VladimirN.

Cvetkor,
ic U D I (1 4 1 . 7 : l 2 . 0l|
lnstitut za filozotiju i dluStvenuteoliju O r i g i r r a l nnia u d nria d
Beograd

ZNANJE I MOC
(Antickai modernaperspektiva)

Apstrakt: SvedokJilo:oJiko znanje nije imulo preten:iju na univerzalno (u ne

samo vanvremensko) znuien.je, tj. dok intplikctcile lstine ni.-u dovoclile u pitanje
,,istinu'' aktuelne I''lasti. raskol znanja i motije bio sunto potencijttlan i za clruitvenu
stvarnost - marginalun. Retfu, sve dokje ch"uiNenu nrot, nrukur sumo naielno, svoje
opravdanje ntogla dct nacle u transcentlentnim sferumu bica, razliiita teorij.sko-sin-
tetiika znanja, u evropskoj kulturi, pre svilt -JilozoJiju, nisLrmorultt tla polaiu zasebun
raiun za sve praktiine posledice svog uietqu. Korutc,ni raskol nttstuje kada u osvit
modernog doba (Renesansa) znanje i moc postaju dutonomni: moc se distancira otl
znanja tako ib ga gtdvodi potl vlastitu logiku (,,Znttnje je mol" ), dok se s druge strune
miiljenje istine raspt'Stqeu nnostyo sarnodovoljnih i izolovanih podruija koju untesto
tradicionalne ,,slike sveta" prihvataju ,,poglede nu svet". Titko moderno znarqe
okoniava ili u privilegovanim sJbrama prividne sanodovoljnosti (nauka) i
kvaziprivatnosti (religija, filozoJija), ili pak u javnoj upotrebi (tehnikct i ideologija),
postaj uti puki privezak razobruiene sekularizovune tnoci
Kljudne reti znanje, moc, antikd, ntoderna.

Unutarevropskog povesnogiskustva,podevvei sa Grcima,

svedo tzv. Novog veka,moi i znanjese nalazeu zajednidkompoj-
movnomvidokrugr"r koji dobrirndelomomogllclljeda se neizbeZno
razdvajanje putevavlastii istinene razumeva (ili barnedoZivljava),
kao epohalna- sveproZimajuda ili strukturalna kriza.Jedinstvena x
verau postojanisistembica- pouzdanje u celoviti istinit,pa samim
tim i pravedanred stvari i odnosaLrsvetu (ma kako da se ovaj 'U2 f
razliditoimenovao od straneneposrednih istorijskih aktera),dinilisr"r E
moguiomuporedLr i faktidkirni roljLrbivu(ko)egzistencij
t
u posebni h -
hijerarhijamodis jedne,te u meduvremenu (podevod sofista)izbo- L

rene,gotovoautonomnepozicijeznania,s drugestrane. N
o
)
Raspr5eno znanjeo razliditimdelovimapraktidnogZivota I

zajednice(specijalistidka znanja),kao i ono zgllsnuto(transcen-

dentno)koje stoji izvanneposredne korisnosti,premclase i samo
 fazvijau teori.isko ( r r a r ' r l i ae) s' t e t s l <(or r r r l e t n o s ti l)i s i n t e t i d l <(of i l o - v o l i n o z n a n j e o c l n j e g o v ek o r i s n o s t ii l i L r p o t r e b l j i v o s tfi).r ' e d a n o s t
z o t l . i a )s. v ec l oM o d e r n et r i s t b t i t n i i ep l o t i v r e d i l i p o l i t i d k on. it o c i .M o c . . d i s t o nzr n a r r j u 'i' i z g r a d n i ac l r u s t v e n p
e r a k s e( j o 5 L r v e k )n i s L rb i l i L r
. l eb i l a u s t a r r . d
j r a
, rf i r n k c i o u i S ner i n r oc ' v e l t t u a l l l i hz .a n j L rp r o t i v r e e nih o t v o r e n o jk o t i z i i i .S v e d o k j e r l o i , n r a k a ls a r r r on a c e l n os v o . l eo p r a -
ili kontroverznih l < o n s e k v e n c i jzan a r r j a .L r k l j L r c u j L t
r u
i i i r r j e g ove vdanje nalazila u transcendentninrsferarua biia, razlidita teo-
n a j t a n a n i j ep. a t a k o i n a j z a h t e v n i . l e f i l o z o f s k e o b l i l i e . P i t a n j a l e gi- r i j s k o - s i n t e t i c k az n a n i a s e n i s u m o r a l a o g r a c l i v a t o i c 1p r a k t i i n i h
timiteta, kao sadrZa.ia zrranjakoje neposredrro pogacla - trpravdar'a posledica svoji h Lrdenja.
m o c , b i l a s u p o s t a v l j a n au n l l t a f z a j e d n i d k o gd u h o v n o g o k v i l a Konacniraskolnastajekadau osvit modernogdoba(Renesansa)
(hermener.rtiikog korrteksta)epohe.Zasebni,t-i.istorijski (ptolazni) ananjei moi stidu izvesnualrtononrijur.te viSenisu obaveznida se
likovi urederrja,opravdanjai predstavl.ianja moci, obrazovalisrt se uzajamnopodupiru,odnosnolegitimi5Lr. Moc se distanciraod znanja
na osnovu .iedinstvenentetafiziike stike cija znacenja,srnisao i tako Sto ga podvodi pod vlastitLrlogiku (.,Znanjeje moi"), dok se s
dometesavr.eutenicinta predocavarazlieitodiskurzivnoat'tikulisano druge stlanemiStjenjeistirreraspr3qjeu ntnoStvosamodovoljnihi izo-
-
znanje uvek utemeljenona nekoj nretafiziekojizvesnostistnisla. lovanih podrudjakoja urlesto slike svetaprihvataju,,pogledena svet".
Nezavisno od stepenaunutraSnjediferencijacije,sve do nastanka Tako modernoznanjeokondavaili Lrprivilegovanimsfbramaprividne
Moderne, znanje odslikava poverenje u jedinstvenu svrhovitost samodovoljnosti(nauka)i kvaziprivatnosti(religija,filozohja), ili pak u
sveta i biva mogu6ekao isijavanjesvetog u svetovnopostojanje. javnoj upoh'ebi(tehnika i ideologija),postajucipuki plivezak oliden u
evrst i monolitan duh predmodernogourogu6avaoje nepo- razobrudenojsekularizovanojrrroii. Izborena autonomija zavrSavau
srednuvezuznanjairloii, ito na nadinkojije, op5teuzev,delirnidno hegemoniji, a sloboda u rrasilju.Nezavisno od te epohalne pozicije
neutralisaoprirodne napetostiiztrreduistine i vlasti. U tom (samo) modernogduhad,ijepraktidkeudinkedanasjoS uvek samonaziremo,jer
predstavtjanjusvetog i svetovnog, bilo je dovoljno da zasebna i dalje nismo u stanjuda ih celovito sagledamo,izvesnoje da vei i kroz
znanjai njihove istine ne dovedu u pitanje op5tevaZede obrascemi- dostupnu istorijsku faktograhju utoZemo rckonstruisati (pojmiti)
posredovanjaznanjai moii LrpredrlodernojEvropi.
Sljenjai delovanja (epohalnr"r sliku sveta i trenr,ttni ,,dtthvremetra"),
odnosnoda poStedekritike njihove institucionalne(politidke) pred-
loSke,pa da se od stranemoii toleri5u i one sasvim osobene- filo- t.
zofsketeZnjeka spoznanjunikad sasvirnvidljive tstine.Takav oblik
(sa)znanjenije bio sporansve dok nije dirao Lrobidajnosti politidki Grdki, pa dak i rimski svet, podrazumevalisu jedinstvenu
poredakko.iije garantovaovitalnost tradicije. Stavi5e,tolerisanisu ,,sliku svela" samo s razliditim naglascima(,,duhvremena") unutar
svi obtici znanjakoji nisLrnaruSavalivednostsadaSnjosti. istog2.Predstavljena u svornnajrazvijenijemliku - filozofiji, antidka
Dakle, sve dok filozofsko znanje nije imalo pretenziju na slika sveta podrazumeva videnje bi6a (sveukupnog postojanja; =
runiverzalno(a ne samo vanvremensko)znadenje,dok implikacije stvarnosti; onoga i t o .lest e)' kao strogo uredenogsv ela (kosmos) Eija x
Istine nisu dovodile u pitanje istinu Mo6i, nije bilo razlogaza bilo se harmonidnostogleda r-r potpunosti, dovr5enosti i nepromen- t-
:< a
F
uJ kakvo sumnjidenjeiti proganjanjeod stranerealnog poretka moii. liivosti. l
tr
Imanentnakritidnost spram postojedegdru5tvenogustrojstvakoje I
2 ono ,,teorijsko"svagdasobom implicite nosi, tl predmodernimza-
g I
O plirodi te autonomije.o njenonr st\/arnornpostojanju.ili rnoZdatek prividu
=
jednicama nije problematizovalopostojanjemoii na nadin koji bi medusobneneobavezuostii razvezanosti.ovde ne moZemo posebnoraspravljati.
LL
O
N
o
znaiio njenu destrukcij u. '
O t u d u o n i i j e s u . , d u h " i l i . , s l i k a " d a t o g e p o h a l n o gp e r i o d a .d o k s u . . p o g l e d i
J :
Teorijskokao takvo, mudlost poznatijakao ',znanjeradi zna- n a s v e t " u n u t a r j e d n e t a k v e ( r e l a t i v n o ) z a t v o r e n ek u l t u r e s a m o r a z d r o b l j e n io b l i c i l,!

nja", bilaje spojena(stopljena)s praktidkim,i nije bilo mogucno(ali k o r i s n o g z n a n j a k o j i p a r c i i a l n o z a h v a t a j uc e l i n u . K a o s v e u j e d i n j u i u i e i d e o l o g i j e

s o c i j a l n ep r o v e n i . j e n c i j ep,o g l e d i n a s v e t i e l n o r a t i d a s a i e l < a j um o d e r n ue p o h u n e b i
ni potrebno),podvajati istinu i .,praksu", tj. razlikovati samodo- l i s e n a m o t n u l ik a o c e l o r i t e p a r a d i g n t ei s t i r r ei d o b r a .

l0 ll
 fazvijau teori.isko ( r r a r ' r l i ae) s' t e t s l <(or r r r l e t n o s ti l)i s i n t e t i d l <(of i l o - v o l i n o z n a n j e o c l n j e g o v ek o r i s n o s t ii l i L r p o t r e b l j i v o s tfi).r ' e d a n o s t
z o t l . i a )s. v ec l oM o d e r n et r i s t b t i t n i i ep l o t i v r e d i l i p o l i t i d k on. it o c i .M o c . . d i s t o nzr n a r r j u 'i' i z g r a d n i ac l r u s t v e n p
e r a k s e( j o 5 L r v e k )n i s L rb i l i L r
. l eb i l a u s t a r r . d
j r a
, rf i r n k c i o u i S ner i n r oc ' v e l t t u a l l l i hz .a n j L rp r o t i v r e e nih o t v o r e n o jk o t i z i i i .S v e d o k j e r l o i , n r a k a ls a r r r on a c e l n os v o . l eo p r a -
ili kontroverznih l < o n s e k v e n c i jzan a r r j a .L r k l j L r c u j L t
r u
i i i r r j e g ove vdanje nalazila u transcendentninrsferarua biia, razlidita teo-
n a j t a n a n i j ep. a t a k o i n a j z a h t e v n i . l e f i l o z o f s k e o b l i l i e . P i t a n j a l e gi- r i j s k o - s i n t e t i c k az n a n i a s e n i s u m o r a l a o g r a c l i v a t o i c 1p r a k t i i n i h
timiteta, kao sadrZa.ia zrranjakoje neposredrro pogacla - trpravdar'a posledica svoji h Lrdenja.
m o c , b i l a s u p o s t a v l j a n au n l l t a f z a j e d n i d k o gd u h o v n o g o k v i l a Konacniraskolnastajekadau osvit modernogdoba(Renesansa)
(hermener.rtiikog korrteksta)epohe.Zasebni,t-i.istorijski (ptolazni) ananjei moi stidu izvesnualrtononrijur.te viSenisu obaveznida se
likovi urederrja,opravdanjai predstavl.ianja moci, obrazovalisrt se uzajamnopodupiru,odnosnolegitimi5Lr. Moc se distanciraod znanja
na osnovu .iedinstvenentetafiziike stike cija znacenja,srnisao i tako Sto ga podvodi pod vlastitLrlogiku (.,Znanjeje moi"), dok se s
dometesavr.eutenicinta predocavarazlieitodiskurzivnoat'tikulisano druge stlanemiStjenjeistirreraspr3qjeu ntnoStvosamodovoljnihi izo-
-
znanje uvek utemeljenona nekoj nretafiziekojizvesnostistnisla. lovanih podrudjakoja urlesto slike svetaprihvataju,,pogledena svet".
Nezavisno od stepenaunutraSnjediferencijacije,sve do nastanka Tako modernoznanjeokondavaili Lrprivilegovanimsfbramaprividne
Moderne, znanje odslikava poverenje u jedinstvenu svrhovitost samodovoljnosti(nauka)i kvaziprivatnosti(religija,filozohja), ili pak u
sveta i biva mogu6ekao isijavanjesvetog u svetovnopostojanje. javnoj upoh'ebi(tehnika i ideologija),postajucipuki plivezak oliden u
evrst i monolitan duh predmodernogourogu6avaoje nepo- razobrudenojsekularizovanojrrroii. Izborena autonomija zavrSavau
srednuvezuznanjairloii, ito na nadinkojije, op5teuzev,delirnidno hegemoniji, a sloboda u rrasilju.Nezavisno od te epohalne pozicije
neutralisaoprirodne napetostiiztrreduistine i vlasti. U tom (samo) modernogduhad,ijepraktidkeudinkedanasjoS uvek samonaziremo,jer
predstavtjanjusvetog i svetovnog, bilo je dovoljno da zasebna i dalje nismo u stanjuda ih celovito sagledamo,izvesnoje da vei i kroz
znanjai njihove istine ne dovedu u pitanje op5tevaZede obrascemi- dostupnu istorijsku faktograhju utoZemo rckonstruisati (pojmiti)
posredovanjaznanjai moii LrpredrlodernojEvropi.
Sljenjai delovanja (epohalnr"r sliku sveta i trenr,ttni ,,dtthvremetra"),
odnosnoda poStedekritike njihove institucionalne(politidke) pred-
loSke,pa da se od stranemoii toleri5u i one sasvim osobene- filo- t.
zofsketeZnjeka spoznanjunikad sasvirnvidljive tstine.Takav oblik
(sa)znanjenije bio sporansve dok nije dirao Lrobidajnosti politidki Grdki, pa dak i rimski svet, podrazumevalisu jedinstvenu
poredakko.iije garantovaovitalnost tradicije. Stavi5e,tolerisanisu ,,sliku svela" samo s razliditim naglascima(,,duhvremena") unutar
svi obtici znanjakoji nisLrnaruSavalivednostsadaSnjosti. istog2.Predstavljena u svornnajrazvijenijemliku - filozofiji, antidka
Dakle, sve dok filozofsko znanje nije imalo pretenziju na slika sveta podrazumeva videnje bi6a (sveukupnog postojanja; =
runiverzalno(a ne samo vanvremensko)znadenje,dok implikacije stvarnosti; onoga i t o .lest e)' kao strogo uredenogsv ela (kosmos) Eija x
Istine nisu dovodile u pitanje istinu Mo6i, nije bilo razlogaza bilo se harmonidnostogleda r-r potpunosti, dovr5enosti i nepromen- t-
:< a
F
uJ kakvo sumnjidenjeiti proganjanjeod stranerealnog poretka moii. liivosti. l
tr
Imanentnakritidnost spram postojedegdru5tvenogustrojstvakoje I
2 ono ,,teorijsko"svagdasobom implicite nosi, tl predmodernimza-
g I
O plirodi te autonomije.o njenonr st\/arnornpostojanju.ili rnoZdatek prividu
=
jednicama nije problematizovalopostojanjemoii na nadin koji bi medusobneneobavezuostii razvezanosti.ovde ne moZemo posebnoraspravljati.
LL
O
N
o
znaiio njenu destrukcij u. '
O t u d u o n i i j e s u . , d u h " i l i . , s l i k a " d a t o g e p o h a l n o gp e r i o d a .d o k s u . . p o g l e d i
J :
Teorijskokao takvo, mudlost poznatijakao ',znanjeradi zna- n a s v e t " u n u t a r j e d n e t a k v e ( r e l a t i v n o ) z a t v o r e n ek u l t u r e s a m o r a z d r o b l j e n io b l i c i l,!

nja", bilaje spojena(stopljena)s praktidkim,i nije bilo mogucno(ali k o r i s n o g z n a n j a k o j i p a r c i i a l n o z a h v a t a j uc e l i n u . K a o s v e u j e d i n j u i u i e i d e o l o g i j e

s o c i j a l n ep r o v e n i . j e n c i j ep,o g l e d i n a s v e t i e l n o r a t i d a s a i e l < a j um o d e r n ue p o h u n e b i
ni potrebno),podvajati istinu i .,praksu", tj. razlikovati samodo- l i s e n a m o t n u l ik a o c e l o r i t e p a r a d i g n t ei s t i r r ei d o b r a .

