Haruki Murakami - Muškarci Bez Žene

www.balkandownload.
org
HA RU KI MU RA KA MI
MUKARCI BEZ ENE

BalkanDownload.org
2
www.balkandownload.org
Drive my car
KA F U KU SE MNO GO PUTA do sada vozio automobilima kojima su upravljale ene i, iz nje

gove perspektive, njihov nain vonje naelno se delio na dve vrste. Ili su vozile pre
otro, ili previe obazrivo. Onih potonjih je na emu treba biti zahvalan bilo dale
ko vie nego onih prvih. Uopte uzev, ene vozai voze mnogo paljivije i obazrivije
nego mukarci. Normalno, ovek nema zato da se poali na paljivu i obazrivu vo
nju. Pa ipak, takva vrsta vonje ostalim vozaima povremeno verovatno ide na ivce.
S druge strane, mnoge ene vozai koje pripadaju onoj neobuzdanoj grupi, za
sebe, izgleda, veruju da odlino voze. Vrlo esto ismevaju ene koje voze previe
obazrivo i ponose se time to same nisu takve. Samo, kad one krenu u drsko prestroja
vanje, ne obaziru se previe na vozae oko sebe kojima staje dah ili koji svom silinom
gaze na konice, uz salve ne ba pohvalnih rei.
Naravno, ima onih koje ne pripadaju nijednoj od te dve grupe. To su ene koje ne
voze ni pregrubo ni previe obazrivo, nego sasvim normalno. Neke od njih su i vrlo
veti vozai. Pa ipak, ak je i kod njih Kafuku iz nekog razloga uvek umeo da oseti
naznake napetosti. Nije mogao tano da ih definie, ali vozei se na tom suvozakom
seditu, na njega se prenosila ta ustreptalost i vie ne bi mogao da se opusti. Grlo bi
mu se sasuilo, ili bi zapoinjao glupe i bespotrebne prie samo da popuni tiinu.
I meu mukarcima, razume se, ima odlinih vozaa, kao i onih koji to nisu. Ali u
veini sluajeva, njihova vonja kod njega ne izaziva tu vrstu napetosti. Nije da su oni
naroito oputeni dok voze. Verovatno zapravo i jesu napeti. Samo, oni su po svemu
sudei u stanju da svoj oseaj napetosti prirodno verovatno nesvesno razdvoje od
svoje uloge. Da se s jedne strane usredsrede na vonju, a s druge da normalno vode
razgovor i preduzimaju ta treba u stilu: ovo je jedno, a ovo je drugo. Odakle te razli
ke potiu, to je za Kafukua bilo zagonetka.
U svakodnevnom ivotu on retko u svojim razmiljanjima pravi razliku izmeu
mukaraca i ena. Gotovo nikad ne osea ni razliku u njihovim sposobnostima. U
svom poslu, Kafuku je saraivao sa manje-vie jednakim brojem mukaraca i ena,
ak se oputenije oseao kad god je radio sa enama. One po pravilu paze na detalje, a
i umeju da sluaju. Jedino kada je vonja u pitanju, meutim, Kafuku bi uvek, im bi
seo na susedno sedite, postajao svestan injenice da je za upravljaem ena. Ipak, to
3
svoje miljenje nikad nikom nije izgovorio. Smatrao je da tu temu ne bi bilo prikladno
spominjati pred drugima.
Upravo zbog toga, kada mu je Oba, vlasnik servisa za popravku automobila, kome
je rekao da trai profesionalnog vozaa, preporuio jednu mladu enu, Kafuku nije
ba imao presrean izraz na licu. Videvi to, Oba se nasmeio. Kao da kae: znam kako
se osea.
Samo da znate, gospodine Kafuku, ta mala stvarno ume da vozi. Ja vam za nju ga
rantujem, Ako hoete, mogu da vas upoznam, pa bar da joj date jednom da vas pro
voza.
Dobro, ako ti tako kae, rekao je Kafuku. Voza mu je bio potreban to pre, a i
Oba je bio pouzdan ovek. Znaju se ve petnaest godina. Imao je kosu otru kao ica i
izgled nekog avolka, ali kada se radilo o automobilima, njegovo miljenje je nepo
greivo trebalo slediti.
Za svaki sluaj hou da proverim da li je trap nacentriran, ali ako tu ne bude pro
blema, mislim da u prekosutra u dva sata moi da vam predam kompletno sreen
auto. Pozvau i nju da doe u to vreme. ta mislite, da joj zatraite jednu probnu vo
nju po kraju? Ako vam se ne bude dopalo, slobodno mi recite. Nemojte da se usteete
zbog mene.
Koliko ona ima godina, otprilike?
Valjda je negde na sredini dvadesetih. Dodue, nisam je nikad pitao, rekao je
Oba. A onda se malko namrtio. Samo, kao to malopre rekoh, jeste da nema ba ni
eg spornog u tome kako vozi...
Ali?
Ali, kako da kaem pomalo je ekscentrina.
U kom pogledu?
Otra je, utljiva i pui kao sumanuta, rekao je Oba. Bie vam jasno kad je upoz
nate, ali ona vam nije od onih ljupkih devojuraka. Nikad da se nasmei. Osim toga,
iskreno, moda je malo neuglaena.
To mi ne smeta. Pored neke lepotice ne bih ni mogao da se opustim, a i ne bi va
ljalo da ponu da kolaju neke glupe glasine.
Onda je ona moda ba ono to vam treba.
Uglavnom, dobar je voza, to je sigurno?
Ba je siguran voza, i to ne samo za jednu enu. Jednostavno je odlina.
A ta sad radi?
Pa, ne znam tano. Radi za kasom u prodavnici, obavlja kurirsku dostavu. Izdra
va se izgleda od takvih nekih kratkoronih poslova, na kojima odmah moe da d ot
kaz ako naie neto bolje. Kod mene je dola tako to ju je poslao jedan moj poznanik,
ali poto ni moj biznis ne stoji najbolje, ne mogu sebi da priutim da zapoljavam
4
nove radnike. Zovem je samo po potrebi. Ali, mislim da je vrlo uravnoteena osoba.
Ako nita drugo, alkohol nee ni da lizne.
Na spomen alkohola Kafukuovo lice se smrklo. Prst desne ruke spontano mu je po
ao ka usnama.
Onda emo se videti prekosutra u dva, rekao je Kafuku. injenica da je otra i
utljiva i da nije ljupka, pobudila je njegovo zanimanje.
U dva sata po podne dva dana kasnije, servis na utom sabu 900 kabriolet bio je za
vren. Ulubljeni prednji desni blatobran je popravljen, doveden u prvobitno stanje i
paljivo prefarban tako da se razlika gotovo i ne razaznaje. Motor je bio pregledan, br
zine podeene, ak su i pedala konice i brisai zamenjeni. Automobil je opran i ispo
liran, a tokovi oieni. Kao i uvek, Oba je besprekorno obavio posao. Kafuku je taj
sab vozio ve dvanaest godina i s njim preao preko sto hiljada kilometara. Platneni
krov mu je ve bio prilino izanao. U danima sa jakom kiom trebalo je paziti na
procepe kroz koje je curila voda. Ali Kafuku u ovom trenutku nije planirao da taj auto
zameni za novi. Do sada s njim nije bilo velikih problema, a i, lino, bio je vezan za
taj automobil. Voleo je to to je mogao da ga vozi sa sputenim krovom, bila zima ili
leto. Sedeo bi za upravljaem, zimi u debelom kaputu sa alom oko vrata, a leti s ka
ketom na glavi i tamnim naoarima za sunce na licu. Uivao je menjajui brzine dok
se kretao ulicama grada, na semaforima ekao u miru zagledan u nebo. Posmatrao je
oblake dok plove, ptice koje sede na elektrinim kablovima. To je postalo neodvojiv
deo njegovog ivotnog stila. Kafuku je bez urbe napravio krug oko saba prouavajui
svaki detalj na njemu, ba kao neko ko pred trku proverava fiziku spremnost svog
konja.
Kada je kupio taj auto, ena mu je jo bila meu ivima. utu boju karoserije upra
vo je ona izabrala. U prvih nekoliko godina esto su se vozili zajedno. A kako njegova
ena nije umela da vozi, Kafukuova uloga je uvek bila da bude za upravljaem. Vie
puta su njime odlazili na izlete. Ili su u Izu, u Hakone, u Nasu. Ali nakon toga, sada
ve skoro deset godina, Kafuku se njime uvek vozio sam. Posle suprugine smrti bio je
u vezama s nekoliko ena, ali iz nekog razloga nijednom mu se nije pruila prilika da
neku od njih poveze na suvozakom seditu svog automobila. A ni prilike da malo iz
ae van grada, izuzev u situacijama kada je to zahtevao njegov posao, vie uopte nije
bilo.
Sad se ve pomalo kvari tu i tamo, ali jo je on dobar, rekao je Oba, dlanom ne
no protrljavi komandnu tablu, kao da gladi nekog krupnog psa po vratu. Pouzdan je
to auto. vedska kola su se tih godina ba solidno pravila. Jeste da ovek mora da vodi
rauna o elektrici, ali osnovna mehanika mu je sasvim u redu. Ba ste ga lepo odra
vali.
Dok je Kafuku potpisivao potrebne papire i sluao objanjenje svake stavke rauna,
5
devojka je stigla. Oko 165 centimetara visine, ne punaka, ali irokih ramena i stame
ne grae. Na vratu s desne strane imala je oveu ljubiastu masnicu ovalnog oblika i
veliine masline koju, ini se, nije imala nita protiv da tako izlae pogledu. Njena
gusta kosa crna kao no bila je svezana pozadi da joj ne smeta. Kako god da se pogle
da, za nju se nije moglo rei da je lepotica i, kao to je i Oba rekao, lice joj je izgledalo
vrlo otro. Na obrazima je jo imala neto oiljaka od akni. Imala je krupne oi jasno
oivienih zenica koje su poprimale neki sumnjiavi ton, onoliko velike ba koliko i ta
sumnjiavost. Njene ui, ovee i iroke, trale su kao prijemnici u nekoj zabiti. Na
sebi je imala za mesec maj neto topliju muku jaknu od tvida, smee pamune pan
talone i crne starke. Ispod jakne bela majica dugih rukava i pune grudi.
Oba je predstavio Kafukua. Ona se zvala Vatari. Misaki Vatari.
Misaki se pie hiraganom.1 Ako je potrebno, dostaviu vam svoju biografiju, rek
la je tonom koji ba i nije zvuao uljudno.
Kafuku je odmahnuo glavom. Biografija mi za sad ne treba. Zna da vozi auto sa
runim menjaem, je l tako?
Volim runi menja, odgovorila je hladnim glasom. Kao okoreli vegetarijanac kad
ga pitaju jede li zelenu salatu.
Auto je star, tako da nema ni navigaciju.
Nema ni potrebe. Neko vreme sam radila kao dostavlja. Imam mapu grada u gla
vi.
Hoemo li onda u jednu probnu vonju po kraju? Vreme je lepo, spustiemo krov.
Kuda idemo?
Kafuku je malo razmislio. Mesto na kome se trenutno nalaze blizu je inohaija.
Skrenuemo desno na raskrsnici kod hrama Tengeni, ostaviemo auto u podzem
noj garai samoposluge Meiija, tamo u u manju kupovinu, a onda emo uzbrdo ka
parku Arisugava, pa pored francuske ambasade, odakle emo ui u Ulicu Meii. Po
tom se vraamo ovamo.
Razumem, rekla je ona. Nije ak ni ponovila redosled ulica. Od Obe je uzela klju
automobila i hitro podesila sedite i retrovizore. Delovalo je da tano zna gde se nala
zi koji prekida. Pritisnula je kvailo i isprobala brzine. Iz gornjeg depa jakne izvukla
je zelene rejban naoare za sunce i stavila ih na lice. I zatim Kafukuu kratko klimnula
glavom. To je znailo da je spremna.
Kasete, rekla je kao da govori sama za sebe kad je ugledala muziki ureaj.
Ja volim kasete, rekao je Kafuku. Lake su za upotrebu od CD-a. A mogu i da
vebam uloge.
Odavno ih nisam videla.
Kad sam ja poinjao da vozim, u upotrebi su bile magnetne trake stereo-8, rekao
je Kafuku.
Misaki nije izgovorila nita, ali se po njenom izrazu lica dalo pretpostaviti da nije
6
imala pojma ta je to stereo-8.

Ba kao to mu je Oba i garantovao, ona je bila izvanredan voza. Sve operacije u
vonji izvravala je glatko, bez imalo trzanja. Na ulicama je bila guva i oni su se es
to zaustavljali na semaforima, ali ona kao da se trudila da odrava ravnomeran broj
obrtaja motora. U to je mogao da se uveri pratei putanju njenog pogleda. Ali im bi
zatvorio oi, Kafuku vie gotovo uopte ne bi bio u stanju da oseti te prelaske iz jedne
brzine u drugu. Tek kada bi oslunuo promene zvuka motora, Kafuku bi napokon us
peo da spozna razliku u brzini. I pedalu za gas i konicu pritiskala je vrlo meko i pa
ljivo. A opet, Kafuku je od svega najzahvalniji bio na tome to je devojka bila opute
na u vonji, od prvog do poslednjeg trenutka. Po svemu sudei, kod nje se napetost
uspenije otklanjala dok je vozila nego kad nije bila za volanom. Tada bi splasnula
ona otrina njenog izraza, ak bi joj i pogled u oima postao malo blai. Jedino to se
nije menjalo bila je njena utljivost. Progovarala je tek na postavljeno pitanje.
Kafukuu to, meutim, nije naroito smetalo. Ni njemu samom askanje nije bilo
jaa strana. Nije njemu bilo mrsko da vodi sadrajne razgovore s nekim ko mu je bli
zak, ali ako to nije bio sluaj, onda je bio zahvalan na tome to moe da uti. Utonuo
u suvozako sedite, odsutno je posmatrao gradske ulice kroz koje su prolazili. Njemu
koji uvek sedi na mestu vozaa i dri upravlja u rukama, prizori gradskih ulica tako
posmatrani izgledali su svee.
U Ulici Gaien-nii s gustim saobraajem, za probu joj je traio da se nekoliko puta
bono parkira i ona je to veto i precizno izvela. Imala je dobar oseaj. I ref leksi su joj
bili izvanredni. Tokom dugih ekanja na semaforu, ona je puila. Marlboro je oigled
no bila marka njenog izbora. Cigaretu je gasila im bi se upalilo zeleno svetlo. Nije
puila dok vozi. Na opuku nije bilo otiska karmina. Ni nokti joj nisu bili nalakirani.
Na licu nije imala praktino nikakvu minku.
Imam nekoliko pitanja, rekao je Kafuku negde kod parka Arisugava.
Pitajte slobodno, rekla je Misaki Vatari.
Gde si nauila da vozi?
Odrasla sam u planinama Hokaida. Vozim jo od petnaeste godine. U takvom
mestu bez auta ne bi moglo da se ivi. To je gradi u klisuri u koji i sunce slabo dopi
re, a putevi budu zaleeni skoro est meseci godinje. Hteo ne hteo, ovek se izveti
u vonji.
Ali u planinama verovatno nema vebanja bonog parkiranja.
Ona na to nije odgovorila. To je valjda znailo da je konstatacija glupa i da na nju
nema svrhe davati odgovor.
Jesi li od gospodina Obe moda ula neto o okolnostima zbog kojih mi je iznena
da potreban voza?
Gledajui pravo ispred sebe, glasom lienim bilo kakve intonacije, Misaki je odgo
vorila: Rekao mi je da ste glumac, da est dana u nedelji nastupate na sceni i da se
sami automobilom prevozite do pozorita. Ne volite ni podzemnu eleznicu ni taksi,
7
zato to elite u automobilu da vebate svoje uloge. Nedavno ste, meutim, izazvali
saobraajnu nezgodu pa vam je oduzeta vozaka dozvola. Jer, bili ste i malo pripiti, a i
va vid je bio doveden u pitanje.
Kafuku je klimnuo glavom. inilo mu se kao da slua priu o tuem snu.
Na onom pregledu na koji me je uputila policija otkriveno je da imam simptome
glaukoma. Izgleda da imam slepu mrlju u vidnom polju. U desnom uglu. Do tada ni
ta nisam primeivao.
to se tie vonje pod dejstvom alkohola, uneta koliina nije bila tako velika pa je
to nekako i moglo da se zataka. Nije procurilo ni u medije. Ali, kada je re o proble
mima s vidom, to ni njegova agencija nije mogla da prenebregne. Kako sada stoje
stvari, ako bi mu neki automobil otpozadi s desne strane zaao u mrtav ugao, postoji
mogunost da ga uopte ne bi video. Saopteno mu je da ne sme sam da vozi dokle
god ponovna ispitivanja ne pokau dobre rezultate.
Gospodine Kafuku, pitala je Misaki. Je li u redu da vas tako zovem? Da li vam je
to pravo ime?
Jeste, pravo je ime,2 rekao je Kafuku. Imam ime koje bi trebalo da donosi sreu,
ali po svemu sudei nemam nikakve koristi od toga. Meu rodbinom nemam nijednu
osobu koja bi se mogla nazvati imunom.
Izvesno vreme trajao je tajac. Potom joj je Kafuku saoptio sumu mesenog hono
rara koju bi mogao da joj plati kao svom profesionalnom vozau. Nije to neki poza
maan iznos. Ali toliko je njegova agencija mogla da izdvoji za trokove. Kafukuovo
ime je bilo u izvesnoj meri poznato u javnosti, ali kako on nije bio glumac koji igra
glavne uloge u filmovima i na televiziji, njegova zarada u pozoritu bila je ograniena.
Da glumac njegovog ranga angauje vozaa, pa makar i samo na nekoliko meseci,
samo po sebi bilo je luksuz bez premca.
Radno vreme e ti se menjati u skladu s mojim rasporedom, ali poto su mi u
ovom trenutku scenski nastupi glavni posao, prepodne u principu nee imati posla.
Moi e da spava do podne. Uvee, ak i ako se zadrim, gledam da zavrim najkas
nije do jedanaest sati. U sluaju da imam potrebe za prevozom posle jedanaest, uzeu
taksi. Jedan dan u nedelji e ti biti slobodan.
To e biti u redu, sasvim je jednostavno rekla Misaki.
Mislim da ti sam posao nee biti toliko naporan. Verovatno e ti tee pasti oni sati
dok sedi, eka i ne radi nita.
Misaki na to nita nije rekla. Usne su joj samo bile stisnute u ravnu crtu. Izraz na
njenom licu govorio je da je do sada imala gomilu iskustava mnogo teih od svega
pomenutog.
Moe da zapali cigaretu dok je krov automobilu otvoren. Ali, kad je krov zatvo
ren, molim te da ne pui, rekao je Kafuku.
Razumem.
Ima li ti neke zahteve?
8
Nita posebno. Suzila je oi i polako izdiui prebacila menja u niu brzinu. A

