Tehnoloki procesi u agrokompleksu

Sadraj

1. Uvodna razmatranja .................................................................................................................... 2

2. Morfoloke i fizioloke karakteristike ........................................................................................ 3
2.1 Sorte ...................................................................................................................................... 3
2.2 Hemijski sastav i upotreba .................................................................................................... 3
2.3 Klima i zemljite .................................................................................................................. 4
2.4 Plodored ................................................................................................................................ 5
3. Obrada zemljita ......................................................................................................................... 5
3.1 Osnovna obrada zemljita ..................................................................................................... 6
3.1.1 Agrotehniki zahtevi pri osnovnoj obradi zemljita ....................................................... 6
3.1.2 Primenjene maine za osnovnu obradu zemljita ........................................................... 7
3.2 Dopunska obrada zemljita ................................................................................................... 9
3.2.1 Agrotehniki zahtevi pri dopunskoj obradi zemljita .................................................... 9
3.2.2 Primenjene maine za dpunsku obradu zemljita ......................................................... 10
4. Setva.......................................................................................................................................... 12
4.1 Agrotehniki zahtevi setve ................................................................................................. 12
4.2 Primenjene maine za setvu ............................................................................................... 13
5. Nega i zatita useva ................................................................................................................... 15
5.1 Bolesti i tetoine ............................................................................................................... 15
6. Berba kamilice .......................................................................................................................... 16
6.1 Agrotehniki zahtevi pri sreivanju gajenih plodova ......................................................... 16
6.2 Primenjene maine za berbu .............................................................................................. 17
7. Suenje kamilice ....................................................................................................................... 18
8. Ekonomski pokazatelji .............................................................................................................. 19
9. Tehnoloka karta ....................................................................................................................... 21
10. Literatura ................................................................................................................................. 22

1
 Tehnoloki procesi u agrokompleksu

1. Uvodna razmatranja

Kamilica (lat. Matricaria chamomilla) u narodu jo poznata i kao ramenak, titrica, prstenak,
popadija, boliva, milica-trava, milanka, gamilica, kamil-tej, kokonjak, carev cvet, gorak, sitna
bela rada je biljka iz porodice glavoika (Asteraceae) i jedna od najpoznatijih lekovitih biljaka
prisutna u skoro svakom domainstvu. Kamilica je jedna od najstarijih lekovitih biljaka. Masivno
je krenula da se primenjuje pre vie od 2000 godina. Stari pisani tragovi o upotrebi kamilice
datiraju od doba starih Egipana i Grka. Veoma je rairen korov na njivama, pored plotova,
puteva na slatinastim i neplodnim zemljitima. Osnovni lekoviti sastojak kamilice je etarsko ulje
azulen. Kod nas je kamilica poela da se gaji od nedavno,pa zbog toga nemamo neka velika
iskustva sa njom. Istraivaki rad na polju ispitivanja mogunosti gajenja kamilice,kao i
njenih prinosa,zapoet je nedavno.Ipak, utvreno je da se prinos gajene kamilice kod nas
kree u sledeim granicama:
prinos suvih cvetnih glavica 700-1200kg/ha
prinos sirovih cvetnih glavica 5000-6500kg/ha
prinos semena kamilice 100- 120kg/ha
prinos etarskog ulja 2,5- 3kg/ha

2
 Tehnoloki procesi u agrokompleksu

Slika 1. Cvet kamilice

2. Morfoloke i fizioloke karakteristike

Kamilica je jednogodinja zeljasta biljka, visine 30-60 cm. Visina zavisi od zemljita na
kome se biljka nalazi. Na vojvoanskim slatinama visina kamilice ne prelazi 25-30 cm, a na
normalnim zemljitima raste i do 60 cm. Lie kamilice je viestruko perasto deljeno, jako
urezano i vlaknasto. Stabljika je razgranata. Cvetna glavica je prenika 1,5-2,5 cm, a sastoji se od
mnogo zbijenih cvetova uvrenih na irokoj loi. Po obodu glavica ima 15-18 jeziastih belih
latica u zrakastom rasporedu. Duina ovih latica je 4-8 mm, a irina 2-3 mm. uti cevasti ili
fertilni cvetii su levkastog oblika, pri dnu srasli u cev. Cvet ima karakteristian prijatan miris, a
ukus malo nagorak i aromatian. Cveta krajem aprila i maja. Jednom cvetu za njegov puni razvoj
potrebno je 20-25 dana.

