Ukrajinski Nauno-Istraivaki Informacioni Centar EMTEH

EM tehnologija u pelarstvu

Donjeck 2008 g.

Sadraj:
I.Uvodna re
II.Uvod
III.Preparat Bajkal EM1 u pelarstvu. Preliminarni rezultati
IV.Efikasni mikroorganizmi tite pele od grinje Varroa Milbe
V.Uticaj EM-preparata na kvalitet i koliinu meda
VI.Iskustva u primeni EM preparata u pelarstvu
VII.Biodinamika i pele
VIII.Koncentracije u primeni EM-preparata Bajkal EM1 u pelarstvu
IX.Med eliksir zdravlja
X.Medeno kurunga masaa
XI.Medeni EM napici
XII.SOS pele u nevolji
XIII.Pelinji proizvodi hrana, zdravlje, lepota
XIV.Zanimljivosti o pelama i medu
XV.Zakljuak
Spisak koriene literature
Renik termina i skraenica

I.Uvodna re
Sadanji XXI vek je obeleen irokom primenom mikrobiolokih tehnologija. Samo
to, za razliku od farmacije i genetski modifikovanih organizama, EM tehnologija (
tehnologija Efektivnih Mikroorganizama) omoguava da se zdravlje ne samo ouva ,
ve da se obnovi i ojaa. EM-tehnologija nas pribliava prirodi, od koje smo se, na
alost, udaljili. A ta moe biti blie prirodi od nje same? Nerazdvojni deo prirode su i
insekti, a meu njima vodee mesto je izdvojeno za pele. Ba o pelama e biti re
u ovoj brouri. Saznaete o primeni EM-preparata u pelarstvu, upoznaete se sa
biodinamikom,moi ete da nauite recepte za pripremu EM-napitaka, da na sebi
isprobate isceliteljsku snagu medno-kurunga masae i na kraju, da svoju hemijsku
apoteku zamenite prirodnom, medenom.
elim Vam dobro zdravlje i dugovenost.
Izraavam iskrenu zahvalnost Aleksandru Andrejeviu Turenko, za materijal
njegove knjige Vaa konica, redakciji asopisa Nada planete i to Sergeju
Nikolajeviu Pakulovu i Nataliji Grigorjevnoj Gromovoj, Pjotru Ajuejeviu ablinu,
generalnom direktoru EM-CENTRA Ulan-Ude, Vasiliju Aleksejeviu Solomke (
Deda Vasilj ), poasnom pelaru Ukrajine, za pomo u realizaciji ove broure.
Sergej Ivanovi Zagorujko,direktor regionalne filijale
NPOARGO EM1 za Ukrajinu, generalni direktor UNIIC EM TEH
II.Uvod
Pelari iz Nemake su prvi poeli da primenjuju EM-tehnologiju u leenju i profilaksi
kod pela. Utvrdili su da primena EM-preparata spreava pojavu takvih bolesti pela
kao to su:nozemoza,amerika kuga ( trule) kao i kameno leglo.Nemaki strunjaci
su se takoe uspeno borili sa grinjom Varroa uz pomo specijalno pripremljenih
tabletica, koje su se sastojale od EM-keramikog praka i oksalne kiseline . Konice
su se dimile isparenjima nakon zagrevanja tabletica.
Nemaki pelari su upotrebljavali EM-preparat kao profilaktiko sredstvo za jaanje
zdravlja pela.U tu svrhu su u sirup za pele dodavali teni preparat. Utvreno je da
takva profilaksa povoljno deluje na pelinje matice.One su ranije i u veoj koliini
poele da polau jajaca. Na taj nain je povean i broj porodica pela radilica.
U Ukrajini su prva ozbiljna istraivanja o primeni EM-tehnologije u pelarstvu poela
krajem 2004 godine i poetkom 2005 godine.Naunim eksperimentima su poeli da
se bave strunjaci Harkovske dravne zooveterinarske akademije.EM-preparat su
primenjivali protiv grinje Varroa, amerike i evropske trulei, nozematoze, kao i u
svrhu stimulacije pelinje matice na poveano polaganja jajaca i poveanje
proizvodnje meda.
Istraivai su rastvorom EM-preparata prskali konice, a sem toga su kod jesenjeg i
prolenog prihranjivanja pela eernim sirupom dodavali i EM-preparat. Dodavali
suEM-preparat i u pie za pele. U borbi protiv grinje Varroa tretirali su konice EM-
preparatom u kombinaciji sa preparatom Taktik.
Posle prezimljavanja, prolena revizija je pokazala sledee rezultate:
U konicama koje su s jeseni tretirane EM-preparatom u proseku je pomor
pela bio za 33,4% manji nego u kontrolnim konicama.
Konice koje su s jeseni bile tretirane EM-preparatom u kombinaciji sa
preparatom Taktikbile su zahvaene grinjom Varroa 5-7%, dok je taj
procenat kod konica koje nisu bile tretirane bio 28-32%.
Oboljevanje od nozematoze i trulei nije zabeleeno u toku trajanja
eksperimenta.
Kod opitnih konica zabeleen je raniji i intenzivniji let pela, to je pokazalo
pozitivan efekat na intezitet prikupljanja meda i njegovu koliinu. Primeeno je
i poveanje prirasta u konicama tretiranim EM-preparatom, u proseku 0,5 po
ramu u konici . Ramovi sa pelama su bili isti ( bez tragova dijareje )dok su
ramovi kod kontrolnih konica bili uprljani pelinjom dijarejom.
Opte stanje zajednice gde je primenjen EM-preparat, bilo je primetno bolje
nego kod kontrolnih konica.
Proleno prihranjivanje eernim sirupom sa dodatkom EM-preparata,
stimulisalo je maticu na polaganje jajaaca. Koliina jajaaca je u poreenju
sa kontrolnom grupom, poveana, u proseku, na tri rama po konici.