onda je rekla: Svia mi se ovaj auto.
Ostatak vremena njih dvoje su proveli utke. Kad su se vratili u servis, Kafuku je
pozvao Obu na stranu i objavio: Angaovau je.
Od narednog dana, Misaki je postala Kafukuov profesionalni voza. U 15.30 stigla
bi pred zgradu u Ebisuu u kojoj je iveo Kafuku, isparkirala uti sab iz podzemne ga
rae i odvezla Kafukua do pozorita u Ginzi. Kad nije bilo kie, na automobilu je krov
ostajao sputen. Kafuku je na suvozakom seditu u odlasku uvek sluao kasete i uz
njih izgovarao replike. U pitanju je bila adaptacija drame Ujka Vanja Antona ehova,
smetena u Japan u vreme razdoblja Meii. On je igrao ulogu Ujka Vanje. Sve replike
je ve bio savreno zapamtio, ali je uprkos tome oseao potrebu da ih, radi sopstvenog
mira, svakodnevno ponavlja. Tu naviku imao je ve dugi niz godina.
U povratku su esto sluali Betovenove gudake kvartete. Betovenove gudake
kvartete voleo je zato to se takve muzike ovek ne moe zasititi, a uz to, bila je kao
stvorena da se uz nju razmilja, ili da se naprotiv ne misli apsolutno ni o emu. Kad
mu se slualo neto laganije od toga, putao je stari ameriki rok. The Beach Boys,
The Rascals, Creedence, The Temptations. Muziku koja je bila u modi kada je Kafuku
bio mlad. O muzici koju je Kafuku putao, Misaki nije izrazila nikakav utisak. Da li joj
se takva muzika sviala, da li za nju predstavljala muenje ili Misaki ba nita nije ni
ula Kafuku nije uspeo da zakljui. Bila je to devojka ija oseanja ne izlaze na po
vrinu.
U uobiajenim okolnostima, imao bi tremu i uopte ne bi bio u stanju da naglas
veba ulogu kada je tu jo neko, ali mu Misakino prisustvo nije smetalo. U tom pogle
du, Kafuku je bio zahvalan na onoj njenoj bezizraajnosti i otrini. Ma koliko glasno
on pored nje izgovarao replike, ona se ponaala kao da nita ne uje. A moda joj za
ista nita i nije ulazilo u ui. Uvek je bila usredsreena na vonju. Ili je pak zalazila u
neko specifino stanje zena koje joj je vonja donosila.
Kafuku takoe nije imao nikakvu ideju ta o njemu lino misli Misaki. Nije znao
da li ona prema njemu gaji bar malo naklonosti, da li je potpuno nezainteresovana i
ravnoduna, da li se jei od njega, ak ni da li ga samo trpi zato to joj treba posao.
Ali, ma ta ona mislila o njemu, Kafuku se na to nije obazirao. Njemu se dopadala
njena ugodna i sigurna vonja, to to nije govorila nita suvino, pa i to to nije ispo
ljavala oseanja.
im bi se zavrila predstava, Kafuku bi skinuo minku, presvukao se i hitro odlazio
iz pozorita. Nije voleo da se zadrava tamo. Nije imao ni prijatelje meu ostalim
glumcima. Mobilnim telefonom bi pozvao Misaki i traio da doveze auto pred slube
ni ulaz. Kad bi stigao do vrata, napolju bi ga ve ekao uti sab kabriolet. Potom bi
neto posle 22.30 stigao do svoje zgrade u Ebisuu. Isto to ponavljalo se manje-vie
svaki dan.
9
Deavalo se da on dobije i neki uzgredni posao. Zbog snimanja dramske serije jed
nom nedeljno morao je da odlazi u televizijsku stanicu u gradu. Bila je to sasvim obi
na policijska serija, ali je imala veliku gledanost, a i honorar je bio dobar. Igrao je ulo
gu predskazivaa sudbine koji pomae glavnoj junakinji, policijskoj inspektorki. Da bi
se uneo u tu ulogu vie puta je preruen stvarno izaao na gradske ulice i prolaznici
ma proricao sudbinu kao pravi prorok. ak je i stekao reputaciju da dobro pogaa.
Snimao bi do veeri, pa bi odatle pravo pohitao u Ginzu ka pozoritu. Taj deo je uvek
bio najriziniji. Vikendom, po zavretku matine predstave, drao je veernje asove u
koli glume. Kafuku je voleo da usmerava mlade ljude. Sva ta odvoenja i dovoenja
obavljala je ona. Tako je Misaki njega bez ikakvih problema, po rasporedu, razvozila
na razna mesta, a i Kafuku se privikao na to da ga ona vozi dok on sedi na suvoza
kom seditu automobila. Deavalo mu se ak i da zaspi kao klada.
Kad je napolju otoplilo, Misaki je prestala da nosi onu muku tofanu jaknu i obla
ila je neku tanku letnju. Jednu od te dve jakne obavezno je nosila za vreme vonje.
Moda su joj one bile zamena za nekakvu uniformu. Kad je poela kina sezona i krov
je na automobilu bivao sve ee zatvoren.
Sedei tako na mestu suvozaa, Kafuku je esto razmiljao o svojoj pokojnoj eni.
Otkad je zaposlio Misaki da ga vozi, iz nekog razloga seanja na nju postala su mu sve
uestalija. Njegova supruga je takoe bila glumica, ena lepih crta lica, dve godine
mlaa od njega. Kafuku je uglavnom bio karakteran glumac, pa su i uloge koje je
dobijao u veini bile pomalo ablonske, sporedne uloge. Lice mu je bilo malo dugu
ljasto, dok je kosa poela da mu se proreuje jo u mladim danima. To nisu bile odlike
podesne za glavne uloge. U poreenju s njim, njegova ena je bila prava lepa glumica,
pa su i uloge i honorari koje je dobijala bili srazmerni tome. Ipak, njega je s godinama
javnost naprotiv poinjala sve vie da ceni kao glumca sa osobenim glumakim da
rom. Uprkos tome, njih dvoje su se uzajamno podravali i prihvatali profesionalni sta
tus onog drugog, a razlike u popularnosti i zaradi nikada meu njima nisu izazvale
potekoe.
Kafuku je nju voleo. Prema njoj je gajio snana oseanja jo otkad su se prvi put
sreli (njemu je tada bilo 29 godina) i ona se sve do njene smrti (a tada je imao 49 godi
na) nisu promenila. Tokom njihovog braka nijedanput nije spavao ni sa jednom dru
gom enom. Nije da nije bilo prilika za to, ali on nikad nije osetio da to eli.
Njegova ena je, meutim, s vremena na vreme spavala s drugim mukarcima. Ko
liko je njemu poznato, imala je ukupno etiri partnera. Ili ih je bilo bar etvorica sa
kojima je ona povremeno odravala seksualne odnose. Njegova ena mu, naravno, o
tome ni re nije rekla, ali kad god bi ona vodila ljubav s nekim drugim mukarcem na
nekom drugom mestu, on bi to uvek znao. Kafuku je oduvek imao dobru intuiciju za
takve stvari, a i kad je nekoga iskreno voleo bio je u stanju da oseti prisustvo tako ne
ega, ma koliko mu mrsko bilo. Lako je po nainu na koji je govorila uspevao da shva
ti i o kome se radi. Njeni ljubavnici uvek su bili glumci sa kojima je zajedno glumila u
10
nekom filmu. Uz to, esto i mlai od nje. Njihov odnos bi potrajao po nekoliko mese
ci, dok bi trajalo snimanje filma, a zatim bi se, inilo se uglavnom zajedno sa zavret
kom snimanja, i njihova veza prirodno ugasila. Ista stvar se po istoj matrici ponovila
etiri puta.
Zbog ega je ona imala potrebu da spava s drugim mukarcima, to Kafukuu ba i
nije ilo u glavu. Ne moe to da shvati ni dan-danas. Jer, otkad su se venali, njih dvo
je su uvek imali odline odnose, i kao brani, i kao ivotni partneri. U slobodno vre
me, s puno ara su, iskreno razgovarali o raznim stvarima i trudili se da veruju jedno
drugom. On je smatrao da su njih dvoje i mentalno i seksualno u dobrom skladu. I
njihova okolina ih je doivljavala kao idealan par koji se odlino slae.
Zbog ega je ona uprkos tome spavala s drugim mukarcima za razlog tome on
je svoju enu za ivota trebalo odluno da zapita. esto mu to padne na pamet. To pi
tanje mu je jednom stvarno i bilo na vrh jezika. ta si ti to uopte u njima traila? ta
je to to meni nedostaje? Bilo je to nekoliko meseci pre nego to je umrla. Ipak, svojoj
eni koja je trpela estoke bolove i borila se sa smru takvo neto nije mogao da izgo
vori. A onda je ona, bez i jednog jedinog objanjenja, nestala iz Kafukuovog sveta.
Nepostavljenih pitanja i nedobijenih odgovora. Skupljajui u krematorijumu enine
kosti iz pepela, utke je duboko o tome razmiljao. Toliko duboko da nije uo ni one
koji su mu prilazili i govorili na uho.
Da zamilja svoju enu u naruju drugog mukarca Kafukuu je naravno padalo te
ko. Kako i da mu ne pada teko? Kad bi zatvorio oi, svakakve pojedinosti iz tih slika
iskrsavale bi mu u glavi, pa zatim nestajale. Nije eleo da ih zamilja, ali nije mogao
da se odupre. Poput otrog seiva, te vizije sekle su ga na komade, polako i nemilosrd
no. Razmiljao je ponekad o tome koliko bi samo bilo bolje da nita nije znao. Ali, u
bilo kojoj situaciji bolje je znati nego ne znati to je bio njegov fundamentalan nain
razmiljanja, njegov ivotni stav. Ma koliko mi silovitog bola to donelo, ja to moram
znati. Jer, ovek jaa tek sa spoznajom.
Ono to je od zamiljanja, meutim, bilo jo tee, bilo je iveti normalno, znajui
tajnu koju njegova ena krije, a da ga ona ne prozre. Uvek na licu imati blagi osmeh,
dok te bol u grudima razdire, dok spolja nevidljivo krvari iznutra. Obavljati dnevne
poslove kao da ti nije nita, voditi neobavezne razgovore, u krevetu sa enom voditi
ljubav. To je neto to obian ovek od krvi i mesa verovatno nije u stanju. Samo, Ka
fuku je bio glumac po profesiji. Odvojiti se od sebe samog, glumiti u predstavi to je
bio njegov poziv. I tako je on glumio iz sve snage. U predstavi bez publike.
Ipak ako se izuzme injenica da je ona povremeno u potaji spavala s drugim mu
karcima njih dvoje su vodili ispunjen brani ivot, bez ikakvih trzavica. Oboma je s
profesionalnog stanovita sve bilo potaman, i uivali su finansijsku stabilnost. Tokom
nepunih dvadeset godina branog ivota njih dvoje su nebrojeno puta vodili ljubav i
bar sa Kafukuovog stanovita, seks im je pruao zadovoljstvo. Tek poto je njegova
ena obolela od raka materice i za tren oka umrla, on je upoznao nekoliko drugih
11
ena i tokom veza s njima delio postelju. U njima, ipak, nije uspeo da pronae onu ra
dost bliskosti koju je oseao dok je spavao sa enom. Sve to je postojalo meu njima
bio je blagi oseaj ve vienog, kao kad ponovo prati tragove neeg to si ve ranije
iskusio.
Poto je njegovoj agenciji radi isplate honorara bilo potrebno da se popuni zvani
ni formular, traio je od Misaki da mu zapie svoju sadanju adresu stanovanja, pri
javljeno boravite, datum roenja i broj vozake dozvole. Stanovala je u Akabaneu,
optina Kita u Tokiju, sa prijavljenim boravitem u mestu Kamiunitaki, okrug ***,
Hokaido, i tek to je napunila dvadeset etiri. Kafuku nema pojma u kom delu Hoka
ida se Kamiunitaki nalazi, koliko je to mesto, ni kakvi ljudi u njemu ive. To da ona
ima dvadeset etiri godine, meutim, Kafukua je malo pomelo.
Kafuku je imao dete koje je ivelo samo tri dana. Devojicu koja je tree noi po
roenju umrla u porodilitu. Bez ikakvog upozorenja, naprasno, srce joj je stalo. Kad
je svanuo dan, beba je ve bila mrtva. U bolnici su rekli da je imala neki uroeni pro
blem sa sranim zaliskom. Ali, on to nije imao naina da proveri. S druge strane, i da
je znao stvarni uzrok, to ne bi dete vratilo u ivot. Na sreu ili nesreu, jo nisu bili
odluili koje e joj ime dati. Da je to dete poivelo, sada bi imalo tano dvadeset etiri
godine. Na dan roenja tog bezimenog deteta, Kafuku bi uvek sklopio ake da se po
moli. I pomislio na to koliko bi imala godina da je preivela.
Iznenadni gubitak deteta na takav nain oboje ih je duboko pozledio. Praznina koja
se stvorila bila je teka i mrana. Bilo je potrebno mnogo vremena da se oporave. Za
tvorili su se u kuu i mnoge sate provodili ne progovarajui. Ako bi samo otvorili
usta, inilo im se, izgovorili bi neto glupo. Ona je poela sve ee da pije vino. On se
izvesno vreme na bizarno strastven nain odavao kaligrafiji. Povlaei crnim tuem i
etkicom po snenobelom papiru i ispisujui razne ideograme, oseao se kao da sklop
njegovog uma poinje da se prozire i izlazi na videlo.
Ipak, uzajamnom podrkom uspeli su mic po mic da zalee rane i da prebrode taj
opasan period. A zatim su poeli jo dublje nego ranije da se usredsreuju svako na
svoj posao. U pripreme za svaku dodeljenu ulogu unosili su se srcem i duom, gotovo
nezajaljivo. ao mi je, ali vie ne elim da pokuavamo da dobijemo dete, rekla je
ona, a on se sloio. Razumem te, vie neemo pokuavati. Uradiemo onako kako ti
misli da treba.
Sada kad se toga prisea, njegova ena je seksualne odnose sa drugim mukarcima
poela da odrava posle toga. A moda je i gubitak deteta u njoj probudio takvu vrstu
udnje. Pa ipak, to je samo njegova puka pretpostavka. Samo jedno moda.
Mogu li da vam postavim jedno pitanje? rekla je Misaki.
12
Zadubljen u misli i odsutno u okolne predele zagledan, Kafuku je iznenaeno po