l0 ll
 Bi6e koje je .rve(i ujedno .Ieclno).predstavljenoje kao neka S obzirom da je zajednica,/drZava nadredenaindividuuuru-
vrstaopStezakonomernosti,kao svetski zakon- logos koju Lrsarroll'l isto onako kao Sto.jemnoStvosadrZanou .ledtron- za obadela sve-
sebi ima svo.jkoren i/ili podelo(arche) i svoj srrisao(telo,s).Jednoje tovnestvarnostivaZeisti principi i istevrednostikoje vladajLtsvetom
s v e i s v e j e - 1 e d n o- z n a l i s u t o d o b t ' o j o S s t a r i k o s m o l o z i- o d iuredLrjuKosmos.l.ogoskosmosa,isti.jeonaj kojije i logosdru5tva.
H e r a k l i t a( . , A k on e s l n 5 a t er x e n en e g oi s t i n s k il o g o s ,m u d r oj e s l o Z i t i Kao i svekoliko bice (postojanje),tako istoje i ljudska isrorijo bez
podetkai bez [<raja- ,,vednoobrravljanjeistog". Ljudskaje priroda
s e d a s v ej e j e d r r o " ) ,p r e k o K s e n o f a n a( . . J e d n oj e S v e " ) , d o A n a k -
s a g o r e( , , S v es t v a r .i . . j e s u u s v e m u " ) .U t o j d i v i n i z o v a n ocj e l o v i t o s t i analognakosmidl<oj- onaje nepromenljivakroz vreme.Samim tim,
bica kojejeste priroda (kosmos) i diji govor (logos) ostajedostupan takvi su i ljLrdski(politidki) poleci. Oni su ogranidenina nekoliko
tek nekima(pesnici,mr"rdraci/filozofi) - nipoStone i svima,sadrZano oblika ko.iise .,vednovracaju" i to u pravilnom(kruZnom)redLripro-
j e s v e S t oj e b i l o , j e s t e i S t o i e b i t i . U j e d n o n r i j e d i n s t v e n o r n- ticanju. Platon je to prui teorijski formulisao u vidu neizbeZnog
ponavljanjaniza nastajanjai nestajanjapolitickih poredaka.lstini za
.,zacaranom" krugu bica, nalaze se svetovi bogova (svelo) i tjudi
(svetovno).Iako b e s k r a j n om o i n i j i o d l j u d i , b e s m r t n ib o g o v is u i s t o volju, unutra5njauredenjapolisa ne smenjujuse na evolutivan,ve6
kao i smrlnici omedenilogosom, i posedLrjuveiinu obidnih strastii na revolucionaran(iznenadnii celovit) nadin:od aristokratskevlasti,
preko oligarhije i demokratije,do tiranije koja se vraia u aristo:
ogranidenja:[jubav,mrZnju,zavist,kolebljivost,smelost...Sve su to
dobra i zla kola podjednako borave u ,,ovom" i ,,onom" svetu. kratiju - i tako u nedogled.*Radikalnepromeneuredenjajesu nuZna
posledicaop5teprirodneciklidnosti,medutim,kao .,iznenadne", one
Utoliko je i boZiji svet relativno nalik ljudskomjer su oba momenti
vednog i nepromenljivogtotalitetaJednog. vaZesamo za neposredneucesnikeistorije- preciznijeone koji (za
lstinsko znanjeo bogovima, ali i o ljLrdskomsvetu,sam iogos, razliku od ,,ljubiteljamudrosti") ne uspevajuda prevladajuvlastitu
nalazi se u mitu. On je posrednikiznedu sakralnog i profanog i to na ljudsku (vremensku- istorijsku,ali i prirodnu)ogranidenost.
dvostruki nadin:preko zajednicei preko pojedinca.Razumese, ona U svakomeod kliznih uredenjaformira se odredeni- preovla-
prva sponaodreduje drugu i u njoj se nalaze znaila zahvaljLrjLr6i ko- dujuii ,,tip doveka",kao i adekvatnevrednosnehijerarhije.tNjihoua
jima zajednicauopStepostoji: pitanje i odgovor na problempoietka istorijska promenljivost nije stvar neke proizvoljnosti ili izvolne
sveta (pa tako i konkretne zajednice); pripovesti o smislu/cilju haotidnosti, vei naprotiv, predstavlja izraz logosa, svedodanstvo
postojanja, o vrlinama i manama, dobru i grehu... Mit je istina pravilnosti,odnosnouredenostiprirodnogporetkabiia koje opstaje
preko koje zajednica utemeljuje svoju tradiciju (obidajnost) i u svojoj celovitosti.
opravdavasvoje institucije.Utoliko rnitovi imaju zadatakda,,pripi- Slika sveta kao logosa pokazujeda kosmosom,kao i istori-
jom, vladaju ista- nepromenljiva i neizbelnapravila. Kada se zna da
tomljr,rjr"r"i ujedno ohrabruju dlanove zajednice u praktikovanju
zajednidkogLivota,odnosnou pridrZavanjumoralnih normi koje su Zakon svegapostojeieg(logos)jestevecno vracanjeistog, ondaje
x
'O sadrZaneu konkretnim institucijarna polisa, republike ili carstva. '
Upor.- Knjiga VIII u Driavi.
Zatoje rnit, kao posredniksvetogi svetovnog,uvek nekapo(r)ukao j
Y P l a t o n j e t o s a Z e ot a k o S t o j e p o k a z a od a . j e o d s v i h o b l i k a p o l i s a . n a j b o l j i a
F
[J .,istinitom", tj. moralno ispravnom i opravdanomznanju i postu- onaj koji stirnuli5e razvoj uzorno dobrog i pravidnog - aristokratskog ioveko.tJ tzv. tr
panju. Za pojedince i njihovu zajednicu on .je istovremenoobja- spananskoj ili ..dastoljubivoj drZavi" (timokratija). stasavaju svaclalica i slavo- I
2 doljubiv dovek koji irnaju viSe samopouzdanja nego obrazovanja; viSe su atlete, a
Snjenjesvetai svet sdm: ,,slika sveta", ona ista tvorevina koja ce sa =
v filozof-skimlogosompostati Zakon i Smisaosvegapostoje6eg.
manje ili nikako razumni ljndi. Oligarhtjska drlava pogoduje srvaraniu pohlepnih LL
o
= ljudi sklonih da troSetude, dok s druge straneon ujedno oclgovarai porastuStedljivih, N
o
J
odnosno skromnih liudi. kako po snazi - tako i po delima. Demokratska dri:ava )
t razvija najrazliditije tipove ljudi - od dobrih do najgorih. pri derrru prevladavaju LL
Ovde namemo ne pravimo uobidajenu razliku izmedu biia (estajude:
neuredni po navikama i po razumu. Dabome, najgora je tiranska dr1ava t l<ojoj
b i v s t v u j u i e : o n o p o j e d i n a d n oS t oj e s t e ) i b i v s t v a ( b i t a k ; b i t i j e : . i e s t a n j es; v e i n i S t a ) ,
odluduju ljudi-vukovi: orri vrebaju sve i si'i vr.eba.ju njih. Sreian dovek.iestconaj koji
baS kao Sto prenebregavamo i onu poznatLl Hajdegelovr.rpodelu u konre biie.ieste je na.lbli2ikraljevskorn uredenju Platonove uzorne drZave.
p o j e d i n a d n am a n il e s t a c i l ab i v s t v a .
la
IJ
IL
 Bi6e koje je .rve(i ujedno .Ieclno).predstavljenoje kao neka S obzirom da je zajednica,/drZava nadredenaindividuuuru-
vrstaopStezakonomernosti,kao svetski zakon- logos koju Lrsarroll'l isto onako kao Sto.jemnoStvosadrZanou .ledtron- za obadela sve-
sebi ima svo.jkoren i/ili podelo(arche) i svoj srrisao(telo,s).Jednoje tovnestvarnostivaZeisti principi i istevrednostikoje vladajLtsvetom
s v e i s v e j e - 1 e d n o- z n a l i s u t o d o b t ' o j o S s t a r i k o s m o l o z i- o d iuredLrjuKosmos.l.ogoskosmosa,isti.jeonaj kojije i logosdru5tva.
H e r a k l i t a( . , A k on e s l n 5 a t er x e n en e g oi s t i n s k il o g o s ,m u d r oj e s l o Z i t i Kao i svekoliko bice (postojanje),tako istoje i ljudska isrorijo bez
podetkai bez [<raja- ,,vednoobrravljanjeistog". Ljudskaje priroda
s e d a s v ej e j e d r r o " ) ,p r e k o K s e n o f a n a( . . J e d n oj e S v e " ) , d o A n a k -
s a g o r e( , , S v es t v a r .i . . j e s u u s v e m u " ) .U t o j d i v i n i z o v a n ocj e l o v i t o s t i analognakosmidl<oj- onaje nepromenljivakroz vreme.Samim tim,
bica kojejeste priroda (kosmos) i diji govor (logos) ostajedostupan takvi su i ljLrdski(politidki) poleci. Oni su ogranidenina nekoliko
tek nekima(pesnici,mr"rdraci/filozofi) - nipoStone i svima,sadrZano oblika ko.iise .,vednovracaju" i to u pravilnom(kruZnom)redLripro-
j e s v e S t oj e b i l o , j e s t e i S t o i e b i t i . U j e d n o n r i j e d i n s t v e n o r n- ticanju. Platon je to prui teorijski formulisao u vidu neizbeZnog
ponavljanjaniza nastajanjai nestajanjapolitickih poredaka.lstini za
.,zacaranom" krugu bica, nalaze se svetovi bogova (svelo) i tjudi
(svetovno).Iako b e s k r a j n om o i n i j i o d l j u d i , b e s m r t n ib o g o v is u i s t o volju, unutra5njauredenjapolisa ne smenjujuse na evolutivan,ve6
kao i smrlnici omedenilogosom, i posedLrjuveiinu obidnih strastii na revolucionaran(iznenadnii celovit) nadin:od aristokratskevlasti,
preko oligarhije i demokratije,do tiranije koja se vraia u aristo:
ogranidenja:[jubav,mrZnju,zavist,kolebljivost,smelost...Sve su to
dobra i zla kola podjednako borave u ,,ovom" i ,,onom" svetu. kratiju - i tako u nedogled.*Radikalnepromeneuredenjajesu nuZna
posledicaop5teprirodneciklidnosti,medutim,kao .,iznenadne", one
Utoliko je i boZiji svet relativno nalik ljudskomjer su oba momenti
vednog i nepromenljivogtotalitetaJednog. vaZesamo za neposredneucesnikeistorije- preciznijeone koji (za
lstinsko znanjeo bogovima, ali i o ljLrdskomsvetu,sam iogos, razliku od ,,ljubiteljamudrosti") ne uspevajuda prevladajuvlastitu
nalazi se u mitu. On je posrednikiznedu sakralnog i profanog i to na ljudsku (vremensku- istorijsku,ali i prirodnu)ogranidenost.
dvostruki nadin:preko zajednicei preko pojedinca.Razumese, ona U svakomeod kliznih uredenjaformira se odredeni- preovla-
prva sponaodreduje drugu i u njoj se nalaze znaila zahvaljLrjLr6i ko- dujuii ,,tip doveka",kao i adekvatnevrednosnehijerarhije.tNjihoua
jima zajednicauopStepostoji: pitanje i odgovor na problempoietka istorijska promenljivost nije stvar neke proizvoljnosti ili izvolne
sveta (pa tako i konkretne zajednice); pripovesti o smislu/cilju haotidnosti, vei naprotiv, predstavlja izraz logosa, svedodanstvo
postojanja, o vrlinama i manama, dobru i grehu... Mit je istina pravilnosti,odnosnouredenostiprirodnogporetkabiia koje opstaje
preko koje zajednica utemeljuje svoju tradiciju (obidajnost) i u svojoj celovitosti.
opravdavasvoje institucije.Utoliko rnitovi imaju zadatakda,,pripi- Slika sveta kao logosa pokazujeda kosmosom,kao i istori-
jom, vladaju ista- nepromenljiva i neizbelnapravila. Kada se zna da
tomljr,rjr"r"i ujedno ohrabruju dlanove zajednice u praktikovanju
zajednidkogLivota,odnosnou pridrZavanjumoralnih normi koje su Zakon svegapostojeieg(logos)jestevecno vracanjeistog, ondaje
x
'O sadrZaneu konkretnim institucijarna polisa, republike ili carstva. '
Upor.- Knjiga VIII u Driavi.
Zatoje rnit, kao posredniksvetogi svetovnog,uvek nekapo(r)ukao j
Y P l a t o n j e t o s a Z e ot a k o S t o j e p o k a z a od a . j e o d s v i h o b l i k a p o l i s a . n a j b o l j i a
F
[J .,istinitom", tj. moralno ispravnom i opravdanomznanju i postu- onaj koji stirnuli5e razvoj uzorno dobrog i pravidnog - aristokratskog ioveko.tJ tzv. tr
panju. Za pojedince i njihovu zajednicu on .je istovremenoobja- spananskoj ili ..dastoljubivoj drZavi" (timokratija). stasavaju svaclalica i slavo- I
2 doljubiv dovek koji irnaju viSe samopouzdanja nego obrazovanja; viSe su atlete, a
Snjenjesvetai svet sdm: ,,slika sveta", ona ista tvorevina koja ce sa =
v filozof-skimlogosompostati Zakon i Smisaosvegapostoje6eg.
manje ili nikako razumni ljndi. Oligarhtjska drlava pogoduje srvaraniu pohlepnih LL
o
= ljudi sklonih da troSetude, dok s druge straneon ujedno oclgovarai porastuStedljivih, N
o
J
odnosno skromnih liudi. kako po snazi - tako i po delima. Demokratska dri:ava )
t razvija najrazliditije tipove ljudi - od dobrih do najgorih. pri derrru prevladavaju LL
Ovde namemo ne pravimo uobidajenu razliku izmedu biia (estajude:
neuredni po navikama i po razumu. Dabome, najgora je tiranska dr1ava t l<ojoj
b i v s t v u j u i e : o n o p o j e d i n a d n oS t oj e s t e ) i b i v s t v a ( b i t a k ; b i t i j e : . i e s t a n j es; v e i n i S t a ) ,
odluduju ljudi-vukovi: orri vrebaju sve i si'i vr.eba.ju njih. Sreian dovek.iestconaj koji
baS kao Sto prenebregavamo i onu poznatLl Hajdegelovr.rpodelu u konre biie.ieste je na.lbli2ikraljevskorn uredenju Platonove uzorne drZave.
p o j e d i n a d n am a n il e s t a c i l ab i v s t v a .
la
IJ
IL
 jasno da ie u svetovnonrZivotu proSlostkriti tajnLrbudr"rinosti,.jer se
ona, zaiednosa sadaSn joScu,nalaziu vednom krugu neprorrrenljivog
.ledrro-9.Univerzalni logos.je t,iict ntot, (nad)boZanskosavr5enstvo
l<ojekod ljudi izazivauZas,strahopoStovanje ili nevoljno pristajanje
(Staje konkretno po sredi - plal<ticnoje svejednojer se nikako ne
rnoZeizbedi),dok kod bogovaznadinemo pristajanje,Stopredstavlja
prakticno.,neosve5i.eni" deo njihove savr5eneprirode.
L o g o s ,m e c l u t i mn, i j e p r o s t os u d b i n ai l i u s u d .O n j e v i S i i o d
Ananke i od Moire jer predstavljanjihovu prirodu - tenielj ili osnov.
Logos daje smisao besmislu, i kao takav je izvor i utoka biia.
Takode, logos daje postojanostpromenljivosti i raznolikost stvar-
nosti, i nala2edoveku (zajednici) da r,rpodobi,onoliko koliko je to
smrtnicima pristupadno,svoju egzistenciju savrSenostibica. Pri
tome ljudi nijednog dasane smejr-r da pomisle da mogu biti identidni
s bogovima. Tralena skromnost, medutin-r,ne iziskuje i onu poniz-
nost koju hriSiani pokazuju pred personalnintBogom. Anonimnost
apsolutnog logosa, kao i njegova uposebljavanjau boZanskomi
ljudskom svetu,kod najvrlijih trebada izazovespominjanjenjihove
ogranidenosti(smrlnosti). O tome svi oni svagda moraju voditi
raduna.Otuda i onaj stalni grdki moralni i svaki drugi nalog: Gnothi
seauton!,kome su Rimljani pridodali i svoje duvenoMemento mori!
Vrline kojima se [judi odlikuju (ili nastojeda ih stidu)jesu
vrednosti logosa koje (ne)posredno afirmi5e njihova zajednical
drLava. One su pak podloZne konkretnorn ,,duhu vremena" koji
nastajei nestajeunutarjedinstveneslike sveta,tj. vedno obnavlja-
juieg i sveprisutnoglogosa.Na taj nadin, politidke, kulturne, eko-
nornske i druge promelle unutar svetovne istorije, uprkos brojnim
.(J .,novinanra",bitno ne naruSavaju ved,niporedak biia. Metamorfoza
vrlina i politidkih institucija, nezavisno od prividne hirovitosti,
Y odredenaj e j edinstvenim,,epohalnim horizontom" d ij a preobraZenja
F
L!
obitavaju unutar istog Jednog (logosa). Tako u svim promenama
z politidkog uredenjapolisa,kako vremenskim,tako i ,,strukturalnirn"
- od prvih jonskih za(etakado pozne Atine; od Mileta do Sparte-
E_
= moii dije institucijesvoj razlog ili opravdanjepodjednakonalazeu
o nailazimo na slidnevrednosnetablice. uvek. razumese. uz razlidito
J rasporedenamesta Lr lokalnoj hijerarhiji, Sto je opet sve deter-
minisano logikom unutra5njegpolitidkog ustrojstva i istorijskog
iskustva. Isto vaZi i za brojna preobraZenjaunutar helenistidkog
naslednika,d. za Rimsku imperijLrkoja nikada nije napu5talavrline
l4
d i s c i p l i n ei Z r t v e ,5 t o j e z a u z v r a tp o d r a z u n t e v a l pol i n c i p r v r d o c e .
zavisnosti i podredenosti.To Sto .je rimski svet opsto]avao rra
,,apstraktnom"pfavnom principu ,.bezuverenjai srca" (Hegel), ni-ie
protivrecilo brojim nranif'estacijama poboZnostikoje su sadrZaleLr
sebi pouzdanieLrneko Najvi5edobro, red i srnisaopostojania.
Uporednopracenjeantiekih hijerarhijavlednosti,d. Na.iviSeg
dobra sa Llstanovama politike s jedne, kao i oblicinnznanja s druge
strane,pokazuje medusobnusaobraZenost gde se jasno vidi da sa
stepenonrprefinjenostivrlina rastei prorniSljenost znanja,odnosno
sloZenostoblika modi. Tako npr.,dok je aretevezivanapfvenstveno
za telo (snaga,izdrZljivostitd), a Najvi5e dobro poimano samo kao
s l a v a k o j an e p r o l a z i( X I I - V I I I v e k p . n . e . ) p
, o l i t i d k ei n s t i t u c i j eu
vidu prvobitnlh kraljevsNanisu puno marile za javnost, pri cemu su
oblici znanja, izuzev mita kao legitirnizujuieg korpusa isrina,
diferenciraninadasveu (pseudo)praktidnompravcu sa astronolli-
jom (astrologrjom)i medicinom na celu.
Nastankom i r azv ojempollsa, odnosnoj avni m praksar-na koj e
on podrazumeya,(agora, skup5tina,sud,pozori5te.. .), vrl ine dobijaju
na dtthovnosri(ihdividualno:sklonostka mr.rdrosti, razum itd.; ko-
lektivno: pravednost,jednakost slobodnih...), dok znanje postaje
znatnosloZenijei postavljenou vidu hijerarhijena dijem delu stoji
filozohja kao teorijska (ujedno: i prakticka) delatnost koja obezbe-
duje NajviSe dobro - urxl'lu spoznaju vedne Istine postojanja.
Filozofrja sadrZi (ili nastoji da oduva) preobraZenestare vrednosti
vedne slave,a pri tom uspevai da obezbedifunkciju mita: uklop-
ljenost individualnog u opSte (biie; polis). Istovremeno, vrlina
postaje znanje koje pak, zahvaljLrju6iprvenstvenosofistima, dak ni
za filozofe nije samodovoljno, ve6 predstavlja umno sredstvo za
dostizanje srece. X
Helenistidki individualizam, kao i potonji rimski pragrna-
tizam, takode nastojeda saduvajustare vrline zasebnihzajednica *n l
tr
(rodoljublje lslava/, umel'enost/junaStvo/,razum /ose6ajnost/...),s
?
tim da ih prilagodavajunovom - krajnje sloZenompravnornporetku
-
4
slavi obidajnosti (m it), real-politidkim racionalizacij ama,,drZavnog o
N
J
razloga", kao iu umnoj (filozofskoj) racionalnosti.Najviie dobro I
ostajer"rhorizontujedinstvenog(kosmidko-socijalnog)logosa,s tim
da zahvaljujLr6i nevidenom oslobodenjr,rsvetovnog, odnosno
l5
 jasno da ie u svetovnonrZivotu proSlostkriti tajnLrbudr"rinosti,.jer se
ona, zaiednosa sadaSn joScu,nalaziu vednom krugu neprorrrenljivog
.ledrro-9.Univerzalni logos.je t,iict ntot, (nad)boZanskosavr5enstvo
l<ojekod ljudi izazivauZas,strahopoStovanje ili nevoljno pristajanje
(Staje konkretno po sredi - plal<ticnoje svejednojer se nikako ne
rnoZeizbedi),dok kod bogovaznadinemo pristajanje,Stopredstavlja
prakticno.,neosve5i.eni" deo njihove savr5eneprirode.
L o g o s ,m e c l u t i mn, i j e p r o s t os u d b i n ai l i u s u d .O n j e v i S i i o d
Ananke i od Moire jer predstavljanjihovu prirodu - tenielj ili osnov.
Logos daje smisao besmislu, i kao takav je izvor i utoka biia.
Takode, logos daje postojanostpromenljivosti i raznolikost stvar-
nosti, i nala2edoveku (zajednici) da r,rpodobi,onoliko koliko je to
smrtnicima pristupadno,svoju egzistenciju savrSenostibica. Pri
tome ljudi nijednog dasane smejr-r da pomisle da mogu biti identidni
s bogovima. Tralena skromnost, medutin-r,ne iziskuje i onu poniz-
nost koju hriSiani pokazuju pred personalnintBogom. Anonimnost
apsolutnog logosa, kao i njegova uposebljavanjau boZanskomi
ljudskom svetu,kod najvrlijih trebada izazovespominjanjenjihove
ogranidenosti(smrlnosti). O tome svi oni svagda moraju voditi
raduna.Otuda i onaj stalni grdki moralni i svaki drugi nalog: Gnothi
seauton!,kome su Rimljani pridodali i svoje duvenoMemento mori!
Vrline kojima se [judi odlikuju (ili nastojeda ih stidu)jesu
vrednosti logosa koje (ne)posredno afirmi5e njihova zajednical
drLava. One su pak podloZne konkretnorn ,,duhu vremena" koji
nastajei nestajeunutarjedinstveneslike sveta,tj. vedno obnavlja-
juieg i sveprisutnoglogosa.Na taj nadin, politidke, kulturne, eko-
nornske i druge promelle unutar svetovne istorije, uprkos brojnim
.(J .,novinanra",bitno ne naruSavaju ved,niporedak biia. Metamorfoza
vrlina i politidkih institucija, nezavisno od prividne hirovitosti,
Y odredenaj e j edinstvenim,,epohalnim horizontom" d ij a preobraZenja
F
L!
obitavaju unutar istog Jednog (logosa). Tako u svim promenama
z politidkog uredenjapolisa,kako vremenskim,tako i ,,strukturalnirn"
- od prvih jonskih za(etakado pozne Atine; od Mileta do Sparte-
E_
= moii dije institucijesvoj razlog ili opravdanjepodjednakonalazeu
o nailazimo na slidnevrednosnetablice. uvek. razumese. uz razlidito
J rasporedenamesta Lr lokalnoj hijerarhiji, Sto je opet sve deter-
minisano logikom unutra5njegpolitidkog ustrojstva i istorijskog
iskustva. Isto vaZi i za brojna preobraZenjaunutar helenistidkog
naslednika,d. za Rimsku imperijLrkoja nikada nije napu5talavrline
l4
d i s c i p l i n ei Z r t v e ,5 t o j e z a u z v r a tp o d r a z u n t e v a l pol i n c i p r v r d o c e .
zavisnosti i podredenosti.To Sto .je rimski svet opsto]avao rra
,,apstraktnom"pfavnom principu ,.bezuverenjai srca" (Hegel), ni-ie
protivrecilo brojim nranif'estacijama poboZnostikoje su sadrZaleLr
sebi pouzdanieLrneko Najvi5edobro, red i srnisaopostojania.
Uporednopracenjeantiekih hijerarhijavlednosti,d. Na.iviSeg
dobra sa Llstanovama politike s jedne, kao i oblicinnznanja s druge
strane,pokazuje medusobnusaobraZenost gde se jasno vidi da sa
stepenonrprefinjenostivrlina rastei prorniSljenost znanja,odnosno
sloZenostoblika modi. Tako npr.,dok je aretevezivanapfvenstveno
za telo (snaga,izdrZljivostitd), a Najvi5e dobro poimano samo kao
s l a v a k o j an e p r o l a z i( X I I - V I I I v e k p . n . e . ) p
, o l i t i d k ei n s t i t u c i j eu
vidu prvobitnlh kraljevsNanisu puno marile za javnost, pri cemu su
oblici znanja, izuzev mita kao legitirnizujuieg korpusa isrina,
diferenciraninadasveu (pseudo)praktidnompravcu sa astronolli-
jom (astrologrjom)i medicinom na celu.
Nastankom i r azv ojempollsa, odnosnoj avni m praksar-na koj e
on podrazumeya,(agora, skup5tina,sud,pozori5te.. .), vrl ine dobijaju
na dtthovnosri(ihdividualno:sklonostka mr.rdrosti, razum itd.; ko-
lektivno: pravednost,jednakost slobodnih...), dok znanje postaje
znatnosloZenijei postavljenou vidu hijerarhijena dijem delu stoji
filozohja kao teorijska (ujedno: i prakticka) delatnost koja obezbe-
duje NajviSe dobro - urxl'lu spoznaju vedne Istine postojanja.
Filozofrja sadrZi (ili nastoji da oduva) preobraZenestare vrednosti
vedne slave,a pri tom uspevai da obezbedifunkciju mita: uklop-
ljenost individualnog u opSte (biie; polis). Istovremeno, vrlina
postaje znanje koje pak, zahvaljLrju6iprvenstvenosofistima, dak ni
za filozofe nije samodovoljno, ve6 predstavlja umno sredstvo za
dostizanje srece. X
Helenistidki individualizam, kao i potonji rimski pragrna-
tizam, takode nastojeda saduvajustare vrline zasebnihzajednica *n l
tr
(rodoljublje lslava/, umel'enost/junaStvo/,razum /ose6ajnost/...),s
?
tim da ih prilagodavajunovom - krajnje sloZenompravnornporetku
-
4
slavi obidajnosti (m it), real-politidkim racionalizacij ama,,drZavnog o
N
J
razloga", kao iu umnoj (filozofskoj) racionalnosti.Najviie dobro I
ostajer"rhorizontujedinstvenog(kosmidko-socijalnog)logosa,s tim
da zahvaljujLr6i nevidenom oslobodenjr,rsvetovnog, odnosno
l5
 s t v a f a n i Lpr f a v n i h l i i n o s t i k r o z v l a s n i S t v o {t'o. t a l i t e t. l e c l n o gd e f l n i - P l a t o n o v a. . o r g a n i c i s t i c k iaA
" ristotelova. . s p e c i j ai sl t i i k a ' 's li -
t i v n o s l a b i ,e d a b i s e p o l i t i ek a a r n b i c i j an e o g r a n i c e n oggo s p o d a r e n i a ka kosnricke i druitvene stvarnosti, difererrcilanilroblika znanjai vo-
s v e t o u rl j u d i n a j z a du r u S i l aL rs v o i o l n e m o c i .S i m p t o r r r a t i i n o - d i ea s e denia Zivota, pa tako i posredovaniamoci i mudrosti.ostaceh'a.lni
b a Su n u t a rt o g i s t o gs v e t ai z g u b l j e n o gJ e d n o g ,k o j i . n e z a b o r a v i n r o uzori koji nisr,rmogli a da ne ostavetraga Lrpoton-lenr svetu koji ie
t o , b a S t i n iu n i v e r z u n rj e d i r r s t v e n o gl o g o s a ,p r i p r e m a . i Lt er r l e l j i z a svojom negativnomusledsredeno5cu na individLralnr-r vrlinu i srecu
u i s t i n r "nr o v o u s t r o j s t v op o v e s t i ,p a t a k o i z a n o v u . . s l i l < rs- rv e t a " u (stoicizam,epikr,rrejstvo. sl<epticizarn) obezbeditii (raz)urnsl<e
, najz.ad
kojoj Lrnivelzumostaje.jedinstven", a logos personalizovan. razloge za neSto Sto bitrro prevazilazi individualizovanisvetovni
Bilo kako bilo, u najviSoj- /ilozofskoi artikulaciii arrtidkog razum i njegov utilitarizanr.Na istorijskupozolnicu.jestupaosanro-
s v e t a T i.s t o r i j s k ip a r a l e l i z m iv r l i n a s a i n s t i t u c i i a m an r o i i ( k o j e s u sve56eniduh povesnogvrenrenaili .,distiduh" kao ..Zivokretanjer.r
s a o b r a Z e nleo g o s u ) ,d o b i j a j ur a z l i d i t ep o j m o v n eo b l i k e i z n a i e n j a - sebi samom" (Hegel): hri56anskiBog i novo blaZenstvokoje ovaj
vei u skladu sa posebnim razLrnlevanjem onoga sto jeste Jedno i nudi.
veduo.I dok ..kosrnolozi".s izuzetkonrHeraklita i Demokrita, ljLrd-
skim vrlinama uglavnour ne poklarrjajuneku posebnupaZnju (ovo
Antidka kosmologija,;;;" i potonja hrisca.ska teocent-
zato jer je njihov potis jo5 sasvinr mlad i iznutra nije razdrobljen
ridnost,kao osnovni momenti .,slike sveta" starih vremena,svojin.r
diferenciranimdiskurzivnirrrpral<sarna), dotle ved sofisti i Sokrat
p o l i t i d k i mi z v e d e n i c a m n a i s r -rra d i k a l n od o v o d i l i L rp i t a n j ea k t u e l n u
gotovo sver,rkupnosvoje udenje koncentri5u Llpravona vrednosti
p o l i t i d k u m o i . U t o l i k o n a j d e 5 6 en i j e b i l o p o v r a t n i h l e a k c i j a i z
(vrline - arete)pitajudise kako ih steii r-rr-rslovima razvijenemoci, d.
dornenavlasti.$ve dok znanjeeksplicitene teZida izadeiz svog pri-
pri postojanju sloZeneopStosti- drZave koja postaje neka vrsta
rodnog leZi5ta(Sarnodovoljna teorijskaspoznajaskriveneistine po-
nesredenogiedinstva jasno sLrprotstavljenih interesajednog i opSteg, stojanja),mod nenrarazlogaza aktiviranjeodbraurbenihaktivnosti,
znanjai mudrosti,politike i etike, kulture i religije. tj. sile. Tamo pak gde teorijskoznanje,kao vera u posedovanje jedne
Zreli polis jeste mesto ukrStanjarazliditih mo6i i znanja, i i j e d i n e I s t i n e ,i m a a m b i c i j ud a i z a d ei z v a n s v o g , , p r i r o d n o g v" i d o -
zbog toga filozohja, kao suStinsl<i proizvod tog kontroverznograski- kruga mudrosti (.,znanlaradi znanja", npr. Sokrat ili Platon),mo6
d a n j as a , , z l a t n i md o b o m " n e u p i t n er r o n o l i t n o s t i a p s o l u t n o jge d i n - reagujemomentalno i takvi se ,,ekscesi"zatiru u korenu. Upravo
stva sa prirodom,viSene moZebiti okrenutasatno,,prvim uzrocitla" stoga,realni praktidni udinci ,,distogznanja"bili sLrrninorni - dak
i/ili podelima,vei nuZno biva zaokupljena(zahvaiena,pone5ena)i poraZavajuii,i mogli su kao takvi, u povoljnijim slLrdajevima, biti
d i s t o l j u d s k i m p r o b l e m i u r ad i j a p o j m o v n a a r t i k u l a c i j at r a Z i u p o - tolerisaniod svetamo6i kao marginalnouplitanjeu vlastiti domen.
dobljavanjesa vednim ijedinstvenim svetom logosa.Sofisti su na- Svojom doslednomteZnjomka,,istini", ,,dobru" ili ,,praved-
=
delno negiralitu vezu, dok ie Platon predstavljatiposlednjiherojski nosti" koji, prema razumevanjuantike i srednjovekovlja,stoje u X
poku5ajpunog i cak apsolutnoguskladivanja,,vidljivog" i .,nevid- faktickom identitetu,dotidne,,slikesveta"- kao uskladiSteno znanje o
)< ljivog" sveta.Vei ce njegov udenikAristotel faktidki odustatiod tog o s m i s l u i s v r s i s v i h l j u d s k i h n a p o r au p o k u S a j ud a s e s a o b r a z e F
'o
f,
tlJ
pregnuia s obzirom da sr-rkod njega praktidna (etidko-politidka) Vednom postojanju- nuZno(ali samo posredno)svedodeo izobli- u
o
pitanja od posebnogreda i vrste u odnosu na ona starija,tj. kosmo- cenostiili izopadenostidatih (istorijskih)potitidkih poLedakadija je
z <
-
g. loSka.Obojica ie pak postati paradigme udenosti dija prefinjena legitirnacijadovodenaLrpitanje.Iako trenutno,tj. rra,,kratkestaze", LL

