Dr Nensi i Ron Roki & Dr Kej Kuzma

PRIPADANJE
Prevazilaenje odbaenosti i pronalaenje slobode prihvatanja
 Dr Nensi i Ron Roki & Dr Kej Kuzma
PRIPADANJE
Prevazilaenje odbaenosti i pronalaenje slobode prihvatanja

Naslov originala:
BELONGING
Overcoming rejection and discovering the freedom of acceptance
By Nancy and Ron Rockey with Kay Kuzma, 1998.

Izdava: Eden kua knjige, Novi Sad

Copyright za izdanje na srpskom jeziku: Eden

Prevod sa engleskog i lektura: Svetlana Stamenov Raeta

Urednik: Rajna Stamenov Radosavljevi

Dizajn: Stevan Raji

Naslovna strana: Jasna Opavski Mraovi, akademski slikar

Kroki inspirisan Rembrantovim Povratkom izgubljenog sina

Tehnika priprema: Dragan Rankovi

tampa: Grafeks, Beograd

Elektronska verzija knjige PRIPADANJE Prevazilaenje odbaenosti

i pronalaenje slobode prihvatanja besplatno je dostupna na Internetu
za one koji nisu u mogunosti da kupe knjigu. Kupovinom knjige
potpomaete rad nae izdavake kue.

www.eden.rs; (+381) 062/200-046

dobravest@yahoo.com; (+381) 064/40-29-428
 Dr Nensi i Ron Roki & Dr Kej Kuzma

PRIPADANJE
Prevazilaenje odbaenosti
i pronalaenje slobode prihvatanja

Novi Sad, 2007

 Sadraj

O autorima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6

Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

1. Uhvaen u paukovu mreu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

2. Saznavanje istine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

3. Unoenje i izbacivanje smea . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41

4. Virus u softveru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55

5. Kada se ne oseate voljeno . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67

6. Odakle ta ogorenost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81

7. Koreni odbaenosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99

8. Koren ogorenosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114

9. Emocionalno zlostavljanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133

10. Ko sam ja? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147

11. Boji plan isceljenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 162

12. Iskupljeni e se radovati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 179

 O autorima
Ron Rockey, Ph.D, Nancy Rockey, Ph.D.

Meunarodno priznati predavai i aktivni psiholozi, doktori Ron i

Nensi Roki vodei su par psihologa koji rade u domenu hrianskog, bi-
blijskog oporavka linosti.
Inspirisani sopstvenim isceljenjem i linim rastom kao i svedoenji-
ma hiljada ljudi koje su proveli kroz put oporavka tokom svog dvadeset-
petogodinjeg timskog rada, razvili su neverovatno uspean plan oporav-
ka zasnovan na Svetom pismu.
Tokom vie od trideset godina branog ivota, podiui dve keri uz
stalno kolovanje, ovaj par je imao dobar poligon da u sopstvenom ivotu
stavi na probu i dokae efikasnost metoda koje preporuuju za lini razvoj
i poboljavanje meusobnih odnosa.
Tokom magistarskog kolovanja stekli su zvanje Brani i porodini te-
rapeuti, a doktorirali su kao kliniki psiholozi. Uz licencu psihoterapeuta,
Ron je prethodno zavrio teoloki fakultet za svetenika, a Nensi je i via
medicinska sestra.
Kao predavai su proputovali mnoge zemlje, esti su gosti na nacio-
nalnoj televiziji i imaju sopstveni radio program. Interdenominaciono su
orjentisani.
Uvereni smo da mnogo bola i tuge moe biti olakano putem sazna-
nja i razumevanja sopstvenog bia. Posvetili smo na ivot pouavanju lju-
di brzom i temeljnom oporavku. Za nas nema vee radosti nego da vidimo
da ljudi otvaraju oi razumevanja, povreene koji su isceljeni i konflikt
koji je transformisan u zajednitvo.

Key Kuzma, Ed.D.

Dr Kej Kuzma, specijalista za razvoj deteta i porodini ivot, pred-

sednik je drutva Porodina pitanja i vodi dnevni radio program Imate li
minut za svoju porodicu koji emituju mnoge radio stanice na engleskom.
Objavljuje asopis za roditelje Porodino vreme i autor je preko 10 knjiga,
ukljuujui Laka poslunost i Stvaranje ljubavi. Uz sve to popularni je javni
govornik. Magistrat je stekla na Dravnom univerzitetu Miigen, a dokto-
rat iz oblasti ranog obrazovanja dece na kalifornijskom univerzitetu Los
Aneles (UCLA). Sa suprugom Janom ivi u Tenesiju i imaju troje odrasle
dece.

6
 Uvod
Ronova pria

Bio sam utamnien

u mranoj, hladnoj i vlanoj rupi 2 sa 2,
Go i usamljen - veoma usamljen;
U samici iza debelih betonskih zidova
I kilometara bodljikave ice kaznenog zatvora.
Upoznao sam torturu predrasuda
I brutalnost sile.

Dani su se stapali sa beskrajnim noima;

Nada je posrui umrla.
Izbavljenje iz ove rupe izgledalo je nemogue.
Oajniki sam eleo napolje.
Ali kljueve je drao neko drugi.
Sa mene je strgano svo dostojanstvo,
Bio sam go i osramoen.

Snaga mi je iilela od slabe ishrane,

Miii omlitaveli od neupotrebe.
Sklupao sam se u pozu fetusa,
udei da se vratim u sigurnost majine utrobe.

Sopstvene su me misli osuivale.

Mene je nestalo,
I iako sam bio iv - duh mi je bio ubijen!

Izaao sam na svetlo dana, oenjen enom koju volim,

erke su se smejui igrale pored mene.
Ispunio sam svoj san da zavrim postdiplomske studije
I radio sam u profesiji koju sam izabrao,
A i dalje sam oseao oaj
kao onaj u vlanoj samici.
Bio sam uhvaen u paukovu mreu.

Pronaao sam put osloboenja,

Kako iz betona i bodljikave ice,
Tako i iz zatvora sopstvenog uma.

7
 Nensina pria

I ja znam za muku zatoenitva,

ali ne onog iza reetaka i bodljikave ice.
U kavezu kostiju i mesa, tiho sam strahovala
da ako budem ono to zaista jesam,
biu ismejana, ignorisana, bez odobravanja i odbaena.

Sklupana na kauu roditeljskog doma,

sisala bih palac elei da nestane moja bolna tajna,
i poverovala bih da je sve u redu.
Dok sam tako sedela, moje telo je sazidalo
neprivlane zidove predviene da spree ulazak uljeza,
jer je bezbednost naeg doma bila ugroena
od strane dva oveka iz komiluka.

Nita nisam znala o opaanjima, tako da sam iz svoje

paukove mree tatu doivljavala kao krutog i nedostupnog,
a ipak sam se igrala i smejala sa njim, ak i
dovodila drugu decu da to ine. Divei se njegovoj
visprenosti, mudrosti i talentu, sve sam inila
samo da bih ula rei koje on nije mogao da izgovori.

Zato nisam mogla da mu udovoljim?

Moja oseajna i nena mati milovala bi me po kosi

somotski mekim rukama, pokuavajui
da mi prevede Oevu ljubav i uveri me nju.
Ali je paraliui strah obojio
moj pogled na stvarnost i istinu;
tako smo se oboje oseali odbaeno jedno od drugog.
Ono to mu je i samom trebalo nije mogao da prui.
Kako bih volela da sam tada razumela
da su njegova dela i pokloni zamenjivali
njegove neizgovorene rei, a da je
razoarenje koje je pokazivao na povrini
bila njegova pohvala, preodevena.

Ali to se nije desilo dok nisam otkrila da je

znanje klju, a da hrabrost otvara vrata.

8
 Ovo je knjiga o bekstvu iz svih zatvora.
O putu do emocionalne slobode.
Govori kako isei lepljive niti paukove mree

i biti slobodan.
 1. Uhvaen u paukovu mreu
Ja, Gospod, dozvah te u pravdi, i drau te za
ruku, i uvau te, i uiniu te da bude zavet narodu,
videlo narodima, da otvori oi slepima, da izvede sunje iz
zatvora i iz tamnice koji sede u tami.
Knjiga proroka Isaije 42:6,7, Biblija, Stari zavet

Bili smo zarobljenici sopstvene prolosti, ali smo pronali izlaz.

Nae due su bile okovane i izranavljene lancima oseaja odbaenosti,
ali smo sada radosni to smo prihvaeni ba onakvi kakvi jesmo. Sa
vama emo podeliti ono to smo u poslednjih 50 godina nauili hoda-
jui trnovitim stazama ivota, i to ne samo iz knjiga koje smo itali, ve
i iz sopstvenog iskustva. Ovo je pria o Boijoj ljubavi i borbi izmeu
dobra i zla u koju smo i mi uvueni.
(Ron) Nensi je svoj oseaj odbaenosti skrivala duboko u sebi i on ni-
kada nije izaao izvan zidova njenog toplog i udobnog doma. Meutim,
ja sam svoj otvoreno i hladno pokazivao, zbog ega sam bio osuen na
najokrutniju moguu zatvorsku kaznu - boravak u samici veliine 2 sa 2.
Poeo sam da se oseam odbaenim jo dok sam leao u kolevci,
a taj oseaj je godinama bivao sve jai. Bes koji prirodno proistie iz
odbaenosti pretvorio se u pobunu koja se manifestovala kroz razliite
ispade koji su vremenom postajali sve ozbiljniji. Ubrzo nakon tatine
smrti sudija me je umesto u zatvor poslao u mornaricu. Imao sam 17
godina, a potreba da uguim svoj bol, ba kao to sam inio dok sam
bio u civilu, svakim danom bivala je sve jaa. Morao sam da popi-
jem veliku koliinu alkohola da bih ostao tek toliko trezan da mogu da
obavljam svoj posao, a plata u mornarici nikada nije mogla da zadovo-
lji moje emocionalne potrebe.
Kada sam puten iz mornarice, inio sam razne sitne krae samo
da bih doao do svojih anestetika. Jedna prevara vodila je drugoj,
jedno hapenje novom hapenju, sve dok se na kraju nisam naao iza
reetaka uvenog zatvora u Tenesiju.
Tamo sam, radei na vrelom tenesijanskom suncu, zaradio esto-
ke opekotine. Motorno ulje, koje sam po savetu zatvorskih uvara sta-

11
Pripadanje

vio na rane, samo je pogoralo stvar, tako da sam bio sav naduven i u
plikovima. Moja molba da budem premeten iz ambulante u unutra-
nji deo zatvora samo je razbesnela mog uvara, koji je tom prilikom
rekao: Dobro, mladiu, odmah emo te premestiti. Poi za mnom!
Skinuli su mi odeu i uveli me u samicu gde su mi nekoliko nede-
lja davali samo hleb i vodu. Potpuno izolovan u vlanoj i smrdljivoj sa-
mici, jedino to sam mogao da radim jeste da razmiljam o svom ivo-
tu, trpim konstantne fizike bolove, osetim hladnou odbaenosti od
strane moje porodice, prijatelja i drutva i oseam u sebi sve vei bes.
Da li ste se ikada oseali kao da ste uhvaeni u mreu okolnosti i
da, bez obzira ta ste uradili, jednostavno ne moete da se oslobodite?
Moda se ba sada tako oseate.
Moda se oseate usamljenima ak iako ste okrueni ljudima. ini
se da su svi oni deo te grupe, a vi se oseate izolovanim - odbaenim
od svih njih. Da li se pitate kako drugi mogu da budu tako vedri, dok
ste vi tako tuni?
Moda imate iznenadne nalete besa. Ili vam se ini da ne moete
da ga kontroliete kada vas vaa deca naljute, iako umete i bolje da
reite problem, iako ste obeali sebi - i njima - da se to nee ponoviti.
Da li se ponekad oseate kao dete? Jednostavno vam se ini da ne-
mate emocije i sposobnosti zrele odrasle osobe. Reagujete impulsivno
i ponaate se neodgovorno.
Da li uviate da vas privlae osobe sline vama koje vas na kraju
dotuku bilo emocionalno ili fiziki? Zato ste vi uvek odbaena rtva?
Moda ste esto razoarani u svom odnosu sa Bogom - ini vam
se da jednostavno ne moete da se poveete sa Njim. Oseate kao da
vas ni On ne eli.
Da li va ivot predstavlja niz neuspeha? Da li ste sami sebi najvei
neprijatelj - spreavajui svoj uspeh i udaljavajui se od drugih neim
to ste rekli ili uinili?
Zato vam se ini da su svi drugi tako organizovani i da upravljaju
svojim ivotom, dok ste kao brod bez kormila, kojeg i najslabiji povetarac
upravlja as tamo as ovamo? ini vam se da nita niste postigli zato to
svu svoju energije troite igrajui kako drugi svira samo da biste bili voljeni.

12
 Uhvaen u paukovu mreu

Da li radije glumite i pretvarate se da bi vas drugi prihvatili, nego

da se otvorite i budete zaista ono to jeste? Da li biste uinili gotovo sve
da biste bili prihvaeni?
Moda vas konstantan oseaj da nikada niste dovoljno dobri
navodi ili da preterano radite da bi vas ef pohvalio ili da, poraeni,
odustanete od svega, smatrajui da se ne vredi ni truditi jer drugima
ionako nije stalo.
Moda se plaite Dana ena ili Dana oeva. Oseate krivicu zato
to ne elite da poaljete estitku ili sve vreme provedete traei e-
stitku koja u svojoj poruci ne sadri re ljubav zato to kao dete niste
osetili njihovu ljubav.
Da li oseate kao da vam, u poreenju sa drugima, ivot nije dao
dovoljno lepote, talenata i pameti?
Da li, ak i kada ste u vezi odnosno u braku, ponekad zamilja-
te seksualni odnos sa nekom drugom osobom? Ili vas moda privlai
pornografija, nepristojne emisije, prostitucija ili saloni za masau, kao
da bi jo jedan seksualni odnos popunio tu prazninu u vaem srcu i
pruio vam oseaj prihvaenosti.
Zato vam se ini da ne moete da zadrite prijatelje? Ili se vi po-
vuete kada prijateljstvo uznapreduje do jednog vieg stupnja, ili oni
prestanu da zovu? Da li imate oseaj da vas uvek odbacuju?
Da li poelite da nekada moete jednostavno da zaspite i nikada
se ne probudite?
Ako vam bilo ta od ovoga zvui poznato, imamo dobru vest za
vas: ne morate da budete muva uhvaena u paukovu mreu, koja eka
da je pauk napadne. Ne morate se plaiti njegovog smrtonosnog otro-
va. Mogu vam se otvoriti oi i vi moete shvatiti zato se tako osea-
te i ponaate. Vi moete izai iz zatvora sopstvenog uma i straha od
odbaenosti. Moete biti puteni iz mrane tamnice i ugledati svetlost
slobode (Vidi: Biblija, Stari zavet, Isaija 42:7). Moete se osloboditi iz
paukove mree.
Odgovor lei u razumevanju pokretake sile koja stoji iza vaih
postupaka. Ne moete pobei od line odgovornosti prebacujui kri-
vicu na ljude ili okolnosti. Pripisivanje krivice nekome ili neemu je

13
Pripadanje

kontraproduktivno. Jedini nain da se oslobodite paukove mree je da

priznate sebi da je borba koju vodite stvarna i podmukla.
Stvar je u tome da sila, koju moda nikada do sada niste osetili, uti-
e na vas da se oseate odbaenima i da na taj nain razmiljate, upravlja
vaim ponaanjem i uskrauje puninu ivota koju Isus Hristos eli da
doivite. Isus kae: Lupe (Sotona) ne dolazi ni za to drugo nego da
ukrade i ubije i pogubi: ja dooh da imaju ivot i izobilje. (Jovan 10:10).
Neki moda sumnjaju u postojanje Sotone i njegovih anela, ali
je veoma nerazumno verovati u Boga i Njegovu Re a ne verovati u
ono to On ui o postojanju Sotone, Njegovog neprijatelja. K. S. Luis u
svom predgovoru alegoriji Screwtape Letters kae sledee: Postoje dve
oprene i jednako znaajne zablude u koje ovek moe zapasti kada su
u pitanju Sotona i njegovi aneli. Prva je ne verovati u njihovo postoja-
nje, a druga je verovati u njihovo postojanje i biti preterano i nezdravo
zainteresovan za njih. Sotona je otac lai i on vam je apnuo da niste
ni vredni ni dragoceni. On eli da i vi imate isti onaj bolan oseaj od-
baenosti koji je on osetio kada ga je Bog odbacio, zato to je on prvi
odluio da odbaci Boga. Ako moete da se oseate odbaenima, zavr-
iete ba kao i on - bez nade.
Bog ne igra igre. Meutim, u Sotoninoj igri, pobednik je onaj koji
ima najvie obraenika. Kao i u nekoj velikoj ahovskoj partiji, Sotona
se trudi da postigne to je mogue vie ahmatova. Iako zna da je ve
izgubio od Boga itavog Univerzuma, on ne eli da propadne sam. Vi
ste njegov pijun. Nesrea nikad ne dolazi sama. Kraj je blizu. Sotonin
gnev je sve ei. On hoda unaokolo kao lav koji rie i trai koga da
prodere i uniti.1 I tako on udeava okolnosti da bi ponovo iskopao
i preuveliao bol iz vaeg ranog detinjstva.
Sotonin plan je da, ako je mogue, uniti vas i vau decu. Jer, uni-
tavajui vas, on e negativno uticati na vau, pa na njihovu decu - sve
do treeg i etvrtog kolena i tako u nedogled - osim ako ne preuzmete
linu odgovornost neophodnu da se taj proces prekine i vi potrai-
te lek. Morate biti spremni da kaete: Ovde prestaje bol odbaenosti.
Vie ne elim da budem pijun u Sotoninoj partiji aha; ne elim vie

1 Prva Petrova poslanica 5:8

14
 Uhvaen u paukovu mreu

da nosim Sotonino ubre. Ako ne budete ozbiljni i uporni u sprovo-

enju ove vae odluke, doputate Sotoni da i vae i svoje ubre prenese
vaoj deci i unucima, ubre koje e vremenom imati sve veu teinu i
neprijatniji smrad.

La
Sada emo pokuati da vam objasnimo podmuklu prirodu meto-
da kojima Sotona zavodi ljude. Sve je poelo u Edemskom vrtu kada
se Eva udaljila od svog mua. (Vidi: Biblija, 1. Mojsijeva 3. poglavlje)
Nju je zaista prevarila privlana zmija koja govori; jednom reju, bila je
iskuana. Meutim, ona je, izgleda, bila upoznata sa Bojim zakonom
vezanim za drvo poznanja dobra i zla. U stvari, nakon to je citirala
Boje rei, ona je dodala jo i to da se plod tog drveta ne sme ak ni
dotaknuti. Uprkos tome, Sotona je uspeo da ubedi Evu da Bog samo
pokuava da im uskrati znanje koje sam poseduje i da e, ako bude jela
plod sa tog drveta, biti kao Bog koji zna ta je dobro, a ta zlo.
Adam i Eva su do tada jeli plodove samo sa drveta ivota i ostalih
ivotodavnih stabala u vrtu, tako da su poznavali samo ono to se od-
nosi na ivot.
Meutim, kada su pojeli plod sa zabranjenog drveta, Adam i Eva
ne samo to su osetili stid, ve su u istom trenutku saznali za smrt. Ose-
aj krivice, koji im je tada bio potpuno nov, izazvao je u njima oseaj
stida, koji ih je naveo da se sakriju od Boga i pokuaju da prekriju svoju
krivicu i stid smokvinim liem. To je bio poetak procesa njihovog
umiranja.
U srcu svakog ljudskog bia koje je postojalo od vremena Adama
i Eve, i u srcu onih koji ive danas, postoji la koju je ugradio Boji
neprijatelj. Ona je postala deo bia Adama i Eve kada su zgreili, a oni
su to i dokazali time to su se sakrili od Boga i pokuali da se prekriju
liem. Ova la glasi da ti nema nikakvu vrednost. Kada analizirate
svoje misli i oseanja (karakter) i svoje ponaanje, vi shvatate da ta la
jeste deo vaeg bia. Modna i kozmetika industrija danas stiu bogat-
stvo na nama koji smatramo da moramo da pokrijemo ili kamufliramo
ono to znamo da je tano - nau bezvrednost.

15
Pripadanje

Tu la nasleujemo po direktnoj liniji od Adama i Eve, i sa svakom

novom generacijom ona je jaa i monija. Ta la se prenosi sa roditelja
na decu od kada je sveta i veka i ona je do dananjeg vremena postala
veoma suptilna u nainima na koje mi pokrivamo stid i krivicu. Nae
smokvino lie postalo je naa odea, naa minka, nae maske kojima
se lano predstavljamo ljudima oko nas. Mi u detinjstvu posmatramo
nae roditelje, roake i prijatelje i uimo od njih kako da tu istu la
prenesemo i naim potomcima.
Dakle, ta la postaje deo nas najpre putem naslea, a zatim za-
hvaljujui i naoj sredini. Porodica i zajednica u kojoj smo odrasli su,
u veini sluajeva, doprineli da se oseamo nitavnima i bezvrednima
zato to je veliki broj naih potreba ostao neispunjen ili zanemaren.
Kada se osnovne potrebe dece ne zadovolje (vidi Poglavlje 8), ona to
tumae kao da nisu vredna panje i brige koja im je potrebna. Dela za-
nemarivanja kao da upiru usklinikom na la utisnutu u sutinu naeg
bia - koju smo nasledili od prethodnih generacija - te postajemo jo
vri u svom ubeenju da nas niko ne voli i da niko ni ne moe da nas
voli. Nai roditelji nisu namerno odluili da ne ispune nae potrebe,
ve, jednostavno, predstavljaju produkt prethodne generacije, koja isto
tako nije ispunila njihove potrebe.
Tree, la postaje jo jaa zahvaljujui ivotnim iskustvima koja
su na odreeni nain negativno uticala na nas, kao to su odbacivanje,
seksualno zlostavljanje, emocionalno i/ili fiziko zlostavljanje. U slu-
aju bilo koje od ovih negativnih posledica, deca odgovornost preuzi-
maju na sebe zbog te lai utisnute u sutinu njihovog bia i zbog toga
to se deca automatski oseaju odgovornima za sve to poe naopako
u njihovom svetu.
Ako roditelji ili neke druge osobe, koje bi trebalo da vaspitavaju
decu, takoe prebacuju krivicu na njih bilo tako to ih otvoreno optu-
uju ili ih navode da se oseaju odgovornima, deca su osuena da nose
taj teret krivice i stida sve dok nekako sama ne otkriju istinu.
Kako godine prolaze, nama postaje sve tee da promenimo milje-
nje o sebi koje smo stekli u detinjstvu, a time i sve tee da promenimo
negativan i poraavajui tok naeg ivota. Mi se, u stvari, plaimo bilo

16
 Uhvaen u paukovu mreu

kakve informacije koja je u suprotnosti sa onim to smo do tada mislili

o sebi. Mi smo postali ubeeni u to da smo inferiorni, slabi, bezvred-
ni, zli i sramni i odupiremo se pokuajima promene ovakvih uverenja.
Kada shvatite da se sistem naih uverenja formira uglavnom do osme
godine, moete zakljuiti da veina nas proivi svoj ivot u lai. Mi
proirujemo svoj fond rei da bismo prikrili tu la i razmenjujemo te
rei sa drugima tako to se hvalimo ili svojom veliinom ili svojom
bezvrednou. I jedan i drugi otklon klatna - kompleks vie odnosno
nie vrednosti - pokreu isti sat. Razmislite samo koliko poluistina iz-
govorimo pokuavajui da prikrijemo ono to mislimo o sebi. Razmi-
slite o tome koje su neke od vaih omiljenih poluistina koje koristite.
Ono ega se mi ljudi, izmeu ostalog, najvie plaimo jeste da
emo na neki nain shvatiti kakvi zaista jesmo. ta bi se desilo, pitamo
se mi, kada bismo shvatili da smo zapravo voljeni, kreativni ili talento-
vani za neto? To saznanje bi od nas zahtevalo da unesemo promene u
nae ponaanje i stil ivota, a promene su ono ega se uasavamo. Bilo
koje saznanje koje bi poljuljalo na stav o sopstvenoj bezvrednosti mi
tumaimo kao netano, a time i opasno, i veina nas bi se najeila pri
pomisli na to. Mi ne elimo da uzrastemo u bilo kom smislu, jer rast
sa sobom donosi neke nove strahove. ta bi se dogodilo kada bismo u
tom procesu rasta otkrili da smo u sutini slabi i nedorasli, to dubo-
ko u sebi ve znamo? Kakav uticaj bi to otkrie izvrilo na nas i kako
bismo mi mogli da ga promenimo? Mi rtvujemo sopstvenu sreu u
aktivnostima, ciljevima, snovima, dostignuima i, to je najstranije,
bliskim vezama, samo da bismo zatitili la. Vrtimo se u krug na rin-
gipilu besmisla i bola titei neistinu koju nam je dao otac lai! Sma-
tramo da nismo dovoljno dostojni da se odreknemo bola koji nosimo
u sebi zbog nepravdi iz detinjstva i plaimo se da saznamo bilo ta zbog
ega bismo prezirali sebe, zato to to razotkriva slabost i bezvrednost
koju oseamo.
Pitamo se da li je otpor prema rastu i razvoju karaktera koju pri-
meujemo kod mnogih moda povezan sa injenicom da je ispitivanje
drveta poznanja dobra i zla Evi donelo smrt, a preko nje i svim bu-
duim, sve grenijim generacijama dovodei do vene propasti. Ako

17
Pripadanje

moda tako mislimo, onda smo nekako obrnuli stvari. Nije jedenje
plodova sa drveta ivota izazvalo njenu smrt. Da je nastavila da jede
plodove sa tog drveta, mi ne bismo vodili borbe koje danas vodimo.
Boja Re (Biblija tj. Sveto pismo, prim prev.) danas predstavlja drvo
ivota, i kada usvajamo njene istine, ona nam daje svetlost i ivot! U 5.
Knjizi Mojsijevoj 5:29. pie: O, kad bi im bilo srce svagda tako da me
se boje i dre sve zapovesti moje svagda, da bi dobro bilo njima i sino-
vima njihovim doveka. Stih 33. dalje kae: Celim putem, koji vam je
zapovedio Gospod Bog va, idite, da biste ivi bili i da bi vam dobro
bilo, i da bi vam se produili dani u zemlji koju ete naslediti.
Ono to ranije nismo shvatali je da ono to nam se dogodilo u de-
tinjstvu postaje filter kroz koji prolaze sva naa dalja ivotna iskustva.
Nerazreeni bol koji danas nosimo u sebi daje svoj peat svim naim sa-
danjim iskustvima, tako da ona utiu na na stav i oseanja vezana za
njih i na nae ponaanje. Ta iskustva esto isto tako destruktivno utiu
na nas ba kao to je i jedenje zabranjenog voa uticalo na Evu. Kako je
alosna injenica da smo sve vreme imali predivno reenje, a da nismo
shvatili da se moemo izleiti od tih poraavajuih misli i oseanja. Mi
smo, iako hriani, sve to pogreno tumaili, smatrajui da moramo
da trpimo bol i nosimo taj teret sve dok Isus Hristos ponovo ne doe.
Kada nam Gospod Isus kae da moemo doi k Njemu natovareni te-
kim teretom i umorni od napornog noenja sve teeg tovara, On go-
vori o kontejneru punom bola koji Sotona eli da nosimo, iscrpljujui
nas do te mere da se oseamo obeshrabreno i beznadeno i da na kraju
i odustanemo. Prirunik ivota nam govori kako da se oslobodimo tog
tereta, ali smo pod uticajem zlih sila pogreno shvatali i tumaili taj
metod. Kada odluimo da sledimo Boji plan, mi odluujemo da jede-
mo plodove sa drveta koji neminovno vode ka venom ivotu.

Istina
Bog vas je stvorio, umro na krstu da bi vas otkupio i ima plan spa-
senja za vas. Vi ste punopravni i izuzetno znaajan pripadnik Njegove
kraljevske porodice - ako izaberete to da budete. Moete se osloboditi
iz mree Sotoninih prevara i zabluda - ako to izaberete. Meutim, izbor

18
 Uhvaen u paukovu mreu

zahteva donoenje odluke - racionalne odluke. Sotona to zna i zato je

njegov glavni plan da uniti sposobnost donoenja racionalnih odluka
kod Boje dece. On to radi suptilno i perfidno preko patnji i bola koji ste
pretrpeli u prolosti. Posle svakog bolnog iskustva vi se oseate odbae-
nim na neki nain. Poput smrtonosnog virusa ubaenog u kompjuterski
sistem, teta koju tom prilikom pretrpite unitava vau sposobnost do-
noenja odluka. On pravi zbrku u vaim oseanjima, dovodei do toga
da ona kontroliu misli i dela. Posledica svega toga je da na kraju, pod
uticajem neke vama nerazumljive unutranje sile, radite ono to ne elite
da radite, zbog ega vam je veoma teko da podignete pogled ka Bogu.
Da bi jo vie paralisao svoju rtvu, Sotona zna da, ako fajlove
vaeg uma (podsvest) moe da ispuni destruktivnim oseajem odba-
enosti zbog emocionalno bolnih seanja na nezadovoljene potrebe i
nepravde koje su vam nanete u prolosti, moe da vas navede da sve
to vam se trenutno dogaa posmatrate kroz iskrivljene naoare od-
baenosti. Vi ete svuda traiti dokaze kojima biste potvrdili njegovu
prvobitnu la, a to je da nikada neete moi biti prihvaeni.
Nauka kae da dve stvari ne mogu zauzimati jedan isti prostor
u isto vreme. Isto tako, ni na um ne moe u isto vreme biti ispunjen
emotivno nabijenim seanjima na bol i nepravdu, i izobilnom Bojom
ljubavlju.
Prema Sotoninom planu za unitenje ljudskog roda, ovek treba
samog sebe da uniti, a taj proces zapoinje sa decom. U oktobarskom
broju asopisa Tajm iz 1991. godine objavljen je lanak u kojem se ci-
tira jedna izjava Rendala Terija, jednog od osnivaa Operacije spasava-
nje (Operation Rescue): Ja verujem da postoji Sotona, a evo kako on
deluje. Prvo, on ne eli da iko ima decu. Drugo, ako se ipak zanu, on
eli da ih ubije. Ako to ne uini putem abortusa, on eli da deca budu
zanemarena ili zlostavljana, fiziki, emocionalno, seksualno...
Na ovaj ili onaj nain, sotonske legije ele da unite decu zato to
ona u budunosti postaju odrasle osobe i voe.
Ako uspeju da zavedu i povrede neko dete, ono e postati zave-
dena ili povreena odrasla osoba koja tu tugu i jad prenosi narednoj
generaciji.

19
Pripadanje

Majina oseanja odbaenosti zbog negativnih iskustava iz pro-

losti ali i onoga to joj se trenutno deava prenose se na bebu dok je jo
u majinoj utrobi, i beba onda te emocije prihvata kao svoje sopstvene.
Malo dete prima informacije iz spoljnog sveta putem emocija, zato to
je tada deo mozga zaduen za logiku jo uvek u ranim fazama razvoja.
Sotonin lukavi plan je da oteti dete pre nego to se mozak dovoljno
razvije da moe logiki da analizira emociju koja mu se javi u datom
trenutku, to je neophodno za zrelo donoenje odluka. Zbog toga su
deca izuzetno osetljiva na trenutne okolnosti. Sve to doive, bilo da
im se zaista desilo ili su ona to samo tako doivela, postaje deo njihove
svesne ili podsvesne banke emotivno obojenih seanja.
Upravo u ovom periodu kada se formira karakter Sotona nastoji
da ubode decu svojom otrovnom aokom i u emotivnom smislu ih
onesposobi za ivot tako to e ih navesti da pate zbog nezadovolje-
nih potreba, seksualnog, emocionalnog ili fizikog zlostavljanja - svega
onoga to kod deteta stvara oseanje odbaenosti.
Rano detinjstvo je period kada su deca izuzetno ranjiva. Pre nego
to deca prihvate Hrista kao svog linog Spasitelja i na taj nain se za-
tite platom Njegove milosti, ona mogu vrlo lako postati Sotonin plen.
Pre nego to deca osete silu Hristove krvi koja pere nae grehe, pali
aneli se na sve naine trude da im priu. Iako su ranjiva, deca, ipak,
nisu bespomona - ako imaju roditelje koji se mole za njih. Zatitna sila
usrdnih i istrajnih molitava njihovih roditelja moe da oslabi mo ne-
prijatelja. Kada se prizove Hristovo ime, sile tame moraju da se povuku.
Ali ako Sotona ima kontrolu nad roditeljima zbog tete koju su pretr-
peli u detinjstvu, i njihova deca gotovo uvek zavre sa istim oiljcima.
Sotona se u ovoj svojoj vetini prvi put oprobao na Adamu i Evi u
Edemskom vrtu, izazvavi kod njih oseaj krivice, razoaranja, stida i
straha. Iako ih Bog nije odbacio, oni su se oseali tako odbaenima da
su se sakrili u bunje. Bol koji su oseali u dui, Adam i Eva su preneli
na svoju decu, od kojih je jedno ubilo svog brata. I tako su iz generacije
u generaciju gresi roditelja negativno uticali na njihovu decu.
To vam je skoro kao da Sotona sedi zavaljen u fotelji, skrtenih
ruku, sa nogama podignutim na sto i kae: Ne moram nita vie da ra-

20
 Uhvaen u paukovu mreu

dim. Pogledajte ih kako sami sebe unitavaju. Sotona povreuje ljud-

ska bia, koja potom povreuju ljude oko sebe. On je bacio svoj kamen
u jezero oveanstva i likujui posmatra sve vei broj koncentrinih
krugova na njegovoj povrini.
Veoma je vano da shvatimo da ne moramo da uradimo neto kon-
kretno da bismo nekoga povredili ili negativno uticali na njega. Svaki
ovek je okruen posebnom, samo njemu svojstvenom atmosferom koja
se ne vidi golim okom. To su vae misli i oseanja - va karakter. Karak-
ter, taj skriveni deo vaeg bia poznat samo Bogu i vama, jeste ono to
odreuje kako ete se ponaati. Ta atmosfera ili osveava ili truje sve one
sa kojima dolazite u kontakt. ak iako ne izgovorite nijednu re kojom
biste mogli iskazati ta mislite ili oseate, vi ipak utiete na ljude oko sebe
kontekstom vaih misli ili oseanja. Neija atmosfera moe biti ispunje-
na ivotodavnom silom koja uliva veru, hrabrost, nadu i ljubav. Ili moe
biti teka, hladna i mrana zbog nezadovoljstva i sebinosti ili zatrovana
i uprljana grehom koji gajimo u sebi. Atmosfera koja vas okruuje, sve-
sno ili nesvesno, utie na svaku osobu sa kojom dolazite u kontakt.
Kada ste u drutvu osobe ije su misli uglavnom usmerene na se-
binost, gnev, pohlepu ili poudu, vi se ne oseate sigurno i prijatno i
eleete da se sklonite od te osobe na neko mesto gde ete se oseati
zatienim. ak i mala deca kojima moda nedostaju rei kojima bi
izrazila svoje oseanje straha mogu da osete takvu atmosferu u drutvu
nekih odraslih ljudi i nee hteti da im priu niti e im dozvoliti da ih
dre u naruju. Ta atmosfera koja stvara oseaj nesigurnosti nanee
tetu ak iako se nita loe ne kae ili uini.
Sotonina zamrena mrea greha, i bol koji nastaje kao posledica tog
greha, i koji se prenosi iz generacije u generaciju, mogu vas nadvladati
ukoliko ne shvatite uzrok vaeg ponaanja, priznate da vam je uinjena
teta, preuzmete odgovornost za svoja dela i nauite da rukujete orujem
koje je Bog dao na raspolaganje svojoj deci kako bi izvojevala pobedu.
Mi smo otkrili da, kada im se prue znanje i sredstva, veina ljudi
koji su spremni da ue moe da, uz Boju pomo, prekine taj krug
oteenja. alosna je injenica da veina ljudi potrai pomo tek kada
doe u tridesete ili etrdesete. Ozdravljenje, dakle, dolazi nakon onog

21
Pripadanje

osetljivog perioda odrastanja njihove dece, tako da je naredna genera-

cija ve pretrpela tetu. Dobra vest je da, ako ste vi kao roditelji spre-
mni da se pogledate u ogledalo Boje Rei da biste videli sopstvene
slabosti i disfunkcionalne sklonosti i da otkrijete poreklo odreenih
oblika vaeg ponaanja da biste pronali izlaz, promene koje vaa deca
budu zapazila u vaem karakteru pozitivno e uticati na njih, bez obzira
koliko imaju godina i da li ive daleko od vas.
Poto se ovde radi o borbi izmeu Boga i Sotone, u toj borbi ue-
stvuje svako ljudsko bie. Greh poput magneta privlai na ranjivi um.
Kada neko odlui da se vrati Bogu, on se esto, poput muve u paukovoj
mrei, toliko zapetlja u Sotoninu mreu, da mu se ini da se nikada
nee osloboditi, i radije odustaje nego to se trudi da uradi sve to je
neophodno za emocionalni i duhovni oporavak. (Vidi poglavlje 11.)
U naim uima jo uvek odzvanjaju rei devojke Dulije, koja je
oajniki elela da se izlei od posledica zlostavljanja koje je pretrpela
u detinjstvu: Oduvek sam eznula da uspostavim odnos sa Bogom i
jo uvek pokuavam to da ostvarim. itam Bibliju, ali time nita ne po-
stiem. Molim se, ali imam oseaj kao da su to prazne rei koje odlaze
u vetar. Zato svi drugi mogu da pronau Boga, a ja ne? Na kraju sam
dola do zakljuka da je problem sigurno u meni. Mora da sam uinila
neto ime sam zauvek udaljila Boga od sebe. Ovo je la u koju Sotona
eli da verujemo.
Slika Sotone kao crne udovice (vrsta pauka, prim. prev.) koja plete
svoju mreu da bi nas uhvatila i unitila, dola mi je (Nensi) kao direk-
tan odgovor na molitvu.
Bilo je hladno i tmurno jutro, jutro koje vas zove da ostanete u
toplom krevetu ili umesite domai hleb i iseckate povre za varivo. Ali,
imala sam zakazan sastanak u ordinaciji. Upalila sam kola i dok sam
se vozila prema centru grada, molila sam se: Gospode, ovo je nova
pacijentkinja. Ne znam ko je ona. A ovog jutra mi zaista nije ni stalo
da znam. Hoe li ti uiniti da ne budem tako ravnoduna? Molim te,
nadahni me ljubavlju prema ovom Tvom detetu koje pati. Treba mi
Tvoja pomo da ovoj eni pokaem ljubav i dobrodolicu kakvo bi joj
Ti pokazao.

22
 Uhvaen u paukovu mreu

Kada sam ula u zgradu, bila sam u iskuenju da se iznerviram

zbog duvanskog dima koji je dolazio iz sale za sastanke i oseao se u
celom hodniku. Umesto toga, reila sam da budem zahvalna za osvei-
va prostora i mirisni aj koji sam drala u svojoj ordinaciji. Odabrala
sam dve lepe porculanske olje i stavila vodu da prokljua. Topao aj u
hladno jutro bie pravi znak dobrodolice.
Uskoro, ona je sedela u ordinaciji i grejala ruke drei olju aja.
Poele smo mojom uobiajenom molitvom za Boje prisustvo i mu-
drost, a onda sam je upitala zbog ega je tano dola u moju ordinaciju
toga jutra i kako mogu da joj pomognem.
Drei u ruci olju aja, sela sam ekajui da ujem njenu priu.
Meutim, to nije bila pria. Deset minuta je govorila neto nepoveza-
no. Reenice su joj bile nedovrene, fraze nisu imale nikakvog smisla
i nisu bile povezane. Pokuala sam da pronaem temu njene prie, ali
nisam uspela. Moda je nervoza zbog samog dolaska kod psihoterape-
uta izazvala tu konfuznost koja e vremenom nestati. Meutim, to je
due priala, ja sam bivala sve vie isfrustrirana. Rekla sam sebi: Nen-
si, ovo je previe za tebe. Ova pacijentkinja je izgubila dodir sa realno-
u. Nita nema smisla. Ipak, ona je i dalje nepovezano priala.
O, Gospode, molila sam se, potrebna mi je pomo. Molim te,
daj mi reenje - putokaz kroz ovu konfuziju. A onda se dogodilo neto
jako udno. U glavi mi se pojavila slika paukove mree. Bila je tako
stvarna da sam mogla ispruiti ruku i dotaknuti je. Oseala sam sve
vei nemir i tiho se molila: Gospode, molila sam te za pomo, a ti si
mi dao ovo? Ponovo sam ekala Boju intervenciju, ali mi se i ovog
puta samo pojavila slika paukove mree.
U redu, Gospode, rekla sam, i ta sad? Isfrustrirana i razoara-
na to Bog nije odgovorio na moju molitvu onako kako sam oekivala,
odjednom sam ula rei: Otidi do deteta.
ta to znai?, tiho sam upitala. A onda mi je sinulo: deca vole
prie.
Nisam znala ta da radim s ovim otkrivenjem, ali kada je ena
zastala sa priom, ja sam joj se obratila kao detetu. Nagnula sam se ka
njoj i iz mojih usta izale su sledee rei: Jeste li ikada videli paukovu

23
Pripadanje

mreu? Zateena pitanjem, odgovorila je nakon kratke pauze: Da,

da, videla sam paukovu mreu.
To je bila njena prva povezana reenica.
Gde se nalazila mrea koju ste videli?, nastavila sam.
U naoj dnevnoj sobi. Pauci dolaze kada koristimo poret na
drva. I u ambaru - uvek su u ambaru.
Moete li mi opisati jednu paukovu mreu?, zatraila sam. I dok
je gestikulirala rukama, povezane rei potekle su sa njenih usana.
Jo uvek nisam imala smiljen plan za terapiju kada sam joj posta-
vila pitanje: Da li ste ikada videli pauka u mrei?
O, da, mnogo puta, odgovorila je ona.
Dobro, ako moete da ga zamislite, elela bih da ga zamislite u
crnoj boji, dala sam joj uputstvo.
U redu, zamislila sam! Crni pauk u mrei. inilo se da ju je ova pri-
a zainteresovala, a ja jo uvek nisam znala koji je moj cilj i kakav u zaklju-
ak izvui, ali sam reila da verujem reima koje su izlazile iz mojih usta.
Sada bih elela da tom pauku dam ime. Nazvaemo ga Sotona,
rekla sam.
Sotona! Zato ba tako? Zato razgovaramo o pauku u mrei?,
upitala me je vidno uznemirena.
Odgovor je potekao sa mojih usana, a da o njemu nisam prethod-
no ni razmiljala. inilo se kao da Bog, koristei moj glas, trai prave
rei. Sada sam bila smirena i poela sam da uivam u ovom otkrivenju.
Sotona je kao crna udovica koja plete lepljivu mreu na mranim,
skrovitim mestima. im insekt dotakne tu lepljivu mreu, biva uhva-
en u zamku. Kada se nae u mrei, insekt poinje da se bori, poku-
avajui da se oslobodi, i taman kada pokida svoje okove, pauk se
pojavljuje gotovo ni otkuda. On ubada svoju rtvu otrovnom aokom
koja izaziva paralizu i ivot insekta polako poinje da se gasi.
Ba kao i pauk, Sotona nas oteuje u ranom detinjstvu kada se
na karakter jo uvek formira. Ta oteenja izazivaju poremeaje (dis-
funkciju) u naem nainu razmiljanja, naim oseanjima i ponaanju
koji e trajati do kraja naeg ivota i uticati na na odnos sa Bogom,
branim drugom, decom i sa naim roditeljima.

24
 Uhvaen u paukovu mreu

ena se naslonila u svojoj fotelji i polako prekrstila ruke. Zado-

voljno se nasmeila kao da je upravo doivela neko otkrivenje. Onda
tano znam ta mi se dogodilo, odgovorila je. Priala mi je o svom de-
tinjstvu u kojem je doivela sve vrste zlostavljanja: emocionalno, sek-
sualno i fiziko. Kada je zavrila svoju priu, bila sam iznenaena to
ona uopte moe da funkcionie u bilo kom smislu.
Proces oporavka poinje upravo tada kada ovek doivi to otkri-
venje, kada sazna neto to da tada nije znao.
Pa, rekla je ona, obzirom na moju prolost, da li je moje pona-
anje skroz poremeeno?
Moj odgovor je za nju bio kao traak nade. Obzirom na tetu koju
ste pretrpeli u detinjstvu, Vi se ponaate prilino normalno.
Ali, moje ponaanje nanosi meni i mojoj porodici bol i stvara
probleme. ta da radim? Kako mogu da ga promenim?, preklinjala je
ona.
Moj odgovor joj je, izgleda, ulio nadu: Mi danas moramo poe-
ti da reavamo nereene probleme iz vae prolosti, da biste se mogli
ispetljati i osloboditi iz Sotonine mree. Morate otkriti prolost i su-
oiti se s njom da biste izbacili te otrovne emocije koje nosite u sebi i
tu prazninu ispunili Bojom savrenom mudrou i Njegovim duhom
ljubavi i prihvatanja.
teta koju ste pretrpeli u ranom detinjstvu postaje filter kroz koji
posmatrate sva ostala iskustva u ivotu. Vae reakcije na ono to vam
se sada deava pokrenute su bolom koji ste doiveli u prolosti. Bez
obzira da li se seate tog konkretnog bolnog iskustva iz prolosti ili ne,
teta koju je pretrpeo va nain razmiljanja i oseanja utie na vae
ponaanje u sadanjosti.
Vi se ne moete oporaviti preko noi ili za godinu dana. Oporavak
traje itavog ivota. Proces posveenja - uobiajen hrianski pojam -
predstavlja, u stvari, proces oporavljanja od tete koju vam je Sotona
naneo u ranom periodu ivota, a koja prouzrokuje destruktivne oblike
razmiljanja, oseanja i ponaanja u sadanjosti.

25
Pripadanje

Takve su staze svih koji zaboravljaju Boga, i nadanje

licemerovo propada. Njegovo se nadanje podlama i uzdanje je njegovo
kua paukova; Nasloni se na kuu svoju, ali ona ne
stoji tvrdo; uhvati se za nju, ali se ona ne moe
odrati. Jov 8:13-15.

26
 2. Saznavanje istine
Svaka potiskivana emocija se zagnoji, izazove sepsu
i doprinese nastanku bolesti koja se moe izleiti jedino
kada dopustimo da to zabranjeno oseanje izbije na povrinu.
Ne moemo se oporaviti od emocije ije postojanje poriemo.
Sem Klajn (Klein)

Zato moramo da se osvrnemo na prolost da bismo razumeli sa-

danjost? To je sasvim razumljivo pitanje, pitanje koje esto postav-
ljaju oni koji se suoavaju sa tekim zadatkom oporavljanja. Zar ne bi
trebalo jednostavno da zaboravimo sve to iz prolosti i nastavimo da
gledamo napred, u budunost? Kakve veze prolost, naroito ono ega
se ak i ne seam, ima sa sadanjou?
Razumevanje fiziologije mozga bebe u ranom periodu razvoja po-
moi e vam da shvatite zato vaa prolost toliko utie na va sadanji
ivot. Posle pet i po meseci, beba u materici poinje da upija majina
oseanja. Beba u svom umu registruje emocije koje majka doivlja-
va pod uticajem okolnosti u svom ivotu i prirode njenih odnosa sa
ljudima oko sebe. Ako, na primer, majka nije udata, a otac ne eli da
ostane u vezi sa njom ili odbija da preuzme odgovornost i ne pokazuje
nimalo interesovanja za bebu koja treba da se rodi, dete e taj oseaj
odbaenosti koji se javi kod majke doiveti kao svoj sopstveni. Svaka
emocija koju majka osea, bilo pozitivna ili negativna, prenosi se na
dete i biva registrovana kao emocija koja se javila kod samog deteta.
Posledica toga je da dete tada, u svom malom umu, belei i stvara svoja
prva seanja na odbacivanje.
Do sedmog meseca prenatalnog razvoja, nesvesni deo bebinog
mozga ve je poeo da prima poruke iz spoljanjeg sveta, postavi skla-
dite za sva budua ivotna iskustva. Ove poruke dolaze prvenstveno
posredstvom ula sluha, a veina njih sadri i emocionalnu kompo-
nentu. Pre nego to doe na svet, dete registruje zvuk maminog i ta-
tinog glasa; ak i zvuk glasa brae i sestara ili nekih drugih znaajnih
ljudi koji dolaze u kontakt sa majkom biva zabeleen u memoriji.

27
Pripadanje

Nakon roenja, beba prima mnogo vie poruka, poto sada svih
pet ula prikuplja informacije iz sveta koji je okruuje. Ako se beba
ne dodirne neno ili ako doivi fiziki bol, to e ostati zabeleeno u
memoriji deteta. Ako beba vidi zastraujua, ljutita lica, to ostaje zabe-
leeno. Ako beba oseti neprijatan miris ili ukus, to ostaje zabeleeno i
protumaeno kao odbacivanje. Svaki dogaaj se registruje istog trenut-
ka i sadri podatke svih pet ula, kao i emociju koja se javi kod deteta
u trenutku kada je informacija zabeleena.
Ljudski mozak funkcionie tako to se nadraaj, kada doe do nas
iz spoljne sredine, recimo posredstvom ula vida, automatski obrauje
bez bilo kakve komande sa nae strane. Ba kao to Internet pretrai-
va trai sve dostupne informacije vezane za odreeni predmet, tako i
ovekov um proeljava podatke zabeleene u svojoj memoriji i rea
po intenzitetu emocionalno obojene uspomene. Mi emo onda reago-
vati na taj poetni nadraaj u naim mislima, oseanjima i ponaanju
na osnovu seanja koje ima najjai emocionalni naboj u tom trenutku.
Za emocije je zaduen limbiki sistem, koji se nalazi u centralnom
delu mozga. Njegov glavni zadatak je da upravlja emocionalnim reak-
cijama na spoljanje nadraaje. (Vidi etvrto poglavlje.)
Da biste razumeli kako funkcionie limbiki sistem, blokirajte
spoljanje nadraaje i onda proitajte re koju u vam dati. Potom za-
tvorite oi i dozvolite svom umu da, kao odgovor na tu re, ode gde
god eli. murite oko trideset sekundi pre nego to odgovorite na sle-
dea pitanja. Da li ste spremni? Re je...
okolada.
ta ste videli? Da li je ono to ste videli vezano za uspomenu iz
prolosti? Koliko daleke prolosti? Veina ljudi e se setiti neega to se
desilo pre mnogo godina, moda jo u detinjstvu. Na primer, jo dok
sam (Nensi) ukucavala re okolada, setila sam se Boia kod bake.
Pravila je predivan kola. Voda mi curi na usta im proitam tu re.
Prosto oseam pod zubima slatka zrnca eera i hrskave orahe. Kola
je drala u lepoj limenoj kutiji kakve su se nekada koristile, i ba kada
bismo pomislili da smo pojeli i poslednji kola, ona bi otila negde gore
gde ih je skrivala i donela jo jednu kutiju. Baka je za mene predstav-

28
 Saznavanje istine

ljala sigurno, toplo i udobno mesto, tako da seanje na nju izmamljuje

osmeh na mom licu i izaziva u meni oseanje voljenosti i prihvatanja.
ak i jedenje kolaa slinog njenom moe da izazove u meni isti taj
oseaj prihvatanja koji sam oseala decenijama pre toga kada bi me
ponudila kolaem.
Stvar je u tome to e bilo koja uspomena koja je najjae emoci-
onalno obojena u trenutku delovanja spoljanjeg nadraaja, bilo po-
zitivna ili negativna, biti dogaaj koji e dospeti do spoznajnog (sve-
snog) dela uma.
Jednog dana, spomenuli smo na predavanju re jagoda kao spo-
ljanji nadraaj i jedna ena je istog momenta briznula u pla. Posle
predavanja, u poverenju nam je rekla: Moda ste primetili da sam po-
ela da plaem kada ste izgovorili re jagoda. Ja imam sedamdesetetiri
godine i kada ste izgovorili tu re, ja sam se u tom momentu setila
jednog od najgorih iskustava u svom ivotu. Bilo mi je dvanaest godi-
na i tog leta sam pakovala jagode na farmi jednog uzgajivaa. Bliio se
kraj radnog dana i primetila sam da sam ostala poslednja, pa sam brzo
napunila svoju korpu i vratila se u spremite za pakovanje da izmerim
svoje jagode. Iznenada me je neko od nazad uhvatio za grudi. Sledee
ega se seam je da sam leala na prljavom podu gledajui nad sobom
farmerovo lice i trpei uasan bol dok me je silovao. Nikada nikome
nisam rekla ta se tamo dogodilo. Moj mu je umro pre dve godine.
Stalno razmiljam o tome kako sam dopustila da umre u uverenju da
je on bio uzrok potekoa na seksualnom planu u naem braku. A u
stvari, svaki put kada bih legla pored njega i on mi priao da vodimo
ljubav, ja bih opet bila dete koje se trzalo od bola na onom prljavom
podu. ivo seanje na taj dogaaj i stari strahovi upravljali su mojom
reakcijom na seksualnom planu i uskratili mi uivanje u bliskom od-
nosu sa suprugom.
Nae reakcije i nae ponaanje potiu prvenstveno od emocije koja
je obojila dogaaj iz prolosti, a ne samo iz trenutne situacije ili emocije
u sadanjem trenutku.
Mala deca emocionalno reaguju na spoljanje nadraaje koristei
samo limbiki (emocionalni) sistem mozga. Ona ne raspolau meha-

29
Pripadanje

nizmom kojim bi logiki dola od uzroka do posledice, zato to se deo

mozga zaduen za logiku - modana kora - jo uvek nalazi u fazi razvo-
ja, koja traje otprilike do tridesete godine ivota.
Meutim, kada se deca priblie dobu kada se mogu smatrati od-
govornom za svoje postupke (otprilike u dvanaestoj godini), u mo-
danoj kori ima dovoljno sadraja - drugim reima, ona su stvorila do-
voljno memorije i poseduju hemijski i fizioloki mehanizam - da bi
zapoeo proces logikog razmiljanja, od uzroka do posledice. Osim
toga, modani mehanizmi su do tog doba mnogo precizniji i usklae-
niji, tako da su deca tada u stanju da poveu sve relevantne informacije
(logika) pre nego to donesu odluku. Odluka e sada biti zasnovana na
njihovim emocijama i na njihovoj logici. Meutim, vano je zapaziti
da e ta odluka biti zasnovana na njihovoj logici, a ne nuno na logici
njihovih roditelja ili nekih drugih osoba od autoriteta. Kod svakog o-
veka, lino iskustvo utie na njegovo logiko razmiljanje, pa time i na
njegove odluke.
Nakon primanja nadraaja, mozgu je potrebno par stotinki, najvi-
e nekoliko sekundi da, funkcioniui razliitom brzinom u zavisnosti
od okolnosti u datom trenutku, razvrsta itavu gomilu uspomena koje
sadre logike informacije da bi ih spojio sa emocijom i na taj nain
doneo loginu, zrelu odluku.
Zanimljivo je to da odrasle osobe ije potrebe nisu bile zadovo-
ljene ili koji su pretrpeli neku tetu u detinjstvu, i koje su u procesu
logikog razmiljanja preskakale i izbegavale odreene faze zbog emo-
cionalnog bola, reaguju automatski na emocionalnom nivou koristei
samo limbiki sistem, koji upravlja reakcijom bori se ili bei skoro
bez ikakvog meanja logike. Mnogi ak ni ne znaju da im logika stoji
na raspolaganju i da mogu da je upotrebe. Nezadovoljene potrebe i
teta naneta u periodu formiranja karaktera prave crnu taku na putu
vaeg ivota.
Mnogi osete aoku odbacivanja svaki put kada okolnosti iznesu
na povrinu stari bol. Moda ste zatekli sebe kako traite dokaze o od-
bacivanju u svom ivotu. Stvar je u tome da ko trai, taj e ih i nai.
Sotona je tako isplanirao.

