Dramu Jelisaveta, kneginja crnogorska ura Jaki napisao je 1868. godine.

Nastala
je na temelju usmenih pesama o crnogorskim junacima. Jaki ju je podelio na 5 delova
i pretvorio u romantiarsku tragediju o dolasku strankinje na nepoznat teritorij Crne
Gore. Tadanja dramska dela u Srbiji temeljila su se na istorijskim i legendarnim
graama. Za sva dela istorija je bila nepresuan izvor tema, zato to su autori teili
temama koje e biti prenosive u sadanje vreme i primenljive graanstvu.

ura Jaki javio se u vreme kada i Laza Kosti. U Srbiji se pojavljuju na samome
vrhuncu romantizma. U to vreme pisci su se bavili propitivanjima epskog, lirskog i
dramskog tako to je lirinost obeleavala i dramska i prozna dela. Pa je tako drama
Jelisaveta, kneginja crnogorska pisana u stihu, najee desetarcem, ali pojavljuju se i
stihovi drugih veliina.

Jaki u drami ne koristi iskljuivo istorijske elemente, ve je preuzeo samo optu

situaciju. Odnos meu likovima gradio je na temelju njegove savremenosti. Sredinji lik
drame jest tuinka koji dolazi na nepoznati teritorij Crne Gore. Sama situacija u sebi
donosi tragini potencijal. Takav model proklete tuinke, koja je najee latinskog
podretla i koja svojim destruktivnim ponaanjem izaziva sukobe u sredini u koju stie,
poznat je od ranijih razdoblja srpske knjievne istorije. Jelisavetina lepota u drami
povezuje s neim demonskim, onozemaljskim. Znak je zla i uznemirene ulnosti. Time
se pribliava nizu fatalnih ena u romantizmu diljem Europe.

Sama drama prikazuje i turski svet kao neizbean deo trokuta Crna Gora- Venecija-
Turci. Jaki je u svojoj drami spojo razliite tradicije: srpsku srednjovekovnu tradiciju,
time to je preuzeo dio istorijski realnih lica, narodnu epsku tradiciju, time to je unio dio
likova iz usmene poezije te viteki svet, s mnogo elemenata epske heroinosti (kapetan
urako celo se vreme ponaa kao vitez prema Jelisaveti jer pristaje na sve njene
uslove, samo kao bi bio u mogunosti realizovati ljubav koju mu ona ne uzvraa jer je,
feudalno i hijerarhijski posmatrajui, zapravo nad njim celo vreme).
U drami se pojavljuju razni psiholoki i istorijski odnosi meu licima: od ljubavi prema
drugima i domovini do boja i plaa za preminulima. Sami likovi se nekoliko puta unutar
drame raslojavaju duevno. Sami nisu sposobni odabrati na koju e stranu prei. Njima
upravljaju povrna oseanja udnje, patnje i obijesti iz potrebe za osvetom te ne
razmiljaju o svojim posledicama. Srljaju u ljudske i ratne bitke glavom bez obzira. Kroz
dramu je uoljivo i moralno propadanje likova kneza, Jelisavete, uraka, Radoa i
brae Orlovi te ih to vodi traginom stradanju. Njihovo tragino saznanje i svest o
propasti menja junake, ime se mire sa sudbinom i ne bee od svoga kraja.

Vrsta dela: drama

Mesto radnje: Crna Gora.

Vreme radnje: 15. vek

Tema: istorijska tema ustanka urevih podanika protiv njega i njegove kneginje.

Kratak sadraj

Prvi deo

Jelisaveta u kneevom dvoru gleda kroz prozor. Pati za svojom Venecijom, nevestom
sjajna mora zelenog. Naziva je majkom i proziva je to ju je izdala. Za nju je Crna Gora
bedna drava, a za kneza ionako nije htela da poe. Dolazi joj Vujo Perjanik, kneev
sluga, da pita kako joj je u njihovoj dravi jer meu takve stene ne dolazi puno svijeta.
Jelisaveta ne voli Crnogorce, smatra ih nevaspitanima i razbojnicima mrka pogleda.
Vujo joj najavljuje glasnika iz Venecije. Doao ju je pozdraviti Leonardo, prvi glasnik iz
Venecije i javiti joj kako je svemoan Bajazit odluio da okupira Veneciju. Venecijanske
galije bile su trone, a maevi slabi. Dud ju je molio da svojom lepotom opini kneza i
da ga moli da im poalje hiljadu crnogorskih dua kako bi obranili Veneciju. Zauzvrat im
je dud poslao riznicu s blagom, oruje i tamparu. Jelisaveta mu odluuje pomoi: Od
kostiju u ovog naroda,/ Bezbedi vaoj bedem stvoriti.