2.1 Sorte

Pored prave kamilice (Matricaria chamomilla L.) postoje i druge vrste roda Matricariae, koje
nemaju isto farmakodinamsko svojstvo kao kamilica. Od postojeih vrsta, sa kojima je mogua
zamena prave kamilice, navodimo: Matricaria maritima L. i M. discoidea. Obe ove vrste su po
svom izgledu veoma sline kamilici. Razlikuju se od nje jer nemaju karakteristian prijatan miris
i nagorak ukus. Druga karakteristika koja iskljuuje zamenu je to prava kamilica ima uplju
cvetnu lou, dok ostale vrste u preseku cveta nemaju upljinu.

2.2 Hemijski sastav i upotreba

Kamilica se gaji radi dobijanja cvetnih glavica. Poslednjih godina se proizvodi i etarsko ulje,
koje se dobija destilacijom kamilice u cvetu.
Cvet kamilice se upotrebljava u narodnoj i naunoj medicini kao neotrovno i nekodljivo
sredstvo protiv upala koe i sluzokoe. Daje se za leenje raznih opekotina i rana, za ispiranje
oiju i dr. Pranje glave jakim ajem (infuzumom) kamilice pomae obolelom korenu kose.
Etarsko ulje upotrebljava se u medicini, farmaciji, a poslednjih godina sa uspehom u kozmetici i
hemijskoj industriji.
Sadraj etarskog ulja u kamilici je prilino neujednaen. Naa kamilica ima etarskog ulja u
granicama od 0,2 do 1%. Gajena ima vei procenat etarskog ulja od samonikle. Glavni sastojak

3
 Tehnoloki procesi u agrokompleksu

ulja je azulen, koji je nosilac karakteristine plave boje ulja. Od sadraja azulena zavisi kvalitet
ulja.
Osim za podmirenje naih potreba, kamilica je veoma vaan izvozni artikal. Do pre nekoliko
godina Jugoslavija je bila jedan od najveih izvoznika kamilice.

Slika 2. Kamilica

2.3 Klima i zemljite

Podneblje - iako se kamilica kao samonikla javlja na severu Evrope, pa gotovo do krajnjeg juga,
ona za razvoj zahteva umereno vlanu i toplu klimu. Ukoliko su klimatski uslovi povoljniji,
utoliko je njen prinos vei. Na niske temperature je veoma otporna. Optimalna temperatura za
rast i razvoj je 20 - 25C. Pri viim temperaturama (30 - 32C) cvjetanje se skrauje, a glavice su
sitnije, dok je pri niim temperaturama (8 - 17C) i obilnijim oborinama smanjen sadraj
eterinog ulja. Suu kamilica dobro podnosi, ali ako povrina tla nije vlana, ne moe proklijati.
Minimalna temperatura za nicanje i rast je 5 - 6C, pri emu je rast vrlo usporen. Klijanci ugibaju
pri temperaturama ispod 0C, ali kamilica je inae vrlo otporna na zimske hladnoe: ako ue u
zimu u fazi rozete (nakon nicanja, a prije busanja), moe podnijeti mraz od -30C. Zbog toga,
kao i zbog veih prinosa, kamilica se sije u jesenskom setvenom roku, a pritom se nastoji da se
ulazak u zimu poklapa s ulaskom biljke u fazu rozete.

Zemljite - U pogledu zemljita kamilica ne postavlja neke odreene uslove. Moe da se gaji
gotovo na svim zemljitima - kako na plodnim i bogatim, tako i na siromanim. Kao samonikla

4
 Tehnoloki procesi u agrokompleksu

kod nas se javlja na zaslanjenim zemljitima Vojvodine. Zbog toga se do nedavno pogreno
smatralo da kamilica najbolje uspeva na zaslanjenim zemljitima. Kasnije je ogledima utvreno
da kamilica najbolje prinose daje na normalnim zemljitima, ali da dobro uspeva i na
zaslanjenim. Dobar uspeh kamilice na naim slatinama tumai se time to se ona relativno rano
bere (krajem aprila i poetkom maja), kada je vlanost zemljita jo povoljna, pa koncentracija
soli nije postala takva da tetno deluje na biljku. Zbog osobine da dobro uspeva na slatinama,
kamilicu bi trebalo najvie gajiti ba na tim zemljitima.