o duhovnostpredstavljanajvi5e izrazeantidkeslike sveta. praktidkinekorisne,takveie se kritike dugorocnopokazivatikao de- N

o
)
J latne,na neki nadin,,oplavdane",i stogaparadoksalno -.,uspeSne"u
u
kolokvijalnom znaienju te redi. Treba, naravno, biti oprezan:
" Up.- C.W.F.Hegel:..Rirnskisvijet".u: f ilozoJijapovilesli,Kultura.Lagreb
1 9 5l . b e s m i s l e njoe m i s l i t i i l i t v r d i t i d a u a n t i c i i l i h r i S 6 a n s k o rs.vne t un i j e
7 evropskogizrazduhai niegovcsamosvesti. bilo .,teoriia" ko.ie su direktno dovodile u pitanje opravdanost
Od tadafilozofi.ja
slovikaona.jvisi
t6 t1
 s t v a f a n i Lpr f a v n i h l i i n o s t i k r o z v l a s n i S t v o {t'o. t a l i t e t. l e c l n o gd e f l n i - P l a t o n o v a. . o r g a n i c i s t i c k iaA
" ristotelova. . s p e c i j ai sl t i i k a ' 's li -
t i v n o s l a b i ,e d a b i s e p o l i t i ek a a r n b i c i j an e o g r a n i c e n oggo s p o d a r e n i a ka kosnricke i druitvene stvarnosti, difererrcilanilroblika znanjai vo-
s v e t o u rl j u d i n a j z a du r u S i l aL rs v o i o l n e m o c i .S i m p t o r r r a t i i n o - d i ea s e denia Zivota, pa tako i posredovaniamoci i mudrosti.ostaceh'a.lni
b a Su n u t a rt o g i s t o gs v e t ai z g u b l j e n o gJ e d n o g ,k o j i . n e z a b o r a v i n r o uzori koji nisr,rmogli a da ne ostavetraga Lrpoton-lenr svetu koji ie
t o , b a S t i n iu n i v e r z u n rj e d i r r s t v e n o gl o g o s a ,p r i p r e m a . i Lt er r l e l j i z a svojom negativnomusledsredeno5cu na individLralnr-r vrlinu i srecu
u i s t i n r "nr o v o u s t r o j s t v op o v e s t i ,p a t a k o i z a n o v u . . s l i l < rs- rv e t a " u (stoicizam,epikr,rrejstvo. sl<epticizarn) obezbeditii (raz)urnsl<e
, najz.ad
kojoj Lrnivelzumostaje.jedinstven", a logos personalizovan. razloge za neSto Sto bitrro prevazilazi individualizovanisvetovni
Bilo kako bilo, u najviSoj- /ilozofskoi artikulaciii arrtidkog razum i njegov utilitarizanr.Na istorijskupozolnicu.jestupaosanro-
s v e t a T i.s t o r i j s k ip a r a l e l i z m iv r l i n a s a i n s t i t u c i i a m an r o i i ( k o j e s u sve56eniduh povesnogvrenrenaili .,distiduh" kao ..Zivokretanjer.r
s a o b r a Z e nleo g o s u ) ,d o b i j a j ur a z l i d i t ep o j m o v n eo b l i k e i z n a i e n j a - sebi samom" (Hegel): hri56anskiBog i novo blaZenstvokoje ovaj
vei u skladu sa posebnim razLrnlevanjem onoga sto jeste Jedno i nudi.
veduo.I dok ..kosrnolozi".s izuzetkonrHeraklita i Demokrita, ljLrd-
skim vrlinama uglavnour ne poklarrjajuneku posebnupaZnju (ovo
Antidka kosmologija,;;;" i potonja hrisca.ska teocent-
zato jer je njihov potis jo5 sasvinr mlad i iznutra nije razdrobljen
ridnost,kao osnovni momenti .,slike sveta" starih vremena,svojin.r
diferenciranimdiskurzivnirrrpral<sarna), dotle ved sofisti i Sokrat
p o l i t i d k i mi z v e d e n i c a m n a i s r -rra d i k a l n od o v o d i l i L rp i t a n j ea k t u e l n u
gotovo sver,rkupnosvoje udenje koncentri5u Llpravona vrednosti
p o l i t i d k u m o i . U t o l i k o n a j d e 5 6 en i j e b i l o p o v r a t n i h l e a k c i j a i z
(vrline - arete)pitajudise kako ih steii r-rr-rslovima razvijenemoci, d.
dornenavlasti.$ve dok znanjeeksplicitene teZida izadeiz svog pri-
pri postojanju sloZeneopStosti- drZave koja postaje neka vrsta
rodnog leZi5ta(Sarnodovoljna teorijskaspoznajaskriveneistine po-
nesredenogiedinstva jasno sLrprotstavljenih interesajednog i opSteg, stojanja),mod nenrarazlogaza aktiviranjeodbraurbenihaktivnosti,
znanjai mudrosti,politike i etike, kulture i religije. tj. sile. Tamo pak gde teorijskoznanje,kao vera u posedovanje jedne
Zreli polis jeste mesto ukrStanjarazliditih mo6i i znanja, i i j e d i n e I s t i n e ,i m a a m b i c i j ud a i z a d ei z v a n s v o g , , p r i r o d n o g v" i d o -
zbog toga filozohja, kao suStinsl<i proizvod tog kontroverznograski- kruga mudrosti (.,znanlaradi znanja", npr. Sokrat ili Platon),mo6
d a n j as a , , z l a t n i md o b o m " n e u p i t n er r o n o l i t n o s t i a p s o l u t n o jge d i n - reagujemomentalno i takvi se ,,ekscesi"zatiru u korenu. Upravo
stva sa prirodom,viSene moZebiti okrenutasatno,,prvim uzrocitla" stoga,realni praktidni udinci ,,distogznanja"bili sLrrninorni - dak
i/ili podelima,vei nuZno biva zaokupljena(zahvaiena,pone5ena)i poraZavajuii,i mogli su kao takvi, u povoljnijim slLrdajevima, biti
d i s t o l j u d s k i m p r o b l e m i u r ad i j a p o j m o v n a a r t i k u l a c i j at r a Z i u p o - tolerisaniod svetamo6i kao marginalnouplitanjeu vlastiti domen.
dobljavanjesa vednim ijedinstvenim svetom logosa.Sofisti su na- Svojom doslednomteZnjomka,,istini", ,,dobru" ili ,,praved-
=
delno negiralitu vezu, dok ie Platon predstavljatiposlednjiherojski nosti" koji, prema razumevanjuantike i srednjovekovlja,stoje u X
poku5ajpunog i cak apsolutnoguskladivanja,,vidljivog" i .,nevid- faktickom identitetu,dotidne,,slikesveta"- kao uskladiSteno znanje o
)< ljivog" sveta.Vei ce njegov udenikAristotel faktidki odustatiod tog o s m i s l u i s v r s i s v i h l j u d s k i h n a p o r au p o k u S a j ud a s e s a o b r a z e F
'o
f,
tlJ
pregnuia s obzirom da sr-rkod njega praktidna (etidko-politidka) Vednom postojanju- nuZno(ali samo posredno)svedodeo izobli- u
o
pitanja od posebnogreda i vrste u odnosu na ona starija,tj. kosmo- cenostiili izopadenostidatih (istorijskih)potitidkih poLedakadija je
z <
-
g. loSka.Obojica ie pak postati paradigme udenosti dija prefinjena legitirnacijadovodenaLrpitanje.Iako trenutno,tj. rra,,kratkestaze", LL

o duhovnostpredstavljanajvi5e izrazeantidkeslike sveta. praktidkinekorisne,takveie se kritike dugorocnopokazivatikao de- N

o
)
J latne,na neki nadin,,oplavdane",i stogaparadoksalno -.,uspeSne"u
u
kolokvijalnom znaienju te redi. Treba, naravno, biti oprezan:
" Up.- C.W.F.Hegel:..Rirnskisvijet".u: f ilozoJijapovilesli,Kultura.Lagreb
1 9 5l . b e s m i s l e njoe m i s l i t i i l i t v r d i t i d a u a n t i c i i l i h r i S 6 a n s k o rs.vne t un i j e
7 evropskogizrazduhai niegovcsamosvesti. bilo .,teoriia" ko.ie su direktno dovodile u pitanje opravdanost
Od tadafilozofi.ja
slovikaona.jvisi
t6 t1
 p o s t o j a n j ad o t i d n i ho d n o s at u o c i i v l a s t i u n i i h o v o jz a j e d n i c i ,i l i S i r e c i o n a l n az a u r e n ar e l i g i j i - t l a d i c i o n a l n o rcr ru v a r uV r e d n o s t i S n r i s l a .
- kr-rlturC i . a k s u i s v e t i o c i C l k v e , u z v e c r a z l i d i t en i j a n s e ,p r a v e i i M e d u t i u r .u p r k o s n a m e r a n r jae d n i h , i o c e k i v a n j i m r ad r u g i h , n a u k a
uobicajenurazlikr"r izmedr.r drZavei clkve, izmealuzemaljskei drZave n i i e u s t a n j ud a d o n o s is u d o v eo c e l i n i p o s t o i a n j aP . o 5 t oj e i s a m a
BoZije,indirektno pokazival i gde Istina BoZijereci zaistajeste,a gde disciplinarnoonredena,nauka nuZno zaltvatatel<parcijalnedelove
se ona samo naslucLrje ili dak izostaje. sveta,te stogzruvek ..deSifi'uje" samo pojedina(nideo svetaplirode
Medutim, svi oni zajedno, dak i uz potenci.ialnosuprotsta- ili tjudskogiskustva.Takode,naucnoznanjene moZe transcendirati
vljene moci (refleksijai plaktikovanjepolitike), u principtt sr-rdelili konadne(organidene)nro6isvoganesumnjivogtvorca (doveka).eTa
identidno poverenje Lrjednu lstinu - u dostupni i odgovarajuie prosta dinjenica nije pokolebala moderne Prometeje koji uprkos
argunlentovanisrnisaoi svrhu postojanja- i sarnosu sa tog,joS uvek danasved opSteprihvaienom saznanjuda naudneteorije nisu ni5ta
zajednidkog stanovi5ta, mogli da, eventualno, kritikuju ,,1a2", drugo do.,ljLrdskiisedaksveukupnogiskustva"(pri demu ovaj, da bi
l i h. ."n e p r a v i l n o s t id" r u -
. , p r i v i d " , , , n e p o d o p 5 t i n e " , , , z a b l u d e " , , , g ri bio istinit,nuZnoiskljudujenekeod postojeiih vezau plirodi/bicu), i
g i h , o n i h k o j i n e o d g o v a r a j u i ed e l a j u .S v a k ok o . j em i s l i o i z v a nn e p o - dalje odekujLrda scijentistidkoznanje odreduje ne samo principe
srednostidula, svaki ,,covek od znanja" (rrrudrac;kasnije; filozof, pokletljive istine (koja je u pluralu), vei i da determini5eprincipe
naudnik, specijalistaznanjaili umeia, sveStenik...),traZioje samo politidke i svake druge moii. Prematorl gledi5tu,koje se nalazi u
viSe doslednosti(istine, duha) od onih koji vladaju, odnosno dikti- gotovo svim izolovanim ,,pogledimana svet" modernog doba, tzv.
raju odnosenroii. Sveje bilo do toga da se realizuje,odnosnopotvrdi naudna istina morala bi biti temeljni predloZak vodenja Zivota.
zajednidkaslika i iskustvosveta(lstina, Vrlina, Bog). Diskrepancija Drugim redima, pretpostavlja se da svako naudno ispitivanje i za-
iznredu znanja i moci dolazilaje otuda 5to su jedni viSe (danas bi ktjudivanje,ngzavisnood svog konkretnogpredmeta(kosmos,pri-
r e k l i , , d o k t r i n a r n i j e " ! )a, d r u g i m a n j e o z b i l j n o i l i o d v i 5 es l o b o d n o roda ili dovek): u sebi sadrZiizvesnusocijalnudimenziju, te da od
(dakle:,,neodgovornije"), tretiralizarniSljeniporedaksveta,njegovu ,,dosledne" politidke artikulacije i prinrene naudnog znanja, zavisi
svrhu i ovozemaljskeernanacije. niStamanje do buduinost sveta!(?)
Unutar Moderne pak, ova imanentna veza ljudi od znanja i Naravno, postavljanjezahtevanauci izvan njenih izvornih
ljudi od moii, spregaistine,dobrai pravednosti,principijelnoviSenije kompetencija,samoje ponavljanjestarih zabluda i pretencioznosti
bila moguia. U novoj hijerarhiji znanja,religija, d. vera ponovo biva slike sveta koja je znanje i mo6 drZala Lrzajednidkom okviru. Tako i
potisnuta,,filozofrjom", ovaj put u liku nauke dija se istina konstitui5e dalje (u Moderni) opstaje mogu6nost da moi traZi diskurzivno
putem strogih proceduraempirijskog dokazivanja i sloZenih razum- opravdanje u nekoj transcendentnosti- izvan sopstvenesfere struk-
skih teoremakoje su principijelnopodloZnestalnom opovrgavanjtt. tuiranja dru5tvenosti.Na mesto Boga ili logosa stupa ,,objektivna
Utoliko je,,u nadeluizvansvakediskusijekako nikadane6emodobiti naudnaistina", s tim da njena Sarolika(privremena,tj. opovrgljiva)
neko konadnore5enje".oStvarje do toga da modernanaukaviSenije u izdanja, sada sasvim jasno podleZu dvostrukom uticaju: onom x
stanju,preciznije- ne Zeli direktnoda sluZi kao zalihaopravdanjaza spolja5njem(moi ili socijalni interesi),kao i onom unutraSnjem
-
)<
moi (kao Stoje to bilo ranije - r,rpredmodernimvremenima),vei ona, (pluralizacija i samodovoljnost posebicenihoblika znanja). Nauka a
uJ l
upravo suprotno,sama nastoji da postanemo6! postajeosnovnistoZermiSljenjadija upotrebadonosi lagodnostsva- E.

kodnevnog Livota,ali i sudbonosni,moZdadak apokaliptidnipedat 9

z ,,Znanje je moc" napisaie Bekon u Novom organonu pocet-
povesnedovrSenosti.IdeoloSkiprivid dotidne,,dovr5enosti"upravo -
= kom novog veka i time zvanidnootvoriti veliko poglavlje moderne t!

o istorije u kojoj nauka postajecentralnasila u razvoju zajednice- dak danasdoslovno isku5avamona svojoj koZi,l0dok ona konacnaapo- N
) odludujuii putokaz njene ukupne egzistencije.Kao vrhunski oblik kalipsa ostaje da optereiuje budu6nostkolektivnog ljudskog po- J
tr
znanja u novovekovlju, nauka dobija neZeljeni zadatak da bude ra- stojanja- sadamoZdasa viSeizvesnostino ikada ranije.

