1.

HIGIJENA RUKU I BOLESTI PRLJAVIH RUKU

istoca ruku je ogledalo nae line higijene. Uloga prljavih ruku u prenoenju crevnih zaraznih bolesti je toliko vana da
1
se neke od njih nazivaju i bolesti prljavih ruku. Na rukama ive otporne i prenosive klice. One se obicno nalaze na
vrhovima prstiju, ispod noktiju, zanokticama
Ruke treba prati pre jela i posle svih radnjih koje prljaju ruke, a osobitno nakon prestanka rada i upotrebe toaleta. Posle
svakog pranja je korisno ruke umociti u neko dezinfekciono sredstvo. Za pranje ruku upotrebljava se tekua topla voda,
sapun i etkica.
Sapun poslije upotrebe treba da se cijedi na reetki. Pri stajanju sapuna u posudama bez mogucnosti cijedjenja, postoji
opasnost da se klice u sto vecem broju zadre na sapunu, te je iz tog razloga primena tenog sapuna praktinija. Oko
noktiju se esto nalaze zanoktice. One nastaju tako sto se oko korijena nokta zalepi koica nokta kada raste vue kou
za sobom i ona puca i stvara se prava mala ranica. Zanoktice se mogu sprijeciti na taj nacin sto se nokti pokvase toplom
vodom i kozica se vraca nazad tj. Odvaja od nokta turpijom za nokte.
2. HIGIJENA TELA I ODEVANJA
Pod linom higijenom podrazumjevamo skup aktivnosti kojima odravamo istodu naeg tijela, odee i obue koju
svakodnevno koristimo, kao i higijenske navike u pogledu naina zivljenja, a sve radi toga da se ouva fiziko i duevno
zdravlje, povea produktivnost i produi trajanje ivota.
Nae tijelo se zaprlja razliitim materijama u toku svakodnevnih aktivnosti kao to su praina, zemlja, zagaena voda,
ponekad smee, boje i lakovi itd. Materije koje potiu od samog tijela a koje nas oneiste su krv, znoj, fekalije, urin,
suze, pljuvaka, sekreti iz polnih organa itd. Zato pod linom higijenom podrazumjevmo pranje i kupanje itavog tijela, i
to je osnovna higijenska mjera u linoj higijeni. Moe se vriti tuiranjem ili kupkama. Tuiranje se preporuuje
svakodnevno. Kupke se preporuuju jednom u 7 ili 15 dana.
Pranje kose se obavlja amponima i tokom pranja je vano masirati kou glave, dobro isprati ampon i potpuno osuiti
kosu, naroito u zimskom periodu. Higijena zuba je jako vana jer bolest koja oteduje zubno tkivo se zove karijes.
Vana je i higijena stopala jer se zaprljaju prainom i znojem, svakodnevno ih treba prati mlakom vodom i sapunom, a
nakon toga izbrisati nekom pamucnom krpom.

3. HIGIJENA USTA I ZUBA

Briga za razvoj zdravih zuba poinje jo dok je plod u majinoj utrobi, pravilnom ishranom trudnice.
Pranje zuba treba obaviti u najkraem mogucem vremenu nakon jela, najkasnije do 20 minuta. Zube prati mekom
etkicom i isprati ih vodom, kako bi se nahvatani sloj medju zubima sto bolje odstranio.
Zube treba prati 3-5 minuta, jednom godinje treba posetiti stomatologa.
Kada su u pitanju zubi treba vie jesti mlijeka, sira, jogurta, svjeeg voa i povra, crnog hljeba, razna mesa, ribu i jaja.
Manje jesti treba slatkie, puding, suho voe, piti gazirane napitke, tijesta, preradjevine od mesa i ribe.

4. KONTRACEPCIJA: DEF.,CILJ I VIDOVI KONTRACEPCIJE

Kontracepcija potice od latinske rei contraceptio sto znaci protiv zaea. Spreavanje trudnoce je btino zbog
izbjegavanja pobaaja namernih. To je zadatak kako pojedinca tako i zdravstvene sluzbe.
Kontraceptivno sredstvo treba da bude:
-efikasno u zastiti od neeljene trudnoe,
-da ne remeti normalan seksualni odnos,
-da je nekodljivo,
-da je pristupao i jeftino,
-da se vodi rauna o moralnim uslovima.
Kontra.sredstva se dele na: ORALNA I SA LOKALNIM DEJSTVOM(FIZIKA ILI HEMIJSKA)
COITUS INTERRUPTUS metoda prekinutog snoaja je najstarija, i uz pravilnu primenu, najuspenija metoda
kontracepcije.
PREZERVATIV sigurno sredstvo uz pravilnu primenu. titi partnere od venerinih bolesti i side.
VAGINALNA DIJAFRAGMA specijalna kapica koja zatvara grli materice i na taj nain spreava prodiranje
spermatozoida. Stavlja se pre polnog odnosa uz pomo nekog spermicidnog sredstva.
 SPIRALA od plastike ili nerajueg metala koji ugruje lekar u unutranjost materice. Uz redovnu kontrolu, moe
ostati i po nekoliko godina.
2
HEMIJSKA SPERMICIIDNA SREDSTVA unosi se u vaginu u obliku tableta, globula, kremova, elea, pene koji razaraju
spermatozoide i onemoguavaju njihovo dalje kretanje.
METOD MERENJA BAZALNE TEMPERATURE svakodnevnim merenjem T mogue je utvrditi trenutak ovulacije u
odnosu na ovulaciju postoji period od 7 dana i poinje 5.dana pre skoka T i traje jo 2 dana posle i zasnovan je duini
ivota spermatozoida(4 dana), i zivota jajaceta (12-24 asa)
ORALNA KONC.SREDSTVA pilule se koriste posle konsultacije sa lekarom osobe sa dijabetesom, embolijom,
kancerom...ne smeju koristiti. Predstavlja najefikasniju metodu kontracepcije.

