Nastavni predmet: Od igrake do raunara

Saetak prvog dela (za studente druge godine)

pripremila: dr Ljiljana Krneta
Cilj nastavnog predmeta: razvijanje i unapreenje tehnolokih kompetencija vaspitaa
(kompjuterska pismenost vaspitaa i kontinuirani profesionalni razvoj; integrisanje
informatike tehnologije u vaspitno obrazovni rad, uvoenje deteta predkolskog
uzrasta u svet raunara, bogaenje opte pedagoke kulture roditelja u tehnolokom
okruenju)
(...)

Uvod

Svet oko nas karakterie se brzim, raznovrsnim promenama i novim znanjima.

Zakoraili smo u novu civiliacijsku eru eru informacija i komunikacija. Ukupna
svetska znanja se udvostruuju svakih 5-7 godina (a u nekim naunim oblastima i za
2-3 godine: oblast informatikih tehnologija). U svetu ekspanzije informacija moramo
se snalaziti i njemu prilagoavati. Vaspita danas, u mnogome se razlikuje od
vaspitaa od pre 50 ili 100 godina: svet za koji priprema decu je postao tehnoloki
sloeniji i opasniji. Vaspita je prava osoba koja (pored roditelja) dete uvodi u svet
nauke, tehnike i tehologije. Za razliku od roditelja koji to ine spontano i intuitivno,
vaspta je strunjak koji poznaje nauke o vaspitanju, obrazovanju i razvoju dece:
pedagogiju, metodike (kako preneti znanje), psihologiju (mentalne, intelektualne
(kognitivne), emotivne te fizike i socijalne karakteristike razvoja dece predkolskog
uzrasta).
Sve strategije razvoja drutva imaju zajedniki imenilac: pripreme za informaciono
drutvo kroz iroku kompjutersku pismenost svih struktura. U tom smislu,
predkolsko vaspitanje i obrazovanje ima svoju ulogu u prvom (vanom) koraku
razvoja informacione kulture.

Vaspitanje je proces u funkciji razvoja deijih sposbnosti i razvoja uopte (fizikog,

psihikog (kognitivnog, emotivnog), socijalnog, radnog... ). Pored ovih klasinih,
osnovnih, ciljeva, danas se akcenat stavlja na irenje svesti o uvanju zdravlja
( naroto govoriti o prventivi), ouvanju planete Zemlje-ekologiji, i svest o
bezbednosti dece (opte, ne samo fizike bezbednosti, ve i psihike (uticaj nasilja iz
raznih medija, porodici, ustanovi, drutva); socijalne - znaaj tolerancije, znaaj
razvoja kritikog miljenja, itd., jer opta definicija zdravlja po Svetskoj zdravstvenoj
organizaciji (SZO): zdravlje je fiziko, psihiko i socijalno blagostanje.
(...)

Definicije i osnovni pojmovi : definicija nauno odreenje predmeta izuavanja

nauke ili naune discipline; nauno odreenje osnovnih pojmova i strunih termina;
pojam misaoni odraz sutine stvari procesa-odnosa.

1.Razvoj tehnike
Tehnika je nauka o pravilima kojih se treba pridravati u radu; oblast primenjenih
prirodnih i drutvenih nauka.
Celokupna istorija ljudskog drutva se deli na poljoprivednu eru (epohu), industrijsku
eru i novu eru: eru informacija i komunikacija (sinonimi: postindustrijsko doba,
nauno-tehnoloko drurvo, postmoderno drutvo, informaciono-komunikaciona era,
informaciona era, drutvo znanja, itd.).

1
Razvoj tehnike poinje akumulacijom znanja i iskustva ljudske civilizacije od
najstarijih vremena do danas; tehniko-tehnoloke oblasti dele se na stare oblasti:
graevinarstvo i vodoprivreda, arhitektura i urbanizam, brodogradnja, saobraaj,
rudarstvo, geologija i geofizika, mehanika, mainstvo, metalurgja, hemijska
tehnologija, prehrambena tehnologija, automatika i druge;
nove oblasti: kibernetika, informatika, raunarstvo, robotika, telekomunikacije,
energetika (nekada deo mehanike), ekologija, ergonomija i druge.
Inovacija stvaranje nove ideje ili tehnike, novog procesa ili postupka, ili sve
kombinacije poznatih znanja pomou kojih se na jedan nov, kvaliteniji nain mogu
koristiti prirodni ili drutveni resursi.
U tehnikoj oblasti inovacije se odreuju kroz sledee realizacije:
Tehniki pronalazak novo tehniko reenje nekog tehnikog problema u odrenoj
privrednoj oblasti. To su izumi u smislu neega to nije do tada postojalo.
Patent- je pravno zatieni tehniki pronalazak koji dokazuje i garantuje vlasnitvo
pronalaska (intelektualna svojina).
Tehniko unapreenje novo tehniko reenje koje unapreuje proizvodnju u
smislu utede materijala, vremena, kvaliteta proizvoda, zatite na radu, itd.
Koristan predlog svaki predlog koji ne spada ni u tehniki pronalazak, niti u
tehniko unapreenje, ali predstavlja racionalnije reenje, prenoenje iskustava iz
inostrane literature, drugih firmi itd.
Licenca je ugovorno pravo iskoriavanja tehniko-tehnolokog pronalaska ili
patenta, uz pravna ogranienja o nabavci ili ugradnji iz drugih izvora.

2. Informatika
(postoje mnoge definicije)
Informatika je nauka o informaciji kao entitetu.
Informatika izuava informaciju sa svih aspekata.
Informatika se bavi prikupljanjem, prenosom, obradom, uvanjem (skladitenjem),
distribucijom i iskoriavanjem informacija i podataka. Informacija i podatak, sa
aspekta nauke informatike, razliito se definiu.
Teorija informacije (Klod Elvud enon, 1949.)
Teorija informacije ne razmatra informaciju sa svih aspekata, ve izuava koliinu
informacije (meri informaciju) u nekom sistemu. Mera koliine informacije se
izraava pomou entropije, a entropija se izraunava po matematikoj formuli koju je
dao naunik enon).
Entropija je mera neorganizovanosti nekog sistema ili mera haosa, nesreenosti,
nedostataka informacije (suprotno negentropija, oznaava organizovanost, red,
prisustvo informacije...)
Redudanca viak informacije, nepotrebno optereenje sutine informacije
dodavanjem rei, znakova ili drugih simbola, koji ometaju prenos informacije i
komunikaciju.

3.Kibernetika (Norbert Viner, 1948.)

(grka re kiber upravljati nad nautes nad brodom; mornar koji vri navigaciju, tj.
upravlja brodom).
(postoje mnoge definicije kibernetike)
Kibernetika izuava sisteme svih vrsta (prirodne i vetake) i upravljanje sistemima.
Metode u kibernetici: modelovanje ili imitiranje, stvaranje kopije na osnovu
originala. Ne mora se imitirati ceo sistem ili svi delovi sistema, ve samo pojedini deo
ili se simulira ponaanje sistema tj. dela sistema... (imitiranjem biolokih, prirodnih

2
sistema, ili njihovih delova, nastali su mnogi vetaki sistemi: oko-kamera,
mikroskop, lupa (oko orla, oko grmue); mozak-kompjuter, ovek-robot; sonarni
sistemi imia-ultrazvuk; komarc-vilin konjic-helikopter; kit-hobotnica i prirodni
sistemi uranjanja-podmornica; ptice- oblici krila-avioni; itd.)
Model (lat. modulus-mera), prikaz bitnih osobina nekog premeta, pojave ili sistema
koji je izgraen ili koji e se tek izgraditi; obrazac, analogija sa originalom, prirodna
ili vetaka konstrukcija predmeta, pojave ili sistema ije je ispitivanje nemogue ili
preskupo ispitati drugim metodama.
Modelovanje postupak imitiranja pojava, predmeta, procesa i
sistema.
Modelovanjem se apstrahuju samo bitne osobine originala ili realnog
sistema
(znaajne za prouavanje).
Simulacija ispitivanje ponaanja modela (funkcionalni,
simulacioni model).
Validnost modela stepen uspenosti modela u predstavljanju
bitnih osobina realnog sistema, pojave, procesa ili predmeta
(originala).

