Pravno-Ekonomski Pogledi, br.

3/2012
Karakteristina obeleja i znaaj finansijskog trita
Mr Zoran Tasi

Mr Zoran Tasi,
Optinska uprava Opovo

KARAKTERISTINA OBELEJA I ZNAAJ

FINANSIJSKOG TRITA

Saetak: Finansijska trita predstavljaju najznaajniji i najosetljiviji segment ukupnog i

ekonomskog sistema svake zemlje. Ona omoguavaju normalno i nesmetano funkcionisanje
nacionalne ekonomije. Preko finansijskih trita privredni subjekti dolaze do sredstava
neophodnih za finansiranje svog poslovanja. Finansijska trita su ambijent u kome se emituju i
prenose finansijska potraivanja i izraava i realizuje ponuda i tranja za finansijskim
instrumentima. Na finansijskim tritima se odraavaju sva zbivanja u realnim tokovima
drutvene reprodukcije. Ona predstavljaju jedan od osnovnih postulata trine privrede.

Kljune rei: Finansijsko trite, finansijska sredstva, trite novca, trite kapitala.

Uvod

Od sredine 70-ih godina prolog veka, u svetskoj privredi dolazi do velikih institucionalnih
transformacija u smislu deregulacije finansijskih trita, to je izazvalo znaajne fluktuacije
kamatnih stopa i deviznih kurseva, odnosno pojaane oscilacije cena korporacijskih akcija.
Osnovni uzrok svih institucionalnih transformacija tih godina je slom Breton Vudskog sistema
fiksnih deviznih kurseva1 i konsekventan porast meuvalutne nestabilnosti. Rastua cenovna

1
Projektovan je 1944. godine za posleratni razvoj svetske ekonomije na temeljima trinih mehanizama. Osnovna
namera je bila da se kreira vrst, ali dovoljno fleksibilan svetski monetarni system koji bi maksimalno podrao
razvoj svetske proizvodnje i meunarodne razmene i odravanje relativno niskih stopa inflacije. Osnovna ideja

1
 Pravno-Ekonomski Pogledi, br. 3/2012
Karakteristina obeleja i znaaj finansijskog trita
Mr Zoran Tasi

varijabilnost finansijskih aktiva, uslovila je potrebu kod trinih uesnika za uvoenjem

odgovarajuih mehanizama hedinga, ime je stvorena osnova za nastanak trita finansijskih
derivata, kao jednog novog segmenta ukupnog finansijskog trita. Kod datog, novonastalog
oblika delovanja na finansijskom tritu, transaktori koji su izloeni riziku upravo pomenute
cenovne varijabilnosti korporativnih akcija, kao i dnevnoj promenljivosti nivoa deviznih kurseva,
dobijaju mogunost da putem kupovine/prodaje odreenih terminskih ugovora ostvare adekvatnu
zatitu.
Ubrzo nastupa enormna ekspanzija derivativnih finansijskih trita, kako po broju sklopljenih
terminskih ugovora, tako i po ukupnom novanom obimu koji se ostvaruje ovim nainom
finansijskog poslovanja, u odnosu na tekue finansijske poslove. Ono to je sigurno kod ovih
visoko modernizovanih oblika trinog delovanja jeste sistemska osetljivost na rizike u ovakvom
obliku poslovanja, specijalno dilera (provajdera) koji svojom loom procenom i bankrotstvom
mogu lanano preneti negativne efekte na ostale uesnike.
Primenljivost finansijskih terminskih instrumenata i heding transakcija je neizvodljiva bez
postojanja kvalitetne osnove, unutar koje bi se dati instrumenti i finansijske transakcije
izvravale, a to je finansijsko trite.