gledao u nju. I posle dva meseca provedena zajedno u vonji, pitanja su iz Misakinih
usta izlazila izuzetno retko.
Naravno, rekao je Kafuku.
Zbog ega ste postali glumac?
Za vreme studija, drugarica me je pozvala da se prikljuim jednoj studentskoj tru
pi. Nisam se ja oduvek zanimao za pozorite. U stvari sam hteo da uem u bejzbol
tim. U srednjoj koli sam u timu bio stalni presreta, imao sam samopouzdanje u igra
nju odbrane. Ali bejzbol tim u koji sam uao na fakultetu igrao je na nivou malo pre
visokom za mene. Zato sam bez ikakvih oekivanja pomislio da bih mogao da se
oprobam i prikljuio se trupi. Verovatno i zbog toga to sam eleo da budem uz tu
drugaricu. Ali, posle izvesnog vremena, poeo sam da shvatam da uivam u glumi.
Kada glumi, u stanju si da se pretvori u nekoga drugog. A kad se to okona, ponovo
se vrati samom sebi. To me je radovalo.
Sreni ste kada se preobrazite u nekog drugog?
Dokle god sam svestan da mogu da se vratim sebi.
Da li ste ikada poeleli da se ne vratite sebi?
Kafuku je razmislio o tome. Prvi put mu je neko poslavio takvo pitanje. Kolovozi
su bili zakreni. U tom trenutku kretali su se autoputem ka izlazu Takebai.
Pa i ne bih imao kome drugom da se vratim, rekao je Kafuku.
Misaki nije izgovorila svoje miljenje o tome.
Izvesno vreme trajala je tiina. Kafuku je sa glave skinuo bejzbol kapu, prouavao
njen oblik pa je ponovo namestio na glavu. Pored lepera sa neprebrojivim brojem
guma uti sab kabriolet izgledao je stvarno bedno. Kao turistiki brodi pored tanke
ra.
Moda nije primereno, rekla je Misaki malo kasnije, ali, zapitala sam se, pa bih
htela jo neto da vas pitam, ako mogu.
Moe, rekao je Kafuku.
Zato nemate prijatelje?
Kafuku je sa zanimanjem pogledao u Misakin profil. A otkud ti zna da ja nemam
prijatelje?
Misaki je neprimetno slegnula ramenima. Posle dva meseca odvoenja i dovoe
nja, toliko mi je bar jasno.
Kafuku je izvesno vreme radoznalo posmatrao dinovske gume lepera. A onda je
rekao: Kad malo bolje razmislim, odavno ve nemam mnogo njih koje bih mogao na
zvati prijateljima.
Jo od detinjstva?
Ne, u detinjstvu sam naravno imao bliske prijatelje. Zajedno smo igrali bejzbol,
odlazili na kupanje. Ali otkad sam odrastao, nisam mnogo puta poeleo da imam pri
jatelje. Naroito otkad sam se oenio.
13
Znai, nisu vam bili potrebni prijatelji jer ste imali suprugu, zar ne?
Mogue je da je tako. Jer smo nas dvoje bili i dobri prijatelji.
Koliko ste imali godina kad ste se oenili?
Oenio sam se u tridesetoj. Igrali smo u istom filmu, tako smo se upoznali. Dodu
e, ona je imala glavnu sporednu ulogu, a ja jednu malu.
Automobil je sporo napredovao kroz guvu. Kao i uvek kad izau na auto-put,
krov je stajao zatvoren.
Ti nikad ne pije alkohol? pitao je Kafuku ne bi li promenio temu.
Izgleda da moj organizam ne podnosi alkohol, rekla je Misaki. A i moja majka je
pravila probleme kad popije, pa moda i to ima veze.
Da li tvoja majka i sad pravi probleme?
Misaki je nekoliko puta zavrtela glavom. Mama je umrla. Napila se i sela da vozi,
izgubila kontrolu nad volanom, automobil se okrenuo, izletela je s puta i udarila u
drvo. Ostala je praktino na mestu mrtva. Ja sam tada imala sedamnaest godina.
ao mi je, rekao je Kafuku.
to poseje, to e i ponjeti, kratko je rekla Misaki. Jednog dana to bi se svaka
ko dogodilo. Pre ili kasnije samo je bilo pitanje kada.
Neko vreme je bio tajac.
A tvoj otac?
Ne znam ni gde je. Otiao je od kue kada mi je bilo osam godina, vie ga nikad
nisam videla. Nemam ni kontakt s njim. Mama je stalno mene krivila za to.
Zbog ega?
Bila sam jedinica. Da sam ja bila lepa devojica, tata sigurno ne bi otiao od
kue. Mama je uvek tako govorila. Da sam se rodila runa i da me je zato ostavio.
Ti uopte nisi runa, rekao je Kafuku tihim glasom. Tvoja majka je samo tako
htela da misli.
Misaki je ponovo blago slegla ramenima. U uobiajenim okolnostima nije bila
takva, ali kad bi popila, mama je postajala nesnosna. Stalno je ponavljala jedno te
isto. Povredila me je. ao mi je to to kaem, ali iskreno, odahnula sam kad je umrla.
Posle tih rei tajac je potrajao jo due od onog prethodnog.
Ima li ti prijatelje? pitao je Kafuku.
Misaki je odmahnula glavom. Nemam.
Zato?
Nije odgovorila na to. Suenih oiju, samo je gledala ispred sebe.
Kafuku je zatvorio oi u pokuaju da malo odrema, ali nije uspeo da zaspi. Zastaj
kivanja i polasci su se smenjivali u kratkim razmacima, a ona je svaki put briljivo
menjala brzine. Poput neke ogromne senke sudbine, leper u susednoj traci bivao je
as ispred, as iza saba.
Poslednji put sam stekao prijatelja pre skoro deset godina, rekao je Kafuku odus
14
tavi i otvorivi oi. Odnosno, moda bi bilo tanije rei nekog nalik na prijatelja.
Bio je est ili sedam godina mlai od mene, ba dobar momak. Voleo je da popije, pa
sam mu ja pravio drutvo, i tako smo pili i vodili razne razgovore.
Misaki je malice klimnula glavom ekajui nastavak. Kafuku se malo kolebao, a
zatim je odluno izgovorio: U stvari, taj mukarac je izvesno vreme spavao s mojom
enom. Nije znao da ja znam za to.
Misaki je bilo potrebno malo vremena da shvati o emu se radi. Dakle, taj ovek
je imao seksualne odnose sa vaom suprugom?
Tako je. Mislim da je vie puta spavao s mojom enom tokom tri ili etiri meseca.
Kako ste saznali za to?
Ona je to, naravno, krila, ali ja sam jednostavno znao. Pria bi potrajala ako bih ti
objanjavao kako. Ali, nema sumnje. Nita nisam umislio.
Dok je auto stajao, Misaki je obema rukama podeavala retrovizor. Zar vam to to
je vaa ena spavala s tim ovekom nije bilo prepreka da budete prijatelji?
Ba naprotiv, rekao je Kafuku. Ja sam se s njim i sprijateljio upravo zato to je
moja ena spavala s njim.
Misaki je utala. ekala je objanjenje.
Kako da kaem... Hteo sam da razumem. Da shvatim zbog ega je ona poela da
spava s tim mukarcem, zato je imala potrebu za tim. Ili mi je to bar bio poetni mo
tiv.
Misaki je duboko udahnula. Grudi su joj se ispod jakne polako uzdigle, pa utonule.
Zar vam to nije bilo muno? To da sa ovekom za koga znate da je vaa ena s
njim spavala pijete i vodite razgovore.
Pa, nije da nije bilo muno, rekao je Kafuku. Pone da razmilja o stvarima o
kojima ne eli da razmilja. Seti se neega ega ne eli da se seti. Ali, ja sam glu
mio. Ipak mi je to posao.
Da postanete neko drugi, rekla je Misaki.
Upravo tako.
A onda da se vratite samom sebi.
Tako je, rekao je Kafuku. Vrati se sebi, ak i ako to ne eli. Samo, tada kad si se
vratio, poloaj ti je neto drugaiji nego pre. To je pravilo. Nije mogue da bude pot
puno isti.
Poela je sitna kia i Misaki je ukljuila brisae koji su nekoliko puta preli preko
vetrobrana. I jeste li tada shvatili zbog ega je vaa ena spavala s tim ovekom?
Kafuku je odmahnuo glavom. Ne, nisam uspeo da shvatim. Mislim da je bilo ne
ega to je on imao a da je meni nedostajalo. Odnosno, verovatno mnogo toga. Ali ta
je tano od svega toga nju osvojilo, to ve ne znam. Ne funkcioniemo mi na tom ni
vou da takvo neto moemo precizno da odredimo. Odnosi izmeu dvoje ljudi, pogo
tovo odnos izmeu mukarca i ene, kako bih rekao, mnogo je celovitije pitanje. Neto
15
mnogo neuhvatljivije, mnogo sebinije i mnogo bolnije.

Misaki je neko vreme razmiljala o tome. A onda je rekla: Pa ipak, iako niste mo
gli da razumete, s tim ovekom ste nastavili da budete prijatelj, zar ne?
Kafuku je ponovo skinuo bejzbol kapu sa glave i ovog puta je smestio u krilo. A
zatim je dlanom protrljao teme. Kako to da kaem? Jednom kad pone ozbiljno da
glumi, teko je nai priliku da prestane. Ma koliko ti psihiki to teko padalo, dok
smisao te glume ne zauzme odgovarajui oblik, ne moe da prekine njen tok. Isto
kao to ni muzika ne moe da doe do prave harmonije sve dok ne stigne do tano
odreenog zavrnog akorda... Razume o emu ti govorim?
Misaki je iz pakle marlbora izvadila jednu cigaretu i stavila je u usta, ali je nije pri
palila. Nikad ne pui dok je krov na automobilu podignut. Samo cigaretu dri u usti
ma.
Je li vaa supruga i za to vreme spavala s tim ovekom?
Ne, tada nije. To bi ve bilo, kako bih rekao... isuvie lano. Ja sam se s njim spri
jateljio malo poto je moja supruga preminula.
A jeste li s njim postali istinski prijatelj? Ili je to ipak bilo samo gluma?
Kafuku je razmiljao o tome. I jedno i drugo. Postepeno sam i sam prestajao da
razaznajem granicu izmeu ta dva. Upravo to i jeste ono to znai ozbiljno glumiti.
Kafuku je prema tom oveku jo od prvog susreta oseao izvesnu naklonost. Zvao
se Takacuki, bio je visok, lepog lica, zgodan glumac. U ranim etrdesetim godinama,
bez naroitog glumakog umea. Nije bio ni po emu jedinstven, a to je ograniavalo
raspon likova koje je mogao da glumi. Uglavnom uloge prijatnih sredovenih muka
raca. Uvek je bio nasmejan, ali je s vremena na vreme njegov profil odavao nekakvu
melanholiju. Bio je popularan meu starijim enama. Kafuku se s njim sluajno sreo u
predvorju televizijske stanice. Tada, pola godine posle smrti njegove ene, Takacuki
mu je priao, predstavio se i izjavio mu sauee. Sa vaom suprugom sam, samo jed
nom dodue, glumio u istom filmu. Veoma sam joj zahvalan na svemu to je uinila,
rekao je Takacuki smernog izraza na licu. Kafuku mu je zahvalio. Koliko je njemu
poznato, od mukaraca sa kojima je njegova ena odravala seksualne odnose, Taka
cuki je po redosledu bio na samom dnu liste. Nedugo poto je raskinula vezu s njim,
na ispitivanjima joj je otkriven ve prilino uznapredovali rak materice.
Imam za vas jednu molbu, zaustio je Kafuku kad su zavrili s pozdravljanjem.
O emu je re?
Ako je mogue, da li bih mogao da vam oduzmem malo vremena, gospodine Ta
kacuki? Voleo bih da sednemo neto da popijemo i da porazgovaramo o uspomenama
koje imate na moju enu. Ona mi vas je esto spominjala.
Upitan tako iznebuha, Takacuki je delovao iznenaeno. Moda je bolje rei -okira
no. Blago nakrivljenih obrva pravilnog oblika, sa zanimanjem je pogledao u Kafukua.
16
Kao da nasluuje da se neto valja iza tog pitanja. Ipak, nije uspeo da prepozna nikak
vu konkretnu zadnju nameru. Kafuku je na licu imao miran izraz kakav bi se i mogao
oekivati kod oveka koji je upravo izgubio enu posle mnogo godina braka. Poput
povrine jezera koje je prestalo da se mreka.
Lino, samo bih voleo da imam nekog ko bi mogao da mi pria o mojoj eni, do
dao je Kafuku. Da budem iskren, ponekad mi teko pada da sedim sam kod kue i a
mim. Verovatno vas dovodim u neprijatnu situaciju, gospodine Takacuki.
Takacuki je po svemu sudei malo odahnuo kad je to uo. Izgledalo je da Kafuku
ne sumnja da su oni bili u vezi.
Ne, ni sluajno. Rado u izdvojiti vreme. Pod uslovom da vam odgovara ovakav
beskoristan sagovornik kao to sam ja, rekao je on i izvio usne u blag osmeh. Neni
nabori pojavili su se na rubovima njegovih oiju. Vrlo armantan osmeh. Da sam ko
jim sluajem neka sredovena ena, sad bi mi se sigurno zarumeneli obrazi, mislio je
Kafuku.
Takacuki je brzo u glavi prelistavao svoj kalendar obaveza. Sutra mi je celo vee
slobodno, mogli bismo tada na miru da se vidimo, ako se to uklapa u va raspored.
Sutra uvee sam i ja slobodan, rekao je Kafuku. S obzirom na sve, Kafuku je bio za
divljen koliko je lako bilo prozreti oseanja tog oveka. Ako mu se zagleda pravo u
oi, ini ti se da e se provideti sve do samog dna. U njemu nije bilo nimalo podlosti,
nijedne zle namere. Nije on od onih to umeju da usred noi iskopaju duboku jamu,
pa da ekaju da tuda neko proe. Kao glumac verovatno u ivotu nee postii zavidan
uspeh.
Gde bi vam odgovaralo? pitao je Takacuki.
Odabir mesta preputam vama. Samo me uputite gde je i ja u doi tamo, rekao
je Kafuku.
Takacuki mu je dao ime poznatog bara u Ginzi. Ako se rezervie separe, tamo se
moe slobodno razgovarati, da niko drugi ne slua, rekao je on. Kafuku je znao gde se
taj bar nalazi. Potom su se rukovali i rastali. Takacukijeva ruka je bila meka, a prsti
tanki i dugaki. Dlan mu je bio topao, malice izgleda ovlaen od znoja. Moda zbog
nervoze.
Kad je Takacuki otiao, Kafuku je seo na stolicu u predvorju, rairio dlan ake ko
jom se rukovao i zagledao se u njega. Na njemu je jo ivo oseao dodir Takacukijeve
ruke. Ta ruka, ti prsti polako su milovali svaki deli nagog tela njegove ene, mislio je
Kafuku. Potom je zatvorio oi i ispustio jedan duboki, dugaak uzdah. ta ja to poku
avam, mislio je. Ali, to god to bilo, on je to jednostavno morao da uini.
Ispijajui malt viski u tihom separeu bara, Kafukuu je jedno bilo jasno: Takacuki je
u njegovu enu oigledno i dan-danas veoma zaljubljen. injenicu da je ona umrla,
da je njeno telo sagorelo i pretvorilo se u pepeo, Takacuki izgleda jo nije uspeo da
17
shvati. Takva oseanja su i Kafukuu bila razumljiva. Priseajui se njegove ene, Ta