4.Robotika (termin robotike je prvi uveo Ajzak Asimov, u svojoj kratkoj

prii Runaround objavljenoj u martu 1942. godine.
Robotika je interdisciplinara nauka koja se bavi razvojom, izgradnjom, primenom i
upravljanjem robotima.
( moe i definicija: Robotika je nauka o robotima, njihovom dizajnu, izradi i primeni.
Obuhvata veliki broj naunih polja: informatike (posebno vetaku
inteligenciju), elektrotehnike , mainstva, bioinenjeriga, biologije, medicine....)
Robot je vienamnski automatski ureaj ili maina konstruisana i programirana za
obavljanje odreenih zadataka. Robot je reprogramirajua maina, tj. za svaki novi
zadatak, potrebno ga je programirati ili zadati mu nove instrukcije (vetaka
inteligencija). Imamo robote vie generacija...programirani roboti, adaptivni roboti i
inteligentni roboti (trea generacija) sledea je robot koji lii na oveka
terminator, klon... (roboti: robotsko ulo vida (kamera), mozak-kompjuter, roboti sa
kinezom (kretanjem kao kod ivih bia ili oveka kinestezija je svesno opaanje
poloaja razliitih delova tela i konim osetom).
Robotizacija je proces irenja primene robota u industriji, privredi, vojsci, avio i dr.
saobraaju, medicini, nauci, obrazovanju, itd.
Robotizacija ima znaajan doprinos u humanizaciji ljudskog rada:
- roboti neprstano i neumorno rade (dok ima struje i tarju baterije);
- ne zamaraju se i ne oboljevaju (samo se kvare);
- zamenjuju oveka u jednolinim poslovima u kojima opada koncetracija,
tekim poslovima, npr. mehanika ruka kod livenja metala, itd.
- rad robota sve vreme je jednako uspean i kvalitetan;
- naroito je znaajna uloga robota u sredinama i okolnostima opasnih po
ovekovo zdravlje i ivot (toksinim sredinama, rudnicima);
- roboti (na alost) i ratuju tj. zamenjuju vojnika.

U industriji se koriste za prenos materijala i opsluivanje maina, poslove montae,

poslove kontrole proizvoda, dizajniranje tj. palniranje proizvodnje itd.

3
Roboti funkcioniu uz ovekovo upravljanje ili samostalno ( pritiskom na taster ili
daljinskim upravljanjem: humaniodni robot Asimo proizvodi Honda).
Nova oblast raunarstva: bioinenjerstvo u korelaciji sa medicinom, uz pomo
hardvera i softvera upravljanje bionikim delovima tela (noga, ruka), pomo
invalidima, starim i bolesnicm ljudima.

5. Raunarstvo je nauna disciplina koja se iskljuivo bavi problematikom rada na

raunaru, funkcionisanjem svih elemenata raunara u procesu obrade podataka i
informacija.
ili definicija
Raunarstvo je nauka koja se bavi raunarskim hardverom i softverom, kao i
teorijom raunanja i njihovom primenom.
hardver- materijalni aspekt raunara;
softver programski (aplikativni) aspekt raunara;
Raunar (ili kompjuter, ravnopravni termini) ureaj koji obrauje podatke.
Tehniki gledano, on prima podatke, obrauje ih i daje ih kao izlazne podatke i
informacije. Prvi raunar je konstruisan etrdesetih godina 20-tog veka u okviru
amerikog vojnog programa izgradnje atomske bombe (1944-45.) ENIAC ).
PC personalni kompjuter prvi personalni kompjuter Mekinto (Macintosh)
konstruisan je sedamdesetih godina u garai dvadesetogodinjaka Stiva Dobsa (Steve
Jobbs), koji kasnije osniva kompaniju Epl (Apple). Preminuo je 2011. godine od
posledica teke bolesti.
Raunar (kompjuter) kao multimedija
Zato je kompjuter multimedija? Zato to integrie sve medije ili nosioce informacija:
tekst (hiprtekst), muziku, slike (statina, dinamina,) video-zapise, film, 3D
tehnologiju, simulacije, virtuelna realnost, tj. sve dosadanje medije (tampa
najstariji (pisani) masovni medij, elektronski masovni mediji: radio, film, televizija i
njihova integracija u multimediju: kompjuter-internet).
Programiranje (raunarsko programiranje) je proces koji obuhvata sve tehnike i
aktivnosti pisanja programa. Moe se objasniti i kao proces nastajanja, stvaranja,
produkcija raunarskih programa ili kao oblikovanje postupka u cilju reavanja
problema putem raunara.
Program (raunarski program) je niz instrukcija, prema kojima raunar izvrava
aritmetike i logike operacije.
Programer ekspert za pisanje raunarskih (kompjuterskih) programa
programiranje.Za reavanje kompleksnih informatikih problema postoje veoma
razvijeni programski jezici. Ovi programi omoguuju rukovanje elementarnim
operacijama ili skupovima unapred programiranih operacija. Prva na svetu je
programirala jedna dama, Ada Lavlejs Bajron (Ada Lovelace Byron), erka engleskog
romantiarskog pesnika lorda Bajrona. Ona je bila drubenica naunika arlsa
Bebida (Charles Babbage 1792-1871) koji je konstruisao diferencijalnu mainu
(predak raunara). Ova genijalna matematiarka je pripremala programe za Bebidevu
mainu. Jezik ADA, nosi ime u njenu ast.

6.Informatike tehnologije (sinonimi: informacione tehnologije (skraenica: IT) ili

informaciono komunikacione tehnologije (skraenica IKT) - sredstva, metode i
postupci koji se koriste pri prikupljanju, prenosu, obradi, distribuciji i korienju
informacija i podataka.

4
sredstva (hardver, materijalna strana raunarskog sistema (skup svih fizikih delova),
telekomunikacije i elementi koji uglavnom pripadaju elektronici....od kuita, mia,
tastature, monitora, preko kablova, od lokalnih raunarskih mrea do interneta i
satelitskih stanica..)
postupci (formalni modeli kojim se opisuje funkcionisanje elemenata hardvera, tj.
svega onog to se podrazumeva pod informatikim sredstvima: matematiki prorauni
i formule, programiranje u mnogim programskim jezicima, kodiranja i dekodiranja
podataka....)
metode (methodos grka re, znai istraivanje, ispitivanje, put i nain smiljenog i
planskog postupka pri radu, radi postizanja cilja, zamisli...) predstavljaju primenu
sredstava i postupaka radi reavanja (nekih, datih) problema, uz korienje
raspoloivih znanja o tom problemu.
Razvoj informatikih tehnologija usmeren je ka to lakoj komunikaciji izmeu
oveka i raunara (prepoznavanje glasa, upravljanje modanim talasima...), to veoj
pokretljivosti, tj. mobilnosti, dostupnosti putem interneta, povezivanjem uz pomo
mobilne telefonije; to sigurnije i bre veze, visoka zatita privatnih podataka i zatita
od kompjuterskog (sajber) kriminala; to jeftiniji, ergonomski (anatomski) oblikovan
hardver (tastatura, mi), visokokvalitetni biorazgradivi materijali (monitori koji ne
zrae)...do oblaka:
CLOUD (oblak) nova filozofija raunarstva, koja praktino seli hardver u
oblake raunarstvo u oblacima ili objedinjeno virtuelno upravljanje raunarskim
resursima.
Po ovom konceptu, moemo imati svoj desktop, svoje aplikacije i svoje dokumente
gde god da odemo, jedini uslov je da imamo pristup internetu sa bilo kojeg raunara
(kao to koristimo Gmail), pa i na ulici ako imamo pametan telefon ili tablet. Podaci
se uvaju ko zna gde u svetu i bezbedni su provajderi servisa cloud-a (davaoci
usluga) tvrde da rade redovan backup i da su podaci bezbedni.

ECDL (European Computer Driving Licence) sertfikat (diploma)

U svim evropskim zemljama ECDL (kurs ili kola raunara) priznat je od zvaninih
dravnih institucija kao to su Ministarstvo prosvete, Ministarstvo nauke i
obrazovanja, Ministarstvo kulture i informacija. ECDL sertifikat, bez obzira u kojoj je
zemlji izdat, priznaje se i primenjuje u obuci i testiranju, kao jedinstven program. Sve
zemlje Evropske Unije su lanice ECDL fondacije i priznaju sertifikat.

ECDL obuku ini 7 modula:

1. Osnovi informacionih tehnologija ( raunarski sistemi, hardver i softver)
2. Operativni sistemi (npr. Windows operativni sistem, Linux)
3. Obrada teksta (npr. u Microsoft Office Word-u, ili drugim aplikativnim
programima za obradu teksta: Notepad, Wordpad...)
4. Tabelarne kalkulacije (npr. Microsoft Office Excel)
5. Baze podataka (npr. Microsoft Office Access)
6. Prezentacije (npr. Microsoft Office Power Point, Microsoft Office Publisher
7. Internet i komunikacije (raunarske mree i servisi na internetu)

skraenice:
IKT Informaciono komunikacione tehnologije
IT Informatike tehnologije

5
 (...)