1. Osnovne funkcije finansijskog trita

Svakako da sve dobro i loe vezano za finansije, treba da se deava u okviru finansijskog trita,
ali jedna u nizu karakteristika i mogunosti koje ima finansijsko trite je da obavlja alokaciju
akumulacije (tednje) u cilju njene najefikasnije upotrebe u proizvodnji.
Znaaj i uloga finansijskih trita mogu se posmatrati i kroz sledee funkcije koje ova trita
obavljaju:

Bretonvudskog sistema je bila da SAD, kao centralna zemlja svetskog monetarnog sistema, imaju obavezu da vode
takvu makroekonomsku politiku kako bi trajno odrale paritet u visini od 35 amerikih dolara za uncu zlata.
Bretonvudski sistem fiksnih kurseva, u kome su centralne banke garantovale konvertibilnost domaeg novca u
strane valute (ali ne i u zlato), trebalo je da obezbedi vrstu valutnu osnovu za brzu ekspanziju svetske trgovine s
njenim povratnim efektima na porast svetske proizvodnje posle rata. Devizni kurs svake nacionalne valute na
deviznom tritu mogao je da oscilira najvie do +/- 1% u odnosu na valutni paritet prema amerikom dolaru.

2
 Pravno-Ekonomski Pogledi, br. 3/2012
Karakteristina obeleja i znaaj finansijskog trita
Mr Zoran Tasi

1. Funkcija povezivanja Finansijska trita kao organizovana mesta na kojima dolazi do

susretanja ponude i tranje za razliitim oblicima finansijskih instrumenata, omoguavaju
povezivanje investicionih subjekata kojima nedostaju finansijska sredstva i tednih subjekata koji
raspolau vikovima finansijskih sredstava;
2. Alokativna funkcija Finansijska trita omoguavaju alokaciju slobodnih finansijskih
sredstava, usmeravanjem tokova finansijskih sredstava od onih subjekata koji raspolau
vikovima sredstava ka onim subjektima kojima ta sredstva nedostaju;
3. Funkcija razvoja Finansijska trita doprinose privrednom razvoju jer dovode do poveanja
mobilnosti finansijskih sredstava;
4. Funkcija efikasnosti Preko finansijskih trita omoguava se efikasno korienje finansijskih
sredstava jedne nacionalne ekonomije, ime se obezbeuje efikasnije poslovanje u privredi;
5. Funkcija odreivanja cene finansijskih sredstava Na finansijskim tritima se odreuju cene
finansijskih sredstava, odnosno obrazuju se cene korienja finansijskih sredstava;
6. Funkcija smanjenja trokova Finansijska trita omoguavaju smanjenje trokova spajanjem
subjekata koji eli da proda, sa subjektom koji eli da kupi odreeni finansijski instrument.
Istovremeno dolazi do smanjenja trokova u vezi sa pribavljanjem odreenih informacija koje se
mogu dobiti na finansijskom tritu;
7. Funkcija pouzdanosti Finansijska trita omoguavaju da se smanjuje rizik iz poslova koji se
na njima obavljaju.

2. Struktura finansijskog trita

Razvoj finansijskog trita doveo je do snanih integracionih tendencija svih segmenata

finansijskog trita, dok je sa druge strane otra podvojenost odreenih segmenata finansijskog
trita, karakteristika pre svega nerazvijenih finansijskih sistema.
Sistemske integracione tendencije segmenata finansijskog trita imaju osnovnu posledicu, a to
je ukidanje mogunosti arbitrae izmeu vie trita i efikasno korienje raspoloivih
informacija na tritu kao celini.

3
 Pravno-Ekonomski Pogledi, br. 3/2012
Karakteristina obeleja i znaaj finansijskog trita
Mr Zoran Tasi

Vano je istai da u procesu segmentiranja i izdvajanja osnovnih podtrita, koji ine ukupnu
strukturu finansijskog trita, svaki od integracionih podtrita ima specifine, sebi prilagoene
finansijske instrumente.
Finansijske institucije koje su osnovni izvor likvidnosti i osnovni nosioci informacija imaju
posebne uloge u razliitim segmentima finansijskog trita. Tradicionalno se u okviru
finansijskih trita razlikuju segmenti trita novca i trita kapitala.