30
 Saznavanje istine

Ako oni koji treba da se brinu o malom detetu ne zadovoljavaju nje-

gove potrebe, dete e reagovati tako to e poeti da sisa palac, ebence ili
flaicu ili tako to e se uzbuditi, podivljati, plakati, vikati ili zahtevati za-
dovoljenje tih potreba. Odraslo dete, ije reakcije zbog pretrpljene tete
jo uvek potiu iz limbikog (emocionalnog) sistema, reagovae tako to
e se naduriti, udubiti u kompjuter ili TV, umrtviti bolni oseaj odbae-
nosti pomou alkohola ili nekih drugih droga ili tako to e se odjednom
razbesneti, napasti nekoga verbalno ili fiziki ili se rasplakati. Odluke do-
nose neodlunost, okolnosti ili neko drugi. Oni reaguju ishitreno i dono-
se odluke samo na osnovu impulsivnih oseanja, bez ikakvog prethod-
nog razmiljanja. Oni reaguju na spoljanje nadraaje, to je svojstveno
deci, umesto da, kao zrele, odrasle osobe, daju odgovor na njih.
Moda ste zatekli sebe kako udovoljavate ili pokuavate da udovo-
ljite drugima kako biste bili prihvaeni zato to to niste bili u ranijim
periodima ivota. Da li preuveliavate svoja dostignua da biste bili bo-
lji u oima drugih? Moda ste hvalisavac koji ima potrebu da mu drugi
govore koliko je dobar. Ako imate potrebu da budete bolji od nekog
drugog da biste se bolje oseali, postoji velika verovatnoa da ste bili
odbaeni u ranom periodu ivota kada je prihvatanje tako neophodno.
Da li je, moda, razmiljanje u odraslom dobu, koje je egocen-
trino, zasnovano na emocijama, detinjasto po prirodi i lieno logike
i rasuivanja ono to Biblija naziva telesnim mudrovanjem (razmi-
ljanjem) i neprijateljstvom prema Bogu? Poslanica Rimljanima 8:6,7
(Novi zavet) jasno kae: Jer telesno mudrovanje smrt je, a duhovno
mudrovanje ivot je i mir. Jer telesno mudrovanje neprijateljstvo je
Bogu, jer se ne pokorava zakonu Bojem niti moe.
Ljudima koji pretrpe tetu u prvih osamnaest meseci ivota, kada
bi trebalo da se razvije poverenje, bie teko da prihvate ili imaju pove-
renja u sebe i druge. Ukoliko nemamo mnogo poverenja u ljude, bie
nam veoma teko da prihvatimo znanje ili informacije od bilo koga, a
ako sumnjamo u sebe, odbacivaemo i sumnjaemo u svakoga, uklju-
ujui i Boga.
Kako je ova informacija povezana sa Sotonskom paukovom mre-
om? Da li je ovo deo njegovog podmuklog plana da nas uniti? Sotona

31
Pripadanje

moe tako da zatruje rani period naeg ivota i izopai nau sposob-
nost odluivanja da mi i mnogo kasnije u ivotu reagujemo impulsivno
i emocionalno kao deca. U periodu od osamnaest meseci do tri godi-
ne, dete koje raste u zdravom okruenju nauie se autonomiji - posta-
e sposobno da samo donosi odluke i upravlja sobom. Oteeno dete,
koje ivi u nezdravom okruenju, ak e i u svom zrelom dobu eleti da
sve bude po njegovom, ma koliko je to to eli, moda, nelogino. On
odnosno ona nee moi da donosi zrele odluke, zato to oteene oso-
be donose odluke na osnovu emocija koje oseaju u datom trenutku,
ne razmiljajui prethodno o moguim posledicama. Neke osobe su
toliko oteene da ne ele da prihvate nove informacije iz bilo kog izvo-
ra, uporno zahtevaju da u ivotu sve bude po njihovom i tvrde da je
njihovo miljenje jedino ispravno. Oni koji su zbog oteenja u ranom
detinjstvu postali tvrdoglavi i samovoljni nee moi da prihvate neku
novu istinu koja se razlikuje od njihove. Oni e zbog toga vrlo teko
moi da doive duhovna iskustva, zasnovana na poznavanju Boga i e-
lji za istinom. Ljudi koji odbijaju da sluaju su gotovo uvek oni koji su
zadrali i negovali te loe nasledne sklonosti u svom karakteru i koji su
slepi za Boje principe i standarde.
Vratimo se ponovo na nae prvo pitanje: Zato moramo da se osvr-
nemo na prolost da bismo razumeli sadanjost?
Moramo se osvrnuti na prolost zato to je izlivena u cementu, zato
to se ne moe ukloniti i zato to predstavlja temelj ivota koji gradimo.
Sve nae odluke zasnovane su na emocijama, informacijama i iskustvi-
ma koja su ranije uskladitena u naem mozgu.
Kada se moj (Nensin) deda pribliio devedesetim - kada mu je,
potpuno slepom, bila potrebna tua nega - on je obino sedeo na svo-
joj stolici na zatvorenom balkonu kue u kojoj sam odrasla i priseao
se prizora i dogaaja iz svog detinjstva. Priao je kako je sluao propo-
vedi Bilija Sandeja na trgu Trafalgar i tiho pevuio pesme koje je pevao
kao deak na tim evaneoskim okupljanjima. Seao se vremena napor-
nog rada u kui sa dvanaestoro dece i u mlinu gde je radio kao deak.
Kako um stari, ovek se lake prisea uspomena iz detinjstva, na-
roito onih emocionalno obojenih. Ostarelom oveku vie nisu vane

32
 Saznavanje istine

injenice i brojke, ve drugovi iz detinjstva i lanovi porodice. On pro-

vodi vreme priseajui se prolosti, mesta na kojima je bio, ljudi koje
je upoznao i odnosa sa njima. Stariji ljudi se uvek iznova pitaju da li su
se oseali prihvaenima i da li su zauzimali znaajno mesto u ivotima
drugih.
Uspomene iz detinjstva predstavljaju filter kroz koji gledamo, slu-
amo, oseamo miris i ukus, dodirujemo i emocionalno reagujemo to-
kom itavog naeg ivota. Gotovo svaka bolna reakcija u sadanjosti
povezana je sa bolnim oteenjem ili uspomenom iz detinjstva. Isku-
stva, i pozitivna i negativna, kleu skulpturu sadanjosti i utiu na njen
oblik u budunosti. Na pogled na svet, odreen naim opaanjima iz
prolosti, utie na odluke koje emo donositi u sadanjosti i tako obli-
kuje nau budunost.
Jedino kada priznamo prisustvo i mo naih uspomena, a potom
uklonimo negativne emocije vezane za bolne uspomene, mi se moemo
nadati da emo reagovati na jedan zreo nain, upotrebljavajui logiku
iji se centar nalazi u kori mozga. Jedino kada se suoimo sa prolou,
moemo hrabro i uspeno pobediti sadanjost.
Bez obzira koliko su, moda, bedne - koliko sotonske - nae us-
pomene, mi se moemo izleiti jedino kada inaktiviramo emocije iz
prolosti. Moda najtraginije ivotno iskustvo koje sam (Nensi) ikada
ula jeste ono koje mi je ispriala jedna moja prijateljica.
Ona je bila privlana, mala plavua, zanimljive linosti i vesele na-
ravi. Oblaila se sa stilom i izgledala veoma atraktivno. Vozei se po
gradu u svom novom automobilu i sklapajui prijateljstva sa uticajnim
ljudima, Deni je bila pojam uspene osobe.
Deni je bila supruga lekara i majka dvoje tinejdera. Imala je
predivno ureenu kuu, a deca su joj bila pristojna i lepo vaspitana.
Meutim, s vremena na vreme, ne liei uopte na sebe, pojavila bi
se u ordinaciji svog mua u ljampavom demperu, neoeljana i bez
minke. Jo iz ekaonice uzviknula bi prodornim i detinjastim glasom:
Duo, duo ili bi svratila u moju kancelariju i briznula u pla.
Njen mu, Bart, bio je lekar preoptereen obavezama, koji je obo-
avao svoju suprugu, ali nije shvatao njenu Dekil/Hajd linost. De-

33
Pripadanje

ni se povremeno inila veoma usamljenom i izolovanom. inilo se da

je traila svoje mesto, svoj identitet izvan sveta svog mua. Radila je
nekoliko poslova, pokrenula biznis, volontirala u bolnici i imala veli-
koduno srce puno saoseanja.
A onda, iz iste zabave, Deni i Bart su reili da pohaaju vikend-
seminar o braku. Na seminaru je sve bilo u redu i oni su uivali u tome
to su se, za promenu, usredsredili jedno na drugo. Za vreme jedne
prezentacije, Deni se dogodilo ono to nazivamo flebek. Nikada
do tada nije bila doivela neto slino: velikom brzinom pred njenim
oima reao se prizor za prizorom.
Prvo je videla malu devojicu od oko tri godine kako lei na mer-
mernom istesanom oltaru a onda je ugledala dvanaest mukaraca u
crnim odorama sa kapuljaama kako stoje oko nje. Devojica je krva-
rila. Njena krv je curila u srebrnu posudicu koja je potom kruila da
bi svako uzeo po gutljaj. Kada su svi popili po gutljaj, jedan za drugim
seksualno su zlostavljali dete.
Deni je bila strano uzbuena i zbunjena. Odakle je doao ovaj
prizor? Zato ba sada? Da li je to bio neki horor film koji je nekada
davno gledala? Zato se toliko uplaila? emu taj uas? To seanje ju je
potpuno obuzelo. Izjurila je iz prostorije u kojoj se odravao seminar i
osamila se u njihovoj hotelskoj sobi.
Kada je prestala da plae, Deni je Bartu ispriala zastraujuu
priu. Dvadesetpet godina koliko su u braku on se molio za pomo
kako bi oboje razumeli zato se ona tako ponaa, ali ova neuverljiva
pria je svakako plod njene mate.
Deni je iznenada zasukala rukave svoje rolke; prela je dlanom
preko ruke, zaustavljajui se na malim oiljcima. Zatim se sagnula i
podigla nogavice, gledajui svoje listove. Zar se nismo oduvek pitali
odakle mi ti oiljci po rukama i nogama? To je odgovor, Bart. Ta mala
devojica sam ja! Te oiljke su mi napravili oni koji su cedili moju krv
za srebrnu posudicu. A znam i ko su bili ti ljudi. Rei u ti njihova ime-
na. To su bili doktor A i doktor B. Tu je bio sudija C i dva advokata, D
i E. A na elu te grupe je bio moj tata. Pitam se da li je zato bio u domu
za stare i potpuno odseen od sveta od svoje pedesetdruge godine?

34
 Saznavanje istine

Bart je odgovorio: S tobom sam proao kroz vatru i vodu, ali ovo
je previe. Ne mogu da poverujem u tu priu. Kako si mogla da izmisli
tako neto? Potpuno smireno i pribrano, Deni je odgovorila: Prvi
put u ivotu znam zato je moj ivot liio na vrteku. Meni se ne do-
pada ta slika, ali pria je istinita. Ja sam ta mala devojica, Bart. Ja sam
ta devojica!
Kada su stigli kui, Denina sestra je potvrdila da je Deni bila
zlostavljana, rekavi da se nadala da je Deni zauvek zaboravila taj uas.
Deni je reila da pokua da dokae Bartu istinitost svoje prie. Zamo-
lila ga je da odu u grad gde su odrasli. On je pristao, ali jedino pod uslo-
vom da i psiholog poe sa njima. Plaio se da bi Deni mogla da poludi
ukoliko otkrije istinu. Njih troje su se vozili jednom ulicom u Deni-
nom starom kraju i ona je konano viknula: Stani, ovo je to mesto!
Zaustavili su se ispred crkve i sada je Bart bio okiran. Ne ovde,
Deni, ovo ne moe biti to mesto. Ovo je crkva u koju sam iao kao dete!
Potpuno uverena da je to to mesto, Deni je izvadila notes i olovku
iz tane i rekla: Evo, Barte, nacrtau ti raspored prostorija u crkvi.
Ona je psihologu i svom muu detaljno opisala unutranjost zgra-
de i krune stepenice koje su vodile do tajne prostorije sa mermernom
ploom.
Kada su uli u crkvu, Bart prosto nije mogao da veruje. Njen opis
je bio potpuno taan. Uplaeni, popeli su se uz krune stepenice i De-
ni ih je odvela do prostorije gde je vie puta u svom detinjstvu leala
na mermernoj ploi - kao rtva satanistikog obrednog zlostavljanja.
Bart je tiho plakao. Oigledno je bio potresen. Dokazi su bili tu.
Morao je da poveruje.
Nakon toga, Deni je otila u policiju i unajmila privatnog detek-
tiva, koji je pronaao njenu drugaricu koja je nekada ivela preko puta
nje. Ova devojka je potvrdila da su i njeni i Denini roditelji bili ume-
ani u deju pornografiju. Snimali su porno filmove koristei svoju
decu i snuff filmove u kojima enski lik biva ubijen.
Deni je posle toga priala sa svojom starijom sestrom o onome
to je otkrila. O, Boe, Deni, mislila sam da si zaboravila. Sve devoj-
ice u Deninoj porodici bile su zlostavljane na slian nain.

35
Pripadanje

Dakle, zato moramo da gledamo u prolost da bismo razumeli sa-

danjost? Zato to upravo iz prolosti potiu istorijski delovi koji upotpu-
njuju slagalicu naeg ivota.
Pre nego to je otkrila neke stvari iz svoje prolosti, Deni je osam
puta pokuala da izvri samoubistvo, ne znajui ta je nagoni da to ui-
ni. Sada je njena prolost ponudila klju za odgonetanje njenog sada-
njeg ponaanja. Da ovo seanje nikada nije isplivalo na povrinu i da
se Deni nije suoila sa njim, ona bi sigurno samoj sebi oduzela ivot.
Zato je to seanje ba sada isplivalo na povrinu? Bila je u pravom
dobu i na sigurnom mestu.
U funkcije naeg mozga uprogramiran je jedan automatski meha-
nizam koji je osmiljen tako da sakriva bolne uspomene kako one ne
bi bile dostupne za ponovni pregled. Taj proces se naziva potiskivanje.
To je sigurnosni mehanizam koji je Bog ugradio u nas da bi sakrio od
nas uspomene dok ne postanemo spremni da ih priznamo kao svoje,
prihvatimo ih i proemo ponovo kroz sve to da bismo ozdravili.
Uloga adrenalina u naem organizmu je da zatvara poklopac na
kontejneru u naem umu u kojem se nalaze nae bolne uspomene.
Kada doemo u godine kada se smanji proizvodnja adrenalina, u na-
em organizmu se obino deavaju i neke druge hemijske promene
(kao to su hormonske promene tokom menopauze). Ako smo rodite-
lji, esto i naa deca u isto vreme dospeju u svoje tinejderske godine
i mi tada rekapituliramo i ponovo ocenjujemo svoj ivot. Suoavamo
se sa mogunou promena u karijeri i budueg sindroma praznog po-
rodinog gnezda, a majke se tada esto oseaju manje potrebnim nego
kada su deca bila mala. Usled svih ovih promena nastaju okolnosti koje
mogu usloviti emocionalni nemir i konfuziju. Nae stare i bolne uspo-
mene poinju da bee iz svog skrovita. Nae telo je isprogramirano
da zatiti sebe, tako da mi nesvesno podiemo nivo adrenalina u svom
organizmu izlivima besa, preteranim radom, napornim fizikim ve-
bama, histerinim reakcijama i iracionalnim ponaanjem. Meutim,
doi e vreme kada vie neemo moi da drimo ta seanja u sebi, i
zbog konfuzije koja tada bude nastala mi emo misliti da poinjemo
da ludimo. I tada zapadamo u krizu.

36
 Saznavanje istine

Tada smo ve toliko ranjivi da emo posegnuti za bilo im to e

nam, po naem miljenju, pomoi da se oseamo bolje, ukljuujui lju-
bavne afere, naputanje porodice, alkohol ili neke druge hirovite pote-
ze. Zbog svega ovoga osoba zapada u jo dublju krizu: zbrku, depresiju
i autodestruktivno ponaanje. Na kraju, u oajanju traimo pomo pri-
jatelja, psihologa, svetenika ili bilo koga drugog ko eli da nas saslua;
ili se oseamo beznadeno i pomiljamo, ili nekad ak i pokuavamo
da sami svemu tome uinimo kraj.
Meutim, ono to nam je potrebno jeste znanje. Kada shvatimo
kako funkcionie na um, kakav pakleni plan ima Sotona i kakvu tetu
smo pretrpeli, moi emo da zaponemo proces uklanjanja bola i osloba-
anja od pritiska.
Ba kao u Deninom sluaju, Bog zna koliko moemo da podne-
semo i kada je pravo vreme da nam otkrije istinu. On e iskoristiti si-
gurno mesto gde ima osoba koje e nam pruiti podrku i pomoi nam
da prebrodimo krizu. U Deninom sluaju, to je bio seminar o braku
koji je stvorio atmosferu ljubavi i podrke u kojoj joj je Bog mogao
vratiti to seanje. Bila je daleko od kue, daleko od obaveza, zahteva i
neprekidne zvonjave telefona. Ona i Bart su odvojili vreme da se usred-
srede jedno na drugo, na svoj ivot i svoju ljubav. A poto tu nije bilo
pacijenata za koje bi se Bart brinuo, on je bio na raspolaganju svojoj
eni kada joj je najvie bio potreban. Nije li Bog dobar?
Deni je bila devojica koja je itavog ivota pokuavala da prona-
e Boga. Ona je oajniki teila za odnosom sa Bogom i pretvarala se
da ima zajednicu sa Njim. Ali, kako je i mogla da je ima kada je njen
roeni otac, koji je u ranom detinjstvu za nju bio Bog, bio najodvratniji
meu onima koji su je zlostavljali?
Kada je otkrila istinu i zapoela proces oporavka, ona je oseala ne-
verovatan mir koji nikada do tada nisam videla kod nje. Bila je oputena
i ponaala se zrelije. Vie nije bila mala devojica kojoj je bila potrebna
panja svih onih koji su je okruivali. Poela je da se oporavlja, to joj je
omoguilo da izraste u zdravu i potpunu osobu kakvom ju je Bog i stvorio.
Evo prvog koraka: pre nego to naemo oprotaj i mir, moramo
poznavati sebe kakvi zaista jesmo da bismo doiveli pokajanje. Mora-

37
Pripadanje

mo shvatiti da nam je potrebna Hristova pomo. Moramo osetiti bol

naih rana pre nego to poelimo da budemo isceljeni.
Razlog zato je to toliko vano je taj to teta koju smo pretrpeli
ometa i negativno utie na na emocionalni rast i, ba kao to je Isus
Hristos rekao, moramo se nanovo roditi. Moramo umreti svome
ja, svojoj grenoj, telesnoj prirodi, a onda moramo rasti u Njemu,
dozvoljavajui Mu da bude na novi roditelj i da nam svojom ljubavlju
pomogne da izrastemo u zdrave odrasle osobe.
Razlika je u tome to taj proces novoroenja poinje onda kada mi
to izaberemo. Ovoga puta, nae roenje nije stvar odluke naih rodite-
lja, ve nas samih. Naalost, tek nas oaj, nakon svih naih bezuspenih
pokuaja da poemo ispravnim, pozitivnim putem, na silu ini ranji-
vima i spremnima za uenje. Moramo doi do take kada shvatimo da
ono to radimo, jednostavno, ne funkcionie.
Obino se u kriznim periodima okreemo ka Bogu. Mnogi od nas e
tek kada dou do samog dna pogledati gore i, poput Petra koji je poeo
da tone, uzviknuti: Gospode, pomagaj! Duh pokornosti Bogu je taj
prvi korak na putu ka uspehu. Moramo biti ponizni da bismo se podigli.
Kada shvatite svoj poloaj, kada shvatite da niste potpuni i da vae
potrebe nisu zadovoljene, Bog vam kroz Isusa Hrista nudi svu nebesku
silu da biste zapoeli proces oporavka. A zato i ne bi?

Bog kae u Svetom pismu: Ti si moj (Jovan 17:6)

On te naziva svojim sinom ili kerkom (1. Jovanova 3:1)
Kae da te je stvorio (Psalam 139:13-16)
Gospod te je znao pre nego to si se rodio (Jeremija 1:5)
On je umro za tebe (Jovan 3:16)
On ti na nebu priprema dom (Jovan 14:1-3)
Ti si voljen (Jeremija 31:3)
Nita te ne moe rastaviti od Njegove ljubavi (Rimljanima 8:35)
Bog te je otkupio i oprostio ti sve grehe (Koloanima 1:14)
Ti si graanin neba (Filibljanima 3:20)

Bog je sve uloio u tebe. Ti vredi neverovatno mnogo. On ne eli

da te prepusti paukovoj mrei. U stvari, On ti je ak omoguio i direk-

38
 Saznavanje istine

tan pristup Njegovom Ocu kroz Svetoga Duha1, tako da ti je Boja sila
na dohvat ruke; sila tako jaka da, ako zamoli, Gospod moe i planine
da pomeri za tebe: planine krivice, stida, razoaranja, planine odbaci-
vanja, bola i zlostavljanja.2 Osim toga, Isus je proao kroz sve kroz ta
ti prolazi. Kuan je na iste naine na koje si i ti kuan, a ipak je odoleo
iskuenju (Jevrejima 4:15)3. A Njegovom silom i ti moe pobediti!
Proitajte samo u Bibliji Isaija 53:3 da biste videli ta je Isus pre-
trpeo. Prezren bee i odbaen izmeu ljudi, bolnik i vian bolestima,
i kao jedan od koga svak zaklanja lice, prezren da ga ni za ta ne uzi-
masmo. Da li ovo lii na neto kroz ta vi prolazite? Eto, i On je kroz
to proao.
Meutim, postoji jo mnogo toga kroz ta je Isus proao. Otvorite
svoju Bibliju i proitajte celo 53. poglavlje Knjige proroka Isaije i vi-
deete da je Isus propatio isto koliko i vi - i neizmerno vie! Odbacila
su Ga Njegova roena braa po telu i On je kao deak esto morao da
pobegne i nae mir i spokoj u porodici svog prijatelja Lazara. On je
poneo tvoje bolesti, tuge i bol; On je bio kanjen, proboden i bijen; bio
je tlaen, alostan, a na kraju i ubijen zbog tvojih greha. Jo pre nego
to si se rodio, On je znao da e ti biti potreban Spasitelj i ponudio je
sebe kao rtvu da bi ti mogao biti spasen. Tvoje je samo da Mu dopusti
da ti bude Spasitelj.
Isus je pobedio silom koja je dola od Njegovog Oca. Sila za vau
pobedu potie iz istog izvora! Kada kaete Da Gospodu, celo nebo
(Otac, Sin, Sveti Duh i hiljade i desetine hiljada anela) postaje tvoj
saveznik u borbi protiv pauka i njegove mree. Postoji izlaz. Bog vam
nije dao duha straha, nego sile i ljubavi i istote. (2. Timotiju 1:7).
Uz pomo sile sa neba, koja vam je uvek na dohvat ruke, moete
uspeno da proete kroz taj proces otkrivanja istine, ma koliko bolan
on bio u poetku. Rane ne mogu zaceliti ako se prvo ne oiste i ne de-
zinfikuju. Bolne uspomene su poput ira koji treba izvaditi i gnoja koji
1 Efescima 2:18
2 ...Jer vam kaem zaista: ako imate vere koliko zrno goruiino, rei ete gori ovoj:
prei odavde tamo, i prei e, i nita nee vam biti nemogue. (Matej 17:20)
3 Nemamo poglavara svetenikoga koji ne moe postradati s naim slabostima, nego
koji je u svaemu iskuan, kao i mi, osim greha.

39
Pripadanje

treba iscediti i oistiti da bi mogao zapoeti proces isceljenja. Morate

otkriti istinu da biste se izleili. Moete se ponovo roditi. Vi treba da
odluite.

40
 3. Unoenje i izbacivanje smea
Ako je mozak kompjuter, onda je to jedini kompjuter
koji radi na glukozu, proizvodi struju
a formiran je igranjem u pesku.
Hvala Ti, Gospode.

Mozak je organ u naem telu, ba kao i srce, jetra ili bubrezi. Kao
to srce pumpa krv koja donosi ivotodavne hranljive sastojke celom
organizmu, isto tako i mozak regulie funkcionisanje svakog organa
u telu. On je glavni kontrolni sistem, sredite organizma, centar svih
nervnih sila i mentalnog delovanja; on je centar razvijenog sistema
masovne komunikacije. Nervi koji polaze iz mozga kontroliu celo telo
i vitalne funkcije svakog dela tog sistema.
Um je termin koji koristimo kada govorimo o nekim od funkci-
ja mozga. Njegov zadatak je da skladiti i obrauje podatke koji mu
se daju. Podaci stiu putem informacija koje saznamo i putem svega
to nae oi vide, ui uju, nos namirie, koa oseti a jezik okusi. Ove
informacije se skladite svesno (u saznajnom, spoznajnom i svesnom
delu uma, zaduenom za svesno rasuivanje) ili podsvesno (ispod
nivoa logikog rasuivanja). Jednostavnije reeno, podsvest je folder
koji sadri fajlove informacija, koje u trenutku primanja um smatra
beznaajnim, ili suvie bolnim da bi ih se ponovo priseao, ili ne toliko
neophodnim. Limbiki sistem, koji se nalazi iznad i oko modanog
stabla, prikuplja i emocije koje osetimo kao reakciju na sve to se oko
nas deava. Um organizuje i upravlja spoljnim nadraajima kako bi
primereno reagovao u skladu sa svim uskladitenim podacima - sve-
snim, podsvesnim i emocionalnim.
Vekovima se u teologiji raspravlja o tome da li Sotona moe ili ne
moe da ita nae misli. Mi smo ubeeni da, iako ne moe da ita nae
misli, on poznaje nae naslee, a otuda i nae slabosti. On zna kakvu
nam je tetu naneo u ranom detinjstvu i emocije koje mi zbog toga
nosimo u svom srcu. On onda slua ta mi priamo i paljivo prati nae
reakcije na razliite nadraaje, tako da sa neverovatnom preciznou

41
Pripadanje

moe da izrauna kako mi obraujemo nae stare uspomene i sada-

nja iskustva. I tako Sotona sa prilinom pouzdanou moe da ita
nae misli.
Mi znamo da je Sotona najuenije i najupuenije stvorenje u sve-
miru kada je re o ljudskom telu, mozgu i njegovom funkcionisanju - a
njegova tenja je da stekne potpunu kontrolu nad njim. Otkako je ovek
stvoren i pao u greh, Sotona eksperimentie sa osobinama ljudskog uma,
pokuavajui da ga povee sa svojim, da bi mogao da prevari ljude i na-
vede ih da pomisle kako oni sami donose svoje odluke, dok ih zapravo
Sotona vodi po sopstvenoj volji. On se nada da e napraviti takvu zbrku
u umovima ljudi da oni nee biti ni svesni da je on taj koji upravlja njima.
Jedan od glavnih zadataka koje je Sotona sebi postavio jeste da se
pobrine da okolnosti u naem ivotu teku tako da ometaju ispravno
funkcionie naeg uma, zato to zna da su sledee Isusove rei istinite:
Dobar ovek iz dobre kleti srca svog (uma) iznosi dobro, a zao ovek
iz zle kleti srca svog (uma) iznosi zlo, jer usta njegova govore od su-
vika srca (uma). (Luka 6:45; zagrade dodate). Drugim reima, nae
reakcije zasnovane su na svim moguim emocionalno obojenim poda-
cima uskladitenim u naem umu.
Jedino nae utoite od Sotoninih prevara je prouavanje uma. Mi
moramo izuavati uticaj uma na telo i obrnuto, kao i zakone po kojima
funkcioniu. Na taj nain emo poeti da shvatamo sopstvenu linost i
zapoeti proces oporavka, nakon ega emo moi da oprostimo sebi i
naemo mir. Hrist nas moe spasiti jedino ako shvatimo da smo gre-
ni. On je doao da isceli skruene u srcu, da propoveda zarobljenima
da e se osloboditi, i slepima da e progledati, da otpusti sunje (Luka
4:18). Meutim, ne trebaju zdravi lekara (Luka 5:31). Evo odgovora:
mi moramo znati u kakvom se, zapravo, stanju nalazimo da bismo ose-
tili potrebu za Boanskom pomoi. Mi moramo osetiti bol naih rana
da bismo poeleli da nas Hristos isceli.
Poto je mozak toliko vaan za svakodnevno funkcionisanje naeg
organizma i za nau duhovnost kako u sadanjosti tako i u budunosti,
veoma je vano da saznamo kako on funkcionie - makar na jedan
jednostavniji nain.

42
 Unoenje i izbacivanje smea

Naunici se ne slau oko broja elija u delu mozga zaduenom

za pamenje, ali se procenjuje da ih ima izmeu jednog i tri biliona
(1.000.000.000.000-3.000.000.000.000). Svaka pojedinana elija moe
da uskladiti ceo komplet Enciklopedije Britanika. Um prima poruke
iz spoljanje sredine preko svih pet ula brzinom od oko sto hiljada
(poruka) u sekundi. Zatim se pravi selekcija, pa tako um neke poruke
sauva a neke izbrie. Veliki deo informacija koji se primi putem ula
ne zadrava se, zato to um sam moe da brie podatke koje smatra
nevanim. Na um je poput monog kompjutera koji prikuplja i uva
podatke i kad smo budni i kada spavamo.
ta mislite, zato je Bog stvorio um tako beskonanog kapaciteta?
ak i kada bismo iveli 150 godina, mi bismo iskoristili samo mali broj
elija nae memorije. Ovo pitanje esto postavljamo kada drimo se-
minar i veoma je zanimljivo uti odgovore uesnika. Skoro uvek neko
glasno kae: Zato to nas je Bog stvorio da ivimo veno. Oigledno
je da emo nastaviti da uimo kroz itavu venost - a Bog nee morati
da izvri operaciju na naem mozgu da bi to bilo mogue.
Zamislite gomilu kompakt-diskova naslaganih jedan na drugi,
svaki u svom omotu na kojem pie naslov, sadraj i ime izvoaa. Ovo
je pojednostavljena slika uspomena u naem umu. Nadraaji dolaze do
nas iz spoljanje sredine a ponekad ak i iz samog naeg uma. Spoljni
nadraaji dolaze do nas putem ula, meu kojima su najjai oni koji
dolaze putem ula vida i sluha. Brzinom svetlosti, na um pregleda i
preradi itavu tu gomilu seanja. On iz te gomile izvlai ona seanja
koja su vezana za pristigli nadraaj i rea ih po emocionalnom naboju
koji ona nose u datom trenutku. Seanje sa najvie emocionalnog na-
boja, bilo pozitivnog ili negativnog, bie ono to e uticati na reakciju
celog naeg bia na tu uspomenu, a ne realnost sadanjeg trenutka. Mi
znamo da se sva naa seanja iz prolosti do detalja uvaju u naem
umu i da mogu oiveti, na osnovu eksperimenata u kojima nauni-
ci koristei malu sondu dotiu, tj. stimuliu odreene delove mozga,
usled ega se pacijent odmah seti neega iz prolosti do najsitnijih de-
talja, ukljuujui i mirise, ukuse i sva ostala ula, ba kao da se sve to
deava u tom trenutku.

43
Pripadanje

Bolne uspomene iz prolosti nadjaae sve ostale uspomene,

ukljuujui i sadanji nadraaj. To bi, onda, znailo da smo skloni da
ivimo vie u prolosti nego u sadanjosti, zar ne? Nae ponaanje je
vie reakcija nego akcija zasnovana na realnosti sadanjeg trenutka.
ak i emocija sadanjeg trenutka moe da aktivira neku staru podsve-
snu uspomenu koja je moda godinama mirovala, pokreui tako itav
lanac uspomena koje e nam pomoi da pronaemo kockice mozaika
naeg ivota koje su nam nedostajale.
Na jednom skupu neko nas je zamolio da u pisanoj formi damo
opis jednog od naih seminara. Kada smo doli u nau hotelsku sobu,
ja (Nensi) sam ukljuila kompjuter i potraila odgovarajui fajl kako
bih ispunila taj zahtev. Reila sam da revidiram opis koji smo prethod-
no bili napisali. Radila sam za kompjuterom oko pola sata, dok je Ron
itao neto leei na krevetu. Odjednom, na ekranu su se pojavili neki
znakovi koji su liili na egipatske hijeroglife. O, ne, uzdahnula sam,
opet sam to uradila! U oajanju, obratila sam se Ronu: ta sam sada
uradila? Molim te, pomozi mi!
Ron je doao i stao iza mene gledajui preko mog ramena u moni-
tor i rekao mi: Ne znam kako ti je to polo za rukom, devojice. Zaista
ne znam. Ustani da vidim ta mogu da uradim.
Bilo ono tu ili ne, osetila sam zgraavanje u njegovom glasu. Ne-
rado sam ustala od stola i bezvoljno sela na ivicu kreveta, sa uzdahom
zgraavanja nad sopstvenom glupou, oseajui da mi se vilice steu.
Bila sam ljuta, i svesna tog svog oseanja. Ali zato? Da li sam zaista
bila toliko ljuta na sebe ili na Rona? Pa on je samo pokuavao da mi
pomogne. Nije mi se dopalo to oseanje. Uplailo me je. Tiho sam se
pomolila: Gospode, kada sam se jo ovako oseala? Molim Te, pokai
mi odakle dolazi ovaj bes?
Ubrzo se pred mojim oima pojavila scena iz prilino daleke pro-
losti. Imala sam trinaest godina i bila u prvom razredu srednje kole.
Dobili smo zadatak da napiemo svoj prvi referat iz prirodnih nauka.
Sedela sam za kuhinjskim stolom a preda mnom je bila moja nova pi-
saa maina. Bila sam otkucala oko dve treine stranice kada je moj
otac doao iz svoje radionice u podrumu. Priao mi je i upitao me: ta

44
 Unoenje i izbacivanje smea

to radi, Pudi? (Tako mi je tepao.) Kucam seminarski rad iz prirod-

nih nauka, odgovorila sam.
Tata je stajao iza mene i preko mog ramena itao ono to sam
otkucala. Nisam ni trepnula a on je ve istrgnuo papir iz maine i po-
cepao ga. Rekao je: Nikada ti nee prihvatiti te gluposti. Ustani, ja u
ti napisati. Ogorena i ljuta, posmatrala sam kako moj otac kuca ceo
seminarski, znajui da u umesto svog morati da predam njegov rad.
Kada s ove vremenske distance posmatram taj dogaaj, shvatam da
je tata samo eleo da mi pomogne. To je verovatno bio njegov nain
da mi kae: Pomoi u ti zato to te volim. Meutim, poruka koju
sam ja primila govorila je ja te odbacujem. Njegov postupak meni je
govorio: Ti si glupa i nita ne ume da uradi kako treba. Zato uvek
moram da popravljam ono to ti zabrlja?
Ovo seanje iz prolosti bilo je odgovor na bes u datom trenut-
ku! Znala sam da se u trenutku kada je Ron seo za kompjuter oseam
upravo onako kao to sam se oseala kada je tata zauzeo moje mesto
za pisaom mainom. Ljutnja koju sam tada oseala sada je postala
bes. Jednostavno sam znala da ne umem da uradim zadatak kako valja
i nikada nisam bila dovoljno dobra niti u ikada biti. Razoarala sam
svog oca i znala sam to, a sada je Ron bio razoaran mnome. Bilo mi je
isto toliko vano da me on sada prihvati kao to mi je u detinjstvu bilo
vano da me tata prihvati. injenicu da me Ron voli i da je samo poku-
avao da mi pomogne nakon to sam ga zamolila nisam uzela u obzir.
Nadraaj su bile rei: Ustani da vidim ta mogu da uradim. Te rei su
me vratile gotovo etrdeset godina unazad i ja sam odgovorila na na-
draaj ljutnjom koja je tinjala u meni a da toga nisam bila ni svesna.
im mi se vratilo to seanje i im sam prepoznala njegovo pore-
klo, pretpostavila sam da je Ron verovatno primetio da sam ljuta. Stoga
sam odluila da mu kaem istinu. Zna, duo, pre par minuta kada si
mi rekao da ustanem od stola i da e ti popraviti ono to sam zabrljala,
u istom momentu sam se naljutila.
Znam da si bila ljuta, odgovorio je Ron.
Pa, nastavila sam, nije mi se dopalo to oseanje, pa sam zamo-
lila Gospoda da mi pokae kada sam se u prolosti tako oseala. Pred

45
Pripadanje

mojim oima je bljesnuo prizor iz perioda kada sam imala trinaest

godina..., i tako sam mu ispriala celu priu, uveravajui ga da moja
ljutnja nije bila usmerena na njega, ve na mog tatu i na mene samu.
To je bila stara uspomena, CD iz prolosti, koji je ponovo puten i pro-
tumaen kao sadanjost.
Kada sam rekla Ronu istinu, mogla sam da priznam da sam ja,
zapravo, odgovorna za tu ljutnju, a ne on. On vie nee morati da me
pita da li je on uinio neto to me je naljutilo. Osim toga, uputila sam
snanu poruku i mom sopstvenom umu - poruku zavretka i prizna-
nja. Zavretka u smislu da se odgovarajua poruka vratila i da sam,
poto sam bila u stanju da prepoznam njen uticaj na moj ivot, mogla
da uklonim snaan negativan emocionalni naboj iz te stare uspomene,
neutraliui tako njen uticaj na sadanjost. I poznaete istinu, i istina
e vas izbaviti (Jovan 8:32). Osim toga, time to sam rekla Ronu istinu,
uinila sam ogroman korak ka razumevanju sopstvene linosti, a i Ron
je sada mogao bolje da me razume.
Ljudska bia predstavljaju skup svih seanja iz prolosti. Sve zajed-
no, ove uspomene proizvode nae misli i oseanja iz kojih onda proistie
nae ponaanje.
(Ron) Kada drimo seminar, ja mo uspomena iz prolosti esto
ilustrujem tako to pozovem nekoga iz publike da istupi napred i sedne
na stolicu na rasklapanje gde svi mogu da ga vide. Ljudi obino rado
sednu na stolicu iako nemaju pojma zato to traim od njih. Nakon ne-
koliko sekundi poinjem da ih ispitujem: Pretpostavimo da ste doli
i seli na ovu stolicu, a da se ona pod vama sruila i vi zavrili na podu,
a da vam se cela publika smeje. Mi vam pomognemo da ustanete i
odmah nakon toga poinje pauza. Zatim se vraamo sa pauze i ja vas
jo jedanput pozivam da doete i sednete, uveravajui vas da je stolica
sada popravljena. Da li biste doli?
Moji uesnici obino odgovaraju: Pa, moda, ako isprobam stoli-
cu i uverim se da se nee ponovo sruiti.
Tada im kaem: Pretpostavimo da se srui jo jedanput? Ovoga
puta, vi se niste samo izblamirali, ve ste i besni to sam vam podvalio
da padnete jo jedanput. Ako bih vas i sutradan zamolio da doete i

46
 Unoenje i izbacivanje smea

ponovo sednete na stolicu, uveravajui vas da sam je nosio na poprav-

ku i da se sada garantovano nee sruiti pod vama, da li biste seli?
Gotovo svi uesnici seminara odgovore: Nema anse! Prvi put
bih mogao da vam oprostim, ali drugi put ste od mene stvarno napra-
vili budalu tako da vie ne bih mogao da vam verujem.
Ja im tada naglasim da svi mi predstavljamo skup svih naih sea-
nja i uspomena iz prolosti. Osobi koja prvog dana nije bila na semina-
ru i nije videla ta se dogodilo, a doe sledeeg dana, neije odbijanje
da sedne na stolicu izgledalo bi iracionalno. Zapitala bi se: Zbog ega
neko ba toliko uporno odbija da sedne na stolicu?
Uesnik seminara koji je sedeo na stolici tada obino odgovori:
Pa, vi ne znate ta se jue dogodilo! Budui da ne poznajemo ili ne
razumemo jue u neijem ivotu, ne moemo ni da ocenjujemo nje-
govo ponaanje. Iskustva i dogaaji iz prolosti neverovatno utiu na
nae trenutno ponaanje.
(Nensi) Tokom seminara koji smo drali u jednoj srednjoj koli
traila sam od uenika da odrede gde ih odvedu misli kada izgovorim
re okolada.
Jedan uenik je odgovorio: Video sam ogromnu Heri okoladi-
cu!
Da li je to tvoja omiljena okolada?, upitala sam ga.
O, da!, odgovorio je on. Uvek kupujem Heri okoladicu kada
mi se jede neto slatko.
Koja tvoja uspomena je vezana za Heri okoladicu?, upitala sam
ga. Da li ima neto posebno to je vezano za nju? Moe li da se seti
svoje prve Heri okoladice?
Kada sam bio mali, blizu nae kue bila je jedna prodavnica slat-
kia. Mogao sam da idem tamo jedanput nedeljno sa svojim tatom i on
bi kupio jednu Heri okoladicu meni i jednu sebi. Zapazila sam crve-
nilo oko njegovih oiju i neku blagost u glasu koje pre toga nije bilo, pa
sam mu postavila jo neka pitanja. Da li jo uvek ide tamo jedanput
nedeljno po Heri okoladicu sa svojim tatom?
Ne, odgovorio je tiho. Roditelji su mi se razveli kada sam imao
sedam godina i tatu viam moda jednom godinje, ako imam sree.

47
Pripadanje

Nikada ranije nisam razmiljao o tome, ali moda volim Heri okola-
dice zato to me podseaju na bolja vremena kada je tata bio deo mog
ivota.
Nema sumnje da je u uionici bilo onih koji su takoe primetili
suze u oima ovog mladia i smatrali ih neprimerenim datoj situaciji
sve dok nisu uli celu priu o gubitku koji je njihov drug iz razreda
pretrpeo. Mi esto skreemo panju sa svojih linih problema tako to
se usredsreujemo na tue, ocenjujui ih i iznosei negativne opaske
na raun njihovog karaktera. Biblija ovakvo ponaanje naziva zlom
sumnjom. Kako je nepromiljeno raditi to kada ne znamo ili ne ra-
zumemo ta je oveka navelo da se tako ponaa. Tako je lako otkrivati
tue greke a svoje zanemariti. Biblija o tome govori kao o primeiva-
nju truna u tuem oku i proputanju da se vidi balvan u sopstvenom
oku1 (Matej 7:5). Mi to radimo obino zato to ne znamo kako da ot-
klonimo bol koji oseamo, zbog ega taj na bol nastavlja da nas kon-
trolie, umesto da doivimo oseaj slobode koji se javlja kada shvatimo
sopstvenu linost. Mi moramo i moemo prepoznati bol koji nosimo u
sebi i nezdrave stvari koje zbog njega inimo. To je najvaniji sastojak
u procesu duhovnog i emocionalnog rasta.
Seanja, zapravo, nisu naslagana jedno na drugo, ve su fragmen-
tirana tako da svako ulo i seanja vezana za to ulo imaju svoj zaseban
deo mozga. Svaka uspomena sadri elemente svih pet ula, ali kada
se vraa, moe biti nepotpuna. Na primer, jedna odrasla ena koja je
bila rtva okrutnog zlostavljanja u detinjstvu probudila se usred noi
sva uspaniena. Dobila je oseaj da e njen zlostavlja uskoro doi, a
jedino to je pritom osetila bio je miris. Osetila je miris piva. Brzo je
ustala iz kreveta, umila se, izduvala nos i uradila sve to je mogla da bi
se oslobodila. Pitala se: Kako je mogue da oseam miris piva kada u
ovoj kui nema alkoholnih pia niti je ikada bilo? Odakle on dolazi?
Tokom sledeih nekoliko meseci ona se budila usred noi sa istim ose-
ajem panike, ali praen nekom drugom ulnom percepcijom, poput
oseaja bockanja i peckanja oko usta. Bilo je potrebno etiri meseca da

1 Licemere! Izvadi najpre brvno iz oka svojega, pa e onda videti izvaditi trun iz oka
brata svojega.

48
 Unoenje i izbacivanje smea

se otkrije cela pria: lice njenog pijanog oca koji ju je seksualno zlo-
stavljao od ranog detinjstva do njenih tinejderskih godina.
Seanja se mogu vratiti nadraajem mirisa, ukusa, zvuka, vida ili
dodira. ulo vida deluje najsnanije zato to je povezano sa stimulativ-
nom uspomenom, iako je za reakciju potreban deli sekunde vie nego
za neka druga ula. Kada je stimulisano ulo vida, mrenjaa prima sli-
ku i mora da je poalje razliitim vezama pre nego to ona doe do kore
mozga gde se nalazi centar za ulo vida. ulo mirisa i ukusa direktno su
povezana sa limbikim sistemom, gde je smeten centar za emocije. Mi-
ris je naroito snaan i brz nadraaj za vraanje seanja. Nadraaj ukusa
ili mirisa veoma esto aktiviraju neku uspavanu ili potisnutu uspome-
nu. Ja (Nensi) sam godinama uivala u mirisu lavande. Tek kasnije sam
saznala da njen miris ima umirujui efekat, pa sam pretpostavila da je
to razlog zato mi se javlja taj lagodan, pozitivan oseaj kada je pomiri-
em. Jednoga dana u jednoj biljnoj apoteci videla sam itav niz boica
sa prirodnim mirisima, a na nekoliko njih pisalo je Engleska lavanda.
Kada sam otvorila jednu od njih i osetila taj miris, pred mojim oima se
pojavio lik moje bake. Moje oi su se u istom momentu napunile suza-
ma kada sam se setila njenog mirisa i nenih rei koje mi je upuivala.
Kada nam se vrati neko seanje, ono se moe vratiti u potpunosti,
sa svim ulima i istim onim emocijama koje smo prvobitno osetili, ili
se moe desiti da samo fragment tog seanja izbije na povrinu, pod-
staknut jednim od ula.
(Ron) Meni je uspomena koja mi je ponovo dola u svest pomogla
da shvatim zato sam se tako udno ponaao svaki put kada je Nensi
sipala vruu vodu u olju za aj.
Sve je poelo jedne nedelje uvee nakon to smo se preselili u na
prvi stan. Bio sam student i Nensi mi je pomagala oko jednog predme-
ta koji je za mene bio gori od grkog. Nensi se zaista namuila obja-
njavajui mi da je glagol re koja oznaava radnju i da bi ublaila na-
stalu tenziju, predloila je da popijemo aj.
Sloio sam se da bi nam olja aja zaista prijala i ona je ustala sa
poda gde smo uili i otila u kuhinju koja je bila na samo par koraka od
sobe. Kada je ajnik zazvidao, ona ga je sklonila sa ringle i poela da

49
Pripadanje

sipa prokljualu vodu u olju. Znao sam da mi je skuvala aj iz ljubavi,

ali kada mi ga je donela, moj odgovor je bio bizaran. Gotovo sa gaa-
njem, promrmljao sam: Hvala.
ta nije u redu, duo?, upitala me je.
Sve je u redu!, odgovorio sam kao iz puke.
Samo nekoliko trenutaka pre nego to sam otila u kuhinju bilo
je sve u redu. Sada kada sam se vratila sa ajem, kao da si neto ljut,
nastavila je ona.
NISAM ljut, viknuo sam.
Nije htela dalje da me ispituje, plaei se da me jo vie ne razljuti.
Narednih dvanaest godina, svaki put kada bi mi Nensi donela neki
topli napitak, ja sam odgovarao ljutito, ak i onda kada bih je ja lino
zamolio da mi ga napravi. To je bila zagonetka za nas oboje!
Jednom takvom prilikom, kada je Nensi sipala vruu vodu u olju,
viknuo sam joj: Ne svia mi se taj zvuk! Ovog puta je bar postojala
neka veza. Njegova ljutnja je sigurno izazvana zvukom, ali kojim? Nen-
si je odluila da otkrije u emu je problem.
Koji zvuk ti se ne dopada?, pitala je ona idui ka dnevnoj sobi sa
oljom u ruci.
Zvuk tenosti kada se sipa u olju, odgovorio sam manje ljutito
nego ranije. Jeim se od njega. Vrlo je neprijatan, ali nemam pojma sa
im je povezan, rekao sam.
Verovatno e se jednog dana setiti, odgovorila je, ne ispitujui
me nita vie u vezi sa tim. Znala je da bih se, ako bi me saterala u o-
ak, samo jo vie naljutio. Ja bih izaao iz tog oka razbijajui sve to
mi se nae na putu i ispaljujui verbalne uvrede. Krivicu za taj i bilo
koji drugi neprijatan dogaaj u mom ivotu svalio bih na Nensi.
Dvanaest godina moja ena je zaobilazila tu moju reakciju dok
napokon nisam otkrio istinu. To se desilo jednom prilikom kada sam
uo zvuk kljuale vode kako se sipa u olju i kada sam osetio miris sve-
e pripravljene kafe. Kada je ulo mirisa, koje je direktno povezano sa
centrom za emocije, bilo stimulisano zajedno sa zvukom, jedna slika je
oivela u mom seanju. Oi su mi bile pune suza. Moja ljutnja je odje-
danput postala detinji bol zbog odbacivanja.

50
 Unoenje i izbacivanje smea

Rekao sam Nensi: Vidim sebe kako stojim u svojoj sobi, prilju-
bljen uz vrata sa unutranje strane. Subota je uvee i ja sedim zakljuan
u svojoj sobi da bi moji roditelji mogli da veeraju i zabavljaju svoje
goste za trpezarijskim stolom koji se nalazio odmah pored moje sobe.
Kada god bi se zaulo zvono na ulaznim vratima, to se deavalo skoro
svake subote uvee, moj otac bi me uhvatio za uvo i odvukao u moju
sobu. Ostani ovde, Bu, govorio bi on zakljuavajui vrata starim kala-
uzom. Nakon toga bih proveo naredna tri ili etiri sata virei kroz klju-
aonicu i pokuavajui da shvatim emu se odrasli smeju, uveren da
sam ja predmet njihovih ala. Mogao sam da osetim miris peciva koje
je moja majka itav dan pekla, a koje nisam smeo ni da pipnem, i jake
kafe kakvu piju Evropljani. Odjedanput sam znao zato sam ljut. Miris
kafe i zvuk tenosti prilikom sipanja vratili su me natrag u prolost.
Ispriao sam joj celu priu kroz jecaje i iskazao bol koji sam ose-
ao kao dete a koji sam jo uvek oseao i u svom odraslom dobu. Ko-
nano sam doao u dodir sa emocijom i tetom koja je prouzrokovala
ovakvo bizarno ponaanje.
Da li je to znailo da nikada vie neu ljutito reagovati kada bu-
dem uo zvuk sipanja vode? Naravno da ne! Taj bes mi se javljao i
narednih nekoliko godina, ali svaki put kada bih uo taj zvuk, ja bih
govorio: Ne dopada mi se taj zvuk, ali to je bilo onda, a ovo je sada.
Odrasla sam osoba. Vie ne moram da budem mali deak zakljuan u
sobi. Voljen sam i prihvaen u svom domu.
to sam vie puta ponovio tu istinu, to mi je bilo lake da u nju
poverujem! S vremena na vreme, taj stari bes je izbijao na povrinu,
ali sam ja stvorio toliko mnogo pozitivnih zapisa koji su zamenili one
negativne da mi ta seanja vie nisu predstavljala muenje. Moj um je
stvorio novi put, novi niz kompakt-diskova sa pozitivnim sadrajem,
tako da sada, kada stigne nadraaj, mogu da reagujem pozitivno, na
jedan zdrav nain primeren odraslom oveku. Sada sam skloniji da
pohvalim svoju enu nego da je krivim za sve.
U stvari, ta sila koja nam omoguava da izaberemo pozitivnu re-
akciju potie od Svetog Duha, koji ima zadatak da nam prenese nebe-
sku silu, naroito u vreme velike potrebe. Eto u tome se mi razlikuje-

51
Pripadanje

mo od Pavlovljevih nemakih ovara, koji su samo reagovali luenjem

pljuvake na zvuk zvona koji je prethodno povezan sa paretom mesa.
Iako nije bilo mesa u kasnijim eksperimentima, psi su i dalje reagovali
na osnovu prethodnih seanja. To je bio nadraaj koji je, bez razmilja-
nja, izazvao uslovljenu reakciju. Mi ne moramo da budemo uhvaeni
u taj krug stalnog ponavljanja samoporaavajuih oblika ponaanja.
Nama je, kao ljudskim biima, data sloboda izbora. Kao hria-
nima, data nam je nebeska Sila da napravimo pravi izbor. Na zadatak
je da razumemo podsticajnu silu naih seanja iz prolosti, obradimo
ih, odnosno ponovo proemo kroz njih, uklanjajui bolne emocije i da
potom ispunimo na um pozitivnim i optimistinim porukama.
U ovom kontekstu, lako je razumeti zato je apostol Pavle rekao:
Radujte se svagda u Gospodu, i opet velim: radujte se. Krotost vaa
da bude poznata svim ljudima. Gospod je blizu. Ne brinite se ni za to
nego u svemu molitvom i moljenjem sa zahvaljivanjem da se javljaju
Bogu iskanja vaa. I mir Boji, koji prevazilazi svaki um, da sauva srca
vaa i misli vae u Gospodu Isusu. A dalje, brao moja, to je god isti-
nito, to je god poteno, to je god pravedno, to je god preisto, to je
god preljubazno, to je god slavno, i jo ako ima koja dobrodetelj (vrli-
na), i ako ima koja pohvala, to da mislite (Filibljanima 4:4-8). Razmi-
ljanje o ovim pozitivnim biblijskim tekstovima moe obnoviti na um.
Kada nam je um pretrpan bolnim oseanjima zbog nepravdi koje
su nam uinjene u prolosti, mi nismo otvoreni za primanje duhovne
istine ili za prihvatanje ozdravljenja koje nam Bog nudi, to bi nam
pomoglo da vie ne reagujemo na osnovu emocija iz prolosti. Kada
otklonimo to emocionalno zaepljenje iz naeg uma, slobodno mo-
emo da prihvatimo isceljenje koje nam Hristos nudi i donosimo zrele
odluke zasnovane na logici i razumu, kao i na zdravim emocijama.
U tom vremenskom periodu izmeu nadraaja i nae reakcije na
njega sva sila univerzuma stoji nam na raspolaganju. Isus zna da Sotona
nastoji da stekne kontrolu nad ljudskim umom i spreman je da pomo-
gne svakome ko zatrai Njegovu pomo. On ne eli da bilo ko od Njego-
ve dece propadne2, tako da nam je nebesku silu stavio na dohvat ruke. I

2 Tako nije volja oca vaega nebeskoga da pogine jedan od ovih malih. (Matej 18:14)

52
 Unoenje i izbacivanje smea

dok Sotona neumorno pokuava da zavlada umom, postoji jedno mesto

na kojem smo bezbedni od njegovih napada - u Boijem prisustvu.
U trenutku slabosti ili u iskuenju, ovek poseduje mo izbora,
pod uslovom da raspolae pravim informacijama. Mi ne moramo biti
pod Sotoninom kontrolom i igrati po njegovim pravilima; moemo
izabrati da reagujemo na zreo, hrianski nain. Sotona pokuava da
nas natera da automatski, bez razmiljanja, reagujemo na nadraaje,
to samo izbacuje na povrinu tetu i bol koji su nam ranije naneti.
Ukoliko ne razumemo odakle potiu nae misli i oseanja, mi reaguje-
mo automatski, ba kao Pavlovljevi nemaki ovari.
Tako nas je naveo na greh, koji unitava nas same i generacije po-
sle nas. Prvo unosimo pa onda iznosimo smee! Sotona nas zaslepljuje
da ne vidimo ta se zapravo krije iza njegovih lukavih planova, i tako
mi zakljuujemo da smo nepopravljivi, ispunjeni grehom i izgubljeni
za venost. Kada moe da nas navede na ovakav zakljuak, mi emo
prestati da traimo Boga i pomiriti se s tim da smo izgubljeni.
Odgovor je milost (blagodat). U Vebsterovom reniku, milost
(blagodat) je definisana kao nezasluiva (ne moe se niim zasluiti,
prim. prev.), boanska pomo za posveenje i obnovu oveanstva. To
je pomo Boje sile, koja se ispoljava kroz Svetog Duha i daje onima
koji su spremni i eljni da je prime. Milost je ono to se deava izmeu
delovanja nadraaja i naeg odgovora na njega, da nae bolne uspome-
ne ne bi kontrolisale nae postupke. Milost pretvara nae detinjaste,
emocionalne reakcije u zrele, hrianske reakcije. Celo nebo nam pru-
a pomo da bismo dostigli nivo zrelosti i bili obnovljene linosti, da
bismo mogli postati nalik na Hrista, kako bismo u svojim reakcijama
vodili rauna i o drugima, a ne samo titili sebe.
Bog eli da mi budemo neizmerno sreni i da ivimo u miru, a taj
mir nam je obean kao dar od Boga koji dobijamo onda kada Njegov
Sveti Duh boravi u nama. U obeanju koje je dao svojim uenicima pre
raspea, Isus Hristos je napravio razliku izmeu mira koji daje svet i
onoga koji On obeava.
Mir vam ostavljam, mir svoj dajem vam: ne dajem vam ga kao to
svet daje, da se ne plai srce vae, i da se ne boji (Jovan 14:27).

53
Pripadanje

Kako moete primiti ovaj mir? Bog je obezbedio nain na koji

moemo ublaiti bol. Evo kako izgleda Njegov plan:

Stei saznanje
Primeniti to znanje na sebe
Aktivno se pridravati Bojeg plana za ozdravljenje

Ako odluimo da ne sledimo taj plan, smee koje je Sotona uba-

cio u rani period naeg ivota presipae se u naem sadanjem ivotu,
trujui tako nae meuljudske odnose i produbljujui bol i oseaj od-
baenosti.