7. Bezbednosna kultura podrazumeva kako materijalnu (fiziku) sferu, tako i

duhovnu kulturu i vrednosti: odgovornost za sebe i druge, solidarnost i toleranciju,
svest o preventivi zatite oveka, materijalnih dobara i svest o ekolokoj zatiti
ivotne sredine; ravnopravnost polova; prevencija od alkoholizma i narkomanije;
fizikog i verbalnog nasilja, seksualnog nasilja, nasilja u porodici, zatita od
destruktivnih sekta, bezbednost u koli, na izletima, ekskurziji, proslavama;
saobraajna bezbednost; opta zdravstvena bezbednost; bezbednost na internetu od
sajber kriminala, ergonomska bezbednost (vano, vidi saetak 2) itd.

Bezbednosna kultura savesnog odnosa prema ivotnoj sredini naziva se ekoloka

kultura.
Ekologija od grke rei: oikos kua i dom ; logos re, govor, nauka ili uenje,
shodno tome ekologija je nauka o kui, a to je zemlja ili domainstvo ivih bia na
njoj (jedna od definicija)
Ministarstvo zatite ivotne sredine je 1994. godine putem javnog konkursa sastavilo
tekst kodeks, tj. 12 ekolokih zapovesti:
1. Ne oekuj od prirode vie nego to si joj dao!
2. Zatititi planetu ovu, druge nemamo niti emo je dobiti!
3. Brinuti o vazduhu pre nego to ga ugleda! (pre nego to pocrni)
4. Koristi izvor tako da vodu moemo piti na renom uu!
5. Znaj da zemlja daruje samo kad um caruje!
6. Seti se da je ivot drveta zalog za drvo ivota! (porodino stablo)
7. Ne dozvoli da ptice selice sutra odustanu da se vrate s juga!
8. Uraunaj cenu ouvanja prirode u cenu svakog proizvoda!
9. Ne trai rupu u zakonima prirode!
10. Misli vie o otpadu, da ne zavrimo na njemu!
11. Gradei ne otimaj, ve deli sa prirodom!
12. uvaj sredinu da bismo izbegli kraj!

Napomena studentima: deci objanjavamo znaenje ovih poruka!

Korisni brojevi telefona moraju biti deci pred oima : 192 MUP; 193 vatrogasci;
194-hitna pomo (ako npr. pozli baki ili deki, dete od 5 godina bi trebalo da zna da
pozove ovaj broj).

6
U misiji razvoja svesti o oprezu, bezbednosti, ouvanju linog zdravlja i ivotne
sredine, vaspitai kod dece ne stvaraju oseaj straha i nesigurnosti kroz poruke
opreza, nego odgovornosti i svesnosti posledica naeg (ne)delovanja i neopreza, dakle
akcenat je na PREVENCIJI!

Reciklaa: staro kao novo ili od starog novo papir, staklo, limenke, plastika,
elektronski otpad, itd.
Recikliranje je vaan korak ka ouvanju ivotne sredine.
Akcije: odlazak na posao (ili bilo gde) biciklom; kupuju se tedljive sijalice; tampai
se podeavaju da tampaju dvostrano; poumljavanje; sortiranje otpada po
kotejnerima; akcija: Reciklaa pejzaa budi kreativan i oivi grad ili dvorite
vrtia, kole...(ideja je potekla od prvog domaeg ekolokog fonda Ekotopija i Telenor
Telekom fondacije, da se uz korienje iskljuivo ekolokog materijla, zaputenim
gradskim prostorima da nova upotrebna vrednost, te da se kod mladih podstaknu
kreativnost i ekoloka svest: da se prostori grada oiste, srede, oslikaju, oplemene, da
se otvore ekoloka igralita izgraena u potpunosti od materijala koji se moe
reciklirati, da se postavi solarna ulina rasveta i improvizuju vetrenjae za pretvaranje
(kobajagi) energije vetra u elektrinu, da se naprave pristupi osobama u invalidskim
kolicima i drugim smetnjama, da se oko igralita postave razne informacije o pravima
dece, o ouvanju prirode (zastavice).... Organizuju se EKO kampovi; akcija
Limenke sakuplaj okolinu sauvaj (limenka se reciklira 100%, beskonano, a da
nita ne izgubi na kvalitetu), itd. Poto je ugljen-dioksid glavni uzronik nastanka
staklenikih gasova i zagrevanja atmosfere, njegovo emitovanje se smanjuje i u
okviru informacono-komunikacione tehnologije i mobilnih ureaja: transportom robe
se oko 65% tetnih gasova emituje do prodajnog mesta, pa je onlajn kupovina
zelenija ....
Elektronski i elektrini otpad (EE) otpad spada u kategoriju opasnog otpada.
Obuhvata sve vrste ureaja klasifikovanih u 10 kategorija, od malih i velikih kunih
aparata, informatike tehnologije (IT opreme), preko rasvetne opreme, elektronskih
igraaka do medicinskih ureaja, kao i fluorescentne cevi.
Mnogi EE proizvodi sadre hemijske elemente kao to su iva, olovo, kadmijum,
berilijum i dr., i ukoliko se nepropisno bace ili odloe na komunalnu deponiju,
isparavanjem u vazduh dovode dugorono do unitavanja ivotne sredine i ujedno
mogu uticati na oboljenja jetre, bubrega, mozga, pojavu kancera. Reciklaa
elektronskog otpada je jako kompleksna jer postoji veliki broj razliitih sirovina na
relativno malom prostoru, tako da se odmah vri sortiranje komponenti dobijene
rasklapanjem opreme na sledee grupe:
Plastika i delovi od plastike
Metal i delovi od metala
Napajanje
Kablovi
Baterije
Ekrani
Elektronske
Sa gledita ponovnog iskorienja, materijali mogu biti: reciklabilni, tj. koji se mogu
iskoristiti ponovnim vraanjem u proces proizvodnje. Tu spadaju plastika i delovi od
plastike, metal, kablovi i dr.; nereciklabilni, tj. koji se ne mogu vratiti u proizvodni
proces. U Srbiji se nereciklabilni otpad na ekoloki bezbedan nain skladiti ili se
koriste za dobijanje energije. Od starih CRT monitora se ponovo dobija staklo i olovo
koji se, kao i metal, ponovo mogu upotrebiti u proizvodnji monitora. Pri rasklapanju

7
raunara na sastavne komponente maseni udeo reciklabilnih komponenata se kree od
70% do 80%.
U reciklabilnom delu plastika je zastupljena sa oko 4%, a metalni delovi sa oko 96%
mase. Maseni udeo reciklabilnih komponenata kod CRT ekrana je oko 30%, pri emu
je odnos plastike i metala u ovom delu 50:50.

()
Svetska energetska kriza, sedamdesetih godina prolog veka, nastala pre svega zbog
politike visokih cena zemalja bogatih naftom, imala je, osim primarnog oka, i
pozitivno dejstvo: buenje iz energetskog sna, po kojem, iskoristive, lako dostupne,
pa time i jeftine energije na Zemlji ima (a nema je) u neogranienim koliinama. Iza
apsurdnog odnosa oveanstva prema prirodnim energetskim potencijalima, stoje
kompanije sa profitom kao stratekim ciljem, to je dovelo Zemlju na ivicu potpunog
ekolokog kolapsa. Sve ovo je zacrtalo putikaz u razvoju energetike i energetskih
tehnologija: potraga za novim energetskim resursima!

8.Energetika je nauka o energiji (nekada deo mehanike). Predmet njenog delovanja je

otkrivanje novih energija ili izvora energije. Prouava energetsko iskoriavanje sila
koje nam stoje na raspolaganju, njihovo prenoenje i ekonomsko iskoriavanje.
U energetici sveta dananjice dominiraju konvencionalni, neobnovljivi izvori energije
fosilnog karaktera nafta, ugalj, zemni gas. Obnovljivi izvori energije- energija
sunca, vetra, geotermalna energija (tople podzemne vode), energija dobijena
sagorevanjem biljnog i stonog otpada biomasa i biogas, imaju neopravdanu malu i
nezadovoljavajuu primenu.
U pojedinim podrujima drvo ima znaajnu ulogu u zagrevanju domainstava.
Toplotna energija dobijena sagorevanjem, zavisi od vrste drveta. ume predstavljaju
obnovljiv energetski resurs sposoban da akumulira sunevu energiju i konzervie je na
dui period. Meutim, poto ume proizvode kiseonik, njihova nekontrolisana sea
moe dovesti do ugroavanja ivota na zemlji. Da bi se kajevi poumili potrebno je i
do 100 godina, tako da je sa pozicija ljudskog ivota drvo neobnovljiv izvor energije.