o
Vid. Jacob Bronowski: Porijeklo znnnja i imaginacije. str. 53 " up.- /bt1..str.48.
l8 t9
 p o s t o j a n j ad o t i d n i ho d n o s at u o c i i v l a s t i u n i i h o v o jz a j e d n i c i ,i l i S i r e c i o n a l n az a u r e n ar e l i g i j i - t l a d i c i o n a l n o rcr ru v a r uV r e d n o s t i S n r i s l a .
- kr-rlturC i . a k s u i s v e t i o c i C l k v e , u z v e c r a z l i d i t en i j a n s e ,p r a v e i i M e d u t i u r .u p r k o s n a m e r a n r jae d n i h , i o c e k i v a n j i m r ad r u g i h , n a u k a
uobicajenurazlikr"r izmedr.r drZavei clkve, izmealuzemaljskei drZave n i i e u s t a n j ud a d o n o s is u d o v eo c e l i n i p o s t o i a n j aP . o 5 t oj e i s a m a
BoZije,indirektno pokazival i gde Istina BoZijereci zaistajeste,a gde disciplinarnoonredena,nauka nuZno zaltvatatel<parcijalnedelove
se ona samo naslucLrje ili dak izostaje. sveta,te stogzruvek ..deSifi'uje" samo pojedina(nideo svetaplirode
Medutim, svi oni zajedno, dak i uz potenci.ialnosuprotsta- ili tjudskogiskustva.Takode,naucnoznanjene moZe transcendirati
vljene moci (refleksijai plaktikovanjepolitike), u principtt sr-rdelili konadne(organidene)nro6isvoganesumnjivogtvorca (doveka).eTa
identidno poverenje Lrjednu lstinu - u dostupni i odgovarajuie prosta dinjenica nije pokolebala moderne Prometeje koji uprkos
argunlentovanisrnisaoi svrhu postojanja- i sarnosu sa tog,joS uvek danasved opSteprihvaienom saznanjuda naudneteorije nisu ni5ta
zajednidkog stanovi5ta, mogli da, eventualno, kritikuju ,,1a2", drugo do.,ljLrdskiisedaksveukupnogiskustva"(pri demu ovaj, da bi
l i h. ."n e p r a v i l n o s t id" r u -
. , p r i v i d " , , , n e p o d o p 5 t i n e " , , , z a b l u d e " , , , g ri bio istinit,nuZnoiskljudujenekeod postojeiih vezau plirodi/bicu), i
g i h , o n i h k o j i n e o d g o v a r a j u i ed e l a j u .S v a k ok o . j em i s l i o i z v a nn e p o - dalje odekujLrda scijentistidkoznanje odreduje ne samo principe
srednostidula, svaki ,,covek od znanja" (rrrudrac;kasnije; filozof, pokletljive istine (koja je u pluralu), vei i da determini5eprincipe
naudnik, specijalistaznanjaili umeia, sveStenik...),traZioje samo politidke i svake druge moii. Prematorl gledi5tu,koje se nalazi u
viSe doslednosti(istine, duha) od onih koji vladaju, odnosno dikti- gotovo svim izolovanim ,,pogledimana svet" modernog doba, tzv.
raju odnosenroii. Sveje bilo do toga da se realizuje,odnosnopotvrdi naudna istina morala bi biti temeljni predloZak vodenja Zivota.
zajednidkaslika i iskustvosveta(lstina, Vrlina, Bog). Diskrepancija Drugim redima, pretpostavlja se da svako naudno ispitivanje i za-
iznredu znanja i moci dolazilaje otuda 5to su jedni viSe (danas bi ktjudivanje,ngzavisnood svog konkretnogpredmeta(kosmos,pri-
r e k l i , , d o k t r i n a r n i j e " ! )a, d r u g i m a n j e o z b i l j n o i l i o d v i 5 es l o b o d n o roda ili dovek): u sebi sadrZiizvesnusocijalnudimenziju, te da od
(dakle:,,neodgovornije"), tretiralizarniSljeniporedaksveta,njegovu ,,dosledne" politidke artikulacije i prinrene naudnog znanja, zavisi
svrhu i ovozemaljskeernanacije. niStamanje do buduinost sveta!(?)
Unutar Moderne pak, ova imanentna veza ljudi od znanja i Naravno, postavljanjezahtevanauci izvan njenih izvornih
ljudi od moii, spregaistine,dobrai pravednosti,principijelnoviSenije kompetencija,samoje ponavljanjestarih zabluda i pretencioznosti
bila moguia. U novoj hijerarhiji znanja,religija, d. vera ponovo biva slike sveta koja je znanje i mo6 drZala Lrzajednidkom okviru. Tako i
potisnuta,,filozofrjom", ovaj put u liku nauke dija se istina konstitui5e dalje (u Moderni) opstaje mogu6nost da moi traZi diskurzivno
putem strogih proceduraempirijskog dokazivanja i sloZenih razum- opravdanje u nekoj transcendentnosti- izvan sopstvenesfere struk-
skih teoremakoje su principijelnopodloZnestalnom opovrgavanjtt. tuiranja dru5tvenosti.Na mesto Boga ili logosa stupa ,,objektivna
Utoliko je,,u nadeluizvansvakediskusijekako nikadane6emodobiti naudnaistina", s tim da njena Sarolika(privremena,tj. opovrgljiva)
neko konadnore5enje".oStvarje do toga da modernanaukaviSenije u izdanja, sada sasvim jasno podleZu dvostrukom uticaju: onom x
stanju,preciznije- ne Zeli direktnoda sluZi kao zalihaopravdanjaza spolja5njem(moi ili socijalni interesi),kao i onom unutraSnjem
-
)<
moi (kao Stoje to bilo ranije - r,rpredmodernimvremenima),vei ona, (pluralizacija i samodovoljnost posebicenihoblika znanja). Nauka a
uJ l
upravo suprotno,sama nastoji da postanemo6! postajeosnovnistoZermiSljenjadija upotrebadonosi lagodnostsva- E.

kodnevnog Livota,ali i sudbonosni,moZdadak apokaliptidnipedat 9

z ,,Znanje je moc" napisaie Bekon u Novom organonu pocet-
povesnedovrSenosti.IdeoloSkiprivid dotidne,,dovr5enosti"upravo -
= kom novog veka i time zvanidnootvoriti veliko poglavlje moderne t!

o istorije u kojoj nauka postajecentralnasila u razvoju zajednice- dak danasdoslovno isku5avamona svojoj koZi,l0dok ona konacnaapo- N
) odludujuii putokaz njene ukupne egzistencije.Kao vrhunski oblik kalipsa ostaje da optereiuje budu6nostkolektivnog ljudskog po- J
tr
znanja u novovekovlju, nauka dobija neZeljeni zadatak da bude ra- stojanja- sadamoZdasa viSeizvesnostino ikada ranije.

o
Vid. Jacob Bronowski: Porijeklo znnnja i imaginacije. str. 53 " up.- /bt1..str.48.
l8 t9
 2.
V e l i k i o b r a tu l e g i t i n r a c i i ia, l i i f u n k c i o n i s a n i u r o i i n a s t a l es a
M o d e r n o m .S a s v o j es t r a n eo n a .z a p r a v o ,n i j e n i S t ad r u g od o l < o n a c -
no obeIodanji vanje i adekvatnoi nstitLrcionalnor"rteme lj enje d ruStve-
n i l r p r o c e s ak o j i s L rv e 6 o d r a n i j ep o t l i o p a v a l i j e d i n s t v e n mi e t a f l z i c k i
s v e t a n t i k e i p o t o n j e gh r i 5 i a n s t v a .T a m o s u l e g i t i m n o s tp o l i t i k e i
znanja o Istir-ripoticali iz istog zajedniikog korena, dok se ovde
' - epi-
umestotog nacelnogsaglasja pojavljujekonadniveliki rcr.skol
stemoloska pukotina koja se viSe rre nroZe popuniti rrekim opSte
obavezr.ri Lrdirl i I i opSteprihvatljivi m sadrZajem.
Plemda to nije Lrodljivo disciplinarnom istoriografikom
znanju, redeni raskol, pokazali smo to, rezultatje davnaSnjitr(oS
arrtidkih) racionalistidkihtendencija destrukcijen itolo5kog sveta.
Prolazeci raznolike puteve posredovanjamo6i i znanja, moderna
autonomijadiskr"rrsa vei je sasvimrr-rodljivau sredn-iovekovnir.n
spfavamapoplrtone Vitjema Okama. On je imao kuraZida u skladu
sa nadelnorn i ve6 davno doktrinarno ustanovljenornrazlikom
iznredu Crkve i Drlave, medusobno sr.rprotstaviznanje koje se bavi
ovozemaljskimstvarima,od onog rezervisanogza spoznanjuboZan-
skog - onozemaljskogsveta.Ta dva oblika znaila pripadaju razli-
ditim svetovima- drugadijimvrstama iskustva,i imaju svoje, dakle
- razliditeistine.YiSenije stvar do toga da sejedna upodobi (dorni-
nira) splam druge,vei upravo obratno- dajedna ne zalazi u privile-
govani domen one druge. Relativna alrtonomnostzasebnihsvetova
pluralizovanemoii i samodovoljnihznanjaod sadaie biti istorijsko
pravilo sa statusomaistorijskogaksioma.
Renesansajedatom procesuumnoZavanjaznanja i udvostru-
divanja moii ubrizgala novi optimizam i neophodnudozu indivi-
dualnostikoji su dodatnoubrzali onaj faktidki oduvek postojeci,ali
:<
F zato nikad teorijski priznati raskol etike i potitike. Tek ie sa Maki-
LIJ
(J
javeliiem deflnitivnobiti priznatainkompatibilnostetike i politike, pa
z =
g " ' M i s l i s e n a p r i v i d . J < r a j ai s t o r i j e " k o j i s e i d e o l o 5 k id o k a z u j et o b o Z n j o mk o -
sanrinrtin i nemogucnostposto.ianja onogaSto.levekovirrtado tada
s l o v i l o k a o p o l i t i d k af i l o z o f - r j a . 'P- o m a l o n e o d e k i v a n oa, l i s a s v i m
doslednoi na tragu datog razilaZenjadobra (vrline) i umeca vlasti,
nrudrostii mo6i, nalazise reforrlacijakao poslednji velil<inaporda se
objedine brojna partikularttaznanja i sposobnostiuttutar nekog
Najvi5egdobra koje daje nrerui smer svekolil<omljudskomznanjr-r i
je
delanju. Za reformaciiu to, naravno,bila BoZija egzistencija -
d a k l e ,i z v o r n aH r i s t o v ar e c i m i l o s t . Z a r a z l i k u o d s r e d n j o v e k o v l j a ,
sada- u osvit Moderne,nova hri56anskapoboZnostje usmerenaka
individualnonzodnosu spram Boga i ona zato negira svako posre-
dovanjeCrkve na tom planu.PoboZnostne sme biti svedenana ido-
latriju i povrSnoude56eu obezduhovljenimkolektivnim obredima.
Stvarno ili ,,iskreno hriScanstvo",za razliku od njegovog greSnog
(laZnog:rimskog/papskog)izdanja,valja ponovoprivestiizvorirna-
Hristovoj redi/delima,odnosnoSvetompismu kao jedinom i vrhun-
ra- skom autoritetui svedodanstvuIstine.Biblija se ne moZe prepustiti
papskom voluntarizmu koje nema dovoljno sluha za lidno, d.
unutrainje saobg.acanje s Bogom. Utoliko je svako pred Bogor.nsam i
svako ima moguinost da u Bibliji sdm nade spasenjei veru.
Sve su to logidni, tj. ocekivaninastavcimodernihtendencija
zapodetihjo5 u Renesarrsigde se lidno (individualno)pojavljuje kao
vrednostpo sebi i za sebe.ReformacijabaStiniindividualizarnRene-
sansei to se naslede,izmedu ostalog, ispoljava u zaokupljenosti
,,lidnimspasenjem"i lidnim saobraianjemsa Bogom. Naravno,taje
Lelja u potpunoj suprotnostispram tradicionalnogkomunitarno.g
shvatanja Crkve i njemu pripadaju6emkolektivnom spasenju''.
r2
Nasuprotovoj poziciji, prer.naFukou. Makijaveli(zajedno sa Hobsom) idalje
slovi kao pisac klasidne istorije suvereniteta (tzv. prindevska istorija ili ,,diskurs
politike princa) u kojoj se pride pridajLrradi opravdanja i slave vlasti. Utoliko Maki- X
iaveli nije novi. vei upravo suprotno -joS uvekje sarno stari metafizidar klasidnog o
.,istorijskogdiskursa suvercniteta" ko.ji sluZi da,,obaveZe i opseni". odnosno pokoli a
,,podstidu6i vrednovanje obaveza i pojadavajuii sjaj sile''. Redena ..Jupiterovska l
e.
istorija" sa svojom stlogo politidl<omfunl<cijornu Novom veku ustupanresto.,korrtra- ?
-istoriji" koja.ieste,.diskursborbe rasakroz nacije i zakone". Ona razbija neprekidnost
slave suverena, cepa dru5tvo na biname delove. a o pravima govori satno da bi LL

. , z a k o n i m a o b j a v i l a r a t " . V i d . M . F u k o :l r e b a b r a n i t i d r t L J r u o , S v e t o v i . N o vSia d l 9 9 9 .
o
o n a d n o r np o b e d o mr n o d e r n o gl i b e r a l i z r r ao l i d e n o m u k l a h u k o m u n i z r n ai t a S i z m a ,t e N
't
r . r n i v e r z a l i z a c ivj ir e d n o s t i, , a m e r i d k o gn a d i n a Z i v o t a " k a o v r h o v n o g l i b e r a l i s t i d k o g U tol i takvoj atnrosf'eri prornenjene recepcije i refleksile poboZnosti u =
u
izdanka. novovekovnoj Zapadnoj Evropi, po prirodi stvari se narnetalo.jednoopStei radikalno
rr p r o p i t i v a n j e t a d a o f i c i i e l n o g , d a k l e k a t o l i d k o g h r i S i a n s t v a .O n o p a k i o n a k o v e i
N a g l a s a kj e n a . , n a d e l n o m "s o b z i r o n r d a z r r a nj e i m o i n i k a d a n e n r o g u b i t i
odavno biva nagrizarro napredovanjenr ..svetovnjadkog duha'' ko.ii. naslonien na
s a s v i m p o d u d a l n i .U m e s t os t v i u ' n o gi d c n t i t c t ar a l j a e o v o r i t i o t e n d e n c i j ii c l e n t i d n o s t i
V i l . i e m aO k a r n a i n j e m u s l i d n e . s t r o g o l u d i o b l a s t b o Z a n s k o go d s v e t a z e m a l j s k i h
koja se kao takvanigde nije realizo'uala.

20 2t

--
 2.
V e l i k i o b r a tu l e g i t i n r a c i i ia, l i i f u n k c i o n i s a n i u r o i i n a s t a l es a
M o d e r n o m .S a s v o j es t r a n eo n a .z a p r a v o ,n i j e n i S t ad r u g od o l < o n a c -
no obeIodanji vanje i adekvatnoi nstitLrcionalnor"rteme lj enje d ruStve-
n i l r p r o c e s ak o j i s L rv e 6 o d r a n i j ep o t l i o p a v a l i j e d i n s t v e n mi e t a f l z i c k i
s v e t a n t i k e i p o t o n j e gh r i 5 i a n s t v a .T a m o s u l e g i t i m n o s tp o l i t i k e i
znanja o Istir-ripoticali iz istog zajedniikog korena, dok se ovde
' - epi-
umestotog nacelnogsaglasja pojavljujekonadniveliki rcr.skol
stemoloska pukotina koja se viSe rre nroZe popuniti rrekim opSte
obavezr.ri Lrdirl i I i opSteprihvatljivi m sadrZajem.
Plemda to nije Lrodljivo disciplinarnom istoriografikom
znanju, redeni raskol, pokazali smo to, rezultatje davnaSnjitr(oS
arrtidkih) racionalistidkihtendencija destrukcijen itolo5kog sveta.
Prolazeci raznolike puteve posredovanjamo6i i znanja, moderna
autonomijadiskr"rrsa vei je sasvimrr-rodljivau sredn-iovekovnir.n
spfavamapoplrtone Vitjema Okama. On je imao kuraZida u skladu
sa nadelnorn i ve6 davno doktrinarno ustanovljenornrazlikom
iznredu Crkve i Drlave, medusobno sr.rprotstaviznanje koje se bavi
ovozemaljskimstvarima,od onog rezervisanogza spoznanjuboZan-
skog - onozemaljskogsveta.Ta dva oblika znaila pripadaju razli-
ditim svetovima- drugadijimvrstama iskustva,i imaju svoje, dakle
- razliditeistine.YiSenije stvar do toga da sejedna upodobi (dorni-
nira) splam druge,vei upravo obratno- dajedna ne zalazi u privile-
govani domen one druge. Relativna alrtonomnostzasebnihsvetova
pluralizovanemoii i samodovoljnihznanjaod sadaie biti istorijsko
pravilo sa statusomaistorijskogaksioma.
Renesansajedatom procesuumnoZavanjaznanja i udvostru-
divanja moii ubrizgala novi optimizam i neophodnudozu indivi-
dualnostikoji su dodatnoubrzali onaj faktidki oduvek postojeci,ali
:<
F zato nikad teorijski priznati raskol etike i potitike. Tek ie sa Maki-
LIJ
(J
javeliiem deflnitivnobiti priznatainkompatibilnostetike i politike, pa
z =
g " ' M i s l i s e n a p r i v i d . J < r a j ai s t o r i j e " k o j i s e i d e o l o 5 k id o k a z u j et o b o Z n j o mk o -
sanrinrtin i nemogucnostposto.ianja onogaSto.levekovirrtado tada
s l o v i l o k a o p o l i t i d k af i l o z o f - r j a . 'P- o m a l o n e o d e k i v a n oa, l i s a s v i m
doslednoi na tragu datog razilaZenjadobra (vrline) i umeca vlasti,
nrudrostii mo6i, nalazise reforrlacijakao poslednji velil<inaporda se
objedine brojna partikularttaznanja i sposobnostiuttutar nekog
Najvi5egdobra koje daje nrerui smer svekolil<omljudskomznanjr-r i
je
delanju. Za reformaciiu to, naravno,bila BoZija egzistencija -
d a k l e ,i z v o r n aH r i s t o v ar e c i m i l o s t . Z a r a z l i k u o d s r e d n j o v e k o v l j a ,
sada- u osvit Moderne,nova hri56anskapoboZnostje usmerenaka
individualnonzodnosu spram Boga i ona zato negira svako posre-
dovanjeCrkve na tom planu.PoboZnostne sme biti svedenana ido-
latriju i povrSnoude56eu obezduhovljenimkolektivnim obredima.
Stvarno ili ,,iskreno hriScanstvo",za razliku od njegovog greSnog
(laZnog:rimskog/papskog)izdanja,valja ponovoprivestiizvorirna-
Hristovoj redi/delima,odnosnoSvetompismu kao jedinom i vrhun-
ra- skom autoritetui svedodanstvuIstine.Biblija se ne moZe prepustiti
papskom voluntarizmu koje nema dovoljno sluha za lidno, d.
unutrainje saobg.acanje s Bogom. Utoliko je svako pred Bogor.nsam i
svako ima moguinost da u Bibliji sdm nade spasenjei veru.
Sve su to logidni, tj. ocekivaninastavcimodernihtendencija
zapodetihjo5 u Renesarrsigde se lidno (individualno)pojavljuje kao
vrednostpo sebi i za sebe.ReformacijabaStiniindividualizarnRene-
sansei to se naslede,izmedu ostalog, ispoljava u zaokupljenosti
,,lidnimspasenjem"i lidnim saobraianjemsa Bogom. Naravno,taje
Lelja u potpunoj suprotnostispram tradicionalnogkomunitarno.g
shvatanja Crkve i njemu pripadaju6emkolektivnom spasenju''.
r2
Nasuprotovoj poziciji, prer.naFukou. Makijaveli(zajedno sa Hobsom) idalje
slovi kao pisac klasidne istorije suvereniteta (tzv. prindevska istorija ili ,,diskurs
politike princa) u kojoj se pride pridajLrradi opravdanja i slave vlasti. Utoliko Maki- X
iaveli nije novi. vei upravo suprotno -joS uvekje sarno stari metafizidar klasidnog o
.,istorijskogdiskursa suvercniteta" ko.ji sluZi da,,obaveZe i opseni". odnosno pokoli a
,,podstidu6i vrednovanje obaveza i pojadavajuii sjaj sile''. Redena ..Jupiterovska l
e.
istorija" sa svojom stlogo politidl<omfunl<cijornu Novom veku ustupanresto.,korrtra- ?
-istoriji" koja.ieste,.diskursborbe rasakroz nacije i zakone". Ona razbija neprekidnost
slave suverena, cepa dru5tvo na biname delove. a o pravima govori satno da bi LL

. , z a k o n i m a o b j a v i l a r a t " . V i d . M . F u k o :l r e b a b r a n i t i d r t L J r u o , S v e t o v i . N o vSia d l 9 9 9 .
o
o n a d n o r np o b e d o mr n o d e r n o gl i b e r a l i z r r ao l i d e n o m u k l a h u k o m u n i z r n ai t a S i z m a ,t e N
't
r . r n i v e r z a l i z a c ivj ir e d n o s t i, , a m e r i d k o gn a d i n a Z i v o t a " k a o v r h o v n o g l i b e r a l i s t i d k o g U tol i takvoj atnrosf'eri prornenjene recepcije i refleksile poboZnosti u =
u
izdanka. novovekovnoj Zapadnoj Evropi, po prirodi stvari se narnetalo.jednoopStei radikalno
rr p r o p i t i v a n j e t a d a o f i c i i e l n o g , d a k l e k a t o l i d k o g h r i S i a n s t v a .O n o p a k i o n a k o v e i
N a g l a s a kj e n a . , n a d e l n o m "s o b z i r o n r d a z r r a nj e i m o i n i k a d a n e n r o g u b i t i
odavno biva nagrizarro napredovanjenr ..svetovnjadkog duha'' ko.ii. naslonien na
s a s v i m p o d u d a l n i .U m e s t os t v i u ' n o gi d c n t i t c t ar a l j a e o v o r i t i o t e n d e n c i j ii c l e n t i d n o s t i
V i l . i e m aO k a r n a i n j e m u s l i d n e . s t r o g o l u d i o b l a s t b o Z a n s k o go d s v e t a z e m a l j s k i h
koja se kao takvanigde nije realizo'uala.