Venecijancima su stvari takove kao: potenje, savest, pravinost, prostote tupe prazna
izreka Kada ode, Jelisaveta govori da su ene svi, a da je mo u gipkosti pokreta,
oblini istaknutih dojki, u licu I osmejku.

U vrtu pred kneevim dvorom nalaze se kapetan urako, Boko i Bogdan. Malo dalje je
Vujo Perjanik koji se zamiljen prislonio uz dvorska vrata. Boko i Bogdan priseaju se
pesama i vina sa sinonje urke, dok im Vujo govori kako se sav dvor promijenio otkako
je dola Jelisaveta ovori se latinski vila il kastel. Kapetan urako (za sebe) velia
njenu ljepotu: Oima da te ubije,/ u duu veno da se upije/ Da te zaludi, da te zanese,/
Trenutkom venost da ti potrese;/ Da te uniti, da te obori,/ U prah i lepo da te pretvori/
Pa i taj lepo da ti razveje / A ushte l samo da se nasmeje?/ Da te oivi da te
probudi, Poljupcem da te opet zaludi!

Vujo javlja brai Orlovi kako je dud traio hiljadu crnogorskih dua za spas Venecije.
Knez se smilovao Jelisavetinim suzama i obeao joj njihovu krv. Iako im je Venecija
poslala i blago i tamparu za knjige, Vujo je smatrao kako nita nije vredno crnogorskih
dua, a knjiga ionako imaju previe. Orlovii su odluili kako nikada nee da slue jednoj
erci venecijanskog duda. Na sutranjem saboru treba da glasaju protiv toga i
obaveste o svemu Staniu. Za razliku od brae, kapetan urako odluio je da se preda
na volju i nevolju kneginji Jelisaveti. Sva krv njegove brae i izdaja obitelji nisu nita
spram pogleda jednog njenog oka.

Na kneevome dvoru govore Jelisaveta, kapetan urako, knez ure i Stania.

Jelisaveta oekuje uraka, koji joj se jedini u Crnoj Gori ini pitomim, premda je i on
mrka pogleda. Vujo i dalje aluje za prolom kneginjom, urevom majkom, koja je bila
dobra i milostiva, lepo je mogao s njom da razgovara i pita za zdravlje. urako joj
govori kako je Vujo pred braom Orlovi iskazao mnogo toga to nije trebao, samo kako
bi napakostio. Vujo Latine smatra kako su Latini lukavi,/ Junaka muka titi lisicu
Jelisavetin dever Stania sprijateljio se sa serdarom Radoem Orloviem te su njih
dvojica spremala otpor sa svetinom. Jelisaveta je odluila ruiti njihov temelj, a kapetan
urako trebao joj je pomoi u tome jer je uzdisao za njenim poljupcima, pogledom i
zagrljajima.

Knez dovodi svoga brata koji je prema crnogorskim obiajima doao darovati Jelisavetu.
Pruio joj je alemov erdan i svoju ruku da ga poljubi, to je Jelisaveta odbila jer se
kosilo s venecijanskim obiajima. Stania joj na to govori kako ne treba da ga ljubi jer su
mu ruke umazane krvlju. Jedino to ga spreava da je ne izudara je to to je ena
njegova brata. Knez mu govori kako e ga se odrei ako tako nastavi, a Stania nikada
nije razumeo zato je ure odabrao ba erku venecijanskog duda, kraj tolikih ena u
Crnoj Gori. Baca Jelisaveti darove pod noge, a brata vrea da je kopile, stvoren u
udljivome asu. Na odlasku proklinje brata. Jelisaveta mu govori kako je on u paktu s
Radoem te da ga obojica ele maknuti s prestolja. Knez odluuje kako e na sutranjoj
skuptini da rei pomo Latinima, a Radoa e da progna iz Crne Gore.

Drugi deo

Vladika Vavila, Rado Orlovi, Katunovi i Vuksan nalaze se u skuptinskoj dvorani.

Raspravljali su o potrebi hiljada crnogorskih ljudi da ginu za duda, a sve zbog nekoliko
cekina i tampare. Vuksan i Rado Mleane nisu smatrali prijateljima. Rado bi pre
Cigane zvao u pomo nego Latine, dok je Vuksan Cigane smatrao divijima, ali Latine
podlijima i laljivijima. Vladika Vavila Latine je ipak smatrao saveznicima.

