4.

KOORDINACIJA IZOLACIJE TRANSFORMATORSKIH STANICA I

ZATITA OD PRENAPONA
4.1. Prenaponi

Prenapon je svako poveanje napona iznad najvieg napona opreme, koji je jednak
najviem pogonskom naponu mree. Na primer, za mreu 400 kV, to je 420 kV, za mreu 110
kV najvii napon opreme je 123 kV jer u mrei moe da se desi da je napon toliki. Za mreu 10
kV on je 12 kV , za mreu 35 kV iznosi 38 kV, a za mreu 220 kV on je 245 kV.
Prema uzroku nastanka, prenaponi se dele na spoljanje (atmosferske) i unutranje. Uzrok
atmosferskog prenapona je atmosfersko pranjenje (udar groma) u elemente elektroenergetskih
sistema ili u njihovu blizinu. Talas nastao na ovaj nain prostire se na elementima mree i moe
izazvati razorno pranjenje na nekoj od izolacija. U ovom kursu bavimo se zatitom
elektroenergetskih objekata (vodova i transformatorskih stanica) jer je broj kvarova u sistemu
koji na ovaj nain nastaju, prema iskustvu u mnogim zemljama, najvei, iako je broj
grmljavinskih dana relativno mali.
Unutranji prenaponi nastaju zbog uzroka u samom elektroenergetskom sistemu, zbog
ega se tako zovu. Dele se na sklopne, koji nastaju usled sklopnih operacija prekidaima ili
rastavljaima, i privremene, iji uzrok moe da bude kvar na nekom mestu u mrei, naglo
rastereenje generatora, rezonansa, ferorezonansa, i sl. Unutranji prenaponi su, prema svojoj
prirodi, ograniene amplitude, koja se moe izmeriti ili priblino izraunati.
Na izolacije objekta visokog napona tokom rada deluju radni napon, i to trajno.
Povremeno, deluje mnotvo prenapona, koji na elementima TS stvaraju naponska naprezanja.
Posledica naponskih naprezanja mogu biti razorna pranjenja. Zbog toga to izolacije razliito
podnose napone i prenapone, poeljno je sve prenapone razvrstati na nekoliko grupa prema
obliku, trajanju i efektima koje proizvode na izolacijama. Standard [3] prenapone prema obliku i
trajanju razvrstava na:

a) trajne napone industrijske uestanosti (efektivna vrednost im je stalna, a deluju trajno),

b) privremene prenapone industrijske uestanosti (relativno dugo traju, nepriguenog su
ili slabo priguenog oblika, a uestanost im moe biti nekoliko puta vea ili manja od
industrijske),
c) tranzijentne prenapone (kratkog su trajanja, velike amplitude, aperiodini su ili
oscilatorni jako prigueni) Dele se na:

- spore prenapone (vreme do temena 20 s do 5000 s, vreme zaelja do 20 ms,

- brze prenapone (vreme do temena 0,1 s do 20 s, vreme zaelja do 300 s),
- vrlo brze prenapone(vreme do temena do 0,1 s, ukupno vreme trajanja do 3 ms), i
- kombinovane prenapone (kombinacija navedenih napona i prenapona).

Postavlja se pitanje u odnosu na koje napone i prenapone treba izvoditi koordinaciju

izolacije? Naalost, potrebno je analizirati praktino sve napone i prenapone. To je razlog zbog
kojeg postupak koordinacije izolacije nije jednostavan. Koordinacija izolacije je izbor i
usaglaavanje izolacije opreme i izolacionih rastojanja u odnosu na prenapone kiji mogu nastati
u TS, uzimajui u obzir zatitne elemente, kao i tehno-ekonomske parametre. Drugim reima,
eli se da izolacija bude takva da je broj preskoka prihvatljivo mali, a cena izolacije najnia
mogua. Razorno pranjenje je proces nastanka el. luka kada izolacija prestane da bude izolacija,
ve provodi el. struju. Na obnovljivoj izolaciji nastaje preskok, koji je el. luk, koji nestaje
kratkotrajnim iskljuenjem voda. Obnovljivu izolaciju ini vazduh ili SF6 gas. Za neobnovljivu
izolaciju karakteristian je proboj, koji predstavlja trajno unitenje vrste izolacije, koja mora biti
zamenjena da bi ureaj mogao da funkcionie.