Istraivanja u vezi primene EM-tehnologije u pelarstvu e se produiti. Bie,

konkretno, ispitan uticaj EM-preparata na intenzitet prikupljanja meda, kao i na
koliinu i kvalitet meda, voska i drugih proizvoda pelarstva.
III. Preparat Bajkal EM1 u pelarstvu. Preliminarni rezultati
Medonosne pele, drevni stanovnici nae planete, su jo od drevnih vremena
privlaile panju ljudi svojim osnovnim proizvodom medom i voskom.
Pelinji med je dragocen prehrambeni proizvod, koji poseduje lekovito-dijetetske
karakteristike.
Drugi po znaaju pelinji proizvod je vosak. Osim tih tradicionalnih proizvoda, pele
daju bioloki aktivne materije matini mle, propolis i pelinji otrov, koji su nali
iroku primenu u medicinskoj preksi. U bioloki aktivne materije moemo ubrojati i
cvetni polen koju pele skupljaju.
Da bi se dobili pelinji proizvodi visokog kvaliteta, potrebno je stalno poboljavati
opte stanje pelinje zajednice.Treba podvui da su pele veoma osetljive na
zagaenje okoline.Zato, njihovu zatitu od mnogobrojnih neprijatelja ( parazita,
nametnika) i bolesti, treba vriti, po mogunosti, biolokim preparattima prirodnog
porekla, koji ne izazivaju negativan uticaj na same pele i kvalitet pelinjih proizvoda.
Jedno od takvih sredstava je biopreparat Bajkal EM1.
Proveru efikasnosti tog preparata na medonosnim pelama su vrili na katedri za
primenjenu biologiju Harkovske dravne zooveterinarske akademije 2004 2005
godine.
Preparat su primenili protiv amerike trulei ( Bacilus larvae), evropske trulei (
Bacilus plufon), nozematoze (Nozema apis), kao i za stimulaciju pelinje matice na
poveanje broja izlegnutih jajaaca i poveanja prinosa meda kod pela.
ematski prikaz istraivanja:
Jesenje prskanje pela preparatom Bajkal EM1 2ml/l vode, 20-25ml/ na ulicu;
Prihranjivanje pela eernim sirupom sa dodatkom EM-preparata 20ml preparata
na 10 l sirupa. eerni sirup je pripremljen u razmeri 2 dela eera na 1 deo vode;
Posle prihranjivanja obavljen je tretman 12% koncentratom emulzije preparata
Taktik protiv grinje Varroa.
Prolena revizija pela:
U konicama koje su s jeseni bile tretirane EM-preparatom, koliina pomora meu
pelama je ,u proseku, iznosila 1145 jedinica po konici, dok je kod kontrolnih
konica (koje nisu tretirane EM-preparatom), pomor bio 1720 jedinica po konici, to
je za 33,4 % vie.
Zahvaenost pela grinjom Varroa je kod konica tretiranih s jeseni EM-preparatom
bila 5-7% dok je kod ne tretiranih konica bila 28-32%.
Posle tretmana EM-preparatom, primeen je raniji i intenzivniji let pela, to je izvrilo
pozitivan uticaj na intenzitet prikupljanja meda i, shodno tome, na njegovu koliinu.
Priplod u konicama koje su tretirane preparatom Bajkal EM1, povean je , u
proseku, na 0,5 ramova po konici.
U tim konicama koje su tretirane EM-preparatom,ramovi s pelama su bili isti ( bez
tragova dijareje).
Proleno prihranjivanje eernim sirupom sa dodatkom EM-preparata u razmeri 10ml
na 1 l sirupa, stimulie maticu na polaganje jajaca ( u poreenju sa netretiranim
zajednicama koliina jajaaca je poveana, u proseku, na tri rama po konici).
Dodavanje preparata Bajkal EM1 u vodu ( 20g /10 l vode) za pie, stimulie opte
stanje pela kao i intenzitet prikupljanja meda.
Opte stanje pelinje zajednice u tretiranim konicama primetno je bolje u odnosu na
kontrolne konice.
Na taj nain, preliminarni rezultati ispitivanja pruaju osnov za tvrdnju o pozitivnom
uticaju preparata Bajkal EM1 na pele i mogunost da se preparat koristi za zatitu
pela od tetoina.
IV.Efikasni mikroorganizmi tite pele od grinja Varroa Milbe