2.4 Plodored

Kamilica podnosi monokulturu, naime, moe da se gaji dve do tri godine uzastopno na istom
zemljitu. Gajenje kamilice nekoliko godina na istom mestu preporuuje se zato jer je setva
pojedinih godina nesigurna, pa se sistem ,,zalivaivanja smatra kao najpovoljniji nain gajenja.
Kamilica se zalivauje tako to se posle berbe preostali cvetovi ostave da dozru. Posle zrenja
cvetovi se ne beru, nego se parcela jednom ili dva puta podrlja tekom drljaom. Drljaa omlati
preostalo seme, rasturi ga po njivi i pomea sa zemljom. Kada je ovo uraeno, ako u
meuvremenu nije bilo kie, parcelu treba jednom ili dva puta zaliti. Do jeseni na istom polju
nii e nova kamilica. U prolee naredne godine donosi redovno cvet. Kamilica je vrlo
dobra pretkultura zato to popravlja strukturu tla i setveni sloj pseudoglejnih tala obogauje
humusom. Neopravdan je strah od zagaivanja proizvodnih povrina semenom kamilice jer je u
praksi dokazano da standardni herbicidi u naknadno zasejanim ratarskim kulturama uspeno
suzbijaju njen rast i razvoj.

3. Obrada zemljita

Obrada zemljita je kompleksna agrotehnika mera koja se deli na osnovnu obradu zemljita
i predsetvenu pripremu. Zadatak obrade zemljita je stvaranje povoljnih uslova za odvijanje
biolokih, preko kojih se, na raun razloenih organskih ostataka, nagomilavaju mineralne
materije. Obradom se regulie vodno-vazduni reim u zemljitu, koji omoguava normalne
bioloko-hemijske procese po celoj dubini obraenog sloja. Time se ostvaruju uslovi za rast i
razvoj korenovog sistema i nadzemnog dela biljke. Kvalitetna obrada se postie drobljenjem,
meanjem i prevrtanjem oraninog sloja zemljita. Drobljenjem se zemljite sitni na komade
razliitih oblika i veliina, to zavisi kako od sastava i stanja zemljita tako i od oblika i brzine
kretanja radnog organa kojim se vri obrada. Drobljenjem se pojaava aeracija, poveava se
propustljivost za vodu i intenziviraju se bioloki procesi. U ovoj fazi obrade popravljaju se
fizika svojstva zemljita ( poveava mu se poroznost, poboljava se primanje, proputanje i
uvanje vode i smanjuje vezanost ). Obrada zemljita se odvija u dve faze. U prvoj se obavlja
osnovna, a u drugoj fazi dopunska obrada.

5
 Tehnoloki procesi u agrokompleksu

3.1 Osnovna obrada zemljita

Zemljite za kamilicu treba pripremiti tokom leta, a najkasnije do poetka jeseni, tj. u
septembru. Naroito je vano da se zemljite to ranije obradi u onim krajevima gde nema
dovoljno atmosferskih taloga. Prema tome, obraivanje zemljita treba otpoeti odmah posle
skidanja prethodnog useva.
Dubina oranja za kamilicu, ako se gaji na slatinama, ne treba da pree 10-15 cm. Oranjem na
veoj dubini izvaljuju se velike buse i grudve, koje se kasnije povrinskom obradom teko mogu
da usitne. Osim toga, postoji i opasnost da se dubokim oranjem isprana natrijumova so vrati u
gornje slojeve zemljita, pa da se na taj nain jo vie zaslani. Na normalnim zemljitima za
kamilicu se ore do 30 cm duboko. Pri obraivanju zemljita za kamilicu najveu panju treba
posvetiti unitavanju korovskih biljaka. Kamilica, koja se na istom mestu gaji vie godina,
obino je prilino zakorovljena. Naroito veliku tetu mogu da joj nanesu viegodinji korovi,
kao i oni sa irokom lisnom povrinom.