20 2t

--
 Untrtar kruga dulrovnih elita, iz renesansenasledenihumanizom,
priprenrao.jereformaci.jutako Stoje izridito posravljaoakcenatna
t z v . u n u t l a S n j L(r. , l i d n L r " r) e l i g i j u , o b e z v r e d u j L r ct i m e d o t a d a S n j u
hijerarhiju i kult svetaca,kao i saure crkvene cerenronije(sakra-
m e n t a ) k o j e s L rv r e m e n o u lp o p r i n r i l e g o t o v o p r o k a Z e n im a g i i s k i
karakter.Kroz te uporedne- paralelneprocesestvaranesu pretpo-
stavke za pluralistickLrlefleksiju hri56anstva(Bibli.ie)koja je dalje
reafirrrisala dve osnovne aistorijske funl<cije sval<e hriSiansl<e
teologije: utehu od smrti i strainog sada (Melanhton). U svakom
sludaju, i ovde se potvrduje nepisanopravilo druStvenogZivota po
kome prvi reformatorskizahvati ne smeraju na nesto zaistanovota,
vei samo pokazuju teZnju ka veioj doslednosti i ..moralnosti" u
odnosu na postojecestanje stvari - kako u Crkvi, tako i u celo-
k u p n o md r u S t v u r 5 .
Nasuprotoficijelnoj katolidkoj doktrini koja je dugo vremena
odbijalasvaki, pa i najmanjioblik unutraSnje,,refontle",predvodnik
reformacijeMartin Lr.rter je naglaSavao tlajnost (neizbrisivost)greha
u ljudima koji se ne moZenadomestitinikakvim naknadnim.,dobrim
delima": ,,iovek mora sasvimda izgubi nadu, da bi postaokadar da
primi milost Hristovu". Takode,pren-laLuteru, svaki je pojedinadni
covek pristupatanzasvetlostSvetog Duha ikadaje prosvetljenon o
stvali. Posledicatoga (teorijskog)podvajanjajeste (istorijska)dinjenicada sve-
tovnjaci (nekada5nji.,mirjani",a sada modernezanatlije.trgovci. industr.ijalcii
drugagradska,,burZoazija") sve viSenalazemestau sarnojcrkvi, odnosnonjenim
unutraSnjimodnosimamoii. Istovremeno,katolidko svestenstvo postajeneobra-
zovano,gramzivoi duhovnojalovo. U toj neveselojsituacijipo,.istinskevernike.'
(inadedobranovei ugro2ene posvetovljenjem
svetaStogaje inaugurisao renesansni
lrurnanizami napredujuiatehnika).kao jedina brana.,istinskeduhovnosti''i kao
'9 .,poslednje pribeZiSte"h[iSianstva,ostajenepogr.e5ivoSvetopismo.Njegovautoritet
ostajenesporans tim da zahvaljuju6inovopronadenojtipogr.afrjii prevodimana
:< nacionalnejezike, Biblija tadapostajedostupnanikadaveiem broju ljudi. Samona
F kojom nas je podario, tjudima je dato da se strogo pridrZavaju a
uJ nemadkom izrnedu1466.i |520.godinepoiavilose dvadeset dva pr-evoda Biblilel
ViSeo tonre vid. Zan Deliuro:Nastanaki uivritenje reformacije.IzdavadkaknjiZar-
njelnLlzna ..viSenego svi crkveni sabori zajedno".Tezom o ..sve-
opStemsvestenstvu"po kojo.isvakokoje iskrenopoboZannloZebiti
svestenik,kao i ono.io precleslinaciiigde spaseniedolazi-iedinood
Hrista'o,odnosno o vidljivoi crkvi koja je disto liudska Ltstanova
(nasuprotkoje sto.ieislinskacrkvu kao duhovno - unutraSnjehri-
Sianstvo),Luter ce izazvatiteolosko-politidkirasl<idsa Rinrom koji
je doveo do drarratiinih posledica.
S i r e n j el u t e r a n s k i hi d e j ab i i e t a k o t r r u n j e v i t od a s e v e i 1 5 5 - 5 .
god. ustanovliuje duveno pravilo ,,Cija zemlja njegova religija"
(Cujtts regio, hujus religio) koje praktidki ostaje va2ece do na5ilt
dana.Sve naredne,gotovo nepregledneborbemoci, kako one vezane
uz raskol katolidanstvoreformacija,tako isto i one koje se odnose
na unutraSnjepodele medu ,,protestantima"(pojam iz 1529.),bi(.e
obeleZenetom suStinskinezasitom.,voljom za autentidnoSiu"i/ili
pravovernoSiLrkoja, inade,po plavilu okotrdavaLlnekom fundamen-
talistidkomi iskljudujucemobliku iskrivljenepercepcije pravidnosti,
ovde -,,istinske hriSianskevere" ili poboZnosti.Svi pokrr5ajida se
dokudi i realizqje ono ,,izvorno", ,jedino pravo" i ,,pravedno"-
,,autentidno"i/ili,,istinito",a kojeje iz nekog razloga,,zaboravljeno"
ili namerno zaobideno, po pravilu zavrSavajuu nekom obliku
fanatidneborbenostikoja dobija na snazi5toje zami5ljeniideolo5ki
predloZakdalji ili nedostiZniji.To se posebnojasno da uoditi baSna
drugoj velikoj temi reformacije - pojmu predestinacije.
Slidno Luteru, tako i Kalvin, kao potonji i sasvim osve5deni
voda reformacije, smatrada je Bog neke [jude, unapred- ma sta oni
dinili, osudio na vednoprokletstvo,dok je drugima pripremio vedni
Zivot.Pa ipak, uprkostoj neumitnostiiza koje stojeneki vi5i i za nas
nepojmljivi razlozi, ljudi se ne bi smeli jednostavno ,,prepustiti"
BoZjoj volji. Upravo slrprotno, delom zbog pokajanja koje je x
sastavnideo hri5ianskepoboZnosti,a delom usledNjegove milosti
institucijanovoformirane(reformatorske)crkvejer samo tako mogu t

z nicaZoranaStojanoviia.SremskiKarlovci- Novi Sad 1998. biti pomireniteologija i tekuii (svakodnevni)Zivot.Oni zajednodine ?

'o preduslov ovozemaljskog uspeha,pa tako i bogougodnosti. =
Ono .je tadajoS uvek imalo karaktertr.adicionalnog ,,bogohulnog" ili
= LL

o .jeretidkog"poduhvata. Uspeti u Zivotu,biti radan(imati zemaljskablaga) i pravedan N

't
J Otudasu i onih duvenih95jeretidkihtezaMartinaLuter-a. po svemusudeii. (poSten),moZdanisu dovoljni za vecno blaZensNo,ali su dobarznak =
najpreregularno,tj. tajnobile poslatekatolidkojhijerarhijinauvid.odnosrro..prihva- I

tanje''.i tek su nakonnerazumevanja oficijelneCrkvekojaje ..pol<azala,'samoreditu ''

D o b r a d e l a j e s u s a m o s a v e s n oo b a v l j a n j ep o s l o v a ,t j . d u Z n o s t ik o j e n a m e 6 e
tiSinu.bili javno obelodanjeni (zakucanina ulaznavrataLuter.ove crkve)dime.je s t a l e Z- o n a p r i l o d n o s l e d e i z H r i s t o v e n a k l o n o s t i / r n i l o s t ia. n e i z n e p o s t o j e i es l o -
zvaniino otpodeoveliki hri5ianskipreobraZaj unutarZapadneEvrope. bodne volje.
22 aa
L)
 Untrtar kruga dulrovnih elita, iz renesansenasledenihumanizom,
priprenrao.jereformaci.jutako Stoje izridito posravljaoakcenatna
t z v . u n u t l a S n j L(r. , l i d n L r " r) e l i g i j u , o b e z v r e d u j L r ct i m e d o t a d a S n j u
hijerarhiju i kult svetaca,kao i saure crkvene cerenronije(sakra-
m e n t a ) k o j e s L rv r e m e n o u lp o p r i n r i l e g o t o v o p r o k a Z e n im a g i i s k i
karakter.Kroz te uporedne- paralelneprocesestvaranesu pretpo-
stavke za pluralistickLrlefleksiju hri56anstva(Bibli.ie)koja je dalje
reafirrrisala dve osnovne aistorijske funl<cije sval<e hriSiansl<e
teologije: utehu od smrti i strainog sada (Melanhton). U svakom
sludaju, i ovde se potvrduje nepisanopravilo druStvenogZivota po
kome prvi reformatorskizahvati ne smeraju na nesto zaistanovota,
vei samo pokazuju teZnju ka veioj doslednosti i ..moralnosti" u
odnosu na postojecestanje stvari - kako u Crkvi, tako i u celo-
k u p n o md r u S t v u r 5 .
Nasuprotoficijelnoj katolidkoj doktrini koja je dugo vremena
odbijalasvaki, pa i najmanjioblik unutraSnje,,refontle",predvodnik
reformacijeMartin Lr.rter je naglaSavao tlajnost (neizbrisivost)greha
u ljudima koji se ne moZenadomestitinikakvim naknadnim.,dobrim
delima": ,,iovek mora sasvimda izgubi nadu, da bi postaokadar da
primi milost Hristovu". Takode,pren-laLuteru, svaki je pojedinadni
covek pristupatanzasvetlostSvetog Duha ikadaje prosvetljenon o
stvali. Posledicatoga (teorijskog)podvajanjajeste (istorijska)dinjenicada sve-
tovnjaci (nekada5nji.,mirjani",a sada modernezanatlije.trgovci. industr.ijalcii
drugagradska,,burZoazija") sve viSenalazemestau sarnojcrkvi, odnosnonjenim
unutraSnjimodnosimamoii. Istovremeno,katolidko svestenstvo postajeneobra-
zovano,gramzivoi duhovnojalovo. U toj neveselojsituacijipo,.istinskevernike.'
(inadedobranovei ugro2ene posvetovljenjem
svetaStogaje inaugurisao renesansni
lrurnanizami napredujuiatehnika).kao jedina brana.,istinskeduhovnosti''i kao
'9 .,poslednje pribeZiSte"h[iSianstva,ostajenepogr.e5ivoSvetopismo.Njegovautoritet
ostajenesporans tim da zahvaljuju6inovopronadenojtipogr.afrjii prevodimana
:< nacionalnejezike, Biblija tadapostajedostupnanikadaveiem broju ljudi. Samona
F kojom nas je podario, tjudima je dato da se strogo pridrZavaju a
uJ nemadkom izrnedu1466.i |520.godinepoiavilose dvadeset dva pr-evoda Biblilel
ViSeo tonre vid. Zan Deliuro:Nastanaki uivritenje reformacije.IzdavadkaknjiZar-
njelnLlzna ..viSenego svi crkveni sabori zajedno".Tezom o ..sve-
opStemsvestenstvu"po kojo.isvakokoje iskrenopoboZannloZebiti
svestenik,kao i ono.io precleslinaciiigde spaseniedolazi-iedinood
Hrista'o,odnosno o vidljivoi crkvi koja je disto liudska Ltstanova
(nasuprotkoje sto.ieislinskacrkvu kao duhovno - unutraSnjehri-
Sianstvo),Luter ce izazvatiteolosko-politidkirasl<idsa Rinrom koji
je doveo do drarratiinih posledica.
S i r e n j el u t e r a n s k i hi d e j ab i i e t a k o t r r u n j e v i t od a s e v e i 1 5 5 - 5 .
god. ustanovliuje duveno pravilo ,,Cija zemlja njegova religija"
(Cujtts regio, hujus religio) koje praktidki ostaje va2ece do na5ilt
dana.Sve naredne,gotovo nepregledneborbemoci, kako one vezane
uz raskol katolidanstvoreformacija,tako isto i one koje se odnose
na unutraSnjepodele medu ,,protestantima"(pojam iz 1529.),bi(.e
obeleZenetom suStinskinezasitom.,voljom za autentidnoSiu"i/ili
pravovernoSiLrkoja, inade,po plavilu okotrdavaLlnekom fundamen-
talistidkomi iskljudujucemobliku iskrivljenepercepcije pravidnosti,
ovde -,,istinske hriSianskevere" ili poboZnosti.Svi pokrr5ajida se
dokudi i realizqje ono ,,izvorno", ,jedino pravo" i ,,pravedno"-
,,autentidno"i/ili,,istinito",a kojeje iz nekog razloga,,zaboravljeno"
ili namerno zaobideno, po pravilu zavrSavajuu nekom obliku
fanatidneborbenostikoja dobija na snazi5toje zami5ljeniideolo5ki
predloZakdalji ili nedostiZniji.To se posebnojasno da uoditi baSna
drugoj velikoj temi reformacije - pojmu predestinacije.
Slidno Luteru, tako i Kalvin, kao potonji i sasvim osve5deni
voda reformacije, smatrada je Bog neke [jude, unapred- ma sta oni
dinili, osudio na vednoprokletstvo,dok je drugima pripremio vedni
Zivot.Pa ipak, uprkostoj neumitnostiiza koje stojeneki vi5i i za nas
nepojmljivi razlozi, ljudi se ne bi smeli jednostavno ,,prepustiti"
BoZjoj volji. Upravo slrprotno, delom zbog pokajanja koje je x
sastavnideo hri5ianskepoboZnosti,a delom usledNjegove milosti
institucijanovoformirane(reformatorske)crkvejer samo tako mogu t

z nicaZoranaStojanoviia.SremskiKarlovci- Novi Sad 1998. biti pomireniteologija i tekuii (svakodnevni)Zivot.Oni zajednodine ?

'o preduslov ovozemaljskog uspeha,pa tako i bogougodnosti. =
Ono .je tadajoS uvek imalo karaktertr.adicionalnog ,,bogohulnog" ili
= LL

o .jeretidkog"poduhvata. Uspeti u Zivotu,biti radan(imati zemaljskablaga) i pravedan N

't
J Otudasu i onih duvenih95jeretidkihtezaMartinaLuter-a. po svemusudeii. (poSten),moZdanisu dovoljni za vecno blaZensNo,ali su dobarznak =
najpreregularno,tj. tajnobile poslatekatolidkojhijerarhijinauvid.odnosrro..prihva- I

tanje''.i tek su nakonnerazumevanja oficijelneCrkvekojaje ..pol<azala,'samoreditu ''

D o b r a d e l a j e s u s a m o s a v e s n oo b a v l j a n j ep o s l o v a ,t j . d u Z n o s t ik o j e n a m e 6 e
tiSinu.bili javno obelodanjeni (zakucanina ulaznavrataLuter.ove crkve)dime.je s t a l e Z- o n a p r i l o d n o s l e d e i z H r i s t o v e n a k l o n o s t i / r n i l o s t ia. n e i z n e p o s t o j e i es l o -
zvaniino otpodeoveliki hri5ianskipreobraZaj unutarZapadneEvrope. bodne volje.
22 aa
L)
 i s p r a v n o gp L r t aT. o l i k o m o Z e ,s m e i m o r a i o v e k - o s t a l o . j en a B o s l r . i s t i n ep r o s l e d eu p o l . i en t o c i .t j . p o l i t i i k e o p S t e o b a v e z n o sM t io. d e r n a
P r e m aK a l v i n u , z a d o b a rZ i v o t . i er r e o p h o d n n a e p o k o l e b l j i v av e r a u p o l i t i k a s t o g a .r . r k o l i k o2 e l i b i t i n e s a m o t r s p e S n av,e c i . , i s t i n i t a "
n e p o j m l i i v o gB o g a k o j i s e s a m o n r a n j i n rd e l o m . , o t v o r i o "u B i b l i . l i , ( m o r a l n ol e g i t i n t n a ) r "n,r - t Z npoo t r e b r . t n j ea t r c n ui l i n e k L rd l u g t t f o t ' n t t t
t o m . . o g l e d a l uB o Z j e m " .S l e d ir e f b r n r i s t i c k o stanovi5te po komehri- opravdanja. pri ceutu kriteriiumi istinitosti t.ristt satro suprotstavl.ierri
S i a n s k iZ i v o t p o d r a z L r m e veag z i s t e r r c i ju n a d i i m i l o s t i i z v a n k a t o - innedu razlicitilr diskursa, vec i unulor njih. Naudna, religiozna,
lidke rasko5i,a r-rskladu sa stavovinlulistinski poboZrrezajednice. u m e t n i d k ai l i f l l o z o f - s k ai s t i n a i n j i h o v e p o s e b n e. . p o l i t i k e " .n i s u
Konadni zakl.iudakje da ,,sve", ti. s2tcrsenje svagdaostaje u nedo- samo medusobnopotirr-rieprice,vei se i Llnutarnjihovih sopstvenih
h v a t l j i v o .Bi o Z - i ovj o l j i : , , U n a c e l u p
, o p r a v d i ,t r e b a l ob i d a s u s v i l j u d i d o m e n ar a d v a j ub e z b r o j n ip u t e v i k o j i p r i n c i p i j e l n o u , prkosili baS
v e d n op l o k l e t i .A l i B o g j e k a o b l a g o d e tp o s l a os v o g s i n a n a z e n r l j u zbog te opSte drZavne kontrole, tj. disciplinizacije znanialistine,
d a n a n j o j p o k u p i n e k e " .N a i m e , k a k o s a m K a l v i n p i 5 e , , . . . s a v e z pogledu valjanosti, kori-
onemoguiavajLrbito kakav konsenzusu
Zivota nije podjednako propovedan svirra, a dak i tarno gde je
snosti ili istinitosti. Te5ko odolevajuii da bude inficirana nekirtt
p r o p o v e d a nn, i s u g a s v i p o d j e d n a k op r i n r i l i " r T .
n a r c i s o i d n i n.r, z d r a v l j e m "S t o g a n o s i i s t i n i t o s n ib a c i l i z o v o g i l i
MnoStvo tih i slidnih refomtatorskih poku5aja opravdanja
onog diskursa, Moderna je svagda ostajala zaralena neizlecivirn
praktidkerekonstitucijehri5ianskogsveta,vei samim svojim posto-
politidkim virusom koji se infiltrirao u telo svojih nalagodavalaca,
janjem reditosvedoceo razdrobljenostinastajuieModerne koja vi5e
afirmi5Lriipri tom sopstvenlrfatalnr.r,,ili- iti" logiku. Na taj nadin
nikada neie biti r-rstanju da iznedri i afirmiSe Jedan (edinstven,
Moderna istinski dovrSavaonu (u predmoderninikada priznatu, ili
univerzalan, neporecivo istinit) svet. Uprkos stalnim naporima
bar nikad osveSienu) izvornu disharmonidnostznanja i mo6i,
ustnerenimka izgradnjinovei postojanehijerahijevrednosti,patako
protivurednosii eija klica uistinu poiinje da nagriza zajednicu
i nove forme lrarmonijeznanja (istine) i moci (politike), Moderna
istovremenosa nienim zade6etn20.
funkcioniSeiskljudivo kao permanentnakriza - hronicno polemidko
stanjeu kome se straneLl sporu (ratu) ne mogu sloZiti ni oko mini-
't Modernadr'Zava. odnosnostalnirat koji besniu rtjenomizvoriStu,ta sarllo-
muma pravila igre (npr. ko sve moZe da udestvuje?),a kamoli oko
dovoljnamoc ili volja za dominacijom, odludujeu pogleduistinei kolisnostiznanja.
suStinskihstvari kao Stosu ustanovljenjeproceduraistinitosti i uni- Modemi drZavni univcrzitetidisciptinujuznanje sto prctpostavljakontinuirantr
verzalnih norrni delovanja. Polemos moZda nije istina kosmosa, uklanjanjei iskljLrdivanje politidki i ekonomsko..nekolisnih''znanja,zatim stan-
kako je smatrao Heraklit, ali je zato definitivno istina Moderne. dardizovanje rasutih,,poZellnih" znanja,njihovuhiierarhiisku klasifikaciju.te najzad
Raskol znanjau Moderni, odnosnogubitak neposredneveze ,,piramidalnucentralizaciju"koja obezbedujekontrolu. UniverzitetiselekcioniSu
znanje,dele ga na stepenei razliditenivoe.homogenizujuiiga prekoorganizacije
sa moralnim opravdanjem,baSkao i nivelacija znadenjaposebnih konsenzusa u vidu centralizovane i samim tiur nuZnoupravljane(disciplinovane.
diskurzivnih praksi, drugim redima:specifidnasamodovoljnostza- kontrolisane) .,naudneza.jednice''.lstovremeno, univerzitetiposta\/ljajutlovu vrstu =
sebnih i neosveSienopovezanih oblika znanja sa zasebnim kri- ortodokije koja se ne odnositoliko na sadrZaje iskaza,na njihovu(ne)saglasnost sa X
odredenom dogmorn.koliko na samu,,pravilnost iskaza"u kojojje vaZnoko govot'i,
- terijumima istine i valjanosti,prouzrokovaoje stanjeotvorenograta i
Y da lije ovlaSienda ne5tonroZeda tvrdi.gdesetaj njegoviskazn-roZe smestiti(u koju
F borbe za hegemoniju:nauka protiv filozofrje, umetnostv.s.religija, a
uJ itd.Prelaz
,,disciplinu") je to,,sacenzureiskazanaclisciplinuiskazivanja".ViSeo tome l
t
O etika protiv tehnike... SloZena borba razliditih znanja, nasuprot vid.M. Fuko,op.cit.,str.219-225. o
2 re
predrasudamao .,objektivnoj istini", nije mogla biti odludena iz Onato moramakarineiskrenoZeleti;razlogtomejesteefikasnija borba. -
2" Reeenuizvornu protivurednost u
= vlastite perspektive,y9i je o njoj odlLrcivalanavodno ,,spoljaSnja izmedr-rznanjai nroii, na vei posebne
o sila" - moc, tj. drZava'o. nadine, pokuSavalisu da razre5e najveiiumoviEvrope.Platorrovi liudiod rnudrosti N
o
)
) koji knju od ostalih nadin formiranjapravednezajednice.baSkao i plipovesto
Karakteristidnoisktjuduju6euverenjeu sopstvenuvaljanost/ Adamu i Evu dija kobna radoznalostprouzrokujeistodnigreh oholosti i tastine.
tL

istinitost,prouzrokovalaje i re5enostda se vlastita nadelaborbene ukljudujuiitu i nastarrakljudskeistorije,sarnosu nekiod bro.lnihprirneratumadcrr.ia

i opravdanja date..nesavrSenosti" zajednidkog Zi\,otal.judi.prirodei bogova.ViSeo
't
iI Upor.-Ibict.,str.155 tonievidetiposebno u odeljcirrao Platonui AurelijuAvqustinLr.
t)4 25

