''
Ali, kako bi bilo mogue da netko bude ono dobro,
ono pozitivno, potrebno je da on usporeuje svoje do-
bro, svoje pozitivno sa neim to je zlo, negativno. "e-
na je uzeta u 'Obzir ne pozitivno, u onom to ona jest,
za sebe, nego negativno, kako ona izgleda mukarcu.
Iako postoje i Drugi, osim ene, ne manje zato je ona
odreena kao Drugo. Njena dvosmislenost sama je dvo-
smislenost odnosa s Drugim. Ve smo to rekli, Drugi je
Zlo; ali, potreban Dobru, vraa se' Dobru: pomou njega
nalazim put Svega, i ipak je Drugi koji me od njega
odvaja; a vrata Beskonanosti su mjerilo moje kona
nosti."7
Svemoni Administrator (bijeli ovjek Eldrige Clea-
vera) je sebi svojatao Um, a Crnca je pretvorio u Tijelo,
Supermuevnog Slugu.
Mukarac je oduzeo eni inteligenciju, pretvorio je
u tijelo, Superenku ili Amazonku.
Inferiorizacija je konkretna injenica: ena, kao i
crnac, biva 'Otuena od vlastite linosti, vlastitog identi-
teta. enin je ivot straan: unitena je mnogo prije
nego to umire zato to, u biti, stvarno vjeruje onome
to mukarci 0 njoj govore. Ovo "vjerovanje" dov:odi je
do jadanja nad vlastitim stanjem i ini stvarnom pot-
injenost: "Mora nam biti jasno da su nam neki nai
dijelovi odrezani, kako bismo se prilagodile ovom dru-
tvu. Moramo pokuati zamisliti to bismo sve mogle
biti da nam nisu od roenja govorili kako smo glupe,
nesposobne da bilo ta analiziramo, intuitivne, pasivne,
fiziki slabe, histerine, hiperemotivne, od prirode za-
visne, nesposobne da se branimo od bilo kakvog napa-
da, stvorene samo da budemo domaice, seksualni ob-
jekt, centar emoth:nih usluga za jednog mukarca, ili
mukarce i djecu. I to, samo ako smo sreom nadare-
ne, jer smo inae prisiljene da izloimo komercijalno
oponaanje svih ovih uloga, kao neija sekretarica!
Takve nismo postale zbog naslijeenosti ili sluajno.
Oblikovali su nas u te deformirane poze, prisilili na te
ropske zadatke, stvorili ka'ko bi se ispriavale to posto-
7 S. de Beauvoir, Il secondo sessa, Il Saggiatore, Milano,
1965, str. 191.
57
 to to zahtijeva najmanju snagu, kao otvaranje vrata
ili 'boca. Rekli su nam da smo glupe, da smo guske.
Tisue godina su nam ibila ()Ibavijena stopala uma
i osjeajnosti."B
Ali, kako Fanon kae:"Postoji zona ne-bitka, ste-
rilno i aridno podruje, jedna potpuno ogoljela dolina,
iz koje moe niknuti istinsko raanje."
Ako mukarac zatvara enu u njezinoj "enstveno-
sti", on, .kao posljedica toga, biva zatvoren u ,svojoj
"mukosti". Spol postaje feti: odnosi izmeu mukarca
i ene, kao odnosi meu stvarima; iako je istina da su
to "stvari" koje imaju razliitu mo. . .
Stereotipizacija ubija enu, ali ograniava i mu-
karca. Odnos postaje nemogu. A ono to obiavamo na-
zivati ljubav stvorilo je sve premise da postane neuroza.
Ali, kako bi itav taj dvorac ostao na nogama, a seksi-
zam, rasizam, iskljuivanje, unitenje sebe samoga, mo-
gli ovjekovjeiti, potrebno je, takoer, propisati odnose,
postaviti itav niz neprekrivih normi koje e urediti
razmjenu izmeu podreenih i nadreenih.
'Pripadnici kasta su podvrgnuti tabuima. Tisuu ta-
bua uva odnose izmeu mukog i enskog u svakom
drutvu. lIZa nas znaenje tabua razlikuje se u dva op-
rena smisla: s jedne strane, znai sveto i posveeno, s
druge, to je uznemiravajue, opasno, zabranjeno, nei
sto. " Tabu se uglavnom izraava kroz zabrane i ogra-
mcenja ... Zabranama koje proizlaze iz tabua nedo~
staju bilo kakva opravdal!lja... Tabu je zabrana na-
metnuta izvana ... "9
ena, na primjer, mora biti podlona tabuu djevi-
anstva, to je za nju sasvim neosnovana stvar, koju joj
drugi nameu; za nju to. nema nikakvog opravdanja,
nikakvog unutranjeg objanjenja: mukarac je taj koji
daje smisao, znaaj njenom djevianstvu. Njega ono za-
nima stoga to je usko povezano s privatnim vlasnit-
vom. To je vrst zabrane koju si ona ne namee, ali koje
se mora svakako pridravati - kazna moe biti nemo-
gunost odnosa s mukarcem. Ta je ista za:brana namet-
nuta crncu kada mu se brani da ima spolne odnose sa
bijelom enom. Ureenje odnosa meu spolovima ima
tisuu lica i ~tiketiranih normi; ljubaznosti kojima su
ene sVaikodnevno podlone nemaju mkakve veze s pa-
njom prema njihovoj osobi, one su samo drutveni i
8 M. Tax, "La donna e la sua mente", Note del secondo
anno, Women's Liberation, New York, 1969.
S. Freud, Totem e tabu, Boringhieri, Tomo, 1969, str.. 50,
51, 69.
58
: i
I .
---'-
javni izraz moi mukaraca nad njima i ukazuju na nji-
hovo pripadanje posebnoj kasti. .
ene, svaka ponaosdb "aneo vlastitog ognjita",
rasute u kuama i porodicama, ive u individualnom ge-
tu koji ih liava mogunosti da prepoznaju u drugim
enama istu izrabljenost. Izgubljene u nekomunikativ-
nim elijama suvremenih porodica, ne mogu uhvatiti,
zbrojiti osnovnu identinost njihovog poloaja. Za raz-
liku od Crnaca, lko}i barem u getu, kao trenutk~ za-
jednike segregacije i podjele prostora,nalaze. otJelov-
ljenje stvarnosti jedne lmlektivne potlaenostI. Tu se
oni prepoznaju kao zajedniki izrabljeni. .
Dakle, rasipanost ima kao neizbellu posljedicu to
da ena ne prepoznaje u drugoj eni zajednitvo vlastite
potlaenosti; vodi je, naprotiv, ka poistovjeivanju s
vlastitim tlaiteljem. Zatv,orena u svojoj kui, ima, kao
"medij" sa svijetom i kao smisao vlastitog opstanka -
vlastitog mukarca.
Zbog toga, isto tako, ena se ne pojavljuje u pisa-
noj povijesti: na hekatombi enskih inteligencija, izvr-
enoj prinudom i svakodnevnom b eznaajno u, nasta-
vili su se mnoiti mitovi enske nesposobnosti.
A povijest su napisali mukarci kao povijest voj-
skovoa, mislilaca, naunika.
Muko drutvo
Ako je smjesta uoljivo da su ene neophodne, tre-
ba shvatiti zato se ne bi mogao priznati njihov rad; ko- .
ji izvor ima strah da one zarauju; odakle proizlazi nji-
hova unitavajua potencijalnost; zato se u svakoj e-
ni vidi vjetica.
Odgovor moe proizii samo iz globalne analize po-
vijesne strukture patrijarhata. Njegovo oblikovanje u
porodice i klase, neophodno za privatno prisvajanje, ne
moe nikako prihvatiti slobodno materinstvo i oslobaa
nje 'kunog rada. Slobodno materinstvo znailo bi dru-
tveno materinstvo, injenica koja bi unitila odvoje-
nost privatnog od javnog, odvojenost koja je nastala
osnivanjem porodice. Ali, iskorijeniti privatno iz ovog
drutva znai, jednostavno, ukinuti ga.
I samo zbog tog aspekta, postoji dovoljno motiva
zbog kojih ovo drutvo duboko strahuje od ene i, sto~
ga, odvaja je od sebe, kao to zabluda mora biti odvo-
jena od istine, zlo od dobra. Ovo je drutvo, dakle,
muko. U ,inu odvajanja ena, ono ih odvaja meusob-
59
I
I
no, i moe se utemeljiti kao patrijarhalno drutvo koje
u sebi ukljuuje enu, kao prirodu koju mora savinuti
vlastitim ciljevima. Ali, patrijarhat je i drutvo odras-
log protiv djeteta, jedne klase protiv druge, jedne dra-
ve protiv druge. Na kraju, rat svakog mukarca protiv
drugoga: bellum omnium contra omnes. Dublje, na "in-
frastrukturalnom" nivou, negirajui autonomnu seksu-
alnost eni, otuuj ui je kao robu, patrijarhat mora od
libida stvoriti orue moilO, tako da ne moe postii
istinsku spolnost, ve ostaje na razi!lli anainog nadzora
sebe i svije'1:a. To je drutvo ,koje, tako, odvaja podsvi-
jest od duha, dovodi ih u ratno stanje, a podie mnot-
vo super-egoa morala i religija, od lmjih se ne moe
osloboditi, jer ih stalno reproducira potinjavajui enu.
Ako bolje pogledamo, vidjet emo da se kraj "pri-
rodnosti" enslmg rada i ene same postavlja kao kraj
pretpovijesti - koja je prirodna povijest, prije svega,
i zbog toga - i poetak istinske ljudske povijesti, car-
stva slobode. "Odnos mukarca prema eni je najpri-
rodniji odnos ovjeka prema ovjeku. U njemu se, da-
kle, pokazuje, koliko je prirodno odnoenje ovjeka
ljudsko . .. "11
Kasta i proletarijat
Znamo, iz marksistike analize, da kapital raa sna-
ge koje e ga unititi. Znamo i to da je razvoj buroazi-
je stvorio, prvi put u povijesti, klasu koja se postavlja
kao opi antagonista sadanjoj civilizaciji. Ova je klasa,
radnika klasa, pozvana da stvori "carstvo slobode"
unitavajui svaki oblik drutvene potlaenosti ukida-
njem drave i svakog oblika podjele rada.
Ali mi smo, takoer, vidjeli da su ovi posljednji ci-
ljevi istovremeno konkretno vezani za oslobaanje ene.
Ako, s jedne strane, pada odmah u oi potreba kon-
vergencije radnika klasa - ena, ostaje i dalje injenica
da je radnika klasa organizirana, u ekonomskom smi-
slu, u porodice, tj. na izrabljivanju ene; s pravom se,
stoga, i radnika klasa ukljuuje u muki sistem koJi
treba unititi. Ova konvergencija, u prvoj instanci, iz-
gleda nemogua: povijesno, organizacije radnike klase
10 enski spol postaje roba, radna snaga, koja dobiva snagu
i upotrebljivost izvana. Tada muki libido postaje kapital.
11 MED, t. 3, Ekonomsko-filozofski rukopisi iz 1844. godine,
Prosveta, Beograd, 1972, str. 236.
60
I
--1~_
reproduciraju unutar sebe muku vlast, iskljuujui e-
ne u najznaajnijim trenucima.
to se engleskih sindikata tie, Engels pie sljedee:
"To su organizacije onih grana privrede gdje prevlada-
va rad odraslih mukaraca. Ovdje, do sada, konkuren-
cija enskog i djejeg rada ... nije bila u v~tanju .da raz-
bije njihovu organiziranu snagu ... One cme anstokra-
ciju unutar radnike klase, uspjele su osvojiti relativno
udoban poloaj, i prihvaaju ga kao definitivan."12
Treba zato, imati dijalektiku viziju radnike kla-
se, viziju koja je prisutna u itavoj M.arksovoj ras~ravi.
Radnika klasa ima doista dvostruki aspekt: s Jedne
strane, ona nije nita drugo nego klasa (najsiro~anija
meu svim klasama) koja sudjeluje u neprestanoj klas-
noj borbi, to je karakteristika patrijar:ha~og drut,:a:
Organizirajui se spontano, kroz tred JunIone, radniCI
pokuavaju stalno oduzeti to vie ekono~ske ril?i bu:-
oaziji: u tom smislu borba glava :porod~ca protIv. ka~I
tala stalno ugroava njihovu porodicu (mske nadnIce ih
prisiljavaju da prodaju enu i dj~C1.9 i onemo~~uje
im primjereni razvoj (koji je, u prmclpu, neogr~cen).
U tom smislu radnika klasa je klasa mukog SIstema
i kao takvu je ene osuuju.
Nije li zanimljiv.o primijetiti. d~. j~ Lenjin (a ve!
prije njega, Marx) rekao o tre~Jum.om~~u: ,,~po~t~
radniki pokret sam po sebi moze stvonh (l nelzbJezno
stvara) samo trendjunionizam, a trendjunionistika po-
litika radnike klase jest ba burDaska politika radni
ke klase."l3 " ... i kao takav on uope nije revoluciona-
ran, nego, tovie, moe poprimiti i reakcionarni as-
pekt.14 .
Postoji identitet, stoga, izmeu buroaske hegemo-
nije nad radnikom klasom i njezinim konstituiranjem
u muku ekonomsku ,klasu. Kao ekonomska klasa -
stv.orena proizvodnim odnosima - ona se nalazi pod
buroaskom hegemonijom toliko koliko se izraava i
.organizira kao muka. Revolucija doista nije mehani-
II MED, t. 4, Poloaj ladnike klase u Engleskoj,Prosveta,
Beograd, 1968, str. 129.
13 V. I. Lenjin, Izabrana djela, t. 1, to da se radi, Kultura,
Zagreb, 1948, str. 230. ."
14 Engels je 1958. godine pisao da "se engleskI proletarijat
faktiki sve vie poburoazuje... kao da eli najzad dotle do-
terati da pored buroazije ima ... i buroaski proletarijat." (MED,
t. 36 ,Pismo Engelsa Marxu od 7. oktobra 1858. godine", Prosve-
ta, B~ograd, 1979, str. 330. Vid. ,takoer Lenin, Opere, Volume
XIII, Sullo sciovinismo operaio anti internazionalista, Editori
Riuniti, Roma, 1965, str. 70).
61
 ki proizvod sve eih borbi protiv kapitala: povijesno Rosaria Manieri
iskustvo i marksistika misao nam to dokazuju.
Radnika klasa se, meutim, moe promatrati i na ENA I ISTORIJSKE SUPROTNOSTI
drugi nain: kao skup svih onih koji su otueni od ka-
GRAANSKOG DRUTVA KOD l\t1ARXA
pitala, ,kao proletarijat, "klasa koja nije klasa", klasa
onih koji nemaju religiju, zakone, dravu. U tom je smi-
slu radnika klasa' iva negacija kapitala, tek u osvje-
ivanju ,kapital i radnika klasa su radi/kalno drukiji,
tek sadaona moe sebi postavirti u odnosu na buroaziju
radikalno alternativne inter1se oi ciljeve: ukidanje klasa,
porodice, privatnog vlasnitva i drave. Ona potvruje
onda socijalizam i komunizam kao vlastite ciljeve i vodi
politiku borbu, tj. opu borbu ne samo' protiv buro-
azije, ve protiv svakog oblika tlaenja u drutvu koje
se temelji na privatnom vlasnitvu, podjeli rada, sek~
sualnoj otuenosti.
S t~. take gledita, radnika iklasa ili, bolje reeno,
proletanjat stavlja se- preutno izvan i protiv mukog
sistema u svojim povijesnim izrazima i osnovnim insti-
tucijama. ls Ne samo to opada opozicija. prema osloba- 1. Marx i furijeovska analiza enskog pitanja
anju ene, ve, tovie, proletarijat ukljuuje, kao je-
dan od osnovnih dijelova, enu, prvu meu otuenima, Mislim da se raznovrsna i razbacana marksistika
dio koji je najcjelovitije i najintimnije izrabljen. I mje- zapaanja na temu porodice i poloaja ene mogu grupi-
ra socijalistike svijesti ovisi od razvoja to ga, unutar .sati u tri kljune problemske celine:
proletarijata, ima borba za oslobaanje ene. S druge a) kritika graanskog oblika odnosa meu polovi-
strane, reinterpretirajui kapitalizam kao posljednje i ma i .obrisi materijalistikog zasnivanja teorije ljubavi
najeksplozivnije protureje patrijarhata, ena ima mo- uz pokuaj stvaranja nove teorije linosti, kao to se to
gunost da u svim proizvodnim i otuenim radnicima vidi u antropolokim razmatranjima u Rukopisima i, u
pronae svoje povijesne' saveznike. vezi s tim, mada u jedn'Om radikalno drukijem obliku,
-Borba ena protiv mukaraca trajati e dok bude u Nemakoj ideologiji i Manifestu, u kojima se Marx i
postojala porodica; ali porodica je i protiv proletarija- Engels distanciraju prema spekulativnoj varijanti od-
ta. Stoga ako bude postojala proturjenost, onda e to nosa prema ljubavi i ljudskoj jedinki kakve nalazimo
biti "proturjenost unutar naroda", a' ne antagornsti kod Stirnera i Bauera, i prema vulgarno-materijalisti
ka proturjenost u odnosu na muki dio revolucionar- koj poziciji primitivnog k'Omunizma, karakteristinih
nog proletarijata. za humanistiko-fojerbah'Ovski i ut'Opistiko-furijeovski
pristup;
("Oggi, la casta~', Luisa Abba Gabriella b) demistiftkacija shva:tarrija o sakraln'Oj i nepro-
Ferri, Giorgio Lazzaretto, Elena Medi menljiv'Oj prirodi graanske porodice u njenom odnosu
Silvi~ Motta, La coscienza di sfruttata;
Gabnele Mazzotta, Milano, 1972, str. 120- prema sferi ekonomije, pri emu je graanska porodica
136) shvaena kao 'kamen temeljac k'Onzervativnih drutve-
nih odn'Osa .kapitalistike proizvodnje i kao oslonac rop-
Prevela. Dolores Libanore skog poloaja ene;
e) izdvajanje specifinog enskog pitanja iz jedne
ire drutvene problematike, putem analize sadrane u
15, ~ije. sl)l1l.jnoto najrevolucionarniji .dio proletarijata sa-
Osnovama i Kapitalu, n objektivnim suprotnostima ka:-
pitalistik'Og naina proizvodnje, ija prir'Oda i odnosi,
V'

cIDJavaJu mladi, oni koji ne samo to nisu gJaveporodice ne-

go koji, takoer, trpe porodinu potlaenost. sami po sebi, ne omoguavaju reenje problema ~ao. to

62 63
 su, na primer, socijalizacija domaeg posla i podizanje
dece, iz ega proistie sve vee otuenje i eksploatacija
ene na terenu istorijskih suprotnosti odnosa izmeu
rada i kapitala.
Kritika graanskih odnosa izmeu polova ve je u
vreme Marxa i Engelsa bila iroko prisutna u analizama
brojnih socijalista utopista, posebno u delima Saint-Si-
mona, Fouriera, Owena. Savremenici znaajnih dogaa
ja - francuske revolucije, carstva, restauracije, ovi so-
cijalisti su bili prvi koji su, mada na razliitom nivou,
shvatili istorijske pojave i potrebu radi'kalne kritike os-
nova drutva svog vremena. Prvi su naslutili tada jo
nedovoljno izraene suprotnosti koje je sa sobom nosi-
la nova ,klasa koja se zainjala u graanskom drutvu.
Mada oni ,tu klasu ne sagledavaju u potpunosti kao
"proletarijat", ve jednostavno kao "narod",! njihove
analize ve tada sadre - u fragmentarnom i nejasnom
obliku - uoavanje izvesnih bitnih istorijskih i klasnih
suprotnosti koje se tiu najpotlaenijih u drutvu: pro-
letarijata i ena.
,Posebno Fourier, veoma otrom kritikom civiliza-
cije razgoliuje .materijalnu i moralnu bedu graanskog
drutva, koja se na najoitiji nain ispoljava u mono~
gamnoj pomdici tog doba. On razotkriva njenu la i
trule, opisuje do detalja sve zlo ~oje ona nosi i osvet-
ljava njenu sutinu: inferiorni poloaj ene u porodici.
Oslobaanje ene, shvaeno kao ponovno zadobijanje
njenih prava, i stoga kao slobodan razvoj njene linosti,
bila je takoe tema bliska mnogim prosvetiteljima, po-
sebno materijalistima, na primer Holbachu,2 iji se uti-
caj osea u Fourierovoj teoriji privlanosti. Halbahovski
i geteovski motiv "izbora prema afinitetu" u odnosima
izmeu polova, umee se u delo Fouriera, ikroz babefov-
sko naslee,3 sa zahtevom radikalne reforme drutva.
Polazei, dakle, od kritike graanskog oblika odnosa iz-
l Grupa autora, La coscienza di sfruttata, Milano, Mazzotta,
197.2, str. 23.
2 "Oslobaanje ene bila je tema koja je interes ovala mno-
ge reformatore drutva. Pre francuske revolucije Condorcet i
Holbach su zahtevali pravo ena na kolovanje ii ostala graan
ska prava ... u (SaumeI Bernstein, Storia del socialismo in
Francia, Rim, Editori Riuniti, 1963, t. 1, str. 290).
3 Babeuf je .zahtevao punu jednakost graanskih i politikih
prava. Z~}ene. Uostalom, ene su imale veoma znaajnu ulogu u
babefJsilckom pokretu: "One su rasturale propagandni materi-
jal, pevale babeNstike pesme na ulicama i u kafanama i
ulazile u vojne logore. Jedna propagandistkinja se hvalila da
je sama privela 2000 policajaca ...u (S. Bernstein, naved. delo,
t. 1, str. 164).
64
meu polova, Fourier uoava rasprostranjenost otue
nja erosa u civilizaciji i, na bazi toga, postavlja zahtev
za oslobaanjem ljubavnih strasti u itavom spektru
njihovih prirodnih ispoljavanja. Njegova je zasluga ta-
koe to je osetio da to o sl.obaanje, ka.o tenja i kona-
an cilj svakog drugog vida oslobaanja od represije,
nije manje znaajno od onog koje se ispoljava u prinud-
nom karakteru podele rada i da je mogue samo u pot-
punom prevratu institudonalizovanih odnosa l i graan
skom drutvu, koje on, u svakom sluaju, jo uvek sa-
gledava na rudimentaran nain, mada nadrasta gledita
reformatora XVIII veka, ~oji su se zadrali na prevas-
hodno moralizatorskoj :kritici i sve vreme bili obuzeti
nastojanjem da ne narue postojei poredak.4
Za Fouriera, civilizacija se zasniva, poev od njenog
jezgra, od porodice, na potiskivanju oseanja i domina-
ciji mukarca. U najneposrednijoj vezi s takvim tipom
graanske porodice, .on vidi poloaj ene, u njenoj pot-
punoj podreenosti, pri emu njena inferiornost pred-
stavlja jedan od kamena temeljaca celokupnog graan
skog ustrojstva. Sruiti takav oslonac poloaja ene, to
jest porodicu s njenom ekonoms~om, drutvenom, vas-
pitnom i ostalim funkcijama, odnosno. ukinuti podelu
rada iz koje proistie socijalni poloaj ene, unititi re-
presivni odnos prema ljubavi, jeste teorijski i praktian
cilj koji je Fourier sebi postavi.o. :Najznaajnije sredstvo
za postizanje ovog cilja jeste, za njega, potpuno osloba-
anje erosa i priznanje slobode seksualnih odnosa, uki-
danje monogamne porodice i pruanje mogunosti da
se ena bavi proizvodnim radom na~on oslobaanja od
robovanja domaim poslovima i podizanju dece.
Drugi znaajan element Fourierove analize jeste na-
sluivanje razliitih ideolokih mistifikacija sadranih
u raznim filozofijama morala, religiji, politici i tako da-
lje, koje opravdavaju, objanjavaju i potvruju postoje-
To pominje i S. Bernstein kada kae: "Francuska socija-
listika misao nastavak je predrevolucionarne materijalistike
i racionalistike kole iji su najznaajniji predstavnici bili
Helvetius, Holbach i Diderot. Materijalizam je interpretirao dru-
tvo na osnovu naunili saznanja XVIII veka i objavio rat
teoriji koja je sluei se natprirodnim, sankcionisala privilegi-
je ... " (naved. delo, str. 12). "Pa ipak materijalisti nisu iz svojih
doktrina izvu!cli revolucionarne zakljuke, nisu verovali II spo-
sobnost naroda da promeni svet i tretirali su oveka jednostav-
no kao posmatraa uzroka i posledica, potpuno nemonog da
sprei ili upravlja prirodnim silama" (isto, str. 13). I zakljuuje:
liU najboljem sluaju oni su bili moralisti ije su preporuke uu
pogledu podele na klase bile zaostale pa ak ireakcionarne
(isto, str. 17).
65
I 5 Marksizam II s\'etu 8-9
I
I
e stanje. Razume se, on jo nema jasan uvid u priro-
du i funkciju ideDIQgije i j.o uvek je optereen onim
to e veoma tanD 'Opisati Maria M.oneti kao "veliku
prosvetiteljsku zabludu"s, mada je upravo Fourier prvi
primetio da ena, drana vekQvima u stanju inferiorna-
sti i neznanja, stvarnD biva i tretirana inferiornom. Kao
dokaz, navodi se njena stvarna socijalna inferiornost,
to pokazuje oiglednu izokrenutost stvarnih drutve-
nih 'Odnosa. IstQ tako su "lukavi kQloni sa Antila ... po-
to su svoje crnce fiziki maltretirali i poto su ovi ve
bili podivljali zahvaljujui varvarskom neznanju, n~gi
rali svima ak i to da pripadaju ljudskom rodu"6. Ana-
lizirajui neke istorijske periode u kojima su ene igra-
le aktivnu ulogu u drutvu, J"ourier pDrie shvatanje o
prirodnoj inferiornDsti ena, tvrdei da je njihova pot-
injenost posledica .odreenih drutvenih okolnDsti, kao
i da je u odreenDm drutvu stepen emancipacije ene
pokazatelj stepena emancipacije uopte.
Ova tvrdnja pokazuje da je F.ourier neospDrno do-
stigao najvii nivo utopijskog socijalizma upravo na te-
mi emancipacije ene, ija se vanost meri uspehom
koji je ova tema imala. J. S. MHIQVU tvrdnju preuzima,
kao to smo videli, II svojoj analizi ropskog pDloaja e-
na,7 i Engels, usvom delu Poreklo porodice, smatraju6i
da je stepen razvQja razliitih drutava mogue meriti
polQajem ene l i porodici i drutvu dovodei toO II vezu s
.pDstojeim ekQnomskim strukturama.
Uopte uzev, celo furijeDvsko razmatranje mono-
gamne porodice i poloaja ene naili su na veliki od-
jek i privukli posebnu panju ak i Marxa. U Svetoj
porodici .on se osvre na "majstDrsku karakteristiku
braka"8 koju je dao Fourier i posebno prihvata sledeu
bitnu tvrdnju: "Razvitak neke istorijske epohe mDe se
uvek odrediti srazmerno napretkU ena !ka slobodi, jer
s A. M. Moneti, Introduzione a Ch. Fourier, Contra la
civilta, Bolonja, Guaraldi, 1971, str. 34. "Njegova {Fourierova)
pomalo elementarna slika dinamike odnosa dovela ga je do
toga da u pojednostavljenom svetlu vidi i funkciju ideologije ...
Velika prosvetiteljska tema obmane jo uvek pritiska ove ana-
lize i pokazuje nezrelost u -shvatanju bia i svrhe ideologije.
Suprotnost izmeu politike ekonomije i morala tako pokazuje
vidni jaz, i to ne samo stoga to su stanovita morala prilino
pomirljiva u odnosu prema izmenjenoj ekonomsko-socijalnoj
realnosti i shvatanja homo economicusa. Obe nauke idu ruku
pod ruku u izgradnji istog sveta, mada predstavljaju njegova
dva lica koja su intimno i nuno povezana."
6 Ch. Fourier, Le nouveau monde industriel et societarie, u
O. C., Pariz, An1:hropos, 1967--68, t. 6, str. 201.
7 J. St. Mill, La servitu delle donne, str. 29.
8 MED, t. 5, str. 172.
66
I
t
II
--L..-
se u QdnDSU ene prema oveku, slaboga prema jakome,
najoitije javlja pobeda ljudske prir.ode nad brutalno-
u. Stupanj enske emancipacije jeste prirodna mera
opte emancipacije."9 .
JasnD je da .FDurierov metQd analize, kao i me-
tod drugih socijalista utopista, prema Marxu i Engelsu,
nije jo naunQ fundiran, Dn karakterie i njegoOve spe-
cifine analize poloaja ene, iz ega su proizala uto-
pijska reenja. Pa ipak, uprkos tih granica, koje su ille
samo metodoloke ve i istorijskelO, FDurierova kritika
graanske porodice i pDIQaja ene, predstavlja na pla-
nu kritike poloaja ene teorijski domet koji se moe,
ini mi se, uporediti sa znaajem fojerbahovske kritike
religioznog otuenja. Kao to Marx u osnDvi prihvata
FeueJ:1bachovukri1jj.ku kaQ teQrijs:ki instrument svojih
analiza QtuenDg rada i primenjuje je u analizi struk-
ture mQdernQg drutva, istQ se tako slui furijeovskDm
kritikom seksualnog morala, braka i porodice i upotreb-
ljava je na drugi nain, ne vie utopistiki, ve u nau
noj analizi i ,kritikom razumevanju graanskog poret-
ka i njegove baze.
2. Konzervativni karakter jedne vrste
seksualnog liberalizma
Jedan od prvih spisa u k.ome Marx dQtie problem
'Odnosa izmeu pD10va i porodice, jeste onaj u k.ome go-
VQri o osnivau istDrijske kole prava, Hugou, ije teo-
rije o braku, po svom zastarelom i reakcionarnom vidu,
Marxu izgledaju veoma sline izjavama pDjedinih komu-
nista onog vremena, k.oji su bili protivnici kodi:fikDvane
asti u .odnosima izmeu suprunika. U stvari, mada
HugQ ne iskljuuje faktikQ postojanje braka i, tavie,
9 J. St. Mill: "... Iskustvo nas ui da je svaki korak na
putu progresa bio praen podizanjem za jedan stepen na vii
nivo socijalnog poloaja ene; to je omoguilo da istoriari i
filozofi tumae uspon ili pad u poloaju ene najboljim i naj-
sigurnijim pokazateljem stepena civilizacije jednog naroda u
odreeno vreme" (naved. delo, str. 43-44). Marx-Engels:
"Razvitak neke istorijske epohe moe se uvek odrediti sraz-
merno napretku ena ka slobodi, jer se u odnosu ena prema
oveku, slaboga prema jakome, najoitije javlja pobeda ljudske
prirode nad brutalnou. Stupanj enske emancipacije jeste pri-
rodna mera opte emancipacije." (Sveta porodica, MED, t. 5,
str. 172.
10 "Sistemi Saint-Simona, Fouriera i Owena itd., pojavljuju
se u prvom nerazvijenom periodu borbe izmeu proletarijata
i buroazije." (Marx - Engels, Manifest komunistike partije,
MED, t. 7. str. 403.
67
koristi brani odnos da bi pokazao, da kao i u nebroje-
nim drugim odnosima, nije uvek nemoralno koristiti se
telom nekog oveka kao sredstvom za odreenu svrhu,
uprkos miljenju svih onih, pa i samoga Kanta, koji su
taj izraz pogreno razumevali"l1. Meutim, da brak pred-
stavlja "posveenje polnog nagona 'Putem iskljuivosti,
obuzdavanje nagona putem zakona,moralna lepota, ko-
ja zapovest prirode idealizira u moment duhovnog spa-
janja - reju duhovna sutina braka - eto ta upravo
gospodin Hugo smatra podozrivim u braku" Y
Ogranienje zadovoljenja seksualnog nagona na
brani odnos suprotno je, prema Hugou ,,~nimalnoj pri-
rodi" i jo vie "racionalnoj prirodi oveka". Zato?
"Pokuajte da pogodite!" ikae Marx. "Jer bi jedan ovek
trebalo da bude skoro sveznajui da bi predvideo ishod,
jer, obavezujui se na to da se jedan od najjaih pri-
rodnih nagona vezuje samo za jednu odreenu osobu,
znai izazivati".
"Vidite li u kakvu su ikolu", zakljuuje Marx, ili
nai mladonemci!"13 Protiv Hugoa Marx brani etiku bra
ne veze ija je sutina "moralna lepota, koja zapovest
prirode idea!lizira 'll moment duhovnog spajanja."14
Ljubavni odnos izmeu mukarca i ene je ljudski
samo zato to je i etiki, duhovni odnos; to je eros u
etikom smislu i u okolnostima drutva. Izdvojiti na-
silno prirodni element, znai vratiti se "sirovoj prirodi",
preskoiti kulturu i civilizaciju, vratiti se u stanje div-
ljatva koje, ak i u onom antikomformistikom naboju
u odnosu na varvarstvo civilizovanog oveka u graan
skom drutvu, nije samim tim manje reakcionarno.
Isti motiv e u jednom drukije artikulisanom, zrelijem
kontekstu analizirati Engels i Lenjin.
Engels u karakteru ekskluzivnosti monogamnog
braka vidi "najvii domet razvoja morala" za koji du-
gujemo monogamiji, spasenje iz varvarske horde. Na-
suprot idejama njegovog vremena o razvratniku (kao
uzoru sloma univerzruma graanske porodice, i ponovne
pojave teorija prema kojima bi zadovoljenje sopstvenih
seksualnih poriva i ljubavnog nagona trebalo da bude
isto tako jednostavno i beznaajno ikao na primer zado-
voljenje nagona ei, Lenjin tvrdi: "Ova teorija o ,ai
vode' je doslovce govorei zaludela nau omladinu ... Ja
11 K. Marx, "Fi1ozofsld manifest istorijske pravne kole",
MED, t. 1, str. 262.
12 Isto.
13 Isto, str. 263.
14 Isto, str. 262.
68
J
smatram poznatu teoriju o ,ai vode' istovremeno ne-
marksistikom i antisocijalnom. U seksualnom ivotu
ne ispoljava se samo ono to pro.istie i~ I!rirode, ve.~ i
postignuti stepen kulture bez obzlr~ radi II se o UZVlS~
nim ili niskim stvarima."IS Ne moze se svako parenje
nazvati .brakom.
Etiki je karakter branih odnosa potvren u jo
jednom spisu mladog"Marxa pod naslovom .,!,Nacr;: z~
,kona o razvodu braka (novembar 1842): "VIse nece bI-
ti dovoljno da se ispituje opravdanost ili I?-~opr~vdanost
razloga za razvod. Bie ~neo,l?hodn? razra~~t1. pOJa~ bra-
ka :i posledice ovog pOjma .16 Omma kOJI. s~v zalazu za
razvod, koji se postavljaju "na eudemom.s!I~ko stane:
vite i misle samo na dve jedinke zaboravljajU porod1.~
CU"17, Marx skree panju na to da: ,iKada brak ne bl
bio osnova porodice, on bi bio pr~dme~ za~ono~avs'tr~
isto onoliko malo koliko je to, reCImo, I pnJatelJstvo .
Njima Marx prebacuje da ne ~maju u obz~r "moralnu
supstanciju"19 brane veze: "NI.k? s~ ne pnmorava v~a
sklopi brak; ali svako mora bIti prlIDoran da se, Clm
sklopi brak, odlui da po~uj~v z~kone b~a:ka. ~o s~ap~
brak, taj ga ne stvara, ne lzmlslja ga, ba~ ka? st~ lOm ph-
va ne izmilja prirodu i zakone vode 1 tezme .
Sutina braka je stoga moralna i samim tim po svo-
joj istinitosti neraskidiva: "Svi moralni odnosi su ~~
svom pojmu neraskidivi, u ta se lako mo~e:n0 u~entl
ako pretpostavimo njihovu istinitost. Ist1.mta drava,
istinit brak i istinito prijateljstvo nerazruivi SU."21 ~a
ipak, protiv hegelijanske mistifikacije izjedn~avanJ~
bitka i misli, realnog i racionalnog!. Marx tV~~l d~ m-
jedna drava, nijedan brak :i mjedno. ~nJ~tel)stvo
ne odgovaraju u potpunosti sopstvenoj :J.d.~Jl l. sa-
mim t1m, .kao to se jedno. stvarno 'PnJateIJsty0
moe raskinuti ak i u porodici, kao to stvarna drza-
va moe nestati u svetskoj istoriji, isto to moe zadesiti
brak 11 okviru drave. U tom sluaju razvod je samo
pravna potvrda jednog unutarnjeg sloma, p~~anj~
S mrti JednoO' o dre eno O' braka: "Razvod braka mje m-
ta drugo do o o
izjava: ovaj brak je mrtav b
. rak , njegovo
.
15 v. l. Lenjin, "Emancipacija ene" u izdanju E. Santarelli,
Rim Editor.i Riuniti, 1971, str. 92.
',6 K. Marx, "Nacrt zakona o razvodu braka" MED, t. 1,
str. 305.
17 Isto, str. 307.
18 Isto.
" Isto.
20 Isto, str. 308.
21 Isto.
69
post~janje samo je privid i obmana."22 Pa ipak, ovo se
priznanje ne moe izdati povrno i nesmotreno, popu-
tajui kapricima i eljama pojedinaca, prenebregava-
jui moralni razlog. Treba biti potpuno siguran da vie
ne postoje nikakvi uslovi koji su omoguavali da jedan
moralni odnos kao to je, na primer, brani, odgovara
sopstvenoj prirodi. Naravno, primeuje Marx, ta izves-
nost moe postojati samo u jednoj dravi koja je i sa-
ma humana, u kojoj je dakle zakon svestan izraz volje
naroda, znai, njegovo delo i za njega sainjen. Umesto
toga, oni :koji se zalau za razvod po svaku cenu, ne sa-
mo to nemaju visoko miljenje o oveku, ve su prinu-
eni, odbacujui svesno potinjavanje etiko-prirodnim
snagama, na slepu poslunost jednom natprirodnom i
vanmoralnom autoritetu. "Eudemonistiki i individuali-
stiki ugao gledanja", ,koji podravaju pristalice razvo-
da, postaje nisko utilitaristiki ugao gledanja na svoji-
nu, tipian za "vulgarni" komunizam, koji Marx napada
u svojim Rukopisima. . kontemplativne svesti, i za aktivistiko i ovozemaljsko
Zajedniki imenitelj Hugoovog stanovita, pojedi-
nih pristalica razvoda, i "grubog" komunizma jeste ar-
haiko svoenje oveka na puku prirodnost, to je isto
to i njegova isto animaina priroda. Kada je re o bra-
ku i o odnosima izmeu mukarca i ene, Hugo "obe-
sveuje" sve to je sveto pravnom, moralnom, politi
kom oveku",23 mada je ono to je opasno ne toliko to
obesveenje, koliko to to njegqva teorija ne nudi ni
jedan alternativni predlog racionalnosti i etike; napro-
tiv, njegova teorija predstavlja apsolutno osporavanje
svega onoga to je racionalno i etiko u drutvenim in-
stitucijama. Njegova prividna bezobzirnost nije nita
drugo do "frivolnost razvratnika, vulgarni skepticizam
koji .ohrabren pred idejama, odan banalnim stvarima",24
ne vidi nikakvu racionalnu i moralnu svetlost u posto-
jeem, ali samo zato da bi mogao da prizna postojee
bez svetla razuma"2S, kako bi opravdao krah racional-
nosti i, samim tim, opravdao postojee u njegovoj ira-
cionalnosti.
Iz venca se kidaju cvetovi, ali samo kako bi se mo-
gli nositi pravi venci bez cvea. To je prosvetiteljski
pristup, ali sada bez onog revolucionarnog naboja teo-
retiara francuske buroazije u usponu iz XVIII veka.
22 Isto.
23K. Marx, "Filozofski manifest istorijske pravne kole"
naved. delo, str. 260.
2< Isto, str. 261.
lS Isto.
70
To je, naprotiv, vrsta reakcionarnog i konzervativnog
prosvetiteljstva; pPOsvetiteljstva sa stanovita ancien
regimea. Njegov vidokrug je jedinka u nepatvorenoj pri-
mdnosti, dovedena do krajnosti u svojim prodrijivim
i ratobornim instinktima, jedinka pretvorena u materi-
jal za izrabljivanje, za zadovoljenje potreba, koje su i
same u najapstraktnijem shematizmu, svedene na jed-
nostavne i gole fizioloke potrebe. Model ove teorije je
l'homme-machine ("ovek maina"), onako kako ga je
fiksirao francuski materijalizam XVHI veka, ali lien
svojih anti autoritarnih i anti spiritualnih implikacija, li-
en funkcije rasturanja svake religiozne i metafizike
netolerancije. Analiza mitske svesti o odnosima izmeu
polova, o braku i porodici, poinje u stvari poetkom
XVIII veka u prosveenom, kritiko-negativnom i ras-
krinkavajuem obliku. .
Namito francuski materijalizam, kao izraz zapad-
ne graanske klase u usponu, zajedno s borbom pmtiv
saznanje oveka, prevrednuje u pmseku moral, u anti-
spiritualistikoj polemici, telo, i bori se na osnovu do-
stignua prirodnih nauka koje bez predrasuda ine od
oveka objekt posmatranja, ruei svaki manihejski du.,
alizam izmeu duha i tela, izmeu fizikog i moralnog.
tavie, fiziko je mera moralnog, a neposredan, prak-
tini cilj jeste "bonheur", lina i javna "srea", kao re-
zultat zadovoljenja prirodnih impulsions (nagona). Ana-
liza meuljudskih odnosa uzima kao model herniju i fi-
ziologiju, pa se ak i renik moralista: prevodi na re
nik fiziara. Ljubav se tumai kao pokret fizike pri-
vlanosti; kao odgovor na stimulanse koji su iskljuivo
fizilci. "Primitivna bia, tvrdi Holbach, ili sastojci tela,
imaju potrebu da se podravaju, da se tako izrazimo;
zavise jedni od drugih da bi se odrali, postigli konzi-
stentnost i vrstinu; to je injenica koja se podjednako
odnosi na ono to se naziva fizikim, kao i na ono to
se naziva moralnim".26
Pozivanje na prirodu potie od materijalizma XVIII
veka, s namerom da se stvori jedan moral otvoren i
bez predrasuda prema vrednovanju ovekove telesnosti.
Nasuprot pmizvoljnom spiritualistikom moralisanju,
insistira se na prirodnoj potrebi koja, uzeta kao jedina
moralna mera, obara svaki sud o ljudskom ponaanju.
Ovo shvatanje, upravo zato to odgovara jasno determi-
nisanom mehanizmu, ne moe biti proglaeno devijant-
. 26 P. H. D'Holbach, Systeme de la Nature, Hildesheim,
OIms, Verlagsbuchhandlung, 1966, I, str. 54--55.
71
nim i stoga mora biti tolerisano: seksualnost, isto kao
inteligencija, zavisi II potpunosti od sklopa ovekovog
mehanizma. Netrpeljivost prema posve prirodnom "fa-
~on d'agir" ("nainu ponaanja") i robovanje moralnoj
strogosti, ispoljavani u isto f.ormaJnim imperativima,
koji nisu nita drugo do predrasude i sujeverje, izvor
su ljudske nesree. ovek je, kau materijalisti, nesre-
an jedino zato to zanemaruje odnosno potiskuje svoju
prirodu; stoga: "Ti koji si sujeveran, vrati se prirodi:
ona e te uteiti, odagnae iz tvog srca strahove koji te
pritiskaju."27
Razotkrivajui predrasude koje su stvorili razni vi-
dovi moralne strogosti, menjajui time i samu prirodu
ljubavi, ovi teoretiari potom pokazuju kako je, zahva-
ljujui tome, enski rod bio ugroeniji. Bilo bi zanimlji-
vo prouiti temu stida (pudore) u filonofiji XVIII veka.
Stid je, kau materijalisti, samo jedan oblik suzdrano-
sti, a ako je to oblik prinude, onda je stid pokazatelj
potiskivanja. Kod devajke koja se odrekla stida, kae
Lamettrie, nadvladala je potreba, a to je dokaz zdrav-
lja: zdravlje' i uzdrljivost se meusobno iskljuuju.
Otuda: ak i za enu, pravo na slobodno seksualno ui-
vanje. Sasvim je f.ormalistioki onaj zakon koji se oglu-
uje o prirodne nagone i koji ini ene "malheureuses"
("nesrenim"), kako uzvikuje Destutt de Trasy. Upravo
je on uzrok to ene "nalaze uteitelje i to ih izlae
potrebi da ih potrae".28
ak i hmk, koji je Voltaire ismejao u njegovom
svetom 'Obliju, materijalisti su prihvatili kao antimeta-
fiziki sklop, koji poiva, ako je autentian, na "attrac-
tio electiva" (na "elektivnoj privlanosti") - izraz pre-
uzet opet iz hemije, koji e biti u naslovu jednog od
najpoznatijih Goeteovih romana "Izbor po' srodnosti".
Sledei pasus iz Holbacha, koji je prihvatio Goethe, mo-
e objasniti ovo to tvrdimo: "U svakom sluaju, treba
prihvatiti injenicu da postoji zakon prema kome se po-
jedina tela m.ogu ujediniti s veom ili manjom lakoom,
dok druga ne mogu nikako da se spoje". Voda, na pri-
mer, moe da se pomea sa solju ali nikako sa uljem.
Neka su jedinjenja vrsta kao, na primer, metali; dru-
ga su pak slaba i vrlo ih je lako mogue razbiti. Neka
tela ne mogu da se ujedine sama od sebe, ali se mogu
spojiti pomou drugih tela koja im slue kao. posredni-
ci: tako, na primer, ulje i voda mogu da se spoje i po-
XI Isto, tom II, str. 493.
lB A. L. C. Destutt de Tracy, De l'amour, Pariz, 1926, str. 21.
72
I
I
--1 __ _
stanu sapUill. uz dodatak alkalnih soli. Iz svih ovih eleme-
nata razliito komponovanih ii. u najrazliitijim propor-
cijama, r~zultiraju fizika i moralna tela ija su svojstva
i oblici potpuno razliiti i ije ponaanje je manje-vie
nepredvidljivo i teko shvatljivo upravo zbog postojanja
ovil1. elemenata i materija koji su uli u njihov sastav
i zbog razliitih metoda spajanja istih tih materija."29
Brak je takoe jedno moralno telo, koje se rukovo-
di ulnom privlanou srodnih dua, ali brak, isto tak'O,
moe postojati izmeu fiziki nespojivih elemenata, ko-
ji su ipak zajedno zahvaljujui nekom posredujuem
faktoru hilo da je to naslee, zajedniko staleko porek-
lo itd. tavie, esto u drutvu dominiraju brakovi u
kojima je najznaajniji taj posredujui element, a lju-
bav, kako kae Destutt de Tracy, jeste "da se tako izra-
zim, u potpunosti strana braku". Ali, kritika analiza
prosvetitelja zaustavlja se na ovoj taki.
Pozivanje na prirodne nagone, s njegovim anti auto-
ritarnim komponentama, nosi sa sobom odbacivanje
arist(jkratsko-feudalnog naslea, autoritarnog formaliz-
ma i religiozne netrpeljivosti. Sa takvim pristupom pro-
svetiteljska misao predstavlja maajan domet <kritikog
naina razmiljanja, Ikoji Marx priZJIlaje, ali pokazuje i
izvesna njegova ogranienja. TVTp,nja o prirodnom o
veku, o kome govore materijalisti, mije nita drugo do
prihvatanje postojanja buruja, iji oslobodilaki indivi-
dualizam dosee samo do granica njegove fiziologije i
psihologije. Svoenje ljubavne strasti na hemijske pro-
cese, prema kojima jedno telo ima potrebu za seksual-
nim objektom radi zadovoljavanja svojih nagona, skri-
va 'll sebi tipino graanski pogled na svet: a to je onaj
ugao gledanja prema kome jedan ovek slui drugome
samo kao sredstvo za zadovoljavanje sopstvenih potre-
ba, svedenih na nivo fiziolokrh potreba, znai animal-
nih, te otuda - asocijalnih. Stoga je prirodno neophod-
no i samim tim korisno da mukarac poseduje enu kao
objekt seksualnog zadovoljenja: materijalisti XVIII ve-
ka tu sliku zaokruuju ukazujui na postojanje uzajam-
ne korisnosti, odnosno tvrdei da ena ima podjednako
pravo da poseduje mukarca.
. Takva teorija reciprone koristi izraena je ria sle-
dei nain: "Ti za mene nisi nita drugo do hrana, kao
to i ti mene jede i troi. Mi uzajamno imamo samo
jedan odnos: odnos upotrebljivosti, korisnosti, koristi."3o
A Marx to :komentarie: "Odnos ,upotrebljivosti' koji u
29 P. H. D'Holbach, naved. delo, str. 56.
30 MED, t. 6, str. 335.
73
 udruenju treba da bude jedini odnos meu individuama,
odmah se opet parafrazira u uzajamno ,jedenje'. ,Savr-
eni hriani' udruenja naravno i prieuju, samo ne svajanja, odnosno humaniziranja prirode. .
zajedno, ve jedu jedan drugoga. Ve se kod Helvetiusa
i Holbacha moe nai idealizacija ovog uenja, koje sa-
svim odgovara opozicionarskom stavu francuske buroa-
zije pre revolucije. Kod Holbacha se sva delatnost indi-
vidua u njihovom uzajamnom optenju prikazuje kao od-
nos korisnosti. i korienja, na primer, govorenje, volje-
nje itd."31 To je tipian pogled na svet graanske klase
prema kojoj je "neki predmet na tek onda kada ga ima-
mo, dakle, kada za nas postoji kao kapit=!ll, ili kada ga
neposredno posjedujemo, jedemo, pijemo, nosimo na
svom tijelu, nastanjujemo itd., ukratko, kada ga upotreb-
ljavamo."32 Posledica toga je da je na mesto svih fizikih
i duhovnih ula stupilo "jednostavno otuenje svih tih
osjetila, osjetilo posjedovanja".33 Jednakost ene prizna-
ta je samo unutar spavae sobe, dok namesto ljubavi do-
lazi uzajamno postvarenje. Istrgnuta iz celine i zatvore-
nau sebe samu, svedena na puki instinkt - seksualnost,
kao i svaki drugi ovekov nagon, gubi svoju ljudsku di-
menziju, a to je drutvenost, odnosno ono to se stvara
u odnosima izmeu ljudi. Zadovoljena u svom fiziolo-
kom vidu, seksualna potreba se ne razlikuje od one ani-
malne, pa ni od animalnog naina njenog zadovoljavanja.
Jelo, pie i raanje jesu, dodue, takoe prave ljud-
ske funkcije "meutim, II apstrakciji koja ih dijeli od
ostalog kruga ljudske djelatnosti i koja ih ini posljed-
njim i jedinim ciljevima, one su ivotinjske".34 Ovekova
ulnost, meutim, u sv-oj irini i ramovrsnosti ispoljava-
nja, "videti, uti, mirisati, okusiti, dotai, misliti, osea
ti, eleti, voleti, initi" izraava svu raznovrsnost i slo-
enost ljudskog odnosa prema svetu oko sebe. Odnosi ko-
ji, dakle, podrazumevaju -ljudski vid razvoja ovekovih
organa i njihovih ,funkcija, ali isto tako i "objektivno
ljudski odnos" predmeta prema oveku.
Tako Marx rezimira ova shvatanja: "Jer, ne samo
pet osjetila, nego i takozvana duhovna osjetila, prakti
ka osjetila (volja, ljubav, itd.) jednom rijei ljudsko osje-
tilo, ljudslmst osjetila-nastaje--te:k pomou-posto-Janja
njegova predmeta, pomou oovjeene prirode".35 to zna-
i da na ljudske potrebe i nain njihovog zadovoljavanja
3lIsto_
32 MED, t_ 3, str. 240.
33 Isto.
34 Isto, str. 220.
3S Isto, str. 241.
74
ne utie samo ono to je nasleeno, kao to e rei Le-
njin, ve i kulturna istorija i civilizacija kao istorija pri-
Ako je tano da lIza izgladnela ovjeka ne postoji
ljudski oblik hrane, nego samo njeno apstr~~tno post<;>ja-
nje kao hrane: ona bi isto tako mogla bItI pred nJIm
u najsirovijem obliku i ne moe se rei ime bi se ova
ishrana razlikovala od ivotinjske ishrane"36, to se tim
vie moe odnositi i na ljudsku seksualnost. Ako je i uzi-
manjehrane kod oveka humani:wvano, te otuda izdignu-
to iznad pukog oblika utilitarnosti, egoizma, zadovoljava-
nja prirodne potrebe, tim vie se to odnosi na objekt
koji zadovoljava seksualni instinkt, a to -je ljudsko bie,
bie koje deluje i koje moe da pati, drutveno bie. Na
ove Marxove napomene ukazuje Rjazanov tvrdei da ne
mogu na isti tas biti stavljeni potreba zadovoljavanja gla-
di i seksualna potreba, jer bi to bio dokaz izuzetno rus-
kog stepena kulturnog razvitka.37 To ~~a~i da kada ,,~
dimo da je svaka ljudska potreba -socIJahzovana, onda Je
glad koju zadovoljavamo kll:~~nim mesom ~oj~ jedemo
viljukom i noem, glad razhclta od one kOJa kida meso
rukama zubima i noktima". Isto tako, odnos izmeu po-
lova im'a potrebu da bude zadovoljen .na cI:u~i n~~i~,
znai socijalizovan i socijalan, u samOj sVOJOJ SUStllll.
. Seksualnost je ljudska samo ako je aktivna nape-
tost, te dakle, spontana i kreativna napetost, ljudskog bi-
a uzetog u njegovom totalitetu i ako tei jednom odre-
enom predmetu, 'koji je u ovom sluaju - bie drugog
oveka. To, takoe, znai da je seksualnost takva samo
u uslovima postojanja slobode. ta takvi uslovi znae za
oveka, u prvom redu za enu, koja je u najveoj meri
bila u okovima seksualnog ropstva, tema je koja bi nas
odvela suvie daleko. Ono to ovde elimo da utvrdimo,
sledei pri tom marksistiki put, jeste da izvesni oblici
vulgarnog materijalizma, mada su, kao to emo videti,
odigrali pozitivnu ulogu u odnosu na spiritualistiku tra-
diciju, ne doprinose sutinski ljudskoj emancipaciji, pa
ni seksualnoj. Shvatanje graanskog liberalizma, koje je
razradio materijalizam XVIII veka, rui se i pre nego
to je dotaklo kljunu instituciju graanskog ureenja
seksualnosti - brak. Tu se, naime, ne postavlja pitanje
da li je takvo ureenje korisno za odnos mu,karac-~:~a,
ili, bolje reeno, priznaje se i tvrdi da je ono nesumnJIV?
negativno i u nepomirljivoj suprotnosti prema onom pn-
36 Isto.
n D. Rjazanov, "Comunismo e matrimoIllio" Contra la mo-
rale borghese, Rim, Samona i SaveIli, 1972, str. Sl.
75

rodnom u ljubavnoj strasti (suprotnost izmeu ljubavi
i civilizacije ljubavi i zakona, ljubavi i institucija dubo-
ko je uzdrd:tana), mada se uopte ne dovodi u sumnju
porodica, koja se smatra prirodnom zajednicom i samim
tim venom inepromenljivom.
Citirali smo Holbacha kao pristalicu teorije "privla
nosti po izboru", aH koji je istovremeno ubeeni prista-
lica nerazruivosti braka i neprihvatanja razvoda: "Pita-
nje: Zato smatrate da suprunici treba da budu verni
jedan drugom? .odgovor: Zato to u braku nita nije ne-
'dostojnije od neverstva koje rui oseanje poverenja, po-
tovanje i slogu koji su neophodni za od:ravanje brane
zajednice."38
Spontanost erots;ke liaison (veze) je odmah zabo-
ravljena i na njeno mesto dolazi moralizatorski diskurs
odbrane koji poverava drugome branu sreu i koji ra-
cionalizuje brani odnos mada je on ve ostvaren i uvr
en institucionalnim okvirom. Ono to Holbach naziva
"privlaenjem analognih i slinih supstanci", Goethe na-
ziva "izborom prema afinitetu", koji se istovremeno ne
moraju poklapati sa graanski ozakonjenom branom
vezom, koja predstavlja, zahvaljujui tome, uvek jednu
pretnju. Prirodna privlanost moe dovesti do izbora jed-
nog odnosa umesto drugog, i upravo taj izbor odreuje
tragediju hemijsko-etikog etvorougla na ~ome poiva
geteovski roman: "Scheidung (razvod) jednog braka koH
ne poiva na afinitetu suprunika i vezi l iudi obuzetih
,trajnom privlanou analognih i slinih elemenata'; za-
tim autentina ljubav, koja postaje nunost, ,tmurna i
strasna nunost' ako se hoe, ali nunost koja se, uz tra-
gian ishod, nadvila nad bilo kojom graanski posvee
nom zajednicom".39 Ljubav, shvaena kao prirodni zakon
privlaenja, slino zakonima koji reguliu hemijske kom-
binacije izmeu slinih elemenata, pojavljuje se odmah
kao eros koji je u suprotnosti sa civilizacijom, kao in-
stinkt koji je u suprotnosti sa dunou. Ljubavna strast
koja se namee svom teinom prirodne nunosti, sukob-
ljava se sa graanskim zakonom koji je, sa svoje strane,
moe samo uguiti, ali ne i pobediti. Tako se, najzad,
istorija civilizacije pojavljuje kao istorija tlaenja i
kao istorija etikog konformizma. Ovaj konformizam sa-
dri prilagoavanje zakonima, ali posredstvom udvaja-
38 P. H. D'Holbach, Elements de la morale zmiversale on
Cat/ulchisme de la Nature, Pariz, 1890, str. 98.
39 A. Negri, Materialismo iatrochimico ed etica in d'Hol-
bach", Studi in onore di A. Carsana, Munduria, Lacaita, 1970,
str. 512.
76
nja linosti, do dualizma izmeu onoga to se osea i
onoga se ini, izmeu onoga to je unutra i onoga
to je s-polja. Devojka o kojoj govori Lamettrie ista
je ona o kojoj govori i Nietzsohe: ,:De~oj'ka Ik.oja .~e
izO'ubila nevinost, a da se prethodno nJen Izabramk nIJe
b " V.
zakleo pred svedocima da je nece napustItI cItavog ZIVO-
v-
ta, nije samo nerazborita; ona je i otpadnik od dn;!"a:
Nije sledila obiaje; nije samo izgubIla razum, vec Je l
nepokorna, jer je znala ono t?v z~kon n~lae ...J,a nj~
kau: nije umela da se kontrohse l zato .le prekrSIla ObI-
aj".4D to se vie osea teina "obiaja", to se vie ui
da se on izvrdava. Fourier tako gotovo s radou i zlo-
bom uiva opisujui izvrdavanje graanskih normi, uglav-
nom od strane ene. Jer, upravo na eni lei sva teina
moralnog konformizma, s obzirom da je ona najvie iz-
loena socijalnoj represiji. Ali, "moral ima j~dan. dobar
izgovor a taj je da je prirodn.i poziv ene podizanJ~ dece
i voenje domainstva, -kao i da nita na svefl:L nIJe sve-
tije od brane veze: nimalo i~1?resionirane oyim .opo:n~~
nama, ene se zabavljaju krsecI sva ta praVlla, ImaJu:I
pri tom izgled ednosti i stidljivosti, kako bi se bolje
podsmevale iza lea svojih uvara."41
Tako je istorija konformizma istovremeno i }s!orija
hipokri?ije. Hipokritski je, kae Marx, odnos ?urzuJa ko-
ji se prema institucijama svog poretka odnos~ kao Jevre-
jin prema zakonu: izigrava ga svaki put k~d Je to .mo~~
e ali eli da ga svi drugi slede. RazuzdanI graamn krSI
br~ne dunosti i 6ni prevaru kriom, ali se istovreme;no
uno zalae za svetost braka i 'zahteva od cele porodIce
strogo potovanje. Upravo hipo~izita izaziva Engelsov
bes protiv graanskog braka kOJ~~ s Jedn~ st~~ne, zah!e-
va monogamiju, a sa druge, tolense prostitUCIjU kao nJe-
nog nerazdvojnog pratioca.
Da bi se razreio sukob izmeu instinkta i zakona,
izmeu ljubavi i braka postoji samo jedan put, a to je
tipian .put graanskog liberalizma koji Marx naziva fili-
starskim moralizrnom. Nema drugog izlaza za onog koji
se ne podreuje prinudi i ne prilagoava zakonima i obi-
ajima "graans-kog", postajui na taj nain "sentimen-
talno vaspitan" i u nieovskom smislu "ukroen" . Smrt
protagonista je krajnji izlaz u geteovskom romanu; smrt
je uopte literarni ishod u mnogim romanima koji opi-
suju evropsku graansku klasu, za koju je neophodno
... F. Nietzsche, Aurora e frammenti postumi, [zdanje E.
Masini i M. Montinari, Milano, Adelphi, 1964, str. 332.
41 A. M. Moneti, Contra la civiltd, "Introduzione", naved.
delo, str. 26.
77
istovremeno priznanje prava na strasti, ali unutar ne-
umitne brane situacije koja se ne sme okrnjiti. I sam
Goethe na ovaj nain pie o "izboru prema afinitetu":
"Onaj koji naruava brak ... koji ugroava reju ili de-
lom ovaj temelj svakog moralnog drutva, imae posla
sa mnom, a ako ja ne mogu da ga ukrotim, neu da
imam posla sa njim. Brak je alfa i omega svake civiliza-
cije. On 'kmti besne, a oni najrafiniraniji nemaju bolju
mogunost da pokau svoju nenost do u braku. Brak
treba da bude neraskidiv . S obzirom da donosi toliku
sreu, svcrka pojedinana moguna nesrea ne zasluuje najvii domet. Iste :ove Marxove razloge nalazimo i na
da bude razmatrana. I zato govoriti o nesrei? Nestrplji-
vost koja tera oveka s vremena na vreII1e jeste upravo
ono to ga i ini nesrenim. Ali, treba pustiti samo da
proe taj trenutak, i srea je tim vea jer je sauvana
ona dugotrajnija veza. ,Za razvod ne postoji ni jedan
ubedljiv motiv."42 Na kraju postaje jasno da je u osnovi
graanskog liberalizma ono to mu je zaista blisko, a to
je vrstina braka. Sve u svemu, pozicije vulgarnog mate-
rijalizma zavravaju odbranom graanske civilizacije bez
ljubavi, tvrdi Marx u Manifestu.
!Naravno, i ovakva shvatanja su imala odreenu isto-
rijsku ulogu koja je odraavala "smeo i otvoren napre-
dak, obesveujue pmsveenje u odnosu na politiko,
patrijarhalno, religiozno i idilino ulepavanje eksplo-
atacije pod feudalizmam" .43
,,Hoibaohova teorija, tvrdi Marx, je istorijski oprav-
dana filozofska iluzija o buroaziji koja je upravo tada
bila na usponu u 'Francuskoj i ija se elja za eksploata-
cijom jo mogla protumaiti kao elja za potpunim raz-
vojem individua u optenju osloboenom starih feudal-
nih stega."44 Ali, kada su ti okovi srueni i 'istorijski is-
crpljena potreba ruenja feudalnog aparata, svaki novi
pokuaj slinih teorija, ukoliko se nije ispoljio u svojoj
razgolienoj reakcionarnoj .fon:ni, je u najmanju ruku
anahronizam: i kao to kae Marx u vezi sa Hugoom, to
prosvetiteljstvo nije vie na stanovitu francuske revolu-
cije, odnosno na pozicijama revoLucionarne graanske
klase u usponu, ve na pozicijama ancien regimea, to jest
graanske .klase na vlasti. Is.1o tako, ona toliko izvikana
seksualna revolucija moe se posmatrati kao prosveti-
teljstvo sa stanovita ancien regimea, to i jeste, ukoliko
je itava sfera oseajnosti pojedinca, ukljuujui i nje-
'2 W. Goethe, Le atfinita elettive, Torino, Einaudi, 1963,
ode1jak IX, str. 86.
3 MED, t. 6, str. 336.
--"-Isto.
78
govu seksualnost, danas, na primer, kontrolisana, "milo-
vana, pipana, masturbirana, manipulisana, skrivenim po-
magalima jedne intelektualistiki rafinirane civilizacije" .45
Setimo se "represivne tolerancije" o kojoj govori Mar-
cuse, ili fenomena ,;skrivenih ubeivaa" . U svakom slu-
aju, za Marxa seksualna revolucija nije u stanju da iz-
vri preobraaj kojim bi se stvarno razotuio ovek, i
to prevashodno ako joj se prilazi sa stanovita vulgarnog
materijalizma i prosvetiteljstva, kao to to ini Feuer-
bach, s kojim je materijalizam XVIiII veka dostigao svoj
drugom mestu, u polemici sa g. Griinom, koji "kao do-
bar nemaki filistar" uzima ozbiljno "Fourierove mata-
rije o slobodnoj ljubavi" i dovQdi do krajnjih lmnsekven-
ci njegovu misao, ali ,,,na nain ikako to ini tFeue!1bach".46
Model oveka to ga nudi vulgarni materijalizam isto je
tako apstraktan kao i onaj koji je stvorio spiritualizam,
a protiv koga se upravo materijalizam pobunio: "Vidi se
takoe kakva je fantazija taj "ceo ovek" koji ."se nalazi"
u jednoj jedinoj osobini jedne stvarne individue i koga
filozof tumai na osnovu nje. Kakav je uopte to "ovek"
koji se ne posmatra u njegovoj stvarnoj delatnosti i po-
stojanju, ve se moe izvesti iz svoje sopstvene une
kolj'ke ili bilo kog drugog obeleja po kome se razlikuje
od ivotinje? Taj ovek se "nalazi" u samom sebi kao
svoj sopstveni miteser" .47 Ono to Marx hoe da .kae je-
ste da se time ne dotiu duboki UZ!1oci ovekovog otue
nja ak i na seksualnom planu, zbog ega je za g. Griina
"svejedno da li se polazi od ukidanja braka ili ukidanja
p~ivatne svojine; po njegovom miljenju,' jedno uvek po-
vlai za sobom drugo."48 Predlog koji otuda proizlazi je
skoro uvek jedno poigravanje s ukidanjem braka i jedna
isto tako lana negacija porodice, koja se odvija izvan
okvira realnih istorijskih okolnosti ivota i institucije po-
rodice ikoja stoga ne uoava i ne nudi nijedan alterna-
tivni oblik pozitivnog i ljudskog ureenja odnosa izmeu
polova. Ali, ista je beletristika fantazija eleti poi od
neke druge vrste raspadanja braka nego to je ona koja
ve "praktino postoji u buroaskom drutvu".49
Vrativi se problemu ljubavi i polemiui sa graan
skim liberalizmom, mladog Marxa su optuili da je izra-
4s A. :Negri, "Civilta intelletua1istica e civilta estetica", Ann.
della Fondazione Melli, br. 1, 1969, Lecce, ITES, str. 226 .
.. MED, t. 6, str. 426.
.7 Isto.
.. Isto .
'9 Isto.
79
avao "tra,dicionalne ideje" i da je na ,tom polju bio manje
liberalan od Engelsa."50 Takva tvrdnja znai drati se do-
slovce Marxovog razmatranja i ne shvatiti svu dubinu
zahteva da se obrauna sa svakim iracionalnim indivi-
dualistikim stanovitern; s puritanizrnom i dOlluan-
stvom, ali i .sa svakim tipom filistarskog moralizma. Ovaj
pristup e potom potvrditi Lenjin u poznatom stavu: "Ni
monah, ni Don uan, a jo manje srednje reenje - ne-
maki filistar"5!. Ali, to pokazuje neshvatanje Marxovog
humanizma, kome nisu tui ni Goetheov ni Schillerov hu-
manizam, kao ni naturalistiki humanizam ,Feuerbachov.
Marx, pasionirani italac Goethea, poznavalac Schillera,
shvatio je istorijsku nunost posredovanja' izmeu priro-
de i ljudskosti i u tome on vidi prevladavanje tradicio-
nalnog, spekulativnog i naturalistikog humanizma i ot-
kriva novi humanizam, radikalno razliit od pozitivisti
kog humanizma.
Kritika sirove prirode, prirode koja nije ooveena,
ili marksovskim jezikom izraeno, prirode koja nije soci-
jalizovana, istovremeno je i kritika ovekove sutine, ko-
ja nije prirodna, koja je apstraktna:, odvojena od pojedi-
nanog oveka, s kojim ove metafizike konstrukcije ne-
maju nita zajednilm.
Znaajno je u tom smislu i Marxovo pismo eni:
"Osjeam se opet mukarcem jer osjeam veliku strast,
a raznolikost, u koju nas zaplie uenjei moderno obra-
zovanje, i skepticizam kojim nuno slabimo sve subjek-
tivne i objektivne dojmove upravo su stvoreni zato da
sve nas uine sitnima i slabima i mekucima i neodlu
nima. Ali ljubav, ne pema Feuerbachovu ovjeku, ne pre-
ma Moleschotovoj mijeni tvari, ne prema proletarijatu,
nego ljubav prema dragoj, a naroito prema Tebi, ini
ovje:ka ponovo mukarcem".52
3. Otuenje ene i napomene u Ruikopisima
Mada se Marx, za razliku od Engelsa, nije posebno
bavio porodicom i poloajem ene, ak i u nekim napo-
menama53 mogue je ipak uoiti, kao to smo ve videli,
elemente ove analize u itavom njegovom opusu. Od ra-
;o J. Mitchell, La condizione della donna, Torino, Einaudi,
197'2, str. 21.
Sl V. L Lenin, L'emancipazione della donna, naved. delo,
str. 93.
,,Marx Jeny Marx", 21. juna 1856, MED, t, 36, str. 487.
52
SJ "Srean susret
sa delom amerikog etnologa Lewisa Henryja
Morgana inspirisao je Marxa u vezi sa ovim pitanjem koje je
80
nih radova, koje smo ovde pominjali, pojavljuju se, meu
najznaajnijima, ona razmiljanja sadrana u Ekonom-
sko-filozofskim rukopisima iz 1844, 'il kojima se govori o
odnosu mukarca i ene. Vano je na prvom mestu uoiti
da se ta razmiljanja kreu unutar teorije o otuenom
radu i da su usko povezana s analizom pojediliih aspe-
kata graanskog drutva, prevashodno s fundamentalnom
kritikom privatne svojine u svetlu ideje komunizma. To
ukazuje na injenicu da je jo u Marxovom mlada-
lakom opusu nesumnjiv:o prisustvo kategorije spekula-
tivnog u objanjenju socijalnih fenomena, to neosporno
daje za pravo pristalicama tvrdnje o epistemolokom
rezu da ipak postoji i sutinska razliitost u Marxovom
shvatanju odnosa mukarca i ene u poreenju s ranijim
teorijama. Drugim reima, mada u Rukopisima ne posto-
ji jasno izraen problem odnosa izmeu polova, a ta je
tema i inae sporedna u ovom delu, ipak je na bazi isto-
rijskog materijalizma, koji je jo uvek nepotpuno razra-
en u Marxovom delu, mogue uoiti sugestivne elemen-
te razvoja njegove misli. U prvom redu, uoljivo je da je
odnos mukarac-ena .izdvojen iz okvira spekulativne ap-
strakcije i sveden na teren kon1cretnog istorijskog razvit-
ka ljudske jedinke, koja se ne moe razumeti izvan kate-
gorija drutvenog rada. To je, izmeu ostalog, i metodo-
loki znaajna ideja koja ukazuje da se treba uvati i
onih pojednostavljenih shvatanja 'koja nude i izvesni psi-
holoki pravci "robinzonijada" . U svojim analizama od-
nosa izmeu polova oni imaju u vidu iskljuivo odnos
dve jedinke na nivou apstrakcije u kojoj se mukarac i
ena posmatraju izvan objektivnih okolnosti koje ih isto-
rijski odreuju kako u njihovoj pojedinanosti, tako i u
njihovim odnosima. A kako uvek postoji vrsta veza iz-
meu metoda istraivanja i njegovih ciljeva, analiza otu-
enog odnosa izmeu polova, koja je tako pogreno po-
stavljena, ve u svojim pretpostavkama dovodi do pse-
udooslobodilakih reenja. To se odnosilo na pojedine
teze koje su zastupale razne radikalne i manje-vie socija-
listike struje. S njima je Marx neposredno polemisao,
kao to je danas sluaj s pojedinm psiholokim i psiho-
analitikim teorijama koje i dalje cvetaju na terenu gra-
anskog drutva, ne pronalazei nikakvo novo reenje za
krizu porodice i otuenih odnosa izmeu polova do iz-
vesne oblike "seksualne revolucije" i oslobaanja erosa,
kasnije Engels razradio u svojoj knjizi bavei se konceptima
koje je u toku decenija on u razliitim prilikama razraivao
na temu istorije primitivnih drutava i antike i moderne .poro-
dice." CF. Codino, "Uvod" u Poreklo porodice, privatne svojine i
drave, str. 7).
6 Marksizam li svetu 8-9 81
to u sutini ponovo otkriva stare teorije seksualnog
anarhizma zaklanjajui se iza naune forme. Meu njima
je ona koju razrauje primitivni ikomunizam, protiv ikoga
Marx usmerava svoju 'kritiku na jednoj od najlepih
stranica Rukopisa. Ne uspevajui da uoi prave uzroke
i objektivne procese otuenja ene i otuenja radnika,
primitivni komunizam, na isti nain na koji veruje da
reava pitanje poloaja radnika putem suprotstavljanja
"opeg privatnog vlasnitva privatnom vlasnitvu ... , bra-
ku (koji je svakako oblik ekskluzivnog privatnog vlasni-
tva) suprotstavlja zajednicu ena, gdje, dakle, ena po-
staje drutveno i ope vlasnitvo".54 "Moe se rei da je ..
ta misao o zajednici ena izreena tajna toga jo sasvim
grubog i nemisaonog komunizma. Kao to ena iz
braka prelazi u opu prosrtituciju, tako cijeli svijet bo-
gatstva, tj. predmetnog ovjekovog bia prelazi iz odnosa
eks'kluzivnog braka s privatnim vlasnikom u odnos uni-
verzalne p:wstitucije sa zajednicom."ss
Jasna je, dakle, anal.ogija koju Marx uoava izmeu
otuenja radnika i otuenja ene - obe povezane s insti-
tucijom posedovanja. Graanska porodica je nesumnjivo
oblik ekskluzivne privatne svojine koja se iskazuje kao
mukarevo posedovanje ene u vidu seksualnog objekta,
~?pruge i majke: Mada u ovom Marxovom delu ne posto-
JI posebna analIZa otuenja ene, mislim da je i sam
Marx upotrebio kategoriju otuenog rada u bliskoj vezi
s poloajem ene. Rad je u kapitalistikom drutvu isto
to i otuena radna Sil1aga ikoja se, postajui robom, otu-
uje od proizvoda svog rada gubei nad njim kontrolu.
Drugim reima, radnik prodaje svoju robu a to je radna
snaga, na tritu u obliku vrednosti,. u zamenu za odre-
enu koliinu novca, a to je plata, koju potom preobra-
a u drugi vid vrednosti, tj. u potrona dobra. Uzamenu
za svoju otuenu stvaralaku sposobnost, on dobija robu.
To je mogue samo u jednoj ekonomiji ikoja poiva na
robi, u kojoj su kreativne sposobnosti oveka svedene na
trinu vrednost koja se prodaje kao roba. Kapitalistiko
prisvajanje otuenih kreativnih sposobnosti u drutvu
poprima oblik prisvajanja stvari, oblik akumulacije ka-
pitala, i ljudi dolaze u meusobne odnose samo posred-
stvom razmene stvari: odnos kupoprodaje je sutinski
odnos ekonomije i kapitalistikog drutva, a novac "sred-
stvo veze, kemijska snaga. drutva".56
54 MED, t. 3, str. 235.
55 Isto, str. 235-236.
5. Isto, str. 259.
82
ena .otuuje sebe samu, svoje kreativne sposobno-
sti, svoje vlastite sposobnosti budui da se, usled nedo-
statka materijalnih mogunosti za svoje samoostvarenje,
ostvaruje materijalno i kulturno ulazei u proizvodni od-
nos koji odreuje mukarac, i koji prisvaja njenu otue
nu ljudsku pri:r:odu posedujui je kao seksualni objekt,
proizvoaa dece i radnicu. Ovaj odnos poprima oblik
braka pomou koga ena "iznajmljuje" svoje usluge mu-
u dobijajui za uzvrat golu egzistenciju i prav-o-obavezu
da ivi na nain na koji to eli mukarac. Od tog trenut-
ka i sam seksualni .odnos postaje odnos ekonomske raz-
~. mene koji podrazumeva prinudno davanje ene, koja gu-
bi svaku kontmlu nad svojom seksualnom aktiVlnou i
nad samom sobom, postajui instrument proizvodnje. I
kao to pretvaranje radne snage u robu dovodi do poste-
penog opadanja njene vrednosti, ka.o i do svoenja pro-
izvoaa na nivo prostog radnika, isto se tako pretvara-
njem ene u robu, ona obezvreuje, to sobom nosi gub-
ljenje totaliteta njenih ljudskih kvaliteta i njihovo svoe
nje na prirodnu funkciju enke, koja kao takva ulazi u
proces proizvodnje. I potom, 'kao to radna snaga pojedi-
nanog radnika postoji samo ukoliko se prodaje kapita-
lu, isto tako ena postaje realna sam.o ako stupa u odnos
s mukarcem, dok je van tog odnosa apstraktna katego-
rija, .objekt bez realnog postojanja. U tom odnosu ena
je isto kao i radnik na tritu rada, f.ormalno u poloaju
jednakosti s jaim polom. Ona je slobodna da to prihva-
ti ili ne. U stvari, uobiajen oblik tog odnosa je brak za
koji je neophodan uslov - sobodan pristanak. Ali, kao
to u stvarnosti jednakost i sloboda radnika zavise od
kapitalistikog trita :koje ih svodi na prisvajanje i pot-
injavanje radne snage, tako se i slobodni brani ugovor
svodi na naj kompletniju nejednakost ene i njeno poti
njavanje mukarcu.57 To je stvarnost sve dok najintim-
nije sfere seksualnog odnosa, II kome je mukarcu pri-
mata uloga aktivnog elementa u reprodukciji, nasuprot
potpunoj pasivnosti i podavanju ene koja, svedena na
ulogu puke funkcije, gubi vlast nad samom sobom, nad
svesnim uestvovanjem u sopstvenoj specifinoj kreativ-
noj aktivnosti, kao, na primer, u slobodnom materin-
51 Engels kae: "Demokratska republika ne ukida suprotnost
obeju klasa, ona, naprotiv, tek prua tlo na kome e se borbom
reiti suprotnost. A isto tako e specifini karakter vladavine
mua nad enom u modernoj porodici, i nunost, kao i nain
njihovog stvarnog drutvenog izjednaenja izai na punu svet-
lost dana tek onda kad obe strane budu pravno potpuno ravno-
pravne (Poreklo porodice, privatne svojine i drave, MED, t.
32, str. 63).
 stvu.SB Poev od tog odnosa, celokupna aktivnost ene sve-
dena je na prirodne ~kcije, ona gub~ svaku javnu ul~
gu, podreena je sferi 'privatno~~ da bl se ~o~:;t oslobodI-
la potrebna je itava Jedna seTIJa posreduJucih faktora,
k~je inae obavlja samo mukarac u ulozi mua i oca.
ena na taj nain gubi svako pravo donoenja odluka u
sferi porodinog ivota, iji je simbol mu i otac kome
lIde jure" i lIde facto" pripada vlast da konano odluuje
o porodinom imetku, o deci i o samoj eni. Na taj na-
in otuene sposobnosti ene pojavljuju se njoj nasuprot
i otuene od nje same, a javljaju se kao mo Ikoju ima
mukarac, iji razvoj i usavravanje plaaju porodica i
drutvo, i ropstvo ene, njeno potpuno otuenje i ospo-
ljenje. O tome Engels kae: "On je u porodici buruj, a
.ena predstavlja proletarijat".s9
Odnos izmeu polova se tako kroz istoriju razvija
kao antagonistiki odnos: ,,'Prva klasna suprotnost koja
se javlja u istoriji poklapa se s razvojem antagonizma
izmeu mUa i ene u mQiIlogamiji, a prvo klasno ugnje-
tavanje - s ugnjetavanjem enskog pola od strane mu-
kog."OO Istina je, dodue, da je monogamija predstavljala
u istoriji odnosa izmeu polova sutinski napredak. Ona
je enu oslobodila ivota u seksualnoj varvarskoj hordi
i postavila osnovu za razvoj individualne ljubavi u mo-
dernom smislu te rei, koju Engels vidi kao "najvei
moralni napredak"61 nepoznat u ranijoj istoriji.
U svakom sluaju istorijski oblik u kome se ona
ostvarila, oblik koji je bio uslovljen svojinskim odnosi-
ma i stoga strogo odreen dominacijom mukarca, dale-
ko od toga da je -razvijao seksualnu IjU!bav .kao ravno-
pravnu ,ljubav izme!$u suprunika - izazvao je, u stvari,
itav splet kontrad1k.cija koje ,su II najveoj meri .uslo-
vile sudbinu ene, koja se otuuje ne razmenjujui lju-
58 To je ono to Evelyn Reed naziva "teorijom materice"
zahvaljujui kojoj se na biolokom i genetikom planu opravda-
vala inferiornost i potlaenost ene istovremeno sa veitom su-
periornou mukarca. I ne samo rto, ve su ene bile potisnute
u svet animalnog, van kulture i istorije. U stvari: lIU sutini
ivotinje su robovi prirode, podlone biolokim snagama i pro-
cesima nad kojim nemaju nikakvu kontrolu. Ljudska bia, me-
utim, izmenila su taj odnos. Radom su uticala na prirodU. Dru-
gim reima, ljudska vrsta ne samo da se oslobodila direktne
bioloke kontrole ve je i sama postala njen gospodar. Za
razliku od ivotinja, samo ljudska bia stvaraju sopstvenu isto-
riju." (E. Reed, Sessa contra sessa o classe contro classe? Il
mito d.ell' infer1.orita della donna, Rim, Samona e Savelli, 1973,
str. 52).
59 F. Engels, naved. delo, str. 62.
oo Isto, str. 56.
61 Isto, str. 59.
84
bav za ljubav, kao to se otuuje radnik koji ne razme-
njuje svoje kreativne s'posobnosti za druge kreativne
sposobnosti. To se deava na bazi odnosa s mukarcem
koji istorijski poprima oblik naina proizvodnje koji
stvara jednog gazdu i eksproprie en~, svedenu na ob-
jekat iskoriavanja, eksploatacije ti. prmude.
Poto je analizirao ne vie apstraktnu prirodu ene,
ve njen odnos prema mukarcu, Marx se odmah potom
pozabavio ne toliko tumaenjem poloaja ene, koliko
mogunou promene njenog poloaja. Stavljati u centar
panje otuenje ene u njenom specifinom odnosu pre-
ma mukarcu, znai pridati joj istorijsku dimenziju, od-
nosno priznati da dominantan poloaj mukarca nije pri-
rodno dat, kao ni inferiorni poloaj ene. Otuenje ene
treba posmatrati unutar soc}oistorijskog odnosa muka-
rac-ena, i tada ono, po miljenju Marxa izraeno~ u Ru-
kopisima, ima isti obHk kao odnosi u drutvu uopste. Ako
su ti odnosi postvareni, onda je i odnos mukarac-ena,
odnos potpunog postvarenja baziran na eksploataciji i
obezvreenju ene, a to pokazuje da se iz tog odnosa mo-
e "prosuivati cjelokupan stupanj ovjekova obrazova-
nja. Iz karaktera tog odnosa slijedi koliko je ovjek po-
stao za sebe i koliko je .sebe shvatio kao rodno bie, kao
ovjeka."62 Samim tim, razotuenje odnosa izmeu mu-
karca i ene mogue je jedino u okviru potpunog razot~
enja svih drutvenih odnosa; reenje problema emanCI-
pacije ene je vrsto povezano sa problemima klasne
borbe. Videemo dalje kako je ovaj odnos postavljen u
Marxovim zrelijim radovima, u dijalektikom, a ne vie
mehanikom smislu, ali kako problem enske emancipa-
cije zadrava i izvesne svoje specifine oblike.
U svakom sluaju, Marx u Rukopisima vidi u odnosu
izmeu mukarca i ene "najprirodniji odnos ovjeka
prema ovjeku. U njemu se, dakle, pokazuje koliko je
prirodno odnoenje ovjeka ljudsko ili koliko je ljudska
sutina njemu postala prirodnim biem, koliko je njego-
va ljudska priroda postala njemu prirodom."63 Poto je
odnos izmeu mukarca i ene najprirodniji odnos izme-
u ljudskih bia, seksualni odnos je u prvom redu odnos
u kome se seksualnost izraava kao neposredan drutveni
odnos. Drugim reima, nema sudara izmeu prirode i
drutva, izmeu instinkta i racija, izmeu pojedinca i
drutva. Ako takav kontrast postoji, onda je on istorij-
ski uslovljen, a istorijski su mu i koreni. Ako se instinkt
seksualnost razvijaju nasuprot racionalnosti u jednom
61 MED, t. 3, str. 236.
63 Isto.
85
I
I
I
 odreenom socijalnom i graanskom poret1ru, ukoOlikoO se
oni razvijaju do snaga koje razaraju i unitavaju i pro-
tiv kojih treba dejstvovati u autoritarnom i represivnom
obliku, to pokazuje samo dve stvari: da je, s jedne stra-
ne, re o neljudskoj, otuenoj i izokrenutoj upotrebi o
vekovog senzibiliteta u iroOkom smislu te rei, i da je,
s druge strane, re o socijalnom poretku koji je daleko
od toga da bude usaglaen s prirodom ljudskih osea
nja, s pojedincima na kojima treba da poiva to dru-
tvo, koje se razvija i oOdrava na osnoOvi eksploOatacije,
potiskivanja i nasilja. Znai, tu je senzibilitet koOji ide
nasuprot svakoj racionalnoOsti i gubi svoj ljudski kva-
litet ,ne izraavajui vie sutinske i specifine ljudske
potrebe, kao na primer, oOdnos prema drugom oOveku i
prema prirodi, to za uzvrat donosi potvrdu samoga se-
be u toOm odnoOsu. Nasuprot tome, toO je racioOnalnost ko-
ja se preobraa u iracionalnost i postaje mitska svest.
TI odnosu izmeu mukarca i ene se, nastavlja
Marx, "takoOer pokazuje koOliko je ovekova potreba po-
stala ljudskom potrebom, koliko mu je, dakle, drugi
ovjek postao potrebom,koOliko je oOn u svom najindi-
vidualnijem postojanju istovremeno i drutvenoO bie".64
To je mogue, kao to smo videli, samo u sluaju kada
seksualnost ne postoji izvan totaliteta ovekovog pona-
anja i ne postaje feti}zirana iscrpljujui se u "meha-
nikom zadovoljenju same sebe." Samo pod pretpostav-
kom postojanja neotuenog erosa mogue je stvoOriti
odnos izmeu mukarca i ene koji e biti iznad ivo-
tinjskog nivoa, pri emu oOvekova potreba postaje ljud-
ska a drugi ovek za njega - potreba. Seksualnost, ko-
ja se ne izraava kaoO puka seksualna elja, po svojoOj
prirodi asocijalna i egoOistiina, pokazuje se tako u SVoO-
joj autentinoj dimenziji kao odnos oveka prema o
veku; to je u istoO vreme vitalna manifestacija oveko
vog ponaanja u onom smislu u kome je specifinost
meuljudskih odnosa data kroz odnos prema prirodi i
drutvu, u uslovima slobode i u skladu sa zakoOnima to-
taliteta ilepote.
OvakoO" postavljena, ona podrazumeva oOveka koOji
svoj ivot ne produkuje na otuen nain. Samo pretpO-
stavljajui takvog oveka, primeuje Marx, "moe do-
biti ljubav za ljubav, poverenje za poverenje, itd. AkoO
eli da uiva u umetnosti, treba da bude ovek obra-
zovan u duhu umetnosti. Ako eli da utie na druge
'ljude, treba da bude ovek ikoji je stvarno podsticajan
i koji pleni druge ljude. Svaki tVoOj odnos sa drugim iju-
64 Isto.
86
dima - i prema priroOdi - treba da bude jasnoO odre-
eni izraz koOji .odgovara objektu tvoje elje, i k.oji je
saobrazan tvom realnom, pojedinanom nainu ivota.
Ako ",oli a ljubav ti se ne uzvraa, tj. ako t.o nije reci-
prona ljubav, i ako tom manifestacijom ivota - o
veka koji voli - ne uspeva da oOd sebe naini voljenog
oveka, tyoja ljubav je nemona, ona je nesrena."65
Tako shvaen ljubav;ni odnos pretpostavlja kao bi-
tan i nezaobilazan preduslov da ena ne bude inferioOr-
l" na: samo ako ena kao ljudsko bie nije svedena na
l oObjekat autoritarne prinude i potinjavanja, postoje
uslovi za jedan human seksualni odnos; i ne samo toO,
ve se brie suprotrlost izmeu Uubavi i drutvene pri-
sile, izmeu instinkta i drutva, priroOde i ljudskosti, za-
hvaljujui kojima se ljubav izraava ili kao potiskiva-
nje ili kao nesrea. Ako povoljni uslovi ne postoje, od-
nosno ako ovek vodi svoj ivot na oOtuen nain, ako
ena, mada formalno emancipovana, oOstaje u inferior-
nom i potinjenom poloaju samo zahvaljujui tome
to je ena, 'te ako se odnos mukarac-ena odvija kao
dominacija mukarca a otuenje ene, nije moguna
ljubav u uslovima slobode. Ljubav kao sloboda je mo-
guna, kako to pie u Rukopisima, samo ako se priroOda
humanizuje, ovekova sutina postane prirodna, odnos-
noO samo za oveka koji nije rtva, kao to je toO sluaj
u graanskom drutvu, rascepa izmeu priroOde i ove
kove sutine, rascepa izmeu instinkta i drutva, izme-
u privatne i javne sfere. Ako je takav rascep tipian
za graansko drutv.o, za drutvoO u kome vlada trite
i dominacija oObjekta nad subjektom, predmeta nad oO
vekom, mrtVoOg rada nad ivim, nema nade da e doi
do razreenja konflikta izmeu mukarca i ene, nema
nade za oslobaanje ene. Ako se reenje toOg koOnflikta
vidi u buduem komunistikom drutvu, samo u tom
pravcu treba da su okrenute i nade ene za njenoO oslo-
baanje i za ooveenje odnoOsa izmeu poloOva. Zar se
u tom sluaju komunizam ne pojavljuje kao humani-
zam, kao dovreni naturalizam, a naturalizam kao do-
vreni humanizam?66 Marxova misao je stoga jo II SVoOm
zaetku bila daleko od zahteva da se emancipacija ena
shvati pojednostavljeno, kao ukidanje monogamije i
stvaranje zajednice ena. Takav put bi samoO bio produ-
etak otuenog oOdnosa, proOstitucije ene, ukoliko ne bi
os E. Fromm, "Il con tributa di Marx alla conoscenza dell'
uomo", u: Grupa autora, Marx vivo, Milano, Mondadori, 1969,
str. 74.
66 MED, t. 3, str. 237.
87
 dolo do ukidanja sutine otuenja. Kada primitivni ko-
munizam pokuava da braku suprotstavi zajednicu e-
na, kao to privatnoj svojini suprotstavlja kolektivnu,
Marx primeuje da takav pristup uopte ne ukida od-
nos vlasnitva, pa samim tim ni eksploataciju, ve ga
jednostavno uoptava: "ena postaje drutveno i ope
vlasnitv.o."67 Marx u sutini kritikuje to ovi stavovi
uopte ne izlaze izvan okvira buroaske logike, i to u
njenoj najgrubljoj formi, prema kojoj je "neki pred-
met na tek onda kada ga imamo, dakle, kad postoji za
nas kao kapital, ili kad ga neposredno posjedujemo, je-
demo, pijemo, nosimo na svome tjelu, nastanjujemo,
itd., ukratko kad ga upotrebljavamo."68 "Primitivni" ko-
munizam ostaje na nivou graanskog naina gledanja
na svojinu, a njegov model oveka jeste otuen ovek.
O njemu Marx kae: "Neposredan fiziki posjed njemu
je jedini cilj ivota i postojanja."69
U Manifestu Marx i Engels objanjavaju prirodu
ovog pogleda na svet. On je uslovljen, tvrde oni, inje
nicom da je ena svedena na puki instrument proizvod-
nje. U zavisnosti .od toga, a s obzirom da su sredstva
za proizvodnju zajednika, graanin veruje da komuni-
zam podrazumeva i zajednicu ena: "On ne sluti da se
radi ba o tome da se ukine poloaj u kome su ene
samo orua za proizvodnju".7o A potom, kritikujui one
koji ih optuuju da se zalau za zajednicu ena, oni uz-
vraaju optubom"71 buroaski brak u stvarnosti je za-
jednica supruga", jer brak omoguava ono to je
Fourier nazvao sistemom opteg nabijanja rogova.72 Na-
uili socijalizam se, naprotiv, zalae za ukidanje institu-
cije privatne svojine nad sredstvima za proizvodnju i
isto tako je ubeen "da s ukidanjem sadanjih odnosa
proizvodnje iezava i zajednica ena koja iz njih pro-
izlazi, to jest zvanina inezvanina prostitucija."73
Doli smo do vremena u kojem se oci nauilog so-
cijalizma usmeravaju razradi teorije komunistikog sve-
ta. Ljudi e prestati da se rukovode samo svojim ego-
istikim ciljevima, ieznue elja za posedovanjem, i
61 Isto, str. 235.
68 Isto, str. 240.
69 Isto, str. 235.
70 K. Marx-F. Engels, Manifest komunistike pmtije, na-
ved. delo, str. 373.
71 Isto.
72 Ch. Fourier, Teoria dei quattro movimenti e il nuovo
mondo amoroso, Torino, Einaudi, 1971, str. 73-85.
73 K. Marx-F. Engels, Manifest komunistike partije, na-
ved. delo, str. 393.
88
samim tim, sukob izmeu pojedinaca. ak e se i poro-
dini odnosi izmeniti i "brak e postati zajednica slo-
bodnih ljudi koji e u nj.oj nai uzajamno obogaiva
nje."74 Ukidanje privatne svojine i ruenje otuenog ko-
lektivnog autoriteta koji odraava drava jesu sutinski
preduslovi za ukidanje otuenih fetiiziranih meuljud
skih odnosa, za ukidanje podele rada kao podruja do-
minacije oveka nad ovekom i kapitalistike eksploata-
cije, i stvaranje mogunosti za nove oblike meuljud
skih ,odnosa, nove forme porodinog ivota i nove od-
nose izmeu polova. Kakva e biti ta porodica i ti
odnosi?
To je pitanje koje sebi otvoreno postavlja Engels
na .kraju svog razmatranja u knjizi Poreklo porodice i
na ikoje daje sledei odgovor: "Dakle, ono to moemo
danas nasluivati o ureenju polnih odnosa posle pred-
stojeeg uklanjanja kapitalistike proizvodnje, preteno
je negativnog karaktera, .ograniava se najvie na ono
to nestaje. A ta e novo doi? To e se reiti kad po-
raste novo pokolenje: pokolenje mukaraca koji nikad
u svom ivotu nisu doli u priliku da podavanje ena
kupuju novcem ili drugim sredstvom socijalne moi,
i pokolenja ena Ikoje nikad nisu dole 'll 'PriHku da
se podaju mukarcu iz bilo kakvih drugih obzira osim
istinske ljubavi, niti da ljubljenom uskra,te podavanje
iz straha od ekonomskih posledica. Kada se pojave ti
ljudi, bie im poslednja briga ta se danas zamilja da
bi oni trebalo da ine; oni e stvoriti svoju sopstvenu
praksu i svoje odgovantjue javno mnjenje".'5
Ova Engelsova tvrdnja je nesumnjivo znaajna u
onoj meri u kojoj potvruje i na ovom planu realni
znaaj istorijskog razvoja ljudskog roda, to jest, da su
sami ljudi, u okviru sopstvene aktivnosti i klasnih bor-
bi jedini koji mogu dati sadraj meuljudskim odnosi-
ma, te otuda Engels izbegava utopijske predstave o bu-
duem socijalizmu. Ali u njoj se ipak skriva opasnost
od isto mehanikog reenja izvesnih problema kao na
primer krize porodice i ropstva ene - izgradnj.om so-
cijalistikog drutva. To je promaklo i jednom od prvih
marksistikih teoretiara na temu poloa;a ene, A. Be-
belu, ija je knjiga ena i socijalizam (1889) imala v<:.li-
kog uspeha. Doprinos Hebela razumevanju problema ze-
7. A. Comu, Marx e Engels dal liberalismoal comunismo,
FeItrinelIi, Milano, 1971, posebno odeljak II: "Il passaggio al
comunismo".
75 F. Engels, Poreklo porodice, privatne svojine i drave,
MED, t. 32, str. 69.
89
ne je ve Il;otoran, izmeu ostalog zato to on jasno
uoava pojedine specifine osobenosti enskog pitanja
u odnosu na pitanje poloaJa radnika, mada vidi njiho-
vu bliskost i zajednike crte. Na poetku njegovog dela
se kae: "ena i radnik imaju zajedniko to to su ug-
njeteni. .oblici ovoga ugnjetavanja menjali su se u toku
vremena i u razliitim zemlJama, ali je ugnjetavanje
ostalo."76 I ena i radnik su tek od skoro shvatili svoj
potinjen poloaj, ali ena je, primeuje Bebel, ak u
gorem poloaju s obzirom da je i u odnosu na radnika
tretirana kao jo inferiornija. .objanjavajui uzroke i
razliite oblike podreenosti ene, on iroko analizira
njen otueni poloaj u porodici i proizvodnji, i u razvo-
ju socijalizma vidi mogunost za osloboenje ene, nazi-
rui da e taj njen oslobodilaki put proi neumitno
kroz fazu sticanja svesti o' svom poloaju do stvaranja
enskih organizacija. Pa ipak, on ne postavlja ni jednu
odreenu politiku pretpostavku: osloboenje ene je
istorijski smeteno unutar socijalistikog drutva koje
e se stvoriti nakon revolucije: "ena novog drutva bi-
e socijalno i ekonomski potpuno nezavisna, ona nee
biti vie potinjena ni senci gospodarstva i eksploata-
cije, ona e stajati prema oveku kao slobodna, jednaka,
i biti gospodarka svoje sudbine."77
Granica do koje dolazi Bebel, a to je i granica do-
sadanjeg marksistikog razmiljanja o osloboenju e-
ne, jeste, kao i kod Engelsa, odsustvo objanjenja, na
teorijskom i praktinom planu, dijalektike, a ne meha-
nike veze izmeu socijalizma i osloboenja ene i sto-
ga neuoavanje "sutine politike veze u odnosu izmeu
proletarijata i ene."78
(Rosaria Ma...Tlieri, "La donna e le con-
traddizioni storiche della societa borghe-
se in Marx", Donna ecapitale, Mondado-
ri, Milano, 1978, str. 82-126)
Prevela Ivanka Radovanovi
76 A. Bebel, tena i socijalizam, Rad, Beograd, 1956, str. 13.
TI Isto, str. 420.
78 Grupa autora, Coscienza di sfruttata, naved. delo, str. 36.
90
Sheila Rowbotham
FEMINIZAM U RADIKALNOM
I RANOM SOCIJALISTIKOM POKRETU
U radikalizmu je postojala jaka manjinska tradicija
koja je dovodila ti pitanje celokupan -drutveni i polni
poloaj ena. Ona je bila u vezi s' idejama Mary Wol-
Istonecraft, pokretima socijalista u~opista u Francuskoj,
pristalicama zadruga i zajednica u Britaniji i Sjedinje-
nim Dravama, kao svetovni potomak religioznog mile-
narizrna. Pojavila se kao jasna suprotnost radikalima
srednje klase koje su zvali utilitaristima i koji su eleli
reforme koje bi uinile kapitalizam efikasnijim.
James Mill, ekonomista i filozof srednje klase, nije
video svrhe u tome da ene i deca imajU zakonski odvo-
jena prava od mueva i oeva. Kao odgovor tome, Wil-
liam Thompson je 1825. godine objavio svoje delo
Appeal of one half of the human race, women, against
the pretensions of the other half, men, to retain them
in political and thence in civil and domestic slavery.
Thompson je bio istaknuti branilac ljudi iji 'se interesi
nisu podudarali sa njegovim linim. Bio je irski pro-
testant koji je podravao politike slobode katolika, i
zemljoposednik koji je verovao u seljake zadruge. Na-
suprot politikoj ekonomiji srednje klase titio je prava
radnika da raspolau svojim proizvodom i bio jedan od
najranijih radikalnih mislilaca koji je prozreo psiholoke
posledice kapitalistike proizvodnje, mnogo ranije no
to su one postale potpuno oigledne u drutvu.
U delu Appeal... on titi ene sa velikim arom.
Knjigu je posvetio eni koja se zvala Anna Wheeler ..
Kao i on, bila je irski protestant. Napustila je svog mu-
91
a, dipsomanijaka, posle dvanaest godina nesrenog bra-
ka, u kome je izrodila estoro dece, od kojih je etvoro
umrlo. Uprkos svojoj izolovanosti na selu, mnogo je ita
la, ukljuujui Mary Wollstonecraft, Shelleya i francu-
sku racionalistiku filozofiju, na veliko gnuanje suseda.
Najzad je 1812. godine pobegla i otila da ivi sa nekim
roakom u Gernseju i postala je znaajan posrednik
izmeu nekoliko razliitih tendencija u radikalnoj misli.
Kao i Mary Wollstonecraft, bila je i feminista i radikal.
U svojoj posveti Thompson pominje Wollstonecraftovu
i Mary Hays. On ali to Anna i sama nije pisala i sve-
stan je da direktno ne doivljava njenu potl9-enost. "Mada
ne oseam ono to i vi - hvala sluaju to sam se rodio
kao mukarac... ia:ko u svemu ovome nemam linog
interesa; ipak ne mogu biti neosetljiv na jasne injenice
i uzroke stanja stvari."1 . zitivnu zamenu postojeih drutvenih institucija". Dok
Thompson je verovao da su fizika slabost i du-
nost da podiu decu doveli ene u nepovoljan poloaj
i oteali im nadmetanje sa mukarcima. Iskljuenje ena
iz nauke, rada, imovinskog vlasnitva i politikih prava
povealo je ovu zavisnost. Postojei sistem braka i nain
na koji je svest ena bivala uobliena kulturom, koja
je uzdizala mukarce, takoe su uticali na njihovo pod-
vlaivanje. On je napadao hipokriziju mukaraca koji
su opisivali dom kao blaenstvo a nalazili zadovoljstva
van njega, i neravnop.ravna seksualna pravila koja su
ovo opratala. ene su u kui bile ekonomski i zakonski
bespomone. Kako su ene mogle biti "srene" kada je
njihova srea zavisila od udi drugoga. Thompson ide
dalje zahtevajui politika prava za ene. Istovremeno,
kritikovao je shvatanje da mukost znai dominaciju, a
enskost pokornost. . nosti".
U stvari, u AppeaZu ... je prisutan i napad na celo-
kupnu osnovu drutva koje se zasniva na utakmici a
koje e, po njegovom verovanju, i dalje drati ene u
podreenom poloaju. U postojeem sistemu, mukarci
bi se plaili konkurencije enskog rada. enama je ta-
koe bila potrebna neka kompenzacija za raanje i po-
dizanje dece, koju im sistem nadnica nije mogao obez-
bediti. ene bi ostale ekonomski zavisne od mukaraca
kada to ne bi postalo drutvena briga. "Strah da se osta-
ne bez mua sa bespomonom i napaenom porodicom"2,
bio je taj koji je esto prisiljavao ene da se povinuju
l William Thompson, Appeal of one half of the human
race, 1~oman, a[5ainst. ~he pretensions .of ?h.e other half, men,
to retam them m polztzcal and thence m czvzl and domestic sla-
very, London, 1825, str. V-VL . ; Isto, str. 165.
2 Isto, str. 200.
92
varvarizmu iskljuivog gospodara. "Mada bi samo ,do-
brovoljno udruivanje' ili ,iroka uzajamna povezanost
ve t ine i talenta' mogli potpuno zaceliti gnusna zla nae a
sadanjeg artificijelnog drutvenog sistema, a naroit~
estoku nepravdu nanetu enama, ipak moe li samo
ukidanje ogranienja iskljuenosti i neravnopravnih za-
kona tako poboljati njihov poloaj i opti aspekt ljud-
skog optenja da se vie ne bi mogli prepoznati kao
takvi."3 Bitna je razlika izmeu reformi koje se ostva-
ruju uz nepromenjenu strukturu drutva, zasnovanu na
privatnom profitu i konkurenciji, i kooperativne zajedni-
ce u punom smislu. Kada bi dolo do odreenih "negativ-
nih napredovanja", u pogledu obrazovanja, zakonskih pro-
mena, porodinog prava, dostupnosti raznim zanima-
njima, ene bi imale veu mogunost da se bore za "po-
nisu ostvarene te poetne reforme, ene nisu u potpuno-
sti smatrane za ljudska bia. "Biti ena, znaGi biti i-
votinja."4 .
Thompson ovo poredi sa ropstvom. ene su bile
predodreene na ugnjetavanje samim roenjem, "kao
to su crnci bojom svoje koe".5 Nejednaki drutveni
odnos ena i mukaraca znaio je da mukarci mogu
igosati ene kao "mentalno nesposobne" i to nazvati
"prirodom". ene su esto prihvatale ovu definiciju svo-
je "prirode". Thompson im se obraao traei od njih
da se odupru tim mukim verzijama enske inferiorno-
sti. Kada ene jednom postanu svesne ove kulturne ob-
mane koja ih karakterie kao inferiorna bia, "stege"
e "popustiti". On dalje dodaje - "njihova opsenarska
vetinase zasniva na vaem neznanju, na vaoj pokor-
On nije zanemario nedovoljno razumevanje za spe-
cifinu ugnjetenost ena, ak i u radikalnom pokretu.
"Kakvo udo to su pripadnici vaeg pola indiferentni
prema onome to mukarac naziva napretkom drutva,
slobodom akcije, drutvenim institucijama? Gde je kod
njih, u svim njihovim prolim planovima slobode ili
despotizma, sloboda akcije za vas?" Zene moraju pri-
morati mukarce da se drukije odnose prema njima:
" ... Oni vas moraju potovati; ne samo eleti kao retka
mesa koja zadovoljavaju njihove sebine apetite. A da
bi vas oni potovali, morate same sebe potovati; morate
ispoljiti vie snage, morate biti delotvornije".6
3 Isto, str. 15l.
Isto, str. 165.
" Isto, str. 196.
93
 Thompson pominje uticaj francuskog socijaliste-uto-
piste Fouriera. On je ranih 1800-tih godina, tokom svojih
putovanja po inostranstvu stupio u vezu i sa idejama
jo jednog utopijskog mislioca i njegovih sledbenika,
Saint-Simona. lan Saint-Simonovog drutva, u Kanu
1818. godine, bila je i Anna Wheeler.
Fourier je predlagao velike falange m zajednice u
k?jima bi se rad organizovao tako da omoguava lju-
dima da slede svoje interese i izraavaju -svoja oseanja.
U ovoj zajednici slobodne asocijacije ljudi bi stanovali
u velikim zgradama, koje bi bile opremljene raznovr-
snim slubama, ukljuujui i jaslice. O mlaoj deci bri-
nula bi se zajednica. Postojali bi zajedniki restorani
i javne prostorije, ali bi svaka porodica imala svoj stan.
Fourierova prva knjiga, Theorie des Quatre Mouvements
obj~vljena je 1808. godine, ali on je jo pisao i 1820-tih
godma i stekao sledbenike u Francuskoj, meu kojima
je bilo i zaposlenih ena. esto je upotrebljavao rei
"uzajamnost" i "udruenje" da bi objasnio <:voje idealno
drutvo - termine koje i Thompson koristi. Hugh Do-
herty, koji je popularisao Fourierove teorije u F-ngleskoj,
nazvao je novo drutvo "socijalizam", a nove odnose
"solidarnost". - ocu privukla. Kasnije je stupio u kontakt sa Armom
Fourier je jedan od amatera-tvoraca antropologije.
U svojoj Teoriji ... pokuao je da objasni kako je na-
stao postojei drutveni poredak, istraujui njegovo po-
reklo i otkrivajui razliite drutvene etape. Verovao je
da je poloaj ena znaajan pokazatelj nivoa civilizacije
~oji su razliita drutva dostigla; ovo shvatanje pozajmio
Je mladi Marx menjajui, kao to je inio sa svim inte-
lektualnim pozajmicama, moralni pojam u drutveni.
Vremenom je Fourier opreznije prilazio pitanju emanci-
pacije ena, ali je ostalo svedoanstvo o njegovim prvim
delima.
Saint-Simon je verovao u zajednicu proizvodnih kla-
sa nasuprot "parazitima". On nije jasno razlikovao po-
sl~davce?d radnika. Jo uvek je bilo mogue sagledavati
~Jihove mterese kao drutveno ujedinjenje, budui da
Je preovlaujui bio sistem malih radionica. Kada je
umro, 1825. godine, ostavio je svojim sledbenicima delo
The New Christianity, koje je predvialo eru mira, indu-
strije i internacionalizma. Uskoro su njegovi sledbenici
poeli da se razilaze oko ekonomskog pitanja - prava
radnika na njihov proizvod, nasuprot pravu posloda-
vaca na profit. Jedna grupa se odvojila, sa Enfantinom
na elu, koji je sebe smatrao "gospodarem" ili ocem
grupe, sa krajnje hijerarhijskom strukturom. Enfantin
94
je razvio ideju da je Bog i mukog i enskog pola, i da
ravnopravnost enskog roda proistie iz ove injenice.
I kako bi zapoela nova era, trebalo je -nai enskog
mesiju, ili majku, kao dopunu ocu. Saint-Simonovi sled-
benici nastavili su da napadaju nasleem steenu imo-
vinu i hrianski brak kao tlailaku instituciju. Bra-
kove bi trebalo moi raskinuti po volji. iveli su kao
"porodica" delei svoja dobra, a mukarci i ene su
nosili slinu odeu, tunike preko nezgrapnih pantalona.
Francuska vlada ih je progonila zbog njihOVih shvata-
nja i naina ivota.
Situacija 1820-tih i 1830-tih godina bila je veoma
promenljiva. Ideje su se irile u oba pravca preko La-
mana, pa ak i preko Atlantika, i mada je bilo mnogo
rasprava i unakrsnih sasecanja meu sledbenicima Sa-
int-Simona, Fouriera, i engleskog saradnika Roberta
Owena, ipak je bilo dosta zajednikih gledita i razmene
ideja. Shvatanje o enskom mesiji, koje se javilo meu
socijalistima, bilo je u vezi sa milenarskim vizijama
Joanne Southocott. U Estonu na Lajmu "pastir" Smith,
propovednik, upoznao je jednog od Joanninih sledbe-
nika, Johna Wroea, ija ga je ideja o enskom spasi-
Wheeler i krenuo u potragu za "slobodnom enom". Ve-
rovao je da je muka duhovna snaga iscrpena i da
treba da se zameni enskim materijalistikim svetom.
Smith je zapazio veliki broj enskih mesija i zakljuio
da e nova era biti "doba neveste".
Meutim, kao i ostali tragaoci za "Majkom" oseao
j7 da nijedan mukarac nije stvarno zasluio ul~gu spa-
s~oca. ,!Ima li ene u Engleskoj koja moe da predstav-
lJa sVOJ pol? Ako ima, neka istupi, jer budimo sigurni
da dok se ona ne pojavi, nema spasa ak ni mukarcima.
Uzaludno je prebacivati mukarcu to ne radi enski
posao. ena ima svoj sopstveni posao. Ona ima svoja
oseanja - samo ih ona moe izraziti; ona ima svoje
grehe, samo ih ona moe opis ati. "7 .
Saint-Simonovi "misionari" javili su se u Britaniji
1833-34. godine. Usmerili su svoju propagandu ka e-
nama i radnicima. Drali su predavanja socijalistima i
feministima u Burtonovim sluaonicama, a jednom pri-
likom govor je odrala ena jednog mehaniara. Preda-
vanja su ukljuivala teme kao to su "Organizacija indu-
strije nasuprot zajednici dobara", "Pogrena ocena ove-
nizma kao praktinog hrianstva", "Stav Saint-Simono-
vih sledbenika prema sindikalnim udruenjama" i "Eman-
7 W. Anderson Smith, The Universalist, London, 1892, str. 66.
95
cipacija ena, brak i razvod".8 Obraajui se radnicima,
odbili su od sebe radikale srednje klase kao to je J. S.
Mill, a lanovi sindikata i radikali iz radnike klase sum-
njiili su ih, naroito zbog njihovih shvatanja o indu-
striji, religiji i feminizmu. Pa ipak, "pastir" Smith ih
je podravao u svom listu The Shepherd, a list Oweno-
vih pristalica The Crisis tampao je prevod Annae Whe-
eler jednog lanka iz pariskog asopisa .za ene La Fem-
me Libre. Pr~thodila mu je izjava: "Emancipacija ena
dovee do emancipacije korisne klase." ene su tvrdile:
"Nisu li ene sve do ovog asa tokom prolih vekova bile
degradirane, ugnjetavane i uinjene svojinom mukaraca.
Ovu svojinu nad enama i na njoj zasn'ovanu tiraniju
sada treba prekinuti ... " "Odbacimo kao mua svakog
mukarca koji nije dovoljno plemenit da pristaje da sa
nama deli sva prava koja sam uiva".9
lanak poziva ene iz svih slojeva da svuda ire
"principe reda i harmonije". Na ovaj lanak odgovorio
je list The Destructive and Poor Man's Conservative,
koji je uprkos svom naslovu bio radikalan list. On nije
prihvatio povezivanje oslobaanja ena sa korisnim kla-
sama, ali je tvrdio da "promena u instituciji svojine
mora prethoditi svakoj drugoj velikoj promeni"lO. Ove
"novovremenske dogme" nisu se mogle praktino upo-
trebiti i samo su zbunjivale ljude. "Zato govoriti o
tome da ene uinimo racionalnim pre no to i sami
postanemo racionalni? Ili zato govori o ostvarivanju
drutvenih prava ena dok prvo svoja ne steknemo? Mi
se moemo zalagati za drutveni poloaj ena kao to
smo to inili za sirote Poljake, ali dok ne osiguramo
svoja graanska prava, ne moemo nita uiniti za njih".
ene bi mogle odgovoriti da nije re o tome ta bi
mukarci mogli uiniti za njih, ve ta bi one mogle
uiniti same za sebe. Misionari su ipak morali postii
neki uspeh u popularisanju Sail1t-Simonovih ideja, jer
je neki knjiar iz Manestera, zajedno sa Shelleyevim
pesnikim delima i Cobbettovim i Owenovim pamfleti-
ma, reklamirao i ... jeftino izdanje dela The New Chri-
stianity or the religion of Saint-Simon, koje je preveo
niko drugi do "pastir" Smith i na kojem se nalazio por-
tret u boji "sensimonistkinje" u kratkoj haljini i pan-
talonamall.
8 Richard Pankhurst, The Saint-Simonians, Mill and Carlyle,
London (bez datuma), str. 109. i 125-126.
9 Isto, str. 109.
10 Isto, str. 110.
\I Dorothy Thompson, "La Presse de La Classe Ouvriere
Anglaise, 1836-1848", Jacques Godechot, La presse Ouvriere, Paris,'
1966, str. 20.
96
Owenov milenarizam pOprimIO je jasniju sekulari-
stiku i racionalnu formu. Novi moralni svet morao se
ostvariti zajednikim naporima mukaracai ena, ovde
i sada. Robert Owen je 1830-tih i 1840-tih godina bio
daleko od prosveenog fabrikanta koji je ranih 1800-tih
godina pokuao da osnuje model fabrike zajednice u
Nju Lanarku, a njegove ideje preuzeli su ovenisti iz re-
dova radnike klase.
U toku agitacije za zadruge, za Veliki narodni kon-
solidovani tredjunion, i za nacionalnu pravednu razme-
nu rada, .koji e, po miljenju- Owena, radnicima obez-
bediti vrednost njihovog rada, ovenizam je preao iz
spoljanje paternalistike vere u propagandnu silu koja
je proistekla iz radikalnog pokreta radnike klase. Ove-
nizam je bio vie nego Owen. Kasnih 1830-tih godina
postao je velika i rastua grupa, koja je organizovala
ogranke i sastanke radi odravanja predavanja i disku-
sija, slala putujue misionare u udaljena mesta, izdavala
jeftin tampani propagandni materijal. To je bio ivi
svedok Owenovog osnovnog impulsa - ideje da se ljud-
ski karakter moe stalno usavravati. Kao i kasniji po-
kreti radnike klase, prihvatili su metodistiki sistem
sastanaka po razredima i neformalnih skupova na koji-
ma bi voa razreda pokretao diskusiju a ostali bi se
pridruivali debati. ene nisu bile iskljuene. U 'Hader-
svildu, na primer, 1838. godine, razredi ovenista uklju-
ivali su supruge, drugarice i roake. Ovenistiki do-
movi nauka bili su radikalna alternativa ma inskim in-
stitutima, iji su zatitnici bili poslodavci. Ovenisti su
pokrenuli i kooperativne osnovne kole i obdanita gde
se u nastavi nije koristio sistem terora, nagrada i kazni,
ve se teilo da se uenje uini prijatnim. Takoe su
postojale i koperativne nedeljne kole i za decu i za
odrasle.
Ovenistiko obrazovanje bilo je neodvojivo od stva-
ranja "novog moralnog sveta", i bilo je deo stvaranja
kooperativne zajednice, a kao takvo suprotno postoje-
em stanju drutva. J)wen se odvojio od ljudi koji
su osnivali osnovne kole da bi deci u ranoj mladosti
usaivali potovanje prema Bogu i poslodavcima. Iako
je bio jedan od najranijih pobornika opteg nacionalnog
obrazovanja, nije video obrazovanje samo kao formalni
proces uenja u institucijama. Verovao je da ljudi stiu
znanja iz svog naina ivota, iz svoje celokupne kulture.
Stoga, ako neko ozbiljno stvara jedan novi svet, on
mora da kritikuje sredstva koja podravaju i stvaraju
njegove vrednosti.
7 Marksizam II svetu 8-9 .97
 Kao i Mary Wollstonecraft, video je obrazovanje u
njegovom najirem smislu. Ali, za razliku od nje, nije
verovao da mala porodina zajednica roditelja i dece,
stvorena industrijalizacijom, moe biti osnova drutva
u kome su mukarci i ene jednaki. I umesto da podr-
ava ovaj ,novi ideal srednje klase - porodicu - u kojoj
su ljudi navodno osloboeni rodbinskih stega i imaju
slobodu izbora, ak i ako mukarci i ene izvravaju
razliite zadatke i nisu jednaki u drutvu, Owen je video
porodicu koja se pojavljivala u ranom XIX veku kao
prepreku' udruivanju. Male izolovane porodine _zajed-
nice pokretale su individualizam j konkurenciju i na taj
nain spreavale mogunost stvaranja kooperativnog dru-
tva. Ovenisti su zamiljali mnogo iru porodicu - e-
leli su da proire dom i srue gra~cu izmeu zatvorenog
porodinog kruga i zajednice kao celine.
-Postojea struktura porodice nije samo podravala
kapitalistike ideje; porodica je bila i ta koja je pre-
nosila privatno vlasnitvo. " ... Posebni interesi i indi-
vidualne porodine grupacije sa privatnim vlasnitvom
osnovni su delovi postojeeg iracionalnog sistema. Si-
stem ih mora eliminisati. Njih bi zamenile naune aso-
cijacije mukaraca, ena i dece u uobiajenom broju,
koji se kree od etiri-pet stotina do dve hiljade grupisa-
nih u jednu porodicu.u . datka. Poto je vera u mogunost izgradnje potpuno
Kao i William Thompson, i ovenisti su bili protiv
postojeeg sistema seksualnog morala koji je imao raz-
liite norme za mukarce i za ene. Kao i sensimonisti
bili su protiv hrianskog braka koji bi se, po njihovo~
verovanju, morao ukinuti pre uspostavljanja "novog mo~
ralnog sveta". Ovo njihovo isticanje svesti i promene
kulture pre nastanka novog drutva znailo je naglaa-
vanje znaaja odnosa u porodici i rituala starog naina
linog ivota. Hrianski moral onemoguavao je' iskre-
ne odnose meu polovima i pothranjivao je razmetljivost
i lani stid. Brak bez oseanja bio je prostitucija. Ove-
nisti su morali da se bore protiv postojee kulture, u ok-
viru borbe za kooperativnu zajednicu. Stoga se ove kul-
turne promene nisu smele odlagati dok radnici ne ostva-
re politika ili ekonomska prava u postojeem drutvu.
Owen je izneo ove ideje 1835. godine u svojim Pre-
davanjima o braku propovednika starog nemoralnog sve-
ta. Ali ovenisti su verovali da e inom potvrditi svoje
propovedanje. U listu The Crisis, od 4. januara 1834.
12 Robert Owen, Book of the New Moral World (1844);
J.F.C. Harrison, Robert Owen and the Owenites in Britain and
America, London, 1969, str. 59.
98
godine, pojavio se lanak koji je ukazivao na osobine
ovenistike supruge. Ona je ena 40-tih godina, ima pri-
manj~ od 50 funti i svoj ivot ene. Izdava lista dodaje
u beleci: Nevinost, pretpostavljamo nije neophodna -
nijedan socijalist ne bi mogao da insistira na tome"B.
Ovenisti su se ponekad sami venavali koristei gra-
ansku ceremoniju i tako preuzimali neke funkcije reli-
gije u linom ivotu. Jedno venanje se, na primer, odr-
alo u John Street institutu u Londonu 1845. godine.
Oni nisu verovali da brakovi treba da vezuju partnere
koji vie ne mare jedan za drugog i stoga su se zalaga}.i
za razvod na lak nain. Kao i Place, smatrali su da Je
celibat neprirodan i da vodi bolesti tela i duha. Nije
sasvim jasno koju je ulogu Robert Owen imao u pokr~tu
kontrole raanja, mada je William Thompson podr~a
vao kontracepciju, a Robert Dale Owen, Owenov srn,
napisao je popularnu knjigu o kontroli raanja, koja se
svrstavala u amoralna i buntovnika dela prodavana u
Manesteru 1830-tih godina.
Ovenistika strategija prilino se razlikovala od stra-
tegije Williama Thompsona, njegov?-m ,,n~g~ti~m". ~
"pozitivnim" predstavama opromeru. Overusti rusu bI~
zainteresovani za bilo kakve delimine reforme, smatralI
su da bi ljudi trebalo da se odmah late celokupnog za-
novog sveta bledela, i posle poraza artistikog J?0kr~ta,
ove ideje o transformisanju odnosa meu J?.?lovIIDa I o
borbi na polju linog ivota u. pokret~. r~dr::cke klase su
iezavale, sve do ponovne pOjave socIJahstlckog pokreta
krajem veka.
(Sheila Rowbotham, "Feminism in the
Radical and Early Socialist Movement" u
Hidden from History: 300 Years of Wo-
men's Oppression and the Fight Against
It, Pluto Press, London, str. 39-46).
Prevela Svetlana urovi
13 J. F. C. Harrison, naved. delo, str. 61.
99
Maria-Antonietta Macciocchi
ENSKA SEKSUALNOST
U FAISTIKOJ IDEOLOGIJI
Teza 1. Otkud istorijsko nepostojanje ene, drugim
reima, to utanje o odnosima koji su postojali izmeu
enske seksualnosti i faizma, izmeu ene i faizma?
Cemu ta tajna koju je faizam sauvao o frustraciji ene,
ne samo politikoj i ekonomskoj, nego i seksualnoj?
Zato taj pohod faizma, meu tolikim brazdama to ih
je za sobom ostavila na politikom, drutvenom, ekon-
omskom terenu diktatura koja je prodirala Evropu
tokom pola veka, od Mussolinija do Hitlera i Franca,
nikad nije bio doveden u vezu - kao teza, antiteza,
sinteza - sa enama? Zato je istorijska scena, za ene,
slina Shakespeareovoj pozornici bez glumaca? ene se
s vremena na vreme sazivaju, kao profane "voajerke",
da kriom gledaju, sluaju, relativno pasivne, ne sasvim
inhibirane, razume se; ali zatim ih otputaju oslobaa
jui ih optube, opratajui im grehe, razni politiki i
sindikalni ispovednici, razne filozofske mumije, sociolozi,
ekonomisti, feministkinje - teroristi, i konano, naj-
razliitije vegetativne, seksualno osujeene vrste. To je
jo jedan nain da se ene otpreme u nitavilo, ili da
se, naprotiv, stvori jedna teologija ene. to se, uosta-
lom, sliva u istu istorijsku prazninu. Prazninu utoliko
ozbiljniju to faizam, nasuprot tome, konkretno lei u
politiko-intelektualnoj panorami kao ogromna i uzne-
mirujua leina. Tiina, meutim, ne moe da bude apso-
lutna. Uvek se dogaa da se neto uje: urlici panjolki
kad se previjaju nad telima pripadnika civilne garde,
preklinjui Franca da se za njih osveti revolucionarima;
100
i najzad, alopojke faistikih narikaa nad kovegom
diktatora, dok diu ruku na faistiki pozdrav; i dugo
skandiranje ileanskih burujki i malograimki koje de-
filiraju sa svojim praznim erpama zahtevajui Allende-
ovu glavu; a sa suprotne strane, govor artikulisan u
slogovima Eve Forest, koji postaje detonator jednog
an tifaistikog, dakle demistifika torskog, revolucionar-
nog diskursa. Razvoj feministikog pokreta - moda
najjae tvrave koja u Evropi jo odol~va posle 1968
- omoguuje najzad da se postavi pitanje: ako se ne
analizira vrsta "saglasnosti" ili odnosa koji je postojao
(ili postoji?) izmeu ena i faistike ideologije, ako se,
drugim reima, ne analizira kako i zato je faizam mi-
stificirao ene - i sam feminizam (kao i cela politika
avangarda) ostae lien svoje istorijske pozadine, ostae
da lebdi kao neki vanvremenski, iskonski aerostat, dakle
i lien nune imperativne dijalektike da bi se ak i danas
razumelo o emu se radi i kako je usmerena okosnica
jedne enske i revolucionarne borbe.
Moja Teza 1 polazi od Gramscijevog apsolutnog isto-
ricizma, kao posebnog naina da se istorija shvati u
odnosu na politike ciljeve, na strateka reenja datog
vremena, da bi se marksizam koncipirao kao apsolutni
istoricizam: "filozofija praxis-a je apsolutni istorici-
zam, osvetovljenje i prizemnost misli, apsolutni humani-
zam istorije". Moja uporna tenja za apsolutnim is to-
ricizmom usmerena je protiv licemernog nipodatavanja
istorije - definisane kao neka podvrsta marksizma:
istoricizam (neki profesor se ve sa svoje pariske ka-
tedre odseno suprotstavio Gramsciju: "marksizam nije
istoricizam") - koji u stvari postaje alibi da bi se
masama, zdesna i sleva, prenela jedna vetaka istorija,
jedan udbenik ideolokog aparata, kako konzervativne
ideologije, tako i proleterske protiv-ideologije. Mi smo,
meutim, jo od Spinoze nauili da briemo stakla svo-
jih naoara. I problem se ponovo - da opet navedemo
Gramscija - sastoji u tome da sauvamo svoje pame
nje "kao proizvod istorijskog procesa koji se dosad
odvijao i koji je u tebi ostavio bezbroj tragova prim-
ljenih uslovno, bez naknadnih obaveza" (Brecht je pisao
da je "najtetnijL organ birokrate pamenje"). Inven-
tar bez propusta koji ja ovde pokuavam da sainim
zapada u protivreno st ne samo sa celim pranjavim
univerzitetskim marksizmom i partijskim birokratiz-
mom, nego i sa novom enskom metafizikom koja lako
moe feministike pokrete skrenuti ka jednom detinja-
stom verovanju: eni Vrhunskom Entitetu, eni Apso-
101
 lutnom Dobru. Ta idealizacija ide uporedo s onom pri-
mitivnih - detinjastih - ultraleviara koji uzdiu pro-
letarijat na stepen uzvienog revolucionarnog entiteta,
jedne tako neokaljane klase da je gotovo liena polnosti,
kao aneli. Ja naprotiv tvrdim: ne postoji ena po sebi,
nego postoji jedna enska materija, postoje atomi u
kretanju, milioni subjekata, jedan enski univerzum. A
nema li to udno istorijsko nepostojanje ena - kao da
za vreme faizma na planeti nije obitavao enski element
- skriven (sramotan) cilj da sprei njegov racionalni
prodor u autonomnu svest ena koja od njih ini delo-
tvorne subjekte, a ne melanholille lutke .supermarketa?
Faizam moe veoma ubedljivo da dokae kako razne
vlasti nastoje da iskoriste frojdovsku materiju. U sva-
kom politikom reimu presudna i aktivna podrka ena
tie se superstrukture u njenom najkompaktnijem obli-
ku, to znai religije. I upravo u trenutku kad relegija,
vekovni bi ena, nije vie dovoljna kao ideoloki tit
aparatu vlasti buroazije na usponu, sazrevanje enske
snage u borbi nastupa u XIX i XX veku, s Pariskom
komunom i oktobarskom revolucijom - , faizam nudi
Crkvi jednu smenu, zahvaljujui pokornosti ena, ije
nagone kanalizuje u neku vrstu nove pobonosti, koja e
sluiti kao oslonac diktatorima masa i masovnim tota-
litarnim reimima.
Dolaskom na vlast faizma i nacizma - koji se kao
polugom slue izmuenom, nesrenom, nekrofilnom en-
stvenou udovica i majki poginulih u prvom svetskom
ratu, i enstvenou ene Produiteljke Vrste (burno
odobravanje), formulie se pitanje koje se tie same
strukture vlasti, ma koja ona bila. Adolf Hitler je tvrdio
da "u politici treba imati podrku ena, jer ih mukarci
spontano slede". Brecht je uporeivao postojei odnos
izmeu faizma i ena s odnosom zatitnika (podvodaa)
prema enama, onog koji ih alje na trotoar da bi iz njih
izvukao korist i koji im daje snagu kroz radost. To je
dravni proksenetizam. ene su tretirane kao prostitutke
kapitala. Virginia Woolf je tvrdila 1940. godine da tla-
enje ena i nacistika regresija imaju iste korene: eks-
ploataciju. Gramsci je govorio o faistikoj iracionalno-
sti, o tome kako faizam u svoju utrobu apsorbuje naj-
crnje instinkte reakcionarne sitne buroazije, a termin
utrobe, s iznenaujuim materijalistikim dejstvom, tre-
ba shvatiti upravo u biolokom smislu unutarnjih orga-
na koji e mu Reich pripisati u svojoj Psihologiji masa
faiZ,ma. Najlucidniji u prouavanju faistikog ideolo-
kog superstrukturalnog pritiska, Reich je stvarno formu-
102
lisao pitanje diktatorske .dominacije sluei se terminima
jedne ogroinne seksualne represije, usko povezane sa
smru: "Faizam XX veka je, naprotiv, istakao funda-
mentalni problem karakternih svojstava oveka,. njegove
mistike i potrebe za autoritetom koji odgovaraju jednom
razdoblju od oko 4000 do 6000 godina. I tu vulgarni
marksizam pokuava da smesti slona u lisiju jamu. So-
ciologija zasnovana na seksualnoj ekonomiji naginje se
kad jednu ljudsku strukturu koja se nije formirala u
toku poslednja dva veka, nego rezimira jednu patrijar-
halnu i autoritarnu civilizaciju staru vie hiljada godina.
Seksualna reakcija se koristi na sve mogue naine da
bi se iskoristila seksualna strepnja (. ..) Konstatujemo
naprosto da do inhibicije i opadanja seksualnosti - na
koje se najvie oslanja postojanje autoritarne porodice
i koji ine samu osnovu karakterne strukture malograa
nina - dolazi zahvaljujui religioznom strahu, koji se
pothranjuje oseanjem seksualne krivice i tako se du-
boko ukorenjuje u afektivni ivot."l
Faizam je na dramatian nain pokazao kako ene
mogu da slue u smislu regresije-represije, pod vlau
jednog dravnog mazohizma, namenjenog ~a stvara .ra-
. dost u negaciji radosti i u "Trijumfu smrtI" (gadostI u
d'Annunzijevom stilu).
ene su zarobljene u krugu jednog veitog "majin
stva" do njegovog nestanka, koji ja obuhvatam ovim
krunim redosledom:
N/onne (kaluerica)
Ma/dona
D/io/nna (Bog)
Donna (ena) N/ona (baka)
Od nebeske empirije - u kojoj se Bog i ena grle
u boanskOj biseksualnosti, plodonosnog takmaca - do
groba u koji e lei neproduktivna baka ili kaluerica.
Dok e muki pajac, Duce, moi da bude simboli-
zovan jednim trouglom
1 W. Reich, La Psychologie de masse du fascisme, Payot,
Paris, 1972, str. 23, 69.
103
= Mussolini - Muko - Mu, kao produitelj jedne
rimske vrste, koja, meutim, kau pripada enama. One
su obmanjivane u svojoj osnovnoj ulozi, reprodukciji-
-prokreaciji. Genijalni potez faizma i nacizma sastojao
se u tome to su izigrali ene na njihovom sopstvenom
terenu, to su ih uinili produiteljkama ivota i uva
rima smrti, a da pri tom ta dva termina i nisu dola u
suprotnost. "Kovezi i Kolevke" - to stvarno nije samo
jedna fiks-ideja muso1inijevske proze, nego i tema njego-
vih govora i parola upuenih enama, u zanosu jednog
hipernataliteta koji je nagonio ene da se kao zeice pare
sa bogo-ovekom. Mogli bismo na.crtati jo jedan trou-
gao, ovaj put simbolino obrnut, sa tri termina:
d/io (bog/ja) - mukarac _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ ena
d/io/nna- bog-ena
to znai: i otac i majka ujedno - bog-ena (a Duceovo
o~evanje je esto upotrebom eira, kianki, perjanica,
bIlo enstveno). Dvdstrukim pritiskom, patrijarhat i ma-
trijarhat se zajedno okomljuju na jedan okovani en-
ski svet.
Teza 2. Mislim da treba uiniti to god je mogue
da bismo sagledali sve oznaitelje, istorijske i uoptenom
smislu i lingvistike i psiholoke i psihoanalitike, u od-
nosima izmeu ene i faistikog Weltanschauunga. Ne-
koliko istorijskih podataka: Mussolini je novator-izu-
mitelj odnosa izmeu faizma i ena; njegovi prvi govori
upueni enama, da bi dobio njihovu podrku kao osnov-
ni element pristajanjau cilju "preuzimanja vlasti", odr-
ani su 1922-1923; on postavlja problem enskog prava
glasa (da im ga posle ne bi dao); izmilja enski eska-
dron smrti - udovica, majki u alosti ili polu-alosti-
u jednoj Italiji koja je iz svetskog rata izila sa est sto-
tina hiljada mrtvih i milion invalida; izmilja ensku
odeu, mrane crne odore eskadristkinja koje su, s mrt~
vakom glavom na grudima, napadale "crvene" noevi-
ma i iglama za eire; on strukturie jedan jezik, jednu
ensku semiotiku, koja poinje obraanjem "udovicama,
majkama mrtvih vojnika", ali e se docnije obraati "se-
strama" i "kerima". Mussolini se prvi bacio u demo-
grafsku kampanju i prvi diktirao prvu od deset enskih
zapovesti: raati, jer ,Jbroj je mo". On izmilja pohvalu
vlade enama: "Kao pohvalu kravama koje daju mnogo
104
mleka i teladi."2 Faizam prvi put izvodi italijanske ene
na trgove, da im "objasni" politiku, domaa i svetska
zbivanja, i to sa svim opsesivnim svojstvima ceremoni-
jala - pozdravima, ritmikim, oamuujuim uzvicima
- sa liturgijom koja lii na crkvenu. Mussolinijevi go-
vori upueni enama kojima se on bavi od 1936. do 1941.
praeni su histerinim ritualom potpuno crnog dekora,
sa crnim (falusnim) simbolima faistikih liktorskih sno-
pova, sa mrtvakom glavom i ukrtenim kostima na fa-
istikim zastavama. To je "nagon smrti" o kome govori
Freud, koji Reich tumai povodom faizma. Od kolevki
do grobova, ili od grobova do kolevki, bez prekida konti-
nuiteta, u jednoj stalnoj koherentnosti - to je smrtno
jedinstvo.
Teza 3. Ekonomski mehanizam eksploatacije kapita-
la izvlai. iz ena najvei viak vrednosti, nasuprot svim
njihovim materijalnim interesima: tako se iznova po-
stavlja problem iracionalnosti masovnog pristajanja uz
faizalp., koji je (delimino) postavio Gramsci, a (naro-
ito) i Reich.
Faizam je navodno zadovoljio interese masa: ovo
objanjenje nastoje da mu daju ekonomistike i huma-
nistike verzije faizma~ Faizam naprotiv deluje protiv
njihovih interesa, naroito protiv interesa ena, zahte
vajui od njih jednu drutvenu, ekonomsku i intelektu-
alnu praksu koja ih prvenstveno podvrgava eksploataciji.
Viak vrednosti izvuen od ena - koji dobija mnogo
sloenije karakteristike od onog to ga je prouavao
Marx - slui u prvom redu zapuavanju rupa jedne
ekonomije u krizi, ublaavanju problema nezaposlenosti
mukaraca, pa prema tome i pristajanju na visoke po-
reze da bi se finansirali ratni pohodi, ak i ako to znai
otimanje hleba iz usta obveznika. Pod faizmom, uslovi
I
rada za ene ulaze u kontekst najbednijih poslova, mnogo
I stranijih od onih rezervisanih za emigrante i junjake
I koji se doseljavaju na Sever; nadnice ena smanjene su
I za 50% po slovu zakona koji primenjuju faistike kor-
PQracije. Sada emo da poremetirno igru "mice", u
kojoj je sve lako, pa emo preskoiti najzad, iz kvadra-
I ta faistikog tlaenja, u pobedniki kvadrat osloboenja
I u odnosu na faizam. Ukazaemo na dlaku u jelu koju
II nam jo uvek podmeu. Smatram da je diktatorski fe-
nomen sloeniji od odbrambene banalnosti one male
I grupe ekstremista koja je, da bi sauvala dostojanstvo
masa, pa prema tome i ensku ast, napisala, polemiui
2 B. Brecht, Ecrits sur la politique et la societe, L'Arche,
Paris.
105
,
i
!
--1_
protiv mojih predavanja o faizmu na Vensenskom uni-
verzitetu: "U sposobnost faistikog programa da okupi
iroke mase, podravajui njihove interese, nema nieg
iracionalnog." Problem je, naprotiv, kako to da razbuk~
tavanje iracionalnog Ci nesvesnog, ako se tako nemark-
sistiki, moe rei), i to protiv sopstvenih interesa, prati
i u izvesnim aspektima omoguava faistiku dominaciju.
Kad je nacizam uzeo maha u Nemakoj, nije se za to
moglo nai nikakvo objanjenje u debelim starim knji-
gama.
"U sredinama koje su vrile presudan uticaj na
javno miljenje u Evropi tridesetih godinl:!-, tenja masa
za sreom nije se smatrala sama po sebi razumljivom,
a njeno odsustvo nije bilo neki predmet diskusije. Tada
bukvalno nije bilo nijedne politike organizacije koja bl
ta ,banalna', ,lina', ,nenauna' ili ,nepolitika' pitanja
smatrala dovoljno vanim da se njima bavi.
Pa ipak su drutvena zbivanja posle tridesete isti-
cala upravo to pitanje, u njegovom punom znaenju.
Faistiki talas preplavio je Nemaku kao uragan i
ljudi su se, potpuno zbunjeni, pitali kako je tako neto
mogue. Ekonomisti, sociolozi, kulturni reformatori, a
u isto vreme i diplomati i dravnici, pokuali su da
nau neki odgovor u starim knjigama. Nijedan politiki
model nije odgovarao toj iracionalnoj provali ljudskih
emocija koju je predstavljao faizam. Nikada pre toga
politika nije bila razmatrana kao iracionalna stvar."~
Upravo pozivajui se na iracionalno-religiozno vero-
vanje u doktrinu reim-otadbina-nacija, faizam je kao
i nacizam uinio prihvatljivim nepodnoljive ivotne us-
love. Nemac Reck Malleczewen4, pruski plemi ubijen
u Dahauu, pisao je da je u Hitlerovoj Nemakoj sve bilo
kuno, da je sve zaudaralo, da se oseao smrad nonog
suda, neeg to je podsealo na izmet, ak i u jelima.
I nasuprot nainu na koji bi naroito izYesni "ekstre-
misti" (ali moe li staljinizam ikad biti levi?) ele da
objasne pristajanje masa, ne primeujui u kakvu protiv-
renost upadaju, mase nisu unutar faizma bile kao
"mievi u siru": mase su vrste, nepokolebljivo suprotne
faizmu. .. ali one svoje potomstvo prodaju za tanjir
pasulja.
Ekonomska kriza 1929, sa svojim ogromnim reperku-
sijama, bila je razreena pre svega time to su ene pla-
tile njene posledice: nizom dekreta i mera one su pro-
3 W. Reich, La Fonetion de l'orgasme, L'Arche, Paris, 1970,
str. 180.
Reck Ma1leczewen, La Haine et la Honte, Le Seuil, Paris,
1969.
"l
106
---1 __ _
terane s poslova, naroito nastavnikih (u medicini pre
svega), u srednjim i viim kolama, u kojima su student-
kinjama nametnute dvostruke kolarine, spreavane su
ak (u Nemakoj). da prouavaju latinski jezik, a u Ita-
liji su proterane ne samo iz dravnih, nego i iz privatnih
administrativnih slubi, u kojima ih po propisu nije
smelo biti vie od 10%. Na teorijskom planu, Mussolini
je proklamovao da maine nisu za ene (lanak koji nosi
naslov "Maina i ena", obajvljen je 1934. u Il Popolo
d'!talia), da ena za mainom poniava mukost drugog
pola, da mukarcu krade njegov posao, da smanjuje
broj dece, da od ena stvara mukobanje. Proklamovao
je da je ena potpuno liena sposobnosti za sintezu, te
da se ne moe baviti arhitekturom: da ena ne samo ne
moe izgraditi neki hram, nego' ni kolibu. Poto ih je
muki izvreao i odbacio nazad u jedino dozvoljeno
zanimanje - da prave decu, na kraju ih je definisao
kao "majke uvene po plodnosti", "velike ka() stare Rim-
ljanke", "verne vestalke" pa ih je onda s jo mnogim
drugim bombastinim glupostima pozvao da ubudue
podnose bezimene rtve: racioniranje, autarhijs~e* tka:
nine, autarhijsku hranu: skupljale su kao vredm mraVI
krpe, staro gvoe, otpatke vune, da bi pomogle otad-
bini u nevolji. Oduzete su im i njihove zlatne burme:
18. decembra 1935, mesec dana posle sankcija koje je
Drutvo naroda preduzelo protiv Italije zbog agresije
na Etiopiju, Mussolini je proglasio Dan burme, ;a-
htevajui od ena da skinu s prsta ono malo zlata sto
su ga imale. U Rimu, razume se, u rimske sudove na
tronocima, iz kojih su se uzdizali visoki plamenovi,
faisti su pokupili 250.000 burmi, a u Milanu 180.000. U
zamenu, "Duce" je deli o gvozdene prstenie, kao da je
on sad postao Mu koji je ene po~eo na n~ku no~,
mistinu svadbu, pod znakom SmrtI (rata) l Raanja
(kolevki). Ovu iracionalnost, koja pod faizmom rastae
razum jednog dela enskih masa, Brecht opisuje .kao
odnos straha, potiniavanja Erosu, kao s~ksualno Izra-
bljivanje koje postoji izmeu podvodaa l ~ne. Brec!:t
nam nudi jedinu moguu "ekonomsku" analIzu za fasI-
zam, kao i za nacional-socijalizam:
"Onda je bio podvoda
Postoie stvarno razne vrste podvodaa: "tradicional-
ni podvoda, koji alje prostitutke da umesto njega za-
rauiu novac, i politiki podvoda.
* Autarhijska (tkanina), - od autarhije - samodovoljnostI
kao jednog od proklamiranih ciljeva nacionalne ekonomije za
faistike vladavine. - Prim. red. R. l.
I 107
I
iI
I