54
 4. Virus u softveru
Iskustva oblikuju um,
naroito ona iz detinjstva.
Danijel Goleman (Goleman)

Moda se pitate: Kakve ja probleme imam? Svakako da postoje

neke prepreke u mom ivotu, ali mogu da se izborim sa tekoama.
Mogu jednostavno da kleknem i pomolim se Bogu za to ili da, prosto,
zaboravim na to i pravim se da mi nije teko! Ako ne budem mislio o
tome, problem e moda sam od sebe nestati. Pusti snovi!
Ako se problem reava jednostavno tako to oguglamo na ne-
pravde iz prolosti ili se molimo Bogu pa seanja na njih nestanu kao
arobnim tapiem, zato onda ima toliko obeshrabrenih, gnevnih, is-
frustriranih, depresivnih i usamljenih ljudi na ovom svetu? Zato se na
kraju taj gnev iznenada razbukti poput vulkana, povreujui nedune
ljude na svom putu? Zato to stvari nisu ba tako jednostavne!
Mnogi se prikljuuju crkvama nadajui se nekom udu, a onda na
kraju optuuju Boga kada vernici crkve ne uspeju da ree njihove pro-
bleme. Mnogi godinama troe ogromne svote novca na lekare, lekove i
psihoterapiju bez nekog vidnog poboljanja.
Nijedan problem se ne reava preko noi. Mi pripadamo gene-
raciji televizije i brze hrane koja je navikla da gleda kako se krupni
problemi reavaju za sat vremena i manje, zajedno sa reklamama. I mi
isto to oekujemo i u naem ivotu. Stvar je u tome to Bog od nas
oekuje da priznamo svoje grehe i ponizna srca doemo pred Njega, a
u isto vreme treba da imamo poverenja u Njega kao nenog Oca koji
nee ostaviti one koji se uzdaju u Njega. Mi ne shvatamo koliko mnogo
nas ne hoda kroz ivot po veri, ve samo na osnovu onoga to spolja
vidimo. Mi verujemo u ono to vidimo svojim oima, ali ne cenimo ili
ne prihvatamo dragocena obeanja koja su nam data u Bibliji, Boijoj
rei. Zbog toga, mi Boga najvie obeaujemo ne verujui u ono to
On kae i time dovodei u pitanje istinitost Njegove Rei.
To to mi ne moemo da imamo poverenja u Boga i da se osloni-
mo na Njega i Njegova obeanja direktno je povezano sa tetom koju

55
Pripadanje

nam je Sotona naneo u detinjstvu, bilo namerno ili tako to nae po-
trebe nisu bile zadovoljene. Kada je na emocionalni razvoj blokiran,
uhvaeni smo u zamku detinjeg naina razmiljanja, oseanja i pona-
anja, tako da verujemo samo u ono to vidimo, a i to samo ako odgo-
vara naim potrebama.
Da bismo bili zaista isceljeni, moramo u potpunosti razumeti rane
koje su nam nanete i biti spremni da otkrijemo iskustva u naem ivotu
kada nam je nanet bol.
Da bismo pronali stazu koja vodi ka slobodi, moramo ponovo
posetiti svoja seanja. Molitva jeste vana, ali ne i jedina komponenta
neophodna za isceljenje. I mi sami moramo neto da uinimo.
Za neke je ovo zastraujue saznanje zato to se plae otkrivanja
nepoznatih injenica i bola koji bi mogao biti sakriven u mranim
odajama naeg uma. Ovde moramo shvatiti delovanje jednog zakona
psihologije: Strah paralie. Na strah od nepoznatog je taj koji spreava
na razvoj i sazrevanje. Osim toga, ponaanje proisteklo iz tog bola za
neke od nas postalo je na identitet, neto po emu smo prepoznatlji-
vi. Znaju nas kao ljute, sarkastine, bojaljive ili povuene ljude. Ako
bismo morali da odgonetnemo i razreimo bol iz prolosti, ko bismo,
onda, bili? Ljudi se plae promena. Strah nas sputava i zarobljava. Vezu-
je nas za predmete i osobe kojih se plaimo, spreavajui tako na rast
i promene. Ostajemo uhvaeni u zamku imaginarnih slika i zvukova i
iekivanja sudbine.
Strah nas spreava da se suoimo sa istinom i oistimo nau pro-
lost. Neki su otili ak dotle da izvlae iz konteksta pojedine odlomke
iz Biblije i pogreno navode nadahnute spise da bi i sebi i drugima
dokazali da nije neophodno leiti se od tete koju nanosi Sotona. Na
primer, nalog dat u Novom zavetu koji glasi: ono to je ostrag za-
boravljam, a za onim to je napred seem se, i trim k biljezi, k daru
gornjega zvanja (Filibljanima 3:13,14) mnogi koriste da bi opravdali
to to izbegavaju da istresu bolne uspomene iz svojih kanti za ubre.
Apostol Pavle u tom stihu govori da treba da zaboravimo grehe koje
smo poinili u prolosti i puni poverenja stremimo ka obeanom spa-
senju. On ne govori o zaboravljanju otvorenih rana iz nae prolosti

56
 Virus u softveru

koje treba dezinfikovati da bi zacelile. On eli da kae da ne treba da

se zadravamo na krivici i savetuje nas da s optimizmom gledamo u
svetliju budunost. Stavljanje flastera na ranu, ba kao ni snani miii,
vrsta reenost ili ak neprestana molitva, jednostavno nee dati elje-
ne rezultate zato to nijedan od ovih metoda ne zadovoljava kriteriju-
me za oporavak kojima nas ui Boja Re.
Izgraivanje karaktera, zahteva svakodnevnu reenost i ulaganje
napora. Bog ne eli da imamo slab, kolebljiv karakter. On ne eli da
ostanemo bespomoni i u neznanju. Umesto toga, Bog eli da se obu-
emo u sve oruje vere i hrabro borimo u dobroj borbi vere1. (Efescima
6:11). A kada se istinski pokajemo za svoje grehe, to podrazumeva
i suoavanje sa bolnim uspomenama na greh koji nam je nametnut,
biemo spokojni i imaemo nepokolebljivo poverenje u Isusa Hrista,
naeg Spasitelja.
Dolazimo do koncepta koji smo prvi put spomenuli u drugom po-
glavlju a o kojem emo opirnije govoriti kasnije u devetom poglavlju.
To je jedna veoma znaajna informacija koja objanjava zato bi Soto-
na eleo da upropasti malu decu. Poverenje se razvija u prvih osamna-
est meseci ivota. Poverenje poinjemo da izgraujemo jo kao bebe
dok leimo u naruju nene majke i prepoznajemo ga kao udobno i
sigurno mesto. Ono se izgrauje kada iznova i iznova doivljavamo
to iskustvo sve dok sliku majke ne poistovetimo sa sigurnou i ute-
hom. Poverenje se izgrauje kada shvatimo da su tatine ruke dovoljno
snane da nas dre i da nas ne ispuste kada nam bude potreban. Mi
oseamo poverenje kada utolimo glad na majinim grudima ili kada
nam roditelji promene prljave pelene. Poverenje stiemo kada se ose-
amo sigurno u naoj udobnoj kolevci, pod mekim ebencetom i kada
osetimo prijatan miris majke. Kada shvatimo da nas mamine nene i
tatine snane ruke zatitniki dodiruju, mi poinjemo bezuslovno da
im verujemo.
Deca koja nemaju ove kljune elemente u odnosima sa okolinom
izrae u osobe koje nemaju poverenja ni u koga, koje se oslanjaju samo
na sebe, u hladne i distancirane osobe koje pokuavaju da kontroliu svet

1 Obucite se u sve oruje Boije, da biste se mogli odrati protiv lukavstva avolskoga.

57
Pripadanje

i odnose sa drugim ljudima, jer ih smatraju nepouzdanima ba kao to

su bili i oni koji su se brinuli o njima.
Ukoliko roditelji ili staratelji ne obave uspeno taj osnovni zadatak
razvijanja poverenja kod deteta, nee biti obavljeni ni drugi emocio-
nalni zadaci koje treba uraditi u periodu odrastanja deteta, kao to su
samostalnost, inicijativnost, marljivost i svest o sopstvenoj linosti (za-
snovano na razvojnim zadacima u ivotu deteta prema autoru Eriku
Eriksonu).
Moda niste svesni neke bolne uspomene iz detinjstva. Moda
mislite: Imao sam divno detinjstvo. Imao sam savrene roditelje koji
su me oboavali, igrali se sa mnom i brinuli se o meni. Moda se ne
seate da vam je naneta bilo kakva teta na fizikom, emocionalnom
ili seksualnom planu; meutim, moda primeujete da vam je teko
da se potpuno posvetite svom branom drugu ili da sa drugima po-
delite svoje misli i oseanja iz straha da e vas oni odbaciti. Moda ste
previe posveeni nekome ili neemu; previe radite ili ste skloni per-
fekcionizmu, rtvujui svoje zdravlje i odnose sa drugim ljudima da
biste postigli ono to zamislite. Moda ste optereeni oseajem krivice
zbog seksualnog nagona koji ne umete da objasnite a koji kontrolie
vae misli. Moda ste neka turobna i kritizerski nastrojena osoba koja
provodi sate kritikujui i sebe i druge. Sve su to posledice Sotoninih
tetnih zapisa koje vam je nametnuo u detinjstvu. To moe biti tako
suptilno uinjeno da ne postoji nijedna bolna uspomena ili doivljaj
koji biste mogli okriviti za takvo vae razmiljanje ili ponaanje, a koji
ipak utiu na va ivot.
Vano je shvatiti da se ponaanje ne razvija iz vakuuma. Do pore-
meaja u ponaanju uvek dovodi neki uzroni element, kao to su fizika
bolest ili neka emotivna rana.
Uzmite, na primer, roditelje koji su zakazali sastanak sa nama zato
to su bili veoma zabrinuti zbog ponaanja svog devetogodinjeg sina
Bredlija. Zamolili smo ih da na prvi sastanak u nae savetovalite dou
bez njega.
Majka je rekla: Na devetogodinji sin je uvek bio uzorno dete,
ali u poslednje vreme radi neto to nema nikakvog smisla. Poeo je

58
 Virus u softveru

da mokri po okovima u kui. To je odvratno. A i kako u uopte

da uklonim taj smrad? Godinama smo ga uili da se to radi u WC-u
i nema razloga za ovakvo njegovo ponaanje! Bilo je oigledno da je
bila i zabrinuta ali i da joj je dosadilo da stalno pere tepison po oko-
vima.
Otac je dodao jedan znaajan podatak: Vodili smo Bredlija kod
njegovog lekara i on ne moe da nae kod njega nikakav fiziki pore-
meaj. Predloio nam je da potraimo pomo psihologa.
Cenimo vau brigu i uvek nam je drago kada roditelji uine sve
da bi otkrili uzrok iznenadne promene u ponaanju deteta, ohrabrili
smo ih. Uiniemo sve to je u naoj moi da vam pomognemo.
Uporno su traili odgovore. Pa, ta da radimo s njim? ta bi mo-
glo da nagna dete da uradi tako neto?
Recite nam neto vie o tome ta se deava u vaem domu. Na
primer, koliko lanova broji vaa porodica i koliko ljudi ivi u vaoj
kui? Koliko godina imaju Bredlijeva braa ili sestre? Koliko dugo ste
vas dvoje u braku? Traili smo od njih da nam daju vie informacija
kako bismo utvrdili da li postoje okolnosti koje bi mogle podstai ta-
kvo ponaanje. Pitali smo ih kakva atmosfera vlada u njihovom domu,
kakav im je brak i da li je u skorije vreme bilo nekih sukoba koji su
mogli prouzrokovati stres kod njihovog sina.
Za veoma kratko vreme, kako im je bivalo sve manje nelagodno
u naem prisustvu, postalo je sasvim oigledno da je ono to je najvie
doprinelo ovakvom Bredlijevom ponaanju bilo stanje u braku njego-
vih roditelja. Izgleda da je u njihovom domu oduvek bilo nekih nesu-
glasica, ali u poslednjih est nedelja se raspravljalo o razvodu i njihov
sin je sve to uo.
Nekoliko nedelja roditelji su sami, bez sina, dolazili na savetova-
nje. U naem radu sa njima, skoncentrisali smo se na reavanje dva
glavna sukoba koja su postojala izmeu majke i oca. Na poetku jed-
nog sastanka majka je planula. Bila je ljuta to jo nijedanput nismo bili
rekli da dovedu svog sina na savetovanje. Nismo doli ovde na bra-
no savetovanje, rekla je ljutito i uzbueno. Doli smo zbog problema
koji imamo sa naim sinom! Kada ete ga ve jednom pozvati?

59
Pripadanje

Pa, da bismo vam odgovorili na to pitanje, prvo moramo da vam

postavimo jo jedno pitanje, odgovorili smo. Da li va sin jo uvek
mokri po okovima umesto u WC-u?
Pa..., ne, odgovorila je majka otro.
To su svakako divne vesti! uzviknuli smo i potom dodali: Po-
nekad su deca pod tako velikim stresom i toliko pate zbog porodi-
nih sukoba da nesvesno poinju da se ponaaju toliko udno da bi se
panja preusmerila sa tog sukoba na njih. Ona se nadaju da e na taj
nain naterati svoje roditelje da se sloe u tome ta e raditi sa njima i
zaborave na svoje line nesuglasice. Recite nam, dodali smo, kada je
Bredli poslednji put mokrio u nekom oku u kui?
Ne mogu tano da se setim, ali mislim da je to bilo negde pre dve
i po nedelje, odgovorio je otac.
Nadamo se da shvatate da smo, poto smo eliminisali mogunost
fizikog poremeaja, smatrali da je sasvim logino preispitati mogu-
nost emotivnog stresa u ivotu vaeg deteta, objasnili smo im.
Sukob izmeu roditelja se manifestuje u poremeaju ponaanja
kod dece. Sukobi u porodici esto decu toliko mue i uznemire da ona
pokuavaju da srede situaciju tako to postaju sredite sukoba, kada
roditelji zaboravljaju meusobne nesuglasice i dogovaraju se oko toga
kako da srede situaciju sa detetom. Ta unutranja potreba za jedin-
stvom i skladom je toliko snana da e mnogi uiniti sve to smatraju
neophodnim da bi stvorili to udobno i sigurno mesto. U ovom sluaju,
sinovljeva taktika preusmeravanja panje, u kombinaciji sa savetova-
njem na koje su ili njegovi roditelji, doneli su reenje koje je svima
njima bilo potrebno.
Ono to poinje u ranom periodu formiranja karaktera odreuje
smer naeg ivota. Kada nae misli i oseanja pretrpe tetu u najranijem
periodu ivota kada se formira karakter - od treeg tromeseja trud-
noe do kraja sedme godine - u naem emocionalnom razvoju deava
se neto dramatino. Ta pojava ima nekoliko razliitih naziva, kao to
su zastoj u razvoju, emocionalna nezrelost, veliko dete ili dete u dui,
pa ipak, svaki taj naziv ukazuje na posledice Sotoninog tetnog delova-
nja na ovekov ivot. Sotona je zaista ubacio virus u softver, virus koji

60
 Virus u softveru

spreava rast i kvari onu pozitivnu stranu ljudske prirode, stvarajui od

nas sebine i bezoseajne ljude.
Kada su deca zapostavljena ili kada se njihove potrebe ne zado-
volje, ili kada im se nanese teta u ranom periodu ivota, ona esto
zaostaju u emocionalnom razvoju. I dok telo i njegove funkcije sazre-
vaju, emocionalni razvoj je u zastoju. Lako se moe desiti da je fiziki
odrasla osoba zapravo dete u emocionalnom smislu. U takvim sluaje-
vima, itav svet okree se oko te osobe, dok se od svih sa kojima je ona
u bilo kakvoj vezi oekuje da uvek ispune njene potrebe. Emocionalni
patuljci oekuju da u ivotu sve uvek bude po njihovom - njima niko
drugi nije vaan. U kui se jede kada oni to poele, sve kune obaveze
i poslovi usklauju se sa njihovim potrebama i oni uvek moraju da
isteraju svoje - inae e biti ljuti i nezadovoljni. Ovo inae e biti ljuti
i nezadovoljni moe da podrazumeva detinjasto ispoljavanje srdbe
svuda i u svako vreme. Od svih se zahteva da budu odgovorni prema
njima, ali oni ne preuzimaju odgovornost ni za sebe ni za druge.
Danijel Goleman u predgovoru svog bestselera Emotional Intelli-
gence (Emocionalna inteligencija), kae: Svako od nas je genetskim
putem dobio niz emocionalnih osnova koje odreuju na tempera-
ment. Meutim, na mozak je neverovatno prilagodljiv; temperament
nije neto to nam je sudbinski predodreeno... Emocionalne lekcije
koje kao deca nauimo u naem domu i kasnije u koli oblikuju na
emocionalni sistem, inei nas manje ili vie emocionalno inteligen-
tnima. To znai da detinjstvo i pubertet predstavljaju one kritine pe-
riode kada se deci odnosno mladima prua prilika da usvoje osnovne
emocionalne navike koje e upravljati njihovim ivotom.
Strunjaci iz oblasti psihologije se slau da e kod dece koja su
pretrpela neku tetu pre osme godine ivota njihov emocionalni razvoj
prestati otprilike na onom uzrastu kada je ta teta naneta. Ta deca mogu
izrasti u fiziki odrasle osobe, ali kada su u pitanju emocije i zrele re-
akcije, ostaju mala deca. Ona e moi da izrastu samo onoliko koliko
su spremna da ue i sama uine ono to je potrebno za ozdravljenje.
Ako vi spadate u ovakvu decu, veoma je vano da dopustite da
vas Bog vodi. Saoseajui sa vama, On e uiniti da se setite onih do-

61
Pripadanje

gaaja iz vae prolosti koji su vam potrebni da biste shvatili zato se

tako ponaate. Ako Bog smatra da se morate setiti nekih stvari da biste
se oporavili, On e vam vratiti u seanje ono to je potrebno da biste se
u potpunosti izleili. On e to moda initi postepeno, onom brzinom
kojom va um moe primati informacije, ili odjednom. Ukoliko budete
spremni da se otvorite i dozvolite Bogu da vas pouava, On e zapoeti
u vama proces sazrevanja i posveenja.
Prvi korak predstavlja sticanje znanja. Razmotrimo grau mozga
i nain obrade naih emocija. Postoje tri glavna dela mozga koja bi
trebalo da nas zanimaju kada govorimo o isceljenju bolnih uspome-
na. Presek mozga pokazuje da se ovi delovi mozga nalaze jedan iznad
drugog. Sredinji deo mozga obuhvata kimenu modinu, modano
stablo i srednji mozak. U njemu su smeteni nenaueni, prethodno
programirani modeli ponaanja ili telesne funkcije, kao to su disanje,
kucanje srca, spavanje, hodanje i svest. To je deo mozga koji se prvi
razvije i u potpunosti funkcionie od samog roenja, jer u protivnom
ivot ne bi bio mogu.
Drugi, nama najpoznatiji, deo mozga jeste veliki mozak, koji se,
u anatomskom smislu, deli na dve polovine, poznate kao leva i desna
hemisfera. On je sastavljen od veoma sloenog tkiva koji sadri mili-
one nervnih elija na jednom kvadratnom inu a debljina mu iznosi
oko jedne osmine ina (1 in = 2,54 cm, prim. prev.). Ovaj deo mozga
moe da rei veoma komplikovane probleme. On je zaduen za sve
ono to registrujemo ulom vida, sluha i dodira, za svesnu kontrolu
pokreta, logiko razmiljanje, odluivanje, svrhovito ponaanje, jezik
i neverbalne ideje.
Izmeu ova dva dobro poznata dela mozga - i tesno povezan sa
njima - nalazi se limbiki sistem. Iako se o njemu ne pie i ne govo-
ri mnogo, on je daleko najznaajniji deo mozga zato to se dovodi u
vezu sa procesom emotivnog pamenja i oporavka. On je centar na-
ih emocija i ponaanja vezanog za emocije. Evo kako Ned Herman
(Herrman), predsednik Amerike organizacije za kreativnost (Ame-
rican Creativity Organization) opisuje limbiki sistem u svojoj knjizi
The Creative Brain (Kreativni mozak): Iako je mnogo manji od leve

62
 Virus u softveru

i desne hemisfere u smislu korteksa, limbiki sistem igra neverovatno

znaajnu ulogu u funkcionisanju naeg organizma. Ako koliina krvi
ukazuje na to koliko je neki organ vaan, onda treba zapaziti da limbi-
ki sistem prima gotovo najvie krvi u celom naem organizmu. I nije ni
udo! Limbiki sistem regulie unoenje hrane i tenosti, spavanje, bu-
enje, telesnu temperaturu, ravnoteu hemijskih elemenata i procesa,
kao to je nivo eera u krvi, zatim rad srca, krvni pritisak, hormone,
seks i emocije. On je takoe centar za zadovoljstvo, griu savesti, glad,
e, agresivnost i bes... Fizioloki poloaj limbikog sistema je takav
da prenosi aktivnosti koje se odvijaju u mozgu i ispod i iznad njega. A
on to i radi! On, na primer, moe da nadvlada racionalno razmiljanje
emocionalnom energijom i tako u potpunosti neutralie logino raz-
miljanje.
Osim to kontrolie nae emocije, limbiki sistem takoe potpo-
mae kognitivne (saznajne) procese koji se odvijaju u nama. Sada se
zna da je on od presudnog znaaja za proces uenja zato to igra klju-
nu ulogu u prenoenju primljenih informacija u memoriju.
Pored toga to predstavlja sredite za emocije i emocionalne re-
akcije, limbiki sistem isto tako moe i da uva emocionalno oboje-
na seanja i da sam prima spoljanje nadraaje, nezavisno od logi-
kog razmiljanja, za ta je zaduen veliki mozak. Drugim reima, ova
emocionalna razvodna ploa, smetena u samom sreditu mozga, jeste
ono to pokree primanje emocionalnih poruka, nae tumaenje istih
i nae reakcije i odgovore na njih. Meutim, ona nije u stanju da ta
oseanja ili emocije pretoi u rei.
Iako svaki deo mozga ima svoju posebnu svrhu, svi oni meusob-
no sarauju. Taj tok je esto tako tesno povezan da neko moe pomisli-
ti da su deo istog sistema. Na primer, hipotalamus, koji se nalazi ispod
talamusa i u samom sreditu mozga, funkcionie u skladu sa limbikim
sistemom. Riard M. Restak (Restak), doktor medicine i autor najpro-
davanije knjige u izdanju asopisa Njujork Tajms, The Brain (Mozak)
kae: Hipotalamus takoe predstavlja i komandni centar za ogroman
broj sloenih stanja povezanih sa motivacijom, kao to su umor, glad,
ljutnja, smirenost. Osim toga, hipotalamus kontrolie unoenje hrane,

63
Pripadanje

nivo hormona, nivo vode u organizmu, seksualni nagon i autonomni

nervni sistem. Sve u svemu, hipotalamus je organizator ponaanja
koje je povezano sa naim emocionalnim stanjima.
Kada smo izloeni nekom nadraaju, mozak automatski dolazi do
svojih dosijea u kojima su smetena naa seanja i aktivira komandu za
globalno pretraivanje, traei sva seanja iz prolosti koja su poveza-
na sa trenutnim nadraajem. Ova seanja bivaju ispisana na monitoru
naeg uma u deliu sekunde i istom tom brzinom mi aljemo odgovor
zasnovan na seanju koje je u tom trenutku najvie nabijeno emocija-
ma. Zato je to tako? Zato prolost upravlja sadanjou?
Osobe koje su u detinjstvu bile odbaene i zanemarene, koje niko
nije drao u naruju i koje su uvek bile na poslednjem mestu imaju
stalni pristup ovim brojnim i bolnim seanjima. To seanje je obojeno
emocijom koju je osoba osetila u vreme kada je ono nastalo i nema
mnogo logike zato to u ranom detinjstvu kora velikog mozga (centar
loginog razmiljanja) jo uvek nije dovoljno razvijena.
(Ron) Kada sam sa izviaima iao jednog vikenda na kampo-
vanje, zamolio sam mamu da se brine o malom zecu kojeg sam dobio
kao nagradu u pozoritu. Kada sam se vratio kui, zeka je bio uginuo
i itavog ivota sam krivio mamu za to. Mislio sam da se nije dovoljno
brinula o njemu ba kao ni o meni kada sam bio beba. U mojim ranim
etrdesetim, kada sam uz maminu pomo pokuao da se setim nekih
konkretnih stvari iz mog detinjstva, ona me je podsetila na to da mi je
pokazala dve crvene takice na zekinom vratu kada sam se bio vratio
sa kampovanja i pronaao ga mrtvog. Da li se sea da sam tapom
okrenula zeca, pokazala ti te takice i objasnila ti da je lasica ula u
staju i ubila tvog zeku? upitala me je.
Skroz sam bio zaboravio na to, ali mi se cela ta slika vratila u sea-
nje istog momenta kada je ona to spomenula. Ja sam krivio majku zbog
emocije koju sam osetio u detinjstvu. Ta emocija bila je zasnovana na
odbacivanju koje sam osetio s njene strane jo pre nego to sam se ro-
dio. (Vidi esto poglavlje.)
Mi predstavljamo skup svih preanjih iskustava u naem ivotu.
ak i potisnuta seanja u naoj podsvesti igraju neverovatno znaajnu

64
 Virus u softveru

ulogu u odlukama koje danas donosimo. Upravo je sadraj nae pod-

svesti ono to esto upravlja naim ponaanjem u sadanjosti. Verovat-
no je zbog toga apostol Pavle rekao da na kraju ini ono to ne eli a da
ne ini ono to eli!2 Da je shvatio uticaj potisnutih seanja na sadanje
ponaanje, moda ne bi bio tako frustriran i moda bi uspenije sara-
ivao sa Bogom na prevazilaenju te slabosti.
(Nensi) Bila je nedelja posle Dana zahvalnosti i ba sam poinjala
da mesim medenjake sa umbirom za decu iz nae crkve kao to sam
to obino inila. Bila sam razvila testo i ba sam htela da stavim prvu
turu da se pee kada je Ron uao u kuhinju. Po njegovom izrazu lica
trebalo je da znam da e reagovati burno. Pretpostavljam da su, kao i
obino, ovi kolai za nekog drugog. Da li uopte namerava da ostavi
nekoliko i za nas? upitao me je zgroeno.
Zastala sam. ta da odgovorim? ta god da kaem, biu kriva. Ko-
nano, rei su mi prosto izletele iz usta bez ikakvog razmiljanja: Ko-
liko u jo morati da patim tokom praznika zbog onoga to su ti tvoji
roditelji uinili u detinjstvu?
Nita mi nije odgovorio, ali mogla sam da vidim da nije ba sre-
an! Okrenuo se i otiao u svoju sobu, gde se oseao sigurno, a ja sam
nastavila da mesim.
Dva sata kasnije, Ron se vratio u kuhinju. Duo, rekao je, ni-
kada ti vie neu upropastiti praznik. U pravu si; ti si ispatala zbog
onoga to je moja majka meni uinila i to nije fer. To to je Boi bio
pravi pakao u mom detinjstvu nije nikakav izgovor za to to sam to
isto radio tebi i deci. Odluio sam. Posle Boia, kada ukrasi pojeftine
za 75 odsto, kupiemo najlepu jelku u gradu i moi ete da je ukrasite
kako god budete hteli. Evo, reio sam da od sada uivam u praznicima
sa tobom i sa porodicom!
Kakav ok! I kakav blagoslov! Ron je ak kupio i vozi slian onom
koji su mu oduzeli jednog boinog jutra kada je bio dete i stavio ga is-
pod jelke. On je uinio sve to je neophodno kada su u pitanju oseanja
iz prolosti i na taj nain omoguio svima da se raduju u sadanjosti i
u budunosti.

2 Rimljanima poslanica 7:15,19

65
Pripadanje

ovek generacijama pokuava da otkrije razloge za odreene

oblike ponaanja, ne shvatajui da veinu odluka donosimo proputa-
jui ih kroz emocionalni filter naih iskustava iz prolosti. Taj filter stoji
izmeu prolosti i sadanjosti i ono to se u njemu nalazi vri snaan i
trajan uticaj na nae odluke. Kada se taj filter zapui otpacima (bolnim
uspomenama i negativnim emocijama), dolazi do kvara. Tek kada se
filter oisti, moemo videti pravu, neiskrivljenu sliku sadanjosti, do-
nositi razumne odluke, koje nee imati naslage bola iz nae prolosti.
Tek kada oistimo i dezinfikujemo ranu, moemo se nadati da e ona
zaceliti. To je proces koji je u duhovnoj terminologiji poznat kao po-
sveenje.

66
 5. Kada se ne oseate voljeno
Najvei uas za dete je da nije voljeno,
a odbacivanje je pakao kojeg se plai.
Don Dozef Ivoj (Evoy)

Svi smo mi osetili aoku odbacivanja. Moda ste bili sasvim mali
kada je va tata otiao od kue ili kada je vaa mama patila od depresije.
Moda je to bilo onda kada je vaa prva ljubav na kraju poela da izlazi
sa vaim najboljim drugom, odnosno drugaricom ili onda kada vas je
kapiten kolskog tima ostavio u rezervi. Moda vas je pecnula onda
kada se vaoj eni nije svideo poklon za godinjicu braka ili kada vam
je mu rekao bljak probavi vau musaku. Da li ste vi taj koga nikada
ne pozivaju u drutvo? Da li se oseate kao da nigde ne pripadate i da
nikome zapravo nije ni stalo do vas? Ili moda jednostavno oseate da
vam ljudi nisu ni potrebni; vi ste samotnjak i svia vam se tako. Ako je
tako, vrlo je verovatno da ste rtva odbacivanja.
U Vebsterovom reniku odbacivanje se definie kao odbijanje da
se neko ili neto prihvati, primi, uje ili smatra vanim. Odbacivanje
je samoporaavajui oseaj beznaa koji se javlja zbog tete koja nam
je naneta u prenatalnom periodu i u ranom detinjstvu. Kada se po-
trebe deteta ne zadovolje, ono se osea kao da nije vano i da stoga ni
ne vredi mnogo. Kasnija iskustva dodatno iskomplikuju tetu koja je
uinjena u ranom detinjstvu, kada se formira karakter.
Kliniki psiholog Don Dozef Ivoj u svojoj knjizi The Rejected:
Psychological Consciences of Parental Rejection (Odbaeni: psiholoki
oseaj krivice zbog odbaenosti od strane roditelja) kae da je odba-
civanje subjektivno iskustvo. Kao takvo, ono se ne moe precizno defi-
nisati, niti se moe definisati kako ono deluje... Kako pacijenti opisuju
fenomen odbacivanja? To je njihovo emocionalno obojeno saznanje da
ih - ne zbog neega to su uradili, ve zbog njih samih - jedan ili oba ro-
ditelja nisu voleli i eleli.
Ivoj istie da deca ne dovode u pitanje ispravnost postupanja nji-
hovih roditelja prema njima. Ona jednostavno polaze od toga da je

67
Pripadanje

stav njihovih roditelja prema njima uvek ispravan i da oni uvek dobro
procene svoje dete. ak i kada se detetu ne dopada ponaanje njegovih
roditelja, ako im na neemu zamera ili ako ga roditelj povredi, ono i
dalje osea i misli da su njegovi roditelji u pravu. Dete ih posmatra kao
sveznajue i svemone divove; oni su za njega kao bogovi.
Odbacivanje, kae dalje Ivoj, nije bilo oseanje koje se sasvim
sluajno javilo kod tih osoba kada su zapale u depresiju ili neko drugo
slino stanje a koje je nestalo kada im se raspoloenje popravilo. ta-
vie, kada su ti ljudi shvatili da su zaista bili odbaeni, taj bolan oseaj
odbaenosti zauvek je ostajao u njima. Ako kojim sluajem neki i nisu
doli do te spoznaje, oseaj odbaenosti nije ieznuo... Ni psihoterapi-
ja nije mogla da odagna bol koji su oseali kada su ih ljudi odbacivali.
Ona, meutim, jeste pomogla odbaenima da shvate tu svoju odba-
enost i uspenije se suoe sa njom. Drugim reima, Istina e vas
izbaviti!
Istraivanja su potvrdila da dete moe da se osea odbaenim jo
u maminom stomaku, neto posle petog meseca trudnoe, kada to jo
neroeno dete poinje emocionalno da reaguje na mamina oseanja.
(Vidi drugo poglavlje). Ako beba nije planirana, ako je zaeta u nez-
godno vreme ili ako, jednostavno, nije eljena, jo neroena beba e
majina oseanja o bebi tumaiti kao odbacivanje. To takoe vai i
u sluaju kada mukarac maltretira buduu majku. Poto su majka i
beba povezane pupanom vrpcom, jo neroena beba to odbacivanje
koje majka doivljava tumai tako kao da je ono usmereno prema njoj
samoj. Zbog toga, kada neko odbacuje majku, beba to doivljava kao
sopstveno odbacivanje.
Usvojena deca se esto oseaju odbaenom od strane svojih bio-
lokih roditelja i pored toga to ih ovi drugi roditelji vole i oboavaju.
U toj deci zauvek ostaje praznina koju bi trebalo da popune njihovi
pravi roditelji i ona e se uvek pitati: Zato su me napustili? ta je to
na meni to oni nisu mogli da prihvate? Na to pitanje obino mora da
odgovori bioloka majka kada je dete, kada odraste, potrai i pronae.
Kada se oseanja koja dete iskae ili njegove rei smatraju neisti-
nitim ili nevanim, kada im se smeju ili proglase glupim, dete se osea

68
 Kada se ne oseate voljeno

odbaenim. Taj oseaj kod deteta mogu da izazovu i roditelji koji vole
svoje dete, ali koji su prezaposleni da bi mogli da zadovolje njegovu
potrebu za panjom i prihvatanjem. Roditelji koji se suvie zatitniki
postave prema svom detetu, spreavajui ga na taj nain da uestvuje
u aktivnostima koje odgovaraju njegovom uzrastu ili da se igra sa dru-
gom decom, nesvesno izazivaju oseaj odbaenosti kod njega. Oset-
ljivo dete moe ak i pogled koji odaje razoaranje na licu njegovog
roditelja da protumai kao odbacivanje. Pogreio sam, znai ja sam
bezvredan. Sotona eli da se mi upravo tako oseamo, zato to oseaj
bezvrednosti izaziva oseaj beznaa, a beznae dovodi do emocional-
ne i duhovne smrti.
Sastavni deo Sotoninog obmanjivakog plana jeste da ubedi ove-
ka da poveruje u la koja glasi da nae ponaanje odreuje koliko zaista
vredimo. Svaki put kada nae ponaanje ne zadovolji kriterijume koje
smo ili sami sebi postavili ili neko drugi, ili svaki put kada osetimo da
nas neko ne prihvata, ta la se ponavljanjem sve vie uvruje u nama.
Oseaj odbaenosti moe biti podstaknut ak i kada se samo naemo
u okolnostima slinim onima kada smo se neki prethodni put osea-
li odbaenima. Svakoga dana taj oseaj odbaenosti iznova izbija na
povrinu da bi nas ponovo osudio i obezvredio. Kod nekih ljudi, ovaj
oseaj odbaenosti moe da se javi i vie puta u toku samo jednog sata.
Kada je teta ve uinjena, odbacivanje postaje osnov za formi-
ranje sistema vrednosti i verovanja kod deteta, koji je u velikoj meri
formiran ve u osmoj godini ivota. Osueni da itavog ivota posma-
traju svet kroz prizmu odbaenosti i da je pronalaze na svakom kora-
ku, ljudi vode svoj svakodnevni ivot uvek iznova trpei tetu koja im
je naneta u ranom detinjstvu. Oseaj odbaenosti im oduzima radost,
umanjuje njihove umne sposobnosti i spreava njihov uspeh.
Svako dete na svoj nain reaguje na to kako se njegovi roditelji
ophode prema njemu. Na neku decu zlostavljanje na prvi pogled ne
ostavlja nekog znaajnijeg traga, dok u dui neke druge dece ostavi
pravu pusto. Opteprihvaena je injenica da ponaanje roditelja
utie na emocionalno i duhovno zdravlje njihove dece. Meutim, to
nije jedini faktor. Ishod ne zavisi samo od ponaanja roditelja, ve i od

69
Pripadanje

temperamenta deteta. Toner u dejem umu obojie svaki dogaaj i

svaku okolnost u njihovom ivotu. Neka deca mogu lako da zaborave
nepravdu, dok druga nikako ne mogu da se oporave od loeg postupa-
nja prema njima.
Najsnaniji utisci nastaju upravo u najranijem periodu ivota.
ak i pre nego to dete progovori i tako lake iskae bol ili pre nego
to postane dovoljno razumno da oprosti onima koji su mu ga naneli,
seanja smetena duboko u njegovoj podsvesti mogu da usmeravaju i
odreuju njegove misli, oseanja i ponaanje do kraja ivota. Postupci
koji se ponavljaju u odreenom vremenskom periodu postaju navike,
a navike se teko menjaju. One se mogu kasnije modifikovati svesnim
naporom i pomou posebnih tehnika za modifikovanje ponaanja, ali
se retko promene u potpunosti.
Meutim, zapazite sledee: Modifikacijom ponaanja menja se
samo oblik ponaanja, ali ne nuno i oseanja i misli koje se javljaju
kao posledica tete nanete u detinjstvu. Misli i oseanja se mogu pro-
meniti jedino ako posmatramo sopstvenu prolost, prolazimo ponovo
kroz taj isti bol i verujemo Bogu da e nam dati nakit umesto pepela
kao to je obeao1. Mnogi primenjuju tehniku modifikacije ponaanja
i misle da je tada sve reeno. Meutim, mi se svakog dana iznova mo-
ramo odluiti za oporavak, za obnovljenje uma.
Prema Bojem stvaralakom planu, postoje neki zadaci koji se
moraju obaviti u ranim fazama razvoja ovekovog tela i uma, pri emu
se svaki od tih zadataka mora izvriti u tano odreenom vremenskom
periodu. Veza sa roditeljima se uspostavlja u prvih dva do etiri sata
ivota. Ako u tih nekoliko odluujuih asova roditelji nisu u mogu-
nosti da dre i miluju svoju bebu, da izgovaraju nene rei i osmehom
i pogledom pokau da je vole i prihvataju, beba nee doiveti iskustvo
koje joj je neophodno da bi uspostavila vezu sa svojim roditeljima ona-
ko kako je Bog to na poetku zamislio.
Novoroene ima savren vid u toku tih prvih nekoliko asova i-
vota, ali moe da se usredsredi samo na ono to je udaljeno oko 45 cm
1 Da uinim alosnima u Sionu i dam im nakit mesto pepela, ulje radosti mesto
alosti, odelo za pohvalu mesto duha tunoga, da se prozovu hrastovi pravde, sad
Gospodnji za slavu Njegovu. (Isaija 61:3)

70
 Kada se ne oseate voljeno

od njega, to je gotovo jednako razdaljini izmeu bebinih oiju i oca

dok je on dri u naruju. Zamislite novoroene koje je odmah nakon
poroaja odneto u inkubator da bi mu se spasao ivot i da ga u tom
skuenom prostoru dre danima i nedeljama. ta se dogaa sa detetom
kome je uskraeno to iskustvo uspostavljanja bliske veze sa roditeljima,
koja je neophodna da bi se dete osetilo prihvaenim?
(Nensi) To se desilo sa naom malom Naomi. A sada svemu tome
dodajte i neprijateljsku atmosferu u naoj porodici u vreme kada se
ona rodila i brzo ete shvatiti kakav je bol ona morala oseati. Zbog
mog zdravstvenog stanja zaee i roenje naeg drugog deteta moralo
se desiti u vreme koje je bilo krajne nezgodno za mene i Rona.
Ron je po ceo dan bio u koli a uz to je imao i privatnu firmu, to je
zahtevalo naporan vieasovni rad. Ve smo imali etrnaestomesenu
erkicu i Ronu se nije svidela ideja o jo jednim ustima koja je trebalo
nahraniti. Naporne studije i rad do kasno bili su jako stresni za Rona.
Meutim, poodmakli stadijum moje endometrioze nalagao je da osta-
nem u drugom stanju tad ili nikad. Kao erka jedinica, znala sam ta
znai biti usamljen, pa sam se zarekla da neu imati samo jedno dete.
Uinila bih sve to je potrebno da naa Sara dobije batu ili seku, pa
makar i po cenu sopstvenog ivota. I tako je Ron nerado uestvovao u
Naominom zaeu, smatrajui da bih mu do kraja ivota zamerala da
to nije uinio. On sam je bio rtva odbacivanja u detinjstvu tako da nije
mogao da se suoi sa mogunou da ga i ja odbacim.
Bila sam ozbiljno bolesna tokom ove trudnoe i Ron vie nije mo-
gao da izdri toliki pritisak. Jednog jutra, negde na poetku sedmog
meseca moje trudnoe, Ron je otiao na posao. Meutim, oko deset
sat saznala sam da on nije doao na posao i niko nije znao gde je. Tog
jutra smo se rastali prijateljski raspoloeni, mehaniki se zagrlili i po-
ljubili kao i obino, ali kada nismo uspeli nigde da ga naemo, nekako
sam duboko u sebi znala da nas je napustio. Tog dana sam hodala po
kui tamo amo, pokuavajui da doem do daha i nosei malu Saru.
Sva moja uznemirenost bila je prela na nju i nije mogla da se smiri.
Plakala sam dok mi na kraju nije preostalo vie suza. Ni sa kim nisam
podelila svoj bol plaei se da bi ti ljudi mogli posle da prebacuju Ronu,

71
Pripadanje

ako se vrati. U deset sati te veeri nazvala sam jednog njegovog profe-
sora koji je, zajedno sa svojom enom, uzeo nau malu porodicu pod
svoju zatitu i veoma nas voleo. Uverio me je da e se Ron vratiti. On
i njegova ena su se ponudili da dou kod nas i prue mi podrku, ali
sam odbila, rekavi da bi Ronu sigurno bilo neprijatno ako bi se vratio
i zatekao tu svog profesora.
Nakon zajednike molitve preko telefona Sara je zaspala u mom
naruju i stavila sam je pored sebe u na brani krevet, gde sam drema-
la na prekide. U pono je zazvonio telefon. Otrala sam u radnu sobu
da se javim i s druge strane ice zaula Ronov glas. Rekao mi je da je
ve u Kanadi, svojoj prvoj usputnoj stanici na putu za Evropu. Kada
se vraa kui? upitala sam ga naivno. (Molim vas, shvatite da je samo
Bog uticao da moj glas zvui ljubazno.)
Nakon due pauze Ron je rekao: Sutra ujutru. Saekaj me na ae-
rodromu.
Vidimo se sutra, duo. Volim te, rekla sam i spustila slualicu.
Muilo me je obeanje koje sam dala. Kako u doi do aerodroma?
pitala sam se. Kod njega su kola. Shvatila sam da u morati da pozaj-
mim kola od jedne moje stare prijateljice. Rei u joj da je Ron zapao u
neku guvu u Bostonu. Ali ja nemam novca, a ta ako kola ostanu bez
goriva? Odluila sam da zamolim tu prijateljicu da napuni rezervoar i
da u joj vratiti novac kad se Ron vrati.
Rano ujutru, uredila sam se kako sam najbolje umela, oseajui
se kao ogromna lubenica, a Saru sam obukla u njenu haljinicu sa kar-
nerima. Dola sam do Bostona, ali sam zaboravila da tu postoji jedan
tunel gde treba platiti putarinu. Trebalo je da platim deset centi, a ni-
sam imala novca. Obeala sam uvaru da u mu platiti duplo kada se
budem vraala i, poto ga je moj problem nasmejao, pustio me je da
proem.
Kada je Ron siao iz aviona, potrala sam ka njemu. Stajali smo
tako grlei se i plaui i oboje smo se pitali: Zato? Zato? Kako emo
ikada pronai odgovore? Kako emo moi da nastavimo dalje? Odr-
ali smo nau vezu onako kako to mnogi parovi rade - gurnuvi bol
pod tepih i ne govorei o tome godinama.

72
 Kada se ne oseate voljeno

I tako je Naomi dola na ovaj svet i u porodicu koja je ve bila emo-

cionalno preoptereena. Ali to nije kraj prie. Sotona nije hteo da bude
poraen. Negde pred poetak osmog meseca trudnoe jedan lokalni le-
kar, inae na porodini prijatelj, doao nam je u posetu i kada je video
u kakvom se tekom stanju nalazim, odmah je nazvao lekara u Bostonu
koji je pratio moju trudnou, inae profesora medicine na univerzitetu
Harvard i specijalistu za teke i rizine trudnoe. Prepisali su mi neki jak
diuretik i nekoliko dana nakon toga otila sam na redovnu predporoaj-
nu kontrolu. Dr. Gold se plaio da, obzirom na moje trenutno stanje, ne
bih mogla odrati trudnou bez rizika po sopstveni ivot. S druge strane,
plaio se i toga da u, ukoliko bih se podvrgla anesteziji i porodila car-
skim rezom, umreti na operacionom stolu zbog loeg stanja mojih plu-
a. I tako me je poslao kui da probam stari metod stimulacije trudova.
Stari metod je uspeo i tri sata kasnije imala sam jake trudove. Ron
je svo to vreme bio sa mnom, mada nerado, zato to je morao da radi
da bi izdravao porodicu koja je trebalo da se povea za jo jednog
lana i urio je da se vrati na posao.
Na kraju sam mu rekla da ode i popije neki hladan sok, pozvala
sestru i rekla joj da odmah zove doktora zato to neto nije u redu.
Doktor je doao i ja sam ga zamolila da mi da epidural (vrsta anestezija
koja se daje da bi utrnuo donji deo tela; obino se daje trudnicama na
poroaju, prim. prev.) da bih mogla da izdrim bol. To je bilo jedino
sredstvo za ublaavanje bolova koje sam mogla dobiti poto sam bila
minimalno otvorena.
Dr. Gold je bio dobroduan i brian ovek oinskog duha i sta-
jao je pored mene priajui sa mnom i drei ruku na mom stoma-
ku, ini mi se, itavu venost. Meutim, on je samo merio uestalost
mojih kontrakcija. Na kraju je rekao: U redu, devojko, spremna si za
poroaj, i pogurao moj krevet ka sali za poroaje. Ekipa anestezio-
loga bila je tu kraj mene i pripremala moju kimu za epidural, dok je
sestra stalno ponavljala: Jo uvek ima kontrakcije, doktore. Jo uvek
ima kontrakcije, doktore. Bila sam u krajnjoj agoniji! Ono to nisam
znala je da se placenta odvajala od zida materice, to je prouzrokovalo
produene kontrakcije. Kada mi je 15 minuta kasnije bilo dozvoljeno

73
Pripadanje

da se okrenem na lea, bila sam potpuno otvorena. Ubrzo nakon toga

rodila se Naomi. Meutim, teta je ve bila uinjena i Naomi su odmah
posle poroaja odneli na odeljenje za intenzivnu negu beba zbog respi-
ratornih problema. Nisam ula deji pla, ali onaj u mojoj glavi uguio
je strah od mogueg gubitka. Gde je Ron?!
Naomi je roena sva modra zato to je usisala moju krv tokom ce-
panja placente. Prvo nam je reeno da ima smrtonosno oboljenje plu-
a, ali je kasnije dijagnoza promenjena u aspirativna upala plua. Tek
nakon skoro nedelju dana lekari su nam dali nadu da e Naomi moda
preiveti. Prva tri dana nije nam bilo dozvoljeno ak ni da je vidimo, a
onda sam morala da molim sestre da mi daju samo da je vidim. Jedna
od njih se saalila na mene i iznela je iz inkubatora dopustivi mi da je
drim nekoliko minuta. Zatim smo morali da je ostavimo u bolnici jo
deset dana i nije nam bilo dozvoljeno da je poseujemo.
Bio je to prilino teak i nesiguran poetak za jedno tako malo
bie kome je oajniki bilo potrebno da zna da je zaista eljeno i pri-
hvaeno. Kada nam je konano bilo dozvoljeno da je odvedemo kui,
Ron nije eleo da je dri. Od samog poetka oseao je neku odbojnost
- plaio se Naomi. Trebalo mu je nekoliko nedelja da shvati zato se
tako osea - neverovatno je liila na njegovu majku, koja ga je odbacila
dok je jo bio u stomaku.
Dodatna kap u Naominoj ve punoj ai oseaja odbaenosti bilo
je to to sam morala da odem u bolnicu na operaciju kada je njoj bilo
tri meseca. Ve je bila postala tako bucmasta i slatka da sam je ak
zvala moja mala bucka. Nisam htela da ostavim moje devojice, ali
doktori su rekli da se operacija ne sme odlagati.
Moja majka, inae via medicinska sestra, dola je kod nas da se
brine o Naomi i Sari dok sam ja u bolnici. Obe devojice su dobile lju-
bavi i nege u izobilju, ali se Naomi razbolela istog dana kada sam otila
u bolnicu. Ni mnogobrojni telefonski razgovori sa lekarom, lekovi i
uputstva nisu mogli da joj pomognu. I dalje je gubila na teini i dan
pre nego to je trebalo da se vratim iz bolnice moja majka se plaila da
e Naomi umreti. Hodala je po stanu nosei je u naruju, pevuila joj i
molila Boga da uini neto.

74
 Kada se ne oseate voljeno

I dan danas, jasno se seam tog popodneva kada sam se vratila

kui i ugledala Naomi i kada god ga se setim, osetim istu onu teinu
u srcu. Bila je tako mrava, bleda i upalih obraia. Privila sam je uz
sebe i zaplakala, plaei se u isto vreme da pokaem suvie emocija iz
straha da bih mogla povrediti majina oseanja. Odmah sam pozvala
telefonom naeg pedijatra. Sva u suzama, rekla sam mu u kakvom je
stanju Naomi i preklinjala ga da nam pomogne. Bio je ljubazan i rekao
nam da donesem i nju i svoj kofer u bolnicu i da e mi, ukoliko Naomi
bude zadrana u bolnici, dopustiti da ostanem sa njom.
Dok smo se vozili kolima u bolnicu, ja sam je privijala uz sebe i
ljubila njene upale obraie, plaui i molei Boga da je spase. Kada
smo uli u ordinaciju, doktor Holden ju je pregledao i, videvi njeno
malo dehidrirano telo, oigledno je bio zabrinut. Pre nego to je pri-
mim u bolnicu, rekao je on, sedite u ovu stolicu za ljuljanje, Nensi, i
pogledajte da li e piti iz flaice kada joj vi budete dali. Moja majka joj
je to isto nudila danima, ali bezuspeno.
Drala sam je blizu sebe, onako kako se bila navikla za ona tri
meseca koliko smo bile zajedno, i ponudila sam joj cuclu. Sa ono malo
snage to joj je bilo ostalo pogledala me je u oi i polako otvorila usta.
Pila je tenost veoma sporo i mi smo strpljivo ekali dok nije sve popi-
la. Bilo je to pravo udo!
E, pa Nensi, moe da je nosi kui, rekao je doktor. Njen pro-
blem je reen sada kada si se vratila kui. Mislim da si joj toliko nedo-
stajala da je njeno malo telo jednostavno bilo prestalo da funkcionie.
Sada ima ono to joj je potrebno za ivot.
I danas kada piem o tome, zaudim se kada pomislim da sedam
dana bez majke moe tako pogubno da utie na bebu. Moda se ne bi
oseala toliko odbaenom tih nedelju dana da prethodno nije doivela
taj isti oseaj.
Naomi je pretrpela tetu odbacivanja dok je jo bila u stomaku, i
to se moglo videti svakoga dana tokom njenog odrastanja. Nije volela
da je fotografiu, bilo samu ili sa lanovima porodice. Obino se skri-
vala iza svoje starije sestre i gurala je u prvi plan, dok je ona ostajala u
senci. Ona je time podsvesno govorila: Ja ne pripadam ovoj porodici.

75
Pripadanje

Kada je Naomi imala 13 godina, Ron, koji je tada ve bio zapo-

eo da lei sopstveni oseaj odbaenosti, izveo je svoju erku u grad i
priznao joj da je nije prihvatao prvih nekoliko godina njenog ivota.
Uverio ju je da to nije bilo zato to s njom neto nije bilo u redu, ve
zato to je njemu samom bilo veoma teko. On nije umeo da pokae da
nekog prihvata zato to ni on sam nije bio prihvaen kao dete. ovek
ne moe da da ono to nema. Priznao joj je i to da je nije voleo, ali da
nije ona bila kriva za to, ve njegova nesposobnost da voli. Nikada ga
nisu uili da voli, ali ju je uverio da je poeo da ui.
Uzevi je za ruku dok su sedeli tako za stolom jedno preko puta
drugog, obeao joj je da e od tada initi sve to je u njegovoj moi
da joj pokae da je voli i prihvata. Voleu te bezuslovno. Neu drati
ljubav u sebi niti u od tebe traiti da zaslui moju ljubav. Obeavam
ti danas da ne postoji ni jedna stvar koju ti moe uiniti zbog koje bih
prestao da te volim.
Od tada je njihova meusobna ljubav sve vie jaala i Naomi sada
kae da je njen odnos sa ocem savren. Sada ih samo kilometri razdva-
jaju.
Meutim, odbacivanje se ne javlja iskljuivo kao posledica pore-
meenih odnosa u porodici. Ponekad do toga dolazi sasvim sluajno.
Na primer, recimo da se malo dete iznenada uplai zvuka grmljavine
i da mu je oajniki potrebno da ga roditelji utee i uvere da je sve u
redu. Meutim, njegov tata je ba tada u garai i upravo kada majka
hoe da uzme dete u naruje, mu je uspanieno zove da mu pomo-
gne oko neega. ta da uradi? Ona onda kae starijem detetu: Pazi na
Petra, moram brzo da pomognem tati, kao da maloj bebi ne treba da
pomogne. Posledica toga moe biti emocionalna rana koja moe pre-
rasti u oseaj odbaenosti, naroito ako se taj scenario stalno ponavlja.
Poruka koju dete prima glasi: Neko je uvek vaniji od mene. I svaki
put kada se to dogodi, ta rana kao da se ponovo inficira klicom odba-
civanja i svaki put rana sve tee zarasta.
Jedan prosean otac ili majka bi rekli: Ali to se nije moglo spre-
iti. To nije bilo namerno. Meutim, deci nije vana namera ili motiv,
jer ona nisu u stanju da shvate uzrono posledine veze, niti da razmi-

76
 Kada se ne oseate voljeno

ljaju o pobudama koje stoje iza odreenih postupaka. Deca reaguju

emocionalno, a ne logino.
Bez obzira na pobudu, teta je ipak teta. Deca se esto ogrebu ili
poseku pri sluajnom padu, ali se zaista povrede. Ako ne oistite ranu,
ona e se zagnojiti i na kraju e se infekcija proiriti na itav organi-
zam, to moe biti opasno po ivot. Roditelji ele da zatite svoju decu
od opasnosti i povreda tako to stavljaju sigurnosne poklopce na elek-
trine utinice, sigurnosne kvake na vrata ormara i zatitnu ogradu na
stepenite. Ali na ovom svetu, kojim gospodari Sotona, nesree se ipak
dogaaju. No, da li samo zato to nesrea nije namerno izazvana to
znai da fizika povreda ne postoji? Naravno da ne!
Tako je i sa emocionalnim nezgodama iz detinjstva. Deca bivaju
povreena. U veini sluajeva, te povrede nisu nanete namerno. Bilo
kako bilo, teta je zaista uinjena i rana se mora oistiti i dezinfikovati
ili e se ta opasna emocionalna infekcija koju nazivamo odbacivanje
proiriti.
U koli nas ue kako da ukaemo prvu pomo kada su u pitanju
telesne povrede, ali treba da nas naue da pomognemo i kada se radi
o psiholokim povredama. Ba kao to fizika infekcija truje telo, isto
tako i emocionalna trauma zagauje um, utiui negativno na misli,
oseanja i ponaanje deteta, a bol ne prestaje ni u odraslom dobu, od-
nosno sve dok dotina osoba ne potrai emocionalno isceljenje.
Dejson je imao samo 15 meseci kada mu se rodio mlai brat,
zauzevi tako mesto mamine i tatine maze koje je do tada njemu pri-
padalo. Tri meseca kasnije, njegovim roditeljima se ukazala prilika da
provedu dve nedelje u Evropi. Znali su za uveno istraivanje Dona
Baulbija o znaaju uspostavljanja bliske veze izmeu roditelja i deteta u
ranom detinjstvu i o tome kako odsustvo roditelja u tom kritinom pe-
riodu moe da izazove kod deteta oseaj odbaenosti, a oni nisu eleli
da se to desi njihovoj deci. Zato su isplanirali da ih ostave kod bliskih
roaka: Dejson e biti kod tetke koja ima sina njegovih godina i koja
ga jako voli. Beba e ostati kod bake i dede.
Bebi je bilo dobro kod bake i dede. Bio je u centru njihove panje.
Meutim, za Dejsona su te dve nedelje bile prava nona mora. Iako

77
Pripadanje

su on i njegov brat od tetke pre toga uivali u zajednikoj igri, sada

kada Dejsonova majka nije bila tu, njemu je bila potrebna uteha od
strane njegove tetke. Umesto da se te dve nedelje igra sa Dejsonom,
mali roak ga je sve vreme udarao, gurao i ujedao. Svaki put kada bi se
to dogodilo, tetka bi uzela Dejsona u naruje, to je samo pojaavalo
ljubomoru njenog sina.
Da je neko obavestio roditelje o tome ta se deava, oni bi prome-
nili svoje planove i odmah se vratili kui. Meutim, niko im nita nije
rekao sve dok se nisu vratili dve nedelje kasnije kada je teta ve bila
uinjena.
Odluke roditelja moraju uvek biti usredsreene na dete; one mo-
raju biti dobre po nau decu. Meutim, ponekad, bez obzira na infor-
macije koje roditelji imaju, nesree se ipak dogaaju. A kada se dogo-
de, potreban vam je pribor za prvu pomo.
Prvo to treba da uradite jeste da pokaete da prihvatate dete. Po-
stupak je isti kao i u sluaju telesne povrede vaeg deteta.