5. POLNO PRENOSIVE BOLESTI: GONOREJA, SIFILIS, KOLPITIS I HIV

KOLPITIS - ovo je najeda bolest koja se javlja kod ena, a predstavlja upalu materice. Moe biti izazvana razliitim
mikroorganizmima, a simptomi su uvijek slini-dolazi do svrbea, peckanja i pojaanog luenja sekreta. Uzimanjem
vaginalnog brisa moe se tano utvrditi o kom se uzroniku radi i odrediti terapiju koja de efikasno ukloniti bolest za 5-7
dana. Potrebno je lijeenje jer moe dodi do infekcije na jajovode i jajnike.
. Vaginalna istoda se oznaava rimskim brojevima, od I do VI.
* I i II grupa su normalan nalaz. U takvom uzorku se nalaze elije sluzokoe vagine, Dederlajnovi bacili i leukociti. U
drugoj grupi ima neto manje zatitnih bacila, a vie leukocita u odnosu na prvu grupu.
* III grupa je najei patoloki nalaz, ima vie patolokih bakterija (najede stafilokoka, streptokoka i eerihije) od
uobiajene flore. Sekret je obilniji, beliast, neprijatnog mirisa, a prisutan je i svrab. Tegobe su naroito izraene posle
menstruacije i polnog odnosa. Mnoge ene ne oseaju tegobe ili su one tako blage da im ne pridaju znaaj.
*IV grupa odaje prisustvo gonokoka, bakterije koja se prenosi polnim odnosom, uto-zelenog sekreta.
* V grupa ukazuje na prisustvo Trihomonas vaginalisa, sekret je obilan, utozelen, penuav, neprijatnog mirisa, moe da
dovede do steriliteta.
* VI grupa oznaava veliki sadraj gljivica. Kandida albikans je gljivica, koja je u manjem broju normalni stanovnik
sluzokoe vagine. Trudnicama, enama sa dijabetesom, prilikom korienja antibiotika ili pada imuniteta stvaraju se
uslovi za prekomerno razmnoavanje kandide. Tada se javlja uporan svrab i peckanje.
SIFILIS - je infektivno oboljenje koje se prenosi polnim putem. Bolest se esto javlja i vezuje za odredjena zanimanja
(vozaci, vojnici, sezonski radnici). Uzrocnik je bakterija iz grupe spiroheta- Treponema palidum. Ako se neadekvatno i
nedovoljno lijeci, moze stvoriti teske komplikacije nervne, kotane i kardivaskularne.
GONOREJA -Kapavac-Triper je bolest koja je danas esta kada su u pitanju polne bolesti. Inkubacija je 2-4 dana. Izaziva
je bakterija Gonokok- neisseria gonorrehoe , koja se prenosi polnim putem. Upala zahvata kod mukarca mokranu cev,
izazivaju gnojnu sekreciju, svrab i bolno peckanje, dok su kod ena ovi simptomi slabo izrazeni. Uspeno se lei
penicilinom.
SIDA -ono to je bio sifilis u srednjem vijeku, to je ova bolest danas, vrlo opasna i neizljeiva. Ona se razlikuje od ostalih
polnih bolesti po tome to se prenosi, osim polnim putem, jo i preko krvi (parenteralno), te sa majke na dijete
(perinatalno). Izaziva je HIV 1 i 2 virus koji primarno napada elije imunog sistema, tako da dolazi do sindroma
steenog gubitka imuniteta. Inkubacija kod ove bolesti traje od nekoliko mjeseci do nekoliko godina. Klinika slika je
vrlo raznolika, a prognoza je smrtni ishod u oko 100 posto sluajeva.
HIV se ne prenosi:
Socijalnim kontaktima i predmetima koji se zajednicki koriste,
Ne prenosi se rukovanjem, zagrljajem i dodirom drugih osoba,
Ne prenosi se grljenjem i igranjem sa djecom koja su zarazena,
Ne prenosi se putem urina i izmeta,
Ne prenosi se plivanjem u bazenu i kupanjem,
Ne prenosi se komarcima i drugim insektima,
Ne prenosi se zrakom, kasljanjem, kihanjem,
Ne prenosi se poljubcem koji ne ukljucuje kontakt sa krvlju,
Ne prenosi se vodom i hranom.
6. FAKTORI MENTALNIH POREMEAJA
3
Ako poemo od toga da LINOST predstavlja ponaanje koje ovek ispoljava u odnosu na spoljnu sredinu i ljude oko
sebe, da je oblik postojanja ljudske svesti, na njeno formiranje prema tome utiu mnogi faktori, odnosno za razvitak
linosti znaajni su brojni BIOLOKI I SOCIJALNI FAKTORI . Na osnovu razliite teorije linosti se mogu svrstati u 2
grupe:
- Prvu grupu ini tzv.NATIVISTIKA KONCEPCIJA, po kojoj su bioloki, odnosno nasledni faktori ti koji predodreuju
psihike i fizike karakteristike ljudi.
- Drugu grupu ini EMPIRIJSKA KONCEPCIJA po kojoj pojedinac na svet dolazi kao neispisana tabla i od faktora
okoline zavisi razvoj njene linosti.

Ne mogu se zanemariti ni genetski faktori, ali isto tako i faktoru sredine je veoma bitno za formiranje linosti. Veoma
je vana EMOCIONALNA VEZA IZMEU PORODICE i ukoliko se ta veza prekine ili jo gore, ne postoji, linost pone da
se razvija u loem pravcu. Neophodan je permanentan emocionalni kontakt izmeu lanova porodice, a naroito
izmeu roditelja idece. Po dolasku na svet prekida se fizika veza izmeu majke i deteta, koja je ostvarena preko
placente. Neophodno je da se taj kontakt i dalje zadri, da se dete svakodnevno napaja emocionalnom toplinom, jer u
suprotno poee od prvih dana nepravilno formiranje linosti. Zbog odsustva majke, dete poinje da pati, gubi
sigurnost. Ova veza je potrebna do pete, odnosno sedme godine ivota, s tim to ne treba nikada da se prekine, ve da
se transformie, jer je svakoj linosti neophodno oseanje sigurnosti, oslonac na koji moe uvek, na naroito u
konfliktnim situacijama da rauna. Meutim, neki roditelji u trci za to veom zaradom sve manje posveuje panju
deci, to osiromauje ivot porodice i ima za posledicu udaljavanje dece. Za neke roditelje je pogreno shvatanje da je
najvanije materijalno obezbediti dete, i da se tu njihova uloga roditelja zavrava. U takvim porodicama linost deteta
se nepravilno formira: postaje usamljeno, neurotino, beei od tavke situacije, odlazi u narkomaniju i delikvenciju...
U mere primarne prevencije spada: obezbeivanje optimalnih uslova za razvoj deteta, kao i razbijanje predrasuda o
naslednosti mentalnih poremeaja. .
U mere sekundarne prevencije spada: spreavanje hroninog razvoja bolesti, mentalnu invalidnost ili smrt duevno
obolelih.

7. ALKOHOLIZAM: UZROCI, POSLEDICE I LEENJE

Alkoholizam je veoma znaajni socijalno-medicinski problem. Konzumacija alkohola je veoma rairena, kako kod nas,
tako i u svetu.
Alkoholizam je oboljenje koje je nastaje usled hroninog uivanja alkoholnih pia, uz simptome oteenja fizikih i
duevnog zdravlja. Kada se o alkoholu govori misli se na etil-alkohol koji je glavni sastojak alkoholnih pia, u kojima se
pored vode nalaze i dr.materije , koje se namerno dodaju radi korekcije ukusa, mirisa i boje. Resorpcija zapoinje ve u
elucu, a naroito brza je u crevu. Ta resorpcija je usporena ako se uzima sa hranom ili posle jela. Resorpcijom se
alkohol prenosi do jetre, gde poinje njegova razgradnja. Manji deo biva izluen preko plua-10%. A naputa
organizam- 90% tako to se razgradi na CO2 I H2O. Zdrava jetra je sposobna da za sat vremena razgradi do 10 grama
alkohola, to odgovara proseno 0,1% koncentracije u krvi. Izraeno pijanstvo je sa 2,0 promila.
Dejstvo alkohola na funkciju pojedinih organa i sistema :
Oteenje sluzokoe eluca je najea komplikacija alkoholizma. U poetku postoji poveano luenje el.kiseline, a
kasnije se smanjuje, tako da se javlja jutarnje povraanje
Oteenje jetre je veoma esto, a javlja se u obliku alkoholnog hepatitisa, masne degeneracije jetre i ciroze jetre.
Oteenje srca i krvnih sudova smatra se da je glavni krivac za ovo oteenje hipovitaminoza komleksa B, pogotovu
vitamina B1. Stradaju guteraa, titna lezda, nadbubrena lezda, polne lezde, hipoglikemija koja moe dovesti do
smrti usled hipoglikemike kome.
Oteenja koe usled nedostatka vitamina javljaju se promene u vidi pelagre, usled nedostatka vitamina B kompleksa.
Tuberkuloza esto se javlja usled pada imuniteta, tako da se lako razvija Kohov bacil.
Atrofija mozga nastaje kod 90% teih sluajeva i ova atrofija je odgovorna za moralno i intelektualno propadanje li.
Imamo i delirijum tremens, alkoholnu ljubomoru, Korsakovljevu psihozu, alkoholne demencije i alk.epilepsiju.
 Danas se primenju mnoge tehnike i dostignua u leenju alh. Postoji tzv.individualna terapija, koja nije dala
odgovarajue rezultate. Postoji i rad u grupi, gde pomau jedni drugima da ne piju. Osnivaju se i klubovi leenih
4
alkoholiara i pokazali su dobre rezultate. A sve vie se koristi i grupni rad sa porodicom, koja je dala izuzetno dobre
rezultate. Praksa je pokazala da osim volje alkoholiara, mora postojati i snana podrka i potpora suprunika.
U leenju alkoholiara imaju, osim lekara i socijalni radnici i psiholozi. U prevenciji alkoholizma znaajno mesto zauzima
i zdrav.-vaspitni rad u kolama, omladinskim organizacijama, mesnim zajednicama

