Humanizam I renesansa

Epoha u istoriji civilizacije koji se najmanje poznaje. Postoji razlika izmedju humanizma i renesanse.
Od sredine XV veka do druge polovine 16. neke od zapadnoevropskih zemalja je zahvatio veliki talas
promena, koji je veoma znacajan- RENESANSA. Te promene koje su zahvatile coveka i civilizaciju se
nazivaju istim imenom.Fra jezik- vaskrsnuce, rinascimento(ita.) je ustaljen izraz jer se Italija smatra
kolevkom renesanse. Pojam renesanse se u literaruri tumaci kao obnavljanje klasicne kulture, da je
period obnove posle srednjeg veka- dva jednostrana tumacenja koja ne oslikavaju sustinu renesanse.
Ona zapravo predstavlja vreme kada su promene zahvatile drustvo. Humanizam je jedan VID
renesanse.Postoje tacne razlike izmedju pisaca renesanse i humanizma.Humanisti su novi ljudi na
koje se oslanjaju celo drustvo i kultura. U srednjem veku nosioci kulture su bili svestenici i monasi- svi
univerziteti su bili pod jurisdikcijom crkve- dok je u doba renesanse nosilac kulture bio gradjanski sloj
(ne sitni trgovci i zanatlije, ni poluobrazovana elita, vec intelektualna elita-i to ne samo u ovom
drustvu vec u svakom).

Intelektualna elita se formirala:

-Italija, XIV vek. Tad nije bila ni slicna ovome danas. Tada je postojao niz drzavica, koriste se dijalekti i
kulturoloski je razudjena. Drzava mora da ima aparat-cinovnike,administraciju,trgovce,dakle
profesiju, dakle profesore koji usmeravaju te ljude- i tako se formiraju slojevi.Kako se formiraju
uvecava se pomoic,plata, bogate se i jacaju. Vladarima je, medjutim, u cilju da pokazu svoju
individualnost i oni vrbuju UMETNIKE. Pojavljuje se institucija MECENSTVA, tj bogatasi koji finansiraju
umetnike i tako nastaje intelektualna klasa, i oni postaju nosioci kuklture. U Padovi i Bolonji najbitniji
univerziteti. Padova blizu Venecije gde su bogatasi koji svoje sinove tamo salju na skolovanje-
slobodniji univerzitet gde su mogli da se seciraju lesevi na medicini, dok je u Bolonji to branila crkva.

Dakle umetnost je vezana za siri oreon gibanja.

Ideal kom humanisti teze - HUMANITAS - ocovecenje, covecnost, ljudskost. To znaci da pojedinac
nastoji da angazuje sve svoje potencijale,talente, sposobnosti i vestine da bi iskazao covecnost. Na
tom putu mora da savlada mnoge prepreke, ora da uci. Usmeravaju ga STUDIA HUMANITAS. taj
korpus disciplina obuhvata -crkveno i svetovno pravo, retoriku, medicinu, astronomiju. Humanisti
veruju da se neko mora stalno obrazovati i usavrsavati teorijski, i da taj put nema kraja,ali osim
ucenja se svako steceno znanje i vestina mora isprobati u praksi na OPSTU KORIST.Da bi se spoznala
mera covecnosti mora se isprobati svaki talenat.

-Devize kojih su se drzali humanisti:

Dante- Moja domovina je citav svet

Giberli- Samo onaj koji je sve ucio nije nigde stranac, makar i bez imetka i prijatelja, ipak je gradjanin
svakog grada i moze bez straha prezirati promene sudbine.

Studije su bile iskljucivo na latinskom jeziku svuda. Dakle postoji zelja da se objedini kultuloraosko
prostor.

Prnmene u druystvu su pracene promenama u celom sistemu. Napusta se geocentricni sistem,

otkrivaju se novi kontinenti.Takva otkrica uticu na intelektualce, koja su propracena i tehnoloskim
otkricima. Carina se uspostavlja kao institucija u srednjem veku, Gutembergova stamparija,
mannoscrito se cita naglas jer nema puno primeraka a sad pocinje da se cita u sebi.Oni koji proizvode
knjige zbog konkurencije pocinju da ulepsavaju knjige.Prva knjiga koja je stampana: Biblija od 42
reda.

Slikarstvo se tretira kao zanat a ne kao umetnost. Ne moze samda uradi pa ima segrta, i sta god da
hce mora da dobije odobrenje od esnafa. Renesansa menja odnos umetnik- delo i umetniku je stalo
do individualizacije, i to je i do mecena- onaj koji je bogat ce teziti ka individualizaciji i tek tada se
provuce neki vrhunski umetnik.

Glavni likovi u srednjovekovnoj knj su sveci i mucenici ili gresnici, oni su reinkarnacije dobra i zla. Sve
sto se prikazuje je oblik bozanske pomisli- ako pokazujesprirodu to je oblik bozanske promisli.
Umetnik u sr v se ne personalizuje cak se i povinuje, zato sto je delo koje je stvorio je zapravo bozije a
on je samo kanal. u renesansise taj princip napusta. U renesansi semoze videti cak i portret coveka
koji nije ni gresnik ni svetac, bez zelje da se prikaze ista bozansko.Umetnici pocinju da se potpisuju za
razliku od sr.v. Humanizam je PRELAZ izmedju srednjeg veka i renesanse. Dante je vezan za
savremeni zivot i kritikuje politicku scenu, a sa druge strane idejno je potpuno u konceptu
hriscanskog ideala.

Pertrarkina poezija je uklopljena u srednjovekovno poimanje boga- zelje da se vozdigne ka

bozanskom i o zelji da se otrgne od toga i preda zeni. Svako zeli da se moralno uzdigne ali ne moze, i
on predstavlja unutrasnji rascep i predstavlja polove LJUBAV : BOG.

Razlika izmedju humanizma i renesanse u knjizevnosti:

Italija kao kolevka i Rim kao centar su se oslanjali na tradiciju i ono sto su iz istorije nalazili,shvataju da
bi nastavili dalje i napredovali i odvojili od srednjeg veka moraju da se vrate nazad- antika. Ne zele
vrednosti koje nosi srednji vek vec da se vrate svojoj visokorazvijenoj civilizaciji. Nalaze spisei staree
filozofe pocinju da citaju i vorsipuju, Ciceron im postaje uzor, uce starolatinski. Knjizevnost humanizma
ima karakteristicno ukorenjivanje NORMATIVNE POETIKE- oponasanje jezika, stila, stilskih figura,
jezika,zanra.Pise se iskljucivo na latinskom,imitiraju se najvisi uzori iz klasicne knjizevnosti-stil fraza
zanr- imitatio- osnovni poeticki sistem za humaniste- Stvaralacko imitiranje majstora dok se ne ovlada
i tek onda se trazi svoj stil. U doba renesanse se pise na NARODNOM JEZIKU! Iscrpeo se element
latinskog jer ljudi koji nisuy mogli da studiraju na latinskom sto donosi gubitak univerzi9teta. Osnovni
princip nije vise imitatio nego MIMESIS-oponasanje stvarnosti,likovi i teme se uzimaju iz stvarnosti, na
likovnim platnima i dalje dominiraju, umesto likova svetica i casnica se pojavljuju likovi sa ulice.
Humanisati su morali da prodju skolu da oponasaju uzore, da bi u renesansi bilo slobode i da bi umetnik
mogao da stvara i rekreira individualno umetnicko delo.