Suneva energija je energija zraenja izazvana termonuklearnim reakcijama na ovoj

zvezdi. Ukupno Sunevo zraenje koje dospeva do povrine Zemlje, naziva se
globalno zraenje i moe biti direktno (dospeva direktno na povrinu Zemlje pri
jasnom danu) i difuzno (ima razliite pravce prostiranja usled oblaka, aerozagaenja,
praine i drugih klimatskih pojava). Prijemnici sunane energije mogu biti toplotni
kod kojih se energija Sunevog zraenja transformie u toplotu; fotoelektrini
prijemnici kod kojih se Suneva energija pretvara u elektrinu i hemijski energetski
potencijal, npr. gorivo (biljke nisu tehniki prijemnici, ve bioprijemnici).
Tehniki sistemi koji akumuliraju i pretvaraju Sunevu energiju u toplotnu i
elektrinu, u osnovi imaju solarne elije, od aluminijuma su i izgledaju kao sateliti ili
kao ravne ploe krovovi od ogledala.
Energija vetra je strujanje vazduha koje nastaje kao posledica razliitog zagrevanja
atmosfere i povrine zemlje usled toplotnog delovanja Sunevog zraenja (uz
odreene modifikacije uslovljene Zemljinom rotacijom i uticajem tla). Kinetika
energija vazduha koji struji (vetra), predstavlja transformisanu energiju Sunevog
zraenja (jedan oblik transformisane suneve energije). Vetar dostie maksimalnu
brzinu na visini od oko 10 km, ali sa aspekta eksploatacije moe se dobiti energija
vetra i na visini do 200 m iznad tla.

8
Vetrenjae predstavljaju ureaje kojima se kinetika energija vetra transformie u
mehaniki rad. Zavisno od konstrukcije, postoje razne vetrenjae: sa jednim ili vie
krila, sa vertikalnom ili horizontalnom osom, obine sa aerodinaminim presekom itd.
Prostorna podela vetra, globalno posmatrano, ima dve zone maksimalnog strujanja na
svakoj hemisferi. U podruju geografskih irina sa umerenom klimom, nalaze se zone
zapadnih vetrova, a u podruju oko desetog stepena severne i june irine zone
pasata. Naa zemlja se nalazi na junoj granici zone zapadnih vetrova i raspolae
energetskim potencijalom veim od svetskog proseka. Zbog specifinog poloaja
planinskih sistema i kontinentalno-mediteranskog odnosa, veliki znaaj imaju vetrovi
sa istonom komponentom: bura, jugo i koava.

Biomasa i biogas
Izraz biomasa u optem i irem smislu podrazumeva nusproizvod i otpadak iz
poljoprivedne kulture (kukurozovina, obina trava, detelina, slama, trava-korov, itd.) i
stoarstva (stajnjak npr.), u industriji prerade drveta otpaci od drveta, trine. Biomasa
se u energetskom smislu koristi za dobijanje toplote sagorevanjem, tj. pretvaranjem
njene hemijske energije u toplotu.
Energetski potencijal biomase na Zemlji je relativno velik, meutim, problem je u
injenici da se ona mora sakupljati sa njiva i drugih mesta na kojima se otpaci
deponuju (npr. otpaci od domae stoke) i transportovati do mesta suenja (koje
zavisno od % vlage traje od 15 do 20 dana), pripreme - usitnjavanja, presovanja,
spaljivanja i sagorevanja u kotlovima. Cena i vreme transporta i pripreme svakako
utie na ukupnu cenu elektrine energije proizvedene na ovaj nain.

Biogas nastaje anaerobnim vrenjem (truljenjem) organskih materija koje se odvija u

specijalnim postrojenjima bez prisustva kiseonika. Kao rezultat ovakvog vrenja,
dobija se gasovito gorivo biogas. Biogas se potom preiava od ugljendioksida i
vodoniksulfida (otrovno jedinjenje neprijatnog mirisa i korodirajueg dejstva) i
skladiti u digestoru ili u specijalnim balonima. Po toplotnoj moi on spada u srednju
klasu goriva, ali od njega se moe dobiti organsko ubrivo visokog kvaliteta i/ili
proteinima bogata stona hrana. U praksi se danas kao sirovina za proizvodnju
biogasa najvie koristi stajnjak razliitog porekla, gradske i komunalne vode, otpadne
vode prehrambene industruje i biljni ostaci iz poljoprivedne proizvodnje. Proizvodnja
biogasa je posebno interesantna za ruralne sredine i farme, gde su sredita nastajanja
proizvodnje otpadne biomase. U sutini, svaka organska materija moe biti sirovina
substrat za anaerobnu fermentaciju, pod uslovom da sadri dovoljnu koliinu vode
potrebnu za razvoj i delovanje bakterija.
Proizvodnja stone hrane, dobijanje kvalitetnog ubriva i biogasa, predstavlja u
odreenoj meri proces kojim se vri uteda sirovinskih potencijala Zemlje i
poboljavaju uslovi ivota oveka (od neugodnih miris, zaraza, i sl.).

Geotermalna energija je toplota kojom raspolae Zemlja u slojevima ispod njene

povrine, a iji intezitet (temperatura) raste sa dubinom udaljenou od povrine.
Ova toplota je rezultat raspadanja radioaktivnih elemenata koji se nalaze u Zemljinoj
kori od vulkanskih aktivnosti, tektonskih pomeranja, egzotermnih reakcija, itd.
Toplotni fluks dejstva geotermalne energije prema povrini Zemlje nije svuda isti (po
celoj povrini Zemlje), razlikuje se i zavisi od sastava zemljine kore, klime, godinjeg
doba i spoljne temperature. Geotermalna energija se svrstava u obnovljive izvore
energije, iako to (prema nekim naunim izvorima) u sutini nije, jer se Zemlja tokom
vremena hladi. Meutim, kao to kod drveta imamo suprotnu priu, sa gledita

9
trajanja ljudskog ivota, (i sa aspekta globalnog zagrevanja), imajui u vidu tok i
vreme hlaenja, svrstava se u obnovljiv izvor energije.
Danas se najvie koristi topla voda iz prirodnih ili vetakih (buenih) izvora.
Meutim, tehnike mogunosti tehnologija za korienje geotermalne energije jo
nisu dovoljno rzvijene niti komercijalizovane. Termalne vode imaju minerale i gasove
koji pored pozitivnih efekata (banje, leilita), imaju i negativno dejstvo na instalacije
i opremu (kamenac, fenol je toksian, i sl.).

Razne akcije za ouvanje planete

Kreativnost u slubi planete Create the Future je takmienje globalnog edukativnog

programa Siemens Generation 21, kojim kompanija Simens promovie i stimulie
obrazovanje i obuku mladih ljudi i organizuje se kao naslednik popularnog takmienja
Join Multimedia. Cilj projekta Create the Future je sticanje praktinog znanja o
novim tehnologijama u kolama i razvijanje osobina kao to su timski duh, kreativnost
i prihvatanje odgovornosti.
Tema Simensovog takmienja u multimediji za srdenjokolce Vetar, voda, sunce
u slubi energije , npr. 2010-te godine, nije sluajno izabrana. Kompanija je jedan od
inicijatora u sveukupnoj akciji podizanja svesti o energetskoj efikasnosti, korienju
energije dobijene iz obnovljivih izvora i zelenih tehnologija, radi smanjenja emisije
ugljen-dioksida i s ciljem edukacije mladih i uvoenja tehnolokih inovacija u njihov
svakodnevni ivot..kako elektrinu energiju koristiti iz obnovljivih izvora ...
Posle katasrtofe u japanskoj nuklearnoj elektrani Fukoima, nastaloj udarom cunamija
maja 2011.-te godine, Nemaka, Francuska, Italija i druge evropske drave, odustale
su od nuklearnog programa, okrenule se istraivanju obnovljivih izvora energije i sva
sredstva usmerila ka ovom energetskom razvoju.