8. NARKOMANIJA: UZROCI NASTANAKA, POSLEDICE I LEENJE

Narkomani su ne samo bolesne i nesrene linosti, ve su to linosti koje su nesposobne da prihvate ivot i zamisle sebe
kao samostalne i jedinstvene linosti. Oni ne mogu svesno da prihvate ulogu odrasle osobe. Usled estih razoarenja,
kod njih se stvara sve vee nezadovoljstvo i bunt prema drutvu, zbog nemoi i neuspeha.
Narkomani se regrutuju iz kategorije ljudi koji su emocionalno nezreli, nesamopouzdani, neurotini, koji drogom
pokuavaju da ublae svoju anksioznost i konfuziju. Narkomani su osobe koje imaju potrebu da uzimaju sve veu
koliinu droge, tako da postaju fiziki i psihiki zavisni od nje i izloeni su hronino trovanju usled njenog stalnog
uzimanja. Danas se sve vie postavlja pitanje izmene naziva narkomanije, koja znai opijenost, obamrlost i strast za
uzimanjem droga, tako se sve vie razmilja o nazivu TOKSIKOMANIJA, jer je ovo iri i sveobuhvatniji naziv.
Starosna struktura narkomana - stariji narkomani se kriju, plae se da budu otkriveni, a i zbog sankcija, dok mladi se
povezuju u grupe, trae drutvo, povezuju se i zbog snabdevanja drogom, skloni su menjanju mesta prebivalita, da se
upadljivo leerno oblae, a kako je droga skupa, raste kriminal drogiranih.
Prilikom prestanka unoenja droge nastaju vrlo teke apstijencijalne krize, a esti su i smrtni sluajevi zbog predoziranja.
Od droga se koriste morfin, kokain, hai,, amfetamin( studenti i sportisti- uklanja umor, san, glad, daje oseaj
poveane intelektualne sposobnosti), LSD-25(halucinogena droga).
Borba protiv droga vina osoba prvi put proba drogu iz znatielje, a da nije ni svesna kakve posledice mogu ds imaju.
Narkomanija nije samo zdravstveni problem, ve i socio-medicinski. Zbog toga je potrebno dobro organizovanost
drutva, jer pored tetnih posledica na psihosomatsko zdravlje, poslednjih godina se pojavila i Sida. Narkomani
predstavljaju veoma rizinu grupu koja oboleva od side i utie na irenje te bolesti.
Zdravstveno-vaspitni rad treba biti organizovan jo u osnovnim kolama, zatim putem predavanjima u domovima
omladine, preko radija, tv-a, i tampe. Znaajno mesto pripada Crvenom krstu, zatim u sistem prevencije treba ukljuiti
i roditelje, kao i kolskog lekara.
Leenje narkomana leenje narkomana je dugi i veoma teko. Efekat leenja je veoma skroman, jer oko 90% leenih
narkomana, posle 6 meseci se ponovo vraa drogama. Postoji 2 vrste narkomana koji se lee: jedna je prinudno
dovedena i kod te grupe efekat leenja je mnogo slabiji, nego kod onih koji su na leenje doli dobrovoljno.

9. PUENJE I DR.NEGATIVNE DRU.POJAVE

Nikotin je bezbojna tenost, koja se lako rastvara u organskim rastvaraima. Lako se resorbuje preko sluznice usta,
eluca i creva i respirativnog trakta. Detoksikacija se vri u jetri, a proizvodi razgraivanja se izluuju putem mokrae, a
u malim koliinama putem mleka.
Nikotin prvenstveno na nervni sistem. Male doze izazivaju nadraaj, a velike smanjuju nadraljivost nervnog sistema.
Treba istai da je nikotin jak otrov. Trobanje nikotinom se javlja u akutnom i hroninom obliku. Akutni oblik za kratko
vreme ispui 15 cigareta, a hronini ovde je dejstvo nikotina viestruko karcinom plua, smetnje na genitalnim
organima ena. Puai spadaju u visoko rizinu grupu nastajanja infarkta, jer ugljen- monoksid, koji se razvija prilikom
sagorevanja duvana, dovodi do anemizacije endotela do taloenja masti: stvaranje plaka.

10. IVOTNE NAMIRNICE: PODELA I UVANJE

U higijeni ishrani imamo podelu namirnica na 7 grupa, u odnosu na njihovu bioloku vrednost, kako bi se u praksi
sproveo princip pravilne ishrane zdravih ljudi. Namirnice u okviru jedne grupe mogu se meusobno zamenjivati,
tj.bioloka vrednost ishrane nee biti umanjena ako se upotrebljava bar jedna namirnica iz svake grupe. Ta podela je
sledea:
1. itarice, hleb i testa
 2. meso, riba, jaja
3.mleko i mleni proizvodi
5
4. vidljive masti
5. povre
6. voe
7.eer i eerni koncentrati
Osim to treba zadovoljiti potrebe organizma, dnevni obrok treba da zadovolji i neke dr.kriterijume:
- Treba biti prijatna na oko, ukus i miris
- Pripremljena hrana treba biti rasporeena u najmanje tri obroka,
- Namirnice trebaju biti kvalitetne, ne smeju biti zagaene,
- Odabrane namirnice treba da budu u skladu sa ekonomskih mogunostima, mada treba potovati i elje i navike u
ishrani.
- Treba jesti ni premalo, ni previe.

