Radna izdrljivost

i
primena hipoteza o
akumulaciji zamora
 HIPOTEZE O AKUMULACIJI
OTEENJA - ZAMORA

- Osnovna ideja i ciljevi

- Polazne pretpostavke
- Odsupanja i dileme
Osnovna ideja
Jednakost zamornog oteenja u strukturi materijala koje ostvari
napon sa konstantnom amplitudom promene i napon sa
promenljivom amplitudom.

Nm N = C
m N = Dm N D

m
D
D N = ND

t N ND

1 1
3
2 m
i
D

n1 ni N1 Ni NR

1 N1 n1 i= j

2 N 2 n2
N R = n1 + n2 + n3 + ....n j = ni
i =1

3 N 3 n3
j
ni
j Nj nj
Ni
=1
i =1
Palmgrin-Majnerova hipoteza

1 2 1=R
3
m
i

n1 ni N1 Ni NR

ni NR
NR = ni nbi
=
nb

NR
ni = nbi
nb
 Po Hipotezi Palmgrina i Majnera zamor koji ostvari napon sa
promenljivom amplitudom promene JEDNAK je zamoru koji ostvari
napon sa konstantnnom (stalnom) amplitudom

1 2 1=R
3 j
m ni
i
N = 1
D i =1 i

n1 ni N1 Ni NR

NR
ni = nbi N1
nb NR = m
j
n bi i
1
m

imNi = 1mN1 Ni = N1 i =1 nb 1
i
Karakteristike hipoteze Palmgrin-Majner

Jednostavnost postavke i transformacije

Ne obuhvata uticaj napona manjih od trajne
izdrljivosti na zamor (ne utiu).
Eksperimenti potvrdjuju da na zamor utiu promene
napona vee od polovine trajne izdrljivosti (0,5D).
Manje promene napona od 0,5D ne samo da ne
utiu na zamor ve utiu na ponitavanje ve
ostvarenog zamora (relaksaciju) tzv. treniranje
materijala.
Popravke hipoteze Palmgrin-Majner

Obuhvatiti uticaj promena napona manjih od D na

izdrljivost.
Dat je veliki broj predloga za ovu popravku
od kojih navodimo dva koja se u osnovi ne
razlikuju od hipoteze Palmgrina i Majnera i
sadre manje izmene.
To su Hipoteza Kogaeva i Hipoteza Haibaha
 Hipoteza Kogaeva
Po Hipotezi Kogaeva zamor koji ostvari napon sa promenljivom
amplitudom promene MANJI je od zamora koji ostvari napon sa
konstantnnom (stalnom) amplitudom. Ovo smanjenje obuhvaeno
je funkcijom interakcije napona ar<1.

j
ni
N = ar
i =1 i

Smanjena vrednost ar=0,21 u odnosu na 1 kod Palmgrin

Majnerove hipoteze obuhvata sledee uticaje
Manji uticaj na zamor promena napona manjih od trajne izdrljivost
(promena veliine od 0,5D i D).
Medjusobnu interakciju napona sa veom i manjom amplitudom promene.
Vee amplitude uveavaju zamor, a male ga smanjuju. Interakcija pri
pomeanom delovanju je sloena. Utvrdjena je eksperimentalno.
j
ni
N = ar ar=0,21
i =1 i

ar N1
NR = m
j
nbi i
n
i =1 b 1
k
1 nbi i
D
n 0,5
i =1 b 1
ar =
1
0,5
D
 Hipoteza Hajbaha
Kod Hipoteze Haibaha iskoriena je teza da trajna izdrljivost je
samo pretpostavka i da ona realno ne postoji tj. da se izdrljivost i
u ovom podruju smanjuje samo je pitanje sa kojim trendom.

Koristei ovu pretpostavku i rezultate ispitivanja, po ovoj hipotezi

odgovaralo je da se za promene napona manje od trajne
izdrljivosti iskoristi linija sa eksponentom 2m-1 za akumulaciju
zamora po istom principu kao kod Palmgrin-Majnerove hipoteze.

Tako su dobijena dva podruja akumulacije, jedno sa

eksponentom m, a drugo sa 2m-1.

Nagib sa eksponentom 2m-1 odgovara ovoj hipotezi, ali ne i

opadanju izdrljivosti u podruju ispod linije trajne izdrljivosti.
Pad iako postoji, mnogo je manji (blai nagib) te se za praktine
proraune i dalje koristi trajna izdrljivost.