9. Skraenice i termini (izbor)

PC personalni kompjuter
IKT - informaciono komunikacione tehnologije
IT - informatike tehnologije IT
ECDL - European Computer Driving Licence Evropski standard (diploma, licenca,
sertifikat ) za korisniko znanje rada na raunaru
***
Tehnika vetina, mehanika spretnost, umenost, vinost, umetnika i zanatska
delatnost uopte (npr. tehnika graenja, slikanja, vajanja, pisanja, leenja...)
Tehnicizam vetina postupanja, rada i strunosti.
Tehniar poznavalac tehnikih, strunih pravila, materije, bez obzira na oblast
nauke ili umetnosti.
Tehniki onaj koji se tie materijalne ili mehanike strane neke primenjene naune
ili umetnike oblasti: tehnika komisija, tehniki simboli, tehniki izrazi...
Tehniki izrazi struni izrazi i nazivi iz neke naune, zanatske ili umetnike oblasti.
Tehnologija nauka o vetinama i zanatima tj. nauno prikazivanje ovekove
delatnosti, a kojoj je svrha prerada prirodnih sirovina za ljudsku uptrebu. Na primer

10
mehanika tehnologija je kada se preradom prirodnih sirovina menja samo njihov
oblik, a hemijskom tehnologijom se menja i unutranji sastav prirodnih sirovina.
Tehnolog struni poznavalac vetina i zanata (prerade).

Ispitna pitanja:

1. Razvoj tehnike po istorijskim epohama, podela na stare i nove tehniko-tehnoloke

oblasti.
2. Definisati tehniku i pojam inovacija (tehniki pronalazak, patent, licenca, koristan
predlog, tehniko unapreenje).
3. Definisati informatiku i predmet njenog istraivanja.
4. Definisati teoriju informacije, pojam entropije i redudance.
5. Definisati raunarstvo i objasniti pojmove hardver, softver, programiranje, program,
programer.
6. Definisati kibernetiku, predmet i metodologiju njenog istraivanja.
7. Definisati robotiku i predmet njenog istraivanja.
8. Definisati informatike tehnologije (opisati sredstva, metode, postupke i tendencije
u razvoju informatikih tehnologija (ta je cloud?)
9. Definii energetiku, obnovljive i neobnovljive izvore energije.
10. Objasni pojam bezbednosne kulture.
11. Definii ekologiju sa aspekta bezbednosne kulture, objasniti pojam reciklae.
12. ta je elektronski i elektrini otpad?
13. ta je ECDL, od koliko se modula sastoji (navesti tane nazive i objasniti njihovu
strukturu ili sadraj)?
14. Objanjenje skraenica i termina.

Obaveze studenata: studenti su obavezni da prisustvuju vebama i da uestvuju u

izradi i prezentovanju projekta na zadatu temu. Projekat i prezentacija je studentova
zamisao strunog rada sa decom predkolskog uzrasta, tj. njihovog uvoenja u svet
tehnike i informatike tehnologije

Nain ocenjivanja rada i rezultata:

Predispitne obaveze:
1. prisustvo na vebama do 15 poena
2. posebno zalaganje i isticanje na vebama: do 15 poena
3. obavezna samostalna prezentacija na izabranu temu: do 20 poena

4. obavezan zavrni rad (seminarski rad) na izabranu temu iz oblasti koje se

obrauju u toku semestra: do 10 poena

Zavrni ispit: ocena znanja do 40 poena ( ili u toku semestra dva testa
-kolokvijalna provera 20 +20 )
Ukupni poeni: maksimlnih 100 (predispitni + ispitni)

11
Ocena na ispitu ini zbir poena koje je student prikupio u predispinim aktivnostima:
prisustvo i aktivnost na vebama, kvalitet izrade i prezentacije projekta i poena koje je
student osvojio na zavrnom ispitu.

Literatura:
1. Vuji B. Slobodan (2001): Raunarstvo i informatika, Mikro knjiga, Beograd
(www.mikroknjiga.com)
2. Lambi Miroslav (2003) : Energetika, Tehniki fakultet Mihajlo Pupin,
Zrenjanin.
3. Meredit Suzan (2006): Pokreni kompjuter, Stilos, Novi Sad.
4. Marini D. i Vasi D. (2003): Od igrake do raunara, Tehniki fakultet aak
5. Obradovi Danilo (2000): Osnovi raunarstva, Univerzitet u Novom Sadu,
Fakultet tehnikih nauka, Stilos
6. Reicki an i Girtner an-Lik (2002): Dete i kompjuter, Zavod za udbenike i
nastavna sredstva, Beograd
7. Ranko Rajovi (2010): NTC sistem uenja, Metodiki prirunik za vaspitae,
Visoka kola strukovnih studija Vrac
8. Solea D. i Nadrljanski . (2004): Informatike tehnologije, Uiteljski fakultet
Sombor
9. Solea D. (2001): Raunarski praktikum za informatiku i obrazovnu
tehnologiju, Uiteljski fakultet Sombor
10. Solea D. (2006): Obrazovna tehnologija, Pedagoki fakultet Sombor
11. Staji S.Lj., Mijalkovi, S., Stanarevi, S. (2006): Bezbednosna kultura mladih,
Dragani, Beograd
12. iko D., Kneevi D., Uroev P., (2006): Deca u svetu raunara, Predkolska
ustanova Mladost, Baka Palanka
asopisi i web-sajtovi:
1.PC Press (www.pcpress.rs)
2.Kompjuterske igre (www.kompjuterske igre. co. rs)
3.Svet kompjutera (www.sk.rs)
4.Malac radoznalac, Mali kreativac, itd.
5.Zbornici radova VSSOV i drugi

Dokumenti : internet dokumenti

Napomena:
1. Za pripremu ispita studenti mogu koristiti i druge pisane i elektronske izvore pored
navedenih: nauno-strune izvore iz oblasti tehnike, raunarstva, metodike,
pedagogije i psihologije, naroito pri osmiljavanju aktivnosti sa predkolskom
decom.

2. asopis PC Press moe se iznajmiti u kolskoj biblioteci ili informatikom

kabinetu u tampanoj i elektronskoj formi, kao i navedena literatura.

12
 PRIMERI ZAVRNIH RADOVA

PRVI PRIMER
(izgled naslovne strane)

Visoka kola strukovnih studija za obrazovanje vaspitaa

u Kikindi

Nastavni predmet: Od igrake do raunara

zavrni rad

Opta tema: Energetika

Ua tema: Energija vetrova

Mentor: Student:
Dr Ljiljana Krneta Maja Stojanovi
Broj indeksa: 4162

13
 Kikinda, 2011/2012

(struktura rada:1. kratak informativno-struni sadraj)

VETAR

Vetar je horizontalno strujanje vazdunih masa nastalo usled razlike temperature,

odnosno prostorne razlike u vazdunom pritisku. Vetar je posledica Sunevog
zraenja,tj. energija vetra je transformisani oblik suneve energije, a na njegove
karakterisitke u velikoj meri utiu i geografski inioci.

Sva obnovljiva energija dolazi od sunca. Sunce prema Zemlji zrai 1015 kWh po
kvadratnom metru. Oko 1 do 2 posto energije koja dolazi od sunca pretvara se u
energiju vetra.

Postoje delovi Zemlje na kojima duvaju takozvani stalni (planetarni) vetrovi i na tim
podrujima je iskoritavanje energije vetra najisplativije. Dobre pozicije su obale
oceana i puina mora. Puina se istie kao najbolja pozicija zbog stalnosti vetrova, ali
cene instalacije i transporta energije koe takvu eksploataciju. Kod pretvaranja
kinetike energije vetra u mehaniku energiju (okretanje osovine generatora)
iskoritava se samo razlika brzine vetra na ulazu i na izlazu.

Kao dobre strane iskoriavanja energije vetra istiu se visoka pouzdanost rada
postrojenja, nema trokova za gorivo i nema zagaivanja okoline. Loe strane su
visoki trokovi izgradnje i promenjivost brzine vetra (ne moe se garantovati
isporuivanje energije). Velike vetrenjae esto se instaliraju u park vetrenjaa i preko
transformatora spajaju se na elektrinu mreu.

