IVAN KLAJN

PURIZAM I ANTIPURIZAM U DANANJEM SRPSKOM JEZIKU

Za razliku od hrvatskog, u kome se kao i u drugim jezicima pod austrougarskom

vladavinom razvio purizam, u srpskom je lako prihvatanje pozajmqenica postalo jedno od
trajnih obeleja jezikog standarda. Takav stav zauzimaju i dananji srpski lingvisti, a
retke manifestacije purizma zapaaju se iskquivo me|u laicima. Dok se u Hrvatskoj od
sredine prolog veka pa sve do danas vodi stalna kampanja protiv srbizama, u Srbiji su
mnogobrojne hrvatske rei prihvaene kao obogaenje renika, bez veeg otpora.
Istovremeno, hrvatski novogovors prisilnim gra|enjem vetakih kovanica i
oivqavanjem arhaizama
slui kao opomena na ta bi srpski jezik liio kad bi se i u Srbiji
poelo s progonom tu|ica.
Kqune rei: purizam, antipurizam, strane rei, pozajmqivanje,
srpski jezik, hrvatski jezik.
1. Znamo da je purizam rasprostranjena pojava, prouena u istoriji
mnogih evropskih jezika. NJegova sutina je u otporu prema stranim
reima, ali se na to po pravilu nadovezuje i otpor prema inovacijama,
akademizam i konzervativizam, u smislu povratka na izvore.
Uzajamnim upore|ivanjem manifestacija purizma u pojedinim jezicima
dolazimo do zakquka da za njega postoje dva osnovna preduslova:
jako nacionalno oseanje (izraeno, recimo, u nemakom purizmu sa J.
H. Kampeom i mnogobrojnim Sprachgesellschaften) i ugroena dravnost.
Ovo drugo je posebno bilo izraeno u okviru nekadanje
Austrougarske, u nacijama kao to su ^esi, Ma|ari, pa i Hrvati. Za
razliku od toga, ruski, u snanoj i nezavisnoj dravi, sasvim spokojno
je uzimao i do danas zadrao germanizme (buhgalter, galstuk, parikmaher,
tat itd.) i galicizme (bilet, ta, palto, osse itd.)
od kakvih bi se nekom ^ehu ili Hrvatu digla kosa na glavi.
Nepostojanje jedinstvene dravnosti bilo je i temeq italijanskog
purizma poetkom XIX veka, s Baziliom Puotijem i Antoniom
^ezarijem, koji su eleli da se italijanski, zanemarujui sve francuske
i evropske uticaje iz doba prosvetiteqstva, vrati na jezik Dantea,
Petrarke i Bokaa iz XIV veka. Ekstremni purizam javio se mnogo
kasnije, u XX veku. Posle italijanske okupacije Etiopije 1936, koja je
dovela do me|unarodnih sankcija protiv Italije, Musolinijev reim
je proglasio autarhiju, iz ega se ubrzo rodio i pojam jezike
autarhije, u smislu borbe protiv galicizama i (tada jo relativno
malobrojnih) anglicizama. U martu 1941. donet je zakon kojim se svaka
upotreba stranih rei u nazivima radnji, natpisima, oglasima ili
plakatima kanjava sa est meseci zatvora ili novanom kaznom od
5.000 lira. Kraqevska italijanska akademija poela je u isto vreme da
objavquje zvanine spiskove zabranjenih tu|ica sa propisanim zamenama,
to se nastavilo sve do kapitulacije 1943. godine. Cela ova
epizoda definitivno je kompromitovala purizam, tako da je italijanski
jezik, posle pada faizma, sve do danas ostao iroko otvoren prema
prilivu anglicizama, to izaziva este albe nastavnika, pisaca
i drugih obrazovanih qudi, ali nikakve zvanine reakcije.
Poseban sluaj je dananji francuski purizam, koji se svodi
samo na otpor prema anglicizmima. Tu ni drava ni kultura nisu
nikada dolazili u pitanje, ali je poquqan nacionalni ponos, budui
da se jezik koji je nekad zauzimao prvo mesto u svetskoj kulturi i diplomatiji
ispunio pozajmqenicama od starih rivala s druge strane
Lamana, odnosno Atlantskog okeana.
Pojava purizma, naravno, podrazumeva da se tano zna ta je u
nacionalnom jeziku domae, a ta tu|e. To je osnovni uzrok zato je
engleski najmanje puristiki jezik na svetu. Prvobitnom anglosaksonskom
fondu jo davno su se pridruili skandinavski elementi,
potom latinizmi, i najzad ogroman broj romanskih rei iz francuskog
(anglonormanskog), usled ega engleski nije ni isto germanski
niti romanski jezik, i nijedna pozajmica iz zapadnoevropskog kulturnog
kruga nije mu strana.
1.1. Balkanski jezici, kao to znamo jo od Sandfelda, tako|e
su po pravilu Mischsprachen. U srpskohrvatskom, slovenski vokabular
poeo je jo od najranijih vremena da se nadopunjuje stranim
elementima: balkanskim latinizmima, italijanizmima i drugim romanizmima
(o tome v. Klajn 1996), grecizmima, zatim reima iz turskog,
ma|arskog, ruskog i ekog, u XIX i HH veku reima iz nema
kog i francuskog (ukquujui i hiqade internacionalizama
grkog i latinskog porekla primqenih preko ta dva jezika), da bi u
nae vreme, kao i ceo svet, bio izloen invaziji anglicizama. Udeo
ovih elemenata, istina, nije bio jednak na istoku i zapadu: grki i
ruski su jae delovali u pravoslavnim sredinama, dok su eke i ita-
154 Junoslovenski filolog H (2008)
lijanske rei dolazile preko Hrvatske (v. detaqniji prikaz kod ipke
2006: 8487). Ipak, sve njih, i to u znatnom broju, nalazimo kako u dana
njem srpskom tako i u hrvatskom, jer je komunikacija me|u varijantama
bila neometana, a ekspanzivna mo tu|ica dovoqno jaka.
Ovde nije re samo o bezbroj puta ponavqanoj tvrdnji da nema
jezika bez tu|ica, ve o njihovom prodiranju u samu sr vokabulara.
Mnoge od najobinijih i najeih rei, i u srpskom i u hrvatskom,
potiu iz grkog (podrum, livada, komad, kit, jeftin, lipsati itd.),
iz balkanskog latiniteta (raun, sapun, car, kum, paun, jarbol, uqe
itd.), iz italijanskog odnosno venecijanskog (boca, rua, ostriga,
pijaca, barka, miqa, kapara, fin, siguran itd.), iz ma|arskog (soba,
cipela, varo, lopov, hajduk, opor, kec, keceqa, bunda itd.: v. i rad
J. Jerkovia u Planko 1996: 173179). Ako tome dodamo stotine nezamenqivih
turcizama kao boja, bubreg, budala, le, kalup, top, eki,
esma, kutija, muterija, kusur, miraz, torba, limun, dud, elav,
sakat, bajat, mamuran itd. (v. uvod kaqievog renika (kalji
1965), kao i IviKlajnPeikanBrbori 2004: 173), me|u koje spadaju
i tako frekventne rei kao hajde, bar, ak ili ba (v. rad Milke
Ivi u Planko 1996: 12), zatim bezbrojne rusizme koji se danas ose-
aju kao potpuno domae rei, ali su relativno novog porekla i kod
Vuka ih jo nije bilo (v. spiskove u upiFeketeTerzi 1996:
189191, FeketeupiTerzi 2005: 222225, Piper 2003: 265266,
IviKlajnPeikanBrbori 2004: 182), i najzad germanizme, iji
se broj znatno smanjio u odnosu na XIX vek, ali koji su ipak ostali kao
nazivi mnogobrojnih predmeta u svakodnevnoj upotrebi (roletna,
sims, alter, luster, kofer, tegla, krigla, tacna, vaz(n)a, rerna,
lic, lasti, rajsferlus, pertla, flaster, escajg, rajsnegla, zihernadla,
mirgl(a), minka itd.) ako sve to uzmemo u obzir, posta-
e nam jasno da je i na leksiki fond meovitog porekla. Nemogu-
e je zamisliti srpskohrvatski jezik koji bi bio ist u tom smislu
da bi ceo osnovni vokabular bio slovenski, dok bi se strane rei
ograniavale na strane pojmove, uene internacionalizme, tehniku
i usko strunu terminologiju stanje kakvo postoji u puristi
kim jezicima kao to su nemaki, eki ili ma|arski.
2. Iz te perspektive nije teko objasniti zato u srpskom jezi
kom standardu nikada nije bilo purizma u ozbiqnijim razmerama.
Taj jeziki standard, kae Radovanovi 1996: 31, razvijaeOTKLIMATI se
jo mirnije nego ranije, i u skladu s novotokavskim osnovama na
koje je postavqen, bez rigidnog purizma i agresivne neologizacije.
Slino i ipka 2006: U srpskom jezikom standardu nema krupnijih
problema (osim nedovoqne obra|enosti). U Hrvatskoj, naprotiv,
Purizam i antipurizam u dananjem srpskom jeziku 155
purizam je snano delovao jo od ulekovih vremena, kasnije se samo
donekle primirio, da bi dostigao nove vrhunce po ustanovqenju
nezavisne Hrvatske pred kraj XX veka. Zato postojanje purizma ini
jednu od bitnih razlika izme|u dveju varijanata, danas proglaenih
jezicima. Kako kae Brbori (v. Planko 1996: 2833), nema nikakve
sumnje, srpska jezika kultura, kad je re o tu|icama, srodna je
poqskoj, ruskoj pa i engleskoj, a nesrodna ekoj, hrvatskoj, slovena
koj, ma|arskoj i nemakoj. Upore|ujui gotovo sve brojeve beogradskog
Naeg jezika i zagrebakog Jezika posle 1950. godine, ovaj
autor je zakquio da se u ovom potonjem iz broja u broj, kao opsesivna
tema, razmatraju tu|ice, pogotovu one koje se u srpski tako (o)lako
primaju, i uopte one rei koje se igou kao srbizmi, dok te
tematike skoro uopte nema u Naem jeziku.
