Prema Marksovom vienju, lanovi drutva koji poseduju sredstva

za proizvodnju (npr. resurse i kapital koji se koristi za proizvodnju robe i materijala) u

mogunosti su da kontroliu centre moi, kulturne simbole, radne aktivnosti i ivotni stil
drugih
ljudi. U svim drutvima prisutna je osnovna tenzija izmeu vlasnika i podreenih - bilo
da je u
pitanju odnos seljaka i gospodara, ili kapitaliste i radnika. Poto oni koji kontroliu sred
stva
proizvodnje imaju mo u stanju su da manipuliu kulturnim simbo lima, ime stvaraju
ideologije
kojima se opravdavaju njihove privilegije i mo, a odbija se polaganje prava drugih ljudi
na mo
i vlasnitvo. Ukoliko je potrebno, oni mogu da upotrebe i fiziku prinudu i tako suzbiju
napore
onih koji dovode u pitanje njihovu premo. Marks je smatrao da osnovni sukob interesa
izmeu onih
koji poseduju i onih koji ne poseduju vlasni tvo i mo neizbeno dovodi do toga da oni
koji imaju
malo kontrole nad svojim radnim aktivnostima, zanemarivu svojinu i praktino nimalo
moi,
pokrenu revoluciju.

Kada
radnici budu postali svesni svojih pravih interesa moi e da se organizuju
i preuzmu vlast od kapitalista.. Oni
koji poseduju i kontroliu imovinu, naroito sredstva za proizvodnju, imaju mo da
upravljaju
ivotima pripadnika nepovlaenih klasa, jer mogu da iskoriste svoj novac za kupovinu
moi i
upravljanje ideologijom koja bi do-
prinela ouvanju njihovih privilegovanih poloaja.

Klase proizlaze iz odnosa

ljudi prema tritima, vezanih za poslove i prihod, kupovinu potroake
robe i za stvaranje odreenog stepena materijalnog blagostanja.

Nejednakost se zasniva na tri di

menzije, a to su: klase, statusne grupe i partije.
, ljudi stiu sredstva sluajno, zlou
potrebom moi, korupcijom, tradicijom, nasledstvom i na druge naine koji
nemaju mnogo veze sa funkcionalnim znaajem ili talentom (
U teoriji Gerharda Lenskog tvrdi se da je raslojavanje
posledica porasta privredne proizvodnje koja stvara viak bogatstva, dakle vie od onoga
to je
potrebno za ivot (Lenski, 1966). Kako se viak povea va, raste i sposobnost drutva da
izdrava
neproduktivne pojedince, a neki dobijaju ansu da mobiliu mo i prisvoje ovaj viak za
sebe.
Dakle, privile gije i mo su povezani: imuni mogu da mobiliu mo kako bi uveali
svoje
bogatstvo. S druge strane, oni koji imaju mo mogu da je iskoriste kako bi
dobavili bogatstvo i presti.
Samo bogatstvo donosi ugled i njime
moe da se kupi mo, ili moe da se gomila posredstvom mree veza izme u bogatih i
monih (za ta
je Veber smatrao da je est sluaj sa ljudima iz odreene Na drugom
kraju spektra nalaze se siromani koji mi ljude procenjujemo sve vreme, prilikom susreta
i razgovora;
posmatramo njihovo ponaanje, nain oblaenja i govora, zube, lice (npr. da bismo videli
koliko su
bili izloeni suncu), urednost, auto, i uopte sve to moe da nam bude nekakav signal.
Na osnovu
ovih naznaka mi, esto preutno, razvrstavamo druge u klasne kategorije. I onda, na
osnovu ovih
klasifikacija, nastavljamo da razgovaramo s njima na odreen nain. Dakle, iako je
moda teko
iscrtati jasne granice izmeu klasa, realnost klase je
uvek prisutna dok posmatramo druge i s njima komuniciramo.
JER NIJE UVEK PRAVILO DA ONAJ KO VISE ZARADJUJE PRIPADA VISOJ
KLASI NA PRIMER AUTOMEHANICAR ZARADJUJE VISE CAK I OD
UNIVERZITETSKOG PROFESORA ALI SE NJEGOV POLOZAK U DRUSTVU NE
MOZE POREDITI SA NJIM.