1 2 1=R
3
m
i

2m-1

n1 ni N1 Ni NR Ni

N1
NR = m m 1 k 2m 1
nbi i 1 i
j
nbi

i =1
+
nb 1

D

i = j + 1 nb

1
Radna izdrljivost
N1
NR = m
j
n bi i

i =1 nb 1
 Radna izdrljivost je najvei napon u spektru napona koji dovede do
razaranja posle NR promena napona svih veliina amplituda promene.

Kod osnovne (Velerove) izdrljivosti deluje napon iste (konstantne)

amplitude promene od poetka zamaranja pa sve do loma. Kod radne
izdrljivosti smenjuju se velike i male amplitude, a za izdrljivost
(napon koji dovodi do loma) izabran je najvei 1.

Dakle radna izdrljivost je po karakteru, najvei napon iz spektra

napona 1 koji je doveo do loma i postao R.

Po hipotezi o akumulaciji zamornog oteenja, take sa krive osnovne

(Velerove) izdrljivosti transformiu se (preraunavaju) u take na
krivoj radne izdrljivosti.

Transformacija se vri tako to se za svaku veliinu napona, broj

promena N1 se preraunava u NR, u skladu sa odgovarajuom
strukturom spektra napona (radnog reima).

Ova transformacija je vrlo racionalna jer se N1 (Velerova kriva)

eksperimentalno dobija mnogo jednostavnije od NR (kriva radne
izdrljivosti)
 Linearizacija krive radne izdrljivosti
Kriva radne izdrljivosti je u dvostrukom logaritamskom sistemu
blago zakrivljena. Dvostruki log-log sistem je uveden da bi se
Velerova kriva prevela u pravu liniju. To sada znai da je kriva radne
izdrljivosti visokog reda zakrivljenosti te je za praktinu primenu
treba linearizovati.

Zakrivljenost u donjem delu je rezultat smanjivanja broja nivoa

napona veih od trajne izdrljivosti pri smanjivanju najveeg napona.
Kada se najvei napon u spektru izjednai sa trajnom izdrljivou NR
postaje beskonano jer je imenilac u obrazcu za NR jednak nuli.

Poveavanjem najveeg napona, kada i najmanja amplituda u spektru

postane vea od trajne izdrljivosti, daljim poveavanjem najveeg
napona, vrednosti za NR se redjaju tako da formiraju liniju radne
izdrljivosti paralelnu Velerovoj.

Linearizacija krive radne izdrljivosti izvodi se tako da gornji deo bude

paralelan Velerovoj, a donji, blago zakrivljeni se aproksimira pravom
linijom pod nagibom sa eksponentom q.
 logN
logR m
R N R = CR
R=1

R0 q
R N R = CR

NR0 NRD
N1 NR logN

Rq 0NR 0 = Dq NRD q log R 0 + logNR 0 = q log D + logNRD

log(NRD NR 0 )
q =
log( R 0 D )
 Dobijena je kriva sa dve prelomne take i tri otseka. Prelomne take su sa
koordinatama R0 i NR0, a druga sa koordinatama D i NRD. itanjem vrednosti
ovih koordinata sa precizno uradjenog dijagrama (grafika metoda) i
logaritmovanjem jednaine koju zadovoljavaju koordinate ovih taaka, dobija
se vrednost eksponenta q koji definie nagib srednjeg otseka krive
(prethodna slika).

Poredjenjem Velerove krive (osnovna izdrljivost) i krive radne izdrljivosti

sledi sledei zakljuak. Velerova kriva je odredjena sa tri parametra D , ND i
eksponentom m. Crta se tako to se najpre nacrta prelomna taka sa
koordinatama D , ND , iz koje nastavlja horizontalni ravni otseak za trajnu
izdrljivost, a na drugu stranu ide kosa linija pod nagibom m do take sa
koordinatama koje se dobijaju izborom nekog napona N za koji je broj
promena iz jednaine Velerove krive
log N
N
Nm N = Dm N D

D m
D
N = N D
N
N ND log N
 Analogno Velerovoj i kriva Radne izdrljivosti je odredjena pomou tri
parametra, a to su R0 i NR0 i eksponent q. Konstruie se (crta se) tako to se
najpre ucrta taka sa koordinatama R0 i NR0 iz koje gornji otseak ide
paralelno Velerovoj liniji jer ima isti nagib sa eksponentom m. Donji deo iz
take R0 , NR0 kree prema taki D , NRD tako to se vrednost za NRD odredi iz
jednaine koja zadovoljava ove dve take
q
R0
Rq 0 N R 0 = Dq N RD N RD = N R 0
D

TM
logN
Rm N R = CR
logR
Nm N = C

R0 Rq N R = C R

NRD logN
NR0
 Radna izdrljivost je vea od osnovne izdrljivosti. Kod osnovne izdrljivosti
stalno se ponavlja (menja) napon sa istom najveom amplitudom. Kod radne
izdrljivosti ova najvea amplituda samo se ponovi ponekad, a najvie se
ponavljaju manje vrednosti amplituda. Poto velike ampluitude bre dovode do
zamora to e do loma doi posle manjeg broja promena tih velikih amplituda.
Kod radne izdrljivosti zbog uea malih amplituda potrebno je mnogo vie
ponavljanja tih malih da bi dovele do zamora. To ini radnu izdrljivost veom
od osnovne.