Analogan utisak stie se iz knjige Govorimo hrvatski (Duli
1997), na koju emo se jo vratiti nie. Sastavqena od preko trista
tekstova raznih autora proitanih u istoimenoj emisiji Hrvatskog
radija, ona ima dva uvodna teksta, jedan pod naslovom Hrvatskost
rijei, a drugi pod naslovom Svaki purizam nije istunstvo. Iz
njih, kao i iz celog sadraja knjige, jasno se vidi da je osnovni ciq,
daleko vaniji nego povremeno reavanje gramatikih, semantikih
ili pravopisnih nedoumica, bilo ienje hrvatskog jezika od tu-
|ica, a pogotovu od navodnih srbizama.
Istorijske korene ovako upadqive razlike izme|u Zagreba i Beograda
u stavu prema uticajima sa strane nije teko objasniti. Hrvati
su, kao i druge nacije u okviru austrougarske carevine, oseali
potrebu da zatite svoj jezik od germanizacije. Nezavisna Srbija,
naprotiv, slino Rusiji, nije oseala nemaki, francuski i ruski jezik
kao pretnju, nego kao izvor za bogaenje domaeg renika. Ni posle
1918. stvari se nisu bitno promenile. U Jugoslaviji s centralnom
vlau u Beogradu, Hrvati su smatrali da je njihov jezik (posebno
u vojsci i administraciji) ugroen od srpskog, neprijateqa
utoliko opasnijeg to mu rei zvue gotovo isto kao hrvatske, pa su
potrebne iscrpne filoloke studije da bi se nekoj rei dodelila
poveqa hrvatskosti ili da bi se, naprotiv, ona razotkrila i prognala
kao srbizam.1 To je dovelo do pojave razlikovnih rjenika kao
156 Junoslovenski filolog H (2008)
1 Jedino mjerilo hrvatskosti neke rijei, kae se u maloas citiranom
uvodu knjige Duli 1997, jest upotreba te rijei u hrvatskom jeziku od starine
do danas Moda neka rije bude danas starinska pa emo je osjeati starinskom,
ali neemo je se odricati, neemo joj nijekati njezinu hrvatskost. Autor (potpisan
samo inicijalima) uopte i ne postavqa pitanje ta raditi ako je neka re nova
da li se i njoj moe priznati hrvatskost, ili je moda hrvatski jedini jezik na
svetu kome nisu potrebni neologizmi!
to je onaj Guberine i Krstia iz 1940. ili noviji Drobnjakov, zatim
do dugotrajnih puristikih kampanja kao to je ona, ve pomenuta, u
asopisu Jezik, pa poetkom sedamdesetih godina do maspoka, prekida
saradnje Matice hrvatske s Maticom srpskom i odustajanja od izrade
zajednikog renika. Posle raspada Jugoslavije i zvaninog usvajanja
naziva hrvatski jezik, sa stvaranjem hrvatskog novogovora, oivqavanjem
arhaizama i bujanjem takozvanih tu|manica, purizam je
dobio nov polet. Bez obzira na administrativne granice i na veoma
slabe komunikacije izme|u dananjeg Zagreba i Beograda, hrvatski jezikoslovci
su i daqe u prodoru srbizama videli opasnost. S druge
strane, kao i u celom svetu, sveprisutni uticaj engleskog izazvao je
razumqive reakcije. Drugi od pomenuta dva uvoda knjige Govorimo hrvatski
zavrava se reima: Dananji jezini purizam europskoga
kontinenta usmjeren je protiv pretjeranoga i nekritikog prihvaanja
anglizama. I suvremeni hrvatski jezik je na toj crti.
2.1. Nema sumnje da je hrvatski purizam delovao kao neka vrsta
vakcine protiv purizma u Srbiji, jer je pokazao da se veina tu|ica
ne moe odbaciti bez usvajanja krajnje vetakih i neprirodnih
zamena, koje upravo zato to su domae i motivisane izazivaju
jo vei otpor nego navodno rune tu|ice. Po svaku cenu stvarane
nove rei i kovanice (novotvorenice) koje se smiqaju i u dr-
avnim kabinetima, a potom prisilno uvode u komunikaciju, ine od
jezika svojevrsnu lakrdiju, pisao je Fekete u Planko 1996: 54, nagla
avajui da se u hrvatskom to ini ne samo da bi se jezik ouvao
od stranog nanosa nego i da bi se uveale razlike u odnosu na srpski.
Ve i nekoliko primera takve produkcije na onoj strani, dodaje
on, kao: pripomemba, priimba, prikazba, svrhidba, udruba, posqedak,
razval, mrakobjesje, zlovjee, proumqe, koji se roje kao
ose i nadvijaju nad jezik, pokazuje emu vetaka jezikogradnja moe
voditi. Slino pie i Brbori u zborniku Radovanovi 1996:
2829, istiui da je leksika u Hrvatskoj, naroito ona terminolo-
ka, i u vreme bive Jugoslavije bila naglaeno kroatizovana,
ali da se sada obnavqaju ranije neuobiajeni domai izrazi kao vojarna,
veleposlanik, zemqovid, zrana luka, oporba i sl., a stvaraju
se i novi kao promixbenik (agitator), razvojaenje (demilitarizacija),
bezraje (vakuum) i sl. Ako ove kroatizme uporedimo s neprihva-
enim kovanicama koje je predlagalo Drutvo srpske slovesnosti (v.
sledei odeqak), postaje jasno da bi u srpskom svako prinudno uvo|enje
domae terminologije delovalo kao nepodnoqiva arhaizacija,
kao vraanje na jednu definitivno prevazi|enu fazu u razvoju srpskog
jezika.
Purizam i antipurizam u dananjem srpskom jeziku 157
3. Dananji srpski lingvisti prema tu|icama zauzimaju odmeren
i objektivan stav. To je vidqivo pre svega u mnogobrojnim napisima
dr Egona Feketea u Politici, ija je sutina potom izneta u
knjigama upiFeketeTerzi 1996: 149183, upiFeketeTerzi
2002: 128132 i FeketeupiTerzi 2005: 269279. Otpor
prema tu|icama, kae Fekete u drugoj od navedenih knjiga, dolazi
mahom iz redova laike publike, i to utoliko vei ukoliko se o jeziku,
o njegovim zakonitostima i tokovima manje zna. On istie da pozajmqenice
najee dolaze s razlogom, jer nijedan jezik ne raspola
e takvim arsenalom leksema iz kojega je, poput kakvog ma|ioni-
arskog eira, mogue izvlaiti domae rei kad god se za tim uka-
e potreba. Nasuprot tradicionalnim strahovanjima svakog puriste
da e najezda tu|ica unititi jezik koji ih prima, Fekete kae
da novi jeziki materijal, bilo strani bilo domai, ukoliko se
uklapa u sistem ne moe, u stvari, biti ni u kojem pogledu tetan,
najmanje razoran (str. 129), da domaem jezikom korpusu i ne
preti realna opasnost od povlaenja pred stranim nanosom, jer je
vlastiti jezik duboko ukorenjen u prirodno bie svakog govornika
(str. 130). On naglaava da su veina tu|ica danas internacionalizmi,
nezamenqivi ili uhodani u terminologijama nauke, tehnike,
industrije, medicine, politike i drugih delatnosti. U upiFekete
Terzi 1996: 168 podsea se da internacionalizmi grkog i latinskog
porekla imaju daleko vee derivacione mogunosti nego doma
e rei. Za primer su uzete rei ideja i ideal, od kojih Fekete navodi
preko dvadeset izvedenica, gotovo sve bez domaih sinonima.2
Na str. 155157 iste knjige Fekete ukazuje na poune primere
iz prolosti, pre svega na spisak stranih rei koje je Drutvo srpske
slovesnosti 1847. htelo da izbaci iz upotrebe, u emu je imalo i
podrku Jovana Sterije Popovia. Tu su bili predlozi da se akord
zameni sa glasoslog, arhitektura sa postrojnica, atmosfera sa vozduhokru
ije, atentat sa pokuaj zloinstva, banka sa novarka,
botaniar sa biqnoslovac, kandidat sa predstavqenik, i slino za
desetine drugih internacionalizama, danas potpuno ukorenjenih u
jeziku. Sterija se ak pitao ne mora li iskrenom rodoqupcu srce
zaplakati se kad vidi da ueni Srbi upotrebqavaju rei kao direktor,
sekretar, fond, faktor, replika, komisija, kontrola, sat i
druge njima sline. Kao suprotan primer Fekete pominje Vuka, koji
158 Junoslovenski filolog H (2008)
2 Slian primer mogla bi biti i re struktura, za koju bi se lako nali doma
i sinonimi (sklop, sastav, ustrojstvo, gra|a i sl.), ali ne i za njene izvedenice
strukturni, strukturirati, strukturalizam i druge.
je u prevodu Novog zavjeta morao da posegne za nesrpskim reima i
koji je pisao: I ja kaem, da se treba truditi i istiti jezik od tu-
|i rijei koliko se moe ali opet je boqe uzeti tu|u rije
nego li naopako novu graditi.
