Preveo:

Vladimir Stojiljkovic

lzdaje
VOJNOIZDAVACI
I NOVINSI CENTAR

Za izdavaca
pukovnik Sten tanojevic,
magistar pol1t1cki nauka
nacelnik Centra
pukovnik dr Nikola Popovic,
zamenik nacelnika Centra

Biioteka

RATNOJ VESTINI
SAVREMENA VOJNA ISAO

Edicija
Inostrani pisci

njiga SUN CU
sto sezdeset sesta FLAVIJE VEGECIJE RENAT
Uredivacki odbor
NIKOLO AIJAVELI
General-pukovnik prof. dr Milan Cusic general-pukovnik u penziji Stevan ARSAL MORIC SAKSONSI
irkovic general-poteukovnici: prof. dr Nikola Cubra Ivan Hocevar, Marko FRIDRIH II VELII
Negovanovic, Vladan Sljivic magistar elektrotehnike prof. dr Vladimir Vojvo NAPOLEON
dic general-potpukovnik penziji Jovo Ninkovic general-majori: ?oran
Kostovski, prof. dr Radovan Radinovic, prof. dr Dorde Stanic, dr Dusan Zunic;
pukovnici: dr Jovan Buturovic, dr Nikola Popovic Stipan Sikavica, sekretar,
Stevan Stanojevic, magistar politickih nauka pukovnici penziji: prof. dr
Mensur Irahimpasic, dr Gavrilo Pupic kapetan bojnog broda prof. dr
Radivoje Jovadzic

Glavni i odgovorni urednik

pukovnik Stipan Sikavica

Urednik
kapetan I klase Ivan Flegar
BEOGRAD
Recenzenti 1 9 9 1
general-potpukovnik penziji Ilija Nikezic
genera1-major prof. dr Radovan Radinovic

ezicki redaktori
SvetJana Katic, profesor
Vera N. Popovic, profesor
 Preveo:
Vladimir Stojiljkovic

lzdaje
VOJNOIZDAVACI
1 NOVINSI CENTAR

Za izdavaca
pukovnik Stevan Stanojevic,
magistar politickih nauka,
nacelnik Centra
pukovnik dr Nikola Popovic,
zamenik nacelnika Centra

Biioteka

RATNOJ VESTINI
SAVREMENA VOJNA ISAO

Edicija
Inostrani pisci

njiga SUN CU
sto sezdeset sesta FLAVIJE VEGECIJE RENAT
NIKOLO AIJAVELI
Uredivacki odbor
General-pukovnik prof. dr Milan Cusic general-pukovnik u penziji Stevan ARAL MORIC SASONSI
irkovic general-poteukovnici: prof. dr Nikola Cubra Ivan Hocevar, Marko FRIDRIH VELII
Negovanovic, Vladan Sljivic, magistar elektrotehnike, prof. dr Vladimir Vojvo NAPOLEON
dic general-potpukovnik u penziji Jovo Ninkovic; general-majori: l,oran
Kostovski, prof. dr Radovan Radinovic, prof. dr Dorde Stanic, dr Dusan Zunic;
pukovnici: dr Jovan Buturovic, dr Nikola Popovic, Stipan Sikavica, sekretar
Stevan Stanojevic, magistar politickih nauka; pukovnici u penziji: prof. dr
Mensur Irahimpasic, dr Gavrilo Pupic; kapetan bojnog broda prof. dr
Radivoje Jovadzic

Glavni i odgovorni urednik

pukovnik Stipan Sikavica

Urednik
kapetan I klase Ivan Flegar
BEOGRAD
Recenzenti 1 9 9 1
general-potpukovnik u penziji Ilija Nikezic
general-major prof. dr Radovan Radinovic

Jezicki redaktori
Svetlana Katic, profesor
Vera N. Popovic, profesor
 SADRZAJ

PREDGOVOR 11

SUN CU
VENA RATOVANJA

UVOD ................................................ 15
1 PROCENA SIUACIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17
11 VODENJE RATA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
III RAN LUKAVSVO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
IV I ODREDBE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23
V SNAGA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24
VI SLABE I . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26
VII MANEVAR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28
VIII SIUACIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
IX VOJSA NA MARSU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31
ZEMUISE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34
XI DEVET SIUACIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36
XII NAPAD VATROM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40
XIII UPOTREBA SPIJUNA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42

FLAVIJE VEGECIJE RENAT

RASPRAV RAN VETINI

PREDGOVOR PRVOJ NJIZI - IPERATORU VALENINIJANU II 47

1
UDK 355/359(043) NJIGA 1 - ODBIR I OBUKA REGRUT ............... . 48
RASPRAVE ratnoj vetiru / Sun , Flavije Vegecije Renat, Nikolo DISCIPLINA RIUANA - UZROK NJIHOVE VELI INE ........... 48
Makijaveli, Moric Saksonski, Fridrih II Veliki, Napoleon ; [preveo Vladimir ODIR REGRUT ....................................... 48
Stojiljkovic).- Beograd: Vojnoizdavacki i novinski centar, 1991 (Beograd: Vojna DA LI SU BOLJI REGRUTI SA SELA ILJ IZ GRADA ............. 48

tamparija). - 342 str. ; 24 cm. - (Biioteka Savremena vojna misao. Edicija NAJOUI UZRAST ZA REGRUE ........................... 49
Inostrani pisci knj.166) RAST ................................................. 49 5
Radovi prevedeni sa engleskog jezika naslovi originala navedeni uz svako delo. ZNACI POZELJNIH OSOBINA .............................. 50
ZANAS PODOBNOST ................................. 50
- Podaci odgovornosti delimicno preuzeti sa preliminarija. - Tiraz 2000
primeraka. VOJNICI BELEG ....................................... 50
N U (VOJNICI KORAK, RCANJE, SAKANJE) ..... 51
) Ratna vetina - Rasprave PLIVANJE ............................................. 51
U SA DIREKOM .................................... 52
NE SECI , NEGO BOSI ............................. 52
njiga zbirka radova ratnoj vetini estorice od najuticajnijih autora V ANJE (R URA) ............................... 52
starog i srednjeg veka i to: UPOREBA KOPUA ..................................... 53
Sun Cu VESINA RATOVANJA UPOREBA LUA I STRELE .............................. . 53
Flavije Vegecije Renat RASPRAVA RANOJ VESINI R .............................................. 53
Nikolo Makijaveli RAN VESINI R KOPLJE ....................................... 53
Moric Saksonski RAZISUANJA VESINI RATOVANJA U U UZJAIV ANJU ................................. 54
Fridrih II Veliki OPSI RANI PRINCIPI (UPUSVO GENERALIA) OPERECENJE VOJNIA .................................. 54
NAPOLEONOVE VOJNE SI ORUZJE ST AROVREACA ................................ 54
UVRDIV ANJE LOGORA .................................. 55
POLOZAJ I OBLIK LOGORA ............................... 56
CIP - Katalogizacija u puikaciji NACIN UVRDIV ANJA LOGORA ............................ 56
Centralna iioteka JNA PRESROJA ANJE ...................................... 56
 ESECNI MARSEVI .......... 57 PREDGOVOR CEVRTOJ NZI - IPERATORU V ALENNIJANU .
57 96
KORISI OD U VOJNIA .. NJIGA IV - NAPAD I ODBRANA GRADOVA ........... . 97
59 PRIRODNA, VESTACA I ESOVITA UVRDENJA .............. 97
PREDGOVOR DRUGOJ NJIZI - IMPERATORU VALENINIJANU II
SPOUNI ZIDOVI UVRDENJA SA ISPADNIM UGLOVIA ......... 97
NJIGA II - USTROJSVO LEGIJE .. 60
ZELJANI NASIPI ....................................... 97
ORUZANE SNAGE .......... 60 BRANE ZA ZAZIU OD POZARA .................... 97
RAZLIA IZEDU LEGIJA I POMOCNI TRUPA 60 ROVOVI .............................................. 97
UZROCI PROPADANJA LEGIJE ..... 61 SREDSV DA SE OPSEDNUTO UUDSVO SACUV OD UDARA
USROJSVO LEGIJE .......... 61 STRELA ............................................... 97
VOJNICA ZVANJA ................ 62 R PREDOSTROZNOSI ZA ZASIU UVRDENOG S OD
NEADASNJI CINOVI ................ 63 GLADI ................................................ 98
PREFEKT LEGIJE ......... 63 R ZA ODBRANU BEDEMA ............................. 98
64 SE ZAMENJUJE UZAD ZA ASINE .................... 99
LOGORSI PREFEKT ...............
64 SREDSV DA SE UVRDENOM MESTU OBEZBEDI SNADEVANJE
RADNICKI PREFEKT ................. VODOM ...............................................
VOJNICI TRIUN ....................................... 64 99
64 ZAMENII SO ..................................... 99
CENURIJE I NJIHOVE OZNAE (LI) ... SE ODIJA JURIS NAPADACA ........................
65 99
ESADRONI U LEGIJAA ......... ORUDA ZA NAPAD NA UVRDENA MESTA ...................
65 100
POSROJAVANJE LEGIJE U BORENI POREDAK ... KORNJACA SA KOSOM ILI OVNOM ......................... 100
IENA VOJNIA NA STIOVIA ............. . 66 PORENI ZAKLONI, POKRENI KROVOVI, R ........... 100
DOKUENACIJA I NGOVODSVO ........... 67 GALERIJE ZA PRIBLIZAV ANJE ............................ 100
VOJNICI ULOZI ........................................ 67 RN KULE ....................................... 101
UNAPREDENJA U LEGIJI .................. 67 PAUENJE POKRENI KULA .............................. 101
UZIA LEGIJE I TRUNI ZNACI ......................... . 68 POVECANJE VISINE D .............................. 101
U TRUPA ................................ 68 SAPIRANJA SE PRIENJUJU PROIV POKRENE KULE ..... 101
RANE MASINE I ALAT LEGIJE .............. 69 LESVICE. U. PORENI MOST, TOLENO .............. 102
ODBRANBENA ORUDA: BALISTA, ONAGR, SKORPION ARALET,
PREDGOVOR TRECOJ NJJZI - IPERATORU V ALENINIJANU 11 . 70 FISTIAL, R ...................................... 102
SREDSVA UPOTREBUAVAJU ZA ODBRANU OVNA:
NG III - BORENE ODREDBE ............... .... . 71 DUSECI, ZAMKE,Y RAUE, SUBOVI ........................ 103
BROJNOST ARIJE ................................. 71 LAGUMI ZA RU ENJE D ILI ZA OLAKSAVANJE UPADA u
ODRZAVANJE ZDRAVUA ................................ 72 UVRDENO MESTO ...................................... 103
STARANJE ZA FURAZ I PROVIJAN ................. . .. 72 DRZANJE OPSEDNUIH KADA NEPRIJAEU UPADNE U UVRDENO
SPRECm POBUNU U VOJSCI (ODRZAV ANJE DISCIPLINE) .. 73 S ............................................... 103
KOANDE I ZNACI U VOJSCI ............................ . 74 R PREDOSROZNOSTI PROTIV IZNENADENJA NA BEDEMIA . 104
75 NACIN DA SE BRANIOCI UVRDENOG S IZNENADE ....... 104
ARSEVI U BLIZINI NEPRIJAEUA .........................
R PREDO TROZNOSTI PREDUZIA NAPADAC PROTIV
PRELAZENJE REA ..................................... 77
IZNENADENJA ......................................... 104
PRAVILA ZA ULOGORAVANJE ARIJE ..................... . 78 NAORUZANJE ZA ODBRANU UVRDENI MEST ............. 105
MOIVI ZA OPERAIVNI PLAN RANOG POHODA (N) .. 79 NACINI NA OSNOVU SE UVRDUJE POREBNA DUZINA LE-
RUKOVODENJE NEISKUSNIM I NEUI TRUPAA ............. 81 SVICA I VISINA RANI MASINA .......................... 105
PRIPREE ZA GENERALNU BIKU ......................... 83 ZALJUCAK ........................................... 105 7
DOZNA PRE I VOJSA RASPOLOZENA ........ . 83
IZBOR BOJIST ......................................... 84 PREDGOVOR NJIZI - IMPERATORU VALENNIJANU II ... 106
FORIRANJE BORENOG R ........................ 84
PRAVILNA RASTOJANJA I ODSTOJANJA .................... . 85 NJIGA V - RAT NA MORU ........................ . 107
RASPORED N .................................... . 85 RILJANI SU ODUVEK I U SV DOBA IALI FLOU SPRENU ZA
REZERVE ............................................. 86 RAT .................................................. 107
S ZAPOVEDNIA I NJEGOVOG PRVOG I DRUGOG ZAENIA . 86 POMORSA IJERARHIJA ................................ 107
ANEVRI I ................................ . 87 POSTANAK RECI LIURNIJA .............................. 107
RAZNI BORENI PORECI ................................. 88 R TREBA PREDUZEI IZGRADNJI LIURNIJA ..... 107
NEPRIJAELJEVO BEKSVO NE R SPRECAVTI, NEGO OLAKSA- DANI ZA SECU DRVETA .................................. 108
GODISNJA DOBA U R VRSII SECU DRVETA ...... 10
VATI ........................... 90
LIURNIJE ............................................ 108
POVLACENJE I GONJENJE ................................ 90 VRSE VETROV I NHOVO OZNACAVANJE ................. 108
UPOTREBA IL I OLOPLJENE N ................ . 91 GODISNJA DOBA POVOUNA ZA PLOVIDBU .................. 109
OLOPNE DVOKOLICE I SLONOVI ......................... . 92 NACINI SE UVRDUJE PRIBLIZAVANJE OLUJA ...... 109
SNALAZENJE U SLUCAJU PORAZA ILI SPRECII DELIlCAN PROGNOZE ZA I I UZBURANO VREE ................. 109
ILI POPUN PORAZ ARIJE ............................... 92 PLIMA I S .............................. 110
S SI ........................................ 93 R POZNAVANJA MESTA NA MOR PUTU. VAZNA
ZALJUCAK ........................................... 95 ULOGA VESLACA ................................... . 110
 0RUZJE, PR0JEKILI I RANA 0RUDA U UP0REBI U M0RNARICI . 110 FRIDRI II VELII
IZNENADENJA U P0M0RSK0M RAU. PRIPREA ZA P0M0RSKU
OPSTI RANI PRINCIPI (UPUSTVO GENERALIA)
IU. SPECIJALN0 0RUZJE: BALVAN, K0SA, SEIRA SA DVA SE-
IVA ................................... ...... .. ...... 111 279
OPSI RANI PRINCIPI (UPUTSTVO GENERALIA) .......
PRUSE TRUPE, NJIOVI NEDOSTA 11 PREDNO TI ........... . 279
SPOSOBNOSI I NAROOTA VREDNOST PRUSIH TRUPA ........ 279
NIKOLO AKIJAVELI 280
PLANOVI ANJE ................................... .
RANOJ VESINJ ISHRANA I INENDANURA ............................ 284
PIVO, RAIJA I SNABDEV ............................ . 286
PREDGOVOR NIK0LA IVELIJA ....................... 115 SVEZA I SUV FURAZ .................................. . 286
NIKOLO MAIJAVELI ONOM I ................ ....... 117 LOGORI ........................................... 287
PRVA NG .... . . .......... ... .......... . ... ... 118 R BEZBEDNOSI ZA ZASIU LOGORA ................. . 290
DRUGA NG .. . . . ........ .... ... . ...... . ..... . 135 POZNAVANJE ZEUIST I ZNALACKO ................. 291
R NG ....... . ... ..... . . . ........... .. . .. ZNALACKO ....................................... . 292
157 292
CEVRTA NG ....... . . .......... . . . .... . ..... . RASPORED TRUPA ......................................
172 293
I ZASTO OBRAZOV 1ODREDE ..................... .
NJIGA ...... . . . .......... . . ...... . . . ...... 182 TALENI GENERAL MORA IMAI, VARE, RANA LUAV-
SEST NG .............. ................... .. 194 SV , SPIJUNI .......................................... 294
SEDA NJIGA .... . ........ ...... . . . . . . .......... 210 RAZLIA IZMEDU ZEMAUA I R PREDOSTROZNOSI ONE
NAECU GENERALU ................................... . 298
NASUPNI MARS, ODSTUPNI MARS, MARS U BIKU, MARS U
ARSAL MORIC SASONSI 299
RAZISUANJA VESINJ RATOVANJA POVLACENJE OBRNUIM KOLONAA ....................
R PREDOSTROZNOSI PROIV HUSARA I PANDURA
TREBA PREDUZEI PRILIKOM POVLACENJA ................ . 301
PREDGOVOR .......................................... 227 DA U OFANZIVI PRUSI U S LAKO NAORUZANIM TRU-
RAZMISLJANJA .............................. 229 PAA ......................................... 301
SAKUPUANJE VOJSE .................................. . 229 STA GENERAL MOZE OCEIVAI OD POKRETA NAREDUJE
ODECA I OBUCA ....................................... 230 SVOJOJ VOJSCI ......................................... 301
ISRANA ............."................................ 231 PRELAZI PREKO R ................................... 302
PLATA ................................................ 232 ODBRANA R ....................................... 302
U ............................................... 233 IZNENADNI NAPADI NA GRADOVE ........................ . 303
POSROJAVANJE JEDINICA ZA BORU ...................... 233 NAPAD I ODBRANA UVRDA ............................. 304
LERGIJA .............................................. 236 RAZNE VRSE I. IZNENADNI NAPADI NA LOGORE ....... 305
NI L ....................................... IZBECI IZNENADENJA .............................. 306
244
NAORUZANJE I R N ......................... NAPAD NA SANCE ..................................... . 306
245
ODBRANA SANCA ...................................... 307
z
ORGANIZACIJA N ................................. 246 t;
N ARSEVI, JURISI I EGZERCIR ..................... ZASTO PADA VECINA SANACA ........................... . 308
246 LINIJE. POBEDII JACEG NEPRIJAEUA .............. . 308
N ODREDI ...................................... 247

ZDRUZENA DEJSV .................................... POZICIONE I ...................................... . 309
248 ODBRANA POLOZAJA .................................. . 312
KOLONA .............................................. 249 9
STREUAo NAORUZANJE ............................... I U RAVNICAA ISPRESECANIM SUAMA I MOCV R .. 312
250 I NA OVORENOM ZEMUISU ....................... . 312
ZASTAVE .............................................
250 GONJENJE I POSUPCI POSLE I ....................... . 314
ARIUERIJA I TRANSPORT ...............................
251 DEJSV ODREDA ...................................... 315
VOJNA DISCIPLINA ......................................
252 POVLACENJE PORAZENIH SNAGA .......................... 315
i1E 1:::::::::::::::::::::::::::
SE GRADE UVRDENJA ............................
254
256
I ZASTO PRIII ru .............................
RAZMISUANJA RANI RIZICIMA I NESRECAA .......... .
315
316
. 258 RAZLOZI ZA PRECIZNE N I PESADIJSE ANEVRE ..... 317
RATOVANJE U PLANINAA
zuiiiu
RATOVANJE NA 1sPREsEcANo
259
260
LANAC ZIOVNIA I SVE U VEZI S NJIA ...................
ZIS N .....................................
317
319
;z-::::::::::::::::::::::::::::::::::::: 260
262 NAPOLEON
ODBRAENE LINIJE I SANCI ..................
........... 263 VOJNE SI
NAPAD NA SANCE . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 269
270 PRVI DEO ............................................. 323
1 VODICi ......
. . . . ......
. . . . . . . ......
. . . . . . ......
. . . . . . ......
. . . . . . ......
. . . . . . ...
. . . .. 272 DRUGI DEO ........................................... 337
ZNACI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
ZAPOVEDNIK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 272
. . . . . . . . . . . . . . . . . .
II . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 273
. . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 276
 PREDGOVOR

SAVREENA vojna nauka kao i ve tale ti ljud ke delatno ti,

rezultat hiljadugodisnjih isku tava, do tignuca i teorijskih uopstavanja
iz mnogobrojnih ratova kroz koje covecanstvo proslo od pocetka
svog tojanja.
Pocev od prvih bitaka koje zabelezila i _torija salno __ avrsavali
principi ratovod tva. Njihovo u avr avanJe uvek zav1 llo od tepena
drustvenog tehnickog i ekonom kog razvoja covecan tva.
Vojskovode i komandanti, u vim vremenima i vim epohama uocavali
su se sa i tim proernima kako snagama i redstvima koja im toje na
raspolaganju potuci neprijatelja.
Izucavanje i torije ratova obaveza vakog taresine oruzanih naga
bilo koje zemlje bez obzira na epohu u kojoj zivi.
U nasem teorij kom fondu ratne ve"tine narocito u ti trategije
postoji praznina, jer nije mnogo paznje poklanjano izdavanju dela,
uslovno receno, kla ika vojne misli.
U okviru "Male vojne iioteke", Sun Cu-ova (Sun Vu) ,,Ve"tina
ratovanja" objavljena 1952, Vegecijeva "Ra prava ratnoj ve"tini"
1954. godine. ime mnoge kasnije generacije tare"ina na"ih oruzanih
snaga tale u kracene za ta i druga kapitalna dela koja u neophodna
za izucavanje ratne vestine dela koja u tvari cine ikorene' te ve tine.
se odno i i na lauzevicevo delo " ratu' Zominijev , Pregled z
ratne vestine" i mnoga druga. t
Redakcija Biioteke ,Savremena vojna rni ' VINC-a vec nekoliko
godina razmatra pitanje ponovnog izdavanja tih kapitalnih dela i <

mnogih drugih koja nisu objavljena u 11
UJ
>
Ova knjiga prvi korak u realizaciji tog poduhvata. Dalji koraci u tom
<

pravcu zavisice od mnogih cinilaca prven tveno od zelje citalaca. <

Svuda u vetu vi oni koji bave ratnom ve"tinom neprekidno
vracaju delima kla ika. Slobodno moze reci da u njihove rni li
neprolazne odno no da u ovo nase doba ponovo doijaju na vom
znacaju, jer njihove mak ime principi i nacela i razrni ljanja kao da
vise odgovaraju ovom vremenu kada tzv. trategija rednog na tupa
nja i doktrina ukoba niskog intenziteta doija na znacaju. Sa divljenjem
mozemo kon tatovati da u mnoge njihove postavke i dana vazece.
Zbog svega navedenog Redakcija Biioteke odlucila da u ovoj, prvoj
knjizi ponudi citaocu ova dela: Sun Vestina ratovanja, Flavije
Vegecije Renat Rasprava ratnoj vestini, Makijaveli ratnoj ve"tini,
Moric Sakson ki razmisljanja vestini ratovanja, Fridrih II Veliki
Opsti ratni principi (Uputstvo generalima) i Napoleonove Vojne maksi
me.
 svakom od navedenih autora cije delo objavljeno u ovoj zirci
citalac moze naci opsirne podatke u Vojnoj enciklopediji. Stoga tim
podacima nismo zeleli da opterecujemo knjigu. Takode smo svesno i
namemo izostavili ilo kakve komentare, jer zelimo da citalac sam
ulozi umni napor i sam tumaci i priJagodava stavove autora svojim
potrebama.
Smatramo da se radi s6vu koje i trebalo da postane sastavni deo
licne iioteke svakog staresine nasih oruzanih snaga, posebno SUNCU
svakog oziljnijeg vojnog stvaraoca, pre svega vojnog teoreticara.
Nadamo se da ono inspirativno delovati i na dalji razvoj nase ratne
vestine, i teorije i prakse, te da mu se citalac stalno ponovo vracati.
VESINA RATOVANJA
Stoga molimo citaoce da nam iznesu svoja misljenja potrei izdavanja
ovakvih i slicnih dela, odnosno da nam sugerisu da li da nastavimo sa
njihovim izdavanjem.
Redakcija

!!;1

12
!;1

:
 Naslov dela u originalu kineskom
Sun UVOD
PING FA

Preveo sa kineskog engJesk.i

Lionel Giles, ..
og
pomocnik u odeljenju orijentalnih knjiga i rukopisa Britansk muzeja.
Naslov dela engleskom
Sun Tau s CU VU, Su-ma Cijenu, rodi? se i ziveo u drzavi Ci. Svojom
ART OF WAR VESINOM RA skrenuo) na sebe paznju Lua, kralja
drzave Vu. Lu mu rekao: ,, PazlJ1vo sam procitao tvojih trinaest
poglavlja. Mogu li tvoju teoriju podvrci maloj proi?"
,,Mozete odgovorio Sun Cu.
,,Moze li se ta proba obaviti sa zenama?' upitao Lu.
Odgovor i ovog puta i potvrdan. Shodno tome, iz dvorca izvedose
180 dama. Sup u poli .?? dve cet i svakoj postavi na celo
jednu od kralJeVIh naJomilJemJih konkub a.
Tada zatra zi od svih da uzmu koplja u ruke i obrati im se ovako:
Pretposta vljam da zna te razliku izmedu 'napred' i 'natrag' i izmedu
"
leve i desne ruke?" ,, Da' , odgovorise one.Sun nastavi: ,,Kad kazem
Pogled pravo' mora te gleda ti pravo preda se. Kad kazem 'Nalevo',
morate se okrenuti na onu stranu gde vam leva ruka. Kad kazem
'Nalevo laug' morate se okrenuti tako da vam lice dode tamo gde su
vam leda. One ponovo odgovorise potvrdno.
Posto im tako objasnio komande, on iznese halebarde i ratne sekire
da bi obuka mogla poceti. P otom, uz zvuke dobosa naredi: ,Nadesno".
No dame na to samo prsnuse u smeh. Sun rece: ,Ako komanda
nije jasna i razgovetna ako na redenje nije potpuno shvaceno, onda
kriv komandant. '
I tako ih ponovo obucavati i ovog puta komandova: ,,Nalevo!'
Na to se dame jos jednom zakikotase. Sun rece: ,,Ako komanda
nije jasna i razgovetna ako na redenje nije potpuno shvaceno onda
kriv komandant. Ali ako na redenje jasno vojnici ga ipak ne
poslusaju onda su krive njihove sta resine. Rekavsi to naredi da se
poseku vode obeju ceta .
Medutim kralj Vua posm atrao citav prizor sa vrha uzdignutog
paviljona i kad video da njegovim omiljenim konkubinama predstoji
pogujenje, veoma se uzruja i hitno posl a sledecu poruku: i smo
se sada potpuno uverili da nas komandant ume postupati s vojskom.
Ako budemo liseni ovih konkubina, nase jelo i pice izguiti ukus.
N asa zelja da one ne budu posecene."
Sun odgovori: ,Kad Njegovo Velicanstvo vec postavilo za
komandanta svojih snaga, postoje neke naredbe Njegovog Velicanstva
koje, delajuci u tom svojstvu, nisam u stanju da prihvatim." Shodno
tome on dade da se te dve dame poseku i odmah potom postavi na
njihovo mesto dve koje su bile sledece rangu.
izvrsenom poguljenju, dobos ponovo zalupa pozivajuci na obuku.
I dame izvrsise sve potrebne radnje - okretanje nadesno i nalevo
marsiranje i okretanje nalevo krug, klecanje i ustajanje - savrseno
precizno i tacno, ne usudujuci se da puste glasa od sebe.
Tada Sun posla kralju glasonosu s P<?rukom: ,, Vasi su voj_nici sire, 1 PROCENA SITUACIJE
_
sada propisno obuceni i di scipli nova 1 spre da nad nJ1m a Vae
Velicanstvo izvrsi smotru. Mogu se upotreb1t1 za svaku . svrhu koJu
njiov vladar zazeli; makar im naredili da produ kroz vatru 1 krz vodu
poslusace. ' No krgtlj odgovori_: ,,Nea nas ko adant obust1 obku
_
i vrati se u logor. Sto se Nas t1ce, i smo _
volJm da Sidemo 1 izvr s1mo
smotru."
Na to Sun rece: ,,r alj voli samo reci, moze ih pretociti SUN CU k aze: Vestina r atovanja od zivotne vaznosti za drzavu.
dela." Tada Lu uvideo da Sun postupati s ojsko. i
konacno ga naimenovao z a kom andanta. N a zapadu k asmJe s_tvar zivota . i mrti,_ put - bezbednosti ili propasti . Stoga
porazio drzavu i umsir_ao . u njn_u pretonicu Jing. N a seeru, predstavlJa predmet 1zucav anJa koJI se niposto ne sme z anemariti.
"
uter ao str ah drzave "
1 1 1 proso svoJu slavu medu knezev1m a. Vest_inom atovanj a vla pet nel?omnljiv cinilaca koji se mor aju
Sun s njim delio . uzetI u obz1r kad se nastoJI ustanov1t1 kOJI uslov1 preovladuju na terenu.
Ti su cinioi : _( oralni zakon; (2) nebo; (3) zemlja (4) zapovednik'
(5) metod 1 d1sc1plina.
Moralni zc:,kon doodi naro? potpuu,,s_ aglasnost sa vladaocem, tako
da narod_ 1de z a DJim ne ha1uc1 za svoJ z1vot, ne prezajuci ni od kakve
opasnostI.
Nebo oznacava noc i d an, hladnocu i toplotu vremen a i godisnja dob a.
Zemlja obuhvta azdaljine, velike_ i male; opasnost i bezbednost;
otvoreno zemlJiste 1 uz ane prolaze; izglede za zivot i smrt.
Zapovednik predstavlja ove vrline: mudrost iskrenost, dobronamer
nost, hrabrost i strogost.
Metod i disciplina jesu: okuplj anje vojske manjim jedinic ama
razvrstavanje staresina ci nu, odrzavanje puteva kojima se vojsci
doturaju potrepsti ne i kontrola nad vojnim izd acima.
Ovih pet nacela mor a znati svaki vojskovoda ; onaj koji ih zn a, pobedice'
onaj koji i h zna, izguice.
Prema tome, kad nastojis da procenis vojnu situaciju, uzmi ih za osnovu
poredenj a, i to ova ko: >
(1) Koji od dv a vlad aoc a zadojen moralnim zakonom?
(2) Koji od dvojice vojskovoda sposobniji?
17
(3) N a cijoj su str ani prednosti koje poticu od neb a i zemlje?
(4) N cijoj se strani sprovodi stroza disciplina?
(5) vojska ?
(6) Na cijoj su strani staresine i vojnici bolje obuceni?
(7) U kojoj se vojsci doslednije sprovodi nagradivanje i kaznjavanje?
Na ovih sedam elemenata zasnivam predvidanja pobedi i por azu.
Vojskovoda koji slus a sa vete i upr avlj a se njim a pobedice;
neka tak av ostane na komandnom poloz aju! Vojskovoda koji slusa
savete i ne upravlja se njima, pretrpece poraz neka takav
bude smenjen! Drzi se mojih saveta, ali isto tako i skoristi svaku
povoljnu okolnost iznad i i zvan uoicajenih pravila. Planove treb a i
izmeniti z avisno od tog a koli ko su okolnosti povoljne.
Citavo se ratovodstvo z asniva na obm ani. Prem a tome, kad smo u
stanju da napadnemo, moramo izgledati k ao da nismo; kad uposlj avamo
 izu, moramo
svoje snage, moramo se ciniti neaktivnim; kad smodaleko, moram II VODENJE RATA
neprijatelju stvoriti uverenje da s o dalek o; k d
. smo
c da zavedes
mu stvoriti uverenje da smo blizu. PostavlJaJ mama
neprijatelja. Izigravaj nered, i smrvi ga.
gavaj ga:
Ako se u svemu obezbedio, budi pripravan. Ako jaci izb
da s1
Ako ti protivnik zucan nastoj da ga razdrazis. PretvaraJ se
slab, da i postao osion.
Ako se odmara, ne daj mu odmora. Ako su sag ujedinjene, SUN CU kaze: U ratnim operacijama, kad se na terenu nalazi hiljadu
razjedini ih. Napadni ga ond gd _ je npripravan, p0Jav1 se onde_ gde brzih dvokolica, i to toliko teskih dvokolica i sto hiljada oklopljenih
te ne ocekuje. Ove ratne maJstore koJe vode u pobedu ne smeJu se vojnika, sa dovoljno zaliha za hiljadu lija 1) izdaci u pozadini i frontu
pre vremena otkriti. - ukljucujuci prijem gostiju sitne nabavke kao sto su lepilo i , i
Vojskovoda koji doija itku obavlja u svom ram nostvo pr?racuna cenu dvokolica i oklopa - doseci ukupan iznos od hiljadu unci srebra
_ dnevno. Toliko staje opremanje vojske od 100.000 ljudi.
pre no sto se itka zametne. VoJskovoda koJl gub: b1tku 01?avlJa samo
malo prethodnih proracuna. Tako mnostvo proracua vod1 u pobedu, Kad se zametne itka ako pobeda trazi vremena vojnicima oruzje
malo proracuna u poraz; koliko li gore_ kd se sta proa_cuna otupiti, zanos splasnuti. Ako opsedas grad snaga ti hlapiti. Isto
tome koliko ko obraca paznju na tu poJedost, mogu v1det1 1ma 11 tako, ako se operacije otegnu, drzavna agajna to nece moci podneti.
izgleda da pobedi ili izgui. kad ti oruzje otupelo zanos splasnuo, snaga ishlapila i g
potroseno, druge vojskovode pohitati da se okoriste tvojom nevo
ljom. Tada niko ma koliko mudar i, nece rnoci da spreci posledice
koje iz toga moraju proisteci.
Tako mada smo culi kako se govori glupoj zuri u ratu, niko nije
povezivao mudrost sa odugovlacenjem. Ne postoji primer drzave koja
imala koristi od dugog rata.
Samo onaj ko dokraja upoznat sa nedacama rata moze dokraja
shvatiti kako da ga domacin ki vodi. Dobro upuceni vojskovoda ne ide
na dve regrutacije, niti tovari komordzijska kola vise no dvaput. Ratni
materijal ponesi od kuce, ali hranom se snabdevaj na racun neprijatelja.
Tako vojska imati dovoljno hrane za svoje potrebe. z
Siromastvo drzavne agajne dovodi do toga da se vojska izdrzava t
>
doprinosima izdaleka. Doprinosi za izdrzavanje udaljene vojske dovode
do siromasenja naroda.

S druge strane izina vojske dovodi do porasta . Visoke cene 19
pak, dovode do odlivanja narodnog imetka. <
<
!.

Kad se imetak odlije, seljastvo iti pogodeno velikim nametima. !.

Pri tom guitku imetka i hlapljenju snage domovi stanovnistva ogolece,

tri desetine njegovih prihoda rasuce se, dok drzavni izdaci za
polomljene dvokolice, istrosene konje grudne oklope i slemove, lukove
i strele, koplja i stitove strelobrane, zaprezne volove i teska kola,
dostici cetiri desetine ukupnih prihoda.
Stoga mudar voj kovoda namerno nastoji da se snabdeva na racun
neprijatelja. Jedna kola neprijateljskog provijanta vrede koliko dvadeset
sopstvenih; isto tako, jedan naramak neprijateljskog krmiva vredi
koliko dvadeset naramaka iz sopstvenih zaliha.
Da uijali neprijatelja nase vojnike rnoramo zadojiti gnevom da
l koristi od pobede nad neprijateljern, moramo ih nagradivati.
1
> li - kineska mera za duzinu (oko 580 m) (Prim. ur.)
 Stoga, kad u itkama mih dv?olica ude zapleeno deset ili vise
dvokolica, treba nagrad1t1 voJmke koJJ su zaplli 1:7. Tda trba
skinuti neprijateljske zastave i istaci nas, dvok?l! pomesat1 s nasun
i koristiti ih zajedno s njima. Sa zaro1Jen1?1 _v_oJrncima treba po_tupa_t1
- i drzati ih - milostivo. se zove: konst1t1 pobedenog nepnJatelJa
za uvecavanje svoje snage.
U ratu, dakle, neka ti glavni cilj bude pobeda, ne dugotrajne
kampanje.
Tako se vidi da vojskovoda kroji sudinu naroda, da od njega zavisi
hoce li drzava iti u miru ili u opasnosti.
1 tako ne izgublvsi nijednog vojnika, doziveti potpuni trijumf.
20
111 RANO LUAVSVO
SUN U k e: {! prakticoj estini . ratovanja, najbolje od svega
zauzet1 nepnJatelJsku zemlJu c1tavu 1 netaknutu; raziti i unistiti
malje_ je dobr?. Isto
_ tako, bolje roiti citavu vojsku nego unistiti;
bolJe zarob1t1 c1tav puk, odred 1lt cetu nego ih unistiti.
Stoga r:tije najva vesta b:>riti se i pobedivati u svim itkama; najveca
vesta slomit1 nepnJatelJev otpor bez borbe.
Tako najvisi obli vojskovodine vestine: osujetiti neprijateljske
planove; na ct1:11gom_ ; estu: spreciti spanje neprijateljskih snaga;
potom: napast1 neprIJatelJsku voJsku na boJ1stu; najgore opsedati
utvrdene gradove.
Pravilo : ne opsedati utvrdene gradove ako se ikako moze. Na
pripremanje strelobrana, pokretnih zaklona i raznih drugih ratnih
sredstava, otici puna tri meseca; na podizanje zemljanih nasipa
uza zidove jos tri.
Vojskovoda nesposoban da savlada svoju razdrazenost, poslace vojnike
u napad kao roj mrava, ishod iti taj da mu trecina vojske
izginuti, grad ostati neosvojen. Takvo pogubno dejstvo opsade.
Stoga vesti voda pokorava neprijateljeve trupe bez borbe; zauzima
njegove gradove bez opsade; rusi njegovo kraljevstvo bez dugih opera
cija na terenu.
Netaknutih jedinica, on poloziti pravo na neprijateljsko carstvo i
metod napada pomocu ratnog lukavstva.
U ratu vazi pravilo: ako su nase snage desetostruko brojnije od
neprijateljevih, opkolicemo ga; ako su petostruko brojnije, napascemo
ga ako su dvostruko brojnije, podelicemo nasu vojsku nadvoje.
Ako su nam snage podjednake, mozemo krenuti u itku; ako smo
brojno malo slablji, mozemo se uklanjati od neprijatelja ako smo u
svemu nejednaki, mozemo bezati. Otud manju jedinicu, mada se
moze uporno boriti, na kraju neminovno zaroti veca.
Vojskovoda bedem drzave; ako bedem na svakorn mestu citav,
drzava iti jaka; ako bedem ostecen, drzava ti slaba.
Vladar moze svoju vojsku uvaliti u nevolju tri nacina:
(1) Ako naredi vojsci da napreduje ili odstupi, ne znajuci da ga ona ne
moze poslusati. se naziva sputavanjem vojske.
(2) Ako nastoji da upravlja vojskom isto onako kao sto upravlja
kraljevinom, ne poznajuci osobene uslove koji vaze u vojsci.
prouzrokuje zbunjenost u glavama vojnika.
(3) Ako upotrejava oficire nasumice, ne poznavajuci vojno nacelo
prilagodavanja okolnostima. poljuljati vojnicko pouzdanje.
 kada vojska zbunjena i bez pouzdanja onda sigurno proeme
prouzrokovati drugi vladari. jednostavno unosenje anarhije u
vojsku i odbacivanje pobede
Tako vidimo da pobeda zavisi od pet sustinskih stvari:
(1) Pobedice onaj ko zna kad se treba boriti, kada .
(2) Pobedice onaj ko zna kako postupiti i sa jacim i sa slaijim snagama.
(3) Pobedice onaj ciju vojsku, od vrha do dna, pokrece isti duh.
(4) Pobedice onaj ko, pripravan, ceka da neprijatelja zatekne nepriprav
nog.
(5) Pobedice onaj ko ima vojnu kome se vladar mesa u Obezbedenje od poraza lezi u nasim rukama, ali priliku da pobedimo
posao. Pobeda lezi u poznavanju tih pet nacela.
Otud . i rka: :'-ko poznajes neprijatelja, poznajes i sebe ne moras
se b0Jat1 m za 1shod sto tinu itaka. Ako poznajes sebe, neprijatelja
... _ _ _
n, svaku pobedu doz1veces 1 poraz. Ako poznajes ni neprijatelja
ru sebe podleci ces u svakoj ici.
IV I ODREDBE
CUN CU kaze: Dobri ratnici iz starih vremena prvo su se obezbedivali
od mogucnosti poraza tek onda cekali priliku da pobede neprijatelja.
neprijatelja pruia nam sam neprijatelj.
Tako dobar borac stanju da se obezbedi od poraza ali moze
iti siguran u pobedu.
Otud i... izreka: Covek moze znati kako da pobedi da ipak pobediti
moze.
Bezbednost od poraza podrazumeva defanzivnu taktiku sposobnost da
se neprijatelj pobedi znaci preuzimanje ofanzive.
Defanziva ukazuje nedovoljnu snagu; napad, pak, preobilje snage.
Vjskovoda defanzivi krije se najskrovitijim kutovima zemlji;
voJskovoda v1can napadu seva poput munje sa vrha neba. Tako s jedne
strane imamo obnost da se zastitimo sa druge potpunu pobedu.
Sagledati pobedu onda kad vidljiva i prostom stadu nije vrhunac
sposobnosti. Niti vrhunac sposobnosti ako se boris i pobedis, ti
citavo carstvo kaze: ,,Bravo!"
Podici sedu vlas nije znak velike snage; videti sunce i s nije znak
ostrog vida cuti grmljavinu nije znak tananog sluha. Borac za koga i
u starim vremenima rekli da vispren jeste onaj koji ne samo pobeduje
nego istice u tome sto pobeduje s lakocom.
z
Stoga pobede donose ni ugleda ni udrosti, ni priznanja t
hrabrosti. On pobeduje tako sto gresi. Upravo negresenje osigurava >
pobedu, jer ne gresiti znaci pobediti neprijatelja koji vec porazen.
Otud vest borac zauzima polozaj koji onemogucava poraz i propusta "'
<
pravi trenutak za pobedu.
UJ
23
>
Stoga u ratu strateg-pobedilac ide u itku tek kad pobeda stecena <
dok se onaj kome dosuden poraz prvo bori onda trazi pobedu. "'
Vrsni voda gaji moralni zakon i strogo se drzi metoda i discipline otuda
u stanju da konce uspeha drzi u svojim rukama.
Sto se tice vojnog metoda kao prvo imamo merenje; kao drugo,
procenu kolicine kao trece, racunicu; kao cetvrto vaganje izgleda kao
peto, pobedu.
Merenje duguje svoje postojanje zemlji; procena kolicine, merenju
racunica proceni kolicine; vaganje izgleda, racunici pobeda vaganju
izgleda.
Pobednicka vojska u poredenju s pobedenom, kao kamen jednom
tasu prema zrncetu peska drugom. Nalet pobednickih trupa slican
sikljanju nagomilanih voda provaliju duboku hiljadu hvati. Toliko
taktickim odredbama.
 V SNAGA Podmecuci mamce, navesce ga na stalno marsevanje onda ga
sa grupom probranih vojnika sacekati zasedi.
Vispreni borac gleda efekat udruzenih snaga i trazi previse od
pojedinaca. Otud njegova sposobnost da odabere prave ljude i koristi
udruzenu snagu.
Kad koristi udruzenu snagu njegovi vojnici postaju slicni zakotrljanim
brvnirna ili kamenju. Jer prirodi brvna i kamena da ostanu
SUN CU kaze: Upravljati velikom jedinico_ naceu _ _iso sto i nepomicni na ravnom tlu da se pokrenu strmini, i da se zaustave
upravljati sacicom ljudi: samo treba podelit1 na manJe Jed1ce:
lli:
ako su uglasti, da se i dalje kotrljaju nanize ako su zaojeni.
Komandovanje velikom vojskom bori _ne razlikUJe od Tako snaga koju razvijaju dobri borci slicna zamahu g kamena
komandovanja malom: samo treba ustanovtt1 znake 1 s1gnale. kad se kotrlja niz planinu hiljadama stopa visoku. Toliko snazi.
Da tvoja cela vojska podnese tert nprijateljkog napaa ostane
nepoljuljana postici ces neposredm 1 posredm manevma.
Da udar tvoje vojske bude s 1;1da_ru nskog kamena postici
ces izucavajuci nauku slabI 1 Jakim tackama.
U svakoj bqri za zametanje itke moze se_ primeniti eposre?ni
metod ali da i se obezbedila pobeda potrebru su s metod1.
Posredna taktika delotvorno primenjena neiscrpna kao nabo i
zemlja, beskrajna kao tok rka i potoa;_poput_ su:1ca i meseca estaje
samo da i se ponovo pojav11a; poput cetm godisnJa doba prolaz1 sarno
da i opet naisla.
Samo pet nota muzici ipak se njovim spajanjm d?ija _ vise
melodija no sto se ikad moze cuti. Samo pet osnovh , 1pak
njihovi spojevi daju vise nijansi sto se ikad moze videti. Samo
pet glavnih ukusa ipak njihovi spojevi proizvode vise ukusa no sto
se ikad moze okusiti.
U ici postoje samo dva metoda napada: neposredni i posredni ipak
to dvoje kad se spoji daje beskrajni niz manevra. Neposredno i
z posredno naizmence vode jedno drugom. kao kretanje ukrug: z
t nikad se ne stize na kraj. jos moze iscrpsti sve njihove spojeve? t
>
Juris trupa slican naletu bujice koja i kamenje valjati u svom toku.

<
Kad se donese odluka to kao kad se soko obrusi u pravom trenutku
24
,:
25
..
i tako pogodi i uije svoju zrtvu. UJ
> >
<
,: Stoga dobar borac iti strasan u jurisu i brz u odlucivanju.
Snaga se moze uporediti sa zatezanjem luka, odluka otpustanjem
,:

tetive.
Usred meteza i krkljanca itke moze se uciniti da zavladao nered
ipak to nece iti istinski nered usred guzve i zbrke, moze tvoj stroj
nemati ni glave ni repa, ipak iti nepobediv.
Glumljeni nered pretpostavlja savrsenu disciplinu glumljeni strah
pretpostavlja hrabrost; glumljena slabost pretpostavlja snagu.
Pod plastom nereda krije se samo pitanje podele na manje takticke
jedinice zaklanjanje hrabrosti iza laznog straha podrazumeva zalihu
latentne snage; maskiranje snage slaboscu. valja obaviti putem taktickih
odredi. .:
Tako onaj ko vest navlacenju neprijatelja na stalni pokret prikazuje
laznu sliku prema kojoj se neprijatelj ravnati.
 SLAE I

S CU aie: tigne prvi na ice da pripremi odrana od mogucih

ei za i ; ' tigne drugj na ici no ti da neprijatelja prim ramo na
. crpljen. .. .
Stoga ri preni ra nece olju nepnJa elJu. ne d zvola velikih
neprijatelju da oJu olJu nametne n emu.
v
{ameci neprijatelja predno tima. na e - da
ili nano eci neprijatelju etu. onemoguc mu da
V

A.ko neprija elj oill!-1ara. on_ ga moze uzne ati; . ' do ro

na de en, moie ga izgladnet:I; ako na 11 ulogono. moze
naterati na pokre .
Ijuj onde gde neprija elj mora ohi ati od ranu; hitro m vuj
onamo gde te on ne ovek:uje. rojniji d nasih, to im nece
az m da mozemo editi.
moze ez tegoba pre 'i elike razdaljine ako mar ira kroz -
v

nema neprijatelja.
re vti da zam tne r
ero atn nihovog
Mozev iti iguran da ti napadi vati . npadas nev_anene
- . Bez edno t odbrane moze gurat:I ako dri:i ti.
polozaje oji ne mo napasti.
Otud napadu vican onaj zapo ednik ciji proti -nik ne zna da brani;
odbrani vican onaj i protivnik ne zna ta da napadne.
bozans ' l - i tajno ti! ojom 'u imo da
' nevidljivi, da bivamo ne jni i, otud. da neprijatelje dbinu ana
drzimo ojim rukama.
1ozes napredo ati i iti olutno neodolji , ako ide na neprijatelje >
V

icno
labe ta ; moze povuci i iti bezbedan od potere. ,.. 'e v z
26
brze nego neprijatelj. "::
<

A.ko zelimo boriti, neprijatelja mozemo uvuci u it bio i

<
klonjen iza og bedema i du og . Tre amo da napad
ti tvo
nemo na nekom drugom tu, , on mora i da . "
<

Ako ne zelimo boriti, mozemo preciti neprijatelja da zametne itku

nama, bili obri i naseg logori ta i crtani na tlu. Treba
v

da mu priredimo nesto cudno i neo jasnji .

Ako otkrijemo neprijatelj ki raspored ami tanemo ne idljivi, na jnik mislja oju
nage mogu tati koncentrisane dok njego morati da podele.
Mozemo tvoriti jednu jedinstvenu celinu dok neprijatelj morati da d t\ nema
rascepka na delo . Tako celina ukoiti delovima celine,
v
to znaci da nas biti mnogo, neprijatelja malo. time niz
I ako mo tako u tanju da jacom jedinicom napadnemo labiju, nas
proti nik na6 u elikom skripcu.
to na kome mislimo boriti mora tati tajna. jer onda
neprijatelj morati da priprema za odbranu na nekoliko razlicitih
 VII MANEVAR
N
Kad
ka bez komore izguljena da
da ojska bez snabdevackih baza
di meraju ne mozemo stupati u
karakterom zemljista - njegovim
alijama - ni u stanju da vodimo
i im . ne i da korist:imo
areduj kret ako dis
Nek tvoji planovi budu tamni i neprozirni kao noc, kad se pokrenes,
udan kao grom.
Kad .?ljackas neki kraj, daj da se plen raspodeli medu ljudstvom; kad
osvoJIS novu oast, rasparcelisi i daj vojnicima.
Razmisljaj i prosudi pre no sto ista preduzmes.
Pobedice onaj ko naucio vestinu zaobilazenja. Takva vestina
manevra.
Knjiga rukovoenju vojom kaze: Na bojistu se glas ne cuje daleko;
soga_ su uvedem gongovi 1 dobosi. Isto tako, oicni se predmeti ne
v1de Jasno; stoga su uvedene zastave i barjaci.
G?ngovi dobosi, zastave i barjaci, sredstva su pomocu kojih se usi i
oci sveg lJudstva usredsreduju na zeljenu tacku.
Kad_ lju_dtvo tako jedinstvenu celinu, niti mogu hrabri napredovati
sam1, mt1 se poplasem povlaciti sami. vestina rukovodenja velikim
masama.
U nocnoj bori, dakle, obilato koristi signalne vatre i dobose u
. dnevnoj zastave i barjake kao sredstva kojima ces uticati na us/ i oci
svoje vojske.
Citava vojska moze izgubiti elan; vrhovni zapovednik moze izguiti
prisustvo duha.
Vojnicki elan najveci ujutru; oko podneva vec opada; uvece vojnik
jedino misli na povratak u logor.
Stoga vipreni ojskovoda izbegava vojsku kad elan veliki,
napada kad troma i sklona povratku. vestina izucavanja
morala.
Biti disciplinovan i spokojan cekati da kod neprijatelja zavlada nered
i metez - to vestina ocuvanja samopouzdanja.
Biti izu cilja kad neprijatelj jos daleko, mirno cekati dok se
neprijatelj napreze i batrga, iti sit dok neprijatelj gladuje - to vestina
ocuvanja snage.
Ne zaustavljati neprijatelja cije su zastave u savrsenom redu, ne
napadati vojsku kad u spokojnom i samopouzdanom stroju - to
vestina proucavanja okolnosti.
Vojni aksiom: ne napadati neprijatelja uzbrdo i ne suprostavljati mu
se kad krene nizbrdo.
Ne goni neprijatelja koji glumi bekstvo; ne napadaj srcane vojnike.
Ne hvataj se na neprijateljev mamac. Ne ometaj vojsku koja se vraca
kuci.
Kad opkolis neprijateljsku vojsku ostavi neki izlaz. Ne navaljuj
previse na obeznadenog neprijatelja.
Takva vestina ratovodstva.

ajati.
udi
 VIII SIUACIJE
SUN CU kaze: U ratu vojskovoda doija naredenja od vladara, okuplja
svoju vojsku i koncentrise svoje snage.
Kad si na nezgodnom zemljistu se ulogoriti. Kad se nades u
kraju gde se ukrsaju glavni putevi, povezi se sa saveznicima. Ne
zadrzavaj se na opasno izdvojenim polozajima. Ako si opkoljen
pribegni lukavstvu. Ako si u ocajnom polozaju boriti se moras.
Ima puteva kojima se sme ici vojski koje se smeju napadati,
gradova koji se ne smeju opsedati polozaja za koje se boriti
vladarskih naredaba koje se smeju poslusati.
Onaj vojskovoda koji potpuno upucen u prednosti raznih taktickih
situacija, zna kako se rukovodi vojskom.
Onaj vojskovoda koji u njih nije upucen, moze dobro poznavati prirodu
zemljista, ipak ne iti u stanju da to znanje prakticno iskori ti.
Tako izucavalac ratovodstva koji nije upucen u vestinu izmene svojih
planova radi prilagodavanja situaciji nece umeti da svoje ljudstvo
iskoristi na najbolji nacin, sve i da poznaje Pet Prednosti.
Otud su planovima mudrog vojskovode razmatranja prednostima
s1:lopljen skladnu celinu. _Ako smo tim nacinom umerili svoja
.,,
ocekivanJa u pogledu prednost1, mozemo uspeti u izvrsenju ustinskog
dela svojih planova.
S druge strane, ako smo usred teskoca uvek spremni da ugrabimo kakvu
prednost mozemo se izvuci iz nevolje.
Os_li neprijateljske glavare nanoseci im stetu; stavljaj ih na muke, ne
daJ 11 da se otkace od tebe; postavljaj im mamce i navodi ih da srljaju
onamo gde ti odgovara.
Vestina ratovanja uci nas da se ne uzdamo verovatnocu da se
neprij?telj ne pojavi nego u svoju pripravnost da ga docekamo ne
moguc.ot da napadne, nego to da smo svoje polozaje ucinili
neOSVOJIVIm.
op_asnih ma_na od kojih _vojskovoda moze patiti: (1) nemarnost,
koJa v?d1 proasti; (2). kukavcluk, koji vodi padanju u ropstvo (3)
plahov1_ost koJu mogu 1zazvat1 urede; (4) prejako osecanje casti koje
_ tlJivo na sraotu; (5) preelo staranje za ljudstvo, koje ga izlaze
o
_ Dok se takvih mesta klonimo neprijatelja treba da navedemo da im
bnz1 1 nemiru. pet ukorenJeruh poroka vojskovode koji su pogubni
ratovodstvu.
ad voja bude P?razena, njen voda uijen, uzrok tome svakako
nac1 medu ov1h pet opasnih mana. Valja nam dobro razmiisljati
nJima.
IX VOJSKA NA ARSU
SUN CU aze:
- . Sada dolazimo do ulogoravanja vojske i osmatranja
znaka nepnJatelJskog delanja. Brzo prelazi preko planina zadrzavaj se
izu dolina.
"'
Logoruj_ na uzvi icama. U itku ne idi uzbrdo. Toliko planinskom
ratovanJu.
Cim predes reku produzi dok ne ostavis daleko za sobom.
os ajacka voj ka prelazi reku nastupajuci prema tei, idi ka
d_a docekas vodi. Najbolje pustiti da prede reku onda
izvest1 napad.
Ako si rad ici docekuj osvajaca izu reke koju treba da prede.
U idri svoja P?vila_ iznad neprijatelja, licem prema suncu. Nemoj ploviti
uzvodno nepnJatelJu u su ret. Toliko ratovanju u blizini reke.
Kad prelazis slatine neka ti jedina briga bude da ih predes brzo bez
zastoja.
Ako si prinuden da se boris slatini, nastoj da budes u izini vode i
trave i da ti za ledima bude drvece. Toliko operacijama u slatinama.
Na suvom, ravnom zemljistu zauzmi pristupacan polozaj, s tim da ti
uzvisice budu zdesna i iza leda tako da opasnost bude spreda
bezbednost pozadi. Toliko operacijama u ravnici.
su cetiri korisna ogranka vojnih znanja koja su omogucila Zutom z
caru da pobedi cetiri razna vladara.
Sve vojske pretpostavljaju visije nizijama i suncana mesta tamnima.
Ako pazis svoje ljudstvo podizes logor tvrdom tlu, vojska
ti postedena svih bolesti, to vodi pobedi. "
31
Kad stigne do kakvog brda ili recne obale, zauzmi suncanu stranu, s ><
"'
tim da ti uzbrdica bude iza leda zdesna. Tako ces postupiti na dobrot <
svojih vojnika, istovremeno iskoristiti i prirodne prednosti zemljista. "
Kad le jakih kisa u planinama reka koju zelis preci nadode i
zapenusa, moras sacekati dok voda ne opadne. rajeve sa strmim
liticama izmedu kojih teku bujice sa dubokim prirodnim udolinama
stesnjenim mestima gustisima glibom i raspuklinama, treba sto brze
napustati i ne prilaziti im.
se prilizi dok smo im okrenuti licem, neprijatelju treba da budu iza
leda.
Ako u blizini tvog logora bude ilo kakvih brda jezeraca okruzenih
vodenim rastinjem ulegnuca ispunjenih trskom ili suma sa gustim
zbunjem moras ih pazljivo pretraziti jer to su mesta gde se n
kriju vojnici u zasedi ili podmukle uhode.
 .. miruJe , to znaci da se oslanja na prirodne Kad pocnu pristizati izaslanici sa ustima punim lepih reci, to znak
Kad . i
nepnJat1 u blizin
da neprijatelj zeli primirje.
prednosti svog poloz aJa. . . .
, to znac1 da Jedva ceka
Kad se drzi podalje, nastoji da izazove b1tku Ako neprijateljske trupe srdito marsuju gore-dole i dugo stoje nasuprot
da krenes na njega. nasima, niti zapodevaju bitku niti se udaljuju, moras biti veoma budan
da ti postavio i obazriv.
Ako mu logoriste na pristupacnom mestu, to znaci
mamac. Ako nase trupe nisu brojnije od neprijateljskih, to dovoljno i
telj priizava. predovoljno, jer znaci da ne moze iti neposrednog napada. Na nama
icanJe medu u ... drvecem pokazuje da se neprija
msk......., .. . prosto da okupimo sve raspolozive snage, pazljivo osmatramo
Pojava zastora usred guste trave znaci da nas nepnJa te
1 v zeli navest1 na
neprijatelja, i priavimo pojacanja.
sumnjicavost. Onaj ko ne misli unapred i potcenjuje protivnike, izvesno pasti u
Uzletanje ptica znak zasede. Poplasene zivotinje nagovestaj su da njihovo ropstvo.
pocinje nagli napad. Ako kaznjavas vojnike pre no sto ti postanu privrzeni, nece iti
Visok stub prasine najavljuje da se pribuju borne dv?olice;.. niza poslusni; ako nisu poslusni, i u stvari neupotrejivi. Ako ih ne
prase kOJI se sm
k k prasine odaJe nailazak pesade.
1ro . k kaznjavas kad su ti postali privrzeni, opet iti neupotrejivi.
u raznim pravcima pokazuje . da -ekolik grupa 1 u skup1JanJe Stoga s vojnicima treba u prvi mah postupati dobrostivo, ali drzati ih
drveta za gorivo. i prase koJI se krecu tamo-amo znak su da se u potcinjenosti gvozdenom disciplinom. siguran put ka pobedi.
vojska ulogoruje. Ako se tokom obuke redovno nastoji na izvrsavanju komandi, vojska
Ponizne reci i pojacane pripreme znace da se neJ?rijatelj sprema za iti itekako disciplinovana.
nastupanje. Zestok recnik i ustremljivanje koje delue kao napad znace Ako vojskovoda pokazuje poverenje u svoju vojsku, ali uvek isteruje
da neprijatelj odstupiti. svoja naredenja, korist iti obostrana.
Kad lake bome dvokolice izadu i zauzmu krilne polozaje, to znak
da se neprijatelj grupise pred itku.
irovni predlozi uz koje ne ide sporazum pod zakletvom, znak su
zavere.
Veliko komesanje znaci da naisao odsudni trenutak.
Kad vidis da deo neprijatelja nastupa, deo se povlaci, posredi
zamka.
Kad vojnici stoje oslonjeni na svoja koplja, znaj da su oslabeli od gladi.
Ako vodonose pocnu piti prvi, vojska pati od zedi.
Ako neprijatelj uocio kakvu prednost, ne trudi se da iskoristi,
vojnici su premoreni.
Ako se na nekom mestu skupljaju ptice, tamo nema ljudi. Nocni zagor
odaje nespokojstvo.
Ako logoru ima nemira, vojskovodin ugled nizak. Ako se zastave
i barjaci prenose temo-amo, posredi pobuna. Ako su oficiri srditi,
vojnici su umorni.
Kad vojska hrani svoje konje zoju i kolje svoju stoku za jelo, i kad
vojnici ne vesaju svoje lonce iznad logorskih vatri - sto pokazuje da se
nece vracati u satore - znaj da su reseni da se bore nasmrt.
Ako primetis da vojnici suskaju u grupicama i govore upola glasa, znaj
da medu njima vlada nezadovoljstvo.
Precesto nagradivanje znaci da su neprijatelju snage na izmaku; precesto
kaznjavanje odaje da se nasao na velikim mukama.
Poceti hvalisavo, potom se uplasiti neprijateljeve brojnosti znak
vrhunskog nedostatka pameti.
 ZEMLSE ?uznos_ti i kad borbeni poredak neuredan i prepusten slucaju, ishod
: kraJnJa dezorganizacija.
Kad zal?oed?J, ne moavsi da proceni jacinu neprijatelja, dopusti da
se I?anJa _d1 upus1 u borbu s vecom, ili slab odred baci protiv
mocno,. 1 kad propust1 da odabrane vojnike stavi u prvi red, ishod
mora b1t1: poraz.
: est pute:'a u poraz zapovednik koji se nalazi odgovornom
pri tupacno
SUN CU kaze: Razlikujemo sest vrsta zemljista: (1) polozaJu mora 1h s duznom paznjom primiti znanju.
t
s_ _
e (3) neodl uc o zemlji ste- ._(4) ske
zemljiste (2) sputavajuce zemlji 1?- Prirodni olik zjista najblji vojnikov saveznik; ali sposobnost da
visove ; (6) zemlJ1 ste veoma udalJe no od nepnJ atelJa.
prolaze (5) strme se r prot1vi:u upralJa s1lam pobede i pametno proracunaju
Zemljiste kojim strane mou slobo? o prolazi ti naiva sep rist1:-pac teskoce, opasnostl 1 razdalJine - to ono se poznaje veliki
s takv1m zemlJ1s tem, pretek ni nepra telJa .
nim. Kad imas posla VOJSkovoda.
zauzmi uzdignuta i suncana mesta i pazljiv o cuvaj pravac snabdevanja.
naj ko t_ s!vari P?znaJe, i to znanje primenjuje u borbl, taj svoje
Tada ces u ici imati dobre izglede. b1tke dob1Jat1. OnaJ ko 1h ne zna i ne primenjuje neminovno trpeti
Zemljiste koje lako napustiti, ali tesko povratiti, naziva se sputavaju poraze.
cim. S takvog polozaja, ako neprijatelj nepripravan, mozes krenuti Ako izvesno da borba doneti pobedu onda se moras boriti makar
u napad i poraziti ga ali ako neprijatelj pripravan da te doceka,
ti vdar i zab!anio ako borba nece doneti pobedu, onda se smes
ti ga ne pobedis osuden si na propast jer natrag ne mozes.
t1 makar t1 vladar i naredio.
Zemljiste na kome nijedna strana ne moze steci prednost ako ucini prvi
Vojs.kov?d -oji_ nstpa n zudeci za lavom, odstupa ne plaseci se
potez naziva se neodlucnim. Kad ti polozaj na takvom zemljistu
nemilost1, 1 1 Jedina g da stiti svoju zemlju i dobro sluzi svom
cak i ako ti neprijatelj postavi privlacan mamac, uputno ne nastupiti
vladaru - takav vojskovoda dragulj kraljevine.
nego povuci se, cime ces namamiti neprijatelja; onda kad naide deo
njegove vojske, mozes izvesti napad sa dobrim izgledima na uspeh . Smtraj svoj vojni_e svojom decom poci za tobom u najduje
dole; gledaJ na nJ1h kao na voje voljene sinove ostati uz tebe
Sto se tice uskih prolaza: ako ih mozes zauzeti prvi, cuvaj ih jakim
dok im glava na ramenu.
snagama i sacekaj da neprijatelj naide. Ako te on pretekao i zauzeo
prolaz, nemoj ici na njega ako prolaz cuvaju jake snage idi samo ako Meutim ako _ si popustljiv, ne umes delati tako da se tvoja vlast
su slabe. ? set1; s1 dob odusan, umes obezbediti da se tvoja naredenja
1zv_rs_aaJ? ak s1, uz to nesposoban da ugusis nered onda tvoji
Sto se tice strmih visova: nastoj da zauzmes uzdignuta i suncana mesta
v01 b1t1 nalik razmazenoj deci; nece ti iti ni od kakve koristi.
i tu sacekaj da se neprijatelj popne. Ako ih on zauzeo pre tebe
nemoj ga slediti nego se povuci kako i ga namamio da ih napusti. ko zn_mo .cta u nasi vojnici u stanju da izvrse napad znamo da

nepnJatelJ ppravan, onda smo presli samo pola puta do pobede.

Ako se nalazis veoma daleko od neprijatelja, snage su vam podjedna
ke onda nije lako izazvati itku ces se boriti na svoju stetu. znamo _ da neprijatelj nije pripravan, ali ne znamo da nasi vojnici

tih sest nacela vezanih za Zemlju. Zapovednik koji zauzima su u stanJu da 1zvrse napad, onda smo presli samo pola puta -do 35
pobede.
i odgovoran polozaj mora ih prouciti.
Ak? znamo da neprijatelj nije pripravan i da su nasi vojnici u stanju
Postoji sest vrsta nesreca kojima vojska izlozena, od kojih nijedna
da 1zvrse napad, ne znamo da zemljiste nepodesno za borbu onda
nije prirodna, nego sve poticu od mana za koje odgovoran zapoved
smo presli samo pola puta do pobede.
nik. su: (1) bekstvo; (2) neposlusnost; (3) rasulo; (4) slom; (5)
dezorganizacija; (6) poraz. toga iskusni vojnik, kad jednom krene nije ni u kakvom cudu; kad
Jednom pokupi ivak nije ni u kakvoj nedoumici.
su ostale okolnosti istovetne, kad se sudare dve vojske od kojih
Jedna deset puta brojnija ishod iti bekstvo druge. Otud i izreka: ako poznajes i neprijatelja i sebe, tvoja pobeda ne dolazi
u pitanje; ako poznajes i Zemlju i Nebo, tvoja pobeda moze iti
Kad su vojnici prejaki, njihovi oficiri preslabl, ishod neposlusnost.
potpuna.
Kad su oficiri prejaki, njihovi vojnici preslabl, ishod : rasulo.
Kad. su isi oficiri srdii i neposlusni i pri susretu s neprijateljem
/
ozloJederu, zamecu b1tku na svoju ruku pre no sto glavnokomandu
juci bude siguran da li u stanju da se bori ili ne, ishod : slom.
!(ad _ zapovednik slab i nema vlasti; kad njegova naredenja nisu jasna
1 prec1zna; kad se staresinama i vojnicirna ne odreduju utvrdene
 XI DEVET SITUACIJA
SUN CU kaze: Vestina ratovanja poznaje devet vrsta__zemljista: (1)
Jl , (2) Iako zemlJ'iste
rastumo zeml"xte (3) borbeno zemlJ1ste; (4) otvo-
.. .. e,. (7) tesk
' ; (6) ozb1lJno zemlJ1st
Jl , (5) raskr nicno zemlJ1ste
reno zeml"xte
zemljiste; (8) uklesteno zemljiste; (9) beznadezno zeml"s Jl te.
Kad se vojskovoda bori na svome tlu, to rasturno zemljiste.
Kad je prodro neprijateljsko tlo, ali ne duboko, to lak zemljiste.
Zemljiste koje, ako se zaposedne, daje veliku prednost, Jeste borbeno
zemljiJte.
Zemljiste kome _ strane imaju slobodu kretanja jeste otvoreno
zemljiJte.
Zemljiste koje predstavlja kljuc za tri okolne drzave,_ tako da ona ko
ga zaposeo gospodari preteznim delom carstva, Jeste raskrsmcno
zemljiJte.
Kad vojska prodrla u samo srce neprijatljske mlje i o_tavila u
pozadini izvestan broj utvrdenih gradova, to ozbil1no zemlJte.
!
Sumovite planine, grebenste stmine, ritovi__ mocvare - 1 svako
zemljiste koje tesko prec1 - to tesko zeml1iste.
Zemljiste do koga se stize kroz uzane klisure i s _koga m?zeo
povuci jedino vijugavim stazama, tako da malob?J nepnJatelJ moze
potuci nasu veliku jedinicu jeste uklesteno zeml1iste.
Zemljiste na kome nam neodlozna borba jedini spas od pogiije jeste
beznadefno zemljiJte.
Prema tome rasturnom zemljistu nemoj se boriti. Na lakom
zemljistu nem'oj se zaustavljati. Na borbenom zemljistu nemoj napadati.
Na otvorenom zemljistu nemoj nastojati da neprijatelju preprecis put.
Na raskrsnickom zemljistu, spoj se sa saveznicima.
Na ozbiljnom zemljistu, prikupljaj ratni plen.
Na uklestenom zemljistu pribegavaj lukavstvu. Na beznadnom zemlji
stu, bori se.
Oni koje su u staro vreme zvali iskusnim vojskovodama znali su ka
uterati klin izmedu neprijateljskog fronta i pozadine; kako sprec1t1
sadejstvo izmedu vecih i manjih neprijateljskih jedinica; kako onemogu
citi dobrim trupama da izbave lose, oficirima da priberu svoje ljudstvo.
Kad su neprijateljski vojnici ili rastureni, oni su ih sprecavali da se
okupe; cak i kad su neprijateljske snage bile na okupu, uspevali su da
medu njih unesu nered.
Kad im islo u korist da nastupaju, nastupali su; kad nije, stajali su
u mestu.
Na pitanje kako izaci na kraj sa mnogobrojnim neprijateljem koji, u
urednom stroju, tek sto nije krenuo u napad, odgovorio bih: ,,Pocni
tako sto ces prigraiti nesto do cega mu veoma stalo; tada iti
podlozan tvojoj volji."
Brzina srz ratovanja; okoristi se neprijateljevom nepripravnoscu,
kreci se neocekivanim pravcima i napadaj nebranjene tacke.
Osvajacka vojska mora se pridrzavati sledecih nacela: sto dulje prodres
na neprijateljsko tlo, to veca iti solidamost tvojih trupa, te
neprijatelj nece nadjacati.
U plodnim krajevima preduzimaj prepade kako i vojsku snabdeo
hranom.
Brizljivo se obavestavaj stanju svojih vojnika, i nemoj ih preoptereci
vati. Koncentriii energiju i cuvaj snagu. Drzi vojsku stalno u pokretu
i srnisljaj nedokucive planove.
Gurni svoje vojnike na polozaje odakle se ne moze uteci, radije
poginuti no bezati. I staresine i vojnici dace sve od sebe.
Kad se nadu u beznadeznoj situaciji, vojnici gube osecanje straha. Ako
im nema izlaza, stajace cvrsto na svojim mestima. Ako se nalaze u srcu
neprijateljske zemlje, uspostavice cvrstu liniju fronta. Ako im nema
druge, borice se zestoko.
Tako stalno iti na oprezu, i cekajuci da ih okupis; izvrsice tvoju
volju cekajuci da zatrazis; i ti vemi i bez tvojih zabrana; i
pouzdani i bez tvojih naredenja.
Zabrani vracanje i razij praznoverne sumnje. Tada se, dok ti glava
na ramenima, ne moras bojati nikakve pogielji.
Ako nasi vojnici nisu pretovareni novcem, to nije otud sto se gade
bogatstva; ako im zivot nije predug, to nije otud sto su neskloni
dugovecnosti.
Na dan kad ih povedes u itku, tvoji vojnici mozda plakati; ko sedi,
okvasice odecu ko lezi, suze mu teci niz obraze. No kad ih jednom
dovedes u tezak polozaj, pokazace hrabrost dostojnu Cua i Kueija.
Vest se takticar moze uporediti sa Suaj-janom. Suaj-jan zrnija koja
oitava na planinama Cang. Ako udaris gla, osin1:1ce te rep;
ako udaris repu, osinuce te glavom; ako udans sred1,
osinuce te i glavom i repom.
Na pitanje moze li se vojska navesti da postupa kao Saj:-jan, od?vo?
ih: da. Jer stanovnici drzave Vu i stanovnici drzave 1 Jesu nepnJatelJ1,
no ipak, kad prelaze reku u istom camcu ih uhvati oluja, priskocie
v
jedni drugime u pomoc isto onako kao sto leva ruka pomaze desnoJ.
Stoga nije dovoljno uzdati se u sapinjanje konja i zakopavanje tockova
dvokolica u zemlju.
Nacelo kome treba rukovoditi vojskom jeste: odrediti meru hrabrosti
koju svi moraju dostici.
Kako se posluziti i jakim i slabim tackama - to pitanje koje vezano
za pravilno koriscenje zemljista.
 Tako iskusni komandant vodi svoju vojsku isto onako kako i vodio i
jednog jedinog coveka: milom ili silom za ruku. . .
Komandantova duznost da bude cutljiv i time obezbed1 taJnost; da
bude cestiti i pravican, i time od rzava red.
mora umeti da zbuni svoje staresine i vojnike lnim izvestajima i
predstavama te da ih tako drzi u potpunom neznanJu... .
Menjajuci od redbe i prekrajajciplanove,_ on n nepn}atelJ_u da dod
do tacnih podataka. Premesta1uc1 logor . IcJ:ecuc1 se obilazrum p ravci
ma onemogucuje neprijatelju da predv1d1 nJegove namere.
u odsudnom trenutku, vojskovoda dela kao covek koji se ? vis_oko
odgumuo lestvice. odvodi vojsku duboko u nepnJatelJsku
terito riju tek onda otvara karte.
On pali mostove za sobom i razblja svoje kuhnjko posude kao pastir
koji tera ovce, tera svoje vojnike tamo-amo, 1 k ne zna kuda se on
uputio.
Okupiti svoju vojsku i dovesti u opasnost - to moze se reci
voj kovodina duznost.
Razne me re zavisne od pobrojanih devet vrsta zemljista, svrsishodnost
ofanzivne i defanzivne taktike, i osnovni zakoni ljudske prirode - to
su stvari koje se svakako moraju proucavati.
Kad se osvaja neprijateljska te ritorija opste nacelo glasi: dubok prodor
dovodi do zbljanja plitak prodo r dovodi do rasturanja.
Kad svoju zemlju ostavis za obom i povedes vojsku pro s_usedne
na vao si se na kriticnom zemljistu. Kad se moze komuruc1rat1 na sve
cetiri t rane zemljiste raskrsnicno.
Kad duboko prodres u neku zemlju to ozbiljno zemljiste. Kad
prodres samo malo to lako zemljiste.
> Kad su iza tebe neprijateljska utvrdenja ispred tebe uski p rolazi, to
uklesteno zemljiste. Kad se nema kuda izbeci to beznadno
zemljiste.
Stoga ih na rasturnom zemljistu nadahnuo svoje vojnike duhom
jedinstvenog cilja. Na lakom zemljistu postarao bih se za cvrste veze
izmedu vih delova moje vojske.
Na bo rbenom zemljistu, pozurivao ih zacelje.
otvo renom zemljistu budnim bih okom pazio na svoju odbr anu. Na
raskrsnicnom zemljistu ucv rstio bih odnose sa saveznicima.
Na ozbiljnom zemljistu nastojao bih da obezbedim redovan dotur
zaliha. Na teskom zemljistu probljao bih se putem sto dalje mogu.
Na uklestenom zemljistu p resekao bih svaku odstupnicu. Na beznadnom
zemljistu objavio bih vojnicima da nemaju nikakvih izgleda za spas. Jer
ojnik raspolozen da pruzi snazan otpor kad opkoljen da se
ze toko bori kad mu nema izlaza i da smesta izvrsava naredenje kad
zapao u t.
mozemo sklapati sa ez sa susednim knezevima sve dok se
upoznamo s njihovim name rama. Necemo iti sposobni da povedemo
vojsku na ma rs ako nismo dob ro upoznali zemljiste - planine i sume,
provalije i visove, ritove i mocvare. Necemo iti u stanju da iskoristimo
pri rodne prednosti te rena ako se ne posluzimo lokalnim vodicima.
Ratobornom vlada ru ne prilici nepoznavanje sledecih cetiri-pet nacela.
Kad ratobomi vladar napadne mocnu drzavu, njegove se zapovednicke
sposobnosti pokazuju u sprecavanju sabl ranja neprijateljskih snaga. On
ute ruje st rah u kosti svojim protivnicima njihovi saveznici ivaju
spreceni da se ud ruze protiv njega.
Stoga ne trudi da klapa savez sa svim i svakim i ne moc drugih
drzava. On provodi voje sopstvene potajne name re, drzeci svoje
protivnike u st rahu. Otud u stanju da osvaja njihove gradove i rusi
njihove kraljevine.
Dodeljuj nagrade bez obzira na pravila izdaj naredenja bez obzi ra na
ranije odredbe ces moci rukovoditi citavom vojskom.
Stavi voje vojnike pred svrsen cin; nikad im ne otk rivaj svoje name re.
Kad su izgledi dob ri, reci im ali kad su losi, cuti.
Dovedi voju voj ku u m rtnu opasnost preziveti; baci u
beznadezno stanje se bezbedno izvuci.
Je r vojska spo obna da zada pobedonosni udarac upravo onda kad
se nasla u nevolji.
Uspeh u ratu postize se brizljivim prilagodavanjem neprijateljskom cilju.
Ako se ist rajno drzimo neprijatelj kog boka na kraju cemo uspeti da
ubljemo glavnokomandujuceg. zove: sposobnost da se cilj
postigne cistom prevejanoscu.
Onog dana kad preuzmes zapovedni tvo, prep reci granicne prelaze
unisti zvanicne evidencije i zaustavi sve izaslanike.
Budi strog u vecnici, da i mogao upravljati ituacijom.
Ako neprijatelj ostavi neka v rata otvo rena moras uleteti.
P redup redi protivnika time sto ces prig rablti nesto do cega mu
na rocito stalo i lukavo udesi vreme njegovog dolaska na bojiste.
Hodaj stazom koju su utabala pravila i prilagodavaj neprijatelju sve
dok ne budes mogao povesti odlucujucu itku.
Spocetka dakle, pokazuj devicansku me rnost sve dok ti neprijat
pruzi zgodnu p riliku - tada budi brz kao zec u trku mu b1t1
kasno da ti suprot tavi.
 NAPAD VATROM Ako ti koristi da napredujes, napreduj; ako ne, ostani gde si.
Srdzba moze vremenom prometnuti u radost; brigu moze smeniti
zadovolJstvo.
Ali unistenom kraljevstvu nema ozivljenja, ni mrtvacima uskrsnuce.
Stoga prosveceni vladar smotren, dobar zapovednik obazriv. Tako
se zemlji cuva mir, vojnicima zivot.
SUN CU kaze: Postoji pet nacina da se izvrsi napad vatrom. Prvi :
spaliti vojnike u njihovom logoru; dgi: spiti im amirce; treci:
spaliti komoru; cetvrti: spaliti arsenale 1 magacme; pet1: bac1t1 vatru
neprijatelja.
Da blsmo izveli napad vatrom, moramo imati odgovarajuca sredstva
pri ruci; materijal za paljenje vatre mora uvek iti u pripravnosti.
Postoji pogodno godisnje doba za napad vatrom, i posebni dani za
izazivanje pozara.
Pravo doba jeste ono kad vreme veoma suvo; posebni su dani oni
kad mesec u sazvezdu Sita, Zida, rila ili rsta, jer to su dani kad
se dize vetar.
Kad napadas vatrom, moras iti spreman na pet mogucnih situacija:
(1) Kad u neprijateljskom logoru plane vatra, smesta napadni spolja.
(2) Ako vatra plane, neprijateljska vojska ostane mima, primiri
se i nemoj napadati.
(3) Kad se vatra najzesce rasplamsa kreni u napad ako uputno; ako
nije, ostani gde si.
(4) Ako izvodljivo napasti vatrom spolja, nemoj cekati da plane
unutra, nego izvrsi napad u pogodnom trenutku.
(5) Kad zapalis vatru, budi sa strane odak.le vetar duva. Ne napadaj
uz vetar.
Dnevni vetar dugo duva, ali nocni povetarac brzo zamire.
U svakoj se vojsci mora poznavati ovih pet situacija; izracunavati
kretanje zvezda i paziti odgovarajuce dane.
Otuda oni koji se u napadu pomazu vatrom pokazuju inteligenciju; oni
koji se u napadu pomazu vodom, sticu dopunsku snagu.
Vodom se neprijatelj moze zaustaviti, ali se mogu i unistiti sve
njegove zalihe i oprema.
Tuzna sudblna onoga ko nastoji da itke doblja i u napadima uspeva,
ne gaji duh preduzimljivosti, jer ishod : izgujeno vreme i opste
zaostajanje.
Otud i izreka: Prosveceni vladar planira na vreme, dobar zapovednik
gaji svoju snalazljivost.
Ne nareduj pokret ukoliko ne vidis kakvu prednost; ne uposljavaj svoje
trupe ukoliko nemas sta da dobljes; ne bori se ukoliko polozaj nije
kritican.
Nijedan vladar ne i trebalo da salje trupe na bojista iz cistog hira;
nijedan zapovednik ne i trebalo da zamece itku iz ciste sujete.
 XIII UPOTREBA SPIJUNA ez utncane pronicji?sti, moze se iti siguran u istinitost njihovih
1zvestaJa. Bud1 proruclJ1v! i upotrejavaj spijune u svakoj prilici.
Ako_ spijun prvreme?o tkrije kakvu vest, moras ga poguiti zajedno
s m kome tu taJnu 1zrekao.
Svjeno da li cilj poraziti vojsku, ili zauzeti grad, ili smaknuti
d, uvek treba najpre doznati imena pratilaca, adutanata,
!
SUN CU kaze : Skupiti vojsku od sto hilja?a ljudi P?vesti dalek
vratara i strazara odgovarajuceg zapovednika. Nasim se spijunima mora
staviti u zadatak da ustanove to.
pohod - to narodu namece velika_ lisavanJa,. drza1 kupne 12:?tke. Neprijateljske spiju ne koji su dosli da uhode nas moramo otkriti
D nevni troskovi iznece hiljadu unc1 srebra. 1 nm1ra _1 u zeJI 1 vn potkupii pomocu mita da sluze nama, skloniti i udobno smestiti. Tako
nje ; vojnici drumovima padati u nesvest od
1scrplJ enost1. D_obnh
postati preobraceni spiju ni i stajati nam na raspolaganju.
sedamsto hiljada porodica i ometeno u svakodnevm poslov1ma. Upravo preko podataka doijenih od preobracenih spijun a, u stanju
Neprijateljske vojske mogu se pripremati godinaa tezei pobedi koa smo da steknemo i uposlimo mesne i unutrasnje spijune .
se resava u jednom danu. Kad vec tako stoJe s . vrhunac
nerazumnosti ostati neobavesten prilikama kod neprat
elJa samo zato lsto tako, zahvaljujuci njihovim podacima mozemo odaslati prezaljene
da se ne i potrosilo stotinu unci srebra na pocasti i isplate. spijune da neprijatelju od nesu lazne vesti.
tako radi nije vojskovoda nije od koristi svom vladaru nije Najzad, upravo se uz pomoc njihovih podataka mozemo posluziti
gospodar pobede. prezivelim spijunima u tacno odrede nim prilikama.
Prema tome, sto mudrom vladaru i dobrom vojskovodi omogucuje Cilj i svrha svih vidova spiju naze jeste stica nje znanja neprijatelju;
da udare i pobede i da postignu sto oicnom coveku nedostizno to se zn anje moze pre svega doiti od preobracenih spijuna. Stoga
jeste predvidanje. od sustinske vaznosti da se sa preobracenim spijunima postupa kraj nje
to predvidanje ne proizlazi i raspoloz:j; ne ze se njega d?ci sirokogrudo.
induktivnim putem na osnovu 1skustva t1 izvod1 ilo koJim dedukt1v- U staro vreme, uspon dinastije Jin i delo I Cija, koji prethodno
nim proracunom. sluzio din astiju Hsia. Isto tako, uspon dinastije Cu i delo Li ,
Podaci neprijateljskom rasporedu mogu se doiti jedino od drugih koji ra nije sluzio dinastiji Jin.
ljudi. Stoga samo prosveceni vladar i mudri zapovednik odreduju najpamet
Otud i upotreba spijuna, kojih ima pet vrsta: (1) mesni spijuni; (2) je glave u vojsci za poslove spijunaze, i time postizu velike uspehe.
unutrasnji spijuni (3) preobracen i spijuni; (4) prezaljeni spiju ni (5) Spiju ni su n ajvazniji element u ratu, jer od njih zavisi sposobnost vojske
preziveli spijuni. da se krece. z
> Kad svih pet vrsta uhoda na delu, niko ne moze otkriti nas tajni w
>
sistem. se zove "boza nsko povlacenje konaca' i predstavlja najdra
goceniju vladarevu sposobnost.

42 Imati mesne spijune znaci koristiti usluge mesnog stanovnistva.
>
<
r:r:
.
Imati unutrasnje spijune znaci zavrbovati neprijateljske zvanicnike.
lmati preobracene spijune znaci uhvatiti neprijateljske spijune i koristiti
ih za nase potrebe.
Imati prezaljene spijune z naci raditi neke stvari otvoreno obmane radi,
omoguciti nasim spijunima da za njih saznaju i njima obaveste
ne prijatelja.

Najzad, preziveli spijuni jesu oni koji donose izvestaje iz ne prijateljskog

logora.
Stoga ni s kim u citavoj vojsci ne treba odrzavati pris nije odn ose nego
sa spijunima. Nikoga ne treba oilnije nagradivati nego spijune. Ni u
kojoj drugoj delatnosti ne treba cuvati vecu tajnost. Spijuni se ne mogu
dobro koristiti bez izvesne urodene mudrosti.
Njima se ne moze upravljati na pravi naci n bez agonaklon osti i
otvorenosti.
 FLAVIJE VEGECIJE RENAT

RASPRAVA RATNOJ
VESTINI
Naslov dela u originalu latioskom
Flavius Vegetius Renatus
I REI MILIARIS PREDGOVOR PRVOJ NJIZI
Imperatoru Valentinijanu 11
Naslov dela francuskom
Vegece
RI DE L'ART ILIAlRE

STARI i da pisci nude svojim vladarima plodove svojih studija

u lepoj knjizevnosti, ubedeni da se nijedno delo ne moze objaviti na
dolican nacin ako nije pod imperatorovim pokroviteljstvom, i da
vladarevo znanje mora iti svestranije i najznacajnije, jer uticaj njegovog
znanja veoma zivo osecaju svi njegovi podanici. Imamo mnogo primera
da su Avgust i njegovi slavni naslednici povoljno primali podnesene im
radove. lagodareci ovom ohrabrenju od strane vladara, nauke su
cvetale. Tvoja visoka agonaklonost prema ovakvim ogledima navela
da i sam podem tim tragom i istovremeno, da gotovo zaboravim
svoju nesposobnost u poredenju sa starovremskim spisateljima. Medu
tim izvlacim i jednu prednost iz prirode ovog dela: ono ne zahteva
elegantno izrazavanje niti pak izuzetan talenat vec samo veliku paznju
i vernost u prikupljanju i objasnjavanju - za potrebe javnosti - uputstava
i opaski nasih starih vojnih istoricara ili onih koji su pisali izricito
vojnim stvarima.
Namera mi u ovoj raspravi da kakvim-takvim redom izlozim osobene
i i tradicije starovremaca u izboru i disciplinovanju novoregruto
vanih vojnika. Nudim i ovo delo ne iz oholog verovanja da nisi upoznat
sa svime sto u njemu izneseno no da i mogao videti da su se onih
istih zdravih odredaba i propi koje si u svojoj mudrosti ustanovio za
recu Imperije zvanicno drzali i njeni sarni osnivaci i da i mogao u
ovom sazetom tekstu lako naci sve sto najpotrebnije znati tom
toliko potrebnom i znacajnom predmetu.
 KNJIGA 1
Odir i obuka regruta
DISCIPLINA RILJANA UZROK NJHO VELICINE. ?
u ratu ne zavisi u potpunosti od bro1n?stJ. 1 puke _ hrbr?st1;
obezbeduju samo vestina i disciplina. V1do s Jar1 osvoJ1
svet zahvaljujuci nicem drugom do neprekidI?-OJ VOJOJ obt1:c1, str<?gOJ
disciplini u logorima, i neumornom egovanJu drph rtnih vest
Da nije ilo toga, kakve i izglede 111:1aie _malobroJne nmske arnuJ
protiv mnogobrojnih Gala? Ili: s kakvun_b1 se,.,uspeom, onako m
rastom, suprotstavili gorostasnim Germ_ai:iun? Spa_nc1 su_ nas 1:1admas1-
vali ne samo brojnosti, nego fiz1ck?J snaz1. Afnkc1ma smo
uvek ili inferiorni bogatstvu 1 nedorasli u obmanama 1 l_uavsn:u.
Grci su, pak, nesumnjivo bili daleko ispred nas u umetnost1 1 razm
oastima znanja.
No svim tim prednostia Rimljani su suprostav n_eoinu bri.
odiru i obuci regruta. Savrseno su dobro znalI koliko vazno ocelic1t1
ih svakodnevnim uvezbavanjem i obuciti ih svakom manevru koji se
moze izvesti na frontu i u bori. Nisu bili nista manje strogi u
kaznjavanju neradnika i lenjivaca. Vojnik utoliko hrabriji ukoliko
vise poznaje svoj zanat, trazi _piku d vrsi samo _ ver_uje da menske prakse, najbolji uzrast u kome mladice treba regrutovati jeste
savrseno naucio. Sacica voJka nav1klih na rat post1c1 / Sigurnu
pobedu, dok, s druge strane, mnogoljudne armije sastavljene od
neobucenih i nedisciplinovanih vojnika nisu nista drugo no gomile ljudi
odvucenih klanicu.
ODBIR REGRUTA. Da ismo se nasom temom pozabavili koliko-to
liko metodicno, najpre ispitati kojim provincijama ili nacijama
treba dati prednost pri popunjavanju vojske regrutima. Izvesno da
svaka zemlja rada i hrabre i plasljive; ali isto tako izvesno da su neke
nacije prirodi ratobornije od drugih, i da hrabrost, kao i telesno
zdravlje, umnogome zavisi od klimatskih uticaja. Sto se toga tice,
navescemo misljenje najkompetentnijih sudija. Svi narodi suncanog
podneja, kazu oni, koji su izlozeni velikoj toploti, imaju vise zivosti
i instinkta, manje krvi. Zbog svoje malokrvne strukture oni nemaju
hrabrosti i smelosti za borbu iziza, jer se rana. Naprotiv, severni
narodi, udaljeni od suncane toplote, istina manje su oprezni, ali umesto
toga njihova snazna konstitucija cini ih osoito pogodnim za rat. Dakle,
regrute treba irati iz umerenog podnelja, tamo gde preobilnost zivota
cini da se prkosi ranama i smrti, u punoj meri vlada i duh mudrosti,
koji nalaze potcinjenost u logoru i upravlja drzanjem na bojistu i u
savetima.
DA LI SU BOUI REGRUI SA SELA ILI IZ GRADA. Dalje
ispitati da li se najbolji i najsposobniji vojnici mogu naci u gradu ili
selu. Pretpostavljam da niko nece sporiti da su seljaci najsposobniji da
nose oruzje, jer su od detinjstva izlozeni svakovrsnim vremenskim
prilikama i nauceni najteze radove. U stanju su da podnesu i najvece
1
1
zege, znaju za kupatilo tude su im i druge zivotne udobnosti.
Priprosti su zadovoljni malim, naviknuti na svakovrsne teske poslove
donekle su pripremljeni i za vojni zivot svojim neprekidnim seljackim
poslovima, pri cemu rade asovom, kopaju jarke i nose tovare.
U slucaju potrebe, medutim, moraju se regrutovati i gradani. ljude
valja odmah regrutovanju nauciti da se ukopavaju, da marsiraju u
stroju, da nose teske tovare i da podnose sunce i prasinu. Treba im
davati prosta i umerena sledovanja treba ih privici na to da spavaju
nekad pod vedrim nebom, nekad pod satorom. Potom ih treba obuciti
da rukuju oruzjem. Ako se planira kakva duza ekspedicija, treba da
logoruju sto moguce dalje od gradskih iskusenja. Ove mere predo
stroznosti priprernice ih za sluzbu kako telesno tako i duhovno.
Dobro znam da su u pocetku stvaranja Republike Rimljani uvek
formirali vojsku u samom gradu ali to ilo u vreme kad nije ilo
nikakvih zadovoljstava, nikakve raskosi te ih nije imalo sta oslaiti.
Tada im Tiar i jedino kupatilo i u njemu su se osvezavali
plivanjem posle egzercira i umora na terenu. U to doba jedan te isti
covek i i vojnik i seljak - ali seljak koji , kad zatreba, odlagao
orude i pripasivao mac. Istinitost ove tvrdnje pokazuje i primer Kvintija
Cincinata, koji isao za plugom kad su dosli da mu ponude da bude
diktator. Glavninu nasih snaga, dakle treba regrutovati selu. Jer
izvesno ovo: sto covek manje poznaje zivotne slasti, to manje razloga
ima da se boji smrti.
NAJOLJI UZRAST ZA REGRUE. Ako se drzati starovre
pocetak puberteta. Tada se svaka poduka brze upija i trajnije urezuje
u svest. Pored toga neophodne vojne veze kao sto su trcanje i skakanje
moraju se savladati pre sto starost ukruti udove. Jer upravo
aktivnost, poboljsana redovnim uvezbavanjem formira korisnog i
dobrog vojnika. Nekada kaze Salust rimska mladez cim i stasala
za oruzje, prolazila u logorima najstrozu vojnu i radnu oJUu. Jer
svakako bolje da vojnik, savrseno disciplinovan, ugledaJuCI se
druge zali sto jos nije dostigao pravi uzrat ratovanje, nego da s:
prestravi kad ga dostigne. Uz to, potreo 1 dosta vrea da___auc1
sta treba raznim rodovima sluzbe. N1Je laka stvar obuc1t1 konJ1ckog
ili pesadijskog strelca, ili izvestiti legionara u komplet11:om egzercru,
nauciti ga da ne napusta svoje mesto, da odrzava ravnanJe .? prvilno
nisani i nazno izbacuje projektile, da kopa rovove, da pode palisd,
da rukuje stitom odija neprijateljske udarce i spretn . yoJmk
koji se tako usavrsio u svom zanatu ne samo da se nece ustezat1 nego
jedva cekati priliku da se istakne.
RAST. Vidimo da su starovremci veoma voleli da u vojsku uzirnaju
najvise Ijude koje su mogli naci posto normativ_ kriu k?njicu i
pesadiju prvih legionarskih kohorti i sst stoa 111 u_ naJI.anJu_ ruku
pet stopa i deset palaca. Ti su se ahtev1 mogli lko 1spnJat1 "'u to
doba kad vojnicki poziv i tol1ko popularan 1 kad J?s. mJe usl? u
modu da cvet rimske mladezi ide u drzavnu sluzbu. U nuzd1 medutun,
treba vise gledati na snagu nego na rast. potvruje i autoritet _kao
to Homer, koji veli da idej svoj niski stas obilato nadoknad1vao
elanom i hrabroscu.

ZNACI POZEUNIH OSOBINA. Nadgle_dnici e_gutova
njihov crte lic , _ 1 _ 1 1zgl
s posebnom paznjom ispituju
t c n sud i od rat1 koJl 1rn aJu naJv1se 1z_gle?a d a
bi mogli doneti a a a vaza n i ukinula opsta opusteno t proistekla iz dugotrajnog mira.
. uver ava d a kod lJud1 kao
se ka zu kao dobri voJ'nici. Jer 1 kus.tvo
ukazu ? I ove
v
..
i kod konja i pasa , postoje izve zn ac1 koJI . nije naucio. Stoga narn preo taje sarno jedan nacin da povratimo
. .,
kvalitete. Stoga i mlad vojnik trebalo da 1m. z1vahne 01 d gl
d u grudi siroke, r men m1s1c ava p r t1 dugi }uk
drzi pravo a s a a
nazne truk vitak telo pravilno oikovano, noge 1 topala zil
pre negoli rnesnati. Kad regrutu pronadem<: se te zna nesto 1z1
ra t mozemo i zanemariti posto mnogo vazne da voJk bude Jak
nego vi ok.
ZANATSA PODOBNOST. Pri izboru regruta treba obratiti p aznju
njihov zanat. R are, :zivinare posla ticare tkace i, _ upse uzev .
cija zanimanja vise odgovaraju zenarn. rn1 lJenJu ?
trebalo niposto primati u vojsku. Na uprot , s akako tr a pmt
kovace, drvodelje mesare i lovce. Od paz1vog bra_ VOJka__ zav1s1
dobrostanje Republike sama rz Rim ke 1:1r1 1 nJene mo1 tako
neodvojivo povezana s tim momentm da :. preva hodno vazo
poveravati ga ilo kome amo _ CIJU ver?o t mozem
uzdati. Sertorijevu brizljivo t u toJ olastl trov_emc1 . . rna!_rali
jednom od njegovib naji taknutijih vojnih kvalifikac1Ja. V01 koJirna
poverava odbrana Imperije i u ciji_rn rua a ratna rec a trebalo
i, mogucnosti, da poticu iz ugledh porod1ca 1 da ?ud preko_rno
vaspitani. Nazori koji se od takvih ljudi mogu ocekivat1 presud su
za formiranje dobrih vojnika. Osecaj casti koji ga precava da se lose
ponasa i da bezi napravice od njega pobednika.
Kakvu kori st mozemo ocekivati od coveka koji prirodi kukavica ,
ma koliko i disciplinovan i ma u koliko karnpanja ucestvovao? Vojska
forrnirana bez potrebne paznje izbor regruta nikad do ad nije
poboljsala vremenom, pogubno isku tvo uverilo na da u_ tm
izvor svih nasih nesrec a. Ovoliko rnnostvo poraz a rnoze 1 at1
sa mo dejstvu dugotr ajnog rnira zbog koga smo postali nehatni i
nebrizljivi u odblru regruta; klono ti tako jako izrazenoj kod vish
slojeva da se drz avna sluzb a pretpos tavi vojnoj; i ramnom ponasa Ju
nadglednika koji, vodeni licnim interesim a ili gldajui kr?z pr :
prihvataju mnogo ljudi koje im vom nahodenJu_ alJu 01 v a
imanj a cija to obavez a i primaju u vojsku lJude koJe am1
njihovi gospodari nece za sluge. Iz ovog proizlazi da i zadatke ovakvog
znacaja valj alo poveravati jedino za luznim i cestitim ljudima.
VOJNICI BELEG. Medutirn, regrut i trebalo da dobije beleg 1)
cim bude prirnljen u vojsku. Prvo treba proveriti li oban za
sluzbu, li dovoljno agil an i snaz an, li u s tanju da n auci voju
duznost, i ima li dovoljno vojnicke hrabrosti. Jer mnogi , rn a koliko
naizgled obec avali posle provere pokazu itekako nespo obnim a. Takve
treba oditi i zarneniti boljirna jer pobedu dono i brojnost nego
hrabrost.
1> beleg utiskjvao vojnicima nadlanice, u ijanjm gvozdem iti kakvim drugim
nacinom (tetoviranjem), i i neizbri iv. (Prim. ur.)
nja treb a da
obavljenom ispitu, vojnicima treba utisnuti vojnicki beleg i obuciti
ud_ova, kako
ih oruzju putem redovne i svakodnevne vezbe. Medutirn ovaj sustinski
Ne mozerno danas traziti od coveka da uci druge onome sto ni sam
a vu
starin ke oblcaje: koristiti knjigarna i sa vetovati sa starim istoric ari
_ rna. No oni nam tu mogu malo pomoci, jer govore samo ratnim
poduhv atirna i dogadajima obracaju paznju predmet ovog naseg
istrazivanja, koji matraju opstepoznatim. Tacno da su Lakedernonci,
Atinjani i tali Grci napi ali vise knjiga tome sto naziva taktika,
ali sto z a na vazno da aznamo to vojna ve tina rimskog
naroda, koji iz vojih u kih gr anica prosirio voje car tvo do zemalj a
gde unce rada koro do na kraj veta. Zbog toga, posto am proucio
razne pi i a m prinuden da u ovoj knjizici verno reprodukujem
,, Raspravu ratu" od K atona Cenzora, dela Kornelij a Celzu , Fron
tina , Paternusa , ve tog tumac a vojnog zakona mudra pr avila Avgusta
Trajana i Adrijana . Ne prirnam nikakvu odgovornost vec od
ovde pornenutih licno ti uzirn arn njihove razbacane pouke cije
fragmente amo dove ti u klad.
N U (VOJNICI KO RAK, T RCANJE S
N). Prvo to vojnici mor aju nauciti te vojnicki korak, koji se
tize amo talnirn uvezavanjem brzog i grupnog marsiranj a. Isto
tako, nista nije vaznije - kako mar u tako i u boju - od odrz avanj a
sa vrsenog ravnanja u troju. Jer trupe koje marsiraju nepor avnato i
neuredno uvek velikoj opasno ti od poraza. Trebalo bi da oblcnim
vojnickirn (marsev kirn) korakom predu dvade et milja za pet letnjih
sati, punirn korakorn dvade et cetiri milje. Ako krecu brze od
ovog, onda vi marsiraju nego trce, se fiksni tempo moze
propi ati.
z
No mladi r gruti treba narocito da uvezbavaju trcanje, kako i ili u
tanju da neprijatelja napadaju energicnije da brze zauzimaju kakav i
pogodniji poloz aj i prec avaju neprijatelja u takvoj nameri, da hitrije
krecu izvidnicu i vracaju nje i da prilikorn gonjenja lak ustizu
neprijatelj a. 51
Takode veoma vazno da uvezbaju kakanje kako i mogli bez
teskoca prelaziti jendeke i nezgodne uzdignute prepreke. U borbenim
i
<
dej tvima pokazuje se jos jedna velika prakticna kori t od tih vezi:
trceci i kacuci, vojnik koji na tupa s kopljem ruci za enjuje oci svog
protivnika za tra uje ga i zadaje mu mrtonosni udarac pre no to ovaj
tigne da pripremi za odbranu. Opi ujuci vanrednu ve tinu Pompeja
Velikog u tirn tvarim a , Salu t kaze da u skakanju i takmac
najagilnijirna, u trcanju najbrzima i u nazi najrobu tnijima. Nikad
"'
ne i mogao u pe no uprot taviti Sertoriju da nije i i voje
vojnike pripremio za borbu redovnim uvezbavanjern ovih vestina.
PLIV ANJE. Svaki mlad vojnik bez izuzetka, mora letnjim me ecim a
proci kroz obuku plivanj a, jer poneki put nema mogucno ti da preko
reke prede mo torn, te i gonioci pr_ogonjeni moraju_ p_l!vati. Pole
naglog topljenja nega ili posle nagl1h k1 reke to IZLiJu; u takv
prilikama od neznanj a pliv anja preti i ta onolika nost kao 1
 od neprijatelja. Stoga su stari Rimljani, savrseni svim o_astima Od Katona potice opaska da se propusti u svakodnevnim poslovima
vojnog umeca zah_valjujuci epreki om z raova 1 opaost1 oda _ mogu ispraviti ali da sasvim drugacije ratu, gde su greske pogubne
brali Marsovo polJe kao naJpogodnIJe z veza?Je zog bzme !,tra,
kome mladez mogla sa sebe sprat zn<;>J 1 prasu, 1_ ?svez1t1 se i nepopravljive i gde se smesta kaznjavaju. Jer kad se u borbu s
plivanjem posle zamornog egzrcira_. livnJu treba_ obu?1t1 ne smo neprijateljem stupi bez vestine i hrabrosti deo vojske ostaje mrtav
pesadiju nego i konjicu, cak 1 1 Jne sluge, Jer sv1ma su nJima bojistu, prezivele poraz tako pogada da se vise usuduju suprotstaviti
podjednaki izgledi da se nadu u 1st1m plikama. neprijatelju u lice.
U SA DIREKOM. Starovremenski autori kazu da su, izmedu UPOTREBA KOPLJA. Pored gorepomenute obuke sa direkom,
ostalih vrsta obuke, imali i obuku sa direkom. Davali su regrutima regruti su doijali i koplja teza od oicnih i ucili kako da ga njima
okrugle stitove opletene vrbovim. grjm d;1apu _teze od I?ravih, gadaju. Instruktori su posebnu paznju poklanjali ciljanju i snazi izbacaja.
drvene maceve dvaput teze od 1h, 1 obucaval1 1h pred d1rekom 1 vezba ruku i od vojnika stvara dobrog nisandziju.
pre i posle podne.
UPOTREBA LUA I STRELE. Trecinu ili cetvrtinu najmladih i
izum izvanredno koristan ne samo vojnicima nego i gladijatorima. najsposobnijih vojnika treba takode obuciti gadanju direka lukom i
Ni u jednom od ta dva zanimanja, ni u areni ni na bojistu, nije se strelom pravljenim samo za tu svrhu. Instruktori za ovu vestinu moraju
istakao niko ko tu obuku nije savrseno savladao. Svaki vojnik, dakle
se pazljivo birati i marljivo truditi da pouce vojnike kako da drze luk
cvrsto ukopavao svoj direk, visok oko sest stopa. da pred njim
pravi neprijatelj, regrut i mu se suprotstavljao ovim oruzjem kao da u pravilnom polozaju da ga nazno napnu, da levu ruku drze nepomic
u rukama ima oican stit i mac. Neki put i ciljao u glavu ili lice, neki no, da desnom vesto povuku, da i paznju i oko usmere na metu, i da
put u levu ili desnu stranu tela, neki put, opet, nastojao i da pogodi ciljaju podjednako sigurno na zemlji kao i u sedlu. No to se ne moze
butine ili gnjatove. Staresine su ga ucile kako da napada i da se brani, nauciti bez velike priljeznosti, ni odrzati bez svakodnevne vezbe.
i uopste kako da svim nacinima nadije protivnika; ali pri tom ga Korist od dobrih strelaca ocigledno pokazao Katon u svom traktatu
nadasve upozoravale da se ne izlozi protivnickom udarcu dok zadaje vojnoj disciplini. Uvodenju ovog roda sluzbe audije duguje svoju
svoj. pobedu nad neprijateljem koji ga dotad redovno nadjacavao. Pre
NE SECI , NEGO BOSI. Regruti su takode ucili da macem itke sa Numantincima, koji u rim ku vojsku ponizili prisilivsi da
seku, nego bodu. Jer Rimljani ne samo da su ismejavali koji prode ispod jarma Scipion Afrikanac smatrao da nece imati izgleda
macem seku, nego su otkrili da ih lako pobediti. Udarac ostricom, uspeh ako svaku centuriju ubaci jedan broj odabranih strelaca.
ma koliko i jak, retko uija, zato sto vitalne delove tela stite i kosti R. Regrute treba obuciti bacanju kamena i iz ruke i iz pracke.
i oklop. Nasuprot tome, ubod, makar i samo dva palca dubok, Prica se da su pracku izumeli stanovnici Balearskih ostrva i da su njome
pravilu smrtonosan. Pored toga, pri zauzimanju stava za secenje baratali zacudujuce spretno zahvaljujuci nacinu kojim su vaspitavali
nemoguce ne izloziti desnu ruku i desnu stranu tela s druge strane, decu. Deca, naime nisu mogla doiti hranu od majki sve dok ne z
pri bodenju telo zasticeno, i protivnik iva uboden pre sto pogode iz pracke. I pored zastitnog oklopa, vojnicima cesto vise smeta f
video mac. i nacin borbe kome su Rimljani najcesce priegavali, okruglo kamenje iz pracke sve neprijateljske strele. Kamenje uija g:
regrute su prvo obucavali oruzjem takve tezine jer i im pravo oruzje ne kidajuci telo, kontuzija iva smrtna i bez prolivanja krvi. Opste
ivalo utoliko lakse, te su bori mogli iti bezbedniji i brzi. poznato da su starovremci koristili prackase u svim svojim ratnim 53
MACEVANJE (RURA). Posle toga regruta usavrsavaju u operacijama. Opravdanost potrebe da se ovoj vestini obuce svi vojnici
macevanju koje predaju ucitelji borenja. Ovaj i zadrzao se bar bez izuzetka utoliko veca sto se pracka moze smatrati nikakvim
delimicno. I danas priznato da se vojnici oicno bolje macuju no teretom, cesto im itekako korisna, narocito kad su prinudeni da
ostali. Ocigledan dokaz korisnosti ovog vezbanja jeste velika nadmoc se bore na kamenitom terenu, da brane kakvu planinu ili uzvisicu ili
nost koju doija nad svima svojim drugovima onaj koji malo razume da odijaju neprijateljski napad na kakav zamak ili grad.
u macevanju. U tom pogledu nasi preci su uveli strogu disciplinu. Dok KRA KOPLJE. Ne sme se preskociti ni vestina bacanja kratkih
ucitelj borenja kao nagradu doijao dupli obrok, vojnik koji ne i teskih kopalja zvanih martiobarbuli. Nekada smo u Iliriji imali dve
postigao zadovoljavajuce rezultate i osuden da prima jecam umesto legije od sest hiljada ljudi, ciji su vojnici zbog izvanredne umesnosti
psenice, njegovo sledovanje psenice vracano mu tek onda kada i i vestine u baratanju ovim oruzjem, njemu ili i nazvani Marsovi
prisustvu prefekta legije, triuna i glavnih centuriona pokazao u strelci odlikujuci se tako od ostalih. su dugo podno ile najveci
razim vezbama da u stanju da odgovori svim zahtevima vojnickog teret svih ratova i toliko su i takle da su ih imperatori Dioklecijan
poz1va. Slava i ponos vojske, toga najcvrsceg oslonca drzave sastojali i Maksimilijan, preuzimanju pre tola, pocastvovali titulama jupiter
su se tome da rspolaze vlikim brojem obucenih vojnika. Neprijatelji ska ' i herkulska' , i pretpostavljali ih svim ostalim legijama. Svaki
nas rusu postvali zbog nas1h odora istavih od zlata srebra i dragog vojnik nosi pet takvih kopalja u uduljenju svog stita. Na taj nacin
_
kaI?enJa, vec 1z straha od naseg oruzja kojim smo ih jedino podjarmlji- legionari nadomescuju strelce, jer ranjavaju. neprijaeljke vojnie_ i
valt. / njihove konje pre no sto ovi dodu na domet ob1cnog proJektilnog oruzJa.
 U U UZJAIVANJU. Starovremci su trogo obavezivali i
veterane i regrute da redovno vezbaju uzjaruvaje. Njihova _ prak _
tigla i do ih dana, mada danas poklanJa mal paznJ- oklope i gvozdene navlake de nozi i zbog strelaca koji su nosili
tu vrhu kori tili drvene konje, zimi pod krovom, let1 napolJu. Mlad1
vojnici u ucili da ih uzjahuju prvo bez oruzja_ P? om punim
naoruzanjem. Vezbali u toliko marljivo da_ u 1vest1l1 da p_o_dJednko
dobro uzjahuju i jahuju strane suka1!1. maem li koI?lJe.
ruci. Vredno vezbajuci u mirnodop koJ dokol1c1, nJ1hov1 kon1ac1
do egli u takvo avrsen tvo di cipline da - na knja mogi kociti za
tren oka, cak i u red zbrke kakva vlada pnl1kom 1znenadh uzbuna.
OPTERECENJE VOJNIA. Privikavanje vojnika enje tereta
takode u tin ki deo di cipline. aro_cito potrebno to uvebava_ti
regrute tako sto im ard1vat1 da _ tere. od naJmnJe ili potuceni do nogu.
sezdeset funti ( racuna1uc1 licno naoruzanJe) 1 nJ1m led1ma
marsiraju u troju zato sto teskim ek pedicijama to iti u
situaciji da moraju no iti i provijant i oruzje. im nece iti _ te ko kad
vremenom teknu naviku koja ve olaksava. Dokaz tome b1le u nase
nekada trupe Vergilije to uocio u sledecim tihovima:
Vojnici legije, u vom stroju zijeni
Pod te kim tovarom i oruzjem vijeni,
Marsiraju zu tro trpec vaku muku,
Pripravni da uvek dusmanina tuku.
ORUZJE STAROVREMACA. Sledeci predmet razmatranja jeste
naoruzanje trupa. Medutim, starovrem ki metod vi primenjuje.
Jer iako mo ledeci primer Gota Alana i Huna, donek]e poboljsali
naoruzanje konjice da pesadija potpuno neza ticena. Otkako
Rim novan sve do vladavine imperatora Gracijana pesadija
nosila kozne oklope i stitove. No to u nemar i lenjo t tepeno
doveH do potpunog popustanja di cipline, vojnicima okl tao
pretezak jer u ga retko navlacili. Prvo u od imperatora trazili dozvolu
da lobode oklopa potom i slema. Posledica toga ila da su
u ukoima Gotima nase trupe to tajale nemocne pod kisom
njihovih trela. Potrebu da adiji ponovo nametnu lem i oklop
nije otkrio niko, uprkos nizu poraza koji doveo do razaranja tolikih
velikih gradova.
Kad neza ticena i izlozena dej tvu vakovr nog neprijateljskog
oruzja voj ka pre bezati negoli boriti . Sta drugo i ocekivati od
pesadinca- trelca bez oklopa i slema koji ne moze i tovremeno drzati
i luk i stit ili od za tavnika cija u tela naga, koji mogu i tovremeno
nositi i stit i teg? Pesadincu tesko nositi oklop, cak i lem.
toga sto retko ide egzercir ih retko i i. nocu bezbedne, cak i kad u neprijatelju vidiku.
No ako i redovnim vezbanjem navikao da ih i, ve i kad i ili jos
tezi nego sto u tvar i tajala vim drugacije. Cini medutim
da tim istim vojnicima kojima starin ki oklop pretezak ne znaci nista
da se nezasticeni izloze ranjavanju i smrti ili, sto gore ramote
pavsi u rop tvo ili da izdaju svoju zemlju dajuci u bek tvo - i tako
ve da i izbegli neznatnu meru vezbe i zamora dopu te da budu
ramno sa eceni na komade. Odakle tarovremcima pravo da pesadiju
nazivaju zidom ako ne odatle sto donekle tako i izgledala zbog
potpunog oklopa legionara, koji u imali stitove, slemove kozne
rukavice levoj ruci. ilo defanzivno oruzje Iegionara. Oni koji
u borili u prvom redu svoje legije zvali u se principi, oni u drugom
hastati, oni u trecem trijari.
U kladu vojom obukom trijari u u bori klecali jednom kolenu,
pokriveni titovima da i u tom polozaju ili manje izlozeni neprijatelj-
kim trelama u stojecem tavu - i zato da i kad bude potrebno
da u tanu, ili vezi puni elana i premni da jurisaju zesce. Poznato
da u mnogo puta tizali potpunu pobedu kad su i principi i hastati
Starovremci u takode imali jedinice astavljene od lake pesadije
prackasa i lakih trupa (ferentari) koje u oicno drzale krilne polozaje
i prve zametale itku. Za te jedinice irani u najaktivniji i najdi cipli
novaniji vojnici. to ni u ile velike lako u - ako i napad i
odijen - povlacile kroz prorede u legionar kom troju remeteci ga
nimal .
Pamon ke kozne kape kakve nasi legionari imale u drugaciji oik
u vreme kad u ile uvedene. tarovrem kom propi u vojnici u ih
morali taln no iti naviknuti da im glava bude pokrivena lakse u
podno ili tezinu lema.
Projektilno oruzje adije l u koplja trougla tim gvozdenim
vrhom dugim jednu topu ili to manje nazvana pile. Kad i
zabola u tit, ni u vise mogla izvuci. to i snazno bacena prodirala
u bez te koca kroz kozni oklop. Mi ih ada retko upotreljavamo, ali
pred tavljala u glavno oruzje varvar ke te ke adije. Nazivaju
i vaki vojnik i u borbu dva ili tri.
Kad vojnici bore kopljem, treba da izbace levu nogu, jer na taj
nacin znatno vecava energija potrebna za izbacaj. Na uprot tome,
kad neprijatelju priize toliko da mogu koristiti pile i maceve, treba
da izbace de nu nogu, da i tel pred tavljalo manju metu de
ruka ila iza neprijatelju i u zgodnijem polozaju za udarac. Iz ovog
proizlazi da nabdeti vojnike defanzivnim oruzjem i to tako potrebno
kao i buciti ih upotrei ofanzivnog. Jer igurno da vojnik
boriti hrabrije i amopouzdanije kad za odbranu opremljen kako
treba.
UTVRDIVANJE LOGORA. Regrute treba nauciti kako logori
utvrduju, to nijedna t obuke nije toliko potrebna i kor! . !
u dobro lociranom i utvrdenom (uancenom) logoru trupe 1 danJu 1
nalik
utvrdenom gradu, koji one mogu radi vog obezbedenja agraditi
gdegod im volja. No ova dragocena ve ti_na da_na_ . potn
izgujena, jer odavno u prosla vremena kad u na 1 logon 11 z tice?1
ilo ancevima ilo pali adama. Zbog tog propusta nepnJatelJ ka
konjica to iznenadivala na nage kako danju tako i nocu i nano ila
im te ke guitke. Znacaj ovog i ne proi tice amo iz taln_e
ti trupe koje se ulogoruju bez ovakvih mera predo trozno tI,
 nego i iz zlosrecnog polozaja vojske koja se nema kuda povuci kad mogu se . nikad boriti kako i trebalo, i samo smetaju jedni drugima.
neprijatelj suzije na bojistu, mu tako prepusten na milost i Ako 1m _ poredak odvec otvoren i labav, daju neprijatelju priliku za
nemilost. prodor. Kadgod se to desi, usledi i napad s leda, neizbezno dolazi
POLOZAJ I OBLIK LOGORA. Logoriste treba odabrati veoma do opsteg nereda i zbrke. Regruti stoga treba da stalno budu terenu
brizljivo narocito ako u izini neprijatelja. Lokacija mora iti postrojeni spisku i u pocetku poredani u jedan red. Treba da nauc
prirodno jaka, okolina oilovati drvima, krmivom i vodom. Ako ravnanje i odrzavanje propisanog pojedinacnog rastojanja. Potom im
vojska treba da se tu zadrzi duze, mora se paziti da mesto bude zdravo. se mora komandovati da udvoje redove, sto moraju izvrsiti hitro i
U okolini sme iti uzdignutijeg zemljista, odakle i nas neprijatelj smesta se poravnati sa celnirn. U sledecoj fazi, treba jos jednom da
mogao izazivati ili uznemiravati; isto tako, kraj sme iti vodoplavan, udvoje redove i postroje se cetvororedno. Tada red dolazi trougao
jer poplave su velika opasnost za vojsku. Dimenzije logora moraju se ili, kako se oicno kaze, klin, oblik veoma koristan u bori. Moraju
odrediti osnovu broja vojnika i kolicine prtljaga da i velika vojska dalje nauciti da sacine krug (orbis), jer su dobro obucene trupe, kad
imala dovoljno prostora, mala bila postedena preteranog razvlacenja. i ih neprijatelj razio, zauzimale taj oblik i tako sprecavale potpuni
Oblik logora mora se odrediti osnovu prirode zemljista, te u skladu slom anije. Posle cestog vezbanja na poligonu, ovi oblici prestrojavanja
s tim iti ili cetvrtast, ili trouglast, ili ovalan. Pretorijanska kapija mora lako se izvode u ratnim uslovima.
iti okrenuta ili istoku ili neprijatelju. U privremenom logoru mora se MESECNI MARSEVI. Stari Rimljani imali su redovan i, potvrden
nalaziti u pravcu daljeg nastupanja. Unutar ove kaEije podizu se satori Avgustovim i Hadrijanovim uredbama, da i konjicu i pesadiju uvezba
prvih centurija ili kohorti, i pobadaju zmajevi i druge zastave. vaju putem marseva izvodenih triput mesecno. Pesadija morala
Dekumanska kapija nalazi se sucelice pretorijanskoj, u zadnjem delu odmarsirati deset rnilja od garnizona i natrag, pod punim naoruzanjem,
logora, i kroz nju se vojnici izvode mesto odredeno za kazne i u savrsenom poretku, vojnickim korakorn koji se povremeno rnenjao i
pogujenja. ubrzavao. Konjica , eskadronirna i propisno naoruzana, obavljala
NACIN UVRDIV ANJA LOGORA. Postoje dva nacina za utvrdiva takve iste marseve i tom prilikom uvezbavala svoje osoite nacine
nje logora. Ako nema neposredne opasnosti, oko celog logorskog kruga kretanja i oike prestrojavanja; neki put kao da goni neprijatelja,
nacini se plitak opkop samo devet stopa u sirinu, sedam u duinu. neki put kao da se povlaci prelazi u jos zesci protivnapad. i se
Od iskopane zemlje podigne se na unutrasnjoj ivici opkopa neka vrsta marsevi nisu obavljali samo oicnom i ravnom zemljistu: i konjica
zida ili grudobrana tri stope u visinu. Ali ako ima opravdane bojazni i pesadija imale su da se krecu i teskom i neravnom terenu i da se
od neprijateljskog napada logor se mora okruziti propisnim opkopom, penju planine potom spustaju, da bi se priprernile za sve prilike
dvanaest stopa u sirinu i devet stopa u duinu (mereno vertikalno od i upoznali s raznim oicima manevrisanja zavisnim od prirode zemljista.
povrsine zemlje). Potom se na ivici blizoj logoru podigne parapet cetiri KORISI OD U VOJNIA. Ove vojne maksime i uputstva,
z z
tope u visinu, s _ tim sto se prepreke i fascine propisno pokriju i ucvrste nepobedivi imperatoru, pazljivo sarn prikupio iz dela svih starinskih
1skopanm z:UJm. Iz ovih dimenzija proizlazi da unutrasnja visina autora u ovoj oasti, u znak svoje odanosti i revnosne zelje da Ti >
3 3
opkopa iznos1t1 tnaest stopa, sirina opkopa dvanaest stopa. vrhu sluzim. Namera mi bila da ukazem na pouzdan metod formiranja
se i cvrsto kolje, koje vojnici nose sa sobom za ove potrebe. Za dobrih i upotrejivih armija, sto se moze postici samo ako se verno
56 podrazavaju starovremci u brizi oko izbora i obuke regruta. Ljudska
57
< radove treba obezbediti dovoljan broj asova, pijuka pletenih korpi
>
1 svakovrsnog drugog alata. hrabrost nije se degenerisala, ni zemlje koje su dale Lakedemonce,
<
: Atinjane, Marsijance Samnite, Pelinjane, i same Rimljane nisu jos
Kd nepjatelja ma na idiku, nije tesko podici logorske fortifikacije. iscrpljene. Nisu li Epirci u starim vremenima stekli veliki ugled u ratu?
_
A1i ko epratelJ blizu, celokupna. konjica i polovina pesadije Nisu li Makedonci i Tesalijci porazivsi Persijance prodrli cak u Indiju?
moraJu aJat u br?enom P?retku, da i stitili ostatak trupa koji radi Uz to, dobro se zna da ratobornost Dacana, Mezijaca i Tracana
usanc1vanJu _ bili sp:ern da m _ na sebe eventualni napad. Na
- dovela do bajke da Mars roden medu njima.
posu. se entuJe smenJUJU redu - smenu ih poziva vikac - dok
frtifICIJe n budu gotove. Tada ih inspiciraju i primeravaju centurio Bilo i zarnorno nabrajati one razne narode koji su nekad ili tako
v _ mocni, koji su sad svi do jednog pod rirnskom vlascu. Medutim,
' 01 kazJavaJu nemarne i lenje. veoma vazan element u bezbednost ponikla iz dugotrajnog mira izrnenila poglede Rimljana,
disiplinovJu mlad v?jnika oji - kad postanu propisno obuceni
- b1t1 u stanJu da u h1trum slucaJev1ma _ utvrde svoj logor vesto i brzo. odvukla ih od vojnih poslova civilnima, i zadojila ih ljubavlju prema
dokolici i lagodnom zivotu. Otud neprimetno krenulo popustanje
PSTROJV JE: Nijedan deo egzercira nije od presudnije vazno zatim i zapostavljanje vojne discipline, dok nije najzad potonula u
sti borbernm dJStVlma no st odrza_vanje savrsenog ravnanja u zaborav. sto se ova izmena dogodila u kasnijem dobu moze delovati
stroJu, bez prevelikog otvaranJa _ I zatvaranJa. Previse zijeni vojnici ne
cudno, ako imamo u vidu da mir koji posle Prvog punskog rata
Zmaj i poseban amem svake kohorte. (Prim. ur.) trajao nekih dvadeset godina lenoscu i zapostavljanjem discipline toliko
 oslaio Rimljane - nekada posvudasnje pobednike - ? se u Drugom PREDGOVOR DRUGOJ KNJIZI
punskom ratu nisu mogli odupreti abu. kraJu,_ posle pora Imperatoru Valentinijanu II
mnogih konzula i guitka mnogih ofic1ra arm1Ja uvenlI su da 1
ozivljavanje discipline jedini put ka pobed1 su tako povratilI svoJu
premoc. Stoga se nuznost discipline ka?. i stroge pzn}e u izboru_ i
obuci regruta, nikad ne moze prenaglas1t1. Takode izvesno da
drzavi kudikamo jeftinije da svoje sopstvene podanike obuci vojnim
vestinama nego da uzima strane placenike.
NEPREKINUI niz pobeda i trijumfa nepoitno dokazao Tvoju
potpunu i avrsenu upuceno t u tarovrem ku vojnu di ciplinu. U peh
u ilo koj profesiji te igurniji znak maj tor tva u njoj. Umno
uzvi en iznad ljud ke moci poimanja agoizvoleo si potraziti nauk od
starovremaca iako Tvoji nedavni podvizi prevazilaze i njihove. Primiv i
Tvoju naredbu da na tavim ovim azetim delom ne toliko da ono
pouci koliko da Ti se nade pri ruci, nisam znao kako da svoju odano t
Tvojim naredenjima pomirim sa duznim postovanjem prema i. Ne
i li ila krajnja drskost cak i pomenuti vestinu ratovanja go podaru
sveta i pobedniku nad svim varvar kim narodima em namerom da
se opisu njegovi opstveni poduhvati? S druge trane ilo i vanredno
kriminalno i no ne izvrsiti volju tako velikog vladara. Stoga mi
poslusno t dala drskosti, jer sam hvatio da ih ispao jos dr kiji kad
ih Ti se usprotivio. U tome me nernalo ohrabrio nedavni prirner
Tvoje agovoljnosti. traktat izboru i di ciplinovanju regruta
naisao na povoljan prijem kod posto uspeha imalo delo
koje sam sastavio svojoj volji, ne moram se bojati za ono koje
preduzirnam Tvom izricitom naredenju.