Vest, da grinje Varroa Milbe, poreklom iz Azije, predstavljaju veliku pretnju za
domae pele, veoma je zabrinula mnoge itaoce nemakog asopisa EM Journal.
Pelari godinama pokuavaju da ree taj problem, ali uzalud.
Grinja Varroa Milbe je parazit, koji, dospevi u pelinju konicu,nanosi veliku tetu
pelama, naroito priplodu. Grinja isisava iz pela hemolimfu i na taj nain ih slabi.
Kada je zima jaka,priblino polovina pela u Nemakoj strada od tih grinja.U strunim
asopisima je voena rasprava da li posle toga treba spasavati pelinje zajednice.
Istovremeno se javio sutinski problem kako e se onda opraivati biljne kulture,
konkretno, stabla voaka? ini se da je situacija prilino komplikovana.
EM-tehnologija se u Nemakoj primenjuje ve vie od dvadeset godina.Ranije su se
u borbi sa grinjama koristili razni farmaceutski preparati.To je dovodilo do zaostajanja
pela u razvoju i njihovom privikavanju na razne bioloki aktivne materije.
Neki pelari, konkretno, oni koji su u svojoj praksi primenjivali ekoloki iste
preparate, pokuali su protiv grinja da se bore pomou rasprivanja po konici
organskih kiselina, kao to su mravlja ili oksalna kiselina. Oksalna kiselina u obliku
pare se iri kroz konicu i, taloei se, pali grinjama noice i rilice. Zbog toga one
nemogu vie da se dre za pele, da im sisaju limfu i ugibaju. Na same pele i
njihovo potomstvo, taj metod leenja nije imao negativne posledice.
Veina pelara primenjuje u praksi taj metod, poto na taj nain nije potrebno koristiti
hemiju.
Od EM-keramikog praha i oksalne kiseline presovanjem se dobijaju male tablete,
koje se s malim grejaem (isparivaem) stavljaju unutar konice kroz leta i pri
zagrevanju tablete, konica se kadi.Keramika omoguava da se oksalna kiselina
raspruje ravnomerno u vidu sitnih kapljica. Praktino pelama takvo leenje ne kodi
i obavljaju nesmetano svoje aktivnosti.Neki pelari ak smatraju da takva terapija
poveava broj novoroenih pela. Mlade pele ojaaju do zime i uspeno prebrode
dugi period hladnoe. Mlade pele koje su porasle i ojaale, rano prikupljaju veliku
koliinu polena dobre hrane za mlade pele, a to dalje utie na maticu da rano
pone da lee jajaca. Na taj nain, uveava se drutvo radilica, koje mogu da skupe
veliku koliinu meda.
Podvlaimo da je taj metod leenja iroko prihvaen u Austriji i da je u skladu sa
zakonom o lekarskim sredstvima, dozvoljen kao sredstvo borbe protiv grinja u
pelarstvu, a u jesen 2002 godine Federalno ministarstvo je izdalo svoju dozvolu.
Jedna od varijanti te metode dozvoljava da se kaenje konice obavlja spolja.
Aerosol se raspruje u konicu kroz otvore prenika 10-12mm, probijene kroz spoljni
zid konice. To pomalo uznemirava pele ali se na taj nain lako tretiraju i teko
dostupni delovi konice.
EM-tehnologija se, takoe, moe primenjivati i kao profilaktiko sredstvo za jaanje
zdravlja pela. U tu svrhu im se kao pie daje 20 ml EM-preparata, rastvorenog u 10
litara vode. Tu meavinu pele rado koriste, ak radije nego vodu iz potoka ili jezera.
Dodatno se EM-preparat dodaje i u hranu od eera i vode.
Na osnovu zapaanja nemakih pelara, primena EM-preparata spreava takve
bolesti pela kao to su nozemoza, amerika trule kao i kameno leglo. Oni su ve
konstatovali da stalna upotreba EM-preparata, uglavnom, spreava mnogobrojne
bolesti pela.
Osim toga, u Nemakoj postoji grupa pelara koja ve ima bogato iskustvo u
tretiranju ne samo samih konica ve i okolne teritorije, rastvorom EM-preparata u
vodi( koncentracija 1:200). Oni uspeno koriste EM-preparat u profilaktike svrhe da
bi pojaali otpornost insekata na bolest.
V.Uticaj EM-preparata na kvalitet i koliinu meda