kacuki na trenutke samo to nije zaplakao. Doe ti da prui ruku i potape ga kad to
vidi. Taj ovek nije u stanju dobro da skriva svoja oseanja. Podbode li ga samo
malo, odmah bi ti sve priznao.
Po Takacukijevim reima dalo se zakljuiti da je Kafukuova ena oigledno bila ta
koja je prekinula njihovu vezu. Verovatno je Takacukiju saoptila da je bolje da se
vie ne vidaju. I stvarno vie nije pokuavala s njim da se vidi. Vezu je odravala ne
koliko meseci, a onda ju je u nekom trenutku grubo prekinula. Glatko i bespovratno.
Koliko je Kafukuu poznato, to je bio obrazac njenih veza (valjda je u redu da ih tako
nazove). Ali sam Takacuki izgleda nije imao istu spremnost na tako nagao raskid. On
je valjda eleo da s njom ima trajniju vezu.
Kad je rak dospeo u zavrnu fazu, a Kafukuova ena primljena u ustanovu za pali
jativnu negu u gradu, Takacuki joj se javio rekavi da eli da je poseti, ali je ona i to
odluno odbila. Otkad je otila u bolnicu, gotovo nikog vie nije viala. Osim medi
cinskog osoblja, ulaz u njenu bolniku sobu bio je dozvoljen samo njima troma: nje
noj majci, mlaoj sestri i Kafukuu. Takacuki je oigledno alio to nijednom nije mo
gao da joj doe u posetu. To da je obolela od raka Takacuki je saznao tek nekoliko ne
delja pre nego to je preminula. Ta vest ga je pogodila kao grom iz vedra neba i za
njega je predstavljala injenicu koju jo nije uspeo da prihvati. Ta oseanja i Kafuku
moe da razume. Pa ipak, naravno, oseanja koja imaju njih dvojica nikako ne mogu
biti potpuno jednaka. Kafuku je priliku svoje ene od koje je ostala samo senka imao
pred oima iz dana u dan, svojim rukama je u krematorijumu skupljao ostatke njenih
snenobelih kostiju iz pepela. Doao je do stupnja nekog sopstvenog prihvatanja. To
je ogromna razlika izmeu njih.
ini mi se da ovde ja teim njega, mislio je Kafuku dok su njih dvojica razmenjiva
li uspomene na nju. Kako li bi se moja ena oseala kad bi ovo gledala? Kad je na to
pomislio, Kafuku se osetio udno. Ipak, mrtvi verovatno vie ni o emu ne razmilja
ju, nita ne oseaju. To je, dodue samo sa njegovog stanovita, bila prednost umira
nja.
Spoznao je on jo neto, a to je da je Takacuki bio sklon opijanju. Zbog toga to je
u takvoj profesiji, Kafuku je u ivotu video mnogo njih u pijanom stanju (zbog ega li
se glumci tako strastveno odaju alkoholu?), i kako god gledao na to, za Takacukija nije
mogao da kae da pripada onoj zdravoj kategoriji ljudi koji vole da popiju. Kafuku je
smatrao da na ovom svetu postoje dve velike grupe onih koji piju: u jednoj su ljudi
koji moraju da piju ne bi li sebe neim dopunili, a u drugoj oni koji moraju da piju
zato da bi od sebe neto oduzeli. Bilo je jasno da Takacuki spada meu ove potonje.
ega je on to hteo da se lii, Kafuku to ne zna. Moda tek slabosti svog karaktera,
moda neke rane zadobijene u prolosti. Ili pak nekih problema koje ba sada u sebi
nosi. Moda i svega toga pomeanog. Ipak, ma ta da je to bilo, u njemu je postojalo
to neto to eli da zaboravi ako je ikako mogue, i da bi to neto zaboravio, ili da bi
18
bol koju mu to neto donosi ublaio, morao je da se opija. Na jedno popijeno Kafuku
ovo pie, Takacuki bi popio dva i po. To je prilino brz tempo.
Moda je za njegov brz tempo zasluna bila njegova napetost. Jer, sedeo je tu licem
u lice i pio sa suprugom ene s kojom je nekad spavao. Bilo bi udo da nije bio napet.
Ali, nemogue je da je samo to u pitanju, mislio je Kafuku. Mora da je on ovek koji
je oduvek jedino tako i umeo da pije.
Pomno ga posmatrajui, Kafuku je obazrivo pio sopstvenim tempom. Kada je nje
govog sagovornika posle nekoliko aica napetost poela da poputa, Kafuku ga je
upitao da li je oenjen. U braku sam ve deset godina i imam sedmogodinjeg deaka,
odgovorio je Takacuki. Ali, usled odreenih okolnosti, on i njegova ena od prole go
dine ive rastavljeni. Verovatno e se uskoro i razvesti, samo to e tada sigurno nas
tati veliki problemi oko starateljstva nad detetom. Po svaku cenu eli da izbegne da
doe dotle da vie ne moe dete slobodno da via. Za njega bi to bio ivot kakvog bo
lje da i nema. Takacuki je Kafukuu pokazao fotografiju deteta. Deaka lepog lica, na
izgled blage naravi.
Kao i svim drugim ljudima koji redovno uzimaju alkohol, i Takacukiju bi se, im
popije, razvezao jezik. I bez nagovora i bez pitanja priao je i o onome to verovatno
ne bi trebalo. Kafuku je mahom preuzeo ulogu sluaa, saoseajno klimao glavom i,
kad ga je trebalo uteiti, teio ga biranim reima i tako prikupio to je mogao vie po
dataka o njemu. Ponaao se kao da je naklonjen Takacukiju. To mu uopte nije padalo
teko. Imao je dar da ume dobro da slua a, s druge strane, odista i jeste prema Taka
cukiju oseao naklonost. Povrh toga, njima dvojici zajedniko je bilo neto krupno: to
da su u jednu prelepu enu koje vie nema, jo zaljubljeni. Iako u razliitim poloaji
ma, ni jedan ni drugi na isti nain nisu mogli da nadomeste taj nedostatak. Zato su i
govorili istim jezikom.
Gospodine Takacuki, ako elite, mogli bismo opet negde da se naemo. Drago mi
je to sam razgovarao s vama. Odavno se nisam ovako oseao, rekao mu je Kafuku
na rastanku. Raun u baru Kafuku je ve prethodno bio izmirio. U svakom sluaju, i
nilo se da se pomisao da e neko taj raun svakako morati da plati nije ukazala u Ta
kacukijevoj glavi. Alkohol ga navodi svata da zaboravi. Verovatno i mnogo toga va
nog.
Obavezno, rekao je Takacuki podigavi pogled s ae. Ba bi bilo lepo da se po
novo vidimo. Oseam da je i meni posle razgovora s vama malo pao teret sa srca.
Mora biti da je to neka sudbina to smo se ovako sreli, rekao je Kafuku. Moda
nas je moja ena spojila.
U izvesnom smislu, to i jeste bila istina.
Tu su razmenili brojeve mobilnih telefona. A onda su se rukovali, i razili.
Tako su njih dvojica postali prijatelji. Drugari koji se zajedno opijaju i dobro slau.
19
Dogovorili bi se preko telefona, nali se u gradu i odlazili u razliite barove da piju i

vode besciljne razgovore. Nijedanput nisu zajedno obedovali. Njihovo odredite uvek
su bili barovi. Kafuku nikad Takacukija nije video da je u usta stavio bilo ta izuzev
grickalica. Mogao je da pomisli da taj ovek nikad i ne jede nita estito. A zatim, izu
zev piva koje je povremeno pio, nije naruivao nita osim viskija. Omiljeni mu je bio
singl malt viski.
Teme njihovih zajednikih razgovora bile su razne, ali negde na pola puta po pra
vilu bi se pretvorili u razgovore o Kafukuovoj pokojnoj eni. Kad bi mu Kafuku ispri
ao neku anegdotu iz vremena dok je jo bila mlada, Takacuki bi to sluao vrlo ozbilj
nog izraza lica. Skoro kao neki sakuplja tuih seanja. U meuvremenu je Kafuku
shvatio da i sam uiva u takvim razgovorima.
Te veeri su pili u jednom malom baru u Aojami, neupadljivom lokalu, u nekoj uli
ici iza Muzeja Nezu. U njemu je uvek radio neki utljivi barmen etrdesetih godina,
a na ukrasnoj polici sklupana je spavala tanjuna siva maka. Delovala je kao maka
lutalica iz susedstva koja tu stalno boravi. Na gramofonu se okretala ploa sa starim
dezom. I ranije su vie puta bili u tom baru jer im se dopadala njegova atmosfera.
Kad god su imali dogovor da se vide, iz nekog razloga esto bi bio kian dan, pa je
tako i tog dana padala sitna kia.
Bila je odista divna ena, rekao je Takacuki gledajui u svoje ake poloene na
stolu. Lepe ake za mukarca koji je zaao u srednje godine. Bez uoljivih bora, nego
vanih noktiju. Zaista si imao sree to ste mogli da budete zajedno, to si s jednom
takvom enom delio ivot, Kafuku.
Pa jeste, rekao je Kafuku. U pravu si. Verovatno to jeste bila srea. Ali ponekad
mi je, ba zbog te sree, bilo vrlo teko.
Zbog ega konkretno?
Kafuku je podigao svoju au viskija i zakotrljao veliku kocku leda u njoj. Zbog
toga to bih je jednog dana mogao izgubiti. Na samu pomisao na to zabolelo bi me u
grudima.
Dobro mi je poznat taj oseaj, rekao je Takacuki.
Kako to?
Odnosno..., rekao je Takacuki, traei prave rei. Gubitak neke divne osobe kao
to je ona bila.
Onako uopteno reeno?
Tako je, rekao je Takacuki pa nekoliko puta klimnuo glavom da potvrdi i samom
sebi. Mada mogu samo da pretpostavim.
Kafuku je neko vreme uporno utao. Hteo je da taj muk otegne do krajnje granice,
to je due mogao. A zatim je rekao: Samo, na kraju sam ja nju ipak izgubio. Gubio
sam je malo-pomalo jo za ivota, i na samom kraju izgubio sve. Kao kada erozija
postojano razara neto i na kraju ga ogroman talas iupa iz korena i odnese... Razu
me ta hou da kaem?
20
Mislim da razumem.
Ne, ne razume ti to, mislio je Kafuku u sebi.
Ono to mi pada najtee od svega, rekao je Kafuku, jeste to to ja nju ili bar
onaj verovatno najvaniji deo nje nikad nisam stvarno uspeo da razumem. A sada,
kada je umrla, verovatno e zauvek i ostati tako neshvaena. Kao mali zabravljeni sef
na dnu mora. Stegne me u grudima kad god pomislim na to.
Takacuki je izvesno vreme razmiljao o tome. A zatim je progovorio.
Ali Kafuku, da li smo mi ikada zaista u stanju da nekoga potpuno razumemo? Ma
koliko duboko tog nekog voleli.
Kafuku je rekao: Zajedno smo iveli blizu dvadeset godina i smatrao sam da smo
bili bliski kao brani par, a istovremeno i prijatelji koji veruju jedan drugom, koji je
dan s drugim o bilo emu mogu iskreno da razgovaraju. Bar sam ja tako mislio. Ali,
moda nije zaista tako bilo. Kako da to kaem... moda sam imao neku fatalnu slepu
mrlju.
Slepu mrlju, rekao je Takacuki.
Moda sam prevideo neto to je postojalo duboko u njoj, neto vano. Ili, ak i
ako sam video, moda to nisam uspeo stvarno da prepoznam.
Takacuki se neko vreme grizao za usnu. Zatim je ispraznio ostatak viskija i od bar
mena zatraio jo jedan.
Znam kako se osea, rekao je Takacuki.
Kafuku je zurio pravo u njegove oi. Takacuki je izvesno vreme primao taj pogled,
ali je ubrzo pogledao u stranu.
Kako zna? upitao je Kafuku tiho.
Barmen je doneo novi viski s ledom i kartonski podmeta naduven od vlage zame
nio novim. Za to vreme njih dvojica su utali.
Kako zna? upitao je Kafuku ponovo, poto je barmen otiao.
Takacuki je razmiljao. U njegovim oima se videlo da je malo poljuljan. Ovaj o
vek se koleba, pretpostavljao je Kafuku. estoko se bori sa eljom da mu sad neto
prizna. Ipak, na kraju je to u sebi potisnuo i rekao: Mi uopte i ne moemo potpuno
razumeti kako razmiljaju ene, zar ne? To je ono to elim da kaem. I to vai bez ob
zira na to koja je ena u pitanju. Zato mi se i ne ini da je to neka samo tebi svojstve
na slepa mrlja. Ako je to zaista slepa mrlja, onda svi mi ivimo sa istim takvim slepim
mrljama. Stoga mislim da ne treba sebe previe kriviti zbog toga.
Kafuku je neko vreme razmiljao o njegovim reima. Zatim je rekao: Ali to je i
dalje uoptavanje.
Jeste, priznao je Takacuki.
Ja sada govorim o sebi i svojoj pokojnoj eni. Ne bih voleo da o tome govori tako
pojednostavljeno i uopteno.
Takacuki je veoma dugo utao. Potom je rekao: Koliko sam je ja poznavao, tvoja
21
supruga je bila zaista divna ena. Normalno, ono to ja o njoj znam nije ni stoti deo
onoga to ti, Kafuku, zna, ali to svejedno pouzdano tvrdim. Na tih dvadeset godina
zajednikog ivota sa tako divnom osobom ti svakako mora biti zahvalan. Od srca to
mislim. Pa ipak, ma koliko se dobro razumeo s nekim, ma koliko tog nekog voleo, sa
svim se zagledati u tue srce je nemogue. ak i ako to eli, time samo sebi oteava.
Ali, ako se na to nameri, ako se samo potrudi, zahvaljujui tom naporu uspee es
tito da pogleda u sopstveno srce. Stoga, ono to na kraju svega moramo da uradimo
jeste valjda da se sa svojim srcem umeno, istinski pomirimo. Ako stvarno elimo ne
kog drugog, onda nam ne preostaje nita do da pogledamo duboko i pravo u sebe. Ja
tako mislim.
Te rei su izgleda isplivale sa nekog posebnog mesta duboko u oveku po imenu
Takacuki. Tek na tren, otvorila su se tajna vrata. Njegove rei zvuale su kristalno is
to, kao neto to je doprlo iz srca. Ako nita drugo, bilo je jasno da to nije bila nikakva
gluma. On nije ovek koji bi tako neto uspeo da odglumi. Nita ne govorei, Kafuku
se zagledao u svog sagovornika. Ovog puta, Takacuki nije skrenuo pogled. Njih dvoji
ca su se dugo gledali u oi. I tada su prepoznali sjaj jedan drugom u oima, poput
onog kakav ima neka daleka zvezda stajaica.
Na rastanku su se ponovo rukovali. Napolju je padala slaba kia. Nakon to je Ta

kacuki u be kinom mantilu bez kiobrana izaao na tu kiu i nestao, Kafuku je kao i
uvek neko vreme gledao u dlan svoje desne ruke. I pomislio na tu ruku koja je milo
vala nago telo njegove ene.
Pa ipak tog dana, ak i dok je mislio na to, iz nekog razloga nije mu bilo teko.
Samo je pomislio pa da, to se deava. Takve se stvari valjda jednostavno deavaju.
Ipak je to bila samo telesna stvar, ubeivao je sebe Kafuku. Samo stvar tela koje se ne
dugo potom pretvorilo u siuan prah i pepeo. Sigurno ima mnogo ega to je vanije
od toga.
Ako je to zaista slepa mrlja, onda svi mi ivimo sa istim takvim slepim mrljama. Te
rei su dugo odzvanjale u Kafukuovim uima.
Jeste li nastavili da se druite s tim ovekom i kasnije? pitala je Misaki gledajui

u kolonu automobila ispred njih.
Druili smo se oko pola godine, odlazili otprilike dvaput meseno u neki bar na
pie, rekao je Kafuku. Posle smo potpuno prestali da se viamo. I kad bi me zvao te
lefonom, ja sam ignorisao njegove pozive. Sa svoje strane nisam ga zvao. U meuvre
menu je i on mene prestao da zove.
On mora da se tome udi.
Verovatno.
22
Moda je povreen.
Moe biti.
Zato ste iznenada prestali da se viate s njim?
Zato to vie nije bilo potrebno da glumim.
Dakle, poto je prestala da postoji potreba da glumite, vie nije bilo potrebe ni da
budete prijatelji?
Izmeu ostalog, rekao je Kafuku. Ali ima i drugih razloga.
Kakvih?
Kafuku je dugo utao. Sa neupaljenom cigaretom u ustima, Misaki je na trenutak
pogledala u njega.
Ako ti se pui, slobodno zapali cigaretu, rekao je Kafuku.
Molim?
Moe da pui.
Ali krov je zatvoren.
Nema veze.
Misaki je otvorila prozor i zapalila marlboro upaljaem automobila. Potom je du
boko uvukla jedan dim i sa uivanjem zakiljila oima. Nakon to ga je malo zadrala
u pluima, polako je otpuhnula dim kroz prozor.
To e ti doi glave, rekao je Kafuku.
Kad smo kod toga i sam ivot e mi doi glave, rekla je Misaki.
Kafuku se nasmejao. Moe se i tako razmiljati.
Prvi put vas vidim da se smejete, rekla je Misaki. Sad kad mu to kae verovat
no i jeste tako, mislio je Kafuku. Mogue je da je to bilo prvi put posle dugog vremena
da se nasmejao, a da to nije bilo za vreme nastupa.
I ranije sam to hteo da ti kaem, rekao je, ali kad te ovek malo bolje pogleda, ti
si ba slatka. Nimalo nisi runa.
Hvala vam. Ni ja ne mislim da sam runa. Samo nemam naroito lepe crte lica.
Ba kao ni Sonja.
Kafuku je pomalo iznenaeno pogledao u Misaki. itala si Ujka Vanju?
Sluajui od vas iz dana u dan replike u delovima i preko reda, poelela sam da
saznam o emu se radi. Umem i ja da budem radoznala, rekla je Misaki. Oh, kako je
to strano to nisam lepa! Kako je to strano! Tuan komad, zaista.
Beznadena pria, rekao je Kafuku. Daj mi neto! O, boe moj... Meni je etrdeset
sedam godina; ako budem iveo, recimo, do ezdeset, ostaje mi jo trinaest godina. ta
u da radim, ime u ih ispuniti?3 U to vreme ljudi su u ezdesetim umirali. Moda je
i bolje to se Ujka Vanja nije rodio u dananje vreme.
Proverila sam, vi ste roeni iste godine kao moj otac.
Kafuku nije odgovorio na to. utke je uzeo nekoliko kaseta i pregledao pesme zapi
sane na etiketama. Ali, muziku nije pustio. Misaki je kroz prozor proturila levu ruku
23
kojom je drala upaljenu cigaretu. Kolona automobila se polako kretala napred, pa je

samo u trenucima kada je trebalo promeniti brzinu i koristiti obe ruke nakratko stav
ljala cigaretu u usta.
Da budem iskren, razmiljao sam o tome da tog oveka nekako kaznim, rekao je
Kafuku kao da se ispoveda. Tog oveka koji je spavao sa mojom suprugom. Potom je
vratio kasete tamo gde su prethodno stajale.
Da ga kaznite?
Razmiljao sam o tome da mu nekako naudim. Hteo sam da se pretvaram da sam
mu prijatelj da bih ga naveo da se opusti, da mu u meuvremenu pronaem neku fa
talnu slabu taku, da to dobro iskoristim i povredim ga.
Misaki je izvila obrve razmiljajui o tome ta to znai. Kakvu na primer slabu
taku?
To ve ne znam. Ali, poto je on ovek kome popusti oprez kada popije, mislio
sam da u u meuvremenu sigurno neto ve pronai. Sa te take uopte nije tako te
ko izazvati skandal neki problem zbog koga bi izgubio poverenje u javnosti. Ako bi
do toga dolo, sigurno u brakorazvodnom procesu ne bi uspeo da dobije starateljstvo
nad detetom, a to je neto to on ne bi podneo. Verovatno se od toga ne bi povratio.
Vrlo mrano.
Jeste, mraan naum.
To bi, dakle, bila osveta za to to je spavao s vaom suprugom?
Neto malo drugaije od osvete, rekao je Kafuku. Jednostavno, nikako to nisam
mogao da zaboravim. Mnogo sam se trudio da prestanem da se seam, ali nije vrede
lo. Iz glave mi nije izlazio prizor moje ene u naruju drugog mukarca. Stalno mi se
vraao. Kao da neki duh koji nema kud stalno visi u uglu tavanice i nadzire me. Mis
lio sam da e to nestati to vie vremena bude prolo od smrti moje ene. Ali nije nes
talo. Naprotiv, oseam njegovo prisustvo jo jae nego pre. Bilo mi je neophodno da
ga nekud odagnam. Upravo zbog toga sam morao da uklonim taj bes koji je postojao
u meni.
Zbog ega ja ovo priam jednoj devojci iz Kamiunitakija sa Hokaida koja bi mo
gla da mi bude erka, mislio je Kafuku. Ali, kad je jednom poeo da pria, vie nije
mogao da se zaustavi.
I zato ste hteli da kaznite tog oveka, rekla je devojka.
Da
Ali nita niste stvarno uradili?
Ah, nisam, rekao je Kafuku.
Delovalo je da je Misaki malo odahnula kad je to ula. Plitko je udahnula i samo
bacila upaljenu cigaretu kroz prozor. Moda to u Kamiunitakiju svi tako rade.
Ne umem to da objasnim, ali u jednom trenutku iznenada je sve dolo na svoje
mesto. Kao da je demon izaao iz mene, rekao je Kafuku. Vie nisam oseao gnev. A
moda to zapravo i nije bio gnev, ve neto sasvim drugo.
24
Ali, mislim da je to za vas nesumnjivo bilo dobro. To to ga niste povredili, ma u