Postavivi pitanje ta je to, onda, to u publici izaziva neraspolo
enje prema tu|icama i njihovoj upotrebi, Fekete u upi
FeketeTerzi 1996: 173 deli tu|ice na tri grupe. U prvoj su
one koje su danas uobiajene, svima razumqive i neophodne (ta bismo
bez rei kao politika, demokratija, direktor, univerzitet,
kilogram, crkva i hiqade drugih). U drugoj grupi su rei koje publika
ne razume, bilo zato to su usko strune prirode (npr. medicinski
termini), ili to tek ulaze u jezik, a znaenje im nije popularno,
kao akciza ili tranzicija. Pod brojem tri, autor kae da
opravdano negodovanje izaziva i danas s razlogom pogrena upotreba
stranih rei. Navodi samo jedan primer, glagol sankcionisati,
danas veoma est u znaenju kazniti (prema imenici sankcija)
umesto u svom izvornom znaenju ozakoniti, odobriti. Ovo je poseban
sluaj, koji se donekle moe i pravdati (budui da je vrlo neobi
no da glagol i imenica od istog korena imaju suprotna znaenja),
ali je tano da se mnoge tu|ice u dananjem medijskom jeziku upotrebqavaju
s pomerenim ili netanim znaenjem (kadar primenjeno na
pojedinca, euforija kao sinonim za razdraenost ili histeriju, ingerencija
u smislu nadlenost, dok zapravo znai meanje u tu|e
poslove, prolongirati odgoditi umesto produiti itd.).
3.1. Dok su Feketeu poneki itaoci njegove rubrike zamerali da
je preterano popustqiv prema stranim uticajima, to se ne bi moglo
rei za Branka Brboria, iji prilog u Planko 1996: 2751 nosi
karakteristian naslov Odnos prema tu|icama: s merom ali bez averzije.
Na str. 42 i daqe on predlae da se povue granica izme|u nezamenjivih
i zamenjivih tu|ica. Me|u one prve stavqa veinu grko-latinskih
internacionalizama i njihovih izvedenica, sve imenice sa
sufiksom -izam i -ista i mnoge sa sufiksom -acija, mnoge glagole na
-irati, -isati odnosno -ovati, termine kao algebra, elita, zebra,
ek, xez, al itd., pa i osmanizme kao alat, bakar, jastuk, kavez, kula,
limun, pamuk i mnoge druge. Uslovno zamenjivim, navodei samo primere
pod slovom a, naziva rei kao aberacija, adaptacija, adekvatan,
amputirati, anarhija, anoniman, aplauz, arbitar, arhipelag,
atak(ovati), autentian i druge kojima nije teko nai domai sinonim.
Pri tom ne zahteva, kao puristi, da se takve rei izbace iz jezika,
nego samo da im se ne dopusti da potisnu domae izraze, ili makar
da se jedni i drugi upotrebqavaju naporedo. Priznajui, recimo,
Purizam i antipurizam u dananjem srpskom jeziku 159
da internacionalizmi kao terminoloka leksika imaju prednost i
nad dobrim domaim reenjima, Brbori kae: pa ipak, poeqno je,
pri prvom navo|enju, domaem italatvu ponuditi i prevedenice.
3.2. Podjednako sposobnim da uvidi obe strane problema pokazao
se i Pavle Ivi u svojoj zavrnoj rei na subotikom skupu o tu-
|icama (Planko 1996: 407). Tu je rekao: Nema danas sumnje u to da
su takve rei u naelu neophodan sastavni deo renikog blaga svakog
jezika. S druge strane postoje i nanosi tu|ica nesumnjivo dostojni
da budu odbaeni. Dva su nepohvalna psiholoka izvora koji kod
nas stalno proizvode takvu leksiku: intelektualna lenjost, naroito
prilikom prevo|enja sa stranih jezika, i pomodarsko razmetanje tobo
njom uenou. I jedna i druga tvrdnja nesumnjivo su opravdane
(o intelektualnoj lenjosti prevodilaca jo emo govoriti nie, u
vezi s anglicizmima). Odluniji antipuristiki stav zauzeo je Ivi
u svojoj knjizi O slovenskim jezicima i dijalektima, koju citira Fekete
u upiFeketeTerzi 1996: 176. Tu on kae da ne treba stvarati
vavilonsku kulu nerazumevanja me|u nacijama, da zdravo jezi
ko oseanje prima danas tu|ice kao normalnu komponentu jezika
i da u dananjoj eposi potpune afirmacije slovenskih naroda i
kultura purizam kao sredstvo samoodbrane vie nije aktuelan.
3.3. Odbor za standardizaciju srpskog jezika, osnovan 1997. na
inicijativu Pavla Ivia, u svojih pedeset dosad objavqenih odluka
(v. BrboriVuksanoviGaevi 2006) samo izuzetno se bavio tu|icama.
Tako je recimo u Odluci br. 3 (str. 77), u dilemi izme|u izraza
akcionarsko drutvo i deoniarsko drutvo, zakqueno da prednost
treba dati obliku koji je sastavqen od isto domaih korena.
U odluci br. 10, o marketinkoj terminologiji (str. 101105) predlo
eno je da se izrazi promotion mix i marketing mix ne upotrebqavaju
u izvornom obliku, nego da se prevedu (zadravajui ipak stranu
osnovu u prvom delu) kao promotivni splet odnosno marketinki
splet. Za prevod odnosi s javnou priznaje se da ne lii na
struni termin, ali mu je ipak data prednost nad anglicizmom pablik
rilejns, koji je i fonetski i morfoloki neprilago|en. Me|u
terminima u homeopatiji, u Odluci br. 15 (str. 122) delimino su
prihvaeni latinizmi kao potencija, potenciranje, modalitet, ali
je upozoreno da treba izbegavati pozajmqenice iz lenjosti kao supresija
(umesto suzbijanje ili potiskivanje), agravacija (umesto pogor
anje) i sl. U kasnijim odlukama tu|ice se praktino i ne pominju,
osim to je u Odluci br. 39 (str. 222226) zakqueno da se
ne mogu prihvatiti sintagme iz medicinskog renika tipa humana
160 Junoslovenski filolog H (2008)
bezbednost, humani insulin i sl., jer human u srpskom znai ove-
an a ne qudski.
3.4. Predrag Piper, na poetku svoje knjige (Piper 2003: 3237),
daje podugaak spisak pojava koje ugroavaju savremeni srpski jezik,
kao to su smanjenje teritorije, smanjenje broja govornika, progon
Srba, srpskog jezika i irilice u susednim zemqama, zatvaranje kola,
zapostavqanje nastave maternjeg jezika u srednjim kolama i na
univerzitetu, zaputenost kulture govora itd. Od ukupno dvadeset
sedam jedinica u njegovom spisku, me|utim, samo dve vrlo kratke bave
se tu|icama. Pod brojem 18 kae se da se ubrzano smanjuje udeo
srpskih rei u srpskom jeziku prodiranjem novih rei i izraza, me|u
kojima je vrlo mnogo takvih koje svakako nee obogatiti ni ulepati
srpski jezik (navodi se nekoliko neologizama kao ombudsman, drim
tim, fen vik i sl.), a pod brojem 19 kritikuju se nazivi muzikih
skupova (tipa Egzit, Trentaun, Serbia sanrajz i sl.), trgovinskih
kua, prodavnica, hotela, kao i plaeni oglasi na stranim jezicima.
3.5. Jedna od najoiglednijih i najupadqivijih manifestacija
stranih rei (a ujedno i latinice, za iju upotrebu znamo koliko diskusija
izaziva u srpskoj javnosti) jesu natpisi na gradskim ulicama.
Fekete zapoinje jedan od svojih lanaka u upiFeketeTerzi
2002: 128 (isto i u Planko 1996: 53) spiskom od pedesetak natpisa
primeenih samo u Knez Mihailovoj i okolnim ulicama: Europe trade,
Omnia auto, Galanterija, Pedikir i frizer, Davidoff Magnum, Euro salon
itd. Oni mu daju povod za raspravu o tu|icama uopte, koju
zavrava ve citiranim zakqucima o neosnovanosti puristikih
strahovanja. Zanimqivo je da u istoj knjizi Drago upi iznosi suprotan
stav: po njemu, silni ispisi firmi na stranim jezicima, naj-
ee na engleskom, u naim gradovima, kao da su te firme osnovane
samo stranaca radi predstavqaju poniavanje i sebe i sopstvenog
jezika To ne samo da je zloupotreba jezika, ve i nacionalna sramota,
pa bi, da je drave, trebalo da slede i odgovarajue kazne predvi-
|ene naim propisima o upotrebi jezika (upiFeketeTerzi
2002: 5758). Ove otre rei se, po svoj prilici, odnose samo na javne
natpise a ne i na tu|ice uopte, jer u svojoj pozdravnoj rei na
subotikom skupu (Planko 1996: 56) upi je bio znatno umereniji.
Tu on kae da strana leksika svakako treba da ima odgovarajue
mjesto u naem leksikonu. A ak i kada to ne bismo htjeli, tako bi
moralo biti, inae bismo stvorili jezik-geto. Naravno, pri tome se
mora voditi rauna o tome da posu|enica iz drugog jezika, ne ona sa-
Purizam i antipurizam u dananjem srpskom jeziku 161
ma, nego naom nepanjom, ne narui neto u jeziku, to bi ga degradiralo
ili banalizovalo.
U posebnom radu pod naslovom Lekseme stranog porekla u nazivima
firmi (Planko 1996: 235240) Gordana Vukovi navodi
veliki broj primera, podeqenih po grupama (strani antroponimi
kao Suzy, Max, Gaston, Amadeus, mitoloka imena kao Afrodita, Eros,
Pegaz, toponimi kao Albion, Rio, Milano, nazivi egzotinih ivotinja
kao Albatros, Koala, Panda, isti anglicizmi kao Golden market, Queen
export, Top shop, kovanice nejasnog sastava kao Adimno, Vios, Damial
exim itd.), ispituje komercijalnu i reklamnu motivaciju koja stoji
iza njih, ali se ne izjanjava ni njima u prilog ni protiv njih.