2005 godine, u Harkovskoj dravnoj zooveterinarskoj akademiji, su bila produena

ispitivanja o efikasnosti primene preparata Bajkal EM1 u pelarstvu. Na toj etapi,
koja se sprovodila u Harkovskoj i Luganskoj oblasti, ispitivana je mogunost
intenziviranja polaganja jajaaca od strane matica, poboljanje opteg stanja
pelinjeg drutva, poveanje koliine i kvaliteta meda i optimizacija procesa njegove
kristalizacije.
U tom cilju su, na osnove metode koju smo razradili, dodavali pelama u jesenju
prihranu, EM-preparat u razmeri 20ml na 10l sirupa; u prolenu prihranu 10ml na 1l
sirupa (potronja je 500ml sirupa za no po konici). U konice koje su sluile kao
kontrolna grupa, preparat Bajkal EM1 nije dodavan.Ukupno je u eksperimentu bilo
20 viespratnih konica 10 kontrolnih i isto toliko eksperimentalnih.
Preliminarni rezultati su pokazali sledee. Pri prolenoj reviziji se pokazalo da se u
eksperimentalnim pelinjim drutvima priplod poveao u proseku za 25%.
U kontrolnim konicama , gde su pele hranjene samo eernim sirupom, razvoj
pela je bio slabiji, neka pelinja drutva su ak u potpunosti prestajala da uzimaju
sirup pa je on prokisao.Osim toga , s prolea je kod eksperimentalnih konica
primeen raniji izlazak pela u jutarnjim asovima, to je takoe doprinosilo
poveanju koliine meda i polena.
U letnjem periodu je preparat Bajkal EM1 uticao na maticu kao stimulans za
polaganje jajaca pre glavne pae ( od juna do 15.avgusta); u eksperimentalnim
konicama je broj pela dostizao do 60-80 hiljada ( u nekima ,ak i do 100 hiljada).
To je rezultovalo veom koliinom prikupljenog meda, kao i poveanjem broja
pelinjih paketa.U kontrolnim konicama se istovremeno nalazilo 40-50 hiljada pela
(maksimalno do 60 hiljada). Pele koje su dobijale preparat Bajkal EM1, aktivno su
se razvijale, primeena je poveana otpornost na infektivne bolesti.
Tokom eksperimenta , med je dobijan od bagrema, livadskog cvea,kokotca, bostana
a odgovarajui opitni i kontrolni uzorci su se razlikovali po svojim organoleptikim
pokazateljima i karakteristikama.
U proseku je koliina meda bila 65kg po jednom pelinjem drutvu kod
eksperimentalnih konica i 44,7kg kod kontrolnih. Na taj nain, proizvodnja meda je
poveana za 45%.
Bila je uraena i komparativna analiza meda dobijenog iz eksperimentalnih konica i
meda iz onih kontrolnih, po vitaminskom sastavu, vlanosti i osnovnim
fermentima,biolokim katalizatorima.
U medu su prisutni mnogobrojni razliiti fermenti, koji nastaju u pljuvanim lezdama
radilica i prenose se u nektar. Fermenti diriguju i reguliu metabolizam u organizmu.
Oni igraju vanu ulogu i u procesu transformacije nektara u med. Mali sadraj ili
odsustvo fermenata je pokazatelj falsifikovanog, prevrelog ili nepravilno uvanog
meda. Osnovni fermenti koje med sadri su : glikooksidaza, invertaza i dijastaza.
Glikooksidaza omoguava razlaganje glikoze uz formiranje vodonik peroksida i
glukonske kiseline kao sporednog produkta. Vodonik peroksid se , poto je
nestabilno jedinjenje, ubrzo razlae, ali u prvim danima prerade nektara u med,
pouzdano titi proizvod od veine bakterija, plesni, gljivica i drugih mikroba.
Kao to se vidi iz tabele br.1, EM-preparat je pokazao pozitivan uticaj na poveanje
sadraja vitamina C.B1,B12,PP u medu. Primetno je , takoe, porasla i koliina
glikooksidaze i povean je dijastazni broj, to je jedan od osnovnih pokazatelja
kvaliteta meda.
Tabela 1. Komparativne karakteristike meda po sastavu
Vitamini Kontrolna grupa (mkg/g) Eksperim.grupa (mkg/g)
C 30-50 120-260
B1 2,1-9,1 3,0-10,2
B2 40-145 30,1-151
B6 227-430 450,2-455
PP 57-80 1,57-54,0
Dijastazni broj 5,4-7,0 7,0-18,9
Vlanost 18-20% 15,7-20%
Glikooksidaza,mg (H202) 0,033-0,0491 mg 0,061-0,162 mg