(struktura rada:2. metodiki deo nije obavezan)

Priprema za neposredan rad

Student: Maja Stojanov

Deji vrti: "Bambi"
Vaspita: Zora Radujkov
Uzrasna grupa: pripremna
Broj dece: 26
Datum i vreme: 03.05.2012
od 9:30 do 10:00h
Tema aktivnosti: Energija vetrova
Zadaci vaspitno-obrazovnog rada: -proiriti ve postojee saznanje o
vetru
-navoditi decu da opaaju i analiziraju
bitne karakteristike
-razvijati deiji govor i bogatiti deiji

14
 renik
-razvijati deiju kreativnost i matu
-razvijati panju i koncentraciju
-razvijati motoriku prstiju i ake
Mesto vaspitno-obrazovne situacije: soba za dnevni boravak dece,dvorite
Oblici vaspitno-obrazovnog rada: frontalni,grupni i individualni
Metode vaspitno-obrazovnog rada: verbalna,pokazivaka metoda
Sredstva vaspitno-obrazovnog rada: slike(aplikacije), igrake
Aktivnosti dece: posmatrake i receptivne aktivnosti,uvianja,izumevanja
Povezanost sa drugim vaspitno-obrazovnim oblastima: metodika razvoja
govora,metodika razvoja poetnih matematikih pojmova,metodika likovnog
vaspitanja
Trajanje aktivnosti: oko 35 minuta

(struktura rada:3 centralna aktivnost- sutinski vaan deo rada)

Tok aktivnosti

Rasporeujemo decu da sednu u polukrug,na stolice,ispred aplikatora na kome u

kaiti aplikacije potrebne za pesmicu koju u im izrecitovati.

Uvodni deo aktivnosti

Dobar dan deco,kako ste? Ja se zovem Maja i danas u se druiti sa vama. Da li ste
raspoloeni da se igramo i kroz igru nauimo neto novo? Da! Deco,da li vi znate
neku pesmicu o vetru? Ja znam jednu od Jovana Jovanovia Zmaja,koja se zove
VETAR,da li ste je nekad uli? Deca ovu pesmu ve znaju,pa e verovatno usledeti
potvrdan odgovor. Nakon toga ih pitam da li ele da je zajedno izrecitujemo,a zatim
recitujemo pesmicu uz aplikacije odgovarajue stihovima, i to sledeim:

Vetar

Ja sam vetar, diem prah,

zar vas nije, deco, strah?!
Sad sam dete ko i vi,
pa arlijam kojegdi;
sad sam vihor, mome holo,
igram kolo naokolo
sad vam ciim kao guja,
sad sam vetri, sad oluja.
Zatvorite prozor, vrata
da vas vetar na zamlata!
Ja sam vetar, diem prah,
zar vas nije, deco, strah?!

15
Zatim sledi razgovor o pesmici,o tome da li im se svidela,o emu ona govori.

Glavni deo aktivnosti

U glavnom delu bih im pokazala slike vetrenjaa.

Pitala bih decu da li znaju ta je vetrenjaa i kako ona radi?!
Zatim bih pokazala meketu vetrenjae i zamolila jedno dete da doe da duva da
vidimo da li e se pokreniti krila vetrenjae. Dete ne bi uspelo. Zatim bih pozvala vie
dece da zajedno duvaju...krila vetrenjae bi se veoma sporo i malo pokretala. Naton
toga uzela bih fen,ukljuila ga i usmerila ka vetrenjai. Sa decom bih porazgovarala i
tome zato se vetrenjaa bre vrti.
Zatim bih ih pistala da li znaju da mi kau neki primer energije vetra ( pomogla bih im
uz aplikacije.. jedrilice, zmajevi)?!

Zatim slede aktivnosti po centrima: A,sada se drugari moete igrati u centrima,u

likovnom centru mozete slikati vetrenjau po elji sa temperama,u stono-
manipulativnom moete od plastelina praviti razne oblike vetrenjaa,a u
graevinskom od raznih kockica da pravite vetrenjau onako kako biste vi eleli da
ona izleda.

Zavrni deo aktivnosti

Nakon igranja u centrima,decu izvodim napolje, ukoliko vremenski uslovi to

dozvoljavaju. Izali bismo napolje i putali zmajeve koje bih ja pripremila. Ukoliko
vremenski uslovi nisu za rad u dvoritu, u vrtiu bih im u likovnom cenutru donela
kadicu sa vodom i pustali bismo jedrilice,koje bismo uz pomo ventilatora pomerali,
kako bi se one kretale po vodi.

(struktura rada: 4deo su poruke)

Poruke:

Zdravstvena poruka: Nakon izlaganja na vetru,treba oprati ruke i umiti se

Bezbedonosna: U toku snanih vetrova ne treba provoditi vreme van kuce,ne treba
ii pored starih,oronulih objekata.

Ekoloska: Ne treba bacati smee po gradu,kako vetar ne bi raznosio na sve strane.

16


Visoka kola strukovnih studija za obrazovanje vaspitaa u Kikindi

PREDMET: OD IGRAKE DO RAUNARA

seminarski rad

TEMA: KOMPJUTER KAO MULTIMEDIJA

Ua tema -MUZIKA

17
MENTOR: dr Ljiljana Krneta student: Jelena Janji, 4178

Kikinda
2011/2012.

Multimedija je naziv za one medije koji su kombinacija vie razliitih medija.

Multimedije karakterie multimedijalni doivljaj, po pojavnim oblicima i prenosnim
putevima viestruk, simultan, snaan doivljaj, u najirem smislu to je protok
informacija izmeu izvoaa i publike.
Ovaj pojam se susree i u svetu zabave (muzike, video i raunarskih igrica...) ali i u
telekomunikacijama i svetu raunara.
Smatra se da je multimedij postao fenomen savremenog drutva, koji u najuem
smislu moemo posmatrati kao papir, vazduh, elektromagnetsko polje putem kojih se
prenose informacije, a u najirem sredstvo u procesu interakcije oveka sa
okruenjem. Ako se podaci koji se unose u medij posmatraju kao energija koja
deformie prostorno vremensku strukturu, onda ovek taj signal moe da uoi, tj.
detektuje i to svojim ulima (sluh, vid) ili posredno, preko ureaja koji informaciju
pretvaraju u oblik koji ovek moe da detektuje.
Multimediji mogu biti:

tekst slika zvuk

animacija video

interaktivnost

U raunarstvu medij je nosilac ili prenosilac podataka. Procesi koje obuhvata rad
raunara sa medijima su akvizicija, skladitenje, reprezentacija, razmena, obrada

18
iprezentacija medijskih podataka.Multimedijalna komunikacija je istovremeno
korienje vie medija (poput filma koji objedinjuje slike i zvuk, animaciju...) ili
simultano korienje vie naina komuniciranja (spoj teksta i fotografije, tj. slike,
grafike i sl.)
Aktivnost

Bila jednom dva druga, koji su ili zajedno u kolu, u isti razred.Marko koji je iveo
u gradu, i njegov drug Jovan koji je iveo na selu. Marko je u svemu bio bolji,jer je
imao starijeg brata koji mu jeu svemu pomagao, dok Jovanu nije imao ko da
pomogne, niti je imao skim da se igra.Marko je kod kue imao raunar koji je znao da
koristi. Stalno je Jovanu priao kako u slobodno vreme voli da slua muziku na
raunaru, i koja god da mu se pesma sluala samo bi uao na you tube i tamo bi naao
i pustio pesmu. Jovan nije imao raunar kod kue a eleo je da naui neto da radi na
njemu i da se malo poigra. Jednog dana upita svog druga Marka da li moe da doe
kod njega da zajedno sluaju muziku i da i njega naui kako da puta muziku na
raunaru. Marko se prvo predomiljao, odlagao je to druenje, jer tog dana nije bio
raspoloen izmiljao je kako ga boli glava. Poto mu je bilo ao druga, bilo mu je
krivo da to to on zna da ne pokae drugu, odluuje da ga pozove... Kada su se
zavrili asovi u koli Jovan i Marko odlaze zajedno kod njega kui. Tu Marko
pokazuje drugu ta da ukuca na raunaru-internetu i kako da izabere i pusti muziku,
pa mu pokazuje da moe muziku da slua i u winampu. Jovan zamoli Marka da ga
pusti da on sam izabere i pusti muziku. Marko pusti druga da sedne za raunar. Jovan
je bio sretan jer je nauio kako da pusti muziku na raunaru, a Marko se oseao
prijatno jer je na kraju ispao pravi drug.
Nakon prie pitam decu da li je lepo lagati? Da li je Marko ispravno postupio? Kako
bi oni odreagovali da su se nali u Markovoj situaciji?
Pa da li vi volite da sluate muziku? Da li esto kod kue sluate neku muziku? Ko
vam puta muziku kod kue, da li znate sami da pustite muziku?
Potom bi pokazala deci kako da puste muziku. Pokazujem im i objanjavam kako
mogu putati muziku na raunaru u winamp i preko you tube. Objanjavam im da su
to programi preko kojih sluamo muziku...