naime, ljudi iz razliitih drutvenih klasa esto

ive u donekle razliitim svetovima. Oni vide svet drugaije, troe novac na razliite
stvari,
ponaaju se i govore razliito, esto ive u razliitim kraje vima, zabavljaju se drugaije,
poseduju razliita dobra i uivaju u razliitim
stvarima.
ljudi lake komuniciraju i sarauju sa onima koji ive slinim nainom i
vota, pa stara poslovica da svaka ptica svome jatu leti nije daleko od istine. Kako stopa
interakcije sa slinim ljudima raste, stvara se distinktivna, po sebna kultura, koja se
sastoji od
ubeenja, normi, naina govora, oblaenja

i drugih simbola koji usmeravaju naa razmiljanja i delovanje. Zajednika

kultura uvruje njihovu interakciju i njihove ivotne stilove, to samo do
prinosi zbliavanju ljudi slinih interesovanja.
Poto postanu lanovi neke drutvene
klase koja je odreena interakcijom i kulturom, ljudi pokuavaju da obez- bede sredstva
koja e im
omoguiti da zadre svoj ivotni stil, ili - ukoliko
su mladi - da ga izgrade kad odrastu.

Kako pokazuje skoranji vladin izvetaj o raspodeli novca (Federal Reserve System
2003), jedan
procenat najbogatijih ljudi ima mreu koja vredi vie nego bogatstvo 90% populacije
ukupno. Dobar
deo nas poseduje odreene

Veina Amerikanaca ostaje u jednoj drutvenoj

klasi celog ivota, a ukoliko su pokretljivi ne dospevaju naroito daleko -
uprkos svim priama o onima koji su se iz bede uzdigli do bogatstva.
Prema ovim zvaninim statistikama, oko 12% Amerikanaca trenutno ivi
u siromatvu.
Ovi ljudi i porodice
nemaju odgovarajue prihode, zdravstvenu zatitu, smetaj, odeu, ishranu
i druga osnovna sredstva za ivot.

roeni u siromanim poro

dicama e verovatno i sami biti siromani kad odrastu. U Americi - to je
neija boja koe tamnija, to je vea verovatnoa da je siromaan,
Kada se ljudi rode i ive u
siromatvu oni se prilagoavaju situaciji i razvijaju kulturna ubeenja da ne postoji
jednakost
ansi, te da je svaki pokuaj da se izae iz siromatva samo gubljenje vremena. Potom
gotovo
neprimetno prenose svoj oaj na decu,
koja usauju slina ubeenja svojoj deci, pa se iz tog kruga teko izlazi.

Jedna posledica krajnjeg siromatva je beskunitvo. Niko ne zna koliko

beskunika postoji u Americi, ali njihov broj verovatno premauje milion. Kad jednom
postanu
beskunici, kasnije im je jako teko da nau posao, idu u kolu ili rade bilo ta normalno,
jer
nemaju istu odeu, nemaju gde da se okupaju, nemaju novca da kupe sredstva za
higijenu, i nemaju
naina da se adekvatno pripreme za razgovor za posao ili kolu. Ukoliko su prisutni i
drugi
problemi, kao to su korienje droge ili zavisnost od alkohola, du-
290
Sociologija

Klasna stratifikacija
291
plo je tee nai nain za povratak u normalne tokove ivota. Poto se broj itavih
porodica bez
doma sve vie poveava, mladi u ovim porodicama imae potekoe u sticanju
obrazovanja koje im je
potrebno za izlazak iz
siromatva.

Predrasude su uverenja da pripadnici neke etnike grupe imaju nekakve nepoeljne odlike
(Allport, 1954; 1979). Na uverenja utemeljena u predra sudama najbolje ukazuju etniki
epiteti kao to su: iptarina, tarip, uptar, muslimanina, bosaneros, balija, beki
konjuar, ciga, ganci, garagan, jea, crnuga, abar itd. Diskriminacija podrazumeva
razliit tretman drugih zbog njihovog etniciteta. Diskriminacija takoe moe da
podrazumeva nejednak pristup etnikih grupa vrednim resursima u drutvu, kao to su
stanovanje, obrazo str.296
vanje, posao, dohodak, mo i ugled. Predrasude esto predstavljaju pogon
sko gorivo diskriminacije, a diskriminacija se esto pravda predrasudama.