l
 i s p r a v n o gp L r t aT. o l i k o m o Z e ,s m e i m o r a i o v e k - o s t a l o . j en a B o s l r . i s t i n ep r o s l e d eu p o l . i en t o c i .t j . p o l i t i i k e o p S t e o b a v e z n o sM t io. d e r n a
P r e m aK a l v i n u , z a d o b a rZ i v o t . i er r e o p h o d n n a e p o k o l e b l j i v av e r a u p o l i t i k a s t o g a .r . r k o l i k o2 e l i b i t i n e s a m o t r s p e S n av,e c i . , i s t i n i t a "
n e p o j m l i i v o gB o g a k o j i s e s a m o n r a n j i n rd e l o m . , o t v o r i o "u B i b l i . l i , ( m o r a l n ol e g i t i n t n a ) r "n,r - t Z npoo t r e b r . t n j ea t r c n ui l i n e k L rd l u g t t f o t ' n t t t
t o m . . o g l e d a l uB o Z j e m " .S l e d ir e f b r n r i s t i c k o stanovi5te po komehri- opravdanja. pri ceutu kriteriiumi istinitosti t.ristt satro suprotstavl.ierri
S i a n s k iZ i v o t p o d r a z L r m e veag z i s t e r r c i ju n a d i i m i l o s t i i z v a n k a t o - innedu razlicitilr diskursa, vec i unulor njih. Naudna, religiozna,
lidke rasko5i,a r-rskladu sa stavovinlulistinski poboZrrezajednice. u m e t n i d k ai l i f l l o z o f - s k ai s t i n a i n j i h o v e p o s e b n e. . p o l i t i k e " .n i s u
Konadni zakl.iudakje da ,,sve", ti. s2tcrsenje svagdaostaje u nedo- samo medusobnopotirr-rieprice,vei se i Llnutarnjihovih sopstvenih
h v a t l j i v o .Bi o Z - i ovj o l j i : , , U n a c e l u p
, o p r a v d i ,t r e b a l ob i d a s u s v i l j u d i d o m e n ar a d v a j ub e z b r o j n ip u t e v i k o j i p r i n c i p i j e l n o u , prkosili baS
v e d n op l o k l e t i .A l i B o g j e k a o b l a g o d e tp o s l a os v o g s i n a n a z e n r l j u zbog te opSte drZavne kontrole, tj. disciplinizacije znanialistine,
d a n a n j o j p o k u p i n e k e " .N a i m e , k a k o s a m K a l v i n p i 5 e , , . . . s a v e z pogledu valjanosti, kori-
onemoguiavajLrbito kakav konsenzusu
Zivota nije podjednako propovedan svirra, a dak i tarno gde je
snosti ili istinitosti. Te5ko odolevajuii da bude inficirana nekirtt
p r o p o v e d a nn, i s u g a s v i p o d j e d n a k op r i n r i l i " r T .
n a r c i s o i d n i n.r, z d r a v l j e m "S t o g a n o s i i s t i n i t o s n ib a c i l i z o v o g i l i
MnoStvo tih i slidnih refomtatorskih poku5aja opravdanja
onog diskursa, Moderna je svagda ostajala zaralena neizlecivirn
praktidkerekonstitucijehri5ianskogsveta,vei samim svojim posto-
politidkim virusom koji se infiltrirao u telo svojih nalagodavalaca,
janjem reditosvedoceo razdrobljenostinastajuieModerne koja vi5e
afirmi5Lriipri tom sopstvenlrfatalnr.r,,ili- iti" logiku. Na taj nadin
nikada neie biti r-rstanju da iznedri i afirmiSe Jedan (edinstven,
Moderna istinski dovrSavaonu (u predmoderninikada priznatu, ili
univerzalan, neporecivo istinit) svet. Uprkos stalnim naporima
bar nikad osveSienu) izvornu disharmonidnostznanja i mo6i,
ustnerenimka izgradnjinovei postojanehijerahijevrednosti,patako
protivurednosii eija klica uistinu poiinje da nagriza zajednicu
i nove forme lrarmonijeznanja (istine) i moci (politike), Moderna
istovremenosa nienim zade6etn20.
funkcioniSeiskljudivo kao permanentnakriza - hronicno polemidko
stanjeu kome se straneLl sporu (ratu) ne mogu sloZiti ni oko mini-
't Modernadr'Zava. odnosnostalnirat koji besniu rtjenomizvoriStu,ta sarllo-
muma pravila igre (npr. ko sve moZe da udestvuje?),a kamoli oko
dovoljnamoc ili volja za dominacijom, odludujeu pogleduistinei kolisnostiznanja.
suStinskihstvari kao Stosu ustanovljenjeproceduraistinitosti i uni- Modemi drZavni univcrzitetidisciptinujuznanje sto prctpostavljakontinuirantr
verzalnih norrni delovanja. Polemos moZda nije istina kosmosa, uklanjanjei iskljLrdivanje politidki i ekonomsko..nekolisnih''znanja,zatim stan-
kako je smatrao Heraklit, ali je zato definitivno istina Moderne. dardizovanje rasutih,,poZellnih" znanja,njihovuhiierarhiisku klasifikaciju.te najzad
Raskol znanjau Moderni, odnosnogubitak neposredneveze ,,piramidalnucentralizaciju"koja obezbedujekontrolu. UniverzitetiselekcioniSu
znanje,dele ga na stepenei razliditenivoe.homogenizujuiiga prekoorganizacije
sa moralnim opravdanjem,baSkao i nivelacija znadenjaposebnih konsenzusa u vidu centralizovane i samim tiur nuZnoupravljane(disciplinovane.
diskurzivnih praksi, drugim redima:specifidnasamodovoljnostza- kontrolisane) .,naudneza.jednice''.lstovremeno, univerzitetiposta\/ljajutlovu vrstu =
sebnih i neosveSienopovezanih oblika znanja sa zasebnim kri- ortodokije koja se ne odnositoliko na sadrZaje iskaza,na njihovu(ne)saglasnost sa X
odredenom dogmorn.koliko na samu,,pravilnost iskaza"u kojojje vaZnoko govot'i,
- terijumima istine i valjanosti,prouzrokovaoje stanjeotvorenograta i
Y da lije ovlaSienda ne5tonroZeda tvrdi.gdesetaj njegoviskazn-roZe smestiti(u koju
F borbe za hegemoniju:nauka protiv filozofrje, umetnostv.s.religija, a
uJ itd.Prelaz
,,disciplinu") je to,,sacenzureiskazanaclisciplinuiskazivanja".ViSeo tome l
t
O etika protiv tehnike... SloZena borba razliditih znanja, nasuprot vid.M. Fuko,op.cit.,str.219-225. o
2 re
predrasudamao .,objektivnoj istini", nije mogla biti odludena iz Onato moramakarineiskrenoZeleti;razlogtomejesteefikasnija borba. -
2" Reeenuizvornu protivurednost u
= vlastite perspektive,y9i je o njoj odlLrcivalanavodno ,,spoljaSnja izmedr-rznanjai nroii, na vei posebne
o sila" - moc, tj. drZava'o. nadine, pokuSavalisu da razre5e najveiiumoviEvrope.Platorrovi liudiod rnudrosti N
o
)
) koji knju od ostalih nadin formiranjapravednezajednice.baSkao i plipovesto
Karakteristidnoisktjuduju6euverenjeu sopstvenuvaljanost/ Adamu i Evu dija kobna radoznalostprouzrokujeistodnigreh oholosti i tastine.
tL

istinitost,prouzrokovalaje i re5enostda se vlastita nadelaborbene ukljudujuiitu i nastarrakljudskeistorije,sarnosu nekiod bro.lnihprirneratumadcrr.ia

i opravdanja date..nesavrSenosti" zajednidkog Zi\,otal.judi.prirodei bogova.ViSeo
't
iI Upor.-Ibict.,str.155 tonievidetiposebno u odeljcirrao Platonui AurelijuAvqustinLr.
t)4 25

l

Modernaepohazavodisvo.iourotvorerroSiukoja posvedocava
stanje permanentne(strukturalne)krize celine i svih njenih delova.
Kriza biva produbljivanastalnim politidkinr ..emancipacijaura''u v idu
navodrronovih nacinaizlazakaiz stanjadezorijentisanostikoje nastaje
Lrslednepleglednostiizbora bezbrojnih.,slika sveta". Otuda i per-
manentnisr-rkob zalcrvljenihideolo5kihpredloZakakoji se na(d)me6u
kao ontolo5keili .,naudnoproverene"istine prirodnog i istorijskog
postojanja.Potencijenzdora olideneu posvernaSnjem skepticizmu,a
koje su svagdastajaleu mrtvim uglovima antidke i hri5ianskeslike
sveta,u Modetni tako dobijaju nesluierrusnagu i nepresuSniizvor.
Rastvaranjeone nrakar i samo prividne jedinstvenostimetaflziikih
uvida koje sll sobolnnosilepredmoderne epohetekloje istovrernenoi
paralelno:kako na planu znanja,tako i r.rdirnenzijimoii.
Kada je red o ovorn drugom, razliditavidenja istog Sto su ih
pretpostavlj ale vrednosti,,trofunkci onalnog" srednjovekovnogdru-
5tva,sa novovekovljemdobijaju na nrnoZiniusledpoveiavanjabroja
socijalnih slojeva koje je trebalo drZati u ravnoteZi.Sada ,.razlidita
videnja istog" postaju nezavisnaogledanja razliditog. Svako sebe
doZivljavakao ,,istinonosca"i kao onaj .,osnovnizamajac"dru5tva-
socijalni temelj sa ontolo5kom moci. Istovlemeno,kako jedni bez
drugih nadelno i praktidki ne mogu - svako nastoji (us)postaviti
takve odnoseu dru5tvukoji bi strogo5iuhijerarhije(dakle - i uklju-
divanjem, odnosno podredivanjem onog drugog) obezbedivali
navodni ,,prosperitetzajednice", taj temeljni sve-ideoloSkinalog
Moderne,sve uz zadovoljavanjestarihpotrebaza uredeno56u, odno-
sno poretkom koji sugeriSesmisao/svrhu.Tako su socijalni staleZi
unutar Moderne2l kreirali svoje .,poglede na svet" kao zasebne
(partikularne) zamene za nekada5njLluniverzalnu ,,sliku sveta".
)< Medutim, tu se ne zavrlava slidnost, odnosno razlika u odnosu na
F f,
uJ tradicionalnucivilizaciju. Simbolika trojstva se ne ukida, vei samo
preobraZava.
z razdvajanje rada i kapitala uz prevlast ovog drugog itd. (upor.- str. 342.). U takvirr
Primera radi, osnovnaidejna vodilja Novog doba, kao Stoje
= svima poznato, kristalizovalase u borbenom poklidu ili zahtevu
o o
Francuskerevolucije: ,,Sloboda,Jednakost,Blatstvo". Novi svet je
traZio ravnote2v ta tri potitidka pojma - isto onako kao Stoje stari
''
Ovdeje svejednoda li su u pitanjudruStvene
klase,slo.jeviili nekidrugi
..istori
iski subiekti".
26
sredn-iovekovni svet tfagao za harrroni.jonttri staleZai nal<lonoicu
trojednog Boga. Obidno se uredutim kaZe da redene ide.je-vodilie
Moderne poticLriz Zuclenihidetrla onog treceg srednjovekovtrog
staleZa- Ia bctr a I ores. Njegova unutra5nja heterogenost, objedi njena
jedino svetol.nlada i onitn Sto iz njega proistice(kapital, novac itd),
iznedlila je brojne vrednosneobrasce koji su vrerlenonr uz one
t r e i e m s t a l e Z up r i m e r e n e( r a d i n o s t ,S t e d l j i v o s t ,r a c i o n a l n o s t . . . ) ,
dobijali iodtike ranije rezervisaneiskljLrdivoza druga dva organska
staleLa-postojanost,hrabrost,osecajnost...Kadaje razum dobio na
s n a z ii o d l u d n o s t ii,s t o v r e m e n joe d o b i o i n a v l a s t i t o jd i v i n i z a c i j i( i
obratno).Jednakostje dovedenau vezu sa slobodom koja je sada
stvar celokupnezajednice- sver-rpijajuce nacije.
Ipak, ne treba smetnuti s uma da su i sloboda (volje) i
jednakost (pred Bogom) odlike jedinstvenehri56anskeslike sveta
koju su sa posebnimpregnucempronosilaprva dva staleZasrednjo-
vekovlja". Istorijskompromocijom onog treieg, redenemetafizidke
22
To sc sasvim.'jasnoda vidcti na primcnr rcformacijc, odnosno protcstanata
za koje se dugo vremeha smatralo kako potidu, nadasve,iz nove klase - burZoazije.
Medutim. istoridari ie dokazati da ovi pristiZu iz svih dru5tvenih slojeva - kako iz
reda sveStcnikai plcmiia. tako isto i scljaka. trgovaca,,,slobodnih prolcsija'' itd. Vid.
Zan Delimo: Nastanak i Sirenje reJbrmucije. Isto tako, ra5irena predrasuda da se
moderni (industrijski) kapitalizam pojavio i razvio najpre u protestantskinr. a tek
p o t o m k a t o l i d k i m z e r n l j a m a .D c l i r n o p o b i j aj c d n o s t a v n i md i n j c n i c a m ak o j c u k a z u j u
da vei katolidka Italija (delom dak i pre renesanse)poznaje sve elemente rlodernog
kapitalizma: podev od razliditih bankarskih i trgovadkih instrur.nenata(menice.
dvostruko knjigovodstvo. javna Stednja i dr.). pa sve do sisternske potrage za
profitom i odgovarajuiim mentalitetom zaradivanja koji vi5e nema loSu savest pred
Bogom. Autor zakljuduje daje kapitalizam (pojam inade nepoznat do XIX veka) u
stvari jednirn delom preobraZenistari. a drugirn delorn - i sasvirn novi ekonomski
sistem ko.'i podinje da se formira podev sa XIII vekorn -.,uprkos nepovelenju teologa
i podozrivosti naroda", te da je kao takav konadno trijumfovao tek u XIX veku. X
Njegove, ne baSdosledno, tj. jedinstveno klasifikovane odlike, prema Delirloujesu
slede6e: trijumf velikih finansijskih sila. pokletrrost bogatstva, ekstenziia kredita, ,u7
svetska trgovina. napuStanje propisa i zabrana u oblasti ekonomije. slobodna &.
k o n k u r e r r c i j a .p r i v a t n o v l a s n i S t v on a d s r e d s t v i n r az a p r o i z v o d n j u . u z l e t t e h n i k e . o
;-
okolnostima ruTl,ija se novi mentalitet koji .,razdva.iapodrudje poslova i podrud.ie t!
religije", pri demu se razvija duh .,poziva'' iz kojeg, inadesasvim ne2eljerro.proistide N
epohalno posvetovljenje tradicionalno religijskih radnji i motiva. Nasuprot J
LL
Veberovim zakljudcima o protestantskiln osnovalna kapitalizrna (izvedenirn na
o s n o v u e r r g l e s k o gp u r i t a n i z m a i n j e g o v o g u i e n j a o p r e d e s t i n a c i j i :u s p e h u p o s l u
p o k a z u j eb o Z a n s k un a k l o n o s qS t o v i S e p o s l o v i n a p r e d u j u- t o . j e s p a s e n j ei z v e s n i j e
i t d ) . D e l i m o p r i m e i L r j ct l a p r o t e s t a n t i z a ms t v a r a k a p i t a l i s t i d k im e n t a l i t e t . . s a m o r - r
27