Vuksan, dok ga drugi u skuptini ne uju, komentie kako je knez mislio samo o tome
kako e da proda Crnogorce, pa ak ih i pokloni dudu. Za razliku od Vuksana, koji je
smatrao kako Jelisaveta samo upravlja knezom, vladika je jako volio i potovao
gospou. Knez ure pokuava da pred skuptinom osvetli obraz Latinima. Govori kako
mu je dud poslao 5000 puaka i tampu, da pravoslavne knjige tampaju i alju
nesrenoj brai u Bosnu. Dok je ostatak skuptine pristao pomoi Latinima, Rado to
odbija zbog svoje dece i zbog toga to je Mleanima ionako bilo sueno da padnu pod
ruku Turina. Ne vidi smisao u tome da Crnogorci bezveze ginu zbog toga. Prvo je
trebalo da brinu o Bosni i Hercegovini, koje su svakim danom rtvovale svoju slobodu,
narod i crkvu. Na kraju proziva kneza da ne moe o Veneciji sam da odluuje, ve da u
odluci trebaju da sudeluju brat mu Stania, ulovi i Mii. Knez ga zbog toga progoni, a
vladika podrava u tome: Pa da se ne bi zalud muio/ Grabe gospodstvo moje i
vlast -/ iz otaanstva e biti progonjen!

Jelisaveta pokuava da manipulie knezom ne bi li sprovodio njene odluke. Knez

pokuava da se obrani, ali ne uspeva. Govori joj kako ga narod slua i voli, ali ga ona
ubeuje da narod sa Staniom neto kuje. Vojvoda ulovi, Mii i kapetan Vuksan doli
su da ga mole da potedi Radoa. Knez je smatrao kako e za Radoem mnogi da ale
jer je bio junak, hrabar i razborit, ali mu je starost poremetila um i pamet. Molili su ga da
pogazi svoju re to on odbija, a Jelisaveta ga huka poigravajui se njime. ulovi je
smatrao kako starac to nije zasluio. Bio je hrabar junak i vitez, borio se za svoju zemlju,
sve joj je pruio, a sada ga se tera iz nje. Za razliku od drugih koji su se po peinama
skrivali, Rado se borio s Turcima te je doma donio 13 rana sa sobom. Vuksan razume
da je sve to Jelisavetino delo. apue knezu na uho, a njima se samo smeka. ure ih
optuuje da smeraju zaveru protiv njega, vrea ih te oni odlaze. Za to vreme, Jelisaveta
proraunato razmilja kako se otarasiti Stanie. Njoj nije bilo ao da strada jedan ili
hiljadu Crnogoraca.

Mira, Milka, Rado i braa Orlovi nalaze se u Radoevom dvoru. Mira i Milka
raspravljaju o Jelisavetinoj boanskoj lepoti. Besedu prekida dolazak brae koja im
javljaju da su njihovog babu proterali iz Crne Gore. Kneza mora da poslua inae e da
ubiju Radoa. Tako je njegova odanost celoga ivota bila nagraena progonstvom. Mira
nije imala drugu obitelj osim svoga oca. Majka joj je umrla. Babo joj se vie nee
povratiti, moli je da pazi na svoju brau. Plau za ocem te se braa kunu da e svaku
suzu za njim da osvete.

Trei deo

Kapetan urako, njegova ena i sin Ivan nalaze se u sobi u njihovoj kui. Marta ima
mlae dete u krilu, a starije se dete Ivo igra oko svoga oca. Kapetan urako samo uti.
Marta alje dete da ga prodrma, ali kapetan ne reagie. Ivo poinje da plae jer misli da
ga otac ne voli. Majka mu govori da je to nemogue jer bi onda to znailo da ni sebe ne
voli. Njih dvojica bie najbolji ratnici. Mali Ivo govori da e Latinka da mu poalje od svile
pojas, kao to ga je i ocu poslala. Kapetan urako za sebe govori kako ga je taj pojas
kao guja ispio. Marti je 5 godina davao najlepe komplimente, a sada samo uti. Ljubila
ga je, on je za nju bio molitva i hrana, a sada je tako nesrean. urako uzima dete, ljubi
ga i promatra, ali ipak odlui ostaviti svoj svijet zbog Jelisavete jer mu je ona od svega
bila milija. Pozdravlja enu i decu i odlazi bez objanjenja. Ne razumevi ta ga mui,
Marta odlui da ga sledil, kako bi shvatila ta se dogaa.