Preparat Bajkal EM1 je pokazao i uticaj na kvalitet meda koji se ostavlja kao hrana
pelama u zimski period.Med, koji je prikupljen u kasno leto i ranu jesen je ,po
pravilu, niskog kavaliteta, brzo se formiraju kristali eera i zato pele ne mogu da ga
koriste pa celo pelinje drutvo ugiba.
Da bi spreili tu pojavu, mi smo izvrcali med, nakon toga ga razredili vodom ( 30%).
U dobijeni sirup smo dodali EM-preparat u razmeri 25ml na 10l. Tim sirupom smo
hranili pele.
Kompleks bakterija, koji postoji u preparatu je spreio kristalizaciju meda, to je imalo
pozitivan uticaj na prezimljavanje pela i omoguilo povean priplod u zimsko-
prolenom periodu. Treba podvui i to da je med, dobijen iz konica koje su bile
tretirane EM-preparatom, unitavao patogenu mikrofloru, smanjujui oboljevanje kod
pela.
U eksperimentalnim konicama, praktino nije bilo nikakvih oboljevanja pela u
sezoni. Istovremeno, u kontrolnim konicama su primeene i grinje i trule.
Na kraju, moemo kazati sledee o rezultatima eksperimenta:
Dodavanje preparata Bajkal EM1 u jesenju i prolenu prihranu za pele
poveava koliinu priploda za oko 25%.
Zapaena je otpornost pela na infektivne bolesti i raniji let pela na pau.
Poveana je koliina i poboljan kvalitet meda.
Jesenja prihrana pela sirupom, koji je pripremljen od meda niskog kvaliteta
uz dodatak preparata Bajkal EM1 spreava kristalizaciju meda, to pozitivno
utie na prezimljavanje pela.
Kratka napomena:
Dijastazni broj pokazatelj koji karakterie aktivnost fermenta djiastaze, katalizatora
razlaganja skroba, i jednak je koliini mililitara 1% -nog rastvora skroba koji dijastaza
iz jednog grama meda razloi za jedan sat.Merna jedinica je Gote.
Vlanost meda- procentualni sadraj vode u medu, jedan od glavnih pokazatelja
kvaliteta meda.