Privijte dete uz sebe. Vaa blizina je to to e uveriti dete

da je sigurno u vaem prisustvu. Na ovaj nain ete utvrditi
kolika je teta uinjena.
Umirite dete utenim reima. Nenim glasom izgovaraj-
te rei koje e mu dati oseaj sigurnosti. Sve e biti u redu,
duo. Mama te voli. Srediemo mi to.
Verujte detetu da se to to vam je isprialo zaista desilo.
Verujte svom detetu. Detalji moda nee biti dovoljno jasni
i potpuno tani, ali ako se dete osea povreenim, onda ono
i jeste povreeno. Pokazaete da mu verujete tako to ete
reima iskazati emocionalni bol koji je, po vaoj proceni,
dete doivelo. Uplaio si se kada je mama otila, zar ne? ili
Mami je ao to su te povredili.
Ako je dete dovoljno odraslo, ohrabrite ga da govori o
onome to se dogodilo. Nemojte samo sluati detalje onako
kako ih dete opisuje, ve posmatrajte i govor njegovog tela
i spoljanje manifestacije njegovih oseanja. to dete bude

78
 Kada se ne oseate voljeno

vie prialo o tome, oslobaajui nagomilane emocije, vea

je verovatnoa da e rana zaceliti. Osim toga, ako dete moe
da se poveri roditeljima, i kasnije e moi da podeli sa njima
svaki emocionalni bol koji doivi. Budui da roditelji za decu
predstavljaju Boga, ona e, ukoliko ih budete sasluali, i Boga
doivljavati kao nekoga ko ih uje i kome je stalo do njih.
Uverite dete da vam je njegovo dobro glavni prioritet.
Spreite produbljivanje rane i uinite sve to je neophodno
da ona zaceli, bez obzira da li ju je naneo neko iz porodice ili
van nje.
Preduzmite neto konkretno kako biste spreili nove po-
vrede. Ako je neko naneo bol vaem detetu, morate preduzeti
sve to je neophodno da se to ne bi ponovilo. Vi ete pokazati
da prihvatate svoje dete time to ete biti spremni da ga zati-
tite od novih povreda. Kada uinite to, dete osea da je vano
u vaim oima i da, stoga, i vredi.
Molite se Bogu da podigne zatitnu ogradu oko vaeg de-
teta i da vam da mudrosti da uspeno sanirate uinjenu tetu.
Vae molitve daju Bogu dozvolu da napadne Sotonine agente
i oduzme mu kontrolu nad oseanjima i emocionalnim do-
brom vaeg deteta. Traei pomo od Boga, vi pruate primer
vaem detetu, uei ga da ima poverenja u Boga i Njegovu
silu u savladavanju tetnog uticaja odbacivanja na misli, ose-
anja i ponaanje vaeg deteta, koje bi mogle da spree nje-
govo emocionalno sazrevanje. Roditelji moraju da kau, ba
kao i centurion pre dve hiljade godina: Verujem, Gospode!
Pomozi mojemu neverju (Marko 9:24). Moda neemo od-
mah videti rezultate, ali oni e zasigurno doi.

Sotona bi eleo da mi kao roditelji oseamo krivicu, ali to samo

produbljuje problem. Kao to nezaleen oseaj odbaenosti na kraju
uniti dete, tako i oseaj krivice unitava roditelje.
Sotonin glavni plan je da ljudi odbacuju jedni druge, i tako on
upoljava ljude da umesto njega urade taj prljavi posao. Boje prihva-

79
Pripadanje

tanje oveka je poput polise osiguranja; ne osigurava nas od neke nove

tete, ali nas uverava da, bez obzira na vrstu tete, On sve to moe po-
praviti. Osim toga, Boja Re (Biblija, tj. Sveto pismo, prim. red.) de-
taljno govori o naem udelu u procesu oporavka. (Videti jedanaesto
poglavlje)
Na nama je da uhvatimo Boga za re i vrsto se drimo Njegovih
obeanja o spasenju nae dece. Ne boj se, jer sam ja s tobom; od isto-
ka u dovesti seme tvoje, i od zapada sabrau te. Kazau severu: daj;
i jugu: ne brani; dovedi sinove moje izdaleka i keri moje s krajeva
zemaljskih, sve koji se zovu mojim imenom i koje stvorih na slavu sebi,
sazdah i nainih. (Isaija 43:5-7).
Moda ste zabrinuti za sebe i oseaj odbaenosti koji vam se stal-
no javlja. Evo ta kae Bog: Ja te izabrah, i ne odbacih tebe; ne boj se,
jer sam ja s tobom; ne plai se, jer sam ja Bog tvoj; ukrepiu te i pomoi
u ti, i podupreu te desnicom pravde svoje. (Isaija 41:9,10).
Bez obzira koliki je va bol i oaj zbog naruenih i unitenih od-
nosa, i ma koliko da niste u stanju da se oseate prihvaenima od stra-
ne svojih zemaljskih roditelja ili svog nebeskog Oca, Bog vam nudi
NADU i pokazuje put ka ozdravljenju. Njegova ljubav je neprekidna i
bezuslovna. On se nudi da ponese teret odbaenosti koji nosimo. Zar
se niste umorili od tog tereta?

80
 6. Odakle ta ogorenost
Ja sam te izabrao i nisam te odbacio.
Zato se ne boj jer sam ja sa tobom;
ne plai se, jer ja sam Bog tvoj.
Biblija, Stari zavet, Isaija 41:9

Oseaj odbaenosti nije neto to se javi u jednom trenutku i po-

sle nestane. To je snaan oseaj bezvrednosti koji se esto ponavlja, a
manifestuje se, na primer, na igralitu kada dete kae: Niko nee da
se igra sa mnom, i u periodu puberteta kada se jedna tinejderka pita:
Kako to da me niko ne zove da izaemo? U braku se pokazuje kada
pretpostavimo da nas na brani drug ne prihvata onako kako nam je
potrebno; pokazuje se kada ponemo da procenjujemo: Da me zaista
voli, veera bi me svake veeri ekala na stolu kad se vratim s posla.
Da me stvarno voli, razgovarao bi sa mnom ne o ljudima, mestima
i stvarima, ve o svojim mislima i oseanjima. On bi matao i pravio
planove zajedno sa mnom. Zato se plaim da e me on ostaviti zbog
princeze u dugoj beloj haljini? Zato se plaim da e me ona ostaviti
zbog nekog viteza u blistavom oklopu?
I mi smo postavljali ovakva pitanja.
(Ron) Da, to mi je poznato! Ja sam bio Bu za kojeg je moja sestra
Filis rekla: Niko nije eleo Bua. Moje roenje nije bilo planirano i ja
nisam bio eljena beba. Filis se sea dana kada sam donet kui iz bolnice
i stavljen u kolevku iako je tada imala samo osam godina. Sea se da
me nisu uzeli u naruje iako sam plakao zbog gladi, uprljanih pelena
ili potrebe za nenim dodirima, sve dok ona nije ostavila svoje lutke i
podigla me. Moja majka je verovatno bila bolesna. Mora da je patila od
tekog oblika postporoajne depresije i da me je zbog toga zapostavila.
Moju stariju brau i sestre majka je dojila, dok ja nisam imao tu
privilegiju. Njihove fizike potrebe bile su zadovoljene, a moje ne. Moja
majka je i sama bila nezrela i nije mogla da se uhvati u kotac sa pro-
blemima, a otac nije bio od velike pomoi. Tokom tih prvih osamnaest
meseci kada se izgrauje poverenje, ja nisam imao kome da verujem.

81
Pripadanje

U stvari, ivo se seam grube i neovene kazne koju je pretrpeo

moj stariji brat Dord. Zaista ne znam ta je on to stalno radio da je
otac morao esto da ga tue kaiem. Seam se kako je vritao i molio
tatu da prestane, dok je mama sedela na stepenicama podstiui ga da
ga jo jae i due tue. Ja sam se tada pitao: Zato bi ona izdala svog
roenog sina? esto bi Dord dolazio u krevet vritei od bola i pola
noi proveo jecajui. Ako su moji roditelji mogli to da rade mom stari-
jem bratu, ta li su samo planirali za mene?
Zanimljivo je to da su moji roditelji Dorda dodirivali veoma
grubo, a mene nikako. Svakog trenutka sam se oseao odbaenim. Iako
sam zapalio garau kada mi je bilo pet godina, i ceo komiluk me sma-
trao malim antihristom, nikada nisam privukao panju. Kada loe po-
naanje nije urodilo plodom, probao sam sa primernim. Proao sam
sve nivoe izviaa i postao Orao-izvia. Meutim, na dodeli nagrada,
voa je ipak morao da pozove nekog iz publike da stane pored mene
umesto mog oca - a iveli smo samo dve ulice odatle.
ivo se seam kako sam, kada mi je bilo est godina, naao neki
novac dok sam se vraao kui iz kole. Prva pomisao mi je bila da otr-
im u prodavnicu i kupim moje omiljene rolnice. Tolike rolnice koje
su se tada mogle kupiti za te pare do tada nisam mogao ni zamisliti.
Mnogo njih! Utrao sam u kuu drei vrsto mojih pet rolnica, poput
viteza u sjajnom oklopu koji se sa plenom vraa kui iz bitke. Mama
e biti tako ponosna. Moda bih i njoj mogao dati jedne, pomislio sam.
Meutim, obzirom na to kako me je doekala, odustao sam od te
ideje! Primetila je rolnice im sam uao u kuu. Odakle ti ti slatkii,
mladiu? upitala me je sumnjiavo, drei ruke na bokovima. Ja sam
joj, naravno, rekao kako sam naao 25 centi i otiao u prodavnicu ih
kupim. Bila je ljuta! Vrati te rolatie u prodavnicu i trai da ti vrate
tih 25 centi. Onda idi od vrata do vrata po komiluku i nai onoga ko
je izgubio novac. I nemoj da ga ne da toj osobi, vikala je. Rekao sam
istinu i umesto da me nagradi za to, ona me je ponizila.
Iako sam bio deak, osetio sam nepravdu koja mi je naneta. Ipak
sam se povinovao njenom zahtevu, u nadi da e me toplije doekati
kada se vratim praznih ruku. Seam se kako sam stajao kod rafa sa

82
 Odakle ta ogorenost

slatkiima i kako sam morao da vratim te dragocene rolnice kao da

sam neki kriminalac koji ih je ukrao iz prodavnice. A ko ne bi rekao da
je ba on izgubio 25 centi kada ga budem pitao?
Ubrzo sam shvatio kako stvari funkcioniu u naoj kui. Ako go-
vori istinu, optue te da lae i biva kanjen. I tako sam nauio da
laem, nadajui se da u tako izbei kaznu.
Deda Miler je bio jedina odrasla osoba u mojoj porodici koja je na
bilo koji nain bila povezana sa mnom. On me je zaista voleo. Uio me
je da vezujem pertle, sadio batu sa mnom i doputao mi da se uhvatim
za konopac crkvenog zvona koje je on povlaio svake nedelje. A onda
je doao dan kada su mi dali 25 centi i rekli da odem u bioskop. To nije
bila nagrada, ve mito da bih izaao iz kue. Kada sam se vratio, kua
je bila puna ljudi koji su plakali i pili kafu. Ali deda nije bio tu. Nikada
ga vie nisam video. Niko mi nije objasnio njegov nestanak.
inilo se da mi je svaki put kada bi mi dali 25 centi i poslali me u
bioskop, u mom odsustvu nestajalo neto dragoceno. Na primer, kada
sam jedne subote doao kui, zatekao sam u dvoritu veliki kamion
i ljude kako iznose na nametaj. Reeno mi je da se selimo. Ali ta
e biti sa mojom batom? Da li u ikada videti cvee koje mi je deda
pomogao da zasadim? Da li e ih deda ikada videti? Drugi put je ne-
stao moj crni labrador, a potom i maka sa svim svojim maiima. Tek
mnogo godina kasnije saznao sam da su moji roditelji uspavali mog
psa i udavili maku i maie dok sam ja bio u bioskopu. Zato uvek
nestaju moje stvari, moje dragocenosti? ta je to u meni?
Seam se kako sam hteo da dam mami neke jabuke, nadajui se da
e napraviti pitu i dati mi bar da probam. Otiao sam kod kominice
koja je imala vonjak i pitao je da li mogu da pokupim jabuke koje su
pale na zemlju. Ne moe. Odlazi sa mog imanja, vikala je ljutito na
mene. Imao sam toliku potrebu da me roditelji prihvate da sam preao
preko njenih pretnji, te sam preskoio ogradu i nakupio punu vreu ot-
palih jabuka. Mama je bila veoma radosna. Meutim, nekoliko trenu-
taka kasnije dola je policija sa vlasnicom vonjaka. Pokazala je prstom
na mene i rekla: To je deak koji je pokupio moje jabuke. Pokuao
sam da objasnim, ali niko nije hteo da me slua. Dok je odlazila, viknu-

83
Pripadanje

la je: Dala bih ti ih samo da si me pitao. Nisam mogao da verujem da

tako otvoreno lae! Pravilo Ako lae, verovae ti, a ako kae istinu,
nee jo dublje se urezalo u mom umu.
Odbacivanje, iz ovih i slinih iskustava, postalo je vodea sila u
mom ivotu. Otac me je konano odbacio one noi kada je umro na
mojim rukama. Tek sam bio napunio esnaest godina. Bila je No ve-
tica i tata se napolju zabavljao plaei komijsku decu. Upravo sam bio
legao, kada je mama dotrala uza stepenice viui usplahireno: Doi
brzo, otac ti umire. im sam ugledao tatu svog posivelog u licu, pozvao
sam Hitnu pomo i poeo da mu dajem vetako disanje usta na usta.
inilo mi se da sam to radio itavu venost, ali bilo je prekasno.
I dok je moj tata leao mrtav u mojim rukama, odjednom mi je
dolo to da sam tek tada mogao da mu se pribliim. Mislio sam da sam
ipak ja kriv. Poto su mi itavog ivota govorili da unitim sve eg se
dotaknem, doao sam do zakljuka da sam, na neki nain, ja ubio svog
oca zato to nisam umeo da dam vetako disanje kako treba; mora da
ga nisam izveo kako treba.
Sledeeg jutra, verovali ili ne, jedna kominica mi je dala dolar
i rekla mi da odem u bioskop. Usput sam kupio novine samo da bih
proitao itulje. Otiao sam do mog tajnog mesta ispod mosta, otvo-
rio novine i proitao oevo ime. Svest o gubitku bila je za mene veliki
udarac. Sada sam osetio da me je u potpunosti odbacio. Mora da ba
nimalo nisam vredeo kada je tata morao da umre, pomislio sam. Sve
moje nade da u izgraditi odnos sa ocem pale su u vodu. Povikao sam
ka Bogu: Ako stvarno postoji, elim da se nagodim s tobom. Primi
mog oca u raj, a ja u umesto njega otii u pakao. itavog ivota sam
se trudio da zadobijem njegovo odobravanje, i sada kada je umro, bio
sam ak spreman da se odreknem sopstvenog spasenja da bih ga dobio.
Tek nedavno sam, razmiljajui o oevoj ljubavi prema meni,
shvatio da su moja lina vrednost i moja sposobnost da se opustim i
oseam prijatno u svojoj koi, povezani sa jednom pozitivnom uspo-
menom na mog oca - davao mi je da vozim. Kad sam bio mali, seam
se da me je tata dva puta stavio u krilo dok je vozio na porodini auto
tako da sam imao oseaj da ja, u stvari, vozim. Zatim mi je jedne vee-

84
 Odakle ta ogorenost

ri, kada mi je bilo 15 godina, dao da vozim na auto od posla do kue.

To se desilo samo jedanput. Kada sada razmiljam o tome, shvatam da
sam jedino tih par puta bio blizak sa svojim ocem.
Danas najvie volim da sednem za volan i dugo, dugo vozim. Tada
nekako uspevam da doprem do sebe i shvatim ko sam. Za volanom se
nekako oseam oputeno, sigurno i spokojno; za volanom se oseam
sposobnim. Upravo na vozakom seditu osetio sam roditeljsku topli-
nu i prihvatanje za kojim sam eznuo.
(Nensi) U mom sluaju, odbacivanje nije bilo tako otvoreno kao u
Ronovom. Iako sam se vie oseala odbaenom nego to sam to zaista
bila, taj oseaj je zaista boleo.
Na prvi pogled, kada biste videli moju hriansku porodicu i ko-
liko su me oni voleli i brinuli se o meni, nikada ne biste poverovali da
sam mogla da budem emocionalno zlostavljana. Meutim, okolnosti
na samom poetku mog ivota uinile su da se oseam odbaenom.
Kako je mogue da se erka jedinica u jednom stabilnom hrianskom
domu osea odbaenom? Da li su ta oseanja bila, moda, samo plod
njene bujne mate?
Dve nedelje nakon to su se moji roditelji venali, mog oca su po-
zvali u vojsku. Poeo je Drugi svetski rat i dunost ga je odvela preko
okeana, gde je bio tokom prve etiri godine mog ivota. Zaeta sam
kada je tata bio na odsustvu, a roena sam dok je bio na medicinskoj
obuci ovde u Americi. Moj mlai brat, koji je zaet tokom tatinog bo-
ravka u SAD kada je pohaao vii medicinski kurs, rodio se est meseci
nakon tatinog odlaska na ratite u Evropu. Deset dana kasnije, moj
brat je umro zbog neke nesree u bolnici i ja sam ostala jedinica.
Osim toga to se ozbiljno razbolela od zaraznog hepatitisa, moja
majka je bila i emotivno iscrpljena, tako da je dobar deo naredne go-
dine provela u krevetu. Na svu sreu, majka i ja smo ivele sa njenim
roditeljima, tako da je bilo nekoga da se brine i o meni i o njoj.
Deka i baka su bili izuzetno neni i previe popustljivi. Bili su iz
severne Engleske, gde se svi meusobno poznaju. Jo uvek se seam ta
mi je baka govorila dok je brisala suze sa mog lica: Sve e biti u redu,
duo. Sela bi u svoju stolicu za ljuljanje i uzela me u krilo, a ja bih se

85
Pripadanje

naslonila na njene grudi. Mazila bi me i govorila mi: Sve e biti u redu,

duo, i ja bih tako mirno zaspala.
Kada sa rat zavrio, na vratima se pojavio neki nepoznati ovek u
vojnikoj uniformi, nosei u svakom depu po jednu okoladicu. Na-
dao se da e uspeti da me navede da mu priem, ali je, u sutini, traio
da bude prihvaen. Videla sam njegovu sliku i stalno su me uili da ga
zovem tata. Kada sam ga ugledala, izgovorila sam odgovarajuu re,
ali nisam shvatala njeno pravo znaenje, jer je tata za mene bio stranac.
Ja sam, u stvari, svakog oveka u uniformi zvala tata.
Roditelji mog oca iveli su u susednom gradu. Tatin otac je bio
snaan, atletski graen, ali izuzetno utljiv ovek koji nije govorio o
onome ta misli i osea. Njegova majka je bila siuna ena koja je
imala velike zahteve. Traila je od sina strogu poslunost, ali nije imala
nean odnos sa njim. Tatini roditelji su ga se odrekli kada je postao
vernik i nisu ak hteli da dou ni na njegovo venanje, tako da je jo od
mladosti, pa kroz zrelo doba moj tata stalno oseao taj bol odbacivanja
od strane svoje porodice. Pored toga to su odbacili tatu, ovi baka i
deka nisu videli ni mene sve dok moja majka, dok je nosila mog mla-
eg brata u stomaku, nije sela u autobus a potom se uspela uz strmo
brdo po meavi, a sve to u pokuaju da ih privoli da nas priznaju kao
svoje. U to vreme, moj otac je bio u prvim borbenim redovima radei
kao bolniar na nemakoj teritoriji. Moja majka ih je izgrdila to nas
nikada nisu posetili i naterala ih da krenu sa njom da me upoznaju.
Kako je jedan otac koji je toliko ispunjen oseajem odbaenosti
mogao da pokae prihvatanje jednoj maloj devojici kojoj je ono oaj-
niki bilo potrebno? Kada se vratio iz rata, tata je u kui zauzeo mesto
koje mu s pravom pripada, ne znajui da e prvo morati da dokae da
me voli i prihvata da bi za mene bio tata, a ne samo otac. Naalost, doao
je kao neki uljez i po dunosti preuzeo ulogu koju je, kako je on smatrao,
trebalo da ima. Ono to nije znao je to, da je ta mala devojica kojoj je on
bio roditelj jo osetljivija od njega; i tako sam ja ivela u strahu od njega.
Za dva dana tata je pronaao stan za nau malu porodicu i tako
sam bila odvojena od bake i deke koji su neprestano govorili i pokazi-
vali da me vole i prihvataju. Mom ocu je bilo potrebno moje prihvata-

86
 Odakle ta ogorenost

nje i privrenost i eznuo je da bude deo mog ivota. Meutim, on nije

neno i spontano traio da ga volim, ve je to zahtevao.
Moj tata nikada nije osetio ljubav i prihvatanje u svom domu, tako
da nije imao pojma kako da mi prui ono to mi je potrebno. I njemu
je oajniki bilo potrebno prihvatanje koje nikada nee dobiti od svo-
jih roditelja. Kada mu je bilo osam ili devet godina, dobio je prvi od
svojih mnogobrojnih poslova i celu platu poverio majci, rekavi joj da
uzme jedan deo za kune potreptine a ostatak stavi na stranu, kako bi
jednoga dana mogao da ostvari svoj san i upie se na Muziki konzer-
vatorijum Dulijard i postane koncertni pijanista. Dve nedelje pre nego
to je trebalo da zavri srednju kolu, traio je taj novac od svoje majke.
Nema ga! rekla je ona, potroila sam ga.
Tata je bio oajan. Osim toga to se tokom itavog detinjstva ose-
ao odbaenim, njegova majka je upravo bila unitila njegov ivotni
san. Istog momenta je spakovao svoje stvari i otiao od kue, ne elei
da zavri ni srednju kolu.
Otac mu je umro dok se on borio na ratitima u Evropi, tako da
je oseaj odbaenosti ponovo izbio na povrinu kada se vratio kui
posle rata. Zatim, ne dugo nakon zavretka rata, majka ga je ponovo
odbacila kada je odbio da uestvuje u nekom poslu sa nekretninama
koji mu finansijski nije odgovarao. Majka mu to nikada nije oprostila.
Osam godina kasnije doivela je jak modani udar, ostala nepokretna
i nije mogla da govori.
Baka nije htela da ostane ni kod nas ni u kui svoje erke, to bi
veoma malo kotalo. Umesto toga, narednih devet godina svu svoju
penziju je troila na boravak u gerontolokom centru. Da bi se platili
trokovi nege, morala je da se proda sva njena imovina, a kada je njena
uteevina bila potroena, tata je morao da plaa trokove njene nege.
On je godinama bio izuzetno paljiv i nean prema svojoj majci, pose-
ujui je skoro svakog dana kada se vraao sa posla. Jo uvek je traio
bilo kakav traak prihvatanja s njene strane, ali ga nije bilo. Pitanje je
da li bi ga i prepoznao da ga je pokazala.
Postoji jedna stvar koju treba razumeti i u mom i u Ronovom slu-
aju. Budui roditelji imaju velike planove; nadaju se da e biti najbo-

87
Pripadanje

lji roditelji na svetu. Ono to pokvari njihove planove jeste ono to se

deavalo u njihovom detinjstvu i mladosti. Prolost utie na njihova
shvatanja, naruava njihove misli i oseanja i dovodi do ponaanja koje
nee biti na blagoslov njihovoj deci. I tako i njihova deca trpe tetu.
Kada se posle rata tata vratio u na ivot, moja majka je postala
prevodilac i tuma za tatino ponaanje prema meni. Nekako je osetila
da treba da mi prenese da tata ima pozitivno miljenje o meni, a koje
nije umeo da iskae. udno je da je to mogao da kae mojoj majci, ali
ne i meni. Umesto toga, predoio mi je sva svoja oekivanja i zahtevao
od mene da ih ispunim.
Uhvaena u zamku tatine prolosti, poela sam da verujem da ma-
mina i tatina ljubav i prihvatanje zavise od mog ponaanja, tako da sam
postala dobra glumica. Ubedila sam sebe da sam to zaista ja, dok sam
se, u stvari, ponaala onako kako sam mislila da oni ele da se pona-
am. Meutim, oseala sam da, ma koliko se trudila, nikada ne mogu u
potpunosti da ispunim tatina oekivanja. Stvar je u tome da me je strah
od oca onemoguavao da ispunim njegova oekivanja.
Strah paralie! A ja sam se zaista bojala tate. Jedina muka osoba
koju sam poznavala bio je moj deda po majci, koga sam zvala tajo.
Bio je prava duica! On je bio nean ovek pun ljubavi, koji nije po-
stavljao nikakve zahteve a prema meni se postavljao vie kao stariji
brat nego kao autoritarna odrasla osoba. Moj detinji um nije mogao da
shvati zapovedniku, militantnu ulogu moga oca kada ju je uporedio
sa ulogom nenog prijatelja koju je igrao moj deda.
Iako nije uspeo da se upie na Dulijard, moj tata je postao koncer-
tni pijanista, oekujui da i ja to postanem jednog dana. Godinu dana
je pokuavao da me ui da sviram klavir i to se vie trudio, to sam ga se
ja vie plaila. Nije imao mnogo strpljenja sa mnom i kada nisam umela
da odsviram neto onako kako je on zamislio, izgovarao je otre rei ili
je izlazio iz sobe krajnje zgroen. Na kraju je odustao i u preniku od
80 kilometara poeo da trai uitelja koji bi bio vredan njegovog deteta.
Odmah sam se vezala za Olivu Roberts, koja je bila tip nene i brine
bake. Ona mi je, naalost, asove davala u naoj kui, gde mi je tata esto
stajao iznad glave, tako da nikada nisam mogla da odsviram kako treba.

88
 Odakle ta ogorenost

ivo se seam jednog dogaaja koji bi mogao da bude savrena

ilustracija psiholokog zakona o paraliuem dejstvu straha. Bio je to
moj prvi nastup. Moj otac je sav vaan i ponosan sedeo u drugom redu,
a doao je red na mene da sviram. Sela sam za klavir i u tom trenutku
me je spopao neverovatan strah. Nisam mogla da se setim ni naslova
komada koji je trebalo da sviram, ni kako poinje ni u kom duru je
napisan. Sedela sam tamo na toj stolici i poela da plaem, oseajui se
duboko ponienom i znajui da sam osramotila tatu. Moja nastavnica
klavira mi je apnula: E. Duo, E dur, ali ja sam bila potpuno bloki-
rana. Sedela sam tamo itavu venost, a onda sam ustala i sela na svoje
mesto odakle sam mogla da ujem duboki uzdah mog oca koji je sedeo
iza mene. Da li je bio zgroen ili razoaran?
eznula sam da makar jedanput od njega ujem: U redu je, duo.
U redu je! Ma nije to toliko vano. Moda bi moj strah tada nestao.
Umesto toga, on mi je na putu do kue rekao: ta je to s tobom? Zato
ne ume da svira kao...? (naveo je ime jedne moje kolske drugarice.)
Moj tata je samo eleo da mi pomogne. Nije imao pojma koliko njego-
ve rei bole niti je znao kako da mi kae da je sve u redu. Zaista sam se
trudila da me prihvati, ali moji napori jednostavno nisu bili dovoljni.
ak i danas ponekad zapadnem u iskuenje da se razoaram u sebe, a
sve zbog toga to ne mogu da ispunim tatina oekivanja koja su vreme-
nom postala i moja oekivanja.
Kako se odbacivanje koje je neko doiveo u detinjstvu manifestuje
kada to dete odraste? Najoiglednije manifestacije su neprijateljstvo,
uznemirenost, depresija, nesigurnost, oseaj nie vrednosti i oseaj
nesposobnosti, dok su manje oigledni simptomi oseaj straha i stida,
ravnodunost, povuenost i stroga poslunost.
Ja sam se dugo godina, kada bih se suoila sa neim to je meni
liilo na odbacivanje, oseala nesigurno i povlaila se u sebe, ne znajui
tano ko sam i koliko zapravo vredim. Povukla bih se u skrovite odaje
svog uma gde sam na miru, potpuno sama, mogla da razmiljam i pro-
ivljavam sve svoje emocije.
Svakoj osobi je potreban temelj postojane, bezuslovne ljubavi i
prihvatanja, kao i roditelji na koje se moe osloniti, da bi se izgradi-

89
Pripadanje

la stabilna i sigurna konstrukcija koja e je osposobiti da se uspeno

suoi sa stresnim situacijama u ivotu. Meni se inilo da je moj temelj
siguran. Meutim, kada se tata vratio iz rata, ispostavilo se da istine u
koje sam do tada verovala vie nisu istina, i tako sam se nala na ne-
sigurnom, peskovitom tlu. Mislila sam da je sa mnom sve u redu, da
sam sigurna i da vredim, ali dok sam ga posmatrala, uvidela sam da je
on taj koji je sposoban, a ja nikako nisam mogla da zadovoljim njegove
kriterijume niti da se takmiim sa njegovim talentima. U poreenju sa
njim, ja sam bila manje vredna - jedna obina nula.
Ja sam se sa svojom nesigurnou suoavala tako to sam, uure-
na na kauu, sisala palac, to sam nastavila da radim do svoje esnaeste
godine. Ovaj oseaj inferiornosti krila sam negde duboko u sebi, dok
sam pred drugima igrala ulogu koju su mi oni odredili.
Jedino stvorenje kojem sam se poveravala bio je moj koker-pani-
jel, koji je esto sluao moje monologe, ponekad radosne, ali ee one
tune. Uspavali su ga kada mi je bilo etrnaest godina, ali sam palac
prestala da sisam tek u esnaestoj, kada sam se spremala za upis na
koled. Saznala sam da dete ak i gubitak kunog ljubimca moe da
protumai kao odbacivanje. To naroito vai za period ranog puber-
teta, kada su devojice zaokupljene idejom o ljubavi. Za mnoge devoj-
ice je prihvatanje i ljubav koje im prua kuni ljubimac od izuzetno
velikog znaaja, naroito ako nemaju deka. Ja sam bila od onih koje
teko preale gubitak ljubimca i tada sam jo jedanput osetila bol od-
bacivanja.
Odbacivanje ima mnogo negativnih neoekivanih obrta. Na pri-
mer, iako e svet moda hvaliti njihova dostignua, odbaena deca e se
oseati nesposobnima i inferiornima sve dok i njihovi roditelji ne prizna-
ju njihov uspeh.
Seam se jedne prilike kada sam pevala pesmu Verujem pred
velikim brojem pacijenata u jednoj lokalnoj dravnoj bolnici dok me
je tata pratio na klaviru. Kakva je to bila reakcija! Ustali su i poeli da
tapu i pevue zajedno sa nama. Seam se kako sam pomislila da sam
se dopala makar onim pacijentima sa odeljenja za psihijatriju, ali sam
odmah potom dola do loginijeg zakljuka da su verovatno tapali

90
 Odakle ta ogorenost

mom tati, zato to je on tamo radio i zato to su ga svi tamo voleli i

divili mu se. Oigledno sam patila od oseaja nesposobnosti!
Depresija se kod mene manifestovala neto kasnije u ivotu - na-
kon to sam se udala za Rona. Kada sam shvatila da se i Ron, ba kao
i moj tata, razoarao u mene, taj bol iz detinjstva je ponovo isplivao
na povrinu. I ovog puta sam, ba kao i u detinjstvu, reagovala povla-
enjem. Depresija je tako postepeno unitavala moju predstavu o sop-
stvenoj linosti da sam poela i fiziki da se razbolevam nedugo nakon
venanja, i tako sam tokom prvih sedam godina braka, dok je Ron jo
uvek bio na koledu, imala etiri operacije i dva poroaja. Nekoliko
puta sam leala u bolnici zbog tekih i opasnih bolesti, uglavnom ve-
zanih za srce. esto bih dobila osip po licu koji me je strano svrbeo i
grozno izgledao, zbog ega bi se moj mu udaljio od mene. Ta distanca
koju sam oseala izmeu Rona i mene bila je ista ona distanca koju
sam oseala izmeu mene i oca.
Ogroman bes koji je kljuao u meni umela sam da izrazim jedino
tako to bih snano zalupila vrata kuhinjskih elemenata. I tako, kada bi
Ron otiao na fakultet ili na posao, ja bih otvorila vrata na svim kuhinj-
skim elementima i glasno mumlajui stisnutih zuba zalupila svaka ta
vrata to sam jae mogla. Jedino tako sam umela da izbacim to neprija-
teljstvo iz sebe, a da ne povredim Rona ili decu. Sada kad razmiljam o
tome, shvatam da je ta lupa morala biti zastraujua za moje bebe i da
su se zbog toga morale oseati nesigurno.
Pretpostavila sam da je moja nesposobnost uzrok mog odbaciva-
nja u braku. I tako sam, da bih kompenzovala taj oseaj, grozniavo
preterivala u radu, pokuavajui da dokaem da neto vredim. Ako bih
sela samo na minut u toku svog pretrpanog radnog dana i ula tada
Rona kako se penje uz stepenice, brzo bih skoila i poela neto da ra-
dim. Morala sam spolja da budem besprekorna i savrena super-ena!
Stalno sam bila iscrpljena, depresivna i bolesna! Kada sam jednom
bila u bolnici na intenzivnoj nezi, dola mi je u posetu jedna kominica.
Budui da nije bila hrianka, koristila je grube rei koje su mi otvorile
oi: Samo napred, Nensi, samo ti tako nastavi. Spremi doruak za deve-
deset osoba. Neka tvoja kua i dalje bude eleznika stanica za sve lano-

91
Pripadanje

ve crkve. ij svakome, nahrani ceo svet. Radi, radi, radi sve vreme i bie
sve bolesnija. I kada na kraju pukne ili umre, Ron jednostavno moe
da nae neku plavuu i oeni se njome! Kolika doza surove realnosti!
Iako sam se iscrpljivala radei, da bi me Ron prihvatio, kao i da bi
mi se ostali divili, taj rad je bio uzaludan. Ron je drao kontrolu, a ja
sam se povlaila. On je nareivao, a ja sam izvravala njegove naredbe.
On je drao kod sebe novac i upravljao njime, a ja sam noima radila
kako bismo imali taj novac. Dozvoljavao je da se potroi pet dolara ne-
deljno na hranu, a ja sam nou razmiljala kako da razvuem tu sumu
na sedam dana. Zahtevao je da samo njemu poklanjam panju i da uvek
budem tu da zadovoljim njegove potrebe. Mogao je da ima kontrolu
nad mojim vremenom i svojim novcem. Potinjavala sam se koliko sam
mogla, a on je sve vreme reima utvrivao ono to sam ve znala, a to
je da nikada neu biti dovoljno dobra da bi me on prihvatio.
Kada se danas setim toga, mogu samo da kaem: Neverovatno
je kako prolost upravlja sadanjou. A to je isto tako neverovatno,
ja sam to radila skoro dvadeset osam godina - dugo nakon to sam
ve dobila dokaz od Rona da me je prihvatio. Stvar je u tome to mi
je takvo ponaanje bilo prelo u naviku. Bilo mi je veoma teko da se
odvojim od lai u koju sam tako dugo verovala.
Brige i nemir su preuzele kontrolu nada mnom i ja sam ivela od
jedne krize do druge. Svi moji svakodnevni poslovi i obaveze vrteli
su se oko moje potrebe da udovoljim Ronu i deci da bi me voleli. Ni
sa kim nisam razgovarala o tome ta mislim i kako se oseam, ak ni
sa svojim muem. Kada god sam pokuala da priam sa njim o tome,
izgledala sam kao neka budala - sluaj za psihijatriju. Nauila sam da
budem tiha i da skrivam svoje emocije, ba kao i bol koji sam oseala.
Bila sam uasno usamljena, ali sam morala da pazim koliko dugo
priam sa nekim iz komiluka poto je Ron svaki moj kontakt sa nekim
drugim doivljavao kao pretnju. Trudila sam se koliko god sam mogla
da sakrijem tu agoniju u naem braku, kako bi ga drugi uvek mogli
videti u pozitivnom svetlu, ali sam skupo plaala tu tajnu. to sam vie
krila istinu, to je moja bolest postajala sve ozbiljnija. Nisam vie mogla
da budem glumica.

92
 Odakle ta ogorenost

Roditelji predstavljaju predsliku Boga svojoj deci, koja Boga shva-

taju posmatrajui osobine i ponaanje svojih roditelja. Deca misle da,
ako ne mogu da ih vide, njihovi roditelji ne postoje, pa ni Bog, jer ni
Njega ne mogu da vide. I kako e onda dete stvoriti ispravnu predstavu
o Bogu ako nema jednog ili oba roditelja ili ako ga jedan ili oba rodite-
lja odbacuju? Da li je pod takvim okolnostima mogue zamisliti Boga
kao nekoga ko te voli i prihvata?
Ja sam mogla da zamislim Boga jedino posmatrajui svog tatu,
koji je prvo bio odsutan, a zatim grub. Stvar je u tome da sam isti taj
strah koji sam imala od oca prenela i na Boga. Na svu sreu, moja maj-
ka je bila nena, blaga i puna ljubavi, i to mi je pomoglo da stvorim
pravilniju sliku o Bogu. Tokom tih prvih nekoliko godina nakon ta-
tinog povratka iz rata ipak je bilo trenutaka kada sam Boga (majku)
posmatrala kao nekog ko nije uvek veran, nekoga ko me je ostavio i
izdao u vanim trenucima u ivotu. Danas, posle toliko godina, pret-
postavljam da sam takav utisak stekla zbog nagle promene atmosfere
u naem domu i koliine panje koju sam izgubila kada je tata doao.
Obzirom na to da je taj uasni rat oduzeo mojim tek venanim rodi-
teljima toliko mnogo dragocenih dana, nedelja i meseci, promena u
maminom ponaanju bila je sasvim razumljiva. Naalost, mala deca ne
umeju da razmiljaju na taj nain.
Mnogo godina nakon toga, shvatila sam da bojati se Boga znai
oboavati Ga sa nenou i blagou, a ne oseati strah od Njega. Ali
kako moe da oboava nekoga za koga se nisi ni na koji nain vezao?
Tata nije bio pored mene tokom tih prvih nekoliko znaajnih sati i
dana mog ivota, kada se uspostavlja veza izmeu roditelja i deteta.
Iako je dolazio na odsustvo kada god je mogao, te njegove posete su
bile suvie kratke da bih mogla da izgradim neki odnos sa njim. Zbog
toga smo oboje izgubili, nosei u sebi bol zbog toga to nismo usposta-
vili onaj bliski odnos jedno sa drugim. Bili smo ljubazni i utivi jedno
prema drugom, ali nismo bili blisko povezani.
I dok je moj tata bio nean i pun ljubavi prema drugoj deci i odra-
slima, doputajui im da prave greke i da se od njih oporavljaju, od
mene je nekako oekivao da sve vreme budem savrena. Moda zato

93
Pripadanje

to me je posmatrao kao prirodni nastavak sebe samog, a od sebe je

zahtevao savrenstvo. I tako bih ja dobila ukore koje je on, u sutini,
upuivao samom sebi. Ja sada shvatam da su njegova arogancija i po-
nos bili samo maska za njegovo ranjeno i odbaeno srce.
Ja sam kao dete Boga zamiljala kao nekog ko me posmatra sa
velikog belog trona, ekajui samo da nainim neku greku, ba kao
to me je tata posmatrao i uvek hvatao u grekama. Kako je divno oslo-
boditi se konano te lai!
(Ron) Ja sam na odbacivanje reagovao besom. Jo kao dete bio sam
agresivan i neprijateljski nastrojen prema okolini, otvoreno ispoljavajui
svoj bes. Kada mi je bilo pet godina, zapalio sam nau garau, uvek sam
rasklapao neke maine i elektrine aparate ba da vidim da li mogu
ponovo da ih sklopim, a pravio sam i vatrene strele i gaao vozila koja
su prolazila naom ulicom. Igrao sam se policajaca i pljakaa ili kau-
boja i Indijanaca sa svojim drugarima u jednom kamenolomu, i to sa
pravim orujem i municijom. Meci bi leteli iznad moje glave i odbijali
se o kamene zidove. to je igra bila opasnija, to mi je bila uzbudljivija.
Nisam hteo da uim ni u koli kao tinejder, ni kasnije u morna-
rici, a jedno vreme i u svojoj profesiji. Napustio sam srednju kolu u
prvom razredu, a sudija me je kasnije naterao ili da stupim u vojsku
ili da odem u popravnu kolu. Kada sam u mornarici bio prisiljen da
radim test opteg znanja (GED), nasumice sam zaokruivao odgovore
a da ak nisam ni proitao pitanja. Zaudo, proao sam! Kada sam
stupio u slubu, moj arogantan stav - nesvesno stvoren da prikrije moj
oseaj nesposobnosti - odbijao je ljude. U meni su videli samopouzda-
nog egoistu koji voli sve da kontrolie i nisu pogreili u proceni mog
ponaanja, dok sam se, zapravo, sasvim drugaije oseao i imao pot-
puno drugaije miljenje o sebi. Opirao sam se svemu i svakome samo
da bih bio tvrdoglav, propustivi tako da budem prihvaen od mnogih
ljudi sa kojima sam dolazio u kontakt.
Kasnije, postao sam pravi radoholiar. kolovao sam se, vodio
sopstveni biznis, propovedao u crkvi svakog vikenda, a onda sam sve-
mu tome dodao i asove letenja. Bio sam poznat u itavom gradu kao
veliki radnik i zbog toga sam, zapravo, i dobio poziv u slubu. Sve to

94
 Odakle ta ogorenost

sam radio, radio sam da bih dokazao da vredim i dobio pohvalu od

majke kad god bi mi ilo dobro u poslu sa tepisima. Morao sam sebi da
dokaem da nije tano ono to su mi govorili u detinjstvu - ja mogu da
postanem neko i neto! Moj zet Bil me je demoralisao i muio govorei
mi: Nijedan Roki nikada nee upisati koled. Niko od vas nije dovolj-
no pametan da postigne neto vredno. Tek kada sam doktorirao, ja
sam shvatio motiv svog kolovanja - hteo sam da dokaem Bilu da nije
bio u pravu. Kakvim sam samo stresovima platio to dokazivanje!
U propovednikoj (svetenikoj, prim. prev.) slubi sam i sebe i
Nensi izrabljivao gotovo do smrti, pokuavajui da se dokaem pred
vernicima, odbornicima i svima onima koji su rekli da u uvek biti
gubitnik. Smiljao sam inovativne planove za pomo siromanima, za
pomo suprunicima koji se nalaze u branoj krizi, kao i planove tipa
kako postati najzapaeniji propovednik u celoj regiji.
Dobro sam nauio da poriem emocije. Umeo sam da doprem do
najskrivenijih dubina svoje linosti gde sam mogao da zatvorim sve
svoje emocije kao slavinu. Kada bismo Nensi i ja tokom neke rasprave
doli do odreene take (verovatno kada sam se ja poinjao oseati
poraenim), ja bih iznenada postao izuzetno hladan prema njoj iako
sam znao da je volim. Nekako sam valjda znao da e je moja hladno-
a savladati. Iako sam se plaio da u je izgubiti, nisam mogao ni da
priznam ni da joj kaem istinu. Vikao bih na nju: Nemoj da te vrata
udare po leima kada bude izlazila. I ne zaboravi, ako ode, vrata e
biti zakljuana i nikada vie nee ui unutra.
Kada sam oseao da sam doiveo veliki gubitak, ignorisao sam ili
poricao svoja oseanja, zaista verujui u lai koje sam samom sebi go-
vorio. Meutim, te moje ignorisane, nagomilane ili poricane emocije
bi se ponovo vratile i progonile me jo vie nego ranije. U toku magi-
starskih studija, na jednom kursu smo dobili zadatak da na vremenskoj
skali upiemo sve svoje bliske veze i gubitke koje smo proiveli, a ja
nisam mogao da se setim nijednog gubitka koji sam pretrpeo u svom
ivotu. Nensi je bila ta koja mi je pomogla da se setim svojih gubitaka,
od onih u ranom detinjstvu pa do smrti mog oca - koji uopte nisam
ni naveo u svom zadatku. ovekov um poseduje moni mehanizam

95
Pripadanje

za poricanje istine koja je suvie bolna da bismo je se seali, a koja

ipak kontrolie nae misli, oseanja i ponaanje. Svoj bes sam uglav-
nom iskaljivao na Nensi, optuujui je za stvari koje nije uinila. Nisam
imao predstave o tome ta, zapravo, podstie taj ogroman bes u meni.
Ravnodunost koju sam pokazivao prema Nensi sigurno joj je bilo
neto najbolnije. Pokuao sam da ubedim sebe da mi nije stalo do nje i
da bi mi bilo bolje bez moje slabe, bolesne ene. Umeo sam da joj po-
pujem, ali nisam hteo da podelim sa njom svoja najdublja i najnenija
oseanja. Nisam znao kako se to radi; nikada me nisu uili. Kada je
bila bolesna, zgraavao sam se i kritikovao njen spor oporavak ili bih
se distancirao od nje.
U jednom trenutku sam pomislio da gubi dodir sa realnou i
priznajem da sam joj smiljeno pomagao u tome, igrajui se njenim
umom. Znao sam da voli dem od jagoda pa sam ga sakrivao. A onda,
kada bi ga traila po friideru i rekla: Mislila sam da imamo dem od
jagoda, ja bih se pravio naivan i rekao: Stvarno? Ne seam se. Mislio
sam da e se ljudi saaliti na mene ako bi Nensi - uz moju pomo - po-
ludela i da bih tada mogao da se razvedem od nje, oenim se nekom
boljom, a i dalje nastavim da budem propovednik. Koliku samo tugu
osetim danas kada se toga setim!
Ljudi koji su bili odbaeni u detinjstvu esto misle da e ih svaka
osoba na koju naiu u svom ivotu odbaciti i skloni su da tako podea-
vaju i stvaraju okolnosti u svom ivotu da ih ljudi zaista odbace, doka-
zujui tako sebi da ih niko ne moe prihvatiti. Neki e, pak, nesvesno
pokuavajui da ne budu odbaeni, prvi odbaciti druge, kao to sam ja
inio sa Nensi, svojom decom, prijateljima i kolegama.
Duboko u sebi, ja sam se, u stvari, najvie bojao toga da e me
Nensi ostaviti zbog nekog boljeg. Plaio sam se da joj, ako ode na stu-
dije i dobije diplomu koju i ja i bude bolja u naoj profesiji, vie neu
biti potreban. Ubeivao sam sebe da sam protiv njenog diplomiranja
bio zato to sam se plaio da bi mogla pasti na ispitu i da bih onda ja
morao da trpim zbog njenog neuspeha.
Da bih se zatitio, drao sam se po strani, nisam se meao niti
joj pomagao i Nensi je to znala. Bol koji je oseala podsetila ju je na

96
 Odakle ta ogorenost

udaljenost koja je postojala izmeu nje i oca u njenom detinjstvu, zbog

ega je znala da u je jednog dana ostaviti. Ona se zbog tog straha
prosto lepila za mene, to me je jo vie odbijalo i udaljavalo od nje.
Mi smo se nalazili na vrteci koja se svakog dana sve bre okretala i
nismo znali kako da je zaustavimo.
Mislili smo da je oseaj odbaenosti samo jedno od oteenja koja
nastaju u detinjstvu, a koja spreavaju emocionalni razvoj. Meutim,
nedavno smo promenili miljenje. Sada smatramo da odbacivanje nije
samo jedno od oteenja, ve da predstavlja i posledicu svih negativ-
nih iskustava koje smo doiveli. Ono je posledica koju Sotona neu-
morno stvara u svakom ljudskom biu. On eli da se oseamo odbae-
no i beznadeno, ba kao i on. On eli i trudi se da nas odbace i poro-
dica i prijatelji i na kraju i sam Bog. Ukoliko uspe u tome ili ukoliko nas
navede da pretpostavimo da se to desilo, njegovo carstvo zla i beznaa
bie bogatije za jo jednog lana.
Odbaenost je neto to osoba osea duboko u sebi. Taj oseaj govo-
ri oveku da nije vredan panje, ljubavi i spasenja. Osobe koje nemaju
nikakvu nadu u sopstvenu budunost na kraju unitavaju i sebe i druge,
ostvarujui tako Sotonin cilj.
(Nensi) Ron i ja skoro da smo to i uinili. Doli smo ak dotle da
nam se la da smo bezvredni inila toliko realnom da smo ozbiljno
razmiljali da okonamo svoj ivot.
Videla sam sebe kako sedim na jedinoj stolici u jedinoj sobi u
kui, koja je bila zakljuana. Nekako sam uspela da sagledam sebe i
analiziram ono to se deava. Sedela sam sklupana kao fetus, obgrlivi
se sopstvenim rukama, i pokuavala da se uteim ljuljajui se napred
nazad. Seam se kako sam samoj sebi govorila: Pogledaj se! Da li zna
ta radi? Kao medicinska sestra, na psihijatrijskom odeljenju mnogo
puta si videla da ljudi isto to rade. To rade ludaci. Znai, i ti si jedna od
njih. Nekako sam dola k sebi i shvatila da sam dugo sedela u toj sobi
i da bi bilo bolje da se i dalje izvetaeno smeim i pretvaram da je sve
u redu.
Pljuskajui se hladnom vodom da bih sakrila suze, ugledala sam
svoj lik u ogledalu i ula Sotonu kako mi apue: Zna li u emu je

97
Pripadanje

problem? Bog te vie ne eli. Mora da si uradila neto tako strano da

se On zakleo da mu nee vie trebati. Odbacio te je. Uili su me da
odbacivanje od Boga znai smrt, pa zato onda iveti? U detinjstvu
sam traila oevo prihvatanje, pa iako je ono bilo tu, on nije umeo da
ga pokae, a sada i moj nebeski Otac uti.
(Ron) Oseao sam da se Nensi udaljava od mene, ali nisam znao
zato. Prvo me je napustila moja majka, a sada i moja ena. Svi ti stre-
sni faktori u ivotu - posao, deca, a sada i Nensin oaj - nita nije imalo
smisla. Meutim, moja reakcija na to beznae nije liilo na onu tipinu
depresiju o kojoj sam uio na fakultetu.
Stvar je bila u tome da sam se ponovo naao u poziciji kojoj nisam
pripadao; nisam se uklapao. Poeo sam da razmiljam: Ljudi ne shva-
taju ko sam ja, tako da hladno mogu da se iskljuim iz svega. Oseao
sam se kao da me niko ne razume i kao da nikom nije stalo do mene;
kao da, ionako, nita ne vredim i da nikad nisam ni vredeo; kao da sve
zabrljam, tako da bi mojoj porodici, mojoj eni i mojoj crkvi bilo bolje
bez mene.
Oseanja oaja poput ovih javljaju se u svim oblicima. Potiu od
seksualnog, emocionalnog ili fizikog zlostavljanja, od odbacivanja,
koje je takoe oblik zlostavljanja i koje predstavlja ono osnovno osea-
nje koje nam se javlja kao posledica svih oteenja i zlostavljanja koja
smo pretrpeli.
Ljudi koji se oseaju kao viak, iji odnosi nisu zdravi, koji umiru
zbog nedostatka ljubavi i panje nalaze se svuda oko nas. Mnogi poku-
avaju sve da bi osetili olakanje, ali ono ne dolazi. Moramo da shva-
timo da do promene ne moe doi ukoliko ne znamo i ne razumemo
pravu istinu.
Mi smo osetili olakanje kada smo dublje shvatili Sotonin lukavi
plan i njegovu elju da rani i oteti decu u ranom periodu formiranja
karaktera, kako bi mogao da ih kontrolie do kraja ivota. Te sile odba-
civanja moemo se osloboditi ako poznajemo zatvor u kojem se nala-
zimo, otkrijemo put za bekstvo i preduzmemo sve neophodne korake
ka oslobaanju mira, ljubavi i sree.

98
 7. Koreni odbaenosti
Oseanja koja su iva zakopana
nikada ne umiru.
Kerol Kun Truman (Kuhn Truman)

Njegova mrea je ispletena, zamka postavljena; svako novoroe-

no stvorenje predstavlja paukov potencijalni plen. Sotonin plan je da
uhvati u zamku svako ljudsko bie - to ranije, to bolje. Mnogi u tu
zamku upadaju ve u porodilitu - ako ne i pre.
Dvoje mladih roditelja stoje ispred sale za novoroenad, noseva
priljubljenih uz staklo, i pogledom trae kolevku sa svojim prezime-
nom. Drei se za ruke, oni se dive tom malom nosu koji podsea na
bakin, visokom elu nalik dekinom i dugim prstiima kakve je imala
prababa. Uzbueni zbog novog ivota koji su stvorili, oni prave plano-
ve za budunost. Njihovo dete e ii u izviae, svirae klavir i ii na
kampovanje. Nadaju se da e moi da mu priute Harvard. Oni imaju
iste namere i visoko postavljene ideale, i celim srcem ele da budu
najbolji i najneniji roditelji koji e na najpozitivniji mogui nain uti-
cati na svoje dete. Priseaju se svog detinjstva i sveano obeavaju da
njihovo dete nikada nee morati da pretrpi bol koji su oni osetili.
Kad bi samo znali da iza kulisa otac zla mesecima smilja i pri-
prema tetu koju e oni, kao roditelji, ili neki drugi ljudi, naneti ovom
malom zamotuljku koji im priinjava toliku radost. Nijedno od njih
dvoje ne shvata da e se bol koji su oni osetili u svom detinjstvu preneti
i na njihovo sopstveno dete. Iako su itali u Bibliji da se gresi roditelja
sreu do treeg i etvrtog kolena...1, oni misle da je to samo fraza.
Oni nisu poinili neki veliki GREH u svom ivotu. Oni su dobri ljudi
koji potiu iz dobrih porodica. To upozorenje se sigurno ne odnosi
na njih i tu savrenu malu bebu koja je nastala kao plod njihove ljubavi.
Da zaista veruju u Sveto pismo, oni bi se, pre nego to iznesu bebu iz
porodilita, ukljuili u hrianski program oporavka i ozbiljno poeli
da rade na reavanju sopstvenih problema. Mi ih svi imamo!
1 Nemoj im se klanjati niti im sluiti, jer sam ja Gospod Bog tvoj, Bog revnitelj, koji
pohodim grehe otake na sinovima do treega i do etvrtoga kolena, onih koji mrze
na mene. (2. Mojsijeva 20:5)
99
Pripadanje

Savremene studije pokazuju da se emocionalni bol, koji su rodite-

lji osetili jo u prenatalnom periodu i u detinjstvu prenosi na njihove
potomke. Svaku ranu koju su roditelji zadobili u svom detinjstvu oseti-
e i njihova deca. Zvui beznadeno, ali nije! Jer i najozbiljnije otee-
no ljudsko bie moe doiveti oporavak. Jedino to takva osoba treba
da uradi jeste da kae: Dovoljno je Sotona nanosio tetu meni i mojim
najmilijim. elim da se izleim. Ne elim da se moj otpad prenese i na
narednu generaciju. Ja u prekinuti taj krug zlostavljanja.
Da biste se izleili, prvo morate znati ta vam se to moglo dogoditi
to je moglo da izazove kod vas oseaj odbaenosti. Iste te okolnosti bi
mogle da izazovu oseaj odbaenosti i kod vae dece, tako da ih, uko-
liko je mogue, morate spreiti. Evo nekih najeih okolnosti usled
kojih se dete moe oseati odbaenim, a dajemo vam i savete kako da
ublaite bol ukoliko se takve okolnosti ne mogu spreiti.