Najvee poveanje je u zoni malih promena do razaranja (vidi dijagram). Sa

poveavanjem ovog broja promena izdrljivost se smanjuje po liniji sa
eksponentom m, a zatim po liniji sa eksponentom q.

Kada broj promena dostigne neku vrednost NRD koja iznosi vie stotina miliona
promena napona, broj pojava velikih amplituda je toliki da radnu izdrljivost
izjednai sa trajnom.

Tako se kriva radne izdrljivosti sastoji iz tri otseka, prvi je sa nagibom m, drugi
je sa nagibom q, a trei je ravan i odgovara Velerovoj trajnoj izdrljivosti.

Ni jedna izdrljivost pa ni radna ne moe biti vea od napona teenja

Uticaj teine radnog reima

logR
l
s
t

logNR
 Radna izdrljivost je u direktnoj zavisnosti od radnog reima. to je radni reim
laki vea je radna izdrljivost. To znai da je kod lakeg reima potreban vei
broj promena napona da bi dolo do razaranja mainskog dela.
Sa poveavanjem teine radnog reima kriva radne izdrljivosti se pribliava
Velerovoj (osnovnoj) izdrljivosti. Kada sve amplitude postanu jednake najveoj
kriva radne izdrljivosti se poklopi sa Velerovom krivom

t t

(s) (t)
(l)

n
Uticaj asimetrije ciklusa
Ispitivanja izdrljivosti se po pravilu rade za karakteristine promene
napona i uglavnom za naizmeninu promenu napona. Izdrljivosti za
druge promene napona dobijaju se transformacijom rezultata
ispitivanja dobijenih za naizmeninu promenu napona

logN
M
T
N

D
D

t NS n ND log N t
Koeficijent asimetrije promene napona
R =1

R >0

R =0
g

R=-1
g sr
d

d d
R = = 1... + 1
g
Konstrukcija Smitovog dijagrama

N
D
M
T

R=0 D(0)
A

R=-1 D(-1) D

SR
450
log N D(0)/2 SR SR t
Korekcija Smitovog dijagrama
Dinamika izdrljivost mainskog dela
D epruveta

mainski deo
D (1)

TM T
D (1)M
M DM
SR

450
SR t
1 2 3 ... D (1) k
D (1)M = D (1) = KD =
k KD 1 2 3 ..
2 D (1) 1 2 3 ...
tg = 1 + 1
M k
D ( 0 )
 Uvodjenje uticaja promenljivosti amplitude napona
korekcijom Smitovog dijajrama

Re
R R
R (-1)

N N D

N (-1)

D (-1) R (-1)=N (-1) R

AR=AR

n SR
N, NR

R ( 1) R ( 1)
R = R =
N ( 1) D (1)
Formiranje tablice korekcionih faktora za radnu
izdrljivost
logR l
s
t
w

logN
Vrednosti faktora R R

n
105 106 107 108 109
Radni reim
Teki 1,051,15 1,051,15 1,051,15 1 1
Srednji 1,151,25 1,21,3 1,21,3 1,051,15 1
Laki 1,31,4 1,31,5 1,31,5 1,21,3 1,051,15
Stepen sigurnosti za radnu izdrljivost
Stepen sigurnosti za radnu izdrljivost je definisan u potpunoj
analogiji sa stepenom sigurnosti za osnovnu (Velerovu) izdrljivost

R
S N = NM S D = DM SR =
1
Poto radna izdrljivost po karakteru odgovara vremenskoj, moe
se iskoristiti i analogija sa stepenom sigurnosti za Velerovu
vremensku izdrljivost.

Nm N = C
Nmn = mN
N

N N
S = = m
n
n N
Stepen sigurnosti za radnu izdrljivost na osnovu
broja ciklusa do razaranja NR

Moe se izbei kompletno definisanje krive radne izdrljivosti koje je

obuhvata iroku analizu. Stepen sigurnosti se moe odrediti na osnovu
broja promena napona NR koji se odredi primenom hipoteze o
akumulaciji oteenja.

Rq n = 1q NR
RmNR = CR

R Rq NR = CR R NR
S = = q
1 1 n

R NR
n NR S = = m
1 n