Modernaepohazavodisvo.iourotvorerroSiukoja posvedocava
stanje permanentne(strukturalne)krize celine i svih njenih delova.
Kriza biva produbljivanastalnim politidkinr ..emancipacijaura''u v idu
navodrronovih nacinaizlazakaiz stanjadezorijentisanostikoje nastaje
Lrslednepleglednostiizbora bezbrojnih.,slika sveta". Otuda i per-
manentnisr-rkob zalcrvljenihideolo5kihpredloZakakoji se na(d)me6u
kao ontolo5keili .,naudnoproverene"istine prirodnog i istorijskog
postojanja.Potencijenzdora olideneu posvernaSnjem skepticizmu,a
koje su svagdastajaleu mrtvim uglovima antidke i hri5ianskeslike
sveta,u Modetni tako dobijaju nesluierrusnagu i nepresuSniizvor.
Rastvaranjeone nrakar i samo prividne jedinstvenostimetaflziikih
uvida koje sll sobolnnosilepredmoderne epohetekloje istovrernenoi
paralelno:kako na planu znanja,tako i r.rdirnenzijimoii.
Kada je red o ovorn drugom, razliditavidenja istog Sto su ih
pretpostavlj ale vrednosti,,trofunkci onalnog" srednjovekovnogdru-
5tva,sa novovekovljemdobijaju na nrnoZiniusledpoveiavanjabroja
socijalnih slojeva koje je trebalo drZati u ravnoteZi.Sada ,.razlidita
videnja istog" postaju nezavisnaogledanja razliditog. Svako sebe
doZivljavakao ,,istinonosca"i kao onaj .,osnovnizamajac"dru5tva-
socijalni temelj sa ontolo5kom moci. Istovlemeno,kako jedni bez
drugih nadelno i praktidki ne mogu - svako nastoji (us)postaviti
takve odnoseu dru5tvukoji bi strogo5iuhijerarhije(dakle - i uklju-
divanjem, odnosno podredivanjem onog drugog) obezbedivali
navodni ,,prosperitetzajednice", taj temeljni sve-ideoloSkinalog
Moderne,sve uz zadovoljavanjestarihpotrebaza uredeno56u, odno-
sno poretkom koji sugeriSesmisao/svrhu.Tako su socijalni staleZi
unutar Moderne2l kreirali svoje .,poglede na svet" kao zasebne
(partikularne) zamene za nekada5njLluniverzalnu ,,sliku sveta".
)< Medutim, tu se ne zavrlava slidnost, odnosno razlika u odnosu na
F f,
uJ tradicionalnucivilizaciju. Simbolika trojstva se ne ukida, vei samo
preobraZava.
z razdvajanje rada i kapitala uz prevlast ovog drugog itd. (upor.- str. 342.). U takvirr
Primera radi, osnovnaidejna vodilja Novog doba, kao Stoje
= svima poznato, kristalizovalase u borbenom poklidu ili zahtevu
o o
Francuskerevolucije: ,,Sloboda,Jednakost,Blatstvo". Novi svet je
traZio ravnote2v ta tri potitidka pojma - isto onako kao Stoje stari
''
Ovdeje svejednoda li su u pitanjudruStvene
klase,slo.jeviili nekidrugi
..istori
iski subiekti".
26
sredn-iovekovni svet tfagao za harrroni.jonttri staleZai nal<lonoicu
trojednog Boga. Obidno se uredutim kaZe da redene ide.je-vodilie
Moderne poticLriz Zuclenihidetrla onog treceg srednjovekovtrog
staleZa- Ia bctr a I ores. Njegova unutra5nja heterogenost, objedi njena
jedino svetol.nlada i onitn Sto iz njega proistice(kapital, novac itd),
iznedlila je brojne vrednosneobrasce koji su vrerlenonr uz one
t r e i e m s t a l e Z up r i m e r e n e( r a d i n o s t ,S t e d l j i v o s t ,r a c i o n a l n o s t . . . ) ,
dobijali iodtike ranije rezervisaneiskljLrdivoza druga dva organska
staleLa-postojanost,hrabrost,osecajnost...Kadaje razum dobio na
s n a z ii o d l u d n o s t ii,s t o v r e m e n joe d o b i o i n a v l a s t i t o jd i v i n i z a c i j i( i
obratno).Jednakostje dovedenau vezu sa slobodom koja je sada
stvar celokupnezajednice- sver-rpijajuce nacije.
Ipak, ne treba smetnuti s uma da su i sloboda (volje) i
jednakost (pred Bogom) odlike jedinstvenehri56anskeslike sveta
koju su sa posebnimpregnucempronosilaprva dva staleZasrednjo-
vekovlja". Istorijskompromocijom onog treieg, redenemetafizidke
22
To sc sasvim.'jasnoda vidcti na primcnr rcformacijc, odnosno protcstanata
za koje se dugo vremeha smatralo kako potidu, nadasve,iz nove klase - burZoazije.
Medutim. istoridari ie dokazati da ovi pristiZu iz svih dru5tvenih slojeva - kako iz
reda sveStcnikai plcmiia. tako isto i scljaka. trgovaca,,,slobodnih prolcsija'' itd. Vid.
Zan Delimo: Nastanak i Sirenje reJbrmucije. Isto tako, ra5irena predrasuda da se
moderni (industrijski) kapitalizam pojavio i razvio najpre u protestantskinr. a tek
p o t o m k a t o l i d k i m z e r n l j a m a .D c l i r n o p o b i j aj c d n o s t a v n i md i n j c n i c a m ak o j c u k a z u j u
da vei katolidka Italija (delom dak i pre renesanse)poznaje sve elemente rlodernog
kapitalizma: podev od razliditih bankarskih i trgovadkih instrur.nenata(menice.
dvostruko knjigovodstvo. javna Stednja i dr.). pa sve do sisternske potrage za
profitom i odgovarajuiim mentalitetom zaradivanja koji vi5e nema loSu savest pred
Bogom. Autor zakljuduje daje kapitalizam (pojam inade nepoznat do XIX veka) u
stvari jednirn delom preobraZenistari. a drugirn delorn - i sasvirn novi ekonomski
sistem ko.'i podinje da se formira podev sa XIII vekorn -.,uprkos nepovelenju teologa
i podozrivosti naroda", te da je kao takav konadno trijumfovao tek u XIX veku. X
Njegove, ne baSdosledno, tj. jedinstveno klasifikovane odlike, prema Delirloujesu
slede6e: trijumf velikih finansijskih sila. pokletrrost bogatstva, ekstenziia kredita, ,u7
svetska trgovina. napuStanje propisa i zabrana u oblasti ekonomije. slobodna &.
k o n k u r e r r c i j a .p r i v a t n o v l a s n i S t v on a d s r e d s t v i n r az a p r o i z v o d n j u . u z l e t t e h n i k e . o
;-
okolnostima ruTl,ija se novi mentalitet koji .,razdva.iapodrudje poslova i podrud.ie t!
religije", pri demu se razvija duh .,poziva'' iz kojeg, inadesasvim ne2eljerro.proistide N
epohalno posvetovljenje tradicionalno religijskih radnji i motiva. Nasuprot J
LL
Veberovim zakljudcima o protestantskiln osnovalna kapitalizrna (izvedenirn na
o s n o v u e r r g l e s k o gp u r i t a n i z m a i n j e g o v o g u i e n j a o p r e d e s t i n a c i j i :u s p e h u p o s l u
p o k a z u j eb o Z a n s k un a k l o n o s qS t o v i S e p o s l o v i n a p r e d u j u- t o . j e s p a s e n j ei z v e s n i j e
i t d ) . D e l i m o p r i m e i L r j ct l a p r o t e s t a n t i z a ms t v a r a k a p i t a l i s t i d k im e n t a l i t e t . . s a m o r - r
27
 vrednostisu dobile novi - otvoreno,t"1.bitno politic;kisntisaodija pak ; r - r h o v n i hn)a u k a ,n i s L rp r i n c i p i j e l n od o v o d i l eu p i t a n j e
( i s t o r i j s k i hd
intencija ka apsolr-rtnosti sasviur.jasno korespondirasa totalizujucim p l i v i l e g o v a ns a z n a j n i d r u s t v e n si t a t l l sn a u k e .
h l i S c a n s k i nsi v e t o r n .U t o l i k o s e i r e v i t a l i z u . i e, . a p s o l r - r t n ao v o s t " ZahvaljLrjucisvom univefzalrronrmetodolo5l<ont instftlttletl-
m o d e r n o gs v e t ak a o o b n o v l j e n ih l i 5 6 a n s k p i o c e t a k ,b a Sk a o S t o s e tariju, nar-rkazahvata bilo koji prednret (od proucitvanjaclrLrgih
istorijskiafir'rni5e,,sekularno"gradanstvo- od tada u stalnojpotrazi g a l a k s r j ad, o s v e t am i n e f a l a ,r r e d i c i n e ,e l t o n o t u i j ei l i p o l i t i k e ) ,t a l t o
za .,Mesijorl" koj i ce dati srr isao obezduhovljenornposto-ianj ur'r. d a - j et i m e u d o m e n ur a c i o n a l n es p o z n a j en e s a l t l on a f u 5 e nt r a d i c i o -
Adekvatno procesiurapleobraZajai pluralizacije moderne nalno povla56enistatus filozoiije, vec je i ditav svet ne-raztlma
moii koja se prvenstvenocentrira u gradanskolr svetu vrednosti (religijsko,nritsko)otpisankao nepostojeci,ili r"rna.iboljenr slr-rda.jr.r-
rada, rnodernoznanje biva untnoZeno:parcijalizovano,norurirano, kao irelevantan.Sve Sto.jemetafizicko,onostrano.pa santiltttinl i
d i s c i p l i n o v a n o . . .s, t i r n d a s e p o s e b n of o k r - r s i rnaj e g o v an a u d n a- p o ne-samo-razllmsko, posta-i e sLlvisnoj er n ij e dostupno..ob-iel<tivnorn
definiciji medutirr plulalisticl<aforrrra. Ono Sto je ,,treci staleZ" sagledavanjLr''. Cak se i tradicionalnipredrnetspeklrlacijako-ieulaze
znadio za rrloi, za znanjeje sadanauka. Nezavisnood toga da lije u r e d c i s t o l j u d s k i hs t v a r i- d u 5 a ,d u h i l i p o v e s t l r a s t o j el < v a n t i t a -
poinana kao .,vednaistina" o objektivnom svetu podvrgnutarazulrr- tivno obraditi i predocitipreko ,.fadunskogunta". Ipak, dati impet'i-
skim razlozirna, ili kao proces istraZivanja (eksperimentisanja; jalistiiki (bitno politidki) zahvati nisr.rmogli da ostanttbez kritike
proverljivosti) izloZen stalnom opovrgavanju koje principijelno koja je, na radunajuciprokazani spekr"rlativni svet ostatal(atradi-
nema kraja, ili u ve6 nekom dlugom metodoloSkomkljucr"r,naukaje cionalne filozofrje ili teologije,dolazio nadasveiz drr-rgeizborene
doZivljavanai tretiranakao sarnostalnarno6 koja po definiciji stoji autonomnesfereznanjai delanja:umetnosti.
na delu lestvice znanja. UnutraSnjeborbe oko vodstva, izraLene Moderna.ttunetnostje prevladalanegda5njr"r funkciju ..ilu-
prvenstveno kroz suprotstavljenosttzv. prirodnih i dru5tvenih stracijeslike sveta" i sadase postavljakao ravnopravni,,pogledna
svet" dija se autonomnapozicija unutar savrelnenostine clovodi u
ono.jmeri u ko.io.l.ieizgubio svo.jreligi.jski rraboj i iznevelio Kalvina" (s obzir.omda je
pitanje.Iakoje nauka(kako god se tumadila)temeljni oblih znanja u
ova.i inade teZio sveobuhvatnoj kontloli nad pojedincima od strane drZave i crkve -
p r i n t L . l i . C . ) .T o j e z a t o . p i s a i e D e l i m o , . j e r j e r e t b n n a c i j a , , n an e k i n a d i n l a i c i z o v a l a Moderni,maloje ko spremandanasspletnanda se zalaLeza.,natldnu
s v e t o s t ' 'o, d n o s n oi z v u k l a . j u j e i z p o s v e i e n i hz i d o v a m a n a s t i r ai u b a c i l au s v a k i d a 5 n j i umetnost".24Postoje, medutim, videnja ,,nauke kao umetnosti"
Zivot i njegove nedaie. Dalje. reagujLrii na navodnu ..rasipnidku bujnost'' kato- (Fejerabend), pri demu u ,,istini"naudnogdiskursarrnogo viSeodlu-
l i d a n s t v a .p r o t e s t a n t ci e i n s i s t i r a t in a j e d n o s t a v n o s t i p o s v e r n a s n j oS j t e d l j i v o s t iS , to
duju retorika i ubedivanje,no sto su to sami naudnici sprenlni da
. j es v e p o g o d o v a l o ,i z m e d u o s t a l o g ,a k u m u l i r a n j uk a p i t a l ak o j i j e p o s t a j a od o s t u p n i j i
trgovini, bankarstvu i industriji. Redena teZnja ka jednostavnosti i specifidnoj prihvate. S druge strane, vei sam l.ltoguinost postojania nekakve
r a c i o n a l n o s t i .u s l o v i i e p o t o n j i m s t v a r a n i e r np o s e b n o g u g l e d a t e h n i k e i n a u k e u ,,umetnidkenauke" nam govofi da osobenostr-rmetnidkog zllanja -
n a . j S i l i ms l o i e v i m a E v r o p e - n e z a v i s n oo d v c r o i s p o v e s t i ,a s v e t o . k a o S t o z n a m o i koje je inadenuZnoneki oblik delanja- podrazlurevazasebnisvet
osedarno,dini bitan deo ne salno ukupnog modernog mentaliteta. r'e6. akoje verovati X
.,istina"koje proiiruju domen ljudskogdovode6iga u presek/unijusa
Hajdegerr-r.dini sarnu njegovo jezgro. Utoliko je znamenita teza Maksa Vebera o
)< protestantizmu kao kolenu kapitalizura (inaie nikada baS tako oStlo postavljena i transcendentnim.Konstitui5u6isvoj zasebni svet - nezavisno od (
'u)
druStvenihnalogamo6i,ali i od obaveznostinaudnogralla - moderna l
F
[t izvedena), ovde istorijski korigovana i teorijski ne5to viSe artikr.rlisana,pogotovo s
E.
(J obzirom na ogrotrnu literaturu koja .je nastala nakon slavne Veberove knjige o umetnostdobija oblik samodovoljnostiStopredstavljasasvitr novo i
z protestantsl(ojetici i duhu kapitalizrna.
I
g 2r
osobenoiskustvo.Utoliko umetnidkicin gubi staruodiglednostl.naj- -
T a j M e s i j aj e s t e . , i s t o r i j s k is L r b j e k t "M o d e r n e , . , n o s i l a or e v o l r " r c i j ei"l i g a r a n t I
storstva i Ii prepoznatljivost genijalnosti, a zahteva (samo)turnacenje o
o prosveienostd i r u S t v a .D o s a d as m o u t o . ju l o z i r n o g l i v i d e t i . , b u r Z o a z i j u 'i' . , r a d n i d k u N
J k l a s u ' ' .s t u d e n t ei d r u g e . , m a n j i n s k eg r u p e " s a o b o d a m o d e r n i z a c i j e .r a z n es o c i j a l n e koje dalje podrazumevaizolovane kriterijume vrednovanja. U tal<voj )
L!
s l o j e v e u n u t a r p o l a r i z o v a n i h . , k l a s a ' 'i t d . S t a l n a p o t r a g a z a z a m a . i c e mn o v o g o s l o -
b o d e n - i au. m e d u v r e n r e n uj e d o s e g l ai t a k v e a p s u r d n er a z t n e r ed a s e d a k i g l o b a l n e " Ostavljamo po strani herojske pokuSajeXX-ovel<ovne avangardel<o.ii.kada
p o l i t i d k ea s o c i j a c i j em o i i ( d a n a sU N . N A I ' O i l i E U ) t r e t i l a . l uk a o . . n o s i o c ip r o n r e n a ' ' s e s a n i i h s k i n e i d e o l o S k ap o z a d i n a .i p a k v r S ed u g u i u m i t u . I r e g ol i s v o t r tr t a t ' o d t t o r t r
k o j i i e p r e v u i i M o d e r n u u n e k i r l a n j e a g o n s k i r e Z i r np o s t o j a n j a . ,.neposrednomtrzortr".
28 29

>-
 vrednostisu dobile novi - otvoreno,t"1.bitno politic;kisntisaodija pak ; r - r h o v n i hn)a u k a ,n i s L rp r i n c i p i j e l n od o v o d i l eu p i t a n j e
( i s t o r i j s k i hd
intencija ka apsolr-rtnosti sasviur.jasno korespondirasa totalizujucim p l i v i l e g o v a ns a z n a j n i d r u s t v e n si t a t l l sn a u k e .
h l i S c a n s k i nsi v e t o r n .U t o l i k o s e i r e v i t a l i z u . i e, . a p s o l r - r t n ao v o s t " ZahvaljLrjucisvom univefzalrronrmetodolo5l<ont instftlttletl-
m o d e r n o gs v e t ak a o o b n o v l j e n ih l i 5 6 a n s k p i o c e t a k ,b a Sk a o S t o s e tariju, nar-rkazahvata bilo koji prednret (od proucitvanjaclrLrgih
istorijskiafir'rni5e,,sekularno"gradanstvo- od tada u stalnojpotrazi g a l a k s r j ad, o s v e t am i n e f a l a ,r r e d i c i n e ,e l t o n o t u i j ei l i p o l i t i k e ) ,t a l t o
za .,Mesijorl" koj i ce dati srr isao obezduhovljenornposto-ianj ur'r. d a - j et i m e u d o m e n ur a c i o n a l n es p o z n a j en e s a l t l on a f u 5 e nt r a d i c i o -
Adekvatno procesiurapleobraZajai pluralizacije moderne nalno povla56enistatus filozoiije, vec je i ditav svet ne-raztlma
moii koja se prvenstvenocentrira u gradanskolr svetu vrednosti (religijsko,nritsko)otpisankao nepostojeci,ili r"rna.iboljenr slr-rda.jr.r-
rada, rnodernoznanje biva untnoZeno:parcijalizovano,norurirano, kao irelevantan.Sve Sto.jemetafizicko,onostrano.pa santiltttinl i
d i s c i p l i n o v a n o . . .s, t i r n d a s e p o s e b n of o k r - r s i rnaj e g o v an a u d n a- p o ne-samo-razllmsko, posta-i e sLlvisnoj er n ij e dostupno..ob-iel<tivnorn
definiciji medutirr plulalisticl<aforrrra. Ono Sto je ,,treci staleZ" sagledavanjLr''. Cak se i tradicionalnipredrnetspeklrlacijako-ieulaze
znadio za rrloi, za znanjeje sadanauka. Nezavisnood toga da lije u r e d c i s t o l j u d s k i hs t v a r i- d u 5 a ,d u h i l i p o v e s t l r a s t o j el < v a n t i t a -
poinana kao .,vednaistina" o objektivnom svetu podvrgnutarazulrr- tivno obraditi i predocitipreko ,.fadunskogunta". Ipak, dati impet'i-
skim razlozirna, ili kao proces istraZivanja (eksperimentisanja; jalistiiki (bitno politidki) zahvati nisr.rmogli da ostanttbez kritike
proverljivosti) izloZen stalnom opovrgavanju koje principijelno koja je, na radunajuciprokazani spekr"rlativni svet ostatal(atradi-
nema kraja, ili u ve6 nekom dlugom metodoloSkomkljucr"r,naukaje cionalne filozofrje ili teologije,dolazio nadasveiz drr-rgeizborene
doZivljavanai tretiranakao sarnostalnarno6 koja po definiciji stoji autonomnesfereznanjai delanja:umetnosti.
na delu lestvice znanja. UnutraSnjeborbe oko vodstva, izraLene Moderna.ttunetnostje prevladalanegda5njr"r funkciju ..ilu-
prvenstveno kroz suprotstavljenosttzv. prirodnih i dru5tvenih stracijeslike sveta" i sadase postavljakao ravnopravni,,pogledna
svet" dija se autonomnapozicija unutar savrelnenostine clovodi u
ono.jmeri u ko.io.l.ieizgubio svo.jreligi.jski rraboj i iznevelio Kalvina" (s obzir.omda je
pitanje.Iakoje nauka(kako god se tumadila)temeljni oblih znanja u
ova.i inade teZio sveobuhvatnoj kontloli nad pojedincima od strane drZave i crkve -
p r i n t L . l i . C . ) .T o j e z a t o . p i s a i e D e l i m o , . j e r j e r e t b n n a c i j a , , n an e k i n a d i n l a i c i z o v a l a Moderni,maloje ko spremandanasspletnanda se zalaLeza.,natldnu
s v e t o s t ' 'o, d n o s n oi z v u k l a . j u j e i z p o s v e i e n i hz i d o v a m a n a s t i r ai u b a c i l au s v a k i d a 5 n j i umetnost".24Postoje, medutim, videnja ,,nauke kao umetnosti"
Zivot i njegove nedaie. Dalje. reagujLrii na navodnu ..rasipnidku bujnost'' kato- (Fejerabend), pri demu u ,,istini"naudnogdiskursarrnogo viSeodlu-
l i d a n s t v a .p r o t e s t a n t ci e i n s i s t i r a t in a j e d n o s t a v n o s t i p o s v e r n a s n j oS j t e d l j i v o s t iS , to
duju retorika i ubedivanje,no sto su to sami naudnici sprenlni da
. j es v e p o g o d o v a l o ,i z m e d u o s t a l o g ,a k u m u l i r a n j uk a p i t a l ak o j i j e p o s t a j a od o s t u p n i j i
trgovini, bankarstvu i industriji. Redena teZnja ka jednostavnosti i specifidnoj prihvate. S druge strane, vei sam l.ltoguinost postojania nekakve
r a c i o n a l n o s t i .u s l o v i i e p o t o n j i m s t v a r a n i e r np o s e b n o g u g l e d a t e h n i k e i n a u k e u ,,umetnidkenauke" nam govofi da osobenostr-rmetnidkog zllanja -
n a . j S i l i ms l o i e v i m a E v r o p e - n e z a v i s n oo d v c r o i s p o v e s t i ,a s v e t o . k a o S t o z n a m o i koje je inadenuZnoneki oblik delanja- podrazlurevazasebnisvet
osedarno,dini bitan deo ne salno ukupnog modernog mentaliteta. r'e6. akoje verovati X
.,istina"koje proiiruju domen ljudskogdovode6iga u presek/unijusa
Hajdegerr-r.dini sarnu njegovo jezgro. Utoliko je znamenita teza Maksa Vebera o
)< protestantizmu kao kolenu kapitalizura (inaie nikada baS tako oStlo postavljena i transcendentnim.Konstitui5u6isvoj zasebni svet - nezavisno od (
'u)
druStvenihnalogamo6i,ali i od obaveznostinaudnogralla - moderna l
F
[t izvedena), ovde istorijski korigovana i teorijski ne5to viSe artikr.rlisana,pogotovo s
E.
(J obzirom na ogrotrnu literaturu koja .je nastala nakon slavne Veberove knjige o umetnostdobija oblik samodovoljnostiStopredstavljasasvitr novo i
z protestantsl(ojetici i duhu kapitalizrna.
I
g 2r
osobenoiskustvo.Utoliko umetnidkicin gubi staruodiglednostl.naj- -
T a j M e s i j aj e s t e . , i s t o r i j s k is L r b j e k t "M o d e r n e , . , n o s i l a or e v o l r " r c i j ei"l i g a r a n t I
storstva i Ii prepoznatljivost genijalnosti, a zahteva (samo)turnacenje o
o prosveienostd i r u S t v a .D o s a d as m o u t o . ju l o z i r n o g l i v i d e t i . , b u r Z o a z i j u 'i' . , r a d n i d k u N
J k l a s u ' ' .s t u d e n t ei d r u g e . , m a n j i n s k eg r u p e " s a o b o d a m o d e r n i z a c i j e .r a z n es o c i j a l n e koje dalje podrazumevaizolovane kriterijume vrednovanja. U tal<voj )
L!
s l o j e v e u n u t a r p o l a r i z o v a n i h . , k l a s a ' 'i t d . S t a l n a p o t r a g a z a z a m a . i c e mn o v o g o s l o -
b o d e n - i au. m e d u v r e n r e n uj e d o s e g l ai t a k v e a p s u r d n er a z t n e r ed a s e d a k i g l o b a l n e " Ostavljamo po strani herojske pokuSajeXX-ovel<ovne avangardel<o.ii.kada
p o l i t i d k ea s o c i j a c i j em o i i ( d a n a sU N . N A I ' O i l i E U ) t r e t i l a . l uk a o . . n o s i o c ip r o n r e n a ' ' s e s a n i i h s k i n e i d e o l o S k ap o z a d i n a .i p a k v r S ed u g u i u m i t u . I r e g ol i s v o t r tr t a t ' o d t t o r t r
k o j i i e p r e v u i i M o d e r n u u n e k i r l a n j e a g o n s k i r e Z i r np o s t o j a n j a . ,.neposrednomtrzortr".
28 29

>-
 sanrodovoljnostiluogucno je beskrajnourrnoZavanienaeina stva- i s t o r i j i ,o d n o s n od a k a o p o s l e c i n j ei gp r v o gg a f a n t av l a s t i t ei s t i r r ep r i -
r a n j a i v r e d n o v a n j a( r a z n o l i k i p r a v c i i l i . , i z m i " s a v r e r r e n eu l ' u e t - z i v a j ur a z u n ri u n i v e r z a l n ol . j L r d s li<sok u s t v oS. a n r i r nt i u r ( s a m o ) p r e d -
nosti).ba5kao Stonije i retko prel<oradivanje izborerregranicekoja se s t a v l j a j us e k a o . , r r a u c n oz a s n o v a n i " p o g l e d in a s v e t , t e s L ru t o u l
onda dalje, noSena logikorr virusa moci, nasto.iinarretnuti kao pogledu pravi baStirricirnodernog (.,radurrskog") ratia i n-jegove
. j e d i n o i s t i n i t o s n a i"l i j o S g o r e- . j e d i n o r r o g u c a " .P r i r o d as a r n o i z o - voljeza mo6.S drugestlane.s obzirorrrda se pozivajuna iracionalno
lacije (partikulalizacije;autarhiie)umetnosti nepfestanobiva iskr-r- bratstvo,faSizarri nacizanrne pledirajLrtoliko na..nar-rdrrost" svojih
SavanalaZnim transcendiranjemsopstvenihgranica cirle se stvara i d e j n i h o s n o v a , 2k5o l i k o n a i r a c i o n a l n eo s n o v ej e c l i n s t v e n o gi s t o -
iluzija ..istolijske rnisiie" i uspostavljanjeobrasca dobrog lvrlog) r i j s k o g i s k u s t v ap o s e b n i hn a r o d ak o j i d i n e , j e d n o t e l o " i l i . j e d n u
2ivota. Medutinr, dak i u onirtr dramatidnirnpreokletanjirtraunazad krv" (uz neophodnidodataki jednog tla/teritorije).
kadase vraia u ulogu dru5tvenogpropagandiste (soc-realizantili neki Povrhtoga, moderneideologijesu u stanjuda urobilizuju sve
drugi .,angaZovani"pravac), modelna ut'netnostrraglaSavavlastitu i z o l o v a n eo b l i k e n r o d e r n o gz n a n j a( o t u d ai . . f a S i s t ki ea u r n e t n o s t "i l i
specificnost pomo6u koje nroZe (rnada teSko i retko) da ostane ,,liberalnanauka") koji u datonrmiljeu kao da pfonalazeizgubljeni
neuprljanau odnosuna zahteveaktuelnemoci i logike dominacije. snisao za celinu bivstva.Sposobnostda se iznova izgradi celina -
Ne ulazedi dalje r"raspekte drugih, isto tako posebidenih totalitetpocepanogi iznutrasLrkobljenog druStva(tako fa5izaur/naci-
oblika znanja unutar Moderne, dovoljno je re6i daje njen nastanak zam i socijalizma./komunizam), odnosno sposobnostda se recena
razjedinjenostpredstavikao nuZni uslov temeljnog ljudskog smisla
isto Stoi njen usud:onaje samopredstavljena i ujednojedino moguia
- ili svlhe - slobode(tako liberalizam),razlogsu nastankai opstanka
samo kao slrukturalna kriza istovremeni nacin i oblik bivstvo-
vanja. Takva egzistencijapo definiciji traLi odluku kojon se kao modernihideotogija.One 6e istrajavati* Lrvec razlicitim izdanjir-na-
sve dok istrajavai njihovo rodno istorijskomesto- Moderna.Dana-
takva razre5ava,odnosno ukida. Po5to razlicita predmoderna znanja
n i s r " br i l a u s t a n j u d a s a m o s t a l n ok o n s t i t u i S ui n t e l e k t u a l n io k v i r i Snjaobmanjuju6aprevlastredefinisanogliberalizmanipo5tone znaci
da je sa svakim faSizmomili komunizmomsvrSeno.Tu je cinjenicu
opravdanje za delanje koje omogucava razdrobljavanjesveta na
autonomne regije, tu su funkciju preuzele moderne pseudoslike lako dokazati vei na iskustvenom planu. Pravo je pitanje da li
liberalizarnznadi konadnu istinu Moderne? Ako to jeste, onda
sveta - ideologije. Njihovo rodno mestojeste svet moci, odnosno
politiiko znanje i delanje.Za potrebena5egteksta,a u skladu sa vei ,,modernakriza" (Stoje inaceoditi pleonazam)principijelno ne moZe
biti prevladana.S tim saznanjemte5kose mogu pomiriti i oni koji Zive
naznadenom,,simbolikomtrojstva",datepseudoslikesvetamogle bi
u ,,postmodernomstanju", kao i oni koji u njega tek treba da stupe.
se kristalizovatina osnovu terneljnihideja-vodilja gradanskihrevo-
lucija. U tor-r-r sludajr"r ideja slobodesvoje teorijsko-praktidkotemati- tt
Mudu je. naravno, bilo i takvih pokuSaja: setirno se sarno ..naudnil.r
zovanje dobija u razliditim oblicin-raliberoliznta; ideja jednakosti =
d o k a z i v a n j a " r a s n i h p r e d l a s u d ao , , n i Z i m " i . . v i S i n r " r a s a m ai n a r o d i m a S t o s u g a
iiili solidarnosti u mnogobrojnin varijantama socijaliznta-komu- predr"rzimalinacistidki poslenici - borci za ukidanje politike. Uostalorn, moguie je X
nizma, dok nikad sasvim teorijski elaboriranaideja blatstva svoje zajedno sa Fukoom govoriti o moderrrorn druStvu kao izvoriStu .,socio-bioloSkog o
F
)< praktidno-politidko oblikovanje, po sverl.rusudeii, dobija unutat' d i s k u r s a "u k o m e s e a n a l i z ad r 2 a v e ,p f a v a .v l a s t i i s v i h d r u g i h d e l o v a d r u S t v e n o gt e l a a
F f
L! izvodi na osnovu binarne strukture druStvau kojoj su ,,oni drugi'' (druga grupa, r'asa) tr
restauratorskihteZnji konzert,cttivizma,odnosno ideologija krvi i tla
O
- faiizmq i nacizma.
izvor stalnog rata srnutnji i kontinuitet nepravdi. Razvijan uporedo sa kolonija- ?
2 l i z m o m , m o d e r n i b i o - p o l i t i d k il a s i z a r ni e s e n a d o v c z a t in a s t a r cm i t o v e u g r o Z e n ei l i
g Moderne ideologije (,,pogtedina svet"), kao supstitutineka-
=
zatomljene slave predaka. pri dernu 6e uslov odbrane i obnove svoje rase biti LL
o
dainjih ,,slika sveta", imaju za cilj sintezu ili objedinjavanje i s t r e b l j e n j ep r o t i v n i d k e . F u k o i z v o r o v o g b i o - p o l i t - d i k s u l s av i d i u n a d i n u f u n k - N
o o
) cionisanja vlasti unutar modernih drZava. pri demu.je nacizar.nsauro do paloksizma !
nrodernih oblika znanja iiili nroii. Naravno, nadin objedinjavanja ti-
doveo logiku suverenog prava na ubijanje (klasitna odlil<a iz teorije suverenitcta) i
razlikLrjese vei u zavisnostiod temeljne ideje koja stoji Lrosnovi m e h a n i z m ab i o - v l a s t i( d r 2 a v ai l i n j e n i s u r o g a t ip r e u z i r n a . jsuv e u k u p n ub r i g L ro Z i v o t u
praktidnog delovanja. Tako i opelacionalizacij e sl o b ocle i j ednokost i - o g r a n i d a v a j u i k o n t r o l i 5 un j e g o v cn r o g u i n o s t i :o d r a c l a n j ai o b r a z o v a n j a d. o b o l e s t i
mogu da se pozivajr"rna svoje ,,ob.iektivnoutemeljenje"u modernoj t n a s l e d i v a n j a )V . i d . . M . F u k o . o p . c i l . , s t r ' .3 l 4 - 3 1 9 .