3.6. Naravno da se puristom (ako je uopte mogue zamisliti
anglistu koji bi bio purista) ne moe nazvati Tvrtko Pri, koji je
svoja gledita izneo u vie zapaenih radova, u uvodu transkripcionog
renika engleskih linih imena, u reniku VasiPriNejgebauer
2001, a najpotpunije u knjizi Pri 2005. On istie da engleski
jezik danas, ne samo kod nas, nema istu ulogu kao drugi strani jezici,
nego je postao odomaeni strani jezik (Pri 2005: 19), budu-
i da je prisutan irom sveta, da ga deca ne usvajaju samo u koli
(nego i putem medija, interneta, kompjutera, filmova, igrica, muzike
itd.) i da se odlikuje izuzetno lakom audio-vizuelnom dostupno-
u. Upravo zbog toga dolazi do hibridizacije (str. 18, 185), do
stvaranja novog urbanog sociolekta koji Pri, po ugledu na termine
tipa franglais ili Spanglish, naziva anglosrpskim. Ekstremni
stadijum te hibridizacije je jeziki angloholizam (str. 183, 208),
koji se moe opisati kao opijenost nekontrolisanim unoenjem
svakojakih elemenata i pojava iz engleskog jezika u srpski, to se
esto poima i kao kulturoloki statusni simbol. Razlozi za to su
znatno manje jezike, a daleko vie vanjezike naravi. Simptomi
angloholizma su unoenje potpuno suvinih engleskih rei, ne samo
na tetu domaih izraza (npr. edukacija umesto obrazovanje, ke
umesto gotovina, oficijelan umesto zvanian, stopirati umesto zaustaviti)
nego jo ee za pojmove za koje smo ve imali pozajmqenicu
iz drugog jezika: babun umesto pavijan, brend umesto marka, tatu
umesto tetovaa, ofis umesto kancelarija, mejkap umesto
minka, bukirati umesto rezervisati itd. Tu su daqe i kalkovi, tj.
bukvalni prevodi (uneti pre svega krivicom loih prevodilaca) kao
definitivno (= definitely) umesto zasigurno, izvesno i sl., kratka
pria (= short story) umesto pripovetka, nona mora (= nightmare)
umesto mora ili komar, iroko rasprostranjen (= njidespread) umesto
rasprostranjen, O, moj Boe! (= Oh, my God!) umesto Gospode
162 Junoslovenski filolog H (2008)
(Boe)! i sl., uz poneki gramatiki uticaj (studirao je na Stanford
univerzitetu, kontaktirati nekoga umesto s nekim) i druge
pojave, recimo, dvocifreno itanje etvorocifrenih brojeva (rezolucija
dvanaest etrdeset etiri), upotreba decimalne take umesto
decimalne zapete, upotreba dvotake u naznakama vremena (22:30
umesto 22.30) i tome slino.
S obzirom na irinu i dubinu ovih uticaja, kao i na izvesnost
da e globalni engleski uticaj ubudue biti isti ako ne i jai, moe
se rei da su Prieva upozorenja sasvim opravdana. Ovo utoliko pre
to se on ne zadovoqava, kao puristi, naivnim verovanjem da treba
samo zabraniti tu|ice i koristiti nae lepe narodne izraze, nego
daje iscrpnu sociolingvistiku analizu onoga to naziva nemarni
funkcionalni stil (str. 22) odnosno pseudonorma (str. 3537), to
jest celokupnog stanja naeg jezika stvorenog zajednikim dejstvom
slabog kolstva, nebrige za jeziku kulturu, loih prevodilaca, poluobrazovanih
novinara i bezobzirne komercijalizacije. Na str.
135136 Pri se izriito suprotstavqa tradicionalnoj segregaciji
prema stranim reima, opisanoj kao pokuaj, zasnovan na
krajnje spornom dvojstvu nae, poeqno ne-nae, nepoeqno, da
se sve takve rei, svesno ili nesvesno, izdvoje, odvoje, pa ak i
iskque. Umesto segregacije on se zalae za integraciju anglicizama,
kao pristup utemeqen na postavkama savremene lingvistike i
sociolingvistike. Slino gore opisanoj Brborievoj podeli tu|ica
na nezamenjive i zamenjive, Pri 2005: 130135 predlae skalu
opravdanosti anglicizama od ak pet stepeni: 1) sasvim neopravdani
anglicizmi, npr., autorizovani diler umesto ovlaeni prodavac,
2) neopravdani, npr., er-beg prema vazduna vrea, 3) uslovno
opravdani, npr., pi-ar, krae i ekonominije nego osoba zaduena za
odnose s javnou i sl., 4) opravdani, ako uvode novu nijansu znaenja,
npr., be(j)bisiter(ka) naspram domaeg dadiqa, 5) sasvim opravdani,
ako imaju specifino znaenje, npr., milkejk, tabloid, evergrin,
repovati, xogirati i dr.
4. Neku puristiku kampanju slinu onoj u Hrvatskoj, ili sistematsku
akciju zatite domaeg vokabulara kakva postoji u Francuskoj,
u Srbiji bi bilo teko zamisliti. U skladu s Feketeovom
ve citiranom tvrdnjom da otpor prema tu|icama dolazi mahom iz
redova laike publike, jedine puristiki orijentisane knjige delo
su knjievnika, a ne lingvista. Takva je knjiga Medi 2000, iji je
autor pokuao da joj pribavi autoritet jednim falsifikatom. Kao
uvod dao je na tri strane Zavetanje Stefana Nemanje, koje poinje
reima: ^uvajte, edo moje milo, jezik kao zemqu i nastavqa se
Purizam i antipurizam u dananjem srpskom jeziku 163
tvrdnjama kao ne uzimajte tu|e rei u svoja usta, narod koji izgubi
svoje rei prestaje biti narod, boqe je izgubiti sve bitke i ratove
nego izgubiti jezik i slinima. Isti tekst tampan je i na
zadnjim koricama, uz naznaku Iz Hilandarske poveqe. Pisan lepim
stilom i sa mnogo oseanja, ovaj tekst je prevario novinare mnogobrojnih
listova, koji su ga citirali u uverenju da je zaista iz Nemanjinog
pera, i ne slutei da se ni Nemanja ni ma koji drugi srednjovekovni
vladar nisu bavili jezikim pitanjima. Ono to je udnije jeste
da je i Drago upi stavio delove istog teksta na poetak knjige
upiFeketeTerzi 2002, ne pominjui uopte Media, a uz napomenu:
Imamo izvesnih znakova da je osniva nae prve dinastije
Simeon Mirotoivi, ili Stevan Nemanja, govorio o jeziku, pa ovde
beleimo deo njegove poruke o uvanju jezika, ija izvornost nije potvr|
ena, ali je pogodna za dananje stanje srpskog naroda, njegovog
duha i jezika. Nasuprot tome, Piper 2003: 77 osu|uje Mediev tekst
kao filoloku mistifikaciju. Kae da je napisan u duhu romanti
nog purizma ija je patetika povremeno simpatina, ali da sadr-
i i opasne netanosti, kao to je tvrdnja Dva jezika nikada se pomiriti
ne mogu. Pobijajui takvu tvrdnju ukazivanjem na primere
viejezinosti na malom prostoru, kao na Kavkazu, u Maloj Aziji,
vajcarskoj, pa i u Vojvodini, Piper dodaje: Takva filoloka ratobornost
obino je nalije naelno neprijateqskog odnosa prema
drugim narodima, to, naravno, ne vodi dobrome.
U drugom uvodu, koji je potpisao vlastitim imenom, Mile Medi
poinje albama koje su sasvim opravdane i koje moda otkrivaju
njegovu motivaciju za pisanje: U Hrvatskoj srpski narod je istrebqen,
njegov ivi jezik uniten, a njegov knjievni jezik nazvan hrvatskim,
u Bosni bonjakim, u Crnoj Gori crnogorskim, a na Kosovu
ko progovori srpski, dobija metak u glavu. Potom, naalost,
prelazi na patetine i neodmerene izjave uperene ne protiv progona
Srba i srpskog jezika u susednim zemqama, nego protiv pozajmqenica.
Najezda stranih rei na srpski jezik, tvrdi on, poprima iz dana
u dan zastraujue razmere Prekomerna upotreba stotina hiqada
nepotrebnih stranih rei u srpskom jeziku ponitila je sve tekovine
Vukove jezike reforme Srpskom jeziku danas nita ne preti
vie od stranih rei Samoubilaki hod srpskog jezika moe se i
mora zaustaviti itd., sve do apokaliptinog predvi|anja neizbe-
nog kod svakog puriste: Ve na samom poetku 21. veka, pod takvim
uslovima, srpski jezik utopio bi se u masu tu|ih rei i prestao da
postoji kao zaseban jezik.
164 Junoslovenski filolog H (2008)
4.1. Tipino puristiko jeste i verovanje da svaka pozajmqenica
ve ima gotov prevod i da ih samo treba zameniti. Vujaklijin Leksikon
Mediu se ini kao sasvim dovoqno oru|e za takvu akciju:
Skoro da nema strane rei u tom reniku uz koju ne stoji odgovaraju
a i boqa srpska narodna re (str. 24). Srpskim lingvistima Medi
ne moe da oprosti to nisu puristi: Srpski jezikoslovci bili
su obavezni da srpski jezik tite od drugih, a nisu ga umeli sauvati
ni od sebe samih Treba samo pogledati jezik savremenih srpskih
gramatika i jezikih rasprava pa se svako lako moe uveriti da
taj jezik vrvi od stranih rei i naziva (str. 32). Na str. 4849 kritikuje
gramatiare to govore o etiri srpska akcenta i o akcentuiranju
ili akcentovanju, umesto o naglascima i naglaavanju rei.