11. MESO, MESNI PROIZVODI I JAJA

Ovi proizvodi su noosioci aminokiselina, manje koliine gvoa, kalijuma, natrijuma, kalcijuma, fosfata i nekih vitamina.
Meso sisara i ptica lako zasite zbog belanevina. Meso predstavlja pogodnu sredinu za razvoj mikroorg.,parazita i
gljivica.
Meso riba manje zasiti i krae se zadrava u elucu, ali ima istu vrednost kao toplokrvne ivotinje, a neke vrste i veu jer
sadre vie min.materija i vitamina.
Jaja sadre belanevine i masti najvee bioloke vrednosti, kao i dr.hranljim materijama. Jaja predstavljaju pogodnu
sredinu za razvoj mikroorg. I treba biti obazriv ako su promenila tipina svojstva sveeg jajeta.
12. MLEKO I MLENI PROIZVODI
U njima ima kalcijuma, fosfora i bioloki najvrednijih belanevina, kao i nekih vitamina. Mleko koje koristimo je najee
kravlje i ono je idealno, osim to nema dovoljno gvoa, vitamina C,A,D.
Kiselo mleko i jogurt su proizvodi nakiselog ukusa. Povoljno deluju kada imamo poremeaj varenja i deluju
osveavajue.
13. ITARICE
itarice su nosioci energije, vitamina B1 i NIACINA, kao i nekih min.materija i belanevina, one su jednogodinje biljke iz
porodice trava iji zrnasti plodovi (ita) slue za prehranu ljudi i ivotinja i kao sirovina u prehrambenoj industriji. U
itarice spadaju: penica, ra, jeam, ria, zob ,i kukuruz Pored navedenih itarica, u njih se ubrajaju i proso, sirak i
heljda. Plodovi itarica su bogati ugljenimhidratima, bjelanevinama, celulozom, mineralima i vitaminima. Kada se
oiste uklanjanjem mekinja i klica preostanu uglavnom ugljenohidrati.
Hleb i peciva se dobijaju iz brana, vode i kvasca, a ako se pravi od belog brana, dodaje mu se kalcijum, gvoe i
vitamina radi obogaivanja.
14. POVRE I VOE
Povre je jako bogato vodom, min.materijama, vitaminima, izuzev mahunastog koje ima veliku energetsku vrednost, a
sadri i belanevine. Sva povra su bogata celulozom i hemicelulozom.
Lisnato i zeljasto povre - su salata, spana, zelje, kupus, kelj...
Plodovito i korenasto povre paradajz, paprika, argarepa, cvekla, rotkva...
Krtolasto i mahunasto povre krompir, graak, pasulj, soja, soivo, boranija..
Voe u svom sastavu sadri dosta vode, min.materija i vitamina, a kotunjavo voe orah, lenik, badem izvor je i
energije zbog vee koliine biljnih masti.
15. BELANEVINE: SASTAV, METABOLIZAM I ULOGA
,
.
. , ,
. , ,
. .
 .
.
6
. :
(, )
(, )
()
()
()
()
()
()
16. UGLJENI HIDRATI
.
: , , i .
.
, . ,
.
. 1 3,75 .
, , , , , ...
17. MASTI-LIPIDI
,
. .
, , ,
, .
18. ZATITNE MATERIJE VITAMINI
Vitamini su esencijalni nutrijenti koje ljudsko tijelo ne moe sintetizirati i mora ih uzimati putem hrane. Vitamini nastaju
u biljkama uz pomo sunca i/ili u bakterijama; u nekim sluajevima mogu nastati u ljudskom ili ivotinjskom
organizmu.od 40 esecijalnih nutrijenata, 12 su aminokiseline, 15 minerala, a 13 vitamina. Vitamini se dijele u dvije
osnovne grupe:
Vitamini topljivi u vodi su vitamini B1, B2 I NIACIN,kao i vitamin C. Uestvuju u procesima disanja tkiva i oksidaciji,
tj.uestvuju u procese iskoriavanja energije u telu. Tako da se njihove vrednosti izraavaju u odnosu na energetske
potrebe. B1- u itaricama, B2- jaja, mleko, jetra i iznutrice. Niacin- itarice.
Vitamin C ima ga dosta u sveem vou i povru. Stvara i odrava potporno tkivo, doprinosi vrstoi zuba i kostiju,
podie imunitete prema infekcija, koliina od 75-100 mg zadovoljavadnevne potrebe. Osetljiv je na kuvanje.
Vitamini topljivi u mastima Ovim vitaminima su potrebni emulgatori, kako bi se mogli pretvoriti u kemijski spoj koji se
sad moe apsorbovati u krv. Kada je apsorbovan, vitamin topljiv u mastima putuje do mesta u telu gdje se posprema za
potrebe organizma. Kada organizam treba vitamine, oni se putem specijalnih proteina nosaa dovode do tog mjesta.
Vitamin A - neophodan za funkciju oka i vida, zatitu i obnovu koe, otpornost org.na infekcije. Izvor vit.: riba, buter,
jaja, riblje ulje, sirevi masni, a provatamin A ima u argarepi, zel.salati, spanau, kajsiji, paradajzu, utoj breskvi, kelju.
Dnev.potrebe su 750mg i potrebe su vee u trudnoi i dojenju.
Vitamin D - ovaj vitamin je potreban u proizvodnji i odravanju zdravlja kostiju, zuba, miia i nervnog tkiva. Odrasle
osobe unose vitamin sunanjem i to je dovoljno, za razliku og male dece koje treba da unose namirnice u kojima se
nalazi ovaj vitamin: riba, buter, jaja, riblje ulje.
Vitamin E jo nije dovoljno proue, jer jje otkriven pre 50 godina. esto se koristi kao lek u mnogim bolestima,
naroito kod zloudnih tumora. Dovoljno je 10 mg kao dnevna potreba ovog vitamina. Izvori biljna ulja i klice itarica.
Vitamin K uestvuje u procesu zgrunjavanja krvi. U zelenom lisnatom povru i u jetri dnevno od 70-140 mg.
19. ZATITNE MATERIJE -MINERALi
Minerali uestvuju u izgradnji elija i tkiva ili reguliu brojne funkcije tkiva. Ulaze u sastav kostiju, zuba, nekih hormona i
enzima, odravaju stalan sastav krvi, a funkcije nervnog i miinog tkiva zavise od min.materija.
 KALCIJUM - od svih minerala koji ucestvuju u izgradnji organizma, kalcijum uestvuje u najveim koliinama. Najvanija
mu je uloga zajedno sa fosforom u stvaranju kostanog tkiva. Organizam se snabdijeva kalcijumom najvecim dijelom
7
preko hrane: svjezeg povrca, mlenih proizvoda i zitarica. Nedostatak kalcijuma usporava rast organizma, smanjuje
njegovu otpornost.
FOSFOR se nalazi u svim elijama tela, a neophodan za izgradnju kosgiju i zuba. Dobri izvori su: mleni proizvodi,
mleko, iznutrice, pasulj, soja, badem, kikiriki, koljke, rakovi.
GVOE ulazi u sastav krvnih elija(crvena kr na zrnca), miia i nekih enzima. Nalazi se kao rezerva u jetri i slezini i u
sluaju potrebe odatle se koristi. Neophodno za tkivno disanje. Ima ga u mesu, jajima, iznutricama, pasulju, zelenom
lisnatom povru i nekom vou. Dnevna potreba je 1-2 mg. Poto se sve koliine gvoa iz hrane ne iskoriste u crevima ,
potrebno je 10 puta vie uneti u org. Trudnicama i deci je potrebna vea koliina gvoa.
20. TROVANJE HRANOM
Do oteenja org.moe doi pri unoenju hrane koja nije higijenski ispravna, tj.koja sadri:
- BIOLOKE AGENSE i njihove otrove(mikroorg.,parazite, gljivice),
- HEMIJSKE AGENSE koji dospevaju uhranu sluajno ili namerno(aditivi, konzervansi, hormoni, pesticidi, antibiotici..)
- RADIOAKTIVNE MATERIJE

BATEKTERIJSKA TROVANJA HRANOM - su nastala zbog korienja hrane ili napitaka koji su zaraeni bakterijama ili
sadre njihove otrove. I najea trovanja su izazvan:

SALMONELOM uzronici su razne vrste salmonele koje dospevaju u org.oveka iz nedovoljno kuvanog ili peenog
mesa, jaja, mleka i dr.proizvoda koji su inficirani od kliconoa, muva ili pacova i mieva. Obavezne mere zatite i
suzbijanja ovih trovanja su:

- Redovna kontrola objekata u kojima se namirnice uvaju i proizvode i zd.kontrola lica koje dolaze u kontakt s njima;
- Sva hrana mora biti kuvana i peena i treba je uvati na hladno.
- Hrana mora biti zatiena od insekata i gamadi.

TROVANJA IZAZVANA USLOVNO PATOGENIM BAKTERIJAMA poremeaji u stomaku mogu biti izazvani hranom koja
sadri bakterije koje su normalni stanovnici creva i to: e.coli, streptokokus feacalis. Proteus vulgaris...ove bakterije
izazivaju promene samo u odreenim uslovima: ili kada se previe razmnoe ili kada oslabi imunitet org., ili i oba.
Trovanje je posledica delovanja bakterijskog otrova koji se oslobodi posle raspadanja bakterija u hrani. Npr.podgrejana
ili hladna jela, majonezi, sosovi, suvo meso....treba voditi rauna o linoj i optoj higijeni i istoi sudova za hranu.

TROVANJE HRANOM STAFILOKOKAMA ova bakterija izaziva gnojne promene na koi i sluzokoi, a koje lue otrov koji
je vrlo otporan na toplotu. Taj otrov izaziva trovanje, a nalazi se u kremovima, slatkiima, sosovima. Zato je potrebno da
sve osbe koje imaju gnojeve na koi i infekcije nosa ne rukuju namirnicama.

BOTULIZAM u pitanju je bakterija Clostidijum botulinum deluje na nervno tkivo. Razvija se u konzervama ili
kobasicama. Namirnice pre konzerviranja moraju biti dobro oprane, pravilno pripremljene, a sumnjive
konzerve(bombirane) ne upotrebljavati. Vrlo, vrlo otrovne..

TROVANJE HEMIJSKIM MATERIJAMA - tokom proizvodnje i prerade namirnica koriste se hemijska jedinjenja koja
poboljavaju izgled, boju, miris aditivi, spreavaju kvarenje hrane konzervansi. Ove materije mogu da izazovu
trovanje ako se unesu velike koliine. Olovo, bakar mogu da dospu u hrani iz ambalae ako se dugo uvaju, kao i
prisustvo deterenta u hrani i vodi. esta su i trovanja koja izazivaju pesticii. Zapraivanja bilja mogu se uneti
neopranim voem...

TROVANJE BILJNIM OTROVIMA mnoge biljke sadre alkaloide koja izazivaju trovanje razliitog stepena, u zavisnosti
od unete koliine. U ovu grupu spadaju trovanja: raanom glavicom- ergotizam, kukuruznom gari ustiliganizam,
grahoricom latirizam, bobom fabizam. To su parazitske gljivice koje rastu kao korov. I plesni proizvode jake otrove i
to aflatoksin. Imamo i otrovne gljive..
 KONZERVISANJE NAMIRNICA da bi se spreilo kvarenje namirnica, pri njenom duem uvanju i transportu,
neophodno je izvriti njeno konzervisanje i to:
8
FIZIKO uvanje u magacinu, hlaenje, smrzavanje, suenjem, suenje sa predhodnim soljenjem, sterilizacija na 110-
120C, pasterizacija na 60-80 C i filtracija.

HEMIJSKO korienje raznih hem.supstanci da bi se spreilo kvarenje hrane. esto se koriste siretna i mlena
kiselina, eer, so, alkohol.