Razvod
Oseaj sigurnosti kod deteta najveim delom potie od zdravog i
nenog odnosa izmeu majke i oca. Kada se roditelji razvedu, i dete se
osea razvedenim. A deca, naroito ona mlaa, esto misle da su ona
kriva za to to mama i tata vie nisu zajedno. Kada doe do razvoda,
obino jedan od roditelja dobija starateljstvo nad decom. Zbog toga
deca smatraju da ih je onaj drugi roditelj, koji ne ivi sa njima, napu-
stio. Evo kako deca razmiljaju: Ako neto ne mogu da vidim, onda
to ni ne postoji. Ona stalno ispituju: Gde je tata? ili Gde je mama?
Zato su me napustili? ta sam to toliko strano uradio/la da su mo-
rali da odu?
Da bi se deca razvila u celovitu linost, Bogom dani softver u na-
em mozgu kae da su im potrebna oba roditelja, i muki i enski. er-
ka e se u prvih dvanaest godina ivota ugledati na svoju majku. Ona
e hteti da nosi mamine cipele na tiklu, da se igra sa maminim erpa-
ma i stavlja parfem i minku ba kao i mama.
Ona u tom periodu ne shvata da u isto vreme ona ui i od tate,
ali samo na jedan suptilniji nain. Ona posmatra kako se on ophodi
prema mami i njegove izraze nenosti prema njoj. Potrebni su joj odo-

100
 Koreni odbaenosti

bravanje i komplimenti od strane muke osobe u njenom ivotu, tako

da ona poinje da se ponaa na nain koji e, kako je videla iz primera
svojih roditelja, proizvesti takvu pozitivnu reakciju kod njenog tate.
Meutim, kada ue u pubertet, erka e svoju panju preusmeriti sa
majke na oca, i od njega e primati odobravanje, prihvatanje i nad-
gledanje. ak i njen oseaj za duhovnost dolazi preko oca i njegovog
duhovnog ivota.
U sluaju mukog deteta imamo obrnutu situaciju. Sin e se do
perioda puberteta usredsrediti i ugledati na oca, a potom e se usred-
srediti na majku i u odnosu i komunikaciji sa njom nauiti da se op-
hodi prema eni.
ta se deava kada nema jednog od roditelja? Dete proputa da
naui onaj deo koji se ui posmatranjem dotinog roditelja i komuni-
kacijom sa njim, i nastaje rupa u njegovom sazrevanju i odrastanju.
Dr Laura lezinger, koju putem radio-emisija uje 15 miliona sluala-
ca nedeljno, estoko se protivi razvodu. Ona je mnogo puta u svojim
emisijama naglasila da brani parovi koji imaju decu ne treba ak ni
da pomisle na razvod. Umesto toga, oni bi trebalo da potrae pomo
koja im je neophodna u reavanju njihovih linih i branih problema i
obaveu se da e dokle god imaju decu biti tu pored njih.
Ako su se ve razveli, onda bi trebalo da bar ive blizu jedan dru-
gog u istom gradu da bi oba roditelja mogla podjednako vreme da pro-
vode sa svojom decom. Iako je vano da deca imaju jedan dom i da
svake noi spavaju u istom krevetu, to ne znai da otac ne moe da
doe po decu posle kole i spremi im veeru. Deci je potrebno da oba
roditelja budu podjednako ukljuena u njihov ivot.
Sociolog Sara Meklanahan (McLanahan) je ranih devedesetih po-
ela da zastupa teoriju da je deci koju je odgajao samo jedan od roditelja
isto tako dobro kao i deci koja su odrasla sa oba roditelja. Meutim, bila
je okirana onim to je otkrila. Uvidela je da nije bila u pravu! Deca
koja su odrasla samo sa jednim roditeljem imala su dva puta vee anse
da napuste srednju kolu, rode vanbranu decu u tinejderskim godi-
nama i ponu da piju, a i ee se razvode kada stupe u brak (Dr. Laura
Schlessinger, How Could You Do That?! Harper Collins, 1996, 242).

101
Pripadanje

Drugi brak
Deca se esto oseaju naputenom kada doe do razvoda, ali se
njihov oseaj odbaenosti moe jo vie produbiti kada majka ili otac
sklope novi brak sa nekom drugom osobom. Deca se tada esto osea-
ju kao da je taj roditelj sklopio savez sa nekim strancem protiv njihove
elje da njihovi mama i tata ponovo budu zajedno.
Deca ele da im se vrate njihovi pravi roditelji. U postizanju
svog cilja slue se metodom zavadi pa vladaj. Slue se svim moguim
trikovima kako bi zagorali ivot svojoj maehi ili ouhu, nadajui se
da e oni otii i tako omoguiti njihovom pravom roditelju da se vrati.
Situaciju u kui komplikuju i nova braa i sestre koja takoe ose-
aju nelagodnost i oajniku potrebu za ljubavlju svojih roditelja koji
pokuavaju da se prilagode svom novom braku. Sve ovo stvara plodno
tlo za izbijanje sukoba i raanje oseaja odbaenosti.
Ukoliko se deci da dovoljno vremena da se pre sklapanja tog dru-
gog braka upoznaju sa svojim buduim ouhom odnosno maehom i
njihovom decom, ona e moi da uspostave prijateljski odnos sa nji-
ma. Treba odvojiti vreme za izlete, odlazak u zooloki vrt, zajedniko
spremanje kue koja e postati njihov novi dom i razgovor u kojem e
uestvovati sva deca.
Svaki roditelj treba nasamo da razgovara sa svojom decom, kada
e ona moi slobodno da kau kako se oseaju u svom novom domu.
Nemojte terati svoju decu da ustupe svoju sobu svojoj novoj brai
i sestrama ili da sa njima dele svoje stvari. Dopustite deci da i ona po-
mognu u donoenju odluka o tome ko e gde da spava i kako e se na
najbolji nain zadovoljiti svaije potrebe.
Jedna od najvanijih tema o kojoj roditelji treba da razgovaraju
vezana je za disciplinovanje dece. Da li novi otac ima pravo da disci-
plinuje svoju novu decu? Da li maeha ima pravo da disciplinuje svo-
je pastorke? Veoma je vano da, bez obzira o kakvom tipu porodice
se radi, oba roditelja zauzmu jedinstven stav po tom pitanju, dok je u
porodicama sa maehom odnosno ouhom to od presudnog znaaja.
Ukoliko primete i najmanju neusaglaenost, deca e je zloupotrebiti,
zbog ega moe doi do sukoba, a vrlo lako i do novog branog bro-

102
 Koreni odbaenosti

doloma. Vi kao roditelji treba da budete dovoljno sigurni u to ko ste i

u odnos sa svojim branim drugom, da se nijedno dete ne bi osealo
zanemarenim i da vas nijedno dete ne bi moglo rastaviti od vaeg no-
vog ivotnog saputnika.

Roditeljske svae
Mala deca se ukljuuju u sve to vide, uju ili osete. Ako se neko u
njihovoj blizini svaa, ona misle da i ona uestvuju u toj svai ili da su
je na neki nain izazvala. To je isto kao kada se deca koja gledaju neki
horor film na televiziji uplae da e se udovite priunjati njima a ne
deaku koji glumi u tom filmu. Deca reaguju emocionalno, kao da se
to njima deava.
Roditelji moraju nauiti da komuniciraju jedno sa drugim ne iza-
zivajui snane negativne emocije ili postupke koji mogu uplaiti decu.
Nema izgovora za viku, pretnje, omalovaavanje, optuivanje, bacanje
predmeta ili zgraavanje. Nema izgovora za guranje, amaranje ili uda-
ranje. Kada deca vide svoje roditelje da se ovako ponaaju, to je isto kao
da se zlostavlja samo dete. Osim toga, dete e preuzeti odgovornost na
sebe da izgladi situaciju ili da zatiti verbalno ili fiziki napadnutog ro-
ditelja. Deca u takvoj situaciji postaju preterano odgovorna, preuzima-
jui odgovornost za sve to se oko njih deava. A poto deca ne mogu
da ree probleme odraslih, ona e oseati krivicu ili stid, to utire put
konstantnoj zabrinutosti i uznemirenosti kasnije u ivotu.
Ukoliko nije praeno nekontrolisanim izlivom emocija i fizikim
napadom, svaanje samo po sebi nije potpuno negativna pojava.
Konflikt je sastavni deo svih zdravih odnosa. Meutim, ako se roditelji
svaaju pred svojom decom, veoma je vano da deca isto tako vide i
kako se ti konflikti reavaju i kako posle njih roditelji mogu da imaju
vie razumevanja i da se bolje posvete jedno drugom.

Nedoslednost u disciplini
Disciplina zasnovana na raspoloenju roditelja stvara kod deteta
oseaj nesigurnosti i stalnu zabrinutost. Kod dece se oseaj sigurnosti
u velikoj meri zasniva na ustaljenim i predvidivim postupcima. Kada

103
Pripadanje

dete oseti da ne moe da rauna na doslednost u reakcijama roditelja,

njihova sigurnost biva ugroena.
Prvi emocionalni zadatak koji treba obaviti kod dece jeste razvijanje
poverenja. Meutim, to je mogue jedino kada su postupci roditelja pred-
vidivi. Ako neto to danas izgleda prihvatljivo sutra napravi veliki pro-
blem, deca postaju zbunjena i uznemirena. Ona ue da tumae stavove i
izraz lica svojih roditelja i da osete tenziju u vazduhu kada je jedan od rodi-
telja na ivici da eksplodira. Ona poinju da se plae i gube poverenje; plae
se da e neto to kau ili urade izazvati bes roditelja. Decu tada zarobljava
strah od ishoda bilo kakve njihove odluke i postaje im teko da ih donose.
Nedoslednost u disciplini alje deci poruku da nikada nita ne
mogu da urade kako valja. Deca se tada obeshrabre i umesto da se i
dalje trude, mnoga deca se radije povlae u sigurnost i privatnost svog
sopstvenog sveta. Druga, pak, poinju da glume. Ta deca smatraju da
treba da zaslue prihvatanje svojom glumom ili da u protivnom gotovo
nimalo ne vrede. Naalost, ak ni svojom glumom ne uspevaju da za-
rade prihvatanje koje im je tako oajniki potrebno. Glavna stvar koju
naue je da nikada ne mogu da raunaju na mamu i tatu.

Neudata majka
Ima nekoliko kategorija neudatih majki. Postoje one koje nisu e-
lele da ostanu u drugom stanju, kojima se to desilo sasvim sluajno
nekim nepromiljenim seksualnim odnosom. Zatim postoje one koje
tako oajniki trae ljubav da pristaju na seksualni odnos samo da bi
ule one divne rei Volim te, ni u jednom trenutku ne razmiljajui
o mogunosti da ostanu u drugom stanju. A postoje i one, naroito
devojke u svojim tinejderskim godinama, koje tako oajniki ele da
budu nekome potrebne i voljene da odluuju da rode bebu, govorei:
Bar imam nekoga kome sam potrebna i ko me voli.
Tinejderi nisu svesni koliku odgovornost zahtevaju deca. Ko e
ih hraniti, ko e bdeti nad njima kada se razbole, ko e ih ljuljati, voditi
kod bake i menjati pelene svakog dana?
Jedna otroumna sedamnaestogodinjakinja koja je ostala trudna
i bila uasnuta tim saznanjem odluila je da da svoju bebu na usvaja-

104
 Koreni odbaenosti

nje. Ona je rekla: Ja mogu roditi dete, ali ne mogu biti majka. Suvie
sam mlada; ivot je preda mnom i nemam pojma kako da budem do-
bra majka. Ona je bila dovoljno zrela da zna da majka nije neko ko
samo rodi dete, nego neko ko je odgovoran za to dete 24 asa dnevno,
sedam dana u nedelji, ceo ivot.
ta se deava u umu tinejderke kada otkrije da je u drugom sta-
nju? Kako da kaem roditeljima? Da li mogu jednostavno da aborti-
ram a da niko ne sazna i zaboravim sve to kao ruan san? ta e biti s
ocem deteta? Da li e me podrati, voleti i ostati sa mnom ili e me ba-
citi kao dotrajalu igraku? Ako zadrim bebu, da li e je moja porodica
uvati dok ne zavrim srednju kolu? A ta ako me izbace iz kue? Gde
bih otila? Gde bih nabavila novac za abortus ili poroaj? Taj unutra-
nji nemir obuzima celo njeno bie. Konano, ona mora s tim da se suo-
i, kae svojim roditeljima i oseti njihov bol i razoaranje, ba kao i svoj.
U ovakvoj situaciji majka se osea odvojenom od svoje porodice
i prijatelja i odbaenom od svog deka; kao da je niko ne voli i kao da
nikome ne pripada. A kako se osea majka, oseae se i beba u njenoj
utrobi. Njene brige i strahovi prenose se na jo neroeno dete. Mnoge
tinejderke koje se nau u ovakvoj situaciji zapadnu u takav oaj da im
se samoubistvo ini najboljim reenjem. ta se deava sa bebom kada
njena majka pokua da izvri samoubistvo? Lekovi koje ona popije ili
gas koji udahne negativno utiu na bebu, a isto tako deluje i nagli skok
adrenalina, do ega dolazi kada se majka uplai i uznemiri.
Kada se dete rodi, to oseanje odbaenosti postaje jo jae. Majka
moe biti fascinirana kada vidi ono to je njeno telo stvorilo, ali kako
jedna usamljena dete-majka koja nema nikakvu podrku moe biti
mesto gde e njena beba nai mir i sigurnost?
Trauma koju preivljava neudata majka moe se ublaiti kada je po-
rodica i prijatelji okrue ljubavlju i prihvatanjem. Takva trudnoa nije ide-
alna niti su okolnosti u kojima je dolo do zaea bile Boji plan. Meutim,
bez obzira na okolnosti zaea i roenja, svako dete je dragoceno Bogu i
predstavlja jo jednu priliku da se otkriju Njegova milost i blagodat.
teta se moe umanjiti kada neudata majka shvati da ljubav pred-
stavlja Bogom danu mo izbora da se uini ono to je u najveem in-

105
Pripadanje

teresu one druge strane, bez obzira kako se ona oseala. Ona mora
doneti zrele odluke u korist svoje bebe.

Neeljeno dete
Mnogim parovima ne odgovara da devojka ili ena ostane u dru-
gom stanju u trenutku kada tapi promeni boju ili kada se pokae plus
na testeru. Kada se mladi i devojka suoe sa realnou i shvate da im
se ivotni planovi rue, njihove emocije izmaknu kontroli, to pogaa
i njihovu bebu. Dok su jo u stomaku, otprilike izmeu petog i estog
meseca trudnoe, bebe poinju da reaguju na majina oseanja. Dete
koje se zane u vreme kada ivotne okolnosti nisu ba sreene, upie
poput sunera majinu brigu i strahove, kao i njenu strepnju pri pomi-
sli da treba da rodi bebu pod takvim okolnostima.
Nakon roenja, tokom presudnog perioda uspostavljanja bliskog
odnosa izmeu majke i bebe, majka koja se nalazi u takvoj situaciji ne
moe da pokae isto ono prihvatanje i divljenje kao to bi pokazala da
su okolnosti drugaije. Moda ne moemo da shvatimo kako novoro-
ene moe da oseti ovakve emocije, ali bebe upravo preko emocija
poinju da upoznaju svet koji ih okruuje.
Bebe oseaju kako se neko osea pre nego to ponu da govore
i razmiljaju. Neeljene bebe oseaju da predstavljaju smetnju i da bi
bilo bolje da se nikada nisu ni rodile. Neke ak i uju roditelje koji go-
vore: O, da se bar nikad nisi ni rodio/la.
Neke bebe jednostavno uju svoje roditelje kada priaju o tome
kako je teko bilo roditi dete u njihovim godinama i svaki put iznova
doivljavaju isti bol kada se pria o njihovom roenju.
Roditelji koji se nau u ovakvoj situaciji imaju samo par meseci
u poetnoj fazi trudnoe da srede svoj ivot i ponu da nabrajaju bla-
goslove koje e im to dete doneti, pre nego to njihovo odbacivanje
nanese tetu njihovoj bebi.

Teak poroaj
Strunjaci su doli do otkria da e deca ije su majke imale teak
i rizian poroaj, kada su se koristila pomona kleta ili kada je beba

106
 Koreni odbaenosti

bila zaglavljena u poroajnom kanalu, esto morati da se suoavaju sa

naletima besa. Odakle potie taj bes? Od oseaja da neko pokuava da
ih ubije.
Nedavno nam je za vreme pauze na jednom strunom seminaru
jedna koleginica rekla da konano shvata zato se ona i njena sestra
bliznakinja toliko razlikuju. Ona je uvek bila tako neno i mirno dete,
dok sam ja bila ljuta i ivahna. Stvar je bila u tome da niko nije oekivao
blizance. Nekoliko trenutaka nakon roenja moje sestre ja sam roena
okrenuta naopake. Pupana vrpca mi se bila obmotala oko vrata, tako
da je moja glavica ostala zaglavljena u materici. Samo par sekundi pre
nego to sam se mogla uguiti, lekari su uspeli da proseku moju mamu
dovoljno duboko da bi me izvadili. itavog ivota sam oseala kako u
meni kipti neki bes, koji sve do sada nisam umela da objasnim.
Pravilna prenatalna nega predstavlja najbolju polisu osiguranja
protiv tekih poroaja, koji se, meutim, ne mogu uvek spreiti. Stoga
je vano rei deci kako su dola na svet i objasniti im da oseaj odba-
enosti moe da potie od traume doivljene na poroaju. A potom ih
treba uveriti u vau ljubav i prihvatanje.

Nemogunost uspostavljanja
bliske veze sa roditeljima prilikom roenja
esto se deava da zbog nekih okolnosti, kao to su neka teka
bolest od koje boluju beba ili majka, beba mora odmah biti odneta u
sobu za novoroenad. Prva dva do etiri sata ivota predstavljaju pe-
riod uspostavljanja onog prvog odnosa izmeu roditelja i deteta. Bebe
posmatraju lica svojih roditelja, nadajui se da e u njihovom izrazu
osetiti divljenje. Ako do toga ne doe, deca mogu da se oseaju odvo-
jenima od porodice, za ta e kriviti sebe.
Bolest deteta ne predstavlja jedinu komplikaciju koja moe spre-
iti uspostavljanje te veze. Ponekad majka mora da se poraa pod ane-
stezijom tako da satima nakon poroaja spava pod dejstvom narko-
ze. Pre nekoliko godina, jednoj eni je u poslednjoj fazi trudova data
injekcija skopolamina (Scopolamine), kada joj je reeno da se nee
seati poroaja. Ovaj lek, u kombinaciji sa sredstvom protiv bolova,

107
Pripadanje

mogao je da uspava enu na est do deset sati, dok njena beba spava
sama, uukana u bolniko ebence. Zdravstveno stanje majke, kako
psihiko tako i fiziko, moe da utie na uspostavljanje te prve veze
izmeu nje i njene bebe.
Idealno bi bilo kada bi svaka majka mogla da se porodi bez aneste-
zije ili sedativa i kada bi odmah nakon poroaja uzela u naruje svoju
bebu i tako pokazala ljubav i divljenje.
Tokom tih presudnih dva do etiri sata nakon roenja, najvanije
je da beba uspostavi blizak odnos sa majkom, a bilo bi najbolje i sa
ocem. To pomae detetu da dobije oseaj sopstvenog identiteta i oseti
tu povezanost sa majkom i ocem. Osim toga, bilo bi dobro kada bi tu
bili i starija braa i sestre i baka i deda. Kada su i oni tu, beba moe da
pone da spaja lica sa glasovima koje je ula dok je jo bila u stomaku.
Upravo tokom ovog perioda vezivanja beba poinje da shvata da su ti
vani ljudi lanovi njene porodice. Ja ovde pripadam i i ja sam eljena.

Usvajanje
Usvojena deca moda ne mogu reima da iskau svoja oseanja
praznine i nepovezanosti koja se javljaju zbog odvojenosti od njihove
bioloke majke i pored toga to ih njihovi drugi roditelji neizmerno
vole i paze. Neki roditelji koji su usvojili dete plae se trenutka kada
e to dete koje oni vole rei da eli da pronae svoje prave roditelje.
Ono trai odgovore na pitanja: Zato me je moja majka napustila?
Kakve su bile okolnosti u njenom ivotu da je morala to da uini? Da li
sam JA bio toliko lo kada su me odbacili?
Kada pronau odgovore na ta pitanja, veina dece se time zadovo-
lji i nastavi dalje sa svojim ivotom, dozvoljavajui da taj oseaj odba-
enosti polako nestane. Neka deca odlue da izgrade odnos sa svojim
pravim roditeljima, ali i tada veina njih ostane u posebnim toplim
odnosima sa porodicom u kojoj su odrasla.
Da bi pomogli svojoj usvojenoj deci da se oseaju manje odbae-
nima, drugi roditelji bi trebalo da ih podre u njihovoj elji da pro-
nau svoje prave roditelje, a ne da tu njihovu potrebu da se poveu sa
biolokim roditeljima doive kao neto to ugroava njihov odnos.

108
 Koreni odbaenosti

Ako se neka devojka dvoumi da li da zadri bebu ili da je da na

usvajanje, trebalo bi da zna da ukoliko se odlui na usvajanje, postoji
jedan proces koji ona moe da primeni a koji e smanjiti mogunost da
kod njenog deteta ono mesto u srcu koje pripada majci zauvek ostane
prazno.
Megi je imala samo esnaest godina kada je ostala trudna i po-
to se nije oseala sposobnom da svom detetu obezbedi dom kakav
je elela, odluila je da ga da na usvajanje. Preko prijatelja je pronala
jednu porodicu koja je elela da usvoji bebu i sve je bilo dogovoreno.
Megi se putem pisama i telefonskih razgovora sprijateljila sa novim
roditeljima, Bilom i Darsi. Kada je dolo vreme da se Megi porodi, Bil
i Darsi su doli avionom u grad u kom je ivela, gde su ih na aerodro-
mu doekali Megini roditelji. Nekoliko dana kasnije, doli su i Darsini
roditelji i tokom tog perioda iekivanja ovog posebnog deteta ove dve
porodice su se sprijateljile.
U sali za poroaje, Megina mama i jedna bliska prijateljica, koja
je bila medicinska sestra, bodrile su Megi u tim tekim trenucima, dok
su Bil i Darsi sedeli odmah ispred sale oekujui da uju prvi pla.
Megi je znala da e, ako eli da ispuni tu prazninu u umu njene bebe,
morati da se povee sa njom tokom tih prvih nekoliko trenutaka posle
roenja. I tako je Megi uzela u naruje malu Lindu i aputala joj nene
rei, objanjavajui joj zato je odluila da je da zdravim i sposobnim
roditeljima. Gledala je tako u nju i mazila je oko est, sedam minuta, a
onda je pozvala Darsi da ue u salu. Kada je druga majka ula, Megi
joj je rekla: Doi, evo tvoje bebe. Predivna mala devojica. Dve maj-
ke su se zagrlile i zaplakale dok je mala Linda bila izmeu njih.
im je doktor zavrio ono to je trebalo da uradi oko Megi, po-
zvan je i novi tata. Narednih trideset est sati ova tri roditelja su se
zajedno brinula oko bebe, ljuljali je, hranili i voleli.
Kada su majka i beba putene iz bolnice, ove dve porodice su otile
u crkvu gde su ih doekali prijatelji puni razumevanja i podrke. Ue-
stvovali su u obredu posveenja deteta i zvaninog prenoenja roditelj-
skog prava na Bilija i Darsi. Pripremili su i album sa Meginim slikama
iz detinjstva i lanovima njene porodice, kao i pisma koja je Megi pisa-

109
Pripadanje

la svojoj bebi dok je bila trudna. Kada Linda bude spremna, taj album
e potvrditi koliko ju je njena prava majka volela kada je odluila da je
da na usvajanje. Svake nedelje Megi razgovara sa svojim detetom preko
telefona i alje joj poruke i slike.
Neki ljudi ograniavaju sposobnost deteta da voli, smatrajui da
ono mora da voli ili prave roditelje ili one koji su ga usvojili. Meutim,
Bog je svakom detetu dao sposobnost da voli i jedne i druge. Zadatak
i pravih i onih drugih roditelja je da meusobno sarauju i stvore
atmosferu u kojoj e ta ljubav moi da se neguje.

Roditelji koji zlostavljaju svoju decu ili jedno drugo

Ako je prihvatanje toliko znaajno da ga bebe trae tokom tih pr-
vih sati svog ivota, onda je ono jo vanije u ranom detinjstvu. Da bi
se deca mogla razviti u psihiki zdrave osobe, ona moraju biti prihva-
ena. Kako bi ova deca protumaila fiziki bol, poniavanje, seksualno
zlostavljanje i verbalno vreanje? Svakako ne kao prihvatanje! Umesto
toga, ona smatraju da su sigurno veoma loa kada im se deavaju takve
stvari.
Lako je videti zato se zlostavljana deca oseaju odbaenom. Ipak,
mnogi roditelji nemaju pojma da nain na koji se ophode prema svojoj
deci izaziva psihiki bol. Upravo zato je vano da roditelji pohaaju
kurseve roditeljstva.
Treba istai da i zlostavljanje koje trpi brat ili sestra ili jedan od
roditelja izaziva kod deteta oseaj odbaenosti. Deca ne mogu da od-
voje sebe od ostalih lanova porodice. Kada se jednom od njih uini
nepravda, to je isto kao da je uinjena i njemu samom. Fiziki udarci
koje prima jedan od roditelja ili brae i sestara predstavljaju emocio-
nalne udarce za dete koje je svedok tog zlostavljanja.
Kada se zlostavlja jedan od roditelja, dete esto smatra da je ono
uzrok toga. Drugim reima, Ako tata tue mamu, to mora da je zbog
mene.
Viki je bila jedno od takve dece. Kada je bila jo jako mala, sea se
kako je stajala pored svog malog kreveta i, ukoena kao daska i tresui
se celim telom, sluala kako njen otac udara majku o zid u susednoj

110
 Koreni odbaenosti

sobi. Znala je da e se posle ovakvih epizoda majka sakriti u svoju sobu

na par dana i da e se tada jedino njena starija sestra brinuti o njoj.
Umorna od ovolike odgovornosti, starija sestra je nekoliko puta za-
kljuala Viki u upi u dvoritu i drala je tamo sve dok mama ne izae
iz svog skrovita. Jedina hrana koju je tada primala bio je po koji slatki
koji joj je kroz pukotine u daskama proturala mala kominica. Priamo
o odbacivanju! Ova devojica je bila kanjena onim to je njen tata
radio mami. Vidite kako bi lako mogla da protumai da je ona uzrok
batina koje je mama dobijala.
Ukoliko smatrate da neko trpi zlostavljanje u vaem domu, ili u
bilo kom drugom domu, imate moralnu i zakonsku odgovornost da
prijavite ono to znate ili u ta sumnjate da se deava u tom domu.
Pozovite socijalnu slubu i oni e uvati u tajnosti ono to ste vi rekli.
Ukoliko nadleni organi ne uine nita, onda se nekako pribliite zlo-
stavljanom detetu i sprijateljite se s njim. Veoma je vano da dete ima
neku pouzdanu osobu kojoj moe da se poveri i kod koje moe da se
skloni ako se zlostavljanje nastavi. Vi ete moda biti jedina osoba od
poverenja tom detetu i njegovo jedino utoite. Nastavite da prijavlju-
jete zlostavljanje sve dok se neto zakonski ne preduzme da se to dete
zatiti.
Ukoliko se zlostavlja odrasla osoba, idite kod te osobe i recite joj:
Oseam da se prema vama loe postupa. elim samo da znate da sam
tu da vas podrim. A elim da znate i to da vi niste bezvredni i da ne
bi trebalo tako da se postupa prema vama. Kako mogu da vam pomo-
gnem da skupite hrabrosti i odvojite se od osobe koja vas zlostavlja i
potraite pomo koja vam je oboma potrebna kako to ne bi moralo da
se nastavi?

Roditelj zavisnik o alkoholu ili drogama

Zavisnost negativno utie na celokupan organizam. Ona postaje
prioritet u ivotu roditelja zavisnika i dete brzo naui da, ukoliko rodi-
telj bude morao da izabere izmeu flae i bebe, postoje velike anse da
e izabrati flau. Omamljen drogama, roditelj moe biti fiziki prisu-
tan, ali je emocionalno odsutan.

111
Pripadanje

Ako ljubav definiemo kao moju Bogom danu mo izbora da

uinim ono to je u najboljem interesu one druge strane, bez obzira na
to kako se ja lino oseam, onda je oigledno da roditelj zavisnik voli
svoju zavisnost vie nego svoje dete.
Bliski odnos koji treba da se uspostavi izmeu roditelja i dece ne
moe da se uspostavi zato to droge prikrivaju pravu linost roditelja.
Neko ko je sav razdragan pod dejstvom marihuane, besan pod dejstvom
alkohola ili ko spava pod dejstvom lekova ne moe da bude na raspola-
ganju svom detetu. Cela porodica poinje da zavisi od stanja ili raspolo-
enja zavisnika. I dok bi roditelj trebalo da bude odgovoran za svoje dete,
u ovom sluaju dolazi do zamene uloga i dete preuzima odgovornost za
svog roditelja. Kada dete pre vremena mora da preuzme na sebe odgovor-
nosti odrasle osobe, ono ni nema detinjstvo. Poruka koju takav roditelj
alje detetu glasi: Ne elim da bude ono to jesi - samo dete. Hou da
preuzme odgovornost za mene. Odbacujem dete; hou odraslu osobu.
Jedini izlaz iz ovakve situacije je da se roditelji suoe sa problemi-
ma koji ih teraju da bee od stvarnosti i da potrae pomo koja im je
potrebna da bi se oslobodili zavisnosti.
Neka deca nikada nisu uivala u bezbrinosti, slobodi i radosti-
ma detinjstva zbog konstantnih grubosti ili zanemarivanja od strane
roditelja. Grdnje, batine i konstantno poniavanje unitili su u njima
sposobnost da veruju ljudima i budu potpuno iskreni. Umesto toga,
strah, zavist, ljubomora i nepotenje postali su sastavni deo njihovog
odbrambenog mehanizma.
Kada roditelji ostare i osvrnu se na godine kada su im deca bila
mala mogu da se pitaju: Zato je moj tinejder ili moje odraslo dete
tako osetljivo i ranjivo? Postoje velike anse da u ivotu tog deteta po-
stoji jedna ili vie okolnosti koje obino izazivaju oseaj odbaenosti,
kao to su razvod, drugi brak, svae izmeu roditelja, nedoslednost u
disciplini, neudata majka, neeljeno dete, teak poroaj, nemogunost
uspostavljanja bliske veze odmah nakon roenja, nasilje u porodici,
usvajanje ili zavisnost roditelja o drogama i alkoholu.
Meutim, ak i kada se neka odreena okolnost ne moe navesti
kao glavni uzronik, to ne znai da dete nije odbaeno. Ako se malo

112
 Koreni odbaenosti

starije dete ili odrasla osoba oseaju odbaenim, onda su one i bile od-
baene. Moete tvrditi koliko god hoete da ste bili dobri roditelji ili
pokuavati to da dokaete, ali to nee promeniti oseaj odbaenosti
kod vaeg deteta. On e nestati samo onda kada dete oseti da ste ga u
potpunosti prihvatili bez obzira na to koliko vas je ono svojim ponaa-
njem povredilo. Bez obzira na godine, osobi koja se osea odbaenom
treba dozvoliti da pria o svojim oseanjima, ne umanjujui njen pro-
blem i ne govorei joj da je glupo to se tako osea. Vae razumevanje i
saoseanje bie najbolji recept za njihovo ozdravljenje.

113
 8. Koren ogorenosti
Oni koji su pozvani da pate Hrista radi,
koji moraju da izdre nerazumevanje i nepoverenje,
ak i u sopstvenom domu, mogu nai utehu
u misli da je Isus izdrao to isto.
Elen Vajt (Ellen White)

Nepravde predstavljaju seme ogorenosti koje klija i raste tokom

ivota, utiui na uspenost naih meusobnih odnosa, nae karijere
pa ak i nae duhovnosti. Ogorenost se definie kao oseanje ozloje-
enosti, nezadovoljstva ili konstantne zlovolje zbog neega to se sma-
tra nepravdom, uvredom ili povredom.
Da li su vae potrebe bile zanemarivane a vae elje neispunjavane
zbog tuih obaveza i poslova? Da li su vae rei i dela ljubaznosti doe-
kivani stavom ti mi to duguje umesto reima hvala ti? Moda se
vae najbolje namere esto pogreno protumae. Moda ste jedan od
onih koji uvek izvuku deblji kraj i plaaju raune a onda budu okriv-
ljeni kada neto ne bude kako treba? Ili vam moda ljudi uvek govore
ta da uradite umesto da vas lepo zamole. Ogorenost je ono to oseate
svaki put kada primetite da vas je neko iskoristio i zloupotrebio! Zbog
tog besa koji kipti u vama, vi zatiete sebe kako se alite kroz zube,
stisnute vilice i ljutitim tonom.
Strah od ponovnog slinog iskustva esto slui kao poklopac na
loncu ogorenosti ili kao termostat koji treba da utia vatru u pei.
Ono to esto ne shvatamo je da poklopac isto tako poveava tempera-
turu u ekspres loncu! Svaki put kada koristite poklopac va bes po-
staje jo jai. Doi e dan kada neete vie moi da izdrite tu vruinu.
Tada ete eksplodirati i svojim tekim reima ispriti sve oko sebe.
Ako iskreno preispitate misli i oseanja koje okruuju va rezer-
voar ogorenosti, verovatno ete, u samom korenu tog vaeg oseanja,
otkriti oseaj odbaenosti, omalovaenosti, zanemarenosti ili iskljue-
nosti iz neega. Nekako imate oseaj da su svi drugi vaniji od vas. Vi
niste vani. Vi nita ne vredite.

114
 Koren ogorenosti

Ogorenost se ne raa preko noi, ba kao to se ni rezervoar ne

napuni odjedanput, a ni seme ne isklija za jedan dan. Um polako, iz
dana u dan, dodaje nove nepravde koje su mu nanete, stavlja im etiketu
odbacivanje i poinje da osea bes koji stvara taj oseaj odbaenosti.
Ali kada se rezervoar napuni - kada seme isklija - UVAJTE SE. U
vaoj glavi sve kipti i ukoliko vam se uini jo samo jedna nepravda,
vi moete eksplodirati i raspaliti tako snanu vatru koja se moe oteti
kontroli. Plaei se takve katastrofe, veina ljudi zakopava svoja osea-
nja duboko u svojoj dui. I ta se onda deava? Rezervoar postaje jo
dublji, poseje se jo vie semena ogorenosti, a vatra se razbukti i kree
na svoj unitilaki put.
Svi smo mi osetljivi zbog nepravdi koje su nam uinjene. Da bi iz-
begli ovaj scenario, mnogi ljudi rade po ceo dan kako bi drali emocije
pod kontrolom. Oni smatraju da ukoliko dovoljno zaposle svoj um,
nee morati da razmiljaju o svom bolu, gnevu, strahu ili svojoj tuzi. I
tako oni rade, idu u teretanu, ine dobra dela i ulaze iz jednog projekta
u drugi, izbegavajui i ignoriui svoje emocije.
Danijel Goleman u svojoj knjizi Emocionalna inteligencija kae da
emocionalno zdrave bebe ue da umiruju same sebe onako kako su ih
umirivali oni koji se o njima brinu, postajui tako manje osetljive na
uzbune i bure u onom delu mozga koji je zaduen za emocije. Poto u
svom odraslom dobu nastavljamo da primenjujemo obrasce ponaanja
koje smo nauili u ranom detinjstvu, mi ili uopte ne plaemo ili stal-
no plaemo da ne bismo razmiljali ili priali o datoj situaciji - to je
prilino autodestruktivno. Mi moemo ak odluiti i da vegetiramo,
odnosno da nita ne radimo po tom pitanju, nadajui se da e naa
oseanja, ako ih budemo ignorisali, jednostavno sama od sebe nestati.
Neki idu ak dotle da poriu da uopte imaju bilo kakva oseanja ili,
ukoliko priznaju da ih imaju, govore da ne umeju da ih definiu.
Kada nae emocije napune na rezervoar zato to smo zamrzli,
ignorisali i poricali njihovo postojanje, tada iznutra, u nama, poinje
taj destruktivni proces. Taj proces moe biti usmeren prema spolja,
kada osudama, zajedljivim komentarima, kritizerskim ili cininim
opaskama unitava druge ljude ili prema unutra, kada izaziva fizika

115
Pripadanje

oboljenja, uznemirenost, opsesije, kompulzivna ponaanja (nekontro-

lisane potrebe za neim) ili depresiju.
Ako vam se ini da se borite sa neim od gore navedenog, onda je
veoma vano da detaljnije ispitate koren vae ogorenosti. Evo liste od
deset semena koja raaju korov ogorenosti.

1. Odrastanje u atmosferi kritizerstva

Mnoga deca odrastu u domu u kojem preovladava kritizerski duh.
Moda je vaa porodica kritikovala sve i svakoga. Potar nikada nije
dolazio u pravo vreme, komije nisu imale ukusa zato to su zasadile
manje cvea nego vaa porodica, vae tetke su bile suvie debele, vai
deda i baba suvie znatieljni, va svetenik suvie opiran, dok je
njegova ena previe efovala.
Da li su svakom lanu vae porodice nalazili nedostatke? Poto
deca ne mogu lako da naprave granicu izmeu sebe i drugih, kritiku
koja je upuena drugima doivljavaju kao da je upuena njima samima.
Moda ste u detinjstvu smatrali da nita to biste uradili nije va-
ljalo. Moda su vam govorili: Dobro si to uradio, ali... Bez obzira
koliko dobro ste oistili kuu, pokosili travnjak ili uradili svoj domai
zadatak, osobe od autoriteta u vaoj porodici - one koje su vama naj-
vie znaile - retko su vam odavale priznanje i pohvale za ono to ste
uradili.
Da li ste danas skloni da imate miljenje o svakom aspektu svaijeg
ivota? Da li zatiete sebe kako komentariete ponaanje drugih a da
im to moda ne kaete otvoreno? Da li uvek nalazite greku, pa makar
i neznatnu, u neemu to vi ili neko drugi radi? Da li stalno odbacujete
va sopstveni rad ili rad nekog drugog? Ukoliko odgovorite pozitivno
na bilo koje od ovih pitanja, vae ponaanje je sasvim normalna i uobi-
ajena posledica odrastanja u kritizerskoj atmosferi, ali ne mora tako i
da ostane! Ne morate da sejete seme odbaenosti na tuoj njivi!
Ima istine u ovoj pesmici Mildred Hauels iz 1275. godine, koja je
ponovo tampana u Ilustrovanoj Bibliji:

I tako je to uobraeno seme

Kritikovalo svaki cvet;

116
 Koren ogorenosti

Sve dok se nije probudilo jednog letnjeg dana,

I otkrilo da je izraslo u korov.

Odrastanje u kritizerskoj atmosferi ima i druge negativne posledi-

ce. Obino neete biti zadovoljni onim to ste postigli. Poto nita to
ste inili nije bilo dovoljno dobro, vi sada moda mislite da nemate pra-
va ak ni da rizikujete i probate neto novo, zato to biste, ukoliko rizi-
kujete i ne uspete u tome, ili pokuate neto novo i doivite neuspeh, i
vi bili odbaeni - ba kao i tetka, komije ili svetenik i njegova ena.
I tako, pokuavajui da se izborite sa oseanjem bezvrednosti, vi...

Previe radite, zato to mislite da biste, ukoliko dovoljno

toga uradite, mogli da se oseate zadovoljno i ostvareno, a oni
oko vas bi konano mogli to i da primete.
Postajete perfekcionista, zato to po svaku cenu morate
pokuati da izbegnete kritiku; ona suvie boli! elite da vas
ljudi smatraju sposobnim i vrednim; zato terate sebe, a e-
sto i druge da postignu te vae iste perfekcionistike ciljeve,
smatrajui da e se njihovi uspesi, ili neuspesi, na neki nain
odraziti na vas, to je potpuno pogreno.
Odlaete, zato to je sigurnije odloiti neto sve dotle dok
ne budete sigurni da ete postii uspeh. Ponekad vas i sama
pomisao na neki projekat paralie strahom od neuspeha.
Spreavate sopstveni uspeh, zato to vam se ini da ete
pre doiveti neuspeh nego to ete uspeti.
Nikada se ne oseate uspenim, ali nastavljate da radite,
zato to je rad sam po sebi plemenit i retko je predmet kritike.
Ako nita drugo, bar e vas smatrati marljivim.
Zadovoljavate se drugorazrednim. Kaete sebi: To je do-
voljno dobro za mene! Kada sebe smatrate manje vrednim,
zadovoljavate se manjim stvarima i dostignuima u ivotu.

Roditelji ne shvataju koliko kritikovanje osoba od autoriteta, kao

to su roditelji, uitelji ili verske voe, negativno utie na decu. Kada

117
Pripadanje

deca rastu u kritizerskoj atmosferi, ona e nauiti da kritikuju a ne da

potuju osobe od autoriteta u svojoj porodici, koli i drutvu. Kako
deca rastu, taj kritizerski stav moe obuhvatiti i Boga, koji za nas pred-
stavlja najvii autoritet, i tako naa deca mogu postati nevernici.

2. Uporeivanje sa braom
i sestrama, prijateljima i drugim ljudima
Koliko puta ste uli da treba da budete sliniji vaem bratu ili se-
stri? Moda vas je porodica uporeivala sa drugim lanovima porodi-
ce, sa prijateljima ili drugom decom iz kole? Moda su vam govorili:
Kada sam ja bio dete, bili smo jako siromani i morao sam da... U
tom kontekstu, privilegije i prednosti koje vi imate uporeivane su sa
onima koje su imali vai roditelji ili neka druga starija osoba. Na supti-
lan nain su vas omalovaavali zbog toga kada ste i u kakvim uslovima
roeni. Neka deca koja upadnu u ovakav vrtlog kritizerstva na kraju se
oseaju kao da su na neki nain odgovorna za to to drugi ljudi nisu
imali takve prednosti.
Ako su vas u porodici gotovo stalno uporeivali sa drugima, sva-
ko to uporeivanje je sve vie i vie umanjivalo vau vrednost kao po-
sebne i jedinstvene jedinke.
U estom poglavlju, ja (Nensi) sam govorila o tome kako sam sa
osam ili devet godina doivela veliki neuspeh na koncertu. Mene je
strah bio potpuno paralisao zato to je moj tata, i sam priznati pija-
nista, sedeo u publici kao na iglama, oekujui da uje savreno izvo-
enje. Kada sam se onako poniena vratila i sela na svoje mesto, ula
sam svog oca kako je uzdahnuo sa zgraavanjem. Zatim nismo stali da
kupimo sladoled kao to smo se bili dogovorili i vozili smo se utei.
Skupila sam se na zadnjem seditu i u strahu oekivala ono najgore.
Kada smo bili na kilometar i po od kue, tata je konano progovorio.
Voleo bih da znam ta je to s tobom. Zato, pobogu, ne moe da svi-
ra kao... ? (Naveo je ime jedne moje drugarice iz detinjstva.)
Nisam nita odgovorila. ta sam mogla da kaem. Nisam imala
pojma zato ne umem da sviram, a nisam znala ni da od straha nisam
mogla da razmiljam, da se setim. Seam se samo kako sam sela na

118
 Koren ogorenosti

onu stolicu, oseajui se potpuno bezvredno i beznadeno. elela sam

da sviram klavir, zaista jesam, ali je strah blokirao moju kreativnost i
sposobnost.
Jo uvek se druim sa tom drugaricom iz detinjstva. Odrasle smo
zajedno u istom kraju i ile u istu osnovnu i srednju kolu, pa ak i na
isti koled. Meutim, ja sam se uvek oseala inferiornom u odnosu na
nju i na koledu smo prestale da se druimo. Uvek nam je drago kada
se sretnemo, ali se pitam da li sam zbog onog tatinog nepravednog
uporeivanja odluila da ne budemo bliske prijateljice? Kakav gubitak!
Oni koji su bili uporeivani sa drugima skloni su da se pokau u
nekoj drugoj oblasti, u kojoj ne moraju da se takmie sa drugima, da
bi dobili prihvatanje koje im je potrebno. Neki naginju materijalizmu -
potrebi za posedovanjem stvari koje e im pomoi da izgledaju dobro.
Uporeivanje sa drugima u izgledu, sposobnostima ili imetku navee
ih da postignu i pribave daleko vie nego to je razumno i potrebno,
samo da bi dokazali da vrede. Sve to dovodi do takmiarskog duha,
koji moe i ne mora da se manifestuje spolja.
Taj unutranji poriv za postizanjem uspeha i nadmaivanjem dru-
gih postaje teret i izvor stresa koji neminovno crpi energiju, tako da na
kraju bliski odnosi plaaju danak. Energija koja se ulae u sakrivanje
istine, oprez i dranje na distanci iscrpljuje vitalne ivotne snage i uzi-
ma svoj danak u pogledu i fizikog i mentalnog zdravlja.
Probajte da se setite da li su vas u detinjstvu uporeivali sa dru-
gima. S kim su vas uporeivali? Ko vas je uporeivao? Kakav oseanja
gajite prema onima sa kojima su vas uporeivali? emu ste danas sklo-
ni? Da li naginjete materijalizmu ili ste previe takmiarski raspoloe-
ni, ili se oseate manje vrednim od drugih? Ako je tako, moda treba
da vratite tu lanu sliku o sopstvenoj vrednosti koju ste dobili kada su
vas uporeivali sa drugima. Ta lana slika je imala mo da kontrolie
vae misli, oseanja i ponaanje, a ona u stvari potie od oca lai. Vra-
tite mu je! A potom zapamtite sledei princip: A svaki da ispita svoje
delo, i tada e sam u sebi imati slavu, a ne u drugome. (Galatima po-
slanica 6:4, Novi zavet).

119
Pripadanje

3. Nepostojanje emocionalne
povezanosti sa roditeljima.
Za razliku od porodice u kojoj nema roditelja ili su trenutno od-
sutni, u porodicama koje pate od emocionalne nepovezanosti svojih
lanova oba roditelja su fiziki prisutna. Meutim, roditelji koji su psi-
hiki odsutni, koji su tu, ali odbijaju da razmenjuju emocije sa svojom
decom, mogu ponekad da izazovu veu ogorenost kod dece nego ro-
ditelji koji su fiziki odsutni.
Moda je va tata radio od jutra do mraka pa ste ga viali samo
onda kada je odlazio na posao ili kada se vraao kui. Ili je, kada je bio
kod kue, bio toliko umoran da nije bio sposoban ni za ta? Moda je
veinu slobodnog vremena provodio itajui knjigu ili novine ili sedei
pred televizorom ili radei neto za druge. Da li je vaa mama bila su-
per-mama koja je mesila hleb, pravila zimnicu, demove, marmelade i
turiju i ceo dan provodila u kuhinji? Vama su se moda sviali rezul-
tati njenog rada, ali da li ste ikada poeleli da ste umesto nekog kolaa
mogli da dobijete malo njene panje? Da li ste jedan od mnogih koji
ree da ne kau svojim roditeljima da ih je neko van porodice povredio,
iz straha da e za to okriviti vas? Da li ste se u svom domu oseali samo
kao neka smetnja i prepreka - kao sitnica koja pokvari svaki uitak?
U kui u kojoj roditelji nisu emocionalno dostupni svojoj deci ili od-
bijaju da ih sasluaju, toj deci se uskrauje bliska veza sa roditeljima koja je
neophodna da bi se um pravilno i u potpunosti razvio. Ovde treba uoiti
sledei princip: Kada uvidimo da esto krivimo druge a za sebe smatramo
da smo uvek u pravu, mi se odriemo privilegije bliskosti. Deci je potreb-
no ne samo da ih sasluate, ve i da ih emocionalno razumete. Roditelji
koji odvoje vreme da paljivo sasluaju svoje dete, itajui izmeu redova
i postavljajui mu pitanja sve dok ne shvate i prihvate njegova oseanja,
uivae u prednostima emocionalne bliskosti sa svojom decom. Takav
odnos priprema decu da slobodno podele sa vama sve ono to se deava u
njihovom ivotu, bilo pozitivno ili negativno. Dete nalazi sigurno mesto u
srcu svog roditelja i bie spremno da mu poveri sve tajne svog srca.
Nepostojanje emocionalne povezanosti u ranom detinjstvu pri-
prema deje srce za nedostatak poverenja i strah od potpunog preda-

120
 Koren ogorenosti

nja bilo u prijateljstvu ili u braku. Dete poinje da se osea nedostoj-

nim ravnopravnog odnosa sa drugom osobom. Moda je dete nalo si-
gurnost i prihvatanje u nekoj drugoj odrasloj osobi koja je uspostavila
blizak odnos sa detetom. Meutim, nepostojanje takve povezanosti sa
roditeljima ostavlja prazninu u dejem srcu.
Kako moemo oekivati da budemo bliski sa Bogom kojeg ne mo-
emo da vidimo, ujemo ili dodirnemo ako roditelji koji su bili fiziki
prisutni nisu mogli da uspostave takav odnos sa nama? Nae iskustvo sa
roditeljima i na stav prema njima odraava se na na odnos sa Bogom.
Kada je u pitanju brak, nesposobnost emocionalnog povezivanja
predstavlja opasnost za opstanak te zajednice. ena, ija je glavna po-
treba da bude emocionalno ispunjena, bie veito gladna u braku sa
muem koji nema veze sa oseanjima. U savremenom drutvu i mu-
karci esto ispoljavaju svoju potrebu i elju za emocionalnom bliskou
sa svojom suprugom, ali ako obaveze na poslu i u porodici iscrpljuju
eninu snagu i energiju, ta nena ena postaje maina.
Svet je pun primera ovakvog bola, a javnosti je poznat primer ne-
dostatka bliskosti izmeu arlsa, Princa od Velsa i njegove pokojne
ene, Princeze Dajane. Detinjstvo ove princeze bilo je obeleeno usa-
mljenou i nepostojanjem bliske veze izmeu roditelja i erke. Potom
je formalnost kraljevske porodice zasenila blisku vezu koju je Daja-
na tako oajniki elela da ima sa svojom decom i muem. I Dajana
i arls su u ovom braku oseali potrebu za bliskou, ali ni jedno ni
drugo nisu znali kako da postignu tu blisku povezanost.
Osoba ija su oseanja zamrznuta uskrauje sebi pravo da osea
ili postavlja pitanja. Nepoverenje prema drugima razvija se u ranom
detinjstvu, stvarajui strah od ranjivosti. Mnogi, zapravo, svojevoljno
odluuju da dre svoje emocije pod kontrolom, naviknuti da neko dru-
gi pokazuje sve svoje emocije i donosi sve odluke.
Sa kim ste se kao dete povezali na emocionalnom nivou? Ko vas
je najvie prihvatao i s kim ste se oseali najsigurnije? Sa kim ste delili
radost i bol u svom ivotu? Sa kim ih sada delite? Ne morate da imate
na desetine prijatelja, ali da biste bili emocionalno zdravi, potreban
vam je bar jedan emocionalno zdrav odnos!

121
Pripadanje

Ta unutranja borba koju vodimo sa oseanjem odbaenosti moe

izbiti na povrinu u svakoj ivotnoj okolnosti. Mi oekujemo da nas
ljudi odbace, a kada to ne uine, ponaaemo se tako da oni to na kraju
i uine. Pritiskaemo ih do krajnjih granica i tada emo videti ta e ih
tano navesti da nas odbace. Ako uradim ovo, da li e me jo uvek
voleti, da li e me jo uvek prihvatati?
I dok duboko u sebi eznemo za bliskom povezanou sa bar jed-
nim ljudskim biem, mi se spolja ponaamo tako da odbijamo ljude od
sebe. Strah predvia sopstveni kraj, a strah od odbaenosti esto nalazi
svoje ispunjenje u jednom trenutku u ivotu, i tako potvruje injenicu
da ta oekujemo, to i dobijamo.
(Ron) Bio sam najmraviji deak u kraju i svi su me zadirkivali i
maltretirali. Kada sam postao tinejder, bio sam usamljenik kome je
oajniki bila potrebna bliska veza, ali nisam mogao da naem devoj-
ku. Plaao sam bliske odnose sa njima. Tako sam mogao jednostavno
da ih ostavim i potedim sebe bola odbacivanja. Celog ivota imao sam
oajniku potrebu da ispunim prazninu koju je trebalo da ispuni moj
otac. Bog mi je uvek pronalazio neku zamenu, ali pritiska sam se oslo-
bodio tek onda kada sam svojevoljno odluio da se suoim sa tetom
koja mi je naneta i detaljno je analiziram. To osloboenje povezalo me
je sa Ocem nebeskim. Njegova ljubav je konstantna, bez obzira o emu
razmiljam, ta oseam i kako se ponaam. Kada sam prihvatio tu inje-
nicu, poeo sam da oseam ljubav prema svojoj eni i prihvatam njenu
ljubav. Ljubav prema naoj deci bio je sledei korak. Jo uvek uim ta je
to sloboda.

4. Omalovaavanje tuih oseanja

Greh je biti ljut. Samo se bebe plae... Veliki deaci ne plau!
Da li je bilo koje od navedenih poricanja emocija postalo pravilo u
vaem ivotu, zbog ega ste se oseali sigurnije kada niste ispoljavali
svoja oseanja?
Moda vam nisu dozvoljavali da budete ponosni na bilo koji va
uspeh. Moda vam porodica nije doputala da budete tuni, radosni
ili besni! Niste jedini kojima su govorili da je bol koji oseate mnogo

122
 Koren ogorenosti

dublji i jai nego to bi trebalo. Ma, prestani da se prenemae, nije

to tako strano! Moda su vam govorili da nije vano to vas neto
toliko boli, tako da ste sami, bez iije utehe i pomoi, morali da trpite
bol. Ono to je bilo vano jeste to da postupite ispravno bez obzira
na to kako se oseate. U stvari, gotovo da uopte nije bilo vano kako
se vi oseate!
Ovakvo postupanje sa decom u periodu razvoja karaktera uma-
njuje njihovo miljenje o sopstvenoj vrednosti. Sa godinama posta-
jemo sve skloniji da skrivamo ili poriemo naa oseanja sve dok ne
doemo dotle da poriemo da ih uopte i imamo. Neki se, izgleda,
ugledaju na ljude oko sebe i od njih ue kako da pokazuju, odnosno
skrivaju, svoja oseanja i kako treba da se ponaaju. Ovakvo ponaanje
e vam osigurati naklonost vrnjaka, ali to neete biti vi, i tako e vae
veze biti povrne.
Kada odrastu, ova odrasla deca ve znaju kako da poriu da uop-
te imaju oseanja. Bie sklona da vode povran ivot, bez ikakve stra-
sti i bliskosti.
Ko vam je u detinjstvu rekao da su vaa oseanja glupa? Da li ste
danas u stanju da doivite svoja oseanja, da ih definiete i podelite sa
drugima? Sa kim ih delite? Gde je vaa sigurna emocionalna luka?

5. Grubi dodiri
Luiz, veoma brina i oseajna uiteljica, ispriala nam je ta joj se
nedavno dogodilo prvog dana nove kolske godine. Stajala je na vra-
tima uionice da bi pozdravila svoje nove uenike i kako je koje dete
stizalo, ona bi mu se predstavila, upitala ga za ime i neno ga potapala
po ramenu.
Jedan neuredan i neoeljan deak se predstavio kao Tod i kada
ga je Luiz neno potapala po ramenu, on je ustuknuo i viknuo: Jaoj!
To me boli!
Danas, rekla je ona, dve nedelje od poetka kolske godine,
kada itam deci jutarnju priu, ona sednu na pod oko mene, dok Tod
legne i stavi mi glavu u krilo. Jednom rukom sam drala knjigu a dru-
gom ga mazila po glavi. Saznala sam da je njegova majka stalno nosila

123
Pripadanje

sa sobom veliku metalnu kaiku, kojom bi ga udarala po glavi svaki

put kada bi rekao ili uradio neto to bi joj zasmetalo. On je pronaao
sigurno mesto u mom krilu gde svakog jutra sputa glavicu da bi dobio
nenost i ljubav za kojom ezne.
Oni koji su dobijali fizike udarce u detinjstvu uglavnom zaziru
od bilo kakvih dodira ili i sami postanu male siledije koje guraju, uti-
raju i udaraju drugu decu, oponaajui oblike ponaanja koje su videli
u vlastitom domu. alosno je to to oni koji su u detinjstvu bili fiziki
zlostavljani esto biraju ivotne partnere koji e se isto tako ponaa-
ti prema njima. U nekim sluajevima, zlostavljani e zlostavljati svog
ivotnog saputnika ili svoju decu. Neki e iz straha zazirati od bilo
kakvog fizikog kontakta. Frigidnost ili grubost u polnim odnosima
veoma su esta pojava u ovakvim vezama.
Mnogi priaju kako su dobijali batine u detinjstvu i ak se, izgleda,
i hvale time kako su izdrali takvo maltretiranje. Ti ljudi su nauili da
razdvajaju svoja oseanja od injeninog stanja. Poto su ta iskustva
bila propraena emocionalnim bolom, on je mnogo vei nego to oni
mogu podneti. Ova pojava poznata je pod nazivom disocijacija (raz-
dvajanje, prim. prev.) i predstavlja sredstvo za preivljavanje koje se
esto povezuje sa seksualnim zlostavljanjem u ranom periodu ivota.
Mnoge rtve incesta ili seksualnog zlostavljanja seaju se samog doga-
aja, ali kau da su uspevale da odu negde drugde u svojim mislima i
odatle posmatraju zlostavljanje deteta. One kau da je to jedini nain
na koji su mogle da podnesu kako fiziku tako i emocionalnu agoniju.
Seksualna frigidnost ili potpuno suprotna pojava, promiskuitet, nisu
nimalo neuobiajeni kod onih koji su pretrpeli takvu vrstu tete.
Da li ste i vi bili rtva grubih dodira? Kako se danas ophodite sa lju-
dima sa kojima ste u bilo kakvoj vrsti veze? Da li zazirete od dodira zato
to se plaite da ete dodirom povrediti druge? Ili moda vidite sebe
kako drugima nanosite iste te bolne udarce koje ste oseali kao dete?