3. Pojam i vrste finansijskog trita

Definicije i polazne osnove definisanja pojma finansijskog trita se razlikuju od autora do

autora, ali je u osnovi svake definicije finansijskog trita da je ono organizovano mesto i
prostor, na kome se trae i nude finansijsko-novana sredstva i na kome se, u zavisnosti od
ponude i tranje, organizovano formira cena tih sredstava.
Finansijska trita predstavljaju najznaajniji i najosetljiviji segment ekonomskog sistema svake
zemlje. Finansijska trita se mogu posmatrati u uem i irem smislu. U irem smislu, finansijska
trita postoje svuda gde se obavljaju finansijske transakcije. U literaturi se susreu razliite
definicije finansijskih trita u uem smislu. U osnovi, sve ove definicije se svode na to da se
pod finansijskim tritima podrazumevaju mesta na kojima se trguje finansijskim instrumentima,
pa bi se finansijska trita mogla definisati kao organizovana mesta na kojima se susreu ponuda
i tranja za razliitim oblicima finansijskih instrumenata ili aktive2. Preko finansijskih trita
privredni subjekti dolaze do sredstava neophodnih za finansiranje svog poslovanja. Ona
olakavaju povezivanje subjekata koji raspolau vikovima finansijskih sredstava i subjekata
kojima nedostaju finansijska sredstva, odnosno ona povezuju dve znaajne makro-ekonomske
kategorije tednju i investicije. Na nivou nacionalne ekonomije ukupan obim tednje jednak je
ukupnom obimu investicija u odreenom vremenskom periodu. Ova pojava se naziva tedno-
investicioni ciklus.

2
Kuli M. Finansijska trita, Megatrend univerzitet, Beograd, 2007.

4
 Pravno-Ekonomski Pogledi, br. 3/2012
Karakteristina obeleja i znaaj finansijskog trita
Mr Zoran Tasi

Finansijska trita su ambijent u kome se emituju i prenose finansijska potraivanja (obaveze) i

izraava i realizuje ponuda i tranja za finansijskim instrumentima. Preko njih vri se alokacija
akumulacije sa ciljem da se ona najefikasnije upotrebe u proizvodnji. Subjekti koji raspolau
vikovima sredstava putem kredita ili vlasnikih udela stavljaju ih na raspolaganje subjektima
koji se bave proizvodnjom3. Kao sublimaciju definicija finansijskog trita, autori istiu, da bi
ono bilo kompletno,moraju se pravila koja su postavljena u oblasti finansijskog poslovanja
jednako primenjivati i potovati u svim delovima, u okviru dravnog i drutvenog prostora.
Takoe, ono to je osnova postojanja kompletnog finansijskog trita je da postoje dve
zainteresovane strane, ponuda i tranja, ija bi standardizovana poslovna aktivnost najveim
delom uticala na trino formiranje cena roba, proizvoda i usluga u okviru jednog finansijskog
trita. Ono to je od odluujueg znaaja da bi se finansijsko trite izgradilo na kvalitetnim
trinim osnovama, potrebno je da Vlada i dravna administracija postave i izgrade takav
ambijent i globalne osnove, unutar koje bi delovalo finansijsko trite, sa minimumom
intervencionizma od strane te iste Vlade, a to znai jedno moderno finansijsko trite,
komplementarno liberalnim finansijskim tritima zapadnih zemalja.
Svaki segment finansijskih trita ima svoje specifine finansijske instrumente.
Postoji vei broj kriterijuma za podelu finansijskih trita, pa samim tim, i vie vrsta finansijskih
trita:
1. Glavna podela finansijskih trita je ona koja ih svrstava u dve osnovne kategorije: a) trite
novca (kratkorono trite) i b) trite kapitala (dugorono trite). Ova podela izvrena je sa
stanovita roka dospea finansijskih instrumenata kojima se trguje na tim finansijskim tritima.
Trite novca je segment finansijskih trita za kratkorone oblike finansijske aktive, odnosno to
je mesto gde se trguje iralnim novcem i hartijama od vrednosti koje imaju rok dospea krai od
godinu dana. Osnovni uesnici na ovim tritima su banke. Ovo trite obezbeuje likvidnost i
solventnost privrednim subjektima. Trite kapitala je segment finansijskih trita na kome se
trguje finansijskom aktivom iji je rok dospea dui od jedne godine. Na ovom tritu
prevashodno se trguje dugoronim hartijama od vrednosti, instrumentima duga i vlasnikim
instrumentima. Emitenti na ovom tritu dolaze do sredstava za svoje dugorono finansiranje. Na
3
Vasiljevi B. Osnovi finansijskog trita, Zavet Beograd, Kultura, 2002.

