Male boginje ( Morbilli)

Uzronik morbila je RNK virus, familija Paramyxoviridae, rod Morbillivirus.

Virus je neotporan u spoljanjoj sredini, a nalazi se u nazoferingealnom sekretu, urinu i
krvi 2-3 dana pre pojave simptoma bolesti i jedan dan nakon pojave simptoma bolesti.
Morbili su kosmopolitsko oboljenje i javlja se u svim delovima sveta. Novoroenad su
zatiena u prvih 6 meseci ivota pasivnim, transplacentarnim putem prenetim
imunitetom od majke, ukoliko je prebolela morbile. Rezervoar infekcije je ovek, izvor
infekcije je nazofaringealni sekret obolele osobe. Put irenja infekcije je kapljini, a
ulazna vrata infekcije su sluzokoe konjuktiva i gornjih partija respiratornog trakta. Javlja
se u endemoepidemijskom obliku najee kod dece predkolskog i ranog kolskog
uzrasta. U naoj sredini pokazuje sezonski karakter javljanja, sa maksimumom
oboljevanja u jesen, zimu i prolee.
Morbili su jako zarazna, virusna infekciona bolest akutnog toka, karakteriu se
temperaturom, kaljem, sekrecijom iz nosa, konjunktivitisom, enantemom na sluznici
usne upljine i irei makulopapulozni osip po telu. Uzronik bolesti ospica je virus
morbila, koji pripada grupi paramiksovirusa. Virus je osetljiv na uslove van ljudskog
organizma, te brzo biva izloen spoljnim uticajima.
Morbili su bolest oveka, i to uglavnom dece. Isto tako, izvor infekcije za druge
ljude najee je bolestan ovek. Virus je prisutan na sluznici disajnih puteva, odakle
preko kapljica moe zaraziti sve one koji dolaze u dodir sa zaraenom osobom. Bolesnik
je najzarazniji tokom prvog, kataralnog stadijuma bolesti. Bolest je najea u uzrastu
malog deteta. Zanimljivo je da dojenad i novoroenad do 6 meseci ivota ne oboljevaju
od mobila ako je majka prebolela ovu bolest. Razlog imuniteta lei u prenosu antitela za
virus sa majke na dete preko posteljice. Iz istog razloga, ako majka nije prebolela bolest,
novoroene moe oboleti.
Danas, nakon uvoenja obaveznog vakcinisanja protiv ove bolesti, broj obolelih
je opao za ak 95%.
Virus se prenosi kapljinim putem, sa zaraene osobe na zdravu. Kada virus
jednom dospe do sluzokoe respiratornog sistema zdrave osobe, ulazi u elije sluznice i
poinje se razmnoavati u njima. Nakon to dostigne dovoljan broj, virus odlazi u krv. U
krvi se nalaze odbrambena bela krvna zrnca koja nakon to napadnu virus bivaju takoe
inficirane. Upravo e leukociti pomoi virusu da se proiri po celom organizmu. Kada se
virusi namnoe i u limfocitima, ubijaju leukocite i opet dospevaju u krv. Smatra se da taj
stadijum, koji poinje oko desetog dana od infekcije, ide paralelno sa poetkom prvih

1
klinikih simptoma, a to su upala disajnih puteva, upala one duplje i poviene telesne
temperatura. etiri dana pre i etiri dana nakon poetka ospe, ulaskom jednog sluaja u
neimunizovanu populaciju oboljeva od 17-20 osoba...

Klinika slika
Inkubacija kod morbila je ustaljenja i iznosi 10 - 11 dana. Protie bez simptoma, a
u poslednjoj treini inkubacionog perioda bolesnik je infektivan.