Marta, Jelisaveta i urako nalaze se u bati oko kneeva dvora. Vujo je Marti rekao
kako je njen mu tamo esto provodio vreme s Jelisavetom. Morala je da se uveri u to
pa se skrila u grm. Dolaze Jelisaveta i urako te razgovaraju o zaveri koja se spremala
protiv nje i kneza, kako bi ih smaknuli s prestolja. Bogdan, Boko i Stania dogovorili su
sastanak kod manastira Svete Trojice. Perjanici su ekali kako bi razvrgnuli zaveru koja
se spremala, a urako je trebao da nastupi nakon njih. Jelisaveta mu obeava vidati
rane nakon borbe. On je ljubi, a ona mu govori da nije vreme ljubavi dok su dani krvavi.

ia Vujo spominje usmene predaje o veticama i avlima te smatra kako je Jelisaveta

utelovljenje samoga avla. Boji se da e ga zaarati kao to je zaarala kapetana
uraka i kneza ura: Latinka jest, a Latini su suti avoli! Pojavljuje se raupana
Marta iz grmlja, vidljivo potresena onime to je ula. Jelisavetu je usporedila sa zmijom
koja sike na njenoga mua. Njih dvoje mazili su se glasom neujnim i spremali izdaju
kojom e da smaknu sopstvenu brau. Nakon svog monologa Marta odlazi, a Vujo je
posmatra preneraeno jer ona deluje kao da je enula s pameu.

Odvija se slava na Cetinju. Izdaleka se uje veselje i slavlje naroda. Boko, Bogdan i
Stanojlo ulovi razgovaraju. Boko je smatrao kako je zemlji dolo loe vreme, kada je
brat brata izdao zbog tuinca. Poziva Crnogorca iz slavlja da mu govori kako mu je u
Krajini. Krajinik mu peva delove usmenih pesama o Krajini, krvavoj haljini i o junaku
Radou Orloviu. Unato tome, smatra kako je izdao kneevo poverenje te si je sam kriv
za izgon iz zemlje. Bogdan mu govori kako je njegov otac bio prognan iz zemlje zbog
kneeva hira i ljubavi prema tuinki. Stania i urako su jo nedostajali kako bi poeli
pregovori o zaveri. Vie nisu imali poverenja jedni u druge, ve je svako bio sumnjivac.

Pridruuju im se Stania i kapetan urako. Stania je svestan propasti koja je usledila.

Nitko nije razumeo kako je do toga dolo, a svi kapetani krivili su tuinku Jelisavetu zbog
toga. Samo je kapetan bio taj koji ju je unato svemu ljubio. Stanojlo je javio kako je
Banovi osuen na smrt. Pratio je golobrado latinsko mome koje se u trenu nepanje
poskliznulo. Kapetani proklinju svoga kneza: Neka ima -/ Al da bude nagren strahota,/
Kao ime sramnog izdajnika;/ Neka ima i sestru i ljubu,/ I unuad, sve devojke divne /
Al da bog da sve u sramnom grehu/ stidei se sebe i svakoga/ Turskim strastima
ugodnice bile.

Nalaze se na istome mestu Stania, Bogdan, Boko i Stanojlo, a zatim Marta s detetom.
Marta je dola da im javi kako trebaju da pobegnu jer im je njen mu pripremio zaveru,
zajedno s Jelisavetom. Bogdan govori ostatku da ih ima 200 da se bore se te da e da
skre kneevu vojsku. Stania je svjestan vlastite pogibje jer se ionako u njihovoj zemlji
samo umire.

etvrti deo
No navetava nevolju. S jedne strane nalazi se mrko crnogorsko stenje, a s druge se
vidi polumesec (znak Turaka). Stania je sam. U daljini se nalazi Boko, Bogdan,
Stanojlo, Mira i ostali begunci. Stania udara nonicom sablje u stenu. Ne razume sam
sebe i to ga toliko vezuje za tu crnogorsku zemlju. On e da se sveti svima u ime svoje
zemlje i svakom tuincu koji ini tetu njemu i njegovoj zemlji. Kapetan urako sam
sebi priznaje da poljubac nikad nije skuplje platio. Decu je prezro, a brau izdao.
Kapetan urako pogodio je pukom Staniu koji je posrnuo. Kako je bio na steni,
Stania ga nije video. Boko, Bogdan i Stanojlo odlaze s golim noevima. Dolazi Mira.
Ona i Stania se grle, a on je pritie grudima. Moli ga da ne bogohuli i ne govori
pakosno jer e je to dotui. I Stania je nekad, poput Mire, znao samo da ljubi, ali sada
je prepun zla u sebi, kao da ga je zmija ujela. Uvreda kneza njega je razljutila, a Miru
raalila. Vraaju se Bogdan, Boko i Stanojlo. Nisu uspeli da uhvate napadaa te
odlaze.