5
 Pravno-Ekonomski Pogledi, br. 3/2012
Karakteristina obeleja i znaaj finansijskog trita
Mr Zoran Tasi

njemu posebnu ulogu imaju takozvani institucionalni investitori (investicione kompanije i

fondovi, penzioni fondovi, osiguravajua drutva i dr.) jer su oni najvei vlasnici pojedinih
oblika finansijske aktive.
2. Polazei od mesta na kome se transakcije odvijaju i podruja koje pokrivaju, finansijska trita
se mogu podeliti na: a) lokalna, b) nacionalna (domaa) i c) meunarodna (eksterna). Lokalna
trita se odnose na ue podruje jedne zemlje. Nacionalna trita se odnose na celu zemlju.
Meunarodna trita se odnose na vie zemalja.
3. Sa stanovita prirode prava koja se nalaze u osnovi finansijskih instrumenata, razlikuju se: a)
trita osnovnih hartija od vrednosti i b) trita izvedenih hartija od vrednosti. Trita osnovnih
hartija od vrednosti sadre dva trita: 1) trita instrumenata duga i 2) trite vlasnikih
instrumenata. Na tritu instrumenata duga trguje se instrumentima duga koji predstavljaju oblik
hartija od vrednosti kojima se uobliavaju duniko poverilaki odnosi, odnosno kreditni odnosi.
Tu spadaju razliite hartije od vrednosti, kao to su obveznice, komercijalni zapisi, sertifikati i
slino, kojima se vri kreditiranje poslova emitenta. Emisijom ovih hartija od vrednosti emitent
prikuplja pozajmljuje sredstva za svoje finansiranje, jer kupci takvih hartija pozajmljuju
novana sredstva emitentu, ime postaju kreditori i nalaze se u ulozi koju ima banka kod
direktnog kreditiranja. Emitent ima obavezu i da kupcu ove vrste hartija od vrednosti plaa
kamatu prema rokovima dospea, kao i da plati vrati glavnicu. Kao to se vidi izmeu
instrumenata duga i kreditiranja, postoje slinosti ali i razlike. Na tritu vlasnikih instrumenata
trguje se akcijama i deonicama. Kupci ovih hartija od vrednosti ne postaju kreditori, kao kod
kupovine instrumenata duga, ve postaju vlasnici dela kapitala emitenta i stiu pravo na budue
prihode (dividendu) od emitenta. Trita izvedenih hartija od vrednosti, ili derivativna trita,
nastala su razvojem izvedenih hartija od vrednosti, odnosno finansijskih derivata. Ove hartije od
vrednosti nazivaju se izvedene zato to njihova vrednost zavisi od vrednosti neke druge aktive
koja se nalazi u njihovoj osnovi. Ta druga aktiva moe biti roba, osnovne hartije od vrednosti,
kamatna stopa, devizni kurs i slino.
4. Polazei od vremena plaanja i isporuke finansijske aktive razlikuju se: a) promptna i b)
terminska trita. Karakteristika promptnih (gotovinskih) trita je da se poslovi i transakcije
koje se na njima zakljue odmah realizuju.Isporuka finansijske aktive i plaanje vre se odmah