Bolest protie kroz tri stadijuma:

-kataralni stadijum - predstavlja poetak bolesti i odlikuje se kataralnim promenama na

sluzokoi konjuktiva, nosa i niih delova disajnih puteva. Traje 3-4 dana, poinje
postepeno sa znacima opte infekcije. Temperatura postepeno raste, bolesnik je
malaksao, umoran, neraspoloen, bez apetita. Tegobe se svakog dana pojaavaju i pri
kraju kataralnog stadijuma javljaju se specifini znaci bolesti. Koplikove mrlje se javljaju
na bukalnoj sluzokoi i imaju izgled posutog griza na hipereminoj sluzokoi, neskidaju
se i vrsto su spojene sa sluzokoom. Javljaju se pri kraju kataralnog stadijuma, obino
36 asova pre pojave ospe, odravaju se 11-24 asa. Objektivnim pregledom, nalazi se
konjuktivitis, rinitis, koa lica je bleda, sluzokoa drela i tonzila je hiperemina. Nije
prisutna ospa po koi, ali ne mekom nepcu se moe videti enantem.

-osipni stadijum - pri kraju kataralnog stadijuma nastaje kratkotrajno poboljanje, a zatim
pogoranje sa porastom telesne temperature i optim znacima bolesti. Ospa je vodei
kliniki simptom. Javlja se najpre na koi glave iza uiju, a zatim istog dana zahvata
koulica i vrat. iri se od glave prema donjim partijama tela kao kapi vode iz tua, izbija
dva do tri dana, eflorescencije su makule i papule, pojedinane, a izmeu eflorescencija
vidi se nepromenjena koa. Koa je na dodir prijatna, topla, meka i vlana, barunasta.
Nisu prisutne subjektivne smetnje. Povlai se istim redom kojim je izbijala, od glave i
lica prema vratu, trupu, gornjim ekstremitetima i nogama, tako da se moe dogoditi da na
licu ospa bledi i povlai se a da na stopalima izbija. Bolesnik je visoko febrilan,
adinamian, rinitis je intezivniji. Oi su suzne sa izraenim konjuktivitisom. Lice je
zaareno i opisuje se kao plana maska ili facies morbillosa. Prisutno je pootreno
vezikularno disanje praeno vlanim bronhitinim unjevima. Srana radnja je ubrzana i
prati visinu temperature. Osipni stadijum traje 5-6 dana, a zatim nastupa stiavanje bolesti
u postepeni pad temperature.

-stadijum rekonvalescencije - se karakterie povlaenjem ospe. Na mestima ospe se javlja

prolazna hiperpigmentacija i branasto perutanje. Opte stanje bolesnika se poboljava i
ovaj stadijum traje 4-5 dana, u zavisnosti je od pojave komplikacija. Morbili traju oko 2
nedelje, ali stadijum rekonvalescencije moe se produiti i na nekoliko nedelja.

Treba napomenuti da postoje vie klinikih oblika malih boginja kao i da u sklopu ove
bolesti mogu nastati i razliite komplikacije.

2
 u riziu d bli?

Nvcinisn dc su nvm riziu d mplici, i sv sb bz imunitt

(bil d nvcinisn ili nptpun vcinisn ili ni bil u prilici d bli d v
blsti).
s virus nlzi u cirulcii n tritrii grd Bgrd, stljiv sb mgu
d bl su:
- dc d nvrnih 12 msci ivt,
- sv dc uzrst d 12 msci ivt d nvrnih 14. gdin ivt su
nvcinisn ili nptpun vcinisn s MMR vcinm,
-sv lic stri d 14 gdin ivt su nvcinisn ili nptpun vcinisn s
dv dz vcin sdri mpnntu mlih bginj,
-sv sb nisu prll blst bz bzir n uzrst.

Dijagnoza
Dijagnoza morbila se postavlja na osnovu anamneze, epidemiolokih podataka,
klinike slike i toka bolesti. Meutim potrebna je seroloka dijagnoza koja je
najpouzdanija. Koriste se inhibicija hemaglutinacije (IH), reakcija vezivanja
komplemenata (RVK), test neutralizacije kao i ELISA test koji se radi 10 dana od
infekcije kada se javljaju IgM antitela. Promene u krvnoj slici su karakteristine. Javlja se
leukopenija sa limfocitozom.