Nema u stvari bolje kole nacional-socijalizma no
to je proksenet~zam. Ak~ se e~1a buni, on joj ~ovori o
devojkama mlaIm od nje. On Je veoma :naklonjen mla-
dima, s njima se lake radi. U svakom sluaju, on od
ene trai izvesne rtve u zamenu za sigurnost koju joj
prua. On je ui da prezire materijalne stvari. ta je
maslac na hlebu u poreenju s jednim njegovim pogle-
dom? On se za nju mui, to ona primeuje kad god
je isprebija. Ne deli on njoj samo amare, nego joj i
laska. Ona je najbolja prostitutka, nijedna druga joj nije
ravna. A on e je uiniti bogatom. to se njega tie, on
je lien egoizma, on joj rado ponavlja da n.ema ni imanja,
ni raun u banci."s
"Emocionalna kuga" faizma iri se u familijali-
stikoj epidemiji koja enu primorava da se odrekne
svog autonomnog postojanja pod biem onog koji njom
raspolae, da se raspinje na krst neprekidne prokreacije,
uvek pokorna patrijarhalnom autoritetu, kao ena, su-
pruga, kerka. (Virginia Woolf, kao to sam rekla, upo-
reuje surovost patrijarhata sa surovu faistike dik-
tature 1940.) Hitler u izvesnom smislu sankci6nie pri-
padanje ene zajednici: nacija se identifikuje s majkom,
majka s porodicom, a Drava je jedna molekularna skupi-
na sastavljena od porodica. On pie u Mein Kampf: ,Jo
prea od zajednikog rada je dunost mukarca i ene
da produavaju ljudsku vrstu. Plemenitost te misije po-
lova je uzrok specifinih prirodnih darova provienja.
Naa je najvia dunost ... krajnji cilj jedne zaista or-
ganske i logine evolucije, zasnivanje porodice. Ona je
najmanja, ali i najznaajnija jedinica u strukturi Dr-
zave.
y "
Mukarac je uvar mistine vrednosti rase. ena e
biti velika nemaka majka, oaloena otadbina, vas kr-
snuta otadbina, otadbina u ratu, Majka i Smrt u isti
mah. Stalni arhetip je aneo dqmaeg ognjita, zastra-
ujue privienje koje nas jo uvek proganja. Naveu
jo jednom Virginiju Woolf u "Tri gvineje": "Senka
njegovih krila (anela domaeg ognjita) padala je na
moju hartiju. im bih uzela pero u ruku da bih govorila
o romanu nekog slavnog pisca, on bi stao iza mene:
,Draga moja, vi ste mlada ena. A piete povodom jedne
knjige koju je napisao mukarac. Budite uviavni, bu-
dite neni, :varajte, udvarajte se; sluite se. svim vetina-
ma, svim lukavstvima svog pqla. Nemojte nikad otkriti
da imate neku svoju ideju. A pre svega, budite isti.'
Okrenula sam se prema njemu epala ga za guu ...
5 B. Brecht, naved. delo, str. 166. i sledea.
108
Ubiti anela domaeg ognjita, to spada u zadatke ene-
pisca." , ..
Y
Ja u da dodam: zadaviti anela domaceg ognJIsta,
to spada u dunost revolucionarke, ene politiara, femi-
nistikog borca.
Teza 4. Kako Ci da li) reakcionarni mentalitet do-
minantne vlasti organizuje "karakterni oklop" domaeg
anela kao spojnicu izmeu patrijarhata i faistike tira-
nije, postiui na taj nain da ena, na tom svom mestu,
igra okrutnu matrijarhalnu ulogu, koja u sebe upija i
oinski ~utoritet (primer ena u ileanskoj buroaziji).
U tom okviru treba izvriti, naglaavam, salutarni
zloin protiv frustracije ene na domaem ognjitu, da
bi se unitili jezuitizam i hipokrizija drutva, strah koji
se hrani seksualnom krivicom, a priprema teren repre-
sivnoj tiraniji. Taj enski "karakterni oklop" faizma (i
neofaizma) podravaju etiri papske enciklike proglae-
ne za ovih poslednjih sto godina protiv ene i njenog
rada, sa ciljem da joj se nametne iskljuivo prokreacija:
prema tome, da se ne razvodi, da ne uzima pilulu,
da ne pobacuje, itd. Podran tim "duhovnim" autorite-
tom, faizam i neofaizam organizuju reakcionarni men-
talitet, ne samo pojedinca, nego ene, u vidu autori.t~rne
porodice, u toj meri da ona karakterie strukturu Sttno-
-buroaskih drutvenih slojeva (u prvom redu), koji od
Italije 1922. do Nemake 1933, pa i do Pinochetovog
ilea, izvlae potencijal kontrarevolucije iz ene-majke,
ene-ognjita, ene-otadbine. Izmeu ene i politike vri
se epistemoloki rascep koji utvruje vladajuu ideol?-
giju. enskost je u klasnoj borbi esto pote.zana p~OtIv
proletarijata, a prvi je Marx, nakon UZdIZanja her0:ZI?~
ena na barikadama, o njoj govorio povodom burzuJkI
i prostitutki (zajedno), koje su, kao mukobanje, bile
na strani Thiersa u Pariskoj komuni. Ali ile zahteva
vrlo hitnu politiku analizu: grobari Allendeove vlasti
slue se nekim enskim slojevima kao udarnom snagom
kojaobeleava poetak reakcionarne involucije, lupajui
demonstrativno u erpe i lonce, u povorkama ne samo
burujki, nego i malograanki. Zatim na ulice izlaze
ene vozaa kamiona i trajkaa rudnika barka El Te-
niente, prilikom trajka koji je finasirala elA. Mnogo
ileanskih "anela ognjita" besno je protiv Allendea
prbklamovalo odbranu (patrijarhalne) porodice, drave
reda. U znak ponienja i prezira prosipale su kukur~
pred kasarnama, kako bi oficirima i vOjnicir;na 11 stavile
do znanja da su kao koko~e!" da su "kukaYIc~ , "glu-
paci", "pederasti" i, "nemo cm . (lanak MIchele Mat-
109
telart, u Les Temps modernes, 1975). ene su tako svo~
jatale najgadnija muka svojstva, podvlaei na apsur-
dan nain dravnu vlast kao Mo Mukarca, dok su se
kao predstavnice matrijarhata dizale protiv mukaraca
(demokrata, _socijalista).
Ali danas se autokriti.ki pitamo: ta je to uinila
ileanska levica da bi iz dubine jednog specifinog isto-
rijskog sastava izazvala jednu ensku revoluciju koja je
praena demokratskom revolucijom. Po reima Armanda
Uribea, biveg ileanskog ambasadora u Kini, sadanji
neofaistiki reim koji se utvrdio u ileu ispoljava ka-
rakteristike jednog buroaskog sloja ena, ugnjetava
kog odnosa izmeu gospodara i slugu. Udbe to opisuje
sledeim reima: "Sadizam danas dobija enske aspekte.
U monim glasovima vojnih glavara, u njihovim kasarn-
skim surovostima, u prividno odlunim lancima i go-
vorima, oseaju se kretavi tonovi i grevi. U njihovim
osudama politikanata nazire se ljubomora, kao neka
senka zavisti koja je, ve tokom vie generacija, potajno
tinjala u enama vojnika - niih inova - prema nji-
hovim savremenicama, enama ljudi na vlasti. I kada
viu na, one koje nazivaju "naim radnicima", kad prete
da e uveati rad za istu ili manju platu, oni nameu
disciplinu lienu prava na re, na odgovor, tako da, na
nacionalnom planu, vidimo stavove "gazdarica" koje za-
povedaju svojim "slugama". Danas je Marx u ileu uro-
dio neim novim."6
Teza 5. Faizam organizuje enski "karakterni ok-
lop" strogo ednim diskursom, a njegov najvei napor
se sastoji u ubijanju seksualnosti, u spreavanju seksu-
alnosti - putem jezika, politike liturgije, mistinog ce-
remonijala.
Faizam - konana predstava jednog udovita -
organizuje se u totalitarnom govoru, kao odreujua
intervencija u politici da bi se ujednaio enski menta-
litet. Korpulentnost politikog diskursa je instrument
moi i Mussolini se njim, kao takvim, sluio tokom
dvadeset godina, kada se sa balkona obraao enskim
masama, - kao kosturom jednog jezika ili posebnog
metajezika, namenjenog enama. Telo faistikog diskur-
sa je strogo edno, isto, nevino. Njegov je sredinji
cilj smrt seksualnosti: ene su uvek pozivane na groblje
da odaju poast poginulim u ratu, da im odnesu vence,
i podsticane su da svoje sinove poklanjaju otadbini. Mu-
solinijevski govor se zaglibljuje, ali uspeva da oara, da
6 Seminar M.-A. Maccioccbi: ,,Armando Uribe", II Elements
pour une analyse du tachisme, UGE, ,,10/18", Paris, 1976.
110
opini ene, koje se, bar za trenutak, nau izmeu goto-
vosti na krajnju rtvu i poraanja. Re je, ponavljam,
o dva termina izmeu koJih nema protivrenosti: odnos
nije seksualan, on nije fiziki, on se ne zbiva sa ove
kom ili njegovim falusom, nego je ideoloki. On se
ostvaruje sa samim faistikim reimom, semeno.m pro-
kreacije u jednoj Bezgrenoj eni, upravo kao to je
"Marija imala Josifa, veoma edno g mua", koji je, i
ne dodirnuvi je, uinio da ona rodi. Isto tako ene
imaju u falusnom simbolu, liktorskom snopu, velikog
Oploditelja. Kada se burma poklanja Mussoliniju, vri
se sublimirano venanje: ene se udaju za oca i svetog
mua, konsumacija braka je mistina. Ta dva korena,
misticizma i faistikog nagona, mogu 'Se nai u strasnoj
krizi svete Tereze iz Lizjea - "ludilo mnogih kaluerica
koje vemje da su Hristove neveste (. ..) koje biraju
druge seksualne puteve, kao mazohistiko muenje"7.
Kod svete Tereze iz Lizjea, kriza krvarenja ("menstrua-
cija"), koja "otkriva eni njen identitet" i pogled na
"prvi crveni mlaz koji istie iz tela" dovodi se u vezu
s Hristovim ranama. Kao to pie Mabille u njoj se
budi "sadistika -strast ene~bolniarke, veite negovate-
ljice, koju privlai miris tople krvi"; i Tereza belei:
"Pred Isusovim ranama, kada sam videla kako tee nje-
gova boanska krv, moje srce se ispunilo eu za du-
ama, za osvajanjem dua. Duama sam nudila Isusovu
krv, Isusu sam nudila te iste due osveene rosom Kal-
varije. Kao ti, moj Oboavani Muu, htela bih da budem
bievana i da umrem gola, htela bih da me zarone u
kljualo ulje, elim da me rastrgnu zubi zveri, kako bih
postala hleb dostojan Boga ... Htela bih da podmetnem
svoj vrat pod ma delata".8
Faisti su, da uzgred napomenemo, uinili od one
koja neguje rane, od bolniarke Crvenog Krsta, mistinu
enu privuenu na front toplom krvlju; u poslednjoj
fazi reima ona je slavljena kao junakinja broj jedan u
RQssellinijevom filmu posveenom bolniarkama Crve-
nog Krsta, jednom filmu-tekstu iste faistike repre-
sivne mistike: Beli brod (La nave bianca). Ovo potvruje
da misticizam podrava seksualnu represiju i troi sek-
sualnu energiju. Zaista, da bi mistini stav mogao biti
stvarno antiseksualan, on mora da bude propraen pri-
dikom i istoti i ednosti, kao to pie Reich: "Ovo ob-
7 W. Reich, La Psychologie de masse du fascisme, naved.
delo, str. 147.
P. Mabille, Therese de Lisieux, Le Sagittaire, Paris, 1975,
str. 53. i sledea.
111
janjava zato ovek vaspitan po normama mistine ili
nacionalistike "moralnosti" tako lako podlee brbljanju
politike reakcije o asti, istoti, itd. On je primoran da
neprestano sebe opominje da bude poten i edan: ge-
nitalni karakter je spontano edan i poten, njemu nisu
potrebne stalne opomene ... Seksualno osveivanje zna-
ilo bi kraj misticizma. Buenje seksualne svesti ena,
njihovo izriito upozoravanje protiv opasnosti asketiz-
ma, neophodne su prethodne mere za borbu protiv poli-
tike eksploatacije njihove zavisnosti u odnosu prema
mukarcu" .9
Meutim, marksizam je ve krajem prolog veka
optuio seksualno potiskivanje, misticizam 'i ednost, kao
kalupe reakcije: Eleanor Marx je 1887. pisala u jednom
lanku obajvljenom u brouri: "Daao je trenutak za
mukarce i za ene da spoznaju kako spreavanje sek-
sualnosti uvek izaziva teke posledice ... hiljade ena su
nezadovoljne, mesec za mesecom, godinu za godinom,
zbog svoje ,zauvek protekle mladosti'. Zato mi, veinom
socijalisti, tvrdimo da je ednost sveta, ali nezdrava
stvar. " Mi, dakle, ednost, smatramo zloinom:"
Supruzi su prilikom sklapanja braka pod faizmom
dobijali ne samo na poklon pet hiljada lira (miraz koji
je, umesto oca, davao Duce) , nego i kopiju enciklike
"Cedni brakovi", koju je objavio papa Pije XI, godinu
dana posle pomirenja izmeu crkve i faizma, 1930 -
encikliku koja je eni nametala kao jedinu dunost po-
sle venanja da slui svom muu, a supruzima veoma
ist brak, sa prokreacijom kao jedinim ciljem. eni je
ak oduzimano pravo "poseda" njenih sinova, koji su,
po slovu zakona i po celokupnoj .katolikoj praksi i
teorizaciji, smatrani apsolutnim vlasnitvom mua. Ali
kog Mua? U osnovi, lik mua u faizmu ak i ne postoji.
Tokom diskursa, musolinijevske varijacije o sinovima
su takve da sinovi jo, kako izgleda, mogu govoriti samo
o mislenim oevima: oni su "sinovi muenika", "invali-
da", sinovi "mladih seljakih roditelja", "sinovi vuice",
"sinovi Rima", "sinovi musolinijevske Italije", itd. Oni,
na kraju, nikad nemaju oeve.
Primer seksualnog diskursa faistike ene nalazimo
u pozdravu koji je markiza Casagrande uputila lino
Mussoliniju, prilikom Prvog kongresa faistike ene
(odranog u Veneciji 1923): "ene su donele na svet
decu, ali vi (Mussolini), vi ste ih nadahnuli i zaeli.
Istina je da svaka ena duboko u sebi osea izazovnu
W. Reich, La psychologie de masse du fascisme, naved.
delo, str. 158, 166, 1~1.
112
______L
aromu muke snage borca, koju ste vi spremni da nese-
bino rasipate, isto kao to smo mi nesebino dale nae
sinove otadbini ... "
Tako otvoreno izraen diskurs erotskog simbolizma
vrea sve mukarce, izuzev Duceovu "muku snagu". I
stvarno, za vreme faizma, kastracija mukarca ide upo-
redo s kastracijom ene. Potisnuti muki libido nalazi
svoju jedinu i konanu oduku u ratu, smrtnim opasno-
stima kojima se zamenjuje eros: to je staro prokletstvo
- "sublimacija" - ljubavi i smrti.
Jedna slika: vidim ene pod faizmom koje kao da
nose, vezan za pojas, dug lanac erpi, nalik na zvuan
metalni rep - simbolian i stvaran lanac - iz kojeg,
kao iz lanaca osuenika, odjekuje sav metalni musolini-
jevskr diskurs, koji se pridruuje frankistikom, kao
i zvuku "praznih erpi" u Cileu, Pinochetove ene, ija
jo prisutna kripa vrea na sluh. Prekinuti taj lanac
znai ukinuti one lance za koje Komunistiki manifest
kae da vezuju proletarijat rza kapitalizam, jer proleta-
rijat, raskidajui ih, nije imao ta da izgubi. Dinovski
politiko-ideoloki rad za sve revolucionare, u cilju da se
zauvek ukine misticizam - mist1fikacija: upravo onaj
koji je pobuivao siromane seljanke Lukanije da, krste-
i se, kad bi Mussolini doao meu njih da mlati ito,
kau: "Bog nam daje ito, on nam ga obrauje i
titi .. !"
Teza 6. Odnos izmeu marksizma i seksualne revo-
lucije. Odnos koji se preutkuje i tvrdoglavo odbija. Go-
rue pitanje koje je Reich postavio na sledei nain:
.,Seksualni moral nam je uguran pod kou, nau kou
komunista, mnogo dublje no to mislimo. Zato, dokle
god sa nas ne bude skinut taj katanac nae represije, ne
samo da nee biti mogue o:z;biljno razmotriti faizam,
nego e faizam stalno biti mogu."
Faizam se' udomauje kao negacija klasne borbe,
odbacujui estoko svaki pol unazad, ka njegovoj "prvo-
bitnoj" funkciji. U faizmu se seksualna razlika namee
do apsurda. Borba polova se porie, kao i klasna borba,
budui da faizam uzima kao polaznu taku potinja
vanje jednog pola drugom, kao voljno prihvatanje sop-
stvene enstvenosti-majinstva, "kraljevskih atributa".
Isto kao to je u faistikoj korporaciji proletarijat primo-
ran na odnos sporazumevanja i drutvenog mira sa poslo-
I
I
davcem, tako je i ena prisutna u drutvenom ugovoru pro-
glaenom izmeu nje i drutva. Vlasnitvo ene je jedna-
ko za 'S'Ve mukarce, koji se 11iPrarvo 2lbog tag neOltuivog
i
l
dobra, koje je ena, mogu smatrati, od posloda'.Tca do
I radnika, meusobno jednakim, sa istim pravima. (I zai-
I 113
Ii 8 Marksizam tl svetu 8-9
i
I
sta, sve se faistike enske organizacije stvaraju kao
molekularne korporacije ena, koje same sebe poriu
da bi sluile propagandi svojstvenoj Duceu, viriloidnoj,
o pripadnitvu ene Otadbini i Crnom oveku.)
.. S~ s?-~rotne str~ne, s. nae strane marksistkinja,
~enJlillstkinJa, revoluclOnarki, svaka oslobodilaka akcija
J~ zasnovana na klasnoj borbi, na konanoj pobedi, koja
Jnda hilllce enskog ropstva, kao i svih eki5{ploatiiSanih.
Te dve pozicije, mada antagonistike, povezane su kao
lice i nalije medalje. Na terenu jedne seksualne revo-
lucije, mi, komunistkinje, nalazimo se u bedno zaostalom
poloaju. Ako su Marx i Engels, uloivi ogroman napor,
izvrili kiklopski posao da bi defirovali 2000 godina
istorije, ostavili su otvorene (naroito Engels) velike
hipot~ze o porodici, o proleterskoj eni proletera, o od-
nosu IZmeu polova, tako da smo utoliko vie zaueni
konstatujui kako su. marksisti, komunistike partije i
"socijalistike zemlje" uspevali tako dugo da zaobilaze
probleme marksizma koji se tiu civilnog drutva. Kad
se u Italiji susreemo sa neofaizmom, kad se sukoblja-
vamo sa svakodnevnim faizmom, mi primeujemo da
postoji seksualno pitanje - kao to je ReiCh govorio
?- trenutku eksplozije nacizma u Nemakoj: "Moralno
l drutveno vrednovanje najznaajnije ljudske bioloke
funkcije bilo je u rukama seksualno razoaranili ena i
vegetativno mrtvih profesora. Nije bilo, konano, ni-
kakvog prigovora protiv postojanja tih drutava, sastav-
ljenili od seksualno frustriranih dama i vegetativnih
mumija, ali se trebalo buniti protiv injenice da su te
mumije, koje su nastojale da svoje stavove nametnu
zdravlg1 i naprednim organizmima, danas bili i u mo-
gu6nosti da ih nametnu. Razoarane dame i mumije
pozvale su se na opte oseanje seksualne krivice i na-
vele kao svedoanstva seksualni haos i ,opadanje civili-
zacije i kulture'."lO
Nije li isto tako danas, kad smo suoeni s eksplo-
zijom erosa u civilizaciji potronje, putem brutalne in-
terveI).cije erotskih filmova koji preplavljuju staru Evro-
pu: mi ostajemo tu, kao bogomoljke, naoruane morali-
stikim sudovima, ili makazama cenzora, kao izvesne
feministkinje, koje prieljkuju sekiru buroaske cenzu-
re: ili pak ostajemo razoruane - "kralj je go" -"pred
vitalnim i prirodnim oseanjima koja se, ako se udubi-
mo u problem, masama ni po emu ne ine kriminalnim.
Koji je njihov istinski stav prema problemima sek-
sualnosti?
10 W. Reich, La Fonction de l'orgasme, naved. delo, str. 181.
114
Mi, mi to ne znamo, ak ni kao aktivistkinje parti-
ja. Jer su to oduvek tabu teme. Kada je u Berlinu, 1930;
stvorivi Nemako udruenje proleterske seksualne poli-
tike Reich izveo jednu neposrednu borbenu manifesta-
ciju usred masa, prkosei ponekad nacistikim banda-
ma; i kada je ponekad u kampanjama radnikog kvarta
Berlina okupljao i po dve ili tri hiljade ljudi, on je ova-
ko zabeleio reakciju aktivista na mitinzima: "Ljudi su
potpuno izlazili iz svojih ljutura. Moja je uloga bila
izuzetno znaajna, a ostala je to i do danas: ona se sa-
stojala u ruenju pregrade koja odvaja ljude od njiho-
vog privatnog ivota. Razumete li? Niko o tome ne
govori. Niko u to ne dira. Niko! Prva stvar koju je
valjalo uiniti bilo je dakle: sruiti tu pregradu. Govorio
sam im: ,Postaviu vam konkretna pitanja, izneu vam
konkretne probleme. Bez okolienja!' Rezultat je bio
udesan. Nikada neu zaboraviti ta zaarena lica, sjaj oi
I ju, napetost, ljudski kontakt. Mogu da vas uverim, dok-
tore, da e se ta tema svugde nametnuti. Ona e oboriti
svakog diktatora. Nabijena je velikom drutvenom sna-
gom. To je snaga budunosti. To je seksualna revo-
lucija."ll
Ali Reich je bio iskljuen iz partije, KP Nemake,
(kao to e biti iskljuen iz Drutva za psihoanalizu),
pod optubom da je libidinozan pokvarenjak koji zavodi
omladinu. Po ogorenim reima jedne doktorke iz KPN,
njegova "bestidnost" se sastoji u sledeem: "Kako vi to
sebi dozvoljavate verovanje da mi, radnike k~ri, ima-
mo nekakav seksualni problem? Vaa teorija je sramota
za proletarijat, seksualni problemi se tiu samo buroa-
zije." Nismo tako daleko od onog to se dogaa danas.
Nekoliko malih, detinjastih) ultralevih grupa - i to po
mom iskustvu, prilikom mojih predavanja o faizmu na
Vensenskom univerzitetu - jo su na istoj liniji kao
i KPN u 1933-1934. Fenomen kome prisustvujemo nado~
vezuje se na ideoloko-politiku involuciju posle 1968:
ponovo dolazi do nazadnjakih ispoljavanja licemernih
i histerinih antienskih represija: napreduje neki opa-
san dogmatsko-staljinistiki "maizam": on eli ponie-
I nje ene i koristi sva sredstva za slepo osporavanje neke
I
autonomne enske ibOrI1be, predajui ,;spas" ene - i za
I njih inferiorne - u ruke jedne neodreene mase. Tako
I
se oni pridruuju mrnji desnice prema enama, stapa-
II' jui se s njom u jedan udni amalgam (koji je, uosta-
lom, bio prisutan i u Nemakoj u politikom spoju iz-
.11 W.' Reich, Reich parle de Freud, Payot, Paris, 1972, str. 92.
II i sledea.
I 115
Ir
I
I
I
--el_
 meu krajnje desnice i "levice", predstavljene u tako-
zvanom pokretu nacional-boljevizma). Govorim o bed-
noj, izbezumljenoj grupici koju nikako ne treba poisto-
vetiti s levom orijentacijom - ali na ije pozicije treba
ipak ukazati kao na epifenomen: a) samo proleterska
revolucija daje globalno reenje problema ene; b) od-
nos koji postoji izmeu faizma i ena se ne moe ana-
lizirati, jer s.am fenomen pristajanja iskonstruisali su
oni koji ele da vreaju proletarijat, koji je nasuprot
tome, nepokolebljiv i nepotkupljen. Onaj ko tvrdi da
suprotnost izmeu polova prethodi klasnoj suprotnosti
smatra se bogohulnikom . .oprostite mi to govorim o
svom neposrednom iskustvu, ali agresija; maltene fizi
ka, kojoj sam bila izloena zato to sam kao ena i kao
aktivista prila tim temama u Parizu, ima ne toliko
lini, koliko politiko-teorijski znaaj, upravo po meta-
jeziku kojim se sluila mala grupa, koja se u poetku
nazivala grupom "Grom", koristei, bez sumnje iz nez-
nanja, isti grafiki znak kao ss. Sada se naziva grupom
,,Jenan": peine Jenana - uzgred reeno - postale su
u Latinskom kvartu veoma udobne. Ono to se kao od-
jek uje u tom diskursu, to je faistiki akcenat gae sci govorio sa strau ravnom Machiavellievoj kad je
nja i prezira prema enama, maskiran u ovom sluaju
marksistiko-Ienjinistiko-maoistikom frazreologijom
(to je kao fenomen nepoznato u Italiji, u kojoj je ras-
cep s faistima ei).
"Macciocchi ... to je simptom naina na koji ceo
jedan marginalni niz marksistikih intelektualaca napu-
ta marksizam-lenjinizam, daje ostavku, tone u psiho-
analitiki mrak, okreui lea klasnoj borbi. Strast Mac-
ciocchieve za Kinu nije dozvoljavala da se nasluti takva
(sramotna?) strast za tamne nagone mediteranske due
i za duboki libido Ducea."
~~ ?stav:imo. po ~tra~ t~ parazite - va ke istorije?
:- kOJI IsmeJavaJu Kmu l njenu revoluciju, prisvajajui
le kao deparoi, da bi preli na velike politike snage
sto se odnose na marksizam: od ideologije i same struk-
ture komunistikih partija, od sindikata, pa sve do (glo-
?~ln~g) suda f:!. socijalistikim zemljama, bile one prave
ilIlazne, do njihovog odnosa s jednom enskom revolu-
cijom. Istina je, u stvari, da Lenjinova kuvarica ne samo
nije nauila da upravlja dravom, nego da ene u poli-
tici jo uvek ostaju kraj tednjaka i da njihova mo
~ij~ v~a od .moi kal~erica u manastiru kojim uprav-
lJaJU 19umam. Samo Jedan, uzgredan, primer intelektu-
alnih navika: ako u Italiji ena prouava i analizira
Gramscijevu misao, uticajan "levi" asopis e joj se
116
narugati da je stavila "Gramscija pod krevet" (Naslov
pod kojim je asopis Quaderni piacentini objavio prikaz
moje knjige "Za Gramscija"). .
'lliOlbrre:rn je {)giI'oman: on 'Se naJlazi u mestu koje
ena zauzima u samom marksistikom diskursu, pa pre-
ma tome iznova postavlja problem superstrukture. Izno-
va ga postavlja: a) u odnosu na faizam, jer se kriza
koja vodi ka faizmu ne svodi samo na pojave snane
koncentracije kapitala, to zahteva neki "cezaristiki"
ili diktatorski reim, ni na "aktivnost naj reakcionarni-
jeg finansijskog kapitala" (po osakaenoj analizi Tree
Internacionale), nego, to je mnogo vie, obuhvata og-
romnu superstrukturalnu oblast - "SUPERSTRUKTU-
RA SE RAA PUTEM ANTICIPACIJE" (Breht) - ije
se ideje, koje zastupaju stubovi dravnog ideolokog
aparata, zahvaljujui udruenim snagama kapitalizma i
faizma, kreu oko familijalizma, antifeminizma, patrijar-
hata. Iznova ga postavlja: b) u odnosu na socijalizam,
ili na obnovljeni marksizam-lenjinizam, kao ideoloku,
intelektualnu i moralnu revoluciju, onu o kojoj je Gram-
govorio u (nepostojeem) Vladaru da bi mase izbavio
od atomizacije (govnarstva) sitnoburoaske i faistike
koncepcije. Ali takva revolucija ide tako daleko da sek-
sualnost ispituje i proima politiku unutar teorije i sa-
me superstrukture levih politikih snaga, radnikih par-
tija, cele drutvene organizacije; ona dakle dovodi do
krize samo ravnoteu na osnovu koje kapitalistiki si-
stem pokuava, putem istorijskih kompromisa ili bez
njih, da ostane na vlasti. Cujmo ta Brecht kae o ire-
verzibilnoj evoluciji superstrukture: "Superstruktura se
razvija u trenutku kada je najpotrebnija: kada je mate-
rijalni uslovi ine nunom za svoju mutaciju (svoj
skok!). U trenutku revolucije se vri kvalitativni pre-
obraaj. Coveanstvo ne namerava nita to ne bi moglo
da ostvari, ali mora sve da namerava."12
Nema, meutim, drugog puta: u Italiji, prvi znak
raspadanja moi Kanonskog crkvenog prava, istorijski
dogaaj posle 1945, bio je dat referendumom o razvodu,
to jest, upravo na planu superstrukture, na jednom te-
renu na kome se susreu politika i seksualnost; a to je
injenica koja dokazuje da, ako se jedna ekonomska
kriza moe savladati posredstvom vlasti, onda jedna te-
meljna ideoloka kriza koja obuhvata shvatanje sveta,
i ene, rrioe definitivno da razori "sistem tvrava i ka-
zamata" koji se formira iza prve borbene linije i koji
!2 B. Brecht, l1aved. delo, str. 65.
117
titi neprijatelja, ak i kada se veruje da je juri na
prvi anac zavren pobedom. Uvoenje razvoda, posti-
gnuto jednom masovnom bitkom, istorijski je dokazalo
da je to mogue: eksproprijacija ene, kao znak procesa
autonomije, nezavisnosti, oslobaanja ene u odnosu na
nju samu, na njenu konkretnu prirodu, na njeno sop-
stveno telo. To isto vai i za pilulu, i za pobaaj.
Ali takva revolucija zadaje udarac i enskom mesi-
janizrnu koji, borei se za razvod, pilulu, itd., odbija
ne samo politiku, nego i istoriju: stvarajui neku novu
metafiziku, novi tomizam, koji je takoe mistifikatorski
s.tavlJ.ajui ~ene izvan s!varn~g is~c;>rijskog procesa (nij~
h. !as~am b~<? pc;>tpuno IZvan IstOrIje kada je hteo neraz-
YIJemm.. ltalIJamma da obezbedi Rimsko carstvo iz pre-
mdustrIJske epohe?) Neki od tih feministikih pokreta
kau:. 1) mi, ene, nemamo nikakva posla s istorijom;
2) SVI su mukarci svinje, i mi mislimo da ne treba da
se me,~amo ? nji?-o:ru prljavu politiku (~k e i buruj-
ke reCI: m~skar~I msu bogznasta, dok ml, naprotiv, pri-
padamo vecnostI) : tako se dospeva do smrdljive ideolo-
ke barutine koja moe da opstane uz faistiku ideo-
logilju: u devaloIiizaciju1PoniavallJ.je drugog pola, u jed-
~u novu a~putaciju seksualnosti u odnosu prema mu-
s~arcu. Najzad se upad~ ~ ~e-istoriju, u istorijsku praz-
mnu. Stara zamka se JOS Jednom sklapa nad nama, i
tako, dok se ena preutnim kompromisom obavezuje
da ne prekorauje granice jedne muke drutveno-poli-
tike vlasti, ona zauzvrat dobija garanciju da kod mu-
karaca nee biti podsticana seksuamost, da e drutve-
no tkivo biti osloboeno seksualnosti, sterilizovano, u
cilju reprodukcije. To je najie mogue drutveno
tkivo, koje ena plaa gubitkom drutveno-politike mo-
i. Na seksualnom planu, kao to sam ve vie puta
rekla, faizam nije samo kqstracija ena, nego i kastra-
cija mukaraca: u faizmu, seksualnost kao i bocratstvo
pripadaju jednoj oligarhiji monih. Mase su u t~m po-
gledu razvlaene.
Teza 7. Poslednje pitanje: potpuna politizacija sek-
sualnog pitanja je na dnevnom redu. Ali, na koji nain
politizovati seksualnost? Suprotstavljajui se svim fa-
izmima? Putem jedne intelektualne i moralne revolu-
cije? Ova poslednja teza zasluuje razmatranje. Ja ovde
nisam uzela re - a nekoliko puta sam se dvoumila da
li to treba da uinim ili ne - kao strunjak za psiho-
analitike probleme (za koje nisam koi:npetentna), nego
kao aktivistkinja koja osea da je ovde re o politici,
nasuprot svim moralizrnima levice. Moja intervencija
118
koja se ograniava na pokuaj postavljanja baze za
jednu diskusiju, koja polazi od apsolutnog istoricizma
da bi posluila kao izazov sukobima i nejasnim pitanji-
ma dananje politike, to je moj politiki doprinos bor-
bi ena, aktivistkinja, drugarica. Upravo govorei im
tim,. tvrdim jezikom o svesti i autonomiji koje valja
steCI, upr~vo ukljuujui ih kao protagonistkinje, odgo-
vorne, kOJe takoe nikad nisu bez krivice u svakom slu-
aju, u tom starom i novom pohodu faizma, ja govo-
rim o unutranjosti enskog sveta. ena sam kao i dru-
ge, ali dolazim iz daleka, sa najdubljeg dna jedne esto
zastraujue, esto usamljene politike borbe, ak i u
srcu komunistikog pokreta, ak i u srcu enskog pokre-
ta za ema?cipaciju. Njegova je istorijska lekcija to je,
uprkos SVIm preprekama, nauio da lino preuzima od-
govornost za svoj revolucionarni sadraj, ak i putem
munog uenja, ponosan na sopstvenu inteligenciju i
sopstveno praktino iskustvo koje se afirmie kroz ovla-
davanje drutvenom i politikom stvarnou. Ne radi se
samo o tome da se, prema feministikoj paroli "ponovo
ovlada svojim telom", nego i svojim mozgom. Ja govo-
rim za sve one koje su oduvek, ili odnedavna, progla-
avale smrt starog enskog "morala", a za koje se svet
osvaja i u revoluciji pobeuje lukavim osvajanjem mu-
karca - bilo bogatog, bilo politiki monog, ili muki
snanog, intelektualno velikog, itd., i njegovim eventual-
nim osporavanjem s levice (najnoviji oblik zavoenja,
kOji je moderan u porodicama sitno~buro~skih intelek-
tualaca). Govorim za sve one koje su ubile enski anti-
feminizam, vetaki pothranjivan mukom vlau, anti-
feminizam koji enu ini neprijateljicom druge ene, one
koja je sve suvie: suvie inteligentna, suvie aktivna,
suvie "borbena, suvie velikoduna, suvie hrabra, suvie
mlada, suvie naivna, itd.
Ne verujem da se ljudski rod suoava s pesimizmom
Freuda: drugim reima, da enskost ne prihvata niko,
pa ni same ene. Verujem, naprotiv, da se, zahvaljujui
jo nesigurnom i stidljivom pokuaju jednog drukijeg
odnosa izmeu mukarca i ene, nalazimo pred otkriva-
njem jednog novog kontinenta istorije. Ako to shvate
svi feministiki pokreti, sve revolucionarke, onda e jed-
nog dana zauvek biti pobeen faizam.
(Maria-Antonietta Macciocchi, "Sexualite
feminine dans l'ideologie fasciste, u
Sexualite et politique, zapisnici sa kolok-
vijuma odranog u Milanu, 1975, str.
239-273)
Prevela Frida Filipovi
119
 Chiara Saraceno
PORODINO VREME
I ENSKI DISKONTINUITET
Ove beleke1 ne pretenduju da ine teoriju o poro-
dici, - koju jo nije mogue dati ---: niti pak da, kao
to bi tu i tamo moglo izgledati, predstavljaju neku
vrstu protivitanja materijala i analiza ponuenih u
raspravama koje ine ovu knjigu. Njima je pre cilj,
s jedne strane, da pomenute rasprave smeste u okvir
optije teorijske diskusije o problemu preobraaja po-
rodice - ili, ako hoemo, o problemu pokazatelja njene
od sluaja do sluaja osobene istorinosti. S druge stra-
ne, cilj im je da u preplitanju porodinog vremena (ili
ivotnog i razvojnog ciklusa porodice) i istorijskog vre-
mena iznesu na videlo vreme, to jest ritam formiranja i
transformiranja oblika svesti koji se razvijaju iz ovog
preplitanja, ali ga istovremeno simbolino elaboriraju,
pravei mesto novim oblicima i iskustvima porodinog,
linog i kolektivnog identiteta.
Beleke o preobraaju porodice
Treba, pre svega, primetiti da se procesi preobra-
aja porodice, kako na planu strukture tako i na planu
definicije njenih sadraja i vrednosti, obino odvijaju
veoma sporo i ne uvek jednoznano. Znai da promene
u porodici treba uvek sagledavati u dugotrajnoj optici,
l U ovim belekama namerno sam preuzela naslove dveju
rasprava Tamare Hareven, istraivaa istorije porodice, ijim
analizama dugujem mnoge podsticaje i uvide. Re je oHareven
(1975) i (1977).
120
jer fenomeni koji nam se danas ine sasvim oiglednim
mogu imati veoma dugu istoriju.
Razmotrimo li neke od elemenata koji karakteriu.
strukturu porodice, mogue pokazatelje njenih preobra-
aja - kao to su prosean brojani sastav, broj dece,
starost mukarca i ene prilikom sklapanja braka, stopa
nupcijaliteta - dolazimo do nekih zanimljivih podataka.
Naime, kad je re o Zapadnoj Evropi, istoriari i demo-
grafi su ve opirno pokazali da je prosean broj lica
koji ivi pod istim krovom2 ostao gotovo konstantan u
toku nekoliko poslednjih vekova, mada uz znaajne va-
rijacije na nacionalnom. i regionalnon:. nivou, a pos~b~o
s obzirom na klasnu pnpadnost. ZnaCI da se smanjenje
broja lica koji zajedno stanuju i, ak, novo mesto sta-
novanja ne mogu tout court prihvatiti kao tipini za
savremenu industrijsku gradsku porodicu. S tim u vezi,
govori se, tavie, o zapadnoevropskom porodi~om mo-
delu (preindustrij skom) , koji upravo vkaraktense. ?-ovo
mesto boravka, relativno visoka prosecna dob pnlIkom
stupanja u brak i (otuda) relativno niska brana plod-
nost kao i niska stopa nupcijaliteta.3 Ovakav model odu-
dar;o je od istonoevropskog, koji kara~terie zaje~
niko ivljenje vie porodinih nukleusa, mska dob pn-
likom sklapanja braka i, otuda, visoka brana plodnost
i via stopa nupcijaliteta. U svetlu .0viI:. p<?d~taka r.~kl?
bi se, dakle, da je - usled urbamzacIJe l md~st~IJah
zacije - do radikalnijih promena dolo u ze~Jama
Istone Evrope; na ovakve prom~ne ve~<;lV~:~.tno . .Je sn~
an uticaj imala injenica da se mdustnJalIzaclJa OdVI-
jala uporedo s procesom politikog preob~a~aja. i r~defi
nisanja drutvenih odnosa na pravn.om l lr:stltu~lOn~l
nom planu, mada time nisu u podjednakoj men bIle
2 Komponentu ini takozvan~ porodica kao popisna ~~dini
ea. Ostaje otvoren problem - kOjeg se ovde zasad ne dotlcemo
- da li se dananja ili negdanja porodica moe ba svesti na
zajedniko stanovanje i, optije, da li popisi stanovnitva, koji
ne doputaju analizu porodinog cildusa, ine 1;1 stvari ak?v n~
jedini, a ono bar privilegovani izyor: obave~enJa o p<?rodicno~
strukturi. O ovome vid. lanke kOJe Je sakupIO Barbagh (1977) l
bibliografiju koju sadri pomenuta knjiga. Podsea~o da za
Italiju popisni podaci daju prosen~ veliinu porodIce od. 4
osobe 1951. godine, 3,6 osoba 1961. g.odine, 3,3 osob.e 197J-: g?dine
(ali na centralnom severu 1971. godine 60% porodica ilije lm~o
vie od 3 lana, dok je na jugu i na ostrvima ovakvih porodica
bilo samo 49,4%).
J U Zapadnoj Evropi bio je visok postotak osoba koje. se
nikad nisu venavale, mada su ivele u porodici (mereno brojem
neenjenih i neudatih lica od 50 godina starosti). Sintetiko izla-
ganje interpretativnih problema koje postaVljaju ovi podaci upor.
u Wrigley (1977), str. 71-85.
121
 zahvaene sve oblasti. S druge strane, najznacaJlllJa cijama od grada do sela,6 bilo zato to se odnos izmeu
strukturalna promena na Zapadu dogodila se na planu razliitih tipova porodica danas definitivno pomerio pre-
prosene dobi prilikom sklapanja braka, koja je danas ma prevladavanju takozvane brane porodite (brani par
znatno smanjena, kao i na nivou odnosa izmeu broja s decom)1. Ova promena se ne moe smatrati manje ili
lica koja nisu u braku, i venanih, pri emu ima vie vie naglim preokretom, ali nije bila ni pravolinijski
ovih drugih.4 Do ovih pojava dolazi otuda to su opte proces. Novija istraivanja o povezanosti nuklearizacije
mogunosti rada za nadnicu prevazile tradicionalnu pre- porodice i procesa industrijalizacije8 pokazala, su da,
preku sklapanju braka koju je inilo neposedovanje svo- tamo gde se otkrivanje uzronoposledinog odD.osa iz-
jine (i zakoni koji su se odnosili na nasleivanje). meu druge i prve pojave ini sve problematinijim -
U pogledu smanjenja brane plodnosti, to jest broja u toj meri da neki, vie ili manje paradoksalno, suger~u
dece u svakoj pojedinoj porodici (udate ene) - to hipotezu da je pre osobenost zapadnoevropske porodIce
predstavlja poseban, naizgled najinovativniji item savre- podstakla proces industrijalizacije9 - ako se i eli ~spo
mene porodice - valja prim~titi da je opadanje sta- staviti neka veza, re je o vezi izmeu poetaka mdu-
novnitva zahvatilo razne zapadne zemlje ve pre nekoli- strijalizacije i jaanja, ako ne i s.tvara:r:~a, odn?sa .u
ko decenija - neku pre, neku kasnijeS, mada je jo proirenoj porodici kao delot~ornoJv.mrez~ pove~I.va~Ja
na tritu rada i usluga. DrugIm reCIma, mdustnJahza-
otvorena rasprava o osobenim uzrocima pomenutog pa-
cija je navodno najpre izazvala dezorganizaciju u ~r<l:di
da: urbanizacija, industrijalizacija, kolovanje, kombi- cionalnom porodinom nukleusu, jer su karaktenstIke
novanje ovih inilaca itd. nesigurnosti i nepredvidljivosti, izazvane funkcionisanjem
Dananja mala porodica ima zato za sobom dugu trita rada iziskivale veu fleksibilnost mnogostrukost
istoriju. Ona izgleda, a u izvesnoj meri i jeste nova, bilo 'resursa, - 'da bi zatim socijalna politika preduzea i,
;i zato to u dananjoj epohi prvi put postoje bar dve kasnije, drave doprinela favorizovanju povratka na ob-
generacije porodica u kojima je smanjenje plodnosti like nezavisnosti porodinih nuldeusa.
masovna pojava, naime, model koji je ve proiren u
svim slojevima stanovnitva, mada s postojanim varija- Mada je upravo u ruralnim zonama opadanj~ plodno;;ti
i dalje najuoljivije, dok je u gradskim zonama vec nastupila
faza stabilizacije ove pojave. . v
4 Upor. De Sandre (1969). ini se da je u razvijenijih nacija~ 7 Prema analizama popisa, distribucija raznih p~~odicEIh
kao to su vedska i SAD, taj problem na putu da bude ubla-o struktura u italijanskom stanovnitvu izgleda na sledecl nacm:
eno Upor. De Sandre (1976), napomena 11, str. 174. Italija, s
obzirom na svoje velike regionalne razlike u pogledu organiza-
cije i ekonomskog razvoja, zauzima srednji poloaj izmeu dva- Distribucija po tipu porodice u Italiji 1951, 1961, 1971.
ju modela. To se jasno vidi posmatraju li se i najnoviji trendovi
u pogledu starosti prilikom stupanja u brak; na severu, opadanju
prosene dobi odgovara sada na jugu, koji je tradicionalno 1951. 1961. 1971
odlikovalo sklapanje braka u ranoj dobi, naroito kod ena,
postepeno poveanje dobi pri sklapanju braka. U nacionalnim raz- tip A 10,58 11,48 13,54
merama, starost prilikom sklapanja braka kod mukaraca i 13.37 15,50
zena iznosi 27,4 odnosno 24,1 godinu (podaci popisa 1971), dakle tip B 11,34
vie' nego u ostalim zemljama Zapadne Evrope. Izgleda da je tip C 55,64 55,78 54,05
kod nas ak i stopa nupcijaliteta nia: dok je izmeu 1951. i 1961. tip D 22,44 19,37 16,91
godine rasla, danas smo svedoci redistribucije nupcijaliteta po 100,00 100,00 100,00
starosni m grupama, pri emu nije zahvaen "definitivni celibat". 13 764 929 15931177
tavie, poslednjih godina dolazi do naglog opadanja nupcijali- broj porodica 11814402
teta (od 7,6% 1972-1973, na 6,2% 1976. godine). O ovim i drugim
podacima vid. lanke koje navodi P. De Sandre. tiP. A: i?~ samo glava ~oro9ice v

5 Upor. Livi Bacci (a cura di) (1977). U Italiji se ova pojava tip B: lID glava porodice l bracJ?-l drug.
javila poetkom veka. Tridesetih godina sve 1ndustrijaIizovane tip C: ini glava porodice, bram drug l deca
nacije bile su zaokupljene demografskim padom ipripremale I tip D: ini glava porodice, brani drug, deca ostali srod-
mere socijalne politike da bi mu se suprotstavile. Danas je pro-
sean broj dece u italijanskoj porodici 2,2. Potpunija prorau
l, nici
Izvor: ISTAT.
navanja promena u ponaanju ena u Italiji poslednjih stotinu 8 Upor. npr. podatke koje daju Hareven (1975) i Anderson
godina; kad je re o raanju dece, izvrio je Santini (1969), str. (1971).
43-185. Upor. Wrigley (1977), str. 83.

122 I 123
i
~
 Porodica se, prema tome, u izvesnoj meri preobra-
ava, napajajui se sama sobom, odnosno delujui na
mnogostruka merila i funkcije koje moe aktivirati u
sebi samoj. Upravo zato se njeni preobraaji, mada su
od velikog znaaja na subjektivnom planu, u relativno
suenoj vremenskoj jedinici (koja obuhvata dve genera-
cije porodica) precizno otkrivaju samo u duem pe-
riodu.
Unutar ov,ih spornih strukturalnih preobraaja, mo-
da bi klju za plodnije itanje mogao biti onaj kOji
smera ne vie samo na otkrivanje strukturalnih prome-
na, ve i razliitog kombinovanja jedinica ,koje ine po-
rodicu, s jedne strane, i promena timinga (ritma) poro-
dinog vremena, s druge strane. Kao to primeuje
Wrigley, "porodica se moe posmatrati ne kao jedinica
koja ima jedno jedino odreenje pripadnosti na osnovu
svojih mnogobrojnih funkcija, ve kao splet jedinica,
po pravHu s jednom reproduktivnom branom jedinicom
u svom sreditu kao to je sluaj u Zapadnoj Evropi,
ali s lepezom podruja koja je okruuju, od kojih je
svako povezano s jednom posebnom funkcijom".lO Upra-
vo zato preobraaj porodice moe se opisati kroz pro-
mene u jedinicama koje je sainjavaju, promene njihove
ravnotee i odnosa. S ove take gledanja, moe se pri-
metiti da su se u toku poslednjih decenija svakako sma-
njUi broj i sloenost unutranjih jedinica u porodici
(jedinica reproduktivnog para, meugeneracijska jedini-,
ca, jedinica kunog rada, jedinica rada van domainstva).
Istovremeno je ipak dolo, s jedne strane, do diverzi-
fikacije, proirivanja ne~ih jedinica koje su nekad bile
homogene: seksualni odnos odvojio se od reproduktiv-
nog, proizvodni' rad se izdvojio od domaeg, brani par
ima perspektive zajednikog ivljenja koje daleko pre-
vazilaze reprodukciju, deca se vaspitavaju ,i ostaju u
kui znatno due. S druge strane, zbog promena u oe
kivanom ivotnom veku, proirena je mogunost uspo-
stavljanja odnosa sa irom spoljanjom porodicom, i ~o
kako na unutargeneracijskom, tako i na meugeneracIj
skom nivou. to se tie porodinog timinga, kao to pri-
meuje Hareven, "obuhvatanje ,temporalnih' modela u
toku ivotnog ciklusa vodi iskrsavanju jednog od, naj-
manje shvaenih aspekata porodinog ponaanja, to jest
procesa odluivanja u porodici. Poto znamo li da je
sadanja struktura porodinog jezgra postojala jo pre
dva veka, istraivanja naina na koji porodice usklauju
svoje ponaanje moe otkriti znaajna podruja u koji-
10 Isto, str. 73.
124
ma su se odv'ijale glavne promene u porodinom pona-
anju".u S tog stanovita, ini. s~ da. tipini. yp?r~din~
ciklus (mada se njime ne iscrplJ~JU SVI 'por,?d:c~l1 CIklUSI
koji se zaista pojavljuju), kao sto prOl~lazI l. IZ ogleda
sadranih u ovoj knjizi, danas karaktense, s J~dne stra-
ne, jasnije razlikovanje pojed~~ faza koj~.ga me ~ra~,
raanje dece, rastenje i odlazenje dece, njihovo ul~z~nJe
u pojedine uloge odraslih), a s dr:uge .str~e, sve veca.Je~~
noobraznost i podlonost kontrohsanJu o~Ih faza,. k~Ja J~
posledica kako smanjenja sm~tnos,~i dece l ~dras.lih l mo-
gunosti kontracepcij~, tako ~ ve~ih. mogucnostI ~o~t:?
I lisanja i ujednaavanja organIzaCIje 1 ro~ova spolJ~snJih
'I
u odnosu na porodicu (trite r.ada, SIS!~m sO~IJalnog
osiguranja itd.). Danas se, na pn!ller! teZI relatlvn.o ra-
nom sklapanju braka, koncentnsanju reproduktlvn~g
perioda u kratkom vremenu, bil? zato t.o se ra~a manje
dece, bilo zato to je razmak Izmeu Jednog l drugog
deteta krai.l2
Ovo podrazumeva vei diskontinuitet u ivo~u pO}ye-
dinaca posebno ena, i otuda potrebu za stalnIm, VIse
ili ma~je radikalnim preobraijama ciljeva .i prioriteta.
Naime, u nekadanjoj porodici su ul?ge bIle. n~ ysa~~
difuznije (i stari}i brat ili sestra mogh su, dellillI~no Ih
u celosti preuzeti ulogu roditelja zbog ekonomskih po-
treba illi "slIIJJrti bid10lkih ~rO'diteilja), 'Ve i manje diskon-
tinuirane: posle odlaska najstarijeg deteta radi skla-
panja braka, postojala je velika ver?vatn~a. da e u
kui jo biti male dece. Re je o diskontmUltetu vre-
mena, koji ipak odgovara diskontinuit~t~ mesta i n~i
na na koje se razliite .aktivnosti :>bavIJaJu, a ?tuda l o
razliitim osobama kOJe su angazovane na tlm poslo-
vima. Manja sloenost pojedinih uloga i jedinica ~oje
karakteriu savremenu porodicu u odnosu na proIZVO-
aku preindustrijsku porodicu, zanatlijsk~ ili seosku,
implicira dakle itav niz radikalnijih rezova izmeu po-
jedinih uloga i linosti koje obavljaj~ ove ulo~e. y'ea
mogunost kontrole ivotnih faza vodI, ~ s.tvan, ~JI~,?~
voj veoj krutosti. Paradoksalno, u oVOJ diferencIJacIJI
11 Hareven (1975) str. 59. .
12 Upor. Rossi (1977). Valja ipak pt1metiti da, .iako su SVI
saglasni u pogledu e~dent~<i}lj8; opadan)a plOdnOStI, probleD?-a~
tinija su i nesaglaSlll]a !llisl]en]~ s obzl!om na meup~roa]~
interval, to jest peri<;>d 1?:I?eu Jednog.y~ .drugog raan!a, kOJI
se pokazuje diferencIram]l meu r:a.z1.iCltim ~rupama zena, u
skladu s injenicom da li kOriste lli ne ~oTIste neku kont;-a-
ceptivnu metodu (korienje kontraceptivnih sredstava vodilo
bi skraenju ovog perioda). O tome upor. De Sandre (1976),
naroito str. 182. i napomenu 25.
125
snanijoi uticaj nego ranije imaju varijable pola i dobi.
Ukazaemo na najznaajnije primere: obavezno i pro-
dueno kolovanje (ali i struktura gradova i stanovanja)
ins-titucionalizovalo je na krut nain neke starosne grupe,
istovremeno ih izdvajajui i pridaj ui im komplekse spe-
cifinih uloga; koncentracija fertilnog perioda, zajedno
s organizacijom trita rada, uslovila je javljanje jednog
neproduktivnog perioda u ena, ali je istovremeno do-
prinela njihovom posveivanju radu u porodici; podi-
zanje oekivane ivotne dobi odraslih dovelo je do stva-
ranja jedne druge starosne grupe, naime staraca, iji je
status sada neizvestan i najee definisan u negativnim
pojmovima, kao to su neproduktivnost (penzionisanje)
ineplodnost (empty nest, prazno gnezdo). U svim zapad-
nim zemljama u porastu su, naime, kako porodice koje
ini samo ostareli brani par, tako i takozvane jedno-
1ane porodice koje ine samo jedna, upravo stara osoba,
ostala bez suprunika i dece koja s njom ive (u veini.
sluajeva re je o enama, s obzirom da one due ive i da
postoji jo znatna razlika u godinama izmeu ene i
mukarca prilikom stupanja u brak).
Po mom miljenju, upravo navedeni diskontinuitet
predstavlja element podrutvljavanja porodice i poro-
dinog, polnog i linog identiteta pojedinaca, koji nije
irelevantan. Meutim, pre no to zaem u to polje, e-
lela bih da se dotaknem jednog drugog aspekta proble-
matike koja se odnosi na preobraaj porodice, odnosno
na pretpostavljenu jednoznanost i automatizam nje-
nog prilagoavanja ukupnim drutvenim i politikim
preobraaj ima.
Da li je porodica racionalna jedinica odluivanja?
Dugotrajnijim posmatranjem, usmerenim kako na
strukturalne podatke tako i na pojedine nivoe porodi
nog iskustva, porodica se razotkriva ne samo kao orga-
nizam u krizi, stalno ugroavan ekonomskim i politi
kim preobraajima i prodorima, ve kao institucija sa
snanom sposobnou otpora, prilagoavanja i reorga-
nizovanja ne samo na osnovu spoljanjih propisa ve i
sopstvene istorije, tradicije, podele rada, potreba. Upra-
vo su to pokazala izuavanja rane industrijalizacije, i
prouavanja preobraaja porodice u sredinama izvan
Zapadne EvropeY
13 Ve klasina studija o ovom problemu je Goodeova
(1963).
126
S te take gledanja, objanjenja kojima se preobra-
aji i organizovanje porodice ponekad pripisuju funkci-
onisanju drugaijem nego to je funkcionisanje ukup-
nog ekonomskog i politikog sistema, ine nam se pre-
terano pojednostavljena. Neosporno je da je funkcional-
no-strukturalni pristup bio od sutinskog znaaja u na-
stojanjima da se izuavanje porodice izvue iz neke vrste
naturalistikog solipsizma i ponovo smesti u istorijsku
i politiku dinamiku. Ovaj pristup ipak ne objanjava
ni zato se prilogaavanje odvija uvek samo unutar po-
rodinih odnosa (to jest, polnih i generacijskih), niti tu-
mai interakciju do koje dolazi izmeu potreba i vred-
nosti (ak i u terminima podele rada i odnosa moi)
koje izraava porodina organizacija, s jedne, i potreba
i vrednosti ugraenih u drutvenu organizaciju, s druge
. I strane .
1I Istorijsko istraivanje bilo je, a i danas jeste, dra-
goceno kada pokazuje kako su potrebe porodice - kao
i resursi koje ona moe da aktivira radi njihovog zado-
voljavanja - od presudnog znaaja u odreivanju nai
na na koji ona odgovara na menjanje ekonomskih ili
drutvenih uslova, ili se pak njima prilagoava, ujedno
se i sama redefiniui. Posebno je pokazano kako je po-
rodica odgovorila na irenje fabrikog rada, a potom
i obaveznog kolovanja, naglaavajui ve postojeu po-
delu rada na osnovu pola i dobi, koristei za plaeni
rad sopstvene izvore odraslih mukaraca i mladih e-
na14 ; investirajui, naime, gde je mogue, sopstvene mo-
gunosti za usavravanje muke dece i stavljajui na
raspolaganje za rad na poboljanju uslova ivota u
porodici odrasle udate ene {u abIh rada u domain
stvu i podizanja male dece).15 Diferencijalni poloaj ena
na tritu radne snage ima koren u definisanju (ili, ako
hoemo, u ponovnoj elaboraciji), na porodinom planu,
potreba - ak i onih drutveno novih i dospelih izvan
porodice, kao to je obrazovanje - i otuda se u poro-
dinoj organizaciji javljaju resursi naspram organiza-
cije trita rada. Ovo je ostavilo posledice na planu
redefinisanja porodinih uloga i, otuda, raspoloivosti
prema drutvenim zahtevima koji u znatnoj meri preva-
zilaze, a esto su i disfunkcionalni u odnosu na samu
organizaciju rada u' celini. To je uspeno dokazao Tim
14 Poznato, je, naime, da stopa aktivnosti ena i mukaraca
ima obratan tok u razliitim starosnim grupama: via je kod
ena u mlaim godinama, a okree se u korist mukaraca u
srednjim godinama. Ova pojava, tipina za sve industrijalizovane
nacije, u Italiji je naroito naglaena.
IS Upor. Thompson (1967), str. 112-138.
127
Mason na primeru nacistike Nemake tridesetih godi-
nal6 , ali je opte poznato da u svim zemljama u kojima
nedostatak (:rilUke) radne snage postavlja probleme imi-
gracije, razliite socijalne politike - s vie ili manje
uspeha - tee da se suprotstave ovoj pojavi podstiui
rad udatih odraslih ena; tako da nunosti i potrebe
porodine organizacije dolaze esto u sukob i konkuren-
ciju s proizvodnim zahtevima i tritem rada, nameui
enama protivrene zahteve.
Ono to samo fragmentarno proizlazi iz ovih studija
(a najee samo i na podsticaj zahvaljujui delovanju
istoriarki feministkinja) jeste proces, ili. radije logika,
u kojoj se raaju bilo odreena hijerarhija potreba
(koje, mada su drutveno odreene, odgovaraju unutra-
njoj hijerarhiji porodice, u kojoj razliiti lanovi imaju
razliite potrebe), bilo odreena organizacija porodinih
resursa. Nedostaje, - drugim reima, analiza (a moda
i sama svest o postojanju problema) duboke logike pro-
cesa prilagoavanja i organizovanja porodice, koja je u
sutini logika moi u okviru polova.
Ova logika ini se toliko objektivnom (ili cenzuri-
sanom?) da ne uspeva da se pojavi ak ni kad se anali-
ziraju vanporodini fenomeni podele rada na osnovi
pola (i dobi). Odrastao mukarac je uvek paradigma
graanina, radnika, onoga koji vlada. Tek su nedavno,
na primer, neka istraivanja pokazala da se, kao to je
jaanje drave (u odnosu na zajednice) vodilo radikal-
n()[ll islcljuivanju ena i'2 pojeclim.ihdhl1ka moi ii s !po-
zicija drutvene kontrole koje su one ipak drale na
mikro drutvenom planu, isto se zbilo i sa sindikatom
kao organizacijom za odbranu jedne ugnjetene i eksplo-
atisane grupe: odbrana odraslih mukaraca s dobrom
profesionalnom kvalifikacijom, nautrb ena, malolei-
nih i nekvalifikovanih radnikaY "U diskusijama o isto-
rIJI sindikalnog pokreta, esto se o tome govori kao o
krupnoj socijalnoj tekovini, ali kada je re o istoriji
Evrope ili Amerike, misli se, u stvari, na tekovine mu-
karaca. Trebalo bi priznati da je u mnogo navrata i na
mnogim mestima u prolosti iskustvo ena bilo sasvim
razliito, a moda ak i suprotno od iskustva mukara-
ca."lB Izgleda, pak, kao da je svaki proces institucionali-
zacije bilo kojeg oblika organizovanja u ime sopstvenill
interesa bio ne samo iskljuivo muki fenomen, ve i
l.Upor. Mason (1976. b).
17Osim navedenog lanka Thompsonove, upor Hartmalln
(1976); Baxandall (1976); Rowbotham (1976).
18 Degler (1976), str. 173.
128
izriito upravljen protiv (sopstvenih) ena (i dece), bar
onoliko koliko je bio usmeren protiv drugih organizo-
vanih grupa mukaraca. Posledica se ogledala ne samo
u snaenju uloge mukaraca u specifinim okvirima zbog
kojih su se organizovali, ve i u tome to su stavljeni u
poloaj da kontroliu ene i poslue se, samim tim, nji-
hovim podreenim poloajem u porodici (osim na van-
porodini seksualni odnos, neka se pomisli i na prosti-
tuciju). Za svoj poraz u drutvu, naime, ene su za uzvrat
imale porodicu, ali ne istovetnu mukarevoj. Dobile su
je kao zadatak, sudbinu, dunost - sve eljeniju uko-
liko se alternativa porodici predstavljala i predstavlja
kao otuenje (dvostruko, jer podrazumeva ulaenje u
jedan svet definisan kao ne i anti enski) i kao izra-
bljivanje.
Upravo to to prve feministkinje, osim retkih izu-
zetaka (podsetimo se u Italiji Mozzonijeve), nisu shva-
tale da pitanje ena nije ~amo problem obine margina-
lizacije i, otuda, jednakosti, nego da je to pitanje od-
nosa moi koji proimaju porodicu (ova koncepcija
prisutna je, meutim, u pojmovima seksizma i patri-
jarhata koje je razvio savremeni feminizam),l9 ve u sa-
mom poetku blokiralo je svaki projekt emancipacije
kroz rad. Ne samo zato to rad, u meri u kojoj je otu-
en, nikog ne emancipuje, ve i stoga to se za ene
on pojavljuje ve unutar poremenih odnosa moi i po-
iva na ne samo mukim vrednostima i prioritetima,
ve i na vrednostima i prioritetima koji su utemeljeni na
iskljuivanju ene i na njenoj podreenosti u porodici
i od strane porodice. A to vai i za uee ene u bilo
kojoj instituciji ma koliko ona bila formalno egalit arna
(sluaj takozvanih socijalistikih zemalja je u ovom po-
gledu veoma pouan).
S tog aspekta, i sama formulacija kojom se rad, po-
litika itd. definiu kao "nuna ali ne i dovoljna sred-
stva" za oslobaanje ene je moda neodgovarajua,
utoliko to se pomenuta sredstva, vie nego kao sukcesiv-
ne faze jednog dugotrajnog kretanja, pokazuju kao pre-
19 J. Bernard prua paljivu analizu valjanosti pojma sek-
sizma (vie nego pojmova predrasude i ugnjetavanja) da bi se
razumeo poloaj ene na razliitim nivoima i u razliitim dimen-
zijama. Upor. Bernard .(1971): "Kao i rasizam, i seksizam je
bio nesvesno, ili indiskutabilno, neanalizirano i u pitanje ne-
dovedeno prihvatanje verovanja da je svet onakav kakvim se
ukazuje mukarcima, jedini svet, da su vrednosti koje su
mukarci razradili jedine vrednosti, da je nain na koji se
seks ukazivao mukarcima, jedini nain na koji se moe bilo
kome ukazati, da je ono to mukarci misle o enama jedini
nain miljenja o enama", str. 37.
9 Marksizam u svetu 8-9 129
lazi, moda istorijski nuni, da bi se.razumele seksi-
stike i patrijarhalne strukture drutva, da bi se razra-
dili ciljevi i sredstva promene, da bi se svaki put s obnov-
ljenom sveu vraalo porodici kao eksplikativnom i
paradigmatinom mestu, uprkos svim njenim kamele-
onskim preobraaj ima.
Kasnije emo ponovno razmatrati u kojoj meri svest
o navedenim problemima menja ili moe menjati inje
nino stanje. Vratimo se naas analiziranju porodice kao
jedinice odluivanja i organizacije preivljavanja i zado-
voljavanja potreba njenih lanova, onakvih kakvi bivaju
drutveno priznati i kako se izraavaju unutar drutve-
nih i porodinih odnosa moi (i stoga u okviru ne samo
klasne ve i polne i starosne pripadnosti).
Jedan teorijski i analitiki prilaz razvijen nedavno
unutar ekonomske teorije, i polazei od nje, izgleda da
potkrepljuje hipotezu o racionalnosti porodine organi-
zacije kao mehanizma kojim se odgovara na individual-
ne potrebe u datom drutveno-ekonomskom kontekstu.
Taj prilaz prua teoriju o onom prilagodljivom a isto-
vremeno aktivnom porodinom ponaanju koje su opi-
sali upravo istoriari. Njime se tei da se na porodino
ponaanje primene one iste analitike kategorije koje
se koriste za trite, polazei od analize trita rada
posmatranog s gledita polnih razlika, razlika u zani-
manju i u nadnicama.
Ta nova home economics, definisana polazei od
teorije o ljudskom kapitalu ialokaciji vremena,20 shva-
enog kao (retki) resurs, primenjujui model analize
trokova i dobitaka, tei da porodino ponaanje - a
naroito njegovu podelu rada i timing (razliit za razll-
ite kategorije porodice) - interpretira kao bitno racio-
nalno ponaanje koje smera maksimalizovanju dobitaka
i smanjenju trokova. Osnovne premise te home eco-
nomics su, u stvari, sledee: 1) resursi kojima jedna
porodica raspolae podrazumevaju i ljudske potencijale
i ogranienost ljudskog vremena, koje stoga moe da se
shvati bUo kao predmet investiranja bilo kao kapital
podloan akumulisanju; 2) pojedinci su racionalni i na-
stoje da maksimalizuju svoje blagostanje, raspolaui
adekvatnim i dovoljnim informacijama i alternativama;
3) porodine odluke ine integrisani i homogeni pattern:
od odluke s kim se venati, preko odluke koliko dece
imati, do odluke ta kupitUl
Upor. Reeker (1965); Ghez, Becker (1975); Shultz (a cura
20
di) (1973).
21 Kritiko izlaganje o home economics vid. u Sawhill (1977);
Kane (1978), str. 652-665.
130
U svetlu ovih uvida, porodina odluka da se odra-
slom mukarcu do deli zadatak da obezbedi status i odr-
avanje porodice, a odrasloj eni pak - s. obzirom na
stope zaposlenosti i nadnice koje se obino nude ena-
ma - obavezu da se brine o deci koja se shvataju kao
ljudski kapital u formiranju (a ne samo kao potr,oIl:a
dobra) i o kunim poslovima kao sredstvu za povecanje
dohotka mua ini se kao jedino racionalno i ekonom-
ski pril1Vatljiv~ reenje. Taj pattern moe biti. delimi:~:lO
modifikovan u sluaju kada vea naobrazba l profeslO-
nalne anse ene obezbeuju veu vrednost njenom vre-
menu, i otuda postavljaju kao moguu alternativu isklj~
ivom voenju brige o kui i deci njeno uestvovanje
na tritu rada (mada takvu alternativu komplikuje i
njenica da vea naobrazba podrazumeva, II smislu ?udu-
eg ljudskog kapitala, i veu isplativos~ a~o b~gu o
deci vode upravo takve majke). Iz postojanja ovih raz-
liitih alternativa, to jest razliitih vrednovanja e~skog
i dejeg ljudskog kapitala, proizlaze i odluke k?~e se
odnose na porodini timing (vreme posveeno fertlhtetu,
ulascima i izlascima s trita rada itd.).
Iako prua dobar opis onoga to se zbiva, ovaj pri-
laz ne uspeva, u stvari, da rei zadatak koji je sebi po-
stavio, to jest da razradi eksplikativnu teoriju navedene
pojave. Pretpostavljajui, naime, ono ~o bl trebalo d~
objasni on prihvata kao date, upotrebljene na tako reCI
cirkula;an nain, as niske nadnice ena, as injenicu
da se upravo one, ene, brinu o porodic.i. P:Vi f.e:~lO~en,
merei cenu njihovog vremena, ~ogao '~Jl obJasmtl z~st?,
kada ne postoje teki ekonomski USlOVI (neo~govara)~ca
muevljeva primanja), ili obr~tno, kada s"ll; ?VI 1;l~IOVlv1ZU
zetno povoljni (dobra profeslOnalna k~alifIkacIJa), zene
radije investiraju svoje vreme u porodicu, ,?ar u repr~
duktivnom periodu. Drugi fenomen, uv<;>decI elemeIl:~ dI-
skontinuiteta u obrazovanje i profeslOnalnu kanjeru
ena, objanjava naprotiv postojanje niskih nadnica.
Kao to je primeeno povodom iste ove analize pri-
menjene na polne razlike na tritu rada,22 ona sv~ ono
to se ne moe podvesti pod shemu ekonomske raclOnal-
nosti prebacuje u stvari na faktore izbora i ukusa, bilo
na strani tranje (poslodavci), bilo na strani ponude
(ene). Sve biva kao da su alternative ve date i raz-
janjene, i na nivou klasne strukture drutva, i na ni-
vou polne strukture. U potpunosti se zanemaruju ele-
menti tradicije, predodbi (identiteta) sadrani u odre-
enim porodinim ponaanjima i ekonomskom delova-
22 Osim navedenih lanaka, upor. i Pisu, Jusenius (1976).
131
nju: neki oblici brige o kui i upravljanja potrebama
bili bi duboko neekonomini i, ak, disfunkcionalni ako
bi se merili samo skalom trokova i dobitaka, osim pod
uslovom da tim dvema kategorijama ne obuhvatamo
vrednosti i potrebe iju Ibi ues.ta!lost i znaaj 11iPravo !bre-
balo analizirati ako ne elimo da ostanemo u okvirima
obine deskripcije. Na primer, ako je tano da nagla-
avanje materinstva kao prioritetnog identiteta za sve
ene odgovara drutvenoj potrebi da se preuzme briga
o deci koja su postala ljudski kapital u koji treba inve-
stirati, iskljuivo i prioritetno pridavanje tog zadatka
enama odgovara drutvenim odnosima i potrebama od-
raslih, kao to pokazuje sama injenica da je materin-
stvu pridata simbolika i kulturna vrednost upravo kada
je reproduktivna aktivnost poela da opada u iskustvu
i ivotnom ciklusu ena. Osim toga, kao to je primetila
i Harevenova, ne postoji uvek podudarnost izmeu normi
timinga koje je uvela ukupna drutvena organizacija, i
raspoloivosti mogunosti unutar drutva da se prilago-
ava takvim normama (na primer, smanjivanje broja
raanja koje ene oslobaa da uestvuju na tritu rada
ne nailazi uvek na adekvatnu potranju rada).23 Ali, ovaj
prilaz prenebregava pre svega odnose moi koji poi
vaju u osnovi kako takozvanih izbora, tako i samih al-
ternativa, naime odnose moi sadrane u poreklu polnih
identiteta i odnosa meu polovima, kao i identiteta i
odnosa generacijskog tipa (odrasli, mala deca, roditelji,
deca).
S tog stanovita ilustrativan je sluaj socijalistikih
zemalja, koje su znatno napredovale u pogledu institu-
cionalnih modifikacija i svesno duboko promenile pat-
tern tradicionalnog ponaanja na nivou ekonomske struk-
ture, ali nisu na isti nain masovno i radikalno dirnule
u logiku odnosa moi izmeu mukaraca l ena, ve su
je, naprotiv, iskoristile u meri u kojoj su mogle da na
porodicu (na enu) prebace trokove reprodukcije ne-
prihvatljive u industrijskim kapitalistikim zemljama.
Kao to primeuje, na primer, Lapidus u pogledu Sovjet-
skog Saveza, s jedne strane je uee ena u radu esto
prinudna participacija zbog niskih nadnica i ne pred-
stavlja stvar izbora, a jo manje mogunosti redefini-
sanja samog rada na osnovu individualnih potreba.
S druge pak strane, tip industrijalizacije koji je razvi-
jen u toj zemlji nametnuo je teko breme pojedinanim
2! Ovo vai i za druge kategorije ljudi, na primer, za mlade:
definiu se kao takvi i ukoliko se obrazuju za neki posao, a
kada se obrazuju, posao ne nalaze.
132
porodicama: "U nastojanju da utedi. na urbaniz~ciji i
ogranii investicije u potrona dobra l usluge, sovjetska
industrijalizacija iziskivala je. od po~odica da .?bav-
ljaju i one funkcije koje u druglffi zemljama: na shcn,?m
nivou razvoja, vri samo trite. Taj dodatm teret tesko
pada. na lea ena."24 Drava mo~e isko:iavati porodicu,
pored njenih manjih i veih dlsfunkclOnalnosp, uI?:avo
zato to porodica predstavlja strukturu o~nosa mO~I, .pa
se moe oekivati da ena na se natovan dvostruki rad
- ako ne vie u zamenu za izdravanje ili pak s~atus,.a
ono u zamenu za priznanje da je i dalje ena lako Je
ula u logiku i svet mukih prioriteta uestvujui na
tritu rada i (marginalno) u politici.
Objasniu ovaj stav. Naime, u situaciji kao .to.):
sovjetska ili istononemaka, ali i sve rasprostranjemjoJ
II onome to Balbijeva definie kao prelazni sloj u zapad-
nim zemljama, gde je uee ena u radu, pa vie, ili
manje diskontinuiran nain, ne ~a:n0 .~mogu~eno vec .~e
i neposredno podstie, ova partIcIpaCIja se Ipak odv~Ja
a da se ne menja organizacija i sistem prionteta u tIm
sredinama, koji su se razvili na osnovu ~ukog m~dela
participacije (s poro~i~om i enoym za leip:a). PropIS da
se ima porodica, kojI Je tako tesko eksphcI.tan :r. naro~
nim demokratija~a, dobro izraava ovu SItuacIJu kOJa
predstavlja bilo modalitet .drutv.:ne k~:m~:?le - ~va~o
treba da brine o blagostanju SVOJih naJbhzih - bilo IZ
vor ako ne konsenzusa, a ono prihvatanja [sistema -
pri:n. prev.]: svima je garantovano pribeite u koje se
mogu vratiti, svima je garantov~n ne~~ ko s~ za
njih brine. Ali taj neko je uprav~ z':7,la, CIJe se rihva-
tanje zadatka da porodica funkclOmse nesumnjIVO z~~
sniva na odravanju sopstvene drutvene podreenost~,
ali poiva na "enskim" i materinskim ~ed:lOstima J>~l
vrenosti, voenja brige o potrebama pOJedmca. Rec J~
o vrednostima koje su negirane unutar ekonomske l
politike organizacije, ali su upravo zato neophodne. za
individualno preivljavanje i smetene su sve u POr<?dlCU,
odnosno enu. Ona moe, prividno, odbiti da bnguy o
njima preuzme na sebe, al~ prestajui. da .bude ono sto
jeste, odriui se sopstvenih vrednos~l zajedno sa. sop-
stvenom podreenou: poriui da pnzna potreb~y l spe-
cifinosti pojedinaca u inu kojim se sama ponce kao
neko ko je na njihovom raspolaganju. .
Upravo ovaj dvostruki identitet, vie ~ego .4ve uloge
ili udvostrueni rad naime dilema emanCIpaCIJe, ne ot-
kriva se samo kao ~epostojee u samim terminima jed-
24 Lapidus (1976), str. 135.
133
nakosti (ene koje uestvuju na tritu rada nemaju po-
rodicu koja za njih brine, ve porodicu o kojoj one
treba da brinu, i zato su kanjene), ve se otkriva i u
svojoj nemogunosti da se izjednai ,s javnim mukim
modelom - nemogunosti zato to se zasniva na poti
snutoj enskosti. Drugim reima, duboki koreni funkcio-
nalnosti odnosa porodica-drutvo (elimo li da ga tako
nazovemo) koji, osim .svoje nejednoznanosti, objanja-
vaju i nejednoznanost koja se katkad javlja kao prio-
ritet porodinih procesa i struktura u odluivanju o
pravcu drutvenih procesa, poiva u odnosima meu po-
lovima kao odnosima moi koji ipak izraavaju indivi-
dualne i kolektivne potrebe i vrednosti, a ije ih porelclo
i istorijsko-drutveno formiranje ne ini manje stvarnim
ili manje odluujuim u stvaranju identiteta pojedinaca
i grupa.
Jasno je da nije re o afirmisanju prioriteta ili, jo
vie, i'Slkljui'Vosti odm:o.sa meu polovima kao ~ljua rza
objanjenje istorijskog razvoja, ve o tome da se ova
dimenzija - suvie buno cenzurisana da, sama po sebi,
ne bi mogla predstavljati teorijski a ne samo politiki
problem - postavi u sredite razmiljanja ne samo o
porodinoj organizaciji i istoriji porodice, ve i o samoj
drutvenoj istoriji i organizaciji - d,alcle, kao kritiko
pitanje unutar teorija, a ne kao dodatni element, go-
tovo kao analitika osobenost. , tvu u celini, u toj men da se moze govontl o drustve-
Ovo je sasvim svea i nova tekovina pokreta ena
i njegovih analiza, koja omoguuje da se i na drukiji
nain sagledaju otpori ena emancipaciji25. Ovi otpori,.
u meri u kojoj ne uspevaju da postanu kritika dubokih
odnosa moi u porodici, te stoga ne postavljaju kao eks-
plicitan i aktivan projekt menjanje i redefinisa~je po-
menutih odnosa, zadravaju ene u njihovom drugo svetu,
onakvom, kakav je definisan podelom rada i nemonom
moi sluavke-ga;zdarice koja razobliuje i izruguje se
moi, ne priznavajui joj legitimnost, doprinosei nje-
nom opstajanju ak i svojim prisustvom, delatnou i
izrugivanjem.
Pa ipak, unutar modifikacija porodinog ivotnog
cilclusa, njenog timinga posebno s obizrom na ensku
ulogu, postoje - kao to smo naglasili - elementi koji,
mada nisu radikalno izmenili odnose moi i uloga, izra-
avaju ipak odreeni potencijal otpora i redefinisanja.
Ako i nisu uvek svesni, oni ipak mogu dati rezultate
u jednom duem periodu, vodei rauna da je njihova
vidljivost u masovnim razmerama relativno skorijeg da-
25 S ovog stanovita je zanimljiva analiza Prokopove (1977).
134
tuma i, obratno, da su, kao to smo ve pokazali, pro-
mene na planu porodinog ponaanja, odnosa muka-
rac-ena (kao i odno.sa odrasli-dete) veoma spore.
Na stranicama koje slede istai emo neke od po-
menutih elemenata koji su' prisutni u raspravama o po-
jedinim naoionalnim situacijama predst~:rlje~m. u ov~j
knjizi, ali ponajvie sagledanim u eksph~ltn~J dImenzIJ~
funkcionalnosti ukupne drutvene organIZaCIJe, mada bl
se mogli posmatrati i kao uslovi novih individualnih i
I kolektivnih identiteta.
I
'I
I Preobraaji porodice i oblici svesti
I
a) Porodini timing i socijalizacija u porodici. -
Relcli smo da jedan precizniji i kontrolisaniji timing po-
jedinih faza ivotnog ciklusa predstavlja, moda, naj-
specifiniju karakteristiku porodinog i individualnog
zbivanja u razvijenim industrijskim drutvima, a njego-
ve posledice ogledaju ,se u brojanom i vremenskom opa-
danju raanja i smanjenju ulazaka i izlaza~a :r:adne sna~
ge prema polu i starosti. Iz rasprava sadrzanih u ovoJ
knji.zi nedvosmisleno proizlazi da je timin.g t~sno pove-
zan s organizacijom trita rada, s modalItetIma raspo-
dele javnih i privatnih ~esursa, s oydnosima. ~oi u ydru-
nim obavezama i objektivnim propisima koji se odnose
na rokove i osnovne identitete u toku ivotnog cilclusa.
Upravo taj strog i u izvesnoj meri krut rokovnik,
sa svojim rezovima na nivou linog ide~ti~eta. ~ por:?-
dinih prioriteta, ostvaruje procese ys?cIJ,:IIZacIJ: .. ~vih
lanova porodice koji su ne samo sustmskI drukcIJI od
onih karakteristinih ak i za sasvim nedavnu prolost,
ve u izvesnoj meri i protivreni sistemu prioriteta i
drutvenih propisa koji poivaju u njegovoj osnovi. Po-
gledajmo detaljnije neke od elemenata ovog novog
procesa.
Postojanje preciznih i jasno odvojenih faza u poro-
dinom cilclusu - biti bez dece, s malom decom, s od-
raslom decom - namee precizne nadlenosti iz raspo-
dele uloga unutar branog para, ali istovremeno. samom
branom paru nudi mogunost i potrebu stalnih red:-
finisanja: mukarac i ena prolaze kroz stalna redefI-
nisanja svog odnosa (sistema prioriteta koji je u njemu
sadran), to predstavlja i redefinisanje njihovog (reci-
pronog) identiteta. Rez koji smo istalcli je i rez unuta~
jednog sistema simbolike komunikacije: mukarac I
135
ena se u smenjivanju tih rezova uzajamno doivljavaju
i definiu kao razliiti, ne samo kao suprug i supruga,
ve i kao mukarac i ena. Drugim reima, muki a na-
roito enski identitet (poto ena danas prolazi kroz
vee rezove) 'Vie 'se !Ile doivljavaju kao jed!IloZlIlani u
linom i branom iskustvu. Ako to jo ne podrazumeva
radikalno preispitivanje odnosa mukarac~ena kao od-
nosa moi, ili pak kao odnosa koji je uvek zrcalan, ipak
ini njegovu pretpostavku, koju ne bi trebalo potceniti.
Naroito kod mlaih branih parova, ene u prvoj fazi
branog qdnosa i, uopte, u zajednikim iskustvima u
koli i na radu, doivljene i eljene kao drugarice, tee
prihvataju da u narednim fazama postanu neto sasvim
drugo, zrcalno. Sam mukarac im postavlja protivrene
zahteve, oekujui dakako maternage, brigu, jaanje sop-
stvenog ja, ali i ravnopravnu razmenu.26 S ove take
gledanja, iskustva zajednikog ivljenja van porodice
(nelegalizovana zajednika ivljenja, komune i slino),
mada su u manjini i bremenita svim svojim ogranienji
ma, zanimljiva su kao pokuaji da se prevaziu tradicio-
nalni modaliteti branog odnosa, kao odnosa iskljuivo
sti i moi. Ova iskustva, koja se ponavljaju u istoriji
Zapada, svedoe o jednoj fazi istraivanja iji ishod
nije poveren iskljuivo materijalnim uslovima, ve i ste-
penu svesti i razvijanju vrednosti i znaenja koja umeju
da pokrenu na kolektivnom nivou.
ak i deca - u meri u kojoj je model porodinog
ciklusa, opisan u raspravama u ovoj knjizi, valjan -
vie ne doivljavaju svoju majku jednoznano kao isklju-
ivo majku u toku celog perioda njihovog boravka II po-
rodici, ve je moraju, na vie ili manje konfliktan nain,
doiveti i kao dvostruko pripadanje, kao dvostruki (ili
viestruki) identitet. Ako se ovo nesumnjivo zbiva unu-
tar odnosa mukarac-ena koji jo nisu radikalno i
svesno redefinisani, i ak u mnogom pogledu (naroito
na Zapadu i u klasama koje su ekonomski najneprivile-
govanije) kao produetak odgovarajuih zadataka koji
proizlaze iz uloge, ova deca e ipak neizbeno, mada ne
i na konfliktan nain, doiveti kako sopstveno stanje
dece, tako i stanje majke (ene), pa ak i stanje oca na
razliit nain nego prethodna generacija (mada u nekim
aspektima slino kao preindustrijske generacije). To je
jo oiglednije u situacijama kao to su sovjetska, isto-
U jednom zanimljivom radu P. P. Donati pokazuje kako
lb
u novom italijanskom porodinom pravu esto postoje podsticaji
prema razliitim modelima porodice, a da se ne vri neki odlu-
an izbor. Upor. Donati (1976).
136
nonemaka ili kineska, koje - mada na razliite na-
ine - naglaavaju i vrednost-nunost jednakosti, i
vrednost-nunost uea ena u radu van domainstva,
kao i, napokon, primat uea ena u ivotu i kolektiv-
nim vrednostima u odnosu na privatno-porodine vred-
nosti i identitet. Mada upravo u navedenim zemljama
masovno prisustvo kolektiva, njegove kontroliue moi
u individualnom ivotu, uz dugotrajno odsustvo bilo ka-
kvog konfora u privatnoj sferi, moe da podstakne - uz
ekspanziju trita potronih dobara i raspoloivost sta-
nova - da se upravo u porodici potrae pribeite i al-
ternativni identiteti. Imajui u vidu procese socijaliza-
cije i formiranja identiteta koji su pokrenuti pre naj-
manje dve generacije, ipak je manje verovatno da se
takva potraga moe zbiti u pukim terminima "povratka"
ili "ponovnog zadobijanja", kao to pojednostavljujue
tee da ovu pojavu protumae zapadnjaki posmatrai.
ak i pojava sve veeg broja razvoda, koja u svim
ovde prikazanim zemljama postoji ve vie od jedne
generacije, iako se dakako ne moe prihvatiti kao poka-
zatelj krize porodine ustanove, ipak ---.:. pored toga to
predstavlja redefinisanje oekivanja na planu odnosa
branog para - pokree, u stvari, procese redefinisanja
materinstva i oinstva, odnosa izmeu brae i sestara,
starajUi i sasvim nove strukture zajednikog stanovanja
i porodinih .odnosa: porodice sa samo jednim rodite-
Ijem27 ili, obratno, porodice koje je neko nazvao proi-
renim porodicama novog tipa, u kojima se braa i se-
stre, deca razliitih roditelja, ue da ive zajedniki i
s vie roditelja. Re je o zajednikim stanovanjima koja,
dakako, nisu uvek laka, ali koja ipak ne mogu a da ne
raskinu jednoznanost porodine veze. Ovo se najee
zbiva u znaku patnje, koja je ponekad vrlo ozbiljna,
to zavisi u velikoj meri od injenice da, kako na sim-
bolikom planu tako i na planu drutvene organizacije,
"jedinstvena" porodica i dalje ostaje jedini model prih-
vaen kao valjan (pomislimo samo na tekoe kolske
birokratije da prihvati novog mua, ili - jo gore -
majinog novog prijatelja kao punopravnog oca u razli-
itim organima upravljanja). Zbog veze ljubav-sigur-
nost-posedovanje-iskljuivost, koja je ukorenja u pro-
cesima socijalizacije i formiranja linosti ve vie gene-
Tl Najee je to majka. U svim razvijenim industrijskim
zemljama u porastu su porodini nukleusi sa enom kao glavom
porodice. S obzirom na tip organizacije trita rada koji smo
opisali, pomenute porodice izloene su najveim opasnostima da
padnu u siromatvo.
137
racija2B , razvod i rastavljanje ostaju jo simbolike rane
koje se lee tee od smrti, jer ih je tee opravdati.
..ak i manje upadljive dimenzije porodine organi-
~aC1Je - :kaoto je, Illa !primer, vee uilcijui'VaIIlje mu-
za-oca u rad u kui, to se, izgleda, dogaa kod mlaih
~kolovanijih branih parova, srednjih slojeva stanovni~
stva u zemljama zrelog kapitalizma - mogu se razliito
tumaiti, zavisno od nivoa i sposobnosti kulturne i sim-
bolike elaboracije tog novog iskustva od strane muka-
ra~~ i ena. U raspravama sadranim u ovoj knjizi, a na-
n?c~to tl raspravama o Engleskoj (ali isto vai i za Sje-
dmJene D~~ave)) ob~rr:~ n~makim dravama, pokazuje
se na kOJI nacm ucesce zena-supruga-majki na poslu
van kue prevodi u dupliranje uloga odraslih ena emu
bi valjalo dodati tendencijsko delimino udvostr'uenje
uloga odraslih mukaraca, to ima za posledicu veu
funkcionalnost porodice i pojedina,ca u odnosu na tipi
nu drutvenu organizaciju welfare state. U stvari rezul-
tati istraivanja, pa i oni koji su korieni u ov~ lan
cima, pokazuju koliko smo jo daleko od ravnopravnog
~dvostruavanja uloga, to jest jednakog za mukarce i
zene,29 i to ne zato to bi uravnoteeno udvostruavanje
bilo funkcionalnije po sebi, ve stoga to bi stvarno
udvostruavanje uloge (dakle, ne povremene usluge) od-
raslog mukarca oduzelo mukarcima garantiju za njiho-
vu neodgovornost u odnosu na svakodnevne potrebe
(dece, staraca, bolesnika i ostalih) , naime, u odnosu na
raspodeljivanje resursa i davanja koja se ne izraavaju
samo u prihodu i prestiu. I mukarci mogu da peru su-
dove i stavljaju decu u krevet, pod uslovom da ne bude
povreen princip u skladu s koj im upravo oni, ak i
unutar klasne strukture, uspostavljaju modalitete i krite-
rijume svog identiteta - to moe podrazumevati i vee
ukljuivanje u porodicu, ali kao izbor a ne kao sudbinu
~a injenica je da je to za enu sudbina koja garantuje
lzb~r, ak kad je ovaj reverzibilan). S druge strane, me-
utIm, ukoliko takvo udvostruavanje uloga tei da po-
~tane ravnomerno - kao to izgleda sugeriu, vie na
mterpretativnom nivou nego na osnovu empirijskih po-
dataka, teoretiari simetrine porodice i porodice s dvo-
" Ali savreno moderna u svom povezivanju sigurnosti s
posedovanjem prava na ljubav. Dvostruki moral pokazuje kako,
naroito u prolosti, ova veza nije postojala prema muu i
ocu.
" Italijanska istraivanja - iako jo neobjavljena - poka-
~li.u kako je li na~oj zemlji udaljenost od takvog modela jo
,'eca, ~ad~ potvruJ.,"!-. da se ne~o vee ukljuivanje mua javlja
II mlaim l skolovaDlJlm starosmm grupama.
138
strukom karijerom - utoliko bi ono moglo predstav-
ljati ne samo proces "racionalnog" prilagoavanja zahte-
vima drutvene organizacije i opasnost od potonje pri-
vatizacije i depolitizacije pojedinaca (to su svakako
realni elementi i opasnosti), ve i poetak revizije poro-
dinih i drutvenih uloga koje podravaju takvu orga-
nizaciju.
injenica da je u Sovjetskom Savezu uee muka-
raca jo manje i da nailazi na vee otpore na individual-
noni planu nego u Engleskoj ili SAD (mada podaci do-
bijeni istraivanjem nisu uvek uporedivi, bili bi potrebni
odvojeni podaci po starosti i kolskoj spremi), iako je
paradoksalno obrnuta situacija u pogledu rasprostranje-
nosti i uvaavanja enskog rada van kue - ova inje
nica dobro pokazuje kako nije re naprosto o prilago-
avanju porodine organizacije potrebama drutvene or-
ganizacije, ve i o svesnim procesima redefinisanja ulo-
ga. Ovi procesi, sa svoje strane, verovatno ne zavise toliko
od injenice to na Zapadu ima mogunosti i to postoji
rasprava o specifinOj temi poloaja ene i njenoj poro-
dinoj ulozi (injenica koju emo objasniti kada na nju
doe red), ve zavise i od razliitog mesta koje uloga
ene i, uopte, ustanova i iskustvo porodice, imaju II
sovjetskom iskustvu u odnosu na iskustvo Zapada. Ne-
dovoljno teorijsko i vrednosno naglaavanje privatne
dimenzije u sovjetskoj ideologiji (jo manje nego u isto
nonemakoj, bar kao to izgleda na osnovu analiza pri-
kupljenih u ovoj knjizi) omoguilo je da problemi poro-
dice budu ne samo preputeni privatno-individualnim
reenjima, ve j da se vide kao prolazni, osueni da poste-
peno iezavaju i zato nedostojni i praktinih reenja
i teorijskih analiza i simbolike elaboracije. Model "so-
cijalistike porodice", koji sada ideoloki izlazi na povr-
inu, ne obazire se na materijalnu dimenziju porodi
nog ivota i ak se u izvesnoj meri raa na njenoj (posve
ideolokoj) negaciji. Zato je teko nametnuti raspravu
i revandikaciju, a jo tee poi od porodice da bi se
izvan ideologije, analizirao i teorijski i politiki kritiko-
vao odnos mukarac-ena i muki i enski interiorizo-
vani i drutveno priznati identiteti. To je mogue i nepo-
sredno uoljivo kao nuno - mada nije lako - na
Zapadu, gde je upravo porodina uloga ene priznata i
cenjena, kao to je sluaj i uopte s porodicom, ak i
na organizacionom planu. Zapadnjaki welfare state osni-
va se, u stvari, na porodici rie sluajno i privremeno
(ak ne ni na ideolokom nivou), ve na programski na-
in. Zato, ne samo to revizija uloga polova ne moe
139

a da ne pone neposredno od porodinih uloga, ve se
revizija ovih poslednjih smatra potencijalno prevrat-
nikom.
Slinarasprava mogla bi se moda povesti i o van-
por.~di~noLsoc~ja~aciji ?~;:e~ i to ne samo o kolskoj
soc.IJalIzacIF (uc:nJe speciflcnih tehnika i znanja) u uem
smisll!. NaIme, l u ovom sluaju re je o pojavi koja
~e r.rI
sad~njem stanju stvari ispoljava kao ekspropri-
JacI~a vaspltn~g pr~ma/ta porodic~; mada ne postaje ko-
lektlv~o pr~uzlmanJe odgovornostI prema deci,30 ona ipak
dovodI do Iskustava i odnosa koji se, iako u drutvenoj
ap~!r.akciji i ~~j.oj ~etizaciji, ne mogu tout court izjed-
nacIti s porodlcmm Iskustvom. Dakako susret s ostalim
iskustvima (porodinim i drutvenim)' u koli kao to
je ?dnos ~ drugim znaajnim odraslim licima, j~ ne po-
staJe - Izuzev u marginalnim sektorima - kulturno'
osmiljeno delovanje, razraeno u linim i kolektivnim
ter~im.~. Mektivni i vrednosni primat - pored onog
kOJI se tIce odgovornosti - ostavlja se porodinoj pri-
padnosti svakog pojedinca. Meutim, to ne moe a da
ne ostavi traga na formiranje pojedinaca. Modalitet i
kvalitet kulturne i simbolike razrade tog iskustva na
kolektivnom planu (od strane raznih drutvenih subje-
kata) odluie o njegovoj teini i znaaju. Kad je re
o ovom problemu, sovjetski model izgleda istovremeno
i najbogatiji sugestijama inajproblematiniji: ideoloki
primat kolektivnog iskustva, nakalemljen na jednu kul-
~uru iji s17 ko.reni. jo bili uronjeni u poljoprivrednu
l. seosku zaJednIcu, Izgleda da pogoduje3! jednom moda-
lItetu meugeneracijskih odnosa koji su manje priva-
~istiki i iskljuivi ak i na afektivnom planu. Ipak,
Izgleda da je upravo zato jedini modalitet mogue opo-
zicije politikom rukovoenju i njegovim vrednostima,
u sty~ri, zatvaranje u privatno. Neizvesno je, meutim,
da II Je ba re o privatno-porodinom ili o solidarnosti
opozicionih grupa, kao to, ini se, sugeriu meusobno
razliiti fenomeni kao to su popularnost crkve, mree
za pomo intelektualcima i Jevrejima, tajne kole devi-
jantne" grupe mladih (svi ovi fenomeni prisutni' s~ i u
drugim zemljama narodne demokratije).
b) Diskontinuitet kao iskustvo i kao struktura no-
vog enskog identiteta. Fenomeni koje smo dosad opisali
mogu se tumaiti ne samo po kljuu socijalizacije u
skladu s razliitim porodinim modelima i ulogama,
ve l kao modaliteti procesa formiranja polnog identi-
" O ovome sam pisala opirnije (1979. a).
31 Upor. Bronfenbrenner (1972).
140
"'~*I
I
I teta.32 Razmotrimo li, naime, napose enski identitet
I
,I \ako je on presudan za porodinu organizaciju), mora-
i c:mo konstatovati da je u toku poslednjih stotinu go-
i dma pretrpeo duboke, mada ne. i radikalne, preobraaj e
T
u pogledu specifinih sadraja kojima je definisan. U re-
i
I
lativno kratkom vremenskom rasponu, koji obuhvata dve
~li najvie tri generacije, ene iz prelaznih, gradskih slo-
Jeva zapadnih zemalja morale su se najpre definisati
samo kao supruge-majke-domaice, nalazei u toj kon-
stelaciji porodinih uloga profesionalnost koja je dru-
gde bila negirana33 i preciznu drutvenu legitimnost, da
bi kasnije odbacile jednaznonost same ove definicije.
Na prelazu vekova, u doba krupnih ekonomskih i poli-
tikih preobraaja, stvoriti porodicu i kuu odgovaralo
je, naime, jednoj drutvenoj i individualnoj potrebi, ak
i u terminima konfora i sigurnosti.
Takva definicija je, oigledno, primljena na razli-
ite naine u raznim drutvenim klasama, odnosno s druk-
ijom ravnoteom razliitih porodinih uloga ene. U
manje imunim slojevima ena je preteno imala ulogu
domaice, dok se biti ena u imunijim slojevima moglo
ispoljiti kao dvostruka negacija - negacija rada u do-
mainstvu i rada van domainstva, koji je u celosti ili
delimino bio preputen enama iz podreenih klasa.
U imunijim porodicama ena je imala uglednije i zah-
valnije poslove vaspitanja dece i organizacije kunog i-
vota i porodinih odnosa. Re je o dvama licima poro-
dine profesionalnosti ene, koja su dobrim delom bila
razdVOjena u osobama i stvarnom stanju, mada ideo-
loki sj edinj ena, a tek su nedavno objedinjena u istim
linostima, u istim enama ispoljavajui svu svoju pro-
tivrenost: oigledno opadanje ponude kunih pomonica
poev od poznog posleratnog perioda (i poveana cena
njihovih usluga) nametnulo je mnogim enama iz sred-
njih slojeva obavezu da se prihvate onih domaih po-
slova koje su njihove majke prenosile na druge. Raspro-
stranjenost eletkrinih aparata za domainstvo, pred-
stavljalo je motivaciju da se u kuu vrate i oni poslovi
32Naroito u literaturi na engleskom jeziku ve se pravi
razlIka izmeu pola i roda, u tom smislu to je pol bioloka
injenica, dok je rod, ma koliko zasnovan na biologiji, socia-
-kultrno-psiholoka injenica. S tog stanovita bilo bi pravilnije
govoriti o identitetu roda (gender identity), mada ovaj termin
ne koristimo, jer ne pripada ni govornom ni naunom italijan-
skom jeziku.
JJ Misli se na celokupan pokret za kunu ekonomiju koji
se u Evropi i SAD razvijao dvadesetih i tridesetih godina a iji
je odjek u Italiji bilo osnivanje kola za voenje domainstva
pod faizmom.
141
koji su .se ranije obavljali drugde (na primer, pranje
rublja) i da se dodele eni u kui (supruzi). Zato se defi-
nicija domaice proiruje ak i na ene iz imunijih
slojeva, to ih u izvesnoj meri drutveno diskvalifikuje,
dok dostupnost kunih aparata ("oslobaanje" od rada
van domainstva, ekonomska mogunost da pristupe tr-
itu potronih dobara za domainstvo) drukije kvalifi-
kuje one ene koje su ve ranije bile prinuene da svoju
porodinu ulogu definiu pre svega kao posao u do-
mainstvu.
Uporedo s tim, meutim, ak i porodina briga o
deci postaje visoko profesionalizovana delatnost, u tom
smislu to ima drutveno definisane standarde priklad-
ladnosti i uspenosti. Ali, takva profesionalizacija mate-
rinstva, koja zahvata sve drutvene slojeve, u suprot-
nosti je i s radnim obavezama u domainstvu i s opa-
danjem broja dece. Ako je tano, kao to sugerie Mit-
chell, da je socijalizacija dece, s obzirom na vreme i
intenzitet koji iziskuje, zamenila brojnu prokreaciju,
upravo u meri u kojoj je dolo do koncentracije vreme-
na posveenog samoj prokreaciji, ni sam zadatak socija-
lizacije ne moe se postaviti i sagledati kao vreme koje
se beskrajno produuje, tako da ispuni ceo ivot. Stva-
ran, pa ak i samo eljen povratak radu ena-majki
posle reproduktivne faze, moe se smatrati kao odgovor
na porodinu potrebu i traenje novog, ne samo mate-
rinsko-porodinog identiteta, zatim, kao odbijanje po-
stepenog svoenja sopstvene delatnosti u porodici na
puke domae poslove sve dok deji uzrast vie ne
opravdava stalno angaovanje {ene] i ne razbije jedin-
stvo rada i komunikativne interakcije, koja je ipak sadr-
ana u brizi o maloj deci. Voenje domainstva, pri-
hvaeno (ili nametnuto) !kao nei.zJbeIDa ikOiIDiPOl1oota
materinstva, vie se ne prima kao iskljuivo kada ma-
terinstvo gubi svoja obeleja punoe ak i na nivou
odnosa i na siml?olikom nivou. Same nove dimenzije
majinske i domainske profesionalnosti - koje su defi-
nisane kao njeni birokratski zadaci - primorale su
enu da se suoi s ukupnom drutvenom organizacijom,
s njenim pravilima i sistemima prioriteta, s njenim in-
stitucijama, to su sve dimenzije koje se lako nipoda-
tavaju i izbegavaju sve dok se majinska i porodina
uloga odvijala jedino unutar kue.
Ovaj dvostruki proces ponovnog sastavljanja razli-
itih fragmenata enskog porodinog identiteta i ponov-
nog definisanja i proirenja njegovih sadraja vodio je,
u dananjoj. generaciji ena zapadnih zemalja, razradi
142
jednog modela enskog identiteta koji se doivljava i
ostvaruje ne vie u kontinuitetu i jednoznanosti, ve u
,I diskontinuitetu, u jednom timingu upravo toliko krutom
. . -II. u rokovima, koliko i diskontinuiranom u' prioritetima
koji ga. katkad odlikuju. Model enske jednoznanosti,
.i . to jest iskljuivosti njene porodine obaveze koja ipak
na razliit nain opada tokom ivota i ija domainska
dimenzija izgleda predstavlja konstantu, manje je me-
utim nagraen ak i na simbolikom nivou, u termini-
ma kulturne vrednosti i "snane" komponente identiteta.
Poto prevazie fw:u u kojoj ima malu decu, ena koja
je samo domaica vie ne nailazi na isto drutveno priz-
nanje na koje je imala prava samo jednu generaciju
ranije (i za koje je bila vaspitana). Suprotstavlja joj
se, u stvari, model ene-supruge-domaice-radnice-drutve
no aktivne osobe koja, pored toga to upotpunjava po-
rodini dohodak, ne "trai" uzalud vreme u kui, USPI.J-
stavlja racionalnu organizaciju rada u domainstvu 1
"ostvaruje se" radei van kue i uestvujui u drutve-
nom i politikom ivotu.
Jasno je da ovaj model, iako nosi optereenje dvo-
strukog ili trostrukog posla, odgovara iskustvima i tipu
profesionalnosti u porodica i ena koje pripadaju nekim
delovima vieg srednjeg sloja, zapostavljajui njegove
loe strane i nepomirlijvost na koju nailazi u, znatno
brojnijim, drugim tipovima porodica i ena koje trpe
svu njegovu prinudnost i teinu, da bi u mnogo manjoj,
ako ne i nitavnoj meri, dobijale nadoknadu u individual-
nom i drutvenom uvaavanju. ak i modeli porodice
s dvostrukim karijerama razraeni su polazei od isku-
stava ovog srednjeg drutvenog sloja, i to u njegovim
najprivilegovanijim delovima u pogledu kolske spreme
i tipova profesije, ako ve ne i dohotka.
J asno je takoe i da su trokovi ovog diskontinui-
teta, materijalni a ne samo psiholoki, u celini svaljeni
na enu, kako na porodinom tako i na profesionalnom
nivou (gde je nagraen muki model kontinuiteta, shva-
en kao jednoznanost posla i interesa). Oigledni su i
rizici takvih udvostruavanja, na koje smo ve ukazali,
jer ona ostavljaju malo mesta izvan dvostrukog prisu-
stva, na radu i u porodici, za druga prisustva, druge
mogue dimenzije identiteta.
Ne treba ipak potceniti element refleksije, kritike
distance koju omoguuje upravo udvostruavanje uloga
i diskontinuitet. Kao to proizlazi i iz podataka dobije-
nih istraivanjem, ak i privremeno pristajanje uz dru-
ge sisteme prioriteta, ak i delimino prihvatanje iden-
143
 ~.,." ....,.
.1
. I

titeta koji nije isto porodini - a to je upravo omo- !

moguim nainom organizovanja rada i, jo pre, za mo-
gueno veem broju ena ueem u radu van domain guim timingom linih istorija koje nisu linearne,36 ve
stva, van kue i u kolektivnim sredinama,34 mada nije svesno otvorene promeni, redefinisanju. U krajnjoj liniji,
isldjueno da isto iskustvo moe pruiti i uee u po- re je o elji - drutveno cenjenoj inagraenoj - da
litikom i drutvenom ivotu, - omoguuje enama ne se na irem nivou stvori mogunost iskuavanja mnogih
samo i ne toliko da bolje organizuju rad u domainstvu uloga, da se formira kompleksan i fleksibilan identitet
koji je po prirodi rascepkan i ne podlee programiranju, .,, koji je; bar delimino, dugo vremena bio dostupan (~~
ve i da bolje odrede razliite nivoe i dimenzije samih kim) imunim i intelektualnim slojevima i ak Imo
porodinih odnosa: napor da se celina odri na okupu njihovu distinktivnu crtu koja je bila pozitivno vred-
prati istovremeno i opaanje sloenosti celine, to je , l novana.
mogui element analize prioriteta i implicitnih normi
koje njime upravljaju. Zato ene mogu zahtevati vee l (Chiara Saraceno, "Tempo della famig1ia
uee mua u radu u porodici i postaviti' ak problem ediscontinuita femminile", u Intqeren-
izbora izmeu razliitih tipova porodine delatnosti. ze. Lo stato, la vita familiare, la vita pri-
vata, Giangiacomo Feltrinelli Editore, Mi-
Apsolutno odBijanje sovjetskih ena da, u kulturnom i lano, 1979, str. 237-262)
simbolikom pogledu, vrednuju rad u domainstvu -
koji se opaa kao odvojen od porodinih i afektivnih Prevela Nada Sponza
odnosa, a otuda i od seksualnog identiteta koji se defi-
nie u ovim odnosima, iako u priznavanju i prinudnosti
njegove materijalne' nunosti - pokazuje koliko moe
biti dubok uinak ovog elementa kritike, mada jo ne-
dovoljan da bi promenio stvarnu raspodelu porodinih
obaveza i odgovornosti izmeu mukaraca i ena. S dru-
ge strane, uvaavanje podruja privatnih i individualnih
odnosa i aktivnosti, koje se izraava i u sklonosti prema
konzumizmu, kao to proizlazi iz analiza Fracassijeve ci
Zaharijeve) , moe za ene u socijalistikim zemljama
predstavljati - pre nego povratak "buroaskom indivi-
dualizmu" - sredstvo za kidanje jednodimenzionalnosti
- muke - drutvenog identiteta, pored toga to se
njime ublaava praktina rascepkanost svakodnevnog
ivota.
Ako je ova orijentacija prema diskontinuitetu isti-
nita, onda se od velikog znaaja i potencijalno novator-
skom pokazuje ne toliko tenja ena - koja je analizi-
rana na raznim stranama35 - da postave protivteu
pritisku diskontinuiteta traei kontinuitet u sadrajima
koji se kreu izmeu aktivnosti van domainstva i aktiv-
nosti u porodici (odluujui se, dakle, radije za poslove
koji podrazumevaju sadraje prevashodno relacionalnog
tipa, povezane sa zadovoljavanjem potreba), koliko raz-
miljanje, koje je aktuelno meu enama i meu mla-
dima, o vrednosti samog diskontinuiteta, potraga za
36 J. Bernard, na primer, nastoji da odredi razliite strate-
34Otuda, ne kao rad kod kue niti kao rad u porodinom gije ena s obzirom na preplitanje porodinih rokova i P?sla,
preduzeu. U pogledu Italije, upor. Bielli, pm.elli, Russo (1973);
ukazujui bar na osam ovih strategija koje se mogu svesti na
Federici (a cura di) (1976); Saraceno (1977). tri opte kategorije: prerani prekid, zakasneli prekid, odsustvo,
35 Upor. Prokop (1977).
prekida. Upor. Bernard (1971), str. 179-195.

144 10 Marksizam u svetu 8-9 145

 Betty Friedan
'.:'
TI
., ..,.
0,;.- -
,- 1
SEKSUALNI SOLIPSIZAM
SIGMUNDA FREUDA
.. ~ :J:3ilo bi napola pogreno rei da je poelo sa Sig-
mundom Freudom. U Americi uopte nije poelo pre
1940-ih. Pa i onda je to bio manje poetak a vie spre-
avanje kraja. Aktivne feministkinje, nauka i obrazova-
nje, pa ni demokratski duh nisu tako lako mogli da
odagnaju stare predrasude - ene su ivotinje, manje
nego ljudi, nesposobne da misle kao mukarci, raaju
se samo da bi se razmnoavale i sluile mukarce. Ove
predrasude su se etrdesetih godina ponovo pojavile, u
frojdovskom kostimu. enska mistika je crpla snagu iz
Freudove misli; naime, od Freuda je potekla ona ideja
koja je navela ene - a i one koji su ih izuavali - da
pogreno protumae frustracije svojih majki, mrnju i
-nesposobnost svojih oeva, brae i mueva, kao i svoje
sopstvene emocije i mogue ivotne izbore.
Savremenoj eni je mnogo tee da dovede u sumnju
novu mistiku nego stare predrasude, delimino zato to
ovu mistiku ire upravo nosioci obrazovanja i drutve-
nih nauka koji bi trebalo da budu glavni neprijatelji
predrasude, a delimino zato to je frojdovska misao po
svojoj prirodi apsolutno otporna na preispitivanje. Kako
moe obrazovana Amerikanka, koja sama nije analitiar,
da se usudi da dovede u sumnju neku od frojdovskih
istina? Ona zna da Freudovo otkrie nesvesnog predstav-
lja jedan od velikih prodora u ljudskom traganju za
saznanjem. Ona zna da je nauka, zasnovana na tom
otkriu, pomogla :rp.nogim mukarcima i enama 11 njiho-
voj patnji. Nauili su je da se znaenje frojdovske istine
146
moe shvatiti samo posle dugogodinjeg analitikog obra-
zovanja. Ona moda zna i kako se ljudski um podsvesno
l
l
opire toj istini. Kako se o"?-da moe ~nuti da gazi P?
svetom tlu na koje je prIstup dopusten samo analIti-
arima?
f
i
Niko ne moe da dovede u sumnju osnovnu genijal-
nost Freudovih otkria niti njegov doprinos naoj kul-
I turi. Isto tako, ja ne dovodim u pitanje uspenost psiho-
l analize, onakve kakvu danas primenjuju bilo frojdovci
\ bilo anti-frojdovci. Ali, na osnovu svojih iskustava koje
I imam kao ena i na osnovu znanja koje sam stekla o
drugim enama kao reporter, ja osporavam primenu
I Freudove teorije enstvenosti na dananje ene. Ja ne
osporavam njenu primenu u terapiji, ne~? je ospor~~a~
u onom obliku u kome je ona prodrla u zIvote amerIckih
ena preko popularnih asopisa i preko milje"?-ja i tuma-
enja takozvanih strunjaka. Mislim da je vei deo ~r~u:
dove teorije o enama zastareo, da za zene. u. ~a~asnJ<;>J
Americi predstavlja prepreku na putu ka Istml I ~.a ~e
znaajan uzrok jednog sveopteg problema kOJI Je
bezimen.
Ovde postoje mnogi paradoksi. Freudov koncept
super-ega pomogao je ljudima da se oslobode tiranije
onih treba da", tiranije prolosti, tiranije koja spre-
ava d~te da odraste. Pa ipak je frojdovska misao dopri-
nela stvaranju jednog novog super-ega koji paralizuje
obrazovane savremene amerike ene - novu tiraniju
"treba da" koja ene. prikiva za jednu staru sliku, sprea
va izbor i rast i odrie im individualni identitet.
Naglaavajui znaaj slobode od represivnog morala
u cilju postizanja seksualnog zadovoljenja, frojdovska.
psihologija je sainjavala jedan deo ideologije enske
emancipacije. Trajna amerika slika "emancipovane e-
ne" je "klinka" iz dvadesetih godina: oiala je neugodnu
kosurinu, ogolila kolena i svima prkosi svojom novo-
steenom slobodom da ivi u garsonjeri u Grini Vili~
du ili na ikakom Nort Sajdu, da vozi auto, da pije,
pui i uiva u seksualnim avanturama - ili da o njima
pria. Pa ipak, iz razloga koji nemaju nikakve veze
s ivotom samoga Freuda, ftojdovska je misao danas
postala ideoloka odbrana i zatita seksualne kontrare-
volucije u Americi. Da nije bilo Freudove definicije sek-
sualne prirode ene koja je konvencionalnu sliku en-
stvenosti snabdela novim autoritetom, mislim da neko-
like generacije obrazovanih i pametnih amerikih ~~na
ne bi tako lako odustale od toga da shvate ko su Ista
mogU da budu.
147

Koncept "penis-zavist", to ga je Freud iskovao da
opie)eda~ fenom~n koji je P!imetio kod ena - to jest,
kod z:na IZ ?rem:~e klase kOJe su mu bile pacijentkinje
u B~~u u vIk!onJansko doba - prihvaen je u ovoj
Z~mlJI tokom cetrdesetih godina kao bukvalno objanje-
nJ~ za s,:~ to nije u redu s amerikim enama. Mnogi od
onih kOJI su propovedali doktrinu o ugroenoj enstve-
nosti, suprotstavljajui se tako pokretu amerikih ena
ka nezavisnosti i identitetu, nisu bili svesni njenog froj-
~ovskog porekla. Mnogi od onih koji su je prihvatali -
I. to n~ mal?broj.ni psihoanalitiari, nego brojni popula-
rlZaton, SOCIOlOZI, pedagozi, manipulatori iz ekonomske
propagande, urednici nedeljnih listova, strunjaci za de-
cu, brani savetnici, svetenici, kafanski autoriteti ~
nisu mogli znati ta je sam Freud podrazumevao pod
penis-zaviu. Treba samo znati ta je Freud opisivao
ko~ tih viktorijanskih ena pa da se uvidi kako je po-
gresno bukvalno primeniti njegovu teoriju enstvenosti
na dananje ene. Isto tako, treba samo znati zato je
Fre?-d to tako opisivao, pa da se shvati u kojoj je meri
ovaj koncept zastareo i u suprotnosti sa saznanjima koja
su sastavni deo razmiljanja svakog dananjeg drutve-
nog naunika, ali jo nisu bila poznata u Freudovo
vreme.
Svi se slau da je Freud bio izuzetno osetljiv i taan
posmatra znaajnih problema ljudske linosti. Ali kada
je ?pisivao i tumaio te probleme, on je bio zat~enik
svoJe sopstvene kulture. Ni dok je stvarao nov okvir za
nau kulturu, nije mogao da pobegne iz okvira svoje.
Cak mu ~ njegov ~enije ~ije onda mogao dati saznanja
o ~~t~mm :p.~ocesIma kOJa su danas poznata i ljudima
kOJI msu gemJl.
v. Rel~tivi~et fiziara, koji je u novije vreme izmenio
cItav ~as ~~IStUp naunom saznanju, odreeniji je, pa je
tako l laksI za razumevanje, nego relativitet drutvenih
naunika. Rei da nijedan drutveni naunik ne moe
da se ~ pOEPunosti oslobodi zatvora svoje sopstvene kul-
!ure mje mkakva parola nego osnovni iskaz o istini. Ono
sto posma!ra, drut~eni naunik moe da interpretira sa-
~o u naucno~ OkVI~ svoga doba. To vai i za najvee
1ll0V~!Ore. I. O~ll I?oraJu d~ prevode svoja revolucionarna
o~~nca na JeZIk I u oblastI odreene razvojem nauke do
nJihov.og. doba. C~k i ona otkria koja stvaraju nove
oblastI Jesu relatIVna u odnosu na stanovite svojih
autora.
~oderna istraivanja pokazuju da mnogo od onoga
to Je Freud smatrao biolokim, instinktivnim i nepro-
148
~
1
I
I
i
menijivim treba pripisati delovanju specifinih kulturnih
uzroka.' Mnogo od onoga to je Freud opisao kao karak-
teristino za univerzalnu ljudsku prirodu karakteristino
je samo za odreene evropske mukarce i ene iz srednje
klase s kraja devetnaestog veka.
Na primer, Freudova teorija o seksualnom poreklu
~euroze potie iz injenice da su mnogi pacijenti koje
Je on u poetku posmatrao patili od histerije, a on je
otkrio da je u tim sluajevima uzrok bila seksualna re-
presija. Ortodoksni frojdovci jo uvek tvrde da veruju u
~eksualno poreklo svih neuroza, a poto kod svojih paci-
Jenata trae podsvesna seksualna seanja i ono to uju
prevode u seksualne simbole, jo uvek su u stanju da
otkriju upravo ono za im tragaju.
. Meutim, injenica je da su sluajevi histerije kakve
Je Freud posmatrao danas mnogo rei. Oigledno je da
je u Freudovo vreme kulturno licemerje nalagalo suzbi-
janje seksa. (Neki socijalni teoretiari ak smatraju da
je nepostojanje drugih briga u umiruem austrijskom
carstvu prouzrokovalo seksualne preokupacije Freudo-
vih pacijenata.2 Cinjenica da je njegova kultura poricala
seks je svakako usredsredila Freudov interes na njega.
On je zatim razvio svoju teoriju tako to je sve faze
razvoja opisao kao seksualne, a sve pojave svrstao u
seksualne rubrike.
Njegov pokuaj da sve psiholoke fenomene pre-
vede u seksualne termine i da sve probleme odraslih li
nosti vidi kao posledicu seksualnih fiksacija iz detinj-
stva moe se, jednim delom, pripisati njegovom medi-
cinskom obrazovanju i pristupu problemima uzronosti
koji se podrazumevao u naunoj misli njegovog vremena.~
On je prema pokuajima da se psiholoki fenomeni ob-
I Clara Thompson, Psychoanalysis: E"olution and Develop-
ment, New York, 1950, str. 131. i dalje: "Ne samo to je Freud
naglaavao bioloko vie nego kulturno; on je razvio i svoju
h.lllturnu teoriju, zasnovanu na biolokoj. Dve prepreke su sta-
jale na putu njegovog shvatanja znaaja kulturnih fenomena
koje je posmatrao i beleio. On je bio isuvie obuzet razraiva
njem svojih biolokih teorija da bi mogao da pokloni dovoljno
panje drugim aspektima podataka koje je prikupljao. Tako
ga je pre svega interes ovala primena njegove teorije instinkta
na ljudsko drutvo. Na primer, polazei od pretpostavke o
instinktu smrti, on je iznalazio objanjenja kulturnih fenomena
zasnovana na instinktu smrti. Poto nije imao znanja koja se
mogu stei izuavanjem komparativnih kultura, nije bio u
stanju da vrednuje kulturne procese kao takve... Savremena
istraivanja su pokazala da je mnogo od onoga za ta je Freud
verovao da je bioloko u stvari reakcija na odreeni tip kulture,
a ne osobina univerzalne ljudske prirode."
2 Richard La Piere, The Freudian Ethic, New York, 1959,
str. 62.
149
 -~
, I
jasne na psiholokoj ravni gajio onu istu odbojnost koja
esto karakterie istraivae ljudskog ponaanja. Na nje-
govom putovanju u neistraenu zemlju podsvesti, sve
ono to se moglo opisati fiziolokim renikom i vezati
za neki anatomski organ izgledalo je umirujue, vre,
realnije i naunije. Kako kae njegov biograf Ernest Jo-
nes, on je "oajniki pokuavao da se dri bezbednosti
koju prua cerebralna anatomij a' '.3 U stvari, on je imao
sposobnost da psiholoke fenomene vidi i opie tako
ivo da njegovi koncepti, bez obzira da li su im nazivi
pozajmljeni iz fiziologije, filozofije ili literature - pe-
nis-zavist, ego, Edipov kompleks - izgledaju kao da po-
seduju konkretnu fiziku stvarnost. Kako kae Jones,
za njega su psiholoke injenice bile "isto onako stvar-
ne i konkretne kao to su to metali za metalurga".4 Ova
sposobnost je postala izvor velikih zabuna kada su nje-
gove koncepte poeli da prenose manji mislioci.
itava nadgradnja frojdovske teorije poiva na stro-
gom determinizmu koji karakterie naunu misao vikto-
rijanskog doba. Danas je taj determinizam zamenjen jed-
nim sloenijim vienjem uzroka i posledice, koje poiva
kako na fizikim, tako i na psiholokim procesima i fe-
nomenima. U okviru ovog novog pristupa, bihejvioralni
naunici ne moraju da pozajmljuju termine iz fiziologije
da bi objasnili psiholoke dogaaje ili da bi im podarili
pseudo-stvarnost. Seksualni fenomeni nisu ni manje ni
vie stvarni nego to je to fenomen Shakespeareovog
pisanja Hamleta, a ovaj se -ne moe zaista "objasniti"
svoenjem na seksualne inioce. ak ni samog Freuda
nije mogue objasniti preko njegove deterministike, fi-
zioloke sheme, iako njegov biograf pripisuje njegov
genije, "njegovu boanstvenu strast za saznanjem", neza-
sitnoj seksualnoj radoznalosti, jo pre tree godine i-
vota, u pogledu onoga to se odigravalo izmeu oca i
majke u spavaoj sobi.5
Danas biolozi, drutveni naunici i sve vei broj psi-
hoanalitiara vide potrebu ili impuls za ljudskim ra-
stom kao jednu primarnu ljudsku potrebu, isto onako
osnovnu kao to je to seks. "Oralna" i "analna" faza,
koje je Freud opisivao kao faze seksualnog razvoja -
dete nalazi seksualno zadovoljstvo prvo kroz usta, od
majinih grudi, a zatim kroz vrenje nude - sada se
smatraju za faze ljudskog rasta, na koje, pored seksa,
, Ernest Jones, The Life and Work of Sigmund Freud, New
York, tom I, str. 384.
Isto, tom II (1955), str. 432.
5 Isto, tom I, str. 7-14; tom II, str. 483.
150
I
I
utiu i kulturne okolnosti i roditeljski stavovi.. Kada
zubi rastu, usta mogu ne samo da sisaju nego i da uje-
daju. Miii i mozak isto tako rastu; dete razvija spo-
sobnosti kontrole, vladanja i razumevanja. Kultura moe
da ~adov;o[j'i, tporelk!Ile, pOl1:isne, atrofira, Oza20ve Ni obes-
hrabri detetovu potrebu da raste i ui, bez obzira da
li mu je pet, dvadesetpet ili pedeset godina, isto onako
kao to sve to moe da uini s njegovim seksualnim
potrebama.
Dananji s;pecijail.,~srti za razvoj deteta potviTuju FlI"eu-
dovu opservaciju da se problemi izmeu majke i deteta
prvo iskazuju kao problemi s ishranom a kasnije kao
problemi s vrenjem nude. Pa ipak, u Americi se u no-
vije vreme javlja osetno smanjenje dejih "problema
s ishranom". Da li se izmenio instinktivni razvoj deteta?
Nemogue, ako je, po definiciji, oralna faza instinktivna.
Da li je kultura potisnula ishranu kao iu za rane deje
probleme - zahvaljujui amerikom nastojanju na po-
pustljivosti u odgajanju deteta ili zahvaljujui prosto i
njenici da je II naem drutvu obilja hrana manje zna-
ajan razlog za majinu brigu? Ba usled Freudovog
uticaja na nau kulturu, obrazovani roditelji po pravilu
izbegavaju da izazivaju sukobe s detetom oko vrenja
nude. Takvi sukobi se danas ee javljaju kada dete
ui da govori ili ita.6
Tokom 1940-ih godina, ameriki drutveni naunici
i psihoanalitiari su ve bili poeli da reinterpretiraju
frojdovske koncepte u skladu sa svojom rastuom~vesti
o znaaju kulture. Zanimljivo je, meutim, da im to
nije smetalo da Freudovu teoriju enstvenosti bukvalno
primene na amerike ene.
injenica je da su za Freuda, ak i VIse nego za
dananje urednike asopisa s avenije Medison, ene pred-
stavljale jednu udnu, inferiornu, manje-nego-ljudsku
vrstu. On ih je video kao detinjaste lutkice koje postoje
samo kroz ljubav mukarca, da vole mukarca i da
slue njegovim potrebama. To je isti onaj solipsizam
zahavljujui kome se ljudi vekovima mislili da je Sunce
samo jedan blistavi predmet koji se okree oko Zemlje:
Freud je odrastao s ovim stavom kao delom svoje kul-
ture - ne samo kulture viktorijanske Evrope nego i one
jevrejske kulture u kojoj su mukarci izgovarali dnevnu
molitvu: "Hvala Ti, Gospode, to me nisi stvorio kao
~ Bruno Bettelheim, Love Is Not Enough: The Treatment
of Emotionally Disturbed Children, Glencoe, III, 1950, str. 7.
i dalje.
151
 '~
, 1
enu", a ene se molile u pokornosti: "Hvala Ti, Gospode,
to si me stvorio prema volji Tvojoj".
Freudova majka bila je lepukasta posluna nevesta
mukarcu koji je od nje bio dva puta stariji; otac je
gospodario porodicom na onaj autokratski nain koji
"
je bio tradicionalan u jevrejskim porodicama u vekovima
progona, kada su oevi retko mogli da uspostave bilo
kakav autoritet u spoljnjem svetu. Majka je oboavala
malog Sigmuda, svog prvog sina, i verovala da je on
na neki mistian nain predodreen da postane veliki
ovek; izgledalo je da postoji samo zato da bi udovoljila
svakoj njegovoj elji. Freudova seanja na seksualnu
ljubomoru koju je oseao prema ocu, ije je elje majka
takoe ispunjavala, predstavljaju osnovu za njegovu teo-
riju Edipovog kompleksa. Za njegovu enu, isto kao i
za njegovu majku i sestre, njegove potrebe, elje i zah-
tevi bili su sunce oko koga se itavo domainstvo okre-
talo. Kada je buka koju su njegove sestre stvarale ve-
banjem na klaviru smetala Freudu u uenju, "klavir
je nestao", sea se Anna 'Freud mnogo kasnije, "a s njim
su nestale i sve mogunosti da njegove sestre postanu
muziarke".
Freud nije uviao da bi ovakav stav mogao da pred-
stavlja problem ili da izazove probleme kod ena. en-
ska priroda je da njome vlada mukarac, a njena bolest
je da mukarcu zavidi. Freudova pisma Marthi, njegovoj
buduoj eni, pisana tokom etiri godine njihovog zaru
nitva .(1882-1886), imajIU olIlaj slllisnodJljivi i rz;a:til:in:iaki
ton kojim Torvald u Kui lutaka grdi Noru zato to ova
pokuava da bude ljudsko bie. Freud je poinjao da
istrauje tajne ljudskog mozga u bekoj laboratoriji;
Martha, njegovo "slatko dete", imala je da eka pod
majinim nadzorom etir~ godine da on doe i odvede
je. Iz ovih pisama se vidi da je on njen identitet odre-
dio kao dete-domaicu, iako ona vie nije bila dete a
jo nije bila domaica.
"Stolovi i stolice, kreveti, ogledala, sat koji sreni
par podsea na protok vremena, naslonjaa u kojoj se
moe prijatno matati, tepisi koji pomau domaici da
podove dri isto, u ormanima posteljina uvezana lepim
trakama, haljine po poslednjoj modi i eiri s veta
kim cveem, slike na zidovima, ae za svaki dan i one
za vino i sveane prilike, tanjiri i zdele ... pa sto za ive-
nje i mala lampa, a sve se mora odravati u najboljem
redu, jer e inae domaica, koja je svoje srce rasparala
na male delie, po jedan za svaki komad nametaja, po-
eti da brine. Ovaj predmet mora da svedoi o ozbilj-
152
,I
i
nom radu koji odrava domainstvo, onaj drugi da P9d-
sea na oseanje za lepo, na drage prijatelje kojih eli-
mo da se setimo, na gradove koje smo posetili, na asove
koje elimo da prizovemo _.. Treba li da veemo srca
i za :tako male stv3ITi? Da, i to bez Qik!levanja _..
Najzad, ja znam kako si ti slatka, kako e kuu
I
pretvoriti u raj, kako e uestvovati u svemu to me
zanima, kako e ,biti vesela a ipak briljiva. Dopustiu
ti da kuom vlada kako eli, a ti e me za to nagra-
diti svojom slatkom ljubavlju i time to e se uzdignuti
iznad onih slabosti zbog kojih ene tako esto bivaju
podvrgavane preziru. Kada to moje obaveze dozvole,
zajedno emo itati ono to elimo da nauimo, a ja u
te uputiti u stvari koje ne mogu da zanimaju devojku
sve dok ne upozna svog budueg druga i njegovo zani-
.
manJe ..."7
U pismu od 5. jula 1885, on je kori zato to i dalje
poseuje Elizu, prijateljicu koja izgleda nije sasvim ed
na u odnosu prema mukarcima:
"ta vredi to ti osea da si sada dovoljno zrela
da ti taj odnos ne moe nakoditi? ... Ti si isuvie meka,
a to je neto to u morati da ispravim, jer ono to
jedno od nas ini upisivae se u raun i onom drugom.
Ti si moja dragocena mala ena, a takvom bi ostala ak
i kada bi pogreila ... Ali ti sve ovo zna, slatko moje
dete ... "8
Viktorijanska meavina vitetva i snishodljivosti
koja se moe nai u Freudovim naunim teorijama o
enama jasno se vidi iz pisma od 5. novembra 1883, u
kome on i'smeva stavove J oma Stuarta Milla o "emanci-
paciji ena i enskom pitanju uopte".
"Iz celog njegovog izlaganja se nikada ne vidi da su
ene bia drukija-lIleemo rei nia nego, r.adije, sup-
rotna - od Illlulkaraca. On smatra da je poci-VllaivalIlje
ena analogno podvlaivanju Crnaca. Svaka devojka ko-
joj muakrac ljubi ruku i za iju je ljubav spreman na
sve mogla bi da ga ispravi, iako nema ni pravo glasa
ni pravnu sposobnost. Zaista je mrtvoroena ideja da
se ene alju u borbu za opstanak isto kao i mukarci.
Kada bih, na primer, uobrazio da mi je moja nena slat-
ka devojka takmac, to bi se zavrilo samo tako to bih
joj rekao, kao to sam to uinio pre sedamnaest meseci,
da mi je draga i da je molim da se iz borbe povue u
mirnu i skladnu aktivnost mog doma. Moda bi promene
7 Ernest L. Freud, Letters of Sigmund Freud, New York,
1960, Pismo lO, str. 27; Pismo 26, str. 71; Pismo 65, str. 145.
'Isto, Pismo 74, str. 60; Pismo 76, str. 161. i dalje.
153
 '.*"1. -*
.C.'
u vaspitanju mogle da potisnu sve enine nene osobine,
one kojima treba zatita a koje su ipak ~ako I:?bed~no
sne, i da bi ena tada mogla da zarauje za ZIvot Isto
kao mukarac. Isto tako, mogue je da u ovom sluaju
ne bi trebalo aliti zbog propadanja jedine divne stvari
koju svet moe da nam ponudi - naeg i~eala enstv~
nosti. Ja verujem da bi sve reforme prava l obrazovanja
propale zbog injenice da, mnogo pre dob.a u kome
ovek moe da stekne poloaj u drutvu, Pnroda o dre-
. uje eninu sudbinu preko lepote, arma i ljupkosti.
- Pravo i obiaji imaju enama da daju mnogo toga to
im je' uskraeno, ali poloaj ene e sigurp.o biti 0!l0
to i jeste: u mladosti, oboavana dragana, a u zrelIm
godinama voljena supruga".9
Poto, kao to je priznato, sve Freudove teorije po-
ivaju na njegovoj prodornoj, beskrajnoj analizi samoga
sebe, i poto je seksualnost ia svih njegovih teorija!
neki paradoksi u pogl~du njeg~ve sopstven~ sek~u~I!l0S~I
nam se ine relevantmm. Kao sto su mnogI naucmcI pn-
metili, u njegovim delima se mnogo vie panje poklanja
dejoj seksualnosti nego njenim zrelim izrazima. Njegov
glavni biograf, Jones, istie da je Freud ak i za svoje
vreme bio izuzetno edan, puritanac i moralista. U i-
votu se relativno malo zanimao za seks. Za njega su
postojale samo majka, koja ga je u detinjstvu oboa-
vala, jedna potpuno izmatana romansa s devojko;n Pc:'
imenu Gizela, i veridba s Marthom u dvadesetsestoJ
godini. Devet mesec! tok?~ kojih su oboj.e i~e~i ~ Beu
nisu bili preterano sre~~I, Jer. IZgleda day.J~ J?-JoJ ~Ilo ~e~
prijatno i da ga se plas Ila; ah, kada su cet.ln godine bIh
razdvojeni ugodnim rastoj anj em, planula Je grande pas-
sion od 900 ljubavnih pisama. Posle venanja, strast kao
da je brzo iilela, iako njegovi biografi istiu da je
on bio isuvie krut moralist da bi seksualno zadovolj-
stvo traio van braka. Martha, i to za vreme prvih godina
veridbe, bila je jedina ena ~a koju je. oJ?-' ka~ ?dra~t~o
ovek usredsredio sve one silne strastI ljubaVI l mrznJe
za koje je bio sposoban. Kasnije jye takv~ eD?-0~ije ~sme
ravao prema mukarcima. Kao sto pnmecuJe b~ograf
kOji ga je potovao, Jones: "Freudovo odstupanje od
proseka u ovom pogledu, kao i njegova nagl~ena .me~
talna biseksualnost, verovatno su u odreenOj men uti-
cali na njegove teorijske poglede".lo
Manje odani biografi, pa i sam Jones, skreu panju
na to da, kada se FreudQve teorije sagledaju u svetlosti
9 Jones, naved. delo, tom I, str. 176. i dalje.
10 Isto, tom II, str. 422.
154
njegovog ivota, one podseaju na puritansku usedelicu
koja u svemu vidi seks.u Zanimljivo je. da je njegova
glavna alba na poslunu Hausfrau bila da nije dovolj-
no "posluna" - a ipak, to je zanimljiva suprotnost,
i da nije dovoljno "oputena" s njim i da nije u stanju
da se ponaa kao "drugar".
"Ali, kao to je Freud imao da na svoju alost otkri-
je, ona u srcu nije bila posluna i imala je vrstinu ka-
raktera koja nikome nije dozvoljavala da je po svojoj
volji menja. Njena linost je bila potpuno razvijena i
dobro integrisana; ona je zasluivala najvei kompliment
koji psihoanaliza moe da prui - bila je ,normalna' ".u
Freudova "nikad neostvarena namera da je stvori
prema svojoj slici" nazire se kada joj on pie da mora
da "postane sasvim mlada, malo srce, staro nedelju
dana, koje e odmah izgubiti svaki trag drskosti". Ali,
on onda prekoreva samog sebe:
"Voljena ne srne da bude igraka nego dobar prija-
telj koji e uvek nai pametnu re kada strogi gospodar
iscrpi svoju mudrost. A ja sam pokuao da zatrem nje-
nu iskrenost tako da nikad ne izrekne svoje miljenje
pre nego to bude sigurna u pogledu mog" Y
Kako istie Jones, Freuda je bolelo kada ona nije
ispunila njegov glavni zahtev - "potpunu identifikaciju
s njime, njegovim miljenjima, oseanjima i namerama.
Ona nije bila stvarno njegova sve dok na njoj nije mo-
gao da sagleda svoj ,peat' ". Freud "je ak priznavao
da je dosadno ako kod druge osobe nema nieg to
treba ispraviti". On ponovo istie da se Freudova ljubav
mogla "osloboditi i iskazati samo pod vrlo povoljnim
uslovima ... Martha se verovatno bojala svog silnog
ljubavnika i po pravilu je traila spas 11 utanju".14
Tako joj je on pisao: "Odriem se onoga to sam
zahtevao. Nije mi potreban saborac kakvog sam eleo od
tebe da stvorim. Dovoljno sam snaan da se borim sam.
... Za mene ostaje drago ceni slatki, voljena".15 Tako se,
izgleda, zavrio "jedini period u njegovom ivotu kada
11 Isto, tom I, str. 271: "Njegovi opisi seksualnih aktivnosti
su tako injenini da ih mnogi itaoci smatraju suvoparnim i
lienim svake topline. Na osnovu svega to znam 9 njemu, ~ekao
bih da je za ovu, esto fascinantnu temu, POkazlV<!-? manJ.e .od
prosenog linog interesa. Seksualne teme mkada mje pommJao
s uivanjem. Uvek je odavao utisak neobino edne osobe -
ne bi bIlo preterano upotrebiti re ,puritanske' - a sve to
znamo o njegovom ranom razvoju potvruje ovaj utisak."
12 I sto, tom I, str. 102.
13 Isto, tom I, str. 110. i dalje.
14 Isto, tom I, str. 124.
'5 Isto, tom I, str. 127.
155
 .'':;+1' ..
.. I
su se takve emocije (ljubav i mrnja) usredsreivale na
enu".16
Brak je bio konvenci.o?alan, ali bezy ~~:asti. Kako
veli Jones: "Nije ~oglo. blt~ mnog~ usp~smJ~ bra~ov~.
Martha je nesumnjIVO bIla ~rsna. ze~a l maJka. Bila Je
odlina domaica - od onih retkih zena kOJe uspevajU
da poslugu zadre veoma dugo - ali nikada nije bila
Hausfrau kojoj su s!vari va~nij~ o~ ljudi. !'!a prvom
mestu su uvek bili uaobnost l rmr njenog .muza. .. Od
nje nije ni trebalo oekivati da prati ~jegove sn;tele l~~
tove mate uspenije nego to je to bIO u stanju veCI
deo oveanstva" p
Ugaala je njegovim fizi~im potn:bama)(~o najoyda-
nija jevrejska majka, i svakI obed Je po.cm~ao tac?;o
na vreme, onako kako to eli der Papa. Ah mkada mje
ni sanjala da u njegovom ivotu uestvuje kao ravno-
pravan partner. Freud nij~. mislio .. da je ona podob?a
da se stara o deci, a naroclto o nJiho.vom obrazovanJu,
u sluaju njegove smrti. O? pominje .Jedan. san u kom.e
on zaboravlja da ode po nJu u pozonste. NJego~~ aSOCI-
jacije "podrazumevaju da zaboravnost moze bItI opro-
stiva u nevanim stvarima".18
Nelagodnost i inhibicije kod ena i razdraljivost
kod mukaraca kakve nalazimo u Freudovom braku esto
su, izgleda, bile posledica one b~zgranine potinjenosti
ena koju je Freudova kultura uzImala zdravo .za.gotovo,
kao i onemoguenosti ene da samostalno delUje l stekne
lini identitet. Kako rezimira Jones, Freudov odnos pre-
ma enama se "verovatno moe smatrati prilino staro-
modnim to je lake pripisati drutvenoj sredini i dobu
u kome 'je odrastao nego nekim linim iniocima".
"Bez obzira na njegove intelektualne stavove o ovom
pitanju, u njegovim delima i prepisci ir;na mnogo ,~di
kacija o njegovim emocionalnim stavovlm.a. :SUdUCI. da
u njegovoj prirodi nema ni traga oholostI m supenor-
nosti bilo bi preterano rei da je on mukarce smatrao
crosp~darima svih ivih bia, ali odgovara istini ako se
kae da je po njegovom miljenju osnovna funkcija ena
da se aneoski staraju o potrebama i ugodnosti muka-
raca. Iz njegovih pisama i izbora partnera je jasno da
je on na umu imao samo jedan seksualni objekt - ne-
an i enstveno ..
lO Isto, tom I, str. 138.
l? Isto, tom I, str. 151. . 23; ovaj poslednji dobija se raunanjem od poslednjeg dana
" Helen Walker Puner, Freud, His Life and His Mmd, New
. York, 1947, str. 152.
156
I
I
I Nema sumnje da je za Freuda psihologija ena bila
tajanstvenija od psihologije mukaraca. Jednom je kazao
Marie Bonaparte: ,Veliko pitanje na koje jo niko nije
I dao odgovor i na koje ni ja ne mogu da odgovorim
I
posle tridesetogodinjih istraivanja enske due jeste:
ta ena hoe?' ".19
Jones primeuje i sledee: "Freud se isto tako zanio.
mao i za jedan drugi tip ena, vie intelektualan i moda
mukobanjast. Takve ene su u njegovom ivotu vie
puta igrale odreenu ulogu, sporednu u odnosu na nje-
gove muke prijatelje iako neto finijeg kalibra, ali
ga one nisu erotski privlaile."2D
Meu ovim enama bile su njegova svastika, Minna
B ernays , koja je bila mnogo inteligentnija i samostal-
nija od Marthe, kao i kasnije ene-analitiari i sledbe-
nice psihoanalitikog pokreta: Marie Bonaparte, Joan
Riviere, Lou Andreas-Salome. Meutim, ni njegovi obo-
avaoci ni njemu neskloni biografi ne daju nikakvog
osnova za sumnju da je Freud ikada potraio seksualno
zadovoljstvo van braka. Prema tome, izgleda da je za
njega seks bio potpuno odvojen od ljudskih strasti, koje
je on, u kasnijim produktivnim godinama svog dugog
ivota, izraavao kroz svoja razmiljanja i, u manjoj
meri, kroz prijateljstva s mukarcima i onim enama
koje je smatrao ravnim sebi, pa prema tome "mukim",
Jednom je rekao: "Za mene je uvek neobino kada dru-
goga ne mogu da shvatim kroz poreenje sa sobom"?l
Prema Freudovoj teoriji, pokretaki motiv enske
linosti je njena zavist na penisu, usled ega je i u sop-
" Jones, naved. delo, tom II, str. 121.
20 Isto, tom I, str. 301. i dalje. U vreme kada je Freud
polagao temelje svojoj seksualnoj teoriji, a pre nego to ga jt?
njegova herojska samo-analiza oslobodila od strasne zavisnostI
prema itavom nizu mukaraca, njegove su se emocije usredsre-
ivale na jednog vrlo upadljivog lekara za grlo i nos, nekog
Fliessa. Bila je to jedna istorijska sluajnost, od sudbonosnog
znaaja za ene. Naime, Fliess je razradio, a Freud je celog
ivota podravao, jednu fantastinu ,,naunu teoriju", koja je
sve fenomene ivota i smrti svodila na "biseksualnost", koja se
izraavala matematiki preko jedne periodine tabele zasnovane
na broju 28, prema menstrualnom ciklusu ene. Freud je eleo
da se sastane s Fliessom kao da e tako ,,zadovoljiti glad i
e". Pisao mu je: ,,Niko ne moe da zameni optenje s prija-
teljem koje jedna, verovatno enska, strana mene zahteva". Cak
i posle svoje samo-analize, Freud je verovao da e umreti na
dan koji je predviala Fliessova periodina tabela, u kojoj ~e
sve moglo izraunati pomou enskog broja 28 i mukog broja
jednog do prvog dana sledeeg menstrualnog ciklusa.
21 Isto, tom I, str. 320 .
157
stvenim oima onako malo vredna kao to je to "U
oima deaka i kasnije, moda, mukarca"; kod nor-
malnih ena, ovo se pretvara u eninu elju da poseduj~
muevljev penis, elju koja ~e ne ~oe1:l potpunosti
ispuniti sve dok ne stekne perus, raa~Jem smao Ukrat~o,
ona je prosto homme manque, m~skarac. .~ome nesto
nedostaje. Kako kae eminentn<l; 'psihoanah~Ica~ka qara
Thompson: "Freud se nikada ruje osl<?~od.lO .v:~tonJ~n
skog stava prema eD:ama .. On je ogr:mIc~nJa I ZIV~t VIk-
torijanskog doba prihvatiO kao neIZbeza~ d~o ze?ske
sudbine .... Koncepti kompleksa kastraCIje I vpe~Is-za
visti dve osnovne ideje u njegovom delu, :p0cIVaJu na
pretpostavci da su ene bioloki inferiorne u odnosu na
mukarce" .22
ta je Freud podrazumevao pod koncept??I penis-
-zavisti? Jer ak i oni koji uviaju da Freud ruje mogao
da pobegne' od svoje kulture, ne sumnjaju da je on
tano opisao ono to' je u njoj video.
Kod deaka se kastracioni kompleks formira onda
kad~' vidi enske genitalije i naui da onaj polni-organ
koji on toliko ceni ne mora nuno da se .nalazi na telu
svake ene ... od tog trenutka, on dolazi pod uticaj stra-
ha od kastracije, koji predstavlja najjai motiv u nje-
govom daljem razvoju. Kod dejvoice,. kas~racioni kom-
pleks takoe poinje kada ona ugleda gerutalne organe
drugog pola. Ona odmah primeuje razliku a, mora se
priznati, i njen znaaj. Ona osea da je u veoma nepo-
voljnom poloaju, esto izjavljuje da bi. i sa~a. ele~a
da ima neto slino i pada rtvom perus-zavIstI, kOJa
ostavlja neizbrisive tragove na nje~om razv?ju i ~o:~i
ranju karaktera i koja s.~'. ak ru. pod naJ povolJ ruJ Im
uslovima ne moe prevazIcI bez vehkog utroska mental-
ne energije. To to devojica uv~a injenicu da neI?-a
penis ne znai .i da )0) t~ nemall:Je l~ko pada .. ~apr.otIv,
ona dugo ostaje pn ZeljI da pnba~I n~sto. shcno ~ n~
obino dugo veruje da je to moguce; cak I kad~ J.u Je
poznavanje stvarnosti odavno nagnalo da o d,h aCI ISI;>U-
njenje te elje kao neto apsolut~o neD:lO~ce, anahz~
pokazuje da elja jo uvek opst?-~e u nJ~noJ p,?d~vestI
i da je nabijena znatnom energIJom. N~Jzad, zelJ?- da
doe do penisa za kojim toliko ezne moze da doprm.ese
motivima koji odraslu enu nagone da doe na analIZU,
a ono to ona sasvim umesno oekuje od analize, npr.
sposobnost da se oda intelektualnoj karijeri, moe se
22 Thompson, naved. delo, str. 133.
158
esto prepoznati kao sublimirana modifikacija ove po-.
tisnute elje".23
"Otkrie da je kastrirana predstavlja prekretnicu u
i ivotu devojice", nastavlja Freud. "Njeno samoljublje
I
je povreeno usled neugodnog poreenja s deakom,
1I, koji je mnogo bolje opremljen". U njenim oima, njena
majka i sve druge ene gube vrednost, onako kao to
I iz istog razloga gube vrednost u oima mukarca. Ovo
,
I
dovodi ili do potpune seksualne inhibicije i neuroze, ili
I
I do "kompleksa mukosti", u kome devojica nastavlja
s "falikim" aktivnostima (tj. "aktivnostima koje su obi
no karakteristine za mukarce") ili do ,.normalne en-
stvenosti", u kojoj devojica suzbija svoje impulse za
delanjem i okree se ocu u svojoj elji za penisom. "Me-
utim, stanje enstvenosti nastaje tek kada elja za pe-
nisom ustupi mesto elji za detetom - dete zauzima
mesto penisa". Kada se devojica. igra s lutkama, to
"nije pravi izraz njene enstvenosti", poto je u pitanju
aktivnost a ne pasivnost. "Najjaa enska elja", udnja
za penis om, nalazi zadovoljenje samo "ako je beba maH
deak koji sa sobom donosi odavno eljeni penis ...
Majka moe da prenese na sina sve ambicije koje je
sama morala da suzbije, i moe da se nada da e on
zadovoljiti sve to je u njoj ostalo od kompleksa mu-
kosti".24
Ali, toliko je teko prevazii ovu uroenu manjka-
vost i penis-zavist kao njenu posledicu, da se enin su-
perego - njena savest i ideali nikada ne formiraju ona-
ko potpuno kao to je to sluaj kod mukarca: "ene
imaju veoma slabo oseanje pravde, to je nesumnjivo
povezano s dominacijom zavisti u njihovom mentalnom
ivotu". Iz istog razloga, enin interes za drutvo je
slabiji nego mukarev, a "sposobnost sublimiranja in-
stinkata je manja". Najzad, Freud ne moe da se uzdri
a da ne pomene i "jedan utisak koji se esto stie u
analizi" - zbog uroene manjkavosti ena, ak ni psi-
hoanalitiari ne mogu za njih mnogo da uine.
"Mukarac u tridesetoj godini nam izgleda kao
mlad i, na neki nain, nepotpuno razvijen individuum, od
koga oekujemo da e biti u stanju da dobro iskoristi
mogunosti razvoja koje analiza otvara pred njim. Ali,
ena istih godina nas esto zaprepauje svojom psiho-
lokom rigidm.ou i l1etpromen1jirvou ... P,rednjom ISe
. 23 Sigmund Freud, "The Psycholo~y of Women", u: New
Introductory Lectures on PsychoanalyslS, prev. W. J. H. Sprott,
New York, 1933, str. 170. i dalje.
24 Isto, str. 182.
159
 .;:"';PI'!,
ne otvaraju nikakve staze daljeg razvoja. Kao da je ceo
proces odigran i ne podlee nikakvim uticajima ubudu-
e: u stvari, kao da je naporni razvoj koji vodi do
enstvenosti iscrpeo sve mogunosti jedinke ... ak i
kada uspemo, razreavajui njen neurotini konflikt, da
uklonimo patnju".15
ta on u stvari saoptava? Ako, u svetlu naih novih
saznanja da je ono to je Freud smatrao biolokim esto
bila samo kulturna reakcija, protumaimo "penis-zavist"
onako kao to su iznova protumaeni drugi frojdovski
koncepti, vidimo samo to da je viktorijanska kultura
enama davala dobre razloge da zavide mukarcima: dak-
le, upravo ono stanje protiv koga su se feministkinje
borile. Ako ena kojoj su uskraeni sloboda, status i ui-
vanja koji pripadaju mukarcu potajno eli da ima sve
te stvari, ona e, u stenogramu sna, moda .eleti da bude
mukarac i moda e videti sebe s onom jedinom stvari
po kojoj se mukarac nesumnjivo razlikuje od nje -
penisom. Naravno, ona e morati da naui da prikriva
svoju zavist i bes: da izigrava dete, lutku, igraku - jer,
njena sudbina zavisi od toga da li e uspeti da opini
mukarca. Ali, zavist i bes e u dubini i dalje kljuati
i ogadie joj ljubav. Ako u potaji prezire samu sebe i
zavidi mukarcu na svemu onom to ona nije, moda e
mehaniki obavljati ljubavne kretnje ili ak oseati rop'
sko oboavanje, ali da li e biti sposobna za slobodnu i
radosnu ljubav? enina zavist prema mukarcu ili njen
samoprezir ne mogu se objasniti njeni~ odbijanjem da
prihvati sopstvenu polnu nakaznost, OSIm ako ne veru-
jete da je ena, po prirodi, inferiorno bie. Naravno, u
tom sluaju njena elja da bude jednaka je neurotina.
Danas se priznaje da Freud nikada, pa ni kod mu-
karca, nije posvetio dovoljno pan)e razvoju ega ili
sopstva: (self): "impulsa da se ok0!ID0m ovlad~, d~ ~e
ona kontrolie ili da se s njom postIgne zadovolJavaJuce
jedinstvo" .26 Analitiari .kojiv.s~ se osl~bod~i ~v~ ~re.~
dove nedoslednosti i pndruzIh se drugIm biheJvlOnstIc-
kim naunicima u istraivanju ljudske potrebe za rastom.
Isto, str. 184.
25
Thompson, naved delo, str. 12: "Rat od 191:l-1918. je jo
26
vie skrenuo panju na porive ega.... U ovom penodu u analizu
prodire jo jedna ideja: .. da. agresija, isto kao i s~~s, ~oe ~a
bude jedan vaan potisnut lIDpuls. .:. Problematieno Je bil~
kako ukljuiti agresiju u teoriju instinkata. ... Freud Je ovaj
problem konan; reio u svojoj dru~oj .teoriji inst!nkata: A~re
sija je nala svoje mesto kao deo mstinkta smrti. ZanimljiVO
je da Freud nikada nije posebno naglaava~ normalno samo-
-potvrivanje, tj. impuls. da se ovla~a sredin?m,. d~ se on~
kontrolie ili da se s njom uspostaVi zadovoljavajuclodnos.
160
I
poinju da veruju da je to osnovna ljudska potreba i
!
, da bilo kakvo njeno ometanje predstavlja izvor psihikih
, n~daa.~Seks j~ s~mo je.dna od dimenzija ljudskog poten-
I CIJala. l'reud Je zene VIdeo samo kroz njihov seksualni
.,I o~os s mukarcima. Ali, sve one ene kod kojih je' on
- I, VIdeo samo seksualne probleme morale su imati i veoma
,
-I ozbiljne probleme zaustavljenog razvoja, razvoja koji
-I ne dosee pun ljudski identitet - probleme nezrele i
I
I
I
nepotpune linosti. Otvoreno uskrauj ui enama obrazo-
I vanje i nezavisnost, ondanje drutvo je onemoguavalo
ene da ostvare svoj puni potencijal ili da ostvare one
interese i ideale koji bi doprineli njihovom razvoju.
Freud opisuje ove nedostatke, ali je u stanju da ih obja-
sni samo kao danak koji se plaa "penis-zavisti". On je
uviao da ene koje potajno ele da budu jednake s mu-
karcima ne bi uivale u tome da budu njihovi objekti;
pri tome je on opisivao injenice. Ali, kada je eninu
elju za jednakou odbacio kao "penis-zavist", zar time
nije samo iskazao svoje miljenje da ene nikada ne mo-
gu biti jednake s mukarcem, upravo onako kao to ne
mogu da ponesu njegov penis?
. Freud nije razmiljao o drutvenim promenama nego
Je pokuavao da mukarcima i enama pomogne da se
prilagode drutvu. Tako on saoptava sluaj jedne sre-
dovene usedelice koju je uspeo da izlei od simptom-
-kompleksa koji ju je petnaest godina spreavao da uz-
me bilo kakvog uea u ivotu. Osloboena simptoma,
ona se "bacila u vrtlog aktivnosti da bi razvila svoje
talente, koji nikako nisu bili mali, i da bi iz ivota iz-
vukla bar malo razumevanja, uivanja i uspeha pre nego
to bude kasno". Ali svi njeni pokuaji su se zavrili
kada je uvidela da za nju nema mesta. Poto vie nije
,
I
mogla da se povue u svoje neurotine simptome, poe
. I
la je da doivljava nesree: uganula je nogu, ruku. Kada
je i ovo izanalizirano, "umesto nesrea, poela je da u
slinim sluajevima navlai laka oboljenja, kao to su
katar, promuklost, prehlada ili reumatine natekline;
kada se najzad odluila da se pomiri sneaktivnou,
ceo sluaj je bio zavren" .27
Danas, kada je jednaka inteligencija ena nauno
dokazana i kada su se njene sposobnosti pokazale kao
jednake mukim u svim oblastima s izuzetkom iste
snage miia, teorija eksplicitno zasnovana na prirodnoj
enskoj inferiornosti izgledala bi koliko licemerno toliko
i smeno. Ali, to ostaje osnov Freudove teorije o enama,
'fl Sigmund Freud, ,,Anxiety and Instinctual Life", u: New
Introductory Lectures on Psychoanalysis, str. 149.
11 Marksizam u svetu 8-9 161
uprkos tome to njene dananje verzije navlae masku
veitih seksualnih istina.
Poto su Freudovi sledbenici bili u stanju da enu
vide samo onako kako ju je opisao Freud - kao infe-
riorno, detinjasto, bespomono bie koje moe da b.udi?
sreno samo ako se prilagodi tome da bude paSlvm
objekt mukarev - oni su l;.te.li. da pom.<:gnu ve?-ama
da se oslobode potisnute zavIstI l neurotlcne zelje da
budu ravnopravne. eleli su da pomognu enama da
nau seksualno ispunjenje kao ene tako to e prihva-
titi svoju priJ;odnu inferiornost.
Meutim dok su Freudovi sledbenici l.1,speli da buk-
valno prenes~ u Ameriku dvadesetog veka ~rok~ i nai
ne leenja stanja koje je Freud zvao pehls~zavlst, dru-
tvo, koje definie inferiorJ?-ost, drastir:o se iZJ;ll.enilo:
U svetlu svojih novih znanja o kulturnIm proceSIma l
ljudskom razvoju, treba pre!postaviti ~a e ?~ e~e!
odrasle s pravima, slobodama -l obrazovanjem kOJI su bill
uskraeni viktorijanskim enama, razlikovati od ena
koje je Freud pokuavao d~ lei. Treba pretpostavi!i da
ove ene imaju mnogo manje razloga da zavIde muskar-
cima. Ali, Freud je amerikim v~enama. bio protuma7n
na tako neobino bukvalan nacm da Je koncept pems-
-zavisti poprimio neki svoj mistini samostalan ivot,
kao da postoji nezavisno od ena kod kojih je bio usta-
novljen. Stvarne nepravde koje je ivot pre j~dno~ ve~a
nanosio enama odbacivane su kao puke raCIOnalIzaCIje
za penis-zavist. S druge strane, stvarne ~ogunosti ~oje
ivot danas otvara pred enama zabranjIVane su u lIDe
penis-zavisti.
Bukvalna primena frojdovske teorije vidi se iz sle-
deih pasusa iz knjige Modern Women: The Lost Sex
koju su nap~sali rpsihoanal1ti~~ ~alI)'1Ilia F~am i
sociolog Ferdmand Lundberg; knjIga Je parafrazrrana ad
nauseam u popularnim asopisima i branim savetovali-
tima sve dok njene poruke nisu postale sastavni deo
konvencionalnih, prihvaenih istina naeg doba. Izjed-
naujui feminizam i penis-zavist, autori odluno tvrde:
"Uprkos prividnoj ubedljivosti svog politi~~g i v~eg
dela (ne itavog) socijalnog programa, femilllzam Je u
svome jeLig;I1l bio o:zlbiJjna bolesrt ... Danas vladajui pra-
vac u enskom odgoju i razvoju ... suzbija upravo one
osobine koje su neophodne za postizanje seksualnog za-
dovoljstva: prijemivost i pasivri.ost, volja da se zavisno~t
priihvati !bez s'braha illi IJ.ID1nje, a IS Idubdkom U[lurtras-
njom spremnou za konani cilj seksualnog ivota -
zaee.
162
enski organizam nije u stanju da postigne '"Jsea
nje dobrobiti putem nlUkarakill dostignua... Femi-
nistkinje su greile kada su pok~ale da. ~~u . skre?~
sa enskog puta odgoja i postave Je na u sustilll muski
put uspeha. . . .v ,...
Dakle, poinje da se uoblIcava sledecI PSihOSOCIO-
loki zakon: to je ena obrazovanija, to je vea vero-
vatnoa da e patiti od seksualnog por~meaja, t~~g
ili lakeg. to je vea uestalost seksualnih p~remecaJa
u datoj grupi ena, to e manje dece one roditI: .. Sud-
bina im je udelila sreu za kojom je ~eznula l~di Magb.et:
I
I liene su pola, i to ne samo u stvan poroaja, nego l u
'1
oseanju zadovoljstva."28 ._ . __ . ___
.i Tako su Freudovi popularizatori jo bolje zaWipse-
I
I udonaunim cementom njegovo jezgro skrivenih tradi-
I
cionalnih predrasuda prema enama. Freud je i sam
bio svestan svoje sklonosti da izvlai beskrajne deduk-
cije iz jedne jedine injenice - taj metod je plodan i
kreativan, ali i opasan ukoliko se znaenje one jedine
injenice pogreno shvati. Freud je pisao Jungu 1909:
"Vaa pretpostavka da e, kada mene vie ne b~de, moje
greke biti oboavane kao svete moti, beskrajno me je
zabavila, ali ne mogu da poverujem u nju. Naprotiv,
mislim da e moji sledbenici pohitati da to bre unite
svu moju ostavtinu koja nije zdrava i solidna".29
Ali, u pitanju ena, Freudovi sledbenici su ne ~amo
umnoili njegove greke nego su, s mukom pokusa~a
jui da uklope svoja saznanja o stvar~ ~ena~a 1:'- nJe-
gov teorijski okvir, zatvorili i ona pItanja kOJa Je on
sam ostavio otvorenim. Tako, na primer, Helene Deutsch,
ije se defiintivno dvotomno delo The Psychology .of
Women- A Psycho analytical Interpretation pojavilo
1944, ne uspeva da sve enske. muke svede Ii~ pe?is:
-zavist kao takvu. Zato ona pnbegava onome sto Je l
sam Freud smatrao pogrenim, pa izjednaava "en-
skost" s "pasivnou" a "mukost" s "aktivn?u'~~ i to
ne samo u oblasti seksa, nego u svim oblastIma ZIvota.
"Iako sam potpuno svesna injenice da poloaj ene
zavisi od spoljnih inilaca, usuujem se da tvrdim da
se osnovne jednakosti ,ensko-pasivno' i ,muko-aktivn~'
javljaju u svim poznatim kulturama i rasama, u razh-
itim oblicima i razliitim proporcijama.
ena se veoma esto odupire ovoj osobini koju joj
je podarila priroda i, uprkos odreenim prednostima
'-' Marynia Farnham and Ferdinand Lundberg, Modern ~o
man: The Lost Sex, New York i London, 1947, str. 142. l dalje.
29 Ernest Jones, naved. delo, tom II, str. 446.
163
koje joj ona prua, ispoljava mnoge' oblik~ ponaanja
koji pokazuju da nije u potpunosti zadovoljna ~opstve
nom konstitucijom ... izraavanje tog neza~ovolJstv3i1 u
kombinaciji s pokuajima da se ono uklOnI, dovodI do
.
emnog ,k omplek sa musvkos t""
I .30
"Kompleks mukosti", kako ga ~aziva dr Deutsc~,
potie neposredno od "enskog kastracIOnog kompleksa .
Dakle, anatomija je jo uvek sudbina, a zena jo uvek
un homme manque. Naravno, dr Deutsch uzgred spo-
minje da "to se tie devojice, ~veu~~, i n~en~ agres~
ja i njena aktivnost trpe ogramcav~Juce utIcaJ e s!:edi:
ne" .. Dakle penis-zavist, nepotpuna zenska anatomIja l
drutvo "kao da deluju zajedniki da bi proizveli en-
stvenost" .31
Meutim normalna" enstvenost. se moe postii
samo ako e~a'potpuno odbaci sve svoje aktivne ciljeve
i svu svoju "originalnost" i ako se u potpunosti i~enti
" .j
fikuje s aktivnostima i ciljevima mua ili sina. Ovaj pro-
ces se moe sublimisati na neseksualan nain - na pri-
mer u sluaju ene koja obavlja istraivanja za otkria
njoj' pretpostavljenog mukarca. Cerka koja svoj ivot
posveti ocu tako~ postie zadovoljavajuu ~ns~u "sub-
limaciju". Ova bnlJantna Freudova sled~em~a. JZre~orn
tvrdi da su sve ene koje su do 1944. u AinencI postIgle
slavu sopstvenim delovanjem u bilo kom podruju' to
uinile samo po cenu zadovoljenja svoje enstvenosti.
Ona ne pominje niije ime, ali sve takve ene pate od
"kompleksa mukosti".
Kako onda moe devojka ili ena koja nije psiho~
analitiar da odbaci ovako znaajna upozorenja koja su,
etrdesetih godina, poela da izlaze iz svih svetilita
rafinirane misli?
Bilo bi smeno tvrditi da je neka psihoanalitiarska
zavera kriva to su se Freudove teorije koristile da se
njima ispiraju mozgovi dveju generacija ?brazova~
Amerikanki. To je bilo delo. dobronamernih popularI-
zatora i povrnih novinara, pravovernih sledbenika i onih
koji su se prikaili zbog mode, onih koji su patili i onih
koji su leili i onih koji su iz tue patnje izvlaili profit;
ali, pre svega, to je bila posledica specifinog sticaja
snaga i potreba karakteristinih za ameriki narod u
tom trenutku. U stvari, bukvalno prihvatanje Freudove
te~rije enstvenosti u amerikoj kulturi predstavlja tra-
Helene Deutsch, The Psychology of Women - A Psycho:
!tl
analytical Interpretation, New York, 1944, tom I, str. 224. l
dalje.
31 Isto, tom I, str. 251. i dalje.
164
_~L
gikominu suprotnost linim tekoama mnogih ameri
kih psihoanalitiara koji su pokuavali d.a ono to su.
videli u svojim pacijentkinjama pomire s Freudovom
teortkj~'orki analitiar, jedan od poslednjih' koji je
proao ~oz Freudov Institut za psihoan.alizu u. ~eu,
rekao mi je: "Tokom dvadeset godina, koliko analizIram
amerike ene, stalno sam dolazio u poloaj da na psi-
hiki ivot svojih pacijentkinja primenjujem Freudovu
teoriju enstvenosti onako kako to nisam eleo da i
nim. Doao sam do zakljuka da penis-zavist prosto na-
prosto ne postoji. Viao sam ene koje su potpuno
ekspresivne, i seksualno i vaginalno, .ali ipak nisu zrele,
-integrisane, zadovoljne. Jedna pacijentkinja. mi)e leal~
na kauu pune dve godine dok nisam shvatIO njen pra~
problem - nije joj bilo dovoljno' da bude samo domacI-
I
ca i majka. Jednom je sanjala da dri predavanje. Nisam
bio u stanju da ovu snanu elju u domaiinom snu
svedem na penis-zavist. Rekao sam joj: ,Ne mogu da ana-
liziram ovaj san. Morate sami neto da uinite' ".
Taj isti ovek dri predavanj <l; pos.tdiplomc~a-~a:
litiarima na jednom vodeem UnIverZItetu na IstocnoJ
obali Amerike i govori im: "Ako pacijent ne lii na ono
to o njemu pie u knjizi, bacite knjigu i sluajte pa- .
..
Cljenta." .
Ali, mnogi analit.iari su knjigu bacili na pacijenta,
i tako su Freudove teorije postale opteprihvaena i
njenica" ak i meu enama koje nikada nisu leale na
analitiarevom 'kauu, nego su o njima samo sluale ili
itale. U popularnu kulturu do dana dananjeg nije pro-
drla misao da sveopta i rastua frustracija amerikih
ena moda i nema veze s enskom seksualnou. Kra-
jem etrdesetih godina Freud je bio prihvaen tako brzo
i tako temeljno .da se za itavu deceniju niko nije upi-
l
i
tao da li su amerike ene u pravu kada mu se tako pot-
" I
puno priklanjaju. Kad~ se oigledno yokazalo d~ tu. ~e
II to ipak nije u redu I kada su pocela da se JavljajU
! pitanja. ona su se mogla postavljati samo u frojdov-
I skim okvirima, pa je tako bio mogu samo jedan odgo-
l
l vor: obrazovanje, slobode i prava su tetni za ene.
i Freudova doktrina jl;! u Americi prihvaena tako ne-
kritiki, jednim delom, i zbog toga to je pruala izlaz
II iz postavljanja neugodnih pitanja o objektivnoj stvar-
nosti. Posle ekonomske krize i posle rata, frojdovska
l,
I
psihologija je postala neto vie od nauke o ljudskom
ponaanju i terapije za one koji pate. Ona je postala:
\
sveobuhvatna amerika ideologija, nova religija. Ona je
I
i
l
,l 165
l
i
pruila spas od atomske bombe i makartizma, od svih su viktorijanske predrasude zatvorile u lutkillu' kUcut
nezgodnih problema koji bi bili u stanju da umanje Devojice su imale isuvie duboko potovanje za autori-
uivanja u bifteku, automobilu, kolor televizoru i baze- tet nauke - a danas i. sociologija, antropologija i pS~d"
nu. Niko nije mogao da oekuje da e ova nova p~iho logija uivaju taj autoritet - da bi se usudile da dovedu
loka religija - koja je seks pretvarala u vrlinu, privat. u sumnju ensku mistiku.
ne poroke inila bezgrenim a bacala sumnju na visoke
aspiracije uma i duha - imati traginije line posledice (Betty Friedan, "The Sexual Solipsism of
Sigmund Freud", The Feminine Mystique,
na ene nego na mukarce. Penguin Books Ltd., Harmondsworth,
Ali, enska mistika se ne moe prvenstveno pripisati . 1979, str. 91-111)
praksi psihoanalize kao terapije. Nju su stvorili pisci i l Preveo Ivan Jankovi
urednici popularnih listova; istraivai biroa za eko. f
nomsku propagandu i, iza njih, popularizatori i prevo-
dioci Freudove misli na koledima i univerzitetima. Froj-
dovske i pseudofrojdovske teorije, prodirale su svuda,
kao fini vulkanski pepeo. Frojdovska misao je proela
i izmenila sociologiju, antropologiju, pedagogiju, pa ak
i istoriju i knjievnost. Najvatreniji .propovednici enske
mistike bili su funkcionalisti koji su se na brzinu klju.
kali Freuom u obradi i otvarali nove katedre za "Bra
no i porodino vaspitanje". Na funkcionalistikiril kurse~
vima o braku amerike studentkinje su uile kako da
"igraju ulogu" ene - stara uloga je postala nova nau-
ka. Slini pokreti vari univerziteta - obrazovanje rodite-
lja, grupe za uenje o deci, grupe za trudnice, grupe za
mentalno zdravlje - irili su .novi pliiholoki superego
po celoj zemlji, tako da je on zamenio brid i kanastu
kao omiljena zabava obrazovanih inladih dom~ica. Na
sve vei broj mladih i naivnih Amerikanki ovaj frojdov.
ski superego je delovao upravo onako kako je Freud go-
vorio da superego deluje: oivljavao je prolost. .
"oveanstvo nikada ne ivi potpuno u sadanjosti;
ideologije superega oivljavaju prolost, tradicije rase i
naroda koje tek postupno ustupaju pred uticajima sada-
njosti i pred novim ~bivanjima i koje, sve dok deluju
.
.. ,,
preko superega, igraju vanu ulogu u ljudskom ivotu, i
potpuno nezavisno od ekonomskih uslova".32 c;.l.
enska mistika, koju je frojdovska teorija uzdigla
u status naune religije, imala je za ene samo jednu
poruku - poruku koja ih je nepotrebno titila, ograni- I
avala im ivot i odricaIa budunost. Najnapredniji mi-
1
l
slio ci naeg vremena poruivali su devojicama koje su
odrasle igrajui bezbol, uvajili decu i savlaujui geo- II
metriju..:.- devojicama skoro dovoljno samostalnim, sko- I
ro dovoljno sposobnim da se suoe s problemima atom- I1
skog doba - da se vrate i da ive ivotom Nore, koju
I
Sigmund Freud, "The Anatomy of the Mental Personality",
32 I
u: New Introductory Lectures on Psychoanalysis, str. 96. ,l
I
I
I
166 !
, f61
i
I
J
Kate Millett
TEORIJA PQLITIKEPOLOVA
. Tri primera opisa odnosa meu polovima koje smo
do sada ispitivali znaajni su zbog velikog udela koji' u
ri.jiIp.a imaju pojmovi prevlasti i moi. Polni in se ne
odigrava u vakuumu. Mada, sam po sebi, predstavlja
bioloku ili fiziku delatnost, on tako duboko uranja u
iri kontekst ljudskih delatnosti da slui kao mikro-
kosmos nabijen najrazliitijim stavovima i vrednostima
koje propisuje odreena kultura. Tako, izmeu ostalog,
on moe da 'Poslui .kao model politiJke odnosa meu
polovima na individualnom ili .linom planu.
Ali, razume se, prelazak sa prizora iz intimnog i-
vota na iri kontekst politike odnosa meu polovima
predstavlja zaista veli-ki k-orak. Uvodei termin "poli-
tika odnosa meu polovima", moramo, :pre svega, odgo-
voriti na pitanje koje nam se neizbeno namee: ,jDa li
se odnosi meu polovima uopte mogu sagledati u po-
litikom svetlu?" Odgovor zavisi od nae definicije po-
litike.l U ovom eseju se pod 'ipolitikim" nee podrazu-
mevati relativno uzak i ekskluzivan svet politikih sasta-
naka, predsedavanja i partijskih delatnosti. Terminom
I Cetvrta definicija politike koju daje The American Heri-
tage Dictionary je prilino tana: "Sredstva ili taktike koje
koristimo pri upravljanju dravom ili vladavinom"(American
Heritage Dictionary, American Heritage and Houghton MiffliIi,
New York, 1969). Ovu definiciju moemo tako da proirimo da
ona obuhvata odreen skup strategija koje se koriste za odra-
nje odreenog sistema. Mm pod patrijarhatom podrazumevamo
ustanovu 'koja Se obnavlja upotrebom takvih tehnika kontrole,
onda dobijamo. radnu definiciju politike kako je ja shvatam u
ovom eseju ..
"politika" oznacIcemo one odnose ija se struktura za-
sniva na moi, i takva ureenja u kojima je jedna grupa
osoba kontrolisana od strane druge grupe. Mogli. bismo
dodati da, mada bi idealna politika mogla biti shvaena
.jednostavno kao takvo ureenje ljudskog ivota koje se
zasniva na prihvatljivim i racionalnim principima, koji
u potpunosti iskljuuju pojam vlasti nad drugima, poli-
tika, onakva kakvu je mi :mamo, nije izgraena na tak-
vim principima, a mi se upravo na nju moramo pozivati.
U opisu ,koji emo dati, 'a koji bi mogao biti shva-
en :kao "skica za jednu teoriju patrijarhata", pokua-
emo da dokaemo da pol predstavlja statusnu katego-
riju sa politikim implikacijama. Na pokuaj bie u
neku ruku :pionirski, i zato e svakako biti eksperimen-
talan i nesavren. Poto elimo da ovaj opis bude pot-
pun, naa tvrenja e biti uoptena, izuzeci zanemareni,
a poglavlja e se preklapati i, u izvesnoj meri, biti pro-
izvoljno razgraniena.
Ovde emo, .govorei o polovima, upotrebljavati re
"politika" pre svega zato to je ona izuzetno korisna u
isticanju stvarne prirode njihovog uzajamnog odnosa
odreenog statusa, kako u istorijskom pogledu tako i
u svetlu dananjeg trenutka. Oportuno je, a danas mo-
da ak i neophodno, razvijati relevantniju psihologiju
i filozofiju odnosa moi izvan jednostavnog pojmovnog
okvira koji nam :prua naa tradidonalna formalna po-
liti-ka. Moda nam se, zaista, neodlono namee potreba
da posvetimo panju odreivanju takve teorije politike
u kojoj bi r~zmatFanje odnosa moi bilo zasnovano na
principima koji nisu toliko konvencionalni kao oni na
koje smo naviklU Osnove takve politike se, po mom
miljenju, s pravom mogu traiti u odnosima izmeu
linosti i meusobnim odnosima lanova dobro odree
nih i koherentnih grupa: rasa, kasta, klasa i polova.
Upravo zato to odreene grupe nemaju svoje predstav-
nike u mnogim poznatim politikim strukturama, njihov
poloaj je toliko stabilan, a njihova potlaenost stalno
traje.
Dogaaji koji su se nedavno odigrali u Americi pri-
moravaju nas, u najmanju ruku, da shvatimo da odno-
2 Ovo shvatanje dugujem inteligentnim istraivanjima Ro-
nalda V. Samsona o vezi izmeu formalnih struktura moi i
porodice, i njegovoj analizi naina na koji mo korumpira l.iud-
skeodnose. The Psychology of Power, Random House, New
York,1968.
169
 si izmeu rasa zais~a imaju politiki karakter i da
ukljuuju optu kontrolu od strane jedne zajednice, od-
reene roenjem, nad drugom zajednicom, takoe odre-
enom roenjem. Grupe koje vladaju na osnoVu prava.
steenog roenjem brzo iezavaju, ali je pre~~vela jed-
na stara i univerzalna shema dominacije jedne grup.e
odreene roenjem nad drugom takvom grupom, a to
je shema koja preovlauje u oblasti polova. Prouava
nje rasizma nas je uverilo u to da istins:kopolitiko sta-
nje stvari deluje meu rasama Ikako bi trajno odralo
situaciju potlaivanja. Podreena grupa nije na odgova-
rajui nain zastupljena u postojeim politikim institu-
. cijama, i zato je odvraena od organizovanja konvencio-
nalne politike borbe i opozicije.
Na slian nain, nepristrasno. ispitivanje naeg si-
stema odnosa meu polovima mora pokazati. da oni da-
nas, kao i kroz celu istoriju, predstavljaju poseban slu-
aj pojave koju je Max Weber definisao kao herrschaft,
tj. kao odnos dominacije i podreenosti.3 Ono to je
uglavnom neispitano, a esto a!k i nepriznato pa ipak
institucionalizovano u naem drutvenom poretku je po-
stojanje prava prvenstva steenog roenjem, prema ko-
jem mukarci vladajU enama. Pomou takvog sistema
dostignut je izuzetno dobro smiljen oblik "unutranje
kolonizacije". IOn tei da bude rnn,ogo nepopustljiviji od
bilo kog oblika rasne 'Podvojenosti i stroiji od klasne
slojevitosti, jedinstveniji, i bez sumnje m.n9go istrajniji.
Ma koliko da je izmenjen njen saqanji oblik, polna
vlast, ipak, zastupa ideologiju koja je, moda, najire
prisutna u !laoj kulturi, i pribavlja joj najfundamen-
talniji pojam moi.
Razlog za sve ovo treba traiti u tome to je nae
drutvo, poput sv1h drugih istorijskih ~ivilizacija, patri-
3 "Odnos nadreenosti moe da poprimi najraznovrsnije
oblike moi u najoptijem smislu te rei, tj. u smislu mogu
nosti nametanja sopstvene volje ponaanjima drugih ljudi." Na
ovom kljunom mestu u knjizi Wirtschaft und Gesellschaft Weber
se posebno bavi dvama takvim oblicima: vlau posredstvom
drutvenog autoriteta ("patrijarhalna, gospodska ili vladareva")
i vlau posredstvom ekonomske sile. U patrijarhatu, kao ~ u
drugim oblicima nadreenosti, "ta vlast nad privrednim dobrima,
tj. ekonomska mo, je istovremeno esta, skoro uvek svesna
posledica nadreenosti, kao i njeno najvanije sredstvo". Na-
vedeno prema Max Rheinsteinovom d Edward Shilsovom pre~
vodu delova iz Wirtschaft und Gesellschaft, pod naslovom Marx
Weber on Law in Economy and Society, Simon and Schuster,
New York, 1967, str. 323-324. . kojem postoji demokratija koja je daleko od savrene .
170
1
. ..-L
jarhalno.4 Da bi ova injenica postala oigledna,:dQvolj~
no je da se prisetimo da se vojska, industrija, tehnolo-
gija, univerziteti, nauka, politika i finansije - ukratko
svi centri moi u drutvu, ukljuujui i policijske snag~
prisile - II potpunosti nalaze u rukama mukaraca.. A
poto mo predstavlja sutinu 'Politike, ovo nije nioglo
ostati bez uticaja. Sve to preostaje od natprirodnog
autoriteta Boanstva, ,;Njegova" sluba, njegova etika i
vrednosti, filozofija i umetnost nae kulture - njegova
civilizacija u pravom smislu te rei - kao to.je jednom
prilikom primetio T. S. Eliot, "muke je proizvodnje".
Ukoliko vladavinu patrijarhata shvatimo kao insti-
tuciju koja omoguava da polovina stanovnitva koju
sainjavaju ene bude kontrolisana od strane druge po-
lovine koju samjavaju mukarci, vidimo da patrijar-
hat ima dva principa: mukarci vladaju enama, a stari-
ji mukarci vladaju mlaima. Meutim, i u ovoj, kao i
u svimovekovimmstitucijama, ono to je realno esto
je udaljeno od idealnog; u ovom sistemu takoe postoje
protivrenosti i izuzeci. Dok vladavina mukaraca pred-
stavlja instituciju koja je u drutvu stalno prisutna, i
koja tako duboko zadire u sve ostale politike, drutve-
ne i ekonomske sfere, bilo da je re o kastama ili kla-
sama, feudalizmu ili birokratiji, kao i u sve glavne reli~
gije, ona se takoe istorijski i prostorno javlja u mno-
tvu razliitih oblika. U demokratskim drutvimas, na
primer, ene esto nemaju nikakvu dravnu slubu, ili
je (kao danas) ima tako mali broj ena da to nije vred-
no ni pomena. Aristokratska drutva, s druge strane,
istiui magina i dinastika svojstva krvi, s vremena
na vreme mogu da dozvole enama da vladaju. Princip
vladavine starijih mukaraca jo je ee bivao izigran.
Imajui na umu da patrijarhat ima razne oblike i razli-
ite stepene - to, na primer, moemo videti kada
uporedimo Saudijsku Arabiju i vedsku ili Indoneziju
i Kinu - primeujemo da je onaj oblik patrijarhata
koji postoji kod nas, u SAD.i Evropi, veoma izm!lljen
i oslabljen reformama koje emo opisati usledeem
o delj ku.
Nije poznato da danas postoje drutva koja su u mam-
jarhatu. Odreivanje srodstva po enskoj linijd, za koje neki
antropolozi smatraju da predstavlja ostatak prelaznog perioda
matrijarhata, nije izuzetak u odnosu na patrijarhalno pravilo
odreivanja srodstva, ve ono jednostavno sprovodi mo koju
dre mukarai preko enskih naslednika, p.a primer avunkulat.
5 Radikalna demokratija bi, naravno, ukinula patrijarhat.
I
U modernim "demokratijama" ene su toliko retko bile mone,
da ta injenica dokazuje da se mi zadovoljavamo sistemom u
I
l 171
{