6
 Pravno-Ekonomski Pogledi, br. 3/2012
Karakteristina obeleja i znaaj finansijskog trita
Mr Zoran Tasi

po zakljuenju posla. Karakteristika terminskih trita je da se na njima zakljuuju terminski

(roni) poslovi, koji predstavljaju sporazum uesnika da realizuju odreene finansijske
transakcije u budunosti. Ovde spadaju trita izvedenih hartija od vrednosti, odnosno
derivativna trita.
5. Polazei od emisije hartija od vrednosti, odnosno od prirode transakcije, razlikuju se a)
primarna i b) sekundarna trita. Podela finansijskih trita na primarna i sekundarna izvrena je
prema tome da li se na njima vri prva kupovina i prodaja finansijskih instrumenata koje su
kreirale eficitarne ekonomske jedinice, ili dalja kupoprodaja. Ova podela ima smisla samo kada
se radi o finansijskim instrumentima koji se mogu dalje prodavati. Primarna trita su ona na
kojima se vri primarna emisija pojedinih hartija od vrednosti. Na njima se obavlja prva
transakcija hartija od vrednosti, odnosno, na njima se uvode nove hartije na trite. I na ovim,
kao i na drugim tritima, postoje dve kategorije subjekata kupci i prodavci. Kupci kupuju
novo emitovane hartije od vrednosti i ujedno postaju njihovi prvi vlasnici. U pitanju je prva
kupovina tek emitovane akcije. Kupac u ovom sluaju ima poloaj investitora, jer kupovina za
njega znai investiciju, s obzirom na to da od kupljene hartije od vrednosti oekuje prihode vee
od ulaganja koje je imao pri kupovini hartije od vrednosti. Prodavci novoemitovanih hartija od
vrednosti imaju ulogu emitenta koji preko primarnog trita dolaze do sredstava za svoje
finansiranje. Sekundarna trita su ona na kojima se trguje ve emitovanim hartijama od
vrednosti. Na njima se obavlja preprodaja, odnosno, druga i naredna transakcija hartijama od
vrednosti. Ova trita omoguavaju preprodaju finansijske aktive, da bi se dolo do likvidnih
finansijskih sredstava, jer ova trita obezbeuju likvidnost finansijske aktive, a to znai da
obezbeuju likvidnost privrednim subjektima. Jedna od bitnih funkcija sekundarnih trita je da
ona odreuju cenu finansijske aktive, ime se postie efikasnost poslovanja i upravljanja. Na
berzama se odvijaju, po pravilu, samo sekundarne finansijske operacije. Ovo znai da su berze
finansijske institucije sekundarnih finansijskih trita. Meutim, neke specijalizovane finansijske
organizacije vie su orijentisane na primarna finansijska trita, poto preuzimaju prodaju
novoemitovanih hartija. Sekundarna trita postoje za skoro sve vrste hartija od vrednosti
obveznice, akcije, opcije, fjuerse.