Diferencijalna dijagnoza

Diferencijalno dijagnostiki dolaze u obzir sve osipne groznice, druge virusne

infekcije kao i promene alergijske prirode.

Leenje
Terapija kod morbila je simptomatska. Primenjuju se lekovi za smanjenje
sekrecije iz nosa, konjuktiva i ublaava kaalj. U sluaju nastanka komplikacija koriste se
lekovi u zavisnosti od nastale komplikacije. Neophodna je izolacija bolesnika i primena
higijensko dijetetskog reima, mirovanje u postelji, ishrana bogata vitaminima i mlenim
proizvodima.
T mplici blsti rduuu s dbrm ishrnm, ndndm tnsti i
dvtnim trtmnm dhidrtci u sldu s prprum SZ s rstvrim i
sdr glvn lmnt i s gub prlivm i pvrnjm. ntibitici s primnjuu u
sluu infci i uh, i zpljnj plu.
d sv bll dc u zmljm u rzvu primnjuu s dv dz vitmin unutr 24
h, prvniru tnj i nstn slpil, li i rduuu br smrtnih ishd d
v blsti z 50%.

Vacina i imunitt

3
Rutins imunizci dc u mbincii s msvnim mpnjm imunizci rduu
blvnj i smrtn ishd i dn d ljunih vn zdrvstvnih strtgi u pstupu
dstrnjivnj v blsti.
Primnm vacin (MMR) stvaru s zatitni niv antitla u 95% d dc a su
vacinisana sa nvrnih 12 msci, pa a i 98% d dc vacinisan sa 15 msci i
sni. Srl studi pazuu da s d 99% sba su primil dv dz
vacin u uzrastu nan navrnih 12 msci razvi advatan imunli dgvr.
Rzlg z plivnj drug dz vcin d 15% dc nn dvnj prv dz
n rzvi dvtn imunli dgvr.
Vacin induuu dugtraan, a mda i divtan imunitt d vacinisanih.

Prevencija

Aktivna imunizacija (vakcinacija) protiv morbila obavezna je za svu decu nakon

prve godine ivota. Potrebna je revakcinacija za 4-5 godina. Mogua je i primena
imunoglobulina.
- U fazi prevencije epidemijskog javljanja redukcija stope incidencije na manje od
1 na 100.000 stanovnika;
- Eliminacija autohtonih sluajeva.
Mere:
U fazi prevencije epidemija:
- Visok obuhvat vakcinacije kombinovanom morbili-mumps-rubela vakcinom
(MMR) dece do navrene 2 godine ivota i revakcinacije u 12-oj godini, sa 95%
obaveznih u svakom naselju;
- Sumnju na epidemiju potvrditi laboratorijskom dijagnozom u prvih 10 sluajeva;
- Rutinsko nedeljno izvetavanje po svim nivoima o klinikim sluajevima.
U fazi eliminacije:
- Odravanje visokog obuhvata MMR vakcinom (primenom sledeih strategija
imunizacije: "odravanje", "postizanje" i "praenje");
- Uvoenje i sprovoenje aktivnog epidemiolokog nadzora nad svakim
sumnjivim i obolelim od morbila sa laboratorijskom potvrdom dijagnoze.

Prpru

Vcinciu i rvcinciu MMR vcinm u Rpublici Srbii nphdn

sprvditi ntinuirn u sldu s Prvilnim imunizcii i ninu ztit lvim
(Sl. glsni publi Srbi 11/06) vcinciu dc d nvrnih 12 msci ivt,
i rvcinciu prthdn vcinisn dc d nvrnih sdm gdin ivt.

Svu dcu uzrst d nvrnih 12 msci ivt d nvrnih 14 gdin ivt

su nvcinisn i nptpun vcinisn trb vcinisti, dnsn rvcinisti.

Minimlni rzm izmu dv dz vcin m biti tiri ndlj.

4
U sluu sumnj n blvnj, ptrbn s viti zdrvstvn slubi tritriln
ndlng Dm zdrvlj.