VI. Iskustvo u primeni EM u pelarstvu

U sekretarijat vajcarskog udruenja EM stalno stiu pitanja u vezi primene EM-

preparata u radu sa pelama.Poto je takvih informacija malo, 2004 godine je u EM
Journal-u objavljen lanak namenjen pelarima.Na lanak su reagovale 24
organizacije iz vajcarske, kao i iz drugih zemalja.Krajem maja 2005 godine je u
Cirihu odran prvi susret pelara, na kojem je formirana osnivaka grupa: 5 pelara
jedna ena i etvorica mukaraca. Oni se sastaju dva puta godinje.
Na svojim sastancima pelari raspravljaju o receptima za razliite odvarke, prihrani
eernim sirupom, mogunostima primene oksalne kiseline, problemima vezanim za
oboljevanje pela od varoatozne grinje, amerike i evropske trulei, razmenjuju
iskustva iz prakse rada sa pelama. To je veoma vano poto u vajcarskoj nema
dovoljno informacija o primeni EM-tehnologije u pelarstvu. Rezultat toga su bili
predlozi od kojih su neki ve isprobani u praksi.
Ipak ne treba preuraniti sa konanim zakljukom. Sasvim je jasno da je neophodno
da vei broj pelara u razliitim uslovima, treba da koriste u praksi i to na dui period
EM-preparat ( faktiki da eksperimentiu). Evo nekih preporuka.
1.Bojiti konice spolja u dva sloja. Na 0,5l boje potrebno je dodati 4-5 supene kaike
keramikog praka, razmuenog EM-preparatom. Koliina praka zavisi od
konzinstencije dobijene smee. Najbolja se pokazala BIOSANA BOITENFARBE .
Umesto boje ,moe se koristiti laneno ulje pomeano sa pigmentom i keramikim
prakom.
2.U odvarak je potrebno dodavati EM-keramike rolnice da bi voda poprimila
neophodne karakteristike.
3.Na jedan litar eernog sirupa potrebno je dodati 10-30ml preparata EM1 ili EM-A.
4.Pri lagerovanju se eerni sirup esto kvari ili ga jedu drugi insekti, zato je poeljno
taj rastvoruvati u vrsto zatvorenoj plastinoj kutiji,u kojoj e rastvor biti izolovan od
spoljanje sredine i gde moe da se sauva na due vreme. To je naroito zgodno
kada je potrebno esto uzimati po malo sirupa.
5.Potrebno je rasprivati vodeni rastvor EM u koncentraciji 1:4.Dozvoljeno je
poveanje koncentracije rastvora na 1:3 i 1:2, poto su dobijeni pozitivni rezultati pri
poveanju doze.
Pri primeni rastvora EM-preparata u blizini konica se osea jak prijatan miris. Pelari
gaje nadu da e se ; zahvaljujui primeni EM, kod pela pojaviti otpornost na
ameriku i evropsku trule.
6.Treba koristiti oksalnu kiselinu u obliku tabletica austrijske proizvodnje ( Kur
drogeri ) protiv Varoatozne grinje, rasprujui je u obliku veoma finog aerosola.
Pele ih dobro podnose, to je zabeleeno u EM Journal-u.
estoke se rasprave vode povodom toga kako treba hraniti pele zimi. Da li e beli
eer negativno uticati na zdravlje pela?
Zamislite da imate zalihe zdrave hrane za celu zimu. A zatim je zamenite sa nekoliko
vrea belog eera. ta mislite, kako ete se oseati kroz est meseci? Moete i da
ne odgovorite. to ima vie vitamina u porciji, mi smo zdraviji. Ta tvrdnja vai i za
pele.
Naravno, najoptimalnije reenje bi bilo da se pelama za ishranu ostavi deo meda
da li e obogaeni eer ( od eerne trske sa dodatim mineralima) biti dostojna
zamena? Med je prirodan i ima vie mineralnih materija. Ako se period hladnoe
produi, neadekvatna ishrana moe dovesti do problema sa elucem kod pela.
U tom sluaju, potrebno je takoe obaviti eksperimentalnu proveru. U prvom
eksperimentu, pripremljen je kompleks EM-soli, EM-keramike, EM1 i EM-X, koji je
primenjivan za tretman medonosnih biljaka ,koje su pele opraivale. Rezultat je
pokazao poboljanje stanja u kojem se nalazi korenski sistem tretiranih biljaka.
Utvreno je da pele koje skupljaju nektar sa takvih biljaka imaju jai imunitet.
Aktivisti-pelari vre razne eksperimente sa EM-preparatima zato to to sami ele.
Ubeeni su da Efikasni mikroorganizmi mogu da prue sutinsku pomo pelama i
pozivaju i ostale pelare da im se pridrue.
Matijas Heglin proba da pele hrani sledeom smeom:na 25l eernog sirupa
dodaje jednu supenu kaiku EM-X, kao i nekoliko prstohvata EM-soli. On predlae i
drugim pelarima da isprobaju tu meavinu na svojim konicama.
Norbert Holckneht je predstavio ajnu meavinu za eerni sirup: vermut od
kamilice ( cvet ), maslaka ( cvet), nane sa okruglim listovima ( listovi), koprive
(listovi), timijana i hrastove kore. On jo predlae da se ova meavina obogati EM-
fermentima ( da se u njemu razmnoi EM-preparat).
Efikasni mikroorganizmi ne jaaju samo pelinji imunitet. Oni pomau i biljkama da se
izbore sa nepovoljnim ekolokim okruenjem. Potrebno je ,ne samo da se borimo sa
bolestima, ve i za poboljanje stanja okoline. Bolesti su samo signal da u neemu
greimo.
Kao to vidimo, pelari isprobavaju mnogobrojne varijante primene Em-preparata. Da
bi privukli panju ostalih pelara, grupa je odluila da realizuje dugoroni
eksperimentalni projekat.
Pelarima ,koji uestvuju u projektu, je potrebno 5 rojeva podjednake mase konica i
5 ravnopravnih kraljica iz istog legla ( sestre ). Mogue ih je, ako je potrebno, nabaviti
kod Matijasa Heglina. Optimalno bi bilo da se eksperiment pone sa rojevima i
kraljicama, da bi poetni uslovi kod svih bili maksimalno identini.
to vie pelara prihvati uee u projektu, to e i diskusije biti ivlje a zakljuci , do
kojih e se doi ,po zavretku projekta, e biti precizniji. Oni koji ele da prihvate
uee u projektu, mogu da se obrate koordinatoru Gabrijeli Hefler, Milakerveg 9,
tiuslingen, 062 298 2145, gaby.hoefler@ gmx.net.
vajcarsko akcionarsko EM-drutvo prue podrku delatnostima EM-produkcije.