6. Odsustvo dodira
Dan kada sam nauio da hodam bio je dan kada su me poslednji
put podigli i uzeli u naruje, rekao nam je Mark sa tugom u glasu.

124
 Koren ogorenosti

Moja porodica je liila na automobilie koje ste mogli da vozite na va-

aru. Dodirnuli bismo se jedino onda kada bismo se sluajno sudarili
na stepenitu.
Ja (Ron) sam mu odgovorio: Moj brat Dord stalno je primao
dodire, ali to su bili dodiri tatinog kaia. Pitao sam se zato se Dordu
poklanja toliko panje a meni nimalo. Iako je Dord dobijao tako e-
stoke batine u kotlarnici nae kue da je pola noi provodio jecajui, ja
sam se esto pitao zato sam ja bio toliko lo da nisam mogao da dobi-
jem svu tu panju koju je on dobijao. Kada sam krenuo u trei razred
osnovne kole, konano sam shvatio da, ukoliko budem dovoljno lo,
mogu dobiti tu panju od mojih nastavnika.
(Nensi) Seam se kako je Ron reagovao na dodir na naem me-
denom mesecu. im smo sili sa trajekta kojim smo putovali do ostrva
na kojem je trebalo da provedemo na medeni mesec, on je pao i ia-
io zglob. Poto sam bila medicinska sestra, pritrala sam ka njemu i
zagrlila ga. Kada sam mu prila, on je sedeo na doku, steui svoj la-
nak, i odmahnuo rukama viknuvi: Bei od mene! Ostavi me na miru
kada me boli! Kakav ok! U svojoj viegodinjoj medicinskoj praksi
nikada nisam naila na pacijenta koji mi je tako neto rekao! Znam
da je u detinjstvu bio usamljen i da se s njim nije postupalo sa mnogo
nenosti, pa sam mislila da e sa zahvalnou upiti svu fiziku nenost
koju sam mogla da mu pruim. Kako sam samo bila u krivu! ak je i u
naim najintimnijim trenucima oseao da ga guim svojom panjom,
poto su mu dodiri bili potpuno strani. Nene dodire je doivljavao
kao zlostavljanje zato to za to ranije nije ni znao. Seksualnost poinje
u ranom detinjstvu kada se beba kupa, masira losionom, mazi i neno
ljulja. Osoba koja u detinjstvu nije doivela ovakve nenosti izbegavae
ih i kada odraste.
U najintimnijim trenucima u braku takva osoba e se oseati kao
da je njen brani drug tim dodirima kontrolie ili prlja, ak i kada eli
da vodi ljubav sa njim. Meutim, kada se takva osoba privikne na do-
dire, ona moe zahtevati od svog branog druga da joj nadoknadi sve
te godine tokom kojih je roditelji nisu dodirivali. Ako se to dogodi,
takav brak lako moe da se pretvori u odnos zavisnosti, kada neni

125
Pripadanje

partner postaje zamena za roditelja. Na taj nain, dete konano do-

bija eljenu panju i prihvatanje.
Meutim, nijedan suprug odnosno supruga, u sutini, ne mogu
nadoknaditi panju koju je roditelj trebalo da prui. Mnoge takve
odrasle osobe, gladne i edne panje, oekuju od svog partnera da is-
puni tu prazninu, ali ta praznina ostaje zauvek, tako da na kraju brani
drug biva optuen da nije pruao dovoljno ljubavi i panje. Takvi ljudi
se plae da bi ih njihov partner mogao odbaciti ili napustiti, ali u isto
vreme ne mogu potpuno da se predaju i posvete svom partneru. Prete-
rana posesivnost je uobiajena pojava u ovakvim vezama.
Osim toga to su oba partnera zbunjena, njihovo ponaanje nije u
skladu sa njihovim potrebama. Takvi partneri eznu za dodirom, ali se
i pored toga udaljavaju od svog partnera tako to su esto van kue (na
poslu, zabavama, rekreaciji, a trae i mnoge druge izgovore), dok nji-
hov partner mora uvek biti kod kue, fiziki i emocionalno dostupan
u svakom trenutku.
Ko je bio vae utoite u detinjstvu? Moete li da se setite trenuta-
ka kada vas je neko dugo drao u naruju i milovao? Da li je to bio neko
iz vae porodice ili ste utoite morali da traite kod nekog drugog?

7. Stid zbog fizikog izgleda

Nijedan mukarac te nikada nee poeleti, suvie si debela!, Bi-
e matora devojka ukoliko ne uradi neto s tim tvojim groznim zubi-
ma, Hej, patuljku, Debeljko, Zrikavi, goljava. Sve su to imena
ili pogrdne rei kojima ljudi ele da ponize ili posrame nekoga zbog
nekog fizikog nedostatka ili neega po emu se dotina osoba razli-
kuje od drugih. Da li su vas kao dete nazivali nekim od ovih imena?
Moda ste uli neka druga imena, pesmice ili podrugljive komentare
izreene na raun vaeg fizikog izgleda ili vae linosti.
Ja (Nensi) se seam kako mi je jedan tatin prijatelj rekao da moram
da uinim neto sa mojim groznim zubima ako elim da se dobro udam.
Nakon roenja nae druge erke, Naomi, tri zuba su mi umrla i ja sam
preklinjala mog zubara da mi napravi celu gornju vilicu a ne samo most
koji bi zamenio ta tri zuba. Danas svoj osmeh dugujem tom zubaru.

126
 Koren ogorenosti

Izgleda da se rei izgovorene na raun naeg fizikog izgleda stal-

no vrte u umu poput pokvarene ploe, i to ponavljanje odreuje nae
postupke i ponaanje u budunosti. U nama se stalno vodi borba jer
elimo da izgledamo i ponaamo se savreno. Postajemo opsednuti
svojim izgledom i uiniemo sve da izgledamo prihvatljivo. Mi se upo-
reujemo sa drugima i traimo njihovo prihvatanje. I dok su nam rei
hvale i prihvatanja oajniki potrebne, kada ih konano ujemo, mi
smo toliko ve postali ubeeni da smo runi da odbijamo da pove-
rujemo u njihovu iskrenost i istinitost.
Mnogi koji su se zbog tuih komentara stideli svog fizikog izgle-
da imaju prenaglaen strah od starenja. Oni se plae da nee izgleda-
ti prihvatljivo kada ostare. Oni koji su zbog neke preivljene traume
osetljivi po pitanju fizikog izgleda plae se da bi ih neko mogao odba-
citi, izmeu ostalog, i zbog neprihvatljivog fizikog izgleda.
Veoma je vano da shvatimo da se klatno ponaanja kree u oba
smera, ba kao to se klatno na satu kree as levo as desno. I ba kao
to kucanje sata ne zavisi od toga na kojoj je strani klatno, isto tako
nae ponaanje moe da ide as u jednu as u drugu krajnost a da pri-
tom obe te krajnosti u naem ponaanju proistiu iz jedne iste potrebe.
I dok neki postaju preoptereeni svojim fizikim izgledom, drugi, koji
se isto tako oseaju odbaenima, zanemaruju svoj fiziki izgled.
ta je potrebno da biste prihvatili sebe kao Boje stvorenje i zapeva-
li zajedno sa autorom psalma: Hvalim Te, to sam divno sazdan. Divna
su dela Tvoja, i dua moja to zna dobro. (Psalam 139:14, Stari zavet)?

8. Stid zbog ponaanja roditelja

Da li ste kao deak morali vikendom da odlazite u kafanu i dovlai-
te svog oca kui? Ili vam je kao devojici bilo neprijatno zbog provoka-
tivnog ponaanja majke pred vaim nastavnikom ili deacima iz razre-
da? Moda tvoji roditelji nikad nisu ni dolazili na roditeljske sastanke ili
su se glasno svaali u prodavnici. Ili ste bili ponieni kada su se, nakon
mnogobrojnih ljubavnih afera za koje su svi znali, vai roditelji razveli.
Ili ste bili oajni zbog toga to jedino vai roditelji skoro nikada nisu
doli na neku kolsku ili crkvenu priredbu u kojoj ste vi uestvovali?

127
Pripadanje

Deci koja odrastu u takvim okolnostima nije ba lako da imaju

poverenja u autoritete ili osobe koje se tako postave prema njima. e-
sto, ak i kao odrasle osobe, oseamo da nemamo pravo da pripadamo
negde ili nekome. Oseamo da nemamo pravo da imamo zdravu, sre-
nu porodicu.
esto se deava da, zbog opadanja samopotovanja i samopouz-
danja u takvim situacijama, materijalizam zameni neku unutranju vr-
linu. Tada uglavnom mislite da nikome nije stalo do vas, pa ak i kada
vam suprunik, deca ili prijatelji pokazuju ljubav, vi sumnjate u iskre-
nost njihovih oseanja. ak i kada su vaa porodica i prijatelji pouzda-
ni, vi stalno mislite kako ete biti povreeni, razoarani, kako e neto
poi naopako ili kako e vas oni napustiti. Ukratko, plaite se da ete
ponovo biti odbaeni i vaa oekivanja se suvie esto ostvaruju. Stra-
hovi su esto predvianja budunosti koju sami nesvesno ureujemo.
U mnogim sluajevima, deca iji se roditelji ponaaju tako da se
ona njih stide, esto moraju da preuzmu na sebe odgovornost rodite-
lja prema sopstvenom roditelju iji su postupci i ponaanje detinjasti.
Deca emocionalno nisu u stanju da nose tako preteak teret i zato kada
odrastu postaju konstantno zabrinute i uznemirene osobe.
Isto tako je tano da odrasle osobe koje se stide svoje porodice i
svog porekla esto oseaju da nemaju prava da pripadaju nekoj porodi-
ci ili se opiru pripadanju, da se istorija ne bi ponovila. Kada takve oso-
be odrastu, esto im na um padaju neke grandiozne ideje, ba kao to
se deavalo i u detinjstvu kada je dete matalo o tome kako ih mama
ili tata nee poniziti ovog puta. Oseanje oteenosti i razliitosti od
ostalih, oseanje iskljuenosti iz mase, nesigurnost i hronino nepo-
verenje u sebe i druge uobiajena su pojava kod ovakvih osoba. Poto
takva osoba ne moe da veruje ljudima, ona esto ima potrebu da kon-
trolie obaveze, navike pa ak i odluke onih koji je okruuju.

9. Roditelji oekuju od dece da znaju neto a da

prethodno nisu odvojili vreme da ih poue i upute
Zamislite ovu scenu: Izvlaite staru kosilicu na guranje jednog
sparnog letnjeg popodneva samo da biste mogli da iznenadite svog

128
 Koren ogorenosti

tatu svee pokoenim travnjakom kada se vrati sa posla. Nikada do

tada niste kosili travnjak i znate da vam on ne bi dozvolio da koristite
motornu kosilicu, pa ste izabrali tei nain. I ba kada ste pokosili i
poslednji deo travnjaka ispred same kue, ujete njegov auto kako se
pribliava i brzo vraate kosilicu u garau. I dok vam znoj curi sa lica,
tata ulazi i oekujete izraz prijatne iznenaenosti na njegovom licu, ali
on ne kae nita. Tek uvee za stolom on vas pita: ta je, sine? Mrzelo
te da pokosi i iza kue?
Moda vam se desilo da se od vas oekivalo da bez mnogo pret-
hodnih priprema uestvujete u nekoj priredbi i da ste bili ponieni zato
to ste zaboravili tekst ili note. Bol zbog neprijatnosti koji je ionako
bilo teko podneti bio je produbljen verbalnim sputanjem od strane
vaih roditelja. Ili se od vas oekivalo da savreno uradite neki zadatak
ve pri prvom pokuaju? Da li vas je razoarao va prvi pokuaj da na-
pravite kola kada je splasnuo samo nekoliko trenutaka nakon vaenja
iz rerne i kada ste morali da istrpite nemilosrdno zadirkivanje i grdnje
svoje porodice zbog vaeg neuspelog pokuaja?
Nakon takvih iskustava iz detinjstva, odraslo doba je obeleeno
strahom - strahom od uputanja u neto to nikada do tada niste radili,
strahom od oekivane kazne, strahom od injenja greaka, zbog ega
biste, osim bola zbog neuspeha, morali da trpite jo i uvrede i ismevanje.
Moda duboko u sebi patite od oseaja nie vrednosti; znate da
niste i da nikada neete biti dovoljno dobri. Naravno, moe se postaviti
pitanje: Dovoljno dobri za ta? I vi biste odgovorili: Dovoljno dobar
za mamu i tatu; dovoljno dobar za svakoga: dovoljno dobar za Boga.
Ukoliko u vama klija ovo seme ogorenosti, moda ete naginja-
ti perfekcionizmu i eleti da uradite neto kako treba po svaku cenu.
Moda ete postati neko ko se pretvara da nita ne zna, ko e se pona-
ati kao da ne ume da obavi neki posao ili zadatak, dok ste u stvari u
stanju da ga uradite isto tako dobro kao neko drugi ili ak i bolje. Va
ivot moe biti zatrovan brigama, strahom od budunosti, strahom da
e se razotkriti kako niste ni za ta sposobni, strahom da e sve to
uradite biti nedovoljno ili neadekvatno i da nikada neete ispuniti oe-
kivanja koja ste sami sebi postavili.

129
Pripadanje

10. Uslovno prihvatanje

Jedna od najozbiljnijih rana iz detinjstva koja nas uz to i najvie
uznemirava jeste oseaj da ste bili uslovno prihvaeni od strane ljudi
koji su vam neto znaili u ivotu. Meutim, postoji velika verovatnoa
da su vas oni voleli bez obzira na to ta ste uradili, samo to ste vi ne-
kako pobrkali poruke koje su vam oni slali. Vi ste primili poruku koja
je glasila: Volimo te samo onda kada dobije dobre ocene, namesti
krevet, opere zube i kae molim vas i hvala. ta je napravilo zbr-
ku meu tim porukama bezuslovne ljubavi? Njihove negativne emo-
cije - njihov kriticizam, ljutnja, zapostavljanje ili pogledom ili reima
pokazano razoaranje. Najsnaniji uticaj na dete vri njegov oseaj da
ga roeni roditelji prihvataju samo pod odreenim uslovom, zato to
oni koji treba da paze i neguju dete imaju najveu mo da mu nanesu
i najvee povrede. Eto kako to sitno semenje ogorenosti poinje da
puta koren.
Ako smatrate da su vas roditelji u detinjstvu prihvatali samo onda
kada ste bili dobri, vreme je da to podrobnije razmotrimo. Ono to
opaamo naim ulima veoma je mono zato to to postaje naa real-
nost. Dovoljno je da se samo par puta osetimo odbaenima, naroi-
to od strane roditelja, pa da sva njihova oseanja prema nama dobiju
prizvuk odbacivanja. Deca su izuzetno osetljiva na stav, ton i visinu
glasa, kao i na izraz lica, tako da razoaranje vrlo lako pogreno protu-
mae kao neprihvatanje.
Molim vas, nemojte pogreno da me razumete. Neki zaista pri-
hvataju ljude samo na osnovu njihovog ponaanja, a to svakako nije
u skladu sa karakterom Boga koji bezuslovno voli. Roditelji koji na
ovakav nain postupaju prema svojoj deci alju im snanu poruku da
ih Bog prihvata samo ako su dobri deaci i devojice. Budui da za-
htevanje poslunosti bez postojanja bliskog odnosa raa pobunu, lako
je razumeti kako deca sa kojom se tako postupa mogu da se pobune
protiv svog zemaljskog roditelja, ali i svog nebeskog Oca.
Najvaniji korak koji moete nainiti jeste da budete spremni da
pogledate u sebe da biste videli kako su najranije godine vaeg ivota
uticale na va ivot tada i kako to ine i danas. Ono to je nekada bilo

130
 Koren ogorenosti

i sada je. Ako budete bili pouljivog duha ili ako zatraite od Boga da
vam da takav duh, moi ete da razumete kako je ono to ste mislili
i oseali u detinjstvu odredilo vaa oseanja i va nain razmiljanja
danas.
Vi se MOETE oporaviti od ogorenosti. Opratanje onima koji
su vas odbacili, kao i sebi samome, za grubo ponaanje koje je, moda,
proisteklo iz tog odbacivanja predstavlja dar koji Bog s nestrpljenjem
eka da vam da.
Mnogi koji se oseaju odbaenima oseaju se izolovano i usamlje-
no. Oni su ubeeni da niko drugi ne moe da se osea toliko oajno
kao to se oni oseaju. Mnogi ne umeju lako da odrede zato se tako
oseaju. Te oteene osobe nemaju pojma da njihov bol ne potie iz
njihovih sadanjih ivotnih okolnosti, ve iz jednog drugog izvora.
Popularna psihologija se usredsreuje na fiziko, seksualno i emo-
cionalno zlostavljanje kao to je verbalno poniavanje, ali ne i na izra-
zito negativan uticaj oseaja odbaenosti na ovekov ivot. Mnogi koji
dou na psiholoko savetovanje kau da nikada nisu mogli da odre-
de odakle potie njihov bol sve dok nisu shvatili ta je to odbacivanje
i kako je ono napredovalo poevi od siunog semena ogorenosti.
Oseaj odbaenosti je subjektivan. To je neto to vi oseate, a ne neki
odreeni dogaaj ili okolnost. To je atmosfera u kojoj ivite, zagaen
vazduh koji vremenom umanjuje vau otpornost da se oporavite kada
vam se neto loe desi. Odbacivanje je najmoniji otrov koji je Soto-
na ikada napravio sa namerom da podmuklo napadne va duhovni i
emocionalni imuni sistem. I onda kada vam je imunitet najpotrebniji
- kada izgubite posao, kada vas brani drug kritikuje ili vai prijatelji
ponu da ire lai o vama - vi nemate otpornost, i posledica toga je
bolest - duhovna, emocionalna a esto i fizika.
Ako ste prepoznali neko semenje gorine koje je posejano u va
ivot, sada je vreme da ga iskorenite i na njihovo mesto zasadite Boje
semenje prihvaenosti. Oslonite se na istinu da je i sam Hristos bio
prezren i odbaen izmeu ljudi (Vidi Isaija 53). On je sve to osetio!
A sada ti kae: Budite u meni i ja u u vama. Kao to loza ne moe
roda roditi sama od sebe ako ne bude na okotu, tako i vi ako u meni

131
Pripadanje

ne budete... Ako ostanete u meni i rei moje u vama ostanu, ta god

hoete itite, i bie vam... Kao to otac ima ljubav k meni, i ja imam lju-
bav k vama; budite u ljubavi mojoj ... Ovo vam kazah, da radost moja u
vama ostane i radost vaa se ispuni ... Vi mene ne izabraste, nego ja vas
izabrah, i postavih vas da vi idete i rod rodite; i da va rod ostane, da
to god zaitete u oca u ime moje da vam da... Ako svet na vas uzmrzi,
znajte da na mene omrznu pre vas... Ovo vam kazah da se ne sablazni-
te (odabrani odlomci iz Jovan 15:4 - 16,1).
Vreme je da prestanete da sluate glasove odbacivanja iz vae
prolosti i ponete paljivo da sluate Boga koji vas voli bezuslovno!
Sluate li ga?

132
 9. Emocionalno zlostavljanje
Verbalno zlostavljanje je poput
trake u kasetofonu koja se stalno vrti.
Gregori L. Janc (Jantz)

Prutovi i kamenje mogu polomiti moje kosti, ali me rei nikada

nee povrediti. A kada umrem, ti e plakati zbog svih imena koji-
ma si me nazivao. To je bila samo deja pesmica koju smo ponavljali
kada druga deca povrede naa oseanja reima ili pogrdnim imenima.
Drugim reima, to je bila ona rugalica na na na-na-na, koju smo isto
tako esto pevali kada bi nam se neko suprotstavio. (Nensi) esto sam
je sluala pa sam je brzo nauila i mnogo puta otpevala, iako smo svi
znali da to nije bila istina.
To je bio nain da se, makar na trenutak, zaustavi bol nanet po-
grdnim reima. Kako drugaije dete moe da reaguje na uvrede i ruga-
nje? Kako se jedno osetljivo dete brani od produbljivanja rane nastale
odbacivanjem? Mi smo se nadali da emo, ukoliko je moda dovoljno
puta izgovorimo, moi da uklonimo taj bol kao nekim arobnim ta-
piem. Meutim, to nam nikada nije uspevalo i tako sam ja godinama
nosila u sebi bol odbaenosti nastao zbog nepromiljenih rei koje su
mi bile upuene u detinjstvu.
Gejl je bila moja najbolja drugarica u detinjstvu. Obe smo bile
manje zapaene i vane. Ona je bila Jevrejka. Ona je bila jedino jevrej-
sko dete koje se vozilo naim kolskim autobusom, a ja sam bila debela.
Dobro smo se uklapale. Deca bi jedan dan zadirkivala nju, a sutradan
bi doao red na mene. Nazivali su je prljavom Jevrejkom, a meni su dali
nadimak Bucka. Uvek smo sedele zajedno u autobusu da bismo jedna
drugoj pruile moralnu podrku. Obe smo se oseale otueno od osta-
le dece u razredu i ponieno zbog njihovog konstantnog zadirkivanja.
I dok su nae porodice imale potpuno razliitu veru i ivele razliitim
stilom ivota, na bol nas je povezao u odnos ljubavi i podrke.
Moja porodica je bila stroija od njene i postavljala se prema meni
previe zatitniki. Dozvoljavali su mi da samo na kratko odem kod nje da

133
Pripadanje

se igram a ni ona kod mene nije smela da ostane dugo. Govorili su da se

plae njenog uticaja i nedostatka nadzora nad decom u njenom domu.
Meutim, ja sam u njenom domu nalazila ono to mi je ne-
dostajalo u mojoj porodici, dok je isto vailo i za nju. Kod nje sam
bila slobodna od preterane zatite etvoro odraslih (mojih roditelja
i babe i dede). Tamo sam mogla da se kupam u penuavom potoku
u umi iza njene kue, da pijem gazirana pia i jedem sendvi sa
senfom. Tamo sam nauila da volim jevrejsku hranu i mogle smo
slobodno da je spremamo kad god smo htele, a Gejl je u mojoj po-
rodici saznala za bezuslovnu ljubav Spasitelja kojem smo mi sluili.
Ja sam kod nje slavila Hanukah, a ona kod mene Boi.
Meutim, moji roditelji su smatrali da je moje zbliavanje sa
drugaricom iji se nain ivota toliko razlikovao od naeg ugroava-
lo njihove vrednosti. Ali kada su pokuali da nas razdvoje, nisu ra-
unali na vezu koja se rodila meu nama, niti su razumeli psiholoki
razlog za taj odnos - nas dve protiv neprijateljski nastrojenog sveta.
Tog leta kada je Gejl napunila esnaest godina i dobila vozaku
dozvolu, dola je kolima svojih roditelja do naeg crkvenog kampa,
udaljenog oko 160 kilometara, i prespavala te noi u naem atoru.
Svi smo bili iznenaeni njenim dolaskom. Stigla je ba kada sam
bila na omladinskom skupu, uunjala se i sela pored mene. Radila
je zajedno sa mnom u kampu i ila na svaki skup, gde je pevala nae
pesme i molila se ba kao da je jedna od nas.
Moji roditelji su bili zbunjeni ovim dogaajem i jo uvek nisu
shvatali zato smo nas dve bile tako snano vezane. Beda trai drutvo!
Sva deca ponekad pate zbog nesmotrenih rei koje su im neka-
da upuene a koje sa sobom nose bol emocionalnog zlostavljanja.
Ogroman broj njih pati zbog verbalnog zlostavljanja kod kue, ili,
kao u sluaju Gejl, od emocionalnog zapostavljanja. Ja sam bar ima-
la dovoljno sree da imam drugaricu koja je delovala kao emocio-
nalni jastuk tokom tih godina kada sam se oseala odbaenom od
ostalih drugova i drugarica u razredu.
ta je to emocionalno ili verbalno zlostavljanje? To je bilo koja
izgovorena re koja ne ohrabruje ili ne pouava. To bi isto tako mo-

134
 Emocionalno zlostavljanje

glo biti i retko upuivanje rei pohvale i prihvatanja. Uz ovako iroku

definiciju, ko onda nikada nije bio emocionalno zlostavljan?
Zato su bolne rei tako destruktivne? U svojoj knjizi Healing the
Scars of Emotional Abuse (Isceljivanje oiljaka emocionalnog zlostav-
ljanja, prim. prev.), Gregori L. Janc (Gregory L. Jantz) daje saet odgo-
vor na to pitanje. On kae da emocionalno zlostavljati nekoga znai
naneti nekome tetu zato to posledice takvog zlostavljanja traju i na-
kon samog ina. Ne samo to ono oteuje ovekovo samopotovanje u
datom trenutku, ve postavlja i obrazac ivota koji svakog dana napada
nae unutranje bie (str. 31).
Poto se, kada smo mi ljudi u pitanju, sve, u sutini, vrti oko naeg
samopouzdanja i poto se oseamo uspenima odnosno neuspenima
u zavisnosti od toga kakvu sliku imamo o sebi, emocionalno zlostav-
ljanje nas moe odvesti na vrteku koja se okree uz muziku uvreda
koje smo uli. Njena brzina i destruktivnost se poveavaju sa svakom
novom uvredom koja nam se uputi.
Janc objanjava da emocionalno zlostavljanje oduzima rtvama
oseaj sigurnosti i vrednosti. ivot ima svoj red i ljudskim biima je taj
red potreban. Oni imaju potrebu da znaju ta da oekuju. On im po-
mae da se oseaju sigurno i da imaju oseaj neke kontrole. rtva emo-
cionalnog zlostavljanja obino ne moe da predvidi vreme, mesto ili
intenzitet narednog zlostavljanja. Zlostavljanje zavisi od raspoloenja
zlostavljaa. Za dete je tada ivot nesiguran isto koliko i raspoloenje
roditelja. Ako se mama probudi srena i raspoloena, dete e moda
moi da ode u kolu bez uvreda s njene strane. Ali ako je majka mrzo-
voljna bez obzira kako se dete ponaa, velika je verovatnoa da e ga
kritikovati ili vikati na njega. Zastraujue je kada, izgleda, nita to
dete uradi ne moe da sprei takvo njeno ponaanje. Ukoliko rtva ni-
ta ne moe da uini da prestane ponaanje koje je omalovaava, tada
smatra da zlostavlja ima potpunu kontrolu nad njenim emocijama i
reakcijama - poigravajui se sa njom kao sa lutkom marionetom.
Emocionalno zlostavljanje stvara kod rtve oseaj straha - da ne
postoji nijedan bezbedan trenutak kada nee doi do zlostavljanja, ni-
jedna prava re koja bi spreila napad ili navela zlostavljaa da pre-

135
Pripadanje

stane. Pogotovo kada je dete u pitanju, ne postoji nijedan zakljuak,

reenje ili nain da se stvar sredi a da mu se ne nanese teta.
Budui da strah paralie, njegova rtva se osea bespomono i nije
u stanju da zaustavi traumu. To vam je kao da ste u nekom komaru
kada oajniki pokuavate da trite, ali vam se noge ne pokreu. Vi
stoga stojite kao ukopani i ne moete da pobegnete od otrih rei ili
zastraujuih pogleda. Indirektne poruke emocionalnog zlostavljanja
zadaju udarac koji je isto tako opasan po ivot kao i napunjen pitolj.
Rei moda nee ubiti telo, ali imaju mo da unite duh.
Krivica je jo jedna od posledica emocionalnog zlostavljanja. tetan
oseaj krivice, koji kasnije prerasta u destruktivan oseaj stida, ostavlja
rtvu bez nade da e ikada postati neko koga e ljudi moi da prihvate
i vole. Krivica nam alje poruku da smo uradili pogrenu stvar ili da
smo propustili da uradimo onu ispravnu. Stid zadire mnogo dublje od
krivice. Kada se postidimo, mi ne samo to znamo i oseamo da smo
neto pogreili, ve se oseamo nepopravljivim i bez nade da emo bilo
ta moi da promenimo ili popravimo. Jasno je zato bi Sotona eleo da
ivimo sa oseanjem stida. On tada ne bi morao mnogo da se bori zato
to mu mi ne bismo pruali otpor. Kada neko zna da e izgubiti, zato
bi se onda i borio? Zar ne bi bilo lake jednostavno odustati?
Bes je jo jedan od razloga zbog kog je emocionalno zlostavljanje
toliko tetno. rtve nepravde su obino besne, ali se plae da ispolje
to svoje oseanje. Kada se ova opasna emocija potiskuje, u stanju je
da prouzrokuje poremeaje u fizikom, emocionalnom i seksualnom
aspektu ivota. Svaki put kada se nekom novom uvredom doda ulje na
vatru, taj bes u nama iz dana u dan sve vie raste dok ne dostigne vr-
hunac. Drugim reima, trenutno zlostavljanje izbacuje na povrinu
prethodna zlostavljanja, to bol ini jo jaim.
Dejvidova prerana i tragina smrt predstavlja savren primer
destruktivnog besa nastalog usled emocionalnog zlostavljanja. Bio je
drugo dete u porodici, u sendviu izmeu starije sestre i mlaeg bra-
ta. Budui da je bio najstariji sin, od njega se oekivalo da nosi odgo-
vornosti odrasle osobe, a kada to nije inio - i to bez ikakvog razloga
- otac ga je zlostavljao i fiziki i emocionalno.

136
 Emocionalno zlostavljanje

Videli smo kako je otac utirao Dejvida niz stepenice, psujui

i vreajui ga. Dejvid je kao dete esto bio prisutan kada je ovaj
okrutni ovek tukao njegovu majku; oseao se naputenim s njene
strane zato to zbog povreda i modrica nije mogla da ustane sa kau-
a i kuva, pere ve i obavlja ostale uobiajene poslove.
Dejvid je s uasom posmatrao kako se njegova sestra, koju je
otac seksualno zlostavljao, udaje za oveka koji e se prema njoj
ophoditi isto onako kao to se njihov otac dvadeset etiri godine
ophodio prema njihovoj majci. Osetio je olakanje kada je nakon
godinu dana fizikog zlostavljanja Lori ostavila svog zlostavljaa,
ali je ubrzo gledao kako se ponovo udaje. Ovog puta se udala za
dobrog oveka, onog koji je ne bi povredio, ali istina je izala na
videlo oko est godina kasnije, kada su joj te jedne jedine batine
koje je dobila u tom braku umalo dole glave. Bio je uz nju kada
se razvodila i od tog drugog mua i dobila je potpuno starateljstvo
nad njihovom decom. Zato bi ponovo ulazila u novu vezu? Zar ne
moe da ivi bez mukarca?
Dejvid je bio taj koji je pronaao beivotno telo svog mlaeg
brata kako visi na jarbolu za zastavu na koju se nekada penjao; on
je bio taj koji je pronaao sve mogue delove opreme za spasavanje
kako bi spustio Marka sa jarbola, nadajui se da bi ga mogao vratiti
u ivot. Dejvid je bio taj koji je dobio zadatak da saopti mami da je
njeno najmlae dete izvrilo samoubistvo. Zato se ubio? Zato to
je mrzeo sebe zbog toga to je bio kao i njihov otac - udario je svoju
devojku te veeri. Dejvid je video kako njegova majka vene od tuge
na Markovoj sahrani, krivei sebe to nije bila dovoljno dobra
majka koja bi mogla da sprei taj besmisleni gubitak.
Dejvid je bio taj koji je drao majku za ruku i teio je kada su joj
lekari saoptili da boluje od raka dojke i da joj je ostalo jo samo est
meseci ivota. Pitao se: Da li su svi udarci koje joj je tata zadavao u
grudi uzrok ovog predstojeeg gubitka?
Bio je pored njene postelje kada smo doli da je posetimo u
bolnici, gde je dola da umre. Dok ju je gledao, smuilo mu se u
stomaku, pojaavajui bes koji je nosio u sebi jo od detinjstva -

137
Pripadanje

bes usmeren prema oveku koga je smatrao krivim za svo ubre u

njihovom ivotu, kao i u njegovom linom. Tatine uvrede jo uvek
odzvanjaju u njegovim uima, zato to je nastavio da radi ono za
ta se jedino smatrao sposobnim - radio je za svog oca u poslu sa
garanim vratima. Na svu sreu, njegov tata nije bio tu svaki dan
zato to je iveo u drugoj dravi sa enom zbog koje se razveo od
njegove majke. I dok je bol koji je oseao tokom nedelje bivao jo
jai nakon telefonskog razgovora sa njim, stare uvrede i omalovaa-
vanja glasno su odzvanjali u njegovim uima svakog trenutka kada
je bio budan. Shvatio je da ga njegov otac jo uvek kontrolie preko
bolnih i upornih uspomena.
Dejvid je mrzeo svog oca! Svi smo mi to znali i niko ga nije
krivio zbog toga. Znali smo da e ga ta mrnja na kraju unititi i to
smo mu i rekli. Molili smo ga i preklinjali da potrai strunu pomo
kako bi mogao da se oslobodi te emocije koja ga je kontrolisala. Ali
on to nije hteo; moda se nije smatrao dovoljno vrednim osloboe-
nja. Umesto toga, on je izdrao svo to muenje usled majine smrti
i sahrane i nastavio da dri u sebi taj bes koji je kontrolisao svaki
njegov udah.
Jednog sparnog letnjeg dana otkriveno je Dejvidovo telo koje
je bilo u stanju raspadanja. Zadah smrti koji se irio iz njegove kue
naveo je jednog od komija da pozove policiju. Reeno nam je da
je prizor u kui bio uasan i da je bolje da ne znamo vie od toga.
Obdukcija je iskljuila droge ili alkohol kao uzrok smrti; utvr-
eno je da je umro od tekog sranog udara. Dejvovo srce je bukval-
no puklo od stresa zbog gubitka koji je pretrpeo, kao i zbog opasnih
emocija mrnje i besa. Prizori uvreda i ponienja koje je njemu i
onima koje je voleo upuivao potpuno neuraunljivi otac konano
su prestale da se vrte u mislima.
Bol nastao usled emocionalnog zlostavljanja je toliko tetan
zato to se seanja neprestano vrte i upravljaju svim odlukama r-
tve, sve dok nekom spoljnom intervencijom traka ne pukne ili se
kasetofon ne pokvari toliko da ne moe da se popravi, odnosno
dok rtva ne umre.

138
 Emocionalno zlostavljanje

Moda se pitate kakav bi siledija mogao da uini tako grozne

stvari svojoj porodici. Kako je Sotona uspeo da do te mere preuzme
kontrolu nad ivotom Dejvidovog oca i navede ga da ostavi takvu
pusto u ivotu svoje dece i iivljava se nad svojom suprugom ita-
vih etvrt veka?
Dejvidov otac je takoe bio rtva. Odrastao je u domu punom
nasilja jer njegov otac uopte nije umeo da se kontrolie. To je bio
ovek koji je tukao svoju enu ak i pred drugima, ovek koji je,
u stvari, mrzeo sebe i tu mrnju iskaljivao na lanovima svoje po-
rodice. U porodici je bilo nekoliko sinova, a Ben (Dejvidov otac)
definitivno nije bio tatin miljenik.
Za jedan Dan zahvalnosti, cela familija se okupila u kui Dej-
vidovog dede i babe. Vie od dvadeset ljudi sedelo je za ogromnim
stolom. Dejvidov deda je za vreme ruka u jednom trenutku prime-
tio da je njegovoj supruzi kanulo malo sosa na bluzu. Ustao je od
stola i otiao u kuhinju po vlanu krpu, vratio se za sto i umotavi
pesnicu u tu krpu poeo da je udara po grudima, viui pritom na
nju i psujui je zato to je prosula sos. itava porodica je bila svedok
ovog dogaaja i po prvi put je moglo da se nazre poreklo nasilnog
ponaanja njihovog sina Bena.
Oni koji su sedeli za stolom osuivali su i kritikovali u sebi
ono to su upravo bili videli. Ljudskom umu je potrebna celokupna
slika. Potrebni su mu odgovori i ako ih ne dobijemo, mi ih impro-
vizujemo. Verovatno je svako ko je sedeo za stolom imao svoj sud
o tom dogaaju. Svi se mi razlikujemo po temperamentu, ivotnim
iskustvima, obrazovanju, i poto smo svi izgraeni na razliitim
temeljima, imaemo i razliite obrasce ponaanja. Moramo paljivo
sve to uzeti u obzir pre nego to osudimo ili iskritikujemo neto to
ne razumemo ili ne odobravamo kod drugih.
Nemamo prava da sednemo na sudijsku stolicu ukoliko nismo
sasluali sve dokaze. A i kada mislimo da znamo sve dokaze, obino
znamo samo neke.
I dok je cela familija otro osuivala Dejvidovog oca, ne pozi-
vajui ga na porodina okupljanja i znaajnije dogaaje, mi bismo,

139
Pripadanje

moda, potpuno drugaije reagovali da smo znali celu istinu o porodi-

ci u kojoj je on odrastao. Meutim, to ne opravdava nasilno ponaanje
Dejvidovog oca, ali nam daje razlog za to. Ako se Dejvidov deda tako
ponaao prema svojoj eni za stolom punim gostiju, ta li je mogao
raditi njoj i deci kada nije bilo svedoka?
Mogli bismo da pratimo istorijat Dejvidove porodice dokle god
postoje neki pisani dokazi i ako bismo otili dovoljno daleko u pro-
lost, zavrili bismo u Edemskom vrtu. Tamo je Sotona prvi put napao
nae praroditelje, a teta koja je njima uinjena otrovala je potom nji-
hovu decu, a zatim i nau.
Da li bi trebalo samo da slegnemo ramenima i kaemo: ta moe-
mo da uradimo? Kako uopte moemo da zaustavimo Sotoninu uniti-
teljsku vojsku? Mi to moemo initi, polako, korak po korak, a proces
zapoinje u naem umu. Moramo biti svesni da postoje sile koje deluju
protiv nas i imati poverenja u svemogueg Boga, ija mo daleko pre-
vazilazi mo Njegovog neprijatelja. Moramo biti spremni da kaemo:
Ja ne mogu, ali Ti moe, Gospode. Moramo se potpuno predati, biti
otvoreni i osetljivi za Njegov uticaj. Moramo biti spremni da kaemo:
Kriv sam. Moda nisam odgovoran za bol koji nosim u sebi, ali sam
odgovoran za svoje ponaanje zato to ono unitava i mene i one oko
mene. Shvatam da mi sva sila sa neba stoji na raspolaganju da me izve-
de iz Sotonine tamnice na slobodu u Gospodu Isusu Hristu. Ja sam taj
koji mora da izabere.
Dejvid nije bio samo emocionalno zlostavljan. Svaki oblik zlo-
stavljanja nanosi udarce naim emocijama. Kod fizikog zlostavljanja,
rtva se osea bespomono, bezvredno i odbaeno. Budui da su sve
to emocije, moemo rei da fiziko zlostavljanje prouzrokuje emocio-
nalno zlostavljanje. Isto to vai i za seksualno zlostavljanje, ija je naj-
razornija posledica potpuni gubitak svesti o sopstvenoj linosti. rtva
seksualnog zlostavljanja nije sigurna u sopstvenu vrednost, svoj iden-
titet, poloaj u ivotu, a sve to proizvodi oblike ponaanja koji nanose
jo veu tetu suptilnim oseanjima rtve.
Poruka koju rtva prima je kljuna za nastajanje tete. Veina
oblika zlostavljanja alje veoma glasnu poruku koja napada identitet

140
 Emocionalno zlostavljanje

i samopotovanje rtve. Cilj ovih poruka, bilo da su izgovorene ili

ne, jeste da posrame i ponize rtvu, dok je njihova prava namera da
preuzmu kontrolu nad njenim ivotom. Ukoliko ih uputi osoba od
koje rtva treba da primi ljubav i usmerenje u ivotu, njihovo dej-
stvo je jo razornije. Ako ih alju osobe u koje je rtva do tada ima-
la poverenja, one nose veu teinu. Poto rtva veruje zlostavljau,
teke rei i dela postaju sastavni deo sistema vrednosti zlostavljane
strane, na kojem se zasnivaju sve njene budue odluke.
Nisu svi zlostavljai svesni svoje namere i tete koju nanose
drugoj osobi. Neki se, jednostavno, prema drugima ophode onako
kako su se prema njima ophodili, dok drugi potpuno svesno po-
kuavaju da kontroliu drugu osobu. Mnogi se, ba kao i Dejvidov
otac, ponaaju isto onako kako su se drugi ponaali prema njima,
to se njima ini potpuno normalnim. Zlostavljanje je postalo na-
vika, stil ivota.
Konstantno zadavanje udaraca na kraju uvruje u rtvi jedan
odreen sistem vrednosti, po kojem e ona iveti do kraja ivota
ukoliko se neto ne uini. rtve stalno iznova nesvesno trae one
koji e ih ponovo zlostavljati i ometati uspostavljanje zdravog odno-
sa. Njima se, moda, nee svideti ono to im drugi govore ili rade, ali
oseanja koja se tom prilikom rode u njima postaju njihov identitet.
Kada bi pronale prijatelja koji ih ne bi zlostavljao, one bi ga napustile
zato to se oseaju nelagodno u bezbednoj zoni ljubavi, zatite i brige.
Nedavno sam (Nensi) govorila pred grupom ena iz prihvati-
lita za fiziki zlostavljane ene i u jednom trenutku ih zamolila da
zatvore oi. Vratite se u prolost i setite se vremena kada ste imale
normalnog i zdravog deka koji se s ljubavlju i potovanjem opho-
dio prema vama. Pokuajte da se setite kako ste se oseale kada ste
bile sa njim. ta ste tano uradile da okonate tu vezu?
Paljivo sam ih posmatrala, ne bih li na njihovim licima ili u
emocijama primetila neku reakciju na seanje koje sam u njima
izazvala. Nekoliko njih je plakalo; neke su klimale glavom u znak
saglasnosti. Onda sam im rekla: Kada izbrojim do tri, izgovori-
te glasno njegovo ime. Nijedna od njih nije utala. Jedna ena je
progovorila: Ovo je potpuno neverovatno. Mislila sam da sam ja

141
Pripadanje

jedina glupaa u ovoj grupi. Ali svaka ena za ovim stolom zna tano
kakvog je mladia utnula da bi se udala za nekoga ko e je zlostavljati
isto onako kako je ranije bila zlostavljana.
Ta tuna istina postala je oigledna toga dana: istina da zlostavlja-
ne ene biraju mukarce zlostavljae kako bi zadrale i odrale taj svoj
pogreno formiran identitet. Ono to nas ovde zauuje je to to je
zbog nedostatka znanja u ovim enama polako nestajalo duha.
I dok smo diskutovale o tome, ene su mi ukazivale na njihovo
ponaanje koje je, opet, ukazivalo na pretrpljeno emocionalno zlostav-
ljanje u detinjstvu. Ti oblici ponaanja ukljuivali su sledee elemente,
pri emu se svaki od njih odnosi na jedan od zadataka emocionalnog
razvoja koje je postavio Erik Erikson: poverenje, samostalnost, inici-
jativa, marljivost, identitet i bliskost.

Nisko miljenje o sebi onemoguava nas da steknemo po-

verenje u sebe ili druge, koje bi trebalo da se izgradi tokom
prvih osamnaest meseci ivota. Zlostavljai ine da njihove
rtve vremenom imaju sve nie miljenje o sebi i tako uspe-
vaju da svoje rtve veu za sebe nevidljivim lancem straha i
sumnje u sopstvenu vrednost i miljenje. Poruka koju rtva
prima glasi: Meni je potreban moj zlostavlja. Nemam pove-
renja u sebe. Ne mogu sam(a) da uspem u ovom svetu.
Nedostatak samopouzdanja nas onemoguava da sami
donosimo odluke - odnosno da budemo samostalne linosti.
Temelj samostalnosti se postavlja u periodu izmeu osamna-
est meseci i tri godine starosti. rtva doputa svom zlostav-
ljau da upravlja njenim ivotom iako osea da odluke koje
zlostavlja donosi esto nisu ni ispravne ni prikladne.
Preterivanje u radu ili perfekcionizam ili, suprotno tome,
nedostatak preduzimljivosti i hrabrosti da se neto pokua. Na
ovaj nain, osoba ne moe da razvije inicijativu, koja, po Eri-
ku Eriksonu, predstavlja trei nivo razvojnih zadataka, koji
treba da se obavi na predkolskom uzrastu, izmeu tree i e-
ste godine. rtve emocionalnog zlostavljanja pokuavaju da

142
 Emocionalno zlostavljanje

sakriju ili zatite istinu preteranim radom uz potrebu da sve

to rade dovedu do savrenstva, ili odlaze u drugu krajnost i
odustaju, a da nita nisu ni pokuali.
Neuspeh i oseaj neproduktivnosti predstavljaju posledicu
beznaa koje osoba nosi u sebi zbog pretrpljenog emocional-
nog zlostavljanja. Mnogi smatraju da, poto nikada nita nisu
postigli, nije mogue dovriti neki projekat ili uiniti neto
ime bi drugi bili zadovoljni. Oni nisu ni vredni uspeha niti
sposobni da ga postignu i uinie sve to je potrebno da spre-
e sebe da dostignu svoj potencijal. Ovo je napad na razvojni
zadatak marljivosti, koji bi trebalo da se obavi u prvim go-
dinama kolovanja, u uzrastu od este do dvanaeste godine.
Nesposobnost formiranja sopstvenog identiteta, zdrave
seksualnosti, dubokih prijateljstava i odgovornosti koje do-
likuju odrasloj osobi. Prema Eriku Eriksonu, razvojni zada-
tak koji obeleava period puberteta jeste identitet. Upravo
u ovom periodu tinejderi moraju ustanoviti ko su oni kao
individue, nezavisno od svoje porodice. Hormonske i fizike
promene koje se odvijaju u ovom periodu oteavaju prelazak
iz detinjstva u odraslo doba. Kod zlostavljane dece se odvija
ea borba zato to odrastanje zahteva odgovornost i uspeh.
Ukoliko se oseaju bezvrednom i plae se promena, ostae
zarobljenici svoje porodice ili bilo koga ko e organizova-
ti njihov ivot ili upravljati njime umesto njih. Upravo zato
zlostavljane ene uvek iznova biraju mukarce koji ele da ih
kontroliu. Upravo zato tinejderi poputaju pred zahtevom
za seksualnim odnosom i prilagoavaju se drutvenim pritis-
cima svojih neodgovornih vrnjaka.
Izolacija, usamljenost i otuenost ili potreba za uspostav-
ljanjem instant seksualnih veza koje vode od kafia do kreve-
ta. Zlostavljane osobe eznu za bliskou, koja predstavlja ra-
zvojni zadatak koji obeleava period od osamnaeste do tride-
set pete godine, ali ne znaju kako da je uspostave. Zbog tete
koja im je naneta, oni re bliskost meaju sa reju seks. Upravo

143
Pripadanje

zato se gore pomenuti oblici ponaanja toliko razlikuju jedan

od drugog. Vano je shvatiti da zlostavljanje rezultuje takvim
oblicima ponaanja koji mogu voditi od jedne do druge kraj-
nosti. Da li e osobe naginjati ka jednoj ili drugoj krajnosti
zavisi od prirode pretrpljenog zlostavljanja i njihovih linih
karakternih osobina. Mnoge rtve se oseaju izolovano dok
su u prostoriji punoj ljudi; druge oseaju da moraju seksual-
no osvojiti svakog koga upoznaju. Sotona je poremetio nae
poimanje bliskosti.

Istinska bliskost predstavlja povezanost dva uma. U jednoj zdra-

voj vezi, seksualnost nije neophodni sastojak, ali u braku ona postaje
fiziki izraz emocionalne povezanosti suprunika i simbol doivotne
posveenosti kada dvoje postaju jedno telo.
Dvoje prijatelja istog pola mogu biti bliski a da pritom ne osea-
ju seksualnu privlanost. Uzmite, na primer, mene (Nensi) kada sam
radila sa Kej na ovoj knjizi. Mi smo se pre toga nekoliko puta srele, ali
nikada nismo imale priliku da uemo u bilo kakav prisniji razgovor. U
tiini njene kue u planinama Tenesija, nas dve smo sedele u stolicama
za ljuljanje i poele da priamo o tome kako smo Ron i ja zamislili ovu
knjigu. I neto je kliknulo!
Dok smo pisale sadraj, oseale smo slobodu da jedna drugoj ot-
krijemo neke stvari iz naeg ivota koje do tada moda nikome nismo
rekli osim naim muevima. Taj oseaj oputenosti i lagodnosti koji
smo Kej i ja imale jeste ono to bi, po Bojem planu, trebalo da postoji
izmeu prijatelja koji su spremni da daju ivot jedan za drugoga. To je
ona radost bliskosti koja postoji izmeu mua i ene. To je odnos koji
On eli da ima sa nama kao svojom voljenom decom. Istinska bliskost
je sjedinjenost bez straha od osvete ili izdaje; to je deljenje najdubljih
misli i oseanja bez straha od osude ili kritike.
Sposobnost uspostavljanja bliskog odnosa zavisi od odreenih
gradivnih elemenata koji se moraju ugraditi tokom razliitih razvojnih
faza u ivotu deteta. Na primer, u prvoj fazi se gola, mokra beba stavlja
na majin stomak da je majka podoji. Ova bliskost postavlja temelje

144
 Emocionalno zlostavljanje

onome to e se izgraivati tokom godina, dostiui svoj vrhunac u

seksualnoj bliskosti sa branim partnerom.
Budui da se bliskost razvija u tinejderskim godinama, ona obu-
hvata sva prethodna iskustva, i pozitivna i negativna, pri emu svako
od tih iskustava utie na sposobnost odnosno nesposobnost tinejde-
ra, a kasnije i potpuno odrasle osobe, da doivi pravu, istinsku bliskost
sa drugom osobom.
Emocionalno zlostavljanje kvari Boji plan za bliskost. Ono zah-
teva potinjavanje; zarobljavanje sopstvene linosti ispunjavanjem za-
hteva i zadovoljavanjem potreba druge osobe. Emocionalno zlostavlja-
nje je kada jedna osoba stalno okrivljuje drugu osobu dok za sebe uvek
govori da je u pravu. To je kada jedna osoba ak i istinu uvek primi sa
rezervom i kae: Pa, ne mora da znai, tako da je ona druga osoba
uvek u poziciji gubitnika.
ovek ne moe dugo da izdri u jednoj vezi gde ga stalno smatraju
krivim za neto. Potreba da se bude u pravu unitava bliskost. Potreba
da se distancira kako bi osetila da neto vredi postaje glavni pokreta
osobe koja je bila emocionalno zlostavljana.
Emocionalno zlostavljanje svojim rtvama uvek iznova prenosi
jednu te istu la - da su bezvredni, i stavlja pred njih Sotoninu imita-
ciju bliskosti - vanbrani seks. Upravo zato dananji filmovi, TV emi-
sije, sapunice, ljubavni romani, asopisi i bilbordi tako lako mogu da
povrede ljude. Oni se obraaju naoj potrebi za povezanou, ali nam
nude falsifikat uz kratkotrajan oseaj uzbuenja. Svaki seksualni pod-
vig samo iznova potvruje ono to zlostavljana osoba ve zna - da van
svojih seksualnih iskustava nimalo ne vredi. Svaki novi udarac emo-
cionalnog zlostavljanja samo jo vie puni na rezervoar odbaenosti.
Ali sve se to moe srediti! Sa Bogom nita nije nemogue1. Uko-
liko postanete pouljivi i spremni da preispitate sebe, svoju prolost i
sadanjost, Boja blagodat (Njegova nezasluiva boanska pomo) e
vam pomoi da ispraznite va rezervoar ogorenosti i ispunite ga Nje-
govim prihvatanjem.