1
 Talas usled atmosferskog pranjenja moe da ue u TS na dva naina preko nadzemnog
voda koji ulazi u stanicu, a koji je pogodio grom, ili direktnim udarom groma u stanicu, kada je
grmljvinski oblak neposredno iznad stanice. Najvei broj kvarova u elektroenergetskom sistemu
je zbog udara groma u vod, TS ili njihovu blizinu. Sklopni prenaponi, koji nastaju zbog
ukljuenja ili iskljuenja elemenata prekidaem, nastaju u stanici ili mogu da dou iz druge TS.
Od privremenih prenapona, koji nastaju zbog kratkih spojeva, TS se titi relejnom zatitom.
Drugim reima, kvar mora brzo da se iskljui, a izolacija opreme mora da izdri prenapone koji
nastaju tokom kvara. Od sklopnih prenapona TS se titi odvodnicima prenapona, postavljenim
kod transformatora. Od prenapona atmosferskog porekla koji dolaze u TS po nadzemnim
vodovima TS se titi zatitnom armaturom na vodovima i odvodnicima prenapona postavljenim
kod najskupljeg elementa - transformatora. TS se od direktnih udara groma iz grmljavinskog
oblaka titi tapnim hvataljkama (gromobranima), zatitnim uadima u TS ili njihovom
kombinacijom. Razmotriemo sva zatitna sredstva posebno.

4.2. Zatitna armatura

Zatitna armatura je metalna i ima oblik rogova, reketa, krunog ili eliptinog prstena.
Postavljena je paralelno sa izolatorom. Na sl. 2-21 prikazana je zatitna armatura sa donjim
(oznaen sa 6 na slici), i gornjim rogom (7 na sl. 2-21). Zatitna armatura dvostrukog lanca u
obliku donjeg (7,8) i gornjeg reketa (9) prikazana je na sl. 2-22. Osnovni zadatak zatitne
armature je da prilikom preskoka udalji elektrini luk od lanca, kako bi se izbeglo njegovo
oteenje. Ona bolje definie preskoni napon (manje je rasipanje), a poboljava i raspodelu
napona du lanca.

Sl. 2-21 Zatitna armatura jednostrukog lanca

Zatitna armatura titi izolatorske lance nadzemnog voda, aki se u TS ponekad u obliku
rogova koristii i za uvodne izolatore energetskih transformatora, kada se zove iskrite. to se
tie TS, ovde je od svih izolatora na vodu najvaniji onaj na poslednjem stubu do TS, na mestu
gde vod ulazi u stanicu. Rastojanje izmeu njegovih rogova odreuje preskoni napon na
izolatorskom lancu, a to je jedini napon koji moe da ue u stanicu, putuje do transformatora (i
ostalih elemenata), i moe da ih oteti. Prenapon koji ulazi u stanicu na ovaj nain je najvei
mogu. Izolacija ostalih elemenata takoe je ugroena ovim prenaponom, pa prenapon koji ulazi

2
u stanicu utie na izbor izolacije opreme. Zbog toga, zatitna armatura poslednjeg stuba, stuba do
portala za ulaz u TS, predstavlja namerno oslabljeno mesto u izolacionom smislu, sa ciljem da
u stanicu ne ue previsok napon. Rastojanjem izmeu rogova moe da se utie na vrednost
preskonog napona, ali ta vrednost ne sme da bude niska jer bi onda bilo previe ispada stanice
zbog preskoka na zatitnoj armaturi. Svaki takav preskok predstavlja kratak spoj, koji relejna
zatita mora da detektuje i iskljui vod. Vod se ponovo ukljuuje da se proveri da li je luk
samogasei, kada bi vod nastavio normalno da radi. To se zove automatsko ponovno
ukljuenje.

Sl. 2-22 Zatitna armatura dvostrukog lanca [20]

Izolatorske lanane jedinice proizvode se od porcelana ili kaljenog stakla.

4.3. Zadaci koordinacije izolacije transformatorskih stabica

Zadaci koordinacije izolacije transformatorskih stanica u osnovi su veoma slini

zadacima za nadzemne vodove. Potrebno je da se definiu:

1. podnosivi naponi celokupne opreme u transformatorskoj stanici,

2. preskona meufazna i rastojanja prema zemlji,
3. potreba za odvodnicima prenapona, njihove karakteristike i poloaj,
4. potreba za zatitnim iskritima, njihov poloaj i karakteristike,
5. potreba, lokacija i dimenzije tapnih hvataljki ili razapete ice za zatitu od direktnih
udara groma,
6. potreba za boljim uzemljenjem stubova u neposrednoj blizini stanice, i
7. potreba za zatitnim uetom na izvesnom broju raspona u blizini stanice, ukoliko ono
na srednjenaponskom vodu ne postoji.