7
 Pravno-Ekonomski Pogledi, br. 3/2012
Karakteristina obeleja i znaaj finansijskog trita
Mr Zoran Tasi

6. Sa stanovita prometa, razlikuju se: a) berzanski promet i trita i b) vanberzanski promet i

trita. Berzanski promet proistie iz poslova i transakcija koji se obavljaju na za to posebno
odreenom i organizovanom mestu berzi. Berze su mesta na kojima se vre kupovine i prodaje
razliitih oblika finansijske aktive po unapred odreenim pravilima i postupcima, preko
ovlaenih subjekata brokera i dilera. Postojanje vanberzanskog prometa znai da se
transakcije mogu obavljati i na drugim mestima osim berze.
7. Imajui u vidu organizacionu strukturu, finansijska trita mogu biti: a) aukciona, b)
posrednika i c) preko altera. Aukciona finansijska trita su ona koja posluju na principima
aukcije, odnosno kupac postaje onaj subjekat koji ponudi najviu cenu. Posrednika finansijska
trita su ona trita na kojima se poslovi i transakcije obavljaju preko posebnih, ovlaenih
posrednika, najee brokera i dilera. Poseban oblik finansijskog trita se organizuje preko
altera, to predstavlja vid vanberzanskog prometa u kome se transakcije obavljaju putem
uparivanja ponude i tranje preko informacione i kompjuterske tehnologije. Zainteresovani kupci
i prodavci podnose svoje naloge na alterima banaka ili ovlaenih agenata.
8. S obzirom na to da postoje direktni i intermedijarni finansijski tokovi, postoji i podela
finansijskih trita na: a) direktna i b) intermedijarna finansijska trita.Na direktnim
finansijskim tritima obavljaju se kupovina i prodaja, kako primarna tako i sekundarna, samo
finansijskih instrumenata koje su izdale deficitne ekonomske jedinice, bez obzira na to da li su
ukljueni dileri ili brokeri. Drugim reima, u direktna finansijska trita spadaju i primarna i
sekundarna kupoprodaja akcija privrednih drutava ili obveznica privrednih drutava i drave,
komercijalnih zapisa privrednih drutava i slino. Na intermedijarnim tritima kupuju se i
prodaju finansijski instrumenti koje su izdale intermedijarne finansijske institucije banke,
penzioni fondovi, osiguravajua drutva, investicione kompanije i fondovi. Ovo znai da u
intermedijarna trita spadaju kupoprodaja depozita, depozitnih certifikata i blagajnikih zapisa
banaka, polisa osiguranja, obveznica i akcija institucionalnih investitora.
9. U zavisnosti od stepena organizovanosti mesta na kojima se finansijsko-trine operacije
ostvaruju razlikuju se: a) organizovana (institucionalizovana) i b) slobodna
(neinstitucionalizovana) trita. Organizovana trita postoje kada se finansijsko-trine
operacije ostvaruju na organizovanim mestima i po strogo propisanoj proceduri, uz fiziko

8
 Pravno-Ekonomski Pogledi, br. 3/2012
Karakteristina obeleja i znaaj finansijskog trita
Mr Zoran Tasi

prisustvo aktera ili njihovih posrednika. Slobodna trita postoje kada se finansijski instrumenti
kupuju i prodaju po mnogo manje formalizovanoj proceduri i na manje organizovanim mestima.
10. Pored opte globalne podele finansijskih trita, postoji dalja njihova segmentacija na
specijalizovana trita devizno i hipotekarno. Devizno trite na specifian nain proima i
novano trite i trite kapitala, zbog ega se ono i tretira kao sastavni deo i jednog i drugog.
Meutim, ono ima i dovoljno specifinosti da ga treba tretirati kao posebno finansijsko trite.
Na hipotekarnom tritu trguje se hipotekarnim kreditima i hartijama od vrednosti na bazi
hipoteke. Ovi poslovi su postali privlani jer se kao njihovo osiguranje javlja hipoteka na realna
pokretna dobra zemljite, zgrade i druge nepokretnosti.