I Ideoloki aspekt
Hannah Arendt6 je primetila da se vlast moe ou
vati ili putem saglasnosti ili putem sile. Prvo znai kon-
dicioniranje -prema nekoj ideologiji. U politici odnosa me-
u polovima saglasnost se postie na osnovu "socijali-
zacije" oba pola u skladu sa osnovllliIp. patrijarhalnim
naelima, s obzirom na njihov temperament, ulogu i
status. Kada je re o statusu, sliame predrasude u po-
gledu superiornosti mukaraca garantuju da Ge oni ima-
ti nadr~en, a ene podreen status. Temperament, me-
utim, podrazumeva formiranje ljudske linosti kroz
stereotipne oblike kategorija koje se odnose na polove
("muki" i "enski"), a koje se zasnivaju na potrebama
i vrednostima dominant'Ile grupe i nametnute su onim
to lanovi te grupe ele za sebe, s jedne strane, i onim
to smatraju da je poeljno da poseduje podreena gru-
pa. Te kategorije su: agresivnost, inteligencija, snaga i
uspenost kod mukaraca, i pasivnost, nemanje, disci"
plinovanost, "vrline" i neuspeno st kod ena. Tempera-
m~nt je d{)p_UI~jen _drugim .iniocem, pomom _uJ~gom,
koja vodi saglasnosti i u velikoj meri odreuje nacm
ponaanja, pokrete i stavove svakog pola. S obz~om na
delatnosti, polna uloga ena sastoji se u tome da budu
domaice i vode brigu o deci, dok mukarcima, mi. osno-
vu njihove polne uloge, pripadaju sva ostala ovekova
dostignua, interesovanja i ambicije. Ograniena uloga
koja je -dodeljena eni tei da je zadri na nivou biolo-
kog iskustva. Prema tome, gotovo sve ono to bismo,
za razliku od delatnosti -ivotinja {koje takoe raaju
mlade i brinu o njima), mogli opisati kao specifino
ljudsku de}atnost, u velikoj je meri rezervisano za mu-
karce. Razume se, to za sobom povlai i odreeni sta';
tus. Ukoliko bismo morali da analiziramo pomenute tri
kategorije, status bi se mogao oznaiti kao politika,
komponenta, polna uloga kao socioloka, a tempera-
mentkao psiholoka, mada su sve ove komponente
bez sumnje meusobno povezane u vidu ianca. Ljudi sa
viim statusom teie da prisvoje uloge gospodara,
uglavnom zbog toga to su podsticani da u sebi razviju
temperament na:dmonih. Sve ovo, oigledno, moe biti
reeno i za kaste i klase.
6 Hannah Arendt, "Speculations on Violence", The New
York Review of Books, t. XII, br. 4, 27. februar 1969, str. 24.
172
II Bioloki aspekt
Patrijarhalna religija, popularno miljenje, a u iz-
vesnoj meri ak i nauka' prihvataju da se ova psiho-s 0-
cijalna obeleja polova zasnivaju lIla biolokim. razlika-
ma koje izmeu njih postoje, a tamo gde se priznaje da
kultura oblikuje ponaanje veruje se da ona ne ini
nita vie nego to je saradnja sa prirodom. Ipak, za
razlike u temperamentu koje je patrijarhat izmislio
("muka" i "enska" obeleja linosti), a pogotovo za
razlike meu ulogama i statusima, ne bi se reklo da
potiu iz ljudske prirode.
Snanija muskulatura mukarca, koja predstavlja
sekundarno polna obeleje ije prisustvo moemo uoiti
i kod drugih sisara, u osnovi je bioloki lIslovijena, ali
je njen razvoj takoe potpomognut odreenom kultu-
rom vaspitavanja, ishrane i vebi. Ali ona teko moe
predstavljati odgovarajuu kategoriju na Ikojoj bismo
zasnovali politike odnose unutar civilizacije. Uverenje
o nadmoi mukaraca, kao i ostala politika uverenja,
u krajnjoj liniji se ne zasnivaju na fizikoj snazi ve na
prihvatanju odreenog sistema vrednosti koji nije bio-
loke prirode. Vea fizika snaga nije inilac u politi
kim odnosima, na primer, u odnosima meu :rasama -i
klasama. Civilizacija je uvek bila sposobna da fiziku
snagu zameni drugim sredstvima (koja se zasnivaju na
tehnici, oruju ili znanju), tako da savremenoj civiliza- .
ciji ona vie nije potrebna. Danas, _kao i u prolosti,
fiziko naprezanje, opte uzev, predstavlja hlasni ini-
_ 7 Ovde mislim na drutvene, a ne na prirodne nauke. Medi-
auiSka nauka je tradicionalno prihvatala ovakva !Shvatanja. Da-
nas to vie nije sluaj, jer najbolja medicinska istraivanja
vode zakljuku d~ polni stereotipi nemaju nikakvu osnovu u
biologijd.
"Istoriavi Rimskog prava, poto su sasvim ispravno istak-
li da ni raanje dece ni ljubav nisu hili u osnovi rimske poro-
dice, zakljuili su da ona mora da se zasniva na moi oca ili
mua. od ove moi oni stvaraju neku vrstu izvorne ustanove
ali ne objanjavaju kako je ta mo nastala, osim ako ne smatra:
ju da je ona posledica fizike nadmoi mua nad enom i oca
nad decom. Na alost, mi greimo ako silu smatramo izvorom
prava. KasIl!i.je emo videti da autoritet oca ili mua ne samo
da nije predstavljao prvi uzrok, ve je, u stvari, bio posledica;
on je nastao na osnovu religije, religija ga je stvorila. Fizika
nadmo, dakle, odje bila naelo na osnovu 'kojeg je nastala
porodica." Numa Denis Fustel -de Coulanges, The Anient City
(1864). Engleski prevod od Willarda Smolla (1873), Doubledau
Anchor Reprint, str. 41--42. Na alost, Fustel de Coulanges ne
objanjava kako je dolo _do toga da reHgija podrava patrijar-
!mIni .autoritet, jer je li patrijarhalna religija posledica, a ne
IZVOrnI uzrok.
173
 lac: oni koji se nalaze na dnu drutvene lestvice rade
najtee fizike poslove, bez obzira na to da li imaju ili
nemaju snag~ za njih. . Toliko o prolamim radostima koje se nalaze ~. igra-
.cesto se smatra da je patrijarhat nera~dvojni deo
ljudskog drutvenog ivota objanjiv ili ak !Ileizbean
na osnovu ljudske psihologije. Ovakva teorija obezbe-
uje patrijarhatu ne~amo istorijsko; ve i logiko po-
reklo. ,Ipak, ukoliko je tano da, kao to neki antropo-
lozi veruju; patrijarhat nije oduvek postojao, ve da: su
mu prethodili neki drugi drutveni oblici, koje emo
nazvati prepatrijarhalnim, teko je verovati da e argu-
ment o fizikoj 'snazi, na kojem poiva teorija o porek-
lu patrijarhata, pruiti zadovoljavajue objanjenje, sem
ako nadmo u snazi mukog pola nije oslolboena
nekim pomenama u orijentaciji ikroz nove vredno-
sti ili novo znanje. !Nedostatak pOUZidauih dokaza uvek
stoji na putu nagaanjima o poreklu. Spekulacije o pre-
istoriji (o 'kojoj ~7. nuno .re) ne pre~stavljaj~. nita
'dru!go do spe!kuJlacIJe. Alko .b1!smo se u ;[].]'ih UpuSti!J..l', mo-
gli bismo da dokazujemo da je verovatno postojao hi-
potetiki period koji je prethodio patriJarhatu.9 Da bi
takva pretpostavka bila prihvatljiva bilo bi neophodno
da se doe do odreenog stanja svesti u kojem bi prvo-
bitni 'Princip bio vien kao proces plodnosti i vita-
lizma. U primitivnim okolnostima, pre nastanka bilo
kakve civilizacije i pre razvoja tehnike sem one. naj-
, grublje, ljudi su moda mogli da u vidljivom raanju
dece nau dokaza o udotvornoj stvaralakoj snazi a!Ila-
lognoj rastu zemaljske vegetacije.
Mogue je da je otkrie oinstva bila ona okolnost
koja je iz osnova izmenila takva shvatanja. Ima nekih
podataka da su kultovi plodnosti u jednom trenutku u
starim drutvima skrenuli prema patrijarhatu, tako da
je uloga ena u razmnoavanju bila potisnuta i umanje-
na da bi mo stvaranja ivota bila pripisana ,samo fa-
lusu. Ovaj poloaj mukaraca podravala je i patrijar-
halna religija koja se zasnivala na mukom bogu ili bo-
govima razvlaujui, obesnaujui i uklanjajui boginje
i stvarajui teologiju sa osnovnim naelima o mukoj
Mogli bismo, takoe, da upozor1mo na to da takav pore-
dak ne bi morao da vodi nadreenosti jednog od polova, mada
izraz "matrijarhat", zbog toga to je analogan <izrazu patrijarhat,
moe da zavara. Ako se uzme II obzir injenica da je ivot J.l
to vreme bio mnogo jednostavniji, i da je nasuprot Teligiji koja
je slavila ensku plodnost stajala mukareva fizika nadmo
nost, mogli bismo zakljuiti da je ovo drutvo koje je pretho-
dilo patrijarhatu bilo prilino egalitamo.
174
nadmonosti, a osnovna uloga te teologije je bila da
odrava i opravdava patrijarhalnu strukturu.lo
ma porekla. Pitanje istorijskih izvora patrijarhata .,.-,-
spor o tome da li je do nastanka patrijarhata dolo
~bog toga to su mukarci hili fiiziki jai od ena, ili
na. o~novu kasnij.e mobilizac~je ~e fizike sile u odgova-
raJUClm okomostnna - ostaje, IZgleda, u ovom momen-
tu bez odgovora. Ono je takoe verovatno bez :maaja
za savremeni patrijarhat, gde se nalazimo u stvarnosti
l
r politike polova !koja je jo uvek utemeljena, uverava-
ju nas, u prirodi. Na alost, kako psiho-socijafne raz-
like meu polovima koje bi trebalo da opravdaju II1ji-
hove savremene politike odnose nisu taiko jasne, spe-
cifine, merlj:ive i neutralne kao fizike, ve su . sa-
svim dru:kije prirode - neodreene, amorfne, veoma
esto imajui kvazi-religiozni smisao - mora se pri-
znati da su mnoge opte poznate razliIke .meu .polo-
vima, u oblastima kao to su prirodne dunosti ili
temperamenti, o ,drutvenom poloaju da i ne govo-
rima, zasnovane na Jrulturnim a ne na biolo1cim uz-
rocima. Pokuaji da se dokae da je nadmo koja Se
zasniva na temperamentu uroena mukarcima (to bi,
za !Iljihove advokate bilo isto to i logiko i istorijsko
vrednovanje patrijarhalne stuacije s obzirom na ulogU
i status) bili su izrazito bezuspend. Ti pokuaji ne daju
istovetno objanjenje prirode razlika meu polovima,
ali najrazumniji meu njima odustaju u oaju od am-
bicije da konano izjednae temperament i bioloku pri-
r.odu. Izgleda da neemo tako skoro biti prosvetljeni
postojanjem neke znaajne unutrailje razlike izmeu
mukog i enskog roda koja bi prevazilazila ve poznatu
bioloko-genitalnu razliku o kojoj ve ionako znamo.
Endokrinologija i genetika ne pruaju nam nikakve od-
reene dokaze o postojanju mentaln<remocionalnih raz-
lika.ll . .
10 Izgleda da je do ovakve promene dolo onda kada je
kultura neolitsklli poljoprivrednili sela zamenjena kulturom i
civilizacijom patrijarhata, koja je nastala zajedno sa gradovima.
V. Lewis Mumford, The City in History, Harcourt, Brace, New
Yo~k! 1961 , gl. I. Ovo otk}'ie pat~malizma, koje je samo po sebi
veliki napredak u razvOjU ,,uaucnog" saznanja, moglo je, hipa-
tl?tilci, ~ dove~e do poveanja stanovnitva, vika r:;!.da i jas-
~ klasnili razlika. Takoe, ima dosta razloga za miljenje da
Je naputanje lova radi llestvovanja II ratovima uticalo na
ovu promenu.
," Nema llverljiVIih dokaza za 'oo u dosadanjim istraivanji-
ma. :Na osnovu eksperimenata kojima se ispituje veza izmeu
hormona i ivotihjskog ponaanja, dolazi se samo do veoma
175
 Ne samo da ne postoje dovoljno ubedljivd dokazi
za tezu da su postojee drutvene razlike iI patrijarhatu
(koje se odnose na status, ulogu i temperament) fizikog
porekla, ve je do procene tih razlika i veoma teko do-
i, zbog onih razlika za koje znamo da su danas kultur-
no uslovljene, a koje preovlauju. Ma kakve da su
"stvarne" raZlike izmeu polova, mi ih ne moemo spo-
znati sve dok polovi -ne budu tretirani drukije, tj. jed-
nako. A danas smo veoma daleko od toga. Znaajna no-
va istraivanja ne samo da upuuju na to da su mo-
gunosti uroenih razlika u temperamentu beznaajnije
nego ikada, ve ak postavljaju pitanje vaenja lj posto-
janosti fiziko-polnog identiteta. Ona pruaju prilino
konkretne po:citivne dokaze o tome da je najznaajniji
kulturalni karakter roda, tj. strukture linosti izraene
kao polne kategorije. -
Za ono to Stoller i drugi strunjaci definiu kao
"jezgro rodnog :identiteta" danas se smatra da se kod
dece ukorenjuje u osamnaestom mesecu starosti. Stoller
pravi sledeu razliku izmeu pola i roda: lIU renicima
se ,istie da je osnovni sadraj pola bioloki, kao, na
primer, u izrazu polni odnosi Hi muki pol. U skladu s
tim, re pol e se u ovom radu odnositi na muki ili
enski pol i na sastavne bioloke delove koji odreuju
da li je neko mukarac ili ena; re polni imae ana-
tomske ili fizioloke konotacije. ovim se oigledno osta-
vljaju po strani ogromne oblasti ponaanja, oseanja,
miljenja i mate, koje se odnose na polove a ipak ne-
maju primarno ,bioloke konotacije. Za neke od tih psi-
holokih pojava upotreooe se terinin rod: moemo go-
voriti o mukom polu ili enskom polu, ali isto tako o
mukosti i enskosti, ne podrazumevajui pod tim nuno
bilo ta to se odnosi na anatomiju ili fiziologiju. I ta-
ko, dok oosmo, zdravor~umski rasuujui, za rod i pol
rekli da su nerazdvojno povezani, jedan od ciljeva ovog
rada bie da potkrepi injenicu da ove dve oblasti -(pol
i rod) nisu povezane znakom jednakosti, ve da mogu
postojati sasvim nezavisno jedna od druge".u
U sluajevima genitalnih malformacija, zbog kojih
se detetu jo prilikom roenja pogreno odredi rod,
lake je, kao to su pokazala prouavanja Kalifornij-
skog centra za odreivanje rodnih karakteristika, ope-
dvosmislenih rezultata, a li veoma je rizino zakljuivati o ljud-
skom ponaanju po analogiji sa ivotinjskim ponaanjem. Za
prikaz ovih shvatanja vid. David C. Glass (ed.), Biology and
Behavior, Rockefeller University, New York, 1968. - br. 1, International Universities Press Inc., New York; i John
12 Robert J. Stoller, Sex and Gender, Science House, New
York, 1968, iz predgovora, str. viii - iv.
176
rativnim zahvatom promeniti pol mladog mukarca ije
su bitIiebiolo-ke karakteristike u suprotnosti sa rodom
koji mu je dodeljen, nego uticati na dugogodinje posle-
dice. njegovog obrazovanja, koje se ogledaju u njegoVini
enstvenim pokretima i razvijanju enske linos-ti i inte-
resovanja. !Prouavanja koja su pod StolleroVim nadzo-
rom voena u Kaliforniji pruaju dokaz da svako ljud-
sko _bie za primarnu specifinost uzima specifinost
roda kojem pripada (ja sam devojica, ja sam deak)
i to shvata kao svoje najtrajnije i najdalekosenije obe-
leje.StoHer je docnije naglasio razliku izmeu pola i
roda: pol je bioloka, a rod psiholoka, pa prema tome
i kulturalna kategorija. ,,Rod je termin koji ima psiho-
loku i kulturalnu pre nego bioloku konotaciju. Ukoli-
ko su ispravni termini kojima obeleavamo pol ,muko'
i ,ensko', odgovarajui termini za rod su ;muki rod' i
,enski rod' (ili ,mukost' lj ,enskost', ,masculine' and
,feminine'); ova poslednja dva termina mogu biti sasvim
nezavisna od Gbiolokog) pola".u I zaista, rod je u toli-
~oj meri proizvoljan, da njegovo odreenje moe ak
biti u suprotnosti sa fiziolokim: "... premda spoljne
genitalije pridonose oseanju mukosti (na primer pe-
nis, testisi i kesa), nijedna od njih, pa ak ni sve zajed-
-no, nisu za to bitni. U nedostatku potpunih dokaza za-
snovanih na injenicama, uglavnom se slflem sa Mo-
neyem i Hampsonovima koji su na primeru velike grupe
meupolmh .pacijenata pokazali da je rod odreen tek
posle roenja, i to bez obzira na anatomiju i fiziologiju
spol}Iiih genitalija".14
Danas se veruje15 da je ljudski fetus prvobitno u
fiziolo!lmm pogledu enski, -sve dok, na odreenom ste-
penu razvoja, dejstvom androgena ne natera one koji
imaju y hromozom da se razviju u mukarce. U psiho-
seksualnom pogledu, (tj. kada je re o mukom i en-
skom rodu, nasuprot mukom d enskom polu), prilikom
samog roenja ne postoji razlika meu polovima. Pre-
ma tome, psihoseksua1na obeleja su neto to se stie
i ui posle Toenja. prilikom samog roenja, kao i
71
nekoliko meseci posle roenja, nema nikakvih psfuosek-
s1ialnih razlika. Ba kao -ll embrionu, morfoloka polna
13 Isto, str. 9.
14 Isto, str. 48. _
15 Vid. Mary Jane Sherfey, "The Evolution aIIld Nature of
Female Sexuality in Relation to Psychoanalytic Theory", Jour-
nal of the American Psychoanalytic Society, t. 14, januar 1966,
Money, "Psychosexual Differentiation", u Sex Research, New
Developments, Holt, New York, 1965.
12 Marksizam u svetu 8-9 177
razlika iz neodreenog stanja prelam u trajno polno
stanje, i psihoseksualna razHka meu ljudima postaje
trajna i nepromenjiva; tavie, ove razlike su toliko
nepromen1jive da je ljuds,ki rod od dav;nin:a smatrao..da
tako snaan i trajan oseaj kao to je oseaj polnog
identiteta mora da je uroenog i instinktivnog porekla
i da 'ne zavisi od iskustva posle roenja i obrazovanja.
Ovo tradicionalno shvatanje je pogreno, jer potcenjuje
snagu i trl:!-}nost navika steenih obrazovanje~. Na OS'llo~.
vu saznanja, steenih eksperimentalniin iruavanjem u
oblasti mvotinjske etologije, o znaaju 'sticanJa !llavika,
ispravili smo ova pogre:r;J.a shvatanja".16
. John Money, koga smo ve citirali,' veruje da je
"sticanje uroenog (native) jezika za ljudski rod ono to
je sticanje navika (imprinting) za ivotinje", i da razli-
ka u rodu nastaje "sa uspostavljanjem uroenog jezi-
ka".17 Na osnovu toga moemo da zakljuimo da razlike
u rodu nastaju u osamnaestom mesecu ivota. Jerome
Kaginl8 je prouavao kaJko roditelji dodiruju, golicaju i
obraaju se svojoj deci u pre-govornom razdoblju u
vezi 'sa njihovim polnim identitetom (,;Da li je to deak
ili devojica?", "Zdravo, mald deae", "Zar nije zgod-
na" itd.) i smatra da je najvafuije isto taktilno uenje,
kojim jo pre sticanja sposobnosti govora dete stie
sa2lnanja o sopstvenoj linosti.
Zbog drutvenih uslova u kojima ivimo, mvotna
iskustva mukaraca 1. ena su potpU!110 razliita i, to je
najvanije, oni pripadaju dvema razdvojerili:n kultura-
ma. :Na razvoj identiteta rodova u detinjstvu implicitno
utie ukupni zbir shvatanja roditelja, vrnjaka i itave
kulture o tome koji je temperament, karakter, interes,
status, znaaj, gest i izraz prikladan Ikom rodu. Na osno-
vu svakog pojedinog trenut'ka u ivotu deteta moemo
da vidimo kako se on ili ona trude da misle i pD'llaaju
se u skladu sa zahtevima roda kojem pripadaju. Ovaj
nemilosrdan zadatak prilagoavanja svome rodu u mla-
dosti prerasta u krim, da bi se u zrelosti ona ohladila
i smi:Dila.
Budui da je bioloka osnova patrijarhata tako ne-
sigurna, imamo razloga da se divimo snazi ove "socija-
lizacije" koja se odrava tako rei "samo na veri" ili
posredstvom steenog sistema vrednosti. Izgleda da je
16Money, naved. delo~ str. 12.
17Isto, str. 13.
18 Jerome Kagin, "The Acquizi1lion and Significanee of Sex-
-Typing", Review of Child Development Research, ed. M. Hoff-
man, Russell Sage Foundation, New York, 1964. .. . .
178
odluujue ono to uslovljava razvOj u ra,nom ..detinj-
stvu, ,i da ti uslovi odravaju pome razlike u tempera~
mentu. Ovo uslovljavanje .'kree se krugovima. perpe-'
tuacije i samoispunjenja proroanstva. Prikaimo. to
jednostavnim prlmerom: mladi mukarac razvija, svoje
agresiVne impulse zato to 'njegova kultura to od njega
oekuje oj ohrabruje takvo njegovo ispoljavanje pripad-
nosti rodu, a od ene ,zahteva da umanjuje sopstvenu
agresivnost i okree je ika sopstvenoj unutranjosti. Po-
sledica toga je da mukarac biva podstican da se agre-
sivno ponaa, ime se stvaraju znaaj!lle mogunosti za
ponaanja koja su uperena protiv drutva. Zato testis,
penis i kesa sami po sebi postaju kulturne oznake koje
karakteriu agresivnost, pa se oni na vulgaran nain
istiu kao u izreci ,;Taj momak ima muda". Na isti na-
in moemo da vidimo kako se pasivnost podstie kao
osnovna vrlina "enstvenosti". ..
Osnovna podela svojstava razliitih temperamena-.
ta, u savremenoj terminologiji, svodi se na shvatanje
da je "ag.resiVID.ost muka osobma" i ,.paslvnost rensik:a
osobina". Sva ostala obeleja temperamenata nekako se
esto sa zavidnom umenou, svode na njili. Alko je
agresivnost obeleje klase gospodara, poslu'nost mora
biti odgovarajue obeleje potinjene grupe. Oni Ikoji
tako zakljuuju jo uvek se nadaju da e nekom neve-
rovarnom igrom sluaja moi da se oslone na uticaj
"prirode", da bi opravdali patrijarhalni sistem. U vezi
sa tim ne treba zaborawti da je u patrijarhatu funkcija
uzora preut'llo poverena mukarcu; kada ne bi bilo
tako, mi bismo o "enskom" ponaanju mogli da govo-
rimo kao o aktivnom ponaanju, a "muko" ponaanje'
bismo mogli da zovemo 'hiper-aktivnim ili hiper-agre~
sivnim. .
Ovome, u vidu prirepka, moemo da dodamo da su
se, naprimer, Ikod Lionela T1.geral9 !lledavno. ponovo re.;.
ali podaci iz prirodnih nauka u prilog sooiolokih do-
kaza. Tako Uonel Tiger pronalazi "instinkt zajednitva"
kod mukaraca, ime eli da genetiki opravda patrijar-
hat i osigura politiku i drutvenu kontrolu od strane
mukaraca. Nije teko sagledati posledice ovakve teo-
rije ako njene premise primenimo na bilo koju vlada-
juu grupu. Izgleda da je Tigerova teza samo pogrena
interpretacija radova Lorenza i drugih istraivaa koji
se bave ponaanjem ivotinja. Poto on patrijarhalnom
istorijom i organizacijom dokazuje uroene crte ljudi"
19 Lionel Tiger, Men in Groups, Random House, New York,
1968.
179
njegove su pretenzije na. fiziku oiglednost i prividne
i cirkularne. Kada raspolaemo samo genetikim doka-
zima (a ne istorijskim), onda Samo 'njih i moemo na-
voditi. Stavie, poto lID.llogi strunjaci, smatraju ,da je
nemogue -da ljudi uopte imaju instinkte (sloene uro-
ene tipove ponaanja), i jedino prihvatajupostojanje
refleksa i poriva {koji predstavljaju mnogo jednostav-
nije nervne reakcije),20 moemo biti sigurni da je pers- ,
pektiva "instinkta zajednitva" posebno bezizgledna.
ak i kada bismo smatrali da je pol za ljude jedan
poriv, opet bismo morali da istaknemo da je ogromna
oblast naeg ivota,koju namvamo "polnim ponaa-
njem", kako tokom r~e "socijalizacije" tako i u isku-
stvin:la odraslih, skoro u potpunosti proizvod ohrazova-
njao Ta oblast je toliko iroka, da je i sam in koitusa
proizvod velikog broja nauenih reakcija, tj. reakcija
ITa modele i stavove, koje ljudi zatiu u svojoj drutve-
noj okolini, ak i u vem sa predmetom svoje seksualne
elje.
Patrijarhalna odreenja temperamenta i uloge ljudi
imaju nad nama veliku mo, bez obzira na to to su
proizvoljll1o odreena. Takoe, mi se ne bunimo mnogo
protiv ovih iskljuivih, protivren:ih ii. suprotnih svoj-
stava koja su nam nametnuta podelom na "muke" i
"enske" kategorije. Ljudska linost, zatvorena u te ka..;
tegorije, razvija jedva polovinu, a esto i manje od ''Po-
lovine svojih ljudskih mogu6nosti.ilolitiki, ovo ogra-
nienje -i uzajamno dopunjavanje delanja sva:keod ovih
dveju grupa nije toliko vano koliko je vana injenica
da ova podela Ina muke i enS'ke linosti odgovara raz-
lilkarma u startusu i moi. Pamjam.at, Ikao waJdaijua Jideo-
logija, nema premca u razvijanju komformistikog po-
naanja; vrlo je verovatno da Illijedan drugi sistem nije
nikada ostvario tako celovitu vlast nad svojim poda-
nicima.
In Socioloki aspekt
Porodica je glavna institucija patrijarhata., Ona
predstavlja kako ogledalo ireg drutva, iako i vezu sa
njim: patrijarhalnu jedinicu unutar patrijarhalne celi-
ne. Posredujui izmeu pojedinca i drutvene struktu-
20 Na osnovu instinkta ne-ljudske vrste mogu da preduzmu
!izgradnju sloenog gnezda ili konice; !!la osnovu refleksa ili
poriva ljudska bia mogla bi samo da sklapaju oi, oseaju
glad itd. ' New York, 1934, 1943.
180
re, porodica uspeva da kontrolie p?j~<?a i njegovo
uklapanje? drutvo ~ onda .~ada politic~ ~ ,drugI ~U!o
riteti to rusu u stanju.2l Posto 'Predstavlja osnoVD.1m~
strument i osnovnu jedinicu. patrijarhalnog drutva, po-
rodica i njene uloge su prototipske. Poto slui kao ag-
ens drutva u irem smislu te rei; 'Porodica ne samo da
podstie sopstvene lanove da se r.rilagoavaj:t &u1v?;
ve deluje i kao lan vlade patr'IJarhalne dra!e, kOJa
svojim graanima vlada uz pomoc glava porodice. ak
i u onim patrijarhalnim drutvima u kojima su st~k!:
legamo pravo graanstva, ene u veoma neznat?oj. ili
nikakvoj meri imaju neki formalni odnos sa drzavom,
i njima se upravlja iskljuivo putem po~odice.22. . y.
Poto bi se bez uzaja:mne saglasnom porodica l SI-
re drutvo raspali, sudbina triju patrijarhalnih us~an~:
va - porodice, drutva i drave - je povezana. NajVeCI
broj patrijarhalnih drutava najee ~a podrku re!i-
gije, to se, na primer, .og,~e~ u .kat~hckom shva!an~u
da je "otac glava porodice ih u judejskom 'pr~nosenju
kvazi-svetenikog autoriteta na !D":lkog rodltelja: 1. ~a
vremene svetovne drave, na pl'lIIler kod oporeZIVanja,
potvruju ova shvatanja, j:r mukarce odr<:u~u za nO"
sioce domainstava, pores'~ obaveza, pas?s~ ltd. S~a
tra se da je nepoeljno da zen~ bud~ ~OSl~1 dom~c~
stava; do toga dolam samo u &ITomasmm ih nes;ecmm
porodicama. Iz l{:onfuijevog uputstva da odnos lzme~u
vladara i podamka treba da bude paralel~ odnOS? 1Z-
meu oca ,i njegove dece moe se sagledatI feudalni ka-
rakter patrij'arhalne porodice (i obra~no, porodini ~a
rakter feudalizma) ak i u modernIm demokratskim
dravama.23
U tradicionalnim patrijarhalnim drutvima otac je
skoro u potpunosti pyosedovao ~ednu. ili yi.ve .svojih e~a
i svoju decu, pa je cak smeo. 1 da ~ fiZlel? ~lost~vlj~,
a esto i da ih ubija i prodaje. U tlm drustvima JetI:
pino da otac kao glava porodice istovremeno stvara l
21 Neka od svojih zapaanja zasnivam na Goodeov.oj kratko)
i preciznoj analizi. Vid. William J. Goode, The Famlly, Prenti-
ce-Hall, Englewood Cliffs, New Jersey, 1~64. .
22 Porodica, drutvo i drava su tri zasebne ali meusobno
povezane pojave: vanost ena opada kada od pz:r~ idemo. prema
treoj kategoriji. Meutim, poto sve tri kategOrIje postoJe unu-
tar opte ustanove partrijarhata, ili su bar pod uticaj~J?1 te
ustanove, ja u vie analizirati njihovu slinost nego njihove
razLike. . . h ln
23 J. K. Folsom na uverljiv nain dpkazu,ie da pat!'lJar a a
porodica nije II skladu sa demokratskim drut;vom. Vld.Jo~eph
K. FoIsom, The Family and Democratic Soct.ety, John Wiley,
181
 poseduje svoje potomke, jer je u tom sistemu srodni- liza9ija te ustanove, koju je Maine veoma ce~o. Mnoge
tvo svojina.24 tavie, u istom patrijarhatu rodbinske injenice -protivree shvatanju o :tome da - je patrijarl -
veze postoje samo preko muke linije. Srodstvo po mu- hat prvobitni oblik drutva, -pa moemo da - zakljuimo
koj liniji IStkljuuje potom;kepo enskoj liniJi iz nasled- da je potpuna patrijarhalna vlast, a posebno_ ona tipa
stva, a esto ak i iz priznavanja.2S Ser Henry Maine, Pfltria potestes, nastala tek kasnije, a da je totalila ero~
d~vetnaestovekovni istoriar drevnih zakona, prvi je ~ija enskog statusa pre mogla da bude postepena kao
opisao. patrijarhalnu porodicu. Po njemu, patrijarhalno to je postepeno i njegovo popravljanje. _
srodstvo se zasniva vie na -dominaciji nego na krvnoj iD savremenim patrijarhalnim drutvima de jure
vezi; ene se asimiJtiraju, mada su iz tuih porodica, dok prelinost mukaraca je poslednjih godina umanjena
se setrii iskljuuju iz krvnog srodstva. Polazei od rim- uvoenjem prava ena na Tazvod,30 zatitu,dravljan-
ske izreke Patria potestes, Maine je na sledei nain de- stvo i vlasnitvo. Rops'ki status ena i dalje se ogleda u
finisao porodicu: ,;Najstariji muki l10ditelj je apsolut- gubitku prezimena, u njihovoj obavezi da ~svoje mesto
ni gospodar u svom domainstvu. Njegova vlast se pro- stanovanja mua, -kao i u optoj pravnoj pretpostavci
tee i na ivot i smrt '!ljegove dece i njihovih domain da se pomou braka postie razmena izmeu enSKog
stava u istoj meri kao i na njegove r.~bove."26 Drevna rada u domainstvu i (seksualne) zajednice za novano
patrijarhalna porodica sastavljena je od "ive ineive izdravanje.31
svojine, ene, dece, robova, zemlje :i ostalih dobara, koji 'Osnovna uloga patrijarha!lne porodice sastoji se u
su svi potinjeni i ujedinjeni despotskim autoritetom socijalizaciji mladih za prihvatanja onakvog shvatanja
najstarijeg mukarca."IT . uloge, temperamenta i statusa koje im propisuje patri-
U !Svojoj !kritici Mainea, MaLennon je ddkaJZirvao2B da ja!1halna ideologija (to roditelji uglavnom postiu pru-
ie rimskiobHk patria potestes bio samo ekstremni ob- bnjem linog primera i saveta). Premda ovaj proces
Uk patrijarhata, koji; nasuprot Maineovom shvatanju, socijalizacije donekle zavisi od sposobnosti roditelja da
nije univerzalno prisutan. Dokazi o postojanju druta- shvate kulturne vrednosti svoga drutva, ipak se posti-
va sa srodstvom po enskoj :liniji (na primer, nekih af- e eljena jedinstvenost u prenoenju patrijarhalnih
rikih drutava u fazi pre otkrivanja pisma, i na dru- vrednosti, a kasnije se to odrava kroz kole, sredstva
gim mestima), pobijaju Maineovo shvatanje o univer- infonnacija i druge obrazovne ustanove; kao :i krotfor-
zalnom znaaju mukog srodstva. Nema sumnje da je malna i neformalna okupljanja vrnjaka. Mada moe.,
Maineovo kljuno shvatanje patrijarhata kao prvobit-. mo da sedvoumimo kada se pitamo da li je vlast poje.:
nogiliprir.odnog stanja drutva samo naivna29 radiona- dinih linosti iz razliitih domainstava vea ili manja,
nikada ne smerno gubiti iz vida da tkultura u celini po-
~ Brani ili rodbinski odnosi sa glavom porodice bili su drava vlast mukaraca u svim oblastima ivota, a da
dovohan uslov da neko postane njegova svojina.
lS Odreivanje potomstva po isto patrijarhalnoj liniji priz-
ene izuzev 11 sopstvenom domainstvu, nemaju nikakvu
naJe s~o muke .n~sledJ;like, a ne i sestrie itd. Kroz nekoliko vlast.
generaCIja potomCI zenskih grana u porodicama nisu vie meu Patrijarhalna porodica zahteva da se potuje njena
sobno l?ovez~n?-' Samo onikojli"uvaju ime", samo oni koji !ou legitimnost, da bi bila sigurna da e se kljune :funkcije
P?tO~~I mus~grana u porodici, mogu biti priznatI 7a srod-
nike tili naslednitke. - _
30 Mnoga patrijarhalna dmtva su samo mukarcima dozvo-
26 Sir Henry Maine, Ancient Law, Murray, London, 1861.
str. 122. - ljavala da se razvedu. ene su stekle masovno pravo na razvod
rt Sir Henry Maine, The Early History of Institutions, tek u ovom veku. Goode iznosi podatak da je u Japanu stopa
London, str. 310-311. razvoda u 1880. godinama bila ista kakva je danas u SAD
(Goode, naved. delo, str. 3).
21 John McLennon, The Patriarchai Theory, Macmillan; Lon- 3\ Mukarac ima pravo na razvod ukoLiko dokae da njegova
don,1885. - ena nije dobro vodila domainstvo i nije ivela sa svoi4n
29 Maline. je po~matrao patrijarhalnu porodicu kao eliiu iz muem; razvod se mu..~ ne priznaje na osnovu ini enice da ga
k~le se.!azviIo .drustvo ~ VIdu rod?va, bra.ts,!a~a, pl~mena i na- ena nije novano pomagala. eni se razvod priznaje -ako doka-
CIJa, slicno pOlednostavlJenom naCInu OblaSll1aVamla n~c:~ank::t e da je mu nije izdravao, ali ne i ako mu ne ispunjava
dvanaest izraelskih plemena kao Jakovlievih Potomaka_ S 'ob7.i- svoje dunosti u domainstvu i braku. - Meutim, vid. Karczew~
rom n~, to da Je Maine vremen!!ki odr~<;lio nastanak patrijarhata - ski versus Baltimore and Ohio RaiIroad, Illinois, 1967, kada je
s otkricem ocmstva, a to svakako nIle m~kl prvobitni Tlzrok. sud odluio da ena- moe da tui mua u sluaju neispuniavac
moe se rei da i to govori protiv veitog karaktera patriiar- nja branih dunosti, i time nainio presedan i izmenio oooajni
halnog d r u t v a . - - -, zakon.

182 183
~,
1- . nje. Bronislaw Malinowski smatra da ovo "naelo
- .------ obavljanja f socijalizacije mladih obavljati samo unutar
legi-
Haydee Birgin
timnosti" zahteva da ,;nijedno dete ne doe na -svet, a ENA I RAV~OTEA MOCI.
da llleki mukarac, :i samo jedan mukarac, ne preuzme
iU!logu sociolokog oca"32. Patrij8JI1ha1na lPo['odica ovin:n na-
izgled doslednim i sveobuhvatnim !Ilaelo:i:n obezbeuje
(ne kanjavajui na isti nain pripadnike razliitih kla-
sa, tj. to nije neoekivano, primenjujui Illa njih- razli-
it moral) da statusi deteta i majke prvenstveno ili u
potpunosti zavise od mukarca. A ;kako lanovi porodi-
ce zavise ne samo od socijalnog statusa mukog lana
porodice ve oi od lIljegove ekonomske moi, njegov po-
loaj U!Ilutar porodice, kao i izvan nje, materijalno i
ideoloki je veoma jaJk.
Iako nema nikakvih biolokih razloga da ove dve
sredinje fun.kcije (socijalizacija i bioloko obnavljanje)
ne budu razdvojene ili da se ak obavljaju izvan poro-
dice, utopijski ili revolucionarni napori da se ove funk-
cije porodici oduzmu su propali, naiavi na toliko te-
koa, da je najvei broj eksperimenata doveo do poste~ Godine 1869, dolo je do rascepa u enskom pokretu
penog vraanja tradicionalnoj porodici.' Ovo samo doka- i osnivanja nOve grupe, koju je predvodila Suzan B.
zuje da je patrijarhat u osnovi svih drutava i da, ima Anthony, koja se nije zalagala samo ~a pra~o glasa ve
ogroman uticaj na sve lanove .patrijarhalnih porodica, i za polaaj ena u privredi. Anthony Je tvrdila da svaka
a, moda, predstavlja i primanje da je ovu ustanovu stranica istorije koja se odnosi na egzistenciju klase
nemogue promeniti bez potpunog razumevanja njene liene graanskih prava govori zapravo o degradaciji rad-
drutveno-politike sutine. Meutim,. radikalna prome- nika. .N~ taj nain borba da se postigne jednaka naknada
na drutva mora' da zahv~ti i patrijarhalnu porodicu. za'. jednak rad voena je istovremeno sa raspravo~ o
Patrijarhalna porodica mora da se promeni ne samo r~odu i prostituciji.
zato to obezbeuje politiki oblik potinjavanja ogrom- Istorijski je paradoks to to svi zn~o ko s1;1 bili
nog dela stanovnitva (ene i omladina), ve i zato to ikaki muenici u iju ast ceo svet slavI l. maJ kao
slui kao tvrava za odbranu svojinskih odnosa i tradi- praznik rada. Nita. slino ~e ne ra~. u sp0l!l~n ena koj7
cionalnih interesa. Brakovi su finansijski savezi, a svako su poubijane nekoliko. godina kaSllije u NJu]orku. GOdI-
domainstvo predstavlja ekonomsku jedinicu veoma sli- ne 1908. tekStilne radnice koje su trajkovale borei se
nu korporaciji. Kao to je ista!kao je~an sociolog koji za poboljanje uslova r~da posloda~ac je zatvorio. U
je prouavao porodicu: ,,:Porodica je kamen temeljac fabriku,a onda je zapalio. ene su 1Zgor:ele. MeutIm,
sistema drutvene stratifikacije i istovremeno drutveni ovaj datum nije neizbrisivo utisnut u seanje ra.dnika
mehanizam za njeno odravanje".33 sveta, mada je, mnogo kasnije, izabran da bude slavljen
(Kate Millett, "The of. Sexual Politics", kao Meunarodni dan ena.
Sexual Politics, Balantine Books, New Ima dva naina na koji se moe tumaiti. istorija
York, 1969, str. 31--49) ena. Jedan je da se govori <> stalnoj diskriminaciji, ne-
Prevela D. Lj. postojanju ljudskih prava, drutvenom ugnjeta~anju ..i
industrijskoj eksploataciji.' Drugi je da se govon o nJI~
II Bronislaw Malinowski, Sex, Culture and Myth, Harcourt,
New York, 1962, str. 63. U svojoj prethodnoj knjiizi on iznosi jo hovoj borbi i .aktivnoj ulozi u svakom dru~enom ih
optiji stav: "U ;svim ljudskim drutvima moralna tradicija i revolucionarnom pokretu. ene su uzele oruz]e u dva
zakon nalau da grupu koju sainjavaju ena i njeni potomci svetska rata i bile su deo oslobodilakih armija. Ovo se
ne smatramo celoVli.tom sociolokom jedinicom"; Sex and. Re-
pression in Savage Society, Humanities, London, 1927, str.' 213.
moe videti ako se podsetimo na njihovo uee u borbi
33 Goode, naved. delo, str. 80.
za osloboenje Alira i Vijetnama; Nacionalne armije

185
184
 ena i njene znaajne uloge u kineskom Velikom maru;
hiljade ena koje su ubijene ili muene pod reiinima
kakvi postoje u Argentini, ileu i Urugvaju, ena koje
s~ jO. ~ore ~. tim zem1jaD?-a u ime o~ koji su po zatvo-
rIma Ih svoJih pohapsenih roaka; zena koje se svake
ne~elje ~kuI?ljaju na glavn~m trgu Buenos Ajresa i koje
reZIm etIketira kao "lude zene sa trga Majo"; ili onih
koje trajkuju glau u katedrali u Santjagu.
Gde se, onda, nalazi inferiornost na kojoj mukarci
zasnivaju svoju dominaciju? Jasno, objanjenje istorij-
skog ugnjetavanja ena mora biti izvan okvira biolokih
razlika i konkretnih oblika ekonomske eksploatacije o
veka po oveku.
pisk~~iju o poloaju ena treba najtenje povezati
sa .dIskusIJom. o odnosu snaga. Redukcionistike teorije
kOJe pretenduju da vlast nad zenama izjednae sa kla-
v
snom podelom drutva ne objanjavaju prirodu proble-
ma. Odnosi u kojima mukarci dominiraju enama ne
mogu se svesti na odnose klasa. Za poemo stanovite
mora se uzeti stav da nije svaki odnos snaga klasni od-
~os. Postojanje odnosa u kojima mukarci dominiraju
zenama u drutvima koja razdiru klasne borbe ~ iako
u njima postoji klasna borba - sutins~a je razlika~
Drugim reima, ova se dominacija zasniva na drukijim
temeljima.
Analiza svakog konkretnog oblika u kome Se _domi-
:,-acija javlja omoguie identifikaciju karakteristika- ko-
Je u odgovarajuem istorijskom kontekstu proistiu iz
nje. Ta analiza je znaajna kao put za form1ilisanje. no-
vog koncepta moi. Analitika studija teorije drave ne
e
isc;pljuje iroko podruje na kome se nioc ispoljava i
deJstvuJe, to se izraava itavim nizom relacija. Mo se
~e ~?e p:ouava!i samo sa stanovita ustavnih tela po-
Jedinih drzava vec mora biti sagledana iu smislu kon-
kretne prirode do~acije u svakom od oblika u kojima
se pojavljuje, to jest u funkcionisanju mehanizama kon-
trole i institucija, porodice ili kole.
e e
Mehanizmi moi nisu dovoljno proueni. O moi se
govorilo u smislu linosti koje njome raspolau, istorij-
skog toka proceSa razvoja ili privredne infrastrukture
ali ne i polazei od strategije, mehanizama i metod~
e e
k6nktrole. Ovakva bi analiza moda otkrila odnose do- '
minacije koji su u osnovi raznih vidova uloge ena u
~rutvu, i pokazala bi kako je prirodna diferencijacija
IZmeu polova posluila kao osnova za drutvenu'dife-
rencijaciju. e
186
I DVA ANALITIKA PRILAZA
Iz istorijskog procesa
ee moe se videti da se borba
ena manifestovala na dva osnovna nivoa: borba za ray"
nopravni pravni poloaj i borba .za ravnopravni radni
status. Tako dolazimo do dva razliita stanovita koja
e
nam mogu posluiti kao polazna osnova za nau ra~
spravu:
(a) Formalno-pravno stanovite
Ako analiziramo probleme ena sa formaln:o-pravnog
stanovita, sve indikacije govore da su svi feministiki
ideali iz XVIII veka ostvareni. Pravo na jednakost je
zapisana zakonima doslovno svake drave. Pravo glasa,je
enama dato prvi put 1906. godine u Finskoj, a u SAD
1920. godine. Godine 1929. Ekvador je bio prva latinsko-
amerika drava koja je enama dala pravo glasa, a Pa-
ragvaj je to uinio 1961. godine, kao poslednja.
Rezolucije i studije koje je sainila Organizacija ame-
rikih drava - prvog regionalnog tela koje se bavilo
politikom ravnopravnou ena ----: prethodile su sli~
nim dokumenti.ma koje su donosile druge organizacije,
kao OUN, ekonomski i drutveni savet i Savet UNCTAD-
-a. Juna 1971. godine MOR, je prihvatio da realizuje plan
akcije kako bi se radnim enama osigurao jednak tret-
man i dale iste mogunosti kao mukarcima.
Uz to, zakoni o radu nekoliko zemalja poeli su da
sadravaju i konkretne propise o jednakosti ena, po-
sebno kad su u pitanju nadnice. Druge odredbe su se
odnosile na zatitu materinstva i pravo domaica na
penziju.
Meutim, -treba jo da se pree dug put. Feministi
ki principi su doveli ne samo do formalnog priznavanja
jednakosti ve i do toga da se o toj jednakosti otvoreno
razgovara u parlamentima mnogih industrijski razvijenih
zemalja, iako ie ona prihvaena u tek nekoliko sluajeva.
Stvari tako stoje, izmeu ostalog, i zbog brige o deci,
zajednike roditeljske obaveze, prava na raspolaganje
e
imovinom bez ogranienja, i prava na abortus. Ipak je
uinjen znaajan prodor u smislu pravnog priznanja
ravnopravnosti izmeu ena i mukaraca. e
Ova borba za ravnopravnost, za priznavanje ena za
liudska bia, samo je korak na dugom putu' ka osloba-
anju ena. U ovom smO' trenutku suoeni sa jo jednim
problemom i to takvim koji se ne moe analizirati niti
reavati na formalno-pravnoj osnovi. Diferencijacija iz
187
meu mukaraca i ena je prevaziena pravnim reenjl-
ma kojima muka dominacija nestaje samo prividno.
Tako sa priznavanjem formalne ravnopravnosti' postaje
veoma teko tano odrediti na koji se nain ispoljavaju
konkretne razlike izmeu mukarca i ene kao posledica
dominacije u praksi. Cilj borbe koju ene danas vode
nije postizanje formalne ravnopravnosti, ve je njegov
smisao u razliitosti, tj. da se odredi njihov vlastiti iden-
titet kao ena u drutvu. Jedinstvo u razlikama se moe
postii tek onda kad se izgradi identitet. Funkcionalne
razlike ne objanjavaju odnose dominacija-potinja
vanje. koji se, istorijski gledano, ispoljavaju u odno-
su snaga.
; Kad konstatujemo znaaj uloge ena u proizvodnom
(b) Ekonomsko stanovite - ena na radnom mestu
Svedoci smo snane tendencije da se porodica aria-
lizira na nivou proizvodnje, a ena kao osovina tog pro-
cesa. Meutim, uloga ene u privrednoj aktivnosti ne
moe se izdvojiti iz procesa iji deo ona ini. U treem
svetu razvoj) koncentrisan na odreene oblasti i podru
ja; koristio je samo odreenim grupama stanovnitva,
a u tom smislu uloga ena dobija razliite vidove zavi-
sno od toga da li su date oblasti vie ili manje razvijene-
urbane ili seoske sredine. Oigledno ne postoji "ena
Azije" ili lILatinoamerikanka" kao opte i apstraktno
bi~, ve razne situacije u kojima se nau. tme odree
nih proizvodnih. struktura ili odreenih drutvenih klasa.
Poto smo ovo razjasnili, moemo prei na odredi-
vanje genetskih karakteristika koje se manifestuju . u
raznim proizvodnim strukturama. . .
Ve izvesno vreme se ine napo:.;i da se povea uloga
ena u privrednim aktivnostima i da se otkloni diskri-
minacija polova. Zato se to ini - objanjeno je mno..
gim razlozima, ali u sutini svi oni proizlaze iz koncepta
ekonomskog razvoja koji podrazumeva upotrebu ena
kao ljudskog resursa. . v U ranim fazama razvoja porodinog ivota - kad je
Konferencije o enama i razvoju odrane tokom
1975. godine ba. to su imale za cilj. Drugim reima, na
ene se gleda kao na privredni resurs, a njihovo ukljui
vanje u proizvodni proces je preduslov da se osigura pot-
puno korienje svih resursa koji se mogu staviti u
slubu razvoja. Alternativa ovom stanovitu, zasnovana
na kriterijumu populacije, jeste u tome da je poveano
uee ena u proizvodnim aktivnostima efikasno: sred~
stvo za .smam,jenje ;stOlpe :p.riJril1:aja. Taiko uk!l1umvanje
ena u industriju, menjajui njihovo reproduktiVno po-
188
naanje, moe osigurati pozitivan uticaj na iru poli-
tiku kontrole raanja.
. Prema ovom konceptu razvoja, uee' ena ne impli-
CIra obavezno promenu njihovog p6dreenog poloaja.
Napro!iv, eksploatacija enske radne snage mogla bi i
porastI. Tako, kad se ukae potreba da' ene odigraju
ulogu u procesu razvoja, treba ih informisati o konkret~
:r;im d~t~jima odreene akcije i o obliku njihovog ue
ca u nJoJ.
Novi tim kolektivne samopomoi zahteva struktural-
n~ promene u drutvenim odnosima, u privrednoj obla.
S~I.I u .~trukturi ~oi,. Pravi razvoj mora ukljuiti i par-
tICipaCIJU u odlUCIvanju. e
procesu, razmiljamo o smislu novog koncepta razvoja
kroz participativnu demokratiju. Tek kad ene budu na
taj nain ukljuene u proces, moi e se postii ravnopra-
van status sa radnicima mukog pola. Ako ne budu uklju"
ene na taj nain, jaz neravnopravnosti e se proiriti.
St~novite sa koga se na ene gleda samo kao na "ljud-
ski resurs" nee izmeniti odnos dominacije na kome je
zasnovano njihovo uestvovanje.
II OBLICI DOMINACIJE NAD ENAMA KOJE RADE
(a) Domai poslovi
. Z!lpoeemo sa domaim poslovima, tj. poslovima
kOJe ~ene ~?avltaju k<?d ku~e, je:. je to ~sta rada koju
obavlja vecma zena, I - sto ruje manje znaajno -
zato. to . ~e db~vljaju u sferi porodice II kojoj se odnos
d~~acIJe naJb;utalni~e ispoljava, a i zbog gotovo mi-
stI~no~ verovanja da Je takav posao priroen eninoj
pnrodi.
zaceta d0l!laa privreda - neki lanovi' porodice poeli
su d~ pro;zvode dobra za trgovinu ili su prodavali svoj
ra~, I to Je uticalo na ivot u kui tako to se ppveao
obIm pos.lova koje je dbavljala ena. Izvesni poslovi koje
~u prvO?I~O dbavljali mukarci, kao to je noenje vode
1 skupljanje drva za vatru, postali su enski zadaci.
Tako je ena produila da obe2Jbeuje sredstva za ivot
porodici d~ b~}l:ugi nj.~ni lanovi. mogli prodavati svoj
:~d po ceru ruzOJ od njihove vlastIte . reprodukcije; koja
Je bila garantovana u porodinom krugu.
189
 Rad koji je obavljan u kui radi osiguravanja egzi-
stencije nije smatran za put za stii::anje dohotka, ve
se na njega gledalo u tom smislu da to vie roba i uslu-
ga ena proiZvede. direktno, familiji e biti potreban
manji dohodak da odti svoj ivotni standard.
Ova je tema aktuelizirana interesantnom teorijskom
debatom o vrednosti domaeg rada u proizvodnom pro-
cesu i o ulozi porodice -kao glavnog uzronikaugnjeta
vanja ena.
U jednom od prvih eseja Julliet Mitchell istie- znaaj
prouavanja porodice ne kao monolitnog bia, ve sai
njenog od sastavnih delova proizvodnje, reprodukcije,
seksualnosti i soCijalizacije dece. Sa strukturalistikog
stanovita, ona se trudi da ne posmatra problem iskljui
vo u ekonomskim okvirima i da u kombinaciji konkret-
nih struktura trai uzroke ugnjetavanja ena. Margaret
Benston otvara debatu u ekonomskim okvirima. Specija-
listi za probleme treeg sveta (Samir Amin, Andre
GUnder Frank, Claude Meillassoux) smatraju da su do-
mai poslovi najvaniji doprinos primarnom procesu
akumulacije kapitala, jer ih sainjavaju i proizvodnja
i reprodukcija bez kompenzacije kapitalom, a obezbe-
eni su porodinim radom.
Neplaen posao koji obavljaju ene - mehanizam
preko koga se domai rad trans.ferie u kapitalistiki
sektor - omoguava plaanje nadnica ispod cene ljud-
ske rac41e snage. Doprinos ena je tako od bitnog zna-
aja za tekui proizvodni proces, -i kao dodatni nepla
eni rad i kao rezerva radne snage.
Teorijska diskusija meu feministkinjama ne moe
se smatrati zavrenom. Snaga debate je u samoj iri.je
nici da se ona odvija u vreme kad ideja koju politiki
ekonomisti pokuavaju da zatakaju postaje predmet
politike debate. To je u sutini priznanje rada-koji ene
obavljaju kao domaice, i relacije izmeu tog rada i
proizvodnje.
Bez mnogo udubljivanja u ovu temu, treba istai
da II okviru teorijskog podruja na koje se primenjuje
- marksizma - kategorije ovog prouavanja se dovode
u pitanje. Konfuzija izgleda da proizlazi iz injenice to
se upotrebna vrednost ne smatra za kategoriju.
_ Domai poslovi prikrivaju eksploataciju. ena, po~
sebno zaposlenih, koje posle punog radnog dana u fabri-
ci ili prodavnici moraju da odrade jo jedan radni dan
kod kue. Degradirati rad ena, umaIijitinjegov znaaj
u oblasti politike ekonomije, zato to proizvodi upotreb-
190
ne vred.p.osti i nije regulisan cenama i tritem --- znai
prikriti njegovu pravu prirodu. . . -: -
ch) Plaeni rad u gradovima
Uee eria na gradskom tritu rada direktno je
povezano sa ekoD:omskim strukturama i procesom indu-
strijalizacije, dok je ono naroito uoljivo kod veine
zemalja treeg sveta.
Industrijalizacija je istakla nejednak i poremeen
rast naih privreda sa izrazitim razvojem u nekim obla
stima i sektorima za koje je monopolski kapital zainte-
resovan. Niske nadnice i sve vea inflacija poveali su
koncentraciju dohotka u rukama nekolicine, koji su,
opet, investirali samo njegov mali procenat. Industrija
je uvela tehnologiju sa smanjenom potrebom za radnom
snagom i tako onemoguila apsQI1bovanje sve vee armije
radnika. Dolo je do relativnog vika stanovnitva koje
se zapoljava u onim granama koje ne mogu brzo dii
produktivnost rada i koje izvode radove za koje je po-
trebno -malo ili nimalo kvalifikacije, i koje daju niske
nadnice. Drugi deo ovog vika radne snage je zaposlen
u delatnostima od malog znaaja za proiZvodnjU, ali za
njega se plaaju nadnice.
Posledice ovoga procesa posebno su uoljive u gra-
dov:ima Mrilke, ,gde 'PrilW'elooa alk!tivnost odraava proiz-
vooou 'S'trUJk:JtUrrU lI"egiona: lbam1ke, ipOslowri- seITVisi i delat-
nosti iji proizvodi zamenjuju uvoznu robu. Ove -delat-
nosti ne uspevaju da apsorbuju radnu snagu, koje tina
sve vie zahvaljujui migracijama iz sela u gradove. Ova-
kve privrede su zasnovane na rudarstvu i ppljoprivrednoj
proizvodnji, iji su proizvodi namenjeni izvozu. Industri-
ja je slabo razvijena i, uglavnom, uee ena na ovom
planu je ogranieno. Ono malo industrije to postoji
daje malo novih radnih mesta, a prioritet se daje mu~
karcima.
Slika ekonomskog razvoja u zemljama treeg sve-
ta", karakteristina po sve veem osiromaavanju veine
radnika, otkriva jednu vanu odliku radne snage: sve
znaajnija njena uloga poslednjih godina posledica je
pogor_anja ivotnih uslova najveeg dela stanovnitva. U
sluaju ena, koje su primorane da rade a nisu obuene
ni na kakav nain i obrazovanje im je skromnije nego u
mukarca, moe se izvui znaajan zakljuak da bilo ta
ene proizvodile, one su kao radna snaga u podreenom
- poloaju u odnosu na mukarce.
191
~ .....
'Na taj naiIn se na tritu :radne :snage moe uoiti
diskriminacija po osnovi pola. Priliv enske radne snage
zavisi od drukijih faktora nego priliv muke. Mogunost
zaposlenja koji proizvodni sistem daje mukarcima j .e-
nama znatno se razlikuje, to se vidi i iz statistikih
podataka iskazanih po polu radnika zaposlenih u raznim
granama industrUe.
U Latinskoj Americi, na primer, mukarci rade na
farmama, u preraivakoj industriji i, neto manj~i u
biznisu i na podruju usluga. S druge strane, gotovo
sve ene radnice zaposlene su u sektoru usluga, gde po-
stoji neto vei broj ena nego mukaraca, kao i u pre-
raivakoj industriji, gde ih je manji broj.1
Razne ankete o radnoj snazi u Latinskoj. Americi
ukazale su na iste pojave kad je u pitanju trite radne
snage i diferencijacija u smislu pola. Smatra, se da mu-
karac u radnom dobu treba da ima posao. Ako nije za-
poslen u proizvodnji, trai mesto u uslunoj grani, koja
mu takoe daje sredstva za ivot. Odluka da iz,ae na
trite radne, snage zasnovana je 'na faktorima vezanim
za ovekovu privrednu aktivnost: struktura godita sta-
novnitva, potranja za radnom snagom, obrazovanje u
selu ili gradu i propisi. Ima i drugih faktora koji utiu:
na primer, standard obrazovanja, graanski status, veli-
ina i sastav p'orodice, dohodak ostalih lanova porodice
i obiaji drutvene grupe.
Distribucija enske radne snage po godinama staro-
sti izgleda drukije. U sluaju Latinske Amerike najvee
je uee ena starosne grupe izmeu 20 i 25, godina.
Ovo je dalje vezano za brani status, jer uee ena
pokazuje tendenciju da. raste u goditu kad su ene neu-
date. Kao to 'je Kirsh Ukazao, u celoj Latinskoj' Americi
uee neudatih ena je nekoliko puta vee nego udatih,
u odnosu 5 : 1 u grupi godita 20 do 25. S druge strane,
u industrijski razvijenim zemljama, kao to su Francu-
ska, Britanija, Danska i Savezna Republika Nemaka,
udate ene ine 2/3 enske radne snage.
Sto se tie ena II grupi sa niskim dohocima, njihov
se poloaj razlikuje od onih sa srednjim. U prvoj, odluka
da se trai posao vezana je sabor-bom za opstanak. po-
trebne su im nadnice da izdravaju sebe i decu i dopune
muevljevu zaradu. Ovo je poloaj koji najvie lii na
poloaj mukaraca kad su u pitanju faktori koji ih upu-
uju da trae posao.
. I Ova karakteristika, koja govori o enskom zaposlenom
delu stanovnitva, ne odnosi se samo na Latinsku Ameriku ye i
na gradove Afrike' uprkos razliitim proizvodnim strukturama.
192
Kod ena iz kategorije sa srednjim i veim dohot-
,kom bitnu ulogu imaju strateki kriterijumi broja i go-
, dita dece, obrazovanje i razlika izmeu ukupnih prima-
nja i procenjenih rashoda. Na odluku da se trai zapo-
slenje znaajno utie obrazovanje. ene sa viim obra-
zovanjem najee trae posao. Ako imamo u vidu da
ene imaju nie obrazovanje od mukaraca, da bi u
kollkurenciji sa mukarcima dobile posao, one moraju
prvo stei vie obrazovanje od mukaraca. Meutim,
veina ena ne konkurie mukarcima za zaposlenje na.
, istom, ve na paralelnom tritu na kome se dolazi do.
poslova koji su jedva neto vie od produetka poslova
koje ene obavljaju u kui kao domaice.
U Africi faktor obrazovanja ima 'odluujuu ulogu.
ene koje su stekle obrazovanje imaju anse da dou do
zaposlenja. Prema istraivanju sprovedenom u 39 afri
kih zemalja, u osnovnim kolama u 1969. godini bilo je
35% enske dece, a u srednjim u 1970-71. godini 28%,
dok je iste godine stopa ena u viem obrazovanju bila
. -~ 13%. Struno obrazovanje ena zavisi od potranje rad-
ne snage za radnim mestima, koja opravdavaju takvo
obrazovanje. U afrikim zemljama juno od Sahare pri-
oritet imaju ene koje su stekle obrazovanje zapadnja
kog tipa i d()bijaju posao u administraciji, kao medicin-
ske sestre i babice, dok ih manji broj ulazi u medicin-
ske, prosvetne i ostale profesije.
Potranja za enskom radnom snagom u zemljama
treeg sveta bitno se razlikuje od potranje za mukom
radnom snagom. Zapoljavanje mukaraca direktno za-o
visi od proizvodne strukture, od stepena razvoja zemlje
i od nivoa tehnologije. Na potranju enske radne snage
lI utiu socijalni, kulturni i ekonomski faktori. U osnovi,
I . enska radna snaga je ograniena na aktivnosti koje
,I "odgovaraju" enama, tj. na one koje su produetak do-
maih poslova (izrada odee, spremanje hrane .itd.). Mali
broj ena radi u industriji, a veina ih je zaposlena na
podrujU usluga i u preraivakom sektoru. Meutim, u
nekim industrijskim delatnostima posebno se trae ene
za radna mesta na kojima je potrebna koncentracija ili
strpljenje. ene uestvuju u proizvodnji i obino u final-
nom procesu prerade (finalizacija, pakovanje ilepIjenje
etiketa) gde je nivo odgovornosti nizak. - Ovo na prvi
pogled izgleda da nudi objanjenje za razlike u nadnica-
ma po kriterijumu polova. Meutim, razlike u kvalifika-
cijama su upravo rezultat procesa koji reprodukuje ne-
povoljan poloaj za ene na tritu radne snage. Stavie,
kad su kvalifikacije jednake, ene opet primaju manje
13 Marksizam u svetu 8-9 193
I
-l
i
 dohotke i tee menjaju radno mesto. Diskriminacija
ena na tritu radne snage je posledica raznih. uzroka.
Jedno od objanjenja moe biti da zapoljavanje ena
vie kota. Propisi o zatiti ena zaposlenih u industriji,
po kojima one imaju pravo na poseban tretman za vreme
trudnoe i u prvim mesecima ivota deteta, oteavaju
njihov ulazak na trite radne snage. ene nekad ostave
posao zbog udaje, trudnoe ili obaveza koje im drutvo
namee u okviru porodice. Tako sa stanovita investicija
. obuavanje ena nosi vei rizik nego obuavanje mu-
karaca. . se njime obe:z;beuju, pogodovae poveGanju nezaposle~
. U Africi ene se u industriji zapoljavaju samo pri-
vremeno i ne dobijaju nikakve porodiljske beneficije
koje inae zakon predvia. Uslovi zapoljavanja su sli:
ni sistemu "makali", koji se iroko primenjuje u Latin-
skoj Americi, a preko koga se sklapaju tajni ugovori sa
radnicima, !pojedinano ili gru.pno, i daje ;]m se !posao u
proizvodnji za mizernu novanu naknadu. Ovaj. metod
za~oljavanja, kao i u sluaju radnika koji se zapolja-
yaJu od danas do sutra u afrikim gradovima, put je za
lZbegavanje radnog zakonodavstva. Radnici su potpuno
nezatieni i ne uivaju nikakve beneficije koje po zako-
nu pripadaju svima koji se nalaze u radnom odnosu.
Ovaj sistem uglavnom koriste vee kompanije, jer na taj
nain smanjuju trokove i tc;:de prostor i maine. . ekspanzija i zadovolji sve vea potranja za hranom
Iako su karakteristike enskog uee na tritu rad-
ne snage sline u celom treem svetu, afrike ene su
izloene posebnoj nepogo dnosti to, pored toga to ne-
maju kvalifikacije; uslovi pod kojima se zapoljavaju
omoguavaju poslodavcu da im plati koliko hoe. Njiho-
ve nadnice esto slue kao dodatno sredstvo za popunu
budeta, jer je veini:tena sa sela i odrava vezu sa
njim .. To to. nisu lanovi sindikata jo je jedan razlog.
to su liene svake zakonske zatite.
Odlike gradskog trita radne snage ne mogu se po-
s~atrati odvoje~o od situacije na selu. Fenomen migra-
CIJe, kao posledIca nametnutog modela razvoja koji vodi
opadanju ivotnog standarda seljaka, prisiljava ene da
trae posao u gradovima.
to se tie rada ena u trgovini, sve indicije govore
da se taj posao obavlja tako da ne ometa redovne do-
mae obaveze. U afrikim gradovima trgovina je jedno
od glavnih enskih zanimanja. Iako su one esto nakrip-
~i, u nekim sluajevima prodaju. i vlastite proizvode.
Zene su organizovane u asocijacije koje imaju znaajnu.
pregovaraku snagu. U G~i SO% svih nakupaca su ene,
a u Nigeriji polovina svih ena plemena Joruba bavi. se
194
trgovinom. Slina je situacija u nekim prevashodno pi).
ljoprivrednini oblastima Latinske Amerike. Poslovne e-
ne u Africi vlasnice su prodavnica, drogerija i sitmp
industrijskih pogona. Ove se ene koriste socijalnim .sta~
tusom i kontaktima svojih mueva, posebnO kad ini je
potrebna finansijska pomo. ..
Sve u svemu, uee ena na tritu radne snage je
povezano sa zavisnim karakterom proizvodne strukture.
Svaki korak u razvoju koji ne osigura korienje raspo-
loive radne snage iline uvai kvalitet radnih mesta koja
nosti i stalnom. sniavanju nadnica. Od toga e koristi
imati samo poslodavci, dok e ivotni standard radnika
- i ena i mukaraca - opadati.
Poloaj zaposlenih ena bez sumnje nema iste karak-
teristike kao razvoj zemlje. Zato njihovo sve vee ue
e na tritu radne snage i oblici tog uea odreuju
sprovoenje nove, drukije strategije razvoja.
Cc) Zene na poljoprivrednim dobrima
Posao koji ene obavljaju na selu presudno utie na
proizvodni proces. One imaju fundamentalnu ulogu u
politici iji je cilj da se obe:z;bedi brza poljoprivredna
u svetu.
Zemlje 1,1 razvoju su, s jedne strane, suoene sa po-
trebom da se pove~a proizvodnja kako bi se zadovoljila
sve vea potranja za hranom u svetu, a, s druge, sa
potrebom da se povea dohodak u poljoprivredi .kako
bi se zadovoljile najosnovnije potrebe seljaka koji ine
veinu stanovnitva. Poljoprivredni razvoj u siromani-
jim zemljama pokazuje u poslednjim godinama da se
ovi ciljevi meusobno ne dopunjavaju.
Sudei po Rodolfu Stavenhagenu, kapitalistiki raz-
voj je u poljoprivredi poveao socijalne i privredne ne-
jednakosti meu radnicima. On je koncentrisao bogat-
stvo, mo i dohodak u rukama zemljoradnika i nakupaca
i tako iskljuio seljake sa njihovih imanja i pretvorio ih
u bezemljae marginalnog znaaja. Tako je koncept obez-
beivanja uslova da veina stanovnitva preivi pretvoren
u koncept dobiti i profita za manjinu.
Stanje u zemljama u razvoju karakterie- polariza-
cija izmeu male elite, u ijim je rukama zemlja, i sve
veeg broja proletarizovanLl} seljaka. Ovakav proces uni-
tava tradicionalnu agrarnu privredu, koja se zasnivala
na angaovanju itavih porodica u maloj proizvo~ji
195
 dovoljnoj za domae potrebe. Tradicionalnaprivr~d~,
koja sve vie nestaje zbog nedostatka sredstava, PnmI-
tivne tehnologije i posledica: prodora kapitalizma na
selo, postaj~ nesposobna da zadovolji osnovne potrebe
jedne porodice.
Po miljenjuStavenha.gena, tradicionalna poljopriv-
reda ima dvostruku ulogu: slui vezivanju seljaka za
zemlju i smanjuje pritisak na ostali deo privrede u tre-
nucima kad dolazi do vika radne snage. Ona je u stanju
da po mnogo nioj ceni reprodukuje radnu snagu za
celu privredu. Moderni ili kapitalistiki sektor je zainte-
resovan za odravanje i reprodukovanje seljake priv-
rede pod uslovom da mu ona ostane podreena. Ona
. takoe slui kao ventil za milione nedovoljno zaposlenih
radnika, koji bi inae vrili pritisak na socija:lni i politi-
ki sistem. . nim delatnostima.
Analizom stanja u poljoprivrednom sektoru razja-
snie se zato ene trae posao u gradovima i zbog ega
migracija postaje presudan inilac.
Na ISIt~eoJ. IIlliJgracije iUtie trend ll'8!sta .stanoVlD.iI1:va.
ena se trai naroito zbog toga to nema zaposlenja
na selu i zbog marginalne uloge koju im dodeljuje raz-
voj zemlje. Njihovo ukljuivanje u gradsko trite radne
snage vodi ih prvenstveno u pravcu neproizvoc4tih zani-
manja, tj. domaih usluga i prostitucije.
, Iz ovakvog stanja u Afri~i proizilazi zakljuak da je
pojava migracije direktno vezana za proizvodnu struktu-
ru i kapitalistiku ekspanziju. Prelaz radne snage iz sela
u grad poeo je jo u kolonijalno vreme i nije posledica
samo privrednih uzroka. U njemu su uestvovali samo
mukarci, dok su porodice ostajale u plemenima i rad-
nik-migrant se kui vraao u redovnim intervalima. Kad
smo govorili o vidovima enske zaposlenosti u afrikiin
gradovima, istakli smo da su veze sa selom doputale
poslodavcima da im plaaju veoma niske nadnice, i da
je njihovo zaposlenje postajalo dodatna aktivnost po-
rodice.
Znaajna karakteristika afrike migracije je u tome
to se ona javlja u talasima. Da bi poveale broj rad-
nika, vlade su preduzele korake da radnici ne mogu da
obezbede neophodna sredstva za ivot od poljoprivrede.
Zabranjeno je plaanje rada u naturi, a poveani su i
porezi u poljoprivrednim regionima.
Ovo je nateralo odrasle mukarce da preu ti gra-
dove. Meutim, da bi izbegli politike opasnosti koje
nosi sobom prenaseljenost gradova, ovim migrantima
nije bilo doputeno da se tu i nastane. ' tritu rada. Rad izvan porodice smatra se nepodobnim
196
Mei!llassoux govori o pTinuidi Ikojom 'se tenlju se-
ljaci iz sela. Metodi kojima se to postizalo bili su, izme~
u ostalog, prinudni rad, mobilizacija i zadUivanje. Tra-
dicionalni zanati, kao zidarstvo, lov i obrada zemlje,
ustupili su mesto unosnijim aktivnostima. Tako je do-
maa privreda postala sastavni deo kolonijalnog sektora
i snabdevala ga neophodnom robom.
1. Zene u privredi
U svetlu svega to je ve reeno, rad ena sa sela
treba posmatrati sa aspekta restrikcija i alternativa koje
im doputa porodica. Promene u organizaciji i tehno-
logiji proizvodnje uticale su na uee ena u proizvod-
.
Tehnoloka unapreenja nisu dovela db bitnih pro-
mena u radnim uslovima u kojima su radile ene na se-
lu. Naprotiv, one se jo slue tradicionalnim alatkama i
najee rade samo sopstvenim rukama. Podela rada je
ponovo definisana u krilu porodice i u domaoj za-
jednici.
U seljakoj ekonomiji osnovna jedinica nije farma,
ve domaJinlSltvo. ,p~odtni Il'OO !Ila farmi ~amo je jedan
aspekt veeg broja aktivnosti domainstva da bi se obez-
bedila sredstva za ivot. Kad ovek radi izvan te zajed-
nice, njegov je rad doprinos ukupnoj aktivnosti porodice.
ene obezbeuju hranu i brinu se o porodici i tako
pozitivno doprinose odravanju i reprodukovanju radne
snage. One obavljaju i razne poslove, koji, iako se ne
smatraju posebno produktivnim (pravljenje odee i bra-
nje voa), pomau rzajedlJlicu u cel1:iIni. D.ruge posJove obav.,
ljaju za kompanije (rad "makila" koji se obavlja kod
kue), a plaene su po komadu. ene kombinuju ovaj
rad za koji su plaene sa domaim poslovima. Kad je re
o enama sa sela, teko je napraviti razliku izmeu po-
ljoprivredriih poslova i onih koji se smatraju samo do-
maim. Potrebe porodice odreuju rad ena. Kod poslo-
va za koje se daje mala novana naknada ene su pri-
siljene da rade jo tee. Njihov rad za domainstvo
poveava se da bi .vezale kraj s krajem i osigurale egzi-
stenciju sa manje sredstava. Ovo je sektor na kome
dolazi do proletarizovanja. Mukarac prvi kree u po-
tragu za plaenim poslom, i tako rad na zemlji, uz do-
mae poslove, ostavlja eni. ena uestvuje kao sezonski
radnik i u etvi.
. Tako ekonomska nuda nagoni da se posao trai na
197
 za nju samu i drutveno neprihvatljivim. U porastu Je
ideoloka tendencija da: se ene obeshrabre upiihvata-
nju posla van kue. Jedino onda kad' domainstvo nije
u stanju da zadovolji potrebe porodite, donosi se oQluka
da ena trai posao na tritu rada. Meutim, izbor. je
veoma mali i u modernom industrijskom sektoru i u
gradovima, gde one dobijaju obino marginalne poslove
u domainstvima ili se bave prostitucijom.
2. Zene u modernom poljoprivrednom sektoru
. Plaeni radu modernom poljoprivrednom sektoru
je uglavnom rezervisan za mukarce, iako ene imaju
glavnu ulogu u proizvodnji kafe, povra i voa. enska
radna snaga se veinom regrutuje .za vreme etve i za
selekciju i pakovanje voa. ene rade drugorazredne po-
slove vezane' za finalizaciju procesa proizvoclnje. Njihov
status je nizak i gotovo bez izuzetka rade na sezonskim
. poslovima. . '
U proizvodnom procesu poslovi su jasno podeljeni
na muke i enske. . niskim dohotkom. U takvim prilikama poveava se posao
Zapoljavanje ena je uglavnom ogranieno na fizi
ke poslove. Kako se poslovi postepeno mehanizuju i zah-
tevaju vie kvalifikacije, broj ena koje uestvuju u ,pro-
izvodnom procesu opada. Na poslovima koji su u veli-
kom stepenu manuelni uee ena se poveava.
Korienje traktora i druge poljoprivredne opreme
ne trai veliki fiziki napor, to bi omoguilo zapolja-
vanje ena. Ipak, njima je tu ogranien pristup. Razlog
to je tako nije u tome to one nisu u stanju da naue
kako se upravlja mainama, ve u ranije formiranom
shvatanju mukaraca, a i samih ena.
Istraivanje poloaja enske radne snage u industriji
duvana je u ovom smislu dalo znaajne rezul~ate. I rad-
nici i uprava imaju interesa da odre postojeu strukturu
radne snage. ene ne proiruju svoje podruje, to znai
da im porodini tabu svodi. njihov rad samo na etvu
i sline aktivnosti. Istraivanja pokazuju da moda mu-
karci ne prihvataju uee ena na tim poslovima koji.
su za ene neuobiajeni. Zabrana koju mukarci na taj
nain stavljaju enama ima korene u soCijalnim i kul-
turnim predrasudama. ene koje rade u poljima izlo-
ene SU mnogim opasnostima, gube ugled i osuene su
u svojoj sredini.
Na tritu radne snage u modernom poljoprivred-
nom sektoru postoji znaajna diskriminacija polova.
198
Najvea koncentracija enske radne snage je u prerai
vakoj industriji, tr&ovini i sektoru usluga.
Kompanije radije uzimaju ensku radnu snagu zbog
onoga to se naziva "posebnim enskim osobinama", tj.
zbog izvesnih sposobnosti da uspenije obavljaju poslove
kao to su branje, slaganje ili seenje lia. Iza. ovog
opravdanja, meutim, stoji osnovni razlog zbog koga se'
zapoljavaju ene - njihova slabost u traenju boljih
uslova, zbog ega predstavljaju radnu snagu koja se lako
eksploatie.
Jo jedan metod u praksi je tetan za ene, a to je
razlika u nadnicama. Ova praksa je posledica injenice
to ene rade na manje znaajnim mestima u proizvod~
nom procesu, a to se, opet, objanjava niskim stepenom
njihovih kvalifikacija. I .tako diskriminacija radnih me-
sta vodi diskriminaciji nadnica.
Uprkos napred navedenim razlikama, ene u oba
sektora izvor su jeftine rezerve radne snage. One se an-
gauju radi odranja niskog nivoa nadnice, jer posao
kod kue i proizvodi i usluge koje tamo stvaraju omogu-
avaju porodici da' odri svoj nivo potronje ak i sa
koji ena obavlja. Mogue zapoljavanje ena na moder-
nom tritu rada obojeno je izrazitom diskriminacijom
polova:
3.. Posledice kolonijalnog perioda
U sluaju Afrike jasno je da su politiku diskrimi-
nacije obuke za korienje uvezene tehnologije -yodili
doseljenici iz Evrope, to je stvorilo jaz u nivou produk-
tivnosti izmeu mukih i enskih poljoprivrednih rad-
nika. Prelaz sa tradicionalne poljoprivrede na moderne
agrarne metode doveo je do sve veeg prestia mukara-
ca, a sve manjeg ena, koje su svedene na nii drutverti
status.
Senegal je tipian primer za posledice marginali-
zacije ena u produktivnosti poljoprivrede. Uinjeni su
znaajni napori da se tehnikim poboljanjima p.ovea
proizVodnja. Mukarci su poduavam novim .metodama,
dok su ene sve do tada radile ba u poljoprivredi. Tako
je diskriminacija ena direktno vezana za kolonijalnu
dominaciju i uvoenje savremene tehnologije. '
Na sastanku u Dakaru istaknute su neke posledice
politike kolonijalnog razvoja:
199
 - prisiljavanje seljaka da proizvode one useve koje
su trgovci zainteresovani da otkupe; ..
. - zamena proizvoda domae. radinosti uvezenim in-
dustrijskim proizvodima;
- prisilan rad, oba,vezna prodaja dela useva i ,pre-
seljavanje velikog dela stanovnitva blie rudnicima ili
plantaama;
- politika podrka onim drutvenim slojevima koji
su ovla eni da preuzmu rukovoenje zemljom; . "Nevidljivi" rad, tj. domai poslovi koji se obav-
- savezi sa klerom, koji je, zahvaljujui prilozima
seljaka, stekao kapital ..
Afrikom poljoprivredom u veini dori:1iniraju ene,
sem u oblasti see drvea. ene su preuzele poslove oko
uklanjanja i spaljivanja poseenog drvea, sejanja i sad-
nje, etve i smetaja proizvoda. Ovaj rad demantuje
mit o "slabijem polu", na kome je i zasnovana diskri-
minaCija prema enama.
Pogoranje ivotnih uslova afrikih ena direktno
je vezano za primenu kolonijalnog modela i oblika eks-
ploatacije koje mu je nametnuto. ene su platile cenu
odravanja i reprodukovanja radne snage potrebne da se
osiguraju poljoprivredni proizvodi za izvoz.
Kolonijalni metodi su doprineli postepenoj margi-
nalizaciji ena; one ne uestvuju u odluivanju i u pro-
cesu "modernizacije" kao i u korienju moderne teh-
nologije.
Potreba da se radna snaga koncentrie na proizvod-
nju izvozne robe dovela je do podele rada meu polo-
vima, uz zahteve za kapitalistikom proizvodnjom. ene
su radile u poljoprivredi na proizvodnji povra, a mu-
karci su odlazili sa sela. Kolonijalna politika je organi-
zovala proizvodnju povezujui potencijale odgovarajuih
regiona sa sopstvenim potrebaina.
ene u selima ine izmeu 70% i 90% enskog sta-
novnitva u Africi. One obavljaju 60% poljoprivrednih
poslova, a 44% ih je odgovorno za ishranu porodice
(Ekonomska komisija za Afriku, 1976).
U podrujima iz kojih je migracija bila znatna zbog
potranje muke radne snage u rudarstvu i lokalnim
industrijama ene su morale da preuzmu tradicionalnu
ulogu mukaraca i osiguraju opstanak porodice, ime
su svojim preanjim dunostima dodale nove, one koje
su .ranije bille muke. OdlHka pos[ova Ikoji ISlU idawarrri e-
nama u raznim oblastima bio je visok stepen eksploa-
tacije. One su bile prisiljene da i dalje rade. ~a stari,
200
tradicionalan nacm kako ne bi konkurisale uvoznin:i.
preraivakim proizvodima. ene su ostale izvan novih
propisa o vlasnitvu nad zemljom. Zemlja nije vie za~
jednika, a ene nemaju pravo naslea, jer se smatra
da imaju dovoljno sredstava da kupe imanje.
Analiza uee ena u proizvodnji, posmatrana ;iz
ekonomskog ugla, pokazuje stepen eksploatacije kojoj
su one izloene.
ljaju u kui uzimaju odreeni broj sati rada, koji se
enama ne nadoknauje i koji nije prikazan u nacional-
nim statistikama. Uprkos tome to nije drutveno priz-
nat, to je koristan i potreban rad za sistem u celini.
Reprodukcija je samo deo proizvodnje. Odravanje i
reprodukcija radne snage su, zbog toga, istinski deo
proizvodnje zahvaljujui kojoj se moe odrati nizak
nivo nadnica, jer kroz rad ena koje obezbeuju sredstva
za ivot raste dohodak cele porodice. Trite radne sna-
ge je, prema gore navedenom, izdiferencirano po polu
i karakteriu ga duboke nejednakosti. Analiza ove inje
nice daje jasniji uvid u odnose dominacije u odreenom
istorijskom trenutku i u konkretnOj oblasti. Uprkos i-
renju zakonodavstva, kojim se izjednaavaju anse za
rad mukaraca i ena (kao i zatita ena), razlike u nad-
nicama - prikrivene iza fasade diskriminacije poslova
- i tekoe da se doe do posla, pored toga to je on
produetak domaeg posla, izraz su odnosa dominacije
koji stoji i u osnovi samog zakonodavstva.
Poloaj ena i njihovo uee u zaposlenosti u uslo-
vima jednakosti moe do:r;:teti samo nova vrsta razvoja.
ene treba da budu pokretai tog procesa participativ-
nog i egalitarnog razvoja na demokratskoj osnovi, koji
e osigurati njihovo efikasno ukljuivanje u drutveni
proces, ali kao pojedinaca po njihovom vlastitom pravu,
a ne samo kao ljudskog resursa.
III ODNOS MUKARCI-ENE KAO ODNOS SNAGA
Prirodan odnos izmeu dvaju ljudskih bia kQje
odlikuju bioloke razlike slui kao osnova za socijalnu
diferencijaciju, za odnos dominacija - podreenost. Ova
istorijska diferencijacija ini dominaciju nainom na
koji se pojedinci organizuju.
Dominacija je rezultat razlika. Odnos mukarci-e-
ne ispoljava se kao odnos snaga, kao demonstriranje
sile, to se neprestano ispoljava u raznim formama II
201
kojima se ve mo javlja u odreenom drutvu. Tako
je odnos dominacija - podreenost u biti odnosa mu-
karci - ene.
Da bi se analizirao .status ena sa stanovita odnosa
snaga, potrebno je razmotriti kategoriju moi u mnogo
irem kontekstu nego to je dravni aparat.
Mo je prisutna u svakom odnosu i izraava se na
mnoge naine. Gde poSI1:oji mo, tamo se imanifestuje.
Prilaz ovom pitanju trai novo definisanje moi i njeno
sagledavanje na dvostruki nain na koji se mo mani-
festuje: s jedne strane, korienjem prinude i kazne i,
s druge, zadovoljstvom i uivanjem kao sredstvima preko
kojih se vlada. U ovoj dvostrukoj prirodi je njena snaga.
SnaJga ik()ljai tJai i rzadovOiljaJVa moe da 1.1!JXfaVllja. Relacije
moi su viestruke. One teku kroz svaki nivo drutva,
ispoljavaju se kroz sve institucije: porodicu, kolu, ak
i fiziki kroz pojedince. Kao to FoucaUlt tano kae,
telo je predmet snage i cilj mehanizma koji ga cepa, po-
novo gradi, oblikuje i ini ga elastinijim, krotkijim,
poslunijim.
U odnosu mukarci-ene podreivanje eria se ne
vri samo prinudom ve i sam sistem organizuje zado~
volj stvo, proizvodi elje i doputa obnavljanje modela
dominacije kao izbora zadovoljstva. Iskljuiva veza koju
uspostavljaju ene sa svojom decom - odnos koji se
generalno ne priznaje mukarcima - i njihova nezamen-
Ijiva uloga kao oslonca u porodici kroz koju one generi-
raJu zavisnost ostalih lanova, daju im varljivi privjd
dominacije.
Znaaj preva:zilaenj a ek9nomskog koncepta moi
koji pretpostavlja monopol jedne klase da izraava mo
nad drugom, osnova je za svaku dublju analizu. Mo se
mora prouiti sa stanovita njenih mehanizama, ispo-
ljavanja i tehnike. Ove tehnike su gotovo uvek odgova-
rale drutvenim za.htevima konkretne' prirode: da se za-
dovolje potrebe industrije ili prevazie kriza. Primer za
ovo je ko~tradik~ija uoljiva u tekuem nacional.i,sti
kom pokretu u Iranu, koji je potisnuo mnoge oblike
dempkratskog izraavanja. Hiljade ena koje su mani-
festovale ulicama Teherana branei svoja prava i kao
protest protiv obaveznog noenja ferede - na silu su
onemoguavane inapadane.
To rie znai da je sila nezavisna i da se moe pro-
uavati a da se ne uzmu u obzir ekonomski procesi i
odnosi u proizvodnji. Odnosi snaga nisu. eksternog ka-
raktera, ve su inherentni drugom obliku drutveno-eko-
nomskih veza ili procesa. Odnosi snaga nisu u svojoj
202
represivnoj funkciji locirani samo. u sferi' nadgiadllje ve
igraju produktivnu ulogu ria nivou sa: koga deluju. Nji-
hovi se rezultati manifestuju na mnoge naine: prisutni
su u odnosima koje proimaju, karakteriu i sainjavaju
ukupan: sistem organizovanja pojedinaca. Subjekti su
sami nosiodmoi.
Redukcioni koncepti, kad se usredsreuju na samo
jedan vid ispoljavanja moi, vode pretpostavci da e
zamenjivanje jedne klase drugom na dominirajuoj pozi-
ciji u dravnom aparatu izmeniti odnos dominacije. Iz-
gledalo bi da je promena drutvenih odnosa u proizvod-
nji, iako potrebna, sama po sebi nedovoljna; bitno je i
transformisati ideoloku nadgradnju koja neprestano
produava dominaciju jednog pola nad drugim.
Jo jedna vana stvar koju treba razmotriti jeste
odnos znanja i moi u vezi sa dominacijom mukarci-
ene. Ovo bi moglo pomoi da se razume stvaranje sfera
moi kroz biologiju, psihologiju i istoriju, to se i na-
laze iza zakonodavstva koje diskriminie ene i ograni-
ava njihovu slobodu.
Da bi se prouio odnos mukarci-ene kao odnos
moi, potrebno ga je sagledati kroz sloenost njegovog
mehanizma, njegov poseban karakter, oblik u kome se
otelotvoruje u svakom drutvenom odnosu. Takvi odnosi
nisu samo odraz drave. Mukarac nije predstavnik dr-
ave kod ene, niti je otac u okviru porodice jednostavno
predstavnik suverena. Porodica ne reprodukuje drutvo
niti ono imitira porodicu. Treba ustanoviti koji mehanl-
zam moi tera porodicu da funkcionie kao podrka po-
litici drutvene kontrole; koji odnos dominacije i koja
tehnika prinude dejstvuju' u srcu porodice i koriste se
kao sredstvo za izbor odreene politike. Ukratko, bitno
je nai nain na koji sistem preuzima mehanizam moi
tako da sutina dominacije postaje podrka raznim obli-
cima manifestovanja takve dominacije.
Sutina odnosa mukarac-ena-dominacija-pod-
reivanje ima vlastitu tehniku i mehanizme: podreiva
nje, hijerarhiju, poslunost. Sistem preuzima ove meha-
nizme do stepena na kome je korisno i potrebno odrati
odnos dominacije, u fabrici, koli, drutvu u celini.
Status ene u odnosu u kome postoji dominacija
moe se transformisati samo preko novog tipa razvoja
u kome i ona postaje inilac procesa - razvoja koji mo-
d.filkuje ne 'samo ekonQlillSlke srtJrulktU/I"e ve i samu strutk-
turu moi. Pa1lrebam. je nOiV lIlaOiln ifazNoja, koji e Qlstgu-
rati promene u odnosima domiIiacije i eksploatacije me-
uljudskim biima i koji e ponuditi alternativu posto- Ida Magli
jeem poretku. Tada e sloboda postati osnova odnosa
mukarac-ena. ' KULTURNE FUNKCIJE ENE
(Haydee Birgm, "Women and the balance
of Power", Socialist International Women
Bulletin, br. 4, 1979, str. 34-44)

Prevela Branimira Joji

1. Polemika o matrijarhatu: punctum dolens

vlasti ene
Jedna od najvatrenijih i najnekorisnijih diskusija u
isotriji drutvenih nauka, prema M. Harrisul , jeste ra-
sprava o problemu matrijarhata, koja se razvila meu
antropolozima i istoriarima krajem XIX veka. Meu
tim, graja i interesovanje koje je ta polemika pokrenula
u stvari je znaajan dokument. Jer, bez obzira na rezu-
ltate, ona svedoi o psihblok~j reaktivnosti s kojom su
oko 1860.' godine primani argumenti k.oji su na neki na-
in mogli uticati na raspravu o poloaju ene. Za usred-
sreivanje interesovanja na taj problem stekli su se mo-
tivi naunog i psiholokog karaktera i dobro je da se to
ne zanemari. Pre svega, onaj ko prilazi nekoj prvobitnoj
kulturi sklon je da sistem srodstva prouava kao deter-
minatorni inilac drutvene strukture. S druge' strane,
u istom periodu pritisak feministikog pokreta na javno
miljenje navodi naunike da se, i mimo svoje volje, in-
teresujuza poloaj ene u strukturi drutvenog sistema.
Najzad, kao inilac bitan za prouavanja toga perioda
moramo imati u vidu i evolucionistiki i komparativi-
stiki pokret u antropologiji, koji je teio za tim da
objasni evoluciju drutva primenjujui modele prisutne
u prvobitnim kulturama na praistoriju i antiku isto-
riju. Pretpostavke evolucionistiko-komparativnog meto-
da bile su ve postavljene u arheologiji, biologiji, geolo-
I M. Harris, L'evoluzione del pensiero antropologico, str. 252.

204 205
giji, lingvistici tokom prethodnih godina, ali od .1860.
do 1890. niko vie ne sumnja da "postojee rase, II svo-
jim odgovarajuim razvojnim, fazama, mogu biti posma-
trane kao istinski predtavnici rasa' antikog doba.;.
One mim pruajl,1 ive dokumente drutvenih obiaja,
oblika vladavine, zakona i ratnih obiaja koji pripadaju
drevnim rasama od kojih potiu, i ija se orua, sasvim
malo razliita od orua postojeih rasa, nalaze zakopana
duboko u zemlji" ...2
Da bi se primenio komparativni metod, razliiti ti-
povi savremenih institucija ra~poreuju se u rastui sled
po starini, putem prevashodno logike, deduktivne op~
racije: pritom se podrazumeva da su riajstariji oblici
oni najjednostavniji, prema shemi koju je u paleontolo-
giji ve prihvatio Lyell, a koju John Lu:bbock usvaja da
bi rekonstruisao ivot praistorijskog doba: "elimo li
jasno da shvatimo evropske starine, moramo ih uporediti
sa grubim oruem i orujem koje danas upotrebljavaju,
ili su to doskora inili, divlji narodi u drugim delovima
sveta. "3 ,', ' "e ' uspevali da zamisle matrilinearni model lien materinske
Odatle pa do bipotezeo univerzalnoj istoriji, koju
je komparativni metod mogao dozvoliti, nedostajao je
samo jedan korak, a to je upravo ,pokuao Morgan sa
Ancient Society. Morgan se tako naao upleten u .vexa-
tissima quaestio ,,IIIlatI1ijamata" 'i nje;govQg priordrteta u
odnosu, na partijarhat. Prema, Morganu, klan je na po-
etku verovatno bio ma,trilinearan, jer, porodica jonijt;
dostigla oblik koji karakteriu veze po parovima (syn-
t1yasmian u' Morgariovoj terminologiji, sada van upo-
trebe),. Naime, prema ,Morganu, promiskuitetnahorda
je. isprva doputl:}la, brak izn:leu brae ~ sestara, a Za-
tim se prelo na neku vrstu grupnog braka, u kojem je
bra,i bilo zabranjeno da se ene. sestrama. I, najzad,
dolo je do stvaranja parova, odakle oblik sindiasmian-
ske patrijarhalne, i mon'og~e porodice.
U Morganovom modelu,porodina organizacija prvih
faza razvitka pratila je liniju maternjeg porekla, poto
je: oinstvo bilo neizvesno. Otuda famozna una prepirka
o prvenstvu matrikiana nad patriklanom. U raspravu su
se ,bacili gotovo svi tadanji antropolozi i istoriari, a
pre svih J. J. Bachofen, Henry 'Stimmer Maine,' John
McLenilan, J. Lippert, L. Dar-gun, Carl SHirke, Edward
l A.' Lane Fox Pitt-Rivers, The Evolution of Culture and
"
Other Essays, Oksford, 1906, str. 53, cit. kod M. Harrisa, naved.
delo, str. 204.
, 3 J.Lubbock, Pre-Historic Times, as Illustrated by Ancient
Remains and the Manners and Customs of ModernSa~eges,
London, .1865" str,.416.,
206
Westermarek itd. Jedni su podravali tezu o" prvenstvu
"matrijarhata", a drugi tezu o prvenstvu "partijarhata", '
pri emu su njihove psiholoke, emotivne' implikacije i
reakcije bile na mahove zbunjujue. U j~dnom pismu
Morganu, Henry Maine, na primer, izriito priznaje svo~
ju "tekou" u poimanju enskih gentes kao zaokrue-
nih ili borbenih zajednica.4 Nije, naime, uspevao da za-
misli matriklanove kao .vitalni oblik drutvene organi
zacije. U stv.ari,u Maineovoj "tekoi" preutno je sadr-
ano odbijanje mukarca da shvati ensku organizaciju
kao organizaciju koja ima "vlast" (Potere).
Odista, problem odnosa izmeu porodineorganiza
cije i materinskog prava i "vlasti" izazvaQ je najvee
otpore i; u sutini, najvei skandal u mukom javnom
miljenju, tim pre to se za to nisu uspeli dati konkret-
ni dokazi. S, druge strane, meutim, ba zato to su' bili.
uslovljeni "patrijarhalnim" modelom II kojem niko nije
mogao dovesti u sumnju da je patrilinearno poreklo pra-
tilo despotski autoritet oca, naunici toga vremena nisu
vlasti. Upravo ta posledica matrilinearnosti bila im je
neprihvatljiva. Tek najnovija prouavanja oktrila su ad
abundantiam da postojanje matrilinearnog porekla ne
utie znaajnije na poloaj ene to se tie leadershipa
grupe i da je, prema tome, bila bez osnove, "bojazan"
da e se u bilo kom momentu morati priznati "enska
vlast". U svakom sluaju, strast koja je potresla nepo-
kolebljivi duh antropologa s kraja XIX veka u polemici
o matrijarhatu bez sumnje je jedno od najzabavnijih i
najkarakteristinijih svedoanstava o mukotrpnoj istoriji
istraivanja o eni.
2. Bachofenova ginekokratija
Istovremeno sa Morganom, za matrijarhat se zain-
teresovala jedna od najoriginalnijih linosti toga perio-
da, J. J. Bachofen, koji je u raspravu uveo elemenat
nepoznat Morganu, a to je povezanost izmeu porodinog
sistema i religije. Bechofen je, kao i svi, primoran da
nagaa o prvom obliku drutvenog ivota i on zamilja
jedan period seksualnog promiskuiteta koji naziva "ete-
rizam". U tom razdoblju, smatra, oveanstvom je uprav~
ljao arbitrarni materijalistiki princip: moe se utvrditi
' samo materinstvo, i ene su izloene mukoj pohoti j
B. J. Stern, Lewis Henry Morgan, Cikago, 1931, str.
141-142.
207
polri.om nasilju. Ali ene e u odreenom trenutku zapo~
eti borbu da se oslobode tog nasilja; svojom religioz-
noeu !S~a!biji :pol e uspelti da pO'tJini jai. 'PlI"ema Bacho-
fenu, "religija je najdelotvornija poluga u itavoj, isto-
riji civilizacije. Poreklo svakog uzleta i pada ljudskog
ivota jeste u pokretu koji polazi od tog vrhovnog pod-
ruja."s
Imamo, dakle, period prevlasti materinskog prava
ili ginekokratiju, a sledstveno tome enska boanstva
su najznaajnija, levo je privilegovano u odnosu na de-
sno, zemlja u odnosu na nebo, mesec u odnosu na sun-
ce, mladi li odnosu na stare. ene su te koje zasnivaju
porodice i primoravaju mukarce da se' ene, a one
postepeno stiu osobine "amazonki". Ali vladavina ena
zasniva se na niem verskom principu: vezi. izmeu maj-
ke i sina koju simbolie boanstvo Majke Zemlje; Mu-
karci sad nastoje da se afirmiu naprosto pretvarajui
se da su majke: otuda treba da vodi poreklo fenomena
couvade6 Uskoro, meutim, oni se uzdiu do novog i vi-
eg religioznog principa koji uvodi treu epohu, epohu
duha. To najvie naelo ivota zasnovano je na oinstvu
koje se suprotstavlja materinstvu.
Afirmisanje oinstva oslobodilo je duh prirodnih
privida i kada je to uspeno postignuto ljudska egzisten-
cija je uzdignuta iznad zakona materijalnog ivota. Na-
elo materinstva svojstveno je svim vrstama animalnog
ivota, ali ovek nadilazi tu vezu dajui preimustvo
moi prokreacije i tako postaje svestan svoje vie voka-
cije ... Oinskim i duhovnim naelom,Qvek rasltida
okove ovozemaljskog i upire pogled uvis ka najviim
predelima kosmosa?
u: toj taki Bachofen je najblii razlikovanju izmeu
"prirode" i "kulture" i u osnovi ginekokratije vidi "pri-
rodnu" organizaciju u kojoj ovek ne uspeva .da' se od
"prirodnih" saznanja uzdigne do "racionalnih". Uprkos
fame koja ga je pratila kao pobornika postojanja. "vla-
sti" ena, Bachofen dakle uspeva da prevlada psiholoku
"tekou" koju je iskazao Maine, samo da bi ponovo
snano uvrstio "superiornost" patrijarhata nad "ani-
malnim" fazama hipotetinog prvobitnog matrijarhata.
5 J. J. Bachofen, Das Mutterrecht, Bazel, 1861.
6 Re je o obiaju otkrivenom kod mnogih plemena June
Amerike i nekih Bantu grupa u Africi, naime, da se otac, u
iekivanju poroaja, u toku poroaja i nakon toga ponaa
kao da on donosi dete na svet. O psiholokim znaenjima couva-
de upor. G. Roheim, Magic and Schizophrenia, Internatiorial
University Press, 1955; T. Reik, Probleme der Religionspsycholo;
gie, Be, 1919.
7 J. J. Bachofen, Das Mutterrecht, naved. delo, XXVII.'
208
U Bachofe;novoj matovitoj i originalnoj rekoristruk
ciji prvobit:i1og drutva prisutan je, uostalom; materijal
otkria i hipoteza koji se gomilao u naunom, bu~anju
toga trenutka i koji se, naposletku, stekao u aIittopo~
logiji kao prirodnom seditu jedne totalne nalike oo~
veku. Nisu, 'odista, sluajni Bachofenovi nagovetaj i o
couvadeu, o lunarnoj kosmdlogiji itd. Godina 1860. ozna~
ava kraj formativnog perioda u prouavanju praisto-
rije, a zatim u paleolitskim peinama dolazi do otkria
enskih statuica kojima arheolozi odmah pridaju magij- ,
ski i religiozni znaaj kulta plodnosti i kulta Boginja
Majki. Francuska socioloka kola. uvodi prouavanje
upotrebe desnice i levice,8 etnoloki izvetaji u vie ma-
hova referiu o obiaju couvade kojem e psihoanaliti-
ari pripisati veoma odreena psiholoka znaenja. Ba-
chofen se dakle, slui svim tim materijalima da bi ih
evolucioru'stikim metodom povezao u hipotetiku sliku
prvobitne istorije. .
Iste godine kada je objavljen Bachofenov Das Mut-
terrecht iziao je i Ancient Law Henryja Summer~
Mainea, delo u kojem je, kao to smo videli, izloena
suprotna hipoteza, naime, da je porodica u svom prvo-
bitnom obliku bila patrilinearna i patrijarhalna. "Rezul-
tat dokaza koji se izvlai iz uporednog prouavanja prava
jeste potvrivanje vizije prvobitnog poloaja ljudskog
roda, poznate kao patrijarhalne teorije.''9
John McLennan je smesta napao Mainea otpuivi
ga da je "nesposoban da shvati da ihi se ljudska bia
mogla grupisati po naelu prvobitnijem od patrijarhal-
nog sistema".lO '
Sa svoje strane, John McLennan je rekonstruisao
prvobitne faze pqrodinog ivota u delu Primitive Mar-
riage utiskujui mu, meutim, jedan od elemenata koji
e postati predmet beskonanih polemika u antropolo-
giji, "toteizam", i uvodei termine "egzogamija" i "endo-
gamija". Po McLennanu, prvobitno stanovnitvo ivelo
je u veoma tekim prilikama i vodilo borbu za opstanak
bilo u krugu sopstvene grupe, bilo meu razliitim gru-
pama. Najoiglednije dejstvo te borbe za hranu i sigur-
nost bila je prevaga edomorstva enske, dece (a: i taj
element dobio je potvrdu u poreenjima. izmeu ljudi u
davnoj prolosti i u dananjim primitivnim zajednicam~.
8 Upor. R. Hertz, ,,La preeminence de la main droite. Etude
sur 'la polarite religieuse", u Sociologie religieme et folklore~
Pariz, 1970.
9 H. S. Maine, Ancient Law, London, 1861, str. 118.
10 J. F. McLennan, Primitive Marriage, Edii:i:lburg, 1865,
str. 115.
14 Marksizam u svetu 8-9 209
Oskudica u enama u grupi dovela je, prema M~Lennanu,
prvo_ dq poliandrije, pa do obiaja otmice' ena; poto je
ena bila zajednika, oinstvo se nije moglo sa sigur-
nou utvrditi i tako se poelo vo.diti rauna o poreklu
po enskoj liniji. _ - .
.Zamislimo.li, d~kle, ~a je re~ ,,~upruga" -postala si-
n;>rum za podjarmljenu zenu kOJu Je drao u ropstvu
n~~n otmiar ili ~jeni otmiari, i da "se izraz brak prime-
nJlVao Illa ?OOOS IZmeu te ~ene i oveka koji ju je lPosedo-
vao, pO'sltaJe jasno poreclo ~ogarr:njJje. ,poto 'Se II U!SIlovima
tog vremena supruga robinja mogla dobiti jedino otmi-
com, brak je bio mogu samo na taj nain ... Brak sa
enom istog porekla bio bi zloin ... bio bi incestY
I u McLennanovom modelu slivaju se etnoloki po-
daci (kao to je brak pomou otmice) koji slue da ra-
zjasne ~o~~e tradiciOlD.ame OiStartJke: meutim, prveri~
stveno Je JOS kod McLennana, kao i drugih pobornika
m~tr~earne prvobitnosti nad patrilinearnom, jasan po-
kusaJ da se problem usredsredi na postojanja ili nepo-
stojanja "vlasti" ene vezane za matrilinearnost; po-
to su one inae robinje i potinjene, kako to izriito
proizlGl?i iz McLennanove hipoteze. - kadri da saznamo. Komparativni metod u antropolOgIjI
Prvi koji je preciznim izrazima iskazao nunost da
~e razgovo~ o "vlasti" odvoji od razgovora o srodstvu
Jeste L. Dargun u Mu,tterrecht und Raubehe und ihre
Reste im germanischen Recht und Leben iz 1883 dok
su C. Starke i E. Westermarck smatrali da je ~uka
:r.revlast u p?rodic~, pored one u politi~?m ivotu, spo-
JIva s matrilinearrum poreklom. to se tIce evolucionista
XIX veka, rasprava se, meutim, zaustavila upravo na
t;>j neuralginoj taki. Moe se rei da je peat toj izra-
ZIto psiholokoj -i ideolokoj, a manje naunoj prepirci
dao. G..E .. ~ow~d. Re~~ajui istoriju teorija o bra-
kt! l p~tlvnOJ porodi~I on 1904. ovako pie: "Ako je
kod tolikih naroda kOJI se nalaze na nekom stadiju
P!ogresa istr~vanje jasno pokazalo postojanje mate~
r~skog pr~va, pok~alo j~ ne :nanje jasno da je ideja
gmekokratIJe - to Jest perIoda zenske prevlasti - liena
istorijske osnove."12
_ - Dakle, sigurno je pogreno rei, kao to to ini M.
Harris, da je polemika o prioritetu matrijarhata bila
sasvim nekorisna. Iz saetog okvira koji smo pokuali
'_ 11 J. F. McLennan, Studies in Ancient History, London, 1876,
~~- - ,
, G. E. Howard, A History of Matrimonial Institutions
IZ
Che/ly .in Eltglanrj. and the United States, 'With an Introductory
AnalyStS of the LIterature and the Theories of Primitive Marriage
and the Family, ikago, 1904, str. 46.
ocrtati primeujemo da -su _institucije evolucionista' XIX
veka, ma bile i pogrene, dale podsticaj veoma bogatom
nizu istraivanja, pruajui hipoteze koje je valjalo osna-
iti ili opovrgnuti upravo na polju koje se najvie tie
ene. Dovoljno je pomisliti na temu ,!potoms~o" ~o k?-
joj se nagomilao ogroman etnografski materijal l kOJa
je ostala polje specijalistikog iskuavanja najv<?cih an:
tropologa. Dovoljno je setiti se tema egzogamije, tote-
mizma, incesta, o kojima, nakon vie od, jednog ve~a
distance, nije izreena poslednja r!;f.v Naposletku, val~~
pomisliti na punctum dolens "vlasti zene, predmet kOJI,
ma kako uslovljen svim psiholokim otporimanau~ka
mukaraca, ovi ipak poteno stavljaju na tapet, prlffio~
ravajui antropologe na terenu na minuciozno i pedant-
no istraivanje, u kojem moderni strukturalisti verovatno
jo nisu iscrpli znakove pitanja.
Ali ono to je prvenstveno ostalo od evolucionisti
ko-komparativnog pokreta XIX stol~~a jeste jed~ stB:v:
preutno ubeenje, iako danas PriVidnO uklo;nJeno ill
prezirno odbaeno naime, da se iz etnografskih nalaza
moe hipotetiki Postaviti sve ono to istorijski nisn:'-~
duboko je diskreditovan u angloamerikom svetu zbog
kole Boas i teorija o difuzionizmu. Malo' je ~~as .na?
nika koji bi se usudili sa sigurnou odgovorItI na pIta-
nje mogu li kulture "primitiVnih" savremenih ~pa p~;
iti hipotezu za tumaenje prethodnih }ru1.tu.r:nih- orgam-
zacija, ili, postoje li danas kulture preZIvele .IZ ,kamenog.
doba. Ipak, nesumnjivo je da se tamo gde Je ~ala evo-
lucionistika teorija zadralo, na psiholokom rnvou,ak-
tivno neposredno i nepromiljeno uverenje da s~. kod
primitivaca" moe otkriti nain ivota kroz kOJI su,
~akar i u najoptijim linijama, morali proi svi ~judi;
ili, bar' krajnje proiren okvir is~~stva IJ.udskog lyota,
tl ijem sklopu izgledaju moguCI mnogI odgOVOrI n~
ono to ne poznajemo.
Re je, u sutini, o "drugom licu" relativizma; ~o:
gi modeli ivota su mogui, ali sve ono to se pronalazi
ak i kod primitivaca dobija neizbeno znaenje univer-
zalne "konstante", zakona prirode, ukorenjenog u oveku
iveitog. ,
Posebno kada je re o temama koje se tiu ene,
nakon to se stiala polemika o matrijarhatu, nadvladao
je ovaj drugi stav. Ako ena nikad nije imala "vlast",
ak ni meu "primitivcima" ili u praistoriji, to, izgleda,
dobija "indikativno znaenje" o prirodi i sudbini en~:
Pretpostavljena slinost obiaja i ponaanja .izme.u pri-
211
 mitivnog ?~eka i oveka: iz praistorije' postala je tako
veom~ znacaJan el~ment debate o poloaju ene, na koji
su. utI~le sve. u njemu sadrane psiholoke implikacije
kOJe nikako rusu uspele. sasvim da obore' naknadna; veo-
ma opsena antropoloka istraivanja. To objanjava
kak~ !? da sUv se veoma oz~il~ni antropolozi, izuzetD.e
erudicIJe, .kao sto su R. LOWle l E. E. Evans-Pritchard'
osetili P?bueni da napiu. svoje mudro poglavlje o eni
'u PII1VOIbTlmom drultvu, {V1d. str. 122). ID: naJoi'mlednije
"muk~" otpore koji svedoe kako je teko' i na nau~
nom. ruvou, kada je re o eni, ne skliznuti u razma,
tranJa moralnog karaktera koja navode naunika da ne
uoi svoje psiholoke "otpore".
3. "Kulturni" znaaj struktura srodstva'
v .Kao ~to r~~osmo, svi su se najznaajniji antropolozi
nasli u sItuacIJI da se, na etnolokom polju, preteno
bave strukturom b:r:~ka, bra~ pravila, najsloenijih si-
stem~ s~o~stva,. ~~JI su stavilI na teku probu njihovo
s!~lJenJe l analitlcku sposobnost. S druge strane, funk-
CIJa srodstva zahvata u etnolokim kulturama tako pro-
str~a ~o~ja vrednosti da se antropologu inilo da je
p(:)lm~Je njene , strukture~eizbean i presudan posao.
Bilo bl nemoguce, makar l sumarno navesti ovde sva
~straivanja o .b~anim pravilima i "potomstvima" isvirii,
. c7.sto nesB:glasrum, ponekad strahovito polemikim teo-
~IJama kOJe su antropolozi razradili u pokuaju da oh-
l~~ne veoma zapletenu potku rodbinskih vezaY Ograni-
~Icemo se na to da izloimo kakvi su do danas rezultati
~str~iv~ja o sistemima srodstva i kakve su njihove
ImplIkaCIje za prouavanje poloaja ena.
v Jedan od prvih zakljuaka jeste da jedno drutvo
~oze da ne vodi rauna o injenici biolokog srodstva
Ili da je minimizira i, nasuprot tome moe stvoriti"
S!O~stvo raznim socijalnim tehnikama 'koje se 'kreu od
fiktiYJ?-0v& ?ra~a pa do krvnog ugovora. Antropolozi su
otkrilI CillJerucu da se shvatanja o srodstvu ispoljavaju,
pre sv:ega,v kroz. govor, odnosno terminologiju u vezi
s r~ clanoV1ma .rodb.ine. Prouavanje "klasifikator-
nog srodstva, u kOjem Jedan isti izraz pokriva itavu
13Citiramo ovde samo fundamentalna istraivanja C L~vi
-~traussa, Les structures elementaires de la parente p~ 1974
(Ital. prevod: Le strutture elementari della parentela Milano
1969; G. Murdoc~, Social Struct1fre, Njujork, 1949; C. 'D.Ford~
- A: R. Radcliffe-Brown, Afrwan Systems of Kinship and
Marnage, London, 1950.
212
. ~ategoriju ili. grupu roaka s k<;>jima. imamoo~os istog
tIpa, omoguilo Je da se shvatI da Je u funkclOmsanju
sistema razlikovanje meu generacijama irrialo veu te-
inu nego ono meu stepenima srodstva. Osnovno naelo
tog sistema, neophodnog za funkciomsanje branih siste-
ma razmene jeste ekvivalencija meu braom i sestrama:
Klasifikatorno srodstvo esto je vezano za jednolinijsko
potomstvo, a otuda i famozna tema diskusija o tome
ta je prethodilo - matrijarhat ili patrijarhat. Sistem
jednolinijskog potomstva odgovara, izgleda, dvema su-
tinskim funkcijama: s jedne strane, pojednostavljuje ge-
nealoku "memoriju" i, sledstveno tome, problem 'utvr-
ivanja rodbinskih veza izmeu dve jedinke. S druge
strane, omoguuje jednostavniju i precizniju definiciju
socijalnih grupa zasnovanih na srodstvu i, prem~ tome,
funkcionisanje branih pravila koja se mogu definisati
na. logian nain. . ' . .
Ne postoji' bliska podudarnost izmeu injeniCe 'da
se potomstvo rauna du samo jedne linije, oeve ili
maJine, i ukupnosti drutvenog ponaanja u vezi sa
srodstvom. U stvari, teko e se nai drutvo II kome
nepovlaena linija ne definie znaajne drutvene odno
se. Na primer, Hopi Indijanci, matrilinearni, kau da
je "ovek lan grupe svoje majke, ali je sin grupe svoga.
oca". Isto to izbilo je na svetlost dana istraivanjima
R. Fortunea u Dobu, u Melaneziji, i Malinowskog kod
Trobriandesa.14 Tu se smatra da dete nema nikakav ma-
ajan socijalni, a ni bioloki odnos sa ocem. On je drUg
u igri, dobronameran vaspita ikao posledica toga dete
e mu liiti: prenoenje fizikih crta nije; dakle, bioloko,
ve se smatr~ da ono dolazi vaspitanjem. Malinowski
kae da je kod Trobriandesa kompliment rei nekome
da lii na svoga oca, a odsustvo potovanja rei mu da
lii na svoju majku. 1S
Iz istraivanja Radcliffe-Browna u Australiji doz-
najemo o znaajnim pojavama u pogledu simetrinih ve-
za koje postoje u patrilinearnom sistemu izmeu deteta
i njegove majke i pobonih srodnika po majci.16 Zna se
da u mnogim patrilinearnim drutvima pridaju velik
znaaj ?dnosu izmeu neaka i ujaka. Ujak je esto po-
14 R. F. Fortune, The Sorcerers of Dobu, London, 1934; B.
Malinowski, TILe Sexual Life of Savages, London, 1929. i The
Father in Primitive Psychology, London, 1927.
IS Radi diskusije i kritike ovog istraivanja MaIinowskog,
upor. E. Leach, Rethinking Anthropology, London, 1961.
1. Upor. A. R. Radcliffe-Brown, "The Mother's Brother in
South Africa", u South Africa Science Journal, XX, 1924, str.
542-555.
213
 tencijalni tast, jer su njegove keri, esto, mogue 'ne
samo kao ene, ve naprosto imaju preimustvo kada .
se eli iz generacije u generaciju ojaati ili reafirmisati
savez dveju grupa jednog odreenog roda. Sutinske gru-
pe koje se zasnivaju na jednolinijskom poreklu jesu
klanovi i rodovi: Prema M. Fortesu~ grupa koja se za-
Sniva na rodu organska je grupa koja se sama po sebi
odrava, definisana "genealokom kartom" i ima vie-
struke funkcije. Ta grupa' vri brane, ekonomske, ver-
ske, politike funkcije: 17 Definicija klana je tea. U svom
najjednostavnijem obliku, klan se definie kao ukupnost
jedinki sa zajednikim pretkom po oevoj liniji, ili po
liniji majke, .pretkom na kojeg se ne nadovezuje nepre-
kidnom genealokom linijom; takva jedinica je egzogam-
na. Ali, antropolozi su malo-pomalo razradili sloenije
definicije. R. Firth18, na primer, koristi se terminom klan
da bi oznaio jedinice koje sainjavaju drutvo. Tiko-
pija, koje nisu egzogamne, ali 'vre druge .vidovefunk-
cije klana; tako se i izraz klan primenjuje na .itavu
grupu rodbine na jednolinijskoj osnovi. Klan uopte
ima neko ime, specifine' sopstvene mitove. ili rituale
vezane za svoje poreklo i svoju istoriju, simboline pred-
mete, zabrane u hrani ili druge" vrste. Taj put naveo je
" antropologe da poveu klan sa totemizmom i, kroz tote~
mizam, sa za:branom incesta, to je, u veoma zapletenoj
potki branih sistema, postalo osnovni fenomen za _shva-
tanje uloge koju je tu imala ena. A ta uloga sasvim je
diukija od one koju su pretpostavljali evolucionistiki
antropolozi (ili strahovali od nje) ..
Prilino je simptomatino to moramo poeti da
razgovaramo o kulturnoj istoriji ena poziyajui se sme-
sta na njihovu polnu funkciju, no ini se da takva istorija.
poinje upravo otuda. Traei kakav je bio prvi prelaz
od ,;pr:i!rode" do ,)lrul1iUre", Levi-S1lraUlSS ga je doiJsta
otkrio u zabrani incesta. Naime, prvo pravilo koje su
ljudi sebi nametnuli bilo je razmenjivanje sopstvenih
ena, ime se uspostavljala mogunost "saveza", dru-
tvenog ivota. "Priroda", a prema tome i bioloka egzi-
stencija, usklaena je sveoptim i nunim zakonima, dok
je "kultura", znai i drutvena egzistencija, odreena
relativnim i posebnim pravilima i obavezama. Meutim,
u z'abrani incesta, izgleda, uporedo postoje dva vida
univerzalnosti i pravila, jer se zabranjuje da se u potpu-
nosti podudari prirodna rodbinska veza sa simbolinom
I~ M. Fortes, "Th,,: Structure of Unilineal Descent Group", u
Amencan Anthropologr.st, LX (1953) str. 17-41. _
18 R. Firth, We, the Tikopia, London, 1936.
214
vezom orQivanjakoja dolazi bntkom".Zabralijuje 'se;
da:kle, podudarnost izmeu dveju osovina: prirode i-kulf
ture.19 To pravilo, kae Levi-Strauss, socija"lno po . svojoj
prirodi pravila, istovremeno je predsocijalno u dvostru-
kom svojstvu: pre svega svqjom univerzalnou, a zatim
tipom odnosa koji namee svojstvenu .normu: "Propisi.,
vanje odnosa II.1eu polovima prodor je kulture na teren
prirode; s druge strane, polni ivot je zaetak drutvenog
iJV01:a u OIkrriIlju ;pru.ode; od]ista od siVih naJgcma pdlm
nagon jedini mora dobiti podsticaj drugoga da bi se
odredio ... a ta poslednja taka izvesno ne ini nepoj-
mljivim prelaz, takoe prirodan, izmeu prirode i kul-
ture, ve ukazuje na jedan od razloga to se prelaz iz~
meu dva poretka moe i mora Iiuno, ito pre no i
jedan drugi, ostvariti na podruju polnog ivota."lO,
Kao to smo videli govorei o antropolozima evolu-
cionistima, prethodno su bile iznete razne teorije da bi
se dalo neko objanjenje sveopte zabrane incesta, i Levi-
-Strauss vri smotru najznaajnijih teorija kako bi do-
kazao da se one ne mogu uzeti u obzir. Takva je, na
primer, teorija koju zastupa i Morgan21 koji zabranu in-
cesta razmatra kao meru neposredne zatite da bi se
vrsta sauvala od kobnih posledica braka izmeu krvnih
srodnika. Pored toga to je u suprotnosti s rezultatima
genetike, takav tip teorije ne slui objanjenju zab:r:ane
braka u etnolokom okviru gde, kao to inamo,egzo-
gamno pravilo veoma malo nadilazi. odnose meu krvnim
srodnicima. Treba odbaciti i teoriju koja zabranu incesta
vraa nagonskom gaenju, odnosno tendencijama i ose-
anjima koje diktira priroda oveka. Oseanje gaenja
u stvari je posledica, a ne uzrok jedne kulturne norme;22
Hipotezu o nagonu zastupao je Western.iarck u The
History of Human Marriage i Havelock Ellis u Sexual
Selection in Man. No, ovaj tip objanjenja, pored toga
19 Upor. E. Ortigues, "Nature et culture dans l'oeuvre de
C. Levi-Strauss", u Critique, februar 1963. .
20 C. Levi-Strauss, Le sttruture elementari della parentela,
naved. delo, str. 51. "
21 L. H. Morgan, Ancient Society, Njuiork, 1877 (ital. prevod
La societa, Milano, 1970, str. 32).
22 to se tie nagonskog gaenja, vid. polemiku o kineskoj
averziji prema mleku, o emu govori R. Lowie II Generai.
Anthropology (pripremio F. Boass), Nju.iork, 1938, i pobijanje tih
tvrdnji u ekonomskim terminima koje izlae M. HaIJis u L'evo-
luzione del pensiero antropologico, naved. delo, 495. Valja ipak
imati u vidu hipotezu A. Wolfa o psiholokoj nesposobnosti,
usled procesa socijalizacije, onih osoba koje su zajedno odgo-
jene da uivaiu u polnom kontaktu (upor. A. Wolf, "Cbildhood
Association, Sexual Attraction, and the Incest Taboo: a Chinese
Case", u American Anthropologist, LXVIII, 1966, str. 883-898).
21S
 to je lectio faciUor i tautoloko objanjenje_ ,kulturnog
,ponaanja, pa ga stoga treba odbacivati u naunom istra-
ivanju, u suprotnosti je s neopozivom inJenicom da
incest postoji ma koliko' ga branili zakoni i obiaji.
Uostalom, sam Freud je, kao to je poznato,naglavc~
postavio nagonskU tezu o zabrani incesta, tvrdei, uz re-
zonovanje tipino za "antropoloki" mentalitet, (iako su
antropolozi, uopte uzev, tvrdoglavi kada Freudu treba
priznati takvu obdarenost) da ako postoji norma koja
zabranjuje incest, onda je to upravo stoga to' postoji
tendencija da se on vri. Svako kulturno pravilo. je,
dakle, utoliko kulturno ukoliko ispravlja, ~anipulie i
savladava prirodu. Prema LeviStraussu, treba odbaciti
i objanjenja iskljuivo sociJalnog porekla kakva iznose
McLennan i Spencer, koji u egzogamiji23 otkrivaju fiksi"
ranje obiaja ratnikih plemena koja su pribegavala ot-
mici kao prirodnom sredstvu da dou do .ene. Jer,sma-
tra Levis-Strauss, pravila egzogamije svojstvena su nekim
drutvima, dok je zabrana incesta sveopta pojava.24
4. Kolanje ima i problem predmeta razmene
Problem s kojim se valja suoiti nije u tome, da 'se
s vremena na vreme istrauje koje istorijske konfigu-
racije,razliite u zavisnosti od raznih grupa; objanja~
vaju modalitete, institucije u ovom ili onom pojedjp.a
nom drutvu, ve je nuno upitati se koji duboki i svuda
prisutni razlozi deluju na toda u svim drutvima i svim
epohama postoji propisivanje odnosa mel,! polovima.
Kakva je, dakle, funkcija inces~a?, Obezbediti kola-
nje ena kako bi se odravao opstanak grupe. .'
ti trenutku kada uskraujem samom. sebi da kori-
stim jednu enu kojom, prema tome, moe raspolagati
neki drugi mukarac, negde postoji neki mukarac koji
se odrie neke ene ~oja stoga postaje za' mene raspa-
loiva. Sadrina zabrane ne iscrpljuje se u injenici za-
brane: ona se moe utvrditi samo da bi se garantovao
23J. F. McLennan, "Studies in Ancient History, London, 1876;
H. Spencer, Principles of Sociology, Njujork, 1896 (orig. 1876);
(itai: prevod Principi di sociologia, Torino, 1966).
o
24 C. Levi-Strauss, Le strutture eleme1Ztari della parentela,
naved. delo~ 61. Tu tvrdnju nije demantovalo postojanje, u izves-'
nim drutvima, propisanog incesta, na primer, kod Havaiaca ili
starih Egipana. Te incestuozne veze ne mogu se uopstavati,.
propis se tie samo odreenih linosti, na primer, kralja, i u
vezi je sa njegovim poloajem "odvojenog" i njegovom moi.
216
i zasnovao, direktno ili indirektno, neposredno ili posred~
no, proces razmene.2S " ' o '.
Nuno je, dakle, da ene budu razmenjivane da bi
drutveni ivot grupe postojao ili upravo da bi bio mo-
gu., Ali rei to, znai postaviti na poetku kulturnog
ivota, prema tome i ljudskog - jer se ovek definie kao
ovek ukoliko je kulturno bie, objektivizaciju ene, nje-
no stavljanje u ulogu objekta vrednosti i razmene, sa
svim psiholokim i drutvenim implikacijama koje "raz~
mena" donosi.
U tome je, dakle, problem. Svaki razgovor o eni
koji tei da dospe do prvih korena njenog poloaja
zavisnosti, vraajui se na njenu psiholoku i fizioloku
"prirodu", iskljuuje ono to je, meutim, nesumnjiva
injenica, injenica koja se odreuje na samom poetku
kulture. Naime, socijalna organizacija grupe obavlja se
putem kolanja ena i na toj prvoj organizacionoj nu-
nosti uspostavljaju se vrednosti i ponaanja, prema tome
i psiholoke "forme". Prva struktura grupe data je ko-
laiIljem ooe. L6vi~Sitrauss u i~ves1Iloj taOki .prmaj e da
bi se "savez" mogao formirati i putem kolanja mu-
karaca.
itatelj ke ovog eseja, koje e moda biti zbunjene
to se enski rod tretira kao roba podlona transakCiji"
meu mukarcima, mogu se uteiti tirrie da bi pravila
igre ostala neizmenjena kada bismo se odluili da mu-
karce posmatramo kao objekte razmene za grupe ena.16
Stvari 'su, meutim, ipak tekle' drukije: ene su
bile te koje su "kolale". U stvari, sam Levi-Strauss daje
tome objanjenje koje je u neku ruku "prirodno" (i pre-
ma tome protivurei alternativnoj pretpostavci koju iz-
nosi na utehu enama): "najznaajnija od razrnena tie
se ena, s jedne strane, stoga to ene predstavljaju pra-
vo pravcato dobro; prvenstveno, meutim, stoga to su
ene ne samo poglavito obeleje drutvene vrednosti,
ve primdni stimulanSI' jedinog nagona ije zadovolje-
nje moe biti odloeno; prema tome, jedini kod koga se,
u inu razmene, zahvaljujui percepciji reciprociteta,
moe ostvariti taj preobraaj od stimulansa do znaka
2s C. Levi-Strauss, Le strutture elenzentari della parentela,
rzaved. delo, str. 99.
26 C. Levi-Strauss, :,The Family", u H. L. Shapiro (prire-
iva), Man, Culture, and Society, London, 1956; ital. prevod u
Razza e storia, Torino, 1967, str. 175.
n Kurziv je na.
217
 koji se, definiui na taj nain prelaz od' prirode do kul.
ture, moe razviti kao institucija.28
. Ovde izgleda jasno vraanje na nagon kao "muki"
polni podsticaj; u krajnjoj liniji izgleda da se, uprkos.
svemu, u prvom korenu poloaja ene razaznaje premo
polnog podsticanja mukaraca. Iako je ta pretpostavka
neprijatna feministikim. pokretima, problem je; dakle,
sveden na barem "prirodnu" razliku polnog stimulansa
ene koja je, prvobitno, izgleda, vie prijemiva za seks
nego li to je aktivna.
U tom- su pravcu, izgleda, i usmerene razne psiho-
analitike kole koje priznaju teak put' sazrev~ja do
seksualnosti ene. Najvei deo psiholokih studija slae
se, u stvari, u tome to priznaje da se ena sukobljava
s mnogim zaprekama na putu ka edipovskoj i genitalnoj
zrelosti, tako. da j e. Freud u pogledu teme enskosti bio
naveden da ponovo postavi pitanje o w;llverzalnosti Edi-
povog kompleksa kao "jezgra neuroze". Uestalost en-
ske frigidnosti trebalo bi da to potvrdi. Meutim, bez
obzira na tu injenicu, svi vei naunici psihoanalitiari,
od M. Bonaparte do Helene Deutsch, od E. Jonesa 'do
K. Horney itd. podvlae, premda iz razliitih razloga,
ponekad upravo uz pretpostavke suprotne Freudovim, da
devojica u svom psiho seksualnom razvoju ima vee
'tekoe od deaka, i izriito povezuju pasivnost sa en-
skom seksualnou.29 ' .
Uostalom, i. "periodinost" seksualne potrebe kod
ene, koja se, izgleda, i nadalje odrava, uprkos koreni te
kulturne maniphladje kojoj je ta potreba poo-vrgnuta,
moe navesti na pretpostavku da je u prvoj fazi razvoja
polni nagon mukarca bio prevlaujud.' To je problem
o kojem su biolozi, fiziolozi,. psiholozi nadugo rasprav-
ljali ne uspevi da dou do prihvatljivih zakljuaka i
stoga to je vraanje na nagonski ili psiholoki primum,
u istoriji oveka neodvojivo od neposredri.e i propratne
kulturne stvar:nosti. Pa ipak, kako zapaa M. Mead30 ,
iako nije bilo mogue dokazati da je akt nasilja mukar-
ca nad. enom ikada bio drutveno pOZitivno. vrednovan
in, ini se, meutim, oiglednim da je mukarac preu-
zeo inicijativu u regulisanju odnosa meu polovima.
Ogranienje garantovano zabranom incesta' i egzogani.
28 C. Levi-Strauss, Le strutture elementari della parenteZa,
naved. delo, str. 113-114.. . . .
29 Upor. J. Chasseguet-Smirgel, La sessualita femminiZe.
Nuove recerche psicoanalitiche, Bari, 1971..
30 M. Mead, Male and Female, Njujork, 1949; ital; prevod
Maschio e femmina, Milano, 1962, str. 183.
218
n:ian priJli'Vom delovalo je naime, u :1m-ajnjoj'limji;:[:i.-tv~~
stveno u pogledu mukog polnog stimulansa~ ... ~, :,:; 'THr- .
. S;:e to, ~ai:a"Wl?! 1l1~ [l~ koji lIl~in ne vodi ..<>!pra'V!di:i-!
vanjU raznih IstOrIjskih 1 kulturnih konteksta u kojim~i .
se ena nala i. u kojima se jo nalazi u poloaju zavi~
snosti. To ne moe biti ni valjan motiv za "apsolutna"
psiholoka objanjenja o "prirodi" ene. Pretpostavke
o poetnim trenucima kulture, ako su i neophodne da
bi se pokuao shvatiti prvobitni prelaz na kulturne for-
me, ne oduzimaju, meutim, nita istorijskoj stvarnosti
koja upravo svedoi o neprekidnim manipulacijama j
preobraajima kojima je ovek u stanju da podredi svoju
prirodu posredstvom kulturne norme. .
Kao to smo ve videli, vano je naglasiti da je
kultura zapoela posredstvom jedinog nagona koji, da
bi se izrazio, kako veli Levi-Strauss, ima potrebu za
drugim, tj. polnog nagona. ena se nala stavljena u po-
loaj' drugaijosti (alteriteta) ali je ta "drugaijost", kao
to priznaje i sam Levi-Strauss, posledica izvesnog polo-
aja ujedmoj lS11irukuur:i i nema uroen 'karalkrter.31 Taj
poloaj odreuje onaj koji dri u rukama pravila igre;
stvar je upravo u sledeem: kulturno pravilo, "novi po-
redak" nepobitno je uspostavio mukarac. ena postaje
povlaeni objekat, a istovremeno znaajni sirp.bol kul-
turnog pravila, poto je kultura jo preno to je postala
organizacija drutva, otkrie i pripisivanje znaenja. Ali,
upravo' stoga to je povezana s prvim, najosetlijvijim
trenutkom prelaza od prirode ka kulturi, ena ostaje
"simbol" borbe mukarca s prirodom, opasna i dvosmi-
slena slika "snage" oveka koji je, nametanjem kulture
savladao. datost prirode. ena je, dakle, pol objektivi-
ziran kao kulturno "obeleje". POl je nabijen znae
nJima i orue kulturnog otkria poto je prva i jedina
"datost" ~oja se oveku neposredno namee i kao "po-
tencijalnost", kao neto to je u prirodi, ali to ovek
na izvestan' nain mora obaviti i objasniti. Pa, moda i
stoga, u trenucima najvee pometnje, kad mu stvarnost
izgleda veoma zbrkana i mrana, ovek se vraa polnosti
u pokuaju da sebe ponovo nae, ponovo shvati, bilo
svoju prirodu, bilo samo znaenje kulture koju stvara
i koja mu, ipak, neprekidno izmie. .
Zabrana incesta uspostavlja, dakle, proces razmene
iji je predmet ena. Ipak, treba jo raziasniti ta se
podrazumeva pod razmenom poto, izgleda, neki antro-
polozi ~eleda umanje zna.enje poloaja ene kao "ob-
31 C. Levi-Strauss, Le strutture elementari della parentela,
naved. delo, str. 177.
219
jekta", istiui da "razmena" nije trgovina u primitiv-
nim kulturama i da "miraz" ili takozvana "cena neveste"
u st-iari nije plaanje. Uzimajui kao polazite Essai sur
le don Marcela Maussa32, Levi Strauss dokazuje da je
razmena, prema tome i brak, ;,totalni drutveni in". On
je, u stvari, ona ukupnost uzajamnih usluga-koje popri-
maju razne karaktere: seksualni, ekonomski, pravni, -so-
cijalni, Prema Maussu, obaveza "po-klona" predstavlja
pravu pravcatu konstantnu strukturu koja obavlja jed-
nu primarnu i gotovo kategorijalnu funkciju u okviru
drutvenog ivota. U odnosu ipoovtgnutOlID zaikonu -po-
klon-prjmanje-uzvraanje postoji, to je Maliss uigred
naznaio, i razmena ena. Davati poklone,' biti primoran
na uzvraanje dobijenih darova, prisiljavana toda "izi-
emo iz sebe samih". Dakle, dobra predstavljaju ne saino
ekonomsku blagodet vei puteve i orua odreenih real-
nosti koje pripadaju jednom razliitom poretku: _snaga,
mo, simpatija, poloaj, naklonost. Mudra-igra -razmene
sastoji se u veoma sloenoj ukupnosti svesnihi nesvesnih
manevara da se postigne uveravanje i preduprede opa-
snosti na terenu saveza, a isto tako i na polju sup'ar~
nitva. _
Ukljuivanje ena u red uzajamnih usluga izmeu
grupe i grupe i plemena i plemena gotovo je opti obiaj
meu primitivnim -ljudima. Ipak, brak ses'v1ida. smatra
kao glavna prilika za otvani.nje ciklusa razmena. Ali, a
to podvlai i sam Levi-Strauss, ma kakav se opti zna-
aj eJli dati ra2Jll1eni, IbHo ibi !pogreno ['ei-dase ;razme-
njuju ili daju pokloni onda kada se razmenjuju- ili ustu~
paju ene. U stvari, sama ena je samo jedan od poklona,
vrhovni poklon meu svima onima koji se mogu dobiti
u vidu uzajamnih darova. Ne treba se, dakle, uditi to
su ene ukljuene u red uzajamnih usluga: njih tu, bez
daljeg, smetaju u prvi plan, ali zajedno s drugim mate-
rijalnim i duhovnim dobrima. Zaboraviti to znailo bi
ne priznavati da su mukarci ti koji razmenjuju ene,
a ne obrnuto. "Drutveni odnos razmene koju predstav-
lja brak ne uspostavlja se, u stvari, izmeu mukarca i
ene koji dUgUju ili primaju svako poneto; uspostavlja
se izmeu dve grupe ljudi i ene koja tu figurira -kao
jedan od predmeta razmene, a ne kao jedan od eleme-
nata para."33
32 M. Mauss, Sociologie et anthropologie, Pariz, 1950; ital.
prevod Teoria della magia e aUri saggi, Torino, 1965.
33 C. Levi-Strauss, Le strutture elementari della parentela.
naved. delo, str. 178.
220
ene, dakle, ne sainjavaju -odvojehu,-r:po ,sebr>po~
stavljenu grupu u odnosu na mukuzajednicu;:riemaju
izravan i nezavisan odnos sa mukarcima; Onaj drugi
slini, sa kojim se uspostavljajuuzajamniodnosi~' za
mukarca je uvek ;mukarac. Dvojnost koja iI tom, ili
drugom vidu dolazi do izraaja u zajednicama suprot~
stavlja jednu grupu mukaraca drugoj: ene su sastavili
deo -dobara koja oni poseduju i koja su ri:J.eunjima
orua razmene.
-J; Dakle, upravo tu je odgovor na pitarije o -"vlastF
-J' ene. ena je samo posrednica, a rie nosilac prava; Sve
rasprave o problemu porekla po majinoj ili oevoj liniji
pokazale su se, doista, sasvim beskorisne za razliito
uobliavanje vrenja vlasti u grupi. Na konkretan polo-
aj ene ne utie tip porekla: bio reim patrilinearan ili
matrilinearan malo se ta time menja barem u principu
u pogledu njene vlasti. Ona uvek pada pod staratelj-
stvo mukarca. Jedini problem, kako veli Levi-Strauss,
sastoji se u tome da se utvrdi da li e _nakon braka
ostati pod starateljstvom oca ili starijeg brata, ili e
prei pod muevljevo starateljstvo.
Kao to su otkrila najnovija prouavanja, norme
porekla odraavaju tip prebivalita, a tipovi prebivalita
zavise prvenstveno od tehniko-ekonomskih lokalnih us-
lova. Grupe' sa slinom stopom tehnoloke efikasnosti -i
slinim ukupnim obimom proizvodnje lako mogu imati
veoma razliite norme porekla. Gotovo uvek ena odlazi
da Is-tanuje u muevlijevoj kui i to bi trebailo da je do-
voljno da se ispolji muko prvenstvo.
Iza oscilacija u pogledu filijacije vidi se da zadra~
vanje patrilokalnih boravita potvruje odnos asimetrije
meu polovima koji karakterie ljudsko drutVo. .
. Ali, u svakom sluaju: "ena je samo simbol roda:.
Poreklo po majin()j strani ruka je oca ili brata, koja
dopire do deverovog sela.34
Reim filijacije slui, dakle, qa se definie ne odnos
izmeu dva pola, ve odnos izmeu dve grupe muka-
raca. Drutvo je muko, stvaralaki akt kulture je muki,
politika mo koja iz toga proizlazi jeste muka. "Javna
ili naprosto drutvena vlast uvek pripada mukarcima'',3'
Od kakvog je onda znaaja treba li miraz smatrati kao
cenu nabavke ene ili ne? Antropolozi su se pretrgli da
dokau da miraz kod primitivnih ljudi nema materijalnu
3< Isto, str. 179.
35 C. Levi-Strauss, La vie familiale et sociale des Indiens
Nambikwara, Pariz, 1948; ital. prevod La vita familiare e'Sociale
degli Indiani Nambikwara, Torino, 1971, str. 111.
221
vrednost, poto je u sutini simbolian. Meutim, ko
ne vidi da je tu re o tipino zapadnoj predrasudi, naime
da su "predmeti" to to jesu samo stoga to mogu biti
kupljeni? U stvari, kao to je dobro uoioM. Mauss,
problem je problem globalnog znaaja razmene u kultu-
rama gde pojmovna definicija "objekta" (predmeta)
nije prisutna, gde se onome to mi smatramo predmeti-
ma pripisuju znaenja koja nadilaze njihovu upotreb-
nu korisnost, bilo da je re o orujima, maskama, piro-
gama, hrani ili enama. . loaja posveene ene, koje se ispoljava venanjem.' PO-
U sistemu kula objekti koji su u opticaju nikada ne
postaju svojina onoga ko ih nabavlja i imaju vrednost
samo kao predmeti razmene; ono- to je p'ri tom zna-
ajno jeste davati ih, pustiti ih u opticaj, poto u pri-
mitivnom svetu davanje znai pokazivati mo i staviti
mo u pokret. Davati znai imati udela u drugoj lino
sti, posredstvom delia sopstvenog ja, po]clona. Ali, koji
je poklon vie deo sopstvenog ja nego li sopstvena ki,
komuniciranje sebe, "zajednitvo"? Time se objanja-
va i est obiaj g9stoprimstva davanjem sopstvene
ene a, moda, i defloracije_ od strane oca ili neke druge
znaajne linosti iz grupe u trenutku braka, pre no to
devojka bude predata muu. Jer, na "mestu"-eni;
razmenjuju se "esencije" i "supstancije" dve grupe. Onaj
koji daje unosi neto svoje u ivot drugoga, a. drugi
stoga nije vie slobodan (kao to to dobro zna zalju-
bljenik koji nastoji da poklonima vee voljenu). Poklon
je izraz moi i nosilac moi:
Moemo, dakle, rei, da ;za primitivnog oveka ver-
ski (ili transcendentalni) element, ekonomski elemenat
i svakodnevni psiholoki elemenat nisu razluivi, no to
ne spreava da ene u razmeni budu "predmeti", ma
koliko moni i znaajni, ali ipak predmeti. Njihovo op-
redmeivanje oigledno je u rtvenoj vrednosti koju dd-
bija poklanjanje ene u braku. Razmena podrazumeva
preutno da se darodavac "liava" neega to mu pri-
pada; ali u savdbi je poklanjanje moan in, rtva koja
pokree bujicu snaga i omoguava opticaj dobara i za-
jednicu "bitnosti". Sa tog stanovita, kao to primeuje
Van der Leeuw36, razmena je rtva meu ljudima. Neve-
sta je rtveni objekt, a u branom ritualu mona rtva:
jedina i istinska "linost" drame koja se odvija li braku,
u njoj se usredsreuje in prinoenja rtve.37
36 G. van der Leeuw, De primitieve mensch en de religie,
Groningen,. 1937; ital. prevod L'uomo primitivo e la religione,
Torino, 1961, str. 64.
37 Doivljavanja tog prinoenja na ntvu, te drai biti ,,rtva"
veoma su snana kod ene u trenutku venanja, bar na podruju
222
Taj rtveni karakter neveste potvruju u mnogiID
religijama razliiti primeri venavanja s bogovima. Ne-
vinost, koja to esto prati, samo je funkcionalna posle~
dica a ne prvenstveni cilj {kako se obino tumai),ins~i
tucija, a ona je uvek i jedino brani cilj, rtvovanje. bo-
govima ija je rtva nevesta. U hrianstvu, obred posve~
ivooja device, a zatim tredOVlIliJCe, ~leda kao 5v.adibeni
obred ne zbQg simboline slinosti (venavanJe due sa
Bogom)38, nego zbog preciznog odreivanja rtvenog po-
tvrena je injeJ;Iica' da su velatio virginum i poziv redov-
nice prava pravcata svadbena ceremonija, i u tome se
slau autori razliitih tendencija. U dosad najpotpunijoj
studiji liturgijske istorije posveivanja devica u rimskoj
crkvi39 , Rene Metz, uz nepobitnu dokumentaciju tvrdi
da su, u ceremoniji posveivanja devica, a zatim redov-
nica u samostanu prisutni osnovni elementi rimskog,
germanskog i franakog branog obreda. "Teko bi se
shvatio ceremonijal posveivanja devica kad ne bismo
stalno imali na umu duh opteg simbolizma, iz kojeg on
proistie. Liturgika posveivanja nada.bD.juje se najveim
delom idejom da je devica Hristova nevesta; simbol
sponsa Christi sainjava, da tako kaemo, Ariadninu nit
te liturgike.40
Prema Metzu, ta tema nije nova jer vue poreklo iz
Starog zaveta. Pisci svetih spisa su imali obiaj da pri-
kau c;>dnose Boga sa svojim narodom u vidu odnosa
izmeu supruga i supruge. Pesma nad pesmama je u
tom pogledu egzemplaran dokument. Temu je zatim pre-
uzeo Novi Zavet; sv. Pavle ju je naroito primenio na
gde "odricanje" uvek ima sakralne odjeke. Njihove oigledne i
obimne folklorne tragove nalazimo naroito u Evropi. Za re-
dovnicJl, .,,zavet rtve" veoma est u prvim' godinama posveenja,
izrazito je sastavni deo stvarnog odricanja od ivota, koji je
boja nevesta nesvesno pozvana da uini. Kako primeJlje K.
Burke: ,,Perverzije rtvenog naela (oienje preko jarca greha,
udruivanje odvajanjem) stalna su iskuenja . ljudskih drutava
u kojima je poredak izgradio jedan tip ivog biaizuzetnove
togu simbolinoj radnji." (K. Burke, Interaction, u D. L. Sills
(prireiva) Intern. Encyclopedia of Social Sciences, Njujork,
1968, sv. VII, str. 445--452. ' ..
'" R. d'IZarny u La virginite selon saint Ambroise, sv. I, str.
24. belei da sv. Ambrozije upotrebljava razliitu terminologiju
zavisno od toga da li brani simbol primenjuje na device ili
due uopte. Milanski biskup 'upotrebljava uvek' izrazj,Hristova
nevesta" kad, govori o devicama ili Crkvi, dok radije ostavlja
izraz posveenica Rei za duu uopte. ',' .
39 R. Metz, La consecration d~s vierges dans l'Eglis~ Ro-
maine, Pariz, 1954. .' . .
,4lI R. Metz, La, consecration des vie,rges, naved. 'delo, 'str. 117.
Hrista i Crkvu. I u tom obliku prela je u tradiciju;
a sveti oci su iz toga razvili neku vrstu teologije Crkve.
Ono to je za nas, meutim, znaajno jeste daje. ta
tema, ma kakvo bilo njeno prvobitno znaenje, preneta
sa Crkve na enu-devicu, a ne na mukarca; posveenog
ili neposveenog; Pored odnosa izmeu Hrista -i Crkve,
brana slika je odredila samo veze koje spajaju Hrista
i enu koja je poloila zavet doivotnog uzd.ravanja.
Na osnovu dokumentacije koju iznosi Metz, teko
je, izgleda, tano odrediti razdoblje kada je ta. trar:i.spo-
zicija izvedena, ali nesumnjivo je prisutna ve u II sto-
leu. U svom doslovnom smislu, u klasino.m latinskom
jeziku, izraz sponsa oznaavao je verenicu, a ne nevestu,
za koju je precizniji izraz weor ili coniwe. Ali, poevi bd
III stolea izrazi sponsa i desponsata pretrpeli su seman
tiku evoluciju: nisu vie oznaavali samo verenicu, ve
u izvesnim okolnostima, i udatu enu. Rasprave o sutini
braka uskoro su dovele hrianske autore do toga da
prave razliku izmeu konsumiranog i nekonsumiranog
braka, naroito povodom veze Josifa i device Marije.
Usled te nove distinkcije, supruzi koja je "puteno upoz-
nala" svoga mua suprotstavljena je ena koja je jo
netaknuta. Ali to se tie posveenih devica, crkveni
autori upotrebljavali su izraz "spos a" (supruga) podrazu-
mevajui asimiliranje statusa device koja je poloila za-
vet doivotnog uzdravanja iz ljubavi prema Hristu, po-
loaju udate ene, iako netaknute. Za te je autore hri-
anska devica uistinu Hristova nevesta od dana kada se
konano obavezala: svedoanstva se slau u toj taki
sve do III veka. Tako Tertulijan govori o devojkama koje
polau zavet devianstva da su "venane za Hrista":
Virgines Christo maritatae41 . On upotrebljava i izraz
"udati se za Hrista" (nubere Christo) da bi oznaio in
devojke koja se obavezuje da e se doivotno uZdravati.
Milanski biskup Ambrozije ne okleva da govori Hristu o
njegovom "verianju" povodom posveenja u Ambroziji:
"Ti, gospode Hriste, na dan venanja tvoga" (Tu, Domine
Jesu, in die sponsalium tuorumJ42; sv. Jeronim ne stra-
huje ni od uputanja u dalje analogije, tako da tretira
Paulu, Eustahijevu majku, kao boju "tatu" (Sacrus
dei esse coepisti)43.
I sam izraz velatio sluio je da oznai bilo liturgij-
ski obred braka,' bilo liturgijsko posveenje device, pre-
uzimajui iz rimske brane ceremonije obiaj koji je
41 TertuIliano, De earnis resurreetione, pogl. 61.
4' De institutione virginis, P. L. XVI, pogl. 348.
43 Epistula 22, u Corpus Script. Eeel.lAtin, 54, str. 145.
224
nametao. udatoj eni da nosi veo na glavi. Kada se u X
stoleu, nakon laganog i progresivnog sazrevanja, o emu
imamo sigurna svedoanstva sve od lV veka naovamo,
ve sasvim uobliio obred posveivanja devica: "oni koji
mu prisustvuju ne mogu se prevariti u znaenju posve-
enja device; obredi koji se odvijaju pred njihovim oi
.ma odgovaraju branoj ceremoniji; devica je na mestu
neveste, a biskup, predstavljajui Hrista, na mestu mua.
Nita tu ne nedostaje: ni traditio puellae simbolizirana
dextrarum junctio,44 ni prsten, ni kruna".4S
U odnosu na Hrista, hrianska devica se, dakle,
nalazi u poloaju neveste; njen poloaj izjednaen je sa
branim. Zakoni koji reguliu vezu mukarca i ene
primenjeni su, mutatis mutandis, na vezu device i Hrista:
veza, vernost, nerazluivost. Kazne kojima su iiiagane
ene neverne sopstvenom muu dosuivane su i devi"
cama koje su prekrile zavet: u zavisnosti od sluaja tre-
tiraju ih kao bigamne Ni brakolomnice i sledstveno tome
ih kanjavaju. Koncil u Ancyri 314. godine odreuje ne-
vernim devicama kaznu kao bigamistima; koncil u Van-
nesu 465 (ili 461) smatra ih krivima za brakolomstvo
i kao takve kanjava.46 Autor traktata De Zapsu Susan-
nae" upotrebljava terminologiju branog prava, obra-
ajui se "paloj" devici: "Servare te oportet fidem, quam
sub tantis testibus polliceris, semper cogitare cui virgi
nitatem sponderis47, i ukazuje upravo na "copula spirita-
lis"48. Sa svoje strane, Kiprijan se ne ustruava da "Hri~
stovim preljubnicama" nazove device koje su pogazile
svoj zavet49 . . .
Ta brana realnost dospela je do nenormalnih, ali
stoga ne manje znaajnih oblika u ispoljavanju ceremo-
nija, . razliitih od mesta do mesta, ali o kojima uvek
imamo dobra svedoanstva, kada je simbolino predstav-
ljen izvestan vid "prve noi" biskupa i nove moDJiliinje,
uz pripremanje brane lonice. Istovremeno, biskup je
s velikom pompom za jednu no preseljavan u samostan,
s odgovarajuom pratnjom u kojoj se nalazio i krevet
44 Sjedinjavanje ruku trebalo je da oznai predaju devojke
od strane oca muu, a ujedno i starateljstvo nad njom. . .
.; R. Metz, La eonseeration des vierges, naved. delo, str. 222.
.~ Koncil u Ancyri se ovako izjanjava u Can. XVIII:
"Quotoquot virginitatem promittentes insitam faciunt sponsio-
nem, inter bigamos censeantur", u Mansi, II, c. 513-540.
41 "Ti si obavezna da bude verna zakletvi koju si uinila
pred tolikim svedocima; i da zauvek ouva svoje misli za
onoga kome si dala obeanje nevinosti". .
'! De lapsu Susan/w.e (De lapsu virginis eonsaeratae). pri-
pisana Sv. Ambroziju u P. L., I, c. 377.
,~ De habitu virginum, c. 20.
15 Marksizam u svetu 8-9 225
na .. kojem .e spavati, zaodenut l?ranim uktasjmi;l. Bid; pologija iznela na svetlost dana, ak u istoriju:;religija~
je i obiaj d.a n;lOna,hipj~ po14one 1?:is~l,lpg .Qpremu.i.]cre~l Pa ipak, injenica da je samo ena u hrianstvu zami-
vetninu za "prvu.branu no".so . ljena stvarno kao nevesta !boja, ostaje kao injeniCa.
. Ako j~, qaJp.e, ~igurno "i?Jan.o zJlaenj~ posveivanja" koja, makar indirektno, potvrUje da je u braku, bar
ene {device ili !I"eo'VlDice) iBogu, !koje ni najmanje ne u njegovim nivoima kulturno utemeljujue . strukture,
odgo;vara onom mukom,sve:t~nikpm.ili ~am9stanskom, ena "poklon", ',da je ponuena, da je rtva; i mada.
jer U njemu se ne javlja ritual venanja, a.ut.o:rLvie ne poklon prelazi.u verska znaenja "odricanja", samo ena,
upozoravaju jasno na temu "prino~enja n,a n;vu",posve~ moe uistinu postati ne~~~ta 'i .rtva Boga;' .
ene' ene, ili, bolje rei, venane za Hrista, na ta su (Ida Magli, .,,Le fQnzioni~turali della ,
ranije ukazivali. Ne treba, ipak, potceniti injenicu da donna",' La donna, un.'pro1ilema aperto, '
su .teJksrtovi dh:teda posveivanja devica i l1llonaJhiinja we- Va11echi, Roma, 1974)
deDi iz Passio svete Agneze, mlade Rimlj~e koja je
p6dnela mu~enje odbivi zemaljsk<;> venanje, i' ,koja je Prevela N eda Popovi
postala idealan Uk sponsa' Christi. yerujemc;i~ bi trebalo
da se tim putem usmerirno radid1:lbljeg tumaenja zna-o
enja rtve koje je posveena ena izriit9 dobijala .u
istorijihrianstva~. To bi nam. tak~e oJ1loguilo da
shvatimo ono to .do danas nije bJlo ,:m,ogue objasm.ti
na zadovoljavajui nain, naime zriaaj ~oji je,qc;i prvih
vremena dobilo' veZatio devica. U stvari, taj znaaj se.,
bar na psiholokom nivou, nikako ne moe pripisati sa-
mo branom obredu, ve, se,. reklo bi se, direktnim
rtvenim implikacijama verskog posveivan,ja t~i. da se,
jasno istakne preutn~ rtvov~os:t ~ene u braku. Iz;vesno
je, . dakle, da Su za Tertulijana (De virginibus veZan44,
pogl. 3)Virgines. Dei one devojke koje pokrivaju glavU,
a:Vifgines homi1ium one koje odbij~ju da nose veo. Me-
utim, ne moe s~ sasvim razumeti skandaloznost koju
Tertulijan pripisuje nepokifvenoj glavi, poto je ~na li
paganskqm Rimu nosila pallium od trenutka, stupanja
u braJr. Verovatno' bi se trebalo usmeriti na p:rou.avanje
erotskog znaenja,. kose, .izvedeno takoe iz orijentafuog
konteksta (duge rasputene kose prostitutke) i, naroito,
iako SU svedoanstva i istraivanja 1;1, tom pogledu veom,a
o~kudna, u pravcu rtvovanja 'koje' je kod monahinja
dobilo brijanje glave.sl .
Tema prinoenja ene na rtvu pomera se uopte iz
konteksta jedne posebne liturgijske ili teoloke istorije
i treba je smestiti u iru sliku znaenja koje je antro-
. .' so E. Viviani Della Robbia, Nei monasteri fiorentini, Firenca,
1946..
SI ~sW;n uspela da n~em do~~ntovanu i~torij!~ ceremo-
mje bOjanja glave kod zene-posvecemce.Re Je, pnrodno, '0
ceremoniji koju bismo antropolokim terminima nazvali sakae
njem radi posveenja. No, ostaje jo da se preduzme jedno
produbljeno istraivanje u tom smislu. Ovde su uopte citirani
autori Sv. Jeronim (P. L. XXII, c. 119); sv. Ambrozije (p. L.,
I, c. 377); upor. N.-H. Menard, u belekama uz svoje izdanje l_~7
Sacramentarium S. Gregorii Magni, r~, 1642, str; 212. . ' ,