3
 Za koordinaciju izolacije nadzemnih vodova i transformatorskih stanica treba razmotriti
vie vrsta prenapona jer svi oni mogu predstavljati naprezanje izolacije:

1. atmosferske prenapone, prouzrokovane atmosferskim pranjenjem,

2. sklopne prenapone, prouzrokovane sklopnim operacijama rasklopnom opremom,
3. privremene prenapone, prouzrokovane kvarovima, rastereenjem generatora,
ferorezonansom i sl., i
4. normalne napone industrijske frekvencije u uslovima zagaenja.

U nekim sluajevima, nisu svi prenaponi od podjednakog znaaja. Na primer, za

odreivanje potrebe i poloaja zatitnih uadi na nadzemnim vodovima znaajni su jedino
atmosferski prenaponi. Takoe, jedino oni utiu na potrebu boljeg uzemljenja stuba u
sluajevima povratnog preskoka. Oni odreuju i poloaj gromobranske zatite (tapnih hvataljki
ili razapete ice) u transformatorskim stanicama. Izbor odvodnika prenapona u stanicama najvie
odreuju privremeni prenaponi. Ipak, broj i poloaj odvodnika u stanici odreuju atmosferski
prenaponi, a izolatore i izolatorske lance, kako na vodovima, tako i u stanicama, mogu da odrede
normalni naponi, ukoliko su u zagaenim uslovima.
Cilj koordinacije izolacije je izbor najmanjih podnosivih napona jer to znai najmanju
cenu izolacija u objektu. Zbog toga treba teiti da nijedna vrsta prenapona ne bude mnogo vea
od drugih jer se izbor izolacije mora izvesti u odnosu na najvee prenapone. U tom sluaju,
potrebno je ograniiti prenapone koji su relativno previsoki, to se izvodi primenom mera za
ogranienje sklopnih prenapona.

4.4 METALOKSIDNI ODVODNICI PRENAPONA

Zatitna sredstva od prenapona su: zatitna uad na vodovima, hvataljke i razapete ice u
transformatorskim stanicama, zatitna armatura na vodovima i odvodnici prenapona. Svi osim
odvodnika imaju zadatak da, koliko je to mogue, preuzmu udar groma na sebe, umesto da grom
pogodi neki od skupocenih elektroenergetskih objekata. Odvodnici prenapona tite od
atmosferskih i sklopnih prenapona, a treba stabilno da rade u uslovima normalnih napona
i privremenih prenapona. Prema konstrukciji, oni se dele na odvodnike prenapona sa iskritima
(silicijumkarbidne) i bez iskrita (metaloksidne). Odvodnici prenapona sa iskritima
predstavljaju tehniki zastarelu konstrukciju, a detaljno su opisani u [1, 2]. Oni su znaajni zbog
velikog broja koji trenutno postoji u mreama, ali, ukoliko ih je iz bilo kog razloga potrebno
zameniti, oni se zamenjuju tehniki i ekonomski superiornijim metaloksidnim odvodnicima
prenapona, zasnovanim na upotrebi cinkoksidnih materijala.
Na sl. 3-3 prikazana je konstrukcija cinkoksidnog odvodnika prenapona sa porcelanskim
kuitem.

4
 Sl. 3-3 Konstrukcija cinkoksidnog odvodnika prenapona sa porcelanskim kuitem

U porcelanskom kuitu hermetiki je zatvoren stub otpornikih diskova. Stub je

uvren sa etiri izolaciona tapa od fiberglasa, kao i fiksirajuim noseim ploicama. Sa gornje
i donje strane su dve identine aluminijumske prirubnice sa otvorima za izbacivanje vrele plazme
pri kratkom spoju unutar odvodnika prenapona. Prirubnice su za porcelansko kuite vezane
cementom. Na gornjoj strani je cilindrian ili ploast gornji prikljuak, a na donjoj prirubnici su
vijani prikljuci za uzemljenje. Ureaj za ogranienje pritiska je tanka elina dijafragma.