z z
f tw
>



58 59



 NJIGA II
Ustrojstvo legije
ORUZANE SNAGE. Oruzane snage sastoje se od tri dela: konjice
pesadije i mornarice. Krila konjice nazvana su slicnosti sa pticjirn
krilima utoliko sto se odvajaju na dve strane od tela i stite ga. U
danasnje vreme zovu se veksilacije veksilama njihovim karakteri
sticnim zastavama. Legionarsku konjicu pak, cine drugacije jedinice,
narocito pridodate svojoj legiji ugledu na njih organizovane su
konjicke jedinice nazvane okreati lakirn cizmama koje nose. Morna
rica se sastoji od dva odeljka: ratnih brodova zvanih liurne i naoruzanih
salupa. Konjica namenjena operacijama u ravnicama. Mornarica sluzi
za odbranu mora i reka. Pesadija se koristi za odbranu uzvisica za
posade gradova i podjednako upotrejiva na ravnom i neravnom
zemljistu. Stoga pesadija buduci da u stanju da deluje svuda,
svakako rod vojske koji drzavi najkorisniji i najpotrebniji, nezavisno
od toga sto ga jeftinije finansirati. Pesadija se deli na dva korpusa:
legije i pomocni korpus. Ovaj drugi daju saveznici i clanice konfedera
cije. Karakteristicna Rimljana uvek se zasnivala na izvanrednoj
organizovanosti njihovih legija. su tako nazvane eligendo, tj.
brizljivosti i strogosti u izboru vojnika. Broj legionarskih jedinica u
arrniji pravilu mnogo veci od broja pomocnih.
RAZLIA IZEDU LEGIJA I POMOCNIH TRUPA. Makedonci,
Grci i Dardanci delili su svoje trupe na falange od osam hiljada
vojnika. Gali, Keltierijci i mnogi drugi varvarski narodi delili su svoje
armije na jedinice od sest hiljada vojnika. Rimske legije oicno se
sastoje od sest hiljada vojnika, katkad i vise.
Sada objasniti razliku izmedu legije i pomocnih trupa. Ove druge
sstoje
_ s ? placenickh j?ic, skupljenih iz . razlicitih eloa Impe
ne, rltkuJu
_ se ?r Jac1ru, nepoznate su Jedne drug1ma 1 nemaju
kv1b veus?bru veza ni naklonosti. Svaki narod ima svoj vojnicki
rezun 1 1 n borbe. Od trupa koje se medu sobom toliko
razlikuju . moze se alo toga ocekivati jer u vojnim podubvatima
?snovna svar da Citavu armiju pokrece i citavom armijom rukovodi
Jedan_ te 1st_1 _ p_ored_ak pod pomenutim razlicitim i neu taljenim
uslov1ma voJcuna gotovo nemoguce da delaju skladno. Medutim
kad se dobro obuce i disciplinuju od opipljive su koristi i uvek se n
frotu spajaju . s legijama kao lake trupe. Mada nisu glavna uzdanica
legama ove 1 smatraju znatnim pojacanjirna.
Potpuna rimska legija pak sastavljena od svojih karakteristicnih
koho ti_, sadrzi tesku psadiju_ t. jest: principe hastate, trijare i
antfJ.?e, _Iaku pesaJu koJu ferentariji strelci, prackasi i
?stanJ1, zaJedno sa leonarskom konjicom. Ove jedinice, sve vodene
1st1m uho nerazdvoJno su sjedinjene u svojim razlicitim metodima
postroJavanJa, ulogoravanja i borbe. Otud legija kompaktna i u svim
delovima savrsena i bez ikakve strane pomoci uvek bila nadmocna
svakoj sili koja i se suprotstavila. Velicina Rimljana dokaz da
su im legije izvrsne, jer uz njihovu su pomoc uvek pobedivale sve
neprijatelje koje su htele ili na koje su se namerile.
UZROCI PROPADANJA LEGIJE. Ime legije zadrzalo se sve do
danas u nasim oruzanim snagama, ali njene snage i sustine vise nema:
nemar nasih prethodnika doveo do toga da se pocasti i povlastice,
koje su nekad ile nagrada za zasluge i dugotrajnu sluzbu, sada
dodeljuju iz interesa i preko licnih veza. Vise se ne vodi briga zameni
vojnika koji su, odsluzivsi puni rok, doblli otpusnice. Upraznjena mesta,
koja se neprekidno pojavljuju zbog bolesti, otpustanja, dezertiranja i
raznih drugih uzroka, moraju - ako se ne popunjavaju svake godine
i svakog meseca - tokom vremena onesposoblti i najmnogoljudniju
armiju. Drugi uzrok slabosti nasih legija u tome sto njihovi vojnici
smatraju sluzbu napornom, oruzje teskim, nagrade tesko dostiznim,
disciplinu strogom. Da i izbegli te neugodnosti, mladici stupaju u
pomocne jedinice, gde sluzba manje tegobna i gde mogu s razlogom
ocekivati brze nagrade.
Katon Stariji, koji cesto ivao konzul, uvek pobedivao na celu
armije, verovao da svojoj zemlji iti od vece koristi pisuci vojnim
stvarima no sto i u svim svojim podvizima na bojnom polju. Jer
posledice junackih dela kratkog su veka, ono sto zapisano za opste
dobro predstavlja trajnu korist. Za njegovim primerom posli su i neki
drugi, narocito Frontin, cije detaljne radove ovom predmetu tako
dobro primio imperator Trajan. su autori cije sam maksime i
uputstva nastojao da, skracene, iznesem na najverniji i najkoncizniji
moguci nacin.
I dobra i losa vojska zahtevaju iste izdatke za odrzavanje; ali jedino
. na i preuzviseni imperatoru da povratis onu izvanrednu starovrem
sku disciplinu i ispravis greske pocinjene u kasnijim vremenima. Rec
reformi cije i mo prednosti osetili i mi i nasi potomci.
USTROJSVO LEGIJE. Svi se nasi pisci slazu u tome da ni protiv
najmnogoljudnijih neprijateljskih armija nije jedan. koul vodio_ vise
od dve legije, racunajuci pomocne trupe. Toliko vere_ ilo u
njihovu disciplinu i odlucnost da se vaj ?roj_ matra_o dovolJrnm za
svaki rat u kome su ucestvovale. Stoga cu obJasrut1 ustroJstvo tarovrem
ske legije zasnovano na vojnom zakon_ik_u. ko bjasnjenj:. ipadne
nejasno ili nedoreceno treba to pnp1sat1 m nego tez1m -a_m
teme koju stoga treba prouciti s najvecom paznjom. Vladar _ koJI , 1
sam upucen u vojne stvari ima moc da postane n_ e pobed1 tako sto
odrzavati onoliko disciplinovane i obucene voJske kollko nade za
shodno.
Kad regruti budu tako odabrani uz potrebnu paznju n nJihova sojsta
i sklonosti, i l_cad produ kroz svakodnevu obuu u taJanJu_ d naJmaJe
cetiri meseca, naredenju imperatora 1 pod nJegov1m okrilJem forma
dok
se legija. Regruti prvo doiju neizbrisivi vojc1? beleg, potom
u b1caJe_n u za etvu nazvan u
im se imena unose u spisak legije polazu
ju s Bogom , ristom 1 Sv:t1m duhom kao
vojnicka zakletva. Zaklin . v bude
i velicanstvom imperatora koJI, posle Boga treba da covecanstvu
 glavni predmet ljubavi i obozavanja. Jer kad primi titulu Augustus
(preuzviseni), njegovi su mu podanici duzni ukazivati najiskreniju
odanost i pocast kao Bozjem predstavniku na zemlji. Svaki covek i u
civilnom i vojnom stalezu sluzi Bogu ako verno sluzi onome ko vlada
bozjem ovlascenju. Stoga se vojnici zaklinju da voljno i bespogo
vorno izvrsavati sve sto im imperator naredi, da nikad nece dezertirati
i da uvek biti spremni da zrtvuju svoj zivot za rimsku imperiju.
Legija treba da se sastoji od deset kohorta od kojih prva mora
prevazilaziti sve ostale kako broju tako i kvalitetu vojih vojnika
koji su odabrani da njoj sluze kao ljudi od izvesnog roda i obrazovanja.
Ovoj se kohorti poverava orao glavni amem rimskih armija i zastava
citave legije, kao i likovi imperatora koji se uvek smatraju svetinjama.
se sastoji od hiljadu sto pet pesadinaca i sto trideset dva oklopna
konjanika, odlikuje se imenom: milarijanska kohorta. Mesto okovratnicima kojima su nagradeni za hrabrost povrh te ti imali
celu legije, i uvek se prva svrstava desnom kraju prvog bojnog
reda kod legija zauzima borbeni poredak.
Druga kohorta sastoji se od petsto pedeset pet pesadinaca i sezdeset
sest konjanika i naziva se: kvingentarijanska kohorta. Trecu cini petsto
pedeset pesadinaca i sezdeset sest konjanika, mahom probranih ljudi
zbog toga sto zauzima polozaj sredini prvog bojnog reda. Cetvrta se
takode sastoji od petsto pedeset pet pesadinaca i sezdeset sest konjanika.
Peta takode ima petsto pedeset pet pesadinaca i sezdeset sest konjanika
koji moraju spadati medu bolje vojnike jer im mesto levom boku
kao sto prvoj kohorti mesto desnom. ih pet kohorti sacinjava
prvi bojni red.
Sesta sadrzi petsto pedeset pet pesadinaca i sezdeset sest konjanika
koji moraju predstavljati cvet mladih vojnika, jer se ta legija svrstava
z iza orla i likova imperatora, u drugom bojnom redu zdesna. Sedmu
t;
LIJ
sacinjava petsto pedeset pet pesadinaca i sezdeset sest konjanika. Osma
>
se sastoji od petsto pedeset pet pesadinaca i sezdeset sest konjanika
< sve sah probranih vojnika, jer zauzima centar drugog bojnog reda.
"' Deveta 1ma petsto pedeset pet pesadinaca i sezdeset sest konjanika.
62
LIJ
> Deseta takode ima petsto pedeset pet pesadinaca i sezdeset sest
konjanik i zahteva dobre vojnike, jer zatvara levo krilo drugog bojnog
reda. Ov1h dest korti sainjava celoupnu legiju koja se sa toji sve
svemu od sest hilJada 1 sto pesadaca i sedamsto dvadeset sest
k?njanika. Legija nikad ne sme imati manje od tog broja ali se katkad
OJacava dodavanjem drugih milarijanskih kohorti.
VOJNICA ZVANJA. Posto smo prikazali starovremsku strukturu
legije . sada _cei:1:10 objniti nazive glavnih vojnika - ili, pravilno receno
.;
stares - 1 nJ1hove v, skladu sa sadasnjom formacijom legije.
_ vreme smenile taresine sa titulom Zapovednika trupa. Pod njihovom
Prvog tnbuna postavlJa 1mperator, svom izboru i izricitom naimeno
vanj- rugi triun doija taj cin na osnovu godina sluze. Triuni su
_ _
?obili taJ naz1v_ t?me st- su _ prvoitno komandovali vojnicima koje
Romul uz1mao IZ razlic1t1h plemena. Staresine koje su bori
komandovale redovima ili divizijama nazivaju se ordinariji. Njima
Avg1;1st dodao !vgustlce Flavije Vespazijan imenovao flavijalce
da 1 udvostruc broJ avgustalaca. Orlonosci i likonosci jesu oni koji
nose orlove i likove imperatora. Opcioni su nize staresine nazvane
r
tako so. doijaj:1 _svoj cin . izboru pretpostavljenih staresina, koje
zamenJUJU slucaJu bolestl ili kakve druge smetnje. Znakonose nose
ameme i nazivaju se drakonariji. Teserariji prenose vojnicima lozinke
i komandantove naredbe. Kampinjeji ili antefinjani staraju se za
propisno uvezbavanje i disciplinu vojske. Metatori idu ispred vojske da
odaberu logoriste. Beneficijariji su tako nazvani tome sto svoje
unapredenje duguju kakvoj koristi ili interesu tribuna. Lirariji vode
racunovodstvo legije. Tuicini, kornicini i bukcinatori nazivaju se
tome sto duvaju u trube, kornete i bukcine. Oni koji su najbolje
savladali obuku i stoga doijaju dvostruko sledovanje nazivaju se
duplari armature, oni koji dobijaju oicno simplari. Menzori na
terenu premeravaju i obelezavaju mesta za satore okviru logora u
garnizonu odreduju jedinicama smestaj. Torkvati, nazvani zlatnim
su i razlicita sledovanja. Oni koju su doijali dvostruka nazivali su se
torkvati duplari, oni koji u doijali oicno simplari. Iz istog razloga
postojali u i kandidati za duplare i simplare. su glavni vojnici ili
staresine koji se odlikuju cinom i povlasticama koje uz njega idu. Ostali
se nazivaju munifici ili radni vojnici posto su duzni da obavljaju sve
vojnicke poslove bez izuzetka.
NEADASNJI CINOVI. Nekad ilo pravilo da se prvi princip legije
redovno unapreduje u cin centuriona prirnipule. Njemu su ili povereni
ne samo orlovi nego i komanda nad cetiri centurije to jest nad cetiri
stotine vojnika u prvom borbenom redu. Kako se takoreci nalazio na
celu legije sledovali u mu visoki i lukrativni polozaji. Prvi hastat imao
pod obom dve centurije to jest dvesta vojnika u prvom borbenom
redu; dana se naziva ducenarije. Prvi princip prve kohorte komandovao
centurijom i , to jest sto pedesetoricom vojnika i velikoj meri
i zaduzen za dnevne zapovesti i zadatke legije. Drugi hastat takode z
imao centuriju i to jest sto pedeset vojnika. Prvi trijar komandovao t;
stotinom vojnika. Tako deset centurija prve kohorte bilo pod >
komandom petorice ordinarija koji su starom sistemu uzivali velike
pocasti i prihode, sto im sledovalo uz cin kako i legionare navelo 63
da se sto vise zalazu ne i li se i sarni domogli takvih krupnih i brojnih
nagrada. Svakom centurijom komandovao centurion - danas se zovu
centenariji imala i dekane - koji su komandovali desetoricom
vojnika (danas se zovu vode menze). Druga kohorta imala pet
centuriona kao i sve tale zakljucno sa desetom. U celoj legiji bilo
ih pedeset pet.
PREFEKT LEGIJE. Nekad su armijama komandovali namesnici ranga
konzula podredeni vojskovodi (imperatoru), njihova vlast obuhva
tala i legije i pomocne trupe, kako u rniru tako i u ratu. Njih su u nase
komandom nisu samo dve legije nego cesto i vise njih. Komandant
svake pojedinacne legije i prefekt koji uvek i vlastelin prvog
reda. U odsustvu namesnika na njega prelazila duznost glavnog
komandanta. Pod njegovom su komandom bili tribuni centurioni i
uopste svi vojnici. On davao lzinke i odediao red?sed na su
i na strazi. Takode, nJegovom ovlascenJu tnbun kaznJavao voJnike
 koji i izvrsili kakav zlocin. se starao za oruzje, konje odecu i
provijant. Duznost mu ila da i konjicu i pesadiju drzi pod rezimom
svakodnevnih vezbl i da odrzava najstrozu disciplinu. morao iti 1h v01 nJ1hov1h centurij lak ra poz?avali. mere predo troznosti
smotren i vredan oficir jer su u legiji poslusno t i postovanje propisa
zavisili iskljucivo od njega, vojnicka dostignuca u svemu tome isla su
u celosti na njegov rabos.
LOGORSI PREFEKT. Mada cinu i nizi od prefekta Iegije u vom atoru 1 1mala vog dekana, to t de etara. u se desetine
imao polozaj nemalog znacaja. U njegovu nadleznost spadalo
lociranje logora rukovodenje usancivanjem i inspiciranje vojnickih
satora, baraka i prtljaga. Njegova se vlast protezala na bolesnike i
lekare, i na troskove u vezi s njima. Duznost mu ila da obezbedi
kola, teglece konje i alat potreban za struganje i secenje drveta kopanje
rovova, podizanje parapeta kopanje bunara i dovodenje vode u logor.
U njegove poslove spadala i nabavka drva i slame za voj ku kao i
ovnova onagra balista i drugih ratnih masina. Na taj polozaj uvek se
postavljao vest i iskusan oficir sa dugogodisnjim stazom, koji
sledstveno tome i sposoban da i druge pouci u onoj oasti sluzbe u
kojoj se i sam istakao.
RADNICI PREFEKT. Legija raspolagala komorom stolara, zidara
drvodelja, kovaca, molera i radnika svih vrsta potrebnih za podizanje
kasarnskih zgrada u zimskim logorima i za proizvodnju i opravku
drvenih kula, oruzja, kola i raznih masina za napad i odbranu. Za te
potrebe postojale su i pokretne radionice u kojima su pravljeni stitovi
kozni oklopi, slemovi, lukovi, strele, koplja i svakovrsno drugo ofan
zivno i defanzivno oruzje. Starovremci su se nadasve starali da sve sto
potrebno vojsci imaju u samom Iogoru. Imali su cak i rudare koji
su radeci pod zemljom i proijajuci temelje zidova u skladu sa
praksom Befija, prodirali u unutrasnjo t obzidenih mesta. Svi su oni
ili pod upravom oficira nazvanog radnicki prefekt.
VOJNICI TRIUN. Primetili smo da u legije imale deset kohorti,
od kojih su prvu, nazvanu milarijanska kohorta, acinjavali vojnici
odabrani na osnovu svog statusa rodenja obrazovanja psihofizickih
karakteristika i hrabrosti. Triun koji im komandovao takode se
isticao vestini u vezbama, kvalitetu psihofizickih oina i cestitosti
u ponasanju. Ostalim kohortama komandovali su imperatorovom
nahodenju, tribuni ili drugi oficiri naimenovani u tu svrhu. U proslim
vremenima disciplina bila tako stroga da su triuni i gorepomenuti
oficiri ne samo naredivali svojim trupama da svakodnevno vezbaju u
njihovom prisustvu nego i sami ili toliko visoko uvezbani da u im
luzili za primer. Nista ne cini takvu cast triunovim sposobnostima i
priljeznosti kao izgled i disciplina njegovih vojnika, kad im odeca
uredna i cista, oruzje i tavo i ispravno i kad u spretni u vezbl i
strojevoj obuci.
CENURIJE I NJIHOVE OZNAE (LI). Glavni amem
citave legije jeste orao; njega nosi orlonosa. Svaka kohorta takode ima
svoj amem: zmaja, koga nosi drakonarije. Znajuci da se borbeni
poredak moze lako poremetiti u zbrci borbe, starovremci su delili
ohorte _a centurije i svakoj centuriji davali amem sa brojem kohorte
1 centurIJe, tako da se vojnici drzeci ga na oku, nisu mogli razdvojiti
od voj_ih drugov _ni u najvecoj guzvi. Pored toga, centurioni - dana
azvn! etenJI - razlikovali u perjanicama na slemu da
precavale u vaku mogucno t gr_eske Jer se vaka centurija upravljala
amo v?m amlemu nego 1 ebnom izgledu komandirovog
Iema. CentuJ_e_ u uz to dalje delile na de etine; vaka pavala
zvale i manipule, svom u taljenom oicaju da se bore zajedno u
okviru vece jedinice.
ESRONI . U LEGIJAA. Dok pesadija deli na centurije,
kon1c del_i_ na kadrone. kadron toji od tride et dva
konJaka, koJ1a komanduje_ dekurion. Svaka centurija ima voj
amlem va_ kadro voJu za tavu. Centurion u pesadiji ira
rastu, _ naz1 prtn? t1 u bacanju projektilnog oruzja i ve tini
u rukovanJu macem 1 st1tom; ukratko, maj tor tvu u vim vidovima
egzercir. On mora ?iti budan, talozen aktivan i premniji da izvrsi
naredenJe.ego _;
_ . trog u izvodenju obuke i odrzavanju discipline
medu VOJ1m v0Jc1ma 1 manje trog kad ih tera da ci to drze
uredno odevaju i redovno ci te i glacaju oruzje. I to tako dekurion
i ? agiln? ti_ i pretn ti u ujahianju pod punim naoruzanjem
.
. Jah
t1,
_ nJa 1 rukova ?a koplJem 1 Iukom paznji kojom razvija
1 VIJa VOJ kadron pl1kom pre trojavanja i brizljivo ti kojom
v
nagoni voje potcinjene da voje kozne oklope, koplja i lemove uvek
drze uglacane i u i pravnom tanju. Sjaj oruzja ima velikog dej tva u
zapla vivanju neprijatelja. Moze li dobrim vojnikom matrati onaj ko
iz namera pu vta da mu oruzje uprlja i zarda? Ukratko dekurionova
duzno t da pazi na ve to utice zdravlje i di ciplinu ljudi i konja
u njegovom kadronu.
POSTROJAVANJE LEGIJE U BORENI POREDA. trojava
nje armije u bojni poredak prikazacemo na primeru Iegije to i ti
princip vazi za ve. Konjica zauzima me ta na krilima. adija
pocinje vr tavati pravolinij ki tim vto prva kohorta na de nom
kraju. Druga kohorta trojava leve trane prve, treca zauzima
centar cetvrta do nje, peta zatvara levi bok. Ordinariji tali 65
v
oficiri i vojnici u prvom redu, razme teni i pred i oko amema zvali
u principi. Svi u oni padali u te ko naoruzane trupe i imali u
lemove, kozne oklope, stitnike za golenice i stitove. Njihovo ofanzivno
oruzje ili u veliki macevi zvani pate i manji zvani emi pat , kao
i pet dzilita me tenih u udujenom delu tita, koje u bacili u prvom
juri u. Takode u imali dva koplja; vece ilo dugo pet i
topa trougla tim vrhom dugim devet palaca. Ranije zvalo pilum,
ada poznato kao pikulum. Vojnici u narocito obucavani upotrei
v
ovog oruzja jer - ako baci nazno i ve to - to proijalo
adij ke stitove i konjicke kozne oklope . Drugo manje koplje ilo
dugo tri i tope, vrhom od amo pet palaca. Nekada nazivalo
(..
verikulum, ada verutum.
sto am vec rekao, prvi red acinjavali u principi u drugom u
ili ha tati naoruzani na i ti nacin. U drugom redu, ve ta kohorta se
tavljala na de ni bok, edma ila leve trane; u centru
 postrojavala osma, do nje bila deta, deseta atvarala levi ?ok.
_
Iza ova dva reda bili su ferentaJt, laka pesada I trupe naoruzane
stitovima dzilitima, macevima i uobicajenim projektilnim oruzjem
umnogoe slicno nasim danasnjim vojnicima. :u su bili smsteni i
strelci koji su imali slemove kozne oklope maceve lukove 1 trele
prackasi koji su izbacivali kamenje oine pracke, zvane fi ti?al
tragulariji, koji su uznemiravali nepratelJa strelama 1z_ manubalista 1
arkubalista.
U pozadini svih ovih redova bili su postrojeni trijari pod p unim
naoruzanjem. lmali su stitove, kozne oklope, slm?ve, stit_ 1ke za
kolenice maceve, bodeze dzilite i dva uob1caJena proJektllna
oruzja. Tokom borbe odmarali su se klkavsi na jed?. koleno da ? _
- ako i prvi redovi morali popustiti - uI borbu sez1 1 tko povrat oslobodeh duzno t1 1z
guitak i izvojevali pobedu. Sve pesd1Jsk <:>rlonos nosle su - ane plate spiskove, . vakodne no uno u dokumentaciju legije, koja se
kozne oklope i pokrivale slemove krzma d1vlJ1h _ zve da 1 nepJatelJu
izgledali strasniji. Centurioni su pak imali potpune kozne oklope
stitove i gvozdene slemove cije u perjanice tavljene poprecno,
ile ukrasene srebrom da i ih njihovi vojnici mogli lak prepoznavati.
Sledeca takticka odredba zasluzuje najvecu paznju. U pocetku itke,
prvi i drugi red ostajali su svojim mestima trijari na vojim
uoicajenim polozajima. Lako naoruzane trupe astavljene kako
navedeno gore, prelazile su prvi red i napadale neprijatelja. Ako i
ga primorale da popusti, gonile su ga ako i ih nadmocniji ili hrabriji
neprijatelj odio, povlacile su se iza svoje tesko naoruzane pesadije
koja delovala kao gvozdeni zid i obnavljala borbu - prvo projektilnim
oruzjem potom macem. Ako i slomila neprijatelja, nikad ga nije
gonila da ne i poremetila poredak i izazvala zbrku u stroju, i da
neprijatelj i koristeci nered, presao u protivnapad i unistio ih bez
teskoca. Stoga gonjenje ilo potpuno prepusteno lako naoruzanim
z jedinicama i konjici. Zahvaljujuci tim merama predostrozno ti i taktic
f
kim odredbama, legija pobedivala bez no ti - u slucaju
g;
neuspeha ostajala bez vecih guitaka jer kao sto nije predvidena za
gonjenje neprijatelja, tako isto nije mogla lako zapasti u nered.
66
IENA VOJNIA NA STIOVIA. Da vojnici u zbrci itke ne
..
> >
"'
<
i razdvojili od vojih drugova, svaka kohorta drugacije bojila voje
stitove. Takode svaki vojnik svom stitu imao i pisano svoje ime,
zajedno sa brojem svoje kohorte i centurije. Imajuci pred sobom ovaj
opis pravilno postrojenu legiju mozemo uporediti sa dobro utvrdenim
gradom jer , ma kuda krenula uvek imala sobom sve svoje
borbene potrepstine. Od svakog neocekivanog napada ili neprijateljskog
iznenadenja cuvao ju efikasni metod usancivanja logora - cak i u
otvorenoj ravnici - i uvek ila snabdevena svakovrsnim jedinicama
i oruzjem.
Stoga da bismo pobedivali neprijatelja na bojnom polju, moramo
jednodusno preklinjati nebo da imperatoru ulije volju da ispravi greske
koje se cine pri regrutovanju da popunjava nase legije starovrem
skom metodu. Takva ista briga u izboru i potpunoj obuci mladih vojnika
ubrzo ih izjednaciti sa nekadasnjim rimskim trupama koje su pokorile
citav svet. Neka ove izmene i nestanak starovremske discipline ni
koji nacin ne uticu na , jer samo i pripada sreca da samo
ponovo uspstavis sarinske propise nego i doneses nove, na opstu
kost._ Svaki posao 1zgleda tezak pre sto se pokusa u ovom
lucaju, ako se regrutacija poveri savesnim i iskusnim oficirima, vojska
se veoma kratkom rok moci formirati, disciplinovati i posoiti
za sluzbu. ad
- se" obezbed1 . novac za potrebne izdatke, marljivost
brzo ostvat1 sve cega se phvati.
DOK:i!EN1:"AC!1- JIOVOSVO. Posto na neke polozaje
u leg1J1 mora- doc1 lJud1 1zvesrum obrazovanjem, trebalo bi da
regrutne kru 1 odabe\1 neoliko regruta vicnih pi anju i knjigovod
_ _ kvabl1kaca kao sto su rast, snaga i prava sklonost
stvu_ -: pov,;h opstih
VOJDOJ slub1._ Jr sv ak1 vo ti u legiji, ukljucujuci spiskove vojnika
"
_ lich razloga, redne liste dnevnih duznosti i
vod1 -. gotov? . ?1 re 1 :- urednije nego propisi i drugi gradanski
poslov1 u polic1J k1m reg1 tma. Uredno se vode i redne liste redovne
mirnodop ke traze i ratnih predstraza i i turenih straza. U njih se unosi
ime svakog vojnika koji voju menu odradio da niko ne i
n pravedno dobijao prekoredne mene ili pak i posteden protek
_
CIJI.
Takode uredno unose podaci odsu tvima, koja u se nekad veoma
tesko odobravala i to amo u opravdanim i hitnim slucajevima.
Stavovremci nisu dopustali vojnicima da sluze ma kom privatnom licu
niti da bave privatnim zanimanjima smatrajuci besmislenim i
nedolicnim da imperatorovi vojnici koji hrane i odevaju javnom
trosku upraznjavaju ma kakvu drugu profe iju. Medutim dozvoljavalo
se da neki vojnici sluze prefektima, triunima, cak i drugim
oficirima; oni su uzimani iz redova akcenzija ili drugih koji su uzeti u
sluzbu popunjavanju legije. Ovi drugi danas se nazivaju upernume
rariji. Regularne trupe morale su same nositi u logor voja drva eno z
vodu i lamu. tome su nazivani munificijima.
t
\;'
VOJNICI ULOZI. Starin ka odredba kojoj su vojnici morali
<
polagati pod za tavu polovinu vih primanja bila mudra i promi"ljena; "'
namera ila da ulog acuva kako vojnici i profuckali sav voj 67
i"'
novac. Jer vecina ljudi narocito onih iromasnijih brzo potrosi ve "to
stekne. Ocigledno toga, da ovakva rezerva najvise kori ti samim <
vojnicima: posto sluze vom ruhu i kruhu vojni imetak im se
talno povecava. Vojnik koji zna da ve njegovo g polozeno pod
za tavu, bavi mi lima dezertiranju tice vecu ljubav prema njoj
i hrabrije se bori njenu odbranu. Na to ga pod tice i najveci ljud ki
obzir: licni intere . Ovaj novac drzao se u deset vreca jednoj na
svaku kohortu. tojala i jedanaesta vreca za male priloge iz redova
citave legije, luzila kao zajednicki fond za pokrivanje tro "kova
sahrane preminulih vojnika. Prikupljeni novac stajao u kosarama
njih su cuvale orlonose probrane titosti i spo obnosti odgovorne
za povereni zadatak i duzne da svakom vojniku polazu racun
njegovom udelu.
UNAPREDENJA U LEGIJI. Rimljane za u trojstvo legije jamacno
nadahnuo bog toliko uzviseno iznad ljudske moci izumevanja.
 Struktura i ra pored de et kohorti od kojih tavljena takvi u da
deluje kao avrsen klop i cini jedin tvenu celinu. Napredujuci u
cinu vojnik takoreci kruzi kohortama - vaka ima svoj tatu -
tako da unapredenik prelazi iz prve kohorte u de etu potorn ide iz
jedne drugu, talno napredujuci cinu i plati, ve dok ne vrati u
prvu. Na primer, centurion primipule stice to vi oko dostojan tvo
prvoj kohorti, konacnim prednostima iz cele legije, kad od luzi
komandnim polozajima u vakoj kohorti. Vrhovni prefekt pretorijan-
ke garde dolazi do tog lukrativnog i uglednog cina tirn i tim metodom
rotacije. Tako legionarska konjica stice naklono t prema pesadiji voje
kohorte, i pored prirodne antipatije izmedu ta dva roda. Uz to, ova
veza uspo tavlja medu obnu povezano t i jedin tvo kako izmedu vih
kohorti tako i izmedu konjice i pe adije u datoj legiji.
v
UZIA LEGIJE I TRUBNI ZNACI. Muzicki in trumentarij legije
astoji od truba korneta i bukcina. Truba vira napad i povlacenje.
Korneti koriste samo za reguli anje za tavnih radnji trube samo
onda kad vojnici krecu na bilo koji bez za tave. U bori,
medutim trube i korneti viraju zajedno. l ikum oit znak
bukcine ili roga iskljuciv atriut glavnokomandujuceg, i izvodi u
pri u tvu zapovednika ili pri maknucu vojnika kao znak da to radi
njegovom ovla"cenju. Obicne traze i pred traze uvek preuzimaju i
predaju menu uz zvuke trube koja takode upravlja vojnickim aktivno-
tima na radu i terenskom zanimanju. Korneti viraju kadgod se za tava
trogo
v
tovati vim redovnim
dize ili pobada. se pravila moraju
i zvanicnim prilikama da i vojnici ili premni da ih bez oklevanja
lusaju bori, vec prema tome da li zapovednik nareduje juri" ili
zaustavljanje gonjenje ili povlacenje. Jer razum nam kaze da "to
potrebno obavljati u zaru borbe treba redovno vezbati mimodop koj
dokolici.
U TRUPA. Po"to tako nili u trojstvo legije vratimo naoruzane pesad1Je.
z obuci. ladi vojnici i regruti obavljali u propisanu obuku i pre i
f
posle podne veterani i naji ku niji vojnici jednom dnevno. Sami
>
, ni taz ni taro t ne cine vojnika nedi ciplinovan vojnik taje
egrt u vom zanatu i le dugogodi"nje luzbe. Nekada u se svi
vojnici ne amo oni pod komandom in truktora, neprekidno obucavali
onim radnjama koje ada prikazuju u cirku u prilikom
pojedinih vetkovina. Samo vezbanjem moze tici tele na agilno t
i vestina nuzna za nadjacavanje neprijatelja narocito u bori pr u
prsa. No najvaznije od vega nauciti vojnike da odrzavaju ravnjanje
1 da ni u najkomplikovanijem pre trojavanju ne odvajaju od za tave.
Tako uvezbano ljudstvo nece zbuniti ni u najvecoj ma i trupa.
I to tako regruti treba da vezbaju drvenim macem i direkom da
uce kako napad _ tog zamisljenog neprijatelja vih trana i ciljati u
_ ati
bokove, noge 11i glavu kako vrhom tako i vtricom. Moraju se obuciti
kako da skacu da i zadali udarac kako da jednim skokom vinu
iznad "tita, onda docekaju na noge i zastite njime i kako da
pricu i _uzmicu. Takode moraju gadati direk kopljem prilicne
udalJeno t1 kako izvestili oko i ojacali ruku.
trelci i packasi prave mete od sveznjeva grancica ili lame i oicno
1h pogadaJu trelama i kamenjem izbacenim iz fistiala sa razdaljine
od sest_ totina topa. ladnokrvno t i preciznost sticali su navikom i
vez" anJem na terenu. Prackase treba nauciti da samo jednom zavrte
prackom nad glavom pre "to izbace kamen Ran1Je u Vl VOJCl
uv_z"11 -canJe karnena te"kog jednu funtu iz ruke: to
matralo
brz1?1 J_er "1:li.Je zahtevalo pracku. I upotreba uoicajenih projektilnih
orzJ_a 1 dzil1ta pred tavljala deo obuke kome ve6vala troga
paznJa.
Da h zia ne preki?ala izv?nju obuke, za konjicu podizali
port1ke 11i natkr1vena Jahalista _
.. ' ClJl u stubovi
. drzv ali krov kven
1 oc1cama 1"li crepom - 11i, u nedo tatku DJ ih tr kom
.
11evarom 1li
v
s 1. N 1 tl _ podizan u velike otvorene prostorije za potrebe
,
v
adiJe. 1: VOJ k db1Jaa vezbali ta za ticena od nevremena.
v _
No cak . 1 zu, ako bilo ki ili nega, morali vezati na terenu
da prkid obuke ne ?i uticao kako na vojnikovu hrabro t tako i na
orgazam. Ukrato,_ 1 legionari} P?mocne trupe treba da prolaze kroz
talnu 01:1ku u ecenJu dr':_, n enJu tovara kopanju jarkova, plivanju
u moru 11i u rekama, rnar 1ranJu punim korakom - cak trcanju _
pod punom atn?m premom kao i naviknuti na napore u miru
pr v 11 ?ez te koca u :atu:_ Jer koliko obuceni vojnik zudi za itkom
toliko 1:1:1 1. U rat di ciplina vaznija od snage;
V
_
ak? ta ?1 c1plina zanema:11 v1 nea razlike izmedu vojnika i
ob1cnog
"
.
selJaka. TraJno vredi tara maks1ma da se u vtina rata
toji u talnoj vez.
T1:'ffi MSINE I L:- Legija duguje u peh vom oruzju
1 ratm ma m ?li_ko 1 boJu 1 hrabro ti vojih vojnika. Na prvom
_
tu, vaka centuJa 1l bali tu, sme tenu na kola koja u vukle
mazge, lugu ove masine cinila jedna de etina. Sto u te ma"ine
vece, to u im veci domet i jacina udarca. kori te amo za
odbrau u ancen? Ioor nego vuku i na teren i me vtaju iza te v ko
_ '!, tI.J: s_ koj? izbac1:1ju_ trele ?lia da se
mogu dupreti . kODJlCki koz oklop1 1 pesad1J ki vlemovi. Na
? .?
Jednu legIJu .dolaz1 pede et pet tih ratnih ma v ina. Tu jos i de et
onagra, Jedan na svaku kohortu; njih vuku volov ka kola vec
pripravljena za dej tvo. U lucaju napada, oni brane logor ke fortifika
v 69
cije izbacujuci kamenje onako kao to bali te izbacuju trele.
i
>
eija no _i s obom i izve tan broj malih camaca; vaki izdujen
iz Jednog Jedog t, uz njih idu i dugi konopci ili lanci, kojima <
!
se mogu medu obno povezati. Spojeni i pokriveni da kama, ti camci
sluze za prelazak preko nepregazivih reka; njima se i konjica i
pe vadija krecu bez no ti. Legija je nabdevena gvozdenim kukama,
zvanim vuci i gvozdenim ko ama nataknutim na duge motke vilama
asovima lopatama pijucima rucnim kolicima i ko arama za kopanje
v
i preno enje zemlje; i ekiricama, ekirama i te terama za secenje
v
drveta. Pored toga, luzuje kolona radnika nabdevenih vim
potrebnim alatom i priborom za gradnju kornjaca muskula, ovnova
lijana pokretnih kula i talih ratnih ma vina za napad na na eljena
ta. Posto bi pojedinacno nabrajanje vih elemenata l previ e
v
zamorno primetiti da legija, ma kuda i la, treba da no i
v
obom ve "to potrebno za vaku vr tu vojevanja kako logori
imali vu nagu i ve pogodno ti kakvog utvrdenog grada.
 PREDGOVOR TRECOJ KNJIZI
Imperatoru Valentinijanu 11
ANJANI I LAKEDEMONCI, kao sto nas i torija uci bili u
gospodari Grcke pre Makedonaca. Atinjani su isticali ne amo u
ratovod tvu no i u drugim naukama i umetnostima. Lakedemoncima
ratovodstvo ilo glavni predrnet proucavanja. Za njih tvrdi da u
prvi razmatrali ishode itaka i svoje ke zapisivali u toliko bolje i budu kori nija.
uspeli da u vojnu vestinu koja se nekad smatrala potpuno zavi nom
od hrabrosti i rece sveli na izvesna pravila i cvrste principe. Sledstveno
tome uveli su takticke skole da i omladinu uputili u sve ratne manevre.
Koliko divljenja zasluzuju ti ljudi vto su se osoito priljezno bavili
vestinom bez koje nijedna druga ne i mogla tojati. Rimljani su
sledili njihov prirne i jedni i drugi su svoje metode praktikovali u
svojim armijama i acuvali ih u vojirn zapisima. su mak ime i pouke
koje su rastrkane radovima raznih autora koje si mi naredio da
iznesem kracenom oiku, jer citati celinu ilo i zamorno
autoritet jednog njenog dela ne i i dovoljan. Uticaj vestine
Lakedemonaca na opste borbene odredbe ocigledan jednom
jedinom primeru Ksantipa koji pomagao Kartaginjanima le
visekratnog poraza njihove voj ke. Samo nadmocna vestina i drzanje
porazili su Atilija Regula dotad nepobedivog vodu jedne rimske arrnije.
Ksantip ga zaroio i tako jednirn potezom dokrajcio rat. Hanial
takode pre no sto krenuti na Italiju za avetnika u vojnirn
operacijama uzeo Lakedemonca i zahvaljujuci njegovim savetirna,
z sru vio onoliko konzula i onakve mocne legije iako i brojnosti
;11.
> i nazi i ispod Rimljana. Dakle, ko hoce rnir neka se sprema za
rat. tezi pobedi, neka ne zeli truda da obuci svoje vojnike. ko
se nada u pehu neka se bori u skladu s principima ne na srecu.
70
:
11.
Niko se ne usuduje da rasrdi ili uvredi silu za koju zna da bori
>
< premocna.
KNJIGA 111
Borbene odredbe
BROJNST RIJE. Prva knjiga bavi se izborom i obukom regruta,
.
druga obJnJava troJstvo legije i tupak zavodenja discipline
_
treca sadrz1 borbene odredbe. Ovaj metodicni sled pornoci da se
ledeca uput tva opstim dej tvima i sred tvirna za postizanja pobede
Pod armijom se podrazumeva izvestan broj trupa legionarskih i
pomocnih, konjickih i pesadij kih, okupljenih radi vodenja rata.
broj odreduju poznavaoci ratovodstva. Porazi Kserksa, Darija, Mitri
data i talih vladara koji su na bojiste izvodili bezbrojno mnostvo
voj ke, no pokazuju da uzrok propa ti takvih gigantskih armija lezi
vise njihovoj brojnosti no u hrabrosti njihovih neprijatelja.
Odvec brojna armija izlozena mnogim nostirna i neprilikama.
Zbog voje mase iva pora i nezgrapna u svim vidovima kretanja;
posto mora mar v irati u dugim kolonama, izlozena riziku da
neznatne grupice neprijatelja talno uznemiravaju i vredaju. Opterecenu
kornorom, neprijatelj to zaskace na nezgodnim deonicama puta
ili pri prelazenju preko reke. Veorna tesko priavljati furaz za toliki
broj konja i drugih tovarnih zivotinja. Pored toga nestasica provijanta
- od koje u svakom pohodu treba budno cuvati - toliko brzo ruinira
velike vojske koje se odlikuju ogromnom potrosnjorn, da zalihe, i pored
najvece brige oko popunjavanja, moraju u kratkorn roku otkazati. Koji
v z
put u neizbezne i rnuke zbog ne ta ice vode. No ako takva gigantska
arrnija na nesrecu pretrpi poraz neizbezno da guici budu veoma
teski i da preziveli, pasavsi bekstvorn budu odvec demoralisani za
dalja dejstva. 71
Pouceni i ku tvom, tarovrernci su di ciplinu pretpo tavljali brojno ti.
U ratovirna manjeg znacaja smatrali u da im dovoljna jedna legija <:
zajedno pomocnim trupama, tj. de et hiljada pesaka i dve hiljade
konjanika. Komande tim slucajevirna cesto poveravali pretoru kao
zapovedniku nizeg ranga. Kad neprijateljske pripreme ile oirnne,
slali su zapovednika u rangu konzula, sa dvadeset hiljada pesaka i cetiri
hiljada konjanika. No kad i izio kakav an u tanak kome
pri tupalo konacno mno v tvo zestokih i varvar kih naroda u takvirn
vanrednim prilikama isli u na boji te sa dvema armijama pod dvojicom
konzula koji su ili zaduzeni i pojedinacno i zajednicki za odbranu
Republike. Ukratko: zahvaljujuci ovakvorn i temu upravljanja, Rim
ljani su mada gotovo talno u ratu s raznim narodima u raznim
delovima veta, ili u stanju da im vuda uprot tave. Vanredno
disciplinovane, njihove rnale armije ile u dovoljne za u pesno ogleda
nje sa vakim neprijateljem. No u njihovoj armiji vazilo neprikosno-
 veno pravilo da aveznika ili pomocnih trupa nikada bude vi od
rim kih gradana.
ODRZA vANJE ZDRAVLJA. Od najvece vazno ti Iedeci deo:
odrzavanje zdravlja trupe. Ono zavi i od izbora polozaja i vode od
v
godi njeg doba, od lekova i vezi. Sto tice pol?aja: arija nikad
i mela zadrzavati izu nezdravih mocvara t1 uv1m ravcama _ nepopravljivoj zbrci i vise nece imati nikakve pornoci iz usednih
i uzvisicama gd nema enke i zaklona. Leti trupe nikad meju
ulogoriti bez atora. U doba jakih vrucina njibovi i mr ev morli
_ v
pocinjati cim vane, da bi agovremeno t1gl n_a ?dred t
porazboljevati od vreline i zamora. ostroJ zuru 1 n ad mele obezbedice dovoljno hrane za ve. Kad zalihe pocnu tanjiti ka no
_ _ _ ne moze b1t1 _ zdrav
v
mar irati nocu negu i mrazu. Promrzli voJruk
ni oban za Juzbu. Voda mora iti zdrava ne mocvarna. Nezdrava
voda vojevr tan otrov i prouzrokuje epidenuje.
Duzno t oficira legije, triuna i amog glavnokomandujuceg da
taraju za to da bole ni vojnici budu na odgovarajucoj dijeti i u rdnoj
lekar koj nezi, jer malo se "ta moze ocekivati od ljudi koji moraju
boriti i neprijateljem i bole tima. Medutim, najbolji vojni znalci
uvek u matrali da svakodnevno izvodenje zanimanja delotvornije
zdravJje voj ke no citavo Jekar ko umece. Iz tog razloga u
neprekidno izvodili voju pe"adiju na zanimanje: ki i i negu pod
krovom, lepom vremenu na terenu. Sa i tom priljezno cu obavljali
u i konjicki egzercir, i to ne amo ravnicama nego i neravnom
zemlji tu, dzomba tom i i pre ecanorn jendecima. Tako u uvezbavani
i konji i ljudi kako iz gornjeg razloga tako i radi premno ti za borbu.
Otud uvidamo znacaj i potrebu trogog provodenja egzercira jer od
njih zavi zdravlje u logoru i pobeda na boji tu. Ako mnogoljudna
arrnija u leto u zadrzi duze na jednom me tu voda kvari,
vazduh taje kuzan. Tako dolazi do zlocudnih i mrtono nih
v
oboljenja koja mogu preciti tim menjanjem 1 gori ta.
z z
LIJ
STARANJE ZA FURAZ I PROVIJANT. Glad pu to i voj ku gore
> nego neprijatelj i tra nija od . Vreme i pogodna prilika mogu
olaksati druge nevolje ali ako furaz i provijant ni u pazljivo obezbedeni,
leka nema. U ratu glavno i novno: dobro obezbediti hranom
72 neprijatelja uni titi gladu. Stoga pre pocetka rata moraju tacno
LIJ
>
<
g; racunati brojno tanje trupa i izdaci vezaru njim kako i ve
provincije mogle lagovremeno i poruciti furaz, zitarice i ve tale
namirnice koje od njih zatraze. ih iti vi ve nego dovoljno i
moraju pre pocetka kampanje dopreniiti u najjace i najpogodnije
gradove. Ako voje norme mogu i puniti u naturi provincije moraju
i platiti njihovu novcanu protivvredno t, da potrep tine mogle
kupiti drugde. Jer imetak podanika moze obezbedi drugacije
nego oruzanom odbranom.
Ove mere predo trozno ti to taju dvo truko potrebne jer
ada koji put ume otegnuti preko ocekivanja kad adivaci odluce
da radije trpe vaku kudicu nego da prekinu adu, ako imaju
ikakvih izgleda da ednuto me to voje gladu. Potrebno izdati
edikte kojima od me nog tanovni tva zahtevati da vu toku,
zitarice, vino i ve namirnice koje i mogle kori titi neprijatelju prene u
u tvrdave ili u najbezbedruje gradove. Ako lu aju, treba odrediti
oficire koji ih primorati. Stanovnike date provincije treba takode
prisiliti da zajedno vojim tvarima povuku u kakvo utvrdeno
to pre neprijatelj kog prodora. Fortifikacije i sve ratne rnasine treba
agovremeno pregledati i popraviti. Jer ako te neprijatelj jednom
prepadne pre no to si valjano pripremio za odbranu, naci ces
V
me ta, posto ve veze njima iti pre ecene. Medutim, predano
upravljanje kladi tima i stedljivo izdavanje sledovanja, zajedno
pravilnim merama predo trozno ti zavedenim na amorn pocetku
za tednju.
Na te kim pohodirna tarovremci u delili namirnice u utvrdenim
ledovanjima jednakim za ve bez obzira cin; kad i tanje
norrnalizovalo, vlada nadoknadivala razliku do punog oima. Voj ci
nikad ne zimi nedo tajati drva i furazi, leti vode. U svako doba
moraju imati u obilju zitarica, vina irceta cak i oli. Za garnizon ku
luzbu gradovima i tvrdavama odreduju vojnici koji u najmanje
obni za teren ku luzbu. Za odbranu im se daju ve vr te oruzja,
trele fi tiali, pracke kamenje onagri i bali te. Potrebna velika
paznja da neprijatelj i kori ti lakovemo t priprostog rne nog tanov
ni "tva za voje izdajnicke i verolomne namere, jer lazni pregovori i
varljiva primirja to u i padali pogubniji negoli ila. Drzeci ovih
mera predo trozno ti, ednuti mogu lomiti neprijatelja gladu ako
trupe drzi na okupu; ako ih deli onda tim izletanjem i prepadima.
SPRECII POBUNU U VOJSCI (ODRZA VANJE DISCI
PLINE). V ka pokupljena iz raznih krajeva ponekad klona
pobuni. Tada trupe iako ne klone bori pretvaraju da u ljute zato
sto ih niko vodi u itku. Takve buntovnicke sklono ti uglavnom
i polja aju kod onih koji u u ka arnama ziveli dokono i razmazeno.
Nenaviknuti na nuzne tegobe teren kog zivota takvi gnu aju nad f
njegovom trinom. Neizmu trani, oni borbe i taju drski. >
Ovom zlu ima nekoliko lekova. Dok u trupe jos razdvojene i vaka
jedinica zivi u vojoj tam, neka truni njihovi pornocnici i 73
oficiri uop te taraju za odrzavanje di cipline koja iti tako troga >
<
da vojnicima ne tavi pro tora ni za kakve mi li em onih pokorno ti g;
i luv no ti. Neka talno budu zauzeti ili teren kim zanirnanjem ili
pregledanjem oruzja. Ne treba im odobravati od u tva. Treba to
vr iti prozivku i uciti ih da brzo i tacno lu aju vaki ignal. Neka
uvezbavaju gadanje lukom i trelom, bacanje projektilnih oruzja i
kamenja kako iz ruke tako i iz pracke i macevanje drvenim macem
pred direkom; neka ve to to ponavlja i neka vojnici _ to taju
pod oruzj m ve dok zamore. Neka uvezbavaJu _ trcanJ 1 kakan _
kako lak avladivali jarkove. Ako im tamba lIZu mora 11i
reke neka u leto vi, bez izuzetka to uvezbavaju pLivanje. Neka
navikavaju mar evanje kroz tarno pokriveno i i pre ecano
zemlji vte na obaranje drveca i rezanje grade krcenje !erea
odbranu ka arne od vojih drugova zaduzenih za ulogu nepratelJa _ (1
jedni i drugi treba da luze titovjma u obaranju i avladivanju
protivnika . le ovakve garnizon ke obuke i vezbe ve ove raznovr-
 sne jedinice i nadahnute zeljom za slavom i zeljne borbe kad krenu
na teren. Ukratko vojnik koji ima pravu meru pouzdanja u svoju
vestinu i snagu bavi se mislima pobuni.
Zapovednik treba da bude pun paznje kako i otkrio mutivode i
bundzije u armiji, u legijama i pomocnim trupama u konjici i pesadiji.
Ne treba da obavestava kod dousnika nego kod triuna njihovih
pomocnika i drugih oficira kojima se bez dvojbe moze verovati. Tada
postupiti smotreno ako takve vojnike izdvoji od ostalih pod
izgovorom da ih odreduje za duzno t koja im vis-e odgovarati ili da
ih otkomanduje garnizonsku luzbu u gradovima ili utvrdama - ali
tako umesno da, ma koliko ih se zeleo otarasiti oni poveruju da su
favorizovani. Masa se nikad nije otvoreno pobunila va odjednom i u
potpunoj jednoglasnosti. Nju priprema i podbunjuje sacica bundzija
koji nadaju da izbeci kaznu za svoje zlocine zabvaljujuci brojno ti
ledbenika. No ako se pobuna razbukti bude potrebno ugusiti
nasiljem i najuputnije drzati se tarovremskog recepta kazniti
amo kolovode da i iako stradati amo nekolicina, vi ili zapla eni
njihovim primerom. No zapovedniku vi luzi na cast da navikom i
disciplinom razvije kod vojnika pokorno t i lusno t nego da bude
primoran da ih na silu trahom od kazne, uci njihovoj duzno ti.
KOMANDE I ZNACI U VOJSCI. Imalo i reci hiljadu tvari
kojima potrebno voditi racuna na bojnom polju, jer tamo gde zivot
u pitanju i najmanji nehat neopro tiv. Ali sto se narocito mora
v
podvuci, da i se postigao uspeh, jeste potreba za tacnim izvr enjem
naredenja dobljenih pomocu komandi i u taljenih znakova. Usled bojne
huke nije mogucno upravljati masama i kljucivo gla om , medutim,
i vrlo cesto lucaj da komandovanu radnju treba izvrsiti istovremeno
komandom. Jedan stari oblcaj, poznat vim narodima, otklonio
z ovu nezgodu pomocu davanja znakova koji prenose komandantovu
.t; misao na celu armiju i dozvoljavaju izvrsenje njegovih naredenja.
Razlikujemo tri vr te komandi i znakova: glasom trubom i pomocu
< signala. Prve dve primaju uhom, treca okom. Komande gla om su
" v
74 koje se izgovaraju ljudskim glasom to su ustaljeni znaci ra pozna
UJ
> vanja koji se propisuju za traze i za borbu, kao naprimer: pobeda
palma hrabrost bog s nama trijumf imperatora i drugi koje propi
<" glavni komandant. No pritom treba voditi racuna da se svakog dana
menja znacenje ovih znakova, kako ih neprijatelj posle duzeg vremena
ne i otkrio te da se pomocu njih njegovi spijuni ne uvuku nekaznjeno
medu nase vojnike. Trubni znaci daju se malom, oblcnom i velikom
trubom. Mala truba instrument pravog oblika; oblcna truba od
?akra i povijenog oblika velika truba izradena od roga divljeg vola
1 ukrasena srebrom. Prema znacima datim ovaj nacin armija zna
tacno kada treba da se zaustavi da krene napred, da se povuce da
preduzme gonjenje begunaca ili da otstupa. signali sluze orlovi
zastave pera i nakit u kosi. u kom pravcu se okrenuli ovi signali
pre_ma koa1:1dant?vom naredenju, vojnici im obavezno moraju sledo
vat1. Ima JOS 1 drugih oznaka koje komandant armije propisuje za konje
odecu cak i za oruzje da i se nasi ljudi i konji mogli razlikovati
od neprijateljskih. Naj tariji komandant moze takode izdavati svoja
?redenj bilo pomocu gestova
_ ili pucnjem i kao sto rade Varvari,
li mahnJem_ d_elovav soJe odece. U kantonmanima na marsu u toku
1zv?denJa v.?1h ezb1, svi vojnici treba da se trude da dobro sbvate
rrusao razlic1tih 1gnala da i njima mogli postupati. Samo ako se
_
ugom J?raksom, u _ _ nurno doba von ci _ srode sa ovim detaljima oni
1:1spet1 da ? _nJ1m tao upravlJaJu 1 u haosu koji vlada na bojnom
_
polJ- Znak koJ1 z za sve vojske jesu i i prasine koju
podize trupa 1:1 a:su 1 koJa _ nagovestava priizavanje neprijatelja.
Kada se delov1 Je_dm1ca nalaze 1zvan komunikacija, sredstva koja sluze
za po:azumevanJe _u: nocu - an plamen zapaljene vatre danju _
gu t d'?. Na vrhov1ma ku_la_, koje se uzdizu na utvrdenjima i iznad
utvr?eh adova_, tvlJaJu se debele hrastove grede ciji polozaj
vert1kalan I11 pod 1zve m uglom oznacava sto se u utvrdenju ili
utvrdenoj varosi zblva.
ARSEVI U BLIZINI NEPRIJAELJA. Vojni strucnjaci tvrde da
vojska izlozena vecoj no ti na marsu nego u ici. U bici su vojnici
valjano naoruzani, vide neprijatelja pred sobom i premni su za borbu.
Na marsu medutim vojnik manje na oprezu, oruzje mu nije uvek
spremno, iznenadni napad ili za eda ga u pometnju. Stoga
zapovednik nikad ne moze preterati merama predostroznosti mislje
nim da prece prepade na marsu niti pak sa odgovarajucim odredbama
smi ljenim da u takvom slucaju bez gubltaka odblje neprijatelja.
Pre vega, on mora imati tacan opi vojista, razdaljinama oznacenini
u miljama sa podacima prirodi puteva precicama, sporednim
putevima planinama i rekama. Prica da su najvece vojskovode u
ovome l toliko predostrozne da ni u zadovoljavale prostim opisom
vojista nego u zahtevale da im se na licu me ta prave mape, kako i
marseve bezbednije reguli ali luzeci direktnim uvidom. I to tako
zapovednik vim ovim pojedino tima mora obave titi kod razboritih
i uglednih ljudi, dobro upoznatih sa datim terenom prvo ih ispitati
za ebno potom uporediti njihove iskaze kako i sa izve noscu dosao
do i tine.
Ako i kr nu takve te koce oko izbora puteva on treba da pribavi
valjane i ve te vodice. Treba da ih drzi pod trazom, i da stedi ni
obecanja ni pretnji kako i ih naveo na vernost. Oni dobro
pokazati kad uvide da ne mogu pobeci i kad budu sigurni da za
vernost ti nagradeni za neveru kaznjeni. Zapovednik mora iti
suguran da su oni sposobni i i ku ni, da ne citava vojska zapala u
no t zbog pogresaka dvojice-trojice ljudi. Jer pro ti ljudi pokoji
put zamisljaju da znaju sto u stvari ne znaju i iz neznanja obecavaju
vise no to mogu.
No od vih mera predostrozno ti najvaznija potpuna tajno t u pogledu
smera i pravca marsa. Jer bezbednost pohoda zavisi od krivanja vih
pokreta od neprijatelja. Medu amemima tarovrem kih legija nalazila
se i figura inotaura koja znacila da se to cudoviste - kako bajka
kaze - krilo u najtajnijim zakucima i zavojima lavirinta upravo onako
kao sto zapovednikove zamisli treba da uvek budu nedokucive. Mars
se obavlja bezbedno ako ga neprijatelj i ne luti; no posto de ava
da izvidaci posumnjaju ili otkriju da voj ka krenula u pohod i da
 jzdajnici i dezerteri to i to odaju neprijatelju, valja reci koju
u lucaju napada tokom mar"a.
Pre to pokrene trupe, zapovedn_ik_ treba ? alje grupe dobro
opremljenih pouzdanih i i ku nih voJntka - 1zv1de preda, traga,
leva i zde - me ta kroz koja prolaz1t1, da 1 upao u za edu.
Za va ih uhoda bezbednija i k_or nij neg dan, jer ako
padnu u zarojeni tvo, vi te , tak reet, dal1 am1. 1 toa:
.
konjica treba da krene prva, ad1Ja za m komora, 7aprezn
konji luge i kola lede adiju i zuzmj re?u zaclJe dla1
deo najboljih konjickih i adij k1h d! Jer na ar .... zace_lJe
cesca meta napada negoli celo. Bokov1 omore 1zl_oene t1m
napadima iz za ede, treba da pokriva dovolJan . broJ v . No pre
vega deo gde eprijatel)_ ki . nJpre ocekUJe mora
ojacatj najboljim element1ma kon11ce, adIJe 1 trelaca-pe aka.
Ako neprijatelj vuda oko tebe mora iti pr1:1an da ga doka
ma gde vojnike treba unapred up?zor_1t1 da drze oruzJe u
ruci i budu pripravni da prece lose led1ce 1znenadnog napada.
Vojnike mogu uplasiti i zbuniti iznenada z ivanja i pr_padi koji ivaju
beznacajni ako predvide. Starovremc1 u veoma paz1l1 to da luge
i pratioci ako u ici budu ranjeni ili i popla i buka, ? z. et ju
borcima u akciji, i to tako i da prev1 razvlace tt zb1JaJu, Jer
tako mogu vojima odmoci neprijatelju pomoci. Stoga komoru
vr tavali na i ti nacin kao i regularne trupe pod odred nim amemi
ma. Medu lugama u irali najvaljanije i naji ku nije i davali im
komandu nad grupama lugu i "malih ', vecim od dve ta ljudi,
amemi u ih upucivali to gd da okupe komoru. Izmedu komore
borbenih trupa treba uvek odrzavati pravilan razmak, da borcima
1
nedo tajalo pro tora u lucaju napada tokom marsa.
Koncepcija dbrane i odredbe za njeno provodenje moraju varirati
zavi od zemlji ta. Na otvorenom zemljistu, pre te ti konjica
nego pesadija. No ako i u umi planini ili kraj mocvare treba
cuvati adije. to moze de iti da neke jedinice, iz nepaznje,
krecu prebrzo, druge pre poro, valja dobr paziti to da armija
razije i da prelazi velika ra tojanja trkom, jer neprijatelj
me ta i kori titi tu nepaznju i izvr ice prodor bez te k . Stoga treba
u potrebnim razmacima taviti triune njihove pomocnike ili naji ku-
nije in truktore zadatkom da zau tavljaju prebrze i pozuruju
pre pore. Ako u odvec udaljene od talih, celne dinice , kad
ugledaju neprijatelja, iti klonije da daju u bek tvo no da prikljuce
vojim drugovima. Oni pak koji odvec zao tanu, li eni pomoci, vaju
zrtve neprijatelja i vog ocajanja. Neprijatelj - mozemo zakljuciti -
ili taviti za ede ili ici u otvoren napad, vec prema predno tima
zemljista. Obazrivo t u i pitivanju vakog ta donece bezbedno t od
iznenadnog napada za eda ako otkrije i ta opkoli, platice
kamatom za voje zle namere.
Ako neprijat lj priprema za otvoren napad na planin kom zemlji tu,
alji izdvojene jedinice da zauzmu najvi vrhove; te ko
uditi da te napadne kad primeti tvoju teren ku nadmocno t, to
u tvoje trupe zauzele polozaje znatno iznad njega i premne u da ga
tupku docekaju. Bolje - ma koliko to truda zahtevalo - oda lati vojnike
ekirama i drugim alatkama da i prednjace i ra ci te prolaze koji u
uzani ali igurni, nego ista rizikovati ma i na najboljem drumu. Potrebno
d bro znati da li neprijatelj radije napada nocu u vanuce ili u
vreme obedovanja i odmora. Saznav i kojih njegovih i treba da
cuvamo, otkrivamo i njegovu uoblcajenu prak u. Moramo takode
doznati da li glavno oruzje nj gove konjice koplje ili luk i trela i da
li njegova naga u brojno ti ljud tva ili u kvalitetu oruzja. Sve
nam to omoguciti da preduzmemo najbolje mere kojima njega
namuciti, i teci predno t.
,., Kad imamo kakav plan na umu, moramo razmotriti da li l
najuputnije krenuti u pohod danju ili nocu; moramo izracunati daljinu
do zeljenih me ta i moramo preduzeti mere da trupama leti ne
nedo taje v de tokom mar , da ih zimi ometu neprelazne mocvare
i bujice jer voj ka inace l izlozena velikim tima jos pre
to tigne do odredi ta. to nam ebna briga da motreno
cuvamo tih nevolja, tako l neopro tivo da ne i kori timo predno t
koju imati kad u njih, iz neznanja ili nepaznje, zapadne neprijatelj.
Na uhode rnoraju talno ti terenu; ne meli zaliti truda
da mu potkupljujemo vojnike i vim red tvima ih pod ticemo da
dezertiraju. Tirn nacinima mozerno doci do podataka njegovim
ada njim i buducim planovima. Uz to, moramo ve vreme drzati u
pripravno ti nekoliko izdvojenih jedinica konjice i lake adije koje
ga napadale kad najmanje nada, l tokom mar l tokom
rekvizicij ili pljacke.
PRELAZENJE R. Prelazenje reka veoma ako
preduzmu velike mere pred trozno ti. Prilikom prelazenja "irokih reka
i brzaka, toji t da izgube komora, luge katkad i
najne bazriviji vojnici. to i pita gaz, od jedne do druge obale
ta , na pogodnorn ra tojanju dva reda najboljih konjanika,
konjima, tako da izmedu njih mogu proci adija i komora. Uzvodni
red umanjuje ze tinu brzaka, nizvodni hvata i provodi vojnike
koje zane matica. Kad reka odvec duboka i konjicu i za _ adiju,
nalazi u ravnici voda odvodi tako "to 1 kopa mno tvo Jaraka;
tako vodo taj nizava, reka moze lako pregaziti.
Pl vne rek , prelaze tako to u dno pobodu direci njih
pricvr t da ke, u hitnirn lucajevima da ke tavljaj prek? c_vr to
pojenih praznih buradi. Konjica . kida _voju op:eu. 1 tavlJa
plavice od uve tr ke da ne 1 ukva Ila. n1 poto u ednu
_
konje i nat raju ih da preplivaju drugu tranu plav1ce vuku
za obom pornocu kozne opute.
No najzgodniji pronalazak u cunici izduj ni iz jednog koada
t i veoma laki, to zb g ina gradnje to zbog grad od_ koJe u.
Voj ka uvek i izvestan ?roj tih unica na kol a, zaJedno
dovoljnom kolicinom da aka 1 gvozd h ek era. u1 du obn
povezu konopcima i tako za tren oka naprav1 m t koJI tokom
potrebnog vremena cvr t kao da od kamena.
to neprijatelj n na toji da. iznenad_no ili iz za de nade
voj ku koja prelazi reku potrebno nJene obale 1gurat1 Jak1m
 odredima da vojska i ila napadnuta, i porazena dok razdvojena proveravaju da li svako valjano obavio svoj deo posla. Tribuni takode
rekom. Jos sigurnije zastititi polozaja palisadom, jer se tako vrse inspekciju i smeju napustiti gradiliste dok sve ne bude gotovo.
svaki napad moze podneti bez mnogo gubltaka. ko - rnost potreba D r 1_1 b_neprijatelj iznenadnim napadom, sva konjica i
ne samo za tekuce potrebe prelaska trupa nego 1 za nJ1hov povratak 1 sv1 pesadc1 koJI su formacijski oslobodeni rada stoje u borbenom
za prolaz konvoja, pravilan ?stupak po?ii, ko _? k_raja, bedee poretku ispred gradilista, spremni da odblju svaki nalet.
sa velikirn jarcima i tu postav1t1 odgovaraJucu kol1cu lJudstva da 1h
brani dok god to okolnosti zahtevaju. Kad logor utvrden, prvi sledeci posao jeste pobadanje amema -
koje vojnici drze u najvecoj casti i postovanju - na odgovarajuca mesta.
PRAVILA ZA ULOGORAVANJE ARIJE. Arrnija marsu Posle toga se priprema pretorijurn za komandanta i njegove pomocnike
moze uvek racunati sa smestajem u obzidanim gradovima - veoma i podizu satori za triune, kojirna za te svrhe, kao i za donosenje vode
nesrnotreno i opasno ulogoriti se rasuto, bez poljskih utvrdenja. Lako drveta furazi, pripada izvestan broj vojnika. Potom se legiji i
iznenaditi trupe dok obeduju ili dok se, razdvojene, bave razlicitim pomocm trupama, konjici i pesadiji, dodeljuje prostor za podizanje
vojnickim poslovima. Priliku za prepade pruzaju nocni mrak, potreba satora redosledu ranga razlicitih jedinica. Svake noci za strazu se
za spavanjem i rastrkanost konja na pasi. Dobro logoriste nije dovoljno: odreduju cetvorica pesaka iz svake centurije i cetvorica konjanika
moramo odabrati najbolje koje se moze naci, kako se i desilo - iz svakog eskadrona. Posto se ispostavilo nemogucim da strazar provede
posto smo propustili da zauzmemo neko pogodnije - da ga zauzme celu noc na svom mestu, klepsidrom su odredene cetiri srnene, da i
neprijatelj, na nasu veliku stetu. svaki vojnik strazario samo tri sata. Smena prima duznost uz zvuke
Arrnija se u leto ne i smela ulogoriti u izini nezdrave vode ili daleko trube, predaje uz zvuke kometa. Triuni odreduju valjane i
od zdrave, u jesen onde gde nema u obilju furazi i drveta. Logor ne pouzdane ljude da oilaze sva strazarska mesta i raportiraju svim
sme iti na zemljistu koje podlozno iznenadnim poplavama. Pristupni uocenim nepravilnostima. sada posebno vojno zaduzenje, ljudi
putevi ne smeju iti odvec strmi i uzani, da se vojsci ne otezalo kojima povereno nazivaju se dezurni kornandiri straze.
povlacenje slucaju potrebe; isto tako, logor ne treba podizati nadomak Konjica daje logorsku strazu nocu, isturenu strazu danju. Straza se
uzvisica odakle i neprijatelj mogao uznemiravati ljudstvo oruzjem. smenjuje svakog jutra i popodneva zbog zamora ljudi i konja. Zapoved
Posto se sprovedu ove mere predostroznosti, podize se logor - cetvrtast, nik narocito duzan da se postara za zastitu pasnjaka i konvoja sa
kruzan, trouglast ili pravougaon, vec prema prirodi zemljista, jer oik, zitom i drugim namirnicama kako u logoru tako i u garnizonu, i da
sam s, daje vrednost logora. Medutim, smatra se da su najbolji drva, vodu i furaz obezbedi od neprijateljskih upada. se moze postici
oni logori cija duzina za trecinu veca od duine. Inzinjerci moraju samo umesnirn rasporedivanjem posada gradovima i obzidanim
tacno proracunati dimenzije logora, da njegova velicina odgovarala zamcima duz puteva kojima se krecu konvoji. Ako nema starih
broju trupa. Pretesan logor ne dozvoljava trupama da svoje manevre utvrdenja, na odgovarajucim mestima treba podici male utvrde, okru
izvode s lakocom, presirok ih previse razdvaja. zene sirokim jarcima odredene za boravak konjickih i pesadijskih
Postoje tri postupka za izgradnju poljskih utvrdenja. Prvi vazi u slucaju posada, kako i se konvojima obezbedila efikasna zastita. Jer neprijatelj
se nece lako odlucivati da duboko prodre u kraj za koji zna da su u
kad armija na marsu i logor treba samo za jednu . Tada se
podize omanji parapet od tratine njegovom se vrhu postave njemu protivnicke trupe tako rasporedene da ga mogu brzo opkoliti.

palisade ili drveni jezevi. Buseni se seku gvozdenim alatom. Ako MOIVI ZA OPERATIVNI PLAN RATNOG POHODA (
79
povrsinski sloj zemlje cvrsto povezan korenjem trave, seku se u oiku N). Citaoci ovog sazetog prikaza mozda iti nestrpljivi da dodu
cigle, stopu i u visini, stopu u sirinu i stopu i u duzinu. Ako do uputstava koja se ticu generalne itke. No trebalo da imaju na
zemlja rastresita toliko da se buseni ne mogu ovako seci, oko logora umu da su za ishod itke oblcno presudna dva ili tri sata, posle cega <
"
se kopa plitak rov, pet stopa u sirinu i tri u duinu. Od izvadene zemlje za porazenu vojsku vise nema nade. Stoga treba razmotriti svaki plan,
pravi se parapet s unutrasnje strane; on stiti arrniju od opasnosti. pokusati svako sredstvo i posluziti se svakim metodom pre no sto stvari
drugi postupak. udu u ovu konacnu fazu. Dobri oficiri klone se generalne itke, gde
Medutim, trajni logori izini neprijatelja, bilo leti ili zirni, utvrduju svako u opasnosti, i radije se koriste obmanom i lukavstvom u
se pazljivije i regularnije. Posto nadlezni oficiri obeleze teren svaka nastojanju da neprijatelju u sto vise vojske u sitnim carkama i
cen urij dobla svju deonicu na utvrdivanje. Vojnici tada poredaju zaplase ga ne izlazuci svoje sopstvene snage.
svoJe stitove 1 prtlJag ukrug oko svojih zastava i, sluzeci se samo Sada cu uneti nekoliko potrebnih starinskih uputstava iz ove oasti.
macevima, kopaju rov sirok devet, jedanaest ili trinaest stopa - ili, ako Zapovedniku duznost i interes da cesto okuplja najsmotrenije i
veoa strepe od neprijatelja, sedamnaest stopa (opste pravilo da najiskusnije oficire iz raznih jedinica arrnije i konsultuje se s njima
broJ stopa bude neparan). Sa unutrasnje strane podizu bedem, koristeci stanju sopstvenih i neprijateljskih trupa. U tim konsultacijama ne sme
kao armaturu fascine grane, dobro pricvrscene kocevima. Na tom ti mesta nikakvoj preteranoj samouverenosti, jer su njene posledice
bedem1:1 podizu zupcasti parapet, kao na gradskim fortifikacijama. pogubne. mora ispitati ko brojniji, ko bolje naoruzn, ije s:u
Centurm mere obavljeni posao koristeci motke duge deset stopa i trupe u boljem stanju, disciplinovanije i odlucnije u vanredmm s1tuac1-
 jama. Mora se i pitati i stanje u konjici obeju rmiia ali vi tnje
u pesadiji, jer u njoj lezi glavna snaga armJJe to . t1ce kon11ce
: .
zapovednik mora na tojati da do.zna u kJOJ 1m v1 trelca 1
_ _ .
kopljanika, u kojoj ima vise oklopka 1 koJa m bolJe konJ aJza?
mora prouciti bojiste i proceniti da li ono nud1 v1se predno t1 Jemu. Il1
neprijatelju. Ako jaci u konjici, bolj o .govarat1 rav!11ca
- .
i otvoreno zemljiste ako smo nadmocrnJt u pesad1J1, trebalo 1 da
iramo zatvoreno zemljiste puno jaraka gliba i ume katkad i
planin ko. Oilje ili kudica ilo u jednoj ilo u drugoj armiji eleenti
u od nemale vazno ti, jer glad - kako kaze poznata lov1ca -
unutarnji neprijatelj koji hara gore nego .
No najvaznije treba odluciti te da li bolje odugovlaciti ili
iznuditi brz i hod tupanjem u itku. Neprijatelj katkad ocekuje da
neki pohod brzo zavrsiti ako stvar otegne, njegove vojnike ili
iscrpi ne tasica ili ih povuce kuci zelja da vide voje porodice ili
posto terenu ni postigli nista znacajno ami ra ture izgublv i nadu
u u peh. Tako neki zamoreni od napora i zgadeni na vojnu luzbu,
dezertiraju drugih ih odaju, mnogi predaju. Vemo t retko nalazi
kod trupa koje nevolja hrabrila. U tom lucaju arrnija koja
bojno polje stigla mnogoljudna neprimetno cili dok ne tane.
v
Su tin ki vazno doznati kakav karakter neprijatelja i njegovih
glavnih oficira: da Ji u plahoviti ili obazrivi, preduzimljivi ili bojazljivi,
da li ih u tku goni princip ili lucaj, i da li u narodi kojima u imali
la ili hrabri ili plasljivi.
Moramo znati do koje mere mozemo loniti verno t i snagu
pomocnih jedinica kako u trojene i i neprijatelj ke trupe, i
koje su ubedenije u uspeh - sto za hrabro t armije veoma vazan
cinilac. Zapovednikova haranga moze utucenoj voj ci povratiti elan,
narocito ako am deluje kao da ga muci nikakva bojazan. Moral
s
vojnika ozivece ako se - l lukav tvom l necim drugim - stekne
kakva znacajna predno t, ako se neprijateljeva ratna reca pocne
menjati ili ako u pes da potuces neku njegovu labu ili lose naoruzanu
80
izdvojenu jedinicu.
No nipo to me usuditi da u generalnu itku povedes neodlucnu
V ih strogo vcu. Sve vojn zlocine mora kaznjavati
ili bojazljivu armiju. Velika razlika izmedu toga da li su ti trupe
nei kusne ili prekaljene, da li u svikle ratovanju jer donedavno ile
u nekom ratu ili u pak nekoliko godina mirovale. Jer vojnike koji
neko vreme ni u borili treba matrati u i tom svetlu kao i regrute.
Cim legije pomocne trupe i konjica okupe vaka voje trane,
duznost dobrog zapovednika da vakoj jedinici odredi za ebnu obuku
u svim oastima vojne vestine pod komandom provereno posobnih
tribuna odabranih za tu svrhu. potom treba da ih poji u jednu
celinu i obuci ih svim frontovskim manevrima kao da im predstoji
generalna itka. Cesto mora obuku sa njima izvoditi sam da i proverio
njihovu nagu i vestinu i da i video obavljaju li pre trojavanje valjano
i reaguju li kako treba zvuk trube kretanje zastava i njegove
opstvene naredbe i signale. Ako u ilo cemu zaostaju moraju uciti i
vezbati dok se ne usavrse.
No i kad su potpuno disciplinovani i avrseni u teren kom egzerciru,
t
v
u strelja tvu i bacanju koplja i u frontov kom prestrojavanju nije
uputno voditi ih u itku nepromisljeno i prebrzo. Morav cekati povoljnu
priliku oni treba da se prethodno pripreme putem cestih carki i
:
1 omanjih ukoba . Tako budni i smotreni general, kad drzi svoj ratni
avet, pazljivo odmeravati stanje svojih i neprijateljskih trupa, bas kao
sto gradan ki udija presuduje u poru dveju tranki. Ako ustanovi da
u mnogo cemu nadmocniji nad protivnikom, sme niposto odgadati
ukob. No ako u tanovi da laiji mora kloniti generalne itke i
na tojati da u pomocu prepada zaseda i ratnih lukavstava. su
vestim zapovednicima to donosila pobedu nad neprijateljem koji
nadmocniji i brojno i snazi.
RUKOVODENJE NEISKUSNIM I NEUIM TRUPAMA. U svim
v
ve v tinama i vim zanatima avr tvo tice redovnom prak om. Kad
ova mak ima i tinita u porednim tvarima, koliko tek mora
postovati u onim znacajnim! koliko iznad svih talih uzdignuta
vestina ratovanja kojoj dugujemo ocuvanje vojih sloboda, ovekovece
0
nje vog do tojan tva i tojanja citave Imperije. Lakedemonci, le
v
njih i Rimljani, toliko u ili ve ni ove i tine da u toj ve tini zrtvovali
v
ve druge. varvar ki narodi jo i dana rni le da jedino vredna
paznje, verujuci da u njoj ve adrzano i da iz nje sve proizlazi.
Ukratko, ratnicima neophodno potrebno da nauce samo kako da
sacuvaju voje zivote nego i kako da izvojuju pobedu nad neprijateljem.
Stoga glavnokomandujuci, cija u moc i dostojanstvo toliko veliki i cijoj
u verno ti i hrabro ti povereni imetak njegovih zemljaka, odbrana
njihovih gradova, zivoti vojnika i slava drzave treba amo da
rukovodi dobrom armije kao celine vec i da brine svakom redovu
u njoj. Jer kad njegovim potcinjenima de i kakva nesreca to se
v
smatra dru tvenim guitkom i pripi uje iskljucivo njemu. Dakle ako
vidi da mu armija tavljena od neisku nih ili dugo neaktivnih trupa,
mora pazljivo prouciti nagu, duh i ponasanje vake legije i vake legije
i vake pomocne jedinice konjicke i pesadij ke. Kolikogod moguce,
mora znati ime i obno t vakog vla telina triuna, nizeg oficira i
vojnika. Mora i taci voje vrhun ko do tojan tvo i autoritet i odrzavati
trozem slovu
zakona. Mora iti neumoljiv prema pre tupnicima i tojati da to javno
pokazuje raznim rne tima i u raznim prilikama.
Kad te propise cvr to ukoreni mora cekati priliku da neprijatelj
v
ra trkan potrazi za plenom, poveruje da bezbedan i da onda
v
po alje njega konjicke i pe.vadije odred . u kojiJ? . oproban
v _
vojnici iti pome ani nei ku m, Il1 sa mlad1c1ma k?Jt rn u ta ]
za voj ku. Veterani teci novo i ku tvo, oni drug1 .n.adahnu1
hrabroscu zahvaljujuci predno tima koje im takva pl1ka dat1:
Trebalo da zapovednik u najvecoj tajno ti priprema _ z ede kko .,
iznenadio neprijatelja pri prela ku preko reke, u tenov1t plan
prolazima, u vumovitim klancima, mocvarnom terenu t nezgod
drumovima. Treba da pode i voj mar v tako da uzmogne prepa t1
neprijatelj ke trupe u vrerne Jad o?e? uju ili pvaJu, ili d lut
nikakvu t u ra trkarn 1 nenaoruza, Jihov1 konJt
 neosedlani. S takvim sukoblma treba da nastavi sve dok njegova vojska i tako ih efi asno doveo u r d u jednoj jedinoj bici pobio nebrojeno
ne stekne dovoljno samopouzdanja. Jer ako jos nisu ili u bori ili mnostvo mbra_ v_toaca I Ambronaca. No ipak lakse obuciti
ako su se odvik}j, veoma se potresu gledajuci mrtve i ranjene; od toga mlade voJke I ul1t1 tm pravilne pojmove casti negoli preporoditi
ih hvata strah, radije bezati nego se boriti. obeshrabrene trupe.
Ako neprijatelj preduzima krace ili duze pohode, zapovednik treba da PIPREE _ZA GENENU BIKU. Posto smo nili manje
ga napadne umornog od marsa, da ga zaskoci iz potaje, ili da mu vazn t1 ratne ve te ?. redosleu vojnih pitanja prirodno
uznemiruje zacelje. Treba da salje borbene grupe sa zadatkom da dolaz1m o_ do ge?eralne b1t.ke. _dogadaJ pun neizves.nosti i poguban
zauzmu objekte koje neprijatelj podigao podalje od glavnine svojih kral3evstva 1 arode, J r se od 1 hoda odsudne tke sastoji opseg
trupa da i olaksao snabdevanje ljudskom i stocnom hranom. Naime, pobede. s v1se nego _ 1gde od zapovednika trazi da ulozi sve svoje
spocetka treba preduzimati one poduhvate koji nam malo stete ako poobnot1: Jer mu 1p:avno tupanje donosi vecu lavu, greske
propadnu, ali mnogo koriste ako uspeju. Smotreni zapovednik takode 1zlazu vecoJ. ops:1ost1 1 samot1,- trenutak u kome se njegov
nastojati da poseje razdor medu neprijateljima, jer nijedan narod, talenat, vesta I iskustvo 1skazuu u punoj meri.
ma koHko sam sei i slab, neprijatelji ne mogu dokraja poraziti Nekad postojao i da vojnicima pre itke izda umerena
ako on sam, svojim rastrojstvom, ne olaksa svoj pad. U gradanskim kolicina hrane da jurisali zesce i imali vise snage za dug sukob. Kad
nesuglasicama ljudi se toliko zanesu u obaranje svojih licnih neprijatelja prisustvu postrojenog i za borbu sprernnog neprijatelja armija treba
da potpuno zapostave javnu sigurnost. da izmar_ ira. iz logora ili grada, mora se ispoljiti velika pred.ostroznost,
Pri citanju ovog dela treba stalno imati na umu maksirnu koja kaze: da 1 . bila napadnuta dok defiluje kroz kapiju i tom prilikom
neka niko nikad zali sto ciniti vec cinjeno. Moze se reci da nase razb1Jena 1 sasecena na komade. Stoga se moraju preduzeti potrebne
trupe vec godinarna nisu cak ni utvrdivale svoje stalne logore jarcima, mere da cela armija bude van kapija i zauzme borbeni poredak pre no
bedemima i palisadama. Odgovor jasan: da su te mere predostroznosti sto se neprijatelj priizi. Ako on spreman pre no sto stignes da
l preduzete nase armije nikad i trpele guitke od neprijateljskih izades, svoju nameru da izmarsira mora ili odloziti za drugu priliku ili
dnevnih i nocnih prepada. Iduci za primerorn starih Rirnljana, Persijanci bar prikriti, tako da - kad ti pocne dobacivati uvrede misleci da ne
kopaju jarke oko logora posto kod njih zemljiste rnabom peskovito, usuduje izaci na megdan, ili kad pocne misliti samo na pljacku i povratak
uvek sa sobom nose prazne vrece koje pune peskom i podizu grudobrane vec pokvari stroj - mozes izleteti i napasti ga dok jos pometen i
stavljajuci ih jednu preko druge. Svi varvarski narodi prave oko sebe iznenaden.
krug od svojih kola sto donekle podseca utvrdeni logor. Tako Vojska se nikad ne sme voditi u generalnu tku odmah zavrsetku
provode noci ne bojeci se prepada. kakvog drugog marsa, kad su i ljudi i konji umorni. Snaga potrebna
Plasimo li se da necemo moci nauciti od drugih sto su oni nekad za borbu istrosi se u naporu marsevanja. Sta moze postici vojnik ako
naucili od nas? Danas se sve to moze naci sarno u knjigama, mada se jurisa zadihan? Starovremci su pazljivo izbegavali takvu nepriliku, ali
ranije redovno upraznjavalo. Danas se vise niko ne isteresuje za u kasnijirn vremenima neki nasi rimski generali, da ne idemo dalje,
koji su odavno zapostavljeni, zato sto se usred mira na rat gleda kao guili su svoje armije zato sto su neznanju zapostavili tu meru
na nesto sto toliko udaljeno da ne vredi paznje. No primeri iz proslosti predostroznosti. Dve vojske od kojih jedna umorna i iscrpljena,
uverice nas da nikako nije nemoguce ponovo uspostaviti starovremsku druga sveza i u punoj snazi, ne mogu se nikad ravnopravno ogledati.
disciplinu, iako danas potpuno izguljena. DOZNATI PRE I VOJSA RASPOLOZENA.
!-] minulim vekovima, ratna vestina, cesto zapostavljana i zaboravljena, Potrebno doznati kako su vojnici raspolozeni na dan itke.
1sto s tak? cet. vadi. la iz .knjiga i ponovo uspostavala zahvaljujuci njihovom izgledu, recima delima i kretnjama lako se moze otkriti jesu
auto1tetu_ 1 _raznJl ?as1h vo1skovoda. Nasa armija u Spaniji, u vrerne li samopouzdani ili zabrinuti. Ne treba se mnogo oslanjati na gorljivo t
kad s__1pn Afkanac preuzeo komandu, l su u losem stanju, mladih vojnika koji jedva cekaju itku jer u predstavi bori ima
neceg prijatnog za onoga ko borbu nije upoznao. S druge strane, l
pretrpevs1 mnoge poraze pod vodstvom njegovih prethodnika. On ih
ubro peporodio strogom disciplinom i primorao na najvece napore pogresno srljati u sukob ako se ispostavi da stari iskusni vojnici nisu
u podizanJu raznovrsnih fortifikacija, prebacujuci im da treba da radi r. Medutim, vojskovoda moze uliti duha i hrabrosti vojnicima
uprljaju ruke rovovski atom kad ih nisu ukvasili neprijateljskom ako im drzi poletne govore i harange, narocito ako ih svojim misljenjem
vlJu. ratko, na cel tih istih trupa kasnije osvojio grad Numan predstojecoj i moze uveriti u Iaku pobedu. S tim na umu on treba
t1J, spal ga _d? temelJa, stanovnike i do poslednjeg. U armiji da im izlozi neprijateljev kukavicluk ili nesposobnost i podseti ih na
u f1, pod Albovom komandom, l provedena ispod eventualne ranije prednosti stecene nad njim. Treba da se posluzi
Jarma, Metela zaveo takav red i disciplinu, drzeci se starovremskih svakim argumentom koji kod njegovih vojnika moze izazvati jarost,
uzora, da kasnij pobed la oog istog neprijatelja koji ju mrznju i gnusanje prema neprijatelju.
_
P?dvrgao toJ? _ pomzenJU. 1m su pobedili Cepionove, Manilove i Prirodno da na pocetku itke covek oseca izve tan trah ali
Silanove legiJe u Galiji, ali Marije prikupio njihove razijene ostatke nesumnjivo ima i plasljivih ljudi koji se pometu cim spaze neprijatelja.
 Da i tu bojazan smanjio pre no sto krenes u cesce trojavaj
svoju vojsku u borbeni poredak kakvom sigurnom tu da i se
vojnici privikli neprijatelja i njegov izgled. Kad iskrsne zgodna
prilika, treba ih lati da ga prepadnu i nateraju u bekstvo ili da mu
poiju nesto vojnika. Tako se upoznati neprijateljskim oicajima
oruzjem i konjima sa cim smo se upoznali ne moze na vise
za trasiti.
IZBOR BOJIST. Dobre voj kovode itekako znaju da pobeda umno
gome zavi i od prirode bojista. Stoga kad si naumio da zametnes itku,
nastoj da glavnu prednost izvuces upravo iz svog polozaja. Najuzdignu
tije zemljiste smatra najboljim. Projektili baceni s vi ine udaraju
vecom silom; strana koja se nalazi iznad protivnika moze ga brze
suziti i preci u protivnapad dok se oni koji proijaju uzbrdo moraju
nositi i zemljistem i sa neprijateljem. Medutim postoji ova razlika
u pogledu mesta: ako se ti oslanjas pesadiju neprijatelj na konjicu,
moras odabrati vrletan i neravan polozaj. No ako stvari toje obratno
onda ti zemljiste mora iti uzdignuto ali ravno i otvoreno bez prepreka
kao sto su sume ili mocvare.
FORIRANJE BORENOG R. Pri postrojavanju voj ke u
borbeni poredak, treba imati umu tri stvari: unce prasinu i vetar.
Ako ti sunce i u lice zasenice te; ako ti vetar duva u lice, tvoji
projektili skretati s puta i udarati slaije, neprijateljski leteti dalje i
udarati ako ti prasina leti u tvom pravcu, ici ti vojnicima u oci
i zaslepeti ih. Cak i najnespo obniji zapovednici taraju da izbegnu
te nepogodnosti u trenutku kad prave ra pored ali smotreni vojskovoda
treba da gleda unapred i preduzme mere kojima obezbediti da ga
to?l1_1 dana ometaju polozaji unca ili suprotni vetrovi koji cesto
pocm3u duvat1 u odredeno vreme mogu ti smetnja u bori. Nase
z trupe treba da budu ra poredene tako da sunce i vetar duva njima
> u leda neprijatelju pravo u lice.
Pod orbni_1? poretkom armije podrazumeva se njeno trojavanje u
(: nekoliko_ 1I_1:11Ja. Frontom se naziva trana okrenuta prema neprijatelju.
84 Ako se liJe razumno rasporede one su u r od velike medusobne
UJ
> pomoci, ali ako u ovome tupi nevesto, onda one ti projene
< ma kakva b. l hrabr?st boraca. Prema taktickim pravilima u prvi
<>.
re? postavlJaJu t izvezbani vojnici koji su nekad nazivani
.
prc1pim_a u drgo1? redu s strelci . _zastice oklopom i elitni vojnici
v Ali ako boji te nije dovoljno pro trano ili ako u ti trupe veoma brojne,
aoruza kratk1m 1 dugackim koplJima su nekada oznacavani
1menom hastati. Rastojanj izedu boraca oicno tri stope (0,90 m)
ako da 1 _ _.666 pesaka zauz1ma3u front od hiljadu koraka (750 m). Ovo
1ma za c1lJ d se otkl?ne praznine u pojedinim linijama i da se svakom
borcu _ ota1 dovolJno prostora za nesmetano rukovanje oruzjem.
Otsto3an3e IZmedu redova iznosi se t stopa (1,80 m) da i se borcima
_ svaka v tava na mesto koje pripada rangu ili pak ra poreduje
?lksalo kretanJe unapre_d i unaz_a. posto koplja bacena iz trka imaju
Jacu udarnu sngu._ Prva 1 drua l13 astavljena su iz boraca u naponu
_ v
snga s veliIm 1skustvo 1 sa teskim naoruzanjem. Cvrsti kao zid,
_ _se kad _1 ne p_vlace 1_ ne gone, da ne i prouzrokovali nered u
svoJ1m eovima n31hova ] uloga d p_rie udar neprijatelja i, ne
pomera3uci se da ga zadrze na otstoJanJu 1 da ga odbiju. U trecem
red u najoketniji pesai mladi trelci i vojnici vevti u bacanju koplja,
r poznat1 pod naz1vom darderi. U cetvrtom redu u takode
najzivahniji
v
vojnici medu onima koji su naoruzani v titom mladi strelci
najve tiji ojnici_ u baanju ?plja i olovnih lopti, oni ojnici koji s
v
ne ppdal1 lk<?J ad1J1. Do prva ?v reda ostaju nepomicna,
trec1 . cetvrt1 - taJu redovo vo_prvob1t ra pored u cilju uznemi
ravanJa nepatelJa trelma 1 koplJtTT_'l_ a. Ako u peju da ga nagnaju u
tvo o v ga gone za_ edno Jlcom, _ no ?ko neprijatelj jaci
oru povlace prvoJ 1 drugoJ l111 1 prolaze 1h, da i ponovo dosli
na svoJe prvob1tno me to. Peta linija ila nacelno rezervisana za
vojnike naoruzan bali tama i arbaletama, za luzioce fistiala i
v v
pra_ca e. lu?i _fi tiaa_bajuv amenje pomocu tapa dugackog
t tope CIJOJ red1 pncvr kozna pracka. Zarnah cini
obema rukama i vojoj jacini koro jednak zamahu onagra.
v
Pracka i bacaju kamenje pomocu pracke napravljene od konoplje, ili
bolje od konj ke dlake okrecucu rukom oko glave. Oni koji
V
nisu imali stit, borili u u petom redu ilo bacanjem kamenja rukom
ili bacanjem koplja to u uglavnom li mladici koji su najpre nosili
v
naziv kandidati potom prekobrojni. U e tom, lednjem redu ili
v
u naj nazniji vojnici, titovima i nabdeveni oruzjem svake vrste
v
na i preci nazivali u ih trijari. Oni u tavljani vim pozadi talih
v
linija, da i acuvali ve voje nage za izvr enje naznih jurisa protiv
neprijatelja, jer vaki neu peh u prednjim redovima popravljala brzo
i potpuno ova rezerva.
v
PRAVILNA RASTOJANJA I ODSTOJANJA. Po to rno nili
v
op ti frontov ki ra pored, d lazimo do ra tojanja i dimenzija. iljadu
koraka duga jedna linija od hiljadu t totina ezde et se t pesaka
V
pri cemu na svakog otpada tri tope. U t linija trojenih na
V
istom terenu taje devet hiljada devet totina devede et se t vojnika.
Da taj i ti broj vojnika trojio u tri linije potrebno dve hiljade
koraka, ali mnogo bolje imati v(e linija n go odvec ra tezati front.
Ranije mo primetili da ot tojanje izmedu vak dve linije treba da
i
UJ
>
bude t topa, od kojih jednu zauzima ljud tvo. Tako de et hiljada
v
ljudi, postrojenih u e t linija, zauzeti pro tor tride et t stopa
duni i hiljadu koraka frontu. ovoj formuli lako racunati 85
koliko pro tora potrebno da troji dvade et i1i tride et hiljada
>
v
ljudi. Tako voj kovoda ne moze pogre iti kad zna kolik pro tora
potr bno za koliko ljudi.
moze ih trojiti u devet ili vise linija jer kori nije boriti u
V
zajenom poretku nego odvec razvuci front. Kad armija ima predug
front, premalu dunu, lao proiti prvi neprijatelje nalet.
le toga nerna . Sto tice toga koja kohorta ti na
v
levom krilu koja na d nom, koja u redini, op te praviJo da
zavi no od okolno ti ili neprijatelj kog ra poreda.
RASPORED KONJICE. Po to formira pe vadij ki tr , konjica
v
vr tava na krilima. Te ka konjica, t t oklopnici i kopljanici, treba
da prikljuce pe vadiji. Laka konjica, koju cine trelci i neokl pljeni
konjanici, treba da vr ta vecoj razdaljini. Najb lji i najtezi
 elementi konjice treba da pokrivaju bokove pe vadije laka konjica
rasporeduje kao sto gore receno, sa zadatkom da opkoli i ra turi
neprijateljska krila. Vojskovoda treba da zna koji su elementi njegove
konjice najpogodniji za suprot tavljanje ovom ili onom neprijatelj kom
eskadronu ili jedinici. Iz neobjasnjivih razloga naime, desava da
nekim nasim jedinicama neke neprijateljske vise , leze' od talih, i
da koje u pobedivale nadmocnijeg neprijatelja to gube borbu
protiv slaijih naga.
Ako ti konjica manja od protivnikove umesno starovrem kom
oicaju pomesati s lakom pesadijom naoruzanom malim sti.tovima
i obucenom za tu vrstu borbe. Ako drzis tog metoda ni cvet
neprijatelj ke konjice moci u napadu da izade kraj s tim
movitim jediicama. Nakadasnjm voj"kovodama to i jedini jedna drugoj, jer dati sa rastojanja znak neznanja ili kukavicluka.
n da poknJu nedostatke svoJe konJ1ce, u pesadince vicne
trcanju, naoruzane lakim stitovima, macevima i sulicama mesali
konjicom tako da izmedu svaka dva konjanika dolazio jedan
pesadinac.
ZER . Imti z_ aelju rezervne jedinice sastavljene od probra
ruh pesadaca 1 konJaruka pod komandom prekobrojnih zamenika
koman?:anta, _ vlastelina i triuna veoma mudro i ima veliki znacaj
za_ dob1JanJe b1tk. ke treb taviti u zacelje krila, druge pak
v centru d - 1 b1l1 sprem da sme ta pohitaju u pomoc ilo kom
blize
delu fronta kop s nade J?Od jakim pritiskom da sprece proboj tog
dela, da popunJaVaJu prazrune nastale tokom itke i tako odrze hrabrost
svojih drugova i zadrze neprijatelj ki nalet. pronalazak Lakedemo
na_ca koji s. podrazavali Kartaginjani. Pridrzavaju ga se i Rimljani, i
zaista se bol]1 raspored ne moze naci.
Jedina svra linije onta te da odije neprijatelja ili mogucnosti
da ga raz ?1Je.. potrebno formirati klin ili klesta, to moraju uraditi
,,,
prekobroJne Jed1ruce smestene u zacelje za tu svrhu. Ako treba formirati
teste1:;1 _to tk_o?e ora da uradi rezerva, jer cim pocne sa
povlc_ enJm. voJna 1z prednjih linija nastaje opsta zbrka. Ako kakav
nepratel]ski letc vod napane _tvoje krilo ili ma koji deo vojske ti
nemas yrek?.broh trupa koJe 1 mu se oduprle, ili ako nameravas da
za to_ 1z?voJ1s bll ?_ k:mjicke ilo pe"adijske trupe iz prvih redova u
nastoJaJu da - astitis Jedan , onda ce_s ostale izloziti vecoj opasnosti.
Ako VOJska veoma broJ?a z:nnogo bolje suziti front i imati jake
rezen: kratko moras 1mat1 rezervu dobre i dobro naoruzane
pesad1Je llzu cetr da / _,torr _ ira!a. klir1 i tako probila neprijateljski
front - 1 oklplJeruh _konJIkih Jed_1ruca naoruzanih kopljima zajedno
sa lakom pesad1Jom, blizu krila da 1 zaokruzile neprijateljske bokove.
S ZAPOVEDNIA I NJEGOVOG PRVOG I DRUGOG
AENI. esto lavnokomandujuceg oicno sa de ne trane,
medu k?nJIC 1 pesd1!e. On odatle moze najbolje upravljati kretanjem
c1tave voJske 1 s naJvecom lakocom pokretati njene elemente kadgod
to nade_ za shodno _. _ sto tako, odatle mu najzgodnije da izdaje
nardenJ kako konJ1c1__tako i peadiji i da ih podjednako podstice
VO J I?nsu tvo1:1: Duznot ? neprijatelj ko levo krilo s kojim
sucelJen, okruz1 reze_rv?1 _Jed1ama sv<?je konjice i Jake pesadije
1 da ga napada s boka 1 zacelJa. Prv1 zamek zauzima mesto centru
pesadij_skih jedinica da i ih hr?rio i podrzavao. U njegovoj izini i
pod nJegovom komandom stoJ1 rezerva dobre i dobro naoruzane
pesa?:ije. n tu rezerv . koristi i_ li da i- formirao klin kojim proiti
nepJatelJske redove, il1 - ako nepratelj prvi formirao klin - da i
pripremio klesta kojima ga docekati. Drugi zamenik zauzima mesto
s leve strane. mora iti smotren i neu trasiv oficir, posto ovaj
deo vojske tezak za upravljanje i, moglo i se reci manjkav zbog svog
polozaja borbenom stroju. stoga mora imati rezervu dobre konjice
i aktivne pesadije kako i uvek i tanju da razvuce levo krilo tako
da spreci okruzenje.
Komandu za halakanje ne treba dati dok se dve vojske ne primaknu
nogo deluje na neprijatelja kad ga u isto vreme napadnu i uzasna
buka i siljci oruzja.
Moras uvek nastojati da preteknes neprijatelja u postrojavanju borbenog
poretka jer ces onda iti u tanju da svoje trupe rasporedis bez smetnji.
tvoju voj ku ohrabriti, neprijateljsku zaplasiti. Cini se naime,
da nadmoc hrabrosti pripada onoj voj ci koja zamece itku dok strah
hvata voj ku koja vidi neprijatelja premnog da napadne. ime ces
teci jos jednu predno t: domarsirace u borbenom poretku i baciti se
V
neprijatelja dok tek trojava jo v u zbrci. Jer deo
pobede te u tome vto ces neprijatelja pomesti jos pre itke.
ANEVRI . Spo obni general nikad ne propusta
povoljnu priliku da iznenadi neprijatelja, bilo kad ovaj zamoren
marsu ili ra cepkan dok prelazi reku ilo kad se muci u mocvarama
ili planin kim trminama, ili kad se - ra prsen na sirokom prostoru
- matra bezbednim, ili kad pava. U svim tim lucajevima, tvoj
uparnik iva iznenaden i unisten pre sto se tigne organizovati za
odbranu. No ako toliko obazriv da ga mozes iznenaditi ili navuci
u klopku moras njim boriti otvoreno i ravnopravno. za ovu
priliku ne pada u navu temu. Medutim, vojna vevtina nije nista manje
potrebna u generalnim sukoirna no u vodenju rata putem lukav tva i
varke.
Prva ti briga da obezbedis svoje levo krilo od neprijateljskog
okruzenja, bok i zacelje od napada letecih vodova te nevolje cesto
desavaju. Ne treba da zanemaris ni svoje desno krilo mada ono rede
u no ti. Za to postoji samo jedan lek: sviti krilo unatrag i formirati
krug. Tako tvoji vojnici suprot taviti neprijatelju na napadnutom
mestu i stititi zacelje vojih drugova. No voje najbolje vojnike moras
rasporediti uglove bokova, jer u na njih u mereni glavni neprijatelj-
ski napori.
toji i nacin odbrane od neprijatelj kog klina. lin borbeni poredak
pesadije koji se prema osnovici siri prema vu zva u _iljak uperen
ka neprijatelj kom frontu. On prbJ nepJteJski _st!OJ mnostvom
ulica u merenih na isto mesto. V0Jruc1 ga naz1vaJu svJ kom glavom.
Da i se uprotstavili tom poretku pribegavaju drugom, nazvanom
.
klesta: lice na lovo V i sastoje od vojnika u gustom poretku
ga s strane, i tako ga precava ju da
Ona primaju klin, zatvarajuci
proije front.
 Testera borbeni poredak koji cine odlucni vojnici postrojeni u pravoj
liniji; oni tako istupaju ispred fronta armije prema neprijatelju sa ciljem
da ojacaju svako oslajeno me to. Vod jedinica izdvojena iz stroja
da i se vrzmala sa svake strane i napadala neprijatelja kadgod ugrai
pogodnu priliku. Protiv takvog voda treba izdvojiti jaci i brojniji vod.
Iznad svega zapovednik ne sme nikad pokusati da tokom itke izmeni
formaciju ili rasturi borbeni poredak, jer takva i izmena smesta dovela
do nereda i zbrke, koje neprijatelj propustiti da poveca svoju
korist.
RAZNI BORENI PORECI. Za generalnu itku, voj ka se moze
postrojiti edam razlicitih borbenih poredaka. Prvi kvadrat sa
sirokim frontom, cesto koriscen i u starom i u modernom dobu mada
ga razni strateski strucnjaci ne smatraju najboljim jer se retko moze
naci ravan teren dovoljno sirok za takav front - ako linija fronta
ma kom mestu iskrivljena ili prekinuta, cesto neprijatelj proijao
upravo tamo. Uz to, brojniji neprijatelj moze ti okruziti ilo desno bilo
v
levo krilo to dovodi do opasnih posledica ako nemas rezervu spremnu
da doceka i izdrzi njegov napad. Zapovednik i trebalo da se posluzi
ovim poretkom samo kad su njegove snage bolje i brojnije od neprija
teljskih, posto tad iti u stanju da napadne neprijateljska krila
i okruzi ih sa vih strana.
Drugi i najbolji borbeni poredak jeste kosi borbeni poredak. Ako tvoju
vojsku sacinjava malo jedinica pod uslovom da su dobre i dobro
razmestene, kosi borbeni poredak ti uveliko pomoci da pobedis
uprkos neprijateljskoj brojnosti i hrabrosti. se stvara ovako: dok
vojske marsiraju u itku, tvoje levo krilo mora iti povuceno od
neprijateljskog de nog tako da bude van domasaja neprijatelj kih sulica
i strela. Tvoje desno krilo mora ukoso nastupati neprijateljsko levo
i zametnuti itku. Moras tojati da tvoji najbolji konjanici i pesadinci
okruze krilo s kojim se boris i da ga nateraju da popusti potom da
napadnu neprijatelja s leda. Ako popusti, napad bude pravilno
podrzan vnema : da _ces pobediti dok tvoje levo krilo koje
produz1lo kretanJe, ostat1 netaknuto. Vojska postrojena taj nacin
podseca sloo ili_ na zidasku libelu. Ako te neprijatelj preduhitri
u_prestrVJ za taJ ? P?edak, moras posluziti prekobroj razdaljini od njega postrojen u obliku slova L.
v .
rum konJ1ckim 1 pesadskim Jed1cama rasporedenim zacelje kao
rezerva kao sto sam ranije napomenuo. Njima se mora narediti da
podrze tvoje levo krilo. ti omoguciti da se snazno odupres
neprijateljevoj vestini.
Treci brbeni poredak slican drugom, ali nije toliko dobar jer te
obavezuJe da _ pocnes udarom svog Jevog krila na neprijateljsko
?eso. vo!nka levom krilu lai su i nesavrseni zbog toga neobezbedeni bok moraju stititi tvoje lake pesadijske jedinice i citava
sto nJ1ho po!zaJ bornom stroju nezasticen i manjkav. Ovaj cu
poredak obJasrut1_ podrobJe. Iako tvoje levo krilo mora iti mnogo
_ u itku.
?d ?esnog? !pak ga mors ojcati najboljim elementima konjice i
pesad 1 naredit1 mu da stup1 u b1tku s neprijateljskim desnim krilom
kako 1 ga sto fiksnije zbunilo i okruzilo. Drugi deo tvoje vojske,
sastavlJe? od aJgoh trupa treba da bude udaljen od neprijateljskog
levog knla toliko da bude van domasaja njegovih sulica i van opasnosti
od napa_a acem. U .?vom _koso1;11 poretku moras se pobrinuti za to
_
da nepratlJ 1_ tvoJ stroJ nom, ga stoga valja koristiti
_kad _ nepJatelJsko desno krilo slabo, tvoje levo najjace u
c1taVOJ VOJSCl.
Cetvrti borbeni poredak ovakav: kad tvoja vojska u borbenom
poretku marsira u napad i kad se priizi neprijatelju na cetiri do pet
stotina koraka naredis obojim krilima da iznenada uzbrzaju korak i
zalete se njega. Kad neprijatelj vidi da su mu napadnuta krila
u isto vreme, iznenadenje ga moze toliko poremetiti da ti osigura laku
pobedu. No ovaj metod - iako moze smesta unistiti neprijatelja, ako
su ti trupe veoma odlucne i uvezane - ipak rizican. Zapovednik koji
mu pribegne primoran da napusti i izlozi svoj centar, i da vojsku
podeli u tri dela. Ako bude potucen u prvom jurisu, neprijatelj ima
dobru priliku da ti napadne krila, koja su sada razdvojena, kao i centar
koji sad tao bez pomoci.
Peti borbeni poredak lici na cetvrti ali sa ovom dopunom: laka pesadija
i strelci trojavaju se ispred centra da ga stite od napada. Ako
preduzeo ovu meru predostrozno ti, zapovednik moze bezbedno prime
niti gore opisani metod i neprijateljsko levo krilo napasti svojim desnim,
desno vojim levim. Ako ga natera u bekstvo, osigurao trenutacnu
pobedu, ako uspe centar mu nije u opasnosti jer ga stite laka
pesadija i strelci.
Sesti borbeni poredak veoma dobar i gotovo nalik drugi. se
koristi onda kad se zapovednik moze osloniti ni brojnost ni
hrabro t svojih trupa. Ako se promisljeno primeni, daje mu dobre
izglede pobedu uprkos neravnopravnom odnosu snaga. Dok se tvoj
stroj priizava neprijatelju, uputi voje desno krilo njegovo levo i
u napad posalji svoje najbolje konjanike i pesake. U isto vreme ostatak
vojske trojen u liniji pravoj kao koplje, drzi velikom odstojanju
od neprijatelj kog desnog krila. Tako ces ga, ako uzmognes da mu
opkolis levo krilo napadnes mu bokove i zacelje, neizbezno pobediti.
Neprijatelj moze izvuci pojacanja levom krilu ni sa desnog krila ni
iz centra, jer preo tali deo tvoje vojske rastegnut i nalazi velikoj
poredak cesto
koristi pri ici marsu.
Sedmi borbeni poredak duguje svoje prednosti prirodi zemljista i
v
omogucuje ti da suprotstavi neprijatelju cija vojska brojnija i bolja
od tvoje pod u lovom da se jedan tvoj bok oslanja uzvisicu mor
reku, jezero, grad mocvaru ili ispresecano zemljiv te nedo tupno nepn
jatelju. tatak vojske mora se postrojiti kao i n, u pravoj liniji
konjica. Dovoljno zasticen prirodom zemljista s jedne strane i dvostr
kom podrskom konjice s druge strane, tada se mozes lobodno upust1t1
v
Mora se tovati jedno izrsno opst_e pravil.: ko ameava da _u
V .
tku saljes de klo moraJu ga acJavat1 tvoJe naJb!J:
jedinice. i to vazi i za levo krilo. Ili, ako namerva da pr_oblJ
neprijatelj ki front klin6vi koje za tu svrhu formirat1 moraJu b1t1
V
 astavljeni od najbolje obucenih vojnika..Pobedu uglavn_?m ? vaj mala
grupa ljudi. Otud proizlazi da zapovedcka mudro t ta v1 n
izbor onog borbenog poretka koji u najvecem skladu s razumom 1
potrebama ituacije.
NEPRIJATEUEVO BEKSVO NE TREBA SPRECA 1 NEGO
OLAKSAV I. Zapovednici nevicni ratova_nju matraju pobe_u ne
potpunom ako neprijatelj nije u tolikom skpc na vom zemlJ1Stu -
ili toliko opkoljen brojnijim trupama - _ da mu v1se nema bek tva. No
..
u takvoj ituaciji kad preostane malo nade . trh naor1:1zaa
neprijatelja, ocajanje mu daje hrbrost. Kd v01 v1de da 1m iako vestina i drzanje imaju najveceg udela u odlucivanju. Ali ako
_
pogielj neminovna zdusno odlucuJu d ?u uza d _ rug?.ve . dopustio i da ga neprijatelj iznenadi ili navuce u zamku, onda za
oruzjem u ruci. Scipionova maksima, koJa kaze da nepJatelJ.1:1 koJ I bez1.,
_ njegovu gresku nema opravdanja jer takvu nevolju mogao izbeci da
treba izgraditi zlatan most, uveliko za preporuku. Jer nep_JatelJ kad
ima kuda pobeci ne misli ni cemu em tome da pas1 bek tvom,
kad zbrka postane opsta mnostvo vojnika iva sa eceno komade.
Gonioci ne mogu biti ni u kakvoj no ti kad pobedeni odbace oruzje
i li bezali sto brze. u tom lucaju sto brojnija voj ka u bek tvu
to veci i pokolj. Brojnost nema nikakvog znacaja kad voj ku vec
konsterniranu sam prizor neprijatelja poplasi i to onoliko koliko i
njegovo oruzje. 1 naprotiv kad nadu prikljesteni ma koliko ili lai
i malobrojni vojnici ivaju dora li neprijatelju zahvaljujuci amoj
pomisli to da im ocajanje jedini izlaz.
,,Sigurnost pobedenog u tome da nikakvoj igurno ti ne nada."
POVLACENJE I GONJENJE. Posto smo razmotrili razne pojedino ti
koje ticu generalne itke taje nam ada da nimo nacin
povlacenja u prisu tvu neprijatelja. operacija koju, oceni
najupucenijih i najisku nijih, prati najveci rizik. Povlaceci bez borbe
bojista, zapovednik vakako hrabruje voje trupe i pod tice
neprijatelja. ipak, posto se i to mora koji put de iti valja razmotriti
kako bezbedno povuci.
Pre svega tvoja voj ka me misliti da se povlaci kako i izbegao
borbu nego verovati da povlacenje amo varka kojom neprijatelja
navesti na za edu ili u polozaj gde ces ga lakse poraziti ako te bude
sledio. Jer voj ka koja primeti da se njen komandant ne nada u pehu,
sklona bekstvu. Moras paziti da neprijatelj otkrije tvoje povlacenje
i smesta na baci tebe. Da i se ova opasnost izbegla, oicno
ispred pesadije ra poreduje konjica, da i krila njene pokrete i
povlacenje pred neprijateljem.
Prve se povlace prvorangirane jedinice potom, redu, i tale.
Poslednja ostaje polozaju dok ostale ne odmarsiraju, potom krece
i sama i prikljucuje im bez zurbe i urednom ledu. Neke voj kovode
smatrale su najboljim da se povuku nocu izvidevsi prethodno put,
i li toliko izmakle neprijatelju da ih - posto tek zoru primetiti
njihovo odsustvo - vise moze su tici. Uz to lali u laku adiju
napred da zauzme uzvisice pod koje voj ka me ta moze bezbedno
povuci ukoliko i ih gonio, neprijatelj i i izlozen lakoj pesadiji -
gospodaru visova - koju podrzava konjica.
Prenagljeno i ne motreno gonjenje izlaze vojsku najvecoj mogucoj
opasnosti: da padne u zasedu i u ruke trupa koje u pripravne da
docekaju. Posto gonjenje neprijatelja povecava hrabro t vojske
manjuje njenu obazrivo t ta prilika najpogodnija za ovakve zamke.
Sto vece eanje igurno ti to veca i opasnost. Kad su nepriprav
ne kad obedu, kad u umorne marsa, kad im konji brane
- ukratko, kad god veruju da u najbezbednije - voj ke su, pravilu,
najizlozenije tznenadenju. Treba pazljivo izbegavati svaki takav rizik i
kori titi vaku priliku da tim metodima namuci neprijatelj. U takvirn
nevoljama ne pomazu ni brojno t nJ hrabrost.
Zapovednik koji pretrpi poraz u otvorenoj ici moze kriviti sudnu,
preduzeo potrebne mere predo trozno ti i kori tio pouzdane uhode.
Pri gonjenju neprijatelja, oicno tavlja sledeca zamka. Za
redno gonjenje odredi omanja konjicka jedinica. U isto vreme,
tajno drugim putem posalje jak odred da akrije mestu kraj
koga progonjeni tek treba da prode. Kad su tigne neprijatelja, konjica
izvede nekoliko imbolicnih napada i povuce . Verujuci da t
pro la i zamka izbegnuta neprijatelj zanemari trojevi poredak i marsira
neuredno. Tada kriveni odred kori ti priliku napada ga iznenadno i
uni tava ga bez te koca.
Kad se moraju povlaciti kroz sumu, mnoge vojskovode salju prethodnice
da zauzmu te i nezgodne prolaze da izbegnu zasede i zaprece
puteve oborenim drvecem kako i obezbedile od gonjenja i napada
leda. Ukratko trane imaju podjednake prilike da prilikom marsa
iznenade neprijatelja ili da ga napadnu iz za ede. Imajuci to
voj ka koja povlaci tavlja za obom trupe rnestene u pogodnim
dolinama ili sumovitim planinama; ako neprijatelj uhvati u zarnku
ta vraca da im pomogne. Voj ka koja goni, pak alje i pred
delove razlicitih lakib jedinica zadatkom da krecu oilaznim
putevima i prepadaju neprijatelja koji tako v opkoljen i napadnut
kraja i tovrerneno. Voj ka koja bezi moze okrenuti natrag i
napasti neprijatelja nocu, dok pava. _ ka koja_ goni pak, _mze
iznenaditi protivnika for iranim mar ev1rna, ma kol1ko daleko b1la 1za
njega. Voj ka u bek tvu rnoze acekati neprijatelj n_a prelasku preo
reke i ti jedinice koje u vec pre le. Progonc1 opet, ubrzavaJU
mar da i ustigli one neprijatelj ke jedinice koje reku jos ni u presle.
UPOTREBA AMILA I OLOPLJENE KONJICE. Neki narodi u
taro doba upotrejavali su u r karnile tim _ ecemo
i dana kod nekih africkih naroda. Kazu da ove z1otJ lako
krecu ku podno zed i u tanju su da na?u voJ put - kroz
k prasine koje podize vatra da_ ne zalutaJu. I_zzev nJ1hove
obno ti za orijentaciju, nisu ratu od kakve k tl.
Slazem da oklopljeni konjanici nalaze u vojoj op!mi veku za ttu
__
protiv udaraca, ali im tezina njihovog oklpa rneta 1 1zlaz 1z aroJ
vanju od strane neprijatelja, to cesce upotreJav_aJu prot1v
ra turenih aka no protiv konjanika. No u . vk?m lucaJ. v
upotreba u boju odlicna kada u tavlJe 1 pred leg1Ja . il1 u
izme ani legionarima jer cim dode do borbe pr u pr brzo
proijaju neprijatelj ki ra pored.
 OLOPNE DVOKOLICE I SLONOVI. Rimljani su se isprva plasili
okl opnih dvok olica naoruzanih srpova k oje su k o ri tili Anti?h i
itridat, ali kasnije su im se podsmevali. Posto te dvokolice ne nailaze
uvek ravno zemljiste zaustavlja ih i najmanja prepreka. ako
makar jedan konj iz zaprege bude ranjen ili uijen dvoko lica pada u
neprijateljske ruke. R.imski vojnici onemogucavali su ih uglavnom
ovako: cim po cne itka razmestali su b ojistu jezeve, su k o nji
upregnuti dvokolice, nalecuci na njih u punoj brzini neizbezno ginuli.
Jez naprava sacinjena od cetiri siljka podesena tako da se kako god
ila bacena zemlju, oslanja se tri, dok cetvrti strci uvis.
Zahvaljujuci svojoj ogr omnoj velicini, strahovitom trujenju i neo ic
nom izgledu, slonovi su sp ocetka zestoko plasili i ljudstvo i konje. Prvi
ih upotreio Pir boreci se Lukaniji protiv Rimljana. Kasnije ih
Hanibal izvodio bojiste Africi. Antioh istoku i Jugurta u
Numidiji imali su ih velikom br oju. Protiv njih su se primenjivali
razni metodi. U Lukaniji jedan centurion macem o dsekao sl onu surlu.
Ekipe od dva vojnika, oklopljenih o d glave do pete, u dvokolicama
koje su vukla dva konja - takode pod oklopo m - napadale su slonove
dugim kopljima. Oklop ih stitio od strelaca koji su sedeli
sl onovima, brzina konja spasavala ih od besa razdrazenih zivotinja.
Korisceni su i pesadinci koji su povrh potpunog okl o pa imali i duge
gvozdene siljke pricvrscene za ruke, ramena i slem ove da ih slon ovi
i mogli scepati surlom.
No stara vremena oicno su se s njima borili veliti. su bili mladi
vojnici, lako naoruzani agilni i odlicno uvezbani u bacanju pr ojektilnih
oruzja s k onja. Oni su stalno oigravali ok o sl o nova i ubijali ih velikim
kopljima i dzidama. Kasnije, kad su se znatno oslo bodili straha vojnici
su ih napadali grupno i slozno ih gadali kopljima te su slonovi ginuli
od mnostva rana. Prackasi su sv ojim o kruglim kamenjem, izbacivanim
z iz pracki i fustiala, uijali i vodice sl onova i vojnike u kulama
& kaze: nikad ne daj da ono to radis ili propustas da uradis bude posled1ca
> slonovskim ledima. Iskustvo pokazalo da to najb olji i najbezbedniji
postupak. U drugirn prilikama opet vojnici su se razmicali i pustali
" sl onove da udu medu njih, po tom ih opkoljavali i zarojavali zajedno
92
s njihovim cuvarima koji su tajali nepovredeni.
>
".< U zacelje borbenog stroja treba po staviti velike baliste smestene na
kola koja vuce par konja ili mazgi, da i se na sl onove mogle izbacivati
strele. Baliste i trebal o da budu vece od o icnih, siljci siri i jaci,
kak o i strele imale veci domet i snagu udarca i zadavale rane primerene
sl onovskim telima. Bil o umesno opisati ovih nekoliko met oda i
sredstava smisljenih za borbu sa slonovima, da se slucaju po trebe
znal o kak o se suprotstaviti tim o rijaskim zivo tinjama.
SNALAZENJE U SLUCAJU PORAZA ILI SPRECII DE
LIICAN ILI POTPUN PORAZ ARIJE. Ak o jedan deo tvoje
vojske pobedi o, drugi pretrpeo poraz nip osto nem oj ocajavati, jer
cak i takvoj krajnosti zapovedniko va post ojanost i odlucno st mogu
dovest1 do potpune po bede. Bezbr ojni primeri pokazuju da strana
koja se najmanje prepustila ocajanju ocenjena kraju kao pobednik.
Jer kad se guici i prednosti cine g o tovo jednakim, smatra da
nadmocan onaj ko svoje nev olje najhrabrije podne o i koga neuspe i
ne mogu da pokolebaju. On dakle treba - ako moguce - da bude
prvi koji prisvojiti g poginulih neprijatelja zauzeti zemljista
isto tako da prvi objavi svoju pobedu zvucima truba i pobednickim
poklicima. Ti znaci samopouzdanja demoralisu neprijatelja nas oj
strani udvostrucuju hrabrost.
ipak, makar poraz i i potpun, treba isprobati sve moguce lekove,
jer mnogi u zapovednici imali srece da nadoknade takav gutak.
Smotren oficir nikad nece poci u generalnu tku, da ne preduzme
mere koje ga obezbedile od svakog veceg gutka slucaju poraza,
jer priroda stvari i neizvesnost u ratu mogu takvu nevolju uciniti
neizbezno m. Blizina kakve planine utvrdeno mesto pozadini istraj
nost dobre jedinice koja stiti odstupnicu - sve to moze pomoci da se
voj ka izbavi.
Desavalo se da se porazena vojska pregrupise, vrati u borbu rasturi
neprijatelja goneci ga u urednom poretku i unisti ga bez teskoca. Ne
moze se ljudstvo naci u goroj situaciji sto kad mu se, usred
pobednickog lavlja likovanje najednom pretv ori u stravu. kakav
lucaj posredi pre ostalu vojsku morate odmah okupiti, ohrabriti
o dg o varajucim g ovorom i snabdeti novim oruzjem. Treba smesta
obaviti novu regrutaciju i pribaviti pojacanja. No dalek o najvaznije
preduzeti prave mere da se pobednicki neprijatelj iznenadi, da se
navuce u zamke i zasede, i da se tako podigne plasnuli moral nasih
trupa. Nece ti tesko naci takve prilike, jer covek prirodi s1?n
da se dobru odvec ushiti i bude manje obazriv. Ako neko zanuslJa
da izgujenoj i nema vise kud neka razmisli tome sta se
desaval o u slicnim slucajevima videti da su oni koji su pobedili
na kraju, cesto trpeli neu pehe pocetku.
OPSTE MAKSIME. U prirodi ratovanja da st o koristi tei steti
neprijatelju, da ono sto sluzi njemu uvek pogada tebe. Stoga maksil_Ila
njegov og delanja, nego uvek rukovodi svojim i1_1teresom. ces
interes izneveriti svaki put kad imitiras one mere koJe on preduzuna u
svoju kori t. Iz i tog razloga i on pogresiti ako ledi korake koje ti
preduzimas da tekao kakvu predno t.
Sto su tvo je trupe vise vikle logorske duznosti , pogracn
tajama i sto im brizljivije izvodena obuka to manJa b1t1
no t kojoj ti izlozeni na bojistu.
Ljudstvo mora ti dobro prekaljeno pre sto ga povedes na
neprijatelja.
Mno go bolje avladati neprijatelja gladu i_ znenade1_1jem i t_ rahom
nego generalnom itko m jer u ovom poto Jem slucaJu sreca cesto
presudnija od hrabrosti.
Najbolji su oni planovi za koje neprijatelj_ _do_ zna tek kad pocnu
izvrsavati. U ratu se treba cesce oslanJat1 na pliku nego na hrabrost.
ebno k ori no demoralisati neprijatelj_ske. vojnike i -:- nemaju
zadnjih namera - podsticati ih na predaJu Jer dezertanJe pogada
protivnika vise nego pokolj.
Bolje imati vise jedinica u rezervi nego previse razvuci front.
 Nije Iako pobediti vojskovodu sposobnog da tacno proceni i voje Kazna i trah od nje potrebni u da medu voj kom u garnizonu odrzavas
neprijateljske nage. red; ali na terenu delovati nada, amicija i nagrade.
Vise vredi hrabrost nego brojnost. Dobri komandanti ulaze u generalnu tku amo ako ih navede prilika
Priroda zemljista to vaznija od hrabrosti. ili nagna potreba.
Malo onih koji su rodili hrabri; mnogi ticu hrabro t zahvaljujuci Vise nauditi neprijatelju gladu nego macem - to odlika vrhunski
rukovodenju i di ciplini. obnog voj kovode.
Voj ka radom neradom lai. U pogledu konjice moze dati mnogo uputstava. No posto ovaj
Ne vodi vojsku u itku ako nije uverena u u peh. rod avr en tek mrti tarovrem kih autora i posto otad mnogo
ta pobolj ano u obuci, manevri anju, naoruzanju kao i u kvalitetu
Novine i iznenadenja zapanjuju neprijatelja, oicne pojave nemaju
konja i tupku njima, u delirna tarovremaca ne moze se naci nista.
dej tva.
Na sadasnja prak vim zadovoljava.
bezglavo i neuredno goni neprijatelja kad bezi, am se odrice vec Borbeni poredak mora brizljivo kriti od neprijatelja da ne i
tecene pobede. preduzeli protivmere i poremetili tvoje planove.
Ako vojska tavi bez zita i drugih potrebnih namirnica, izguice ZAKLJUCA. Ovaj kraceni pregled dela naji taknutijih vojnih auto
itku bez ijednog udarca. ra, nepobedivi imperatoru, adrzi maksime i uput tva koja u nam oni
Vojskovoda cije u trupe brojnije i hrabrije treba da ide u itku ostavili koje u prihvatile razne epohe i potvrdilo cesto i kustvo.
pravougaonom ra poredu koji prikazan kao prvi borbenj poredak. Per ijanci dive Tvojoj treljackoj vestini Huni _i . Alani _uzalud se
mi li da laiji neka voje de krilo salje u ko borbenom trude da imitiraju Tvoju jahacku pretnost Sarace 1 Indu 1 ne mogu
poretku na neprijatelj ko levo. drugi borbeni poredak. do tici u lovu cak se i instruktori borenja dice kad P<?tign
Ako ti levo krilo najjace, moras ti neprijatelj ko de no, u kladu amo deo onog znanja i trucno ti koji i pokazuje macem nJ1hovoJ
trecim borbenim poretkom. tvenoj profe iji. Kako prema tom, sjajno sto _ima se to umee
da jedinis nauku ratovod tvu vestom pobed1vanJa 1 da ubeds
Voj kovoda koji moze loniti na di ciplinu vog ljud tva treba da vet da i vojim drzanjem i hrabro podjednako oban da vrs1s
pocne itku i tovremenim napadom na neprijatelj ka krila to duzno ti kako oicnog vojnika tako i vojskovode!
cetvrti borbeni poredak.
laka pesadija dobra neka zastiti centar trojiv i i pred
njega potom neka napadne neprijatelj ka krila u i to vreme.
peti borbeni poredak.
ne moze loniti ni na brojno t ni na hrabrost vojih trupa,
boriti se mora neka u itku prvo posalje de no krilo i na toji da r
neprijatelj ko levo, s tim da mu tala voj ka bude trojena u pravoj
liniji koja vertikalno pada na liniju fronta i proteze ka zacelju poput
koplja. " ti borbeni poredak.
Ako su ti nage malobrojne i labe u odno u neprijatelj ke, mora
posluziti sedmim borbenim poretkom i zastititi jedan bok uzvisicorn
gradom morem, rekom ili necim slicnim.
Vojskovoda koji uzda konjicu mora za nju izabrati pogodno
zemljiste i upotreti uglavnom u borbenim dej tvima.
se oslanja pesadiju, neka izabere najbolji polozaj i kori ti
u najvecoj mogucoj meri.
Kad ti u logoru krije neprijateljski pijun, naredi voj ci da preko
dana boravi u satorima ces ga mesta uhvatiti.
Cim primetis da neprijatelj doznao za tvoje namere izmeni operativne
planove.
merama koje mislis preduzeti savetuj sa mnogima ali planove
koje mislis ostvarivati poveravaj retkima i to samo onima u ciju i
vernost najsigurniji ili jos bolje veruj nikom sem .
 PREDGOVOR CETVRTOJ KNJIZI NJIGAIV
lmperatoru Valentijanu 11 Napad i odbrana gradova

U PRASKOZORJU vekova kada covek ziveo surovim zivotom PRIRODNA VESTACA I MESOVIA UVRDENJA. Fortifika
polju stvaranje gradova ila prva barijera koja ga odvojila iz cijki oj_eti koji . z_asticju neku _ _varos ili trdavu mogu biti prirodni,
neposrednog divljeg i zaglupljujuceg dodira sa zivotinjama. Zajednica vestacki msov1t1; ?v1 poslednJ1 su u stanJu ? pruze najduzi otpor.
V

interesa grupisala ove gradove republiku. Zbog toga se vladari
mocnih nacija trudili da postignu svoju najvecu slavu izgradnjom novih
varosi ili ulepsavanjem onih koje su vec postojale. U ovome poslu,
uzviseni imperatore, Vasa Milost najvise uspela. Za zadovoljenje
svoje amicije Vasim prethodnicima bilo dovoljno da sagrade jednu
ili dve varosi dok , zahvaljujuci Vasoj neumornosti neprekidnim
radom zavrsena izgradnja bezbroj gradova, koji kao da nisu gradeni
covecjom rukom, vec kao da su bozjom zapovescu ponikli iz zemlje.
Mudrost cistota u nacinu zivota, primerna dobrota ljubav prema
umetnosti sve ove osoine, pracene srecom, stavljaju Vas i pred svih
onih koji su nosili kraljevski venac. Svedoci vladavine, kojom sa toliko
uspeha rukovode inspiracije Vaseg genija mi uzivamo dobra koja
prosli vek prizeljkivao iz dna srca, koja toliko trajati da
buducnost na njih iti ljubomorna. Da, zahvaljujuci Vasem Velicanstvu,
celo covecanstvo srecno sto uziva takvo potpuno agostanje kako
ga samo ljudska masta moze zamisliti, bozja milost dodeliti. Vasa
ilost pridaje veliku vaznost utvrdivanju. dokaz vazno ti ovih
radova navescu kao primer samo Rim cije stanovnistvo za voj spas
u proslosti imalo da zahvali citadeli Kapitola taj Rim koji u svom
slavnom zivtu i pre?odreden da jednog dana postane go podar
sveta. Da b1h upotpuruo ovo delo zapoceto pod pokroviteljstvom
Vaseg Velicanstva cu na osnovu radova raznih pisaca redom objasniti
sredva _ nam omoguciti odbranu nasih gradova i unistenje zemljani na ip na koji se naslanja postaje novi bedem koji zaustavlja
nepJatelJskih. U led toga sto se ovim radom zelelo da iznesu samo
stvari koje su od opsteg interesa, izlaganje ti u najkracirn
crtama.
Stma uzv1senJa OJ?kOlJena moe, mocvrama,,, 1 rekama pretpo tavljaju
prona _utvrdenJa _ rovov1 1 bedem1 vestacka. U prvom slucaju
do_von .PJ?-:ta 1zbor najsigurnijeg polozaja, u drugom se mora
1 vest1_ zenJera. Imamo utvrdenja koja su u najstarijim vreme
mav potavlJena u . otvoreno{ avnici se uprkos svome losem
polozaJu 1pak smatraJu neosvoJ1v1m, zahvaljujuci vestackim radovima.
SPOLJNI ZIDOVI UVRDENJA SA ISPADNI UGLOVIA.
Stari su strogo vodili racuna tome da spoljnim zidovima ne dadu
pravoliniski oik, jer i ih na taj nacin izlozili udarcima ovna.
Postavljajuci temelje nekom gradu oni su spoljne zidove konstruisali
u oblik redana, na cijirn su uglovima postavljane kule. Zahvaljujuci
ovo s1ste1?_u konstr_ukcije, napadac koji i pokusao da se priblizi sa
lestv1cama 1li sa ratm masinama, nasao i se obuhvacen i s fronta i
s bokova.
ZEMLJANI NASIPI. Evo sta treba uraditi da i bedem i nerazrusiv.
U unutrasnjosti utvrdenja sagrade se dva dela zida na medusobnom
otstojanju od dvadeset stopa (6 m) izmedu kojih se cvrsto nablja zemlja
koja se doija kopanjem rovova. Prvi deo zida nesto nizi od bedema
koji se naslanja, dok drugi znatno visi, tako da od same povrsine
zemlje pocinje jedan g nagi, takoreci stepenast, koji izvodi branioce z
na gornju povrsinu bedema. Zidovi, ojacani zemljom prkose svima
naporima ovna, ako i se kojim slucajem kamenje zida i odronilo,
napadaca. 97
BRANE ZA ZASIU OD POZARA. Da se kapije
zastitile od plamena n oazu kozom i gvozdem. Ali jedna
odlicna i odavno poznata mera predostroznosti sastoji se u tome, da
se ispred kapija podigne jedno malo utvrdenje za njihovu odbranu, na
cijem se najuzem delu postavlja pokretna brana, koja se pomocu
konopaca i gvozdenih prstenova spusta iza neprijatelja i tako omogucava
njegovo zarojavanje i unistenje. Iznad svake kapije u zidovima se
izgraduju oluci kroz koje se pusta voda u slucaju pozara.
ROVOVI. Oko utvrdenja kopaju rovovi cija sirina i duina treba
da su tolike da napadac nije u stanju da ih zatrpa i nivelise u toku
napada, cije potapanje vodom radikalno zaustavlja podzernno sapira
nje. Duna ovih rovova i njihovo potapanje vodom su dve prepreke
koje onemogucavaju podzemne radove.
SREDSV DA SE OPSEDNUTO UUDSVO SACUV OD
UDARA STRELA. Postoji nost da napadac, pomocu velikog
 broja tavljenih strelaca oter branioe sa be?ema i da tada zauzme
spoljne zidove, penjucu se uz nJ1h. Da 1 se pa1rala taky mogucno_ t grea, da aka i eser razlicite velicine jer neprijateljskim ratnim
potrebno da utvrdenje bude nabdeve velikom kolicom masaa opsade ob1cno suprotstavljaju voje narocito kada radi
i "titova. Od jedne do druge kule razapJe se platno od vune ili od potreb1 da se pomocu fortifikacij kih radova brzo poveca vi ina zidova
kostreti pomocu koga se umrtvljuju strele "to ni u u tanju da i grudorana da ih neprijatelj ne docepao pomocu vojih vi okih
proiju ove lepr"ave prepreke. Postji i drui nacin za obanu pomcu pokreth kula koje nadvi"avaju utvrdenja.
-
drvenih sanduka napunjenih kamenJem, koJI tavlJaJu duz... kurte SE ZAMENJUJE UZAD ZA MASINE. Ne treba zaboraviti
tako, da neprijatelja koji i pokusao da popne uza zid rucuje da se prikupi veca rezerva uzadi koja u neophodna za funkcioni anje
grad od kamenja. onagra, bali te i drugih ratnih oruda. Tvrde da konjska dlaka iz grive
R PREDOSTROZNOSI ZA ZASITU UTVRDENOG ME i repa odlicna za ovu upotrebu. No, udeci onome sto se dogodilo
ST OD GLADI. Postoje mnogi nacini za napad i odbranu utvrdenih u Rimu u jednoj kriticnoj situaciji u slicnom slucaju kori no se moze
ta njima docnije govoriti. Pre vega treba istaci da ima dva upotreti i zenska ko . Za vreme ade Kapitola pohabao ratni
nacina za izvodenje opsade. Prvi nacin sa toji u tome da trupe materijal u led duge upotrebe uzad potpuno nedo tajala. Tada
prethodno tave pogodne polozaje i da protiv ednutih zenama pade na pamet da ot eku svoju ko u i da ponude svojim
organizuje neprekidni sitem napada. Pri drugom nacinu napadac muzevima za potrebe odbrane. Ratne masine u odmah dovedene u
skoro neaktivan ovaj nacin ima za cilj da zamori neprijatelja i da ga ispravno tanje i pomocu njih u odjeni napadi neprijatelja. Ove vrle
pornocu gladi i tasice vode natera na predaju. Pred ovakvom upruge vi u volele da obezbede slobodu i vojim muzevima
mogucnoscu stanovnici, kojima preti opsada treba da u utvrdenom cenu prolazne nagrdeno ti da tanu neprijatelj ke ronje u
mestu agovremeno prikupe sve vrste zivotnih namirnica u velikim punom jaju voje lepote. I to tako vazno nabdeti rogom i irovom
kolicinama i da na taj nacin nateraju neprijatelja pobedenog gladu, da kozom, potrebnom za oklope i druga odbranbena oruda i za laksu
prekine opsadu i da se povuce. Pritom treba postarati da oli opravku ratnih masina.
samo vinjsko meso vec i ostale marve koja moze ocuvati SREDSV DA SE UTVRDENOM SU OBEZBEDI SNA
u zivom stanju. Ove namirnice uz zitarice, omogucuce da se produzi DEV ANJE VODOM. Za jednu varos od velikog znacaja da ima
trajanje dnevnih obroka. Zivinu za ciju i hranu ni u potrebni nikakvi cesme koje pre u uju. U nedo tatku ovog dara prirode, treba kopati
izdaci treba rezervisati za bole nike. Za konje treba priaviti sto vise bunare, vece ili manje dune iz kojih se voda vadi pomocu uzadi.
furazi onu koja moze dovuci treba spaliti. Treba se nabdeti Ako radi tvrdavama tavljenim velikoj vi ini, na tenju ili u
vinom ircetom povrcem vocem i vim ostalim namirnicama planinama, traze izvori koji toje u ravnici nedaleko od opkopa
neprijatelju ne treba taviti nista sto i mu u l cemu moglo koristiti. slobodan prilaz ka njima treba obezbediti trelama koje odapinju
Cak i iz basta vocnjaka i imanja u izini naselja treba prikupiti korisne grad kih bedema i iz kula. Ako se izvor nalazi izvan dometa strela
z i prijatne plodove. Medutim i veoma bogata snabdevenost pruzice vrlo iako u blizini utvrdenog me ta, preporucljivo da izgradi manje
slabu korist, ako stedljivi intendanti od samog pocetka ne budu utvrdenje u medupro toru, da naoruza bali tama i edne trelcima,
> razumno rasporedivali zivotne namirnice. Umereno t i pored izolja da neprijatelj precio da ovlada izvorom. im toga u vakoj
oduvek l sigurna zastita protiv surovosti gladi. Cesto nestasica javnoj gradevini i u vi"e privatnih kuca treba i kopati ci terne, koje

zivotnih namirnica l razlog da iz utvrdenog mesta otstrane zene, sluziti kao rezervoari za kisnicu koja curi krovova jer branioci
98
starci i deca kako trupe odredene za njihovu odbranu ne izlagale retko podleci u adi kada imaju ma i malu kolicinu vode koja
<
gladi. dovoljna da uga i zed.
R ZA ODBRANU BEDEMA. Za paljenje neprijateljskih ratnih ZAENII SO. Kada u nekom pomor kom utvrdenom me tu
masina treba unapred pripremiti sumpora, tecne smole i zapaljivog ulja. ne tane soli, uzima mor ka voda i ipa u iroke prazne ude, koje
Za izradu oruzja treba rezervisati gvozda, celika, uglja i pogodnog izlazu jakom uncu, pri cemu voda kri talise u . Ako neprijatelj
drveta za strele i koplja. Treba prikupiti veliku kolicinu recnog kamenja onemoguci upotrebu mor ke vode, kao to se to to dogada kuplja
koje vojoj tezini i oiku pogodno za laku i kori nu upotrebu, i se ak to ga uzburkano more izbacuje na obalu i i pira u latkoj
rasporediti ga bedemima i kulama. Malo kamenje se prackom, vodi koja kada i pari na suncu ostavlja kri talizovanu .
pomocu fi tiala ili rukom, veliko pomocu onagra. I vrlo krupno SE ODBIJA JURIS NAPADACA. Kada zeli da vec u
kamenje, kojim se moze lako rukovati rasporeduje duz grudobrana samom pocetku opsade tvrdava ili utvrdeno to zauzme juri
sa dvostrukim ciljem: da svojim padom unisti neprijatelja i da polomi opasnosti postoje na obema tranama no u vakom slucaju kod
njegove ratne masine. Od sirovog drveta prave koturi velikih napadaca se moze ocekivati vece prolivanje krvi. Napadaceva arrnija
dimenzija, od vrlo krupnog drveta - trupci u oiku valjka, koji se se razvija velikom bukom trube , ljudi klicu ve to u cilju da
zaojavaju da im se dala veca pokretljivost. Ovi predmeti, nazno se neprijatelj zastrasi i da zbog toga preda tvrdavu. Kako trah ima
i iznenadno baceni, ruse neprijateljske borce i unose nered medu velikog uticaja na neiskusne ljude to ako su adeni bez i kustva u
njegove konje. Preporucljivo da pri ruci uvek ima debelih hra tovih vodenju r, prvi udar ih zbunjuje i utvrdeno to brzo zauzeto.
 Ali, ako svojom odlucnoscu ili svojim vojnickim znanjem uspeju da
N KULE._ Kule s .rsta gradevina napravljenih od dasaka
odblju ovaj prvi juris njihovo poverenje naglo poraste i tada za njihovo 1 krovnih greda, se paz1J1vov0azu kozom krpama da i se
savladivanje nije vise dovoljno upotreblti samo zastrasivanje, vec svu -
sacuvae od_ nepnJatelJske _ vtre. Sirina im se odreduje prerna visini;
snagu i vestinu. _
st3:ne 11:11.aJu v1su nekada tndeset, a cso cetrdeset i pedeset stopa.
_
ORUDA ZA NAP AD NA UTVRDENA S . Oruda koja se ":71s 1m se ne podesva prerna V1s1 bedema, vec prema stalnim
upotrejavaju pri napadu na utvrdena mesta su: kornjaca, ovan, kosa z1da kulama, koJ1h treba da su vise. Ispod ovih kula nalazi se
pokretni zaklon pokretni krov, galerija za priizavanje i kula. cu eharnzarn satavlJen ekoliko. tockova, cije brzo kretanje dozvo
_ vel1kih
redu objasniti nacin njihove konstrukcije, njihovu upotrebu u ratu lJava pokretJe ov1h rnasa 1 pored nihove tezine. Kada se uspe
i nacin odbrane od njih. da se ove mase postave uz ryrdavske bedeme, onda utvrdeno mesto
_
ozb1_ Jno ugro!eo. Poed veliko broJa _ l stvica, ova naprava u potpu