227
Benoite Groult
MRNJA PREMA P ...
"Drao sam je rairenu i upravio
lampu u nju. Nikad u ivotu nisam
tako ozbiljno pregledao jednu pi
ku. A to sam je vie gledao, sve
je manje bila zanimljiva... Kad
gledaodevenu enu, zamilja sva stalo do dua nego do seksualnih organa, odabrala da
ta; daje im neku .individualnost,
jel'da, koju one, prirodno, nemaju.
Postoji samo ta pukotina meu no-
gama.
(...) Unutra nema nieg, apsolutno
nieg. To je odvratno."
Henry Miller
Kad kaem p ... ne govorim, razume se, o pozadini,
"Dupe" je galsko, to je neto veselo; jednom rei, to je
muevno.*
p .. '. o kojoj govorim je greh, izvor svakog zla, to
je nedostojna rupa, navlaka za kraljevski organ koji joj,
jedini, daje pravo postojanja. Jednom rei, to je ena.
Sama po sebi ona nije nita. Rupa nije nita. Ona je
upljina, negativna, prazna. A ipak izaziva mrnju. Re
koja je oznaava je uostalom uvreda, kao i rei koje su
iz nje izvedene. ),Prljava p ..." je rasistika uvreda, kao
i prljavi Jevrejin ili prljavi Crnja. A ko je ikad mukar-
cu rekao da je prljav kurac ili stara kurina? Treba li
zaista verovati da je to sluajno?
A kad ve govorimo o tome, jeste li znali da se u
u Jemenu, u Saudijskoj Arabiji, u Etiopiji, u Sudanu
jo vri obrezivanje Cisecanje) devojica? Da se u Egip-
tu, . pod nazivom Knifadh, sve seoske devojke i veliki
broj gradskih .jo i danas podvrgavaju tom seksualnom
sakaenju!? Da se ono esto vri u Gvineji2, u Iraku, u
Jordanu, u Siriji, na Obali Slonovae, kod Dogona u
Nigeriji, i da je obavezno u mnogim afrikim plemenima?,
* Takice ( ... ) pripadaju autoru B. Groult, ime ona eli
da potencira dvolini moral. Posrijedi je i igra rijei. U prvom
sluaju, "p ..." se odnosi naravno na enski spolni organ (le con),
dok ,,zadnjica" na francuskom poinje istim slovom (le cul). -
Prim. red. R. 1.
I Lawrence Durrell u romanu Justine pominje "smei oi
ljak izmeu dva uporedna otiska od podvezica".
2 84% devojaka podleu isecanju II veoma naprednoj Gvi
neji (Pierre Hanry, Erotisme africain, izd. Payot).
228
Jeste li znali da je na svim mumijama enskog pola,
naenim. II Egiptu, zemlji iju liberalnu civilizaciju hva-
le, amputiran klitoris? Da, ukljuujui i mumije Nefre-
tete i Kleopatre. .
, Abisinskikatoliki misionari su zabranivi 1881;
ovu krvavu praksu izazvali toliku pobunu mt:ikihuro-
enika, da je papa morao uputiti specijalnu delegaciju
sa zadatkom 'da to pitanje proui na licu mesta. Uinio
je to, uostalom, uzalud, jer su Abisinci zapretili da vie
nee krtavati svoje keri i jer je Crkva,. kojoj je vie
se prikloni i da "prizna potrebu te operacije". . .
Jeste li, najzad, znali da u cilju boljeg okivanja svo-
jih ena vie naroda u Sudanu, Somaliji, u Dibutiju, u
Etiopiji kao i u Crnoj MricP, klitoridektomiji, koja im
bez sumnje izgleda nedovoljna, dodaju jedan originalan
pronalazak, infibulaciju, koja buduem muu' po cenu
vrlo bolnog zaivanja vulve garantuje "netaknutost" nje-
gove mlade supruge?
Ne, to niste znali. Ili ste nejasno mislili da je to
bid obiaj u varvarska vremena koji je danas naputen.
Niko to ne zna, jer niko o tome ne govori. To su prie
o enskim organima, dakle beznaajne. Svako radi ta
hoe sa svojom enom, svojom kuom, svojom kamilom,
je li tako? To se nikog ne tie. U Unescuse stidljivo
uti: nee se valjda na uenim. skupovima razgovarati
o klitorisu! Ah, kad bi ti narodi sekli palac ili nos svojih
ena, moglo bi se izraavati javno zgaanje... Istrai.,
vai, etnolozi i veliki reporteri se pretvaraju da yeruju
u nekakvu slikovitu religioznu tradicijU, i samo diskret~
no pominju ceremonije inicijacije mladih devojaka. U
enskim udruenjima se uopte ne govori o tim stvarima.
Uterus, jajnici, II redu: to su organi reprodukcije. Ali ta
stvarica namenjena jedino zadovoljstvu, ona je neto
nepristojno. A budui da je taj organ nepotreban mu-
karcu i produenju vrste, treba ga ignorisati ili unititi.
Udbenici anatomije sve do poslednjeg veka nisu ga
ak ni pominjali, i ta re se tek kasno pojavila u Larous-
se-u. Isto tako u Indiji ili u Persiji, uvene rasprave o
ljubavi, ija je erotska slava veoma preterana, nikad
ne pominju uivanje u vezi s klitorisom.
Vie nego nepotreban, taj anatomski detalj jete-
tan, jer enama omoguava zadovoljstvo badava,' ak i
bez uea mukarca. A uivanje ene je takoe nepo-
3 Kod plemena Danakil, Barabra, Rubra, Ngala, Harari,
Zulu, ako vas zanima, i kod izvesnih Beduina (Alain de Benoist,
Les Mutilations sexuelles, obj. u Nouvelle Ecole, marta 1973).
229
trebno mukarcu, za koga je pre svega vaan iskljuivi
posed jednog. enskog organa, svednog na 0]],0 najriu-
nije. Suprotno onom to se danas rado zamilja, muka-
rac najee u seksualnim odnosima ne trai neku raz-
menu uivanja, jer razmena pretpostavlja meu partne-
rima neki minimum jednakosti. Mu, meutim, taj mi-
nimum ne odobrava svojoj eni, jer svaka sloboda ene
za njega predstavlja izvesnu opasnost. Zato je "mrnja
prema klitorisu gotovo univerzalna", kako je mogao da
napie doktor Gerard Zwang u Sexe de la femme.
ak i u Turskoj ili u Magrebu, islamskim zemljama
u kojima se devojke ne osakauju, bar ne. fiziki, mu-
karac treba da se uva dane dodirne klitoris, ili, to je
jo gore, da mu se priblii ustima. To je apsolutan prin-
cip. Pristojan enski organ treba da se svodi na savreno
pristupaan otvor i da bude okruen glatkom koom,
koja se dobilja ,%ol~irrn 'serunsama deQlhlacije II cilju
ienja dlaka oko njega, radi lakeg pristupa ... Jer u
naem alirskom drutvu ene imaju samo jedno pravo:
da poseduju i da neguju jedan seksualni organ"4.
Na alost, ak i po cenu sakaenja, garancija za
mua nikad nije apsolutna i konana, s obzirom da se
glavni seksualni organ ljudske rase ne nalazi izmeu
nogu, nego u lobanji... Meutim, nepostojee obrazo-
valD.je devojica, izdovalD. ~vot ~eo:la od !pojave !lD.eIIlS1a:ua-
cije do klimakterijuma,. smrtna kazna u sluaju preljube
i zabrana bilo kakve slobode, ak i u izboru mua, pred-
stavlja za mua jake adute.
Sem toga, sreom za mukarce, "izvor tog uivanja,
apsurdni klitoris, savreno je pristupaan nou" (Zwang).
Postoje halucinantni opisi te vivisekcije i njenih psihikih
i fiziolokih posledica u knjizi koju Youssef el Masri
posveuje seksualnoj drami ene na arapskom Istoku
(Drame sexuel de la femme dans l'Orient arabe).
Od Aleksandrije do Kartuma i u susednim zemlja-
ma isecanje se vri kad' devojica ima oko sedam godina.
S obzirom da velika osetljivost tog anatomskog dela ini
intervenciju veoma bolnom, pacijentkinju poloe na zem-
lju, a ene joj pridravaju rairene noge i pokuavaju
da spree grenje bedara prilikom presecanja donjeg
nerva klitorisa. Isecanje mora da bude iroko "jer ako
je ogranieno ne predstavlja dovoljno jemstvo protiv
raskalanosti devojaka". (Ne moe se jasnije priznati
da se tu stvarno, pod vidom religioznog rituala, radi o
UJ1clalD.jalD.juSfValke mogunosti lliIVa!Ilja za ene). Pri Itom,
4 Vid. u vezi s tim lepe i zastraujue romane Rachida
Boudjedre o sudbini ene u Aliru: La Repudiation, izd. Denoel.
230
ne postoji nikakav odgovarajui instrument,hika,kya.
lek~ska pomo, nikakva anestezija. U najboljem. slu;;
aju, :tl Egiptu, u selima postoji samo 1000. lekara : za.
osamnaest miliona stanovnika! Isecanje se vri jednii:ii
srpastim noem ili britvom, koji moraju biti dobro na~
otreni prilikom zareza, a ovaj se ini du usmina, jer
su uplja tela otporna. Zahvat mora da bude precizan
da bi se izbeglo ozleivanje sasvim bliskog moKrap.og
kanala ili perineuma. U pogledu postoperativne nege,
ene mnogo hvale obloge od ivotinjskog izmeta. Ne
mora ovek mnogo znati o medicini da bi razumeo e
stu pojavu tetanusa, infekcije mokranih organa ili tro~
vanja krvi. to se tie perineuma (prostora izmeu ma;,
ra i vagine) ;preivellih, OlD. postaje mesto jednog teIk:o
izleivog sklerotinog oiljka, koji se lako cepa prilikom
poroaja .... a ovi 'su esti. Pored smr.tnih sluajeva ,,a:-a~
stur" rituala obuhvata i rtve jedne naroito surove po-
sledice isecanja, razvoja jednog neuroma na mestu pre~:
seka klitoridnog nerva. Najmanji dodir tog mesta izaziva
veoma bolna trecanja "nalik na bolove u patrijeima
kod nekih osakaenih" (Zwang). To je za aljenje,' ali
Inalah! Bar te ene mogU biti sigurne da. ih niko vie
nee koristiti.
U Africi, u plemenu Nandi, ena koja vri isecanje
vee uoi operacije vee na klitoris svake devojke kopri-
vu, da bi se kona kapica, jako natekla, lako mogla
uhvatiti tipaljkom, to e omoguiti da se na organ koji
treba unititi direktno stavi posveeni drveni ugarak.
"Kad god se jedan klitoris uniti, starije ene vrite od
radosti. Majka i sestre devojke, novo-uvedeneu enstvo,
prilaze joj urlajui, nagone je da plee, uprkos obilnom
krvarenju" (Crni Eros, Borisa de Rachlewitza). Zarasta-
nje rane traje dve do tri nedelje, na kraju kojih e mla-
da devojka imati ist seksualni organ, "preiim", kao
to kae jedan arapski filozof.
N eemo da na tom mestu visi bilo ta kod naih
ena (Propis u plemenu Nandi).
Za manijake posedovanja to jo nije bilo dovoljno.
"Jedna od najprljavijih niskosti koje je smislio ljudski
um"s, isecanje, moe da se upotpuni jo jednim obezbe~'
enjem: zaivanjem. Pre udaje eni nije potrebna njena
vagina. Logino je dakle da joj se ona zatvori izvesnom
s Ovo su esto citirane rei doktora Gerarda Zwanga; auto-
ra knjige La Fonetion erotique i Sexe de la femme, prvih dela
koja govore o seksualnosti sa humorom, a o enskom telu sa
ljUbavlju. Sve bi ene trebalo da ga itaju,da' bi se pomirile
sa sobom; ili radi zadovoljstva. .
231
.....
,;D.emnogo stranom operacijom", tvrdi nam jedan kair7
ski novinar, mukarac,. razume se. Ko moe bolje da . ,
govori o klitoridektomiji od mu&kog novinara? "Tako "
e istom prilikom' devojin seks biti osloboen i klito-
risa i usmina; koje niemu ne slue."
U 'I)iJbutiju, !!?Jde su SiVe devojlke zaivene, evo kako
Alain de Benoist opisuje tu operaciju: "Poto le pret-
hodno otkinut klitoris, vri se isecanje spoljnih usmina
kako bi se smanjile dimenzije vulve na polovinu vagi-
nalnog otvora. Onda se priblie obe iseene strane, rane
se spoje nekom vrstom smole ili" u praumi, probada-
njem usmina ibagremovim trnjem. Za proticanje mokrae
i krvi pozadi se ostavi majuan otvor, koji se do zara-
stanja odrava na taj nain to se u njega uvue stablji-
ka bambusa. Operisana devojka mora da ostane uvezana'
od kukova do kolena petnaest dana."
Lako je zamisliti kolika je muka to zarastanje, ka-
kve bolove izaziva mokrenje, obaveza da se spava i hoda
s jastukom meu bedrima da bi se izbegao pritisak na
oteenu, grubo zaivenu vulvu, koja e ,postati ruan
oiljak.
U svadbenoj noi preostae da se presee garantna
traka u prisustvu mua. Mlada nevesta, koja najee
nema vie od dvanaest do petnaest godina, ponovo se
otvara britvom, pre no to legne s muem, kome se
preporuuje da svoje pravo u prvo vreme koristi vie
puta na dan, kako bi se i2beglo prevremeno zatvaranje
rane. Prilikom pJ;Vog poroaja opet e se noem morati
odvajati velike usmine, stvrdnute zadebljanjem oiljka.
Lako se moe zamisliti ta za tako zlostavljana bia
moe da znai ljubav.
ena uostalom time jo nije sve oduila: operacija
moe da bude i ponovljena na zahtev mua, posle poro-
aja ili prilikom nekog njegovog dugog putovanja.
Ali sve komplikacije, neuspele operacije, fistule pri-
likom poroaja :koje spajaju vaginu sa rektumom ili
mokranim kanalom, da i ne govorimo, razume se, o
potpunoj frigidnosti 95 % osakaenih ena, - nita od
toga nema znaaja u poreenju sa eljenim ciljem: da se
iz temelja ukloni svaka enska elja i da se eni zabrani
raspolaganje njenim telom.
Zaboli nas p _.. , zar ne, dok to -itamo? Zabole nas
naa enska obeleja, zaboli nas, srce, zaboli nas nae
ljudsko dostojanstvo; oseamo bol za sve te nama' sline
ene, koje su poricane, zlostavljane, unitavane u svojoj
istini. Oseamo bol i za sve te glupe mukarce koji sma-
traju tako neophodnim da budu u svemu superiorni, a
232
'. k.()ji, su za t? od~b~~i najlake reenje, koje najvie de-
:gradira obOje:timzItI onog drugog. "
" Retki su oni koji su ukazali na postojanje tih vrlo
.starih obiaja. Njih se, naprotiv, veoma strogo pridra-
vaju u afrikim zemljama koje su stekle nezavisnost a
njihovi "intelektual~i", koji su~. treba .li to .naglasiti, svi
mukog roda, zalazu se za njih. tUjte pIsca Yamboa
Ulugema, diplomiranog filozofa, kako opisuje uivanje
devojaka svoje zemlje u svadbenoj noi: ,,Mnogi su mu-
karci bili sreni da prilikom braka doive jedno novo,
sadistiko zadovoljstvo, kad su udom, izbockanim trnjem,
s bokovima isprskanim krvlju, deflorisali svoju draganu,
koja je i sama' bila oarana i vie no upola mrtva od
uivanja i od straha."
U svom tekstu Le Devoir de violence on dodaje sle-
deu umirujuu konstataciju: "Isecanje klitorisa i ka-
njavanje svake preljube (ubrizgavanjem ljute tenosti,
u kojoj plivaju mravi, na javnom trgu) jako su smirili
temperament naih Crnkinja. i smesta ih urazumili."
Mi ne ibacajllllo se !kamenom. na Yamlboa UIUJgema,
koji ima opravdanje da ga Je rodila obrezana majka, a
da ga l'le bacimo na sve sauesnike u erotskom saka-
enju ena, na nepodnoljivu Marie Bonaparte, izmeu
drugih, koja je imala priliku da pregleda mnoge obreza-
ne ene u Egiptu pa zakljuila u La Sexualite de la
femme, 1951, da je to sakae:gje potpuno opravdano
"budui da -dovrava feminizaciju, odstranjujui jedan
nepotrebni ostatak falusa". Nepotreban kome? U ime
ega? Voleli bismo da znamo da li se Marie sluila ili
nije svojim klitorisom?
Kao to veli -doktor Zwang, sa svojim okrepljuju-
im cinizmom: "Klitoridektomija se smatra zdravom".
Uglavnom, na Istoku, u Mrici i u Evropi, veto ma-
nipulisanje religijom i naukom uvek je prualo potrebna
opravdanja za filozofsko, moralno i intelektualno ugnje-
tavanje ena. Taj metod se moda danas moe uiniti
naivnim, ali on ve hiljadama godina daje odline rezul-
tate. Da bi funkcionisao dovoljno je obezbediti saradnju
boga, jednog boga za ije ciljeve kao da znaju samo
mukarci, i osloniti se na fiziolo'ke podatke, na jednu
fiziologiju ije su temelje postavili mukarci. Ta samo-
usluga se pokazala tako sigurnim metodom da i dalje
fun!kcionie. Tako je us,red XX velka 'VIihovni muftija
Meke dao blagoslav muslimanske religije sakaenju de-
voj ica, izjavivi: "Isecanje godi Alahu." Otkud on to
zna kad Koran o tome nigde ne govori?
233
 Tako pripadnicama plemena Bambara isecaju' kli-
toris .pod izgovorom da njegov alac (sic) moe raniti
oveka, pa ak prouzroiti njegovu smrt.
Pripadnici plemena Nandi primetili su da su devojke
kojima je ostavljen taj ubitani organ malaksavale i
umirale u dOQa puberteta.
to se tie egipatskih hirurga, koji jo na zahtev
mueva vre tu operaciju, oni najozbiljnije tvrde da
vrua klima razvija ogromne klitorise, to devojke na-
vodi na prava 'bludna ludovanja, spreava ih u mokre-
nju, a docnije predstavlja i smetnju prilikom poroaja~
Treba naglasiti, jer to izgleda neverovatno! da se tu ne
radi o opsesiji nekog manijaka, nego o jednom zvani
nom stavu, budui da je doktor Mohamed Hosni Kored
generalni direktor bolnica u Minisatrstvu zdravlja, 1970,
preporuio tu operaciju "da bi se pomoglo enama i
smanjio njihov seksualni apetit".
Pogreili bismo kad bismo se nasmej?-li tim glupo-
stima sa visine nae zapadnjake nauke. Nai doktori
i psihijatri, koji su u XIX veku tvrdili da obrazovanje
i sport mogu ene da uine neplodnim, ili nai dobri
kuni lekari koji su jo sasvim nedavno uveravali da
devojice koje se odaju masturbaciji postaju maiokrvne,
slabe, pa mogu ak da obole i mentalno, udno podse-
aju na aiirioke v.raeve. Istina, metodi !Ilaih waeva su
manje krvavi, ali mehanizam miljenja i argumenti su
toliko slini onim afrikim da nas od toga spopada
izvesna nelagodnost. Sve se zbiva kao da su mukarci
meusobno povezani nekim preutnim dogovorom. Kako
inae protumaiti to se nijedan od njih ne uasava nad
tim milionima ljudskih bia lienih zadovoljstva, nad
hiljadama zaivenih devojica, nad milionima doivotno
zatvorenih supruga, od malena prodavanih muevima
koje e videti tek na dan svoje svadbe, pokrivene velom,
silovane, obrijane, prezrene, liene svetlosti, uvane u
dnu neke kolibe sve do slavlja povodom poroaja mu-
kog deteta? Tom problemu niko nije priao. Javnost za
njega ne zna.
. Nekoliko hrabrih mukaraca dokazalo je, meutim,
da je mogue podii plombirani poklopac tradicija. Ke-
mal Ataturk u Turskoj, Burgiba u Tunisu. To bi bez
sumnje pokuao i Ben Bella, koji je u prvo vreme neza-
visnosti rekao: "U naoj zemlji ima pet miliona eni:\
koje podnose ugnjetavanje nedostojno jednog socijali-
stikog i muslimanskog Alira. .. Osloboenje ene nije
neki sporedan vid naih ciljeva, ono je problem ije
reenje mora da prethodi svakoj vrsti socijalizma."
234
Ben Bella je u zatvoru. U zatvoru su i ene. A islam
vlada kao gospodar koji je Renan smatrao' "najteim
okovom to ga" je oveanstvo ikad moralo da vue
za sobom."
Neki kolonizatori imali su hrabrosti da se ne skri-
vaju iza potovanja domorodakih obiaja, koje je ple-
menit izgovor da se ne uradi nita, i postigli su da izve-
sne vlade preduzrnu neke mere. U Kartumu je 1947.
proglaen 'dekret kojim se zabranjuje zaivanje, a za
isecanje zahteva opta anestezija. Taj dekret je ostao
mrtvo slovo. U svakom sluaju, dobro se znalo da u
Sudanu nema ni lekara, ni anestetika! A, uostalom, "i
tava i otvorena" Sudanka nije nalazila mladoenju.
Isecanje je 1958. bilo zabranjeno u Adenu, na, bri~
tanskoj teritoriji. Sledee godine su morali da ga pono-
vo zavedu.
U Keniji je pobuna pokreta Mau-Mau bila, delimino
upravljena protiv pokuaja engleske uprave da se ukine
klitoridektomija. Odgovor je bio otar: pripadnici Mau~
-Mau pokreta priutili su sebi zadovoljstvo da obreu
izvestan broj Engleskinja zarobljenih u toku borbi! A
njihov voa, Kenijata, vaspitan na engleskom univerzi-
tetu, jasno je rekao u svojoj knjizi U senci planir1:e Ke-
nija: "Nijedan Gikuju dostojan tog imena ne eli da se
oeni neobrezanom devojkom, jer je ta oper.acija uslov
sine qua non za sticanje potpunog moralnog i religioz-
nog vaspitanja." Na kraju, kad je 1963. preuzeo vlast,
Kenijata je pourio da, zvanino ponovo zavede klitori-
dektomiju "protiv koje su se glupo borili suvie senti-
mentalni pro-Afrikanci" .
Treba rei da su rezultati te operacije senzacio-
nalni. Medicinski, to je savren uspeh: 95% obrezanih
ena, liene mogunosti normalnog orgazmikog sazr~
vanja, ostaju vaginalno apsolutno neosetljive. Socioloki,
rezultati su manje pozitivni. Da se posluimo lepom for-
mUJ.acijom' etnologa Germaine Tillion, "ne postoji nigde
neka iskljuivo enska neprenosiva nesrea, ni neko po-
nienje koje ranjava keri a da ne. uprlja i oeve, ili
majke, a da ne pogodi i sinove". Svaka zabrana, svaka
zloupotreba vlasti nametnute enama dovodi i do neke
kazne za mukarca 'i predstavlja nepopravljiv uzrok za-
ostalosti za drutvo. Zaostalost muslimanskih drutava
nema drugog objanjenja. "Ugnjetavane ene proiZvode
sujetne i neodgovorne pod-ljude, a s njima zajedno sa-
injavaju temelje jednog drutva ije jedinice rastu po
broju opadajui po kvalitetu" (Dominique Fernandez).
235

Meu drugim alosnim posledicama taj sjajni uspeh
"istone mudrosti" prouzroio je, naroito kod Egip-
ana, zaprepaujuu potronju haia oi afrodizijaka, u
uzaludnoj nadi da e oni razdrmati te erotske invalide
koje su sami proizveli. Kairska tampa se u vie mahova
zbog toga uzbuivala: ,,Ako hoete da se borite protiv
droge, savetovao je 1957. asopis El Tahrir, zabranite
obrezivanje ena."
Ono je stvarno bilo za:branjeno 1960, ali .budui da
muki i islamski mentalitet nije evoluisao, ni policija ni
sudovi nisu se starali da se zakon i primeni.
Mora se rei da nije Koran izmislio .to sakaenje.
Isecanje klitorisa, kao i pokrivanje lica, postojali su
pre Muhamedovog uenja. Ali ga je ono prihvatilo svu-
gde gde je praktikovano; tavie radovalo mu se. Jevrej-
ske ene mogu da budu zahvalne Mojsiju to. tu tradi-
ciju, iz nepoznatih razloga, nije preneo iz E~pta, nego
je zadrao samo obrezivanje mukaraca. Muhamed samo
jednom pominje isecanje, u Haditima, preporuujui da
se prili'kom operacije ne zahvata previe: "Ne isecaj
suvie temeljito, to je bolje za enu".
Kad se uostalom zna da Prorok ak ni rukom nije
dotakao ruku ena koje su ga oboavale i sledile nje-
govo .uenje, kad se zna da je arapsko zakonodavstvo
XIV veka brak nazivalo "kupovinom genitalnog polja",
kako se moe oekivati i najmanje saoseanje od kupca?
Moe li se aliti polje?
Sa evropske strane, pre petnaestak godina, pet ze-
malja, meu kojima Francuska i Velika Britanija, zahte-
vale su od Svetske zdravstvene orga:nizacije da izvri
anketu o tom problemu. Ona nije donela nikakav re-
zultat. .
Treba se dakle pomiriti s injenicom da se to izrab-
ljivanje potinjene ljudske' stoke, zatvorene i uutkane,
nastavlja samo zato to se radi o enama i to mukarci
i narodi podjedna:ko licemerno ute o poslednjoj kolo-
niji savremenog sveta.
Jo je ivo seanje na crnkinje sa usnom-posluav-
nikom, koje su na Kolonijalnoj izlo~bi, 1931, privukle
tolike radoznalce. Koji je novinar, koji enski list izrazio
zgraavanje nad tim bolnim uasom, kome su, kao slu-
ajno, opet bile podvrgnute ene?
Licemerno se izraavalo verovanje u neku estetsku
tenju, dok je uzrok zapravo bio suprotan tome: pripad-
nici plemena Sara hteli su samo da unakaze svoje eI!e,
kako bi od njih odvratili arapske pljakae, velike oti-
mae enskog roblja.
236
. Istraiva Vitold de Golish takoe nam opisuje kao
pikantan prizor one ene-irafe Severne Burme, ije se
glave elegantno dre na jednom tornju od- bakrenih pr~
stenova, na 40 ili 50 cm iznad ramena. Prvi prstenOVI
zakivaju se oko vrata petogodinje ~~voj~ce. "Na poet:
ku, devojica ima izvesne "muke p~ Jelu I spaVanjU,~I
te patnje za nju malo zn~ce s o~zlrom na po~one kOjI-
ma je obasipaju." To kaze Golicsh. PozdraVImo te be-
sprekorne reportere, koji s. tdli~o ?ptimiz~a opisuj~
tue patnje. Svake druge godine VIdanca dolazI da devo~
ici istegne vrat, da razvue kimene prljenov~ do kr~J:
nje mogunosti i da doda no~ spiral1;l'. KadJe ~~VOJ~I
petnaest godina i kad se ogrlice menJaJu, ona vise ne
moe sama da dri svoju glavu i zavisi potpuno od svo:
jihgo~podara. ~o udata ~na-iraf~ ne~<;> pogrei ih
prevarI svog vlasruka, on dOZiva kovaca kOJI prese~a. pr~
stenove. Kako atrofirani miii i rastavljeni prijenOVI
vie ne mogu da vre svoju funkciju glava okrivljene
nemono pada, dovodei do neizleive paralize ruku
i nogu.
. isto sam tako, u jednoj luksuznoj reviji koja se
stavlja na raspolaganje putnicima Air-France-a, nedavno
proitala opis sveanosti inicijacije mladih devojaka .u
plemenu Mos!sa, ~ Go~joj Volti. Nek<?~i~o ~trana d~je
jedan je novmar IZnosIO skandalozne cmJeruce o 'pSlID~
koje njihovi vlasnici naputaju svakog leta. DrugI noVi-
nar se zgraavao nad postupcima prema. politikim zatv~
renicima u ileu. Ali u vezi sa sakaenjem tih devoj-
ica na istraiva 1974. godine nije oseao ni samilost
ni ~gorenje, a umirivao je svaiju savest zakljuuju~
da je "ta operacija name~jena .us~vra~~ju enstven<:>stI
mlade devojke". Kao da Je naJpnrodniJa stvar na svetu
da mukarac p.o svom nahoenju ispravlja enske organe!
Na meunarodnom kongresu medicinske seksologije,
odranom jula 1974, u Parizu, profesor Pierre Hanry,
strunjak za afriki erotizam, pdkuao je da op.er~CIjU
opravda sledeim reima: ,,Isecanje je konsekventm po-
kuaj da se pomogne s~kslf~lnoj integraciji 3.ene u funk-
ciji isto drutvenih krttertJuma. (Ja podvlaclID). Glavna
uloga gvinejske ene je _majinstvo. Isecanjem .se ukla-
njaOIlga!D. jailCXVQg, dallcle, ille !druttvenog .zadovdl~~1JVa, da
bi se sauvao samo organ plodnog, dakle, drustvenog
zadovoljstva. "
Vrlo dobro. Sve je to logino i efikasno. Ali onda
treba priznati da je ena samo jo jedna domaa ivoti-
nja i da se s njom moe postupati kao sa volom, gu-
. skom ili kokokom, utrojiti je ili ugojiti, da bi se ubr-
237
 zal~ njena "seksualna integracija", ili je staviti u kavez
da bi bila bolja nosilja ..
To se, uostalom, uvek i inilo. Verske misije su
vodile brigu o duama treeg sveta. Industrijalci su se
starali o sirovinama., na poznat' nain i bez mnogo skru-
pula. Vojnici su, tu i tamo, masakrirali ... Humanisti,
dravnici, borili su se za ukidanje ropstva i osnovno
obrazovanje u tim narodima. Lekari su ise posveivali
smanjivanju smrtnosti d~ce ili ep.deminih bol~sti ..Za
. ene niko nije pokuavao nita. One niSJl znale . lli IiISU
mogie da neto 'j:>pkuaju' same, jer je svakaizolovana
na svoDi .Ogti.jitu, izolovana u ljubavi jednog. mukarca
ili gosp6dara izolovana u svojoj. porodinoj eliji i II
ljubavi svoje' sopstvene deee. Sama re elija: je otkri-o
vaka. Asve te sabrane samoe ne ine jedan homogeni
po~et, jedinu sn,agukola moe da :se, izbori za p:r:avdu.
ene ,danas ostaju najmasovniji ostatak ljudskog robo-
vanja"za:to to je ostalo lako, da:kle, i privlano, eksplo-.
atis~ti svaku od njili pojedinano. .:
Jer treba postati svestan jedne cinjenice ine treba
je zaboraviti: zloupotrebe i metode ljudi na vlasti, ma
gde:to.bilo, meus.obno su nalik .. Plemii',jue, bogatai
i monici dana:~, .mukarci svih vremena, ponaali su se
podjednako prema onima kojima. su gosp'odari po svom'
roenju, bogatstvu ili polu.. Neko e moda rei da me
feIill,nizam navodi na pogrene .zakljuke,. ali.ja ne vidim
bitne. razlike izmeu pripadnika' plemena .Bambara, koji
tako' brino nastoje' da .smire temperament svojih crn-
kinj8:, "i ne malog broja naih poslanika (uglavnom pri-
padnika U.D.R. - Demokratsko-republikanskog saveza6)
koji. su ~uzimaliiJ;'e -1967, 1971, i na kraju 1973, ptbtiv'
plai:riranog materinstva. Nalazim a:k da je strana ana-
logija izmeu izjava obrezivaa~ muftija i drugih vrae- ,
va, .i reenica to: su; ih .izgovorili neki nai ~branici;
'koje smo, na alost, nastavile da biramo, jer smo pomi~
rene s prezirom ili potpunim nerazumevanjem ena to
ih te rei otkrivaju. Kao da se ta gospoda boje da bi
i nas s pilulom zahvatilo pravo ludilo raskalanosti!
"Bludnienje e biti kontracepcijom racionalizova-
no ... To je odvratno izrabljivanje svega ivotinjskog i
svinjskog u ljudskoj dui." (JeanFoyer)
"Anarhija u obiajima i betbrinost udvostruie
apetite bez konice... To znai otvoriti mladima vrata
rasputenosti." (Pierre Volumard, poslanik I'Zera)
. 6 Treba, razume se, izuzeti Luciena Neuwirtha, doktora
Peyreta, 4oktora Ponsa i jo neke.
238
"To'je ohrabrivanje 'neeg :to bi se moglo :iJ.azvati
. afrodizijakom civilizacijom." (M. Cap elle, P.D.M.)
"Takav zakon moe samo da podstakne rijZVl"~t,. pa_
ak, kod duhom slabjjih, j ,:prostituciju." CB. Talon, se~
nator! vezan za U.D.R.). Itd~ . . , , ' . I
, '1,'rebalo je vj:de1;i li~ tih lj~di,primora.rph ~~ ..disk~- :'
tuju'o'neemu to su smatrali isto enskom'stvari, daW.e,
neim iz druge zone, zato su potpuno navikli da eni
prepuste'odgovornost i rizik! ..,.
:. A reZultat tog fanatiIiog otpora prema jedD.oj slo-
bodi koju je veina' civilizovanih zemalja 'kod sebe, ve
oza:konil~? Jean ~aitirig~ri t~~a niinistarpravde, imao je
hrabrostI -da -ga Jasno Iskaze u svom govoru odranom
- uzaludno - decembra 1973: "Svakog dana v:e dese-
tinama' godina, hiljadu ena se podvrgavalo' p~ba~Ju sa
strahom i nezakonito, li sva;kog je dana je,diJ.a odJ:ih, hi-
ljada: ena od toga'uinirala." Kao i 1975, i danas se mora
biti majka, pod pretnjomsmtti. . .
,Rezultat qtga.nizovane s~bo,tae kontr'acepcij~? ;Onaj
ria koji SU ti ljudi' taUIia!j: samo 10% Francuskinja
uzimaju pilulu, prema 35% u Holandiji . ili u Austr8.lijl,
na primer, zemljama' koje nikad nisu 'vaile kao legla
pohote!' .
Ali uvek nailazimo 'lia istu fiksnu idej1;1: ~n~ oe- .
kuj1,l 'samo seksualnu' nekanjivost da bi postale .kurve.
Zabranjujui-nam kontracepciju tako 'dugo, 'nai poslani~ .
ci su u - stvari eleli samo da nam pomognu: hteli .SQ,
naprosto da nas odbrane od naih loih .nagona.. i da
smire mi temperamenat. Isto kao crnkinja.rp.a. . .
Kako' St1'-onih sedam' en,a, koje su tog daha zas~dale
u Skuptini, mogle mirnoppdneti da im se kae kako ih
samo strah'ad tt!1dnoe spreava' da se ne prepuste svo-
joj sklono~ti,.prema svinj.skom parenju? Kako su' mogle
dasaslu'aju~ ne skaui na noge .zbog tolikog licell1erstva,
oo
rei onih dobrih apostola koji su na tribini, sa rastue-
nom skruenou alili zbog "neizleivog traurilatizma" ;
to ga, po njima, predstavlja pobaaj, iako o tome ba
nita ne znaju, ni fizioloki ni moralno, s obzirom da
se u tim sluajevima njihova uloga gotovo uvek svodila
na bekstvo, ili, u najboljem sluaju, na davanje izvesne
sume novaca kako ne bi vie nita o tome uli? Voleli
bismo znati koliko je ena, od onih miliona to su abor-
tirale poslednjih des~t godina, moglo to da uini s ru-
kom u ruci saodgovornog mukarca, ak i ako ih je
yoleo, bio njihov mu, ak iako je bio saglasan? ak
. I IlkO. je on bio taj koji je od njij:I traio da a:bortiraju?
~od -mladih generacija se' najzad moe nai .ta ohra-
~ .
239
brujua solidarnost u zadovoljstvu (to je takoe novo)
i u bolu.
Kao to se moglo i oekivati~ decembra 1973. i no-
yembra 1974, oni .isti ljudi koJi su sa gaenjem odbacili
kontracepciju pre sedam godina, odbili su sa zgraa-
njem zakoniti prekid trudnoe, i to istim grotesknim
reima:
"Vojska poroka ... Dekadencija koja vodi u prova-
lije ... Liberalizacija pobaaja uvek e sluiti interesima
otmenih prostitUtki XVI kvarta." (Pierre Bas; poslanik
U.D .R. iz Pariza) .
"Da bismo izbegli pretvaranje poroka u religiju, po-
stanimo drutvo za zatitu tih udesnih malih Palia."
(Tako Rene FIt~'it, R. L, naziva nae fetuse!)
"Porok bogatih ne treba da postane i porok siro-
manih ... " (Opet Jean Foyer)
"Pornografija e zauzeti poasno mesto ... " (G. Li6-
ger, U. D. R.)
Michel Debre je u "vrlo lepom govoru", kako reko-
e, nastojao da prikae u emu se, po njemu, sastoji
. "nevolja" jedne budue majke.
,Nevolja nije usamljenost trudne i naputene ene.
Nevolja nije sluaj mlade. devojke koja se boji svoje
okoline i odgovornosti materinstva ... "
Naputene majke ili neudate majke od. petnaest leta
osetie olakanje kad saznaju da ih ne treba stvarno
aJliti i da oidJgovOlIUlos1i maJtermswa nisu itaJko teIke kao
to one misle!
Upanieni, izvesni poslanici su' pr.ibegli odvratnim'
aJI1gUmentima ipominjaJli, !p()IVo:dom ipabalaja itakom pr-o
vih deset nedelja, naciste i krematorij umske pei, ne
oklevajui da enama daju i ovaj sVirepi savet: "Pravite
nam decu za narodnu odbranu". Drugi su iskrenije priz~
navali svoju pravu bojazan: da vie ne bi bili jedini
gospodari: "Ne mogu da se sloim s idejom da zakon
uini jedino i samo majku odgovornom za decu koja
e da se rode." (Jacques Medecin, reformator)
Kada se zna na koji su nain vekovima toliki oevi
izbegavali svoje odgovornosti, kada se zna za sudbinu
koju su odreivali svojoj vanbranoj deci, za koju bi
se moglo verovati da su roena partenogenezom, kad
saznajemo da gotovo jedan od dvojice razvedenih otaca
ne plaa alimentaciju za svoju decu, doe nam da se na-
smejemo sluajui g. Jacquesa Medecina. Ili da zapla-
emo.
"to se tie potovanja ivota, ene bez sumnje ne~
maju ta da ue od nas", rekao je skromno Yves Le
240
Foll, poslanik P.S.U., izraavajui time jednu istinu o
kojoj kao da niko ne vodi rauna, mada je u svakodnev-
noj istoriji ena sve potvruje.
Koliko dugo emo jo doputati da nas zavaravaju
velikim principima, - lepim govorima ili runim osea~
njima, u vezi s naim dostojanstvom, naom dobrobiti,
ne videi ta u sebi kriju, ta su uvek u sebi krili: odbi-
janje da budemo slobodne, odbijanje da same odredimo
ta mi smatramo dostojnim ili nedostojnim? Jesmo li
liene razuma, hrabrosti, oseanja odgovornosti? U sva-
kom sluaju, vie nismo liene prava glasa. Za ene koje
e se odreenog dana prisetiti da su i glasai, ne treba
na spisak nedostojnih staViti one koji su glasali u ime
svoje vere, ve one fanatike koji su prizivali sablast
poroka i prostitucije, to je dokaz njihovog prezira pre-
ma enama, ak i kada naknadno, kao .g. Lioger, izjave
da "duboko potuju svoju maJku". (Jo jedan koji ih
oboava umesto da ih voli). Ti ljudi koje vie ne bi
trebalo da biramo ako posedujemo oseanje asti, to su
gospoda Jean Foyer, Pierre Bas, Alexandre Bola, Flornoy
Lioger, Hamelin, U.D.R.; gospoda Felt, Weber i Hamel;
nezavisni republikanci; gospoda Dailet i Medecin, refor-
matori. Svakako sam neke zaboravila. Opatu Laudrinu
opratamo: on je svetenik i ima sedamdeset i tri godi-
ne. Ali glavnu diplomu za licemerstvo dodeljujemo g.
Robertu Boulinu, U:D.R., koji bi u krajnjoj liniji"pri-
stao na pobaaj posle etvrtog deteta (i koliko proire~
nih vena?) i koji se zaklonio iza nesigurnosti kontracep-
cije da bi glasao protiv predloga Simone Veil, iako je
tri godine bio ministar zdravlja i onemoguavao za td
vreme svaku kontraceptivnu meru! I najzad, odlikova,
nje Legija neasnosti dodeljujemo g. Marcelu Dassualtu,
U.D.R., fabrikantu ratnih maina, koji veoma rado pri-
staje na pobaaj jednog ljudskog ivota kad je oveku
dvadeset godina, ali je glasno protiv pobaaja bia od
deset nedelja.
Suvino je ak proveravati ostatak programa tih
ljudi: sve to izlazi na isto. Ljudi koji su 'za progres i
slobodu potuju i slobode ena. Ali malo je mukaraca
za slobodu, razume se. Malo je i ena. Svugde oni koji
imaju neku vlast nad drugim biima' imaju samo jedan
cilj: da je sauvaju. Bilo da se radi o kmetovima, crn-
cima, siromanim ili enama, prava nikad nisu bila odo-
bravana, trebalo ih je, jedno po jedno, otimati. A kad
je re o enama, koje mogu da saberu sve te nevolje,
njihova situacija. postaje nereiva, jer emocionalni od~
nosi sa tvorcima, korisnicima i gotovo zaljubljenicima
16 Marksizam u svetu 8-9 241
 njihovog ugnjetavanja prikrivaju i izvitoperavaju sve J a razumem da im generalni. direktor Elf Erap-a
probleme, Kad neko svog gospodara naziva "ljubavi mo- . stiska ruke, moda i namigujui im veselo ... kao to se
ja", teko e mu podneti spisak zahteva i prigovora. A to' radi meu mukarcima, zar ne... R~umem da' ih
ministar spoljnih poslova sinatra prosveenim efovi-
kad neko biu koje poseujekae "volim te", on misli
da mu se dovoljno za sve oduio! . ma ... Nafta namee obaveze. Ali da se meu novinari-
. . ~ obziTom da je sindikalizam, jedino oruje slabih ma, sociolozima, ljudima sa levice 'i enama svih pravaca
l Jedina, n~da ~a ~~ ~oe do p!,avde, za nas praktino ne nae ba niko ko bi digao glas protiv duhovnog geno-
~e~oguc, Jer bl. UCllliO odv:at~ ivot svih ena koje Cida zloupotrebe vlasti, moralnog muenja, da svi ti
]J1laJu naklonostl prema muskarcIma, morale bismo bar ljudi smatraju da se moe biti napredan, ili samo civi-
d~ se proglasimo duboko i aktivno solidarnim. Solidar- lizovan, do!k.se POLOV,IiNA ljudskog J:"oda svodi ([la sta-
nIm sa ope~isaniJ;n,. zaivanim'vporobljenim, sa prostitut- nje domae ivotinje, to mi se ini nedopustivo kuka-
kama ko}e IZrabljuju podvodacl, sa devojkama svih boja viki ili slepo. Sve se zbiva kao da porobljavanje en-
zatvorenIm 1;1 bordele .celog sveta, sa radnicama, koje skog roda ne spada u tlaenje uopte, nego naprosto
rade U f~bnkama, kOJe rade U kuama, i koje rade predstavlja nain svakog naroda da enu u drutvu po-
na raanju dece, ne stiui svim tim radom trostruku stavi "na njeno mesto".
platu nego ~amo trostruku iscrpljenost, i sa bogatim Uzbuuje me, na primer, da Jean Daniel, ovek
damama, kOJe takoe od danas do sutra vie nisu dame levice i ovek slobode, ovek koji nesumnjivo ima srca,
nego ene, ~ prosto~ raz!loga to vie nisu prIvlane. Da moe mirno da napie u svojoj lepoj knjizi Le Temps
budemo solidarne, Jednom rei,' sa svim iskoriavanim . qui reste: "Islam nije spreio Alir, ako izuzmemo, r~-.
?~dalam~. I svesn~ inj.enice da svaka ena potinjena zume se, obiaje, ene i religiju, da postane jedna od
ili osakacena kao zena, l nalO.OOO km odavde poniava najnaprednijih zemalja treeg sveta."
i osakuuje i sve ostale. ' Ko e onda da oslobodi te ene? Ko e -da ukae
J er ne bi trebalo da isuvie raunamo na mukarce na tu sramotu? Ko e da nas izbavi?
da e nam .odobriti ono to ne zahtevamo dosta glasno.
AkonastaVnno da se oaravajue smekamo da hrabro (Benoite Groult, ,,La haine .du e ...", Aiusi
soit elle, Bernard Grasset, Paris, 1975, str.
podno.sID;t0' d~ s~~po v~limo J da ne znamo 'ta njihova 89-113)
sabraca l dalje crne, nImalo daleko od nas, naim se-
~trama, z~t~ bi se stvari izmenile? Nigde mukarci ne Prevela Frida Filipovi
~ele da diraju ~ 0?n0s izmeu njih i ena, tamo pod
lZgoV?rO~ da postujU strukture, ovde zato to sami nisu
regulisali svoj spor sa sopstvenim enama. Koliko ima
Z~padnjaka, naroito Latina, koji potajno oseaju e-
. nJu za ~a:emom pokornih enki, odabranih zbog njihove
mladosti llepote i zamenjivanih im izgube privlanost?
. ~eke hrabre zemlje se bune protiv rasne diskrimi-
n~cIJe, u Ro~eziji ili u Junoj Americi, na primer. Ali
m~? ne govon o seksualnoj diskriminaciji. Sefovi drava,
kOJI su kod kue relativno liberalni, pristaju da u OUN-u
~~de po~ed .monik!," . ije .su ene kasapljene, zaivane,
~, u najboljem sluc~Ju prImorane na utanje, na nezna-
nJe, zatvoren~, okuplJene kao kokoke u ograenom pro-
storu, prevozene u mostranstvo kao stado maj munica
u ka~~zu~ p~etvarane u maine da bi las'kale sujeti svojih
odg!,"Jlva~a l u p~odne krmae da bi svedoile o njihovoj
~uS}~OStl: .ak. c~, ako zatreba, i ne crvenei mnogo,
lZrazava-tl divljenje prema "progresizmu" ili revolucio-
narnom aru tih despota. .

242 243
 Claude: "Meillassoux
ODNOSI PROIZVODNJE I
REPRODUKCIJE IVOTA*
uzALUDAN ItNOBST
u. !dasinoj . etnologiji problem reprodukcije spada
~ teorIjU s~d~tva. U dananje doba, [ funkcionalistika
~. st~hstika kola izriito smatraju da je bipote-
7;1 UD.!:v~rz~ez~~rane. incesta. prvi uzrok egwgamije!
~ "raz:mJene zena ,to Jest osnova teorije srodstva. Pri-
Jeko. Je ~otre~o, ~aikle, prije !I1ego to zaponemo bilo
kakvu diskusIJu, Istaknuti problem osnovnog Meolo--
kog v razl?ga pod~tvljavanJa ibranih odnosa, ega se'
dru~tvo ~;rrsto~I, budui da je njegov opstanak vezan
za Iskonstavanje plodova zemlje.
L6V'i:~~~rauss ~osi hlrr>otezu da 'bi .ova za'branam-
~~.sta, ,~CIJ'I. ~e ~or:Jeni .nal~e U pruodi" (kako druga-
CIJe obJasmtI nJeZInU vjerojatnu univerzalnost?) mogla
us?rko~ svemu, imati socioloko porijeklo: potreb~ raz~
mjene zena. Z~g toga nije jasno da li U mislima auto-
:a ov~ zabrana lma veze sa pravom i moralom - U ko-
Jem ~.S: s~uaju s njim sloio - ili je U pitanju pri-
rodna cl!l1Jemca !I1adkojom ljudi nemaju nikakve mo-
: NaSlov d~a redakcija.
.Egzo.gamtJa: brak koji se sklapa izvan grupe kOi O]' se po
roenju pnpada. J 3 F. Kori:J.(1973, Elementary Structures' Reconsidered ~
z RazmJ' ena e" " Le.vi-Strauss on Kinship, Tavistock, Loildon, str. 15) -dokazuje
. ".. na samo Je pojedinaan sluaj ope pojave
CIr~a:lJe spo~o zrelih individua oba spola. Razmjena spolno
zz:e. . zena, kOJa se radije prihvaa nego razmjena mukaraca
mti Je neophodna, niti univerzalna.
244
gunosti intervencije.3 Godelier (,,Modes de. production,
Rapports de parente et struchlres de~ographiques",
La Pensee, 1973, br. 8) usprkos tvrdoglavosti kojom se
i .dalje proglaava mariksistom. iako ostaje vjeran svo-
jim strukturalistikim izborima, prihvali: ovu tezu,. na:.
oko bez rezervi, kao postulat ideolokog karaktera.
Robin Fox (Kinship and Marriage, ;Pengvin, London, 1967,
str."39) ini od zabrane incesta jedan od etiri aksioma
na' koJima se temelji, po njegovom sudu, rodbina: "bli~
ski roaci ne odravaju spolne odnose meusobno".
Budui da lanovi "rodbinske" grupe ne mogu, zbog te
zabrane, imati meusobne spolne odnose, oni trae
partnera izvan svoje grUpe. Na taj bi se .nain mogla
objasniti "razmjena ena", koja se uoava, uostalom; i
kada su grupe pripadnitva dovoljno velike' da omogu-
avaju svojim lanovima spolne odnose.
Univerzalnost zabrane incesta daleko je,. prema-o te-
me, od toga da bude dokazan,a i previe je sumnjiva-.da
bi sluila kao osnova itavoj teoriji srodstva.4 Ona je,
osim toga, nekoriS!lla u obja!l1javanju 'brane mobilnosti.
Ako se pod "incestom" podrazumijeva spolno op-
enje izmeu individua koje su djeca istih roditelj!l i
izmeu roditelja i djece, moe se konstatirati da'je rije
o obiaju 'koji je poznat i, tovie, institucionaliziran II
odreenom broju drutava. Taj se obiaj prakti.cirao na
potpuno legitiman nain izmeu brae i sestara naHa-
vajima, faraonskim porodicama, izmeu oca i kerke
kod plemena Azande, izmeu majke i sina kod plemena
Nbuti, i ak meu obinim ljudima u Egiptu za vrijeme
rimske vladavine ~Middleton, 1962) itd ... Takve i sli
ne sluajeve mogli bismo jo nabrojati iako je vrlo vje-
rojatno da sU,to vai i za sve ostale obiaje :koje 'kr-
anski moral smatra "sramotntim", brw uutkani. Svi
etnolozi koji imaju odreenu praksu terenskog rada zna-
ju :koliiko je teko dobiti, tamo gdje su proli misionari
i kolonijalni administratori, informacije o svemu onome
to moral kolonizatora osuuje: ljudske rtve, uklanja-
nje starijih osoba, seksualni obiaji, ijudoderstvo, pa
ak i ropstvo (lMeil1assoux priredio, L'esclavage en Afri-
que precoloniale, !Maspero, !Paris, 1975). Poznata je-i
njenica, osim toga, da etnolozi i putnici, kada i dozna-
tautoloki karakter rasuivanja Levi-Straussa, kada ovaj teme-
lji incest na principu reaipronosti i u zastarjeliin sistemima.
4 Middleton (1962) navodi ozbiljne elemente za ovaj argu~
' ment. On pominje kako je Firth ve 1936. godine govorio o
relativnosti mcesta. . .
245
 ju sline injenice imaju dbiaj da se autocenzuriraju
od straha da ne ozloglase narode koji su osvojili njiho-
ve simpatije. S obzirom na krajnje odbijanje koje ovi
. rodoslcrvni obiaji pobuuju u naem kranskom dru-
tvu, moe se pretpostaviti da su informacije koje o nji-
ma dobivamo mnogo rjee nego o drugim obiajima.
Moe se, ipak, naslutiti da se u onim drutvima
gdje su brana regulacija i odnosi djece. prema rodite-
ljima bili ma'!lje razvijeni incest (tj. naroito mdoskrv-
no roenje), buduci da nije uzrokovao posljedice na
drutvenu organizaciju, mogao prakticirati a da je sre-
dina bila prema njemu gotovo ni.VIlodufia. Rijetka
uestalost incesta u obiajima objanjava se injenicom njihovih prirodnih sposobnosti reprodukcije; trea, pak,
da je razlika u godinama moguih seksualnih partnera
unutar jedne ogra'!liene grupe obino vea u odnosu
na onu koja postoji izmeu partnera koji pripadaj1.!.raz-
liitim grupama. Napose postoji vea mogunost da la problem rasta i reprodukcije osnovnih grupa; zasada .
novi Ue porodice pronall partnera iZVan nje prije ne-
go to se stvori prilika odravanja spolnih odnosa me-
usobno. Poznato nam je da usprkos ovoj smetnji in-
cest moe biti propisan, na primjer, u dinastijskim dru-
tvima iz pomtivnih razloga. Incest, zaista, ne uzrokuje
kod veine osoba nikakvu "prirodnu" odbojnost slino
drugim seksualnim obiajima koji se smatraju devijant-
nim i "abnormalnim". ToHko je, ini se, bio privlaan
da je bilo potrebno koristiti sve izvore religioznog tero-
rizma kako bi se suzbijao 'kada su, malo pomalo, dru-
tveni uvjeti (proirenje kunih zajednica) omoguavali eliju - drukije sastavljenu i drugih dimenzija - koja
takvu praksu.5
Kako e se u daljnjem tekstu vidjeti, zabrana in-
cesta, daleko od toga da ima korijene u prirodi, pred-
stavlja kulturnu transformaciju endogamih zabrana (tj.
"prirodne" ili moralne s apsolutnim domaaj em) kada
se kontrola braka pretvara u element politike vlasti.
Drugim rijeima, incest kao moralna spoznaja je pro-
izvod ideologije vezane uz razradu vlasti u drutvima
Ikoja se temelje na domainstvu, jedno od sredstava po-
mou kojeg se mogu kontrolirati mehanizmi reproduk-
cije, a ne uroena zabrana koja bi, ba zbog toga, bila
5 R. Needham (,,A Dewant Case: Brother-Sister and Father-
-Daughter Marrige in Ancient Egypt", American Sociological
Review, 5, 1962, Remarks and Inventions: Skeptical Essay about
Kinship, Tavistock, London, 1974) smatra da se zabrane koje se
odnose na incest, u biti, meusobno toliko razlikuju da je ne-
mogue, apriori tvrditi kako su one univerzalne i vezane za ne-
ku opu teoriju (str. 62-63). On, osim toga, smatra da su mo-
ralni propisi koji se odnose na odreene ene negativni aspekt
. onih normi koje, inae, ureuju pmstup njima (str. 66). .
246
jedina takve vrste: ono to se oituje kao grijeh protiv
prirode nije, u stvari, nita drugo do li grijeh protiv
autoriteta.
. Pozivanje na pojam incesta da bi se objasnila bra
na mobilnost proizlazi iz usko demografskih koncepcija
socijalnog rasta. U ve:ci s <tim R. Fox pie:. "grupa ma}
ka-djeca mogla bi ( ...) biti potpuno samodostatna to
se reprodukcije tie", 1967, str. 63). .
Ova tvrdnja sadri barem tri pretpostavke: prva,
koja polazi od. toga da se osovne drutvene grupe :ne-
ophodno identificiraju s genetslkim grupama; druga pret-
postavljada rast drutvenih grupa ovisi iskljuivo. od
postuHra da ne bi trebalo da postoje ogranienja bilo
koje vrste osim plodnosti i veliine. Sve ove pretpostav~
ke treba odbaciti. U .daljnjem tekstu vratit emo se na
emo ograniiti diskusiju na problem njihovih dimen-
ziJa. Oito je da su, u drutvu koje je organizirano za
opstanak, osnovne grupe one koje moraju zadovoljiti
vlastite materijaLne, !posebno 'Preru-ambene potrebe. S
te take gledita jezgro majka-djeca puteno na milost
i nemilost promjena razdoblja plodnosti, nijefunkcio-
nalna osnovna grupa. Ona nije nuno sastavljena od _po-
jedinaca koji bi bili u stanju proizvoditi i zadovoljiti
materijalne- potrebe itave grupe. Njezin je fiziki op-
stanak podreen vlastitom U!kljuivanju u proizvodnu
je, sa ekonomske i drutvene take gledita, odreena
opim uvjetima proizvodnje. Uvjeti i reproduktivne
sposobnosti jezgra majka-djeca biti e, stoga, podreeni
prirodi proizvodne elije u kojoj se ono samo nal~zi.
Funkcionalne osnovne elije su samo one koje nastaju
mi temelju proizvodnih odnosa koji se, kao takvi utvr-
uju. U takvoj vrsti privrede 'koja koristi samo indivi-
dualna sredstva za proizvodnju, stvarno stanje ovih
elija je, u mjeri u .kojoj ono nije odreeno zahtjevima
proizvodnje, uvijek ispod onoga nivoa !koji bi bio po-
treban da bi se osigurala vlastita unutarnja reprodU!k-
cija. Budui da je broj ena generativne dobt u odnosu
na ukupno stanovnitvo, uvijek nii od broja proizvo-
aa, rijetke su moguonosti da elija koja je nastala
kao rezultat proizvodnih aktivnosti u uem smislu mo-
e raunati, unutar sebe, u svakom trenutku, s takvom
koliinom spolno zrelih ena ija bi sposobnost rl;tanja
bila u stanju da stalno zamjenfuje efektivno stanje grg:_
pe, bilo da je rije o spolu ili o dobi. Niti horda, niti
poljoprivredna zajednica ne mogu dostii takvo stanje.
Mobilnost pojedinaca unutar svih prDizvodnih elij~
nuna je da bi se 'Osigurala ova preraspodjela.
Prema WaJSbJbUI1Ilu i Laftlc8!steru (Man the Hunter-,
Lee i DevOTe, Chicago, 1968, str. 303) "potrebno je, ba-
rem stotinjak parova da bi se raala djeca u dovoljnom
broju ,kako bi se odnos meu spolovima pribliio ona.:
me od 50 : 50 i kako bi drutveni iVDt funkcionirao bez
traumi. To zahtijeva populaciju od oko petsto osoba".
DD iste je cifre doao profesDr Sutter (prema Fran<;oise
Heritier, usmenD saDpenje). Ovo raunanje ipak pret-
postavlja Iilonogamiju i jo jednDm odgaa prohlem
spolnog openja. Stoga, ne vlada reprodukcijom jedna;ka
distribucija ena meu mukarcima, vec reproduk-
tivna sposobnost Sipolno zrelih ena koje pripadaju od-
gDvarajuoj grupi. ' u biti, "doznaku potomstva". Budui da .ene ne raaju
'Prema LerDi-Gourhanu, izraunavanje dimenzije
grupa temelji se na odnosu "prehrambene mase" prema
broju pojedinaca koji sainjavaju grupu i povrinu po-
sjeenog teritorija" (1974, str. 179). Autor izvDdi zaklju-
ak da je kod IDvaca-sa'kupljaa ,;primitivna grupa,
stDga, sastavljena od ogranienog broja pojedinaca oba
spola" (isto, str. 181), a njem je opstanak ,jvezan za su-'
sjedne elije mreom razmjene 'koja odgov()ra njezinim
reproduktivnim potrebama6 'Podaci o ko1iiJ:!i prehram-
benih proizvoda 'Oznaavaju preteno primarnu grupu
(par iH porDdicu), dDkpodaci o sklapanju hrakova pre-
vladavaju u irDj grupi (rodbina, etnika grupa)".', , ,
Okupljanje osnovnih grupa i save2li !koji se meu
njima sklapaju nisu nametnuti samD potrebama proiz-
vodnje i razmjene, ve imperativima reprDdukcije. 'Od-
nosi utvreni da bi se osigurala reprodukcija" razliko"
vat e, se od onih koji nastaju kaD rezultat prDlzvodIDh
aktivnosti, taiko da e uvijek postDjati, kako je primije-
tio Leroi-Gourhan, barem dvije razine drutvene orga-
nizacije: ona proizvodnih celija, i ona reprodukcione
grupe. A!ko postoji neki, "nain proizvodnje", on se,
prije svega, utemeljuje na razini cjeline proizvodnih e
lija koje su organizirane za reprodukciju.
DIJALEKTIlKA JEDNAKOSTI
Zeni imanentna sposobnost raanja nije, praena
nikakvom protustavlkom materijalne prirode kada se
6 Kurziv je moj (C. M.)
248
zbiva unutar kune zajednice. Razmjena nevjesta,unU"
tar razliitih zajednioanosi, katkad, sa sobom opticaj
dobara u suprotnom smjeru, opticaj iji emo nain
realizacije, razvoj i posljedice sada anali2lirati.
Razrnjena nevjesta i opticaj miraza7
, U branoj zajednici, kao proizvodu saveznitva raz-
liitih grupa, 'reprodukcija je osigurana meusobnom
redistribucijom raspoloivih spolno zrelih ena. OSII'~vni
je cilj Dve preraspodjele reprodukcija, ,ije je ena !puko
sredstvo. Krajnji razlog razmjene ena nije tolikD nji-
hova podjela, k'Oliko podjela njihov'Og pot'Omstva. U
daljnjem tekstu izraz "razmjena ena" podrazumijeva,
unutar vlastite grupe (osim u sluajevima preferencijal-
nog braka), njih treba preseliti u druge zajednice. Ovaj
se premjetaj moe ostvariti samD na osnovi potpune
uzajamnosti, buduCi da spolno zrela ena nema drugog
'funkcionalnog ekvivalenta do druge spolno zrele ene.
U tim uvjetima, oi ako se OVD praviJ'O doista potuje, sva-
ka zajednica moe od drugih dobiti isti broj ena koji
je 'Ona sama proizvela. Uistinu, razmjena nevjesta rie
dDzvoljava niti jednoj zajednici da raspolae veim bro-
jem ena nego to se unutar nje rodilo.' Ipak, taj hroj
mDe biti rasporeen ,kroz razliita vremenska razdoblja
zahvaljujui mehanizmu obeanja, koji omoguava da
se 'li odreenom trenutku dobije neudata djevojka u za-
mjenu za odgoenD uzvraanje druge, k'Oja se tek mora
roditi ili je pak jo premlada. Na temelju 'Ovakve po-
godbe, one zajednice koje bi se u odreenom trenutku
nale bez neudatih djevojaka mogle bi se koristiti, uza
sve to, onima k'Oje su im unaprijed obe6ane u zamjenu
za isti broj osoba ensk'Og spola 'k'Oji se oekuje od
takve operacije, ili pak 'ka'O naknada za djevojku koja-
je unaprijed ustupljena. Na taj n:ain niti jedna zajedni-
ca nije osuena na odumiranje zbog jednostavne inje
nice to bi je razlika u plodnosti mogla liiti mladih ena
(ona bi mogla odumrijeti, tD na prvi pogled izgleda
paradoksalno, zbog pomanjkanj-a spolno zrelih mub-
7 Pod mirazom podrazumijevam skup materijalnih dobara
i/ili davanja koja za!jednica okoja ustupa nevjestu ,pogodbom :zah-
tijeva od zajecmace koja je prima_ Miraz se razlikuje od sIrupa
linih predmeta to nevjesta nosi sa ,sobom kad ide muu i
koji ostaju njegovo (njezino) vlasnitvo; i od poldona koji se,
u lino :ime, dodjeljuju nekim roacima.
249
raca). Naprotiv, na taj je nain sauvana mogunost
jednake podjele ena unutar svih zajednica. Tako utvr-
ena razmjena ena, ima praktinu prednost u odnosu
na endogamiju i na matrilinearnost, to moe. raspore-
diti spolno zrele ene ne samo u prostor nego i u vri-
jeme.
Dijametralno suprotna ovim meha.nhmima je poli-
gamijaj koja dozvoljava da se u svakoj zajednici primi
neodreen broj ena, neovisno o broju . spolno zrelih
mukaraca (pod uvjetom da taj broj bude barem jednak
j ed;in:ici).
Razmjena ena, kao to smo vidjeli,' ostvaruje se
bilateralno, ali i multilateralno. :Bilateralna se razmjena
primjenjuje unutar saveznikih zajednica i - u veini
sluajeva., zbog malog broja pojedinaca - ona je pod:
reena vremenskom ciklusu. Izruenje jedne ene nosi
sa sobom obeanje druge. Bilateralna razmjena ograni-
ava transakcije na onaj broj spolno zrelih ena kojim
dvije zajednice raspolau u odreenom trenutku i ras-
poreuje ih u vremenskom razmaiku. Proirenje bila~.
teralne razmjene sa veim brojem zajednica djelomino
uklanja ovu smetnju i osigurava veu fluidnost trans- .
akcija. . n~ pnmJer, u drustvima kOJa se temelje na poljoprivre-
Zajednice Jmje su na 'taj nain angairane u krUg
III;ultHateralne razmjene moraju savreno poznavati sta-
nje branih' transakcija ir~jenu unaprijed ustuplje-
nih ena, kako ne bi niti jedna od njili dobila vei broj
ena od onoga to je ustupila ili obeala. Kada tih trans-
akciia ima u ogranienom broju, njihova se kontrola
moe vriti kroz jednostavno pamenje, ali njihovo. stal-
no mnoenje oteava i, ponekad, onemoguava memo-
Tizaciju. Razmjena unaprijed ustupljenih ena pokua-
va se pogodbom materijalizirati povratnom cirk:ulaci-
. jom simbolinih predmeta. Moe se, doista, primijetiti,
u trenutku prelaska s bilateralne na multUateralnu raz-
mjenu, da je cirkulacija materijalnih dobara popratna
pojava ta!kvog procesa. (Douglla;s, The Lele of the Kasai,
O.U.P., London, 1963). - ena, koju ba ta drutvena ranjivost ini podreenom'
Priroda ovih dobara usko je vezana kako za samo
funkcioniranje takve brane nagodbe, tako i za njezine
posebne karakteristike. Polazei od primjedbi koje u
tekstu slijede, vidjet emo ,kako ovi predmeti odraava~
ju, istovremeno, funkciju koju vre, ali i bojazan da se
ona ne prekri.
250
TKO SU IZRABUIVANI?
ene
Sve prethodne analize pokazuju da ena, iako je
njezina reproduktivna funkcija nezamjenjiva, ne ue
stvuje, kaD vaan faktor u drutvenoj organizaciji. Ona
nestaje pored mukarca: bio tD njezin otac, brat ili
mu. Takav poloaj ene, kao to smo vidjeli, mje pri-
rDdan. On je, prije, rezultat promjenljivih povijesnih
l
! okolnosti, vezanih za eninu reprodU'ktivnu funkciju.
U lovakim hDrdama, gdje prevladavaju problemi
pripadnitva i parenja i gdje postoji neznatna briga ti
Ddnosu na dugorone potrebe koje namee reproduk-
cija, ene se vie cijene kao drugarice, a manje zbog
njihovih reproduktivnih funkcija. Kod ovih grupa otmi-
ca se gotovo i ne primjenjuje, ratovi su, izgleda rijetki
a, kada izbijaju, nemaju gotovo nikad enu za predmet.
Veze su privremene. Vie se istraivaa slae da ene
igraju utjecajnu ulogu unutar tih grupa, barem dotle
dok primjer susjeda koji se bave poljoprivredom ne
izmijeni njihov nain ivota.8 .
. ene su ~al~ko ugroenije kada im se, zbog njiho-
vih r,:pr?duktIV'I1~ s:posobn<;>sti, pridaje vei znaaj, kao
di. Kao to smo vidjeli, bez obzira na njihovu fiziku
konst!tuciju i sposobnost obrane, one su ranjivije ba
zato. sto su staJ:Ii predmet agresije mukaraca 'koji me"
~usob~o skl!ipaJu saveze da bi ih oteli. Njihova obrana,
: zl3!drzavanJe unutar grupe kojoj duguju porijeklO' -
~to postaje jedna od najveih briga - zahtijevaju, obo-
Je, organizirano djelovanje svih lanova zajednice, a po-
g?tovoyonih nad k()Ji~a ne visi stalna prijetnja otmice,
tJ. mus~a;aca. PosljedIca toga jest da oni, na poetku,
nude zastztu, a nakon toga vladaju. Na taj nain, kl3!ko u
odnosu na mukarce ;iz. vlastite grupe, tako i u odnosu
na one iz grupa koje ih otimaju da bi ih, sada oni za-
titili, ene su protjerane u zavisni poloaj koi i s~mo
nagovjetava njihovo stoljetno pokoravanje. U 'drutvu
u kojem je brana razmjena vezana za rat i za otmicu
moe djelovati samo pod zatitom mukarca. Gineko~
Uputno je, u ovom trenutku, pomenuti istraivanje G.
A1thaJbea ("Changements sociaux chez les pygmees baka de l'est
Ca~eroun"! Cahiers D'etudes africaines, V, 4, 561-592, 1965)
~OJl u.kazuJe na. pos~ep~ni !!1Zvoj, kod Pigmeja Mbaka, i.nstituci-
Ja ~oJe. su koplJa mstltuClJa Bantu plemena, nakon uvoenja
poljopnvrede.
251

lokalni sistem koji prevladava u ovoj situaciji daje, na-
protiv, eni tu prednost da stalno boravi unutar ~pe
i da bude, stoga, njen najstabHnij~ .elemen~, kro.z kOJe~a
nuno prolazi bilo koja vrsta prtJenc;sa Im~Vtne, kOJa
se esto sastoji od zemlje.9 Kada drustvo kOJe se t~me:
lji :na 'kunoj zajednici uspije, mirnim ~utem, regulir~tl
reprodU!koij1! kr?~ rasJ??;eeno kret~J.e., spolno .~e~
ena one nISU VIse zastIcene kao u prIJasnjem slucaJu.
One,' na taj nain, nasljeuj:," otue~je ;koje ih,~apr~~
jed, priprema za pokorav~;rJe. !.c;ih pokorav~Je pri-
prema, talkoer, na save~mstva l Izgnanstva k?J'I Sup?-
sljedica njihovog poloaja; a iznad svega!. pnprema. i?-
da se odriu prisnijih ~)dnosa naspram djece. Kada Je
ve jednom udata i ivi meu njoj. slinima! njeni. s1f
odnosi prema djeci podreeni branIm odnoslma.~sh
ti i htjeti drukije zna~i b~ti n~vj~ran, a., D;a ~evJes~
uvijek pada sumnja za Iz~aJu. NJe;l'l:Il polozaJ mje, ~uz
no, tako podreen u SVIm. drugml aspek!Ima,., ali II
mjeri u kojoj je proizvod njenog .rada :r;nanJe vazan od
njezine reproduktivne sposobnostI (koJIm se, dakak?,
vlada i koji je, istovremeno, oboavan), ona raspolaze
odreenom sferom autonomije 'koja je usko povezana
s njezinom funkcijom maj,ke.10
. Pojam "ene" oznaava, na taj nain, u dru.tvima
koja se temelje na Jrunim zajednicama, 1:an~ odreene
funkcije koje variraju s obzirom. na dob .. D.:u?tv~na ulo."
ga ene poinje pubertetom, pOjavom njezinih pot~ncl:'
jalnih mogunosti reprodukcije. Ova joj je osobina us-
Ikraena, de facto, instit1,lciona1nim. putem: samo je ~u
karac sposoban da reproducira .drutvene veze; ~onJe~
lo se arti'kulira samo preko njega. Spolno .;zrela zena Je
p otinj ena, nju se 'kontrolira, orijentira;ta. je !k~ sayez-
nitvima koja su odreena obavezama nJezme zaJedmce,
tako da se reprodukcija vri. u okvITu ta:kvih odnosa
djeca-roditelji, gdje prevladava muki tip.u
Jednom udata, tj. jednom ve potencijalno plodna,
njezin je poloaj podreen pravilima raanja. Kada ve
Kada govorimo o z~mlji, ~S1il~lO, k!i0 i .G. Sautter,. ~a
obraenu zemlju na zemljU U kOJU Je utjelovljen znatan dIO
energije, kako sadanje tako i prolih zajednica.
10 U drutvima gdje vlada proizvodnja itari~ ene ra~e
rjee na .poljima (Goody, "Inhentance and Women s Labour ill
Africa", Africa, XLVII, 1973, str. 108). . .
II W. Reich (L'irruption de l~ morale sex1fe.~lel, ~~yo~,~ans,
1932) primjeuje da obiaji kao sto.;su "ek~cIsIJa . ili !.in!ibula-
cija" otkrivaju, u stvari, ,,napor patnjarhata ..u zatIranju zenske
seksualnosti s jedinim ciljem da se od njih stvore 1?osebno
poslune rotkinje.
252
ulazi u menopauzu, tj. 'kada je stara, ona je, naprotiv,
osloboena svih tih. drutvenih zapreka; otvara se pre-
ma.drutvu i stie autoritet koji joj je bio negiran ra-
nije, .kada je hila supruga i majka. Kada post~e udo-
vica oj kada ne moe vie raati, njezin se poloaj izjed-
nauje s polo~ajem mukarca. Ona ga moe ak, po po-
trebi, zamjenjivati u sluaju da je, zbog nedostatka
"oca" ili "brata" unutar plemena, neophodno utvrditi,
pomou nje, odnose patrilinearnog karaktera radi 'Obna-
vljanja rodbinskih odnosa 'koji bi inae bili definitivno
prekinuti: tek kada izgubi .svoje fizioloke sposobn'Osti
reprodukcije, :ena stekne drutvene sposobnostiP
Ta podreenost ini enu prijemljivom. dvema vr-
stama izrabljivanja: prvo, izrabljivanje njezi!Ilog rada,
budui da 'Se proizvod toga rada, kada je ve jednom
predat muu koji njime upravlja iH. ga pak prenosi sta'-
rijim.a, njoj vie ne vraa u potpunosti; drugo, izrablji~
vanje, ponajprije, nje~inih reproduktivnih sposobnosti,
budui da se porijeklo, tj. pravo nad Toemm. djetetom,
uvijek utvruje pomou individuuma mukog roda. Iz-
ravno izrabljivanje ene unutar kune zajednice esto
je ublaeno injenicom to joj je doputeno da 'Obrau
je komadi zemlje, iji proizvodi joj djelomino Hi pot-
puno pripadajU. ,Stupanj izra:bljenosti ene, meutim,
ne moe se raunati samo na temelju radnog vremena
kojim ona opskrbljuje, bez ikakve protuusluge, zajed-
nicu, ve i na temelju radne snage kojom ona raspola-
e zahvaljujui vlastitoj sposobnosti raanja, tj. na te-
melju vremena Ikoje e joj djeca posvetiti radi zadovo-
ljavanja njezinih potreba. U drutvima koja se temelje
;na kunim zajednicama dogaa se, na primjer, da se
ena koristi Jednim dijelom poljoprivrednog rada vla-
stite, jo nevjenane djece, tako da njezin utjecaj ovisi
o broju djece i o njihovom poloaju. Ipak, budui prav-
no razvlaena vlastite sposobnosti raanJa, odnosi koje
ona ima sa vlastitom djecom nemaju karakter onih od-
nosa koji veu njezinu djecu za oca. Kada ju ve jed-
nom djeca napuste, za nju nema lijeka; kad jednom
ostaje bez djece, 'Ona nema isto pravo ;kao i mukarac
da ih prisvaja. Ako je uz to i neplodna, u posljednjim
godinama svog ivota stie glas vjetice. Kada umre,
njezin pogreb prolazi neprimijeeno jer, ena ne umire,
12 Izgleda krajnje paradoksalno ali, tek kada joj prestaje
mogunost raanja afrika ena je definitivno usvojena od po-
rodice njezinog mua (...) Kada prelazi odreenu dob ena se
skoro ni !pO emu ne razlikuje od mukaTca" {De .Paulme, ,,Fem-
mes d'afrique nOire", Mouton, Paris 1%0, str. 21).
253
 .ona jednostavno nestaje zato 'to je vrlo teko, osim u
izuzetnim sluajevima, da ue u rang predaka.
Ova podreenost reproduktivne sposobnostie:p.e
mukarcu, oduzimanje njezinog prava raanja u korist
mukarca i njezina nemogunost uspostaV-ljanja' istin-
skog odnosa s v,lastitom djecom, praeni su' jednakom
nesposobnou, s njezine strane, da stekpe drutveni' po-
loaj polazei od proizvodnih odnosa. Zena, naime, us-
prkos vladajuem poloaju Ikoji ponekad ima, bilo u
poljoprivredi bilo u okviru ,kune zajednice, nije pri-
hvaena u status proizvoaa. Podreena odnosima
;brane prirode; zbog kojih ona rtvuje :svoje odnose s
vlastitom djecom, proizvod njezinog rada ulazi u kunu
zajednicu samo kroz posrednika mukarcaP Kao poslje-
dica toga, ona je iskljuena iz proizvodnog ciklusa zaj-
mova i vraanja. Mukarac je jedini koji je u stanju da
uspostavi odnos pobonog tipa; ona, svojim porijeklom
ne pripada istoj zajednici 'kojoj pripada mu. Porijeklo
po enskoj liniji, kada je primato, usko je vezano za
odnos majka~ki. Ono, gotovo uvijek, proizlazi iz odno-
sa majka~ki, nikada sestara meusobno. Obiaj "soro-
rata" koji se namee starijem mukarcu da bi se nado-
mjestila nestala supruga nije, nikako, obiaj .kojem bi,
simetrino, odgovarao "levirat" .14 Fran~oise Heritier
(1974) je :dolkarzala navedem.u tVil100ju; ils:aIko na Iilltskoj
tako i na ritua1noj razini pobona transmisija meu
enama doista nije poznata.IS Marx je, daJkle, bio u pra-
vu kada je smatrao da su ene' neosporni predstavnici
prve ,kategorije izrabljenih. Trebalo bi jo razlikovati
razliite 'kategorije ena u odnosu na funkcije koje one
mogu obavljati u razliitim razdobljima ivota; .funkcije
koje omoguavaju da ne budu sve ene ukljuene u iste
13 Zena moe stei ekonomski status samo razmjenom pro-
izvoda njezinog rada u obliku robe, tj. izvan okvira kunog ra-
da. Iz toga proizlazi ektivna uloga ena ~ trgovini, u trenutku
kada povijesni uvjeti. postanu tome sklom. ..
14 Sororat: institucija na temelju koje enu kOJa umrre
moe nadomjestiti jedna 9d I?-jezinih .kvalifici!;aD:ili !Sestara. Le-
virat: institucija kroz kOJU Je UdOVica dodijeljena kao zena
starijem ili ml~em kv~~iranom bratu pokojno~ m~. KVI!'"
lificirana rodbtna: prosrrenje veza linearne rodbme (ili vert?-~
kalne) svim poboniin (primjeri: sva braa mog oca su mOJI
oevi"; svi sinovi brae mog oca su moja "braa"; "brat" ili
::otac" su pojmovi kvalificiranog tipa.
. IS U drutvima aristokratskog tipa supstitucija pobonog po-
I rijekla okomitim prouzrokovati e velike pometnje u pojmu rod-
bine. Potvrda okomitog mukog porijekla ini posve arbitrar-
nom, na pravnom nivou, negaciju istog porijekla u odnosu na
majku i njeno potomstvo, porijeklo, koje je, izmeu ostalog,
I oito.
II 254
li'
odnose izrabljenosti i podreenosti. Ba zbog toga smo
se pozvaH na razliite poloaje ene u plodnoj i neplod-
;noj ,dobi. Istraivanja zapoeta u tom pravcu, sposobna
d~ o~vijetle ~ehanizm~ i v~jante ovog iZrabljivanja,
nISU JOS .dovrsena. Trebalo iln, ponovo, staviti 'na disku-
siju Engelsovu tezu "povijesnog poraza enskog roda"
koju on povezuje s pojavom pokretnog vlasnitva ikod
nomadskih 'Ilaroda. Pojava "pnvatnog vlasni'tva"16uz-
rokuje, hez sumnje, kako je Engels naslutio, 'Vane pro-
mjene u poloaju ena (Goody i Buckley, 1973), meu
,tim, ova potinjenost ima, kao to smo vidjeli;' intimnije
i dublje riiZloge.
. ~apokon, kao vrhunac otuenja, ena je sredstvo
autonteta starijih nad mlaima i, istovremeno, sredstvo
emancipacije ovih posljednjih u odnosu na prve. Zavis-
nQsti ena, to se tie reprodukcije, od itave zajednice,
treba dodati zavisnost mukaraca kad je rije o ishrani.
U drutvima koja se temelje na poljoprivredi ene su
uvijek ~~reene z~ pripremanje hrane, tj. one na pose-
ban naCln obraUjU te poljoprivredne proizvode i ine'
ih jestivima.Poljoprivredna je proizvodnja posve steril-
~a ako se nevm?v~ povjeriti ~ ,koja e, preradom pro-
Izvoda, okoncatI CItaV metabolizam neophodan radi odr-
anja ivotaF
D?k lova~. (misli se na mukarca) moe preivjeti
pom~;r vlastIt~ sreds~va, budui da ishrana koja se
teI?elJI na. mesmm prOIzvodima zahtijeva samo povrno
pnpremanJe hrane, mukarac koji se bavi poljoprivre-
~0D?- obav~z~ je sklc;>piti. brak. Zbog ove zavisnosti, ko-
Ja Je. ,I.'0sIJedlCa podjele zadataka u odreenoj kulturi,
mladiCI se mogu drutveno realizirati samo kroz vlastitu
suprugu. Talkav kultwni wbor su, meutim nametnuli
stariji: ena je, jo uvijek, samo orue njih~vog auton-
teta, .~udui da se stvarna ovisnost ispoljava u odnosu
na njih.
(Claude Meillassoux, Donne, granai e ea-
v
pitali, Zaniehelli, Bologna, 1978, str. 15-
21, 74-77, 90-94)
Prevela Dolores Libanore
.
16 Rije je radije o nastanku "imovine" nego privatnog
vlasnitva.
.17 .Zene se, takoer, kroz spremanje hrane potvruju kao
rotkinJe.
255
Marjorie J. Mhilinyil
TANZANIJSKA ENA: PROLOST I
SADANJOST
Mi, afrike ene, naravno, ne moemo sebi dozvoliti
lulksuz da akademskidiskutujemo o svojoj budunosti.
Mi smo stvaTIlO uvuene istovremeno utri bOI1be, koje,
iako meusobno povezane, nisu identine: u borbu pro-
tiv meunarodnog imperijalizma, u borbu protiv Jclasnog
ugnjetavanja u naim zemljama i ou borbu protiv 'Odnosa
eksploatacije na osnovu pola.
Meutim, teko je mobilisati se bez predstave o
tome kakva bi trebalo da bude naa budunost.2 Efika-
sna kratkorona ili dugorona akcija zavisi od taiD.e ana-
lize istOIrijskog konteksta II kome delamo. To znai da
moramo prouiti prirodu naeg dananjeg drutva, IDje-
govu ekonomiju; njegovu. Ikla:snu strulktuTu i druge dru~
tvene, kulturne i politike faktore i njihov istorijski raz-
voj. Ova-kvom analizom moemo zMim ekstrapolirati pra-
vac u kome se verovatno k.ree nae drutvo i oznaiti
neke korake neophodne da bismo postigle ciljeve koje
smo sebi postavile. U Tanzaniji :p.ai dugoroni ciljevi SI1l
socijalizam i samodovoljnost, emu elimo da dodamo
potpunu jednakost mukaraca i ena.3
I M. J. Mbilinyi je predava edukativne psihologije na Uni-
verzitetu u Dar es Salamu, Tanzanija.
2 asopis Futures, koji je orijentisan, kako pokazuje i
njegov naziv, na studije predvianja, objanjava probleme ue
a ena u izgradnji budueg drutva.
3 Ujedinjena Republika Tanzanija je . dobila taj' naziv u
oktobru 1964. godine, posle ujedinjenja Tanganjike (bive, mi.j-
pre nemake a zatim, od 1920. godine, engleske kolonije) i
Zanzibara (biveg britanskog protektorata). U aprilu iste godi-
256
Prekoionijalno naslee
U prekolonijalnoj ekonomiji varn-ao je stepen samo~
dovoljnosti u porodicama i porodinim jedinicama koje
su posedovaJe zemlju Ni imale kontrolu nad njom. Une:..
kim drutvima istone Afrike sve potrebe su zadovolja-
. vane u okviru porodindh zadruga, dok, nasuprot tome,
u zapadnoj Africi nije postojala takva li sebe zatvorena
ekonomija i zato su se, bilo u okviru jedn'Og drutva ili
I izmeu razliitih plemenskih drutava, r~ znaajni
I tOlkovi prometa. . .
Iako je u mnogim zemljama spoljna trgovina's dal~
kim krajev1ma bila u rukama mukaraca, '!Ila lokalnom
nivou prednost su imalle ene. Bilo je prirodno da su
taJkvi uslovi pogodovali ekonoms'koj nezavisnosti ene.
ne proglaeno je formiranje jedinstvene vlade na elu s uliju
som Njerereom, koji je bio inicijator. "ruralnog socijalizma".
S povrinom od 940000 kIn2 i -s ,oko r2 OOQ 000 stanoVnika
'f~~ja je pl~mljena u OUN kao jedna od dvadeset najsil'~
masmJih zemalja sveta. Zvanini jezik u njoj je kisvahili- me-
uplemenski jezik zapadne Afrike. ' .
to se tie religije, preovlauju animistiki kultmd; ima
dosta protestanata, katolika i muslimana.
Takozvani '"tanZanijski socijalizam" je manje-vie neizbe-
an izbor modela razvoja zbog ekonomskih karakteristika zem-
lje liene ~illeralnih resursa i ija poljoprivreda proizvodi,
pored narmrnica za sopstvenu potronju, samo vrsta, vlakna
ija je potranja na svetskom traitu uveliko opala ti konku~
renciji sintetikih vI.akana. . .
Poto lie postoje mogunosti za investiranje da bi se na
osnovu njega privukaQ strani kapital, teite je stavljeno - na
poveanje poljoprivredne proizvodnje stimulisanjem rada i po-
dizanjem produktivnosti.. .. .
Produktivnost u poljoprivredi treba traiti vie u racionali-
zaciji strukture svojine nego u mehanizaciji i uopte u inputu
kapitala. Otuda kolektivizacija zemlje koja je tanzanijski reim
identifikovala s "ruralnim socijalizmom". . .
Logina posledica ovog izabranog puta jeste pokuaj da se
spree bekstvo iz sela i koncentracija velikih masa populacije
u pdobalnim gradovima, to je fenomen koji, istovremeno i
kao uzrok i kao posledica, prati preovladavanje terCijarnog sek-
tora u ekonomijama zemalja u razvoju.
Bprba protiv potroake psihologije i protiv stvaranja "bi-
rokratske buroazije", kao i borba protiv zemljoposednika, sa-
drane su u logici koja je nala teoretski izraz u "socijalizmu
po Njerereu" (pre 1967. godine zvanom "dUhovni pokret po
Njerereu'), koji se poziva na tradicionalne karakteristike afri
kog drutva pre nego to je ono pretrpelo. uticaj modeme eko-
nomije u epohi kolonijalnog osvajanja.
17 Marksizam u svetu 8-9 2S7
 U Africi zemlja je bila s'VojiIla mukaraca, ikako u
patrilinearnim, tako i u matrilinearnim drutvima.4 ene
u sticale pravo na korienje zemlje za poljoprivrednu
proizvodnju jedino preko svog odnosa 's mukarcem. Ze-
mlja je bila i ostala osnovni prirodni izvor zar.tiTalrie
ekonomije: !kontrola nad njOiID. osnova je vlasti i budue
alrumu!lacije bogatstva. .
.u svim afrikiffi drutvirr:ta postojala je podela i"~da
po polovima. Zadaci mua bili sute:ki' poslovi; er..ama
su pripadali pIj evljenje, sejanje, zatita zasejanih .polja
od ptica i etva. Pored toga, one su se ba'Vile svim .doma-
im poslovima, kao to ISU staranje o Jrui, o deci, pre-
rada prehTambenih proizvoda i pripremalije jela. Muka-
rac ija ena nije izvravala ove zadatke mogao se od-
mah razvesti.
. . U poljoprivrednim drutvima ene su imale izvesna
prava .na korienje zem!lje. U veini patrilinearnih dru-
tava p,rva dunost mua ili njegovih roaka bila je da
dodele pare zerrl'lje nevestiza potrebe porodice.
.- .. ena je esto mogla- raspolagati upotrebom proiz-
. voda zemlje. U ,poligamn;m porodicama svaka je ena
:imala sopstvenu kuu i svoje. pare zemlje. 'Prema tipo-
vima lI'aznih drutava, postojao -je izvestan stepen ma:nje
ili vie razvijene saradnJe ~meu razhih ena; u svalkom
sluaju, .porodino jezgro svake ene bila je zasebna eJko-
nomska jedinica.
:ene -su radile ne samo kao pO'ljopriv:red.nicive i
kao zanatlije: keramika, tkanine, kotarice, ogrlice i razni
p:roie;vodi .ruooog irada u 1Ildk:im zOnama 'Su s1ui1li :la
porodinu upotrebu, dok su se u .drughn zonama razme-
njivali za novac ili TObu. '. .
'Osnovna . ekonomska jedinica II p.rekapitalistiJkim
drutvima bila je porodica, koja je gotO'Vo uvek bila
pa1:!rijarhalna, ak i u matrilinearnim drutvima. Otac je
bio glava porodine zajednice i,uivajui potpUIi auto-
ritet meu njenim lanovima, uvao je njene interese.
U veini plemena nevestinoj porodici se isplaivala
izvesna suma novca' kojom se obezbeivala. legitimnost
. ..4 .r~rmini "patrilinear:ol" i "matriline<irri"upotrebljenl su
kao oznake linija nasleivanj~' u ljudskom drutvu. Termin "pa-
trilin~arni" odnosi se na sistem u kome bogatstvo, decu i ene
nasleuju roaci mua/oca i njegovi odrasli sinovi; U "matrili-
nearnom" sistemu majin brat je centralna figura u nasleivanju,
a kontrola oca/mua nad svojim vlasnitvom i svojom decom
Iilnogo je manja. Pretean je tesan odnos sestra-brat da bi se
odra:Ia kontrola majke nad svojom decom (od kada brat po-
staje ujak). Ipak i u "matrilinearnim" i u "patrilinearnim" dru-
tvima porodina struktura afrikog drutva je uvekpatrijarha:Ina.
258
da deca budu lanovi oevog roda u. patrilinearnii:n dru-
tvlima i 'koja je da'Vala muu "pra'Vo" svojine .na .decu
i na rad ene u polju, u ,kui i u krevetu. U stvari, to je
bio sis-tem. legitimizacije kontrole koju je mukarac zai-
sta sticao nad enom i decom. .
Kraj.nji cilj porodice bio je da proizvodi decu. Ste-
rilna ena, nezavisno od njene radne :sposobnosti, o.dba-
civana je i vraana njenoj poTOdici. Deca su na imanju
bhla vaa:n .izvor radne 'Snage. Muko dete se 'smatralo
jedinim buduim osloncem .rO'ditelja III njihovoj starosti;
devojka je oprin()sila sumom koju :su mladoenji!Ili ro-
ditelji plaali za nju prilikom njene udaje. Zbog visoke
stope smrtnosti dece nastojalo se da ih se ima to vie.
Kad bi najmanje dete nauilo da hoda, bilo je vreme da
se dobi1e .novo dete.
Ukoliko je neko imao vie ena, utoliko je njegovo
bogatstvo bilo. vee, utoliko se vie .raalo dece, utoliko
se vie zemlje .obraivalo, utoliko se vie ita smetalo
u magacine, utoliko se vie piva obezbeivalo za sezonu
etve. .
U patrilinearnim drutvima, ako bi ovek umro. pre
nego to bi mu sinO'Vi odraISli, njegovu eIllll (ili njegove
ene), decu i imovdnu nasleruvali bi lanovi ireg POIrO-
dinog kruga. Ako su sinovi ve bili odrasli; oni bi nasle-
ivali imovinu i brigu o svojoj mlaoj hr-ai i sestrama.
Ako bi ena odbila da postane svojina brata ili sina pre-
minulog mua, mogla je da se vrati u roditeljsk:u poro-
dicu. ;A;li jedina svojina na koju je imala pravo bilo je
ono to je pribavila sklapanjem braka i pokloni koje je
dobila od mua. 'Proizvodi sa zemlje i njena sopstvena
deca ipak su postajali "svojina" muevljeve poredie.
U matrilinearnim drutvima, ak.o bi umro otac; deca
njegove sestre ili njegO'V matrilinearni ujakl nasJeivali
su .njegova dobra i njegovu decu.
Pa ipak, u matrHineaTinim drutvima ene su esto
kontrolisale zem'lju nezavisno od mua i mogle su imati
vei autoritet nad decom i unucima, koji su ee bili
vie pod uticajem majinog brata nego sopstvenog oca.
Jo je otvoreno pitanje kako su' ene reagovale na
o.va prinudna pravila. Akika drutva nisu bila identi-
na: varirala su od pro's1Jih dTUtava, 'koja su sebavi1a
lovom i sakupJ..janjem plodova, do centralizov~ kralje-
vma. AU se ipak mogu izvesti neke .uoptene Konstata-
cije: ene su bile ekonomski aktivne i produktivne i u
kui i izvan nje d bille su .veoma potovane i kao m~Jke
j kao dobre radnice. MUIkarci su imali potpun autoritet
i njihove aktivnosti su uivale vei presti i bolje vred-
259
naVanje.5 Glava porodice dQminJiral~ jesviriiEl: os;t~a:
enom (ili enama), sinovima, kerIma, zetovIma l sn8:-
hama. . Radnu snagu neophodnu za Tad -na platn~ama ili
. Istoriju prekolonijalne ,Afrike uvek su pisali mu-
karci; mnogi od njih bili .sukolonirzato:ri ili ~oloy~
ljudi,koji su trpeli uticaj Zapada. Akohlsmose bazir~
samo na pisanim- .svedoanstVima, morali bismo zaklJu-
iti da ene :nisu ni najmanje uestvovale . u afrikoj isto:
riji. Radi ispravke ovog jednostranog utiska, trebalo bl
se pozvati i na alternatiVne izvore: rituale i usmena pre-
danja porodica i predaka. ..
Kolonijalno naslee
. Izvesni aspekti "tradicionalne" ekonomije o.ddali su
sei do danas. Ali op'taelkonomska baza nalazi se u pro:.
ce.su -J)reobraavanja -kaorezulta~' kolon!;za<:~je .. LO'ka~o
drutvo se suoava s -procesom diferenCIjaCIje l raslOJa-
vanja i dalje ga razvija, a u nacionalnom 'drutvu-se
deava globalni proces formiranja klasa. . - . U periodu britanske dominacije bile su otvorene vladine
Kolonizatori (upravljai i misionari) uveli su indu-
strijske kulture. kao to su p~~u~, gum~, ~isal, ~akao
i .kafa za potrebe fabrika svoJih mdustnJahzovanih ze-
malja. Te kulture su usp~vale .ili na. ~el~p~antaam~,
koje su pripadale kolomzatotIma, ah nasltni~ pose~:
ma, a njihovu proizvodnju su kontrolisale sluzbe ili
tehnike ili trine kontrole. Ove slUibe su se ipak lIlO-
rale' drati uputstava koja su vaila za poljoprivredu
i poreskih sistema. Industrijske kulture su bile name-
njene izvozu. - U 'kolonijalnom periodu ene nisu koriene kao.
. Kolonijalne sile su .se jedno vreme bavile trgova-
n:jem ljudima; crnaldm 'robljem, i na taj nain lia\1ale
mnoga drutva najproduktivnijih elemenata. Koloniza-
cija je donela bedu i zarazne bolesti zajedno 's f~a
njem oruanih vojski i karavana za trgovinu:robIJem.
Pxlweda .kolonija nije. se raiViIlOmemo !Ta2)vi:jaJ. a.
DoIk su poljo,priv.reda i .rud8JI"stvo bili .fa'Vorirzorvan:ll i
proirivani, veoma slabo je podstican razvoj ind~strije,
'unutranje trgovine i transportne mree ili nekog ~u
gog tipa komunikacije koji organski odgovara zahteVllIla
unutranje strukture zemlje. U stvaranjusredstavani~e
'se vodilo rauna o potrebama pr{)izvoa~; ,Ono to J~
njima s1uilo proizvodilo se u zemljama 'kolonizatora il
izvozilo u 'kolonije. Na taj nain je stvoren ~odel.neraz-
.. 5 R. A. Levine, "Sex'. Roles and Economic Ch~ge in Africa"
Ethology, sv~ 5, br. 2, april 1966, str. 186-187.. - . . _.
260
vijenosti u ,kojem mi proizvodimo ono to ne troimoj
a troimo ono to ne proizvodimo. . .':
u ,rudnicima sainjavali 'su gotovo iskljuivo mukarci;
Oblast 'kvalifikovanih . ,delatnosti bila je rezervisana za
Ewopljane, Azijce i malobrojne Afrikance ikoji sumog~
li stei neko vie obrazovanje. ....
Kolonijalnoj administraciji su bili potrebni lokalni
gotovo sasvim neobrazovani elementi koji su obavljali
najnie birokratske poslove kao slubenici, daiktilografi,
bolniarke, nastavnici i predavai osnovnih kola. Kolo-
nijalna vlast se interes ovala iskljuivo za muku radnu
snagu i zato je stvarala vladirre kole za deake da bi
one odgovorile toj potrebi. Za vreme nemake domma-
cije u Tanzaniji nije bila otvorena ni jedna jedina'dra:v-
na kola za devojice. One su imale pristup samo u mi-
sionarske kole, ali i tu je njihovo obrazovanje _svoeno
na minimum: na itanje i katehizam u toku jedne ili dve
godine. Misionarsko obrazovanje na viem nivou, ,'li!k:o-
liko je i postojalo, bilo -je rezervisanosamo za deake.
kole za devojice da bi se barem delimino (kako su
izj'avljivali sami nastavnici) obrazovanim afrikim. mu-
karcima obezbedil.a prikladna ,;ravnotea" sa enske stra-
ne. Nejednakost u obrazovanju jo je i danas problem.
Nerazvijenost je dovela do margina1izacije-seoske
populacije; istovremeno nacion8!lne ekonomije. zaVi.s~
od suvika proizvoda sa sela koji se 'Stvara bilo radi
.unutranjeg dohotka, bHo radi pribavljanja strane va-
lute.
radna snaga u modernom sektoru ni kao radnice' ila
plant'aama: i u 'I'udnicima, niti kao lokalne slubenice
u a:dminlstraciji ili kao s,trni proiwoai za stvaranje'Vi-
ka proizvoda. I pored toga to su ene uvek bile aktivni
poljoprivredni proizvoai, kolonijalni adininistrat~ri su
za nove' tehnike gajenja i uvoenja novih poljopnvred..
nih kultura obuavali samo mukarce. - ,
Mada se stara naturalna ekonomija odravala ad
hoc_ politikom porez<t i nadmca" uloga ena u priVredi
kao celini je gubil~ na znaaju. Presti. i bogatstvo su
bili vezani za proizvodnju industrijskih kultura.
. I ovde se opet pokazuje da nije na,pisana istorija
o tome koliko su ene bile svesne problema :i o njihovoj
delatnosti u toku kolonijalriog perioda. -,
- Primer koji potvruje da je istorija ena bila pot..;
. puno zap-ostavljena jeste nedavno -objavljena zbiTka bio-
261
 grafija Modern Tanzanians 6 To su biografije ttinaesto-
rice mukaraca, koji gotovo svi' pripadaju sitnoj :Ouroa-
,ziji koja se pojavila u kolonijalnom periodu. Ali ene su
aktivno uestvovale u borbi za nezavisnost: obraivale
su zemlju i radile kao posluga u kuama kolonizator~.
U svakom, sluaju, istorija afrike radnike i seljake
klase tek bi trebalo da se. napie.
Savremena situacija
Danas je najvei deo afrikih zemalja nezavisan, ali
ostala su izoblienja u njihovim privredama. U nerazvi-
jenim drutvima Afrike stvarna kontrola vika proiz-
voda in loco u rukama je vladajuih klasa mdustrija1i-
zovanih kapitalistikih drava. Ekonomska nerazvijenost
jeglav:ni uzrok problema kao to su ne:mpos:lenost i
polovina zaposlenost, siromatvo i nizak stepen ramtka
socijalnih slubi. Borba za to da se nacionalne ekonomi-
je oslobode zavisnosti od stranih sila veoma je vana
za sve, ali naroito za ene. U situaciji hrdnine nezapO-
slenosti teko se moe zahtevati sistem kvota za ene.7
Bez akumulacije kapitala u rukama n8!I"oda nee 'se moi
stvoriti prihvatne ustanove za decu i stare niti realizova-
ti drugi programi pomoi masama.
Zbog ekonomske strukture naih zemalja c;me su '
zaposlene naj:vie u poljoprivredi, u trgov:im.i kao nezavi-
.sne radnice i u zanatstvu. Ovi sektori su tradicionalno
vezani za ene, a k8ll"akteriu ih nesigJUl"Ili prihodi i ne-
dostatak. socijalne pomoi. ' sto prelazi u apsolutnu zavisnost. One ne mogu' nai
One malobrojne !ene koje dobijaju redovnu platu
nalaze se u sektoru javnih slubi, na poslovima bo'lniar
.ki, uiteljica osnovnih kola, a, sada i na inovnikim
poslovima, ali ih nema u sektor.ima potencijalnog !raz-
voja, kao to' je preraivaka industrija.
Ne postoje zakonski propisi koji spreavaju rad
ena ili njihovo primanje u bilo koji sektor . .A!1i uobia
jena gledita koja delimino odraavaju staru podelu
rada i diskriminaciju s obzirom na dostupnost db.razo-
vanja lU stvari ne doputaju ostvarenje nekih moguno
sti. U mnogim sluajevima ene pristaju na poslove koji
se smatraju .prikladnim za njihov pol.
6 John Ilippe, Modern Tanzanians, Nairobi, East African
Publishing House, 1973.
7 Ovo se odnosi na napredni zahtev enskih udruenja i
feministikih grupa u mnogim zapadnim zemljama za ,uvoenje
. sistema kvota, po kome bi ene dobijale izvestan varijabilan '
. procenat radnih mesta u fabrikama i u javniIIl slubama.
262
P.rocesi socijalizacije' koji servre u :lrui u:okVirU
po:~ce, .v~~a su ja:ki. vEv~ kako jedna nig~rijska ui
talJ'lCa QPIISUJe Lgru dece, sto Je odraz ve O1i:menih Uiloga
polova: "Dok su se mukarci igrali lova, pni'Vili lukove
1 strele, .skakali i 10pta1i se, 'vozili :kamione i a!Utorriobile
devojice su uspavljivale lutke, sakupljale' drva~ proda:
vale kuvana jela i drugu robu, vadile vodu iz .bunara i
mlele biber za supu."S
;,Kua" je uvek bi1a tradicionalno mesto, afrike
ene, kao i njeniJh posestrima u osta.'lim delovima sveta
ak i kad su se ene posveivale poljoprivredi, sve njj~
hove .~tivnosti. bile 'su ograniene okvirima mUevljeirog
vlasmstva. Na IZlazak ene iz Jrue radi traenja rposla~
gotoV? sve socijaJlne grupe, osimhajobrazovanije, danas
gled~Ju .k~o na krenje tradicija. ,Pa i u najobrazovanijoj
gruPI odrzava se predstava o potovanju "forine": . biro-
kmta 'se eni bolniaTkom ili uiteljicom i ona ubrzo
naputa posao ograniavajui se na staranje o kui i o
deci ili, u najboljem siuaju, posveujui ISe nekom do-
brovoljnom, neplaenom radu, to je tipino ponaanje
ewopskih ena iz buroaske klase. '
, Odnos mnogih lJudi prema zaposlenim enama sinte~
tiki izraavaju rei jednog Marokanca:, ,iRad izvan llrue
, vodi osamostaljivanju ene; ona dolazi u dodir s .drugim
mukarcima i postaje im ravna, Meutim,mu.kia.rci bi
morali da budu superiorniji od ena."9 , .
Z~e u urbanim sredinama moraju -da se suoavaju
s v~ problen;h?a 'koji delimino nastaju ..bog novog
.potcIDJenog polozaJQ u kome se nalaze i koji veoma e
posao ~o nisu stekle najvie obrazovanje, a danas ak
l postdiplomski stepen. Veina ena TanZanije j~o-
'~ta'Vllo nema mogunosti da se koluje, pa je tako odvo-
Jena od svake aktivnosti koja trai kvalifikaciju. Neke
ene ive od trgovine na malo, proizvodnje piva, trgovine
zanatskim predmetima ili od prostitucije. Jedina alter-
nati~a tome jeste da potpuno zavise od mua ili jednog
od SInova.
Pored optih aspekata o koiima ie ve bilo rei a
~oj.j. z~vise od ekonomske i soci}8!lne :n.ocazVi.jen(lsti, po-
JavlJUJU se jo i izvesni specifini problemi ikoji ~etiru
obrazovan.ia: ene su diskriminisane na svim nivoima
~kol~ko.g si:tema;v.p?se~nvo veliki .broj devojica n.apu-
sta skolu, sto pOCIDJe JOS ,od prvih godina kolovanja.
, ~ "Growing up in Nigeria" .African Women, sv. 2"
Jun 1958. ., . ,
br. '4;
9 K. Nouacer, "Status and Employment of Women in Ma':
rocco" African Women, sv. 5, br. 1, decembar 1962, str. 19. .'
 OSini toga, tip studija !koje bio:'aju ene odraava1clasinu
podelu rada na muke i enske sektore., , ,., '. "
U TUrahtim zonama, :na primer, od ukupnog broja
aka upisanih u osnovne kole u 1968. godini ,samo 38%
su bile devojice. Odraslih nepismenih ena ima gotovo
dvostruko' vie nego mukaraca. Najvei deo ena koje
uspevaju da pohaaju kolu dospeva najvie do Oetwtog
razreda osnovne kole, dok mukarci stiu do najviih
nivoa obrazovanja.1O I mada je procenat devojica koje
se upisuju u osnovnu kolu lU porastu, on jeu srednjoj
koli ili statian ili ak u padu. Od ukupnog broja ,aka
koji su 1969. godine upisani u prvi !razred, na ensku
decu otpada 27%, a od upisanih u esti 'razred 18%; u
1971. godini ti procenti su iznosili 27 i 14. Na Univerzi-
te1Ju u nair es Salamu ;procenat stuJdentilci!Ilja je od 16
u kolskoj 197011971. godini pao na 11 u koiskoj 19741
1975. godini.ll
I kvalitativna strana, tj. podela dev~jaka i ena po
tipovima studija druga je vana strana ovog problema.
To znai da izvore sposobnosti i energije koje predstav-
ljaju ene tek treba otkrivati ako se prihvati princip da
su ene i mukarci u intelektualnom smislu jednalki. ~ah
tevati podjednake mogunosti za ohrazovanjeena jasno
je da znai zahtevati i ukidanje sadanjerpiramidalne
strukture obrazovanja,ko.iom se namerno ograniava
pristup najviim nivoima obrazovanja na uzak broj oso-
ba ija se selekcija vri pomou procesa ispita i ~koji se,
prema tOIie, smatraju za ,,najmteligentnije". Na taj na-
in se legitii:nno' potvrUje klasna podela llaeg drritva:
Srednje kQle za devojke nemaju kvaiifik6vanm na-
stavnika matematike i prirodnih nauka i njihov pro:gr~
ne obuhvata grupu najvanijih predmeta. U te predmete
ubrajamq ekonomiju, geografiJu i ma.tematikU, istu i'
primenjenumatematiru i fiziku; fiziku i tehniku~ ,Poto
se za predavae matematike ,specijalizuje mali broj ena,
a kako nastavnici mukarci esto odbijaju da predajU u
enskim kolama, oigledno je da se stvara za:aram
krug. '
Osim toga, meu srudentkinjama je veoma raspro-
stranjeno inferiorno dranje :naroito kad je re o pred~
,metima 'koji vae za "Inuke predmete". U jednom ispi~
:tivanju ponaanja koje 'Sarrri ja' ;vodila, Illa piJtallJje za!'to
, t. "The New Woman and Traditional Norms in Tanzania",
Journal od Modern African Studies, sv. 10, br. 1, mart 1972, str~
57--72. '
II Duvi et al, Women and Education in Tanzania, studija
izloena na, seminaru Pedagokog instituta Univerziteta' u Dar
es Salamu 1974. godine.
264
roditelji vie vole da alju u kolu svoju mukU, decu,
treina devojaka je odgovorila da su "mukarciinteli-
gentniji".u U potvrdu te tobonje superiornosti uenice
etvrtog razreda osnovne kole i druge devojice istog
uzrasta koje nisu ile u kolu navodiie su injenicu da
deaci lake polau prijemne ispite za srednju k01u, ili
da je to dobro poznata stvar, ili pak da su im to rodi-
telji rekli.
U anketi voenoj 1974. godine postavljeno je pitanje
uerucama prvog raireda jedne srednje kole u gradu
kojim bi se poslom i zatQ :najradije bavile kad odrastu.
Od 28 ispitanih uenica 10 je odgovorilo da bi elele da
budu uiteljice, 6 bolniar-ke, 5 lekar-ke, 2 seI1ketarice, 1
poljopirivredna radnica, 1 advokat, 1 sLjuardesa, 1 stoma~
tQlog i 1 fizioterapeut. Vano je videti motive takvih
izbora.
Ti motivi su pre svega altruistiki (pomagati drugi-
ma, izgraivati naciju, poboljati zdravstvene uslove i
uslove obrazovanja naroda). Tri odgovora (dve bolni-
arke i jedna sekretarica) svoj izbor motiviu do:brom
zaradom.
Za jednu "uiteljicu", za dve "lekarke" iza jednu
od "sekreta:rica" izbor je bio uslQvljen ljubavlju za ta
zanimanja. Nijedna nije spominjala vei drutveni pre-
sti koji bi joj donelo izabrano zanimanje. Moda s jed-
nim izuzetkom: "Kad zavrim studije elela ibih da !pOsta-
nem sekretaTica. 'Sekretarica ima mnogo posla. Kuca na
maini efova pisma i staLno .odgovara na telefonu. Za ta-
kav posao potrebne 'su specijalne sposobnosti. Sek:eta-
rica treba da zna da dobro odgovara na telef.onu tl da
brzo :kuca na maini. Sekretarice su vane, jer moraju
mnogo :da rade i ne smeju .aa gube vreme. elim da bu~
dem sekretarica, jer mogu nauiti da radim ono 'toil"adi
moj ef. Tako bih u budunosti mogla da radim .ono to
on radi."
Navela sam ceo odgovor ove devojke, jer on savr-
eno izraava i~vesne elemente zamke u koju su ene
upale: ne moemo postatI "efovi" po svojoj elji, ali
treba na tome da radimo potajno, sakupljajui informa-
cije i sposbnosti kojima nas neh.otino ue "ef.ovi" .
Mi opti smisao motiva za ta!kav izbor, elja da se
radi za druge a ne za same sebe, moe se objasniti na
dva razliita naina. Devojke su dostigle dosta visok ste-
pen politizacije i prihvataju svoje obaveze prema ,kolek-
t2 MarjorieJ. Mbilinyi, Traditional Attitudes towards Wome~,
referat proitan na Konferenciji fakulteta dmtvenih nauka unI-
verziteta istone Afrike 1970. godine.
265
 tivu. Ali bi .se takoe moglo rei da ovi odgovori. odra-
avaju tenju devojaka da pre svega po.stanu majike i
supruge, .a .tek na drugom mestu da se bave nekom pro-
fesijom za svoj raun. Tradicionalna uloga supruge po- .
vlai za sobom. injenicu da su njen drutveni presti i
njena zarada uslovljeni poloajem mua, a to nije ni-
ta drugo nego tradicionalna uloga ene u buroa'Slkom
drutvu.
Sledee godine u.istom razredu. srednje kole o kome
smo napred govorili traeno je od djevojaka (od kojih
su dve treine sainjavale prethodnu grupu) da opiu
"jedno jutro u jednoj kui Dar es Salama". Rezultat je
pokazao kako devojke o.pisuju stvarni ivo.t svojih poro-
. dica: u veini pismenih sastava pojavljuje se slika oca
i majke, ali je maj.ka svuda u prvom planu.
,,MaJka se budi, isti ,kuu, priprema doruak, pri-
prema kupatilo, a zatim seda' da jede. Majka ureuje
kuu dok otac spava." . tivi ona ipak, ako to uini, gubi decu i sva materijalna
"Moj otac je spavao, a moja majka je uinivala moju
malu brau." .
,,Moj otac se sprema za odlazak na rad, a maJka pri-
prema dOlIUak."
,;Moj otac odlazi na posao, a majka poinje kune
poslove." . .. . .
"Posle doruka mama poinje da pere sudove i spre-
ma klju, moj otac odlazi u kancelariju, ja odlazim u
kolu." . .
Devoj,ica :koja ide u ko!lu naiarzi se u kOIIl!Pli.lmva-
nom poloaju. Kao i. njen otac, i ona odlazi u jednu
drukiju sredinu ostavljajui majku kod Jrue. Kako to
utie na njena budua opredelJenja s obzirom na posao
i branu ulogu? J e li tano da mlade devojke pre svega
tee braku i da rado prihvataju ulogu domaice?
A ta je s devojkama koje ne nastavljaju kolovanje
posle zavrene osnovne kole ili koje uopte nisu dobile
nikakvo obrazovanje? Njihova iskustva su veoma razli-
ita: neke o.staju u kmgu porodice da Ibi pomagale svo-
jim majkama u polju ili u kui. Veoma je est sluaj da
su sa esnaest godina ve udate i da oekuju prvo dete.
Da li one svoj svet shvataju na isti nain kao i devoj.ke
koje pohaaju SlI'ednju kolu? Mnogo e zavisiti od le-
peze izbora koju imaju na raspolaganju a ona je svakako
veoma ograniena za devojku koja ivi u ruralnoj sredini
i koja nema ni svedoanstvo osnovne kole.
Neki po.smatrai su ukazali na to da su se 5 tzv.
"modernizacijom" izmenile tradicionalne uloge u drutvu
266
koje se zasniva na podeli uloga prema polov.ima i da su
se shodno tome, promenila i ponaanja. To je uverenje
z~novano na posmatranju ponaanja bUI'oaskih poro-
dica, ijoj se enskoj deci stvarno otvaraju razliite per-
spektive.
Ali brakovi se jo nametaju i u gradu i na selu;
ena :se ne srne slobodno kretati pre braka, a i kasnije
je vezana za kuu, jer joj izve.sne stva.r:i, !kaoto je izla-
zak uvee, ne prilie. Poznato je, na primer, da se sa-
stanci enskih organizacija ne mogu 09ravati uvee.
'Na osnovu zakona o braku, koji je nedavno. donet i
koji je ve stupio na snagu, deca su i dalje "svojina"
oca mada u sluaju razvo.da mogu ostati s majkom do
svoje sedme godine pod .uslovo:n ?a tako . sud ~ui.
Siroad bez otac poveravajU se oceVlm roacrrna zajedno
s njegovom penzijom i. njegov~m imovinom..I~k? ..se
ena danas moe razvestI od muza po sopstvenoj IDlClJa-
dobra ijem je sticanju neposredno ili posredno dopri-
nela, osim ako se nije na vreme pobrinula ,da na svaku
. .
stvar koju je pribavila udari peat sa svojim imenom,. ili
ako. ne potie iz uticaj ne porodice.
Poloaj ene sve ee izaziva ive diskusije u parla-
mentu ili u tampi. Na primer, 1969. godine ene sues-
tdk-o reagovale protiv legalizovanja poligamije. Neke ene
su, pored toga, prekrile nareenje milicije da se ne
oblae na zapadnjaki nain. Iako su se zakoni odnosili
.
i na ene i na mukarce, vlasti su bile stroe prema e-
nama kad bi one nosile mini-suknje, tv.r.dei da su one
bestidnice i da ispoljavaju elju da se osamostale od mu-
karaca.
Osim toga, ene 'su vadille estolku Ibonbu za promenu
zakona o radnicama-majkama. Sve do ove godine13 zakon-
ske beneficije su uivale samo udate ene. U prvom tre-
nutku Organizacija ena Tanzanije (UWT) odbila je ideju
o proirivanju zakonskih olakica na neudate ene, poto
bi se tako, po miljenju voa te organizacije, podstakao
nemoral ena i poveao broj trudnih ena u fabrikama
i kancelarijama. Meutim, 1972. godine UWT je prome-
nila svoje miljenje i kada se od Generalnog sekretari-
jata trailo da objasru tu piTomenu, odgovor je_ bio: "To
je volja baze. Posle godinje konferencije, odriane u
Mbeji, njene uesnice su jednoglasno izrazile elju da
. se pravo na plaeno odsustvo proiri na sVe majke. A
13 elanak je pisan 1975. godine.
267
poto je godinjatkonferencija vrhovni 'Organ Or.ganiza~
cije,mora1e smo izmeniti svojezahteve."14 ., ,.... .'
elji ena je udovoljeno. Godine 1975. donet je noVi
zakono radnicama-majkama, koji predvia plaeno' od~
sustvo u trajanju od tri meseca za sve ene, nezavisno
od njihovog branog stanja. .' .
, Ipak se ee optuuju studentkinje zato to se bune,
ne samo protiv izrae:itih rep<resivnih' formi, vei protiv
tradicionalnih autoritarnih odnosa starijih prema mla-
dima, kao i protiv seksistikih odn'Osa. U pismu ured-
niiku lokalnog lista jedan ovek pie protiv ,}bunih" de-
vojaka: "Studentkinje i dalje nose, mini"'suknje, bave se
svim vidovima 'izopaene kulture, a naroito se bezobra"
zno ponaaju prema okolini. To je zaista' o21biljna stvar
i pitamo se do ega e ona dovesti." italac,koji seu
tom pismu potpisao lIannoyed" ["uzriemirenP ], misli na
incident iji je bio oevidac pre izvesnog vremena."Gru~
pa od etki devojtke je toliko v.ilkala.u jednom; autobusu
da je privukla panju putnika. Jedan' od njih je, viknuo
zahtevajui da se ponaaju kao prave studentkinje. De7
vojke su jadnitka tako izvreale daje on izgubio strp-
ljenje. Da li treba da imamo takve majkeili4ere? ~ogu
li vaspitaice da uine neto pre nego to bude s'!-lvie
kasno ?"1S . da odete od njega ... i vi odlazite, a on vaerooitelje
Zato je italac uopte smatrao da je, ta epizoda tako
nepristojna i tako muna? Da li bi na,isti nain reagov~o
da je-bila u pitanju grupa studenata mukaraca? Z~rn
ljivo je posmatrati reakcije obeju strana, posebno pdgovo:r
jedne .devojtke koji nema gotovo nita zajedniko: s ,pod"
reenim ponaanjem en,a ti tradicionalnqIIi af.rikoIn
drutvu.
Suprotnosti u miljenjima mladih studentkinja ne-
davno ISU .dole do izraaja u ciklusu asova :knjievnosti
o drami The Lion and the Jewel, koju je napisala Wrile
Soyinlka.16 Tema ocame je dvall!SItvo izmeu dvaju mUlika-
raca, jednog patrijarhalnog starog momka i jednog oqra-'
zovanog gradskog mladia, koji se bore za naklonost seo-
ske lepotiCe. Kako reaguju studentkinje tree godine na
takvu priu? U diskusiji rkojusrrio povele supro~stavljale
smo miljenje Lakunle, obrazovanog mukarca,'rrliljenj~
14 "Face the People", intervju s generalnim sekretarom Orga-
nizacije tanzanijskih ena (UWT), Daily News, Tanzamja (1971"':7
1972, datum nesiguran).
15 Temba, pismo' direktoru, Standard, Tanzanija, 6. oktpbar
6m '. ' . ' '
Wole Soyinka, The Lion and the Jewel, London/ Ibadan,
16
Oxford University Press, 1964.
268
'Sidije, ~mlade "tradicionalne" devojke, i'usteds:redlli 'raz-
govor na cenu koja je plaena .za nevest?:. ,~e~: ~tu~ent
kinje su bile na Sidijinoj stranI,. za~tupaJuCI rmsIJ~J~ da
:mu treba da plati da bi dobl(~ zen~. One. su Istlca~~
injenicu da bi se moglo smatratI da Je deVOjka za kOJU
. se ne plaa prostitutka Hi d.a nije nevina. Dru~~ .student-
ekinje su naglaaval~ negatIvne as~~te .tradicIJ~. Ovde
'donosimo kratak reZIme razmene misljenja. DevoJke s8fTI
podelila na "Lakunle" i "Sidi" iako one koje sli govorile
nisu uvek bile i s t e . .
Lakunle: mislim da je Lakunle u pravu. Kad muka-
rac plaa za enu" to je ist~ kao davne!.~~ fupuje~ kao
da 'kupuje robinju. .. s kOjom moze cm.ltI sto -hoce ...
mislim da nije dobro biti roihinja, nematI slobode da se
izae, da se bude neko.
. Sidi: mam da LaikumJle goo,olI"i tallm Zlbog ItClga lo Wii
u gradu, ali jednog dana svi bismo mogli iveti na se-
lu ... plaanje cene za nevestu je dobra stvar ... ako se
ena uda bez ovog plaanja, mu moe da je otera: sva-
kog ~sa. . .
Lakunle: roditelji mogu da zahtevaju ogromnu svotit
novca, na primer 2 000 elina (g<:tovo 300 do~ara) .. 'v m;tz
moe da bude veoma grub, moze da vas tuce aJko' zehte
pita: gde je novac?, a roditelji kau da ga vie nemaju,
'i vi se morate vratiti muu. '...
. Sidi: ako jemu.platio za enu, ne moe joj re6ida
ode i traiti nazad nmiac od njenih roditelja ... postoje
~, seoski starci. Oni bi rekli da je detinjasto vratiti enu
i traiti novac nazad. " u selu se plaa za udaju samo
dobrih devojaka. .
Bitka koja predstoji
Ve smo opisali reakcije i bunt protiv izvesnih aspe-
'kata tradicionalnog shvatanja o eni. Bez radikalnog pre-
obraaja drutva nee se moi razviti tip slubi i infra~
struktura za aktivnu drutvenu proizvodnju, delimino i
zbog toga to ona nije rentabilna s gledita krupnih kapi-
talistikih interesa u zemlji i u ,inostranstvu.
. ena koja ostaje u ,kui i proizvodi i pnprema hranu
pomou tehnologije koju nalazimo uprekapitalistikim
drutvima, funkoionalna je u postojeem .sistemu. O~a
suprugu prua svu onu panju i brigu k~je mu nedo~:mJu
na radnom mestu. Reprodukcija radne spoS'ObnOStI uz
pomo eninog rada u !kui za kapitaliste je na sasvim
269
niskoj ceni, ali ima veoma visoku cenu za enu koja n~
moe da prui svoj puni doprlnosdrutv:u.
Ako se polovina nae populacije koju ine ene ne
angauje potpuno u borbi koju naa zemlja vodi za svoj
razvitak. i protiv imperijalizma; ta borba e to osetiti,
bie slabija i ranjivija:
Poto su izolovane jedna od druge, vezane za kuu
kao da su domae ivotinje, ene te probleme shvataju
kao line, individualne, umesto da ih smatraju proble-
mima koji pogaaju celo drutvo. 12:olovana ena se ne
moe !boriti. Neophodna je ilroile!kti'Vll1aa!kJcija !Svili. ena
da bi se preokrenuli om aspekti drutva koji enama
riegiraju ulogu u bitIkama u koje drutvo mora da se
uusti. . strategija koja bi u pr-oizvodni proces ukljuila i ene
Organizacija ena Tanzanije ni do danas se nije od:-
luila da deluje kao politika or.ganizacija koja bi se
angaovala u .klasnoj i antiimperijaUstikoj borbi. Njene
aktivno.stise svode na rad karakteristian za kruoke
ena iz buroaskih sredina, koje se II industrijalizovanim
kapitalistikim zemljama bave karitatiVDim delatnostima,
organizuju balove u dobrotvorne svrhe i teajeve iz eko-
nomije domainstva. o
podrujima. U veini sela ujamaa svim lanovima; mu-
. karcima i enama, za rad se plaa u gotovu. !MnOgim
enama je ovo prvi put da redovno i' sistematski dobi-
jaju novanu naknadu. Ali i kad ene gaje plodove koji
se lako mogu prodati, obino ih prodaju zadrugama mu
ili glava pO'rodice. Prema tome, nimalo nije udno to su
ene najvatrenije pristalice politike seoske kolektivizacije
u mnogirri oblast~ma Tanzanije.
o
Do sada su kolektivizaciju sela ometale orijentacija
tanzanijske ekonomije prvenstveno na gajenje industrij-
skih .kultura i jo neprevaziena i tradicionalna podela
rada na poizvodnju (za mukarce) i na reprodukciju i-
vota (za ene). Strategija koja bi to izmenila - naime
- iIllOg1l0 bi da bude ['aImijam.je [,aiZlIl~s.nih centara po-
ljoprivredne i industnijske proizvodnje.
Industrijalizacija je osnovni uslov proizvodnje i soci-
jalistikog preobraaja svih nerazvijenih zemalja. IPostoje
tri 'gla:V1Ila rarz!loga 12ib00g ikojih bi indUlStJ:':ijaJli,zaciljd u oI1.lUaI-
nim zonam~ trebalo dati prednost nad -koncentracijom
industrije u uI1banim oblastima.

Pre svega, izgradnja industrije u ruralnim zonama

Nasuprot tome, znaaj borbe za osloboenje ena,
koju treba voditi istovremeno s borbom protiv imperija~
lizma, -doao je do izraaja u borbi progresivnih snaga
bivih portugalskih kolonija. Na jednoj sednici Konfe-
rencije afrikih ena, odranoj 1912. godine u Dar es
Salamu, jedna lanica revolucionarne vojske 'FreliIiJ.o opi-
sala je:promene nastale u poloaju ena Mozambika koje
su se mogle ostvariti politikom akcijom. ..:Naa uloga
kao boraca u jednoj politikoj organizaciji s .pravilnom
politikom linijom pokazala nam je kako da uinimo
svoje napore delotvornijim. 'Politika svest iIlam je omo-
guila da naemo put za svoju emancipaciju Organi-
o . Jo nije reen problem korienja vika proizvoda koji tre-
zacija naih ena treba da bude oruje i instrument u
naoj politikoj akciji."17
o
pomogla bi da se ree protivrenosti u odnosima grad-
-selo, koje se sve vie produbljuju.
Na drugom mestu, industrijalizacija sela bi omogu-
ila brz razvoj procesa socijalizacije povezanog s raZvit-
kom nauke i tehnike i sa zajednikim ivotom i radom.
privredu. Do ovog modela kooperativizma, koji se zasiriva na
tradicionalnoj tehnici i na podeli zemlje na kolektivne zone
namenjene industrijskim kulturama i na zone na.nienjene proiz-
vodnji za unutranju potronju, dolo se posle neuspeha ambi-
cioznijih pokuaja da se poljoprivredna proizvodnja organizuje
na kolektivnim imanjima koje je subvencionisala drava. .
ba odrediti u poljoprivrednoj proizvodnji. I pored izjava reima
u korist sela, politika niskih cena poljoprivrednih proizvoda pod-
stie urbani razvitak, koji se skupo plaa ako se misli na sva-

Kolektivizacija na selu,sprovedena stvaranjem .sela
ujamaa, 18 ve je dovela do pozitivnih !promena u izvesnim
17 Rosita Sweetman, ,,After the All African Women's Talks",
Sunday News, 6. avgust 1972, str. ll.
13 Na jeziku svahili "ujamaa" znai "raditi i iveti zajedno".
Selo Sujamaa sainjava osnovnu eliju "rura1D.og socijalizma"
Tanzanije (iji su ciljevi i sredstva izraeni u Deklaraciji iz
Arue od 5. februara 1967). Kolektivizacija sela ima za cilj oda
povea proizvodnju mobilizacijom slabo iskorieneradne sna-
ge koja postoj~ u afrikim selima. . 17 sela dostiglo je trei stadij um, u kojem stanovnitvo ne samo
Politika "self reliance" .(oslanjanja na sopstvene snage), ko-
ja lei u osnovi iskustva sistema u]amaa, u stvari je pokuaj
da se masovnim radom nadomesteinvesticije kapitala u poljo-
kako ne progresivne efekte sistema organizovanja sela iroko
zasnovanog na unutranjoj potronji.
Godine 1971. u Tanzaniji je postojalo 2668 sela ujamaa,
koja su okupljala 839000 seljaka, tj. 6,3% seoskog stanovnitva.
Najvei deo ovih sela je jo u prvom stadijumu, koji predvia
okupljanje seljaka koji se ne bave nikakvom optom produk-
tivnom delatnou, s kolektivnim njivama i s ma:lim parcelama
za svaku porodicu. Dvesta etrdeset jedno selo dostiglo je drugi
stadijum sa stvaranjem proizvodnih i prodajnih zadruga, to im
omoguava da koriste kredite Nacionalne banke Tanzanije. Samo
to zajedno radi u proizvodnim i prodajnim zadrugama .ve i
izgrauje i socio-ekonomsku infrastrukturu na socijalistikoj
osnovi.

270 271
 Na treem mestu, ta industrija1izacijabi obezbedila
jedinstven tim institucionalnog ,kadra, u ijim okvirima
bi -bila m,ogua emancipacija ena. Svaki pojedinac bi
postao, deo drukijeg sistema dmtvenih odnosa u irim
razmerama" zasnovanog na sloenijoj podeli -rada, na pro-
cesu proizvO'dnjekoji bi se vie oslanjao na naWru. >Tni-
dicionalni modeli proizvodnje koji poivaju na 'porodi
nim proizvodnim jedinicama bili' bi prevaziem; to bi
potpuno izmenilo 'kriterijume s obzirom na ivotno doba
i pol kad su u pitanju materijalno stanje, drutveni sta-
tus i vlast. Porecl toga, bili bi prevladani i razni aspekti
tradicionalnog sistemanasleivanja starog, koji su sme-
tnja socijalistikom preobraaju drutva: , -
, Poto kolektivni drutveni sistem prua sigurnost,
ljudi ne bi vie morali da I:aunaju na sistem proirene
porodice da bi dobili pomo: izme'u sVih lanova .kolek-
tiva nastala bi nova solidarnost. , nica da ovu borbu predvodi Komunistika partija Kine
, U Kini svaki stanovnik komune ima materijalnu :si-
gurnost, u emu su izjednaeni i deca i stari ljudi os odra-
slim ljudima koji su ekonomski produktivniji. Svako:m
lanu komune zagarantovani su ishrana, ,:k,ua, grej anje,
sredstva za podizanje dece i izdaci za sahranu.
U takvom sistemu drastino bi se promenio d odnos
ene prema radu. Danas ena obrauje muevljevuze-
mlju, a najvei deo prinosa je namenjennjegovo:m izdr-
avanju i izdravanju njegove dece. U sistemu kolektivne
proizvodnjemuikarci, ene i -deca' imaju specifina poje-
dinana zaduenja i prema poslu se ne odnose .kao, su-
pruge ili deca, nego kao jedinke za sebe.19 '~ :
, U fabrikama i na njivama ene bi ~estvovaleU:' istoj
vrsti rada i u svim drugim aspektima, drutvenog, ivota.
Tada rbi muSkarci ibiJli:lPris:i!lj~Ilfda s-vthate da 'Su ene mv-
nopravne s njima, to bi doprinelo' odbacivanju polnih
stereotipa. Inferiorno ponaanje en,a,:izn:;ten,i1o .bi se, kad
bi one imale priliku da isprobaju svoje bezbrojne mogu
nosti i sposobnosti kojih ranije nisu bile svesne:,," ,-
Mnogi poslova: supruga i majki mogli' bi se obavljati
na racionalan i nauni nain i mogle bi ih zameniti jaVne
usluge. Ali t'O je mogue samo s potpuniI;Ii drutvenim
preobraaj em: jedino se u socijalisti~kom drutvu. daje
prioritet ljuddma, a ne profitu. U dejim ustanovama 'pod
:medicinskim nadzoroID. deca bi mogla da budu' Polje
negovana nego to -s:mo mi majike u' stanju da ih negu-
jemo. rp olugotova i poluspremljena -jela: <ilaIkala bi e~
nama kuni posao. a moda bi navela i mUka:r;ce da
IS "China's Women iil Socialist Revolution ana 'Sqcialist
Construction", Peking Review, br. 12, mart 1970.
272
malo pomognu u kuhinji i u ostalim domaim poslO.
vima~ Kad bi bilo mogue imati wore vode, blim Jrue,
polugotova jela i ostala dobra i usluge, ene bi 'se oslobo-
dile mnogih poslova koji ih sve tee pritiskaju. '
Takve promene u drutvu mogu se izvriti jedino na
osnovu tane politike analize i pomou najire poldtike
akcije. Tada bi aIkcija jedne borbene enske organizacije
imala svoju punu vrednost. Bilo bi pogreno slediti ;rei
gospoe Cisse, pred~ednice Konferencije af:I1ikih ena:
,,Apelujemo na mukarce da nam pomognu ... mukarci
dre kljueve sveta i mogu da otvore vrata enama ..."
Ako se posmatra iskustvo drugih zemalja u kojima
je pomou klasne borbe izvren socijalistiki predbraaj,
z8ipaa se da promene u poloaju ena i ti ulogama mu-
karac-ena nisu ibile lake. U Kini j e jo u toku borba za
emancipaciju ena. Pri tom je svaka.koznaajna inje
i smatra da je ona problem koji se tie ne samo ena ve
i celog kineskog drutva. ,
Naa budunost je u naim rukama, ali kako se nala;.
zima II svetu koji nismo izabrale, moramo se 'sukobiti
s elementima starih sistema (prekapitalistikdg i koloni-
jalnog) i novog sistema (kapitalistikog u njegovom po-
slednjem stadijumu razvdtka), a to zahteva organizovanu
analizu i akciju. Tanzani.iska vlada je nedavno, II jednom
lanku svog zvaninog glasila, ukazala na postojee IPro-
tivrenosti.20 '
"Danas veoma esto tvrde (i afriki revolucionari)
da e se osloboenje ena ostvariti tek kad ceo ljudski
rod bude osloboen .okova kolonijalne, rasne i dmperijali-
stike eksploatacije.
To je tano ako se misli na dugorone ciljeve pot-
punog osloboenja i punog razvoja. Ali se to ne moe
ozbiljno tvrditi ako se' ne uzmu u ozbir >konkretni pro-
blemi s kojima se ene, naroito u Africi, moraju suo-
avati. .
Mada su svi afriki narodi vekovima zajedno trpeli
ropstvo i ugnjetavanje, polaaj ena je bio jo mnogo
gori po samoj prirodi imperijalistikog ugnjetavanja i
izvesnih reakcionarnih tradicija. Muki ovinizam, na
primer, kao rezultat feudalnih, kolonijalnih, :religioznih,
tradicionalnih i kapitalistikih predrasuda, jo preovla-
uje ak i u ondm afrikim zemljama koje su stupile na
put socijalistikog razvitka. Taj ovinizam jo ima kraj-
nje I!-egativne posledice po ene. Zato se reavanje polo-
aja ena u Africi ne moe odloiti za doba kad ceo svet
Commento, Daily News, Tanzania, 25. jun 1974.
20
18 Marksizam u svetu 8-9 273
bude .osldboen. Taj problem treba Teavati sada da do- Julia Kristeva
prinos afrikih ena borbi za osloboenje ne bi bio one-
moguen .nezadovoljavajuim poloajem kojoi veina njih
zauzima u: dI:utvu." - _.
ZAKON o. BRAKU (1950)
Demografija i ljubav .
Javne izjave su jeano, a borbena -akcija je drugo.
Sve do danas (maj 1975. godine) MeunarQdnidan
ene na rukovodeim mestima .
<:na je u Tanianiji bi obeleavan neznatnim brojem Ta-
dio-programa, malobrojnim skupovdma II kQjima su ue
stvovale pre svega buroaske ene, i. sta1nim apel.ovanjem
lidera, mukaraca ili ena, da ene vie rade - ne da
imaju prav~. aktivne radne snage, nego da prQstQ vie
rade ma kOJIm se poslom bavile. .
Ak.o se tako nastavi, neemo moi da uestvujemo
?- pl~~ju ~ae ~udu~nosti, pa e, prema t.ome,ena
l dalje bItI II !Stom infen.ornom poloaju. Lstina je dae
neke obrazovane ene praviti. karijere koje e im doneti
mat~rijalno blagostanje i presti, ali e i .one .ostati II
ambIvalentnom poloaju i postae pripadnice. vladajue
klase. A ekspl.oatacija. radnica i seljanki bie vea.
Poslednjih godina i II Tanzanijd su se ene bunile Kineska feudalna porodica bila je koliko roaka
protiv k.ontradikcija II njihovom ivotu, ali tQ su bili jedinica, grupisana oko gospodaree simboUne funkcije
oca, toliko, u isti mah, i ekonomska jedinica. Otud je
ye:~~. buntovi . ili individualne, izolovane i spontane
InICIJatIve. MeutIm, problem je u tome da se stv.ori bor- razumljivo da se samo jednim jedinim udarcem moglo
bena organizacija ena koja bi se posvetila antiim.perl.ja- izii na kraj sa starom privredom i sa starom ideolo-
listiko} i ~asnoj borbi, da se nai napori uoblie i .osmi- gijom: Zakonom o braku. U Rusiji je lenjinski dekret o
sle kako bIsmo u celom svetu zajedn.o del.ovale i preo- zemlji ostavio otvorenim ideoloki problem: a~toritet
brazile svet. . svetenstva prevazilazio je ipak autoritet "zadruge"; po-
red dekreta, bila je potrebna ateistika kampanja protiv
. Kucnuo je as. Crkve. U Kini, Crkv~ je, kao to to vrlo tano zapaa
Radnice celog sveta, ujedinimo se. J. Meijer, bila Porodica: Napasti patrijarhalnu porodicu
Nemamo ta da izgubimo, znailo je napasti okosnicu privrede i ideologije: taku
osim .okova naeg ropstva: u kojoj su se ukrtali, taku njihovog oslonca.. Kineska
socijalistika revolucija, mada je u poetku elela da
(~arjorie J. Mbilinyi, ,,La donna tanza- bude smatrana samo ekonomskom, bila je ve zbog svoje
mana: passato e presente" DWF, Donna- agrarne reforme odmah i antipatrijarhalna. Kao revo-
~Woman-Femme, 3, Bu1zoni Editore Ro- lucija protiv oca, morala je u isti mah da bude i revo-
ma, 1976, str. 119-140) ,
lucija ena. Problem je bio: do koje mere? U Kiangsiju,
Prevela Vesna Simonovi k~da . je trebalo pre razoriti staro nego izgraditi novo,
bilo Je mogue dovesti u pitanje autoritet inagovestiti
nestanak porodice. Posle dugog mara, posle rata, tokom
hladnog rata, kada se pre svega tei za izgradnjom no-
vog reima, izgledalo je neophodno odranje nekog ne-
prikosnovenog autoriteta: porodice, u kojoj su ene
jedino mogle da prieljkuju da njome upravljaju s istom
odgovornou kao i mukarci. U tome se sastoje dva ci-
lja Zakona o braku: on je protiv stare feudalne poro-
dice, a za odgovornost ena. Tome se pridruuje borba

274 275
 protiv jednog novog neprijatelja: "buroaskog rp.orala",
to kao termin obuhvata sve to se suprotstavlja stabil-
nosti porodice i mogunosti za ene da odgovorno vre
svoje dunosti majki i graanki, a to nije patrijarhalni
puritanizam (prema tome, protiv preljube, prostitucije,
raznih novanih prevara i zloupotreba ylasti itd.}.
Zakonu o braku su [lII"e1ihodile Pravne odredbe o
agrarnom zakonu (1947): izgradnja nove zemlje trebalo
je, kao to to zahteva marksistiko pravilo, da se zapone
od temelja. Ali, ve posle prvih pokuaja primene tih
Odredbi postalo je oigledno da je agrarna reforma, u
stvari, reforma porodice i da se sukobljava s njenim
starim ekonomskim, kao i ideolokim strukturama. ul~
su se mnogi glasovi, naroito u enskim udtuenjima, ko-
ji su zahtevali da se da prioritet problemima ena i borbi
protiv patrijarhata. Kineska komunistika partija uoava
tu tendenciju, naslanja se na nju da se ne bi "otcepila
od masa", ali je jo jednom podreuje ekonomskom
zadatku - agrarnoj reformi, koja izgleda hitnija i, II
svakom sluaju, vanija od zahteva ena. Rezultat; neza-
dovoljstvo ena porodicom postaje konstruktivna snaga
za nove ekonomske strukture, a ponegde postaje i glav-
na snaga agrarne reforme. Xiu Guang, sadanja potpret-
sednica zapadnopekinkog Revolucionarnog komiteta,
ovako opisuje taj period: "Kako su u to vreme brak, Je-
karska nega ena i dece i slino, spadali meu hitne
probleme u Zhaojiazhuangu, oblasti u kojoj sam radila
1947, mnoge su seljanke naem udruenju predloile da
se "iskljuivo bavi stvaranjem boljih uslova ivota za
ene" ida "prepusti savezu seljaka sprovoenje agrarne
reforme". Na kraju jedne diskusije u udruenju ena,
jednoglasno je odlueno da udruenje treba da se stara
o neposrednim interesima ena, mada je to moglo i da
ga "odvoji od masa", jer je ostvarenje glavnog zadatka
revolucije, to jest agrarna reforma, 'bilo jo varll.je( ...)
ene su ispolj.iJe veliku aktivnost u toku agrarne refor-
me (...) U agrarnoj reformi svaki siromani seljak dobio
je svoj deo zemlje. Da bi se naglasila jednakost .izmeu
mukaraca i ena na ekonomskom planu, seljankama su
dodeljivane line tapije, u kojima su zapisivana njihova
imena, .pored porodinog. Mnoge meu njima, koje su
dotad bile poznate samo pod nazivom "domaica kue
tog i tog" ili "majka tog i tog", .tada su prvi put bile
nazvane svojim vlastitim imenom."l
Posle godinu i pet meseci priprema, putem popular-
nih pravnih diskusija i u enskim organizacijama, Mao
l Ki~a u izgradnji, mart 1973.
276
je 1. maja. 1950, proglasio Zakon o braku, a 'vlada i Sa~
veto davna politika konferencija kineskog naroda usvo-
jili su ga 1. decembra 1951. Prvi lan tog' zakona izlae
opti princip: . v.. . .... ..
Ukida se feu:da,]llli b.raam 's];stem kOJI. Je sao:novoIJ-
nim '~asilnim ureenjem zasnovan na nadmoi mukarca
nad enom, i koji prenebregava interese dece:' .'
Ostvarie se novi demokratski bra:k", zasnovan na
slobodnom i2!bor~ partnera, monogaman, sa jednakim
pravima za oba pola i zatitom legetimri.ih 'prava ena
i dece."
Zakon o braku, uporeen s burOaskini zako~odav
stvom, pre je jedaJIl [norailn:i !kodeks nego praV'!l!1: a'kJt.
Nedostaje mu tekst, nedostaju diferencijaCije, preciZno-
sti koje bi ohuhvatale raznovrsne sluajeve i situacije.
Taj nedostatak ostavlja otvorena vrata ttimaenjima, pa
prema tome i izvesTI<;>j nekontrolisaD.oj biro~a~iji (dok
je buroaska :biro~ratlja pod-~Tgnuta vrlo .l?re.c~I?~ zako-
nima iz ove oblastI; rezultat Je prost: SOCIJaliStlCkI zakon
vie daje jednaka prava, buroaski zakon. bolje garan-
tuje prava). I obrn1;lto, ~~o je u m:=t~a~a :po~enuta ni:=t-
. nje-vie slobodna dIskUSIJa, zakon l Jll!IsdikcIJa:presta)u
da postoje i ustupaju mesto popularmm moralmm res::
njima u kojima e pobeiv~i o~aj ko .im.a vlast:. b~ducI
da je izbor oigledno ogramceIl: IZmeu bIro~atiJe .1. slo-
bodarskih pritisaka: tada sudbma demokratIje zaVISI; ~d
mogunosti masa da idu protiv struje, uza sav rIZ!k.
proizvoljnosti koji takvo kretanje takoe pretpostavlJa.
I pored tih slab~sti socij~stikog zakono~avstva,
Zakon o braku daje zenama Vlse prava od burzoaskog
zakona.
Pre svega, mu i ena imaju u porodici jednaksta-
tus. Kineski zakon ne priznaje "glavu porodice". U lanu
VII on kae:
"Mu i ena su drugovi koji ive zajedno i u kui
uivaju istovetan poloaj."
Zakon zatim eni daje vie preimustva no to to
ini zapadno zakonodavstvo. Tako ene mogu ne samo
da zadre svoja devojaka prezimena (l. XI), nego.i de.~a
imaju pravo da uzmu prezime maj~~ (ovo poslednje ~Je
formulisana Zakonom nego docmJlID odlukama, ali se
redovno smatra delom' Zakona o braku). Vlastito ime je,
rekli smo simbolini ekvivalent individualnosti 1- moi
u drutvu: otud ono u imaginarnom smislu ima "muku"
i falusm;''' vrednost. Prema tome, odobriti enama da
za'drze svoje prezime nije samo akt pro~iv patrilinearnog
naslea (kao to je to napomenula XlU Guang), nego
277
je to, u isti mah, jedno uzdizanje ena do simboline
moi. Ta "virjlizacija", ta "falusizacija", moe ~nama
pomoi da izau iz ,kue, iz "spavae sobe" i iz manje-
-vie psihotikog uiva:ilja u kome se tradicionalno s ma-
nje ili vie zadovoljstva i koristi, upropauje: to' je
pomo protiv psihoze, kao i protiv kulturnog, ekonom-
Skog i poilitiakOlg na:zadovaID.ja en'sikQg 'staID.oVlIl'itva. Alll,
u stvari, priznati pravo enino prezime (to jest, prezime
njenog oca) samo je prvi korak, koji ne bi imao dejstva
protiv patrijarhalnog drutva ako ne bi za njim usledio
drugi: mogunost da ena 2a sebe stvori svoje simboli
no ime, to jest, jednu sopstvenu "linost", svoj auto-
nomni govor,' svoju sopstvenu drutvenu funkciju. U
Kini je to pitanje tek postavljeno. Ali je postavljeno
s vie jasno~nego kod nas, jer je konfuijanski patrijar-
hat, vie nego monoteistiki, bio opsednut majkom, nje-
nim uivanjem i njenom funkcijom nalija vlasti. Mo-
gue je, dakle, da posledice "prava na prezime" (SV(l~
oca) nisu iste za enu Zapada i za kinesku enu. Zena
Zapada koja nosi oevo prezime, a jo vie kad je to ime
priznato kao njeno, kao oznaka njene sopstvene simbo-
line vrednosti, smesta time biva virilizovana, pa prema
tome i stavljena u poloaj "slobodne autonomne indivi-
due bez pola", ako ne i ekvivalenta gospodarenja i moi,
samog falusa. Moda se mi usled identifikacije i pro-
jekcije tog naeg statusa bojimo iste posledice za Kine-
skinje. Seam se sopstvenog nepoverenja, a jo vie ne-
poverenja mukaraca iz nae grupe, prema Kineskfujama
direktorkama kola ili fabrika, enama koje su posedo-
vale ime i mo. Ali mogue je i da u libidinalnoj i sim-
bolikoj ekonomiji kineskog sveta, ekonomiji u kojoj
je rascep (privatni erotski svet i svet ovladavanja zajed-
niCom) radikalniji nego kod nas, ali u kome je i udeo
erotskog troenja ne samo manje potisnut (upor. tra-
janje matrijarhata sve do konfuijanske porodice), nego
tavie poznaje i jedan modalitet socijalizacije, razume
se, tajan, ezoterian, skriven pod slubenim moralom,
ali ne manje univerzalan, i iroko rasprostranjen za sva-
koga (upor. taoizarp. ili kineski budizam), da u t6j eko-
nomiji noenje sopstvenog imena ne mora odmah od
vas da stvori neki "aseksualni i, metafiziki individualni
entitet". Ali, to vam omoguava da funkcioniete kao
element -:- jedna grafika oznaka u mrei mnogih zna-
enja - na dve scene, na sceni nagona i na sceni zako-
na stalno prizivani onim to je za nas "psihoza" i na
stalnom odstojanju od toga.
278
Druge prednosti, predviene Zakonom o 'b'rak-u"teo-
rijlm favorizuju taj status kmeSike ene: [le kao ~.QIbOdne
individue, ve kao aktivnog elementa uivanja (koji je
ona uvek bila) i proiivodnje (koji ona poinje da biva).
Tako mukarac nema pravo da trai razvod dok je ena
u drugom stanju i do jedne godine posle roeri.ja deteta;
ali ena to moe (l. XVIII). Posle razvoda malo dete se
normalno poverava eni (u sluaju spora, odluuje seu
"interesu deteta") (l. XX).
Najzad, Zakon o braku vodi rauna o radu doma-
ice. Taj rad se ne samo smatra drutveno korisnim isto
kao i svaki drugi, ne vre se samo napori da se on olaka
putem .ideoloke propagande (ueem mukaraca, u do-
maim posloviI:~la) i ekonomskim merarp.a (osnivanjem
jaslica, drutvenih restorana itd.), nego se predviai je-
dan oblik nagraivanja domaeg rada, ena lanom Xi
u ikome se !kae da je rad ene u !kui ravaID. ['aidu mulkar-
ca van kue i da eni daje jednaka prava kao i mukar,.
cu na porodinu .imovinu. U odsustvu privatnog vla~nt
tva -ili "branog ugovora" koji regulie porodinu iin.6-
vinu, u francuskom pravu, na primer, ta klauzula kine-
skog Zakona daje znatnu prednost domaici; ona brie
razliku izmeu neproduktivnog i produktivnog rada, daje
pravo vlasnitva onoj koja ne proizvodi potrona dobra,
pa samim tim, daje izvesnu ekonomsku bazu ideolokim
zahtevima za slobodom i autonomijom takozvanog "isto
enskog" rada (kuhinja, odravanje istoe, nega dece
itd.), a ne samo ena-radnica socijalistike privrede II
uem smislu rei. S obzirom da ak i II ekonoms~oj
situaciji industrijski najrazvijenijih drutava kuni po-
- sao i dalje apsorbuje napore ogromne veine ena (kraj-
nja mehanizacija ne zamenjuje pomonu radnu snagu,
koja je sve rea), zapadna domaica, nasuprot kineskoj,
ostaje "proleter u kui", sve dok neki zakonski propis
(moda provizoran i pra.en intenzivnom ideolokom
kampanjom koja e na kraju taj ~akon uiniti suvinim)
ne predvidi, u branom ugovoru ili drukije, neko na-
graivanje kunog rada. . '
Porodica u kojoj se ostvaruje taj status kineske
ene je stabilna institucija, koja je, kao to emo videti,
razliito konsolidovana,zavisno od ekonomskih i politi~
kih faza kineskog socijalizma. Pa ipak se stie utisak
da je Zakon, kao i njegova tumaenja koja smo imali
prilike da 'ujemo tokom putovanja, jedna prelazna insti-
tucija. U ovom Zakonu naroito lakoa razvoda ostavlja
taj utisak: razvod je jedna konstatacija injeninog sta~
nj a, posle pokuaja mirenja, ako nije samo elja jedne
27-9-
 od .stranaka. Lakoa razvoda je bila tolika da je Zakon
o braku u narodu postao poznat pod nazivom. Zakon o
razvodu. Za 1950. godinu s.tat~stiJke lIlavode 187167 raa:-
voda. Godinu dalIla docnije citira naglo !l"aste:. 409500
ral2Noda. lDve goilio:J.e 'kaslIJ.ije: 823000 .. Poev od 1956,
razvodi dostiu milionske cifre..
Sada, meutim, razvesti se nije vie ni izdaleka
tako lako: u jednoj narodnoj komuni kraj Nankina,
nazvanoj Tong lin (Bronzani bunar), koja broji trideset
hiljada stanovnika, dolo je od kulturne revolucije na-
ovamo, dakle, za osam godina, samo do jednog razvoda!
Jer, "budui da je izbor mua i ene slobodan, i ako
ne postoje razmirice oko imovine, nema tako ozbiljnih
motiva za razvod koji se ne bi mogli razreiti u disku-
siji ~ drugovima", 'kae He Lixian, potpredsednica admi-
nistrativnog odbora.
Ali, ak ako se, u ovom trenutku, spreavanjem raz-
. voda i titi porodica, porodina elija nije izgleda sau
v~a kao osnovna jedInica novog drutva. Dve karakte-
ristike porodice ostale su trajne tokom niza kampanja u
vezi s brakom: porodica je jedna bioloka nunost, ona
je vaspitna institucija. Zakon o braku proklamuje: "Krv-
ne veze izmeu roditelja i dece ne prestaju ak ni posle
razvoda roditelja" (l. XX).
Zhao Guangwu, profesor filozofije i doajen dija-
lektikog materijalizma na pekinkom univerzitetu, rekao
nam je da se "oblici porodice mogu menjati u istoriji,
ali da porodica kao takva nikad nee nestati, jer krvna
veza ne moe. da nestane."
Znai li to da je nemogue zamisliti reprodukciju
vrste bez porodine institucije? Ili se porodina insti-
tucija ve smatra lienom psiholokog i politikog zna-
aja, budui da drutvo moe na sebe da preuzme jed-
nog dana sve te funkcije i da se pod "porodicom" ve
podrazumeva iskljuivo akt reprodukcije? Odravajui
porodicu, drutvo sebi prua samo mogunost kontrole
nad stopom prirataj a stanovnitva. To sredstvo kontro-
le koje se danas jo zove "porodica", sutra bi se Zvalo
drukije? Da li bi ubudue stvarna zajednica vaspitanja,
etike i produkcije imala ieg zajednikog s biolokom
reprodukcijom? Meutim, kad bi to i bilo mogue, kb
bi, ili ta bi zamenilo taj skup imaginarnih predstava
- fantazama, psihologije, oseanja - koji je danas po-
rodica, u svim nainima proizvodnje, makolikeda su i
njene razlike, odraene u religijama? Predstoji li nesta-
nak ili resorpcija te "imaginarne" zone? Ili neposredno
ukljuivanje njenog potencijala u "opte mere", u poli-
280
tiku - sa svim strastima i opasnostima koje to podr~~
meva? U svakom sluaju, lako je utvrditi da jo niko-
nije dospeo dotle: ni ovde, kodnas, ni tamo, u Kini.
U odnosu na pravosue pre osloboenja, Zakon o bra~
ku, meutim, ispoljava izvestan "porodini duh", mada
energino brani prava ena, u smislu kiangsijskog sovjeta,
pa ak i vie od toga, s obzirom da enama dozvoljava
ne samo da zadre svoje prezime, ve i da ga prenesu
na decu. Re je o tome da se sad, nasuprot feudalnoj i
buroaskoj porodici, stvara jedna ,;porodica novog tipa",
za koju su date tri bitne indikacije:
1. Temelji te porodice su vie etike nego ekonom-
ske prirode: Zakon naglaava jednakost suprunika" dru-
gova koji ive zajedno" i koji jedan drugome duguju
"ljubav"; ovo ide tako daleko da se u modernoj Kini
vie nee govoriti "suprug" ili "supruga", nego "voljeni"
ili ,,;yoljem.a". J<jinezi v!lJslpitalIli pere rte prdldamacije po
smevaju se tim nazivima. To naglaavanje etike veze ne
iskljuuje meutim, ekonomsku: Zakon precizira da ro-
ditelji i deca imaju pravo da nasleuju jedni druge.
2. U odnosima izmeu mukarca i ene pojavljuje
se jedno tree lice: dete, koje ima sva prava na zatitu
i na vaspitanje, a i dunost da pomae roditelje.
3. Zakon ne pominje brakove de facto nego zahteva
registraciju svake brane zajednice: to je simboliaJ?- a~.t
protiv nekadanjeg feudalnog dogovora meu roditelJI-
ma, ali i akt priznavanja narodne vlasti, budui da ~~
njoj valja obratiti radi registracije braka. Razvod se vrSI
. obostranim pristankom, ili posle pokuaja pomirenja
ako ga samo jedna od stranki eli, a takoe mora da
bude registrovan od lokalnih vlasti. Ako sud decu poveri
na staranje eni, otac je odgovoran za sve ili za deo
trokova izdravanja i vaspitanja.
Naroito je zanimljiv lan VIII koji sugerie da
se porodica ne smatra neim posebI1jm, nego posrednom
karik om izmeu pojedinaca i politike socijalistike za-
jednice: porodica je vrsta kole, elija socijalistikog
vaspitanja dece i propagiranja socijalistike. etike, ali
ona ne postoji po sebi i za sebe.
Mu i ena su duni da se vole, da se potuju, da
.jed~ drugome pomau i da se jedan o drugome staraju,
da ive u slozi, da se angauju u produktivnom radu,
da se staraju o deci i da se zajedno zalau za dobrobit
porodice i za izgradnju novog drutva."
Tokom naeg putovanja, profesori jedD.e srednje ko-
le u Nankingu su nam rekH da su za vaspitanje dece
281
 odgovorna tri faktora: porodica, kola i drutvo. Lako
je zakljuiti da najvanija institucija - porodica - vri
bitnu vaspitnu funkciju, tako da kola - dopuna po-
rodice - intervenie samo da bi reila ono to porodica,
na sadanjem stepenu diferencijacije znanja, ne moe
da uini (nastava matematike, na primer). Ta vaspitna
funkcija porodice je, izgleda, vanija od njenereproduk-
tivne funkcije: odbija se, na primer, razvod ako je nje-
gov uzrok nepostojanje dece ili neki fiziki nedostatak
ene2 Uporedo s odranjem porodine institucije, bilo
to iz, recimo, vie nego porodinih razloga, zavodi se
jedan kruti moral: da bi se ozakonila, politika protiv
,;slo1bode" IjUlba'Vi i ,;sldbodnog hraJka" nawode se o'-qpori
seljaka i vojnika, ali i injenica da takve slobode mogu
dovesti u piltalD.je ISiiguamOSlt ema i dece u jednom dru-
tvU u kome patrijarhalni mentalitet koegzistira s osta-
cima buroaskog kolonijalistikog morala. Ta strogost,
meutim, jo ne dostie puritanizam: tako se, na primer.
bigamija kanjava, ali se ne kanjava preljuba; ona se
. smatra posledicom nesaglasnosti u miljenjima koja se
moe razreiti propagandom za komunistiki moral. Ra-
zume se, 1950. godine, kao ni docnije, jo se ne postav-
lja pitanje "seksualnog vaspitanja", kao ni bilo kog ana-
litikog gledanja na seksualnost. Novo drutvo izgleda
opijeno novosteenom slobodom biranja seksualnog part-
nera i preputa se talasu razvoda. ene su u ogromnoj
veini kandidati za razvod: 92,4% u izvesnim oblastima,
izmeu 1950. i 1952. godine. Koincidencija ciljeva Za':'
kona o braku i Seoske reforme olakava u principu tu
tendenciju: sistem klana lien je Reformom svoje eko-
nomske baze, ene su vlasnici privatnih dobara isto kao
i mukarci, borba protiv predrasuda podriva patrijarhat.
Sada, meutiill, kao i pbetkom veza, u doba borbe
ena za pravo glasa, talas samoubistava ena sledi za
talasom razvoda: sedamdeset do osamdeset hiljada3 Ne-
prijateljstvo seoske srec;line prema razvodu, ili koenje
razvoda na enin zahtev od strane nekih lokalnih vlasti
su, kako izgleda, uzrok tih samoubistava (u drug~ kra-
jevima, meutim, ene lake dolaze do razvoda, Jer s~
njihov motiv tumai kao antifeudalan, dok se zahtevI
razvoda od strane mukaraca odbijaju kao "malogra-
anski").
U svakom sluaju, ako ta samoubistva svedoe o iZ-
vesnoj krizi, onda je to svakako jedna kriza prelaza (sue
2enmin ibao, 27. decembra 1951, naveo Meijer, str. 109.
lPrema enmin ibao, 25. februara 1953, naveo Meijer,
str. 105.
282
vie brutalnog?) sa feudalne na "drukiju" porodicu, ali
ni po emu neka kriza samog principa porodice. Tu se
suoavamo s fundamentalnom razlikom izmeu porodi
nog sistema -i statusa ena na Zapadu, s jedne strane, i
porodinog ustrojstva i statusa ena u Kini, s druge
strane. Kod nas, razvod, kontracepcija, "seksualna slo-
boda", svedoe o propadanju porodice: neodriva kao
institucija, ona se zavrava iskustvom kroz koje svaki
subjekat, sam, ostvaruje svoje elje na popritu diskursa
i moi. U Kini, porodica ne prolazi kroz krizu da bi
nestala u nekoj irokoj, simbolinoj ili ekonomskoj, sku-
pini. U onoj meri u kojoj naa psiholoka "porodica"
nije u Kini nikad postojala, kao to smo videli, ali je
II Kini porodica uvek bila simbolian i proizvodni ugo-
vor, ona ne ulazi u krizu: nju naprosto zamenjuje jedan
drugi ugovor - jedna druga simbolina i proizvodna
zajednica, via od klana; i samim tim jia delimino
gubi svoj rezon postojanja, koji je- od nje inio stub
konfuijanizma, zamenu "Crkve" u Kini. Ali, ta se do-
gaa s "drugim" aspektom porodinog ivota: onim koji
se tie "vetine u spavaoj sobi", taoistikih "seksual-
nih prirunika" koje smo ranije pomenuli? Drati ih
u senci nove politike etike savremene porodice, ne di-
rati u njih - je li to neko prosto odlaganje, po logici
da se "ne moe sve urediti odjednom"? Ili je to odva-.
janje (seksualnog na jednu, politiko-etikog na drugu
stranu), jedna crta civilizacije, jedno specifino reguIi-
sanje drutvene zabrane, sublimacije i uivanja,' reguli-
sanje koje moda nije loije, ve moda i" uspelije od
nekih drugih? Ili je to' jedno jo preostalo naslee kon-
fuijanizma, mada sadraj novog .morala nije isti? Ali,
ako se konfuijanska struktura jo odrava pod novim
sadrajem, dokle e moi da ide borba protiv 'Konfu-
ija? Jedno je izvesno: Zakon o braku i, kao to emo
videti, njegova docnija tumaenja, ne ugroavaju prin-
cip porodice, nego ga zadravaju kao eliju bioloke re-
produkcije (rezervoar rase) i, implicitno, kao mesto ero-
tizma, pod uslovom da se o njemu ne govori; kao po-
srednika, dakle, izmeu elja, s jedne strane, i organiza-
cija politike i ekonomske vlasti, s druge strane, u koji-
ma i kroz koje porodica nestaje kao instanca. Nestaje,
ali ne pre no to je obuhvatila, podigla, uobliila, vaspi-
tala sve pokretake i simboline sposobnosti graana.
Kao uiteljica za to vaspitanje od iskonskih vremena,
kineska ena sad postaje takoe odgovorna u ekonom-
skim i politikim zajednicama. To je jedno preimustvo
bez presedana u istoriji.
283