Sl. 3-4 Detalji konstrukcije metaloksidnog odvodnika prenapona

Kontaktna opruga je opruga koja pritiska diskove. Tako je kontaktni otpor izmeu
diskova mali, tj. struja lake prelazi iz jednog diska u drugi. Takoe, na taj nain je spreeno da
se stub sa diskovima pomera iz bilo kog razloga. Postoji i aluminijumska prirubnica sa otvorom

5
za izbacivanje vrelih gasova ako doe do kvara (luka) unutar odvodnika, da on ne bi eksplodirao.
O-zaptiva je gumeni zaptiva koji obezbeuje hermetinost. Odvodnik prenapona je relativno
jednostavan ureaj (u odnosu na drugu opremu u elektroenergetici) jer nema pokretne delove.
Najvei problem je upravo obezbeivanje zaptivenosti. Dijafragma je veoma tanka dijafragma
(ploa) od nerajueg elika koja se savije ukoliko nastane jak pritisak unutar odvodnika zbog
luka. Tako se oslobodi put vrelim gasovima (plazma) prema ventilacionim otvorima, ime se
spreava eksplozija odvodnika. Prilikom eksplozije odvodnik bi otetio i neke druge ureaje u
postrojenju.
Sa cilindrinog prikljuka struja (elektroni) prelazi na poklopac. Sa poklopca elektroni
prelaze na aluminijumsku prirubnicu. Prirubnica je u kontaktu sa metalnim prstenom za
pritezanje dijafragme. Dijafragma je od tankog nerajueg elika upravo da bi provela elektrone
dalje. Sa nje, u osi odvodnika, elektroni prelaze na pritisnu oprugu i dalje na stub otpornika. Na
donjem delu, sa stuba otpornika (diskova) elektroni prelaze na donju alumunijumsku prirubnicu i
na donje prikljuke. Sa donjih prikljuaka kroz provodnik u obliku pletenice elektroni odlaze na
uzemljiva postrojenja. Sa uzemljivaa elektroni odlaze u vlanu zemlju. Prikljuak moe biti
cilindrian ili ravan. O prstenu za raspodelu potencijala vie je objanjeno na sledeoj strani. Na
sl. 3-5 vidi se i da se odvodnik sastoji od dve jedinice, koje su vezane tako da je stub otpornikih
diskova jedan. Odvodnik prenapona se obavezno nalazi kod transformatora. On moe da bude i
kod drugih elemenata kada se oni moraju posebno tititi. Postoje gornji prikljuak, koji je vezan
za spojni provodnik transformatora, i donji prikljuak. Donji prikljuak je vezan za uzemljenje.

Sl. 3-5 Izgled odvodnika sa porcelanskim kuitem (gore) i

vrste prikljuaka (dole)