KORNJACA SA KOSOM ILI OVNOM. Kornjaca se sastoji iz drvenog nost1 raspolaze 1 ostalim napadrum oruduna. U donjem delu nalazi se
kostura oozenog daskama. Da i se zastitila od vatre prekriva se ovn pomoc. oga se potk?pavaju bedemi; u sredini pricvrscen rnost,
kozom, dlakom ili grubim pokrivacern. U svojoj unutrasnjosti ima jednu kOJI se _sastoJI iz dve gredice spojene vrbovim prucern, vrlo brzo se
V izmedu
spusta _
gredu za koju pricvrscena caklja, koja zbog svog povijenog oika . kule 1 grudobrana i tako ornogucava napadacima, koji
dobila naziv kosa sluzi da se pomocu nje kamenje iz tvrdavskih se nalaze u kuli, da zauzmu tvrdavske zidove i prodru u utvrdeno mesto.
zidova. Nekad ova greda na svom prednjern kraju oozena gvozde Na v!hu _ kule nale se kpljanici i strelci koji, koristeci se povoljnijim
norn masom i tada se naziva ovan, ilo zbog tvrdoce svoga cela koje polozaJern, obaraJu brance utvrdenog mesta kopljima, strelarna i
sluzi za probljanje bedema ili sto, kao ovan prethodno cini jedan pokret kamenjem. Na ovakav nacin utvrdeno mesto se zauzima vrlo brzo. I
unazad radi nanosenja jacih udaraca. Ukupnost ove sprave dobila zaista, sta branioci mogu da preduzmu, kada im se napadac na ovim
naziv svojoj slicnosti sa kornjacorn koja irna osobinu da uvlaci i kulama iznenadno pojavi iznad glava i tako iscezne i poslednja nada
izvlaci glavu iz svoje ljusture kao i kornjaca, ova sprava pokrece gredu zasnovana na visini tvrdavskih zidova?
cas nazad cas napred, u cilju nanosenja udara sa vise zestine. ALJENJE POKRENIH KULA. ipak, postoji vise nacina da se
PORENI ZALONI, POKRENI ROVOVI, TERASA. spreci opasnost kojoj sam sada govorio. Ako branilac uporan i
sto se nekada podrazurnevalo pod izrazom pokretni zaklon danas se u odlucan, on na prvom mestu izvrsiti ispad jednim delom svojih snaga
logorima pogresno naziva sesir. poplet od sija visine osarn stopa, i, posto odije neprijatelja, kozu kojom su oozene siroke
sirine sedarn stopa i duzine sesnaest stopa. Gornji deo od dasaka strane kule i zapalice . Ako se branilac ne usuduje da izvrsi ispad on
i popleta, strane su takode od vrbovog popleta i pretstavljaju pornocu velikih balista, bacati zapaljive projektile kao sto su
zastitu od udara kamenja strela i koplja. U cilju zastite od vatre spoljna rnaleolusi i falarike, kojima se proija koza ili krpe i unosi vatra u
strana oozena sirovom, sveze isecenom kozom ili grublm unutrasnjost kule. Maleolusi su zapaljene strele koje kada se zabodu,
pokrivacem od krpa. Tako se prave pokretni zakloni. Vise pokretnih prouzrokuju opsti pozar. Falarika vrsta kratkog koplja sa sirokirn
zaklona postavlja se u jednu liniju i pod takvom zastitom napadaci se gvozdenim vrhom; oko drzalje koplja obmotavaju se kucine natopljene
privlace do podnozja tvrdavskih zidova u cilju njihovog sapiranja. u surnpor smolu i zapaljivo ulje. Ovakav projektil snazno bacen
Pokretni krov poplet od vrbovog pruca u obliku svoda; oozen pomocu baliste, obmotac kule zaija se u drvo pali ga i cesto
dlakom i kozom pokrece se pornocu tri valjka od kojih jedan u celu kulu pretvara u . Drugi nacin sastoji se u tome da se za
sredini ostala dva na krajevima, sto dozvoljava da se njime upravlja vreme dok neprijatelj spava, pomocu konopaca spuste ljudi sa zapalje
volji, kao bornim kolima. Napadac ga prislanja uz tvrdavske bedeme nirn fenjerima; oni pale kule, potom ih branioci izvlace na bedeme.
i odatle zaklonjeno dejstvuje strelarna, prackama i ostalim projektilima POVECAV ANJE VISINE D. Da i se sprecilo unistenje
upravljenirn na grudobrane, u cilju da odatle otera branioce i tako branilaca tvrdavskih zidova sa neprijateljskih pokretnih kula to se
olaksa penjanje uz zidove. Terasom se naziva uzvisenje napravljeno od pored pornenutih rnera, povecava i visina onog dela bedema koji
zemlje i drveta; podize se uz tvrdavske zidove; nje se bacaju strele napadac izabrao za svoj glavni napad; to se postize pornocu gradevin
i koplja. skog i oicnog kamena, cigala ilovace i dasaka. Dokazano da
GALERIJE ZA PRILIZAV ANJE. Galerije za priizavanje su rnali kula bezopasna, ako niza od bederna. Medutirn, napadac oblcno
pokriveni zakloni pod cijom zastitom napadac kolje iz opkopa. primenjuje ovakav postupak: on pravi kulu koja na prvi pogled izgleda
niza od grudobrana na bedemu, ali u unutrasnjosti ove kule skrivena
potrejavaju se takode i pod zidovima utvrdenog mesta za zatrpava
nJe rovova kamenjem, drvetom ili zemljom, da i se tako pripremio manja kula, sagradena od dasaka koja se iznenadno pojavljuje cim
solidan prolaz pokretnim kulama ka bedemima. Ovi mali zakloni doili se velika kula postavi uz bedern. Uzdize se pomocu koturaca i konopaca
s ime jednoj morskoj rii, koja uprkos svoje male velicine pomaze i na njoj se pojavljuju napadaci, koji na taj nacin dolaze u povoljniji
kitu svkom trenutku. primeru ovog fenornena, ovi mali zakloni polozaj od branioca i lako zauzimaju utvrdeno rnesto.
, SAPIRANJA SE PRIENJUJU PROTIV RN KU
se_spred ogrornnih kula, pripremajuci za njih puteve i uklanjajuci
1spred nJih sve prepreke. LE. Da i sprecio priblizavanje kule i drzao na otstojanju od bedema,
 branilac nekad luzi dugackim i debelim hrastovim gredama, ooze
nim gvozdem. Evo cime genije ratne vestine luzi? za _vree
opsade Rodo u odbrani protiv jedne okrete kul u pprem1
-
trebalo da bude vi od gradskih z1dova . 1 talh kula . nJima.
Skriveno od neprijatelja, u toku noci iskopan dubok podzem lagum
i pod bedem kih temelja i dalje ka ?apadac, i to onom pravcu
kojim kula utradan imala kre tatt . kada ova_ ogromna u me tima pomocu konopaca vesaju duseci i krpare da i se pomocu
_ _
vojoj punoj brzini naisla ap1raru teren zemlJa pod nJenom
velikom tezinom urvala povlaceci za obom i kulu. U nemogucno ti
da kulu tavi uz bedeme niti da odvuce unazad napadac ju
napu tio utvrdeno mesto nije zauzeto.
LESVICE SU, POKRETNI MOST TOLENO. Cim napa
dac pokretnu kulu priizi bedemu odmah toji da branioca odagna
bedema prackasi kamenjem trelci trelama, bacaci kopljima i
olovnim loptama le toga tavljaju le tvice i zauzima utvrdeno
me to. Ali penjanje uz zidove pret tavlja najce "' ce pothvat kao
to dokazuje primer Kanapea koji vazi kao pronalazac ovog vida
napada. Poznato da u mu Tebanci naneli toliko mrtnih udaraca da
porazen kao gromom. Zato za avladivanje bedema napadac kori ti
ambuku pokretni t i toleno. Sambuka doila ime vojoj
Jicnosti harfom. Slicno ovom in trumentu zicama, za debelu
hra tovu gredu koja pricvr uz kulu, privezani u konopci koji
pomocu cekrka odvajaju pokretni most kule pustaju ga na grudo
bran i tako tvaraju prolaz za napadaca, koji preko njega prebacuje
bedeme. pokretnom mo tu mo ada govorili on kule
iznenadno pusta kurtinu. Toleno toji iz jednog tuba poijenog
u zemlju na izve nu duinu na njegovom vrhu tavlja tran verzalno
duza greda vojim srednjim delom, tako da odrzava u ravnotezi
z podesena tako da jedan kraj izdize, dok drugi spusta. Na
;1 jednom njenom kraju pricvrscuje korpa od vrbovog pruca ili od
> da aka u koju se me ta nekoliko naoruzanih ljudi. Kada pomocu
konopaca jedan kraj ove grede nazno povuce nanize njen uprotni kraj
izdize korpu na bedem.
102
!;' ODBRANBENA ORUDA: BALISTA, ONAGR, SKORPION, AR
. BALET FISIBAL R. Ovim razliticim vidovima napada
ednuti branioci uprot tavljaju ledeca odbranbena oruda: bali tu,
onagr, korpion, arbalet fi tial trelu i pracku. Balista tavlja u
dejstvo pomocu jako zategnutih konopaca. Ukoliko u kraci duzi
tj. ukoliko veca utoliko u boljoj mogucno ti da koplja DRZANJE OPSEDNUIH D NEPRIJAELJ UPADNE U
vecu daljinu. U rukama izvezbanih ljudi, koji poznaju njen domet i
znaju da podese prema zakonima mehanike, nista nije u tanju da
odoli njenim udarcima. Onagr sluzi za bacanje kamenja velicina
projektila odreduje prema deljini i duzini konopaca; onagr velikih
dimenzija u tanju da okove kamenja munjevitom brzinom.
U pogledu balistike nista nije pronadeno sto i prevazislo nagu ovih
dveju ratnih masina. Skorpion danasnji arbalet; prvi naziv doio
tome sto uija pomocu tankih i kratkih kopalja. Smatram nepotreb
da opisujem fi tial arbalet i pracku, posto u oni dovoljno poznati
1z svakodnevne upotrebe. Treba jos nagla iti da veliko kamenje koje
se pomocu
_
onagra i koje uija ljude i konje takode uni tava i
nepnJatelJ ke ratne masine.
SREDSVA"KOJA SE UPOTREBLJAVAJU ZA ODBRANU OD
OVNA: DUSECI, Z RALJE STUBOVI. Poznato vise
nacina za odbranu od ovna i od ko . U jednom lucaju ugrozenim
ove neproboJne zave uazili udarci i precilo ru tvrdav kih
zidova. U drugom lucaju ovan hvata zamkom i rukama izvlaci
grudobran gde razja, kao i kornjaca u kojoj se nalazi. Ovan se
najcesce hvata pomocu zupca te caklje u oiku klje ta i okrece van
cilja ili drzi tako da parali u njegovi udari. Ponekad bedema
ovna bacaju mermerni tubovi i tolja cime razja u
paramparcad. Ako napad toliko nazan da u tvrdav kom zidu
napravljena bresa i da preti t da zid rusi, to to
dogada, onda adenima kao lednje red tvo taje da razru
voje kuce i da od tog materijala u unutra njo ti utvrdenja agrade novi
zid te da neprijatelj te ne izmedu zida, ako ima melo ti da
tu zadrzi.
LAGUMI ZA RUSENJE BEDEMA ILI ZA OLAKSAVANJE
UPADA U UTVRDENO MESTO. Jedan drugi nacin za izvodenje
nevidljivog napada toji u tome da i pod povrsine zemlje i kopa
lagum, licno jazni koju kopa zec za voje prevaliste. radi
nacin koji primenjuju i pri radu u vojim rudnicima zlata i srebra.
Pomocu rucnih radova napadac izgraduje podzemnu galeriju u pravcu
utvrdenog mesta, koja ima da luzi za njegovo zauzimanje. Ovo
tize na dva nacina. Prvi nacin toji u tome sto napadac kroz
podzemnu galeriju prodire do unutrasnjosti utvrdenog me ta, u koje
neopazeno upada nocu, potom kroz narociti otvor napravljen u
galeriji otvara vrata vojim trupama i koristeci iznenadenoscu
"'
neprijatelja, uni tava ga njegovom tvenom ognji tu. Drugi nacin
ledeci: posto napadac kroz podzemnu galeriju dopre i pod bedem-
kih temelja tu pro iruje podzernnu galeriju. Da do lo do
prevremenog odronjavanja ovih podzemnih radova oni ucvrscuju
pomocu privremenih kela od vrlo uvog drveta, cemu dodaje uva
"'
loza i druge lako zapaljive materije. Kada u trupe premne za izvr enje
napada, potpaljuju ove podzemne skele koje agorevajuci, prouzro
kuju ru enje bedema i time tvara potreban otvor za upad u utvrdeno
to.
UTVRDENO MESTO. Mnogi primeri pokazuju da je neprijatelj posto
vec upao u eljeno to to pretrpeo opsti pokolj. Ovakav
rezultat adeni tizu neizostavno ako u peju da tanu go podari
bedema, kula i vih vi okih utvrdenja. U i to vreme celokupno no
stanovnistvo, bez obzira na taro t i pol, treba da tavi prozore
i krovove odakle neprijatelj unistava kamenjem i vim drugim vr tama
oruzja koje . da neprijatelj priegao odbrani u amom
naseljenom me tu grad ke kapije treba drzati otvorene to dozvo
ljavajuci mu da bezi, uciniti da prestane njegov otpor. U protivnom
nuzda bi mu povecala hrabro t koja rada u ocajanju. U ovakvom
slucaju jedini izlaz za opsadene sastoji se tome da svao_ doba ? NAORUZANJE ZA ODBRANU UVRDENI S. Svako
i noci cuvaju tvrdavske bedeme i kule i da drze nadv1savaJuce _polozaJe, oruzje koje sluzi za bacanje, kao sto su olovna lopta, koplje, dzilit,
tako da cim se neprijatelj pojavi, mogu da ga napadnu sa sv1h trana kada se odozgo nanize doija udarnu snagu. Isto tako, strela
dok se krece ulicama i trgovima. odapeta lukom ili kamen bacen rukom, prackom ili fistialom, imaju
R PREDOSTROZNOSI PROTIV IZNENADENJA NA BE utoliko snagu ukoliko su baceni sa vece visine. Ali ako se balistom
DEMIA. Napadac se cesto sluzi oim lukavstvo_m: yretvara se kao i onagrom rukuje umesno onda njihovo dejstvo prevazilazi sve sto se
da zarnisliti ni najveca hrabrost ni najsolidniji oklopi nisu u stanju da
da hrabren i udaljava se na izvesno otstoJanJ_e od tvrdeno izdrze njihove udarce koji, slicno gromu, oicno ruse i unistavaju sve
_
mesta. Cim primeti da su strazari na bedeu nast1li voJa mesta 1 sto pogode.
da kod opsednutih umesto straha nasturila va_rlJ _ezbednost on
se koristi nocnom tminom da i se necno pbliz 1 se uz NACINI NA OSNOVU KOJIH SE UVRDUJE POTREBNA DU
ZINA LESVICA I VISINA RANIH MASINA. Za zauzimanje
tvrdavske zidove. Prema tome kad se neprijatelj povuce treba udvojiti
utvrdenog mesta lestvice i ratne masine su od izvanredne pom oci, ako
opreznost u tom cilju na bedma iz?a? ula teb podici ale su izradene u takvim razmerama da nadvisavaju tvrdavske bedeme.
_ .
zaklone kojima straza b1t1 zast1ce Zll od kise 1 hladnoce, Postoje dva nacina za merenje. Za strelu se priveze kanap, ciji drugi
leti od suncane zege. Cak se u kule smestaju hrabri i pametni i, koji kraj slobodan se takva strela odapne na vrh bedema; duzina kanapa
njuhom otkrivaju prilizavanje neprijatelja objavljuju ga lavezom. oznacava visinu bedema. Drugi nacin sastoji se u merenju senke
Poznato da su i gu ke sposobne da svojim gakanjem ometu nocna tvrdavskih zidova i kula kada su izlozeni kosim suncevim zracima.
iznenadenja. Kad su Gali zauzeli citadelu Kapitola, rimsko ime ilo i Zatim se u zemlju pobode motka visine deset stopa i ustanovljava se
unisteno da ih Manlije probuden guscijim gakanjem nije zadrzao. duzina njene senke. Kada se ovaj racun zavrsi lako se utvrduje visina
Sjajni dokaz naklonosti rece, koja htela da ovi isti ljudi koji fortifikaciskih objekata, posto poznata duzina senke koju motka
docnije pokoriti svet imaju za spasioca jednu labu pticu. odredene visine.
NACIN DA SE BRANIOCI UVIENOG S IZNENADE. ZALJUCAK. islim da na ovim stranicama, koje su namenjene
U opsadi kao i u svakom drugom vidu vodenja rata, vazi kao opste opstem interesu, nisam izo tavio nist od svega onog _sto su raniJ
pravilo da treba tojati da se upoznaju navike neprijatelja. I zaista objavili vojni pisci u pogledu napada 1 odbrane utvrdeh msta, tl
na koji i se nacin inace ulucila prilika za tavljanje za eda, ako ne od onoga sto nam savremena nauka pruza u ovom smislu. Zelim da
znamo vreme kada neprijatelj, zauzet svojim radovima manje dam i poslednji savet, na kome narocito insistiram: potrebno
oprezan. Pogodan trenutak nekada u podne nekad uvece, to preduzeti sve potrebne mere da se nikad n osane bez vode i ziotnih
nocu ili za vreme obeda jednom recju uvek kada na obema stranama namirnica, sto pretstavljalo opasnost koJu kakva ratna vesta
trupe odmaraju ili obavljaju redovne dnevne poslove. Ako se jedna od moze otkloniti. Kolicina narnirnica kojom raspolaze utvrdeno mesto
ovakvih prilika ukaze u opsadenom mestu napadac treba namemo da mora raspodeliti razmerno predvidenoj duzini trajanja opsade.
prikrije svoje pripreme za napad da i time povecao neopreznost kod
neprijatelja kada zbog ovoga ova bezbriznost tane potpuna
napadac onda priiziti svoje ratne masine prisloniti lestvice uz
tvrdavske zidove i zauzeti utvrdeno mesto. Zbog toga potrebno da
se na tvrdavskim zidovima za svaki slucaj pripremi veca kolicina
kamenja i drugih projektila koje opsednuti, cim otkriju iznenadenje,
mogu da nadu pod rukom i da njime gadaju neprijatelja.
MERE PREDOSTROZNOSI PREDUZIA NAPADAC
PROIV IZNENADENJA. Nehat izlaze napadaca slicnim iznenadenji
ma. Tako, kada su usled obeda pavanja ili ma koje druge potrebe
njegove snage podeljene, paznja mu time apsorbovana opsednuti
mogu da izvrse iznenadni ispad, da masakriraju zbunjenog neprijatelja
da zapale njegove ovnove ratne masine cak i terase, i da uni te sve
radove preduzete protiv opsadenih. Da i se odupro ispadima iz
utvrdenog mesta i da i sprecio ovakva iznenadenja napadac izraduje
rov i opkope palisadama i malim kulama; ovaj rov izraduje izvan
dometa strela. Takvi radovi nazivaju se kontravalacijom. Pri opi u
opsada kod i toricara cesto nailazimo da neko utvrdeno mesto l
okruzeno linijom kontravalacije.
 PREDGOVOR NJIZI
Imperatoru Valentinijanu 11
NEPOBEDIVI imperatore, da ih izvrsio naredenje Vaseg Velicanstva
sam iscrpeo sva razmatranja u vezi s ratom na kopnu. Ostaje mi sada
da jos govorim ratu na moru. Bicu kratak u izlaganju ove vestine,
posto moru vec odavno uspostavljen mir, danas smo u ratu
samo sa varvarskim narodima kopnu.
KNJIGA V
Rat na moru
RILJANI SU ODUVEK I U SV DOBA IALI FLOU
SPRENU ZA RA. Vise da i istakao impozantnost svoje snage
u cilju kaznjavanja neke pobune rimski narod u izvesnim epohama
opremao svoje brodove, ali za hitne slucajeve imao stalno flotu na
raspolaganju. Ovo ilo potrebno zbog toga sto svako ukazuje
postovanje i dobro se cuva da objavi rat prestolu ili narodu od koga
se mogu ocekivati brze i snazne represalije. Prema tome, dve legije su
ile uvek u luci, jedna izeni, druga Raveni u izini Rima,
da i mu mogle pruziti pomoc, i spremne da se u slucaju potrebe mogu
odmah uputiti morem u ilo koji kraj sveta. Flota iz izene imala
u svom sused tvu Galiju Spaniju Mauritaniju, Afriku Egipat Sardi
niju i Siciliju, ona iz Ravene ila u mogucnosti da direktno dopre
do Epira, Makedonije, Ahaja, Propotide Ponta Orijenta Krita i
ipra. Ova mera ila zasnovana na principu da se ratu cesto postizu
veci uspesi brzinom hrabroscu.
POMORSA HIJERARIJA. Liburnijama, stacioniranim duz obale
Kampanje komandovao admiral flote iz Mizene one koje su
ukotvljene Jonskom Moru bile su pod komandom admirala flote iz
Ravene. Ova dva admirala imali su pod svojom komandom deset
tribuna tj. jednog za svaku kohortu. Liurnijom komandovao
komandant ratnog broda pomorski oficir koji rukovodio sluzbom
momara, pored toga brinuo iskljucivo neprekidnoj obuci krmara tz
veslaca i vojnika.
POST ANAK RECI LIURNIJA. Razlicite nacije koje su izvesnim
epohama gospodarile morem usvajale su razlicite vrste brodova. Tako
u ici kod Akciuma, u kojoj Avgust odlicno potpomognut > 107
momaricom Liburnjana porazio Antonija. Utvrdeno rezultatu
ove odlucne itke da su brodovi ove pomocne mornarice ili bolji od
svih talih brodova. Od tada su rimski imperatori stvarali flotu od
brodova ciji su oik i ime uzeti od Liurnije. Ova ?last, k?ja se nazi
u Dalmaciji, ima za glavni grad Zadar. Nasi rat brodov1 graderu su
ovom modelu i doili su ime liburnije.
R TREBA PREDUZEI PRI IZGRADN LIURNIJA.
Kako se pri izgradnji kuce mora voditi racuna. klitetu peska i
kamena, kao jednom od najvaznijih uslova onda Je_pn 1zradnJ1 broda
potrebna jos mnogo veca paznja u boru matrala Jer od _rdavo
sagradenog broda prete vece opasnost1 od kuc u los:m stanJu Za
,;
kostur liburnije upotrejava se izn:iedu ystalog 1 sle?ece drvo: ce
...
pres domaci bor, tisovina i camova. Sto s t1ce_ , br?nza
bolja od gvozda istina bronza nesto skuplJa ali nJena 1stra1nost
 ocigledno preimucstvu. Gvozdeni klinci izlozeni dejstvu vazduha i Oster_; deso ? njega dv jugoisocni levo jugozapadni. Sa zapada
vlage ubrzo su nagrizeni rdom, dok bronza i u vodi ostaje postojana. dolaz1 Zefu IJI vetrov1 desno Afrikus ili zapad-jugozapad,
DANI ZA SECU DRVET. Potrebno da se zna da drvece lev avou il1 zapa?-everozapad. Se_vrac _je severni vetar ciji su
namenjeno za izgradnju liburnija treba seci od 15-og do 23-eg . vetrv desno S1rss, levo Bura 1li Akilon. Ovi vetrovi obicno
duaJu u razlic1_to v_rf!le, ekda i dva jednovremeno u jakim
Drvece oboreno toku ovih osam dana moze se ocuvati potpuno lUJaI?a 1:1ogu 1. b1t1 1 f:0 tl:1 sto v_ reme. Na moru koje prirodi
zdravo dok koje poseceno drugo vreme iznutra nagrizeno t1ho_ 1 _ m1rno, h zesta 1zaz1va pravo kljucanje talasa. Prema
crvima i pretvara se u prasinu za manje od godinu dana. Ovaj fenomen, od1snJem dobu 1 kl3:tskim uslovima njihovo duvanje ili uspostavlja
na koji ukazuju pouke iz ratne vestine i svakodnevna iskustva konstruk t1ho more posle bure 11 o.atn ?luju P?Sle isine moru. Ako
tora potvrden u neku ruku i samim verskirn propisima, kojima vetar polJar flota . stici u zelJeno_ I?r!staste ako suprotan
se uskrsnji praznici proslavljaju oduvek u vremenu od ovih osam dana. ,
? ... b1t1 pi:norana ili da se zaustav1 I11 da se vrati natrag ili da se
GODISNJA DOBA U TREBA VRSII SECU DRVETA. 1zloz1 opasno t1. Pomorac koji dobro poznaje pravac duvanja vetrova
Najpovoljnije vreme za secu drveta posle letnje dugodnevnice julu retko se izlaze brodolomu.
i avgustu i pocev od jesenje ravnodnevnice do 1. januara. Posto u ovo GODISNA DOBA POVO1:,!NA ZA PLOVIDBU. Posle ovoga treba
doba u drvecu nema sokova, drvo manje vlazno i prema tome moze proucvat1 kalena!. Mor nIJe opasno u vakom godisnjem dobu; neki
se bolje ocuvati. No treba strogo voditi racuna tome, da drvo mesec1 _ s_u povolJ;I, drug_ umnjivi u nekima se plovidba strogo
testerise odmah posto oboreno niti da se ugraduje brod cim zabranJUJe. Od poJave PleJada sestog juna, do pojave Arkturusa oko
istesterisano. Da bi se dobilo potpuno suvo drvo, treba ga jedno vreme 8. _ oktobra, more uglavnom nije opasno, jer letnja toplota uazuje
ostaviti stranu, najpre kao d, potom i onda kada vec bude u vetrova. le ovoga, do 12. novembra, plovidba pretstavlja
iseceno daske. Ako se pri konstrukciji broda upotrei sirovo drvo, vecu opasnost zbog zvezde Arkturusa cija pojava, posle 15. septembra
onda se pri docnijem susenju skuplja i puca, usled cega se stvaraju pretstavlja rdav znak. Jesenja ravnodnevnica koja pada na osam dana
siroke pukotine koje su vrlo opasne za moreplovce. pre pocetka oktobra, izaziva jake bure. Sazvezda Bik oko 10. oktobra
LURNIJE. Najmanje liburnije imale su samo jedan red veslaca, malo i Jarici oko 20. oktobra, donose oilne kise. U prvim danim
veca dva, u najcescoj su upotrei sa tri do cetiri i pet redova. novembra, pred zimu, nestanak Plejada izlaze brodove cestim kracim
Ovaj roj klupa za veslace treba smatrati kao suvise veliki, posto olujama. Ali od 12. novembra do 10. marta na moru se vise ne moze
su ?1ci od ciuma cetvovali i veci brodovi sest i vise klupa. opstati. ratkoca dana, duzina noci, gu tina k tamna atmosfera
Vel1k1m liburJama pdaJu se salupe za osmatranje, svaka sa sve nezgode zajedno koje poticu od vetrova, kise i snega sprecavaju
dvad_eset_ak veslaca. Ove salupe, koje Bretonci nazivaju obojeni brodovi, samo pomorske ekspedicije vec i saobracaj zernlji. Dan kada ponovo
ope_1:1su 1znnadno, ponekad presrecu neprijateljske grupe brodova i otpocinje plovidba praznuje se vecanostima i narodnim veseljem kod
soJ sm lim k:'a!enJm otivaj neprijatelja i njegove planove. Da mnogih naroda. Medutim, uticaj izvesnih zvezda, i samo godisnje
1 ?ili manJe uoclJ1v1,_ nJova Jedra 1 konopci obojeni su plavom bojom, doba, cine da more opasno sve do 15. . Istina, trgovacke veze
boJom 1:1ora tako 1sto 1 smola kojom su premazani. Mornari i vojnici ipak toje, ali poblepnost spekulanata moze iti merilo kada se
odeveru su plava odela sto, umesto da ih ogranici samo na nocna radi bezbedno ti drzavne flote.
izvidanja dozvoljava da ga vrse i danju. NACINI SE UVRDUJE PRIBLIZAVANJE OLUJA.
VRSTE VETROV I NJIHOVO OZNACAVANJE. Komandant Ima i drugih zvezda cija pojava i nestanak prouzrokuju jake oluje.
ratne flote dan da poznaje znake koji prethode oluji jer talasi Naucnici su utvrdili vreme njihove pojave ali nepredvidene okolnosti
mogu da pobrkaju racune nauke im toga moramo priznati da ni
prouzr_ okovarn uraga;11 cesto su lagli brodove vecem unistenju ljudima nije dato da mogu prodreti u bozanske tajne. Mornar zna iz
sto 1 to _ m?&o uc1t1 epJatelJa. Zato potrebno brizljivo
proucav!I fiz1ck zakone koJI uslovljavaju pravac duvanja vetrova, iskustva da oluja treba da naide utvrdenog dana dan ranije ili dan
zbo koJlh dola1 do brodoloma. Dok predvidanje pretstavlja zastitu docnije. Prema tome da li zila ranije docnije ili tacno u odredeno
protiv opasnost1 m_ora dotle, naprotiv, nehat dovodi do nesrecnog vreme, ova pojava u grckom jeziku oznacena narocitim terrninom.
svset: PoznavanJe vrs5 etroa i __ njihovo oznacavanje pretstavlja Mi se ovde necemo zadrzavati njihovom izlaganju. Uostalom, vise
naJvaz?1J _ elemente u vestl nav1gace. U staro doba ila su poznata pisaca objavili su tacna zapazanja mesecima i danima. Posle izvesnog
vremena, od boga odredenog stalne zvezde ili planete opisuju na
vega t glvna vera, koJI su odgovarali stranama sveta, ali najnovija horizontu pokrete navise i nanize sto izaziva poremecaje u atmosferi.
1skusa otkra s1:1 1h danest. Radi vece glavne vetrove
Sto se tice dana koji prethode ili dolaze neposredno posle pomracenja
oznac1cemo nJ1hovim grckim 1 latinskim nazivima tako isto i vetrove
meseca, i narodni zdrav razum i naucna iskustva ih oznacuju kao
d:_ugorazrednog zn:c.aja koji duvaj bocno u odnosu na njih i sa
kriticno doba za plovidbu.
nJihove strane... Pocllll!1? sa proletnJom dugodnevnicom tj. sa Orijen
tom. Vetar OJI d?laz1 IZ ove ols_ti niv istocni desno od njega PROGNOZE ZA I I UZBURANO VREE. Mnogobrojni
.., imptomi u tihom vremenu oznacuju prilizavanje oluje, za vreme
duva severo1stocru levo Eru 1li Jugo1stoc. Sa juga dolazi Notus ilj
 oluje povratak tihog vremena. Mesecev krug pravo ogledalo kome drugog napadnog oruzJa koje se upotrejava u mornarici. Strele
se pokazuju ovi znaci; ako crven nagovestava vetar, plavicast kisu koplja ?stiali pracke, olovne lopte onagri, baliste i skorpioni
jednovremeno - skore jake krace oluje. Sasvim providan upotreJavaJu se pre borbe u mesavini. Posle bacanja projektila oni
mesecev krug nagovestava moreplovcu tiho vreme, amem tihog koji su ?dvazniji priizuju svoje brodove neprijateljskim i spustanjem
vremena. Jos vecu sigurnost za tiho vreme pokazuje mesec u vojoj pokreth mostova prebacuju se na neprijateljske brodove gde se sa
poslednjoj cetvrti ako se ukazuje kao savrsen polumesec koji nije ni macem u ruci bore prsa u prsa. Na velikim libumijama grde se kule
crvenkast niti zamracen atmosferskim isparenjima. Sunce se posmatra i ograd od _dasaka od koj svaka za sebe pretstavlja zaklon sa koga
pri svom radanju i zalasku kao i da li su mu zraci iste jacine ili mu ih .
se nepratelJu nanose rane 1 mrt. Zapaljive strele, obavijene kucinom
i ulazuju. Kada ovo svetlosno ognjiste vatre, treba i natopljene smolom, sumporom i zapaljivim uljem bacaju se balistama
ocekivati vetrove, ako d i kao poprskano pretstoji kisa. Za prema bokovima neprijateljskih brodova, ciji drveni kostur impregniran
pazljive pomorce i vazduh, samo more, velicina i oik k pret tav vo kom i smolom zacas postaje zrtva plamena. Na jednoj strani pustos
ljaju elemente iz kojih crpu obavestenja. Ptice i rie pruzaju mnoge koju gvozde i kamenje na drugoj prozdiruci plamen i talasi,
podatke koje su obradili Virgilije u svojim izvanrednim "Georgikama" u red takve zalosne smrti, kao vrhunac nesrece, tela poginulih lisena
i Varon u svojoj , Raspravi navigaciji". No prema priznanju amih su pocasti sahrane i sluze za hranu ribama.
moreplovaca poznavanje ovih detalja vise rezultat iskustva plod IZNENADENJA U POMORSKOM RAU. PRIPREA ZA PO
teoriskog izucavanja. MORSKU BIKU. SPECIJALNO ORUZJE: BALVAN, KOSA
PLIA I S. More elemenat koji zauzima jednu trecinu sveta SEIRA SA DVA SECIVA. i pri iznenadenjima koja se prime
nezavisno od uticaja vetrova, podlozno gibanjima koja su svojstvena njuju u bojevima na zemlji i neoprezni mornari su izlozeni zasedama
samo njemu. Tako, u izvesnim casovima dana i noci manifestuju se u kojima taju zrtve svoje neobazrivosti narocito u uzanim prolazima
njegovi pokreti nadolazenja i opadanja koje nazivamo plimom i osekom. izmedu ostrva. Kada su neprijateljski veslaci zarnoreni dugom plovid
Tada vidimo kako se more brzinom reke, cas razliva obali, cas bom, kada u vetar i eka za neprijatelja nepovoljni, ako neprijatelj
povlaci u svoju neizmernost. Prema svojim promenama ova prirodna nije dovoljno oprezan recju cirn se ukaze povoljna prilika da ga
pojava olaksava ili usporava kretanje brodova. Da se ne ismo izlagali napadnemo potrebno u najvecoj meri iskoristiti srecne okolnosti i
ovakvoj smetnji ovome se mora voditi racuna pre no sto otpocnemo ne u tezati se da zapocnemo tku. Medutirn, ako neprijatelj svojom
itku, jer su vesla nemocna da savladaju oseku koja nekad odoleva cak oprezno " izbegne za ede doci do opste itke. Pritom se brodovi
i zestini vetra. U nekim predelima razlicite mene meseca uticu na ove ne razvijaju u pravoj liniji kao uvozemna voj ka vec u obliku
pokrete u tacno odredeno vreme. Dakle, pre sto zapocnemo, polumeseca isturenim krilima i centrom povucenim unazad. Ovakav
pomorsku itku potrebno obavestiti se uocajenosti ovih pojava raspored dozvoljava da se neprijatelj okruzi i unisti ako pokusa da
mestu gde se nalazimo. proije liniju. Na krilima su najsolidniji brodovi, sa najboljim vojnicima.
z Za slobodu manevra od narocite vaznosti da se talno nalazimo
tUJ POTREBA POZNAVANJA MESTA NA MORSKOM PUTU.
>
VAZNA ULOGA VESLACA. Sposobnost pomorca i krmara ogleda pucini, da neprijatelja guramo prema obali; priteran uz obalu
neprijatelj izguiti inicijativu. U ovome oiku rata oicno se
se u poznavanju morskog puta koji ima da se prede i u poznavanju
raznih pristanista; ovo potrebno da se izbegle podvodne tene, upotrejavaju tri pre udna oruzja: balvan kosa i sekira s dva seciva.
110
sprudovi i plicaci. Ukoliko plima utoliko i sigurnost veca. Od Balvan dugacko i tanko drvo okovano gvozdem krajevima i
komandanta broda trazi se aktivnost od krmara iskustvo, od veslaca privezano za jarbol u obliku krsta. Ako neprijatelj priprema abordaz
snaga. Pomorska tka izvodi se oicno kad more mirno. Kada nema de ili levoj strani broda ovaj balvan, gurnut snazno kao
vetra zamenjuju ga veslaci ciji zadatak da pokrecu ogromnu masu ovan, rusi i unistava vojnike i mornare cesto cak r i brod.
broda ilo u cilju da se kljunom izvrsi udar na neprijateljske brodove Kosa povijenog oblika i napravljena od vanredno ostrog gvozda.
l da se izbegne njihov udar. Prema tome, elementi od kojih zavisi Pricvrscena uz dugacke motke, zacas preseca konopce koji drze krst
uspeh su snazne ruke za rukovanje veslima i cvrsta i vesta ruka na krmi. na katarci cime se izaziva padanje jedra time se smanjuje brzina
ORUZJE, PROJEKTILI I RANA ORUDA U UPOTREI U broda. Sekira dva eciva siroko oruzje od gvozda, zaostreno s obeju
MORNARICI. Za bojeve na otvorenom polju potrebna velika strana. U jeku tke njome se sluze najbolji vojnici ili mornari ukrcani
raznovrsnost u naoruzanju, ali jedna pomorska akcija zahteva osim toga na malim camcima, za neopazeno presecanje konopaca koji sluze za
jos i velike kolicine ratnog materijala namenjenog za odbranu utvrdenih upravljanje krmama neprijateljskih brodova. Kada se u ovome uspe,
mesta. Abordaz strasan u njemu vatra i voda zajednicki deluju u brod nije vise u stanju da odoleva i da se krece te neminono
razaranju. Zbog toga potrebno da vojnici imaju na s solidne zarojen jer sta mornar rnoze ocekivati kada lisen svoga krmila?
oklope slemove i dokolenice. Za mornara koji se bori na mostu broda, Sto se tice brodova koji plove Dunavom njima necu govoriti; u ovom
tezina njegove opreme nije od znacaja. Stit mora ti jaci da odoleo pogledu iz svakodnevne prakse moze se nauciti vise no iz vih naucnih
udarcima kamenja, i siri da osigurao zastitu protiv kosa, caklji i izlaganja.
1 NIKOLO IVELI
1 RATNOJ VESTINI
 Naslov dela u originalu

Niccolo' Machiavelli PREDGOVOR

DELL' R DELLA GUERRA
Nikola Makijavelija firentinskog gradanina i sekretara,
knjizi ratnoj vestini
Lorencu, sinu Filipa Strocija firentinskom plemicu

NOGI u Lorenco mislili, i danas misle sledece: nista nije tako

ne pojivo niti toliko razlikuje kao gradanski i vojnicki zivot. Stoga
se to moze videti kako ljudi koji u se posvetili vojnoj sluzi menjaju
ne samo odecu, nego i navike, ponasanje govor i sve druge gradanske
i. Ne mi li da moze odenuti civilno odelo onaj koji zeli iti
otvoren i preman za svako na ilje niti moze slediti gradanske navike
i ponasanje onaj koji takvo ponasnje smatra zenstvenim navike ne
luze njegovom delovanju ne vredi iti u drustvu niti naprosto
razgovarati covekom koji bradom i ovkama zeli zaplasiti druge
ljude - sto ve u ovo nase vreme potvrduje takvo misljenje. No ako
razmotrimo anticka uredenja, videcemo da su te dve stvari vise nego
jedinjene jedna drugoj primerene i privrzene jer i sva umeca koja
u jednoj civilizaciji lede odredeni poredak zbog zajednickog dobra
ljudi, te celokupni poredak u toj zajednici u postavljeni da i se zivelo
u trahu od zakona i Boga, ili uzaludni kad i ila pripremljena
njegova odbrana koja ako dobro uredena cuva i one poretke koji
nisu dobro uredeni. Naprotiv dobro u postavljeni poreci bez vojne
pomoci dozivece udinu pro torija u otmenoj kraljevskoj palari ukra
v enih dragim kamenjem i zlatom koje nicim nisu zasticene od kise.

ako se u vim porecima u gradovima i kraljevstvima, na sve nacine

nastojala ocuvati ljudska verno t miroljuivost i bogobojaznost u
vojsci to bilo udvo truceno jer koji covek vernjji domovini od
onog koji spreman za nju urnreti? Koji covek miroljuiviji od onog
kojeg samo rat moze ugroziti? , zatim, bogobojazniji od coveka
kojem - zato sto izlaze nebrojenim opasno tima - Bozja pomoc
najpotrebnija? Buduci da u za tu nuzno t dobro znali i oni koji su
donosili zakone u kraljevstvima i oni koji u bili pretpostavljeni vojnim
sluzbama drugi u ljudi hvalili i s velikom paznjom sledili i oponasali
zivot vojnika. No kako u vojni redovi postali asvim i kvareni i ne
slede vise tare i doslo zacudo do toga da ljudi rnrze vojsku
i izbegavaju razgovor s onima koji sluze. Na temelju onog sto
video i procitao zakljucio sam da nije moguce opet dove ti vojsku u
predasnje stanje vrativsi neke prosle vrline am odlucio kako
ne ih provodio voje dokono vreme nista ne radeci, da na rado t onih
koji su ljuitelji junackih dela iz proslosti napisem ono sto mislim
vestini ratovanja. I_ako smatram da hrabrost pristupiti razmatranju
predmeta koji nije nicija profesija rni lim takode da nije pogresno naci
se recima na polozaju na kojem su mnogi vecom umisljenoscu
nalazili svojim delima. Jer greske koje sam napravio pisuci, vako moze
bez ikakve stete ispraviti, greske sto su ih drugi radeci napravili
otkrivaju se tek kad propadnu carstva. Stoga cete Vi, Lorenco, oceniti NIKOLO IVELI
vrednost ovih mojih napora i dati njima pohvalan ili pokudan sud, firentinski gradanin i sekretar
prema onome sto mislite da su zaslubli. saljem ih Vama da V onome ko cita
iskazem svoju zahvalnost, sto mogucnosti mozda uvecati, za
dobrocinstva sto ste mi ucrnili, i jos, jer oblj ovakvim delima odavati
pocast onima koje odlikuju plemenitost, bogatstvo, ostroumnost i
slobodoljublvost, znajuci da ih nema mnogo koji su Vam ravni
bogatstvu i plemenitosti, da ih ostroumnosti malo, slobodo
ljublvosti ih i nema.
mislim da neophodno, teleci da vi, citaoci, bez teskoca
razumete poredak batalje, vojske i logora, da ih prikafem
slikama koje su uradene prema raspravi. Stoga zasluiuje da
se prvo objasni koji znak ili slovo oznacava pesake, konje i
sve ostale posebne clanove.

Znajte dakle da ovo slovo

oznacava Pesake sa stitom (stitonose)
n Pesake sa pikom (pikenire)
Vode desetine (desetare) sa pikom (pikenira)
Vode desetine (desetare) sa stitom (stitonosa)
v Oicne velite
u Specijalne velite
Centuriona
Zapovednika batalje
D Zapovednika bataljona
Glavnog zapovednika (vojskovodu -kapetana)
S Trubu
Z Zastavu
r Oklopnike (teske konjanike)
Laku konjicu
Artiljeriju

117

 PRVA NJIGA
POHV ALE u t Kozima Rucelaja. - Njego i lavni vrtovi. - Stari, rim ka
nacela vi u za podrazavanje u grubim nego u delikatnirn tvarima. - Vojnici
od zanata ili placenicke cete neca u i ne lobodu zemalja. - Primer
France ka Sforce i njegovog . - Dobro uredena republika ili kraljev tvo ne
dozvoljavaju da luzba obavlja amo kao zanat. - Tako radio Rim
do Graha; le milicija (narodna voj ka) tala zanat ili orude tiranije. -
Stajace voj ke u tetne amo za repuike, vec i za kraljev tva. -
Pretorijan ke voj ke ile su propa t za Rim ku Imperiju. - Neprikladno t
drzanja vojnika u miru. - Zarnerke ponasanju vojskovoda- tranaca ( tranog
porekla). - Izbor ili regrutovanje vojnika: - treba da vr i od ljudi tvene
zemlje (drzave). - Nedo taci tranih dobrovoljaca. - aci iraju iz okoline
grada, konjanici iz grada. - Od kojih godista treba vrsiti izbor. - Odbrana
nacionalnom voj kom, tj. ordinancom. - Venecijanci i francu ki kraljevi
unajmljuju tranu voj ku, otuda njihova labo t. - Od vih zanata i polozaja
mogu uzeti dobri vojnici. - Treba da budu pokretni i jaki i dobro odgojeni.
- Nacin koji u kori tili rirn ki konzuli pri izboru ljud tva za formiranje legija.
- Ordinance bolje da budu velike nego male - Sta treba da uradi da ne
izazovu zbrka i nered u zemlji. - Izbor konjice.
BUDUCI da matram da se nakon mrti moze hYaliti Yaki coYek bez
opterecenja, ako nema nikakYa razloga i umnje da rec la kanju,
necu okleYati da pohYalim naseg Kozima Rucelaja cije ime nikad ni am
pomenuo da nisam zaplakao jer am u njemu nasao one oine
sto ih prijatelj moze pozeleti kod dobrog prijatelja, domoYina kod
YOg gradanina. Jer, nije ilo stYari koju i on imao (ne izuzimajuci ni
dusu) i koju i rado za SYOje prijatelje potro io niti ilo poduhYata
koji i ga pre trasio kad radilo dobru njegoYe domoYine.
slobodno priznajem da medu mnogim ljudima sto am ih upoznao i
druzio se s njima nije ilo takYog ciji i duh tezio Yelikim i Yelican tYenim
stYarima. kad na na samrti, zalio se YOjim prijateljima amo
zato sto rodio da umre mlad u kuci da nije do tigao laYu
i zato "to nije u za tim njegoy duh ceznuo nikome iti od
kori ti jer znao da za njega kad umre moci jedino reci da
umro dobar prijatelj. medutim, ne znaci da mi i Yi oni koji u ga
poznaYali treba da umnjamo u njegoye hYale Yredne odluke jer nema
dela koja i to potYrdila. Sudina zapraYo, i nije ila potpuno
nenaklonjena, jer u ostali neki manji znakoYi Yestini njegoYog uma,
sYedoce neki njegoyi spisi i ljubaYni sa taYi u stihoYima u cemu
s. Yez?ao u mldo ti da ne i zalud guio Yreme jer zaljujen
nIJe dok ga sudba odYede k uzyisenijim mi lima. U tim se
ta_Yima Yidi kak? uspesno opisiYao te pojmoYe i koliko i se on
pesnstvo. pro l da se njime baYio kao YOjim ciljem. Kako nas
suda l1sa. r:uzenja ... takYim pjateljem, cini rni da najYise sto
moz:mo uc1t1 Jeste :u1ta u se_canJu na njega ponaYljajuci ono sto
on ostrou_no rekao 1li cemu mudro raspraYljao. kako njemu
nema syez1Jeg svedocanstYa od razgoyora sto ga gospodin Fabricio
Kolona u njegoyim YrtoYima s njime YOdio gde taj gospodin nasiroko
ratnim tYarima raspraYljao cemu ga mudro i oprezno Kozimo
zapitkiYao ucinilo rni se - jer am uz jos neke nase prijatelje i i
prisutan - da i taj razgoYor trebalo prizvati u pamcenje kako i
KozimoYi prijatelji koji su se ovde okupljali, procitaYsi to, osYezili u
YOjim du"ama u pomenu njegoye Yrline, drugi ili da zale sto u
tome nisu udeloYali, ili da nauce mnoge stYari koje su od koristi
samo za Yojnicki nego i za gradanski zivot kojima jedan Yrlo ucen
coYek mudro ra praYljao.
Pricam, dakle, tome kako Fabricio Kolona, vracajuci se iz
Lombardije gde duze Yreme Yrlo slaYno ratoYao u sluzi katolickog
kralja, prolazeci kroz Firencu odlucio da nekoliko dana odmori u
tom gradu kako i etio preuzvisenog YOjYodu i susreo neke otmene
ljude kojima ranije odrzayao Yezu. Stoga Kozimo dosao ideju
da ga pozove u t, zbog toga da mu pokaze svoju
slobodoljuiYo t, nego da i imao razloga da dugo s njim razgoYara i
da od njega cuje i nauci razne stYari "to od takvog coYeka moze i
ocekiYati, jer mu se cinilo da imati prilike da celi dan raspraYlja
onim stYarima koje gode njegoYorn duhu. Dode tako Fabricio prema
KozimoYoj zelji ga primi " nekolicinom svojih poYeljiYih
pijatelja. Medu njima bejahu Canoi Buondelmonti Bati ta de la Pala
i Luidi Alamani, mladici koje YOleo i koji su li Yrlo odani istoj
nauci, cija dobra YOjstYa necemo naYoditi, se Yakog dana i casa
hYale " zato to u takYa. Fabicio dakle, u to veme i tom
mestu odlikoYan Yim mogucirn najYisim pocastima. Kada su
zayseni uzici za tolom i klonjene trpeze i kada su prosli Yi razlozi
za slaYlje koji u dustYu ye}ikih ljudi ciji um tezi mislima do tojnim
postoYanja zaca produ, kako dan i dug i Yucina Yelika, ocenio
Kozimo, kako to bolje ostYario YOju zelju da i ilo dobro, uz
izgoYo da se izbegne Yrucina da poYuku u najskroYitiji i najsenovitiji
kut njegoYog YTta. Kad tamo i peli i posedal eko _ taYu
koja onde YTlo veza, neko klupe mestene u _ Yrlo Y1sokog
drveca Fabricio rece da me to ugodno. ebno posmatrao
drvece. Kako neka od njih nije prepoznaYao, zarni li . SpaziYsi to
Kozimo : ,,Vi rnozda lucajno ne poznajete neka od ovih drveta,
no ne treba da cudite zbog toga, jer u neka od njih l poznatija
u starih "to dana oicno za njih zna '. Rekao njihova imena
i kak njegoY deda Bemardo oko tih ultura trudio.. Fbrici
odgoYoi: , Mi lio am da tako kako rekl1 ? me to taJ uzoJ
podsetili u me neke ]d u KalJevstvu koJI . , t1m tam
kulturama i hladoYinama " . Tu u goYou zaustav 1 cutao neko
vreme zatim dodao: Kad to i nikog vredalo k h
rnisljenje, mi m cta ne"veda goYrim _ prate1Em_a_ paYtjjuci
stYarima kleYecuci. Kol1ko 1 OYt bolJe ucilI, to mirno
mozemo r;ci za sve, da u tojali nalikoYati taima ?jihov
hrabim i krepkim delima, n_ ez?1m i meku i, delma
su cinili pod uncem, ne u s, 1 da su_ ?ast0Jal1 pr_euzet1 1
istinske i ayr" tarine ne lazne 1 1skvarene, Jer nakon to
u tim uzgojem tali ba;iti rnoji Rimljani, moja _ don:ioYin dozivela
popast''. Na to Kozimo odgoYoio .. da 1 1bel1 neug?
_.
no t mnogobrojnih ponaYljanja "v rec:, fodavsi to i ! naYod1ce
samo irnena onih koji goYore, ne dodaJuc1 dugo. Rece, dakle
 KOZIMO: Zapoceli ste razmisljanje koje sam i i.eleo, vas molim
da govorite bez ustezanja, jer vas pitati bez ustezanja ako pitajuci
ili odgovarajuci budem nekoga opravdavao ili optui.ivao to blti
zbog samog opravdanja ili optui.be, nego zato da od vas istznu. _ _
FARICIO: blti sretan da vam kai.em sto mislim svemu
sto budete pitali, da li to blti istina ili , zavisice od vaseg suda.
Drago mi blti da pitate jer tako od vas uciti dok budete
pitali, kao sto cete vi od dok budem odgovarao, jer cesto mudar
ispitivac navodi coveka da razmotri i upozna mnoge stvari koje da nije
upitan, nikad upoznao.
KOZIMO: Zelim se vratiti sto ste ranije rekli: da deda
kao i vasi stari, mudrije postupio da nalikovao starima krepkim
nei.nim delima, te blh hteo opravdati svoju stranu jer opravdanje
vase prepustiti vama. Mislim da njegovo vreme nije bllo coveka koji
toliko mrzeo mlitav i.ivot i koji i takav ljubltelj i.ivotne krepkosti
koju vi hvalite. No, isto tako znao da tu krepkost moi.e primeniti
svom i.ivotu i iivotu svoje dece, jer se rodio tako iskvarenom veku,
kome onoga ko sledio ustaljene oblcaje svi klevetali i prezreli.
Jer, da se neko leti pod najiescim suncem prevrtao pesku, ili zimi
najhladnijim mesecima snegu kao sto radio Diogen, smatrali
ga ludim. Da neko, poput Spartanaca, uzgajao svoju decu selu,
ostavljajuci ih da spavaju napolju da idu gologlavi i bosi, da se peru
hladnom vodom kako mogli podnositi teskoce i kako voleli
iivot i se bojali smrti, svi ga izbegavali i smatrali da nije covek
nego zver. Da i neko takav koji se hranio varivom i prezirao
zlato, kao Fabricio, malo njih, ga hvalilo, niko ga sledio.
Tako , zgranut nad tadasnjim nacinom i.ivota, napustio stare, i
podrai.avao ih sto mogao ciniti z divljenje. z vase dopustenje oni i vas jedno molimo da vam smeta ako
FABRICIO: Vi ste ga tome iivo odbranili, i sigurno da govorite
z:
istinu nisam mislio taj surovi nacin f.ivota, nego drugi,
> ponesto upitate, jer mislim da vas vasa mladost zdruiuje s vojnickim
ljudskiji i.ivot koji primereniji danasnjem vremenu, za koji mislim da
nekome ko spadao medu istaknute gradane nekog grada ilo
<
"' tesko da ga uvede. navodenju primera nikad se odvojiti od mojih
120
Rimljana. Kad se azmotrio njihov iivot i uredenje te repulike, uocile
> vremena
"'
<
.
se mnoge stvari koje ilo nemoguce uvesti zajednicu kojoj
ostalo bar nesto dobro.
KOZIMO: su to stvari nalik anticke sto iste ih vi ieleli uvesti?
FARICIO: Hvaliti i nagradivati vrline, prezirati siromastvo, posto
vati nacine i uredenja vojne discipline, navesti gradane da vole jedni
druge, da iive bez podvajanja, da postuju privatno vise
zajednicko, i druge slicne stvari koje se lako uskladile s ovim
vremenom. te oblcaje nije tesko nagovoriti, kad se dobro promisli
i to provodi prikladnim sredstvima, jer se njima pokazuje istina, tako
da svaki prosecni to mogao uciniti. Tko tako radi sadi drvece
cijoj hladovini odmor sretniji i vedriji nego ovoj.
KOZIMO: Na sto ste rekli ielim nista odgovoriti, ali blh hteo
da tome prosude prisutni koji to lako mogu uciniti. se obratiti
vama, koji optuiujete koji oponasaju stare vainim i velikim
delima, jer mislim da tako najlakse ostvariti svoj . Hteo blh
stoga da mi kaiete kako to da s jedne strane kudite koji svojim
delima nalikuju starima, s druge se t videti da ste ratu,
to vestina kojoj vas smatraju izvrsnim, primenili bilo kakvo anticko
nacelo, ili neko koje i bar ilo slicno.
FABRICIO: Dosli ste upravo gde sam vas cekao, jer
izlaganje i nije traiilo drugo pitanje, niti sam drugo teleo. Mogao ih
se izvuci nekim jednostavnim izgovorom, ali, i vase zadovoljstvo,
tome dugo govoriti, jer takvo doba. Oni koji nesto tele uciniti
treba da se za to marljivo pripreme, kako i kad za to bude prilika ili
spremni da sprovedu delo sto su zamislili da uciniti. kako
se za pripreme zna kad se sprovode oprezno, niko se i optuiiti
za nepainju dok ga otkrije prilika. Ako, medutim, toj prilici
deluje, vidi se da se nije dovoljno pripremio ili da neke stvari propustio.
Kako nikad nisam i prilici da pokaiem koje ih pripreme izvrsio
da dovedem vojsku njezino anticko uredenje, ako do toga nisam
doveo ni vi ni drugi moiete za to okriviti. Mislim da i ovaj
izgovor i dovoljan kao odgovor vasu optuibu.
KOZIMO: Bio i dovoljan kad ih i siguran da nije ilo prilike.
FABRICIO: Buduci da znam da moiete sumnjati to li ili nije ilo
prilike, hteo ih opsirno izloiiti, ako ielite strpljivo saslusati, koje
pripreme treba najpre izvrsiti, koja prilika treba da se ukaie, koja teskoca
moie omesti pripreme i ukazivanje same prilike, te kako tu stvar
istovremeno, sto se cini protivrecno, vrlo tesko i vrlo lako izvesti.
KOZIMO: Meni i ostalima moiete uciniti vece zadovoljstvo. Ako
vama iti tesko govoriti, uopste iti tesko slusati. No,
kako ovo razmatranje blti dugo, ielio ih da mi prijatelji pomognu,
vas ponekad prekinemo nekim neprimernim pitanjima.
FABRICIO: Bice mi vrlo drago da vi, Kazimo, i ovi drugi mladici
stvarima i da cete zbog toga lakse poverovati sto vam reci.
Oni drugi koji su vec sede glave, i krv im /edena iilama, delom
su neprijatelji rata, delom su nepopravljivi, poput onih koji misle da
losi oblcaji navode ljude da tako zive. Stoga, ispitujte
hrabro i bespostedno. to ielim se tako malo odmoriti,
vasim glavama tome vise iti nakakve sumnje. Zelim zapoceti od
vasih reci. Rekli ste mi da ratovanju, koje vestina, nisam
primenio nikakvo anticko nacelo. tome blh rekao ovo. Buduci da od
te vestine ljudi ni ratu ni miru mogu iiveti casno, moie umeso
primeniti samo repulika ili kraljevina, ni jedna ni druga kada su bile
dobro uredene nisu nekom svom gadaninu ili podaniku dopustile da tu
vestinu primeni kao zanimanje niti ikaa neki dor covek
primenio zbog toga sto to zanimanje. Jer, mad smat:an
dobrim ko vrsi takvu sluibu, i hoce da od 1 svako doba
koristi, kojoj pogoduje da bude grabeiljiv, lukav, nsin i da ga
odlikuju jos mnoga obeleija koja ga nikako mogu mztl _ .
_ .
Takode, ljudi koji tu sluiu obavljaju kao svoj za_nat, i velzkz,_ z oz
najmanji, mogu blti drugacijeg kova jer im_ ta vstzna donosz kor:zst
_
_ da se tolzko
miru, , ili moraju misliti da bude mzr zlz okonste
 za vreme rata, da od toga mogu iiveti kad dode mir. Nijedna od ove
dve misli moie ti dobrom coveku jer iz nastojanja da se uvek
prehrane proizlaze krade nasilnistva, uistv, koj ti ojnici cine i
prijateljima i neprijateljima. _Iz_ toga sto O'!_L ele mir _ po_izlaze pre_vare
kojima vojskovode 1 koJt s _ th unmili kko bt rt
potrajao, ako i dode do mira cesto se d_st da dode za sto _
bez ikakve milosti opljackaju zemlJ. Ne secate li se vase
,
platu ni iivotne namirnice razuzda:1-0 razv placemck za _tavu t
y proslostt kada
su se Italiji nasli mnogi vojnici bez plate zato sto su okoncani ratovi,
se okupilo vise ceta koje su se '!-azivale . ruiine i ucejivale k_rajeve
i pljackale zemlju, da se tome mkako ntJe moglo statz kr? Zar
niste citali kako su punski vojnici, kad zavrsen prvi rat sto su ga vodili
s Rimljanima pod vodstvom Mata i Spendija, vodama sto su ih
neredima sami izabrali vodili s Kartaginjanima teii rat sto
ovaj upravo okoncani protiv Rimljana? vreme nasih oceva Franceso
Sforca da mogao iiveti s pocastima vreme mira samo prevano
Milance ciji vojnik, nego im oduzeo slobodu i postao njihov
vladar. Njemu su li slicni svi drugi vojnici Italiji koji su ratovanje
pretvorili zanimanje ako z svoja zlodela ni postali milanske
vojvode zasluiuju jos veci p,-ekor jer, ako se pogleda njihov iivot, svi
oni nose isti teret. Sforca, Franceskov otac, prisilio kraljicu Dovanu
da padne ruke kralju Aragonije, jer iznenada napustio i ostavio
nenaoruianu i opkoljenu neprijateljima i to samo da zadovoljio svoju
i, da ucenio ili oduzeo kraljevstvo. Bracio isti
nacin pokusao osvojiti Napuljsko Kraljevstvo, to i poslo za
rukom da nije razjen i poginuo kod Akvile. Takvi neredi su delo ljudi
koji se sluie placenickom sluibom kao svojim zanatom. Zar vas
ieka koja potvrduje ovo sto sam rekao, koja kaie:, Rat stvara lop ova,
mir ga vodi vesala'? Jer, oni koji znaju iiveti od druge sluibe,
kad toj vise nalaze pomoci, toliko vrline da mogu spasti
z to da bude casni zlocinci, moraju iz nuide skrenuti s puta, pravda
> ih mora smaknuti.
KOZIMO: Prikazali ste tu placenicku sluibu kao gotovo nistavnu,
sam mislio da to najizvrsnija i najcasnija sluiba sto se moie obavljati
122 ako mi to budete bolje objasnili to ti eren, jer, ako
tako kako kaiete, znam onda odakle tolika slava Cezaru, ,
Scipionu, Marcelu i mnogim drugim rimskim vojskovodama koji se slave
poput bogova.
FABRICIO: Jos nisam zavrsio raspravu svemu sto sam nameravao,
to su l dve stvari: prva, da dobar covek moie vrsiti tu sluibu
kao svoj zanat, i druga, da nikad nijedna dobro uredena repulika ili
kraljevina nije d opustila da se njeni podanici ili gradani bave kao
zanatom. prvoj sam govorio koliko l potrebno ostaje mi sada
da govorim drugoj, vam i odgovoriti vase poslednje pitanje.
Smatram da su i Cezar, i gotovo sve vojskovode koje su
l Rimu nakon poslednjeg punskog rata, l slavne kao vrsni
kao dobri ljudi oni koji su iiveli pre njih li su slavni kao vrsni i
dobri ljudi. Do toga doslo zato sto ovi drugi nisu vrsili ratnu sluiu
kao svoj zanat, oni sto sam ih pre naveo obavljali su upravo tako.
1 dok Repulici jos nije l porocnosti nikad se nijedan velikan nije
odvaiio da se tom sluiom koristi miru, krseci zakone, pljackajuci
pokrajine, ,-obeci i tiranisuci domovinu, iskoriscavajuci to sve moguce
nacine niti iko, maka, imao i najgoru sudnu pomislio da prekrsi
akrament, da se prikljuci privatnim gradanima, da se boji Senata,
da udeluje nekakvim tiranskim drskostima koje omogucile
.. da vestine ratovanja moie iiveti svako vreme. Vec su se oni
koji behu vojskovode zadovoljni pobedom, ieljno vracali privatnom
iivotu, vojnici su radije odlagali oruije nego sto su ga uzimali ruke,
tako da se vako vracao svom zanatu kojim se inace bavio iivotu.
Takode, nikada nije l takvih koji pomisljali da se g prehraniti
otimacinom i slicnim delima. Kad rec velikanima, ocit primer za to
Regul Atilije koji kao voda rimske vojske Africi, kad vec
gotovo pobedio Kartaginjane zatraiio od Senata dopustenje da se vrati
kuci kako mogao nadgledati voje posede koje su njegovi kmetovi
upropa tili. Odatle jasno kao dan da , da se sluiio ratom kao svojim
zanatom i da pomisljao da se njime okoristi, osvojivsi tolike pokrajine,
traiio dopu y tenje da se vrati i brine za svoja /, jer svakog
dana mnogo vise stekao nego yto su ta / vredela. No kako ti casni
ljudi, koji sluie ratom kao vlastitim zanatom imaju od tog
ratovanja samo muku, opasnosti i slavu, kad postanu dovoljno slavni,
poiele da se v,ate kucama i iive od vojih drugih vestina. Da su siromasni
ljudi i i vojnici isto tako postupali vidi se tome sto vako
rado izbegavao tu luibu i sto , kad nije ratovao ieleo ratovati, kad
ratovao - ieleo kuci. se vidi mnogim primerima najbolje
tome to jedna od prvih povlastica sto ih rimski narod davao
svom gradaninu l ta da, ako to ieli mora ratovati. Stoga
Rimu dok dobro ureden to l sve do Graha, nije l
vojnika koji se tom sluibom koristio kao zanatom ali /
i malo / yih vojnika, oni s vali strogo kainjavani. Dakle dobro
ureden grad mora sebl poieleti da se taj ratni nauk mirnim vremenima
izvrsava kao luiba, ratnim vremenima zbog nuide i slave, dok se
samo javnim osobama moie dopustiti da se njime sluie kao zanatom
kako l Rimu. svaki gradanin koji toj slui ima druge ciljeve,
nije dobar, i svaki grad kojim se drugacije upravlja, nije dobro ureden.
123
KOZIMO: Vrlo mi drago i zadovoljan sam time yto ste do sada rekli.
Jako mi se svida i zakljucak sto ste ga izveli. Sto se tice repulike mislim
da zakljucak ispravan, ali kad rec kraljevima nisam siguran
..
h sklon misljenju da se kralj ieli okruiiti onima koji kao svo1
zanat obavljali tu sluibu.
FARICIO: Dobro uredeno kraljevstvo upravo treba izbegavati slicne
zanate jer samo njima izopacenost njegovog_ kralj, i s_v_
sluie tiraniji. Nemojte mi navoditi nijedno sadasn1e kral1evstv, 1er
vam pokazati da ta kraljevstva nisu do?.ro r1_. Jer _kral1ev t_ va s
dobrim uredenjem daju svu vlast svo1im kral1evima, oszm kad re
vojsci, zato sto samo toj oasti potreba brza dluka to za
- y
da bude jedna jedina vlast. Kod d1-ug1h stvarz moze _ ta _ ui_mt
bez saveta, oni koji ga savetuju n;o:aju iti oprezu i vzdett ; !t
_
izak neko ko vreme mzra zeli rat zato sto bez n1ega moze
iii,eti. Ali, tome ielim nesto opsirnije, traiiti neko posv_e doro_
kraljevstvo, nego slicno danasnjim, gde se kraljevi jos uvek mora;u bo;atz
 onih koji se bave ratom kao svojim zanatom, jer lila kucavica svake
vojske, nesumnjivo, pesadija. Stoga, ako kralj uredi tako da su njegovi
pesaci vreme mira zadovoljni sto se vracaju kucama i sto liveti od
svojih zanata, nulno propasti, jer opasnije pesadije nego sto koje su malobrojne, Julije i vi pokazali ste svakome koliko treba
koju cine oni sto su rat ucinili svojim zanatom: jer si tako prisiljen
ili da stalno ratujes, ili da ih stalno placas, ili da postoji opasnost da ti
oduzmu kraljevstvo. Stalno ratovati nije moguce, stalno ih placati -
mole se, tako da nulno postoji opasnost da se izgubl drlava. Moji
Rimljani dok su ili mudri i dobri, kao sto sam rekao, nikad nisu
dopustili da njihovi gradani vrse tu slulbu kao svoj zanat, mada su ih
stalno mogli hraniti jer su stalno ratovali. No, da i izbegli stetu koju
im mogla naneti ta stalna slulba, kako se nisu menjala vremena, oni
su menjali ljude, su stalno doblvali vremenu sa svojim legijama
tako sto su ih svakih petnaest godina obnavljali, te su imali slulbl
ljude najboljim godinama, to izmedu osamnaeste i trideset pete
godine, kada se noge, ruke i oci z slusaju, nisu cekali da oni
izgube snagu i da njima naraste zloba, sto se kasnije dogodilo vreme
rasula. Zato su, prvi Oktavijan, za njim Tierije, misleci vise vlastitu
nego javnu korist, poceli razorulavati rimski narod kako i
lakse mogli njime vladati i drlati stalno istu vojsku granicama Carstva.
kako jos nisu mislili da ta vojska dovoljna da obuzda rimski narod
i Senat, uveli su vojsku nazvanu pretorijanska, koja stajala neposredno
z zidine Rima, poput tvrdave oko grada. Tada su oni poceli slobodno
dopustati da ljudi poslani te vojske primenjuju ratovanje kao vlastiti
zanat, zbog cega su oni odmah postali drski, toliko da su plasili Senat
i stetili caru. Zbog njihove drskosti mnogi su poguljeni, jer su davali
i oduzimali vlast svoju ruku, ponekad se dogadalo da istovremeno
ilo vise careva koje su proglasile razlicite vojske. Odatle kao prvo,
proizasla podela Carstva, kraju i njegova propast. Stoga, ako lele
z sigurno i.iveti, kraljevi moraju imati pesadiju sastavljenu od ljudi, koji,
;1
> kad dode vreme ratu, rado za njega krecu , potom, kad nastupi
mir, jos se radije vracaju kucama. Tako uvek iti ako car bude irao
ljude koji znaju liveti od drugog zanata koji nije ratovanje. Tako
124 mora leleti, kad dode mir, da se njegovi prvaci vrate da vladaju svojim
..
narodima, vlastela da obraduje svoje posede, pesaci svaki svom zanatu,
i da svaki od njih rado ide rat da i liveo miru, da pokusava
remetiti mir da i izazvao rat.
KOZIMO: Zaista, ovo vase razmisljanje cini mi se vrlo smotreno,
kako gotovo suprotno sto sam do sada tome mislio, duh mi
jos nije potpuno lisen svake sumnje. Jer, susrecem mnogu gospodu i
vlastelu koja se za vreme mira bavi naukom ratovanja, poput nekih
vama ravnih, koje placaju vladari i zajednice. Vidim takode da gotovo
svi ljudi od orulja ostaju svojoj plati, mnogi pesaci ostaju kao gradski
stralari i strale tvrdavama, tako da mi se cini da miru ima mesta
za svakoga.
F ARICIO: Ne mislim da vi mislite da za svakog ima mesta vreme
mira, jer, ako z da bismo mogli navesti jos neki razlog, mali
broj onih koji ostaju mestima sto ste ih naveli, odgovorio i vam:
kakva razmera izmedu pesadije koja potrebna ratu i koja
sluli miru? Jer, mnogo se vise cuvaju tvrdave i gradovi ratu nego
miru, tome jos treba dodati vojnike koji slule selu, sto velik
broj; oni se svi kad dode mir raspustaju. sto se tice drlavnih strala
strahovati od onih koji lele cuti da se bave drugim zanatom osim
ratom, ste ga, zbog njihove drskosti, lisili vasih stralara i postavili
Svajcarce koji su rodeni i odgojeni tamo gde su vladali zakoni, izabrale
su ih zajednice pravim izborima, nemojte onda vise reci da miru
i mesta za svakog coveka. Sto se tice ljudi od orulja, ostajanje
vojnickoj plati miru cini ovo resenje mnogo telim. No, koji sve
dobro razmotri lako to naci odgovor, jer, takav nacin drlanja
naorulanih ljudi los, dobar. Razlog tome sto ti ljudi to obavljaju
kao zanat, i svakog dana drlavama gde se oni nalaze dolazilo do
hiljadu neprilika, samo da imaju dovoljno brojno drustvo, kako ih
malo i mogu sami sastaviti vojsku, mogu cesto uciniti vece stete.
Uprkos tome, mnogo puta su oni to ucinili, kao sto sam vam rekao za
Franceska i za Sforcu, njegovog , i za Bracia iz Perude. Stoga
odobravam oblcaj da se ljudi drle pod oruljem; zao to oblcaj i mole
prouzrokovati velike neprilike.
KOZIMO: Biste li vi ili bez njih? Ili, ako iste ih drzali, kako iste
to cinili?
FARICIO: naredbl (ordinanci) ali kakva ila naredba kralja
Francuske, jer opasna i bezocna kao i nasa, nego slicno kao kod
starih. Oni su konjicu sastavljali od svojih podanika, kad i doslo
vreme mira, slali i ih kucama da live od svojih zanata, , pre
nego sto dovrsim ovo razmisljanje, vise reci. Ako taj deo vojske mole
ziveti toj slulbl i kad mir, onda to zbog loseg poretka. Sto se tice
plate za i druge vode, reci vam da to takode posve lose
uredeno, jer, mudra ih repulika i smela nikome davati; naprotiv,
z
trebalo i da za vode ratu postavlja svoje gradane, da za vreme mira
trali od njih da se vrate svojim vestinama. Takode, mudar kralj nagrade
ili smeo davati, ili i ih davao s razlogom - zbog nekog odlicnog
dela ili ako zeli da covek sluzi i miru i ratu. kako ste naveli :
125
,;_, objasnit to svom primeru, mogu reci da se ratom nid
nisam koristio kao zanatom, jer vestina tome da vladam svo;im
potcinjenima i da ih branim, da i ih znao raiti, trea d volim 1r;ir
i da znam ratovati. kralj nagrade i tolik zato _sto
se razumem ratovanje, koliko zato sto ga znam savetova mru.
Stoga nijedan kralj i trebalo da leli drugo neg_o da kra; sebe
nekoga ko takav, ako mudar i oprezan vlaar,_ ;, ak za se bud
imao ili previse miroljublvih ili previse ratobor_m l;udi ga..,navesti
da pogresi. ovom prvom razmatran;u i sto sam
zamislio mogu vam drugo reci, ako vam to d_ ovol;no, treblo_
i da nadete nekoga ko i vas vise zadovoljio. Mogli ste dobro poceti
razaznavati kako tesko pretociti anticke ?icafe nasnje ..,,atov:, t
koliko se mudrom coveku valja pripremati i ko;e pnlike moze pozele
da ih g provesti delo. Postepeno cet t_stvri jos ?olje upoza,
ako vam razmisljanje nije napor, uporeduci bilo ko;i deo antickih
uredenja sa sadasnjim oblcajima.
 KOZIMO: Ako smo pre ieleli da govorite ti": sn:_aima, zaista nared vladara, nego prema slobodnoj volji onih koji iele ratovati.
Pomislite sad koji se to i tih antickih vojski mogli uvesti tako
ovo sto ste do sada tom. rkli dvostruczlo zel1u, vam
zahvaljujemo sto smo dobtlt t molimo vas za ostalo. sastavljenu vojsku!
KOZIMO: Kako onda trebalo postupiti?
FABRICIO: Buduci da vam tako milo, . h govoriti _t_
od pocetka kako l sto razumljivije, i zato sto se _tako l[ FABRICIO: Onako kako sam rekao: odabrati medu svojim podanicima,
moci pokazati. namerava ratovati ieli da 1 staJ da se_ ':"oze i to odluci vladara.
boriti sa svakim neprijateljem vojnom pohdu t 1 _z d!. ? KOZIMO: Da li se medu tako izabrane uvodio neki anticki ?
se to uradi treba imati vojsku, za to val1a nact l1ude, naoruzatt th, FABRICIO: Dobro znate da , kad } koji komanduje njihov
urediti uvei,bavati ih malim i velikim formacijama, smestiti ih, zatim vladar ili gospodar, ako to l monarhija, ili gradanin, staro
ih 'mestu ili marsu suprotstaviti neprijatelju. tim stvarima se
vreme to vojskovoda, ako to l repulika, jer protivnom
ispoljava sva vestina ratovanja bojistu. su vise potrebne i_ vis
. zna suprotstaviti neprijatelju svoje snage i zametnutz tesko dobro delovati.
moie ratu uciniti samo greske koje ti podnosljive, ali ko tome KOZIMO: Zasto?
nije vican, makar drugim pojedinostima vrlo vest, nikad znati FARICIO: Reci vam kad za to bude vreme, za sada neka vam
dovesti rat do casnog kraja. Jer, ako dojes tku, pobeda brise svaki d dosta ovo: moie se drukcije dobro delovati.
tvoj los postupak, ako izgus zalud ti sve sto si pre dobro
KOZIMO: Buduci da to regrutovanje valja sprovoditi vlastitim
ucinio. Kako nuino najpre naci ljude, treba poci njihovo regrutova
nje, kako su ga zvali stari, mi s rekli izbor, da bismo ga zemljama, sta mislite odakle bolje zimati vojnike, iz grada ili iz
nazvali casnijim imenom, ielim da ga nazivamo regrutovanjem. Oni koji njegove okoline.
su stvorili ratna pravila smatraju da treba izabrati ljude iz umerenih FABRICIO: Svi koji su tome pisali slaiu se da ih bolje izabrati
krajeva, jer su oni iz toplih krajeva oprezni, nisu srcani, hladnim okolini, jer su ti ljudi navikli nedace. Oni se s mukom p1ehranjuju
su krajevima srcani, nisu oprezni. Ovo pravilo vredi za onog ko navikli su da budu suncu i da beie iz hladovine, znaju se sluiiti
vladar celog sveta, zbog tog moie izab,ati ljude iz onih krajeva koji oruijem, znaju iskopati , mogu nositi teret i nisu prepredeni i zli:
odgovaraju, ako ielimo izloiiti pravilo kojim se svako i No sto se toga tice, mislim da , postoje dve vrste vojnika, to su
sluiiti, tada treba reci da svaka repulika i svako kraljevstvo moraju pesaci i konjanici, pesake treba izabrati okolini konjanike
izabrati vojnike iz svojih krajeva, li oni topli, hladni, ili s umerenom gradovima.
klimom. Jer, anticki primai pokazuju kako se svakoj zemlji veibom
mogu stvoriti dobri vojnici gde prirode pomaie vestina, koja KOZIMO: Koliko stare iste odabrali?
tom slucaju vredi vise od prirode. Ako se vojnici raju drugim FABRICIO: Odabrao h, kad h ,- formirati novu miliciju,
krajevima, to se onda moie zvati regrutovanjem jer regrutovanje znaci izmedu edamnaeste i cetrdesete godine, kad vec postojala i
uzimanje najboljih iz jedne pokrajine i posedovanje vlasti kako se morao obnoviti, odabrao h same sedamnaestogodisnjake.
izabrali i oni koji iele i oni koji iele 1atovati. Stoga se to regrutovanje KOZIMO: Ne razumem bas tu razliku.
moie vrsiti samo zemljama koje su ti potcinjene, jer zemljama koje
FABRICIO: Reci vam. Kad h morao formirati miliciju tamo gde
126 nisu tvoje moies zeti koga hoces, nego ti valja uzeti koji to iele.
jos , izabrao h sve najsposobnije ljude, samo da budu 127

KOZIMO: od onih koji to iele, uzeti ili ostaviti; i zbog toga se to godinama za vojsku, da h ih mogao poduciti, kako to kaiem,
moie nazvati regrutovanje. kad h morao obaviti regrutovanje tamo gde ta milicija vec postoji,
FARICIO: S jedne strane istina to sto kaiete, uzmite obzir izabrao h da popunim, sve sedamnaestogodisnjake, jer drugi vec
nedostatke takvog regrutovaja, jer se jos cesto dogada da to i nije odavno li izabrani i odredeni.
regrutovanje. Prvo, oni koji nisu tvoji podanici i koji ratuju kao KOZIMO: Dakle, vi ste formirali Ordinancu (stalni tav) licnu
dobrovoljci nisu najbolji nego, naprotiv, najgori su toj pokrajini. Ako nasim krajevima.
ima necasnih neradnika, neobuzdanih, nevernika, koji su pobegli od
FARICIO: Dobro kaiete. Istina da h naoruiao, vodio, veibao
oceve vlasti, psovaca, kockara, lose hranjenih, ti iele ratovati, njihovo
i izdavao naredbe nacin za koji znam da li ste ga vi sledili.
ponasanje moie ti suprotnije pravoj i dobroj miliciji (vojsci). Kada
ti se _di toliko takvih ljudi da premasuju broj koji si odredio, moies KOZIMO: Dakle, vi hvalite Ordinancu?
.
bzratz, kako su oni koji se r losi, regrutovanje i ti FARICIO: Zasto mislite da h morao osudivati?
dobro. Cesto se, pak, dogodi da ih toliko da . broj koji ti KOZIMO: Jer su mnogi mudri ljudi uvek osudivali.
treb, tko , . ih sve vmoras primiti, to vise nije regrutovanje nego
unJmlJLVanJ.. v1 slzbu. Tako se danas bez ikakvog reda stvaraju FABRICIO: Protivurecno to sto kaiete da mudrac osuduje Ordinancu
vo1ske Italt L drugde tzuzev Nemacke, jer, niko se uzima sluiu jer, covek moie ti smatran mudracem, ali da se time cini nepravda.
 KOZIMO: sto se lose pokazala, navodi nas da tako mislimo. part stoti"!a godina, dok su mnogi drugi gradovi ili razoruf,ani
FARICIO: Pazite samo da to bude vasa greska, , to t os:Jali slobodm od cetrdeset godina. Jer, gradovima nuino
cete uvideti pre nego sto vam kaiem to misljenje. oruz1e, kad 1 sopstveno zimaju sluibu tude, javnom
dobru ?' anez stetu stano ego sopstveno oruije, jer lakse
KOZIMO: Bice to vrlo drago, ipak ih vam ieleo reci zasto -
potkupzvo l nekz se gradanm ko1i postane mofe njime okoristiti.
oni osuduju, kako iste mogli bolje opravdati. Oni kaiu ovako: 1 s laksim se poslom suocava, jer lakse potciniti nenaoruiane ljude.
beskorisna, ako se oslonimo izgublt driavu, ili Pord toga, svaki gra1 treba vif_e da sahuje dva neprijatelja nego
, tako koji upravlja lako moci oduzeti. od Jednog. Grad koJL se sluzz stramm oruz1em mora istovremeno
primer navode Rimljane koji su tako sto su imali vlastito oruije strahovati tdina kojeg z sluiu i od gradanina, da zaista
izgublli slobodu, navode Mlecane i kralja Francuske koji se, da i tao, po!etzt as ono _ sto sa11; malocas rekao Francesku Sforci.
_
morali slusati nekog svog gradanina, sluie tudim oruijem, kralj G,ad OJl se luzz- sopstvemm oruz1em mora strahovati samo od svog
razoruiao svoje narode da i lakse njima mogao vladati. No, mnogo se grdama. Afz, od vzh raloga koji i se mogli navesti, posluiit se
viJe plase beskorisnosti nego ovog. Za tu beskorisnost navode oni dva ovim: mko mkad uredzo repuiku ili kraljevinu da nije mislio da
glavna razloga: prvi sto nevesta, drugi sto mora silom ratovati, zadatak onih koji iive i odbrana. da su Mlecani
jer, kaiu da se stvari vise g nauciti kad odrastes, silu se tome ili mudri kao drugim njihovim odlukama, ili i napravili novu
nikad nista dobra nije ucinilo. svetsku mon_ariju. Oni zasluiuju jos goru osudu, jer su ih njihovi prvi
zakonodavcz btli naoruzalz. v _ No, kako nisu imali posede kopnu, ili
FARICIO: Svi razlozi koje navodite svojstveni su ljudima koji poznaju _ rat oru gde su vesto vodili ratove i s oruijem ruci
stvari / izdalje, to vam jasno pokazati. Najpre, kad rec su ser':1-m '!1-
beskorisnosti, kaiem vam da korisnije milicije (narodna vojska - prosmlz svo1u domovmu. Ali kad dosao cas da su morali povesti rat
. ur.) nego sto vlastita, niti se vlastita milicija kako drugacije i koP_n radi odrane Vicence, gde su morali poslati nekog svog
urediti. kako tu spora, ih tome gublo mnogo vremena, gradanma da se borz kopnu, zeli su sluiu markiza od Mantove.
jer svi primeri iz anticke istorije idu naruku. No, kako navodite im pogresan potez onemogucio da se dalje do , sire. Ako
neiskustvo i silu, reci vam da istina da neiskustvo daje hrabrost, su to ucinili zato sto su znali voditi rat moru, nisu se usudivali da
sila stvara zadovoljstvo. Hrabrost i iskustvo sticu oni naoruiavanjem, ga ode kopn, lose su to ucinili, jer i kapetan s mora, koji
veiom i naredenjima, to cete videti kad budem razvio ovu misao. navzkao da se s vetrovima, talasima i ljudima, lakse postao kapetan
kad rec sili, morate znati da ljudi koji dolaze miliciju zbog kopnu, gde se borba vodi samo s ljudima, nego sto i ilo obrnuto.
vladareve naredbe treba da dodu ni sasvim silom, ni sasvim kao Tako moji Rimljani, koji su znali ratovati kopnu moru kad
dobrovoljci. Kad i dolazili sasvim dobrovoljno, stvaralo i to nedace su zaratili s Kartaginjanima koji behu mocni moru, nisu sluibu
koje sam ranije naveo - i ilo regrutovanja i malo i ilo onih koji uzeli Grke ili Spance koji su navikli more, nego su tako postupali sa
i isli vojnike, isto tako i, kad i se islo s silom, posledice ile svojim gradanima kao kad su ih slali kopnu i - pobedili. Ako z
lose. Stoga valja izabrati srednji put, sto znaci ni posve silom ni posve
dobrovoljno, nego da ih vodi postovanje prema vladaru, zbog kojeg i
su to ucinili zato da neki njihov gradanin postao tiranin ila
to neosnovana strepnja, jer pored onih razloga sto sam ih malocas naveo
i
vise strahovali od njegovog prezira, nego od trenutne kazne. Uvek ako gradanin koji i naoruian za rat moru nije postao tiranin
primorskom gradu, jos to mogao uciniti kopnenog
iti nuino da sila bude s s voljom, tako da se iz toga moie 129
izroditi nezadovoljstvo koje i dovelo do losih posledica. Ne kaiem da oruija. Tako su trebali videti da oruije rukama njihovih gradana UJ
>
i od njih uciniti tirane nego da grad tianisu zle vladine odluke, .
zbog toga vojska moie iti pobedena, jer su mnogo puta ile pobedene
rimske vojske, pobedena ila i Hanialova vojska, se i videti kako njihov grad imao dobru vladu, nisu se morali bojati svog oruija.
da se moie stvoriti takva vojska od koje se moglo ocekivati da Doneli su tako nesmotrenu odluku zbog koje su izgublli veliku slavu i
nikad bude poraiena. Zato ti vasi mudri ljudi treba da mere tu mnogo aienstva. Sto se tice greske kralja Fancu.ske, koja se ogleda
beskorisnost tome sto su jednom izgublli itku, nego treba da misle tome sto narodi nisu spremni za t (sto vasi navode kao primer),
da , kao sto moguce izgublti, moguce i pobediti i ukloniti uzrok svi, ako izuzmemo poneku posebnu pristrasnost, drie da tome
poraza. k isl za tim, nasli da nedostatak nije nacinu, nego nedostatak tog kaljevstva i da ga upravo ta nesmotrenost cini slablm.
sastavu ko1i bio dosegao savrsenstvo. sto sam rekao trebalo No, sam se preterano udaljio, mof.da sam se udaljio i od svoje
da to onda spe i t osuujuci Ordinancu nego poprvljajuci, namere, ali ucinio sam to da h vam odgovorio i dokazao da se
v
kako to val1a cimti c_,ete . Sto se tice sumnje da i zbog takvog treba pouzdati drugo oruije osim sopstveno, da se sopstveno oruije
_ . moie urediti drugacije osim uvodenjem Ordinance te da se druge
sasava mogao izgubltz drzavu, posredstvom onoga koji i tom sastavu
stao celu, odgovorit vam da oruije koje su zakoni i red dali nacine nigde mogu uvoditi drugi oici vojske ni vojna disciplina.
ruke svojim gradanima ili podanicima, stavise, uvek ilo korisno i Ako ste citali uredenjima sto su ih Rimu uveli prvi kraljevi, narocito
gradoi su duie vrme ostajali netaknuti kad tog oruija l, nego Servije Tulije, videt cete da ordinanca nije nista drugo do naredba kojom
_ se odmah i sastaviti vojska za odbranu grada. No, vratimo se nasem
kad . Ostade Rim slobodan cetiri stotine godina, i naoruian,

regrutovanju. Ponavljam, kad ih morao_
ogod isnjake, kad
z ih sedamnaest
ih vojnike, dobl izmedu sedamnaest
odmah mogli sluiiti.
KOZIMO: Da li iste ih irali vodeci racuna
FARICIO: Ti pisci tako rade, jer da z
svodnike niti ilo koje druge veseljake, uzima
lovce
kovace, otkivace, stolare mesare,
obnoviti d_ tari !astav
bih morao sastavii novi, zeo_
e i cetrdesete godme da bi mi
kojim se vestinama bave?
pticare, riar_e kuvre,
ju, pored zemlJoradmka,
i slicno . Ali, i prvo
reg_r:ovanja js uvek mnogo onih koji su navikli to da budu
voJmckom stroJ kad _ se novi i stari izmesaju cine dobar i jedinstven
korpus_,_ pre":,da su crevi ad su f!Oceli driati strojeve vojnika miru
- stavili celo novih VOJmka (koJe su nazivali tiranima) "'"t1
th_ " z kOJl
uvez"'avao, sto se moi,e videti iz i,ivota Masimina. Dok Rim
slobodan, te su se vei,be organizovale gradu, V0Jmm
.
logor';'-a, _ ka? su ga1ovima . .
bile vojne vei,e za
mladice, su bili tako navikli tu toboi1u voisku da su lak mogzl
slzitl prv_u. N? kako kasne . ,

covek a sa zanat om, nego bih mLslo v

., . carevi. prekinuli te vei,be, morali su
vrednost

velike razlike, povezujuci se posluzitz nacimma . koJe sam vam opisao. Sto se pak "' rims kog
li d obrad!u
kako ga sto bolje upotreblti. Zato su seljaci, navik
, ,

:egrtovana, kad su nmski konzuli koji su li zadui,eni za

v

zemlju, najkorisniji od svih, jer vojsci od svih vestin n!po_trebna.

ta
aci, kamen oresci , koJih dobro
Zatim dolaze kovaci, stolari, potkiv
dobro dode mnogi m prilika
imati vise, jer njihov a vestina
korisno imati vojnika od kojeg moies imati dvostr uke
KOZIMO: se razlikuju sposobni od nesposobnih
FARICIO: Govoricu tome kako se r novi sastav od koga
kasnije stvara vojska, jer posebn o govorit i izboru
sprovesti kad se obnavlja stai sastav. Zato kaiem da se za vrednost
onog kojeg izares za vojnika moie znati ili osnovi iskustva, nekog
njegovog odlicnog rada, ili osnovi pretpostavke. Dokaza vrlini
moie iti kod ljudi koji se izaru kao novi i koji jos nikad nisu li
irani, takvih / ili ih uopste sastavima koji se izablru
kao novi. Kako tog iskustva nuino pribeci pretpostavci, ova
se stvara osnovu starosti, vestine i izgleda. prvim dvema smo vec
govorili, ostaje da kaiemo nesto ovoj trecoj. Neki su hteli da
vojnik bude visok, medu njima Pir, drugi su ih rali prema telesnoj
snazi, tako radio Cezar. Krepkost tela i duha moie se pretpostaviti
gradi udova i tome koliko skladan izgled. Zato oni koji pisu
;z tome kaiu da treba da su oci iive i vesele, vrat iilav, prsa siroka,
f ruke misicave prsti dugi, da stomaka, da olih bokova mrsavih
nogu i stopala, jer ti delovi tela coveka cine okretnim i jakim, to su
obeleija koja su kod vojnika poieljnija od l kojih drugih. Najvise
treba voditi racuna ponasanju, treba ti postenja i srama,
130
jer inace vojnik sejati neslogu i ti potkupljiv, jer svi se slaiu da
nepristojnom vaspitanju i surovom duhu moie ti vrline koja
< drugo razmatranje, ieleo h vas upitati nesto sto ste podsetili
se mogla pohvaliti. Cini mi se da nije suvisno, stavise, mislim
da potrebno kako ste shvatili znacaj tog regrutovanja, da vam kaiem
kako su rimski konzuli pocetku svog vladanja odarali rimske legije.
Kako su zbog stalnih ratova li izmesani veterani s novim ljudima, oni
su prilikom regrutovanja mogli suditi prema iskustvo kod starih,
osnovi pretpostavke kod novih. lpak treba upamtiti sledece: ta se
regrutovanja obavljaju ili da se vojska odmah upotrela, ili da se
odmah uveibala, upotrela se kada za to dode vreme. Govorio
sam i govoricu sto valja ciniti da se upotrela kad za
to dode vreme, jer vam nameravam pokazati kako se moie urediti vojska
_ zemlja_ma gde inace i gde se mogu vrsiti regrutovanja da
bi se voJska odmah upotrela, dok onim zemljama gde da
vladar ima vojsku se n:ioie upotreti odmah, sto
Rimu, danas kod Svajcaraca. Jer ako i ima novih ljudi prilikom
ratoanJe f!_ r ezeli vlast, !elei urediti svoje vojske (jer da
m, veoma svki _od ih i1:7- dve lege rzmskih podanika, to l jezgro njihovih
konstl . oJskij, odredili su dvdeset ce_tiri vojna triuna, od kojih su predlagali
za vojsku ? s__estncu . za svaku legu, su obavljali slui,u koju danas vrse oni
st l mi zoemo favnim zapovednicima vojske. Okupili zatim sve
se
imlJne_ koJi s_ bilz spsobni da nose orui,je i odvojeno dovodili triune
koji treba
zz poJedzn l?. Zatlm se ralo pleme gde se najpre obavljati
1:egrtoane, l tog su s plemena rala cetvorica najboljih, prvog su
zzabiralz tbum prve lege, .
od ostale trojice jednog su izarali triuni
druge lege, od ostale dvojice jednog su odarali triuni trece
P_,Osled:1ji pripo cetvrtj legiji. Posle ove cetvorice rala su se drga
cen:nca _od koph su_ ':r jedno__g afi trini druge legije, drugog
zz tece, treceg iz cetvrte, cetvrti ostao za prvu legiju. Zatim
su se bir:1-La ? cetv_orica, prvog rala treca, drugog cetvrta, treceg
f!rva, etvr? stao prvoj legiji. Tako isao redu taj izbor, koji
t aczn ? ravnomeran, legije su l izjednacene. kao sto
.
smo r reklz, to se regrutovanje moglo obavljati da se odmah
primenil? ,: s obavljalo medu ljudima od kojih su mnogi imali iskustva
prao V0JSCl, svi toboinjoj, tako da se to regrutovanje moglo
_
obavlJatz z __ osnovu pretpostavke i osnovu iskustva. Ali, tamo gde
treba ureditl posve novu vojsku, gde ljude treba vreme izabrati to
se regrtovanje moie sprovesti samo osnovu pretpostavke prma
godinama i izgledu.
KOZIO: Mislim da sve sto ste rekli istina. No, pre nego sto predete
kada ste rekli da regrutovanje koje se vrsilo tamo gde ljudi nisu
vicni ratovanju zasnivalo pretpostavci. Jer, cesto sam kako se
kudi nasa Ordinanca, i to najvise zbog broja, jer mnogi kai,u da
trebalo ti vojnika, rezultat sledeci: li bolji i
bolje odabrani, zadovoljniji, i lakse se njima komandovalo. Stoga
h i,eleo cuti vase misljenje tome da li ste vi li za veci ili manji
broj i kako ste rali vojnike jednom i drugom slucaju.
FABRICIO: Nesumnjivo i bolje i potrebnije vise vojnika, bolje reci,
gde ih moie ti velik broj, i se urediti savrsen poredak,
lako poti sve razloge sto ih navode. Smatram, kao prvo, da mali
broj vojnika tamo gde ima mnogo naroda, kao sto Toskani
znaci da su to najbolji, niti da regrutovanje l kvalitetnije. Jer, ako
ste prilikom r sudili prema iskustvu, tom biste kraju nasli vrlo
 malo onih koji i dosli obzir, ilo _zato !to ih /! ilo rr:! i_ FARICIO: takode pogresno misljenje zbog razloga koji vam
zato sto medu njima jos omh ko)l su dokzalt d ,,zsluzu _bitt reci. Ljudi koji su pod orui,jem mogu izazvati nered dva nacina: ili
odabrani pre nego drugi, tako da onog . koJt slicmm mestzm medu sobom, ili protiv drugih. gde sam red to vec sprecava, to
vrsi izbor bolje da zanemari iskustvo t upravl1a se pre'!!a pretpostact . se lako moie izbeci, jer sto se tice nesloge medu njima, red izgladiti
Dakle kad se neko nade takvoj nevolji, kako da odlucz kad pred 1g podstaci, buduci da im, kad uredujete stroj, dajete orui,je i vod/
dode dvadeset mladica dobrog izgleda oga da , oga . toga Ako zemlja, medutim, tako nesposobna za rat, tako da kod njenih
sam cvrsto uveren da i svaki covek pnznao _da pogresitt ako_ ljudi oruija, i ako toliko ujedinjena da ni voda, taj ih
ih z sve da ih naoruiao i uveibavao, 1er moze unaped znatt
koji su bolji da i potom sproveo sigur':'ifi odr kad okom vezbe bude poredak uciniti iescima prema neprijatelju, ali ih razjediniti, jer
upoznao kojima od njih vise duha z iivota_. Tako_ , ako se z ljudi dobrom poretku, naoruiani i nenaoruiani, s zakone i
obzir, posve pogresno tom slucaju odar:tt_ nekolicmu da bt se 1oil se okrenuti protiv vladara, samo ako vode sto ste ih postavili to
najbolji. Sto se tice manjih '!e_v?fja za zem_lJ t l1ude, srr:atrm da vo1mc_ki izazovu, kako to treba raditi reci sad. No, ako zemlja kojoj
strojevi, ili oni mnogobro1m ilt malobroJnt, ?. stv_aru mkakve nedae, uredujete stroj borbena i razjedinjena, jedino ih taj poredak i
jer takav poredak sprecava i g lJde da se bave svo1zm_ ujediniti, jer oruije i vode sluie samo njima zato sto to oruije
stvarima, nego ih samo obaeze _ da_ _ s nerdne dan_e da _ neupotreljivo za rat, vode seju neslogu. taj im red pruia oruije za
veibali. nanosi stete zemlJl l1udima, naprtiv, mladt"!a cim ratovanje i vode koji izgladiti neslogu, jer cim neko toj zemlji pretrpi
zadovoljstvo, jer umesto da praznicne dan uzne espc:slice uvredu, obraca se svom vodi koji ga, da odriao svoj dobar glas,
sastajalistima, mogli sa zadovoljtvom v<:bavl1att te vveze, 1er pored podstice osve pomirenje. Suprotno tome deluje javni voda,
toga sto / videti k k se_ rukr,e o 1
_ ruZJem_, . mlade: !. zabavl1a_. jer tako izbegava uzroke nesuglasica i stvara osnovu za jedinstvo,
za placanje manjeg bro1a l1udi, koJt bt tako bili poslusmi t zdo_vol1n1 ujedinjene i slabe pokrajine gube plasljivost i ostaju jedinstvene,
reci vam da se moie imati tako malobro1an stroJ koJt bz stalno razjedinjene i nesloine se ujedinjuju, se ta iestina kojom se bez
placen, i to tako da ih ta plata zadovoljava. N_a primr ka ikakvog reda sluie preokrene javno dobro. Sto se pak tice ielje da

htela urediti vojska od pet hiljada pesaka i kad bt se zelelt f?l_atztt nanesu steta drugima treba uzeti obzir da to mogu uciniti samo preko
onoliko koliko ih zadovoljilo, valjalo im dati bar deset ht lJada voda koje su im nadredene. da vode izazvale nerede, treba se
dukata mesecno. prvo, toliko pesaka nije dovoljno da cini vojsku, pobrinuti da steknu i suvise autoriteta nad vojnicima. Morate znati
ni driava moie podneti toliki izdatak; s druge strane, to nije dovoljno da se taj autoritet stice ili prirodno ili slucajem. Kad rec prirodi,
da ljudi budu zadovoljni i obavezni toliko da se mogu upotreti korisno pobrinuti se da koji rodom iz nekog mesta bude
sopstvenoj volji. znaci da se tako mnogo potrosilo snage l nadreden ljudima odatle, nego da bude voda onim krajevima s kojima
slabe, ih l dovoljno ni da te odbrane ni da izvedu l kakav nije nimalo prirodno povezan. Sto se tice slucaja, stvari treba urediti
tvoj . Kad im dao vise, ili kad vise njih z, jos ih teie tako da se svake godine vode rukovodenju jer stalna vlast
z mogao platiti. Kad im dao , ili ih z, toliko nad istim ljudima stvara medusobnu povezanost i moie se lako okrenuti z
t zadovoljstva njima l, ili toliko li korisni. Stoga oni koji protiv vladara. Koliko su te promene koristile onima koji su ih primenji
UJ
misle da mogu sastaviti stroj i platiti ga dok su vojnici kod svoje kuce,
>
vali, koliko drugima stetilo to sto nisu, moie se videti primerima >
misle nemogucim i beskorisnim stvarima. Ali, platiti ih valja kad se Asirskog i Rimskog Carstva. Asirsko kraljevstvo trajalo hiljadu godina
vode rat. Premda zbog takvog reda oni ponekad trpeli za vreme bez i g radanskih ratova, to l posledica zamene mesta
132
mira (sto vidim), postojala zazvrat sva dobra koja uredena 133
..
koju svake godine obavile vode zaduiene za brigu vojskama. Drugi
vojska daje svojoj zemlji, jer bez nista nije sigurno. Odatle proizlazi razlog zbog kojeg Rimskom Carstvu, nakon Cezarove smrti, doslo
da koji ieli malobrojnu vojsku da mogao platiti, ili iz l do mnogih gradanskih ratova medu vojskovodama i do brojnih zavera
kojeg drugog razloga sto ste ga naveli, tome nista zna jer, sto samih voda protiv careva jeste taj sto su te vojskovode komandovale
takode potvrduje misao, svaki ti se broj smanjiti zbog nebjenih uvek istom mestu. Da su neki od prvih ca reva ili neki od onih koji
ljudskih prepreka, tako da ti mali broj nicemu moie posluiiti. Pored su li glasu svojoj vladavini, poput Hadrijana, Marka Severa i
toga, ako imas veliki stroj, moies vlastitom izboru upotreti manji njima slicnih to uvideli, da su uveli da premestaju vojskovode
ili veci broj ljudi. I jos, ti sluii neposredno, ali i zato da budes tom carstvu, sigurno l mirnije i trajnije, jer vojskovode
glasu, uvek ces vise ti glasu ako ih bude vise. valja dodati imali prilika da se , carevi da strahuju, dok senat, kad
da , jer se strojevi osnivaju zato da ljudi li uveibani, ako izaberes izostalo nasledivanje, imao vise autoriteta prilikom izbora cara,
malo ljudi s velikog podrucja, oni ti jedan od drugog udaljeni, tako tako i njegov autoritet veci. No, losi se i tesko iskorenjuju, sto
im veoma stetis kad ih okupljas da ih uvei,avao bez veibe stroj zbog neznanja, sto zbog ljudskog nemara, pomaiu ni losi ni dobri
beskoristan, sto , kad za to dode cas, pokazati. primeri.
KOZIMO: Dovoljan odgovor sto ste mi ga dali, sada h i,eleo KOZIMO: Ne znam da li sam vas ovim pitanjima udaljio od reda vaseg
da resite jos jednu sumnju. Oni kaiu da tako mnogo naorui,anih izlaganja, jer smo od regrutovanja dosli do drugog razmisljanja da se
ljudi stvara zbrku, neslogu i nered zemlji. malo pre nisam izvinio mislim da h mogao zasluiiti i prekor.
 FABRICIO: Neka vam to smeta. Ovo razmisljanje nuino ako
zelimo raspravljati ordinanci, koju sam zato st?Je mnogi ku_de morao
opravdati, smatram da se prvo dogod:a reg:utovanJe. }!'re_
sto predem druge delove, hteo h reci nesto tzboru kon1amka.
Kod starih se taj izbor vrsio medu najbogatijima vodilo se racuna i
covekovim godinama i njegovim vrlinama, ralo ih se tri stotine
Legiji, tako da svakoj konzularnoj vojsci nije l vise od sest stotina
konjanika.
KOZIMO: Da li blste vi osnovali konjicki stroj koji kod kuce veibao,
da ga s vremenom moiete upotreblti?
FARICIO: Naprotiv, to nui,no, drukcije se moie ako hocete
da ima vlastito naoruianje, tako da morate rati cija to vi oslanj_ali na koplje, a Rirnljani na mc i_ stit. - Naoruzanje rimske konjice:
vestina.
KOZIMO: Kako ste ih rali?
FARICIO: Ugledao h se Rimljane. Birao h od najbogatijih,
vode ih im dao kako se danas daju i drugima, naoruiao ih i vei,bao.
KOZIMO: Dobro l davati im neku naknadu!
FARICIO: Slaiem se, tek toliku kolika im treba da prehrane konja,
ako svojim podanicima nametnes troskove, mogli se poceti ialiti
tebe. Potrebno , medutim, l platiti im konja i njegove troskove.
KOZIMO: Koliko ih l i kako ste ih naoruiali?
FABRICIO: Zasli ste sad drugo podrucje. Reci vam kada budemo
raspravljali tome, prethodno vam moram reci kako treba naoruiati
pesake, ili kako ih pripremiti za itku.
134
DRUGANJIGA
ORZJE koje u korist ari. - Lako naoruzani rim ki pesaci ili veliti: pracka
luk 1 strela, k_ , mal1 st1t. - naruzani pesaci: slem (kaciga) oklop
_ .
za t1tne potkolece, zastitne arukv1c t1t mac, bodez, koplje (pila). - Koplje
_ _
_ _ su unal1 .
(hasta - lovacko koplJe), il1 1li su se malo sluzili njime. - Grci su se
_ v_ .
_
t1t, mac 1 koplJe. - N naoruzavanJa iz ant1ckog doba uveli u Nemci i
V
Svajcarci. - Pancir (gvozdeni oklop) koplje ili pika, helebarda, musketa. -
Poredenje rim kog i nemackog nacina naoruzanja; do tojniji hvale rimski. -
rimeri. - Kako grof Karmanjola, pod Filiporn Viskontijem, pobedio
Svajcarce; span ka adija Kon alva i nemacka pesadija monsinjera D'Uinjija.
- Uzeti od rimskog i nemackog naoruzanja najbolje. - Savremena konjica
od anticke. - Ali aci u kori niji od jahaca. - Primer Tigrana i njegovih
oklopnika (katafrata). Konjica Parcana. - U cemu i kako snaga pesadije veca
od konjice. - Vojne vezbe kod tarih: da vojnici tanu brzi vesti i jaki da
nauce da kori te oruzje vezbe kocem lukom i trelom i prackom. - Vezbe
koje predlaze autor: amo trelom, lukom i trelom, musketom i plivanje. -
Vezbe konjice kod starih. Veze zakletih u nekim gradovima na Zapadu. -
nacinu uredivanja vojske. Bataljon od deset batalja, predlozen i opisan od
trane autora. - titono , pikenirima (oicnim), velitima (oicnirn),
pecijalnim velitima, pecijalnim pikenirima, na koje misli autor. - Vrhovni
zapovednik (voj kovoda), zapovednici bataljona i batalja, centurioni, vode
de etina (de etari), za tava i truba. - Vezbe batalja i bataljona. - Lazni napadi.
- Ne hrabri vec savrseno uredeni ljudi cine hrabru vojsku. - odrzavanju
redova pri uvezbavanju batalja. - Tri glavna oblika batalje: cetvorougli, sa
klinovima i trgom u sredini. - Dva nacina trojavanja batalje u obliku
cetvorougla. - Da i ponovo uredili razijeni redovi vojnicima pomazu talno
odredeno to i oznake. - Oznake za za tave, vode (zapovednike centurione
desetare) i vojnike. - Kako okrenuti batalju u odredenom vremenu i napraviti
od bokova ili leda - front (celo) od fronta (cela) - bokove ili leda; okretanju
cele batalje zajedno. - Nacin trojavanja batalje sa klinovima; kako
pretvara u batalju trgom. - Oblik batalje u vidu krsta koji koriste Svajcarci.
- Kako treba da uvezbavaju pecijalni pikeniri i pecijalni veliti. - Komora
koju treba da ima vaka batalja. - Korisno t tojanja mnogih de etara,
za tava, trube. - Zasto su u doba autora vojne veze mnogo izgubile kvalitetu.
- Savremena konjica, ako nije jednaka anckoj. - Laka konjica i
oklopnici, kako naoruzavaju i ureduju.
Kad se odaberu ljudi, mislim da nuino naoruiati ih, da se to
ucinilo, mislim da potrebno istrai,iti kakvo su orui,je nosili stari i od
toga izabrati najbolje. Rimljani su svoju pesadiju delili tesko i lako
naorui,anu. Lako naorui,ane pesake nazivali su velitima. su li svi
oni koji su gadali prackom, samostrelom i kopljem, vecina radi
zastite, imala pokrivenu glavu i neki mali stit ruci. Oni su se borili
izvan strojeva, udaljeni od tesko naorui,anih cija se oprema sastojala
od kacige (slema) koja im l do ramena, oklopa koji sa svojim
 naborima dosezao do kolena (noge i ruke su im bile zasticene stitnicima zbog h ociglednih ,:ezultata verodostojna tvrdnja da su li najbolje
_
- narukvicama), sa stitom ruci dugim dva lakta i sirokim Jedan, koji naoru-.7a VOJSk svih v:eena. tome _ mogim mestima svojoj
_ .
odozgo i gvozdeni krug da d udarac i jos Jedan . krug " I tonJI svedct Ttt LtvJe.. Kd uporede rimsku s neprijateljskim
_ _ .
odozdo da se habao vukuci se zemlji. Za napad su lmall VOJ kama, kaze: , All, RtmlJam su vrlini, oruiju i disciplini li
/evom boku koji lakat i dug, _ de _ _ k nadmocniji" sam zato detaljno raspravljao oruiju pobednika
_
bodez. ruci su imali takozvanu pilu koju su ac lt neratef}a poednih. Cii- i _ se da dobro vto reci nacinu sadasnfeg
kad zapoceo sukob. vaino rimsko rz ko1eg naoruzanJa. Vact za d gvozdeni oklop za napad koplje
osvojili citav vet. Premda im neki anticki pisci, pore_d avedenog dugo devet lakata koje zovu pika, boku , ciji vrh radije z
naoruianja, ruke tavljaju i koplje, poput lovackog koplJa znam nego "ta,. oruije danasnjih pesaka jer malo ih ima
kako } koji drii stit moie sluiiti teskim kopljem jer zbog stita kojima su za vticene noge i ruke, glava nije uopste zasticena, ti
njime moie rukovati oberucke jednom rukom moie ni ta malobrojni umesto pike nose helebardu, cija drska, kao sto znate,
uciniti zbog njegove mase. Pored toga boriti se gomili i trojevima duga tri lakta, gvozdeni deo oiku ekire. Medu njima su i
s kopljem ruci ve beskorisno, im prvom redu gde ima toliko zaduieni za koji paljbom cine sto su nekad radili prackom
mesta da pruii celo koplje, to se unutrasnjim strojevima i i samo trelom. Takav nacin naoruiavanja pronasli su nemacki narodi,
uciniti jer se jedinice stalno suiavaju to vam reci kad budemo prvom redu Svajcarci, koji su, buduci da su li siromasni ieleli su
govorili njihovom borbenom poretku. Od toga se strahuje, iiveti lobodni morali i dana moraju, pruiati otpor i
premda i to nezgodno, nego od prosirivanja, gde opasno t ocita. nemackih vladara. Ovi , zato sto bogati, mogli hraniti konje sto
Stoga svako oruije koje duiini prelazi dva lakta beskori oni dru.gi narodi zbog siromastva nisu mogli se tako desilo da, posto
uskom prostoru, jer ako imate koplje i ielite se njime posluiiti li pesaci hteli su se odbraniti od neprijatelja konjima, potraie
rukama i kada vam stit meta, mozete njime raniti neprijatelja borbenim porecima starih oruije koje ih odbranilo od razjarenih
koji neposredno pred vama. Ako ga uhvatite rukom, da ste se mogli konja. takvoj potre, oni su ili zadriali ili pronasli tare nacine
sluiiti stitom, moci cete ga uhvatiti tek redini, vam toliki deo odbrane bez kojih , sa cim se sloiiti svaki oprezan covek, pesadija
koplja ti pozadi da vas oni iza vas ometati da njim ukujete. da posve kori . Tako su naoruiali oruijem koje sluii samo da
istina da Rimljani ili nisu imali ta koplja ili su ih, ako su ih ili, zau tai1i konje, nego i da ih pobedi. zbog tog oruija i tog nacina
malo upotrejavali, procitajte svim tkama koje slavi svojoj tali su Nemci tako smeli da njih petnaest ili dvadeset hiljada napalo
I toriji ' Tit Livije, cete videti kako se njima veoma etko spominju l koji , konja. se lednjih dvade et pet godina cesto
koplja naprotiv, kaie da posto bacili pilu lacali . No dogadalo. Toliko li b,-ojni primeri njihove moci zahvaljujuci tom
zanemario h ta koplja i zad1iao , kada rec Rimljanima, napadu. oruiju i nacinu ratovanja, da ih nakon dola ka kralja Karla
z kod , odbrani kod "tita i drugog vec spomenutog oruija. Grci Italiju. S\Jaka nacija podraiavala, su panski vojnici stekli veliki ugled.
> se za odbranu nisu tako tesko naoruiavali, kao Rimljani ali su se
KOZIMO: oruije vise cenite, nemacko ili starorimsko?
napadu vise lanjali koplje nego , t makedonske
falange, koje su nosile koplja zvana sarise, duga cak deset lakata, FABRICIO: Starorimsko, bez , reci vam koje su dobre i

1360 njih su pravili bre e neprijateljskim redovima i cuvali poredak
v
lose jednog i drugog. Tako naoruiani nemacki pe aci mogu se
v
vojim falangama. , iako neki pisci kaiu da imali i stit, znam odupreti i pobediti konje, brii su pri kretanju i prestrojavanju zato sto
iz razloga koje ranije naveo, kako su mogle ici zajedno sari i
stitovi. Osim toga, secam se da se i koju Paolo Emilije vodio nisu natovareni oruijem. S druge strane izloieni su svim udarcima
izdaleka i iziza, zato vto 11ena01uiani mogu upotreti
s Persejem, makedonskim kraljem, spominju stitovi, spominju se sarise
i teskoce koje imala rimska vojska da ih savlada. Stoga smatram da borbama ravnici niti i kojoj se pruia snaian otpor. No, Rimljani
su znali odti i pobediti konje i to kao i ovi zasticeni su li od udarca
makedonska falanga l poput danasnjih svajcarskih jedinica kojima
sva snaga i kopljima. Pored oruija, Rimljani su pesake kitili izliza i izdaleka, jer su li pokriveni oruijem, ! mogli tuci i
perjanicama, sto se svida p1ijateljima, msko neprijateljima te vojske. podno iti udarce, jer su imali stitove, gutvama su se spretnije mogli
[! prvotno rimsko doba oruije konjanika okrugli stit, glava sluiiti nego oni pikom, jer ako su i imali , li bez stita,
im btla pokrivena, i to l celokupno naoruianje. Nosili su im koristan. Mirno mogli napadati ravnici, jer im
i koplje sa gvozdenim siljkom samo vrhu l dugo i tanko. glava l pokrivena jos su se bolje mogli za vtititi stitom, tako da
Zbog toga nisu mogli driati stit, koplja se r polomila, drugih pote vkoca ni imali osim orutja i neugodnosti sto ga
tako naoruiani ?ili izloieni ranjavanju. Kasnije s vremenom, naoruiali morali nositi. No, ve su to savladavali tako sto su telo navikli tegobe
su s:. pesact, stit im kraci i cetvrta t, koplja cvrsca i sa i ocv, nuli ga da moie izd,iati napore. i1i znate da ljudi trpe zbog
dva stlJka tako da bt ako Jedan otpadne mogli sluiiti drugim. Takvim teskoca koje su navikli podnositi. I morate shvatiti ovo: da se pesaci
naoruianjem "adije i konjice osvojili su moji Rimljani svet mogu naci r s vadijom i konjicom korisni ti oni
 koji ili moci odti konjicu ili ako uspju odti _?d strahovali su pi ponekad i usmrtile ili srusile zemlju, oni koji su
od pesadije koja bolje naoruiana i postro1ena od nJlh?ve. Ako sad stro1u dovol1m su za pobedu. Zbog toga Karmanjola pobedio nanevsi
v tolike gutke Svajcarcima, izguvsi malo svojih vojnika.
posmatrate nemacku i rimsku pesadiju videcete da Nemci ka? st s":o
_
rekli pobeduju konjicu, veliki nedostatak kad se brz pesadl)a KOZIMO: Vi smatrate da su Karmanjolini vojnici, premda su li
_
postrojena kao njihova i pesadija naoruiana kao nka. eostatak pesaci, ili potpuno oklopljeni, su zbog toga pobedili. Zato mislim
toliki da prednost jedne nad _ drugom sldea: Riml1am mogu da za takvu itku pesadiju trebalo opremiti kao sto su oni li
pobediti pesake i konjanike, Nemct samo kon1amke. opremljeni.
KOZIMO: Zeleo h da date kakav poseban primer kako s to bolje FARICIO: Kad ste se prisetili sto sam rekao rimskoj opremi,
razumeli. iste to mislili, jer se pesak, kome glava prekrivena kacigom, prsa
FARICIO: Cesto cete nasoj istoriji naci da su rimski pesaci pobedili zasticena oklopom i stitom, i kome su oklopljene noge i ruke, mnogo
nebrojene konjice, ali nikad necete naci da su njih pobe_dili dgi esaci bolje moie zastititi od pika nego pesak. Zeleo h dati za to noviji
zbog nekog nedostatka njihovog oruija ili zbog prdnoti nepl]atel1evog. primer. Iskrcali su se tako sa Sicilije Napuljsko Kraljevstvo spanjolski
_ pesaci Konsalvu kojeg su Francuzi opkolili Barleti. ih
Jer, da njihovo oruije imalo nedostatka, dogodtlo bt se nuzno sleece:
ili prestala njihova osvajanja kad naisli bolje naoruiane vo1ske presreo monsinjer D'Unji sa svojim vojnicima i gotovo cetiri hiljada
ili se naoruiali kao neki drugi, zanemarili svoje oruije. kako se nemackih pesaka. Navale tad Nemci. Svojim su spustenim pikama razli
nijedna od ove dve stvari nije dogodila, lako se moie pretpostaviti da spansku pesadiju, ali se z svojih brokijera i zahvaljujuci
su li naoruiani bolje nego l ko drugi. Tako sto se nije dogodilo svojoj okretnosti pomesala s Nemcima tako da su ih mogli dohvatiti
nemackoj pesadiji jer svaki put rezultat nepovoljan kad su se . Tako su gotovo svi Nemci i, Spanjolci su pobedili.
morali boriti s pesacima koji su li postrojeni i uporni kao i oni, do Svima poznato koliko nemackih pesaka poginulo i kod Ravene,
toga dolazilo zbog prednosti neprijateljskog oruija. Kad Filipa i to zbog istih razloga: spanska se pesadija priiiila nemackim pesacima
Viskontija milanskog vojvodu, napalo osamnaest hiljada Svajcaraca, odstojanje koliki domasaj i sve ih li poli da Nemcima
poslao Le pred njih grofa Karmanjolu, koji tada njegov vojskovoda. nisu pritekli francuski konjanici, su se z sve to Spanci zli
se Svajcarcima suprotstavio sa sest hiljada konjanika i malim brojem i povukli sigurno. Zakljucujem, dakle, da se dobra pesadija mora
pesaka kad doslo do borbe prsa prsa potucen i imao vrlo moci samo suprotstaviti konjici, nego se sme plasiti ni pesaka,
velike gutke. Karmanjola , kao mudar covek, odmah shvatio to, kao sto sam vec vise puta rekao, zavisi od oruija i borbenog poretka.
neprijateljevog oruija, koliko l od konjice i koliko KOZIMO: Recite sada kako ste ih naoruiali?
su konjanici /i slaji od onako rasporedenih pesaka. Okupio ponovo
svoje ljude i posao opet Svajcarce, kad im dosao iz, naredio FARICIO: z h rimsko i nemacko oruije i hteo h da polovina
z
svojim vojnicima da sidu s konja i toliko Svajcaraca da su ostale bude naoruiana kao Rimljani, polovina kao Nemci. Jer, kad h od
samo tri hiljade vojnika koji su kad su videli da im pomoci bacili sest hiljada pesaka, kao sto vam uskoro reci, imao tri hiljade pesaka
3 3
oruije i predali se. s rimskim stitovima i dve hiljade pikenira i hiljadu vojnika zaduienih
za , kao sto su kod Nemaca, to mi l dovoljno. Stavio h
138 KOZIMO: toliki nedostatak?
pikenire ili celo jedinice ili mesta gde h se najvise konja,
139