Oigledno nije svestan da ta dva pojma nisu sinonimi, niti da je ve
\uro Danii, koga Medi inae istie kao uzor istog srpskog jezika,
pisao knjigu Srpski akcenti.
Mogue je da je Medi nameravao da detaqnije proui Vujaklijin
i sline renike, ali da se ve na samom poetku posla zamorio,
jer u centralnom delu knjige, Zloupotreba stranih rei (str.
4161), svi napisi posveeni su iskquivo reima na slovo A: abortus,
adekvatno, akumulacija, angaman, apelovati, aroma itd., po
azbunom redu. Autor nigde ne objanjava zato je uzeo samo te rei,
niti pokazuje da je svestan da upravo na A, iz razloga koji se daju objasniti
istorijskom fonetikom, u srpskom ima vrlo malo rei slovenskog
porekla. Medieva kritika, ako ne raunamo tri napisa o
stranim reima u nazivima izdavakih preduzea i knjiara (str.
6870), radnji i preduzea (str. 7173) i proizvoda (str. 7476), gde
se pitanje domaeg sinonima i ne postavqa, usmerena je uglavnom
protiv davno usvojenih internacionalizama latinskog, grkog i
francuskog porekla, pa deluje neaktuelno, kao da je napisana pre jednog
ili dva veka.
O ozbiqnosti njegovih predloga za zamenu moemo suditi po
tvrdnji na str. 50: Alkoholiar je isto to i pijanac. Alkoholizam
je isto to i pijanstvo. NJegove kritike na raun medicinske terminologije
(str. 7986) nisu neosnovane kada upozorava, na primer,
da nekadanji nazivi kao Duevna bolnica ili Bolnica za zarazne
bolesti danas redovno glase Psihijatrijska klinika odnosno Infektivna
klinika, ili da bi uxbenici mogli imati i naslove kao
One bolesti, Deje bolesti, Bolesti jetre, a ne iskquivo Oftalmologija,
Pedijatrija i Hepatologija. Pri tom ipak gubi iz vida
da su predloene domae zamene esto neupotrebqive zbog duine
(i zbog nemogunosti izvo|enja prideva), npr., kad trai da se umesto
Purizam i antipurizam u dananjem srpskom jeziku 165
psihijatrija kae nauka o leenju duevnih oboqenja (str. 82).
Ceo zavrni deo knjige posveen je deklarativnim, patetinim tekstovima
kao to su Poziv na ustanak protiv najezde stranih rei na
srpski jezik, Pismo svima, uenima i nepismenima, Pismo uiteqima,
Pismo urednicima izdavakih preduzea, pisma novinarima,
dekanima i profesorima fakulteta, patrijarhu, srpskoj i crnogorskoj
akademiji itd., uz jedan predlog Narodnoj skuptini da se
donese zakon o zatiti srpskog jezika od najezde stranih rei na
na jezik.
4.2. O knjizi Daci 2004 moda ne bi vredelo troiti rei da
joj recenzenti nisu bili dva ozbiqna lingvista Milo Kovaevi
(koji je napisao i predgovor) i Drago upi. Prema podacima iz
predgovora, autor je po struci matematiar, a uz to i pesnik (na kraju
knjige navedeno je sedam njegovih zbirki pesama i jedan humoristi
ko-satirini roman). Jedino mesto u knjizi koje zasluuje pa-
nju jesu osam Naela tvorbe novih rei, namenjena prevodiocima
(str. 3638), koja ukratko ponavqa i Kovaevi u svom predgovoru.
Kao uputstvo prevodiocima, ta naela zvue sasvim razumno: za svaku
stranu re u tekstu koji se prevodi treba nai srpsku re, a eventualna
neprevodivost mora imati ubedqivo objanjenje; svaka re
mora biti sainjena po pravilima tvorbe rei u srpskom jeziku; po-
eqno je birati rei iji je koren dubok, tj. da je iz njega ve izvedeno
vie razliitih rei; treba prenositi znaenje pojma a ne doslovno
znaenje strane rei; za sve strane rei od istog korena (npr.
konstrukcija, konstruisati, konstruktivan, konstruktor itd.)
prevodi ne moraju biti od jednog istog srpskog korena; ne izbegavati
prevo|enje sa dve ili vie rei, ali izbegavati glomazne sloenice;
uz svaki struni naziv dati, pri njegovom uvo|enju, na naziv i
dovoqno esto ga upotrebqavati kao sinonim.
Da je u ostalom delu knjige pisac pokuao iscrpnije da obrazlo
i ta naela i ilustruje ih primerima, bila bi to zaista panje
vredna studija. Naalost, iz Renika koji zauzima glavni deo knjige
(str. 39148) vidimo da je njegova namera bila sasvim drukija: da
razglasi i popularie kovanice iz sopstvenih zbirki pesama. Daci
se izjanjava kao sledbenik Laze Kostia, hvali nove rei koje je
ovaj izmiqao i smatra da termin kovanica ne mora da ima nipoda-
tavajue znaenje (str. 2223). Otuda u Reniku on predlae da se
alegorija zameni sa drugokaz, atmosfera sa diite, vizualizirati
sa ovi|ajiti, dijagnoza sa bolpoznanje (sic!), epizoda sa uzgredaj,
argon sa zbormu (sic!), internacionalizacija sa me|unarodnjenje,
kompakt disk sa jedra ploa, metabolizam sa zamenost, psihijatri-
166 Junoslovenski filolog H (2008)
ja sa duegle|e, psihologija sa duhoslovqe, teorija sa obumqe, hospitalizovati
sa ubolniiti i tome slino. Lo primer hrvatskog
oigledno nije delovao na ovog pisca, niti se on ijednom upitao postoje
li zaista govornici srpskog jezika kojima bi ovakve neverovatne
kovanice bile blie i lepe nego opteprihvaene tu|ice.
Da sve bude jo neozbiqnije, znatan deo odrednica u ovom
Reniku i nisu predlozi za zamenu tu|ica, nego iskquivo domai
neologizmi koje je sam autor smislio, koje bi hteo da uvede u upotrebu,
a za koje kao jedinu potvrdu navodi sopstvene zbirke pesama.
Takvi su recimo viedarje posedovanje vie sposobnosti, drugina
(potpuno nejasnog znaenja), zguvak zguvan deo stvari, jadnonadno
sa malo ili nimalo nade, kezozuban koji ima osobinu da se kezi,
ovajati esto ponavqati ovaj, otpleniti suprotnost od zapleniti,
ahati igrati ah i drugi podjednako bizarni, katkad
predloeni i kao zamena za ustaqene domae rei, npr., posetnik
umesto posetilac i prevodi pored prevodilac (sa obrazloenjem da
u govoru koji je iv i pun duha, rei nikad dosta). tavie, na
mnogo mesta u renik su ubaeni autorovi stihovi i priice koje se
ne vezuju ni za jednu konkretnu re, bilo stranu ili domau, nego su
vaqda dodati kao ukras. Neki psiholingvista bi mogao da nam
objasni ne pokazuju li ovakve knjige da purizam moda, pored otpora
prema stranom jeziku, vue korene i iz prenaglaene jezike kreativnosti,
kod qudi kojima nije dovoqno da budu originalni pisci,
nego ele da sami stvaraju rei svog jezika.
5. O statusu novih jezika na Balkanu, mislim da bi se velika
veina srpskih lingvista sloila sa zakqukom Ranka Bugarskog
(Bugarski 2002: 139) da je srpskohrvatski istovremeno jedan jezik i
vie jezika to jest, pojednostavqeno reeno, jedan lingvistiki
jezik u obliju nekoliko politikih jezika. Up. upia u upi
FeketeTerzi 1996: 1617: To znai da su sadanji srpski i
sadanji hrvatski jezik jedan jezik, jer razlike koje me|u njima postoje
nisu tolike da bi se zaista moglo govoriti o dva jezika, kao i
Feketea u upiFeketeTerzi 2002: 20: Nema te naune argumentacije
koja bi mogla potvrditi ideju da su standardni jezici (bar
dosadanji) srpske pismenosti i hrvatske pismenosti dva razliita
jezika. ipka u 2006: 101 kae da razlike izme|u srpskog i hrvatskog
standarda, po raznim procenama, iznose od 3 do 8%, a uz to one
ne ometaju normalnu komunikaciju i me|usobno gotovo 100% razumqivost,
pa se onda namee pitanje je li to dovoqno da bi se moglo
govoriti o posebnim standardnim jezicima. Manje je bitno da li bi
taj zajedniki jezik i daqe, bar u naunoj upotrebi, trebalo nazivati
Purizam i antipurizam u dananjem srpskom jeziku 167
srpskohrvatskim (kao to misli Bugarski), ili bismo se sloili sa
upiem koji kae: To je u stvari, istorijski gledano, srpski jezik,
jer celo tokavsko nareje je izvorno srpsko (upiFekete
Terzi 1996: 1617).
to se tie u me|uvremenu proglaenog bonjakog jezika (koji
sami Bonjaci, s velikodravnim pretenzijama, nazivaju bosanskim),
kao i novoro|enog crnogorskog, jasno je da oba predstavqaju
samo politike etikete. Bugarski kae da u Sarajevu nisu postojali
razaznatqivi etnolekti, bar na nivou standardne govorne i pisane
komunikacije, pa se nije moglo rei da lokalni urbani Srbi, Hrvati
i Muslimani govore i piu razliito u zavisnosti od svoje etnonacionalne
pripadnosti (Bugarski 2002: 45). S obzirom na to, kae on,
jedini nain da se bonjaki jezik razlikuje od srpskog ali i hrvatskog
bio je kroz isticanje orijentalnog nasle|a, revitalizacijom
turcizama te intervencijama u izgovoru, pravopisu i fonologiji3
(str. 107108). to se tie inenjera potencijalnog crnogorskog
jezika, Bugarski kae da se oni oslanjaju na arhaizaciju i lokalizaciju,
na oivqavanje folklorne batine i pojedinih dijalekatskih
specifinosti. Sa istim takvim argumentima, upi zakqu-
uje da ne postoji poseban crnogorski jezik (str. 21) i da nije mogu
e govoriti o bonjakom jeziku kao zasebnoj lingvistikoj injenici
(str. 2627).
