Prof.

dr Ira Prodanov

Kako napisati prikaz?

Iako postoje izvesne razlike u pisanju prikaza kraeg strunog ili naunog teksta i monografije,
pre svega u duini samog prikaza, postoje brojna metodoloka poklapanja u izradi ovakvih napisa.

Od samog poetka, italac je duan da se informie ne samo o naslovu i sadraju onoga za ta e

pisati prikaz, ve mora saznati osnovne podatke o autoru, izdavakoj kui, istorijatu asopisa i slino.
Kada su u pitanju knjige, bitno je i kako je ona tehniki reena, gde stoje fus note, u koliko je primeraka
tampana, kada je tampana i slino.

Nakon itanja izvora, potrebno je napraviti stabilnu koncepciju prikaza. Ona moe izgledati
ovako:

Uvodni pasus (obavezan)

Kratak prikaz sadraja knjige (tehnike generalije) ili teksta (ukoliko je dui, te jepodeljen u odeljke)
ovaj deo nije obavezan i zavisi samo od duine izvora!!!
Centralni deo prikaza u kojem se kratko opisuje sadraj knjige/teksta (obavezan)
Zavrni deo prikaza (obavezan)

Uvodni pasus

Uvodni pasus podrazumeva iznoenje napomena o autoru, njegovim ekspertizama, izdavakoj

kui ili temi koja je bila u centru panje. Na primer, povodom knjige Ivana avlovia Historija muzike u
BiH:

Pisati celokupnu istoriju muzike jedne drave predstavlja zamaan izazov za svakog istoriara,
pa se u praksi retki primeri te vrste. Upravo takav primerak predstavlja knjiga Historija muzike u BiH
autora Ivana avlovia. Ovaj uvaeni teoretiar muzike i muzikolog, iza sebe ve ima brojne
monografije i tekstove koji se tiu prolosti muzike u BiH, te je knjiga Historija muzike u BiH jo jedna i
nizu njegovih promiljanja onoga to se u muzici zbivalo u proteklim stoljeima na naem tlu.

Kao to se u primeru vidi, date su osnovne napomene itaocu da je historija muzike jednog
podneblja ogroman zalogaj, da se takvog posla retko ko laa, te da je autor izdanja ima hrabrosti da se
sa takvim izazovom uhvati u kotac.

Centralni deo prikaza

U centralnom delu prikaza ukratko se opisuje sadraj knjige/teksta, uz jasno izlaganje da su to

miljenja koje je taj autor/autorka izneo, a ne pisac prikaza! To znai da se moraju naglasiti stavovi kao
na primer:

Sluaj je, kako i sam Pjer Bulez tvrdi, neto imanentno samoj muzici. Ili
 Kada pie o sluaju, Pjer Bulez istie da je.... ili

U tekstu Alea autor Pjer Bulez naglaava da sluaj moe stajati, kako istie, uporedo sa
determinisanim elementima notnog teksta (Bulez, 1972:34)

Dakle, kada se iznosi kratak opis knjige ili teksta, italac koji ita prikaz NE SME nijednog
trenutka da se nalazi u nedoumici i da misli da su to rei ili stavovi onoga koji pie prikaz, ve da on
prepriava tue misli. Stoga se esto pribegava i kratkim citatima, kao to je prikazano, koje obavezno
stavljamo pod navodnike i navodimo tanu stranu izizvora, ili pak u parafrazama, gde se mora osetiti da
govorimo o gotovo istim detaljima kao i autor izvora.

Kada se ukratko (na stranici ili dve) opie ta je autor istraivao i koje su njegove KLJUNEideje,
prelazimo na zavrni deo prikaza.

Zavrni deo prikaza.

Ovde se piu lini stavovi autora prikaza. Oni mogu, ali i ne moraju imati kritiku notu. Recimo,
autor prikaza moe pohvaliti autora knjige ili teksta to se posvetio toj odreenoj temi, moe da istakne
da li je on jedan od retkih koji se tom temom bavio, da li je dao neki specijalan doprinos toj temi, da li je
dao novo vienje teme i slino. italac se eventualno upuuje na jo neki izvor sa slinom tematikom;
daje se konani zakljuak zato je taj tekst dobar i koristan; moe seukazati na neke propuste, na neku
nedoreenost, moe se kritikovati tehnika oprema knjige, manjak notnih primera ili ilustracija i tabela,
moe se kritikovati nain pisanja napomena, literatura, ukoliko je zastarela ili pohvaliti, ukoliko je svea.
Sve to doprinosi STAVU autora prikaza, njegovoj profesionalnosti u pristupu pisanju tog prikaza.
Konano, zadnja reenica prikaza moe rei neto uopteno o temi. Na primer:

Istraivanja Ivana avlovia sigurno e podstaknuti druge teoretiare i muzikologe da se u

veoj meri posvete istraivanju muzike na naem tlu, jer postoje brojne oblasti koje jo nisu dovoljno
istraene i iekuju profesionalno tumaenje.

Ukoliko se prate ova uputstva, prikaz e biti profesionalno napisan i bie dobar pokazatelj onima
koji su zainteresovani za knjigu ili neki tekst, da li je vredan itanja ili ne. Dakle, prikaz slui tome da
druge kolege i koleginice na malo prostora (stranicu, dve) uvide da li je neka knjiga od 250 stranica
vredna itanja, da li se treba njome baviti i slino. Prikaz je vrsta putokaza da li da neki izvor koristimo ili
ne.