FABRICIO: Malopre sam vam rekao, kako niste shvatili, ponovicu. oni sa stitom i sluiili mi da stite pikenire i da d tku
Nemacka pesadija, kao sto upravo rekoh gotovo nenaoruiana za sto vam pokazati. Mislim da tako postrojena pesadija danas
odbranu, za napad ima piku i . Tako naoruiani i postrojeni nadu pobedila svaku drugu pesadiju.
se na-Suprot neprijatelju koji, ako dobro naoruian za odbranu, kao
sto su ili Karmanjolini ljudi kad im zapovedio da sjasu, KOZIO: Sad ste sve rekli pesadiji, ali sto se tice konjice, hteli
prodire njihove redove i samo treba da se toliko priiii Svajcarcima s znati koja bolja oprema, danasnja ili anticka
da ih moie dohvatiti . Jer kad ih dohvati, sigurno ih savladati, FABRICIO: Mislim da se danasnje vreme, kad pomislite da stari nisu
zato sto Nemac pikom moie udariti neprijatelja zbog duiine koplja, upotreljavali sedlo i stremen, sigurnije jase nego nekad. Mislim da i
se valja latiti . No, i iti beskoristan zato sto nije oruije pouzdanije, danas mnogo teie izdriavati naoruiani konjicki
oklopljen, pred njim potpuno oklopljen neprijatelj. Tako } odred nego sto nekad l sa antickom konjicom. lpak, smatram da
koji razmatra prednosti i nedostatke jednih i drugih videti kako neoklop konjanicima treba posvecivati vise painje nego sto su to ucinili stari
ljenom pomoci. Pobediti prvoj i i proci kroz prve vrhove jer, kako smo ranije rekli, cesto su izvlacili kraci kraj r s pesacima
pika nije tesko ako koji se bori protiv oklopljen, jer se jedinice to se uvek dogadati kad budu naisli onako naoruianu i
krecu (sto cete bolje razumeti kad vam budem pokazao kako su postrojenu pesadiju. / Tigran, kralj Armenije, protiv rimske vojse
postrojeni) tako da se nuino moraju priiiiti jedna drugoj, prsa prsa, ciji vojskovoda Lukul, sto pedeset hiljada konjanika takozvamh

katafrata (oklopnika), od kojih su mnogi ili naoruiani poput nasih
vojnika. S druge strane, Rimljana nije ilo ni sest hiljada, z dvadeset
pet hiljada pesaka kad Tigran spazi neprijateljsku vojsku rece: -
Ovoliko konja treba za diplomatsku misiju; ali z sve to, kad doslo
do napada, izgubl bltku. koji opisuje taj omalovaiava te
oklopnike i dokazuje da su ili beskorisni, kaie da su imali pokrivena
lica, nisu mogli ni videti ni napadati neprijatelja, kako im oruije
bllo tesko, kad pali se mogli ni dignuti, niti se bllo koji drugi
nacin posluiiti telom. Zato katem da oni narodi ili kraljevstva koja
budu vise drtala do konjice nego do pesadije uvek blti slaba i izloiena
svim nedacama sto se s vreme dogada ltaliji. Tudini pljackaju,
razaraju i gaze zbog samo jednog njenog greha: premalo brinula
pesacima, tako da su svi njeni vojnici konjanici. Konjicu, naravno, treba
imati, ali kao drugu, kao osnovu vojske, konjica i i
korisna kad izvida, razvija se i nanosi stetu neprijateljskoj zemlji, kad
kinji i pustosi vojsku i kad uvek z oruije, isto tako kad treba
spreciti neprijatelja da stvori zalihe. Ali, kad tkama i guivama
bojistu, to vaino za rat i zbog toga se osnivaju vojske, najkorisnija
za gonjenje neprijatelja, kad vec izgublo, svojoj snazi daleko pokuste upravztl konJa prema zidu: retko se dogoditi da bez obzira
ispod pesadije.
KOZIMO: Jos imam dve sumnje: kako to da su Parcani koji ratu
nisu upotrejavali nista drugo do konje delili svet s Rimljanima. jos
ieleo ih da mi kaiete kako pesaci mogu stititi konjicu i odakle potice
prvih i slabost drugih.
FARICIO: lli sam vam rekao, ili sam to nameravao reci, kako
razmatranje ratovanja preci granice Evrope. Kad tako, nije onemogucava napade od kojih strahujes; ako se kreces ravnici, retke
da vam objasnjavam oblcaje Aziji. lpak vam reci ovo: vojska
kod - blla sasvim drugacija od rimske, su se Parcani svi borili
konjima, su napadali izmesani i razbljeni, tako da taj staa prepreka su za konje. ako dode do borbe, isto ti se dogada
nacin ratovanja nestalan i nesiguran. Rimljani su li, da tako
kaiemo, gotovo svi pesaci i borili su se zbljeni i okupljeni. Pobedu su
odnosili jednom jedni, drugi put drugi, vec prema tome da li mesto
ilo siroko ili usko, uiem su pobedivali Rimljani, sirem
Par:cani. Sa svojom vojskom Parcani su mogli pobedivati podrucju
koJe _ s mora_li braniti, koje l vrlo prostrano, gde su luke udaljene
_
htlJad n:zilJa, ree jedne od drugih dva ili tri dana, zemlje isto toliko,
.
stanovmt rett; nmska vojska, troma i spora zbog oruija i stroja, nije
mo_la h to podrucje bez velikih gubltaka, i to zato sto su oni
OJt su ga branili bili vrlo brzim konjima, danas su mogli blti
Jedno": m_estu, sutra _f!edest milja daleko. Stoga su Parcani mogli
pobedivatl sa":.o s konJlc_om_ t zato Krasova vojska izgublla, vojska
Marka bila velikoJ opasnosti. Ali, kao sto sam rekao, ovom
razm::tr_au nmeravam govoriti vojsci van Evrope, se zelim
zadrztt _ sto su nekad uredili Rimljani i Grci, danas tako cine
Nemci. N, edi':20 sad vase drugo pitanje. Hteli ste cuti zbog kakvog
su rdenJa tlt pnrodne nage pesaci superiorniji od konjice. prvo,
-
reci vam da se konJl- mogu kretati svuda, pesaci mogu. Vise
vremena treba konjanicima da . izvrse novu naredbu nego pesacima,
.
ako se, kad idu napred odJedno.m moraiu
"
,
Jer
vratiti ' ili kad Se VfaCQJU
kreuti. naP_red.' _iz! r krenutl nakon zaustavljanja ili zastati kad se
krecu, konJan to svakako uciniti sporiie
1 od pesaka. Kad z'h nes"t
z:"! z k?nJl se, z ralik
.
od pesaka koji to cine vrlo brzo, tesko
vrau strJ kome tesko stoje. Osim toga, cesto se zna dogoditi
da smeo covek plaslJtvom konJ i plasljiv smelom tako da se
nered stvara vec zbog tog nesklada. niko se treba cudid ako zamka
k?j postave psaci zastvi jiesce konje, jer konj mudra iivotinja,
_
vidi . opasnost i hoce _ izbeci. _ ako razmotrite koja to sila koja
_
onJa tera napred _ koJa nazad, videcete svakako da ova druga
1 er, n re
l! ga gom mamuza natrag ga tera ili pika. Tako anticka
t v iskf:lStva pokazju da zamka koju postave pesaci veoma
poud n, l da knJl zaP_rvo i mogu savladati. Ako stoga
_
zaklJcte da konJ zo silme s kojo:17- dolazi jos besnje udariti
,
onog ko)l ga hoce zadratl, d se m_anJe obazire koplje nego
,
ostruge, kazacu vam da konJ, kad izdaleka spazi da se nabosti
vrhove pika, sam usporiti, da se potpuno zaustavio kad oseti ubode
ili , k_ad dosp _do nj_ih, udariti desno ili levo. Ako to ielite isprobati:
V
iestinu kojom se bude kretao, konj udari njega. Kad' se Cezar
Francuskoj borio sa Svajcarcima, sjahao i zapovedio da svi sjasu i da
konje izvedu iz strojeva, jer ih tada bolje l zanemariti nego se boriti
njima. Ali, pored tih prirodnih prepreka samim konjima, voda koji
vodi pe!ake mora uvek izabrati puteve kojima iti sto vise prepreka
za k, retko se dogoditi da se covek moci zastititi
prirode samog tla. Jer, ako se kreces brdovitim terenom, poloiaj
su ravnice koje te zastititi grmljem ili sumom, zato sto svaka sikara
i svaki slab nasip smanjuje silinu napada, svo grmlje, loza i druga
kao kad hodas, jer zbog svake male p,epreke koju naide konj gubl
iestini. Rimljani su izuzetno cenili svoje redove i imali poverenja
svoje oruije, kad su trebali izabrati izmedu nepovoljnog terena koji 141
ih zastitio od konja, gde mogli razviti vojsku, ili terena kojem
morali vise strahovati od konja, ali gde vojsku mogli razviti, rali
su uvek taj, prvi. No, kako vreme da predemo obuku,
videcemo kako su svoju pesadiju obucavali Rimljani pre 11._ego sto
poveli borbu. Kad su dobro odabrani i jos bolje naoruiani, pesake
treba uveibavati s velikom painjom, jer bez veibl dobrog vojnika.
vei.e treba da budu trovrsne: jedne, da ocvrsnu telo i osposobe ga
da moie podneti teskoce i ucine ga hitrijim i okretnijim; druge da vojnici
rukovati oruijem: trece, da izvrsavati komande marsu
r i logoru. su tri glavne radnje koje odlikuju vojsku, jer ako
vojska pravilno i borbenom poretku marsuje, logoruje i bori se vec
to donosi slavu vojskovodi, mada tka jos nije ni pocela. Zbog toga su
se sve anticki repulike pobrinule za te veibe koje su se izvrsavale zbog
oblcaja i zbog zakona tako da nijedna vrsta nije l zanemarena.
Uveibavali su tako svoju omladinu brzom trcanju, spretnom skakanju,
snainom motke i borbl prsa prsa. tri vestine su gotovo
 neophodne svim vojnicima, jer brzina im pomaie da osvoje neprijateljske brodov vek raspolaganju tao _ da ako tvoja vojska zna plivati
poloiaje da neprijatelja nenadano i neocekivano sustignu i da ga gone rn_ozs rnnogo toga preduzetl i propustas mnoge dobre prilike.
kad ga razju. Spretnost vojniku pomaie da izbegne udarac, preskoci Ri"!lJai su upravo _ zbo
_ tog naredili da mladici veibaju Marsovorn
jarak, savlada nasip. Ako snaian, lakse nositi oruije, napadati pol1u Jer su to bilt tzu t: ge su se, umorni od vei zernlji,
"
mogli odrnonti vodi i vezbati plivanju. Uveiavao h takode kao
neprijatelja, odbraniti se od napada. Da telo navikli nedace,
najcesce nosili teske terete. i jer se desava da za sto_ su cinili stari i koji _s konjima, sto n;ophodn, jer
vreme teskih pohoda vojnik osim oruija mora nositi i hranu za vise sarn_o d r znatz 1ahtl nego se i sluiiti svojim konjima.
dana, kad naviknut taj napor to mogao, sto znaci za to s . l':7-alt drvee kojima su se veiali zjahujuci ih
"
da se ili mogle izbeci opasnosti ili se moglo slavno pobediti. naorzanz i n:,naruzam bez ikake pomoci i s raznih strana, sto
Sto se tice rukovanju oruiJem ovako su ih uveiavali: zahtevali znctlo da zacas i kornandu vo1skovode konjica moie sjahati, i
. " za pesake i konjanike, koje su nekada l lake
su da se mladici naoruiaju oruijem koje l dvostruko teie od pravog, uz1ahatt. Takve vezbe
umesto su im davali batinu ispunjenu olovom, koja poredenju . danas _ l ske repulici ili vladaru koji ieleli da s
s l strahovito teska. Svaki od njih morao zemlju zabosti n1ihova ornladma 1 bavi, sto se iz iskustva rnoie videti nekim
kolac visok tri lakta, i to vrlo cvrsto kako ga udarci rasklimali ili grado':1-a Zapadu gde _ s e to v. se svi stanovnici svrstaju
srusili. Udarajuci taj kolac, mladic se sa stitom i batinom ruci veibao ra_,Ltclle_ odrede, svakt se odred jedne generacije zove prema vrsti
kako da udara neprijatelja, cas kao da ga raniti glavu ili lice, oruz1a koJ atu upotrejava. kako se oni sluie pikama, helebarda
cas kao da ga pogoditi bok ili noge, krecuci se sad natrag, sad ma, lukoL':1a z stelarn_a i musketama i nazivaju se pikeniri, helebardisti,
napred. Pri toj su vei pazili da sebe zastite, neprijatelja rane, kako mLketan L strelc!. Pnkladno se dakle, svi gradani moraju izjasniti
koJL ?dred zele " _ rasporedeni. kako svi, sto zbog starosti, sto zbog
im toboinje oruije l vrlo tesko pravo im se kasnije cinilo mnogo
dnzh prep_rea, sposob_ni za rat, iz svakog se stroja izaberu najbolji
laksim. Rimljani su zahtevali da njihovi vojnici ranjavaju ubodom,
ko!L se v akle1. neradne dane obavezni da veibaju s
s kako udarac smrtonosniji i kako se od njega ,, -
moglo baniti, i zato sto se napadac tako otkriva i i jos ontzJern ko1e przpada n1ihovom odredu. Svi imaju odredena mesta
kojirna veiaju, oni koji tom stroju pripadaju, ali nisu pod
jednom zadati ubod lakse nego posekotinu. Nemojte se cuditi sto su stari
zakletvorn, sudeluju troskovima koji su nuini za te vei,e. Stoga s
mislili i te sitnice, jer tamo gde se misli da moglo doci do ,
to sto oni rade mogli raditi i rni, nedostatak rnudrosti sprecava nas
prsa prsa svaka i prednost vrlo vaina. Podsjecam vas
da tirne koristirno. Zbog tih su vei stari irnali dobru pesadiju i
sto tome pisci kaiu, bolje nego da vas poducavam. Takode
su stari mislili da najsretnija stvar repulici imati mnogo ljudi vicnih pesaci ovih Zapadu danas su bolji od nasih, jer su ih stari uveiavali,
oruiju,_ jer neprijatelji ti se pokoriti zbog sjaja zlata i dragog ili kod kuce, kao sto l repulikarna, ili vojsci, sto l pod
kamenJ, nego zbog straha od oruija. Zatim, greske koje se ucine carevima (razloge srno ranije naveli). Ali, rni ih kod kuce uveiavati
, logorima moierno, jer nisu nasi podanici i i
drugim stvanma ponekad se mogu ispraviti ali koje se ucine
ratu - zato sto kazna odmah stiie - mogu se popraviti. Osim toga, irn narnetnuti veie, osirn onih sto ih sami iele raditi. Zbog toga su
ako zna! boriti, ljudi su smeliji, jer niko se boji raditi sto najpre zanemarene vei,be, zatim strojevi, su k,aljevstva i repuike,
_ prvom redu italijanske, tako oslale. No, vratirno se nasern stroju i
,, radiz. Zb?? toga su stari ieleli da se njihovi gradani izveibaju
svz:n ratm": vestmama, f!a su ih terali da kolac zabadaju teia govoreci dalje uvei,bavanju, velim da za dobru vojsku nije dovoljno
koplJa_ nego sto s P:ava, Jer su tom veibom postajali samo vestiji da ljudi postanu cvrsti hrabri, brzi i spretni, vec treba i da stajati
gadau nego su zm i ruke postajale gipkije i snainije. Poducavali su ih stroju, da se pokoravaju signalu, zvuku ili glasu vojskovode, da
takode, gadanju lukom i trelom i prackom. su nadgledali ucitelji: odriati poredak dok stoje dok se povlace, nastupaju, bore se ili marsuju.
tako da su kasne, kad su bzli izabrani da krenu rat vec dusom i srcem Bez te discipline, koju rnarljivo treba cuvati i uveibati, nikad nije l
li vojnici. Ostajalo im jos samo da se postrojavati i odriavati dobre vojske. sumnje da su divlji i neorganizovani ljudi mnogo
poreda na _mrsu ili _ r, to lako naucili izmesani s onima koji slaji od plasljivih i postrojenih, jer red kod ljudi razgoni strah nered
su znalz stan stro1u, zato sto su vec ranije ratovali. i,estinu. Da iste bolje razurneli sto kasnije reci, morate
znati da svaka nacija, kad svoje ljude postrojavala za rat irnala
KOZIMO: ste veibe vi danas odredili? jednu osnovnu jedinicu svoje vojske ili svoje milicije te su se jedinice
FABRICIO: Mnoge od onih koje sam naveo, to su: trcanje borba ako su i nazivane drugirn irnenima, rnalo razlikovale broju, jer su
prsa prsa, kakanje nosenj oruija teieg od g rukovanje svuda ile sastavljene od sest do osarn hiljada ljudi. jedinicu su
samostrelom l lukom; tome bzh dodao musketu novo i kao sto znate Rirnljani zvali legija, Grci falanga Francuzi katerva. nase vrerne
P0f,ekno ?':i. !im i vibma podvrgnuo 'svu orr/.iadinu svojoj Svajcarci, koji su jedini zadriali neke olike anticke milicije, istovetno
drai, ali bzh vecu
_ z z bngu posvetio onima koje h odedio za svorn jeziku nazivaju sto kod nas oznacava bataljon. Istina
vo!nze, uvk ih uveibavajuci neradne dane. Hteo h jos da da se ta osnovna jedinica zatim deli razlicite jedinice koje se ureduju
plivatz, to vrlo korisno jer rekarna uvek rnostova niti su prerna sopstvenim namerarna. Zato mi se cini da s nasem
 razgovoru mogli upotrehiti to ime kao najpoznatije. zatim taj ba_talj?n,_ svoj poloiaj - kad bude vise njih okupu, lako moci, kao sto sam
prema antickim i novim precima, sto } psrOJltl: Kko s. RimlJani rekao, nauciti da urade sto celom njihovom korpusu, svim drugim
svoju legiju, koja se sasto1ala od pet do sest hiljada l1udi, delil deset bataljama zajedno unutar vojske, naredeno. kako tu opstu praksu
treba zanemarivati, mogao i se jednom ili dvaput godisnje za vreme
kohorti feleo ih da nas bataljon podelimo deset batal1a, da ga mira okupiti bataljon i rasporediti se kao cela vojska, te mogao
sastavi:no od sest hiljada pesaka, da svakoj batalji dodelimo cetiri stotine veibati nekoliko dana tako kao da se voditi borba, postavljajuci /
pedeset ljudi, od kojih cetiri stine iti noruane tskim, pedse i strojeve i rezervu njihova mesta. kako vojskovoda svoju
v v
torica lakim oruijem. tesko oruZJe spada trl stotme stztova s macevima vojsku rasporeduje za tku, ili prema neprijatelju kojeg vidi, ili prema
za, nazovimo ih, stitonose, stotinu ljudi ima pike, i to su oicni pikeniri, kojeg vidi vec samo pretpostavlja, svoju vojsku treba da uveiba
lako oruije ima pedeset pesaka, oni su naoruiani musketama, samostre- za prvi i drugi slucaj, da obuci kako da marsuje, ili, ako potrebno,
lom ostropercima i lakim stitovima, njih ih, prema jednom starom proveri kako se bori, i da svojim vojnicima pokaie kako treba da se
nazivu nazvao oicnim velitima. Tako svih deset batalja ima tri hiljade upravljaju slucaju napada s l koje st1ane. kad ih obuci kako da
stitonoa, hiljadu oicnih pikenira i pet stotina oicnih velita to se bore s neprijateljem koga mogu videti, pokazace im kako se zapocinje
zajedno cetiri hiljade petsto pesaka. Mi smo rekli da ielimd sastaviti borba, kuda se moraju povlaciti ako budu odjeni, ko treba da ih smeni
bataljon od sest hiljada ljudi, dodati jos hiljadu petsto njihovom mestu, kojim znacima, zvucnim signalima i cijim glasovima
pesaka, od kojih ih hiljadu naoruiao pikama i nazvao ih specijalnim treba da se pokoravaju - treba ih tako veibati lainim tkama i
pikenirima, pet stotina ih naoruiao lakim oruijem i nazvao ih napadima da sami poieleti prave. Jer, vojska nije hrabra zbog
specijalnim velitima. Tako i polovinu pesadije, prema sto toga sto sacinjavaju hrabri ljudi, nego zato sto su njeni poreci dobro
sam upravo rekao, sacinjavale stitonose, polovinu pikeniri i oni uredeni. Ako sam prvom redu i znam, ak0 nadjacaju, kuda se
naoruiani drugim naoruianjem. Svakoj ih batalji stavio celo povlacim i ko treba da zazme mesto, uvek se hrabro boriti
zapovednika, cetiri centuriona i cetrdeset desetara i jos jednog vodu znajuci da nije daleko. Ako se nalazim drugom borbenom
oicnim velitima, s pet desetara. Za hiljadu specijalnih pikenira odredio redu, prvi d, to uplasiti, jer sam vec pretpostavljao
ih tri zapovednika, pet centuriona i stotinu desetara. Zatim ih postavio da se to moie dogoditi, cak to i ieleo da ih upravo , oni,
zapovednika celom bataljonu. Hteo ih da svaki zapovednik ima zastavu doneo pobedu svom gospodaru. su veie neophodne tamo gde se
i zvucna sredstva. Tako i se bataljon sastojao od deset batalja, tri hiljade osniva nova vojska, tamo gde vojska vec postoji su potrebne.
stitonosa, hiljadu oicnih pikeni hiljadu specijalnih, petsto oicnih Premda su Rimljani jos od detinjstva znali organizaciju svoje vojske,
velita i petsto specijalnih, i tako ukupno ilo sest hiljada pesaka, njihove vojskovode su neprestano uveibavale vojsku sto su se vise
od kojih i hiljadu petsto ili desetari, zatim petnaest zapovednika s priliiavali neprijatelju. Josip Flavije svojoj , Istoriji" kaie da zbog
petnaest zvucnih sredstava i petnaest zastava, pedeset pet centuriona, stalnog veibanja rimske vojske i svetina koja kasnije dolazi bojiste
deset voda oicnih velita i jedan zapovednik celog bataljona sa svojom radi zarade nekim tkama l od koristi. No, s vojskom sastavljenom
g zastavom i svojim zvucnim sredstvom. sam vam organizaciju rado od novih ljudi, okupljenih da se odmah bo,ili, ili koje moras postrojiti
.t;
!;1
ponovio nekoliko puta, da se biste zabunili kad vam budem govorio da se borili kad za to dode vreme, bez tih vei mozes nista uciniti,
kako se organizuju batalje i vojske. Stoga kaiem da kralj ili ni s pojedinim jedinicama, ni s celom vojskom. Buduci da su borbeni
repulika koji i trebalo da naoruiaju svoje podanike i urede vojsku to poreci nuini, treba s dvostrukom umesnoscu i trudom poduciti koji
morali uciniti tim oruijem i tih jedinica
144 i formirati svojoj to znaju, paziti da ih odriavaju oni koji znaju, se tako moie 145
g;! zemlji onoliko bataljona koliko mogu. Kada se organizuju, zatim i videti kako su se mnogi izuzetni zapovednici namucili da ih tome , !;'

razdele prema navedenom, ako iele veiati poretke, dovoljno i ilo
<(
:
ali uzalud.
uveiavati batalju batalju. Premda ti ljudi batalji broju mogu
KOZIMO: Cini mi se da vas ova rasprava prilicno zanela jer ste
ciniti bas vojsku, svaki covek, ipak moie nauciti detaljno svoj zadatak,
govorili celoj vojsci i itkama, jos niste objasnili i koji treba
jer, vojsci treba postovati dva poretka: prvi poredak ljudi svakoj
uveibati batalje.
batalji, kada ovladaju bataljom, drugi poredak batalja vojsci. Oni
ljudi koji su dobri prvom poretku, lako primenjuju i drugi. No, ako FABRICIO: Pravo kaiete, uzrok tome l privrzenost tim
znaju za prvi, nikad se moci podvrgnuti disciplini drugog. borbenim porecima i bol koju mi nanosi to sto vidim da se vise
sto sam rekao, dakle, svaka batalja moie posebno nauciti da odriava primenjuju, ali budite uvereni da se vrati sam !._
poredak pri svakom kretanju ili svakom mestu, zatim da se zna sto sam rekao, najvainije pri uveibavan1u batal1a 1este znatl drzatz
prikupiti, razabrati zvucni signal kojeg se komanduje borbl, se redova. Zato ih treba veibati onim borbenim porecima koji se
raspoznati , kao veslaci zviiduku, sta treba raditi: ili se nazivaju spiralnim. kako sam vam rekao da se svaka batlja satoji
ziti, i/i krenuti napred, ili se vratiti, gde upraviti oruije i okrenuti lice. od cetiri stotine tesko naoruianih pesaka, driat se tog broJa. se,
Tako te batalje - kad budu znale ocuvati svoj poredak tako da se ni dale, moraju rasporediti osamdeset re_dova, _ _? J?toric. _svakom.
poloiaju ni pokretu mogu razblti, kad d dobro razumevale Zatim dok se krecu brie ili sporije, val1a ih zbati z razvl]atl, kako
1

vojskovodine zvucne komande i kad budu sposobne da se brzo vrate se to radi, bolje se 'moie pokazati delom nego recima. Kasnije to
 potrebno si,ako ko se razume vojs. ako se treba Na ?voj rvoj slici se pkazuje formacija oicne batalje i nacin na koji se udvaja bocno,
kretati tom stroju, koji sluii samo zato da se voJnlCl navzknu da budu koJI_ pkazan prema nJeg?vom redosledu. i toj slici se pokazuje kako se taj poredak
stroju. No, sastavimo sada jednu od tih batalja. ?d osamdeset redova dvaa. marsuJe napred toji bojazan od neprijatelja
1za leda, pet redova 1k koJ1 su celu svake centurije vracaju se nazad - odlaze
Velim da se to moie uciniti tri glavna nacina: prvi i najkorisniji zacelje.
kada jedinica z oiku dva cetvorougla drugi kad okl!
cetvorougla s isturenim klinovima treci s praznim prostorom sredzm, Poredak batalje Batalja koja se
koji se zove trg. Prvi se oik moie postici . dva nci':a. prvor:: mar!u mar!u udvaja
(;elo
nacinu udvajaju se redovi, to jest drugz red ulazz prvt, cetvrtl rcz
Celo

nnnnn
sesti peti, i tako redom tako da se od osamdeset redova p_et vo1m IDDD
xnnnn nnnnn
vxnnnnnnnnnnnnnnnnnnxv
vxnnnnnnnnnnnnnnonnnxv
formira cetrdeset redova deset vojnika.. Nakon tog_ treba th udvoJttl xnnnn nnnnn v1nnonnnnnnnnnnnnnnnxv
innn nnnnn vxnnnnnnnnnnnnnnnnonxv
isti nacin, tako da jedan red ude drugz da se d dvadeset redva xnnnn nnnnn vxnnnonnnnnnnnonnnnnxv
00000 vyooooooSTZooooooooooyv
dvadeset vojnika. Tako se formiraju otprilike d a cetvoroula Jer .

00000
00000
::> vyo
v:vooooooooooooooooooyv
oooooooooooooooooyV 1::::1
ako ima jednak broj ljudi s jedne i s druge strane, zpak se celu - 00000 ,4:) vyooooooooooooooooooyv
ooono ::
sastaju tako da jedan bok dodiruje drugi ali s druge strane su udal1em


00000
00000 ;vyooooooooooooooooooyv
g;; ;!.
g'
barem dva lakta jedan od drugog, cetvorougao siri od Leda do 00000 vyooooooooooooooooooyv ;,,;
prvih redova nego od jednog do drugog boka. Kako danas vise 00000 vyooooooooooooooooooyv
00000 vyooooooooooooooooooyv
puta govoriti prednjim, zadnjim i bocnim delovima tih batalja i 00000 vyooooooooooooooooooyv
00000 vyooooooooooooooooooyv
celokupne vojske, znajte da kad kaiem front ili celo, mislim prednji 00000 vyooooooooooooooooooyv
00000 vyooooooooooooooooooyv
deo, kad kaiem leda, mislim zadnji, kad kaiem bok, deo sa 00000 V 000000000000000000 yv
vvvvvvvvvv
strane. Pedeset oicnih velita koji pripadaju batalji treba da se mesaju
s drugim redovima, nego se rasporeduju boku kad jedinica vec nnonn nnnnx vvvvv
nnnnn DDDDI vvvvv
formirana. drugom nacinu oikovanja batalje sada cete slusati nnnnn
DDDDD
DDDI
DDllDI
vvvvv
vvvvv
kako bolji od prvog, ielim vam reci kako batalju treba postrojiti. DDDDD DDDDI vvvvv
oo8TZ vvvvv
Mislim da se secate koliko ljudi i koji zapovednici cine, te kako 00000 vvvvv
00000 vvvvv
naoruiana. Dakle oiku ta jedinica, kao sto sam rekao, treba da 00000 vvvvv
00000 vvvvv
bude rasporedena dvadeset redova dvadeset ljudi redu: pet redova 00000
pikenira celu i petnaest redova stitonosa pozadi, dva centuriona neka 00000
00000
stoje /, dva pozadi koji treba da budu sto su kod starih li 00000
00000
tergiduktori. Glavni zapovednik sa zastavom i trubom neka stoji 00000
00000
prostoru koji se nalazi izmedu pet redova pikenira i petnaest redova
vtitonosa, desetari neka stoje jedan krilu svakog reda tako da .
00000
00000
00000



!
UJ
>
1aki od njih kraj sebe ima svoje ljude, oni koji budu levoj strani
d krlu, oni koji budu desnoj strani - levom krilu. Pedeset i tu zaustavi. Treci centurion produzava kretanje i, takode, olazeci

1 'lita ka bude krilima i zacelju batalje. Kada se sad ielela zdesna, prolazi z zaustavljene redove, sve dok se izravna s 147
r ir ti batalja tom oiku, vojnike trebalo rasporediti prema prva dva centuriona. Kada se zaustavi, neka sledeci centurion produii g;
l , : troj;ti pesake osamdeset redova petoricu svakom sa svojim redovima, takode, olazeci s desne strane , z zaustav ;;i
g;<
to malopre rekli (postavivsi velite ili / ili zacelju, ljene redove, dok dostigne ostale i neka se tu zaustavi. Odmah neka <'
u i-,, toga stroja), treba ih rasporediti tako da svaki dva centuriona sama napuste celo i odu krila batalje koja postrojena
i- 1' i leda ima dvadeset redova tako da se izravno iza taj nacin i ciji borbeni poredak upravo onakav kakav sam vam
ntz ri / i pet redova pikenira, ostalo su stitonose. Neka malo pre pokazao. Veliti neka se rasporede bokovima, kako smo ih
v ni tmbom i , bude prostoru koji se nalazi izmedu rasporedili prvom nacinu, nacinu koji mi zovemo udvajanje pravoj
pik nir i titono va dnt enturiona, neka zauzmu mesta trojice liniji, za ovaj kaiemo udvajanje. prvi nacin jednostavniji,
. titon d d t r ka ih dvadeset ostane krilu redova prvog ovaj pravilniji i lakse se dolazi do njega, mozes ga i popravljati
nti / 1 trani, d,,adeset krilu redova krajnjeg centuriona ielji, jer taj nacin zahteva pokoravanje broju, buduci da pet cini
d s . trani. rat nati da desetar koji vodi pikenire treba da ima deset, deset dvadeset, dvadeset cetrdeset. Ako udvajas taj nacin,
piku, oni k ji vod titonose takode treba da nose stitove . Kad se moies napraviti celo od petnaest, dvadeset pet, trideset ili trideset pet
tako fi m1iraju ,. d i i kad ih pokretu ielis prestrojiti batalji za dalji ljudi, vec moras ici kuda te vodi taj broj. lpak se pojedinim slucajevima
,ad, 1 . diti da zau tavi prvi centurion s prvih dvadeset redova, cesto pokazuje da bolje imati celo od sest ili osam stotina pesaka, jer
da lrug1 nastvi k1etanje i olazeci zdesna, prode pored udvajanje pravoj liniji samo stvaralo zbrku. Ali, meni se to vise
.
d l s f zaustavl1eml1 r d va, tako da se izravna s pravim centurionom dopada, ta teskoca smanjena praksom i veibom.
 Tvrdim, dakle, da najvainije od svega imati vojnike koji se odmah Na ovoj drugoj slici pokazuje se kako se postrojava, prema raspravi jedna batalJa koJa
znaju postrojiti, sto znaci da nuino da budu tim bataljama, da se krece napred, treba da se bori bocno.
njima veiaju i krecu brzo napred ili nazad, da se krecu preko teskog
zemljista bez r borbenog poretka, jer to znaci da su vojnici koji Poredak batalje
mariu
to znaju vesti, iako jos nisu pravo ni videli neprijatelja mogu se
nazivati starim vojnicima. Naprotiv, koji znaju ocuvati borbeni

poredak, makar ili hiljadu ratova, treba uvek smatrati mladim
][][][][][
nnnnn 00000
nnnnn
vojnicima. se odnosi sakupljene vojnike marsu, kad su nnnnn
00000
00000

postrojeni male redove. No, ako su sakupljeni se dogodi da nekim nnnnn

nnnnn
00000
00000
slucajem budu razbljeni, ili zbog zemljista ili neprijatelja, treba se brzo nnnnn
nnnnn
00000
00000
ponovo organizovati, sto zahteva mnogo veibl i prakse, i stari su se nnnnti Celo
nnnnn
00000
00000

time mnogo bavili. Stoga potrebno uraditi dve stvari: prvo, svaka nnnnn
nnnnn
00000
00000
][][IXxyyyyyyyyyyyyyyy
nnnnnooooooooooooooo
batalja treba da ima obllje oznaka, i drugo, uvek treba da se odriava nnnnn 00000 nnnnnooooooooooooooo
nnnnnooooooooooooooo
nnnnn
takav poredak da isti pesaci uvek d istim redovima. Na primer,
00000
nnnnn 00000 nnnnnooooooooooooooo
nnnnn nnnnnooooooooooooooo
ako jedan od pocetka i drugom redu, neka i dalje ostane, nnnnn
00000
00000 Q nnnnnooooooooooooooo
nnnnnooooooooooooooo 1:::,

i to samo istom redu nego i istom mestu. Da i se to moglo nnnnn
nnnnn
00000
00000
-) nnnnnooooooooooooooo

-" nnnnn8oooooooooooooo <::r

::.
uraditi, potrebne su mnoge oznake. Prvo, potrebno da zastava bude ][][][][][ nnnnnToooooooooooooo Q

obeleiena tako da se razlikuje od zastava drugih batalja. Drugo,
...;i nnnnnooooooooooooooo
nnnnnZoooooooooooooo
zapovednik i centurioni glavama treba da imaju perjanice, razlicite i 00000
00000
00000
00000
nnnnnooooooooooooooo
nnnnnooooooooooooooo
prepoznatljive. No, najvainije od svega da se raspoznaju desetari. 00000
00000
00000
00000
nnnnnooooooooooooooo
nn nnnooooooooooooooo
Stari su tome poklanjali veliku painju, su im kacigama napisali 00000
00000
00000
00000
nnnnnooooooooooooooo
nnnnnooooooooooooooo
brojeve i obeleiili ih kao prvog, drugog, treceg, cetvrtog, itd. No, ni to 00000 00000 -

nije il- dovofjno, svaki vojnik imao stitu zapisan, broj reda
00000 00000
80000 00000

i mesta kofl zauzima tom redu. Kad se, dakle, ljudi tako oznace i kad
00000
00000
00000

naviknu te oznake, lako ih , ako se rastroje, brzo ponovo Zoooo

00000
00000
00000
organizovati, jer kad se postavi zastava, centurioni i desetari mogu okom 00000
00000
00000
00000
odre1iti . mesto, P_eci, levi s leva, desni zdesna 00000 00000
. 00000 00000
rastoJanJ, upravlJci se prema svojim pravilima i razlicitim oznakama 00000 00000

brzo mogu ti svojim mestima. Na primer, ako rastavis bacvu
duge koje si prethodno obeleiio, moci ces ponovo sastaviti ako
duge nisi obeleiio, neces moci sastaviti. se stvari b;zo tom slucaju imaju poredak prema sto smo ranije pokazali
marljivo!u i veiom, kad se jednom , tesko se zaboravljaju, jer nuino da pikeniri budu boku koji postati celo, da
nove VOJmke usmeravu stari, i za neko vreme z takve veibe svaka desetari, centurioni i zapovednici budu svojim mestima, potrebnom
pokrajina postal vicna ratovanju. Potrebno , takode, obuciti ih da se rastojanju. tom slucaju prilikom formiranja batalje treba osamdeset
okren trenu l , kada potrebno, od bokova i leda naprave celo, redova rasporediti petoricu vojnika. Sve pikenire treba rasporediti 149
od bokove i leda. to sasvim jednostavno, jer dovoljno da prvih dvadeset redova, od njihovih desetara staviti petoricu prvi i
se svaki _covek okrne_, pravcu kojem komandovano, gde petoricu poslednji red, dok ostalih sezdeset redova sastavljeno od
okrene lze,_ tamo clo. Istina, kad se okrecu, poreci im nisu stitonosa koje cine tri centurije. Dakle, treba da prvi i poslednji red svake
srazmernz, Jer od grudz d?. ramena nije tolika udaljenost kao od jednog centurije cine desetari, da glavni zapovednik sa zastavom i trubom bude
do drugog bok, to skladu s i poretkom batalje. sredini prve centurije stitonosa, da centurioni budu postrojeni
Zato trba d zh P_Opravi praksa i razbor. No, to znaci da vlada / svake centurije, tako da, kad biste hteli da pikeniri dodu levi
nere.f1-, Jer _samz to mogu popraviti. Ali najvainije , i tome bok, treba da udvojite centuriju centuriju desnom boku, kad
__ biste hteli da dodu desni bok, morali ste ih udvojiti s levog boka.
uvebanost tr, okretanje cele batalje kao da cvrsto telo.
nophodna velzka uveibanost i razbor, jer ako se, primer, ieli Tako batalja opet boku ima pikenire, desetare / i pozadi,
okreutl nlevo, treb da se zaustavi levo krilo, da oni koji su tik z centurione / i glavnog zapovednika sredini. Takav oik batalje
to SlOJe npredu posve lagano, da oni desnom krilu moraju dok se krece, kad spazi neprijatelja imace vremena da bok
_ pretvori / jedino ako svi vojnici okrenu lice prema boku
trcatz, bz se svi izmesali.
kome se nalaze pikeniri i tad batalja opet uredena redovima i sa
[(_ad vojsa marsuje od mesta do mesta, uvek se dogodi da batalje koje zapovednicima onako kao sto smo ranije postrojili, jer, osim centurio
nzsu / tra da se bore ili s leda, s /, da batalja na, svi su svojim mestima, centurioni odlaze njih odmah i bez
odmah z bok zlz leda mora napraviti /. ako se ieli da takve batalje poteskoca.
 Ali kada se - marsujuci napred - boriti s leda, redove treba Na ovoj t ecoj lici yokazuj se, kao to u raspravi izlaze, prvo, kako formira batalja
dva kla zat1m batalJa trgom u sredini.
postrojiti nacin da kada se formiraju batalju pikeniri budu pozadi.
Zato potrebno da tamo gde batalji svaka centurija ima pet Mar!evski poredk
Celo Celo
redova pikenira spreda oni budu pozadi, sve drugo stroju treba da V


bude kao sto sam ranije rekao. nnooo 00000 oooon
D0000 00000 ooonn
vnnooo
vn11000
ooonnv
ooonnv
nnooo 00000 ooonn vnnooo ooonnv
KOZIMO: Ako se dobro secam, rekli ste da takav nacin veibe sluii da nnooo 00000 ooonn vnnooo Arti/jtrija i ooonnv
nnooo 00000 ooonn vnnoon ntnooru(ani ooonnv
se te batalje mogu zatim prestrojiti vojsci i da ta praksa sluii da se xnooo 00000 ooonx VXD000 000DXV
00000 ooonx vxnooo ooonxv.
mogle postrojiti. Ali, ako l potrebno da tih cetiri stotine pedeset xnono 00000 ooonx vxnooo ooonxv
xnooo 00000 ooonx vxnooo
pesaka zametnu odvojenu tku, kako ste ih postrojili? xnooo 00000 oocnx () vxnooo sz
ooonxv
v 1::::,
nnyoo 00000 ooynn .Q vnnyooooooooooooooynnv "
FABRICIO: Tada koji ih vodi mora proceniti gde postaviti 11nyoo 00000 ooynn
nnyoo 00000 ooynn
- vnnyooooooooooooooynnv
vunyooooooooooooooynnv ...
pikenire, i to uciniti, sto se ni protivi ranije opisanom stroju. 1111 00000 ooynn
nnyoo 00000 ooyn:i.
..:i' vnnyooooooooooooooynnv o-
vnnyooooooooo'Oooooynnv i
Premda to nacin koji treba voditi tku zajedno s drugim bataljama, 11nyoo sz ooynn vunyooooooooooooooynnv
nnyoo 00000 ooynn vnnyooooooooooooooynnv
ipak to nije pravilo koje se moie primeniti svim slucajevima kojima nnyoo 00000 ooynn vnnyooooooooooooooynnv
nnyoo 00000 ooynn vnnyooooooooooooooynnv
moraJ delovati. No, jos iscrpnije odgovoriti vase pitanje ako vam nuyoo 00000 ooynn vnnyooooooooooooooynnv
onyoC1 00000 ooynn vnnyooooooooooooooynnv
izloiim i druga dva nacina postrojavanja batalje koja cenim jer ti se r.nyoo 00000 ooynn vnnyooooooooooooooynnv
vnnyooooooooooooooynuv
nacini ili nikad primenjuju ili se primenjuju kad batalja sama, nnyoo 00000 ooynn
nnyoo 00000 ooynn vnnyooooooooooooooynuv
odnosno kad nije skupa sa drugima. 00 100 00000
00000
oonn vnnyooooooooooooooynnv

Celo
Da ih postrojio tako da imaju dva klina velim da osamdeset redova,
00000

..
00000
vunyooooooooooooooynnv
petoricu svakom, moras postrojiti ovako: postaviti sredinu 00000
00000 vnnyooooooooooooooynnv
vnnyooooooooooooooynnv
centuriona, za njim dvadeset pet redova, kojima treba da budu 00000
vnnyooooooooooo,,ooynnv
dvojica pikenira levoj, tri stitonose desnoj strani nakon prvih vnnyooooooooooooooynnv
vonyooooooooooocooynnv
pet redova, sledecih dvadeset treba da bude dvadeset desetara svi izmedu vnnyoooooooooooooo ynnv
vonyoooooooooooooo nnv
pkenr i stitonosa, osim onih koji nose pike, i mogu ti s vnnooo
vnnooo
ooonnv
ooonnv 1::::,
pikenmma. Iza dvadeset pet tako postrojenih redova treba postaviti vnnooo
.Q vonooo
-; 17 ooonnv
0C>on11v

;:s
drugog centuriona, koji za sobom imati petnaest redova stitonosa. Za - vnnooo Ntnaoru!aniooonnv ...
t vnxooo oooxnv -
, ide_ glavni zapovednik, sredini, sa zastavom i trubom, za njim vnxooo oooxnv i
10s drf!-gih pef:!est redova stitonosa. /za njih treba postaviti treceg vnxooo
Ynxooo
ooxnv
oooxnv
centurna, ko]l iza sebe treba da ima dvadeset pet redova svakom vnxooo oooxnv
vonyooooooooooooooynnv
od jih tri stitonose s leve i dvojicu pikenira s desne slrane, posle vnnyooooooooooooooynnv
Yn11yooooooooooooooynnv
f!.':'lh I;et red?va neka bude dvadeset desetara, izmedu pikenira i vnnyooooooooooooooynnv
vnyooooooooooooooynnv
sntonosa. lza tzh redova neka bude cetvrti centurion. Kad se medutim vnnyooooooooooooooyncv
od tako_ postrojenih redova htela urediti batalja s dva klina, trebalo bi nnyooooooooooooooynn
zaustavztz prv_? centuriona s dvadeset pet redova koji su iza njega. Zatim prostor izmedu dva klina onoliki koliko zazima deset ljudi sto
treba prestroJttl drugog centuriona s petnaest redova naoruianih stitovi stoje jedan z drugog. Izmedu ta dva klina stajat vojskovoda,
ma, koji su iza njega taj nacin sto skrenuti udesno zatim ici z svakom vrhu klina jedan centurion. Iza svakog kraja jos
desni ? dvaeset i_ pet redova, sve dok dode do petaestog, i tu se jedan centurion. Na svakom boku dva reda pikenira i dvadeset
z_,ustav;tl. Ztlm val1a premestiti glavnog zapovednika s petnaest 1-edova desetara. dva klina sluie zato da se izmedu njih smesti artiljerija ako
stztonosa ko1i ga slede, zaokrenuvsi takoder udesno. Uz desni bok onih ta batalja ima i kola. Veliti treba da stoje z bokove pikenira. Ali, ako
petnaest _redova koji su ranije premesteni ici sve dok im stane se od te batalje oliku klina ieli doti batalja sa tzv. trgom od onih
v
celo i tu se zataviti. Zatim treba premestiti treceg centuriona s petnaest redova sa dvadeset njih redu treba uzeti osam i postaviti
dvadeset :! redova _z a cetvrtm centurionom, koji za njima, ih vrhove dvaju klinova, koji onda od klinova postaju ramena trga.
,
zaokrenuvsz udesno icz z desm bok poslednjih petnaest redova stitonosa Na tom trgu stoje kola tu stoji i vojskovoda sa zastavom, ali i
zausvljajucf ih kad dodu do cela, nego uputivsi ih dalje, sve dok artiljerija, koja treba da stoji celu ili dui bokova. nacin
poslei redovz od tih dvadeset pet budu istoj ravni sa zadnjim koji se i rasporediti batalja kad mora sama prolaziti kroz nesiguran
_
redovi_,a_. 1 to uradeno centurion koji celu prvih petnaest kraj. Ipak, najbolja z jedinica, bez klinova i trga. Ali, ako se
redoa stztonosa tre!: da na psti msto kojem i uputi se pozadi, iele osigurati nenaoruiani, nuina jedinica oliku klina.
levz g. !ako opet_ bltl formzrana batalja od dvadeset pet redova,
sa pet P_esaka redu z dva klina, jednim svakom krilu prvog Svajcarci znaju za jos mnoge oike batalje, od kojih jedan krst:
reda. Svakz od njih imati deset redova, sa pet vojnika redu, prostorima izmedu krakova od nep,ijateljskog napada zasticeni su
 vojnici naoruiani musketama. No, kako su tkve batalje dobe
pojedinacne borbe, namera da pokazem ka_ko bori vtse pravac t naczn _ 1:. OJt red?vz ostu ravni i mestu, se stoga
batalja zajedno, ielim da se dalje zamaram pokazivanJ.
KOZIMO: Cini mi se da sam sasvim dobro shvatio nacin koji treba
veibati ljude tim bataljama, ali, ako se dobro secam, rekli ste da ste,
osim deset batalja, dodali bataljonu jos hiljadu specijalnih pikenira i pet
stotina specijalnih velita. Ne ste li opisali i njiho uveibavanje?
FAIOCIO: Bih, i to s velikom briiljivoscu. Pikenire h uveibavao
pod svakom zastavom zasebno, strojevima batalja, kao druge, zato
sto h se njima sluiio vise nego oblcnim bataljama svim posebnim
tkama, kao i pri stvaranju zaliha, lovu, i slicno. No, velite h
uveibavao kod kuce jer su oni takvoj duinosti da se moraju boriti
rastrkani, nije neophodno da budu s ostalima zajednickim
veibama dovoljno da se dobro uveibaju posebnim veibama. Stoga
treba, sto sam vam pre rekao, ali mi nije tesko ponoviti, veibati svoje
ljude tim bataljama, tako da znaju ocuvati redove zadriati svoje mesto
i odmah se njega vratiti kad ga neprijatelj ili teren poremeti, jer kad
se to zna, lako se moie nauciti koje mesto pripada batalji i koja
duinost vojsci. Ako se neki vladar ili repuika potrudi i unese reda
te strojeve i veibe, uvek imati dobre vojnike. Oni ti bolji od
svojih suseda, nametati, primati, zakone drugim ljudima. Ali,
kao sto sam vam rekao, zbog nereda kome iivimo, te se stvari
zanemaruju i , tako da nase vojske nisu dobre, kad i se i
nasle vojskovode clanovi prirodno obdareni, oni to mogli
dokazati.
KOZIO: Koliko i kola trebalo da ima svaka od tih batalja?
FAIOCIO: Prvo, h hteo da centurioni niti desetari jasu konje
ako i glavni zapovednik hteo jahati, ieleo ih da to bude mazga,
z konj. Dao h dvoja kola, jedna svakom centurionu i dvoja svaka
;
tri desetara, jer toliko ih logoruje logoru, sto to drugom mestu
opisati, tako da i svaka batalja imala trideset sest kola. Trebalo i da
njima svakako budu satori, posude za kuvanje, dovoljno sekira i
152
gvozdenih lopata da se mogu napraviti logori, zatim i drugo radi
njihove udobnosti.
1;
<
: KOZIO: Mislim da su vode koje ste postavili svakoj od tih batalja
potrebne, ali nisam siguran da se toliki zapovednici zbunili.
FAIOCIO: ilo tako kad zavisili od jednog, ali kako zavise
njeg_, vlada , stavise, bez njih ga nemoguce i uspostaviti, jer
zid koJL se nagmJe sve strane bolje podupreti s vise slabljih
podupaca i / ? s jacih, jer samo jednog coveka s Evropom, to vrlo mali broj, jer se Evropi izuzetnim ljudima
moze sprecztt z odagnatt propast. Zato trebalo da vojsci svakih
deset ljudi bude jedan koji imati vise iivota, vise srca, ili barem vise
autoritta, koji _ s1:1eloscu, _recima i primerom navoditi i druge da budu
_ _
svo1zm mesttma z spremnz za borbu. da su te stvari koje sam naveo,
kao st? s v?d, _zastave, zvucni signali potrebne vojsci, vidi se i
tome sto th z mz zmamo nasim vojskama, ali nijedna obavlja svoj
zadatak. rvo, ako _se tra_i 1 desetri _rade zbog cega su stroju,
potrebno da svakz od n1zh zma svo1e l1ude da boravi s njima, odreduje
straie, ude .., stroju s :!'jima, jr ako_ su svojim mestima, oni odreduju
mogu poremetttt, ilz ako se z poremete, odmah se vracaju svoja mesta.
Ali, danas oni sluie jedino za to da ih placamo vise nego ostale i
da mogu sudelovati kakvoj posebnoj bici. Isto se dogada i sa
zastavama, koje sluie samo za paradu, druge vojne svrhe. Stari
su se, medutim, sluiili zastavom za predvodenje i ponovno postrojavanje,
jer, kad se zastava zaustavila, svako znao gde mesto odnosu
zastavu i mesto se uvek vracao. Takode i znali da li se moraju
zaustaviti ili krenuti, vec prema tome da li se zastava kretala ili stajala.
Stoga i da vojsci bude vise jedinica, da svaka jedinica ima
svoju zastavu i svog vodu, koji to bolji sto hrabriji i, sto posledica
toga, iivahniji. Pesaci dakle treba da slede zastavu, zastava se mora
kretati prema zvucnom signalu koji, ako dobar, komanduje vojskom.
Ako vojska korakom sledi ritam zvuka lako slediti i komande. Tako
su stari imali zviidaljke, svirale i savrseno oikovane zvuke, jer kao sto
igrac, ako sledi ritam muzike i se krece pogresiti, tako
se ni vojska koja nauci da se krece prema tom zvuku rasuti. Tako
su i zvuci li razliciti prema tome kako se ielelo promeniti kretanje i
prema tome da li ljude trebalo podstaknuti, smiriti ili zaustaviti.
kako su zvuci li razliciti, razlicito su ih nazivali. Dorski zvuk
podsticao upornost, frigijski iestinu, da se prica da se, kad jednom
sedeo za trpezom neko dao frigijski znak, Aleksandar tako raiestio
da posegao za oruijem. Sve te nacine valjalo ponovo otkriti. Ako
to pretesko se smeli zanemariti bar oni koji od vojnika traie
poslusnost. Svako ih onda g menjati i prepraviti prema sopstve
nom nahodenju, samo da uveiba svoje ljude da ih znaju raspoznavati.
"'
No, danas proizvod tih zvukova samo buka.
KOZIO: Hteo h od vas cuti, ako ste ikad tome razmisljali, zasto
se danas toliko preziru i zanemaruju te veibe kad vlada toliki nered?
z
FARICIO: Rado vam reci sta mislim tome. Poznato vam da ;
izuzetnih ratnika l mnogo Evropi, malo Africi, jos
Aziji. l zbog toga sto su ta druga dva dela sveta imala jednu
ili dve kraljevine i malo repulika, dok Evropi l nekoliko 153
kraljevstava i bezbroj repulika. Ljudi postaju izuzetni i pokazuju svoje >
vrline prema tome kako ih upotrejava i vodi njihov vladar, republika ...
ili kralj. Stoga razumljivo da se tamo gde ima vise driava pojavljuje
mnogo sposobnih ljudi, malo ih se javlja tamo gde driava.
su Aziji: Nin, ir, Artakserks, Mitridat i jos malo koji sto ili
ovima ravni. Africi su to, ako izuzmemo egipatsko staro doba,
Masinisa, Jugurta i vojskovode kartaginske repulike. Kad se uporedi
zna broja, l ih i vise kad se racunali i oni koji su se ugasili zbog
pakosti vremena, jer ljudi su li kreposniji tamo gde l_ vise driav
koje su favorizovale vrline, ili iz potrebe ili iz neke drug l1udske trastz.
Takvih ljudi l malo Aziji zato sto cela bila pod 1ednzm
kraljevstvom, koje zbog svog prostranstva najcesce nije rt?valo _ se
tako ljudi nisu ni mogli istaknuti izuzetnim delima. Afrcz se do?dlo
to isto. No, ipak ih l vise zahvaljujui kartaginsko1 repullCl "1er
..,
repulike daju vise odlicnih ljudi nego kral1evstava, zato sto se
 vrlina ceni kr aljevstvima se od strahuje , ako da p. vima ljudi delovi. Na pr imer, opljackana Tortona, Milano, ,
puni vrlina napreduju drugima se gase. OnJ, 1akle . ko_1 1 pos 1:1-atr a Napulj, Brescia Venecija, Ravena, Rim. Ti primer i mogu
Evropu, videce da bilo _g ef!f:[ika : k,:al1e_vma _ koJe su promeniti misljenje onih koji vladaju, naprotiv, ucvrscuju ih njihovom
zato sto su se plasile jedna d,uge, bile prlSllJene ,zatz voJ _ 1 04avatl. uverenju da se mogu iskupiti otkupninama, se iele podvrci ratnim
priznanja onima koji su se isticali.. Jer, L GrkoJ , zz_zev_ veibama koje im se delimicno ci ne nepotrebnim, delimic no zbrkom
makedonskog kraljevstva, l mno go repultka, svakoJ od nJLh btlo koju mogu razumeti. Oni drugi koji su potci njeni i koji tre bal o da
veoma odlicnih ljudi. Italiji su li Rimljani, Samnicai, !oskanci, strahuju od tih primera tu da nesto ucine, su vladari
cisalpinski Gali. Francuska i Nemacka l su repulia z ladara
. koji su izguli driavu pro pustili prili ku, oni koji su vlasti niti
Spanija takode. poredenju s Rimljanima premalo th se spommJe L to zbog
znaju, niti iele iskoristiti, jer hteli lagodno iivet prema fortuni,
pakosti pisaca, kojima , sledeci for tunu, najces: d?voljno o dati
priznanje pobedniku. No, nije razumno da medu Samicamma L Toskan prema vlas titoj vrli ni. Oni vide, zat o sto su vrli ne retke , da fortuna
cima, koji su se sto pedeset godina borili s rimskim narodom pre nego upravlja svim stvarima, iele da vlada njima oni . Da
sto su li pobedeni, nije l mno go odlicnih ljudi. to isto vaii i za to sam raspravljao isti nit o, videcete ako samo pogledate
Fr ancusku i Spaniju. No, vrline koje pisci slave kod pojedi naca Nemacku, kojoj ima vrlina, i to zat o sto ima mnogo kneievi na i
najcesce slave kod naro da tako uzdiiu zvezde njiho vu upornos t re pulika, tako da sve sto valja danas njoj vojsci zaprav o odraz

odbrani vlas tite s lobode. Ako dakle, is tina da se tam o gde ima vise
driava pojavljuje i vise sp osobnih ljudi iz toga nuino sledi - ako
pr opadnu - da postepeno nestati i vr lina jer ti povoda koji
ljude cini kreposnima. Kako se zatim, Rimsko carstvo prosiril o ,
pobedivsi sve repulike i kraljevine Evropi i Africi i vecinu Aziji,
jedini izvor vrline ostao Rim. Tako ljudi punih vrlina l sve KOZIMO: Nijedna, naprotiv, sve mi to r azumljivo. Hteo h samo,
i Evropi, i Aziji, naposletku tih vrli na gotovo nestalo, jer, kao
sto sva vrlina l svedena Rim, Rim rasulu, rasulu r asporedili konje tim bataljama, koliko ih l kako se
se nasao gotovo celi svet, su S kiti mo gli osvojiti Carstvo koje
savladalo tude moci, ali nije znalo ocuvati svoju. Pre mda se kasnije to
carstvo zbog najezde varvara podelil o vise delova, takva vise
nikad nije obnovljena; prvo, zato sto se treba neko vre me muciti d ok s e
ponovo usp ostavi po redak koji jednom nar use n drugo, zat o sto
danasnji nacin iivota, s obzirom hr iscansku veru, takvu
neophodnost odbrane kakva nekad vladala. Tada se pobed eni
ratu ili ujali, ili zauvek ostajali robo vi, provodeci be d no ostatak
iivota. Pobednici opustosili pobedene zemlje ili r asterali njiho vo
onog sto kao primer pok azuju ti narodi. O ni ljubomorno cuvaju svoje
driave i se ropstva ( drugde nije tako), iele odriati svoje
gos podstvo i svoje pocasti. Zelim da ovo bude dovoljno da pokaie koji
su uoci sadasnjeg rasula, misljenju. Ne znam ci ni li se i vama
to isto, ili su vam, zbog ovakvog razmatranja, ostale neke sumnje.
vr acajuci se sad nasoj glavnoj temi, da od vas kako ste
konja nicima ko mandovalo i kako li naoruiani.
FABRICIO: Moi.da vam se cini da sam ih zanemario, ali nemojte se
zbog toga cuditi, jer dva s u r azloga zbog ko jih sam za to da se njima
mal o go vor i: prvo, pesadija iila kucavica vojske, i drugo, taj se deo
vojske iskvario od pesaka, jer, ako kon jica nije nego st o
l starih, onda jednako jaka. Takod e smo malopre rekli kako
tre ba uvei.bavati. st o se tice opreme, naoruiao ih onako kao sto
z
t
se to da nas cini, i laku konjicu i ok lopnike . No, hte o h da lakoj
UJ
>

stanovnistvo oduzevsi im p osed e, tako da su ljudi s avladani r atu trp e li konjici svi budu strelci, neki da budu s musketom, jer, ako su oni
najgoru bedu. Zaplaseni time, ljudi su odr tavali vojnu vesti nu i odavali

dr ugim ratnim oper acijama od mal e koristi, ovde su vrl o korisni, plase <
154 pocast onima koji su odlicno izvrsavali. No, danas taj strah 155
s tanovnistv o i ter aju ga s p oloiaja ko ji cuva. Vise ga zaplasiti jedan
uglavnom nestao malo se pobed eni, niko se dr ti dugo voj nik s musketom nego dr ugih dvadeset naoruianih vojnika. No kad
zarojenistvu, zarojeni se lako oslobadaju. Vise se unistavaju
.

gradovi makar se i hiljadu puta pobunili. Pokoreni se ostavljaju

posedima i se samo otkupnine kao najgoreg zla. Zbog svega toga
ljudi se tele potciniti vojnoj disciplini i zlopatiti se pod da
izbegli opasnosti od kojih strahuju. Zatim, evropske pokraji ne su danas
potcinjene tek mal om br oju vladara, cela Fr ancuska slusa samo j ednog
kralja, Spanija takode jedno g, Italija p od eljena nekoliko d el ova,
njeni sla grad ovi se priklanjaju ko pobedi i tako se brane
jake driave se da propasti zbog razloga koje smo naveli.
KOZIO: , ipak su poslednjih dvadeset pet godina mnogi krajevi
li opljackani i propadala su kraljevstva, taj primer morao nav esti
ostale da preuzmu ne sto iz antickih uredenja i iive njima.
FARICIO: Tako kako kaiete, ali, ako pogledate koji su kr ajevi li
opl.ilzckani, vid ecete da oni nisu li glavni driavama nego tek njih o vi
rec njihovom broju, kako tome vise oponasa": o rimku
vojsku, h odredio vise od tri stotine konjanika za svakL batal10.
O ni li sastavljeni od sto pedeset oklopnika i sto pedeset lakih
konjan ika. Svaki d eo imao svo g zapove dnika, te petn_aes t dese ta,:a
s vlas tito m trubom i zastavo m. Hteo h da svaka d ese to nca oklopmka
imaju petora kola, svaka desetorica lakih_ ko_njanika _ po dvoja; kola
kao i kod pesaka, nosila sat ore, posude , sekire i lopate i, ako p re?stane
druge stvari. Nemojte mis liti da to neumern?st b_udte videlt ka._ko
danas oklo pnici imaju cetiri konja sOJOJ slul to po?resno
zato sto se Nemackoj mo ie videti da tl oklopnlCl tmJU sa? 1ednog
konja, svaku dese toricu dolaze kola -01 z 1 nose
p otrebne im stvari. Konjanici su i kod RtmlJaa bili sai prem1a su
triji li sme steni lizu konjice i zamo su im morali pomagat! oko
. ,
konja, sto s lako i mi mogli uradttl (to vam pokazan kad
 se budu rasporedivala mesta logoru). , dakle, sto su radili Rimljani
i sto danas rade Nemci mogli bismo i mi raditi. Stavise, ako se tako
radi, g resi se. i se konjanici, rasporedeni i reg rutovani zajedno
s bataljonom, mogli pokatkad okupiti (kad se okupe i batalje) i vef.bati
da zajedno napadaju. / potrebno vise zbog toga da se upoznaju
nego zbog neceg drugog. Ali, za sada dosta tome. Predimo
olikovanje vojske kako blsmo mogli poceti bltku s neprijateljem s
nadom da pobediti, jer to cilj zbog kojeg se vojska osniva i
toliko proucava.
TRECA KNJIGA
NACINU na koji su Rimljani uredivali legiju Grci falangu. - Kako
se ureduju svajcarski bataljoni: s nedostacima, jer mnogo drze do falangi.
- Treba se pridrzavati oruzja i nacina i grcke falange i rirnske legije. - Kon
zularna vojska kako i od koliko ljudi se sastojala. - Kako se postrojava
vojska za itku. - Kako se sukoljava sa neprijateljem. - Upotreba arti
ljerije u itkama na otvorenom polju. - Treba napasti neprijateljevu artilje
riju, kako ne i mogla da dejstvuje. - Muskete i artiljerija malog kalibra
nanose mnogo vise stete nego artiljerija velikog kalibra. - Artiljerija ne
sprecava primenu antickih borbenib poredaka. - Treba da se drzi izvan ceta,
da se moze rukovati njome. - Kako su pikeniri rasporedeni u pet redova
dovoljni da odole navali konjice. - Zasto prvi bojni red (front) batalja treba
da bude cvrsci i gusci od drugog on od treceg. - Kako batalje prvog i drugog
reda mogu, povlaceci se, cele da stanu batalje treceg reda. - Kako treba da
se povlace pikeniri rasporedeni na boku voiske. - Prva vezba koju treba da
urade batalje jeste da se postroje brzo. - Cinovi staresina, kako se sticu. -
Znaci na zastavama. - Druga vezba, pokrenuti vojsku i marsevati da se
poredak ne poremeti. - Treca vezba, lazni napadi. - Cetvrta vezba, raspoznati
zapovesti vojskovode putem truba i zastava. - Zvuci koje su upotrejavali
Lakedemonci; - Kartaginjani; -Lidijci; -Aleksandar Veliki i Rirnljani. - Zvuci
koje predlaze autor, i kako se koriste. - Zasto se neprijatelj prvo napada s
besom i bukom, zatim se bori u tisini.
KOZIMO: Buduci da temu rasp rave, f.e/eo ih da promenimo
i ispitivaca, je r ih f.eleo da smatrate uobraf.enim. sam uvek
kod drugih osudivao. Stoga p rekinuti svoje ispitivanje i predati vlast
od mojih prijatelja koji to bude hteo. i3
CANOBI: Nama i ilo vrlo drago da ste nastavili, ali kako to f.elite,
157
recite bar koji od nas da zazme vase mesto.
KOZIMO: ih tu duf.nost prepustio gospodinu Fabriciju.
FARICIO: Drago mi sto preuzimam i hteo ih da se drf.imo
mletackog oblcaja, kojem najmladi prvi uzima rec, je r, kako su to
poslovi za mladice, mislim da su oni i najsp remniji da njima
r azgovaraju, kao sto su i najsp remniji da ih izv rsavaju.
KOZIO: Dakle, vi ste redu, Luidi. kako meni drago sto imam
takvog naslednika, tako i vama iti drago sto imate takvog ispitivaca.
vas molim da se vratimo temi i gublmo vise vreme.
FARICIO: Kad ismo ieleli pokazati kako treba rasporediti vojsku
za itku, uveren sam da bismo morali ispricati kako su G rci i Rimljani
rasporedivali cete svojim vojskama. No, kako to sami moiete procitati
i videti kod antickih pisaca, zanemaricu mnoge pojedinosti i govoricu
 samo sto, mislim treba podriavati ako danas ielimo dovesti
do savrsenstva nasu vojsku. znaci da pokazati kako se vojska
rasporeduje za itku, kako se treba suprotstaviti pravim bojevima,
kako treba uveibati toboinjim. Najvecu gresku cine oni koji, kad
rasporeduju za itku vojsku postroje tako da ima samo jedan front
i prisile samo jedan smer napada i jednu fortunu. zato sto
se vise sledi iskustvo starih kod kojih jedan red ulazio drugi, jer
ako nije tako, moie se ni pruiiti prvima - niti se mogu b,aniti,
niti se mogu odmeniti, to su sve Rimljani radili. Da ih dakle,
pokazao kako to ilo, kaiem vam da su Rimljani svaku legiju delili
t,i dela, hastate, principe i trijare; hastati su ili prvom desno, ako prvom zatreba , drugi moie stupiti napred i pruiiti
redu sirokim i zatvorenim strojevima, iza njih su se nalazili principi,
ali redim strojevima, iza njih trijari tako retkim strojevima da su
potrei mogli svoje redove p,-imiti principe i hastate. Osim njih
imali su i prackase i strelce, i druge lako naoruiane vojnike, koji nisu
stajali tim strojevima, nego su ili rasporedeni / vojske, medu
konjanike i pesake. Oni su, dakle, lako naoruiani pocinjali , ako
i nadjacali - sto i se retko desavalo - odnosili i pobedu, ako
li odbljeni i se povlacili, ili od mesta do mesta koja su za to
l uredena sve dok se prikljuce nenaoruianima. Nakon toga se
sa neprijateljem sukojavali hastati, koji i se, ako i videli da ti
nadjacani, postepeno povlacili kroz retke strojeve sve do principa
onda zajedno s njima opet napadali. Ako i oni ili savladani svi
se povlacili retke strojeve trijara, onda i svi zajedno, grupi, ponovo
pocinjali , ako i ga i oni izguili, nije ilo pomoci, jer se vise
imalo odakle poceti. Konjanici su stajali bokovima vojske,
slicno kao dva krila telu, se cas borili konjima, cas
pomagali pesacima, prema potre. Takvom ratovanju, kome se napad
>
i ponoviti ti puta, gotovo nemoguce uspesno se suprotstaviti, jer
treba da te tri puta napusti fortuna i da neptijatelj ima toliku da te
f:i puta [!_obei. Grci nisu tako mogli obnavljati svoje falange. Premda
! kod nJzh bzlo mnogo voda i mnogo strojeva, rasporedivali su se kao
!eda': korpus zpvo, ! kao jdan borbeni red. Oni nisu pomagali
158
> !edm 1g ulaze':Jem Jednog stroJa drugi, poput Rimljana, nego
<
f !edan covek olazzo mesto drugog. su radili ovaj nacin: njihova
falanga bzla rasporedena edove, zmimo da su svakom redu
im_ali [! pedeset ljudi, kada i / stali naspram neprijatelja, od
svz bz s redova borilo prvih sest, jer su njihova koplja, koja su zvali
sarzse, bzla tako duga su iz sestog reda vrhovima dosezali do prvog.
_ prostor pikama koje ga dovoljno. Ako se, dakle, nase pike stave
A_ko bz _ netko, dakle, zz prvog reda ili ranjen ,-, odmah
bz nJegovo mesto dolazio koji stajao iza njega drugom redu,
1:razno me!to drugom redu dolazio i koji stajao iza njega gaziti pesake, ali kad se tka zgusne i kad postanu nekorisne, dolaze
trecem_,_ bz tak? tren vojnici iz zadnjih redova ispunili praznine
prednJz m_. Reovz bz, dakle, neprestano li citavi, nijedno borbeno
mestov . os_talo prazno, osim poslednjem redu, koji se proredivao
zato_ sto _ za sobom nikoga da ga obnavlja. znaci da i
gubztk i:, !!.rvz':1- redovim uvek nadoknadivali poslednji, prvi i redovi
uvek zlz cltavz, tako da bz te falange - onako kako su ile rasporedene
- lakse mogle desetkovatl nego proiti, jer ih veliki korpus cinio
neP_?kretni. Rimljvni su pocetku takode imali falange, njihove su
lege __ slzvno kao . Kasnije su napustili takav raspored i
podeblz . lege n_,a vzse korpusa, to jest kohorte i manipule jer su
sma!ralz - st sm mlopre rekao - da taj korpus vitalniji ako
nJemu vzse dusa z ako sastavljen od vise delova tako da svaki od
njih i stajati zasebno. Svajcarski bataljoni daas svemu slede
falang:, tome sto se _rasporeduju gusto i k, i tome sto
pomazu Jedan drugog. 1 !>ztku voe tako sto bataljone postavljaju jedan
z bok dr:goga, ako zh stav Jedan za drugim i ako se prvi povlaci
.
1: nacz':a da prede drugz. Da bz mogli jedni drugima pomoci -
_
z v raspored: stave jedan bataljon napred, drugi iza njega
":. Tei bataljon stoji iza njih, ali udaljenosti jedne muskete,
da oz _stP_ztz n_pred ko prva dva budu d. Time d i
d L koJz stupu napred, i izbegavaju sudar jedni s drugima,
jer veliko mnostvo moie vrsiti prihvat tako uspesno kao mali korpus
mali i odvojeni korpusi, kakvi su li oni rimskim legijama mogLi
su se razmestati tako da lako prihvate jedni druge svoje. redove i
medusobno se i. Da taj raspored kod Svajcaraca nije dobar kao
kod starih Rimljana pokazuju mnogi primeri rimskih legija koje su se
sukojavale s grckim falangama i uvek ih pobedivale, jer su generacija
naoruianja, kao sto sam pre rekao, i takav nacin obnavljanja proredenih
redova vojnika mnogo vise vredeli od cvrstoca falangi. Kako , dakle,
osnovu tih primea trebalo da uredim vojsku, mislio sam zadriati
delimicno oruije i nacin ratovanja grckih falangi, delimicno rimskih
legija, zato sam i rekao da bataljonu ielim imati dve hiljade pika,
oruije makedonskih falangi, i tri hiljade stitova s macevima koji su li
oruije Rimljana. Podelio sam bataljon deset batalja, kao Rimljani
legiju deset kohoti. Postrojio sam, kao i oni, velite (lako naoruiane
vojnike, koji treba da tku da kao sto i oruije izmesano
i ima ga i od jednih i od drugih, li zastupljeni i njihovi strojevi,
rasporedio sam ih tako da svaka batalja ima pet redova vojnika s
pikama celu da ostalo budu stitonose, kako / moglo odoleti
konjici i lako uslo neprijateljske jedinice, jer prvom sudaru imam,
kao i neprijatelj, pike za koje ielim da mi budu dovoljne da odole,
stitonose ga zatim pobedile. Ako gledate snaga tog stroja,
videcete da sve to oruije sluii svojoj svsi: pike su korisne protiv konja,
kad dodu nasuprot pesaka, korisne su pre nego sto se tka zgusne,
kad se zgusne postaju nekorisne. Zato Svajcarci, da izbegli taj
nedostatak iza svaka tri reda pika stavljaju red helebardi, da ostave
napred, stitovi pozadi, odolece konjici, kad tka, razce i
stitovi i macevi, kojima se svakoj stisci moie baratati.
LUIDI: Sad s ieleli cuti kako ste tako naoruianu i tako uredenu
vojsku rasporedili za tku.
FARICIO: Sada vam upravo to ielim pokazati. Morate znati da
rimskoj vojsci, koju su zvali konzularnom vojskom, nije l
vise od dve legije rimskih gradana, l sest stotina konjanika i oko
jedanaest hiljada pesaka. Zatim su imali isto toliko pesaka i konjanika
 koje su im slali njihovi prijatelji i sveznii, njih ! elili. dva 1 Na ovoj cetvrtoj slici prikazuje se borbeni poredak vojske postrojene za vodenje bitke
i nazivali ih levi klin i desni klin. Ntkad msu dopustalt da tzh pomocmh sa neprijateljem, ureden prema raspravi.
pesaka bude vise nego pesaka njihovim legijma, ii ! . vrlo
zadovoljni ako ilo vise konjanika. S tvom vo1skm, 01 imala
_
dvadeset i dve hiljade pesaka i oko dve hil1ade koamka, 1edan konzul
vodio svaku itku i isao borbene pohode. Takode, kd se tre?alo
odupreti brojnijim snagama, udruiivala su se dv konzula 1 vo1sk. Desni k
Treba jos da zapazite da su, oblcaju, sve. tn glavne vo1n:ick radnJ
koje obavlja vojska, to jest pri mrseva1 u, .}?gorovau t br:'
postavljali legije sredinu, jer su ielelz da se snagu nvze
uzdali budu sto bolje okupljeni, kao sto vam pnlzkom razmatraa
tih triju radnji iti pokazano. Pomocni pesa_ci zbog tg s!o s il
_
zajedno s legionarima, ili su korisni kao t , 1er su bzlz dzsczplmovam
.
1
poput njih, su ih zbog toga rasporedivali slican nacin borbenom
poretku. , dakle, zna kako su Rimljani rasporedivali legiju vojsci
za itku zna i kako su rasporedivali celu vojsku. Medutim, kao sto sam
1
vam rekao da su legiju delili tri eselona, te kako jedan eselon
prihvatao drugi, znaci da sam upravo rekao i kako se cela vojska
rasporedivala za itku.
No, kako felim urediti borbeni poredak slicno Rimljanima, jer su oni
imali dve legije, uzet dva bataljona, kad rasporedim njih, videce se
i raspored cele vojske, jer dodavanjem veceg broja ljudi treba ciniti
drugo nego umnoiavati strojeve. Mislim da vas moram podsecati
to koliko pesaka ima bataljon, da se sastoji od deset batalja, zatim
to koji su zapovednici njima, koje oruije nose i koliko oblcnih,
koliko specijalnih pikenira i velita, jer sam vam malocas to jasno rekao,
secam se da sam da to, svakako, valja upamtiti radi
razumevanja svih drugih slojeva, vam sada ielim pokazati kako
izgleda borbeni poredak, ponavljajuci drugo. Mislim da deset batalja
jednog bataljona treba da bude levom krilu, deset batalja drugog
desnom. Na levom krilu treba da se rasporede ovaj nacin: pet se
batalja postavi jedna kraj druge frontu, tako da rastojanje izmedu
njih bude cetiri lakta, sve zajedno zaposesti zemljiste sirine sto
cetrdeset i jedan lakat, dublne cetrdeset lakata. Iza tih pet batalja
postavio ih tri druge, odstojanju od prvih pravoj liniji cetrdeset
lakata; od te tri, dve i se pozadi, pravoj liniji, postavile iza krilnih,
treca i zauzela prostor sredini. Tako i te tri frontu i dublni
zauzele isti prostor kao i onih pet, ali tamo gde i izmedu tih pet '[Oq 1'
rastojanja ilo cetiri lakta, izmedu onih tri ilo i trideset i tri lakta.
Postavio ih zatim dve zadnje batalje iza te tri, pravoj liniji i
cetrdeset lakata odstojanja od njih; svaku ih od njih postavio iza krajeva
tih triju, rastojanje izmedu njih ilo i siroko devedeset i jedan lakat. jednog ih stavio celo, drugog sredinu, treceg zadnji red, da
Sve i te tako rasporedene batalje zauzimale zemljiste sirine sto cetrdeset bude tergiduktor, kako su stari nazivali g koji komandovao
i jedan lakat frontu, dublni dve stotine lakata. Specijalne pikenire zaceljem vojske. Ali, vratimo se celo vojske. Velim da ih, pored
razmestio ih z bokove tih batalja s leve strane, rastojanju od specijalnih pikenira, rasporedio specijalne velite. sto znate, njih i
dvadeset lakata od njih, i to sto cetrdeset i tri reda - sedam pet stotina. Njima ih dao prostor od cetrdeset lakata. S njihove leve
svakom redu, tako da duz celog levog. boka bude deset batalja, strane stavio ih oklopnike i zeleo ih da zauzimaju prostor od sto
postrojenih onako kao sto sam rekao. Ostalo i jos cetrdeset redova da pedeset lakata. Potom i ili lako naoruzani konjanici, kojima ih dao
cuvaju kola i nenaoruzane koji ostaju zacelju vojske. Desetari i jednak prostor kao i oklopnicima. Oblcne velite ih ostavio pored svojih
centurioni rasporedili i se svoja mesta, od tri zapovednika batalja batalja, i to tako sto i stajali meduprostorima izmedu jedne i druge
 batalje i li kao njihovi predvodnici, ako ih vec h stavio ispod ape!anovom naredt;n/ . st sm vam ranije rekao Rimljani su
specijalnih pikenira, sto h ili h uradio, vec prema tome kakve _
imali r:ko dvadeset cetm _ hil1ade l1udi 1ednoj vojsci, tolika treba da
mi l namere. Zapovednika bataljona postavio h meduprostor bude l .?va. Kako vu ostafi vojn_ici p_ruzimli nacin borbe i oik vojske
izmedu prvog i drugog eselona batalja ili /, prostor izmedu od lega, to znacz da bi z_ vo1nzcz_ ko1e ste dodali dvama vasim
poslednje od prvih pet batalja i specijalnih pikenira vec prema tome bataljonima trebali slediti oik i borbeni poredak prvih. kad smo
kakve mi l namere, s jos tideset ili cetdeset izabanih ljudi koji jednom za to dai prim_e :,. lko ga P_Odriavati, jer, ako se vojsci dodaju
azborito znali izvrsiti naredbu, ili svojom snagom odoleti napadu. dva druga batalJona, zlz se doda isto toliko drugih vojnika treba
sredinu h jos stavio zvucna sredstva i zastavu. raspored prema uraditi nist drugo sim uvostruc redove, tamo gde pstavljeno
kome h postrojio bataljon levoj strani, te to raspoed polovine deset batal1a levo1 stram, postavztz dvadeset ili pojacavajuci ili rasteiuci
vojske, sto frontu iznosilo pet stotina i jedanaest lakata, dublni strojeve, vec prema tome sto ti nalaie zemljiste ili neprijatelj.
koliko smo 1'anije rekli racunajuci prostor koji zauzimali specijalni LUIDI: Istinu govoreci gospodine, vec zamisljam tu vojsku, cak i
pikeniri za zastitu nenaoruianih, sto l oko sto lakata. Drugi vidim gorim od ielje da gledam kako napada. h ieleo ni
bataljon rasporedio h desnom krilu isti nacin kao sto sam za sta svetu da postanete kao F Maksim i mislite kako da vesto
raspoedio levom, ostavljajuci izmedu jednog i drugog bataljona zadriite neprijatelja i odgodite tku, jer h tada gore mislio vama
prosto od trideset lakata. Na celo tog prostora stavio h nekoliko nego sto rimski narod mislio .
artiljerijskih dvokolica iza kojih stajao glavni zapovednik (vojskovoda FARICIO: Ne bojte se. Zar cujete artiljeriju? Nasa vec /,
- kapetan), imao oko sebe, s zvucnim sredstvima i kapetanskom ali malo gubltaka / neprijatelju, specijalni veliti vec krecu sa
zastavom, ba,'em dve stotine odabranih ljudi. Vecina od njih vec svojih mesta zajedno s lakom konjicom, i s najljucim besom i
prema potre li pesaci, spremni da izvrse svaku komandu. Sto se tice vikom jurisaju neprijatelja. Njihova artiljerija vec jednom opalila,
artiljerije vojske dovoljno deset topova za zazimanje zemljista, koji ali iznad glava nasih pesaka koje nije ni povredila. Buduci da sad
prelazili pedeset lirica. vojnom pohodu h se njima vise sluiio moie opaliti drugi put, vidite nase velite i konjanike kako vec
da branim logore nego i, sva druga atiljerija l radije od zauzimaju, dok neprijatelj, da odbrani krenuo napred, artiljerija
deset nego od petnaest librica. Nju h postavio ispred fronta cele vojske, raspoznaje vise pijatelje od neprijatelja i i izvrsavati svoju
ako vec zemljiste l takvo da mogu smestiti boku duinost. Pogledate s koliko se snaga i discipline nasi bore, i to sve zbog
bezbednom mestu, gde neprijatelj mogao udariti. vei koje su ih to navikle i zbog poverenja sto ga imaju vojsku
Tako postrojena i rasporedena vojska i i slediti borbeni poredak koju moiete videti kako svojim korakom i s oklopnicima sa strane krece
i falange i rimske legije, jer su celu pikeniri. Svi pesaci su postrojeni strojevima da s protivnikom zametne borbu. Pogledajte nase artiljerije
redove nacin da kad se sukobe s neprijateljem i odole , mogu, koje su se, da im dale mesta i ostavile slobodan prostor povukle
kao sto su nekada mogle falange, popuniti prve redove onima koji su mesto kome su li veliti. Vidite vojskovodu koji ih hrabri i
iza njih. S druge strane, ako su napadnuti tako da moraju pokvariti pokazuje im da pobeda sigurna. Vidite kako su se veliti i laki konjanici
strojeve i povlaciti se, mogu uci p1'azne prostore dugih batalja koje 1'asirili i vratili krilo vojske da vide mogu li s boka nekako nauditi
su pozadi i udruiiti se s njima. Ponovo cineci mnostvo, odoleti protivnicima. Evo vojske su se sukoblle. Pogledajte s koliko srcanosti
neprijatelju i boriti se. Ako to nije dovoljno, mogu se isti nacin povuci odolevaju neprijateljevom nadiranju i kakvoj tisini, te kako vojskovoda
drugi put i treci put se boriti, tako da se taj borbeni poredak, kada komanduje oklopnicima koji odolevaju, pri tome se guraju niti
rec r, moie obnavljati prema potre ili gcki ili rimski izlaze iz pesadijskih strojeva. Gledajte kako su nasi laki konjanici krenuli
nacin. Sto se tice snage vojske, se moie postrojiti tako da bude grupu neprijateljskih vojnika s musketama koji su hteli napasti s boka,
, jer su i jedan i drugi klin vrlo dobro snabdeveni vodama i oruijem, i kako su ih neprijateljski konjanici sustigli sad, nasavsi se izmedu
slab samo zadnji deo nenaoruianih, koji su opet okruieni jedne i druge konjice, mogu pucati i povlace se iza svojih jedinica.
specijalnim pikenirima. Neprijatelj moie ni s jedne strane napasti Gledajte s kakvom se iestinom bore nasi pikeniri i kako su pesaci vec
da nade postrojenu, zadnji deo i ti napadnut zato sto lizu jedni drugima, vise mogu rukovati pikama, te se prema
neprijatelja cije snage l takve da te i napasti sa svih disciplini kojoj smo ih naucili - nasi pikeniri malo / povlace medu
strana ako ga ima, treba da s njim ratujes. No, kad neprijatelj stitonose. Pogledajte kako ovom casu velika grupa neprijateljevih
bolje naoruian od tebe, dobro postrojen kao i ti ako osla zato oklopnika odla nase oklopnike l\ strani i kako su se nasi
sto te napadao vise mesta, ti ga razbljes s jedne strane, sve disciplinovano povukli k specijalnim pikenirima i z njihovu
gotovo. Ako ima konja vise nego ti, budi bezbedan, jer strojevi pikenira nanovo preuredili celo odbacili protivnike mnoge poblli. meduvre
koji te okruiuju brane te od svih njihovih napada, cak i kad su tvoji menu su se svi i pikeniri iz prvih batalja sakrili medu redove
konji odjeni. Osim toga, vode su rasporedene sa strane, tako da mogu stitonosa i prepustili im borbu, gledajte s kakvom snagom, sigurnoscu
komandovati i potcinjavati se. Prostor izmedu jedne i druge batalje i ustrajnoscu oni tuku neprijatelja. Ne vidite li kako su se r primakli
_
t Jednog t drugog stroJa_ sluii samo zato da jedni mogli prihvatiti strojevi, se s teskocom rukuje macevima? Gledajte kako brzo ginu
druge nego i da imali prostora glasnici, koji dolazili i odlazili prema neprijatelji, jer su naoruiani pikom i njihovim . Pika im koristi
 jer preduga, zato sto _eprijatelj odis dobro ok!opljen, moie gadati. Mislim da vam i bez primera ovi razlozi li dovoljni,
neki padaju mrtvi ili ranjeni, nekz bei- Glf!,dte zh ako beze defn_L!_ kako mogu navesti nekoliko primera iz antickih bojeva, f.elim to
stranu, beie i levu, evo, pobeda nasa. Zar msm nsrenlJ uciniti. Kad Ventidije zametnuo s Parcanima, cija se najveca snaga
nacin doli tku? No s jos vecom se radoscu pobedzvalo kad bi mi ispoljavala rukovanju Lukom i strelom pustio ih da dodu gotovo
l dopusteno da to provedem delo. vidite i _sami_ d nije bilo _ do njegovih logora pre nego sto pokrenuo svoju vojsku, to ucinio
!:
potrebno upotreti ni drugi ni treci stroj, jer ns prv_stro! 1?l1 da ih odmah mogla opkoliti i da im ostavi prostor za gadanje.
da ih savlada. vezi s tim vam vzse sto recz oszm resztl neku Cezar kazuje kako Francuskoj gde vodio borbu s neprijateljima,
vasu sumnju koja se moie roditi. tako iestoko napadnut da njegovi vojnici nisu imali vremena da
LUIDI: S takvom ste iestinom pobedili ovoj i da sam zadivljen i koplja prema rimskom . Tako se i videti da, f.elis li da
toliko iznenaden da mislim kako h mogao dobro izraziti sumnju te neprijatelj napadne vojnom pohodu, druge pomoci do da ga
koja mi, moida, ostala dusi _ip k s, zaju_ci se ...vas'! sto god moies brie okupiras. ! sam jos jedan razlog zbog kojeg
mudrost odvaiiti da kaiem sto mislim. Recite mz r: zasto nisam hteo da artiljerija gada. vam se moida uciniti smesan, ali
vasa arriljerija opalila samo jedanput? 1 zasto ste odmah povukli ipak mislim da ga treba potcenjivati. Nikad vojsci neces izazvati
redove vojske, posle niste ni spomenuli? Jos mi se cini da ste toliku zbrku kao kad zastres vidik. Mnoge hrabre vojske l su
pretpostavili kako neprijateljska artiljerija visoko gadati, i rasporedili pobedene zato sto im vidik zaklonjen prasinom ili suncem. nista
ste svoj nacin. Ali, ako se dogodilo, mislim da se to cesto vise zaklanja vidik od dima koji stvara artiljerija kad dejstvuje. Zato
dogada, da ceta bude pogodena, kako ste tome doskocili? kako sam mislim da mudrije da neprijatelj sam sebe zaslepi nego da ti slep ides
s artiljerijom, i,eleo h jos dopuniti ovo pitanje, da vise tome njega. Zato h gadao (ali to l prihvatljivo zbog ugleda
raspravljamo. sam kako mnogi potcenjuju oruije i borbene sto ga artiljerija uiiva), ili h postavio tamo gde su klinovi vojske,
poretke antickih vojski, smatraju da danas mogle malo sto uciniti, tako da prilikom gadanja zaslepi prve redove, jer to najvainiji
naprotiv da l posve nekorisne kad se njih srucila sva iestina deo mog ljudstva. da zaklanjanje vidika neprijatelju korisno, i
artiljerije koja razija strojeve i savladuje svako oruije, smatraju da se videti iz Epaminondinog primera; , da zaslepio neprijateljsku
ludost formirati strojeve koje moies odriati i s naporom nositi vojsku koja dolazila da s njim zapodene tku, poslao svoju laku
oruije kojim se moies odbraniti. konjicu pred neprijatelja da podigne veliku prasinu i zakloni vidik,
FARICIO: Kako ovo vase pitanje ima vise delova, treba njih i tako d tku. Vama se ucinilo da sam artiljerijske plotune upravio
posebno odgovoriti. lstina da sam artiljeriji naredio da opali samo kako sam hteo, iznad glava pesaka, sto vam odgovoriti da
jednom, i za taj jedan put sam se dvoumio. Ucinio sam to zato sto nebrojeno vise puta velike artiljerije pogode pesadiju nego sto
vainije gledati da te pogode, nego da ti pogodis neprijatelja. Morate pogode, jer pesadija toliko niska, artiljerijom tesko rukovati
znati, ako ielite da vas pogodi artiljerija, treba da stojite ili tamo gde cim malo podignes, gada iznad glava pesaka, ako spustis
z vas mof.e doseci, ili iza kakvog zida ili nasipa. Drugo vas nista gada zemlju, tako da hitac do njih i dode. Spasava ih i neravnina
;; i zastititi, treba da su i jedan i drugi vrlo jaki. Vojskovode koje zemljista, jer cim medu pesacima ima malo grmlja ili uzvisica, to ometa
gadanje. sto se tice konja, osoto onih koji pripadaju oklopnicima,
zamecu mogu ti iza zida ili nasipa niti tamo gde se g
< doseci. Stoga - kako mogu naci nacin koji ih zastitio - valja im jer oni treba da budu zjeniji od lakih konjanika kako su visi lakse
' naci nacin da budu sto izloieni, za to drugog nacina nego mogu ti pogodeni, mogu se dok artiljerija da dejstvuje driati
164
> da se artiljerija odmah napadne. to se radi tako sto se krece zacelju vojske. lstina, mnogo su ubojitije muskete i laka artiljerija, i
brzo i rastresito" polako i z, jer zbog brzine moci najbolje suprotstaviti im se tako sto se odmah napasti ako
ponovo opaliti zbog rastresitosti pogodice ljudi. moie prvom jurisu neko pogine, treba znati da se svagda tako ginulo. dobar
uraditi uredena grupa ljudi, jer ako se krece brzo poredak se moie vojskovoda i dobra vojska treba da strahuju od pojedinacnih
odriati, ako su vojnici rastrkani, neprijatelju ti tesko da ih gutaka, nego od opsteg, i treba da podraiavaju Svajcarce koji nikad
razje, jer su vec sami razjeni. Stoga sam vojsku postrojio tako da nisu izbegavali tku zato sto se prestrasili artiljerije, naprotiv,
i uraditi i jedno i drugo, jer, kako sam klinove postavio hiljadu smrtnom kaznom su kainjavali koji su uplaseni artiljerijom ili izlazili
velita, nakon sto nasa artiljerija zapuca, naredio sam da krenu napred iz redova ili pokazivali znake straha. Kada artiljerija ispalila, sam
zajedno s lakim konjanicima i zauzmu neprijateljsku artiljeriju. svoju povukao unutar vojske, kako ostavila slobodan plaz bataljama.
artiljeriju nisam povukao da neprijateljskoj h dao vremena, jer Vise nisam spominjao, jer kad jednom zapocela borba tad
mogu s davati prostora, oduzimati ga drugome. Zbog toga nisam nepotrebna. Vi ste takode rekli da zbog iestine ovog sredstva mnogi
dao da se opali drugi put, skoro da nisam dopustio ni prvi put misle da su oruije i borbeni poreci starih beskorisni, se prema
samo da neprijatelj i ispaliti nijedanput. Ako ielis da neprijateljska tome sto ste rekli moglo uciniti da su sadasnji ratnici pronasli borbene
artiljerija bude nekorisna nista drugo i osim da napadnes. poretke i orui,je koje moie ti korisno protiv artiljerije. Ako vi za to
Jer, ako neprijatelj napusti, ti zauzimas, ako ieli braniti mora znate, drago mi ti da tome poducite, jer do sada to nisam mogao
ostaviti pozadi, kad se z nadu neprijatelji i prijatelji vise videti, niti mislim da se moie pronaci. Hteo h cuti od njih zasto
 pesaci nase vreme nose gvozdene stitnike za gndi ili trup, ko_njanii tu opasnot- prouzr?_kovt:,cete vecu - jer zbog tih rastojanja samo da
su potpuno zasticeni oklopom jer, ako smatru da su oklopt starzh pruzate pnliku nepratel1u da zauzme vasu artiljeriju vec i da vas razje.
nekorisni zastiti od artiljerije, morali i njih izbegavati. Jos h teleo No morate znatz da _ nemoguce driati artiljeriju medu cetama
cuti zasto Svajcarci imaju, slicno strojevima starih z jedinicu od t_ dvokolicama, jer, artiljerije se krecu jednom smer:
sest ili osam hiljada pesaka i zbog cega su ih svi oponasali, ako takvom tspal1u 1r, ako treba da pokretu gadaju neophodno
stroju preti ista opasnost od artiljerije kao i onim drugim koji su li da s pre l1! ore1:u, da se okrenu potrebno im toliko prostora
uzoru anticke. Mislim da znali sto da odgovore, ako upitate da bz pedeset tzl1e:zh dvokolica stvorilo zbrku svakoj vojsci. Zbog
toga se r dzatz izvan ceta, ..,
vojnike koji tome nesto znaju, reci vam najpre da su oklopljeni gde se njima moze sluiiti r
zato sto ih ti oklopi brane od artiljerije, g od strela, pika, maceva nacin kko smo m_,alo ;. poazali. "f':1-o, F.ret1:ostavimo da se mogu dzati
kamenja i drugih sredstava koja dolaze od neprijatelja. Jos vam unutra t da se m_oze _ rednJ_ , i to tako da se pri skupljanju
_
odgovorili da su zjeni poput Svajcaraca kako /akse mogli udariti 1;:g r1 ar_nl1ere- ali i da se nacine otvori koji
pesake kako lakse mogli odoleti konjanicima i kako zadali sto omoguci put nepJatel1u; mora se reci da se ti lako motes pobrinuti
vise teskoca nepijatelju koji teli da ih razje. Tako se t videti da da nades lek praveci meduprostore svojoj vojsci koji znacili slobodan
vojnici, osim od artiljerije treba da strahuju od mnogih dugih i put njef"': pltunima, tak da zestina l uzaludna. vrlo
-
od kojih se brane oklopima i strojevima. Stoga , sto bolje oklopljena lko ucmttz, 1er ak nepraelj ieli da se njegova artiljerija nalazi
i sto su njeni stojevi zjeniji i jaci, vojska sigurnija. Takav koji misli sigurnom, t!eba da 1 .potvi pozad gde njegov poslednji medupro
_ _
onako kako sam rekao ranije ili nije mudar, ili te stvari veoma stor, da h, da bi pogodili sopstvene ljude uvek idu
retko mislio, jer ako vidimo da samo jedno anticko oruije koje danas pravolinijski isti nacin, ostavljajuci im mesto, lako ih moguce
upotreljavamo, to pika, i tek mali deo onih strojeva, to su izbeci jer to jedino "te pravilo: onim stvarima kojima se motes
svajcarski bataljoni, tako dobro sluie i daju toliko snage nasim suprotstaviti treba da nacinis mesta, kao sto su stari radili sa slonovima
vojskama zasto s mislili da su i druga oruija i drugi strojevi, i kolima sa rpovima. Verujem vise sam nego siguran, da vam se cini
koji su zapostavljeni, od koristi? Zatim ako vodimo racuna da sam imao prednost i da sam d tku svoj nacin, ali kad nije
artiljeriji i z se poput Svajcaraca, koji nas drugi strojevi mogu dovoljno to sto sam do sada rekao ponovicu: l nemoguce da jedna
jos vise zaplasiti? Jer ni jedan stroj nas t vise zaplasiti od ovog vojska tako postrojena i opremljena pobedi prvom sukobu svaku
kome su ljudi zjeni. Osim toga, ako nep1ijateljska artiljerija drugu vojsku koja se postrojila onako kako se postrojavaju savremene
plasi kad r prikuje za zemlju pred nekim gradom, gde s vojske. najcesce imaju samo jedno celo, stitova, nenaoruzani
vise sigurnosti i pogoditi (jer mogu osvojiti zato sto zasticena se vojnici moraju braniti od neprijatelja koji im iz, postrojavaju
zidinama, nego se samo nakon nekog vremena mogu suprotstaviti se tako da su jedinice jedna pored druge sto cini vojsku plitkom, ako
svojom artiljerijom udvostruciti hice), zasto da strahujem od jedinice postave jednu za drugom nacin da prihvate jedna drugu,
i kojoj brzo mogu osvojiti? Tako zakljucujem sledece: to cini zbrku i lako se moze poremetiti. iako oni svojim vojskama
artiljerija, misljenju, sprecava primenu nacina borbe starih daju ui imena i dele ih tri eselona, prethodnicu, glavninu i zastitnicu, z
i dokazuje snagu antike. Da tome nisam vec azgovarao s vama ipak im sluie za dugo vec za marsevanje i razlikovanje logora, >
h opsirniji, ielim se nadovezati sto sam tada tome rekao. tkama sve zalaiu prvi napad i prvu srecu.

LUIDI: Mogli smo sasvim dobro razumeti sto ste rekli artiljeriji, LUIDI: Opazio sam jos da vasoj i vasu konjicu odla ;;i
nepijateljska konjica, se povukla medu specijalne pikenire te > 167
mi izgleda, jednom recju da ste pokazali kako najbolji lek odmah
zauzeti kada ste pohodu i suoceni s neprijateljskom vojskom. Ali, s tako z njihovu zadriala i odla neprijatelja. Mislim da pikenii g:<
tim vezi imam jednu sumnju: cini mi se da neprijatelj mogao mogu odoleti konjima, kako vi kaiete ali velikom i cvrstom bataljonu,
postaviti bok svoje vojske odakle vas gadala, pesaci cuvali, kao kod Svajcaraca, vasoj vojsci ima celu pet redova pikenira,
ste mogli zauzeti. Vi ste, ako se dobro secam rasporedujuci boku sedam, znam onda kako im mogu odoleti.
svoju vojsku za tku, napravili rastojanje od cetiri lakta izmedu batalja, FABRICIO: Premda sam vam ,ekao kako su makedonske falange
od dvadeset lakata izmedu batalja i specijalnih pikenira. Kad potrejavale sest redova pikenira najedanput, t znati da bataljon
neprijatelj postrojio svoju vojsku poput vas i kad artiljeriju smestio Svajcaaca cak i da sastavljen od hiljadu redova, moie upotrejavati
te meduprostore, mislim da vas onda mogla gadati potpuno zasticena, samo cetii, ili najvise pet, jer su pike duge devet lakata, jedan i lakat
jer se moglo uci medu snage neprijatelja i zauzeti . zauzima ruka, tako da v redu ostaje slobodno sedam i lakata
FARICIO: Vasa sumnja vrlo mudra, nastojati ili da sumnju pike. Drugi red pored onog sto zauzima k, koristi lakat i
raesim ili da tome nadem lek. Rekao sam vam da se te batalje stalno prostora koji postoji izmedu jednog i drugog reda, se moie iskoristiti
kretanju ili r skupljaju i da neprestano prirodi stvari dolazi do samo ostatak pike od sest lakata. redu zbog tih istih razloga
suaanja tako da ako te meduprostore koji su mali postavite artiljeriju ostaje cetii i , cetvrtom tri, petom lakat i . Dugi redovi su za
se kratkom vremenu suziti tako da artiljerija vise moci da ranjavanje nekorisni, vec slute za obnavljanje prvih redova, kao sto smo
izvrsava svoj zadatak. ako ta rastojanja ucinite vecim da ste izbegli vec rekli, i cine pitom potporni zid za onih pet redova. Ako, dakle, pet
 njihovih redova moie zadriati konje _zasto i ne__b_i mogo zadriati pet
nasih, kojima opet nedostaju redovi PC?Z.at koJt tm sl:e kao oslonac
i daju im isto takvu podrsku, iako pike poput n1ih? ko v_,
se redovi specijalnih pikenira koji su postavl1m . okovima
tankim, mogli se transformisati cetvorougao t postavltl z bok dvema
bataljama koje postavljam kao poslednji eselon vojske. Sa toga mesta
mogli lako svi zajedno sadejstvovati celu i zacelju vojske i priskociti
konjanicima, kad se za to ukaie potreba.
LUH: Da li ste uvek primenjivali taj oik borbenog poretka kad
ste hteli voditi tku?
FARICIO: Ne niposto, jer trebate menjati borbeni poredak vojske
prema s tke osoblnama i broju neprijatelja, sto objasniti nekim
primerom pre nego sto zavrsim ovu raspravu. No ovaj olik nije uzet
zato sto toliko bolji od drugih, zaista vrlo dobar vec zato da
prema naucite pravilo za jedan borbeni poredak, da ste znali
raspoznati kako se rasporeduju i drugi poreci jer svaka nauka ima svoje
opste [fostavke, kojima se dobrim delom temelji. Podsecam vas
samo jednu stvar: nikad nemojte rasporedivati vojsku tako da koji
se bori napred moie pomoci koji se nalazi pozadi, jer ko za borbu stitonosama, tako povuceni mogu izvrsavati sto vojsko
napravi takvu gresku ucinice neupotreljivim najveci deo svoje vojske,
koja i kad poseduje neku , i pobediti.
LUIDI: vezi sa tim rodila mi se sumnja. Jmajuci vidu pri rasporedu
batalja da ste vi prvi red stavili pet, sredinu tri i zacelju dve,
smatram da l bolje uraditi suprotno, jer smatram da se teie i
razblti jedna vojska kad koji navaljuje, sto vise prodire , sve
vise nalazi da cvrsta, cini mi se da se vas poredak, sto se vise prodire
njega, pokazuje sve slajim.
FABRICIO: Kada ste se setili da su trijari, oni su li treci eselon
rimskih legija i nije ih l vise od sest stotina, imali dogovor da budu
postavljeni poslednji red sumnjali; jer videli, da sam ,
naveden tim primerom, poslednji eselon postavio dve batalje, sto
devet stotina pesaka, tako da sledeci taj rimski poredak pre mogu
pogresiti sto sam ih z previse, nego premalo. 1 mada taj primer
dovoljan, ielim vam reci i razlog. Razlog sledeci: prvi red vojske
treba uciniti cvrstim i gustim ima da odoli navali neprijatelja,
mora da primi sebe neke prijatelje, zbog cega treba da bude prepun
ljudi, jer ga malo ljudi cinilo slam ili zbog proredenosti, ili zbog
broja vojnika. Ali drugi eselon, koji prvo treba da primi prijatelje, da
zadriao neprijatelja, treba da ima velike meduprostore, iz tog
razloga bolje da bude malobrojniji od prvog, jer, kad brojniji
li jednak prvom, ili trebalo ostavljati razmake sto unosi nered,
ili ako se ostavljali, preci granicu prednje linije, sto poredak vojske
ucinilo nesavrsenim. nije istina, to sto kaiete da bataljon slaji sto
neprijatelj njega vise ulazi, jer se neprijatelj nikada i boriti s
drugim eselonom dok se prvi zdruii sa njim, tako da sredina
baaljona ti , slablja, jer se tamo boriti prvi i drugi eselon kako se treba postrojiti i drugo, da h vam pokazao kako se veiba.
zedno. lsto ': to dogada kad neprijatelj dode do treceg eselona jer se
m?ra bontl samo s dve batalje koje su sveie, vec sa celim
batal1onom. kako taj zadnji eselon prima najvise ljudi, treba da i
meduprostori budu veci da oni koji ih primaju budu brojni.
LUIDI: Dopada i se to sto ste rekli, ali objasnite mi jos ovo: ako se
prvih pet batalja povuce medu tri druge, zatim tih osma medu dve
trec, cn_i _i s "!ogucim _ da se osam, zatim njih deset zajedno
moze skupitt, t kad th osam i kad ih deset, istom tolikom prostoru
koji zazimalo njih pet.
FABRICIO: Prva stvar koju vam odgovoriti jeste da to nije
istovetan prostor, jer onih pet imaju sredini cetiri meduprostora koje
posedaju kad se povuku medu tri ili medu dve. Ostaje zatim meduprostor,
koji izmedu jednog i drugog bataljona, i izmedu batalja i
specijalnih pikenira, svi ti meduprostori cine prostor. treba
dodati da drugi prostor zauzimaju batalje kada se njihovi poreci
, nego kad se , jer prilikom promene ili z ili
sire svoje redove. Sire ih onda kada su zaplaseni i nameravaju da beie,
z kada su zaplaseni, ali iele da traie spas bekstvu vec
odbrani, tako da se tom slucaju z, sire. treba dodati
da se pet edova pikenira koji su napred, kada zapocnu itku, treba da
povuku medu svoje batalje pozadini vojske, da oslobodili prostor
voda smatra da mogu d u,aditi, dok napred pomesani, kad
tka, li beskorisni. Zbog toga za to odredeni meduprostori mogu
primiti ostatak ljudstva. lpak, ako ti prostori li dovoljni boku
sa strane su takode ljudi, zidovi koji popustajuci i posirujuci se,
mogu napraviti mesto tolikog kapaciteta koliko potrebno da ih prime.
LUIDI: Hocete li da redovi specijalnih pikenira koje postavljate bok
vojske, kada se batalje iz prvog reda povuku medu drugom, ostanu
svom mestu i budu kao dva klina cele vojske, ili hocete da se i oni
povuku zajedno sa bataljama? Kada to trebali da urade, znam
koji nacin to mogli jer pozadi batalja s meduprostorima koje
ih mogle primiti.
F ARICIO: Ako ih neprijatelj dok prisiljava batalje da se
povlace, mogu i dalje ostati svom stroju i napadati neprijatelja s boka
posto su se prve batalje povukle. Ali, ako k i njih, sto se
cini razboritim, jer tako jak da i savladati druge i oni se morati
povuci. oni mogu izvrsno uraditi iako iza sebe nikog ko
ih primio, jer se od sredine prema napred mogu udvojiti prvoj liniji,
pri jedan red ulazi drugi, i to onako kako smo rekli kad smo
govorili udajanju redova. lstina, ako se iele povlaciti tako udvojeni,
bolje to uciniti drugi nacin nego sto sam vam pokazao;
jer, rekao sam vam da drugi red treba da ude prvi, cetvrti treci, i
to postepeno, dok se ovom slucaju pocelo spreda nego otpozadi,
tako da se redovi kad se udvojili povlacili natrag, kretali
napred. Ali, da h odgovorio sve sto biste vezi s tkom
koju sam pokazao mogli pitati, ponavljam vam da sam postrojio vojsku
i pokazao vam tu tku zbog dva razloga: prvo, da h vam pokazao
Sto se poretka tice mislim da ste za to posve sposobni sto se tice
veibe, kaiem vam da ih treba sto cesce postrojavati te poretke, kako_
zapovednici naucili da drie svoje batalje tim porecima. Jer, svakz
vojnik treba da dobro cuva stroj svake batalje zapovednici batalja
 treba da ih znaju odri.avati svakom rasporeu vojske te da_ znaju slusa_ti instrumenata mogu bolje potstaknuti duh vojnika i navesti ih da se bore
zapovesti vojskovode. Stoga treba da_ z _kako se 1edna_ batal1a s vecom hrabroscu. Ali kako smo mi prilikom opremanja vojske uzeli
zdrui.uje s drugom, da znaju odma statz svo1 mesta, zato dobr? nesto od grckog i nesto od rimskog nacina, tako i prilikom
da zastavi svake jedinice bude zstaknut vzdno,:n "!-e!t 1 broJ, raspodele zvucnih sredstava slediti i jednog i drugog naroda.
da se moglo komandovati i da vojskovoda i v1 prema _ Stoga h lizini vojskovode postavio male trube, samo zato sto
broju Lakse mogu prepoznati. Bataljoni takode treba da bud oz'!-_acen to zvuk koji moi.e razjariti vojsku, nego i zato sto se svakoj buci moi.e
brojem nose ga svojoj glavnoj zastavi. ?oga trea zn_atz ko]l brJ bolje cuti od l kog drugog zvuka. Ostala zvucna sredstva koja se
nosi bataljon postavljen levom ili desnom klmu, koJL :! nos batlJ nalazila oko zapovednika batalja i bataljona zeleo h da budu mali
celu i sredini tako i druge jedna jedna. Treba J0S da tl bro1evi dobosi i zvucne svirale, kakve se sada upotreljavaju, nego
budu srazmeri ; rangom cinova vojsci kao, pimer: prvi cin neka kakvima se svira gozbama. Vojskovoda , dakle,
d desetar, dugi zapovednik pedesetorice oicnih velita, treci centu truba trebao naredivati vojnicima kad se moraju zaustaviti, kada ici
rion, cetvti zapovednik prve batalje, peti druge, sesti trece, i tako d napred ili se vratiti natrag, kad treba da upotrebe artiljeriju, kad da se
sve do zapovednika desete batalje rangu drugom pokrenu specijalni veliti, varijacijom tih zvukova objasniti vojsci sve
mestu iza zapovednika bataljona, i niko drugi g postati taj pokrete koji se oblcno mogu pokazati, posle truba trebalo da
vojskovoda ako prosao sve te cinove. kako osim tih zapovednika se dobosi. toj vez, koja vrlo vai.na, trebalo da vojskovoda
postoje jos i tri zapovednika specijalnih pikenira i da zapovednia dobro uveia svoju vojsku. Sto se tice konjice, takode se upotrejavale
specijalnih velita, i.eleo h da oni budu zapovednika prve batal1e, trube, ali sa slabljim zvukom i razlicitim tonom od vojskovodinog.
brinulo to sto imam sest ljudi istom cinu, jer se svaki sve sto mi trebalo za borbeni poredak vojske i uvei.avanje.
od njih takmicio da bude unapreden zapovednika druge batalje. Kako LUIDI: Molim vas da vam bude tesko da mi objasnite jednu stvar:
dakle svaki od tih zapovednika znao kom mestu treba da bude iz kojeg razloga ste lake konjanike i specijalne velite kad su trebali
postavljena njegova jedinica, nui.no proizilazilo da zvuk trube, kad napadati pokrenuli vikom, bukom i zestinom, potom kad trebalo
se podigne zastava vojskovode sva vojska bude svojim mestima. povesti ostali deo vojske pokazali ste da to l najvecoj tisini? Kako
prva vei.a koju treba naviknuti vojsku, vojnici se t znati razumem razlog te promene, i.eleo h da mi ga objasnite.
brzo okupiti, da se to ucinilo, treba svakog dana nekoliko puta
postrojiti vojsku i davati voljno. FARICIO: Razlicita su l misljenja antickih vojskovoda tome kako
se tuci: treba li bukom ubrzavati korak ili se tisini kretati polako?
LUIDI: Kakav ste znak i.eleli da bude zastavama celokupne vojske, Ovaj drugi nacin sluzi da odri.i poredak postojanijim, bolje se mogu
pored broja? cuti zapovesti vojskovode. prvi slui.i da se bolje zapali duh vojnika.
FARICIO: Zastava vojskovode neka ima znak vladara cija vojska kako mislim da treba postovati i jedan i drugi nacin, jedne sam
sve druge mogle imati isti znak, samo s razlicitim poljima, ili razlicite pokrenuo bukom, druge tisini. Niposto mi se cini da neprekidna
znakove kako izgledalo bolje gospodaru vojske, jer, to nije osoblto buka korisna, jer ometa komandovanje, to najpogubnija stv ar. z
vai.no, premda se tako razlikuju jedna od druge. No, predimo drugu Nerazumno l da su Rimljani nakon prvog napada i dalje nastavljali t
\;'
vei.u koja potrebna svakoj vojsci, potrebno pokrenuti i da prave buku, jer se njihovoj istoriji moze videti kako se cesto
navesti vojsku da se krece odgovarajucim korakom, da pri tome dogadalo da vojnike koji su poceli bezati zaustavila rec i uteha
170 odri.ava poredak. trecoj vei. treba da se nauci da postupa onako vojskovode i da su njegovu zapovest razne nacine menjali poretke, 171
\;'< kako to kasnije raditi i- isturanje i povlacenje artiljerije, izlazak sve se to desilo da buka nadjacavala njegov glas.
f specijalnih velita i povlacenje posle toboi.njeg napada; zatim treba nauciti
kako da se prve batalje, kad su potisnute, povuku medu druge, kasnije
sve zajedno trece, da se potom odatle svaka vrati svoje mesto.
obuka treba da bude takva da svakom vojniku svi ti poketi postanu
poznati i i, sto se vrlo z postii.e vezbom i navikavanjem.
cetvrtoj vez treba da raspoznavati prema zvuku i zastavama
zapovesti svog vojskovode, jer sto im bude naredeno glasom
razumeti bez dodatnih naredbl. kako vaznost te zapovesti treba da
bude izrazena zvukom, reci vam koje su zvukove upotejavali stari.
Kod Lakedemonaca prema sto kaze Tukidid, vojske su upotreb
ljavale svirale, jer su smatrali da taj zvuk najprikladniji da povede
vojsku dostojanstveno, mahnito. Potaknuti tim istim razlogom,
Kartaginjani su pri prvom napadu upotrejavali citu. Alijat, kralj
Lidijaca, upotrejavao ratu citru i sviralu, Aleksandar Veliki i
Rimljani upotrejavali su rogove i trube jer su mislili da zvukom tih
 CETVRTA KNJIGA CANOBI: Pre nego sto predemo drugo ieleo h dve stvari: prvo
da objasnite da li vam potreban i drugi oik borbenog poretka vojske
i, drugo, sta treba da z obzir vojskovoda pre nego sto krene
te ako se pojavi neka nezgoda, kako da doskoci.
FABRICIO: Nastojacu vas zadovoljiti. Necu odgovoriti posebno vasa
pitanja, jer dok budem odgovarao prvo, mnogo puta odgovoriti
i drugo. Rekao sam vam kako sam predloiio jedan poredak vojske
opasno uvi rasiriti prvi bojni red _(front) voj ke. - Izbor prema kome se mogli dati i svi drugi poreci kako budu zahtevali
me ta. - Kada neprijatelj brojniji, kada _ manJ_ e_ broJan. - ko treba neprijatelj ili poloiaj jer tom slucaju treba raditi onako kako to
da se izabere vise me to i uz koje oprezno t1; paz1t1 da Sunce il1 vetar
metaju. - Kako trojiti vo u ka je__ ineriornij u ?njima. -:-. Zato
zahtevaju poloiaj i neprijatelj. No, zapamtite sledece: najopasnije kad
izvrsne vojskovode uprot tavlJaJu svoJ _1 de? ? lab1Je_m neprIJatelJe mnogo rasiriJ front svoje vojske, ako nemas vrlo hrabru i veliku vojsku;
vom, i obrnuto - Jaiji najjacern. - P1mer _Sc1p1na prot1v Hazdr_ubala: bolje da ti front d prilicno gust i sirok nego sirok i redak.
_ Kako se okruzuje neprijatelj kada Irna v1se voJ k. - _ 1gurat1 Jer, ako poredenju s neprijateljem imas malo ljudi, treba da traiis
.
povlacenje. - napadu eprijatlja boka. - l 1 n, kao duga sredstva to su: postrojiti vojsku tako da ti boku bude reka
.
su uredivali razlicite n voJe voJske. - Zasto Sc1pn podel ili mocvara, tako da moies ti opkoljen, ili se okruiiti
ha tate u klinove voj ke. - Kola rpovima kod Azijata; kako Sula jarkovima, kao sto Cezar uradio Francuskoj. tom slucaju treba
branio od njih protiv Arhelaja. - Ratna lukav tva i za ede, razn doi:riislja da postupite ovako: da sirite ili suiavate front prema vasoj i
tosti. - Anticki i avremeni prirneri. - Veoma tesko zadrzat1 voJ ku u neprijateljevoj brojnosti; ako neprijatelj brojcano manji, moras traiiti
bekstvu i povratiti u borbu. - Nacini koje u kori til velk _ voj kovde. siroke prostore, jer ti imas krajnje disciplinovane ljude, tako da samo
- Pobedujuci kako treba da se ide u pobedu; gubec1, uc1t1 _ da gub1t
bude rnanje stetan. - Voj ka u oiku klina kao to se ovde daJe. - z
da moies opkoliti neprijatelja, nego i rasiriti svoje redove, jer teskom
koje treba da ima voj kovoda pre itke. - Tr da bori ako ima pr_edno t i losem zemljistu gde ti mogu koristiti tvoji poreci, nemas nikakve
ili primoran; primeri lavnijih antickih vo[ kovoa; teb da 1ma z prednosti. Tako se dogadalo da su Rimljani gotovo uyek traiili otvorena
sebe vece veoma i kusnih ratnika. - Ne moze se 1zbe6 b1tka ako polja, izbegavali lose zemljiste. Suprotno tome, kao sto sam rekao,
neprijatelj resen da bori. - Primeri. - Vojnici voljni da bore, cak i treba da radi" ako imas malo ljudi ili su lose disciplinovani, jer tad treba
v
kad nisu u predno ti, kako se ponovo pokrecu; nera polozeni kako se da taii mesto gde te ili spasiti mali broj ljudi, ili ti malo i kustvo
ra paljuju. - vojnim edama (govorima); dobar vojskovoda treba da naneti "tete. Moras izabrati bolji poloiaj i zato da neprijatelja lakse
zna govoriti vojnicima. - Religija luzi da pripremi duse milicije (narodne napadnes. Potrebno i sledece upozorenje: svoju vojsku postrojiti

voj ke). - Primeri. - Koristi jos da vojnik tavi u polozaj da neophodno udolini, ili tu lizu njenog pocetka, gde mogla doci neprijatelj

g;i
da se bori. - Poverenje u voj kovodu. - Rodoljulje (patriotizarn). ska vojska, jer ti tom slucaju, s obzirom artiljeriju, uzvi ica
mogla naneti vtetu, zato sto te neprijateljska atiljerija stalno i lako
v
!
>
i3 LUIDI: Kako pod vladavinom casno dobijena jedna itka, i3
mogla gadati ti nista mogao uciniti; ti neprijatelja mogao
;:; mislim da dobro da vise izazivam fotunu, znajuci koliko ;:;
Lako gadati, jer te sprecavali tvoji ljudi. ko ieli postrojiti vojsku
172 promenljiva i nestalna. Zato ih ieleo prekinuti postavljanje pitanja, te za tku mora voditi racuna i suncu i vetru jer ni jedno ni drugo
173
g;i
da tu duinost ada preuzme jer ielji da se sledi red dopada ;:;
smeju ti dolaziti s fronta, ti i jedno i drugo mogu zaklanjati vidik -
najmladem. znam da tu cast ili, da tako kaiemo taj napor, v
sunce vojim zracima, vetar pra inom. Uz to, vetar krece oruije koje
odti zato da i meni ugodio i zato sto prirodi hrabiji od
se neprijatelja i l uda,ce. Sto sunca tice nije dovoljno
se uplasiti da se upusti te nedace, iz kojih moie izaci i kao
pobrinuti se da ti samo tada lice, nego treba misliti to da
pobedeni i kao pobednik.
ti nanese stetu ni toku dana. Zato l d da vreme kad
CANOI: Radicu sto kaiete, mada h najradije i dalje slusao, jer se ljud tvo trojava sunce potpuno za ledima, tako da mora proci _jos
do sada su vise zadovoljila vasa pitanja nego sto su mi, slusajuci dugo vremena dok ti dode s fronta. Toga principa pridriava ?/
-
vasa razmatranja, pala pamet. No, gospodine, mislim da l kod i Marije r protiv Cimbra. Ako si mnogo slabi konJlCL,
dobro da poklonite vise vremena i da budete strpljivi ako vam ovim postroji voju vojsku izmedu cokota i drveca i slicnih preprek, sto
.
nasim formalnostima dosadujemo. su " vreme radili Spanci kad razli Francuze Kral;evm1 kod
Cerinjole. mnogo puta se desavalo da s istim vojnicima ko g_ui,
FABRICIO: Naprotiv, meni to drago mi promena i pitivaca _ Kar a m;a
promenivsi samo poredak i mesto, d tku. estlo
pokazuje i koliko su razliciti va "i duhovi i va " znatiielje. No, ima nima koji su, posto ih Marko Regul vi puta d, pn_ vattlt savet
li jos nesto sto vam se cini da h trebao dodati materiji koju
Ksantipe Lakedemonca i pobedili. ih odvo v, gd su
razmatramo?
zahvaljujuci konjima i slonovima mogli pobediti Rtml;ane. _ mt ,
 prema antickim primerima da gotovo sve izvrse . vojskovde, kda i Italijan.e . kje se nije mnogo pouzdavao. Postrojio ih tako da
videli da neprijatelj savladao deo njihove jedmice, bt nepratelJ avezn, kd i:spred sebe imaju neprijatelja pozadi ih zatvaraju njihovi
suprotstavljali svoj najjaci nego najslablji deo drugi ajjai suprotst-. m?gu bezatt ta - zato sto se moraju boriti - pobede ili izmore
vili neprijateljskom najslajem. Osim toga, kad ? btt nredLlt RtmlJane, zattm mtsl da svojih sveiih i slovodotnih
delu svoje vojske da se samo odupire rt!, n__e ljui. lao savlada vec zamorene Rimljane. Nasuprot tom poretku,
odbljajuci ga, najslabljem da dopusti da bude pobeden 1 da se povuce Sctpn aspored hastate, principe i trijare nacin tako
medu poslednje cete. stvara neprijatelju dve velike teskoce: f!_:v.o - da '!1-g . prihvatiti. jeni druge i pomagati jedni druge. Na prednjem
njegov najhrabriji deo ljudi opkoljen i, drugo - kk. se mi .da kru VOJske ostav meduprostora, da se to videlo
odmah pobediti, retko se dogada da se dezorgamze, to Lzaztva naprotiv . da izgledao jedinstven, ispunio ih velitima, kojima
zapovedto da se brzo povuku cim dodu slonovi i da uoblcajenim
njegov brz poraz. Kornelije Scipion kada se Spaniji borio protiv
medupostorima udu medu legije i ostave otvoren put slonovima. Tako
Hazdrubala Kartaginjanina, znao da Hazdrubal zapazio da
osujetio njihovu iestinu, kada doslo do tke nadvladao ih .
prilikom rasporedivanja vojske svoje Legije postavlja sredinu, i su
najjaci deo njegove vojske, i da slican nacin i Hazdrubal treba da CANOBI: Dok ste mi opisivali tu tku, podsetili ste to kako
postupi. No, kada / tka, promenio raspored i postavio svoje Scipion r nije povukao hastate redove principa, vec ih razdelio
Legije kao klinove vojske, sredinu postavio svoje najslablje ljude. i doveo nazad klinove vojske, kako oslobodili mesto principima da
Kada zatim doslo do borbe, zapovedio ljudima koji su stajali ih mogao isturiti napred kad bude hteo. Zato h ieleo da mi kaiete
sredini da se krecu Lagano, da klinovi brzo podu napred, tako da su koji razlozi su ga pokretali da se drii g poretka.
se borili samo klinovi jedne i druge vojske, dok se cete sredini, zbog FABRICIO: Reci vam. Hanibal svu snagu svoje vojske stavio
toga sto su l udaljene jedne od drugih, nisu borile se borio drugi eselon stoga i Scipion kroz stavljanje slicne snage skupio
.
najhrabriji deo Scipionove vojske s najslabljim Hazdrubalovim delom i principe i trijare zajedno Kako su meduprostori izmedu principa li
pobedio ih. nacin onda koristan, ali :se danas, s obzirom ispunjeni trijarima, nije l mesta da se mogu primiti hastati; zato ih
artiljeriju, mogao primeniti jer prostor koji ostao sredini podelio i poslao klinove vojske, nije ih povukao medu principe.
izmedu jedne i druge vojske omogucio neprijatelju da i da otvori No, zapamtite da se ovaj nacin otvaranja prvog eselona, da se dalo
vatru, to pogubno, kao sto smo ranije rekli. Zato taj nacin treba mesto drugome, moie primeniti samo kada dugi superiorniji, jer
zanemariti i uoblcavati kao sto sam malopre rekao da cela vojska udari, tada to lako uraditi kao sto to uradio Scipion. Ali, ako si slaji i jos
da najslablji deo popusti. Kad jedan vojskovoda ima vecu vojsku d, moies to uciniti da se pokaie tvoja propast; Zato
nego neprijatelj i ieli da opkoli da to neprijatelj primeti, treba dobro pozadi imati strojeve koji te pimiti. No, vratimo se nasem
da postroji svoju vojsku jednakom frontu kao i protivnik, zatim, azmatranju. Stari Azijati su upotrejavali, izmedu drugih stvari koje
kad zapocne tka, da uradi da se front malo / povlaci krila da su izmi lili, za napad nepijatelja kola koja su sa strane imala nekoliko
se sire, i uvek se neprijatelj naci opkoljen, da to ni primeti. Kad srpova, tako da nisu sluf.ila samo za pravljenje bresa eselonima
se vojskovoda ieli boriti sa sigurnoscu da ti pobeden, treba da svojim naletom nego i za protivnika srpovima. Protiv tih naleta
svoju vojsku postroji mesto gde imati lisko i sigurno utociste, obezbedivalo se tri nacina. Ili se branilo gustinom poretka ili su
ili mocvari, ili medu brdima ili jakom gradu, jer tom slucaju prihvatana same cete kao slonovi, ili im davao vesto jak otpor kako
174
neprijatelj moci ici za njim, ni moci ici za neprijateljem. uradio Rimljanin Sula protiv Arhelaja, koji imao mnogo takvih
Time se posluiio Hanial kad fortuna pocela da v nesklona kola sa srpovima. Kako se odupreo, Sula mnogo kolaca
: i jer se kolebao vrednosti Marka Marcela. Drugi su, da poremetili zemlju iza prvih redova koji su naterali kola da se zaustave gubeci
neprijateljev poredak, naredili onima koji su li lako naoruiani da svoju iestinu. Treba spomenuti i nov nacin koga se toj i suprotno
zapocnu borbu, kada zapocnu, povlacili se unutar poretka, postojecem driao Sula postrojavanju vojske jer velite i konjicu
zatim, kad se vojske sudarile jedna s drugom i prednji deo svake od postavio pozadi sve druge tesko naoruiane napred, ostavljajuci dosta
njih zauzet borbom oni izisli krila jedinica i ometali i pobedili meduprostora da moie poslati napred koji su pozadi kada se ukaie
neprijatelja. Ako neko ima konja, i, pored navedenih nacina, potreba, kad / tka z konja koje pokrenuo, lako
postaviti iza svoje konjice jednu batalju pikenira, r oslobodi pobedio. Ako usred tke ielis da uznemiris neprijateljsku vojsku treba
prolaz pikenirima, uvek ostati superiorniji. Mnogi v da da izmislis nesto sto prestrasiti ili da objavis da ti pristiie nova
nekoliko lako naoruianih pesaka da se bore medu konjima, to ili da demonstriras stvari koje to pokazuju, tako da se neprijatelji
konjici l od ogromne pomoci. Od svih onih koji su postrojavali tako obmanuti prestrase tako prestrasene lako ih pobediti. nacine
vojsku za tku najvise su li slavljeni Hanial i Scipion kada su se su primenili Minucije Ruf i Acilije Glabrion, rimski konzuli. Gaj
borili Africi. Hanial imao vojsku sastavljenu od Kartaginjana i Sulpicije jos postavio mnoge vrece sa sveznjevima mazge i druge
saveznika raznih naroda; prvi red postavio osamdeset slonova, zatim zivotinje nekorisne r ali rasporedene nacin da izgledalo kao
postavio saveznike, iza njih svoje Kartaginjane zadnjem mestu da su oklopnici, zapovedio da se oni pokai jednom bregu
 dok se borio s Francuzima, iz cega se rodila njegova pobeda. Isto da shvili da ako s okrenu, poginuti ili od neprijatelja ili od
uradio Marije kada se borio protiv Nemaca. ako su, dakle_, od_ veli_ke_, svo1zh. Fzlip Makedonskz, shvativsi koliko se njegovi skitskih
koristi laini napadi za vreme itke, trebalo bi onda da prai -onste JOS vojnika postavio iza svoje vojske nekoliko svojih najpoverljivijih
vise posebno ako i se iznenada usred itke g otpozadi zli sa strane onjnika _ naloio i':1 da u?.iju svakog ako beiao, tako da su njegovi,
napsti neprijatelj. tesko uciniti ako ti zemljiste pomaie, jer, zeleci rade pogznuti boreci se nego beieci, pobedili. Mnogi Rimljani
kad otvoreno, moies sakriti deo svog ljudstv_ , kao to treba da su, toliko da zaustavili beg, koliko da daju priliku svojima da
uradis slicnim poduhvatima. No, sumovitom ili brdovitom terenu, povecaju snagu za vreme borbe, uzeli zastavu iz ruku svojih ljudi i bacili
pogodnom za zasede, moies dobro sakriti deo svog ljudstva, kao medu nerpijatelje, obecavsi nagradu ko povrati. Mislim da
mogao napasti neprijatelja brzo i nenadno . prma svom nahodenJ, ovom razmatranju l dobro dodati i sto se dogada posle tke,
ta stvar donece ti uvek pobedu. Ponekad bilo presudno, dok bitka pogotovo ako se radi jezgrovitim stvarima koje se smeju zapostaviti
traje, rasiriti glas da neprijateljski vojskovoda poginuo ili da drugi jako su vezi sa ovim razmatranjem. Kaiem da se tke gube ili
deo vojske pobeden to cesto ko se time posluiio donosilo d. Kad se pobeduje, treba svom brzinom izvojevati konacnu
pobedu. Neprijateljsku konjicu lako uznemiriti ili i pobedu, i tom slucaju podriavati Cezara, Haniala, koji ,
o!icima ili bukom, sto uradio Krez kad kamile suprotstavio zaustavivsi se posto porazio Rimljane kod , izguo Rimsko
neprijateljskim konjima, Pir rimskoj konjici suprotstavio slonove, carstvo. Cezar posle pobede nikad stao, nego s jos vecim poletom
cija pojava uznemirila i dezorganizovala. nase vreme Turcin i iestinom gonio razjenog neprijatelja, sve dok ga potpuno razo.
razio Sefevida Persiji i Sultana Siriji nicim drugim nego bukom Ali kad se g, vojskovoda treba da vidi da li od poraza i nastati
musketa, koje su uznemirile svojim i zvukom njihovu neka njegova korist, posebno ako ostao deo vojske. Prilika za to
konjicu, da Turcin lako mogao pobediti. i proisteci iz smanjene budnosti neprijatelja, koji posle pobede
Spanci su, da pobedili Hamilkarovu vojsku, prvi borbeni red najcesce postaje nemaran i pruia ti priliku da ga savladas, kao sto
postavili kola pruca koja su vukli volovi, kad pocela tka Rimljanin Marcije savladao kartaginsku vojsku, koja, nakon smrti dvaju
zapalili su ga, tako da su volovi beieci pred vatrom navalili Scipiona i poraza njihovih vojski, nije procenjivala da ih ostatak ljudi
Hamilkarovu vojsku i razli . sto smo rekli, da se koji su ostali iivi s Marcijem napasti i poraziti. Prema tome, i se
neprijatelj prevari bori tako sto se navesti zasedu, gde pogodno videti kako najbolje uspeva za sto neprijatelj misli da moies
zemljiste, dok se otvoenom i sirokom polju mnogi uocavali da uciniti, jer ljudi najcesce stradaju kad to ocekuju. Dakle,
iskopaju rupe i pokriju ih lako liscem i zemljom, pri ostavili vojskovoda mora kad moie to uciniti, barem nastojati svom svojom
neke cvrste meduprostore da mogu proci izmedu njih, kad / vestinom da poraz bude stetan. Da to uradis moras raditi tako
borba, povlacili se izmedu njih, neprijatelj ih gonio i stropostao se da te neprijatelj i lako goniti, ili ga moras prisiliti da zaostaje.
njih. Ako ti se r desi neka nezgoda koja ti preplasi tvoje vojnike prvom slucaju neki, kad videli da gube, naredili svojim
najpametnija stvar znati se pretvarati i okrenuti dobro, kao sto potcinjenim staresinama da beie razne strane i raznim pravcima,
su uradili Tulije Hostilije i Lucije Sula. Prvi , videvsi kako za vreme odredivsi pre toga gde se posle skupiti, tako da neprijatelj plaseci
tke jedan deo njegovih ljudi prelazi stranu neprijatelja i kako to se da podeli svoju vojsku, odustajao spasili se ili svi ili vecina
mnogo preplasilo ostale, smesta razglasio celoj vojsci da se ta stvar begunaca. drugom slucaju su cesto ispred neprijatelja bacali vrlo
dogodila prema njegovom naredenju, tako da to samo da nije skupocene stvari, kako usporen plenom dao njima vise prostora 177
uznemirilo vojsku, vec im i mnogome pojacalo srcanost tako da za beg. ito Didije upotreo nemalo lukavstvo da sakrije gutke
su pobedili. Desilo se, opet Suli da su neki vojnici koje poslao da koje pretrpeo i; boreci se (sa velikim gucima) sve do noci,
nesto urade poginuli, , da se vojska preplasila, rekao da ih naredio da se pokopa vecina poginulih, kad su neprijatelji
lukavosti poslao nepriiatelju ruke, jer otkrio da nisu ujutro videli mnogo svojih mrtvih tako malo kod Rimljana, smatrajuci
verni. Sertorije jednoj i Spaniji onoga ko javio smrt da prednost, pobegli su. Mislim da sam, iako sam govorio
jednog od njegovih staresina, zbog straha da, ako to kaie drugima, konfuzno, uglavnom zadovoljio dobrim delom vase pitanje. Istina, sto
preplasi i njih. Vrlo tesko zaustaviti vojsku koja krenula da se tice poretka vojske, ostaje mi da vam izloiim kako su nekim
bezi i vratiti borbu. pri tome treba da pravite sledecu razliku: slucajevima neke vojskovode uocavali formirati prvi red oiku klina,
ili cela vojska krenula da beii i nemoguce vratiti, ili krenuo smatrajuci da tim oikom mogu mnogo lakse napraviti bresu neprija
da beii samo deo vojske, tada vec ima pomoci. Mnoge rimske teljskoj vojsci. Protiv takvog poretka upotreljavali su poredak o!iku
vojskovode su, stavsi ispred onih koji su beiali, uspeli da ih zaustave, makaza, kako prazan prostor primili klin, opkolili ga i borili se
jer su ih posramili, kao sto uradio Lucije Sula: kad su se delovi protiv njega sa svih strana. Iznad svega ieleo h da primenjujete ovo
njegovih legija okrenuli, gonjeni od Mitridatovih ljudi, stao napred s opste pravilo: da najbolji lek koji ces upotreiti protiv plana neprijatelja
ruci uzviknuvsi: ,,Ako vas ko upita gde ste ostavili svog ako dobrovoljno uradis sto planira da uradis silom jer ako to
vojskovodu, recite : - Ostavili smo ga Beotiji da se bori". Atilije radis dobrovoljno, radis to s redom i svoju korist, stetu ;
konzul onima koji su beiali suprotstavio koji nisu beiali, tako ako to radio prisilno, l to tvoja propast. Da to potkrepim,
 vam ponavljati sto vec rekao. Formira Li tvoj protivnik Lin da vecu po_go__ dnost vu _ snbdevaniu _ iiveinim namirnicama, da Li bolje
napravi otvor tvojim cetama? Ako krenes s meduposorom zmedu odgodttz 1l1 zapocetz bttku, koJe tt dobro moie dati ili oduzeti vreme kao
ceta, dezorganizovaces ti njega, tebe. Postavi_o _1 Hatbal_ prostor, jer vise puta. vojnici kad vide se rat produiava ozlovoljeni
/ svoje vojske slonove da napravio SzpnovoJ VOJSCt t umrm _od : L dosae, napustu te. Vrednije od svega znati
. nepratelJsk_ ?g vJ- k?odu t k oko njega: da li nepromisljen ili
krenuo Scipion meduprostorima voJSCt t t? prouzrokoval?
. oprea': lt pla 91v ilt neutstv. Moras videti koliko se moies pouzdati
njegovu pobedu, Hanialov poraz. Postav Hadrubl voJe
- voJmke aveznzka. nvtSe od svega moras paziti to da vojsku
najhrabrije ljude sredini fronta svoje vojske da d Scipnove
. poveds ?, tako da se plsi ili neki drugi nacin veruje
Ljude; naredio Scipion isto da se oni sami povuku t razbt ga. Tako ':
pobedu, Jer nveci znak poraza neverovanje mogucnost pobede.
slicni planovi kada se primene, donose pobedu pottv koga su Zato tom slucaju mo1as se kloniti tke ili uraditi kao F Maksim
mereni. Ostaje mi jos ako se dobro secam, da va':'- kazem vt _r
koji se ulogorio jakim mestima dajuci Hanialu hrabrost da pod
da z obzir vojskovoda pre nego sto bitku. vezt tim
njega ili, kada ti smatras da neprijatelj i takvim jakim mestima
moram vam najpre reci da vojskovoda nikad !reba . da se ako_
poci tebe, napustiti to zemljiste i podeliti ljudstvo svojoj zemlji,
nije prednosti ili ako to nije nuino. Prednos moze att meso borb:n_,1
poredak ili sto imas vise ili bolje ljude./l_ev?lJa t ka vidts v da ces, kako ih umor zauzimanja iscrpio.
_ CANOI: Moie li se nekako drugacije izbeci tka, pored podela
i boreci se, moati svakom slucu izgubltl, pnmer da tt
ponestati novaca, se zbog toga vojska rasuti ili da te zadesiti vise delova i povlacenja svoju zemlju?
glad, ili da neprijatelj ceka sojh lfudi. tim se _ sl:caje_,vim FABRICIO: Mislim da sam vec s nekima od vas raspravljao tome
uvek treba boriti iako nisi prednosn, Jer mnogo bolJe tskusavatt kako koji krene vojni pohod moie izbeci tku ako se neprijatelj
srecu gde ti moie potpomoci, nego iskusavsi mi liti da ti ieli boriti posto-poto postoji samo jedan lek: treba da bude sa svojom
propast sigurna. Tako se smatra ozljnom greskom vojskovode ako se vojskom udaljen bar pedeset milja od svog protivnika kako imao
bori sto isto kao da imao priliku da pobedi iz neznanja v da se povuce pred njim kad krene njega. F Maksim
nije iskoristio, ili propustio zbog plasljivosti. Pednosti ti ponekad nikad nije izbegavao borbu Hanialom ali ieleo uvek da pobedi,
pruia sam neprijatelj, ponekad i tvoja razboritost. Mnoge pri Hanial mislio da ga moie pobediti ako ga napadne mestu
prelasku reka porazio domisljat neprijatelj koji cekao da ih bude gde se ovaj ulogorio. Jer da slucajno pretpostavio da ga moie pobediti
pola svakoj trani potom , kako Cezar uradio Svajcarcima F morao boriti svakom slucaju ili beiati. Filip, kralj
kad unistio cetvrtinu njihovih jer su li rastavljeni rekom. Ponekad Makedonije, koji Perzejev otac, zarativsi s Rimljanima, postavio
tvoj neprijatelj posustao zato sto te suvise nepromisljeno ledio, svoj logor najvisem brdu kako se borio s njima Rimljani
ako si svei i odmoran smes propustiti takvu priliku. Osim toga, ako su ga napali tom brdu i razli. Vercingentoriks voda Gala, da
te neprijatelj izazove borbu rano ujutro, ti moies otezati izlazak iz izbegao tku sa Cezarom, koji prema njegovom misljenju neocekivano
v
svojih logora mnogo sati kad dovoljno dugo pod oru.ijem da pre ao jednu reku, udaljio svojim ljudima mnogo milja. Mlecani z
izguo prvi i, tad se moie s njime potuci. Tako su UJ'adili
V nase vreme, ako nisu ieleli da vode tku s kraljem Francuske nisu f 1.1
Scipion i Metel Spaniji, prvi protiv Hazdrubala, drugi protiv trebali da cekaju da francuska voj ka prede Adu, vec su trebali da se
>