5.1. Ostaje stoga samo pitanje odnosa izme|u srpskog i hrvatskog,
odnosno izme|u Beograda i Zagreba kao dva glavna jezika centra
koji su, jo i u vreme jedinstvene Jugoslavije, me|usobno razmenjivali
uticaje, kao i sporove, polemike i optube za unitarizam,
neravnopravnost, odnosno za nacionalizam i separatizam (v. tvrdnje
hrvatskog knjievnika Vjekoslava Kaleba s kojima polemie Brbori
2000: 4749). Kao i u odnosu prema reima iz zapadnih jezika,
hrvatski je ovde daleko manje tolerantan. Vidimo to iz ve pomenute
knjige Govorimo hrvatski (Duli 1997), zasnovane na radio-emisijama
koje su zamiqene kao opti jeziki savetnik, ali se u njenom
Predgovoru kae: osobito su ustre i estoke u poetku bile
rasprave o odnosu hrvatskoga i srpskoga jezika, i odmah dodaje: No
168 Junoslovenski filolog H (2008)
3 ipka 2006: 72 istie da se u mnogim reima dodaje glas h, pa i tamo gde mu
po etimologiji nije mesto (hudovica), ili da se posee za dijalekatskim oblicima
koji nisu samo bonjaki, npr. etverica, peterica. to se tie oivqavanja orijentalizama,
on s ironijom pita hoe li Bonjaci itati Akam xeride (mj. Veernje
novine) hoe li pisar postati atib, glasnik mubair, profesor muderis,
slubenik teskerexija; hoe li |aci u kolama pisati kredom ili tebeirom?
nismo eqeli da emisija Govorimo hrvatski postane radijski razlikovni
rjenik. Uprkos takvoj eqi autora, knjiga se i danas najve-
im delom svodi na ienjeOE od srbizama, makar i odavno ustaqenih,
i njihovu zamenu hrvatskim reima: ne zvanian nego sluben
(str. 17), ne nadlenost nego mjerodavnost (str. 29), ne uputstvo
nego uputa (str. 30), ne uee nego udio (str. 33), ne jeziki nego jezi
ni, u svim znaenjima (str. 35), ne ivica nego rub (str. 37), ne
snabdjeti nego opskrbiti (str. 42), ne dobro vee nego dobra veer
(str. 68), ne predstava nego predoxba (str. 110), ne qem nego kaciga
(str. 134) i tako isto za mnoge druge parove rei. Puristika netrpeqivost
je oigledna kada se, na primer, priznaje da se u hrvatskom
kae i porijeklo i podrijetlo, ali da treba odabrati ovo drugo, jer
taj je lik samo na (str. 123 kurziv u originalu).
Donose se i vrednosni sudovi o optoj superiornosti hrvatskog
nad srpskim, na primer povodom hrvatskog zatiqak, gde se tvrdi
da predmetak za- ispred tiqak jest ispravniji nego po- u srpskom
potiqak, budui da je zatiqak iza glave, u emu se oituje
bitna znaajka hrvatskoga jezika razlikovnost. Hrvatskomu jeziku
nije svejedno je li to tono ili nije, on ne trpi nereda i nemarne
improvizacije (str. 21: znai li to da su netanost, nered i improvizacija
svojstveni srpskom jeziku?). Re spisak, rusizam primqen
preko srpskog, treba zameniti hrvatskim popis ili imenik: u vezi s
tim priznaje se da i u Hrvatskoj postoji izraz psovati sve po spisku,
ali se zahteva da i on bude odbaen, jer u mnogim sluajevima je
ipak i sama psovka srpski utjecaj (str. 32). Za oblik port tvrdi se
da ga je godine 1947. netko iz tadanje najvie republike vlasti
zabranio i naredio da se upotrebqava sport Time se srpski lik
sport proirio i na hrvatsko govorno podruje. Bilo je to jo jedno
jednaenje po srpskosti, kako prof. Mami duhovito naziva posrbqivanje
hrvatskoga jezika (str. 125). Ni pomena nema o tome da je
izgovoru sp- moda data prednost zato to je izvorni engleski, dok
je p- primqeno iz nemakog!
Najvei apsurd je kada se na str. 485 za englesko computer tvrdi
da (ukoliko se ne prevodi sa raunalo) u hrvatskom mora glasiti
kompjutor, jer nastavak -or primjereniji je hrvatskim tvorbenim
obrascima od engleskog dometka -er (sic!). U stvari, kao to se mo-
emo uveriti gledajui ranija izdanja Klaievog renika, kompjutor
je ista greka, nastala otuda to je neko mislio da re na engleskom
glasi computor (usled brkanja sa imenicama tipa constructor,
executor i sl.). Ta greka, me|utim, ukorenila se samo u Hrvatskoj,
Purizam i antipurizam u dananjem srpskom jeziku 169
dok se u Srbiji uvek govorilo kompjuter i samim tim pogreni
hrvatski oblik proglaen je boqim od ispravnog, ali srpskog!
5.2. Srpski stav prema kroatizmima bitno je drukiji, o emu
nam svedoe izjave nekoliko uglednih lingvista. Drago upi u upi
FeketeTerzi 1996 kae da postoje tzv. kroatizmi i tzv. srbizmi,
ali to ne znai da kroatizme ne treba upotrebqavati u srpskom
jezikom izrazu i obrnuto Jezik je bogatiji ukoliko ima vie mogu
nosti za imenovanja sinonimi jezik ine interesantnijim,
plemenitijim i upotrebqivijim (str. 96), dodajui: po poreklu
rei su svaije, bez obzira na to u kom su jeziku nastale (str. 101).
Otuda upi odobrava upotrebu u srpskom jeziku rei kao kat, zarez4,
nakon, napokon, ili glagola kao nadomestiti, ponukati, posuditi,
pospeiti, zagovarati, koji se vie upotrebqavaju u hrvatskom,
ali koje on i ne pomiqa da progoni iz srpskog jezika. Jednako mi-
qenje zastupa i Mitar Peikan u Radovanovi 1996: 176: Jeziki
purizam nikad nije vladao u srpskoj jezikoj kulturi, a naroito se
lako i potpuno nostrifikuju i utapaju u domai fond rei preuzete
iz slovenskih izvora Zato neosporno mesto, bez ikakve normativne
diskvalifikacije, u srpskom reniku imaju i rei za koje znamo da su
svojstvene hrvatskom izrazu, ali i u srpskom jeziku svojim posebnim
sklopom, motivacijom i ekspresivnom vrednou obogauju njegovu
sinonimiku i uveavaju izraajnost i stilistiku gipkost.
Branko Brbori u prvoj svojoj knjizi (Brbori 2000: 32) citira
rei Dobrice osia: Nikad nisam ustuknuo pred hrvatizmom ako
sam osetio njegovu izraajnu i stilsku nadmonost nad srbizmom.
Brbori predlae da se i u Srbiji upotrebqavaju rei kao mahuna i
grah (ne samo boranija i pasuq), saetak, tajnik, vetrovka, svezice
(za pertle), nadii odn. nadilaziti (umesto prevazii, koji je konferencijalizam
i tvorbeno mutna re) i drugi hrvatski oblici.
Na str. 154 on osporava Brozovievu tvrdnju da je srpskohrvatski jezik
navodno samo kod, a da se srpski i hrvatski razlikuju kao konkretni
standardni jezici.5 Za reenicu kojom je Brozovi to poku-
170 Junoslovenski filolog H (2008)
4 Zarez je prihvaen u Srbiji na osnovu Pravopisne terminologije iz 1960.
Prema istoj terminologiji (to upi ne pominje, verovatno iz eqe da ne raspiruje
me|unacionalne sporove) bilo je predvi|eno i da Hrvati usvoje taka umesto
toka, to oni nisu uinili. Danas srpski pravopisci nastoje da vrate u upotrebu
tradicionalni termin zapeta, ali to ide dosta teko, jer su itave generacije u
srpskim kolama naviknute da kau samo zarez.
5 Uporedi izjavu jednog amerikog slaviste, na me|unarodnom skupu, da je
srpskohrvatski dobro ime za sirovu gra|u (ranj material) od koje su oblikovani
standardni jezici srpski, hrvatski i bosanski, to je navelo Ranka Bugarskog, na
ao da ilustruje, Bijela je sol za kuhanje spoj natrija i klora (naspram
srpskog Bela so za kuvanje je jedinjenje natrijuma i hlora),
Brbori dokazuje da sadri samo alomorfne razlike, koje su sistemski
potpuno irelevantne. Na str. 212 dokazuje da je taj primer
vetaki (budui da se i u Hrvatskoj i u Srbiji kae samo kuhinjska
so(l)) i pominje druga dva primera koja je tako|e naveo Brozovi,
ali iz kojih nije eleo da izvue odgovarajue zakquke: da su
sve line zamenice i svi brojevi od 1 do 999 potpuno jednaki u srpskom
i u hrvatskom. (Bilo bi zanimqivo utvrditi postoje li igde u
svetu dva odvojena jezika s takvim, ili i mnogo manjim, me|usobnim
podudarnostima.)