* Zak.onom o braku. Znai li to da su se rukovodioci ko-
* *
Tekoe u primenjivanju Zakona, ~ao verovatno' i
orijentacija reima ka poveanju proizvodnje, spadaju
po svoj prilici meu uzroke koji izazivaju ve od 1953.
godine izvesnu promenu stava prema porodici. JedD.a op~
ta direktiva,_ koju je 1. januara 1953. potpisao u Enlaj,
stavlja bitni naglasak na "branu sreu" i ne govori vie
o teko~a prouzrokovanim feudalnim nasleem. Posle
te direktive usledio je masovni pokret odraen u. tampi:
brani parovi otkrivaju tajne svoje porodine harmo-
nije. Akcent je u isti mah usmeravan vie protiv buro-
askog JD.oraila nego protiv feudalnog duha; ,)bumoasikim"
se smatra navala na razvod, stvaranje malihburoaskih'
parova u seoskoj sredini, na primer, sa ciljem sticanja
svojine, nedostatak ljubavi u izboru partnera, koji se
zamenjuje ekonomsltim interesima (vezanim za uglednu
profesiju, vanu' slubu), nepotovanje roditelja,prelju~
ba, konkubinat itd. Pri itanju tih lanaka namee se
utisak da socijalistiki etiki projekt mogu lako da one-
mogue dve struje: s jedne strane, teko savladiva sek-
sualnost, koja se opire Zakonu; s druge strane, tenden-
cija ka profitu i sticanju privatnih dobara, koja se slui
novim zakonslGm odredbama u kojima kolektivizacija
ipak ostavlja izvestan prostor za privatnu .inicijativu.
Suoena s tim dvema opasnostima, eksperimentisa1ije
"slobodom" kiangsijskog tipa sada je jo samo uspo-
mena, nova stvarnost se oslanja na nad-Ja, li ne na "sek-
sualnu komponentu" revoluCije.
Kampanja protiv buroaskog naina. miljenja po-
navIja se 1956-1957, na savremeniji nain od one iz
1953. Sada se ene odvraaju od koketerije, a preporu-
uju im se intelektualne vrednosti. Taj napor kao da
treba enski deo stanovnitva da otrgne iz domena za-
voenja i reprodukcije, za koji se on isuvie rado vezuje,
da bi vie uestvovao u socijalistikom radu, i ak u
upravljanju. Da li su ene pruile otpor tom pozivu da
izau iz kua kako bi se ukljuile u drutveni ivot koji
je iznad porodice? lanci ih u svakom sluaju podstiu
da ue i da se politiziraju, ali vie u njima nema one
tendencije iz dokumenata pre osloboenja, koji su kri
tikovali suvie stereotipnu propagandu, neprilagoenu
eljania i potrebama enske publike.
Tenja za komunistikim moralom, protiv tajne po-
ligamije, preljube i proksenetizma, postaje ne samo na-
glaenija, ve dobija i stroge oblike. Naroito se optuujU:
oni koji se slue svojim drutvenim i politikim poloa-
284
jem da hi zaveli obiaje sU1Protn.e etici prolciamovaJlloj
ristili svojim poloajima ponaajui se kao feudalni go-
spodari, vlasnici imanja i ena? Zapadnjaci su 1. marta
1956. fotografisali jedan javni oglas kojim se objavljuje
da je Narodni sud jednog mesta na Jugu, osudio na
smrt nekog uitelja zato to je silovao nekoliko svojih
uenica, i da je ta presuda izvrena.
*
* *
Prvi pOpISI stanovnitva Narodne Republike Kine,
koji su otkrili da e ona lako dostii broj od est stotina
miliona (1958), izazvali su najpre oduevljenje rukovod-
stva, jer je ono verovalo u ulogu ljudskih snaga u
ostvarivanju nove privrede i u pobedi novih ideja. Pro-
blem ekonomskih resursa potrebnih za opstanak tog sta-
novnitva pojavio se meutim veoma brzo: ve 1956.
pokrenuta je kampanja za organienje . broja poroaja,
"kako bi se sm.anjila potronja neproduktjvnih lica to-
kom sadanjeg perioda izgradnje socijalizma". Preduzi-
mane su mere sterilizacije mukog i enskog stanov-
nitva,- kao i propagiranja pobaaja (u prolosti esto
vrenih primitivnim sredstvima, uporedo sa edomor
stvom u siromanim slojevima) i kontracepcije. Pl~
ranje porodice trebalo je da okona vreme kada su se
svugde videle "samo trudne ene, a nije se uo deji
smeh". Ovo je, kao to se moglo oekivati, izazvalo e-
stake otpore Ille iSamo .kod [JljU!lk:araca, koji [lisu !eleli da
budu sterilizovani, ve i kod mnogih ena koje su jo
smatrale da je njihova najvea vrednost sadrana u nji-
hovom potomstvu i koje su teko prihvatale bilo kakvo
tue meanje u stvari seksa. Vea starost preporuivana
za sklapanje braka (sada 28 godina za" mladie, 25 go-
dina za devojke), mada nije bila zakonska mera, postala
je ideoloki zahtev i injenino stanje, koje je takoe
ilo u prilog opadanju nataliteta. Tim merama treba do-
dati davanje prednosti maloj porodici, sa dvoje dece li
najboljem sluaju: svi vii ili srednji kadrovi, ak i na
selu, koje smo u Kini sreli imali su porodice sa najvie
dvoje ili troje dece. Situacija je jo uvek veoma razliita
u obinoj seoskoj sredini, uprkos neospornim uspesima
u . planiranju porodice tokom ovih poslednjih godina.
Tako nam je He Lixian, potpresednica narodne komune
Bronzani bunar kraj Nankinga, priznala da se jedini
ozbiljni ideoloki problemi sela odnose na trajanje pred-
rasuda koje se, za nju, sastoje.u elji za mukim poro.,.
285
dom i u raznim goz!bama, prireivanim da bi se ta elja
ostvarila ili da bi se proslavilo roenje mukog deteta.
Cak i u ovom trenutku se u svim proizvodnim jedi-
nicama u Kini (u komunama, fabrikama, ali i u naselji~
ma) organizuju posebni kursevi za propagiranje "plani-
ranja porodice" i. upotrebe raznih naina kontracepcije,
od raznih pilula do mehanikih sredstava. Svi se ti pro-
izvodi besplatno dele radnicima i radnicama u ambu-
lantama proizvodnih jedinica, a one retke osobe koje ne
rade mogu ih kupiti, na recept, po vrlo niskoj ceni, u
svim apotekama. Velika pekiD.ka. apoteka preko puta
centralne rabne kue u izlogu vidno prC?pagira putem
crtea i dijagrama nunost kontracepcije i razna sred-
stva za nju. Nasuprot nekim zvaninim tvrenjima, izgle-
da da se kontraceptivna sredstva dele ili prodajU, naro-
ito u toj apoteci, oenjenim i neoenjenim, odnosno
udatim i neudatim kupcima. Isto tako, slobodan i be-
splatan pobaaj nije samo mera za udate ene: njemu
normalno pribegavaju i mlade devojke, mada sadanji
socijalistiki moral ipak nastoji da te sluajeve svede
nato manju meru. ' * '
Ova politika smanjivanja, ili bar odravanja demo-
grafskog prirataj a na stabilnom nivou (2% za posled-
njih nekoliko godin~), koja se ne postavlja na internacio-
nalnom planu iz razumljivih razloga, ali se zato ipak
primenjuje u zemlji, jasno izraava da se jedna od bit-
nih funkcija porodice u ovom trenutku sastoji u tome
da dozvoli vlastima vrenje kontrole porasta stanovni-
tva. U tom sluaju naglasak se ponovo stavlja na vaspit-
nu ulogu porodice, o kojoj je bUo rei, ali u isti mah i
na ljudske odnose koje ona treba da titi ili da pod-
stie, vie nego na njenu ulogu da po s~aku cenu obez-
bedi reprodukciju. Ove poslednje se ak suprunici mogu
odrei, kao to to ilustruje jedan zanimljiv sluaj razvoda:
jednom oveku, ijoj su eni operacijom uklonje:tJ.i geni-
talni organi, odbijen je zahtev da se od nje razvede, u
ime VIII l. Zakona o braku: "Suprug i njegova ena su
vezani ljubavlju ...", koji stvarno proglaava obavezu
suprunika da podiu svoju decu, ali ne i da ih stvaraju
(usvajanje je dozvoljeno). Ljubav ima, dakle, prvenstvo
nad reprodukcijom, ali se iznad ljubavi postavlja naj-
via sublimacija: nastojanje da se izgradi novo drutvo.
Deng Yingchao, ena ministra predsednika i centralna
linost u Savezu kineskih ena pie povodom Zakona
o braku: "Mukarci i ene 'moraju biti podsticani da
odravaju drutvene veze, a oba pola da se slobodno
zaljubljuju jedni u druge. (...) Neophodno je ubediti
286
tmnoge nae rukovodioce) da se ljubav i' brak tiu isklju-
ivo privatnih interesa pojedinaca i da niko nema prava
da se u to mea. (...) Skladan procvat ljubavi i braka ...
je bitni uslov zadovoljavajueg drutvenog ivota. Mi,
meutim, odbijamo da smatramo ljubav suverenom, isto
kao to 04bijamo da je smatramo oo inom zabavom.
Protivimo se osim toga svim onim vetakim sredstvi-
ma koja ne mogu da obeZibede trajnost -ljubavi, kao to
su to drutveni poloaj, novac, fiziki izgled itd."
All ljubav o kojoj je re, bar ona o kojoj su nam
govorili, nije ni neka psiholoka veza, ni seksualna e~
lja - ona je priznanje moralnih, politikih ili profesional-
nih kvaliteta svog- partnera, saradnja na zajednikim ili
uporednim zadacima. Ljubav je, izgleda, mogunost da
se pronae drugi u jednom univerzalnom sistemu, priz-
natom od celog drutva, u kome vie ne treba da po-
stoje "ja" i "ti", budui da se "mi" slaemo. Dananji
Kinezi manje govore o "ljubavi" (ai king}, a vie o "razu-
mevanju" (liaojie).
* *
S velikim skokom napred (1958) prestale su disku-
sije o porodici a zapoelo je oduevljavanje zajednikim
ivotom u okviru radne zajednice koja je zamenjuje.
Narodna komuna se smatra "osnovnom drutvenom
zajednicom", "mikrokozmom komunistike komune", jer
je formirana spajanjem "industrije, poljoprivrede, na_sta~
ve i armije". Cini se da se porodica utapa u taj mikro-
kosmos, utoliko vie to veliki skok napred zahteva oslo-
baanje novih radnih snaga i to je pod tim izgovorom
lansirana kampanja da se "ene oslobode svojih doma- -
ih poslova". Taj, u stvari, feministiki zahtev pretvorio
se sad u "neophodnu nunost cele socij~listike proiz-
vodnje", pa je prema tome, "u isto vreme i zahtev mu-
kih lanova" zajednice4 Tu je, dakle, manje re o oslo-
ba8il1ju ena ikakvo su ellelle meSlke sufnl.etJkinje adi
kakvo je ak sugerisao sovjet Kiangsia, a vie o osloba-
anju enske radne snage: "Osloboene sitnih domaih
poslova, (one) tako mogu da unaprede proizvodnju, da
na pozitivniji nain izvre ,militarizaciju' i ojaaju duh
discipline" (naved. t e k s t ) . ' ...
4 Upor. lanak Huang -Penga: ,.Kratka raZmatranja ogran:'
clioznom istorijskom znaenju narodnih komuna", u L1ie'l.ue
Yanjiu S, 19S8, preveo stuart Schram, La ,,Revolution permanen-
te" en Chine, izd. Mouton, 1963.
287
 Mada su ekscesi te vrste docnije ispravljeniizja~
vom samog Mao Cedunga o potrebi ouvanja prodice,
kao to sam se prilikom svog putovanja uverila, tema
o oslobaanju ena se ipak uglavnom shvata kao osloba-
anje enske radne snage: antikonfuijanska tema o pro-
meni u porodirioj hijerarhiji (otac/sin, mu/ena itd.)
zasad je tek naeta i teko e se produbiti bez izvesnog
psiholokog i seksualnog pristupa.
Tokom velikog skoka napred osetila se, dakle, jedna
antiporodina tendencija, ali vrlo razliita od one iz
vremena Kiangsia: budui da je potrebna enska radna
snaga, a mogue je osnivati jaslice, domove za starce i
restorane drutvene ishrane, emu je J30trebna porodica?
Ust meslke OiID.ilaclli:te Zhonguo Kingnian 27. decrnibtra
1958. ponovo iznosi taj argument i na njega odgovara:
,Narodne komune nee iskljuiti porodini sistem. One
su odluile da ukinu patrijarhalni sistem nasleen iz
prolosti, da bi na njegovo;m mestu izgradile slonu
demokratsku porodicu."
Mao je, izgleda, bio inspirator i ovog umirujueg
odgovora; po njemu, Amerikanci, naroito Dulles, optu-
ujunarodne komune da ele ukinuti porodice, ali "treba
znati da je patrijarhalni sistem odavno prestao da posto-
ji u kapitalistikom drutvu i da je to jedan od znakova
kapital~stikog progresa. Mi smo, meutim, uinili kora.k
vie zasnivanjem demokratske i slone porodice, koja je
uglavnom retka u kapitalistikom drutvu. Samo u bu-
dunosti, tamo gde je voena socijalistika revolucija
i gde je ukinut kapitalistiki sistem izrabljivanja oveka
po oveku bie mogue ostvariti na univerzalan nain
sline porodice."
Priznajui da su jaslice, restorani za drutvenu ishra-
nu itd. takoe izumi kapitalizma, Mao podvlai .da nF-
hova uloga u socijalizmu (jo?) nije da zamene porodicu
nego "da olakaju izgradnju socijalizma i oslobaanje
ljudske linosti".s . nim razmerama) je osovina otac-sin: prvi put otkako
Mi uzimamo slobodu da ovu izjavu protumaimo na
sledei nain: zapadna patrijarhalna porodica ima ne-
osporno preimustvo u odnosu na kineski patrijarhat.
Zatim, nova kineska porodica, "demokratska i slona",
koristi savremene domae aparate zapadne kapitalistike
porodice, koji predstavljaju objektivan napredak. I naj-
zad, ako je u modernoj Kini uinjen pokuaj "jednog ko-
raka dalje" u odnosu na Zapad, on e. biti od koristi
jedino u budunosti ako se socijalistika revolucija ostva-
Prema tekstu Rezolucije o problemima u vezi s Narodnim
! Fiction", u M. Freedman (izd.), Family and Kinship in Chinese
komunama, Zenmin ibao, 10. decembar 1958.
288
ri; dotle, sve nove ustanove (jaslice, restorani itd.) imaju
cilj da oslobode linost i da je- integriu u radove nad-
-porodinog znaaja za zajednicu, ali ni 'po emu ne
ugroavaju porodini princip. Sve to karakterie oprez,
povlaenje u odnosu na utopistiko eksperimentisanje
tridesetih godina, sve je to "minimalni program" skrom-
nog realizma: tako nam izgleda linija ija je lokalna
primena, meutim, ponegda bila pogreno tumaena,
bilo suvie kolektivistiki, bilo suvie u prilog porodici.
Tema porodice ponovo se pojavljuje 1962, posle jed-
l
l nog plenuma Centralnog komiteta, koji lansira nov "Po-
kret za socijalistiko vaspitanje". To je protivudar veli-
kom skoku napred i njegovim tendencijama da sahrane
porodicu pod komunama; on daje prednost porodinim
odnosima, vodei bitku na dva plana: s jedne strane,
budui da drava i komuna ne mogu na sebe da pre-
uzmu ~bavljanje tako znaajnih zadataka kao to je
staranje o deci i starcima, porodici je dosueno da jo
postoji kako bi zadovoljila tu ekonomsku potrebu; s dru-
ge strane, treba u isti mah paziti da porodi~a ne po-
stane "familijalizam"; vano je, dakle, obnovIti .klas~u
borbu u porodici - diskutovati o protivrenostlIDa IZ-
meu roditelja i dece, feudalnom i buroaskom uti-
caju itd.
Jedna zanimljiva anketa Ai-li S. China o beletristici
u Kini u periodu 1962-1966. na osnovu 232 pripovetke
objavljene u knjievnoj reviji enmin Wenxue6 ukazuje
na dilemu koju u to vreme predstavlja potreba jaanja
porodice iz ekonomskih razloga i tendencija borbe pro-
tiv porodinog nepotizma iz ideolokih razloga. Od svih
objavljenih novela, 64 se bave problemima odnosa izme-
u roditelja i dece, 28 odnosima izmeu mua i ene,
a 77 obrauju odnose devojaka i mladia. Glavna oso-
vina kroz koju je data ideoloka problematika (ekono-
mija, politika, etika, kao predmeti diskusije u nacional-
je Kina poela da se modei:nizuje, otac se pojavljuje
kao pozitivan i autoritaran lik (yan,fl!) koji .treba 'p~to:
vati. U 10 pripovetki otac ovaplocuJe pravilnu linijU l
slui sinovima kao primer. udan element, koji emo
ponovo nai proiren u sadanjem periodu, tokom naeg
putovanja: ako otac i sin sled~ neku ideologiju koja
se smatra buroaskom ili reakcionarnom, dobar put za-
stupa sinovljeva devojka. U 11 pripovetki stvar revolu-
Upor. Ai-li S. Chin, "Family Relations in Modem Chinese
Society, Stanford Univ. Press, California, 1970.
19 Marksizam u svetu 8-9 289
 cije ne predstavlja sama druga generacija, ve drugi
pol i druga porodica (jedna "strana" mlada ena). U
odnosima izmeu majke i ~ina, majka predstavlja zdrav
razum, ali je on pre svega drutven, jer je majka proiz-
voa koji stavlja drutvene interese iznad porodinih;
ipak, ona u porodici zapoveda, daje svoje. miljenje pri
izboru snahe, pa se ak i buni kad sin sa svojom enom
eli da napusti oinski (majinski?) dom. Odjeci stare
konfuijanske porodice, obojeni "matrijarhalnim" nasle-.
em, nalaze se i u odnosima izmeu oca i keri. Najzad,
najnapetiji je odnos izmeu majke i keri: on se pojav-
ljuje kao dodatan odnos uz zvanino diskutovanu ideo-
loku problematiku (ekonomske, politike 'kampanje itd.),
jer su u pitanju protivrenosti izmeu starih etikih,
vrednosti i emancipacije ena - protivrenosti o kojoj
se javno retko ozbiljnije diskutuje. Kerka odbacuje
majine predrasude i svako njeno meanje u iZb'or, z~ta,
na primer. (Da li uz te probleme idu snana i arhaina
suparnitva meu enama, koja kod nas, na Zapadu,
, stvaraju nae Elektre, to ubistvom prisvajaju majku
radi oeve slave? O tome kineska literatura nita izriito
ne kae). Dileme vezane za emancipaciju mladih ena
pojavljuju se i u njihovim odnosima s mladiima. Dru-
tveno nezavisne, seksualno, intelektualno i politiki
obrazovanije od mukaraca iste generacije, mlade devoj-
ke moraju u isti mah da vode rauna o moralu' koji
vlada u porodici, jo sastavljenoj od tri generacije i jo
odbojnoj prema znacima emancipacije. Stidljivost, dugo
ekanje pre braka, "razumevanje" (liaojie) vie nego
ljubav, ali i iskljuivost' u afektivnim odnosima (nema
prijateljstva izmeu "mog" oveka i neke "druge"), obe-
leavaju psihologiju mlade devoj~e koju nudi knjievnost
tog raZdoblja.
* stvarnost, u to smo se takoe uverili na izvesnim mesti-
* *
Tee je sagledati, a jo tee rezimirati ulogu poro-
dice za vreme kulturne revolucije, posle 1966. Tekstovi
o tome nita izriito ne govore, a shematski se moe rei
da sve ono to je pre potpadalo pod zakonodavstvo, bilo
s?cijalistiko ili kinesko, to jest, u najmanju ruku, kon-
CIZno odreeno, sada .postaje problem komunistikog
morala: postaje, dakle, stalna protivreno st, predmet
diskusije i ideolokog izbora diktiranog politikom ko-
njunkturom. Izgleda verovatno da su porodine veze
bile oslabljene bar iz dva razloga: s jedne strane, zbog
odlaska pripadnika "crvene garde" od kue i velikog
290
lutanja mladih irom zemlje, njihovog zajednikog ivota,
praenog ruenjem seksualnih tabua, izvesne slobode
ponaanja koja se krila pod prividnom politikom stro-
gou; s druge strane, kritika revizionizma dovodi do
esto unih diskusija u porodicama,pri emu su rodi-
telji uglavnom pristalice ouvanja tekovina i opreznosti
tipa Liu aoija, dok mladi, reeni da brzo savlauju
etape, koriste taj zamah da bi potkopali roditeljski auto-
ritet, kao to mi je priala stara radnica Chang Qingmei
iz angaja. -
*
* *
Za vreme otpora protiv Japana Mao je zapisao da
komunisti nee nikad pobediti protivnika ako ne budu
imali podrku ena. Razne docnije faze socijalistike
revolucije svedoe u tom smislu: nema nijednog datog
konkretnog ostvarenja ako se ne vodi rauna o "revolu-
ciQnarnom potencijalu" ili o "radnoj snazi" ena, ili, ta.-
vie, ako se enama ne povere rukovodea mesta". Ne-
prekidno afirmisana, spektakularno ostvarivana na raz-
nim stepenima drutvenog i politikog ivota - u po-
ljoprivredi, u industriji, nauci, obrazovanju, medicini,
meu partijskim kadrovima - promocija ena jo nije
zadovoljavajua. Uvodnik Zenmin ibao od 8. marta
1974, pod naslovom "ene treba da preu na delo"
podsea da "treba koliko je god mogue formirati ~en
ske kadrove, da bi ene bile dostojno predstavljene 11
upravnim telimana raznim nivoima i igrale efektivnu
ulogu". "Moramo voditi odlunu bitku da ene ne budu
irtve diskriminacije, iskljuene iz izvesnih oblasti,. pa
ak i zlostavljane." ,
Da preostaje jo mnogo da se uini kako bi direk-
tive da se enama poveravaju odgovorne dunosti postale
ma, uprkos nesumnjivim uspesima u toj oblasti. Tako
su u tekstilnoj fabrici br. 4 severozapadne Kine, u Ksia-
nu, od 6380 radnika 58% ene. Ali samo 39,7% ruko-
vodeih kadrova su ene, samo je 30% ena meu
tehniarima, a nema nijedne ene inenjera. Na pekin-
kom univerzite.tu, lIla Ikome !Sada ima 3000 :studenata
ZJbog refOI1IIle nastave koja je u toiku 'prema 2500 pro-
fesora), plUJS 5000 radnilka, Se/ljaka i vOIjillka tregI1UJto-
vanih 1974. koji uporedo rade i studiraju, samo je tre-
ina ena. enski kadrovi koje sam srela su uglavnom
potpredsednice administrativnih saveta ili odgovorne za
sindikate (izuzev u jednoj osnovnoj koli sa enskom
291
upravom, i u fabrici "Istok je crven" u Ksianu, u ijem
je revolucionarnom Komitetu jedna ena potpredsednik).
To su dunosti "relativno sporednog znaaja u odn9su
na predsednike revolucionarnih komiteta ili _direktore.
U fabrici "Istok je crven", u Ksianu na 50 lanova Revo-
lucionarnog komiteta, od kojih su 17 stalni, 2 su ene
stalni lanovi, a 3 su obini lanovi, plus potpredsednica.
To je lep napredak, ali ostaje nedovoljan u poreenju
s brojem enske radne snage u fabrici (27,4% od ukupno
23000 ra!c1rrll!ka). MeUJtim, ta 'Sirtuacija, Ikoju sadanja
kampanja nastoji da popravi, ve podrazumeva ogroman
napredak ne samo za Kinu, nego bez sumnje i u pore-
enju s iposto1lkom ena na o!digOlvoI1Irin'l cLru1Jvenim iH
politikim dunostima u zapadnom svetu. Od 170 la
~ova C~ntralnog komiteta Kineske komunistike partije,
IZabranih na IX kongresu, 1969, 23 su ene - radnice,
seljanke, predstavnice nacionalnih manjina, partijski kad-
rovi, predsednice ili potpredsednice revolucionarnih ko-
miteta, jedna "crvena" intelektualka iz Pekinga i, razume
se, "vete!ani" o kojima smo. ve govorili, Kai Cang i
Deng Jingao. Samo je jedna ena lan Politikog biroa
Centralnog komiteta KP Kine: ijang Cing, trea ena
predsednika Maoa.
. Nismo vie u epohi posle osloboenja, kada je tre-
balo dati vlastito ime "domaici porodice tog i tog" ili
"majci tog itog". Sada ceo svet citira Maovu reenicu:
"Vremena su se izmenila, mukarac i ena su jednaki.
Ono to moe da izvri mukarac, moe i ena." I tano teoriju iz samih izvora. Niko ne moe da ostane ravno-
je to o emu on govori. Kineski socijalizam je dao
izvestan ideal enskom "Ja", tako da se moemo upitati
nije li ideal socijalistikog Ja stvoren za ene. Povest
o "gvozdenim devojkama" je u tom pogledu spektaku-
l~a. G~din~.19~0. je~an radnik naftonosnih polja u
Tasmgu liZlbU!SlO Je PPVl bUlilaJr po cenu ogromnih na-
pora, pa je [J.a0van "Gvoodenim avelkom". Godme 1963.
prirodne. nepogode narpravi!le su pUlSto u Taaiju, koji
se mclazl u centraliuom . masivu plaa:riIna Taiihang. Tada
su 23 mlade devojIke, od 14 do 18 godina sve
uenice srednje kole, formirale jednu udarnu ~kipu,
pod vostvom Zhao Sulan, kerke siromanih seljaka,
l pod veoma tekim uslovima uspravile jedan po jedan
od nasada na desetinama hektara polja. Nazvane su
"gvozdenim devojkama" iz Taaija. Njihova grupa jo
uve~ postoji. i njihov primer se. iri: oblast Ksijanga-
brOJI 457 ekipa sa 5200 "gvozdenih devojaka". I gvoz-
deni ovek" je naao sledbenike meu mladim '~afta
-ima: godine 1970, u jdku kultul1Ile !revolucije i posle
292
jednog mara u Peking u kome ih je pozdravio Mao
dvade~~togodinje devojke fOrmiraju prvu naftaku eki:
pu Tasmga. -
"Mi se moramo ugledati na "gvozdenog oveka",
mor~~? . se p~neti. s te~oama i osposobiti izvore pre
roka , IZjavljUje ekipa kOJa podnosi veoma velike fizike
napore. Na isti ideal fizike izdrljivosti nailazimo u
mnogim enskim ekipama, kOJe esto nose ime 8 mart"
se staraj u o o drVavanju linija visokog napona
a k <;>Je. ", u
deltI BIserne reke, na jugu Kine; ili na prvom ribarskom
brod~ kojim zapoveda mlada devojka, a i posada mu je
devoJaka, na ostrvu Cangce, u Liaoningu na severo-
istoku, itd. '
v U ~eskoj Narodnoj armiji nema ena. One u njoj
~~estvu~l! samo kao medicinsko, administrativno. osoblje .
Ih t~~c~o, za vez~: Nasuprot tome, narodna milicija
angazuJe zene, naroclto mnogo mladih devojaka. Meu
tim, tokom naeg putovanja nismo videli ni jednu jedinu
naoruanu en1J. u gradovima ili selima, a, uostalom, i
vrlo malo vojnih lica uopte.
Uz fiziku izdrljivost, zahteva se j intelektualni
. napor: domaice montiraju elektronske aparate; mhide
seljanke postaju "bosonogi lekari"; studenti vre bio-
~oka i hemijska istraivanja; a .sve ene posveuju po
Jedan as dva puta nedeljno prouavanju klasika mark-
sizma, budui da je prolo vreme "crvene knjiice".. i
da se od cele zemlje oekuje da naui marksistiku
duan kad vidi te ene i devojke koje do jue nisu
11!llele ni da itaju ni da piu, a koje danas itaju Kri-
tl ku gotskog programa, Komunistiki manifest, Dravu
i revoluciju, pa ak i Materijalizam iempiriokriticizam
u integralnom tekstu. Mi, okoreli zapadnjaci, isuvie brzo
poelimo da one o tome kau neto originalno. To je
preterano iekivanje: problem jo nije u tome.
Problem je u tome da se enskom delu stanovnitva
omogui prilaz proizvodnim i politikim odnosima, daju-
~ enama jedan ideal koji moe da poslUi kao zajed-
ruka mera u kojoj e svi, i mukarci i ene da se
osete korisnim, potrebnim: - "ozakonjenim" . D~ je to
,~ozakonjenje" potrebno ne samo radi izgradnje -socija-
lIZma, ve, pre svega, da bi se ensko telo izvuklo iz
onog polimorfnog uivanja, na koje se, obino, rado
ograniava, da i ne govorimo o agresivnom nasilju ili
o psihozi koja mu preti - to mi ovde,na Zapadu
isuvie dobro znamo. Da to "ozakonjenje" dobija jed~
oblik :posluno~ti oinsko~ autoritetu potpuno je logino
u jednom drutvu koje je ve vekovima patrijarhalno.
A to; na kraju krajeva, ne spreava ni podizanje jednog
modernog matrijarhalnog autoriteta, jedne "enske vla-
sti", o kojoj se u najmanju ruku moe rei da nije izve- '
sno po emu bi bila bolja od vlasti oeva. Tako,. kada
itam da se jedna "gvozdena devojka" .koja je upravljala
brodom, uplaila, izgubivi kontrolu nad krmom, i da
joj je pomogao stari e, pa e ona ubudue "ponizno da
se smatra akom iskusnih ribara", ja pomiljam da e
ta jednostavna pria, ako naui mlade Kineskinje da
nita nije sve i da "enska vlast" (kao ni muka) ne
postoji, najzad biti prvi korak na njihovom dugom
maru do sebe samih. . ka tome i s tim se identifikuju. ene bolje nego ma ko
Mao kao da na slian nain poziva ila oprez kada
k~:
"Nikada se nisam slagao s onima koji doputaju da
im ena vodi poslove. U birou Lin Piaoa zapovedala je
njegova ena, Ye Qun. Kada su etvorica (iz grupe)
htela neto da pitaju Lin Piaoa, trebalo se obratiti prvo
njoj"7.
. Veliki deo kampanje protiv Lin Piaoa usmeren je
upravo protiv njegovog familijalizma i povlaenja pred
suprugom: je li to klasino nepoverenje prema enama
ili. 5listanciranje prema iskuenju koje vlast predstavlja
za zene? . ma, pokretima, pismu! a ipak tako agresivne kad buknu
Mi koji smo traumatizovani vekovima "falusne mo-
i", teko sada moemo tom "principu" da damo njegovo
mesto proste, apstraktne i potrebne strukturirajue gra-
nice. Ili emo (na desnici) uzdizati njenu neosporivu,
principijelnu, apsolutnu vrednost, ili emo je (na levici)
poricati s anarhistikim besom, ili s naivnou huma-
nistikog. spontaneizma. Neki psihoanalitiari pokuavaju
da dokau kako je ta instanca moi (oinske, falusne,
simboline) unutarnje i nuno ogranienje drutvene
ivotinje i da se ona, s obzirom da paranoja za njom
tei i da biva njom obuhvaena, na kraju podvrgava us-
lovima opstanka drutva: ona se s njim uporedo iri.
Meutim, im im se napomene da je ta "strukturalna
instanca moi" u stvari politika, psihoanalitiari se upla-
eno povlae i poinju da razgovaraju o osvetanom
(jer je vlast vie obavijena svetou?). Ali, kako se 'ne-
lagodno oseamo sl~ajui takve stvari!
U Kini, ta drutvena mahinacija moe izgledati vie
razotkrivena nego. drugde. Mono matrilinearno naslee
i konfuijanstvo koje je nj-ime proeto u tom igrajn
7 Mao Tse-tung Unrehearsed, govori i pisma: 195~1971.
Stuart Schram, Pelican Books, 1974, str. 298.
294
odreenu ulogU. Te mase koje uivaju II ponavljanju
neeg to se nama ini "stereotipima"; do jue orie nisu
znale ni da govore, ni da piu, a danas ih "stereotip';
ukljuuje u jednu ogromnu zajednicu, II kojoj se oslo~
baaju svojih majki i oeva, ne gubei se pri tom u
idejnoj apstrakciji, rei, budui da je "stereotip" sai
njen od pokreta, tonova, "crtea", tela ... Te ene koje
nose slikarske etke, mainske puke i ekie, odevene
kao mukarci, ene koje sve vie zapovedaju mukar-
cima, ali su okruene jednom ljupkom zajednicom dece,
debeljukaste, bezbrine ... Vlast je politika, i obratno:
oni 10 :;maju i sve njihove oigledm.e tefulje usmerene su
drugi. Meutim, bar dosad, "vlast" ne izgleda ustanov-
. ljena, birokratska i neprikosnovena: niz kulturnih revo-
lucija je ponovo lansira,' uznemiruje, napada. ene koje
tee za vlau su najaktivnije u njenom svrgavanju: uvek
na obema stranama strategije "jedan udar yin - je-
dan udar yang", koja organizuje logiku vlasti u Narod-
noj Kini. Dokle e trajati to smenjivanje? Doprinosom
kog stratega? Dokle e ideologija moi da rui vlast na
licu mesta, ne otkrivajui glasno elje koje mue "drugu
pozornicu", tamo gde se kroz porodicu i "spavau sobu"
rasipaju te energije, tako brzo socijalizovane u tonovi-
kampanje, optube, borbe? Ili emo jednog dana videti
prestanak tog kretanja, prisustvovati jednom "okotava-
nju" Vlasti, u kojoj "poloaj ene" vie nee biti zavid-
niji budu li ene na elu, nego kad bi bile potlaene? ---:
Eto jo nekoliko pitanja s nae strane - upuenih
budunosti - dok razmiljamo u tiini seoske plae.
Bar zasad, i uprkos velianstvenim pozama u stilti
Stanislavskog koje ene zauzimaju na plakatama ili na
pozornicama, meni se ne ini da postoji tendencija za-
voenja vlasti uz pomo ena, koje bi, od nekadanjih
rob1nja, postajale nove voditelj ke jednog novog poretka.
Uostalom, pozorite, film ili opera, koji nude herojski
ideal u liku neke heroine - nijedna od predstava koje
smo videli nije imala heroja - prikazuju ene kao kata-
lizatore dramatinih situacija, kao otkrivae istina koje
drutvo od sebe krije, ali nikad kao udesne faktore ne-
kog uspeha. One zapoinju, ulau napore, trpe, ne znaju,
ue, promauju, dok ne intervenie neki predstavnik
Partije: to je vetaka pojava koja zavrava predstavu,
razume se, srenim raspletom koji daje za pravo smeloj
Izd. ;heroini, ali to ipak ostaje neto izvetaeno (bar u naim
oima). Je li to konano potinjavanje oinskom politi-
295
 kom "idealnom. Ja", "moi"? Ili je to 'odravanje tom
politikom instancom jednog ,efemernog ogranienja, na-
suprot veitom nezadovoljstvu, onome "nije dovoljno",
onom "ne to", enske elje: tit, zid koji zaustavlja anar-
hiju, "protivstruju"?
Predstave na svim pozornicama prikazuju taj heroi-
z~ ..pome~. sa ~laboL!-' dirljiv, i samim tim dopad-
IJIVIJ1 od mOCI kOJa dolazI da mu pomogne u njegovom
ostvarivanju.
"Sedokosa devojka" u izvoenju ksianskog baleta:
mlada seljanka koju progoni lokalni feudalac, a mui
i njegova konfuijanska majka, bei u, planinu. Kose
osedele od boli i samoe, bulaznei od straha i patnje,
ona J?a krajll nailazi na prijatelje-revolucionare koji po-
beUJU feudalce. Pravi heroj revolUcije je ta izmuena
heroina: borci pod orujein, koji za nju (i za narod)
osvajaju vlast, izgledaju kao veti ali apstraktni stru
njaci, .izvrioci jednog bezlinog podviga, u kome je ona
privlano sredite, ali ne i voa. . vozara brigade. Drugi, siromaan, sluti rave namere tog
"Planina azaleja" opera u stilu "qing chang", isto
lokalnog melosa, u Ksianu. Napregnuti glasovi, koji ,se
prekidaju li grlima mukih pevaa, meaju guturalni
sjaj s promuklom alopojkom, razbijenom u naporu
glasnog izraavanja nasilja. Teko je zamisliti neto vie
"yang", uz to praeno naglim pokretima: naglo dizanje
nogu, udarci, krute piruete. Tim mukim svetom gospo-
dari jedna slaba ena koju on prihvata samo zato to
ju je poslala KP. Ona organizuje njihovo nezadovoljstvo,
usmerava njihov anarhizam ka odreenim ciljevima, ma-
sovnim i ostvarivim; ona ak titi "zle duhove" - "raz-
bojnike" - koje su mukarci, rtve oficijelnog morala,.
spremni da odbace, kao nesvesni sauesniCi onog istog
zakona koji ih sve porobljava. I mada je seljaki voa
mukarac - dua i mozak bitke, kako u borbi tako i u
zatvoru, inicijator realizma, lukavstva - veza koja od
boraca ini grupu prijatelja, jeste jedna ena.
"Trgovina koja ide prema suncu", u operi Sedam
~rakova, u Liojangu. Nalazimo se u dananjem dobu
l u heteregenom stilu Pekinke opere, u kome se meaju
krute poze stare opere s konkuhinama umiljatih pokreta,
balet Boljoj-teatra, egzaltirani pogledi koji slede naglo
pruenu ruku, posle okreta u kukovima, prema beskraju.
Nieg. :zajednikog sa diVlIlim i veoma rado ,gledamim
"qing changom" "Planine azaleja". Sadraj: mlada de-
vojka se buni protiv svog oca, direktora jedne trgovine
u gradu, koji eli da od nje stvori studentkinju.. Sledei
ideje sekretara KP, ona odluuje da bude prodavaica
296
koja pu.tuje s robom u sela i planine, pribliavajui tako
proizvode potroaima. "Ravi elementi" se tome pro-
tive, ali njena odlunost pobeuje. Meutim, devojka, je
rasejana, nedovoljno vet~, nedovoljno j~ka - jednom
rei, ensko - pa je savladaju banditi: prevrnu joj
kola. Heroina je kompromitovana. Oklevetana je anonim-
~ pismima. Otac je optuuje zbog neodgovornosti, a
onaj koji je bio smatran njenim prijateljem, naputa
je. Ali, to je zapravo samo drug zaveden konformizmom,
koga ona na kraju pridobija za svoj cilj: radije sluiti
masama, nego ostati u gradu ... I opet se heroina oprav-
dava i, zapravo, postaje heroina samo zahvaljujui sekre-
taru KP koji otkriva prave intrigante.
"Planina zelenog bora" je film snimljen 1974 (film-
ski kolektiv Severa) koji prikazuje epohu Liu aoija,
sada tumaenu kao pokuaj restauracije kapitalizma vra-
anjem "individualnoj okunici", "slobodnom tritu"
itd. Jedan bogati seljak, prikriven, uzurpirao je funkciju
"licemera" i organizuje kurs za mlade vozare. Najbolja
njegova uenica, mlada devojka, uz pomo. sekretara
KP demobilisanog vojnika, uspeva da licemeru otme
bi - simbol vlasti. Ali neoprezna, isuvie lakoverna,
bez dovoljno snage i ve tine u novom poslu, ona nesve-
snodoputa da zlikovci unite njen rad: konj ugine, kola
se izvru. Opet je potrebna intervencija starog vozara
i sekretara KP, da bi najzad pobedila stvar pokrenuta
nestrpljenjem devojke i njenom nesavladivom eljom
za akcijom.
Mlada devojka je heroina elje, smelosti, pobune
protiv autoriteta. Ona dovodi do poetka promene, ali
ne i do njenog uspeha.
Pored nje, majka ili supruga, kad se pojavi u tim
predstavama, oliava tradicionalnu enu: ili je pokorna
slukinja svog mua "ravog elementa", ili je nena
saradnica svog mua revolucionara, ali nikad nije sama
zaetnik novih ideja, izuzev (kao ena "ravog elemen-
ta" u "Planini zelenog bora") usled neslaganja s muem
- svojom "prgavou" - to je implicitni znak neza-
dovoljstva i neslaganja, jedinog tradicionalnog oblika
enskog izraza.
Uporeujui te "linosti" i njihove odnose s perio-
dom 1962-1966 (iji je literarni odraz analizirao Ali-li
S. Chin, vid. gore), konstatujemo da je vetar kulturne
revoluCije prohujao. Otac vie niie autoritaran (yan fuJ,
vaskrsnut iz prolih vremena: akcija poinje pobunom'
protiv oca i eljom mladih (devojaka) da napuste poro-
297
 --~ .......... ~~-----------~

dicu, ali i kruti drutveni okvir kojim se porodica ogra- pokazao Masper08, tek kasno postao CrkVa,:,a kojLje
dila. tavie, borbu protiv stvarnog oca ne vodi sin~ oduvek proimao kineski ivot, povezujui ga s "eroti
nego ki, oslanjajui se na "simbolinog" Qca (Partiju). nim" i "sakralnim", tako da se oni ine mogu izolovati
Nema vie diskusije meu enama (majke i keri): eman- kao takvi, sami po sebi. Hoe li ta stalna "potka" dru-
cipacija keri je politika emancipacija u kojoj ona tveno-politikog ivota sauvati kinesko drutvo od tot~
svoju (ensku?) pobunu identifikuje s nezadovoljstvom litarnih zaslepljenosti, svojstvenih naim, zapadni~ raCl-
naroda novom buroazijom ili birokratijom. Nema vie onalizmima, sve dok uz pomo ekonomskog razvoJa, ne
iskljuivo enske problematike (seks,. oseanja, brak) bude pronaeno jedno novo, diskurzivno, porodino, en-
u kojoj bi mogla da se susretne s majkom. Nema vie sko i muko ostvarenje onog "to nedostaje"?
govora o meusubjektivnim ili meuporodinim odnosi-
ma: sublimacija je intenzivna, ona zauzdava nestrpljive (Julia Kristeva, ,,La loi du mariage (1950);
La demograpbie et l'amour; les femmes
elje, ali ne odaje nita o onom libidinaJ.nom, psiholo- aux postes de commandement", Des Chi-
kom, imaginarnom ostatku koji nije bio zahvaen poli- noises, Edition des femmes, Paris, 1974)
tikom sublimacijom. Kao da se porodica, jedno od
arita imaginarnog, ugasila, a da su se sve elje' za Prevela Frida Filipovi
zajednitvom, predstavljene eljom jedne mlade devojke,
uloile bez ostatka, ali ne i bez kolebanja i drame, nepo-
sredno u politiku. Ako stvarnost nije takva, takva je bar
slika koju nam nudi sadanja ideologija.
Ve je Brecht, rani "Kinez" socijalizma (upor. na
primer njegov "Mei-ti"), zapazio da slabosti istonih rei-
ma nisu bile privremene zablude ili greke neke linosti,
sa ili bez kulta, nego da im je "neto' nedostajalo". Va-
spitan jednom "narodIiom demokratijom", koristei se
njenim prednostima i podnosei njene cenzure, izaao iz
nje koliko je mogue, verovatno ne bez "poroajnih oi~
ljaka" - meni se ini da "sistemu" nedostaje upravo to
to tvrdoglavo ignorie bilo kakav nedostatak. Konkret-
nije reeno, on tvrdoglavo ignorie da se drutvena ulo-
ga, koliko je mogua, hrani eljom, potronjom, erotiz-
rnom: jednim "negativom" koji moe da poprimi vid
"prurunika za spavau sobu" ili "osvetanog", ali koji
je tu, pod povrinom, i koji se, ignorisan pojavljuje,
na glatkoj p-ovrini politike da bi stvorio "arhipelag"
Gulag. U dananjoj Kini nema nieg 1I0svetanog", a
nema ni diskursa o eljama. Neposredna je reakcija:
potraimo "arhipelage", oni mora da negde postoje, do-
bro skriveni pod konfuijanskom uglaenou i elegan-
cijom napisanog. Veliko pitanje - kako se kae - je, ra-
zume se, u tome.
Izuzev ako u ekonomiji kineskog sveta, ta "druga
scena", koja kod nas predstavlja ono "sakralno", "ero-
tino" ili "totalitarno" koje ignorie svoje nedostatke
- nije tamo stalno prisutna, za nas skrivena 'i neprimet-
na, kao to je to i taoizam - diskretna ali stalna potka Upor. Le Taoisme et les' religions Chinoises, Gallimard,
svakog kineskog ivota. Taoizam koji je, kao to je to 1971. '

298 299
 Juliet Mitchell
POKRET ZA OSLOBOENJE ENA
Diskriminacija ena: preduslovi pokreta
U svim onim zemljama u Ikojima je nastao pokret
za osloboenje, postoje slini uslovi za ene, ,kao ~ nji-
hova diskriminacija. Slinost poloaja ena u ovim. zem-
ljama, moe da bude bitna za razvoj pokreta u njima;
ona moe predstaV'ljati i preduslov njihovog postojanja.
To su industrijske zemlje. Pokret za osloboenje ena
nije se razvio u seoskim i poljoprivr~dnim oblastima.
U Italiji se, na primer, poglavito nalazi u gradovima se-
vera*.
.osim socijalistikih zemalja, to su glavne zemlje
sveta sa egalitarnim programima: to su zemlje liberalne
demokratije toboe organizovane na osnovu konsenzusa.
Unutar ideologije o jednakosti, otvorena diskriminacija
predstavljaok.1 Bgalitarna ideologija ne prikriva razli-
ku izmeu "realnosti" i "Huzija", ve predstavlja nain
na ikoji i diskriminacija i njena opozicija opstoje. Vero-
* Ova primjedba o enskom pokretu u Italiji je danas 1981,
mnogo manje vaea nego 1971, kad je knjiga J. Mitchell objav-
ljena. Proteklo je upravo deset burnih godina talijanskog en-
skog pokreta, i on je danas priznata politika i drutvena snaga
ukorijenjena u masama i ne vie ograniena na gradove sjevera.
- Prim. red. R. l. .
1 Da li je to zaista tako? Moda borba ugnjetenog stanovni-
tva u razvijenom kapitalistikom svetu, sa njihovim stalnim
izrazom uvreenosti zbog pretrpljenih poniavanja, doprinosi
odravanju ravnotee. Strukturne nepravinosti i nejednakosti
kapitalistikog drutva su manje oigledne zbog pretpostavki da
i nisu prisutne. Da li bi one mogle biti isto toliko efektivno
prikrivene revolucionarnim zahtevima, koliko su i reformizmom?
300
vanje ena u ispravnost i mogunost jednakosti ini da
se one oseaju "prevarenim", to je i dovelo do njiho-
vog prvobitnog protesta. Ono to u stvari zapaamo u
optem klevetanju . ena, predstavlja neizbenu posledi-
cu drutveno-ekonomskog kapitalistikog sistema u ko-
me se ono i odigrava. Dranje ena u inferiornom polo-
aju je neophodno za njegovo funkcionisanje. Meutim,
tamo gde im se nudi lana emanoipacija i uestvovanje
u ideologiji jednakosti, postoji oseanje nepravinosti
koje je jo jae izraeno nego u otvoreno dominiraju-
im feudalnim, polufeudalnim i rano kapital-istikim
drutvenim strukturama.
U svim zemljama u kojima postoje grupe pokreta
za osloboenje ena, postoje takoe iste oblasti i slini
stupnjevi diskriminacije. U svim zemljama ene ine ne-
to vie od jedne treine radne snage (u Americi najvie,
42%). Njihovi dohoci se kreu od oko polovine, do sko-
ro tri etvrtine odgovarajuih dohodaJka mukaraca.
Najvei procenat ena radnika, nalazi se, u svim slu~
jevima, u nekvalifikovanim slubama. Sve su zemlje,
koje su potpisale Ugovor u Rimu, ratifi'kovale sporazu:n
Meunarodne organizacije rada, ili podstakle donoenje
sopstvenog dokumenta o jednakim primanj~a! oba-
vezne (lIla na!ilIle koji se meusoibno neto raeiliJkuju), da
odrede svim radnicima ista primanja za isti rad. U En-
gleskoj se ovo nalazi zabeleeno u programu rada sin-
dikata jo od 1888. godine.
Devojke ine od manje od jedne etvrtine do preko
jedne treine od ukupnog broja studenata na univerzi-
tetu. U Ameri.ci je ovaj broj izuzetan. Ni u jednoj dru-
goj zemlji ne prelazi 26%. U skoro svim sluajevima, i
kada napuste kolu sa dobrim kvalifikacijama, njihove
mogunosti za vie obrazovanje i dalje obuavanje (pri-
premanje za strulku) ili vanredno .studiranje, nisu ni
upola tako dobre kao mogunosti koje imaju mladii.
U veini ovih zemalja je, u tO'ku poslednjih stotinak go-
dina, postojala politika jednalcih mogunosti za kolova-
nje. .
Pravna diskriminacija se krije iza ,jzatitnikog"
zakonodavstva. JU svim zemljama postoje izvesna prav-
na ogranienja o vrsti, vremenu i mestu rada za ene i
maloletne. Interesi udatih ena su toboe zatieni po-
trebom njihovog wdravanja za vreme i posle ~da~e.
Obino se njihova zarada klasifikuje ,kao deo muzevlJe-
vog dohotka,' a mukarac je, kao hranhelj, takoe prav-
no odgovoran za dete. Svi ovi zakoni su posledica tako-
zvane enine zavisnosti od mukarca, koju oni naravno
301
istvarajti. i uvruju. Ovo se deava u zemljama ikoje
koriste ene za poslove 'koji se smatraju najteim; u-
zemljama koje ne veliaju jednostavno materiristvo, ve
zlonamerno istiu velike obaveze majinske ijubavi i
nege, dajui dunosti njoj, a prava njemu.
U razliitim zemljama postoji razliiti stepen slo-
bode korienja sredstava za kontracepciju i abortusa.
U svima njima su njihova distribucija i sigurnost pre-
putene sluaju. Ni u jednoj od njih se to ne smatra
automatskim pravom svake ene. U svima njima se to
smatra privi:leg.ijom bogatih ~elallka lSiI'ednja1cl.aJSa), ili.
zloupotrebom siromanih (na primer kori~enja Porto-
l'ikanaca kao zamoria u ispitivanju sredstava za kon-
trolu raanja). ak i najliberalniji propisi o abortUsu,
Ikakvi su oni u Skandinaviji, Engleskoj ili u Njujol'ku,
primoravaju enu da navede ,jrazloge" koji su ponia-
vajui (jer su fizike i finansijske tekoe retko tako
prihvatljivi razlozi ~ao to je priznanje o psiholokoj
nepodesnosti). Sve se ovo deava u industrijskim zem-
ljama koje propovedaju (ostalom delu sveta?) kontrolu
nad rastom stanovnitva, veliajui individualizam i vi-
soki stepen panje posveene detetu.
U svim ovim zemljama je vidan nesklad izmeu
proizvodnje i potronje. ene su kao domaice, glavni
predstavnici potronje. Etika potronje (troenja nov-
ca) otro se suprotstavlja etici proizvodnje (ostvariva-
nju dobara) koja predstavlja muevljevu ulogu. Poto
se smatraju potroaima, ene su postale glavni pred-
stavnici te potronje: 'koriste se estetski i seksualno -da
bi se prodale same sebi. Koriene u reklamama, one
takoe podstiu mu'karce na izdatke za luksuz. Osnov-
na enina uloga u brizi oko hrane, zdravlja i dobrobiti
pretvara se u ekstravaganciju kao i ona sama. Njena od-
govornost prema osnovnim ljudskim potrebama postaje
aktivnost u slobodnom vremenu, a ona sama (ako je
dovoljno mlada) igraka, koja tu aktivnost prati. Na
osnovu ovoga. se ocenjuju i ona i 'Iljen posao. Uprkos
svome radu ona je predstavniK dokolice i seksualnosti
i to u industrijalizovanim drutvima u kojima, bar ka-
da je re o germanskim, anglosaksonskim i skandinav-
s'kim, vlada eti~a puritanstva i pregalakog rada.
Organizacija pokreta
U raznim zemljama ene sutlaene na slian nain,
a pokreti za osloboenje ena imaju sline ciljeve, mada
302
se u pogledu organizacije, pa prema tome i teorije; mo-
gu znatno razlikovati. Ova raznovrsnost uglavnom. poti-
e od raznovrsnosti njihovog porekla. U Engleskoj je
od ibitnog znaaja duga i jaka borba radnike klase u
okviru sindikata, u Italiji su to mal"ksistiki studenti,
a u Americi borba crnakih snaga. Odabrala sam pet
zemalja sa razliitim problemima i razliitim metoda-
ma organizacije. Nadam se da eu, na taj nain, :Hustro-
vati raznolikost koja moe postojati pod okriljem zajed-
nikog cilja: osloboenja ena.
Engleska
Prvi nagovetaj i pokreta za osloboenje ena u En-
gleskoj nastali su 'krajem 1967; 1968. godine pokret je
bio organizovan i imenovan. Njegove najranije pojave
potiu iz tri posebna izvora: iz amerike radikalne poli-
tike, psiholoko-kulTurnih politikih grupacija i radni
kog pokreta 1968. Tanije reeno, to su bile amerike
ene u Londonu, koje su radile protivu rata u Vijetna-
mu i za amerike dezertere (npr. Komitet obustave "the
Stoppit Committee), agitpropovsko delovanje u bazi,
psiho1Politilka dijaJdkrt:1ke osllobodilakog ik.onwesa i Am.-
ti-Univerziteta, a zatim trajk Fordom radnica za' jed-
naki dohoda:k. Kasnije su se ovim zaetnikim grupama
pridrui.le ene nezadovoljne svojom ulogom u Revolu-
cionarnoj socijalistikoj studentskoj federacijI, dok su
se u okviru. tradicionalnih leviarskih sekti prvo stvara-
le izborne, a zatim :poseiblIle l1.lIpadje. Uhnzo su se pni-
kljuile mnoge organizacije za jednaka prava koje sil
ve postojale i proirile svoje lanstvo - kao na pri-
mer, MeU'D.arodna organizacija otvorenih vrata i Majke
u akciJi. Krajem 1969 u mnogim glavnim gradovima su
postojale grupe pokreta za osloboenje ena, dok je u
izvesnim velikim gradovima, naroito u Londonu, posto-
jalo nekoliko aktivnih i razliitih organizacija. Osnovni
princip organizacije predstavlja mala grupa. Marta 1970,
dolo je do prve nacionalne ~onferencije. Prvobitno sa-
zvana od strane ena istoriara, u svojstvu manje radne
zajednice za prouavanja, ona je kasnije prerasla, usled
rastuih potreba razliitih grupa i individualnih ena,
u vikend-konferenciju sa oko 600 uesnika. Sadanja
organizacija pokreta za osloboenje ena u Engleskoj
ima za osnovu rezoluciju sa te konferencije.
303
 Konferencija je obrazovala Nacionalni koordinaci-
oni ~omitet (N.C.C.), koji se sastojao od po dva pred-
stavnika iz sva:ke grupe (ovaj sastav je, u stvari, dosta
neformalan, osim prilikom glasanja o spornim pitanji-
ma). To je okvirna organizacija, bez in:icijatorskih sna-
ga i bez programa. Svaka grupa moe traiti podrku
drugih grupa za sVQje kampanje i akcije; samo uikolik'O,
se sve grupe uesnice sl'Oe, N.C.C. preuzima odgovor-
nost - ka'O na primer u sluaju nacionalnih demonstra-
cija povodom !Meunarodnog dana ena 6-8. marta
(1971). N.C.C. ima zadata'k da a:rganizuje !Ilaci'Onalne
konferencije koje treba da se odravaju tti do etiri pu-
ta godinje u razliitim oblastima (d'O sada u Oksfordu,
efildu i Liverpulu). U jedn'Om novom pokretu, koji za-
sniva jedpu novu teoriju, postoji, naravno, iroki poli-
tiki spektar - od liberalnih radikala, do revolucionar-
nih socijalista i anarhista sa razliitim tendencijama.
Prisutne ,su sektake razlike, na zadovoljstvo neprijatelj-
skih medija. Kada se medij prvi put uhvatio za pokret
za osloboenje ena, takti'ka randvaj'anja bila je u pod-
sticanju ena "oslobodilaca" da raspravljaju sa enama
koje su protiv pokreta. Sada, kada je komercijalni in-
stinkt pozdravio 1971. kao godinu feministkinja, strate-
gija razdvajanja je postala vie ulizika: podstai razli-
ite grupe enskog p()lkreta da se meusobno svaaju da je njihova orijentacija (koja odraava njihovo pore:-
ili da izjave u emu se razlikuju. Zbog ovakvog I'Oeg
islrustva, N.C.C. je postavio Ikao svoje pravil'O da svaka
grupa moe da objasni svoju sopstvenu politiku tampi,
ali ne i politiku drugih grupa. Cilj je da se neslaganja
zadre u korist plodne debate unutar pokreta i radi suz-
biJanja sektakih sukoba koji su raspara1i m!Iloge pret-
hodne revolucionarne pokrete u svetu. Postoji ogromna
razlilka inmeu stvarap}a razliitih autonomnih grupa i
razdorne rascepkanosti.
Zbog autonomnosti grupa, ne m'Oe se dati jedan
jedinstveni politiki cilj; pa ipak, sam'O postojanje na-
cionalne organiz.'acije pretpostavlja neke' zajednike ci-
ljeve. Pokret za 'Osloboenje ena u Engleskoj je zasno-
van na ir?kim osnovama, te prema tome obuhvata sve
ene, bez obzira na njihovo politiko ,iskustvo ili opre-
deljenje. 'Po nekima je osnovni koncept ispravan, dok
drugi Vie naginju marksistikoj koncepciji stvaranja
revolucionarnih okvira- to e iz razumljivih razloga
biti odloeno zbog nedostatka marksistike analize o
ugnjetavanju ena. Veina, iaJk'O ne sve engleske grupe,
zatv'Orena je 2)a mukarce.
304
Holandija 2
Hola~dija je, kao zemlja, u mnogo emu slina En~
gleskoj. Naizgled, ona je veoma "demokratska" i tole-
rantna, naroito prema protestima inonkonformizmu.
Jedan od vidova politikog ~ivota ezdesetih godina koji
je bio od znaaja za razvoj po!p-eta za osloboenje ena
u Engleskoj, a jo vie u' Holandiji - bio je, anarho-
-kulturni protestni pokret. ,Provosi, anarhisti k'Oji pr'O.
vociraju vlasti koji su svojim demonstracijama izazvali
nasilje drave pod maskom dem'Okratije "konsell2JUsa",
ustupili su mesto, krajem ezdesetih g'Odina, grupama
koje 'su imenovale i izazivale. institucij~koje su eleli
da unite. Naosnovima ove tradicije poniJkla je jedna
od dveju velikih grupa holandskog pokreta. za oslobo-
enje ena - Dolle Minas. Njihovo dejstvo je provoka~
tivno i uvredljivo, i ima za cilj da Ulkae na uvrede koje
se kriju iza ,,:normalnog" tretiranja ena: one zvide i
tipaju mukarce za zadnjiou, vezuju ruiaste mane
oko pisoara, ime prilino uznemiravaju staloenog ho-
landskog burgera. Mnoge su ene prile enskom pokre-
tu zbog nezadovoljstva svojom "enskom" ulogom u
studentskim i drugim radikalnim grupama. Iako ima
mnogo marksista u pokretu :Dolle Minas, zanimljivo je
klo) uglavnom u oblasti \kulture, i sastoji se u borbi
protiv seksualne diskriminacije ena. Druga grupa
M V M - Mukarci i ene u drutvu - je vea, starija
i "ozbiljno-nastrojena". Bavi se optim pitanjima ena
unutar ve postojeih drutvenih okvira - pravnom re-
f'Ormom, ustanovama za deju negu, drutvenom i eko-
nomskom diskriminacij'Om. Po svojim osobinama i ci-
ljevima ona je slina Amerikoj nacionalnoj organiza-
oiji ena.
Ove dve grupe izgledaju veoma razliite; ali uprkos
tome, i uprkos njihovom razliitom poreklu, one su
veoma sline ako ih posmatramo sa negativn'Og stanovi-
ta. Nedostatak politike opredeljenosti ih ujedinjuje.
Prva grupa je okrenuta kulturi, a druga ekonomskim re~
formama. Meutim, iak'O su i \kulturna i ekonomska pi-
tanja od zajednikog znaaja za politiku borbu, ni jed-
nu od njih ova veza mnogo ne zanima. Mooda je za ov'O
simptomatino - a svakako ukazuje !Ila slinost ikoja
2 Vid. opis Margaret Walter u Shrew, novembar-<lecembar,
1970. Njoj u potpunosti dugujem ovaj deo o Holandiji, koji u
svakom pogledu predstavlja "citat" iz njenog lanka.
20 Marksizam u svetu 8-9 305
 preovlauje nad uoljivim razlikama - to su dbe ove
g:!1pe~tvorene i. ~u~'karcima i enama, a 'IQ.ukarci u
nJIIDa cesto dOIDEl1raJu.
vedska
.. Iskus'tv~ ena u Syedskoj, u toku poslednje dece-
n:Je, une~oliko se razlikovalo od iskUstva ena u dru-
gIm raZVIJenim. ,kapitalistikim zemljama. SvedSfka je u
Svom .l?rogramu oduvek posveivala znaajno mesto jed-
~a:k?~tI p~lov~: ~r~~s~~v~jajui se kao najdemokratski-
J~, ili ,,'IlaJ~oCI~~S!IckiJa od sm mpit~stikih zema-
lJa, emanCIpaCIja zena joj je uvek bila dobra reklama
~a humanitarnu pravednost njenog drutva. Nikada ni-
Je padala u. duboke ambise u koje je Engleska tonUla
u svo~ grubom is~oriava:nju ena u privredi, gde su
s~: s Jedne strane,' zene zapoljavale u fabrikama muni-
CIJe, a sa .~ge,. veli~le kao :kuevne IU1!kice i majke.
U SvedskoJ Je tndesetih godina, komisija kojoj je pred-
seda~~la Alv~ Myrdal, ispitivala ,opadanje prirasta sta-
novmstva; njene preporuke nisu bile - da ene treba
poslati kui' da raaju i neguju decu, ve da drava
treba da orga'l1izuje deje ustanove, s'kraeno radno vre-
~e, kao i drutvene slube - porodine restora:ne ser-o
~se za pra~je rll,!Jlja, zajednice stanovanja itd.Sv~dske
zene zaraUjU nesto. preko 70% od dohotka mukaraca
zaposlenja su pristupana svima, a kolovanje je jedna~
ko ~a oba pola,. s tim to i deaci' ue predmete iz do-
macmstva l deje 'Ilege. Kontracepcija, abortus i razvod
sl! re~at!vn~ 'pristup~ni, a protivu neudate majke nema
dis~acIJe. Zemlje koje nisudorasIe ovakvoj jedna-
kostI, p:r:eo?r~!'ile su, ika? i obino, tolerantnost u. neuro-
zu, pnplSUJUCI SvedskoJ ogroman broj samoubistava i
totalni promiskuitet.
. Pa. ipak: ova neosporna briga o poloaju ena je
Imal~.I syo)e svetle momente i svoje periode zatija.
~e:r:urnstkmJe s pr~vo~ .ukazuju .da rasprave poloa-
JU ze~a dolaze ~o .IzrazaJa u v~tIma onih godina, kada
y jo nisu zainteresovane za formiranje irokog pokreta
dolazI do znacaJnih ekonomskih promena: na primer
kad doe do ?~s~aice. "ra~~ s1:1age", kada je vea po~
treba za naucmclIDa l .tehnicar:ma itd., kao to je u
~v?~ trenutku. U drugIm zemljama je, naravno, polo-
zaJzena takoe veoma zavisan bdraznih ekonomskih
potreba: u Engle.s~oj je, na primer, dolo- do vee po-
~re!be z~ nastavmcHna .poetkom ezdesetih godina pa
Je otkrive~o. da udate ene imaju "dva .ivota" i d~ se
mogu vratItI takvom poslu naJkon odgajanja dece. Da-
306
nas je vea potreba za inenjerima i ene su oajedn,c;)In
y
proglasene kao pogodne. U Svedskoj je, meutim,ova
promena praena ponovnim buenjem eksplicitne ras-
prave ~koja pretenduje na 'Ilepristranost) o 'Ulozi~n~.
Ova otvorena debata moe, meutim, da zamrai to pi-
tanje: ekonomska celishodnost postaje .nevidljiva iza
drutvene brige. Stavie problem se moe vie generali-
zovati. Ba zbog naglasaka koje vedsko drutvo stavlja
na jednakost polova, ono oteava sagledavanje ugnjete-
nosti ena . .sve do skora, za (}vu pojavu se moglo rei
da je imala, neizbeno unazaujue dejstvo na pokret
za osloboenje ena. Svaki zahtev feministIkinja je brzo
bio ispunjen: komune su dobro finansirane (privatno
ili dravnom pomoi), predlog o radnoj nedelji od tri-
deset asova za mukarce i ene je rado prihvaen (da
li e ikada biti ozvanien irom nacije - to je drugo
pitanje) od 'strane krupnih industrijalaca koji su u to
,vreme eleli da smanje radnu snagu bez stvaranja vidne
nezaposlenosti, a predlog o plaanju domaica su podr-
ali !konzervativci {u krajnjoj liniji, to jeste nain da se
ene zadre u 'kui). I II drugim zemljama u kojimad()-
lazi do pojava grupa pokreta za osloboenje ena, po-
stoje oni koji tvrde da je re o pokretu kako za oslobo-
enje ena, tako i za osloboenje mukaraca (stvaranje
takozvanih "kompletnih linosti"). Jedino je, meutim,
u vedskoj ova pojava ozvaniena. Sredinom ezdesetih
godina naime "ensko pitanje" je dobilo nov naziv -
,;debata o ulozi .polova" - ideologija jednakosti je pro-
drla ak i u pokret koji je stvoren da dokae njeno od-
sustvo. Mukarci su hili isto toliko aktivni 'koliko i ene,
jer je u pitanju hilo ne samo ugnjetavanje jedne grupe,
ve odnos (individualni ili opti) izmeu polova.
Krajem ezdesetih godina, meutim, olako reavanje
ovog problema dovedeno je u pitanje i osnovane su gru-
pe koje se bave specifinim pitanjem osloboenja ena
u Lundu i Stokholmu. To su, izgleda, i~razito marksisti
ike grupe, organizovane po maI"ksistikom modelu. One
(problem je u sporom poveav:anju broja lanova), ve
smatraju da politiki i ideoloki rad treba da prati taj
porast. Razvoj jedne "politike" koja moe da dri kon-
trolu nad pokretom, odvija se na dva naina: kroz mark-
sistike naune grupe i IkrOZ organizacioni rad meu fa-
brikim radnicima sa niskim linim dohocima. Pravac je,
dakle, vodio od iroke debate o "ulozi polova" do sme-
nm marksistikih grupacija; koje su se bavile analizom:i
organizovanjem ena. '
307
 Francuska
Francuska predstavlja skor.o suprotan sluaj. Pokret
za osloboenje ena je nastao u ;vidu male marksistike
grupe ena u Parizu 'krajem 1968. Neke su bile Am.eri-
. 'kanke, a druge studentkinje .koje su alktivno uestvovale
u majskoj revoluciji. Vie .od godinu danasu se koncen-
trisa1e na marksistiku teoriju, ne pokuavajui da pove-
aju svoje lanstv.o. Tada su predmele svoju prvu akciju
- demonstraciju na Univerzitetu u Vensenu ~ zvanom
"crveni geto". Reakcija njihovih mukih ikolega revolu-
cionara, bila je :krajnje vulgarna (politi~ki i seksualno).
Njih.ove su predstavnice ba uoi toga prisustvovale pr:voj
engleskoj nacionalnoj 'konferenciji (Oksf.or.d, mart 1970).
Oba ova dogaaja - s'tav "mukih drugova" i iroka
osnova engleskog pokreta, uticali su 'Ila pariske grupe da
se otvore. Sad .postoji znatan broj grupa .po naseljima,
'kako u Parizu, tak.o i u nekim gradovima u unutranjosti,
a postoje i sektake grupe pokreta za osloboenje ena.
Dejstv.o svih grupa je militantn.o, a njihova pozicija izra-
zito antjkapitalistika; one napadaju porodicu i sve za-
kone k.oji je podravaju (npr. zabrana abortusa), one ra-
de na !roo1lkailnoj m.nenikoncepta o ,raanju i podiza:nju
dece, napadaju komercijaln.o korienje ena u medijima
i ukazuju na ugnjetavanje i eksploataciju ena radnike
klase. Oduvek su postojale tesne veze izmeu francuskih
i engleS'kih grupa pokreta za osloboenje ena, a sada,
od veoma razliitih zaetaka, i izvesnih razlika u kultur-
nom i ekonomskom tretiranju ena u ovim dvema zemlja-
ma, ova dva pokreta su sve slinija. Francuske grupe su
uvek bile izrazitije socijalis-tike, obino marksistike,
mada su se sada usmerile sa svog marksistikog stanovi-
ta o f.ormiranju kadrova, na jedan u bazi ire zasnovan
polkret. U Engleskoj, u bazi iroko zasnovan i masovni
pokret postaje, ja mislim, sve izrazitije socijalistiki,
(sva:katk.o sve revolucionarniji) , poto su njegove analize
udarale o dno potlaivanja kapitalistik.og drutvenog
ureenja. Iako ove jake ~eviarske tendencije izazivaju,
s druge strane, i ponek~ kritiku unutar samog pokreta.
SAD
Veoma mi je te,k.o da piem o amerikom pokretu.
On, 'kao i sama Amerika, ne podlee clos-Iednoj analizi.
Izgleda kao da se pokret svuda nalazi, ali se .nigde jasno
ne vidi. Postoji toHko mnogo grupa i toliko razliitih
308
stavova, da njihovo nabrajanje ovde izgleda bescilj:Il()j
bolje bi bilo izneti kasnije neke od osnovnih zajednikih
stav.ova. .
Postoji i jo jedna---te'Koa.U 'ostalim kratkim pre-
gledima ja sam se oslanjala na kombinaciju SV.og linog
iskustva o zemljama o k.ojima je re i o njihqvim pokre-
tima i na analize drugih sestara uesnica. To je nemo-
gue ka!da je re .o amerikom pokretu. Pojedinac i stra-
nac se osea malim u odnosu na veliinu zemlje i pokre-
ta. Obila sam delove istone obale i srednjeg zapada,
ali 'Ile i juga i zapadne obale. Vodila sam diskusije sa
mnogim grupama i pojedincima - ali iz t.oga se nemoe
stv.oriti jedna ukupna slika. U Americi vi treba da razgo-
varate sa svetom da biste saznali ciljeve njihove grupe,
ta rade i u emu smatraju da se razlikuju .od drugih
grupa. Ovo ne odgovara sekta-kim razlikama koje nala-
zimo, npr. u Engleskoj, razlikama u politik.oj analizi ko-
ja prethodi samom pokretu za .osloboenje ena; to je,
naprotiv .od sutinskog znaaja za irenje samog .poJa:e-
ta. Stvaranje razliitih grupa sa razliitim politikim obe-
lejima predstavlja nain na koji se razvija pokret i .po-
Htika protiv ugnjetavanja ena u Americi. Ovo nigde nije
tako, ak ni u susednoj Kanadi. Zanimljivo je da nije
tako ni ikada je re o pokretu studenata ili pokretu za
mir (u Vijetnamu). Na izvestan nain je slian crnaki
pokret.
Crna!ki pokret je verovatno bio najvea inspiracija
irenju pokreta za osloboenje ena. Nastao je iz relativ-
no skromnih zaetaka protestnih demonstracija za gra-
anska prava poetk.om ezdesetih godina i postajao sve
aktivniji prilikom svakog suk.obljavanja sa neprijatelj-
skim rasistikim drutvom. Razvoj crnake sile (Black
Power) se kretao od ir.ok.og pokreta otvorenog otpora',
d.o orcranizaci]'e revolucionarnog .kadra, koja se sve vie'
suavalab
i intenzivirala. iU procesu stvaranja Tevol UClO-
.
narnog Ikoncentrisanja, nastalo je vie aktivnih grupa,
od 'k.ojih su najpoznatiji Crni panteri. Neto se donekle
slino odigralo sa pokret.om za osl.oboenje ena; kretao
se od iroko postavljene, egalitarne, opozicionistike bor-
be (koja se sada smatra reformistikom, jo vie nego
to je to bio Martin ,Luther King meu Crncima) , preko
izvesnog br.oja bolie organizovanih analitikih i prakti
no revolucionarnijfu grupa, do politike pozicije rarukal-
nog feminizma.
"Radikalni feminizam smatra da le ugnjetavanje e-
na u osnovi politiko ugnjetavanje u ikome su ene kate-
g.orisane na osnovu svog pola ikao nia klasa. Cilj je ra-
309
 dikil.lnog feiniriizi:na da se politiki organizuje radi uni-
tavanja klasnog sistema zas:novanog na polovima. Kao
radikalne feministkinje, mi priznajemo da smo angao-
vane u borbi za mo sa mukarcima, li da je predstavnik
naeg ugnjetavanja mukarac, ukoliko prisvaja i sprovo-
di vrhunsk~ privilegije muke uloge. Iako shvatamo da
e za izvesno vreme osloboenje ena znaiti osloboe" mir u Vijetnamu) i zbog isticanja osloboenja ena' ~
nje mukaraca od destruktivne uloge tlaitelja, nemamo
iluzija da e mukarci prihvatiti ovo oS'loboenje bez bor-
be ... Radikalni feminizam je politiki orijentisan jer se
zasniva na shvatanju da je jedna grupa pojedinaca (mu-
karaca) organizovala institucije irom drutva, u cilju
odravanja svoje vlasti."3
Kao to se' crnaki pO'kret u osnovi razvijao iz po-
kreta za graanska prava, preko Crnih muslimana do
Crnih pantera, :na slian nain. se, u glavnim crtama i
pokret za osloboenje ena menjao od reformistikog, ta, zarobljavaju svoje mueve u kuhinji i pranjem pele-
(NOW), preko liberalnog, do raclikal:no feministikog. Sva-
Iti da:lji razvoj pokreta predstavlja u izvesnom smislu
progresivno kretanje ISa ranijih pozicija, ali je ipak zna-
aj.no da one i dalje koegzistiraju u sklopu enskog po-
kreta. Glavna reformistika grupa - Nacionalna organi-
zacija ena (NOW), koja je nastala u"borbi 1967, pred-
stavlja jo uvek daleko najveu, visoko organizovanu i
veoma aktivnu grupu. U Evropi ne postoji razlika izme-
u liberacionizma i radilkaInog feminizma (a ni u veem
delu Amerike); objasniu kasnije njihovo znaenje, ali
sam u veem delu knjige .upotrebljavala izraze ,.femini-
stkinje" i "osloboditeljke" (liberationists) naizmenino,
. dok sam celokupan pokret :nazvala pokretom za oslobo-
enje ena. Ukratko, osloboditeljke'vide ugnjetavanje e-
na kao jedno (iako glavno) od mnogih vidova ugnjeta-
vanja koje trpe razliiti ljudi u presocijalistiokom dru-
tvu; radikalne feministki:nje smatraju da ono predstav-
lja glavni i primarni vid ugnjetavanja u svim drutvima.
Razlika izmeu radikalnih feministkinja i oslobodi-
teljki je prvi put dola do izraaja u podeli na feminist-
kinje i tzv. "poli-tike" {politicos). Ove poslednje su bile
ene 'koje su jo uvek radile zajedno sa drugim revolucio-
narnim pokretima - protestujui protiv rata u Vijetna-
mu, pomaui otpor prema regrutovanju itd. - i ije je
stanovite bilo, da ene predstavljaju presudan elemenat
u revolucionarnoj borbi prativ kapitalizma. Za radikalne
feministkinje, ugnjetavanje ena predstavlja pitanje od
primarnog znaaja u svim drutvima, bez oib;Zira na nji-
3 New York Radical Feminist Manifesto, citirao je Cellesti-
ne Ware, Woman power, Tower Public Mfairs Books, 1970, str. 58.
310
hov nain proizvodnje, a revolucija u toj oblasti je bitna
i ona e doneti sve ostale promene. Ova pod~la izgleda
sada, meutim, neto manje vana. Moda je to 7Jbog re-
cesije drugih, veoma bunih radikalnih aktivnosti u Sje--
dinjenim Dravama (desetkovanje Pantera, povlaenje
"Weathermana") starenja ~pika., neizves:nosti pokreta za
avangaI'di revolucionarne aktivnosti.
Ako govorimo o jedinstvenom nadahnuu pokreta,
onda je to bilo objavljivanje The Feminine Mistique4
Betty Friedan 1963. godine (i odmah zatim njeno osniva-
nje NOW 1966). ZaIDmljivije je, meutim, ir<:jko 'politi
ko poreklo pokreta. Izgleda da potie uglavnom iz _tri
pravca. Nezadovoljstva ena srednje' kl-ase, srednjih go-
dina koje, iako im je reeno da ive u matrijarhalnom
drutvu (vladaju svojom decom pomou majinskog kul~ _
na), ipak nisu mogle da dobiju zaposlenje u struci ili da
napreduju na lestvici strunog ;kadra. rugiizvor bio je
u nezadovoljstvu belih ena, aktivistkinja, nainom po-
stupanja prema njima u pokretu za graanska prava i
pokretu studenata za demokratsko drutvo; udba sl"1l:a
ja su one bile "daktilografki.nje, Ikafe-kuvarioe i seksual-
ni objelkti". Trei je poticao iz "politikog iskustva" i no-
ve politike senzibilnosti koja je dovela do stvaranja
mnogih razliitih grupa sredinom ez;desetih godina. .
Pokret za osloboenje ena u Americi se razlikuje od
pokreta u drugim zemlj'ama po tome to u sebi nema ni
radniki pokret kao uticajnu komponentu, ni, od svog
zaetka, naglasak na drutvenoj ulozi radnike klase kao
revolucionarne snage. ene socijalisti u pokretu su uglav-
nom bile student'kinje, u zemlji koja je viena ikao vie
sazdana od etnikih :nego od klasnih razliJka. lanice po-
kreta su uglavnom pripadnice bele rase i srednje klase,
to je, kao i odsustvo Crnkinja 1968. i ena iz radnike
klase 1969, dovelo do zabrinutosti u evropskim zemljama.
Odsustvo Cm'kinja je pobudilo novu svest. Prvobit-
no je znaaj koncepta crne sile ibio toliko presudan za
analizu poloaja ena, da je neprestano zahtevano ue
e i podrka od strane Crnkinja. Samopotvrivanje Cr-
naca ,kao ugnjetavanih lanova drutva l i postojbini im~
perijaliz;ma i kapitalizma, moglo je, naposletku, da: dove-
de do slinog shvatanja o poloaju ena. Obe ove borbe
su protivu ugnjetavanja u "prvom svetu". Jedna prelom-
na razHka je, meutim, dovela do sledeeg odreenja.
Betty Friedan, The Feminine Mystique, New York, 1963.
3U
 Dok su ameriki Crnci maSOVillD elkonomski eksploatisa-
ni, te ~bDg tDga mogu sebi da dDpuste da iz revDlucio-
narne bDrbe iZDstave SVDjU malDbrojnu crnaku buroa-
ziju, dotle se ugnjetavanje ena ne poklapa tako jednD-
stavno sa ekonDmski najniim slDjevima: sve su ene,
bez .obzira na njihovu klasnu pripadnost, ugnjetavane
kao ene. Neuestvovanje Crnkinja u pokretu za .osl.obD-
ooje ena je, meutim, bilo kritinD, jer je vie liilo na'
taikm.ienja izmeu ugnjetavanih grupa, negD na njihDvu
saradnju. Analiza strukture liamh dDhodaka u ameri
kom drutvu je tada pokazala sledei redDsled: Belci,
Crnci, bele ene, crne ene. Na radu su .Crnci bili bDlji
od belih ena. Crnkinjesu bile najugnjeteniji i naj eks-
plDatisaniji deD celokupnog drutva, a esto ugnjetavane,
tavie, i u SVDm sopstvenDm pDkretu crne sile: Crnci tre-
ba da 'budu mooni, a Crn'kinje trudne. Zbliavanje u ana-
lizama sveobuhvatnDg ugnjetavanja ena, meutim, od
strane ena revDlucionara iz oba pokreta (pDkret za oslo-
boooje ena i crna sila), izgleda da je konanD u stanju
da prevazie ranije razliJke u stavovima. Sada ima Crnki-
nja II njihDvim sDpstvenim grupama i u grupama koje
su prethDdile pokretu za oslobDenje ena, a ene iz rad-
nike klase prilaze pokretu u sve veem brDju, kako se
Dn iri pD fabrikama.
Neke Dd grupa pDkreta za oslobDooje ena su od-
linD Drgamzovane, sa odreenim uslDvima za prijem la
nDva, redovnom literaturom, planiranim Ikampanjama i
stalnim analizama; druge su esto, samo grupe za "bue
nje svesti". U mnogim 'su se gradDvima razliite grupe
udruile radi osnivanja centara koji pruaju informacije
o pokretu, savete o kontracepciji i abDrtusu, dejDj nezi
I
itd., literaturu o statusu ena i gla-Vinom pDlitikom
pravcu.
II Ta'kD vidimo heterogeni pDkret sa brojnim uspesima,
literaturDm .koja se umnDava, ve vidljive prDmene u
.jl stavovima i shvatanjima mnDgih ljudi prema enama, i
I, - tD je mDda najvei uspeh - njegDvD sve vee ire-
nje .koje predstavlja najvee priznanje. ene se ujedi-
I njuju.
Dosadanje kampanje, organizacija i koncepti pokreta za
osloboenjeena
Iza i oko pDkreta za oslobDenje ena mogu se videti
icelDkupna !kultura mladih i pDlitiko gtupisanje tokom '
ezdesetih godina - hipika, jipika i drugih. Pokret za
Iil, 312
IIII
graanska prava i pokret ome sile, .organizovana student-
ska bDrbenost, anarhizam, anarho-terorizam, leviarski
terDrizam, sektake grupe i refDrmistike grupe za "jed-
naka prava" - svi su Dni cvetali u ime pDkreta za oslo-
bDenje ena. PsihDloka pDlittka iskustva, pregrupisa-
vanje nDve levice, kao i, barem u EngleskDj, izvesno ja-
anje aktivnosti sindikata, sve je to uticalo na stvaranje
enskog pDkreta, .dDk je, s druge strane, .pDkret vrio SVDj .
uticaj na njih.
KaD i veina .ovih pDlitikih pokreta, pokret za oslD-
boenje ena je otpoeo nizDm albi - na ,drutvD i na
raclik:alne grupe kDje je trebalo da mu se suprDtstave. U
toku svog. stvaranja, jedan Dd njegovih najranijih zada-
taka biD je 'pretvaranje tih albi u: a) pDlitiki izazDV
drutvenim institucijama, i b) razvijanje organizacije ko-
ja bi pD svom obliku i sadrini dovela do uklanjanja bit.,.
nih greaka ranijih radikalnih grupa.
Kampanje i njihove implikacije
U svim pDmenutim zemljama, enski pokret je' po-
krenuo kampanje, 'Usmerene mi glaViIle pravce ugnjeta-
vanja ena: ekDnomski, pravni i seksualni; njenu ulogu u
reprDdukciji i sDcijalizaciji dece. U Engleskoj, nacional-
ne .kampanjenepDsredno odraavaju ovu borbu "na svim
frontovima". Postoji kampan.ja irDm zemlje za jednako
nagraivanje, jednake uslDve i mogunDsti za rad; za slo-
bDdan pristup !kontrDli raanja i abDrtusa; za preispiti-
vanje celokupnDg sistema obrazDvanja i za vankolske
deje centre; za stvaranje la:kD dDStupnih, besplatnih ob-
danita i zabavita. Izvesne grupe napadaju ideoloku
eksploataciju ena kaD "seksualnih objekata", .od strane
medija i industrijskih .preduzea, koja se zasnivaju na
seksuallllDj eksplDataciji, kaD to su to, na primer, Plej-
bDj Iklub i Mekina "Mis ,sveta". Nacionalne kampanje pri-
menjujudrugaije vidDve. Unapreenje kontrDle raanja
pretpDstavlja ispitivanje stavDva lekara i ena hirovitDj i
profi.tDm orijentisanoj 'kontroli od stran.e proizvDaa he-
mrkalija i guma, proizvoljnosti zalaenja u takva ispiti-
vanja .kao i 'll blisku oblast ginekDlogije, .odsustvu intere-
sa u vladi, kao i dvoli6nDm, preteranom interesovanju
tampe. Stvaranje centara za predkolsku nastavu pod-
raliumeva razrrnatranje i analizu odnDsa maj'ke i deteta sa
stanovita psiholDgije i zainteresDvanih majiki. Seksual-
na eksplDatacija ena i njihDva prinudna pDtinjenDst u
jednom drutvu kDje se zalae, onda kad t9 eli, za "pri-
313
 rodnost" njihove reproduktiVlIle uloge, dovelo je do po-
jave saznanja o ".kontrolisanju sopstvenog tela" u pokre-
tu. Ova parola znai neto izmeu "imati kontrolu nad
sopstvenim :mislima" (tj. slobodu miljenja) i "Tadnike
kontrole" (fabrike kojom upravljaju radnici). ene zaista
builwamo prodaju Sivaja !tela, ako ne ikao tpmsti1.u1lke, onda
reklamnoj i modnoj industriji itd., uglaVIIlom isto ona:ko
. kaoto i ene i- mu'karci prodaju svoju radnu snagu.
Kao to se radnik nalazi otuen od svog sopstvenog pro-
izvoda, tako se i ena (grubo reeno) mrlazi otUena od
svog sopstvenog komercijalizovanog tela. ensko telo na
reldami moda nije lino njeno, ali je ipak zastupa. U
masama rac1illka se ovo otuenje doivljava pojedinano,
dok ga ene doivljavaju na opti nain. Protestna paro-
la protiv ovoga je isto to i protest protiv jedne druge
dimenzije: njenog potinjavanja despotskom odreivanju
koncepata.
Ovo su samo neke od implikacija glavnih ciljeva ko-
je je obJavio, npr. pokretu Engleskoj. Ako nita drugo,
one dOIkazuju da se dalekosefue reforme mogu postii u
pogledu ugnjetavanja ena. U Americi postoje mnogo i-
re kampanje: preispitivanje (i novo vrednovan.je) uloge
ena u istoriji, eliminisanje seksizma iz zakona, iz tampe
i jz udbenika (isto se ovo odigrava i u evropSlkim zem-
ljama, a zapoeto je, u stvari, u vedskoj). ene u svim
zemljama stvaraju svoja sopstvena feministika pozori-
ta, svoje sopstvene pop-grupe, svoje sopstvene ibioskope.
Principi organizacije
(1) Zato samo ene
Mnogi ljudi, unutar i izvan. pokreta tvrde, da oslobo-
enje ena za:hteva i osloboenje mukaraca. Mnogi ljudi
smatraju da pokret nee imati uspeha, ukoHko ne ubedi
mukarce u svoj znaaj, Hi im ga barem ne razjasni. Ka-
ko moe jedan pol biti slobodan bez drugog? Oba su po-
la 'optereena stereotipnom ulogom polova ... zar ne mi-
slite da mukarci ne bi eleli da budu vie kod kue sa
svojom decom ... ? zar mislite da ne bi eleli da ne mo-
raju da silaze u rudnike uglja i da budu hranitelji ... ?
ene feministkinje, setite se svog enstvenog srca i saa-
ljevajte jade onih Ikoji vas ugnjetavaju ... ene-borci za
socijalistiko osloboenje, seti,te se da u kapitalizmu svi
osim buroazije pate 'Od udaraca svirepe sudbine ... e-
ne celog sveta, ujedinite se, ne vie iza vaih mukaraca,
314
ve ispred !Iljm, budite naa ~vangarda,. primajte udarce,
utirite staze, pruite nam nasu revolucIJu.
;
o
OU naporu da se izbriu d~. ska:r::dnog Jsm~vanja
enskog pokreta, mukarci rad.ikali, kOJI podra~Ju po-
kret zauzeli su razliite stavove u odnosu 1Jl~ !IlJega; od
nap~snog, skoro prosja6kog stava - "pustIte nas :a
uemo", do adstt11paJI1lja unazad -:- ,isamo IJlCllpred, iP? ,a-
iie nam put, vi ste nova revolUCIonarna nada ... mI ce-
mo vas podrati".
U sadanjem trenutku udno je da postoji potreba
za "pravdan.jem" jednog. islkljui~ .~nsk?g pokreta -
ali polto to jo uvek bUlIll dost~ lJudI, I p<;>sto neke grup:
enskog pokreta imaju muke danove -:- Izgleda da yredI
p'okuati. Teko je setiti 'se razloga k~Je: smo.u pocetku
navodili, straha i stida koje smo osecall;, Pa Ip~. se se-
am oseanJa iznenaenja to je "u redu govonJI.samo
enama. Mnoge su od nas doMe od uglavn0ID: ~uskih yPO-
liti kih pokreta, drugarice su pripadale detlIlJstvu, z.en:
ski UTevi nisu bili za nas . .. ozbiljnost ~u 'predstavlJa~l
mukarci. Seam se ,kako me je jedan. muski ~olega Z~PI
tao 'sa ikim sam ila na ruak i kad sam spome~ula Ime
jedne ene, on je rekao: ,jMrzim ene Ikoj: imaJu ~ge
ene za prijatelje". Seam se 'kako su muSlkarcI kOJI su
radili zajedno sa mnom na poslu i u poli!i~om ;adu, z~;
dovoljn'O govorili: "Ona voli da bud~ J~dma z:nay...
Pretpostavljam da su moje stalno traz~nJe dn;gih ~e?-a
smatrali blefiran:jem ... Kako je moguc~ da mS~ ~ila
poastvovana svojim poloajem? A. m?zda sam I bIla.
ta bih drugo radila? Kao ene, da II ~lSm? ?logle ~a s;
dopadamo jedne drugima bez podleganja. tnvIJ~ln?stIma.
Tako smo na primeT, barem u EngleskoJ, gde Je I nastao
pokret za' osloboenje ena kao iskljUivoy ens? pokret,
rekle: "E pa vidite, ene se stide pred muskarclffia: ~a~o
mukarci govore, oni zauzimaju dominCt?tal! po~~zaJ: ze-
ne moraju nauiti da budu aktivne,da l:~aJu Vl~e ~amo:
pouzdanja ... tek tada emo moda mocI da pnmrnlO l
mukaJI1ce". Mi'slim ,da se danas ovaikva odbrambooost iko-
risti samo kao ta:ktika - da bi se neko ko je ~ais.ta st::an
pokretu osvrnuo na ovaj aspekt sa .(:p~vovlt~lJ.~kim) Slffi-
patijama i, prema tome, okrenuo (.I!h, ~os vamIJe. o~oou
la) drugim dimenzijama. Iako ne tvrd:mo da to dOS 1l;ve.k
nije tano - mi. j'o uvek esto popustamo ~uskarc~a
(intelektualno i/ili koketi:r:ajui) - razlog za .segregacI~u
je naime postao tako oigledan, da zabor~v~Jamo n~ IZ-
govore. Mi smo jednostavno (u ovom slucaJU), ugnJeta-
va-na bia i organizujemo se dko -toga.
315
 Ameriki pokret je od svog poetka imao separati-
stika obeleja, slina pdkretu crne sile; one nikada nisu
morale da hudu tako utive kao mi - amerike ene
manje pate od diskriminacije uzauzimanju poloaja kao
i od kripaca u koje dolaze evropske ene zbog uljudno-
sti koja im jeiD:ametnuta na starom kontinentu.
Separatistika politika ensikog pokreta proizlazi mo-
da iz jedine od glavnih manifestacija ugnjetavanja ena:
njihovog nepoverenja; ali ona se sva/kako uliva pravo u
njegovu :osnovnu - teoriju da su ene ugnjetavane kao
grupa i da, ia!ko sve ugnjetene grupe treba da sarauju
d'O izvesnog stepena solidarnosti, njihovo sopstveno m.i-
-ljenje o svom poloaju treba da proistie iz njihove sop-
stvene analize. U sv'Ojstvu aktivne enske organizacije,
pokret za osloboenje ena suzbija potlaeno dranje e-
na u naem drutvu (ene ne smeju biti popustljive, ne-
ne, zavisne itd.) i prua politiku osnovu za arnalizu ovog
ugnjetavanja. Takav separatistiki pokret nikako ne is-
kljuuje svest o drugim ugnjetavanim grupama u kapi-
talizmu, niti smatra da drutvo ne oteuje i mukarce.
P'Okret je u velikoj meri ant~kapitalistiki i kao takav,
pretpostavlja da je svaiji ivot i. potencijal danas nepo-
voljno usmeren. Talkva su uoptavanja, meutim, moral-
na a ne poHtika i mada svi mi elimo slobodu za sve
(muIkarce i ene) t'O moe biti sam.o utopija, u!kolik'o se
prv~ ne organizujemo ok'O specifinih pojava ugnjeta~
VaIl1 a .
(2) Dominacija protiv kolektivnosti
Suprotstavljajui se te'Orijski svakom vidu domina-
cije, jer su patHe od njenog deJstva u prethodnim radi-
kalnim grupama, celokupna politika enskog pokreta se
zasniva na razvijanju 'kolektivnog rada i spreavanju us-
pona lidera koji .nameu svoju linost. Posmatrai spolja,
k'Oji poku.avaju da sagledaJu politiku grupe, zameraju
odsustvo Jednog centra. Oni su tolik'O navikli na "govor-
nike", da ih nJihovo odsustvo zbunjuje.
ene, koje su bile 'Obuavane i vaspitavane da budu
pasivne i 'Povuene, vrlo su osetljive na svalIro ponudu da
ponovo zauzmu drug'Orazredne pOloaje. U mnogim gru-
:pa:na postoji rotacija u poloajima organizacije, interv-
.1 U1m a za tampu, radio .i televiziju, dranju g'Ovora itd.,
tako da niko ne moe da postane isuvie struan i niko
ne moe da namee svoje line inhibicije. Izvesne grupe
koje ne ele da zbog odsustva Hdera doe do suvie ve1i-
316
kog razilaenja, obrazuju svoje grupe na fonna!lno:demo-
kratskoj osnovi: pomou .institucionalnih metoo.a:::ak
obezbeuju, da nllirone moe ni da d'Ominira; !Ili da- he
uestvuje u vremenu odreenom za diskusiju~ Druge gru-
pe preuzimaju kolektivno pisanje radova i knjiga, a' jav-
ne govore uvek dre grupno. Ovaj naglasak na !kolektiv-
nom radu se suprotstavlja kako hijer:arhijS:koj prirodi
ugnjetakog druo1va, tako' i irolaciji i/ili potinjenosti na
koju 'su ene prisiljene 'll svojim domovima i u svoj-im
linim veZama.
ene, koje su od detinjstva bile usmerayane !ka uda-
ji i ivotu u "svetu mukaITaca", vezuju se primamo za
njega, dok se jedna s drugom takmie, bilo za mukarca
ili za najistije rublje u komiluku. Zajedniki rad sa
drugim enama u jednoj jedinstvenoj borbi prevazilazi
ovu izolaciju i takmienje, a kolektivni rad je .deo tog
procesa; ~odbijanje lidera predstavlja odbijanje odnosa
mukarac-ena ili takmiarskog odnosa i~meu ena, ka-
kvi postoje u drutvu kome se suprotstavljamo.
(3) Mala grupa
Osnovnu organizaciO!llu jedinicu u pokretu za oslobo-
enje ena predstavlja mala grupa ik'Oja se sastoji od est
do dvadeset etiri -ene. U toku svog razvoja grupa se
menja. U poetku, O!Ila predstavlja nain da .se ostvari
blizak zajedniki odnos prijateljstva meu enama. U
zavrnoj fazi, mnoge male grupe postaju revolucionarni
kolektivi sa zadatkom da daju analiru ugnjetavarnja ena
i da, prema tome, razrade i taktiku. Ovaj je prelaz obe-
leen buenjem svesti o tome da enski 'Problemi nisu ni
privatni ni lini, pa prema tome to nisu ni njihova ree-
nja; ili drugim reima, to obe:leava promenu od line
svesti (u psiho-terapeutskom smislu) do grupne svesti ili
ekv,ivalenta ,,'klasne sves1:i" ugnjetavarne linosti. Mala
grupa omoguuje prelaz sa linog na politiko i istovre-
meno ili. povezuje. ene su, meutim, usmeravane prema
dvema .supr'Otnim reakcijama: zato to su ,,ene", mogu
se beskonano baviti samo svojim linim ivotima, ili,
zato to su potinjene mukarcima, :podraavaju njiho-
vim stilovima :kada se pridrue nekoj politikoj organ.i- .
zaciji i ne mogu da disiku1:Uju o lilnim. problemima, ve
analiZiraju tzv. ,,'Objektivne" uslove,to, u stvari, jedno-
.stavno znai n.eije tue probleme u nekoj drugoj oblasti.
"ene koje nisu u stanju da se suoe sa odreenim
oblicima ugnjetavarnja u svom linom ivotu, postaju veo-
317
ma nesigurne kada poinju da govore o oblicima ugnje-
tavanja koji ugroavaju druge ene. Karakter i stepen
ugnjetavanja zavise od klase i rase, i ene :razliitih kla-
sa .i rasa se moraju pre svega suoiti sa onim oblicima
ugnjetavanja, koji se nalaze u njihovim sopstvenim uslo-
vima. Ukoliko ne moemo da se suprotstavimo sopstve-
nim problemima, tIlemamo prava da tvrdimo da znamo
reenja za tue."s . moralne stavove, itd. Na takav je nain, jedan lini do-
Mala grupa obezbeuje svakom pojedincu ({kroz so-
lidarnost i odsustvo suenJa) mogunost ispitivanja li
nog is:kustva u pogledu ugnj'etavatIlja {da jaue i vie, da
plae i da se ali), pa da na osnovu 1:oga ~ude u mogu
nosti da shvati i druge, kao i nain na 'koji dolazi do
ugnjetavanja.
Koncepti pokreta za osloboenje ena.
Politika organizacija pokreta za osloboenje. ena,
kao jednog iskljuivo enskog pah-eta, zasnovanog .na
maksimumu kolektiv;nog rada i mi,nimumu dominacije
od strane "lidera", proizvela je (a i sama je nJima bila
proizvedena) izvesne koncepte. Ovi su koncepti, s jedne
strane, njegov prvi doprinos razvoju njegove prve poli-
tike, a s druge, izraz shvartanja problema ugnjetavanja
ena. U prvu kategoriju spada "buenje svesti", "neemo
lidere" i "neemo elitizam"; U drugu spada ".seksizam",
"muki ovinizam" i ,;feminizam" .. Bilo da pozajmljuje
ili stvara ove .koncepte, enski pokret ini prve korake
ka prevazilaenju svoj-ih 'Sopstvenih zaetaka {prvobitnih
"pritubi" ena), ka organizova!l1ju u politiki ,pokret.
(1) Buenje svesti
Mnogi pripadnici p()ikreta vide u buenju svesti naj-
vaniji doprinOS poikreta jednoj novoj politici. Zenski
pokret je prvenstveno zainteresovan za onaj vid politike
koji nosi obeleja 'linog iskustva. Zene ,koje prilaze po-
kretu zbog neodreenih frustracija u svom linom ivo-
tu; uviaju da ono, to su one smatTale linom dilemom
predstavlja drutvenu pojavu, pa prema tome' i politiki
probleII1. .Proces pretvaranja skrivenog, individualnog
straha ena 'll zajedniku 'Svest o znaaju njiliovog dru-
,sPamela Allen, "The Small Group Px:ocess", str. 15, The
Small Group, Three Articles by' Lynn O'Connor, Pamela Allen
Liz Banding, Women's Liberation Basement Press, Berkeley.- '
318
tvenog problema, oslobaatIlje gneva i straha,::.borbru,za
javno iskazivanje bola i njegov preobraaJ 'llpoliti&ked~
ljeve, to je ono to nazivamo "buenjem svesti". esto
se daje paradigma male grupe ena u kojoj se. jedna,.re~
i da opie sVa svoja oseanja u vezi sa abortusom koji
je 'imala; .druge zatim slede taj primer. Ukoliko nisu wa-
le abortuse onda opisuju svoja strahovanja,drutv~no
ivljaj, :koji je bio osuen na zaborav, bio razmatran kao
manifestacija uslova ugnjetavanja u ivotu ena: lini
. problem je postao presudan vid jednog opteg politikog
problema.
Oni koji ele da umanje maaj ovakvih skupova,
podrugljivo ih nazivaju "grupnom terapijom". Ova je
optuba zanimljivija nego to to eli da bude. Otkriva
istovremeno i netanost i predrasude. Moemo se, zaista,
zapitati zato bi u zemlji kao to su Sjedinjene Amerike.
Drave; u kojoj je srednja graanska klasa opsednuta po-
trebom za psihoterapijom i psihijatrijom, bilo (aJ iega
ravog u tome da !Ljudi podraavaju "grupnu terapiju", i
(b) zato ne znaju ta je u stvari grupna terapija? U jed-
nom skupu enskog :pokreta, 'll cilju buenja svesti, jed-
nostavno ne. postoji "nepristrasni" terapeut: svi uzimaju
uee i svi su stavljeni na tapet. Ali zato bi, i -kada .bi
to bio sluaj, ovo ,predstavljl:ill.o neto sramno? Oigledno
klevetanje terapije je, samo prikriveno nipodatavanje
ena: opet se ale, prepriavaju svoje jade, zanovetaju ...
treba im, zaista, jedan dobar terapeut (izmiljotina dva-
desetog veka - zamena za roditeljske kame).
Koncept "buenja svesti" predstavlja, 'll stvari rein-
terpretaciju jedne kineske revplucionarne praikse ,,iska-
zivanje gorine" - ikoju upranjavaju, umesto kineskih
seljaka, ene srednje drutvene adase, u zemlji prepunoj
.psihoterapije. Ti su seljaci, pritisnuti velikom prinudom
i bednim siromatvom, reili da raskinu sa shvatanjem
da je njihova sudbina prirodna pojava tako, to bi se na
nju glasno aHli. Prvi simptom ugnjetavanja je potiski-
vanje izraavanja; patnja je tako potpUiIla i prihvaena,
da se njeno prisustvo i ne spominje. "Iskazivanje gori
ne" Je buenje svesti jedne, praktino nesvesne potlae
nosti; uvianje nepravde nanesene jednoj osobi, podsea.
na .druge neprav.de nanesene celoj grupi. Niko ne smatra
da bi ova revolucionarna pra'ka, mogla biti II potpunosti
preneta iz ivotnih uslova seljatva u Kini pre revolu-
cije, 'na pokret za osloboenje ena 1,l razvijenim !kapita-
listikim zemljama. Postoji, meuttiri, izvesna bitna ve-
za koje ne vrea :kineske seljake. Poto su im odavno
 dodeljene druge sfere, njihov "drugi svet", ugnjetavanje
ena je srkiveno daleko od svesti :(ova dilema je dobila
naziv "ene ne ele da ;budu osloboene"); 1>Qtrebno je,
pre svega, prevazii ovo prihvatanje situacije ikao "pri-
rodne", a ,bede ;Jcao "line". ,,:Buenje svesti" je u iska-
zivanju nedoreenog: suprotno" u stvari, od ,jzajedni
kog ogovaranja" ..
Iskazivanje ,nedoreenog, predstavlja lllaTaVnO i cilj
OZbiljnog psihoanalitikog rada. To na a'lost nije nje-
gov preovilau'jui dlj. KO!Ilcejpt i praksa ,jbuenja sve-
sti" jesu pretI1peli degradaciju u toku. svog razvoja u
jednoj zemlji, koja se predala degradir:anoj psihotera-
piji. Sirenje Esseliu metoda i "terapije zbliavanja" je
imalo deJstva na mnoge vidove radikah+e politike. Evo-
ciraJui, namerno, Illedoreeno {bolje rei "neizTecivo"
u uem smislu), izazivajui nedozvoljeno ~krei tabue
- senzualno, seksualno i duhovno "dodirivanje" meu
"neprikosnovenim" strancima), ova terapija [lam je raz-
otkrila opseg :naih inhibicija, ali se Illa ,tOllIle i njeno dej-
stvo ;zavrava. Odgajeni u jeooom drutvu koje nas spu-
tava, nii se pridruujemo skupovima terapije zbliava-
nja u svojstvu inhlbiranih individua ikoje ele da upo-
znaju druge inhibirane individue. Mi raski-damo sa na-
im inhibicijama, "uspostavlJamo kontakt" i ... posta-
jemo :mdnhibiTane individue? iModa - a u ikom cilju?
Da li postiemo unutarnji mir, snagu, "zajednitvo"?
Za ta? Od iI1lhibiranihindividua, kroz grupu, do nein-
hlbiranih iIIldividua. Na ~oj putanji svesti. Revolu-
cionarna politika je linearna - mora se pokrenuti' od
pojedinca, preko male grupe, do celokupnog drutva.
Neke grupe za ,)buenje svesti" u enskom pokretu
su doivele sudbinu vrtloga. Individua - m.ala ,grupa
- individua. Usamljene ene su napustile dom !i. vratile
se natrag domu. iN:ilkada ne naputajui svoj uzani mg,
Amerikanike srednje drutvene klase su prihvatile Jkine-
~ko verovanje kao svoju modu. enski pokret je ovoga
svestan, ikao to je svestan toga da je mogunost izra-
avanja privilegija koja se lako moe zloupotrebiti:
"ene u grupi su takoe smatrale da bi buenje svesti
treba10 da predstavlja sredstvo :politikog razvoja, ume-
,sto da bude samo sebi cilj. ene u grupi s~ takoe sma-
trale da je buenje svesti naroito odgovaralo enama
iz sTednje i vie :klase, .koje imaJu veoma razvijen nairi
izraavanja i da su te ene mogle da zadobiju nadmo
nad grupom :na osnovu svojih sposobnosti II ovoj njenoj
glavnoj delatnosti."6
Pamela Allen, naved. delo, str. 12.
320
(2) Muki ovinizam i muka nadmonost
'.
,,Muki ovinizam" znai biti isuvie muko. Ili je
muki ovinista iIIlternalizirao muku dominaciju u na~
em drutvu, pa Je ikroz svoje posebno delQvanje i shva~
tanje ovaplotio ovu "nadmonost" ili je, kao to veruju
radikalne feministkinje, ovaj stav. postojao je jo pre
svih .odree.nih drutvenih ,informacija: "... Mi sma-
tramo da je primarna svrha mukog ovilIlizm.a u zado-
bijanju psiholokog zadovoljaV'anja egoa, a da su eko-
nomske posledice ovoga sekundarne manifestacije ...
Iz tih razloga mi [le smatramo .da kapitalizam, ili bilo
koji ,drugi ekonomski sistem, predstavlja glavni uzrok
ugnjetavanja ena, niti smatramo da e to ugnjetavanje
I\estati kao rezultat iskljuivo ekonOllIlske revolucije.
Politiko ugnjetavanje ena ima svoju sopstvenu iklasnu
dinam!i.ku. Ta' se dinamika mora shvatiti u odreenjima
prethodno nazvanim "nepolitildm" - naime kao po-
litika egoa... II kojoj (se) identitet mukog egoa po-
drava lIla osnovu njegove sposobnosti da vlada nad en-
skim egoom. Mukarac zasniva svoju "mukost" u di-
rektnoj proporciji sa svojom sposobnou da njegov
ego Illadv,lada njen,' i iz tog 'Procesa crpi svoju snagu i
sa!IDopo~da'l1je. Ova je potreba mukaraca, iako de-
struktivna, u tom smislu bezlina. Ona ne proistie iz
elje da povredi enu kojom dominira i !koju unitava;
on [luno iz potrebe za oseanjem vlasti, mora da uni-
tava njen ego i da ga potinjava svome ..."7
Radikalne feministkinje smatraju da je psihologija
primarna 'Odrednica mukog ovinizma. SocijaliS1:lkinje
vide u drutvenim formacijama nain oblikovanja !indi-
vidualnog ponaanja i psihe. 'Bez obzira na analizu, iz-
raz, poto je deskriptivan a ne analitiki, ima iste im-
plikacije: oznaava oveka koji zauzima pdloaj, svesno
ili insti.nlktivno, dominacije (i egoizma) nad ena!IDa i pro-
tivu nj-ih, iskljuivo na osnovu svog statusa mukarca.
(3) Seksizam i "patrijarhat"
"Seksizam" se kao izraz sve vie upotrebljava, dok
je ,;muki ovinizam" ~kao izraz) neto rei. !Njegov je
koncept veoma slian "rasizmu" i ukazuje na ponienje
jednog pola od straIIle drugog {u stvarnosti i u stavovi-
1 New York Radical Feminist Manifesto, Cellestine Ware,
naved. delo, str. 58--59.
21 Marksizam u svetu 8-9 321
ma). Na jedno drutvo podeljeno na' osnovu polova.
Dok _se muki ovinizam uglavnom odnosi na .pojedi:t:tce,
seksizam. OZ!iaava 'celokupno drutvo" i njegovu kultu-
ru. Jedno od najpotpUnijih. ispitivanja 'ovog Jron.cepta,
.dato je !u "teoriji seksua1ne politike" i "belekam.a o
teoriji patrijarhata" Kate Millett u njenoj nedavnoj knji-
zi Sexual Politics.8 ,;Patrijarhat" se upotrebljava (dosta
neodreeno) kao izraz koji oznaava ne 1dliko vladaVi-
mi oca, ve u irem smislu, Ikao vladavinamu!karaca.
Kate Millett tvrdi da je "patrijarhat" sveoptl(i geograf-
ski i istorijski) model odnosa zasnovanog na vlasti" -i
dominaciji. Ona tvr.di da je u "patrijarhatu", sveprisut~
ni sistem muke dominacije, i enske potinjenosti po-
st~gnut putem socijalizacije, sproveden ideolokim sre<;l-
stvinia i odravan mstitucionalnim metodama. Mukar-
ci doJIliniiaju po navici (to je posledica psihologije; sO-
cijalizaCije fideologije) a Ikada je potrebno i sHOni ~kon
troli.u privredu, dravu i njene predstavnike, npr. vOj-
sku, i dre monopol nad seksua~njrn iIlasiljem). Prema
ovoj, teoriji "patrijarhat" proima sve: zadire uiklasne
raz'liike, ra2lliita drutva i istorijske epohe. Njegova je
glaViIla. institucija porodica: poto i:ma veoma nestabil-
:im bioloku osnovu, "patrijaI"hat" se mora oslanjati 'Ila
,;nasleenQj" kulturi i vaspitavanju mladih. On opstaje
kao sistem vlasti, jer je tako duboko ukorenjeIi: da se,
ne mora dOlkazivati pozivajui se na ono to je "prirod-
illO" j. za ta tvrdi da je neopozivo. Razliita drutva ~
kada nisu ponudila prave alternative: ,,Moda je najjae
oruje ,patrijarhatu njegova sveprisutnost i dugovenost.
Ne postoji nita to bi moglo da mu se suprotstavi ili
to bi moglo da ga opovrgne"9. Patrijarhat traje, zato
to' traje. '
"PamjaThat", prema ,tome, predstavlja seksuainu
politiku, pomou koje mukarci uspostavljaju svoju
vlast i dre kontrolu. Sva su drutva i sve grupe u nji-
ma ,;seksistilke" - ne u onom .smislu u kom bi se mo-
glo tvrditi da su sva ;,drutva rasistika", ve u mnogo
dubljem' smislu, da je itava njihova organizacija, na
svakom stUpnju, predodreena dominacijom jednog po-
la mad drugim. Izvesna odstupanja .su manje znaajna
od opte is-tine.
I 'Kate Mi1lett, Sexual Politics, Doubleday Inc. 1970. V.id,.za .
netQ" potpuniju diskusiju. o njenoj tezi str. 82-84.
9 Kate Mi:lleci:, naved. delo, str. 58. . l La force des choses. - Prim. red. R. 1.
322
(4) Feminizam
Feminizam je ibio definisan na razne naine, a -;sad
se ir(jko upotrebljava u oznaavanju svih onih kojI' se
aktivno zalaU za prava ,ena na emancipaciju, slobodu
i jednakost. Ua definicija je ona, koju je u negatiVnom
smislu dala Simone de Beauvoir u svojoj autobiografiji
'Force of Circumstances.
"Nikada nisam gajila :iluzije o promeni eninog po-
loaja; to zavisi od budueg I"ada u svetu; do znaajnih
promena e doi samo po ceni revolucije u proizvodnji.
Zato sam izbegavala da padnem u zamku ,feminizma' "10.
Danas su, po mom miljenju, samo "liberalne fe-
ministkinje" one, koje gaje iluzije da se drutvena jed-
naJkost moe postii u jednoj demokratskoj kapita:!isti
koj zemlji bez revolucije; "radikalne feministkinje" sma-
traju, meutim, da se ono nigde ne moe postii bez
presudnog delovanja femi:nistike revolucije. Liberalne.
fe:rninistkinje i radikalne feministkill1je, meutim, ima-
ju zajedniki stav, da je mogue suprotstavljanje ugnje-
tavanju ena, nezavisno od drugih. ugnjetavanJa, dok
pripadnice pokreta za osldboenje ena, Ikoje prate ma-
terijalistiku analizu, ka:o Simone de BeauvoiT, smatra-
ju da je ono osnoV1Ili i sutinSiki deo jedne ire revolu-
cionarne borbe za promenu dominirajueg naina pro-
izvodnje od kapitallima, socij~ma -i najzad, do komu-
nizma*. Radikalne feministkinje su sada sklone ka po-
novnom uspostavljanju ove razliIke u stavovima' prili-
kom zasnivanja svoje teorije, tako da se moe rei da
je "feminizam" verovanje da je ugnjetavanje ena prvo
'i najvanije i odvojivo od sVa!kog drugQg istorijskog
konteksta. .
(Juliet Mitchell, "The Women's Liberation
Movement", Woman's Estate, Penguin
Books, Balthimore, 1977,', str. 40--66)
Prevela Jovana PajeVi
10 Simone de Beauvoir, FQrce o.f Circumstances, Andre
Deutsth, 1965, str. 192. ,
* Cjelokupni angaman Simone de Beauvoir posljednjih go-
dina (u koji ovdje ne moemo ulaziti, ali koji proizlazi iz njene
tijesne saradnje sa neofeministkinjama potvrene i u rubrici .;,Le
sexisme ordinaire" asopisa Les temps modernes) pokazuje da.
je ona danas daleko radikalnija, ak i eksplicitno, nego, to bi
~e to ~oglo zakljuiti na osnovu njenih knjiga Le deuxieme sexe

Ulrike Prokop
STVARNOST I ELJA
Poloaj ene: proizvodnja, proizvodne snage l stva; i jedna i dnuga su:3- vladajucemtIpu pr~~o~~e
proizvodni odnosi
Poe li se od stava o emancipaCIjI zasnovanoj na
radul, ne mogU se shvatiti kvalitativne strukture, poten-
cijal, protivrenosti i dvosmislenqsti poloaja ene i dru-
tvenog kairaktera koji 'Se ~ tog ,poloaja ,ramr.ija. Mnogo
dalje ne moe odvesti ni pokuaj da se konstruie idealni
tip ene kroz sve "muke" i ,,enske" 'karakteristike2
Emancipativni potencijal ena ne moe zacelo isIm-snuti
iz idealnog saimanja suprotstavljenih kategorija. Svako-
dnevni poloaj ene u kui, u porodici, ru mrei prijatelj-
stava i poznanstava i u radnoj delatnosti (koja je .svemu
ostalom podreena) obino ,se dublje ne analizira, mada
su ene usredsreene (izmeu nezadovoljstva i protesta)
upravo na sferu svakodnevnog. Ni problemima uloge
ene i njenog drutvenog karaktera ne pristupa se pola-
zei od protivrene strukture ove sfere. Ovi problemi &e,
naprotiv, svode na specifian problem deije sooijaliza-
cije; u tom se procesu devojice, u odnosu na mukarce,
1Upor. prvi deo [ovde neprevedeno. - prim. prev.].
Najvei
l deo psiholokih istraivanja o ,,enskoj linosti"
ograniava se na njeno fragmentovanje u razliite karakteri-
stike seksualne uloge (na primer, na reakciju na strah, agresiju
i dominaciju, introvertnost - ekstrovertnost, samopotovanje,
snagu Ja, motivaciju za. efikasnost), i na poreenje 'mukarca
i ene ,u ovom smislu, a da se pri tom ne razvija jedna odgo-
varajua teorija o uslovima i mogunostima drutvenog ka-
raktera ene. Upor. kao tip takvog naina postupanja: Edwin
C. Lewis, Developing Women's Potential. Druga istraivanja na-
stoje da analiziraju neke karakteristike uzete izolovano (na pri-
mer, pasivnost, zavisnost, agresivnost, identifikacija, itd.) u od-
nosu na fizike funkcije enskog tela (upor. Judith M. Bardwick,
Psychology ot Women).
324
9;:;;:-,:
manje podstiu prema nezavisnosti i one iskua:va]u~;y:~9#'
brigU roditelja, manji drutveni pritisak u pravcil.(iz;-
gradnje vlastitog identiteta (nezavisnog od .majke), a,' s
druge .strane, vie ih uvebavaju za odravanje isto~.
Ali ni ova socijalizacija ne analizira se na zadovoljava~
jui nain. Najvie t? se ini. t? je da se ~ajikama. daju
saveti da budu manje permIS1.vne; da bi se p~o1ZVele
strukture linosti jakog identiteta, majke ne bi vie
smele da postupaju prema svojim kerkama kao prema
biima ikoja su nespremna i kojima je potrebnallatita.
Ali zbog kojih .motiva majke faktiki. raz~~u ensku
ulogU (kojoj je potrebna pomo i staranje kOJa 'je ~!lsno
vana. na redu i istou) i muku ulogu (snano motiVlsanu
prema ef.ikasnosti i taikmienjuna osnovusamodisci~
pline)? Ovu diferencijaciju uloga one prihvataju ne,s.amo
zbog tradicije ve i zbog sop;stv:n~g neposre.dn?g .IS~
p. poloaju. ene. P~akt~c:r:e pretpostaVike :so<;IJaliza~IJe
seksualnih uloga pOJavlJUJU se odreene prOIzvodnjOm
koja karakterie poloaj ene.
Proizvodnja
Aktivnost ena u okvdru kue, poroelice, vaspitanja
i drutvenih odnosa politika ekonomija defip.ie kao ne-
proizvodnu.3 Ekonomske analize esto zakljuujl.1 '7 zbog
pogrenog izjednaavanja proizvo:dnog ra~.a s c!,rustveno
potrebnim .radoJ:? ~ da ~~era. l1pnvatnog ,~vota ...(unutar
koje ene rade ~ mdentifikuJu se) buduO). da mje ..nepo-
sredan nroizvoa vrednost), "nije kreativna". ,',
. "Iaiko ~vakidanjic;a odreuje sudbinu veeg., dela
naih savremenika - onu nesposobnost za 'kr~ati\1D.ost
zbog koje je slobodno vreme je~ odl1:ak da s.e u;nakIi.e
ovom svetu prinude i terora - zena Je ta kOJe Je J>O<!-
nosi i u njoj dvostruko pati. Ona ivi u samom srcu ,s~aki
danjice, poto je u najveem broju sluajeva on~.nJena
u.praviteljica. Iskljuene iz proizvodnog rada, k<?JI obu-
y
hvata samo 35% ena U r-adnom dobu, zene su ibltnO ne-
j{,reativne."4
Pojam proizvodnje ne implicira samo pro~odn~ll
dobara ve i proizvodnju drutvenih odnosa: prOIZVodnja
je drutveno potrebna delatnost. U uslovima buroaskog
3 Upor. prvi' deo, gl. 2. 1. [ovde neprevedeno; - prim.
prev.]. ,
Claude Javeau, La sociologie de la femme et la femme de
la sociologie, str. 630.
,325
 c4utva proizvodnja dobara pretee i poprima takav zna-
aj da prikriva opti pojam proizvodnje.5
Pojam predmetne delatnosti "koji Marx kJritiOki Taz-'
vija u prvoj Tezi o Fojerbahu kao sintezu tradiciona1no-
.JkcmtempilatilV'D.og lIIla.rr1k!smna i a:kJtimog alli ne i' ruIlrr:to
delatnog idealizma, nikako se ne ograniava... na rad
kao instrumentalnu delatnost neposredne organske raz-
mene izmeu oveka i prirode, ve mora obuhvatiti i
odnos meusobno povezanih subjekata."6
. Uputiti na ovu vezu je nuno kako bi se pristupilo
pitanju svesti i mogunosti ena, poto su se njihove spe-
cifine sposobnosti razvijale u okviru podele rada u ok-
viru porodice. Deformacije, kao i razvitak sposobnosti,
valia sagledati kao element "drutveno potrebne proiz-
vodnje. One ne mogu da budu odmerene na osnoV1U teh-
nikih specijalizacija i sposOib~..o_sti i odgovarajueg pona-
anja ikako se one razvijaju u industrijskoj sferi.
Sledstveno ovom proirenom pojmu proizvodnje mo-
e se govoriti o proizvodnji ak i u okviru poloaja ene.
Ne samo da se u kucnom radu i odgoju dece odVlijaju
uloge koje se mogu kvantifikovati, nego upravo lU nainu
proizvodnje (od strane) ena - u vaspitanju i komuni-
kaciji - proizvodnja drutvenih odnosa i "nematerijal-
nih. proizvoda" obavlja jednu odluujuu funkciju.
.NaiIn proiwodnje ikoji je IsauvaJn u .ovom oikw.ru
ujedno je nerazviien i napredniii. Repetitivne delatnosti
u sferi proizvodnje robe kao okvir institucionalizovane
inoyaciie. uobjektivnoin su odnosu s organizovanim pre-
bbraaiem i s progresivnom alkumulaciiom znanja. IProiz-
vodnia koja jeste i koja je bila specifina za ene, pred-
stavlja, naprotiv, nii stupanj podrutvljenja ljudskih od~
nosa. To se izraava u manjoj podeli Tada,. ali i u ma-
njem apstrahovanju od konkretnih potreba i interesa.
Individuumi se percipiraju kao osobe, a ne samo 'kao
nosioci odreenih drutvenih uloga.
Proizvodne snage
U okviru takvog tipa proizvodnje razvile su se odre-
ene iplI'oizvoooe snage7. svojstvene enama, ikoje su se
: Upor. Henri Lefebvre, Das Alltagsieben in der modernen
Welt, str. 48 i dalje.
6 H.-J. Krahl, Konstituti011 und Klassenkampf, str. 392. .
7 Materijalne proizvodne snage, zajedno s odnosima proiz-
vodnje, ine materijalnu proizvodnjU. Proizvodna snaga .ie ljud-
ska radna snaga, naime snaga koja, kroz upotrebu materijalnih
sredstava za proizvodnju, proizvodi sredstva za. zadovoljavanje
sauvale, mada u nerazvijenom obliku: tosu~ pfe svega,
sposobnosti komunikacije "orijentisane prema potreba- .
ma". Pod "orijentacijom prema potrebama" ovde podta-
zumevamo .mogunost i sposobnost koje su strukturaln<>
. sra'sle (ne uvek razvijene)' u ~ainuenskog iskustva
(vie nego mukog) za izraajno, neinstrumenta.1ri.(), za
ponaanje koje nije o:!jen~~ano p~enstven<:> na.os!V~
renje odreenih buduc~ ciljeva,. vec pre..n:; .stru.ktU.ni.;..
sanje neposrednog "odliva afe~~vne teD.ZlJe . 1 na t;t~
ljavanja od neposrednih pretnJ1.8 To se na egzemlar~
nain vidi u .odnosu majka - dete.
"U oblicima ponaanja unutar uspenog Odnosa m~.j
ka - dete ovekoveuje se jedan nain proizvodnje. na
koji se moe gledati kao na ostatak matrija!!'halnog -na-
ina proizvodnje. Bilo bi pogreno svesti ih na isti hor-
monalni proces, na bioloki zasnovan "materinski in-
stinkt". Oni su radije za enu poslednja 'Qdbrana vlastj.-
tog najna pr.oizvodnje, okrenutog prema iadQvoljavanju
potreba ("postupati prema detetu shodno njegovim spo-
s(JIbnostima, zadovoljavati njegove potrebe po svaku, ce-
nu"), a protiv okoJ.nog patrijarhalnog li kapitalli.stikog
sveta.. Ovaj nain proizvodnje apsolutno je' nadmoan
mehanizmima 'Okolne sredine, ali ostaje s onu stranu
nivoa socijalizacije sloene drutvene komunikacije. U
nadmonosti ovog naina proizvodnje zasniva se eman-
cipativni potencijal ene: ona raspol~e iskustv:in1a,' m~
koliko reprimiranim i defo:rnnisanim, jednog 'nadm-<;lm-
jeg naina prizvodnje."9 ..
Proces interakcije izmeu majke i deteta sasooJI..:se
u Uzajamnom. pr.i.lagoavanju koje ima sopstveni rit~
i u kojem nametanje apstraktnih normi (na pI'i.me:r:, .rj-
gidno priuavanje na istou) interv.~ie na destruktiv~
nain. IO Ovo je 'stvarni aspekt utopIjskog karakter.a_ 'kOJI
materinstvo, majka, predstavlja kao simbol miTa. U sim-
biozi majka - dete sadrano je mns>go vie ~ Tevnos~e
i uredne brige. Dojenie novoroenceta, na pnmer, nIle
naprosto pribavlianie hrane koje zahteva odreenu .teh-
niku vetinu; [ ... J "dojenje je samo jedan deo, lako
veoma znaajan, odnosa izmeu dvaju ljudskih' bia.
Njih dvoje, majka i novoroene, imaju priliku da meti
vitalnih drutvenih potreba. U materijalne proizvo\ne~ sDt'-J?:e
spadaju priroda, nauka, te~a i sama drutven~ org!UllZa,c.lJ~.
Upor. K. Marx: i F. Engels, Dze deutsche Ideologze, . MEW, t; 3,
str. 29. i dalje. ..
, T. Parsons, The Social System, str. 4 9 . . ..
O. Negt i A. Kluge, Oeffentl~qhkf!:it u~d Erfahru'!lg:, s?,. 50.
10 Upor. A. Lorenzer, Zur Begrundung emer materzalf.Stf.Sc~en
Sozialisationst1zeorie, str. 128. i dalie; o problemimakomunika-
cije izmeu ina.jke i deteta, vid. R. SpitZ, Der Dialog entgleist.
.327
 "~=Jb6mbudusjedinjeni snanom ljubavnom vezom. [ ... J
~~ dospeju cl? :uzaJamnog skla<:Ja -to se moe dogo-
"?iti neposredno ~ P?sto nadvladaju Unutranje sukobe-
Jedno u drugo nnaJu takvo poverenje i taIm se dobro
razumeju da hranjenje moe -da bude preputeno samo
sebi."ll "
" 9~os. izmeu majke i deteta zahteva od majke Tas-
o
polozenje l sposobnost da stvori izvestan afektivan od-
nos. Ovaj odnos, identifikacija s novoroenetom omo-
guuje majci da zapazi i odgovori na mnoge preve'rbalne
~ignale koje dete emituje kao izraz stanja svojili potreba.
. ~;Ona ~ r~eti ~aznai kad.dete okrene .glavu i
odbIja d~ SIsa, lli kada, umesto da sisa; zaspe II njenim
ruk~a ili~ kada postaje nemirno i nee da sisa. Ono je
s~? uplas~no .od sopstvenih oseanja a II tome moe,
s~Jnn strpl~~~em, da mu pomogne majka kao niko dru-
gI, omoguuJuCI mu da se igra, da oblizuje bmdaVlice ili
da ih dodiruje. Ako novoroene moe da ini sve to
II.Iu se dopada, napokon je spremno -da ri2likuje i da
o
Slsa."ll
Odnos majka - dete je po sadraju, ria prvom me-
stu ljubavni odnos. U njega se ipak ubrzo umeajumo-
menti priuavanja na istou i represivna shvatanja o
seksruanim uloganiaY Iza formulacije prirodne fjUJbavi,
umea i prirodnog .razumevanja majke, stoji u isti mah,
po W.innicottu, zahtev za oslobaanjem ovih proizVodnih
snaga, zahtev za "zdravljem" majke i okvirom time'i
o
vremena, potrebnih kao spoljanji uslov da bi se s dete-
t?ID: uspos.taviozadovoljavajui odnO'S.14 Zdravlje i afek-
tivne sposobnosti maj-ke uslovi su za fiziko i psihiko
zdravlje deteta kao i za majinu sreu. Odnos majka _ "
~ ,,!et~ primer je Jednog drutvenog odnosa u kojem sje-
dinJenJe ne dolazI kroz formalizovana prav.fia, ve' kroz
rarumevanje i identifikaciju, koje na taj nain omogu-
uju podudaranje interesa. Drutveni karakter ene odIi-
kuje se, naime, slabijom razgranienou vlastitih irite-
resa i vlastitih oseanja u odnosu na tue interese i tua
"oseanja.
Strukturalni elementi enskog naina proizvodnje,
komunikacijskog i orijentisanog na potrebe, samo su
deo enskog iskustva i drutvenog karaktera ene II ce-
lini; tamo pak .gde ti elementi Qrijentacije na potrebe
ostaju uvek slabi i nerazvijeni, a u obliku u kojem se o
II D. W. Winnicott, Kind, Familie, Umwelt.
12 Isto, str. 19.
13 Upor., s tim u vezi, deo drugi; gl. 1 [ovde neprevedeno _
przm. prev.]. o o
14 Upor. D. W. Winnicott, naved. delo, str. 35. i 41.
328
empirijski pokaruju, nikako ne zasluuju da ~udu 'ide~
lizovani.15 Odluujui element svakodnevlIl.og IVota naJ-
veeg dela ena jeste to to s.e .u. njihovoJ a~tivnosti;ne
artikulie podela na manuelni l mtelek.tualni rad. Tnne o
se, izmeu ostalog, objanjava i njihovo. ,iinstinktivno"
odbacivanje i nerarzumevanje "apstra:ktnih" veza; Ten-
dencijsld, meutim, nain iskustava ena .(sa sv.im svojim
slaJbostima) orijentisan je na potrebe (tj. na ko11lkretne
stvari i osobe, i 'll najmanju ruku slabo instrumentalan).
Upravo ovaj as:pekt gotovo i nije dollirnut empirijskim
istraivanjima. ene najvie vole posloye v~z~e za. od-
nose s osobama, vie nego one sa stvarIma l SImbolima.
I mlade i odrasle pokazuju motivacije povezane vie s
grupom nego s efi:kasnou. 16
o O" "
"Ve u: predkolskom dobu devojice pokazuju druk-
iji stav nego deaci s obzir-om ~ intel~k~~e zadatke.
Devojice vole da se dopadnu, uce da bl n.aI~le na .nakl~
nost i prizn8lIlje; ako su obdarene, potcenJuJu svoJe spo-
sobnosti. Deaci se pOOcazuju kao orijentisani "na du-
nost" pO'kazuju vie samopotovanja i u njih je vea
mogunost poveanja ,kvocijenta inteligencije. Devoj~ce
se vie boje deaka, i njihov strah je obi?o diS~ClO
nalan II odnosu na njihovu sposobnost efikasnostI ~ego
u deaka. Postoje i razlike u specifinim sposob~ostIm~:
deaci se odlikuju boljom prostornom perceI?cIJo~!" Vl:
om sposobnou raunanja, boljom info:~sano~~v l
pokazuju manju zavisn<?st o~ okoline.; dev~JcI<;: se. 'lS~ICU
sposobnou brzog uocavanJa ~etal.1a,te~noscu ~ezI~a,
sposobnou da ue napamet l da se pIsmeno 'IZraza-
vaju."17
Ponaanje ~na u radu vie je motivisano eljom za
naklonou i priznanjem 'drugih nego oseanjem duno-
sti. (Iz toga ne slede razliita lrolska postignua, poto
o
15 S druge strane, sposobnost k~mll!?kacije orij!!ntis~? p.re-
ma potrebama esto zapada u protivrecnost u prOIzvodnJI SIm-
bola robe i drutvenih uloga. U institucionalizo~an~j ulozi ~e~e
preovlauju odnosi proizvodnje trenutno sadraru u polozaJu
ene, a sposobnost proizvodnje orijentisli!.le prema potre~am~
prodrla je samo na rudim~n~aran nain. z~J?-stven.~st kao msti-
tucionaInu ulogu karakterise I zaostalost onJentaclJe prema. po-
trebama kao i odreeni oblici reakcije u susretu s. davanJe~
i konkui-encijom a naroito potronjom. Upor., s tim u veZI;
drugi deo, iI. 2:3 i 3; trei deo, gl. 4 [ovde neprevedeno. "-
prim. prev.]. . o o. .
16 V. J. Crandall, Achievement; Achtevement ~ehaVlour ~n
young children; J. Garaj i A. Scheinfeld, Sex Dtfferences !n
mental and behavioral traits. Sintezu ove problematike pruza
Louis Wladis Hoffman Early Childhood . Experiences and Wo-
mens Achievement Motives, str. 135. i dalje.
17 L. W. Hoffman, naved. delo, str: 130. ,::'
 sti'dobra postigIlJ.ua nagraena ljubavlju r priznanjem
'rod!itelja, uitelja i drugova iz razreda.) Bilo ,bi, metit1iin,
pogreno poistovetiti enskost s "pasivnou", il mUkost
,s "aktivnou", poto ~ nain enskog iskustVa Isadri i prvenstveno su izraz enske aktIvnOS~~ (a yto. VazI .1 za
aktivne k-omponente, Zene nastoje da se istakriu kroz
osobnu stilizaciju, dok se 'muka ambicija vie okree
prema cHjevima koji trae odlaganje nagrade.ls Dok su.
'~kolske i pitofesionalne ambicije, mukaraca poveZane
pIWenstveno s materijalnim ciljevima, enske aspiracije
~umanje povezane 's materija:lnhn oekivanjima.19 U eks-
'perimentalnim igrama' ene se ponaaju drukije nego
mukarci, to jest one su p omirlj ivij e: predlau, na pri-
mer, da se pre poetka igre raspodele nagrade, :umesto
da se one do dele pobedniku, i daju a1tr:uistike precN.oge
tamo gde pravila igre pitopisuju ;konkurencijsko pona-
anje; preinauju, dakle,' ove igre u kojima je potrebno
pobediti pomou prevare drugih.20
. U ovaj' tip odnosa ulazi i nezainteres-ovanost ili od-
bojnost na koju takmiarski sport nailazi II gotovo svih
ena. 21 Ali ni profesionalni achievement motive ena ne
moe se neposredno uporediti s onim u mukaraca: ene
orijentisane na karijeru uglavnom trae materijalne na-
grade (to jest novac i ekonomsku sigurnost) !kroz rad
ml1a, Profesionalna karijera ene jz srednjeg sloja okre-
nuta je prvenstveno drugoj vrsti nagrada,delo:ql 'nema-
terija:lnih, Ikao to su, na primer, eSlteits.<:a i ,intelektuama
zadovoljenja. Sve dok za to 'postoji mogunost, ooa trai
lagodan ivot, potronju, drutveni status i materijalnu
sigurnost preko mukarca,a estetske i intelektualne na-
grade preko svog .rada.22 , . ,
,/Rroi.zvodne 'snage" ooe imaju jedn:u lku1ltuIiIliU :kom-
ponentu (drutvenu i psihiku) koju ine modaliteti per-
cepcije, fantazija, spotanost,imaginacija.23 ak i ak-o
13 Upor. Ralph H. Turner, Some Aspects of Women's Ambi-
tion, str. 273. . uloge ene i majke predstavljaju komponente love and
19 I sto, str. 271. i dalje.
20 Isto, str. 272.
21 "U SR Nemakoj 53% ena koje upranjavaju sport odbi-
jaiu kompetitivno vebanje. Samo 20% kojeposeuju l?Portska
udruenja poznaju svoj nivo prestativnosti. Orgartizovana enska
sportska aktivnost usredsreuje se na nekompetitivne sportove,
kao to su ginmastika, plivanje, itd. i na sport na otvorenom,
kaoto su zimski sportovi, jahanje, itd."(U Prokop, Sport und
Emanzipation am Beispiel Frauensports, str. 215; o o:ptojprob-
lematici kompetitivnog sporta upor: U. Prokop; Sozwlogie der
Olympischen Spiele). '
22 R. H. Turner, naved. delo, str. 285. i dalje.
23 Pojam.,imaginarnog" razvio je Sartre II Imaginari9,
Bompiani, Milano, 1962. Lefebvre je govorio o "drutvenom
imaginarnom" u Alltagsleben in der modernenWeU,. str. : 126.
i! 330
mukarac predstavlja porodicu prema spolja; akr:~~
je njegov IpriJstamaik uvek nyu~, 'PorodiIi~. OIlgan~~ci)~,
stil opr~manja stana, oblacenJe, ;shrIDl:a 1 sva~~eYIc~
ene koje rade); tako je i s formulaCIjom zel~a ko~e S~
odD.ose na odeu, nametaj, s~obodno ~eme:ltd:(ca~ ,I
'kada ne prev:az!1a:e ~erbalne. IZraze).. ~o~;o zena~ ~(}ps,te
i
uzev, utelovlJuJe zelje, ona Je "k;'alJIC~ potro~nJ':, r~,
klarne, a njeno telo i njen osmeh slmlboli su zadovolJe~Ja
.potreba u potronji. Imagin~rlib j~, dakle, povezano, na
poseban nain sa svakodneVIcom z~ne. S :Jedne strru:'=~'
njena iskljuenost iz sistema prof,:slOnalne."ko~~encIJe
znai suavanje mogunosti kolektivnog pnsvaJ~Ja Teal:
nog; s druge strane, ena pokuava (na :razne nacme,. vec
prema mogunostima) da sebe pretvorI u. predme~ lIll.a;-
ginacije - za sebe samu i za mukarc~. Shkay'o'sebi kOJU
ena tradicionalno nastoji da probudi u muskarcu ikako
bi ga zadivila i podstakla g~ da. se u ilju zalj~bi ~a~red.
je odreena u izvesnim atnbutIma uloge. OVI atlJbuti. se
diferenciraju shodno drutvenom. stratumu '(~Q.~a,' ~e.
rencijacija odevanja, itd.) i oznaavaju -ll sadaSnjIm ~slo
vima, uprkos svome ogi'aniavajuem karakteru, prihv~
tanje i javno izraavanje mate i ujedno igru .punu POZI-
vanja na 'seksualne elje ivota ene. Ako se nag~a~I ele-
ment' orijentacije na potrebe, ne treba zaboraVIti, >kao
to smo ve ,rekli da u tom sluaju nije re o potpuno
razvijenim' oblicima, ve o strukturalno prisu1:.nim ten-
dencijama, koje su esto praene jedn0!ll opt6J?llab~~
nou Ja. Vei interes ena za drutvene odnose~vek Je
povezan s veom zavisnou od grupe'I?e~~j~~.ce, u, p(}:;e-
enju s deacima, obino su konfOI1I11stIckiJe!na nJ~
je lake uticati i vie zavi~e od m~lje~.j~ ~gih .. EmpI-
rijska istraivanja potvrUjU da naJznacaJTI1Jl deo Idealne
affection: spremnost da se prihvate emocionalne pO,treb e
drugih, da se posreduje sigurnost i toplina .. IStovremeno
je, ,meutim, .komponenta , mair:tenanc~ . of self .. (k0n:P~~
nenta linog identiteta) ona kOJa poprIma manjI znacaJ.
bavljenje sopstvenom linou, izgled, sopstveni intel~~
tualni i emocionalni identitet, vieni :su samo kao ,sekuri.-
darne komponente' idealne ul~ge. ene i maj.ke:~4 ~re~a
psiholokim testovima, ene bl bile -.konforrmstlkiJe 1 u
politikom ponaanju i u normativnim i religioznim. shva~
24 Upor. P. H. Taylor, Role a!!d 'Role-Confl.ict il'! a Gro,up'-of
Middle Wives and Mothers, naroclto str. 345. l dalje.

itaiD.jima.2S ~b6g >svoje emocionalne zavisnosti ne razvijaju
ili teko razvijaju sposo.bnosti apstraktnog razmiljanja.
Analitiko razmiljanje pretpotsavIja .izvesnu samostal-
nost, koju zavisne osobe nisu. u stanju. da razviju.26 Anali-
fiiko miljenje oznaava sposobnost r~ovanja, artiku-
lisanja, omeavanja predmeta, :u,spostavljanja veza. (Kod .
ena se ee' susree sklonost prema pasivnom izvra- nesposobne da postanu dovol~no sB:~os~e u. odnosu na
vanju zadataka nego naklonost prema samostalnoj roor-
ganizadi.jiodnosa i objektivnoj ana.liZi stvarnosti.27 Jedno
istraZivanje 'Sprovedeno meu studentkinjama .na ameri-
kim univerzitetima pokazuje da ene koje se nalaze 'pri
"vrhu skale stabilnosti Ja (smisao za stvarnost, sposob-
nost razraunavanja sa stvarima)28 imaju' odreenu pro-
fesionalnu orijentaciju, dok su ene koje se nalaze pri
dnu ove !SIkaile lD.eodreene i .nesllgume u lSIVom profesio-
nalnom usmerenju; takve karakteris1iik~ oigledne su u
sledeoj izjavi: ,;Putovati, ili iveti daleko od kuoo~' a da
se ne mora raditi, bar ako se to tle voli.:Ali, nisam ba
si.guma: i te kako.bih V'Olela da budemsreria i :u$ena
u nekom poslu u kojem hih imala odnose s drugim oso-
bama. Imam toliko snova: moda bih volela samo da
budem okruena dobrim prijateljima.''29
. Jedno snano Ja definisano je u oV'Oj studiji a priori,
na osnovu "mukih" kriterijum a, .kao sposobnost konku-
r~ncijskog ponaanja, ili pomou atributa muke profe-
sIonalne uloge, to bez sumnje vodi skretanju i ,iskriv-
ljenju problema. Jedno manje ogranieno shvatanje Ja
dovelo bi moda do definisanja kao snanog jednog Ja
koje iZraava elju za osloboenim radom i opt~njima,
kaD u prethodnom navodu. S druge strane pak,- ene koje
se .nalaze u dnu skale Ja,koja je koriena u ovoj studiji
(zasnovanoj na kriterijumima profesionalne orijentacije),
pOkazUjIU ISe nesposdlme da deluju i !planiraju, i fiksilr8lIle
su za odreena mesta i .situacije; ene koje su, .naprotiv,
vie pri vrhu skale realistinije su s obzirom na svoju
karijeru, ne fiksiraju se za situacije f bez tekoa se
lS O politikom konzer.vatizmu: S. M. Lipset, Political man
gl. 5; o predstavama vere i vrednosti D. Krech i R. S. Crutchfield
Individual in Society, gl. 14. Jo jedan aspekt ovog ,enskog
~onzex:vatizma" predstavlj~ i .rel~tivno suena dim~IiZija 'krimina-
hteta zena u odnosu na kriminalitet mukaraca (upor. F. Heiden-
sohn, The Deviance of Women: a. Critique and an Enquiry).
2t Upor. E. E. Maccobby, Sex-differences in Intellectual
Functioning, str. 26. i sled.
%7 UJ?Or. Judith M. Bardwiok, Psychology of Women, str.
114. l dalje. . ~h~
21 Janice Porter Gump, Sex-Role Attitudes and Psycholpgi-
cal Well-Being, str. 8 8 . '
11 Isto, str. 89.
332
mire s radnim i privatnim ivotom, uvek ostavljajucS
otvorene i druge mogunosti. .' .
'"Labihiije linosti, koje se na. ovoj s~ nalaze ~e,
pokazuju se (kako u optem}ak? l u ~ecificnom SInlsl~)
posebno zavisne. Ne samO sto IZgledajU da se PO~J1!
vie u druge nego u sebe same ve su .mnoge od njih l
postojeu situaciju, kada treba definisatI vl~stltepotrebe
i odgovarajua sredstva da se one. zado~o~Je. Je~. ;~a
bilna' rena (izmeu onih koje su mtervJUlsane) IZjavila
je, na primer, da bi htela da nastavi da ivi u grad~ '?-
kojem ivi nten bivi prijatelj, mada su se oda~o razisli.
Ca:k su i snazne linosti pravile planove u kOJIma se vo-
dilo rauna o njihovom zanimanju za nekog mukarca,
ali su sebi ostavljale vie mogunosti - umesto da se
fiksiraju za jednu jedinu, s n~~esnim j:shodom. Tako
je, na primer, jedna studentk,inJa odlucila.. da poha~~
neku oblinju kolu kako bi ona ~ njen pnJatelJ mo"gli
lake da odlue da li su stvoreni Jedno za m-t: go . Posto
u tome nije bila previe optimistino raspolozena, pr~
vila je planove kako za sluaj ~a se njihov odno.s ~astaVl,
tako i za atlernativne interese Iodnose. rJ
bilna' ena imala je vie potekoa da Istakne svoJe po-
TIpIc~a ,la-
trebe, da stoji na svojim nogama i da dri otvorene razne
alternative."lO
Poneto od ove neodlunosti izmeu oriJentacije n~
potrebe i na grupu, i laJbilnos~.:- I?ro~ija l .111 ste~eotI
pi-ma o selksuaJln;im ulogama kOJI zem pr1lPusuJu, s Jedine
stJr8lIle senz~bt1nost, intuiciju, 'sroanOS'l:, d'tld., a s druge,
histerinost, kapricioznost, nekoherenci~u, brb!jivost,. po-
trebu da se poverava drugima i da place, paSIvnost J. la-
bilnost.31
Cak i kada su sposobnosti sadrane u o?jent~iji ~
potrebe, u komunik.acij~ i ~a:ginaci)i.?- prOlzvo~JI kOJU
obavljaju, naine pooasanJa 1 empmJsku sV,~st zen~ n~
treba idea1izovati. Pojam "proizvodne snage ne komCl-
dira tou.t court s empirijskim interesima i potre~ama
ena. U ponaanju i nainima miljenja ~ena. odnoSI P!'G-
izvodnje koji postoje u poloaju ene ~Ju ?osle?i~
koje se ispoljavaju u seksualnim strahOVllD!a l pOlJi.ski-
vanjima.
..
31Upor. Anne-Marie RocheblaveSpenle, Les rtiles masculIns
et feminms, str. 177.
333