21. AEROZAGAENJE: ZAGAIVAI I MERE ZATITE

Aerozagaenje je veliki problem savremenog drutva. Osnovni izvori aerozagaenja su loita, motorna vozila i
industrijska postrojenja u kojima sagorijevaju tena goriva, ugalj, drva, naftni derivati, zemni plin i sl. Takoer i poari na
velikim deponijama i smea je veliki izvor aerozagaenja.
Sastojci aerozagaenja su: ugljen monoksid-CO2, gas bez mirisa, a laki je od zraka. Moe izazvati teko akutno trovanje
kod ljudi (malaksalost, munina, povradanje, grevi, fizika nemod, na kraju gubitak svijesti i smrt). Sumpor-dioksid-SO2
je gas bez boje, koji nadrauje sluznicu disajnih organa. Vrlo je est sastojak kiselih kia.
Azotni-oksidi-spadaju u grupu gasova koji izazivaju nadraaj respiratorne sluznice. Dovode do tekog trovanja, i nakon
nekoliko sati mogu izazvati pojavu plunog edema, guenja i smrti. Amonijak je gas bez boje, vrlo karakteristinog
mirisa koji nadrauje sluznicu oiju i respiratornih organa. Sumporvodonik-H2S je bezbojan gas tei od zraka i ima
neprijatan miris na pokvarena jaja, moe izazvati greve i gubitak svijesti. a i pepeo su esti sastojci aerozagaenja a
mogu djelovati kancerogeno.
Djelovanje aerozagaenja na zdravlje ljudi moe biti direktno, indirektno, akutno i hronino. Indirektno djelovanje je
preko biljaka, zemlje i ivotinjske hrane. Mjere za sprijeavanje su ugradnja filtera na mjestu emisije, podizanje visokih
dimnjaka, ispiranje uglja radi smanjenja koliine sumpora, zasaivanje drveda itd.
22. ZNAAJ VODE ZA ZDRAVLJE
Voda ini oko 60% tjelesne mase kod odrasle osobe. U naem tijelu voda je smjetena unutar delija kao intradelijska
voda 60% i u meudelijskom prostoru u koji spadaju krvni i limfni sudovi 40%.Svakodnevno se odrava ravnotea
izmeu unosa i gubitka vode u organizmu. Termin koji opisuje odravanje ravnotee unutar tijela naziva se homeostaza.
Voda se unosi piem, hranom a deo se stvori i u telu oksidacijskim procesima. Tijelo izbacuje vodu mokrenjem,
disanjem, znojenjem i stolicom. Za metabolike procese koji se neprestano odvijaju u naem tijelu na nivou elija i
meuelijskog prostora vodena sredina je idealna. Zato moemo rei da je znaaj vode i njen uticaj na zdravlje ovjeka
sutinski, jer bi ivot bio nemogu bez nje.
VODA je neophodna oveku za ivot i zato je postala jedan od najvanijih problema u svetu jer prvo, broj stanovnika u
svetu se uveava, tako da raste potronja vode po glavi stanovnika, a drugo sve je vea zagaenost povrinskih voda
otpadnim materijama. Voda je neophodna za normalno snabdevanje tkiva hranom, za termoregulaciju- znojenje,
mokrenje- odstranjivanje produkata, za odravanje line higijene, za sport- plivanje...
Bez vode nemogu je metabolizam, te se iz org.preko bubrega, koe, plua, creva, izluuje 2-3 l vode, a leti od 5-10 l,
tako da izgubljenu vodu org.mora nadoknaditi jer se javlja e, umor, malaksalost, smanjenje radne sposobnosti, a ako
se izgubi 20-30 % vode iz org.ugroen je i sam ivot. Tako da org.nadoknauje vodu preko pitke vode, iz hrane koja
sadri tenost. Voda je potrebna i za funkcionisanje bolnica, restorana, preduzea, ienja ulica, polivanja zelenih
povrina...
23. FIZIKE, HEMIJSKE I BAKTER.KARAKTERISTIKE VODE
Voda je znaajna za ivot ovjeka. Koristimo je za pie, za pripremanje hrane, za odravanje line higijene itd. Zato je
vano da voda bude nezagaena i pogodna za pie. Kontrola higijenske ispravnosti vode sastoji se od uzimanja uzorka
vode za ispitivanja, hemijska analiza na toksine materije, bioloka analiza, radioloka analiza vode.
FIZIKE KARAKTERISTIKE VODE voda treba biti bez mirisa, boje, a ukus vode treba biti osveavajue pitak.
Temperatura vode 6-12C.
HEMIJSKE K.VODE ph vrednost vode se kree u rasponu od 6,8 8,5. Voda za pie ne sme da sadri toksine i
radioaktivne supstance
 Hemijske materije koje se mogu nai u vodi, a mogu tetno djelovati na nae zdravlje najede su pesticidi, deterdenti,
iva, olovo, kadmijum nitrati, soli tekih metala, cijanidi, ugljo-vodonici. Radiolokom analizom se utvruje eventualna
9
radioaktivna zagaenost a ova analiza se vri instrumentima za detekciju radioaktivnog zraenja kakav je radioloki
detektor M3.
Metode popravka kvaliteta vode:
1.filtracija-ovaj proces se zasniva na proputanju kontaminirane vode kroz konstruisane filtere.
2.dezinfekcija, zato se najede koriste hlorni preparati i
3. prokuhavanje vode-voda bi trebala da kljua 10 minuta.
24. BOLESTI KOJE SE PRENOSE VODOM
Pored velikog fiziolokog znaaja vode za ivot, voda igra vanu ulogu u patologiji ovjeka jer se pomou nje mogu
prenijeti mnoge zarazne bolesti. Pojava epidemija izazvanih vodom posljedica je nepravilne obrade sirove vode,
suprotno principima higijene i sanitarne tehnike. Mnoge zarazne bolesti koje se prenose vodom posljedica su greaka u
rukovanju ureajima za dezinfekciju vode. Vodom se mogu prenositi dizenterija, trbuni tifus, paratifus, kolera,
infektivni hepatitis, poliomijelitis i razni crijevni paraziti. Vodom se mogu takoer prenositi stone zarazne bolesti i
jaja parazita od kojih pored ivotinja obolijevaju i ljudi. Bolesti koje se prenose vodom javljaju se u obliku epidemija
koje su po svome karakteru eksplozivne jer se vrlo brzo ire i za kratko vrijeme javlja se veliki broj oboljelih osoba.
25. VODENI OBJEKTI: VRSTE I NJIHOVE NAJVANIJE KARAKTERISTIKE
Vodeni objekti u vidu cisterni slue za zahvatanje i magacionisanje atmosferske vode. Delovi cisterne su:
- nakapna povrina, koja se nalazi na krovu zgrade,
- sprovodni sistem, na ijem se krovu nalazi filter,
- bazen za magacionisanu vodu i
- ureaj za zahvatanje vode.
- Postoje vie tipova cisterni: venecijanski, ameriki i domai.
26. PREIAVANJE VODE ZA PIE
Zavisi od ekonomskih mogunosti ili higijenske svesti stanovnika.
Talonici sedimentatori su bazeni razliite veliine u koje stie zamuena voda, tu ostaje i Lgano otie da bi se
materije koje mute vodu nataloile. Da bi se ovaj proces ubrzao, postoje koagulaciona sredstva koje se jedine sa
elektrolitom i zajedno stvaraju pahuljice koje se ubrzano taloe na dno bazena, vukui sa sobom obojene materije i
mikroorganizmensuprotnog elektrinog naboja, a odatle se prevodi na filtere sastavljenih od estice peska. Nakon
ovoga preostale mikroorganizme treba ukloniti dezinfekcijom i to se postie fizikim, hemijskim ili nereagentnim
metodama
27. DEZINFEKCIJA VODE ZA PIE
FIZIKA METODA - Najradikalnija fizika metoda je KUVANJE. Nekoliko minuta kuvanjem se ubijaju mikroorganizmi, ali
ona biva bljutkava za pie koju moemo osveiti sa nekoliko kapi limuna i presipanjem nekoliko puta iz jednog u drugi
sud, da bi se vezalo neto ugljen dioksida i na taj nain povratila ukus svee vode.
Ostale metode su: specijalne lampame sa ultraljubiastim zracima, peani i porcelanski filteri, ali se ree koriste.
HEMIJSKA METODA obavlja se pomou raznih hemijskih sredstava, kao to su: hlor, ozon, soli tekih metala, vodonik-
peroksid... najrasprostranjeniji preparat je hlor. Sredstva za dezinf.treba: DA UNITE BAKTERIJE U VODI, DA SE
OBEZBEDI BAKTERIJSKA ISPRAVNOST VODE, DA NISU TOKSINA.
Najrasprostranjenija metoda dez.je HLORISANJE VODE. Hlor ima baktericidno svojstvo, postojan je u vodi, lako se
dozira, jeftin je, lako se moe nabaviti i nije neophodna strunost u rukovanju. Hlor u vodi stvara HIPOHLORASTU
KISELINU, koja baktericidna. Koliina hlora koja se utroi za oskidaciju svih prisutnih materija pokazuje kolike su potrebe
za hlorom i naziva se HLORNI BROJ. Posle zavrene oksidacije u vodi preostaje izvesna koliina hlora kao viak
REZIDUALNI HLOR. Ovaj hlor je neophodan u vodi jer titi od sekundarnog zagaenja i treba da bude u vodi od 0,2-0,5
mg/ l vode.
HIPERHLORISANJE VODE primenjuje se u vanrednim situacijama kod poplava, zemljotresa, rata...pri pojavi epidemija
crevnih bolesti, kada je dez.10 puta jaa od standardnih posle 30 min kontakta sa vodom viak rezidualnog hlora iz nje
se mora odstraniti putem dehloracije. Najei hlorni preparati su: hlorni kre, hlorni gas, hloramin, hlor-dioksid...
 OZON kao sredstvo sve vie zamenjuje hlor jer nekoliko bre ubija bakterije. Deluje na viruse i sva hemijska jedinjenja
koja se mogu oksidisati prevodi u oksidacione produkte. Ozon eliminie boju vode, potpuno razlae fenolna jedinjenja,
10
a delimino i pesticide, to su prednosti, a mane: ova voda se brzo opet zagadi, tako da se preporuuje samo za vodu
koja e da odmah pije.
28. OTPADNE VODE: VRSTA, DISPOZICIJA I ZNAAJ ZA ZDRAVLJE
Otpadne vode predstavljaju otpadne materije u obliku rastvora, suspenzije i koloidnih rastvora. Prema poreklu mogu
biti:
- Fekalne otpadne vode( iz klozeta, pisoara, tala..)
- Otpadne vode iz kuhinja, kupatila, perionica;
- Industrijske otpadne vode;
- Otpadne vode nastale pri pranju ulica i nakon padavina.