3.1.1 Agrotehniki zahtevi pri osnovnoj obradi zemljita

Agrotehniki zahtevi koje oranje treba da ispuni su sledei:

- Unitavanje biljnog pokrivaa i zatrpavanje biljnih ostataka, odnosno potpuno zaoravanje

povinskog sloja, korovskih biljaka, bilnih ostataka i rasturenog ubriva
- Stvaranje tronog i rastresitog zemljita, podesnog za razvoj biljaka
- Meanje zemljita u cilju podsticanja biohemijskih procesa u njemu
- Spreavanje razvoja biljnih tetoina u zemljitu
- uvanje rezerve vlage u zemljitu
- Da svako pluno telo zahvata plastniu iste irine i iste dubine
- Da svaku plasticu pluno telo okrene i pravilno sloi na prethodno izoranu
- Da odreeno zemljite bude ravno, sa neizbenim i zaobljenim grebenima za setveneo,a
neto izraenije za zimsko oranbje
- Da izorane brazde budu pravolinijske
- Da ostavi dno brazde isto i dovoljno iroko za prolaz tokova traktora
- Da zid brazde bude ravan i da se ne rui
- Da sastav prolaza pojedinih plunih tela ili pluga ne istane neobraen

6
 Tehnoloki procesi u agrokompleksu

3.1.2 Primenjene maine za osnovnu obradu zemljita

Slika 3. Traktor CLASS Axos 340

Tabela 1. Tehnike karakteristike traktora CLASS Axos 340

Tehnike karakteristike traktora CLASS Axos 340

Parametar: Jedinica: Vrednost:
Broj cilindara - 6
Radna zapremina cm3 4400
Nominalna snaga motora kW/KS 76/103
Podizna mo kg 3800
Protok pumpe hidraulika l/min 55
Masa traktora(pun rezervoar) kg 5100
Zapremina rezervoara za gorivo l 145

7
 Tehnoloki procesi u agrokompleksu

Slika 4. Raoni plug

Tabela 2. Tehnike karakteristike pluga IMT-757.30

Tehnike karakteristike pluga IMT-757.30

Max snaga traktora (kW) 60

Vertikalni klirens (cm) 72
Razmak plunih tela (cm) 94
Broj plunih tela (kom) 3
Radni zahvat plunog tela (cm) 35
Masa pluga (kg) 440

Tabela 3. Tehniko-eksplatacioni kapaciteti agregata za oranje

Tehniko-eksplatacioni kapaciteti agregata za oranje traktora CLASS Axos 340 i

pluga IMT-757.30
Koeficijent iskorienja ciklusa - 0,9
Dubina oranja cm 30
irina radnog zahvata cm 105
Brzina kretanja km/h 6
Tehnoloko-ciklusni uinak(Jedan traktor) ha/h 0,57
Potronja goriva po hektaru l/ha 25

8
 Tehnoloki procesi u agrokompleksu

Tabela 4. Vreme izvoenja operacije oranje

Vreme izvoenja operacije oranje

Potreban
Trajanje
broj Vreme Broj
Vrsta Prikljuna Povrina radnog
traktora i Traktor rada radnih
operacije maina (ha) vremena
prikljunih (mesec) dana
(h)
maina
CLASS
Oranje 30
1 Axos IMT-757.30 7 50 8 10
cm
340

3.2 Dopunska obrada zemljita

Predsetvena priprema zemljita za kamilicu treba pre svega da uniti mlade korovske biljke i
klijala semena. Gornji sloj zemlje u koji se polae seme mora biti mrviaste strukture. Treba
izbegavati setvu u svee poorano i pripremljeno zemljite. Setva u takvo zemljite je oteano i
nekvalitetno pa su klijanje i raspored biljaka neujednaeni. Za proizvodnju kamilice izuzetno je
vana obrada tla valjcima neposredno pred setvu kako bi tlo bilo to ravnije i po potrebi nakon
setve, radi razbijanja pokorice. Kamilica se seje na povrini zemljita jer klija iskljuivo na
svetlu. Zbog toga se povrina pre setve valja glatkim valjkom. Valjanje glatkim valjkom
ponavlja se i posle setve da bi se seme priljubilo uz zemljite i dolo u dodir sa zemljinom
vlagom.