Q4rzqs~prgizygdflj~:.
.... : ,P~o~vodn,e snage ene nisu razvijene. Jedinstvo infe-
',:!ektuamogi man,uelnog rada, koje se sauvalo I I IIpre-
i~dustrijskom" nainu proizvodnje ene, u okviru kue
'i porodice," ne doputa, sa svoje' strane; na tommvou,
',i:t:'enje ovih proizvodnih snaga (irenje 'koje pretposta-
'vlJ~ dostul?~ost zna~.j~ i ykooperacije) .. N"aiIi proiiv0?nj~
kOJI postOjI u polozaJu zene, a u ko lem su sera.zvJ.lel
-sauvale, u ,q.ldimentarnom obliku odreene proizvodne
snage, karakteriu specifini uslovi proizvodnje: nain
:pr;oizv.odnje sv.ojstven enama artikulisan j~ u okNiru tra-
dicic;malnih struktura moi izavisnog rac:la. Oba faktora
.spr~ila su .razvoj orijentacije prema potre1:5~ma i imagi- .
nacIJe. PrOIzvodne snage ene' - , da, rudimentalno se
razvijaju i uvaju, ;ali ujedno su i blokirane i sputane. '
Bitan element odnosa proizvodnje32 tl ivotu, ,ene
Y
Cllli svakodnevna organizacija rada u kui 'j porodici.
Kuni rad je potreiban rad. Sve dok taj rad ne budu
obavljale agencije i servisi, broj asova koji mpraju :da
se utroe u prosenoj porodici je znatan. Gotovo -sve
en:, radile li ne, oseaju se odgovorne za domainstvo,
tQ Jest na prvom mestu za ted i istou odee i kue
kao i za ishranu. Ove funkcije ine najrepetitivniji posa~
kunog reda.
U kategOriju udatih domaica - dakle 'onih ena
koje se najvie zanimaju kuom i porodicom - ubrajaju
se ti SR Nemakoj na prvom mestu ene izmeu 30 i 40
~odi:na, zatim izmeu 40 i 50 godina i. (mnogo manje)
IZmeu 25 i 30 godina.33 U SRN 92% domaica- obavljaju
same kune poslove; samo 5% imaju pomo u kui II
trajalIlju od lIlekolliJko sati, a jo malIlji procenat ena ima
pomo majike, svekiPve iIli:drugih iI"oaJka.34 etwitilIla iIIlrt:er-
vjuisanih ena - o okviru istraivanja o uslovima ivota
nemakih domaica, koje je sprovela Helga Pross'-
bave se porodicom od pri osobe, treina porodicom' od
etiri osobe, a petina brojnijom porodicom. 'Porodice
,ena obinih i kvaIlifikovanih radnika su u proselru naj-
vee: 44% tih ena opskrbljuje pet ili vie osoba. Naj-
'manje su porodice speciJalizovanih radnika, ,kao i inov
nika ,i dravnih funkcionera {ene zanatlija i' trgovaca,
::U Upor. K. Korsch, naved. delo.'
IIBrigite (~s~), l!..ausjrauen heute, .str. 10. Znaajno je
kako se ova distnbuCIja, prema starostI osetno menja kod
zaposlenih ena: 40% zaposlenih ena imaju manje od 30 godina
60% imaju 30 ili vie godina. Najamne radnicepreovlauju ~
.l,l.st~OS:t;l.o} gruPi.isp09, 2~ gocUna.: '_ ' __ " .'
Isto, str. 64. . 36
334
poslodavaca i lanova slobodnih profesija ~ju;:nap~
tiv, u najveem delu, dakle 35-400f0, porodice s 5: ilf vie
osoba).3S . '.'
ta ini svakodnevnu rutinu? Na prvom mestu 'nuni
.domaiposlovi: pripremanje obroka, pranje P?S~a, sre-
ivanje i ienje kue, 1?ranje rublta, pegla.nJe 1 nabav-
ljanje hrane. Ovi POSlOVI, zbog .svoJe re~e~!ivne .s~
tUre, doivljavaju se kao' dosadni, z~orm. l. IscrpijtljUCI.
Iz istraivanja koje je sproveo asopIS Brzgltte 1973: go-
dine36 proizlazi sledei raspored radnog vremena ll' doma-
inskom poslu: za najvei d~o domaica :'- S~' dan po-
b:ije izmeu 6 i 7 aso~~ ~Ju~o!- ~ z~vrsav~ IZI?eu 22
i 23 asa. Za rad u kuCI (IsklJucuJUCI vaspItanje dece)
10% intervjUJi.sanih ena utroi do 3. s~!a dn~vno, 550/~
do 6 sati 24% do 9 sati i 11% lO' 1 VIse sati. ena sa
etvoro i 'vie dece isti kuu dva puta ,sedmino; svaka
druga ena s jednim detetom, i .svaka ckuga s dva. deteta
~nezav:isno od profesije mua) izjavila je da kuu te-
meljno isti dva puta nedeljno. Uopte uz;v, oko dve tre-
ine domaica troe oko 30 sati nedeljno na poslove
u kui. ' '
Najpostojaniji deo vremena potroenog u }o~aim
poslovima jeste pripremanje obroka. Dve trecme mter-
vjuisanili ena priprema tri 0broka dnevno, a ,svaka peta
priprema etiri obroka. ~1% eD;a ut:oi ,na, !o.?O 15
asova nedeljno, 38% se tIme baVI 15 casova ili VIse. Na
drugo mesto dolazi 'svakodn:~.~ ,sr~ivanje ~e,~ju
ujili' nametanje :k:eyeta I Cl~l::enJe: 72% .~tervJ~~a
niJh ena ,tome posvecuJe do 15 casova SedmlOD.O, a 29 lo
vie.od 15 asova. Svi ostali poslovi obavljaju se u naj-
veem broju kua za manje od 15 asoya. 'Pranj~ pos~a
i sreivanje kuhinje zahteva od 66/1J zena manje od~O
asova, a za 34% vie .od 10 asova. Veliko sp:remanJe
kue je u vie od dve treine domainstava jednom ne-
deljno, a kod 25% dva puta. Takvo ienje zahteva :o~
77/0 domaica do 10 asova nedeljno, a od 13% --:. JO~
vie vremena. Za uobiajene nabavke 81% ena utro SI do
5 asova nedeljno, a 190/0 - vie vremena. Treiria inter-
vjuisanih pere ve jednom nedeljno, etvrtina dva puta,
a petina tri pu.ta..
Sa stan.ovita .mdnog vremena, zadaci se raspore-
uju tl sledeem opadajuem poretku vanosti:
Pripremanje obroka
Svakodnevno pospremanje
Pranje posua i i~enje kuhinje
lS Isto, str. 46.
Isto, za sve sledee podatke.
$35
 - --"Temeljita riedeljna: ienja (Poto tri etvrtine intervjuisanih ena imaju vie od
- - NabaVike - .
Pranje jednog deteta, zbir procenata je vei od 100). Gotovo tri
e.tViI'titne ena imaju jedno -:i!li vie dece ko1Jslk.~~ ~a!s1a.
Peglanje.37 _ _ _ _ _
Jedna petina ima jedno ili vie dece u obdanistu. Meu
Subota se udaljava od svakodnevne -rutine tokom intervjuisanim enama jedno ili vie dece imaju u:
nedelje. To je za treinu domaica riarmalanradni,dan
a na normalan radni -dan nalikuje utoliko vie t:<> ~ obdanitu 21 %
porodici ima vie dece koja idu u kolu. Nedelja je "po- osnovnoj koli 42%
seban dan": dve .treine domaica 'obavlja samo tri funk- gimnaziji 11%
cije: kuvanje,_ pranje posua, pospremanje. Petina _se vioj koli 18%
ograniava na pripremanje obroka i pranje posua. Os- na univerzitetu 5%
tali poslovi (ienje, pranje,.itd:) ostavljaj.u se po strani. na strunom usavravanju 3%
u -strunoj koli - 8%38
-Belu tehniku (ak i _kada nije najsavrenija) imaju
mnoge nemake domaice; prema istraivanju Brigitte Za staranje o deci (hranjenje, povij anje, kupanje,
iz 1973, domaice raspolau sledeim aparatima za do- pomo II domaim zadacima, i~anje) najv;i deo ~?-~
mainstvo: - utroi dnevno od dva do tri asa (ostatak zena utro SI I
usisiva 94% vie). Za sve funkcije domaice i maj~e tako je m,.aksi-
friider 94% mama (prosena) zaposlenost od 9 satI dnevno; rac~a
maina za pranje rublja 88% juoi jo i nedelju, dolazi se do prosene radne sedmic~
zamrziva 44% od 55-60 asova. Meu najvanijim funkcijama u podi-
ivaa maina 16% - zanju dece spada pre svega pomo u pripremanju kol-
maina -za pranje sudova 14% skih zadataka: gotovo dve treine intervjuis~ dom~
maina za glaanje parketa 11% ica imaju decu u kolskom dobu - 7~ % njih ~o.m~e
maina za peglanje _ 6% deci prilikom izrade domaih zadataka Jedan sat ili ~se
elektrina sprava za dnevno (28% ne ukazuje nikakvu pomo). 'P~moy~ re~a
suenje -rublja 5% vanju zadataka ne razlikuje se, prema ovom IstraziVanjU,
od jedne do druge drutvene klase.
Utede u vremenu prilikom pranja i peglanja omo-
guene su kako aparatima -za domainstvo .!alko i sinte- Iz svakodnevnih obaveza domaica pokazuje .se ta-
tikim tkaninama. koe i kako je slobodno vreme mueva sueno zbog nji-
hove .potrebe za regeneracijom. Situacija. je opisana u
Meutim, u kuni posao spadaju ne samo pripre- istraivanju asopisa Brigitte iz 197~. godm~.: . ..
manje hrane, paspremanje i ienje kue, nabavka hra- ,,Najvei deo mueva (55%) vraca se kUCI najkasnIje
ne, pranje i pegJ.anje, ve i pletenje i izradaodevnih pred- u 18 asova - 24% njih vraa se i ranije, a 17% u razno
meta, ta.paciranje kue, konzerviranje hrane. 70% dOIDIa~ v.reme: rade u smenama ili su esto na putu; itd; Slo-
ica konzervira hranu, u teglama iIi u zamrzivau. Svaka bodno vrreme provode llIgla'ViIlom II odmruranju .:i!li u sit-
trea domaica redovno ije (a jedna od pet pov.remeno) nim poslovima u kui. Uopte.uzev, n~ prvom. ~es~ se
za sebe i 'sV'oju porodicu. 50% izjavljuje da na sebe pre- odmaraju (66%): spavaj:u, itaJU, gledajU -tel:YIZIJu ili ~e
uzima' obnavljanje tapacirunga; gotovo tri etvrtine sebi -drue s prijateljima; 54% mueva r~~ u ku~I, popravlja
redovno !pravi frizuru (11% povremeno). _
kola ilJi radi u bati; 35% se posvecuJe deCI. I sport se
Postojanu kvotu rada u kui predstavlja staranje o dosta upranjava:svaki peti mu se u slo,?dn0n;t we:
deci. Gotovo - dve treine udatih nemakih domaica menu aktivno posveuje s-p<?r~. y~amo. mali b:oJ radi
imaju jedno -dete ili vie ispod est godina starosti. zamorne poslove: 9% obavlja JOS nekiy dod~tm ro~a,o,
25% imaju decu ispod 3 godine; 8% studi'I'a za svoje profesionalno usavrsIlvanje, 7 /0 lIDa
33% " od 3 do 6 godina; drutvene obaveze. Najvei deo slobodnog vr<:~ena, po-
51% " od 6 do 14 godina; slepo dne i uvee, muevi dakle provode ~ kUCI odmara-
jui se ili zabavljajui se laganim posloVIma.39
35% " od 14 ji vie godina.
31 Isto, str. 65. i dalje. >s Isto, str. 157.
39 Isto, str. 94.
336
22 Marksizam u svetu &-9 337
 'Prinuda koja proizlazi iz svakodnevne ru$e, iz re-
gene:r:ativnih funkcija koje porodica mora da ispunjava
zbog radne aktivnosti mukarca (pa i ene), kao i prinuda
koja je rezultat uestalih obaveza u obrazovanju dece,
postojeih struktura javne sfere ilromunikacija - sve
su' to odnosi proizvodnje. Ona odreuje nain i stepen
razvoja radova koji se obavljaju u -okviru poloaja ene,
a otuda i iz stepena irenja proizvodnih snaga' .koje su
ukljuene u ovaj polaaj. Odnosi proizvodnje, zbog os-
kudne podele izmeu manuelnog i intelektualn-og . rada,
uvaju u poloaju ene odreene sposobnosti za orijfm-
taciju prema potrebama i za imaginaciju, koje se, meu
tim, dalje ne !"azvijaju: one, naprotiv, ostaju generalno
nerazvijene. A to ini ambivalentnim enske karakteris-
tike koje su empirijsKi ,,-orijentisane prema potrebama"
(bar to se tie ena iz srednjih-niih slojeva) i njihov
. ,,zdravorazumski" moral (to jest, da budu ljubazne, spre-
mne da pomognu drugima, da budu dobre domaice itd.).
Orijentaciji prema potrebama, koja je bez sumnje pri-
sutna, suprotstavljaju se strahovi i potisriute agresije
koje se manifestuju, na primer, u zahtevima za smrtnom
kaznom za teke zloine, kao i u mo~bidnom interesu za
nesree II crnoj bronici novina."40 .
Sadraj svakodnevnog ivota sastoji se ria prvom
mestu - a to su vea sredstva' na raspolaganju, to su
vee mogunosti za kompenzaciju - u inovirila koI;l.-
zerviranja, u "konzerviranju" osoba i stvari. Svakodne- .
vioa je tok ivota u apstraktno jednakom vremenu; ona
je uspostavljanje poretka kroz spoljanje prinude; pri-
nude reprodukcije, definisane (i modifikovane) objektiv-
nim klasnim poloajem, radnim kriterijumima, d-ohot-
kom, 'kao odreujuim varijablama ivotnih perspektiva.
"Svakodnevno, u svojoj trivijalnosti, sastoji se II ponav-
ljanjima: kretnje na radu i van rada, mehaniki pokreti
(ruku i tela, a takoe i komada i izvrenja, okretanje
gore-dole), .dani, sedmice, meseci, godine."41 Svakida-
njica postoji sam,p II bez~svesnosti. Njen sadraj su pa~
sivnost i melanholija, njen predmet uvanje i konzervi-
ranje stvari, osoba, odnosa u statusu quo, ili u okviru
predodTeenog i regulisanog .razvoja. . .
"Svakidanje j~ ono pon~no i solidno, oigledno,
ono iji se delovi i fragmenti povezuju po preciznom
rasporedu sati, a da se ne moraju razmotriti artikulacije
ovili delova. Svakidanje je ono to je bez pOdataka. ;Bez-
. ~ Upor. W. Jaide, Junge Arbeiterinnen, drUgi deo, str. 103.
l dalje. ..
41 H. Lefebvre, Das Alltagsleben in der modernen Welt,
str. 31.
338
naajno je: zapoljava i brine, uznemiruje, ali j~ u isti
mah i sve ono to ne treba eksplicirati."42 .
Sva:kidanji ivot je 'smiruju, izvor formalne jedno-
obraznosti, a ujedno i uzrok potisnutog oaja.
Ne treba na reduktivan nain razumeti pojmove "pro-
izvodnja", "proizvodne snage"; "odnosi proizvodnje" i
stvarnost koju ovi pojmovi definiu; to jest,. ne' treba
proizvodnju svesti na "funkcije" (proizvodnja obroka,
dece, radne snage), kao to ne treba ni shvatiti proiz:
vodne snage kao jedino tehnike, niti videti odnose pro-
izvodnje iskljuivo kao dodatno optereenje domai~e
radom. Proizvodnja je, i to ne na poslednjem mestu, 1.Z-
gradnja drutvenih odnosa i oblika' svesti. Govorimo o
"protivreno stima i dvosmislenostima" u poloaju ene
zato to puko regis trovanje objektivne pro tivrenos ti iz-
meu proizvodnih snaga i odnosa proizvodnje samo po-
vrno zahvata probleme, naine ponaanja i svest en!l.
Protivrenost izmeu proizvodnih snaga. i odnosa prmz-
vodnje postaje relativna samo na. osnovu protivreno
sti (i to proivljene protivrenosti, dakle ambivalencije43)
psihiki i institucionalno konsolidovanih "reenja" (na-
ini ponaanja i oblici svesti) koji su rezultat objektiv-
nog utamnienja proizvodnih snaga ena. Poloaj ene
razvija oblike subje1<.tivnosti, koji sadre elemente delo-
vanja orijentisanog prema potrebama; ti oblici se zq-
pliu u nerazvijenost enske proiz1'odnje potisnute u prt-
vatno. Naa kritika' apstraktnih strategijskih linija, raz-
vijana u prvom delu knjige [ovde neprevedeno - prim.
prev.], pokuala je da pokae da uz pomo pojmova kao
to su "tradicionalizam stereotipa seksualnih ulof!a",
"manipulacija", "cultural lag", ponaanja .i stvar;zashv.a:
tanja ena ne mogu da budu ni sociolokz shvacena, mU
pak dokuena u svom emancipativnom potenc;ijalu. To
nisu naprosto "ideologije" koje zahtevaju samo mode:-
nizaciju. Ponaanje i predstave ena uvek su kompromzs
koji ostaje dvosmislen, reakcija na objektivnu protivre
nost enskog poloaja. ini nam se da se u potrebama,
objektivnim interesima_ i empirijsk~m miljenjin;za en.a
- u kojima se proizvodne snage 1. odnost. pro1.zvodnJe
neprestano prepliu. - nelag?~nost. i. bol takve .~ituaciie
- zbog ugnjetavanJa, nerazv1.Jenost1. 1. deformaC1.Je-pro1.z-
vodnih momenata u ponaanju i iskustvu - ini nam se,
dakle, da se sve to artikulie u odreene psihiki i insti-
tucionalno konsolidovane oblike reakcije: u vegetativnim
42 Isto, str. 40. '. "
. O pojmu ambivalencije vid; odrednicu ,,Ambivalenza u
43
J. Laplanche i J. B. Pontalis, Enciclapedia della psicanalisi, La-
terza, Bari, 1968.
339
 smetnjama, u nstrahu od uspehan, u nezadovoljstvu i
protestu44, u odreenim ritualima u svakodnevnom pona-
anju i u imaginaciji,4S u simbolizmu istoe, narcizma i
falikog.46
Marx i Engels: prisvajanje ovekove drutvene
prirode, osloboenje ene kroz najamni rad
Emancipacija i stvarni subjekti
Marx poima oveka kao prirodno bie koje ui' da
se odnosi 'prema ,gebi u procesu proizvodnje.<f1 Odluu
jua je zamisao o -kidanju svih prirodnih prepreka ~je
su istorijski postale; Marx ipak prod1J;bljuje ovaj proces
kao stvarni, istorijski odreen proces. Stvarna autorio-
mija individualnosti sastoji se u kontroli i .svesnoj iz-
meni vlastitih uslova ivota. U svakom drutvU pojedinci
su vezani za prirodne uslove svake proizvodnje, za ]iri-
nudu na rad.48 Autonoman i opti razvoj individualnosti
uvek znai. samo:' svesnu kontrolu proizvodnje, .koja u
podjednakoj meri odreuje materijalni i duhovni iv.ot.
Samo u ko'Operativnoj kontroli i preobraaju drutvene
prirode moe se kvalitativno definisati individualnost
kao stvarno bogatstvo 'O'dnosa i praktine ,realizacije, bo-
gatstvo koje je mogue. s obzirom na drt,ltveno bogat-
stvo jedne date istorijske epohe, Individualnost nije defi-
44 Upor. drugi deo, gl. 3. 1. [ovde neprevedeno. - prim.
prev.]
45 Isto, gl. 3. 2. [ovde .neprevedeno. - prim. prev.]
46 Upor. trei deo, gl. 1. [ovde neprevedeno - prim. prev.]
47 ,,R~ta~ je - po svojoj tende~ciji !i. dyndmei opi raz-
VItak prOIzvodnih snaga (bogatstva uopce) kao osnove, isto tako
univerzalnost saobraaja, dakle svjetsko trite kao osnova.
Osnova kao mogunost univerzalnog razvitka individuuma i
zbiljski razvoj individua s te osnove kao stalno ukidanje njiho-
vog ogranienja, koje je poznato kao ogranienje, a ne vai
kao .neka sveta granica. Univerzalnost individuuma ne kao za-
miljena ili uobraena, nego kao univerzalnost njegovih realnih
i idealnih odnosa. Otud i shvaanje svoje vlastite povijesti kao
procesa i spoznaja prirode (koja postoji i kao praktina mo
nad prirodom) kao svog realnog tijela. Sam proces razvoja po-
stavljen je i osvjeten kao pretpostavka individuuma. Ali radi
toga je prije svega potrebno da pun razvoj proiZvodnih' snaga
postane uvjet proizvodnje, da odreeni uvjeti proizvodnje ne
budu postavljeni kao granica za ramoj proizvodnih snaga." Karl
Marx, Grundrisse der Kritik der politischen Oekonomie, str. 440;
navecL :prema: Marx, Temelji slobode.' Osnovi kritike p.olitike
ekOtlomzje, Naprijed, Zagreb, 1974, str: 249. .
41 Isto.
340
nisana kroz nra2igraniavanje" pojedinaca, ve hoz 'nji':'
hovu kooperaciju. Drugi i njihove potrebe obuhvataju
pojedinca ne zbog moralne dunosti, ve zbog ;zajedni
kog interesa ustanovljenog kooperacijom. Sedite te ko-
operacije je "javna industrija".49 . .
U Marxovom shvatanju drutvene prakse sadran je
bez sumnje i onaj element koji je rani iromanrizam izra-
zio kalO Lebensgefuhl: drutvene ustanove stvorili su lju-
di, i stoga one mogu da budu protumaene i preobra-
ene. Marx, meutim, eli da izbegne kako normativnu
utopiju tako i deterministiko percipiranje istorije kao
prirodnog sleda dogaaja. NormartiWla utqp.ja, ideja o
jednom drutvenom poretku uobl.enom prema impera-
tivima morala (koju, po Marxovom miljenju, predsta-
vlja pre svega levica francuskog romantizma, Saint-Si-
moon, Bazard, Emantin i Fourier) tumai istorijski pro-
ces kao materijal koji moe da se modeluje po volji.
Alternativa i-sto deskriptivnom stan'ovitu {koje lU Marx-
ovo doba predstavlja u Nemakoj kola istorijskog pra-
va) nudi opis istorijskog procesa kao sled nunih faza
i pokuava da predvidi ono to se neizbeno mora dogo-
diti. Marx kritikuje oba stanovita kao apstraktna: m-
tikuje kako uvek moguu pobunu u ime razuma tako i
potinjavanje injenicama u ime postojeeg.
P["oces "sarrnorefilekisije', Ikoji je formu[isao rarnanti-
zam, a kritikovao Marx (uostalom, kalO i Hegel), kao s9:-
mo dovolj na subjektivnost koja svetu suprotstavlja samo
nemonu osudu: u kom bi pravcu 'Ova promena trebalo
da se izvri nuno je ostalo iskljue1].o iz okvira roman-
tiarske rasprave, kao to su to ostali i uslovi koji odre-
uju napredak kulture.so
Romantiarska refleksija je, II svojoj imaginarnoj
autonomiji, i sama proizvod razdiranja drutvenog i-
vota. Subjektivn'Osti koja samu sebe zamilja kao auto-
nomnu i svemQnu suprotstavlja se ,,.stvarni ivot" kojim
vladaju zakoni to stoje izvan kontrole pojedinca. Tu
objektivnu stvarnost pojedinac zatie datu kao nepro-
menljivu, kao rigidan sistem: nije u stanju da utie na
49 Samo ukljuivanje velike mase stanovnitva kao najam-
nih radnika u najprogresivnije oblike kooperacije u okviru kapi-
talistiketvornice stvara subjektivne pretpostavke za kolektivno
prisvajanje drutvenog bogatstva: spontana radna disCiplina, in-
dividualni razvoj u kojem rad postaje potreba, a pre svega
iskustvo solidarnosti koje nadvladava konkurenciiu meu pro-
leterima kao radnoj snazi koja sebe nudi na tritu rada. Re-
zultat i momenat naknadnog porasta ovog kolektivnog saznajnog
procesa su proleterske organizacije.
50 Upor. K. Marx, Die entfremdete und die unentfremdete
Gesellschaft, Geld, Kredit und Menschlichkeit, str. 216.
341
te -drutvene dblike. Moe k.oristiti ave zakone, ali ih ne
moe promeniti.SI Moe sagraditi jednu etiku, ali ne i
praksu.
Pitanje koje nas zanima je sledee: kak.o je mogue
da se, uprkos postqjanosti romantike utopije, -materija-
listiko stanovite o enskom pitanju svodi na apstrakt-
no, logiki dedukovano stanovite, koje dzjednaava oslo-
boenje ene s najamnom radnom delatnou? Kako je
mogue da materijalistike analize ne uspevaju da tehno-
kratsk.oj upotrebi ovog stanovita Qd strane "apstraktnih
strategijskih linija" suprotstave jednu kvalitativnu defi-
niciju?
Za Marxa je "sluajna st-rast" ostala' predmet pre-
zira, \poto "istina" ne \ko:irr:tddi,ra IS osobnom tkorl.~lIlo'U;
ona je refleksija o vlastitim pretpostavkama kao ist.orij-
skim. P.oznata su mnoga Marxova mpaanja koja u ime
kritike buroaskog braka waaju buroask.oj preljubi.
Marx smat:ra tradicionalnu preljubu kao _znak dekaden-
cije, to jest ka.o strukturalnu nesposobnost da se pri-
vatno ponaanje uskladi s javnim ustanovama (bilo kr.oZ
prihvatanje ustanove, uz sledstveno individualno rtv.o-
vanje, bilo kroz odbacivanje ustanova, emu je posledica
izlaganje optoj kritici) i s voljom da se instituci.onalno
ostvari jedna n.ova istorijska istina. Buroasko drutvo
ne _moe da proizvede individualni moral. Kapitalistiki
sistem proizvodnje razgraniava razvoj moralnih n.ormi
zbog potrebe da sauva interese vladajue klase. Buroa-
zija moe, na primer, izigrati svoje brane norme,a1i ih
ne moe promeniti. Za buruja, kritika braka ka.o usta-
nove ne moe se zamisliti, bar dok se akumulacija kapi-
tala odvija pod upravom usamljenih pojedinaca, sve dok
porodica ostaje priteaoc svojine, a prevazilaenje poro-
dice znai isto to i prevazilaenje -konkurencijskog su-
protstavljanja meu vlasnicima. Istina je da u okviru
kapitaHstik.og razvoja norme mogu da se "razl.oe", a
ustanove mogu da se demistifiklllj~. Ali ne mogu da se
stvore ni nov moral ni nove ustanove. ,,[ ... J Raskalani
buruj povreuje brak i potajno ini preljubu, [ ... J ali
brak, svojina i porodica ostaju teorijski nepovreeni."52
U odbijanju da se vlastito ponaanje tumai s .obzirom
na opti normativni poredak, u pragmatikom udea-
vanju privatnog zadovoliavanja nagona, bez elje za usa-
glaavanjem s javnim ivotom koje univerza1ne norme
- SI U marksistikoj kritici individualizma, upor. Georg Lu-
Mcs" Geschichte und KlassenbewujJtsein, str. 217. i dalje (upor.
Povijest i klasna svije.st, Naprijed, Zagreb, 1977).
sl Karl Marx i Friedrich Engels, Die Deutsche Ideologie,
str. 117 (upor. Nemaka ideologija).
342
jo ele da stvore, Marx vidi, kao i Hegel, individu~
izraz dekadencije jedne drutvene klase. Tako je preljuba
praktino svakodnevna kritika brane-ideologije, alikri-
tika k.oja se skriva- iza sebe same. Buroazija ne moe
-misliti protivno vlastitim interesima, ne moe poricati
vlastite pretpostavke. Od proletarijata, naprotiv, Marx i
Engels oekuju Hegelovu graansku hrabrost, empirij-
sku moralnost, sna!gu promene. Ova nada u proletarijat
utemeljena je na "drutvenostrukturalpi" nain, to jest
zasniva se na .optim ekon.omsko-politikim mebanizm~
ma. P,rema Marxu, razaranje svih tradicionalnih odn.osa,
svih -iluzija, za proletarijat znai oslobaanje od stega
buroaskog miljenja i koincidira sa slobodom da se
projektuje jedan novi poreda:k koji se moe zamisliti
samo polazei sa stan.ovita proletarijata. Kritika usta-
nove braka mogua je .samo s proleterske take gledanja,
poto samo proletarijat nije vezan buroa skim poretkom
svojine.
I na empirijskom planu "moralnu dekadencijU", to-
jest privatizaciju potreba ispod i iznad formalnog po-
retka, Marx vidi samo unutar buroazije (i t.o zbog struk-
turalnih uzroka). Buroaski karakter je, ak i na $ubjek-
tivnom planu, razorena linost, k.oja nuno tei dvostru-
kom moralu. Proleterski karakter, koji moe sagledati
uskou vaeih ustanova u optici jednog novog poretka,
definie se, naprotiv, ak i individualno kao kvalitativno
razliit identitet.53 Njemu se ne suprotstavljaju .5truktu-
ralni uzroci. Ova mogunost da se promilja vlastita situ-
acija na svim nivoima u jednoj .odreenoj istorijskoj
situaciji 'SWM"a tpre\:jposltaVfku aik: i za jedalIl fu1Jd!irvd!duaJm.i
moral. Takav razvoj individualnosti je mogu sam.o u
trenutku kad uspeva da istovremeno shvati istinu dru-
tva. Sve drugo je "puka iluzija", "nemona" interior:
nost koja istorijski ostaje bez posledica: ne :razume ID
sebe ni svet, ona je ograni:ena refleksija. Spontana mo-
ralnost strukturaln.o je mogua samo u proletarijatu.
- U odnosu na sve ono to romantizam formulie, u
odnosu na alost i bol zbog otuenja, zbog izopaavanja
eljla i potreba i podivljaenja sveta, shvatanja Marxa i
Engelsa ostaju na praktino-zanatlijskom nivou. U nji~
hovoj predstavi svesnog proletera Marx i Engels pret-
postavljaju odreenu sliku o proleteru: radnik .osnaen
svojim 1:!radicijama i svojom 's-ve u, radni& Ikoji ['adi "sa
zadovoljstvom". Njihov empirijS'kd referencijalni okvir
. SJ Sutina definicije proleterske svesti sastoji se u injenici
da je pravilna svest drutva postala neposredan uslov samopotvr-
ivanja i da je ta svest ~stovrem;no. p:avilno shv~ta!!-je celog
drutva. Samo tako postaje moguce Jedinstvo teon]e l prakse.
343
inili su specijalizovani Tadi:1ici, sa zanatliJskim tradici-
cijama, koji su, izmeu ostalog, bili i osnivai prvih sin-
dikata.S4 Njihova moralna snaga nije se meutim raala
samo iz iskl,lJStva industriJskog rada: ona je pre proizla-
zila iz morala i pravne svesti jednog preindustrijskog na-
ina proizvodnje, to jest iz morala koji se zasnivao na
vlastitoj samostalnoj proizvodnji seljaka i zantlija i koja
je gotovo sasvim iskljuivala sferu potronje. (Ovo obja-
njava odbijanje da se u prvim radnikim .organizaci-
jama artikuliu individualne potrebe i interesi.) . gelsu, s raanjem privatne sv.ojine i nasledn.og prava:
Proletarijat kao sila radikalne negacije definisan je
u kritici politike ekonomije samo na objektivan nain,
polazei od njegovih antagonistikih interesa; i samo na
objektivnom planu ukaruje se na uslove prevazilaenja
ovog antagonizma. Ostaje, dakle, otvoreno pitanje na
koji bi nain pojedinci koji su interiorizovali buroasku
zakonitost i iz nje izvukli svoj identitet mogli da budu
sposobni za kvalitativnu drutvenu promenu.
"Tradicionalni marksizam se i sam izlae kritici u
meri u kojoj ,prirodnu osnovu' eljene promene potce-
njuje s obziTom na njenu tehniko-ekonomsku osnovu,
ili je pak otvoreno ignorie. On istie potrebu da se pro-
svetiteljski obrazuju (AufkUiren) mase za politiku, a da
ne mari za onu sferu II kojoj ljudi iskustveno doivlja-
vaju svoj svet i sebi sline na naJneposredniji nain: u
strukturi njihovih potreba i nagona. [ ... J Umesto da
fetiizuje planirani rast materijalnih sredstava i proiz-
vodnih snaga - ukoliko je to potrebno - ono mora de-
finisati i ,socijaHzam u njegovom najutopistiCkijem zna-
enju' ."55
Osloboenje ene kroz najamni rad?
Ovaj je pristup u osnovi reduktivnog naina s kojim
Engels pristupa enskom pitanju: njegovo stanovite56 je
ravnoduno pr.ema svesti i stvarnom ponaanju ene.
Engelsova osnovna teza je da "osloboenje ene,
njeno iziednaenje s mukarcem, jest i ostaje nemogu
nost dokle god je ena iskljuena iz drutvenog proiz-
vodnog rada i ograniena na kuni privatni rad. Oslobo-
54 oni su se na prvom mestu pozivali na radikalne zanatlije
koji su osnovali ..savez pravednih" i "savez komunista". O unu-
traniim protivrenostima ovog tipa radnike klase u Engleskoj.
vid. Michael Vester, Das Proletariat als Lernprozess, str. 106. i
dalje.
ss Alfred Schmidt, Emanzipatorische Sinnlichkeit, str. 60.
56 Upor. Alfred Schmidt, Der Begriff der Natur in der Lehre
von Marx, str. 45.
344
enje ene bit. e mogue tek onda kad ona 'Pim.~ig
uestvovati u velikim, drutvenim razmjerima l.:t~fui7.Z"'::'~~
illi
vodnji, a kuni rad je bude jo samo u nematnoj . .
.optereivao. A to je p.ostalo mogue tek zbog moderne
krupne industrije, koja ne samo to doputa rad ena u
velikim razmjerama, ve ga formalno zahtijeva, i k9ja ide
za tim da i privatni kuni rad postepeno pretvori u javnu
industriju."57
Ugnjetavanje i utamnienje ena zapoinje, po En-
o1llruda imi['e ;potreba q;a m()(IlagamniIm ibrakom kako bl
se .osigurala zakonitosl naslea. Buroaska porodica je
sadanji oblik te monogamije: "Danas u velikoj veini
luajeva, bar u imundm klasama, mu mora ;biti ona~
koji priVreuje, hrani1ac porodice, a to mU daje poloaj
gospodara kome nije potrebno nikakvo posebno prayno
povlaivanje. On je u porodici buruj, a ena pred-
stavlja proleta!I'ijat."58
Vladavina muarca se osniva na. njegovom poloaju
dobavljaa prihoda i/ili vlasnika. Ako su materijalni P!i:
h.odi ene jednaki prihodima mukarca, ne moe bIti
patrijarhalne porodice i - to za Engelsa mai i5to-:-
ne moe biti ugnjetavanja ene.59
Ne sme se, meutim, zaboraviti da je Engels imao
na umu bedu i razaranje radnike porodice prouzroko-
vanu brutalnim ukljuiv~njem enau industriju, .kao i?
to opisuje u Poloaju radnike klase u EngleskOJ. Fakti-
ko kidanje porodinog 'Odnosa prouzrokovano enskim
i deijim ,;radom moraJ.o bi kroz lPoc1ru-tvljav8lD.je ,in:J.du-
smje, voditi sjedinjavanju polova i dece u industriji, kao
seditu iskustva i naukovanja. Engels je smatrao da se
rascepljenost ivota i naukovanja u materijalnoj pr.oiz-
vqdnji moe- prevazii. Mislio je da bi u konfliktu izme4u
rada i majinskih i domain.skih dunosti majka-radnica
dola do toga da zaiska "pretvaranje kiunog rada u ja-
vnuindustriju" i stekne svest o svom poloaju.
Jednakost ena on vidi prvenstveno kao jednakost
nevlasnikih najamnih radnika: "Spolna ljubav postaje
i moe postati istinsko pravilo u 'Odnosu prema !eni je-
dino u potlaenim ,klasama, to danas znai u proletari-
"Friedrich Engels, Der Ursprung der Familie, des Pri-
1l ateigentumsund des Staates, str. 161 (naved. prema. F. E., Po-
rifeklo porodice, privatnog vlasnitva i drave, .Kultura, Beograd!
1950, str. 165).
sa Isto, str. 74. .
s. O Engelsovom istorijskom prikazu razliitih uzastopnih
tipova porodice, povezanih s razvojem raznih proizvodnih snaga,
upor. F. Engels, naved. delo, str. 30-84. .
345
 jatu - pa bio taj odnos slubeno pr:iznat ili ne. Ali ovdje
su uklonjene i sve osnove .klasine monogamije. Ovdje
n~ma .nikakvog vlasnitva zbog ijeg su ouvanja oi naslje-
IvanJa ba sUvorene i monogamija i vladavina muka-
raca; ovde, prema tome, nema nikakve pobude za usta-
novljavanje vladavine mukaraca. ak nedostaju i sred-
stv~! graans~o p~av~, koj~. zatiuje tu vladavinu,' po-
stOJI samo za lIDucne l za njihove odnose s proleterlma;
ono staje novaca' i stoga, zbog' siromatva radnika, nema
nikakvog znaenja za odnos radnika prema njegovoj
eni. Tu odluuju sasvim line i drutvene okolnosti. A
otkako je krupna industrija premJestila enu iz .kUe na
trite rada i u tvornicu, i nainila je dosta esto brani-
teljkom porodice, potpuno je uklonjen uproleterskom
stanju posljednji ostatak vladavine mukaraca - osim
moda neto brutalnosti prema eni, koja je uzela maha
otkako je uvedena monogamija. Na taj nain proleterska
porodica nije vie monogamska porodica u strogom smi-
slu, ak i pored najs.trasnije IjU!bavi i najpostojanije vjer-
nosti obje strane i up.rkos svim moguim duhovnim i
svjetovnim blagoslovima. Stoga ov.dje vjeiti pratioci
monogamije, heterizam i preljuba, imaju sasvim. bezna-
ajnu ulogu; ena je u stvari ponovo stekla pravo na
razvo~ .brak~, i ako se dVOje ljudi ne mogu sloiti, oni
se radije .ralZmalZe. Uikrat/ko, ibra1k proletera je monOlgam-
ski u etimolokom smislu rijei, ali ni' u kom sluaju u
njenom historijskom smislu.'''60 . evolucionistiku veru u progres. Kod Erigelsa se nepre-
Samo brak-izmeu naiamnih radnika moe, izgleda,
pruiti istL'1sku slobodu ljudskih odnosa. Proleterskoj .
eni je, po Engelsu, data mogunost da se xazvede zato
to ivi od vlastitog '!:"ada: ona je zato ".slobodna"!
Za Engelsa je, meutim, osloboenje ene kao ene
unutar kapitalistikog drutva mogue, a njeno oslobo-
enje kao radnice doi e tek sa socijalstikim drut-
vom. Ugnjetavanje ene kao ene jest iskljuenje iz bur-'
oaskih prava. Posleosvajania jednakosti od strane ena
.u
ene i I?ukarci, razvrstani odnosne klase, brane svoj~
klasne mterese: buruika ima interese koH nemaiu nita
s interesima proleterke. Engelsov model xazvitka ene
je, izjednaavanje s mukarcem radnikom: ovaj !razvitak
!O E~gels~ya. teza po. kotoj je patrijarhatu zasnovanom na
pnvatnoJ svoJIm prethocIJ.o Jedan oblik matrijarhata pokazala
y
se po~e~na: ~ene su u~]etavane u raznim drutvima jo i pre
Posto.lanJa pnvatne .svo]me. Ve su Wittfogel i Mannheim po-
~azaJ~ kal<:<2, .u po~eli ra~a pr~ma polu, nisu odluujui za dru-
stv~m. znaca] dvejU drustvenih grupa ni fizika snaaa ni re-
latIvnI udeo rada. Autoritet mukaraca ili ena zasni:a se na-
protiv, n~ ,l!lanjem i? viem stupnju podrutvljenosti rada u
odgovaraJUclID sektonma.
346
se na to ograni&va zato ~to je zasnovan na pretpostavci
o rastuoj polarizaciji klasa i na teoriji o progresivnom
osiromaenju proletarijata. 'Poto Engelsova zamisao svo-
i poloaj ene na najamni rad, ena se mora .osloboditi
kao najanm:a radnica: snaga za ovu pobUnu ostaje: me-
u1:!iJm, pretpostavJjena ikao aJ:kIsiom.
Znaaj "drutveno-strukturalne" kritike sastoji se u
interesu da se prevazie konflikt izmeu individua i otu-
enog univerzalnog, naime javnog poretka. Ova kritika
pretpostavlja da ena kao najamna radnica nee biti. pod~
staknuta od nedovoljnosti materijalnih sredstava kako
bi se integri'sala kroz nagraivap.je, a to vai i za najam-
nog radnika. Problem je to se stvarnost odredila prema
materijalnim sredstvima, a to zapabnje oskudice i za-
miljanje jednog drugog ivota i snaga potrebna za po-
. bunu imaju i dJ:"uge kO!I'ene. Engelsov spis, uprkos pra-
vilnim optim tvrdnjama, ima apstraktnu i :uoptenu
formu ..Tek kad eni budu oduzeta sva ova sredstva,
ijom pomou se ona tumai i prikazuje - dakle, kako
konkretne delatnosti jednog Jvota domaice tako i ma- .
terijalna ,sredstva za svaki kulturni uspon koji joj omo-
guuje da ivot uini podnoljivijim - tek tada e se,
po Engelsu, ena pobuniti, kao najamni radnik. Stalno
vraanje na objektivan istorijski proces, s obzirom na
k.oji se svako individualno htenje pokazuje zaludnim ako
ne koinciclira s tokom istorije, upuuje nas na jednu
stano susreemo s jednim apstraktnim entitetom, "klas-
nim. subjektom": stvarni individuumi ostaju samo kao
prdiami deo ave fikcije. Zam.i:mam.je za enski rad je od-
reeno objektivnim tokom industrijalizacije i interesom
za jaanje radnikog pokreta. I jedno i drugo moralo
bi od ene nainiti mukarca; eli li to ona subjektivno,
to je drugorazredni problem. Eng'elsova ana1iza je proeta
agresivnim tonom "zdrav.og razuma".
Postaje, dakle, oigledno ta znai iskljuivanje pro-
blema stvarnog poloaja ena iz Engelsove analize i orga-
nizacionih zamisli: iskljuivanje i nerazvijanje ove kom-
ponente marksovske analize koja ima u vidu prodiranje
odnosa otuenosti, to jest pitanje zato i iz kojih pobuda
konkretno delovanje ena na osnovu kolektivnih iluzija
funkcionie - uprkos svim obJektivnim cliskriminacija-.
ma i svesti o njima - da ne budu dotaknuti sistemi tu-
maenja. Integracija pojedinaca II postojei sistem na-
slanja se oigledno na jedno sputavajue tumaenje
zasnovano kako na drutvenoj tako i na unutranjoj pri-
nudi nad samim sobom u svetu u kome ivdmo. Interiori-
zacija drutvene strukture vlasti predstavlja istovremeno
347
prisvajanje ovekovog bia. Ova interpl"etacija prenosi se
sistemom socijalizacije dece, isprva na razini ges rova, a
kasnije i na razini jezika. Bitan element interpretacije
samqga sebe u svetu je pol. Veza izmeu postajanja o~
v:ekom i priznanja drutvene delatnosti, ikao tI"egulisanja
i strllJtturisanja samopercepcije i spoljanje, prenosi dru-
tvene protivrenosti u podruje psihe. Alro ljudska pra-'
ksa mora da bude shvaena kao zavisna od procesa pro-
izvoenje, tada nije dovoljna analiza ekon.oms1cih procesa,
a naroito nije dovoljna za razvijanje jedne prakse koja
mor~ voditi rauna o postojeim deformacijama u svesti
ene. Nain proizvodnje koji postoji u PQloaju ene sa-
dr.i elemente orijentacije prema potrebama, nudi !Ilepo-
sredne prednosti i nagraivanja, ali je sve u svemu ne-
razvijen. U tom objektivno slohodnijem ali nerazvijenom
nainu .proizvodnje, ene se, ak i kada ,rade, uklanjaju
pred zvaninim izjavama o STei, radosti, rtvovanju,
energiji, kao' i pred zvaninim optimizmom.
(Ulrike Prokop, Realta e desiderio. L'am-
bivalenza feminile, Giangiacomo Fe1tri-
nelli Editore; Milano, 1978, str. 75-90;
171-179)
Preveo Aljoa Mimica
348
Silvia Bovenschen
IMAGINARNA ENSTVENOST
Uvod
Do sada se mato posveivala panja problemima veza-
nim za ispitivanje kulturnoistorijske prisutnosti i prezen-
tacije enskog pola. Oigledno je da taj predmet nije
izazvao neki vei nauniinteres:G. F. Wekhrlin je po1ru-
ao da to uini ukazujui na injenicu da pisanje "isto-
rije lepog pola" nije samo vaan nego je i veoma privla-
an zadatak: "Kakva privlana materija! Zaviriti u skri-
veni kutak enskog srca, na osnovu ,anala oveanstva'
blie odrediti, filozofski rasvetliti pOVTatno dejstvo usa-
vravanja ena na obi-aje i nain miljenja -'- kakav. je
to predmet za istraivaa! "l . .
Ipak, taj podsticaj nije naiao na odziv, a razlog za
to je i u okolnosti to "usavravanja enskog srca" nisu
. nala svoj autentian izraz u "analima oveanstva".
U novije' vreme istraivai mukog i enskog pola
ponovo otkrivaju temu ,,ena". Svakako, esto preti. opa:
snost da se aktuelni. prilozi roj diskusiji utope u difuzno]
neposrednosti i da - stilizujui ono to se smatra real-
nim iskustvom ene u neto to moe postati kulturn.o-
istorijska tema - mimoiu specifinu istoriD.ost te
realnosti. Ree se javljaju pokuaji da se iza slika ena;
u kojima se ve stoleima odravaju predstave o en-
skom polu, otkrije istorijsko-drutveni element. 'A zato,
ako se iza tih slika ne bi moglo nai nita s1ino jer su
1 Citirano prema: Wekhrlin jun., Der Geist Wilhelm Ludwig
Wekhrlins, . u: Carl Julius Weber's, Siimtliche Werke, 15. t.,
. Stuttgart, 1837, str. 75.
349
 to gotovo jedini, nasleem preneeni svedoci istorijske
prisutnosti enskog pola?
. Ukoliko se razmatraju socijalni i socioloki, kulturni
I k:uturnoistorijski aspekti enskog pola, veinom se uzi-
maJu u obzir oskudni politiki diskursi o takozvanom
enskom pitanju i podsea se na malobrojne enske au-
tore ratobornih manifesta. Ali, tu je re o sporadinim
indTh;a~rima, sig:nalima i preqrisanim tragovima bez
kontmUlteta, bez sistema. Tragajui za istorijskim uti-
cajem ena, u istorijskim dokumentima otrierno pre
svega istoriju preutkivanja, prazninu, odsustvo. Valjda
tre~a I?oi o~ to~a da to to su ene uiJ?ile u proteklim
perIodIma mje bIlo vredno pomena -ll istorlografiji - a
u tom poslu prenoenja one takoe nisu uestvovale.
Zato je, kako pie Virginia Woolf, manjkavost tradicije _
:ldatantn~ kad je u pitanju poimanje prave istorije
zena: ,JNIJe se moglo prii mapi i rei da je Kolumbo
dtikrio AmeJ:1ilku i da de KOIlumlbo bio ens,ko niti uzeti
jab~kt~ i n::pomenuti d~ j~ Newto~. otkrio z~on gravi-
ta<;~Je I da Je Newton bto zensko; Ih pogledatI u nebo i
reOl kako nad nama [ete av.ioni i lkaiko su avione izumeJe
ene. Nema nijedne oznake na zidu koja pokazuie tanu
veli'iJ.;u ena. Nema nijedne metarske mere, precizno
pod~IJene na santimetre, koja bi se mogla upotrebiti za
kvalItete kakve dobre majkeiil za naklonosti keI1ke ili
zaodaIIlOlS,t 'sestre hli vailjanast dOlIIlaice."2
y Dodue,. u. <;>kviru p<;>kreta povremeno je brIo poktl-
saJa da se illlClra odvoJena, zasebna 'kulttlnla istorija,
odnosno kulturna istoriografija enskog pola na osnovu
malohrojnih istorijskih - svedoanstava o politikim'-ili
~ulturnim .aktivnostima ena. Meutim, tim konstrukci-
.lama pre~l o:p.?sno~t ~a,. nuno zanemai:ujui. istoriju
zens~e nelstOTICnostl, U1stmu ne uklone tradicionalne an~
tropoloke i biologistike predrasude, ve .da se ponovo.
upletu u formiranje novih mitova o enama.
Ispitivanje ove teme predstavlja tekou zato to je
realna ~stO?j~a: s.~bordinacija ena, koja odgovara nji-
hovom l:deJno~Is.~onJskom i1s:lclji\len:ju iz definicije OVe/ka
k.::o zoon pol~~lkon, samo vrlo retko bila predmet isto-
;lJsk~. r~fleksIJe ov0! problema, vezane za ovaj nejasni
iStOrIJS~ st~tus. T~J ~r()lblem se pe moe reiti niap-
straktmm hipostazlranJem neke "zenske" istorije ni na
onaj -indirektan nain na koji su starije teorije izr~avale
ovu neis~orin?st p?~~~vajui da to i~juenje enskog
y
pola objasne l legltlmlsu antropoloski nepromenljivom
2 Virginia Woolf, Ein zimmer fiir sich allein, Gerhardt Ver-
lag, Berlin, 1978. _ 3
350
strukturom "karaktera pola". Poto ene nisu ostavile
tragpve u dokumentacijama politikih, kulturnih si nau
llih razvojnih procesa i poto se, istovremeno, o dodeljenoj
im oblaJSl1:i -kune svakodnevice u istoriji nije narotto gO-
v.bl'ilo, te je ona samo u retkim sluajevima nala svoj
put do dokumenata - istraivaIIlje mora potraiti druge
diskurse. Tako je, ini se, literarni diskurs, jedan od ma-
lobrojnih u kojima je enski pol uvek imao upadljivu i
oiglednu ulogu. Ipak, ako se to podrobnije proveri; taj
prvi utisak potvruje se samo delimino. Opet je samo
,-t u jednom momentu te literarne sfere enski pol uspeo
da dobije takav znaaj: samo u fikciji, kao rerultat ma-
tanja, imaginacije, kao tema prezentiran j~ izdano i
mnogostruko; kao tema, bio je prosto neiscrpan izvor
umetnike kreativnosti; kao tema, ima veliku literarnu
tradiciju. Istorija slika, skica, metaforinih ukmsa en-
! - skog pola bogata je materijalom onoliko koliko je isto-
rija stvarnih ena siromana u prenoenju injenica.
"Pred oima nam nastaje veoma udno, pomeano bie.
U carstvu mate ena ima najvei znaaj; u -praksi je
sasvim 'beznaajna. Ona proiJna poeziju od -korica do
korica; ona je sve drugo samo ne istorijski odsutna. Vla-
da ivotom kraljeva i osvajaa ti fikciji; -ll stvarnosti je
- bila rob bilo kog mladia iji bi joj roditelji natakli
burmu na prst. Preko njenih usana prelaze neke od naj-
inspi:rativnijih rei, neke od najdubljih misli; a u stvar-
nom ivotu jedva je znala da ita, da srie slova, i bila
je svojina svog mua."3
. Meutim, enski pol je vrlo malo sudelovao i U pro-
izvodnji ovih sli!k:a: nasuprot velikom i irokom panop-
vikumu imaginwnih enskih figura, stoje _samo malo-
brojne imaginativne ene. I dok varijantama bogato: pi-
sanje jednih, mukaraca, vai za ono to se naziva isto-
rijom literature - ptsalllje drugih, pisanje ena, tretira
se kao poseban sluaj. Razne instance literarne .sfere, u
kojima je enski pol vrlo disproporcionalno zastupljen,
stalno su u istoriji pochlegale modifikacijama; tako ~e
izmenio, na primer. i odnos izmeu enskog autorstva i
tematizovane enstvenosti, kad je u XVIII veku litera-
tura poela davati prednost novim tipovima enstvenosti,
pa je istovremeno u te literarne institucije prodro izve-
stan broj ena-pisaca. Pitanje odnosa izmeu tih insti-
tucija, odnosa izmeu sveta slika o enskom polu i na-
ina na koji su ene-pisci shvata-Ie svoj pol, prolo je
kroz sloen proces transformacija, o ijoj topografiji teo-
rija dosad gotovo nije ni vodila rauna. Jedino je Virgi-
Isto, str. 41.
351
ma Woolf, zamoljena da napie neto o "women and
action", opisala ovaj problem: "Naziv ,ene i fikcija'
moe da znai ene i kakve one jesu - a na to ste valjda
i mislili; ili bi mogao da :zmai: ene i fikcija koju one
piu; ili bi mogao da znai: ene i fikcija koja se pie
o njima; ili moe da znai da su sva ta tm pitanja ne-
kako nerazdvojno povezana .. ."4
Nunost. i neodlono st diferencirajuce refleksije o
izmenjeri.oj konstelaciji razliitog znaaja enSkog pola u
literarnim diskursima, po svoj prilici, prikriva se iro-
kim konsensusom istorijski preseuce i sasvim neos-
porne patrijarhalne orijentacije. Samo za~o naJUka o lite-
:raturi nikad nije postavila kao problem to to su lite-
rarne fantazije vekovima stvarale gigantski panoptiJrum
figura, udvajajui ene i pripisujui tom ve taki stvore-
nom enskom polu takve funkcije i dejstva koji su bili
u bezmalo grotesknom odnosu sa mogunostima stvar-
nih ena. AH ni o tenziji izmeu bogatog repertoara slika
i blede egzistencije ena-pisaca dosad nije voeno rauna
u istraivanju naIUke o literaturi.
Spec:iJf,inost polla rnje provereni iplTedmet teorija iz
oblasti nauke o literatuJri. Ipak, na osnovu toga ne bismo
smeli brzopleto zakljuiti da ona IIlije imala' nikakvu
ulogu u recepciji i kritici dela koja su izala iz enskih
ruku. Naprotiv, ta sepcifinost je esto korien aspekt
literarne kritike, mada nikad ne i razvijen, dokazan ili
sistematizovan aspekt.~ ak ni sumnjivi nehaj, s kojim se
taj "kriterijum" primenjuje, na primer, u svakodnevici
feljtona, ne nailazi na otpor vredan pomena: kad je u
pitanju literatura iji su autoci ene, gotovo je obavezno
u.k:azivati na to da je ena autor, a napomena .da je neto
napisao neki mukarac izizvala bi- uenje (ukoliko razlog
za' takvo upuivanje ne lei u prirodi te stval1i). Ipak, ta
praksa puna predrasuda nema literarnoteorijske osnove,
Isto, str. 5.
sRenate M6hrmann je preciznije prouila recepciju literar-
ne kritike u sluaju posebne kategorije "ene od pera" na pri-
meru niza korifej a teorije literature. Pokazalo se da postoji pra-
vi konglomerat proizvoljnih i subjektivnih kriterijuma ocenji-
vanja. Dok se u jednom sluaju istie sklonost ena da iznose
detalje, u drugom se ali zbog njihove nesposobnosti za logiku,
u treem zbog njihove izvetaenosti i nedoslednosti itd., tj.
javljaju se uobiajeni stereotipi u ocenjivanju enstvenosti. Re-
nate M6hrmann opravdano optuuje ove teoretiare za krajnje
nenauni postupak, budui da oni tradicionalne predikacijene-
kritiki primenjuju na literarne tekstove i istovremeno ih uzdi-
u. na nivo osnove za njihovo vrednovanje. Renate M6hrmann,
Die andere Frau. Emanzipationsiitze deutscher Schriftstellerin-
nen im Vor/eld del' Achtundvierziger-Revolution, Stuttgart, 1977,
str. 2, i dalje.
352
naime, u teoriji literature uopte se vie ne javlja ovaj
problem, kojim se kritika povremeno bavi, izazivajui
podom-enje svojom vanrednom zaslepljenou.
Danas se ispitivanja teorije literature, usmerena ka
vanliterarnim uslovima konstituisanja ostetikih tvore-
vi:n'a,v~e ne motaju pribojavati anateme nauke; napro-
tiv, pribegavanje ekstern:im uticajnim .faktorima postalo
je ve got,ovo imperativ. Meutim, dok je pamja posve-
ivana takvim fenomenima kao to je, na primer, 'Sta-
leka klauzula u ranoj g.raanskoj literaturi, ili slika !rad-
nika u literaturi XIX veka, ili literatura koju su pisali
radnici itd. - uopte se nije postavljalo pitanje one po-
Lovine ove6anstva ije je postojanJe, tako upadljivo pre-
utkivano. Razlozi za to su, verovatno hrojni: prvo, u
istorijskim knjigama se mogu nai. malobrojna ,;fakta"
koja bi se mogla dovesti u bilo kakav odnos sa temati-
rovanjem pitanja ena tl literaturi ili sa literaturom koju
su napisale ene. Drugo, za razliku, recimo, od kategorije
"klase" ili "sloja" ili "stalea", "pol" nije neka katego-
rija koja bi se mogla zasnivati na pojmovnoistorijskoj
tmdiciji. Koliko god bio eklatantan, ovaj nedostatak ov-
de ne treba da izazove samo nae aljenje: naglaavamo
ga .zato to to odsustvo tradicije namee vane probleme.
Poto je, kako rekosmo, re o diskusiji koja lIlikad nije
prela okvire sporadinih polaznih tama, te je izgradila
znaajan katalog difaffii.r.anja, ali ne i neki reflektovan
teorijski odnosni sistem, u daljem tekstu uglavnom emo
teiti da ispitamo i dekomponujemo raznorodna temati-
rovanja i prezentacije enskog pola, da bismo takQ stvo-
riM pre svega pojmovnu osnovu za analizu heteromorf-
nog oblija enskog pola u kulturnoj istoriji. Zamerka
da pOl?toji nesrazmera izmeu razvijenog pojmovnog po-
lja estetikih teorija, s jedne .sttane, i znatne lienosti
pojmova kad se goV'ori o specifienosti polova i kad se
oni vrednuju, s druge strane, mora postati OIbjekt ispiti-
vanja, upravo kao i ona sumnja koju je izrazio filozof
kulture Simmel, naime. sumnja da je na osnovu "mu-
kih" parametara smiljeno i imaginatiVDD prikazano sve
ono to sazdaje predstavu o enskom polu - osobito
zato to takva sumnja upuuje na "niiju zemlju" kad
su u pitanju pojmovi. Pokuaj da se izae iz te ,,niije
zemlje" nailazi ne samo na sasvim nesreenu :raznolikost
slika i skica nego i na znatnu mam.ikavost teorije. Ni
malobrojni prenesen:i podaci o sudhini mnogih genera-
cija ena ni obilje sveta slika, uzeti svaki za sebe, ne
daju mm infwmaci.ie o kultuTIloisrorijskim. konjun.ktu-
rama enskog pola. Zbog toga to su same ene utale,
o njihovom svagdanjem statusu moramo zakljuivati
23 Marksizam u svetu 8-9 353
 posredno, . na osnovu modaliteta njegovih metaforskih i
Qiskui-zivnih pn!zentadja.
. Tekoe koje pri tom.nastaju mogu se karakteI1isam
takvom istorijom enskeneistorinosti koju tek valja
. napisati. Dokazivom iskljuenju ena iz onih politikih
j kulturnih institucija i pozicija koje daju peat istoriji
odgovara tematsko odsustvo enskog pola u istorijskim
predanjima. Na ispitivanje o kome ovde izvetavamo uti-
cala je i injenica da teorija nije posebno uziinala u ob-
zir ni faktika iskljU'enja enskog pola iz istorije ID
potiskivanje tog pola iz istorijske svesti; upravo, moglo
bi ISe govoriti o trostrukom iskljuenju. Ako nam je stalo
do toga da ukaemo na ir.itantnu diskrepanciju 'izmeu
infla,cije trivijalnih i vetakih slika enstvenosti i .kon-
sti.tutivnog sudelovanja ena u estetikoj proizvodnji i
obrazovanju teorija, uvek moramo voditi rauna o ne-
spojivosti kategorizovanja specifinosti polova i esteti
kog kategorizovanja. Ovaj problem je postl:'l.vljen ustil~
diji koja se bavi, izmeu ostalog, i sumnjivim i poj-
movno nejasnim idejama izmirenja, koje identifikuju
.j,enu" i "umetnost" i koje neprestano iskrsavaju u kul-
turnoj istoriji. Namito valja posvetiti panju aspektu
pre svega nesagledivog i na izgled proizvoljnog odnosa
izmeu prezentacije i odsutsva, izmeu tematizovanja i
preutkivanja enskog pola u raznim diskursima.
Prvi deo' ovog rada posveen je sistematizovanju
onih slika i predstava, onih likova koji oznaavaju mode-
riTanje kulturnih pojava enskog pola i za koje su nave-
~eni pojmovni i metoforski primeri iz kulturne filozofije
i iz literature. Kulturnoistorijski uslovi i estetiko uobli- '
avanje tih uzOralka ispitani su u drugom delu. ini mi
se da ima smisla istraivanje zapoeti od perioda razvoja
istins.ki graanske estetike i "autonomne" graanske pro-
dzvodnje"kao, i da je tallwo istraivanje primereno zato
to su tu koncentrisane bitne pretpostavke takvog mo-
dela shvatanja enstvenosti koji. je ne!?talari - na pri-
.mer, u obliku antropolokih projekcija. Ovu analizu ne
karakterie enciklopedijska potpunost, a ona i ne preten-
,duje na ukljuivanje svih moguih aspekata, pa tako, na
,primer, uglavnom nije uzela u obzir komparatistika gle-
dita. Naprotiv, date su paradigme enskog' pola na ne-
kim primerima iz graanske kuJl1lu!re formirane u XVJH:
veku II Nemakoj, i to II njihovim poetsko-poeto!ok:i:m,
filozofsko-estetikim i literarnim artikulacijama. Ispiti-
vanje, ekspliCitnih i implicitnih tematizovanja enstve-
nosti 'u ovim prominentnim. prilozima za poetologiju. i
estetiku 'pokazuje da se u :raznovrsno razraenim teori-
354
jama i Irompleksima teorija razvijaju nove pr6'blems}e
konstelacije ili, u najmanju .ruku, takve koje su neuo1;>i-
ajene' u ovoj vezi. . .
1. BLEDA EGZISTENCIJA I BOGATSTVO SLIKA
Ka strukrtrn1i Ik:urlturnih predstavljanja ens/kog
Teorija redukcije
"Kad je ena nauila da ita, poja-
vilo se ensko pitanje."
Marie Ebner-Eschenbach, Aforizmi
Da predupredimo mogu nespol'azurtl: ovde nije re
o tome da se takvozvanom socijalnom "enskom pitanju"
- aspektu sa koga se jo od XIX veka di.skutuje o dru-
tvenom poloaju ena - pridoda "estetiko ensko pi-
tanje". Strogo uzev, ne postoje nikakva "enska pitanja".
Ve u samom tom pojmu krije se namera idejnog uau
Tivanja. Pretpostavka da se pojedine sfere ivota mogu
podvesti pod taj pojam i da se tako o njima moe ras-
pravljati, dok sved:rnge sfere izmiu pokuaju d~ se
dokui enska priroda, omalovaava ovaj problem i, osim
toga, pretvara ene II 'Objekt parcijalnog interesa. Takav
prikaz povremeno izaziva reakciju feministikog prkosa,
koja, .opet, sve probleme van okvira t~kozvan:ogenskog
pitamja proglaava za "muka pitanja", prokJamujui
njihovu beznaajnost. Iako je ovde nesum~.j~vo re o
prostoj inverziji, njena apsurdnost obelodanjuje apsu:rd-
nost pomenutog prikaza. Ova inverzija ima polemiko
svoistvo utoliko .to ukazuje na -oo da su problemi o i
iem dejstvu i znaaju postoji nauni konsensus samo
prividno oslohoeni p~trasnosti specifine za polove, a
da su uistinu - u svakom sluaju, po jednoj tezi Geocga
Simmela - zasnovani u apsolutizovanju "mukih" inte-
resa: "Umetniki zahtev i patriotizam [ ... J, pravednost
praktinog suda i objektivnosti teorijskog !Saznan;a L . .J
- sve ove kategorije su, dodue. po svom obHku i po
svojoj pretenziji, opteljudske, ali su u svom stvarnom
istorijskom uoblienju 'sasvim muke."6. .
Time to se enama odreuju posebni :rezervati ref-
leksije zamagljuje se uvid II ovaj istorijski i teorijski
gentleman's agreement i spreava se zadiranje enskog in-
teresa u te sfere. Novinska strana koja je rezervisana za
Georg Simmel, "Zur Philosophie der Geschlechter", u:
Philosophische Kultur, Leipzig, 1911, str. 65. i sledea.
355
ene, mali resor koji se uz smeak daje enama JU masO'v:-
nim medijima, kao i druge kulturne nie, ureene spe-
cijalno za enski pol - primeri su stvaranja azila speci-
finog za pol; ensko miljenje je upueno na ovaj kutak
bez intelektualnih pretenzija. A drugi ,;resori" miljenja, .
"veliki" diskursi, izuzamaju 'se kao da vekovima podleu .
dek,retu kakvog kulturn'Og pape: "Vie ne znam za po-
love, ve samo za: ljude"; privid pomirljivosti tog dekreta
mnogo je opasniji nego otvorena mizoginija, Jer on uz-
die, kako pie Simmel, ."ispoljavanje mukog bia [ ... J . red lanova sekta, filatelista ili sitnih akcian.ara, kOJnna
u \Sferu nadspecifine neutralne objektivnosti i vaenja"?
Moe se govoriti o implicitnom i o e~lici1m:om te-
matizovanju suprotnosti izmeu polova: o implicitnom
utoliko to su - ako sledimo Simmelovu argumentaciju
- "muka uobliavanja" ve inherentna sudovima, teo-
rijskim i praktinim normama i misaonim strukturama,
pa je tako pojmovni svet ve na odgovarajui nain pre-
oblien upravo tamo gde nam izgleda da je najblii ide-
aJu objektivnosti (a tu implicitnu pristrasnost valja svu-
da pretpostaviti). Nasuprot tome, kod eksplicitnih tema~
tizovanja re je o idejnoistorijskim raritetima; njih
moemo nai samo ako vrlo intenzivno pregledamo ona
izdanja dela izmeu ijih korica su ouvane znaajne
skice nemake duhovne istorije. Naime, autori ovihud
rrlh ekskursa pri'strasnosti, .koji esto - na primer, pre-
zentacija enskog pola u Schopenhauerovoj filozofiji'-
imaj\! .karakter ispada, nisu te ekskurse dovodili u kohe-
rentnu vezu sa centralnim kategorijama svoje teorije,
ve su ,ih .ostavljali veinom kao prikrivene na periferiji
svojih koncepata. Tako je potrebno uloiti veliki napor
interpretacije da bi se ispitao odnos izmeu eksplikacije
i implikacije 1.1 ovim sistemima, da bi se, recimo, Scho-
.penhauerovi besni nasrtaji na ene U!kJlQphli 1.1 konteJkist
njegove filozofije, uneli u mapu idejne istorije. Samo
tako - pronalaenjem polnospecifinih pozicija i u ok-
viru onih diskursa u kojima one nisu eksplicitno ispo-
ljene, s jedne strane, i razvijanjem konteksta njihovih
'Sporadinih eksplikacija, s druge str-ane, - mogu se
otkriti oblici lmlturnoistorijske preZentacije enskog pola
i potkopati redukcionizam koji eli da refleksiju 'Ogranii
na parcele oznaene za "enske teme".
Svakako, ovakva vrsta namera ima neizmeran zna~
aj. Razume se da je njena provera mogua samo u
egzemplarnom vidu, na malobrojnim predmetima, jer
bi njeno emfatino i doslovno sprovoenje iziskivalo
novo obuhvatanje gigant skih ku1turnoistorijskih i soci-
7 Isto, str. 69.
356
jalnoistorij.skih veza od poetaka istoriografije'd6,iia~i4
dana. Dakle, !tl ovom okviru moe imati smisla sainO:pro.
vizorno premoavanje jaza uneistraenom kUlturno'-
istorij:skom scenariju. 'c
Razume se ve citimni redukcioriizam postupa ma~
nje oprezno i r~alistiki; on za sebe pr~udeava,probl~m
tako to ga svodi na jedno od mnogih moguih' "PIta-
nja", koje je, povrh toga, i relativno sporedno. Vrstu
"ena" on stavlja pored socioloki definisaillh grupa~.po-
se velikoduno priznaje izvesno prav.? ~a ~~anje. nB;u:
nopluralistike panje. Takvo tumacenje, Cll.Ji 1~,?nsmCl
veinom polau na svoju naprednost, suge~e da Je! kad
su ene u pitanju, re, dodue, o ne sasVIm nevaznom
fenomenu" ve ak o takvom koji je dostojan unapre-
ivanja, ali 'je to u osnovi, s obzirom na stanje stvari"i
njihove mogue izmene, ipak nemerodav~. "fenom~n .
Ipak, nijedan ozbiljan teoreti~, nee tvrditi d~. su. zene
stvarno jedna "socijalna grupa . Dakle, postoJ~. dis~~
pancija izmeu redukcionistikog momenta, kOJI precu-
tno ulazi u samo postavljanje pitanja i samo priV1dn<?
revalorizuje enski pol III teorij}, i te injeni<:e da e~~
pol predstavlja polovinu ovecanstva. Ta dIskrepanCIja
odgovara protivrenom odnosu izmeu r:aJne, ~a:da
tajne moi ena, s jedne str~e, i ocena, k?Je se .dalu ~
njima, s druge. Latentna drustvena moc zena 1.1 oS~J
je suprotnosti sa znaajem koji im se priznaje u t~nJ
skim tekstovima; njihovog rada nije mogue o~ecI se
ni u domaoj sferi (kuni rad, odgoj dece, staranje, emo-
cionalna potpora) ni u profesionafu.oj sferi, budui da
one jame p<?vezan:os~. f.~dia pr~odnje iv r~p~o.duk
ciJe.8 A .ova divergenCIja lzme~u faktik<;>g zn.a~Ja : Ideo-
lokog pomeranja ne samo sto ostavlja s~oJ p~cat. Illa
politikoj i soc.iolokojdiskusiji nego na nJu nailazimo
i u literarnim diskursima.
Hans Mayer uzima u obzir takve procene9 kad, pola~
zei od moralnopolitikih kriterijuma, .ene .iz sfere lite~
rature dovodi u - po sebi vrlo simpatinu - vezu sa
Jevrejima i sa homoseksualcima. Ovo okupljanje "aut-
sajdera" izgleda, svakako, sasvim proizvoljno' i nepot-
puno (kako stoji stva:r, na primer, sa piromanima i sa
B O ovom :krQgu problema vid. sledee radove: Werner
Thonnessen Frauenemanzipation, Frankfurt, 1969; Margit Twel-
lmann Die deutsche Frauenbewegung, Meisenheim am Glan, 1972;
M. Merfeld, Die Emanzipation der Frau, Reinbek, 1972; Ulrike
Prokop, Weiblicher Le.bensz.usam"!enhang, Frankurt, 1976; Fra-
uenarbeit -Frauenbefretung, IZd. Alice Schwar-zer, Frankfu.m:, 1973.
9 Hans Mayer, Aussenseiter, Frankfurt, 1975.
357
Iiluslimanim.a?); uz to, ini se da je osnova uporeivanja
krhka zato to su. istorijske i ideoloke pretpostavke
rasistikog i .seksualnog potiskivanja kod ovih toboe
egzotinih "grupa" bile razliite od takvih pretpostavki
u sluaju patrijarhalne subordinacije ena.1O Hans Mayer
je, . dodue. sagledao. ovaj problem, ali je pokUao da
nae neki izlaz ukazujui na to da ene, istiria, realno
-nisu manjina, ali da ih tretiraju kao manj:inu.Meutim,
besposledino saznanje ove ambivalentnosti ndta manje
ne otkriva zastareli karakter kriterijuma minori.teta. Na~
ime, postoji opasnost da se nastavi tradicija ovog "tret~
mana" protiv svog vlastitog ubeenja.
"Beauvo1r je odbacila ovaj uobiajeni tre1lman ene
u - pre svega - graanskom drutvu, njen minorni
statue;; pored Jevreja, Crnaca i seksula:nih autsajdera,
,kOIlJStart:ujrui: "Ipak, ene nisu manjina! Od tQga va1ia
poi da bi se interpretirala sapripadnost Judite i Dalile.
Obe reprezentuju 1lli.lloritet u okviru manjine koja' to
nije, ali koja je Ma tretirana i sada se tretira kaota~
kva."l1
ta je to minoritet u okviru manjine koja to nije?
Dok jedan termin treba da oznai drutveno stanje ali
pogaa samo ono to je ideoloko a ne ono to je fakti--
ko, pod drugim se podrazumeva neto sasvim :6iktivno
(figure literarne umetnosti); tako se sama interpretacija
estetike tvorevine oslanja na tradiciju "tretmana" ija
je sumnjivost spoznata. Budui da je kod Dalile i Judite
re o izmiljenim, fiktivnim likovima sa prethodnim mit-
skim ivotom. udvostruena problematika minoriteta sa~
svim je nejasna. Simone de Beauvoir je preduzela mere
protiv tog "uobiajenog tretmana", skrenuvi panjp. na
protivrenost izmeu realne situacije ena .i njihovog
opaanja u teori.jama. Uostalom, ene u literaturi kao
izmiljena bia nikako nisu minoritet; naprotiv, one su
veliJka tema! Moda bi se za filktivrnu egzistenciju taIDvfiih
osvetnikih likova kao to su Judita ili Dalila, dakle, za
jedan sasvim odreen enski tip u literaturi, sa literarno-
istori.jskih aspekata mogla opravdati definicija autsaj-
dera. Meutim, ona se ne moe, ni tako potpuna a ni u
vidu nehatne asocijativne aluzije, izvui neposredn~. Iii
iz realnosti ena ni iz svagdanjih teorijskih ocena te
realnosti. J edna od posledica takvog proizvoljnog sp-a-
janja faktora raznih diskursa je i to to se George Sand
ili George Eliot kao ene-pisci mere iJstim kriterijumima
10 Uz to, prilikom ispitivanja pojave da su Jevreji i homo-
seksualci "autsajderi" u literaturi, panja je posveivaria prete-
no de10vanju njihovih mukih predstavnika.
II Hans Mayer, Aussenseiter, str. 37.
358
ispitivanj~ - uvek usmere~ ka mon.strt.iomi(}ni:-~iit~~~
derstvu u ovom sasvim IlleJasnom SInJ.slu - kOJJID.ase
mere i opisane ene (to jest: fikti~ J?r~izvodi mate): ~
Stoga se stalno meaju ne samo D1.V01 di~kursa nego. 1
razne instance same literarne sfere. Ako Je. stvarno de:
gradiranje ena u teonji. :sto ~iazilo potvrdu, ?~ ~
se kritika analiza morala cuvatI takvog - makar l p~:
kTivenog - brkanja, pre sye~a kad se v.a!ja poza!havIti
tenzijom izmeu stva,rnostI 1 obrazaca njene ocene! s
jedne strane, i teorijskih diskursa o enskom polu 1 o
v . .~
12
imaginacijama enstvenosti, s druge ..
U daljem tekstu baviemo. se tim r~ na~a
prezentacije enskog pol~ u hte~arn?:r:;. dislrursu. Svo~
enje ovih problema na ,,zensk~ pIt~Je .1 "poseban tret-
man" u okviru kriterijuma mmont~ta IZraz su ~esraz
mere izmeu mnotva imaginarnog zenskog poJa 1 nepo~
stojanja realnih ena u k.ulturn.,?j "i~oriji. y IS~ p~
laznim takama "teorija ;redukCIje 1 Illehot!<:e ~eprf(,~
stavljena ova asimetrija; manjkavi momt?nti tih tas~a
vie se ne sagledavaju, ve se transponuJu Illa tobo~Je
minorne kvalitete karaktera enske kulture. ~eutiW,
ove interpretacije - koje, ipak, jo sad;e ~ere:ncIJu
na.ina prisustva i prezentacije, tp.akar u IZobhcen,0J for~
mi - unekoliko su plauzibilne ako se. mere apstraktnom
negacijom dubokih razlika u kulturnoj sudbini p,?lo,:a.
Naime ta neaacija ukazuje na jednakost kulturnih IZ-
gleda, budui Dda umetnost progla.ava za polnoneutr~~
teren, iji se navodno androgen; karakter ~otV!rq:uJe l
nasuprot oiglednoj nejednako,:;!! ": kulturnOj r:ep:r;ezen~
taciji polova. Ali pred umetnoscu 1 tl ~etn?sti ~~ko
nisu svi jednaki: "injenica da se veruje .~ Jednu CI~!O
Jjudsku' kulturu, koja ne pita za m~karca 1 z~m~, potiee
iz istog onog rnzloga iz koga ona l ne postOJI: IZ, tako
rei, naivne identi
fik aCIJe v k'
. . ,cove a 1 ,mllSvkar'
ea-. "13 .
Teorije dopune
p.o Simmelu, prividno neutralne teorije I?-ora~u doi
do negativne odredbe enskih kulttn;llh. pos!lgnuca .~a.to
to "o jednom biu sude prema kritenJumuna kOJI S~
" Rad Hansa Mayera spada u one malobroj~e. rado~e . k~ji
su se pozabavili problematikom literature u kOJOJ dO!Illl1JIaJu
mukarci - problematikom koj~ uopte ne sagledava nauka
o literaturi. Ovde se to ne sme precutati.
13 Georg Simmel, "Weibliche Kultur", u: Philosophische Kul-
tur, Leipzig, 1911, str. 280.
359
stvoreni za 1edno sasvim suprotno bie".14 Prilikcm poku-
aja da se i2Jbegne ta dilema, postavlja se, svakako, :nov .
problem: "Naime, kad se javi oseanje da ovde, uprkos
svemu postoji egzistencij'a' na sasvim samostalnoj n~
mativnoj bazi, nedostaje svaki kriterijum za nju."1S . .
Ako .dalje sledimo Srimmelovu argumentaciju, jas:Q.o
emo videti da 'On nikako ne 'Omalovaava ovaj problem:
nevidljiva sNa, kojom je vekovni proces podreivanja
jednog pola drugome mgospodario i miljenjem, vlada
i postignuima tog miljenja i budi bar sumnju da su
mnogi prividno objektivni i neutralni kriterijumi kul-
turnoistorijske diskusije pistrasni. Simmel u t'Ome vidi
transformaciju poput 1lransformacije "moi u . pravo",
koja je dovela do apsolutizovanja mukih mteresa i pre-
tenzija u kulturnoj istoriji i koju nemogu da prxmil oni
koji su zarobljeni u njenim normativnim st:ruktuTama.
Svakako, Simmel wlo dobro sagledava opasnost da
se. posredstvom polnospecifinog relativiranja kriterij '11-
ma ue u kategorijalni vakuum, pa za"OO pokuava da to
predupredi supstancijalizovanjem onoga to on !Il8Z'iva
"sasvim samostalnom normativnom barom" enskog pa-
la; a to supstancija[izov:anje se u suini ne razlikuje od
tradicionalnih modela. Ipak, on najpre insistira !Ila on'Oj
analitikoj preciznosti koja nedostaje drugim polaznim
stanovitima, budui da Dva ignoriu razliite konstitu-
tivne UJSlove za razne oblike prezentacije enskog pola.
,,[ ... ] mukarac, ipak, zahteva od ene onD to 'On, tako
rei kao jednostrana stranka, ti svom polarnom odnosu
prema njoj smatra poeljnim, a to znai ono Ito' je ti
tradicionalnom smislu enstveno, all to nije neka samo-
zadovoljna, u sebi centriJrana osobenost, nego ono to je
orijentisana ka mukarcu, to se njemu dopada, to
treba !Iljemu da slui, da ga dopuni. Budui da preroga-
tiva mukarca namee enam~ tu dvostrukost merila,
ono muko merilo koje se j avli a kao neto natpolno-
-objektivno i ono speciFino ensko koje je upravo kore-
iat ovoga, a esto je ba suprotno njemu - ene se za-
pravo ni sa jednog stanovita ne mogu bez ograde vred-
novati."16
Simmel opisuje jednu postavku: pored sistema po-
stojeih normativnih merilakulturnfu wednosti, stavlja
se drugi sistem, specijalno formiran za ene. AH ta druga
!Ilormativna struktura nikako ne stoji .ravnopravno pored
Dne prve i sa njom, nego .obavlJa zavisnu sporednu funk-
l ' Georg Simmel, "Zur Philosophie der Gesch1echter", u:
Philoso'f)hische Kultur, str. 70.
15 Isto.
16 Isto, str. 70. i sledea.
360
ciju - ona je njen spmedan ogranak. To postaje oi
gledno kad Simmel aludira na Rousseaua, po kome je
najglavniji mdatak ena da mukarcu "slue i da [mu]
se dopadaju". Ratoboran zagovornik enskih prava, Hed-
wig Dohrn, jednom prilikom je ovu dodatnu konstruk-
ciju, koju nalazimo ne samo kod' Rousseaua, nazvala teo-
rijom dopune. Zene treba da "dopunjavaju" mukarce,
ali, svakako, ne u tom smislu to e u javni ivot unositi
sadraje i oblike adekvatne njiliovim mt~ima i ivot-
nim vezama, nego tako to e pojedinu muklu individuu
podravati, :mtiivati, "upr~vljae iznutra" i tako e
uobliiti strukturu odreenih sektora - posebno doma
- da e mukarac biti .slobodan dase bavi materijal-
nom i duhovnom proizvodnjom. Ta cruga norma vei
nom ne pretpostavlja nikakva samostalna postignua
ene u literarnoj ili umetnikoj oblasti; predvieno je
samo iroko pdlje njenog rada kao muze. Ako se nae
interesovanje okrene o'dnosu polnospecifinih i estetikih
kategorijalizacija, namah iskrsava figura udvajanja koju
je opisao Simmel. Poto se uglavnom ne pravi razlika
izmeu fantazma enskog pola i njegove realne pojave,
njega t.reba, s jedne strane, ,revalorizavati, da bi se za-
snDvala njegova tematska razornost u umetnosti, a, s
druge strane, treba ga devalvirati, budui da ti realnoj
sudbini ena u kulturi n~ treba nita menjati. Poetkom
ovg veka ovi problemi su katkad bili predmet diskusije
u oblasti fi[ozofije .kulture. I Simmel i Scheler, Ortega i
Klages razmatrali su "fundamentalnu razlinost" polova.
U toj vezi valJa pomenuti i jednog teoretiaira, koji je
1908. godine objavio knjigu ena i umetnost i u ijoj se
teordji posebno jasno V1idi istovremeno i reval'orizov.anje
. i' devmviranje. To je Karl Scheffler.
Nasuprot egalitarnom dekoru argumentacije kakav
se sporadino javljao jo od doba ranog prosvetiteljstva17
i ukazivao na mogunosti kompenzacije za nejednakDst
polova na b8Z'i jednakih izgleda, metafizika' ,polova je
ontologizovala neuravnoteeni polaritet pozivajui se na
"viu volju". Pri tom se u definicijama po:lova odrava
jedna struktura - tako rei suprotna njihovom svag-
danjem teorijskom posredovanju: "Mukarac je samo
u izvesnim trenucima mukarac, a ena je celog svog
ivota ena"18, tvrdio je Rousseau. U toj reenici krije
se polarizacija polova, na osnovu koje se ena shvata
kao bie roda, a mukarac .kao dru.tveno bie, IS'truktu-
17 Ove 'pozicije prouavamo u drugom delu ovog rada.
13Jean-Jacques Rousseau, Emile oder Uber die Erziehung,
Stuttgart, 1970, str. 727.
361
riTano socijalizacijom i individuacijom. Ta Rouss~u?va ;
reenica ponavljana je bezbroj puta, neznatn? mod.if!ko- .
v8ll1a. Taiko je, na primer, Soheler 1915. godme I).apIsao
da ena stoji "m:i!rno i spokojno kao kakvo drvo [ ... J
pred burnom dramatikom istorije mukaraca - uvek
mislei na uvrivanje 'velikih, jednostavnih osnova nae
rodne egzistencije."19
. U konstmkciji suprotnosti izmeu enske statike,
koja se, po pravilu, tumai slikama iz prirode, i muke
dinamike, koja u \Sebi krije istorijske momente napretka
i otuenja koje donosi mnogo patnje, odsustvo enskog
pola u istoriji se, dodue, nagovetava ali iIIa ideoloki
preobraen nain. " ,
, Teza o celovitosti i zaokruenosti "enskog bia" iz-
neta je emfatino upravo u weme kad su ene ve uve-
liko bile ukljuene u diferencirani sistem zanimanja i
funkcija II graanskom drutvu - mada su uvek bile
u podreenom poloaju. S tim povezani zahtevi koji su
posta'VIljeni enama potrpomo,gli su, po milrjenju Maxa
Schelera, opasnu mimIkriju, koja je ak nasrnula na
"ensku supstanciju" i ene liila razvoja njihovih naj-
vrednijih osobina. Scheler je, poput mnogih svojihsavre-
menika, upozorio na opasnost od "pretvMa.Ilija" ena l~
mukarce: "G. Simmel je opravdano ukazao na to da sVI
osnovni pojmovi nae novije filozofije (ovde. smatrane za
izraz nove kulture) [ ... J imaju taj udan nedostatak da
se, dodue, prikazuju kao ,opteljudski', da obuhvataju
i merila za onu drugu polovinu oveanstva i za njene
najplemenitije snage, ali pri tom faktiki ovaplouju
samo specifino muke v:rednosti, tako da ena koja eli
da budeopteljudska eo ipso ovim postaje ,vie muko'.''1IJ
Ovo se moe dvojako shvatiti: kao upozorenje na
adresu. ena da ne prisvajaju muke privilegije, ili kao
revalorizovanie tainih enskih kvaliteta. Novina u od-
nosu na tradicionalne strategije dif~miranja i redukcije
sastoli se u tome to Scheler, kao i ve raniie 'Simmel,
enski princip ne shvata samo ka:o dodatak mukom
principu, nego mu priznaje nezavisan vrednosni sistem:
"Dakle, logike ,norme' i naroito ,metode', ija tana
formulacija pretpostavlja saznanje i jed1J.og i drugo$,
pomermtih ideallinih zaikona predmeta i pomenurt:e ,misa-
one konstrukcije, moraju ispasti razliite za dva pola,
ukoliko treba da budu ,ispravne'. Svim disciplinama filo-
" Max Scheler, Zum .Sinn der Frauenbewegung, u: .Vom
Umsturz der Werte, t. 2, Leipzig, 1923 (najpre objavljeno u'
Abhandlungen und Aujsiitze, 1915).
20 Isto, str. 223.
362
zofije i psihologije sada predstoji jo gotovo neta'knu~
zadatak koji ,eka' na reenje: da konstituense enske l
muke svesti po.trae u svim pravcima dejstva tes'Ves1;i
i da tek na osnovu tog saznanja pronau:polja duhovnog
rada za oba p o l a . " 2 t ,
: Scheler se nije pr-ihvatio tog zadatka ,,koji eka"na'
reenje, u svom ~lank~ n!je ispitao ~~ove l!?ljenja, nj~
gove strukture l sadraje sa stl;Ul.OVIsta nJihQvog kvali-
teta, pa nije doao ni do podele polja duhovnog ;rac4~
Razlika izmeu polova samo je u vidu definicije prika-
zana otrije nego u staI'ijim modelima: ,,Nuno je aps<;
lutno iskoreniti grubu predstavu iz XVIII veka, na pn-
mer, predstavu J. J. ROl.lJSseaua da su duev;ne dife~enci)e
izmeu mukarca i ene iskljuivo p:)sledice razlik~ IZ-
meu telesnih i biolokih funkoijapolova, a da inae oba
imaju isti egzemplar ,razumne due'. Polna diferencija je
u duhovnom smislu prvobitna koliko je to i u telesnom
i u biolokom smislu."ll
, Po Scheleru, polaritet polova opisuje aprioran odnos
koji obuhvata sve sfere ivota i svodi se na neizm.e~jive
zakone bia. Zato mu je toliko stalo do toga da "lsko-
reni", ak i rudimente miljenja o egalitarnoj specifino
sti polova, kakve veruje da je naao kod Rousseaua -
mada se Sofija kod Rousseaua moe' zamisliti samo kao
potinjeno, dopunsko bie. Po Scheleru, ene nisu - kao
kod Schopenhauera ~ udes prirode, neto to neumo-
ljivom domestikacijom ,treba prisiliti da prihvati svoju
funkciju roba, niti se njihovo razlino bie moe objas-
niti njihovom specifinom sudbinom u .kulturi (.ka? to
je to inio enski pokret u to doba), nego .se u tOJ raz-
lici, takvoj kakva se empirijski javlja,skiva kvalit~tivno
drukija vrednosna struktura, kojoj, svakako, u vreme-
nima industrijalizacije i socijalnih revoluoija treba po-
moi da sebi ponoovo pribavi vaenje. "U specifina, po-
sebna prava enske vrednosne ocene spada stavljanj~
vrednosti zaokruenog bivstva oveka ispred vrednostI
njegovog ,postignua' i stvaralake snage. ~ ukoliko p~
stignuezasluuje da se prihvati kao menlo vrednosti,
prava posledica :pomenutog ,potiskivanja' - ukoliko je
ono postojalo -'- nije' bila to to ena nije uspevala da
postigne ita to je, po mukoj vrednosnoj oceni, krupno
i .uzvieno nego to njena specifina postignua nisu ~
dovoljnoj meri priznata.''23 .
Meutim, ako podrobnije ispitamo ovaj "enski"
vreooosni sistem, pokazae se da je Schelerova argumen-
21 Isto.
22 Isto, str. 224.
11 Isto, str. 227. i sledea.
363
tacija ravna i~t'O 'l'etorikom apelu za pridavanje drugih
vredn'Osti. Naime, konkretlIl.o 'Odreenje elementarnog fe-
nomena "enstvenosti" kod njega se gotovo i ne razli-
kuje od uobiajenih odreenja polova:. ena je ,,'Prizem-
nije, bhljci slinije, u svakolilkom d'Oivljaju jedi1n:stveni'je
bie, koje 'se mn'Ogo vie od mukarca rukovodi ;instink-
tom, oseanjem i Ijubavlju".24
Namee se sumnja da to "zaokrueno bivstvo", k'Oje
Scheler priznaje enslmm polu, pa ga kao posebnost en-
skog pola istie nasuprot miljenju () "mukom" postig-
nuu i dejstvu, nalazi svoju realnu adekvaciju u pome-
nutom katalogu vrlina koji je 'Orijentisan prema funkci-
jama II kui i prema biolokim funkcijama GuJcl.juujui
gajenje potomstva i negovanje domaeg gnezda) i koji
odreuje konture tradicionalne ocene ena. Ako se ostavi
po strani ova sumnja, taj katal'Og wlina - koji je izVu-
en iz transcendentalrrlh veza zasnivanja i manje ruzima
u obzir rezultate nego tok tog miljenja - svojim insi-
stiranjem na odreenju razlika fiksira momente pome-
nute istorije neistorinosti, i to u onom smislu II kome
je Adorno jednom pokuao da objasni fenomen stereo-
tipnog podvoenja enskog pola pod kategorije istorije
prirode, rekavi da je iskljuenje ena iz deliD:ninih sfera
jaV[losti i proizV'Odnje, koje je trajalo za wem~ dugih
perioda istorije, dovel'O do toga da su se u njima ouvale
crte koje se ne mogu kao cell'Ovite integrisati u. sistem
takvih obHka funkcija kapitalistikog drutva oc'Ojima je
svojstvena podela rada.25 . ne m'Oe dokuiti merilima graanskog svakodnevnog
Scheler proizv'Oljn'Om definicijom enstvenosti zaobi~
lazi tekou koju priinjava razlikovanje izmeu sin-
droma potinjavanja i pretpostavljenih kvaliteta ne-'Otu-
enja, tj. razdvajanje regresivnih i utopijskih momenata
karaktera enske kutlure. U svim tim ,,filorofij.ama po-
lova" - Scheler govori 'O "metafizici enskog 'Pokreta"
- nesumnjilV'O pdSltoje predstave !l kojima se JI'azazm.aie
senka :dv'Ojake funkcije enskog poJa u sferi umetlIl.osti.
Tako; na primer. sledee Schefflerove napomene:
"Osvrnemo li se na pr'Olost: uvek je ena mukarcu
bila slukinja i svetica. Katkad oboje ist'Ovremeno. A
nikad mu nije bila ravn'Opravan partner"26 - ne samo
to nisu pogrene nego su, napI1otiv,. sasvim tane kao
oprs ist'Orije potini avanja uz istovremeno idealizovanje
enskog pola. Svakak'O. Sch~ffler misli da su u tom
24Isto, str. 220.
2sTh. W. Adorno. "Veblens Angriff auf die Kultur", u:
Prismen, Miinchen, 1963, str. 77.
26 Karl Scheffier, Die Frau und die Kunst, Berlin, 1908,
str. 15.
364
odnosu polova zadovoljene i enske potrebe, poto "kon-
trast koji se zamilja kao prasvetski"27 predstavlja odre-
enje prir'Ode.
Schefflerova se teorija zasniva na "dvostrukosti"
(Simmel) mukih merila enstvenosti, mada se u njoj
jasno ne vidi ta dvojak'Ost kao kod Simmela. I Scheffler
pribegava objanjenju neuravnoteene konstelacije meu
polovima na osnovu struktura socijalne i ekonomske po-
dele rada izmeu mukarca i ene; meutim,za njega
je sama ta pO'dela rada 1:'ezultat ,,supn:'otnosti polova koju
je priroda dubokoumno smislila".28 Dakle, dok ena "u
celini" 'Ostaje Ot..ll'O to je, po 'Scheffier.u, uvek i bila, na-
ime pI1iroda, te se i organski iri - "htela bi ra raste i
da se razvija istovremeno na sve strane, bujajui poput
ploda u pr'Ostoru"29 - mukarac se mora denaturisati,
svoj "rast" m'Ora vezati za bedne ciljeve: "Ali muki indi-
viduum nuno jecinostmn u svojoj partikularistikoj de-
latlIl.osti i uvelik'O se udaljava od harmonije. Od nesvesne
harmonije ene udaljava se zato to mora .da je rtvuje
da bi svojom voljom postao 'Ono to je ona bez svoje
volje; a via, svesna harmonija 'Ostaje dalekQ od njega
zato to je on .kao pojedinac isuvie slab da bi u sebi
kao individuumu proizveo taj ogromni rezultat koji
moe hiti samo proizvod svek'Olike muke snage."30
U ovoj ontologiji PQlova ena se pojavljuje kao ne-
to nediferencira!Ilo , mekuno, predindividualno,za:ko-
nima prirode i roda odreeno - kao neto t'O se uopte
ivota. I, stvarno, graansko drutvo nije izgradilo nika-
kve kI1iterije za merenje postignua kad je u pitanju
raanJe, rad u kui, staranje 'o porodici. J'O i danas se_
smatra oskvrnjenjem nazvati postignuem takav dogaaj
kao to je raanje - on je predmet tabua ili mistifika-
cije. Ili da se izrazimo Schefflerovim reima, ,;bog i ivo-
tinja 2Jblieni su u njoj [u eni]". Tako se ena izjedna-
ava s metafiziki preobraenim. principom pr.irode; isto-
vremeno je uzviena i poniena, i to tako visok'O i tako
duboko da vie ne moe nai mest'O u vezama drutvenog
ivota. Najpre nam se moe uilliti da je Schefflerovo
odreenje razlike pozitiVlIlo kad je re o eni: ona je to
to mukarac eli da postane; ona u sebi nosi harmoniju
kojoj on mora teiti, dabi je jednog dana i ponovo zado-
bio. Ali .sve se to odigrava samo u ideji, a u stvarnosti
Isto,
_'7 str. 8.
l!Isto, str. 5.
" Isto, str. 18.
30 Isto, str. 17.
._
, -
- - -_ _
-'
" ___ 0
_. -
~_:-~.~"'_
. .- . .; - ~-:; ..'~ . ,:~. '-
ta veliina ne vai: boginja Gea k:rajkorita. im dotakne
empirijsku stva-most ena, metafizika polova dobije crte
cinizma: "Da u naoj kulturi stvar kao element nije
imala tako odluujuu prerogrativu u poreenju sa li-
cem kao elementom, moderna podela rada ne bi se ni
mogla sprovesti. [ ... J Ali, kao to pokazuje cela istorija
rada, podela Tada je oigledno neuporedivo adekvatnija
mukom biu nego enskom. Jo i danas [ ... J je delat-
nostdomaice raznovrsnija, manje. specijalistika nego
bHo .koje muko zanimanje. Cini se da mu~arac svoju
snagu moe usmeriti u nekom jednostrano odreenom
pravcu a da ne ugrozi svoju Unost ... "31
Istorijski neuoblienoj "supstanciji bia ena" koja
"mimje u enskom rodu" (Simmel) i ovaplouje "vred-
nosti zaO:krue.no.g bivstva" (Scheler) i "prirodnog jedin-
stva" (Scheffler), suprotstavljen je konaan graanski
subjekt, mukarac, koji deluje i stvara, zatvoren II re-
etke socijalnih funkcija. Ovde nema ni rei o 'realnim
enama. Stalno zaklinjanje u ensku prirodnu potenciju
otkriva izvesno pomeranje. enja za izmirenjem sa pri-
rodom, za neotuenim bivstvovanjem projicira se - ide-
oloki izobliena - na enski poL Dakle, to pomeranje.
- figura na koju esto nailazimo - pogaa .samo zami-
ljeni . enski pol; srodstvo realnih ena sa prirodom
ograniava se na to da 'ane, kao i priroda, treba da budu
objekt mukog posezanja i gospodarenja. Tako se ens'ka
"priroda", s jedne strane, stiJ.izUje u nosioca idealnih
mukih enji za harmoniiom i jedinstvom a, s druge
strane, njena definicija ukljuuje 2iapovest da se ona pot-
im.jaJVa 'i podaje. "Cela st'Varna enska harmoniia mora
se odrei jednostrano jake tenje; a za mukarca liar-
mODija uopte postoji samo simboHno. :Pasivna harmo-
nija ene zove se priroda, 'svesna i eljena harmonija
mukarca zove se kultura."32 . .
I: ."U mukarcu ona nalazi onu volju koja katego-
riki odreuje put njenoj harmoninoj bezvoljnosti. Ako
joj se takva vol.ia ne javi, taj enski mikrokosmos tuma-
rae kroz ivot [ ... J ili e se priroda ene preokrenuti
u muku jednostranost i time razoriti samu sebe."33
Za ljudsko/mukl.l realnost razviiaju se dve pred-
stave: ideja harmoni.ie koja nosi etiketu "enska", do
koje mukarac moe doi 'samo zaobilazno, preko .kultur-
nog dostignua. i "idealna" predstava o otupeloi kunoj
reprezentaciJi tih "harmoninih mwokosmi:>sa" kojima
31 Georg Simmel, Zur Philosophie der Geschlechter, str. 100.
32 Karl Scheffler, Die. Frau und die Kunst, str. 20.
33 Isto, str. 24.
366
ruk~vod!. muka volja. U tom obrascu tumaenja enski
.pol JamCI dv?struku ~~eu: ye~~tino. ka? nosei princip
Jedne regresIvno-utopIJske ceznJe za Jedinstvom, i reali-
ter ytako to ostaje pasivna, "prirodna" masa koju gnjei
muska ruka. .
Tako Schefflerova filozofija polova ima II stvari
~ve oriJe.ntacije: kad je re 'o rea1nosti, podelu' rada koj~
Je speCIfIna za polove valja legitimisati i ensku sl.l!bor-
sJinasiju uvrst~ti, a ~ c~:-stY?- id~ja s~ razvitak istorije
covecanstva, na1me diSOCI]acIJa pnnuda neposrednog pri-
L rodnog odnosa - !proces ikoji, po ovoj teoriji, ojjgtleooo
f' obuhvata samo mukarca - projicira na toboe pri-
rodno datu fundamentalnu razlinost meu polovima. Da
bi ~a iskrivlj~na utopija mogla da fungira ka() teleoloki
utesan momenat i kao blaenstvo vladavine ena en-
ska sudbina se .nimalo ne sme izmeniti, dok se istovre-
me~o apstraktno revalorizuje imaginarni enski pol. "Za-
to~e tak?e. k.ara.kteri~!ino to da mukarac epu manje
volI kao mdlvIduu a .VIse kao rod. On zapravo ne ideali-
zuje pojedinanu enu, nego ens'ki princip."34
Ovde je nagovetena :distanca izmeu projicirane ide-
alne:. slike ene. i stvarnosti pojedinanih ena. Ipak, i
u njihovom paSIvnom predavanju nuno je jo nai mo-
menat one - toj slici pripisane - hamnonije i "jedin-
stva'.' da n~ bi mufti .duh pretrpeo teak gubitak tog
kval~.teta slike: "To Jeddrrstvo u kome se mukarac tako
rado ogleda razara se ako se pojedine snage Tazvijaju
predrugih."35
Ta poruka u drutvu u kome postoOji industrijalizo-
vana podela rada nuno se svodi na zahtev da se ene
'0 dreknu. svih ekonomskih i politikih pretenzija, da ne
razvijaju svoje kreativne sposobnosti - svodi se na
zahtev da prihvate. pasivno bivstvovanje koje im drugi
usmeravaju. Samo tako 'se mukarac, pogledavi enu,
moe ogledati u slici koju on sebi stvara oo enskom polu.
Cinizam ovog miljenja izvlai iz obeleja potinjavanja
mukarcu i utopiju za tog mukarca. I, po tom milje-
nju, sva~ prigovor se moe 'Onemoguiti ukazivanjem na
neuporedivo st polova (,,1sto bi se tako moglo ;rei da je
granit moralniji od peanilka, da je ,hrast' balji od "H-
pe' "36). Mnogopominjan totalitet enske prirode moQe se
hipostazirati samo u slepoj apstrakciji od realnosti indu-
strijskog drutva. Paradoksalno je to to realnim e-
nama, k?je neospornoQ .ive u ovom drutvu, preti opas-
nost da1ZlguJbe tu s'Voju tobomju ,;zaok.ruenost"uIk'Olilko
34 Isto, str. 23.
35 Isto, str. 19.
. 36 Isto, str. 10.
delaju adekvatno nivou dmtvenog razvitka, ukoliko se,
na primer, uputaju II diferencirane delatnosti i podruja
rada. Taj verdikt vai isto tako i za operaCije njihovog
uma ("razume se, ona ne moe da uini bogznata sa
pojmovima"3,): u sferi miljenja ene ne mogu nita da
postignu, a, po Schefflem, ne mogu biti ak ni objekt
miljenja. "Mukarac je sklon omalov~avanju ene im
pomisli ITa nju. Tada zapaa da joj je us'kraeno da raz-
vija intelektualne sposobnosti pomou kojih mukarac
sebe potvruje u odnosu na ivot."38
Razvojni tokovi istorije oveanstva - u intelektual-
noj sferi pojmovna apstrakcija i u ekop-omskoj sferi
podela rada - ne smeju imati nikakve posledice za ene,
poto bi one razorile tobonji totalitet enske prirode.
enski pol je u ovoj kvaJifi.kaciji negativno odreen: ne-
dostaju mu bitne crte podrutvljavanja i svesnog subjek-
tiviteta. ena je vetaki preneta natrag, na niV'O "naivne
svesti". Hegelov opis ovestmkture sadri ,sve karakte-
ristike koje Scheffler primenjuje na enski pol: "Poetak
ini ono to je po sebi, ono neposredno, apstraktno,
opte, to jo nije napredovalo. Ono konkretnije, boga-
tije jeste kasnije; ono prvo je najsiromanije odree
nj ima. "39
Svakako, ova "naivna svest" ene kod Schefflera je
proizvoljno .iupana iz svog pravog konteksta u filozo-
fiji istorije; o:bogaljena je u opisu statikog stanja en-
skog pola. Nije sauvano niti je iznova 'Odreeno ni
njeno logiko ni njeno materijalno (istorijsko) mesto;
37Isto, str. 25.
lAIsto, str. 14.
39 G. W. F. Hegel, Vorlesungen ilber die Geschichte der Pht-
losophie, Werke, t. 18, na osnovu Dela iz 1832-1845. novo
ureeno izdanje E. Moldenhauera i K. M. Michela, Frank-
furt am Main, '1971, str. 59. U daljem se tekstu kae: ,,Moglo
bi se pomisliti da je ono prvo konkretno. Tako je dete, budui
da je jo u prvobitnom totalitetu svoje prirode, konkretnije.
Mukarac je ogranien, vie nije taj totalitet, ivi apstraktnijim
ivotom - tako mi zamiljamo. Mukarac uela prema odreenim
svrhama, ne svom duom i svim srcem, nego se cepa na mno-
tvo apstraktnih pojedinosti ... Oseanje i opaanje je ono prvo,
miljenje je ono poslednje. A, u stvari, obrnuto je. Culna svest
je, dabome, uopte konkretnija i, mada je najsiromanija misli-
ma, ipak je najbogatija sadrajem. Dete je takoe najapstraktni-
je, najsiromanije mislima; u poreenju s onim to je prirod-
no, mukarac je apstraktan, ali je, u vidu miljenja, konkretniji
nego dete. Svakako, svrha mukarca je apstraktna, budui da
je opte vrste, na primer, da hrani svoju porodicu ili da obavlja
slubene poslove; aJi on doprinosi velikoj objektivnoj organ-
skoj celini." Ako re dete zamenimo reju ena, dobiemo, uz
mala odstupanja, otprilike odredbu enskog pola koju nalazimo
kod Schefflera.
368
zaustavljena je dijalektika filozofije istorije. Ta svest
postaje prenosnik enje za poreklom i identitetOm, koja
se vezuje za "enski pol". Zahtev da ene ostanu u stanju
koje im je, navodno, unapred dala njiliova "priroda" sli-
an je onom ,.traenju"40 iju je "potrebitost" l'askrinkao
ve Hegel, naime "traenju" "da se watimo divljacima,
[ ... J njihovim obiajima i odgovaTajuim predstava-
ma"4I, samo to je predstava o vraanju ivo.tu ,divljaka
tada ve bila izgubila svoju privlanost i juErl deo Tihog
okeana je ve bio umnogome istraen u Schefflerovo
doba. Tako su disparatne strukture u razvojnim toko-
vima karaktera muke i enske kulture postale povod da
se ovo "prvo" i "prvobitno" potrai u "pr.irodi" ene.
V1'aajui vrstu ena na raniji stupanj u razvoju isto-
rije oveanstva, Scheffler, tako rei, slepo reflektuje
odsustvo ena u istoriji kulture, mada ga pojmovno ne
moe dokuiti.
Razume se, to karakterie samo jedan modus pro-
jekcije. Naime, istovremeno, II difuznoj upotrelbi poj-
mova "enska priroda", ,,majka priroda", "opta: majka",
koji se koriste za odreenje enskog pola, sam taj pol
postaje sastavni deo prirode. Zato nije nikakvo udo ako
- kako Scheffler pie - mukarac, im p()lII)jsli na enu,
mora da je prezire, jer ona je odavno podreena tom
miljenju, ona je uzeti materijal, "prirodna" sirovina
"mukog razuma". "Uvek je primat logosa ibio deo rad-
nog morala. Nain ponaanja miljenja kao takav, bez
obzira na to ta je njegov sadraj, postao je obiajno~
pounutar.njeno razraunavanje s prirodom; zadiranje a
ne puko primanje. Stoga se kad god se govori o milje-
nju svuda govori o materijalu od koga je misao odvojena
da bi ga obradila kao rad svoju sirovmU."42
Skrivena poluistina ove Schefflerove teorije - a
-samo zato je ona i zanimljiva, jer se njeni ideoloki i
dilfamatorni elementi brzo mogu raskrinkati - lei u
posrednom tematizovanju jednog istoriJskog stanja, tj.
injenice da se ene u dugim razdobljima nisu meale
u razraunavanje s prirodom, da ,su bile obavezne na
,.puko primanje", pa su zato za mukarce bile prirodni
materijal i sirovine za obradu. Ipak, poto to shvatanje
nije uvek bilo svesno ovog izjednaavanja enskog pola
'" Ovo se "traenje" esto poziva na Rousseaua, jer se pri
tom pogreno shvata da je on tu proklamovao vraanje prirod-
nom stanju.
41 G. W. F. Hegel, Ober die Geschichte der Philosophie,
str. 67.
42 Th. W. Adorno, Drei Studien zu Hegel, Frankfurt am
Main, 1963, str. 33.
24 Marksizam II svetu 8-9 369
s prirodom, ena je pored toga, ili ak povrh toga, uvek
mogla reprezentovati i neto drugo (kod Schefiflera, sva-
k~o, samo kad on ne misli): neotuenu celinu, koja
mje rascepkana na pojedinane akcije. Ono to je II
stvarnosti rtva muke nadmoi i ak i prezira, kao oso-
ba koja raa i i'sti metlom, u imaginaciji se pretvaiI"a u
svetlucavi dragi kamen, u luksuzan kulturni predmet, u
medij~ mnogostrukih predstava, usmereIl'ih ka jep.noj ,
~akvoJ ner~orenoj ~e.lini. ,,<Dok se mukarac bavi svojim
Jednostramm saznaJnun radom, potrebno mu je da s vre~
mena [la vreme !baci pogled na neku haJ:1lIloniju da ne bi
iizguhio pouzdanje, da bi njegov rad teio nekoj vezi sa
ceooom."43 . .
Tu celinu mukarac nalazi ako se osvrne na dva
"predmeta": na ene i na umetnost. Ipak,' projicirana
srodnost enskog pola sa umetnou lDikako ne obuhvata
realne ene, one nemaju nikakve veze sa umetnou na-
protiv, per definitionem nesposdbne su za ume~ost.
Umetnosti je bliska sarmo imaginarna, simbolina ena.
"Za njega [mukarca] umetniko delo i ena postaju
takvi simboli. Umetniko delo je njemu simbol za ide-
affnu harmoniju kojoj se svesno tei zato to su II njoj
oigledno nataloeni svagdanji rezultati lrulturnog rada,
[ ... ] ena postaje za mukarca simbol zato to za njega
ona ovaplouje prirodno jedinstvo, pa se on okree una-
zad, onom lepom spokoju iz koga je proizaao i u kome
vidi kopiju [ ... ] opteg krajnjeg cilja."44
U okviru restaurativne teorije umetnosti, po kojoj
je umetniko delo samo "rezultat kulturnog rada", funk-
cija ene i umetnosti podjednako je vezana za jednu mu-
ku potreibu: ena je, kao ovaploenje prirodnog jedin-
stva. ono to mukarac tei da tek ponovo uspostaVi u
umetnikom delu. Ipak, ta srodnost 'za ene ne znai
arrsu, nego slui tome da se legitimie nJihovo isklju-
enje i iz ove sfere. Ako izjednaavanje pojmova ene i
prirode, do koga stalno dolazi, moda ostavlja utisak
jedne natura naturans, podrazumeva se svagda natura
naturata. Schefflerovo licemerno ukazivanje na muku
manjkavost, na partikularizam koji je prinudno nastao
usled. podele rada, pogaa, dodue, jedan realan mome-
nat zavisti, mada je on usmeren prema pogrenom ob-
jektu, .ali. se, is~emeno, enski pol u ovom miljenju
analogIZUJe sa prIrodom: on postaje ,sirovina mukih
fantazija i objekt materijalnog korienja.
: Karl Scheffler, Die Frau und die Kunst, str. 23.
Isto, str. 22.
370
. Gra~ trai jedinstvo u tobonjOj eng:kofpr.irQdi
l u umetmekom delu. Kod Schefflera se polalI'itetpolova~
transponovan na umetniku i na prirodnu lepotu, 2 uoia
bavljenoj vezi njegovih estetikih kategorija degradira
na funkciju muke enje i tenje za dopunom. Bez smil-
nje, Schefflerovi prilozi za estetiku teoriju ne odlikuju
$e nekom narooitom originalnou, ali njegovu knjigu
ine zanimljivom dva faktora: .prvo, Scheffler je jedan
od malobrojnih pisaca posebnih radova o odnosu ena
prema umetnosti - ali to je manj~ vaan aspekt; drugo,
u njegovoj knjizi su u komprimkanom i delimino tri-
vijaIizovanom vidu sakupljene uobiajene figure argu-
mentacije, koje su njegove kolege u toku poslednja tri
stolea esto samo skicirale. Tako, na primer, i Goetheov
stav da je enski pol samo "onaj jedini sud koji je na'ma
. novijima jo preostao da ulijemo svoj idealitet"45, u toj
metafori sa sudom opisuje enski pol kao uplju formu
za muke projekte. "Upravo zato to nije direktno sate-
rana u graanski svet rada, ena moe da postane nje-
govo pribeite i cilj. [ ... ] Radei samo II uskom doma-
em krugu, tako rei slobodna od otuenog rada, ona
kao da ima onu estetsku egzistenciju[ ... ] koja je uskra-
ena mukarcu. "46
Dok je mukarac u vrlo konkretnoj i opipljivoj vezi
sa svojom cr:-adnorm atmosferom; njemu se, kad prestane
da radi, ini da je enina sfera delatnosti u kui kvazi-
predgraanski strukturirana zona s!pokQja i harmonije.
Ne faktiki nego idealizovani drutveni status ena slui
kao bw:a za projektivne imaginacije usmerene ka je-
dinstvu.
Georg Simmel, koji, u poreenju sa providnim. ma-
nevrima Schefflerove .teorije, daje !bitno diferenciranije
argumente i u enama vidi neto vie od dQpune mukog
pola (on hipostazira "ensku kulturu" sui generis) -
ostaje ili nejasan i apstraktan, kad valja odrediti. samo-
stalnost te kulture, ili se njegove definicije srozavaju na
nivo tradicionalnih obrazaca ocenjivanja. Simmelova teo-
r,ija o enskom polu moe nam pomoi ,pre svega kad su
u pitanju ona mesta u njoj na kojima se opisuju relacije
i konfiguracije kulturnog programa specifinog za pO:-
love. Kad napusti nivo analize imaterija:1nih oblika veza
i pree na njihove realne adekvacije, ta teorija se svodi
H' Goethe Eckermannu, 5. VII 1827, J. P. Eckermann, Ges
prii.che mit Goethe, u: J. W. Goethe,' Gedenkausgabe der Werke,
Briefe, Gesprii.che, t. 24, izd. E. Beutler, ZUrich, 1948, str. 255,
citirano prema: Heinz Schlaffer, Der Burger als Held, Frankfurt
am Main, 1973, str. 66.
46 Heinz Schlaffer, Der Burger als Held, str. 66.
371
 ria apofogiju postojeeg. Nasuprot teorijama dopune, II
Simmelovoj argumentaciji se, dodue, te relacije pome,
raju: "Odnos prema stvarima, koji je optenuno 4n,ati
u bilo kom vidu, ena .stie, tako rei, ne naputajui
bivstvo u kome miruje ' - jednim neposrednijim, instink-
tiYDijim, donekle naivnijim dodkom, ak identitetom.
. Njen oblik egzistencije nije usmeren ka onom posebnom
razdvajanju subjekta i objekta koje podlee sinteti tek
ponovo u posebnim oblioima saznanja d stvaranja. Tako
je, zapravo muka~ac onaj koji misli, koji proizvodi,
kOj'i drutveno dela; uprkos svekoli1rom apsolutizovanju
svojih duevnih sadraja [ ... J bie re'lativiteta mnogo
vie nego to je to ena."47
A ni kod Simmela, ka:o ni kod Schelera i Scheffilera,
isticanje enskog kvaliteta ne moe u konfrontaciji sa
stvarnou izbei pretvaranje uafir.maciju. Zbog toga
to je, kako glasi argument, mukarac stvorio kulturne
objektivacije, da bi one, konano, dole do one sinteze
koja je enskom polu oduvek inherentna, i ~bog toga to
bi onaj totalitet enskog pola ~oji sam sebe zasniva nu-
no bio razoren kad bi ene pokuale da na isti nain
proizvode - zbog toga enski pol mora ostati u statusu
pasivnosti i neproizvodnosti. Simmel, koji je pozivao na
preispitivanje potajne muke pristrasnosti tih teorija
i onih patrijarhalnih interesa .kojima one duguju svoj na-
stanak, propustio je, na alost, da taj zahtev o:zJbi1jno
zadovolji u svojoj vlastitoj teoriji o enskoj kulturi. Do-
due, kod njega se vrlo st:tdljivo pOlIl1alja motiv potko-
pavanja apsolutizovane muke kulture enskom kultu-
rom (nasluivanje neke v.rste enskekultume revolu-
cije); ali budui da enski pol, ukoliko bi se objektivi.rao,
vie ne bi po svom bitnom odreenju bio enski, ta mi-
sao je potisnuta. tvrdnjom: "Dakle, u celo uzev, kuCa.
ostaje veliko kulturno postignue ena."48 Svakako u
aktima tndividualnih snaga, pojedinih "izuzetnili ena",
moe 'se postiDi prekoraenje granice, izlazak iz kue u
sfere drutvene akcije, uz istovremeno ouvanje onog, u
sebi odreenog potencijaliteta enskog pola: "Izgleda da
je samo enama, tako ~ei, genijalne enstvenosti dato
da dejstViUju ujedno kao sasvim diferencijalna iIlIdividua-
lizovanost ikao jedinstvo iji dubinski sloj sadri jo
sasvim nediferencirane snage svekolikog posebljenja -
analogno velikom umetnikom delu koje dejstvuje upra-
vo u tom dvojstvu, i ravnoduno prema njegovoj poj-
movnoj nepodnoljivosti."49
117Georg Simmel, Zur Philosophie der Geschlechter, str. 79.
4S Georg Simmel, Weibliche Kultur, str. 314. .
Georg Simmel, Zur Philosophie der Geschlechter, str. 72.
372
Recepcija Simmelovih izlaganja o enstveIioSti;g~~,
menma is1cljruiwo na njihov re7Jfu:ne, odr~enna 'pOvi;- ,
ini, mora raunati sa ~azoaranjima;svakako, ako 'ona,
kao i sam autoc, primarno ima u vidu oblike veza, struk-
tuTe projekcije, s~bolike re!,re~ent~~ije. enskogI?ola,
u njegovim tekstOVIma to moze l naCl. Stmmelovo .mt~
resovanjeza znaaj specifinog, za zgruane vez~ k,?Je.-- .
sreene II mikrokosrnose - mogu apsorbovati cestice
spoljanje i unutranje reaillosm, onog to je. imagina-
tivno i onog to je socijalno - to interesovanje navelo
je Simmela da obrati' panju 'Ila probleme ,..enske kul-
tur'e".
Pojam enskog pola ne, iscI1J?ljuje se u ~~licima..soc,i-
jalne egzistencije ena, vec sVOJU supstanCIjU d?bIJ8; IZ
stvarr-nosti imaginacija. Mitologizovana, katkad Idealizo-
vana a katkad demonski okrarakterisana enstvenost
matt=rljalizuje se u vezama izmeu polova i u ~om od-
nosu ene prema samoj s~bi k~ji je.~azdan o~. te strane
materije. enska realnos.~ Je nesto VIse o~ sO~Jalnog yPO-
loaja plus malo ideologIJe. Mo~o~eneza Ima~ma:rne ~en
stvenosti stavlja se u retrospektIVI na mesto zenske lSt~
rije. Vie se ne mogu povui gra:nice ~me~u tu~e d~fi
nicije i vlastite imaginacije. B~gatstvo. J:l!lagI?~.slika
prividno kompenziI'a nemost zena. Ali C~k l t~ nJiho~a
zanemelost jo je deo njihovog mitologIZovanja. To Je
navelo Waltera Benjamina da se zapita: ,,Kako su govo-
rileSafo i njene prijateljice? Kako je dolo do toga da
ene progovore? Jer jezik im oduzima. duu. e~e ~d
njega ne dobijaju ni. glas ni spas. yR~I se :azveJavaJu
p~eko ena [ ... J. Jezik ne nOSI duse zena, Jer one l!7-
maju poverenje u njega; nJihova prolost nikad mje
zavrena. Rei pipkaju po njima i bilo koja umenost
brzo im odgovara. [ ... J R.ei su neme. Jezik ena ost,a0
je nestvoren. ene koje govore opsednute su bezummm
jezikom."50
Ipak, utanje ena uglavnom je neprime:no, pri-
~riveno je bukom onog neprekidnog govora o ~enskom
polu koji se javlja umesto toga.
Ako je kao to Simmel tvrdi, tano da muka .kul-
tura za seJbe kao dOlpUD!s'ko odreenje jo jecLnom post~
vlja imaO'inanri enski pol koji, mada je odvojen,deJ-
stvuje p~vratno na kulturnu sudbinu stvatt;nih-ena -
onda Simmel i sam ini istu onu greku u VIdu apstrakt-
nog postavljanja koju je prethodno vispreno 1rnitikovao,
SIJ Wa1t~r Benjwcin, Metaphysik der ]ugend, Gesam.'!lelte
Schriften, t.' II, 1, izd. R. Tiedemann 1 H. Schweppenhauser,
Frankfurt am Main, 1977, str. 95.
37:3
budui da s one strane tih projekcija pretpostavlja en-
ski pol sui generis. To iskuenje proizlazi delimino iz
(ovde heuristiki uvedenog) pojma samog enskog pola,
koji dobija svoje konture samo posredno, iz analize nje-
govih tradicionalnih odreenja i u njihovoj negaciji.
_ Da se ne bismo morali zado'Voljiti deifrovanjem iz-
brisanih .tragova, trebalo bi literarne manifestacije en-
skih ruku uzdii na nivo oiglednog materijala auten-
tine enstvenosti. Ipak, tu se nesumnjivo krije wesna
opas:Q.ost zato to se nekritiki iskljuuje sumnja da 'Su
upravo ene-pisci, ulaui ogromne napore da se prila-
gode, katkad davale najbolje plagijate ,,~ukih" umet-
nikih oblika i umetnikih sadraja. Moe se dokazati da
su se mnoge ene-pisci manje orijentisale prema poseb-
nosti svoje vlastite kulturne situacije nego prema nor-
mativnim poetskim i poetolokim datostima svoje svag-
danje kulturne sfere, koja je nosila muki peat. Ako je
pojam enskog pola u sutini strukturiran pomenutim
projiciranim odreenjima po kojima on predstav1ja do-
punu, onda je sasvim mogue da su imaginacije enskih
autora, koje se vezuju za njihov vlastiti pol, i same odraz
tih projekcija. Slika ene o eni ne postoji nezavisno od
one glgan<tsike, stOile6ima obQgaivane galerije' &lika em.-
skog pola, naoruane estetskim objektivacijama i trivi-
jalnim mitovima.
"Odnos ene prema ,sebi moe se pokazati na pri-
meru 'Ogledala. Ogledalo - to su pogledi drugih, antici-
pirani pogledi drugih. A od davnina ena ga strepei
pita, poput maehe u bajci: ,Ogledalce, ogledalce na zidu,
ko je najlepi na svetu?' [ .. ;] Dolaze momenti !Uasa,
kad ~e ena potraiti sebe u ogledalu i vie se nee nai.
Slika u ogledalu je nekud iezla, pogled mukarca joj
nju ne vraa."S1 . ,
Samo mali broj spisateljica uneo je te momente ua-
sa u svoj rad. Svakako, za Vir.giniju Woolf se taj mo-
ment uasa suvereno uzdigao u literarnu poentu. Njen
roman Orlando, fantastina ibiografija njene prijateljice
V. Sackville-West, i u svojoj kompoziciji predstavlja ob-
raun sa mukim ili enskim alternativnim kulturnim
pr'Ogramom. udesnu ivotnu priu figure Orlando ka-
rakteriu, naime, dve udne stvari: dvadeset godina indi-
vidualnog ivota obuhvataju trista pedeset godina isto-
rije, i Orlando, koga su itatelji (itatelJke) upoznali kao
mladia koji postie uspeh na dvoru ,kraljice ElizaJbete I,
Elisabeth Lenk, "Die sich selbst verdoppelnde Frau",
51
Frauen / Kunst / Kulturgeschichte, u: Asthetik und Koml1'lunika-
tion, t. 25, god. 7, str. 87.
374
u svojoj tI"tidesetoj godini pada u san,koji traje sedam
dana i noi, i budi se kao ena - metamorfuza .koju je
on/ona prebrodio bez velikog uenja i bez krize iden-
titeta. Prolazei preko kontinenata i kmz stolea i menja-
jui pol, Orlando pokazuje koje sve granice treba prei,
.k'Oje zakone ne potovati i kakve smele nezavisne crte
izgraivati da bi se razvio identitet. Orlandova Odiseja
:kroz istoriju kulture uliva ,se u 1ru1turnu situaciju jedne
spisateljice dvadesetog stolea. Fantastina pustolovina
koja se sastojoi u tome da se u ivotnoj istoriji nadok-
nadi lienost istorije kod enskog pola moe uspeti samo
ako se ukinu norme za vreme i za pol, koje su smatrane
objektivnima; nju valja shvatiti samo kao refleksiju au-
tora, Virginije Woolf, o sloenim pretpostav;kama njenih
vlastitih imaginacija. Ako je kultura, kako kae Simmel,
"put due do sebe same", onda Orlandova fiktivna bio-
grafija opisuje kojim zaobilaznim putevima mora kre-
nuti: enska imaginacija da bi dola do same sebe.
Kratka napomena o temi "jednakost i razlika"
I pared' toga ito su im pre1\POIstaJVike Irazlliirte, ove
ve navedene teorije o zasnivanju "enske supstancijal-
nosti" imaju jednog zajednikog protivnika: one sebe
smatraju protivnikom teorija egaliteta, koje od XVIII
stolea takoe odreuju strukturu diskusije o pravima
ena; one se vr.sto dr.e ,razlike. Koliko god je ovo insi-
stiranje na razlici ambivalentno i vezano za muki inte-
. '1
, res, ono je opravdano budui da istie da te teorije koje
.i obeavaju jednakost tee da ignoriu ,razliitu kulturnu
;:i
sudbinu polova, tee da ospore njihovu razliitu isto-
/1
rinost; to jest one ele da enu prevore u ono to
-.':1
I
I mukarac ve jeste. te tako samo forsiraju izjednaava
nje.S2 Teorije egaliteta uopte ne uzimaju u obm 'razli-
I
I
I
II ite ob1ike prisustva i prezentacije enskdg pola, a ne
I 'daju ni neku fenomenologiju enskog pola, 'kao to
II
to uspeva ,na primer, Simmelova filozofija kulture. Dok
jedni razliku fiksiraju u smislu "IQgike bia" istovre-
I
1
meno ielei da UVTste .realan status enskog pola, drugi
I pokuavaiu da izmene status ena i da ga prilagode sta-
! tusu mukarca, ne vodei rauna o neravnotenim isto-
rijskim pretpostavkama polova. Puko izjednaavanje
II
m~o Bi, t~omj~lk!i, da Ull1aptredi ;proces a!psdlutizacije
l
I ,,muke", prividno objektivne kulture (koji je opisao
I
I
sl Vid. u vezi s ovim kompleksom tema: Silvia Boven-
I
I sehen und Peter Gorsen, ,,AufkUirung als Gesehleehtskunde", u:
I Asthetik und Kommunikation, t. 25, sept. 1976.
i
I
II 375
1
i
Simmel), do utapanja "enskog pola", tj. koliko da se
taj pol vie ne moe zami1sliti u negativnom smislu, kao
neto odsutno ili kao neto to treba realizovati. Meu
tim, nasuprot. tome stoji neizmenjena potreba muka- .
raca da enskom polu pripiu enje i pretnje, a da isto-
vremeno realne ene ostave u njihovom "poluk:olonijal-
nom statusu" (Bloch). Teoreme o dopuni odatle crpu i
danas svoju privlanost, kao to i teoreme o egalitetu
tee da svoju opravdanost izvuku iz faktike nepravde
koja je naneta (i nanosi se) enama.
Oba ova polazna stava provlae se kroz istoriju; ocr-
tavanjem njihove svagdanje pojave i njihqve specifine
unutranje argumentativne . figure, njihove premoi koja
se menja od jednog do drugog istorijskog mesta, kao i
ocrtavanjem promene njiliovog kvaliteta - ddbija se
taksonomija enskog pola.
II. VRLI UM I PRIRODNA VRLLNA
PI1ilog istoriji kulturnfu predstavljanja ens1rog
Istorija debata o 1rultumim funkcijama ena ili, ire
shvaeno, istorija predstavljanja enskog pola u kultur-
nim. diskursima jeste istorija zaboravljanja, preutki
vanja i zato stalnog, mada modifikovanog, ponavljanja
onoga to se ve ranije mislilo. Ovaj JIniformitet i bes-
posledinost odreenja pripisanih funkcija i atnibuta,
koji su udarili svoj ,peat sadraju pojma ~,enstvenost",
omoguavaju njihovu klasifikaciju; koja nije u skladu sa
tokom istorije. Takvi kakvi su se istorijski nataloili, oni
nisu naroito podobni za zasnivanje hipoteze o nekom
pravolinijskom idejnoistorijskom razvitku, koji bi vodio
ka boljein uvd:rlu. Manjkavost moi kultll!rnog seanja
upadljiva je koliko i njoj odgovarajui nedostatak tradi-
cije u refleksiji o istoriji problema. Povremeni pokuaji
da se tim sporadinim tematizovanjim.a naknadno i si..
lom pripie istorijski kontinuitet previali su poseban
karakter ove diskusije o enskom polu. Ve samo upo-
redno prei's.pit:ivanje dotinih istorijskih tekstova deza-
vuie konstrukcije potajne teleologije, koja se pothra-
njuje nadom da e, sa stanovita istorije evolucije, i
dalje moi da belei momente bremenite budunou. U
toku opsenog istorijskog poreenja, koje obuhvata sto-
lea, publicistiki bojevi oko ove teme svode se mi. mali
skup relativno stereotipnili stavova, ako ih posmatramo
samo s aspekta otvorenih argumentacija za ene ili pro-
tiv: ena. To vai kako za one tekstove koji se slue svagda
376
v.remenu saobraznom strategijom difamiranja tako i za
one u kojima se svojedobno vodila kulturna borba za
ene.
U spisu Christiana Franza ,Paullinija Das Hoch-und
Wohlgelahrte Teutsche Frauenzimmer ...53, iz 1705. go-
dine, ve su navedeni argumenti i primeri slini onima
koje je Theodor Gottlieb von Hippel upotrebio u svojim
refleksijama Uber die burgerliche Verbesserung der Wei-
ber54 (1793); u .raspravi Anne Maria Schlirmann Logische
Dissertation uber die Fahigkeiten des weiblichen Ge-
schlechts in Sachen der Gelehrsamkeit und schonen
Wissenscha.ftenSS , iz 1641, vodi se borba u sutini protiv
onih istih predrasuda i istiu se oni isti zahtevi kakvi
se mogu nai u disertaciji prve ene u Nemakoj kojoj
je dozvoljena promocija, Dorothee Christiane Leporin-
-Erxleben, Grundliche Untersuchung der Ursachen, die
das Weibliche Geschlecht vom Studieren abhatlen ...56,
iz 1742. godine. Manifest Mary Wo]Jstonecratt, A Vindi-
cation of the Rights of Women57 (1792) i polemika Hed-
wige Dohm58 iz druge polovine XIX stolea apsolutno se
mogu menti sa bojaljivim pamfletima naeg doba. Tako
gledano, Helene Lange (XX stolee) bila ,je manje pdbo;r-
niJe emancipacije nego Anna Maria Schiirmann (XVII
stolee). Pouno je to to kasniji muki i enski autori
esto nisu imali ni pojma o radovima svojih prethodnika
odnosno prethodnica. Slian - podjednako nepotpun -
niz primera mogao bi se navesti kad je u pitanju ona
tvrdnja o enskoj inferiornosti koja se esto ponavlja
sa manjjm varijacijama: napadi crkvenog oca Johannesa
Chrysostomosa na enski pol najozbiljnije konkuriu po-
53 C. F. Pau1lini, Das Hoch-und Wohlgelahrte Teutsche
Frauen:z.immer. Nochmals mit mercklichen Zusatz vorgestellet,
Frankfurt i Leipzig, MDCCV. .
s4 Theodor Gottlieb von Hippel, Ober die bii.rgerliche Ver-
bessemng der Weiber, novo izdanje prema 6. tomu Siimtliche
Werke, Berlin, 1828, s pogovorom P.-R. Wuthenow, Frankfurt/M,
1977.
ss Anna Maria Schiirmann, De ingenii muliebris ad doctri-
nam et melioves litteras optitudine, Leyden, 1641. .
!'6 Dorothea Christiane Leporin, Grii.ndliche Untersuchung
der Ursachen, die das Weibliche Geschlecht vom Studieren
abl7alten. Darin deren U11.erheblichkeit gezeiget, und wie moglich,
nOthig und ni1tzlich es sey, dass dieses Geschlecht del' Ge-
lahrtheit sich beflcisse, u.mstiindlich dargelegt wird, Berlin, 1742;
1975. pretampao Olms-Verlag.
:7 Mary Wollstonecraft, A Vindication of the Rights of
Women, Johnson, London, 1972; prevedeno na nemaki i izdato
u Schnepfenthalu/Gotha, 1793. pod naslovom Rettung der Rechte
des Weibes: pretampano u Ala-Verlag, 1975.
~ Neke od ovih polemika sad je ponovo pretampao Ala-
-Verlag, Ziirich, i Verlag Arndtstrasse, Frankfurt/M.
377
g,rdama ideologa svog pola, Otta Weiningera, koji je iza-
zvao veliko interesovanje svojom knjigom Geschlecht
und Charakte,s9 poetkom naeg stolea. A sa ovog gle-
dita, koje se ograniava na sackaje i sprovodi dija-
hrona poreenja, izgleda sluajnost to to su progonitelji
vetica svoje pozive na ubijanje zaodevali . u strogo !l:a~
lanjenu sholastiku logiku argumentacije, dok je za
Arthura Schopenhauera spekulacija metafizike polova
bila medijum -difamiranja, a kod Mobiusa se mrnja :pre-
ma eD!skom polu zaogrtala platom modeme prirodno-
naune prividne racionalnosti. Svedena na ovaj ugao gle-
danja, koji uzima u obzir samo ciljeve spisa a ne njihov
kontekst, svagdanja "naunost" takvih gledita, mesto
~oje ona po svojoj vrednosti zauzimaju u celini, jedne
teoI"ije nema znaaja. Tako se sadraj ovih, gledita, i-
upanih iz njihovih koherentnih argumentativnih sklo-
pova i diskmzivnih veza, i stavljenih naporedo, stvarno
svodi na sve novo i novo difamiralIlje i na monotonu
publioistiku bitku. Mnogi od novijih zbornika tekstova
o ovom predmetu, kojima se eli izraziti opravdana po-
buna, stvaraju takvim plaevnim nizanjem izolovanih
istorijskih primera dehistorizovanu viziju beskonanosti,
koja je liena strukture (ujedno se pretpostavlja da je
,)grelh"lPI"Vog ,patrijaI1halino,g diiS1kurrzJiviranja enslkog pola
u magli mitskog stvaranja u Tanoj istoriji). Tu se ne
moe videti. ni poetak ni kraj. A to to istorija ostavlja
kao iseke odlikuje se strukturom kolektivne amnezije
i argumentativnog suvika. Takav stav objanjenja koji
je usmeren ka kontinuitetu ne moe da izrazi diskonti-
nuitet - u !Ilj egovirrn !p!I:ofjJHrrna evol1ucij e diS'kunzJiV'lle veze
postaju puke akcidencije jedne neznatno varirane po-
ruke, osim ako on ne sadri program z~ deifrovanje
reite istoriie preutkivania i zabranjivanja pristuipa i
za uspostavlianie nekog odnosa izmeu nje ti sporadinih
tematizovanja. Ipak, kako rekosmo, to bi bio gigantski
projekt novog otkrivanja svakog detalja kulturne is-
torije.
Izlaz iz ove dileme je u tome da se ouva mnogo-
strukost znaaja istoriJskog materijala uproseku dijahro-
nijskog i sinhtonijskog diferenciranja - takvog diferen-
ciranja koje posmatranje proiruje -na susedne oblasti
znanja iz istorije literature i iz istorije nauke, kao i na
pokret u kome se iskazi ovih tekstova stalno pomeraju
i premetaju u okviru kulturnog podruja koje nosi pe-
at nesinhronog izgraivanja novih socijalnih pretenzij~
59 Otto Weininger, Geschlecht und Charakter, Wien/Leipzig,
1903 (1918. izalo je ve 18. izdanje).
378
i novih oblika diskursa. Da li e ovu strukturu moi da
objasne malobrojni primeri koje navodimo u daljem tek-
stu - otvoreno je pitanje. ' .
Istorijsko potiskivanje i istorijsko oivljavanje tema,
argumenata i motiva ne moe se prouiti samo na jed-
nom prredmetu. Svakako, s obzirom na injenicu daje,
ipak, re o interesima jedne polovine oveanstva, ovde
je posebno oigledna upravo injenica da su polazne ta-
ke diskusija kratkog daha i bez posledica, a ti simpto-
matine za- marginalni interes koji izazivaju .fenomeni
kao to, je primer. is't izgon ena iz 1rulturne sfere
(a jedva i da su bile uspele da se u njoj odomae). .
Prilikom analize sudbine ene u kultmi tei se ne
samo tome da se objasne praznine i odredi znaenje po-
menutog utanja nego i da se pokae odnos izmeu O'S-
kucmosti datih ocena i odreenja enskog pola, s jedne
strane, i raznolikog obilja imaginarnog i projicirranog
enskog pola, ka:kav postoji u umetnikim radovima, s
druge strane. Kad Sigmund Freud 1Mrdi: ."Ljudi su u
svim vremenima mudrovali o zagonetci enstvenosti"60 -
sigurno se to mudrovanje nije odnosilo samo na realne
uslove svakodnevne egzistencije ena; nema nieg naro-
ito zagonetnog u domaici, slubenici, radnici ili spisa-
teljici. Verovatno se tu ne misli ni na malobrojna teo-
riJska diskurziviranja ovog problema, nego, pre, na sim-
boline prezentacije projektivne senzacije, na takve en-
ske figure ij.i su nosioci muke enje. Ukratlm, za. to
mudrovanje su povode i objekte uvek davali rezultati
oneuzurpacije koju fantazija sprovodi nad enskim po-
lom. Da bi to predoio, Freud se na ovom mestu poriva
na jednu pesmu Heinricha Heinea. A dalje izlaui svoju
argumentaciju, on pravi jednu pounu raz1iku: "Ni oni
sebe nee iskljuiti iz tog mudrovanja ukoliko su mu-
karci; od ene se to ne oekuje, one su same ta zago-
netka."61 On nam ne objanjava da li su ene, po njego-
vom miljen.iu, oduvek znale reenje te zagonetke, ili su,
nemajui pojma o toj zagonetci koju one, navodno, pred-
stavljaju postale nemi objekt odgonetanja izagonetanja,
ili se to O'dgonetanie i mudrovanje u smislu Simmelove
konstrukcije odigrava iskljuivo na projekcijskoj ravni
muke fantazije, koja jo jednom imaginarno ;prikazuje
enski pol. AJi onda ene ne bi trebalo da odgonetaiu,
jer zagnetke realiter ne bi ni bilo, onda bi ona oznaa
vala ono svagda neodreeno "drugo", ono manj'kavo, neku
60 Sigmund Freud. Die Weiblichkeit, u: Neu!'! Foige der
vnrlesunrren mr Einfilhrung in die Psvchoanalyse, Studienausga-
be, t. 1. Frankfurt am Main, 1969, str. 545.
61 Isto.
379
praznu ljuturu. Ovako omotan slikama pop.ut Sfinge i
zagone1mim metaforama, enski pol nastaje moda tek
u toku mudrovanja, eljenja, fantaziranja. U seanju, to
je bremenito legendama i izraava glad za slikama, i re-
alne ene, .koje su na bilo kom polju stekle neki istorij-
ski Hi/i kulturni znaaj, mogu postati figure imaginativ-
nog panoptikuma enstvenosti, koji daje krila fantaziji,
i time i predmet tog mudrovanja. Istorijski spomen ih
z~~je na -yeliI?m l~stama, na 'kojima su, kao zastup-
mCI odreenih zenskih kulturnih tipova, madame de
Stael, Jeanne d'Arc i Maria Theresia, madame Bovary,
George San:d, Katharrina II, Emllia Ga1otti.i jo mnoge
druge u arolikom nizu grupisane u nekakav fiktivan
saJ.smski scenarijum tobonjih mnogostrukih enSikdh mo-
gucn?sti. U .takve bujne i upeatljive istorijske slike
unOSI, na pnmer, Hans Mayer imaginarne ene i ene
koje se slue imaginacijom (to su spisateljice), razume
se, po tu visoku .cenu da se u ovom uzburkanom spletu
slika briu one razlike koje postoje kako izineu raznih
o~lika reprezentacije enskog .pola tako i izmeu tipova
dIskursa u kojima su tematizovani. Odatle proizlaze me-
todo]oki problemi: Hans Mayer se trudi da odredi
strukturu ove inkonzistentne materijalne mase, unosei
u njenu kvantitativnu i kvalitativnu raznolikost jednu
filozofskoistorijsku zakaku. U toj konstrukciji figurka
pojam prosvetiteljstva - tanije reeno: postulat jedna-
kosti, kaji je postao premisa graansiko..revdJ.ucionam.og
miljenja - kao istorijski vrst stoer i kao parametar
kako za fiktivna prikazivanja ena tako i za teorijska
ti.u:naenja enstvenosti, a konano ak d za analizu bio-
grafije i dela umetnica. U osnovi ovog koncepta je pret-
postavka da se ono to je faktiko, teorijsko i imagina-
tvno u jednoj odreenoj istorijskoj situaciji moe shva-
tati. kao podreeno istim nainima promene, pa da je,
dakle, ulo u opis jednog "procesa": "U XVIU stoleu
je ovaj emancipativni proces nastajanja opte, ;prema
tome, i enske jednak~sti dostigao vrhunac."62
Re "prema tome" sugerie prinudno st koja se, kad
je re o primeni maksima egaliteta na stvar ena, ne
moe tako potkITepiti i dokarzati. Ipak, na toj sugestiji se
zasniva teza o velikom razvitku i konanom podrivanju
miljenja o egalitetu koje je, navodno, proireno i na
enski pol.
"Put od Schillera do Hebbela, od Kanta do Schopen-
hauera, od uspeha Germaine de Stael do neuspeha Ge-
62 Hans Mayer, Aussenseiter, str. 40.
380
orge Eliot i Geo:Dge Sand - jeste proc~s graanskog pro-
t ivprosvetitelj stva. "63 .
Dodue, nemogue je prevideti .kvalitativnu razI.i1ru
izmeu razmatranja suprotnosti polova u Kantovim. tek-
stovima i Scho.penhauerovih. besnih invektiva protiv ena
-:- to bi moglo da znai i odbacivanje nekih politikih i
filozofskih p'I"emisa prosvetiteljstva; aJd. metafora o sro-
zavanju sa vrtoglave visine mnogoglasne emfatine pro-
~amacije enskog egaliteta u najmranije :mizogine ni-
zme ne moe se odrati pred injenicom da !postulat jed-
n~og.lJi. .svili ljudi, koji je stvoren "pr.osveenim" mi:lje-
~.Jem, mpoto po sebi razumljivo ne ukljuuje i maksimu
Jednakosti mukarca i ene. Primeri - povrh toga vrlo
efemerne panje - koja je posveena tom problemu II
filozofskim sistemima ovog doba svedoe, pre, o matinoj
protivrenosti koje nisu lieni upravo Kantovi i Schille-
rovi spisi - a to su dva glavna svedoka kod Hansa Ma-
y~~.~ Ukazivan~e na Kan~ovu definiciju braka6S kao je-
dini dokaz za hipotezu o Jednakosti polova u ovoj filo-
zofiji ne vodi rauna ni o predmetu ni o intenciji Kanta.
I~to tako bi se - ak, moda, s vie plauzibilnosti -
upravo taj pasus mogao tumaiti kao izraz unutranjih
kontradikcija koje se javljaju II toku retk:og priblia-
vanja ovoj temi. To postaje jasno pre svega kad se takvi
pasusi dovedu u vezu sa drugim osnovnim elementima
teorije. Tako, na primer, suprotnost izmeu realnog po-
loaja ena i - na prvi pogled - egalitarne definicije
braka izbija u samoj Kantovoj teoriji, poto pravnopoli-
tika .pozicija, koju' ona p'I"edvia za ene, uopte mje
tako Jednoznana kako bi se to najpre moglo poverovati
na osnovu iskaza o branom pravu. U razmatranjima o
~avnom pravu, koje Kant preduzima u svom spisu
Uber den Gemeinspruch66 , njihovo "graansko stanje
[ ... J smatra se pravnim stanjem"67, dodue, zasnovanim
na principu "jednakosti kao podanika"68, ali ne na pI'in-
63 Isto.
(~ Dokaz za ovo izneemo na drugom mestu u ovom radu.
6, To . me~to u tekstu. na koje misli Hans Mayer glasi:
,,Polna zajednica (connnerclUm sexuale) je uzajamna upotreba
polnih organa i moi jednog oveka od strane drugo a oveka."
(Metq.physik der Sitten, Schriften zur Ethik und Reli'gionsphilo-
sophIe 2, u: Immanuel Kant, Werke, t. III, izd. Wilhehn Wei-
schedel, Frankfurt, 1964.
.. I~anm:l ~ant, .ober den Gemeinspruch: Das mag in
der Theone nchtzg sem, taugt aber nicht fUr die Praxis
Werk e, t. XI, izd. Wilhelm Weischedel Frankfurt 1964 '
.7 Isto, str. 147. " .
<3 .Stanje te j<?dn~os.ti ka<? po~~a ov~o ~e opisano: "Ova
v
ops.~a Jedna~ost ljudi l.! Jednoj draVI, kao njeruh podanika, po-
stOJI, meutIm, sa najveom nejednakou koliine i stepena
381
cipu "samostalnosti (sibi sufficientia) jednog lana dr-
ave kao graanina" (stanje koje bi eni dalo, na primer,
pravo glasa), jer "jedini kvalitet koji je za to potreban
je, osim .onog prirodnog (da to nije dete, da nije ensko),
da je on svoj sopstveni gospodar (sui juris), d.$le, da
ima neku svojinu (u koju se moe ubrajati svaka vetina,
zanat ili lepa umetnost) koja ga hrani".69
Jiirgen Habermas je ukazao na tdO da ovi stavovi
oznaavaju r.igidno iskljuenje onih koji su kasnije ?~
zvani zavisnima od najamnine - da se pod tom defini-
cijom graanina mogao podrazurnevat~ -samo ~rivau;u
sopstvenik koji razmenjuje dobra. Valja d.odatl da Je
enama ovaj status bio izriito uskraen, i t? na os~ovu
njfuovog "prirodnog" kvaliteta - one ostaju na. rovou
deteta, a takvom stanju se ne pridaje gotovo nikakav
znaaj. To znai: nikakva "lepa umetnost" ili' ,,nauka"
ne mogu ih dovesti u stanje ,,samostalnosti". A izgledi
na socijalni uspon, ma koliko bili minima1ni, predvieni
su za mukarca.
Prilikom selektivnog pregleda Kantovih spisa otkri-
vamo ocene svojs:tvene teoriji dQPUlD.e, ikao i p:rtiibJ.ia-
vanje ega1itarnim konceptima, ije zaetke nalaz~o u
definiciji braka?! Tako se na drugom mestu k~e: "Zena
poseduje izvrsno oseanje za lepo, ukoliko ono pripada
'Samim enama, a za plemenito ukollko ga nalazi kod
mukog pola. Mukarac, naprotiv, poseduje izra2lito ose-
anje za plemenito, to i spada u njegova svojstva, a za
lepo ukoliko se opaa na eni. Iz toga nuno izlm da
priroda ide za tim da mukarce u meusobnom odnosu
polova jo vie oplemeni i da enu na isti nain jo vie
njihovog posedovanja bilo telesne ili duhovne nadmoi nad dru
gima, ili bogatstava izvan. ~jih i pr~va uopte ...~ takov da do-
brobit jednoga veoma zaVISI od volje drugoga (srromas.nol.. od
bogatog), pa jedan mora da se pokora~a (kao dete rOdi!e!Jlffi~
ili ena muu)... Ali po pravu su, Ipak, kao podamcl SVI
meusobno jednaki" (isto, str. 147).
69 Isto, str. 151.
70 JUrgen
.
Habermas, Strukturwandel der Offentlichkeit,
Neuwied, 1962, str. 124.
71 Ve je ukazano na to da je u ovoj definicij~ re o stva~o
realistikom shvatanju braka, utoliko to o~a IDJe,.. kao kasIDJe
konstrukcije branog prava, zasnovana na Ideologijama polova
i na idilinim predstavama podobnim za prikrivanje pravog od-
nosa moi u ovoj instituciji. U stvari, ovaj pasus jasn~ poka-
zuje da je Kant na brak gledao kao na forum na kome direktno
vuje razraunavanje meu polovima treba posredstvom ugovoEa
da dobije graansku regula9iju. "D?due, borb!l s~. ne moz7,
reiti ugovorom, ali se moze svesti na proraunlJlYU meru
(Barbara Duden, Das schone Eigentum. Zur Herausbtldung des
lJurge1'lichen Frauenbildes an der Wende vom 18. zum 19.
Jahrflunder, u: Kursbuch 47, mart 1977, str. 129).
382
ulepa. ena nije mnC?go zabrinuta to nema :visokih zva-
nja, ... ona je lepa i privlana, li. to je dosta."72. .
Pored polifonije tumaenja enstvenostI, postoji jo
jedna indicija za inkonzistenciju i diskontinuitet .ove te-
matike u Kantovim radovirria. Dok je u. pTet:hitikom
spisu o enskom oseanju za lepo i m.ukom oseanju za
plemenito iz 1764. godine dijametralna suprotnost iz-
meu polova jo bila u [lekom odnosu sa kategorijama
lepog i uzvienog, koje se od centralnog macaja za este-
tiku teoriju, u toku filozofskog tematizovanja estetiike
moi suenja izguhio se interes za refleksiju polnospeci-
finog 'diferenciranja k:r.itikih i umetndkih kompe-
tencija.
Ve sam opticajni opis eksplicitnih tematizovanja
enskog pola (iji je cilj ovde samo da Ukazivanjem na
znatne ;protivreriosti opovrgne tvrdnju da ovi autori ap-
solutno zastupaju poziciju egalitarizma polova) otkriva
koliko je marginalan znaaj koji se ovde pridaje pojmu
"ensko". CitiTaiIle eksplliikacije se retik6 naaze u cen-
trima teQll"ije; one se, po pravilu, mogu nai samo na
marginama diskursa. Ove divergencije u spisima "pro-
svetitelja", priznatih kao svedoka, ukazuju na proizvolj-
nost takvog postupka koji se zadovoljava time da kao
dokaz neke teorijske pozicije svagda prosto doslovno
prihvata samo "jedan momenat te teorije. Bez sumnje,
tome mnogo Viie doprinosi problemskoistorijski pristup
takvim pasusima teksta kakav postoji kod Benjamina u
sluaju - da se zadrimo na ovom primeru - Kantove
konstrukcije braka, budui da on za predmet analize
uzima i njen istorijski negativ: "Koliko su najuzvieniji
duhovi prosvetiteljstva jasno nasluivali sadraj ili imali
jasan uvid u stvar, a koliko su ipak sami bili nesposobni
da se uzdignu do opaanja takvog stanja - ub'edljdvo
i jasno se vidi kad je 1.1 pitanju brak. [ ... J Svakako, bila
! je ogromna zabluda filozofa to je smatrao da iz defini-
I
i
oije, koju je dao o prirodi braka, moe da izvede nje-
I govu obiajnu mogunost, ak nunost, pa da tako po-
l tvrdi njegovu pravnu stvarnost. Iz objetkivne prirode
braka mogla bi se, oigledno, izvesti samo njegova izo-
I
I
pacenost - a kod Karnta se nciJ.otice na to i sV'odi. Sarmo,
. ! odluujue je to to se njegov sadraj nikad ne moe
I izvesti iz stvari, nego se mora shvatiti kao ig koji ona
Ii predstavlja. Kao to se oblik jednog iga ne moe izvesti
I
iz materije -vojska, ni iz cilja tambilja, pa ak.ni iz pe-
I
ata kod koga je konkavno ono to je tamo konveksno
!
n Imanuel Kant, O lepom i uzvienom, BIGZ 1973, str.
I 44/45.
!
\
I
383
!
--1

[ ... ] Sadraj istine pokazuje se kaQ sadraj stvari. Ipak,
njihovo razlikovanje - a s njim. i ra1J1ikovanje komen-
tarra i ikritik~ dela - niie uzaludno L. J U takvom stvarr-
nom odreenju ibraka KaJIl'tova teza je do:vrrena i 'llImiena
u svesti o svojoj 1ienosn. slutnje. L. J Ako ovaj odeilak
Methaphysik der Sitten staVJi.mo kraj MOzaTtove arobne
frule, videemo naj ekstremnija i ujedno najdublja opa-
anja o braku koja. su postojala u tom vekU."73 . uspeno spojiti ta dva momenta), jedne kvalitativno od-
Ova distanca izmeu uvida i opaanja. koju je ozna-
io Benjamin, verovatno otvara sasvim druge perspek-
tive. U najmanju ruku, postavlja se pitanie: zar se egali-
tarna odreenja, koja se tiu odnosa meu polovima, ne
moraju nuno udaljiti od blagonaklono!! opaanja a time
i od realnosti. Jo :pre sledeih poglavlja rei emo da
je ideja takvog egalitarnog odnosa sadrana preteno u
teorijskim konstrukcijama i, mnQgo ree, u opisima za-
snovanim. na opaanju ili empirij!i ili ak u dbjektivaci-
jama fantazije. Realnost i opaanje realnosti ne pozivaiu
se na neto takvo, a za imaginaciju ono, oigledno, nije
atraktivno.
I pesniko i teorijsko delo Schillera, drugog glav-
nog svedoka za razornost tadanj:ih maksima egalitita
polova, u ovom pitanju otkriva znatnu dvosmislenost.
Hans Mayer se :poziva na militantne i intrigantske enske
likove u dramama kao na dokaz za Schillerove egali.tarne
postulate, a povrno slikanje enine sree u domu i en-
ske skromnosti, koju slavi u Pesmi o zvonu, smatra, pre,
nekom vrstom filistarskog skretanja. "Schillerovi uspeli
enski likovi u pozoritu majstori su politike strategije,
spletke i intrige: Eboli, Terzky, kraljice Maria i Blisa-
beth, kneginja Isahella iz Braut von Messina, pa i Stauf-
facherova u Viljemu Telu."74
UpadU:jivo je da su \,;w enslk!i. [.iJkovi sa !Scene smeteni
u feudalnu sferu, osim Stauffacherove,koja je, razume
se, samo uslovno ("pa i") tu uvrena. Ostaje pitanje da
li je idolatrija enskog pola, koju Schiller dri u priprav-
nosti :Za graanske ivotne odnose, ipak pre adekvatna
pomenutoj slici one "koja .upravlja iznutra"; .na to nas
upuuju i "graanski" ,dramski likovi Luise Miller (Lju-
bav i spletka) i Amalie (Razbojnici). Ipak, nesumnjivo
je da je herojsko-aktivan enski li!k, koji Hans' Mayer
izvodi iz interpretacije scenskih figura koje posmatra,
nespojiv sa karakteristikama "lepog pdla" i sa njegovim
kulturnim funkcijama, kakve daje Schiller, na primer, u
I
Walter Benjamin, Goethes Wahlverwandtschaften, u: Ge-
73
sammelte Schriften, t. I, 1, Frankfurt am Main, 1974, str. 127.
i sledea.
7' Hans Mayer, Aussenseiter, str. 73.
384
spisu Ober die notw~ndigen Grenzen beimGebrauch
schoner Formen ili u Ober naive und sentimentalische
Dichtung.75 iV ovim se tekstovima realnim enama li su-
tini, .priznaj~ P31sivna i receptivna svojstva; tu su ~ogu
l'!0S!1 ~~oJa zena odreene velikom sposobnou ose-
canja 1 Isto tako znatnom nesposobnou za intelektu-
a~u ap~t-r~oij~. Drugim reima, i ovde Je u pitanju
hipostapranje Jednog nedostatka {jer mukarac moe
reene nejednakosti.
Dison:mca tih elemenata teksta (koje .emo ponovo
r~atr8Jtl na drugom meSItu) ~ae;iva pitanje da li pmi-
v~Je na tak:'e ~?lovane segmente teorije, bez svagda-
.nJeg omeenja l'l:Jihovog logikog mesta, moe biti valjan
dokaz za osn~vm konsensus og obzirom na egalitet polova
u t? doba. POJ.~va ~ensk?g pola (njegove literarne prezen-
taCIJe, reflekSIja njegovih kulturnih zadataka, opisi IIlje-
gove pozicije u filozofiji prava) menja se; poto mu,
k.ako pokazuje istorija tog problema, nije priznat neki
sIstematski znaaj, on sasvim mioek:i.vano i II raznovr-
snom ruhu is~rsava u tekstovima, a injenica da se za
oyu .ili on~ kulturnoistorijsku tezu svagda mogu nai
CItatI kod IStOg autora i u istoj teoriji, manje svedoi <>
povre~enom proizvoljnom ponaanju recipijenata nego
o arbItramom ophoenju citiranih autora praznom for-
mom ,,enstvenosti", koja je postala deo kulturnog plena.
Budui da nije uivala onu zatitu koju su imaJ.e filozof-
ske kategorije usled svoje potvrene funkcije u tradi-
cijamamiljenja, "enstvenost" je posredstvom strate-
gija pripisivanja. i opisivanja, koje su se beskrupulozno'
menJ ale, S!alno lZllova dovoena u svagda eljeno agre-
gatno stanje. Ako se poe od toga da su ene ljudi, pret-
postavka da je "prosveeni" konsensus o prirodnoj jed-
.nakosti svih ljudi ukljuiva() i jednakost ena moe biti
logina; meutim, u istoriji ovog problema ona se ne
moe verifikovati. Ako se svagdanje situiranje enskog
pola u tim tekstovIima dovede u neki odnos sa uOlbiaje
nim i dokazanim idejnoistorijskim periodizovanjem, kao
to je, na primer, "prosvetiteljstvo", jasno e se videti
da se enski pol u tim osnovnim spisima, koji .izraavaju
nain na koji jedna epoha sebe istorijski shvata, ;uopte
ne poj avJjuj e, i da oni spisi u kojima se on poimence
pominje veinom fo:mlUliu iskljuenje ena iz programa
emancipacije, pretpostavljajui "prirodnu" ensku nepu-
75 Friedrich Schiller, Ober die notwendigen Grenzen beim
Gebrauch schoner Fonnen; Ober naive und sentimentalische
Dicht!-lng, u: Samtliche Werh, Theoretische Schriften, 3. t., izd.
G. Fncke, Mi.inchen. 1966.
25 Marksizam u svetu 8-9
 noletnost. Ipak, ove .uzajamne veze se nejspoljavaju
otvoreno, one su prikrivene zato to slike enskog pola
osciliraju, zato to egalj.tarna i suplementarna odreenja
esto nalazimo naporedo u jednom istom spisu.
S obzirom na to to je u ovim sporadinim r~a
tranjima enskog pola teko otkriti komplemente ili ma-
kar samo ostatke adekvacija velikim pitanjima: ije' po-
stavljanje modifikuje shvatanje sveta - -sledea teza,
koju Ha.n:s Mayer preuzima' od Simone de BeauvOii.T, a na-
roito njen drugi deo, ne moe osa:ti neosporna: "Nije
viteki srednji vek ni XIX vek bio najpovoljniji za ,ene,
nego XVIII vek, kad su mukarci ene smatrali ravno-
pravnima.''76 . rtvovanja ili - da budemo .radikalniji - emancipativne
Svakako, ova teza moe pretendovati na neku oprav-
danost nasuprot jednom estom kulturnoistorijskom ne-
sporazumu. Pretpostavka za to je uputanje u sumnjivo
zamiljeno takmienje izmeu oviib. vekova i u globalno
vrednovanje epoha. Tako je, na primer, ve istoriar kul-
ture Adalbert von Hanstein u svom radu Die Frauen' in
der Geschichte des deutschen Geisteslebens des XVIII
und XIX lahrhundertsn ustao protiv jo i daD.a.s posto-
jee pretpostavke da su se osnivanjem politikih ensJcih
organizacija prvi put jasno poveali izgledi ena da u'e
stvuju u literaturi - protiv pretpostavke koja prven-
stveno i mehaniki polazi od paralelizovanja politikih
borbi (koje su svoj organizovani oblik u novom veku u
Nemakoj dobile tek etrdesetih i ezdesetih godina XIX
veka), s jedne strane, i od mogunosti. ena da steknu
. literarni uticaj i uestvuju u literarnoj proizvodnji,. s
druge strane. Istoriari kulture mukog i enskog. pola
u10ili su mnogO' truda da empirijski dokau da su
XVIII vek, ili (da izaemo dz okvira proizvoljne, podele
na vekove) kulturne konstelacije koje su ile iUporedo s
eta:biliranjem graanskih literarnih institucija li. sa TamO-
jem samostalnog poetolokog i estetikog 'diskursa bile
upravo te koje su neko vreme na zanimljive, protivrene
j mnogostruke naine proirivale polja dejstva kako en-
.ske kreativnosti tako i 'imaginacije enskog pola,18 Tako
" Hans Mayer, Aussenseiter, str. 40.
Adalbert von Hanstein, Die Frauen in der Geschichte des
To
deutsclien Geisteslebens des XVIII und XIX Jahrhunderts, t. l,
Leipzig, 1899; t. 2, Leipzig, 1900.
78 U pomenutom radu A. V. Hansteina izloeno je obilje
skrivanog i zaboravljenog materijala, koji danas veinom vie.
nije dostupan. Ve zbog toga ga treba braniti. U ovom smislu
je informativna knjiga Christine Touaillon, Der deutsche Frauen-
rD'man des XVIII Jah1'hunderts, Wien i Leipzig, 1919, mada se
ona ograniava na prikazivanje literature koju su pisale ene.
386
teza o XVIII veku kao prijateljski raspoloenom prema
enama dobija izvesnu plauzibilnost s ozbirom na .bogat-
stvo u IDovacijama koje sadri Uteratura ovog doba u
prezentaciji enskog pola (slika uene ene, slika o'Set-
ljive ene, romantina slika ene), a i kald je re o izgle-
dima na uee, ~oji su enama"lPi1scima !p<>:V'remetno oltva-
. rali pristup u tu oblast muke delatnosti.
Uostalom, moemo se uopte sloiti sa tvrdnjom
Hansa Mayera da je u toj meri u kojoj "je graanstvo
Sao:IlO sebe etaibili.rail.o kao vlladajtu6u dclasu" graansko
prosvetiteljstvo "brzo propalo"79 ; ipak, pitanje da li je
upravo kad je re o enama ve vrlo rano dolo do tog
maksime slobode i jednakosti (maksima bratstva isklju-
ena je expressis verbis) nikad nisu sistematski prime-
nj!ivane na enskI pol - to pitanje se ne moe tako una-
pred Teiti. "Poetkom XIX veka u stvarnosti je 'sauvan
postulat jednakosti polova."BO
Razume se, s tim se sad vie ne moemo sloiti. U
stval1l1osrtJi jedva da je u OVOlIIl velru i pblstojCllla jedna-
kost. To nimalo nisu. promenili s.aloni i romani u :Vidu
pisama i literarne assemblees malobrojnih "iZuzetnih
ena", koje su malo iagrebale dogmu muke superi-
ornosti.
Ispitivanje iji bi zadatak bio da otkrije makar hi-
potetiku. primenu na enski pol upravo onog postulata
jednakosti koji je fundamentalan za graansku istoriju
emncipacije moglo bi nai polazne take za to, pre, kod
emfatinih .kul~ inicijativa ranog prosvetiteljstva.
Ako u ovoj vezi govori o Kantu i ;Sahilleru, ono ne bi
., smelo da za:boravi, na primer, papu .kulture Gottscheda,
.'.:1
koji je sebe apsolutno smatrao za dobrotvora ena i oz-
I
., I biljno shvatao kulturni egalitet polova. A to bi ispiti-
, ; vanje moralo raunati i sa razoaranjima ako bi .kasnije
; sistema11s!ke filooofije i poeziju prosvetitelj!s1:!va shva1illo
,! kao nedvosmisleno svedoanstvo po1nospecifine liberal-
i nosti tog doba. Naime, njihovi predstavnici se uopte
!
i
nisu jednoglasno zaklinjali u proklamacije o jednakosti
I (inae ne :bi bilo potrebe da Theodor Gottlieb von Hippel,
.' . ~ taj "autsajder" koga, njegovi savre:tnenici gotovo nisu
l ni primeivaU, zahteva ljudska prava za ene). Oni su,
I
tavie, kako Henstein zaueno konstatuje, ve zahora-
I I
vili tenje Gottschedove ere za egalitetom polova.
I
. l
, 7. Hans Mayer, Aussenseiter, str. 40 .
!
i '" Isto, str, 72.
.L f
,i 387
iI.
I
~
 "A najudnije je to to je tada bilo sasvim palo u
zaborav da je donedavno vladala plima duhovne tenje
ena u Nemakoj."81
Pozitivistu Hansteina je potovanje preIIi.a materi-
jalu koji je sakupio spreilo da delovanje jedne Anne
Maria Schiin:p.ann, jedne Adelgunde Kulmus (pni.sta1ice
Gottscheda), jedne Sophie von La Roche i jedne Caroline
Schlegel-Schelling sabij e u koncept n~rekidnogniza sa-
mop9tvrivanja ena; OUJio je i kulturne amnezije, mada
je bio spreman da ih objasni. U njegovim prikazima, koji
izraavaju zapanjenost i koncenmu se kako nam:anifes-
tacije ena-pisaca tako i na imaginacije enskog pola,
jasno se vidi da uena ena, "lepa dua", 'romantini
enski tip, nisu u n~am neposrednom odnosu srOldstva.
Njihov poseban lik i njihove predikacije !izraz su vrlo
razliitih, ak ekskluzivnih literarnoistorijskih i realno-
istorijskih uslova.
Ispitivanje literarnih i literarnoteorijskih p.rezenta-
cija enskog pola u X'VIH veku moi e da nam prui
podatke o Irultw:1noj sUldbini ena samo aJka S!voj iln.rteres
usmeri ka onim protivrenostima . u procesU. 'konstitui-
sanja graanske literature -koje prate smenjivanje egali-
tarnih i dopunskih' odreenja odnosa meu polovima.
Ono se mora pozabaviti igrom kulturnih snaga,koja
tematizovanje enskog pola odbacuje as na periferiju, .
a as _u mrtav ugao strukture kulturnih odnpsa~
(Silvia Bovenschen, Die imaginierte Wei-
blichkeit, Suhrkamp Verlag, Frankfurt
am Main, 1979, str. 9-43, 60-79)
Prevela .olga Kostreevi
IlA. v. Hanstein, Die Frauen in der Geschichte .. " t. II,
str. 358.
388
Casey Miller i Kate Swift
STA JE ENA?
.
U englesk9m jeziku za seksua1nu konotaciju ima
mnogo vie ;rei koje asociraju na enu nego na mu-
karca. Kada je .re o naoj kuWturi, to .ne ~nenauje, ikao
to ne iznenauje' ni to to ene pokuavaju da govore
tIla pristojniji, neodreeniji nain nego mukarci. Obe
ove injenice nastale su zbog toga to seu patrijarhal-
nom d.nltvu smatra da je sek:sulanost o'S.no~ ;razlog
postojanja ene. ena i seks su izjednaeni, dok se. za
mukarca smatra da postoji zbog "viih stvari". Druk-
_ ije reeno, na enu se gleda kao na seksualno bie koje
s vremena na vreme razmilja, a na muka;rcakao na ra-
cionalno bie za koje seks koji produava vrstu pred-
stavlja dunost, a rekreativni -seks olakanje od mnogih
obaveza. Pisac aforizama Otto Weininger kae: "Muka-
rac poseduje polne organe; enski po1ni organi poseduju
enu".l
Weininger nije imao nameru da se ali. Kada kae:
"ena nije nita drugo do seksualnost. .. ona je seksu-
alnost po sebi", on samo pretae u !rei jedno veoma
prisutno, ma:daretko izgovoreno shvatanje, to obja-
njava i injenicu da je njegova knjiga Sex and Charac-
ter, prvi put izdata II Beu 1903. godine, bila veoma po-
pularna i veoma brzo doivela nova izdanja. {PosJednje
ameriko izdanje tampano je 1973. godine). Weininge-
rov savremenik, slavni beki psihijatar Alfred Adler, bio
je jedan od malobrojnih mislilaca s poetka ovog veka
koji su sruili stereotipno shvatanje o eni. ,;Sve nae
1 Weininger, Sex and Character, str. 92.
389
institucije, nai tradicionalni stavovi, zakoni, moralne
norme i obiaji dokazuju injenicu da su odreeni i po-
drani od privilegovanih mu~karaca, u slavu njihove vla~
davine" . .. pisao je Adler. "PravUo da eria mora biti
pokorna, predstavlja nepisani, a1i duboko uk.orenjeni
zakon ... "2
Jedna posledica tog zakoria, koji zahteva eninu pot-
injenost, jeste i dvostruki standard jezikog ;ponaanja.
"P!1istojan" jezik dugo je bio znak onoga to se naziv~lo
enstvenou, ali, kao to su neke ene oduvek znale,
njegovo restriktivno delovanje sputavalo ih je na jedan
nain, ba kao to ih je rafinirano odevanj~ sputavalo
na drugi. Godine 1736. jedna anonimna ena napisala je
protestne stihove zbog vee slobode govora koju su u
kol:orujalnoj Virdiniji imali mukarci:
"Oni mogu slobodno da iznose svoje misli
Dok nae moraju da gore u nama:
Uzalud imamo jezike i di
Kada je naa istina grena.
Nek obiaj nae zakone jednakosti,
I nek ni jedan pol ne vlada;
Vie slobode enama dajmo, '
Il' mukalI'cima manje nek bude"3
Jao, mogla bi rei ona. Gotovo 250 gocUIl.a kasnije
ena je, jo uvek okovana obiajnim zakonima nejedna-
kosti. Takvo stanje najbolje pokazuju dva ;nevezana do-
gaaja, koja su se zbila uprolee 1974. godine. Naime,
te godine, 23. aprJ.la,odeljenje z~ albe Vieg suda u Nju
Dersiju odobrilo je da se uiteljica Kathleen ;Pietrunti
otpusti zbog "neprilinog ponaania" i 'korienja "uvred-
ljivog naina govorenja" u besedi koju je odrala: m godi~ ,
ne ranije kao predsednik lokalnog udruenja Uitelja. Sud
je odluio da je Pietru.nti, dajui "nedoline eni i ne-
ens~vene" primedbe na rad kolskog direktorijurD.a, po-
vredIla "osnovne profesionalne standarde". Za ovakvu
odluku donesen je samo jedan dokaz, u prikazu njujor-
kog Times-a o ovoj odluci - bila je to primedba koiu
jePietrunti dala na raun predsednika kolskog dkek-
torijuma Williama Bella nazvavi ga "Ding Dong Bell".4
2 Alfred Adler, Understanding Human Nature, Nju.lork,
Greenberg Publisher, 1946, str. 123, 257. (Prvi put izdato 1927)-
Tr~b~ da zahv~mo Jo-Ann Evans Gardner to nam je skrenula
pazn.1u na ove Citate.
3 The Virginia Gazette, 22. oktobar 1736. Citirao je Edmund
S. Morgan u delu Virginians at Home: Family Life in the
Eighteenth Century, Williamsburg, Va., Colonial Williamsbirrg,
]952, str. 38.
New York Times, 24. april 1974.
390
Nedelju dana kasnije u Vaingtonu je vladin kabinet
za izdavaku delatnost poeo javno da distribuira ,pre-
pise koje je Ova.1ni kabinet objavio u vezi- s aferom Vo-
tergejt, i za nekoliko sati izraz "naknadno izbrisano" je
postao deo naeg nacionalnog govora. Veliki broj novi-
nara d itava javnost, posle dueg uenog nagaanja o
smislu izbrisanih rei, izrazili su zgranutost. Drugi, mada
uznemiTeni, osea1i su da je predsednikov jezik bio rela-
tivno nedosledan u poreenju s obimom neizbrisanih
informacija koje su prepisi takoe obelodanili.
Okolnosti pod kojima su se zbila ova dva dogaaja
veoma se, naravno, razlikuju. U jednom sluaju je re
o predsedniku Sjedinjenih Arrierikih Drava, a u dru-
gom o lokalnoj uiteljici. Dok je predsednik govorio u
privatnom krugu, Pietrunti je to uinila na polujavnom
sastanku - informativnom skupu sedamdeset pet novo-
primljenih uitelja. Meutim, ako bismo u ova dva slu-
aja govornicima zamenili polove, postalo bi nam jasno
da okolnosti uopte nisu bitne. Ameriki graailli bili bi,
moda, ak vie okirani kada bi saznali da je ena iza-
brana za predsednika drave upotrebljavala psovaki i
be~boniki jezik, ali kontekst bi ostao gotovo isti - bio
bi to deo jednog jo veeg oka zbog zloupotrebe vlasti
i preziranja naroda i Ustava, to je izalo na videlo u
snimljenim trakama. :Ali, ako bi mukarac-predsednik
lokalnog udruenja uitelja o predsednici 'kolskog direk-
torijuma Wilmi Bell govorio kao o ,;Ding Dong Bell",
to bi se shvatilo kao ala. ak i ako bi je on nazvao
"mentalnim patuljkom", kao to je to u jednoj drugoj
prilici uradila ,Pietrunti, ili, ako bi o nadzornim orga-
"j., nima govorio kao o "nitkovima" (to je ona takoe ura-
dila), pitanje je da li bi dobio neto vie od udarca po
prstima. Kathleen Pietrunti, uiteljka sa 17 godina rad-
nog staa i uzornim dosijeom, izgubila je posao.5 (Izgu-
bio ga .le i Richard 'NixOiIl, ali ne, ako na to treba i pod.
'I seati, zbog "uvredljivog govorenja").
Isto kao u Virdiniji pre dva veka, deaci idevoj-
ice u dananjoj Americi vaspitavaju se da govore raz,
Ui to. Mada ova dvostrukost poinje da se gubi - uglav-
nom zbog toga to je sve vei broi ena ignorie - kazne
kojima drutvo kanjava ene zbog jezike pobune jo
uvek mo!!u da budu stroge, kao to smo videli u sluaju
uiteljice Pietnmti. Kada deaci psuju ili upotrebljavaju
neke druge grube oblike govora, njihovo se ponaanje
ipak t()ller-i,e, alko se a!k ne smartra i odgovaraiuim. Oni
pokuavaju da lie na mukarce, kae se. Slino tome..
s Lini razgovor sa Kathleen Pietrunti.
.39:1
 kada mukarci zaine svoj govor psovanjem, izvinjeni su
argumentom "deaci su deaci". 'Posle objavljivanjatra~
ka iz afere Votergejt, jedan strip Franka Williamsa u
detroitskoj Free Press p!I1ikazivao je deaka 1rojd frustri-
ran i razjaren sedi na podu, a pored njega se nalazi ne-
koliko kocki i jedna lopta. Znamo da 'On psuje, jer po
staroj Dings tradiciji, oblai koji izlazi ,iz njegovih usta
pun je rasprsnutih zvezdica. Posmatraju ga jedna :ibu-
njena ena i mU!kaII'ac koji hDZ smoo .govori: ,,iKada od-
raste, moe postati i pFedsednik! "6 .
Devojici takva sloboda nije doputena~ Kako na
verbalnom, tako i na fizikom planu, od nj~ 'se oekuje
da bude mnogo obzirnija ida se obuzdava mnogo vie
nego deaci; vremenom takva oekivanja utiu na mo-
dele govora oba pola. Mukarci usvajaju mnogo, nepo-
sredniji, jai nain govorenja, a ene jedan oko'liniji,
ispitivaki pristup. Ono to prvi kau u obliku tvrdnje
ili zapovesti ene formuliu kao molbu.
Jill Volner, advakat u Kabinetu za pravosue, ,koja
je:kao pomonik tuioca postala pO'm.ata za vreme' su-
enja uesndcima u aferi Votergejt, ovako je formulisala
poloaj ene pri upotrebi jezika: "Ako ja u sudnici radim
isto to i mukarac, porota me nee prihvatiti - vikanje
i ,urlanje, to su neki advokati u ovoj aferi primenjivali,
ne prihvata se od ene. ,za mene je mnogo' efeJktriije' da
budem tiha i da postavljam pitanja nego da se uputam
u borbu sa svedokom".' Tako je delotvornije i kod ':po:..
rote i u drutvu uopte - i jedni i drugi' zahtevaju da
njena uloga ene mora imati prednost u odnosu rrianjenu
ulogu advokata. Ali, 'ta s onom ~enom iji temperament
ne podnosi takav :prioritet? Mora li se uvek pretpostaviti
da ena iji je nain govora samopotvrdni, dela 'kao 'mu-
karac? ' rei "Rat je uasan, zar ne?" i ostaviti utisak da nije
Jedna ena .koja takav zahtev nikada nije usvojila,
spretno ,ie okarakterisala njegove posledice u intervjuu
:koji je u TV emisiji "Vanna linija" dala WiIHjamu 13uck-
levu, Posle uvoda u kojem je Buckley s iskenim divlje-
n.iemgovorio o dostignuima svoje goe, Clarae Booth
Luce, usledio je ovaj razgovor:
Bucklev: eleo bih da ponem 'Pitanjem da .Ii moja
goa nalazi implicitno 'Pokroviteljstvo u retorikim for-
mulacijama kojima mukaII'ci imaju tendenciju da je
predstave.
6 Karikatura Franka WiIlijamsa. objavljena u Detroit Free
Press. Preneo je asopis Time u broju od 20. maja 1974.
7 Louise Sweeney, "Pretty Lawyer Sharp as a Taek", Mid-
dIetown (Conn.) Press, 3. april 1975, str. ll. ' Womall's Place, Njujork, Harper and Row, 1975..
392
Luce: Bill, zahvaljujem ti na toplom i .,izuzetno pri-
jateljskom uvodu. Bie ti drago da zna da si u svemu
ovome to si rekao, a to je u najmanju ruku bilo las-
kavo, napravio samo jedan muki "ispad". To je vrhunac
koji mukarac predstavljajui jednu' enu moe postii.
Govorio si o mojoj poVremeno] nesposdbndsti da
drim jezik za zubima. A da si pri.a.o <> mukarcu koji
je, govorei otvoreno - bez obzira da li glupavo; isprav-
no, ili netano - stekao nerij atelj e, za njega bi rekao:
"On je beskompromisan; Svojim priama sebi stvara ne-
prijatelje. On je previe iskren". Mogao bi upotrebiti
mnoge sline reenice. Ali, izraz "drati jezik za zubima"
muakrci veoma esto koriste o detetu i eni.
Buckley: Kao da to potie iz Ukroene goropadi?
Luce: Ne, to proizlazi iz mukareve vekovne elje,
u najveoj meri ostvarene, da vlada enom. Jedna od
pr.vih stvari koje dete i ena ue da rade, jeste da dre
jezik za zubima.8
Drati jezik za :mbima i govoriti pristojno. Robin
Lakoff, profesor lingvistike na Berkliju, napisao je zna-
ajan rad o posledicama .koje "enski jezik" - ukljuu
jui i jezik za koji se od ena oekuje da ga ,koriste -
ima u utvrivanju i odravanju predstave koiu nae dru-
tvo ima o ,.ulozj ene'? Svrha ovog posebnog jezika,
smatra Lakoff, .ie da potisne enin lini identitet. Nau-
ena da se ne izraava snano, devojica moe stei je-
zinu naviku da saopti nesiguxnost,neodlunost, koleb-
ljivost i pokornost.
La!koff naJVadi da su u shemi prQpiJsamoj za enski
jezik tipina potpitanja. Umesto da, na primer, jedno-
stavno i odluno kae ,;Rat je uasan", ena bi mogla
sigurna II svoje miljenje, koje nerado iznosi u apodik-
tikom -obliku, i da trai :potvrdu onoga to misli. Prema
Lakoffovom miljenju, jedino je za ene karakteristian
model govora prema kojem uzlazna intonacija ima da
pokae ,kai~O ona postaJVJlja pi'tanje onda ~aJda, u stvari,
daje odgovor. Odgovorajui na pitanie "Kada e biti
veera?" ona hi, moda, odgovorila "Oh, oko est sati?",
a kao da je htela da doda "ako ti to odgovara, ako se
slae". Rezultat svega toga je da ena koja govori nije
Prepis "Firing Line" koja je emitovana 6. aprila 1975.
9 Robin Lakoff, ,,Language and Woman's Place," fotQkopija
koju je autor u januaru 1973. poslao autorima ove knjige. Tekst
je kasnije bio objavljen u asopisu Language in Society, t. 2,
april. 1973., a pojavio se i u Lakoffovoj knjizi Language and
393
sigurna u sebe, nesposobna je da donese' odluku i ne
moe joj se poveriti stvarna odgovornost.
Lakoff istie da tobonjim ostavljanjem problema
otvorenim inenametanjem svdg stanovita drugima, en~
ski je~k zvui uglaenije od mukog. Budui da. po-
rp.ono pitanje predstavlja jednu vrstu uglaenosti, jedna
molba predstavlja uglaenu, naredbu, koja ne prilSilj~va
na poslunost. Tako, tamo gde e muka,rac rei"Molim
vas, zatvorite vrata", ili "Zatvorite 'VI'ata", ena je sklo-
nija da kae "da li ibiste, molim vas, zatvorili vrata", ili
"Da li biste hteli da zatvorite vrata". U oba sluaja ena
ostavlja donoenje odluke onom kome se obratila - ne
odluuje sama.
Lakoff veruje da je veina ena u naem drutvu
naviknuta da koristi, u veoj ili manjoj meri" enski
jezik, to se onda okree protiv njih: ,,Ako devojica
dobro naui ovu lekciju, ona, ipak,' nee biti nagraena
bezuslovnim prihvatanjem od strane drutva~ Sticanje
ovog posebnog naina govorenja kasnije e pre predstav-
ljati .izgovor ostalima da je dre u poniavajuem polo-
aju i' da odbijaju da je uzmu ozbiljno, kan ljudsko
bie ... Dakle, devojica e biti prokleta i ako 'svoju
lekciju naui, i ako je ne naui. Ako odbije da govori
kao dama, bie podvrgnuta ruglu i kritioi 7Jbog neen-
stvenosti. Ako pak to prihvati, bie ismejavana 7Jbog
toga to ne urne Jasno da razmilja i to nije u stanju
da uestvuje u ozbiljnoj diskusiii: "u izvesnom smislu,
kao da je manje nego potpuno Ijudska."lO
Oba izbora - biti manie nego ena ili biti manje
nego linost - veoma su bolna, smatra Lakoff. Od mU:~
karaca se ne trai slian i.zhor. Nauivi lekciju svoje
muke uloge, on se "automatski prihvata ,kao ovek <i lan
ljudsko!! drutva koji u punoj meri funkcionie". Njemu
se, kao to je to sluaj sa enom, ne onemoguav~ da se
izrazi direktno i snano. Na taj nain, posledica posto-
,ianja razHitog jezikog uve~havanja na mukarce i ene
je, po Lakoffovom miljenju, to "to se enama siste-
matski ne doputa pristup vlasti, s motivacijom da one
nisu u mogunosti da je zadre",tt
Fenomen "enskog jezika" niie ogranien samo na
zapadno drutvo. To Je izgleda direktno oovezano sa
gotovo univerzalnim sudom da su ene inferiornije od
mukaraca - sudom koji su stvorili mukarci - oni su
definisali ta je "superiorno", a to su prihvatile i mnoge
krotke ene koje se ponaaju kao da je taj sud apso~
10 Lakoff, fotokopija, str. 3.
II Isto, str. 4.
394
lutno taan. Gunnall' Myrdal, u dodatku svog naj.maaj
nijeg rada o rasizmu - An American Dtlemma - upo-
reuje status ene na Zapadu kao klase sa statusom ame-
rikih Crnaca: obe grupe imale su tradicionalno odre-
eno ,,mesto" u drutvu kojim su upravljali beli mu-
karci12 i obe su stekle odreene osobine, kao na primer,
pokornost i samopotcenjivanje, koje pomau ,da se na
tom mestu zadre.
Pored 'toga, potinjenim nainom govorenja devoj-
ice i ene takoe nastoje, u mnogim kulturama; da upo-
trebljavaju gramatiki "taniji" jezik i bol}i izgovor nego
deaci i mukarci. Komentariui to, lingvista Mary
Ritchie Key, u svojoj knjizi Male/Female Language, kae:
"ene naizgled pokuavaju da postignu odreenu vrstu
ravnotee tako to e viim statusom u upotrebi jezika
kompenzirati nizak status na kojem se nalaze kao la
novi drutva .. , Lingvisti koji su vri.li empirijska istra-
ivanja primetili su da dijalekatske razlike d neuobia
jeni oblici govora teko mogu da se uju od ena koje
su u veoj meri drutveno svesne svoje potcenjenosti.
Jezik je jedan od naina na koji ene mogu poboljati
svoj poloaj, makar i samo u sopstvenoj slici o se:bi",13
Da li je to zamena za uglaeno savijanje malog prsta
kada se dri olja iz koje se pije aj? Ako joj je zabra-
njeno da uestvuje u svetu u kojem se dogaaju zna-
ajne ,stvari, ena jo vie dpteruje onaj 'svet koji joj
preostaje. Ali, ako posmatramo drugu- stranu medalje,
, moe se objasniti Zlbog ega, onda kada se lanovi neke
potinjene klase bune protiv svoje potinjenosti, meu
prvima dolaze u pitanje stara jezika ogranienja.
Prolo je neto vie od 50 godina otkako je Otto
Jespersen u svojoj knjizi LanRuage: Its Nature, Develop-
ment and Origin pisao o razlikama u govoru britanskih
ena i mukaraca, ali treba rei da njegovi .primeri danas
izgledaju nerealni: "Meu stvarima koje ene u jeziku
pPigovaraju, posebnp treba pome-q.uti sve to lii na pso-
vanje. Tamo gde e mukarac rei ,On avolski lae',
ena e radije kazati ,On je rekao uasnu la'. Eeufemi-
stike zamene za jednostavnu re ,pakao', koje glase
,drugo mesto', ,usiJano' ili ,veoma neudobno mesto' -
verovatno potiu od ena. One e, takoe, upotrebiti re
uopte ili ikad (ever) da bi pojaale upitnu zamenicu -
na primer, ,Ko vam je to ik2.d rekao' ili ,ta vi uopte
mislite? i izbei e snanije rei ,koji avo' ili ,kog vra-
II Gunnar Myrda1, An American Dilemma, Njujork, Harper
and Brothers, 1944, dodatak 5.
J] Key, Male/Female Language, str. 104, 105.
395
ga'. Iznenaujue je to iniamo enske uzvike ,O, milo-
stivi', ,Milostiv~ moj', ;Milo.stivi boe' i ,Mo.j .boe', koji
stoje naspram mukih ,Nebesa' i ,Great Scot'.14
Go.dine 1933, jedanaest godina poto. je Jespersen
objavio. ova svoja zapaanja, ogranienja ko.ja su u -de-
vetnaestom i na poetlru dvadesetog veka usmeravala ob-
j avlj ivanj e drutveno prihvatljivog jezika, poela -su da
nestaju. U decembru te godi'lle sudija John M. Woolsey
odluio je da se moe u1cinuti zabrana objavljivanja
James Joyceovog Uliksa u Sjedinjenim Amerikim .ora-
vama. Mo:rris L. Ernst, koji je u tom sporu zastupao iz-
davaa - Random House - pisao. je o toj. odluci: "Slu-
aj Uliks predstavlja prekretnicu ... Nema vie potrebe
da literatura bude puna hipokrizije i oko.ldanja. Pisi
vie nee morati da pribegavaju eufemizmima. Sada oni
mogu opisivati osnovne ljudske aktivnosti bez straha od
zakona".lS - -
Pro.liferacija rei ko.je su ranije predstavljale tabu
u izdavatvu iu govoru, Jespersena moda ne bi imena:'
dila. Ali, o.n bi verovatno bio iznenaen to su se upravo
ene nalazile na elu onih koji su sruili barijere li.. pi-
sanju. Ethel Strainchamps, meutim, podrobno dQku-
mentuje upravo tu injenicu sledeim pojedino.stima i
pripisuje je tome to enama nedQstaje "neposredna li
na motivacija mukaraca" prema zabranjenim seksual~
nim reoima, zbog ega su. one slobodnljeu odbacivanju
ta!bua. "Tri 'Prva autora meunarodnog kalibra ko.ja su
11 svo.jim deUma upotrebili re jebanje, poto. je ona- :po-
stala sudski dozvoljena, bile su ene- Iris Murdo.ch;
Doris Lessing i Carc'on McCullers. Verovatno' su i mno-
gim drugim enama $tidljivi izdavai iZbacivali takve rei
iz rukopisa. Izvetaj koji je Syhille Bedfo:rdnapisaJ.a sa
suenja Lady Chaterley, gde se detaljno raspravljalo o.
tabu reima, redakcija ,asopisa za mukarce' Esquire
objavila je 11 celini, ali je re jebanje zamenjena sa ,o.na
re'. Playboy, jo agresivniji muki asopis, o.vU re, koju obavlJ3'lla- -:- Tekla je za jezik koji je tamo sluala: "Ne
je Helen Gurley Brown upotrebljavala u jednom inter-
vjuu, objavio je kao j i tri crtice. Gospou Browb. su
pitali da Ji je ima1a poteko.a sa izdavaima prilikom
objavljivanja svoje knjige Sex and the Single Girl. Odgo-
vorila je da je do jednog ozbiljnog spora dolo. kada je
otkrila da je izraz Jebi se zamenjen sa Drkaj (ili, ti bu-
dalo: frig you!). Inae, taj izraz je upotrebila jedna de-
vojka kao odgovo.r susedu koji joj je prigovor-io zbog
" Otto Jespersen, Language: Its Nature Development and
Origin, str. 246---247.
15 Monis L. Ernst, Foreword to James Joyce Ulysses, Nju-
jork, The Modern Library, 1940, str. VII.
396
toga to je spavala s mukarcem za koga nije bila udata.
~ospo~a Br~:vn kae da ju je to uvredilo i da je rekla
lZdavacu: ,NIJedna dama nikada ne hi rekJa tu re'."16
. Sama Str~.champ koja bi, bar to se tie obj avlji-
vanja, mogla bItI proglaena za glavni autoritet II kori-
enju utabu rei, i sigurno. najduhovitiji, napisala je jeci-
no~v~~an~k o s,:"om jezi~kom specijalitetu i on je sa
:azhCltIm .IZgovonma odbIjen i u Harperu, i u Playboyu,
l II Amer.,lcan Scholaru. Posle svega, poslala je rukopis
Yale Revlew!'l' napomenuvi da je ve bio odbijen na tri
mesta, kao l razloge zbog kojih je o.dbijen. Ovog puta
u odgo:roru koji je poinjao sa "Ko.naCno ste nali po~
!enog Izdavaa", o.bjanjeno joj je da tekoe koje je
lID~la 'll: tr~enju ~da~aa ~su posledica ni predmeta o
k?}em Je .pl~ala, ill stila, vec okolnosti da "je ena koja
plse o. stvarIma o kojima, prema sadanjim obiajima
ene ne piu" P - ,
. Sre?m, ~~danji obiaji se menjaju, jer su rezultati
~vostrukih stct?darda u upotrebi jezika i sami hili (i
Je~u) d:vostru!d:. sve dok je o.no to je nazivano jeziko.m
ulIce ,bIlo potIskIvano zbog toga to. ena to navodno nije
!rebalo da uje, to je ostajalo neispitano, a uticaj ulino.g
zargona nepoznat. I sve dok su ene bile uvane o.d tet-
nog uticaja tog jezika na taj nain to su drane daleko.
od potpuno mukih privilegija kao to su noVinarske fo-
telje, prodaja industrijske opreme i sobe ispunjene di-
mom u kojima se donose politike o.dluke - sve dotle su
~ene i dalje bile ekonomski kanjavane. Ali, sada je, kao
mdirektna posledica injenice da su ene poele da se
bave svil? poziv~a, dolo i do ruenja jezike barijere.
I ako PrIsustvo zena u -ranije mukim tvravama i nije
dove10 do velikog ienja jezika u njihovom o.krilju
zJbog toga se nisu slUiJla nebesa. J edna nekvaJ1ifjjkovan~
radnIca!ukoj.a je 1?osle mnogo albi konano dobila posao
na fa?rIckoJ traCI - takav posao ena nikada ranije nije
smetaju ml psovke, ve neprestano izvinjavanje".18 Zene
znaju znaenja rei za koje se mislilo da su suvie deli-
~atn: da bi il?- one ~ule! neke ene, naravno, D;1Ogu uspe-
sno IZgovarati neprIstojno kao hilo koji mukarac.
Teko je precizno. o.drediti u kojoj meri su u posled-
njih m'deset Hi etrdeset godina izmjtmjen[ stavo.vi o ta-
kozvanim prljavim reima. To. se razlikuje od sluaja do.
:~ Strainchamps, "Our Sexist Language", str. 248-249.
Isto, str. 249.
18 Lawrence Stessin, "Women Are Breaking the Blue-Collar
Barrier", New York Times, 26. avgList 1973, u rubrici Biznis i
finansije", str. 3. ". --
'397
 ..,
.sluaja - bilo z:bog godina starosti, vaspitanja ili indi-
vidualnog stanovita. Napori da se pni.meni 'Odluka Vr-
hovnog suda Sjedinjenih Amerikih Drava iz 1973. god.
o lokalnoj kontroli opscenosti u objavljenim rukopisima
i javnim nastupima, pdkazali su da su te ["!izlike, u dravi
od dvesto miliona stanovnika, pa ak Lu zajednicama
od svega nekoliko hiljada lanova, velike i isprepletane.
Deca i dalje im uu u kuu roditeljima prireuju o-
kove prepriavajui im vulgarnosti koje su nauili van
kue. Neke rei -ukoliko se uopte tampaju - jo
uvek se speluju uz pomo taa:ka ili crtica u svim novi-
:!
nema ili asopisima koji se bave traevima. Ramo j tele-
viiija nastavljaju sa cenzurom govornog j'ezika koja je
mnogo stroija od one u asopisima. A mnoge ljude koji
smatraju da su z:dravi i neinhibirani jo uvek e potresti
neke neoekivane rei koje nau u popularnim knjiga:riia,
ili ih uju u filInovima i dramama. Sve u svemu, mogu
se utvrditi bar dve opte linije: veina renika odustala
je od pretvaranja da nekada zabranjene rei ne postoje;
i drugo, ene upotrebljavaju rei, kako u javnom -govoru
taJko i u pm'Va1Jnrim ra.iZlgovonma, koje njihO'Ve .majtke pre
nekoliko decenija ne samo da ne bi ,nikada upotrebile,
ve ih ne bini razumele.19
Drutvo ,naravno, jo uvek cenzurie ene mnogo
grublje i uvredlj ivij e nego mkarce kad god je re o
upotrebi "nepristojnog" jezika, i verovatno :rimogo Vie
ena nego mukaraca i dalje bei od rei za koje same
smatraju da su pogrdne i vulgarne. Danas je,meutim,
itavo pitanje ver.balne opscenosti otvoreno. Moe se 'po-
smatrati onako kako ono u stvari jeste - kao degrada-
cija ljudsko.g bia, posebno ena. U uvodu knjige An
Intelligent Woman's Guide to Dirty Words - kompila-
dji termina koji su upotrebljavani da se opiu ene ~
jedna od autora, Ruth Todasco, kae: "Konano sam po-
ela da uviam ta engleski jezik kae meni i o meni".
To nije prijatna slika. Jer, kako Todasco prinieuje,
,,ensJru sekJsua!lm.ost pa'trijaJIihat je UigJIljetavao u itOilitkoj
meri da jednostavno nije mogao postojati jezik koji bi
opisao njene seksualne potrebe bez predrasuda o njenoj
linosti".20 Na pedeset stranica definicija koje su izva-
ene iz postojeih renika, ova knjiga "upa engle~ki
.. Nain na koji se u savremenoj leksikografiji -tretiraju
nekada zabranjene "seks" rei, humoristiki je prikazao Sidney
L Landau u "seksualnom optenju iz Ameriean College Dietiona-
ries", Verbatim, t. l, br. l, 1974. . progla.avaju za kurvu, kao da je ona htela da joj se to
20 An Intelligent Woman's Guide to Dirty Words, Volume
Dlle of the Feminist English Dictionary, Cikago, Loop Center
YWCA, 1973, str. II. - .
398
jezik iz vekovne samozadovoljnosti zbog degradacije e-
~a". Kako je tu. predstavljeno, u na!em jeziku ena je
Jedan odvratan lik - predstavlja predmet, -enu kako ju
je mukarac imenovao i definisao.
Ova knjiga, izmeu ostalo.g, pokazuje neverovatnu
injenicu, uoljivu u standardnim renicima da sa mo-
guim izuzetkom rei enka (female), svak~dn~ ter-
~ za _ensku osobu dobijaju - direktno, ill u nekoj
kombinaciji - dodatno znaenje bludnice: ena sau1ice,
J
ena za uivanje, grenica, 'slad:ostrasna ena; devojka,
cura, devojka po narudbi, devojka za uivanje, loa de-
v9j'ka, devojka ,,za radnje"; dama za uivanje, dama za
vee .. Rei ~aljica, gospoa i dama, isto kao i re lju-
bavnIca (mlstress), imaju poniavajue znaenje, dok kod
mukog roda ne postoje rei koje bi im odgovarale.
U knjizi se na:brajaju i nazivi ivotinja' koja se od-
nose na enu - na primer, slept mi (prostitutka neat-
ra~tivna i obino nepoeljna ena) i pas (ena koj~ je in-
fenorna po s~om izgledu, oS(jbinama i obrazovanju, pone-
kad - prostItutka). Nabrajaju se i nazivi vrsta jela -
na primer piletina (mlada ena koja se lako moe osvo-
jiti), ovetina (laka ena; prostitutka), pita (bludna ill
posrnula devojaka ili ena, posebno prostitutka). Knjiga,
takoe donosi spisak delova tela koji postaju, u prene-
senom smrilSllu, si!l1onimi za :samu enu. Jedno poglavlje
posveeno je stereotipnim frazama kao to su okupana
l~ota, opinjavajua devojka, prekrasni cvet, nezajalji..
VIca - sve one po mukim merili.ma odreuju ko je pr.i-
vlaan, a ko "lo". Osamdeset i devet stavki se odnosi na
enu .kao kurvu, a 129 na enu ,kao osobu sklonu ru-
vanju. Zene su, kae Todasco, shvatile da su: "rei koje
oznaavaju kurvu pr,iivene svakoj eni, udatoj ill neu-
d~yjj, zaposlenoj ili nezaposlenoj, iz gornje, srednje ili
mze klase, samo ako ona vrea ill .privlai muku sek-
sualnost. Dama koja bi uinila da mukarcima bude ne-
p~ja!no, ne ?i ;rie bil~ dama. Jer, dama je po defini-
CIJI zena kOJa Je vaspitana da proizvodi prijatnost. I
dama i kurva mukarcima bi trebalo da prue ono to
ollli md.sle da ele i 'na nain na koji' oni to ele. U koju
ka!egor~ju e ena. biti svrstaJ?-a, zavisi od mukarevog
pOIma:nJa sopstvemh potreba l zadovoljstava. Zbog toga
mukarci enu koja svedoi da je silovana automatski
dogodi. 'Pretpostavka mukaraca da su oni prirodni za-
titnici ena ini za njih veoma bolnim, ako ne i nemogu-
im, priznanje da su ene rtve smiljenog mukog na-
399
silja."2l Spoznavi da nisu 'nik1.ITve ni madone, ve nede-
ljivi s;poj, kao i mukarci, dUha i tela, ene su; kae To-
dasco, "prikovane u ambivalentnosti" .i bile su primo.:
rane da Q?orelkm.u svoju selk:sua!1nost ili da njome .1lrgU'jll1.
Meu vulgarnqstima koje 'se upotrebljavaju da ibi se
ena seksulano definisala" neke su toliko uobiajene da
promiu kao da i nisu uvredljive. Kada s,pikerka na tele-
viziji, :govorei o putovanjima u inostranstvo, kae da bi
mogla uraditi ovo ili ono ako bi se nala u inostranstvu
(abroad), njen muki kolega napravi igru rei i 'kae
,~i, ti jesi ,riiba'" (a broad)22. Ovaj .popularni f1Poitet moe
se ak upotrebiti s namerom da se neko pohvali. Na
omotu knjige Ekskluzivno!, Marilyn Baker, .novinarka
koja je ieweltava o sluaju i}latriciae HeaI1St, za autora se
kae: ,JNajveu pohvalu za svoj ,rad dobila je od slube:.
nika FBI {federalni istrani biro) koji je bio zaduen za
taj sluaj - ,Voleo bih da mi je .Bog dao veze koje je
imala ta riba' ". ' "
Seil{)suilallli 1enmini ,k!ojd su suvie otvoreni za radio i
na omotima knjiga definiu' enu kao genitalno a pone-
kad i kao analno bie. Balibara Lawrence u svojoj knj~i
Redbook skree panju na ovo drugo: izraz kakav je
"pare stranjice", kae ona, upuuje na to da ,,ue po-
stoji bitna razlika izmeu enskog kanala kroz koji smo
svi zaeti i roeni ianalnog otvora koji je zajedDiki za
oba pola; ovu razliku su' proizvoai pornografije uvek
uivali da prikriju".23 . kao rei (za enu) rupa, prorez .j brazda. Re pika, kada
Razmatrajui implikac1je seksualnih bestidnosti, Law-
rence, koja na Njujorkom univerzitetu predaje humani-
tarne nauke, dalje kae: "Ovaj napor da se enama po-
reikInebiOlldl'kd i:demJ1:itelt, ilIl!dMduailinost i lj'llldJSlkos,t, 'pred-
stavlja toliko znaaj ah aspekt opscenog jezika da se
samo moemo uditi zato je, u vreme kada su svi pre-
okupirani definisanjem opscenosti, ta' injenica tako ret-
.ko postajala predmet nae panje;" esto kritiari, pro-
fesori oi pisci, primeuje ona, nerado priznaju da su na-
ljueni ili okirani opscenou. "Moda nam je dosadna,
moda nas ne impresionira ili se estetski ne dopadne, ali
- bez obzira na grubost i niskost materijala - nikada
nas ne moe razljutiti ili okirati. A kako samo razljuti
i pobono okira mnoge od tih istih ljudi kada .se poni-
avajuim reima govori o bilo kojoj manjinskoj grupi,
Isto, str. IV-V.
21
Jutarnje vesti emitovane 18. avgusta 1973. Huges Rudd
l!
razgovarao je sa Sally Quinn.
2l Barbara Lawrence, IIDirty Words Can HarmYou", Red-
book, maj 1974, str. 33. . 2.
400
osim o enama drugim reima, 'kada su. taponia-
vanja raStIlog iill. etnikOlg, a ne sekJsuaJnag k8ITalktera'~.2,4
Rei kojima se vreaju mukarci mnogostruko se
razlikuju od rei koje se koriste da bi se uvredile ene.
Na prvom mestu, nema ih u toNkom broju. Skatolom
izrazi i hlai epiteti kojoi dovode 'u pitanje neiju inteli-
genciju ili integritet - kao to su tupavac i pokvarenjak
- upueni su takoe eni. Nazivi mujaka ivotinja -
kao bik d. jarac - obino imaju implikaciju seksualnog
junatva, dok krava, lisica, kuka i slino podrazumevaju
pasivnost ili lou narav, a esto i promiskuitet. enska-
ro, Don uan i pastuv moe se smatrati za kompliment
(na raun ena), a svodnik i makro su rei koje dolaze
od udruivanja mukaraca sa prostitutkama i slue da bi
se stavilo do znanja da je ovek koji ivi od zarade Ikoju
je stekla ena u mukarevim oima ponien. Zver, ivo-
tinja, bludnik i prljavi pokvarenjak su hlagi epiteti, go-
tovo u vilktorijanJSikom tanu, aJko ne i po onorrne to
podrazumevaju. A, mada je to ironino, re koja ozna-
ava silediju ne smatra se nepristojnom. ,
Rei koje se u slengu upotrebljavaju za testise pone-
kad se koriste kao negativna odlika, ili uzvik neodobra-
vanja, ali jedna takva re predstavlja uobiajen sinonim
za hrabrost i grubost - na primer, u sloganu na nalep-
nicama koje koriste vozai: ,;Za igranje fudbala potrebna
su muda". Re nabadac (prick) nema takvo pozitivno
znaenje, ali ni ova re nema smisao potpunog prezira
se s prezirom upotrebljava bilo za enu ili mukarca
predstavlja stranu uvredu. '
Izrazi kukin sin i kopile prebacuju teret na enu -
prvi potpuno, a drugi u najmanju ruku delimino. No-
vija psovka "jebi si mater" za veinu ljudi predstavlja
jedan odnajopscenijih izraza koji se trenutn'o upotreb-
ljavaju da bi se ponizio mukarac - Zlbog toga to se
slui najveim seksualnim tabuom - ali opet je ena
ta koja se ovde degradira kao predmet zloupotrebe.
Mogue je da su opscenosti koje se odnose na muki
rod malobrojne u odnosu na one koje se tiu ena upra-
vo zato' to su ene vaspitavane da poti:sJmju svoj gnev
zhog toga to ih mukarci seksualno ugnjetavaju i da
, stoga nisu razviJe renik koj.im hi mukarcima VTatile
milo za drago. Meutim, sa dosta vie verovatno e moe
se rei da je to posledica injenice da je najtea uvreda
koju mukarac nanese drugom J:I!ukarcu to da ga na-
zove nekom od rei koje se odnose na enu. Deak e
uvrediti drugog deaka tako to e ga nazvati en'Om ili
Isto.
26 Marksizam II svetu 8-9
r----- devojicom,
I
a meu odraslima predstavlja uvredu ako
ih neko opie kao enstvene ili "enskog 'Petka". Ethel
Strainchamps kae da -bi ratoborni crnci mnogo delo-
tvornije vreali hele mukarce kad bi ih nazvali ,;ene
jedne" umesto "honkies" (crnaka uvreda-za belca). Ali,
podseajui na ,;bratsku vezu meu mukarcima koja
preseca i klasne i rasne razlike", ona zakJjuuje: "To bi
predstavljalo. prenizak udarac".75 OVU ve~u je Bobby
Seale raskinuo kad je ,prigovorio sudiji Juliusu Hoffma-
nu, na suenju za konspiraciju grupi Chicago. Eight, vik-
nuvi: "Vi ste samo jedna ena!" Kasnije je ,reeno da
je sudiju to vie uvredilo nego bilo koja druga uvreda,26
U tekstu o mukim profesionalnim atletiarlma, pi-
sac Clayton Riley dosta iscrpno je pokazao prirodu ove
vrste uvreda: "Stav amerikih atletiara o enama ...
moe se saeti u jednu jedinu re - makica. To nije
samo zbog toga to atletiari veruju da na osnovu boan-
skih i kraljevskih prava koja uivaju treba da dobiju sve
to trae, ve zato to preziru i pomisao da bi mogli biti
ene. !Najgore to jednom atletiaru moete rei jeste
,makice'. Pomisao na to da bi mogli biti ensko Uasava
veinu amerikih mukaraca"- atletiara i onih koji to
nisu, u tolikoj meri da im sve drugo izgleda mno:go bolje
- ak i smrt koja bi mogla da se. tretira kao ,asno'
stanje."27 . .
Seamo se primedbe psihologa Ruth Hartley da za
mnoge deake koji rastu II Americi ".beanje" od "en-
skih" stvari koje oni moraju da izbegnu "poprima sve
osobine panike, a spoljni utisak neenstvenosti postie se
uz 'ogromnu cenu strepnje i samo'otuenja".28 . mora da se posmatra kao potcenjivaka, ve kao kompli-
Jedna od omiljenih rei za poniavanje ena postala
je predmet rasprave u navedenom sluaju diskriminaCije
enskog pola, koji je pred sud iznela ena iz Nju Der-
sija. Sudija je traio od obe strane legalne sae1Jke na pi-
tanje "da li re jkuka' koju mukarac kae eni vodi
zakljuku o nekoj sklonosti ili predrasudi prema eni".
Brojna legalna svedoanstva pokazuju da nazivanje ene
kukom ima za dlj da se ona ponizi, ali .implikacije 'o
nekim predrasudama koje bi bile uperene protiv ene
uopte, ~ikada ranije nisu bile predmet razmatranja.29
25Strainchamps, "Our Sexist Language", str. 224.
26Izvetava1a je Ethel Straincham.ps, "Ethel Straincharilps
Wrote This", New York Times, 4. oktobar 1971, str. 39.
71 Clayton Riley, "Did O. J. Dance"? Ms., mart 1974, str. 98.
2s Hartley, "Sex-Role Pressures", str. 462.
. 29 Elinor P. O'Connor, Tuba protiv Luma, Biunnoa i Tomp-
kinsa podneta Kabinetu za zakonodavstvo i bezbednost, Odsek
graanskih prava, u dravi Nju Dersi. Dokument br. AG 145 B
033, ,,Memorandum on the use of the Word Beach'".
402
Bukvalno upotrebljeno, kuka je enka psa sposob-
na za parenje i skotnost, dve faze u kojima odreeni
fizioloki mehanizmi i mehanizmi ponaanja predstav-
ljaju odluujui faktor reprodukcije. U vreme parenja,
pas izrazito tei oploivanju. Sudei po naim kulturnim
merilima, pas je "bludan" (lewd) i, prema standardnim
remidma, to je jedno od ZlIlaemja koje <re ruka irma
kada se primenjuje na enu. Za vreme gestacije kuje
razvijaju odreeni model defanzivnog i ofanzivnog pona-
anja koje, poto kuka okoti mlade, postaje izraenije.
I opet, prema vaeim ljudskim merilima, za nju se moe
rei da je zlobna, maliciozna, neprijatna i sebina do te
mere da ne pree ni od ega kako bi postigla svoj cilj
- da zatiti svoje potomstvo). Prema standardnim re
nicima sva ta znaenja takoe se mogu primiti kada
re kuka upotrebljavamo da bismo ozna~i enu.
Pozivajui se na to, tuitelj ka i njen predstavnik su
tvrdili da re kuka ima isto konotati:vrro znaenje kada
se upotrebljava za psa i za enu, i da onaj ko je tu re
koristio' "izraava jedan unapred stvoren sud da je pona-
anje ene odreeno njenom reproduktivnom funkcijom;
ova re enu odbacuje zbog nedovoljne pokornosti mu-
karcu". Prema tome, upotreba ove rei "nosi u sebi pred-
rasudu i jedan diskriminatorski stav prema enama kao
grupi ... j predrasudu o eni kojoj je to namenjeno
upravo ~bog njenog pola" .30 Sudija se ,sloio sa ovakvim
stavom.
Ponekad izgleda da zakon ponavlja ono to je OCl-
gledno, a ipak je mogue dokazivati da re kuka ne
ment, hez obzira na ,to to onaj ko je upotrebljava ~eli
da postigne suprotan efekat. Don moe smatrati da je
Marija kuka zbog toga to je agresivna. Ali, ;poto on
za istu osobinu hvali Dejmsa, njegova upotreba rei
kuka u stvari predstavlja kompliment. To je, najkrae
Teeno, smisao feministike rasprave pod :nazivom "The.
Bitch Manifesto" ("Manifest kuke"). U svojoj uobiaje
noj upotrebi, kae se u Manifestu, kuka Ilje popularna
re kojom treba da se ponize ene koje dre do sebe ...
Slino rei ,Crnac', ,kuka' ima drutvenu ulogu izolacije
i diskreditovanja jedne klase ljudi koji nisu prilagoeni
drutveno prihvaenim modelima ponaanja". Ali, budui
da drutveno prihvaeni modeli nisu nuno najbolji ni
jedini naini ponaanja, kuka moe biti sinonim za po-
nositu enu koja poseduje razvijen smisao za samopotvr-
ivanjem: ,;Kuke predstavljaju dobre primere toga kako
30 Isto, str. 4.
403
ene mogu biti dovoljno jake da preive krutu i kanja-
val aku socijalizaciju naeg drutva. !Dok su devojice,
u njihovu svest nikada i ne prodre misao da se od ena
oekuje da -budu inferiorne u 'odnosu na mukarce u
svim ulogama, izuzev majinske. One se potvrde kao
deca i nikada stvarno ne internalizuju robovski nain
laskanja i umiljavanja, to se naziva enstvenou."31
Grupe feministkinja koje su odluile da se nazivaju
veticama ele da rehabilituju tu re, na isti nain kao i
prethodnu. Ista re za muki rod, arobnjak, izgu'bila je
najvei deo negativnog znaenja. Reenica "On je finan-
sijski arobnjak", predstavlja pohvalu koja uopte ne_
sadri ilclevetu. A1rl., mnogo vd.e od fiirrUlll1sijiske proniclji-
vosti podrazumevalo se u trenutku kada je Hetty Green
nazvana veticom Wall Streeta.
. Mada re vetica moe povratiti ugled koji je imala
dok se upotrebljavala u jednom od starih znaenja.
ena koja je obdarena sposobnou da .lei - Te kuka
ima odreenu fonetsku vrednost koja je ini .nepodes-
nom za rehabilitaciju. Ona se moe "s'asuti" na takav
nain da e je svako ko je uje i kome je engleski ma-
ternji jezik doiveti kao odvratan epitet, bez dbzira da
li je nekada ranije ve uo. Slino tome, kako je istakla
Ethel Strainchamps, sve prljavije engleske tabu rei
kombinuju govor sa mjmjkom. One ne predstavljaju
isto proizvoljne simbole. Svaka od tih rei, primeuje
ona, poinje i zavrava jednim. od eksploziva - k ili
c, f, p, s ili sh i t. (Polueksplozivni glas b karakteristian
je za poluprljave rei). Kao i 'Odvratne oralne gestikula-
cije, "ove rei ne mogu se nikakvom otvorenom i dobro-
namernom upotrebom osloboditi sadanjih znaenja, kao
to se simbolika gestikulacija ne moe osloboditi plju-
vanja i nakaljavanja". U zvunom simbolizmu tih rei,
kao i II engleskom jeziku uopte, kae ona, manji samo-
glasnici ukazuju na manje stvari, a vei na vee. Tako
"je re sa o (na primer, kurac /cock!) naj impresivnij a;
re sa u (kao pika /cunt/ je najnitavnija. Na to Strain-
champs dodaje - "Mukarac je stvorio jezik".32 (U vezi
s tim, Strainchamps je dola do izvanrednog otkria da
veliko pomeranje vokala - promena u izgovoru vokala
u engleskom jeziku, koja je poela uetrnaestom veku
i jo traje - nije -bila isto proizvoljan fenomen, kao to
31 Joreen, "The Bitch Manifesto", Pittsburgh, KNOW, Inc.,
str. 3.
32 Strainchamps, "The Origins of Obscenity", A Journalism
Review, jul 1972, str. 10.
404
su lingvisti do sada pretpostavljali, ve u linim ime-
nima odraava asocijacije o polu i statusu).33 .
Ovoj posebnoj grUpi opscenih rei snagu ne. daje
znaenje (mi potpuno slobodno upotrebljavamo druge
rei s istim znaenjem), ve odvratnost i grubost ti. nji-
hovom ,fonetskom izraavanju. Stoga, "postoji jedna psi-
holoki opravdana odbrana u protivljenu izdavaa da
objave tabu rei engleskog jezika", kae Strainchamps i
istie da u sluaju rei jebanje i pika fonetski faktor
I. moe da se ispolji u ekstremnom obliku: ,,Njihova 'Ogo-
! ljena ag.resija i n~pristojlnost odis[iikarvaju jednu od strana
mukih stavova prema enama, koju civilizovan ovek
vie voli da ne spozna".34
S obzirom da se snaga fonetski simbolinih :rei
delimino nalazi u nainu na koli su one izgovorene, nji-
hova izdvojena, mehanika iJi ponekad ljupka upotreba
ublaava im grubost. Kada je jedan Amerikanac krajem
33 "Poto su se padeni zavreci staroengleskih rei izgubili, .
koreni rei poeli su da dobijaju u semantikoj teini. Kao rezul-
tat toga, u izgovaranju i znaenju rei u postojeoj leksici do-
lo je do plime promena nastale u impulsu da se postigne ukla-
panje rei sa rastuim konsenzusom fonetske semantike. Najte-
mel]nije dokumentovane meu ovim promenama bile su one to
ukljuuju vokale koji se izgovaraju zaobljenih 1,lsana. Kod ime-
nica, otvor usta koji je bio potreban da bi se izgovorili ti voka-
li, oigledno se doivljavao kao mimika. To je podrazumevalo ~a
su stvari na koie su se rei sa takvim vokalima odnosile bile
krunog oblika ili okruuj ueg. U imenicama koje nisu ozp.aa
vale ive stvari, veliina otvora usta odgovarala je relatlvnoj
veliini predmeta. Takve su rei lonac (crock), kugla (bowl) ,
kaika (spoon), aa (cup), srp (hook). U imenicama koje ozna-
avaju iva bia, veliina vokala odgovarala je statusu predmeta
[bog (God), otac (father), petao (cock), papa (pope), vojnik (sol-
dier), monice (scrotum), . lepota (beauty), budala (fool), utroba
(womb), majlea (mother), neznalica (dunce), pika (cunt), ena
(woman), taka (crook), noga (foot)].
"Osim ovih samoglasnika, gde su bili izjednaeni veliina
(status) i veliina vokala, jo etiri vokalska fonema poprimila
su smisao roda: dugo i (muki rod - uzvien status); ow, aw i
radikalno er (enski rod - nii status). Pre nego to su poele
ove promene, rei majka (mother), kerka (daughter) i dojilja
(nurse) imale su dugo o; re devojka (girl) imala je seksualni
smisao, dete (child) enskog, a otro konda (shrew) ipodvodaica
(bawd) mukog roda. Izuzeci u rodu bili su svrst~ u kla:;~.:
na primer, supruga, nevesta, ljubavnica; kurva, udOVIca,. devoJ9I-
ca, babetina; prosac, konjuar, evntth, plod, suprug, lJubavntk,
rogonja - sve su rei odreene prema polu. Muki konsontni
u reima bmt (brother), bik (bull), itd. (b plus r ili l) suprotstav-
ljaju se enskim vokalima u tim reima". Tekst je saela Ethel
Strainchamps iz svog. neobjavljenog lanka "The Story of O
and OO: Hidden Gender in English", 1976.
1< Strainchamps, "The Origins of Obscenity", str. 10.
405