Nakon toga pustila bi neku muziku uz koju bi deca crtala ta god hoe, ono na ta ih ta
muzika asocira. Potom bi igrali i pevali neku pesmicu, i na kraju bi igrali muzike
stolice.

PORUKE:
Zdravstvena: ne treba sluati preglasnu muziku jer ona moe loe da utie na na
organizam i na celo psiho-fiziko stanje oveka.

Ekoloka: sve ureaje kada se pokvare nositi na reciklau.

Higijenska: treba redovno brisati ureaje, jnjer se na njima skupljaju sve bakterije

Bezbedonosna: treba uvati ureaje, nikako ih ne udarati jer se mogu pokvariti i

nkako ih ne dirati mokrim ili prljavim rukama

19
 TREI PRIMER

Visoka kola strukovnih studija za obrazovanje vaspitaa u Kikindi

Predmet: Od igrake do raunara

seminarski rad
Tema: Energetika S o l a r n a e n e r g i j a

Mentor: dr Ljiljana Krneta Student: Aleksandra Lukin

Kikinda, maj 2012.

20
Solarna energija je energija sunevog zraenja koju primeujemo u obliku svetla i
toplote kojom nas naa zvezda svakodnevno obasipa. Sunce je najvei izvor energije
na Zemlji. Sem neposrednog zraenja koje greje Zemljinu povrinu i
stvara klimatske uslove u svim pojasevima, ovo zraenje je odgovorno i za stalno
obnavljanje energije vetra, morskih struja, talasa, vodnih tokova i termalnog
gradijenta u okeanima. Postupkom fotosinteze se suneva energija pretvara u biljnu
masu koja na taj nain postaje pretvorena energija u celulozu ili drugi oblik ugljenih
hidrata. Ova energija se moe iskoristiti na razne naine i upotrebiti kao toplotna,
elektrina, hemijska ili mehanika energija.
Najjednostavniji nain je sakupljanje toplotne energije, pomou solarnih
kolektora koji daju toplu vodu ili topao vazduh koji se mogu koristiti za grejanje tople
vode za domainstvo, bazene, radijatore ili podno grejanje.
Danas se u zgradama toplotna energija Sunca koristi pasivnim i aktivnim zahvatom
korienjem arhitektonskih i graevinskih tehnika.
Napredni nain je neposredna proizvodnja elektrine energije fotonaponskim
elijama. Ovaj nain podrazumeva da se postavljanjem panela poluprovodnikih
osobina i izlaganjem sunevom zraenju neposredno dobija elektrini napon odnosno
elektrina energija.
Solarna energija je u poslednje vreme stekla veliku popularnost kao obnovljivi izvor
energije koji sa sobom ne donosi zagaenje povezano s fosilnim gorivima.

Aktivnost u vrtiu

Uvodni deo: U uvodnom delu vaspita e decu podeliti u tri ekipe. Svaka ekipa e
dobiti da rei zagonetku, a ona koja bude najbra bie pobednik. Reenje svih
agonetkije sunce. Prva ekipa dobija sledeu zagonetku: Nekad ga ima, a nekad
nema, znate da uvek iza oblaka drema. Druga ekipa ima zagonetku Krase ga boja,
sjaj i duga, arobna i daleka nebeska pruga, po tome ga i znaju svi, ono nad Zemljom
bdi. A trea ekipa treba da rei zagonetku Oca nema, majke nema, a svako jutro se
raa. Kada sve ekipe odgonetnu zadate zagonetke, vaspita saoptava deci da upravo
reenje ovih zagonetki predstavlja i temu dananje aktivnosti, koja glasi Sunce i
solarna energija.

Centralni deo: Vaspita pokazujui aplikacije sa odgovarajuim slikama,

objanjava...Sunce je zvezda koja se nalazi u sredini sunevog sistema i oko njega
krue planete, meu kojima je i naa, Zemlja. Sva snaga i jaina Sunca naziva se
energija sunca, tj. solarna energija koja nam prua svetlost i toplotu. Vaspita dalje
objanjava deci da ljudi mogu iskoristiti solarnu energiju, tako to e postaviti npr. na
krov kue posebne ploe koje e upijati energiju Sunca i davati npr. toplu vodu ili
topao vazduh. Vrlo je vano i to to solarna energija ne zagauje okolinu!
Nakon kratkog upoznavanja dece sa nepoznatim reima i zanimljivostima, svi odlaze
u dvorite vrtia. Vaspita kazuje deci da pronau deo dvorita koji je najsunaniji.

21
Kada pronau odgovarajui deo dvorita, deca i vaspita e sesti u polukrug. Vaspita
pokazuju lupu i pare papira. Okree lupu ka Suncu, a ispod nje stavlja papir. Papir e
nakon nekoliko trenutaka poeti da se dimi, gori. Na ovaj nain, vaspita e praktino
prikazati deci koliko je snana i korisna solarna energija.
Zatim se svi vraaju u sobu. Nalazimo se u jezikom centru. Na stolu, u sredi centra,
nalaze se: naoare za sunanje, krema za sunanje, pamuna bela majica, papue,
eir i flaa vode. Vaspita pita decu da kau ta sve vide na stolu. Zapoinje diskusija.
Nakon to imenujemo predmete sa stola, vaspita pita decu zbog ega su ovi predmeti
bitni tokom boravka na suncu. Kada utvrdimo vane karakteristike svakog predmeta,
vaspita pita decu ta bi se desilo kada bi na stolu npr. bila crna majica, duboke patike,
gazirani sok...Diskusija se nastalja. sve dok ne doemo do toga kako treba da se
odnosimo prema jakoj sunevoj energiji.

Zavrni deo: Vaspita objanjava deci da e moi da se opredele izmeu tri zadatka,
tj. tri likovne tehnike. U prvom zadatku deca e uz pomo papira i kombinacije
votanih boja i flomastera crtati na temu Kako zamiljam Sunce. U drugom zadatku
vaspita e pomoi deci da izreu pare stiropora, tako da se dobije oblik sunca, a
potom e ga deca bojiti temperama. A u treem zadatku deca e moi da na hamer
papiru, uz pomo makaza, lepka i raznih papira u boji, iz novina...seckaju i lepe, tako
da naprave jedno veliko sunce. Kada se deca opredele koji zadatak ele da obave, i
kada ga zavre, napraviemo malu izlobu svih radova, koju e moi da posete i
roditelji.

Poruke:

Zdravstvena poruka: Ne boraviti na jakoj sunevoj energiji, jer moemo bitno

ugroziti svoje zdravlje. Ukoliko je to zaista potrebno, obui garderobu koja je lakog
materijala i svetle boje, obavezno staviti eir i naoare za sunce. Takoe, vano je da
pijemo dosta tenosti.

Higijenska poruka: Tokom delovanja jake suneve energije, potrebno je da se

tuiramo dva do tri puta dnevno, jer je telo sklono znojenju.

Ekoloka poruka: Jakom zagrevanju Zemlje doprinose brojne aktivnosti oveka.

Tako da emo jedino ako uvamo prirodu, tj. sadimo drvea, ne bacamo otpad po
ulici, ako se ree vozimo kolima...moi da sauvamo i Sunce.

22
 PRIMER ETIRI

Visoka kola strukovnih studija za obrazovanje vaspitaa

Tema: Internet pretraivai

Predmet: Od igrake do raunara

Profesor: dr Ljiljana Krneta Student: Jovana epi

23
 Kikinda, 2012.

Internet pretrazivac je alatka dizajnirana da trazi informacije na WWW ( World

Wide Web) i to uglavnom zadavanjem kljucnih reci, a mnogo redje odabirom
ponudjenih stavki. Rezultati pretrage su obicno predstavljeni u obliku liste i najcesce
se nazivaju hits. Informacije se mogu sastojati od web staranica, slika, podataka i
drugih tipova fajlova. Neki internet pretrazivaci takodje pretrazuju podatke koji se
nalaze u newsbook, bazama podataka ili open directories. Za razliku od web
direktorijuma, koji se odrzavaju od strane ljudskih editora, internet pretrazivaci rade
na principu algorima ili su mesavina algoritamskog i ljudskog faktora.

Zato su nam potrebni web pretraivai?