__________________________________________________________________________________

XI. EM-napici od meda

Napomena prevodioca: KURUNGA univerzalni,prirodni kiselomleni proizvod,

stvoren na osnovu sloenog simbiotskog kompleksa korisnih mikroorganizama.

Medeni EM-kvas. Pola ae meda,1/3 kaiice limunske kiseline, jedna tabletica

EM-kurungi, 1 supena kaika brana, 6k vode.
U vodu dodati limunsku kiselinu ili limunov sok. Brano pomeati sa medom i EM-
kurungom i, lagano meajui dodati vodu.Kada se dobije jednoobrazna emulzija
sjediniti oba rastvora i dobro izmeati. Posudu sa kvasom pokriti gazom i ostaviti 24
asa. Sledeeg dana razliti kvas u flae, vrsto zatvoriti i odmah preneti na hladno
mesto. Kroz tri dana je kvas gotov. Pije se rashlaen.EM-kurunga ubrzava
sazrevanje kvasa i daje mu bogatiji ukus.
Medeno EM-vino. U tehnologiji dobijanja vina od meda, mogue je ,takoe, koristiti
EM-kurungu.Na 20l vina se dodaju dve tabletice EM-kurunge. Pri tom vino dobija
istananiju aromu.
Medena EM-votka i medena EM-rakija.Od meda je ,takoe, mogue dobiti i rakiju i
votku.Neki pelari koriste u tu svrhu ostatke meda sa votanih poklopia na
otvorenom sau pri vrcanju meda, kao i sa zidova i dna vrcaljke i ostalih sudova koji
se koriste u tom procesu.
Slatki medeni rastvor se sipa u kanister za mleko ( kanta od 40l), dodaje se topla
voda i dodaje se meda toliko da, posle paljivog meanja, oljuteni krompir, sputen
u posudu u cediljci, bude u stanju ravnotee, tj. da lebdi na izvesnom rastojanju od
dna. To je optimalna koncentracija meda u rastvoru da bi dolo do vrenja.
U kanister sa priblino 35 litara gotovog mednog rastvora dodaje se 15 isitnjenih
tabletica EM-kurunge i stavlja se na toplo mesto da bi dolo do vrenja. Stvar je u
tome to se pri vrenju stvaraju i patona ulja, koja efikasni mikroorganizmi unitavaju
tj.jedu.
Medeni EM-koktel Za pripremu koktela na jednu au tene kurunge dodati 40g
vonog sirupa il soka i jednu supenu kaiku meda. Sve to se izmiksuje.Da bi se dobio
rashlaen napitak pri miksovanju se dodaje i isitnjen led. Koristi se odmah da ne bi
izgubio bogat vitaminski sastav.
Medena EM-kurunga. Na jedan litar iste (filtrirane), podgrejane(26-30o C) vode,
dodati 10 tabletica suve kurunge, jednu supenu kaiku meda i ostaviti da fermentuje
na toplom, tamnom mestu 3 dana. Zatim se taj litar pije u toku 2 nedelje na sledei
nain: na prazan stomak se pije jedna aa a u posudu gde se medena EM-kurunga
uva se dodaje jedna ajna kaiica meda i jedna aa vode. Drugi put se pije pred
spavanje. Ako se popije ali i doda po pola ae na litarsku flau, za 4-5 sati je
kurunga spremna za upotrebu i moe se piti tri puta dnevno po 100-150 ml. Da bi se
postigao pun efekat , uzimati po ae tri puta dnevno, 30-40 minuta pre jela,
tokom 15-30 dana.
Medeni EM-kumis. Kumis se obino priprema od kobiljeg (ree kamiljeg) mleka,
kojem se dodaju specijalne bakterije za kieljenje mleka.Ipak, ranije su znali taj
napitek da spreme i od kravljeg mleka. Vremenom je tehnika spremanja kumisa od