U noi, u kolibi na crnogorskoj granici, ve propao Rado Orlovi, sedi kraj vatre u
izdrpanim hercegovakim haljinama. Dolaze preanji s ranjenim Staniom. Ne
prepoznaju starca koji je ve slep. Traili su malo trave za posrnulog Staniu. Rana nije
bilo tako strana. Krv je ve stala. Iako je kapetan urakovi pokuao da pogodi srce,
Stanii, tako mladome, jo nije bilo sueno da umre. Krenuli su na daleki put, poeli su
mu priati o serdaru Radou. Cela skupina krenula je Turcima, bezbonicima i
ruiteljima srpske svetinje, samo da ne moraju trpiti zapovedi Jelisavetine. Rado je
silno razoaran njima: Turcima?/ Oh, zar Turcima?/ Bezbonicima, mrkim vucima!/
Ruiteljima srpske svetinje,/ Slobode svete, crkve Hristove,/ upropastiocima carstva
naega,/ Hraniocima rana dubokih,/ to ih na ovim grudma nesrenim/ Kao amanet
sjajne osvete/ Za porod uvam srca slomljenog / Zar njima, deco? kletnici! U tom
trenu braa Orlovi prepoznaju oca. Zato to su odluili poi za Turke, otac ih se odrie i
proklinje. Mira pada u nesvest.
U Arslan-painom adoru razgovaraju Arslan-paa, Arnaut Osman i vie Turaka. Arnaut-
beg govori pai o sinovima Ivan-bega: Stanii i knezu oretu koji je posrnuo zbog lijepe
Latinke. Paa ju je odmah zamiljao u svome haremu, iako ona prezire zakon
onozemaljski i voljkuje sama. Gazila je vojvode i gomile serdara, uspjela je kneza toliko
oarati da je zavadila dvojicu brae. Sa svojim usnicama i suzicama, uspela bi svima da
iupa srce s korenom. Zatim dolazi Omer Arapin s gostima te ih pozivaju neka uu
unutra (radi se o Crnogorcima).

U adoru dolaze Boko, Bogdan i Stanojlo da razgovaraju s preanjima. Stania je

doao da se pogodi s paom oko svog brata i Crne Gore. Paa mu obeaje da e mu
osvojiti Karadag (muslimanski naziv za Crnu Goru), a Stania e kasnije samo da mu
plaa danak. Zatim ih alje da se odmore pre nego krenu u osvajanje.

Pred cetinjskom crkvom govore knez ure, vladika Vavila i ostali narod. Narod izlazi iz
crkve i klanjaju se pred vladikom. Posle toga se razilaze, a pred crkvom ostaju da sede
nekoliko Crnogoraca. Katunovi je doao da javi knezu da dolaze Turci. Knez alje
Crnogorce doma da uzmu puke i krenu u obranu od Turaka. Katunovi hvali hrabre
podvige svoga naroda pa se razilaze uz pozdrave vojvodi. Narod meu sobom
raspravlja o glasinama koje su kruile, da su braa Orlovi i Stania preli u Turke. Za
sve su krivili kneginju koji su povezivali s vradbinama i bajanjem.

Knez i Jelisaveta razgovaraju u svome dvoru. Knez moli da vie ne uzdie i ne plae jer
e mu u krvi presto da zapliva. Od njegove zemlje stvorit e grob. Samo neka kune Crnu
Goru kojoj e to biti blagoslov. Jelisaveta plae i proklinje svoju Veneciju. Proklinje svet i
dan i njega i svoju nesreu. Jelisaveta mu govori kako ga nije traila da protera pola
zemlje, ve samo da spasi njenu Veneciju. Obeao joj je sve isplatiti krvlju svoga
naroda, ali to je bio i njen narod. Nije joj bilo po volji to je i dalje svi smatraju tuinkom.
Osjeala je da je svi mrze. Postaje neuranunljiva, napeta, histerina i plaljiva.
Spominje mu miraz koji jo nije platio za nju, a on joj obeava da je njena volja od sada
postala njegova re. Njena suza i uzdisaj postale su mu otra zapoved. Usliava joj
molbu i obeaje joj dati za Veneciju hiljadu dua. Vujo mu dolazi najaviti Krajinika i
zvezdu koju su pastiri veer pre vidjeli kako pada (loi predznak). Krajinik je doao da
najavi da je turska vojska juer udarila na crnogorske granice i da ih je doekao vojvoda
Topuzovi, ali da je usled borbe ipak poginuo. S Turcima je bio i njegov brat kao i braa
Orlovii. S istim vestima dolazi mu i Katunovi. Knez odlazi da razgovara s vladikom.