3.2.1 Agrotehniki zahtevi pri dopunskoj obradi zemljita

Agrotehniki zahtevi koje setvospremanje treba da ispuni su sledei:

- Ujednaena dubina obrade po irini zahvata i duini prolaza

- Usitnjenje i rastresanje zemljita do potrebne dubine, bez raspraivanja i prevrtanja
- Razbijanje pokorice
- Unitavanje korova
- Presecanje kapilarnih tokova u povrinskom sloju radi spreavanja gubljenja vlage iz
zemljita
- Uspostavljanje kapilarnih tokova izmeu donjih slojeva oranice i setvenog sloja
- Meanje zemljita sa biljnim ostacima i ubrivima
- Ravnanje povrinskog sloja
- Izvrenje operacije bez zaguivanja biljnim ostacima i grudvama zemlje

9
 Tehnoloki procesi u agrokompleksu

3.2.2 Primenjene maine za dpunsku obradu zemljita

Slika 5. Setvosprema Satex

Tabela 5. Tehnike karakteristike setvospremaa Satex 2.5

Tehnike karakteristike Setvospremaa Satex 2.5

Radni zahvat (cm) 250
irina u transportu(cm) 260
Teina (kg) 1120
Min. snaga traktora (KS) 50
Masa (kg) 400

Tabela 6. Tehniko-eksplatacioni kapaciteti agregata za setvospremanje

Tehniko-eksplatacioni kapaciteti agregata za setvospremanje traktora CLASS Axos 340 i

setvospremaa Satex 2.5
Koeficijent iskorienja ciklusa - 0,92
Dubina obrade cm 10-12
irina radnog zahvata m 2,5
Brzina kretanja km/h 10
Tehnoloko-ciklusni uinak(Jedan traktor) ha/h 2,3
Potronja goriva po hektaru l/ha 11

10
 Tehnoloki procesi u agrokompleksu

Tabela 7. Vreme izvoenja operacije setvospremanje

Potreban
Trajanje
broj Vreme Broj
Prikljuna Povrina radnog
Vrsta operacije traktora i Traktor rada radnih
maina (ha) vremena
prikljunih (mesec) dana
(h)
maina
CLASS
Setvospremanje
1 Axos Satex 2.5 8 50 2 10
10-12 cm
340

Slika 6. Noeni glatki valjak proizvoaa Gumaplast Rau

Tabela 5. Tehnike karakteristike glatkog valjka

Tehnike karakteristike glatko valjka Gumaplast Rau

Radni zahvat (cm) 300
Prenik valjka(cm) 50
Teina (kg) 400

11
 Tehnoloki procesi u agrokompleksu

4. Setva

Kamilica se seje u jesen i u prolee. Za nae prilike jesenja setva je bolja i sigurnija od
prolene. Jesenja setva je poetkom ili sredinom septembra. Nedostatak ove setve je to je
septembar obino u nas mesec bez veih padavina, pa se deava da posejano seme ne nikne zbog
nedostatka vlage. Ukoliko seme dobije dovoljno vlage, za 8-10 dana poinje da klija. Ako jesen
nije sasvim suva, mlade biljke do zime ojaaju i takve prezime. Rano s prolea, im se sneg
otopi, kamilica intenzivno poinje da se razvija. Ako nismo uspeli da kamilicu posejemo u jesen,
onda se setva obavlja rano u prolee. Prolena setva je krajem februara ili poetkom marta,
odnosno im se moe ui u njivu. Ako se taj vremenski termin propusti, onda treba odustati od
setve.
Kamilica se seje uglavnom omake i u redove. Bilo da je u pitanju jedan ili drugi nain setve,
pravilo je da seme mora da se nalazi na povrini zemljita, jer je seme kamilice sitno i klija
iskljuivo na svetlu.
U redove (vrste) seje se sejalicom za ito. Rastojanje izmeu redova treba da iznosi 30-35 cm.
Izbegava se da se seje isto seme kamilice, nego se prethodno pomea sa sitnim peskom,
kukuruznom prekrupom ili mineralnim dubrivom. Odnos semena kamilice prema materijalu sa
kojim se mea je 1:3. Posle setve, posejana povrina valja se lakim glatkim valjkom da bi se
seme priljubilo uz zemlju, dolo u dodir sa zemljinom vlagom i osiguralo da ga vetar ne odnese.
Kako se valjanjem stvara pokorica koja negahtivno utie na posejanu kulturu potrebno je, im se
pojave mlade biljke, da se pokorica razbije praenjem ili okopavanjem.
Omana setva se obavlja runo. Nju moe da obavi samo iskusni i vet seja. Seme se i ovde
mea prethodno sa nekim materijalom da bi se to ravnomernije rasturilo. Seje se po tihom
vremenu, jer i najslabiji vetar moe da poremeti setvu. Posle setve zasejana povrina se obavezno
valja. Nedostatak ove setve, izmedu ostalog, je i u tome to je za odravanje parcele u istom
stanju potreban vei broj radnika, jer povrina moe samo da se plevi.
Koliina semena potrebna za setvu 1 ha zavisi od upotrebne vrednosti semena. Pri istoi od 90
odsto i klijavosti od 80 odsto dovoljno je 4-5 kg semena za setvu 1 ha. Kako se ovakva istoa
semena retko postie (u nas je obino istoa semena oko 50 odsto), to je za setvu 1 ha potrebno
10-12 kg semena kamilice, pod uslovom da je klijavost semena oko 80 odsto.