1 A Isus pogledavi na njih ree: ljudima je nemogue, ali nije Bogu: jer je sve mogue
Bogu. (Marko 10:27)

145
Pripadanje

Uvek smo itali da je Gospod Isus bio prezren i odbaen - o-

vek tuge, navikao na alost. (Vidi Isaija 53:3). Tek kada u komentari-
ma proitamo neto vie o ranom periodu Njegovog ivota, shvatamo
koliko je On bio odbacivan - a to su inili i lanovi Njegove najue
porodice i Njegovi sugraani. Moemo samo da zamislimo kakvo je
emocionalno drvlje i kamenje bilo bacano na Njega. Kao da ujemo
kako su Mu se Njegovi ljutiti vrnjaci rugali: Ti nema tatu! Ti nema
tatu! Moemo da ujemo kako su Ga Njegova ljubomorna braa i se-
stre optuivali: Misli da si dobrica. A ti se samo ulizuje da bi dobio
poene kod mame i tate. Moemo da ujemo kako bezoseajne odrasle
osobe apuu dok On prolazi: Evo Marijinog vanbranog sina. Moe-
te li da zamislite da je izmislila glupu priu o tome kako je zatrudnela
sa Bogom! Ha! Ha!
Kako se Isus oseao? Samo saznanje da je On proao sve kroz ta
mi prolazimo pomae nam da se oseamo bolje. Jer nemamo pogla-
vara svetenikoga koji ne moe postradati s naim slabostima, nego
koji je u svaemu iskuan, kao i mi, osim greha (Jevrejima 4:15).
Ako ste rtva emocionalnog zlostavljanja, naite nadu i ohrabre-
nje u ovom predivnom obeanju vaeg nebeskog Oca, punog ljubavi:

I prozvae se novim imenom,

koje e usta Gospodnja izrei.
I bie krasan venac
U ruci Gospodnjoj
I carska kruna u ruci Boga svojega.
Nee se vie zvati ostavljena...
Jer e biti mio Gospodu...
Tako e se tebi radovati Bog tvoj.
Isija 62:2-5

146
 10. Ko sam ja?
Seksualno zlostavljanje je onaj poslednji udarac
sabotae ovekove due u vrhunskoj izdaji,
rugajui se uivanju u meuljudskim odnosima
i izlivajui prezir na uzbuenje i strast.
Den B. Alender (Allender)

ezdesetih godina dvadesetog veka, objavljena je jedna autobio-

grafija koja je okirala celu Ameriku. Napisala ju je ena koju znamo
kao Sibil i koja je pretrpela nezamislivo seksualno zlostavljanje. teta
koja joj je naneta napravila je pravu pusto u njenom ivotu sve dok u
oajanju nije potraila pomo psihijatra. U procesu oporavka, u ovoj
eni se smenjivalo preko esnaest razliitih osoba. Sibilina pria, koju
je otkupio Holivud, pomogla nam je da postanemo svesni jedne psi-
hotine bolesti, poznate pod nazivom poremeaj viestruke linosti
(MPD).
Gledajui taj film, ovek poinje da shvata kakav haos jedna takva
bolest pravi u ivotu i odnosima svojih rtava. Sibil se prosto razbila
na razliite osobe kako bi mogla da se odupre uasnom fizikom,
psiholokom i seksualnom bolu koji je pretrpela u ranom detinjstvu.
Svesno pamenje zlostavljanja bilo je odloeno u nedostupnom pod-
svesnom delu njenog uma. Pa ipak, preivljena trauma zbog tih do-
gaaja iz ranog detinjstva prouzrokovala je viestruku podelu njene
linosti i uinila je nesposobnom da shvati ta joj se to dogaalo.
Sibilin ivot je zbog toga bio u totalnom haosu, a njeni odnosi sa
drugim ljudima klecavi i nikakvi. Ono to joj je oajniki bilo potrebno
- ljubav i prihvatanje - nije mogla da dobije zato to nije mogla da ima
poverenja u samu sebe. Ona, u sutini, nije znala ko je. Njene razliite
linosti, koje bi se potpuno neoekivano pojavile na sceni, samo su
iznova potvrivale beznadenost njenog ivota.
Poinitelj seksualnog zlostavljanja nad malom Sibil bila je osoba
koja je trebalo najvie da se brine o njoj - njena majka. Kada veza puna
ljubavi i nenosti koja treba da postoji izmeu roditelja i deteta nije us-

147
Pripadanje

postavljena, dete to doivljava kao odbacivanje - ima oseaj da nikome

ne pripada, da je autsajder, da nimalo ne vredi i da ni za koga nije
vano. Takoe je tano da najbriniji roditelj moe da nanese i najveu
tetu. Kada roditelj s jedne strane pokazuje ljubav i divljenje prema
svom detetu, a s druge strane ga poniava i vri nasilje nad njim, te
pomeane poruke stvaraju psiholoki haos kod deteta.
U sutini, sve vrste seksualnog zlostavljanja izazivaju kod rtve
oseaj odbaenosti. Dr. Den B. Alender u svojoj knjizi The Wounded
Heart (Ranjeno srce) opisuje seksualno zlostavljanje kao izdaju: Za-
nemarivanje ili teta naneta neijem dostojanstvu kao posledica ove-
kovog upornog traenja ivota van Boga. Stvar je u tome to sa Bo-
gom uvek imamo prihvatanje; a bez Njega samo odbacivanje.
Alender dalje kae da postoje tri nivoa seksualnog zlostavljanja.
Nedostatak nege i brige za dete u porodici pre zlostavljanja, izdajniki
in zlostavljaa i nedostatak zatite od strane roditelja koji nije/nisu
zlostavlja(i) (str. 130).
Odbacivanje je oigledno na svim nivoima. Prvi nivo predstavlja
porodino okruenje koje detetu ne prua brigu i negu. Kada se ne
zadovolje osnovne potrebe deteta, ono to tumai kao odbacivanje. Na
drugom nivou, kada se dete primorava da igra ulogu odrasle osobe,
ono je odbaeno kao nevino, neseksualno dete. I na treem nivou, ne-
dostatak zatite od strane porodice alje detetu jasnu poruku da ono
nije vredno one brige i nege koja bi spreila zlostavljanje, ili, ako ne
bi spreila, koja ga bar ne bi gurala pod tepih kako bi sauvala ugled
porodice ili zlostavljaa. Deca se oseaju odbaenom kada misle da su
svi drugi vaniji od njih.
Kada se deca osete odbaeno, na njih se srui prava lavina de-
struktivnih oseanja i oblika ponaanja: nisko miljenje o sebi, strah,
zabrinutost, krivica, depresija, bes, mrnja i agresivnost.
Stvar je u tome to deca (imajui od Boga ugraeni softver koji
sadri zakone za zdravo funkcionisanje uma i tela) nisu pripremljena
za seksualnost. Um nije u stanju da shvati dubinu i znaaj seksualne
bliskosti sve dok anatomija i fiziologija ovekovog tela ne sazri dovolj-
no da moe da upravlja seksualnim ponaanjem. Veina procenjuje da

148
 Ko sam ja?

se seksualna zrelost (ne sposobnost reprodukcije) dostie otprilike na

uzrastu od osamnaest godina. Boji zakoni u ljudskom umu nalau da
do seksualnog sjedinjavanja doe tek u okviru brane zajednice, a da
je svaki seksualni odnos van te zajednice u direktnoj suprotnosti sa za-
konom, stvarajui u prekritelju zbunjenost i oseaj krivice. Kada je u
pitanju seksualno zlostavljanje u detinjstvu, vrednost deteta se svodi na
seksualne usluge koje prua zlostavljau. Seksualno zlostavljano dete e
o sopstvenoj vrednosti suditi ne na osnovu onoga ko je ono, ve ta radi.
Osim to je fiziki bolno, seksualno zlostavljanje kod deteta izazi-
va i psiholoki bol, koji je ponekad toliko jak da deji um i telo mogu
da ga podnesu jedino ako se potpuno razdvoje; takorei podele kako se
bol ne bi osetio. Mnoge odrasle osobe, koje su u prolosti bile vie puta
seksualno zlostavljane, kau da su posmatrale sopstveno zlostavljanje
s nekog drugog kraja sobe. To esto stvara osnovu za MPD i/ili potre-
bu da se oseanja potpuno iskljue kada neka druga situacija kasnije u
ivotu ugrozi fiziku ili emocionalnu sigurnost.
Osim to trpe fiziki i psiholoki bol, zlostavljana deca esto ive
pod pretnjom da e, ukoliko kau istinu, biti ubijena. Ovi maliani ne-
maju nikakvo utoite, zato to su upravo oni koji treba da ih zatite ili
krivi za tetu koja im je naneta, ili je detetu reeno da e, ukoliko ne-
kom kae, i njegovi mama ili tata biti ubijeni. Zbog svega toga, zlostav-
ljana deca se nalaze kao u nekoj nevidljivoj sobi za muenje, zakljuana
u tamnicu lai i prljavih malih tajni. Ove rtve su izolovane od onih
koji treba ili mogu da ih sasluaju, utee ili izbave.
Ukoliko ne postoji pouzdana osoba kojoj bi zlostavljano dete mo-
glo da kae ta mu se deava, ono zadrava svoj bol i uvek ga iznova
potiskuje, uveavajui tetu. Kada bi dete imalo neku pouzdanu osobu
kojoj bi moglo da kae ta mu se dogodilo ili neku brinu i zainteresova-
nu osobu koja bi ga sasluala, uverila ga da ono nije krivo za to, cenila
njegovu linost i preduzela neophodne korake da zlostavljanje prestane i
dozvolila da zlostavlja odgovara pred zakonom, uticaj bola i emocional-
na zbrka mogle bi se u velikoj meri smanjiti.
Umesto toga, mnogi roditelji ometaju proces isceljenja nenamer-
no prebacujui krivicu na dete time to uvaju tajnu kako bi zatitili

149
Pripadanje

ugled porodice, pa ak i zlostavljaa. rtva tada sama nosi teret krivice

koji bi drugi trebalo da nose. Zlostavljana deca poinju da se plae svih
onih koji bi mogli da im nakode na slian nain. Sasvim je uobiajeno
da se takva deca povlae u svoj sopstveni svet.
Potrebe dece koja nemaju zdrave i zatitniki nastrojene roditelje
neki pogreno tumae a drugi iskoritavaju kao priliku da ih pono-
vo zlostavljaju. Izgleda da deca kojoj je naneta teta u ranom periodu
ivota neverovatno privlae one koji e ih ponovo zlostavljati. Poto
su njihove granice unitene ili ozbiljno oteene, ona postaju osetljiva
kada drugi pokuaju da im priu ili da ih napadnu.
Kristi je bila rtva incesta od kolevke pa do sredine tinejderskog
doba. Jedino ega se sea iz detinjstva bilo je zlostavljanje koje je tr-
pela od strane roenog oca. Zatim je dva puta bila silovana u svojim
tinejderskim godinama, dva puta se udavala za mukarce koji su je
zlostavljali fiziki, emocionalno i seksualno, a trei put za oveka koji je
uslovio opstanak njihovog braka njenom spremnou da udovolji svim
njegovim seksualnim prohtevima.
Kristi je poela da gubi dodir sa realnou otprilike onda kada ju
je njen ef primorao na seksualne odnose sa njim da ne bi izgubila po-
sao. Poto Kristi nije imala nikakve granice - koje je u ranom detinjstvu
sruio njen otac - nije mogla da kae Ne. Mislila je da nema pravo da
ga odbije; to pravo joj je bilo oduzeto. U isto vreme, njen mu je imao
neke seksualne zahteve koje nije mogla da ispuni. Poela je da misli da
ne vredi iveti. Pritisak je bio suvie veliki! Pet puta je traila izlaz na
jedini nain na koji je znala - pokuavi da izvri samoubistvo. Njen
mu je nastavio da vri pritisak na nju, smatrajui da ona koristi svoj
incest kao izgovor za neispunjavanje njegovih seksualnih prohteva.
alosno je to to Kristina pria o ranom seksualnom zlostavljanju
nije usamljen sluaj. Dr Lojd deMause (Lloyd deMause), predsednik
Meunarodnog psihoistorijskog udruenja (International Psychohisto-
rical Association), u svom naunom radu predstavljenom na skupu
Amerikog psihijatrijskog udruenja (American Psychiatric Associati-
on) 1994. godine kae: Doao sam do zakljuka da, to se tie sek-
sualnog zlostavljanja u Americi, cifre iznose 60% za devojice i 45%

150
 Ko sam ja?

kada su deaci u pitanju, od kojih oko polovina predstavlja direktno

rodoskrvnue.
Neke druge nacije sa Zapada sprovele su nekoliko detaljnih istra-
ivanja. Jedno nedavno sprovedeno kanadsko istraivanje koje je radio
Galup (Gallup), a koje je obuhvatilo 2.000 odraslih osoba, dalo je goto-
vo iste rezultate kao i ono obavljeno u Sjedinjenim Dravama. Smatra
se da je u latinoamerikim porodicama naroito rasprostranjena pe-
dofilija, kao sastavni deo mao seksualnosti. Nedavno je sluateljkama
emisije ajldvo (ChildWatch) na radiju Bi Bi Si (BBC) u Engleskoj
postavljeno pitanje da li se seaju seksualnog uznemiravanja, i od 2.530
analiziranih odgovora, njih 83% se sealo da im je neko dodirivao ge-
nitalije, dok se 62% njih sealo konkretnog seksualnog odnosa. U Ne-
makoj je Institut za detinjstvo (Institut fr Kindheit) nedavno zavrio
jedno istraivanje u okviru kojeg su uenicima u zapadnom Berlinu
postavljena pitanja vezana za njihova seksualna iskustva, i 80% dece je
izjavilo da je doivelo seksualno uznemiravanje. U drugim delovima
sveta koji ne pripadaju zapadnoj civilizaciji, seksualno uznemiravanje
dece je uobiajena pojava u veini porodica. Prema nekim zapaanji-
ma, majke u Indiji vre masturbaciju svojoj deci - erkama da bi bolje
spavale, a sinovima da bi postali pravi mukarci. Dete spava u kre-
vetu svojih roditelja, posmatra a najverovatnije i uestvuje u njihovom
seksualnom odnosu. Dete se esto pozajmljuje i drugim lanovima
brojne indijske porodice da bi spavalo sa njima, zbog ega se u Indiji
kae da devojica koja je u desetoj godini ivota jo uvek devica sigur-
no nema ni brau, ni roake ni oca. (Neobjavljeni rukopis, History of
Child Abuse, dostupan preko Meunarodnog psihoistorijskog udrue-
nja, adresa: Riverside Drive, New York, NY, 10024.)
Dr deMause dalje navodi da Kina, Japan i druge zemlje Dalekog i
Bliskog Istoka imaju sline obiaje. Jedan od najokantnijih obiaja koje
je opisao bio je jedan ritual koji se obavljao u arapskim porodicama, gde
je oteenje enskih genitalija klitoriektomijom i uklanjanjem usmina
onemoguavalo devojicu da ikada posle toga oseti seksualno zadovolj-
stvo. Neverovatno je to to ovaj okrutni in vre druge ene! One to ine
iz osvete, zato to njihovi muevi vie vole seks sa devojicama!

151
Pripadanje

Mala deca koja trpe seksualno zlostavljanje ive u strahu od po-

novnog zlostavljanja, koje moe da se desi bilo kada i bilo gde. Meu-
tim, umesto da smanji verovatnou ponavljanja zlostavljanja, taj strah
je, naprotiv, poveava. Drugim reima, strah od seksualnog zlostav-
ljanja gotovo uvek utire put za taj in. Meutim, to nije ona zdrava
upotreba straha, koja vas nagoni ili da se suprotstavite ili da pobegnete.
Seksualno zlostavljanje proizvodi onu vrstu straha koji paralie rtvu i
spreava je da kae Ne. Granice su do te mere unitene da rtva ak ni
ne zna da ima pravo da odbije.
Vratimo se Kristinoj prii da bismo sve to ilustrovali. Poto je bila
zlostavljana kao dete i poto se plaila da bi je jo neko u ivotu mogao
zlostavljati, postala je rtva svih mukaraca u svom ivotu zato to je
imala veliku potrebu za ljubavlju i panjom. Muka figura u njenom
ivotu u periodu formiranja karaktera, koja je trebalo da bude norma-
lan, zdrav otac, bio je umesto toga uasno oteeni zlostavlja. I tako,
budui da ju je, kada je bila jo sasvim mala, roeni otac upropastio
i povredio, ona je eznula za ovekom koji bi ispunio njene potrebe
koje nisu bile ispunjene u detinjstvu - potrebu za brigom, toplinom i
ljubavlju. Umesto toga, nju je neto prosto nagonilo da trai mukarce
poput svog oca, zato to je to bio jedini tip mukarca kojeg je poznava-
la. Njena potreba za ljubavlju bila je toliko snana da se ona automatski
vraala na ono to je za nju bilo normalno i trpela zlostavljanje u jo
veoj meri da bi te njene potrebe bile zadovoljene.
ovek moe da osea zdrav strah jedino ako su sve njegove neop-
hodne emocionalne potrebe u detinjstvu bile zadovoljene; jedino tada
dete moe da bude svesno sopstvene linosti i da postavi zdrave gra-
nice koje e ga zatititi. Seksualno zlostavljano dete prestaje da bude
svesno sopstvene linosti i ostaje upleteno u zlostavljaevu mreu, ose-
ajui da je njegova obaveza da ispuni sve potrebe svog zlostavljaa.
Zlostavljano dete nosi ogroman teret odnosa u kojem se meaju ljubav
i mrnja. Nepisani zakon u naem umu kae: potuj svog oca, i tako
e zlostavljana devojica, kada odraste, potovati taj zakon tako to e
je privlaiti mukarci poput njenog oca, zbog ega e stalno iznova biti
zlostavljana.

152
 Ko sam ja?

Neke ene se toliko plae svojih oeva da e traiti mukarce koji

su krajnje bezbedni; mukarce koji im nisu uputili nikakve seksualne
zahteve ili one kod kojih nisu primetile nikakvu seksualnu elju kada
su one u pitanju. U oba sluaja, i kada se uda za mukarca poput oca
ili za onog koji je totalno drugaiji od njega, devojka u braku ponovo
biva zlostavljana. Kako? Ili tako to, kao u Kristinom sluaju, njen mu
stalno ima neke seksualne zahteve ili tako to joj, kao nekome ko je jo
u detinjstvu nauio da vredi samo zbog seksualnih usluga koje moe
da prui, mu uskrauje emocionalnu i seksualnu bliskost, odbijajui
i izbegavajui seksualne odnose sa njom. Ona razmilja na sledei na-
in: Ako moj mu ne eli da ima seksualni odnos sa mnom, ja sam
bezvredna. Nimalo nisam vredna!
Moda je vano napomenuti i to da u brak stupamo sa osobama
koje su pretrpele slian nivo oteenja kao i mi. ovek koji je optere-
en seksom ili bukvalno zavisan o njemu, verovatno je pretrpeo neko
oteenje u detinjstvu koje ga je nainilo takvom osobom. A onaj koji
izbegava seksualnost ima neki svoj teret koji ga onemoguava da ostva-
ri emocionalno zdrav seksualan odnos sa suprunikom.
Vikina pria moe da poslui kao dobra ilustracija za to. Tek to
je bila nauila da hoda, Viki je poela da trai sigurnost u maloj beloj
crkvi koja se nalazila na kraju njene ulice. Niko nije znao ta joj se do-
gaa kod kue. Znala je da je boli, ali nije imala pojma da e taj fiziki
bol izazvati i emocionalni bol koji e godinama nositi u sebi. Tamo
ispod crkvene klupe u tiini ove bogomolje ona je vrsto drala svoju
lutku i stvorila u svojoj mati jednu porodicu u kojoj nije bilo vriske
i vike, iznenadnih izliva besa; u kojoj pijani otac nije vrio nasilje nad
njenom linou i oko ponoi se uvlaio u njen krevet.
Viki je bila jedno od jedanaestoro dece, deveto po redu. Njena
porodica je ivela u siromatvu, pri emu je njen otac veliki deo svojih
bednih primanja troio na alkohol. Majka je radila i u njihovoj maloj
kolibi, trudei se da njeno potomstvo ivi u istom, a i van nje kako bi
dopunila primanja.
esto su o mlaoj deci morale da se brinu starije erke, koje su bile
ljute i ogorene zbog takve vrste meanja u njihov tinejderski ivot. Sta-

153
Pripadanje

rije devojice su bile fiziki zlostavljane od strane njihovog oca, a videle

su i kako on zlostavlja njihovu majku. Kada je otac odlazio na posao, u
njihovu kuu su dolazili drugi mukarci i njihova majka ih je zabavlja-
la, mada deca nisu shvatala dalekoseni uticaj tih preljubnikih veza.
Viki je postala poslednja rtva oevog incesta, a sve je poelo kada
je imala tri godine. Sea se kako joj je prilazio dok je leala na svom
malom krevetu na sklapanje. Zadah piva i njegovi brkovi koji su je boc-
kali po nenom licu bili su praeni bolnim nasilnim prodiranjem u
njeno majuno telo. Ona je zbog toga redovno pikila u krevet. Svakog
jutra njena sestra je dolazila da namesti krevet, i ako je arav bio mo-
kar, ona bi zgrabila Viki za njenu plavu kosicu i nabila joj lice u mokre
arave kao da dresira kue. Potom bi je, onako malu, bacila na krevet
i sklopila ga, tako da je Viki ostajala u njemu kao u sendviu. Tamo bi
ostajala nekoliko sati, sve dok je neko drugi od lanova porodice ne bi
oslobodio. Nekad bi je ostavljali napolju da se smrzava i po nekoliko
sati.
Kada je prvi put progovorila o svom bolnom detinjstvu, Viki je
govorila samo o fizikom zlostavljanju. Seanje na seksualno zlostav-
ljanje nije joj se vratilo sve dok nije bila spremna da se suoi sa istinom
i sve dok nije imala snanu podrku i dovoljno poverenja u Boga da se
osloni na Njega i dopusti Mu da proe sa njom kroz sve to.
Kada se konano svega setila, sutradan ujutru je nazvala svoju naj-
stariju sestru da bi proverila da li je sve to istina. Saznala je da su je,
osim oca, seksualno zlostavljala i njena starija braa, njihovi drugari,
pa ak i druge muke osobe u familiji.
Proces Vikinog oporavka poeo je onda kada je priznala istinu
i postala spremna da se bez razmiljanja upusti u taj proces kako bi
uklonila bolne emocije iz seanja na svoju prolost. Nekoliko meseci
kasnije, poela je da posmatra svog mua novim oima. Odjedanput je
shvatila zato se osea tako usamljeno u braku; Dejv je isto morao biti
zlostavljan.
Poela je neno i bez navaljivanja da mu postavlja pitanja, ali joj na
mnoga nije odgovorio. Jednog popodneva dok je prelistavala novine,
Viki je iznenada pala na pamet jedna nova mogunost. Da nije i Dejv

154
 Ko sam ja?

bio rtva incesta? Setila se kako je ne dugo nakon njihovog venanja

zatekla Dejvovu mamu kako mu pere lea dok je on sedeo u kadi. Viki
je bila prosto paralisana. Njen bes je dostigao vrhunac i eksplodirao
kasnije kada su ostali sami. Da nikada vie nisi dozvolio toj eni da te
vidi golog! Imala te je dok si bio dete, ali sada si moj!
Zatim joj se pred oima pojavila slika njihove prve brane noi.
Dejv je bio dobio sobu sa dva odvojena kreveta! Sea se kako je leala
ne jednom od njih dok se Dejv tuirao i pitala se koji e Dejv izabrati.
Izaao je iz kupatila u svojoj pidami i stajao tamo buljei as u jedan
as u drugi krevet. Ona je utala. Na kraju je legao u onaj drugi. Leala
je tako neko vreme, ne znajui da li osea bes, ogorenost ili tugu - i
tiho plakala. Vrisnula je u sebi: Zato su svi drugi mukarci u mom
ivotu hteli da stave svoje ape na mene, a onaj koga volim i za koga
sam se udala ne eli ak ni da me pipne? Ne razumem.
U to vreme kada je dobila ideju da je i Dejv moda bio zlostavljan,
njih dvoje su bili u braku ve devetnaest godina. Kako li su uopte i
nastala ova naa deca? razmiljala je. Nai seksualni odnosi su bili
tako retki...
A onda joj je jo jedna misao dola na um: On je mukarac. Gde
onda zadovoljava svoje seksualne potrebe? Razmiljala je: Ne bi me,
valjda, prevario? Ma nije Dejv takav! Da li bi to uinio? Ubrzo nakon
toga zatekla ga je kako se samozadovoljava i shvatila da je on izabrao
masturbaciju!
Ovo otkrie ju je pokosilo. Zato? pitala ga je sva oajna. Da li
sam ja toliko runa da ne moe da me podnese? Da li to zaista moe
vie da te ispuni nego odnos sa mnom?
Dejv je utao. Meutim, okiran zbog toga to je razotkriven i vi-
devi koliki je bol to otkrie nanelo eni koju je voleo, reio je da po-
ne da kopa malo po svojoj prolosti. Zajedno su otkrili zlostavljanje
koje je Dejv bio trpeo kao mali, a koje je drao negde duboko u svojoj
podsvesti. Zajedno su poeli da raiavaju prolost i ponovo grade
budunost.
Moda se pitate zato bi neko radije masturbirao nego to bi ui-
vao u seksualnom odnosu sa svojim branim partnerom koji to eli?

155
Pripadanje

Na psiholokom savetovanju na koje smo odlazili zakljuili smo da za-

kon uma kae da kada mukarac primi emocionalni teret ene, njego-
vo telo esto zahteva seksualno izraavanje.
Dejv je tokom svojih istraivanja otkrio da nosi emocionalni te-
ret koji je njegova majka, zbog svojih nezadovoljenih potreba u braku,
poela da stavlja na njegova plea u ranom detinjstvu. Meutim, Boji
zakon u ovekovom umu kae da ne moemo imati seksualne odno-
se sa svojom majkom, tako da se Dejv okrenuo samozadovoljavanju.
Kada je Dejv otkrio istinu o svojoj prolosti, bio je ne samo spreman,
ve je i snano eleo da spusti teret svoje majke i uspostavi odnos sa
svojom enom.
Seksualno uznemiravanje se od incesta razlikuje po tome to zlo-
stavlja u tom sluaju nije lan porodice. To moe biti porodini prija-
telj, dadilja, sused ili potpuno nepoznata osoba koja stupa u seksualni
odnos sa detetom izazivajui u njemu oseaj straha. Dete moe biti
seksualno uznemiravano pogledom, reima, neprimerenim dodirom
ili konkretnim seksualnim inom.
Dun je bila u prvom razredu osnovne kole. Jednoga dana kada
se vraala u kolu sa pauze za ruak, jedan nepoznati automobil se za-
ustavio pored nje. Neki nepoznati ovek joj je ponudio okoladicu i
vonju do kole, i ona je naivno prihvatila. Ono to joj se dogodilo
u narednih sat vremena postavilo je temelje konfuziji, strahu i krivici
koje e oseati do svojih etrdesetih. Taj stranac ju je odveo u neku
umu. Tamo joj je pokazao svoje genitalije, prisilio je da ih dodiruje i
kada se zadovoljio, odvezao je nazad u kolu. Kada je ula u uionicu,
uiteljica ju je ljutito upitala: Pa, mlada damo, gde si ti do sada?
Dun nije nita odgovorila. Kako jedna estogodinjakinja da opi-
e neto to joj se upravo dogodilo kada je paralisana strahom i ne zna
rei kojima bi to objasnila?
Njeno utanje je razbesnelo uiteljicu, koja je takvo njeno pona-
anje smatrala bezobrazlukom. Stavivi kapu za krivce na njenu glavu,
uiteljica je postavila Dun da stoji pred celim razredom do kraja dana.
Dun je bila kanjena za zlostavljanje koje je upravo bila pretrpela,
zbog ega je njen deji um zakljuio da je ona kriva za sve to to joj

156
 Ko sam ja?

se dogodilo. Naalost, ni njen dom nije bio bezbedno mesto, tako da

nikada nikome nije rekla ta se dogodilo tog dana.
U svojim ranim etrdesetim Dun mi (Nensi) je prila nakon jed-
nog seminara. ta to nije u redu sa mnom? upitala je. Ne elei da mi
ispria bilo ta o svojoj prolosti niti o svojim simptomima, insistirala
je da postavim dijagnozu posmatrajui je. Na kraju je skinula naoare
i pitala me sa gaenjem: Zar ne moete da kaete; zar ne vidite da
nemam ni obrve ni trepavice?
U sledeih nekoliko trenutaka iskljuile smo mogunost fizike
bolesti i onda sam je upitala: Koliko ste imali godina kada ste prvi put
bili seksualno zlostavljani?
Dun nije znala da je tajna koju nikada nikome nije otkrila prou-
zrokovala ivot pun bola; da nemir koji je oseala potie od tog prvog
seksualnog zlostavljanja koje je pretrpela u estoj godini ivota. Navika
upanja trepavica i obrva poticala je od neizvesnosti i straha koji je
oseala, pitajui se kada e joj se to ponovo dogoditi.
Seanje na seksualno uznemiravanje esto spava negde duboko u
nama sve do onog trenutka kada u toku seksualnog odnosa sa branim
partnerom neki nadraaj ne pokrene to potiskivano seanje na bol i
ponienje.
Kada to seanje izbije na povrinu, brani partner se doivljava
kao zlostavlja. Ukoena od straha, rtva se prisea prolosti i osea
istu onu uznemirenost i brigu za budunost.
(Nensi) ivo se seam trenutka kada su se reakcije mog tela po-
meale sa seanjem koje mi se tada bilo vratilo. Kako supruga da obja-
sni svom muu da njeno ukoeno telo reaguje na starog oveka iz ulice
koji je zloupotrebio njenu ranjivost kada je bila tek mala devojica?
Uasan strah koji sam tada osetila nisam mogla da iskaem reima.
Ni u kom sluaju nisam smela da kaem Ronu. Plaila sam se da e
me, ako bih mu rekla istinu, odbaciti kao poslednje ubre. Mislila sam
da nee poverovati u moju priu, tako da bih ponovo bila odbaena.
Petnaest godina sam ivela potpuno svesna ta mi se bilo dogodilo, ali
nisam mogla da mu otkrijem tu tajnu. Posledice te istine su bile suvie
zastraujue za mene. Svaki put kada bismo Ron i ja raspravljali o naoj

157
Pripadanje

seksualnosti, bivala sam sve oajnija. Bila sam sve vie ubeena da sam
ja kriva za Ronovo nezadovoljstvo naom seksualnom vezom.
Oko dve godine pre nego to sam otkrila Ronu svoju tajnu, oboje
smo postali svesni da teta naneta u detinjstvu utie na razmiljanje,
oseanja i ponaanje u odraslom dobu. Kada je Ron konano priznao
da je optereen seksom, to je bilo posledica tete koja mu je naneta u
detinjstvu, ja sam skupila hrabrost i rekla mu za svoje oteenje. Moda
ovoga puta neu biti okrivljena za sve to, po njegovom miljenju, nije
valjalo u naem seksualnom odnosu.
(Ron) Ja sam na fakultetu morao da nauim kako oteenje na
seksualnom planu utie na oveka i njegov brani odnos pre nego to
sam bio voljan da priznam da neto nije u redu sa mnom. Poto ljudi
uglavnom krive druge za ono to ne valja u njihovom odnosu, ja sam
svu krivicu svaljivao na Nensi. Bio sam ubeen da kada bi samo ona...
da bi na seksualnom planu u naem braku sve bilo dobro. Setite se, bio
sam odbaeno dete i nisam imao pojma da se nedostatak nenih fizi-
kih dodira ispoljava u ponaanju koje je slino posledicama seksualnog
zlostavljanja. Nisam prepoznao ni uticaj seanja na iskustvo iz pliva-
kog kluba kada mi je bilo etiri ili pet godina. U klubu u kojem sam
uio da plivam nikome, ukljuujui i instruktore, nije bilo dozvoljeno
da nosi kupae gae u bazenu. ivo se seam da me je neko zvidalj-
kom pozvao da izaem iz bazena i da sam iao prema svlaionici. Moje
seanje dosee samo do vrata te svlaionice, ali ne i onoga to se iza
njih deavalo. Znam samo da kada se toga setim gotovo eksplodiram
od besa. Neto se dogodilo u toj svlaionici, ali ne znam ta. Ali znam
da se neka od najsurovijih zlostavljanja deavaju u svlaionicama.
Kada sam imao devet godina, seksualno me je maltretirao jedan
stariji tinejder iz mog komiluka. To iskustvo, koje mi je bilo tako bol-
no, odvratno i poniavajue, nateralo me je da postavim pitanje: ta
to na ili u meni podsea na enu da bi me jedan mukarac poeleo? To
pitanje koje se stalno ponavlja u mislima nagoni deaka da dokazuje
svoju mukost velikim brojem osvojenih ena. Postignut broj nikada
nije dovoljan. Dokle god postoji sumnja, mora se osvojiti jo jedna.
Traio sam kod ena bilo kakav znak zainteresovanosti za mene; ak i

158
 Ko sam ja?

najmanji osmeh na njenom licu govorio mi je da sam, moda, seksu-

alno poeljan.
Bio sam tako prazan, tako odbaen, tako eljan ljubavi i prihvata-
nja, da sam svuda traio zadovoljenje svoje potrebe za dodirom. Rano
izlaganje pornografiji, masturbacija, odlazak na pip ou i u salone za
masau postali su sredstvo kojima sam ispunjavao prazninu u mom
ivotu koju je ostavio nedostatak majinih dodira, kao i pitanje vezano
za moju mukost. Bio sam toliko osetljiv u tom periodu da bi se, da
sam imao nekog dobrog i nenog prijatelja koji bi inicirao seksualni
odnos, moj heteroseksualni identitet izgubio. Tek kada sam shvatio
svoju odbaenost i zapoeo proces uklanjanja mojih negativnih emo-
cija vezanih za to, moja optereenost seksom poela je da se smanjuje.
Zato je seksualno zlostavljanje tako uestala pojava? Zato smo
potroili celo jedno poglavlje na opise tako grubog i stranog zlostav-
ljanja?
Nemojte zaboraviti da Sotona ima plan, plan da uniti. Seksualno
oteenje pogaa u samu sr ovekovog identiteta. rtve seksualnog
zlostavljanja ne mogu da steknu pravilnu sliku o sopstvenoj vrednosti,
pa ak ni o fizikom aspektu svog bia. One smatraju da je iskorita-
vanje i zlostavljanje jedino to zasluuju i da nisu dovoljno vredne da
zasnuju blisku emocionalnu vezu.
okantni statistiki podaci pokazuju da su ene koje se bave pro-
stitucijom u velikoj veini sluajeva bile rtve incesta u detinjstvu. Zbog
nezadovoljene potrebe za normalnim i zdravim ocem, ove zlostavljane
ene itavog ivota seksualnim putem trae mukarca koji e im biti
tata kojeg nikada nisu imale a koji im je bio toliko potreban. alosno
je to to ove ene vrlo brzo shvate da mukarci koji odlue da im plate
za seksualne usluge nisu kalibar koji bi mogao da im bude otac na
jedan zdrav nain, zato to zdravi oevi ne stupaju u seksualne odnose
sa svojim erkama.
U oaju zbog nezadovoljenih potreba, ove ene se okreu droga-
ma i alkoholu da bi uguile bol i prazninu koju oseaju zbog neposto-
janja emocionalnog odnosa sa mukarcem. rtva seksualnog zlostav-
ljanja ima pogreno miljenje da se bliskost postie seksualnim putem,

159
Pripadanje

dok se ona, u stvari, postie poznavanjem i razumevanjem sopstvene

linosti i spremnou da se to znanje podeli sa drugim.
rtva seksualnog zlostavljanja nema oseaj sopstvene linosti.
Vi ne moete razumeti neto to po vaem miljenju ni ne postoji. Vi
moda oseate fiziki, ali vam je dua neosetljiva. Bez identiteta, po-
traga za ispunjenjem se usredsreuje samo na spoljanju stimulaciju.
Tragedija zlostavljanja je u tome, kae dr Den Alender, to telesno
uivanje postaje osnova za mrnju usmerenu prema dui (The Woun-
ded Heart, 85). Budui da osoba tada mrzi samu sebe, uspostavljanje
bliskog odnosa sa nekim predstavlja neostvarivi san. Tek kada se isceli
i povrati svoj izgubljeni identitet, rtva seksualnog zlostavljanja moe
da pronae onu pravu i duevnu i telesnu bliskost.
Naa prijateljica Priskila je u oajnikom pokuaju da pronae
sebe zapisala ove rei, koje na poetski nain opisuju cepanje njenog
tela i due i njenu najdublju enju da otkrije sopstveni identitet. Pesmi
je dala naslov Nestala osoba.

Gde je ta ena
Ta osoba koja bi trebalo da budem?
Da li je odlutala
Jednoga dana,
Kada nisam pazila?

Mislim da sam je ostavila,

Naputenu pored puta,
Davno, pre mnogo godina.

Kako sam mogla

Uiniti tako neto
Sebi samoj?

Oprosti mi, sestro -

Jeftino te prodah,
rtvovah za novac.

160
 Ko sam ja?

Put do kue je teak,

Zaputen, pun rupa;
Izduene senke
U svetlosti to bledi.

Kako je sijalo sunce

Kad te zadnji put videh.
Da l jo uvek eka,
Verujui da u se vratiti,
I ivi od nade
Da u biti verna sebi?

Ili u iza sledee okuke

Nai malu i usamljenu
Gomilu kostiju?

O, prijatelji i ljubavnici,
Pomozite mi da naem svoju sestru!
Suvie je dragocena,
Krhka i posebna,
Da bi ekala sama.

Priskila S. Peri

161
 11. Boji plan isceljenja
Mi nismo odgovorni za ono to nas snalazi,
ve samo za ono ega se vrsto drimo.

Moda se ponekad oseate kao da vam din odbaenosti svom

svojom teinom sedi na grudima, istiskujui iz njih i poslednji dah
ivota. Ili se moda oseate kao Eskim koji je zadremao tokom peca-
nja i, kada se probudio, video da sam samcat pluta po ledenom moru
na majunoj santi leda. Da li ste doli do onog trenutka u ivotu kada
oseate da vie ne moete da izdrite - poput maeta koje se svojim
malim kandama jedva dri za granu drveta i visi tako, nadajui se da
je spasilaka ekipa ve krenula? E, pa jeste! Spasilaka ekipa je krenu-
la!
Najvanije je da shvatite da se do isceljenja ne dolazi itanjem
knjiga, sluanjem kasete, odlaenjem na predavanje, pa ak ni usrd-
nom molitvom. Od samog poetka na neprijatelj ureuje prilike da
bi potkradao, ubio i unitio svakoga od nas (Jovan 10:10). On je svoj
unititeljski proces zapoeo dok se jo niste ni rodili i dozvolio pret-
hodnim generacijama u vaoj porodici da vam prenesu nerazreen
emocionalni bol (vidi: 2. Mojsijeva 20:5,6), pripremajui vam na taj
nain put za neuspeh.
U detinjstvu, u periodu formiranja karaktera, Sotona je sa zado-
voljstvom trljao ruke kada vae potrebe nisu bile zadovoljene. U stvari,
on se pobrinuo da vai roditelji ak ne budu ni svesni da je Bog posta-
vio u vas jedan softver koji je zahtevao da vae osnovne potrebe budu
zadovoljene da biste mogli da razvijete karakter nalik karakteru vaeg
nebeskog Oca.
Vama su bili potrebni mama i tata koji e vas prihvatiti i koji e
stvoriti zdrave muke i enske osobine.
Vama je bilo potrebno da vas neko voli bezuslovno, da vas voli
samo zato to ste to to jeste. Bila vam je potrebna prednost da svojom
ljubavlju doprete do svojih roditelja na najbolji nain na koji moete na
svakom stupnju razvoja i da ta vaa ljubav bude prihvaena.

162
 Boji plan isceljenja

Bilo vam je potrebno da vas neko prizna kao linost, primi, sa-
slua, ukljui u svoj ivot i smatra vas znaajnim.
Bilo vam je potrebno potvrivanje, rei ohrabrenja i hvale - ne
samo za vaa dostignua, ve i za vae karakterne osobine.
Bila vam je potrebna podrka, snaga i pomo da biste uspeli.
Bilo vam je potrebno poverenje u one koji su se brinuli o vama
- da se oslonite na njih, sigurni da e oni zadovoljiti vae fizike i
emocionalne potrebe u toku vaeg odrastanja.
Bili su vam potrebni znanje i pouavanje u onoj meri u kojoj
ste vi to traili.
Bio vam je potreban siguran i nean dodir bez straha od bola
ili napada.
Bilo vam je potrebno usmeravanje - neno obuavanje za do-
noenje odluka i upravljanje sobom.
Bilo vam je potrebno da oni koji vam neto znae brinu o vama
i aktivno uestvuju u vaem ivotu. Bilo vam je potrebno da neko
posveti vreme samo vama.
Bio vam je potreban oseaj sigurnosti, miran dom, radosti ra-
nog detinjstva i ona prijatna svakodnevica kako bi ivot bio predvi-
div i kako biste znali da e posledice koje se nameu biti pravedne
- zasnovane na principima, ne na trenutnim emocijama.
A bila su vam potrebna i krila. Sloboda da, na odgovarajuem
uzrastu i nivou zrelosti, sami donosite odluke u ivotu.
Meutim, postoji verovatnoa da niste dobili sve to vam je
bilo potrebno. Malo njih dobije ba sve. To je Sotonin plan. On eli
da vas zarobi u svoju mreu disfunkcije u kojoj e vas kontrolisati
nerazreeni emocionalni bol iz prolosti.
Meutim, Bog ima plan da vam da ivot u izobilju. U Jevan-
elju po Jovanu 10:10. Gospod Isus veli: Lupe ne dolazi ni za to
drugo nego da ukrade i ubije i pogubi; ja dooh da imaju ivot i
izobilje. Isus kae i: Ako vas, dakle, sin izbavi, zaista ete biti iz-
bavljeni (Jovan 8:36). U Psalmu 146:7 jasno pie: Gospod drijei
svezane. A u Isaiji 42:7 Bog je obeao da e otvoriti oi slepcima,
izvesti sunje iz zatvora, a iz tamnice one koji sede u tami.

163
Pripadanje

Kada, kao izmuen zatvorenik, shvatite da ne moete vie da iz-

drite vrste i visoke zidove odbacivanja, eline emocionalne reetke
ili tamu depresije koja se uvukla u vau duu, vreme je da sledite Boji
plan isceljenja. Za bekstvo u svetlost istine i slobodu koju ona donosi
potrebno je znanje, vreme i planiranje. Pogrene odluke mogu da do-
vedu do jo dubljeg oaja.
Bekstvo iz zatvora zahteva primenu steenog znanja na prethodna
iskustva zatvorenika po pitanju rasporeda i navika zatvorskog straara,
pre nego to se usudite da stupite nogom na tlo izvan zatvorskih zidina,
koje su vam toliko dugo pruale lani oseaj sigurnosti.
I konano dolazi dan da primenite sve ono to ste planirali - da
aktivno preduzmete korake koji e vas izvesti iz zatvora.
Ukoliko se do detalja budete pridravali plana i uspete da pre-
skoite zidove u kojima ste predugo bili zarobljeni, moete odahnuti!
Zato? Zato to ete se osloboditi nemira, besa i strahova koji su bili
deo vas dok ste bili u zatvoru! Oni e jednostavno nestati! Konano
ete biti slobodni!
Isceljenje je proces. Ono zahteva ista ona etiri koraka koje svaki
zatvorenik mora da preduzme da bi izaao na slobodu: stei znanje,
primeniti to znanje na sebe, aktivno reavati nereena pitanja i ublaiti
bol.

Sticanje saznanja
Prvo morate da nauite neto o zatvoru u kojem se va um na-
lazi i koji upravlja vaim mislima, oseanjima i ponaanjem. Ono to
ste proitali u ovoj knjizi o odbacivanju i njegovom uticaju na ivot,
o nezadovoljenim potrebama i preivljenom zlostavljanju predstavlja
to osnovno znanje. Vi prvo morate znati ta je ljudskom telu i umu
potrebno da biste mogli da uporedite vae lino iskustvo sa Bojim
idealom za vas. Morate nauiti i to kako roditelji utiu na ivot svo-
je dece, stvarajui od njih emocionalno nezrele osobe koje zavise od
drugih i imaju iskrivljenu sliku o Bogu. Ono to mislite i oseate odre-
uje to kako ete se ponaati i da li e va ivot biti uspeh ili promaaj.
Hrianski i sekularni pisci mnogo su pisali o ovim temama i onaj ko

164
 Boji plan isceljenja

ozbiljno razmilja o svom isceljenju iskoristie prednost ovih izvora.

etiri izuzetno korisne knjige koje vam preporuujemo su Healing for
Damaged Emotions, Healing of Memories, Putting Away Childish Things
i If Only doktora Dejvida A. Simendsa (David A. Seamands). Knjiga
Ria Bulera (Rich Buhler), Pain and Pretending, korisna je za otkri-
vanje uzroka zavisnosti od drugih ljudi. Izuzetno je korisna i knjiga
Healing the Scars of Emotional Abuse Gregorija L. Janca (Gregory L.
Jantz). A ukoliko ste bili rtva seksualnog zlostavljanja, trebalo bi da
proitate The Wounded Heart Dena B. Alendera i popunite radnu sve-
sku u okviru te knjige.
Nisu knjige jedini izvor korisnih informacija. Mnogi svetenici
nude audio i video kasete, odravaju seminare ili vikend predavanja.
Osim toga, i samo sluanje hrianskih radio programa kada intervju-
iu strunjake moe vam pruiti uvid koji nigde drugde ne biste mogli
stei. ak i Internet danas nudi naune i psiholoke informacije koje
vam mogu pomoi da bolje razumete sebe. Paljivo koristite sva raspo-
loiva sredstva i metode da biste uveali svoje znanje.

Primena tog znanja na sebe

Dok itate knjige o tome kako pomoi sam sebi i koristite druge
izvore informacija, to znanje koje stiete morate primeniti na sebe li-
no. Morate shvatiti kako je ono to vam se u prolosti deavalo uticalo
na to ko ste danas i kako je Sotonin plan da uniti i osvoji Boju decu
za svoje carstvo primenjen i u vaem ivotu.
Naa kuna biblioteka je puna takvih prirunika i audio kaseta
o gotovo svakoj temi koju moete da zamislite, a mi smo ih skoro sve
proitali odnosno presluali. Ron stalno skida sa Interneta najnovije
podatke o svemu tome. Meutim, pitanje je da li smo mi te informacije
primenili na na ivot.
Lako je pronai informacije i diiti se jo jednom knjigom ili no-
vim informacijama koje ste nauili. Ali ta su te informacije uinile za
vas? Da li knjige i kasete samo zauzimaju prostor i skupljaju prainu
ili ste dozvolili informacijama da utiu na va ivot? To se moe desiti
jedino ako budete itali ili sluali ba kao da ste na putovanju i da se na

165
Pripadanje

svakom kilometru pitate: ta sam upravo nauio o sebi? Kako se ovaj

podatak odnosi na mene?
Moete biti sigurni da um, koji pokuava da izbegne bol, nee e-
leti da prizna istinu koja moe da ga povredi. A Sotona, iako ne moe
da ita vae misli, moe da pokua da vas sprei da saznate istine koje
bi mogle da vas oslobode. Um ima unutranju, uroenu potrebu da
potuje roditelja, a ponekad zbog pogrenog shvatanja tog potovanja
ne moete da shvatite ta vam se tano dogodilo. Sve dok su vae oi
zaslepljene pogrenim tumaenjem istine, mi emo biti poput laodikij-
ske crkve, kojoj nita nije potrebno1 (Otkrivenje 3:17).
Nekima je moda teko da shvate da se znaenje biblijskog stiha I
istina e vas izbaviti (Jovan 8:32) moe proiriti, odnosno da ne mora
da znai samo to da Gospod eli da nas oslobodi od naih greha. Kao
pijuni u Sotoninom carstvu, mi ostajemo zarobljenici sopstvenih misli
i oseanja koja potiu jo iz detinjstva, i koja nas navode na ponaanje
koje na kraju unitava nas same i nanosi tetu drugima.
Moda prihvatinje istine o pretrpljenoj teti i ponaanju koje je iz
toga proisteklo, otvara vrata Svetome Duhu i omoguava mu da nas
ispuni? U Efescima 4:30. pie: I ne oaloavajte Svetoga Duha Boi-
jega, kojim ste zapeaeni za dan izbavljenja. Svaka gorina, i gnev, i
ljutina, i vika, i hula, da se uzme od vas, sa svakom pakou.
Ako su vaa gorina, gnev ili bes to to vas spreava da budete is-
punjeni Svetim Duhom, zar onda nije vreme da ih se oslobodite?
Naravno, kaete vi, ali... ja se za to molim godinama i jo uvek
sam naprasit i jo uvek se razbesnim kada pomislim na to ta mi je taj
i taj uradio.
Tajni recept za uklanjanje negativnih emocija jeste otkriti njihovo
poreklo. Rano detinjstvo predstavlja plodno tlo u koje se seje seme gor-
ine, besa i zlonamernog izvrtanja istine. Svaka nova uinjena neprav-
da i nezadovoljena potreba uveana je bolom koji je osoba osetila u
detinjstvu, u periodu kada ono to nauimo primamo u banku seanja
putem emocija. Svaki sadanji stimulus ponovo se povezuje sa nekim

1 Govori: bogat sam, i obogatio sam se, i nita ne potrebujem; a ne zna da si ti ne-
srean, i nevoljan, i siromah, i slep, i go.

166
 Boji plan isceljenja

bolnim iskustvom koje ste doiveli u detinjstvu, a emocija koja se javi

kod odrasle osobe intenzivnija je zato to se ona kao dete oseala bes-
pomonom da ispravi ono to je loe.
Moramo pogledati u sebe kao u ogledalu, kada se vide svi nai
nedostaci; moramo biti spremni da prepoznamo svoju nesposobnost i
Hristovu rtvu. Kada ponizimo svoju oholost, mi bivamo oprani Nje-
govom krvlju, pokriveni belom haljinom Njegovog karaktera i osposo-
bljeni Svetim Duhom.
Mi smo, izmeu ostalog, skloni da nalazimo izgovore za nae po-
naanje. Govorimo: Takav sam kakav sam. Ako ti se ne sviam, ostavi
me! Ali, ekajte! Bog je rekao da se morate osloboditi svog destruktiv-
nog ponaanja. Gde poeti?
Prvo, saznajte sve to moete o teti koju ste pretrpeli. U svojoj
potrazi za istinom o iskustvima iz vae prolosti moete postavljati pi-
tanja roacima i prijateljima. Ukoliko vas ono to saznate navede na
zakljuak da su vaa iskustva iz detinjstva bila bolna, postavite sebi sle-
dea pitanja:

Kako vidim sebe?

Da li imam vrednost van onoga to radim?
Da li ja sebe prihvatam ili odbacujem?
Da li prihvatam ili odbacujem druge?
Kakvim oblicima ponaanja titim sebe od ponovnog zlostav-
ljanja?
Da li sam sklon da poriem da imam probleme?
Da li sam sklon da mislim da je moja porodica bila savrena?
Da li smatram da sam bio izuzetak, neko izvan proseka?
Da li su moje odluke takve da zadovoljavaju samo moje potre-
be ili uzimaju u obzir i druge?
Da li sam sklon da sebe stavljam na poslednje mesto i mislim
na sebe tek kada su zadovoljene potrebe drugih?

Drugo, zapitajte se da li ste u stanju da obavite sledee emocional-

ne zadatke:

167
Pripadanje

Da li verujem sebi i drugima?

Da li sam sposoban da donosim odluke?
Da li imam inicijativu?
Mogu li da radim a da mi niko pritom ne govori ta da radim?
Da li znam ko sam, nevezano za porodino poreklo?
Da li sam sposoban da se emocionalno poveem na intimnom
nivou?
Da li sam produktivan i mogu li da zavrim ono to ponem?
Imam li integritet? Mogu li da se pogledam u ogledalo a da
pritom ne osetim krivicu?

Kada iskreno odgovorite na ova pitanja, bez sumnje ete otkriti da

niste osoba kakva biste zaista eleli da budete.
Tree, morate odluiti da li zaista elite da budete isceljeni ili ne. U
petom poglavlju Jevanelja po Jovanu zapisana je pria o nepokretnom
oveku koji je trideset osam godina leao pored bazena u banji Vitez-
di. Bila je subota kada je Isus proao tuda i primetio mnotvo jadnih,
bolesnih i hendikepiranih ljudi koji su ekali da se voda zatalasa, po-
greno smatrajui da bi bili izleeni samo kada bi mogli prvi da uu u
vodu. Isusovo srce bilo je puno ljubavi i samilosti prema ovim ljudima
i On je eznuo da ih dodirne svojom isceljujuom silom, ali je znao da
bi, ako to uini, razljutio fariseje. Nastavio je da hoda pored bazena,
ali jedan ovek je posebno privukao Njegovu panju. Nije mogao da
ga ignorie. Prilazei prostirci na kojoj je nesreni ovek leao, Isus se
sagnuo i upitao ga: Hoe li da bude zdrav?
Ovo bi se obino smatralo glupim pitanjem. Meutim, poto Gos-
pod veoma dobro poznaje ljudski rod, nije hteo da se namee ovom o-
veku, ve je traio njegovo odobrenje. Saradnja bi potpomogla proces
ozdravljenja. Zanimljivo je zapaziti da nepokretni ovek nije direktno
odgovorio na Isusovo pitanje, ve je naveo nedostatak podrke od stra-
ne drugih kao razlog za svoje dugo bolovanje. Da, Gospode; ali ne-
mam oveka da me spusti u banju kad se zamuti voda; a dok ja doem,
drugi sie pre mene. Nije li ljudska priroda upravo ovakva - traimo
izgovore za stanje u kojem se nalazimo, a onda krivimo druge? A kako

168
 Boji plan isceljenja

Isus odgovara? On nareuje: Ustani, uzmi odar svoj i hodi. Da bi se

iscelio, ovaj ovek je morao da napravi pokret. Morao je da odlui ta
hoe i uradi ono to je do njega! A isto je tako i danas. Ako elite da
ozdravite, ne moete samo da sedite lijui suze i liui svoje rane; mo-
rate odluiti da nainite svoj prvi korak.

Aktivno reavanje nereenih pitanja

Prvi korak: Posvetite se doivotnom procesu sazrevanja.
Uvereni smo da isceljenje od tete koja nam je naneta u detinjstvu
i nae misli, oseanja i ponaanja nastala kao rezultat toga jeste pro-
ces poznat u hrianskoj teologiji kao posveenje. Zato to kaemo?
Zato to posveenje predstavlja proces odvajanja za svetu svrhu. I kada
ponemo da uklanjamo iz svog ivota gorinu i zlobu koja je onemo-
guavala nau komunikaciju sa Bogom, onda e Njegov Duh potei od
nas ka drugima, a naa sveta svrha bie da pruamo drugima Boju
dobrotu i milost.
Drugi korak: Napravite listu osoba iz vae najue porodice i vaeg
kruga prijatelja koji su vas moda povredili. (Na poslednje mesto stavite
branog druga.)
U svetlu onoga to ste do sada proitali, sedite i uzmeti jednu po-
sebnu svesku i vau omiljenu olovku ili otvorite novi fajl u svom kom-
pjuteru i zamolite Boga da vam pomogne da se prisetite svog detinj-
stva. ta traite?
Ponite od svojih roditelja i uporedite njihovo ponaanje prema
vama sa listom potreba deteta koja je opisana na poetku ovog poglav-
lja. Zapitajte se da li su sve te potrebe bile zadovoljene onako kako je
trebalo. Pazite da ne traite opravdanje za svoje roditelje, zato to deji
um upija samo ono to vidi, uje ili oseti, ne ocenjujui i ne opravdava-
jui tue postupke. Pazite isto tako i da ne krivite roditelje, zato to ve-
ina njih nema nameru da nanosi zlo svojoj roenoj deci. Oni to ine
zato to su i sami bili oteeni i ne shvataju posledice svojih postupaka.
Godinama ivimo u pogrenom ubeenju da nije vano ta deca ose-
aju i da e ona zaboraviti nepravde koje su im uinjene. Vai roditelji
su moda isto ovako razmiljali.

169
Pripadanje

U jednoj nedavnoj poseti Mariji, jednoj starijoj eni koja je pretr-

pela mnoge nepravde u svom ivotu zbog ega pati od depresije, pitali
smo je: Moete li nam rei kako doivljavate svoje detinjstvo?
utala je neko vreme, zurei u prazninu bez ikakvog izraza na
licu, kao da je pretraivala odaje svog seanja. Znali smo da je njena
porodica u velikoj meri disfunkcionalna i da je ona bila zlostavljano
dete.
Konano sputajui pogled na sto ispred sebe i sa neverovatnom
tugom odgovorila je: Moje detinjstvo je upropastilo ceo moj ivot.
Nikada me niko nije drao u naruju. Nikada nisam bila voljena. Ni-
kada se nisam oseala kao deo porodice. Seam se dana kada sam sa
osamnaest godina napustila roditeljski dom. Pakovala sam svoj kofer, a
moja tetka je sedela sa mojim roditeljima za kuhinjskim stolom. Zbog
neega sam prola pored kuhinje i ula sam kako moja tetka pita moju
mamu: Ma gde to ona misli da ide? Ko e nju hteti. Debela je kao
svinja.
Seam se da sam razmiljala: Pa, ovde me niko ne eli; nikada
me nisu ni eleli. Imala sam tri mua i sva trojica su bili nasilnici, ba
kao i moj tata. Moj prvi mu me je stalno tukao, a s vremena na vreme
kada bi nam moji roditelji doli u posetu, moj otac me je jo uvek uda-
rao. Pretpostavljam da mu je to bilo prelo u naviku. Zapravo, na dan
mog venanja moj otac je mom buduem muu rekao da e morati s
vremena na vreme da me istue da bih bila posluna. Majka me nikada
nije volela. Nikada nije imala lepu re za mene, niti nean dodir za
moje telo puno modrica. Pretpostavljam da me je mrzela zato to sam
imala isto ime kao i tatina biva devojka.
Svaki dan, rekla je ona, pitam Boga zato me odrava u ivotu.
Zato mi, jednostavno, ne da da umrem? Tada bih bar mogla da odem
da budem s Njim, jedinim biem koje me je ikada prihvatalo.
Tuno je to to mi poznajemo i majku ove ene, koja nema pred-
stave zato njeno tree dete vodi tako disfunkcionalan ivot. Njoj je
neshvatljivo da je njena erka provela mesece u duevnoj bolnici, da
je imala tri propala braka i da ivi usamljenikim ivotom, uzimaju-
i brojne psihotropne lekove kako bi bila emocionalno stabilna. Stav

170
 Boji plan isceljenja

njene majke je da ovek treba da zaboravi prolost i da ivi samo u sa-

danjosti, kao da prolost nije imala nikakvog uticaja na sadanjost. Ali
ako je se vi seate, ona je za vas stvarnost. Onako kako vidimo stvari,
mi to doivljavamo kao istinu. Nemojte suditi sebi ili ocenjivati sebe
zbog toga to govorite istinu. Istina je ta koja ima mo da vas oslobodi!
Trei korak: Napravite listu oteenja koja ste pretrpeli u detinjstvu.
Evo spiska pitanja koja treba da postavite sebi da biste odredili
kakva vam je teta naneta:

Da li oseam da sam sastavni deo porodice iz koje po-

tiem? Da li sam joj pripadao? Da li su me smatrali njenim
znaajnim lanom? Da li me je moja porodica podsticala da
dam sve od sebe u svemu to radim? Da li je mojoj porodici
bilo stalo da uje ta ja mislim i oseam? Da li je moj dom bio
bezbedno mesto gde sam mogao da kaem istinu? Da li sam
imao bliskog prijatelja kome sam mogao da se poverim? Da li
je kola bila bezbedno mesto?
Da li sam bio emocionalno zlostavljan? Drugim reima:
da li su me uporeivali sa drugima? Da li su me poniavali i
inili da se oseam inferiornim? Da li sam bio rtva ljutitih
rei, kritika i glasnih optubi? Da li su me ignorisali? Da li su
me ismevali ili zadirkivali?
Da li sam posmatrao fiziko zlostavljanje izmeu mojih
roditelja ili izmeu njih i moje brae i sestara? Da li sam bio
rtva grubih udaraca ili prestrogih nepravednih disciplinskih
mera? Da li sam gledao kako neki drugi lanovi moje poro-
dice ili moji drugovi mue ivotinje? Da li sam imao odgova-
rajuu odeu i obuu za sve vremenske prilike? Da li sam bio
primoran da radim i poslove koji su bili preteki i neprihvat-
ljivi za dete? Da li su me podsticali da budem mali tabadija
koji e tui drugu decu i otimati im stvari?
Da li sam bio seksualno zlostavljan na bilo koji od sle-
deih naina: (1) nedostatak dodira, (2) posmatranje seksu-
alnog ina izmeu roditelja ili nekog drugog, (3) izloenost

171
Pripadanje

grubom seksualnom govoru i/ili ponaanju pre puberteta, (4)

rtva seksualnih dodira ili ponaanja, (5) posmatranje rodite-
lja ili starije brae i sestara i drugih odraslih osoba bez odee,
(6) primoran da uestvujem u seksualnim oblicima ponaa-
nja, (7) izloen pornografiji u bilo kom obliku, ukljuujui i
takve filmove na televiziji, (8) uen da masturbiram sam ili da
to radim drugima.

etvrti korak: Napravi spisak ljudi sa kojima ima neke nerazreene

situacije.
Znaete da imate nerazreene situacije sa nekim ako u sebi drite
ogorenost, bes, gorinu i elju za osvetom. A ako vae ponaanje, kao
posledica tete koja vam je naneta, nastavi da nanosi bol vama ili oni-
ma oko vas, znaete da postoji jo neto to morate da reite.
Moda ete rei: O, pa ja sam to odavno zaboravio. Ali, opra-
tajui drugima dobijate unutranji mir. Imate li ga? Ili posledice tete
koja vam je naneta jo uvek prave haos u vaem ivotu ili ivotu neko-
ga ko vam je blizak? Opratanje je dar od Boga i dobija se postepeno,
kako oslobaamo emocije koje su se nagomilale u naem seanju na
nepravde koje su nam uinjene. Rei Opratam ti nisu neka arobna
formula koja u potpunosti brie nau prolost. Seanje ostaje zauvek.
Pitanje je da li je bolna emocija jo uvek u naem seanju. Ako jeste,
morate jo da poradite na tome.
Peti korak: Napiite pismo svima onima sa kojima imate neke nesre-
ene raune, poevi od najbolnije uspomene iz detinjstva.
Svrha ovog pisma nije osveta ili optuivanje. Ono bi jednostavno
trebalo da odstrani iz vaeg srca tu zloudnu emociju koja se javila kao
posledica nepravde koja vam je uinjena. Emocionalni naboj u vaoj
uspomeni je taj koji tom seanju stavlja etiketu nezaceljene rane.
Zato pismo? Zato to e ruka napisati ono to usta ne mogu da
kau. Strah nas spreava da reima iskaemo ono to oseamo. Mi smo
skloni da gurnemo bol pod tepih kao da nikada nije ni postojao. Ukoli-
ko to stalno budemo radili, napravie se tako velika gomila da emo se
saplesti o nju i trpeti posledice pada. Biblija kae: Ako li ti sagrei brat

172
 Boji plan isceljenja

tvoj, idi i pokaraj ga meu sobom i njim samim (Matej 18:15). Za vei-
nu ljudi to je prilino zastraujua pomisao, zato to se svi mi plaimo
da emo ponovo biti zlostavljani. Vi ete svog zlostavljaa uvek videti
u ulozi tlaitelja sve dok ne naslikate novu sliku na platnu.
Zato bi nas Bog savetovao da odemo kod onih koji su nas povre-
dili? Sigurno ne zato da bismo ih optuili; ne zato da bismo ih unitili,
ve da bismo mi ozdravili. ovek nikada ne bi trebalo da povredi dru-
ge u pokuaju da izlei sebe. Ogorenost i bes su autodestruktivni. Cilj
nije baciti svoje ubre u tue dvorite, ve oistiti svoje, a po mogu-
nosti i njihovo dvorite.
Hristos nikada nije optuivao. Sotona je taj koji to radi2. (Otkrive-
nje 12:10) Meutim, mi se moramo osloboditi tog bola, ili e on otro-
vati i nas i one oko nas.
Na posao nije da se izgovaramo, ve da istraujemo svoju linost.
Moramo detaljno da ispitujemo svoje misli, oseanja i stavove, pritom
ne skrivajui nita. Hristova krv moe da ukloni mrlje greha, a haljina
Njegove pravde savreno stoji! I dok samoispitivanje nije nimalo lak
zadatak, ono je neophodno da bismo shvatili proces uklanjanja bola
koji moramo obaviti da bismo izgradili karakter nalik Hristovom.
Evo jednog primerka pisma koje vam preporuujemo da napiete
onima koji su vas na neki nain povredili. Dajemo vam poetak est
razliitih izjava koje treba da napiete, a vi dovrite svaku od njih:

Dragi __________,
1. Ovim pismom elim da ti kaem...
2. elim da zna da cenim...
3. elim s tobom da podelim bol koji sam osetio kada...
4. Posledice tete koja mi je naneta bile su...
5. Moji ciljevi i planovi za budunost ukljuuju...
6. Ovo pismo je napisano kao deo procesa mog isceljenja. Ono bi
trebalo da mi pomogne da se oslobodim _________ koju sam oseao
prema tebi od ______. Sada kada sam zavrio ovo pismo i oslobodio
2 I uh glas veliki na nebu koji govori: sad posta spasenje i sila i carstvo Boga naega,
i oblast Hrista njegova; jer se zbaci opada brae nae, koji ih opadae pred Bogom
naim dan i no.