kom obliku.
I ja to mislim.
Jedino to vi jo niste shvatili zbog ega je vaa supruga spavala s tim ovekom,
zbog ega je to morao biti ba on, zar ne?
Ah ne, mislim da nisam shvatio. U meni je to jo ostalo pod znakom pitanja. Taj
ovek je bio dobar, bez zadnje namere. Izgleda i da je moju suprugu istinski voleo.
Nije on s njom spavao iz zabave. Njenu smrt iskreno je doiveo kao ok. Povredilo ga
je to to je odbila da primi njegovu posetu pred smrt, i sad nosi oiljke od toga. Nisam
mogao a da prema njemu ne osetim simpatiju, toliko da sam stvarno poeleo da pos
tanemo prijatelji.
Kafuku se tu zaustavio, pratei tok svojih misli. Traio je rei jo malo blie istini.
Ipak, otvoreno reeno, nije on neki naroit ovek. Moda on ima dobru narav.
Zgodan je, ima lep osmeh. I, ako nita drugo, nikome ne podilazi. Samo, nije ovek
prema kome bih osetio potovanje. Iskren, ali mu nedostaje dubine. Slabi je, a i dru
gorazredan glumac. Nasuprot njemu, moja supruga je bila ena jake volje, velike du
bine. ena koja je bila u stanju dugo, podrobno i staloeno da razmilja. Zato ju je
uprkos tome privukao taj nikakav mukarac, zato je morala s njim da spava to je
neto to mi i dan danas kao neki trn probada srce.
Verovatno to u izvesnom smislu oseate kao uvredu uperenu protiv vas. ta misli
te, gospodine Kafuku, je li to u pitanju?
Kafuku je malo razmislio a zatim je iskreno priznao: Mogue je da je to u pitanju.
Vaa supruga uopte nije bila zaljubljena u njega, rekla je Misaki sasvim jednos
tavno. Zato i jeste spavala s njim.
Kafuku je samo posmatrao Misakin profil, kao da gleda u neki daleki pejza. Uklju
ila je brisae koji su nekoliko puta brzo preli preko vetrobrana i uklonili vodene
kapi. Novi par brisaa zacvileo je poput nekih blizanaca koji kukumave.
ene su ponekad takve, dodala je Misaki. Rei mu nisu dolazile. Kafuku je upor
no utao.
To je kao neka bolest, gospodine Kahiku. Ne vredi lupati glavu time. I to to je nas
otac ostavio, i to to je mene moja majka tako strano povredila, sve je to bolest. O
tome ne vredi racionalno razmiljati. Nema druge nego osloniti se na sebe, progutati
to i ii dalje.
Dakle svi mi glumimo, rekao je Kafuku.
Mislim da je tako. Manje ili vie.
Utonuvi duboko u kono sedite, Kafuku je zatvorio oi i usredsredio svoj um tru
dei se da oseti promene brzine koje ona izvodi. Ali to je ipak bilo nemogue. Sve je to
ilo tako glatko, tako neopaeno. Do njegovih uiju samo je dopirao slabaan zvuk
promene obrtaja motora. Kao zujanje krila insekta koji leti tamo-amo. as se priblia
25
vao, as udaljavao.
Hteo je malo da odrema. Da namah vrsto zaspi, pa da se probudi. Deset-petnaest
minuta, samo toliko. A onda e ponovo stati na scenu. Obasjan svetlou, izgovarae
unapred odreene replike. Dobie aplauz i zavesa e pasti. Nakratko e se odvojiti od
sebe, pa se sebi ponovo vratiti. Ali mesto na koje se vraa nee biti ono sasvim isto
kao pre.
Malo u odspavati, rekao je Kafuku.
Misaki mu nije odgovorila. utke je nastavila da vozi. Kafuku joj je na toj tiini bio
zahvalan.
26
Yesterday
KO LI KO JE MENI POZ NA TO, postoji samo jedan ovek koji je stihove pesme Yesterday Bitl
sa ispevao na japanskom jeziku (i to na dijalektu iz regiona Kansai): ovek po imenu
Kitaru. Dok se kupao u kadi, esto je tu pesmu pevao na sav glas.
Jue je
Sutranjice prekjuernji dan
Prekjueranjice sutradan
Tako je nekako poinjala, koliko se seam, ali toliko je davno bilo da vie nisam si
guran da li je stvarno tako glasila. U svakom sluaju, ti njegovi stihovi su od prvog do
poslednjeg bili bez ikakvog smisla, potpuni nonsens koji sa originalnim stihovima
nema nikakvih slinosti. Zvuk poznate melanholine, prelepe melodije i nekako vedar
dijalekt Kansaija4 za koji bi se moglo rei da je suta suprotnost patetinom pro
izveli su udnu kombinaciju, smelo odbacivanje svega suvislog. Ili je bar u mojim ui
ma tako zvuala. Mogao sam tim reima samo da se nasmejem, ali i da iz njih proi
tam neke skrivene poruke. Ipak, u ono vreme, samo sam zblanuto sluao tu njegovu
pesmu.
Koliko sam ja bio u stanju da ocenim, Kitaru je savreno govorio dijalektom Kan
saija, ali je zapravo roen i odrastao je u Denenofuu u optini Ota u Tokiju. Ja sam
roen i odrastao sam u Kansaiju, ali sam savreno govorio standardnim japanskim je
zikom (koji se govori u Tokiju). Kad tako razmiljam, nas dvojica smo bili vrlo neobi
an par.
Upoznao sam ga dok smo honorarno radili u kafeu blizu glavnog ulaza Univerzite
ta Vaseda. Ja sam radio u kuhinji, a Kitaru kao konobar. esto smo razgovarali na pa
uzama. Obojica smo imali po dvadeset godina, a izmeu naih roendana bilo je sve
ga nedelju dana razlike.
Kitaru je ba retko ime, rekao sam.
Aa, jeste, ba retko, rekao je Kitaru.
Bejzbol tim Lote je imao bacaa koji se isto zove.
27
Ma kakvi, on ti sa mnom nema nikakve veze. Mada, nije tolko esto ime, moda
neke veze ima, ta znam.
Ja sam tada bio student druge godine knjievnosti na Univerzitetu Vaseda. On nije
poloio prijemni ispit pa je pohaao pripremnu kolu za ponovni upis na Vasedu.
Uprkos tome to je pao na prijemnom ispitu ve drugu godinu zaredom, nije odavao
ni najmanji utisak da se stvarno posveuje uenju. U slobodno vreme itao je samo
knjige koje nikakve veze nisu imale s prijemnim. Biografiju Dimija Hendriksa, knji
gu za reavanje partija ogija, Odakle potie svemir, i tome sline. Rekao mi je da je u
pripremnu kolu svakodnevno odlazio iz svoje rodne kue u Oti.
Rodne kue? rekoh ja. Bio sam ubeen da si poreklom iz Kansaija.
Kakvi. I roen i odrast u Denenofuu. Potpuno sam se zaprepastio kad sam to
uo.
Pa zbog ega onda govori na dijalektu? pitao sam.
Naknadno ga savlad. Tako sam reio.
Naknadno si ga savladao?
Zagrej stolicu: nauio glagole, imenice, akcente. Isti je princip ko kad ui engle
ski ili francuski. Vie sam puta i i u Kansai da vebam.
Bio sam zadivljen. Prvi put da ujem da postoji ovek koji je naknadno savladao
dijalekt na isti nain kao da ui engleski ili francuski jezik. Naravno, divio sam se i
tome koliko je Tokio veliki grad. Pria me je podsetila na onu iz romana Saniro.
Jo od malih nogu navijam za Hanin tajgerse i i sam na njihove utakmice kad
god su igrali u Tokiju. Obuem se u dres i sednem na njihove tribine, al im zinem na
tokijskom nareju, niko ni da me pogleda. Mor sam nekako da se uvuem meu njih.
Tako sam shvatio da moram da nauim dijalekt i krv propljuv dok nisam uspeo.
To ti je bio jedini motiv da naui dijalekt? pitao sam zgranuto.
Nego! Meni su Hanin tajgersi sve u ivotu. Otad i u koli i kod kue govorim
samo na dijalektu. Ma i u snu! rekao je Kitaru. a kae, je l da da savreno pri
am?
Stvarno savreno. Nikad ne bih rekao da nisi odande, kazao sam. Samo, to ba i
nije onaj Hanin-Kansai dijalekt. Zvui pre kao onaj iz Osake, kao da si iz srca grada.
Ma znam. Na raspustu u srednjoj koli sam malo iveo s nekom porodicom u Osa
ki, u optini Tennoi. Mnogo sam se lepo proveo. Mog sam i peke u zooloki vrt.
iveo si s nekom porodicom, zadivio sam se.
Da sam uio za prijemni onolko kolko sam se trudio da savladam dijalekt, sigur
no ne bi dvaput pao, rekao je Kitaru.
Sigurno je tako, pomislio sam. ak i to to as ozbiljno mudruje, as glumi lakrdi
jaa kao u tipinoj komediji potpuno je u kansaijskom duhu.
A odakle si ti?
Iz okoline Kobea, rekoh ja.
28
Otkud tano?
Iz Aije, rekao sam.
Pa ba fino! to si zakukuljio, to si odmah mog lepo da kae!
Objasnio sam: kad god me pitaju odakle sam i kaem da sam iz Aije, ljudi obavez
no steknu predstavu da sam potekao iz imune porodice. Ali, i u Aiji ima svakakvih
ljudi. Moja porodica nije bila naroito dobrostojea. Otac radi u farmaceutskoj kom
paniji, a majka kao bibliotekarka. Kua nam je mala, a porodini auto be tojota ko
rola. Tako, poto ne elim da ljudi steknu neka predubeenja o meni kada me pitaju
odakle sam, uvek odgovaram da sam iz okoline Kobea.
Pa eto, to ti je i moj sluaj! rekao je Kitaru. Ako emo po adresi, ja sam iz De
nenofua, ali pravo da ti kaem, moji su ti iz najbednijeg kraja. I kua nam je ista tak
va bedna. Doi kadgod da vidi. Ima da bude: ta? Pa je 1 ovo Denenofu? Ma ajde
molim te! Ali ta e, nema vajde da se ovek uzbuuje zbog toga. To je samo adresa.
to se mene tie, ja s tim gaam pravo u elo, ono: a je bilo? Roen i odrast u De
nenofuu!
Bio sam zadivljen. Tada smo postali prijatelji.
Ima nekoliko razloga zbog kojih sam potpuno prestao da koristim dijalekt Kansaija
otkad sam se preselio u Tokio. Do zavretka srednje kole sve vreme sam govorio na
dijalektu jezikom kojim se govori u Tokiju nisam nijednom progovorio. Iznenadilo
me je, meutim, kada sam mesec dana po dolasku u Tokio poeo da primeujem da
potpuno spontano, teno govorim tim novim jezikom. Moda sam u osnovi oduvek
(premda toga nisam bio svestan) bio kameleonske prirode. A moda mi je i samo sluh
za jezike bolji od proseka. Uglavnom, i kad bih rekao da sam iz Kansaija, niko mi nije
verovao.
Trebalo bi da spomenem jo jedan veliki razlog zbog koga sam prestao da koristim
dijalekt a to je to sam eleo da postanem neki drugi ovek.
Upisao sam se na fakultet u Tokiju i, putujui sam brzim vozom ka glavnom gradu,
sve vreme sam razmiljao o tome. Kad sam se osvrnuo na svojih osamnaest godina
dotadanjeg ivota, shvatio sam da me je zaista stid veine onoga to se meni za to
vreme dogodilo. Uopte ne preterujem. Istina je da su sve to bili sramni dogaaji kojih
i ne elim da se priseam. to sam vie razmiljao o svemu tome, sve sam se vie gro
zio samog sebe. Naravno, imam ja i poneko lepo seanje. Priznajem, doiveo sam i
neke radosne dane. Ali ako govorim o njihovom broju, situacija u kojima sam crveneo
ili se hvatao za glavu bilo je daleko vie. Kad sam se prisetio kako sam do tad iveo,
kako sam razmiljao, sve je to bilo tako otrcano, tako beskrajno jadno da nije ni vred
no spomena. Veinom nematovit, bezvezan ivot srednje klase. Hteo sam sve to na
gomili da gurnem na dno neke ogromne fioke ili da spalim i gledam kako nestaje u
oblaku dima (kakav bi se oblak dima tu razvio, to ve ne znam). Uglavnom, sve to da
ostavim i ponem novi ivot u Tokiju kao potpuno novi ovek. S moje take gledita,
odbaciti dijalekt i savladati novi jezik bio je praktian (a u isto vreme i simbolian)
29
korak ka tom cilju. Na kraju krajeva, jezik kojim govorimo jeste ono to nas ini ljudi
ma koji jesmo. U svakom sluaju, tako je mislio onaj osamnaestogodinji ja.
Sramota? ega te tolko bila sramota? pitao me je Kitaru.
Svega.
Nisi se slagao sa svojima?
Nije to, rekoh ja. Samo sam se stideo. U svakom sluaju, dovoljno je bilo samo
da budem s njima pa da se stidim.
Koja si ti baraba! ree Kitaru. ta ima da te bude sramota od tvojih? Meni je s
mojima ba fino.
utao sam. Ne umem to da objasnim. Ne umem da odgovorim ta fali be tojoti
koroli. Ulica ispred nae kue je bila uska, a moji roditelji nisu bili zainteresovani da
novac troe zarad spoljanjosti, to je sve.
Slabo sam uio i moji su mi se popeli na glavu. Normalno da mi je to ilo na iv
ce, ali ta sam mogo? To im je pos. Samo sam preo preko svega.
Ti sve prima tako lako, bio sam impresioniran. Ima devojku? pitao je Kitaru.
Trenutno nemam.
Pre si im?
Do skoro.
Raskinuli ste?
Tako je, rekao sam.
to ste raskinuli?
To je duga pria, a i ne bih sad o tome.
Ona je iz Aije? pitao je Kitaru.
Ne, nije iz Aije. ivela je u ukugavi. Relativno blizu.
Dala ti da ide do kraja?
Odmahnuo sam glavom. Ne, nije mi dala da idem do kraja.
Jesi zato raskinuo?
Malo sam razmislio. Izmeu ostalog.
Dala ti da ide skoro do kraja?
Da, skoro do kraja.
Dokle tano?
Neu o tome da priam, rekao sam.
To je jedna od onih stvari kojih te sramota?
Jeste, rekao sam. I jedna od onih stvari kojih ne elim da se seam.
Opasno si ti to zakukuljio , divio se Kitaru.
Kitarua sam prvi put uo kako Yesterday s tim otkaenim stihovima peva u kadi
ba u njegovoj rodnoj kui u Denenofuu (koja uopte nije bila bedna, kao to ni to
naselje nije bilo onako bedno kako ih je on predstavio. Sasvim obina kua u sasvim
30
obinom naselju, dodue stara, ali ak vea od moje kue u Aiji. Samo nije bila upe
atljiva, to je sve. Inae, auto koji je stajao ispred nje bio je pretposlednji model golfa
teget boje.) im bi stigao kui, Kitaru je s vrata odlazio pravo u kadu. A kad jednom
ue u nju, nikako da izae napolje. Tako sam esto donosio jednu okruglu hoklicu u
kupatilo, sedeo na njoj i kroz otkrinuta vrata kabine razgovarao s njim. Da se nisam
tamo sklanjao, morao bih da sluam beskrajne prie njegove majke (uglavnom guna
nje na njenog otkaenog sina koji nee da ui). Tu je on na sav glas, da li zbog mene
ili ne to ne znam, pevao tu besmislenu pesmu.
Ti stihovi ne znae ba nita, rekao sam. Zvui mi samo kao da se zavitlava na
raun pesme Yesterday.
Ne lupetaj. to bi se zavitlav? Pritom, ak i da to radim pa Don je ba voleo
nonsens, je 1 tako?
Pol je napisao i iskomponovao Yesterday.
Je l?
Siguran sam, potvrdio sam. Pol je napisao tu pesmu, uao u studio i sam je otpe
vao uz gitaru. Pratnja ianog kvarteta dodata je naknadno. Ostala trojica lanova
grupe uopte nisu uestvovala. Smatrali su je previe mlakom za jednu pesmu Bitlsa.
Mada su Lenon i Makartni nominalno navedeni kao njeni autori.
Hm, daleko sam ti ja od takve uenosti.
Nije to nikakva uenost. To je irom sveta dobro poznata injenica, rekao sam.
Ma dobro, ne mari, ko te pita za tolke detalje, rekao je Kitaru iz tople kupke opu
tenim glasom. Ja ionako samo u sopstvenoj kadi pevam ta mi se efne. Neu sni
mati plou. Nit sam se ogreio o autorska prava, nit kome smetam. Nema to da se
buni.
A onda je ponovo stao onim pravim kupatilskim, prodornim glasom da peva re
fren, i to ba lepo, pogaajui ak i visoke tonove. Kol'ko jue, bila je mala kraj
mene..., ili tako nekako, uz veselu pratnju blagog pljuskanja ruku po vodi. Verovatno
bi bilo lepo da sam mu se nekako prikljuio, ali mi uopte nije bilo do toga. Praviti
drutvo nekome ko ve sat vremena sedi u kadi i voditi s njim nepovezane razgovore
kroz staklena vrata nije bilo ba toliko zabavno.
ta ti uopte toliko dugo radi u kadi? Zar se nisi sav smeurao? pitao sam ga.
Lino, oduvek se u kadi zadravam samo nakratko. Brzo mi se smui da mirno se
dim i kiselim se. U kadi ne mogu ni da itam ni da sluam muziku. A bez takvih stvari
ne umem da ubijam vreme.
Kad dugo sedim u toploj vodi, glava mi se opusti i dobijam svojski dobre ideje,
rekao je Kitaru.
Je l onakve ideje kao to su tvoji stihovi pesme Yesterday?
Pa dobro, i takve, rekao je Kitaru.
Ako ve ima vremena za dobre ideje i tako to, zar ne bi bilo bolje da ga iskoristi
31
da se malo ozbiljnije posveti uenju za prijemni? pitao sam.