^ak i da su zaista posredi dva jezika, s obzirom na slinost, na
geografsku izmeanost i na suivot u istoj dravi tokom sedamdesetak
godina, bilo je neizbeno da izme|u srpskog i hrvatskog do|e
do intenzivne razmene leksema. Pri tom moramo uzeti u obzir da purizam
ima svoju dobru, kao i antipurizam svoju lou stranu: u hrvatskom
su daleko ivqi i aktivniji mehanizmi tvorbe novih rei, dok
su u srpskom oni delimino zakrqali, a otpor prema novotvorenicama
je jai nego to je nuno. Otuda je srpski tokom celog HH veka
gotovo neosetno usvajao hrvatske rei koje su mu omoguavale da izbegnu
dvolani izraz (vozilo umesto prevozno sredstvo, nekretnina
umesto nepokretna imovina, zubar umesto zubni lekar, stotinka
umesto stoti deo), da smanji upotrebu glagolskih imenica na -nje
(rasveta, upala, munina umesto osvetqenje, zapaqenje, ga|enje), da
izbegne poneku dvosmislenost (ples i plesati pored dvoznanog
igra, igrati), kao i da zameni poneki zastareli germanizam (olovka,
kvailo, tranica, utika namesto plajvaz, kuplung, ina, teker).
U zborniku Radovanovi 1996: 3941 ja sam pokuao da nabrojim va-
nije takve kroatizme i da ih podelim na tri grupe: one koji se vie
i ne oseaju kao hrvatski (uinak, potraga, temeqit, navodno itd.),
one koji se upotrebqavaju bez ikakvog otpora (prehlada, migavac,
tu|ica, poprimiti, poput itd.) i one koji se uprkos jasnom hrvatskom
poreklu povremeno javqaju kod srpskih autora (razina, stanovit,
duqiti, oponaati, diqem itd.). Pore|enja radi, tu je navedeno
i nekoliko hrvatskih rei kao glazba, vlak, nazoan, prosvjedovati
i druge koje se u Srbiji nikad ne upotrebqavaju, mada je njihovo
znaenje poznato.
Purizam i antipurizam u dananjem srpskom jeziku 171
istom skupu, da se poali kako je u nepovoqnom poloaju, jer svi drugi govore jezike
a jedino ja govorim sirovu gra|u! (Bugarski 2002: 143).
U istom duhu, Brbori 2001: 25 je pisao: U jezikom preduzetni
tvu ne moramo se ugledati na Hrvate, mada i od njih moemo
preuzimati sve to dobro smisle (poput npr. leksema posuda, prehlada,
upala, nekretnina, konobar, saetak, uinkovit, znakovit,
svrhovit, pothodnik i nathodnik Zaista, nemamo razloga da odbijamo
poeqne neologizme, niti pak da takve uopte smatramo kroatizmima.
Poto su Hrvati gotovo bez ostatka preuzeli vukovski
knjievnojeziki model, Srbi mogu bez tekoa preuzeti njihove dobro
skrojene novotvorenice.
Telebak (1998: 1639) dao je u svojoj knjizi dugaak uporedni
spisak srpskih rei naspram hrvatskih, to je, bez sumnje, korisno
itaocima u Republici Srpskoj. Ipak, i on na kraju istie da je
svaka podjela rijei na srpske i hrvatske neminovno, uslovna,
da je ono to je nekada bilo samo srpsko, vremenom postalo i hrvatsko,
ak i samo hrvatsko. I obrnuto. Kao primer pominje re netkou narodnoj pesmi o
Banoviu Strahinji, tisuu kod Zmaja, a kao rei koje su sasvim obine Srbima,
naroito ijekavcima, navodi eqezo,
prehladu, upalu, rasvjetu, mrkvu, konobar i druge.
5.3. Malobrojni primeri otpora prema hrvatskom koje nalazimo
tiu se pojedinanih rei, a njihovi zastupnici, kao i u antievropskom
purizmu, dolaze iz krugova nestrunjaka za jezik. Moda najpoznatiji
takav sluaj dogodio se 1984. godine, kada je grupa od pet poznatih
lingvista, s Pavlom Iviem na elu, savetovala Radio Beogradu
da se u najavama tanog vremena i pojedinih emisija, umesto
as, upotrebi re sat. O polemici koja je trajala jo godinama posle
toga iscrpno izvetava Brbori 2000: 369391 (v. i Brbori
2001: 313). Razlozi za preporuku petorice lingvista bili su, pre
svega, u tome to je sat, a ne as, re koja se (i u Srbiji) upotrebqava
u obinom govoru (Koliko je sati? Satima te ekam i sl.);
uz to, as je vieznaan (usled ega bi npr. Doi u za as umesto
Doi u za sat bilo nejasno), dok sat, osim vremenske jedinice,
ima jo jedino znaenje asovnik, koje ne moe izazvati zabunu. Uprkos
tome, u pojedinim listovima tada su se pojavili protesti italaca
koji su poverovali da se rei sat daje prednost kako bi se srpska
radio-televizija izjednaila sa hrvatskom. Krajem devedesetih
godina, polemiku je obnovila grupa patriotskih jezikoslovaca poznata
po tzv. Slovu o srpskom jeziku (1998), koja je preporuku o satu
i asu iskoristila da Pavla Ivia i njegove saradnike optui za
dugogodinje antisrpsko delovanje. Nacionalistike optube delovale
su jae od lingvistikih saveta, pa se vreme na beogradskom
radiju i danas najavquje imenicom as.
172 Junoslovenski filolog H (2008)
^est uzrok nesporazuma jeste konzervativnost hrvatske varijante,
usled ega se rei koje su nekada bile sasvim obine i u Srbiji
percipiraju kao kroatizmi. U pismima koje itaoci upuuju novinama
mnogo puta su se ule albe na predlog nakon, za koji se tvrdi da
je prognao srpsku re posle. Otuda je ve u upiFeketeTerzi
1996: 97 Drago upi morao da objanjava da se nakon moe nai kod
Vuka, NJegoa, Jae Ignjatovia, orovia i drugih srpskih pisaca,
da je danas obiniji u Hrvatskoj, ali da to ne znai dai daqe ne
pripada i srpskim i hrvatskim renikim sadrajima. Na istu temu
bio je prinu|en da se vrati i Fekete u upiFeketeTerzi
2002: 161 i u FeketeupiTerzi 2005: 149150. On napominje da
je nakon potrebno i zbog sloenog veznika nakon to, koji ima
iskquivo vremensko znaenje i otuda je pogodniji nego dvosmisleno
(vremensko i uzrono) poto.
Posle pada komunizma i naglog jaanja uticaja Srpske pravoslavne
crkve poeli su se favorizovati oblici iz crkvenog jezika
Vaskrs i vaskrnji, dotle neuobiajeni u govoru. Mada su Beogra|ani
oduvek govorili o Uskrsu i uskrnjim jajima, i mada Terzi (Fekete
upiTerzi 2005: 287) izriito kae da je Vaskrs srpskoslovenski,
a Uskrs narodni oblik, u javnosti se stvorilo ube|enje
da je Uskrs kroatizam, a da je samo Vaskrs srpski. Oblici na vasshva
eni su kao politiki korektni i u medijima gotovo obavezni.
Karakteristian je u tom pogledu uskrnji dodatak beogradskog
dnevnog lista Press od 26. aprila 2008. godine.6 U njemu itamo:
Vaskrs spada u pokretne praznike, Vaskrs irom planete, spremaju
se za proslavu Vaskrsa, vaskrnja nedeqa, vaskrnji doru-
ak, vaskrnji obiaji i tako od poetka do kraja, oigledno po
direktivi. Na oglasnim stranama, me|utim, koje ne podleu redakcijskoj
intervenciji, turistike agencije reklamiraju Uskrs u
Grkoj ili naim putnicima estitamo uskrnje i prvomajske
praznike. U lanku o bombardovanju Srbije 1944. godine napominje
se da je na|ena neeksplodirana bomba na kojoj je, srpskim jezikom i
irilicom, ispisana praznina estitka: Srean Uskrs!, ali naslov
lanka glasi Vaskrs estitali bombama. Up. Telebak 1998: 39:
Ne moe se sa iskquivou prihvatiti da je samo srpsko otaxbina,
praznik, pa ak ni Vaskrs, a da je samo hrvatsko domovina, blagdan
i Uskrs
Purizam i antipurizam u dananjem srpskom jeziku 173
6 Zanimqivo je da je dodatak objavqen pod naslovom Hristos vaskrse na irilici,
mada je ceo njegov sadraj, kao i list uopte (poev od imena), tampan latinicom.
5.4. Otpor prema hrvatskom obliku je najjai jer je kontrast
najoevidniji tamo gde su srpska i hrvatska re od istog korena,
ali se fonoloki razlikuju, kao u parovima opi opti, kuhati
kuvati, vodstvo vo|stvo, barbarski varvarski, kemija hemija,
diplomacija diplomatija, Atena Atina, Cipar Kipar
i slinima. Donekle je blizak tome i odnos prema ijekavskom izgovoru
u ekavskoj sredini (i obrnuto). Mada se gotovo svi lingvisti sla-
u da ijekavski (poev od Vuka i NJegoa pa do danas) tako|e spada u
srpski standard, i mada je u Republici Srpskoj odbaen pokuaj iz
1993. godine da se i ijekavcima nametne ekavski izgovor (o tome v.