drugog ~v.etskog .Tata. pitao na N,?voj Gvineji -australij-
skog vOJmka kolIko dugo se nalazI tu, a ovaj odgovorio
"Jebenu etrdeset drugu i jebenu etrdeset treu r.'odi-
n~", .to nije bil.o u .ljutit:om tonu .,- iz toga sem~gla
vIdetI samo velika IscrplJenost,35 Grubo ispljunuta ista
re izjednaava snoaj sa silovanjem. ' srdbu, grubi gnev k'Oji mnogi mukarci oseanju prema
. Ali, kada je jedna ena upotrebila re jebanje u tom
Istom kontekstu to je predstavljalo jedan od ,faktora da
se ona proglasi krivom za ubistvo oveka od 160 kilo~
grama koji je, prema njenom svedoenju, pomaga:o svom
drugu da je siluje. U opsenim novinskim izvetaj ima sa
suen~a Inez. Garc:iji .1974~ godine, .~osta panje 'bilo je
posv~ceno psiholoskoJ transformaCIJI optuene od jedne
s'kromne ~u~ru~e .i majke, koj 'oj je uv~k bila strana up 0-
!reJba SlIl~Og Jez:iJka - odane kato:likinje, koja se u po-
cetk:ti stIdela da bilo kom drugom osim svetenikil kae
razl'Og zbog kojeg je ubila - do ene. sposobne da sa
svog mesta u sudnici vie, lupajui pesnicom po sudiji-
~om stolu:. "U~ila sam"ono~. koji jebe majke, zbog toga
st'O ~am bIla SIlovana! Pnhkom unakrsnog ispitivanja
on~ .Je odgovarala plaui dok je tuilac traio 'Od nje da
skICIra kako se odIgralo silovanje i da opie na !koji na-
~n j~ b~la p::isilj~~a da se v~vue. "ta se posle dogo-
dilo. ,prtao Je tuilac. "TrazJ.te od mene da vam kaem
ta se desilo posle toga?" "Da". Jebao me!" vrisnula
je Garcija.36 '"
Nekoliko ~e~~ci k~snije je?-an .1J.Irlverzi!etski profe-
sor, ~omentansucI ovaJ dogaaj u Jednom casopisu,Te-
kan Je: "Odbr~u opravdano& u?is.tva. u stanju oka i
bes potkopala Je predstava .koJu Je Izvela gospoica GaT-
cija govorei -poganim ustima i njen feministiki stav
isto toH,k.o koliko i injenil:a daje do u:"bi'stVad!olo 1'7
m~nuta ??sle dok~zanog silovanja".37 Bilo da je re o 17
mmuta Ih 17 godma, veIiova1:.no se ne moe iskazati ok
i bes s~~ovane e~e ili si}oyano~ ml;lk~rca, ali Garcijina
u zebn]1 upotrebljena rec JebanJe bIla Je tome blizu.
Taibu rei jednog jezika oznaava ju oblasti psihike
napetosti u kulturi n;egovih govornika. 'PreovJadavan;e
o~reene vrst~ prostakluka za neke strunjake predsta-
vlJa pokazatelJ podsvesnog ili nesvesnog besa ili pobune
protiv jedne up:njetavalake institucije kakv~ je' vlada-
3S Ov~} dogaaj autorima je ispriao John Tavlor, predstav~
nik ~p'enckog. Crvenog krsta. u drugom svetskom. ratu.
. Nan Bhtman and Robm Green, "Inez Garcia on Trial".
rna] 19?5,. st~. 8.5; L,~cev Fosburgh . ..Trail Raises Question on
Ra p e ,VICi1mS Rights, New York Times .. 3. oktobar 1974.
. 3 James. Reston, Jr.. "The Joan LIttle Case", New York
Tlmes Magazme, 6. april 1975, str. 45.
406
jua religija, krutih merila istote, ili pobune protiv pu-
ritanskog 'kodeksa seksualnog ponaanja.38
Amerike psovke pokrivaju sve te 'Oblasti i odraa-
vaju moda nae meovito naslee, ali p.aa najopscenija
verb aJna 'OrUja takoe obelodanjujuduboko .. usaenu
enama. George Gilder opisuje na koji je nain ova srd-
ba legalno kmiena u mornari:kom logoru na. Paris
Islandu: "Od trenutka kada bi neko doao u logor, in-
strulkton su poinjali s bujicom eno:m:rzakih i an1Jiindi-
vidualnih psovki. Dobre stvari su ono to je muko i
kolektivno, za preziranje je sve to je enstveno i indi-
vidualn'O. Gotovo svaka. reenica, svaki 'Opis, svaka lek-
cija sadrali su ovu polnu podvojenost, i enska anato-
mija je predstavljala bogal1: izvor metafora 'Svih vr.sta
degradacije.
Kada hoete da stvorite jednu solidarnu grupu mu;.
kih ubica, a to je ono to su tamo radili, prvo u njima
ubijajte ene. To je pouka jz mornarikogkampa. I to
uspeva ...
Kada grupa napusti kamp i suoi se sa enom, njeni
lanovi je, gotov'O da je suvino i rei, tretiraju kao sek-
sualni predmet... Pornografski filmovi k'Oji se prika-
zuju u blizini kasarni sastoje se uglavnom od grubih
napada na ene, i jedna od omiljenih pria po povratku
u jedinice je prepriavanje divljeg zlostavljanja kurvi."39
Postojanje takvog rezerVoara mrnje oigledno crpi
snagu iz zaaranog kruga koji je postojal() u svakojkul-
turi, a koji deli polove na subjekte i objekte, na napa-
dae i rtve. Ovaj ua:sno sloen prdblem ispitivali su
mnogi seksolozi, antropolozi, kliniki psiholozi i psihi-
jatri. Soci'Olog Nancy Chodorow sumirala je u nekoliko
rei jedan iroko prihvaen aspekt ove tragine cirku-
larne dileme: "Sve dok ene budu morale da ive posTed-
stvom svoje dece, a mukarci ne budu istinski doprino-
~ Time je u broju od 20. maja 1974. u tu svrhu citirao
psihijatra dr Vladimira Piskaeka; lanak "X-Rated Expletives".
O funkciji seksualnih tabu rei u polnom odnosu raspravljao je
pre vie od 40 godina i Allen Walker Read u tekstu "An Obsce-
nity Symbol", American Speech, decembar 1934, t. 9, br. 4. Pro-
fesor Read je zabeleio istoriju ,,najnepristojnije engleske rei"
(objavljivanje ovog teksta verovatno ne bi bilo dozvoljeno da
je on te rei i napisao) i primetio da one slue "kao rtveni
jarci i izraavaju duboko ukorenjenu potrebu za simbolima ono-
ga to je zabranjeno". On izraava miljenje da oni koji ele
"da promisle kako da poboljaju oveanstvo" treba da se tru-
de "ne da suzbijaju ove rei od etiri slova, ve da ih iste
kroz nepornografsku upotrebu". Meutim, nije rekao nita o
upotrebi istih rei da bi se izrazio prezir i neprijat~ljstvo.
39 Gilder, Sexual Suicide, str. 259. .
407
sili: socijalizaciji i budu davali lako dostupne modele,
ene e i dalje odgajati sinove iji e seksualni identitet
zavisiti od obezvreivanja enstvenosti itl njima i van
njih, i kerke koje e morati da prlhvataju takav obez-
vreeni poloaj i da se potine stvaranju to veeg broja
mukaraca koji e nastavljati da odravaju sistem koji
ih obezvreuje".40
Tu temu obraivala je i Betty Friedan u knjizi The
Feminine Mystique. "Potrebno nan;J. je jedno drastino
preoblikovanje kulturne slike enstvenosti koje bi e-
nama omoguilo da sazru, postignu identitet i samai.spu-
njenje, bez konflikta sa seksulanim ispunjenjem", pisala
je ona. Jer, "ena koja je i sama tek seksualni objekat
ivi konano u svetu objekata, nesposohna da' probudi
u drugima individualni :identitet koji joj .samoj nedo-
staje" .41
U stepenu u kojem rei, onako kako ih mi upotreb-
ljavamo, umanjuju ljudskost ena i uveavaju njihov sta-
tus objekta, svi smo mi - i ene i mukarci - na
gubitku.
(Casey Miller i Kate Swift, "What Is
Woman?", Words and Women, Anchors
Press, New York, 1976, str. 95-111)
Prevela D. Lj.
40 Nancy Chodorow, "Being and Doing", II knjizi W9men in
Sexist Society, str. 193. . .
n Friedan, The Feminine Mystique, str. 255, 351.
408
Casey Miller 1 Kate Swift
KO JE COVEK?
"Uspon oveka", hvailjena televiziJska serija o razvoju
ljudskekulture, koju jeza BBC pripremio pokojni Jacob
Bronowski, poela: je emisijom koja povezuje u lirslru
sekvencu znaaj. fizikog prilagoavanja ranih hominida
i prekretnicu u ljudskom samoopaanju - peinska sli-
karstvo paleolitskog doba. Serija je u celini, zbog svoje
zapanjujue i iroke vizuelnosti; izvanredna. U ovom delu
upotrebljene su dv~ posebno neza:boravne sekvence da bi
se pokazao miino-kosturni razvitak jedino preivele
ovekolike vrste: scena u kojoj atletski graen mukarac
tri i skae pomou motke, a i ona u kojoj se "uspore-
nom projekcijom" poetski prikazuje ka1ro jedna muka
beba puzi i uspravlja se na noge. Vizualizacija daje dra-
matinu podrku izvanrednom komentaru koji je o na-
em "ljudskom" poetku dao dr Bronowski.
. Potujui savet koji se . nalazi u aforizmu dr Bro-
nowskog - postavite neumesno pitanje i na putu ste da
doete do .umesnog odgovora - upitaemo 2lbog ega
stvaraoci. serije nisu prikazali i jednu atlet ski graenu
enu, ili ensku bebu. Ako su pomislili da bi ukljui
vanje ene stvorilo potpuniju i utoliko taniju predstavu
o ljudskoj rasi, zbog ega su oni odbacili takvu ideju?
Da li su smatrali, svesno jJi ne, da bi umetniki sklad.
nekako bio doveden II pitanje ako .bi opisi "oveka" bili
spojeni sa predstavama bia koje. oigledno nije muka-
rac? Njihova namera teko da" je mogla biti sugerisanje
poruke da su jedino mukarci uestvovali u razvoju ljud-
ske vrste. Ali, slikovitou koja je bila ograniena samo
409
-~.",...,...,,-----,-------:------~---. --- ---
na mukarce, oni su, u stvari, porekli jedno implicitno,
ge~erino tumaenje svog predmeta razmatranja. . alni samo zato to nisu nikad identifi:kovani.
Opredelivi se za to' da mukarac predstavlja merilo, .
Bronowski i njegovi saradnici sledili su jednu dugu tra- .
diciju u nauci. Treba zapaziti -da se takav obiaj odrao
i u sedmoj deceniji ovog veka. Dvadeset godina ranije,
pre nego to je narasla svest Crnaca u Sjedinjenim Ame-
rikim Dravama, muzejske postavke i udbenici o evo-
. luciji oveka esto 'su nudili itav niz mukih figura ili
likova koji su ili uzlaznom linijom do Kavkasea, dok je
crnac bio jednu stepenicu nie. POtpunb iskljuivanje
ene iz ljudske rase prevazilazi rasistiku dezinformaciju
saoptenu na ovaj nain. . drugi.pol, a vie kao na bie koje je potpuno i bitno
injenicu da je u seriji BECa proputeno da se
shvati ili prenese generino tumaenje oveka potV:ruju
jo dve dodatne okolnosti. Prva je tretiranje jednog neo-
bino vanog fosila lobanje kao neeg nepravilnog. Neko-
liko puta, naime, za ovaj fosil je reeno da predstavlja
"lobanju odrasle ene", mada ostale pokazane lobanje
nisu odrei vane u okvirima pola (predmet diskusije bio
je, naravno, mukarac). !Do druge, jo oiglednije okol-
nosti, dolo je u intervjuu na kraju viesatnog pro-
grama kada je, posle vrhunca oznaenog odavanjem pri-
znanja peinskim slikarima, domain serije nekoliko
minuta askao sa jednim gostom antropologom o tome
ta su ene radile u ovom ranom periodu uspona oveka.
Korienje rei ovek kao pojma koji ukljuuje i Joseph Schneider i Sally Hacker, odluilli su da provere
mukarca i en.u gramatiki moe biti ,;ispravno", aliono
se nalazi u stalhorn sukobu sa mnogo ubbiajenijom upo-
trebom rei ovek za razliku od ene*. Ova dvosmisle-
nost uinila je da re ovek postane stvarno neupotreb~
ljiva za ono to je nekada predstavljalo njen generini
smisao - smisao koji je isuvie tano ,odslikao Tenny-
sonov stih "ena je manji ovek" ("Women is the lesser
man"). Kada dr Bronowski kae da se godinama divio
"nainu na koji su ovekove ideje izraavale ono to je
u njegovoj prirodi bilo ljudsko"!, mi moemo nagaati
da li on tu ukljuuje i sve nepoznate ene iz prolosti
* Srpskohrvatski jekik poseduje imenice ovek, mukarac,
ena, za razliku od engleskog (i mnogih drugih jezika) gde
man znai i "ovek uopte", i ,.mukarac", a woman samo
..ena". Pa ipak, i kod nas postoji tendencija u pojedinim kra-
jevima da se kae "ovek i ena", kao da ena i mje ovek.
Mnogi primeri koji slede u tekstu tipini su za engleski ,iezik,
ali princiu o kojem je re nije ni u naem podneblju neshvat-
ljiv. Da bismo ih uinili razumljivijim, esto smo u zagradi
ostavljali engleske primere. Prim. red.
I J. Bronowski, The Ascent of Man, Boston, Little, Brown
and Company, 1973, str. 24.
410
ije ideje i doprinosi nauci i umetnosti nisu manje re-
Novinski naslov ,,,PiLula od tri centa' - poslednja
ovekova I).ada" nagovetava da bi se u lanku moglo
govoriti o tome kako su istraivai koji se bave nultim
prirastom stanovitva pronali jedno usavreno kQlIltra-
ceptivno sredstvo. Meutim, tekst ispod ovog naslova
odnosio se na jednog oveka jz Viite u Kanzasu koji je
I;11ogao preiveti jedino uz .pomo nekog jeftinog leka
koji se zove gvandin.2 Ima besk!rajno mnogo primera
ovakve dvosmislenosti, i zbrka koju one izazivaju sve je
vea otkako na ene poinje da se gleda manje kao na
.ljudsko.
Veina reniJka prua dve SI1:andaJrdne defilI1ioi~ie o
veka: ljudsko bie, i muko bie. Student, razmiljajui
o ova dva znaenja, moe s pravompostavd.ti pitanje:
"Kako moe ista re u jednoj definiciji da ukljuuje
enu, dok je u drugoj iskljuuje?" U tom trenutku pro-
feror moe izvui bledu i otrcanu frazu "pojam ovek
ukljuuje i enu", to e izazvati smeh i ostaviti pitanje
bez odgovora. A studentu, kome je zbog ovog smeha pa-
nja oslabljena, moglo bi se uiniti da je pitanje odve
trivijalno ( a ponekad, ako je u pit:;mjustudentkinja, od-
ve poniavajue) da bi se na njemu insistiralo.
Godine 1972. dva sociologa sa univerziteta Drake,
hipotezu po kojoj se pod reju ovek po pravilu podra-
zumeva i ena. Od oko tri hiljade studenata trailo se
da sakupljaju iz novina i asopisa razliite fotografije
koje bi na 'Odgov~rajui nain ilustrovale ,razliita pog-
lavlja jednog udbenika sociologije koji je upravo' bio
u pripremi. 'Polovini studenata data su pogljavlja sa
naslovima "Drutveni ovek", "Politiki ovek" i "Indu-
stnjski ovek", dok je druga polovina dCJIbila razliita,
Rli srodna poglavlia "Drutvo", "Politiko ponaanje" i
"Industrijski ivot". Analize odabranih fotografija poka-
zale su da stu'denti oba pola upotrebu rei ovek veruju,
u statistiki znaalnom procentu, samo za sliku mu-
karca - prooilstivi da prizna,iu i enino uee u ovim
znaainim oblastim ivota - dok su poglavlja u ijem
se nasJovu niie nalazila re r.o1Jek i1ustrovali podiednako
slikama i mukaraca i ena.3 Ova razlika je u nekim slu-
, The Midelletown (Conn.) Press, 27. novembar 1972.
~ Joseph W. Schneider and Sally L. Hacker, "Sex Role Ima-
gery and the Use of the Generic ,Man' in Introductory Texts:
A Case in the Sociology of Sociology," tekst koji je proitan
na godinjoj skuptini Amerikog sociolokog udruenja 1972.
godine u Nju Orleansu.
411 .
ajevima dQstizala od 30 do 40%. Autori su zakljuili
sledee: "Ovo je ubedljiv dQkaz da su pri uQPtenQj
upotrebi rei ovek ljudi skloni da misle na mukarca,
a ne i na enu".4
Prikupljene slike bile su interesantne i zbog jednQg
drugog razloga. Naime, one su pokazale da re ovek
asocira na prilino negativne predstave sna&e i domina-
cije. Evo kako su zaetnici OVQg istraivakQg prQjekta
opisali podatke sakupljene na njihovQm univerzitetu:
Kada smQ rekli "gradski Qvekll, nasuprot "grad-
skQm ivQtu", studenti su imali tendenciju da Dam dQ-
nesu fotografije rafinirane vie srednje 14ase belih mu-
karaca i njihovih tvQrevina - stereoaparata, kola, sa-
makih apartmana, i tako dalje. Dobijali smo i slike'
nereda, sirotinje, ruenja. Poglavlje pod naz~vom "Grad-
ski ivot" takQe je stimulisaJo studente da sakupljaju
slike geta, ali ovde je postQjala i neznatna tema nade -
ljudi u parku, zidanje graevina i tome slinQ. . ponekad atletski graen, gotQVO uvek eksploatator (do-
Kada smo rekli "industrijski ovek", studenti su
nam davali fotografije tekih, prilino glomaznih maina
i ljude koji rade teke, prljave ilineprijatne poslove.
Dobili smo, ta'kQe, i fotografije efova industrijskih rad-
nik-a - nekog kapitaliste ili rukovodioca radQva (na pri-
mer, Mack Trucks koji stoji ispred svojih proizvQda).
Kada smo 'rekli "industrijski ivot", dobijali smQ ee
fotQgrafije iz zanatskih radionica ili nauno-tehnikog
rada, ljude koji rukuju preciznim o.ptikim instrumen-
tima, rade u rafinerijama itd. - i vie fotografija ma-
ina bez ljudi.
Za .poglavlje "ovek ekQnQmije" najvie smo d'Obijali
fotografije koje predstavljaju dezorganizQvanosti ljude
koji su preputeni na milost i nemilost ekQnomskom
sis'temu (stripovi o korupciji vladajueg aparata i rasip-
nitvu, inovnikom kriminalu, fQtografije na kQjima su
prikaza'Thi nezaposleni radnici, propadanje malih predu-
zea, izlozi prQdavnica koji pokazuju porast cena, i takQ
dalje). Druga tema fotografija bila ie neumerena potro-
nia bogatih, ili. opet. slike poslovnih rukQvodilaca, kapi-
talista. 'Poglavlje '"EkQnomsko ponaanje", izazvalo je
foto!ITafiie dezorganizacije i beznadeIlosti, ali primetna
je bila tendenciia da se apstraktno predstavi ekonQmski
sitsem koji se nfl.lazi u krizi - to je ilustrovanQ grafiko-
nima. kartama itd. Ali, za QVQ poglav1ie ponueno je
manie fotografija koje :prikazuju kanitaliste nego to je
to bio sluaj u po?:lavlju "Ekonomski Qvek".
Pismo koje su 19. april~ 1972~ godiI!e Svchne~der i Hac~er
poslali na adrese preko sto lZdavaca s~cloloske literature, l u
kojem stuniraju rezultate svog prouavanJa.
412
Poglavlje "Politiki ovek" studenti su predstavili
fotografijama Nixona ili drugih politiara kojicke- go;.
vore raznovrsnom sluateljstvu. Sledee poglavlje, "PQli-
tiko ponaanje", takoe prikazuje istaknute politiare,
ali je .prisutna JQ jedna ideja - dobili smo fotografije
na kojima su prikazani ljudi, ukljuujui ene i malo-
Jetne mukarce, za vreme politikih protestnih akcila.
"Drutveni ovek" predstavljen je fotografijama
uglaenQg belca koji ide na "parti" (trideset do pedeset
odsto fQtografija prikazuju konzumiranje &lkohola), obi-
no u drutvu ene ..Poglavlje "DrutvQ" dQnelo nam je
fotografije na kojima su prikazane scene razaranja .i pro-
testa, a neto manje je bila zastupljena ideja o meu
ljudskoj saradnji - na primer, fQtografije dece razliite
pripadnosti kako etaju kroz umu ...
Kada je prikazivano normativno ponaanje belca,
pre11posrta'VIljalo se da je on sta!loen, uglaen, moaJll,
bija vie nego to bi mu po pravilu pripadalo). Upotreba
rei "ovek" asocira na ideal tipa NQrmana Mailera.
Kada se, meutim, ljudi prikazuju pomou rei "pona-
anje" i "ivot", asocira se na jednu svedbuhvatniju za-
misao oveka. S obzirom na to da. su likovi kapitaliste,
plejboja i .gospodina nazivani reju "ovek" (man, to na
engl. znai i "ovek" i "mukarac", prim. red.), druga
strana medalje izazvana stavkama "ponaanje" ili "ivot"
- jesu ene, deca, etnike manjine, neslaganje i protest.s
To su bili odgovori mladih, ali odraslih ljudi koji,
verovatno, znaju na kQji nain se u renicima definie
re ovek, ta 'Ova re znai deci, posebno onoj najmla-
oj? U renicima za poetnike definicija oveka kao
"ljudskog bia" retko je ukljuena, jer, s iskustvom .koje
imaju, maloj deci ova definicija ne znai nita.6 MalQm
detetu ovek moe biti onaj ko popravlja ve maine,
toi benzin na benzinskim pumpama ili se pojavljuje na
televizijskim ekranima. U reniku za poetnike "Golden
picture dictionary" ova re je objanjena 'Ovako: "ovek,
ljudi: deak raste da bi postao ovek; tata i ujak DQrd
s Sally L. Hacker, Phyllis Blood i Joseph' Schneider, "Furt-
her Notes on Cultural and Structural Oppresion of Women:
Man's Language and His Publishing Houses." Nedatirana
fotokopija.
Od OSam renika za mlade, koje smo pogledali, samo u
jednom - The Weekly Reader Beginning Dictionary, Grades 2
and 3 (William Morris, ed., Njujork, Grosset and Dunlap, 1974.)
- re ovek definisana je kao ,,ljudi uopte", uz napomenu da
ta re oznaava i odraslog mukarca. Dat je i p,rimer: "o
vek je pronaao mnoge stvari da bi olakao ivot '.
41~
 su ljudi".7 Iz ove definicije dete moe zakljuiti da majka
i tetka Dejn nisu ljudi. Niko, a najmanje mala deca,
ne ui znaenje rei ovek iz renika, ali ova ograniena
definicija odgovara deij em iskustvu. Re neto oznaava
ne zbog toga to to tako pie u reniku, ve zato to je
veina upotrebljava u govoru, imajui na umu njeno
.odreeno znaenje i oekujui od ostalih da je upotre-
bljavaju s istim znaenjem. Ako trogodinji ili etvoro
godinji Bili vidi ,,Damu iz Avona" kalro se pribliava i
kae svojoj majci "Evo oveka", ona e ga ispraviti. !Ako
mu u obdanitu daju da nacrta oveka, on nacrta figuru
ene, veoma lako bi mogao biti odveden psihijatru.
Meutim, u osnovnoj koli deca poinju da se su-
sreu s reima ovek i ljudi u kontekstima koji u1cl.ju-
uju i stvorenja kao to su mama, tetka Dejn i dama iz
Avona. Uprkos protivrenosti u znaenju, koja je njima
ve postala P?znata, od dece se na OV?vm nivoI! 0fekut~
da razumeju l drugo, takozvano geneneno macenJe reCI
ovek.
Ne zna se mnogo o tome kako i u kojoj meri se
ostvaruje ova transformacija u shvatanju, a~ Allen Pa~~
Nilsen dotakla se ovog problema 1973. godine u studijI
koju je vodila na univerzitetu u Ajovi. Ona je uz~la sto
deaka i devojica razne starosne dobi - od obdanita
do sedmog razreda i koristei sistem odabiranja fotogra-
fija utvrdila je da se za ogromnu veinu dece oba pola
re ovek u reenicama "ovek mora raditi da bi jeo"
I. i "ovek je sretan na svetu" odnosi na m~k~ce, ~i ne
I i na ene.8 U odgovarajuem pregledu udbemka za os-
I novce, u kojima poglavJja o praistorijskim narodima
obavezno u naslovu imaju re ovek (iJi ljudi), daje nam
se jedan od .mogu~ razloga za .takve de~e. odgovore:
v
A. P. NdJ..sen Je utwidiila da .se l i trn:n UJdbeo:l!1CllD1a na.la;zu
osam puta vie fotografija ili crtea mukaraca nego
ena.o
P:raistorijski ljudi bili su predmet jo jednog, ireg
istraivanja, koje je sprovedeno sa pet stotina sredn~o
kolaca u Miigenu 1974. godine. Istraivanje je vodila
Linda Harrison sa univerziteta u Miigenu, a ono je
imalo za cilj da utvrdi kako uenici tumae razliite ter-
7 The Golden Picture Dictionary for Beginning Readers,
Njujork, Golden Press, izdanje 1972. godine, Western Publishing
Company, Racine, W i s . . . njim kulturama lova i sakupljanja plodova", napisala je
Allen Pace Nilsen, "Grammatical Gender and Its RelatIOn-
ship to the Equal Treatment of Males and Females iI?- q.1i.ldre~'.~
Books," jedna od teza koje j~ po~tavi1a u .d0!ctorskoJ di~ertacIJl
na Pedagokom fakultetu Urov~teta u .A!JOVl, 1973. godi.i:J.e, str.
106-107, 121-132.
Isto, str. 96.
414
mine koji se upotrebljavaju za praistorijske ljude:' Otpri-
like podjednakom broju mladia i devojaka koJi su po~
haali asove iz prirodnih nauka dato je da pomou
crtea dopune pregled svojiih utisaka 'o aktivnosti prais-
torijskih ljudi u osvit civilizacije - upotrebu orua,
obraivanje zemlje, upotrebu vatre za kuvanje, prav-
ljenje grnarije, brigu .o deci, i tako dalje. Jednoj grupi
uenika podeljeni su tekstovi u kojima se za ove ljude
upotrebljavaju rei "prvobitni ovek", "primitivni ljudi",
"oveanstvo" i "on", dok je druga grupa iste tekstove
dobila sa preformulaci.iama "prvobitni ljudi", "primi-
tivno oveanstvo" i "oni". U tekstovima pripremljenim
za treu grupu upotrebljavali su se termini "ljudi (men)
i ene" i ,.oni". Uenicima je takoe reeno d8; svaku
karakteristinu radnju koju opiu u procesu obraiv~ja
zemljita, upotrebe orua, pravljenja grnarije i talro
dalje, oznCl,e jednim savremenim linim imenom. Posle
je broj enskih i mukih karakteristinih radnji odrei
van na osnovu oznaenog savremenog imena (imena koja
su mogla da se primene i na mukarce i na ene nisu
uzimana u obzir).
U grupi uenika koji su dobili tekstove s terminima
"ovek" (man), "ljudi" (men), "oveanstvo" (mankind)
i "on", vie mladia i devojaka crtalo je iskljuivo mu."
karce da bi ilustrovalo sve vrste delatnosti. Izuzetak su
poslovi vezani za hrigu o deci; ali, ak i u ovom posled-
njem sluaju 49% mladia i 11 ofo devojaka nacrtalo je
samo mukarca. Grupa kojoj su podeljeni tekstovi s ter.-
minima. "ljudi" i "oveanstvo" takoe je crtala vie
mukarce nego ene. Trea grupa, u ijim su se teksto-
vima upotrebljavale rei "ljudi (men) i ene" :imaJ.a je
u svojim crteima vie radnji koje su karakteristine za
enu, mada je i kod njih, takoe, bilo uoljivo da su
crtali vie samih mukaraca nego samih ena.IO
Geolog Harrison, skrenula je panju da dominacija
mukarca u odgovorima uenika verovatn.o ne mora biti
samo posledica jezika koji je upotrebljavan u pregledu
koji su dobili, ve i jezika koji se obino upotrebljava u
diskusijama o evoluciji oveanstva. "Prividnom utisku
uenika .da ene nisu koristile orua ni obraivale ze-
mlju, ne idu II prilog pronaeni fosili ni ono to smo o
naim davnim precima zakljuili po analogiji sa dana-
ona. "Izgleda verovatno da su ene, bar u istoj meri kao
i mukarci, doprinele razvoju poljoprivrede, tkanja, grn-
10 Linda Harrison, "Cro-Magnon Woman-In Eclipse," The
Science Teacher, april 1975, str. 8-11.
415
 arstva,kao i usavravanju orua koje je upotrebljavano
u tim aktivnostima - razvoju onoga o emu se nor-
malno razmilja kao o dokazima ku'lture".u
Bez obzira na to ta nam je poznato 'o doprinosu
ena prvobitn.oj ljudskoj kulturi, jedna stvarna jezika
barijera spreava da to znanje postane sastavni deo nae
sadanje kulture. Istraivanja kakva su Vrili Harrison,
Nilsen ili Schneider i Ha:cker jasno ukazuju na injenicu
da je re ovek u smislu "mukarac" u tolikoj meri poti-
snula njeno drug.o znaenje - ljudsko bice - da je ovo
poslednje postalo netano i obmanjujue, kakQ na idej-
n.om planu, tak.o i na planu sporazumevanja.
U klopku koju krije znaenje izraza' "generini o
vek" u.Jroju su upali autori serije "Uspon oveka", upali
su i svi mediji kad god je bilo rei o ljudskom rodu.
Psihoanalitiar Erich Fromm napisao je u jednom aso
pisu da su ovekoV1i "vitaIlni iDJteresi" da "ivi, jede, ijJIfie
eni, itd."12 Moe nas raalostiti, ali ne i iznenaditi ,stav
da je "Qvek jedini primat koji vri silovanje". I mada
se to, u uobiajenom znaenju, mQe primeniti ,samo na
poJov:mu oveanstva, ipaJk je sernamrt:iki prih'Va't'lji'Vo.
AH, stav "ovek. budui da je sisavac, doji svoje mlaJde",
shvatie se kao ala.
, ,Ponekad je dvosmislenost rei ovek otpisana tvrd-
njom da ,su uvedene dve razliite rei koje su homonimi
, - na primer, red (row) i veslanje (row). Te dve rei, me-
utim, ne mogu biti hQmonimi akQ jedna ukljuuje dru-
gu, kao to je to sluaj sa reju ovek po prvoj defini-
ciji iz ,poslednjeg izdanja WebsteroOvog renika: "Ljudsk.o
bie, posebno Qdrastao mukarac". Budui da Qni koji
su dali ovu definiciju nisu objasnili ko je irostavljen iz
ovog podvuenog "posebno", ostaje nam .da sami tra-
imo odgQvor. ene, deca, ili, moda, neodrasli mu-
karci? Veliki Merriam-Websterov trei Novi meU!D.a
rodni renik j.o je precizniji: ovek je "lan ljudskog
r.oda, ljudsko bie. . . sada se obino upotrebljava u zna-
enju mukarac, izuzev kad je Te o QPt.oj ili neodree-
nOJ pnmem ...
II
Znaenje homonima, kao red (row), luk ~ow) ili ba-
zen (pool), .obino se moe odrediti iz konteksta, a1i pre-
klapajue definicije rei ovek esto njeno znaenje ine
sve nejasnijim. Moemo Ji biti sigurri.i, bez konsultovanja
kolegij uma direktora General Electrict Company, ta bi
trebalo da znai izraz "Ljudi pomau oveku"? S obzi-
Isto, str. 11.
11
Erich Fromm, "The Erich From Theory of Aggression",
12
New York Time Magazine,27. februar 1972.
416
rom da ova firma zapoljava veliki broj e:Q,a, trebalo bi
sasigurnrou pretpostaviti da je onaj ko je to napisao
imao na umu i radnike i radnice. Ipak, jedna reklama
.ove kompanije kao da Vl()di u drugom pravou: "Sve dok
ivi,ovek e .stvarati pr.obleme. Ali, ljudi II Generai
Electricu pokuavae da ih ree."13 'Moda lan the (is-
pred rei men) predstavlja ograniavajui faktor, aJi te-
ko je zamisliti da "ljude iz General Electrica'" ine i
ene; Jo jednom je svesna tenja da se ovek .opie kao
ljudsko bie potinjenamnogo postojanijoj predstavi
oveka kaQ mukarca.
Da nije njene dv.osmislenosti, re ovek bi bila naj-
kraa. i najjednostavnija engleska re koja razdvaja ljud-
sku vrstu od svih ostalih ivotinjskih rodova. Latinska
nauna izreka Homo sapiens je duga, strana, a' i re
sapiens se moe dovesti u pitanje. Ali, re homo .:..- isto
. kaJO i hebrejska re 'adham ~ sasvim jasno ima- pred-
nost zbog toga to podrazumeva oba pola. Njenu sveobu-
hvatnost pokazuju i latinske rei mas i vir koje obe
oznaavaju 'SaJmO mukarca i nedvosmisleno ga r~ju
od temina ili mulier, latinskih rei za enu. ipak, homo
je ponekad pogren.o shvaeno kao "muka osoba", i na-
staje prava semantika zbrka kada se pogreno smatra.
da se .ova re nalazi u sloenici homoseksualac, to ovaj
termin onda ~aista .ograniava na mukarca.~Prefiks
homo, na primer u reima homoseksualac, homonim i
homogen dolazi od grke rei homes, to znai "isti", i
njena slinost sa latinskim homo je sluajna). Da se vra-
timo na ljudslru vrstu: gr1oo. re je i anthr-opos, a od nje
su nastale rei kao to su antrQpologija, fiJ.antropijaili
mizantropija (.opta antipatija prema svima bez dbzira
na pol). SliIlio latinskom i hebrejskom, .i grki :ima po-
sebne rei za polove - aner za mukarca (.osnova ove
rei je andr-), gune (ili gyne) za enu. Tako je englesko
misandry malo poznati partner za misogyny. Ali, kada se
dva groka korena nau jedan pored drugog u rei andro-
gyny, oni stvaraju re koja poinje da se koristi za opi-
sivanje retke i sretne ljudske celovitosti koja se protiv-
stavlja destruktivnom lingvistikom polarizovanju po-
lova.
Mada se u engleskom dosta upotrebljavaju, rei koje
su pozajmljene iz klasinog grkog i latinskog, a koje
oznaavaju ljudsku vrstu, nisu iskoriene da ,se xazrei
dVOSlIIl!ilslenost red ovek. EmigleSlk!i. je nastao iz tevtOlIl-
_ ske grane indoevropskih jezika, isto kao i nemaki, dan-
ski, norveki i vedski. U jeziku iz kojeg su se svi ovi
13 Oglas je objavljen u asopisu Time 4. oktobra 197L
27 Marksizam u svetu 8-9 417
mQderni gOVQri razvili, re ovek oznaavala je IjilidskQ
bie bez obzira na pol ili doba staTQsti. Taj smisalO zadr-
ao se u modernim jzvedenioama Mensch u nemakQm,
menneske u danskom i nQrvekom i mlinniska u ved-
skom - sve 'Ove rei 'Odnose se i na mukarca i na .enu,
i na deaka i na devojicu.
U jeziku kojim mi danas govorimD. ne postoji pan-
dan 'Ovim reima. Meutim, kada je re ov,ek prvi put
upotrebljena u engleskom jeziku (u ob1ilru mann ili, po-
nekad, monn), ona je, takQe, imala taj preovlaujui
smisao. Oko hiljadite go:diJl1e al!lglasaiksonski naUInllk
Aelfric je pisaQ: ,jNjegova majka bila je hrianka i zvala
se EIen. Bila je ovek pun vere i veoma pOboan.".14 U
OksfordskQm reniku citirano je jo rm: primera, uklju-
ujui i jedan 'Opis mum i ene fu: 1325. gQdine, gde se
kae da su oni "zaista bogati ljudi (men}", i jednu ree
nicu iz propovedi -1597. godine - "Gospod rima samQ
dvoje ljudi (men) u raju".1S
JednQ vreme u englesk!Om jeziku su takQe postojale
odvQjene i nedvQsmislene rei kQje su razlikQvale QSQbe
po polu: wif za enu, wer i carl za mukarca. Re mann
-ljudskQ bie - izgubila je drugo n u sloenioama kao
tQ su bile waepman i carlman,kDje su oznaOavale Qdra-
,slog mukarca, i wifman kQja se upotrebljavala za odra-
slu enu. Od rei wifman kQnanQ je postala 're za enu,
woman (pluralski oblik women zadrlao je prvobitni vo-
k~lski izgDvor prvQg sIDga), dQk je wif sueno u znae
nJu, tako da je Dva re poela 'Oznaavati suprugu (wife).
Ali, rei wer i waepman, carl i carlman jednQstavnQ su
prestale da se upotrebljavaju. Postale su nepotrebne im
je re ovek (man) jednom bila upotrebljena da 'Oznai
posebnQ mukarca. Ne moemQa da se ne' zapitamQ ta
bi se desilQ sa reju koja je prvobitnD 'OznaavaJa ljud-
skQ bie da su ene umesto mukaraca uprQteklihhi-
ljadu godina dominirale drutvDm u kojem se engleski
jezik razvijaD. Da li bi re ovek i dalje 'Oznaavala ljud-
sko bie, ali posebnQ odraslu enu?
OVQ pitanje iznDsi na videlQ 'Osnovni apsurd upo-
trebe istih jezikih simbQla kQji u je'dnQm trenutku 'Ozna-
avaju itavu ljudsku vrstu, a neto kasnije samo jednu
njenu polovinu. Ovaj kDntrast leksikQgraf Alma Graham
'Opisala je sledeim reima: "Ako ena padne sa broda u
14 Ovo su citirale Marjorie Anderson i BIance Williams u
knjizi Old English Handbook, Boston, Houghton Mifflin Compa-
ny, 1935, str. 207.
15 Oba primera navedena su kao objanjenja za re ovek
u Oxford English Dictionary. Zbog lakeg itanja, rei smo pi-
sali u njihovom savremenom obliku.
418
mQre. vie se: ,ovek u mDru!' Ako je ubije neki berob-
zirni voza, DVQga -eoptuiti za ,ubistvo Dveka'. Ako je
povreena na poslu, nadoknada koju e primiti naziva se
,kompenzacijom za radnike'. Ali, ako doe dQ vrata na
1rojrima pie ,men only', znae da tQ upozorenje ne slui,
kaD prepreka ivotinjama, biljkama ili mrtvim predme-
tima. Ono se odnQsi na nju" .16
Allen Pace Nilsen primetfla je da odrasli na decu
prenose sopstvenu neusaglaenost kada je re~ D tome
kada se slDenice, kao to su radnik (workman) ili pro-
davac (salesman), primenjuju na oba pola, a kada ozna~
avaju samQ mukarce. Nekoliko pr.illllera ilustruje razli-
ite nivoe prihvatljivDsti koje Dseamo u tim reima:.
Reenice "MQja majka radi kaQ prodavac (salesman)
knjiga" i "Suzana eli da bude vDditelj (chairman) plesa"
mnQgi e prihvatiti. Ali, ne svi, to moemo zakljuiti na
osnovu injenice da postoje rei prodavaica, voditeljica
(chairvoman) i voa (chairperson). "Carol Burn,et je sino
imala samostalnu (one-man) predstavu" tj ,,;Petsi je dobar
konjanik (horseman), zar ne?", takoe su prihvatljive re-
enice, ali one skreu panju na protivurenost izmeu'
termina koji oznaavaju lisldjuivo muki rod i enskDg
pola. Reenice "Gospoica DDns je na potar (mail-
man)" i "Stela StarbUik je novi prognostiar (weather-
man)" na naoj televiziji" mDgu se dovesti u pitanje mo-
da zbog svoje novine u odnosu na ene, ali iskazi "Moj
brat se oenio astrQnautom (spacesman) koji radi u
NASA" i "Ovaj hroniar (newsman) se nalazi u' sedmJom .
mesecu trudnoe", potpunQ su neprihvatljiv1Y
Ako odrasli ne mogu da se slDe -u kQm sluaju slo~'
enica sa reju ovek (man) moe da 'Oznaava enu,
onda takvi termini decu mDraju dvostruko zbunjivati.
Jer, njihovo shvatanje rei ogranieno je njihQvim nepo-
srednim iskustvQm. Znaenje koje nekoj rei pripie
dete moe biti potpuno .razliitQ od 'Onoga to odrastaD
ovek pretpostavlja da ta re detetu znai. Kada je, na
primer, 'Od jednog deteta zatraeno da nacrta priu o
isterivanju (driving) Adama i Eve !iz raja, Dno je nasli-
kalo boga za volanom teretnog kamiona, i ,Adama i Evu
koji sede pozadi okrueni beharima koje nose u sVDj
novi dom. Postoji, takoe, i pria jednog deteta koje se
razoaralo kada je 'Otkrilo da veterinar koji dolazi u
kune posete (dog doctor), nema nikakve veze sa psom,
ve je obian ovek.
.
16 Alma Graham, "How to Make Trouble: The Making ,of a
Nonsexist Dictionary," decembar 1973, str. 16.
17 Nilsen, naved. 'delo, str. 86-87.
. 419
 Nije u potpunosti po:zmato kada deca poinju da se
upoznaju s terminjma .koji imaju dvostruk:oznaenje,
kakav je, na primer, re ovek, ili s uoptenom upotre-
bom zamenice on, koja znai "i 'On i ona". Sig.urno je
samo da se iskustva deaka i devojica razlikuju, poja-
avajui ego deaka, a slabei ego devojica. etvorog0-
dinja devojica koja je sakrila oevu lulu i eka: da je
on zamoli da je pronae, svakako ne 'Oekuje da uje re-
enicu: "Ako neko nae moju lulu, dau mu veliki polju-
bac". Alt ona e pre ili posle ipak nauiti da u takvoj
reenici njemu znai i njoj. . Da devojicu ne pogodi ponovljeno nasilje nad stvar-
Na sastanku Udruenja za mo.derne jezike isprian
je sluaj dve bliznakinjekoje su se jednom plaui vra-
tile iz kole zbog toga to je uitelj objanjavao griuna-
tika pravila koja nalau da se u sluajevima kada je
subjekt neodreen ili nepoznat upotrebljava zaIil.enica
on.IS ta ih je prisililo da plau? Bes? \PonienJe? Oseaj
nepravde? Malo je verovatno da bilo koja ena moe da
se priseti svojih oseanja u vreme kada je proizvoljnost
ovog gramatikog pravila prvi put pogodila njenu svest;
. to se dogodilo veoma davno j samo je jedan od mnogih
pokazatelja potin.jenog statusa.
Piui o rezultatima do kojih je dola radei .sa de-
com, Nilsen je pronikla u raZliite puteve kojim deaci
i devojice usvajaju generinu upotrebu :zamenice on:
"Razumno je pretpostaviti da e usled- egocentrinosti,
za koju psiholozi kau da predstavlja normalnu fazu raz-
voja svakog deteta, deak, koji je navilmut da slua r-ei
on, njega i njegovo, prema tim zamenicama imati mnogo
'vie af.initeta nego jedna devojia koja je razvila. emo-
o
tivno reagovanje na zamenice ona, njeno i nje .. . Deak
koji je naviknut da slua kako se o njemu i njegovom
,vlasnitvu govori zamemcariJ.a' za muki rod, :izvrsno je
pripremljen da prihvati standardne propise o upotrebi
rodova u engleskom jeziku. irei svoj svet i ukljuujui
II njega sve vee prostrans1:v'O i sve vei broj pomanika,
on jednostavno proiruje veliinu podruja stvari na
koje primenjuje zamenice za muki rod. Sasvim. je pri-
rodno da on shvati da je svako ivo stvorenje, koje nije
sasvim sigurno enskog pola, muko... J eddni neuobi-
ajen zahtev koji se pred njega postavlja je da na odre-
enom stepenu razvoja naui da II podruje referenci
ukljui i enu."19
la Patricia C. Nichols, "The Uses of Gender in English," re-
lt
vizija teksta koji je proitan na sastanku Udruenja za savreme-
II ne jezike, decembra 1971. pod nazivom "Gender in English:
I,
II Syntatic and Semantic Functions". Fotokopija, str. 11.
19 Nilsen, naved. delo, str. 16-17.
II
420
I:
I
L
Za deaka internalizova:nje generinog tumaenja za-
menica za muki rod predstavlja deo jednog neprelcldnog
procesa. On postaje svestan da .se simbol koji se odnosi
na njega reflektuje kroz itav ~v.i svet. Jaa veza izmeu
njegovog oseanja bivstvovanja i svih ostalih ivih stvari.
Kod devojaica takav kontinuiran proces ne postoji. "Ka-
da pone da iri svoj svet, drukije nego deak, devoj-
ica ne moe jednostavno proiriti skup referenci za za;.
menice koje je ve navikla da slua. Umesto toga, ona
mora da krene obrnutim pravcem .. ."'Ji)
nou, ona mora da gleda na uobiajeni simbol za sebe
kaJO na neto razlii10 i 'Odvojeno od simbola koji se kori-
sre za iva stvorenja uopte. Starija deca naue da zame-
o nicu on upotrebljavaju kao gramatiku konvenciju. Sa-
mo po sebi to omalovaava devojice, ali je bar neto
sa ime one mogu da se intelektualno uhvate ukotac.
Mlaa deca nemaju-naina da saznaju da mi, kornjaa
ili k.roikodiil., .koji im se IPredsltavl1:jaju kao on, ne moraju
nuno biti mujaci. "Evo, on dolazi", govori glas sa TV
dok velika gusenicamarira ekranom.21 Prognoza vre-
mena poinje reima: "Danas krtica nee videti svoju
(his) senku". Na jechJ.oj vrsti ovsanog brana naslikane
su ivotinje i na svakom pakovanju nalazi -se po jedna
"obrazovna" pOIUka: "Beli repati jelen. On ivi u Sever-
noj Americi i bio je glavni izvor hrane prvim amerikim
doseljenicama". "Bafalo. Ova severnoamerika ivotinja
lutala je u velikom broju na irokim prostranstvima. On
je Indijancima sluio za ishranu i za odevanje". "Leo-
pard. On je iz porodice maaka i ivi u Africi d Aziji.
Vet je 10vac".22 Jedino za bubamare, krave, kokoke i
ostale enke s mladuneima moe se unapred rei da e
dobiti zamenicu ona.
U udbenicima za decu, priama, televizijskim emi-
sijama i stripovima lingvistiku pretpostavku mukosti
podravaju i brojne muke osobine, bilo da je r o ljud-
skim biima ili o livotilIljama sa ljudSIkim karalIDteristi-
kama. Od Kukle i Olija, do udovita Kuki, sve poznate
lutke i likovIi iz mate govore mukim glasom. I u 'kot-
skoj, lovci na udovite iz Loh Nesa u poslednje vreme
pokuavaju da "njega" namame pomou jednog speci-
20 Isto, str. 18.
Gene Sha1it, u emisiji NBC televizije "Today Show", koja
21
je emitovana 23. oktobra 1974.
22 Napisi su se nalazili na pakov1Uljima eera koji je proiz-
o
vodila The Quaker Oats Comany iz ikaga.
421
jalno napravljenQg ensk!og udovita.23 Ukratko, muka-
rac je pravilo, i potpuno je prirodna pretpostavka za
decu da su sva stvorenja muka, izUzev u sluaju kada
se zna da su enska. . ili nju ne bismo pretplatili na asopis XYZ?" - pie na
NeKi pisci i govornici koji su shvatili da je gene-
rina zamenica mukog roda osnovni razlog tQse odr-
ava stanovite "mukarac je pravilo", poeli su tu re
da izbegavaju. i))r Eenjarrrln Spock, na primer, kae:
"KalO i svi ostali koji su pisali u domenu pedagogije, i
ja sam, pominjui bebu ili dete, upotrebljavalO :mmenice
,on' i ,nje~a'. ,?a to postoji gramatiklo opravdanje, jer
ove zamemce Ispravno mogu da se primene i na devaj-
icu iill enu... ba kao to re ,ovek'u Qdreenom
klOntekstu moe da podrazumeva i enu. Meutim sla-
em se sada sa stavovima pokreta za QsIQbaanje' ene
da OVIO opravdanje nije dovoljno. Jer, Qstaje injenica da
ovakva upotreba zamenice mukog roda predstavlja je-
dan od mnQgih primera diskriminacije ene. 'I mada
svaki od tih primera za sebe mQe na izgled imati male
posledice, IOni, kada se saberu, pomau da ena bude u
ogromnoj meri Qteena - prilikom zapoljavanja, na
sudu, na fakultetu i u svakodnevnom drutvenQm i-
VQtu".24 Poznati deji psiliijatar dr Lee Salk III uvodu
sv-oje nove knjige za roditelje kae: "Onaj kQ eli da iz
svojih (his or her) postupaka eliminie seksizam, odmah
se suoava s mukom tradicijom u engleskQm jeziku. Ja
lino odbacujem upotrebu zamenice mukog roda da bi
se oznaila ljudska bia. U skladu s tim, slobodno upo-
trebljavam muki i enski rQd".2S
AkQ su pedijatri i deji psihijatri posebIliO osetljivi
na tetnost iskljuivIOsti pri upotrebi jezika, neki ling-
visti su osetljivi na ono to im lii na presedan dIO kojeg
bi dolo ako bi konvencionalna generina upotreba Tei
bHa zamenjena na nain kako je to uTadiQ dr Salk re-
kavi: "njeni iiI njeglOvi postupci". James D. McCawley,
profesor lingvistike na ikakom univerzitetu, smatra da
je izraz "on ili ona" u stvari mnogo vie seksisti.ki nego
ako se kae samo on - re koja, kako IOn kae, "gubi
SVQju oznaku pola pod uslovom da se lkonsekventno upo-
2l "Plastic Monster Being Readied to Lure Nessie", lanak
odtampan u Manchester Guardian, koji je 7. juna 1975. preneo
Middletown (Conn.) Press.
24 Benjamin Spock, M. D., Redbook, novembar, 1973 -
rano u asopisu Today's Education, septembar-oktobar 1974,
str. 110.
2; Lee Sa1k, Preparing for Parenthood, Njujork, David
McKay Company, 1974.
422
trebljava".26 Drugim reima, nikada, nikada i nikada ne~
mojte kvalifikovati generinu zamenicu, i uvek e se
smatrati. da podrazurnevate Qba pola. "Zbog ega njega
reklami za jedan asopis. Seksistiki nain dase postavi
pitanje. Moemo zamisliti kako profesor McCawley save-
ruje reklamiranje agenciji: "Rei on ili ona doprinose
bor1bi protiv polova isto kdliko bi ;reenica ,OtvorenIO CI'lll-
oima' doprinela borbi protiJv rasizma - to znai da su
ene neka posebna kategorija bia koja su izIOstavljena
iz QPte ~like, ako se ne. bi dQdala neka posebna re
koja bi ih eksplicitno ukljuila".27
MoCawJeyova alIlaJlogija MIa bi vaJjaJlla alko bi paroil.u
"Otvoreno crncima" lansirala organizacija s :imenom
"Eeli ljudi". Ali, niko nikada nije upotrebljavao Te be-
lac i pod njom podrazumevalO i belce i crnce, a upravo
na taj nain se ponekad upotrebljava zamenica on, koja
oznaava i njega i nju. Alma Graham je pojasnila ovaj
problem taiko to ga je postavila kao matemati1ru pro-
poziciju: ,,AkQ imamo jedan sku:p ija je jedna polovina
lanova A, a druga polovina E, i ako taj skup nazovemo
C, tada A i E mogu biti ravnopravni lanovi skupa C.
Ali, ak!o skup nazovemo A, Qnda ni na koji. nain E u
tom srupu ne moe biti jednako A u njemu. A e uvek
biti pravd.lo, a E e uvek biti izuzetak - podgrupa, pod-
vrsta ,autsajder."la
Govoriti "op. ili ona" zaista je nepodesno; a isto
tako, prihvatiti TazumnU tvrdnju da "on ili ona" treba
da se smenjuje sa "ona ili on" JQ je nepodesrui.je. Po-
stoje taklOe i brojna miljenja nastala na lOvom stepenu
razmiljanja o problemu upotrebe zamenica - pa je
itav spor sasvim trvija1an. Primetivi da su takva mi-
ljenja neuporedivo ea kod mukaraca nego kod ena,
sindikalni vo Gena Corea iznela je mogue reenje. U
redu, predlIOila je ona, "akQ ene :misle da je to vano,
a mukarci danije ... upotrebljavamo zamernou koja za-
dovoljava ene. Mukarcima nije vano koja je tIO zame-
nica sve dok ona za njih nije nepodesna. Stoga, od sada
upctllreblja'Vajmo zamenicu "OIl1a" taJko da se ona odnooi
standardnQ na ljudsklO bie. Zamenica "ona" podrazu-
meva zamenicu "on", tako bi bilo po'teno. Uostalom,
"on" smo upotrebljavali prethodnili nekoliko hiljada go-
citi-
26 James D. McCawley, Pismo izdavau, New York Times
Magazine, 10. novembar 1974.
27 Isto.
n Alma Graham, Pismo izdavau, The Columbia Forum, 1974:
423
d.ina, a II narednih 'par hiljada upotrebljaV'aemo ,,ona".
Samo emo :izvriti smenu".29 - dore M. Bernstein i Peter Fatb, savremeni ocenjivai is-
Mukarci lwji rade poslove na podrujima na ko-
jima ,su tradicionalno ene dominirale - na primer, bol-
niar, sekretar iH uitelj u osnovnoj koli - tano znaju
kaIro bi predlQg koji je dala Corea njih pogodio: probali
bi 1:0, ali im se ne bi dopadaIlO. Do pre :nekQliko godina
veina izdavaa, pisaca i svih onih koji- bi govorili o
osnOVIl!om i srednjem QbrazQvanju koristili SU zamenicu
"ona" kada bi pominjali uitelje. Kako se poveavalO broj
mukaraca koji rade na takvim poslovima, poveaV'aJa
se i njihova nelagodnost zbog generi~e upotrebe zame-
nice enskog .roda. Sredinom ezdesetih godina, prema
asopisu koji izdaje Zajednica za ohr~Qvanje, neki mladi
mukarci koji su se posvetili uiteljSkom pozivu tvrdili
su da je upotreba zamenice "ona" za uitelja odgovorna
za njihov lo javni ugled, a, shodno tome, delinrluo i za
nJihovu malu platu. Jedan mukarac, govt>rei 'il skup-
tini Zajednice za Qbra21Ovanje, rekao je: ,,Netana i ne-
odgovarajua upotreba engleskQg jezika vue tragove iz
predstave o uiteljima u XIX veku. Te predstave u o-
trom su sukobu sa predstavom :koju o uiteljima elimo
da rr'staJrnemo danas. Gramatika koja priziva jednu a!Ila-
hronu predstavu o uiteljicama iz XIX veka ne slui inte-
resima ni ena ni mukarraca 'll ovoj profesiji."30 ' stajo jamo na osnovu autorove kasnije primedbe u istom
Ovde je argument "mumrac je pravilo" <ll najkraoj
formi. Mada je obiaj da se i za uitelje i za uiteljice
kae "ona" nastao odatle to su se uiteljsJcim pozivom
bavile uglavnom ene, 1:0 je postallO "gramatiki netano
i neodgovarajue" im su mukarci zali u tU oblast u
tQlikoj men da nJihova zastupljenlOst vie nije samo sim-
bolina. 'Poto zamenica ona islcljuuje mukarce, tlO je
u sukobu Sa "vitalnom slilrom" koju uitelji pokuavaju
dana:s da istruk:n:u. Uiteljice 'su jo uvek brojnije od ui
telia, ali se pomenutom mukarcu za govornielOm niie
uinilo ni nekorektnim ni neodgovarajuim da ih jeziki
iskljui. U stvari, kako je on to dokazivaQ,tak6 treba
uraditi zbog toga tQ predstava -po kQJoj su svi Qni koji
se bave uiteljskim pozivom nazvani "ona" asocira na
uiteljice. Izgleda da, ukoliko eli da bude ivotna, pred-
stava o uitelju mora biti muka.
Nijedna ,;uiteljica" nije bila odgovorna za to to su
rei on i "ovek" postale supsumirajue, mada su uite
ljice - .na' sopstvenu tetu - posluno pouava1e upo-
2!1 Gena Corea ....Frankly Feminist", izdato 28. juna 1974,
preneo asopis Media Report to Women, t. 3, br. 1, 1. ja-
nuar 1975.
3CI Today's Education, septembar-ciktobar, 1974, str. 110.
424
trebu ovih rei koju su propisali upravnici kola. Theo-
pravnosti ;~lpotrebe rei, ~ak'Oe se I?ozivaju ~a te~
"uiteljica kada nekoga zele da o~nve za nesk? za stQ
oni smatraju da je prekonzervatIvno. Bernstem svog
rtvenog jarca naziva "Gospoa Korovka" , a Farb svog
"Gospoa Fiditch". Ali, ~ada je re o ~eneri~ .zaJ!le-
nioama u jednini, ObojICa brane p~avIlo da J~ Jedina
mogunost .govoriti on.31 ~thel~tramch~p~,. lZbegaya;
jui ulo!!U sudije, govorila Je da Je tlO ,,naJnOVIJe ,pravilo
gospodi~ Fuddyduda" i navodila pn:n~re obrn17!e upo-
trebe kQji su dati u Oksfordskom recniku, a k'OJI doka-
. d . 32
ZUJU a Je 'Ona ti pravu".v . v
V.
Meutim, ,,ispravnost genencke uJ?ot;eb.e reCI co-
vek i on toliko je ukorenjena da mnogI lJudI, posebno
oni koji se profesionalno bave engleskim jezikom, te~
in.'Ogu uoiti iskljuivost tih rei i njih~vo neodg~>var~~e
stvarnosti. U stvari, elja .da se muska ter;nm?I~gIJa
shvati takQ da ona podrazumeva <?,ba po~a t~l~ko J~. Ja~a
da sama sebe potvruje uprkos hterarnun l Iston]skim
injeniCama kQje govore suprotno. Mi, nar~vno, kaemo
da savet koji je dao Alexander Pope: "ZnaJ, dakle ... os-
novna tenja oveanstva je ovek" podrazumeva i. enu.
Ali kome su ti redovi bili namenjeni umnQgome Je po-
radu: "tvoj pas, tvoja iboca, tvoja supruga."
Pope je imao' 'Obiaj da pie' filozofske poeme u ob-
liku pisama odreen~m pojedinc:ima .. I E.sej o ove~u,
koji je objavljen 1733. godine, pIsan J~ ~.1egQvom prIJa-
telju Henryju St. Johnu, lordu od Bol~gbrQkea. Dan~.s
veina ljudi, verovatno, zakliuuje da Je posebno UCI-
njeno optim; da je odreeni ovek, Henry St. John, u
pesnikovim mislirria predstavljao ,.o,:"e~a:"?- gene.?n~~
smislu. Pope ie ZaIsta mQgao to da mIslI, ah na taj na~In
se ne reava lingvistiki problem. Da je on, neverovatnim
sluaiem, Esej o oveku umesto .mukarcu nameni~ eni,
da li 'bi i tada davao iste kategorike reference o nJen'Om
psu, nienoi f1ai i .n i enom muu? Pitanje nije povrno
kalO to izgleda, jer je' taj problem sutinski za razume-
31 Theodore M. Bernstein, The Careful Writer: A Modern
Guide to El1glish Usage, Njujork, Atheneum, )965. i Watch Your
Language Great Neck N. Y., Channel Press, 1958; Peter Farb, .
Word Pl/zy: What Happens When People Talk, Njujork, Alfred
A. Knopf, 1974. W d
~2Ethel Strainchamps, prikaz knjige Petera Farba or
Play ... II asopisu The Village Voice, Voice Literary Suppleme.nt,
21. mart 1974. Primeri koje je citirala .nal~ze se u .9x~orq. Engb~h
Dictionary kao obianjenja za rei Ont, nJIhovo, nJIh 1 nJIh samth
(t1zey, their, them i themselves).
425
Va.I!je kategorija i onoga to one ukljuuju Hi iskljuuju.
ene - a u ovom sluaju supruge - shvaene su kao
kategorija koja je ukljuena u generinog oveka. Kada
se ene odvoje od oveka (mukarca) i prikljue ostalim
ne-ljudskim stvarima kao to su psi i flae, efekat na
generinog oveka jedva je primetan: predmet "osnovne
tenje" ostaje nedirnut. Ali, ako bi mukarci - i muevi
- poeli da se smatraju jednom odvojenom kategorijom
i bili izdvojeni iz celine, ta bi se dogodilo sa generinim
ovekom. Da li bi "mu" biJo doputeno da se u potpu~
nosti sastoji 'Od ena, ka'O to mu je u potpunosti d'Opu-
tena da se odnosi iskljuivo na muk8.["~e?
Uprolee 1776. godine, kada su se John Adams ii
njegove kolege spTemali d,a u Kongresu raspuste poli-
tike grupe koje su vezivale trinaest ko'lonija za Veliku
Britaniju, Abigail Adams pisala je svom muu: "U no-
vom zakoniku koji e, mislim, morati da napravi, e-
lela bih da se seti ena i da prema njima bude veiliko-
duniji i dareljiviji nego to su bili tvoji preci. Nemoj
njihovim muevima stavljati u ruke ovako neogranienu
vtlast. Zapamti. da bi Sivi mutkarci postaili tirarni kada bi
im to bilo omogueno. Ako se enama ne bude posvetila
odreena briga i panja, mi smo odluile da podstierno
pO'bunu i neemo pristati da budemo vezane nijednim
zakonom po ko.iem nemamo pravo glasa ili predstavni-
tva". Jasno je da je Abigail Adams iskljuila ene kada
je rekla "svi mukarci bili bi tirani". Jer, neto daJ.je
ona kae: "injenica da je va-' pol .po prirodi tiranski
toliko je vrsto ustanovljena, da 'o tome ne treba ni ras-
pravljati. Ali, oni meu vama koji ele da budu sretni
dobrovoljno odustaju od grube titule gospodara u ime
neniieg i draeg zvanja prijatelja". . .naih oeva takoe i vera naih majki? Na .koji nain
. Na to pismo John Adams je odgovorio: "to se tie
tvog neobinog novog zakona, mogu samo da se smejem.
Reeno nam je da je naa borba posvudaolabavila kOnce
vlasti; da su nam egrti i uenici neposluni; da su kole
i .koledi postali buntovni; da Indijanci 'Ile potuju u
vare. a Ornci se sve drskije ponaaju prema svojim gos-
podarima. Ali, tvoje pismo predstavlja prvi nagovetaj
da jo jedno pleme, mnogo brojnije i monije od svih
ostalih, postaje nezadovoljno".33
Kada ie u Filadelfiji nekoliko meseci kasnije objav-
ljena Deklaracija o nezavisnosti, oigledne istine da su
,.svi ljudi stvoreni jedmalJd" i da ,.vJaJsrt zavedena meu
l ludi.ma svoju pravednu mo izvodi iz saglasnosti onih
33 Pisma Abigail Adams 31. marta 1776. i Johna Adamsa 14.
aprila 1766, citinlla je Miriam Schneir u Feminism: The Essen-
tial Historical Writings, Njujork, Vintage Books, 1972, str. 3-4.
426
kojima se vlada", enama nisu donele nita vie. nego
robovima iiI starosedeocima 'Ove zemlje koji su u tom
dokumentu nazvani "nyrrillosrdnim indija.nskim divlja-
II . .
CIma. .
Lekcije iz amerike istorije pruaju nam jo mnogo
primera izv.itoperavanja ili zanemariva:nja uloge ene, UZ
pomo terminologije za koju je pretpostavljeno da je ge~
nerina. Na primer, deca u koli ue da su prvi kolonisti
stekli valjana iskustva u oblasti samouprave. Ue da su
.t Indijanci, mada na .poetku miroljubivi, veoma brw po-
! eli da pljakaju doseljenike du granice. Reeno im je
da su pioniri koji su osvojili Zapad veoma esto sa so-
bom vodili ene, decu i itava domainstva. Deca m'Ogu
da se pitaju da li su ene bile ukljuene u proces samo-
uprave, da li su bile meu pljakaima doseljenikih
naselja, ili, pak, mogu prihvatiti implikaciju d q same
ene nisu bile ni kolonisti, ni Indijanci, ni pioniri osva-
jai, ve da su uvek bile deo prtljaga. .
. Enciklopedija Britalt1ika za mlade objanjava nam
da je "ovek najsavreniji oblik ivota na zemlji". ,,Nje-
gova superiorna inteligencija, kom:hin'Ovana sockeenim
fizikim karakteristikama, omoguuje mu da. uradi stvari
koje su za druge ivotinje nemogue."34 Verovatna reak-
cija mukog deteta na ovaJ.cvu informaciju bila bi ,,Aha"!,
dok hi reakcija devojice bila: "Ko? Da li oni misle i
na mene, takoe?" ak i ako devojica. shvati da i ona'
predstavlja deo oveka, jo uvek mora preskoiti pre-
preku koju joj postavljaju -sv:i ostali termini za koje ona
ve iz iskustva zna da se odnose samo na mukarce. Da
li ona zaista veruje, kada joj kaemo da smo svi mi
braa, da bratstvo !podrazumeva i sestre, i da je vera
ona usvaja takve ideje? Ipoznati uenjak Jacques Barzun
rekao je da "moramo shvatiti da ,bratstvo ljudi' ne is-
kljuuje nae voljene sestre".35 Ali, kako mi to ostvaru-
jemo? Voljom? Tako to emo to napisati na tabli sto
pedeset puta? Postupci su otvoreni na brojnim sudni-
cama gde se danas .preispituje i samo razumevanje tog
problema.
Suptilna snaga jezikog iskljuivanja ne zausta'Vlja
se u uionicama i nije ograniena na rei kao to su
ovek, ljudi, braa,sinovi, o~evi ili preci (forefathers).
Ona se stalno proiruje na rei koje oznaavaju bilo koga
34 Toro 10, str. 48B, izdanje 1971. The Britannica Junior
Encyc10pedia for Boys and Girls sastavljena je prema savetima
Univerziteta u Cikagu, a izdala je Encyc10pedia Britannica, Inc.'
35 Jacques Barzun, ,,A Few Words on a Few Words", The
Columbia Forum, leto 1974, str. 19.
427
 ko nije po definiciji enskog roda. Razmiljajui, na pri- blema kada je postavio pitanje: "Ako doslovno shvatimo
mer, o prirodi politike, televizijski komentator je rekao: tvrdnju da re ovek po najdubljem poreJdu svog zna-
"Ljudi ne ele da prepuste vlast. Pre e dati bilo ta enja poc1ra:zumeva oba pola, kako je onda Ova :remo
drugo - novac, kuu, suprugU, decu - nego vlast."36 gla poeti da oznaava samo mukarca? Da li smo mi
Jedan sociolog, govorei o visokim poloajima, iZvetava mukarci svojeVIOljno prisvojili oveka na raun samo-
da ,.Amerikanci koji se nalaze na nekom visokom polo- potovanja naih sestara? Da li je ono to tni sada nazi- '
aju imaju vie godina kolovanja, vie dece na kole- vamo ,seksizam' promenilo tok jezika uz nau pomo?"40
dima, manje razvoda, nii mortalitet, ouvamije ZU!be i Oni koji su ockasli sa jezikom koji im istovremeno
man.ie ansi da im supruga bude debela."37 U Francuskoj govori i da jesu ljudi i da nisu ljudi, suoeni su Sa dvo-
su bili uhapen~ lanovi enskog pokreta: zbog roga tosu smislenou ne u odnosu na pol, ve Da njihov status
istakli parolu: "Od dvojice Francw:a iedan je ena". Neki kao IjiUdskih bia. Jer, izgleda da pitanje "Ko je ovek"?
uvreen:i francuski mukarci smatrali su .da to :zm.ai da postaje politiko .pitanje, a dvosmislenost rei ovek
je svaki drugi Francuz homoseksualac.38 predstavlja veoma upotrebljivo oruje u TUkama onih
Ako se ovakvi primeri shvate kao preuveliavanje, koji se zalau za odravanje statusa quo.
moramo imati na umu da se proces socijalizacije. koii
l
mi. prlla~oava iui se potrebama drutva, sledirno korak (Casey Miller i Kate Swift, "Who Is
i Man?", Words and Women, Anchors Press,
PO korak, sastoji od mnogo "malih" iskustava 'koja esto New York, 1976, str. 17-35)
I prou neopaena. Ako prihvatimo Ida je mUkarac pra-
vilo, sasvim ie normalno da se misli da su ene sporedna Prevela D. Lj.
III j potlaena klasa. a to nas ne deli mnogo od shvatanja
li
I
ela su O'l1e maniina iH neka grupa s posebnim interesima.
Pre nekoliko !rodi:na iedan struniak za ustavno pl"avo ie
pisao u asopisu Fortune: ,.Razliiti se zahtevi "robiiaiu
kroz zakonodavni sistem - elja da se zakonski definFe
status abortusa. smrtna kaZTI'a. pravo ena, vijetnamski
rat - a Vrhovni sud C<-e sa niima moda morati da se
suoi."39 Ukoliko bi Vrhovni sud ikada doMo 'zahtev da
nravo odredi ,.liudska prava" bio bi to znak da su prava
I

ena i ml1ka-raca konano postala paralelni i ravno-

pralVni r.inioci liudskjh prava. .
Ne'ki stlruniaci. uk1iuuiui i profesora Barzuna,
insistiraiu na rome da re ovek io uvek predstav1ia
univerz::tlan termin ko.ii veoma precizno oznaava "oso-
bu", ali PO sto ii itav njzinienica koie govore protiv
ta:kvo~ stava. .To 1752. godine. kada Je David Htune u
svolim Politikim 'of!ledima govorio o "svim ljudima,
mnkarcima i enama". re ovek ie morala da bude
akvalifikovana da ne bi 'bila pogreno shvaena. Psiho-
terapeut. odr Richard P. Goldwater .zaao je u si" pro-
36 Pokojni Frank McGee. u emisiji NBC televizije ,.Today
Show" emitovanoi 16. itma 1972.
37 Theodore Caplciw. Elementary Sociology. Englewood C1iffs.
N. J., Prentice-Hall, 1971, str. 310; tekst su citirali Schneider i
Hacker u "Sex Role Imagery ..." .
3' Justine DeLacy. "Now French Women Got That Way -
And How to HandIe Them", New York Times, 13. januar 1974,
rubrika ..Putovanje i odmor".
39 Robert H: Bork, "We Suddenlv Feel That Law Is Vulne-
10 Richard P. Goldwater, M. D., Pismo izdavau, The Colum~
rable, Fortune magazine, decembar 1971. bia Forum, 1974, str. 46.