kravljeg mleka bila zaboravljena. Ali, zahvaljujui Petru Ajuejeviu ablinu,
konkretno njegovom otkriu EM-kurunge, konano je ponovo otkrivena tajna
pripremanja kravljeg kumisa, izgubljena pre skoro 200 godina.
Medicina se zainteresovala za taj proizvod.Nakon detaljnih ispitivanja je utvreno da
medeni EM-kumis poseduje irok spektar lekovitih karakteristika u leenju razliitih
bolesti ( eerni dijabetes, tuberkuloza plua, hronini gastritis, hronini enterokolitis i
mnoge druge bolesti) i ,u sutini, predstavljauniverzalno sredstvo za podmlaivanje
ljudskog organizma.
Medeni EM-kumis od kravljeg mleka nije teko pripremiti u domaim uslovima. U tu
svrhu je najbolje koristiti mleko sa 1,5 2,5 % masnoe. U jedan litar takvog mleka
se dodaju 2-3 supene kaike tenog meda. Med je potrebno polako razmutiti u
mleku, posudu sa dobijenom meavinom treba staviti na vatru, dok se ne izvri
pasterizacija ( kada se na mleku uhvati skrama), a zatim se hladi do sobne
temperature.U ohlaeno mleko (28 30o C) se dodaju 2 supene kaike tene
kurunge. Ukiseljeno mleko se ostavlja na tamnom i toplom mestu ( 28-30 o C) na 24
asa da bi uskislo.
Kisela kurunga.U kiselo mleko se dodaje zagrejan med i tabletice EM-kurungi.
Recept je sledei: na 1l kiselog mleka idu 2-3 kaike meda ( 45-50o C) i jedna
tabletica.
Da bi se poboljao ukus EM-kurungi i da bi se u njoj dobio vei sadraj
ugljendioksida radi se malo drugaije. Nakon to se u kiselo mleko doda med i
tablete, promea se smea i sipa u plastine flae. Flae se vrsto zatvaraju, dre na
sobnoj temperaturi 10 -12 asova i, im pone energino vrenje, odmah se
premetaju u friider radi nastavka fermentacije sa alkoholnim primesama.Obino je
posle 8-12 asova na hladnom, EM-kurunga spremna za upotrebu.Napominjemo, da
bi se izbeglo izletanje epa iz boce ( u njoj ima mnogo ugljen dioksida), treba ih
otvarati samo rashlaene, oprezno, kao ampanjac.
Preporuuje se da se medena EM-kurunga ispoetka pije u malim dozama ( 50g), i
postepeno se poveava do 5 aa na dan. Taj napitak ( kao tonik, lek i eliksir
mladosti) uzima se pre jela ili u toku jela.

XII. SOS pele su u nevolji

U ovoj glavi elimo da razmotrimo dva momenta.

Prvi - razvoj mobilne komunikacije.Svi smo se mi ve navikli na komfor korienja
mobilnih telefona , ali ne i pele. Stvar je u tome da zbog talasa mobilne telefonije
pele gube orijentaciju i ne vraaju se u svoje konice, i tako strada celo pelinje
drutvo. U Volinskoj oblasti, u jednom umskom rezervatu, na kraju ume, vie
decenija su stajale 46 konice. U blizini su postavili antenu mobilne telefonije i
konice su nestale. Utvreno je da takve antene ne smeju biti blie od 1,5 km od
pelinjaka ili obrnuto, pelinjak od antene.
Drugi , jo gori momenat je korienje pela za opraivanje genetski modifikovanih
biljaka.Polen tih biljaka dovodi do neplodnosti pela i osuuje ih na izumiranje. Pa i
sam med sa tih biljaka je modifikovan.Zato, ako elimo da budemo zdravi a ne
mutanti, moramo se boriti za istou prirode. Potrebno je pomoi pelama EM-
biljkama.