Prvo Jelisaveta pokazuje znakove ludila, a zatim joj dolazi knez urako. Jelisaveta se
pakosno smije to je Stania preao u Turke. Znala je da e ga se reiti pre ili posle. Sa
slinim vestima dolazi i kapetan urakovi. Osman je poao traiti crnogorsku krunu.
Pritisnuo je Jelisavetu grudima i skoro je silom poljubio. Ona ga odbija jer je Stania jo
uvek iv. Kapetan odlazi, a ona se smije to Crnogorci meusobno liju krv jedni drugima.

Peti deo

Crnogorci se nalaze u taboru. Pijuckaju i komentariu Staniin i Orloviev prelaz u

Turke. Veina ih misli kako je za sve kriva tuinka Latinka Jelisaveta. Knez im je
poslao ulovia, Miia i Vuksana u pomo, iako od Turaka jo nije bilo ni glasa.

U ador dolaze glavni kapetani: kapetan urako, Katunovi, ulovi, Mii i Vuksan.
Unaokolo se vide crnogorske ete koje se spremaju za boj. Junaci se spremaju za svoje
pozicije, a kapetan urakovi gleda valove puaka crnogorske ete.

U turskom taboru razgovaraju Stania, Arslan-paa, Boko, Bogdan, Stanojlo, Arnaut

Osman i ostali Turci i poturice. Na steni im se ukazuje kapetan urako, kojega braa
Orlovi prepoznaju kao izdajnika. Nazivaju ga psetom od zmijskog kopileta, a dugovao
im je svojom vlastitom krvlju. urako im govori da jo stignu da se predomisle i pokaju
te da prestanu srpsku krv da kaljaju i srpsko ime blatom izdaju. Stania i Stanojlo
razbesne se na njegove rei i nazivaju ga huljom. Poinju da pucaju puke, uje se jeka
bubnjeva i talambasa te se najavljuje bitka izmeu Turaka i Crnogoraca.
Crnogorske busije, kapetan urako, Katunovi i ostali Crnogorci pucaju. Stanojlo se
bori sa urakom i pada mrtav. urako sve neverne due, poput Stanojla, eli da
istrebi kako vie ne bi dolo do izdaje. Turci viu, puke pucaju te se Katunovi vraa s
veu kako su i Mii i Vuksan preli na drugu stranu nevernika. Zatim i Katunovi pada
ranjen. Arnaut Osman udara na uraka, ali u Osmana puca Katunovi. Dolazi Stania
koji ranjava uraka. Nakon kratke stanke ponovo dolazi do pucnjave te Katunovi
ostaje sam. U petoj pojavi Katunovi je naslonjen na kamen, a malo dalje nalazi se
Rado. Katunovi, ne prepoznavi Radoa, govori o Radoevoj izdaji jer je svoga kneza
sramno izdao. Rado promatra koliko je srpske krvi proliveno na razbojitu i plae.
Uzima puku i ubija gavrana: Sa srpskom pukom, srpskom desnicom/ Poslednjega ti
ubih dumana. Odlazi.

U noi, na kneevu dvoru, ure je sam, a onda mu dolazi i Jelisaveta. Knez oplakuje
svoju sudbinu, a zatim mu dolazi Jelisaveta u nonome odelu. Jelisaveta strahuje da je
eka moda poslednja no zbog sna koji je sanjala. Smatrala je kako joj je san prorekao
zlu sudbinu. Usnula je Crnu Goru, ali ne ovakvu kakva je, ve je sve bilo pusto, divije,
nigde nije bilo plamena i klisure. Sve se pretvorilo u sinje more. Zatim se na moru
dignula bura koja je rasturala sve besne valove. Iz oblaka je padala kia sa ivim
plamenom i gromovima koji je stvarao mutnu vodu u krv. U toj krvi utopila se njihova
galija i alosni dvori. Dok je knez zbog sna pokuava da umiri, iz daljine se uju puke.
S Vujom ulazi jedan Perjanik, sav u ranama. Knez shvaa da su propali, nakon to je
uo i da je Katunovi poginuo. Knez govori Jelisaveti o kljuu (prsten) koji se nalazi u
treoj sobi dvora i koji e je odvesti do tajnih svodova, a ako knez pogine i do mletake
zemlje.