Ej, pa i ti si pravi gnjavator! Moja majka mi sve to isto ponavlja. Zar nisi premlad
da pria tako ko neki mudrac?
Ali zar ti se posle dve godine padanja na ispitu nije smuilo?
Normalno da mi se smuilo. I ja bi rado im pre da se upiem na fakultet, pa da
se smirim i da uivam. I da odem na normalan sudar s devojkom.
Onda bi ti bilo bolje da se malo vie posveti uenju.
Misim..., rekao je Kitaru razvuenim glasom. Ja da to mogu, odavno bi to radio.
Fakultet je bez veze, rekoh. Razoara se kad se upie, to je sigurno. Ali ako se
ne upie, bude ti jo bezveznije.
Dobar argument, rekao je Kitaru. Previe dobar da bi imo ta da ti kaem.
Pa zato onda ne ui?
Nemam motivaciju, rekao je Kitaru.
Motivaciju? rekao sam. Normalan izlazak s devojkom je valjda dobra motivaci
ja, zar ne?
Ovaj..., rekao je Kitaru i odnekud iz dubine grla procedio neto to je zvualo na
pola kao uzdah, napola kao stenjanje. Duga je to pria, al tu sad u meni postoji ne
kakav rascep.
Bila je jedna devojica s kojom se Kitaru zabavljao jo od osnovne kole. Njegova

devojka iz detinjstva. Bili su ista generacija, ali se ona na fakultet Sofija upisala u
roku. Studirala je na odseku za francusku knjievnost i bila je lan teniskog kluba. Po
kazao mi je njenu fotografiju: bila je toliko lepa da mi se umalo nije oteo zviduk.
Imala je i dobar stil, iv izraz lica. Samo, oni se sada vie ne viaju esto. Razgovarali
su o tome i dogovorili se da je bolje da se uzdre od vianja dok Kitaru ne poloi pri
jemni ispit, da ga ona ne bi ometala u uenju. To je Kitaru predloio. Ona se sloila i
rekla mu: Dobro, ako ti tako kae. Telefonom jesu razgovarali esto, ali su se viali
najvie jednom nedeljno i to vianje je vie liilo na sastanak nego na randevu. Za
jedno bi uz aj porazgovarali o tome kako stvari napreduju. Drali se za ruke. Razme
nili poneki ovlani poljubac. Ali, nisu ili dalje od toga. Onako na staromodan nain.
Uprkos tome to nije bio naroito zgodan mladi, Kitaruove crte lica bile su sasvim
pravilne. Nije bio visok, ali je bio vitak, a njegova frizura i odevanje jednostavni i mo
derni. Sve dok ne otvori usta, delovao je kao lepo vaspitani neni deko iz grada. Jed
no kraj drugog izgledali su kao lep par. Kad bih ba morao da mu naem neku manu,
to bi jedino bila struktura njegovog toliko uskog lica da je ljudima odavalo utisak da
mu nedostaje individualnosti i stava. Ali im bi zinuo, ovaj prvi utisak istog bi se tre
na sruio kao zamak od peska koji je pregazio neki razdragani labrador. Ljude je odbi
jao njegov jak dijalekt, zajedno sa prodornim, piskavim glasom. Bili su u previe
32
upadljivom neskladu s njegovim izgledom. I mene samog taj raskorak je u poetku

prilino zbunjivao.
Je li, nisi usamljen to nema devojku? pitao me je Kitaru jednog dana.
Nisam usamljen, rekao sam.
Je li, Tanimura, bi li se onda vid s mojom?
Nisam mogao da shvatim ta to Kitaru pokuava da kae. Na kakvo vianje mis
li?
Mnogo fina devojka. Lepa, blaga, a i ba bistra. To ti ja garantujem. ta bi ti kodi
lo? rekao je.
Ne mislim ja da bi kodilo, rekao sam ne uviajui smisao cele prie. Ali zbog
ega bih se ja uopte viao s tvojom devojkom? Nije mi jasna logika tog pitanja.
Dobar si ti momak, rekao je Kitaru. Da nije tako, ne bi ti ovo ni rek.
To nije nikakvo obrazloenje. Kakav je uopte uzrono-posledian odnos izmeu
toga da sam ja dobar momak (pod uslovom da je to stvarno tano) i vianja sa Kita
ruovom devojkom?
Erika (tako se zvala njegova devojka) i ja smo ili u istu osnovnu i srednju kolu u
rodnom gradu, rekao je Kitaru. To jest, skoro ceo ivot smo proveli zajedno, zna.
Spontano smo postali momak i devojka i svi oko nas su to odobravali. I prijatelji, i ro
ditelji i nastavnici. Bili smo nerazdvojni, evo ovako ko slepljeni.
Kitaru je priljubio dlan uz dlan.
Eto, da smo se oboje upisali pravo na fakultet, mogli smo fino, bez ikakvog loma u
ivotu da budemo sreni i zadovoljni, al poto sam ja ovako svojski uprsk na pri
jemnom, vidi kako nam je. Ne znam ta se desilo, al sve i svata je malo-pomalo
polo naopako. Normalno, nikog ja ne krivim za to, sam sam sve zakuv.
utke sam sluao ta mi govori.
Tako sam se, da kaem, rascepio na dva dela, rekao je Kitaru i razdvojio one svo
je spojene dlanove.
Rascepio na dva dela? Na koji nain? pitao sam.
Kitaru je neko vreme zurio u svoje dlanove. Ou da kaem, jedan deo mene se
ovamo grize dok ja idem u tupavu pripremnu kolu i uim za tupavi prijemni, Erika
na studijama uiva punim pluima. Igra tenis, radi to god ve. Ima nove prijatelje,
moda i izlazi s nekim drugim momkom. Kad pomislim na to, ini mi se da sam samo
ja ost iz svega izostavljen i pomuti mi se u glavi. Zna taj oseaj?
Mislim da znam, rekao sam.
Samo zna, onoj mojoj drugoj polovini, naprotiv, malo je laknulo zbog toga. Da
smo mi stvarno samo nastavili tako glatko i bezbrino da jezdimo kroz ivot bez trza
vica, ko sloan par, ta bi onda s nama bilo posle? Nije li onda bolje taman sad da kre
nemo svak svojim putem, pa ono, ako shvatimo da smo jedno drugom potrebni, mo
emo opet tad da budemo zajedno. U stvari pada mi na pamet da postoji i taj izbor.
33
Razume?
ini mi se i da razumem i da ne razumem, rekao sam.
To jest, da zavrim fakultet, zaposlim se u nekoj firmi, oenim se Erikom i uz bla
goslov svih oko nas da postanemo divan brani par, imamo dvoje dece i fino ih upie
mo u onu nau osnovnu kolu u Denenofuu u Oti, nedeljom da idemo na obalu reke
Tama da uivamo, ob-la-di, ob-la-da... Normalno, ne mislim ja da bi takav ivot bio
rav. Al me hvata neki nemir treba li ivot da bude tako udoban, ono, da ide tako
glatko, bez prepreka?
Problem ti stvara to da sve ide tako spontano, glatko i prijatno, to hoe da ka
e?
Pa da, to.
I to kakav je problem da se sve odvija spontano, glatko i prijatno bilo je jo neto
to nisam razumeo, ali poto je delovalo da e diskusija da se otegne, odluio sam da
se time dalje ne bavim.
Dobro, na stranu to, ali zato bi ti hteo da se ja viam s tvojom devojkom? pitao
sam ga.
Kad se ve via s nekim drugim, najbolje da to bude ti. Tebe ve znam, razume?
Osim toga, od tebe mogu da ujem ta ima novo kod nje.
To meni nije imalo ba nikakvog smisla, ali me je ipak zanimalo da se upoznam s
Kitaruovom devojkom. Na fotografiji je delovala vrlo privlano i bio sam radoznao da
saznam zato je jedna takva devojka odabrala ovakvog jednog otkaenog momka ka
kav je Kitaru. Ja jesam oduvek bio srameljiv pred nepoznatima, ali sam znatielje i te
kako imao dovoljno.
I, dokle si stigao s njom? pitao sam.
Misli na seks? rekao je Kitaru.
Da. Jeste li ili do kraja?
Kitaru je odmahnuo glavom. To nisam mog. Znamo se jo od malih nogu i sad ja
da nju svlaim, pa da je mazim svud po telu, sve ispoetka ko da se ne znamo, ono,
bilo bi mi nekako neprijatno. Valjda ne bi bilo tako da je u pitanju bilo koja druga de
vojka, ali njoj da zavuem ruku u gaice, ma i samo da to zamislim, ini mi se da to
ne bi bilo u redu. Jasno ti je to, je l da?
Nije mi bilo jasno.
Kitaru je rekao: Normalno, poljubimo se mi, drimo za ruke. Grudi joj dodirnem
preko majice. Ali i to onako napola iz zavitlavanja. I kad mi se digne, ne da mi se da
odem dalje od toga.
Zar to nije neto to se donekle sa svoje strane potrudi pa napravi da stvari kre
nu u tom pravcu? rekao sam. Ljudi to zovu libidom.
Kakvi, kod mene to ne ide tako. Ne umem lepo da ti objasnim, rekao je Kitaru.
Evo, na primer, kad neko masturbira, obino zamilja neku odreenu devojku, je
34
l tako?
Pa jeste, rekao sam.
E, a ja nikako ne mogu da zamiljam Eriku. Imam oseaj, ono, da ne ide da to ra
dim. U tim momentima zato mislim na neku drugu devojku, i to neku koja mi se
tolko i ne svia. ta ti misli o tome?
Malo sam razmislio, ali nisam uspeo da doem ni do kakvog zakljuka. Ba se i ne
razumem u tue masturbacije. Ima toga to ni kod sopstvenih jo ne razumem.
Uglavnom, bi li hteo da se jednom utroje naemo? rekao je Kitaru. Pa ti posle
fino razmisli.
Kitaru, njegova devojka (puno ime joj je bilo Erika Kuritani) i ja sastali smo se u
jednu nedelju popodne, u kafeu blizu stanice Denenofu. Bila je iste visine kao Kitaru,
ugodno preplanula, u lepo ispeglanoj beloj bluzi kratkih rukava i teget mini suknji.
Delovala je kao pravi primer lepo vaspitane studentkinje iz gradske etvrti. Bila je
lepa ba kao na fotografiji, ali uivo, panju je vie nego njeno lepo lice privlaila is
ta ivotna energija kojom je zraila celim svojim biem. U potpunoj suprotnosti s Ki
taruom koji je odavao nekako bled utisak.
Kitaru nas je predstavio jedno drugom.
Drago mi je da Aki ima prijatelja, rekla je Erika Kuritani. On se u stvari zvao
Akijoi Kitaru. Jedina osoba na svetu koja ga je zvala Aki bila je ona.
Ajde ne preteruj! Imam prijatelja kolko voli, rekao je Kitaru.
Nije tano, kratko je rekla Erika. Takav kakav si prijatelje uopte ne ume da
stekne. Roen si u Tokiju, a govori samo dijalekt, kad zine iz tvojih usta ne izlazi
nita osim pria o Hanin tajgersima ili ogiju, a jedan takav pomeren ovek ne moe
s normalnim ljudima.
Ako emo tako, i ovaj ovde ti je udaren, rekao je Kitaru pokazujui na mene.
Roen u Aiji, a govori samo tokijski.
Pa, to je valjda normalno, rekla je ona. U svakom sluaju, normalnije nego da je
obrnuto.
Ej, pa to je kulturna diskriminacija! rekao je Kitaru. Zar nisu sve kulture jedna
ke vrednosti? to je tokijsko nareje bolje od dijalekta Kansaija?
Zna ta, moda i jesu jednake vrednosti, ali od perioda Meii restauracije tokijski
govor je postao standard za japanski govorni jezik, rekla je Eriko. Evo, kao dokaz, na
primer, Selinderov roman Freni i Zui nikad nije izaao u prevodu na dijalekt Kansa
ija, je 1 tako?
Ako izae, prvi ima da ga kupim, rekao je Kitaru.
I ja bih ga kupio, pomislio sam, ali sam utao. Bilo je bolje suzdrati se od suvinih
opaski .
Uglavnom, to nalae najobiniji zdrav razum, rekla je ona. U tvom mozgu, Aki,
35
jednostavno su se zapatile okotale predrasude.

Ma ta su to okotale predrasude? Po meni je kulturna diskriminacija mnogo tet
nija predrasuda, rekao je Kitaru.
Mudro izvrdavi to sporno pitanje, Erika je odabrala da promeni temu.
U mom teniskom klubu ima jedna devojka iz Aije, rekla je ona obraajui se
meni. Zove se Eiko Sakurai poznaje li je?
Znam je, rekao sam. Eiko Sakurai. Visoka i vitka devojka udnog nosa, iji rodi
telji dre golf terene. Uobraena, ne naroito dobar ovek. Skoro pa ravna kao daska.
Jedino je oduvek bila dobra u tenisu, pa se esto takmiila. Ona je neko koga, ako se ja
pitam, najradije ne bih da sretnem vie nikad.
Ovaj je mnogo dobar deko, a sad nema devojku, rekao je Kitaru Eriki. Na mene
misli. Izgleda relativno pristojno, al moe da se naui redu, a i za razliku od mene,
normalno razmilja. Svata taj zna, a ita i teke knjige. Kolko vidim ist je, mislim
da nema neke gadne bolesti. Perspektivan mladi.
Dobro, rekla je Erika. U mom klubu ima nekoliko novih ba slatkih studentkinja,
mogu da ga upoznam s njima.
Ma kakvi, nisam to hteo da kaem, rekao je Kitaru. Bi li ti htela s njim onako
nasamo da se via? Ja jo nisam poloio prijemni, ne mogu da ti budem partner kako
valja. Umesto toga, ako bude s njim, on e moi da ti bude dobar partner za vezu, a i
meni glava da bude mirna.
ta ti to znai da ti bude mirna glava? pitala je Erika.
Znai, poto vas oboje poznajem, sa svoje strane moi u da budem mirniji to si s
njim nego da si s nekim tuinom.
Eriko je malo zakiljila i kao da gleda u neki pejza van perspektive, zurila pravo u
Kitarua. A onda je polako progovorila: I zbog toga bi ja trebalo da se viam sa Tani
murom? Ti se, Aki, mrtav ozbiljan trudi da nas navede da stupimo u vezu, zato to
je on mnogo dobar deko!
Pa nije to valjda tako loa ideja. Ili ti moda ve ima nekog drugog s kim se vi
a?
Ma, nemam nikog, rekla je Erika tiho.
Pa ta bi ti onda falilo da se via s njim? To bi ti bilo neto ko kulturna razmena.
Kulturna razmena, rekla je Erika i pogledala u mene.
Nije mi delovalo da bi imalo pozitivnog efekta to god da kaem, pa sam drao je
zik za zubima. Uzeo sam kaiicu za kafu i sa zanimanjem prouavao njen izgled. Kao
kustos muzeja koji pomno ispituje rukotvorinu iz egipatske grobnice.
ta ti to znai: kulturna razmena? pitala je ona Kitarua.
Da moda ne bi bilo loe za nas da uvedemo tako neki malo drukiji pogled na
stvari..., rekao je Kitaru.
Tako ti zamilja kulturnu razmenu?
36
Znai, ono to sam hteo da kaem je...