Najvei problem predstavljaju fekalne i industrijske otpadne vode koje sadre patogene mikroorganizme (iz
zd.ustanova i domainstava), hemijski aktivne materije iz industrijskih objekata i organske materije,koje ugroavaju sve
vode i okolne terene. Splavine se odvode kanalizacijom iz naselja, najpre se proputaju kroz reetke i sita i ovako grubo
preiena voda se odvodi u bazene iz kojih lagano otie. Masti, ulja i sl.materije po povrinama se love u specijalnim
komorama sa povrine, dok voda otie dublje od povrina ovih komora. Ova voda je jo uvek mutna i puna organskih i
neorganskih materija i zato se filtrira putem prirodnih i vetakih filtera, dezinfikuju velikim dozama hlora, pa se tek
onda ispustaju u vodotokove.

Smee isto ugroava ovekovu okolinu i zdravlje ljudi svojim biolokim, hemijskim i radioaktivnim supstancama, a kriju i
mieve, muve, i plus predstavlja estetski problem. I zato se smee : iznosi iz naselja, sui se i spaljuje, sanitarno se
nasipa u slojevima i nasipa zemljom.

U velikim naseljima dispozicija vrstih otpadnih materija se vri organizovano putem kontejnera ili plastinih kesa koje
se odnose na gradske deponije. Ako se potuju higijenski normativi dispozicije(sanitarno spaljivanje i spaljivanje) tada
ne postoji mogunost irenja zaraze.

29. HIGIJENSKO-EPIDEMIOLOPKI ZNAAJ ZEMLJITA

Za oveka najvei znaaj ima povrinski gornji sloj zemljita i to zbog toga to ovek svojom aktivnou sve vie zagauje
zemljite, tako da je ono sve ee izvor zaraza. Veliku opasnost poremeaja prirodne ravnotee predstavlja razvoj
industrije, naroito hemijske. Veoma je vano i mikrobioloko zagaenje. Zdravo zemljite je ono zemljite koje lako
proputa vodu i vzduh, a nezdravo z.je vlano, plavno i movarno. U procesu samopreienja organske materije se
mineraliu u neorganske soli i humus. Razni mikroorganizmi( bakterije, virusi, glivice i protozoe) imaju veliku ulogu u tim
procesima, osiguravaju kruenje materije u prirodi, poboljavaju plodnost z., vre proces preiavanja otpadnih
materija koje dospevaju u z. Ovi mikroorg.ive najvie na dubini od 6 m. Danas je veliki problem razlaganja sintetskih-
plastinih materija.
30. HIGIJENA STANOVANJA OSNOVNE KARAKTERISTIKE DOBROG STANA
Da bi jedan stan bio higijenski, treba da poseduje: prostorije za spavanje, za ekonomiku domainstva(kuhinju i ostavu),
sanitarne prostorije(wc, kupatilo), pros.za komunikaciju( ulaz, hol, dnevnu sobu). Da bi ovek oseao ugodno u stanu,
treba biti ispunjeni odgovarajui mikroklimatski uslovi:
- VLANOST relativna vlanost je izmeu 40-70%. Da bi se fizioloke funkcije oveka nesmetano obavljale,
neophodna je adekvatna koliina sveeg vazduha, odnosno kubatura prostorije. ovek za 1 sat izlui 27,7 l ugljen-
dioksida i zbog toga minimum tavanice treba da bude 2,6 m. Odlika nehigijenskog stana je prisustvo vlage koje
sniava imunobioloke snage organizma. Ona utie na pojavu bronhitisa, astme, alergija, tuberkuloze, gljivinih
oboljenja....i ukoliko je vlaga u zidovima 3% stan se smatra vlanim. Tako se gubi toplota, pa su takvi stanovi zimi
hladni, a leti topli.
- IZOLACIJA svaki higijenski stan mora biti dobro zvuno, termo i hidro izolovan. Da bise ovo postiglo znaajno je od
kakvog materijala se prave zgrade i to su: cigla, kamen, beton, drvo. Sa higijenskog stanovita najbolja je cigla jer
ima dobru izolacionu mo. Pri izboru podova vodi se rauna o lakom odravanju. Ranije su se upotrebljavali topliji
podovi(parket, brodski pod...), a danas se izrauje od sintetskih materijala- laminati, ploice..za bojenje zidova
 nekada se koristio kre koji je imao baktericidno dejstvo, a danas anilinske boje koje nemaju bakt.dejstvo, ali
stvaraju tanku opnu na povrini, fiksirajui tako bakterije koje ostaju do svoje smrti.
11
- TOPLOTA - ,
. : ,
, . Najbolje zagravanje je centralnim grejanjem gde je temperatura konstantna
od 22-25 C, jednostavno, bez uma,isto, grejna tela su ispod prozora gde dolazi do zagevanja hladog vazduha...
- Postoje stambeni normativi koje jedan higijenski stan treba da ispuni i tie se PRINCIPA IZOLACIJE I KOMUNIKACIJE.
Po standardu je prihvaeno 16 m2 po lanu domainstva. Izolacija predstavlja mogunost odvajanja svakog
pojedinca u posebnu sobu to je znaajno i u sluaju izolovanja tokom bolesti, obavljanja intelektualnih delatnosti i
elje za izdvajanjem- relaksacije. Komunikacija podrazumeva i spoljanju komunikaciju lanova domainstva, kao i
komunikaciju unutar stana. Za to slui snevna soba, kao mesto okupljanja ukuana i mesto gde se primaju gosti.
31. FIZIKI I PSIHIKI POREMEAJ DECE KOLSKOG UZRASTA
Mladi prolaze kroz periode intenzivnog fizikog i psihikog razvoja, kroz prvog biolokog rasta i razvoja puberteta i
doba mladostima adolescencije i utiu mnogi inioci, a pre svega: naslee, rad leda sa unutranjim luenjem, rasa,
podneblje, socio-ekonomski uslovi, ishrana...
Psihike promene kod mladih tesno su povezane sa osobenostima ubrzanog fizikog i biolokog razvoja i sa periodima
kroz koje prolaze, kao i razvojem CNS i taj preobraaj se dogaa u pubertetu. To je doba unutranjih protivrenosti,
kada se javljaju ulinosti i okrutnost i plemenitost. Dominiraju pozitivna oseanja i tenja ka zadovoljstvu. Potencira se
na drugarstvu i prijateljstvu kada omladinac kroz njih upoznaje sebe i druge, stiu iskustva, samopuzdanje, nova
saznanja, neguju smisao za saradnju. Dolazi do idealizacije objekata drugarstva i ljubavi prema suprotnom polu, kao i
zatitniki stav. Humanitarne ideje ispoljavaju u odnosu na lanove porodice, slabije...esto su rasejani, panja im luta,
mataju, a to je ujedno i period dozrevanja linosti koja se razvija sa moralnom odgovornou, gde se proiruje kodeks
moralnog ponaanja, dolazi do samokritinosti, i menjanje stava prema autoritetu.....Za psihiki i mentalni razvoj deteta
veoma je vaan odnos meu lanovima porodice. U disharmoninim porodicama, roditelji nisu sposobni da deci prue
toplinu, ljubav i razumevanje, tako da se oni oseaju bespomono, naputeno, nesreno.
32. FAKTORI KOLSKE SREDINE I NJIHOV UTICAJ NA ZDRAVLJE
kolska higijena prouava uticaj kolske sredine i kolovanja na psihiki status i zdravlje uenika. Posveuje se naroita
panja higijeni nastave, ispitujui injenice koje mogu dovesti do nepovoljnog uticaja na intelektualni i fiziki razvoj
dece i omladine. Osnovni cilj je minimizacija irenje tetnih uticaja i maximizacija poboljanih uslova kolske sredine
koje su uskladu sa higijenskim zahtevima. Ovo se moe postii saradnjom strunjaka: kolski lekari, psiholozi,
higijeniari, peagozi i sociolozi.
33. HIGIJENA RADNE SREDINE I ULOGE MEDICINE RADA U ZATITI ZD.
Higijena rada izuava uslove radne sredine i njihov mogui uticaj na radnu sposobnost i zdravlje radnika, uz
istovremeno pronalaenje najboljih i najefikasnijih mera za njihovo spreavanje i uklanjanje, ime se stvaraju
povoljni uslovi rada i titi i unapreuje zdravstveno stanje radnika. U toku rada radnici su izloni raznim tetnostima
nastalim kao rezultat procesa proizvodnje, nepovoljnih uslova rada i loe organizacije rada.
Ove tetnosti mogu delovati na zdravlje i radnu sposobnost radnika.
Osnovne profesionalne tetnosti dele se u tri glavne grupe:
1. Nefizioloki uslovi pri radu i nepravilna organizacija rada: - prekovremeni rad, - dugotrajan intenzivan rad, -
neracionalni reim rada, - dug neprirodan i jednolian poloaj pri radu i sl.
2. tetnosti u vezi sa proizvodnim procesom:
a) fiziki faktori: - nepovoljni mikroklimatski faktori neadekvatna temperatura, vlanost vazduha, strujanje
vazduha i dr. - energija zraenja ultravioletno, infracrveno, radioaktivno, preterano jaki izvori svetlosti i dr. - buka i
vibracije - snieni i povieni atmosferski pritisak
b) Hemijski i fiziko hemijski faktori: - toksine materije iz proizvodnog procesa i - proizvodna praina
c) Bioloki faktori: - infekcije ili kontakt sa bolesnim ivotinjama
3. tetnosti u vezi sa nedostacima sanitarno higijenskih i tehnikih uslova na radnom mestu:
- nedovoljan kvadratura i kubatura prostorija, - neadekvatno zagrevanje i provetravanje, - neadekvatno osvetljenje,
- stanje sanitarnih ureaja i odravanje istoe prostorija, - nedovoljna opta i lina zatita na radu
Medicina rada je preventivna djelatnost koje je glavni zadatak odravanje i unapreenje zdravlja zaposlenika te to dulje
ouvanje radne sposobnosti. Temelji se na multidisciplinarnoj djelatnosti iji su glavni ciljevi:
12
- uklanjanje potencijalno opasnih faktora na radnom mjestu,
- prevencija profesionalnih bolesti i nesrea na radu,
- unapreenje zdravlja djelatnika,
- poboljanje radnih uslova i organizacije rada, to sve treba pridonijeti
- vioj razini fizikog i mentalnog stanja djelatnika te odravanju njihova radnog kapaciteta.