Telebak 1998: 1014, Brbori 2001: 27, 62, 139, 152), u beogradskim
javnim glasilima oduvek je vailo nepisano pravilo da se ijekavski
tekstovi ekaviziraju. U vreme jedinstvene drave, u zvaninim dokumentima
o jezikoj politici, kao to je bila tzv. Jezika orijentacija
Politike 1983. godine (v. Brbori 2000: 137141), uvek se
zahtevalo da se autorski tekstovi na ijekavskom ne menjaju (mada nije
nikada raspravqeno ta se podrazumeva pod autorskim da li je
to svaki potpisani tekst?), a lingvisti su po pravilu ili i daqe,
predlaui da i dopisi iz Hrvatske, BiH i Crne Gore budu na ijekavskom,
ili da saradnici rodom iz ijekavskih krajeva mogu i u beogradskoj
tampi pisati ijekavski. Za to se zalae i ipkin predlo-
eni Kodeks upotrebe srpskog standardnog jezika (v. ipka 2006:
179, 187188, 199). I za uxbenike, kao i za tekstove zakona i druge
javne spise isticalo se da nema razloga zato i oni u Republici Srbiji
ne bi bili objavqivani i na ijekavskom (bar neki od njih, ukoliko
se smatra da bi paralelno izdavanje svakog teksta u dve verzije
bilo suvino i neekonomino).
U praksi se nita od takvih predloga nije ostvarilo. U beogradskim
novinskim redakcijama oduvek je vladala neka vrsta alergije
prema ijekavskom delimino i zato to je malo koji lektor
kvalifikovan da proverava ispravnost ijekavskih oblika (za koje znamo
da i u zagrebakim i sarajevskim redakcijama neretko izazivaju nedoumice).
Stoga su se gotovo uvek ekavizirali i autorski tekstovi, a
pogotovu citati iz hrvatske tampe, iz izjava ili govora hrvatskih,
bosanskih ili crnogorskih politiara. U nezavisnoj Srbiji takva
praksa se jo vie ustalila. Pogledamo li, recimo, samo jedan broj
Politike, od 9. maja 2008, nai emo u njemu dugako pismo dvoje kustosa
Javne ustanove Spomen-podruje Jasenovac, u kome su ostavqeni
hrvatski oblici i konstrukcije (profesorica Alekovi, njezini
autori, koncentracijski logor, elimo dati javan odgovor,
onda nas ne treba uditi zbog ega i sl.), ali je ceo tekst dat na
174 Junoslovenski filolog H (2008)
ekavskom. Isto vai i za intervju s hrvatskom knjievnicom Dubravkom
Ugrei, na kulturnoj strani istog broja Politike.
5.5. Rasprave o dvoizgovornosti (kako Brbori naziva dvojaki
refleks jata u standardnom jeziku) obino su ile naporedo s diskusijama
o dvoazbunosti, tj. paralelnoj upotrebi dvaju pisama u Srbiji.
Nema sumnje da je otpor prema latinici u Srbiji, kao i daleko
jai otpor prema irilici u Hrvatskoj, povezan sa optim antagonizmom
prema susednoj varijanti srpskohrvatskog. Ipak, situacija je
ovde bitno drukija nego ona sa dvoizgovornou. Naime, dok ijekavici
u Srbiji niko ne porie zvanini status, ali je u praksi marginalizovana,
potisnuta preovla|ujuim ekavskim, s latinicom i irilicom
stanje je obrnuto: latiniko pismo ima i u Srbiji izrazitu
prevagu, a domaa irilica je ta iji je opstanak neizvestan. U novosadskom
udruenju irilica tvrde da srpska latinica i ne postoji,
da je to zapravo hrvatska gajevica, i da su Srbi jedini narod
u Evropi koji svoj jezik pie tu|im pismom (v. Zbiqi 2004, kao i
druge knjige istog autora). Veina lingvista ne prihvata takvo mi-
qenje, jer istiu da su i mnogi srpski pisci pisali latinicom, po-
ev jo od dubrovake knjievnosti, a pogotovu od 1918. godine naovamo.
U tu polemiku ovde neemo ulaziti, jer je naporedna upotreba
dvaju pisama (pojava kakve nema drugde u Evropi, a moda ni u svetu)
veliki i specifian problem dananjeg srpskog jezika, koji bi zahtevao
posebnu studiju, verovatno i obimniju od ove.
Literatura
Brbori 2000: Branislav Brbori, O jezikom raskolu, Beograd Novi Sad.
Brbori 2001: Branislav Brbori, S jezika na jezik, Beograd Novi Sad.
BrboriVuksanoviGaevi 2006: Srpski jezik u normativnom ogledalu, 50
odluka Odbora za standardizaciju srpskog jezika, priredili Branislav
Brbori Jovan Vuksanovi Radojko Gaevi, Beograd.
Bugarski 2002: Ranko Bugarski, Nova lica jezika, Beograd.
VasiPriNejgebauer 2001: Vera VasiTvrtko PriGordanaNejgebauer,
Renik novijih anglicizama, Novi Sad.
Daci 2004: Rade Daci, Nezavrena knjiga o reima, Beograd.
Duli 1997: Govorimo hrvatski, priredio Mihovil Duli, Zagreb.
Zbiqi 2004: Dragoqub Zbiqi, Srpski jezik pod okupacijom latinice, Novi
Sad.
IviKlajnPeikanBrbori 2004: Pavle Ivi Ivan Klajn Mitar Peikan
Branislav Brbori, Srpski jeziki prirunik, drugo, dopunjeno i
izmenjeno izdanje, Beograd.
Purizam i antipurizam u dananjem srpskom jeziku 175
Klajn 1996: Ivan Klajn, Vrste romanizama u savremenom srpskohrvatskom jeziku
i putevi njihovog dolaska, Zbornik Matice srpske za filologiju i
lingvistiku XXXIX/2, Novi Sad, 4564.
Medi 2000: Mile Medi, Najezda stranih rei na srpski jezik, Beograd.
Piper 2003: Predrag Piper, Srpski izme|u velikih i malih jezika, Beograd.
Planko 1996: O leksikim pozajmqenicama, red. Judita Planko, Subotica
Beograd.
Pri 2005: Tvrtko Pri, Engleski u srpskom, Novi Sad.
Radovanovi 1996: Srpski jezik na kraju veka, red. Milorad Radovanovi, Beograd.
Telebak 1998: Milorad Telebak, Govorimo srpski, drugo, izmijenjeno i dopunjeno
izdanje, Banja Luka.
upiFeketeTerzi 1996: Drago upi Egon Fekete Bogdan Terzi, Slovo
o jeziku, knjiga prva, Beograd.
upiFeketeTerzi 2002: Drago upi Egon Fekete Bogdan Terzi, Slovo
o jeziku, knjiga druga, Beograd.
FeketeupiTerzi 2005: Egon Fekete Drago upi Bogdan Terzi, Srpski
jeziki savetnik, Beograd.
ipka 2006: Milan ipka, Jezik i politika, Beograd.
kalji 1965: Abdulah kalji, Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku, Sarajevo.
Summary
Ivan Klajn
PURISM AND ANTIPURISM IN PRESENT-DAY SERBIAN
As in other Balkan languages, Serbocroatian vocabulary is of mixed origin. Ever since its
earliest days, some of the commonest njords njere borronjed from Greek, Latin, Italian,
Turkish,
Hungarian, and in more recent times from Russian, Czech and German. For this reason
most loannjords
are received njithout resistance in Serbia. The same openness is shared by practically
all Serbian linguists, njhile purist attitudes are only to be found among laymen. A less
relaxed
policy might prove to be advisable tonjards the Anglicisms of today, since global English
is more
universally present and more penetrating than any foreign language in the past.
In Croatia, on the other hand, purism njas adopted as an official policy, first as a response
to the threats of Germanization (njithin the Austro-Hungarian empire) and later to the
presumed
Serbian domination (in Yugoslavia). As a consequence, the mechanisms of njord
formation are
better developed in Croatian, but at the same time many artificial coinages and recycled
archaisms
have been launched, leading to njhat is knonjn as the Croatian Nenjspeak. NJhile
Croatian
linguists are constantly on the guard against Serbianisms, in Serbia many Croatian njords
have
been adopted almost njithout resistance, especially njhen they are shorter, more practical
or more
precise than their Serbian equivalents.
176 Junoslovenski filolog H (2008)
2.2.1. N1(det) + N2(nomen agentis) > N2 + N1(obj. gen) ako je imenica N2 izvedena od
direktno
tranzitivnog glagola. Ovakav model supstitucije mogu_ je u slede_im primerima:
bestseler pisac > pisac bestselera
dez peva' > peva' deza
kantri peva' > peva' kantrija
turbo folk oboavalac > oboavalac turbo folka
step igra'ica > igra'ica stepa

U strukturnom obrscu N2 + za + N1 (acc) predloka konstrukcija u akuzativu

ima ulogu kvalifikatora tipa namene (Stevanovi_ 1974: 429).
kasting agent > agent za kasting
kontakt grupa > grupa za kontakt
marketing menader > menader za marketing
sparing partner > partner za sparing

Adnominalna determinacija predloko-padenog tipa ostvaruje se kao kvalifikacija

u strukturi N2 + u + N1(loc), gde N1 predstavlja imenicu kategorije nomen loci,
kojom se, dakle, identifikuje lokalizator u _ijim se granicama odvija neka radnja.
Zahvaljuju
_i tome, daljom transformaciom lokalizator se moe pojaviti na nivou re_eni_-
nog konstituenta i to adverbijalnog tipa.
152 MILIVOJ ALANOVIC
bekstejd muzi'ar > muzi'ar u bekstejdu > muzi'ar koji svira u bekstejdu
disko plesa' > plesa' u disku > onaj koji plee u disku
Deava se, me5utim, da se u istom strukturnom obrascu pojavi kao konkurentna
forma kolokaciji predloka konstrukcija u lokativu koja predstavlja povrinski eksponent
punozna_nog predikata. Ovakvu transformaciju omogu_uje semanti_ka ili derivaciona
veza imenice sa odgovaraju_im glagolom koji uvodi determinativnu relativnu re_enicu.
sparing partner > partner u sparingu > partner sa kojim sparingujem