428 429

 Natalija Baranskaja
SEDMICA KAO I SVAKA DRUGA
Penjem se stepenitem u jednom dahu i na odmo-
ritu na drugom spratu sudaram se sJakovom Petro-
, viem. Poziva me da uem k njemu, pita kako je na
i '
poslu. Ni najmanjeg nagovetaj a o mome zakanjenju
(petnaest minuta). Prolog ponedeljka ?ilo je. dvan.aest,
i tog dana je bilo rasprave z~og tog~~ ali :e za~nn popod-
ne interesovao za engleske l amencke casoplse l kata-
loge koje sam prelistavala. Sveska u kojoj izjutra 'pra-
vimo beleke u laboratoriji bila: je pred njim, na nJego-
vom stolu. S vremena na vreme ju je pogledao, ali nita
nije rekag.
Danas me podsea da pokusi sa sintetikom smo-
lom moraju biti zavreni u toku januara. Odgovaram da
nisam na to zaboravila. . podbule od sna, to deako lice: velika usta, velik nos,
- Isporuiemo porudbinu u prvom tromesej u
- veli.
Znam. Nije mi, razume se, doz"y?lio ni .to da z.abo-
ravim. Tamne oice Jakova PetrovIca nermrno pOIgra-
vaju na ruiastom mesu lica. Trai moj pqgled i kae,
upiljivi se u mene:
- Neete zakasniti s pokusima, Olga Nikolajevna?
estoko crvenim i zbunjena ne govorim nita. Sva-
kako, mogla bih rei: ,,Ma ne, ta vi to govorite, svakako
da neu". Moda bi bilo dobro da to i kaem. Umesto
toga, ne odgovaram. Da li u stvarno moi da budem
od rei?
Jakov Petrovi nastavlja ravnim glasom, ne menja-
jui ton:
430
- ~ obzirom na vau zai;Iteresovanost zaova.rpo.~
sao . .. l... hm... hm... vase sposobnosti .premesti!i
smo vas na jedno upranjeno mesto naunog .saradnik!!.
druge klase, uvrstili smo vas u grupu koja je ~gao~
vana na poslu od velikog interesa. Ne krijemo da snio
malo zabrinuti ... hm ... hm ... zaueni da se vi, kako
da kaem, ne zalaete vie na poslu ...
Nita ne govorim. Volim svoj posao. Neobino mi se
dopada da budem nezavisna. Radim uporno. Nemam
utisak da se ne zalaem. Ali, esto kasnim, naroito
ponedeljkom. ta mogu da odgovorim? Nadam se da
je re o obinom prekoru zbog mojih stalnih zakanjenja
i da e se time sve zavriti. Mrmljam neto o smrznutim
ulicama i snegu koji je zakrio na sasvim novi kvart,
o autobusu koji stie na moju stanicu prepun, o neve-
rova:moj gtWvi na metrou kod starrrlce "Sokol" ... i pri-
seam se s izvesnom otunom morom da sam mu sve to
ve govorila i u drugim prilikama.
- Morate nastojati da budete disciplinovaniji -
zakljuuje Jakov Petrovi. - .Izvinite zbog ove moralne
lekcije, ali sada, na poetku karijere ... S pravom se
nadamo da ete ceniti poverenje koje smo ukazali jed-
nom strunjaku poetniku kao to ste vi ...
Razvlai usne u neto to bi trebalo da bude osme-
jak. Muka mi je od tog izvetaenog osmejka .. Muklim
glasom, koji jedva poznajem, molim ga da izvini, obe-
avam da u biti disciplinovanija i jurim napolje, u
hodnik. Jurim, ali na pragu la:boratorije priseam se iz-
nenada da se jo nisam ni oeljala. Nalevo krug, i
dugilIIl U!SIkiIIIl. hodnicima sItare ZJgrade (nekadanjeg ho-
tela) jurim do toaleta. eljam se pred ogledalom i e-
stim se. Mrzim svoje nakostreene kovrde, te oi jo
kao u Pinokia.to se nisam: rodila kao mukarac s ovak-
vim licem?
Kako-tako oeljana, doterujem pulover i izlazim na
hodnik: moram se smiriti. Ali, razgovor sa efom odvija
se u mom pamenju kao magnetofonska vrpca: Odsene
reenice, intonacije, rei, sve mi se ini nabijeno zna-
enjem, pretee. Zato je stalno govorio "mi~': "Mi smo
vam ukazali poverenje", "Mi smo zabrinuti". Oigledno
je da je govorio o meni, ali s kim? S direktorom? ta li
mu je tano rekao: "Zabrinuti smo", ili "zaueni"? "Za-
ueni" je jo gore. I taj nagovetaj o upranjenom me-
stu ... elela ga je Lidija istj akova. Starija je od mene,
a ipak su mene odabrali, zbog moje strunosti. Prihva-
tivi me u svoju grupu, poverivf mi pre est meseci
-431
pokuse s novim materijalom, Jakov Petrovi se svakako
izlagao riziku. Svesna sam toga. S Lidijom bi bio miran
da e rokovi biti potovani... A ta ako je nameravao
da joj pred~ moj posao? Bilo bi to strano, zavril~ sam
gotovo sve pokuse.
Da ja ipak ne naduvavam stvari? Moda je naprosto
re o mom neprekidnom stanju more, o veitoj urbi,
strahu da neu stii na vreme, da u zakasniti ... Ali ne,
ba je hteo da mi prebaci. Moja zakanjenja ga dovode
do besnila. I u pravu je. Uostalom, sve u svemu, podsea
me na moju dunost. Svi poznajemo naeg efa: pravi
je radni manijak. Naposletku dosta o tOD;le.
Pokuavam da mislim na neto drugo: smesta u
redigovati rezultate pokusa termostabilnosti i termike
otpornosti, koje smo 'zavrili u petak. Ne zabrinjavaju
me eksperimenti laboratorije za hemijsku fiziku, pri
kraju su. Reklo bi se pre da su naa slaba strana eks-
perimenti iz mehanike fizike. Mehanika laboratorija
nije opremljena, oskudeva u rukama. to se ruku tie,
moe jo nekako, imamo dva para, pa masu stvari mo-
emo sami uiniti. Ali, za izvesne aparate treba stajati
u redu. Primorani smo, kao to to eufemistiki kae
Jakov Petrovi, da budemo "paljivi posmatrai", ili, da
to kaem sirovije, "da se guramo". Ja se guram za smolu,
u drugoj grupi za neto drugo, tako da se naposletku svi
takmiimo da osvojimo linost odgovornu u laboratoriji
koja dole u prizemlju planira pokuse i nadgleda itav
taj pokret. Ponekad je zovemo "draga Valen:tina",'ili
"Valentina Vasiljevna" i oajriiki pokuavamo da se pro-
vuemo kroz neku "rupu" im se ona stvorL
Da, ba moram da navratim do Valentine. Silazim,
guram pokretna vrata, buka me opseda kao zgusnuti
talas, ali odolevam i prolazim kroz staklenu pregradu.
Valentinina "kancelarija". Tu je uvek mnotvo ljudi,
ali u ovom trenutku, gle uda, ona je sama. Molim-je
da "sredi stvar" za ovu sedmicu. Valentina odreno
odmahuje glavom, ali ja nastavljam sa svojim naporima
da je smekam.
- Moda krajem sedmice. 'Uostalom, navratite, pa
emo videti. . . . Tu je i Zinaida Gustavovna, jedan deo rachiog vre-
Penjem se u svoju kancelariju, laboratoriju za poli-
merirzaciju. U naoj "mil1Doj" soibi, ou kojoj sreujerno
rezultate i pravimo proraune, nalazi se devet osoba, ali
samo sedam stolova. No, uvek je neko na pokusima, ili
u biblioteci, ili napolju zbog posla. Danas imam pravo
na sto samo za sebe. Slobodan je ve etrdesetak minuta.
432
Ulazim. Doekuje me est pari oiju. Pozdravlj~
pokretom i kaem: . . ,,' )
- Navratila sam u laboratoriju za mehaniku. .'.'
Modre oi plavokose Ljusje su uznemirene ("Da li
ti se neto desilo?"); vatrene, ogromne oi crnokose
Ljusje pune su prekora i simpatije ("A, tako, opet. poi
nje?"); pogled Marije Matvejevne opominje me iza nao~
ara ("Samo nemojte sad poeti da brbljate, mollin
vas!"); pogled Ale Sergej evne, upola skriven: kapcima
prekrivenim plaviastom senkom rasejan je ("Ko je? ta
se deava?"); okrugle, uvek pomalo smetene, urine oi
postaju jo vee; strela otrih zenica Zinaide Gustavovne
smesta me demaskira C,Znamo mi tu tvoju laboritoriju
za mehaniku: zakasnila si, izvukla si grdnju. Dovoljno
je pogledati tvoje crvene obraze i uznemirene oi".)
Nau grupu sainjavamo dve Ljusje i ja.
ef nae ekipe je Jakov Petrovi, ali Ljusja Markor-
jan se vie od njega stara o grupi. Kad sam stigla na
pollinerizaciju, nova smola je bila jo u fazi projekta.
Samo je Ljusja radila, kao alhemiar, s analitikom va-
-gom, retortama, termostatom. Radila je na smesi. Svi
smo bili ubeeni da je njena ideja o novoj smoli. Do-
znalo se, meutim, da je to ideja Jakova Petrovia. Jed-
nom sam je i upitala:
- Ljusja Vartanovna, zato se govori da ste vi izumeli
novu smolu?
Pogledala me: "To se govori? Gle ... Pa, neka samo
gavore ..."
I nita vie. Jednom mi je obeala da e mi ispriati
svu tu "glupu priu", ali poto vie o tome nita ne go-
vori, ja je i ne pitam.
J a sam pak odgovorna za pokuse. Obavljam ih sama,
ili s nekim ~aradnicima, laboratorije u kojima se vre
eksperimenti. Dajem rezultatima odgovarajui oblik i
izvlaim zakljuke.
Plavokosa Ljusja (Ljudmila Likova) bavi se preso-
vanjem i kalupijenjem uzoraka za pokuse (prema veoma
strogim standardima) i, uopte ,uzev, pomae nam u
mnotvu drugih poslova.
mena. Ona se bavi planiranjem i "administraCijom" za
sve grupe, a. povrh toga i kontaktima s kupcima. Posao
nam ne nedostaje. '
Evo me za mojim stolom. Otvaram fioku da uzmem
fasciklu za pokuse. I u tom trenu na pisaem stolu pri-
meujem neki formular. U vrhu. debelim slovima stoji:
2B Marksizam u svetu 8-9 433
 "Anketa o enama", a u uglu, olovkom: ,',Za O. N. Varon-
kovu". Zanimljivo! Okreem se. Plavokosa Ljusja mi
pokazuje istovetan list. Upitnik je dugaak. itam ...
U treem pasusu: "Sastav vae porodice: mu,deca
mlaa od sedam godina, deca od sedam do sedamnaest
godina, drugi lanovi porodice u istom domainstvu ..."
Mu jedan, dece. dvoje, dede i bake, avaj, nemamo; ostali
lanovi porodice ive za svoj raun. Naredno pitanje:
"Kako su zbrinuta vaa deca: jaslice, deji vrti, dnevni
boravak posle kole?" Prirodno, moji maliani idu u
. jaslice i deji vrti.
Autori ankete ele da znaju u kakvim prilikama i-
vim: "Zasebni stan, povrina u kvadratmm metrima ...
broj prostorija, elementi komfora". ivim u dobrim uslo-
vima: nov stan od 34 kvadratna metra, tri prostorije.
Ej, pa oni ele da znaju apsolutno sve o meni! Inte-
resuju se kako provodim vreme iz sata u sat "u toku
jedinice posmatranog vremena". Shvatila sam: "jedinica"
je sedmica. Koliko vremena posveujem: "l) domaim
poslovima; 2) deci; 3) razonodi". Razonode su - svr-
stane kako sledi: "Radio i televizijske emisije, bioskop,
pozorite, druge priredbe, itanje, sport, turizam, itd."
Razonode, razonode... Smena re, . "razonoda" .. .
"ene; borite se za kulturnu razonodu!" Fantastino .. .
Ra-zo-no-de! Lino, fanatini sam pristalica sporta: ba-
vim se tranjem. Izlazim jurei, vraam se u trku. Mre-
ica za kupovinu u svakoj ruci, idem tamo, izlazim ona-
mo: iz trolejbusa u autobus, iz jednog metroa u drugi.
U naem kvartu nema trgovine, stanujemo tamo vie od
godinu dana, a trgovina jo nema. . kao ptiji aporak:
Te k{)mentare dajem in peetore. Ali, kod narednog
pitanja naputa me naglo. svaki ef da ironiem: "O'dsu-
stva zbog bolesti: dotine, zbog dece (broj dana u pro-
loj godini; moli se da se pridrava kontrolnih lista)"
To je kao da povreuje ivu ranu! Posle mog jutronjeg
razgovora sa efom ... To da imam dvoje dece direkciji
je, razume se, poznato, ali niko jo nije poveo rauna o
danima kada zbog njih ostajem kod kue. Kad proitaju
ukupan zbir, bie prestravljeni. A i ja se plaim, ni ja
jo nisam izbrojala. Znam da je mnogo dana, ali koliko
ih je tano?
Sada je decembar: oktobra su oboje imali grip -
prvo Gulja, a potom je doao red na Kotju. Tako oje to
ilo dve sedmice, ako se ne varam . .u novembru prehlada,
nastupanjem loeg vremena ispoljile su se posledice gri-
pa; lS'Ve u s,vemu - osarrn da'na. U :S~tern!bn,1, maile /bogi-
nje, doneo ih -Kotja. S karantinom, gotovo )tri sedmice ...
434
Vie se i ne se~! I uvek je tako:tamanjedrioozc1ravi;
drugo se razbolI. ! - > ... ",'"
. . . .. :
ta li se sve jo moe desiti? Razmiljam, zab~uiut~
za decu, zabrinuta za svoj posao. Ospice,zauci-mor-
bile ... i, n~jvie, grip i prehlade. Zbog loe vezan~ kapi-
ce, zbog krIZe plaa tokom etnje, zbog ovlaenih gaica
zbog promaje ... Lekari piu na potvrdi: "Akutna upai~
disajnih puteva". Lekari uvek ure. urim ija i izvodim
napolje decu koja jo kalju .. to se prehlade tie, traje
do leta. . '
Ko li je samo izmislio tu anketu? emu treba da
poslui? Odakle dolazi? Okreem je i prevrem u ruka-
ma, ali ne nalazim nikakvu oznaku njenog porekla. Gle-
dam crnok{)su Ljusju i dajem joj znak: "Izlazimo".' Ali,
smesta se die i plavokosa Ljusja i sve tri se nalazimo
napolju. ,teta. Toliko sam htela da priam Ljusji Mar-
korjan o mom jutronjem razgovoru, o radu, o anketi,
u~pte o svemu! Plavokosa Ljusja je dobra devojka, ali
ml se ne govori pred njom, suvie je priljiva, nita ne
urne da zadri za sebe.
Markorjanova smesta pali cigaretu i izazivaki pita,
poto nas je obdarila oblakom dima:
- I onda?
"I onda", znai - kako ti izgleda ta anketa? Odli
no sam shvatila. Plavokosa Ljusja, meutim ozlojeeno
uskae: . '
- ta znai to "onda"? Nita ona o tome ne zna za-
kasnila... ..' .
. .::- OpetJe. za~asnila! . - C:rnokosa Ljusja je puna
lrorucnog sazalJenJa, stavlja IDI na rame 'ruku mravu
- Ti, Pinokio,ba ne uspeva da stigne na vreme?
- Doli su. . . kako li se ono zovu? . .. ah, da, soci-
olozi - plavokosa Ljusjauri da me dbavesti o novosti.
- Rekli su da ele da sprovedu istu takVu anketu II
eksperimentalne svrhe i u drugim enskim institutima
i preduzeima. .
- Da budemo precizni, na institut nije enski, jedi-
no to ima odeljenja u kojima rade samo ene"':"" isprav-
. lja crnokosa Ljusja.
- Ma pusti me da govorim! - plavokosa Ljusja
smesta odbacuje prigovor. - A onda, ako anketa da
rezultate, proirie je na itavu Moskvu.
Sada ja upuujem pitanje crnokosoj Ljusji:
- ta znai "ako da rezultate"? Mata to oniele?
- Velika tajna - odgovara podiui iljastu bra-
du. - U ovom trenutku, socioloke ankete su u velikoj
.435
 modi. Nadaju se da e nai odgovor na znaajno pitanje:
zato ene ne ele vie da raaju decu? . . ' privren
- Ljusja! Ta nisu rekli uopte nita slino! - Pla-
vokosa Ljusja bee ozlojeena.
- Oprosti; molim te, rekli su upravo tako. Samo
su to definisali kao "nedovoljnost ritma porasta stanov-
nitva". Nas dve, na primer, ne dajemo nikakav doprinos
reprodukciji. Svaki par treba da donese na svet dvoje
ili troje dece, a nas dve imamo svaka po jedno ... (U
tom trenu Ljusja se prisea da je plavokosa neudata
majka) - Ti si jo srena, niko se nee usuditi da ti
ita zatrai. I s Olgom je u redu, realizovala je planske
ciljeve. Ali ja... postavie mi plan, 'a onda, zbogom
!
moja tezo!
i Dok tako razgovaraju, gledam ih i mislim: "Ljusja
Markorjan lii na ugarak, Ljudmila na belo nakovrano
jagnjece. No, procenjuje li se po, kriterijumima ankete,
od etiri ;,mamice" nae laboratorije, prva je naj privile-
govanija, a druga najnesrenija.
Znamo sve jedna o drugoj. Mu crnokose. Ljusje
je doktor nauka, nedavno su izgradili preko zadruge ve-
liki stan, imaju podosta novca, mali Mark (pet godina)
ima dadilju. Na prvi pogled, ta bi jo mogli poeleti?
Meutim, stvari ne stoje tako: doktor nauka, ve pet
godina prebacuje Ljusji i optuuje je da je egoista, da
e unesreiti dete, da poverava njegovo vaspitanje tuin
cima i "stariicama" (ne doputa da mu sin ide ti deji
vrti), Ljusja veito trai neku penzionerku daga ,~uva".
A doktor insistira da ona prestane da radi. eli jo jedno
dete i - "normalnu porodicu".
Plavokosa Ljusja nije udata. Vovkin, otac, neki~ape
tan, polaznik ne znam koje vojnea:kademije, doao iz
drugog grada, :zatajio je Ljusji da ve ima enu i decu.
Ona je to kasno saznala. Kad je saoptila da je ve u
etvrtom mesecu trudnoe, kapetan je iezao, ispario.
Stigavi sa sela, Ljusjina majka samo to nije istukla
kerku. Ila je da se ali rukovodiocu na kapetana.
Najzad je plakala zajedno s Ljusjom, psujui i prokli-
njui sve ljude u bloku i naposletku osta,la I I Moskvi.
Sada uva dete i stara se o kui. Od svoje keri trai'
samo tri stvari: da ide u nabavke, da pere veliki- ve i
da neizostavno noi provodi u kui. . mi ljuljajui se sa mnom:
O uri znamo najmanje. Njen je sin u treem raz-
redu. Posle kole ostaje sam u kui sve dok se mati ne
vrati: Kategoriki je odbio da ide u dnevni boravak i
sam se snalazi. ura telefonira kui vie puta dnevno:
lISta si jeo? Da nisi zaboravio da ugasi plin? ... A po-
436
sebno ne ostavljaj otvorena vrata kad izlazi!" (Klju je
za uzicu priivenu za njegov kaputi)." Pie
li zadatke? Nemoj da ita, jesi li uo?" Sin joj' je
ozbiljan ovei. urin mu pije. Ona to prikriva, ali
mi smo shvatile. Nikada je ne pitamo o njemu.
Mora biti da sam ja naj srenija od svih.
Plavokosa Ljusja, koju prodire radoznalost, ozbilj-
no je shvatila alu Ljusje Markorjan o ;,planiranju
dece".
- Ali kako .. -. plan?! - I samo iSDuta "oh" i
"ah~', dok joj se tanke obrve uzdiu do korena kovrda.
_ Ma nije mogue! No, dobro, alila si se! - Njen
glas zvui gotovo razoarano. - Ma sigurno, alila si
se . .. Sto se mene tie, devojke, odista smatram da ta
anketa nije samo neto tek tako. Nama majkama e
dati privilegije. Ne verujete? Smanjie naIn radno vre-
me, ili e nain platiti odsustvovanja zbog bolesti dece, a
ne samo tri dana - Videete, videe~e. Poeli su da
prouavaju stvari,_ a to je znak da e se iz toga roditi .
neto dobro.
Plavokosa Ljusja se zagrejava, trese kovrdama, lice
joj se rumeni od oduevljenja.
_ Jagnjece, jagnjece belo, daj mi uvojak runa
tvoga! - kae crnokosa Ljusja citir~.jui st~ove jedne
pesmice za decu. - Nemamo dovoljno radnika, nedo-
staje nam radna snaga da sve obavimo. A to bi bio vrlo
smeo potez. Shvata? Ve sada nam nedostaje radna
snaga. A ta e biti ubudue? Ko e docnije graditi?
- Graditi, ta? - pita Ljusja puna interesovanja.
- Pa sve: kue, fabrike, maine, mostove, puteve,
rakete, komunizam ... Jednom reju, sve. A ko e sve
.to braniti? Nastanjivati nau zemlju?
Sluam, ali ne pratim paljivo. Misao mi se stalno
vraa na jutronji razgovor. "Savetujem vam da budete
disciplinovaniji", rekao je Jakov. Moda je ve sve od-
lueno i predae ,moj rad Lidiji? Uvek zakanjavam,
zaputam se... Loe! A u ovom asu ima ve itane
podatke o mom odsustvovanju . . . -
Steta to nisam uspela nasamo da govorim s Lju-
sjom Markorjan. Ali, Ljusja je odlino primetila da neto
nije u redu. Hvata me za rame, privlai me sebi i pevui
- Olga, Olga, ne ljuti se, nee te otpustiti ...
- Nikad se nee usuditi, taman posla! - Plavo-
kosa Ljusja se iznenada zapaljuje kao slama. - S dvo;.
je dece? Uostalom, prema propisima, prvo treba uputiti
ukor, a ti si dobila samQ jednu opomenu... .
4:37
 -'- I to za zakanjenje.
, Odjegno~ se postideh: Ljusja je tako ljubazna, tako
dobra, a Ja rusam htela pred njom' da govoriIn o svojim
stvarima!
, - Sh~a~ite devojke, plaim se, uvek se plaim da
necu zavrsIti pokuse na vreme. Treba da ih zavrim za
jedan mesec ...
. - Ne plai se, molim te - prekida me Ljusja Mar-
korjaD.. .
ta to znai "ne plai se"? - Ljusja se razbe-
- u dejem domu, a sada su II .one '\Teca.d !p['e LZYesnag we-
sn~!~. - ~~r ne vidi ~a Je pri kr~ju ... Mogla si joj
recI. "UmIn se, ne UZImaJ to srcu . Upravo je tako
Olga, ne vredi da se toliko ljuti. asna reI Videe'
sve e biti dobro. . . , '
u~i te tako jednostavne rei, iznenada, oseam
kako mI se .ste~ grlo. Samo ~i I?i jo to trebalo da po
nem plakati! Ali, crnokosa LJusJa me spasava neprilike.
'V - ujte .me, lepotice - kae udarajui nas ener-
~cn? po . leima. - Da nas tri napravimo razmenu?
L~us~a UZIma moj stan, ja selim kod. Olge, a Olga kod
LJusJe.
.- Ali ne, ta to je glupo ... Ljusja Markorjan crta
prstIma u vazduhu. - Ne, ne, evo ,ta treba da uinimo:
Olga se s~li k meni, ja Ljusji, a Ljusja Olgi. I tako se
sve sreUJe. ' .
- Htela bi da zameni svoje tri sobe za jednu moju
sustanarsku sobu? - plavokosa Ljusja prasnu u smeh.
!I - Ne, ne bih elela, ali to treba ufuiti. " Gubim
na povr.i?i i komforu (ima kupatilo, zar ne?), alizauz-
vrat ~ob.IJam drugo: mnogo ~naajnije. A ni ti, plavuice,
ne bl bila na gubItku: Olgrn' Dima je sjajan. Moj e
Suren biti srean. Olga je najmlaa i punija' od mene
~ .mi se. A meni je, dovraga, potrebna baka, itekak~
ml Je ptrebna! Pa, odgovora li vam? Saalite se na
jednog doktoranda!
.. - Ah, dovraga. s vama d.vema, vie plavokosa Lju-
Sja, sva c~ena u h~u. - NIkad se ne moe ozbiljno
:azgovaratIl - I vrtI se da poe, ali vrata se otvaraju
l zamalo da se sudari s Marijom Matvejevnom.
- Drugarice, suvie galamite i ometate nas li radu
- kae Marija Matvejevna svojim glasom kao iz basa.
- ta se desilo?
, ~rabim plavokosu Ljusju za ruku, taman na vreme.
Vec Je udahnula vazduh da od a do iice izvesti ti
naem razgovoru M. M. (tako meusobno zovemo Mari-
ju Matvejevnu).
438
Prema Mariji Matvejevnoj gajimo n~jvee~'PQt~V.~"
nje. ista je srca i to nam se dopada. Ali,;:sanjdm';j'e .'
nemogu.e raspravljati o ozbiljnoj stvarj."Ve~<IlIJ.~pr~d
znamo ta e nam rei. Smatramo je starim "ide-aU~tpm{~.
u izvesnom smislu ini nam se suvie "metafiziqna'/:.
Svakodnevni ivot joj je potpuno nepoznat: letl~soko .
poput ptice. Ima izuzetnu biografiju: proizvodna komuna
na poetku tridesetih godina, etrdesetih godina na fron-
tu, politika sekcija. ivi s~a. Nj~ne keri. su odgojene
mena majke. Marija MatveJevna se mteresuJe samoza
svoj posao ovde i u partiji. Ve joj je sedamdeset go-
dina.
Potujemo je zbog njenih zasluga, a kako bi i moglo
biti drukije.
- E, pa ta se to deava? - pita strogo Marija
Matvejevna. .
- Drale smo pridiku Pinokiju, Olgi... - smeje
se crnokosa Ljusja.
- Zbog ega?
- Zbog njenog zakanjavanja ... - Ljusja ne urne
da zaepi usta. ,
Nije trebalo da to kae: Marija Ma!:reJevna pre~?rno
odmahuje glavom. ("VeruJ:m ,v~m, C1illte dobr? ...~
Potpuno sam smetena i pnmecuJem da su zbunjene l
obe Ljusje. Ne moe se olako govoriti sa M. M.
- Evo Marija Matvejevna - kaem sasvim otvo-
reno, ne odgovarajui ipak na njeno. pitanje. - .udna
je to stvar: imam dvoje dece i . '... ~ IZvesnom smIslu: ..
to me ometa. Oseam se u nepr-ilIcI, a ne znam sasVIm
zbog ega. Dvoje dece u dvadeset i estoj godini ini
mi se ...
... predrevolucionarni ostatak ... - sugerie mi cr-
nokosa Ljusja. ,
- Ma ta mi to pria, Ljusja! - Ljuti se Marija
Matvejevna. - Ne govorite gluposti, Olga. Treba da ste
ponosni to se dobra majka. I dobra radnica. Vi ste pra-
va sovjetska ena!
M. M. govori, a ja se pitam (razume se u sebi) z~og
ega bih morala biti toliko ponosna. Da li sam odista
tako dobra majka kao to ona kae? Imam li pravo da
me cene kao radnicu? A onda, ta znai to biti "prava
sovjetska ena"? N~ vredi 'pitati. Mar~j1!. Ma!Veje~u!
ne bi mi ni odgovorila. Da bIsmo Je UmIrilI, kazemo JOJ
da je re o trenutnom neraspoloenju koje e svakako
proi.
 Vraamo se u kancelariju. Nisam ak ni razjasnila
stvar s upitnikom, kada ga treba vratiti ikome? No,
smesta mi stie ceduljica: "Upitnici se odnose narednog
ponedeljka. Treba ih lino vratiti. ele da znaju nae
miljenje. Mogli bi da nam upute neka pitanja. A mi?
- Ljusja Mil.
Hvala. A sada dosta s anketom.
Vraam se stranici' od petka u svesci za pokuse i
prepisujem na jedan list poslednje rezultate za Ljusju
Markorjan, ,nakon ega biram list hartije velik poput
novina i tu ucrtavam kockice. Bie to kompleksni gra-
fikon obavljenih pokusa, redigovan na osnovu podataka
sadranih u svesci.
Prvi primerci' smole pokazali su se suvie troni.
Morali smo pregledati izradu aglomera,nata, a potom za-
poeti drugu seriju testova. Sve iznova: hidroskopnost,
vlanost, termostabilnost, otpornost na toplotu, otpor-
nost na pirolizu ... Nikada ne bih pomislila da se tolika
panja,predostronost i pozornost poklanjaju... kana-
1izacionim cevima i crepovima.
Tim povodom imala sam ranije razgovor s crnoko-
som Ljusjom. Priznala sam joj da nisam snevalao takvoj
vrsti laboratorije. Ljusja je prasnula u smeh: - Kakvi
obeenjaci, ti mladi! Svi be eleli' da rade za kosmos!
Ali, ko e se onda starati o naem .zemaljskom ivotu?
- Nakon toga me je naglo upitala: "Zar nisi nikada i-
vela u kui u ,kojoj ti prljavtina kaplje na glavu jer
su kanalizacione cevi stare i zarale, ili je propao strop?
- Ustanovile smo da smo poodavno obadve stanovale
u takvim kuama samo to ja, oigledno, nisam o tome
dovoljno razmiljala.
, to vie radim na toj novoj smoli, to me rad vie
oduevljena. Sada urim Ida za'VIrim polruse 'Sa OVOlIIl
poboljanom serijom. Kakva li e biti otpornost na
optereenje? Kakvu u tvrdou uspeti da otkrijem? I
upravo u tom asu laboratorija za mehaniku puna je
kao boca.
Ali, sve ostalo protie normalno. Poinjem ve da
ispunjavam kolone grafikona: pokusi fizike hemije go-
tovo su okonani. Razvrstavam polako kolone brojki,
prelistavam svesku pokusa. "Otpornost na vodu, uzorak
br. l... uzorak br. 2... uzorak br. 3... teina u mili-
gramima. .. vreme uranjanja: 15,20,' vreme vaenja,
15,20 = 24 asa, teina nakon vaenja ... " Prsti leve
ruke vrsto dre lenjir na stranici, desna povlai brojku
(prosena vrednost rezultata triju eksperimenata).
440
Moram veoma da pazim, apsolutno ne smem:, 'po-'
greiti.
- Olga, Olga! zove me blagi glas - 'deset . minuta
do dva. Ja odlazim. ta da ti kupim? .. ..
Danas je red na uru da ide u' nabavku za "mami~
ce". Vai sledee pravilo: ide se u kupovinu za sve
etiri. Upravo stoga smo izdejstvovale da pauza bude
od dva do tri, u vreme kada je manje sveta u trgovina-
ma. Poruujem maslac, mleko, kilogram kobasica, a zatim
sendvi koji u pojesti u kancelariji. Neu ak ni sii:
l'
l hou da radim, danas sam izgubila suvie vremena.
Crnokosa Ljusja je nestala ko zna gde, verovatn0
i ona nadoknauje izgubljeno vreme. Ponovo se pojav-
ljuje deset minuta pr~ isteka pauze. Reklo bi se da joj
odea i kosa miriu na lak: to je ve poznati miris nae
smese. Gladna sam kao vuk. Jedemo po pola moje sa-
lame, podelivi sedvi na dvoje i zalivajui uinu vodom
iz laboratorijske esme.
Ponovo se udubljujem u grafikon. Ostatak dana pro-
lazi tako brzo da i ne primeujem i treba mi izvesno vre-
me da shvatim kako to naa tako "mir.na" kancelarija
'iznenada postaje puna umova: otkrivam da se drugi
spremaju da pou kui.
Iznova autobus, opet neverovatno nabijen, metro i
uobiajena guva na presedanju za moju "Beloruskuju".
Opet urim, nemalI! pravo da stignem kasno: moji se
vraaju u sedam. .
U metrou putujem "komotno", stojei u uglu, kraj
zatvorenih vrata. Stojim tako i zevam, toliko zevam da
moj sused ne moe da se uzdri: - Oprostite, gospoice,
ta ste to noas radili?
- Ljuljala sam svoje dete - odgovaram da bi me
ostavio na miru.
Zevam i seam se tog jutra. Ponedeljak. U etvrt do
est zvoni telefon. Otegnuta zvonjava, bie da je meu
gradska. Niko se ne pomera da digne slualicu. Ni ja
ne elim da ustanem. Ali ne, to neko zvoni na vratima.
TelegraJIIl? MOlda od rtetlke Vere ... A ta alko izm.enarda
treba da doe? Jurim do vrata. Telegram je na zemlji,
ve otvoren, ali ne sadri nijednu re, samo poneku
rupicu, kao na mehanografskoj kartici. Neusiljeno pre-
leem nemi telegram i vraam se ponovo u krevet. Tek
tada shvatam da je to zvonio budilnik. Kaem mu:' "Idi
do avola"! Smesta je uutao. Sve je ponovo tiho. Mra
no je. Mrano i tiho. Tiha tama. Tamna tiina ...
Smesta ustajem, brzo se oblaim, kope ,pojasa ve
II prvom naletu ulaze u svoje zatvarae i, gle uda, i
441
onaj koji je bio otkinut, uiven je. Trim u kuhinju da
stavim vodu za makarone. Drugo udo, reo je ve upa-
ljen voda u loncu vri, ajnik ve pevao Zvidi kao pti-
ca. :. Odjednom sve shvatam: to n~zvidi ajnik,ve
moj nos. Ali ne mogu da se probudun .. U tom tre?utku
pritie mi u pomo Dima: oseaJ? na leuna dlan njegove
ruke, neno me protresa I gavan:
- Olga, Olga, sluaj Olga, ta probudi se, morae
i danas juriti kao luda ...
Tada stvarno ustajem: lagano se oblaim, kope po-
jasa ni sluajno da uu u bone zatvarae, jedan je
otkinut. . je plemenitija nego devica."
Odlazim u kuhinju, zapinjem o gumenu pr?stir~ .na
ulazu i zamalo da se naem na podu. Nema plina, SlbIca
se gasi opekavi mi prste. Ah. da, zaboravp.a sam. da otvo-
rim slavinu. Napokon odlazun u kupatilo. UmIvam se,
uranjam lice u mlak spuvasti ubrus, zaspim na pol.a
minuta, ili mi se bar tako ini, i budim se govoreI:
"Do avola, sve! 11
Ali, to je glupo. Nema ta da se alje do avola, s:,~
je dobro, sve je savreno. Im~mo .s!an u n<?vogr~dnJ1.
Katja i Gulja su sjajna dec~, Duna I J~ se volim~, 1fI1am
interesantan posao. Ne, odIsta nema sta da se salJe do
avola. Kako sam glupa!
(Natalija Baranskaja, UH4 settimana co-
me un' altra; Editore ruuniti, ,Roma, 1977)
Prevela N eda Popovi
442
Luce Irigaray
OGLEDALO DRUGE ENE
,~Uzmite jedno konkavno oglecwo i
primaknite ga suvoj i zapaljivoj materiji;
potom izloite ogledalo suneVim zracima;
suva materija e se zapaliti i goreti zbog
toplote sunca i udubljenosti ogledala."
Rajsbrok Velianstveni
. "ena, to je najplemenitija re ko-
jom se moe nazvati dua i neuporedivo
. .
. Majstor Ekhart
,,Re postade telo' kako bi me ui
nila Bogom."
(A. iz Folinja)
Misterina
. Ovako hi moglo da se QPIse Ono to se u perSiPek-
tivi jo uvek teo.uokoj, outo-teo-lokoj, zove .mistini
diSikui-s jJi govor. Imena Ikoja jo namee svest da bi
se qznaiJa ta van~scena, .druga scena, za nju, kriptinu.
P,dkaruju6i time mesto gde se ooa vie ~e sav-ladava,
tu tamnu .ri.O'c; ali i vatru i plam u koje se sunovra-
uJe na svoju .krajnju smetenost. Tu ooa govori - #i
oo, aili preko ,>>nje ~ o' za:slf1piljenosti ~orom svetlo-
sti, lOlgiJ01o potismitini., o. pre1irvanju >~sUlbjekta i ".Dru-
gag lm'oz .rasplamasavam.je/rzagrljaj (emhras(s)em.ent) ko-
je ih brka :ka<;> odreenja, o preZiram.ju forme kao taiJc-
ve, -q rie:P6verenjuprema toj Ipre!Preci da se istraJe u
.uirku koje predstaJVl~a lI'azumevci!nje, o oaj!Iloj suyqpar-
nosti .raZ:Um8.... I jo, o uarenom ogleda1u. Td jedi-
!Ila mesto u istoriji Zalpada gide ena govori; dela, ak
JaMnO, ne .raunajui da se muko o.e mascuHn)tu UlPU~
ta rza/preko nje, tu silarzi,. iPO!P1Lta, S(preman. i da se ope-
e. Da bf goyorio o eni, pisao enama, prQPovedao Hi
i~ov~dao ene, mU!karac je esto doao do taJkvih ~ks
Gesa. Prihrvartio !pribegavanje i oko1iam.je taikvih metafo-
,rakoje jo jedya imaju status figura. Odrekao se .svog
2Jnanjada bi Isasluao njiihove lU!dosti. U!pao -,- Tekao ihi,
bez sumnje, Platon - u zamIru da ih QPonaa, da tei
da mirva ikao - ona. Do~le da sebe vi,e ne na1azi kao
su!bjekt~( i !pusti se voditi tamo gde !Ilikako nije hteo da
ide: u svoju prQpast, lm'oz tu a1lipi:nu, atQPiuu, miste-
,rinost. I ve je primeeno na generaLno/generalovo icl-
nenaenje - da su najsiromaiIliji naUikom, najl11eulkiji,
443
 bili tu najreitiji, najibogatiji od/u otkriima. IstorijSiki
dakle, ooe. lili, bar, oosko. . ,
Ali? k~?? Jer: ~orizOIl!t je ve~ ogranien isubjekt
na nekI ~ac~ de~mlsan kao ono st? ;ga odreuje u jed-
nom kruenju kOJe ne ma drugog cilja (fin) do svog po-
~a.tka, po~avljanjem nje/njega samog. Treba ponovo pro-
'blt!/pron:=tc~ ~retroUJGv)er) tD% -:- nJ~a - koji govori,
gl~~a, . m~sh? I otu:~ seb.1 .iPTI:daJe bIce, U sa,modovuljno-
st! :k?Ja Je l tammcna, I Jasnoci stvorenoj od osporenih
senkI. Ponovo, dalklle, ,proi kroz boravite u kome je on
sad zatoen, i .mrka:inu noi, dok se ponovo ne oseti ta
sv~~lost koju su oibllici i drugi (Sipeku1~ti:vni) velovi za-
i!<nl; pogl~du, U v tehniki izvedenoj redukciji !punog usi-
JanJa .. KOJa m!;l8'k:=trca taJkoe ostavlja sa njegovom gla-
u, njegovom zeI. Bar ;poneikad, .bar ponegde. Jo uveik.
. ~li,;~atko je ~~q ye uvar razuma, treba naj;pre us-
petI lzaCI, ~ ne~It! :vJ.en(a). I ne videti suvie. P,robije-
na, zasl~plJena, IZ zatvorene sdbe filozofa, iz spehlativ-
ne matnce, gde se on zatvorio da bi jasno razmislio o
svemu. OdJbegla od >~dU!e izvan sebe probijajui meu
-otvor/ponor-otvor (antr'ouverture) kroz koH hi mogla
da ~PO!D.OviO) .u~e u ~ebe (~~ (Te)pene1Ter). RaiJbi:jaIIl!je al:je-
nog ograuJuceg ,zlda (iih opne, parOl), 'Pres:fuOJ (nie-
nog). razlilkovanja izmeu unuta,r/IVani. Bks-'staze u ~oji
ma .le ona uibrzo u opasnosti da se izgubi, ~li bar da vi-
di nestajanje sigurnosti identiteta sebe @<ao) same, iste.
Bez sumnje, to se nee desiti najednom uhvaena kao
to ie u mnogostruke' :predstave i obmotae, u razlii,ta
~liJkovania i lance koji je vode, deo ,po deo. njenom ie-
dmstvu. Slinosti onome to bi O!D.a btla idealno, svojim
OI?Hkom, supstancijom sopstvenom. A hod koji e mora-
ti .da proe .da bi se izIbaviila Iogilke to ju ietakvom
oivii:la - nije nitavan. Ne raunaiui na' to aa ona ne
7m.a kuda ide, da mora da ide bez metode i 'kroz tamu.
Nieno ,oko je naviJlmurto na oi,g.lednos.t .koia upr.avo skri-
va ono. to ona trai. I samu senku svo~ pogled~morae
'?0vnovo vpro'koraati. No s:Valkom viczi,iom jo ranjiva,
lOS suncana. :libog blIjesIka !koH osuuje na kaianie samu
tu zve:lidu Zlbo!! niene dovo1inosti. Icoak. jo llveik no,
DO!!OtOVO. svatk~. inteJj,gilbi~?e snekulaciie, sva.ke teorij-
sIke kon temulacn e. malkar Imala za predmet Bitak sam.
I nremda ie muka,rac mislio da e se pravom ,~droite)
vizijomiZJbaviti iz neprozi,rnosti sva;ko.g tela svetlosti,
evo gak~o opet sa sHovitou svoje elje uranja po-
DOVO u tal mralk, 'to ,ga ie u s'Vom kruim.i i na~iiu
proiidrao jedan~ navodno dobro (ipr)osvetljeni !pogled.
.! gde g~ pnvrstiti II tom nonom lutarriju? Moda
ranIje u noc dok ona ne postane prodomi neodraen
444
zratk, svetla pomrcma. Kr<Yl dodir to ponovo otvara
duu kontaktu, ,boanski ranjivom II njegovom udar-
cu i njegovom oZJraenju. Pogoena. u ,tu podzemno bli-
stavu tkaninu ikoja je O!D.a i dalje, ne znajui, b~la. Iko-
ja (se) nee nilkad jasno raz~nati, tamo gde (ponovo)
poinje .da gori u sla1Jkoj smetenosti. Najpre neopaena
na svom ognjitu. Rascejp ikoji iI1a,mee bol, strahove, kri-
ke, SUiZe i krv, povrh sveg drugog oseanja. Rana pre
nego to .padne u vatru. Mi, ve i uivanje i pohlepa
za/u ,toj inuci, ako se poverna il1ekom spretnom i dovolj-
no tananom u snazi. Ponovo traiei, ve, pogoena 1,1 ta-
ko prohenom tragu i nestI1plljwa da' sve odgaa. Ali,
ne mogav;i da specjfillru'je ta hoe. Siromana u svojim
reima. S1utei jedno ne-do-reeno otjporno na sve izra-
ze ikoje bismo jedva mogli ;promucati. I da su svi ter-
mini previe izanali, ili preslabi da bi to moglo smisle-.
no da se ;prevede. Jer ne radi se vie o uZJdisanju za ne-
kim odredljivim atributom, nekim nainom bitisanja -
lO.ekim licem .prisutnosti. Ono to se oekuje nije ni ovo,
ni ono, niti ovde, niti tamo. Bez odredljivog bia, vre-
mena, mesta. Bolje je daJ1cle {)Idbiti svatki distkurs, utati
Hi se drati nekog amora tajko nerazgovetnog da jedva
ini pesmu. I naulivi uho na svaki drhtaj koji lO.ajav-
ljuje povrataik. .
I prema emu se usmeriti u tom neZJnanju koje sa-
mo kroz raSiplamsavanjelzagrljaj moe da primi svoje
znanje? Preostaju teik uska vrata, ;putevi tesni,mrarii i
strani za pralaz, pritenjenosti izmeu dva zida ikoje
valIja tl1Peti, pukotine koje valja ;proiriti prema punini
svetlosti, peine za istraivanja... Pustinje .bez kraja, za-
dJ:1avapje izmeu dve ~rajlO.osti, vrtoglavice, uSiponi, aik
i vraanje U!I1a!Zad ... Mi, katko se toga latiti atko i ima-
mo' strasti za takva iskuenja, atko nismo pOZJVani?
Nikakav kraj (cilj, fin) sene moe naslutiti prema ko-
jemu (se) pruiti, nikakav lWrOlk prilpisiv na koji se ;po-
zvati. iPrirod.ID.a 8.ve1)lost ne osigurava napredovanje na
tom putu ve sruenom/izlivenom u meteu sa reflektu-
juim preprekama due, koje je ona hila prilino
h1aooorarzumski usvojiil.a. Ugaena u toj noi, u kojoj se
pJ!"edosea udnovato buenje, dOik sve spava i nadmo-
ni je deo due potpuno. usnio, razum.evaIIlje :kao glu'PO'st.
To to poinje da se dogaa -ll taJko duJbokom skrovi-
tu, tako nedokuiva tajna da nijedan um niti. zdirav ra-
zum ne moe o tome imati preciznog manja. Samotnost
odvojena i udaljena od/u tom taktu ipak ganutDm naj-
intimnijim. I koju i sitnica odvraa i sikree s njenog
jo umemirenog neizveslO.OIg zadravanja. Koju Itiikakva
445
 odIT.uka ne "moe da prelkine. Pasivno ~elcivanje, pre-
putanje bez predvianja. Bez ipasezanja za dobrovolj-
nom i dogovorenom delatnou koja bi mogla da se su-
protstaviprolasku ,>~milosti. Paljivo iekivanje u tom
niia'Vnu planova i proje/kciJa. Nepodnoljiva neJI10st i
gor1na, jalovost, wtoglavica i uas bezgranine prazni-
ne. Ako nije nevatJljiva uSjpomena to izmie svojoj
. !predstavi, ponovnoj-predstavi (re-1presention), ponavljaju.
SQPstveni san.
,Pra.zni:na-rarzvaHna .fj"beance) !koja se dalje napred
otvara, razjapljuje li probija, a da (ISe) ne ISpOZlI1'aje,
niti (se) zamilja u svojoj neistraivoj razgolienosti.
Bezdan gde nestaju sva lica, imena, jo sQPstvena. Jer,
upravo e se s'vih sopstvenosti valjati reiti da bi (se)
napredovalo u tom prodiranju: ljubav, ,volja,prijemi
vost, uivanje, korist, dobit, sve to se tie jo sebe
(tkao) samog. Ruho jednog vika" :vrednosti Ikoje zloupo-
trebljavaju i varaju svojom privlanou samo (onog)
to ne poznaje jo jedinstvo u naj!pretera:nijoj ogoljeno-
sti. Bez ikaJkva dara u rarzmeni sem ove besh'ajne bes-
tidnosti. Ta jedinostavnost liena svih odlija koje e
se uskoro" slliD.ovratiti u dno bez ooa gutajui !J:lOSileidnja
stanita due, njeno poslednje devianstvo za/u besko-
nanom. PostaVIljajui svoje soibe; svoje wotlo, u zbrku
gore~d()lle, doik je ne dovede do onog beskrajno dUlbolkog
:WJvora, do koga ona nije mogla, nije znala dadoe. (Po-
novo) zatvorena (re~n}fermee) kakva je bila nad pc;>sedo-
vanjem jednog saznanja Ikoje ju je posve otupljivalo,
pre svega u njenoj pretenziji za .bezgrenim koje ni jed-
no stvorenje jo nije uspelo da prdbije ni izigra. I koje
je 1Jlpleteno u tako krajnje uivaJ.je; ,tako neshvatljivu
IjUibav, :talko neizn:nerno (pirolsve1Jljenje, da neznanje I I !Ilje-
mu postaje elja. I nita nema cenu u tom ,boanslkom
unitenju, potrOiIlji. NiJta ne ~redi, ak ni ona sama,
i2'Jbegla SIValkom igosanju. I koja ne moe da se kupi,
aik ni trudom, ni radom. Doovoljavajui se na margina-
ma SiValkOg kapitala. Kovanje novca strogo .uzev nemogu-
e, nemerfljivo troenje, u sredstvima sQPstvene pro!pasti.
Bar ne zasad. r.li moda nikad. I samo nabrajanje stvara
prepreiku (!ponovnom) (pro)!pada.nju (i(re)chute) u ibezdan,
g}de se ona prosipa, ra'Stvara i guJbi u svom ludi:u. Na
kraju, :bez s1llmlje,.najibogatiji e biti onaj ko :bude na}
vie rasipao svoje rezeI'Ve. Ali, to mai ve ,previe ra-
unati, hiti suvie logian aik u ovom okretanju naglav-
ce svake znane ekonomije. Nd!kaikJve mere tu vie nisu
podesne. K:onaooo odus'tajanje od lposljednjeg zamilji-
vog sklonita u ovoj istoj OIbje.kJtivnosti: .ja je raeu-
446
.na1lo dadcl.e, i ma!lo jo gde se nalarzi. Ozmake,konstru!k-
J
cije planova da bi se premeriJlo toprostranstvo"ta"maj'- "
lka..,zemU:ja to odsada i2n:nie gospodarenju: Sve poVrine"
i prostoI1lle worevine TUJe se u poar.u, !koji povlai sve
da[je dubine ponora, g}de sad sve gori. Vatre i plamen~
vi ne isuuju vie OIbilje njenOig podzemnog ilZVora, gcie
se suprotnosti SiPajaju da bi ga ispuniJle svojim fluidima,
dok joj iPonovo ne otvori jo vie powedu/uvredu. Jer,
prelivajui se i(l prekomernosti ovih bujica, on jo uvek
ezne za jo vie ekscesa. Jo pnzan, i uvek i vie, pro-
cvetao u zanosima to rastvaraju duu.
Mi, ona, sama, av.aj! ne moe dase sauva zakopa-
vanja i razot!k:riva.nja svoje podzemnosti. Oekujui u
svom skrovitu povratak otmice, zanosa, munje, pene-
tracije boansikim dodirom. ija je istprekidanost, !krat-
;kotrajnost, velika urba, retikost, ostavljaju u velilkom
bolu. Dve njene usne, razumevajua i piristajua, raz-
maikn:ute za druge zaigrfljaje, i uskoro usahle, oIbI'Vane
nad svojom alou (deui!l) alko je vreme predugo. Bez
glasa da doziiVaju, bez rulku da bi sebi pruile ,tu hranu,
}N'oxliruu kolilko i hra.nljivu, prema kojoj su razmica-
le usta iZiglaidnela [ia'Vanjem (seV!1alge). Telko je u taIk-
vom prt!lpUltanju sauvati poverenje. Bez slike i .lika,
za razveseljavanje tog smrtlIlog odsustva. Ni jedno plat-
no, ni jedan portret, ni jedno [ice ne bi ibilli dovOiljni da
uib!lae trukvo zakanjenje, QPstajaU bi u tom" nedostat-
ku bilo kaJkve definisane forme. Pronai (se) namee
bliskost koja ne zna svojih :irzJgleda, naina, oblika. Niti
metafore kojima bi se polkazala munjevitost tog dod1ra.
Bez posrednika da ga odgod!i u neuihvatljivi trenutak do-
gaaja. alk i!lbez sredine koja \bi mu podrala, podsetila.
ili pripremila intuiciju. Svi .ti uIkrasi (atours), ta okru-
enja (autours), doterali bi je u dQParlanjekoje bi ra-
zorilo r8Ii:avanje njenog puta. Nepredvidivog u nje-
govoj munji.
Ali, - kako da nastavi da ivi u takvom nasilju, bez
obzira JwliJko neTIom. Ne umreti od umiranja, umre-
ti .od neumiranja. NeocNunog o najmunjevitijem vre-
menu u njenom miva.nju ili .boli. Nesvestice, sin:kope,
ereenja, kad se UJdovi, ikQsti, UJZ (prasak razdvajaju
!pOkrivajui buJku sm .rei qprosta. Gde ar i led uglje-
niu i smrzavaju Ibez presta.nka, predaha, 1zroeu-rl.'Voje
~l'entre~deux) nj1hov:ih Illepogoda. Bez prolea i jeseni,
jutra i veeri. Neumoljive strogosti letn:jeg podneva,
Zilmske !ponoi, Ikoji meaju svoje krajnosti bez smi-
rivanja jednog neutralnijeg meu-vremena koje bi ]z-
ramalo njihovo i1zmenjivanje. N eposrednos.t svega mi-
447
 ~-'-~'~--"'.'
.~etnuta u taj him.en nespomartJji,vog. Kojemu nee mo-
CI da se uma!l.rn.e kad jednom ibude S(pomat. U jedinstvu
jo dU/bIjem od ov6g jo, ve, S(pekulativnog, koje po-
dI1ava smisao OVID r~diru6ih pI1Otiv.renQsti. Dno i
sreditej mesto .najunutarnije i najskrivenije, srce ikrip_
te, igd~ s~o Bog silazi poto s'e odrekao svojih mo-
dusa l atnbuta. Jer to se .najtaja.nstve.nije devianstvo
:dUle predaj~ .~~o onome .~o sebe takoe daje ogo-
JJenog. To na]1iomJe ;ll stamstu otvara se samo ono-
m~ .k~ji svoju mo ne duguje ni.k~vom !posooovanju.
:t:nsvaJa se s~~ u ponitenju SIVake sile, svaikog ima-
tI, svalkog .>~bltI, ve .drwgde i drwkije zasnovanih
ne~o ~ tom rasplam.sava.nju/~agrlja!ju .ija je swha ne-
POJmlJ1iva.
v Svako u ,troen:J-.;. sebe postaje drugi, postaje ni-
. ~ta ,drugQga u svom ~garanju. DI1.l!gQg iji identitet
Je zapravo s:pomao, i talkQ je i s.voj iizlgUibiQ, ali .koje-
g~ tatk:o malo. - Aa je jedva primetno - uva trag da
bl vmu se. bolje pncI.rtm.Q u zagdjaju.koji je ve, i iko-
naO?o, 1;>hz. Tak? sam ja ti kao to si ti ja, tvoje je
mOJe a JednaJko l suprotno, ja te poznajem Ikao i ti me-
ne, te se naslauje sa mnQm koliko i ja sa tobom u
~adosti tog sa..ivljava:nja - po-istoveivanja _ uza-
Jamnog .. Gde e se us'koro uliti, pomeati, pretOIpiti te
naglav~e prevr-ue matrice naih poslednjih prinuda.
. . . A;!l, :k~o se toga setiti alko je vatra billa tako jalka
ih 10~ivanJe tako nezadrivo da su unitili sve tragOIve?
Alko Je sve posta(l)o vatra i voda, :pa ne ostaje nita do
uareni b[jesak i curenje? :Alko je ar iDio tako dwbo!k
del j~ doveo v:cio za~o:aV'ljaiJ.ja. islkuenja-puta, jo' po-
. ~re~ u .nas~ srecmm .~anoslIDa? ~? ne ~ostoji .~_
sta vIse/od USijanog OgD.Jlsta neuhvatlJl!VQg .biJo kOlJE
sredstvima?' . '. '.
Osim, alko .taj ,centar nije oduvek .bio jednako od
~eda/ogledala (glace)? Zrcalo jedne lIIlaterije taIko tene
l tanane da se u sve umeala, uvukla. Uvek:. ve' !prisut-
ne u. s.vemu, ali ipalk nevidljive, neosetljive, ta1kva ka-
Jwa )es~ prema ..~Qprcanjima tako stranim svakoj od-
redIJ1,v0J. refllekslJl. I alko je sve ve bilo taiko intimno
s:pelkuJ.ar~Qvano, .da je ak i u' najdUIbljim ponorima
due jedno ogledalo i.ekivaJlo svoj odraz i svetJost.
Tako sam postala .tvoja sliJka (prema t.vojoJ Silici) u
ovom ni'tavmu koje jesam, a ti gleda moju u tvom
nedostatlku bia. Ona je ziva sa poleine' ogledala mo-
da sauvala bie - koje smOl mo~da biJi~ .koje emo
mo~da jo biti - pri sadanjoj propasti naeg privi-
enJa, ili nJegovom o1Jlcrivanju stranim S(peJkulacijania.
Tako sam ZIVO ogledalo (prema) tvom liJrU .lkao to si
448
.~'.~.-.-'
ti mom. Jedno/jedni (un(s), alko nita .ne pomuti ova
ogledala koja se meajuvu. istoti Srvoj~}a:MD.e~e. I ~o
jedno takoe ne premasuJe drugo veliinom l Ikvallt~
,tQm. Jer u Jednom bi se tada drugo (ikaQ) u beskonac-
nosti apsOI1bova!l.o. '
Kad. te posmatram u tajnosti svoje >>!due~<! to' gu-
bitalk tOlg S(pekularjzova.nja tada (ponovo). tr~((re)
Ciherche), pok.uavajui da (privede~ s'voJu >>pr~odu
!punoi njenog odsjaja. il Ikao Ito [ill s~iBog ~~ uka-
zao u oNaivaJIlju svog ,lica,' tako IIl:0Je tellOv.SlJ~ svet-
lau S1lave koja ga obasjava. lA mOJe su O~l bi..e do~
volj.no prodorne da ga gledaju .bez trf1PtanJa. v!BiJe ~I
~aljene da nisu I~il.e to je~?s!avno ()Iko >~duse k:QJe
pali 1llPravQ ono cemu se diVI/IStO iPo"smat~a (adumre)
ru- iz SIVoje prazne QI1bite. Uareno ogled.alo ikOje s~ u svo-
joj udu:bi.ni(jponovo) S(paj,: ((re)cOIl)ugue) .sa lrZvorom
svevlosti, da raSiPlamsa sve sto se !2lb:lNa u nJegovom?g~
nj-itu. Ostavlljajui tek pf1Peo, nl(pU: bez dUla, u sVOJOJ
paleoj zaslepljenosti. .
Tako ju je Bogstvorio da bi !blistala i. ~gar~a
u njeg{)lvoj elji. ,I alko s onu str~u tOig l2lgaranJa
On/ona traje, '101 je !Zato to On/ona. mJ~. ~o d~v Qbo-
atvanje tog ara, strast za tim ne(pnSVOJlVlID ognJ~st~n:,
svetJost usmerena prema praznini tog Qgledala l, !~,
njegovo mogue' ~.aJaJIlje, Ili, )er ISmo. ~a :- ,teO!losiki,.
teleoloki - !ZamIslih \kao. U!ZaJ~u p~vlacn?st ,OC~ 1
sina ti il:jUlbawi OIbUlZetih istIm grud;ma (d ~ sem <1Pns).
to je Sipasavalo lIIlu!karevu dusu od. njenog p01rr>u-
lIl~g 'gtl!bljenja u njoj. UlVajui jo s~oJu ,,?SoIbenost u
homo-mu!ko-uognome (ihommologue) l svoJ razum u
homo-mwoseksua1.nosti i(ib.ommosexualite). :Ali nee u
toj koncepciji-zaeu duha nai svoja najboanskija pre-
pravljivanja. Jer Bog prevazil~~ sV~1;lv pre~stavu, ma
koliko ona bila shematska u sVOJOJ pnblinostl ..
A moiJda je iOn U{PI'avo u ~jenom te1;u j~ ,viIe
UlPisao svoja I>>ih.tenja, ak i alko Je ona manje vesta da
ih ita, siromanija u jeziku, vie >~luclkast~. II SIV~m
kazivaJIlju, S(putanija jednim 'Vik~ ma~~nJa/e !kOjeg
je istorijSki uilnjen~ u~a:om, :p~iJk?V~J~ (u) S(pel~~
'latlV1Ilim planovima IStO JOJ paral~Ju z~IJu. alk., JOs..
u >~dUIi koja je !ponekad, u nekOj yr~ti" s~UailinOStl
,razuma, lia'Va ogromna dolbra o~.tavlJaJ~l Je u ne(po-
mavanju !krajnjih uivam:ja. VarljIVa ,dusa, u odnosu
prema telu i ikoja iIlee rzmati :- ti, sY0D?- !p0iI10.~0PJ.
UiZlcfua.nju :(r6eIevation), Q!1kJrOVe<D.Ju (revelatIon), Ilje -
da Ifi~a IboIl uvek ometa najvie dobro. IDa talIJ.aJIlost
i oset1jl1vQSt>>ftela u tome ([Jl[logo rzmaJe, da j~ rascep
29 Marksizrun u svetu 8-9 449
mu:karevqg srca greka, !pukotina u Ikojoj se Jjuibav
gulbi u raspravama Ikoje ieJbegavaju svaku,,)~duJbi.nu.
.Ali njen !put da saJkujpi i oivi to razasuto prostran"
stvo i :bez manja da je ,(na) zemlja(i),hie divJjiji i
<j]cru1Jniji nego ikad !bi ona IIIlqgla sebe samo da- s.vede
na ,)~dUI'll, auru Ito .udvaJa usva!kome nj~ov.(), naj-
intimnije tako sJclqpljeno nad ~a(r1za).cij:om svog
!porcicla. D()k jeOlIla jo !potpuna :tm1nasama selbi, i
ne razume sv~t koji je oikrufuje. Od koj~a moe sebe
da Il"azama, utoj lIlerazlilk:oVlIloj zaslepl:jenos:ti, samo
ikroz~vestan ibroj procepa. Preputajui se _'idruigima
teik poto je izvela to Qdvajanje od svih, i adsvojili
)>.navika, gde !pOnQV'o !poinje selbe da osea goi: bol
u ikojem pri!kuplja snage., iKoje se u!bmo egzaltuju u
jednom rprel1.tvanj'll moi ikoje e uiniti da je smatra-
ju OiPsecll:rutom. Osuena dalk1e od illeisikus:oih is,poved-
nika :iJ11 'Vido.VlIljaika. U~Ulti I:OO je Viide i uju !kalko
!pada na, zemlju zgromljena, Ikako se prevre, urJa, gUn-
a, jeca, gri, !koi i tone u udan san. S!ka.nda!lizova-
ni ili zaJbrilIluti pri !pomisli da se ona strailo udara,
da sebi zaJbada otrice u ta:1bu:h, i.zJgara da ibi ugasiJJ..a
vatru !poude, da ,gudi siVaju !kou, ras,paljujui i umi-
rujlJli u tim lkorajlIlostiI:p.a svoje us,pavane stri.stL ija
eiksplozija sJleuje onoga ko je tome svedok, i iko e,
sa a(polonijsk-OlIIl mudrou, rzaJkl:juiti da se Il"adi o. a~'
valsikim !poslovima Ida bi opet !potisnu.() :te Il"azjareno-
sti !koje ona me ne moe da obuzda. Skrivajui iJh illi .
pokazujui, rzavisno od trenutka. Hotei da salliva taj-
nu, a ne mogavi to !Uvek, ili ille jo, u tim :irzili.vima na-
silja ikoji je proimaju a rza kQje u seibi IIlije l'llIla!la. iKoji
je ,as !poikre6u, as je osta'VJ:jaju uruenu, bledu i, go-
,tO'Vo mrtvu. .Prostrtu, ponovo, (!po) ze:rD!lju(i). ll tami.
J o uvek ibez svesti.
Ali, jedan !i8Oig se ve pribmava IIljenim/tim ne-
svesticama. I da je svi !pro~lase za iludu, nije iVamo JVi-
<e, jer nju je 1;V11ad,ar sveta zapazio i UlbUldUie e !pra-
titi IIljenu samotnost. ISan !pun radosti, da' ibi POtOlIIl
qpet '11!Pala ill nova m:Ulenja. Jer Ikalko ne sumnjati u _si~
gurnost irz sO(pstvene nedostojnosti? Kalko .Ibi 1)>/BogiiriO-
gao da pokae Svoju velianstvenost i irasko u/iPrema
stvorenju talko SllaJbom i ~usnom ikao to je jedna. e-
na? Njoj tako esto poniavanoj !kojoj ak lIli j~dan
atom .njen sam ne Wgleda dru!kije od truJ.ei i rzaraze.
Otpaci, materije. Taiko e se O!lla poniavati jo, i sve
;vie, :da bi doivela tu [jUlbav koja joj je navodno na-
menjena i 'Vratiti se tim matanjima koja joj brane da
na lIlju oc1gO'Voci. Predajui se .najcr:-qpskijim. zaJdacima,
450
najsramnijim i najnetiostojlIlijim ponaanjima; ,da oja-
a ;prezir Ikoji imaju, ikoji alIla ima, prema sebi. :Ii 'mo-
. da da na dnu !p'Onora pronae svoju istotu. Tako e
~, !kraste; .gnoj di!eni ikad dru!gm a rpIl"mvaeni od
nje, biti 000 to e sprati ljagu' sa nje. Konano ista
jer se usudila ipOiIlavJjati do ,k.rajnosti tu odvratnost,
to gaenje tu straiho.tu u kojoj je'bNa i lIla ikoju se ona
ibi;].a mime'tiaki osudila. Cedna jer je iskUSNa najgore
!perverrzije; jer se prostituisaIla .u lIlajodv:ratnijim !pOstu!p-
cima, u najgadnijim eikstravagancijama. ,ISkupljena u
svojoj :bezewIenosti. U tom nitavilu, sada, IIljene pred-
stave, ulcljuujui tu !prammu. ddlbij~ja, ~ mal~~o?t
,due, neka sebes,poma. J tOJ ~bU!IlJenostl u kOJOJ Je
ona osta'VNa druge, one to nisu sposdbni da je dode
slede. iDa idu da VIDe.
l . alko je .<Bog jo uveik .voli, nju to je ponovo
doikazala s,vojulIlevrednost, to je zato to ona ipak po-
stoji 11iPrikos svemu to se o tome m:>e misHti. ,!er.lju-
bav prevazillazi sve vto se o nj?j ve<;:. I?-oglo recI .. l Jer
ju je ibar j~dan mll'Slk~ac. ~~vatI~ .~OJI Je ~ato u~J:rao u
strallIliJm mukama. Taj naJzensikIJI od svih mus.ka.raca,
Siln.
Kojeg ona ne prestaje .vie da posmatra u njego-
voj nagoti irzlQIenoj pogledima, u utrobi svog .devian
skog :mesa, u (bolnom prostiranju njegovog ras,petog
tela, u ranama od :lclilIlQva ikojima je proboden, u nje-
govoj napetosti, u njegovoj strasti i predanosti. Pre-
iplav.jena [julbaVllju za IIljega/selbe samu. Urzor koji joj,
u IIljegovom ll"as!peOu, otvara. put ka ~bavljenju 'Od pa-
da, gde je bila.
Znai, s:valka rana nije neprirznatlji,va, svaka pode-
roma nije sramotna? iRana ibi :mogla da hude sveta?
Ekstaze u toj s'laV!lloj raseikotini u ikojoj se ona siJclup~
ala kao u svom domu, gde se odmara/Jei ikao pri se-
bi/kod i!rue - a i Njemu je dobro u njoj. Kupajui
se u .knri za ikoju osea da kuilja, topla i proilavaju
a u svom darelji'Vom toku. l to to otikriva II d:oj bo_~
anSlkoj strasti, ona nema ni :volje, lIli .moi da isikae:
Konano s dO!J?Ultenjem da uti, skrivena od pogleda
, u intimIIlosti te iI'aiZID.ene, u kojoj ona (sebe) vif1~ ~9
to nee moi da kae. Gde ona ne .vidi ffita i Vl!dIc .
(P'Onovo) zatvorena/skrivajui tu :misteriju u
krije ~jubav smetena u njoj. Otlkrivajui se
ni ~elje. Taiko ti mene viJdi i ja VIDim telbe,. ""U:~"H-".k
vidilIIl kako te gledam, u toj .nemerlji'Voj cr:-~ ~~J~IIJ~i'
i~vor naeg zadiv.Ijenog razumevanja i nae.
l da bili selbe rzm.ala jedva mi je !potrebna .~-"j~.lU5a~-;
voljIIlo mi je :da posmatram .razjapljenost tvog .zaJju:blje-
nog tella. posve drUgi in~~~nt!. jo :Uj~~ Poma!l9 teo- .
rijski od me~e Il!e ~dalJuJe srrecl - ih~l !p~:)llOvo.il~e
aujui -'- WJvestaceno, usne te puJk.otme u kOJoJ se
!pre"POOIlajem, dirajui se !ponovo/ispravljajui se (re-
-toumant) u njoj (gotovo) iIlepOSr-ednO.
l <ll toj oaJ:"anoj virzijoi! mesta odakle se tiid, u samrt-
noj ekista2li, jedna munja je zapalila u meni usnuli ra-
zum. Opirui se svaLk.om ZlaIlju Ikoje u tom bezdanu ille
bi prOiIlalo svojimoj smisao. Sada ja IIljega/s~be ZIl,am,
i njega/se.be po:ma'Vajui, ja.njega/se.be volim, i nje-
ga/ sebe volei ja njega/sebe ,elim. I alko u vienju .i.z-
,bodenog tela SilIla !pijem radost o kojoj mi je n~mo
gue da kaem i jednu jedinu il"e, ne!ka se ]z toga ne
zalktlj.u:ouje prebnzo da se ja naslaujem njegovim pat-
njama. Ali, da hi lRe taJko i do te mere postad.a telo,
to je moglo rbiti samo zato da me u1ni (da'. postanem)
Bog 'll mom !Ilaj!Zad preIPoznatO!IIl/!prmatom ui:1Jku. Su-
Illovraena sada u sebe samu, a ne :vie /preseeoJ.a na
dva suprotna !ponora umienosti i !pada. Znajui od
sada, da se visina i du:bina meuSOlbno il"aaju (s~erifan
tent) - !procepljuju {s'enfentent) - jedna drugu u ibes-
kOiIla!IJ.ost/neod.reenost '(i!Il~de)f.iniment). J: to to je
jedna 'll drugoj i druga u mem, to malo mai, jer one
u mem raaju jedna drugu u svojim zanosima. Izvan
svakog (kao) sebe. * Nilkad slini, uvek novi. Nikad !pP-
[lovIjem niti !po!IloVlljivi u svojim oaranostLnia/otmica
ma (ravissement). Dakle, neizbrojivi u svom nabraja-
nju, jer su bez odredljive mere. J, osian tqga, veita
(i), jer tako newmer(a)ll1(i). !Misterija (mysItere) - his~
terizujem se - Gm'hystere) bez dd.redljivog !poetka i
kraja. Prismja od ':due same. iKri'Pta uzajamne. po-
dele bezdana :izmeu inje i Boga. Gde e ona morati
(ponovo) da sie da Ibi prOiIlala, !konano, S(pO'kojst:vo
iOldmo.r u sebi - Sogu. !Preolbraena u Njega krOlZ svo-
ju ljUlbav: tajna njihove cr:'amlene. U njoj ilID van nje
(sebe) jer u njenom uitku utroiba joj se otvara i rbez-
granino se prostire. JUtolilko vie u:daljena(i) od sebe
(nje) same ukoliko je ,vatra ibila dublje unutranja.
Ulkoliko je najsiki'ovitiji vrhu:nac .njene peine dodir-
nut. UtoHko 'Vie dailelka u svom zanosu i UIZ[lesena u
svoju duu, ukoliko je !pogoena 'll, 'llIllutranjost tog
jedvadue (ce rien d'ame) ikoja je ona.
Cudna raunica te spekuZa(riza)cije ene, koja u
svom ogledalu izgleda UlVek vraa jednoj transcen-
denciji. Koja udaJjuje onog koji se. !P'riibl1i~ava a otva~
* Hors de tout soi (comme) meme.
452
ra se (Za njega, stenje ~og ra2lcirvojenosti od onoga ikoji
je u svom !Zagrljaju najvie pritiska. Mi jo, ikoja IPri:
ziva strelu Ikoja e joj, !prOIbaJdajui je, istowemeno l
i'u!pati trbuh. I taUco, >>lBog e joj biti .najlbolji lju-
bavnik jer ju je odvoj!o od nje same sam~ rza to uda-
ljavanje Oid njenog uzltIka gide ona sebe/Njega !ponovo
nalazi. U Ibeskonalmosti, moJda, aili u spOikojstvu il"8iZ-
maJknutosti tajko iprojelktovane od/u njenom zadovolj-
stvu. Na jednom mestu je tako 'Prostranom dailcle da
m:u. clka)kvo irzJgnanstvo ne oduziana ~l.?bodu. Jo .dkru-
~en p.redstaJVama - biJe one metafonone - prafVllla. -
jo etilki onto-tedlolkim - ikoje ograniavaju,. OIdreu
jui jellga, njegovo prostira~je. II a~o se ona o~ ~>Bo:ga~{
ne osea sillovanom ak !Ill u svoJIm fantazrmma o Sl-
Ilovanj-q., to je !Zato' to on nije nilka!d ~~~io njen
(malkar) histeriaJn o:ngazam. (!POId)il"~evaJuCl S'VO [la-
~~ v ~
Uverena (ohralbrena) taiko ill saucesmstvo. tog sve-
mOlgUeg :partnera, ona/oni. iJg,r~-j~. se U1diyaran]a, da se
ponize, ali i da se :kiti I:l!latom 1 dlJamantlID.a, da s.e do-
diruiu, njue, sluaju, gledaju, da se raSlplamsava1u/gr-
le, da se jedu, !penetrkaju, zapClile, sa:gore, r~odnJe, ...
PoveIiljiva poput Igaluibice, ,osorna v~ao IkralJ:ca ,. ponos-
na iIIa Sovoju [laJgotu, ozarena ralddscU ~bog tlih '>),r~~
na. Njen boans,ki IdiuJgar neumor~. Je u tome ~a .Je
dbasirpa IkOmpilimenMmai ohralbren]lma 2lb~gnJenog
(auto) erotilZIDa , taiko ilZVanr.ec:!rio. lPo,?-~vo ~rdblJeno.g/lPro~
:naenog (.retrou(v)e). ,to Ispovednicl nece uvek ~redu
sretliivfun u[l::u)m sluati, !pogotovo alko im nedost~te;po
IZnavanie materije. Mi, ta mari, ona zona. da 'Vl~e [le
moe da se prevari i da joj je :dovoljno da Je '>~BOig vo-
H :da bi ivela, i u m r l a . .
I alko bi joj se prigovorilo da,~~udui d~ je Dobr?
u nioi, O[la ne treJba.yi,e ?a ga stlc~, o,?-a bl OO~OVOTI
la u svoioj ateleologllQDOStI da, za !IlJU, Jedno drugo ne
is'I{1ljuuje.
Platonova Uo't'8pa:
UesVvovanje, daJlcle, u takVim ~t:~?utima dbelea-
va iedno sta/I1i!te u ni.zu. ,zanos ('ll IVlzm) dru!gOiQ: ~et!i'
~e se kretarrie, hod, isonpljuje. Metoda sam~, k~la.}e
iOi zameniivala 'Out Ikoji treba !prei. !Ila Ikralu, lOOilSe.
I nema ;vie prelaza - tesnaca, IMa/I1aca, ikanaia, uspo:
na - i,zm.eau l1iDutra j sno1ia, spdlia i unutra. Dole 1
~ore. 'Apyn i t'~AO~. Eid:~sika i~tuiciia rastae ,posre-
dovanje, meanje, !posredmstvo 1\)110 ikog !put!i, .!potrebe
'453
 poluotvanmja jedne dijafragme odbija (Illegira) Iproboj
od jedne parafragme. Ona nastaje, upotpunosti,;u
neposrednosti VOI]O'tc;-a, Bez zakanjavanja, podeavanja,
bez OO1gana Ikoji odgaa j meni eikOlIlOmijU' lOO.vanja,
Ikoja Ibi se iz~dr8.'vala -sama -ll svojoj svemogu6noj - pro-
sve1Jljenosti. Oaranost/otmica privienja intro:;jekcije
speJlrulamog/ srpe:kWarne -intro-jekCi:je. B1lIIli!10 nevidlji-
vOlg 1m-etanja '11 Ikrugu, po UIIli'V'emamoj O:ribiti, osvetlje-
noj sa uvek istih taa'ka gledita, sa stanovita Oca. i oiblliik lopte, najsaVI1enije od svili. figura i naj slinije se-
ja ~dea!lna morfolOlgija iskljuuje svaiku.promenu, _Siva-
\ko !pretv8.'ranje Hi !podeavanje - irzJgleda Hi smisla, na
primer. [_ ozalkOlIljuje dallcle savreno 'Pr~agoavaIije nje-
govom h~gosu, :pris:vaj anje~njegove-rei/u-mjegovu-re.
:r<;a!d bi se moglo, ve sada, umai egzistenciji, !pri-
la!gOlditi se dovr.enju a!psolutnog rznanja. Ko.;e mela
svaJku ekstta!poHranu !pojedinainost u Operaciji Stpe!ku-
lis a!Ilj a. !Ne priznajui, otada, posdbno.st odra!Za i tavi-
e s!peJkularizirajue~ mehanmna, spelrulatilVolle maine-
rije, -taiko :uJclonjenih od odreenja, 'konflIkata, orpasno-
sti Old preureenja, manitpulisanja,' !pretapanja, >>'mi pri-
mer istorijsikih. USaJgla!enost sa Idis1rursom Oca -ila
sina tada ~nai odustajanje od !postojanja -niegove
slHke, n;ego.vog odraza, '>)<ni~ove ibio.-g;rafi;e. iAsimiU-
sanje {u) dgleJdaJla kojima je emi;uIig rve -uvek i:hra-
UlIlao efilkasnost: od svakOg !po;eJdinOg ~ aI1heHp Ide-
je, Iietpromen1iiv (de l'Iidee, fixe) 8.'li io i n'ii/hove ,~rae
- hi;era.I1hiia ikoja se uSlPinie DoIbru (Oca). Termini i sin-
talksa ideoJlol!i;e ibili bi. dal'ktle. jedanput !Zauve'k odre-
eni 11 njiho.vo; is!pra'WlOsti samoaJKo ie dua: ooQtled
.due. MQ oikjrenut u ;pravom SlID.erll. to irzislhr1e". narav-
illO. 'kanverv.i:;u itavog tela: (lid,lun'11 i ibezre7.ervnu
podlonost ihoanslkim 'Viziia.ma. TSAO:::. Ikonoono. -pono-
novo UlPisan u 'I)Inyn . Koia e. u iednom movom 'ureo-
kretanju, :ponovo obuhvatiti. materii'11, rporemetivi io
iednom surprotJnosti snd!ia!nie!-unutranie. Unu.tra.~nie(c
izl~i i dkruuje spoljanjecc iednom nevidljivoOm, 'ali i
neproiboinom 'lJaraifu-agmom. 'YO'TSpa: PIlatonova. ogl'ada-
-omota meta,fi~ike/ilTIetarfilZika. Kreui se uvek u kru-
gu, u smeru istog. Ekliptika >~drugOig tkoioi bi mu kru-
io naopako, dolallei da podsea na ra2'Jlilke j s/por.ove.1
>~Sooke, :potrebne da bi skandiiale fotoilogiku rooUlIli-
cu univeI1ZUID.a, odmeravaju6i mu vreme, aJi !pretei :Uvek
da poremete njegova harmonina kruenJa oko sredita.
Kretanje o.vog>~drugOtg, sr-eom, i sho~o ne!:pogreivo.m
boanskom .predvianjU, .deava.1a bi se samo:u unutra-
njosti sfere istoga- i omeena ,ti njenoj onbiti.2. Sudari
'Timej, 36, c.
2 Timej, 44, b-c.
454
koji se ne dogaaju nikad drugaije nego:';~ltiliJ~qfLha
iskoen nain i slue da potvrde opkoljarvanje- {qdr 'idm-
titeta Istog sa sOlbom. Bitak koji nece JaJko dozVoli'li efu.
bude iI~a!en (des~axer), -naroito u :ver.nosti fil6rofskoj
optici. . --_ .
Ova, .palk, da bi sauvatla integritet, JiJka Oca, oduzi-
ma onome 'toO joju univerrumu najvie lii, UipOtrdbu
svih ula, proi!lvoala drugosti. Njemu dajui naravno,
bi, lIl8.'jtf.inije uglaane vanjske rpoVI1ine.3 Okrenutoogle-
da!lo, talkoe, koje tako ne moOe :nita ni .da izgtllbi ni da
dolbije sPOlJa, !poto i inae wau njega neina nieg po-
to se ,unutar njega, i njime samim, illbiva sve ega . je Qn
tnpnilk i !J?OIkretaI. Auta:rihija, doputena sa dobrotom i
bez zav]s'ti, {)Id onOlg ikoji je od'llvelk - Boga Oca- ono-
me ko biu tei, to e rei, D~nita drugo do sam, usam-
ljen, obdaren vrlinom svoje .izulzetnosti da iburde u jedin-
stvu sa samim sOlbom, nemajui potrebu nilZaim dru-
gim; predmet spoznaje i IPrijateljstva prema samom s~
bi i ushien tim!C(4 Slep, uIk:dliiko se ne radi 'o kontempila-
ciji ideja. Gluv, osim da bi uo harmoorlju kretanja svo-
je due, Ikoja rallgovara samo. sa samom Solbom, ibez po-
moi, !potpore, bilo :kog drugog_ glasa.5 Misao. sadas,po~
soona da se tproe>~disITrur.sa, dijaloga. Auto-lofdko
utanje, II :kome dua sama sebi postavlja pitanja i_ s.a-
ma sebi daje <;lIdgovore.6 Osim toga, >>tpribavljaj:u:i S1'l-.
ma se/bi hranu, urzimajui je .j;z sopstvenih g:u!bita:ka.1.
Bez ruku, bez' nogu, o!igana n~podes~ za kretanje in-
tel:igenpije oj re:filekisije, ikoji fPI'e i1:rae kretanje u !k:rugu
po samom s~bi, sa \ladmavanj~ na istoIp. mestu i hes-
kOlIl8lno/neodreeno !PI191allei kroz iste take.8 CuvajuCj. .
se dodira sa. neikim stranim predm..~tom j bez ~o.gu,
da ne ibi mogao da id,e .prema OIIlol;Ile ,to g~ izv~ njega
privlai. Potpunost onQg iko.. je sebi .dov-poljan" sucJib:iiUt
kojoj se oseaju pozvane due to su se zaodeiiurl~, pri-
rodom ivueg ~oje je naj sposobnije .da slavi ~ogove.
Ova izurzetJna sudIbina je data polu ikoji e ~ n~tay:
ku biti naJZivan mukim {viril)9. Treba jo Ida '~e od
svog dvajnilka ljudsIkOlg, od sv~ en$og 'U!dvajanj~~~:
bavi vinuvi se Ika nebu u filozofsikom U!ZJletu, 'c'Im;j.'G.l
gla~ !prema onom jediJnom to. ,ima stv~ll.-.-~ten-
3 Timej, 33, b-d. " : ... ' i ' h'_TrMu -
Timej, 34, a-b. .: ;c:j')!'{r,\;l~~i
4
s Sofist, 263, e.
6 Teetet, 190, a.
7 Timej, 33, c.
B Timej, 34, a.
9 Timej, 41, e, 42, a.
 ciju: lldejama. Ne brinui se iZa {)(IlO to je dole, za rze-
maljske stvarnosti, ijiaJpetit .za oseanjima ,!povtlai
bezumlje i lIlepravdu i !preti da ga ibaci u jedan drugi
pol, mnOlgo udaljeniji ad Iboans!keljulbavi. !Pad: pret-
njom v.raanja u telo iene u asu ponoV'llog 'raail1ja,
iH u -telo ivotinje. Ona koja je najvie priwena. rzem-
lji, najunmjenija u more tI1Pi, !kanjena l2lb.ag svog ne~
:manja i >)lglU(pos-ti, naj;prezreni:ju sudbinu. iP.risi!ljena,
daJd.e, da provede svoj ~'Vot 'Il ,najIri!im stanitiima.10 Po-
novni rpad u najnie, lIlajmranije, ;poniavajue dUibi-
ne, dU!e onog oveka oooji 'Qbulde) 1zJgulbio svoje !perjeY
Zlbog lIledosta1!ka silclonosti rprema !Mudrosti, !hli !pomanj-
!kanja fi:lozoif.s!kOig oibrarzovanja, naraViD.o. Jer, istinski kri-
lata je jedino misao filozofa, rzJboig ikoje e Iga ruJ.ja O!p-
tuiti da je >~poremeenog duha. Mada, ikad je van se-
be, u del1irljumu, !berz s1llIlIIlje, !kald ;vie ne !gospodari so-
bom, !pre ibi 'se moiglo rei da je .>>O!psednut B~om.
. Ovaj '>>iB~~(uzee esto na sebe ~ice mladia, :to je
'Il ovoj eglZistenciji najlPrlIkladniji oorarz apsolutne lf1POte.
Taikve, oito, Ikakva je defin:isail1a u fhl.-ozafiji. Ne ilZlazi
se dad IZ traganja IZa istim. Talko e ~jubav nastojati
da se povee sa najslinijim. Poverzae se 's anim koja.
je mudracu najb.lii, iH za 'k:oj~a bi hteo Ida mu je naj-
b~: njegov 'drugi ....;.... mlai, rrl1}li, Sllai. !Njegov sin,
u i~vesnom smislu? Ova nallcl.on-ost imae !Za cilI.jda na-
ini voljenog to je mogue vie istovetnim sa onim. !ko-
ji voN; i to na ta!kav naCin da 1julba'ViI1ici ibudu !!dovede-
ni 'do !potjpUlIle slimosti,i .jednog 'sa drugim, i sa iBogom,
;k~a, moida, oni -Sllave12. Ljulbav e se, uostalom, !Ile-
osetno ,r8il2Jgoreti u 'Voljenom, jer e njegove oi ibiti rza-
vedene!bez njihovog ~aiI1ja, ne nasluUljui da u onome
koli ga voli on sam vidi sebe ikao II Q.Q)ledallul3. Tako,
dalkle, on je zaljubiljen. 1A1i. u ta? U svoj HIk? To ibli, !Za-
pravo, bilo irt~biti 1julbav. Za:divHeno .posmatranie Te-
rproduIk:cije se/be nije privilegija ~.iUJdslkih bia, ma, !bila
ona i mUlkarci. Ako im je ono 1 dozvolieno. -to ie .uvek
1P0sredstvom !Doibra, Oca. I ono to mHjeni!ka iJIJ.1 za-
i1i-ub1ienim, to je pog.led onOR stariieR, u !kome se stva-
ra nieQ!Ov liik, obasjana taka ~ledi{a oca Ucoii !bi se-
ibi/niemu nedostaiao i roretvarao se u UUJbav !prema se-
'bi samom. da se/da ga iniieidnak.im. '
Vrtoglavica svesti u :po;gledu onoga to ,ie Ikao takvu
. utemel iuie: identitet sa SO!bom. I ~de bi ,1edan Bog alk
imao ,potrebu da (si) stvori Univerzum - animiran, na-
lO Timej, 90, e, 91, 92.
II Pedar, 246, d.
12 Pedar, 253, c.
13 Pedar, 255, d.
456
ravno, !krunim kretanjem -da'ibi !podra:vao)svoju.t~sa:~
mo)spoznaju. Izlaz {iz) sebe, iz Bivka, ~oji{si}'['epraau~'
kuje, u svojoj plemenitosti, jednake rpotomke, da= ibi~se
u njima ogledao. Doraeni, Uitivi, dQlbrouspelj;:aIi hez
oiju. Pogled uvek ostaje svojstvo oca. Kroz njegov po-
gled sve !postaje (0!Il). Ta'koe i sin i njegova !ljUlbav.
I alko je vI1hunac elje da se otac i 'sin,mudrac<c i
nj~ov milljeni:k podjednallro vole, to e rei da (se)
jedan drugom daju onu metu gde zatajava njihovo !poz-
navanje (sebe), oni eT2'.lbQg tog ponosa biti preneti ,u
drug[ svet. ,Preneti na svojim ,krilima, \ponovo operja-
dim, s onu strail1U !IlebeskOlg svoda, da bi zajedno posma-
trali :Meje - ija je stvarnost - >>ikoja je, lZapravo, bez
boje, oblika, lIleOlpi!plji'Va14 - ta!kva da zahteva iskaka-
nje !pogleda irt oIlbite: jer, to je ilZvor svekoli!ke svetlo-
s-ti. Ideal i.zmice smrtnilku, ma ibio on i !Za~jUlbljen. Jer,
ikad bi svalOO od Jj.ubav.niJka mOlgao lZatpravo da se vidi
u !drugom, veita sutina Ideja ibi ibiJa u O!pasnosti da
. se suvie oigledno svede na traienje privida, <dohra-
. vanje !prikazivanja. A to Otac ne moe da trai pod pret-
njom guJbl1enja nunosti svog rpostojail1jalilZ~bivanja (ex-
-sistance). ,PojaViljivanje ivog ibia :van sred:ilIl.e u ikojoj
n~restano !postaje, uJklj'1.1ujui 1 zailjuJbljenog, ~s~aru
je se jedino eks-stazom. U Bogu. Svalko (svakI-ledan,
chaque un) progresivno dosee istotu svog bia (de son
Q,')etre) jed:ino irzlaenjem .tz sebe i naroito .iz ove grob-
nice koju nosimo sa sobom i koju nazivamo telom, oko-
vani njom onoliko ikoliko je 10 ostriga svojom ikolj-
lk:om15.
Tako e iVoljeni -to hiti samo onim to odrdava
dd iboansJke .svetlosti, ije je mukarac vernije ogledalo
od ene ili neke druge ivotinje. Ove, u odnosu na Bes-
mrtIIle, pripadaju veoma dalekim .generacijama, ;pa ak,
strogo UlZevi, vie i nisu ni u Ikakvom srodstvu: njih
su:, za vreme drugog illi treeg i!Vo'ta, izrodili ljudi koji
su ne2lIlail1jem i malolborojnim vrlinama zasIruili takav
!pad. One su, daJde, kao takve, strane rzama.si}i Demijur-
ga u Ikoga se, ;predobrog, ne moe sumnjati da je od-
luio oo egzistelllZiji ivih bia pailin u nemHost eJbog to-
ga Ito se od Njega .rarzlikuju. - Smrtne :prO'kreacije ~~
{)(Ile, i njihova e elja ShOrulO tome i u skiladu s nll-
hovom 'Prirodom biti, pre s'vega, da se pare ikaJko bi
ra:ale. Za nJih je jedini nain da se ponovo uspnu u
hijeraI1hiju .>~bivstvujuih to da, :1wlilko je u njihovoj
moi, preOlbrarze svoju glupost, !pOremeenu sillovitost
14 Fedar, 247, c.
15 Pedar, 250, c.
457
s~bjih osea:nja u inteligenciju i razum, s-nadom da e
taJko ponovo postati. ono to su :bile -u svom (prvOlbit-
nom stanju: mukarci.
Nije, ,dallcle, ni do'bro, ni (pravedno, da se ZIV mu-
karac udalji od zalJuJbljenog traganja za sopstvenim
li/kom, priseajui se ipak da je njegov prototip Otac
(u Ocu). I od niih vrsta i rodova on e okrenuti 'svoj
tropizani, i naroito 's'voj pogleid, taj veonia: sku;pocOOi
dar .koji mu je ud~ljen, organ najsliniji organu du~
e, .kad bi se maJkar ,mallo !prevrnuo/ulio (re(n}verse)' ka
Unutranjosti. On e -se smestiti na naj.veoj moguoj
visini na njegovom telu, jer na vrh~ ovoga' stanuje
. onaj ,demon 'to ga je iBog nameniosvakom od mUka-
raca pri ,pr:v.om roenju. >>iBoans.ka ibiljka ija' je ~a duje u sv-om usponu a da pri tom ne IZapa!dne ;u anar-
va Ikao \koren. J'rivren(a) je IZa nebo ,sa Ikoga prima
svoj ,boanski princip, uSjpravljujui :2lbog 'teUIZlazee
privlaooosti IZa svoj:im porelclom itavo telo.16 Koje e
podneti sve vrste prevrtanja i ponovo e stati na &vo-
je noge, na primer, ako se on n~ !pO'kori !kretanju ove
U!Zvi'ene erekcije. A ovaj tip zemalj&kog gilbanja mo-
ra ,da se prejpusti enama i ivotinjama, obdarenim sa
dve iF etiri noge, zavisno od 'st~ena njihove imbecil-
nosti. ,Podujpirai 'lroji zamenjuju otmenije naine prevo-
za17: vertikalan USipOll i krunu revoluciju. Ova e po-
d'lllpreti napreda.k onoj seanjem na ono to se desno
kald je sam nebesJki svod bio probijen, kad je taj omo-
ta, jo na neki materijalaJn, majiinski, bio povi-eden.
Uzvi!ena sU!dbina BesIIlI1tmh 'koji idu i dolaze sa jedne
.i druge strane tog 'POSIlednjeg zilda, bez umora i iJkaikve
patnje. Hodajui po neogranienom Polju, Istine, u po-
tra1Zli za fuanom !Za to lkrila10 ;perje, Ikoje daje tnjdhOiVoj
idui tako SaJW1enu [alkoU. 18
to se tie drugih iv.fll bia - baranih mUJkih
- .ona, obUJZeta vatJ;"enom eljom da osvoje visine, na-
stoje da proture svoju glavu s onu stranu iboa;nske
pregrade. :podifui je, pa je jpOnovo uvlaei. AH, sna-
no uiJbuenje 'ZJbog onog to :ih tamo vue ini da u ha-
osu tQg prdboja uspevaju da nazru samo neke od rea-
11teta <koji se tu mogu dostii. Jo nemoni da SiPo'koj-
no slede svoj uspon, oni su pre poneseni. ZlbIda.qjdola. To-
nu. GalZei jedni druge :nogama, gurajui se, svaik:i na-
stojei da izJbije na'Pred. Oruda !krajnja !pometnja, bor-
be, ,preznojavanje. Cinjenica je, ta'koe, da se nekivra-
aju osakaeni i!Z tog juria, da mnotvo drugih tamo
16 Timej, 90, a.
17 Timej, 91, d - 92 a.
l. Fedar, 243, b-c.
458
gUibi ili ibar unitava !perje i da &vi, malaksaliodumo-
ra, ponovo sHaze a da nisu :inicirani u !posmatranju
stvarnosvi.19 Obeshrabreni, mnogi e &e. otada zadovolji-
ti lanim slilkama. i utvarama, .aJi ne i oni najbolji, iko-
JI ce !ponovo ipotk:uati najv}e isikuenje20 pOto su
usarvriJi svoje znanje. TaJko ga oni vie nee ~ranja
vati na pojedinanim i ulnim stvarima, jer ibi tada
njihova nauka IMla podtoma >l\Postajanju, a ,znanja bi
im !bila podlona promeni pr~dmeta. Oni ta!koe rizi-
,kuju da ;pomea:ju ono 'ua se,za sada, lI1a!Ziva bie (e1lre) ,
sa sutinom {essence) svojstvenom svim kopijama te
vrste21 , jedino:m koja, nepromenljtva, vredi. da zadri
panju :do !kraja budUi da dOputa oveku da napre-
Wne !pokrete oseanja. T~ve su ivotinje sa Iiks-'Jlo-
gama, koje neprestano i nekontrolisano tre. Ono :to
ih drli stalno prikovane IZa !povrinu zemJ.je ili ih 'aik
vraa njenim !duibinama, .illi onm morskim. Kao rt:emelj
koji vodi ido guiblljenja tlla po!d nogama, i uostalom nji-
hoviJh udova. Gi!bajui se tamo-amo, lieni svalke osno-
ve, 'bez !pouzdanOlg sredstva ,za povrataJk istim taka
ma. Cak 1oli!ko da su zaboraviJi !poslednje !geometrij-
ske oznake <koje bi im omOlguile da se orijenHu i ne
lutaju ibeskrajno.
Tuna je sUldbina onog lroji ibi zanemario posao
seanja na ,:Meje, ime je uvelk ugroen smrtniik, !Zlbog
r~liitosti njegove due i kara'ktera, jednako neistog,
od ,ivih Ibia ikoja ga okruujU. !Zato je neQphOldno za nje-
govu sreu da se, to se tie te idU!e, ona trudi da se odr-
i tl najviem delu, .tj. bes:mrtnom, .koji stoluje u gla-
vi, o.dvojena od onog ramrallji:vog i strastvenog Ipre-
vlakomwankom ikoju ini. vrat, da ibi boans1ci iprin-
ciJp, biosaoovan Old svaJke ljage, Old svakog meanja
nedolinog :njegovoj sutini. .Mi, poto njegov poloaj
zahteva po1lpUJllost i 'Uestvovanje, takoe i u smrtnom
delu due, neka, vo se oVOig tiie, on taJkoe ostane u
njenoj najuzvienijoj polovini jJi onoj Ikoja se nalazi iz-
nad dijafragme, 1zolovana od najibestija1nije, koja je sme-
tena u ,donjem .delu stomaJka, jednim zidom sIlinim
onome koji T~dvaja sta.n mu!ikaraca od stana ena22
Ova srednja funkcija dUJe je neitZlbena utoliko to
ona tI1Pi -od nastanka dobrog, kao i loeg. !Mesto mea-
nja ilZmeu jednog i drugog, kod nekog 1U!bistvujueg,
19 Fedar, 248, a-b.
20 Fedar, 247, b.
21 Fedar, 247, d-e.
22 Timej, 69, d--.:.e, 70, a.
459
-1roje, ~stvoreno; ne moe ibiti . salglasno modelu 8a>solut-
ne::ilnte1.igi!b.iIDosti. MOra jOl da \pol1ma da mu se pri-
blii, da ne lbi \prqpao u nMe' \pxedele. J,. naroito sta-
viti onu rezervu !ara, vatre njegove '!posredne 'dU!e
u slu2lbu traganja za Iboa:nskoin svetlou. Plamenovi
bez !kojdh nijedan Bcdp.wv ne moe nita, a naroito':da
dos~grr:te bilo Ita od onog to !eli: .da Uipozna Forme i
v
da i!h~~nasa. Nara~o! one e morati da .se pre()bra-
,ze II V'1JZ'IJe, prosvetljenja :kojarasvetljavaju a da ne
op~. ,I da Ibi se tu dos,pelo --:- a ida !bi se uarilo
na 'lD.strum~tu .kaoto je telo23 - treba t i prvo
vr~me . upravItI pogled Illa lepe deake, koji ovde dole
!IlaJib~IJ~ o~aa~~ju Lepotu. Ali e usko.ro sam'O u nji-
~ovoJ mteI.iJgencIJI mudrac da trai svoje dolbro, idui
cak. ~otle .4a z~emari njiliovu/svoju spoljanjost, taj
>>IPrlV'l!d .k~Jl :r.rati sva!kog od nas i ';kroji je samo bez-
umna lffiltacIJa svog modela24 Bez sumnje,s1.iJka ibi
mogla Ida ostvari ,ie;vesno savrenstvo i ,aJko, kod mu-
karaca, lep 'karakter dUie susretne s,poljanjost ije se
~rte s~au i odgovaraju ovom karakteru, po1Jo uestvu
JU u Istom modelu, nije li to najlepi prJzor koji mo-
e da se 'Vidi?2S !Ljubav onda, ibez Qpasnosti od zastra-
njivanja~ ~oe sebi da da. maiha. Ona raspaJlj.uje 'P0-
srnat:anJe Ldeala. Istog. Ah, 'Ovakav susret je redatk.
Da .bl se sauvao Old svakog raalOiM'anja, svakog d~Hu
zionisanja, :bolje je \pri-Maniti se neposredno onome to
bolje Old svega, garantuje 'Pravo saznanje: illpozna'Vanj~
samog sebe {soi {comme) meme), t.raenje identiteta
sa samim sobom.
Jedino se vole, zEItpravo, oni ikoji su nestllPljivi da
'Pronalaze Qpet i uve!k isto. il, da bi to inili; ne treba
da 'se okreu ne!kom drugom delu oveka :ili neikom
predmetu da Ibi usmeri[i svoje traganje; osim prema
on0I?-~. istome u emu .(se) vide sami sebe: tom ogleda-
lu VlZlJe u ikome mogu da se ogledaju u, .istom, 'Pogle-
du drugog, Qpaajui istovremeno njihov !pOIgled i njih
san;te.26 AH 'Ov~ slika (sam~ sebe) u zenici oka uvek je
zaVIsna, od KOPI] . To IZlIlaCI, opet od jedne mlade de-
vOJ ke, ~lade device, ili lutke. To je daikJle nepotpuna
shka ikOja !Tle moe da zadovolji onoga !ko hoe da zna
Sye. I taj dvojnik mlllkarca, !to (mu) predstaVIlja ta
KOPI] , ne treba da se na njemu previe zadrli. Odve
ograniena sipekul.a(riza)cija ikoja se tie .samo jednog' or-
23 Fedon, 99, b.
24 Zakoni, XII, 959, b.
25 Drava, III, 402, d.
2. Alkibijad, 132, d-e, 133, a.
460
gana, koji je, iako je primeran, jo uvek suvie materni~
..tri .'lmaFnclel) Ikad je ~~o shvaen .. ReUek.sija {o se!bi)
.koJa bI se samo na njega oslanjala !pretila bi zaista da
zaboravi one naj vaJrn.j e: !pogled. dme. Za!kJ:liven .u tom
privienjultim. privienjem !pred- kojim tre!ba znati rza-
tvori~ oi, s,pUtanjem !pararragme onog lk.ap.ka, da se
ne .bI !pOCl!l.eglO posebnej dr~i tog/njenog ilzgI.ed.a. Cal.k
i ako se radi o (pogledu mladia. .. Preteratl u onome
sto Ivas u njenim otima priVIlai dovodi Ivas .d.otle !pc>ne-
.kad .da utpneteu ;veoma neverna ogleda:1a, suvilse male
ledena/ staklena r(glaces), jasan r~um.l stoga radije od
due :koja je ve obrazovana 'i !potvrena ill dobrom
smislu (~dravom rarzumu), due illozofa, na primer, tre-
!ba tr~ti !Zalog o samavanju sebe, a ~ecifini:je od one
ta~.ke rte dllJ:.e \koja je sedi\te misli istoga/same misli,
naJadek.vatniJeg (samo)saznanja. Znai zenica oka jeza
pogled ona taka vizije !prema k.ojoj se treba ravnati
da Ibise opaalo iste, da bi se sebe videlo? Irza ovog
r.as,pozn.avanja, jo uvek. osetnQg, treba da!Icle od .onog
dela ~ojQ je najidentiniji sopstvenosti due {au soi-me-
me .de Il'~e) .traiti svoje dobro, od onog .koji (se) naj-
bolJe ;refleilrtuje, tj. od najiboanskijeg. Jer,' taj identi-
tet sa samim sobom dua ponovo pronaJ.arci u!prav:o
rUsagla:avajui se sa iboans.lcim principom, uestvuju
i u .atriJbutNna onoga koji od vajkada beskonano/ne
odreeno poznaje samog setbe u potpU!D.oj providnosti
(transparence) sebi samome. Ogledalo jasnije, istije,
blistavije svetlou od svih on1b. 'to ve su postali l(\pre- '
ma njegovom ;lilru) njegov hl.27 Ogledalo netdodirnuto
za sva!ki odraz, kao jedna zenica - KOPI] - rairena
na celo v~dno pooje, i :koja se sama spekulie. Ne odra-
avajui nita (drugo do) svoju sqpstvenu prazninu,
?tvor ~z ikojli se motri. Koja, naravno, nije. viie jedan,
mae bl' postojala opaSrllost da bude as vei, as ma-
nji. Postajanje nemogue Boanskog pogleda lkeji, ila
uve!k veoma viso~o, gleda na. sve i celinu u iste vreme,
natikriJ.jujui runiveliZUID svojom uzvienou. PersiPekti-
va kojoj ne moe da se opazi, ni izraU!D.a, Illi pojmi
ispusni procep. !Neodreeno iPoma'knut VI1b.unac .lkonver-
gencije s.vih vertikala. !Najvia erekcija to nadmauje
svaki horizont i iji e pegled, najotriji, najpr:odorni-
ji, ibiti uvek nemoan da proceni UQJ.adne Uig11.ove, Uihva-
en u svetu vidljivog, a ne OIbUihvatajui totalitet taa
Ika gledanja i njihovu harmoninu oI1ganizova!Ilost.
ledino boanska vizija nema ostatka (est s~spas
sm, o.k:ruuj'Uli Sve, Itako da nijedna rzatamnjenostne
ZI Alkibijad, 133, b-c.
461-
 opstaje. Sve1:ilosti Ikojoj se nita !Ile suprotstaV1lja, koja
prelazi sve mee, svaku parafragmu, pr{)Ctire svuda, ne
skreui. Uvetk identina samoj sebi u svojoj ispravno-
sti. :Ne dOjputajui nijednom ogledalu rla je prelomi,
jer od svili ona (se) oduve!k zna {kao) Dno Ikoje :ima
naJvie moi. p.osmatra sebe. Qkad) onotd je u stvar-
nosti naj.svetlije28 DOIbro, strano svakoj senciinadvisu-
jui i Sunce samo, kojemu nijedna .zv~danilkad nee
zasl~iti vidovitost (la dlairvoyance), van sfere njihoVih
oubita koje pr~lavJjuje, Qbrumljuju'i Svej Ikoje se ocre
e u (prostoru njegovog polja. tP~led kojeg ille ogra!ni-
ava nijedan o:ngan, pa ak ni esencija. Nema ni slepe
mDlje, makar ova predstaVIljala i.z8iborav. Jer iBog je
sad sve ,to je Ibi(l)o i to e 'hiti. Ova su ;vremena na-
staja:nja !Ilepri:klarlnaza anaH.ziranje nj~ovog !prisustva,
bez prednjeg i .zadnjeg, prethodnog. ilkasnijeg.. Bitak
nema nieg iza sebe do sebe sama kao ni neeg illasu~
.prot sebi prema emu ibi morao da se protee, Sve je
On, u Njemu. 'ApX~ i Te1.o~. il alko on (sebi) seje seme
svetlosti, istine, to je tZlbog vilka dOlbrote. To izviranje
za Njega nije numo. Osim, mooda, nekog v.ika Dobra,
:koje Gga) eli sl1nog sa Njim. PrfWlavljujuli Univer-
zum svojim posvuda rasutim klicama, ne tI1pei pri tom
nEkakav guibitak, niti se u tome obogaujui. IUvek jed-
nak samom sebi. Najvii i svemogui. Apsolutni model
suvereniteta koji trebao.ponaati :pod pretnjom tpada u
nia stanja.
Tako svako :>~bivstvujrue u svom >~ibiu moe sa- nost, istinitost, iako one imaju snagu zaJkona, veoma
mo da p~llia da oponaa :Boga, da ga kopka bolje .
ili gore, nemajui drugog saV:I"oostva na \koje- da se 'Os-
loni. Sav je UnivemUID, u svojoj sutini, usaglaen sa
boaIislkim projekcijama. Bez ~olja!njosti, .alk i one
.pOiZadi, Ikoja bi se kzJdv:ojil.a iz njegovih :namer~. Opseg
nad-nebeskog pogledal trudna od nad-nebeskog pogleda
(Enceinte d'un regard supra-celeste), gde se sve u krug
ikree, mea se ikasnije sa !preanjim, budunost sa
p:rolou, pre1lhod:no sa !potonJim, sve u harmoninim
oIbujmljivanjima. !A.uta:rthinost ovog kretanja uvek je
z:nak da je neiki boanski !princip na delu. Samostalan,
s'amo-pokretljiv trqpizam, oIbeleje svemoi koja bi da
ulVUie u svoj krug sve to bi njemu :nasuprot moglo
jo da mu (se) ru/kIloni, a svaJki UlZrOlk drugde illego u sebi
mogao bi da skrene 'Vladajui ekonQmiju/od V11.adajue
eikonomije. Beslkrajno gravitirajui oklQ svoje ose, opi-
sujui oIibitu ija je unutranjost oduvek sainjena od
samih 'nasuprot, buduih ili prolih. Ono to nilkad
28 Drava, VII, 518, c.
462
nee biti U)Zeto II oIbzir,.pruazano,. prikazivo, bie pre
izbaenO' u spoljanjosti ove sfere. Iza dekora, upotretb-
ljivog jedino zalboansike zrake, prodirui; na izvestan
nain, rektalno u parafraJgDlu lOmot Sve~ga). Koje, to
se njega tie,ne zna za svoja Jea, kao to budui da'
je jo uvek ose1Jljivo, ono nije/Sipos'OIbnoda se licem u
lice suoi sa vizijom Dobra.
*
. Oponaanje seuzdle i pro&juje, ali neirzJbeno, os-
taje u scenografiji istoga. Stoga su arDbnjaci, pedagozi
i !profesori filozofije, DemijUI1g ili BQg.()tac, uvek u po-
!loaju uz-micanja {re-cu.). Jedini !koji imaju neko gle"
dirte o .pozadiJniitZadnjicilS:tvarl. Sto :se porile u oevid
nO'sti za koju oni tvrde da (se) jedino zanimaju. Pro-
jelktujui je na nalije peine;. platna, due, ekrane za
predstave koje nrkaiko ne treba prevrnuti. Retrove:rzi-
ja rzabrailjena prizoru ;zamaskirana u krWmosti :naJ>re-
dovanja, .procesa, za ikoju e se verovati da joj je on
okrenuo nalije na :pravu stranu i tako O'moguio po-
smatranje u pravom smeru. To je IkaleidoskQPska var-
ka iz ikoje je za svagda izostavljen onaj nevidljivi, !Bog.
SIkriven iza svega onoga to malo ikoje bi'Vstvujue za
s'Vog hrota moe da Igleda. Temelj umalkao svakoj mi-
ji ali !koji se nudi intuiciji, beskrajno daleko, ispred i
gore, u svojoj Lepoti i teoldkoj Dobroti. Ciju je stvar-
teko, za smI'ltnika, da shvati i pogotovo da je dokae.
Podeava do/bar poredak svemira, stvorenQg uostaIlom .
po njegovom Uku. Sve to u stvarnosti postoji, aiina
Njega. Ono Ito .se. od njega udallj'8!va bie !Ilal(>uteno
---..:. bar ;za neko vreme - dUJbinama ;zemlje, mora. Tako
se Dn millazi u prisustvu samos'Vojih ]jdeja, to ne zna-
i da e se ,podjednako prepoonati u sValkoj (svakom).
To to je svako (svalka) na neki nain njegov odraz, ne
islkljuuje hijerarihiju u stUipnjevitDm reali.zovanju sebe,
stepene ifilijacije, potomstva. SlIOena mrea odnosa u
ikojoj se u.'kl1taju generacije da bi odredile taan obHk
svakog jednog (svake) ~de chaque un(e). Taj trik-traJk
komad. reira Kralj, kaJko ibi se igra dobro odvijala na
jedinom mestu kIQje joj odgovara, odreen jednom lla-
uvdk, jer Bog niJkad nee n.arpustiti mesto oda!k1e On njili
gleda29 Visost 'koju vie. nita Ille moe da u:zJbudi, koja
je dbgrlila Sve, do venosti.
19 Zakoni, X, 903, d-e.
463
 Ali ne treba !li. jo tvrrliti za te r<1Produ:kcije. Njega
samog, budui da su uvek na istom mestu - bar za
i'Vota - da su takoe uvek na prvoj stl'ani u ravni/ pla-
nu Univemuma? I bez mogueg D.aI1ija? Da se planovi
Demijurga :ne mogu iz.enurti? Inae bi 1P0stojalla opas-
nost da se !pokae kako ono to je On stvorio po svojoj
slici ima i drugo :lic~. MoMa je to zadnjica/nalije? To
to mora da ostane tajna Boga. Koji se, ukoliko se o
tome neto .maJo zna uvek. (re)proou.lruje, uvek (se) pro-
jektuje, samo !prema napred, a osim toga zahteva, u svo-
joj bI1E za meru, da Illjegovi odrazi ne mogu da se
Oikrenu naglavce. Bila bi to krajnja pometnja Ikada bi
se i80g ugledao preokrenut, guJbei takt> TI<1Promenljivo
:manje ikad je ou pitanju poloaj levice i desmce. Izgwb-
ljen je ou svojimJtim geometrijskim r<1Perima neophod-
mm za dobar hod sveta, razlikovanju i (podreivanju
Jednog i DrugOlg, na (primer. Za Ikoje je beskorisno
podseati da se jedan od .nji!h kree uvek. u istom,
dalk!le i iS(pravnom, smeru, dok se drugi suprotsta'VIljaju
toj strogosti i pravi joj senku. 1Ali, ti !pravci idobri i
)>'IOli d1Wnici su desnog i levog (naroito) Demijurga30
A :kad bi se desd!lo dase pomeaju, odnosno preO-
krenu ...
Ali, ko zna nisu li oni takvi oduvek? ta alko Bog
ne rma ono to spelrulaJ(riza)cija duguje inverziji? MoMa
jOl ne poznaje IProjektivne .mehanizme svojih p.redsta-
va. Zatoen je u polje samo sqpstvenog pogleda, bez
.mogue analize sOjpstvene perS(pektive, 'koja, bez obrzira
Ik()lliko varzrluasta i ()Ihola ibila, nije nita manje pod-
loma efektima planiranja nerelemm sferinim ,karak-
terom dotinilh povrina. I alko je On taj koji se jo
uvek !prikazuje na njima, one moraju da ga refileJktuju,
da bar n~de bude posredi Oglledalo u ikojem se -stvara
njegova slika. To jeo.no to Bog nee. Dali rzJbog stra-
ha od obrtanjalruenja njegove moi? Ili 7lbog menja-
nja u nekom drugom !p.ogledu, ikoj~ ,moe da i~a.zove ne-
ki ,drugi pogled? 1A. mo7Jda i oid ne(predvkiJ.jivitb. i neiiz-
brojim !pramena njegovog Bia !pQdlonog nastajanju u
igri ogledai1a?
'I Da bi saiuvao istovetnost sa samim sOlbom ne pre-
ostaje mu ni<ta drugo nego da pribegne dvostrukom
,I, ogledalu: drugo e uS(praviti sliku koju !alje prvo, sup-
stitut za mformacij'll. to je daje oko drugoga, taiko pIj-
svoj eno. Tako bi boansko predstavljanje prolaIllhlo kroz
dvostruku spekularizaciju, udvajanje' s.pekularizacije?
!Kopija kopije bila ibi implicirana (u) trajnosti Boga,
30 Timej, 36, c. 43~ e, 44, a.
464
kroz njegovo jedinstvo, njegovu jednostarvnost. Njegovu
samo,do:voljnost. Kroz ras-cei.P (ex-s~e).to :i:J.ijec1na ras~
:prava nee moi da qpovrgne, jer optiJka - OIlla ideal-
na - drugog ve je intervenisala u definiciji Istog. Bog
bi se, onda, dva puta pretvarao (kao) isti da bi osigu-
rao nepromenljivost sVOlg odraza. Da li je privid (nje-
gova) stvarnost? Prva reprodUikcija )~bu:dui ve u ogle-
da[u. Ali, sUiprotno slikaru i pesni'1ru, koji izvtlae zado-
volJstvo i slavu .i2; ove !per-vertirajue igre, hoanski po-
reda:k trai da stvari ibudu 'Vraene na pravu stranu,
ponavljajui OIbmanu, oIbnavljajui operaciju preOikre-
tanja slike. Ulklanjajui tako ihiipoteku spaku:lativnog,
ibarem Ikad Aipsoluta. On uva, samo za sebe, tlclju mi-
sterije: svoju ogledalnu, smrznutu hysteru, u kojoj sam
sebe zainje, istinski istovetan sa samim sobom, proiz-
vodei se dva puta, barem. Elks-staza jedne (primitivne ~
scene u ;kojoj e dva spojena odraza 'istoga roditi Bie
Salno. Snoaj kona:no :i!dea[an, zatien Old avatara svih
promena a jjpaik beslkona:no/neoldreeno mnogostruk.
Jer, kald je. jednom pronaen U!J?adni ugao dva [()Ikusa,
taOke sa:biranja gde se svetJlosni zraci lDIT1oe, ikad je
jednom stvoren taj spekulativni himen tgde, as ikao
isti as kao drugi (istoga) on saibira i ujedinjuje. dva
lica svog bia, on moe neogranieno da !pOIla.vlja rad-
nje Sebe. Samd.g. Moe. sebe ~amiljati pod svim. obli
jima a da .nijedno od njih ne hude ~dvojivo. iz celine.
Razliite mete na .Istome koJi, da ibi se SlPCX?llao s jed-
nog kraja na drugi, uJk:ljuujui sve svoje kvalitete, nije
ipOld!loan nikalfuvoj promeni i ne trelba ni na koji nain
da -se !kree. Bilo mu je dovoljno. da !pokrene u krug
oko sebe taj znalaki izraunat mehanizam, a. on da os-
tane seibi identian u sreditu sfere koju taiko !projek-
tuje: svog .kruga (svetil1tta) od (og)[edaQla) (son ence-
inte de gla:ces).
Ostvarenje ovog speculuma, ralanjivog na svoj-
stva Oca, !postavlja problem samo za neko jo mate-
rijalno bivstvujue, :koje zauzima neko mesto i ivi u
jednoj XciJpcr. . To nije sluaj sa Bogom, prisutnim svug-
de, koji ne. in-sistira nigde. Posv;udanjost boansike-
svetlosti ikoja se, tamo Igde ibi normaJlno ibila senka,
odraava' u drugom ogledalu,koje je vraa !prvom. I
tako redom, ibeskonano. Opisujui loptu u !kojoj se
zraci .ras1paju ,i silrupljaju, bez gulbitka, ali i bez hesko-
risnog poara, jer se oni ne Ikoncentriu u aritu jed-
nog jedinog soiva, osimaiko nisu po!brojani u iboan- .
sIru p()lgledu. Ekonomija vldovitosti koja ,se niJkad ne
preputa jednoj jedinoJ refleksiji i koja, time to um-
naa take gledita, ove .rM:rauje ou sveukupnosti svog
30 Marksizam u svetu 8-9 465
sveznanja, vodei rauna da prenaglaenost obrisa SVa-
kog od njih ne stvori mrak u ravnotei i harmoniji ce-
line. . Svi stepeni generacije, potomstva, pono-yo b~, dalkile,
Tako Bog ne daje prednost nijednoj od svojih vizi-
ja, da ne bi biq otelotvoren (u) jednoj pojavi. Odbija-
jui daiza!bere jednu i.zmimajui druge, da [prizna pred-
nosti jednom delu, jednoj estici, jednoj eg.;z;istenciji, on
je .. i sada i uvek jedirnstvo svih sa-mogunosti (comlPos-
siJbIles). Bez zamis1ive promene, ibuidui da je ,princip
Drugog u]cljuen oVide u :def.1niciju identiteta Sa sobom,
potinjen jedinom uzroku Istoga. Tako da tamo gde bi
senka (jednog dvojnika) - ali jo i privid, utvara, stav,
tj. neizvesnost u pogledu onoga to stvarno jeste - mo-
gla da se pojavi, druga spekularizacija ispravlja i- us-
pravlja ugao odbijanja. Od predstava e tu daMe biti
samo (njegove) analogije, ali pod sWn zamislivim uglo-
vima, i koje se mogu staviti u odnos prema svom tota-
l,itetu pomou stroge procene proporcija. Inae, geomet-
rijska progresija ~oja u'br:zano tei beslkonanom. Oko
Boga, U!ZOT inteIigi:b:Hnostt isc:r.pnog poznavanja sebe, to
nijedan smrtm.ik ne moe, u ovom savrenstV<u (samo)sa-
znanja da dosegne.
Znaci, relativno osetni, ipak su mu dati Za tuma-
enje odnosa koji su na deilu u ovoj boanskoj nauci31
Tako IDemijurg stvara iUnivel1ZUID. gledajui Samo !pre-
ma Apsolutno Zivuem, obazriv da:k:tle prema udvaja-
nju ogledala. I jo: 'll ovoj sferi sveta koja se O'kree,
Ikao i u vioj dui oveka koja je smetena u njegovoj
.(oIkrugloj) glavi, dva kruga, od koj-iJh drugi ini otar
Uigao Sa prvim opisuju olibitu istog i dmgog. Dvostru-
!kost potrelbnakao instrument merenja ija je paradig-
ma, u najmanju ruku sitvorena, vreme, usklaeno odno-
som svetJlos'TI prema senci. Bar ,se tvrdi da sve to
?~tn<:est .uestvuje u ~'~ici Boga dok su njegove manje
Ih Vl!se pnkfladne ,)>ikO!pI]e oI1ganizovane od Oca u har-
moninu -celinu, to e rei da se pokoravaju za:konima
l?eometrijs1kih prOlPorcija ije n8lbrajanje isc:npljuje zbir
Iodnose onoga to postoji. Tako onda Univer:zum obtt-
hvata SVa iva bia, bez izuzetka, i kree se oko sebe
samog - prema sebi samom, akreui se oko jedne ose
to prolazi krae; njegov centar, nepokretan. ulna sli-
:ka inteliJgiibi1nag modela, ije je oko najdragoceniji
OI1gan <Tazumevanja. Okrenuto je, naravno, u :i:S(pravnom
smeru, i to sve do'k se ne preoibrati u pogledu due; koja
motri iz svih taaka svoje krune povrine. PoV'la'ena
31 U Timeju, na primer.
466
optika strulktura, kojoj prepoznajemo ~1cl:0Ip s~ sv~m
napredovanjem dislkursa u svakoj et8[>l dok8lZI~anJa.
obeleavalli funikcionisanje iboa!D.ske razJbontostl. Smrt-
nicima bi preostalo da je QPonaaju kako bi se pyonov?
uSjpeli u hijerarhiju bia i dosegli,. ako ne d<: v~os~,
Ibar hlaienu besmrtnost. Problem Je u tome sto ih nJI-
hovo materijalno raanje ini neprozirnim za svetlosne
zrake, neprilinim za totalnu provi!dnpst, prozranost.
Pravei uvelk senku u predstavi, maikar i preprekom svo-
je siluete. Osim to ih njihov ponovni pad (re-ahute) u
jednu x(l.1pa prinuuje, bar u ovom ivotu, da uvek bo- -
.rave na !Il~om mestu, u !IleikOlD1 )~telu. il [le mO!gu se
svesti na centralnu taku idealnog S(peku1arirzirajueg
mehani!zma. OdatJ.e kretanje ikoje bi ta materija, nji-
hove materije, povulcle u savI1enom ilaihvatanju slike
sebe. Zaee/!koncepcija (conception) ne jo bezgreno/a.
To nije sve. Sama dua ovelka za!boravilla ibi [JOulku
,k,oj'll je .d:obiJla od radnika 'kakav je ~io njen otaC. Ef~
kat jedne veze (aLliance) - besmrtne l s~tne -:- ona ~e
navodno ispravno raS!pomavanje onoga sto moze da Je
vrati u jeldinstvo. Nes1gurna u istiiIslko i la~o, stvru;nost
i privid! 'to e ~ei, u isto ~ ~!llgo. U~n~rena O~yU
sU[protmm pravcm;t~ ne zna)uc~ ~ome.l .cemu da _pnpIse
i zavetuje svoje bIce. OdvaJanje. l. StP0j .l!ZIDe~ obe, :k~o
posred.ttUk, p.6m~u , .gde se POZItIvnO. l nega.~~~. su<:e-
ljavaju, nap8ldaju, i ponekad se ibrkaJu, mOlbhll~uCI na~
menino ali povremeno i !Zajedno, z.a ?otreb~ st::an,
jeldnu vezu taiko otpalu od 06glednostl njene ohID[pIJske
objektivnosti. U Bi1lku najizad ,?slobo~enoI? .o~ prqpove-
di ;ne mogu, jeidnostavno, da ucestvuJu oI? Jas UVel~. pa-
stojei, sinovi zemlje, maj!ke. PodreenI rastu :koJI ta-
iko i toliko dabro menja -njihove atriJbute da mkaJd ne
znaju tano gde se na/Ime. Subjekti u nastajanj?-/~~sta
janja. Pridrueni i liei ve na (logos) .oca, a;h JOs se
meaju6i i ivei U zajeooici, to 'pretpos~vtlJa l neke
neistoe. Plural~am za koji nemajU prototipa u savr-
enoj boans'koj autaI1hiji.
Treba rei, ta!koe, da je ovo ogleda!lo, u ikome bi
oni samCi) morali da se igou, Bog, ila njih je ekstra-
polisano beskraju, to oteava odraz. Oni mogu -samo
da mu predosete - i, bez [poWke ijedne ~oteze.
zaihteve. I nilkad nisu sigurni da e ih 'Poslednje ;poJav-
Iljivanje 'Potvrditi u efikasnosti njihove ispravnosti. Za-
~og uZ1di!Zanja, !bez mogunosti zaustavljanja. Stalno na-:
predovanje koje ih os-taV'lja ;kao trag (ostatalk) usam1a-
avanja falusnoj sve-moi istog/samoj. Trudei se da po-:
467
 stignu alko ne i da zadovolje jedan ije uzmicanje otva-
ra !prema svim dimenzijama, sadravajui ili sve, uklju-
ujui i njihove krajnosti. Zenica Drugog u :koju se
sunovrauje jo nepromiljena pre-napetost {!pro-tensi-
on). Ka!ko je onda odvojiti? I~eriti je, OIbU2Jdati je U
stvarnosti? Poto ona nikad nije jedanput rzauvelk,od-
reena. Poto je odsutna ill definiciji svoje idealne for-
me. Preostaje li U(poreivanje sa drugima istih? Mi, !kom
se sudu prepustiti za ovru Sipe1rula(riza}ciju alko ne opet
sudu 'oca? ,Proizvodei 'Ponovo, u najlboljem sluaju,
.odnos najcveeg prema najmanjem, najstarijeg prema
najmlaem, mudraca !prema njegovom miljeniku. Ali,
proporcija, od tada, qpet zamilljena II svim varijaci-
jama.
to se ,tie odnosa prema drugima drugih, prema
drugome drugog, on !preti 19l1!b11llwm sebe ,Qkao) istog,
onome .koji ,e se usuditi da se u njega u:pusti, jer ne is-
kJ.juuje eventuamost prevrtanja. Budui da je drugo,
na haju 'krajeva, nalije, negativ, oSOlbina istoga,ono
. koje se preliva (debo:r1cie) iz jedinstva identiteta sa so-
bom, dovodei u qpasnost njegove granice, ono to je-
dinstvo ostaVllja van 'Polja svog potvrivanja. Napolju,
iza, nasuprot, ne(rza)o~iv{i) jedanput zauvek, jer o>)()n-
-sam ne bi bio dOSipeo do jedne savrene koncepcije
Jilm Njega Ikao Istog. BeslkonallD.a/neodreena drugai
jost, mnotvenost ne-jo~bia, I!?Jde e crpsti hranu za
erelk:ciju svoje uzviene forme. Rezerva jo mrana, ne-
proiboj!Ila inteligentnom pogledu. Materija jo neprime-
rena bilo Ikom istom U!l.u, na ikojoj moe da nastaVi da
(se) s!pelkulioe, ali vodei rauha o proporcijama :koje
su u igri !Ila jednom drugom istom ili na samom uzoru~
pod pretnjom da 'Postane be5!konallo/neodreeno velik.
iJili mali. 'IzOiblien, bezO\bli.an, bez mere. Jer, ovom dru-
gom nedostaje princip, i kree se ibez i!kakvog temelja.
Nestalan a osim. toga !Iledosledan po prirodi. I ako je i
mogue !podrediti ga maJo !po malo. nekim rzaikoi1ima,
',I !podvrgrnuti ga nekim :propisima, ne treba illtkako da se
trai od njega da sam odredi !praviJla, niti se nadati da
e moi da se razrei u kretanJa, veliine, bITZine, broje-
ve ... utvrene :kao konane. Bez !pamenja, jer/ibez reci.
NeSiposoban i iZa najmanje rasuivanje. !Nelogian, kao
to znate. Buan, mo.Jda, a!li bez usaglaiene artil1rulacije,
ibez Ikoherentn:ih veza irmneu ZV!U'k:ova, ibez redosleda u
emitovanju '.Gbeskorisno je ovde govoriti o ,idejama i,
jedva, o mi1jenjima). Ta:ko on (!ponovo) proizvodi sa-
mo uj!Ile osete rzavi.sne, u najiboljem sluaju, od ritma
i harmonije, sve u svemu muzi!ka1ne, to, naravno, ne
468
znai i r10borite. l jo, to e se sazvuje dOtgodft!i~sarli6
;pod uslovom pre1lhodnog prilagoavanja aritmetid:i~fog:~
to se, zapravo, ZJb~va jedino u liku, lBogakoji' jeste 'Uni~_
ve1'ZUID. {o se ostaJogtie, Igugutanje, tepanje;naJkJlaipa-
nje, tetko podnoljivo kalkofonij5lko :bru!Ildanje iz kojeg
mukarac nee izvui ;veliku "korist. . - ...
Tako, ovaj .mora da se !prepozna takav ikaikav jest
i,zmeu ovog tako ibeslkrajno da!lekog ogledala da izmie
;pogledu: Bog, ,i ovaj ponor drukije neogranien dru-
goga. RaSlkilapanje, r~dvojenost, 1JiPorediva jedino u sle-
pilu ciljeva, iji se u'PaJdni Ulglovi, konvergencije i rza-
jedniIka atgnjita !Ile !pOZ!Ilaju, ili Jo ne prepoznaju, od-
luni r~ozi eg~istencije. to ostavlja mukarca u veli-
koj zalbU!I11. Traei desno i levo, gore i dole, ispred i. .. ?
da hi pron8!ao svoje bie; uznemiren realnou onoga
to 'Vidi, onog 'to se vidi; i:ui svuda taj privid Ikoji ne-
dostaje njegovoj !potpunosti, i konano, !posle :rnpogo lu-
tanja, vrativIi se u svoju duu, da bi spekulisao (o) sebi
slinome. Drugi, ve od tada, dobija ulogu onoga to
pravi senku tom ;zaljuJbljenom !p.Disvajanju s~e, .iasenju-
jui povremeno nepromenljivost njegove otmene forme.
Zavoenja, S'kreta!Ilja, opet an-arhina, i Ikoja jo uvek
treba, zapravo, vaspitavati. Trelba J>odsetiti/!prwvati na
ponavljanje istog ,tokove koji se kreu natrake, iza-
zivajui ill njoima sve vrste !promena, ;premetanja, !pre-
noenja. Pos1e tih operacija - uskoro vie ne znate gde
ste. Jednostavno, radi se o tome da se ostane !pri ponav-
ljanju istog, a to ponavljanje moe da bude reprezenta-
tivne potpomognuto slikom .sliuOlga, a ;za uzor da ima
spekulativno: Boga, ikoji !I1iIkada nije trpeo mti e tr-
peti i najmanju promenu.
Redosled koji treba pratiti da ibi se Gponovo) pope-
lo do lJdeja .bio bi, dalMe, taIk'av da se ostane !pri istom,
da se !preuzme wgled u slinom, illi da se naibraja, nepri-
kaziv, proiZ povratnost kruga identinog. tAli, ova dva
kretanja, nerazreiva u Bogu, u kome bi kretanje u krug
oiko njegovog nepokretnog centra bilo nera.zJluivo do is-
cnpnog stcva:ranja sopstvenog lika (kao) istog - matrice
svih predstava - billa bi, za onog ikoji je ponovo pao 1.1
neko telo, razliita, a/k divirgentna. Taiko, onome to
mukarac vidi u ovom ogledalu, ikoje je DIko mukare
vo on ne zna za na1lije: taka gledita drugog od istoga
izmie oevidnosti, isto kao i drukije (nego) njegova
zaJeina/rzadnjica .. I alko se ova s~rka sebe m5>e da okre~
ne i da mu se ide u susret, nasUiProt, tom njegovom
dvojni/lm kojeg mukarac zna u svojoj dui, to je zato
to je, uvetk, onaj drugi bolja Hi loija kopija Boga, dolk
469
 su ~~lici zapisani u "'ux~ , aJko se dabro !pomisli/ako se
u. nJlIDa ~OIbro?:cJ:azimo, ista boanSlka istina. izvrta-
nje'u.llVanje .d'!'.ojntka, koga dua !predstavlja, rzapravo je
prQpIs_ano v~Jom,. pray-om, pca. Osim toga, samo kao
pOd.rea:en~ nJegovOJ recI moze ova red.up.ll.k:acija da do-
s~e do .Iden~te~ ,sa sobom. Automati.zam ponavljanja
tkOJI deluje u Jeziku !Ila tom mestu zaustaV1lja i obezbe-
UJ~ t~Ko trajnost jednOig (dobrog) <>!ponaanja, !koji bi
se ~a,,:e ne<?d.re~eno !.kreta~. u . SllutbI suvie osetl1jivih
~!pazanJa .. ~~etJZ~ za. koJ'~ ;~J1. se moglo !pomisliti da
ce. se odV1JatI -:- ~ u !l.!IlteldgiJbiJnom - as pravo as
~knvo, potko~~vaJuI se retro8!koiji koja je u igri u dis-
~su, da IDJe t~a da !Bog, oduvek, ,znai sadri:i aposte-
,rlOrnos-:.svakog lskaza a jo i nj'IDov izvor. T61.0~ i/ili.
ap XlJ. c~e od svakog ikouistinu govori -sU!bjekta
svog Jedinog logosa.
. ,~~Otac~(v .e monOlPo1ioovati, dalkle, i uostaJlom mdbi-
Hsati! na11Cj,e sv~g J..i!ka, pris'tupanog smrtniku, rza Nje-
ga ~Jeg~vo kanaana stvarno Ilice. Ovo iskrivljivanje (na
Se~l)(njego~og) pr:ikaz,ivo;r:ja izmie. To se oituje, na
prImer, u nJ~ovOJ tVI1dnp da odluka koja se tie nje-
g~>vog Dob:a nJe~~ .ne [pI1QJada, te da mu njegova swho-
'VItas t ?staJe n~~ldlJlva, neproboj!Ila. il !premda ga je pro-
pedeu~a nauila mnogo/brojnim !proobraanjima, to ni-
~ad !IllJ~ do-yelo dotle da vidi ujedno i lice i nalije stva-
rI. UvnaJb~lJeIQ. su mu sluaju [pOtvrivali da je OfIlO pre-
ma cemu Je sada okrenut, vie istinito da ima vie lja odraavanja. A drugi bi tu morali da introjektuju
bia u, s~bi~ !Ilego an~ to je pre toga !p~omatrao; da je
u ?>ve~?J ~s!pravno~ti .pogle~a - 'opJ6l'apov . Ali, do
!poJaV'lJ'I!V~Ja !prednjeg 1 zadnjeg nije mad dolazilo.' Ono
J~ pn~l.az~o Jm:~z vdokaz~vanje, odnosno, nepobitnu tvrd-
nJu uCItelJa, IPrI cemu Je ,>~dete uvek svojim posredov-
!IllID telom - parafragma koja se. vrti ali je neprozirna
~ stva;~o !pr~r~ ~j~ lica-i-nalija ujedno. Dis:laka-
~Ja, ..disJ~c~)a, c;:e~~e~Je/dezartiku1acija ,iizmeu naj-
culntjeg 1 najtntel.l?lbzlntjeg koji se mad zajedno ne
~ude pogledu. I ~~c~ potrebn.o da se !preVI1D.e v.idno po-
lJe, ah da se zadrI Isto, da !b:1. mu se simultano odmerio
rza!lOig {.'~njeu) (aJko ne d) !poar '~l'en feu). Ali, to bi bilo
ne~oguce za onoga koji ostaje/nastoji ,(in-siste) u telu
muslk:arca. Drugi ne !bi imali !l1i oi. Tamna no mate-
rij~. Sto. se tie boanslk:e vidovitosti, ona je strana sva-
~oJ s~ncI, svakom elkranu, osim ekranu (svoje) reDJ.etk:si-
Je. Ah, s kraja na kraj inteligiMlna, ona sa U!lnou ima
samo ideal~ :OO?0~, d.'~i ..pak Sipeku1ativan. Oigledna
kroz p.rosve1ilJuJucu mtuicIJu Doibra i bez sumnje stro-
~a IPri .rae:matr~ju harmonienih proPorcija .koje ~eu
JU lk:.retanJe UmveIiZuma, ona bi se !pokazala samo ono-
470
me u emu najbolje odraava, njemu slina: u pogledu
vie due, ne bez lutanja, niti ibez 'mUik:e! 'II opasnosti
uvek da bude uznemirena oseanjima, miljenjima, raz'"
H.itim utvarama, Ikoji menjaju trajnost boanskog !pri-
vienja. .
KaJko onda iBog zna ulnu stranu stvari, kad je nje-
gov odnos prema njima potpuno teoretski? on jedino u
Principu ima vezu sa egzistencijom, ikojoj njegova re
podrava logiki i geometrijski .red, ibez ikakvog ue
a II iivotu tog Univerzuma. Sve (Celina) mu je nalik,
bez ikakve uzajamnosti. Sve oponaa Njega, koji ne
oponaa nita. ista Istina, odreena jednom zauvek u
nepromenljivim Idejama (fiksidejama) ikoje nita i m-
ko nikad nee uznemiriti, aik ni !preobUkovati, isrni
viti. Nepromenljivost njegove refleksije koja je una-
pred re:i!la s've prepreeIie !pred-metnosti/,zameI1ke, (ob-
-j ections) , nemajui ta da pita bilo koga. Imajui odu-
vek i u svemu pravo. Sto je nemogue deliti, ak ni
udvajati (negde van Njega), !pod pretnjom da vie ne
znamo ,poU2ldano .gide je nauka, gde izmiljotina, gde
neznanje32 Gd.e je mUJdrOSi1:, gde bumlo, mi gluposrt:..
Poto trelba IPrese6i. Otac jedini, dailde, zna apsolutno
sve. Mi, ovo :manje je podreeno injenici da je sve
{ceilina) nainjeno !po njegovom tiku. On wre)iPoznaje
samo Selbe Samog GIstag): to znai organizaciju svog po-
sopstvene karaiktere i da se tu ,izjednaJe, da ibi svet
produio da se vrti u doibrom smeru. Sto ili ini istim,
odvajajui ih od njih samih, a u svalkom sluaju od
onih delova nJihovih rarzJdrailjivih i strasnih >>!dua iko-
ji !progresivno moraju da se prilagode dobrom opona-
anju. A ovo, jo 'Povezano s njihovom materijalnom,
materinom, histerinom daikle priJpadnou, da ne od-
reaguJe ve da se sagne, iS/kriv-ljujui se, .da bi !ponudi-
lo njihove najzad u:glacane ipovrine elji Oca. Da bi
'ga/se asimilisaili, inkorporisali. ZaJog besmrtnosti. Za-
boravljajui (se) da bi se seali onog to je MIo pre
nj.ihovog zaea. Sto, naraV!Il.O, nikad ne !po"tipaJda jedno-
stavno pod UJ1a/smer. Odsutnost pri.ocazivanje/iPrislls-
tva bia. Zaposlenost precrtava ovu liniju koja bi ila
o.d ;poetka do kraja. U ovom gubljenju svesti ona ibi
poela .da se vraa samoj sebi; pre, kasnije meaju se
sa prednjim i zadnjim, Ikao da se nikad nita -nije de-
sNo osim navaljivanja ovih/njegovih obuj mIj ivanj a a
ne zadbi[~enja, nego takoe i Haenje' i ekstarza u
taki ,gledita .Boga. Neosetno projnktovan (irzJbaen) cen-
32 Parmenid, 133, i dalje.
471
tar, introjektovan u duu, oko kojeg bi (se) sada tre-
bailo vrteti. Ali, mogua mesta presecanja ove dve !pu-
tanje su !predmet potpunog s.Jepila. CaIk :bi i hlpoteza
ov:de ilJila pogrena. . ..
Taiko se[ice Oca nikad ne oituje sinu, odlinost
njegovog Dobra se nikad ne pokazuje potpuno osvedo-
eno. On, uostalom, nikad nije na jednom mestu,. :bar
ne na takvom koje se moe predstaviti, ni u jednom
planu ~koji :bi :bio pojmljiv oveku. ovek uvek ostaje
ispod projelkta Boga o njemu. Bar u ovom ivotu, ni-
em, odvojenom oddrugog onom neprobojnom pa-
rafragmom smrti. Koju, naravno, nijedan smrtnilk nee
videti u asu 'kad tuda prolazi, kad nju' prelarzi. I dalje
nemajui pojma da [i ulazaik u jednu drugu egzisten-
ciju, odgovara elji da prisvoji nalije predstave 'koja
ini njegovu urnutranjost alli ostaje van polja nje-
gove pers!pe(k:tive/metodinosti.Probijena u onome to
ostaje taj!Ila Boga; koji omoguava ponavljanje iste pri-
e. Bez ikataJklkmi, zaprepaujuih revolucija u koji-
ma hi se ono to se oduvek bilo !pojavilo kap nalije
onoga to ibi moglo da :bude, maskirana senka kao ta:k-
va onog to bi bilo, ili pak mogua perspektiva stvari,
mogue tumaenje stvarnosti, koja, najza:d uilclonjena
oiglednosti, i uvek negde iiza, pI1kosi svakom !poree
nju. Isikljuujui /pogled drugog, drugih, ova ekstrapo-
lirana taka gledita oI1ganizuje (se) i projektuje (se kao)
stameno Cal1S'1NO, ukIljuujui rtu i njegCJ!Vo kretaJl1~e.
FormaI.izovan.ia zaikona prOjpisan]h kao nepromenlj ivih ,
logos Oca. Koji ne rpitajui mkad onog/ono to (ga)
uzrolkuje, pretenduje jednoglasno na temelj svega onog
to jeste, u a,psoluIDom znanju. Koji navodno o sveJllU
moe da poloi raune bez ikaikve ,promene, zauvelk.
PrigI1livi od poetka sva nalbrajanja ')>lbivstvuiuin, nji-
hove :proporcije iodnose, sve brojee operacije ikoje su
mogle da se dese izmeu njih, i samo nastajanje ovih
odnosa . .Njihove uzroke, ciljeve, i to a pasteriori. Nji-
hove modaJitete?
* sIkrivenije. Vraanje najtajnijem i najneproboja:rijem .r:o-
Do razmiljanja o boanskoj istini ovek bi dospeo
samo ako bi iza sebe ostavio sve ono to ga jo pove-
zuje sa ulnim svetom, kojeg predstavlja zemlja, majika.
Koje bi jo treba'lo r~eti u pozooini/~aJdnjici? Ova
dvostrukost '(g)uz-micanja (re-cul) mogla bi da bude re-
ena samo u Bogu, jer hi on,' gledajui sve, :bio. t~oe
na poetku svega. to se tie majike, da se u tome ne
bismo prevarili, ona nema oiju, ona je liena pogleda,
472
ak due. Svesti, seanja. Govora. I alko se !prema njoj
.okrenemo, moda bismo u nju (ponovo) uli, jouveik:
se ne !bismo moraH suikobiti sa njenim ;pogledom. Illa
svet. Opasnost hi pre ibila da se tamo izguihi svaki !pU-
tolk~/apet-otac (re-pere). To jemraUla rupa u 'kojoj
se jaV1lja opasnost od tg1.lJbljenja jasnog rarum.a. Izvira-
nje druge drugoga koja e se qpirati u svom slepNu, po-
navljanja istog. I premaiie identinost sa sobom. Koja
se, od osporavanja onog zahvaljujui emufantazira
da je ,poela :da hude - tu ;pozadinulzadnjicu majku
(majke) - pre-!poraa u pogtledu Oca. Udvajanje za-
inje bie (!kao) in.teI.iJgiJbilno - bez pokreta, bez :prino-
sa, koji potiu od 'Il!Pornosti jednog jo hezlinog pr-
vog trena.
Neka:kva greka u artikulisanju govora podsea,
meutim, na kopulattvne aporije :irzmeu oka Boga i ove
pozaldiIne/rzaldnjice (ikoja hi :billa) majka: nepopravljiv ras-
kol izmeu inteligibilnog i ulnog, koji ni'kooa nee biti
sa iste strane. ,Predstave. Prednost dobivastrana !la
:koju se pretpostavlja da vidi drugu a da sama nije vi-
ena; a da ne mora da se otkrije. Savrenstvo ovo bo-
anskog (samo) sw:na;nja koje navodno !Iliikad mje ues
tvovalo, !Ilikad nije bHo pomeano sa materijalnim, mat-
.rionim poecima, sle;pim mrljama na dui smrtniika. Zar
stvarno .nikad? Zar ni pogledom odostrag? Kaiko bi se
onda najistinskiji logos prenosio u obJ.icima !koji poku-
avaju da ih metaforizuju, aik ibez njegova znanja? Na-
stojei da im preuzmu sutinu u idealnim odnosima
i oblicima, oslolboenim od nepodOIbnih !karaktera njiho-
vih pojava i projelaovanim, naravno, beskrajno daleko,
napred. Tako se majka ;ponovo p.mnalazi/;pr:qbija u kru-
gOvima, godovima, sferama, omotaima, okr-iljima/trud-
ne (enceintes) .gde se hie zaustavl.fah11ldrava od vreme-
na s,vog IZainjenja. Ldeje, ali i Univerzum, a takoe i
Sve, i Jedno. I njihove sI.iJke, dacle, dua. Boravita iko-
ja imaju dblifu(e) !peine, ili utrobe, gde ivo bie as
miruje, as se kree kroz ono to je najpovuenije, naj-
enja. Iza !poslednje membrane: parafragma !koja odo-
leva svakom umetanju, makar samo i pogleda, i ikoja se
otvara sama od sebe tek za jedan drugi ivot. Karilce
u koje Otac !Ilamerava da zatvori i tu sauva svoje kli-
ce istine. TVI1dica IZa svojom sU!pstancijom, ljubomoran
na svoja privienja. Prstenje koje stee, devianslru, Ide-
ju, mada trudnu od semena boanske - svelllosti. Bez-
greno zaee, nedostupno u ovom svetu, ibarem .})u
stvarnosti, aH, to je privNegija [ogosa Oca.
473
 Meutim, jedan ihi vas put tamo odveo: filozofska'
:1fm8si.a. 'Put uspmjrun'ja, !Sit,rm, P1.lIll !Zamki, ~de de-.
te nee proi bez patnji i na koji se ne hi ni usudilo,
osim ako ga - neki, ma tko.ji, uitclj mukog mda -
namo ne odvue, gurajui ga SI1:a!l1D!O dallje napred,
prema )~danu, prema )~prirodtnoj svetlosti.Uipr1kos nje-
govom o!piranju, nostal!giji, elji za pow-atkom u ranije
>>!boravite. I !protiv sV'iJb. njegom bolova, zaslepJjenosti,
vrtoglavica. Ovaj hOld dosme vmunac u sunanom bljes-
ku i eks-stazi u Bogu. AIJ.i, jedan rez Oldvaja ove dvevi-
.zije sveta, ova dva naina predstavlljalIJja. Nedostajui
pI'olaz - da li je i izgulbljen? - irzmeu 1fD.utra i S[>olja,
ali isto taiko i spolja i unutra. Pristup, i ;prestu!p, jednog
drugome, drugog u 0I000SU na jednog koji je, u OTI!om su-
tinskom, ;poslat u jedan drugaiiji ivot. Napredovanje
se iscI1Pljuje na rubu ove e~stencije, 2iawava na grani-
ci smrti, u oekivanju ulaska/i0laska na drugu stranu.
Gde vie nee biti hoda - xmpstv. Rarzxialjina koju treba
pmi Qgraniena je na ovaj-oVlde u'llivemum. Ali, da bi bio
nadmaIen, da ihi bio satrven, !potreban je joa jedan
skok ikoji se nee prevaliti !Za ~ivota, mti e 'se ponovo
prei - ou svaikom sluaju ne kao isti - 'P0sl1.e smrti. I
alko vam OIbeaju SiU!bIlimaoiju oVDlg praga do ibesmrtno-
sm, cena !Za to je ;pre-obraavanje v~ ,tela u )~dUlu. predstaV'ljanju identinog ne bi ibio sudibina ene. Osim
A sUlblimiite -li telo, ono vie nije lIlita drugo do vaz-
duh aveti. Utvare? Ideje? Od tada, lIlita je mIe ne mo-
e rzaustaviti, a'u svakom sluaju ne podela, odvajan.ie,
niti su!protstavljanje. To ibi p:r:e iMlo ono to joj daje
telo. Taiko, bez >>druigog, da li hi dua morala da se
:pretvori u mesto ud:vajoanja slinog, reminiscencije is-
tog? Bez drugog; da [i bi ovo vraanJe (ka) unutra-
njosti ~UXrJ, bi,lo potreiblno mukarcu? Ima li Bog po-
tre!bu IZa duom? Ali, da ibi se u dui najistioji, naiibo-
ans\kiii. najintel,igiJb1lniii princip ramli'kovao od neistog,
zemaljskog, ulnog, treba !Zaista da se oba u nio; <pO'ka-
u, izo!lovani, bez sumnje, koHko god je to mOlgue, te-
snacima i )~'Pregradama. Tako su delovi namenieni
mukarcima .odvojeni o:d soJba rezervisani:h ila ene
hodnicima. zidovima itd.33
Ali, prolaz koji ibi i1ao od iednih do aru!!ih niie
jednoznaan. ba1' .~to se tie ula (smera). Al~o muJ<:a-
rac, da ibiza'titio svoi integritet, ne ulazi u o!!inekei -
enslki ,deo OIdaia - . uone niske predele utrolbe vano
ie ipak (la !k.oherentnost (niegove) teoriie da mu zna i{{011-
f.iJguraciju, nasluujui pogledom (due) obliJke koji iesu
Hi nisu u !pitanju. on tu, dalIde. ula7.i samo da bi ~e
uvrstio u svom ,znanju, svom identitetu sa sdbom i da
--33-Timej, 69, e, 70, a.
474
!pO'kua, moda, da unese neki redu preterahhti0.ia\7.0~
enjima, anaJ1hinim kretanjima onog t9. se~ ltu~{p6n'~:: ./.
vo) javlja. to se tie ena, one nemaju pristwp ~~oosiIn.
alko su se 1Edigle do dostojanstva sUitine mulkarac'a>~
II najproiJenije krugove istog, u VIihove inteligilbili:rog~
To nije stoga to one ne ibi tome teile u onome io je u
njima najwsoije - a to se nuno srouje. sa mukim
polom - ali, drei se esto razmenjivanja doiv.ljenih
oseanja, poveravajui jedna drugoj svoje sanjarije, one
u najboljem sluaju izraavaju miljenje o onome to
se deava u !gl"adu, a prenosei jednostavno glasine koje
!krue, .postaju [les.posobne da shvate da li im neka ide-
ja - IIdeja - zaista odgovara, Hi !palk qp ona aju, bo-
lje illi .gore, ideju(e) muikaraca. Zanemarujui vrednost
imena koja im daje logos, atko uopte i ima s/pecifinID,
one ne bi Opre)poZlIJ.ale ni njihove definicije, ni njihove
predstave, ni taiko odravane odnose sa drugima, i sa
Svim. One !bi, daMe, bile be.z. mera, jer hez granica, ibez
prO[porcija uspostavljenih jednom rzauvek i koje ibi se
oIdnosile na celinu. Bez sopstvene, forme. Kako da se
onda prl:Wuste ljubavi svojih bli.m.jih/sebi slinog u jed-
noj dui Ikoja je, uosta[om, garant trajnosti njihovog
odnosa sa poreklom? Ovaj 'Proces, ovaj napredak ika
ja jednom, alko se nisu odrekle svoje !podreenosti,
oipredeljujuise da ibudu mukarac 'kako ibi bolje .ive-
le - :to moe da zahteva rolle od deset hiljada godina.
T'alko, da je dua posrednik Jrzmeu je!dnog i !drugog,
istog i razJl]itog, ... ne znai da ona uestvuje na isti
na!in u oboma. Nije ak IIlisiJgurno da je put izmeu
to. dvoje uqpte mogu, ialko dua eli da !bude mesto
tog spoja. Jer, u1nost se nilkad nee podii do savr-
enstva tipa, Ido idealnog :karaktera svoje morlologije,
ak alko nastoji da !ga O[ponaa sve IjJri1claJdnije. A 'to se
t]e mOIdela samOlg/.mod~la istog, nilkad on nee nazaIdo-
v.ati :ka onim niim ibor-avitima u kojima wa!daju stra-
sti i privienja, osim alko rruz;um Hi graJdska il1Q)rava to
ne zahtevaju. Samo, njegovo bi ivraanje na drugu stra-
nu ,bilo od tada podreeno poretku 'GOca), ikoji !pokriva
izJbegavanje udarca zbog ovog ogreenja.
Uspon !Ulnog 'ka inteHgiJbilnom - to e rei o!pet
od utrobe ika glavi - ima (la ci.j uee u atributi-
ma ti(pa definisanog takoe i ikao .model. J.deal'llo ogle-
dalo s 'kojim i dalje i uvek treba da !pokuava da se
saobrazi, jedino u ikome bi vredelo da se ogleda, da ibi
se irtbeglo nesavrenosti oja sta,lno ugroava drugog u
njegovoj nestalnoj rainliitosti. I najsavrenija ibi slika
475
 ,bila ona Ikoja ga oponaa najrprikladnije, olia u ikojoj e
se najibo[je lpretpOWlati: odraz njene ([1eJPromenljive ot-
mene f.orme, nesputane hillo kakvom materijom. Njegov
pogled, obasjan Razumom, bie mesto u ikome se oce-
njuje stepen savrenstva oponaanja drugog, njegova
sposoibnost da odgovara normama intelig1bHn:Qg iH nje-
gov pad u trzavice, grenja, histeriju. u1no, da!lcle, u
spe1kula(riza)cije forme istoga mora da se savije i od~
meri .da Ibi ulo u rznanJe. OvaJ put je jedini. Atko je 0([1
;progresivan, stupnjevi1:, on je i islkljuiv u pristupima.
to e rei, da je na tip. svodiva ramiitost pre1dstava,
fantazama, oseanja, koje on re1Produ~uje kao efekte
im se njegova forma utisne u (rplimajuu) posudu dru-
gorg. na on sam (jedini) spekulira mnotvenost onog
to (se) ilJbiva li Xrupa:, ve-im u tome na-stoji (in-siste).
Sve mu je, dakle, prljpisivo kao in..formacija, trans..for-
macija, de-formacija, ... O([1og emu je uzrok. On je !iz-
vor -svih ovih/njegovih spe!kula(riza)cija. Poreklo - ?
- speJkU!larno. to se tie mesta na kome se (re)!produ-
kuje, 0([10 ne bi moglo da se uzdigne do neke lepote, do-
brote, intel1gencije, osim rpoikoravajui se otiscima :koji-
ma je podlono; . udvaj aj ui ih, manje ddbro, da~le
uVeJk ispod ostvarivanja sebe i tipa. Uostalom dospeo ibi
do neke figure, do neke pojave, samo pa!sivnim. prisvaja-
njem ove l!dealne morf{)llogije. . razumnog i u1nog, ... '>~Oca i'majlke. Bez OIbzira koji
Za ostalo, neodreenost ibez granica. Uvek je mOgu-
e !polkuati da se ono uJkloni ne{)ldreenoj ekstenziji po-
stajanja, bezdbllinom protezanju maj'.ke, vraajui se
jednom superiornom tipu. Vano je meutim, zbog jas-
noe koncetpcije, .da se samo !po jedan investira svaki
put. to ne isikljuuje da oni svi ipaJk ibudu ihijerarhij-
SUd poreani u odmo su prema Ocu i da se, u traenju
tog apsolutnog modela, ponovo !prelaze svi putevi ikoji
vade svim njegovim potomcima. Mi,1:o se v.ie !penje-
mo u tim stepenima srodstva iboanskog pastuva, ut,vr-
ivanje odnosa postaje sve tee. Budui da se obavlja
na daljinu traei posrednike. iPosredovanje >>:dua. Jer
ovi najlblii izrodi noibra vie. ne sillaze sa svojih visina
u jedan svet u ikojem im preti Qpasnost da se okopile.
Udruuju se radije meu sobom po principu slinosti,
stepenu srodnosti, rodbinskoj blis~osti. Stvaraju logi
ne veze, tavie kqpulativne, harmonine, spekulativna
zaea bez !pr.ablema. ija je paradigma Oca i sina, .oca
,kJao on sam: sin. Obli!k jedinstva i zaea Ikojega valja
'opona!ati, tim !pre to je to jedini mogui modelono-
ga to moe da se desi u redu diskurse. Rodoskrnavno
oinski po/u sutini (sutinama). A ono to se naziva
476
oumost, i!li jo materija, ili majika, ili paJk .druga,
morae tu da se potini, aJko onCa) hoe da u tom ;uni-
ve:r.zumu ima nekakvo lice. U njima 'Siporoatljiva, pre-
poznatljiva samo pod maskama koje je, odrauju; po-
zajmljujui o!bliike Ikoji joj nikaid nisu svojstveni, a ko-
je ipak mora da podraava da bi mogla i malo da pro-
viri u (s amo) sarznanje. to e se, Ibez sumnje, i!gosati,
nalknadno, Ikao i!njenica da Qna duguje svoju mo ria-
voenja varljivoj SIP{)Iljanjosti; uz zamerku da tako pre-
tenduje na rivalstvo sa .realnim atributima ttpova u svo-
jim nainima Ibivstvovanja i odnosima ikoje odrava sa
drugim ibivstvujuim. Dok je logos, da ibi sauvao isto
tu svog zaea, zakriva taJkQ .u istinu svoje rei da se
vie :ne zna kakvo hogatstvo ona skriva u sV'oj.oj riwni-
ci i da u nju mogu da se 1JiPute sve elje, delirijumi,
takve moi Ikoju mera Razuma odrie. Oigledna, dakle,
i ushiena tu gde je 'Ve maskirana i izgubljena u dis-
kunzivnim paradama (koje bi da je irzbace ~ nje same;
idealno ponuena govornikim raS!pravamameu mu-
,karcima. A to se tie ostalog, zalk!Oipana pod zemljom,
iZlguibljena u mranim peina:ma, gde je sve samo senka
i zaiborav. I gde e i,pak biti ;potrebno vratiti se jednog
dana. Ali, kojim putem?
Poniten prolarz izmeu spolja i unutra, ;gore, i dole,
su (posrednici stvoreni da naddkm.ade taj nedostatak od-
nosa, ovi su uvek ve potinjeni jednom, istom. Princi-
pu Ikoji :ih u :venosti uzrokuje. Rel(i) Oca. iI aiko Je nje-
govo gos;podarenje svetom takvo da nilko ivi ne moe
da i2Jbegne njegovoj dominaciji i ne (prieljilruje druge
sudbine do (potpuno uestvovanje u njegovom obru -
to implicira samo jedan put, samo jedan metod za m;-
dizanje u istinu: dOlbro podr~avanje - , koji onda
pristup '11Ibudue koristiti da bi se dosttglo ono to je
bilo ostavljeno pozadi? Pregraen put prema majci. Ro-
doskrnavljenje, tu, zabranjeno bez obzira ta inili, stro-
go uzevi i nemogue ma ta (o njemu) go.vorili. Jer
ona je uvek ve preoblikovana za/preko !predstava
OIca. Matrica za reprodukcije njegoV'ih slika. Uvek (po-
neto hiibddnili, dodue. Jedini tragovi jednog drugog
roda koji bi trebalio IZlbrisati svodei ih na jasnou Ide-
je. istu formu, jednostavnu, nedeljivu, ... Sve ostalo je
sletpa i utljiva ([1e;prozirnost materije. Kaiko onida Qpet
sii u nju? Ako :bismo !hteli da joj pribavimo prihvatlji-
viji -status, pravedniju situaciju, ukljuivo i u gradu,
kako zapoeti? Uzeti je? Nikakvo primenijivo krenje
ne opstaje ,kojeg bismo se seaJi u savrenstvu remini-
477
scencije. Zaborav zaborava sil.criven u zori fotoloaike
metaforinosti Zapada. o he ibIO pokrIven govorom ramuma, jedva tek ,poinje da
. v Ni ona (~e) sama ne ma nita. I ne (podsea (se)
mcega. Ial~~ .Je oS'lo~ac aut01loginih ~pe1rulacija mud-
raca, ona. ZlI~ u t~. I~ scene. ~dernere. Gde)da scene)
predstavljanja, kOJu ona (pod11!Plre ilJbog/iz SVQa nezna-
nja . .Mi hez hunih iS(pada. Jer, ikad bi blistala b svevIost
vie ne !bi prjpadaJa, jednostavno, istome. T;ebalo bi
pono~o [>r~r~at~ vs.vu t~u ekonomiju. II ako joj se
dodeh neki (pOjavnI Z.l!Vot, bIce to pre u nekom mra:nom
rodu. ,Pozorite senki pod zemljom, mesocev odsjaj ne-
?es~og tela to obasjava i qplouje sve. ~agasitije udva-
JanJe od tog udvostruavanja sebe koje mukarac nosi
u sebi samom, njegova ,>~dua, kad ,ona ne stvara pre-
p:eku svojim umetnutim telom. Niti tim jo ibezdbli
mm prostr8lIlstvom. Devi8IIlstvo ikoje se jo opire S(pe-
~~ativnim molbama filozofa, (potrebno uostalom 21bog
c~s!ote zaea/,koncfWcije. Uiglaena povrina !Imja nee
OltI preena, rprOlbodena, !paid rpretnjom povrede i zamu-
ivanja refleksije.
Prema idealnim odredbama, >>fPut izmeu S(polja i
unutr.a je z~branjen. Udvajajui se, !bez sumnje, razlii
tov s ~edne ~ druge strane, aJi ne obezbeujui vie pre-
l~enJe o~. Jedn.e d~ druge. l. :ka!ko se onda ponovo :vra-
tItI u rpecmu, Jazbmu, zemlJU? ,PonOVIO pronai/!prolbiti
tamu onog to je ibilo ostavljeno rpazadi? IPonovo otvo-
riti zalbora'V majke? . u njihovim ekscesima.
* ~erenju~igosanju istog. Ali, to se tie forme, najvii
. vta . na to kae? tAko ibi se prisetio svog !prvog 00-
ravlsta l tamo vaeeg rzmanja i drugova ikoji su isto ta-
ko biH u dlrovima &ao i on, (lar ne misli da ibi estitao
s:un?m sebi zbog :postignute promene i da !bi imao saa-
IJe~Je za druge? ,ta na to kaete? Verujete li vi da on
moze. da se se.tI.svog m!prvog 1;>oravita i .tamo 'Vaeeg
~na~Ja? iD:: th Je [ogos ostaVlo raiZIIlalk IZa [>onovno 1P0-
JavlJlv8lIlJe culnm obmana, utvara, (privienja? .r za !pO-
novno oiviljavanje mucanja i t~panja detinjstva? Ili nje-
gova koherentnost trai da :ih imenuje, !tavie !konotira
- loe kOlPiJe, na .primer - , proiavajui ih tako u
nFhovoj .i.stin~snoj'V!e.~.osti? Otre odredbe '/koje zalklli-
nJu U nJihovIm defmIC1Jama stvarnosti koje su malo
suvi~ elk~pa~~vne, i tako ~:avil!llo uoikvirene, bez pre-
plavlJIva!llJa nJIma ;pretJhodei!h. Odnos sa ovim moi e
~{j sa:n.o da !bude, re~onstt;Iisan, u~ravljen lU jednoj di-
JalektIcI uvek vec siJ.arznoJ. Mesto .od sna (mesto-san)
zaurzele su predstave ikoje rproimaju njen tOfPos, tako
478
oesp?"ratno. u!la;nan. To to je, on IZa sve potrebne svr-
se tumai !kao t.aj s~ !koji je takoe i istina. Druge vrs-
te,. ~a;a'Vno. ~, ~Isana. u tom lutanju postatanja na
tOJ J~s ~atenJa1n~J mat~Ici,ona nastavlja da ipomalo za-
stranJuJe,. m~ar 1. U boz~skom posedu. OniriOk:i !pros-
tor 'Opstaje, ah on Je odJbacen u nedogled, iS(pred. ,Eiksces
logosallog~s-q u kOj.i se~]e ne sti~ povra1Jkom majci,
n~go zaduzuJe eg-zlstenclja Oca. Tu ibi ulne !Oibmane
bile ot~:~e..od .tela maj~e i vraene u jedan ibes:kraj-
no s/polJa!snJI svet. Tako Je ,>~druga: ona k!oja je wan.
Eks-staza sna u Hogu, negde Vodo-Visoko. I !kako otada
neverovati da je onaj !to je predoseao makar malo
smi~ao ,>>ibio saalljiv !prema drugima? Onima 'to jo ne
maJu ;:a ;vatren~ zan.ose teleo-logike projekcije. Koja
rprevaz:hlazI, ,konacno, l same predstave, 'to ne ilinai da
lm ille pre1lpostav.Ija otkvir. Tako je oI'lbita peine o:ngani-
zov~l~ u :kin,ematografiji ono to je ostavljala wan svog
oiknlJa: ven'r:pa: 1CpO'rFpa: . JO' po/u-vreda jeziIka. Mi, ta
dva termina, po 11Qgici disikursa ne mogu (vise) da us-
(postave odnos. itava sistematinost rodbinstva - ovde
to znai analogije - ini neostvarivim. njihovo flJbJi:ava-
nje. Vladajua ekonomija metafo1'e udaljuje njihovo po-
vezivanje. I ti vikovi sHnosti maj:ke i oca vie ne
~ogu da se spoje, jer su ve pokoreni jednoj genealogiji
Istoga koja ih ini zamenljivim, daklle, iSkljuivim ak
'
Naravno, ne u istom svoJstvu. Na dnu i na vrhu
iznadlanca . Ekstremna . razlika u stepenu podloJna
Je model imao potrebu, da !bi se uzdigao u svojoj sve-
moi, da (ponovo) urzme svoje Dobro do nesvesnosti
u ibezoblinosti drugog. Ne moemo se, dakle tu vra-
~iti kao u jaz;binu refileiksije, poto je ta ud~bljenost,
JO samo-spekularizujua, sada vlasnitvo Bia, Oca. Ko-
ji se neogranieno sam sa sobom mnoi, !bezilka:kvog
menj anj a. I onaj ko bi u murlrosti dOS(peo do uea u
talwom. Dobru ne moe nita drugo nego da estita
sebi na postignutoj promeni. Veselie se, daOOle, sam za
se/be svojoj novoj moi. Svom novom znanju (savoir) -
da li i .imanju s~be (s'avoir)? - ikoje ga navodno oslo-
ba~ nJe~ovog '>>Pr:'.og boravita i razlikuje ga Old nje-
govih Idrugov~(~ kOJI su tamo ostali zatoeni i ,koje sada
posmatra s V1sme, sa ')}samil.ou. Saaljivi pow.edi filo-
z?!fa. zavon~ga koji je jo rtva podzemnih strasti, zarOlb-
lJ~mk cullinih obmana koje je on,to se njega tie, uz-
digao u samotnoj boans!koj ikontelIl(placiji. Ravnoduan
479

u pooodanosti svojih svetlosti, daJde l;)ez nostalgije za
porvra1ikom !Ilatrag.Povratak ikoji ne bi imao opravdanje,
osim u ime Istine. 1 ujutro, u 'Podne, uvee, nee moi da 'Odgovori, jer ga
1 alko su sad, u pretJb.odnom mestu boraVfka, izves-
ne poasti i izvesne pohvale bile namenjene onome to
naj;pronicljivije ra~likuje stvari to prolaze i jo :naj-
bolje zadrava u pamenju one stvari to imaju obiaj
da se pokazuju prve, ili posJednje, ili zajedno, dalIde,
onome to bi mogao da predvia ta e se najverovat-
nije dogoditi u budunosti, - misli li ti da ibi na o
vek zavideo tim zatoenicima, ili da bi hteo da se nald-
mee sa najas!Ilijima i najmo6niJima meu !Iljima, ili
bion ,vie voleo da hude samo unajmljeni s1U1ga stran-
cu bez imet1ka i da !podnosi billo ta radije nego da se
vrati svojim starim iluzijama i da ivi kao 'to je tamo
iveo?
U !peini u kojoj je tako dugo Ibio zatoen lepotom
senki .koje su ga. odvraale Old oiglednosti prirodne
sve1Jlosti, izvesne ;poasti i pohvale Ibile Jbi O!beane ono-
me ko najlbolje razlilkuje stvari to prolaze, najbolje
raSipoznaje !posebnost svaJke projekcije, pazei da je ne
pobrlka sa nekom drugom i da ne svede na jedinstvo
povorku predmeta to se svakodneViD.o prikazuju pred
njim. Onome koji je zato, i jo vie, mogao da se seti
onih 5to obino dolaze prvi,onih to se pojavljuju tek
iza njih,onih to jo mogu da se deavaju samo zajed-
no, spOSOIbaJD. od tada za 'PredSlkazivalD.je onqga to e se
verovatno uskoro !pojaviti. oveku, dakle, koji Ibi bio
najdarovitiji u analizi onog to se !pred njim nudi, koji
Jbi najJbolje ,video stvari u:kljuujui tu i njihove razli-
itosti, i koji bi ih najvernije pamtio.
Ali, o kakvim se stvarima i kaikvom ,;pamenju
r.adi? Eto bez sumnje primedlba to ,e je dati fiJlozof da
se ne bi dbrukao u trukvoj stvari, niti nadmetao u tak-
voj vrsti talkmienja za koje, moda, nije doibr:o 'Pri-
prem!ljen. Jer, vi znate da on.tv.:I'1di da jednom za svagda
poznaje sutinu stvari i malo ibrine, osim pedagolki, o
!postojanju: maJD.je Hi vie dobroj !kQpiji njihove istine.
to se tie toliko na!hvaljenog !pamenja, ono !preti da
protivrei tom seanju koje mu je jedino vano. Doista,
ono to se svakodnevno dogaa, to se deav:a nou, to
malo vredi za njega. BUldui da je jo uvek 'Potinjeno
tami, i nije veno osve11jeno. Jasnoa previe zemaljska,
daikJ.e i smrtna, ona taJkoe. iNe usmerava on na to svo-
ju panju, ve prema srvetionicima to se ne gase i osi-
guravaju mu 'Projekciju Jbez greke. Uzviene tenje ote-
te sluaj!Ilostima, odve materijalnim. Dal1cle, to posta-
480
~- - --- ----- --- -~------
janje stvarnosti, jo svakodnevnih, on ga
!prezire, ak
ga !Ili iIle gledajui. I aik.o ga !pitate ta (mu). se dogodilo
za to nije briga, hudui da je OIkrenut stvarima koje
se nalaze .daleko iznad mOIlJ(jenog ivota u ikome se vi
trudite da 'Vam. on odgovori, a !koji njega vi~ ne pri-
vlai. Zajpitlrujete ga o tim seDJkama. I ako one i mo-
gu da u mutnim. 'Vremenima pos~ue kao ,..tragovi za ne-
ki ,viaJk istine, on se nee ~bog toga priJlcloniti njiho-
vom !prouavanju. Predusretljilivost ikoja Ibi !posve besko-
risno zaOil:ru[>ljala njegovu tuxi]. Qsim to. identJifiJkova-
ti !privienja i !Ilije huko! U svruk:om sluaju, jedna nas-
pram drugih. .. Treba !biti ,>>dete ili .luda da !bi se tu
U!pust:iJlo, veI1ovalo da se do toga moe doi, tavie e~
lem da im se ovlada mematogra:fijom. Bezw:mri demi-
jurzi jednog sveta bez modela, de jporedak ne moe da
bude nita .drugo nego haos ili brodolom. ,osim u fan-
tazmagorijama naivnih, to vie ne privlae Gpanju)'
mudraca.
UostaJlom, na vie naina. Jer, zapravo, bliSkost
. stvari za njega je od male vanosti. Ako ova ovde sa-
da sledi iIlekoj drugoj, ako se nalazi u njenom sused-
stvu, ili ak !posve blizu, on e se moda podsmevati to-
me, ako mu !bode oi, a!l.i takva hLiskost nije ono to on
trai. ,on e ih se radije oslOIboditi .da bi se zadrao na
tipovima i njihovoj srodnosti. I bie potrebno proi
kroz rooslav - konano, Oev - ikako on (ne) hi ce-
nio .takav susret. Vrednost svih od:nosa za.njega je pro-
ceIl:Jena samo po -toj ceni. ,ostalo je izmiII.jotina lkoja
t~aJe taJko ,kratko da ibi, pridavati joj bilo kakav znaaj,
bilo smeno. A filOzof se malo bavi beznaajiIlostima, po-
gotovo onoga to sam takviin smatra. I ako voli ironi-
sanje, on preteruje u smehu na njihov raun. Dakle, pre
nego to uS!postavi neku vezu, on e dugo razmiljati o
usaglaavanju sa njenim oblicima, o njegovoj prihvat-
ljivosti i, uqpte, da :Li je odgovarajue. to je daleko
od hr.zog vezivanja. Dodirivanja koje hi sluajno previ-
e obuzelo. lili. u snu? U UJnim obmanama? U zavoe
nju, uvek !pomalo maginom, ~ultnom? arlataiIlstvom
koje je jo !Ila snazi u prostoru~vremenu peine? Utro-
be? Taj film koji se svaik.ocln.ev.:no 'Ponavlja, zasluuje li
on da se ..kod njega ~ustavimo? Kada bismo i us,pelirla
uoimo i strogo razdvojimo sekvencije, da se 'Podseti-
mo iIljihovog TedOSIleda, da ili. !predvidimo, da li bismo
zbog toga !bili osJOIboeni njihovog stalnog !ponavljanja?
Ne bi ili se iste scene ponovile i sledeeg dana? Jer, ba
se pri tom :pov:ra1lku troi pamenje kojem bi treb.alo
dati prednost. ,to onemoguuje priseanje. ..
31 Marksizam u svetu 8-9 481
 Dva naina ponavljanja svaaju se oko vrem.ena;
ponovo zajpoinjanje/ibesko~~ost; po,:ataIklvecn~st:
iNjihovo razilaenje onemo:gucuJe !prekoracenJe-pre.krs~J
iste prie. Koji se iProduuje na.!~ ~ot~a, ~a
stavlja da se hrani diver.gentnoscu takvih ct:ID0t0I?J.Ja~
rarzJdvajajui efekte od njiJb.ove ,trenru~e artlku.iaCIJe .1
jo naJk.D.aooosti njihovog spoja. Zemaljsika hronometn-
ja ikoja e morati da nestane lU veno~e drude Oca.
PO-ID.O majIke ibeskonano ibi bila p0k:riv~na podne~o~
Oca . .Ali. S'U!llce hi ovde hilo zvezJda ikoja Je u !prevelikoj
qpasnostl da iPonovo !paidlIle, ~ more,. da bi joj se na:d.
tim. ponorom sve1llosti, samoJ, !poveno nadzor: P~)'tJ;'eb
na je druJk.ijaba!lclja da !bi se osiguralo osye,MJenJe:. bez
pomraivanja. Mo Oca osloboena ~umra~ D:eslgur-
nosti, billa no6n1b. slkandira:nja, isprekidanostI vatn. .r n:-
ika se !pamti: to je sunce ovde itl.:jrutru, .!pa u poPne ,~,
~onano !Uvee !Ile siPreava J' o iP()[l.OV!Il.l dolarza:k. nocl.
. I to to "je takvo uprolee, !druJgQg l . eta, pa'
u Jesen, ne
:mlaIi da obledi ddlarzak mne. Filozof se !priJbojava lede-
nag gaenja, dak .mu je II oima hladno. I on mm:i sen-
iku koja iPodsea na slaJbost njegovih oiju i na potrebu
koju onCa) ima Ida se slk!l.oni lU jednu duu, ekran na ko-
jem se prevruIponov.o uli.vaju odve ,arei ~rizori. .Ta-
iko svalki, svaiki-jedan (tout un ohaGUlIl) - tVIldi se - lIDa
apetit za onim to mu nedostaje. OA ~ohl:pa da se do:
bro zagleda II lice mudraca, potvrUje lIlJegovu .nem~
da taJko neto uradi. Njegovo je ;veno podne prlZllanJe
njegovog gll~og preputanja .vidovitosti. Oca, ija s",:e-
prisutnost ~aI?-ja sv~ senku, ~a!k~ ! ~enku s~Je.
U!nivernum ihl bIO, s kraja na kraj, oIbJasnJen (osvetljen)
okom tog Drugog. . .
Ali, treba tu uO(pte biti. to je jedva sluaj s o~
koji stalno boravi !pod zemljom, u lancima u tom pn-
tvoru Ikoji telko doputa pr.olaenje sve~losti. Mra?-a
komora u kojoj jedan gotovo magian fenjer pothrooJu-
je projekcije, seD!k.i, rarzJume se. Mesto koje e za:P0s es-
ti {jbi !Zaposela) li. dua ail.i k?je ~i j~/!ga .~dv.~st~illo sa-
mo u niem delu, onom naJmraclliJem. Zansta oca,rava-
juiJb., ali i nesta1nih os~~ja, iji arm ~~obl~a~~ iako
ne. mooemo da ga zadrimo, sem !preobhcavaJucl, rail-
oIbliavajui ga. Nesigurna miljenja koja emo tu i ta-
mo !prenositi, ne doseui strogost Ideje.
Ko se vezuje za Oipisivanje i !parrnenje takviJb. pri-
zora .ima bez sUIDlllje zasluge i pravedno je da bude na-
graen. A!l.i. u ime ega? I kaJk.vom ~e ;~izilku :iJzI~e gra~
ako se svi ,tom igrom rzanesu? OS}aJUCI bez kraJa. u .~?J
'ljr0X!J - analizi Ikoja ih odvraca ~d .malo ikonslliJih
poslova. Osetl1.jivi na utvare, lam.e slIke, uil.ne obmane
482
koje im odvraaju panju od ~bjek.tivnih stVarnosti. Ne-
majui ak ni svest o tome da su QParani udotvorci
ma, budui da ne mogu da se okrenu i u~mu u svoje
I'wke stvari koje su m zavele. Koje uostalom opaaju
spreda (u) lice(m).
Pozadina-zadnjica zauvek uklonjena oiglednosti:
Kada ibis mo se i okrenuli u polwkrug1l, ona bi se jo da-
lje, po~di 'Gderriere) povulkJa. Neuhvatljiva, nevidljiva.
GOMO zatvaranje u jedan krug (u jednu trudniou) ija
zadnja strana 'ostaj~ neSlp021I1ata - SipO'lja: drugo - odr"
avaju6i nostalgiju za povratkom, a ne majui Ikojim
putem treba poi. Zaborav prolaza .izmeu. Budui da
~U sve zabune od sada mogue, sva Jutanja. Brojni ui-
ci i holi. Ali, Ikako !pronai onu dobru? Prekoraiti
oIhzid tog ekrana !pO kom sada !promiu slike? Gde se
to uvek !prema napred Gponovo) projektuje, ostavljajui
iza (jedan/vie) put (eva) , ibez i'ka~ve predsta,ve. Kuda
ovek ne ibi {!ponovo) proao ako ga neko - .bilo koji
mukarac -" tamo ne ;priVt1ie. To mai da se on tamo
ne vraa sem :kao POOVI1gnut dis,kursu drugog roda, ipot-
injen drugaijem prenoenju, (transferu) ije rrietafore
ine iput pr.ohOlch:tim aili preskaui ga. Bliskost izgublje-
na u analogiji ~oja je oIbmotava svojim ponovnim pred-o
stavljanjem, drei je nepokretnom pr.i :prenoenju (tran-
sferu), ibez ipovratlka. A 'ullno koje uvek !priiiva/podsea
na neki dodir, ali i na njegovo !prekidanje, neko raam.je
ali i smrt, tako zadma:va to idi-mi~do.i-mi svojm raz-
dOIblja u jednom rodo81lov.ju slilka, kopija gde blis-
kost modelu prevazilazi vreme raanja, ravnajui se
pre prema svojstvu forme (i)imeria. Ti odnosi slinosti
sa pravim porelklom Jmncepcije {~ea) su 'VJ1i ga-
r.anti. Obeanje jednog (besmrtnog seanja, jer su i-
vot ve smestili u !krug ponavIljanja - !ponovnog ra-
anJa - 'koje ga s;pekul(ar)ie. Tajko za:leen"\pretvoren
u ogledalo, za VelloSt. "
DlilIkije reeno, muikarac ne izlazi ovde iz ma-
terinskih voda, nego, za:rIlnavajui put ikoji ihi tamo
vodio, .on se ogleda, re1Produkuje, u toj iparafragmi.
Himen, koji e isto tako podeliti njegovu duu kaoto
i Unive~ deli svojim sve1Jlucavim povrinama/od svo-
.iih svetlucavih povpina. Ovekoveenje :tdentiteta 'sa so-
ibom prelazi sva,ki dodir, par.al~uje sva:'ko 'prodiranje
strahom ;da 11 njemu sebe nee ponovo nai istog. O~d
metaforizacije u izrazima koji ih OIbavljaJu, zamotavaiu,
uJdaljavajui ih sve vie od OiIlOl,g J<:ojilto ih uzrolkuje
u svojim asocijacijama !koje vie nisu nita drugo do
anailogije. Prelaz je, !konano, (postao) identitet razu-
483
 ma sa samim sobom, i !povratak stalnQg !pcm.avljanja is-
tog, dok je zalog naibrajanje nepromenljivosti onoga toO
se smatra vrednim. Bez mogueg r.Oika, n.i u proloOsti, !I.1i
u ihudunoOsti, alkoO se jpOstigne ideal isti/astog, Ikoji na-
ravno prkosi svakoj izmeni. Konano sam. IstovetalIl,
bez podrke i:kog drugog, svom ibiu, koOje pcm.avlja ne
pribliavajui se nikom drUJgom do samQm sebi. AlIi, na
koOjem se vremenu-prostoru podie to suverenoO prisva-
janje sebe? ReiPraduJlroija (sebe) Ibez materije i majke.
Opsena u zlatu s!peJrulisam.ja Oca, ikoji bi oslobodio smr-
tionog koO se u pr.incipu..poe11ku njemu ipoverava. Sav
slian onome to mkad nije primetio. Dakle samome
se/bi? .onome toO logos potvrUje oo njemu (lkao) ist.om?
Odnos usilcla:enosti iskaza .onome koOji (ga) uzrokuje
a koji valja !po svaku cenu peI1petuisati. .,
Tako, da je mnogo bolje biti unajmljeni sluga
stranca bez imetka, m~goO se !prepustiti pretpostavilmm
i iveti kaoO peinski ,ljudi .. Obraivati IlemIju !bez si-
gurne !plate vredi vie od gtItbiljenja svojstva razuma.
Otvor.iti i prevrnuti rzemlju ,makar nas gazda za taj
[rulu!k i ne !plaao, daleko je vie cenjen.o neg.o ibiti !pO-
robljen fantarzmagorijama ikoje zaaravaju one to su u
lancima fjpreko)misterija. E!ksploatacija rodnog mesta
(du II ieu (dit) maternel) u korist oca iji je autontet
i'Stih .formi, neUlJarediva u ;prestiu sa zatvarani em si-
na u obru, makar i rzamiljen, njegoOvog mat(e)rlenog
roenja. Jo zatoen detinjastitn sanjariiama ,koje ga
sta~no ;podseajuf.vraaju nalu tu iazbinu iz 'koOje ne mo-
e da izae, budui da ga (pri"V'I!:ii samo nemosrednost
oseanja koja tu doivljava. Veoma ie vet da ih ra1Jli-
kuje, priziva, ak da ih sHlka na hiljadu i iedan nai!l1
alB zatoneosetljiv na zahteve razuma. Sudibina koi~
filozof ne v.oli i ne svia mu se bai da se sa niim nad-
~e~e: Za.r 1Zai~~? vpn [Pa!K: bir:=t k~o najidostoiniii ;pri-
zelJ,kivanJa nacm ZIvota obrazvanJe zemlie((. udan ie
t? sluai. Okretati zemlju da se u nju ne ibi vraaloO? Je
11 toO udvajam.je or-soIkaJka koii je ve peina? Otvoriti smrt. Oslunite - ibar jednom jasno - pretnju kastra-
i .ponov.o zatvoriti/saikriti i dbrnuti/!preliti u isti mah?
U transferu sredstava u korist oOca? Koji e, ako nema
iZvor~, ~ar imatismove( da svedoe o njegovoj moi.
Jamcl~ nle~m:?g autoOriteta, maci bogatstva njegoOvog do-
ma, oCeku]UCl da eks'P1oatisanje prostora Ilmi1 je on Pri-
svojio .donese via:k Ikapita'la. I nema tu stida da se ibu-
de u slUibi glave !porodice, ak i njegov rob, jer, obra-
ivati .zemljw( ve znai raditi kao O'll. Na jednom dru-
gom stupnju na lestvici (vrednosti), na razliitoOm nrivou
ana1ogije. Mi, podraavanje atributa oca je od sada i za-
uvek ve steeno kao pobeda njegovog jedinog logosa.
484
KoOji e to aIk ikad je Tad u !pitanju, platiti moma me-
taforama. Viak vrednosti slinosti sa gazdom ikoji e
nadolknaJditi llaS hliskosti sa >>a:emljom. Uravnoteiti
trokove odnosa. Tako ibi verovatno obrazlagao mudrac,
da bi qpravdao to jo !pOtlruava da po(t)lkqpa svoju
majik:u. Zabrana kOlju !poWeloodie !postepeno dOik :k.ri
teren jo OIbrastao !prisvojenim biljkama jo devianski
od .(njegovi!b.) linih imena. iRazval.}iva:nje i sejanje u ~
ter.ice jo neme za Taz/borite rei. !Posude u koOjima bi
poneka nova ideja m.o~da mogla i da proklija, alko on
u njih sie da ih !pr~avi svojim znanjem.
Mi, to ibi mailo ,zaboraviti da je ceo Univerzum
monopomovan od strane Oca. I da u tim krenjima on
u najiboljem sluaju oivljuje Ujpisivanje sVoOJih veInili
istina ponavlljajui (ih). Zamuen daJkle cenom svog de-
la. J'O uvek: i samo :vie ili manje qproban dvojniJk sve-
mogueg FaJlusa. Sto ne smeta da se on !potini takvom
stanju stvan i da e ii i do smrti, da bi oVeOCoveioO
~vo carstvoO. Osnovno je da se !pria nastavi. To mai
(njegov) isti disikurs, !koji mu daje kredit, ma'kar i na
drUJgom redu, ikao za iZaIll.enika ili nas-lednika jedin.ih
v~eih oblika. Bez delenja sa .>~d.rugom ikoja ila to sa-
mo pr.iJbawja materijal. Sve apstraktJniji uistinu.
Mi, taj ,fantom, rta. senka, 1Jo bez sumnje predstavlja
i udvajanje .oca silinom, i oIbrnuto, sve to e ipak biti
ostavljeno zemlji. J>ad rzaJkqpan u njenu utrobu, sIkriven
od !pogleda. Majka-materija koja prikriva, osim toga, ot-
patke spekula(riza)oije. Agonija ll!ln.ih obmana Ikoju
maskira i rzaklanja ekran ponuen priJkazivanju, uglae
na. !povriina Ikoja se ;viJe nee odkrinuti/otvoriti pono-
ru bez gaenja i odvratnosti. Zastraujui prolaz ik.roz
ogJ.eda!loO u kojem se stvara svalka predstava. ,Doibre/slu-
~avlk:e( (Iborunes) samo.&qpije .pod usl'Ovom da se pro-
e !kroz zaobilaenje poverenja ikoje je dato rzakonu oca
koOji 'Odreuje ~e.lrulativan nivo i time ibi da (priziva
oije. Sva njena zebnja, uas, bie nam.enjeni utrOlbi maj-
ke. Gde vie nema g.ovoOra o povratku, osim u ime oca.
(Luce Irigaray, Speculum de l' autre fem-
me, Les editions de minuit, Collection
"Critique", Paris, 1974, str. 238-253. i
399--443)
Prevele J. V. i R. 1.
485
bibliografski
prilog .
 Bibliografija1coja bi na sveobuhvatan nain eljela popra-
titi izbor tekstova koji je za ovaj broj Marksizma II svetu sai
nila Rada Ivekovi, morala bi se zasnivati na daleko,-azgrana-
tijoj klasifikaciji no to to u ovoj prilici prostor dozvoljava. Taj
je izbor, naime, po svom karakteru reprezentativan za, uvjetno
ih nazovimo, neofeministika nastojanja sedamdesetih godina,
koja su uz svoj iroki spektar drutvenog angamana, obiljeena
plimom publicistike djelatnosti. Ovi tekstovi pruaju uvid u
promiljanje problema spolnih stereotipa, podjele rada, enske
seksualnosti, problema ene u historiji i historije ena, povijesti
feministikih pokreta, jezika, politike, problematiziranja podjele
na privatno i javno... .
Mogue je, ni eutim, stei uvid u obim i heterogenost no-
vog naina pisanja o enskom pitanju, jednom interdisciplinar-
nom stjecitu razliitih znanstvenih podruja koje je za sebe
izborilo naziv enske studije (women's studies), ako se samo
konsultira jedna od bibliografija koje navodim.

BIBLIOGRAFI'JE
1. Tufani j Luciana, Bibliografia sulla condizione
femminile, Libreria Editrice Italo Bovolenta,. Ferrara
1977, 250 str.
Iako ova bibliografija sadri sarmo naslove talijanskih iz-
danja (talijanski autori i djela prevedena na talijanski), navesti
CSU njezinu klasifikacijsku shemu koja vjerno odraava r~pon
pisanja o enskom pitanju: .
,Poloaj ene: klasici i feministike analize; Povijest femi-
nistikih pokreta; Dokumenti feministikih pokreta; AntropolO.
gija i biologija; Hi!storija; Ekonomija i rad; Pravo; Psihologija,
psmoanaliza, psihijatrija; Seksualnost; Svjesno materinJstvo, kon-
tracepcija, pobaCaj; Obitelj; Poloaj ene: obiaji; Zene i kul-
tura; ene i masovni mediji; Bibliografije, uspomene, prepis'ka;
ene i knjievnost; Knjige za djecu; kolski udbenici; Fotomo-

489
.i
nografije i pjesmarice; Politike i feministike pUblikacije u
Italiji; Femini'Stiki ~d8Jvai; Feministike knjiare.
2. B ani ss oni, Maria, Bibliografia sulla condizione
femminile, articali, saggi, .r-icerche psichologico-sociali,
BUilroni E;dittore, RlOiIIla 1978, 206 sotr.
Kao edicija lrustituta za psihologiju rimskog univerziteta,
ov.a bibliografija, uz opi dio o poloaju ene, sadri i problem
sagledan iz strunog, socrjalnopsiholokog kuta gledanja, koji
daje pregled istraivanja (talijanskih i 'svjetskih) psihologije
ene, stavova prema eni, mukih i enskih uloga, kao i meto-
dologije (tehnika istraivanja stavova,. stereotipa, "mukosti-
-eI1iSkosti").
3 .. Rosenberg, Barovic Marie, Bergstrom, Len V.,
(prir.), Women and Society, A Critical Review of the
Literature with a Selected Annotated Bibliography, Sage
Pu!blications, Beverly Hills/London 1975, 354 str.
Sa svojih 3600 bibliografskih jedinica, i bogatim poprat-
nim znanstvenim aparatom ovo izdanje slijedi podjelu radova
po znanstvenim disciplinama (sociologija; politika znrunost; po-
vijest; ene u filozofiji i religiji; ene u medicini i ZciraVS!Vill;
ene u biografijama, autobiografijama i memoarima; ene u
knjievnosti i umjetnost~; ene u psihologiji; antropologiji; eko- .
norniji; generalne reference - koje sadre i popis specijalizi-
ranih bibliografija za pojedina tematska podruja).
4. Drake, Kirsten, Marks, Dorothy, Wexford, Mary,
Women's Work and Women's Studies, Be~d College,
New York, Women's Center, New York 1971, 161 str.
. Navedenih 1445 bibliografskih jedinica sadre reference' o
spolnim ulogama, pobaaju, .braku i obitelji, enskim poZ'i;v.ima
i zrunimanjima, obmzovanju, za,poljavrunju, pravnom poloaju,
povijesti, knjievnosti, umjetnosti, masovnim medijima.
5. Lynn, Naomi, Matasar, Anne B., Barovic, Rosen-
ber.g Marie, Research Guide to Women's Studies, Gene-
ral Learning Corp., Morristown,New Jersey 1974,194. str.
6. Oakes, Elizabeth, Sheldon, Kathleen, ;S., A Guide
to Social Science Resources in Women's Studies, Ame-
rican Htbliographical Center, Clio Press, 1978.
7. Papi arana, Zena u savremenom svetu, Novija
lia::tosllrana lirteratura, Marksistika misao, 1981, br. 4, str.
267-274.
Navedeni naslovi pruaju iscrpnu informaciju o svim as-
pektima novog tretiranja poloaja ene u radovima amerildh,
britanskih, njemakih, francuskih i talijanskih autora.
. 8. Popov, NeJboja, Gledita o slobodi ene, Biblio-
grafija, Institut za dnitvena istraivanja Sveuilita u
Zagrebu, Studijska grupa "Ovjek i sistem", Tema "ena
i drutvo", Zagreb, veljaa 1981, apirografirano, 60 str.
Ova bibliografija sadri popis knjiga i velikog dijela rele-
vantnih tekstova u enskim i drugim aISiopiisima s preteno
srpskohrvatskog jezinog podruja unatrag proteklih stotinjak
godina, otkad spomenuta tema privlai javnu panju. Sa 861
490
navedenim na'SloVom, koji po miljenju autora ne iscrpljuju
rnrz:nolikost :predmeta, (...) "ovde se nastojalo da budu obuh-.
vaena sva znaajnija gledita o slobodi ene, koja se, u ozna-
enom periodu javljaju u okviru razliitih teorijskih kola, nau
nih disciplina i ideolokih usmerenja". Bibliografija je podije-
ljena na pet dijelova (Do'kumenti i zbornici radova; PJ:"evedene
knjige; Knjige domaih autora; Clanci domaih aurora; Pregled
enslcih asopiisa). Ve i sam obim, a pogotovo vremenski ras-
pon kojeg pokriva, ine ovu izuzetnu bibliografiju, unato ograda
aJUtora, bitnim indikatorom prijemivosti naeg politikog i kul-
turnog podneblja za problem ene. Izuzetni senribilitet o11kriva
prevoenje (drunas nezamislivom akuratnou) nekih od djela
ije reprinte mahom sve navedene bibliografije dmaju kao
,;klalS:iJke feminizma".
Mil, Don Stjuart, Potinjenost enskinja, S' pred,;,
govorom Svetozara Markovia i Brajtovim ugovorom,
Dravna 'tamparija, Beograd 1871, XVI + 233 str.
. (Publicirana 1861, ova knjiga je vaan dokument fem1n:izma
XIX stoljea. Mill potinjeDlOSt ena smatra glavnom preprekom
napretka ovjeanstva, te se u skladu sa svojim idejama tijekom
itavog 'svog :politikog ivota zalagao za apsoLutnu jednakost
spolova.)
Kolontaj, Aleksandra, Nova ena, Izd. Moderna
tamparija R. M. Vesnia, Beograd 1922, 64 str.
(Autorica smatra da je stvaranje ,,novog ovjeka" neodvo-
jiVlO od OSIlobaanja enskih masa. Izuzetnom osjetljivou za
problem \Shvatila je da emancipacija i osloboenje ostaju dvije
odvojene injenice, "dva paIl'alelna puta koja se n:iJkada ne sa-
staju".)
Kolontaj, A., Ljubav tri generacije, Izd. Knjiara
Radomira Bugarskog, Beograd (b. g. i.), VII + 59 str~
Btfuel, August, Zena i socijalizam, Iro. . urevia,
Sarajevo 1923, 514 str.
Cetkin, Klara, Zene i studenti, Izd. S. B. Cvijarn.ovi,
Beograd 1924, 31 str.
No, vratimo se poetnoj nakani: pri!kazu literature koji bi
iibor tekstova ovog broja stavio u kontekst cjelokupne publici-
stike proizvodnje u kojoj su nastali. Ako su odabrane biihlio.
grafije ukarzale na bogatstvo i ramnovrsnost aspekata enskog
pitanja i enskih studija, ograniit u se na selektivni prikaz
radova.
I
U prvoj skupini navesti u radove koji oznaavaju pojavu
neofeminizma sedamdesetih godina, ili joj na neki nain kre
put, !Svojim odjekom ili utjecajem na suvremenike. U njima se
ogleda jedan !kvalitativno novi nain suoa'Vanja s problemom
poloaja ene. To je oito iz irenja raspona interesa (vidi temat-
ska podruja navedena u bibliografijama), a novi metodoloki
pciJstup na'jjasnijese oi'Vata iz pojave jednog drugaijeg dis-
ktmsa. On stavlja u pitanje "objektivnu", impersonalnu poziciju
dominallltnog dis.kuTsa (politikog, ideologijskog, znarustvenog).
koji je defdniran mukim standardima, u kojem oznaka "imp er-
491
sona1nosti" prikriva preferenciju suhog, analitikog, ,,koherent-
nog". Takav jezik, po !lIriiljenju ena koje SU svoje gledanje na
vlastite probleme njime pakuale izraziti, promie logiJk;u. vla-
qanja pokuavajui isk~ti ,;umijee" nad 'svojim subjektom.
Kao protutea takvoj tiraniji specijalis'tikog, "javnog", ljudski
ogoljelog kraza, favorizirraju se ~raajne forme koje prevarilarze
shizofrenijl\l raspoluenosti priva'bne i javne egzistencije (a oVa
druga je :z;a veinu ena postala dostupna tek bolnim odusta-
janjem od prve). To su u prvom redu antologije, koje pored
teorij!Skih analiza rarvnopravno sadre ispovjedne iskaze i svje-
doe o linoj, idiosinkratiCk:oj motivaciji pojedinih ena, grupa
ena, o revolucioniranju njihove svijesti, koja je alrumulirano
nezadovoljstvo dovela do racionalizacije na I'arzini pokreta. Za
ovu vrstu izraza ka!I'akteristine su i brojne enske biografije
i autobiografije, koje srazove i ,suglasja tog . linog [ javnog
aspekta staJVljaju u jedan povijesni kontekst.
Izbo.r knjiga iz ove skupine navesti u redom kojim su
~e pojavljivale. Temeljila sam ga na velikom odjeku to su ga
IZazvale - to je mogue potkrijepim brojem izdanja i prijevoda
na dr.uge jezike, kao i na tenji da za!stupim sve one sredine
koje su dale poticaj za ovo novo postavljanje enskog pitanja.
UlINJAViKE
1. de Beauvoir, SiInone, Le deuxieme sexe, Galli-
mard, Paris 1949.
Ovo se dvotomno djelo moe smatrati klaisikom novog
fe~a. Autorica ~stra.uje kako se uobliavao poloaj ene
kroz stoljea. Prvi dio, "in.ienice i mitovi", preispituje bioloke
datosti, psihoanalizu, marksistiku poziciju, povijest, antrQpolo-
giju i knjievnost. Drugi dio, "Brorvlieno iSkustvo"ocrta'Va faze
ivota ene od poroaja do starosti i analizira razliite njegove
vidove: udata ena, majka, prostitutka. redovnica, itd. "Drug[
spol", po prVi puta publiciran 1949. godine ostaje neprevazien
model dje1ima koja su s1iiedila put to ga je traISirao, i iji su
dUnici ostajala u veoj ili manjoj' mjeri. . ljubavi koji dovodi do emotivne ovisnosti najveeg dijela ena.
2. Friedan, Betty, The Feminine Mystique, Norton,
New York 1963, 410 str.
Autorica pripada amerikoj feministikoj organizaciji NOW
(Nacionalna organizacija ena) reformistikog usmjerenja. Ta
integracionistika grupa trai vie moi za ene. ali u drutve-
nom kontekstu kojeg usprkos kritici, prihvaa. Izala 1963, ova
knji:ga izraava rastuu nel'8Jgodu amerikih ena srednje !dase
izazvanu ideolokom kampanjom koja .ih, bez razlike, eli vratiti
u lkune dkv:ire. To1ilko reklamirani lik sretne 'kruanke sakrivao
je duboko otuenje koje je u:z;r.ok tzv. neurozi domake - po-
sljedici frustriranosti ivotom u funkciji mua i djece, vezalIJ.ou
uz repetitivni kuni posao ,,koji nije nikada zgotovljen". Kada
su mnogobrojna iskustva tih ena objedinjena u ovom istrai-
vanju, nije se takvo stanje vie moglo maISkirati. kao privaJtni
problem svake od njih ponaosob, ve je raskrin:kana njegova
duboka druStvena relevancija.
3. Reed, Evelyn, Problems of Women's Liberation:
A Marxist Approach, Merit Publishers, New Ymik 1969.
Ova analiza polazi od marksistikih ,pretpostavki, te korijen
potlaivanja enav.idi u nastanku pivatnogvla:snitva.. Teza je
492
da ene nioo osujeene po svojoj prirodri, zbog biolokih furik-
cija ve da u klaJSillim patrijarhalnim ckutvima bioloka struk-
tura: postaje ideol?kim 'prete~t?m ~R; udat}:jav~je ene iz ja,:-
nog ivota. Iako Je ovoJ aU!0!"lCl. kri,tika prebR;<:ila da ~ razyI-
janju svojih teza upada u rIgIdnost i ortodokslJU, ona Je utJe-
cala na formrranje amerike "marksistiko-feministike" orijen-
tacije.
4. Morgan, Rabin, (prir.), Sisterhood is Powerful, ,An
Am.th()llagy of Writi.!rligs from tihe Women'lS lLiJberamoiIl.
Movement, Vintage Book, Random House, New York
1970.
Jedna od prvih i veoma populaTnih antologija, "Sestrinstvo
je mono" svjedoi .o naJSta:ja1}ju amerikog enskog pokreta
sedaimdesetih godina i nosi sve odlilke ovog "anra".
5. Figes, Eva, Patriarchai Attitudes, Greenwich, Faw-
cett, Conn, 1970.
Ovaj se rad smatra jednim od utemeljitelja tzv. "radikal-
nog feminizma" koji kao temelj potlaivanja ena vidi u !sve-
obuhvatnom mehanizmu patri~a.rhatR;. Pa:trijarhat nast~te .u mo-
mentu kada su mukarci otkrili sVOJ udio uprokreacIJI, '1 kada
im je Irontrola nad enom potrebna da budu sigurni u s,,;oje
bioloko oinstvo. Uz fiziku, psihika kontrola postaje temeljem
sloene kultum.e konstrukcije koja nastoji enu uvjeriti da je
"prirodno" da joj pripada po~r~<!~n~. mjesto u .~rutv? . .uz po-
mo, isprva tabua i rituala amCIJaCIJe, a ka~mJ~ religIJe, f!lo-
zofije, iknjievnosti i znanosti, ena oi sama prihvaca takvu sliku
o !Sebi.
6. Firestone, Shulamith, The Dialectic of Sex: The
Case for Feminist Revolution, Morrow, New YOl1k 1970.
Autorica dri da je potlaivanje ene politiki problem, te
da feminizam moe posluiti kao osnov za ujedinjaJVanje snaga
suprotnih represivnom drutvu. Kao osnovne o'drednice potlai
vanja, autorica istie prokreaciju, ali i prevlaJdavajui koncept
"Dijalektika spola" razmatra jo mM'ksistiko odreenje ene,
spo1nosti, ameriki fe:rninizam, Freudove zablude i "muku
kulturu".
7. Millett, Kate, Sexual Politics, Doubleday, New
York 1970.
Odredivi pojam patrijarhata ,kao politike institucije, au-
torica analizira njegove historijske :pretpostavke. Naroitu panju
posveuje fazi seksualne revolucije koja se odvija u stoljeu
od 1830-1930, kontrarevolucije od 1930-1960. i ideolokih reak-
cija koje ti procesi uzrol~uju. Veoma je iscI'pno obraen lite-
:,' rarni tretman slike ene .koji prati ove civilizacijske pat:rese i
to u djelima autora D. H. Lawrenca, H. Millera, N. Mailera i
J. Geneta.
~ 8. Abba, L., i drugi autori, La coscienza di sfruttata,
-'o-
~~~;
Mazzotta, Milano 1972.
Ova je knjiga plod suradnje pet pripadnika talijanskog
-is'!]l: Pokreta za' osoboenje ena iz Trenta. Oni problem ene pro-
mart:raju sa hi:storijskog 'Stanovita (od fu"ancuske revolucije) i
~f,
politikog stanovita (gdje zauzimaju stav radikalnog feminizma
~:
.~:.
. koji smatra da su ene potlaena kasta). Po tom shvaanju (...)
''4~.
.;t..' 493
 ,;ka!Sta ima jasni ekonomski temelj. Ekonomski temelj !kaste
ena je njezina proizvodna autonomija: proizvodnja djece i
kuni rad." ., .
9. Nozzoli, Serena, Donne si diventa, Vangelista, Mi-
lano 1973. . nalazimo manje ishitrenih genera1iz~Ja l bo.rbene reto~e kOJe
"enom se postaje" smatrano je jednim od najcjelovitijih
djela talijanskih autorica. U njemu se analiziraju svi mehanizmi
posredovanja kojima od jedne osobe .aJStaje ena. ZammJ.jivo
je istai tezu koju autorica iznosi u razmatranju odnosa femi-
nizma i lijevih partija. "I revolucionari su duboko zagrezH u
partrijaTha1nu ideologiju (...). Njen duboki i prikriveni prodor
(. ..) uzrok je, ili pak proizvod, izos-tanka kulturne revolucije
u olwiI1ima ljevice."
10. Mitchell, Juliet, Women's Estate"'Penguin Books,
Baltimore 1973, 192 str. . (i kao takve bile zamjet!ljive i zanimljive za tradioionalnu histo-
U prvom dijelu komparativno su ana1ki.rani ameriki femi-
nistiki pokreti, s naroitim na:glaskom na njihova dva suvre-
mena usmjerenja: marksistiko i radikalno. Mark>sistiko poe
tak zavisnosti ena promatra kao posljediou pojave kapitalizma,
te borbu za emancipaciju vidi in.tegriranom u klasnu borbu, i
borbu za osloboenje ovjeanstv~ openito, dok radikalna struja
smatra da ropstvo ene prethodi kapitalizmu. ene su potlaena
kasta, te borba za njihovo osloboenje mora prethoditi klasnoj
borbi. U drugom dijelu autorica predlae svoju interpretaciju
za koju dri da nadilazi proklamirani marksistiki arutoma1:izam
(rjeenjem klasnog pitanja, automatsId se rjeava i ensko). Po
njoj je phanje nesvodljivo samo na ekonomske korijene ekSploa-
tacije, ve treba odrediti njegove mnogQs.truke strukturalne pret~
pdstavke, a njih odreuju kategorije "proizvodnje, reprodukcije,
!?eksua!lnosti i socijalizacije djece". Pokreti 'za osloboenje ena
imaju iIrdki revolucionarni potencijal jer su interk1asi:sitki i
univerzalni, a zada1:aik im je da transformiraju sve etiri .kljune
strukture koje ine osnov poloaja ene.
ll. Schwarfzer, Alice, Der "kleine" Untersc;hied und
seine grossen Folgen, S. Fischer Verlag, Frankfurt a. M.
1975.
U ovoj dokumentarnoj SItudiji autorica istrauje dOmlnantni
tip _~eksua:Inosti i u razgovorima sa enama naJS1:oji istraiti
ulogu spolne "normalnosti" u ivotu ena. Ovaj je ddlrument
naiao na tri istovremena tipa reakcije: uasavanje, olaikanje
i bijes itateljica. Bile su ua!S'llute onim to 'su se neke od njih
usudile i2Jrei, a one si to nisu mogle priznati, olakalo ih je
to to vie nisu same ISa svojim problemima, a oiglednost opre-
sije izawala je reakciju bijesa.
Ako bismo ukratko eljeli saeti znaajke svih ovdje nave-
denih -knjiga, mogli bismo zakljuiti da, i pored esto oprenih
. teorijskih pozicija, imaju mnoge dodirne take. Njihova je zna!
ajka sintetiko obuhvaanje m~simalnog broja elemenata koji
uvjetruju potlaenost ena, estina kojom iznose wgumente, ali
esto i nedoreenost i ishitrenost svojlSltvena groznia:vosti jednog
novog buenja. injenica da se javljaju nakon dugotrajnog za-
tija u en!Skom pokretu, kao da ih tjera da to vie toga izraze.
II jednom dahu.
494
II
Nakon ove prve faze ,,sintetikog" .obl;1h;vaanja probl.?IDa
ene, slijedi faza temeljitijih razr:ada.. po)ectinih tema.. T! nJ~a
zamjenjuje kompleksnija 8.'I1gumenta.c~Ja. No, l. sam, ~adi~IDna1no
shvaeni, zmmistveni pristup. uk~Je na radi~alnu. IZmJ~~U po-
stojee pa-rad;i.gme: Mn?go~eJ?ZI0I).~o;;t p0lI!lan~a zbilje n!l-
mee zamjenjIVanje pOjma Jedino vazeceg, obJekmvnog zn~Ja
pojmom znanja dobivenog na temelju odreene perspektive
gledanja. 'dl" .. tr t' .
e IranjU zene ~
Y
Takav kvalitativni obrat vl JIV Je l u
povijesnoj manosti. "ene u povijesti" bile -~ one .koje SI;l ~J=
vie nalikovale mukarcima i njihovom nacmu djelovanja, ili
oekivanjima koja je pred njih postavljala sli!k:a ,,ideahJ.e c;>ne"
riografsku paradigmu), dok "povijest ~na" ~da nije .bila na~
pisana. Budui da ISU pravo u tom SlIDJ~ru bili. ~oduzet~ ~a~
teorijski i istraivaki napori, u drugoj cuS'kupIDl na!StoJat!i. PrI-
kazati li selektri.vnu bibliografiju takvih radova.
U svom se k:riI1:ikom odnosu prema sadanjosti novi fe-
mi.ni!zam kretao ,simultano u dva praJVca: ka budunosti, O!D.o~
utopijskom, i natrag u prolost, povijesnom i.skustvu. koje bl
imalo omoguiti razumijevanje ra2Jloga stvaranja sPO~ .ulo~a
i osaikaujue uloge patrijarhata. Povijest ena, ~o~sti.tuiranJe
one peI1Spektive'koja bi omoguila' da se. rs!!,al . Je<lin:S~e~o
historijsko iskustvo ! aktivnosti .masa ~en~.l nJjh~vih pOjedinih
istaknutih preclrstaWlJlca, morala Je prOCI s?J~dece InStance y~~o
bi se izdigla iznad postojeih !ntexpre.tatiynili mo.~ela u qJem
je sreditu int,,:r~sa .stajao ~usk~.ac l. njegov sV}'Jet: To. Je 'll
prvom. -redu kritika Izvora. P:rsam. lzvon :;- temelJ yhiston.ograf-
skog istraivanja - mahom su djel? muskruraca l cesto ~vore
vie o njihovim potrebama i staVOVl'ITIa nego o stvarnosti zena.
Njdhova se' nedostatnost manifestira i stereotipnim kruraikte;-
nizaaijama (ena je ili pasivna i dobra,:. ili zla ~ m.ona)" ika? .1
izuzimanjem kategorije svakodneynog Zivota kOla Je. po defini-
ciji privatna, ahlstonijska i m8.'I1~a1n!li a. na r~c!lll ~:;tyne ~ere
u ,kojoj su ene, unato estoj l aktIvnO). particlpac~JI ostajale
nevliilljoive ili utopljene u masu, ner~IUClve u oko~a supe~
ordiniranih kategonija kao to su n~, ~ase, pO~!i, ~rg~
zacije. Stereotipno prikaZivanje, kao i IZ nJ.ega ..l?rolZ~sla lskri;~
ljavanja, implioitno je posluilo r~cion~~cI31 ne)~dn~sti,
reduciranju razumijavanja sloeI?-e sli!ke pOVlJesn~ zbilJe,.1 one-
moguaJValo enama da sebe pOjme kao ~amoZdJela~a lJudsk~
bia. Stereotip je proroanstvo koje se ~spunJava: zene su n-
jetko '~ame pisale svoju historiju".! Iz .C?vog n~o,.sli~edi potre?~
prevrednovanja i pono~e int~11pr7taQlJe ~~~<;>Jecih IZYora, alj. ~
uvaavanje onih od nJih kOJI bl autenticIDJe mogli poslUZ1ti
otkrivanju stvarnog udjela ena u povijesnim zbivanjima i pro-
cesima. Ne treba zaboraviti da je i priroda mnogih postojeih
! Bridentha1, Renate, Koonz, Claudia, ~prir.), Becoming Vi-
sible, Women in European History, Hougthon Mifflin Company,
Boston 1977, 510 str. -str. 3. Ovaj rad, pored zborni!ka CBTroll,
Berenice, (prir.), Liberating Women's History, University of Illi-
nois Press, Urbana, Chicago, London 1976, 434 str. sadri vei
broj teorijskili promiljanja o metodologiji istraivanja historije
ena, kao i radove II kojima su nova metodoloka naela pri-
ntijenjena. .
495
 "mizogino" obojenih podataka iskljuivo simbolika - moe
biti rije o pseudoobjanjavanjima za druge konflikte koji
proimaju drutvene odnose, a od velike je koristi. njihovo de-
kodiranje i smjetanje u prikladnije interpretativne okvlire.
Kao slijedea vana instanca nadaje se 'l"edefiinirall1je po-
stojeih pojmovnih okvira. Kao rjeiti primjer mogue je na-
vesti politiku historiju koja je izrarito "muko" poprite, ali
otkriva nesluene raspone ukoliko se samo proiri odreenje
politike - ako se u privatnoj sferi otkrije politika dimepiija.
No, i u ,tradicionalno pojmljenoj poltitikoj sferimargina1izi-
rano je uee ena. Stoga ova novija istraivanja osobit nagla-
sak stavljaju na znanstveno IJ["ouavanje autonomnih, organi-
ziranih enskih pokreta, koji su kao znacajne drutvene pojave
povijesnili perioda kojima pripadaju, ili. previan.i ili ma!I1gina-
lIzYani u kontekstu "ope povijesti". To je primjenjivo i na
SU!djelovanje organiziranih masa ena u irim revolucionarnim
pokretima. Ovo potonje je neoboriv argument u opoVI'gavanju
shvaanja ene kao uronjene u ahlstorijsku mijenu prirodnih
ritmova. Historiografija koja je isuvie esto bivala povlijeu
pobjednika, slijedila je obrazac sudbine sudionica revolucionar-
nih gibanja. Dok su u fazama do pobjede revolucije ene pred-
stavljale znaajan revolucionarni potencijal, nakon pobjede i
malog, ali eSl\:o i nikakvog pomaka u tradicionalnoj raspodjeli
spolnih uloga, one se vraaju "na svoje mjesto", to jest u pred-
vorje povijesti. Osvjetljavanje historijske uloge enskih masa
istovremeno je i nain prevazilaenja takve 'filozofije povijesti
(i historiografije) koja u poveanoj aktivnosti ena vidi znak
ope drutvene dekadencije.
Radovi o historiji ene mogu se podijeliti. u dv.ijeskupine. U
prvoj su navedeni (abecednim redom) oni koji sintetiki razmat-
raju razvoj i sudbinu autonomnih enskih pdkreta (Il/l;), ;i dio
su napora da eni vrate njezin neginini povijesni identitet.
Ovdje su ukljllleni i radovi :koji se bave ulogom ena u okviri-
ma irih revolucionarnih gibanja, ili. mranih povdjesnih raz-
doblja, ;kakav je bio faizam. U drugoj skupini (II/2.) navedeni
su radovi ikoji ukljuuju napor da se teorijski osnrisli polazite
projekta za budunost s tenjom da politika postane ozbilje-
njem filozofije.
II/l.
1. Abensout, Leon, L'histoire generale du jeminisme,
Delagrave , Paris 1972.
2. Albistur, Maite, Armogathe, Daniel, Histoire du
jeminisme franqais, I-II, Editions des femmes, Paris
1977.
3. Bortolotti, Pieroni, Franca, Alle origini del mqvi':
mento femminile in Italia 1848-1892., Einaudi, Torino
1963.
4. Bortolotti, Pieroni, Franca, Socialismo e ques-
tion e femminile in Italia 1892-1922, Marotta, Milano
1974.
496
5. Frabotta, Biancam~a (prir.), Fe.minismo.e lotta
di classe in Italia (1970-1973), Sarrnona-Sarvel1.!li Roma
1973. '
6. Frabotta, Biancamaria, (prir.), La politica del
femminismo, Savelli, Roma 1976.
7. Garda, Guadilla, Naty, Liberation des femmes: le
M.L.F., Mouvement de Uberation des Femmes P.U.F.
Paris 1981. ' ,
8. K.risteva,Julia, Des Chinoises, Editions des fem-
mes, Paris 1974. I
9. Macciocchi, Maria A., La donna "nera"; Feltri-
nelli, Milano 1976.
10. Quataert, Jean H., Reluctant Feminists in Ger-
man Social Democ1'acy, 1885-1917, .PtI1inceton. Univer-
sity Press, New Yersey 1980.
11. Row'botham, Sheila, Women, Resistance, Revo-
lution, Penguin Books, London 1972..
12. Rowbotham, Sheila, Hidden from History, 300
Years of Women's Oppression and the Fight Against It,
Pluto ;Press, London 1973.
. 13. Spagnoletti, Rosalba, I movimenti femministi in
Italia, Samona-Savelli, Roma 1971. .
14. Stites, Richard, The Women's Liberation Move-
ment in Russia, Feminism, Nihilism and Bolshevism
1860-1930, Princeton University Pr~s, Princeton, Ne~
Jersey 1977.
15. S1Irumingher, Laura S., Women and the Making
of Working Class: Lyon 1830-1970, Eden Press, Wo-
men's 'Publications, St. Albans 1980. ,
16. Thonnessen, Werner, The Emancipation of Wo-
men, The Rise and Decline of Women' s Movement in
German Social Democracy 1863-1933, Pluto P,res!s, LOll-
. don 1973.
II/2.
1. Beechey, VeroIrlca, Feminism and Marxism, Vi-
rago, London 1980.
2. BerkiD., C. R., ovett, C. M., (prir.), Women, War
and Revolution, Holms & Meier, New Yor.k 1980.
3. Brandt /I\$)otz/ Stepke, Zur Frauenfrage im Kapi-
talismus, Edition Suhrkamp, Frankfurt 1973.
4. Cutrufelli, Maria Rosa, L'invazione della donna
Miti e tecniche di uno s:f.ruttamento Mazotta Milan~
1974. ' ,
32 Marksizam u svetu 8-9
497
 W 22., Weinbaurit, Batya, The Cu;ious Courtship of
5. Dierich, Helga, Mitscherlich Margarete, Manner: omen s Liberation and Socialism, South End Press
die Diskussion der Feminismus-Bewegung muss auf Boston, Ma. 1979. '
Manner ausgedehnt werden, S. Ficsher/Goverts; 1979.
6. Duhet, P. M., Les femmes et la revolution, Jui1- III ,
lard, Paris 1971.
7. Eisenstein, Zillah R., (prir.), Capitalist Patriarchy za m~k~:t1g~o:n=~::~tur~ (I~/2) vidljiv je veliki interes
and the Case for Socialist Feminism, Monthly Review aja ene II socijalirz.mu _ g :pItanJa. kao l za. probleme polo-
se realizira ka' . - .podJednaiko u zemljama u kojima
Press, New York 1979. li je kod ~~ od l u iS?CIJ~U k~o utop1jskom projektu. Da
8. Elshtain, Bethke Jea!Il, Public Man, Private Wo- Problemafuir~jli~e\;g~Je, do~uto. nasljee pClitrijarha~?
man, Women in Social and Political Thought, Princeton autora, te u ovom selektivn~sv~o Je ~<?sta. radova .nasih
University Press, Princeton, New Jersey 1981. !oaju ene pridodart:i radove koi . a.2i\l ~oV:IJe 1it~a~e o"P?"
zenJsko pitanje. Ogramit' J na .nJihovu tr:agu l:strazu]U
9. Hunt, Pauline, Gender and Class Consciousness, bro. e a:ih v . '.'?ll se na priJkaz nekoli!ko tematskih
Holms & Meier, New YO!rk 1980. origb~~ d C.alSOPIS~~l sadre prijevode strane literature i
to su: oprmose autora. Po kronolokom redosljedu,
10: Kuhn, Anette, Wolpe, Anne Marie, Feminism and
Materialism, Women a!Ild Modes of Production, Rout-
ledge & Kegan Paul, LQIlldon 1978. - ENA, Zagreb, 1976, br. 3
11. Merfeld, Mechtbi1d, Die Emanzipation der Frau v ~adrii radove sa savjetovanja na temu Drutv v .
zene razvoj porodice u SOCIJalis t~Cvkom samoupravnom
" enI polozaJ
in der soziailstischen Theorie. und Praxis, Rl()wo.t Ta- tvu" lko. . . dru-
i Mar~ti.JIri orgaiD.lZlTa~ Centar za Idejnoteoretski rad CKSK.H
schenbuch Verlag, ~einbeck hei Hamburg 1972. PrY! put ~ n~nt~~~~~~ ~lo~~je. Na v
ovom
sc: skup~ po
12. Menschic, Jutta, Gleichberechtigung oder Eman- znacaJke 'suvremenog femlDI2;ma" k . . !,Drustve~e l teoTIJske
zipation? Die Frau in Erwer.bsleben der Bundesrepubllk, dova (B. Goria!r L Sk! . cky 'G oJoJ.J pos~eceno sedam ra-
e
s. Fischer Verlag, Frankfurt a. M. V. Pusi, N. a~ovi P~:Vski; B.p~~f Letica, S. Menari,
13. Moler, Okin Susan, Women in Western political
Thought,Princeton University Press, ,princeton, New VIDICI, Beograd, 1978, br. 5-6
K TurzteIDI D,;Kritik~ gra~ke porodice" piu: N. Ler Sofro .,
Jersey 1979. - a,.S TakuJic, 2. PapI. mc,
14. Osborne, Martha Lee, (prir.), Woman in Western
Thought, Random House, New York 1979. PITANJA, Zagreb, 1978, br. 7-8
15. Parkin. Frank, Marxism and Class Theory: A R!ldovi jugoslovenskih autorica 2 P ., .
G. Cerjan Letica A Mili Mil.
.,
,. apIC, N .Ler Soframc,
Bourgeois Critique, Tavistock, London 1979. bodi". ,.,. anoVIC, na temu "Zena ili o slo-
16. Rowbotham, Sheila, Segal, Lynne, Wainwrlght,
Hilary, Beyond the Fragments, Feminism and the Ma- OPREDJELJENJA, Sarajevo, 1978, br. 10-11
king of Socialism, Newcastle Socialist Centre & Islington . U tematskom bloku ,D Vtv 1 v . v 11
V. Tomi, N. Ler Sofr .,' Srus ~m. po~ozaJ. zene 'Surauju:
Community Press, London 1979. ., omc, . Dr~kulic, . Milanovi V P .. '
17. Sargent, Lydia, Women and Revolution, South R I vekOVIC. ' . amc,

End ,Press, Boston, Ma. 1980. ARGW!-ENTI, Rijeka, 1979, br. 1

18. Scott, Hilda, Does Socialism Liberate Women? Prezentiraju
odranog 1978 dio,radova sa skupa ,,DlUg-ca ena"
oktobra jedan
Beacon Press, Boston 1974. sudjelovali
..... di .. ,Nav b~~~skom
su autori: N.II LeBreoSgroClifrdoUmc c...".~c R T_-ek
Silrupu
.,
19. Scott, Hilda, Women and Socialism, 'Experien-
M Ok!ou Ja, Naty Garcia Guadilla 'Jihl L . ' . lJV 0V'!~'
ces from Eastern Europe, Alison & Busby, London 1976. Ewa Moravska, V. Katunari, . MiladoVIC,. ., L eSWlSk!'eVIcky,
.S. DraJruIic,
20. Soweooe, Chames, Les femmes le socialisme,
Presses de la Fondation Nationale des Sciences Poli- DOMETI, Rijeka, 1980, br. 2
tiques, 'Paris 1975. O. !emI ,,'KaPokret ~~na i reyolucionarni procesi" piu N' Ler
J:..
Souumc, V. tunanc R Ivek . , S D' . , ..
21. Thomas, Edith, Ronald Pauline, Socialisme et pot; o jugoslovenSkim' :ublik ?~c, . rakulic-I~, .~. D~
feminisme au XIX siecle, Editions Marcel Riviere, Paris . Milanovi, T. Lui.il B. :~B~a.tu temu IZVJestaVaju
1956.
499
498
 MARKSISTIKA MISAO, Beograd, 1981, hr. 4
Prikazuje veinru izlaganja i izbora iz diskusija sa skupa MARKSIZAM
"SamoupravJjanje i drutvena nejednakost polova" (7. III 1981) I SAVREMENOST
kojeg je organizirao Mwksis1liki centar CKiSK Srbije i Konfe-
rencija za drutvenu aktivnost ena Sl1bije. Autoni su: A. Mili,
E. Berkovi, M. Dinki, . Papi, A. Mitrov.i, R. Petrov:i, B.
...
Dosad objavljeno:
Despot, P. Rali, D. Milosavljevi, M. Biai, L. Luki, N. Ler Karl Korsch, MARKSIZA,.\1: I
So:firom; . FILOZOFIJA
DELO, Beograd, 1981, hr. .4 Andre Gorz, RADNIKA
STRATEGIJA .j NEOKAPITA-
U broju posveenom temi "ena, mak, jezik" od naih au- LIZAM
tora sudjeluju J. Zuppa, D. Kaloera, . Milanow., R. Iveko-
vi, B. Despot, J. Tkalec, L. Sklev:icky, a prevedei:ri su i radovi Serge Mallet, NOVA RADNI
Virginie Valian, Rose Rossi, Casey Miller, Katte Swift, Elisabette KA KLASA
Rasy i Erice Jong. . Aldo Zanardo, FILOZOFIJA I
Roger Garaudy, VELIKA PRE-
Lydia Sklevicky KRETNICA SOCIJALIZMA
Letio Basso, IZGLEDI EVROP-
SKE LJEVICE
Henri Lefebvre, S ONU
STRANU STRUKTUR:ALIZMA
Radovan Richta i saradnici, CI-
VILIZACIJA NA RASKRU
Najdan Pai POLITIKO OR-
GANIZOVANJE SAMOUPRA-
VNOG DRUTVA
Ivan Kuvai, MARKSIZAM I
FUNKCIONALIZAM
Zoran Vidakovi, KORAK NA-
ZAD,DVA KORAKA NAPRED
Edvard Kardelj, RAZVOJ
SLOVENAKOG NACIONAL-
NOGPITANJA
Duan Bilandi, IDEJA I
PRAKSA DRUTVENOG RA-
ZVOJA JUGOSLAVIJE 1945-
1973.
Alfred Schmidt - Gian-Enri-
co Rusconi, FRANKFURT-
SKA KOLA
Arghiri Emmanuel, NEJED-
NAKA RAZMENA, I-II
Frank eppe, KRITIKA SA-
ODLUIVANJA
Daniel Chauvey, SAMOUPRA-
VLJANJE
soo
Roman Rosdolsky, pRn.OG
POVIJESTI NASTAJANJA
MARXOVA "KAPITALA", I
-II
\
E. V. Iljenkov, DIJALEKTIKA
APSTRAKTNOG I KONKRET-
NOG U MARKSOVOM "KA-
PITALU"
Boris Majer, STRUKTURALI-
ZAM
SOCIJALIZAM
Kad Marx, REZULTATI NE-
POSREDNOG PROCESA PRO-
IZVODNJE (NEOBJAVLJENI
RUKOPIS ESTE GLAVB PR-
VOG TOMA ;,KAPITALA")
Ernst Bloch, PRIRODNO PRA-
VO I LJUDSKO DOSTOJA1'IJ:-
STVO
Paul Mattick, KRITIKI
ESEJI
Nicos Poulantzas, POLITI
KA VLAST I DRUTVENE
KLASE
Samir Amin, AKUMULACIJA
KAPITALA U SVJETSKIM
RAZMJERIMA
Reinhard KiihnI; OBLICI
GRAANSKE VLADAVINE,
LIBERALIZAM - FAIZAM
Edvard Kardelj, PRAVCI
RAZVOJA POLITIKOG SI-
STEMA SOCIJALISTIKOG
SAMOUPRAVLJANJA
Christopher Caudwel, ILUZI-
JA I STVARNOST
Antonio Labriola, OGLEDI O
HISTORIJSKOM MATERIJA-
LIZMU
Cesare Luporini, DIJALEK-
TIKA I MATERIJALIZAM