34. FAKTORI RADNE SREDINE ( MIKROKLIMA)

Mikroklimatski uslovi radne i ivotne sredine.
Obaveza je svakog preduzea da u svojim radnim prostorijama obezbijedi uslove za rad, koji u pogledu mikroklime
odgovaraju propisanim normatiivima. Mikroklima radne i ivotne sredine zavisi od istoe, temperature i vlanosti
vazduha, kao i od brzine njegovog strujanja. Na nepovoljne mikroklimatske uslove ovjekov organizam razliito reaguje.
Uopteno posmatrajui, visoke i niske temperature smanjuju radnu sposobnost ljudi. Odravanje stalne tjelesne
temperature u mnogome zavisi od vlanosti vazduha. Organizam se bori da odri stalnu tjelesnu temperaturu, to ima
za posljedicu fizioloki osjeaj umora. Znai, mikroklimatiski uslovi rada utiu direktno i indirektno na psiholoke i
fizioloke funkcije ovjeka, a time i na njegovu produktivnost, odnosno na proizvodni proces u cjelini.
U radnim prostorijama vazduh je najee zagaen prainom, bakterijama, ugljovodoninom kiselinom i raznim tetnim
materijama. Zbog velikom prisustva ugljendioksida u zatvorenim prostorijama javljaju se smetnje pri disanju i smanjuje
se radna sposobnost radnika. U nekim radnim sredinama javlja se i velika koliina praine u vazduhu. Prisustvo praine
veoma je tetno jer praina oteuje finu sluzokou disajnih organa, ulazi u pore i zatvara ih, smanjujui proces
znojenja. Izvor praine u radnim prostorijama treba da budu zatien usisnim haubama. Vazduh u zatvorenim radnim
prostorijama zagauje i prisustvo bakterija, koje su potencionalni izvori raznih oboljenja. U ostale zagaivae vazduha
spadaju razni otpadni gasovi i mirisi kao posljedica tehnolokog procesa. Zagaen vazduh u radnim prostorijama izaziva
tea akutna ili hronina oboljenja radnika. Meutim, u radnim sredinama u kojima je intenzitet zagaivanja znatno vei,
potrebno je obavljati kondicioniranje radne sredine. Kondicioniranje vazduha se obavlja instaliranjem ureaja za
klimatizaciju vazduha (air condition). Meutim, kod izvjesnih tehnikih procesa, problem ventilacije nije vezan samo za
preiavanje vazduha, ve i za zatitu ovjekovog okruenja, radne okoline i vegetacije. Ukoliko navedene mjere ne
mogu da obezbijede higijenske uslove rada, treba koristiti i individualna zatitna sredstva kao:
Zatitne naoale koje tite od aerosolne praine,
gasne maske kojima se specijalnim filterima filtrira vazduh od primesa industrijske praine i gasova,
aparati sa komprimovanim vazhuhom.
35. ZAMOR, UMOR I PREMOR
Zamor nastaje kao fizioloka posledica rada, bilo umnog ili fizikog.nastaje pod uticajem vie faktora: prebrzog,
predugog, prenapornog rada, nekomfornih uslova rada: previsoka ili preniska temperatura, vlaga, buka, vibracija,
neadekvatno osvetljenje, prisilnog ili neadekvatnog poloaja tela pri radu. I kao posledica dolazi do smanjene radne
sposobnosti i poveava se mogunost povreivanja na radnom mestu. Kod hroninog zamora gde je stalno napregnuta
panja, javlja se kod ljudi koji vre odgovorne dunosti.
UMOR je subjektivni oseaj. Umor i zamor nisu sinonimi, jer esto smo umorni i posle veoma malo rada, dok kada
smo pozitivno motivisani ne oseamo zamor. Umor i zamor mogu poticati ne samo od rada, nego od uticaja socio-
ekonomskih i psiholokih faktora na radnom mestu. Zdrav ovek, posle odmora i sna, trebalo bi da sutradan zapone
svoj rad odmoran. U periodu odmora ov.org.se vrati u prvobitno stanje. Zamor i umor mogu biti lokalni i opti, ali
uglavnom se na kraju lokalni umor pretvara u opti.
Ako osoba rad poinje sa oseanjem zamora i ako takvo stanj potraje due, dolazi do kumulacije zamora PREMORA.
Premor je patoloko stanje koje ugroava zdravlje radnika. Smatra se da su kiseli metaboliti fizioloka osnova zamora,
umora i premora. Kiseli metaboliti( histamin, mlena kiselina...) najpre deluju lokalno utiui na neuromuskulaturnu
razdraljivost, a onda se krvlju raznose po itavom org.. ti metaboliti deluju na nervnu delatnost, panju, gde se
vigilnost poveava- panja koja skae sa predmeta na predmet i karakteristina je za mlade, i smanjuje se tenacitet
jaina panje. Motivacija ima veliki uticaj, jer kada radimo posao za koji nismo zainteresovani, koji je uzaludan ili
 nekoristan, takav posao e da nas smori, nasuprot poslu za koji smo zainteresovani i stimulisani, onda e taj rad biti dui
i bolji.
13
POSLEDICE HRONINOG UMORA I ZAMORA ovakve osobe lake obolevaju od zaraznih bolesti i sam tok bolesti je
tei. Alkoholizam doprinosi pojavi zamora, pa zbog lanog oseanja da alkohol krepi esto je posledica premora.
Hroni.zamaranje ima ogromnu ulogu u traumatizmu radnika, a posebno je izraena kod ena, mladih i starih radnika.