Sertorija. Ako neprijatelj smanjio snage ili zato sto podelio vojsku udalje od , kao Vercingetoriks. Oni su ipak cekali i nisu znali
kao Scipioni Spaniji, ili zbog nekog drugog razloga moras iskusati iskoristiti priliku da zapocnu itku dok neprijatelj prelazio reku, 179
sudinu. Najveci broj mudrih vojskovoda radije prima napad neprijatelja nisu mogli izbeci jer su Francuzi /i lizu, kad su krenuli, ovi su <
nego sto ga napada jer razjarenosti lako odolevaju postojani i cvrsti ljudi, ih napali i razli. Ukratko tka se moie izbeci ako neprijatelj g;
sz razjarenost se lako moie preokrenuti plasljivost. Tako posto-poto ieli voditi. Neka niko navodi F, jer tom slucaju
F uradio protiv Samnicana i protiv Gala i pobedio njegov drug izbegao tku isto kao i Hanibal. Cesto se desi da se tvoji vojnici iele
Decije ostao mrtav. Neki koji su strahovali od moci svojih neprijatelja boriti ali ti znas da nisu prednosti zbog broja, mesta ili nekog drugog
pocinjali su tku pred , kako se slucaju poraza, zasticeni razloga ih ielis odvratiti od te ielje. Desava se da te potreba ili slucaj
mrakom, mogli spasiti. Drugi, znajuci da neprijateljska vojska zbog navede borbu, da su tvoji vojnici nepouzdani i nisu raspoloieni za
nekog praznoverja ratuje to v izabrali su to vreme za tku i borbu, tako da ih prvom slucaju moras uplasiti, drugom raspaliti.
pobedili. Toga se driao Cezar protiv Ariovista Francuskoj i Vespazijan Ako prvom slucaju budu dovoljna ubedivanja boljeg nacina
protiv Judejaca Siriji. Prva i najvainija opreznost koju da ima nego da deo njih zaro neprijatelj ti poverovati i oni koji su se
vojskovoda jeste da ima oko sebe pouzdane ljude, strucnjake za r_at, i borili i oni koji se nisu borili. S vestinom se isto tako dobro moie uciniti
razborite, s kojima se neprestano moie savetovati i ra pravljati svojim sto se F Maksimu dogodilo slucajno. sto znate Fajeva
ljudima i neprijateljevim: koji su brojniji, koji su bolje naoruiani ili vojska ielela se boriti s Hanialovom; to ieleo i njegov konjicki
bolje jasu ili su bolje uveibani, koji su sposobniji da trpe nemastinu, zapovednik, F se nije cinilo da se treba odvaiiti borbu,
koje se vise uzdas, pesake ili konjicu. Zatim treba da procene mesto su zbog te nesloge podelili vojsku. F svoje ljude zadriao
kome su, da Li pogodnije za neprijatelja ili za njih ko od njih ima logorima konjicki zapovednik se borio sve dok nije dospeo veli-
 ku opasnost, i i i savladan da Faije nije pritekao . Na kad s'!' videli_ rz:jhov udove nisu vise imali razloga da ih se plase.
tom primeru konjicki zapovednik, s celom vojskom, shvatio da i Drugz su pnsilJava!i_ voJmke da se bore iz nuide, oduzevsi im svaku
ilo mudrije da poslao Faija. Da se vojnici raspale za borbu dobro 1 da ! seal sem ak v o_ pbed, to i najbolja odluka
navesti ih da se naljute nerpijatelja, reci im da njima neprijatelj k oru mozes ucmtz . zelis imatz upornog vojnika. upornost
sramno govori, pokazati da ih poznajes i da su delom potkupljeni, po1acava pvverenJe i l{u?av r_ voov?di ili omovini. Poverenje
V

ulogoriti se tako da mogu videti neprijatelja i da s njima lakse zametnu stvara r, . skoasnJe pobede i misl1ee voJskovodi red. Ljubav
svade, jer lakse se prezre sto se svaki dan moie videti; pokazati se za omovi'!'om pnrodna, vojskovoda ljubav zasluiiti prvenstveno
srditim i posebnom govoru opomenuti ih zbog lenjosti i kazati im, da svo1om vriom, !!' nego il? kojim dobrocinstvom. Potrebe mogu iti
i se zastideli, da ces se sam boriti ako ti oni iele praviti drustvo. mnoge, ali ko1a te tera da pobedis ili pogines.
ako hoces imati vojnika spremnog za borbu, moras iznad svega imati
sledece: smes dopustiti da posalje kuci neku svoju imovinu,
ili da ostavi ilo gde sve dok se rat zavrsi, tako da bude jasno
da begom moie spasiti i,ivot, ali i stvari, ljubav za njima cini ljude
upornim odbrani.
CANOI: Rekli ste da se vojnici mogu govorom navesti borbu.
Mislite li pri tom da treba govoriti celoj vojsci, ili samo njenim vodama?
FARICIO: Nekolicinu ljudi vrlo lako uveriti ili razuveriti nesto,
jer, ako nisu dovoljne reci, moies se posluiiti autoritetom i silom. Tesko
navesti mnostvo da promeni neko pogresno misljenje, koje protivno
ili opstem dobru ili tvom misljenju, moies upotreblti samo reci koje
treba da svi, ako sve ielis uveriti. Zbog toga su izvrsne vojskovode
morale iti i govornici, jer ako nisu znali govoriti celoj vojsci, tesko su
mogli dobro delovati, to nase vreme potpuno izostalo. Procitajte
iivot Aleksandra Velikog i videcete koliko puta morao besediti i javno
govoriti vojsci, inace nikad i mogao povesti pustinje Arablje i
Indiju kraj tolikih neugodnosti i nevolja, kad su vec jednom postali
bogati i puni plena. Jer, bezbroj puta se dogadaju stvari zbog kojih
vojska moie propasti ako vojskovoda zna ili uoblcava da
z govori, jer dobar govor oslobada vojnike straha, raspaljuje duhove,
upornost, otkriva prevare, obecava nagrade, pokazuje opasnosti i nacin

koji se izbegavaju, kori, moli, preti, ispunjava nadom, hvali, ruii i
cini sve sto ljudske strasti gi ili raspaljuje. Stoga vladar ili repulika
koji iele stvoriti novu vojsku i dati ugled toj sluii, mora svoje vojnike
180 181
naviknuti da slaju kako im vojskovoda govori, vojskovodu da im
govori. Anticke vojnike odanima uvek cinila vera i zakletva koju su
polagali kad su stupali vojsku; zbog svake pogreske pretila im
samo kazna sto su mogli izvrsiti ljudi, nego su se bojali i kazne od
Boga. , zajedno s drugim verskim ponasanjem, cesto antickim
vojskovodama olaksavalo svaki poduhvat, tako i ilo uvek tamo gde
se ljudi Boga i veruju. Sertorije se jednom posluiio verom tako sto
rekao da razgovarao s kosutom koja , kao poslanik Boga,
obecala pobedu. Sula tvrdio da govori sa slikom koju z iz
Apolinijevog hrama. Mnogi su govorili da im se snu ukazao Bog i
savetovao ih kako da se bore. vreme nasih oceva Karlo VII kralj
Fancuske, pricao kako se ratu koji vodio s E,;,glezima savtovao
s devojkom koju poslao Bog, koja se, izmedu ostalog, zvala
Devica Francuska, te to donelo pobedu. Moies uciniti i tako da
tvoji ljudi potcenjivati neprijatelja, kao sto napravio Spartanac
Agezilaj, koji svojim vojnicima pokazao nekoliko golih Persijanaca;
 KNJIGA
moze da marsuje voj ka u neprijateljevoj zemlji. - Poredak koji
primenjivali Rirnljani; kako u tupali ako napadnuti cela ili s leda,
ili s boka. - Rim ki nacin treba da oponasaju savremenici. - Voj ka u
cetvorouglu; njen opi prema crtezu autora. - Konji se ra poreduju
zacelju ili ; kola (komora) i nenaoruzani trgu u cetvorouglu. -
Bucni napadi; kako se odbraniti od njih. - Ljudi lopatama i budacima
da prokrce put voj ci. - , tako uredena moze kretati manje od
deset, cak i dvadeset milja dnevno. - Kako rasporeduju batalje kada
napad dolazi od jedne uredene vojske i sa cela. - Kako tupa ako
napad leda ako desnom boku ili levom; ako dve strane Ako ih, dakle, ieleo bezbedno marsevati kroz neprijateljsku zemlju,
i tovremeno iJi vise. - Veze da vojnici naviknu da trojavaju
prema takvom poretku cetvorougla. - Vojne komande trubom ili gla om;
napomene tome. - Vojnici su oni koji popravljaju (krce) puteve. - Nacin
ishrane antickih vojski u cemu ih treba opona ati. - Plen i nameti; hvaljen
i Rimljana. - Zasede; tu se upada na dva nacina; kako cuvati od
njih. - Geografske karte neprijatelj ke zem.Jje neophodne. - Poznavanje
me ta kako to postici. - Izvidnice i vodici. - RazJicite napomene pri
marsevanju neprijateljevoj zem.Jji. - Kako zadrzavati neprijatelja koji te
stize prelazu neke reke. - Ratna lukav tva Kartaginjanina Hanona,
Spartanca Naida, Rimljanina . Lutacija, Cezara protiv Vercingetorik .
- Pravi]a za prepoznavanje gazova (plicaka). - Kada vojska uhvacena
izmedu dva brda, ta treba da radi. - Primer L. Minucija u Liguriji. -
Ratna lukavstva Marka Antonija protiv Parcana.
z jedna kraju desnog. kako ,astojanje izmedu bokova dve stotine z
t FARICIO: Pokazao sam vam kako treba postrojit(vojsku za itku s
drugom vojskom koja stoji nasuprot, i rekao vam kako se
pobeduje. Zatim sam govorio brojnim prilikama koje nastaju iz raznih
182 slucajeva vezi s itkom, mi se cini da doslo vreme da vam
..
pokaiem kako treba postrojiti vojsku protiv neprijatelja koji se vidi,
ali od koga neprestano strahujes da te ti. se desava kada
to tako da se posalju napred laki konjanici kao izvidnice terena, zatim
cetiri bataljona, koji marsuju jedan za drugim, i to svaki sa svojim kolima
pozadi. kako su kola dvovrsna - jedna za posebne vojnike jedna
za opstu upotrebu celog logora - podelio ih javna kola cetiri dela
tako da svaki bataljon ima svoj deo, jos bih cetiri dela podelio i
artiljeriju i sve nenaoruiane tako da svaka grupa naorui,anih ima sa
sobom i i ti broj kola. No kako se ponekad z desiti da prolazis
samo kroz sumnjiv, nego i neprijateljski kraj tako da svakom casu
strahujes da te neprijatelj napasti, moras da sigurniji, izmeniti
nacin mar ....evanja i kretati se ureden nacin, tako da ti ni stanovnici
ni vojska mogu naskoditi ako te negde nadu nepripremljena. Anticke
vojskovode su tom slucaju uoblcavale marsevati s vojskom cetvorou
glu, tako su zvali taj olik, zato sto i potpuno cetvrtast, nego
zato sto se vojska mogla boriti sve cetiri strane; govorili su da idu
spremni marsu i ici, od toga ielim odustati, svoja
dva bataljona, koja sam pravilu napravio od vojske tako postrojiti.
odbraniti se s ilo koje strane iznenada napali i ako ih prema
oblcaju starih ieleo vojnike postrojiti cetvorougao, formirao ih
cetvorougao ciji unutrasnji prostor sa svake strane iznosio dve stotine
dvanae t lakata i to ovako: prvo ih postavio bokove, medusobnom
rastojanju od dve stotine dvanaest lakata, i postavio ih pet batalja
boku i nizu dublni, jednu od druge udaljenu tri lakta, koje i,
kako svaka batalja zauzimala cetdeset lakata, zauzimale dve stotine
dvanaest lakata. lzmedu pocetaka i krajeva ta dva boka postavio ih
dugih deset batalja svakom kraju pet, i to tako da cetiri pripoje
celu desnog boka, cetiri kraju levog ostavljajuci izmedu svake
,,astojanje od tri lakta; jedna se zatim pripojila / Levog boka,
dvanaest lakata, te batalje postavljene jedna pored druge sirini, t
>
duiini, zazimaju meduprostorima stotinu trideset cetiri lakta,
ostao izmedu cetiri batalje celu desnog boka i jedne / levog
meduprostora "iok sedamdeset osam lakata. Toliki meduprostor 183
ostao i izmedu batalja postrojenih pozadi jedina i razlika ila
sto se jedan medupro tor nalazio pozadi kod desnog krila, drugi
napred kod levog. meduprostor od sedamdeset osam lakata napred
tome

marsujes neprijateljskom ili sumnjivom zemljom. Prvo morate znati kako

rimska vojska redovno napred slala konjanike da izvide put. Zatim
sledio desni klin. lza njega su isla sva kola koja su pripadala.
Potom dolazila jedna legija, za kola, za njima druga Legija
sa svojim kolima, dolazio levi klin sa svojim kolima, kraju
ostatak konjice. Takav i i poredak kojem se marsevalo.
ako i vojska ila napadnuta putu sa cela ili sa zacelja, povlacili i
odmah sva kola nadesno ili nalevo, prema potrebl, ili i radili sto
im se cinilo najbolje odredenom terenu tako da svo ljudstvo,
oslobodeno prepreka, moie formirati front strani s koje
dolazio neprijatelj. Kada i ili napadnuti s boka, povlacili i kola
stranu gde su sigurna s druge strane i napravili front. Kako
taj nacin dobar i mudro smisljen, mislim da i se mogao oponasati, i
postavio h ve velite, meduprostor pozadi pecifalne tako
da i ih ilo hiljadu svakom meduprostoru. ako bih hteo da
prostor sto ga zauzimati vojska bude sa svake strane dve stotine
dvanaest lakata, pet batalja koje se postavljaju / i batalje koje se
postavljaju pozadi zauzele nimalo prostora nmenjenog bok?vim_
Zato i l potrebno da pet batalja pozadi dodire frontom krJ svoJL
bokova, da prednje svojim krajevima do_irju front L': bi
svakom uglu te vojske ostao prostor koJL bi g przmitl JOS /d_
batalju. kako su to cetiri prostora z h cetiri zastave od pealih
pikenira i stavio jednu svaki ugao, dve za tave pomnutzh ptkemra
_
koje i mi ostale postavio h red prostora te vo1ske_ 1d:_
cetvorouglu batalji, celu koje stajao lavnf zapo_vedmk voJtm_
ljudima. kako sve te jedinice tako posto1ene tdu z tom pravcu, alt
 se sve bore jednoj strani, treba prilikom sastavljanja ujedno urediti Na ovoj petoj slici prikazuje poredak vojske u i:etvorouglu trojen prema raspravi.
strane za borbu koje nisu cuvane od drugih jedinica. Zato treba
(front)
voditi racuna tome da pet batalja koje su celu budu cuvane sa svih :
strana osim sa / ih zato treba rasporediti uoblcajeni nacin, s D n D D D DXDDIIDDXDDDDDXDDDDDXXDDDODXVVVVVVXODDDDXD n D D D D
D n n D D D DDDDD IIDDDD DDDDD nnnnn vvvvvv DDDDD D n D D n D
n n . . .

pikenirima napred. Pet batalja koje su pozadi cuvane su sa svih strana, . . . . . . . . vvvvvv .. -. n n n n n ra
n n n n 00000 00000 00000 00000 vvvvvv 00000 n n

n t
osim sa zadnje, ih treba postrojiti tako da pikeniri budu pozadi, kao D D D D D D 00000 00000 00000 00000 vvvvvv 00000 D D n

sto smo pokazali kad tome l reci. Pet batalja koje su desnom

D D n D n n 00000 00000 00000
6 i !
00000 VVVYVV 00000 D n 11 n t i
i,,.;..:,..;., -.'< >4 G
boku imaju sve strane zasticene, osim desnog boka. Pet batalja koje su g . ggg
. ZDS ggg . g g
. :,
:,
levom boku imaju sve strane zasticene, osim levog boka, zato gg .ggg
ggg. g ;
;.,1>,1>, 0'<'<'<
prilikom postl'Ojavanja batalja treba da se pikeniri vrate bok
koji ostaje nezasticen. kako desetari dolaze / i kraj tako da 6
ZAS
0
66 0
0
g g : gg g 00000
ggg : g g
pocetku borbe svo oruije i ljudstvo bude svom mestu, rekli smo gg -ggg nonnn nnnnn
ggg. gg
0 1>,1>,>,':) '<"<! ._ 0
kad smo razmatrali nacine postrojavanja batalja. Artiljeriju h podelio; 4t (1014 1>,1>,>. nnoon nnnnn '<'< '<
nonnn nnnnn
jedan deo h stavio izvan, desni bok, drugi levi. Laku konjicu _& g c:ig . g g g nnnon nooon ggg. g gc:i

c:i nnnnn J:tnnnn
0 0 0
. :, :,
0 O O O 0
;: ::i
h poslao napred da istraiuje teren. Deo oklopnika postavio h pozadi, 0 "
unnnnnn
;
desni-klin, deo levi, odstojanju od cetrdeset lakata od batalja.
== 66 0


svakom slucaju, kad postrojavate vojsku s konjima valja da ovako ==

, ,

g g g ==
CICI t:lt:I
. .
:,,
t:lt:I
CICI
postupite: uvek ih treba staviti pozadi ili bok. Ako se postavljaju
napred, nasuprot neprijateljskoj vojsci, treba uraditi jednu od ove dve gg ggg : g g
stvari: ili ih treba postaviti toliko napred da, ako budu odbljeni, imaju .
s:i :1 ZDS :, cs
g . g;.,p,,1>-oQ

gg ggg . g g
'<'<'< ..
toliko prostora da mogu izbeci svoju pesadiju sudarivsi se s ; ili
izmedu pesaka treba da bude toliko meduprostora da konji mogu uci c:i= = = ==
c:i c:i
:1 :1 :1 :1
2 'l
00000 nnnnnn 00000 2'l 00000100000 i
00000 cs cs t:s cs
f.. 00000 i,. nnnnnn ! 00000 !! 00000 i,. 00000 l 00000 l :,= cs cs cs
=
cs

medu njih da ih dezorganizuju. Nema onoga ko sledio ovo s:i :1 i:: :1 :1 i:: f.. 00000 i,. nnnnnn ! 00000 ll 00000 i,. 00000 l 00000 G. , i:s i:s:, t:1::,

uputstvo, jer su mnogi zato sto to nisu pazili izguli tku, sami su
== == == = =
:1 i::
0
os:::is:ic:1 0
nuu un nun ;un uu u
uuuuu nnnnnn uuunn : uuuuu uuuuu nuuau:x
::>
,==
, cs

acscsa::::,
cs
= =::, =::, =

sebe razblli i pobedili. Kola i nenaoruiane ljude treba smestiti prostor

koji ostaje unutar vojske, treba ih tako rasporediti da omoguce lak
prolaz onima koji iele ici s jedne drugu stranu ili sa jednog drugo
celo vojske. batalje bez artiljerije i konjice, zauzimaju dvesta osamdeset
dva lakta prostora. posto taj cetvorougao sastavljen od dva
bataljona, treba odluciti gde ti prvi bataljon, gde drugi. kako
>
su bataljoni oznaceni brojem, svaki od njih, kao sto znate, ima deset
batalja i jednog zapovednika, h da prvi bataljon postavi svojih prvih
pet batalja celo drugih pet levi bok, da zapovednik bude
184
< levom uglu cela. Drugi bataljon zatim svojih prvih pet batalja postavio
" desni bok, drugih pet pozadi, zapovednik desnom uglu,
obavljao duinost i zapovednika pozadine (tergiduktora).
Tako postrojenu vojsku treba pokrenuti, pri kretanju odri.avati taj
ras1:,ored, bez sumnje ti bezbedna od svakog napada gungule
mestana. Vo1skovoda treba da se drugi nacin obezbeduje od bucnih
napada, osim sto ponekad narediti nekolicini konjanika ili zastavi
velita da ih odblju. Nece se nikad dogoditi da ti ljudi koji prave buku
dou na dohvat ili pike, jer ljudi koji nisu stroju strahuju od
"
omh ko)l su stro1u, te uvek napasti povicima i bukom bez
priliivanja drugi nacin do poput malih psica oko velikog psa.' Kad
Hambal kao neprijatelj Rimljana dosao Italiju, prosao kroz /
Franc:"s, nprekidu frcsku buku obracao malo pai.nje.
__
Ako zelis ':larsevatz, treba imatz izvidace i koji ti pijucima krciti
t? _ko1e obezbedivati oni konjanici koje si poslao napred
izvidan1e. Tako postrojena vojska nastupace deset milja dnevno,
rrrrrr rrrrrr
rrrrrr rrrrrr
rrrrrr rrrrrr
rrrrrr rrrrrr
rrrrrr rrrrrr
jos sunce kad se ulogori i vecera, jer vojska d dvadeset milja.
Ako napadne neka druga uredena vojska, moie iznenaditi, jer
uredena vojska ide tvojim korakom, tako da imas vremena da
preuredis za tku i brzo dovedes olik slican oiku vojske
185
sto sam ga ranije pokazao. Jer, ako si napadnut spreda, treba samo da
artiljerija koja bokovima i konjica koja pozadi dodu napred i <g:
da se ra porede mesta i rastojanja koja ranije odredili.
Hiljadu velita koji su napred treba da napuste svoja mesta i da se podele
grupe od pet stotina te da zz mesto izmedu konjanika i
klinova vojske. Zatim neka prazninu koja ostati udu dve zastave
specijalnih pikenira koje sam postavio usred trga. Hiljadu velita koje
sam postavio pozadi neka krenu odatle i rasporede se z batalje
ojacavajuci iste, kroz otvor koji za njima ostati neka izidu sva
kola i nenaorui.ani, neka stanu iza batalja. Dakle, kad trg ostane
prazan svako zazme svoje mesto pet batalja sa':1 postavio_
pozadi vojske neka krenu napred, i to kroz praznmu kO]a se nalazi
izmedu bokova, i neka se upute prema bataljama celu, ti neka
im se priiie cet1deset lakata s jednakim meduprostorom izmedu
sebe dve neka ostanu pozadi odstojanju od drugih cetrdeset
lakata. olik se moie urediti za tren i vrlo slican prvom rasporedu
 Na ovoj toj tici prikazan poredak jedne voj ke prestrojen iz poretka voj ke u vis _i . koji idu . Istina, ako desni bok postaje /, onda su
cetvorouglu u oican poredak za vodenje itke, prema onome to u tek tu izlozeno. elltl, - teb_.da meduprostore koji su izmedu klinova vojske
Q)Q)Q). L k, nizi levom boku, njihovo mesto i trebalo doci dve
zastae specijaL1;ihpikenira, postavljene sredini. No, pre nego sto dodu,

Q)
Q).

t:l::tt:l::t:
""''"' ... a.-'"'i..
............ w.c... Desni bok kola L nenaoruzam treba da napuste prostor unutar vojske i da se povuku
................. i:..
pozadi_ levog , to i_ onda ilo zacelje vojske. ostali veliti, koji
:
1>->1>1>-1>1>
:::, :::, :::, :::, :::, :::, :::, :::, ::s ::s :::, :::,

:::, i:,
12" :::, i:,
:::,
su bi_ z posav_l1em acel1 prema glavnom rasporedu, ovom slucaju
g : ;; bt mealz mesto 1er t prostor i smeo ostati otvoren, da se
i 00000 ooooct ooo(fo 00000
Q
i zacelje pretvorilo bok. Sve drugo treba uraditi kao sto receno za
0
: g g g 00000 6 00000 00000 00000 ouooo nnnnn ;
.:) oor,oo 00000 00000 00000 00000 nnnnn
prvo celo.
,
Q sto receno za pretvaranje desnog boka celo, podrazumeva se,

0 1>,>-,
. ggg
ot.lo 1>,1>,,,..
g ggg
. ggg >,>,,,.. vaii i za levi bok, jer treba slediti isti poredak. Ako brojcano jaci i
. Q

:ggg postrojen neprijatelj dode i napadne te s dve strane, onda te dve strane
gaaaa
aaaai:ii:i i:ic ::: '
Q 0 c,,.. c,,..Q
>, ,,..>, >, koje treba ojacati onima koji nisu napadnuti, udvajajuci strojeve
i:i i:i i:i
i::c i:i
aaci:i i:ii:i svakoj strani, i podelivsi svakoj strani artiljeriju, velite i konjicu. Ako
dode sa tri ili cetiri strane, ili ti ili niste mudri, jer ako si oprezan,
.ggg
,,..>,,,..
0
-ggg
ai::1

gg .ggg
1>,1>, nikad se neces tako postaviti da te neprijatelj s brojnim i postrojenim
-::
>,1>,1>,0
>,,,-.0
i:IC
"3 , ljudima moie napasti sa tri ili cetiri strane, jer ako te hoce sa sigurnoscu
.ggg
: Q

Q
) .. >,
>,;,,,;., savladati mora ti toliko jaci da te sa svake strane moie napasti s toliko

,

ljudi koliko ima gotovo cela tvoja vojska. ako si tako malo mudar
0
dodes kraj kom neprijatelj ima tri puta vise postrojenih ljudi od
.ggg
>, >,>,
>,>,>-,
tebe, moies se ialiti ako ti se desi zlo, vec moies kriviti samo sebe.
==
0

0
.

ot-10
OQO Ako se to desi tvojom krivicom nego zbog neke nezgode, poraz
oct) O

Q ..
11>,
>,>,>,:;)
iti sramah proci ces kao Scipioni Spaniji i Hazdrubal ltaliji. No,


.
:gggg ()

:>
/i. 00000 /i. /i. 00000 /i./i. 00000 . /i. 00000 /i. /i. 00000 uaauu
0[) ako neprijatelj mnogo vise ljudi od tebe, da i te razio ieli te
0
:1 0
0 &.. 00000 /i. /i. 00000 /i./i. 00000 G.G. 00000 G. 00000 uu napasti s vise strana, i to njegova ludost, tvoja sreca, jer da to uradi
Q :1 ;;';;' G. 00000 G. 00000
00000 G.G. 00000 i..i.. 00000 i.. uuu
mora se toliko razrediti, jednu stranu lako moies razti, drugoj

uuuuu
: : :
Q
: i::
xuuuuo uuoaaxx uuuuuxx ouuooxxouuuu aauua
xuuuu xxuuuuuxxuauuu xxuouuu xxuuuuoxuuuuu se odupreti i kratkom vremenu ga savladati. Takav nacin borbenog


poretka za borbu protiv neprijatelja koga vidis ali strahujes od njega,
z 1>

t t::: t:t:t:t:
> >> 1>-.
t= tttt:::
:::, 11' :::, ::, :::, ::, :::, :::, :::, :::, :::, ::, ::s :::, i:s ::, ,:::1 :::, potreban , korisna stvar ako svoje vojnike naviknes postroja
vanje i kretanje takvom poretku, da se znaju pokretu prestrojiti za

""S-..C...J.4'"''"'

Q) Q,) Q)
Q) Q) Q) Q)Q) borbu sa celom drugoj strani, zatim ponovo vratiti poredak za
marsevanje, zatim od zacelja ili boka napaviti celo, odatle vratiti se
Q,IQ,)Q)ci)Q)Q)

Q) Q)Q,I Q,)

187
t)Q)Q) Q) Q)

186
vojske sto smo ga vec pokazali, ako uii celu, siri bokovima, prvoitni poloiaj. Takve veibe i navikavanja potrebna su ako ielis da

imas disciplinovanu i spretnu vojsku. tome treba da daju sve od sebe ;
<

sto daje jednaku snagu. No, kako pet batalja koje su pozadi imaju
pikenire zacelju zbog razloga koje smo ranije rekli, neophodno da vojskovode i vladari, jer vojna disciplina nije nista drugo do znati dobro !.<

dodu napred ako ielimo da cine zacelje cela vojske. Zato treba ili komandovati i izvrsavati te zadatke, disciplinovana vojska nije nista
zapovediti da se okrene batalja batalja kao cvrsto telo, ili da odmah drugo do vojska koja dobro uveibana tim prestrojavanjima. Nije
brzo udu medu strojeve stitonosa i krenu napred, ovaj nacin brii i moguce da koji nase vreme dobro zna upotreiti tu disciplinu i
stvara zbrku nego ako se okrecu. isto moras uraditi i s ostalim kad bude pobeden. ako tom oliku cetvorougla koji sam vam
bataljama koje ostaju pozadi pri svakom napadu, to vam pokazati. pokazao ponesto tesko, treba znati da nuino tu teskocu uveibati jer
Ako se desi da neprijatelj dode otpozadi, prva stvar koju treba da ucine ako se zna postrojiti i odriavati takav poredak znace se kasnije mnogo
jeste da svi okrenu lice tamo gde su im ila leda tako celo postane lakse odriavati oni poreci koji nisu tako teski.
zacelje zacelje celo. Potom se treba driati svih postupaka pri CANOBI: Mislim, kao sta ste rekli, da su ti borbeni poreci jako potrebni,
rasporedivanju cela vojske, sam ranije govorio. Ako neprija ih znao da li sta tome trebam dodati ili oduzeti. Zapravo hteo
telj napadne desni bok, treba da se cela vojska okrene licem tu ih saznati od vas dve stvari: prvo, kad od zacelja ili boka ielite da
stranu, potom uciniti sve pojacavanju tog cela, se takode napravite celo te i,elite da se vojnici okrenu, komandujete li to glasom
ranije govorilo, tako da konjanici, veliti i artiljerija budu mestima ili zvukom i, drugo, da li oni koje ste poslali napred da prokrce put
koja su skladu s tim /. Postoji samo jedna razlika: oni koji idu vojsci moraju iti vojnici iz vasih batalja ili neki drugi ljudi obuceni za to.
 FARICIO: Vase prvo pitanje vrlo vafno, jer se mnogo puta - zato tie vina _ h ? branio da ga pije, niti da ga vojska nosi, ali se
sto su vojskovodine komande pogresno shvacene ili pogresno protuma bzh trudzo nz muczo da_,_g nabavi "!-:, sa drugim zalihama postupio ih
cene - dezorganizovala njihova vojska; zato reci kojima se komanduje svemu kao sto v se cmzlo anttcko doba. Ako sve te stvari dobro
treba da budu jasne i glasne. ako komandujes zvukom, zvuci komandi razmotrite, videcete kakvih se time teskoca oslobada vojska i vojskovoda
treba da se mnogo razlikuju kako se jedan i z za drugi. Ako i koliko onda lakse izvrsiti svaki poduhvat.
komandujes recima treba da izbegavas reci opsteg znacenja i da CANI: Mi smo P?bedili neprijatelja vojnom pohodu, potom
upotrejavas reci posebnog znacenja; kod tih posebnih moras izbega . vu zeml , to znaci da ilo plena, nameta, zaroljeni
pregzzli n1ego
vati reci koje se mogu pogresno shvatiti. Mnogo puta receno: ,,Natrag! _ !
ka, l tako dal1e, bih zbog toga ieleo znati kako anticka vojska
Natragl" upropastilo jednu vojsku, zato tu rec treba izbegavati takvim stvarima postupala.
umesto upotrejavati "Povucite sel" Ako zahtevate da se vojnici
okrenu prema /, boku ili zacelju, upotrejavajte nikad: ,, Okrenite FABRICIO: Reci vam odmah. Mislim da ste zakljucili, osnovu
sel" vec recite: ,,Nalevol Nadesno! Prema zacelju! Prema /!" Tako i onog sto sam ranije s nekima od vas raspravljao, da sadasnji ratovi
sve druge reci treba da budu jednostavne i jasne, kao: ,,Pritisnite! Stojte osiromasuju kako gospodu koja pobede, tako i koji izgube.
cvrstol Napredl Vracajte sel". Sve sto se glasom moie uraditi, neka Jer, ako jedan izgu driavu, drugi g novac i pokretnu imovinu.
se uradi, ostalo neka se uradi zvukom. Sto se tice onih koji krce put, anticko doba to se nije desavalo, jer su se pobednici ratu bogatili.
njima vase drugo pitanje, taj zadatak poverio ih sopstvenim Razlog nije tome sto nase vreme l plena, anticko doba
vojnicima, zato sto tako radila anticka milicija, i zato sto i tako ga bilo, nego se to sve prepusta zdriljivosti vojnika. stvara dve
vojsci ilo nenaoruianih ljudi i smetnji. Jz svake batalje velike zbrke: prvoj sam vec govorio, druga tome sto vojnik
odabrao ih onoliko ljudi koliko potrebno i naredio im da z postaje sve pohlepniji za plenom, slusa zapovesti, se mnogo
orude za krcenje puta, da oruije ostave onim redovima koji su im puta znalo desiti da pohlepa za plenom donela poraz ko
najlifi, koji i im ga nosili, kad naidu neprijatelja morali vec imao pobedu rukama. Rimljani su, kao prvaci tome, znali
da urade nista drugo do da ga ponovo z i vrate se svoje borbene doskociti i jednoj i drugoj neprilici, tako sto su uredili da sav plen ide
poretke. driavi, i da driava njime raspolaie prema svom nahodenju. Radi toga
CANOBI: i nosio oruda za krcenje puta? vojsci su li i kvestori koji su li, kako s mi rekli, komornici,
kojima su se nosili svi nameti i svaki plen, od toga konzul davao
FARICIO: Kola odredena za nosenje slicnog oruda. vojnicima platu, pomagao ranjene i nepokretne i uzimao za
CANOBI: sumnjam da iste uspeli navesti vase vojnike da kopaju. druge vojne potrebe. Konzul mogao plen prepustiti i vojnicima, sto
FABRICIO: tome iti reci kad za to dode vreme. Za sada ih cesto radio, taj ustupak nije stvarao nered zato sto se, trenutku
ieleo napustiti ovaj deo i razmotriti nacin fivota vojske, jer mi se cini raspustanja vojske, plen stavljao sredinu i delio vojnicima svakome
da posle tolikih napora vreme da osveiimo i okrepimo hranom. prema zaslugama. Radi toga nacina vojnici su teiili pobedi,
Morate znati da vladar treba tako da uredi svoju vojsku da bude sto graljenju plena, rimske legije nisu sledile neprijatelja kad ga
ekspeditivnija i da rastereti svih suvisnih stvari koje otefavaju pobedile, jer nikad nisu napustale svoje borbene poretke, neprijatelja su
kretanje i poduhvate. Medu najvecim teskocama snabdevanje vojske sledili samo lako naoruiani konjanici i drugi vojnici koji nisu legionari,
vinom i pecenim hlebom. Stari vinu nisu brinuli, jer, ako i ga ako ih l. Jer, da plen pripadao koji ga osvojio, l
ponestalo, pili i vodu s / sirceta da i dali ukus, tako nemoguce i nerazborito driati legije kompletnim to donelo mnoge
zalihama fiveinih namirnica ilo sirce, vino. Hleb nisu pekli opasnosti. Tako se, medutim, driava bogatila svaki konzul svojim
pecima, kao sto i gradovima nego su se snabdevali brasnom, pobedama donosio mnoga g driavne g, sve to l od
svaki vojnik se njime hranio svoj nacin, z dodatak slanine i svinjske nameta i plena. Jos su jednu stvar stari radili vrlo promisljeno - ieleli
masti, sto hlebu koji su mesili davalo ukus i odriavalo ih krepkim. su da svaki vojnik od plate koju d trecinu predaje koji nosi
Tako su zalihe hrane za vojsku sadriale brasno, sirce, slaninu i mast, i zastavu njegove jedinice, koji tu sumu vracao tek kad rat
( za konje. su stada krupne i sitne stoke pratila vojsku, zavrsen. Za to su imali dva razloga: prvi, vojnik stedeo od svoje plate,
nis mn?go ometala, jer ih nije trebalo nositi. Zahvaljujuci tome, neka jer su to li najcesce nemarni mladici koji sto vise imaju vise trose i
anttcka _vo1ska cto danima mogla marsevati kroz puste i teske krajeve, drugi, posto su znali da im se dobra cuvaju kod zastave, li prisiljeni
da tome nJ osecala nedostatak zaliha, jer iivela od onog sto da bolje cuvaju i brane s vise upornosti; i taj nacin su postajali i
lako mogla nosztt sa sobom. Poptuno suprotno se desava savremenim stedljivi i smeliji. Svih tih stvari neophodno pridriavati se ako se ieli
vojskama koje, zato sto iele da im ponestane vina i zato sto iele da stvoriti prava milicija.
jed _hleb, _onakav kao ko kuce, _ga zb?g toga mogu imati CANOBI: Mislim da nemoguce da vojska, dok marsuje od mesta do
v
velikim zlihama, ceso ostu gladne ili, ako i nose dovoljne zalihe, cine mesta, dospe opasnosti kojima ti potrebna vestina vojskovode
to _z velike 1:r i ogromne troskove. Zbog toga ih svoju vojsku i hrabrost vojnika ako se iele izbeci, h zato ieleo da kaiete
navikao da 1ede drugi hleb osim onoga sto ga sama ispece. Sto se sta treba uraditi kad se to dogodi.
 FABRICIO: Rado vam reci jer to jako potrebno ako se ieli izloiiti razvuce; t pr?uzokujev nered. Radi toga, vode treba postaviti sa
potpuni nauk ove vestine. Pre svega dok marsuju sa vojskom vojskovode tranev da_ ofrzavatu d k?ak, usporavajuci sto idu prebrzo
treba da se cuvaju zaseda, njih se upada dva nacina: ili jednostavno l pozurut __ sto kasne, t ; korak najbolje odredivati zvukom.

dok marsujes ili te uvuce neprijateljeva vestina pre nego sto si sam Treba prosmtz puteve, tao Je1na batalja moie uvek nastupati
. Ako ielis da izbegnes prvi slucaj, neophodno da napred _ trOJU .. Treba poznavatz z i osobzne neprijatelja, tako da znas da
lt Je ?lJ _da g. napadnes ujutro, podne ili uvece, da li
posaljes duplo osiguranje koje istraiiti teren to treba uraditi sa v
pesada zli k prema sto si doznao da se rasporedis i
najvecom painjom ako su toj oasti zasede , kao preduzmes mere. No, predimo neki konkretan dogadaj. Moie se
sumovitim i brdovitim oastima, gde se zasede uvek postavljaju ili desiti da se povuce pred neprijateljem jer se osecas slajim i zato
sumi ili pozadi nekog brega. kao sto te zaseda ako otkrijes,
V

ielis da vodis borbu pode za tobom i upravo kad dodes obalu

i upropastiti, tako ti, ako otkrijes, moie naneti stetu. Ptice i
prasina su cesto otkrivali neprijatelja jer uvek kad ide tebe neprijatelj
podici veliku prasinu, to ti dati znanje da dolazi. Mnogo puta
vojskovoda, kad opazio da se, mestu kuda treba proci, diiu
golubovi ili neke druge ptice te lete jatu i kruie, spustaju se,
zakljucivao da se tamo nalazi neprijateljska zaseda i slao izvidnicu
svoje ljude, time spasao sebe i zadao udarac neprijatelju. Sto se
drugog slucaja tice, nasi to zovu "uhvatiti se mreiu" moras ti
oprezan i poveruj sto se cini razloino: primer, ako
neprijatelj pred tebe stavi plen, pomisli da udica i skrivena
prevara. Ako malo tvojih ljudi poteralo mnogo neprijatelja ako
malo neprijatelja napalo mnogo tvojih, ako neprijatelji odjednom bea
zloino beiati - uvek se tim slucajevima moras bojati prevare i
nikad smes pomisliti da neprijatelj zna sta radi. Naprotiv, ako
ielis da te prevari i hoces da izbegnes opasnost, treba da ga sto laji
i sto oprezan vise cenis. Pri tome treba da postupis dva
razlicita nacina, jer, moras ga se bojati mislima i kad postrojavas
vojsku, ali recima i drugim postupcima pokazivati da ga potcenjujes,
jer zbog ovog poslednjeg vojnici se ponadati da mogu pobediti,
prvo te uciniti opreznijim i podobnim da te neprijatelj prevari.
Moras, takode, znati da, dok marsujes kroz neprijatelj ku zemlju,
vrebaju tebe cesce i vece opasnosti nego kad vodis tku. Zato dok
marsuje, vojskovoda treba da udvo truci briiljivost prva stvar koju
treba da uradi jeste da ima opis i sliku cele zemlje kroz koju marsuje,
190 da poznaje mesta, velicinu, udaljenosti, puteve, planine, reke mocvare
i sva njihova obeleija. da to znao mora svim prilikama i svaki
1}; nacin da ima pored sebe koji poznaju taj kraj, da se kod njih pazljivo
"
<
raspita i uporedi njihovu pricu i da to posle provere zabeleii. Napred
mor polati knje i sa njima razborite vode, toliko da otkriju
. domisljati Lutacije, presao reku da ga oni nisu mogli spreciti tome.
nepratel1a, koltko da pogledaju zemlju, da vide odgovora li crteiu i
podacima sto ih ima . Takode treba poslati zasticene vodice i
obecati im nagradu i zapretiti kaznom, najvainije da vojska
zna kakav pohod vodis jer ratu korisnije stvari nego sto
precutati sto se raditi. da neki iznenadni napad uznemirio
tvoje vojnike,. "':oras ih upzoriti d. ostanu pod oruijem, jer stvar
ko1a.., se pretdt moze v naudtti. Mnogz su, da izbegli zbrku
masu, stavilz pod zastave kola i nenaoruiano ljudstvo i zapovedili im
da :h slede, tao da su! ako su se hodu morali zaustaviti ili povlaciti
lakse to moglt da , to potpuno prihvatam kao korisno. Pri
marsanju treba obratiti painju jos to da se jedan deo vojske
odvoJt od drugog, ili da se, zato sto neki idu brzo drugi sporo, vojska
reke i izgus vreme zbog prelaska, neprijartelj te stici i pobediti.
Neki koji su se nasli takvoj opasnosti okruiili su svoju vojsku jarkom
sa zadnje strane, ispunili ga siljem i zapalili, zatim su s vojskom presli
reku bez da ih neprijatelj mogao omesti jer ga zaustavila ta vatra
izmedu njih.
CANOI: Tesko mi da poverujem da ih mogla zaustaviti ta vatra,
najvise zato sto se secam da sam kako Kartaginjanin
opkoljen od neprijatelja, s strane kuda nameravao da izvrsi proboj,
svoju vojsku okruiio drvima koja zapalio kako neprijatelji nisu
pailjivo gledali tu stranu, zapovedio da kroz taj plamen prode
njegova vojska, i to tako v to svako driao stit z lice da se zastitio
od vatre i dima.
FABRICIO: Dobro kaiete, ali razmotrite sta sam rekao, kako
uradio . rekao da su iskopali jarak i napunili ga sijem,
tako da koji ieleo proci morao savladati i jarak i vatru.
zapalio vatru bez jarka, kako hteo proci kroz tu vatru nije
smeo napraviti velikom, jer ga inace, i bez jarka, sprecila. Zar
znate kako Spartanac Nad, kad su ga Sparti opkolili Rimljani
zapalio deo svoje zemlje da sprecio prolaz Rimljanima, koji su vec
li u.sli . tog plamena samo da sprecio njihov
prolaz, nego ih i isterao. No, vratimo se nasem predmetu. Kad su
Rimljaninu Kvintu Lutaciju li Cimbi za ledima, dosao do reke
ih . Da nepijatelj dao vremena da prede reku,
pricinio se kao da im dati vremena da se bore i zbog toga se pretvarao
kao da se tu ulogoriti tako sto dao da se iskopaju jarci i podigne
poneki sator, poslao i nekoliko konjanika da pljackaju poljima.
Cimbri su smatrali da se ulogoriti, su se i oni ulogorili i podelili
delove da se snabdeli namirnicama kada to video
Neki su, nemajuci mosta radi prelaska reke, morali da skrenu tok reke
i jedan deo vojske povukli natrag drugi deo , kad vodostaj postao
nizak, presao drugu stranu s lakocom. Kada su reke brze, ielite
da pesadija sigurnije prede drugu stranu, konje treba delom
taviti uzvodno da zadriavaju vodu, drugi deo nizvodno da pruie
pesacima ako nekog od njih prilikom prelaska savladala voda.
Prelaziti se mogu i reke koje se mogu preci gazom, i to mostovima
camcima i mesinama, dobro da vojska uveibana da sve to moie
uraditi. Desava se neki put da te prilikom prelaska reke ometa neprijatelj
s druge obale. Kada se ieli savladati takva teskoca neznam bolji primer
ugledanje Cezara. Kad se vojska nasla obali neke reke
 Francuskoj, Gal Vercingetoriks, ciji su ljudi blli s druge strane reke, nf krenuti, vrili s_,voje ogore,_ Marko Antonije mogao zatim
ometao prelazak, danima marsevao z reku, to isto radio t _ nastavitz marsevanJe bez ikakvih smetnji. Isti taj vojskovoda
i neprijatelj. Najzad se Cezar ulogorio sumovitom mestu, gde su se i izbegao strele arcana, naredio svojim ljudima da kleknu kad
ljudi mogli sakriti. uzeo tri kohorte iz svake legije, ostavio ih Parcam kren,_pre':"a , da drugi red stavi stitove glavu onima
tom mestu i naredio im da cim krene, naprave most i utvrde ga, prvom_, treci oima 1!' drugom, cetvrti onima trecem i tako dalje,
nastavio mars s ostalim svojim vojnicima. Stoga Vercingetoriks, tako da e la vopka bila kao pod krovom i zasticena od neprijateljskih
videci isti broj legija, verovao, da ni jedan deo njih nije ostao i ugledajuci str:la: sve vst? sam vam tebao kazati sto se moi,e dogoditi
se njih i dalje marsevao, Cezar se kad mislio da most voJsci dok_ marse, ako vi trebate nista vise preci drugo
g blti zavrsen vratio natrag i zatekavsi sve redu presao reku bez razmatranJe.
teskoca.
CANOI: / li neko pravilo kome znate gde najbolje pregaziti
reku?
FABRICIO: Da, postoji. Uvek delu reke izmedu vode koja stoji i
tekuce vode, sto se koji g leda cini kao linija, dno plice i zgodnije
za pre lazak gazom nego drugde, jer uvek tom mestu reka vise nanosi
i zadri,ava mnogo materijala koji pomai,e da se izvuces s dna. S obzirom
to da to mnogo puta provereno, zaista istinito.
CANOI: Ako se desi da dubokom gazu konji propadati, sta
predlaiete da se cini?
FABRICIO: Treba napraviti resetke od drveta, postaviti ih dno reke
i preci preko njih. No, vratimo se nasem razmatranju. Ako se desi da
vojskovoda dovede svoju vojsku izmedu dve planine i ima samo dva
puta kojima se moie spasiti ispred sebe i iza sebe, njih
zauzeo neprijate lj, moi,e uraditi sto su vec neki ranije uradili: da
de lu iza sebe iskopa veliki jarak koji tesko preci da pokazao
neprijate lju da ga time i,e li zadri,ati da , zatim, svom snagom
plaseci se opasnosti otpozadi, navalio i putem napred koji ostao
otvoren. Kada se neprijatelj uveri to prebacice snage otpozadi napred z
i napustice jarak; ti ces onda prebaciti drveni most preko jarka i
preci drugu stranu, bez ikakvog ometanja, oslobodivsi se taj nacin
i
neprijate lja. Lucije Minucije, rimski konzul, s vojskom Liguriji,
192 tu su ga neprijate lji zatvorili izmedu planina, otkuda nije mogao izaci. 193

f
Zato poslao neko liko numidijskih konjanika, koje imao svojoj

vojsci, koji su li lose naorui,ani i jahali malene i mrsave konje, prema
mestima koja cuvao neprijatelj. pocetku neprijateljski vojnici su se
poceli okupljati da odbrane prolaz, ali kad su vide li tako lose postrojene
ljude i, lose konjanike, njihovoj proceni, nisu ih smatrali opasnim i
razredili su strai,arske redove. Kad su to opazili Numidani, podboli su
konje, napali ih i proli se, da ovi nisu nista mogli uciniti. Kad su
tako prosli, unistavali su i pljackali zemlju, prisi livsi neprijatelja da ostavi
slobodni prolaz Lucijevoj vojsci. Nekog vojskovodu napadne jaci nepri
jatelj, skupi svoju vojsku i omoguci neprijatelju da ga potpuno
opkoli, zatim navali stranu za koju smatra da najslaja,
otvori s put i spasi se. Marko Antonije, povlaceci se pred vojskom
Parcana, zapazio da ga neprijatelj svako jutro kad se svanjivati
i kako krece, napada i celim putem pljacka, zato odlucio da
krece pre podneva. Tako su se Parcani, verujuci da toga dana
 SESTA KNJIGA
LOGORU Grka i Rimljana; delirnicno se treba ugledati na Rimljane.
- Opis logora koji predlaze autor. - Zasto putevi i prostori logora treba
da budu odredene velicine; kako treba koristiti pomenute pro tore. -
Arbitekte (projektanti) logora. - Rimske ograde treba vise da prave,
vec rov i nasip. - Kada treba postaviti logor izini neprijatelja kojih
principa se pridrzavati. -Strazarenje ili oslu kivanje oko logora. -Brizljivost
pri osmatranju ko izlazi i ko nov ulazi u logor. - Kazne i nagrade kod
Rimljana; vojnici su sami izvrsavali kazne i zaklinjali se postovanje vojne
discipline zabranjivali su u logorima zene i igre. - Kojeg rasporeda se
treba drzati pri dizanju vojske. - Na sto su Rimljani obracali paznju pri
postavljanju logora: da mesto zdravo; da ih neprijatelj ne moze tu
opkoliti. - Kako se vojska odrzava zdravom. - zalihama. - Kako se
logoruje kad vojska premasuje uoicajeni broj. - Vojska ne treba da prede
broj od pedeset hiljada vojnika. - Grcki i rimski primeri. - Kako prevariti
sumnjive zemlje i spijune u opstvenim redovima. - Tajnost pokreta. -
Razliciti nacini da se saznaju tajne neprijatelja. - Diverzija, kada treba da
se vrsi. - Vojska koja je opsednuta u logorima, kako moze vesto da zadrzava
neprijatelja i da mu umakne. - Primeri stalnih vojskovoda. - Kako se
razdvajaju neprijateljske nage. - Pobune i ne loge medu vojnicima, kako
se guse; tome pomaze iznad svega ugled vojskovode. - Predznaci; kako su
ih stari okretali u svoju korsit. - Razne dornisljatosti i ratna lukav tva da
se prevari i pobedi neprijatelj. - Kako se voj kovoda uverava u zemlju
sumnjive odanosti i kako se zadoija naklono t naroda. - Ratovanje zimi
veoma opasna stvar i treba ga se kloniti.
'i:J:,.
CANOI: Mislim da l dobro, zato sto prelazimo drugo
razmatranje, da Batista preuzme svoju duinost, da predam.
194 Ugledacemo se ovom slucaju dobre vojskovode jer sam pailjivo
slusao gospodina ovde, koji najbolje vojnike rasporeduju ispred i iza
vojske, jer smatraju da neophodno imati spreda koji hrabro naoruianjem i nazivima sam ih razvrstao. Znate da prilikom rasporedi
zapoceti tku, pozadi koji hrabro podriati. Kozimo to vanja vojske za mars i borbu nisam spominjao drugo ljudstvo, nego sam
razmatranje mudro , Batista ga mudro zavrsiti. Luidi i smo samo pokazao kako udvostrucenjem broja ljudi treba samo udvojiti
ga vodili sredini. kako svako od nas svoj deo posla dragovoljno
obavio, mislim da ni Batista to odti.
BAISTA: Do sada sam pustio da vodite, neka tako bude i dalje.
Zato, gospodine, samo nastavite vase razmatranje, ako vas mi
prekinemo zbog pitanja oprostite .
FARICIO: Na vasim sam vam pitanjima, kao sto sam vec rekao vrlo
zahvalan, jer mi ovi vasi prekidi remete tok misli, vec ga jos i
osveiavaju. No, da nastavimo s nasim predmetom. Kaiem da vec
vreme da ulogorimo tu nasu vojsku, jer znate da svakome potreban
odmor, i to bezbedan, jer odmarati se, ti bezbedan nije potpun
odmr: Mislim_ da ste vi ieleli da vojsku prvo ulogorim, potom izvrsim
mars, i kr da se borim, mi smo ucinili suprotno. Na to nas
_
navela fotrea, 1er ad smo ieleli da pokaiemo kako se marsu vojska
prestr 1ava zz mrsevskog borbeni poredak, morali smo prvo da
pokazemo kao se rasporediti za borbu. No, da se vratim nasem
predmet, velim da, ako se ieli imati bezbedan logor, treba da bude
tv_,ren i urden. :, ga vestina vojskovoda i utvrduje ili mesto ili
vestma. rc su trilt zua mesta i nikad se ulogorili mestu
gd i bzla pecz zt : _obal, ii nogo drveca, ili neki drugi
pri:odm :klo_n kOJl z zh stzt. Riml1am, medutim nisu fogorovali
v
tolzko zastzcem polozJm. kli o. vestinom, niti se ikad ulogorili
mestu gde, prem sOJJ discif!lmz, mogli razmestiti sve svoje fjude.
Zbog toga su zml1az :7:oglz uvek imati isti oik logora, jer su ieleli
da se mesto przlagodz n1ima, oni mestu. Toga se Grci nisu driali
oni su se prilagodavali mestu, mesta su razlicita tako da su moraLi
menjati i nacin logorovanja i oike logora. Rimljai su se dakle tamo
gde poloiaju nedostajala utvrdenost sluiili / vestinm.
kak sa . ovo svom izlagnju ieleo da se podraiavaju Rimljani,
,
sledicu nJlhov logorvanJ, nepridriavajuci se svemu njihovog
_
raspo;ea, vec preuzetz deo za koji mi se cini da odgovara
dansn1em vremeu. Rkao sa':1 v m mnogo puta kako su Rimljani
svo1zm konzularmm vo1skama imalt dve legije samih Rimljana, to
l oko jedanaest hiljada pesaka i sest stotina konjanika; z to su
imali jos drugih jedanaest hiljada pesaka koje su im slali saveznici kao
. svojim vojskama nikad nisu imali vise stranih nego sopstvenih
vojnika, izuzev konjanika za koje se nisu branili ako brojem
nadmasili njihove legije; svim svojim dejstvima postavljali su legije
sredinu saveznicku vojsku sa strane. Tog su se principa pridriavali
i kad se ulogorili, kao sto ste i sami mogli procitati kod onih koji
pisu njima vam detaljno govoriti kako su oni logorovali, vec
samo reci prema kojem rasporedu h sada ulogorio svoju vojsku,
cete videti sta sam preuzeo od Rimljana. Znate da sam, prema uzoru
dve rimske legije, z dva bataljona pesaka, sest hiljada pesaka
i tri stotine upotrejivih konja bataljonu, i kakve batalje, s kakvim
strojeve.
No, kako vam sad ielim pokazati nacin logorovanja, mislim da to
uciniti samo s dva bataljona nego s pravom vojskom, koja sastavljena,
slicno kao rimska, od dva bataljona i od istog broja dopunske vojske.
cinim zato da olik logora savrseniji, ulogorujuci kompletnu
vojsku, jer mi drugim slucajevima to nije l potrebno. Kad h,
dakle, ieleo da ulogorim pravu vojsku od dvadeset cetiri hiljade pesaka
i ve hiljade upotreljivih konja, koja rasporedena cetiri bataljona
dva od tvojih ljudi dva od stranaca, postupio h sledeci nacin.
Nasavsi mesto gde se ielim ulogoriti, podigao h zastavu vojskovode,
oko h nacrtao cetvorougao cija svaka strana ila od
 udaljena pedeset fakata, svaka od njih gledaa ? jednu stranu
sveta; unutar tog prostora zeleo h da bude v_ ?Jsoodn logor. !(
mLS zlm da 1 to mudro , tako su najcesce radtll Riml1am , razdvOJl
naoruzane od nenaoruzanih i odvojio brze od sponh z
JU i.
d' S ve, i
_
'[' nvecL
deo naoruzanih smestio h istocnoj strani nenaoruzan i spore
V
zapadnoj, tako da istoku _l celo: zapadu zacel1_ e logora, _
v
jug i sever li bokovi. Radi razlikovaa loora naruzanzh, postup
h ovaj nacin: povukao h liniju od vo1sovome zastave prema
istoku dugu sest stotina osamdeset lakata. Zatl"! bzh _ sa ':
Linije povukao jos dve linije iste zfne ras!o!anu od prve l
petnaest lakata njihovim _kre_vima bit bi tocna vrata f! rostor
izmedu te dve linije predstavl1ao bi put ko)l vodi od rata d? vo1sovo
dinog Logora koji sirok trideet lakata dug seto tndset 1er ?l
pedeset lakata zauzimao vofskovodm _ lg?r, i zvao bz se Vo1sovodm
put. Zatim se napravi i drugi pt, od Jznzh vrata sve do severnzh v_rata,
koji prolazi preko pocetka vo1skovodmog puta eposredno z n1eg?v
fogor s istocne strane koji dug hiljau dve _st_, o_tme pedeset _lakata, 1er
zazimao celu sirinu logora i zvao bz se Knznz put. Kad bi se, dakle,
nacrtao vojskovodin logor i ta dva puta, poceli se crtati i lo?ori za
dva vlastita bataljona, te jedan smesten s desna drugz s leve
strane Vojskovodinog puta. Zato h, strne Kriznog , postavio
trideset i dva logora s leve strane Vo1skovodmog puta, tndeset dva s
desne ostavljajuci izmedu sesnaestog i sedamnaestog logora prostor od
tridest lakata, koji sluzio kao Poprecni put koji prolazio P_Ored
svih logora bataljona, sto se videti prilikom njegovog razmesta.
ta prva dva reda logora celu, koji se nalazili z Krizni put, smestio
h vode oklopnika, petnaest drugih koji sledili zatim sa svake
strane njihove oklopnike, sto l posto svaki bataljon ima sto pedeset
oklopnika, deset oklopnika logoru. Prostor koji zazimali logori
za vode sirok cetrdeset, dug deset lakata. treba zapamtiti da
uvek kad kazem sirina mislim prostor od juga prema severu, kad
kazem duzina prostor od istoka prema zapadu. Logori oklopnika
li petnaest lakata siroki trideset dugi. drugih petnaest logora
koji slede sa svake strane i koji pocinju od Poprecnog puta, zauzimali
isto toliko prostora kao i logori oklopnika, ulogorio h lake konjanike
kojih ima sto pedeset i l ih deset logoru. sesnaesti, koji
preostao, smestio h njihovog vodu, ostavljajuci isto toliko prostora
koliko dato vodi oklopnika. Tako izmedu dva konjicka logora
dvaju bataljona Vojskovodin put tom pravilu ti rasporedeni
i pesadijski logori, sto vam izloziti. Zapazili ste da sam tri stotine
konjanika iz svakog bataljona s njihovim vodama smestio trideset i
dva logora koji se nalaze duz Vojskovodinog puta s strane, pocinju
od Kriznog puta, i kako izmedu sesnaestog i sedamnaestog ostaje prostor
od trideset lakata za Poprecni put. Kad h zeleo ulogoriti dvadeset
batalja koje cine dva bataljona, postavio h logore svake
dve batalje iza konjickih logora, svaki dug petnaest lakata i sirok
trideset, kao i konjicki, li spojeni zadnjom stranom tako da jedan
dodiruje drugi. svaki prvi logor sa svake strane koji dolazi z Krizni
put smestio h zapovednika jedne batalje, sto odgovaralo logoru vode
oklopnika, taj logor sirok dvadeset i dug deset lakata. drugih
petnaest logora koji slede sa svake strane posle ovih sve do Poprecnog
_
puta, smestio h sa svake strane jednu batalju pesaka, kako ih
O bih
. ,. i cetiri stotine pedeset, l ih trideset logoru. Drugih petnaest
L
logora postavio h nizu sa svake strane iza lakih konjanika, s istim
razmakom, gde h sa svake strane smestio jednu batalju pesaka.
poslednji logor sa svake strane smestio h zapovednika batalje, koji
se nalazio pored zapovednika lakih konjanika deset lakata dug
i dvadeset sirok. Tako ta prva dva reda (jedan dvostruki red - .
s r e te
prev.) logora l sastavljena pola od konjanika, pola od pesaka.
kako h zeleo, sto sam vam svojevremeno rekao, da svi ti konji budu
upotrejivi, kako momaka koji opskrljivali konje ili se starali
drugim neophodnim stvarima, ti pesaci koji se nalaze iza konja li
obavezni da z njihovim gospodarima poslu oko njih, te
stoga logoru li oslobodeni drugih duznosti, tako su radili i Rimljani.
Ostavljajuci potom iza tih logora sa svake strane prostor sirok trideset
lakata koji cinio put, koji se zvao s jedne strane Prvi put zdesna,
s druge Prvi put sleva, postavio h sa svake strane jos jedan red od
trideset dva dvostruka logora koji li spojeni zadnjom stranom jedan
s drugim, sa istim razmacima i meduprostorima, kao sto smo vec rekli
i Poprecnim putem posle sesnaestog logora, gde h sa svake strane
ulogorio cetiri batalje pesaka sa njihovim zapovednicima prvom i
zadnjem logoru redu. Ostavljajuci potom sa svake strane sledeci prostor
od trideset lakata koji cinio put, koji se zvao s jedne strane Drugi
put zdesna, s druge strane Drugi put sleva, postavio h sa svake strane
jos jedan red od trideset dva dvostruka logora s jednakim razmacima i
rasporedom, gde h sa svake strane smestio i druge cetiri batalje s
njihovim zapovednicima. Tako li ulogoreni tri (dvostruka) reda
logora sa svake strane konji i batalje dva formacijska bataljona,
sredini se nalazio Vojskovodin put. Dva dopunska bataljona, koji su
sastavljeni od istih ljudi, smestio h sa strane formacijskih bataljona,
s istim rasporedom logora, i to tako sto h prvo postavio red dvostrukih
logora gde li smesteni pola konjanici, pola pesaci, rastojanju
od trideset lakata od drugih logora, da se tako napravio put koji
se s jedne strane zvao Treci put zdesna, s druge strane Treci put sleva.
Zatim h sa svake strane postavio druga dva reda (dvostrukih) logora,
isti nacin odvojenih i rasporedenih kao sto su logori formacijskih
bataljona; time se napravila druga dva puta, svaki se od njih
zvao prema broju i strani kojoj . Na taj nacin cela vojska
l ulogorena dvanaest redova dvostrukih logora i trinaest
puteva, racunajuci i Vojskovodin i Kriini put. Zeleo h da oko? ,
od logora do jarka, ostane prostor oko stotinu lakata. ako prebro}lte
sve te prostore, videcete da od sredine vojskovodinog logora do
istocnih vrata sesto osamdeset lakata. Preostaju sada dva prostora,
od kojih prvi od vojskovodinog logora do juinih vrata, dru?i
od istog mesta do sevemih vrata, svaki od njih ako se izmen od
sredisnje tacke sest stotina dvadeset i pet lakta. Kad_ se od tog oduzme
prostor od pedeset lakata, koliko zauzima vo1skovodm logo:, i cetrdeset
pet lakata sredisnjeg prostora koji h ieleo da i ostavzm sa svk
strane, trideset lakata puta koji deli svaki od tih prostoa. sredm,
stotina lakata koji ostaju sa svake strane izmedu logora z 1arka, oste
 sa svake strane prostor za logore sirok cetiri stotine lakata i dug sto, ako eset sL_ ede
_ ih r1o_va sa dset logora redu, smestili specijalni pikeniri
duiinu ubrojimo i prostore koje zauzima vojskovodin logor. Ako, t speLJam veitz zz dopunskih bataljona. Njihovi vode, ili zapovednici,
dakle, te duiine podelim /, sa svake strane vojskovodinog logora '!1oglz bz . logore koji im se ucine udobnijim od onih pored
smestilo i se cetrdeset logora dugih pedeset lakata i sirokih dvadeset; 1ara. Artzl1erlJU bzh rasporedio ui n_asipa z jarak, sav ostali prostor
to i ilo ukupno osamdeset logora, kojima i ili smesteni zapovednici koJL ostane pr_ema zapadu smestzo bzh sve nenaoruiane i sve druge koji
bataljona, komornici, ucitelji veibalistima i svi ostali koji su vojnoj su smetn)l logoru. Treba da shvatite da su pod tim imenom
sluibl, ostavljajuci koje slobodno mesto za strance koji mogu doci i za smetnji", kao sto znate, stari podrazumevali sve sto su no;il sa
koji ratuju milosti vojskovode. Pozadi vojskovodinog logora sobom i sve sto neophodno jednoj vojsci osim vojnika to su:
nacrtao ih put od juga 1- severu sirok trideset lakata, nazvao drvosece, kovaci, potkivaci, klesari, iniinjeri tobdiije, mada' i se ovi
poslednji mogli ubrajati naoruiane, cobani sa svojim stadima ustrojenih
ih ga Celnim putem. i se protezao pored pomenutih osamdeset
ovaca i volova potrebnih za iivot vojske, i vise poznavalaca raznih
logora, jer i izmedu njega i Kriinog puta i vojskovodin logor i
vestina, zajedno sa zajednickim kolima s pripadajucim zivotnim namir
osamdeset logora z njega. Od tog Celnog puta i naspram
nicama i oruijem. logore ih posebno odvajao, samo ih oznacio
vojskovodinog logora projektovao ih drugi put, koji i isao odatle
koje puteve treba da zaposednu, sve prostore koji i ostali izmedu
prema zapadnim vratima, sirok takode trideset lakata, odgovarao i
poloiaju i duiini Vojskovodinom putu i zvao i se t prema trgu.
gde se ta dva puta sastaju uredio ih Trg gde i se obavljala
trgovina postavio ih ga / t 12,rema trgu, nasuprot vojskovo
dinom logoru naslonjen Celni put. Zeleo ih da Trg bude cetvrtast,
da svaka strana bude sto sezdeset lakata. Sa leve i desne strane Trga
napravio h dva reda logora, tako da svakom redu bude osam
dvostrukih logora, koji i ili dugi dvanaest lakata i siroki trideset, tako
da i sa svake strane Trga koji i se nalazio sredini ilo sesnaest
..
logora, zajedno trideset dva. ih smestio konjanike koji i preostali
iz dopunskih bataljona, ako im to i ilo dovoljno, dodelio ih im
+
neke od onih logora koji se nalaze oko vojskovodinog, prvenstveno
koji gledaju prema jarku. Preostaje jos da smestimo specijalne
+
pikenire i specijalne velite koje ima svaki bataljon, jer znate da prema
nasoj formaciji svaki bataljon ima pored deset batalja i hiljadu specijalnih +
pikenira i pet stotina specijalnih velita, tako da dva formacijska bataljona
imaju dve hiljade specijalnih pikenira i hiljadu specijalnih velita jos ... z

toliko dopunski sto znaci da treba smestiti jos sest hifiada pesaka, sve ....
i ih ulogorio prema zapadu i dui jaraka. Dakle, od Celnog puta prema
severu, ostavivsi prostor od stotinu lakata z jarak postavio ih jedan
red s pet dvostrukih logora, koji i ili sedamdeset pet lakata dugi i
sezdeset siroki, kad i se podelila sirina, svaki logor doslo i petnaest t ] U)
>
<
199
lakata duiini i trideset sirini. kako i ilo deset logora,
Zalihe naorulanja i opreme Zalihe fivo111ih namimica
svaom trideset?rica mestilo i se tri stotine pasaka. Ostavljajuci + 1
zatzm prostor od trzdeset 1edan lakat, postavio ih slican nacin i sa
licnim razmacin:za. jos jedan red od pet dvostrukih logora, potom jos
1edan, tako da bz bzlo pet redova pet dvostrukih logora, sto i znacilo
pedset og_ora potavlje n_i severu, udaljenih sto lakata od jarka,
nJLh bz bzlo smesteno hzl1adu petsto pesaka. Okrenuvsi se zatim nalevo
...
prema zapadnim vratima, / tom prostoru sve do pomenutih vrata
postvio ih_ sle1cih rdov dvostrukih logora, jednakim udalje
nostzma L istz ._ lstma, izmedu redova i ilo vise od petnaest +
--- - -
+ +

--- - -----=-=----.::...-_------
__ - ---
lakata
_ razmaka._ bz se smestilo jos hiljadu pet stotina pesaka. Tako
bzh, od seermh do zapadnih vrata z jarak, postavio stotinu logora
rasp01:edemh deset redova pet dvostrukih logora redu, i tu ih N
smestzo !ve specijalne piken_ ire i specijalne velite, iz formacijskih bataljo
na. Zatzm bz se od zapadmh vrata do juinih, dui jarka, isti nacin
 puteva, ih ceri, pre?.ustio blh pomentima oji ea:iji, to dode vreme. No, sada ielim preci logorske straie, jer z
_
,,prvi , drugz zanatlama z poznavaoczma vestzna , trecz zed rasporeda straiara sav drugi trud i uzaludan.
nickim kolima s hranom, cetvrti kolima sa oruijem. Putevi koje blh BATISTA: Pre nego sto predete straie, ieleo h da mi kaiete kad
ostavio nezazetim, blli Put prema Trgu, Celni put, i jos jedan koji neko ieli postaviti logor lizini neprijatelja kojeg principa treba da se
se zvao Sredisnji put. isao od severa prema jugu i sekao drii, jer, z da li ima vremena da ga uredi bez opasnosti.
sredini t prema trgu, koji dolazi sa zapada cineci isti efekat kao i
FARICIO: Morate znati sledece: nijadan se vojskovoda ulogoruje
Poprecni put istoku. Pored toga, postojao i put koji i isao dui
lizini neprijatelja, osim onog koji spreman da vodi tku kad god
logora specijalnih pikenira i specijalnih velita. Svi ti putevi ili siroki
to ieli neprijatelj. kad neko spreman to, opasnosti osim
trideset lakata. Artiljeriju blh rasporedio dui jarka logora, s unutrasnje
i, jer se dva dela vojske postroje za itku, treci deo pravi
strane.
logor. Rimljani su tom slucaju davali trijarima da podiiu logor,
BATISTA: Priznajem da se to razumem, i mislim da nije sramota principi i astati su stajali pod oruijem. Tako su radili zbog toga sto se
da to kaiem, jer se time bavim. lpak, taj raspored veoma mi se svida, i trijari poslednji bore, i zato imali vremena da, ako dode
samo blh ieleo da mi razresite sledece nedoumice: prvo, zasto su putevi neprijatelj, ostave rad, z oruije i stanu svoja mesta. Vi iste,
i okolni prostori tako siroki i, drugo, sto vise muci, kako se trebaju podraiavajuci Rimljane, morali dati da grade logor batalje koje
koristiti ti prostori koje ste odredili za logore? ielite da postavite zadnji eselon vojske mesto trijara. No, vratimo
FABRICIO: Znajte da sam sve puteve napravio sirokim trideset se razmatranju straf.a. Cini mi se da kod antickih vojski nisam naisao
lakata kako njima mogla prolaziti batalja pesaka stroju, jer, ako se to da su radi cuvanja logora , driali straiare koji se zovu
dobro secate, rekao sam vam da svaka siroka od dvadeset pet do osluskivaci, daleko izvan jarkova, kao sto se to radi danas. Verujem da
trideset lakata. Da rastojanje izmedu jarka i logora bude sto lakata su tako radili zbog toga sto su mislili da oni lako mogu prevariti vojsku,
neophodno zato da se moglo rukovoditi bataljama i artiljerijom, jer ih tesko nadgledati, i zbog toga sto ih neprijatelj i potkupiti
donositi tuda plen i, prema potrebl, imati prostora za povlacenje ka ili poiti, tako da ilo opasno delimicno ili potpuno se osloniti
novim jarcima i novim nasipima. Jos bolje ako su logori jako udaljeni njih. Radi toga sva sila straie ila unutar jaraka, straiu su cuvali s
od jarka, da blli sto dalje od vatre ili drugih stvari koje i neprijatelj velikom marljivoscu i redom, kainjavajuci smrcu svakog ko se udaljio
mogao upotreblti napadu njih. Sto se tice drugog pitanja, iz sastava straie. tome kako njihov stroj ureden vam dalje
namera nije blla da svaki prostor sto sam ga oznacio bude zaposednut govoriti, da vas ih zamorio, jer to moiete i sami videtiako vec do
samo jednim satorom, vec da se koristi onako kako odgovara onima sada niste videli. Reci samo ukratko sta ih uradio. Ucinio ih
koji su se tu ulogorili, s vise ili satora, samo da prelazi granice. oblcaju da svake noci trecina vojske ostane naoruiana, da cetvrtina
Oni koji treba da nacrtaju te logore treba da budu vrlo prakticni ljudi i od toga uvek bude nogama, i rasporedio i ih svim nasipima i
! izvrsne ahritekte, koji znati, cim im zapovednik odredi mesto,
oikovati prostor i napraviti raspored, projektovati puteve, razdeliti
mestima logora sa udvojenim straiama koje ih postavljao kod svakog
cetvorougla. Deo njih stajao i mestu, deo stalno isao od jednog
logore konopcima i motkama, tako da prakticno odmah budu raspore do drugog ugla logora. Takav raspored ih, kao sto sam kazao, imao
deni i podeljeni. ako se ieli izbeci zbrka, vojnicki logor treba uvek i danu kad i mi neprijatelj lizini. Sto se tice davanja lozinke,

200 okrenuti isti nacin, tako da svako zna kojem putu i kojem treba menjati svake veceri, i drugih pravila koja se kod tih straia
prostoru moie naci svoj logor. treba raditi uvek i svakom mestu, primenjuju, zbog toga sto su te stvari poznate tome govoriti.
"""' tako da logor izgleda kao pokretni grad koji ilo kuda da ide, nosi sa Podseticu vas jednu stvar koja vrlo vaina i koja, ako se
< sobom iste ulice, kuce i isti izgled, toga se mogu driati oni koji obrati pai,nja, prouzrokuje mnogo dobra ako se obrati painja,
traie utvrdene poloiaje i oik zavisno od varijacije mesta. mnogo zla. Treba sa velikom painjom gledati ko logoruje
Rimljani su poloiaj utvrdivali jarcima, sancevima i nasipima, radi cega logoru i ko novi dolazi njega. lako pregleda ko se ulogorio
i napravili okolo logora ogradu od kolja, ispred iskopali jarak sirok nacin kako smo rekli, jer posto svaki Logor ima odreden broj ljudi
sest lakata i dubok tri, te dimenzije i se povecavale prema tome da lako videti ima li ili vise ljudi , kad neki odsustvuju
li su ieleli ostati duie nekom mestu i da li su se bojali neprijatelja. bez dozvole, treba ih kazniti kao begunce, kad ima prekobrojnih, treba
danas ih dizao ogradu od kolja, osim kada blh ieleo da prezimim cuti ko su oni, sta rade i sve drugo njima. Ova obazrivost
nekom mestu. Iskopao blh svakako jarak i napravio nasip manji prouzrokovati da neprijatelj moci, barem bez teskoca, doznati
od onog kojem smo pricali, i veci ako potrebno, i jos ih, sta rade tvoje vode i koje su tvoje zapovesti. Da tu stvar Rimljani
?dnosu artiljeriju iskopao svakom uglu logora polukruini jarak, nisu briino pazili, bi mogao laudije Neron, kad Hanial i
zz kojeg artiljerija i tuci s boka koji i ieleli da predu jarak. lizu, krenuti iz svojih logora koji su ili Lukaniji i otici i vratiti se
Treba jos, takode, uveibati vojnike da znaju urediti logor, zapovednike iz Marke, da Hanial tome nista nije naslucivao. Ali, nije dovoljno
d ga znaju nacrta i vojnike da znaju brzo prepoznati svoja mesta. samo izdati dobre naredbe ako se strogo izvrsavaju, jer nigde
. . ._
Nedna od tzh stvarz teska, trJme opsirnije govoriti kad za nije potrebna tolika poslusnost kao vojsci. Zato zakoni vojsci treba
 da budu ostri i strogi njihov izvrsilac treba da bude izzetno trog. cas pojedinno, as svi zjedno, t ako da im nije ostajalo vreme da misle
Rimljani su smrtnom kaznom kainj avali koj i ":si traiu, ': Venru_ tlt igre, nt druge stvari koje cine vo1ika buntovnim
koji i napustili svoje mesto kome su se trebali borttl koJt bi neku t nekonsmm.
stvar iznosili kradom iz logora, g ko i pric ao da ici uradio
nesto izuze tno to nije i slucaj, ko i se borio pridriavajuci se TIST: mi se svida. No recite mi kad se vojsk a morala dizati i
vojskovodinih komandi, ko i zbog straha odbacio oruije. kad se kakvog se rasporeda driala?
desilo da kohorta ili cela legija n apravi takvu gresku, da ih sve FBCI<?: Vojs?vodi tuba svirala ui puta . Na prvi zvuk su se
.
poguili, stavili imena svih kes u i izvlacili svakog desetog koji dizali saton i p ravilt zavezlJaJt drugi se tovarizo, tre1.,t -< se kret az
.
., kako sam r .. '
onda g. Takve kazne izvrsene taj nacin iako nisu svi " ,. rekao sa komorom pozadt, klopmcim
. ' a sa
osetili svi su se plasili. posto tamo gde su kazne velike treba da postoje va k s t rane, s1:1est ci lg . sredinu. Zato ste mora
_ li pokrenuti
i nagrade kako ljudi istovremeno iiveli strahu i nadi predlagali Jedan opskt batalJon, iza 1g njegovu posebnu komoru i cetvrti
su oni nagrade za svako izzetno delo: ko r spasao iivot deo z1e1cke komore to li svi oni koji su logorovali jednom
od nzh cen:orougf?va sto
svom drugu, ko prvi presao granicu nep rijateljske zemlje, ko prvi s1:10 pravo pokazali. Zbog toga l dobro
neprijateljski logor, ko ,- ranio ili nep rijatelja, ili da svakz od 1:1ih. dodelJen Jednom bataljonu, kad vojska krene
ga zbacio s konj a. Tako su za sv ako hrabro delo konzuli odavali svak zna gde nJegovo mesto stroju. Tako treba da krene svaki
priznanje i nagradivali obznanjivali ga da g a svi hvale, oni koji batalJon sa sopstvenom komorom i sa cetvrtinom zajednicke za sobom
doili nagradu za l koju od tih stvari, pored toga sto su stic ali sla i onako kako se kretala rimska vojska, to smo pokazali.
i ugled medu vojnicima kad se vr atili domovinu sa velikom BTIS1:A: Da li : prilikom pos tavlj anja logora ob racali painju jos
i velikim demonstracij ama pricali tome prijateljim a i rodni. Stoga nesto osim onog sto ste rekli?
se treba cuditi sto taj narod osvojio toliku imperiju, strogo vodeci
racuna kainj avanj u i nagr adivanju onih koji zbog svog loseg ili
FJ\BRICIO: Ponavlj am vam da su Rimlj ani kad su logorovali hteli da
dobrog rada zasluiili prekor ili pohvalu, tih stv ari se -l d1-iati i post-poto zadrie svoj uob_icajeni spored. No, sto se tice d rugih uslova,
danas najvecoj meri. Necu precutati jedan njihov nacin kainjavanj a. zmali su dva snovn prz, smestltl se zdravo mesto i, drugi smestiti
:
Kad kivica l dok az ana pred ti ili konzulom, ov aj krivca se tamo gde i nepatelJ 1:1oie opkoliti i zatvoriti im put do vode i
lako izudarao siom, posle tog sianja krivcu l dopusteno da nab avu zvotnih namimc a. 2_bog toga su, da izbegli bolesti,
beii, svim drugim vojnicima da ga . Svi g a odmah gadali zzbegavali mocv arna mesta i mesta izloiena skodljivim vetrovima. su
kamenjem ili kopljima, ili tukli drugim oruijem, tako da daleko prepoznvli tolk kvalite _ m a samog mesta koliko licima
otisao iiv, preiiveli su vrlo retki. Preiiveli se nisu smeli vratiti kuci, stan?vmk ada z videlt da im rdava i da su sl a, ili da su
.
bez velikih neprilik a, bruke i sramote, im l mnogo bolje da P1!-nt _drugzh mfekca se ulogorili. da li opkoljeni,
umru. Gotovo slicnog nacina se pridriavaju i Sv ajc aci, koji ucine da bilo preb_o da razmotre przrodu mesta, gde su smesteni prijatelji
osudene j avno drugi vojnici. dobro procenjeno i izvrsno gde nepratelJt, tome zakljuce da li mogli ti opkoljeni ili
napravljeno, jer ako se ieli da neko i krivc a, najbolje da ga . bog oga, voJskovod a treba dob ro da pozn aje mes ta raznim
upravo kazni, jer s drugim uvaiavanjem i sa drugom ieljom emlJa"!" a, t _da _ sebe ima mnogo onih koji ih takode poznaju. Bolesti
potpom ag ati njegovo kainjavanje kad sam izvrsilac nego kad i gl ad se zbecz ako se dezorganizuje vojska, jer ako ielis da vojnici
izvrsenje dolazi od drugoga. Ako, dakle, ielis da narod brani necije d zdrat, treb a da spav aju_ pod satorima, da logoruju tamo gde ima
greske, najbolje da ucinis da narod s am sudi. dokaz za to drvec,a k a prave hlad, gde drva da se mo e kuvati hrana te da
O] i

navescu primer Manlija Kapitolin a kojeg , optuienog od Senat a, narod voj':ic_i ?daju vr cni. Z ato ih t:eba leti izvuci iz logora pr dana,
branio i nije g a osudio, ali kada sam post ao sudija njegovoj parnici zi,:nz p azia da mars u snegu i ledu da mogu naloiiti vatru,
os udio g a smrt. , dakle, nacin kainjav anja koji sprecava da tm nedoste neophodna odeca i da piju zagadenu vodu.
i navodi pridriavanje pravde. k ako za zaustavlj anje koji se slucajno razbole treba da ! lekari, je r vojskovoda
ako mora d a se bori i protiv bolesti i protiv neprijatelj a. No, nijedna
naoruianih ljudi nije dovolj an ni strah od zakona, ni su ah od ljudi,
anticko vr eme su tome dodavali i autoritet Bog a, su se zato, z najvece
stv ar nije toliko ko risna za odriavanje zdravlj a vojske kao veiba, su
anticki vojnici veib ali sva kog dana. Od atle ces opaziti koliko vredi to
ce remonije, njihovi vojnici zaklinjali d a postovati vojnu disciplin u,
kako ako prekrse, strahovali samo od zakona i ljudi, vec i od veib anje, logorima ces ti zd rav, tkama pobednik. Sto se tice
Boga koristili su sv aku umesnost da ih ispune religijom. gl adi, samo da moras gledati d a ti neprijatelj spreci nabavku
iivotnih nami rnica, nego se moras st arati od akle da ih nab avis i p azi ti
S: Da li su Rimljani dozvoljavali da njihovim vojsk ama budu d a se koje imas potrose. Zato dobro da vojnim zalihama
iene i d a li s u se vojnici b avili ovim dokonim ig rama kojim a se d an as imas hrane vazda z a mesec dana, zatim d a zad uiis saveznike izini
bave? d a te dnevno snabdevaju, da napravis zalihe nekom sigurnom mestu
FCI: J!ranil su i jedno i drugo, to im zabraniti nije l mnogo i, n ajv ainije, da h ranu briiljivo razdeljujes, tako d a sv akog dana svako
tesko, 1er bilo toliko vei kojima su vojnici li zazeti citav dan, d razumnu kolicinu to treba da radis tako da prouz rokujes
 nered, jer sve druge stvari ratu moies pobediti s vremeno:i jedino
glad pobediti tebe. Nijedan neprijatelj koji te moie savladatt gladu
pokusati to uraditi oruijem, jer iako ta pobeda nije tako casna
sigurnija i izvesnija. Nece izbeci glad vojska koja pazi
pravicnost i koja neobuzdano trosi sto se svida, jer zbog prvog
trea da ih prvarf! tako_ da svi veruju da se to bas njih ticati, te
P,?moct Jet rugima zatim se naci nevolji bez ikakve
. re tlt svia _d na:,edis . da nesto urade istom danu, tako
da svt, m1slect da su Jedmt koJtma naredeno' misle to kak , t
zvrsttt, kvak_ . i_ to":,e nasli lek, to znaci da tvoja naredba bez
v

iti iivotnih namirnica, zbog drugog, kad ih bude, nekorisno 1kav? meteza bztt z:rsena. Ako posumnjas vernost nekog naroda,
ih potrositi. Zato se anticko vreme odredivalo da se potrosi hrana . .
koja dodeljivana i vreme koje ilo odredeno, i nijedan vojnik : zelzs da_ se os1?uras_ t da ? iznenada okupiras, da to uradio najlakse
da tznee_s nekz SVOJ plan i zatraiis njegovu , cime ces
nije kad to i radio vojskovoda. Koliko se toga pridriavaju po_katt da tz 1:ek_a _d:uga namera i da njega uopste
danasnje vojske, zna svako se s pravom mogu smatrati umerenim mzslzs tako da_ '!- nz mzsliti svoju odbranu, niti padati
i uzdriivim kao anticke, vec razuzdanim i raspojasanim. pa1:1et 1 bz g tt mogao napasti, to ti dati pogodnost da moies
S: Na pocetku ste govorili uredenju logora i rekli ste da lako z!vrsitz svo!!1' nmeru. 1-ko nasluujes da neko iz tvoje vojske
ielite ostati samo dva bataljona, vec da cete zeti cetiri da blste o?avestava nepra:el1a ? tvoJ:'f! planovzma, najbolje da se posluiis
pokazali kako se treba ulogoriti prava vojska. Zato ielim da mi kaiete nJegovom zlom dusom i saopstis sto nameravas da uradis
dve stvari: prvo, kad imam vise ili ljudi kako da se ulogorim, i precutis !to ameravas to neprijatelja navesti neke
drugo, koliko vojnika dovoljno za borbu protiv ilo kojeg neprijatelja? poduht, mzsle_z da zn tvoje planove, tako da ces ga lako moci
FABRICIO: Na prvo pitanje odgovaram ovako: ako vojska ima vise ili 1:revari z pobed_z_tz. Ako bz nameravao da smanjis svoju vojsku, kao sto
od cetiri ili sest hiljada pesaka, oduzima se ili dodaje onoliko uradzo ld Neron, jer hoces poslati nekom savezniku
redova logora koliko potrebno, i tako se smanjenju i povecanju da nt![J_ rijatelj to primeti, nikako smes smanjiti logore, treba 'da
_
broja logora moie ici do beskrajnosti. Kad i Rimljani spajali dve zadrzzs sve ozn':'ke z poretke 1. ka i pre _uvek palis iste vatre i postavljas
_
konzularne vojske, napravili dva logora, delove logora gde su svud 1st strze. Ako _ se tvOJOJ voJsci pnkljuce novi ljudi, ielis da
ili nenaoruiani okrenuli i jedan nasuprot drugom. Na drugo pitanje neprtelJ primett da _si se povecao smes povecavati broj logora, jer
_
odgovaram: uoblcajena imska vojska imala oko dvadeset cetiri hiljade uvek bilo vlo kosno driati tajnosti svoja dela i planove. Zato
vojnika kad njih navaljivala sila, ilo ih najvise pedeset Metel, kad s vojskom Spaniji, neko ga upitao sto uraditi
hiljada. Tolikom suprotstavili su se oni vojsci od dve stotine hiljada slede_ceg dana, odgovorio da kad to znala njegova kosulja, i
Gala, koji su ih napali posle prvog punskog rata. Sa istim brojem spal. Marko Kras jednome koji ga upitao kad pokrenuti vojsku
suprotstavili su se Hanialu, te trebate upamtiti da su Rimljani i Grci odgovorio: ,,Mislis li da ti jedini moies cuti trube?" Ako ielis saznati
ratovali s malo ljudi, njihova ila borbenom poretku i vestini, tajne svog neprijatelja i kakvi su poreci, neki su uocavali slati
dok su zapadnjaci i istocnjaci ratovali s mnostvom vojnika; jedni od P?slanike i_ _ s njima, odeci slugu, ljude najvestije ratovanju, koji
_ .
njih imaju prirodnu iestinu, to su zapadnjaci, dok se drugi odlikuju vzdelz nepratelJsku voJsku, procenili prednosti i slabosti i tako
velikom poslusnoscu prema svojim kraljevima. Grckoj i ltaliji, gde omogucili da _se nadlada. Neki i poslali "progonstvo ' nekog
nije l ni prirodne iestine ni prirodnog postovanja kraljeva, l svog rodaka z g saznali planove neprijatelja. Slicne tajne
mogu se saznati od neprijatelja kad se iz tog razloga zatvore. Marije,
neophodna disciplina, te discipline l takva da malo ljudi
moglo pobediti iestinu i prirodnu upornost mnostva. Zato vam kaiem, ratu protiv Cimbra, da saznao vernost Gala koji su tada prevali
204 Lombardiji i li povezani s rimskim narodom, poslao im otvorena i
ako ielite podraiavati Rimljane i Grke, trebate imati vise od pedeset
. hiljada vojnika, naprotiv, treba ih uzeti jos , jer ako ih vise, zapecacena pisma. otvorenim napisao da zapecacena otvore do
pravice zbrku, postovati disciplinu ni poredak koji su naucili. Pir odredenog vremena. Kad ih pre toga roka zatraiio natrag i nasao
v da kaie da s petnaest hiljada ljudi jurisati celi svet. otvorena, saznao da njihova vernost nije potpuna. Neke vojskovode
No, predimo sad drugo. Ova nasa vojska pobedila jednoj i, kada su l napadnute nisu ieleli da se sukobe s neprijateljem vec su
pokazali smo teskoce koje se mogu dogoditi r. Zatim dalje napale njegovu zemlju i prisilile ga da se vrati i bran svoj dom.
marsevala, mi smo ispricali koje prepreke marsu i naici, mnogo puta izaslo dobro jer tvoji vojnici zapocinju pobedivati i sticati
s kraju ulogorila samo radi toga da se malo odmori od napora, plen i samopouzdanje, neprijateljevi se zaprepaste jer im se ucini da
vec t _da raz"!isli kako da zavrsi rat, jer logorima se razmatraju mnoge od pobednika postaju pobedeni. Oni koji su napravili tu diverziju mnogo
stvari, narocito ako ostalo jos neprijatelja tom kraju ima i sumnjivih puta su pobedili. Ali to moie uciniti samo cija zemlja od
predela od k?jih dbro osigurati se podrucja koja su neprijateljska neprijateljeve, jer izguo kad l drugacije. Cesto koristilo
treba zauzett. Zato sada neophodno pokazati kako savladati i te vojskovodi koga neprijatelj opkolio logoru kad pregovarao i
teskoce isto_ tao savno kao sto smo do sada ratovali. Zato predimo sklopio s njim primirje za nekoliko dana; neprijatelj postao nemarniji
sa1a !1-a P_,OJe1mstt. Kad treba da mnostvu ljudi ili mnogim narodima svojim radnjama, ti, iskoristivsi njegovu nemarnost, imas priliku da
. izades iz ruku. Na taj nacin Sula se dva puta oslobodio od
ucm1s nesto sto za tebe korisno njima velika steta, kao sto l
rusenje zidina njihovog grada, ili slanje mnogih od njih progonstvo, neprijatelja, iste prevare Hazdrubal Spaniji savladao
 laudija Nerona koji ga opkolio. Radi oslobodenja od neprijatelj nego treba da dodu i pruie ti priliku za to. Kad dodu, treba da ih kaznis
skih snaga korisno uciniti jos nesto, pored onog sto s naveli sto z 1:1- onih oji nisu krivi. Kada nesloga medu vojnicima, najbolje
ga vesto zadrialo. se radi dva nacina, ili da ga napadnes samo da ih dovedes opasnost, jer ih strah uvek ujediniti. No sto
delom snaga, tako da zazet tom borbom da priliku ostalim tvojim drii vojsku ujedinjenu jeste ugled vojskovode, koji uiiva samo
ljudima da se spasu ili da ucinis nesto sto ga zbog svoje neocekivanosti zbog svoje vrline, ni krv ni autoritet pomaiu bez vrlina. Prva stvar
zacuditi, te zbog tog razloga ostati nesiguran i zaustaviti se. Poznato se od vojskovoe ocekuje
_ jeste da kainjava i placa svoje vojnike,
_
vam da tako uradio Hanial koji , opkoljen od F Maksima, 1er, kad izostane l1 trebalo da izostane i kazna, jer moies
stavio zapaljene baklje izmedu rogova volova, tako da F kazniti vojnika koji krade ako ga nisi platio niti se moie ako zeli
neodlucan zbog te novotarije nije mogao spreciti njegov prolaz. Pored preiiveti, uzdiati d krade. ,, ak ga pfacas, kainjava, postace
v
ostalog, vojskovoda se svim svojim radnjama truditi da podeli drzak razne prestace te postovati, tako da neces moci odriavati
neprijateljske snage, ili da ga navede da posumnja sopstvene ljude dostojanstvo svog ranga, ako ga moies odriavati nuino se
koje ima poverenja, ili da da povoda da svoje ljude razdvoji i tako stvoiti zbrka i nesloga, to propast za svaku vojsku. 1r:iale su anticke
postane slaji. prvom nacinu imaces obzira prema stvarima nekog vojskovode jednu nevolju koje su se danasnje gotovo sasvim oslobodile
od onih koji su iski, ratu ces postedeti njegove ljude i posede, - kao d tumacili su zlokobne predznake. Ako vojsku udarila
vratiti decu ili drugo sto potrebno, bez otkupnine. Vi znate _ ak? se pomracilo Sunce ili Mesec, ako doslo do zemljotresa,
kako Hanial, kad popalio sva polja oko Rima, postedeo samo ako bi vo1skovoda pri zjahivanju ili sjahivanju s konja, vojnici su
F Maksima. Znate kako Koriolan kad s vojskom dolazio to tumacili kao zlokoban predznak, i to kod njih izazvalo veliki strah
Rim postedeo plemicke posede patricija plebejske popalio i da , dode li do tke, vrlo lako mogli izguiti. Zbog toga su se anticke
opljackao. Metel, vodeci vojsku protiv Jugurte, traiio od svih vojskovode, kad se takav slican predznak desio, ili pozivale
poslanika koje Jugurta otpravio da pomognu da zaro prirodne i druge zroke tih pojava ili su ih tumacili s korist. Cezar,
Jugurtu, potom pisuci im tome pisma, Jugurtu naveo da uskoro kada Africi prilikom iskrcavanja s broda, rece: ,,Afriko, sam
posumnja sve svoje savetnike i razne nacine ih umori. Kad se te osvojio!" Mnogi su tumacili znacenje pomracenja Meseca i zemljotresa.
Hanial sklonio kod Antioha, rimski poslanici su govorili vrlo stvari se nase vreme mogu desiti, l zato sto nasi ljudi nisu
prijateljski Antioh, posumnjavsi njega, potom vise nije imao toliko praznoverni, l zato sto nasa vera potpuno odbacuje takva
poverenja njegove savete. ako ielis da podelis neprijateljske ljude misljenja. Ipak, kada treba valja podraiavati starih. Kada glad,
sigurnijeg nacina nego da napadnes njihovu zemlju , prisiljeni neka druga prirodna potreba ili ljudska patnja dovedu tvoga neprijatelja
da brane, napustiti rat. Toga nacina se driao F imajuci protiv do krajnjeg i ako nateran time dode da se bori sa tobom, treba
svoje vojske snage Gala, Toskanaca, Umbra i Samnicana. Tito Didije, da ostanes svom logoru i da koliko god tvojoj moci izbegavas
imajuci malo ljudi poredenju s neprijateljem, ocekujuci jos jednu tku. Tako su uradili Lakedemonci ptiv Mesenjana, tako uradio
legiju iz Rima, da sprecio da neprijatelj napadne razglasio Cezar potiv Afranija i Petreja. Kad konzul Fulvije ratovao protiv
svojoj vojsci da se sledeceg dana boriti s nepijateljem. Potom i, njegovu konjicu neprekidno svaki dan napadao neprijatelj; ;;
omogucio nekolicini zarojenika da pobegnu. Oni su izvestili konzu mogao ih videti kako izlaze iz logora i prate ga. Stoga postavio
>

larnoj zapovesti da sledeci dan voditi tku, tako da neprijatelj, da zasedu iza logora Cimbra ih konjanicima, kad su Cimbri i::
smanjio svoje snage, nije krenuo susret legiji koja dolazila iz izisli iz logora da ih prate Fulvije ih zauzeo i opljackao. Svaki
207
Rima, sto tu legiju spasilo. Na taj nacin, istina, nije uspeo da podeli vojskovoda imao mnogo koristi kad nasavsi se sa vojskom lizini >
snage neprijatelja, ali udvostrucio svoje snage. Neki su, da podelili neprijateljske voj ke poslao svoje ljude.s neprijateljskim obeleijima da
njegove snage pustili neprijatelja da ude njihovu zemlju, te da ga kradu i pale svoju vlastitu zemlju, zbog cega neprijatelji pomislili da
jos vise zaveli, pustili da osvoji velika podrucja koja morao postaviti su to ljudi koji im dolaze posli da im pomognu osvajanju
straie, to smanjilo njegovu snagu. Kad ga taj nacin oslaili, plena, zbog toga se dezorganizovali i olaksali protivniku da ih pobedi.
napali ga i pobedili. Neki drugi su ieleci osvojiti jednu pokrajinu, ucinio Aleksandar Epirski r protiv llira i Sirakuianin Lepten
pokazali kao da iele osvojiti neku drugu to su tako vesto uradili da protiv Kartaginjana. 1 jednom i drugom plan srecno uspeo. Mnogi su
su, cim usli koju se sumnjalo da uci, uspeli da osvoje pobedili neprijatelja tako sto su pruiili priliku da jede i pije preko
pre nego sto neprijatelj imao vremena da pruii . , kako tvoj mere. Pretvarali se da se i napustili svoje logore vina i
neprijatelj nije siguran da se moida neces vratiti tamo gde si prvo pretio, stada, kad se neprijatelj time posluiio preko svih prirodnih potreba,
sme napustiti to mesto i krenuti drugom, tako cesto napali ga i, njegovu nesrecu, pobedili. Tamir uradio protiv
odbrani ni jedno ni drugo. Vaino , pored ostalog, da vojskovoda zna Kira, Tierije Grah protiv Spanaca. Neki otrovali vino i drugu
vesto ugusiti ili ukloniti neslogu medu vojnicima. Najbolji nacin hranu da mogli lakse pobediti. Rekao sam l kako nisam nasao
da kaznis vode , moras ih kazniti pre sto se nadaju. da su anticko doba / driali osluskivace, mislim da su
Nacin sledeci: ako su daleko od tebe, pozvati samo krivce, tako radili da izbegli nevolje koje su se mogle izroditi su otkrili
nego s njima i sve ostale, da se oglusili misleci da ces ih kazniti, da su izvidaci koji su danu li poslani da izvidaju neprijatelja li
 uzrok prop asti g ko ih P?s lao, jr se cesto desavalo da d_
uhvaceni i silom naterani da svoJtma d znak dod_, _ kad bt 0 1
dos li, li ili i ili zarojeni. Da _s nep ratlJa, radi, ili bolje ratovati samo leti, zimi mi rovati, kao sto se radilo
ponekad promen a neke tvoj e navike k ko se osloni propaf} .
Tako jednom jedan vojskovoda, ko)l- uobic_ av _
ao da svoJ e ob vestava
0 dolasku neprijatelj a vatrom, danju dimom zaP_ov_edzo s
bez prekida daju znaci dimom i vatro:71, _ potom ad s PJVl np r?telJ
da se to prekine. Neprijatelj ver uci da ga msu vde/1 video
znake da su ga otkrili, produiio neorganizf} vao t laksalo_ pob_edu
njegovom protivniku. Rodanin _, zeleci da ivce nepratelJsk
.
vojsku iz utvrdenih poloiaj a, poslao 1dnog _tobOZf!-Je. begunca, OJL
_
tvrdio da nj egov a vojska neslozz 1 da vz deo odlazi,
da to l verodostojnije, kao dokaz napravlJe _ a
zbr a
. _
logoru. Kad n eprijatelj pomis lio da ga ra tz, z doz_zv_eo
poraz. Osim recenog, treba p aziti da se neprJatelJ dovde kra!nJe
, sto mislio Cezar kad se s Ger:7:amma 1 kad z teski tereni i hladna i kisna v remena, j er surov tere n ti dopus ta da
_ hrabrz iz
otvorio put videvsi kako, zato sto _g pobei, postu
_
nuide. Radije izabrao napor da zh sledi do b:,ze, nego_ opas_no t
se bori s njima dok se takvi brane. Lukul, idez da neki onJan- iz
Makedonije koji su li s njim prelaz e nep r. atelJ, odma dao_ _ zna
za tku i zapovedio da ih drugi vojnici slede, tao nepr_ atelJ,
misleci da Lukul i,eli zametnuti tku, s takvom zestznom naval
Makedonc e da su li prisiljeni da se brane i p rotiv svoje volje od
begunaca postanu borci. Takod e vano da se zn! obzbedti
zemlj e kad sumnj as vernost, i to odmah cim si d bt tku LL
pre , tome te pouciti neki primeri iz antickg doba. :
sumnjajuci Katinjane zamolio ih da prime nekoliko nemocmh k_,oJt
su li nj egovoj vojsci. Poslavsi kao toboinje vrlo snazne
Ljude, osvojio njihovu zemlju. _i Valrije, _ s_! _ vernost voditi rat. S toga pot rebno da vojnici li okupu podneti nevolj e
Epidaura, poslao ih sve, kako bismo 1m mi rkli, oprostene_, greh a
j ednu crkvu izv an njihove zemlj e, kad s av naro1
oprostenje zatvorio vrata p ri:71juci unutra _ koJe imo
poverenje. Kad A leksandar V eliki (Makedonski) zeleo "' poci _ _ _
da osigurao Trakiju, poveo sa sobom sve p rvake te provmce 1
dao im zalihe, trackom narodu / postavio plasljive ljude, tako
da su i prvaci li zadovoljni, jer su ili cenjeni, i narod mi ran, j er nije
imao vode koje g a uznemiravale. No, vise nego l cime d rugim
vojskovode mogu pridoiti narod neporocnoscu i pravednoscu,. kao sto
uradio Scipion Spaniji kada i muiu vratio lepu d evojku
koj a , vise od orui,ja pomog la da s tekne Spaniju. Cezar plativsi
drva koj a upotreo da nap ravi ogradu oko svoj e vojske Galiji,
post ao vrlo glasovit svojoj pravednosti, sto olaksa lo da osvoji
tu provinciju. Ne znam sto jos d a kaiem tim slucaj evima, nist a nij e
ostalo toj materiji nismo raspr avljali. Jedino os taj e da
nesto kaiemo nacinu koji se osv ajaju i brane zemlje (gradovi),
to rado uraditi, ako nemate nista protiv.
BATISTA: Vasa humanost tolik a d a moiemo ostvariti nase ielje bez
straha da cete nas sm atrati uobraienim, j er sami iskreno nudi te
sto se mi stidimo da pitamo. lpak, reci vam samo to da
moiete uciniti vecu i draiu uslugu nego da iznesete to razmatranje.
A li, pre nego sto predete d rugu materiju molimo vas da resite j ednu
nedoumicu: da li bolje nastavi ti ratov anje i zimi, kao sto se danas
anticko doba.
FABRICIO: Evo, da mud rog ispi tiv ac a, izostavili ismo nesto
sto zasluiuje razmatranje. Velim vam ponovo, da su s tari svim stv arima
radili bolje i mudrije od nas, ako d rugim stvarima cinimo neku
gresku ratu gresimo svemu. Nijedna stv ar nij e nesmotrenija i opasnija
za vojskovodu nego ratov anj e zimi, opasnost mnogo veca za onog
koji krece borbu, nego za onog koji ga ceka. Razlog sledeci: sv a
ves tina vojnoj disciplini sluii da se postrojio za itku s neprij ateljem,
to cilj kojem treba da teii svaki vojskovod a, j er i tkom c es ili doblti
ili izguiti rat. Dakle, koji se bolj e postroji, cij a vojska
disciplinovanija ima vece prednosti tome i moi e se pre nadati da
pobediti. S druge s trane, ni jedna stv ar nij e veci neprij atelj porecima kao
1
pravilno rasporedis svoju vojsku hladno i kisno vr eme ti dopus ta
da okupis ljude i tako uj edinjen stanes pred neprijatelja, nego nuino
1 moras logorov ati razjedinjeno i bez stroj a zato sto se moras pril agoditi
dvorcima, utvrdenjima i gradovima koji te p rihv atiti, tako da ti
uzaludan sav napor koji si upotreio da disciplinuj es svoju vojsku. Ne
cudi te se sto se danas ratuje zimi, jer kako su vojske bez discipline
znaju koliko im steti to sto logoruju zajedno; zn emi rava ih to sto
se mogu driati stroj eva i discip line, za koju i znaju. morali i
znati koliko stetno logorov anj e zimsko vreme, i setiti se kako
Francuze hi ljadu petsto i trece godine Gariljanu pobedi la zima,
?.
Spanci. Jer kao sto s am vam rekao, koji napada jos vecim
teskoc ama z ato s to lose vreme vise steti ako tudoj kuci i hoce
sto ih sobom nose vod a i hl adnoca ili, da se izbegle, podeliti
ljude. No ko ceka moie iz abrati mesto prema svojoj vo lji i sacekati
sa svojim sveiim ljudima koj e tren i uj ediniti i navaliti g rupu
nep rijateljskih vojnik a, koji se moci odupreti njihovom napadu.
Tako su doiiv eli poraz Francuzi, isto tako su uvek li poraieni oni
koji su zimi nap adal i mudrog neprij atelja. S tog a, koga nij briga
sto snag e, strojevi, discip lina i nekom delu zakazatz, neka
kr ene vojni pohod zimi. kako su Rim ljani ieleli da im sve to sto
su ulag ali toliko vestine bude od koristi, izbegav ali su zimska vremena,
krsevite planine i teske poloiaje, i sv e sto i ih om etalo da pokaiu
svoju v estinu i . Neka to bude dovolj an odgovor v_ ase pitanj e,
sad predimo razmatranj e odbrane i napada zemalJa (gradova) L
utv rdenja i njihove gradnje.
 SEDA NJIGA
MEST u jaka ili zbog prirode ili zbog vestine. - Zidovi i rovovi - kako treba
da budu sagradeni. - Kazemate i artiljerija &_de treba da se tave. - Jaki
gradovi imaju udaljena utvrdenja (bastione). Sanci izmedu tiona i tvrdava
stetni su. - Grofica Katarina Sforca i utvrdenje Forli. - Bastioni, ravelini,
resetke (gvozdene) za spustanje na vratima, zupci na vrhu zidova, otvori za
strele i topove. - Kapci na vratima, nemacki i francuski u oiku resetke. - Na
kolima za artiljeriju savijeni paoci tockova jaci su od pravih. -Nosaci tavljeni
na tubove vrbu pokretnog mo ta na francuski nacin. - Jaki gradovi treba
da irnaju bar jednu milju cistog polja okolo. - Zalihe zivotnih namirnica i oruzja.
- Red koji treba da postuju gradani pri odbrani zemlje (grada). - Oruda za
odbranu i napad koriscena u anticko doba sva ada zamenjuju artiljerijom.
- Kako se ponasati dane doze do gladi da ne budes iznuren napadima; cuvati
se lukav tava i prevara napadaca. - Anticki prirneri. - Marljivost u trazarenju.
- Za trazarenje u korisni jos i psi. - Razliciti nacini pomocu kojih opsednuti
salju obavestenja prijateljima i obrnuto. - Kako do kociti otvorima u zidovima
koje napravi neprijateljska artiljerija. - Podzemni tuneli i za tita od njih. - U
vreme odmora treba zadrzati straze. -Proemi opsednutih zbog razjedinjenosti
naga kako tome do kociti. - Ustrajnost ednutih zastrasuje protivnika. -
Opsta pravila ili izreke vestini ratovanja. - Za to autor ne odreduje pomor ko
ratovanje i jedva dotice konjicku miliciju. - Kako nanovo ispuniti zemlju dobrim
konjima. - Vrline dobrog voj kovode treba da ima pre svega pronalazacki um.
- Prepreke za uvodenje anticke milicije. - Dve vrste bvaljenih voj kovoda: koje
nalaze gotovu vojsku i koje treba da stvore. - U Italiji prvo treba znati
stvoriti. - Mogu samo veliki vladari i od vojih podanika; medu trane
placenike nije moguce uvesti reforme starom. - Svajcar ki i spanski vojnici
mnogo su bolji od italijanskih, ali ne dostizu avrsenost antickib. - Italijanska
vojska losa krivicom vladara. - italijanskih vladara 15. i 16. veka. -
Jos ordinanci ili narodnoj vojsci. - Vladar koji ih prvi uvede i v\adar
Italije. - Autor zakljucuje raspravu brabreci mladice da ponovo ozive anticku
miliciju.
Morate znati da zemlje (gradovi) i utvrdenja mogu iti jake ili
prirodno ili vestine. Prirodno su jake koje su okruiene FARICIO: Misljenja su razlicita, jer te jarkovi napunjeni vodom
rekama ili mocvarama, kao sto su Mantova i Ferara, ili koje su
smestene nekoj litici ili strmom brdu, kao Monako i San Leo,
utvrdenja koja se nalaze brdima koja se nije jako tesko popeti
danas su, s obzirom artiljeriju i tunele, veoma slabe. Stoga se danas
prilikom gradnje utvrdenja najcesce traii nacrt, te vesta gradnja koja
ih uciniti tesko osvojivim. Prva vestina uciniti zidine zavojitim i da
oblluju udujenjima i sklonistima, tako da im se neprijatelj moie
priliiiti, jer se moie lako gadati samo s fronta, vec i s boka. Ako
su zidine visoke, suvise su izloiene udarcima artiljerije, ako su preniske,
lako se njih popeti. Ako ispred njih iskopas jarkove da i povuci kad izgu prvi zid. Prvi savet dajem zbog toga sto niko treba
ucinio teskim, ako ih neprijatelj ispuni, sto velika vojska moie lako
uraditi, zidine postaju plen neprijatelja. Zato mislim, osim ako
boljeg resja ak? ili pob:inuti i za jednu i za drugu nevolju da
.
treba podici visoki zid s Jarkovima unutra izvan. ,.,.. nsigr
nlJi
. .
utvrdian1a koJi. . post]l, .. .
v 1. ,
1er te brani i od artiljerije i od ,
o mo?ucava epr{atel1u da ispuni jarkove. Stoga, zidine treba da
_,1 stv vise siroke v_
od tri lakta kako se sto
- _
tezim l nJLhovo auzimanje. l treba da budu postavljene
razmacima _ od dve stotzne lakata, unutrasnji jarak treba da bude sirok
bar tri1est lakata i dubok dvanaest, sva zemlja iskopana da se
npravio !ak treba da_ bude :1- tranu prema gradu i poduprta
zidm koJt t d da Jarka t_ toliko dignut iznad zemlje da se covek
moze zaklomtz iza n1ega stvar koja uciniti d jarka jos vecom.
Na dnu Ja _ rka, svakih
dve stoe akata, treba da bude jedna
,
k iz_ _ko1e_ se napastz_ artil1erLJom -
svako ko side . Teska
_ a ko1a bram grad treba da bude postavljena
rtzl1erz
! iza zida koji opasuje
1arak, 1er za ?dbran pred feg_ zida koji visok i se upotrejavati
:1- _
samo lka t srdnJa arttlJerLJa. Ako neprijatelj da se
_
merdevmama viszna prvog zida lako te odbraniti. Ako dode s
arljerjom, treba prvo da srusi prvi zid, ali cineci to buduci da
przrodz svake baterije da rusi zid stranu s koje tuce, rusevine
zida , naisavsi jarak koji i ih prihvatio i sakrio, udvostruciti
1 Jaka tako da napred neces moci zbog rusevina koje te zadriavaju,
1arka koJt_ te sprecava i neprijateljske artiljerije koja tvoje ljude sa
zidina nad jarkom sigurno ti. Ovo se moie resiti samo ovako: ispuniti
jarak, to vrlo tesko jer njegov kapacitet veliki i zato sto
priiiiti se veoma tesko jer su zidine vijugave i konkavne,
zbog navedenih razloga medu njih tesko uci potom se jos i popeti s
oruijem z rusevine, sto ti stvara veliku teskocu, te mislim da posve
neosvojiv tako ureden grad.
IST: Kad se, pored unutrasnjeg, napravio i Ja,-ak sa spoljne z
stane, i li gad i jos jaci? t
!;!
FABRICIO: Bez sumlje, , razmisljanje da ako se ieli napraviti
samo jedan jarak, bolje da bude unutra nego spolja.
IST: Da li biste ieleli da jarkovima bude voda, ili ste radije 211
da su suvi.
cuvaju od podzemnih tunela, jarkove bez vode tesko ispuniti. No,
kad sve razmotrim, napravio h jarkove bez vode jer su sigurniji. Zimi
se desavalo da jarkovi budu zaledeni, sto cinilo lakim osvajanje grada,
kao sto se dogodilo Mirandoli kad ga opsedao Julije. Da h se
zastitio od tunela, jarkove h napravio tako dubokim da } koji
ieleo ici d naisao vodu. Utvrdenja h, kao jarkove i zidine,
sagradio slican nacin, kako znacile istu teskocu za osvajanje. Stvar
koju treba dobro da upamti } ko brani grad jeste da se bastioni
grade spolja i da smeju iti udaljeni od zidina, } ko gradi
utvrdenje sme njima praviti sanac kojim se } koji unutra moie
da radi zbog cega nepopravljivo izguti svoj prvotni ugled, jer
ako se izgu ugled, i sve druge tvoje naredbe se ceniti
 preplasice se oni koji su stali tvoju odbranu. vek se do__goditi t? drugi mogu povuci, brzo iti osvojeni. Dakle, mudro bastione
_ _
sto sam rekao kada napravis bastione izvan zemlJe k moras branztr., ostaviti /, te utvrditi prilaze gradovima i zastititi njihova vrata
jer ces ih uvek izgublti zato sto se danas male sn:ari odrani ravelinom nacin da se kroz vrata ulazi niti izlazi pravolinijski,
kad su izloiene iestini artiljerije, tako da t gubctak bttr. pocetak t izmedu ravelina i vrata treba da bude jarak s mostom. Vrata se jos utvrde
uzrok tvoje propasti. Denova, kada se pobunila_, pov frankog k:aja resetkama da i se mogli pustiti unutra svoji ljudi kad izadu / da
Luja , izgradila nekoliko bastiona bezlJccma ko]l_ rz, se bore, ako se desi da ih neprijatelji poteraju, da se spreci da
koji, kad su ili osvojeni, ili su brzo :vOJent, !ou:okovalt su OP_t pomesano udu unutra. Zato su izumeli sto su stari zvali gvozdenim
gubltak grada. Sto se drug_ og a;eta ttce, tvdt':1 d stvar _ kapcima koji, kad se spuste zaustavljaju neprijatelje spasavaju prijatelje,
_ , jer tom slucaju ti koriste ni mostovi ni vrata, jer i pred jednima
opasnija za utvrdenje nego tmatr. sanceve koJe moguce povucc se,
jer uzdanica koju ljudi imaju, napustajuci neki poloiaj, ucinice da ga i drugima gungula.
oni sigurno izgube, kad njega izgube, izgu!eno _i cel- tvrden!e. IST: Video sam da su ti kapci kojima govorite Nemackoj ili
Primer koji najsveziji jeste gubltak utvrdea Forlc, ko]l grofica napravljeni od sipki oliku gvozdene resetke, dok su nasi napravljeni
Katarina branila od Cesara Bordiije, sina Aleksandra VI, koji od vrlo debelih dasaka. Zeleo ih cuti zasto nastala ta razlika i koji
poveo vojsku kralja Francuske. Cela ta tvrdava ila mesta su od njih jaci.
za povlacenje od jednog do drugog poloiaja. Prvo tu ila citadela, FARICIO: Kai.em vam ponovo da celom svetu nestao anticki
izmedu i utvrdenja i jarak preko koga se prelazilo nacin ratovanja i postrojavanja vojske, i Italiji se potpuno izgublo,
pokretnog mosta, utvrdenje ilo podeljeno tri dela, svaki deo nesto se sacuvalo samo s druge strane Alpa. Vi moiete cuti, drugi se
i odeljen od drugog jarkovima sa vodom preko kojih se prelazilo mogu setiti sa kakvim se gradilo pre nego sto kralj Karlo
mostovima. Zato vojvoda udario artiljerijom jedan deo tog francuski hiljadu cetiri sto devedeset cetvrte dosao Italiju. Zupci
utvrdenja i problo deo zidina, gospodar Dovani da Kasale, koji i vrhu zidova su ili tanki pola lakta, otvori za strele i topove imali su
staresina tog poloiaja, nije mislio da treba braniti taj otvor, vec ga mali otvor spolja, veliki unutra, ilo mnogih drugih nedostataka
napustio i povukao se drugo mesto tako da su vojvodini ljudi usavsi koje , da vas ih zamarao, preskociti. S tako tankih z lako
ovaj deo bez otpora, jedan tren zauzeli / utvrdenje, jer su ukloniti odbranu, otvore sagradene taj nacin lako problti.
zagospodarili mostovima koji su vodili iz jednog dela utvrdenja drugi. Francuzi su nas sada naucili da gradimo sirok i velik z, da otvori
utvrdenje, koje smatrano neosvojivim, ilo izguljeno zbog dve za topove budu siroki unutrasnjem delu, da se suiavaju do sredine
: prvo, zbog toga sto ilo toliko sanceva i, drugo, zato sto svaki zida, potom ponovo sire sve do spoljne strane zida, tako da artiljerija
sanac nije gospodario svojim mostovima. Dakle, tako lose sagradena sa mukom moci da ukloni odbranu. Francuzi su znali i za mnoge druge
tvrdava i mala razboritost onoga ko branio osramotili su podvig stvari koje nasi nisu videli zato sto njima nisu ni razmisljali. to
grofice, koja imala hrabrosti da doceka vojsku koju ni napuljski kralj spada i ovakav kapak oiku resetke koji mnogo bolji od vaseg, jer
ni milanski vojvoda nisu cekali. 1 mada njeni napori nisu urodili plodom, ako za zastitu vrata imate cvrst kapak kao vas i ako ga spustite, vi ste
ipak odatle izisla casno zaslugom svoje vrline. tome su svedocili zatvoreni unutra i moi.ete kroz njega tuci neprijatelja, taj nacin
mnogi epigrami koji su cast ili sastavljeni vreme. Prema ga sekirom ili vatrom moie savladati bezbedno. No, ako
tome, ako ih morao graditi utvrdenja, sagradio ih ih sa jakim zidinama resetkast, kada spusten, moiete kroz njegova okca i njegove medupro
i jarkovima onako kao sto sam rekao, unutra praveci nista drugo store braniti vrata kopljima, strelama i svim drugim vrstama oruija.
samo kuce za stanovanje, male i niske, tako da ometaju pogled IST: Video sam Italiji jos jedan oblcaj koji potice s strane
sve zidine ko stoji nasred trga, kako i vojskovoda mogao odmah Alpa: kola za artiljeriju prave se tako da su palcevi tockovima savijeni
videti ocima gde i priteci i da svako shvati da , kad su stranu. Zeleo ih znati zasto ih prave tako, jer mi se cini da su mnogo
osvojene zidine i jarak, izguljeno i utvrdenje. kada ih i napravio jaci pravi, kao sto su nasim tockovima.
neki sanac, mostove ih podelio taj nacin da svaki deo gospodari
mostovima sa svoje strane, uredivsi da budu stubovima usred jarka. FARICIO: Nemojte nikad misliti da stvar koja se razlikuje od
uoblcajene takva slucajno, ako mislite da to rade zbog lepseg izgleda
BAISTA: Rekli ste da se danas mala utvrdenja mogu odbraniti, pogresili ste, jer tamo gde potrebna cvrstoca, vodi se
cini mi se da sam suprotno: sto neko utvrdenje , bolje se lepoti vec sve to nastalo da i njihova kola btla _ mnog sigurna _ t_
brani. ?. _
od vasih. Razlog sledeci: kola kada su naovarena tlt tdu rano
FARICIO: Niste culi dobro, jer se danas moie nazvati jakim v
ili su nagnuta desnu ili levu stranu. Kada idu ravno -ockovt
utvrdenje gde ko ga brani prostora za povlacenje nove isti nacin podupiru teret koji podjednako rasporeden nJlh, -ko
jarkove i nove zaklone, jer artiljerija toliko iestoka da se prevariti su nagnuta, sav teret kola dolazi i opterecuje toc ko]l su
ko se oslanja cuvanje samo jednog zida i jednog zaklona. nagnuta. Ako su njegovi paoci pravi mogu se lako slomttr. Jer, ako se
posto se bastioni, jer se i.eli da predu svoje uoblcajene razmere zbog naginje tocak, naginju se i paoci i nose teret ravno. Kada kola tdu _
toga sto su iza njih zemlje (gradovi) i kasteli, grade tako da se njih _
ravno i kada su opterecena oni su jaci, kad idu nagnuta t kada
 su vise opterecena, slablji su. Upravo suprotno se dogada kod savijenih nepri!atelf pusaj :" uspe, opsednuti se ohrabriti nakon toga
_
paoka francuskih kola, jer kad se kola nagnu jednu stranu i pritisnu nepratelJ biti pnstlJen da ih savladuje snagom dobrim glasom.
njih, oni su savijeni, tada se isprave i g dobro nositi sav teret; Sredstva kojima se anticko doba branila zemlja l su mnogobrojna,
kad kola idu ravno paoci su savijeni, nose tek pola tereta. No vratimo kao sto su baliste, onagre skorpioni, arbaleti, fistiali, pracke, , opet,
se nasim gradovima i utvrdenjima. Francuzi su da i bolje obezbedili l su mnogobrojna sredstva sa kojima se napadalo, kao sto su ovnovi,
vrata svojih gradova i da i ljudi ,-k opsada lakse mogli kroz njih tornjevi, muskuli, nastresnice srpovi i kornjace. Sve te sprave danas
ulaziti i izlaziti osim recenih stvari, koristili jos jednu koju Italiji zamenjuje artiljerija, koja sluibl i onog ko napada i onog ko se
jos nigde nisam video. Na spoljnoj strani zavrsetka pokretnog mosta brani, i zato tome vise da govorim. No vratimo se nasem
podigli i dva stuba, svakom od njih i uravnoteiili jednu gredu, razmatranju i predimo osoblte napade. Treba voditi brigu da
tako da polovina grede bude mostu, druga izvan njega. Potom i zavlada glad i da se iznuris napadima. Sto se tice gladi, rekli smo da
deo koji ostaje izvan mosta povezali daskama koje rasporedili od pre opsade potrebno dobro se snabdeti hranom. No, kada
jedne do druge grede poput resetke, s unutrasnje strane i vrh svake ponestalo zbog duge opsade korisceni su, ponekad, posebni nacini
grede zakacili lanac. Dakle, kad i hteli spolja zatvoriti most, popustili kojima te snabdeli prijatelji koji te iele spasiti, narocito ako sredinom
i lance i spustili resetkasti deo koji, spusten, zatvara most, opkoljenog grada protice reka, kao sto su uradili Rimljani kad Hanial
kad iele otvoriti most - povuku ! i resetka se diie, digne se toliko opsedao njihov dvorac Kazalino, koji, posto nisu mogli poslati rekom
da ispod moie proci covek ali konj, ili toliko da produ i konj i nista drugo, bacili su veliku kolicinu oraha kojima su se donetim
covek, da opet nije sasvim zatvoren, jer se diie i spusta kao nekadasnja nesmetano rekom stanovnici Kazalina duie vreme hranili. Neki opsednu
straiarnica zupcima. sredstvo mnogo sigurnije od resetke za ti, da pokazali neprijatelju da imaju visak iita i da ga doveli do
spustanje, jer neprijatelj tesko moie omesti njegovo spustanje, posto se sto ih moie izgladneti, iLi su bacili hleb izvan zidina ili dali
spusta pravoj liniji kao resetka koja se moie lako podupreti. Dakle junetu da se najede iita koje i potom pustili da ga neprijatelj uhvati i
oni koji iele sagraditi grad treba da naprave sve sto smo rekli, , da ga nade punog iitom pokazujuci kako l kod
poieljno da se bar milju oko zidova dopusti obradivanje niti zidanje, njih koje . S druge strane, odlicne vojskovode su koristili razne
vec da sve bude ravnica kojoj ti ni l., ni nasipa, ni drveca, nacine da izgladne neprijatelja. Fablje pustio stanovnike
ni kuca koje ometale pogled i stitile neprijatelja koji se ulogorio. / da poseju iito kako im ponestalo za hranu sto su posejali.
zapamtite da zemljiste koje ima spolja jarkove s nasipima visim od Dionizije pohodu Redio pretvarao se da ieli pegovarati sa njima,
samog terena najslaje jer oni stititi neprijatelja koji te napada i oni su ga za to vreme snabdevali hranom, kada im potrosio iito
ga ometati da jurisa tebe, jer ih lako moie otvoriti i te otvore opkolio ga i izgladneo. Aleksandar Veliki ieleci da osvoji Leukadiju,
postaviti artiljeriju. No, udimo grad. ielim izguti mnogo zauzeo sve dvorce naokolo i pustio njihove stanovnike da pobegnu
vremena objasnjavajuci vam kako osim onoga sto sam rekao, dobro onda tako pristiglo veliko mnostvo ljudi izgladneo. Kada se
imati zalihe hrane i oruija, jer su to stvari koje svako zna i bez kojih radi napadu, rekli smo da se treba cuvati pvog naleta, kojim su
svaka druga mera uzaludna. Uopste, zevsi treba uraditi dve stvari: Rimljani mnogo puta osvajali mnoge gradove napadnuvsi ih odjednom
snabdeti se i oduzeti neprijatelju mogucnost da koristi stvari koje sa svih strana. su napad zvali Aggredi urbem corona (napasti grad
pripadaju tvojoj zemlji. Zbog toga krmivo, stoku i iito koje moies krunom). Tako uradio Scipion kad zazeo Novu Kartaginu
doti kod kuce treba da kupis. Opet, ko brani zemlju (grad) treba Spaniji. Ako taj nalet izdriis, kasnije te tesko mogu savladati. ako se
takode da obezbedi da se nista radi zbrci i neredu, i da se drii i desi da neprijatelj ude grad provalivsi zidine, stanovnici jos nisu
principa da svakom trenutku svako zna sta treba da uradi. se radi izgujeni ako klonu, jer su mnoge vojske nakon sto su usle neki
ovako: iene, starci, deca i nemocni neka ostanu kuci i prepuste prazan grad l ili d ili . Lek za to da stanovnici ostanu
grad mladima i hrabrima koji se, naoruiani, rasporediti za odbranu uzvisenim mestima i da se bore iz kuca i kula. Oni koji usli gradove
tako sto deo njih stati zidine, deo vrata, deo glavna mesta nastojali su da se tome suprotstave dva nacina: prvo, otvaranjem
gradu kako mogli pomoci nevoljama koje mogle nastati unutra; gradskih vrata tako da naprave put da stanovnici bezbedno mogu pobeci
ostali li obavezni stajati odredenom mestu, vec li spremni i drugo, objavljivanjem proglasa da ti kainjeni samo oni koji su
da priteknu svima kad potreba zahtevala. ako sve naoruiani, da onima koji oruije iti oprosteno. donosilo
uredeno tako, tesko moie nastati zbrka koja te dezorganizovala. Jos laku pobedu nad mnogim gradovima. Osim toga, gradovi se lako zauimaju
ih vezi s napadom i odbranom gradova ieleo da upamtite sledece: ako ih iznenada napadnes, to ces uraditi nalazeci se daleko s vo1skom,
nista daje toliko nade neprijatelju da moie osvojiti neku zemlju koliko tako da se ili pomislja da ielis napasti, ili da to moies uraditi, ali da
da nije nikla da vida neprijatelja, jer cesto se iz samog straha, to radis zbog daljine. ako ih onda potajno i brzo napadnes gotovo
t bez drugog nastlJa, gradovi znaju izguti. Zbog toga, kad neko napada uvek se desiti da odneses pobedu. Nerado govorim stvarima koje se
takav grad, treba da se !"' svemu prikaie strasnim. S druge strane, ko desavaju nase vreme, jer mi l tesko govoriti s i svojima,
n_apadn: ut treba da stavi stranu gde ga napada neprijatelj jake drugim znam sta h rekao. ipak, s tim vezi, mog da
.
l1ude t da se boji njegovog izgleda nego oruija, jer ako prvi navedem primer Cezara Bordije zvanog vojvoda Valentmo, kop kada
 se nasao Noceri sa svojim ljudima i prividno krenuo da osvaja
Kamerino, okrenuo se prema gradu Vrblnu i osvojio ga jednom danu
i bez ikakvog napora, sto neko drugi jedva ucinio za duie vreme i s
mnogo vecim gublcima. Oni koji su opkoljeni treba da se cuvaju prevara
i lukavstava neprijatelja te se zato smeju pouzdati sto neprijatelj
neprestano radi vec uvek treba da misle da sprema prevaru i da se
to moglo okrenuti njihovu stetu. Domicije Kalvin, opsedajuci jedan
grad svaki dan kruiio s velikim delom svoje vojske oko njegovih
zidina. Jz toga su stanovnici pomislili da to radi radi veie, oslablli
su straie, kad to opazio Domicije, ih i osvojio. Neke
vojskovode, cuvsi da treba da dode okoljenima, svoje vojnike su
prerusili koji treba da dodu, su tako ubaceni zauzeli grad.
Atinjanin i jedne noci zapalio hram koji se nalazio izvan grada,
zbog cega su stanovnici posli da ga spasavaju, ostavljajuci kao plen grad
neprijatelju. Neki su poblli koji su iz opsednutih gradova posli
pljacku, te svoje vojnike preobukli njihova odela, sto im zatim
omogucilo da osvoje grad. Anticke vojskovode sluiile su se mnogim
nacinima da uklone straie grada koji su ieleli da osvoje. Kad Scipion
Africi i hteo da osvoji neke zamkove kojima su Kartaginjani
postavili straie, vise puta se pretvarao da ih ieli napasti, zatim
zbog straha samo odustajao vec se sve vise udaljavao od njih. Hanial
poverovao to da ga sledio sa vecim snagama i da ga mogao
lakse pritisnuti z sve straie iz njih kad Scipion to saznao,
poslao Masinisu, svog vojskovodu, da ih osvoji. Pir, ratujuci
Skajavoniji oko jednog od glavnih gradova te zemlje gde l dovedeno
mnogo ljudi da ga cuvali, pretvarao se da sto ga moie
zauzeti i okrenuo se drugim mestima, koja taj grad da im
pomogao, poslao svoje straie ga l lako savladati. Mnogi su
trovali vodu i skretali reke da osvoje gradove, opet to nisu uspeli.
z Opkoljeni se opet lako predati ako se zaplase stavljanjem do znanja
t nekoj pobedi ili pomoci koja dolazi neprijatelju. Anticke vojskovode
>
nastojale su osvojiti grad izdajom, potkupljujuci nekoga unutra. su
radili razne nacine. Neko poslao nekog svog ko pod imenom
begunca, stekao ugled i poverenje neprijatelja, te to potom upotreblo
216
g; svoju korist. Neko taj nacin saznao raspored straie i tog
obavestenja osvojio grad. Neko zaprecio gradska vrata, tako da se
. da su ih oni koji su znali sta to znaci, mogli procitati. nacin vrlo .
nisu mogla zatvoriti, kola ili balvana pod nekim izgovorom
(prividom) i taj nacin olaksao ulazak neprijatelju. Hanial
nagovorio jednog da omoguci da osvoji jedan rimski dvorac tako
sto izmisliti da ide lov, objasnjavajuci da sme ici danu
zbog straha od neprijatelja, kad se potom vrati s lovinom da uvede
unutra sa sobom njegove ljude, koji kad poblju straiu otvoriti
vrata. koje opsedas moies prevariti i tako da ih izvuces izvan grada
koji brane i udaljis od njega, praveci se kad te napadnu, da beiis.
mnogi su, medu njima i Hanial, dopustili da im nepijatelj osvoji
logo kko doblli priliku da ga opkole i oduzmu njegov grad.
Protzvmk se moie prevariti jos i fingiranjem odlaska, kao sto uradio
Atinjanin Formion koji , posto opljackao zemlju Kalkidana, primio
potom njihove . poslanike, jos jednom ih uverio da njihov grad
bezbedan, dao im ! , kako ih ucinio opreznim te sirok bar tridesetak lakata, da svu zeml1u ko1u si iskopao bacis prema
su uskoro od Formiona ponovo stradali. Opkoljeni treba da paze
svoje ljude koje sumnjaju, ponekad se to ostvaruje nagradom
ponekad kaznom. Marcel znao da Lucije Bancije Nolan pomaie
Hanialu, ljudski i sirokogrudo s njim postupio, sto od njega
kao neprijatelja napravilo najveceg prijatelja. Opkoljeni moraju obratiti
vecu painju straie kad se neprijatelj udaljio nego kada izini.
Oni treba bolje da cuvaju mesta za koja misle da postoji
verovatnoca da ih neprijatelj napasti, jer su mnoge zemlje (gradovi)
izgujene zato sto ih neprijatelj s strane s koje se napadnuti
nisu nadali. te prevare uspevaju iz dva razloga: ili zato sto poloiaj
jak te se misli da nepristupacan, ili zato sto neprijatelj upotreblo
vestinu te prividno jednoj strani , drugoj strani tiho
izvrsio pravi napad. Zbog toga opkoljeni treba svako doba narocito
da obrate veliku painju to i da postavljaju jake straie zidine,
i to samo ljude, vec i pse, ostre i hitre, koji njuhom osetiti prisustvo
neprijatelja laveiom ga otkriti. Pored pasa nalazimo da su i guske
spasle jedan grad, kao sto se desilo Rimljanima kad su Francuzi opsedali
Kapitol. Alkibljad, kad su Atinu opkolili Spartanci, da video da li
bdiju straie naredio da kada podigne baklju podignu i sve
1 straie, ustanovljavajuci kaznu za koji to uradili. Atinjanin
Ifikrat straiara koji spavao, rekavsi da ga ostavio kako ga
nasao. Oni koji su li opsednuti razne nacine su pokusavali poslati
obavestenja svojim prijateljima da slali otvorene usmene poruke
glasnicima pisali su pisma sifrom i krili ih razne nacine. Sifre su
pravili svojoj volji, nacini sakrivanja su li razni. Neki su pisali
unutrasnjoj strani korica , neki su stavljali pisma testo hleba
koji zatim ispekli i dali kao hranu ko ih nosi. Neki su ih stavljali
najskrivenija mesta telu. Drugi su ih stavljali ogrlicu psa koji
isao sa onim ko ih nosi. Neki su pismu pisali oblcne stvari, potom
izmedu redova pisali nevidljivom tecnoscu, koja kada se pismo nakvasi
i zagreje, slova se pojave. nacin se vrlo perfidno koristio i nase
vreme: kad neko ieleo tajno javiti neke stvari svojim prijateljima koji
iive unutar zemlje (grada) i imao poverenje glasnika, slao
saopstenje ekskomunikaciji, tajne su l ispisane izmedu 217
redova kao sto sam ranije rekao, koja su vesena vratima crkava, tako
smotren jer } ko ih nosi moie ti prevaren, ovako izvan svake
opasnosti. Postoji bezbroj drugih nacina koje svako za sebe moie
izmisliti i pronaci. No, mnogo lakse pisati opkoljenima nego opkoljeni
prijateljima napolju, jer se takva pisma mogu slati samo nekom ko
kao toboinji begunac izici iz grada, to nesigurno i opasno ako
neprijatelj i malo oprezan. Oni koji salju poruke unutra ":ogu onog
ko ih nosi poslati pod razlicitim izgovorima logor opsadmka onog
casa kada se ukaie povoljna prilika ubaciti ga grad. Ali, predimo sada
sadasnja osvajanja. Ako ti se desi da se boris svo g:adu koji !1
uredio sa jarcima unutra, kako smo malo pre pokazali, l ako zelis
da neprijatelj ude kroz otvore zidu koje prola ar ljerija (jer
mozes spreciti neprijatelja da napravi otvore) neophodno da za vre'!'-e
dok artiljerija dejstvuje iskopas jarak s nutrsnj _strane tucen:?g zida
 gradu da napravio nasip, tako da jarak bude jos dulji, dobro
da poiuris s tim radom, tako da kad zid padne, jarak koji si iskopao
bude bar pet ili sest lakata dubok. jarak potrebno , za vreme dok
se kopa, svakom boku zatvoriti kazematima. kada zid tako jak
da ti daje vremena da napravis i jarak i kazemate, taj tuceni deo
postati mnogo jaci nego ostali deo grada jer takva zastita ti nalik
ranije recenim unutrasnjim jarcima. Ali, kada zid slab i daje ti
vreme, onda treba da pokaies svoju i suprotstavis se neprijatelju s
naouianim ljudima i svim svojim snagama. Na prvi nacin branili su se
stanovnici Pize kad ste vi atovali protiv njih, jer su imali jake zidine
koje su im dale vreme zemljiste l cvrsto i vrlo pogodno za
podizanje nasipa i gradnju zaklona. Da su im nedostajale te pogodnosti,
li izgujeni. Zato uvek mudro unapred se obezbediti, napraviti
jarke unutar grada i svuda unaokolo, kao sto smo upravo rekli jer
tom slucaju moies dokono i sigurno cekati neprijatelja kad imas
napravljene zaklone. anticko doba gradove su mnogo puta zauzimali
podzemnim tunelima dva nacina: ili tajno napravili podzemni
hodnik koji dosezao do g,ada i kroz njega ulazili, taj nacin su
Rimljani osvojili grad Veji, ili tunelima potkopali zid i srusili ga. Ovaj
poslednji nacin danas bolji, te cini zbog toga gradove uzvisenjima
mnogo slajim, jer se lakse mogu potkopati, ako se jos potom tunele
stavi prah koji se tren zapali, samo da se srusiti zid vec ko ratu bude pailjivije pratio planove neprijatelja i ko bude
se otvoriti planine tvrdave se raspasti nekoliko delova. uloiio vise napora uveibavanju svoje vojske, izloiice se
se doskociti tako sto se utvrdenja graditi ravnici te iskopati jarak
koji okruiivati tvoj grad i ti toliko dubok da neprijatelj moci
kopati ispod njega jer naici vodu koja jedini neprijatelj tih tunela.
ako se, ipak, nades sa gradom koji branis uzvisenju, moras unutar
svojih zidina iskopati mnogo dubokih bunara koji ti odusci tunelima
sto ih neprijatelj i iskopati. Osim toga moies i ti kopati suprotnom
smeru kad opazis odakle kopa; taj nacin lako ces ga spreciti,
tesko ces predvideti ako te opseda oprezan neprijatelj. ko
opkoljen treba prvenstveno da pazi da njega navale vreme
snaga,:na takvom iestnor:i i snagom _da ga savladao i pobedio. Opet,
postoJa':'ost opednutih esto dovodi i straha koji ih
opseda!u. Kad ratoao protlv Cezara cija vojska gladovala,
Cezar posla svoJ hle, koji videvsi da napravljen od
trva, }apoved da _ se 1: poka_
_ ie nJgovoj vojsci, jer se mogli preplasiti
vid:vsi kkvog provma_ . Rimljanima ratu s Hanialom najvece
postovanJe donela nJLhova upornost, jer ni kad im fortuna nije l
nimalo sklona nikad nisu zatraiili mir niti su kada pokazali znak straha
naprotiv, kad Hanial dosao lizinu Rima, oni su prodavali
polj k?Ji'!1a su li smesteni njegovi logori mnogo skuplje nego sto
su bil . prodavana_ drgo vreme, ostali su tako tvrdoglavi
svOJLm postupcima da radi odbrane Rima nisu ieleli prekinuti
opsadu koju su opsedali isto vreme kad i Rim opsednut.
Znam da sam vam rekao mnogo stvari koje ste i sami mogli cuti i
razmotriti ali sam to uradio kao sto sam vam danas rekao, da ih vam
bolje pokazao obeleije te vestine i da h zadovoljio , ako ih ima,
koji nisu kao vi imali priliku da to saznaju. Cini mi se da mi vise
ostaje drugo do da vam kaiem neka opsta pravila koja su vam dobro
poznata to su:
sto koristi neprijatelju, t steti, sto koristi t, steti
neprijatelju.
opasnosti i vise se moie nadati pobedi.
Nikad voditi svoje vojnike borbu ako ih pre toga nisi ohrabrio
i video da nisu uplaseni te da su postrojeni; nikad ici pohod
ako vidis da se nadaju pobedi.
Bolje pobediti neprijatelja gladu nego , jer toj pobedi
mnogo vise fortune nego snage.
z
Najbolji nacin ratovanja jeste koji nepoznat neprijatelju sve dok
ga ti izvedes. >