4.1 Agrotehniki zahtevi setve

Agrotehniki zahtevi, odnosno zadaci koje sejalice treba da ispune su sledei:

- Da rasporeuje seme to ravnomernije (jednak broj zrna izmeu redova kao i izmeu
zrna u redu)
- Da se pri setvi ne oteuje seme
- Da svaku semenku poseje i zatvara na odreenu dubinu

12
 Tehnoloki procesi u agrokompleksu

- Da se lako podeavaju u pogledu koliine semena, tazmaka setve i dubine setve

- Da se mogu podesiti za setvu razliitih vrsta semena
- Da se pri radu ne zaguuju i pruaju mali otpor kretanju
- Da se lako odrava pravac setve
- Da je odravanje i rukovanje lako

4.2 Primenjene maine za setvu

Slika7. Traktor IMT-2050

Tabela 6. Tehnike karakteristike traktora IMT-2050

Tehnike karakteristike traktora IMT-2050

Nominalna snaga motora (kW) 40
Nominali broj obrtaja (min-1) 2200
Masa (kg) 2750
Zapremina rezervoara goriva (l) 60

13
 Tehnoloki procesi u agrokompleksu

Slika 8. Sejalica IMT

Tabela 7. Tehnike karakteristike sejalice IMT 634.773

Tehnike karakteristike sejalice IMT 634.773

Broj redova 17
Razmak izmeu redova (cm) 12
Radni zahvat (m) 2,05
Teina (kg) 400
Potrebna snaga traktora (kW) 26
Setveni sadraj rezervoara(l) 325

Tabela 8. Tehniko-eksplatacioni kapaciteti agregata za setvu

Tehniko-eksplatacioni kapaciteti agregata za setvospremanje traktora CLASS Axos 340 i

sejalice IMT 634.773
Koeficijent iskorienja ciklusa - 0,77
irina radnog zahvata m 4,5
Dubina setve cm 1-3
Rastojanje izmeu semena u redu cm 30-35
Brzina kretanja km/h 8
Tehnoloko-ciklusni uinak(Jedan traktor) ha/h 1,25
Potronja goriva po hektaru l/ha 5

14
 Tehnoloki procesi u agrokompleksu

Tabela 9. Vreme izvoenja operacije setva

Potreban
Trajanje
broj Vreme Broj
Vrsta Prikljuna Povrina radnog
traktora i Traktor rada radnih
operacije maina (ha) vremena
prikljunih (mesec) dana
(h)
maina
IMT- IMT
Setva 1 9 50 4 10
2050 634.773

5. Nega i zatita useva

Nega kamilice je okopavanje, plevljenje i prihranjivanje. Ako je sejana omake, onda se

nega sastoji samo u plevljenju i prihranjivanju.

Plevljenje - Kamilica za berbu pristie rano, dok korovi jo nisu krenuli, tj. od poetka do
kraja maja, pa borba protiv korova ne iziskuje mnogo napora. Jedno prskanje protiv korova
krajem marta i eventualno plevljenje krupnijih korova sredinom aprila bila bi cela nega ove
kulture u toku godine.

Prihranjivanje - Prihranjivanje kamilice treba da se obavi to ranije u prolee i to sa malom

dozom azotnih ubriva. Preporuuje se da se na 1 ha baci 100-120 kg KAN-27. Prihranjuje se
samo ona kamilica koja je posejana na slabo produktivnim zemljitima.

5.1 Bolesti i tetoine

Od bolesti na kamilici je zapaena vrsta plamenjae (Pernospora leptosperma De By), koja

je zabeleena i na drugim pripadnicima familije Compositae. U kulturi kamilice ovo oboljenje do
sada nije zapaeno u veim razmerama, tako da se njegovo suzbijanje ne postavlja kao problem.