173
Pripadanje

se svog bola, ispuniu se Svetim Duhom zato to sam zamolio Boga da

njime ispuni tu prazninu.

Sada kada ste pogledali primer jednog ovakvog pisma, moemo da

proirimo njegov koncept ili da objasnimo zato je svaka izjava vana:

1. Ovim pismom elim da ti kaem...

Ovu reenicu biste mogli zavriti, na primer, sa ...kako sam se
oseao zbog tvog ponaanja prema meni ili ...koliki sam bol nosio u
sebi od detinjstva.

2. elim da zna da cenim...

Pronaite neto o svom zlostavljau to moete smatrati pozitiv-
nom karakternom osobinom ili oblikom ponaanja. Bez obzira koliko
neka osoba zlostavlja druge, ona je ipak Boje dete i dragoceno je u
Njegovim oima. Njihovo ponaanje je moda loe, ali je njihova vred-
nost beskonana. Nemojte zbog nekih negativnih osobina odbaciti i
ono to je dobro u toj osobi. Ovu izjavu biste mogli dovriti sa ...tvoj
smisao za humor, tvoju velikodunost, ili tvoju doslednost. Moete
dati neki primer iz prolosti.

3. elim s tobom da podelim bol koji sam osetio kada...

Ovo je deo u kojem ete se do detalja setiti te bolne uspomene.
Opiite mesto, zvuke, emociju koju ste osetili i pojedinosti onoga to se
dogodilo. Ovaj deo moete zavriti na mnogo razliitih naina. Kada
se donekle oslobodite bola, neka druga oseanja i zapaanja mogu
isplivati na povrinu. Vratite se na ovaj deo koliko god puta je potrebno
i dodajte nova zapaanja ili seanja.

4. Posledice tete koja mi je naneta bile su ...

U ovom odeljku pozabavite se svim detaljima o tome kako je teta
koja vam je naneta uticala na svaki aspekt vaeg ivota - na odnose, mi-
sli i oseanja, ponaanje, uspehe i neuspehe. I ovaj deo moe da uzme
izvesno vreme i moda e biti potrebno da se na njega vraate par puta.

174
 Boji plan isceljenja

5. Moji ciljevi i planovi za budunost ukljuuju...

U ovom delu se zapravo usredsreujete na nove i poboljavate
stare misli, oseanja i postupke i planirate promenu, to je prirodna
posledica oslobaanja od tog tekog tereta.

6. Ovo pismo je napisano kao deo procesa mog isceljenja. Ono bi

trebalo da mi pomogne da se oslobodim _________ koju sam oseao
prema tebi od ______. Sada kada sam zavrio ovo pismo i oslobodio
se svog bola, ispuniu se Svetim Duhom zato to sam zamolio Boga da
njime ispuni tu prazninu.
Na prvoj praznini bi se moglo napisati oseanja.
Na drugoj praznini treba zapisati glavni dogaaj.
Preostali deo ove izjave formulisan je tako da vam pomogne da re-
ima iskaete ta je novi cilj vaeg ivota. Vi ste se oslobodili negativne
emocije i ta praznina je sada ispunjena Svetim Duhom.

ta bi sada trebalo da uradite sa pismom? Evo nekih naih pred-

loga:
Prepiite pismo, da ne bude due od dve stranice.
Kontaktirajte prijatelja u kojeg imate poverenja, psihologa ili svog
branog druga i provedite sat vremena u razgovoru. Vama je jedno-
stavno potreban neko ko e da vas saslua i utei. Ako ne branog
druga, izaberite onda nekoga vaeg pola da biste izbegli emocionalne
komplikacije.
Proitajte naglas pismo koje ste napisali. Nisu vam potrebni ko-
mentari ili pitanja, ve samo dobar slua. Dok budete itali, vae oi e
videti rei koje je vaa ruka napisala, vae ui e uti rei koje vaa usta
izgovaraju, a vae srce e osetiti emocije koje se pobuuju oslobaa-
njem bola. Na ovaj nain, putem svakog ula aljete svom umu poruku
da je proces okonan i zaokruen. Kada bolni dogaaj(i) ponovo izbiju
na povrinu, nosie etiketu ZAVRENO.

Idealno bi bilo kada biste se lino sreli sa osobom koja vas je po-
vredila, proitali joj pismo, razgovarali o njemu, oprostili jedno dru-

175
Pripadanje

gom i molili se zajedno za vau budunost. Meutim, mi ivimo u

svetu greha i zlostavljanja, i u nekim sluajevima suoavanje sa zlo-
stavljaem znai izloiti se ponovnom zlostavljanju zbog nedostatka
kontrole, odbrambenih mehanizama i oseaja krivice. To posebno vai
za slabu rtvu zlostavljanja koja je tek poela da se oporavlja. Suoa-
vanje moe biti i zastraujue i rizino. Svaka pojedinana situacija se
mora paljivo proceniti da bi se utvrdio najbezbedniji nain za sprovo-
enje procesa oporavka.
Ako ne znate gde se nalazi osoba koja vas je povredela ili ako je
umrla, ipak moete napisati pismo i proitati ga osobi od poverenja
zato to se ono i pie zbog vas, a ne zbog zlostavljaa.
Ako odluite da se lino suoite sa tom osobom, ponesite sa so-
bom pismo koje ste napisali i proitajte joj ga. Zato se to preporuuje?
Zato to vas strah koji oseate tako nee spreiti da kaete ono to treba
da se kae, niti e va bes iskriviti poruku pisma.
esti korak: Prihvatite odgovornost za svoje misli, oseanja i postup-
ke koji vam se javljaju kao posledica pretrpljene tete.
Vi niste odgovorni za tetu, ali ste odgovorni ako nastavljate da
oteujete i sebe i druge - ako ponovo inficirate ranu. Zapitajte se koga
ste povredili emocijama koje gajite.
Sedmi korak: Priznajte svoju greku onima koje ste otetili, traei
od njih oprotaj za povredu koju ste im naneli zato to niste kontrolisali
svoje emocije.
Osmi korak: Zamolite Boga da vas zaustavi kada ponete da se po-
naate, oseate i razmiljate kao rtva ili zlostavlja.
Igra Jadan ja vie ne prilii nekome ko je otrgnut iz Sotoninih
kandi.

Ublaavanje bola
Kada jednom zaponete proces posveenja, on e trajati do kraja
ivota! Ali, ne brinite! Bie to uzbudljiva avantura! Kada se oslobodite
bola, ostavljate mesto Svetom Duhu da ivi u vama i postane va Vodi
i Uteitelj. Kada Bog preko Svetog Duha pone da ivi u vama, On vam
umesto vae konfuzije daje svoj mir. Boje obeanje glasi: A uteitelj

176
 Boji plan isceljenja

Duh sveti, kojega e Otac poslati u ime moje, On e vas nauiti svemu
i napomenue vam sve to vam rekoh. Mir vam ostavljam, mir svoj
dajem vam: ne dajem vam ga kao to svet daje, da se ne plai srce vae,
i da se ne boji. (Jovan 14:26,27).
Evo nekoliko predloga koji su nama pomogli na naem putu ka
isceljenju:
Traite Boje vostvo. Zato? U Rimljanima poslanici 8:26 pie da
Sveti Duh posreduje za nas jer mi ne znamo ak ni za ta treba da se
molimo3. U Jakovljevoj poslanici 4:3 pie4 da ne primamo jer su nae
molitve podstaknute sebinim pobudama.
Budite spremni da oprostite onima koji su vas povredili.
Pratanje je boanska, a ne ljudska osobina. Da bismo mogli da
oprostimo jedni drugima, prvo moramo da traimo oprotaj od Boga.
Naa nespremnost, elja za osvetom i pravdom je ono to nas spreava
da primimo ovaj velianstveni dar koji bi nam dao unutranji mir. Neki
kau da ako oproste, oni, u stvari, putaju zloinca da se olako izvue
iz zatvora. Meutim, postavlja se pitanje u kom se zatvoru nalazi zloi-
nac. Vi ste taj koji je u zatvoru. Vi ste taj koji nosi teret. Vae neprata-
nje vas dri u zatvoru.
Oprostite sebi sve misli, oseanja i postupke koji su proistekli iz tete
koja je vama naneta. Ako je pratanje Boji dar, to znai da vam ga Bog
moe dati za vas same, kao i za druge.
Razmiljajte optimistiki. Ne, ovo nije otrcana fraza Nju ejd po-
kreta. To je istina zapisana u Novom zavetu. U Poslanici Filibljanima
4:4-95 apostol Pavle nas usmerava da svoje misli usredsredimo na sve
3 A tako i Duh pomae nam u naim slabostima: jer ne znamo za to emo se moliti
kao to treba, nego sam Duh moli se za nas uzdisanjem neiskazanim.
4 Itete i ne primate, jer zlo itete, da u slastima svojim troite.
5 Radujte se svagda u Gospodu, i opet velim: radujte se. Krotost vaa da bude poznata
svim ljudima. Gospod je blizu. Ne brinite se ni za to nego u svemu molitvom i molje-
njem sa zahvaljivanjem da se javljaju Bogu iskanja vaa. I mir Boiji, koji prevazilazi
svaki um, da sauva srca vaa i misli vae u Gospodu Isusu. A dalje, brao moja, to
je god istinito, to je god poteno, to je god pravedno, to je god preisto, to je god
preljubazno, to je god slavno, i jo ako ima koja dobrodetelj (vrlina), i ako ima koja
pohvala, to mislite; to i nauiste, i primiste i uste i videste u meni, ono inite i Bog
mira bie s vama.

177
Pripadanje

to je poteno, pravedno, isto, ljubazno, uzvieno, predivno i vredno

hvale. Ako ovako budete razmiljali, Bog mira bie sa vama.
Nauite napamet biblijska obeanja. Druga poslanica apostola Pe-
tra nam govori da kroz asna i prevelika obeanja postajemo sudeo-
nici u boanskoj prirodi.
Slavite Boga za silu koja vas obnavlja i regenerie. Mi smo otkrili da
je jedno od najuspenijih sredstava za savladavanje negativnih misli i
oseanja na CD plejer. Kada nas negativne misli potpuno obuzmu, mi
ubacimo disk sa hrianskim himnama, pojaamo i zapevamo punim
pluima. Susedi e se moda pitati da li smo normalni, ali mi znamo da
ba zahvaljujui tome ostajemo normalni.
Meutim, ne oekujte neke instant promene. Ipak, to pre zapo-
nete proces isceljenja, to ete pre osetiti kako va emocionalni teret
polako poinje da nestaje. Malo po malo, kada se oslobodite svog bola,
va stav e se promeniti. Jednoga dana ete shvatiti da sada razgovarate
o pozitivnijim stvarima, da niste vie tako umorni i da vai izgledi za
budunost mnogo vie obeavaju. Tada ete rei sebi: Nikada se neu
vratiti na staro. Do kraja u ii putem isceljenja.

Samo jedan put vodi do oaja, a hiljadu njih do isceljenja. Sve to tre-
ba da uradite da bi vam bilo gore jeste da i dalje suavate svoje vidike,
svoje arterije, svoj um, umanjujete svoj entuzijazam, svoje zajednitvo,
svoje saoseanje. A da bi vam bilo bolje, sve to treba da radite je da
budete otvoreni za beskrajno mnotvo uda i isceljujuih melema koji
su u vama, izvan vas i oko vas. Ponite da odmotavate zamreno klup-
ko svog nemira i vorovi u vaem duhu e se olabaviti.
Sam Keen, Inward Bound:
Exploring the Geography of Your Emotions

178
 12. Iskupljeni e se radovati
Kad sam bio dete, govorio sam kao dete,
mislio sam kao dete, zakljuivao sam kao dete.
A kad sam postao ovek, prestao sam s detinjarijama.
1. Poslanica Korinanima apostola Pavla 13:11, Novi zavet

Ba kao to se roditelji obraduju prvim reima svoje bebe ili nje-

nim prvim nesigurnim koracima, tako se i mi radujemo najneznatni-
jem napretku onih koji su odluili da rastu na svom putu emocional-
nog sazrevanja. Svaka pobeda, ma koliko izgledala neznatna, predstav-
lja podsticaj za novu pobedu i radost za one koji nas bodre na putu ka
celovitosti i punini linosti. Vama koji ste na tom putu moe se initi
da napredujete sporo kao pu zato to jedva ekate da se oslobodite
bola i osetite lepotu i radost ivota. Ali za nas koji vas posmatramo i
bodrimo, svaki va korak predstavlja pobedu!
Sveto pismo kae da se Gospod raduje zbog vas pevajui, a evo i
zato. Za ljude koji vas okruuju, va stalni napredak na putu ka emo-
cionalnoj i duhovnoj stabilnosti predstavlja dokaz da je Bog taj koji
vam daje snagu na tom putu, da vaa jedina nada u ozdravljenje lei u
vaoj povezanosti sa Velikim Lekarom. Zbog toga treba da Ga slavimo
i hvalimo. Nada je u Bogu, a ne u nama.
Proces isceljenja ne zahteva od vas da posedujete natoveansku
snagu i izdrljivost, ve samo da poelite da se obratite Bogu reima
poput: Gospode, ja ne mogu, ali Ti moe! Kada podignete svoju sla-
banu ruku ka nebu, Bog uzme vau nemo i slabost i daruje vam bo-
ansku silu koja e savladati prepreke koje se nalaze pred vama. Svaki
uspeh predstavlja jo jedno ohrabrenje za savladavanje novih prepreka.
Jedino to moete da uinite jeste da se usrdno i skruena srca molite
Bogu: Gospode, odustajem! Odustajem od svoje snage i oslanjam se
na Tvoju. Odriem se svog i u potpunosti prihvatam Tvoje vostvo.
Odustajem od svoje tvrdoglavosti i prihvatam Tvoju upornu ljubav;
ostavljam svoje znanje i pravednost i priznajem da me moja potreba
da budem u pravu spreava da uspostavim blizak odnos sa Tobom koji

179
Pripadanje

mi je toliko potreban. Daruj mi umesto toga Tvoju mudrost i Tvoju

pravednost.
Ponekad nae ja eli da na silu preuzme kontrolu nad procesom
ozdravljenja, govorei: To je moj ivot i ja u ga iveti kako ja hou.
Upravo tada ete otii korak unazad i zatei sebe kako se vraate sta-
rim loim navikama iz prolosti. Ali nije sve izgubljeno. Jednostavno
ste skinuli nogu sa gasa i stavili je na konicu. I ba kao to je taj po-
kret bio jednostavan, isto je toliko jednostavno pronai gas i ponovo
ga pritisnuti. Hristos ne odlazi zato to ste vi prestali da Ga drite, ve
tiho i strpljivo eka da shvatite da nemate vie snage da napredujete.
im uvidite svoju greku, moete jednostavno samo malo da pomeri-
te nogu ka papuici za gas. I to vie budete vebali vonju u kojoj je
Bog pokreta, lake e vam biti da se drite izvora sile do kraja vaeg
putovanja.
Veoma je ohrabrujue uti kako drugi napreduju na putu ka opo-
ravku, jer nam njihov uspeh pomae da shvatimo ta i mi moemo da
uradimo. Poto je tako, hajde da ponovo posetimo neke od onih ije su
ivotne prie opisane u ovoj knjizi i vidimo ta Bog danas ini u ivotu
Njegovih otkupljenih.
Od prie o zlostavljanju male Deni na satanistikim ritualima
koje je vreno u prisustvu njenog roenog oca i drugih ljudi (vidi dru-
go poglavlje) stresla se veina onih koji su je uli. Meutim, za Gos-
poda nita nije teko1 (Marko 10:27). U Deninom ivotu desile su se
znaajne promene kada se uhvatila za Boju ruku da bi ozdravila. Ne
samo to je odluila da proe kroz taj proces sopstvenog isceljenja, ve
je, ostvarivi napredak i primetivi fizike i emotivne promene koje
isceljenje donosi, dobila podsticaj da raste u drugim aspektima. Deni
se vratila kolovanju i dovrila fakultet koji je odavno bila zapoela i
diplomirala je urnalistiku. Nadamo se da e Deni uskoro napisati
celu priu o tome ta je Bog uinio za nju.
Ona i njen mu, lekar, otkrili su novu dubinu bliskosti u svom bra-
ku, za ta su mislili da je nemogue. Zajedno uivaju u svojim unucima

1 A Isus pogledavi na njih ree: ljudima je nemogue, ali nije Bogu: jer je sve mogue
Bogu.

180
 Iskupljeni e se radovati

i ispunjenom drutvenom ivotu. Aktivno uestvuju u ivotu svoje cr-

kve i lokalne zajednice.
Ali ne samo to, iskre u Deninim oima i nova volja za ivotom
ono su to nas uverava da je na posao, koliko god da je teak, zaista
vredan svih napora i tekoa. Poslednji put kada smo prolazili kroz
grad u kojem ive Deni i Bart, nazvali smo ih isto da im se javimo.
Bart se javio i za par sekundi se dogovorio sa nama da doemo kod
njih na veeru. Deni je potrala da otvori vrata i s oduevljenjem de-
teta zagrlila svoje stare prijatelje. Veera je bila ukusna i pripremljena
s puno kreativnosti. Kada smo zavrili sa jelom, muki deo drutva je
otiao u dnevnu sobu, pa smo ona i ja (Nensi) mogle da razgovaramo.
Nensi, imam punu kutiju stvari koje bih elela da ti pokaem. To su
moje slike iz detinjstva, stari iseci iz novina, jedna lutka koju sam tada
imala i jo neke stvarice. Hoe da pogleda?
Tu malu devojicu koju je Sotona pokuao da uhvati u svoju mre-
u najstranijim zlostavljanjem koje ovek moe da zamisli, Bog je
oslobodio iz te mree; oslobodio ju je u potpunosti!
Kristi, ija pria je izneta u desetom poglavlju, bila je povreena,
ali fiziki prelepa ena u svojim kasnim tridesetim kada smo se prvi
put sreli. Njena veoma zabrinuta majka ju je dovela kod mene (Nensi)
da bih joj pomogla da rei sloene probleme u svom ivotu. Na prvi
pogled, to je bila dobro negovana poslovna ena koja je, spolja gledano,
imala savrenu kontrolu nad svojim ivotom, ali nakon nekoliko tre-
nutaka u mojoj kancelariji postalo je oigledno da je dobro nauila da
svoje strahove prekriva maskom profesionalizma.
Izgleda da joj nije bilo neprijatno kada smo govorili o sloenim
okolnostima njene tadanje situacije, ali kada sam je zamolila da mi
ispria neto o svom detinjstvu, sva se sledila, oigledno se plaei
toga. Ipak mi je bez odlaganja rekla da su njena seanja vezana za de-
tinjstvo nejasna i bolna. Kako se klupko odmotavalo, bivala je sve vie
uznemirena. Zaista ne elim da priam o tome, rekla je. Moramo li?
Kakve veze ima prolost sa mojim trenutnim problemima?
Kristi, ono to se desilo u ranom detinjstvu uvek utie na ono to
nam se danas dogaa. Ta prolost moda nije prijatna za posmatranje,

181
Pripadanje

ali je odredila Va sadanji nain razmiljanja, Vaa oseanja i ponaanje.

Ne moramo danas da analiziramo celokupno Vae detinjstvo. Ali treba
da znate da, ako elite isceljenje, morate da se suoite sa tim kosturima u
emocionalnom odeljku pamenja i oduzmete im mo da Vas sada plae
i kontroliu. Isceljenje je proces za koji treba vremena, i malo po malo,
kako seanja budu isplivavala na povrinu, ja u Vam pomoi da se oslo-
bodite i ponovo proete kroz njih, uklanjajui tu emociju koja Vam odu-
zima snagu a koju ona sadre. Poto to radimo zajedno, otkriete da ete
lake izai na kraj sa trenutnom situacijom, a zdrave odluke e Vam na-
virati mnogo spontanije. Ali Vi morate da donesete odluku da nastavite
ili ostavite stvari da stoje onakve kakve jesu, posavetovala sam je.
Ne mogu da vam posvedoim da Kristin put ka ozdravljenju nije
imao rupe i opasne krivine, ali se njena spremnost da ostane na tom
putu na kraju ipak isplatila. Negde pri kraju naeg sastajanja i saveto-
vanja, ona je jednom ula u moju ordinaciju na razgovor potpuno dru-
gaijeg dranja, irei oko sebe sasvim drugaiju atmosferu. Jedva da je
mogla da saeka molitvu kojom smo uvek otpoinjale nae savetovanje,
a onda je to izletelo iz nje, pobeda koju je izvojevala ba tog dana. Uspe-
la sam! Uspela sam! Uspela sam! uzviknula je s ushienjem i radou.
ta, Kristi? ta si uspela?
Danas je jedan tip koga sam videla u prolazu doao do mog stola.
Poeo je neobaveznim razgovorom, a onda me je pozvao na veeru.
Meutim, pre nego to sam mogla da mu dam bilo kakav odgovor,
predloio mi je da posle veere imamo seksualni odnos. Rekla sam
mu pravo u lice! Zaista, Nensi, ne mogu da verujem da sam to uinila,
ali uperila sam prst pravo ka njegovom nosu i kategoriki ga upitala:
Kakvom me ti to enom smatra? Na pogrenom si tragu. Ako hoe
seks, morae da ga nae negde drugde!
Kakva pobeda! Radovala sam se sa njom to joj je Bog dao silu da
izgovori one rei koje bi volela da je mogla da kae svom ocu, ali nije
mogla.
Nastavila je: Sada se, Nensi, oseam tako slobodnom! To je kao
kada se vozite motorom dok vam vetar nosi kosu. Nisam znala da je to
mogue. Hvala vam. Hvala vam!

182
 Iskupljeni e se radovati

(Nensi i Ron) Tu je onda Viki. Njena pria je izneta u desetom po-

glavlju. Ona ne samo to je bila rtva incesta i fizikog zlostavljanja, ve
se i udala za mladia koji je takoe bio rtva incesta. Seate se, Vikin
i Dejvov medeni mesec zapoeo je u odvojenim krevetima zato to se
Dejv plaio intimnosti.
Proces njihovog oporavka zapoeo je pre est godina i traje i da-
nas. Jedna stvar koju moramo da shvatimo je da se, kada jednom po-
ne, proces oporavka nikada ne zavrava. Bog nam, malo po malo, ot-
kriva delie nae prolosti koji e nam pomoi da doivimo radost u
naem sadanjem ivotu. U duhovnom smislu, to je posveenje - pro-
ces tokom kojeg postajemo sveti.
Ne tako davno, priali smo sa nekim ko je spomenuo ovaj brani
par i rekao je: ne postoji dramatiniji i lepi primer promenjenog i-
vota od Vikinog i Dejvovog. ak i kada ne obraate panju na promene
u ponaanju, ne moete da preete preko promene u izrazu lica. Njih
dvoje izgledaju tako puni ivota, tako zdravi, tako sreni. A od poetka
tog procesa oporavka, preiveli su vie trauma nego to veina paro-
va ima u celom svom ivotu. Uzeli su se za ruke i prepustili se Bogu,
smejali se zbog toga, plakali zbog toga i dopustili da ih njihova tuga jo
vie zblii.
Skoro svi smo se, u nekom trenutku, oseali kao rtve; kivni na
ljude za koje smatramo da nisu bili fer prema nama ili su bili namerno
destruktivni ili grubi. Ja (Nensi) sam godinama bila ogorena na mog
oca. Bila sam ogorena na njegovo vladanje mojim ivotom, na otre
i poniavajue rei koje mi je govorio. S druge strane, divila sam se
njegovom talentu i mudrosti. Moj otac je bio dobar ovek koji je i sam
nosio u sebi bol zbog odbaenosti od strane roene porodice. Onaj ko
je ispunjen bolom ne moe davati od sebe zadovoljstvo - naroito ne
svom roenom detetu - jer mu nikada nije dat takav primer kada je
on sam bio dete. Ono to je on primio, to sam i ja dobijala. Godinama
sam, ak i dugo nakon njegove smrti, skrivala svoju ogorenost. Mo-
da bi se moglo rei da sam bila zbunjena. Kako divljenje i nedostatak
potovanja prema jednoj istoj osobi mogu mirno da koegzistiraju u
neijem umu?

183
Pripadanje

Moj mu je na kraju platio danak zato to sam od njega oekivala

da uini za mene sve ono to moj otac nije uinio i bude prema meni
sve ono to moj otac nije bio. Kada god postoji nedostatak u roditeljskoj
figuri, od branog druga se oekuje da popuni sve te praznine, a to je
nemogue. Tek kada sam obema nogama zagazila u proces ozdravljenja,
poela sam da shvatam neke stvari koje su i mene i Rona mogle da pote-
de mnogih patnji i bola da smo znali za njih kada smo se tek bili venali.
Ja sam itavih etrdeset godina svog oca posmatrala oima deteta.
To dete je govorilo: Tata, igraj se sa mnom. Utei me. Voli me i divi mi
se. Pobrini se za moje potrebe. Donesi kui poklonie i iznenaenja
koja e zagolicati moju matu. Nemoj me grditi i ukoravati. Samo me
voli, divi mi se i prihvati me.
Kada sam se udala, oekivala sam da e moj mu (Tatica Ron)
initi za mene sve te stvari, a on je od mene oekivao da ispunim pra-
zninu koja je nastala u njegovoj dui jer njegova majka nije ispunjavala
njegove potrebe kada je bio dete. Mi smo bili dve odrasle osobe koje su
se ponaale kao dvoje dece. Kakav jadan par!
Proces oporavka svodi se na pranjenje bolnih emocija povezanih
sa naim uspomenama. Kada nas bol napusti, poinjemo da posmatra-
mo roditelje drugaijim oima - oima odraslih. Odrasla osoba kae:
Mama i tata vie nisu odgovorni za ispunjavanje mojih potreba. Ne
mogu od njih oekivati da ublae moju bol, da uine da se oseam
dobro u svojoj koi, da ree sve moje probleme i ispune sve moje elje.
Zato ne? Zato to i mama i tata imaju svoje probleme. Oni su bili po-
vreeni; oni su bili oteeni, i tako to ide jo od Adama i Eve.
Da bih bila isceljena, morala sam da promenim svoj stav. Meu-
tim, to se nije dogodilo bez borbe. Umesto toga, koristila sam da, ali
nain razmiljanja: Da, ali da moj otac zbog rata nije bio odsutan do
moje etvrte godine, mogla sam da uspostavim bliskiju vezu sa njim.
Da, ali da je moj otac samo bio tolerantniji i strpljiviji sa mnom, vero-
vatno sam mogla biti pijanista o kakvom je sanjao. Da, ali da je samo
izgovorio one dve rei koje sam eznula da ujem i priznavao mi ono
dobro to sam radila, ne bih od svih drugih oekivala da ujem Volim
te ili To si dobro uradila.

184
 Iskupljeni e se radovati

I ta mi radimo? Provedemo itav ivot govorei da je samo, igra-

jui igru prebacivanja krivice, sedei u blatu, nikada u stanju da pone-
mo da se oseamo uspenima i prihvaenima? Nikako!
Prvo se oslobodimo bolne emocije. (Vidi jedanaesto poglavlje) A
onda kaimo sebi: Tvoji roditelji su, uostalom, bili samo ljudi i uradili
su najbolje to su mogli sa onim to su imali. Konano, kada ponemo
duhovno da sazrevamo, poinjemo da posmatramo roditelje oima
kojima ih Bog gleda: Ja te volim, bez obzira na to kako se ponaa.
Gospod ume da razdvoji ponaanje od onoga to Mu je vredno - li-
nosti. A to moramo i mi uiniti. Naravno, Bog ne tolerie niti prelazi
preko greha, ali ga razume i poziva na usavravanje.
Isceljenje je proces. Ono se ne deava preko noi zato to smo pro-
itali jednu knjigu ili pohaali intenzivni vikend seminar o oporavku.
A tako je bilo u mom sluaju. Evo poslednjeg poglavlja u prii o mom
oporavku od odbaenosti.
Ne tako davno, Ron i ja smo se jednog poslepodneva provozali sa
prijateljima. Ja sam ponela itavu kutiju kaseta kako bismo mogli da
uivamo u duhovnoj muzici. Otvorila sam kutiju, pogledala ta sam
sve ponela i ugledala dve kasete na kojima je pisalo Dejms Helis.
Uzela sam jednu od njih i dodala je Ronu koji je sedeo na prednjem
seditu, rekavi mu: Zato ne pusti ovu. Ron ju je ubacio u kasetofon
ni ne gledajui ta na njoj pie. Sedela sam na zadnjem seditu i kada
sam ula predivne himne koje niko nije umeo da odsvira tako kao moj
otac, potekle su mi suze. Niko drugi u mojoj porodici nije znao da
imam te kasete. Meutim, Ron je odmah znao ko svira klavir i okrenuo
se ka meni osmehnuvi se.
Moja prijateljica Dona me je pitala: ija je to kaseta? Je l to
Dino? Kada sam se okrenula prema njoj da joj odgovorim na pitanje,
videla je moje suze i uzviknula: O, Boe. To je tvoj tata. Kako sam mo-
gla da zaboravim. To je tvoj tata. Suze su mi tekle i neko vreme nisam
mogla da govorim.
Dona je sela pored mene i uzela me za ruku jer je znala da sam
povreena. Konano sam joj rekla: Zna, ovo je prvi put kako sluam
tu kasetu a da ne oseam ogorenost. Ovo je prvi put da, nakon toliko

185
godina koliko je prolo od njegove smrti, oseam da mi nedostaje.
Dok sada sluam ovu kasetu, preplavljuju me prijatne uspomene.
Imam jo jednu tatinu kasetu. Da li bi vam smetalo da je pustim?
Verovali ili ne, bio je to dobar oseaj pustiti suze da teku, videti
tatino lice, videti ga kako sedi za klavirom i oseati njegovu smrt kao
gubitak. Ponekad nam treba mnogo vremena da odrastemo. Ja sam
spoznala taj tei put. Ali ne morate da ekate do kraja ivota da biste
bili izleeni. Ve sada moete preduzeti prve korake ka ozdravljenju.
Zato je i poslednje uporite moje ogorenosti popustilo ba
onda? Ja sam se u to vreme oporavljala od neeg drugog - od ope-
racije kolena. Ron i ja smo bili u kolima sa dragim prijateljima sa
kojima sam se oseala sigurno, a ta vonja je trebalo samo da me
izvue iz kue i odvrati moju panju od bola koji sam oseala. Moja
kua je zaista bila postala kua alosti poto sam nekontrolisano
plakala zbog snanih i upornih fizikih bolova od kojih sam patila.
Bila sam emocionalno rovita. Moji odbrambeni mehanizmi su po-
pustili - nisam imala psiholoke energije da se oduprem. Mislim da
Bog koristi trenutke poput ovog da nas poui neemu za ta moda
ne bismo bili prijemivi u boljim vremenima. Car Solomun, najmu-
driji ovek koji je ikada iveo dao je sledei komentar: Bolje je ii u
kuu gde je alost nego ii u kuu gde je gozba... Bolja je alost nego
smeh, jer kad je lice neveselo, srce (um) postaje bolje; Jer kao to
prati trnje pod loncem, tako je smijeh bezumnikov; i to je tatina.
(Knjiga propovednikova7:2,3,6;dodatezagrade).
Kada sam ranije itala ove stihove, oni za mene nisu imali nika-
kvog smisla. Oduvek sam verovala u poslovicu: Srce veselo pomae
kao lek, a duh alostan sui kosti (Prie Solomunove 17:22). Poto
sam znala da alostan duh loe utie na imuni sistem, kako onda
vreme tuge moe da bude dobro za srce? Odjednom su mi ovi sti-
hovi postali jasni. Bog je iskoristio period kada sam bila u fizikim
bolovima da me oslobodi emocionalnog bola. Zanimljivo, zar ne?
I zaista, moje srce - ili tanije, moj um, oseao se bolje zbog toga.
Ove prie o emocionalnom isceljenju bodre i razveseljavaju o-
veka. Ali moda ete rei: Naravno, ima nade ako ste rtva, ali ta
 Iskupljeni e se radovati

je sa zlostavljaima? Zar niste uli izjavu: Jednom zlostavlja; zauvek

zlostavlja? Da li leopard zaista moe da promeni are? A ta ako sam
ja zlostavlja, ima li nade za mene?
Ne smemo da zaboravimo da se zlostavljai ne probude samo jed-
nog jutra u svom detinjstvu ili tinejderskim godinama i kau: Mislim
da u ivot provesti kao kriminalac, povreujui druge ljude, oduzi-
majui im ivot i kanjavajui moju porodicu i one do kojih mi je sta-
lo. To je plan nekog drugog. Seate se? Sotona iskoriava. On koristi
deake i devojice kojima je naneta teta i od njih pravi odrasle osobe
koje oteuju druge.
Zar Bog nije dovoljno moan da pokvari Sotonine planove? Veru-
jemo da jeste. A evo i primera:
Na jednom ostrvcetu u Junom Pacifiku koje teritorijalno pripada
SAD jo uvek besni rat, koji traje ve generacijama. Nasilje u toj ze-
mlji otima se kontroli; droga slobodno prolazi, a zlostavljanje ne bira
ni osobe ni njihov poloaj. Od onih koliba u dungli do pravih pa-
lata, emocionalni i duhovni bol svuda je prisutan. Jedna hrianska
misionarska klinika nas je zamolila da ba tu odrimo seriju skupo-
va, nadajui se da emo edukovati strunjake i lanove te zajednice
time to emo im pomoi da naue kako da se oporave od porodinog
prokletstva koje je eskaliralo od poetka esnaestog veka kada su svi
mukarci bili pobijeni a ene ostale u drugom stanju sa mukarcima iz
druge kulture. Mi smo tamo bili tri puta i odrali smo brojne seminare
za njihovu vladu, obrazovne institucije, socijalnu slubu i institucije za
mentalno zdravlje, pravni sistem, sistem zatite i nekoliko crkava.
Prilikom nae druge po redu posete odrali smo seminar duhov-
nog oporavka pod nazivom Zavijanje rana pred jednim velikim crkve-
nim skupom. Nismo imali pojma da se u naoj publici nalaze dva ove-
ka koje je odeljenje za mentalno zdravlje poslalo tu zbog zavisnosti od
droge i nasilja u porodici. Oni su se tada nalazili u zatvorskoj jedinici
za rehabilitaciju narkomana i, to je neverovatno, bilo im je nareeno
da pohaaju ovaj etrnaestoasovni seminar. I njihovim suprugama je
savetovano da dou tamo. Odrali smo jo mnogo seminara na tom
ostrvu, ukljuujui i jedan u hotelu Hajat Ridensi, ali tek smo godinu

187
Pripadanje

dana kasnije saznali kakav je uticaj naa sluba izvrila na ivot ova dva
oveka - i jo jednog. Evo ta se dogodilo:
Godinu dana kasnije vratili smo se na ostrvo da bismo u toku tri
nedelje organizovali seminare. Prve veeri smo zapoeli vikend o bra-
ku, koji je trebalo da poui brane parove kako da komuniciraju. U
okviru nae prve vebe, zatraili smo od njih da svaka osoba kae kako
se zove, gde ivi, kako su uli za seminar i kakvoj se koristi nadaju
od njega. Gospodin koji je prvi govorio ustao je i rekao: Zovem se
Dejvid. Pre godinu dana bio sam navuen na krek kokain, puio sam
etiri pakle cigareta dnevno, bio alkoholiar, u braku sa svojom treom
enom, koju sam redovno zlostavljao i fiziki i emocionalno, i imao
oko petnaest veza sa strane. Moja ena i ja smo pohaali seminar koji
ste vi drali u hotelu Hajat Ridensi prole godine. Nadao sam se da
ete uspeti da je popravite. Danas elim da znate da sam ja taj koji se
popravio. Vie se ne drogiram. Vie ne puim. Vie ne pijem alkohol,
vie ne tuem svoju enu i veran sam samo njoj.
Tokom seminara, vi ste nam dali predlog da istraimo nau po-
rodinu istoriju da bismo otkrili kakav generacijski bol moda nosimo.
Moja porodica ve generacijama ivi na ovom ostrvu, ali sam o njoj
znao vrlo malo poto je veina mojih starijih roaka umrla. Jedan pri-
jatelj mi je predloio da odem na univerzitet, koji ima zapise o mnogim
starim porodicama sa ostrva. To sam i uinio, i na moje totalno zapre-
paenje, otkrio da je moj deda mojoj baki maetom odsekao glavu.
Poeo sam da razmiljam o svom detinjstvu i setio se straha, besa i
tuge koje sam oseao dok sam odrastao u veoma nasilnoj porodici.
Pomislio sam u sebi: Eto nastavljam porodinu tradiciju nasilja i zbog
ega? Da li sam srean? ta radim svojoj deci? Kako samo unitavam
moju sirotu enu, Bertu!
Tada i na tom mestu doneo sam odluku. To se ubre zavrava sa
mnom. Moja ena i ja smo se pridruili programu oporavka za koji
smo saznali na vaem seminaru. A promene koje su se desile u naem
ivotu bile su dramatine.
Berta je sedela pored njega klimajui glavom u znak odobravanja,
a mi smo ostali bez rei. Odmah preko puta nas bili su jedan lekar i

188
 Iskupljeni e se radovati

njegova ena koji su pomagali u sprovoenju programa oporavka koji

je Dejvid pohaao. Kada sam bacio pogled na njih, video sam da i njih
dvoje plau. A kako ne bismo plakali?
Teko je bilo i na momenat ostati priseban i hladnokrvan kada je
ustao Bob, Amerikanac koji je na ostrvu iveo dvadeset godina. Pre
godinu dana, Robi (pokazao je prstom na jednog oveka preko puta
sebe) i ja smo bili u zatvorskoj jedinici za rehabilitaciju narkomana.
Tukao sam enu, drogirao se, pio i bio toliko zavisan od seksa da sam
ostavljao enu kui samu i odlazio u barove gde sam pio i spavao sa
nekoliko ena za jedno vee.
I Robi i ja smo odlazili na te sastanke koje ste drali u crkvi zato
to nam je na odeljenju za mentalno zdravlje naloeno da idemo tamo.
Ono to sam tada saznao toliko je promenilo moj ivot da sam se za-
pitao ta bi jo hrianstvo moglo da mi ponudi to bi mi koristilo.
Primetio sam plakat za neka predavanja iz Jevanelja koja je trebalo
da ponu za nekoliko dana i Robi i ja smo smislili plan kako da se
izvuemo iz nae zatvorske jedinice da bismo odlazili na njih. Danas
sam krteni hrianin, i osniva etiri grupe Anonimni narkomani koje
se sastaju u crkvi dva puta nedeljno. Na svakoj seansi bude izmeu
trideset i pedeset ljudi. Volontiram na hrianskoj radio stanici i svaki
slobodan trenutak koji imam posveujem programu oporavka.
Onda je doao red na Robija. Ne znam kako da ponem, rekao
je on, i veoma sam emotivan tako da u verovatno plakati. Bob je u
pravu. Ali ono to ne zna o toj noi kada smo prvi put otili na seminar
je da sam razmiljao da se ubijem skaui sa Skoka ljubavnika (Puntan
Dos Amantes (Two Lovers Point), Tumon Bay, Guam, USA - oko 120
metara visoka litica sa koje su mnogi skoili u smrt, prim. prev.). I ja
sam bio zavisnik kao i njih dvojica. ena koja veeras sedi pored mene
je moja etvrta po redu supruga. U vreme Vijetnamskog rata, pridruio
sam se mornarici i bio obuavan da ubijam. Moj posao je bio da ulazim
u sela i koljem neprijatelja. Dobro sam obavljao svoj posao. Poslednji
zadatak koji sam dobio bio je da ubijem jednu Vijetnamku koju sam
voleo i sa kojom sam imao dvoje dece. Bilo mi je nareeno da ubijem
i njih. Nisam imao pojma da bi oni mogli biti pripadnici Vietkonga.

189
Pripadanje

Drei se rukama za glavu, poeo je da jeca. Kroz pla nam je

ispriao kako je za njega svaki dan i svaka no komar. Ja sam sada
hrianin, ali kako mogu da se oslobodim tih seanja i krivice? Kako
mi ikada moe biti oproteno za to to sam uradio? Uvek mi se inilo
da mogu jedino ili da taj bol umrtvim drogama ili alkoholom ili da
okonam svoj ivot.
Nakon to sam pohaao va seminar, po prvi put sam dobio nadu.
Meutim, seanja na zlodela koja sam poinio jo uvek me progone.
Predam ih Bogu i ini se da je sve u redu nekoliko sati ili dana, ali se
onda ponovo vrate. Nije lako jednostavno prekinuti stari ivot i zapoe-
ti novi za samo tri dana. Pre samo nedelju dana bio sam tako oajan da
mi se samoubistvo opet uinilo jedinim reenjem. Ponovo sam poeo
da planiram kako to da uradim. Pomislio sam u sebi: Nikad vie nee
videti Rona Rokija. Zato bi on ikada vie poeleo da se vrati na mesto
poput ovog, a i kad bi se vratio, koje bi bile moje anse da ga vidim? Onda
me je Bob nazvao i rekao da ste se vi vratili i da moja ena i ja moemo
da pohaamo ovaj seminar. Jo uvek mi je ponekad teko da poverujem
da bi, posle svega to sam uinio, Bog ikako mogao da me voli.
Tada sam ja (Ron) ustao sa stolice, spustio se pred Robija i pitao
ga: ta od onoga to uradimo moe da bude dovoljno loe da Boija
milost ne bi mogla da oprosti?
Svi ti ljudi koje sam ubio i ene koje sam tukao; droga, alkohol,
seks. Kako sve to mogu da ispravim?
Ne moe ispraviti to, ali, Robi, Bog te voli bez obzira na to kako
se ponaa. On pravi razliku izmeu tvog ponaanja i tvoje prave vred-
nosti, koju smatra beskrajnom.
Ali kada biste samo znali ta mi se sve mota po glavi, uzvraao
je Robi.
Pretpostavljam ta ti sve prolazi kroz glavu; a zna i Bog. Dopusti
mi da ti ispriam neto o tome.
Tada sam sa Robijem podelio ono to me je godinama proganjalo;
znao sam da se u njegovoj dui stvara oseaj beznaa i strah od vene
kazne. Podsetio sam ga na cara Davida, na njegove silne grehe, a Bog
ga je ipak nazvao ovekom po svom srcu.

190
 Iskupljeni e se radovati

Kada Robi nije reagovao na to, sav frustriran sam uzviknuo: Ja te

volim, Robi. Zar ne shvata? Ako ja mogu da te volim, koji te ak ni ne
znam, zato misli da te Bog, koji te je stvorio, ne bi voleo? U tom trenut-
ku, Robi je stavio glavu na moje rame i mi smo tako stajali drei jedan
drugog, a suze su slobodno tekle - i nae i svih onih koji su bili prisutni.
Proveli smo mnogo vie vremena zajedno tokom naredne dve
nedelje i neposredno pre naeg odlaska sa ostrva svi smo se sastali u
lokalnoj radio stanici koja nam je dala dozvolu da koristimo njihovu
opremu i snimimo sve to. Dejvid, Bob i Robi su govorili o svom ivotu
i dramatinim promenama koje je Bog nainio. Robi je svoju priu za-
vrio reima: Ako Bog moe da promeni moj bolestan um, On moe
promeniti svakoga.
Ta tri oveka su se sada udruila u zajednikom cilju, vrsto veru-
jui da e se njihovo ostrvo obratiti Bojom milou. Oni rado ulau
vreme, napore i sredstva kako bi podrali i potpomogli oporavak dru-
gih ljudi ije su ivotne prie sline njihovoj.
Ako ste zlostavlja i imate sline sumnje kao to je imao Robi, do-
zvolite mi da vas uverim, Bog vas voli. I ja sam bio zlostavlja, a Bog mi
je postao neni i brini otac kojeg nikada nisam imao i umesto moje
nesposobnosti da volim dao mi svoju sposobnost.
Poto smo vam ispriali prie o uspenom oporavku drugih, mo-
da bi sada trebalo da vam ja (Ron) ispriam i svoju priu. Na svakom
seminaru koji drim, pa bio on samo za mukarce ili za oba pola, ja go-
vorim o dubini mog bola i disfunkcionalnom ponaanju koje je nastalo
kao posledica toga, a koje me je kontrolisalo toliko godina. Sedim pred
drugima, bez imalo stida govorei istinu i priajui im o putu kojim je
trebalo da krenem da bih izaao iz zatvora svoje prolosti.
Mnogi su me pitali: Kako ti to uspeva? Kako moe da sedi tamo
i otvara svoju duu ljudima koji bi lako mogli da ire glasine da si ti i
dalje takav kakav si bio u prolosti i tako okaljaju tvoju slubu? Tako
si transparentan. I u pravu su. Transparentan sam. Ali ono to sam
otkrio jeste to da me istina o meni samom oslobaa. Kada je javno
priznajem, ja primoravam sebe da budem odgovoran, a Boja sila je tu
da mi u tome pomogne.

191
Pripadanje

Ako moja istina moe da uini da neko ko je u dubokom bolu i

slua dobije pomo koja mu je potrebna da bi se izbavio iz svoje zamke,
onda smatram da me Bog poziva da budem otvoren i kaem istinu. Da
li se stidim starog ivota? Naravno! Da li shvatam zato sam bio toliko
opsednut? Da, hvala Bogu. I dalje sam opsednut, ali ovoga puta idejom
da treba da govorim o sili Boje rei koja je promenila moje sramno
ponaanje i napravila od mog ivota neto predivno.
Bog vodi na oporavak kroz etape. Daje nam ono to nam je po-
trebno onda kada On zna da nam je potrebno. Jedno od poslednjih
poglavlja mog oporavka dogodilo se na jednom malom seminaru za
brane parove koji smo Nensi i ja drali. Upravo tamo mi je Bog uputio
poruku koju nisam mogao da ignoriem. Bili smo u jednoj maloj crkvi
u prirodi. Ceo jedan zid te crkve bio je od drveta i u njemu su na predi-
van nain bile urezane rei: Svet, svet, svet je Gospod Svedritelj. Taj
zid je bio s moje desne strane i iako je bio tamno braon boje, inilo se
kao da je tu neka prodorna svetlost koja mi je iritirala desno oko, a te
rei Svet, svet, svet stalno su se ponavljale u mojoj glavi. Pokuavao
sam da ignoriem tu iritaciju i nastavio sam da predajem.
Kada je iritacija prela u bol, seam se da sam trljao oko, pomilja-
jui: Mora da neto nije u redu s mojim okom. Celo to vee u petak
i vei deo narednog dana iritacija nije prestajala dok na kraju nisam u
sebi rekao Bogu: ta eli, Gospode? Sveto - ta?
Uvek iznova odgovor je bio isti: Svet, svet,svet. U subotu uvee
sam konano shvatio da Bog od mene trai da se odreknem lai koja
je leala u samoj sutini mog bia, koja mi je govorila da nimalo ne
vredim. Morao sam da se odreknem svoje odbaenosti, koja je stajala
izmeu mene i svetosti Boga Svedritelja.
Ja sam rekao: A to nikako, Boe. Ako se toga odreknem, ko sam ja?
Meutim, Bog nije poputao. Nije hteo da me pusti.
Poto mi je ispovedanje postalo sasvim normalna stvar, konano
sam izbacio to iz sebe usred tog seminara: Kada bih samo imao malj
od kilu i po i klin od tridesetak centimetara, pobrinuo bih se za svoju
odbaenost jednom zauvek. Mislio sam da je to gotovo. Postavio sam
nemogu uslov za oslobaanje od svoje odbaenosti.

192
 Iskupljeni e se radovati

Sledeeg jutra smo se vratili da bismo odrali poslednje predava-

nje u toku seminara. Zauzeo sam mesto na kojem sam obino sedeo i
taman sam hteo da ponem kada je uao jedan od uesnika seminara
nosei neto u rukama i rekao: Da li ste ovo traili, Ron? Kada je
priao blie, prepoznao sam malj i klin od 30 centimetara.
Bio sam zapanjen! Rekao sam: Hvala vam, ali sam u sebi rekao:
Nikako! Jo uvek sam se borio sa Bogom.
Tokom nae poslednje pauze neposredno pre zavretka semina-
ra, odustao sam. Uzeo sam pare papira iz moje sveske i markerom
napisao velikim slovima MOJA ODBAENOST! Rekao sam Nensi:
Idem da je zakucam, hoe li da poe sa mnom?
Nas dvoje, koji smo zajedno proli kroz toliko bola i patnje, ko-
raali smo stazom prekrivenom paprati sve dok nisam opazio jedan
veliki panj. Poloio sam papir na panj, stavio klin na sredinu papira i
kladivom poeo da ga zakucavam u panj. Ali Bog jo nije bio zavrio
sa mnom. Kako je klin ulazio u onaj panj, poneo je i papir za sobom,
tako da je papir sa mojom odbaenou zavrio u panju. Nensi i ja smo
stajali tamo plaui i posmatrajui spljotenu glavicu klina oko koje
je samo malo virio zguvani komadi papira. Moj greh je prikovan za
drvo. udo u svemu tome bilo je to to klin, koji lako moe direktno
da probije papir, sada to nije uinio. Simbolino, kao da je Bog hteo
da kae: Ne elim da ikada vie pogleda u svoju odbaenost. Ona je
sahranjena u drvetu od kojeg je i krst bio nainjen.
(Ron i Nensi) Kada se osvrnemo i sagledamo na ivot, oboje
shvatimo da je od onog trenutka kada smo zaeti u majinoj utrobi
Bog imao plan za nas. Ponekad nam je toliko teko da shvatimo kako
On na udesan nain spaja dve osobe iz sasvim razliitih porodica,
razliitih krajeva zemlje, suprotnih shvatanja i ivotne filozofije kao to
je spojio nas dvoje.
I dok je period od prvih dvanaest godina naeg zajednikog ivota
bio pravo muenje za oboje, gledano iz sadanje perspektive, ne bismo
nita promenili. O, da, bilo bi divno da je na brak bio savren od po-
etka i da smo bili savreni roditelji koji su podigli savrenu decu, ali to
je samo bajka. Bog nas je proveo kroz mnoge doline i preneo nas preko

193
Pripadanje

mnogih planina. I svako to iskustvo imalo je neki cilj. Da nismo imali

ta iskustva, bilo bi nam strano teko da razumemo oseanja i patnje
drugih ljudi koji su se nalazili u slinim okolnostima. Sada moemo da
kaemo: Bili smo tamo, iskusili smo to, a Bog nas nikada nije ostavio.
Saznali smo da vie nismo odbaeni!
Upravo zato nam tekst iz knjige proroka Isaije 43:1-5 toliko znai.
Meutim, pre nego to podelimo sa vama ovaj odlomak iz Svetog Pi-
sma, dozvolite da objasnimo dublje znaenje sledeih dveju rei: vode:
u bukvalnom smislu urin. Traenje sopstvenog ivota. Reke: tekoe.
Sa tim razumevanjem, dozvolite Bogu da vam se obrati svojim reima:

Ali sada ovako veli Gospod,

Koji te je stvorio, Jakove,
I koji te je sazdao, Izrailju:
Ne boj se, jer te otkupih,
Pozvah te po imenu tvom;
Moj si.
Kad poe preko vode,
Ja u biti s tobom,
Ili preko reka,
Nee te potopiti;
Kad poe kroz oganj,
Nee izgoreti
I nee te plamen opaliti.
Jer sam ja Gospod, Bog tvoj,
Svetac Izrailjev, Spasitelj tvoj...
Otkako si mi postao drag, proslavio si se
I ja te ljubih;
I dadoh ljude za te
I narode za duu tvoju.
Ne boj se, jer sam ja s tobom...

Sada se moete radovati sa nama, jer smo svi mi otkupljeni i vie

nismo odbaeni!

194
CIP
,

27 - 468

,
Pripadanje : [Prevazilaenje odbaenosti i
pronalaenje slobode prihvatanja] / Nensi i Ron Roki &
Kej Kuzma, [Prevod Svetlana Stamenov Raeta]. -
Sremska Kamenica : Eden, 2007 (Batajnica:Grafeks). - 187
str. ; 21 cm

Prevod dela : Belongingh. - Tira 1000

ISBN 978-86-85197-10-9

1. ,
2. ,

a) -

COBISS. SR ID 229201671