odmora, primer, posle tke, za v smene straie, odnosno ujutro
kad svice i navece kad smenjuje dan, te nadasve vreme jela, jer
su v to vreme li osvojeni mnogi gradovi i pobedene mnoge
vojske. Zato se sa briiljivoscu sa svih strana treba stalno dobro cuvati
veliki deo vojske treba uvek da bude naoruian. Ne ielim da propustim
da vam kaiem kakvu teskocu prilikom odbrane grada ili logora
proizvodi to sto moras da driis razjedinjene sve snage koje imas ,
jer zbog toga sto te neprijatelj moie napasti s l koje strane treba da
cuvas sva mesta, opet te napasti svim snagama ti ces se braniti
samo delom svojih snaga. Opet, koji opsednut i ti potpuno
savladan, koji napada izvana i ti samo d. Zbog toga vojnike.
su mnogi koji su li opsednuti ili logoru ili gradu mada su li
slaji, izasli iznenada / sa svim svojim ljudima i savladali
neprijatelja. uradio Marcel Noli i z Galiji koji , kad
ogroman broj Gala logore, videci da ih moci odbraniti
(zato sto trebao da svoje snage podeli vise delova, nije mogao
da iestoko jurne neprijatelja jer ogradenom prosto,-u), otvorio
logor jednoj strani i okrenuo tu stranu napavsi neprijatelja svim
Znati ratu uociti i iskoristiti priliku vredi vise od l koje druge stvari.
Priroda rada malo hrabrih ljudi, vestina i veiba stvaraju ih mnogo. 219
\;1
Disciplina moie ratu vise od iestine.
Kad neki s neprijateljske strane predu tvoju sluibu, i ako su verni,
to uvek veliki dobltak, jer snaga protivnika sla vise gutkom tih
koji su pobegli, nego onih koji su i, mada ime begunaca novim
prijateljima sumnjivo, starima mrsko.
Bolje , pri postrojavanju za tku, sacuvati iza prve linije fronta vise
pomoci, nego zbog toga da se front napravio sirim rastrkati svoje
Tesko pobediti onog ko poznaje svoje snage i snage neprijatelja.
Vise vredi vrlina vojnika nego njihova brojnost, ponekad vise poloiaj
nego vrlina.
Nove i brze stvari zaprepascuju vojske dok za i spore / mare;
zato vodi tvoju vojsku da se malim carkama bori i upozna novog
neprijatelja pre nego sto s njim zapocnes tku.
 ko neredu sledi neprijatelja, posto tesko porai,en ieli se nui,no to 1 i kon!ia dobro uredena. Samo h podsetio onog
drugo nego da od pobednika postane porai.eni. ko urede milicu svo101 zemlji i nadopunjava konjicom, da
ko priprema neophodne zalihe i,ivotnih namirnica i pobeden preduzme mere: prvo, da rasporedi kole dobre rase svojoj okolini i
bez . da navikne svoje ljude da prekupljuju idrebad, kao. sto vi ovim
ko se vise oslanja konjicu nego pesadiju, ili vise pesadiju krajevima radite sa teladima i mazgama i, drugo, kako prekupci nasli
nego konjicu treba da to uskladi s terenom. k, zabranio h da moi.e driati mazgu svako ko konja, tako
Kada i,elis da vidis da li danju neki spijun dosao logor, naredi da da ko ieli da drii samo jednu jahacu i.ivotinju striktno drii konja,
svi odu svoje satore. jos, da se sme oaciti sukno ko drii konja. Kad neki
vladar nase vreme tako uradio mislim da najkracem vremenu
Promeni nacin borbe kada opazis da ga neprijatelj predvideo. svojoj zemlji ponovo imao odlicnu konjicu. Sto se tice drugih stvari
Savetuj se stvarima koje ti valja raditi sa mnogima, sto ces vezi s konjima, pozivam se sto sam vam rekao danas i
potom zaista uraditi posavetuj se s nekolicinom. sto . Zelite li jos moida cuti kakav treba da bude
Vojnici se, kada su boravistu, dri,e strahom i kaznom kad se povedu vojskovoda? Na to vam najkrace odgovoriti, jer h izabrao coveka
rat - nadom i nagradom. koji znao raditi sve smo danas raspravljali, to jos
Dobre vojskovode idu itku nikad ako ih nije pritisnula nui.da ili l dovoljno kad sam sve to znao pronaci, jer niko bez
ako ih prilika pozove. pronalaska nikad nije veliki covek svom zanimanju, ako ti
pronalazak donosi postovanje drugim stvarima, ovoj ti iznad svega
Radi tako da tvoji neprijatelji znaju kako ielis postrojiti vojsku za
cini cast. Tako se moie videti da su pisci slavili svaki pronalazak, makar
itku, kako da postrojis, ucini da se prve jedinice mogu povuci
i mali, su tako hvalili Aleksandra Velikog koji da krenuo
druge i trece.
sto vecoj tajnosti, nije davao znak trubom neko kapom koplju. Hvale
i nikada upotrejavaj batalju za druge stvari do za za koju ga jos i zato sto naucio svoje vojnike da kad ostvare dodir sa
si odredio, ako ielis da napravis nered. neprijateljem kleknu levo koleno kako sto lakse podneli njegov
Nenadanim nezgodama tesko se nade lek onima koje se mislilo - nalet, kad to donelo pobedu, donelo jos vecu slavu i svi kipovi
lako. koji su podizani cast li su tom stavu. No, kako vreme
Ljudi, orui.je, novac i hleb su snaga rata, od ta cetiri neophodnija da zavrsimo ovo razmatranje, ielim se vratiti svojoj nameri te delimicno
su prva dva zato sto ljudi i orui,je naci novac i hleb hleb i novac izbeci kaznu koju se osuduju ovoj zemlji oni koji
naci ljude i orui.je. se vrate. Ako se dobro secate, Kozimo, vi ste mi rekli da moiete
razumeti kako to da s jedne strane velicam starinu i kudim koji
Siromasnom vojniku nagrada da bude otpusten iz vojske kao bogat. vainim stvarima oponasaju, s druge strane nisam tu istu starinu
Vaspitavaj tvoje vojnike tako da preziru lagodan iivot i raskosnu odecu.
l opste sto sam trebao da vam spomenem znam da
oponasao ratnim stvarima kojima sam ucestvovao. Na to sam vam
odgovorio da ljudi koji i,ele uraditi neku stvar treba da se prvo pripreme f>
UJ

celom ovom razmatranju moglo ti reci i drugim stvarima, kao da znaju kako da to urade, kako potom to mogli i uraditi kad im
primer: kako su i koliko nacina stari postrojavali jedinice, kako prilika to dozvoli. Da li h znao vratiti miliciju antickom oiku

su se oacili i vei.bali mnogim drugim stvarima, se mogle ili , ielim da ocenite vi koji ste slusali kako tome dugo raspravljam 221
dodati pojedinosti za koje nisam smatrao da ih nui.no spominjati zbog zato sto ste mogli videti koliko sam vremena potrosio tim razmisljanji
toga sto ih i sami moi.ete videti, i zato sto namera nije l da ma, opet verujem da moiete zamisliti kolika mi ielja da to i
vam pokai.em kako l uredena anticka milicija, vec kako se sprovedem delo. da li sam to g uciniti ili da li sam za to ikad
sadasnje vre1:1e mogla urediti milicija koja imala mnogo vecu snagu imao priliku, lako moiete pretpostaviti. lpak, da h vas to jos vise
nego ova ko1a se upotrejava. Zato mi se cinilo da antickim stvarima uverio, te radi mog veceg opravdanja ielim jos navesti i razloge za to,
treba reci nista drugo do onog sto sam procenio da neophodno vam tako delimicno pokazati sto sam , to su teskoce
kao vod. Znam takode da trebalo da budem opsirniji kad sam i lakoce koje su prisutne tom podraiavanju. Zato kaiem da danas
govor _ konjickoj miliciji, te da sam potom trebao da govorim najlakse urediti miliciju antickom modelu, ali to vaii samo za vladare
po'!1orsko':1 ratu, ko razlikuje rodove milicije, kazace da su onih zemalja koji mogu medu svojim podanicima okupiti petnaest ili
vzbe pod1enako potrebne i kopnu, pesacima i konjani dvadeset hiljada mladica. S druge strane, ni jedna stvar nije teia od te
czma. ezbama n:oru se usudujem da govorim, tome onima koji tu mogucnost. da iste to bolje razumeli morate
1:_ mkvog z1:1, t h _ prepustio da tome govore Denovljani znati da se vojskovode slave zbog dva razloga. Prvi, oni koji su s vojskom
l Mleci, ko]l su takvim ihovim proucavanjem nekada uradili velike uredenom prirodne discipline ucinili veli sari, kaka
stvari. konjici opet, h i.eleo da kaiem nista drugo do sto najveci deo rimskih gradana i drugi koji su vodili vo1ske, ko1i
sam vam rekao, P?Sto kao sto rekoh, taj deo vojske iskvaren. nisu trebali drugi naporedo da ih odriavaju dobrim i da ih po_zda':o
Pored toga, ako dobro uredena pesadija, koja nerv vojske dolazi vode. Drugi, vojskovode koje nisu morale samo savladatl_ nepratel1a,
 vec su pre nego sto su do toga dosli morali skupiti dobru vojsku i dobro trpeti primerenu kaznu sramotno izgublvsi svoje driave i to bez ijednog
organizovati, oni bez sumnje zasluiuju vece pohvale nego oni koji casnog izzetka. Zelite li se uveriti da istina to sto govorim? Razmotrite
su virtuozno vodili anticke dobre vojske. Takvi su li Pelopida i koliko ratova vodeno Italiji od prolaska kralja Karla do danas,
Epaminonda, Tul Hostilije, Filip Makedonski, Aleksandrov otac kralj ratovi cine ljude ratobornima i uglednima. lako su ti ratovi li
Persijanaca Kir, Rimljanin Grah. Svi su oni najpre morali stvoriti dobru veliki i iestoki, doveli su samo do toga da su njihovi ucesnici i vode
vojsku potom se boriti s . su mogli uraditi zbog svoje mudrosti izgublli ugled. Odatle proistice da uredenja nisu l nisu
i zato sto su imali podanike koje su mogli nauciti ratnoj vestini. Nikad dobra ni danas, nova uredenja niko nije znao nametnuti. Ne uzdajte
neko od njih, koliko da covek najboljih osoblna mogao se to da se italijanska vojska postovati drugacije nego nacin koji
nekoj tudoj provinciji s pokvarenim ljudima koji nisu navikli ni sam pokazao, dostojnom postovanja treba da ucine oni koji Italiji
kakvu pristojnu poslusnost uraditi sta dostojno hvale. Zato ltaliji imaju velike driave, jer se dobri vojnici mogu napraviti od jednostavnih,
nije dovoljno znati voditi vec gotovu vojsku, nego prethodno treba priprostih, vlastitih ljudi, od zlih, lose odgojenih stranaca. Ne i
znati izgraditi, zatim znati i komandovati. treba da urade oni se naci ni jedan dobar vajar koji veruje da moie napraviti lep kip od
vladari koji zato sto imaju veliku driavu i mnogo podanika imaju i komada merme,-a lose olikovanog, bolje to uraditi od neobradenog.
mogucnost da to urade. mogu ti jedan od njih zato sto nikad Nasi italijanski vladari uzdali su se to, pre nego sto su okusili udarce
nisam komandovao, mogu komandovati samo stranim vojskama i ratovima s strane Alpa da za vladara dovoljno da zna da za
ljudima koji su potcinjeni drugom meni. da li moguce stolom smisli kakav ostrouman odgovor, napise ! pismo, pokaie
takve vojske uvesti neke od onih stvari kojima sam danas raspravljao, razgovoru i izrekama domisljatost i ostroumnost, smisli prevaru, ukrasi
vama ostavljam da prosudite. Kako h mogao naterati jednog od tih se dragim kamenjem i zlatom, spava i jede vecem sjaju od drugih
vojnika koji danas obavljaju taj posao da nosi vise oruija nego sto poseduje mnoge luksuzne stvari, vlada podanicima skrto i oholo, trune
oblcaj, te pored oruija i hranu za dva ili tri dana i motiku? Kako h dokolici, dodeljuje cinove vojsci miloscu, prezire neki hvale vredan
ga mogao privoleti da kopa i da svaki dan provede mnoge sate pod put koji neko pokazao, ieli da se njegove reci smatraju prorocan
oruijem i veiba da h ga mogao potom pravoj borbl pravilno stvima primecujuci, bednici, da se pripremaju da postanu plen
upotreti? Kako h ga driao daleko od igara, d psovki, d1-skosti svakom ko ih bude . Zbog toga se kod njih hiljadu cetiristo
koje svaki dan radi? Kako povratiti da budu tako di ciplinovani i puni devedesetcetvrte pojavio veliki strah, iznenada su poceli beiati doiivlja
poslusnosti i postovanja da stao jabuka usred logora ostave vali su cudesne poraze, tako da su tri najmocnije driave Italiji vise
nedirnuto, moiemo procitati da se tako nesto antickim vojskama puta opljackane i poraiene. No, gore to sto ovi koji su ostali cine iste
cesto desavalo? Sta mogu da im da s postovanjem vole greske i iive istom neredu razmisljajuci da su oni koji su staro
ili da se , ako, kad zavrsi rat vise ni jednu stvar zbog doba hteli vladati driavom ,adili i navodili druge da rade sve
koje pristali z ? Cega da ih ucinim da se stide, kad su rodeni sam raspravljao da svrha njihovog nauka l da se telo
i odgojeni bez stida? Zbog cega da postuju kad i poznaju?
Kojim bogom ili svecima treba da mi se zakunu? Onima koje postuju,
pripremi tegobe duh da se plasi opasnosti. Zbog toga su Cezar,
i
Aleksandar i svi oni izvrsni ljudi i vladari li prvi medu svojim borcima,
ili onima koje psuju? Nije mi poznato da nekog postuju, ali dobro znam isli su naoruiani i peske, kad izgublli driavu ieleli su da izgube i
da ih sve psuju. Kako da verujem da ispuniti sto su ih dali iivot, su tako casno iiveli i umirali. ako se njima ili nekima
onima koje stalno preziru? Kako oni koji postuju boga mogu postovati
od njih mogla osuditi preterana teinja za vladanjem, nikad se njih nije 223
ljude? Koji dobar primer tome trebalo slediti? Kad ste mi rekli mogla naci neka mekoca da se osudila, niti l sta drugo sto ljud
da su Svajcarci i Spanci dobri, poverio h vam da su mnogo bolji od cine mekima i neratobornima. Da su ti vladari to procitali i to poverovalz
ltalijana, ako ste zamaptili razmatranje i nacin koji postupaju svakako se opametili fo,tuna okrenula leda njihovim oastima.
jedni i drugi, videcete da im nedostaje mnogo stvari da dostigli kako ste se pocetku ovog naseg razmatranja ialili vase vojno
savrsenstvo starih. Svajcarci su dobri vojnici zbog svoje prirodne navade uredenje (ordinancu), kaiem vam: ako ste vojsku ur dili onko ?
prouzrokovane onim sam vam danas govorio Spanci su postali sam govorio, to se nije pokazalo dobrim, onda dozsta mozete zalztz,
tako dobri zbog nuide ratuju stranoj zemlji i zato sto im se cini ako nije uredena ni uveibana onako kako sam rekao, onda
da su prisiljeni ili da poginu ili pobede, cini im se da mesta za vojska moie ialiti zbog vas jer t napravil! jlovu sarsenu tvr.
beg. No, ta vrednost sa mnogo strana manjkava jer dobro Mlecani i vojvoda od Ferare bzlz su zapoceli uredzvatt vo1sku al msu
samo to sto su navikli da neprijatelja docekuju vrh pike ili . nastavili, oni su ucinili greske njihovi ljudi. vam tvrdzm da
Niko ih mogao nauciti sto im nedostaje, narocito ilo ko od onih sto danas vladaju driavama Italiji prvi pode tim putem,
ko govori njihovim jezikom. Nego, vratimo se ltalijanima koji, zato , pre nego neko drugi, vladar ove zemlje. Njegovoj drvi se
.
sto nisu imali mudre vladare, nisu preuzeli nikakav dobar oblcaj, kako dogoditi isto sto i makedonskom kraljevstvu koje , pd vlascu Ftlipa
se nisu nasli nuidi koju su dosli Spanci, nisu to ucinili sami, tako koji naucio kako se ureduje vojska od Epamionde, postl?,
.
da su ostali kao ruglo sveta. No, narodi nisu krivi za to vec njihovi takvog uredenja i vei?i, dok ostal Grcka bzl dokolii z
_
vladari, koji su zbog toga i kainjeni, te su zbog svog neznanja morali pedavala se iganju komedama, tako , da ; ; za nekolzko
 godina moglo celu osvojiti, Filipovom sinu to i temelj kojem
postao vladar celog sveta. , dakle, ko potcenjuje ova misljenja
vladar , omalovaiava i svoju kneievinu, ako gradanin, svoj
grad. se ialim prirodu koja ili nije smela da ucini da sve ovo
spoznam, ili mi morala dati da to mogu izvrsiti. sada vec posto
sam star, mislim da za to ikada imati priliku, sam zbog toga
prema vama i tako sirokog rudan, jer ste vi mladi i sposobni cete
moci ako vam se svida sto sam rekao, pravo vreme za dobro MARSAL MORIC SAKSONSKI
vasih vladara pruiiti i savet. Ne ih ieleo da se toga p restrasite
ili da nemate pouzdanja jer se ova oast cini kao rodena za vaskrsavanje
mrtvih stvari kao sto se moie videti poeziji, slikarstvu i vajarstvu. Sto RAZMISLJANJA
se tice, posto sam vec zasao godine, to se vise uzdam.
istinu govoreci, da mi fortuna nekad udelila toliku driavu kolika VESTINI RATOVANJA
dovoljna za jedan slican pothvat, verujem da ih za najk race vreme
pokazao svetu koliko vrede stari oblcaji, te ih bez sumnje ili slavno
prosirio ili izgublo bez sramote.
 Naslov dela originalu
Maurice Ie Marechal de Saxe
MES REVERIES OU EMOIRES SUR L'ART DE LA GUERRE
PREDGOVOR

OVO delo nije nastalo iz zelje da uspostavim nov metod u vestini

ratovanja astavio sam ga za svoju zabavu i pouku.
Ratovodstvo nauka prekrivena senkama u cijem se mraku ne moze
hodati sigurnim korakom. Rutina i predrasuda, prirodne posledice
neznanja, njegov su temelj i potpora.
Sve nauke imaju nacela i pravila; ratovodstvo ne. Veliki zapovednici
koji su njemu pisali ne daju nam nijedno. Treba biti vanredno pametan
da bi ih covek uopste razumeo. Nikakav se sud ne moze zasnovati na
pricama i toricara, jer oni govore ratu onakvom kako ga slika njihova
masta. Sto tice velikih zapovednika koji su njemu pi ali oni su
vise nastojali da budu zanimljivi nego poucni jer mehanika rata suva
i zamoma. Knjige koje se njime bave imaju slabog uspeha i njihova
se vrednost tek vremenorn pokazati. Ratni i toricari irnaju vise srece:
njihova dela vi radoznali traze i sve biioteke drze. Zato irnarno samo
rnaglovitu pred tavu disciplini kod Grka i Rimljana.
Gustav Adolf stvorio rnetod koji u njegovi ucenici sledili, i svi do
jednog postigli velike rezultate. No posle njegovog doba medu narna
doslo do postepenog opadanja, koje se mora pripisati tome sto smo
od njega naucili amo forrnu, ne rnareci za nacela. Otud zbrka u
oicajirna, to se njirna dodavalo ili od njih oduzimalo kako ko
hteo. No citajuci Montekukulija koji i avrernenik Gustava Adolfa
i jedini tu rnateriju usao dulje no vidirno da smo vec vise odstupili
>
od njegovih metoda no sto on od tupio od rimskih. Tako nam ostaju
sarno oblcaji ne i nacela na kojirna zasnivaju.
Vitez Folar i jedini koji usudio da prekoraci granice tih 227
predrasuda; cenim njegovu plernenitu hrabrost. Nema niceg toliko
sramotnog kao sto robovanje navici; to i rezultat i dokaz neznanja.
..



No vitez Folar preteruje. iznosi rnisljenje za koje tvrdi da
nepogresivo, ne razrnisljajuci tome da uspeh zavisi od bezbroj
okolno ti koje ljudska srnotrenost ne rnoze predvideti. On pretpostavlja
da su svi ljudi uvek hrabri, i ne shvata da se vojnicka hrabro t mora
svakog dana radati iznova, da nista nije tako promenljivo i da prava
vestina vojskovodina u tome da zna zagarantovati svojim rasporedom
trupa, svojirn polozajima i onim oinarna genija koje karak!erisu
velike zapovednike. Mozda raspravu toj ogromnoj terni zadrzao
za sebe mozda i sama tema izmakla. Bilo kako ilo od svih
elernenata ratovod tva ovaj najpotrebnije izucavati.
One iste trupe koje i u napadu odnele pobedu rovovima mogu
svaki put pretrpeti poraz. Malo ih koji su to racionalno objasnili jer
objasnjenje lezi ljudskom srcu te ga tamo treba i traziti. ovoj stvari
 - najvaznijoj, najucenijoj i najduljoj ?jnoj pofeiji - nije iso
niko, ko ne poznaje Ijudsko srce zav1si od m1Iost1 srece , koJa
_
katkad veoma nestalna. Navescu jedan pnmer da poduprem svoJe
misljenje.
Kad francuska pesadija s neuporedivom hrabroscu suzbila caris!e u
bici kod Fridlingena, posto ih nekoliko puta naterala u n
bekstvo i gonila kroz sumu sve do ravnic s druge stre,
povikao da su odseceni; pojavile su se, naune vdve konJ1ke d1
(koje su mogle iti i francusk)- Sva ta _pobe?ruca pesadiJa p_ocela_Je
bezati stravicnom neredu, iako _ k nIJe ru napadao gon,
ponovo prosla kroz sumu i zaustavila se tek na d:11oj srani bojista:
Marsal de Vilar i njegovi generali uzalud su nast0Jal1 da 1h zaustave 1
okupe. Medutim, itka vec pre toga bila doijena: francuska konjica
ila porazila caristicku i neprijatelja vise nije bilo vidiku. ipak,
one iste vojnike koje su jednom trenutku krajnje neustrasivo porazili
caristicku armiju, u drugom zahvatio takav panican strah da su na
jedvite jade povratili hrabrost. mi ispricao sam marsal de Vilar
dok mi pokazivao planove svoje itke kod Vo-Vilara. god pozeli
da traga za slicnim primerima, naci ih u oilju u istoriji svih naroda.
Ovaj , medutim, dovoljan da dokaze koliko ljudsko srce nestalno
i kako se malo treba njega oslanjati. No pre nego previse zademo
u vise oasti ratovodstva, i potrebno da se pozabavimo nizima, pod
kojima podrazumevam temelje ratne vestine.
Mada se detaljisti smatraju ljudima ogranicenih umnih sposobnosti,
ipak mi se cini da taj deo sustinski vazan - zato sto predstavlja
temelje vojne struke, i zato sto nemoguce podici ma kakvu gradevinu
ili uspostaviti ma kakav sistem ako se prvo ne spoznaju nacela na kojima
pocivaju. sto zelim reci ilustrovacu primerom. Covek koji ima
talenta za arhitekturu i crtati, veoma vesto nacrtati plan i
perspektivu kakvog dvorca. Ali ako treba da izvrsi taj plan, ne zna
>
kako da istese kamenje, kako da polozi temelj, citava se gradevina
ubrzo srusiti. lsti slucaj sa vojskovodom koji ne poznaje nacela svog
umeca i ne zna kako da organizuje voje trupe - jer u svim ratnim
;;i
228 operacijama te su kvalifikacije neophodne. Velicanstveni uspeh koji su
..
> Rimljani uvek postizali saljuci svoje male armije na ogromna mnosta
;;i
varvara ne moze se pripisati nicemu sem odlicnom sastavu njihovih
trupa. Ne mislim iz ovog zakljuciti da genije i mogao uspeti, ma
predvodio i tatarsku armiju. Mnogo lakse primati ljude onakvim
kakvi jesu nego ih terati da postanu onakvi kakvi i trebalo da budu;
tesko pomiriti misljenja, predrasude i strasti.
Pocecu sa nasim sistemom sakupljanja trupa; potom ispitati kako ih
valja snabdevati, obucavati i koristiti bori.
Bilo i nesmotreno tvrditi da su svi sadasnji metodi bezvredni, jer
svetogrde napadati ukorenjene i; ali manje svetogrde bogatih, bogati se ne i usudivali buniti videvsi kako i plemstvo sluzi
predloziti nesto novo. Stoga izjavljujem da cu pokusati da ukazem samo
greske koje smo upali.
RAZMISLJANJA
.
SAKUP JANJE VOJSE. Vojska se sakuplja regrutovanjem odre
_
den rok ili ?ez odredeog roka nekad prinudom, najcesce prevaru.
Kad se OJska sakuplJa regrutovanjem, nepravicno i nehumano
postovat1 dogovor roku sluzbe. Kad su uzimali obavezu da sluze
ojs' ti ljudi suv i!i slobodni, te protivno svup zakonima, i ljudskim
1 bozJ1!11 ne odrza 1 obecanje koje im dato. Sta se desava? Vojnici
.
dezet1rJU. S kakv1m se pravo oze protiv njih pokrenuti postupak?
? na kome su se zasval1 uslovi stupanja u vojsku prekrseno
. Ako se preduzmu stroge mere, disciplina propada; ako se
primene stroge kazne cine se mrski i svirepi postupci. Medutim ima
m?go vojnika ciji rok sluzbe istice na pocetku kampanje. Staresine
_
koJ1ma stalo do punog brojnog stanja zadrzavaju ih silom. dovodi
do nevolje kojoj govorim.
Sakupiti vojsku na prevaru takode odvratno. Coveku se potajno tutne
novac u dzep, onda mu se kaze da tao vojnik.
Jos gore sakupljati vojsku silom. opsta nesreca od koje se
gradani i stanovnici mogu spasti samo mitom, i zasniva se sramotnim
sredstvima.
Ne i li ilo bolje zakonski propi ati da svaki muskarac, ma kom stalezu
pripadao mora svom vladaru i svojoj zemlji sluziti pet godina?
se zakonu ne bi imalo sta zameriti, jer prirodno i pravo da se svi
gradani bave odbranom zemlje. Ne i bilo nikakvih nepogodnosti ako
i se toj obavezi podlegalo u uzrastu izmedu dvade ete i tridesete
godine. su godine raspusnog zivota, tokom kojih mlad covek trazi
svoju srecu, putuje zemlji i iva od male koristi roditeljima. Ne i
bilo nikakve opste nevolje, jer i svako znao da mu posle pet godina
sleduje otpustanje. Ovim metodom sakupljanja vojske obezbedio i se
neiscrpan rezervoar dobrih regruta koji i bili u iskusenju da
dezertiraju. Sledstveno tome, vremenom i se ispunjenje vojne obaveze
pocelo smatrati cascu. No da i se to dej tvo proizvelo, sustinski
vazno ne praviti nikakve razlike, ciniti nikakve ustupke i sprovoditi
zakon posebno strogo nad plemstvom i bogatasima. Onda se niko nece
buniti. Sledstveno tome, oni koji su odsluzili svoj rok prezirali i one
koji oklevaju da ispune svoju zakonsku obavezu te i sluzenje vojske
neosetno postalo stvar casti. Siromasnog gradanina utesio i primer
vojsku. Vojska casna struka. Koliko samo knezeva nosilo oruzje!
Setimo se samo gospodina de Tirena. koliko sam tek video oficira
kojima rnilije sluziti vojsku nego lenstvovati! Dakle,
ferniniziranost iti razlog da se ovaj zakon nekima ucini strog. No sve
svetu ima i dobrih i losih trana.
 ODECA I OBUCA. Nasa uniforma samo skupa nego i veoma ISRANA. Posto ih svoju vojsku delio na centurije, svaka i imala
neudobna; vojnik nije ni obuven ni odeven, n porive. jubav ka
vog 1;1. On i -re?alo da ima cetvora kola sa dva vola u
Iepom izgledu preteze nad brigom za zrvlJe, 1 _ edan _od Jar 1 vl1ki azan u_OJI 1 stala supa za citavu centuriju. Svaki vojnik
najvaznijih momenata koji zahtevaju asu p nJu. Kosa voJku prlJav dob1Jao 1 svoJu porc1Ju u drvenorn canku, zajedno s kuvanim rnesom
ukra ; cim stignu kise, glava mu rukad nIJe uva. 1:od
_ ne i pecenim _mesm uvece. Oficiri i se starali za to da nijedan
Sto tice njegovih nogu treba umnjati da mu carape, ciple i voJruk ne bude zakinut 1 da nerna razloga za zalu.
noge trunu zajedno, jer nema rezervnih; i kad im_ao,_ sla 1 mu Snabdevaci i zaradivali na prodaji pica, sira duvana i koze zaklanih
-
kori tilo jer bi se vec ledeceg trenutka _nasao u 1 toJ s1tac1J1. Tako ?
zivotinja. _N)iovo bi_ ilo bezbede hranu za stoku, kad se vojska
siroti vojnik veoma brzo dospeva u bolcu. Ble podvez1ce kvar. se nade u llZlru furaz1, doblli 1 potrebna naredenja da pribave.
u pranju dobre samo za smotru neudobne su 1 stetne neupotreIJ1ve lp i se . rnoglo uciniti tsk? izvodljivim, ali uz malo brige svi
za svaku prakticnu vrhu i veoma skupe. 1 b1l1 zadovolJru. Kad su razdvoJeru na manje grupe vojnici mogu bez
preopterecenja poneti sa sobom zalihu mesa za dva dana. Ona kolicina
brzo deformie i moze izdrzi strapc kampanje. Ubrz drveta, vode i kazana koja danas potrebna da se skuva supa za stotinu
,,, .
pocinje da propusta kisu 1 pada glave c1m voJnik legne. Premore vojnika ila rnetodu koji predlazern, dovoljna za hiljadu - i
vojnik spava gologlav kisi i rosi i sutradan doblja temperaturu. supa ila bolja. Uz to, vojnici jedu svakovrsnu nezdravu hranu,
Umesto kapa uveo ih slemove. Nisu mnogo tezi od kapa uopste ni u primer svinjetinu i zeleno voce, od cega poboljevaju. Oficir morao
neudobni stite glavu od udarca m i veoma su dekorativni. nadgledati samo jednu kuhinju - snabdevacu - u svakom obedu
prisustvovao i oficir koji i se starao da nijedan vojnik nema razloga
Voleo i da vojnik bude odeven kaput, malo siri pod kojim i nosio za zalu. Na for iranirn rnarsevirna, kad komora ne mogla pratiti
drugi slican prsluku, da povrh svega no i tursku kabanicu kapulja trupe, vojsci i se delila stoka. Mogli se praviti drveni raznjevi za
com. Ti kaputi dobro pokrivaju u njih ne odlazi vise od dva metra pecenje mesa. ne i predstavljalo teskocu, trajalo samo nekoliko
i osamdeset santimetara tkanine. Laki su i jeftini. dana. Neka rnetod uporedi sa ranijim. Ubeden sam da moj
Vojniku tako glava i vrat iti zasticeni od kise i vetra. Kad legne biti bolji.
i suv, jer ta odeca nije tesna. Kad mokra osusi se cim sunce grane. Turci ga primenjuju, i odlicno su uhranjeni. Posle taka se njihovi
lesevi jasno razlikuju od nemackih, koji su edi i isposceni. metod
Sasvim drukcije sa sadasnjom uniformom. Cim se ona nakva i vlaga povrerneno irna jos jednu prednost: vojniku dzep zasticen ako rnu
problje vojniku do koze na njemu se mora i osusiti. Stoga se ne se plata izda citava, hrana prodaje. U nekim zemljama, na primer
treba cuditi tolikim bolestima u vojsci. Najjaci se odupiru najduze ali Poljskoj i Nernackoj, toke ima u izoilju. Od stanovnika se zatraze
kraju i oni moraju podleci. Ako ovorne sto sam rekao dodarno sluzbu doprinosi za izdrzavanje vojske; da im ilo lakse odobri im se da
koju zdravi moraju vrsiti zarnenjujuci bolesne ranjene i dezertere, onda polovinu daju u narnirnicarna, pola u novcu. Narnirnice se prodaju
nije cudo sto se na kraju kampanje brojno stanje bataljona ume svesti vojnicirna, i tako njihova plata stalno cirkulise, ostaju i novac i
i na stotinu ljudi. Tako najsitnije stvari uticu na najkrupnije. doprinosi sto momenat od znacaja.
Sto se tice obuce voleo ih da vojnici urnesto teskih cizarna nose cipele Na terenu, vojnicima nikad ne treba izdavati nego ih navici
od tanke koze sa niskom petom. Tako i ili savrseno obuveni i dvopek, jer on rnoze tajati u magacinu pedeset i vise godina
230 231
rnarsirali i lepse, jer i ih niske pete primoravale da izbace nozne vojnik moze lako nositi zalihu za petnaest dana. Dvopek zdrav:
..

prste upolje da pruzaju clanke i ledstveno torne da uvlace rarnena. dovoljno samo propitati kod oficira koji su sluzili sa lecanima
Cipele i se nosile na bosu nogu, namazanu lojern ili mascu. icosirna saznati koje su prednosti. Ruski dvopek, nazvan sukari, najbolji
ovo iti veoma cudno ali tako su radili francuski veterani, jer od svih zato sto se ne mrvi; cetvrtast i veliki kao lesnik. Za prevoz
iskustvo pokazalo da nikad nisu nazuljali noge i da im, zbog rnasti, tog dvopeka potrebno manje kola nego za prevoz .
voda nije lako prodirala u obucu. Isto tako koza se nije stvrdnjavala Vojnike i povremeno trebalo navikavati na ishranu bez dvopeka i
i povredivala im noge. davati im zito, s tim sto ih trebalo nauciti da ga peku na gvozdenim
Nemci cija pesadija nosi vunene carape uvek su imali vojnika oboga tanjirima posto su ga samleli i od brasna napravili testo. pominjao
ljenih plikovima cirevima i svirn vrstama bolesti nogu, jer vuna truje marsal iren u svojim Memoarima. sam velikim kornandantima
koji vojsci nisu davali hleba iako su ga irnali kako navikli da
ljudsku kozu. Uz to carape, brzo ,progledaju ', zadrzavaju vlagu i
prode bez njega. Vodio sarn osarnnaestornesecne kampanje sa trupama
trunu zajedno s nogama. koje su l naviknute na ishranu bez , i nisarn da se iko zalio.
Da i vojnicima noge bile suve, obuci treba pridodati drvene sandale. Vodio sam i nekoliko karnpanja s vojskom koja na l naviknuta
Tako se spreciti kvasenje cipela na duznosti kao i atu i_ rosi - nije nikako rnogla bez njega. Cirn jednog dana ne l , sve
sto predstavlja veliku glavobolju i dovodi do bolesti. suvorn i l izgujeno. Rezultat da se nije rnoglo napredovati ni
vremenu, borbl i prilikom obuke sandale se ne nosile. koraka karnoli hrabro marsirati.
 Ne bih smeo propustiti da ovde pomenem jedan i Rin:iljan kojim
su u vojsci sprecavali bolesti prot1:zr?ovane promenom klime 1 koe
se moze pripisati deo _njiovog zad1 JuJuceg upeha. !' dolask1;1 ItaliJu
i Madarsku pomrlo v1se od trece neace voJske. d 1_7
ulogorili smo se kod Beograda sa 55.000 lJud1. Be<:>gra Je_na 1;1v1s1c1,
vazduh zdrav, izvorska voda ?bra; svga smo unal1 1obJU. N manevara i itaka nalazi se u nogama nogama treba i da se
dan itke, 18. avgusta, pod oruzJem b1lo so 22._ _ lJud1 .ostali
su ili ili mrtvi ili nesposobni za borbu. Mogo b1h navst1 slcne pmere
i iz drugih zemalja. Uzrok I?roea, kl1me. akvh PI?era edu
Rimljanima nije ilo sve dok su 1ma_li s1rceta; c1m 1 osta!1 bez nJega,
ivali su podlozni onim ist _nevolJaa kao 1 nse dnanJ trupe:
cinjenica kojoj malo lJud1 posvec1valo pv nJu, alt koJa 11!1 yelkog
znacaja za pobednike i njihov uspeh. Sto se t1ce up<:>trebe RiJa _s1;1
naredenju, delili vojncima alihu za nekoltko 1 sva od opsteprihvacenog da cu se verovatno izloziti poruzi. No da ih
vojnik nalivao dve-t kaplJ1ce u svoJu vod1;1 za J?ICe. OsavlJam
lekarima da pronadu uzroke tog agotvornog deJstva samo 1zvesta
vam nepobotnim cinjenicama.
PLATA. Ne ulazeci pojedinosti razlicitih platnih razreda, reci cu
samo da plata treba da bude visoka. Mala, ali dobro placena i dobro
disciplinovana vojska bolja od velike koja t?m pogled_zaposav
ljena. Bitke ne doija veka, . ego dobr voJska. StlJ_ivost 1ma
v
granica; ako se predu 1zrod1ce se utvrd1cluk. Ako ne mogu
pristojno ziveti od plate i dodataka, doci vam samo bogatasi koji
vojsku stupaju da i ziveli raskalasno, ili puki siromasi bez trunke elana.
Od onih prvih vidim malo koristi, jer umeju podnositi ni neudobnost
ni strogu disciplinu. Njihov razgovor uvek buntovan, oni sami cisti
su sladostrasnici. Ovi drugi pak, toliko su utuceni da se od njih ne
moze ocekivati nikakva narocita vrlina. Njihova amicija ogranicena
zato sto ih napredovanje sluzi slabo interesuje; sto jos gore, vise
im odgovara da ostanu sta su, narocito ako unapredenje povlaci izdatke.
Nada daje vojnicima hrabrosti da sve podnesu i sve pokusaju ako im
oduzmete ili previse udaljite oduzeli ste im samu dusu. Bitno da
kapetan bude bolje placen od porucnika, i tako dalje skali cinova.
Siromasni plernic treba da ima moralnu sigurnost da uspeti ako dobro
232 dela i dobro sluzi. Kad su sve te stvari regulisane, vojsci mozete
..
<
:
sprovoditi najstrozu disciplinu. Odista, jedini dobri oficiri jesu iromasni
plernici koji nemaju niceg sem i plasta, ali itno da mogu ziveti
od plate. Covek koji se posveti ratu treba da se ponasa kao da stupio
monaski red. Trebalo i da nema nikakvog imetka, nikakve kuce
sem svoje jedinice i da se smatra pocascenim sto tom zvanju.
Mlad plernic u Francuskoj, ako sa osamnaest ili dvadeset godina ne
doije puk, smatra da se dvor prema njemu lose poneo. prak
unistava sam takmicarski duh kod ostalih oficira i kod siromasnog
plemstva; oni su gotovo sasvim sigurni da nikad nece komandovati
pukom i tako se domoci znacajnih polozaja cija slava predstavlja
nadoknadu za nedace i patnje mukotrpnog zivota, koji i zrtvovali ako
i li sigurni laskavu i slavnu karijeru.
Ovim ne tvrdim da neki knezevi i druge osobe visokog roda ne i
trebalo da uzivaju povlasceni tretman, vec da tno da se takav
tretman zasluzi isticanjem sluzi.
U. Dril potreban dva i vojnik postao pouzdan i uvezban ali
nije vredan isljucive paznje. Stavise zasluzuje najmanje od svih eleme
nata ratovodstva, ako ne racunamo opasne.
Temelj uvezbavanja lezi u nogama, ne u rukama. Sva misterija
pozabavimo. Kogod tvrdi drugacije glup - i to ne samo za elemente
onoga sto nazivamo vojnom strukom.
Na pitanje da li rat zanat ili nauka veoma dobro odogovorio vitez
Folar rekavsi: ,,Rat za neuke zanat, za ucene nauka' .
POSTROJA VANJE JEDINICA ZA BORU. Ovo siroka tema,
namera rni da se njome pozabavim nacin koji se toliko razlikuje
smanjio tu nost, objasnicu adasnji metod. nije mala stvar: na
ovu ih temu mogao napi ati debelu knjigu.
Pocecu od marsevanja cega potrebno reci nesto sto neukima
izgledati veoma ekstravagantno. Niko ne zna sta su klasici hteli da kazu
recju "taktika' . ipak, mnoga vojna lica salno koriste tu rec, i veruju
da znaci dril ili postrojavanje jedinica za borbu. Svi nareduju da
se svira mars niko ne zna sta s njim. I svi veruju da ta buka
predstavlja vojni ukras.
Trebalo i da imamo bolje rnisljenje klasicima i Rimljanima koji su
- i koji treba da budu - nasi ucitalji. Apsurdno zarnisljati da ratoborni
zvuci nisu imali nikakve druge vrhe doli da se medusobno sudaraju.
v
No vratimo se marsevanju, od koga svi pla e mrt ali ciju sustinu
nece pojmiti ukoliko otkrijem tajnu. Neki zele da marsiraju poro,
neki pak brzo; ali sta s vojskom, koju niko ume navesti da
marsira brzo ili poro - vec prema zelji ili potrei - i kojoj na svakom
uglu potreban oficir da komandovao da skrene (pri neki
vojnici mile kao puzevi dok drugi trce), ili da pozurivao kolonu koja
se stalno vuce. Komicno gledati cak i bataljon kako otpocinje pokret!
Nalik lose konstruisanoj masini koja svaog trenutka preti da se
raspadne i koja tetura uz beskrajne muke. Zelite li da ubrzate celo?
Dok zacelje pojrni da celo marsira brzo, vec su stvorili razmaci; da
ih smesta popunilo, zacelje mora da potrci celo sledece jedinice
mora uciniti to isto i ubrzo zavlada potpun nered s rezultatom da
nikad ne mozete marsirati brzo od straha da cete ubrzati celo kolone.
Lek za sve ove nezgode - i za mnoge druge koje iz njih proizlaze i
ciji znacaj veci - ipak veoma prost, jer ga diktira sama priroda.
Da li da kazem tu veliku rec koja sadrzi vu tajnu vojne vestine i koja
v
bez sumnje zazvucati smesno? Naredite da vojnici mar iraju ukorak:
U tome citava tajna: u vojnom koraku Rimljana. Zato u uvede
ti muzicki marsevi i zato se udara u dobos to sto niko ne zna
i sto niko nije uocio. Na ovaj nacin mozete zelji marsirati brzo ili
sporo zacelje nece izguti odstojanje; svi vojnici zakoracti i om
_
nogom; menjace pravac brzo i eleganto; nog 1m_ ple t1; necete
morati da posle svakog zaokreta stajete d 1 sv1 kreuli 1stom nogom;
vasi vojnici se nece zamoriti ni za _ cetrt_inu ads?Je !11ere. Sve ov
moze izgledati neoicno. Svi smo v1dali lJude koJI 1graJu celu ;
 ali naterajte coveka da makar cetvrt sa!a ira bez m_uzike cete videti
kako mu iti. dokazuje da muz1ka 1ma potaJnu nad nama 1 pvu su Jer sem
da predodreduje nase misice za fizicke napore i da te napore olaksava.
Da me neko pita uz kakvu muziku vojska treba da marsira bez ikakve
ih sale odgovorio da u dobri svi marsevi dvosruko1!1 ii trtruko
taktu (neki vise, neki manje, zavisno od toga Jesu lI v1 I11 manJe
naglaseni) da i to tako dolaze obzir sve melodije tamburinu ili
flauti i da samo treba odabrati najpogodniju.
Mozda mi se reci da nije svako muzikalan. pogresno: kretanje
uz muziku prirodno i automatsko. Dobujuci i zastavnim radnjama,
cesto sam primecivao da svi vojnici idu ukorak, nenamerno i vesno
vodeni prirodom i instinktom. Otici cu jos dalje reci da bez toga
nemoguce izvrsiti ma kakvo prestrojavanje u trojevoj obuci i dokazacu
to gde treba.
Kad se pogleda ovo sto sam povrsno izneo, ispada da to marsiranje
ukorak i nije toliko vazno; bori izvanredno znacajno moci
ubrzavati ili usporavati mars. Vojnicki korak Rimljana nije i nista
drugo tim korakom oni su marsu prelazili dvadeset cetiri milje za
pet sati. Neka ilo ko napravi probu s nekom nasom pesadijskom
jedinicom, videti moze li naterati da prede dvadeset cetiri milje
za pet sati. Kod Rimljana to i glavni deo obuke. Odatle mozemo
prosuditi koliku u paznju pridavali kondiciji trupa i znacaju marsiranja
ukorak.
Sta se reci ako dokazemo da bez takvog marsiranja nemoguce
izvrsiti snazan napad neprijatelja niti pak stici do njega zijenom
poretku? Monstruoznog li nedostatka! Verujem, medutim, da na njega
niko nije obracao paznju za poslednjih trista-cetiristo godina.
Sada potrebno malo ispitati nas metod svr tavanja bataljona i borbe
s neprijateljem. Bataljoni se dodiruju, jer sva pesadija okupljena
jednom mestu, kao i konjica (sto uistinu misleno, ali tome Nojpergov i jedan Lorenov bataljon nalazili u
kasnije). Bataljoni dakle, marsiraju, i to veoma sporo jer drugacije i
ne mogu. Majori uzvikuju: ,Zijaj redove!" na sta se oni pocinju gurati
ka sredini sredina neprimetno popusta, i tako prave razmaci izmedu
bataljona. god imao posla s tim saglasice se sa mnom. Majori
su okrenuli glave jer general koji takode okrenuo glavu dovikuje za
njima videvsi razmak izmedu bataljona i bojeci se napada s bokova.
On stoga mora komandovati, Stoj!", sto ga moze stajati itke; no posto
neprijateljski raspored los isto koliko i njegov steta mala.
Inteligentan covek ne i se zaustavio da rascisti tu zbrku nego i
marsirao pravo napred, jer i izgujen ako se neprijatelj pokrene.
Sta se desava? Pocinje mestimicna paljba, sto vrhunac nesrece.
Konacno se dve vojske primaknu jedna drugoj, i kad razdaljina
smanji na pedeset do sezdeset koraka, jedna n nagne da bezi. I
to se onda zove juris. Sta uzrok svemu tome? Losa formacija
onemogucava da se postigne iole bolji rezultat.
sada cu pretpostaviti nesto nemogucno: dva bataljona koja marsiraju
Jedan ka drugom ne oklevajuci, ubrzavajuci korak i kvareci stroj.
Koji imati prednost: onaj koji se zabavlja pucajuci ili onaj koji
? _r. kusni vojnici azu -da ati ko nije pucao,
_ sto 1 . ?-epnJatno gledat1 kako neprijatelj
1zv kroz ?Im, onaJ koJI . mora zastati da ponovo napuni
ketu. onaJ ko tane dok nepnJatelJ tupa ka njemu, izgujen .
Da preth?dni rat potrajao malo dze, ?ez sumnje bi se svi borili prsa
_ prsa.
_ stoga sto poclo u_1dat1 sta naci zloupotreba paljbe:
v1se 1 >k nego stete, oru koJ1 se na nJu oslanjaju uvek ivaju
porazeru.
Bau onoliko strasan kolio se veruje. Pri palji malo vojnika gine
u 11 il1 ? pogotk spred. V1do sam kako citavi plotuni uspevaju
da okraJce cetvoncu,.: I d. 1sa - i verujem da niko nije - video
da ylotu _ moze t1 t?l1ko stete da neprijatelj moze
produz1t1 1 vet1t1 sacmom 1 baJonetom u iskoj bori. Tek se tada
gine i to od pobednicke ruke.
U ici kod Kalcinata, g. de Revanlo, koji komandovao carskom
armijom, razmesio
_ pesadiju jednoj vi oravni i naredio da pusti
francusku pesad1Ju na dvadeset koraka, nadajuci se da unistiti
opstim plotunom: Njeove trupe izvrsile su naredenje u potpunosti.
Francuz1 su s 1zvesn1m teskocama popeli na brdo koje ih delilo
od car ke voj ke i rasporedili vi oravni preko puta neprijatelja.
Njima naprotiv l naredeno da ne pucaju. Posto g. Vandom nije
hteo napasti pre sto zauzme farmu koja mu ila s desne trane,
dve su voj ke dosta dugo tajale i gledale se izbliza. Najzad u doili
naredenje za napad. Carska vojska pu tila francusku na dvade et do
dvade et pet koraka, podigla oruzje i ispalila savrseno hladnokrvno i
brizljivo. Bila razjena pre no sto se dim razvejao. Mnogi i mnogi
poginuli su od paljbe iz redne izine i od uboda bajonetom.
Nastala opsta zbrka.
U i kod Beograda (7. avgu ta 1717) video am kako su dva bataljona
za tren oka asecena komade. Evo kako se to dogodilo. Jedan
bregu koji smo
nazivali baterijom. U trenutku kad nalet vetra razvejao maglu koja
nam zaklanjala vidik video sam te dve jedinice vrhu brega,
odvojene od glavnine. Pnnc Eugen koji u isto vreme primetio konjicki
odred, padini upitao me mogu li raspoznati ciji . Odgovorio
sam da to odred od tride et-cetrdeset Turaka. tada rece: ,,Ovi
su opkoljeni" mi leci na ta dva bataljona. , medutim nisam mogao
primetiti nikakav znak da su oni napadnuti, ne mogavsi da vidim sta
desava s druge strane brega. Pohitao sam tamo galopu. Kako sam
stigao do Nojpergove za tave, tako su ona dva bataljona podigla oruzje
i razdaljine od trideset koraka opalila plotun u glavninu Turaka koji
su napadali. Paljba i tka prsa u prsa gotovo u se poklopile, i ona
dva bataljona nisu stigla da pobegnu jer Turci su ih ve sasekli na
mestu. Uspeli u da pobegnu jedino g. Nojperg (koji , na voju srecu,
na konju), zastavnik sa svojom zastavom koji uhvatio mom
konju za grivu i nemalo mi zasmetao i dva-tri vojnika.
U tom trenutku naide princ Eugen gotovo sam (uza se imao samo
telesnu gardu), Turci se povukose, iz meni nepoznatih razloga.
prilikom mu kugla probila rukav. Kad tiglo nesto pesadije i
 konjice, g. Nojperg zatrazi da se odredi grup a vjnika da pokupi odeu:
Postavise se straze na sve cetiri strane zemlJista kome su lezali
poginuli iz ona dva bataljona i vojnici pokupe na gornil jihovu
_ _
odecu, kape obucu itd. Tokom te eremone 1z . znatizelJe sam
og1
prebrojao mrtve: pronasao sam samo tde et dv a urc a ua d
b t ljon - sto _
n poboljs lo moJe m1slJenJe
zajednickog plotuna dvaju a a a a
pesadijskoj palji.
G. de Greder, covek od ugleda i dugogodisnji kom andant mog
pesadijskoj puka u Francuskoj, cvrsto se drzao pvila da njeg?vi ojnici
moraju u bori drzati muskete , desno rame , da 1 _ ? v1se
. .
gospodar njihove paljbe, nije im dopstao cak _ ru da fit1lJe drze
pripr avnosti. Tko natupa n a nepJatelJa _ 1_ 1_ vaJ_ u_
_ _
on i se, sa saJom u ruc1 1spred zast ave 1 pov1kao. ,, Za mnom!
mu uvek donosilo uspeh. Tako pobedio frizijsku gardu u ici
kod Flerija (1. jula 1690).
Ono sto zagovaram, kako mi se cini, poduprto razumom i iskustvom,
i dokazuje da ovi veliki bataljoni im aju strasnih man a; dobri u samo
za paljbu i jedino su za to organizovani. Kad od paljbe nem kori ti
vrede nist a i nem a im izlaz a sem bekstva - sto dokaze da
prirodi stvari sve pada na svoj nivo. Da da kazem odakle am,
rnisljenju, taj metod? Verovatno preuzet 1z _ smot.
raspored koji deluje lepse nesvesno smo se n a njega privikli
prihvacen i za borbena dejstva.
Neki pokusavaju da ovo nezn anje ili zabora vlj anje onog sto dobro,
opravdaju necim sto na prvi pogled razlozno, tvrde da ovirn
rastez anjem fronta doijaju mogucnost da bolje iskoriste svoju vatrenu
; cak sam pozn avao neke koji u svoje bat aljone postroj avali u
trorede ali takve z adesil a zl a sudina. D a nije z aist a verujem (neka
rni Bog oprosti) da i ih ubrzo postroj avali i u dvorede, verovatno i
u jedan red. Citavog zivota slus am kako i treb alo razvuci borbeni
poredak da i se neprijatelj obuhvatio s bokova. Kakva besrnislica!
236
No dosta tome. Moram prvo opisati svoj metod forma cijske organi
>
< zacije pukova legija i konjice jer itno drz ati se princip a i bojnog
poretka, koji se zavisno od situacije moze menjati, ali ne i unistiti.
"'
LEGIJA. Rimljani su pobedili sve narode zahvaljujuci disciplini; sta lno
su razrnisljali ratovodstvu, i st are navike odb acivali kad god i n asli
st a bolje. U tom su se pogledu razlikovali od G al a koji su od njih
vekovim a trpeli poraze ne pornislj ajuci da isprave svoje greske.
Legija l toliko mocna jedinica da mogl a izvesti i najteze
poduhvate. ,,Legiju ', pisao Vegecije "nesumnjivo nadahnuo neki
bog' . vec dugo rnislim to isto, i otud j asnije vidim ma ne na se prakse.
Posto ovo sto pisem samo igr a kojom ra zjam dosadu, pusticu
potpuno masti volju.
Svoju ih pes adiju ustrojio u legije, s tim sto se svak a legija sastoja la
od cetiri puka, sva ki puk od cetiri centurije; sva ku centuriju
sacinjaval a jedna polucenturija l ake pes adije i konjice.
K ad se pes adijske centurije obr azuju kao zasebne jedinice, nazv acu i
bat aljonima, konjicke eskadronim a, u skl adu s nasom ustaljenom
praksom i da h olaks ao razmenu idej a.
1 pes adijske i konjicke centurije sastoj ale i se od deset cet a , svaka
_
ceta od petnaest ljudi.
U monarhiji potrebno pril agodavati st atus trupa potrebama stednje.
Stoga uputno ustanoviti tri razlicita sastava, koje nazvati: mirno
dopski sastav ratni sastav i puni ratni sast av.
K ad zemlja u potpunom rniru, cet a se im a sastojati od jednog
_ narednik a, jednog k apl ara i pet vojnika, veter ana. Kad se ob avljaju
v u pripreme za rat, treb a dodati jos pet vojnik a. Kad se rat obj avi, ceta
i trebalo da se sastoji od jednog narednika, jednog kapl ara i petnaest
,: vojnika, sto povec anje od 1.600 ljudi legiji. Onih pet veter ana
ceti sacinjavace rezervu iz koje se povremeno regrutovati oficiri i
podoficiri, jer oni uvek tesko stasavaju. Povrh toga, medu tih pet
veter an a uvek se naci rezerva za popunu. Ne volim novoobr azovane
pukove: koji put ne vrede nista ni posle deset godina ratovanja.
Konjicu pak, ne treb a dirati: stari vojnici i konji jesu dobri vojnici i
konji, ni jedni ni drugi ne vrede kad su novoregrutovani. Ona
teret, izdat ak, ali neophodna .
Sto se pes adije tice, dok god im a nekoliko starih gl ava, sa repovima
mozete r aditi sta hocete oni su najbrojniji, te otpust anje tih vojnika u
rniru pred tavlja primetnu korist za drz avu, bez oziljnog slajenja
oruz anih snaga.
Posto cu se poz abaviti ratom svoje cu trupe drzati u punorn ratnorn
sa t avu tako da se pesadijska centurija sastoj ati od 184 coveka
cet a od sedamnaestorice.
U sastav polucenturija konjice i lake pes adije ne i smelo ulaziti vise
od deset ljudi ceti, ukljucujuci narednike i kaplare jer se oni z
regrutovati iz pukova. t
Svako sm anjenje tesko n aoruz anih jedinic a - koje sacinjavaju glavninu
pes adije - l beznacajno jer ve jednice koje cine _ lgiju ostti
iste c ak i u mirnodopskom sastavu tJ._ na vou od pet voJruka. 237
za celokupnu vasu pes adij ii velika prednost i cv!st temlj g;
citav dril ostati neprornenJen 1 neprekid _ an. Ne moze se za sl1t1
.
koliko su stetne sve promene u tom pogledu. V1de sam tr:upe Jene
te iste vlade koje su se, formir ane posle dugotr aJnog m, to1ko
razlikovale u manevrim a i pukov koj form aciji da su delovale kao zb1rka
jedinic a iz nekoliko razlicitih zemalja.
Treba, d akle, usta noviti jedan jasan princip d jstva _i od njeg a n
odstup ati. princip mora i svak?rn pon at Jer n a nJemu se temlJ
_ v
vojnicki poziv - ali on se moze odrzat1 d ak? uvek od za vat 1 t1
broj oficira i podoficira inace vam se manev uvek razlikovat1.
Sv ak a tesko na oruzana centurija treb a da d jedno orud ko)
sa m izumeo i koje sam n azvao: amize! a. Njeov doet prelaz1 cet1:1
hilj ade korak a dule irn a vanre no veu brzu . PlJs:_ topo_v1_ koJe
Nemci i Svedani koriste bat alJorum _ a Jedva da 1m _ aJu 1 cetvrtu tog
dometa.
 Amizeta i mnogo preciznija, dovoljna su dva vojnika da nose
svakom terenu. izbacuje olovno dule od pola funte uza svaku
ide sto duladi. Kad se prolazi planinskim stazama, sine se povlace
i veoma lako mogu nositi dva vojnika. se orude moze koristiti u
hiljadu raznih prilika.
Artiljeriju i teretna kola treba da vuku volovi. Kola treba da nose
svakovrsne alatke potrebne za izgradnju utvrdenja: uzariju, dizalice,
koturace vitla, testere sekire, lopate pijuke itd. Svaku alatku treba
obeleziti brojem legije kojoj pripada da se bi izgubile ili pomesaJe.
Vojnici bi trebalo da na svakom ramenu imaju bakarnu plocicu sa
brojem legije i puka kojima pripadaju da i se mogli lako razlikovati.
Uz to h dao da im se ti isti brojevi ispisu desnoj saci smesom
koju koriste Indusi, koja se skida i koja onemoguciti dezertiranje.
se moglo lako uvesti, imalo bezbroj dobrih posledica. Da i
tu praksu uspostavio suveren treba samo da okupi svoje pukovnike i
kaze im da ti od velikog znacaja u odrzavanju reda i
sprecavanju dezerterstva; da mu uciniti milo ako budu dali primer
ob.elezivsi se; da to ne moze iti nista drugo do beleg casti, time sto
potvrduje u kom su puku sluzili. Niko nece odti. Svi podredeni oficiri,
vodeni amcijom da ugode svom vladaru i saznanjem da ta novina
korisna rado se ugledati na svoje pukovnike. Posle toga, nece odbiti
nijedan vojnik. Sam cin obelezavanja mogao se cak obavljati kao
ceremonija. I Rimljani su obelezavali vojnike, ali usijanim gvozdem.
Za konjicke centurije treba rati vojnike iz pukova kojima pripadaju,
prepustajuci izbor centurionu, s tim sto dati prednost starim
vojnicima. Tako odabrana konjica nece nikad napustiti svoju pesadiju,
ulice im pouzdanja i i ti im od vanredne koristi, l pri gonjenju
neprijatelja ilo kao zastita pri povlacenju. No tome cu potpunije
z govoriti na drugom mestu.
;;
UJ
> Lake pesadince treba slicnim nacinom rati iz njihovih pukova, s tim
sto centurioni uzimali najmlade i najagilnije. Njihovo naoruzanje
trebalo da se sastoji samo od veoma lake puske za ptice (pticarke)
238 i bajonete sa drskom. Pticarka mora ti takva da se otvara i puni kod
..
>
zatvaraca tako da ne bude potrebno najati kuglu. Sva oprema mora
iti sto moguce laksa. Njihove oficire treba odarati na isti nacin
obaziruci se na staresinstvo. Moraju cesto egzercirati moraju
uvezbavati trcanje i skakanje, ali pre svega gadanje u metu na trista
koraka. Za sve koji se istaknu ovim disciplinama treba predvideti
nagrade, kako se stvorio takmicarski duh.
Pesadijska jedinica organizovana ovom planu i dobro uvezana,
moze svuda marsirati uz konjicu i - siguran sam - izvrsno se boriti.
Daleko sam od toga da budem za grenadire: oni su nase elitne jedinice.
Posto se koriste svakoj znacajnoj prilici, brz rat ih iscrpljuje do te
ere da vise mogu davati podoficire, koji su srce pesadije. Grenadire
1 zme?. veteranima;
_ ?.ni trebalo da budu placeni bolje nego
1 v31 1 laka pesadIJa. Lako naoruzane jedinice treba koristiti
V
svuda gde se traze brzina i agilnost, veterane samo za ozljne napore.
Verujem da to imati velike koristi za vojsku kao instituciju. Komandu
nad lako naoruzani trupama treba uvek dati porucniku, koga treba
da odaber: P';lkovruk komandira nad veteranima, posto se to
satra pocasm poloza3em, treba odrediti staresinstvu. sada
sn3em s1stemu, ne mozete spreciti oficire da principu staresinstva
naslede komandu nad grenadirskim cetama, da ih ljuto uvredite
tako s uvek trose najbolj oficiri. Vidao sam opsade pri kojima su s
grenadrke cete nekoliko puta morale obnavljati. Razlog prost:
grend se svuda traze. Traze se za svaku sitnicu, te tako n ginu
bez 1kakve potrebe.
Teko naorzane jedinice treba da imaju dobre muskete duge pet stopa,
velikog kal1bra, sa kuglom od jedne unce. I one trebalo da se pune
kod zatvaraca. Domet im preko hiljadu dvesta koraka.
Ne treba se bojati da cemo pesadiju pretovariti oruzjem; naprotiv,
daje stailnosti. Oruzje rimskih vojnika tezilo preko sezdeset
funti; odbaciti ga u boju znacilo smrt. Sprecavalo svaku pomisao
na bekstvo i predstavljalo jedan od principa njihovog vojnog umeca.
im musketama dodao h bajonet sa drskom dug dve i stope, koji
se koristio kao mac i ovalne stitove ili mete. i stitovi imaju mnogo
prednosti: samo sto pokrivaju ruke, nego se od njih moze, u
pozicionoj r, zacas napraviti neka vrsta grudobrana tako sto ih
vojnici dodavati iz ruke ruku do svojih drugova u prvoj liniji. Ako
se dva stita drze jedan preko drugog zrno iz muskete ne moze ih
proti. misljenje stitu podrzava i Montekukuli, koji kaze da
pesadiji apsolutno neophodan.
Bajoneti sa drskama koji se mogu pricvrstiti za cev muskete iznutra,
mnogo su bolji od oicnih, jer omogucavaju komandantu da zadrzi
paljbu dok god potrebno. momenat od vrhunske vaznosti, jer
nemoguce raditi dve razlicite tvari u isto vreme - na primer i jurisati
i boriti se na mestu. U jednom slucaju vojnici moraju pucati drugom fz
ne smeju. UJ
>
Evo primera. Svedski kralj Karlo zeleo da u svoju vojsku uvede
praksu kojoj se u napad islo s macem ruci. njoj vise puta
govorio, i vojska znala za njegovu naklonost tom metodu. U skladu 239
s tim on , pred sam pocetak tke s Rusima pohitao svom pesadijskom
puku, odrzao sjajnu harangu, sjahao stao pred zastavu i licno ih
poveo napad. No cim su se priblizavali neprijatelju tridesetak
koraka citav puk otvorio vatru uprkos njegovom naredenju i
prisustvu. Iako tada razjurio Ruse i postigao potpunu pobedu
toliko ljut da prosao kroz stroj se na konja i odjahao bez
ijedne reci.
No vratimo se formaciji bataljona. h ih svrstao u cetvororedove,
s tim sto prva dva reda l naoruzana musketama dva zadnja
polukopljima i musketama ramenu. Polukoplje oruzje trinaest stopa
dugo, ne racunajuci gvozdeni siljak koji trouglast preseku, osam
naest palaca dug i dva palca sirok. Motka mora iti od smrekovine,
prosupljena i pokrivena lakiranim pergamentom. Polukoplje veoma
jako i lako, ne landara kao duga koplja bez kojih pesadija misli
da ne moze. sam misljenje stalno slusao od svih iskusnih ljudi
 oni isti razlozi - nemar i lenjost - zbog kojih su napusteni mnogi drugi
izvrsni vojni obicaji, doveli su do odbacivanja_ i ovo_g_ oruzja. Ispavilo
se da u polukoplja ila neupotrejiva u nekim pl1kama u taIJI gde
zernljiste veoma neravno; otad_ su sda gurnuta u!rnu 1 _ na sta
se vise nije mi lilo sem na povecanJe broJa vatrenog oruzJa 1 na palJbu.
Mada sam dizao glas protiv paljbe uopste ima situacija u kojima
ona potrebna te valja znati kad i kako priegati.. Paljba _
potrebna na pokrivenom zemljistu . neravnorn eJ1stu 1 u borb1_ s
konjicorn. Medutirn, rnetod rnor ?1t1 Jedn taan l?rodan. adana
praksa bezvredna, zato sto voJruk oze ruatl do_ rnu_ paznJa
ometena ocekivanjern komande. PogledaJmo voJke koJ1rna kornan
dovano da se sprerne za paljbu: kako mogu da drze rnetu na nisanu
ako se rnoraju nacekati dok ne doiju komandu da pucaju? 1 sitnica
irn zasrnetati kad propuste kriticni trenutak, laba kori t iti
od njihove paljbe. Neka niko rnisli da to nevazno: promasaj
iznositi nekoliko jardi. Nista nije lakse omesti nego paljbu iz keta.
Pored toga, nasem sadasnjern rnetodu, rnuskete drze u u iljenom
polozaju.
Ove i rnnoge druge srnetnje potpuno kvare dejstvo koje i paljba iz
streljackog oruzja trebalo da irna. Medutirn ta tema zahteva eban
tekst. Stoga cu se vratiti svojoj forrnaciji bataljona.
Pri napadu pesadiju, zadnja dva reda obaraju svoja polukoplja; ona
se u tom polozaju pruzati pet do sest stopa ispred prednjeg reda.
Tako zasticeni, prednji redovi - iguran sarn - rnoci da nisane s vise
pouzdanja nego sto i radili kad ispred sebe i irnali nista. Uz to,
treci red moze odijati udarce i braniti prvi red - sto rnoci da cini
rnnogo bolje jer ga pokrivati prva dva reda. Drugi red, koji
naoruzan musketama, moze pucati i braniti vojnike iz prvog reda da
se ovi rnoraju saginjati. Time se izbegava oziljan hendikep do koga
z dovodi klecanje: taj stav opasan jer u mu pla"ljivci skloni ih
> nernoguce dici na noge kad zatreba - da i se kleklo rnora se
prethodno stati. rnojoj formaciji, svi su zasticeni i to medusobno,
sa uzajamnirn pouzdanjem front isturuje surnu kopalja; bataljon deluje
240 zastrasujuce i va"im trupama uliva samopouzdanje zato sto osecaju
>
njegovu snagu.
Pri napadu na pesadiju, laka pesadija treba da bude rastrkana duz
fronta isprednjacivsi sto sto pedeset ili dvesta koraka. treba da
pripuca kad neprijatelj bude rastojanju od oko tri ta koraka, bez
komande i sopstvenom nahodenju, i da nastavi sve dok se neprijatelj
ne priblizi na pedesetak koraka. Tada svaki kapetan mora komandovati
povlacenje, pazeci to da se polako povlaci prema puku i povrerneno
otvara paljbu, sve dok stigne do svog bataljona koji treba da vec
bude u pokretu. Vojnici treba da budu tako rasporedeni da u razrnake
izmedu bataljona upadaju desetorica. Za to vreme, pukovi treba da
su vec udvojili redove u pokretu. Na trideset koraka iza puka treba da
se nalaze dva voda konjice, s tirn sto u svakom vodu iti tride et
konjanika.
Prizor celine koja nastupa ravnornernim i brzim korakom svakako
obeshrabriti neprijatelja. Jer sta sad moze da uradi? Da i
bokove centurija mora raziti njihove bataljone. niti moze niti sme
jer razmaci iznose svega deset koraka, popunjeni su lakom pesadijorn:
Povrh toga, jos su neprobojniji zbog oborenih kopalja vojnika u zadnjirn
redovima. Kako se moze neprijatelj odupreti, kad mu stroj samo
cetiri vrste dubok i kad ga vec porernetila laka pesadija, u susret
mu brzirn korakorn idu sveze trupe u osrnostrukom stroju, sa frontom
koji jednak njegovorn, pri cemu njegov stroj vec poremecen i
krivudav (sto se moze izbeci pri kretanju tako velike vojske)? Sva
prilika da neprijatelj pretrpeti poraz; ako se pouzda u bekstvo,
izgujen bez daljeg. Jer cim okrene leda treba da ga pocne goniti
laka pesadija zajedno s konjicom iz pozadine, i te dve jedinice
strahovito opustositi njegove redove. ih sedamdeset konjanika i
sedamdeset lakih pesadinaca trebalo i da za tren oka uniste citav
bataljon pre sto ovaj stigne da umakne sto koraka. Tokom gonjenja
centurije imaju stajati rnestu da i ponovo prirnile svoje trupe i bile
spremne da obnove napad.
Ne mogu, da verujem da od svih formacija ova najbolja za
itku. Neko reci da neprijatelj moze baciti svoju konjicu na
lake jedinice. Niko se i odvazio to - ali ako se odvazi, utoliko
bolje. Zar nece ta konjica iti primorana da se povuce? Moze li ona
pucati sedamdeset vojnika rastrkanih sirini fronta ispred mog
puka? i bilo ko da pucaju saku buva. ! Neprijatelj uraditi
isto sto i , i takode imati laku pesadiju. Ako moj sistem toliko smeta
neprijateljirna da su ga prisiljeni podrzavati, njegova prednost
dokazana.
Pre sto zavrsim ovaj odeljak, trebalo i da dam koncizan proracun
dejstva paljbe mojih lakih trupa.
Pretpostavimo da su otvorile paljbu rastojanju od trista koraka, za
koje su i uvezbani, i da se nalaze na sto pedeset koraka od mene. Oni
tako pucati tokorn onog vrernena koje neprijatelju potrebno da ;;z
prevali to rastojanje, tj. najmanje sedam-osam rninuta. Moji pesadinci
moci da opale sest puta u minutu. Medutim, uzrnimo da mogu samo
cetiri puta svako , dakle, opaliti trideset puta. Prema tome,
svaki neprijateljski bataljon i ispaljeno cetiri do pet stotina zrna pre 241
sto itka uopste pocne. ko pucati? Trupe koje su celog veka
pucale na duza rastojanja koje nisu u zijenom poretku i koje pucaju
komotno, cekajuci komandu. pritom nisu u onom usiljenom
stavu koji uoicajen u stroju, gde vojnici guraju jedan drugog i
mogu nisaniti precizno. Tvrdim da jedan pucanj mog lakog pesadinca
vredi koliko deset drugih. ako neprijatelj nastupa u stroju, doice
deset hiljada zrna iz muskete bataljonu jos pre no sto ga trupe
napadnu.
Ovorne dodajem i vatru iz mojih amizeta. sam rekao da ih vuku
samo dva vojnika, posluzuje jedan.
amizete treba pre itke izvuci ispred fronta zajedno sa lakim
trupama. Posto se iz njih moze lako ispaliti dvest duldi sat, i po_to
im dornet preko tri hiljade koraka, prouzroku veliu stetu neI?nJa
telju dok se postrojava ili kad izade iz sume, tesnaca il1 sela. 1 kad
tih prepreka nerna, neprijatelj morati da marsira u koloru tek
 potom da se postroji za iku, st ume da potraje nekoliko si: nadasve, da izbegne onu uoicajenu gresku: debele konje. Ako svakod
Svakoj centuriji dovoljna Jeda; poteb1 -gu spoJit nevno vida neprijatelja, utoliko bolje; tako za kratko vreme postati
amizete obaju redova, ili sve sabrat1 n kakvoJ 1:1zv1s11. NJ1hov? 1 spremni na svaki poduhvat. Sigurno da konjice nije bvacena.
ctestvo trebalo da bude prilicno jer su 1m dome_t 1 prec1 n<:_>s_t vec1
_ ? Zasto? Zbog nase ljubavi prema debelim konjima.
kdct nasih sadasnjih topova. Posto ih svaki puk 1ma t 1:1 legtJI
ih iti ukupno sesnaest. ih snaes okupu 1 ?volJno da U Poljskoj am imao puk nernacke konjice kojim am pre preko V

ucutkaju svaku neprijateljsku bateJu koJa uznem1rava konJ1cu, cak

i pesadiju.
Sto se tice kopalja, ako postanu neupo_trejiva na neravnom il1
planinskom zemljistu, vojnici treba samo da 1h odloze na sat-va. MoJ1m
v ..
vojnicima ostaju muskete koje uvek nose ramn_u. Na p?bu da
su koplja preveliki teret nepotrebno i odogovot1. Zar ?I ?k
ne nose satorske motke? Treba samo da ih zen_e koplJ1ma koJa su
bolja. u logoru, nad satorima, deluju dekort1vno 1 lepo za oko.. osv
su suplja, njihova tezina zajedno sa gvozde_m dl?m ne prelaz1 t
funte. Oicna koplja teze sedamnaest funt1 1 kraJnJe su kabasta.
Drzim da i Iegija bila veoma k_risn, I?od uslvom da njen general
zna svoj posao. U stotin situlJa 1skrsavaJ u r_atu - kad treba
posesti polozaj ili omest1 nepJatelJske planov 1td, 1td. . --: glavok?
.
mandujuci armije treba samo da pokren ovu 1li onu legiJu. P?sto
_ , se moc1 br
snabdevena svim sto treba za utvrd1vanJe, ona
obezbediti od svake neprilike - u roku od cetiri do pet dana b1t1
spremna da izdrzi opsadu i zaustavi neprijateljsku vojsku.
Ova mi se organizacija pesadije cini ispravnij_om _je_r saki njen deo
,
dobro dimenzioniran. Steceni ugled vake legIJe u1 ut1sk na _o _ ale,
cak i na neprijatelja. Takva legija_ svoj ugled smatrat1 r1?1,
i uvek pokretati zelja da naas1 svaku rugu. Podtz1 11 u itkama i okr ajima.
V
cetiri i hiljade milja za osamnae t meseci. Drzim da na kraju tog
perioda taj puk sposobniji za sluzbu nego neki drugi debelim
.. konjima. No da dosli u to stanje rnoraju se postepeno privikavati
na teskoce i celiciti lovorn i ostrim egzercirom. Tako tati zdravi i
iti otporniji - i njihovi jahaci postace pravi konjanici i imati vojnicko
drzanje. No treba ib terati da galopiraju najvecom brzinom eskadro
nirna, tako da taj nivo do tignu tepeno ne izvoditi g egzercir
jednom u tri godine iz traha da konji oznojiti. tajern uporan
u tvrdnji da , ukoliko se ne naviknu na strog rezirn ti podlozniji
nesrecnirn slucajevima i ostati doveka bezvredni.
rebalo da toje dve vr te konjickih trupa: konjica i dragoni.
Ostalima ne vidirn svrhu. Laka konjica i dobro opremljeni dragoni
korisniji su od husara. Ovih prvih, koji su prava konjica mora iti
rnalo iako su uveliko najbolji: veoma u skupi i zabtevaju ebnu
paznju. Za armiju od trideset, cetrdeset ili pedeset hiljada ljudi dovoljne
cetrde et kadrona. Njihov egzercir treba da bude jedno tavan i
rna ovan bez ikakvog tojanja na velikoj brzini. Bitno nauciti ih
da se bore zajedno i da nikad ne rasturaju. Davanje glavne traze
jedina duznost koju irn treba odredivati. Pratnja, detasman i gonjenje
niposto ne dolaze u obzir. Na njih treba gledati kao na tesku artiljeriju,
koja marsira zajedno sa armijom. U kladu s tim treba da sluze jedino
v

oznacene brojem teze se zaboravlJaJu od podv1ga kJa n 1me Za ovu konjicu neophodni u probrani ljudi, visoki pet stopa i sest do
svog staresine, jer staresine se mejanju i jiho_va dela padaJu u zaborav sedam palaca. Moraju iti vitki, bez debelih stornaka. Konji im moraju
z zajedno s njima. Uz to, covek prod! sklon d g_a tuda de!a ti jaki i niposto nizi od petnaest saka i dva cola. Nemacki konji u z
. t
> zanimaju manje od onih u kojima sam ucestvUJe. Ugled Jed1ruce postae najbolji.
licna stvar onog trenutka kad sluziti u njoj postane cast. ! ast
mnogo lakse izgraditi u jedinii koja ?1 svoje ime r:o _ koJ nos1 Konjanici rnoraju iti naoruzani do zuba. Oni iz prve vr te treba da
imaju poljska koplja koja tankom kai u vi iti u. Treba da
v

tude - to jest ime svog pukovmka, kOJl verovatno moze b1t1 1 omrazen.
:
242
imaju dobre, cvr te maceve cetiri stope duge, sa trougla tirn vrhom i 243
nogi znaju zasto su se pukov nazva_ni francuskim provincan:a karane - ali ne pistolje, jer oni samo povecavaju tezinu opreme.
i
>

uvek pokazivali tako dobro. kao 1 _ razlog avode osecaJe
-
:
kolektivne pripadnosti. sto smo v1del1 u J??Jim prethod1:11
opaskama, to ni izdaleka nije pravi razlog. Tako v1d1mo kako kraJnJe
znacajne stvari zavise od kakvog neprimetnog elementa. Uz to, ove
legije su neka vrsta vojnicke domovine kojoj se potiru pre?r_asude
raznih naroda - sto monarhu ili osvajacu itekako vazno znat1 Jer on
nalazi vojnike gde god nalazi ljude.
Oni koji zamisljaju da su rimske legije sacinjavali iskljucivo Rimljani iz
Rima, veoma se varaju: u njima su ili vojnici iz svih zemalja sveta.
Radi se tome sto su njihov sastav, disciplina i metod borbe bili bolji
no iciji drugi. Zato su Rimljani i pobedivali sve druge narode, porazeni
su tek onda kad ta disciplina pocela opadati medu njima samima.
KONJICA UOPSTE. Konjica treba da bude agilna i da ima konje
naviknute na teske zadatke. Trebalo da ima sto manje prtljaga i,
Potrebne su irn uzengije, umesto sedala samo lukovi uz koje isao
par panoa punjenih i pokrivenih crnim ovcijim runorn i namenjenih da
sluze kao futrole, i da konju dodu preko grudi.
Sto tice dragona, kojih treba da bude dvaput vise, njihovi pukovi
treba da imaju podjednako brojno stanje i budu jednako organizovani.
Njihovi konji ne smeli ti vi i od cetrnaest saka ni nizi od trinaest
v
kao i dva palca. Njihov egzercir mora se odlikovati lanom i brzno:
Moraju se potpuno upoznati i pesadijskim egzerc1rom. MoraJu b1t1
naoruzani musketom i macem. Kad jasu, treba da koriste dzide kao
duga koplja. Sedla i orma treba da im budu kao ko onjice. Jahaci
moraju ti ni kog rasta, od pet stopa do pet stopa 1 Jednog palca u
vi inu; niposto ne srneju imati preko pet stopa_ i dva plca. reb da
postrojavaju eskadronima u troredove 1sto kao 1 konJica 1 da
mar v iraju kao i ona.
 Oni iz zadnjeg reda moraju iti vesti peska_kanju prepreka i carkj':1,
s tim da se okupljaju u meduprostonma izmedu eskadron.
prednjeg i srednjeg reda treba da nose _mukete ran:ienu. :1 drag<?m
treba da obavljaju sve vojnicke duznost1, s!1te log?r, obrazuJu pratnJu,
daju izvidace i otkrivaju neprijatelja gde da .
Toliko konjici uopste. Sad valja uci u ize pojedinosti.
KONJICI L. Ne znam zasto oklop odbacen: koristi i primeri trebalo da nas ubede da se nikad ni u cemu ne treba drzati
dekorativnosti nema mu premca. Moglo i se reci da ga ukinuo
pronalazak baruta, a1i nije_ tako: oklop.se nosio u vreme Henrija IV
i kasnije, do 1667. gode, barut uveden dugo pre toga. No,
videcete vec zasto ukinut.
Izvesno da neoklopljen eskadron, onakv kakvi su danas nasi_,
male izglede u sukobu sa podjednako brojmm esdrono!11 o_kloflJm
.
od glave do pete, jer kako ih nasi _ mogu_yro?1t1? d1 1m 1zlaz
paljba. Velika prednost nametnut1 nepJatelJu potrebu da .
Ovu ideju vredi razmotriti. sam izumeo oklop koji se sastoji od
tankih gvozdenih pl0cica pricvrscenih na jaku ivolju kozu._ oklop
nije skup, ukupna njegova tezina prelazi _trides l?et funt1. Isprob_ao
sam ga: ga ne,problja. Ne tvrdl da to 1sto vaz1 1 za zrno, _ n_aroc1to
ako ispaljeno iz neposredne blizine. No, o_klp zaustav1t1 svao
zrno koje nije dobro nabljeno, koje se od konJskih pokreta razlabavilo
u cevi, ili koje ispaljeno iskosa.
No ostavimo paljbu na tome. Konjicka paljba beznacajna? Oduvek
sam slusao kako su oni koji otvaraju paljbu osudeni na poraz. Ako
to istina, moramo navesti neprijatelja da . se najlakse postici Gracijan dozvolio legijama da odbace oklope i slemove zato sto su se
ako se konjica opremi oklopom koji predlazem: on braniti od
maca, te neprijatelj iti primoran da . No sta se onda desiti? toliko vekova pobedivali, tada su pobedili njih.
Cim se na konjicu ispali plotun, ona se s nezadrzivim elanom baciti
na neprijatelja, jer se vise nema cega bojati zeli da se osveti za
opasnost koju upravo izbegla. kako se neoklopljeni odbraniti
od neranjivog protivnika? Ako se takav protivnik pokrene, cikam
svakoga da ublje ijednog njegovog vojnika. Kad i u citavoj armiji
244 postojala samo dva oklopljena puka, i kad i ti pukovi razblli nekoliko
neprijateljskih eskadrona, posejali i posvuda strah i trepet, jer i
neprijatelj pomislio da citava vojska oklopljena.
Odgovorice mi se: ,Neprijatelj uciniti to isto". samo dokaz
da moj predlog dobar, cim neprijatelju nema drugog izlaza sem da
me podrzava. No to se nece desiti u narednoj kampanji. Neprijatelj
dopustiti sebl da deset, ako ne i sto godina trpi poraze pre no sto uvede
neku promenu. Svaka zemlja tesko menja svoje i, ilo iz gordosti,
ilo iz lenjosti, ilo iz gluposti. Cak se ni dobre novine ne prihvataju,
ili se prihvataju posle beskonacno dugog vremena, iako su svi ubedeni
u njihovu korisnost. Uprkos svemu tome, one se cesto odbacuju da i
se postovali oblcaj i rutina. I samo nam se bladno kaze: ,, protivno
oblcaju".
Da i se ilustrovalo ono sto zagovaram, treba se samo setiti koliko su
godina Gali redovno trpeli poraze od Rimljana, i ne pokusavajuci da
izmene svoju disciplinu ili nacin borbe. Isti slucaj danas sa Turcima:
njime edostaje
_ ni hrabrosti, ni ljudstva, ni bogatstva, nego discipli
ne, reda, 1 n borbe.
U ici kod Petrovaradina, imalu su preko sto hiljada ljudi; nas bilo
samo cetrdeset hiljada i pobedili smo ih. Kod Beograda su imali preko
dvesta hiljada; mi smo imali manje od trideset hiljada, i pobedili smo
ih. I uvek iti tako, dogod se budu drzali stetnih oblcaja. Ovi i
predrasuda.
Pogresne su sve primedbe koje se zasnivaju na izgovoru da rana kroz
oklop teza od oblcne. Kad problje metal, zmo ne nosi odlomljene delice
sa sobom. No i kad i nosilo, opet ismo, ako pravo odvagnemo dobre
i lose strane oklopa, videli da dobrih neuporedivo vise. Jer sta znaci
sacica poginulih od rana kroz oklop, ako dobljemo itke i sticemo sve
vecu premoc nad neprijateljem? Ako se uzme u obzir koliko konjanika
gine od maca, koliko iva tesko ranjeno od zalutalih i slablh hitaca
(protiv kojih oklop garantovano stiti), mozemo, da priznamo
koristi od oklopa.
Samo su nehaj i slajenje discipline doveli do odbacivanja oklopa.
Zamorno pola stoleca nositi oklop i vuci dugo koplje da ismo ih
upotrebili u jednom jedinom danu. No cim u zemlji popusti disciplina,
cim udobnost postane cilj, ne treba iti nadahnut da i se prorekao
njen skori pad.
Rimljani su pobedivali sve narode zahvaljujuci disciplini. Sto se vise
Rim korumpirao, to su mu se uspesi vise proredivali. Kad imperator
vojnici zalili na njihovu tezinu, sve propalo. Varvari koje su oni
NAORUZANJE I R KONJICE. Konjanici-redovi treba da
imaju karablne sa izljejenom cevi, koji nose mnogo vise no svi ostali,
lakse ih i puniti, posto nema potprasivanja, koje veoma tesko
izvesti na konju. Karablni se moraju nositi preko ramena, kako u borbl
tako i na marsu, inace konjanici nikad nisu spremni i ne drze ravnanje.
Maceve treba nositi preko ramena kao i karablne, zato sto u tom 245
polozaju manje smetaju, deluju dekorativnije. S treba da imaju ...
trougaoni vrh, da se ne i koristile za secenje, koje slabo efikasan
metod. S su lakse i mnogo kruce od ravnih maceva. Treba da budu
duge cetiri stope, jer dug mac isto onoliko potreban konjaniku koliko
i kratak mac pesadincu. Za pistolje ne marim: uvek su neefikasni, skupi
su i predstavljaju beskorisno opterecenje. Prvi red treba da bude
opremljen poljskim kopljima. se koplja pruzaju deset stopa ispred
prvog reda; kad su u oborenom polozaju, mahanje trakama plasi
neprijateljske konje. Sem tih traka, vrh koplja nije nicim ukrasen. U
svojim Memoarima Montekukuli veli da koplje najbolje konjicko
oruzje i da njegovom dejstvu nema odupiranja. No itno da konjanici
budu oklopljeni od glave do pete.
Za drzanje tecnosti, konjanik treba da ima mesinu od kozje koze, poput
onih koje se koriste u toplim krajevima, cuturu ili burence.
mesina, zajedno s rujem carapama, kapom, uzetom i sacicom drugih
 potrepstina, treba da mu stoji dnu ranca koji } _ notati zajedo
sinjelom i drzati iza pricvrsnog dvama _ k . Tako se mn?m!" t i:ba uvezvavati da i se ova radnja izvela munjevit'om
_
smanjiti onaj monstruozni teret koJt konJica dana 1.
Potrebno povremeno pregledati prtljag i naredivati konjanicima da
nepotrebne predmete . am rdio cest. Teso i za_misliti eskadroma kvarec1 poredak. Eskadron koji ne moze punom
koliko starezi oni vuku sobom 1z godme u godu, d konJ mora
ve da no i. Necu preterati ako kazem da sam napunio dvadesetora
kola nepotrebnim otpacima nadenim prilikom smotre u jednom jedinom
puku.
ORGANIZACIJA KONJICE. Konjicki i dragonski pukovi, kao i
pesadijski, treba da se sastoje od cetiri centurije, svaka centurija
od 130 ljudi. Tako se dobiti cetiri eskadrona i stab, kao i u pesadiji.
Brojno stanje konjickih eskadrona ne treba ni smanjivati ni povecavati,
jer bez deset godina nema konjanika. U ratu su dobri jedino isku ni
konji, konjica treba da bude pouzdana.
Sto tice dragona njihove se jedinice mogu u miru smanjivati, i
raspustati. Ako budu organizovani kao pesadija, i korisni.
NI ARSEVI JURISI I EGZERCIR. Kad se mar ira u
dvojnim redovima mora se najbudnije paziti da konjica i dragoni
predu u jednostruku kolonu na nezgodnim me tima drumu. Ako to
uradi jedan uradice svi, onda se logor nece tici za est ati nego
V
za dvanaest. Ako oficiri nisu posebno pazljivi jedan jedini nezgodan
tesnac moze dovesti do zastoja u marsu. Ako ih bude vise, stvorice
nered citavoj koloni. U tesnacima cete videti da su neki zastali
drugi pak galopiraju da preteknu celo. Za konjicu nema niceg razorni
jeg no sto taj nedo tatak paznje, koji mora najstroze kaznjavati.
Kad se na drumu naide rupe koje se mogu izbeci, mnogo bolje
zaustaviti citavu jedinicu i popuniti ih - ili pak poci drugim putem -
nego ih ignorisati.
Pri prelasku preko vode konjima se nipo"to sme dati da piju.
Konjanik koji se zaustavi da napoji vog konja zaustavice citavu armiju.
Kad to desi oficiri moraju pohitati na to mesto i, umesto plodnih
ukora ili neumesne milo ti mesta kazniti prekrsioca. Za odrzavanje
konjice nema vaznije tvari - inace se konjanici, iz ljubavi prema
svojim konjima zaustavljati rede ili cesce, onda se nece moci vratiti
na svoja mesta bez galopiranja.
Neka niko misli da to nevazno. U logor cete stici nocu, trebalo
da stignete do podneva. Ako se to spreci izuzetnom brigom i
paznjom, i najbolja se konjica raspasti posle nekoliko dana marsa.
Kad konjica treba da jurisa mora se svaku cenu drzati okupu,
nikako rasprsivati u naglasavanju tog momenta nikad se moze
preterati. Njene zastave moraju iti svetinja. Sta god se desilo u ici
konjanicima duznost da se uvek okuplaju oko njih. Ako utuvi te
principe, vase konjica iti nepobediva.
Prilikom jurisa ona treba da krene laganim kasom, posle stotinak
koraka da ubrzava u onoj meri u kojoj se primice neprijatelju. Dok
mu se primc}.kne dvadeset-trideset koraka ne i smela jahati
zijeno, cizma uz cizmu to uciniti tek na oficirovu komandu Za
brzom_; konJ1ca s mora upoznati njom putem stalnog egzercira.
Preko ZIJ?e, u garruzon treba uciti da duge staze galopira
brzinom, ne_ kvareci poredak, jurisati dve hiljade koraka, nije sposoban
za rt. 1:1ment od ustir.is_ke vazno t. Kad to spoznaju i
dobn kon1ac1 1 ve drugo b1t1 lako. sve sto im valja znati.
Dragoni bi morali znati to i to i uz to nauciti da carkaju. Njihov zadnji
red mora umeti da brzo izleti u otvorenom poretku, vrati se i ponovo
postroji. Oni se moraju obuciti palji iz edla i celokupnom pesadijskom
egzerciru.
U miru i u zim kim garnizonima u ratu konje moraju odrzavati u
kondiciji dinamicnim vezama ili istracavanjima, izvodenim najmanje
triput nedeljno. i to vazi i za tesku konjicu. S konjima treba pazljivo
postupati jedino na terenu da i ostali uhranjeni i da i eskadroni
ostali neokrnjeni i jaki.
Za navikavanje konja paljbu najbolje koristiti prilike kad pesadija
izvodi svoje veze. Treba ih terati hodom pravcu paljbe i pri tom
umirivati, kako i privikli da prilaze sve blize. Ne treba ih udarati
nego gladiti i hrabriti. Za mesec dana tako se navici na paljbu da
bez imalo straha i cudenja gurati njuske u same grlice musketa.
Onda s njima iti sve u redu. Ipak im treba dopustati da uvi"e
priblize mu ketama, jer ako se jednom opeku, vise ih necete moci
navesti da im pridu izu. iskusenje mora taviti za am dan itke.
KONJICI ODREDI. Kori no t i uspeh izdvojenih odreda zavise od
zemljista na kome se vodi rat. Veliki konjicki odredi retko tizu ista
korisno, sem ako posredi nije kakva hitna i dinamicna akcija: zaustav
ljanje konvoja iznenadni napad na vojnu postaju ili podrska pesadijskim z
prethodnicima cija svrha da stite va" pohod. Tada u od ogrome ,i;;>
vredno ti. Pretpostavimo da neprijatelj namerava da napadne va"u
zastitnicu ili komoru; ako dan pre marsa posaljete veliki odred u
v
prethodnicu nece odvaziti da to poku a. Oklevace da utakne 247
izmedu dela koji zeli ti i odreda za koji zna da izaslan ispred
glavnine ma i znao pouzdano kuda taj odred krenuo i gde se nalazi.
<:
..
Takvi odredi uvek treba da budu jaki. Njihovi komandiri treba da budu
isku ni i prekaljeni jer to jedna od najtezih misija, bar onda kad cilj
nije preciziran. Razume se, kad im se naredi da zauzmu ili iznenade
kakvu vojnu postaju, ili da zaustave konvoj imaju samo da "u pravo
napred i da napadnu.
Ako imate dobru spijunsku sluzbu, moci cete da organizujete za ede i
usred kampanje. Neki put se mogu naci mesta koja su dobro krivena
te omogucavaju iznenadan napad trupe koje prolaze pored njih. No
to se retko desava. Sve u vemu, konjicke operacije vanredno su teske:
neophodno poznavanje zemljista, nadasve vazno trenutno hvatiti
ituaciju i iti hrabar.
Mali konjicki odredi apsolutno su potrebni i treba ih vakodnevno slati
teren. U nacelu ne i trebalo da imaju vise od pede et konjanika
 i uvek treba da izbegavaju itku. Njihov cilj da prikupe podatke i
zarobe ponekog neprijatelja.
Ak:o neprijatelj hrabar i organizuje velike odrede koje suprotstavlja
vasima, treba ga osmatrati sve dok ne iskrsne prilika da ga napadnete
dvostruko jacim snagama. Tada cete steci terensku nadmoc te se on
vise nece usudivati da uznemirava vase male odrede. Moci cete da
osmatrate sve njegove pokrete, tako da, nece moci ni koraknuti, da
vi to ne znate. Bicete bezbedni, to ga uveliko ometati i uznemira
vati. Vasi rekvizicioni odredi kretace se neometeni, on iti
primoran na krajnju obazrivost sa svojima, jer nije gospodar situacije
mu se trupe brzo izmoriti.
su duznosti za koje treba upotrejavati dragone; kad se uvezbaju,
i beskrajno nadmocni nad husarima jer su jednako brzi u akciji, ali
zato mnogo cvrsci. No treba im mnogo vezbe i borbe. Velike konjicke
jedinice ne mogu ih uhvatiti, husari im ne mogu naskoditi. vod od
pedeset dragona ne boji se ni mnostva husara. Dragoni uvek marsiraju
kasom, husari se ne usuduju da za njima zadu i u najmanji tesnac.
Kad vezbom i iskustvom spoznaju svoju , toliko se osmeliti da
vecito uznemiravati glavne neprijateljske straze. Iz tih operacija
izrasti oficiri i neprijatelj im se nece moci suprotstaviti nicim sem
strpljenjem.
ZDRUZENA DEJSVA. Ubeden sam da unapred porazena svaka
jedinica koja nema podrsku i da su tacni principi koje g. de
Montekukuli izneo u svojim Memoarima. On kaze da konjica uvek
treba da podrzava pesadiju, pesadija konjicu. Mi to ipak ne praktiku
jemo. i stavljamo svu konjicu na krila koja nemaju pesadijsku
podrsku. Gde njena podrska? Na cetiri do pet stotina koraka!
razara samopouzdanje, jer upola porazen svako ko iza sebe nema
z akvog pribezista ni po_moci i_ to razlog sto ponekad cak i druga
.!;;
limJa odstupa dok se prva JOS bon. Cesto sam - i verovatno ne jedini
-: vidao tako sta; ali cini se da niko nije potrazio razlog, koji lezi u
lJudskom srcu.
248 Iz_ tih razloga r_aspore_dujem anje konJicke jedinice dvadeset pet do
. ndeset korka iz svoJe I?_esadJe, btayone u vidu kare u meduprostor
izmedu dvaJu kfila konJ1ce, 1za koJe moguce okupiti i zaustaviti
neprijateljsku konjicu.
Sigurn? da . druga linija konjice nece bezati dok god vidi bataljone
o-roJene v1? kare ped sobo1?; tj prizor dati ohrabrenja i prvoj koje vam daju priliku da iznenadite ovaj ili onaj njen deo? Koliko se
liniJI. BatalJom ostat1 gde su Jer 1m drugo nista i ne preostaje, i
zt_ o sto se nadaJu brzoj pomoci konjice - koja se, pod zastitom
nJthove vatre, za tren _ povrtit, u zlji _da spere sramotu svog
poraza. Pored toga, ov1 batalJom pokrivat1 bokove vase pesadije
sto nije bez znacaja.
Ima __ ih koji ?i da sm ste manje pesadijske jedinice u meduprostore
konJI- ! beskosno. abost. takve formacije zaplasice vasu
pesadiJu, Jer se on smatrat! 1zgub1Jenom ako konjica bude porazena.
Ako pak konJ1ca- sa s?Je strane zavisi od pesadije - izvede kakav
, napadate nemaju podrsku.
brz manevar, ostav1ce pesadu za sobom i, videvsi da ostala bez njene
podrke, ubrzo__ ce pomesti. Uz to, ako vam konjicko krilo bude
porazeno, nepJatelJ vas lako i veoma brzo udariti s boka.
rugi . pak mesaju _ _ konicke eskadrone sa pesadijom. im ne vredi
st.' Jer \ nepatlJ napadne njegova paljba pravi zbrku medu
konJ1co, ub_ IJa konJe, 1 kon31ca popusta. dovoljno da se pesadija
demoralise 1 takode popusti.
Sta d _rade skadroni u toj_ fon.:naciji? Da ostanu na mestu, s macem
u ruc1 1 ekaJu npad ep3atel3ske I?esadije, koja pucajuci napreduje
prea 1_131ma ba3ont1ma na muskett? Ili da sami jurisaju? Ak:o budu
odb1J1, sto se_na3verovaje i dsi_ti, _ unece nered u svoju sopstvenu
pesadiJu. Daleko_ 3 od pamet1 zamisl3at1 da oni posle toga moci da
ponovo nadu svo3a mesta.
K I_.,OA. -z se svoj veliko divljenje prema vitezu Folaru i visoko
rmsljenJe nJgov1m sp1s_1ma, n_e mgu se sloziti s njegovim pogledom
na kolonu. NJegova me zam1sao 1sprva zanela; ona se zaista doima
oa no neprjatelja_, i:jeno izvrsenje navelo da promenim
mISlJenJe. Treba analizuatI da i se videli nedostaci.
Vi!ez s vr kad zslja da se ta kolona moze lako kretati. Ona
v
naJteza 3d1 za koJu znam, narocito kad se sastoji od dvadeset cetiri
rda. Ako se desi da se red_ovi jednom pomesaju- ilo od samog marsa,
b1lo od neravnog terena bilo od neprijateljske artiljerijske vatre - onda
nema toga koji moci da povrati poredak. Kolona tako postaje rulja
bez reda i stroja u kojoj vlada opsta zbrka.
Cesto iznenaduje to sto se kolona ne koristi za napad na neprijatelja
na marsu. Sigurno da velika arrnija, cak i ako marsira u vise kolona,
uvek na marsu zauzima tri do cetiri puta vise prostora no sto i zauzela
postroj_ en. Stoga, ako dodete do podataka neprijateljevom pravcu
kretan3a 1 vremenu polaska na mars, uvek cete - ma on i i na
osamnaest milja od vas - stici na vreme da ga zaustavite jer njegovo
celo oicno stize u novi logor pre no sto zacelje izaslo iz starog.
Trupe koje su razvucene na tolikom prostoru ne mogu se postrojiti za
borbu, da se ne stvore krupne praznine i stravicna zbrka. Cesto sam
vidao da se takvi pokreti izvode, da neprijatelju ni na pamet ne padne
da se okoristi prilikom i mislio sam da su jamacno omadijani.
ovoj i se temi moglo napisati citavo poglavlje, jer mnogo razlicitih
situacija dovodi do takvih marseva - koliko mesta gde se moze
napasti bez ikakvog rizika? Koliko se puta armija razdvaja na marsu
zbog losih puteva, reka, nezgodnih prolaza? Koliko takvih situacija
puta ukazuje prilika da razdvojite i tako uzmognete, iako ste
malobrojniji uspesno napasti jedan njen deo, istovremeno, dobrim
rasporedom manjih snaga, spreciti drugi deo da mu pritekne u pomoc?
No sve su te okolnosti razlicite i pomesane koliko i situacije koje ih
proizvode, te potrebno samo iti dobro obavesten poznavati zemlji
ste i imati smelosti. Ne rizikujte nista, jer takvi poduhvati za vas nikad
nisu, za neprijatelja mogu iti, od presudnog znacaja. Celo vasih
kolona napada cim stigne, podrzavaju ga trupe koje stizu za njim.
proistice iz same prirode ove fQrmacije. S druge strane, pukovi koje
 No vidim da am se udaljio od osnovnih nacela vojne vestine i da jos nikad napuste voju zastavu. Ona im mora iti vetinja moraju
nije vreme da progovori ovim visim temama. postovati i treba koristiti sve vr te ceremonija da u vojnickim
STRELJACKO NAORUZANJE. Na pesadiju ne treba otvarati paljbu ocima l postovana i dragocena. Ovo ustin ki znacajan momenat,
ako va moze opkol ili ako vi mozete opkoliti nju. No kad vas od jer kad vojnici postanu privrzeni za tavi mozete racunati na svakovr ne
pehe. Prirodan rezultat te privrzenosti odlucno t i hrabrost
neprijatelja razdvajaju zivice, jrkovi ree uo}ine i licn prepee ako u kakvoj beznadeznoj prilici jedan odlucan vojnik zgra za tavu
_
onda valja znati kako se s I kako se 1zvod1 ze toka palJba koJOJ
citava centurija tati hrabra koliko i on jer ga slediti.
on rnoze odupreti.
Ako se za tave razlikuju bojarna uocljivo dej tvo vake
Preporucujem mu ketu punjenjem odostrag. ? puni re, no i centurije. Tako se u najvecoj meri razviti takmicar ki duh jer i
_ _
dalje preciznija i ima vece dej tvo. U uzbudenJu b1tke, v01_ nece oficiri i vojnici znati da ih drugi vide i da njihovo drzanje nece promaci
rnoci tavljati zrna u cev da ih ne otvore. se danas to desava, taloj armiji. Na primer, za tavu prvog puka koji pobegao videce i
rezultat da mu kete taju neupotrejive. I to tako vojnici nece prepoznati generali i va tala vojska. Prva centurija koja proije
moci da ubace dva barutna punjenja, jer u rnagacinu nece iti me ta. kroz kakav prolaz voji sanac ili izvrsi ze tok juris lako se
Prema tome, muskete se nece raspr kavati kao sto dana to lucaj. razlikovati za luziti pohvalu i pobrati aplauz citave armije. njoj
Da i neprijatelj oterao sa polozaja zauzetog na uprotnoj trani pricati i oficiri i vojnici; na terenu i u garnizonu njeni podvizi
reke zivice jarka ili druge prepreke koja zahteva upotrebu treljackog, talna tema razgovora. Pohvala kod drugih tvoriti zelju da i arni
naoruzanja ih na vaka dva reda odredio jednog oficira ili preduzimaju hrabre akcije, i te sitnice svojoj aniji prosiriti
podoficira. Njegova i duznost bila da celnog prvom redu izmakne takmicar ki duh koji zahvatiti i oficire i vojnike i vremenom ih uciniti
za korak napred pokaze mu u kom pravcu da gada i dopusti mu da nepobedivim.
zelji posto pronade metu. Potom i ledeci vojnik dodao voju Broj vake centurije treba da ra poznaje boji njene za tave. Na
rnusketu celnom uzeo punu od vojnika iza sebe i tako i pune muskete svakoj za tavi na onoj trani koja uza samo koplje treba da postoji
isle iz ruke ruku. Celni i tako i palio cetiri zrna uza topce. Bilo bi jedna bela cetvrtina u koju rim kim ciframa upisati broj legije.
neoicno ako drugo ili trece ne i pogodilo. Komandir uz njega, Tako centurije vake legije razlikovati nacrtu i boji za tava,
posmatra njegovo nisanjenje daje pravac i upucuje ga da ne zuri. ame legije brojevima.
Tog vojnika niko ne ometa, ne gura i ne pozuruje. zelji i ARILJEIOJA I TRANSPORT. Niposto ne h dao da armija ima
nisani koliko hoce moze opaliti cetiri puta uza topce. vi od de et legija, am konjickih i se naest dragon kih pukova.
iznelo 34.000 aka i 12.000 konjanika, dakle ukupno 46.000 ljudi.
Posto taj red i pali mu kete, oficir ga povlaci i dovodi drugi red, koji Takva armija moze zau taviti neprijateljsku od 100.000 udi, ako
dejstvuje na i ti nacin; potom vraca prvi koji dotle imao uveliko general pametan i ume da izabere logorista. Veca armija samo teret.
z vremena da ponovo napunu muskete. se moze ponavljati satima. Ne kazem da u rezerve nepotrebne, vec samo da aktivni deo armije
t Takva paljba najuitacnija mi lim da nikakva druga ne moze ne trebalo da prede pomenuti broj.
!;:
suprotstaviti. Njome se protivnicka paljba moze ucutkati l G. de iren uvek pobedivao armije neuporedivo brojnije od vojih
vodovima l vr tama cak i kad neprijateljsku voj ku acinjavali
zato to kretao lakse i umeo da odabere polozaje na kojima uvek
250 sve sami Cezari, cikao bih da izdrzi cetvrt sata. Radi nairne izu neprijatelja, da ga ovaj nije mogao napadati.
!;:
tome da rnoja brzina paljbe rnoze lako iti se t zrna na minut. No neka Katkad nemoguce u citavoj provinciji naci teren na orne - l

bude i cetiri, ako uracunamo vreme potrebno za dodavanje me ta za to hiljada ljudi u borbenom poretku. Tako nepJatelJ
rnusketa svaka musketa opaliti sezdeset puta za cetvrt ata, sto znaci gotovo uvek primoran da se deli, u kom slucaju .mogu_ ti jdan
da celni vojnici puka od pet totina ljudi ispaliti tride et hiljada zrna njegov deo ako ga pobedim, za trasio sam drugi deo I uro stic
- u ovaj zr ulazi paljba lako naoruzanih jedinica. Za jedan sat nadmoc. Ukratko, ubeden am da se brojcana prednost velikih arrrnJa
to iznelo 120.000 zrna paljbom lako naoruzanih jedinica 140.000 gu u opterecenosti, u mnostvu raznovrsni OJ?eracija pod nu klae
- pri cemu svako ispaljeno preciznije no sto lucaj u n l. nim vodstvom razlicitih komandanata, u kud1c1_ prov1Janta_ 1 mnogim
ZASTAVE. General ili glavnokomandujuci armije treba da ima za tavu drugim neprijatnostima koje u neodvojive od ovih naveeni. No
koja se no iti ispred njega kao obelezje njegovog cina. ima i mi ovde nije tema; na ovu digre iju navelo me amo p1tanJe prav1h
prakticnu svrhu: svako ko ga trazi znace odrnah gde da ga nade, proporcija.
vojnici , videvsi za tavu, znati da ih general matra. je nako
Kad treba naciniti bresu topovi koji kori te dulad od _ 16 funti ?
Posto r nista nije kori nije od zastave treba obratiti ebnu su kori ni kao i oni sa duladima od 24 funte, ptom u kud1kamo
paznju. Na prvom tu, svaka treba da ima drugacije kako laksi za tran port. Pede et takvih topova zajedno dvae t 1?
se legije pukovi cak i centurije kojima pripadaju mogle lako i odgovarajucom kolicinom municije, i dovoljno za armIJu koJu sm
razlikovati u r. Vojnicima svake centurije mora ti clan vere da opisao. Potrebni su i camci svom opremom za mo togradnJu
 kao i dvanaest mostova sklapanje - zajedno sa odgovarajucom
opremom - za prelazenje preko kanala i manjih reka.
Za ostatak transporta i zalihu hrane najv_ise vom drvna_ kola bz
ijednog gvozdenog dela. Koriste ih Rus1, v1dao 1h 1 . kako iz
Frans-Kontea dolaze u Pariz. Ona mogu prec1 s kraJa na kraJ sveta,
da ne ostete drum. Jedan covek moze lako terati cetvora. Vuku ih dva
vola. Desetora nasa kola ostete drum vise nego hiljadu takvih.
A.ko ismo samo razmotrili lose strane naseg danasnjeg metoda tran
sporta, videli ismo korist i prednost ovih kojima govorim. Kol!o
puta armija ostane bez imalo hrane zato sto se_ kola__ mog pod16?
Koliko puta komora i artiljerija zaostanu se 1 arma mora 1znenada
zaustaviti? Malo kisovitog vremena, i sto-dvesta kola razori dobar drum
i ucini ga neprolaznim; Opravite ga, i kad prode sledecih sto, se
nade u jos gorem stanju; postavite njemu snopove graoja, njih za
tren oka samelju tockovi koji tezak teret oose samo dvema tackama.
Sva kola armije treba da vuku volovi, kako zbog toga sto im hod
ravnomerao tako i stoga sto su ekonomicoi. Mogu da pasu ilo gde,
ako ih ponestane uvek mozete doiti druge iz depoa. Povrh toga,
potrebno im malo orme. Kadgod armija zastaoe, oni pasu.
Jedan covek moze terati cetvora kola sa volovskim dvopregom. ih
osam volova mogu povuci koliko dvanaest ili petnaest kooja - uz to
jedu furaz koju vuku; dok vozari seku i tovare, ooi pasu.
Povredeni vo zakolje se i pojede, se kupi drugi. Svi me ovi razlozi
navode da volovima, kao stoci za vucu, dam predoost nad koojima.
Medutim, svakog vola treba zigosati da i ispasi svaka jedinica mogla
prepoznati svoje.
VOJNA DISCIPLINA. Posle organizacije jedinica, vojna disciplioa
prva tema koja se sama namece. Ona dusa armije. Ako se ne
uspostavi mudro i sprovodi s nepokolejivom odlucnoscu, necete
pred sobom imati vojnike. Pukovi i armije i samo bedne naoruzane
gomile, opasnije svoju zemlju nego oeprijatelja.
Pogresno misliti da disciplina, subordinacija i ropska posluznost
unizavaju hrabrost. Uvek se primecivalo da se najveci podvizi postizu
upravo sa onim armijama u kojima se sprovodi najstroza disciplioa.
Mnogi generali veruju da su obavili posao kad su izdali naredenja,
nareduju mnogo jer nailaze na moogo prestupa. pogresan princip;
radeci tako, nikad nece uspostaviti disciplinu u vojsci u kojoj
izguljena ili oslaljena. Najbolje kad naredenja malo, ali kad se
savesno izvrsavaju; nemar treba kazojavati bez pristrasnosti i bez
obaziranja na cin i poreklo; inace cete postati omrazeni. Moze se iti
tacan i pravican, da kod potcinjenih pobudite i ljubav i strah u isto
vreme. Uz strogost mora ici i dusevnost, ali sme delovati kao
gluma vec kao dobrota.
Bicevanja moraju iti zestoka. Sto budu umerenija, to se prestupi
brze ispravljati, jer svi zajedno nastojati da ih iskorene.
Mi u Francuskoj imamo poguban i da za svaki prestup kaznjavamo
smrcu. Vojnik uhvaceo u pljacki ide vesala. Rezultat da
takve niko ne hapsi jer ne zeli da prouzrokuje smrt siromasku koji
samo gledao da ne urnre od gladi. No ako i umesto vesanja i samo
zatocen, okovan i osuden mesec, dva ili tri blebu i vodi, ili na
prisilan rad ( u vojsci uvek ima teskih fizickih poslova), potom, pre
itke ili kad general odredi, vracen u puk, svi i se saglasili s tom
kaznom i patrolni oficiri hapsili i takve stotine. Ubrzo vise i
i pljacke, jer i svi zajedno nastojali da zavedu red.
Danas samo zlosrecni dopadaju zatvora. Kad vide prekrsioca, i strazar
i svi ostali okrecu glavu. General se zali zbog pocinjenih zlodela; na
kraju zapovednik vojne policije uhapsi jednog, i toga obese. Vojnici
onda kazu da samo baksuz gui. Da li se time odrzava disciplina? Ne,
tako se samo prouzrokuje smrt nekolicine ljudi, zlo se ispravlja.
Da reci se, ali i oficiri im dopustaju da pored njihovih strazarnica
produ neprimeceni. Za taj prestup ima leka. Treba samo saslusati
uhapsene vojnike, naterati ih da priznaju pored kojih su strazarnica
prosli onda oadlezne oficire poslati u zatvor do kraja kampanje.
i ih brzo naucilo budnosti, paznji i neumoljivosti; ali ovako, kad u
pitanju ljudski zivot, malo oficira koji i rizikovali dva ili tri
meseca zatvora.
Ima nekoliko stvari, veoma vaznih za disciplinu, kojima niko ne
posvecuje paznju i kojima se oficiri rugaju, cak proglasavaju
cepidlakama koji se tih stvari pridrzavaju. Francuzi se, primer,
rugaju oblcaju Nemaca da ne diraju mrtve konje. No to ipak veoma
smotren i mudar i, ako se s njim preteruje. Svrha mu u
vojsci, spreciti vojnike da jedu mrcinu, jer necista i veoma nezdrava.
ih ipak ne sprecava da tokom opsada ili u slucaju nuzde kolju i jedu
svoje konje. Presudimo sami da li gnusanje prema tom pravilu korisno
ili ne.
Nemcima se prebacuje zbog icevanja; to njihova stara vojna kazna.
1
Ako nemacki oficir udari ili drugim nacinom povredi vojnika sleduje
otpustanje ukoliko se vojnik pozali. Oficir duzan da vojniku na
njegov zahtev, da zadovoljstinu u dvoboju kad ovaj bude vise pod
njegovom komaodom; oficirova cast te ije povreden. Ov obava
vazi za sve vojne cinove i cesti SU s}uCaJeVl generala kOJl SU, izasaVSl lZ 253
sluzbe, davali zadovoljstinu oicnim oficirima u dvoboju macem. Ako
odiju izazov, brukaju se.
Francuzi ne oklevaju da udare vojnika rukom ali se icevanja _ kao
kazne jer su ga pogresni ideali licnih prava izbacili iz upotrebe. No 1
takvu kaznu cesto potrebno izreci i smet izvriti;_ nj_ome se naoos
steta ni telu ni casti. Uporedimo ove razltc1te 1 1 prosudimo sami
koji najkorisniji sluzi, koji najspojiviji sa licnom cascu.
Isto i sa disciplinom oficira. Francuzi prebacuju Nemcim_a njihove
tamnicare i lance; Nemci uzvracaju dizuci glas protiv francuskih atvor
i konopaca. Nemacki oficiri se nikad salju u zator, gde 1 mogli
deliti celiju sa lopovima ili ljudima osudenim na _vesanJe. _Zato u svko
puku imaju tamnicara to u_vek kakav stan nredk kom t J
polozaj nagrada za dug_ogo?tsnJu sluzbu. to se t1_c lnaca msa1? 1h
nikad video u upotreb1 0s1m kad se rad1lo knv1cm prestup1ma.
Vidao sam Francuze vezane konopcima. Neka se, opet ova dva metoda
 odvagnu; tako se jasno pokazati koliki apsurd osudivati obicaje
pre sto se i pitaju njihovi uzroci.
Posto am izlozio svoje ideje pesadiji i konjici, metodima borbe
i disciplini - dakle, da tako kazem, temelju i osnov_ici vojne vestin_e
- prelazim uzvisenije oasti. Mozda ra:_umeti s?lo m_alo'?o manJe vel1ki Jer takav i i bezbedan.
ni ali pisem za trucnjake i zelim s pou1m _ nJ1hovoJ kt1c1. Jedan jci razlog ubeduje da utvrdene gradove tesko braniti.
Neka ih uvredi samouverenost s koJom IZO 1m voJe tavove. Neka
ih poprave: to plod koji ocekujem od ovog dela.
ODBRANA NASELJENIH S. Uvek cudim tome to niko
buni protiv promasene prak utvrdivanja grado_va. Ove reci mozda
deluju prejako obrazlozicu ih_. Ispitajn:io prvo _k t <?? tvdava. _
daju pregled nad celom okolno_m p1moavaJu nepnJateJa da _1h 1!1
napadne ili oide prll:zaju _v0Jsc1 ut?1s 1 bezb!1o. t st1te zallhe 1
tokom zimskih mesec1, voJ ka artilJera muruc1Ja 1td. u njima u
bezbedni.
Ako razmotrimo ove momente, videcemo da najvecu predno t pruzaju
tvrdave koje su podignute uscu dveju reka. Da i se opkolile
potrebno podeliti armiju tri dela branilac moze poraziti jedan od
njih pre sto mu preostala dva tignu u pomoc. Pre no sto bude
opkoljena takva tvrdava uvek ima dve otvorene strane neprijatelj
moze potpuno opkoliti za jedan dan. Bice potrebna oprema
za tri mosta oni su cesto sami sei rizik zbog oluje i poplava u
vreme kampanje.
Pored toga onaj ko ima takav objekat i kontrolu nad rekama go podar
citavog kraja. Tok reka potrei moze i skrenuti; olaksavaju
nabdevanje obrazovanje depoa i prevoz municije i talih artikala
potrebnih ratu.
1 gde nema reka, mogu naci mesta koja priroda tako jako utvrdila
da ih gotovo nemoguce opkoliti i koja mogu ti amo
z dvadeset tom lucaju, nece uopste ni ti potrebno da se grad
t nekim tackama. Uz male izdatke, mogu tati neprobojna. Druga se,
!;:' pak mogu snabdeti branama i zastititi plavljenjem sirokoj kali.
Svako priznati da ovakvi polozaji zaista mogu naci i da, kad
r
vestina udruzi s prirodom mogu postati neprobojni. Priroda neupo
254 redivo od ljud kih radova zasto to i kori titi;
No malo gradova koji su podignuti te vrhe. Njihov rast
prouzrokovala trgovina njihovu lokaciju odredio slucaj. Tokom
vremena su nara li tanovnici su ih okruzili zidovima da i
odbranili od upada zajednickih neprijatelja i zastitili od unutrasnjih
nereda do kojih dolazi u drzavama. Sve to diktirao razum. Gradani
su utvrdivali gradove radi svoje sopstvene zastite, i branili u ih.
Ali sta moglo navoditi vladare da ih utvrduju? U tome jos moglo
iti neke mrve razurna kad su hriscani ziveli okruzeni varvarima, kad
jedan grad pokoravao drugi i kad su citave zemlje ile pustosene.
Ali cega se treba bojati sad kad se ratovi vode kudikarno umerenije.
Cvrsto obzidan grad u kome pored stanovnika ima mesta i za tri-cetiri
stotine vojnika zajedno sa nesto artiljerije, i bezbedan isto koliko i
garnizon kome de et puta vise vojske. naime drzim da se tolika
vojska ne i branila duze od onih cetiri totine vojnika i da uslovi
predaje gradana ne i bili bolji.
No io t?g_a sta neprijatelj sa vojenim gradom? li ga
utvr1t1?_ M1s!1m da nece. Prema tome zadovoljice se doprinosorn i
mars!ra_tl dlJe; mozda g cak neci ni opsedati posto ga nece moci
zadrat1. 1a_d nece re kirati da u njemu ostavi mali garnizon - jos
Pretpostav1mo da te garnizonu obezbedili zalihu hrane za tri meseca
kad ada pocne, ustanovljavate da ta zaliha potrajati samo osam
daa, jer ni te ra1:1nali dvadeset tride et ili cetrde et hiljada usta
koJa morate hrat1. u eljaci iz tog kraja koji sklanjaju u grad
i povecavaju broj njegovih tanovnika. Ni knezevsko bogatstvo i
do talo da podignu odgovarajuci magacini u vim gradovima koji i
mogli iti napadnuti i da svake godine popunjavaju. Sve i kad i
imao kamen mudro ti, vladar to bi mogao izve ti, da prouzro
kuje glad u zemlji.
Zamisljam da i neko mogao reci: , ih isterao gradane koji
mogu prehraniti sami." i ila pokora veca od koju i neprijatelj
mogao prirediti, jer koliko gradana koji zive od danas do sutra?
Pored toga otkud znate da li iti ade? ako i bude, hoce li
neprijatelj mimo pu titi av taj vet da ode vojim putem? Ne, poterace
ga natrag u grad. Sta onda uraditi guverner? li pustiti te
nesrecnike da pomru od gladi? li moci da opravda taj tupak
pred svojim vladarem? onda sta ? Bice prinuden da im izda hranu
i da preda le am dana.
Pretpo tavimo da garnizon nekog grada astoji od pet hiljada vojnika
i da pored njih ima cetrde et hiljada usta. U magacinu ima hrane
za tri me . Ali cetrde et pet hiljada ljudi za jedan dan
sto i tih pet hiljada vojnika pojelo za devet dana. 1 pada da se grad
moze odupreti duze od jedanae t-dvanaest dana. Neka bude i svih
napadne. Morace da preda i vi oni milioni potroseni utvrdivanje
i bacen novac.
Cini mi da ovo sto am rekao no ukazuje nepopravljive
nedo tatke utvrdenih gradova i da vladaru korisnije da utvrde tavi
onde gde priroda ide ruku na me tima odakle ima pregled nad
okolinom nego da uz ogromne izdatke utvrduje gradove ili pojacava
njihova utvrdenja. Naprotiv, kad podigne utvrde treba da rusi gradska
utvrdenja do temelja. U najmanju ruku trebalo uopste da pomislja
na ojacavanje tojecih kamoli izdavanje novca za podizanje
novih.
Iako se misljenje temelji razumu, tesko da iko s njim
loziti toliko i nepriko noven i tolika njegova nad nama.
Utvrda locirana predlogu - pod lovom da se moze nabdevati
- mogla i odupirati me ecima, cak i godinama zato to i
ila opterecena civilnim stanovnistvom.
ade u Brabantu i imale onako brzog u peha da guvemeri ni u
trajanje odbrane sracunali trajanju svog provijanta. Iz tog razloga
oni su i to koliko i neprijatelj jedva cekali da se napravi bresa, kko
mogli casno predati. Uprko toj dobroj volji vidao am nekoliko
 guvernera kOJI su prinudeni predaju, da nisu imali cast da
..
izmarsiraju kroz bresu.
Necu opsirno pisati O tome kako s_bra_ne utvrdena mesta, posto se_
mislim u ovom delu detaljno bav1t! sv11:11 faz_ama raa. Namera mi
samo da izlozim svoje ideje koJe mi se nov1ma.
Primetio sam prilikom opsada da su pokriveni pr<?laz _peko noci
prepuni ljudi i da se odatle stalno puca iz musketa ali pnc1!1J_ava sa
steta. vredi nista, jer preterano zara vo1sku. VoJmk koJI
pucao cele noci iscrpljen . usketa 11:1 _ azdesen, provod1
deo sledeceg dana cisteci 1 popravl1aJu1 1 pa_ve6 _pseke. u
oduzima vreme za neophodan omor - st? kraJnJ _vazna stvar, koJ,
ako se posveti velika paz?Ja, dovod do bolest1 1 opsteg ogorcenJa
kome se ni dobra volja moze odupret1.
Medutim upravo pred kraj ?psade treba pkazati ajveci ela, jer_ ta_da
sve pitanje vestine. Sto v1se elana pokazet _ to se nepnJatelJ v1e
obeshrabriti. Tada se njegovom logoru 1 bolst, ada ponestaJe
furazi i provijanta, i cini_ se . se _sve _ zvenlo prot1y nJega, sto samo
pojacava beznade njegov1h ofic1ra 1 oJmka. _ Ak<? <;>m povrh _ tog_a ose!e
da vas otpor i da raste . u onoJ me u koJOJ su_ oce1vli da
opadati, naci se u cudu 1 potpuno se predat1 <;>caJanJu. Za
najbolje trupe treba cuvati za iznenadne udare; ne sme 1m se dozvolit1
ni nosa da promole Rr_eko bedema,_ narocito treb da bu_d_u postedene
nocnog strazarenja. 1m obave soJ datak, treba 1h vrat1t1 onamo gde
preivaju: u spavaonicu, zemurucu ili drugde.
Inace, paljba iz pokrivenih prolaza,_ i nocna paljba sa bedema na
radnike, jedva da nesto vise od ob1cne buke.
nogo bolje pred kraj dana postaviti u pkrivee _P?lae ili na
bedeme nekoliko baterija barbeta, poredat1 ih duz l izvucene
kredom da i bile upravljene u zeljenom pravcu i nocu pucati n u
liniju. U zoru se mogu povuci. Uitacnije su od muketa, Jer pob11a1u
_ vojnici u zadovoljni i recni i zive lagodno. Da i se to postiglo, valja
fascine i kosare, nanose smrtonosne rane Jer su 1m zrna velika kao
orasi. zma kose celom sirinom rova, rikosetiraju i kotrljaju se
daleko preko dometa musketa. Neprijateljski topovi ne mogu ih nocu
ucutkati; neprijateljske radnike i tozije uijaju kao muve.
Za dvanaest tako postavljenih barbeta dovoljno trideset sest vojnika
i dvanaest tozija; ubeden sam da priciniti vecu stetu nego hiljadu
vojnika koji i celu noc pucali iz pokrivenog prolaza. sve vreme
vasa se vojska odmara te sutradan sposobna za 1spade il1 radne
zadatke.
Mogla i se izreci primedba da se ovim nacinom trosi mnogo baruta,
ali vojnici koji i pucali iz musketa potrosili i vise. Ako potros_ ja
velika, treba samo izneti na polozaj manje barbeta. Uvek cete b1t1 u
prednosti: vojska vam iti manje umoma i otud otpornija na bolest.
Nista ne prouzrokuje toliko bolesti koliko nocne duznosti.
RAZMISUANJA RAU UOPSTE. 1 > Mnogi veruju da poraniti na
bojiste znaci steci prednost. U pravu su kad se radi tome da se zauzme
1
> Piem kako mi padne. Neka se stoga niko ne cudi ako napustim poglavlje fortifikaciji
da bih mu se kasrnje vratio. Naime, smatram za potrebno da ovde nacinim tu digresiju,
pre no to se detaljnije pozabavim pojedinacrnm temama.
kakav znacajan objekt; inace mislim da treba zuriti i da u zimskom
garnizonu treba ostati duze nego oicno. Sta ako i neprijatelj preduzme
nekoliko ada? Od toga laiti, i ako ga s jeseni napadnete
disciplinovanom i urednom voj kom, satrecete ga.
Uvek mi padalo u oci da jedna jedina kampanja smanjuje vojsku
najmanje za trecinu - neki put i za polovinu - i da pred kraj oktobra
narocito konjica tako kukavnom stanju da vise ne moze zadrzati
teren. Radije dotle ostati garnizonu, uznemiravati neprijatelja
izdvojenim odredima i pred kraj kakve dobre opsade udariti njemu
svim snagama koje mi na raspolaganju. Verujem da ih dobro prosao
i da i ubrzo razmisljati povlacenju, mada mu tako sta ne
i bilo lako kad suprotstavljene dobro vodene trupe u punom
astavu. Verovatno i i prinuden da ostavi svoju komoru topove,
deo konjice, zajedno sa vim svojim teretnim kolima. Posle tog guitka
nece mu iti tako lako da dogodine porani na bojiste. Mozda se nece
ni usuditi da ponovo pojavi. Citav traje mesec dana potom
se uredno vratimo u zimski garnizon, dok neprijatelj taje smrvljen.
U to doba godine ambari u puni, vuda suvo i malo bolesti.
Mozemo se, stavise, okrenuti u drugom pravcu cele zime ziveti na
neprijateljskoj teritoriji. Vojska se ne mora bojati zime onoliko koliko
se oicno veruje. Obavio am nekoliko zimskih kampanja pod stravic
nim klimatskim uslovima; i konji i ljudi ili su u dobrom stanju. Nema
bojazni od bolesti, groznica hvata manje nego leti, konji su dobroj
formi.
toje ituacije koje vam omogucuju da bezbedno smestite trupe u
kantonmane, uz oilje hrane. Proem tvoriti te uslove. Iskusni
general zivi trosku vog vladara naprotiv, razrezati
doprino za odrzavanje svoje voj ke i pripremu za sledecu kampanju.
Posto su dobro mesteni, toplom, i po v to imaju svega u izoilju,
znati kako se izdaleka priavljaju provijant i novac bez zamaranja >
vojske. Veliki rekvizicioni odredi nosti da budu opkoljeni i 3
odseceni. Ne postizu velike rezultate vojska iscrpljuje. Da i se
to izbeglo najbolje lati cirkularna pisma u ona me ta od kojih 257
se trazi doprino i zapretiti im da cete u odredeno vreme poslati trupe >
da spale kuce onima koji nemaju priznanicu za placenu dazinu.
Dazine treba da budu umerene.
Potom treba odabrati inteligentne oficire i zadati im da oidu izve tan
broj sela. Uza treba da imaju odred od dvade et pet do tri?eset ljud
i moraju se kretati samo nocu. Vojnicima treba pod pretnJom rnrtl
zabraniti pljacku. Kad tignu na odrediste i ka ? bude vreme _da se
ustanovi jesu li sela platila dazinu treba lat1 kmetu na!edka s_a
dvojicom vojnika da vide ima li priznanicu. Ako nema, dolaz1_ omand1
citavirn odredom spaljuje jednu kucu i preti da vrat1t1 da pali
On ne sme ni pljackati ni primiti duznu ni umu vecu od
V.
duzne vec mora napustiti selo.
Svi ovi odredi imaju okupiti na jednom mestu pre no st? doiju
voljno. ih treba pretre ti i bez milo ti ti akoga
_ ko ukrao
i najmanju itnicu. U suprotnom, ako su verno 1zvrsil1 naredenJe treba