6
 Kada sva struja groma kroz cinkoksidni odvodnik ode u zemlju, automatski otpornost
odvodnika naglo poraste i kroz odvodnik nastavlja da tee miliamperska, dakle, mala struja.
Otpornost odvodnika naglo poraste zbog prirode materijala.
Zanimljivo je kako se postie da otpornici naglo menjaju svoju otpornost. Metaloksidni
rezistor (otpornik) proizvodi se kao cilindrian disk. Disk se dobija sinterovanjem granula
cinkoksida (ZnO) sa dodatkom aditiva (dodataka), najee, bizmuta, antimona, kobalta i
mangana. Meavina cinkoksida i aditiva zagreva se tako da nastane skelet (kao suner) od
cinkoksida, oko kojeg se nalaze barijere od aditiva. Pri niem naponu elektroni iz cinkoksida ne
mogu da prou kroz barijeru. Pri prenaponu oni to uspevaju i tako nastaje veoma jaka struja kroz
odvodnik. Sinterovanje je tehnoloki postupak spajanja dva materijala zagrevanjem njihove
meavine, ali tako da na kraju postoje oba materijala i zadravaju svoje osobine. Tako novi
materijal ima dobre osobine i jednog i drugog materijala.
Za izbor odvodnika prenapona najvaniji su: klasa rastereenjem voda, nazivna struja
odvoenja, naznaeni i trajni radni napon odvodnika i eksploziona vrstoa. Treba imati na umu
da je odvodnik prenapona jednopolni ureaj (osim u tropolnim SF6 postrojenjima), pa je
prikljuen izmeu faznog napona i zemlje (jedan prikljuak mu je na faznom naponu, vezan za
spojni provodnik koji ide prema transformatoru, a drugi prikljuak odvodnika vezan je za
uzemljenje postrojenja. Zbog toga, preostali napon, tj. napon na odvodniku dok on provodi struju
groma ili sklopnog prenapona u zemlju, ujedno je napon koji napada izolaciju energetskog
transformatora, jer je sa njegovim namotajem vezan paralelno. Odvodnik je postavljen to blie
transformatoru jer je transformator najvaniji i najskuplji element u postrojenju. Potrebno je da
odvodnik prenapona bude postavljen to blie transformatoru zbog toga to je njegovo prostorno
delovanje ogranieno. Ukoliko je odvodnik daleko od transformatora, moe da se desi da ne
predstavlja zatitu. Posebnom simulacijom pranjenja to se mora proveriti.
Izbor odvodnika je u nekoliko koraka. Prvo se izabere klasa rastereenja voda, koja
predstavlja energiju koja ide kroz odvodnik u sluaju sklopnog prenapona. Sklopni prenapon
praen je mnogo veom energijom nego atmosferski prenapon. Ta energija termiki bi mogla da
uniti odvodnik. Za Srbiju, s obzirom na duine vodova i kablova, strunjaci predlau klasu
rastereenjem voda 3 za prenosne i 1 za distributivne mree.
Nazivna struja odvoenja je praktino, prema analizama i iskustvu, najvea struja
pranjenja koja protie kroz odvodnik. U Srbiji ona iznosi 10 kA. Ona zavisi od broja
prikljunih vodova, uzemljenja prvi stubova do TS, znaaja TS, naponskog nivoa i sl.
Ukoliko na mestu gde se nalazi odvodnik prenapona u odvodniku nastane jednopolni
kratak spoj, on bi, u sluaju da ima keramiko kuite, mogao da eksplodira i napravi veliku
tetu na drugim elementima u TS, ili da nekog eventualno povredi. Eksploziona vrstoa je
vrednost struje jednoplonog kratkog spoja pri kojoj odvodnik ne bi eksplodirao, ve bi plazma
izala van odvodnika kroz specijalne otvore. Proizvoai odvodnika proizvode odvodnike koji
zadovoljavaju u sluaju velikog broja zemalja, a podatak o eksplozionoj vrstoi proizvoa
dostavlja u tehnikoj dokumentaciji.
Trajni radni napon odvodnika bira se tako da se on ne zagreva u normalnom radu, a posle
provoenja struje pranjenja ohladi se i nastavi da funkcionie normalno. Karakteristika (napon
reagovanja pri atmosferskim i sklopnim prenaponima) je takva da je napon na odvodniku, koji
napada izolaciju energetskog transformatora, nii od podnosivog napona transformatora, sa
dobrom rezervom. Zbog toga, transformator nije ugroen od prenapona. Na primer, u mrei 400
kV, podnosivi napon izolacije transformatora u Srbiji je 1425 kV, a napon reagovanja odvodnika
je (za SIMENS-ov) odvodnik 823 kV. Dakle rezerva je 1425-823 kV=600 kV. Ipak rezerva nije
tolika jer je odvodnik udaljen desetinu metara od transformatora, zbog ega je napon na TR vii,
ali ipak bezopasan.