Pozvao je mali ostatak Crnogoraca da uzmu puke i krenu u obranu dvorca. Vladika mu
govori da su Turci probili obrane. Vraa se poludela Jelisaveta. Govori besmislice. Moli
kneza da joj oisti grobnice i ostavi samo jednog pauka koji e joj vesti tanku koulju.
Nitko je ne razume, a knez misli da joj je zlo zbog svega to se deava. Jelisaveta odlazi
na jedna vrata, a knez ure, vladika i ostali izlaze na druga. Dolazi kapetan urako,
Boko i Bogdan po Jelisavetu (samo urako eli Jelisavetu, a braa Orlovi su doli
pobiti sve u dvoru). Boko ubija Vuju. Kapetan i braa meusobno se biju. Kapetan
ranjava Boka, a Bogdan uraka. Zatim ga urako probada. Jelisaveta i urako se
susreu: E izjede me! opini! Prokleta bogdo!/ mrak je izjeo!o! o! o! Zatim
umire.

Govore knez ure, vladika Vavila, serdari i perjanici, Stania, stari ulovi, Mii i
ostali potureni. Vladika preivelima daje oprotaj greha i blagoslov. Svi ga redom ljube
u ruke. Prolazei kraj njih, Rado je ugledao mrtva tela svoje dece te utei zastane.
ulovi ga promatra kao samu sen od prijanjega oveka. Iako su ga sinovi izdali, on
plae za njima. Dolazi Jelisaveta i zove svoga mua da ubije Radoa, a ona mora ii jer
je majka eka. Knez joj govori kako e poi za njom, ali prvo se trebaju oprostiti od
greha. Drama zavrava uretovim stihovima u kojima on govori da e da postane
Musloman, a i kako bi Srbom bio kada su mu deca roena Turci te ih alje na nevernike.

Likovi: ure Crnojevi (knez Crne Gore), Vavila (vladika crnogorski), Stania
Crnojevi (brat kneev), Rado Orlovi (serdar), Mii (serdar), urako (kapetan),
Vuksan (kapetan), Boko i Bogdan Orlovi (braa kapetani), Stanojlo ulovi (kapetan),
Arslan-paa (voa turske vojske), Arnaut Vean (Osman), Jelisaveta (kneginja
crnogorska), Mara (ki Radoeva, a verenica Staniina), Milka (njena drugarica), Marta
(ena kapetan-urakova), Leonardo (poslanik venecijanski), Omer (sluga Arslan-
pain), Prvi, drugi, trei, etvrti i peti Crnogorac, Prvi, drugi, trei, etvrti i peti Serdar,
Jedan ranjeni perjanik, Turci u taboru, Crnogorci na strai, Serdari, vojvode i kapetani,
Ivan (sini urakov), Vujo (perjanik), sluga

Analiza likova

Jelisaveta ona je centralni dramski lik koju je otac udao u Crnu Goru. Samom
reenicom napoetku, kojom prostor Crne Gore prikazuje divljim i mrkim te time to to
nije njezina Venecija, daje nam jasan signal poetka jedne dramatine situacije,
unutranje borbe njena lika za ouvanje vlastita identiteta. Dud pokuava da njenom
ljepotom zatiti svoju Veneciju od okrutnih Turaka i time sebino pokazuje kako mu nije
stalo do erke, ve samo do toga kako da spasi svoju vladavinu i bogatstvo. Kroz celu
dramu ona spominje svoju Veneciju kao utopijsku zemlju, ija srea ovisi samo njenoj
nesrei. Njeno poigravanje mukarcima samo je nain da postigne svoje ciljeve i ostvari
slobodu svoje Venecije. Ne gaji oseaje ni prema knezu, a ni prema kapetanu jer oni su
ipak Crnogorci mrka pogleda, divlji i nevaspitani. Njena ljepota povezuje se s
demonskim i znak je zla te uznemirenje ulnosti. U sebi osjea prisustvo avolskog koje
je dovodi do samounitenja. Svojom pojavom pribliava se nizu fatalnih ena u
romantizmu diljem Europe.

Knez ure Crnojevi on je knez Crne Gore, sin Ivan-bega, a bio je oenjen
Jelisavetom. Iz ljubavi prema Jelisaveti prekida bratske odnose sa Staniom te progoni
iz zemlje Radoa Orlovia jer je na skuptini odbio pristati da poalju hiljadu dua za
spas Venecije. Za svoju ljubav spreman je da proda celu zemlju, samo da Jelisaveta ne
bi plakala i tugovala nad sobom i svojim stanjem. Niti u jednom trenutku ne dovodi u
pitanje njene molbe i zaklinjanja. Nad svojim bratom i prijateljima ini teror u ime svoje
ene, a ne uvia da se ona njime i kapetanom urakom samo poigrava. Sukob izmeu
dva brata zavrava tako da je njegov vlastiti brat prodao Crnu Goru nevernicima te da e
sva njihova deca od sada zapravo biti turska deca. Gubi u ratu protv Turaka te ga
neuspeh dovodi do moralnog i psihikog kraha. Njegovo unutranje stanje konano
ispoljava te drama zavrava njegovim pomraenjem uma.