4. Razvoj i kljuni trendovi u razvoju savremenog finansijskog trita

Savremena finansijska trita su vrlo dinamina. Njihovo bitno obeleje je stalno kreiranje novih
finansijskih instrumenata i brisanje granica izmeu nacionalnih trita, to predstavlja odgovor
finansijskih trita na promene u okruenju. Stvaraju se novi finansijski instrumenti, to naroito
vai za hipotekarno trite i trite finansijskih derivata. Usavravaju se telekomunikacioni
sistemi i informaciona tehnologija, to omoguava elektronski prenos podataka, koji je
pretpostavka za kontinuiranu trgovinu, automatizovano saldiranje operacija i slino. Prisutan je
stalan proces usavravanja postojeih i stvaranja novih institucija na tritu, kao to su
investicione kompanije i slino.
Procesi koji su prisutni na savremenim finansijskim tritima vode ka njihovoj sve veoj
globalizaciji. Nacionalna finansijska trita integrisana su u globalno svetsko trite. Kreiraju
se novi, internacionalni finansijski instrumenti. Cene istih hartija od vrednosti na razliitim
tritima su izjednaene.
Osnovne karakteristike i kljuni trendovi savremenih finansijskih trita su: a) kontinualnost, b)
internacionalizacija i globalizacija, c) pojava i razvoj finansijskih inovacija i d) deregulacioni
tokovi.
Kontinualnost. Stalni razvoj komunikacija stvara uslove za kontinuirano funkcionisanje
finansijskih trita. Tokom celog radnog dana na finansijskim tritima se neprekidno formiraju
9
 Pravno-Ekonomski Pogledi, br. 3/2012
Karakteristina obeleja i znaaj finansijskog trita
Mr Zoran Tasi

cene, za koje vreme se izvravaju nalozi kupaca i prodavaca. Pomou savremene informacione
tehnologije mogue je neprekidno pratiti transakcije i obavljati trgovinu na skoro svim
finansijskim tritima sveta.
Internacionalizacija i globalizacija. Globalizacija finansijskih trita oznaava proces
integracije nacionalnih finansijskih trita u jedinstveno internacionalno (meunarodno trite).
Na ovaj nain privrednim subjektima se prua mogunost da prikupljaju slobodna finansijska
sredstva i izvan granica svoje zemlje. Internacionalizacija finansijskih trita odvija se paralelno
sa razvojem meunarodnog trita ino-obveznica naroito trita evro-obveznica. Inostrane
obveznice predstavljaju jednu od vrsta obveznica gde subjekti iz jedne zemlje njihovom
emisijom prikupljaju sredstva za potrebe svog finansiranja u nekoj drugoj zemlji, pri emu
potuju propise u vezi sa emisijom hartija od vrednosti druge zemlje. Evro-obveznice pruaju
mogunost emitentu da ih emituje u valuti koja se razlikuje od valute zemlje u kojoj se vri
emisija.
Pojava i razvoj finansijskih inovacija. Poslednjih godina finansijska trita u svetu doivljavaju
velike promene. Pojavio se veliki broj finansijskih inovacija koje doprinose irenju finansijskih
trita i poslova na tim tritima. Javljaju se novi finansijski centri i enormno raste broj
berzanskih transakcija hartijama od vrednosti, kao i robnih transakcija. Finansijske inovacije su
proirile finansijske instrumente. U sadanjim uslovima zaduivanje klasinim instrumentima
opada, a sve se vie zakljuuju drugi finansijski aranmani na osnovu hartija od vrednosti na
tritu kapitala, kao to su: evro-obveznice sa fiksnom ili promenljivom kamatnom stopom,
certifikati na depozite, a na tritu novca: kratkorone obveznice i kratkoroni certifikati na
depozite, kao i komercijalne hartije od vrednosti, bankarski akcepti i dravne kratkorone
obveznice. Trite evro-obveznica je postalo najvee trite hartija od vrednosti u svetu, pa je
donelo najvie inovacija. Ove inovacije doprinose tokovima globalizacije i internacionalizacije
finansijskih trita.
Deregulacioni tokovi. Drave svojim propisima reguliu finansijska trita. Izmeu pojedinih
zemalja postoje znatne razlike u pogledu regulisanja finansijskih trita i uesnika na njima. U
ekonomski razvijenim zemljama poslednjih nekoliko godina vre se promene u regulisanju
finansijskih trita. Ove promene po znaaju predstavljaju reforme. Do promena u regulisanju

10
 Pravno-Ekonomski Pogledi, br. 3/2012
Karakteristina obeleja i znaaj finansijskog trita
Mr Zoran Tasi

finansijskih trita dovodi vei broj faktora. Neki od faktora su: finansijske krize, globalizacija
svetskih finansijskih trita, finansijske inovacije i slino. Zbog sve vee globalizacije
finansijskih trita, postavlja se pitanje kompatibilnosti regulative izmeu razliitih zemalja, pa
se sve vie javlja potreba za meusobnim usklaivanjem regulativa razliitih zemalja. Pojava
velikog broja finansijskih inovacija, takoe, zahteva novu regulativu.