Od tetoina treba spomenuti larve jednog sjajnika (Olibrus aeneus Fbr.) koji izgriza
unutranjost cvetnih glavica, ali ni ova tetoina nije kod nas zapaena u veim razmerama.

Neke vrste pueva golaa (Limax sp.) koriste kamilicu za ishranu, nasuprot ranijim
shvatanjima po kojima su biljke koje sadre etarsko ulje, alkaloide i sline materije bile zatiene
od njih.

15
 Tehnoloki procesi u agrokompleksu

Osuen cvet kamilice napadaju neke skladine tetoine, od kojih je najzapaenija gusenica
plamenca suvog voa (Plodia interpunctella Hb.). Razviu veine skladinih tetoina pogoduje
vlaga, a kako je osuen cvet kamilice higroskopan, drogu u magacinu treba ee kontrolisati i
im se primeti da je kamilica primila vlagu odmah je treba dosuiti.

6. Berba kamilice

Kamilica se gaji radi dobijanja cvetnih glavica. Cvetanje kamilice poinje krajem aprila, a
zavrava se znatno kasnije. Najvei procenat etarskog ulja u cvetnim glavicama nalazi se u fazi
punog cvetanja. Kamilica ne cveta istovremeno, pa se etva produava za dui vremenski period.
Jo zatvorene ili napola otvorene cvetne glavice ne treba brati, jer im je sadraj etarskog ulja
manji nego kad su cvetovi potpuno otvoreni. Najbolje je ako se berba obavi kada bele latice
zauzmu vodoravan poloaj.

Berba se obavlja runo, pomou naroito za to napravljenih eljeva. Berba kamilice obino
poinje u zoru i bere se sve dok dan ne otopli. Kasnije ubrana kamilica se lako ugreje i dolazi do
gubljenja kvaliteta.

Pre suenja kamilica se reeta na sitima odgovarajuih dimenzija (12-15 mm), i na taj nain
se vri klasifikacija droge.

Osim rune berbe, poslednjih godina, poinje da se uvodi u proizvodnju i kombajn (bera)
za kamilicu. Meutim, on je za sada jo uvek u fazi ispitivanja.

6.1 Agrotehniki zahtevi pri sreivanju gajenih plodova

Agrotehniki zahtevi, odnosno zadaci koje maine za sreivanje gajenih biljaka treba da ispune
su sledei:

- Prikupljanje svog prinosa koji je proizveden, jer sve to ostane predstavlja gubitak
- Dobijanje prinosa odgovarajueg kvaliteta koji se mora zadrati prilikom sreivanja.
Svako oteenje predstavlja opasnost za razvoj raznih bolesti u fazi uvanja
- Blagovremeno i u to kraem roku obaviti ubiranje gajenih biljaka

16
 Tehnoloki procesi u agrokompleksu

6.2 Primenjene maine za berbu

Slika 9. Kombajn za kamilicu HERBAS KVH-2000

Tabela 10. Tehnike karakteristike kombajna HERBAS KVH-2000

Tehnike karakteristike kombajna Herbas KVH-2000

Kapaciet koa za cvet (m3) 3
Radni zahvat (m) 2
Teina (kg) 400
Potrebna snaga traktora (kW) 30
Vrsta pogona vuni

Tabela 11. Tehniko-eksplatacioni kapaciteti agregata za setvu

Tehniko-eksplatacioni kapaciteti agregata za setvospremanje traktora IMT-2050 i

kombajna HERBAS KVH-2000

Koeficijent iskorienja ciklusa - 0,25-0,33

irina radnog zahvata m 2
Rastojanje izmeu semena u redu cm 25
Brzina kretanja km/h 8
Tehnoloko-ciklusni uinak(Jedan traktor) ha/h 0,48
Potronja goriva po hektaru l/ha 5

17
 Tehnoloki procesi u agrokompleksu

Tabela 12. Vreme izvoenja operacije berbe

Potreban
Trajanje
broj Vreme Broj
Vrsta Prikljuna Povrina radnog
traktora i Traktor rada radnih
operacije maina (ha) vremena
prikljunih (mesec) dana
(h)
maina
HERBAS
IMT-
Setva 1 KVH-2000 4,5 50 10 10
2050