7
4.4. Standardni podnosivi naponi izolacionih konstrukcija

Izolacija elektrine opreme u pogonu moe biti podvrgnuta dejstvu atmosferskih,

sklopnih ili prenapona industrijske frekvencije. Da se utvrdi da li e izolacija podneti naprezanja,
na proizvedenoj opremi izvode se ispitivanja izolacije standardnim talasima. Stepen izolacije
nekog ureaja definisan je vrednostima podnosivih napona.
Podnosivi napon industrijske frekvencije, nazvan jednominutni podnosivi napon,
predstavlja efektivnu vrednost naizmeninog napona industrijske frekvencije koju izolacija izdri
u trajanju od jednog minuta prilikom ispitivanja izolacije.
Podnosivi atmosferski udarni napon je naponski impuls oblika 1.2/50 s, propisane
amplitude, koji izolacija izdri pri primeni odreenog broja impulsa, specificiranog standardom
za odreenu opremu. Ovaj talas definisan je polaritetom, temenom vrednou i oblikom.
Podnosivi sklopni napon je takoe naponski impuls oblika 250/2500 s, propisane
amplitude, koji izolacija izdri pri primeni odreenog broja impulsa, specificiranog standardom
za datu opremu. Sklopni talas definisan je polaritetom, temenom vrednou i oblikom. Oblik je
isti kao i za atmosferski talas, ali je trajanje ela od stvarne nule do temene vrednosti. Zaelje
talasa traje od stvarne nule do trenutka kada amplituda opadne na polovinu maksimalne
vrednosti.
Za verifikaciju sposobnosti podnoenja napona izolacionih konstrukcija, standardima [6,
9] za odreene vrste napona propisani su standardni podnosivi naponi. Vrednosti ovih
podnosivih napona date su u tabeli 6-3 za najvie napone opreme Um=1-245 kV zakljuno, to se
definie kao podruje I. U tabeli 6-4 prikazani su standardni podnosivi naponi za Um>245 kV,
podruje II. Tabele se odnose na sve izolacije (fazna, meufazna i poduna). U standardima [6,
9] date su i dopune koje se odnose na vezu meufaznih, faznih i podunih izolacija. Fazna
izolacija je izolacija prema zemlji, meufazna izmeu faza, a poduna izmeu kontakata
rasklopnih aparata u jednoj fazi. U tabelama 6-3 i 6-4 u ovoj knjizi prikazani su jedino naponski
nivoi koji se koriste u Srbiji.
Tabela 6-3 pokazuje da za jedan naponski nivo postoji vie stepena izolacije. Zadatak
koordinacije izolacije je da se odabere jedan od vie moguih stepena izolacije. Za najvie
napone opreme 123 kV i 245 kV postoji po jedan pun i vie snienih stepena izolacije.
Standardni podnosivi napon industrijske frekvencije pokazuje kako bi se izolacija
ponaala u sluaju privremenih prenapona kratkih spojeva, rastereenja generatora i slino.
Standardni podnosivi atmosferski napon vai za sluaj da do opreme naie talas atmosferskog
porekla. U sluaju mrea iznad 300 kV (podruje II), kod nas u Srbiji to je samo naponski nivo
400 kV, sklopni prenaponi su ak i opasniji od atmosferskih zbog velikog rastojanja izmeu
provodnika. Zbog toga se njihova izolacija opisuje takvim naponom.
Dakle, pri projektovanju TS, prvo se usvoje izolacioni nivoi prema tabelama, a na osnovu
moguih prenapona i na osnovu iskustva, izolacioni naponi opreme (vrsta izolacija u kuitima
i gasovita van kuita), rastojanja izmeu faza i izmeu faze i zemlje. To omoguava da se kupi
oprema sa izolacijom koja je ispitana takvim naponima. Zahteva se da izolacija bude takva da
pouzdanost bude izuzetno visoka, tj. da se naponski kvarovi deavaju veoma retko.

8
Tabela 6-3: Standardni stepeni izolacije za naponsko podruje I (Um=1-245 kV),
Najvii napon opreme Standardni podnosivi Standardni podnosivi
Um napon industrijske atmosferski udarni
frekvencije napon
kV kV
(efektivna vrednost) (efektivna vrednost) kV
(temena vrednost)
7.2 20 40
60
12 28 60
75
95
24 50 95
125
145
36 70 145
170
123 (185) (450)
230 550
245 (275) (650)
(325) (750)
360 850
395 950
460 1050

Tabela 6-4: Standardni stepeni izolacije za naponsko podruje II (Um>245 kV),

Najvii napon Standardni podnosivi sklopni udarni napon Standardni
opreme podnosivi
Um Poduna Fazna Meufazna atmosferski
izolacija izolacija izolacija udarni
kV kV (odnos napon
(efektivna (temena kV prema
vrednost) vrednost) (temena temenoj kV
vrednost) vrednosti (temena
fazne vrednost)
izolacije)
420 850 850 1.60 1050
1175
950 950 1.50 1175
1300
950 1050 1.50 1300
1425

9
4.6. Zatita postrojenja od direktnih udara groma

Atmosfersko pranjenje predstavlja prirodnu pojavu pranjenja naelektrisanog oblaka u