Tri svjetske monoteistike religije: judaizam,kranstvo i islam, su usko povezane

upravo preko Abrahama, jer ga sve tri svojataju. Veina znanstvenika pretpostavlja da
je Abraham ivio izmeu 2100. i 1500. Godine pr.Krista. Povijest idova, i to njihova
najranija, opisana je u Bibliji, posebno u Petoknjiju, poznatom kao Pet Mojsijevih
knjiga ili Tora (Zakon). Patrijarsi, Abraham, Izak i Jakov potuju se kao osnivai
idovskog naroda. Abraham je potomak Noinog2 sina Sema ije je ime i korijen rijei
semit. Bog mu je obeao potomstvo brojno poput zvijezda na nebu. Dva Abrahamova
sina su bila posebno ugledna, Jimael kojeg je rodila Hagara3 i Izak kojeg je rodila Sara.
Jimael e poslije postati slavan u tradiciji islama kao osniva i utemeljitelj svetog grada
muslimana Mekka, kao i prorok od koga vodi porijeklo Muhammed a.s. osniva prve
islamske zajednice. Od Abrahamovog sina Izaka vode porijeklo brojni proroci poput
Jakova, Josipa, Mojsija, Salomona, Davida pa sve do Isusa
1 U Kur'anu poznati kao Boiji poslanici Ibrahim a.s., Ishak a.s. i Jakub a.s.
2 Nuh a.s.
3 Ismail a.s. i njegova majka Hadera .
4 Ishak a.s, Jakub a.s., Jusuf a.s., Musa a.s., Sulejman a.s., Davud a.s. i Isa a.s.

ta Srbi moraju da znaju, da bi opstali?

Da biste planirali budunost, morate da znate ta je sadanjost, ta je bila bliska prolost,
a ta Srbiju i nas eka u budunosti!
, da oni koji isplivavaju na povrinu nisu uopte estiti, ve dobro negovani slubenici
stranih slubi, svetskih monika koji odreuju da li e se ova zemlja razvijati
ili tonuti. A politiari, ovi ovde? Pa oni su tu da, samo sebi uine dobro, tako su birani da
im je samo novac vaan, a ljudi, narod, to je promenljiva stvar. Kad ovde ne bude vie
ovog naroda, druie se sa belosvetskim, ivee u drugoj zemlji. Vano je da su se oni
finansijski obezbedili. Gledali smo kako mediokriteti napreduju, ljudi sumnjivog morala,
i uvek zavaravali sebe da je to samo sluajnost, da e to neko kad tad primetiti. Sad
vidimo da to nije sluajnost,
da to magina ruka neprijatelja ovog naroda povlai konce i gura takve ljude napred.
Kako, zbog ega, sa kojim namerama, o tome elimo da vam ispriamo istinu. Vas
samo molimo, nemojte sve ovo da proitate kao kad itate dnevnu tampu. Ovo je velika
istina i putokazkojim se treba umno kretati prema buduim vremenima. Da biste zatitili
svoju porodicu i svoju decu, morate da prepoznete neprijatelja! I ono to je najvanije, da
znate da mu se suprotstavite, a najbolje njegovim metodama, tada se nee snai, klonie
vas se, potovae vas! Ako nam budete verovali, pokuajte tu istinu da prenesete vaim
prijateljima, poznanicima, jer samo masovno poznavanje neprijatelja, pomoi e nam da
opstanemo. Onima koji vam se budu smejali i priali vam da ste pobornik svetske zavere
samo ispriajte nekoliko istina i traite da vam ih objasni, insistirajte na objanjenju!
Lakomislenost i lino potenje u pogledima na politiku, velika je slabost ovog naroda, jer
uvek polazi od sebe i ne moe da veruje da neko moe svom narodu da ini zlo. Mi smo
sada, kao narod, dohvatili dno i moramo se opametiti. Ovu borbu e nositi onaj sloj ljudi
koji je namerno uniten, nekadanji srednji sloj ovog naroda. On je bio pokreta svih
pozitivnih deavanja u ovom narodu i sada elimo da ga vratimo u ivot, ne moemo
materijalno, jer o tome drugi mangupi odluuju, ali emo vratiti duh i snagu tih ljudi u
ovaj
narod. Da ga se uljezi plae, kao svoje senke! Zbog toga nam je njihova snaga i umnost
vana, ali su nam vani i kao borci za bolje sutra. Vana su nam njihova deca, kao oni
koji
e ispraviti sve nae greke i zablude, ali i kao borci da ovaj tekst preko interneta dospe u
svaku kuu! Slede, razjanjenja, jedno po jedno.