7. Suenje kamilice

Obrana kamilica se sui u termikim suarama i slinim promajnim mestima. Ako se

kamilica sui po tavanima onda se ona rasprostire u to tanjem sloju i tako ostavlja dok se ne
osui. Za vreme suenja kamilica se ne prevre da se ne bi izdrobila. U termikim suarama sui
se na temperaturi 30-35oC. Na veoj temperaturi droga se bre sui, ali znatno gubi boju i
sadraj etarskog ulja, pa na taj nain i trgovaku vrednost. Vreme suenja zavisi od temperature
prostorije u kojoj se kamilica sui, kao i od debljine sloja. Prirodno suenje moe da traje 7-10
dana. U termikim suarama suenje je mnogo krae. Odnos suenja, tj. odnos svee kamilice
prema suvoj moe biti razliit i kree se od 4:1 do 6:1. Kod nas su, kako proizvoai, tako i
strunjaci prihvatili da se od 6 kg sveih cvetnih glavica dobije 1 kg suvih.

Dobro osuena kamilica pakuje se u sanduke koji su sa unutranje strane obloeni papirom.
Ovako upakovana uva se na suvom, hladnom i promajnom mestu. I pored toga to je pravilno
upakovana i uvana, kamilicu treba prodati jo iste godine. Stara droga gubi prirodnu boju,
karakteristian miris, drobi se, a i podlee kvarenju.

Prerada - Osim upotrebe kao cvetne droge, kamilica se poslednjih godina gaji i radi
dobijanja etarskog ulja. Ulje je nalo veliku primenu u farmaciji, a naroito u kozmetikoj
industriji. Nae etarsko ulje od kamilice veoma je traeno zbog velikog sadraja azulena i
karakteristinog i prijatnog mirisa. Kamilica se destilie u standardnim aparatima kao i ostalo
aromatino bilje. Jugoslovenski zavod za standardizaciju propisao je za drogu Chamomillae flos
- cvet kamilice standard JUS E.B3-015.

18
 Tehnoloki procesi u agrokompleksu

8. Ekonomski pokazatelji

Istraivaki rad na polju ispitivanja mogunosti gajenja kamilice,kao i njenih prinosa,zapoet je

nedavno. Ipak, utvreno je da se prinos gajene kamilice u nas kree u sledeim granicama:

prinos suvih cvetnih glavica 700-1200kg/ha

prinos sirovih cvetnih glavica 5000-6500kg/ha

prinos semena kamilice 100- 120kg/ha

prinos etarskog ulja 2,5- 3kg/ha

Uopte,prinosi kamilice variraju i razlike od godine do godine su prilino velike.

Trokovi proizvodnje po 1 ha

1. Mainska obrada 153

2. Repromaterijal 300
3. Radna snaga 200

4. Trokovi berbe (mainsko) 250

5. . Suenje sirovog cveta 150

6. Ambalaa 200 vrea 130

Svega trokovi 1183

Prinos i prihod

1.000 kg suvog cveta 2 = 2000

19
 Tehnoloki procesi u agrokompleksu

Bilans uspeha
1. Ukupan prihod 2000
2. Trokovi proizvodnje 1183
3. Bruto dobit 817
4. Porez na dobit 204
5. Neto dobit 613

Na 1 hektar kamilice ostvaruje se dobit koja je vea od 50 % trokova proizvodnje

20
 Tehnoloki procesi u agrokompleksu

9. Tehnoloka karta

Tabela 13. Tehnoloka karta proizvodnje kamilice

Redni Vrsta Traktor- Prikljuna Potreban Vreme Broj

broj operacije Kombajn maina broj rada radnih
maina (mesec) dana
1. Oranje 30 cm CLASS IMT-757.30 1 7,8 8
Axos 340
3. Predsetvena CLASS SATEX 2.5 1 8 2
priprema Axos 340
4. Setva IMT-2050 Tehnos ASK2 1 9 4

5. Valjanje IMT-2050 Gumaplast 1 9 1

Rau
6. Berba IMT-2050 HERBAS 1 4,5 10
KVH-2000

21
 Tehnoloki procesi u agrokompleksu

10. Literatura

http://www.agrolink.ba/dokumenti/ljekovito_bilje/standardi/?id=108

http://www.polj.savetodavstvo.vojvodina.gov.rs/node/893

22