objekte na zemlji, sa moguim katastrofalnim posledicama. Pranjenje moe da se desi na bilo
kom mestu, pa i na mestu gde se nalazi transformatorska stanica. Udar groma u element
postrojenja trenutno bi ga unitio. Meutim, najgori sluaj je kada strada energetski
transformator, zbog velike koliine ulja, koje bi moglo da se zapali i razlije po celoj TS. To
dovodi do unitenja praktino cele TS, a mogua je i ekoloka katastrofa, zbog velike koliine
dima ili vatre. Odavno je bilo jasno da na posebnim metalnim stubovima ili metalnim portalima
treba postaviti tapne hvataljeke ili razapetu icu, ili kombinaciju hvataljki i razapete ice, tako
da oni preuzmu struju groma na sebe i efikasno je sprovedu u zemlju, u uzemljenje postrojenja.
Na taj nain, grom udara u prihvatni sistem (hvataljke i razapeta ica), a ne u opremu TS. Nisu
potrebni nikakvi spusni provodnici jer je stub metalni. On provodi struju pranjenja u uzemljenje
postrojenja, preko spojnog voda u obliku pocinkovane trake 254 mm2.
Zadatak projektanata je da odrede broj hvataljki, njihov poloaj, visinu u odnosu na
elemente postrojenja i sl., tj., da definiu zatitnu zonu. Zatitna zona je prostor koji e
pranjenje da pogodi sa veoma malom verovatnoom. Udarno rastojanje, tj. rastojanje koje
skokoviti lider pree u svom poslednjem skoku kada odluuje gde e da udari, zavisi od
amplitude struje pranjenja. Ono je manje za manje vrednosti struje. To znai da je tee objekte
tititi od malih, nego od velikih stuja. Kod velikih struja, lider se usmerava sa velike visine, dok
kod malih struja, skokoviti lider moe veoma da se priblii objektu i pogodi ga iako postoji
hvataljka. Drugim reima, koliki prostor je zatien zavisi od struje pranjenja.
Metodi za definisanje zatite TS direktng udara groma prikazani su na sledeim stranama.

10
 Slika 1. Metod fiksnog ugla za razapetu icu, gore presek, dole pogled odozgo

Prvi metod koji je korien za definisanje gromobranske zatite postrojenja od direktnih

udara groma bio je metod fiksnih uglova. Metod fiksnih uglova koristi vertikalne uglove da se
odrede broj, poloaj i visina razapete ice ili stuba sa tapnom hvataljkom. U Srbiji se koriste
tapne hvataljke na portalima i samostalnim metalnim stubovima. Slike 1 i 2 ilustruju metod
slika 1 za razapetu icu, a slika 2 za tapne hvataljke. Razapeta ica je na visini y, normalno na
ravan lista. Razapeta ica je efikasna kada se radi o velikoj duini u odnosu na irinu.
Uglovi su bili definisani stepenom izloenosti stanice pranjenjima (visina opreme,
poloaj na brdu, u ravnici), znaajem tiene TS i povrine TS. Najee su bili korieni
uglovi =45 i =30, i =45. Danas se ovaj metod smatra zastarelim jer ne uzima u obzir
savremena znanja o pojavi pranjenja.

11
 Slika 2. Metod fiksnih uglova za tapne hvataljke

Na slici 1 gore prikazan je presek u nivou dva stuba sa tapnim hvataljkama, a dole
pogled odozgo.
Mast stub
Substation area povrna stanice
Protected area zatien prostor
Earth zemlja
Protected objects zatieni objekti.

Slika gore pokazuje da su zatieni objekti (protected objects) u tienoj zoni jer su ispod
preseka dve linije pod uglom .

12
 Slika 3. Metod empirijske krive

Drugi metod poznat je pod nazivom empirijske krive. Empirijske krive nastale su
najvie na osnovu laboratorijskih eksperimenata na medelima. Najzasluniji je Vagner (Wagner).
Analize su nastale kako u SAD, tako i u SSSR-u (Sovjetski Savez). U Jugoslaviji je korien
metod odreivanja zatite TS od direktnog atmosferskog pranjenja u TS baziran na radu ruskih
naunika. Praktino sve stare TS u zemljama bive Jugoslavije imaju zatitu odreenu na ovaj
nain. Inae, zatita se pokazala kao potpuno zadovoljavajua, kako kod nas, tako i u svetu.
Ipak, sa poveanjem naponskih nivoa (kod nas 400 kV), nastao je novi, bolji metod, za koji se
smatra da je taniji od ranijih metoda. To je elektrogeometrijski metod, jer se zasniva na crtanju
zatienog prostora.
Slika 3 pokazuje kako se Vagnerov metod koristi kada se postavi stub visine h (to je vrh
hvataljke) izmeu dva objekta visine d. Na slici su date krive za odreivanje visine vrha
hvataljke h za odreenu vrednost x i razliite vrednosti d (etiri vrednosti).