5. Umesto zakljuka Korelaciona veza savremenog finansijskog trita i

terminskog deviznog trita

Finansijski derivati su zapravo ugovori kojima se trguje na berzi, slino hartijama od vrednosti, a
njihova cena zavisi od cena hartija od vrednosti ili osnovne aktive iz koje derivira cena
finansijskog derivata (forwards, futures, svop i opcija).
Na osnovu date definicije, moe se izvesti zakljuak, da razvijeno savremeno terminsko devizno
trite ne moe ni postojati bez modernizovanja i stvaranja savremenih trinih finansijskih
osnova na postojeem finansijskom tritu.
Autori istiu sledee vrste uticaja koji su od velike vanosti za sigurno funkcionisanje trita
finansijskih derivata:
- Pravno-politika stabilnost u zemlji,
- Jasan konsenzus svih politikih subjekata o neophodnosti trinih odnosa u zemlji,
- Odsustvo svih sigurnosnih rizika i vojno-bezbednosna stabilnost,
- Potovanje standarda i svih svetskih pravila i uzansi iz ove oblasti poslovanja,
- Kvalitetna obuka i prijem strunih kadrova za rad na ovako odgovornim poslovima,
- Stalna edukacija uesnika na datom finansijskom tritu,
- Opta edukacija svih graana kako bi sagledali prednosti trinog delovanja.

11
 Pravno-Ekonomski Pogledi, br. 3/2012
Karakteristina obeleja i znaaj finansijskog trita
Mr Zoran Tasi

Zoran Tasic, MSc

Municipality administration Opovo

CHARACTERISTIC FEATURES AND THE IMPORTANCE OF

FINANCIAL MARKET

Summary:
Financial markets are the most important and most vulnerable segment of the overall political
and economic system of each country. It allows normal and smooth functioning of the national
economy. Over the financial markets economic subjects come to the funds necessary to finance
its operations. Financial markets are the environment in which emitted and transmit financial
claims and expresses and realizes the supply and demand for financial instruments. In financial
markets reflect all developments in the real flow of social reproduction. It is one of the basic
principles of the market economy.

Keywords: Financial markets, funds, money market, the capital market.

Literatura

1. irovi M., ''Finansijska trita instrumenti, institucije, tehnologije'', Nauno drutvo Srbije,
Beograd, 2007.
2. Dabi S., ''Finansijski instrumenti i njihovo regulisanje na finansijskom tritu'' Zbornik
''Finansijska trita i njihovi zakoni'', Novi Sad, 1995.
3. Foley B., ''Trite kapitala'' , Mate, Zagreb, 1993.
4. Kuli M., ''Finansijska trita'', Megatrend univerzitet, Beograd, 2007.
5. Ljuti B., ''Slom Breton-Vudskog sistema'', Beograd, 1992.

12
 Pravno-Ekonomski Pogledi, br. 3/2012
Karakteristina obeleja i znaaj finansijskog trita
Mr Zoran Tasi

6. Miovi M., ''Finansijsko trite, berze i brokeri, savremeni finansijski trendovi'', Podgorica
Unireks, 2005.
7. Puara K., ''Meunarodne finansije'' Univerzitet BK, Beograd, 2003.
8. Puara K., ''Menadment u poslovnim finansijama'' Nauna knjiga, Beograd, 1994.
9. Todorovi M., ''Kako funkcionie trite opcija vrednovanje i upotreba opcija'', Fakultet za
trgovinu i bankarstvo, Beograd, 2004.
10. Vasiljevi B., ''Osnovi finansijskog trita'', Zavet, Kultura, Beograd, 2002.

13