Rado Orlovi imao je dva sina. Nije bio spreman da mu sinovi ginu za Veneciju i
tue interese. Kao mlad ovek bio je jako slavan zbog svoje izuzetne hrabrosti u
borbama protiv Turaka, a sada kao starac pristaje na progonstvo jer veruje u ispravnost
odluke vladara iji se prohtevi trebaju potovati. On prihvaa sudbinu koja je njemu
dodeljena jer se ona na njega obruava, bez njegove odluke. Uz Staniu jedini je pravi
protivnik Jelisavetin, kojeg se ona uspeva reiti progonstvom. Kao to Jelisaveta voli
Veneciju, tako Rado osea ljubav prema svojoj Crnoj Gori. Nastoji da je zatiti bez
obzira na sve. Toliko je uinio za svoju zemlju da se odrie i sinova kada se oni odluuju
poturiti i dati Crnu Goru u najam Turcima. Prognan u staru baraku, uz granicu Crne
Gore, provodi svoje zadnje dan oslepivi uz vatru i oslukujui okolinu. Smatra da ga
nije ni zadesila bolja sudbina kada je ve prognan iz svoje vlastite zemlje koju je nekada
titio i branio. Lica ga kroz dramu kasnije ne prepoznaju jer se pretvorio u sen od
oveka, nosei izdrpane halje.

Beleke o autoru

ura Jaki, pravim imenom Georgije, srpski je pesnik, pripoveda i dramatiar 19.
veka. Roen je 1832. godine u Srpskoj Crnji, u Banatu. Roen je u svetenikoj
porodici.

Nakon osnovne kole koju je zavrio u rodnom mestu, otac je hteo da se koluje za
trgovca, pa ga je silom upisao u tu kolu, ali on je iz nje tri puta pobegao. Nakon toga je
upisao i zavrio niu gimnaziju u Segedinu, a onda otiao u Temivar na slikarsku
akademiju. Akademiju je pohaao i u Peti, ali je morao da je napusti zbog revolucije
koja se tada dogaala. Vratio se u rodni kraj i tamo nastavio da ui slikarstvo kod
uvenog slikara Konstantina Danila u Bekereku. Osim slikanja, usavravao je i znanje
nemakog jezika.

Kao esnaestogodinjak dobrovoljno se pridruio revoluciji 1848. godine. Nakon poraza,

ostao je razoaran i siromaan. Zbog siromatva morao je da radi razne poslove, pa
menjajui mesta boravka, najpre odlazi u Beograd, a onda i u Be kako bi nastavio studij
slikarstva. Poeo je tada i da objavljuje svoje prve stihove i to u Serbskom letopisu.
Ubrzo je morao da se vrati u rodno mesto zbog neimanja novca, ali onda odlazi u
Minhen na studij finih umetnosti. Ubrzo je poeo da ivi od likarstva, usput izdajui svoje
pesme u listu Sedmica. Odlazi u Novi Sad i tamo se sa svojim savremenicima okuplja
oko listova Sedmica i Dnevnik.

U raznim delovima Srbije radio je kao uitelj i gimnazijski uitelj slikanja. iveo je kao
boem u oskudici i jedva izdravajui svoju porodicu, ali svejedno kao svestrani
umetnik. Radio je i u dravnoj slubi iz koje je otputen zbog bolesti od tuberkuloze i
raznih dugova. Nakon toga dobio je posao u Dravnoj tampariji, gde ga je zatekla i
smrt. Umro je 1878. godine u Beogradu.

ura Jaki napisao je 40 drama i tri drame u stihu, i to Stanoje glava, Seoba
Srbalja i Jelisaveta. Pisao je lirsku, epsku i dramsku poeziju, a svoje pesme objavjuje
u svim asopisima diljem Srbije. Objavio je zbirku pesama Pesme, a najznaajnije
epske pesme su mu Bratoubica, Nevesta Pivljanina Baja, Muenica i druge.

Pisao je i prozu. Imao je ak etrdeset pripovedaka i skica za pripovetke, a ipak ostao je

najpoznatiji prema svojoj lirici, od koje su najpoznatije i najbolje njegove pesme (ali i
najbolje pesme srpske poezije uope) Na Liparu, Mila, Koga da ljubim, Put u
Gornjak, Kroz pono nemu i druge.

U Srpskoj Crnji se i danas, ve vie od 50. godina dodjeljuje nagrada ura Jaki za
najbolju zbirku poezije izdatu na srpskom jeziku.