30 3l

E-
 sanrodovoljnostiluogucno je beskrajnourrnoZavanienaeina stva- i s t o r i j i ,o d n o s n od a k a o p o s l e c i n j ei gp r v o gg a f a n t av l a s t i t ei s t i r r ep r i -
r a n j a i v r e d n o v a n j a( r a z n o l i k i p r a v c i i l i . , i z m i " s a v r e r r e n eu l ' u e t - z i v a j ur a z u n ri u n i v e r z a l n ol . j L r d s li<sok u s t v oS. a n r i r nt i u r ( s a m o ) p r e d -
nosti).ba5kao Stonije i retko prel<oradivanje izborerregranicekoja se s t a v l j a j us e k a o . , r r a u c n oz a s n o v a n i " p o g l e d in a s v e t , t e s L ru t o u l
onda dalje, noSena logikorr virusa moci, nasto.iinarretnuti kao pogledu pravi baStirricirnodernog (.,radurrskog") ratia i n-jegove
. j e d i n o i s t i n i t o s n a i"l i j o S g o r e- . j e d i n o r r o g u c a " .P r i r o d as a r n o i z o - voljeza mo6.S drugestlane.s obzirorrrda se pozivajuna iracionalno
lacije (partikulalizacije;autarhiie)umetnosti nepfestanobiva iskr-r- bratstvo,faSizarri nacizanrne pledirajLrtoliko na..nar-rdrrost" svojih
SavanalaZnim transcendiranjemsopstvenihgranica cirle se stvara i d e j n i h o s n o v a , 2k5o l i k o n a i r a c i o n a l n eo s n o v ej e c l i n s t v e n o gi s t o -
iluzija ..istolijske rnisiie" i uspostavljanjeobrasca dobrog lvrlog) r i j s k o g i s k u s t v ap o s e b n i hn a r o d ak o j i d i n e , j e d n o t e l o " i l i . j e d n u
2ivota. Medutinr, dak i u onirtr dramatidnirnpreokletanjirtraunazad krv" (uz neophodnidodataki jednog tla/teritorije).
kadase vraia u ulogu dru5tvenogpropagandiste (soc-realizantili neki Povrhtoga, moderneideologijesu u stanjuda urobilizuju sve
drugi .,angaZovani"pravac), modelna ut'netnostrraglaSavavlastitu i z o l o v a n eo b l i k e n r o d e r n o gz n a n j a( o t u d ai . . f a S i s t ki ea u r n e t n o s t "i l i
specificnost pomo6u koje nroZe (rnada teSko i retko) da ostane ,,liberalnanauka") koji u datonrmiljeu kao da pfonalazeizgubljeni
neuprljanau odnosuna zahteveaktuelnemoci i logike dominacije. snisao za celinu bivstva.Sposobnostda se iznova izgradi celina -
Ne ulazedi dalje r"raspekte drugih, isto tako posebidenih totalitetpocepanogi iznutrasLrkobljenog druStva(tako fa5izaur/naci-
oblika znanja unutar Moderne, dovoljno je re6i daje njen nastanak zam i socijalizma./komunizam), odnosno sposobnostda se recena
razjedinjenostpredstavikao nuZni uslov temeljnog ljudskog smisla
isto Stoi njen usud:onaje samopredstavljena i ujednojedino moguia
- ili svlhe - slobode(tako liberalizam),razlogsu nastankai opstanka
samo kao slrukturalna kriza istovremeni nacin i oblik bivstvo-
vanja. Takva egzistencijapo definiciji traLi odluku kojon se kao modernihideotogija.One 6e istrajavati* Lrvec razlicitim izdanjir-na-
sve dok istrajavai njihovo rodno istorijskomesto- Moderna.Dana-
takva razre5ava,odnosno ukida. Po5to razlicita predmoderna znanja
n i s r " br i l a u s t a n j u d a s a m o s t a l n ok o n s t i t u i S ui n t e l e k t u a l n io k v i r i Snjaobmanjuju6aprevlastredefinisanogliberalizmanipo5tone znaci
da je sa svakim faSizmomili komunizmomsvrSeno.Tu je cinjenicu
opravdanje za delanje koje omogucava razdrobljavanjesveta na
autonomne regije, tu su funkciju preuzele moderne pseudoslike lako dokazati vei na iskustvenom planu. Pravo je pitanje da li
liberalizarnznadi konadnu istinu Moderne? Ako to jeste, onda
sveta - ideologije. Njihovo rodno mestojeste svet moci, odnosno
politiiko znanje i delanje.Za potrebena5egteksta,a u skladu sa vei ,,modernakriza" (Stoje inaceoditi pleonazam)principijelno ne moZe
biti prevladana.S tim saznanjemte5kose mogu pomiriti i oni koji Zive
naznadenom,,simbolikomtrojstva",datepseudoslikesvetamogle bi
u ,,postmodernomstanju", kao i oni koji u njega tek treba da stupe.
se kristalizovatina osnovu terneljnihideja-vodilja gradanskihrevo-
lucija. U tor-r-r sludajr"r ideja slobodesvoje teorijsko-praktidkotemati- tt
Mudu je. naravno, bilo i takvih pokuSaja: setirno se sarno ..naudnil.r
zovanje dobija u razliditim oblicin-raliberoliznta; ideja jednakosti =
d o k a z i v a n j a " r a s n i h p r e d l a s u d ao , , n i Z i m " i . . v i S i n r " r a s a m ai n a r o d i m a S t o s u g a
iiili solidarnosti u mnogobrojnin varijantama socijaliznta-komu- predr"rzimalinacistidki poslenici - borci za ukidanje politike. Uostalorn, moguie je X
nizma, dok nikad sasvim teorijski elaboriranaideja blatstva svoje zajedno sa Fukoom govoriti o moderrrorn druStvu kao izvoriStu .,socio-bioloSkog o
F
)< praktidno-politidko oblikovanje, po sverl.rusudeii, dobija unutat' d i s k u r s a "u k o m e s e a n a l i z ad r 2 a v e ,p f a v a .v l a s t i i s v i h d r u g i h d e l o v a d r u S t v e n o gt e l a a
F f
L! izvodi na osnovu binarne strukture druStvau kojoj su ,,oni drugi'' (druga grupa, r'asa) tr
restauratorskihteZnji konzert,cttivizma,odnosno ideologija krvi i tla
O
- faiizmq i nacizma.
izvor stalnog rata srnutnji i kontinuitet nepravdi. Razvijan uporedo sa kolonija- ?
2 l i z m o m , m o d e r n i b i o - p o l i t i d k il a s i z a r ni e s e n a d o v c z a t in a s t a r cm i t o v e u g r o Z e n ei l i
g Moderne ideologije (,,pogtedina svet"), kao supstitutineka-
=
zatomljene slave predaka. pri dernu 6e uslov odbrane i obnove svoje rase biti LL
o
dainjih ,,slika sveta", imaju za cilj sintezu ili objedinjavanje i s t r e b l j e n j ep r o t i v n i d k e . F u k o i z v o r o v o g b i o - p o l i t - d i k s u l s av i d i u n a d i n u f u n k - N
o o
) cionisanja vlasti unutar modernih drZava. pri demu.je nacizar.nsauro do paloksizma !
nrodernih oblika znanja iiili nroii. Naravno, nadin objedinjavanja ti-
doveo logiku suverenog prava na ubijanje (klasitna odlil<a iz teorije suverenitcta) i
razlikLrjese vei u zavisnostiod temeljne ideje koja stoji Lrosnovi m e h a n i z m ab i o - v l a s t i( d r 2 a v ai l i n j e n i s u r o g a t ip r e u z i r n a . jsuv e u k u p n ub r i g L ro Z i v o t u
praktidnog delovanja. Tako i opelacionalizacij e sl o b ocle i j ednokost i - o g r a n i d a v a j u i k o n t r o l i 5 un j e g o v cn r o g u i n o s t i :o d r a c l a n j ai o b r a z o v a n j a d. o b o l e s t i
mogu da se pozivajr"rna svoje ,,ob.iektivnoutemeljenje"u modernoj t n a s l e d i v a n j a )V . i d . . M . F u k o . o p . c i l . , s t r ' .3 l 4 - 3 1 9 .

30 3l

E-
 lF
Evropa(ZapadlModerrra),zalrvaljr"r
i r,rii rreprestanom
realizacije svo.iih isktjLrdLrjLrdih potencija. danas faktidki Zivi Lr
dudnovator.n.,postideologi.jskon"dobu u kome ledeni ideoloSl<i
modeli i dalje istrajavaju,ali sada (r"rglavnorn)uz razodaravajuce
iskustvokoje govori o epohalnojneuspeSnosti sr.'ilzideologijskihin-
tencija ka apsolutnosti.To ie reci da politil<amo6i nasravljasvoj
neodoljivi hod, s tint da su, bar u Evropi, tradicionalrri, rnetafizidki
( . , s l i k as v e t a " ) a
, s a d av e i i o n i n a u d n i ,u m e t n i c k i ,p o l i t i d k i ,i l i j e d n o -
stavnije - ideolo5ki (,,pogled/i/na svet") argunenti njenog opla-
vdanja, gotovo sasvim izbledeli. Op5ta komprouritaciiamodernilt
idealakao da pokazujenjihovLrizvornu pogreSnost, dak imimo udela
m o c i p r i l i k o r n , , z l o u p o t r e b ei s" t i h .
N e z a v i s n oo d p o s l e d n j i hi p l i t o m j o S o b e s p o k o j a v a j u i lei c e -
mernih pokuSajana tom planu26,svedoci srno da se moi danas
iznova legitimiSesalro uz pomoi moii, te da se tako ditavaavantura
Zapadavraca svojirn podecimaionoj sofistidkojotvorenostikoja je
prozrela,ali i blagosiljala,,golu silu" u njenoj otvorenoj teZnji ka
ekspanziji.Ovo paradoksalno dovrSenjeevropske(ako ne i ,,svetske")
povesti,nasuprotHegelovim optimistidkim uvidima, ne okondavau
prosvetljenoj fi lozofskoj si ntezi partikularni h momenata apsolutnog
duha, tj. njegovoj celovitoj sarlrospoznaji, vei, rekli bismo pre, viSe
L t o p 5 t o j r e z i g n a c i j ii s k e p t i c i z r n u - n e v e r i c i i c a k n i S t e n j us v i h
vrednosti.
Iz takvog stanja stvali dvojak je put: ili dalja ,,dekadencija"
koji vodi potpunomiSdeznuiu,ili Stoje velovatnije,nova oduSevlje-
nost nekim alternativnimreSenjemkoje, slLrtimo,mora biti odlucu-
juie (otvoreno?)religioznoobojeno.U svakom sludaju,novi dokazi
'9
za vedno vraianje istog kao da se prikazuju sami od sebe.Duh vre-
,,istinitijeg" sveta. I-loce li se tinie istorijski kr"ug/putevropskog
znanja i rroii iznova otvoriti, ili ce prethodno sve vei konacno
ubrzanju
dospetipred Stra5ansr"rd istorije,o toutese dalje rnoZesantopovrsno
spekLrlisati,uglavnontu peZorativnomznacenjute redi.
VladimirN. Cvetkovic
KNOWLEDGE AND POWER
(AncientandModernConceptions)
Sumtnary
U n t i l l p h i l o s o p h y h a d n ' t h a d p r e t e n s i o nt o u n i v e r s a ls i g n i t i c a n c e .s c h i s m
betweenknowledge and powerwas only potential and rrarginal. At least in principle.
social power rvasable tojirstify its existenceby reffering to transcendentalspheles of
being. and difl'erentlbiins oftheotetical knorvledge;philosophy didn,t have to render
any accounting for practical implications of their doctrine. The final schism has
emerged at dau,n of modern age - Renaissance.Knowledge and porver became
alltonomuos: porver disavorved [i'om knowledge by leading it under its orvn logic
('Ifuowledge is por.ver')l on the other hand Truth dispersed into a rnultitude of iso-
lated and self-containedscopr-s.Irr that rva-v.mode'rr Lnor.vledgelinishes into privi-
leged spheresof illusory self'-sufliciencyor it comes into public (ab)use (technology
and ideology) by developing into a mer.ependantofrncontrolled secularizedporver.
Key words; knowledge, power, antient world. rnodern times.
=
X

o o
)< mena postmoderne,kojije, inade,sarlo prividno tolerantani paci- 6
F 'a
LU fistidki nastrojen,po svemu sudeii, iznedrio je takvu agonistidku l
t
paradigmuodnosa znanja i modi koja 6e dalje nr"rZno (er svagdaje ?
z
E. tako bito!) provociratisvojr,rrevizijLlu pravcll nekog,,pravednijeg"i
tL

o o
N
O
J " ' D a n a ss u u m o d i p o z i v a n j an a . , l j u d s k a p r a v a " i d r u g e . s l i d n e v i s o k o p a r n e )
s i n t a g m er e a l - l i b e r a l i z r n aM. e d u t i m , r - rd o d i l u s a r e a l n o m m o i i p r o t a g o n i s t a o
. ne se I

brzo pokazuju kao licemerne. instrumentalne prazne forme ko_iese ispunjavaju

r a z l i d i t i m i d e o l o S k i ms a c l r 2 a . y i mvae.i p r e m a p o t r e b id o m i n a n t n o ga k t e r ai s v e u c i l j u
o i u r a nj a r r j e g o v ea k t u e l r r em o c i .

)/ 33

>-
 lF
Evropa(ZapadlModerrra),zalrvaljr"r
i r,rii rreprestanom
realizacije svo.iih isktjLrdLrjLrdih potencija. danas faktidki Zivi Lr
dudnovator.n.,postideologi.jskon"dobu u kome ledeni ideoloSl<i
modeli i dalje istrajavaju,ali sada (r"rglavnorn)uz razodaravajuce
iskustvokoje govori o epohalnojneuspeSnosti sr.'ilzideologijskihin-
tencija ka apsolutnosti.To ie reci da politil<amo6i nasravljasvoj
neodoljivi hod, s tint da su, bar u Evropi, tradicionalrri, rnetafizidki
( . , s l i k as v e t a " ) a
, s a d av e i i o n i n a u d n i ,u m e t n i c k i ,p o l i t i d k i ,i l i j e d n o -
stavnije - ideolo5ki (,,pogled/i/na svet") argunenti njenog opla-
vdanja, gotovo sasvim izbledeli. Op5ta komprouritaciiamodernilt
idealakao da pokazujenjihovLrizvornu pogreSnost, dak imimo udela
m o c i p r i l i k o r n , , z l o u p o t r e b ei s" t i h .
N e z a v i s n oo d p o s l e d n j i hi p l i t o m j o S o b e s p o k o j a v a j u i lei c e -
mernih pokuSajana tom planu26,svedoci srno da se moi danas
iznova legitimiSesalro uz pomoi moii, te da se tako ditavaavantura
Zapadavraca svojirn podecimaionoj sofistidkojotvorenostikoja je
prozrela,ali i blagosiljala,,golu silu" u njenoj otvorenoj teZnji ka
ekspanziji.Ovo paradoksalno dovrSenjeevropske(ako ne i ,,svetske")
povesti,nasuprotHegelovim optimistidkim uvidima, ne okondavau
prosvetljenoj fi lozofskoj si ntezi partikularni h momenata apsolutnog
duha, tj. njegovoj celovitoj sarlrospoznaji, vei, rekli bismo pre, viSe
L t o p 5 t o j r e z i g n a c i j ii s k e p t i c i z r n u - n e v e r i c i i c a k n i S t e n j us v i h
vrednosti.
Iz takvog stanja stvali dvojak je put: ili dalja ,,dekadencija"
koji vodi potpunomiSdeznuiu,ili Stoje velovatnije,nova oduSevlje-
nost nekim alternativnimreSenjemkoje, slLrtimo,mora biti odlucu-
juie (otvoreno?)religioznoobojeno.U svakom sludaju,novi dokazi
'9
za vedno vraianje istog kao da se prikazuju sami od sebe.Duh vre-
,,istinitijeg" sveta. I-loce li se tinie istorijski kr"ug/putevropskog
znanja i rroii iznova otvoriti, ili ce prethodno sve vei konacno
ubrzanju
dospetipred Stra5ansr"rd istorije,o toutese dalje rnoZesantopovrsno
spekLrlisati,uglavnontu peZorativnomznacenjute redi.
VladimirN. Cvetkovic
KNOWLEDGE AND POWER
(AncientandModernConceptions)
Sumtnary
U n t i l l p h i l o s o p h y h a d n ' t h a d p r e t e n s i o nt o u n i v e r s a ls i g n i t i c a n c e .s c h i s m
betweenknowledge and powerwas only potential and rrarginal. At least in principle.
social power rvasable tojirstify its existenceby reffering to transcendentalspheles of
being. and difl'erentlbiins oftheotetical knorvledge;philosophy didn,t have to render
any accounting for practical implications of their doctrine. The final schism has
emerged at dau,n of modern age - Renaissance.Knowledge and porver became
alltonomuos: porver disavorved [i'om knowledge by leading it under its orvn logic
('Ifuowledge is por.ver')l on the other hand Truth dispersed into a rnultitude of iso-
lated and self-containedscopr-s.Irr that rva-v.mode'rr Lnor.vledgelinishes into privi-
leged spheresof illusory self'-sufliciencyor it comes into public (ab)use (technology
and ideology) by developing into a mer.ependantofrncontrolled secularizedporver.
Key words; knowledge, power, antient world. rnodern times.
=
X

o o
)< mena postmoderne,kojije, inade,sarlo prividno tolerantani paci- 6
F 'a
LU fistidki nastrojen,po svemu sudeii, iznedrio je takvu agonistidku l
t
paradigmuodnosa znanja i modi koja 6e dalje nr"rZno (er svagdaje ?
z
E. tako bito!) provociratisvojr,rrevizijLlu pravcll nekog,,pravednijeg"i
tL

o o
N
O
J " ' D a n a ss u u m o d i p o z i v a n j an a . , l j u d s k a p r a v a " i d r u g e . s l i d n e v i s o k o p a r n e )
s i n t a g m er e a l - l i b e r a l i z r n aM. e d u t i m , r - rd o d i l u s a r e a l n o m m o i i p r o t a g o n i s t a o
. ne se I

brzo pokazuju kao licemerne. instrumentalne prazne forme ko_iese ispunjavaju

r a z l i d i t i m i d e o l o S k i ms a c l r 2 a . y i mvae.i p r e m a p o t r e b id o m i n a n t n o ga k t e r ai s v e u c i l j u
o i u r a nj a r r j e g o v ea k t u e l r r em o c i .

)/ 33

>-