13
 Slika 4. Eksperimentalna kriva za drugaiju konfiguraciju stubova sa hvataljkama

Slika 4 pokazuje kako da se izrauna visina vrha hvataljke h postavljene na metalnom

stubu, kada se koriste dva stuba, a tieni objekat je izmeu njih.

Slika 5. Oblasti zatiene sa vie stubova, sa dva levo, i sa etiri - desno

14
 Slika 6. Metod kotrljajue sfere
(fence ograda, imaginary rolling sphere zamiljena kotrljajua lopta)

Metod kotrljajue sfere zasniva se na izraunavanju udarnog rastojanja, tj. rastojanja

koje skokoviti lider pree u svom poslednjem skoku. On tada odluuje gde e da udari.
Vrednost tog udarnog rastojanja zavisi od struje pranjenja, a postoji vie izraza koje su
predloili razni autori. Svi ti izrazi, ipak, praktino su istog oblika, ali se udar u fazni provodnik
ili zatitno ue razliito tretiraju od udara u ravnu zemlju. U SAD se danas najvie koristi izraz
koji je usvojila IEEE organizacija inenjera energetike i elektronike, 1985. godine:

S = 8 I 0.65 (1)

U izrazu (1) S je udarno rastojanje u metrima, a I struja pranjenja u kiloamperima.

Poboljanim elektrogeometrijskim modelom uzima se u obzir razliitost udara u zemlju u odnosu
na vodoravne provodnike, zbog drugaijeg elektrinog polja na povrini razapete ice u odnosu
na ravnu zemlju. Elektrino polje odreuje pranjenje. Pranjenja se, po pretpostavci, deavaju
samo vertikalno. Metod kotrljajue sfere za izraunato udarno rastojanje odreuje centar iz kojeg
treba povui luk tako da dodiruje zemlju i vrh istaknutog objekta. Postoji, po tom modelu,
jednaka verovatnoa da pranjenje pogodi vrh stuba, zemlju, ili bilo koju taku na luku koji je na
slici prikazan isprekidanom linijom. Smatra se da je zatiena oblast ispod isprekidane lune
krive. Taj se luk valja oko stuba kruno, ili se valja po duini objekta kada se radi o
vodoravnim ivicama. Ukoliko je ceo objekat u zoni ispod isprekidane lune krive, on je zatien
od direktnog pranjenja. Ukoliko neki deo nije u toj oblasti, taj deo nije zatien, a ostalo jeste.
Na slici 6 S je udarno rastojanje. Iz centra kruga dodiruju se oba stuba, a transformator je
ispod lune krive po svim dimenzijama (u prostoru, trodimenziono), pa je zatien. Oprema
desno na slici nije potpuno zatiena (unprotected equipment) jer je deo ureaja iznad lune
isprekidane linije.
Zatita se izvodi tako to se najpre odredi iznad kojih vrednosti struje groma e TS biti
tiena. Postoji mala struja groma koja moe da prodre kroz zatitu i udari u sabirnicu ili spojni
provodnik. Meutim, napon koji ona stvara je toliki da ga izolacija opreme moe podneti.

15
 Slika 7. Metog kotrljajue sfere za struju IS
Gore pogled odozgo, dole pogled sa strane

Slika 7 gore pokazuje da je transformator zatien jer je rafirana povrina, na nivou h

ispod lune isprekidane krive. To pokazuje i donja slika osni presek. Ako se skokoviti lider
nae na isprekidanoj polupravi, on udara u zemlju. Ukoliko je skokoviti lider na vertikalnoj
polupravi, udara u stub. Ako se lider nae u preseku isprekidane poluprave i vertikalne
poluprave, on udara u stub, zemlju ili neku taku na luku sa podjednakom verovatnoom.
Meutim, transformator je ceo u rafiranoj oblasti.

16
 Slika 8. Zatita od struje pranjenja vee od granine IS, dakle, za struju IS1

Slika 8 pokazuje da, ako struja pranjenja IS1 bude vea od one za koju je izvedena zatita
IS, objekat je vie zatien.

17
 Slika 9. Zatita od struje pranjenja manje od granine IS, dakle, za struju IS0

Slika 8 pokazuje da, ako struja pranjenja IS1 bude manja od one za koju je izvedena
zatita IS, objekat je manje zatien. U ovom sluaju objekat ispada iz tiene zone, ali oprema
nije ugroena jer struja pranjenja IS0 stvara napon koji oprema moe da podnese.

18
Slika 10. Zatita sa etiri stuba

19
Slika 11. Zatita sa dva stuba i dve razapete ice

20