Dobro, razumem, odluno je rekla Erika. Da joj je pri ruci bila neka olovka, vero
vatno bi je zgrabila i slomila napola. Ako ti tako kae, Aki, onda hajde da obavimo
tu kulturnu razmenu.
Otpila je gutljaj aja, vratila oljicu na tacnu i okrenula se ka meni. Pa se osmeh
nula. Dakle, Tanimura, kad se Aki ve toliko potrudio, hajde da izaemo nekud sle
dei put nas dvoje. Ba emo se zabaviti. Kad bi ti odgovaralo?
Nisam uspevao nita da izustim. To da nisam u stanju da u bitnim trenucima izus
tim odgovarajue rei bio je jedan od mojih veitih problema. Ni promena mesta u
kome ivim, ni promena jezika kojim govorim nije mogla da otkloni jedan tako kore
nit problem.
Erika je iz tane izvadila crveni koni rokovnik, otvorila ga i pogledala u svoj ras
pored. Jesi li slobodan ove subote?
U subotu nemam nikakve planove, rekao sam.
Onda smo se dogovorili vidimo se u subotu. Kuda emo?
Ovaj voli da ide u bioskop, rekao je Kitaru Eriki. San mu je da pie scenarija za
filmove jednog dana. Upis se na neki seminar za pisanje scenarija.
Idemo onda da gledamo neki film. Kakav film bismo mogli da gledamo? Evo, ti
razmisli, Tanimura. Ja jedino ne gledam horor filmove, sve drugo dolazi u obzir.
Ova ti je prava plaljivica, rekao je Kitaru. Kad smo bili mali i ili zajedno u
kuu strave u Korakuenu, sve vreme me drala za ruku, al...
Posle filma bismo mogli na miru da odemo na veeru, rekla je Erika meni, preki
nuvi ga. A zatim je na list papira iz bloka za beleke zapisala svoj broj telefona i dala
mi ga. To je moj kuni telefon. Kad bude odluio kada i gde emo se nai, hoe li
da mi javi, molim te?
Poto u to vreme nisam imao telefon (da se razumemo, to je bilo ono razdoblje
kada mobilnih telefona jo nije bilo ni u nagovetajima), dao sam joj svoj telefon na
poslu. Potom sam pogledao na runi sat.
Izvinite, moram da krenem, rekao sam to sam mogao vedrijim glasom. Ostao
mi je neki izvetaj koji do sutra moram da zavrim.
Ih, ko da je to bitno, rekao je Kitaru. Zar ne bismo mogli lepo da se ispriamo
nas troje, sad kad smo se ve nali? A i tu blizu ima jedan restoran gde se jede mnogo
dobra soba...5
Erika se nije izjanjavala. Ja sam na stolu ostavio novac za svoju kafu i ustao.
Mnogo mi je vaan taj izvetaj, izvini, rekao sam. U stvari me je bilo ba briga.
Zvau te sutra ili prekosutra, rekao sam Eriki.
ekau tvoj poziv, rekla je ona, a na licu joj se ukazao predivan osmeh. Osmeh,
po mom utisku, moda ak i malo previe divan da bi bio iskren.
Ostavivi njih dvoje, izaao sam iz kafea i hodajui ka stanici pitao se ta ja to po
bogu radim. I to da se zamislim kako je do neega moglo da doe tek nakon to je to
37
neto ve reeno jo jedan je od mojih veitih problema.
Te subote sam se sa Erikom naao u ibuji i otili smo da gledamo film Vudija Ale
na ija je radnja smetena u Njujorku. U razgovoru s njom kada smo se upoznali ste
kao sam utisak da bi joj se moda svideli njegovi filmovi. Osim toga, palo mi je na pa
met da je Kitaru na takav neki film verovatno nikad ne bi odveo. Film je, sreom, bio
dobar, pa smo po izlasku iz bioskopa oboje bili lepo raspoloeni.
U sumrak smo neko vreme etali po ulicama grada, a onda smo uli u mali italijan
ski restoran u Sakuragaoki, poruili picu i pili kjanti. Restoran nije bio utogljen, a ni
cene mu nisu bile visoke. Svetla su bila priguena, a na stolovima upaljene svee (u to
vreme na stolovima u veini italijanskih restorana stajale su upaljene svee i karirani
stolnjaci). Priali smo o svemu i svaemu. Vodili razgovore kakve dvoje studenata
druge godine razmenjuju na prvom sastanku (verovatno ga mogu nazvati ljubavnim
sastankom). O filmu koji smo upravo gledali, o tome ta nam se deava na fakultetu, o
svojim hobijima. Razgovor nam je bio i ivlji nego to sam oekivao, a ona se vie
puta na sav glas zasmejala. Ne bih sam da se hvalim, ali izgleda da imam dara da
spontano nasmejem ensku osobu.
Pitala sam Akija i on mi je rekao da si se ti nedavno raziao od svoje devojke s ko
jom si bio jo od srednje kole, zar ne, Tanimura? pitala je ona.
Aha, rekao sam. Bili smo zajedno skoro tri godine, ali nije ilo, naalost.
Aki mi je rekao da je seks bio uzrok tome to nije ilo izmeu vas, odnosno, kako
bih rekla... Da ona nije mogla da ti prui ono to si eleo.
Delimino i to, ali nije bilo samo to u pitanju. Da sam ja nju od srca iskreno vo
leo, mislim da bih mogao da se strpim. Odnosno, da sam bio siguran u to da je stvar
no volim. Ali nije bilo tako.
Erika je klimnula glavom.
ak i da smo otili do kraja, ishod bi bio isti, rekao sam. Poeo sam to postepeno
da uviam nakon to sam doao u Tokio, sa odreene razdaljine. ao mi je zbog toga
to nije ilo, ali mislim da tu nije bilo pomoi.
Je li ti to bilo teko? pitala je ona.
ta to?
To to si do jue bio u paru, a onda si iznenada ostao sam.
Ponekad, bio sam iskren.
Ali, zar to nije u izvesnoj meri neophodno u mladim danima doiveti tako neki
usamljen, teak period? Kao deo procesa odrastanja.
Tako misli?
Kao to je drvetu da bi poraslo veliko i jako neophodno da prebrodi otru zimu.
Da je klima uvek topla i blaga, ni njegovi godovi valjda ne bi bili tako vrsto pribije
ni.
38
Pokuao sam da zamislim te godove u sebi. Osim kao ostatke baumkuhena6 od pre
tri dana, nisam mogao nikako drugaije da ih vidim. Kad sam joj to rekao, smejala se.
Sigurno je oveku potreban i jedan takav period, rekao sam. Mada bi bilo jo
bolje kad bi znali da e on jednog dana i da se zavri.
Osmehnula se. Bie sve u redu. Jednog dana e sigurno pronai neku dobru de
vojku.
Bilo bi lepo da bude tako, rekao sam. Bilo bi lepo.
Erika je izvesno vreme razmiljala o neemu sama za sebe. Za to vreme ja sam jeo
posluenu picu sam.
Htela bih da te pitam za jedan savet, Tanimura. Mogu li?
Naravno, rekao sam. I pomislio: uh, ovo nee na dobro izai. To da mi neko koga
sam tek upoznao odmah trai neki vaan savet takoe je jedan od mojih veitih pro
blema. A sa prilino velikom sigurnou mogao sam da pretpostavim i to da savet
kakav e mi Erika traiti nee biti od one naroito prijatne vrste za mene.
Trenutno sam veoma zbunjena, rekla je.
Njene oi su polako arale levo-desno, kao kod make koja za neim traga.
Kao to verovatno i sam vidi i shvata, Tanimura, iako je pao na prijemnom ve
drugu godinu zaredom, Aki zapravo gotovo uopte ne ui za ispit. I u pripremnu kolu
jedva da odlazi. Sve mi se ini da ni sledee godine nee uspeti da ga poloi. Naravno,
ako bi snizio akademske kriterijume, negde bi verovatno uspeo da se upie, ali u nje
govoj glavi iz nekog razloga ne postoji nita sem Vasede. Zacrtao je Vasedu i nita
drugo. Mislim da to nema nikakvog smisla, ali ma ta da mu ja kaem, ma ta mu go
vorili roditelji i profesori, nee da uje. Ako je ve tako, trebalo bi da ui da bi mogao
da se upie na Vasedu, ali on ne radi ni to.
A zato nee da ui?
Zna ta, on ozbiljno veruje u to da je dovoljno samo imati sree da bi se poloio
prijemni ispit, rekla je Erika. Kae da je uenje za prijemni gubljenje vremena, tra
enje ivota. Uopte ne mogu da verujem da tako blesavo razmilja.
To moe biti jedna strana svega toga, pomislio sam, ali to naravno nisam izgovo
rio.
Erika je uzdahnula pa rekla: On je u osnovnoj koli uvek bio dobar ak. Po uspe
hu je bio meu najboljima u generaciji. Ali, otkad se upisao u niu srednju, ocene su
poele da mu klize nanie, kao niz padinu. Roen je pametan, sa osobinama genija, ali
njegova priroda izgleda nije bila sklona kuluku studiranja. Potpuno neprilagoen sis
temu koji kola predstavlja, stalno na svoju ruku radi neke sulude stvari. Nasuprot
meni. Ja nisam roena toliko inteligentna, ali marljivo i ozbiljno uim.
Ja se ba i nisam polomio od uenja, ali sam se glatko i bez tekoa upisao na fa
kultet. Moda sam samo imao sree.
Ja Akija mnogo volim i on ima mnogo izvanrednih osobina kao ovek. Ali pone
kad mi je vrlo teko da ga sledim u tom njegovom ekstremnom nainu razmiljanja.
39
Isto to vai i za njegov govor. Zato bi se neko ko se rodio i odrastao u Tokiju toliko
muio da bi progovorio na dijalektu Kansaija? Ne razumem ta je smisao toga. Isprva
mi je delovalo kao dobra ala, ali nije tako. On to radi mrtav ozbiljan.
Pitam se da nije moda eleo da postane neka druga linost, neki ovek drugaiji
nego onaj koji jeste, rekao sam. Odnosno, ono to on radi potpuna je suprotnost ono
me to radim ja.
I zato govori iskljuivo na dijalektu?
To zaista jeste jedna prilino ekstremna ideja.
Erika je rukom uzela pare pice i odgrizla komad veliine ovee potanske marke.
Zamiljeno ga je vakala, pa rekla: Nego, Tanimura, nemam nikoga bliskog koga
mogu da pitam ovako neto mogu li da priupitam tebe?
Moe, rekao sam. ta drugo da odgovorim?
Uopteno reeno, kada su momak i devojka bliski i dugo su zajedno, momak u
jednom trenutku fiziki poeli devojku, zar ne?
Uopteno reeno, verujem da tako bude.
Ako se poljube, poele da idu dalje, je l tako?
Obino je tako.
U tvom sluaju je bilo tako?
Naravno, rekao sam.
Ali u Akijevom sluaju nije. Stalno smo nasamo, ali on nikad ne eli nita vie od
toga.
Potrajalo je malo dok sam probrao rei razmiljajui kako da odgovorim. A onda
sam rekao: To je ipak stvar svakog pojedinca i mislim da se to na koji se nain ta e
lja ispoljava veoma razlikuje od oveka do oveka. Kitaru tebe, naravno, voli, ali ako
te osea kao nekog ko mu je veoma blizak i s kim mu je prirodno da bude, moda nije
u stanju da tako lako napreduje u tom pravcu kao to bi to drugi obino inili.
Stvarno tako misli?
Zavrteo sam glavom. Ne mogu da kaem nita zasigurno. Sam nisam imao takvo
iskustvo. Samo kaem da moda ima i toga.
Ponekad pomislim da on prema meni ne osea udnju.
Siguran sam da je osea. Moda se samo stidi da to prizna tek tako.
Ve imamo dvadeset godina. To nije neki uzrast kad bi trebalo da se stidi.
Moda je proticanje vremena neto to je malo pomereno od osobe do osobe.
Erika je malo razmiljala o tome. Kad je o neemu razmiljala, izgledala je kao da
se sa tim suoava ozbiljno i direktno.
Kitaru verovatno vrlo ozbiljno neto trai, nastavio sam. Na neki sopstveni na
in, drugaije od drugih ljudi, u sopstvenom vremenskom okviru ide pravo ka tome.
Samo, ni sam jo ne shvata ta je to to trai. Zbog toga nije sposoban da napreduje
prilagoavajui se okolini. Kada neko ne zna ta je to to trai, onda je i potraga ve
40
oma teak poduhvat.

Erika je podigla glavu i neko vreme bez rei gledala pravo u moje oi. U njenim cr
nim zenicama plamen svea odsevao se kao dve prelepe ive takice. Nisam mogao da
ne odvratim pogled od njih.
Naravno, ti njega poznaje mnogo bolje nego ja, rekao sam pravdajui se.
Ona je ponovo uzdahnula. Zatim je rekla: Zna, da budem iskrena, viam se sa
jo nekim osim Akija. Godinu dana je stariji od mene, iz istog smo teniskog kluba.
Sad je na mene bio red da utim.
Ja Akija volim od sveg srca i ta duboka, prirodna oseanja koja imam prema nje
mu verovatno nikad neu imati ni prema kome drugom. Kad smo razdvojeni, neto
me strano boli u grudima, uvek na jednom odreenom mestu. Kao karijes na zubu.
Stvarno je tako. U mom srcu postoji jedno odreeno mesto samo za njega. Ali u isto
vreme, kako bih to rekla, u meni postoji i snaan poriv da pronaem neto sasvim
drugaije, da doem u dodir sa mnogo ime razliitim. Da li je to radoznalost, istrai
vaki duh ili se to zove imati razne mogunosti? A opet, to je neto potpuno prirodno
to ne moe da obuzda ma koliko se trudio.
Kao to ni snanu biljku ne moe zadrati stisnutu u saksiji, pomislio sam ja.
To je ono na ta mislim kad govorim o tome da sam zbunjena, rekla je Erika.
Zato i treba Kitaruu otvoreno da prizna kako se osea, rekao sam paljivo bira
jui rei. Ako svoju vezu sa drugim momkom bude krila i ako to Kitaru u nekim
okolnostima sazna, njega e to povrediti, a bie i vrlo loe, zar ne?
Ali, da li e on to moi dobro da primi? To da sam ja u vezi s nekim drugim.
Imam oseaj da bi mogao da razume kako se osea, rekao sam.
Misli?
Mislim, rekao sam.
Kitaru bi verovatno razumeo njena poljuljana oseanja i pometnju u kojoj se nala.
Jer se i sam verovatno isto osea. U tom smislu njih dvoje su bez sumnje bili skladan
par. Ipak, da li bi Kitaru mogao mirno da prihvati ono to ona konkretno radi (ili mo
da radi), u to uopte nisam bio tako siguran. Kako ja to vidim, Kitaru nije dovoljno
jaka linost za to. Ali, za njega bi sigurno bilo jo nepodnoljivije da ona neto taji od
njega i da ga lae.
Erika je bez rei posmatrala plamen svee kako drhturi pod mlazom vazduha iz
klima ureaja. Potom je progovorila.
esto sanjam isti san. Aki i ja plovimo brodom. Velikim prekomorskim brodom.
Nas dvoje smo sami u maloj brodskoj kabini, kasna je no, a kroz okrugli prozor na
polju se vidi pun mesec. Ali taj mesec je od istog, prozirnog leda. I donjom polovi
nom uronjen je u more. Aki mi objanjava: Izgleda kao mesec, ali ono je u stvari dva
desetak centimetara debela ploa od leda. Kad svane dan i izae sunce, istopie se.
Dobro ga pogledaj dok jo moe. Sanjala sam taj san mnogo puta. Prelep san. Mesec
je uvek isti. Debljina mu je uvek dvadeset centimetara. Donja polovina uvek je uro
41
njena u more. Ja se naslanjam na Akija, mesec prelepo svetluca, mi smo sami, talasi
neno ume. Ali, im se probudim, uvek se rastuim. Ledenog meseca vie nigde
nema.
Erika je neko vreme utala. Zatim je rekla: Pomislim koliko bi to lepo bilo kada
bismo Aki i ja sami mogli da nastavimo to putovanje. Svake veeri bismo oslonjeni
jedno na drugo kroz okrugli prozor gledali mesec od leda. Kad bi svanuo dan, mesec
bi se istopio, ali im bi pala no, ponovo bi se tamo pojavio. Ali, moda ne bude tako.
Moda se on jedne noi samo vie ne pojavi. im na to pomislim, uasno se uplaim.
Kad pomislim na to kakav u san sanjati sutradan, telo mi se zgri od straha.
Kada sam narednog dana Kitarua sreo na poslu u kafeu, pitao me je kako je prote
kao sastanak.
Jeste se poljubili ili tako togod?
Zato bismo? rekao sam.
Ne bi se ljutio i da jeste, rekao je on.
Uglavnom, nismo radili nita slino.
Ni drali za ruke?
Ni drali za ruke.
Pa ta ste radili?
Gledali film, proetali se, otili na veeru, razgovarali, rekao sam.
To je sve?
Obino se na prvom sastanku nita aktivno i ne pokree.
Je l? rekao je Kitaru. Nisam imo bogzna kolko obinih sastanaka, pojma ne
mam.
Ali bilo mi je zabavno s njom. Da je takva devojka moja devojka, ne bih se ni pod
kakvim okolnostima razdvajao od nje.
Kitaru je malo razmiljao o tome. Hteo je neto da zausti, ali se predomislio i zadr
ao to za sebe. A onda je rekao: I, ta ste jeli?
Rekao sam mu da smo naruili picu i kjanti.
Picu i kjanti? iznenaeno je pitao Kitaru. Nisam imo pojma da ona voli picu. Mi
idemo samo u restorane to slue sobu i tako to. Vino ne pijem. Nisam znao da ona
pije alkohol.
Kitaru inae uopte ne pije.
Sigurno i ti ima mnogo strana koje ona ne zna, rekao sam.
Ispriao sam Kitaruu o svim detaljima sastanka za koje me je pitao. O filmu Vudija
Alena (naterao me je da mu ispriam celu radnju), o veeri (koliki je bio raun, da li
smo ga podelili?), o odei koju je ona imala na sebi (bela pamuna haljina, kosa joj je
bila podignuta), o veu koji je nosila (kako bih to mogao da znam?), o emu smo raz
govarali. To da se ona probno via sa godinu dana starijim mladiem naravno da sam
42
preutao. Nisam mu ispriao ni njen san o mesecu od leda.