Jer postoji ogroman broj informacija na Internetu pa je teko u toj masi pronai
eljenu informaciju
Jedina svrha Web stranica, tzv. Internet pretraivaa jest da uz pomo ogromnih baza
podataka na va upit ponude sve one stranice koje su vezane za predmet vaeg
interesa .
Kako pretraivati?
Osnovno pretraivanje upiemo kljunu rije u trailicu ti odaberemo pojam koji
elimo . Napredno pretraivanje zahtjeva neke dodatne alate. Kad smo doli do
zavrne faze pretraivanja i dobili traeni rezultat, ukoliko kliknemo na link u traci e
nam se pojaviti oblik URL adrese. Sa svakim novi terminom u upitu gubi se dio
relevantnih dokumenata.
Nekoliko poznatijih pretraivaa:
1. Google

2. Yahoo
4. Bing
5. Ask.com

Aktivnosti:

Deca ce sesti u polukrug. Postavljaemo im pitanja:

24
-ta znaju o internetu i ta oni najee rade na internetu?
-Da li su uli za google i yahoo?
-ta su oni?
Objasniemo im da su to internet pretraivai , programi na internetu koji slue za
zabavu i za to da ih nesto 'pitamo' , ako nam nije jasno. Okupiemo decu oko
kompijutera kako bismo mogli da im pokaemo kako rade google i yahoo. Rei emo
deci da kau po jednu re, neto to ih interesuje, a ne znaju (Miky Maus, Nemo... ) i
to emo zajedno sa njima traiti na internetu. Zatim emo im pokazati kako rade e-
mail adrese na yahoo. Jedno dete e sesti za jedan, drugo za drugi raunar i slae
mail-ove jedno drugom.
Ispiaemo deci priu kako bismo im blie odredili pojmove google i yahoo.

Pria:

Brat i sestra

U jednoj kui su veli brat i sestra sa roditeljima. Stalno su se svadjali oko toga ko e
da bude za raunarom. Deak je hteo da na googl-u istrauje, a devojica je htela
preko yahoo mail-a da se dopisuje sa drugaricama. Mama i tata su im otisli na posao.
Jednog dana deak nije hteo da dopusti sestri da se dopisuje sa drugaricama, jer je on
hteo da istrauje o dinosaurusima. Ona se naljutila i rekla je da odlazi, da se vie
nikada nee vratiti kui jer je ljuta na njega. On joj je rekao da slobono ide. To joj je
rekao jer je mislio da nee stvarno otici. Ali, ona je ipak otisla. Ni sama nije znala
kuda da ide. Lutala je tako ulicama, dok je njen brat sedeo zabrinut kui i nije znao ta
da radi, a morao je da je nadje pre nego sto im mama i tata dodju sa posla. U jednom
trenutku mu je palo na pamet da poalje mail njenim drugaricama, da proveri da li je
mozda otisla kod njih. Ali, ne. Nije bila tamo. Devojica, dok je lutala, setila se da na
googl-u moze da pronadje mapu grada i da se vrati kuci. Ula je u jednu prodavnicu i
na googl-u je kucala naziv svog grada, zatim je pronala svoju kucu i uspela da se
vrati.
Kada je video brat, mnogo se obradovao i rekao je da je vie nee terati, ve da ce se
dogovoriti kada ce on da koristi kompijuter, a kada ona.
Posle prie obaviemo razgovor sa decom. Pitaemo ih da li im se svidela pria. Da li
oni imaju brata ili sestru, da li se svadjaju sa njima? Da li su oni nekada pobegli od
kue i kako su ih nasli? Da li smemo da beimo?
Posle razgovora,podeliemo ih u dve grupe i zadaemo im re koju trebaju da nadju.
ija grupa pre zavri, oni su pobednici.
U centru za igru uloga organizovaemo igru gde e jedno dete biti google i stajae u
cenru kruga, a ostala deca e biti oko njega i svako dete e mu postavljati po jedno
pitanje na koje treba da odgovori.
Posle toga jedno dete moze biti google , jedno yahoo. Sakricemo im kocku, a oni
treba da pogode sta smo saklrili. Drugoju deci ce postavljati pitanja (koje je boje,
oblika), a oni ce im odgovarati. Ko prvi nadje, taj je bolji pretrazivac.
U likovnom centru emo im dati dati da crtaju kako oni zamisljaju pretraziva.

Poruke:

25
Bezbednosna: Za vreme grmljavine i uvee kada idemo na spavanje mama i tata treba
da iskljuce raunar na dugme od produznog kabla , ili , ako nema dugme iskljuiti iz
zida.

Zdravstvena: Ne trebamo da sedimo dugo za racunarom jer to utice i na nas vid i

kicmu, i ne trebamo da slusamo glasnu muziku jer to steti nasem sluhu.

Ekoloka: Kada se raunar pokvari, ne trebamo sami da ga popravljamo, treba ga

odneti na reciklau.

PETI PRIMER
Visoka kola za obrazovanje vaspitaa u Kikindi

ZAVRNI RAD
Tema: Istorija tehnike
Naunik: Aleksandar Gragam Bel

Mentor: dr Ljiljana Krneta

Student: Sanja uvak

26
 2011/12., Kikinda

Uvodni deo

Deak, po imenu Aleksander Graham Bel, je bio jako radoznao i voleo je da istrauje
svet oko sebe. Zanimale su ga biljke, ivotinje, maine... pronalazio je nove naine
kako moe da ih koristi.
Jednom prilikom je istraivao ta sve moe da se radi u mlinu. Kada je uo da penica
mora da proe kroz sloeni proces kako bi bila oiena od ljuske i samlevena, Bel se
bacio na posao. U svojoj dvanaestoj godini, napravio je prvi ureaj za ienje
penice, koji se sastojao od lopatica koje se okreu, na ijim krajevima su bile etkice
za nokte I time je izmislio jednostavnu mainu za ienje penice od ljuske, a koja je
koriena i mnogo godina kasnije.
Voleo je da slika, da slua muziku, sam je nauio sa svira klavir.
Kada je odrastao sve vie ga je zanimao zvuk i nain na koji se on moe preneti. Imao
je svog prijatelja,pomonika, Votsona, koji je jednom prilikom, uzeo cevicu a Bel je,
sa druge strane ice, uo zvuk te cevi. Javila mu se ideja da je moda dovoljna samo
jedna ica, da bi zvuk mogao da se prenosi. Tako je otkriven prvi telefon, koji je
mogao da prenosi samo zvuke, ali ne jasan govor, a kasnije ga je usavrio, izmislio i
napravio telefon, kakav mi i danas koristimo.

Glavni deo

Deca e ovom priom biti podstaknuta da sami istrauju svoju okolinu i razmiljaju o
tome ta bi oni mogli da izmisle, iskoriste, promene.
Podeliu ih u grupe i dati im plastelin. Od njega e praviti telefone. Skrenuu im
panju na to da upravo sami menjaju oblik jednog predmeta i da su i oni sada mali
istraivai i da e njihov telefon biti njihovo remek delo. Gotovi telefoni e biti
izloeni.
Zavrni deo

Igraemo se igre gluvih telefona. Sedeemo u krugu. Deci u objasniti pravila igre.
Svako e drugaru/drugarici do sebe aputati re koju mu je prethodni igra rekao,
nadovezujui svoju, novu re. Prvog igraa u izabrati brojalicom. Ispada, iz igre,
onaj koji je zaboravio redosled ili potpuno rei. Pobednik je dete koje ostane
poslednje.

27
 Zdravstvena poruka
Mobilni telefon koristite ogranieno, jer tetno zrai.

Ekoloka poruka
U sluaju da se pokvari, odnesite ga u servis za telefone, jer u koliko pokuate sami da
ga popravite, moete ga trajno pokvariti.

Bezbednosna poruka
Telefon koristite samo za upotrebu telefoniranja.

http://www.virtualnigrad.com/Aleksander_Graham_Bel_naucnik_i_pronalazac_izumi
telj_telefona-160-13612

Napomena: predstavljeni primeri studentskih radova su razliito ocenjeni i

predstavljaju sluajan izbor.

Zavrni rad (seminarski rad) sadri:

1. naslovnu stranu sa optim podacima;
2. uvodnu, informativno-strunu informaciju o uoj temi (kratko, jezgrovito,
informativno);
3. osmiljenu aktivnost kao najvaniji deo rada: osmiljena pria, igra, slikovitost
predstavljanja teme, bogatstvo zavrnog dela po interesnim centrima ine studentovu
spretnost i kreativnost (trud) da uvede dete predkolskog uzrasta u svet tehnike i
informatike tehnologije, da dete otkriva, mata, pokae radoznalost i skriveni talenat!
4. poruke su obavezan elemenat rada, moraju biti primerene deci predkolskog
uzrasta. U praksi one nisu izdvojene, ve integrisane u vaspitno-obrazovni rad
svakodnevno!
5. metodike informacije nisu obavezne (oblici, metode i zadaci), ali nisu greka;

28
29