36. PROFESIONALNE TETNOSTI I BOLESTI

Sva oboljenja koja su vezana za jednu profesiju nazivaju se PROFESIONALNIM OBOLJENJIMA. U zavisnosti od stanja
zdravlja i duine ekspozicije mogu se razviti pre ili kasnije. Za nastanak ovih oboljenja znaajna je praina, koje mogu biti
razliite i dele se na: praine sa alergijskim dejstvom i , optetoksinim dejstvom, kancerogenim dejstvom, lokalno-
nadraajnim dejstvom, kao i na organske, neorganske, meovite i bakterijske
Pneumokonioza praina koja je prodrla duboko u plua. To je Gibsonova podela i deli ih na: prave praine, oblake i
dimove. Najznaajnije pneumonioza koje se javljaju kao profesionalna oboljenja su silikoza i azbestoza.
Kesonska bolest se javlja kod radnika koji rade u kesonima, koji nastaje naglim prelaskom iz sredine povienog u
sredinu sa snienim pritiskom. ronioci.
Visinska bolest ili avijatiarska pod dejstvom snienog atmosferskog pritiska, jer sa poveanjem nadmorske visine
dolazi do smanjenja atm.pritiska, tako da je manji parcijalni pritisak kiseonika. ovek moe podneti bez problema visinu
do 6000 m. Preko te visine dolazi do trajna oteenja i do smrti.

37. POVREDE NA POSLU: UZROCI, POSLEDICE I MERE PREVENCIJE

Agensi koji tete organizmu:
AGENSKI FIZIKE PRIRODE:
- Fiziki faktori koji mogu dovesti do povreda delovi maina, transmisije i alat, eksplozije,
- Nepogodni klimatski i mikroklimatski faktori: toplota( kondukciona, konvekciona i radijaciona), vlaga(suvie visoka
ili niska), strujanje vazduha (slabija ili prebrza), atmosferski pritisak ( nizak ili visok).
- Zraenja: ultraljubiasta, rendgensko, infracrveno, radioaktivno, prejaka zaslepljujua svetlost.
- Buka i vibracija - na org.utie: deluje na pojedine organe i sisteme(srce, krvni sudovi, digestivni i endokrini sistem),
deluje na viu nervnu delatnost i vegetativne reakcije. A pod uticajem vibracije dolazi do pojave vibracione bolesti
gde dolazi do poremeaja vegetativnog nervnog sistema.
- Hemijski neaktivna praina.

AGENSI HEMIJSKE PRIRODE: Gasovi, dimovi, pare, hem.aktivne praine, kombinacija navedenih noksi.
AGENSI BIOLOKE PRIRODE:Mikro i makroorganizmi koji prouzrokuju brojna oboljenja i povrede. .
Kako e ovi faktori uticati na pojedinca zavisi od od njegove opte i sanitarne kulture, kao i zdravstvenog stanja.
Najee na org. Istovremeno deluje vie faktora koji imaju sinergino( zajedniko) dejstvo, koje jo uvek nije dovoljno
izueno. esto jedna profesionalna noksa samo neprimetno oteti pojedina tkiva, tako da ona postanu manje na neku
drugu noksu. MERE ZATITE NA RADU mogu biti individualne i opte. OPTE :

- mehanizacija i automatizacija
- Izdana opta i lokalna ventilacija
- Zamena kodljivih supstanci
- Izgradnji ureaja sa to manje buke
- Upotreba ureaja za detekciju i alarmi
- Upotreba aerosola.........

INDIVIDUALNE zatite na radu: naoari, lemovi, kapuljae, pregae, rukavice, raspiratori, maske, zatitna i radna odela,
izme, gas maske....

38. HIGIJENSKE MERE U VANREDNIM USLOVIMA

 Vanredni uslovi ivota nastaju usled katastrofa: zemljotresa, sua, poplava, epidemija zaraznih bolesti, ratova....svaka
vanredna situacija ima specifine higijensko-epidemioloke probleme. Dolazi do pogoranja higijenskih uslova i to:
14
- Oteano je odravanje linih i optih hig.uslova,
- Dolazi do tekoa u smetaju stanovnitva,
- Nedovoljna ishrana,
- Dolazi do panike i fizike iscpljenosti
- Dolazi do pojave epidemija
- Poveana je kontaminacije tla, vode, hrane.

Na osnovu svih tih elemenata moe se proceniti higijensko-epidemioloka situacija i preduzeti odgovarajue mere koje
mogu da spree ili ublae posledice katastrofe. Ove mere treba da sprovode DRUT.POLITIKE ZAJEDNICE,
KOMUNALNE SLUBE, PRIVREDNE ORG. I CIVILNA ZATITA.

Te aktivnosti obuhvataju: spasavanje stanovnitva, pruanju prve pomoi, uklanjanju ruevina, dopremanju vode,
hrane, sprovoenju protiv-poarne i vazdune zatite.....

Zd.sluba sprovodi sledee mere:

- Higijenska kontrola vode za pie,

- Reavanje problema hrane kao i njena kontrola,
- Higijenske mere u naseljima i kontrola smeataja ljudi,
- Mere line i kolektivne higijene,
- Sprovoenje dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije.

39. ZDRAVSTVENO VASPITANJE: KO GA SPROVODI I CILJEVI

Ovaj rad se sprovodi pre svega, naporima pojedinca,porodica, kola, zajednice i drutva u podizanju ekonomskih
politika, a u vezi s tim I podizanje optih ivotnih uslova I ivotnog standarda koje ima neposrednog uticaja na zdravlje.
Ciljevi zd.vaspitanja proistiu iz osnovnih potreba stanovnitva za unapreenjem ivota i zdravlja i ti ciljevi prema
Svetskoj zd.org. usmereni su na to da se:
- Zdravlje posmatra kao drutvena vrednost zajednice,
- Stanovnitvu omogui korienje zd.slube,
- Pojedincima i grupacijama pomogne da preuzmu idgovornost za sopstveno zdravlje.
U okviru unapredjenja zdravlja potrebno je raditi na unapredjenju:
Uslova na pravilnu I higijensku ishranu stanovnistva,
Higijenskih uslova stanovanja,
Higijensko vodosnadbijevanje, dispozicija otpadnih materija,
Higijenskih uslova na radu, fabrici, koli,
Uslova za normalan fizicki i psihiki razvoj dece I omladine.
Unapredjenje zdravlja je proces kojim se ljudima omoguvava da poveaju kontrolu nad vlastitim zdravljem i da ga
unaprede.
40. METODE I SREDSTVA ZD.VASPITANJA
Metode u zd.vaspitanju su dobro pripremljeni i provereni postupci u radu sa ljudima, koji obezbeuju uspene promene
u prenoenju zd.znanja do usvajanja pozitivnog odnosa prema zdravlju.
Individualne metode to su:
planirani intervju veoma uspena metoda, jer kroz neposredan kontakt ostvaruje se snaan uticaj na osobu i koristi
se radi razreenja odreenog zdravstvenog problema, motivisanje osobe da prihvati savet.
igranje tue uloge namenja onima koji se pripremaju da rade sa ljudima,npr.uenici- tua uloga im je bliska kao igra i
lako im je da se uive.
Grupne metode male grupne, ivotna demonstracija, pitanja i odgovori i predavanja.
Mala grupa je jedna od najkvalitetnijih metoda, zbog ega se preporuuje ne samo u zd.org., ve i u porodici,
kolama, radnoj org...
ivotna demonstracija ima za cilj da grupa ili pojedinac doive proces uenja neposredno kroz iskustvo.
Pitanja i odgovori oblik rada sa ljudima
15