ih nagraditi. Tako se vojska upznati ?viin metodm
svi stan vnici tnsta nu lJa unaoko!o 11 u
do rinosa
duzn
o
hrane 1 no' vca. VoJska se nece za oriti e
J r o vu
' , odti k?, kOlikO t0
m
dvadeset odreda mesecno. odrede nece
ne atel trazio od stanovnika. Uz t , posto u p1tanJu atastrofa
ok osete po sled1ce_ strah
o
k ju gu sagled ati d
k plat m a
iecati i niko imati mirnog sna dok bude
o mo
koliko to neprija te l j zabran Jiva o .
. , malo tentorIJe
Vlik d1 zaduz"ena za uterivanJe doprinosa . poknce, kntI
1 prav1t1 probleme gde god se nade. Stanovstvo ,.,
stoku. u toj situaciji ne moze se prik1:1p iti b o gna sa
da vojska ne moze ostati dugo oceku I:?moc - ces!? ,.,sanu 1d-
nju _ i rezultat da se vojsa zurno ovlac1 ne_ post1gavs1 n ta naroc1t,
pri tom uvek nekolicina pognu. ak 1 kad sve 1de_ka? loJu, km and_1r
odreda _ iz straha ili obazvo st1 - skl apa sa
selJc!ma sto m oze bo Ju
nagodbu i kad se vrati im a samo premorene vo1ke u losm stnJ
nesto hrane i malo novca. Na to se oblcno svodi uspeh u pkuplJanJu
doprinosa. Umesto toga, nacinu koji predlazem sve se samo o d
odvija kako valja.
Posto treba platiti samo toliko-!-tol io mesecn,? sanovnici po?1agati
jedan drugome. im pastl tol iko !ake sto 1h ne omet psustvo
trupa zato sto imaj vremna, 1 zato so im ne_a druge Jer ko . _ne
plate izgorece im kuca. I na1zad, oako ete pkti ogromu tu.
Stanovnici udaljenijih mesta prodaJU SVJe pro1zvode I? rnlazu novac,
oni iz blizih donose provijant. Treba 1m uvek ostav1t1 1zbor.
Ovi odredi morali i iti veoma zle srece ili pod los?m .kom"andom .
da ih neprijatelj otkrio jer odred od dvadeset pet l1ud1 moze _pro1
celu kraljevinu s kraja na kraj da ga ne uhte. Kad budu otkvem,
napustaju teren te ih armija moze zarob1t1.
Da sam u pravu, dokazao poslednji rat. GoHne 1710, iedu Brisela
i Malina napala me grupa Francuza . dan_ kasnIJe . odred od
pedesetorice vojnika usao podne u Alo, ko11 se nalaz1 petnast
m ilja od Brisela, i odneo m i komoru. U to_ vrem , prd gradskim
kapijama nalazilo se 1.500 ljudi i ceka lo smestaJ za kOJI Je_bila odredena
gradska vecnica. Zama lo i sam nisam zaroJen. I lo opasno
pasosa putovati brodom od Bsela do :ntvefJ?ena, Jer su ga zaustavlJ
dva ili tri puta dnevno. Niko se n usudvao bez pasosa zalaz1
u predgrada Brisela Antverpena, Luvena 1 M_lina. Upros !om e,
saveznicke snage gospodarile su citavom FlandJom. U . n11o vim_ ,,s
rukam a bili Lil, Turne, Mons, Due, Gan Briz, Ostende 1 sv1 gramc
gradovi. U tim granizonim a nalazil se ukupno .140._ vojnika, bil a
sredina zime. ipak svuda bilo francuskih partizana.
Ovo potpuno dokazuje izvodljivost ideje i ubeduje m e da ona
morati da uspe.
SE GRADE UTVRDENJA. U vestini fortifikacije prevazisli
smo Rimljane ali nismo dostigli savrsenstvo . Nisam narocito m udar
ali ne zadivljuje me veliki ugled Vobana i Keorma. Oni su basnoslo v
nom trosku investito ra utvrdili mnoga mesta, ali ib nisu time ojacali._
Za dokaz uzimam brzinu kojom su podlegala osvajacim a.
pr_iuplj Ja
im mo gtovo :eponate m derne inzenjere koji su poucili na
ze bav1t1 J1hov1m greskama 1 neizmero 1h nadmasuju. No i oni su na sredini
st
o mo o
1zmedu nedostataka recene gospode i avrsenstva kome treba da
stremimo.
Nacinio sam plan_ i pro fil om oua_ono utvrdenja i sracunao za koje
ga vrem e 4.800 lJud1 moze izgrad1t1. C1tav se posao moze obaviti za
111 sati i tri cetvrti ili preracunato u desetocasovne radne dane za
. . .. jedanaest dana i sat i tri cetvrti. Mada su ovi proracuni tacni, u praksi
1movu 1
ne i trebalo zavisiti od njih. Sacinio sam ih samo da ih stekao priiznu
liku izvodljivo ti svog pl ana. Ako se procenjeno vreme udvostruci
Jer_ se 1
1 . znaJu ili utrostruci, greske nece iti razlika nije tako velika.
Najbolji metod podeliti graditelje u cetiri trocasovne smene. Tako
se rad odvija bez prekida, sva vojska radi premarajuci se - i radi
svojski, jer vojnik koji radi amo tri sata dnevno moze se premoriti.
Rad treba da bude propracen ritmickim bubnjanjem. Sa tri hiljade
Spartanaca Lisander , uz zvuke svirale za sest sati srusio atinsku luku
Pirej. Kod na jos im a ostataka tog oblcaja do pre nekoliko godina
marsejski galioti radili su tem pu dobosa.
Za stepena te radove zemlju treba bacati lopatom s jedne stepenice na
drugu ili s jednog nivoa drugi. Rucna kolica su skupa i tesko ih
gurati uzbrdo g ram pe koje su im potrebne znatno produzuju put.
Vojnik moze lako izbaciti lopatu zemlje na visinu od devet do dvanaest
stopa. Gde to bude m ogucno zemlju treba odnositi u kosarama. U
tom lucaju graditelji se del e u dve grupe: jedna kopa i tovari druga
odn osi. Prilikom kopanja, pioniri moraju ostavljati stepenice na kojima
stajati kosare dok se pune. Korpe prazne na obelezenim mestima.
Sve ovo treba raditi u tempu koji davati kakav muzicki instrument.
Apsol utno potrebno priviknuti vojnike na rad. Ako ispitamo rimsku
istoriju videcemo da Repuika matra la lagodnost i lenjo t svojim
najstrasnijim neprijateljima. Konzuli u pripremali svoje legije za borbu
tako sto su ih ucinili neumo rnim a. Legionarima su davali nepotrebne
poslove samo da ne bi bili dokoni. Neprekidan napo r stvara dobre
vojnike, jer ih posojava za vojne duznosti. Priviknuti na bol oni
.
neosetno nauce da preziru opasno t. Prelaz iz rada u odmor cini ih
slabicima. Upo reduju jedno stanje s drugim, ih hvata klonost ka
neradu, toj preovladajucoj strasti covecanstva. Tada gundaju i na
najm anji napor duse im razmeksavaju u nemuzevnim telima.
RA ANJE U PLANINAA. vodi rat u planinam a, ne i nikad
trebalo da prode kroz tesnac, da prvo nije zagospodario visovima
tako onemoguciti zasede i vojska mu proci bezbedno. U suprot
nom , uveliko rizikuje da mu vojska bude unistena ili primorana na
povlacenje, ne bez velikih gubltaka. Neki put pogiblja opsta, bez
izgl eda da se iko spase. Ako su prolazi i visovi vec zauzeti, treba se
pretvarati da se zelimo proiti pod borbom kako ismo zavaral i
neprijatelja dok trazimo prelaz negde drugde. Tako ga uznemiriti
jer s tim nije racunao. Nece znati kako da rasporedi trupe jer se boji
za svo ju glavu cesto dici ruke od svega. koliko planine izgledale
teske i neprelazne, prolazi se mogu naci kad se traze. Planinci ih ni
sami znaju, jer nikad nisu primorani da ih traze okolnom
 P znaje s mo
stanovnistvu ne treba verovati jer svoj kraj .? v lod Postoji jos _ jedan nacin _ prelaznja reka, u kome se neprijatelju
tradiciji. to sam i u prilici da d kaz
? v m
. su :1: p bok. Pre b1tke ko? r ? Eugen tim nacinom presao okrece
l1cno 1li ad1ti_ lJue_ tri reke
nezna nja i name tljivo sti. Tada treba 1straz 1vat1 za d_an u psus_tvu 0Jv<;>de od Orleana. Zemljiste izmed
uv .cet 1h 1 1 . u dveju
bilo ravno 1 prilika bila zgodna za bitku cak 1
koji se teskoca. Kad trazite prolaze gotov<? :Jer navikao ,: st1. nepJa.. . . ..
fOJDOJ
neprijatelj, koji za njih _ zna, nade se _ u cudu 1 b_:,z1_ dmo1.,;no telJa. Medutim ' uradeno nixta opsad
, te
samo na uoicajene stva - u ovom slucaJ u na uob1c aJene puteve. n ustav1-Jena.
_ Posto tkvo
RAANJE NA ISPRESECANOM ZEMLJlU_. U takvom slucaju kad se opsada digne vreme da se kr
"
zernljiste neprijatelju nezgodno kao sto_ s moze_ b1t1_ malo se cga nprIJae1 , ek u povoljnijem polozaju
onaj ko donosi pomoc jer
imamo posla sa Sit cama k Je u cemu b1tka kad_ nJe generalna za _njeg nego za napadnutog. Ovo stoga sto
treba bojati. Ovde
ne i sa situaci jom u kojoj 0 ? 1ucruJ1 _ pobed UJ Treba _ zapamt1t su sve branceve trupe okuplJene izmedu dveju reka, bokovi bezbedni,
presud
od 1
samo jedno: imajte otvoreno zaclJe da b1ste mogli daslat1 ede_ rspored eor dubok. Napad c na t davu rasut
terenu
povuci se slucaju potre_ b e. 1
p resecan om zernl stu _ o d velike svoJe komukc1Je prko reka moze brat1 samo malim snagama. Ako
e
vaznosti vestina u lociranJu artilJenJe. Posto se nepJatelJ usudUJ ? budu P<;>razene, c1tav kru pua, bkovi ivaju izlozeni neprijatelju
da napusti zauzete polozaje mozete njega pcati elji. Ako i 1 ubrzo sled _ opse rasulo. t1m s1tuac1Jma, oklevanje donosi propast.
napusti povlacenje nije uvek uspesno, te ga nki put ozete napast1. !-Jz to, nep:r:atelJ se koJI- pt poka1 samo da i uzbunio opsadnike
Sve u svemu ovde se niposto radi presudm stvama se treba 1 navukao 1h napuste svoJe polozaJe kako i on ubacio pomoc u
upravljati prema situaciji mogu s_eyropist_i neka pravila pmasanja. tvrdavu. Deo generalove veste u tome da razlikovati pravo
Medutim, nemojte rposto propust1t1 da prilikom marsa sal)et pret od laznog.
hodne i bocne izvidnice. treba da budu grupe od sto lJud1; prvu Najsigurnij etod z op_sadivaca te da okupi dovoljno trupa za
_
podrzavati druga drugu treca da iste dobro obezbedili glavninu. suprotstavlJaJe nepJatelJu preostale ostavi polozajima kako bi
Odred od sest stotina ljudi moze zaustaviti citavu arrniju jer, duz puteva mo_gl krenut1 _ na svakog ko pokusa da ude u tvrdavu. No oni ne mogu
oivicenih zivicama i jarcima - kakvih ima u Italiji u svim plodnim i staJat1 krteh_ ruu, ka da su omadijani i posmatrati neprijatelja
vlaznim zemljama - moze imati istu sirinu fro1:1ta. 1 njmanja kuca kako J1hove 01 prelaz1 reku dok mu bokovi, iako nezasticeni, nisu
postaje utvrdenje, i prouzrokuje uporne borbe. m dobte vrmena ?aP ?,ntl. Opsad1vac treba samo da izabere na koji bok obrusiti,
za izvidanje i srnisljanje rasporeda, jer na ovakvom zemlJ1stu rukakva 1 na1c1 na veoma lab otpor.
predostroznost nije preterana. U ici kod J?enena, arsal_ de Vilar i i izgujen da princ Eugen
rabar partizan sa trietiri stotine boraca moze vas travicno pomesti, krnuo na nJ_ega o_n naime . ?golio krilo i presao reku u njegovom
cak napasti i citavu armiju. Ako vam u suak odsece komoru: psut. P_ncu p_amet padalo da i marsal tako sta mogao
moci da dobrim delom odne bez mnogo zika posto se povlac1 pokusat1 u nJegovom psustvu 1 to ga prevarilo. Marsal de Vilar
izmedu dveju prepreka i zatvara prolaz za sobom. Ako mu nevolja i veoma vesto ma kirao svoj mars. Princ Eugen ga sve do 11
marsira pored teretnih kola i kod prve kuce na koju naide odbacuje ati matrao i ispitivao njegov raspored, shvativsi nista. Sve su
vas natrag. Za to vreme komora koju vam oteo krece i dalje. mu trupe ile pod oruzjem imao samo da krene napred i francuska
arrnija ila i izgujena jer bok i nezasticen, glavnina vec
Ako ovu varku primeni na vasu konjicu, stravicno vas pomesti. Stoga presla reku Esko. U 11 sati princ Eugen rekao: ,,Mogli ismo bas i
vase prethodnice treba da pokriju sve pravce vaseg nastupanja - i ne
da rucamo" i povukao trupe. Jedva da i seo za sto kad mu stigla
smeju iti preslabe, jer ne radi se obavestavanju vec bori na zivot
vest od lorda Albemarla da se celo francuske arrnije pojavilo drugoj
i smrt. Inace vas snaci propast i bruka ako vam se suprotstavio
obali reke i deluje kao da se sprema za napad. Jos uvek ilo vremena
pametan general. Njemu nece iti tesko da u svojoj armiji nade vojnike
da trupe krenu mars i odseku trecinu francuske armije ali princ
spremne za svaki pothvat i sposobne da realno sagledaju sve mogucnosti.
Eugen samo naredio nekolikim brigadama svojoj desnoj strani da
PRELAZENJE R. Spreciti neprijatelja da prede reku kudikamo krenu ka denenskim sancima koji su ili udaljeni dvanaest milja. Potom
teze sto i se moglo pornisliti. On lakse preci kad nastupa punom brzinom krenuo da sam izvidi situaciju jos uvek verujuci
da vas napadne no kad se povlaci pred vama. U prvom slucaju, pred da se radi celu francuske arrnije. Konacno shvatio svoju gresku i
vas isturio celo i podupro ga dobrim rasporedom i jakom artiljerijskom video ih kako se postrojavaju za napad. Tog trenutka otpisao sanac
vatrom. U drugom, izlozio vam zacelje, kome se nije uvek lako kao izgujen.
povuci, narocito ako pod priti kom. Povrh toga, raspored za
odstupanje ne srnislja se onako brizljivo i ne izvrsava onako pazljivo Cuo sam Uer ni am i tamo) da bacio ispitivacki pogled na
kao za nastupanje opsti nemar u izvrsavanju potice od izvesne neprijatelja i grizao rukavicu od muke. No kako god da mu ilo
bojazljivosti od koje itka iva dopola izguljena pre no sto i pocela. smesta je naredio da se povuce konjica koja se nalazila na tom polozaju.
Dobar razlog tome tesko i se mogao dati; valja ga traziti u prirodnim Rezultat tog dogadaja i gotovo neverovatan. U odno u naga,
manama ljudskog srca. promena ila jednaka razlici od preko sto bataljona. Princ Eugen
 rnorao sme titi garnizone sve oiznje gradoe. Videvi da_ aveznici
guitku svih vojih magacina nisu vi"e u tanJU da _odrzavaJu au
marsal de Vilar iz okolnih garnizona povuk_ao nekih pdeet batalJ
na. toliko ojacalo vojsku u poreenJu s.? lal)eun vez _ potpunu d1 c1plinu trupa i veliki red potreban u otvorenim
cima, da princ Eugen vise ruje meo ostat1 boJistu; 1mo_ran
da svu artiljeriju pre eli u , gde kasruJe pala u ruke nepnJatelJu.
Sto se tice prelazenja reka verujem da ga gotovo nemoguce spreciti.
Prelazak preko reke n podrzava tako jaka artiljerij vara da
nemoguce preciti prethodnicu da prede reku, usanc1 1 utvrd1
tobran. Preko dana se tu nista moze uraditi, ali nocu te
fortifikacije mogu napa ti. Ako napad padne u vreme kad neprijatelj
prelaziti reku, napravice rusvaj. prsao reku izguljen da izvrse. prot1vnap_ad nepJatelJa pnlikom njegovog napada. Nista
; ko nije morace da vrati. No za ovu operac1Ju potrebne su Jake
nage. Ako dopustite da prode bez dej tva s vase strane, videcete
da citava neprijateljska armija presla reku. Onda to nije carka
odredima nego generalna itka - sto rizik koji politicka ituacija ne
opravdava uvek.
Mnogo varki i podvala pri prelazenju reka svaka ih trana kori ti
zavisno od svoje vestine i dovitljivo ti.
Kad vec govorim detaljima ne ih smeo izostaviti namamljivanje
konja. Malo partizana koji su mu vicni. Radi se diverzionoj varci
ciji cilj: zapleniti neprijateUske konje na pasi ili prilikom akcije
prikupljanja furazi. Morate se na konju, preruseni, uvuci medu nepri
jateljske furaznike ili cuvare ispase i to s one strane koju treba da
bezite. Pocnete tako sto cete opaliti nekoliko puta. Zaceoni gonici
odgovaraju drugog kraja pasnjaka ili furazista. Potom podvikujuci
i pucajuci, u galopu krecu na onu stranu koju treba bezati. Svi
se konji dati u bekstvo te trane bilo da u upregnuti ili vezani, i
zbacice svoje jahace. Makoliko ih mnogo l, na ovaj nacin moci cete
da ih vodite petnaest i vise milja. Treba ih dovesti rnesto oiviceno
zivicama ili jarcima, gde ih mozete necujno zaustaviti i zapleniti
zelji. dobra podvala, koja nemalo naskoditi neprijatelju. Vidao
sam kako se izvodi ali posto sve zaboravlja na nju vise niko i ne misli.
Kada itka kod Denena l gotova, konjica sjahala. Prolazeci
i pred stroja, veseo kao i uvek marsal de Vilar obratio se vojnicima
desnokrilnog puka rekavsi: ,, momci ude ili smo ih". Neki medu
njima povikase: ,,Ziveo kralj!' i pocese bacati kape u vazduh. tali
to prihvatise i stadose uzvikivati, bacati kape u vazduh i pucati,
se pridruzi i konjica. konje toliko poplasilo da su oteli od
vojnika i pobegli. Da se pred njima nasla samo cetvorica ljudi, mogla
ih odvesti neprijatelju. Ovaj dogadaj prouzrokovao prilicno stete
i nereda nekoliko vojnika ranjeno izvesna kolicina oruzja
izgujena.
RAZNI POLOZAJI. Nisu svi prirodni polozaji podeseni kao planu.
Veoma ih malo koji jesu. Gotovo svi imaju nekih osobenosti, koje
vesti general umeti da iskoristi. Govorim klancima ulegnutim
putevima, lancima jezera i bezbrojrum drugim svojstvima zemljista, koja
sva pruzaju cudesnu pomoc onorne kome bozja milost dala pameti.
Stvari koje uveliko menja datu s!tuaciju katkad se previdaju ve dok
pro to ne nametnu paznJI. Onda Je ka i vidite da te ispali ni.
Franuzima u prioi ? napadaju. Kad general nije voljan da
b1tkama tra stvori prile za sitne carke i brigadne napade.
Takve - pnlik Jari:iacn<? mogu nac1. Hrabro t i elan koji pokrecu ovaj
narod I niko; JOS od vrernena Julija Cezara ( to sam kaze
Kmntanma), ne _ zna_r:n za pri1:fler da ni u u peli uluiti troj svojih
protiv_ka. Strasan J1hov prv_i ud_ac. Treba amo znati kako ga
obnov1t1 putem umesnog ra pored1vanJa trupa to generalov .
U t_orne najvie pornazu redu- T mo _u_vek mozete slati veze trupe
ra troJava nepratelJa u tolikoj meri niti mu zadaje toliko traha -
jer se uvek dok napada, boji da cete ga udariti boka. S druge strane
vase trupe npadju virn _elan?m, cajuci da im povlacenje
obezbedeno 1 da 1h nepJatelJ nece metI goniti dalje od reduta. U
takvim prilikama mozete poznjeti najvise koristi od njihove zestine i
?aglo ti, koju su_ v nrodi u va vremena tako dobro poznavali i bojali
se. No t1t1 1h 1za sanaca znaci li iti ih mogucno ti da pobede
tada iti vim pro ecni vojnici.
Sta de ilo kod Malplakea da mar al de Vilar uzeo veci deo
voje arrnije i polovinu aveznicke, koja bila ljubazna da se
ra poredi tako da uma razdvoji i preci komuniciranje izmedu njenih
delova? Bokovi i zecelja francu ke armije ili bezbedni.
Da namerno napravi los ra pored treba vise ve "tine sto
oicno mi li ali zapovednik mora znati kako da ga za tren oka preobrati
u dobar. Ni ta ra trojava neprijatelja u tolikoj meri: on racunao
nekim vasim planom, napravio voj ra pored u kladu tim - u
trenutku napada vidi da vas plan izmenjen. Ponavljam: nista ga nece
vise pomesti niti nave ti na ozljnije greske. Ako izmeni voj z
;;
ra pored, izguice itku, ako ga izmeni pri u tvu neprijatelja, opet !;!
izguiti. Ljudski um nije dora tao takvoj situaciji.
ODBRABENE LINIJE I SANCI. Ne marim ni za jedne ni za druge.
Kad cujem da govori odbrambenim linijama uvek rni lim da
263
!;!
rec kineskim zidovima. Dobre odbrambene linije jesu koje
priroda nacinila, dobri sanci u dobar ra pored i hrabri vojnici.
Gotovo nikad ni am da napadnut sanac nije i i vojen. Razloge
am vec naveo. Ako neprijatelj brojno nadmocniji, necete acuvati
sanac ako vim vojim nagama napadne dva ili tri me ta u isto
vreme. Ako vam nage jednake desice to i to Zasto ih onda
podizati? Dobri jedino za okruzivanje objekata i sprecavanje nepri
jatelja da dovuce pomoc ednutom mestu.
Znajuci da necete u uditi da izdadete iz sanca, neprijatelj taje
meliji: fintira pred va im frontom i rizikuje bocne pokrete koje
nikad ne i odvazio kad vi ne i te bili usanceni. melo t podjednako
prozima oficire i vojnike. Covek uvek vise boji posledica no ti
no ame nosti. Mogao ih izneti mno"tvo primera za to. Zami limo
da kolona napada sanac i da celo kolone tiglo do jarka: kad
na totinak koraka i pred sanca pojavila sacica ljudi igurno da
 se celo kolone zaustavilo ili da ga elementi zacelja bi sleili._ Zasto
Razlog se mora naci u ljudskom rc. Nek dsetoca . !Judi uvat
uporiste u sancu i svi se bran!oc1 razbez.t1; napustice ga c1tav1
bataljoni. Cim na milju i ugledaJu vod k1 dace se u bekstvo.
u odbrani sanca sve bataljone treba rasporeiti odma_h iz grudobrana
jer ako na njega kroci neprijatelj v_ase zcelJe gledae kako d
se spase. Uzrok tome jeste zgranuce koJe . zahvata lJude kad se des1
nesto sto nisu ocekivali. opste pravilo u atu; ono reava sve
itke i sva dejstva. Ono potice iz ljudskog srca 1 navelo se
prihvatim ovog dela. Ne verujem da iko dosad pokusao da u nJemu
nade razlog za neuspehe u ratu.
Elem kad ste smestili trupe iza grudobrana se nadati da
njihova vatra spreciti neprijatelja da prede jarak i I??pne _se .
grudobran. Ako to desi, se uz svu_ vatru smatrtJ 1zgulJm zapo edkom.
izgublce glavu i dati se u bekstvo. Bilo 31 ogo .?olJe postav1t1 na
grudobran samo jedan red vojnika naoruzaruh k?plJ1:a s zadakom
da napadaca odbacuju kako se bu_de i:eo. zvsn? da _ ce tu_?uzno t
i izvrsiti jer napadaceve pokusaJe oceku 1 rv su za nJ1h. Ako
uz to postavite pesadiju - postrojenu metodu, u centurije -
na trideset koraka od sanca te trupe videti da su tu mestene da i
napale neprijatelja cim prodre i pokusa da se postroji. Nece se zacuditi
kad vide da neprijatelj prodro - jer to i ocekuju - jurisati
silovito. Da su umesto toga bili postavljeni na grudobran pobegli bi.
Eto kako u ratu sitnica menja sve i kako se ljudskim slabostima moze
upravljati jedino ako se s njima racuna unapred.
Ako neprijatelj - sto se cesto desava - pokusa da zauzme bermu sanca
da i vas oterao s praga mozete ga cekati s kopljima u ruci i jednog
jednog, cim pokaze, bacati u jarak. I najzad ako neprijatelj
prodre u sanac i pocne se postrojavati saljite na njega centuriju
z centuriju da izvrse juris. Kad vide da neprijatelj prodro centurije se
f formacija itno razlicita. Cak i ako prvi bataljon bude potisnut, f
nece iznenaditi jer to i ocekuju jurisace silovito jer su to i same htele.
sve sto se moze reci odbrani sanaca.
U krupnijim sukobima treba uvek imati vise rezervnih jedinica, da iste
264
ih mogli slati onamo gde neprijatelj upucuje najvise svojih vojnika.
nije uvek lako izvesti. Ako neprijatelj vest necete videti nista. Prema
tome rezervama treba odrediti najpovoljnija me ta, ilo u sancu ilo
van njega, zavisno od zemljista. Ako zemljiste nadaleko ravno ne
treba da se bojite napada, jer neprijatelj nece hteti da otkrije svoju
pravu nameru izlozivsi glavninu svojih snaga. Na takvim mestima imace
samo bataljon duini. No gdegod se nade breg udolina, ili i najmanja
sitnica koja ga u nastupanju moze zakloniti odatle mozete ocekivati
najjaci udar jer se neprijatelj nadati mogucnosti da zakloni svoje
manevrisanje i broj trupa.
Ako uspete da u svojim sancima nacinite nekoliko prolaza kroz koje
i grupa-dve mogla izleteti kad celo ove ili one neprijateljske kolone
stigne do ivice jarka napadace cete neizostavno zaustaviti makar oni
i uspeli da forsiraju sanac i prodru u njega s nekolicinom vojnika. Ovo
stoga sto su suocili s neocekivanim se za svoje bokove i zacelja.
Sva je prilika da se dati u bekstvo znajuci ni sami zapravo zasto.
Evo_ _ dva primera koji P<?dupiu moju tez. Zeleci da pruzi pomoc
Jn1;1 kad su ga eli q-11 Cza _
st1gao sa vojom voj kom
koJa 1ala amo sedam hilJada lJud1 - d z oala nekog potoka gde_
u anc1? tao bzo da su v_rv_a_ _ubede da 1h se Cezar boji, napali
ance. Ri k1 VOJ k<?v?da ih _nameravao braniti. Naprotiv, dok
u arvan zatrpav Jarak _1 vatal1 se grudobrana, on izleteo sa
?Jm oho_rtam 1 1znend10 1h te su svi razbezali da niko nije
u1 naJmanJ1 pokusaJ da brani.
ad mljan_i edali Aleziju Gi u iako neuporedivo brojniji,
1zma rali da 1 napanu n pol_oz.J1m .
. 1:Jest? da brani voje
.
P<?lozaJe Cezar ard VOJOJ voJ 1 da 1zlet1 1 1 se na neprijatelja
Jedne. tre dok 1h _ on . s druge. :U tome toliko u da
u Gali bilI potuce do nogu 1 pretrpel1 znatne gubltke ako ne
racunamo. dvade et hiljada vojnika koji u zarojeni zajedno vojim
Imajuci u
_ vidu
_ r pored mojih ti:up ( i tem sahovske t) Iako
razumet da 1m .lak. manevr at1 nego da u u troju. I to tako,
mnogo _ lak U ?tJ delov1ma nego u zbljenim redovima.
r ra pored, naime, mnogo jaci od vih ostalih i nije _podlozan
zbrci to ne moze reci za formaciju bataljonima. Sta vrede
ataljoni_ trojei cetiri . duinu, jed _ n iza drugog? Nezgrapni u
1 meta 1m aka 1t: zemlJ1 te, udva1an1e redova i slicne okolnosti.
Ako prvi bude odijen, u neredu povlaci ka drugom i tvara zbrku
u njegovim redo ima. zami limo da drugi bataljon nije podlegao
zbrci; ipak mu trebati do ta remena da prede u napad, zato sto
prvi, koji nije razbljen mora prethodno da mu kloni s puta.
neprijatelj, ukoliko nije toliko predu retljiv da za to vreme stoji
krstenih ruku, vakako poti nuti prvi bataljon na drugi, drugi na
treci. Kad i ih bilo i tride et, jedan iza drugog, opet bi im napravio
zbrku. ipak to zove napadom u koloni bataljonima! Kakve li
bede!
z
onaj za njim moze me ta preci u napad i tako na udarac uzvracati >
udarcem. u trupe trojene am redova u duinu ne
bojim zbrke juri mi ze tok, mar brz ne bojim se zbrke i uvek
cu obuhvatiti neprijatelja, iako brojno jednaki. Neprijateljski
bataljoni nemaju leka vojoj boljci jer ne znaju kako i razvukli.
Zaista nista, nije kukavnije i mislenije od formacija u kojima
borimo ne mogu pojmiti za to generalima nije palo pamet da ih
izmene.
Ono sto predlazem nije novina. formacija starih Rimljana. Sluzeci
se njome pokorili u ve narode zemlji. Reci mi : ,,Ali Rimljani
nisu imali barut '. Tacno ali su njihovi neprijatelji imali projektilno
oruzje cije dej tvo bilo gotovo i to. Grci su ili veoma vicni ratnoj
vestini i dobro di ciplinovani ali njihova velika falanga nikad nije
mogla nositi malim rimskim jedinicama rasporedenim ovoj formaciji
- kojoj Poliije toga daje predno t. Sta i protiv nje mogli nasi
bataljoni, koji nemaju ni tela ni duha? gde centurije ile postavljene
- na ravnom ili neravnom zemlji tu - naredite im da izlete iz kakvog
u kog prolaza ili ma kog drugog mesta i videcete s kojom
iznenadujucom brzinom ra porediti. Mozete im narediti da jurnu
 punom brzinom da voje kakav tesnac, zivicu ili vi ; d?k tig?u
zastave vec biti svr tane vaka na svom me tu. nas1m
bataljoima neizvodljivo jer da i rasporedili kako valj t_reba im
zemljiste pravljeno narudzini i dost v:emena za obavlJanJe ne_o
likih pokreta. Sve to zalo no gledat1 to am od toga dob1Jao
kosmare.
Godine 1732 kad am pisao ovaj rad ratu ni am i procitao celog
Poliija; zavr io sam ga tek ove godine, 1740. Navescu vta am kod
v
lja s bla edame t kut_a duga__(jedan kuit iznosi stopu i ) ali
da v?l b1la desru)a U borb1 ka su kracena na cetrnaest. Od te
duz!ne, _kub1t ?tpada deo izmedu rukohvata i donjeg
-
raJa koplJa, iza vJ_ka, koJ1 sluz1 kao protivteza delu koji se pruza
1 pre_d nJega duza ovog drugog dela od vojnikovog tela kad
koplJe g_-ne obema rukai:na neprijatelja, sledstveno tome, iznosi
de t _kub1t. Odade .P:oizlz1__ da, kad se falanga zbije u svoj pravi
?blik 1 kad svak1 V 1 na propisani razmak od onog ispred

njega nasao grckoj falangi i rim kom borbenom rasporedu. Polaskan
am time vto sam razmisljao kao i taj savremenik Scipionov Hanialov
i Filipov, koji tokom nekoliko ratova tih velikih ljudi i u raznim
armijama i nekoliko godina zauzimao vazna rukovodeca me ta. Takav
lavan autor moze samo opravdati moje zami li. Citaocima ovog dela
prepustam da sami ocene jesam li razmisljao kao i . Citirarn Poliija:
"Uverivsi citaoce u se toj knjizi ovog dela da cu odabrati pogodan
trenutak da uporedim makedonsko oruzje i borbeni poredak rirn kirn
i pokazati u kom pogledu koji bolji sada cu iskoristiti priliku koju
mi daje upravo opisana akcija i nastojati da izvrsirn sta arn .
sto se rnakedonski borbeni ra pored i ku tvu ranijih vrernena falanga krece u juris na neprijatelja cak i ti zadnji redovi ivaju od
srnatrao boljim od azijatskog i grckog, rim ki na i ti nacin vi im od
onog koji praktikovao u Africi i u svim zapadnirn krajevirna Evrope;
i kao sto u kasnije ta dva poretka cesto uprostavljana jedan drugorn,
tako isto mora ti i korisno i zanirnljivo izvuci razlike rnedu njima i
objasniti prednosti koje u u tirn sukoma dono ile pobedu Rirnljanirna.
Iz tog pregleda, umesto da se oslanjamo na slucaj i kao povrsni ljudi
slepo aplaudiramo sreci pobednika rnoci cemo da pouzdano uocirno
prave uzroke njihovog uspeha i da voje divljenje zasnujerno na
nacelima zdrave pameti i razurna.
z polozaj svog , nekad za bodenje, nekad za ecenje mora
. Sto se tice itaka Hanialovih, i njegovih pobeda nad Rimljanima, ne
!;; treba ih ovorn prilikorn nadugacko razrnatrati, jer taj voj kovoda nije
nadjacao Rimljane ni oruzjem ni borbenim ra poredom no samo
svojom spretnoscu i divljenja dostojnom vestinom. Pisuci tirn tkama
266
UJ veoma smo jasno pokazali da to uzrok njegovog u peha. Ovu ku
>
jos potvrduje, pre svega konacan i hod rata. Jer cim u stekli
zapovednika cija sposobnost l jednaka Hanialovoj, Rimljani u
postali pobednici. Dodajmo tome da sam Hanial odbacio oruzje
koje isprva koristio i, nabdevsi africke trupe oruzjem zarojenim
od Rimljana u prvoj i vise nije kori tio drugo. Na isti nacin Pir
koristio ne samo italijansko oruzje nego i voj ku, i u svim tkama s
Rirnljanima postavljao u naizmenicnom poretku cetu te vojske i kohortu
rasporedenu poput falange. No ni tako nije uspeo da nad nijima izvojuje
ijednu jasnu ili presudnu pobedu. Ove opaske isticemo unapred da
istinito t onog sto dalje iznositi ne nicirn dovodila u pitanje.
Vratimo se sada onorn poredenju koje mo predlozili.
nogi razlozi lako dokazuju da se falangi dok god irna svoj pravi oblik
i punu dejstva nijedna sila ne moze suprotstaviti ni izdrzati ze tinu
njenog napada. Kad se redovi zju za borbu, svaki vojnik zajedno
oruzjem zauzima prostor od tri tope. U vom starinskom obliku, kop-
1 onog ored sebe . koplJa petog red strce dva kuta ispred prvog
, 1 cetvrtog reda strce jos dalje.
reda ttm sto koplJa drugog, treceg
Ocigldno , akle da ispred svakog vojnika u prvom redu strci
nekol1k? kopalJa, svako za dva kuita duze od drugog. Kad irna
_
v1du 1 ! _d_a _falanga . tojva u sesnae t redova duni lako
se _ poJrtl koltka mora b1t1 nJena ukupna tezina i zestina, kolika
sila nJenog napada. Iz redova iza petog, koplja ne dosezu toliko da i
mogla upotreti protiv neprijatelja. Stoga vojnici u tim redovima
oslanjaju svoja _koplja, okrenuta vrhom nagore, na ramena onih ispred
; tako obliku neku vr tu bederna koji im stiti glave i cuva od
ulica koje mogu preleteti prve redove i ti na njih. No kad citava
nemale kori ti i nacaja - jer kako neprekidno guraju ispred sebe,
tako amom svoJom tezinom povecavaju silinu napada prvim redo
vima onemogucavaju od tupanje i povlacenje. Takav dakle ra pored
falange i u celosti i delovima. Razmotrimo sada oruzje i borbeni
poredak Rimljana, da mo poredenjem videli u cemu se razlikuju od
makedon kih.
Rimski vojnik pod oruzjem takode ima pro tor od tri stope ali posto
svaki vojnik u i talno u pokretu, prinuden da talno pomera
stit da ovaj ili onaj deo tela zaklonio od udarca kao i da rnenja
postojati prostor od bar tri tope za razmak izrnedu njega i onih
do i iza njega, kako se svi ti pokreti pravilno izveli.
Prema tome, u jurisu na falangu vaki Rimljanin ima dva Makedonca
nasuprot i, mora su re ti i deset kopalja. No jedan covek ne
moze macem pokositi va ta koplja pre no sto i mogla dejstvovati na
njega. Nije mu lako ni da proije kroz njih, jer oni iz drugih redova
ne daju ni tezine priti ku ni nage macu onih u prvom redu.
Stoga lako pojrniti da dok god falanga ima voj pravi oblik i punu
nagu, nijedna vojska, kao sto sam vec primetio, ne moze izdrzati njen
ceoni napad. Cemu onda pripi ati to da u pobednici Rimljani
porazeni oni koji kori te falangu? Razlog ovaj: u ratu ima bezbroj
razlicitih vremena i rne ta za dej tvo, ali falangi odgovara amo jedno
vreme i me to, samo jedan cvrst i odreden nacin dejstva. U lucaju
generalne itke ako neprijatelj prinuden da falangom sretne
bas onda i onda gde njoj treba, va prilika da pobediti. No
ako rnoguce izbeci itku pod tim okolnostirna sto zai ta lako,
falange se nirnalo ne treba bojati.
Poznata istina da falanga zahteva zemljiste ravno golo i ci to od ma
kakvih prepreka - rovova neravnina ko ina obronaka recnih korita
 - i da svaka takva prepreka moze omesti i rasturiti poredak. S koji razoga i u ojim pogledima poredak falange zaostaje za rimskim
druge strane, mora se odmah priznati da ako ne nemoguce, oruz3em 1 borberum poretkom".
bar izuzetno retko naci zemljiste koje se prostire na dvadeset ili vise
stadija da na njemu nema nijedne oakve prepreke.. o l?retpostavo NAPAD N SANC. P!ved napad na sanac treba nastojati da se stroj
da se takvo zemljiste jos i moze . Ako se nepnJatelJ spustI rast_ egn : sto moguce 1 . Tako se neprijatelj svuda bojati i ni sa

njega nego povede svoju vojsku kroz oo_lne ajeve, pljackajuci koJe tcke nce povlac1t1 trupe da zastitio onu koju nameravate
gradove i razarajuci zemlju, koja onda b1t1 konst od falange? Dok napast1,_ cak 1 kad otije koja . Prema tome dobar deo njegovih
god ostane na tom zgodnom mestu ne samo da nece moci da pomogne trupa b1_v neupotre131v. Da ste to izveli, svi oni bataljoni koje cete
svojim prijateljima, nego ni sebe nece sacuvati od propasti jer trupe upotreb1t1 samo za varku treba da se postroje cetiri dunu i da
koje gospodare citavom okolinom i ne nailaze otpor lako marsiraju stoju. ?statak manevra i pripreme za pravi napad treba
- _ .
odseci sve kanale snabdevanja. Ako li pak napusti svoje zemljiste i dav s odvlJJ iza n31h. se zove: maskiranje napada. Ovaj deo vojne
krene borbu, prednost do te mere ti strani neprijatelja da veste ;1!1 od mase; genral ga moze doterivati do mile volje. Sve
mu falanga ubrzo postati lak plen. sto ura1 1 dobro, Jer 1z_vesnost da nece ti napadnut omogucava
No pretpostavimo dalje da se neprijatelj spustiti tu ravnicu; da urad1 sve sto smatra umesm. Moze se koristiti jarugama, dolinama '
ipak ako smesta povede svu svoju vojsku da izdrzi napad falange, zivicama, i ljadama drugih stvari.
ili ako se u trenutku jurisa malo povuce iz sukoba, sadasnjoj praksi U jurisu centurijama ne treba se bojati zbrke. Svaki centurion
Rimljana lako odrediti kakve ti posledice. Jer sada se nas diskurs to smatrati za stvar casti svoje zastave, nemoguce da se medu njima
ne zasniva na golom umovanju vec na cinjenicama na nedavnim ne nade onih koji stavili zivot kocku kako se istakli. Ovo stoga
dogadajima. U ceonom napadu na falangu Rimljani nikad ne uposlja sto, sistemu, ponasanje svake centurije v uocljivo zahvalju
vaju sve svoje snage da svoj stroj izjednacili s neprijateljskim, nego juci tome sto svaka ima svoju zastavu.
dovode samo deo svojih trupa, ostatak cuvaju rezervi. Bilo da Prilikom priizavanja sancu, treba isturiti lako naoruzane trupe, da
elementi falange razju protivnicki stroj l da se njen stroj razblje privuku neprijateljsku vatru. Ostale trupe treba da im daju podrsku.
njen se osobeni poredak rasturiti. I ako budu gonili begunce i ako Najzad, kad pocne paljba, centurije treba da izadu i jurisaju. Ako ih
se povuku sami budu gonjeni begunci odvojice se od glavnine. Tako neprijatelj d, treba da ih zamene druge, i to pre no sto ove prve
ostaje malo prostora koji rimska rezerva ne propusta da zauzme, stignu da uteknu, sila i brojnost savladati sve prepreke. Centurije
onda jurisa na preostali deo falange - ali ne ceono, nego s boka ili koje su postrojene cetiri u dunu treba da stignu isto vreme pod
zacelja. Posto tada lako izbeci uslove koji su za falangu povoljni uslovom da ste proli sanac nekoliko mesta odjednom. Neprijateljski
posto se oni koji su nepovoljni nikako ne daju izbeci, izvesno da bataljoni koji su se nasli izmedu dveju snaga i koji vide vas stroj kako
vec sama ta razlika mora imati odlucujucu tezinu prilikom borbenih napada pobeci , i vas se stroj domoci grudobrana. Posle toga vase

1
dejstava.
Ovome se moze dodati podatak da su trupe koje cine falangu, poput
svih ostalib, primorane da marsiraju i logoruju svakojakom zemljistu,
da prve ugrabe zgodne polozaje da opkoljavaju neprijatelja i izvode
268 LL1
iznenadna dejstva ne znajuci da neprijatelj u izini. Sve se te stvari
>
< normalno desavaju u ratu i umeju da uveliko olaksaju - katkad i
< odluce -pobedu. No svim tim prilikama makedonski borbeni poredak
ili se ne moze primeniti ili se primenjuje na potpuno beskoristan nacin
jer trupe falange gube svu svoju snagu kad dejstvuju zaseblce cetama
ili pojedinacno (covek coveka).
Nasuprot tome rimski poredak ni takvim prilikama nije nepogodan.
Medu Rimljanima, svaki vojnik - kad naoruzan i spreman za rat -
pojednako sposoban za borbu u svako doba i na svakom mestu, ili
kad god se neprijatelj pojavi i uvek ima istu i istu sposobnost u
r, kako zaseblce cetama tako i u borbl ,covek na coveka'. koji ih obuzeo. Tako cete moci da u isto vreme udete u sanac na
sto su rimskom borbenom poretku delovi mnogo podesniji za
upotrebu protivnicki tako i njihov uspeh u r mora ti veci od
protivnickog. Ako sam se ovim predmetom predugo zabavio to otud
sto su mnogi Grci doziveli poraz Makedonaca kao krajnje neverovatan
dogadaj i otud sto i mnogi drugi odsad mogli pozeleti da saznaju iz
se trupe mogu prestrojiti neprijatelj se dotle povuci, zamisljajuci
da ucinio sve sto se uciniti moglo.
Postoji jos jedan nacin napada na sance, potpuno razlicit od ovog,
podjednako dobar. No on zahteva povoljan teren i savrseno poznavanje
tog terena.
Kad blizu sanaca postoje jaruge ili ulegnuca gde se trupe prilikom marsa
mogu sakriti, treba ka neprijatelju poslati nekoliko kolona na velikom
medusobnom rastojanju. Neprijatelj svu paznju obratiti njih
rasporediti trupe da ih docekaju i ogoliti sance. Kad kolone napadnu
sve neprijateljske snage krenuti ka njima, nase trupe koje su l
zaklonu mogu se naglo pojaviti i napasti napustene delove sanaca.
Trupe koje su se suprotstavljale napadu kolona, kad to vide, iznenadice
se i izguti glavu, posto taj dogadaj nisu ocekivale. Potom se okaniti
borbe s kolonama, toboz hitajuci u odbranu sanca, u stvari iz straha
tackama pravog i laznog napada.
Od svih vrsta ratnih dejstava odbrana sanca cini mi se najtezom. Mada
sam naznacio razlicite odbrambene metode koji mi izgledaju najbolji,
ni u najbolje nemam mnogo vere. Sto se mene tice ne verujem u sance.
Moji orniljeni fortifikacijski radovi jesu redute, i njima sad govoriti.
 REDUE. Duzan sam da cinjenicama obrazlozim visoko misljenje koje to im }_ treblo za odbr_ nu. Iza njih ila citava ru ka pesadija dok
imam redutama. .
knJ1ca taJala kr1lima. Tako ruskoj pesadiji nije moglo prici
Do poltavske bitke svedski kralj Karlo uv k pobediao. Njegova ukolik_o ne zauzmu redute, jer ni u se mogle ostaviti netaknute u
_ . _
nadmoc nad Rusima gotovo neveroatna. N1Je _bil? neob1no da de et pozad1 1zmedu njih nije moglo proci od njihove srnrtonosne
ili dvanaest hiljada Svedana pregaz1 sance l peeset vatre. ? nj u aleteli ovaj ra pored ni svedski kralj ni njegovi
sezdeset, cak i osamdeset hiada . Rua 1 da brance na
komade. Svedani nikad ni pital1 kol1ko Rusa, nego amo gde . ?eneral1 _u ga nas_ utll1. No posto se masina vec zahuktala l ju
nemoguce zau tav1t1. Dva krila sved ke konjice naterala su rusku
Car Petar najveci covek svog doba, podnosio poraze tom ratu konjicu bekstvo i predaleko zasla goneci . Redute su zaustavile
trpljenjem koje ilo jednako njegovoj genijalo ti i nije prekidao centar. Svedani u ih napali i naisli ze tok otpor.
borbu kako i omogucio svojoj vojsci da stekne 1 kustvo. Svaki vojnik zna koliko te ko zauzeti dobru redutu. Ona zahteva
Dok su trajale njegove nevolje svedski kraj opseo Poltavu. Car ebnu formaciju nekolikov bataljona i petnaest ili dvade et ceta
odrzao ratni savet kome izneseno vjse raznih misljenja. Neki grnadira kako i naplj s vi e trana u isto vreme i tad uspeh
ili za to da ruska vojska opkoli svedskog kralja i podigne velikj sanac ne1zve tan. Ipak Sveda zauze tri ru ke redute dok sa ostalih behu
kako i ga primorala na predaju. Drugi su generali predlagali da od?acni uz velie uitke. Prilikom napada na redute nered
pali citav kraj trista m unaokolo, kako i ga pobedili gladu. neizbezno zahvat c1tavu sved ku pesadiju, dok ruska uredno
avet mjenju uopste njje i los i car i klon. trojena dve ta koraka razdaljine, mirno matrala taj prizor.
Drugj su pak generali tvrdili da se to sredstvo uvek moze primeniti, ralj i svedski generali videse t u kojoj u se naslj, ali
ali da i prethodno trebalo rizikovati itku jer u Poltava i njen neaktivno t Ru dala im nesto nade da moci povuci. Bilo im
garnizon ili u ti da padnu u ropstvo veoma odlucnog vedskog apsolutno nemoguce da uredno povuku jer ve bilo dezorgani
kralja. i tu nasao veli depo i zalihe svega sto i mu ilo potrebno zovano; ili u preduzimali beskori ni napadi ili u vojnici tajali i
da prezivi put kroz pu tos koju su generali nameravali da stvore oko gjnuli. Jedini izlaz i u povlacenju. Trupe koje su bile zauzele redute
njega. behu povucene; tale su ih ledile.
resenje prihvaceno. Onda car obratio savetu, rekavrsi: ,Posto Nije ilo nacina da pre troje ve dok u li na dometu paljbe, iz
odlucili da borimo sa svedskim kraljem treba da dogovorimo reduta, te u vi povlacili dezorganizovano i nije znalo ko pripada
metodu i da izaberemo najbolji. Svedani u iloviti, disciplinovani, kojoj jedinici. Za to vreme car sazva generale i zatrazi savet. Jedan od
v
obuceni i vesti. Nasim trupama ne nedostaje odlucno ti, ali one tih mladih, g. Alar, ne dav i nikome da dode do reci obrati svom
predno ti nemaju. r dakle parirati svedskoj nadmoci. Oni u nam gospodaru ovako: ,,Ako va velicanstvo ta ne napadne Svedane
cesto proijali sance na otvorenom terenu nase u trupe uvek guile kasnije nece imati kad". Bez odlaganja citav stroj krete napred u
z zahvaljujuci vestini i lakoci s kojima oni manevrisu. Stoga valja raziti dobrom poretku uzdignutim kopljima izmedu reduta u kojima

njihov manevar i uciruti ga uzaludnim. Da ih to postigao, trebalo i ostala ada da stiti povlacenje ako zatreba. UJ
>
da krenem ka svedskoj armiji, podignem nekoliko reduta sa dubokim Svedani ni u ljud ki ni zau tavili da prestroje i ponovo u postave
jarcima duz fronta nase pesadije, smestim u njih pesadiju i zastitim red kad iza ugleda Ruse. Ponovo zavlada opsti nered i zbrka.

270 palisadama i zbunjem. Za to potrebno samo nekoliko sati rada No ipak ne pobegose cak su hrabro poku ali da se okrenu, kao da 271
< neprijatelja acekati iza tih reduta. Da i nas , morace da na juris; ali nije ilo reda, koji rce tke, te ih neprijatelj ra prsi <
g; djgne opsadu. Kad izgui mnogo ljudstva oslai i bude dezorganizovan, bez otpora. ;<
napascemo. Nema sumnje da dici opsadu i krenuti da nas napadne Nenavikli da pobeduju, Ru i ni u usudili da ih gone, te se Svedani ::

cim nas vidi kako se priizavamo. Stoga treba tako da podesimo
mars da u njegovu blizinu stignemo pred kraj dana, kako i ostavio
napad za sutradan. Tokom noci podici redute".
Tako govorio veruski samodrzac i citav savet odobrio njegove
odredbe. Usledise naredenja da se krene na mars da se spreme alatke,
topovi, fascine, palisade itd. Kasno podne 8. jula 1709. godine, car
stize izinu svedskog kralja.
Ovaj, mada ranjen, obavesti svoje generale da utradan ujutru
napasti rusku vojsku. Napravise raspored, trojise trupe i nesto pre
svitanj,a podose.
Car ispred svojih trupa podigao sedam reduta. Bile su pazljivo
nacinjene i svaku poselo dva bataljona pesadije, snabdevena vim
bez smetnji povuko v e do Borisopolja, gde u ka nije svi zarojeni.
Tako se ve tim ra poredom tice povoljna prilika.
Ako na ovaj nacin pobedili Rusi - koji u u to doba li nei ku ni
i hrabreni nizom neu peha - kakav li tek uspeh trebalo ocekivati
od hrabre i gorde nacije koja nagon ki sklona napadu? Jer ovde su
acuvane sve predno ti napada iako te u odbrani. Na neprijatelja
jurisaju brigade koje napreduju u onoj meri u kojoj on napada ovu ili
redutu.
Juris cesto obnavlja i uvek za to kori te sveze trupe.
nestrpljivo cekaju naredenje i napadaju ilovito zato sto ih tali vide
i podrzavaju narocito zato sto znaju da im od upnica bezbedna.
Nema ta strahu od panike koja ponekad zahvata voj ku ivate
 gospodar povoljnog trenutka koji moze odluciti ishod itk. Pod tim
podrazumevam trenutak kad neprijatelj neredu. Kakva prednost
moci s pouzdanjem cekati taj trenutak!
Rusi nisu iskoristili sve prednosti koje im nudio njihov raspored.
irno su gledali kako im padaju . ti redte i ne okusavajuci da
pomognu. moglo obeshrabnt1 brane ostalih reduta zaplas1t1
njihove sopstvene trupe i povecati hrarost Svedana.. Mozemo se stoga
odvaziti da kazemo kako toj ici Svedane poraz samo raspored
dok ruske trupe nisu mnogo doprinele pobedi.
Redute su pogodnije i utoliko sto se P?dizu za ato vreI?e,_ kori ne
su bezbrojnim situacijama. Cesto dovolJna Jedna Jedina da na
zemljisnom koridoru zaustavi citavu armiju. Mogu se upotreiti kao
zastita od uznemiravanja na kriticnom marsu kao podrska ovom ili
onom krilu, za razdvajanje zemljista, za zauzimanje velikog prostora
kad nemate dovoljno trupa za podrsku bokovima u sumi u mocvari,
na reci itd.
UHODE I VODICI. Uhodama i vodicima nikad se ne moze pokloniti
previse paznje. Montekukuli kaze da su oni nalik ocima i poput ociju
potrebni vojskovodi. U pravu . Na njih se nikad ne moze potrositi
previse novca. Oni se moraju odarati u onom kraju u kome se vodi
rat. Treba da budu inteligentni, prepredeni i diskretni. Treba ih
ubacivati svuda: medu oficire, generale snabdevace narocito medu
liferante provijanta, zato sto njihova skladista magacini i druge pri
preme pruzaju najbolje obavestajne podatke stvarnim zamislima
neprijatelja.
Uhode ne i smele znati jedne za druge. Treba ih svrstati vise rangova.
Neki i imali da se druze s vojnicima; drugi da prate arrniju pod maskom
trgovaca sitnom robom. Ovi trebalo da poznaju jednog svog kolegu
z iz prvog ranga, od koga doijaju sve sto treba proslediti zapovedniku
f koji ih placa. zadatak treba poveriti vernom i inteligentnom coveku.
On treba da svakog dana izvestava svojim aktivnostima i mora ti
provereno nepodmitljiv.
272 ZNACI. U ratu postoje posebni znaci koje valja izucavati i kojima
..
>
se sa izvesnom sigurnoscu mogu donositi zakljucci. Tome uveliko
doprineti vase poznavanje neprijatelja i njegovih - postoje i
znaci zajednicki svim narodima.
Tokom opsade, na primer, dok se priizava vece na horizontu i
visovima primecujete neorganizovane i dokone grupe ljudi koji posma
traju grad. siguran znak da se priprema krupniji napad. Naime,
napad obuhvata elemente raznih jedinica, za njega zna citava armija.
Oni koji nisu odredeni za ucesce u napadu okupljaju se visovima
da ga natenane posmatraju.
Kad vas logor blizu neprijateljskog cujete da se odande mnogo
puca ocekujte da sledeceg dana bude tke, jer to neprijateljski vojnici
prazne i ciste svoje oruzje.
Kad ste prisustvu naoruzanog neprijatelja i primetite da vojnici
menjaju kosulje, izvesno da predstoji napad, jer oni navlace kosulje
jednu preko druge da nijednu ne izguli.
Ako nprjatesoj armiji_ bde vcih preta, to cete moci primetiti
na set 1 v1e_ milJa psru - koJ se d1ze samo iz nekoliko razloga.
Prasn furzruh olna 1sta kao 1 prasina kolona marsu; moracete
nauc1t1 da 1h razlikete.
Isto tako, _pravac kretja neprijatelja_ moci cete oceniti odesku
sunca na_ Jego om oruzu. Ako u zrac1 vertika!rn, on marsira ka vama;
ako retk1 1 neuJednaceru,_ povlac1 se ako padaJu ukoso zdesna nalevo,
! ulevo; ako padaJu ukoso sleva nadesno, marsira udesno. Ako
u nJegovom lo_goru mnog<: P:asine, nisu digle njegove furazne
kolone, odaslo snabdevace 1 komoru te mozete iti sigurni da
uskoro _krenut1 na ma_ rs. vam dati vremena da rasporedite trupe
kako b1ste ga napali na marsu. Ako mu izvodljivo da marsira ka
vama, treba znate to i .amer i koji mu najverovatniji
pravc kretanJ: se moze proceruti nJegovom polozaju, zalihama,
dep01ma, zemlJistu ukratko njegovom ponasanju uopste.
Nekad poljsku pekaru smestiti levo, nekad desno. Ako znate kad
i ko!ko 1:1 _ i_ ako vas pokriva kakav potocic, mozete citavom
arrmJom izvest1 bocru pokret. Ako ucini to isto - kao sto katkad
primoran - mozete se naglo vratiti i napasti pekaru sa deset do dvanaest
hiljada ljudi. prepad treba obaviti pre no sto on shvati cemu se
radi, zato to uvek imae nekoliko sati prednosti nad njim, ne racunajuci
vreme koJe protekne izmedu trenutka u kome on d prvu vest i
trenutka u ke se ona potvrdi. On bez sumnje sacekati pre no sto
pokrene arrruJu prema tome sva prilika da vest tome da mu
depo napadnut primiti pre no sto naredio mars.
1
U ratu beskrajno mnogo tih lukavstava koja se mogu upotreti s
malo rizika. Njihove su posledice cesto jednake posledicama potpune
pobede. Ona mogu prisiliti neprijatelja da vas napadne kad u
nepovoljnom polozaju, cak i da se sramno povuce sa brojno
nadmocnijom armijom. vas rizik ti mali ili nikakav.
ZAPOVEDNI. Sacinio sam predstavu zapovedniku koja nije
himericna: vidao sam takve ljude.
Od svih osona prva : Hrabrost. Bez nje, ostale vrede malo, jer se
ne mogu koristiti. Druga : Inteligencija, koja mora ti visoka i plodna
u smisljanju prakticnih resenja. Treca : Zdravlje.
Zapovednik mora imati dara za naglu i odgovarajucu improvizaciju.
Mora iti u stanju da dokuci misli drugih da sam ostane nedokuciv.
Mora iti obdaren sposobnoscu da bude pripravan na sve da dela ali
i rasuduje; da u svakoj prilici donese pravu odluku; i da tacno sagledava
stvari.
Treba da ima dobru narav, neopterecenu hirovima, i da ne zna za
mrznju. Treba da kaznjava bez milosti, narocito koji su mu najdrazi
ali nikad iz srdzbe. Treba da ga uvek boli kad primoran da sprovodi
vojna pravila i da uvek ima Manlijev primer pred ocima. Treba da
odbaci ideju da on taj koji kaznjava i da ubedi sebe i druge da
samo izvrsava vojne zakone. Ako ima te osone vojska ga voleti,
bojati ga se i, bez sumnje slusati.
Zapovednikove su funkcije bezbrojne. On mora znati da prehrani
vojsku i da cuva da smesti tako da ga u tku ne potera nuzda
nego volja; da ra poredi trupe beskrajno ::g r3:2liit nacia odlici u maevisaj.u unuar _ armij_ - ali koji, van toga, nisu u ratu
da se okori ti onim povoljnim trenutkom koJ1 se poJVlJUJe u sv1m umeli pove t1 ru h1lJadu lJud1, koJJ su potpuno guili glavu i li
itkama i koji pre udan za njihov isho? ve u te sva1;_ ?d ogomnog nesposobni da donesu ma kakvu odluku.
znacaja variraju onoliko koliko i situac1Je 1 ra pored1 koJI 1h pro1zvode. Ako dode mesto komandanta armije, takav covek traziti s
Da i ih ve agledao zapovednik se dan itke ? sme baiti_ nicim pasa u rasporedivanju t_ rupa, jer druo nista i ne zna. Da i se njegove
drugim. Pregled terena i rasporedivanje trupa moraJu se obavlJati. brz? o?luke ra poredu bolJe razumele CJtavu armiju zbuniti mnogobroj
poput okolovog leta. Kad se to obavi, g:' naredbe moraJu b1_t1 1:1 P':rukaa. Poto u ratu i naj1;1anja snica ume da promeni sve,
kratke i jednostavne na primer: , Prva lIJa napada, druga pozelece da 1zmeru raspored, unece strav1cnu zbrku na sve strane i
podrzava." neizbezno pretrpeti poraz.
Generali pod njegovom komandom moali i zaista iti : obni TrbaIo
da znaju kako da izvrse tu naredbu 1 ?_ ogovaraJ1:1ce manvre , _ i jdno_m _zauvek uspotaviti standardne borbene postupke,
koJe 1 voJska 1 nJen zapovedruk poznavati. su opsta pravila, na
sa svojim divizijama. Tako glavnokomanduc1 morat1 da primer: odrzavati propisno ra tojanje marsu; kad se jurisa, jurisati
bavi i da preopterecuje detaljima. Jer pousa d bude_ aredruk ilovito; praznine u prvom redu popunjavati iz drugog. Za tako sta nisu
u ici i da se nade svakom mestu 1 nalik onoJ muv1 1z basne potrebna pismena uput tva; to vojna abeceda, od koje nema niceg
koja verovala da ne konj, vuce kola. jednostavnijeg. Vojskovode ne trebalo da tome posvecuju svu svoju
Prema tome, od zapovednika ih trazio da na dan itke ne radi nista. paznju, kao sto vecina njih radi.
Tako uocavati bolje, procenjivati zdravije i iti u boljem polozaju , pak, sto voj kovoda treba da radi te: osmatrati stav neprijatelja,
da okoristi situacijama u kojima neprijatelj nade tokom itke. njegove pokrete ta kuda upucuje svoje trupe. Trebalo da nastoji
kad primeti kakvu priliku, treba da oslobodi svu svoju energiju, pohita da, fintirajuci na jednoj tacki, izvuce njegove trupe sa druge, da ga
kriticno to sto najbrze moze dohvati se prvih ra polozivih naga zbuni, da i kori ti vaku priliku i da uputiti smrtni udarac u pravo
pokrene ih napred ubrzanim korakom i povede ih licno. u potezi mesto. No da za sve to sposoban mora ocuvati nesputan um i
koji odlucuju ishodu itaka i donose pobede. Bitno uociti priliku izbegavati da bavi sitnicama.
i znati i koristiti. Ne volim odlucujuce (generalne) tke, narocito na pocetku rata, i
Princ Eugen imao tu osoinu, koja spada medu najvece u vestini ubeden am da i vest general mogao celog veka ratovati, da ne bude
ratovanja i koja probni kamen vrhunskog genija. Marljivo am primoran da tupi ni u jednu.
proucavao tog velikana i ovde smem reci da ga razumem. Nista ne dovodi neprijatelja do urda kao ovaj metod; nista ne koristi
Mnogi glavnokomandujuci na dan itke provode vreme naredujuci bolje vasoj stvari. Cestim malim carkama toliko cete u itniti neprijatelja
svojim trupama da marsiraju u pravoj liniji pazeci da odrzavaju pravilno da se on kraju kriti od vas.
rastojanje odgovarajuci pitanja s kojima im dolaze adutanti i Ne mislim time reci da neprijatelja ne treba napasti kad se pruza prilika
neprestano jureci tamo-amo. Ukratko nastoje da postignu sve, ne da ga mrvite niti da se njegovim greskama ne valja koristiti. No
postizu nista. Izgledaju mi kao ljudi okrenutih glava koji vise ne vide svakako mislim da moze voditi rat u kome se nista nece prepustiti
nista i umeju raditi samo sto su radili celog veka, naime: metodicno slucaju. Upravo to vrhunac zapovednickog avrsen tva i vestine. No
pokretati trupe naredbama svog komandanta. Otkud to? Otud to kad se tka zametne pod povoljnim okolnostima, trebc1: umeti iskori titi
se malo ljudi bavi visim pitanjima ratovodstva. Oni provode zivot pobedu i nadasve treba se, sada njem pohvalnom u
drilujuci trupe i veruju da to jedina oast vojne vestine. Kad do peju zadovoljiti pobedom na bojistu.
dotle da komanduju armijama, potpuno su neuki znajuci sta irn Svi se pobozno pridrzavaju izreke: ,Kad neprijatelj bezi, podigni mu
ciniti, rade sto znaju. zlatan most." pogresno. Naprotiv, treba ga goniti dok god se
Jedna oast ratne vestine, naime dril i metod borbe metodicna ; moze . Tako se povlacenje, koje mu se ucinilo tako zadovoljavajucirn
ona druga intelektualna. Da u toj drugoj l kako valja bitno resenjem, preobratiti u potpun slom. Jedinica od deset hiljada ljudi
ne dirati i ljude. moze unistiti armiju od sto hiljada ljudi, ako ova u bekstvu. Njoj
se nije rodio s talentom za ratovodstvo moze ti samo osrednji nista ne zadaje vise straha niti nanosi toliko stete jer sve propalo.
vojskovoda. Tako isto sa svim talentima: u slikarstvu ili muzici ili Potrebni su krupni napori da se porazena armija ponovo digla na
poeziji, bez urodenog talenta nema isticanja. U tom pogledu sve su noge; povrh toga, otarasili te se neprijatelja za duze vreme. No mnogi
uzvisene vestine jednake. Zato i vidamo toliko malo istaknutih ljudi u zapovednici ne haju za mogucnost da rat okoncaju tako brzo.
nauci. Umeju proci i vekovi pre sto se jedan takav rodi. Marljivo t Kad h hteo navoditi primere da poduprem svoje misljenje, mogao
ispravlja pogresne zamisli, ali ne daje dusu: to moze samo priroda. h ih naci bezbroj. Pomenucu samo jedan.
Vidao sam kako od veoma dobrih pukovnika postaju veoma losi U i kod Rarnilija dok se francu ka arrnija uredno povlacila uskoj
generali. Poznavao sam druge, koji su li sjajni u zauzimanju sela, visoravni sa trane oivicenoj dubokim provalijama, saveznicka ju
 konjica sledila sporim korakom, kao da n v_ezbl. I francusk se
armija povlacila lagano, povremeno dvadeset 1 se redova u ubu,
zbog toga sto zemljiste ilo uzano. Jedan engleski eskadron pmakao
se dvama francuskim bataljonima i otvorio vatru. dva bataljona, _
verujuci da ih neprijatelj napasti, okrenua su se n_alevo krug i slo_zno
ispalila plotun na eskadron. Sta se tada desilo? Sva francuska voJska
popustila cuvsi taj gromki plotun. Konjica dala u bekstvo u galopu,
pesadija se u uzasnoj zbrci pocel bacat1 u one ?ve prov_ _ e, tako FRID RIH II VELII
_
OPSTI RATNI PRINCIPI
da se zemljiste rascistilo za trenutak 1 na nJemu se v1se niko ruJe mogao
videti.

(UPUTSTVO GENERALIMA)
Moze li mi se posle toga iko hvaliti urednim povlacenjem i smotrenoscu
onih koji neprijatelju grade "zlatan most" posto su ga pobedili u ici?
ih rekao da takvi lose sluze svog gospodara.
ne znaci da se treba potpuno prepustiti gonjenju i slati citavu armiju
da sledi neprijatelja. Treba narediti jednom korpusu da neprijatelja
potiskuje do kraja dana i sledi ga u dobrom poretku. Kad se neprijatelj
jednom nagna u bekstvo, mozete ga oterati i naduvanom besikama.
Ali ako se oficir koga ste odredili da goni neprijatelja ponosi urednoscu
svog stroja i obazrivoscu svog marsevanja - to jest, ako manevrise
onako kako prilici armiji koju goni - uzalud ste ga poslali. On mora
bez prestanka napadati potiskivati i goniti. Tada svaki menevar
dobar; jedino obazrivost iva bezvredna.
II. Ovu knjigu napisao sam za trinaest noci. Bio sam
bolestan; stoga se u njoj vrlo verovatno ogleda temperatura koju sam
imao. i trebalo da bude izvinjenje za neurednost izlaganja,
kao i za neuglacan stil. Pisao sam vojnicki, i da bih razio dosadu.
Sacinjeno decembra 1732.
 Naslov dela u originalu
Fridrib II der Gro se
LES PRINCIPES GENERAUX DE LA GUERRE
OPSTI RANI PRINCIPI
(UPUTSVO GENERALIA)

PRUSE TRUPE, NHOVI NEDOSTACI I PREDNOSI. Disci

plina i organizacija pruskih trupa zahtevaju od njihovih komandanata
vise brige i predano ti no sto trazi od generala u ijednoj drugoj armiji.
Dok nam nasa disciplina pomaze i u melijim pothvatima tav
nasih trupa, druge trane zahteva mere paznje i predo trozno ti koje
su katkad velika glavobolja. Nasi u pukovi sastavljeni dopola od
gradana, otpola od placenika. Ovi drugi, koje za drzavu ne vezuje
nikakav intere , u prvoj zgodnoj prici dezertiraju; posto u ratu
brojno stanje trupa od velikog znacaja general nikad ne me da izgui
iz vida znacaj precavanja dezertiranja.
Dezertiranje preciti:
(1) pazeci da se ne ulogoruju suvise izu velikih suma
(2) to oilazeci vojnike u logorima;
(3) ne dajuci im da dokolice
(4) brizljivo u tavljajuci lanac trazara oko logora tako da niko ne
moze proci izmedu njih;
(5) odredujuci hu arske patrole da paze na bokove i zacelje armije;
(6) ispitujuci - kad neko dezertira iz puka ili cete - da li greska do
staresine jedinice, da li su vojnici doili platu i komfor koji irn kralj
obezbeduje ili pak staresina izvrsio kakvu proneveru;
(7) strogo se pridrzavajuci naredenja da vojnici na kupanje i u skupljanje
furazi idu u troju, oficirom na celu;
(8) izbegavajuci nocne marseve ako ih ne namecu ratne potrebe;
(9) brizljivo odrzavajuci marsev ki poredak, uz strogu zabranu vojnicima
da napustaju troj i svoju desetinu, ra poredujuci oficire na izlaze iz
tesnaca ili na me ta gde marsrutu presecaju drumovi i saljuci hu are u
patrole duz bokova
(10) ne povlaceci straze iz ela sve dok citava armija ne bude pod
oruzjem i spremna za mars;
(11) brizljivo skrivajuci od vojnika pokrete unatrag na koje smo
primorani ili pripisujuci povlacenje kakvim laznirn razlogom koji laska
vojnikovoj pohlepi
(12) sprecavajuci pljacku, koja izvor najvecih nereda.
SPOSOBNOSI I NAROCIA VREDNOST PRUSIH TRUPA.
Najveca snaga pruske armije lezi u njenoj cudesnoj urednosti koja
dugom praksom postala navika u bespogovornom i tacnom izvrsavanju
naredenja i u hrabrosti trupa.
 Disciplina tih trupa koja se sada razvila u naviku deluje tako da cak
i u najvecem metezu borbe i najociglednijim opasnostima njihovom
neredu ima vise reda nego u dobrom poretku njihovih neprijatelja.
Sledstveno tome, sitnije neurednosti se ispravljaju za trenutak i sva se
prestrojavanja izvode hitro. Generala kakvih drugih trupa mogao i
neprijatelj iznenaditi u uslovima u kojima se, kad i komandovao
pruskim trupama, to i desilo, jer i mu pomogla brzina njihovog
postrojavanja i manevrisanje u prisustvu neprijatelja.
Pruska disciplina daje tim trupama sposobnost da izvode i najteze
manevre - na primer, da u ici produ kroz sumu ne kvareci kolone i
razmak, da nastupaju trkom zijenom poretku, da se hitro postroja
vaju, da naglo menjaju pravac kako i udarili neprijateljskom boku
da sticu prednost forsiranim marsem, i, najzad, da nadmase neprijatelja
postojanosti i cvrstini.
Poslusnost prema staresinama i subordinacija toliko su besprekorne da
niko nikad spori nijednu naredbu da kasnjenja nema i da general,
ma koliko malo umeo da isteruje poslusnost, moze uvek iti siguran
da ga svi slusati. Niko nikad razmislja izvodljivosti nijednog
poduhvata, i, najzad, niko sumnja njegov uspeh.
Prusi nadmasuju svoje neprijatelje u postojanosti zato sto se oficiri, koji
sem svog oruzja nemaju nikakvu drugu profesiju niti nadu bogatstvo
nadahnjuju nemerljivom amicioznoscu i srcanoscu zato sto vojnik ima
samopouzdanja i zato sto za njega stvar casti da nikad ne popusti.
nogi se bore cak i kad su ranjeni, jer jedinica kao celina ponosna
na svoju raniju hrabrost u itkama smatra da vreda svaki vojnik
koji pokaze - i najmanje kukavicluka.
PLANOVI ANJE. Ne mozemo imati neprijatelja sem svojih
suseda to jest: Austrijanaca (koje stavljam na prvo mesto) Saksonaca
(najzavidljivijih na nase sirenje) i Rusa koji mogu postati nasi zakleti
neprijatelji zbog rivalstva osecaju prema nama otkako smo se dali
da oslobodimo Sved ku njihove tiranije.
Da i se planirala kampanja, valja poznavati svoje neprijatelje, njihove
280
saveze, njihove resurse i prirodu njihovog zemljista. Da se odredilo
!;1
<
cega se treba bojati, se nadati od politickih manevara, valja
znat1_ sta se moze ocekivati od prijatelja, kakvi su sopstveni resursi i
pre?deti bduce posledice. Posto svi ti slucajevi mogu iti kompliko
vru 1 psto nmoguce predvideti sve komnacije koje moze doneti
hir sudbe svoJe postavke obuhvatiti nekim opstim maksimama.
Priom planiranja kampanje treba se brinuti zbog brojnog stanja
_
nepnatel]a, pod uslovom da prelazi vase za vise od jedne trecine.
Drugun rec1ma, _ sa 7.000 ljudi mozete potpuno bezbedno napasti njih
_
100.000, 1 cak obec t1 seb1_ da cete ih pobediti. Ekstravagantni planovi
kampan;_a bezvred su; ekstravagantnima smatram koji od vas
_ krajem.
zahtevJu da vrs1te prodore ili vam namecu odvec krutu defanzivu.
Prodon su bezvre
_ ni zato sto, kad prodirete duboko na neprijateljski
teren, slab1te svoJ: snae, komnikacione linije postaju preduge i
veoma teske z odrzavae; da b1ste sa sigurnoscu pobedivali, morate
uvek postupatt pravilima: napredovati, dobro se ucvrstiti, ponovo
apredovti ponovo se isti nacin ucvrstiti i uvek imati svoje resurse
1 potrepste na dohvat ruke.
Planovi apsolute defanzive nesprovodljivi su, zato sto vas, dok se
budete zavrali u tvrdene logore, neprijatelj okruziti, lisiti vas
nbdeanJa IZ ozade i primorati vas da izguite teren, obeshrabru
JUCI tom vace trur Stoga tom postupku pretpostavljam smelost
_
ofanz1v za3edno sa rkom da itku izguite posto ni poraz iti
..
pogu?IJl Vaseg povlacenja i vase bojazljive defanzive. U prvom
lucaJu gub1te teren povlacenja, vojnike dezertiranjem i ostajete bez
1kakve nade; drugom ne rizikujete vise ako vam se posreci mozete
se nadati i istavom uspehu.
Moji ofanzivni i defanzivni planovi kampanja sledeci su:
Za ?fanzivu t!azim gneral ispita neprijateljsku granicu. Kad
__
pazlJ1vo odmen povolJne 1 nepovoljne cinioce raznim mestima
napada odreduje lokalitet kroz koji napredovati. Da ovo
razjasnio, uzecu za primer Saksoniju, Cesku (Bohemiju) i Moravsku.
Za napad na Sa1csoniju, okupio ih svoju vojsku u izini Halea. Prvo
na sta tada trebalo misliti pitanje prehrane; nijedna vojska bez
namirnica nije hrabra, veliki general ako gladan, nece dugo ti
heroj. Rukovanje zalihama hrane treba poveriti cestitom coveku,
sposobnom inteligentnom i diskretnom. Sustinski vazno prikupiti
onoliko zitarica koliko mislite da se pojesti tokom kampanje, grad
u kome depo zastititi dobrim garnizonom i obezbediti od svakog
iznenadenja cak i preduzeti mere predostroznosti da ga neprijateljski
spijuni ili najamljeni agenti ne uzmognu zapaliti. Potom se treba
postarati za komoru. Prvo treba da ponesete sa sobom rezerve zitarica
za tri nedelje. Potom, ako neprijatelj na terenu, treba ga pronaci i
osloboditi ga se. U sledecoj fazi postaje neizbezno opsesti Vitenburg:
tako cete zagospodariti Elom i moci da istovremeno pokrivate svoju
zaledinu i odrzavate komunikacije s njom. Odatle treba marsirati
prestonicu - koja ti sama - izbaciti neprijatelja s terena i pribaviti
nesto magacina za zimu. Trupe se srnele suvise rastrkavati. Vasi
dalji planovi zavisice od tekucih okolno ti.
Planove kampanje protiv Ceske treba doneti tek posle mnogo razmislja
nja. Ispitajte granicu! Videcete cetiri pristojna prolaza: jedan pored
Luzice, drugi koji vodi za Trutnov, treci za Broumov i cetvrti za Hradec
ralove (Kenignec) preko grofovije Glac, Rikers i Rajnerc. Onaj uz
Luzicu vredi nista jer nemate uporista u pozadini zato sto u Cesku
ulazite uglu nezgodnog i planinskog kraja gde neprijatelj, ako se tamo
nalazi, ima divnu priliku da protiv vas vodi rat varke i sikaniranja.
Put za Trutnov gotovo isto toliko los. Ako se neprijatelj nalazi u
Zaclerzu, otezace vam operaciju mozda i onemoguciti, zbog
prednosti koju mu daje teren i visova koji dominiraju citavim ovim
Put kroz Broumov najbolji od vih, zato sto cete za sobom imati
Svidnicu. Ona - i moze postati - dobra tvrdava zato sto odatle do
Broumova ima samo cetiri milje i zato sto uprkos teskocama sa
drumovima to ipak najbolji put u Cesku. ga pretpostavljam onima
 koji vode preko Glaca i Rajnerca, zato sto ulazeci kroz Broumov
pokrivate citavu Donju Slesku i sto se depoi mogu lako obnavljati
doturom iz Svidnice, dok to u Glacu veoma tesko zbog duzine
transporta i losih drumova. Naime, u Sleskoj iste uvek morali gledati
na Odru kao na majku hraniteljku vasih magacina. Bliza od Svidnice,
te sam taj podatak - cak kad drugih razloga ne i ni ilo - dovoljan
da presudi izboru.
Odabravsi tu tacku napada treba da razmotrite bezbednost depoa i
citavog kraja. U te svrhe neophodno poslati jedinicu od sest do edam
hiljada ljudi na granicu na Nisi, da i se trajno odupirali upadima
Madara i tako pokrivaju okolinu da konvoji iz unutrasnjosti Donje
Sle ke, koji snabdevaju i dopunjavaju depo u Svidnici mogu tamo
bezbeno stici. gomjosleski korpus ima tri tacke podrske. Jedna od
njih jeste Nisa, Kozel i Bzeg mogu posluziti za povlacenje i mestaj
depoa u svim operacijama iza Odre.
Prirodu vasih operacija veoma tesko odrediti ako se znaju uslovi
u kojima cete se naci. Rekao ih uvek sa sigurnoscu i iz iskustva da
Cesku nikad necete zauzeti ako ratujete tom kraju. Da iste trajno
oteli Austriji, trebalo i da se kakva saveznicka vojska pu ti niz Dunav
dok nasa prelazi Moravsku i da istovremeno stignu pod , dok
kakav omanji korpus cisti Cesku i u njoj skuplja doprinose.
Ako ratujete sami protiv madar ke kraljice, nemate vidnu premoc
nad njom vas plan kampanje moze samo iti masovna defanziva
zaodenuta u spoljni izgled ofanzive. Kampanju cete preduzeti da iste
prodrli u Cesku. Ako pozelite tamo cete zauzeti Hradec Kralove,
cak i Parduice; ali time necete postici nista, jer su ta dva grada odvec
siromasna da iste u njih mogli bezbedno smestiti depoe, zato sto
tom kraju nema nijednog odrzivog grada niti plovne reke. Sledstveno
tome, preko zime se necete moci hraniti bez opasno ti svoje trupe
- sem ako vas nabde kakav saveznik kao sto nama de ilo u
zimu 1741/1742. Pored toga teskoce konvoja sumovitom zemljistu,
gde moraju prolaziti kroz planinske klance, uvek dovode vasu operaciju
u pitanje dovoljno da lake neprijateljske trupe zarobe ma i najmanji
vas konvoj. Prema tome, kampanja u Ceskoj sa jednakim nagama
protiv madarske kraljice, vesce to da cete primorati deo vase
arrnije da se hrani njenom trosku, posle cega i vam glavna briga
morala iti cta skupljate turaz i iscrpite sve krajeve Ceske koji se granice
sa Sleskom, kako neprijatelj ne i mogao da tu smesti vece trupe u
zimovnik. vece trupe uznemiravace vas u Sleskoj te vasa vojska
nece imati odmora.
Za Mravsku imam sasvim drugac plan kampanje. Na nju mozete
renut1 samo putem od Opave do Sternberka ili putem do Pserova.
Stern?erki izi_ laksi za pristup Nisi, i stoga pogodniji. U ovim
ofa 1v1m . planov2ma uvek polazim od pretpostavke da u snage
_ da sledim neprijatelja ako bude isao pored plana. 1.,: Glc b1h smet
aJe-v1e. Jednacene. U ovom slucaju potrebno ostaviti 7-8.000
ud1 1v1c1 Broumova da se suprotstave upadima husara iz Ceske u
Slesu. Ako se taj korpus nade suocen sa prejakim neprijateljem naci
Sigurno utociste Svidnici. Moram ostaviti i deo trupa u izini
Jaonke, koja mi jos vaznija od Broumova. Uspeh citavog mog
plana zania. cvrstinu s ko!?m s_e ponasati komandant tog
dela. ficu treba da .onemoguc1 Madama prodor Slesku i evo
zasto nJegov_a q_efanz1va . znacajna. Ako lukave i pljackaske trupe
prod GomJu Slesku, v1se se nece moci racunati sa bezbednoscu
konv?Ja - kao sto p_lan morvsk- kmpanj zavisi od snabdevanja iz
slesk1h depoa, tako 1 konvo11 koJI prat1ti armiju treba da budu
potpuno bezbedni.
Sto se tie. ma&acina glavnu ih akumulaciju uspostavio u Nisi, u
qp_avu b1h 1tuo dep_o sa dvomesecnom zalihom zitarica. Popravio h
z1de pod1gao zemlJne prepreke gde bude potrebno i usancio po
trebna mesta. Odatle 1 mars1rao Olomouc isti nacin h utvrdio
?ten:iberk da obezbedim prolaz ko_nvoj_ima potom h napadao nepri
Jatelja gde god ga ndem_ poneo b1h tdeset topova dvanaestofuntasa,
dvest pet au_b1ca 1 _ sest dv_adesetcetvorofuntasa lake opsadne
artileJe, sto 1 110 vun dovolJno za vodenje opsade. Pod uslovom
da 1ma otvoreruh !oova . opsednuto . mesto izdrzalo najmanje
dvanaest dana. Nam1rce b1h tamo slao IZ Opave. Projena mesta h
popravio onda krenuo na neprijatelja koji se dotle vec povuci iz
okoline Brna.
Tada iti potrebno pribeci lukavstvima da h ga odatle izvukao
ravnice da ih stupio u borbu ili se najzad pripremio na jos jednu
opsadu. Tvrdava i mogla odrzati osam dana ako neprijatelj u
izini, trebace podici jak sanac nagomilati branu dopremljenu iz
Olomouca i izvrsiti zauzimanje. Grad se nece dugo odupirati; zamak
vas moze zadrzati dvanaest dana. zahteva da magacini idu za vama
i cim ih smestite u Brno, cim grad bude snabdeven mozete krenuti na
Znojmo i Mikulov, cime cete neprijatelja odbaciti u Austriiu, ako
potpuno porazen i ako dotle nije d nikakvu pomoc. Cak i ako
napusti teren, taj kraj toliko pogodan da ste morali ocekivati
da njegove lake trupe vrate i udare vas sa bokova tj. u Tseckim
planinama s vase desne trane i u planinama blizu Hradeca, s leve.
Sada dolazim na sto am nazvao defanzivom koja se pretvara u
ofanzivu.
Najveca tajna ratovodstva i remek-delo u pesnog generala jeste ume
snost da neprijatelja izmori gladu. Glad i crpljuje vojsku vise nego
hrabro t, u peh postizete s manje rizika nego u bori. Ali posto
veoma retko desava da se rat zavrsava zaplenom depoa i posto odluka
pada amo u velikim itkama, treba iskori titi sva ova sredstva da i
se postigao taj cilj. Zadovoljicu se iznosnjem dvaju planova sojenih
ovom metodu: jednog za Donju Slesku, drugog za izbornu
knezevinu Brandenburg.
Ako i Austrijanci merali da napadnu kroz Cesku, branio ih Donju
Slesku na sledeci nacin. Glavni magacin ih uspostavio Svidnici, kojoj
i odredio gamizon od pet bataljona i tri husar ka eskadrona.
Uspostavio ih manji depo u legnjickom zamku_ kako h i premn
sedam bataljona sa tri do cetiri husar ka uka. Sto 1h v1se b':l_de 110,
to bolje. Sva paznja guvemera Glaca ila 1 u merena na nepJatlJske
konvoje i depo. Ako u tom pogledu zada dobar darac plarnrana
neprijateljska ofanziva unistena za citavu kampanJu.
 Sto se mene tice, ulogorio ih vojsku kod Senberga i podigao ih sance skoj nas glavni magacin uvek . i u Bratislav1 Ak vam g1avm
da i izgledalo kao da se bojim. Ako i neprijatelj krenuo pored ..
na 1..,1u armiJe
planina, pratio bih ga, stalno podizuci jaka logorista, ali mogucnosti g razlikujete da vas prva nezgoda odsece od
nJega, o _ nda cete ostti bez iora opskrbe. Ako su vam, pak zalihe
otvorena sa strane i s leda. Bice mi potrebno da mu udarim bilo raspodelJene eeloma, gub1tak jednog dela nece dovesti do guitka
prethodnicu ilo zastitnicu i odsecem od glavnine. Takva jedna celine. U odbra (brandenburskog) Elektorata, jedan magacin treba
neprilika lako ga moze naterati da prede u defanzivu. Ako i pozeleo da bude Spandauu drugi u Magdeburgu. Ovaj drugi moze
da me napadne nasao i toliko losih strana u svom polozaju da i ga "' z
sluz1t1 favu, u odnosu Saksoniju stoji otprilike onako kao
ta zelja prosla. Ako i pozeleo da me opkoli, morao ih ga pustiti da depo Sv1dmc1 u odnosu Cesku i depo u Nisi Moravsku. Prva
prode i zaci mu iza leda posle cega ih mu odsekao zalihe. Bio ih u bnga u pogledu magacina jeste: pazljivo odabrati glavne intendante.
prilici da iram teren koji najbolje odgovara mojim trupama i nagnam _
ga da se bori na mestu koje meni pogoduje; porazim li ga, nece se su nposte vladaru naneti ogromne stete kradom; bilo kako
bllo Jih valJa dobro paziti.
imati kuda povuci i citava mu armija iti izguljena. Ako se, pak,
proije u ravnicu, necu rizikovati nista jer tvrdave stite Postoje dva metoda za tvar3:je magacina. Jedan : prikupiti zitarice
magacine, te ih nece moci zauzeti iznenadnim udarcem. na trenu porez seaka 1 gospode umanjiti za vrednost njihovih
donnosa. Drgom a1?"u - _ agazonju liferanata - ne treba pribega
Plan defanzivne kampanje za Brandenburg nacinio ih na sledeci nacin.
Okupio ih svoju armiju nedaleko od Brandenburga. Neprijatelj i at1, sem ako_ prv1 fiZicki ne1ZVodlJ1v. Liferanti pljackaju bez milosti
1 namecu svoJe zakone naijajuci preterane cene hrane.
mogao saciniti samo dva plana za prodor u zemlju. Jaci i i onaj
kome i njegove trupe isle niz u; no posto i usput naisle na Poi:iovo dodaem vim aksaa d uvek trba na vreme uspostaviti
Magdeburg, tvrdavu koju tesko savladati taj mu plan ne i tako lako vel1ke magace, Jer pnkuplJanJe zaliha oduzima dosta vremena; koji
na pamet. Plan i mu nesumnjivo i da okupi svoje snage oko put, uz to .. od seg vrmena pokvare se drumovi, ili reke postanu
Vitenberga i marsra pravo n Berlin. U tom slucaju erisao ih iz pravca eupotrelJive, 11i kolki prevoz neizvodljiv. Pored pukovskih kara,
Teltova uspostav1vs1 magace u Brandenburgu i Spandauu. Ako i tendantura tba da ima dovoljno kara za prevoz tronedeljnih zaliha
neprijateIJ svoje zalihe vozio za sobom sve bih svoje lake trupe poslao brasna za rmiJu. r treb ? vuku konji. Iskustvo pokazalo
kroz Belicku sumu koja se pruza do Saksonije, da odatle udare d su v?lov1 neupotrJ1v1. KonJe 1 kare treba da nadgledaju inspektori
neprijateljsko zacelje i zaplene njegove konvoje. Husari i imali nJ1h?v. poso utol1k? znacjniji s_t? se citav vas plan zaustaviti ako
bezbednu odstupnicu u tim velikim sumama gde poznaju staze, te i konJI Il1 kare 1spadnu 1z stroJa VI 1h ne uzmognete zameniti. General
se kroz njih uvek mogli vratiti glavnini armije. defanziva treba sve to da drzi na oku.
mogucna sm? se de silvito_. Bitno dohvatiti se neprijatelj god rmija dejstvuje duz neke reke, proem prehrane iva laksi.
_ Velike voJskovode uvek su smatrale da to velika prednost. Takvu
sog zacelJa, 11I iznna1t1 neprIJatelJa u logoru, ili pak odseci ga od
_ nam prednost daje protiv Saksonaca; ali ako zelite da dejstvujete
nJegove zemlJe fors1ramm marsem. Ne ih nikome savetovao da se z
smesti iza Havela i Spreje: ako tako ucini, zemlja brzo pasti u u Ceskoj ili Moravskoj, mozete racunati samo na kare. Ponekad se t
neprijateljske ruke. tri-cetiri magacina oforme u nizu se iz njih prehranjujete ali cim
pozelite da dulje prodrete u neprijateljsku teritoriju svidnicki magacin

Ogranicicu se na ova dva primera koja sam naveo. sto sam rekao
na primer treba utvrditi, bratislavski dopuniti u meri u kojoj se iz
planove kampaja uvek treba zasnivati na proceni vremena, posto s 285
ono stalo menJa, ne moze se u jednom godisnjem dobu imitirati ono ovog prvog podizu zalihe. Iz njega se pune kare koje prate armiju. U
_ tom slucaju imate sigurnih zaliha za cetiri nedelje. Povrh kara, poljska
sto bllo uspesno u drugom. Ovim maksimama dodacu samo da "'...
gr, svim svojim planovima, treba da misli manje na ono.sto zeli intendantura nosi sa sobom gvozdene pekare. Posto se bez hleba ne
_ moze potreban veliki broj pekara da ste ga imali u izoilju. Ako
uc1m_t1, 1se na ono sto ?eprij_atelj zaista uciniti da nikad ne potceni
_ preduzimate ekspediciju morate raspolagati hlebom za deset dana
epnJatelJa ngo da se stav1 na nJegovo mesto kako i procenio teskoce
dvopekom za pet. Dvopek odlican u slucaju potrebe, ali nasi vojnici,
1 preprke koJ. ovaj mze P?staviti_ da ga poremetiti i najmanji
umesto da ga jedu kao hleb lome ga i od njega prave corbu sto im
dogadaJ ako mJe sve predv1deo 1 ako sm1s1io kako da savlada sve
nije dovoljno za ishranu.
prepreke.
Postavice mi se pitanje: ali ako sa svim tim brasnom nastupate
ISHA I INTEANU-- Shvatite da stomak temelj svake
recimo Cesku, gde cete ga drzati? Odgovaram da se to moze jedino
rm1Je. god voJke okup1te 1 kudgod ih mislite povesti, morate u Parducama, jedinom iole pogodnom lokalitetu. Ako ne, onda u
im nabav1t1 hrane. generalova prva duznost.
gradu odakle se vasa vojska snabdeva i u kome drzite pekare. Kad
Pr?le ihrane delimo na dva dela; jedan se tice mesta i nacina odatle krenete u pohod vasu armiju uvek prati taj pokretni magacin.
prikpl)nJa zalih, drugi sredsava pom?cu kojih ti magacini postaju sam vaku cetu snabdeo rucnim mlinovima. Oni mogu iti korisni
_
m1 1 sposo?1:11_ da pate armiJu. Prvo pravilo: magacini i utvrde jer se zito moze naci svuda, ga vojnici mogu mleti. Potom isporucuju
moraJu se nalaz1t1 iza omh lokaliteta u kojima okupljate armiju. U Sle- brasno intendanturi, koja im ga vraca u oiku hleba. resenje za
 nuzdu, iskustvo valja da pokaze treba li ga koristiti cesce ili rede.
Moglo i mi se reci: ali sta cete posle etiri nedelje ziota
neprijateljskoj teritoriji kad to brasno potros1te? Pre sto 1 dodem
u takav polozaj, poslacu kare natrag do najblizeg depoa da napune
i vrate.
Sada vreme da govori konvojima.
Broj trupa potrebnih za njihovu pratnju povecava ili manjuje zavisno
od uslova, udaljenosti neprijatelja jacine njegovih lah trupa i lokali
teta u koje ih mestio. U mojim konvojima pesadjja uvek bila
glavni element. Njoj se davalo nesto topova i sto, dvesta ili vise hu ara
da izvidaju neprijatelja i obavestavaju pratnju tome gde su ga
primetili. Gradovi u kojima pratnja odmara treba da doiju vojnu
posadu i to tako ako neko selo na nezgodnom terenu recimo u
planinskom klancu, treba ga zauzeti da i konvojima olaksao prolaz.
GeneraJ preduzeti jos jednu meru predostroznosti tako sto i pred
konvoja poslati odred koji na marsu stititi njegov najizlozeniji bok.
Duznosti nizih oficira obuhvatio sam svom delu Vojne ustanove.
PIVO, RAKIJA I SNADEVACI. Kad planira invazija na neprija
teljsku teritoriju ve pivo i svu raju za vojsku treba proizvoditi
granici. Kad ude u neprijateljsku teritoriju sve obliznje pivare i
pekare stavljaju se u pogon. Snabevace treba stititi narocito na
neprijateljskoj teritoriji i slati ih rekviziciju zajedno furaznicima u
svim krajevima gde u seljaci napu tili svoje useve. U tim uslovima,
stanovruci nista isporucuju logoru; njegove potrebe imaju zadovolja
vati snabdevaci putem rekvizicije. U samom logoru, pravicno se
odreduju cene svih artikala, tako da vojnik ne pliva u oilju
snabdevac ne bude na gubltku.
Dodacu jos rec-dve na tu temu. Siromasnim vojnicima uvek smo delili
hleb besplatno, jer kad se ratuje na teritoriji koju neprijatelj opustosio
red da im olaksamo zivot. Povrh toga, doijali u dve funte me
nedeljno: klali smo stoku iz tada koja prate trupe. delilo u vreme
kad kare stizu u logor.
SVEZA I SUV FURAZ. Pitanjem furazi bavim na ovom mestu
zato sto srodno s pitanjima magacina i intendanture. Suva furaz drzi
se magacinima. Sastoji se od ovsa i u itnjene slame.
Ovas treba da bude suv ne izgoreo od sunca, da konji i oboleli
(ugusili se). Od sitnjene slame, kako kazu mnogi oficiri, konji nece
zasititi, nego se samo naduti. Ovi magacini luze da ometu neprijatelja
terenu i preduprede zimske ekspedicije medutim tesko moze
odrnaci daleko ogromnom komorom potrebnom da i se ishraruli i
ljudi i stoka.
Tokom prve kampanje u Sleskoj konje smo hranili suvom furazi ali
ali smo Odru kojom su namirnice stizale sve do Olave koja nam
bila voma 1zu._ Kad se zeli preduzeti zimska ekspedicija, ispred trupa
se alJe seno za pet dna sva konjanik doija ovsa za tajyeriod i
nos1 ga svom konJu. Kad god se zeli izvesti napad Cesku ili
oravsku treba sacekati dok ne nikne trava za ispasu, ili rizikovati
1zvodenje kampanje bez konjice. Zelena furaz moze se pleniti terenu,
suva uzeti kasnije kad seljaci pozanju voje useve.
rade veHke &rupe razika, - konjickom i pesadijskom pratnjom
rm_e!no r?J nepJatelJa koJ1 nam se moze suprotstavi.ti. Furaznike
salJu 1li kla 11I c1tava rmija. U_ prvom slucaju okupljaju se onom
boku O?akle nameraau krenut1_ U UOm ili na celu ili zacelju.
v
Frazc u _gru)U s pratnJa konJ1ch furaznika pratnja pesadij-
h _furazka 1 ne_to voJnih tertnih kola. Ako se furaz prikuplja
r ruarskom zmlJ1stu, cel Jasu usari koje niko pokriva. Iza
nph 1de neolio eskadrona 1 batalJona pomesanih sa furaznicima
(1zmed koJ1 baaljn pesadijskih furaznika) i nesto konjanika i
grendr koJI acunJaVaJu ogradu i za kojima ide husarska zastitnica.
Furazc1 treba da budu naoruzani vojim macem i karainom.
Kad tignete teren koji ste izvideH i koga se nameravate snabdeti
prvo cet aciniti lanac tj. lacete pesadiju da posedne sela (ako ih
1ma), izmedu njih postaviti konjicke eskadrone. Ako nema sela
konjicu treba pomesati s pesadijom koja uvek nosi svoje topove sa
obom. Zadrzacete konjicku rezervu, koju cete drzati u centru kako
i te _ mogli u?treiti oom boku koji neprijatelj najvise
na t)at1_ da !.?1. Kad s tJ. aspore? napravi, teren se podeli i
furaz1r!1J_ e 1.
_ takvo l11, husama carkanje iti dovoljno
_
? odb1JaJu 1:epnJatelJ- _YalJa se tarati da se furaziranje obavlja dobro
1 da narac1 )Udu vel1k1. ? ve bude gotovo furaznici se vracaju u
logor sa Jedm delom pretnJe. Kad odu gotovo vi, okupite pratnju,
obrazujte zastitrucu i ledite ih.
Furazrucke grupe za rad selima obrazuju se manje-vise i ti nacin
s tom razlikom sto pesadijski deo pratnje poseda okolinu ela ili tesnace
na putu, konjica salje krila, ili bokove, ili katkad i iza sela
zavi no od potreba koje namece teren. Najteze furaziti sumovitom
ili planinskom zemlji tu. Tada prethodnicu i zastitnicu daje pesadija.
Furaznicke grupe obrazuju se zavisno od prilika. Ako zelite da ostanete
logoru, neprijatelj vam izu, furazirati izmedu svoje i njegove
armije znaci ziveti njegovom trosku imajuci to umu furaziracete
tri milje unaokolo, iduci od udaljenijih terena ka blizima, tako da
se ve vreme krecete prema vom logoru i najblize terene ostavite za
kraj. Ako ste se ulogorili samo nekoliko dana, skupljacete samo
onu furaz koju najlakse doneti.
LOGORI. Vestina iranja logorista mom misljenju jedna od
prvih stvari kojom general treba da se pozabavi zbog njenog znacaja
i uticaja koje logor ima mnoge dogadaje vezane za njega. Citaoce
zaintere ovane za detalje ulogoravanja pukova uputio ih
Vojne ustanove. V ovom delu pak bavim se samo opstijim vidovima
rata i funkcijama generala. Logora ima raznovrsnih, savrseni mogu
iti u onoj meri u kojoj prilizavaju vojoj vrsi. Postoje logori
za pokrivanje terena, ofanzivni logori defanzivni logori usanceni logori
za armije opsednice, furaznic logori, logori za odmor i koncentracioni
logori. Mesta za logore koji pokrivaju teren treba dobro odabrati,
prvenstveno poznavanjem terena - koji osnov ratnih planova,
upravo onako kao sto sahistima neophodna t.
Prvo govoriti trima logorima koji u podjednakoj meri pokrivaju
teren. Jedan takav nalazi izu Novograda Gornjoj Sle koj.
 Ostavite grad i reku Ploti (Hotzenplotz) pred sobom i, kad podignete
dve redute na krilima svoje armije, imate kontrolu nad citavom Donjom
Sleskom. treba podici logor, ali kad se odredi mesto generalova
vestina odreduje nacin zauzimanja zemljista. Prvo pravilo koje iznosim
jeste da uvek treba zauzeti visove; drugo, da se od reke ili potoka ako
su vam ispred logora, nikad ne micete dalje od pola puskometa. Talar
i bavarski izborni knez ili su porazeni kod Hehstata (Hoechstadt) zato
sto su zanemarili to pravilo. Trece: tako locirati logor da vam teren
daje podjednaku prednost bilo da vam neprijatelj prolazi sleva ilo
zdesna. Za to posluziti recne krivine mocvare i litice. Cetvrto: kad
obezbedite dobru podrsku celu i bokovima, zacelje treba da vam bude
slobodno tj. trebalo i da nema tesnaca i da se mozete neometano
povuci u nekoliko kolona. U tim neprobojnim logorima moci cete da
sela posednete pesadijom. Potrebno da prethodno podignete jos dva
logora na bokovima, kako i sve bilo pripravno i kako iste u svakoj
prilici mogli dejstvovati prvi. Upravo takvo logoriste toji izmedu
Nise i Otmuhova. Oni koji imaju vojnicko oko za teren i razumeju se
u rat, znace gde i ako im ga ize ne odredim.
Na granici sa Ceskom postoji slican logor kod Lubnja. se srecu dva
puta. Neprijatelj vas moze potisnuti samo iz pravca Broumova. Lubanj
treba da vam bude s leve strane. Ako vam cilj da samo pokrijete
teren trebace da ispred pesadije podignete redute na razlicitim udalje
nostima i da se prilagodite zernljistu. Utvrdeni grad Svidnica i Svidnicka
Reka koja tu tece pruzice vam zgodna defanzivna logorista odakle cete,
ako budete vesti, imati velikih prednosti.
Izbonu knezevinu Brendenburg teze ako ne i nemoguce pokrivati.
Ona veliki front predug da i se mogao braniti; ako se smestite
izu Berlina, napustate sve ostalo; jednom reci, ta se zemlja ne moze
braniti nikako sem itkama.
z se to post1}.o, treba odabrat1 mesta za pesadiju, rasporediti u prvom z
f Logori za ofanzivu otvoreni su spreda ali krila treba uvek da budu
pokrivena mocvarama potocima, sumama ili liticama. selima uopste
>
ne govorim, jer u nasem lokalitetu gotovo sva imaju drvene kuce
nema nacina da ih odbranite. Medutim, bez obzira kom se logoru
288
radi, treba posesti svako selo na udaljenosti do cetvrt milje od cela i
..
bokova logora, da se neprijateljski odredi ne i mogli usunjati u njih i
previse se priliziti nasoj armiji te da ismo se tako obezbedili od
iznenadenja. edutim, tokom bori ne treba ih posedati gotovo nikad,
sto obJasrutI na pravom mestu. Valja primetiti da vas logor treba
vek bude povucen_ trista koraka od pravog bojista koje ste grupe budu spremne ali naredbu izdajte ka no uvece oficiru odredenom
izabrali, tako d lucaJu 1znenadenja, kad nemoguce spustiti satore,
vasa dva reda 1u prostora da se postroje i manevrisu.
Kad s_e radi _usancynim logorima oko opsednutih sela treba postovati
nekoliko prav1la. Prvo, sanac ne sme iti preveliki niti takav da ga vasa
pesadija ne moze posesti u neprekinutoj liniji. Terenom se treba
bljivo sluziti. Treba se okoristiti mocvarama, potocima ili zasekama
koJe mogu suziti oim zemljista koje treba drzati. Treba zauzeti i
najmanje visove, kako neprijatelj ne i dominirao vasim sancima. Jarci
treba da budu sto moguce dulji. bokovima sanaca treba da budu
bedemi i redute. Najslaije lokalitete treba ojacati rovovima ili kakvim
zeljanim preprekama, cak i fugasama. rana i provijant za citav
penod opsad treba da se nalazi u logoru. Kad grad zauzmete sance
treba zatrpat1 .
Logori za defanzivu umnogo . me su slicni onima za ofanzivu O kOJ1ma
sam_ vec govono .. alJalo
. 1 da dodam da se oni oicno podizu ili na
uz?1.utom zemlJ1stu kao onaj kod Marsovica, ili iza tesnaca ili u
knv1 kave _rke_, kao logor loren kog kneza kod radeca ralove
175. d 111 l1zu vrda ka_o logor g. de Najperga posle itke kod
lovica. Mduti: . rue dov?!Jno samo pronaci logoriste; treba da
1mate u glav1 .?ve 1 tn_ lokacIJe u pozadini, koje iste mogli zauzeti
ak? vas n_pnJatelJ pot1 ne. ? vih zemalja koje znam, Ceska
naJpogo Ja za utvrdena logosta. Cesto ih, cak morate koristiti i
v
dok t-az1te dru- Ov<?me treba da dodam nesto sto nikad necu moci
?ovolJn? ponov1t1 - n, da va upozorim da utvdeno logoriste nije
1sto st 1_ cor okak. Otud , _meni no vojivo mesto koje mozete
napust_1t1 samo kr?z te Jer ako lukav i budan, neprijatelj
zauze1 te tesnace 1 tada cete bez borbe ti u zarojenistvo. Ne mogu
d?olJno cesto ponoviti da i sled tveno tome, vas logor uvek morao
b1t1 otvoren na zacelju.
Furaznick logo nekad su blizu neprijatelja, nekad daleko. Govoricu
samo_o pr1 _ post? drui zahtevaju manje priljeznosti. Furaznicki
gon morJu _ b1t1 I11 pod1gnutt na prirodno vanredno jakim lokacijama
1 utvrde; Jer_ k su_ v_ai furaznici odsutni, neprijatelj vas moze
nnada napast1 1 1 kor1 tlt1 vasu slabost da vas od . Ako vam
d svr_a.. da nak_upite razi na neprijatelj koj teritoriji onda
more b:lJ1vo ar:it1 od nJega; to tize laznim demonstracijama
? koJ1ma cu govott na odgovarajucem tu. U ovom poglavlju rec
saz_n? merma predo troznosti koje treba preduzeti da vas neprijatelj
ne 1 1znnad dok vam _ nage razdvojene zbog furaziranja. Da i
redu? pod1c1 redute_ ?nde gde zernljiste to zahteva i napraviti zaseku f!;:
ako 1ma sume otpl1ke onako kako smo radili u logoru kod luma i
kako lorenski knez radio u vom utvrdenom logoru kod radeca <:
Kralove. 289
Posto se preduzmu te prve mere predostroznosti treba cuvati u tajnosti <
dane i mesta furaziranja. Dan-dva dolasku u logor treba izvideti g:
okolinu do udaljenosti od milje i , pod izgovorom da vodite gerilski
rat. Rukovodeci podacima koje doijete postarajte da ve furazne
da izvrsi, posaljite na teren mnostvo grupica da obaveste kretanju
neprijatelja i njemu regulisite dalje postupke. Sigurniji te pri
furaziranju ako ga obavljate u isti dan i u i to vreme kad i neprijatelj.
Logori za odmor jesu oni u kojima se ne radi nista i u kojima se ocekuju
neprijateljski demarsi, ili gde se ceka prolece da i pocele operacije.
Najmirniji su oni koji pred sobom imaju reke ili mocvare, nzgodniji
oni koji su najizi magacinima. Takav i nas logor kod Strelena.
U takvim logorima generalova duznost da obnovi svoju armiju i licno
nadgleda red i disciplinu. Konjicu i pesadiju treba to oilaziti i
obavestavati da li konjica dobro hrani i da li u ta dva korpu
 u punom astavu. Generalova ene_rgija moze sto ?aci nacina. tesnac ili omanja suma, kojima dominirati. u
... ... pred nj _ iti kakav _
regrutuje nove trupe. Covek kome nJeoa prfesiJa_ lez1_ _ rcu uslJa tom slu_caJu ..<: dz druge srae . sme, okrenute neprijatelju,
i nalazi resenja onde gde bezvred 1 lenJ1 ocaJavaJu Jer - opt poredat1 kon11ck strzare svoJu Jed1cu ulogoriti sa svoje strane
ponavljam - u ratu brojnost sustinski vazna } eneral kom: se :. T!ebalo ?I da 1ma tane patrole n _ a drumu i da mu one danju i
stalo do njegove casti i ugleda uvek posvec1vat1 zuzetnu paznJu nocu alJu gla k kako 1_ toku_ v1h dogadaja i mogao izvestavati
ocuvanju i regrutovanju svoje vojske. to tako, voJsu treba cesto svog koman?anta. Ak pmetite da izvestan broj lakih neprijateljskih
...
izvoditi na egzercir konjicu kao i pesad1Ju gee_ral - cest?. trebl trup stoJ1 da pkine vezu vasom isturenom strazom, mozete
da bude prisutan da jedne pohvali, druge pokud1 1 svOJim 1;111 vd1 ...
zklJuc1t!. da se nep_IJatelj sprema na neki pothvat ilo na vasu jedinicu
da li se naredenja sadrzana u mojim Vojni": usta:7-ova":a t_acno 1spuJa b1lo na c1tav amiJu. U tom slucaju budite na oprezu i posaljite veci
vaju. r oilaziti logorsku strazu da _1 v1delo li ?dna, li odred dovolJno Jak da proije i obave ti vas tome sta se dogada.
komandir straze savestan ili nemaran, da 1 se pokazala kraJnJa strogost
kako strazari ne i nikog pustili u logor, da ga ispitaju i najave i Cak i _ kada od!ed ili isturen
_ straza cuva vas logor, ni manje ni vise,
da i se primenom svih nacina koje am vec opisao sprecilo dezertiranje. nare1te da vas1 husa posalJu patrole vasa krila i u pozadinu tako
da sta ne bude prenebregnuto. Ovim pravilima ih dodao to da ni
U logoru za koncentraciju, pripremljen pod komandom cetiri ili vise jednom generalu moze iti dopusteno da mesti selu koje se
general-lajtnanta, arrnija ulazi brigadama. Cesto se dozvoljava nalazi unutar logora.
da logoruje zasebnim jedinicama kako i se olaksalo pitanje
prehrane - ali da one budu dovoljno blizu jedna drugoj da se mogu POZNA"':7ANJE _ _ ZEJISTA _ I ZNALACKO . Generalu
..,
spojiti u roku od nekoliko sati. No takav se logor nikad ne podize izu poznavanJe zemlJista sto 1 pesadcu puska, ili matematicaru aritmeticka
neprijatelja gde rizikujete da vam se desi "to se de ilo engle kom pravila. Ako poznaje zernljiste, ve vreme ciniti grube greske.
kralju kod Detingena. ulogorio vojsku korpusima i poveo Bez tog znanja, njegovi planovi - ma koliko inace ili hvale vredni -
na mars u tom istom poretku, kad odjednom na putu naisao na postaju mesni i to neizvodljivi. Stoga izucavajte zernljiste na kome
francusku armiju koju nije ocekivao. Svi logori koje podizete treba da cete dej tvovati! Kad treba da se pozabavite ovim sustin kim delom
u blizini imaju zdravu vodu i dovoljno goriva, kako bi vojnici mogli ratnog umeca nabavite najdetaljnije i najtacnije mape zeljenog zemljista
kuvati svoju kasu. Uz to, da ismo se obezbedili od lakih trupa, kojih koje se mogu naci i cesto ih proucavajte. Ako nije rat oilazite mesta
neprijatelj oicno ima vise nego mi, prihvar,ili smo Rimljana i tom zernljistu irajte logorista ispitujte puteve, razgovarajte sa
kopali plitke sance oko logora kao sto izne eno mojim Vojnim seoskim kmetovima, arima i seljacima. Upoznajte se sa stazama,
ustanovama. Ispostavilo se stavise da ti sanci sprecavaju i dezertiranje. duinom suma njihovom prirodom dunom reka, prohodnim i
neprohodnim mocvarama, pazeci pri tom da razlikujete stanje mocvare
R BEZBEDNOSI ZA ZASIU LOGORA. Oko logora, i potoka u raznim godisnjim doma. Ako kakav potok neprelazan
z spreda i pozadi, postavljaju se pesadij ke predstraze, kao sto aprilu, ne znaci da takav iti u avgustu. Birajte put koji vam treba
propisano u mojim pravilima. Oko logora u kojima se nameravamo z
;UJ za takav i takav mars, u toliko i toliko kolona, sva prirodno jaka
> duze zadrzati, kopa se plitak sanac. Sela koja se nalaze u visini krila !!:
ili do cetvrt milje ispred logora, posedaju grenadirski bataljoni; katkad
logorista ispitujte da vidite hoce li vam biti upotrejiva.

se - ako ima mostova ili nasipa preko kojih treba proci - bataljoni Kad izvidate logoriste, u tanovite imaju li dovoljno izlaza i u li laki
290
rasporeduju i vecoj dubini bocno, da pokrivaju logor i cuvaju ga od moze li se logor utvrditi podizanjem brana na potocima i kakav efekat 291
!!:
. napada lakih trupa. Konjicke logorske straze rasporeduju se prema celu mozete priizno ocekivati od toga mogu li se napraviti za eke i koliko

i zavisno od situacije posto im svrha samo da upozore na neprijatelj vam ljudi potrebno da taj posao obavi u ovom ili onom roku.
sko primicanje ne koriste se vece jedinice, sem ako niste blizu Potom razmotrite koje planove neprijatelj mogao skrojiti ispitajte
neprijateljske vojske i ne razdvaja vas nista. Na armiju od 40.000 ljudi kakve bi marseve mogao preduzeti i kakva logori"ta zaposesti i
davali smo samo konjickih strazara - neki put i manje - ali protiv procenite mozete li ga napasti na marsu ili u logoru, mozete li ga
iznenadenja preduzimaju se druge mere efektnije od velikih straza. potisnuti i izuciti sve pokrete koje i te mogli izvesti protiv njega.
Propise njihovom rasporedivanju dao sam u svojim Vojnim ustanova Izvidajte vece gradove i bolja groja na njihovim ivicama kako iste
ma. procenili koliko i mogli koristiti onome ko ih zauzme.
Prema neprijatelju izbacuju se odredi, spreda ili sa bokova. Njih treba Do ovih podataka moze lako doci ravnici ali trebace vam vise
da sacinjavaju konjanici pesadinci i mnogo husara. Zahvaljujuci toj vestine i istrazivackog rada na planinskom zemljistu, gde vam jedna
mesavini rodova oruzja, pripadnici odreda mogu stititi jedni druge na od prvih briga da logor smestite tako da njime ne moze dominirati
svakom terenu. Takva jedinica, sacinjena od dve ili tri hiljade husara, nego da on dorninira citavim okolnim zemljistem. Naci cete u cudu
hiljadu pesadinaca i hiljadu i do dve hiljade grenadira, isprednjaci kad vidite koliko tesko naci tako povoljan polozaj jer vam ti
za polovinu ili dve trecine milje. Na njeno celo stavi se jedan od otezano snabdevanje vodom koja mora iti izu logora, necete smeti
najvestijih i najbudnijih generala. treba da se ulogori onde gde ni da smestate trupe odvec daleko od svog puta.
 Da bih ovo ize objasnio, iznecu nekoliko primra. _Prtpostav _ te
vam valja skrojiti plan pohoda Mora sk . PazlJ1v o 1spUJt e naJbolJ
mapu koju mozete naci i uocavate naJbOlJe putve koJI _ tamo vode:
jedan iz Glaca preko Mitelvalda Landskroum L1tovela, _ 1 Olomouca,
drugi preko Dvorca, Benjova Frojdentla _Stemberka 1_ Olomouca
treci preko fllucina, Ostrave Fulnka, Jelota Pseova _1 Olomouca.
Tada treba da projasete tim pute1ma 1 poebno regstrete tesnace:
mesta pogodna za neprijatelja nacm da se izbgne nJegov ?,tP<?r, bro
kolona koje tuda moci marsovat1 pordo 1 prolaze koJ1. 1 mogli
biti izuzetno teski. Treba da saznate 1ma 11 og_ p1;1ta da 1zbegne _ e
prepreku koja vam se ne avladivom . b1?1te __1 pr ?s u_
_ d 1t hoce
" .
li, ako biste tuda pr?s11 s voJsom, n__aJaca1 epJatelJ 111 v!. Kad
izvidite ta tri pravca 1 svom svoJom paznJom 1sp1tate teren, valJa vam
pogledati Olomouc.
Pretpostavljam da imate m_apu Ol?mouc. i d cete tim nacinom uvk
procenjivati svoje planove 1 moguce nepnJatelJske posupe. No u t
razmatranjima sustinski vazno da budete obJekt1v opno .
zavaravati se. Da iste to postigli stavite se mesto svog neprIJatelJa,
sve smetnje koje ste zamislili, koje vam nece priredti iti samo
olaksice kad dode rat. Dobri plesaci cesto uvezbavaju svoJe pokrete u
klompama, ivaju agilniji kad navuku obucu za ls. Isitivanje ove
vrste treba obaviti s razmisljanjem. Treba mu posvet1t1 onollko vremena
koliko potrebno kad to radite u susednoj zeji, sakrjt svoje tajne
namere najvarljivijim izgovorom koji ste u stanJu da sm1s1Ite.
ZNALACKO . Znalacko oko ( d'oeil) generala jeste talent
velikih ljudi da u trenu uoce sve pogodnosti_ d_atog terena i ?gucnos_ti
koje on pruza njegovoj vojsci. Kad se pnv1knete . velicu svoJe
vojske ubrzo cete uzimati kao reper za tu _ mnJe1t1:1 procenu,
navika vas prouciti koliko prostora treba kolikoJ V0JSCI.
z Znalacko oko veoma znacajno u dvema prilikama. Prva kad na
i marsu naidete na neprijatelja morate smesta odabrati teren za borbu.
sto sam vec izneo, na jednoj jedinoj kvadratnoj milji moze se
;;i obrazovati stotinu razlicitih borbenih poredaka. Vispreni general u
292
magnovenju uocava pogodnosti datog terena nalazi prednost u najma
>
njoj uzvisici u majusnoj mocvari istura ili povlaci ovo ili krilo da
i stekao nadmoc; ojacava levu ili desnu stranu napreduje ili se povlaci
i svaku sitnicu okrece u svoju korist.
Od generala se trazi znalacko oko i kad neprijatelja zatekne na polozaju
ga mora napasti. Onaj cije znalacko oko bude bolje, primetice
prvi pogled neprijateljevu slabu tacku i udariti njoj. ovome
imati priliku da govorim sire u odeljku itkama. da se na pocetku
itke oceni sposobnost neprijatelja takode se naziva znalackim okom.
se stice samo iskustvom.
RASPORED TRUPA. Raspored trupa i borbeni poredak armije
zasnivaju se na tacnom poznavanju terena. Nase savremene borbene
formacije vecinom su manjkave zato sto su sve na isti kalup: pesadija
u sredini, konjica na krilima. Ako armija treba da se zaista ulogori
pravilima ratovodstva, itno da svaki rod bude smesten onde gde
moze dejstvovati. Pesadija najbolja za predstraze; konjica i uvek
tre_balo d se nalaz u ravnici inace postaje beskorisna i moze
deJstvova_t1. So_ga . nikad smstajte konjicu izu suma kojima
gosp?dante, tI bzu nprohod mocvara, niti u jarugama paralelnim
s vas lo_ gorom Jer u t1m uslov1ma nece moci da dejstvuje. ako vas
nep_ratelJ namerava napasti uoci vasu gresku, iskoristice kao
SVOJU prednost.
n se vasim konjanicima
_ suprotstaviti pesadijom i artiljerijom i kositi
ih J:>Ucanom paJbom sve dok se provocirani svojom beskorisnom
pogib1Jom, daJu u bstvo. toga ne brinite za uobicajene smicalice
nego posav1te _ svu konJ1cu _ Jedno krilo! Stavite svu u drugi red!
Podete na Jednake delove izmedu dvaju krila, ili rasporedite ne
__ , s borbenog poretka vec skladu s mogucnostima dejstva koja
drzec1
vam daJe teren.
t? se tice pruske pesadije, ?, iznad svih pravila. Medutim, najbolje
odg?vara otvorno zemlJ1ste; ponavljam to jos jednom. Nikad
zatvaaJte u sela 1 umesto neosvojivih logorista irajte koja su
dovolJno otvorena da mozete napasti neprijatelja. Snaga Prusa lezi u
napadu; kasnije, kad budem govorio itkama, imacu prilike da to
jos vise osvetlim. Primetio ih da, nezavi od okolnosti jedan korpus
uvek valja odrediti za rezervu, cak i kad logorujete u dva reda. Pukove
koje cete za to upotreiti valja obavestiti unapred. Bice prilike da na
toj zici jos gudim odeljku itkama, jer zastitnice predstavljaju
sigurnost armije, cesto i donose pobedu.
I ZASTO OBRAZOVI ODREDE. Postoji jedno staro
ratno pravilo koje se nikad moze previse ponavljati: drzite svoje
snage okupu, ne obrazujte nikakve odrede, i kad zelite stupiti u
borbu prikupite sve svoje snage i zgraite svaku prednost da iste
obezbedili uspeh. pravilo toliko cvrsto da vecina vojskovoda
koja ga zanemarila ila kaznjena bez odlaganja. Tako veliki princ
Eugen bio porazen kod Denena zato sto nije i!llao vremena da pritekne
u pomoc odredu lorda Albemarla. Gvido Starmberg takode i
porazen kod Almance, krivicom Engleza koji su propustili da mu se
prikljuce. idburghauzenski knez pretrpeo slicnu bruku kod Banja
luke Valis obalama Timoka (jer se izdvojio iz glavnine carske
armije), i, najzad, Saksonci kod Keseldorfa zato sto nisu pozvali
lorenskog kneza, koji od njih i udaljen samo jedan dan marsa. I
mi smo mogli biti porazeni kod Sora, da nas iz nevolje nije izvukla
izuzetna hrabrost trupa i vestina nasih generala.
Tako pitanje odreda izvanredno delikatno. Ne treba ih obrazovati
sem sa dobrim razlogom ako ofanzivno dejstvujete na otvorenoj
neprijateljskoj teritoriji i ako ste jedini gospodar kakve utvrde. Ako
ste zaista u ratu nikad izdvajajte odrede sem za zastitu konvoja. U
zemljama kao sto su Ceska i Moravska, koje su veoma brdovite,
moracete ostavljati odrede da cuvaju planinske klance kroz koje stizu
vasi konvoji, sve dok ne uspostavite magacin u nekom utvrdenom
gradu. U tom slucaju treba preduzeti dve mere predo troznosti. Prva
: odaberite jaka logorista druga: cak i te odrede rasporedite onde
gde se mogu braniti od svake eventualnosti dok god im ne priteknete
u pomoc.
 Odredom ne nazivam armijski korpus koji se potrejaa ko prethod
nica sto se tice drugih odreda, teba 1m prdV!_det1 ezbednu
_
odstupnicu. sam radio s nasim odred u Ofll}O SleskoJ gve su,
za 1 vaJ da nepriJatelJ. pokaze nadmoc . . m, ..1mali sigur
o utoc1se U
tvrdavama Ni Bzega i Kozela. f1 . kOJI komndUJU d d1ma
moraju biti Ijudi odlucni, neustrasivi i smotren_ . 1 tr.ebalo - d s
_ cmu greska izda vojim oficirima odgovarajuca uputstva. Na taj
osvrcu lake trupe ali ako se _inena?a p0Jav1_ vel1k1. epJatelJ ki
armijski korpus, moraju se snalaz1t! saffil moraJu _ znat1 1 kao d se
pred nadmocnim trupama povuku 1 kako da svoJe trane 1skoste
voju brojcanu nadmoc.
. . .
Vecina odreda oicno se obrazuje u defanzivnim ratov1m_a. 1t_r.11 duhov1
nastoje da osvoje sve; pametni ljudi crsto dre _samo naJazrnJa esta.
Oni pariraju samo jake udarce s1tne sluca)eve yrezru._ Stan ka
izreka kaze: onaj ko hoce da sacuva sve, nce sauvati st. Stoga
uvek zrtvujte itnice i idite sustinske stva Sust111:ske stva nale
se onde gde i velike neprijateljske snag. IstraJ o r1t om da 1h
_
definitivno porazite, odredi amI 1 - ili cete 1 v1 lak
pohvatati. Mi smo tako napustili Gornjl:1 Slesku da _ poharaJu d
i pohitali da se svim snagama supro}stvimo lrel} kom knezu gde sm?
ga potukli Nasau bez teskoca oc1st10 GornJu Slesku od Madara koJI
su vrvili njoj.
TALENI GENERAL MORA II VARE, RANA
LUA VSV, SPIJUNI. Savrseni general kao Platonova repl:1ika,
jeste proizvod maste. I jedno i drugo il i hvale vredn?, al1_ za lJudsk
prirodu nije karakteristicno da tvra ?1 postedena lJudskih _ slabost1
i nedostataka. I najlepse medalJe 1maJu drugu stranu. No m da smo
svesni svog ne avrsenstva nije nam manje nuzno ? razmotmo sv
one razne talente koje vrhunski general treba da 1ma. su modeli
koje covek nastoji da podrazava i kojima se ne i pokusavao priiziti
kad nam ne i bili izneseni. Sustinski vazno da se general pretvara
dok izgleda da zauzet da rad i umno - fizici, da vecno smnja dok
spolja deluje spokojno, da vted1 krv SVOJih VOJika _ 1_ ne ras1pa sem
zbog najvisih interesa, da bude obavesten svemu, da uvek gleda ka?
294 prevariti neprijatelja, pazeci da sam ne bude prevaren. Jednom rec1,
morao i iti vise nego vredan, aktivan i neumoran covek, neko ko ne
1,1
> >
... zaboravlja jednu stvar da i obavio drugu i ko, nadasve, ne prezire
detaljcice koji se itekako ticu velikih projekata.
Gornji tekst odvec neodreden razjasnicu.
Generalova pritvornost sastoji se od vaznog umeca skrivanja misli. On
i trebalo stalno da se ponasa kao da na pozornici te da izgleda
spokojan kad najzauzetiji jer njegov izgled, gestove i raspolozenje
posmatra i komentarise citava armija. Ako ga vide zamisljenijeg nego
oicno oficiri poverovati da kuje kakav krupan plan. Ako napet,
veruju da stvari idu naopako i misli su im to crnje od istine.
pretpostavke u vojsci postaju glasine to vojno rekla-kazala izvesno
dopreti i do neprijateljskog logora.
Stoga generalovo licno drzanje treba da bude tako promisljeno da
njegova pritvomost bude duboka do neprobojnosti. Ako se boji da
nece moci kontrolisati svoj izraz lica, moze se ili izgovarati da bolestan
ili v svoj izgled opravdati kakvom nvoljom licne prirode. Nada
ve
azno da lose vest_ tret1r_ kao 1truce
_ 1 da pokaze koliko ve puteva
1ma ra polagan3u da 11 r. Mada u duini duse nece nikad
prezirati neprijatelja njemu i trebalo da govori samo s visoka
i da
pazljivo poredi predno ti svojih trupa njegovim. Ako neki odred bude
lose srece u ratu, treba da istrazi uzrok tome i da, posto ustanovio
_ .
n n3egovu VOJ ku nece nikad hrabriti sacica sitnijih neprilika,
te ocuvati poverenje u njegovu sposobnost.
Generalu tajno t toliko potrebna da se u stara vremena cak govorilo
. kako nema tog ljudskog bica koje moze drzati jezik za zuima. No evo
razloga za to. Ako kujete i najbolje planove svetu ih otkrijete
neprijatelj za njih saznati i onda mu iti veoma lako da im parira.
Opsti plan kampanje treba aopstiti najvise jednom coveku: oficiru
odgovomom za snabdevanje. Ostale detalje treba saopstiti oficirima
tek kad dode vreme da se provedu u delo. Kad su podredeni generali
detasirani te im morate pi ati, pi mo mora iti u celosti sifrovano. Ako
padne neprijatelju u ruke, necete se odati.
Posto su za rat potrebne ilne pripreme, od kojih se neke moraju
preduzeti rano, tajno t moze iti dovedena u pitanje. U tom slucaju
morate zavaravati voje sopstvene oficire praveci se da se bavite onim
planovima koje zelite da vam neprijatelj pripise. Indiskrecijom vasih
oficira taj lazni gla tice do neprijatelja, vase tvarne namere
tati skrivene. Treba pripremiti dobro promisljena uputstva za izvode
nje iznenadenja i naglih udara ali ih zaduzenim oficirima davati sve
do trenutka izvr v enja. Kad planirate mars, organizujte sve unapred
kako iste mogli dej tvovati odresenih ruku uvek pod laznim izgovo
rom, onda naglo uraditi ono sto ste i tavili u zadatak. Apsolutno
potrebno da cesto menjate voje metode i izmisljate nove micalice.
Ako uvek tupate na i ti nacin ubrzo va ,procitati" jer oko vas
pedeset hiljada ljubopitljivih koji i da doznaju ve sto mi lite i kako z
t;
cete ih predvoditi.
Komandant treba da bude i g i trog, da vojnicima izgleda prijateljski
da s njima razgovara marv u, oilazi ih dok kuvaju pita ih u li
dobro zbrinuti i uazi im nevolje, ako ih imaju. Prema oficirima koji
295
nemaju ratnog iskustva treba da postupa g. Njihove dobre tupke <
treba da hvali. Treba da im odobrava sitnije zahteve i da njima ne
bude osoran vec da odrzava trogost u svemu sto se tice luze.
Nemamog oficira kaznjava; onome ko prigovra povkuje_ trogo
koreci ga sa autoritativnoscu koju daje nadrede polozaJ; voJrnke _ koJI
pljackaju bune ili ne pokazuju trenutnu lusnost treba da
kaznjava.
General moze cak i diskutovati ratu komandantima korpusa koji
padaju medu najinteligentnije i dopustati im u razgovoru slobodno
izrazavaju svoje poglede. Ako u nJihovim _ rec1m naete eku dobru
misao, nemojte odmah komentarisati nego mt. d t?
uradite, pomenite u sirem krugu: ovu z . dao taJ I tJ;
pohvalite ga. skroot priati _generalu pratelJ
_ tvo pameth
ljudi, lakse nalaz1t1 l3ude koJI mu vo3e poglede otvoreno
iznositi.
 Glavni generalov zadatak intelektualan :_ veliki pr?jekti i krupne
zamisli. No posto i najbolje odredbe b1vaJu beskonsne ako
izvr avaju, u tinski vazno da general ulozi truda da vidi izvrsavaj
li se njegova naredenja ili . Logoriste treba da odabere sam da 1
tako i go podar vog polozaja da i mu se plan logora duboko urezao
pamcenje, da i mogao sam ra poredivati konjicke i pesadij ke traze
i da i licu mesta mogao naredivati kako i koja sela treba zauzeti.
sta kasnije desilo on moci da izdaje naredbe s potpunim
poznavanjem stvari, i da - poznajuci teren - mudro ra J?Oreduje trupe.
Sto bolje ti detalji budu promisljeni to lakse mo6 da na svakom
mestu procenjuje sta neprijatelj stanju da ucini, i to spokojniji
iti posto predvideo sve i mislio sta ciniti u vakoj mogucoj nte.
prilici. No sve to postici jedino svojom energijom. Stoga budite budni
i neumorni i nemojte posle samo jednog obilska logora verovati da te
videli sve. Svakog dana se otkriva vto novo katkad nam dobre
ideje dolaze tek posto smo dvaput ili triput porazmislili.
Skepsa majka bezbednosti. Neprijatelju mogu verovati lude smotreni
ljudi ne. General glavni trazar svoje voj ke. uvek mora tarati
da ocuva i da nikad ne dovede nevolju. U osecanje bezbedno ti
zapada se posle itke kad covek opijen od uspeha veruje da predubedenja. Neprijatelja cete primorati borbu i time sto cete
neprijatelj potpuno brabren. Osecanje bezbedno ti obuzima vas
kad vest neprijatelj da va zavara laznim mirovnim predlozima.
osecanje javlja zbog umne lenjosti i nedo tatka proracuna
neprijateljskim narnerama. Da i se pravilno postupilo valja taviti
na njegovo to i upitati se: sta ih radio da am neprijatelj? Kakav
ih plan mogao kovati? Sastavite sto vi mozete takvih planova
ispitajte svaki i nada ve, razrnisljajte tome kako da ih ujetite. Ako
vidite da ih ne mozete ujetiti (stoga sto vam Iogor lose branjen,
ili sto nije onde gde treba da bude, ili sto treba izvrsiti pokret), mesta
z ispravite gresku! to oklevanje od samo jednog sata dovodilo do
;
ne recnih zakasnjenja i tako rusilo ugled tecen ilnim trudorn. Uvek
podite od pretpo tavke da neprijatelj ima ne planove i uvek imajte
pripravan odgovor. Ali ne dajte toj racunici da va hrabri: oprez
296 dobar amo do neke mere. Pravilo koga drzirn i koje arn oduvek
smatrao dobrim, glasi: ako hoces odrnor, daj neprijatelju pune ruke
;
< posla. ga tera u defanzivu, kad jednorn nade u torn polozaju
:
nece podici do kraja kampanje.
Ako zelite da vas vojnici vole stedite njihovu krv i vodite ih
klanicu. Postedecete ih kracujuci itku nacinirna na koje cu ka nije
ukazati vesto irajuci najslaija me ta za tacke napada, razbljajuci
sei glavu neizvodljivim poduhvatima koje sme no i pokusati. Ne
premarajte vojnika bez potrebe i stedite ga u adama i itkama. Kad
se bude cinilo da najvise rasipate vojnikovu krv' u tvari cete vtedeti
obezbedujuci dobru podrsku svojirn napadirna i izvodeci ih vrhunski
silovito kako iste precili da vreme uveca vase guitke.
Ratna lukav tva od velike su koristi. u nalik obllaznim putevima
?ji c so vode do cilja igurnije no sirok drum koji vodi pravo napred.
Z1votJe tupaJu _ na samo jedan nacin ali inteligentni ljudi imaju
neiscrpne mogucnosti.
u m?gucno ti bez? rojn. Njihova srba da prikriju vase prave
_
naere _1 avuku neI?JatelJa u kl_?pu koJu ste rnu priprernali. Stoga
_imuliraJu tupc1 suprot_ od zl)e_ . Ak? odpocinjete karnpanju
alJite trupe ovarnonarno da epnJatelJ 1 saznao gde irn zborno
_
1;1esto. ko . rad1 _ zauz1manJu gradova, ulogorite se na rnestu koje
nepratelJ nave _t1 da se zabrine za dva ili tri grada u isto vrerne.
Ako pohita_ ka Jedn?rn boku vi bacite drugi. Ako nema
_
rdova koJe 1 te mogli zauzeti nego radi kakvorn tesnacu koji
z lite d ednet, vasa lukav tva treba da odvuku neprijatelja od
nJ1h _ daJuc1_ rnu ut1sak da te krenuti na drugu stranu. Ako padne u
_ _
zrnku, bac1te punom brzorn te kojirn zelite da zagospoda
Neprijatelja nadrnudrujete primoravsi ga da se bori - ili da se ne bori.
Z prvo toje dva nacina. Jedan : pretvarati se da ga se bojite.
I'_lJegova . aouverenost taj. vas aveznik on se uljuljka u osecanje
gurno t1, 1 vasa lukavost tJurnfuje. de ilo pre itke kod
Fridberga gde rno od Svidnice do Bratislave napravili puteve za
marsiranje u kolonarna, kao da vojska trebalo da tuda povuce cim
se neprijatelj primakne. Porni tili u da nas oterati cim se arno
pojave. No tvari su le drugim tokom i oni su ispali zrtve svog
preduzeti obuhvatne marseve koji ga teraju da napusti logor i premesti
onde gde te pripravni da udarite njemu. Kad se loren ki knez
nalazio u vorn utvrdenorn logoru kod Hradeca ralove neprijatelj ga
rnogao prirnorati da ga napu ti amo da preduzeo - mogao
- dva mar ka Lanskrounu. On i poverovao da neprijatelj ide na
Moravsku i, to odatle snabdevao hranom, vakako pohitao
tarno. Onda i rnogao ti napadnut, ilo na marsu ilo u nekom
usputnorn logoru. U ovu klasu padaju i prela ci preko reka, ali njima
cu za ebno.
Za izbegavanje itke pribegava drugim lukavstvima vodi rat
koji irna sva obelezja ofanzivnog, u tvari defanzivan. Neprijatelj
pada pod uticaj vaseg tava i umnje - koju te mu tako u aditi - da
kujete izuzetno mele planove protiv njega. stav podupire time
sto pred neprijateljem povlacite lako; cesto dovoljno amo
izgledati kao da ga cekate da ga prode vaka zelja da va napadne.
No ako zaista pojavi, vi i kradete nocnim rnarsern koji te odavno
i planirali. pomi li da va ubvatio, utradan vidi da nema
nikoga. Ako se amo povucete, poci za vama, ali tada treba zauzeti
bocni polozaj koji rnu onemoguciti da prode pored va da
zapadne u veliku opasno t. U takvom su ratu Austrijanci rnaj tori i
od njih treba uciti.
Postoji jos jedno lukav tvo: ako neprijatelj prejak da te ga napali,
pornognete rnu da na kraju kampanje razdvojite njegove nage i, urne to
da ra vtrkate svoje zimovnike ra poredite ih tako da rnozete zacas
okupiti trupe onda navalite neprijatelja koji rastrkan. Pro1;1ca
vajte cesto proucavajte karnpanju koju Tiren vodio 1673. gode!
Ona predstavlja uzor takve vr te ekspedicije.
U nase doba nije vise rnoguce navuci citave arrnije u za edu.
nekad vredelo danas dovoljno okori titi se neprijatelj kim greskama.
 Zasede i ostale varke tale su kori za lake trupe ciji nacin borbe
pogoduje tim lukav tvima i koje to duguju voj u peh jedino
malobrojno ti trupa odredenih za te zadatke.
toji jedno hvale vredno lukavstvo: koriscenje dvo trukih spijuna.
Treba ih prvo identifikovati, onda im, toboz bez zadnjih mi li, i pricati
ve sto hocemo da neprijatelju dode do usiju. Niko nije vise okori tio
izdajom nego kralj Viljem. General Luksemburg potplatio njegovog
sekretara kralj to otkrio i luzio tim izdajnikom da Luk emburgu
do tavi Iazne podatke, te ovaj i bezmalo iznenaden i porazen kod
Stenkerka.
Od sustin ke vaznosti znati sta dogada u neprijatelj kim redovima.
Princ Eugen potplatio ver ajskog upravnika poste te ovaj otvarao
depe upucene francu koj voj ci i lao mu prepise. Najbolji spijuni
koji mogu imati u clanovi staba ili cak sluge neprijatelj kog
komandanta. Kad ima la s Au trijancima iz njihovih logora
tesko doijati pi ma zbog brojno ti njihovih trupa koje preplavljuju
puteve.
Misljenja am da kad ratuje s Austrijancima, najbolje potplatiti
kakvog njihovog hu ar kog kapetana ili majora da nam do tavlja
obavestajne podatke. Katolicki vestenici najbolji u spijuni ali oni i
oican svet toliko u naviknuti na laz da u vemu preteruju, te u
njihove izvestaje mozete uzdati. U zemljama cije tanovnistvo
odbojno prema vama, na primer u Ceskoj i Moravskoj veoma tesko
biti obavesten. Ako srebroljuje pomogne, valja kori titi trah.
Uhvatite gradonacelnika grada u kome imate garnizon ili kmeta sela
gde ste se ulogorili i primorajte ga da uzme sa obom vaseg preru enog
coveka koji govori lokalni jezik i da ga pod nekim izgovorom dovede
do neprijatelj ke armije, pred tavljajuci ga kao vog lugu. Zapretite
da cete mu ako ga dovede natrag, poklati zenu i decu (koje cete
cekajuci njegov povratak drzati pod strazom) i zapaliti kucu. U "koj
am i prinuden da posluzim ovim zalosnim sredstvom, i u pelo
mi . Uopste uzev, spijune treba dobro placati u tom pogledu valja
cicijasiti. Covek koji u vasoj sluzi rizikuje vesala za luzuje da bude
dobro placen.
RAZLIA IZEDU ZEMALJA I MERE PREDOSTROZNOSTI
ONE NAECU GENERALU. Ovo delo pi em samo za pruske
oficire. U skladu s tim govorim amo zemljama i neprijateljima
kojima ismo mi mogli ratovati. toje tri vr te zemalja: nasa,
neutralna i neprijatelj ka u neprijatelj koj zemlji postoje katolici i
protestanti. Svi ovi momenti imaju uticaja rat, i zahtevaju razlike u
ponasanju zavisno od mesta i okolno ti. Ako vam stalo samo do
lave, najbolje moze steci kad ratuje u nasoj zemlji.
doznaje i za najmanji neprijateljev cin odredi se mogu melo oda iljati
i izvesce i tave i uspesne poduhvate jer zemlja njihovoj trani.
U vecim ratnim operacijama nailazite vi pomoci i mozete predu
zimati melija dela primer, iznenadne napade logore i gradove
posto narod uz va mozete izguti samo ako te nemarni ili
neopro tivo neuki.
U . netalnim zemama otrebno teci prijatelje. Ako mozete
_
p?bti Cltv1:1 zmlJu 1;1tol1
_ 0 bolje. U najmanju ruku obrazujte grupu
VOJih 1stouslJeruka! PrIJatelJstvo neutralne zemlje tice se tako sto od
vojnika zahtevate cvrstu disciplinu protivnike prikazujete kao varvare
zlice. Ako tamosnj tanovnistvo katolicko ne govorite veri; ako
protestant ko prav1te se da va za njih vezuju vatrena verska
osecanja. U tu vrhu koristite svestenike i pobozne ljude. Kad se covek
. lzit verom,
_ ona
_ _ _ ? no oruzje. Medutim sa vojirn
1stouslJec1ma bud1te obazv1J1 1 uvek idite nasigurno.
U zernljarna koje u i neprijatelj ke i katolicke, na prirner Ceskoj i
Moravskoj nemojte ni pokusavati sa gruparna istomisljenika. Sve
propa ti, jer prema njima zemlja neprijatelj ki na trojena. Ako
planirate kakav iznenadan udarac, moraju ga izvesti odredi. Primorani
ste da vodite skrtacki rat i da u defanzivi kori tite lake trupe. U to me
ubedilo licno i ku tvo.
NASUPNI MARS, ODSTUPNI ARS ARS U BIKU. MARS
U . Prvo sta general mora misliti posto se postarao za
bezbedno t logora jeste da izvidi citavu okolinu i va mesta kroz koja
i mu moglo u trebati da marsuje. obavljaju veliki odredi koji tamo
odlaze pod laznim izgovorima, dok konacari inzenjerci i lovci izvidaju
kako i ustanovili u koliko kolona moze rnarsovati. Oni brzo
razgledaju teren i potom izvestavaju. Lovci koji ih prate sluze kao
vodici kolonama marsu. Na novu tih izve taja general obavlja
voje pripreme.
Ako sprema za oicni tupni mars bez bojazni od neprijatelja,
evo kako - pod pretpostavkom da u putevi dovoljno siroki za cetiri
kolone - ra porediti voje ljud tvo: vecera u osam se t grenadirskih
bataljona, jedan adij ki puk, deset dragon kih kadrona tj. jedan
ili dva kompletna i dva hu ar ka puka acinjavace prethodnicu i
mar"ovati pod lakom opremom. Glavnina opreme ostace armijom.
Marsovace od tojanju od jedne milje i zauzeti ovaj te ovaj vi
ovu reku, ovaj grad, ili ovo elo, acekati da se glavnina priizi,
onda taviti mars do sledeceg logorista.
Armija krenuti mars utra u tri sata, u cetiri kolone. Odredi
vracaju u logor cim trupe krenu u itku. Konjica dvaju de nih redova
jasuci u koloni de , sacinjava prvu kolonu pesadija dvaju de nih
redova, marsujuci u koloni na de , acinjava drugu kolonu adija
dvaju levih redova mar ujuci u koloni desno sacinjava trecu kolonu
konjica dvaju levih redova jasuci u koloni na desno sacinjava cetvrtu
kolonu ti i ti pesadij ki pukovi drugog reda i N-ov hu ar ki puk i
za titnica koja pokrivati komoru i artiljeriju. Oni koristiti dva ili
tri najbolja druma da prate armiju. Adutanti N.N.N. taju kraj kolo_na
komore i odgovorni su za to da razmak izmedu kola bude prevel1k,
oficir koji komanduje zastitnicom lagovremeno obave titi genrala
ako misli da mu potrebna podrska. Troja kola natovarena balvama,
gredama i daskama za izgradnju tova preko potoka marsovace
celu cetiri anijske kolone drvodeljskim odredom. Kol ne ne J?eJu
izijati jedna pred drugu vec na tupati u i tom frontu koliko gd-
moguce. Oficiri moraju obezbedivati propi an razmak, pukov1 1maJu
 biti u zijenom poretku. Ako, na primer_, )edna ili ko_njicke kol_?ne
budu morale proci kroz kakvu sumu, 1 potrebno da 1m se na lo
rasporedi nekoliko grenadirskih bataljona cak s, ako treba, konJIC
moze smestiti u centar, pod pretpostavkom da zemlJ1ste otvoreno 1
da se pesadija krece kroz sumu.
Ako zelite da tako marsujete ka neprijatelju, onda cete citavu komoru
poslati pod pratnjom do najjaceg grada_ bini. :rethodnica s_e
kretati samo cetvrt milje ispred vas, v1 cete Jahat1 s uzdama u ruc1,
stalno pazeci sve sto se desava stalnov omatrajui. zemljiste, tako
da cete uvek imati u glavi spreman polozaJ, za slucaJ da ga morate
zauzeti na brzinu. Zato cete se na takvim marsevima uvek kretati
visovima (onoliko koliko mozete izlazuci se opasnosti), da iste imali
bolji uvid u prirodu zemljista i detaljno ga upoznali.
Ako zelite da te marseve izvodite u pravcu paralelnom sa neprijateljskim
polozajem, marsovacete ili levoj ili desnoj strani . u dva reda
(koji vam ujedno iti i dve kolone), vrhu onog krila kome stoje sasvim drukcije. panduri legnu zemlju i sakriju se iza
zelite da marsujete izdvojicete jedinicu koja vam sluziti kao prethod
nica. Zastitnicu cete obrazovati na isti nacin, iza zacelja armije. Ovaj
metod marsovanja najsigurniji i najlaksi - onde gde izvodljiv
najbolji pre stupanja u dejstvo, jer se mozete postrojiti za tren oka.
Pri svakom marsu brdovitom ili sumovitom terenu pesadija treba
da marsuje prva. Konjica treba uvek da se krece otvorenom
zemljistu, jer samo tamo moze dejstvovati. Medutim, na usecenim
putevima i zbunovitim sumama rizikujete da izgute, jer se na
takvom zemljistu moze boriti i njeno oruzje postaje neupotrejivo.
POVLACENJE OBRNUIM KOLONAA. Kad marsujete po
vlaceci se pred neprijateljem nadasve tno da se otarasite teskog
prtljaga. Kad to obavite napravite raspored putevima koje mozete
koristiti i terenu koji zauzimate. Ako se nalazite otvorenom
zemljistu, pesadija se povlaci prva. Ako zemljiste ispresecano, onda
prva konjica. Pretpostavicu da iza sebe imate tesnac kroz koji treba
proci i da vas logor obuhvata i omanju ravnicu; toj osnovi nacinicu
sledeci raspored za dve kolone.
Veceras u sedam sati sest pesadijskih bataljona pod komandom N-a
krenuce kroz tesnac i smestiti se s njegove druge strane, okrenuvsi
topove ka neprijatelju i ujedno oslobodivsi put kolonama. Armija
krenuti sutra u cetiri sata ujutru. Cim trupe budu pod oruzjem, satori
skinuti, odredi, logorske i seoske straze itd. povuci se i prikljuciti
svojim jedinicama. Armija marsovati u dve kolone, prvo desnokrilna
konjica s tim sto celu drugi desnokrilni red slede ga: prvi
desnokrilni red, zatim drugi pesadijski desnokrilni red, zatim prvi
desnokrilni pesadijski red oni obrazovati jednu mesovitu kolonu.
Drugu kolonu predvoditi drugi levokrilni konjicki red za njom
ici prvi red njemu se prikljuciti drugi levokrilni pesadijski red posle
koga ici prvi s tim sto citava armija marsovati u koloni desnoj
strani; sest bataljona prvog reda imace pratnju od deset husarskih
eskadrona.
se zastitnica rasporediti ispred centra armije u dva reda s
razmacima. Kad citava arrnija odmarsuje prvi se red povucu kroz
razmake drugog i smestiti se u borbenom poretku, nedaleko od
tesnaca. Kad on _uspoavi svoj front, rugi se red povuci, proci kroz
razmake prvog, 1 proc1 kroz tesnac zaJedno sa glavrunom husara. Prvi
red ga tad sediti na is!i nacin neprijatelja, koji hteti da ga
napadne, zadrzace trupe koJe su prethodne veceri postavljene da brane
tesn_ac._ One tu, ostati ?? kraja n, mars krenuti tek kad prode
zast1truca, koJu sled1t1 marsuc1 kolonama bataljonima.
Medutim, general moze izmeniti svoj raspored zavisno od terena i
prilika.
MERE PREDOSTROZNOSI PROTIV USARA I PANDURA
TREBA PREDUZEI PRILIKOM POVLACENJA. Na otvo
renom terenu treba se bojati napada od strane husara i neregularnih
jedinica. Husari se paljbe panduri borbe prsa u prsa. Prilikom
ovakvih marseva oni samo pokusavaju da prepadnu komoru, ako
mogu. rabri su kad se nadaju plenu. No u sumama i planinama stvari
stenja i drveca, te mogu pucati na vas, vi mozete ni videti odakle
pucnji dolaze ni uzvratiti ravnom merom. Stoga ovde govoriti samo
tome kako da se najbolje obezbedite od njih prilikom povlacenja kroz
planine.
Godine 1745. tako smo se povlacili dvaput, jednom iz centra Liereca
drugi put iz Trutnova u Zaclerz. U to vreme smo na krila kolona
rasporedivali odrede jacini od cetiri do sest vodova. Oni su zauzimali
visove koji su dominirali drumom kako i suzijali te hulje, i l
dovoljno da samo nekoliko ljudi na njih. Zastitnica se takode
uvek povlaci s visa vis, prateci armiju. No evo sta se desava cim
koja grupa napusti vis: panduri dojure zauzmu ga i odatle pucaju
vas. Tome ne znam leka; sta god general uradio, pri takvom
povlacenju uvek beskorisno izguiti mnogo ljudi. koliko ravnica
l mala, saljite svoje husare na pandure! ih za trenutak suziti.
No nemojte se previse zamajavati s njima, inace vam se mars otegnuti
i izgucete itekako mnogo ljudstva. Prema tome, treba zastajati
takav tezak mars treba izve ti sto brze moguce. No ako panduri
nesmotreno zauzmu kakav sumarak odakle ih mozete potisnuti onda
ih gonite i naredite husarima da ih poseku u sto vecem broju.
DA U OFANZIVI PRUSI POSTUPE S L NAORUZA
NIM TRUP . Ako zelite da zauzmete polozaj koji drze husari ili
panduri, marsujte samopouzdano na njih i ?zete iti siguvr-u useh.
Za njih vasa formacija prejaka. No ako V1d1te da su odlucruJI, mozete
podozrevati da njihova armija u ?lizini i da _ h p_odrzati. ato
posaljite izvidnice na sve strane, ? b1ste se obaveslI. ali uvek mozete
ti sigurni da vas ti ljudi nece ru za trenutak zadrzatI, ma kakav stav
zauzeli.
STA GENERAL MOZE OCEIVAI OD R NA
REDUJE SVOJOJ VOJSCI. Neka niko ne misli da dovoljno samo
pokretati vojsku tamo-amo da i se neprijatelj avnao_ . v_asi
pokretima. General koji se odvec oholo uzd u svoJu vest_u nzie
da bude navucen na veoma tanak led. Rat ruJe stvar slucaJa. Da 1
dobro vodio potrebno mnogo znanja, ucenja i razmisljanja kad se
 planiraju udarci, najvecu prednost ati . ko, smisljajuci i_h da_ imat_e _ jednu do dve tvrdave. U tom slucaju valja se unapred
najbolje proceni njihove posledice. Medutun, da1uc1 nesto _ malo pravila 1 premit1 z odbrau od nprijalj kih po_duhv_ta. Ispricacu O najbo
tako delik:atnoj stvari, rekao bih da uopste uzev onaJ komandant lJ1m postupc1ma koJJ su u t1m prilikama pmen11vani.
anije koji prvi krene u ofanzivu gotovo uvek primorava svog suparnika Sve _ _ camce i dereglije n_a citavoj reci prikupite i odne ite jednu od
na defanzivu i ravnanje prema svojim potezima. svoJ_ih trdav _kko b1ste neprijatelj_ lis tog pomocnog sredstva.
Ako ste prvi poceli kampanju i ako trebalo da preduzmete kakav Zat1m lic!lo 1zv1d 1 te obale; nepnJatelju da biste regi trovali va
mars koji nagovestava opseznije planove vas neprijatelj koji iti ta koJa. z&odna _za_ p_rl_azk v?ju da iste od jednog do
upozoren da se suprotstavi, bice primoran da se prilagodi vama drug<?g kraJa frota zgrad1li_ t 1li v1se vel1k1h puteva i s kraja kraj
ali ako preduzmete mars koji mu ne budi ni podozrenje ni strah, ili mog1. lao mars1rat1 u v1 kolona. Kad pronadete mesta koja su
ako bude obavesten da nemate sredstava da izvrsite svoju nameru nepatelJ zg?dna za prelazak, ako tamo nadete kakvu tvrdavicu ili
nece obracati paznju na vas i sa svoje trane preduzeti bolje smi"ljene groJe koJe _1 mogao i koristiti, rusite ga i svakom takvom
m. tu _postav_1te tr_upe on?m borbenom poretk i onom ra poredu
poteze koji onda vas staviti neugodan polozaj. koJ! b1se ml1 kad b 1 ste premal1 za b1tku - u i to vreme
Vasa prva mera predostroznosti treba da bude kontrola nad i hranom. reg1strte glavne tacke koje cete iskoristiti u pravo vreme i pravom
Ako ste to dobro resili mozete preduzeti sta hocete. I to tako mestu.
neprijatelja mozete primorati da odvaja velike odrede ako lakim Pre?uzev"i te mere prdotroznosti, ulogorite citavu armiju u centru
trupama uznemiravate zacelje, ili obavljate demonstracije kao da voJe . odbra_mb_ ene lIJe 1 obrazujte sesnaest odreda od samo
nameravate praviti diverziju u nekoj drugoj olasti njegove kraljevine nek_ ?l1ko vo1ka, _ celo vakog stavite jednog od vojih elitnih
u onoj u kojoj se vodi rat. Nevesti generali ulecu prvu klopku 01ra. Svakome daJte tacno odreden deo zernljista za ciju bezbedno t
koja im se tavi. Zato se poznavanjem protivnika tice velika b1t odgovran. Preko _dana . dovljn taviti konjicke trazare
prednost spoznavsi njegovu inteligenciju i karakter u tanju ste da m tuna oball koJ1h naJbOIJe mogu matrati okolinu. Sa
koristite njegove slabosti. svakog krila odvojite jednog generala da pazi te odrede i
Najbolje uspeti sto neprijatelj najmanje ocekuje. Ako za proverava u li onoliko budni koliko takva mi ija zahteva. Oficiri
bezbedno t oslanja na planinski lanac koji smatra neprelaznim vi reba da daonocno osmatraju tvrdavskih kula. Vasa dva generala
kroz te planine prodete njemu nepoznatim putevima, pre vega 1 komandant1 gradova podnose vam izvestaje cetiri puta dnevno. Jedan
biti zbunjen ako ga pritisnete, nece imati vemena da dode sei od :re? da vam do tave sitanje drugi u deset sati pre podne, treci u
cuda. Isto tako ako se smesti iza kakve reke da brani prelaz vi iznad t podne posledn11 de et uvece. Od vakog krila do mesta
ili ispod njega nadete gaz predete, da on to zna to ga gde su stacionirani generali i komandiri tavicete relejne konje da
iznenadenje pomesti i zbuniti. tome ih mogao jos mnogo, ali i ono i vam ve t i od najudaljenijeg tare"ine mogla tici za at i .
sto sam rekao dovoljno i moze citaocima dati obilnog materijala za Jedini posao tih odreda te matranje i upozoravanje. Oni va
z razmisljanje. :z
f izve titi cim vide da neprijatelj prebacio splavovima preko reke kakvu t
UJ
> PRELAZI PREKO R. sam rekao da umece ratovanja vecu jedinicu i da podize mostove. Duzno t vam da ga tad >
sastoji delom od sile delom od varke. Sta se moze ilom, mora napadnete. Da i te to olaksali, prethodno te av tezak prtljag poslali
<
: se varkom. Tako ako vas neprijatelj preci da predete kakvu tesku zacelje i ad logorujte premni za pokret. Ako neprijatelj na nekom
302
reku izu njega, postupite kao Cezar, princ Eugen i loren ki knez tu uspe da prede reku, sme ta cete tamo poslati svoju armiju,
!;1
Karlo. Oni su za prelazenje irali udaljena i laka me ta. Ako reka po"to te ra pored astavili unapred, treba samo da ga odmah date
< siroka treba izabrati mesto gde ade sputavaju tok razdvajajuci ga oficirima. Treba da se pripremite za pesadijsku itku jer ako
:
ako nema ada, nadite krivinu. postavite baterije na sasvim drugom pametan, neprijatelj usanciti prve jedinice koje prebacio preko
mestu izvedite lazan prelazak da odvucete neprijatelja i dok gize reke. Obezbedite dobru podrsku svom rasporedu! Ne zaboravite
mamac punom brzinom podignite mostove. Odmarsujte do njih punim rezervu! Iskori tite teren i izvedite ostar napad cete se moci nadati
tempom i brzo ih predite. U tim operacijama apsolutno neophodno najistavijem u pehu. AkoJreba da ometete prelaz preko manjih reka
iskopati sance. Prve jedinice koje predu treba sme ta da zaiju asov postupicete isti nacin tim "to cete samo dodati jednu meru
zemlju - ili ako ima suma, da naprave velike zaseke. Radi vece predostroznosti: okirati gazove drvecem koje cete u njih baciti
bezbednosti general koji komanduje tim poduhvatom treba da s neokresano. Ako visovi vasoj trani reke to vam iti velika
strane reke podigne mostobrane kako i zadrzao dok napreduje prednost; ako ni gotovo da nemate nade uspeh.
dulje okolinu i jos vise iskoristio svoju prednost. IZNENADNI NAPADI NA GRADOVE. Ako lose cuvani, gradove
ODBRANA R. Odbrana prelazista najgori od svih zadataka mozete napasti ne premne ili pomocu odreda koje na njih saljete
narocito ako treba da branite sirok front tom slucaju odbrane nema. razlicitim putevima ili infiltracijom prerusenih vojnika, kao sto princ
Da iste se usudili braniti prelaziste front napada i smeo iti duzi Eugen ucinio remoni ili kad od duge ade opadne guvernerova
od osam milja na mestima gde se reka ne moze pregaziti trebalo i budno t, sto i koristio anhaltski knez Leopold kod Glogova. U ratu
 sve - ali narocito iznenadenja - zahteva veliku obavestenost. Formirati
borbeni poredak ne znajuci kako grad sagraden iznutra i spolja isto
sto i naruciti odelo za coveka za koga krojac ne zna li visok ili
mali, debeo ili mrsav. Stoga se detaljno obavestite pre sto i ta
preduzmete. Gradove mogu iznenaditi odredi kao sto desilo kod
Kozela. jedan oficir dezertirao iz garnizona i otkrio Austrijancima
da deo kanala oko grada plici sto trebalo da bude. Oni u
uspesno usli u grad, i otkrili da je garnizon preslab da im se uprotstavi.
Iznenadenje kod remone ilo planirano preko zime; da uspelo
predstavljalo i istav pocetak kampanje. U okolnim drzavama samo
i se dva grada mogla iznenaditi: Vitenberg u Saksoniji koji slabasna
tvrdava i Olomouc, ali podozrevam da i se ovaj drugi mogao vojiti
samo propisnom opsadom. Kad su gradovi veliki garnizoni mali
dovoljno samo napasti ih svih strana da iste ih vojili. Garnizon
se moze odupreti na svim mestima i kad izvrsite proboj jednoj
tacki padaju i tale. Tako car Karlo VII uz pomoc Francuza i
Saksonaca, zagospodario Pragom. Male gradove mozete osvojiti i
bombama. Jedino imajte u vidu ovo: kad dovucete topove da razvale
gradske kapije pokrijte ih da neprijatelj i artiljerce vatrom iz ostat1 gotovo _bez lJudstva kad zatreba braniti zemljane prepreke.
streljackog oruzja.
NAPAD I ODBRANA UTVRDA. Umece opsade talo zanat,
kao stolarstvo ili obucarstvo. Pravila su toliko poznata da ih ne vredi
ponavljati. njima govori mnostvo knjiga svako zna da se za kraj
rova ira pokriveno mesto da se prva paralela pravi sto ize moguce
utvrdi i da rad koji se obavlja sledecih dana tako detaljno razraden
i podvrgnut tako tacnim proracunima da se gotovo moze unapred reci
kad utvrda pasti - sem ako nije sagradena na neki jedinstven nacin
ili ako brani izuzetno sposoban covek. Necu dakle, ponavljati
sve sto su tome rekli Voban i pokojni anhaltski knez. Zadovoljicu se
samo time sto cu dodati nekoliko ideja napadu i odbrani.
Razmisljao am napadu na utvrde onde gde teren dopusta izvodenje
napada kao i koje imaju suve kanale i malo i turenih zemljanih
prepreka kao sto su Olomouc i Vitenberg. Ako ednete jedno takvo
mesto, s jedne cete strane otvoriti sanac sa druge poceti lazni napad.
Cim neprijatelj preduzme sve mere da odbrani te dve tacke napada i
cim ste ga ucvrstili u tom uverenju zasto iste naredili napad
nekoj trecoj tacki i uputili ve svoje baterije da otvaraju vatru preko
dana kao da jedan od dva napada ima za svrhu proboj. vatru
mozete iskoristiti i kao signal odredu koji se tokom noci primakao
drugom kraju grada s namerom da se popne uza zidine. Siguran sam
da odred naici na slab otpor i da poduhvat u peti bar ako
raspored zasnovan poznavanju utvrde. isleci otvorene previse slobodno slati patrole se ti: da formirate dobar borbeni
napade, ?psadeni bez sumnje ogoliti ostatak fortifikacija. No da iste
preduzeli takav udarac morate imati hitnih razloga da zagospodarite
utvrdom, opsadene treba uljuljkati tako da ne lute vas plan.
Za odbranu _ gradova nea jceg sred tva od podzemnih tunela i potoka
" Ako i priroda zemljista dopustala, bacio h u logor veliku grupu lakih
ko31 se koste za plavl3en3e rovova i punjenje i usenih kanala kad
opsadivaci pocnu u njima praviti galerije.
Umece odbrane utvrda satoji se u odlaganju trenutka predaje. Tako
se _nauka guvernera 1 komandanta utvrdenih gradova svodi
dbnJe v!emenu: se d borbom za teren. Medutim, za
_ e k<:ste rc1ta sredstva. Neki oficiri veoma cene ispade
cilJ
1 ovo?t!. Cu?_ no 1?1 , priznajem, to sto se u njih upustaju
osi:edn31 armzo Jr n31ma gub1tak jednog coveka veci opsadi
vacu gb1tak estoce. Stoga verujem da komandant i trebalo da
preduz1ma vlike 1sade, sem onda kad _ d?lazi pomoc da otera napadaca.
_
U tom sluaJ. 1 trebalo da sted1 svoJ garzon, prednosti stecene
ad ops1vac1ma treba s_iatra srecnim predskazanjem za itku koja
usled1ti. No ako ocekUJe brzu pomoc u vremenu moze doti na
neki bezbedniji nacin.
Svako ko vrsio opsadu video kakvu pometnju medu radnicima
azivaju prvi neprijateljski hici i kako, kad se razbeze propada sve sto
urae?o p eth?ne .noci. Kad priznamo tu istinu, zakljucujemo da
mal 1spad1 ko31 taJn uzbuduju opsadivace iti uspesniji i vise ih
ometat1 radu. Velike 1spade nikad mozete preduzeti, da
rizikjete pogiju vcih razmera koja pak, dovodi do toga da cete
Upravo zbog t1h prepreka treba sacuvati garnizon.
Sada cu reci kako mislim da to treba izvesti. Kad ocekujete napad
spoljni zid jarka u odbranu posaljite malo ljudstva, ali zato smestite
pripremljene strelce na prepreke iza jarka, kao i poprecne. Kad
pocne napad, ozezite neprijatelju kad on pokusa da ude izvedite
dva ispada na njegova dva boka tako cete smesta povratiti svoju
kontraeskarpu. Da sam komandant, taj h manevar praktikovao sto
cesce mogu.
RAZNE VRSE I. IZNENADNI NAPADI NA LOGORE.
U nase vreme veoma tesko iznenaditi logore kad se imaju u vidu
brojno t lakih trupa koje se kori te i mere predostroznosti koje se
univerzalno praktikuju. Kad dve arrnije logoruju jedna izu druge
stvar se brzo resava tkom ili pak jedna armija zauzima tako povoljan
polozaj da mozete ni suziti silom ni iznenaditi. dakle
ne "to sto se dogada veoma retko i verovatnije izmedu odreda izmedu
armija. Medutim, posto tome relevantno govoriti, preciziracu stvari
kojih se treba pridrzavati u slucaju da iskrsne takva prilika.
Prvi vam posao da se sto potpunije obavestite polozaju logora koji
zelite iznenaditi; drugi: da podrobno izvidite sve puteve do njega treci:
da kolonu vode provereni i odani vodici; cetvrti: da odrzavate potpunu
tajnost i radoznalce navedete na pogresan trag peti: da isturite sve
lake trupe, pod laznim izgovorom, u stvari da sprece mogucno t izdaje
od strane kakvog dezertera i tako zatvore neprijatelja da moze
raspored i nalozite svim oficirima da ga primenjuju doslovno sedmi:
da marsujete nocu, u tisini, apsolutno zabranivsi pusenje i napustanje
stroja i osmi: da obrazujete borbeni stroj najvise cetvrt milje od
neprijateljskog logora i napadate pola sata pre svanuca.
trupa i konjice da eju stravu i pometnju, s one strane odakle treba
 da napadne konjica naredio i esad iji i artiljeri da pucaju kako i
- _
elJa da tOJI kadrone. Medu
posejale pometnju i precile nepnJat_
_
tim, sto vise izbegava te mrak, to bolJe. Sv1tan e- pogodno v_ eme zao
sto mozete medusobno prepoznavati, ne nzikUJete da ub1Jate voJe
vojnike kukavicama koji misle da u mrku lakse ? taje
teze da to urade kad ih oficiri mogu ra poznat1. Kad nepJatelJ k1 logor
padne konjica treba donekle da goni begunce. znad . veg_ vojn
ne sme dati da posle ovog uspeha renu plJ _ cku 1 n, Jer .
neprijatelj moze povratiti od straha 1 okonst1t1 se zbrkom vas1m
redovima.
IZBECI IZNENADENJA. sto am vec rekao, navikli
da Iogorujemo i turivsi jedan korpu ?onek!e is,rred arije; ta?de
posedamo sva sela ispred logora do udaenost1 od cevrt mIIJe kOJlCku
trazu mestamo u pozadinu pesad1J ku odreduJemo da cuva sam
Iogor. Povrh toga, svake noci saljemo osam do de et atrola na ve
strane oko Iogora da ismo ili upozoreni ako sta de 1. Ako 1_ pored
tih mera predo trozno ti neprijatelj i kori ti nepaznju kakvog nizeg
oficira trupe treba da zauzmu svaka svoj deo bojista konjica da zivo
jurisa na ve cim dode u dodir, pesadija da zadovolji time
.
amo drzati zemljiste do vanuca, kad cete moci preduzet1_ mere koJe
vam se u datim okolnostima cine manje ili vise korisnim. Uopste uzev,
verujem da u nocni napadi korisni samo onda kad te toliko slabi da
ne u udujete napasti neprijatelja danju upravo taj razlog primorao
Karla da nocu napadne anhaltskog kneza u ratu koji njim vodio
na ostrvu Rigen.
NAPAD NA SANCE. Ako ste resili da napadnete usancenog neprija
telja, ucinite to ta ne davsi mu vremena da poboljsa svoje zemljane
prepreke. Za u peh va v e namere najvaznije da budete potpuno
upoznati nagom i laboscu sanca. tome mora odluciti generalovo
znalacko oko. Ako krenete grlom u jagode zadatak vam iti tezak
mozda i uden na neu peh. Oicno nedostatak sanca u tome sto
ili nema dovoljno cvr tu podr ku ili preveliki u odno u na broj vojnika
odredenih da ga stite. Vas raspored treba da se zasniva na tom saznanju.
U prvom slucaju, ili rov i grudobran sanca ne dosezu reku umesto da
protezu do nje, ili na raci postoji gaz , presavsi preko njega, mozete
i ti nuti neprijatelja.
Dva sanca su pala zbog iste greske. Francuski sanci i pred Torina
protezali su se desnim krilom do reke Dore, ali se nisu na lanjali na
nju. Anhaltski knez koji napadao te strane, primetio !, opkolio
ih i Francuzi su popustili. Drugi i svedski sanac ispred Stral unda.
Levi kraj tog sanca dostizao do mora; ali su pruski oficir Gaudi i
Kepen procenili da na tom boku more ima gaz. N novu tog Eodatka
sacinjeni su planovi i njihova izvedba u potpunosti u pela: Svedani
su ili isterani. U ici kod Malplakea saveznici su bez potrebe izguili
20.000 ljudi zato sto su lose odabrali tacku napada. le troca ovne
uporne borbe primetili su da se zaseka koja pokrivala francu ko levo
krilo moze osvojiti. Upravili su svoje snage u tom smeru, i Francuzi u
ili pobedeni.
d u sanci ko e nepijtelj cua preveliki, trojite se za pravi napad
_ nekol1ko lazh da b1ste zadrzali neprijatelja i sprecili ga da
1 1zved1te
dovede pomoc onoj tacki na koju nameravate usmeriti voj glavni
napor. Na raspolaganju imate bezbroj varijanti za formiranje borbenog
poretka. Ogranicicu se na to da predlozim jedan borbeni poredak za
armiju od pedeset bataljona i totinu eskadrona. Prvo formiram
_
cima pesadijsku liniju u jacini od tride et bataljona kojom obrazujem krilo
na onom boku na koji mislim upraviti glavni udar. Od preostalih
dvadeset bataljona, dvanaest koristim za glavni osam za pomocni
napad. ih dvanae t bataljona svr tavam u dve linije, tim sto mi
va adija trojena u tri reda konjica smestena na 300 koraka
iza nje, kao sto pokazuje ledeca lika.
_/
,r-.. ":. ._ .,!!_padatkih bataljofl4 /
- .,..., /ahovskom
.., rasporedu pda_dijska U'!!J!I_
Slika 1
U ovom borbenom poretku vidi se da moja linija pesadije okira
neprijatelja i da premna da iskoristi i najmanji njegov pogresan
potez. Radnicima i no acima naramaka naredujem da zatrpaju jarak
izu bataljona koji napadaju. Ako pesadija voji sanac, pojacavam
vom preo talom pesadijom, kojoj naredujem da drzi grudobran i
goni neprijatelja. Radnici tvaruju prolaze za konjicu. Ova se pak
trojava propisu, pod zastitom pesadije potom napa ti
zavisno od prilike i okolno ti.
ODBRANA SANCA. Rekao am i ponavljam, da nikad ne ih usao
u sanac, sem ako ne i nagnala kakva strasna nesreca recimo
izgujena itka ili tro truko jaci neprijatelj. Cak i kad neprijatelj
dvostruko jaci, imao ih drugih nacina njima cu kasnije. No, ako
pretpostavimo da u neki veoma jaki razlozi nagnuli pru kog oficira da
se usanci, onda itno da front uzi sto moguce vise da i se
anac mogao pose ti kako valja. Dalje treba ostaviti dve velike
Slika 2
 pesadijske rezerve koje i se mogle slati mesta gd bud J?Otrebne.
Konjicu treba smestiti u trecoj liniji iza tih rezervi. Prv1 :
obezbediti jaku podrsku sanca, kao st? sam go_re; drugi:_Ioc1rat1
_ 1skopat1 s1roke 1 duboke Jarke.
ga tako da bokovi budu jaki i treci:
Ako imate vremena, svakog cete dana dalje _vrdivati svoj sanac:
palisadama, krstilima kamufliranim jamama _id. Sanci su . dakle, vrsta
fortifikacije koja mora iti podredena pravil1ma te vst. se traz1t1 brdov1t zemlJste 1 slziti lukavstvima tako da se neprijatelj
_
sastoje u tome da dobro koristite teren naterate nepratelJa da vam
se priizi na uskom frontu i ogranicite_ ga na tacke napada koje po_staj
samo pripremne u njegovim poduhvat1ma. se radi tako_ sto se 1s
_ Da nismo kod Sora imali takvu terensku prednost, nikad ne ismo
nekoliko klinova koji ga udariti s boka ako vod1 napad 1zmedu nJ1h.
Tim rasporedom navescete ga da cini sto vama odgovara, pri cemu
vam manje stvari odvlaciti paznju u odbrani. Prilazem dva plana
sanca. (Vidi sliku 2. Nap. ur.)
Mozete videti da se ovde teren suzava spreda. Desnu stranu brani
baterija s druge strane reke koja tuce boku. Centar brani reduta,
levu stranu takode zaseku neprelaznom cini sanac koji iza nje pravi
krivinu. Nuzno , dakle da napad bude usmeren na jednu od ovih
reduta. U skladu s tim su utvrdene bolje no ostatak polozaja, te
neprijatelj tu naici na tvrd orah.
Evo i plana drugog sanca.
Slika 3
Vidite da su neke redute isturene u klinu, da im iza njih stite
bokove. Vidite da sam te redute utvrdio bolje ostali deo sanca. Evo
razloga: to su tacke koje iti napadnute. Imam i razloga vise za tu
308 lokaciju reduta: temeljito utvrdivanje citavog sanca zahteva beskrajno
mnogo vremena, sedam ili osam reduta moze se brze u avrsiti.
Primetite nadalje da plan sanca treba da zavisi od terena i da razdaljina
izmedu reduta ne treba da bude veca od 400 koraka, kako i se mogle
braniti vatrom iz musketa.
ZASTO ADA VECINA SANACA. Zato sto su usancene trupe
ogranicene jedno zemljiste, napadac moze slobodno manevrisati;
zato sto napadac uvek smeliji od branioca; i, dalje, zato sto proboj
na jednom delu dovodi do guitka celog sanca zato sto demoralise
trupe. Medutim, misljenja sam da Prusi, sa odlucnim covekom na
celu, mogli lako prevladati takvu nevolju narocito ako general
sacuvao rezerve. Branioci sanca treba da pucaju neprekidno napadaci
nikako; njihovo samo da odlucno napreduju s musketom preko
ramena.
LINIJE. POBEDII JACEG NEPRIJAL. General treba baterije u napadu pucaju kartecom, su ujern da . izn _em s? j
da r zemljiste imajuci u vidu brojnost i tip svojih trupa i jacinu
neprijatelja. Ako jaci i im mnoo onjice,
_ trazice ravnice, prven
stveno stoga sto DJegova konJ1ca naJbolJe deJstvuje takvom terenu
na ?rugo':1:1 mstu stoga sto mu brojna nadmoc daje mogucnost da
?Pkoll__ nepJatelJa na ravnom terenu, s!o na isl?esecanom terenu nije
<?dlJIVO. Nsuprot toe, ako ste broJn<? slabIJI, bojte se poraza
al1 !. ocekJte da m 1ta sem vase vestme donese uspeh. Valja vam
ako budete pnude da pnhvat1te borbu, ne uzmogne suociti s vama
_
frontu s1rem od vaseg, da budete posobni da branite i odbranite
svoje bokove.
pbeli Austjance. Istini za volju li smo veoma sla, ali neprijatelj
u stanJu da na opkoli. Brojno t mu umesto olaksice postala
teret. Tako teren izjednacio prednost koju Austrijancima davala
snaga.
prva opaska, koja se tice samo terena. Druga vezana za nacin
izvodenja napada. Svaka slaja armija kad napada jacu treba da
primeni kosi poredak koji najbolji i za tku u predstrazama jer kad
krenete da porazite krilo i udarite citavu aniju s boka, tka unapred
resena. Bacite pogled na ovaj plan. (Victi $liku 4. Nap. ur.)
Primecujete kako utvrdujem svoje des;, krilo koje nosi glavni teret
napada. Uz bok konjice stavio sam deo pesadije da iz sume puca
neprijateljsku konjicu. Imam tri konjicke i tri pesadijske linije, levo
krilo sluzi rni samo za to da zadrzi neprijateljsko desno dok sve moje
snage dejstvuju de strani. Na taj nacin, deo moje armijeanosi
poraz odgovarajucem delu neprijateljske pobedujem i pomocu jednog
dela postizem za sta drugima potrebna citava arrnija. U ovoj
i za napad sam odredio desno krilo, ne levo zato sto izbegavam
napad selo, koji mi prouzrokovao previse zrtava. Kad god krenete
u tku s jednim bokom, tajete gospodar svoje vojske: borbu mozete
nahodenju ubrzavati i usporavati, kao rezervu imate citavo
krilo koje se ne bori. Nemojte nikad zaboraviti da pristedite sva sredstva
koja imate i da, u skladu tim uvek pri ruci imate rezerve koje
stvari dovesti u red ako negde zaskripi.
POZICIONE I. Arrnije na polozaju se napadaju na isti onaj
nacin koji sam gore opisao. Prva stvar dobro upoznati teren.
Medutim savetovao ih vam da koliko god mozete izbegavate udare
na sela: to pogubno. Ima nekih generala koji veruju da armiju na
polozaju treba napasti u centru. Sto se rnene tice, mislirn da treba
napasti na najslajem mestu. Evo fonacije za koji zele da napadnu
centar. (Vidi sliku 5. Nap. ur.)
Kad projete centar, kazu razdvajate avu armiju i stavljate u
polozaj da steknete najistavije prednosti. Sto mene tice, ponavlJam,
odobravam sve metode napada pod uslovom da su u mereni onamo
gde neprijateljska arrnija najslaja i gde teren daje najmanju
prednost.
Posto brojna artiljerija koja se kori ti u nase vreme cesto zahteva da
_
misljenje torne, zasnovano na razmislJanJ1ma koJa su ali_ slic
 Slika 5

napadi kod Sora i Keselsdorfa. Nista nije opasnije pesadiju no da

osvajaju neprijateljske baterije dok cetrnaest ili sesnae t topova po
voljno smestenih i podrzanih od strane pesadije ispaljuje na njih
nekoliko uza topnih plotuna. kvari av poredak nasih trupa. Kartec
ima stravicno razorno dejstvo: ume da izreseta citav bataljon pre
sto se ovaj priizi neprijatelju; ginu citavi vodovi, cesto i vise
oficira. ... to snaga nasih bataljona lezi u zbijenim redovima i posto
svako popunjava me to koje mu pripada treba tokom napada zatvarati
bataljonski poredak. Dok se to odvija, tuce vas nova salva koja,
prouzrokujuci novu zbrku, katkad ume da i odvec naglo probudi
prirodan ljud ki strah. Stoga mislim da se neprijatelj koji drzi svoj
polozaj - ukoliko se njegov bok ne moze potisnuti - moze napasti
i poraziti.
No kod Sora i Keselsdorfa primetio sam nesto sto me uverava da
uvek biti tako. U tim dvema bitkama naime kad su nasi zbog velikih
guitaka popu tili u prvom napadu neprijatelj napustio voje linije
u nameri da nas goni. Zbog toga njegova artiljerija prekinula paljbu
sa rezultatom da su nasi vojnici - pomesavsi se, tako reci s neprijateljem
- srnesta zaroili njegove baterije. Stoga zelim da se prvom bataljonu
naredi da napadne rnlako, kako bi naveo neprijatelja da napusti polozaj
kako i se prolilo manje vojnicke krvi i kako ismo lakse postizali svoje
ciljeve. Medutim igurnije potisnuti neprijatelja s polozaja - ako
 moguce. Evo kako i priizno izgledao borbeni poredak za takav
napad. (Vidi sliku 6. Nap. ur.)
ODBRANA POLOZAJA. Cesto sam govorio da ih za Pruse irao
samo neosvojive polozaje, da ako ih ne b _ ude,_ ne ?ih zauzimao
nikakve, jer u napadu !mo pevise pe?nost1 b1smo 1h se_ tek tk?

\\\iS\
odricali. No posto toJ teu valJa govorit1, dodacu samo_ ne_koliko uslI.

1
Prva : itno da krila budu tako obezbedena da 1h . I?_solut?o
nemoguce potisnuti; druga: konjic t!eba da bude dru?J l11 treca:
i

l 1
izdvojite nesto pesadijskih rezerv1 1 cet_vrta: neodbranJ1va sela ne
posedaju, treba da pazite da 1:e_ma rukak":e mal, ?obro obz1dane -t:
utvrde ili groja koje i dom1ruralo ravrucom 1 otpori:io na

t 1 ,\
artiljerijsku vatru, inace su vam trup propale. Medut1m, ako 1spr !
vas ili sa strane ima kakvih sela prat1te vetar! Ako duva sa strane Il1 \-

!fl
ka neprijatelju, zapalite ta sela! Svoje cete ljude postedeti, ta mesta i:.

uciniti nedostupnim neprijatelju. Dalje, ako neprijatelj - protivno vasim .

ocekivanjima - krene da vas napadne na takvom polozaju, verujem da
ga se ne iste smeli ropski drzati. Iskoristite ga tek toliko da vasa
\i \

artiljerija unese zbrku u neprijateljske redove onda krenite napad
pravo na njega. Takva mu odluka uveliko pornrsiti racune, te
"=::::::::.
primetiti da se, ni sam znajuci kako, od napadaca pretvorio u
\
\
napadnutog. Narocito pazite na to da se tako smestite da sve vase trupe
budu stanju da dejstvuju. Nas logor Grotkauu i neupotrejiv

u

zato sto samo nase desno krilo ilo u stanju da dejstvuje. Levo se "
nalazilo iza neke mocvare i bilo beskorisno. Vilroa i porazen
\
1::1

- i
kod Ramilija zato sto zauzeo jedan takav polozaj. 5
I U RAVNICAA ISPRESECANIM SU I MOCV

l i,
R. Sve su te itke sustini iste prirode. Gde god zemljiste ::::::::,

,;
Jt
ispresecano, taj kraj pogodan za lukavstva, te u takvim prilikama, .:::
iz razloga koje sam vec naveo uvek pretpostavljam itku. Da li u njoj ..... 'N
....,
..
...
"

napada vase krilo ili saljete snage da napadnu centar svejedno . U
... .. f
.Q

nasim oicnim itkama propisao sam da u nasoj prvoj konjickoj liniji

i
razmak izmedu eskadrona bude samo cetiri koraka ali u kraju gde ima i! ,:

-s

i
kanala i jaraka treba im dati razmake od petnaest koraka, kako se ne

'
i desilo da jedan eskadron poremeti citavu liniju pavsi u jarak. U prvoj ::!
'V


pesadijskoj liniji razmak nikad nije veci od onog koji potreban : ... 1,1
>
topovima da neometano pucaju. -'

""
I NA OVORENOM ZELJISU. Ovakvi sukoi trebalo i
da budu generalni zato sto neprijatelju treba da date pune ruke posla

kako ne i povlacio poteze opasne vas. Glavni posao neka vam "'
t
,:

bude da okirate krila. Ako ne mozete okirati , naznacicu

@) 1 ]
vam sta da radite umesto toga. Uz to potrebno da ojacate bokove .Q

,:
\()

pesadije, kako i ona, slucaju da popusti jedno konjicko krilo, mogla

da mu pruzi ravnomernu pomoc. Evo mog borbenog poretka. (Vidi -
sliku 7. Nap. ur.) -

Pesadiju stavljam na same vrhove krila da podrzava konjicu i spreci !..i..1

neprijatelja da goni ako bude porazena. Ako bude pobedivala, mogu

iskoristiti zajedno s bocnim jedinicama da neprijateljsku pesadiju
udari s boka. Ispricacu sta valja paziti u svim itkama, narocito
onima na otvorenom bojistu. Ako marsujete krilima vodovi treba
da drze jednako rastojanje kako se cela vasa armija mogla u jednom
 potezu trojiti pram neprijatelja. No ako marsujete kolonama
u liniji, odovi moraju biti jedan uz d rugi. Tako bataljoni moci da
troje vi cete praviti borbeni poredak u hodu pri cemu
la kolona odvajati de , dok krajevi prvih Linija ravnome rno
ra poredi ati.
Velika predno t ti prvi postrojen dan itke. Nase trupe
uvek imati zahvaljujuci vestini i hitrini vog manev risanja. (Ovde
go orim lednjem borbenom poretku). Dok armija trojava
artiljerija pucati to moze zivlje. Generali koji komanduju krilima
narocito tarati da ih dobro podrze ako to bude apsolutno
nemoguce, konjicki general koji komanduje drugom linijom odvojice
dva ili tri kadrona da produzi prvu liniju hu ari iz trece linije ucinice
to isto da produze drugu. tako obezbediti konjicki bok da
neprijatelj ako ga bude iti am napadnut s boka.
Konjicki oficiri treba da uvek izvode ovaj potez cak i bez naredenja.
Ona adija koja va razmestena konjicko krilo treba da d
neprijatelj ku armiju i uzduznom vatrom gada neprijateljsku konjicu.
Za konjicu predvidam ra tojanje zato sto tada svaki kadron
imao dva boka dok na tavljena linija ima amo jedan tj. voj vrh. N
taj nacin napad takve jedne nage taje ze ci. Zadatak konjice
dan itke te da krene u napad cim naredi nacin koji am
opi u ojim Vojnim ustanovama. vakako rastrojiti neprija
telja. I to tako duzna da goni neprijatelj ku konjicu kad ova
potpuno ra prsi.
Druga linija i hu ari treba da pripreme da pre eku od tupnicu pesadiji
koja takode ubrzo ra pr iti. adija tupa u kontakt neprijate
ljem tek kad konjicka tka zavr i. General koji vec doio te
nagove taje pobede moze tada melo pokrenuti adiju koja mu
pokri krilo i adiju me tenu njegov bok i Iati da d
nep rijatelj ku adiju udari
v
boka i opkoJi . Pe adija
> napredo ati brzo ali uredno. Ne h dao da puca. vec ama
pred ta Ija pretnju koja poraziti neprijatelja. No ako bude
pucala, gen:1 mo ra" talno terati da npreduje i, cim neprijatelj
314 n vrtlozt1 oko OJ1h za ta , nared1t1 da u prvoj liniji nacine
U)
i
>
t ? _ ri za izlazak _dagona koje am tavio izmedu bataljona druge
< llruJ:, VJ planu d_rugog borbenog poretka. Tada citavoj
:
pr !1 ru k 11 do kraJ. god poku da utekne dragonima,
. ruke na_ 1m bednickim drugim konjickim linijama koji
kaJu 1 od aJu od t naca. Tako u peh ti potpun.
me o rezervu. jom treba da komanduje ve t general
. kad tka kojoj te dugo razrnisljali ledica manevara koje te
t taVJtJ me to odakle moze videti ve. General treba da
dej tvuje v inicijativi: ako idi da ovom ili onom krilu
trebna ', i bez pozi tamo od ti rezervu. No ako ve ide
dob ro, lace rezerv u da goni neprijatelja. Toliko imam da kazem 0
g neralnim ukoima i molim voje oficire da to pazljivo procitaju i
d bro urezu u pamcenje.
GO I POSUPCI POSLE I. Gonite neprijatelja do
prvo te naa. mu najveca moguca vteta . ipak i te od me ta koja treba da stite. Neprijatelja treba napasti ako mu
meli d pu titl da u peh opije toliko da tanete ne motreni. Ako
neprjatelj Ppno porazen obavite nekoliko marseva njegovom
tra, 1 domoc1 cete . ogrme teritorije. No uvek se ulogorujte
prop1 .1 Ne zaboravlJaJte pnnc_1pe predvidanja i znajte da u armije
cesto, naduvene d spha gub1le plodove vog junastva zahvaljujuci
.?ovanom _ecan3u sgurno ti. i lite i sirote ranjenike u obema
arm13aa. ob1to _ se oc1s . tarajte za svoje prema neprijateljskim
?vu1te nehuma. RnJeruc1 se salju u bolnice, zarojenici u kakvu
?l1zJu _ tvrdavu, pod Jaom pratljom. Kad porazite armiju, mozete
izdvat1 _ odrede narocito kad treba odseci ili zauzeti dva-tri
nepJa}elJska gada u i to vreme. No tome treba da odlucuje vreme
moze se dat1 neko opste pravilo.
DEJS'!_V ODREDA. Sa _ odredi _ a se radi i to sto se praktikuje
u armtJama, manJOJ kal1. Dodacu ovo: kako prvom tako i
u drugorn scaJ, 1 mala pomoc tokorn tke moze vam preokrenuti
_
eu. epJatelJ ?rabruje i njegovoj uzrujanoj masti pomoc se
c1ru naJmanJe dvostruko Jacom sto u stvari.
PO-yLA ENJE PORAZENIH_ SNAGA. Bitke rede gube zbog
gub1tka _ lJd tva r:ego _ gub1ta hrabro ti. Zaklinjem se nebe irna
da Pru 1 rukad b1t! pnm?ra n povlacenje
_ ali posto i toga treba
da s dotaknem,. _1znecu svoJe m1slJenJe. Za manje nage, i u vecim
ravcarna, _ pesad1Ja treb ? obrazuje kvadrat kojim stititi preostalu
konJ1cu, 1 tako dohvat1t1 prvog te ili najlize ume. Ako se radi
vecirn snagama, najvise h sklon povlacenju u sahovskom
raspo redu citavirn linijarna koje prolaze jedna kroz drugu gene ral
tko rnoze ti voju a rmiju ako me ta zauzme prvi tesnac, tako da
nJegove trupe koje tu budu rnestene tite glavninu koja tuda prolazi.
Ako konjica demo rali , neka posalje u pozadinu, jer tog
dana vise nece moci poslati eprijatelja.
I ZASTO PRIMII BIKU. radi bez motiva ili protiv svoje
volje ili lud ili glup. ishodu rata odlucuju tke takode
njirna i zavr ava. stoga mo raju voditi ali umesno i to kad u
ve prednosti vasoj strani. Umesno kad treba i terati neprijatelja
iz vase zemlje ili ga izbaciti polozaja ili lokacije odakle vam moze
sp reciti ulazak u voju zemlju; kad ga zelite primorati da digne adu;
ili kad vi rnozete dici dok ga porazite; ili kad treba da teknete
prednost za citavu karnpanju, neprijatelj pogresi i pruzi vam priliku
za to. Najzad, kad neprijatelj ocekuje pojacanje, treba da ga, ako
moguce, porazite pre no sto stigne.
U tkarna predno ti sticu vaki put kad te reseni da borite, ili
izveli da do nje do lo. Najbolje se prilike mogu steci kad neprijatelju
pre ecete snabdevanje i odaberete teren koji odgovara voj tvima vasih
trupa i primo rava neprijatelja da se bori onde gde vi hocete. Najveca
sledeca predno t jeste kad okoristite neprijateljevim losim polozajem
ga odatle i te rate narocito kad zauzmete polozaje koji vam
omogucuju da malim pokretirna pokrijete mnogo zemljista tako su
smesteni da va nep rijatelj moze od eci od snabdevacke baze niti
 za Iedirna reka, ili samo jedan (i to nezgodan) tesnac jer tada on
rizikuje mnogo, vi malo cak i ako budete lose srece.
RAZISLJANJA RANI RIZICIMA I NESRECAA. Cak i vaznog o
kad se ponasa krajnje oprezno general moze irnati peh - jer toliko
stvari koje ometaju njegove planove! Vreme oficiri, zdravlje ili bolest
njegovih trupa, grube greske, smrt kakvog oficira s kojim racunao,
demoralisanje trupa, otkrivanje njegovih spijuna, nemar oficira koji
treba da izvidaju neprijatelja i, konacno, izdaja. su stvari koje treba
stalno imati u vidu da iste ih spremno docekali i da vas sreca ne i
zaslepila.
Kad smo 1741. godine hteli marsovati od Rajhenbaha do Otovica, kise
su toliko razrovale puteve da su se pontoni jedva mogli vuci kroz t,
koje , usporivsi nam mars za dva dana upropastilo nas plan. Istog
dana marsa spustila se tako gusta magla da smo zbog seoskib straza
zakasnili cetiri sata i prikljucili se glavnini anije tek u devet ujutru.
Tako nam propao plan zbog magle koja se nije mogla predvideti.
Ako skrojite plan ofanzivne kampanje, u zemlji koju nameravate
pokoriti omane zetva, mozete lako ostati na cedilu. Ako se usred
kampanje medu vasom vojskom prosiri kakva zarazna bolest, moracete
se - ako uzela previse maha - zadovoljiti defanzivom umesto da
dejstvujete onoliko silovito koliko ste na pocetku naumili.
Ako se vasa naredenja pogresno shvate se napravi kakva gruba
greska, posledice mogu iti odlucujuce u danima borbe. Toga sam se
uplasio na dan itke kod Fridberga. Drugom linijom komandovao
Kalkstajn. Detasirao sam ga da podrzi Dimulena koji i na nasem
desnom krilu i poslao adutanta knezu Karlu sa nalogom da umesto
Kalkstajna preuzme komandu nad drugom linijom. Adutant
pogresno shvatio i rekao knezu Karlu da drugu liniju obrazuje od trupa
;z iz prve. Na srecu, uocio sam tu gresku i imao vremena da je ispravim.
Ako se odred s kakvim znacajnim zadatkom poveri razboritom coveku
on se razboli ili pogine, vasa stvar poci naopako - jer neka niko
misli da su pametne glave svakodnevna stvar u vojsci. Retki su medu
316 nama ofanzivni generali; ih znam samo nekolicinu, takvi se odredi
samo njima mogu poveriti.
Ako ste nekoliko mahova prinudeni da se povlacite pred neprijate
ljem trupe se zastrase. Isto se to desava ako ste u necemu ili ometani;
cak i kad vam iskrsne zgodna prilika, moracete propustiti ako medu
vojskom zapazate nesigurnost. Imao sam srece da nikad ne budem
takvoj situaciji sa citavom armijom, ali posle itke kod Milovica video
sam kako izgleda porazena konjica i koliko vremena potrebno da
se povrati hrabrost.
Ako irnate spijune s kojima racunate, neprijatelj ih otkrije ostali ste
bez kompasa. Tada morate nagadati i delati samo onome sto ste
svojirn ocima videli. Ako oficir koga ste poslali u izvidanje neodgo
oran, moe citavu armiju dovesti u opasnost. Tako Najperg doziveo
1znenaden3e kod ilovica. Bio svu svoju bezbednost poverio nekom
husarskom majoru koji na dan itke trebalo da izvrsi patrolnu
duznost nije izvrsio.
Naucite, dakle, da formirate borbeni poredak tako da sudbina vase
arI?ije ne visi od dobrog ili rdavog ponasanja jednog jedinog manje
_ ficua. Ako treba da cuvate kakvu reku, postavite toliko
nadzor1ka na oficirima_ koji patroliraju da nikad dodete u skripac
zbog nJihovog Javasluka da za eventualni propust bude odgovoran
samo jedan covek.
Postoji nest cega se jos_ vise reba bojati: izdaja. Tako smo izgubili
Kozel tako 1735. gode pnnca Eugena izdao general Stajn koji
i francuski spijun.
RAZLOZI ZA PRECIZNE N I PESADIJSE ANE
VRE. Iz onoga sto sam imao priliku da ocrtam govoreci ratu, videli
ste da brzina umnogome doprinosi uspehu na marsu, jos vise u ici.
Zato se nasa vojska driluje tako da dejstvuje brze od drugih. Iz drila
proisticu oni manevri koji nam omogucavaju da se postrojimo za tren
oka i brzina svih konjickih pokreta. sto se tice konjickog napada
smatrao sam brzinu i zijenost potrebnim iz vise razloga: (1) da i
takav veliki pokret povukao i kukavicu zajedno sa hrabrim; (2) da
konjanik ne i imao vremena da razmislja (3) da snaga i brzina nasih
krupnih konja svakako savladaju svaki t i (4) da oicnom konja
niku oduzmem svaku mogucnost uticaja na ishod tako krupnog podu
hvata.
Dogod linija celovita, eskadroni dobro zbijeni, dotle gotovo
nemoguce preci u borbu prsa u prsa. Eskadroni se ne mogu pomesati,
jer se neprijatelj' ciji poredak otvoreniji od naseg i ima veci broj
razmaka ne moze odupreti nasem udaru. Snaga naseg udara dvaput
veca od njegove, jer on ima rnnogo bokova mi samo jedan (koji
general utvrdio u najvecoj mogucoj meri) i konacno zato sto ga
prepada silina naseg napada. Ako neprijatelj se dati u bekstvo
ako napadne sporim kasom nasi ga zbaciti s konja; ako se baci na
nas brzinom kojom mi napadamo stvara zbrku u svojim redovima i mi
ga, tako reci, pobedujemo na parce.
Sto se tice brzog pesadijskog koraka i napada s puskom ramenu,
imam dobrih razloga sto ih pretpostavljam svima ostalima. ishodu
itke odlucuje veci ili manji broj mrtvih nego zadoijeno zemljiste.
Neprijatelja ne porazava paljba nego drzanje. ishodu se brze
odluciti ako stalno marsirate na neprijatelja nego ako se zabavljate
pucajuci, sto se pre itka zavrsi, to manje ljudi u njoj poginuti.
sistem zasniva se dakle, na tezi da na pesadiji da istera
protivnika i tako reci izgura ga sa bojista na k?njici da knise
itku i zaroi sto vise neprijateljskih vojnika kako 1 pobeda bila sto
blistavija.
LANAC ZIOVNIA I SVE U VEZI S NJIA. povratku iz
kampanje vojska obrazuje lanac zimovnika, sto uve predstavlja nast
vak kampanje. Lokacija zimovnika ne moze se odred1t1 dok se kampana
ne zavrsi. Da ih razjasnio svoja pravila iznecu raspored nas1h
zimovnika od 1744. dovproleca 1745. njima JU odlucile plni:e koje
razdvajaju Cesku od Sleske. Zimovnik ko najdeberg! _ p _ od
komandom general-lajtnanta Truhzes. O_n polozaJ u Fn?l
ndu, gde imao redutu na vrhu plane 1 nekoliko 1sturenih polozaJa
 na drumovima koji iz Zaclerza i Broumova vode Slesku. Polozaji su kornandu generala koji prima naredenja dve linije desnokrilne pesadije
bili ojacani za ekama. Svi drumovi i putelji bli su ?lori na svak?m pod kornandu drugog generala levokrilna pesadija pod komandu treceg
malom polozaju bilo nesto husra aduzeruh 1zv1danJe glava i levokrilna konjica pod kornandu cetvrtog. ime se skracuje put od
kojom Truhzes komandovao b1la . prop1su rezerva oded1ma. izdavanja do izvrsavanja naredenja, te sve sto zelite da se uradi iti
Drum i polozaj kod Zilerberga drzao Desuov puk. Grof<;>vu _ Gl c
tacnije izvrseno.
_
branio general Levalt cije su snag b1le slicne Truhzesov1m. <? ZIMSE ANJE. Samo olutna potreba i mogucnost sticanja
nacinio zaseke, okirajuci drumove 1z Ceske te zaeke brali su velikih prednosti mogu opravdati zirn ke operacije. oicno ruini
_ _
pesadijski odredi. Levalt i Truhze i su dov!Jno _bliu Jedan ?rugom raju voj ku zato "to tada talno prati bolest i sto, buduci da
da su se mogli uzajamno podup1rat1. Austr1Janc1 su mogli napast1 talno u akciji, nema vremena da trupe regrutuju i odenu. Vojska
_
jednog bez straha da im se drugi okcti vra. Opava I Jegernorf koja se to i dugo kori ti u tom surovom godisnjem dobu jamacno
bili su nasi istureni zimovnici u GornJOJ SleskoJ vezu DonJom moze tati u dobrom stanju. Medutim, ako veoma vazni razlozi -
Sleskom odrzavali su preko Nojstata. Ostale trupe koje nisu pripadale kao oni koje smo irnali 1740 1744. i 1745. - zahtevaju preduzimanje
ovom lancu, ile su smestene u zimovnike brigadama, kako i se zim kih kampanja najbolje dej tvovati sto zivlje, da i ile kratke.
mogle okupiti brze i u boljem redu.
Zirn ke kampanje obavljaju marsovanjem izmedu kantonrnana u
Valja mi dodati da armija nikad treba da se razdvaja sem kad veoma zijenom poretku. Da se to omogucilo, sva se pesadija smesta
sigurna da i neprijatelj to uciniti. Planinski lanci csto obr:zuj u jedan grad kao sto ucinio anhalt ki knez tokom svoje saksonske
prepreke koje stite zimovnike u neko drugo do?a god1e to 1 operacije. U dane odredene za rnarsovanje arrnija se trojava i
reke. Ne treba se uzdati ni u jedne ni druge Jer plane se mogu marsuje kolonama, kao i oicno. Kad neprijatelj izu, spava se
preci i kozjim stazama vecina reka se preko zime zaledi te postaje pod vedrim nebom. Voj ka lozi velike vatre. Posto su te aktivnosti
bezvredna u vasem odbrambenom sistemu. Najbolji lanac zimovnika izuzetno zamorne treba ih kratiti. Da pala brza odluka, ili se udara
sacinjavaju utvrde kakve Francuzi i saveznici imaju Flandriji. Prime neprijateljske zimovnike ili napada neprijateljsku vojsku.
cujem isto vreme da ve "ti generali nikad ne zauzimaju polozaje U Iucaju da uspeh zavi i od propi opsade niposto treba
pogodne za mnostvo lukavstava, ili bar to cine ako radi preduzimati zim ke kampanje. Godisnje doba to ne dozvoljava. Pred
polozajima od znacaja. nost ovakvog nacina ratovanja u torne sto uspeh omogucuje vanredno
Preko zime se trupe odmaraju. Volim da se dobro hrane, ali vojnik ne veliko napredovanje. Da ni okori tili odabravsi kriticno vreme,
i smeo imati gotovine. Ako ima koji gros u dzepu mi li da isuvise ile i nam mozda potrebne citave cetiri n kampanje da zauzrnemo
gospodin da i se bavio svojim pozivom i dezertira cim kampanja pocne. Sle ku. U njoj tada nije bilo neprijatelj ke voj ke te mogli
Evo kako sam regulisao tu stvar. Vojnik doija hleb besplatno daje napredovati i u taviti vojiste na obalama Nise, da smo cekali
mu se vise mesa nego oicno, tj. funta dnevno. General koji komanduje prolece mogli smo napredovati samo do Glogova.
armijom mora se starati da mu brojno stanje bude popunjeno. Ako Izuzimam razloge ovog reda vazno ti, ali moja maksima : pustite
vojska nalazi u neprijateljskoj zemlji onda ta zemlja prirodi stvari trupe da se preko zime odmore, sto bolje iskoristite to vreme da
mora davati ve regrute. Ako to nemoguce, on mora dati kapetanima obnovite ve delove armije i radije tojte da ledeceg proleca budete
dovoljno novca da dovede regrute iz svoje zemlje. U tim prilikama prvi na bojistu.
marljiv general se pokazuje kao orao, lenj pusta da sve propadne.
General mora obezbediti da nove uniforme stignu do proleca da
kapetani snabdeju vojsku obucom, da se oprave arrnijska teretna kola,
topovske kare itd, kao i konjicka edla i cizme. Jednom reci, treba da
se pozabavi svim tim detaljima i licno oilazi zimovnike da vidi sta se
tamo radi da li oficiri driluju regrute da li rade i da ih lepim recima
ili prekorima podstakne na bolje vrsenje duznosti. Kad se priizi vreme
za otpocinjanje kampanje, treba da svim guvernerima i komandantima
velikih gradova naredi da zdrave oficire vrate u njihove jedinice i
dostave tacne spiskove onih koji iz zdravstvenih razloga ne mogu
odmah stupiti na duznost. Na sramotu mladima, valja reci da ih
raskalasnost i lenjost cesto dovode do toga da lagodan zivot pretpostave
slavi.
Pre no sto krenu teren, trupe se smestaju kantonmane. Tada treba
saciniti brigadni borbeni poredak trupe treba da borave u kantonma
nima kao da su vec pod zastavom: desnokrilna konjica stavlja se pod
 NAPOLEON
VOJNE MAKSIME
 Naslov dela u originalu
NAPOLEON'S WAR MAXIMS
PRVI DEO

1
GIC zemalja jesu ili__elike reke, ili planinski lanci, ili pustinje.
Od sv1h t1h prepreka amuJ1 na marsu, pustinje najteze savladati
potom dolaze planine, velike reke su tek na trecem mestu.

2
PLAN kampanje treba da predvidi sve sto neprijatelj moze uciniti i da
sadrzi sredstva za njegovo osujecenje.
Planovi kampanje mogu se modifikovati bezbroj nacina, zavisno od
okolnosti, komandantovog genija kvaliteta trupa i topografije bojista.

3
ARIJA koja osvaja stranu zemlju moze se osloniti krilima na
neutralne zemlje, ili na velike prirodne prepreke kao sto su reke i
planinski lanci; ili moze samo jednom krilu obezbediti takvu podrsku;
ili ostaviti bez podrske.
U prvom slucaju, general treba samo da se postara da mu linija fronta
bude neprekinuta. U drugom slucaju, mora se osloniti na podrzano
krilo. U trecem slucaju, mora obezbediti da mu se sve sastavne jedinice
uveliko oslanjaju na centar i da se nikako ne razmicu odatle; jer ako
hendikep kad dva krila vise u vazduhu dvostruko veci ako ih
cetiri trostruko ako ih sest - tj. ako armija podeljena na dva
ili tri zasebna korpusa.
U prvom slucaju, operacijski pravac moze se oslanjati na levo ili desno
krilo bez razlike. U drugom slucaju treba da se oslanja na ono krilo
koje ima podrsku. U trecem slucaju, treba da pada perpendikularno
na sredinu linije koju obrazuje armija marsu. No u sva tri slucaja
treba na svakih pet ili sest dana marsa imati tvrdavu ili usancen polozaj
gde se mogu uspo taviti magacini provijanta i vojnih potrepstina i
organizovati konvoji; taj objekt moze takode sluziti kao centar pokreta
i snabdevacka tacka, i time skratiti operacijski pravac.

4
MOZE se postaviti kao princip da, kad se strana zemlja osvaja pomocu
dveju ili triju arrnija svaka ima svoj zaseban operacijski pravac koji
se pruza ka fiksnoj tacki gde sve treba da se spoje spajanje se
niposto ne sme obaviti u blizini neprijatelja, jer .?n, konctrisuci
trupe, moze samo spreciti spajanje tih arm1Ja, nego 1 poraz1t1 1h
jednu jednu.
 5 11
SVI RATOVI tre ba da budu siste maticni je r svaki rat mora imati cilj DEJSVOVTT_yo me dusobno udalje nim pravcima izm
i voditi se skladu s principima i pravilima ratnog umeca. U rat tre ba e ma komurukacIJa, gre ka _ koja obicno
e du koih

uci sa snagama proporcionalnim velicini prepreka koje se pre dvidaju. _

e tasna kolona doblla nare denja samo
povlaci jos jednu za sobo.
za prvi dan. Njene
ope rac11e okom drugog dna zavise od onoga sto se desilo glavnin
i.
6 Tako av1s:110 od okolnosti, klona gubi vreme cekajuci nare denja,
NA POCETKU kampanje, tre ba brizljivo promisliti hoce te li napre do ili
pak e JstvuJe nasumce . Stoga 1 trebalo prihvatiti kao princip da kolone
vati ili ne ; ali kad vec pr eduzmete ofanzivu, valja da istraje te do kraja. -
arI e re ba uve _ da budu uje dinje ne , kako se ne prijatelj ne i mogao
koliko se vesto man evrisalo povlace nj e uve k imati ste tnog .
ubac1t1 1ze u Jih ad se iz ilo kojih razloga ova maksima pren ebreg
dejstva na moral vojske, je r gubeci sansu da pobe dite , bacate :
ne , de t_as1ramm1e d1rucama treba dati slobodu samostalnog de jstvovanja.
ne prijatelju rke. Pore d toga, povlac e nje vas stajati kudikamo vise On e 1 tre balo da s ka tacki kojoj se spojiti. Treba da
- i zivotima i u mat e rijalu - nego i najkrvavija itka, s tom razlikom marsUJu ?ez oklvan1a 1 be z nov1h .
nare denja, i budu sto manje izlozene
sto ici neprijatelj gubl gotovo koliko i vi, dok su u povlac e nju svi opasnost1 od poJe dinacnog napada.
gublci na vasoj strani.
12
7 A IJA tre b _ d a ima samo j edan operacijski pravac, koji mora
SVAKOG dana, svake noci i svakog sata vojska tre ba da bude spre mna bnzl11vo ocuvat1 1 ne napustati ga se m u slucaju vise sil e.
da pruzi sto moze veci otpor. Stoga potre bno da oruzje i municija 13
budu vojnicima uvek pri ruci; da pesadija uve k ima uza s e svoju
artiljeriju, konjicu i ge ne rale; da divizije uve k budu polozaju da je dna RASTOJJA koja d elovi anij e treba da odrzavaju na marsu zavisna
drugoj pruze pomoc, podrsku i zastitu; da - sve je dno da li u logoru, su od lokalite ta, okolnosti i cilja.
na marsu ili na zastanku - trup e uvek budu povoljnom polozaju, 14
snabdeve ne svime sto tre ba za svako bojist e - tj. da bokovi imaju punu
podrsku, artilje rija bude tako smest e na da moz e u punom sastavu uci IZED planina svuda ima brojnih polozaja, prirodno veoma jakih,
u igru. Kad armija u marse vskoj koloni, moraju se odre diti prethod koJe ne 1 te balo da apadate. Pravo rese nje takvom ratu sastoji se
nice i pobocnic e sa zadatkom da osmatraju ne prijateljske pokre te l e vo od toga sto cete uze t1 polozaj e na neprijateljskom boku ili iza nj egovih
de sno i ispred se be ; one moraju iti onoliko udaljen e od glavnin e koliko ! e da, kako ne 1 1_mao izbora se m da se be z borb e povuce s polozaja,
ih potrebno da se razvije i zauzm e polozaj. 1 da ga pote rate JOS unatrag, ili naterate da izade i napadne vas. U
planinskom ratu napadac u podre de nom polozaju. Cak i u ofanzivnom
ratu valja imati samo de fanzivne sukobe i primoravati protivnika da
8 postane napadac.
GENERAL treba da se nekoliko puta dne vno upita: Ako se neprijate lj
ska vojska pojavi l evo, desno ili ispre d me ne , sta mi ciniti? Ako 15
ne ma dobrog odgovora, to znaci da su odre db e lose da ne sto nije U BICI, ge ne ral tre ba svojom prvom duznoscu smatra ocuvanje
r e du da mora ispraviti svoju gresku. casti i slave svog oruzja. Stede ti svoje trupe tek drugorazredni obzir.
No ona ista odlucnost i istrajnost koj e vode onom prvom cilju najbolje
9 su sre dstvo da se postigne ovaj drugi. U jednom povlace nju gublte,
SNAGU armije , kao impuls mehanici, odreduje te zina pomnoze na povrh casti svog oruzja vise ljudstva nego dve ma bltkama.
brzinom. Ubrzani ms vrsi povoljan moralni uticaj na vojsku i pove cava S tog razloga, ne mojte ocajavati dok god oko vase zastave ima hrabrih
nje ne izgl e de pob e du. nika. Takvo ponaSanje donosi - i zasluZUje da donese - pobe du.
:f
10
STO ukore nje na ratna maksima trazi da ne cinite sto vas
V vojska brojno slablja, kad su vam konjica i artilje rija neprijatelj ze li - i to je dino stoga sto to zeli.
slab1J e , tre ba izbe gavati otvore nu borbu. Brojcana slabost mora s e
r, dakle, da izbe gavate bojiste koje on izvideo i proucio. Jos
nadoknaditi brzinom marsovanja; manjkavost artilje rij e prirodom ma vise tre ba da pazite da izbegne te ono koje utvrdio i na kome se
? e vra; ne dostatak konjice izborom polozaja. U takvoj situaciji veoma usancio. Iz ovog principa prirodno proistic e da nikad ne tre ba spre da
vazno da kod vojnika preovladuj e samopouzdanje . napadati polozaj koji se moze obuhvatiti.
 17
DA BISE u marsevskom i manevarskom ratu izbegli sukob s nadmoc
nijim neprijateljem, treba da svake noci dfzete . sanac... i __ da se vek
stavljate u polozaj pogodan za odbranu. Pnrodru poloza1- na
oicno nailazi ne mogu bez ucesca ljudske ruke obezbed1t1 voJsku od
nadmoci brojnijeg protivnika.
18
OICAN general na losem polozaju ako ga iznenadi nadmocniji
neprijatelj trazi bezbednost povlacenju ali veliki komandant
pokazuje krajnju odlucnost i krece neprijatelju u susret. On time
prouzrokuje nemir kod svog protivnika; i ako ovaj pokaze neodluc
nost na marsu sposoban general koristeci taj trenutak neodlucnosti,
moze se jos uvek nadati pobedi, ili bar iskoristiti taj dan za
manevrisanje; uvece se moze usanciti ili se povuci na bolji polozaj.
im neustrasivim ponasanjem cuva cast svog oruzja, koja cini veoma
bitan deo snage armije.
19
PRELAZ iz defanzive u ofanzivu jedan od najdelikatnijih ratnih
postupaka.
20
PRA VILU, ne treba nikad da napustate operacijski pravac; ali
menjati ga kad to okolnosti nalazu spada u vojne manevre koji traze
vrhunsku vestinu. Vojska koja vesto menja svoj operacijski pravac
zavarava neprijatelja te on vise ne zna gde pozadina i koje su
slabe tacke koje treba ugroziti.
21
D vojska opterecena opsadnom opremom i velikim konvojima
ranjenih i bolesnih treba da se najkracim putevima i najvecom brzinom
krece ka svojim depoima.
22
VESTINA ulogoravanja na polozaju nije nista drugo doli vestina
obrazovanja borbenog poretka na tom polozaju. Radi toga citava
artiljerija treba da bude pripravna i povoljno smestena; treba izabrati
polozaj kojim neprijatelj ne dominira, koji se ne moze obuhvatiti i
odakle pokrivate okolno zemljiste i dominirate njime.
23
D zauzimate polozaj kome preti opkoljavanje, treba da brzo
priberete svoje snage i ugrozite neprijatelja ofanzivnim pokretom. Tim
manevrom ga sprecavate da izdvoji deo svojih trupa i uznemirava vam
bokove, slucaju da povlacenje smatrate neophodnim.
24
JEJ?NA vojna maksima koju nikad ne valja smetnuti s uma, jeste da
svoJe antonman postavljate
_ mestu koje najudaljenije i najbe
.
zbedmJe od nepnJatelJa, naroc1to kad se on pojavljuje neocekivano.
Tada cete imati vremena da ujedinite citavu armiju pre no sto on stigne
da vas napadne.
25
D SU dve armije u borbenom poretku se jedna, ako prinudena
na povlacenje, mora povlaciti preko kakvog mosta dok se druga moze
izvuci u kome hoce pravcu, ova druga u velikoj prednosti. General
koji se nasao u takvom polozaju treba da bude preduzimljiv, da udari
silovito i manevrise uz protivnicke bokove; i pobeda njegova.
26
NALOZII korpusima da dejstvuju zasebno bez medusobnih komuni
kacija, naspram koncentrisane armije cije su komunikacije dobre,
predstavlja krsenje ispravnih principa.
27
D STE izbaceni sa svog prvog polozaja, zborno mesto vasih kolona
treba da bude tako duboko u pozadini da neprijatelj ne uzmogne stici
tamo pre njih. Najveca i katastrofa bila da vam neprijatelj napada
kolone jednu jednu pre no sto su se spojile.
28
UOCI itke ne treba izdvajati odrede, jer se stanje stvari moze
prekonoc izmeniti, ilo povlacenjem neprijatelja ilo dolaskom jakih
pojacanja koja i mu omogucila da preuzme ofanzivu i vas prerano
sacinjen raspored ucini pogubnim vas.
29
D SE bavite mislju da zametnete itku, vazi opste pravilo da okupite
sve svoje snage i nijednu jedinicu ne ostavite besposlenu. ishodu
itke cesto odlucuje jedan jedini bataljon.
NIST nije nesmotrenije ni u vecem raskoraku sa principima ratovanja
no sto bocni mars u prisustvu armije na polozaju, narocito ako ta
armija drzi polozaj na visovima pored cijeg podnozja morte proci.
31
D nameravate krenuti u odsudnu itku, okoristite se svim izgledima
na uspeh, narocito ako imate posla s velikim vojsk?voom_; jer
pretrpite poraz - makar to ilo usred vasih magaca 1 11zu vas1h
utvrdenja - pobedenima!
 32
DUZNO prethodnice nije da napreduje iJi__da vlaci, neg da
manevri . Nju treba da acinjava laka konJtca podrzana rezerv m
te ke, i adij ki bataljoni artiljerij kom od -- rt? dnicu
treba brazovati d probranih trupa; general1, fi 1 v 1, vako
prema zahtevima vog cina, treba da budu potpun up znati
.
oitom taktikom trebnom za ovu vr tu deJ tva. Neuvezana ceta
ila i am izvor neprilika.

33
UPRO ratnim oicajima nalagati teretnim vozilima i te k
artiljeriji da u)aze u te nac ciji drugi kraj nije u va im rukama; jer u
Iucaju povlacenja metace vam i pr . Treba ih taviti
polozaju, d odgovarajucom pratnjom, ve dok ne vladate izlazom
iz te .
34
TREBA prihvatiti kao princip da izmedu razlicitih dinica k
obrazuju rbeni troj nikad ne d pu tite razmake kr z k neprijatelj
moze prodreti - im ako ni te tavili zamku u koju h cete da ga 38
uvucete. PRIJ UA k ji ima premu za gradenje m ta te k preciti
da prede reku. Kad arrnija r ima za cilj za titu ade, nj n
35 komandant - cim uve da prela ku ne rn ze u n upr t taviti
LOGORI jedne te i te armije uvek treba da budu tak razm teni da - treba da pr duzmu mere da pre neprijatelja tigne cekujuci
mogu medu obno drzavati. l zaj izrnedu r ke i on g me ta ciju adu titi.
36 3
D neprijatelj ku armiju pokriva reka na koj nekolik njeg vih 1645. godine, ve ma br jna n prijatelj ka armija ila
tobrana, mete pribliziti preda, jer tako va trupe ukle tila Tiren v nage pr d ilip burg m. Preko Rajne nij il
ti nedovoljno koncentri ane i naci u ti da ih neprijat lj - ta, ali iren diga l g r izmedu reke i tog grada. i
ako izleti jednog od tih mo tobrana - razbije na izdvojene del ve. inzinjerij kirn fi irima trebalo da luzi ka uka za gradenj kak
Reci koju zelite da predete valja prici u kolonama ra re enim t brana tak i tvrdava. Izmedu tvrdave i reke treba taviti pro tor
eelonima, tako da toji amo jedna kol na - ceona - k neprijat lj na kome armija rnoze kupiti i trojiti, jer i na la u no ti :, 32
moze ti, da izlozi v bok. U meduvremenu, lak trupe ako trupe u le u rn grad. rrnija koja , g njena d trane
ra poredice duz obale, i kad odredite me t prela ka m rate tamo neprijatelja, vlaci ka Majncu, ne moze, da nade u igurnom
pohitati i prebaciti mo t. Da te zavarali n prijatelja, morate
lozaju, jer i trebalo vi od jednog dana da prede mo t,
brinuti da taj mo t bude uvek udaljen d ceon g el n . zernljane utvrde ko ela prernale u da prime, te i d l d
37 prenatrpan ti i zbrke. Izmedu njih i Rajne trebal taviti cetiri
totine jardi. Bitno d m t brani i pred velikih reka di nu
CIM ovladate lozajem, koji dominira uprotnom obalom, mnogo
cete Jake preci reku, narocito ako polozaj dovoljno irok da torn planu, inace pruziti labu za titu armiji u vlacenju. t rani
njega sme ti velika kolicina artiljerij kih oruda. predno t manja u, kao t kolama uci, jedino dobri i pred malih reka d te n
ako reka ira od t totina jardi, jer tada itnozrni kartec ne moze nije dug.
domaiti drugu obalu; led tveno t neprijatelj ke trupe mogu lak ,
odgovarajucim merama predo trozno ti, bltn manjiti va vatreni 40
ucinak. Prema tome, ako grenadiri zaduzeni da predu reku kak VRD VE u k ri kako u ofanzivn m tak i u de anz1vn rn ratu.
branili mo t u peju da tignu na drugu tranu, li tice ih neprijatelj ki erna umnje da ne, ame za , rn gu zadrzati napred vanje
kartec, to njegove baterije - tene cetiri totine jardi d ke, ali pred tavljaju odlicna red tva za u rav nje, ometanje,
kraja ta - dovoljno izu da m gu otvoriti veoma utacnu vatru, lajenje i uznemiravanje pobednicke protivnicke voj .
 41
POSTOJE amo dva nacina za uspesno provodenje opsade. Jedan :
poceti tako sto cete potuci neprijateljsku armiju zaduzenu da brani
doticni grad izbacite iz zone operacija i potisnite njene ostatke iza
kakve prirodne prepreke, recirno planinskog lanca ili velike reke.
Savladavsi tu prvu teskocu, morate iza te prepreke postaviti armiju
koja osmatra i tamo drzati sve dok napori opsade budu gotovi i
dok grad ne padne.
No ako zelite da zauzmete grad oci armije koja dolazi u pomoc
braniocu da ulazite u itku, morate iti snabdeveni opsadnom
opremom, municijom i provijantom za onoliko vremena koliko ada
treba da traje; i morate podici liniju kontrabedema i kruznih bederna
pri tom mak imalno koristeci osobenosti zemljista kao sto u vi ovi,
sume mocvare i izlivene vode.
to dakle, nema potrebe da odrzavate komunikacije sa vojim
depoirna vama samo da okirate armiju koja dolazi u pomoc
opsadenima. Za tu vrhu obrazovacete armiju za matranje koja
neprijatelja nikad rne ispu titi iz vida i koja onernogucavajuci
mu svaki pri tup adenom rnestu, uvek irnati vrernena da ga udari
sa boka ili zacelja, ako va on preduhitri. Kori teci predno ti voje
linije kontrabederna, mozete upotreblti jedan deo adnih jedinica u
borbl sa armijom koja dolazi u pomoc opsadenima.
Prema torne u prisustvu neprijatelj ke armije opsadu treba stiti linijama
kruznih bedema.
Ako vam armija toliko jaka da jq kad za opsadu izdvoji snage
cetvorostruko brojnije od ednutog garnizona jos uvek jednaka
arrniji koja dolazi u pomoc adenima ona se moze udaljiti i na vi
od jednog dana marsa.
Ako izdvajanju tih trupa tane brojno manja od armije koja dolazi
u pomoc opsadenima treba smestiti na nepun dan marsa od
opsadenog ta kako i se mogla povuci na linije ili primiti pomoc
u slucaju da bude napadnuta.
Ako opsadna i armija za osmatranje zajedno imaju samo onoliko
ljudva koliko i ar:mija koja dolazi u pornoc adenirna onda opsadna
aruJa mora ostat1 unutar ili izu svojih linija i sto agilnije forsirati
opsadu.
42
FEJER rekao da ne treba nikad cekati neprijatelja unutar linija
k1;1znog bederna, ngo iaci i napasti ga. rnaksima pogresna. reda veoma neprecizna i da stavise kvari paljbu prva dva reda.
N1Jedno ratno pravilo tako apsolutno da ne dopusta izuzetke.
Cekanje neprijatelja unutar linija kruznog bedema ne i trebalo osuditi
kao neuputno u svim slucajevirna.
43
ONI proskribuju linije bedema i svu pomoc koju inzinjerijska
vestina moze pruziti bezrazlozno se lisavaju pomocnih red tava koja
nikad _ni u tet?a gotovo uvek ivaju korisna, to neophodna.
_
Medt1m, n1 tere? ke fortifikacije treba usavrsiti. vazna grana
umeca ratovanJa malo napredovala u vreme. Dana stavise
u gorem taju _ to bila re dve hiljade godina. Inzinjerij ke oficire
treba pod t1cat1 da u avrsavaJu ovu granu voje ve tine i dovedu do
nivoa talih.
44
D u utvrdenom gradu imate bolnicu i magacine, okolno ti
dozvoljavaju da za odbranu ostavite dovoljno voj ke, treba makar da
ucinite sve moguce napore kako i te citadelu obezbedili od prepada.
45
UVRDENO me to moze amo neko vreme stititi garnizon i zadrzati
neprijatelja. Kad to vreme i tekne i odbrambeni objekti budu unisteni,
garnizon moze poloziti oruzje. U tome u ve civilizovane zemlje
sagla ne pomo jedino to da li guverner treba da pruzi vi ili
manje otpora pre nego to kapitulira. No ipak ima generala - Vilar
jedan od njih - koji drze da guverner ne i predavati vec da
i, kad mu dogori do nokata, trebalo da podigne fortifikaciju u vazduh
i i kori ti noc da problje kroz adnicku armiju. U lucaju da
mozete dici fortifikaciju u vazduh, mozete makar izjurisati svojim
garnizonom i ti ljud tvo. Komandanti koji u tako tupali tizali
u do voje armije sa tri cetvrtine vog garnizona.
46
LJUCEVI utvrdenog me ta obllna u nadoknada za dozvolu garnizona
da povuce neuznemiren - ako vidite da resen da radije izgine
nego da prihvati manje povoljne u love. Stoga uvek bolje prihvatiti
nu kapitulaciju garnizona koji se ze toko odupirao nego rizikovati
pokusaj da njegovo utvrdenje zauzrnete na juri .
47
PESADIJA, konjica i artiljerija ne rnogu jedna bez druge. Treba im
tako odredivati konak da uvek mogu pomoci jedna drugoj u lucaju
iznenaden.
48
PESADIJSI troj treba da ima amo dva reda, jer inace mu keta
ne moze upotreblti s jednakim efektom. Priznato da paljba treceg
Iako glavnina vojske treba da bude kao sto upravo receno
trojena u dva reda od u tvo propisanog treceg reda treba nadome-
titi prekobrojnima ( vaki deveti vojnik ili jedan vaka dva jarda).
49
PRAKSA rnesanja konjickih i pesadij kih ceta lo : od nje ima
neprilika. Konjica iva lisena voje obno ti brzog kreta-
 nja i stesnjena prilikom izvodenja svih pokreta, i gui svoj impuls.
Uz to, pesadija iva izlozena, jer pri prvom pokreu konjice ostaje bez
podrske. Konjica se najbolje stiti ako se podrz1 bok.
50
KONJICI jurisi podjednako su korisni na poceu u sredini i krju
itke. Kad god se mogu izvesti treba ih usmet1 na bokove pesad1Je,
narocito kad ova zauzeta spreda.
51
FUNKCUA konjice da nastavi dejstva posle pobede i spreci poraze
nog neprijatelja da se ponovo okupi.
52
ARLJERIJA potrebnija konjici nego pesadiji, jer konjica otvara
paljbu i moze se boriti samo bliskom sukobu. Da i se taj nedostatak
ispravio uvedena konjicka artiljerija. Stoga topovi treba da uvek
prate konjicu ilo da napada ilo da se odmara na polozaju, ilo da
se okuplja.
53
GLAVNI deo artiljerije treba da bude sa pesadijskim i konjickim
divizijama bilo na marsu ilo polozaju, ostatak treba staviti u
rezervu. Uza svako orude treba da ide trista punjenja baruta i du1adi,
povrh sadrzine sanduka za municiju. otprilike kolicina potrebna
za dve itke.
54
TERIJE treba smestati na najpovoljnije po1ozaje i i turiti i pred
pesadijskih i konjickih linija do mak imalne daljine bezbedne za topove.
Pozeljno da baterije dominiraju d bojistem meri pune visine
platforme. Ne smeju se ma kirati ni sleva ni zdesna nego imati pro tora
da uprave vatru svaku tacku.
55
GENERAL i trebalo da smesta voju vojsku u konacista za
osvezenje sve dok ima priliku da popuni magacine ljudske i stocne
hrane i tako obezbedi zadovoljenje vojnickih potreba.
56
DOBAR general dobri oficiri, dobri podoficiri, dobra organizacija,
dobra obuka i stroga disciplina proizvode dobre vojnike nezavisno od
stvari za koju se bore. No mlade vojnike mogu korisno nadahnuti i
entuzijazam rodoljulje i zelja da se doprinese nacionalnoj slavi.
57
V tesko drzavi da stvori sei vojsku ako vec nema oficira i U RATU nema niceg vaznijeg od jedinstva komandovanja. Stoga
podoficira koji i posluzili kao jezgro i ako nema istem vojne
organizaci.
58
PRV vonicka osoina jeste postojaost u podnosenju umora i tegoba.
Hrabrost tek na drugom mestu. S1romastvo, lisavanje i beda skola
su dobrog vojnika.
59
S pet stvari bez kojih vojnik nikad ne i smeo biti: musketa,
bleklija ranac provijant za najmanje cetiri dana i sekirica. Ako nadete
za potrebno manjite mu ranac, ali dajte mu da ga uvek ima sa sobom.
60
TREBA da svim nacinima podsticete vojnike da ostanu u sluzbl.
cete lako postici ako pokazete da veoma cenite stare vojnike. Isto tako,
treba im povisavati platu zavisno od godina sluzbe. Velika nepravda
kad se veteran ne placa vise od regruta.
61
VOJNICIA ne daju hrabrost harange na pocetku itke. Veterani ih
gotovo i lusaju, regruti ih zaboravljaju cim opali prvi top. Ako
su govori i ubedivanja ikad kori ni, onda to tokom kampanje, kad
pobljate lazne vesti i razloge za nezadovoljstvo, odrzavate pravi duh u
logoru i dajete teme za razgovor ivakovanju. Tih nekoliko ciljeva
moze tici izdavanjem stampanih dnevnih zapovesti.
62
SATORI u stetni zdravlje. Vojniku mnogo bolje da ivakuje
jer rnoze pavati nogama uz vatru koja brzo usi zemljiste na kome
lezi. Od vetra ga stiti nekoliko dasaka ili malo slame.
Medutim, satori su potrebni vodama, koji moraju pisati i sluziti se
mapom; toga ih treba dati visim oficirima kojima valja zabraniti da
se smestaju kucama.
Satori privlace paznju neprijateljskih osmatraca i odaju vasu brojnu
snagu i polozaj koji zauzimate. No kad arrnija ivakuje u dve ili tri
linije daljine primecuje nista njeno osim dima, koji neprijatelj
brka sa atmo fer kom maglom. Vatre ne moze izbrojati.
63
D doijene od zarojenika treba vrednovati pravom merom.
Redov retko gleda dalje od svoje cete, oficir moze, u najbolju ruku
izvestiti polozaju i pokretima divizije kojoj pripad njegov r,uk. _Stoga
general ne dozvoliti s da svoja nagda_nJ pnJatelJ
polozaju rnatra potvrdenim time sto zrobJec 1zJavama p1da
vati ikakvu tezinu, em kad se oni poklapaJu 1zvestaJ1ma prethodruce.
64
kad sprovodite neprijateljstva prema jednoj jedinoj sili, na jednom
 pravcu treba imate samo jednu armiju, sa samo jednim komandantom
celu.
65
DEJSVO di kusija, paradiranje pamecu i sazivanja ratnih save ta i
onakvo kakvo bilo u svakom dobu: kraju se prihvatiti SVOJOJ. zem1 poslZl d n bedeme predao stranoj zemlji.
najmalodusnije ili, ako hoce te pozeljniji izraz najsmotrenije mere koje
su u ratu gotovo pravilu najgore. Prava mudros t , s t o se generala
tice, lezi u energicnoj odluci.
66
U RAU ima nekih st vari ciji znacaj razume samo komandant. Jedino
njegova superiorna cvrst ina i sposobnost mogu nadjacati i avladati sve
teskoce.
67
OVLASII generale i oficire da pod bilo kojim okolnostima sem kad
predstavljaju garnizon utvrdenog me sta, poloze oruzje na osnovu
separatne kapi t ulacije ne sumnjivo i ilo propraceno opasnim po sledi
cama. Otvoriti ta vrata kukavicama ljudima slabe energije ili cak
zavedenim hrabrim ljudima znaci unistiti vojnicki duh naroda. Van
redna situacija zahteva vanredno resenje. Sto zilaviji otpor naoruzanih
t rupa to su veci njihovi izgledi na pomoc ili na proijanje obruca. Koliko
su naizgled nemogucnih stvari izveli odlucni ljudi kojima smrt ila
jedina alternativa!
68
NIJEDAN vladar, nijedan narod, nijedan general ne moze iti siguran
ako se oficirima dozvoli da kapituliraju bojis tu i poloze oruzje
osnovu dogovora povoljnog njih i trupe pod njihovom komandom
ali suprotnog interesima ost atka armije. lzvuci svoju glavu iz opasnost i
da iste svoje drugove gurnuli u jos vecu opasnost ocigledno niskost .
Takvo ponasanje treba proskriovati proglasiti bescasnim i kaznjavat i
smrcu. Generale, oficire i vojnike koji su u ici spasli zivote kapi t ula
cijom treba de setkovati. I onaj ko naredi da se polozi oruzje i oni
koji ga poslusaju, u podjednakoj su meri izdajnici i zasluzuju smrtnu
kaznu.
69
S jedan castan nacin da se postane ratni zarojenik: iti utisak ispita zasebno, se onda svi oni medusobno uporede.
zarojen poseice, i to onda kad vise ni st e u stanju da se sluzite svojim
oruzjem. Tada nema uslova - jer ih moze ni i ti spojivih sa cascu
- nego vas predaju nagoni apsolutna nuznost.
70
PONASANJE generala u osvojenoj zemlji okruzeno teskocama. Ako
strog, tera neprijatelja u i povecava njihov broj ako g, BII upoznat sa geografijom i toporafijom. ?koline; ti est
budi neostvarljive nade koje dovode do jos veceg izrazaja
s ov<;> st i_
i mke k)je neizbezno idu uz rat. O svajac mora umeti da u
gusenJu 1 spre1.,avanJu nereda bude cas strog cas pravican, cas popustljiv.
71
NIT oze opr_ avdai g_enerala koji se znanjem stecenim u sluzi
gnus zloc prottv n1 vere, morala i casti.
72
G_LAVN?KOANDU I general moze se osloboditi odgovorno
st1 za svoJe greske pravdaJuc se vladar skim ili ministarskim naredenjem
_
ako narebodavac udalJen od operacijske zone te sa pravim
.
stanJem stva upoznat samo delimicno ili nikako. Iz ovog proizlazi da
kri svaki glvnokomadujuci_ general koji preduzme izvrsenje plana
-
za koJl zna da los. mu da saopsti svoje razloge, insistira
izmeni plana, na kraju i podne se ostavku cin, nego da postane
orude propa ti svoje arrnije.
Jednako kriv svaki glavnokomandujuci general koji, u skladu sa
naredenjima svojih pretpostavljenih, zametne bitku u kojoj mu poraz
siguran.
U ovom drugom slucaju, duzan da odije izvrsenje; jer naredenje
trazi pasivnu poslusnost samo kad ga izdao pre tpostavljeni koji
prisutan na vojistu. Tako upoznat sa stanjem stvari, pretpostavljeni
moze saslusati primedbe i dati potrebna objasnjenja oficiru koji treba
da izvrsi naredenje.
No pret postavimo da glavnokomandujuci general doije od svog vladara
naredenje da zame tne itku, s nalogom da prepusti pobedu protivniku
i dopusti da bude porazen. Da li duzan da lusa? Ne! Ako pojmi
korist od takvog cudnog naredenja trebalo i da ga izvrsi; ako ne
treba da odblje poslusnost.
73
PRV kvalifikacija glavnokomandujuceg generala jeste da ima Wadnu
glavu, kako se stvari prikazivale u pravim srazmerima i onakve
kakve zaista je su. Ne smeo dopustiti da njega previse uticu ilo
dobre l lose vesti.
Utisci koje tokom dana prima sukcesivno ili simultano treba da mu
budu tako klasifikovani u pamcenju da svaki zauzima svoje pravo
mes t o; jer zdravo rnisljenje i rasudivanje mogucni su kad se prvo svaki
Ima ljudi koji prirodi svog fizicko i moraln_og astava sv
.
zaodevaju u maste. kakvlffi znanJ m ta!enta, hrabrscu 1
ostalim dobrim osonama bili obdareni pnroda ih ruJe ospo ob1la da
komanduju armijama i upravljaju velikim ratnim operacijama.
74
ti
izvidanju paziti na otpremanje naredenJa; umet1 Jednostavno pnkaza
 i najkomplikovanije manevre armije -:, t? su os<;>bine kojima treba da
se odlikuje oficir naimenovan na polozaJ nacelrnka staba.
75
KOMANDANT artiljerije (artiljerijs geneal) treba da b_ude t
sa svim operacijama armije posto duzan da _ v. nJ_ene iIzIJe
_
snabdeva oruzjem i municijom. Preko veza sa art1l1e1s_kim ofic1rma
na isturenim polozajima treba da bude obavesten sv1m pokreta
trupa, svojim velikim arsenalom treba da upravlJa na osnovu t1h
obavestenja.
76
BRZO izvidati tesnace i gazove; nalaziti pouzdane vodice; saslusavati
svestenika i upravnika poste; brzo uspot_avljati dobre ods s loalni
stanovnistvom; odasiljati uhode plernt1 p1sma, prevod1t1 1 rez11at1
njihov sadrzaj; ukratko odgovarati sve upite _ _ glavnokomanduJuce
generala njegovom prispecu sa c1tavom aJom - to su unost1
koje spadaju u nadleznost dobrog komandanta 1sturenog polozaJa.
77
VROVNI komandanti treba da se rukovode svojim genijem i isku
stvom. Taktika strojeve radnje i inzinjerijska nauka mogu se nauciti
iz knjiga ali sposobnost komandovanja s najviseg mesta stice se samo
iskustvom i izucavanjem kampanja velikih vojskovoda. Gustav Adolf,
Tiren i Fridrih, kao i Aleksandar, Hanibal i Cezar, postupali su svi
istim nacelima. Odrzavati jedinstvo svojih trupa, ne iti nigde ranjiv
hitro se obrusavati vazne tacke - to su nacela koja obezbeduju
pobedu.
Strahom koji izaziva reputacija vaseg oruzja odrzavate vemost svojih
saveznika i poslusnost pobedenih naroda.
78
I i ponovo citajte spise Aleksandrovim, Hanialovim, KOD VELIKOG vojskovode nikad postoji kontinuitet velikih
Cezarovim, Gustavovim, irenovim, Evgenijevim i Fridrihovim kampa
njama. Ugledajte se njih. jedini nacin da postanete veliki
zapovednik i ovladate vestinom ratovanja. Prosvetlivsi svoj genije tim
izucavanjem, odbacicete sve maksime suprotne maksimama tih velikih
vojskovoda.
DRUGIDEO
79
PRVI princip glavnokomandujuceg generala da proracuna sta mora
uraditi da vidi ima li sredstava da savlada prepreke kojima mu se
neprijatelj moze suprotstaviti, i, kad donese odluku, da ucini sve kako
i ih savladao.
_
80
UMECE generala prethodnice ili zastitnice jeste da zadrzi neprijatelja
dovedeci sebe opasnost i da ga uspori do te mere da ovome bude
potrebno tri ili cetiri sata da prevali jednu milju. Za postizanje tako
krupnih rezultata jedino sredstvo daje taktika. potrebnija konjici
nego pesadiji, prethodnici i zastitnici vise nego ijednom drugom
polozaju.
81
IZUZENO i tesko naci ve osone velikog voj kovode udruzene
u jednom coveku. Ono sto najpozeljnije i sto odlikuje izuzetnog
coveka jeste ravnoteza izmedu inteligencije i sposobnosti, s jedne
strane, i karaktera ili hrabrosti, sa druge. Ako preovladuje hrabrost,
hazardirati daleko iznad svojih zamisli; nasuprot tome, ako su
karakter ili hrabrost manji od inteligencije, nece se odvaziti da svoje
zamisli ostvari.
82
poteza koji mogu pripisati slucaju i sreci oni su uvek rezultat racunice
i genija.
83
GLAVNOKOMANDUJUCI general nikad treba da da mira ni
pobediocima ni pobedenima.
84
NEODLUCNI general koji postup principa i _1?ez plana makar
vodio armiju brojno jacu od nepratelJeve, na boJistu gotovo uvek
ispada slaiji. Petljanje i mezzo termine (srednji put) ratu dovode do
guitaka svega.
85
KOANDANU inzinjerije (inzinjerijskom generalu).. oji _mora s:
sljati, predlagati i voditi sve f?rtifikacijske radove u arm111, naJpotrebrnJt
su dobro rasudivanje i prakt1can duh.
 86 95
KOANDANT konjice (konjicki general) treba da bude majstor _SE ne s_ast:>ji ni_ od cga d!uog osim od slucajeva te general -
prakticne nauke, da poznaje vrednost sekundi, prezire zivot i uzda 1ko se pdrzavat1 opstih n1 - ne treba nikad da ispusta iz
se srecu. v1da sve sto i mu omogucilo da se okoristi tim slucajevima to
obelezje genija.
87
rau .P?Stoji samo jedan povoljan trenutak; veliko umece znati ga
GENERAL neprijateljskoj vlasti vise nema sta da nareduje; ko god 1skost1t1.
ga poslusa, zlocinac .
96
88 GENERAL koji sveze trupe cuva za dan posle bitke, gotovo uvek biva
S konjica treba da bude sa prethodnicom sa zastitnicom porazen. Ako treba, neka ubaci u itku i poslednjeg vojnika, jer
krilima i u rezervi da podrzava laku konjicu. sutradan posle velikog uspeha pred njirn vise nema prepreka: pobedniku
sam prestiz obezbediti nove trijumfe.
89 97
ZELEI drzati konjicu u rezervi za kraj itke znaci nemati pojma BORENA pravila nalazu da deo armije treba da izbegava samostalnu
snazi kominovanih konjicko-pesadijskih jurisa ilo napadu ilo u itku protiv citave arrnije koja vec imala uspeha.
odbrani.
98
90 D general izvrsio opsadu nekog mesta iznenada i stekao koji
SNAGA konjice lezi u njenoj impulsivnosti. Medutim, nije njena brzina dan prednosti nad svojim protivnikom treba da se time okoristi tako
jedino cime se obezbeduje uspeh, nego i red, formacija i pravilna sto se osigurati linijama kruznih bederna od tog trenutka imati
upotreba rezervi. poboljsan polozaj i u opstem kontekstu steci nov element moci i nov
stepen sile.
91 99
U FLANDRIJI i Nemackoj konjica treba da sacinjava cetvrtinu arrnije; U RATU, komandant tvrdave ne sudi dogadajima njegovo da
u Pirinejima i Alpima dvadesetinu; Italiji i Spaniji sestinu. tvrdavu brani do poslednjeg; zasluzuje smrt ako se preda ma i trenutak
pre no sto bude prisiljen.
92
z 100 z
U BICI kao i u opsadi vestina se sastoji od upravljanja masovne vatre t
> jednu tacku; kad itka pocne, sposobni komandant na jednu od SPORAZUI predaji koje sacine opkoljene trupe ilo u ici bilo
tih tacaka naglo i neocekivano otvoriti paljbu iznenadujuce mase tokom aktivne kampanje, ugovori su cije sve povoljne klauzule koriste
artiljerijskih oruda, i jamacno osvojiti. pojedincima koji su ga sklopili, nepovoljne pogadaju vladara i ostale
338 vojnike armije. Izbeci opasnost dovodenjem drugih vecu opasnost
..
>
93
STO pesadija bolja, to pazljivije treba upotrejavati i vise
kukavicko delo.
..
podrzavati dobrim baterijama. 101
DEFANZIVNI rat ne iskljucuje napad - upravo kao sto ni ofanzivni
Dobra pesadija nesumnjivo zila arrnije; no ako primorana da se rat ne iskljucuje odbranu - mada cilj moze iti da se proije granica
dugo bori protiv veoma nadmocne artiljerije, demoralisace se i iti i zaposedne neprijateljska zernlja.
unistena. Mogucno da general koji od svog protivnika vestiji i
manevrisanju vicniji, raspolaze boljom pesadijom, postigne uspeh 102
tokom dela kampanje, iako mu artiljerijski park kudikamo slaiji
ali kad dode odsudni dan generalnog sukoba, bolno osetiti malobroj VESINA ratovanja ukazuje da krilo valja suziti ili opkoliti ne
razdvajajuci arrniju.
nost svoje artiljerije.
94 103
DOBRA armija od 35.000 ljudi trebalo i da za svega nekoliko dana, D SE poznaju uprste, poljske fortifikacije su uvek kori ne nikad
stetne.
narocito ako ima podrsku vidu kakve tvrdave ili reke, utvrditi svoj
logor tako da ga ni dvostruko veca armija ne moze osvojiti.
 104
ARIJA moze marsovati svuda i u svako doba godin e gde god ima
mesta da produ dva coveka.
105
STANJE zemljista treba da bude jedi no presudn o u orga n izovanju
za borbu tome treba da se odluci razmatra nju svih okol n osti.
106
BOCNE marseve treba izbegavati, kad se moraju preduzeti, treba
da budu sto kraci i sto brzi.
107
NE MOZE se smisliti n ista sto bi armiju rastrojilo i u n istilo bolje n ego
pljacka.
108
SUNJIVA pohvala iz n eprijateljskih usta; casn om coveku o na ne
moze polaskati sem ako nije izrecena presta nku neprijateljstva.
109
RANI zaroje nici n e pripadaju sili za koju su se borili; oni su pod
zastitom casti i velikodusnosti drzave koja ih razoruzala.
110
OSVOJENE provi ncije treba drzati u poslusnosti moralnim sredstvima
kao sto su odgovornost lokal nih vlasti i metod orga n izacije i administra
cije. Medu najjaca sredstva spadaju taoci. Dejstvo iti povoljn o ako
ih bude vise, i to izabranih medu preovladujucim elemen tima. Narod,
pak, mora ti ubeden da na prekrsaj n jegove vern opoda n icke
zakletve o ni smesta ti pogulje n i.
111
GEOGRAFSI uslovi u datoj zemlji, zivot u pla n inama ili rav n icama,
obrazova n je ili discipli n a, uticu na karakter trupa vise nego klima.
112
SVE VELIE vojskovode postizale su velike rezultate samo povinujuci
se rrvia i prirodnim nacelima rata, tj. mudroscu svojih komn acija,
snuslJem odmerava n jem sredstava n asuport posledicama i n apora
n asuprt preprekama. Uspeli su samo zahvaljujuci tom povi n ovanju,
m koa l sel?st njihovih poduhvata i opseg njihovog uspeha.
N1kad su prestaJali da od rata stvaraju istinsku n auku. tome su
n am veliki uzori, i samo a.ko ih podrzavamo mozemo se n adati da
im se priliziti.
113
PR:11 zako n pomorke taktike treba da bude: cim adm.iral da znak da
krece u n ad, va kapetan treba da izvede potrebne manevre da bi
neprIJatelJski brod, ucestvovao u borbi i podrzao svoje susede.
114
S uzev, k pn e rat guta vise _ ljudstv nego pomorski; opasn iji
. Morar ot1 _ se samo Jed nom tokom kampa nje; vojnik u
kopn e n oJ V?JSCI se svakog
_ da n .. kolike bile tegobe i opasnosti,
mor nar trp1 mn ogo ma n Je nego voJ nik: n ikad nije glada n i zeda n uvek
ima lzaj, kuhi nju, bol n icu i apoteku. U e n gleskoj i fra n cuskoi floti
_
gde d1sc1pla odrzava cistocu i gde iskustvo otkrilo sva sredstva za
ocuva n je_ zdavlja, ma nje bolesn ika n ego kopn enim snagama. Povrh
?Ps n os1 b1tke, or naru prete opasnosti oluje; no pomorska vestina
1h toliko ma n Jila da n e mou porediti sa onima koje prete na
kopnu, na pmer narodm usta nc1ma, stra nackim uistvima i iz nena
de n jima od strane neprijateljskih lakih trupa.
115
ADMIRALU koji koma n duje flotom i ge neralu koji komanduje armi
jom potreb ne su razlicite osobin e. Jeda n rode n sa oso nama kakve
zahteva komandova n je armijom, dok se osobine potrebne za koma n do
va n je flotom sticu samo iskustvom.
Vesti na kop n e nog ratova n ja jeste vesti na ge nija, inspiracije. Na moru
sve odrede n o i sve stvar iskustva. Admiralu potreb na samo
jed n a n auka: navigacija. Ge neralu su potrebn e sve, ili tale nat koji im
svima jed nak: tale nat da se okoristi svim iskustvom i svim znan jem.
Admiral n e mora n ista da nagada: zna gde neprijatelj i koliko
ja.k. Gen eral n ikad n ista ne zn a sigurn o, nikad svog neprijatelja ne 'z
vidi jas n o i nikad ne zn a tacno gde . Kad se armije susretnu, i
n ajma n ji hir tere n a, i n ajman ji sumarak, krije deo armije. Ni n ajiskus nije
oko ne moze iti sigurno da li pred n jim citava neprijateljska armija
ili samo n je n e tri cetvrtine. Samo duhovno oko samo umova nje celini 341
stvari, sarno n eka vr ta in spiracije omogucuje generalu da vidi spoznaje
i rasuduje. Admiralu potreban samo jeda n iskusa n pogled od njega <"
n ije skriven n ijeda n deo n eprijateljske flote. sto ge n eralovu
fu nkciju cini teskom jeste potreba da prehra ni mnostvo ljudi i zivotin ja
ako dopusti da ga vode administratori, nece se maci s mesta i ekspedicija
propasti. Admiral nikad ne brine jer sve nosi sa sobom. Admiral
n e mora n i da ide izvid nicu, n i da istrazuje teren, ni da proucava
bojiste. I n dijski okean, Americki okean ili Severn o more - sve to
uvek tec na ravnica. Ni n ajvestiji nema prednost nad naj nevestijim, sem
u zn a n ju koji vetrovi preovladuju u tim i tim priobalnim vodama, u
predvida n ju koji vetar preovladati i u atmosferskim z nacima - dakle,
u osoin arna koje se sticu iskustvom i samo iskustvom.
Ge n eral n ikad n e poznaje bojiste na kome moze dejstvovati. Njegovo
zn a n je potice od inspiracije; on nema ko nac n ih in formacija podaci na
os novu kojih upoz naje lokacije toliko su poveza n i sa dogadajima da se
 gotovo rusta ne moze nauciti iskustvom. Sposobnost da smesta shvate
odnose terena u skladu sa prirodom razlicitih krajeva; najzad, dar
nazvan d'oeil militaire (znalacko vojnicko oko, tj. sposobnost da
se jednim pogledom obuhvati citava vojna situacija) veliki generali
doili su od prirode. Medutim, opaske na osnovu topografskih karata
i Iakoca njihovog citanja, stecena obrazovanjem i praksom mogu iti
od izvesne pomoci.
Admiral vise zavisi od kapetana svojih brodova no general od svojih
podredenih generala. Ovaj drugi ima priliku da direktno i licno
komanduje trupama, da se premesti bilo koju tacku i da popravi
pogresne pokrete. Admiral moze licno uticati samo na brod na kome
se nalazi; signali se ne vide od dima, vetrovi se smenjuju ili menjaju
jacinu iznad liruje njegovog brodovlja. dakle poziv u kome
potcinjeru treba da pokazu najvise inicijative.

z
t;1,11
>



342

i

 Likovno graficka obrada
dipl. slikar graficar Dragana Lacmanovic

Korektura
Liljana i Aleksandar Ilic

VOJNA STAPARIJA BEOGRAD,

Generala Zdanova 40