Jeste li se dogovorili za sledei sastanak?
Nismo, rekao sam.
to? Pa valjda ti se svidela?
Da, mislim da je divna. Ali ovo ne moe doveka da traje. Pa, ona je ipak tvoja de
vojka. Moe ti da mi odobrava koliko hoe, ali ne mogu ja nju da poljubim.
Kitaru se malo zamislio o tome, pa je rekao: Zna ta, od nie srednje kole naova
mo redovno odlazim na psihoterapiju. Roditelji i profesori mi rekli da moram. Svako
jake probleme sam pravio u koli. Ono, ne neke normalne probleme. Ali premda odla
zim na terapiju nemam ba nikakav oseaj da se ita poboljava. Kad kae psihijatar
to zvui uvaeno, ali oni pojma nemaju. Naprave onu facu ko da sve razumeju, al kad
bi sve moglo da se sredi tako to e da slua i klima glavom, to bi mogo i ja da ra
dim!
I sad odlazi na seanse?
Aha. Sad idem otprilike dvaput meseno. Samo, to je pravo bacanje para. Erika ti
nije rekla da odlazim na seanse?
Odmahnuo sam glavom.
Pravo da ti kaem, pojma nemam ta je to u mom razmiljanju to nije normalno.
Kako ja to vidim, radim potpuno normalne stvari na normalan nain. A opet, svi kau
da to to ja radim nije uobiajeno.
Svakako da tu ima nekih stvari koje nisu ba previe uobiajene, rekao sam ja.
Kao na primer?
Eto recimo to kako ti govori dijalekt Kansaija je ak i previe savreno za nekoga
iz Tokija ko ga je naknadno nauio.
Kitaru je prihvatio moje obrazloenje. To jeste. To valjda ba i nije uobiajeno.
Obini ljudi se tome moda ude.
Moe biti.
Ljudi koji rezonuju na uobiajen nain nikad ne bi ili tako daleko.
Mora da je tako.
Ali, koliko ja vidim, i koliko znam, koliko god to ne bilo uobiajeno, time to to
radi ti nikome konkretno ne smeta.
Trenutno ne.
Pa onda, ta ima veze? rekao sam. U tom trenutku sam moda ve bio malo ljut
(mada ne znam na koga). I sam sam bio svestan da mi ton postaje otriji. ta je tu
loe? Ako ve trenutno ne smeta nikom, valjda je sve u redu. ta je nama uopte i
poznato osim onoga trenutnog? Ako ti se govori na dijalektu, govori ga do mile volje,
govori ga do iznemoglosti. Ako nee da ui za prijemni ispit, nemoj ni da ui. Ako
Eriki nee da zavlai ruku u gae, nemoj to ni da radi. To je tvoj ivot. Treba da ra
di to god ti hoe. Ni na koga ne treba da se obazire.
43
Kitaru je zadivljeno zurio u mene blago otvorenih usta. Zna ta, Tanimura, ti si
ono ba dobar momak. Mada ponekad samo malo previe normalan.
ta u, rekao sam. Ne mogu da promenim svoj karakter.
E ba tako. Svoj karakter ovek ne moe da promeni. To je tano ono to i ja ou
da kaem.
Ali Erika je veoma dobra devojka, rekao sam. Ozbiljno misli na tebe. Kako god
bilo, nemoj se razdvajati od nje. Tako divnu devojku nikad vie nee nai.
Znam. Dobro to znam, rekao je Kitaru. Al mi sama spoznaja nita ne pomae.
Nemoj na kraju sam sebe da nadmudri, rekao sam.
Otprilike dve nedelje kasnije, Kitaru je dao otkaz na poslu u kafeu. Tanije, jednog
dana se iznenada samo nije pojavio. Nije se ni javio da e uzeti slobodne dane. Imali
smo mnogo posla u tom periodu i vlasnik kafea se strano naljutio: Kakva bitanga!
rekao je. Imao je i zaostali honorar za poslednjih nedelju dana, ali ni to nije doao da
podigne. Vlasnik me je pitao znam li telefon na kome bi mogao da ga dobije, ali ja
sam mu rekao da ne znam. Zapravo, nisam znao ni njegov kuni telefon ni adresu.
Znao sam samo gde mu se nalazi kua u Denenofuu i Erikin kuni broj telefona.
Kitaru mi o tome da e dati otkaz na poslu ni re nije rekao, niti mi se ijednom ja
vio nakon to je prestao da dolazi. Za mene, on je jednostavno nestao. Mislim da me
je to i te kako povredilo. Smatrao sam ga bliskim prijateljem. Teko mi je palo to to
me je na takav nain jednostavno odsekao od svega. U Tokiju nisam imao nikoga dru
gog s kim sam mogao biti prijatelj.
Jedino to mi je palo u oi bilo je to da je u poslednja dva dana pre nego to se to
desilo Kitaru bio veoma utljiv. Ni kad bih mu se obratio, nije mi estito odgovarao. A
onda je samo nestao. Mogao sam da pozovem Eriku telefonom i da je pitam gde je on,
ali mi iz nekog razloga nije bilo do toga. Bolje je da ih ostavim na miru i prepustim
njima da se bave onim to se tie njih dvoje, tako sam mislio. Ne moe biti naroito
zdravo za mene da se u njihov komplikovan, udnovat odnos upliem jo dublje nego
to ve jesam. U tom malom svetu kome pripadam, morau nekako da opstanem sam.
Jedno izvesno vreme otkad se to desilo, poeo sam iz nekog razloga esto da mis
lim na devojku od koje sam se raziao. Verovatno su mi se javila nekakva oseanja
gledajui u Kitarua i Eriku zajedno. U jednom trenutku sam joj napisao dugako pi
smo i izvinio joj se za ono kako sam se poneo. Mogao sam da budem mnogo bolji pre
ma njoj. Ali, na to pismo nikad nisam dobio odgovor.
* * *
Da je preda mnom Erika Kuritani, shvatio sam na prvi pogled. Pre toga sam je vi
deo svega dva puta u ivotu, a od naeg poslednjeg susreta bilo je prolo ve esnaest
godina. Ali greke nije bilo. Bila je prelepa kao nekad, sa onim istim ivim izrazom
lica. U crnoj ipkanoj haljini, crnim cipelama sa visokim potpeticama i dvostrukom
44
niskom bisera oko uskog vrata. I ona se mene odmah setila. Sreli smo se na degustaciji
vina uprilienoj u jednom hotelu u Akasaki. Poto je prilika zahtevala sveano odeva
nje, ja sam nosio tamno odelo i kravatu. Kad bih objanjavao zato sam se ja uopte
naao na takvom mestu, bila bi to duga pria. Ona je bila glavni predstavnik reklamne
agencije koja je organizovala tu manifestaciju. Oigledno je vrlo sposobno obavljala
taj posao.
Je li, Tanimura, zato mi se onda posle svega vie nisi javio? elela sam da se lepo
ispriam s tobom.
Bila si previe lepa za mene, rekao sam.
Nasmejala se. Lepo je to uti, pa makar i iz kurtoazije.
Nikad u ivotu nisam izgovorio nita iz kurtoazije, rekao sam.
Osmeh joj se na licu jo vie razvukao. Ali ono to sam rekao nije bila ni la niti
kurtoazija. Bila je zaista isuvie lepa da bih ja bio ozbiljno zainteresovan za nju. I
onda, i sada. Osim toga, osmeh joj je bio previe blistav da bi bio istinski.
Probala sam posle nekog vremena da te dobijem na telefon u kafeu, ali su mi rekli
da vie ne radi tamo, kazala je.
Otkad Kitarua vie nije bilo tamo, postalo mi je toliko dosadno na poslu da sam i
sam dao otkaz dve nedelje kasnije.
Erika i ja smo jedno drugom ukratko prepriali svoje ivote u proteklih esnaest
godina. Po zavretku studija zaposlio sam se u jednoj maloj izdavakoj kui, ali sam
odatle otiao tri godine kasnije i od tada sve ove godine piem. Oenio sam se u dva
deset sedmoj. Dece jo nemamo. Erika je jo neudata. Stalno sam zauzeta i toliko se
ubijam od posla da uopte nemam kad da razmiljam o udaji, rekla mi je u ali. Pret
postavio sam da je od onda imala bezbroj ljubavnih iskustava. Zraila je neim to me
je navelo na tu pomisao. Kitarua je u naem razgovoru prva spomenula ona.
Aki sad radi kao sui majstor u restoranu u Denveru, rekla je Erika.
U Denveru?
U Denveru u Koloradu. Bar je tako pisalo na razglednici koju sam dobila pre dva
meseca od njega.
Otkud u Denveru?
Ne znam, rekla je Erika. Razglednica koju sam pre toga dobila stigla je iz Sijetla,
a i tamo je radio kao sui majstor. To je bilo pre oko godinu dana. S vremena na vre
me se izgleda seti pa mi poalje razglednicu. Uvek sa nekom blesavom slikom, i tek
ponekom reenicom. esto stigne i bez adrese poiljaoca.
Sui majstor, rekao sam. Kitaru na kraju nije zavrio fakultet?
Klimnula je glavom. Valjda negde pred kraj leta, samo mi je naprasno rekao da e
odustati od pripreme prijemnog ispita. Mislio je da je gubljenje vremena da doveka
nastavlja onako. Onda se upisao u kulinarsku kolu u Osaki. Rekao je da bi voleo
stvarno da izui kako se spremaju jela na kansajski nain, a i da e moi da odlazi na
utakmice na bejzbol stadion Koien. Naravno, pitala sam ga kako je mogao bez mene
45
da donese odluku da ode u Osaku i ta uopte namerava sa mnom.

I ta je on rekao?
utala je. Usne su joj vrsto bile spojene u jednu liniju. Izgledala je kao da bi neto
rekla, ali da bi briznula u pla im bi to zaustila. to god bilo, nije ilo da pokvari tu
prefinjenu minku na oima. Ja sam odmah promenio temu.
Sea li se kako smo pili jeftini kjanti kad smo poslednji put izali u onaj italijan
ski restoran u ibuji? A vidi nas sad na degustaciji vina iz Nape! Kad razmisli, ba
udno to smo se ovako sreli.
Odlino se seam, rekla je i malo se pribrala. Tad smo gledali film Vudija Alena.
Kako se ono bee zvao?
Rekao sam joj naslov filma.
Ba je bio zabavan!
Sloio sam se. Bilo je to jedno od njegovih remek-dela.
I, jesi li ostala u vezi sa onim kolegom iz teniskog kluba? pitao sam je.
Odmahnula je glavom. Ne, naalost, nije nam ilo. Kako to da objasnim... uopte
se nismo razumeli. Zabavljali smo se otprilike pola godine i razili.
Mogu li neto da te pitam? rekao sam. Dodue, neto vrlo lino.
Moe, ako je to neto na ta mogu da ti odgovorim.
Nadam se da se nee uvrediti to u te to pitati.
Potrudiu se.
Ti si s tim momkom tada spavala, zar ne?
Erika je iznenaeno pogledala u mene. Obrazi su joj se malo zarumeneli.
Je li, Tanimura, zato me sad pita za tako neto?
Pa, ne znam, rekao sam. Pitao sam se to jo odranije. Ali, glupo je to sam ti
postavio tako neprijatno pitanje. Izvini.
Erika je kratko odmahnula glavom. Nema veze, nisam se uopte uvredila. Samo
sam se malo iznenadila kad si to tako iznebuha spomenuo. To je bilo tako davno.
Polako sam se obazreo oko sebe. Svud naokolo ljudi u sveanoj odei naginjali su
ae. Jedan za drugim iskakali su zapuai iz boca sa skupim vinom. Mlada pijanistki
nja je svirala Like Someone in Love.
Odgovor je: da, rekla je Erika. Vie puta sam spavala s njim.
Radoznalost, istraivaki duh i mogunosti, rekao sam.
Sasvim se malo osmehnula. Tako je, radoznalost, istraivaki duh i mogunosti.
Tako se stvaraju nai godovi.
Ako ti tako kae, rekla je.
I jesi li se u takve odnose s tim momkom upustila moda ba ubrzo posle onog na
eg sastanka u ibuji?
Prevrtala je stranice hronike u svojoj glavi. Pa jeste. Nedelju dana posle toga, ini
mi se. Relativno se dobro seam svega to je bilo uoi i nakon toga. Meni je to bilo
46
prvo takvo iskustvo.

A Kitaru je ovek sa dobrom intuicijom, rekao sam gledajui je u oi.
Oborila je pogled i izvesno vreme prstima prebirala jedan po jedan biser u svojoj
ogrlici. Kao da eli da se uveri da su i dalje odista tu. A onda, kao da se neeg priseti
la, kratko je uzdahnula: Da, tako je. Zaista si u pravu. Aki je imao veoma izotrenu
intuiciju.
Ali, na kraju stvari nisu ile izmeu tebe i tvog partnera.
Klimnula je glavom. Zatim je rekla: Ja, naalost, nisam toliko pametna. Zato sam
morala da idem nekakvim zaobilaznim putem. I dan-danas izgleda jo idem okolo na
okolo, duim putem.
Svi mi neprestano idemo zaobilaznim putem to sam hteo da joj kaem, ali sam
utao. Preesto izgovaranje tipinih fraza jo jedan je od mojih veitih problema.
Pitam se da li se Kitaru oenio.
Koliko znam, jo nije, rekla je Erika. Ili me bar nije obavestio da se oenio. A
moda smo oboje takvi da nismo sposobni da budemo u braku.
A moda i samo svako od vas dvoje ide sopstvenim zaobilaznim putem ka tome.
Mogue je.
Postoji li mogunost da vas dvoje ponovo budete zajedno ako se opet negde sret
nete?
Ona se nasmejala i oborila pogled, pa kratko odmahnula glavom. ta je taj pokret
znaio, stvarno nisam siguran. Moda to da takva mogunost ne postoji. A moda to
da o tome ne vredi ni razmiljati.
Da li jo sanja onaj san o mesecu od leda? pitao sam je.
Kao neim prenuta, ona je podigla glavu i pogledala u mene. Licem joj se sasvim
mirno i polako napokon razvukao osmeh. Bio je to onaj pravi osmeh, od srca.
Jo se sea tog mog sna?
Iz nekog razloga odlino ga pamtim.
Iako je tu?
Snovi mora da su neto to se moe po potrebi pozajmljivati i davati na zajam,
rekao sam. Ja definitivno preesto ispaljujem tipine fraze.
Lepa pomisao, rekla je Erika. Na licu joj je jo stajao osmeh.
Neko ju je s lea pozvao po imenu. Izgleda da je bilo vreme da se vrati na posao.
Vie ne sanjam taj san, rekla je na kraju. Ali ga i dalje vrlo ivo pamtim. One sli
ke u njemu, ono to sam oseala dok sam ga sanjala, to se ne zaboravlja tek tako. Ve
rovatno nikad.
Erika se potom zagledala nekud daleko preko mog ramena. Kao da na nonom
nebu trai mesec od leda. A potom se hitro okrenula i urnim korakom zaputila ne
kud. Moda ka toaletu da popravi minku.
47
Kad god na radiju, na primer za vreme vonje, ujem Yesterday Bitlsa, u glavi mi
odmah iskrsnu oni stihovi koje je Kitaru pevao u kadi. I obavezno zaalim to ih ni
sam jo tada negde zapisao tano onako kako su glasili. Bili su toliko otkaeni da sam
ih izvesno vreme odlino pamtio, ali sam s vremenom poeo da ih se seam maglovi
to, dok ih na kraju nisam skoro sasvim zaboravio. Uspem da se setim samo nekih de
lova, a to da li ih je Kitaru pevao tano tako, sada, posle toliko vremena, ne mogu da
budem siguran. Seanje je neto to se neminovno stalno prepravlja.
Kada sam imao oko dvadeset godina, pokuavao sam da vodim dnevnik, ali mi to
nikako nije polazilo za rukom. U to vreme oko mene su se jedan za drugim smenjivali
razni dogaaji i, kako sam jedva stizao da ih pratim, nisam imao nimalo prostora da
zastanem i u svesku zabeleim ono to se tad deavalo. A veina njih nije bila ona vr
sta dogaaja za koje bih pomislio: E, ovo po svaku cenu moram da zapiem! to se
mene tie, jedva da sam sred jakog eonog vetra uspevao nekako da drim otvorene
oi, uhvatim dah i koraam napred.
Ipak, Kitarua se zauujue dobro seam. Druili smo se svega nekoliko meseci, ali
kad god ujem Yesterday na radiju, u mojoj glavi sasvim spontano iskrsnu raznorazne
slike i razgovori koji se tiu njega. Beskrajni razgovori o svemu i svaemu koje smo
vodili u kupatilu u njegovoj kui u Denenofuu. O problematinom redosledu udaraa
Hanin tajgersa, o nezgodnim aspektima seksa, o gnjavai uenja za prijemni ispit, o
strukturi osnovnog kolstva u Denenofuu u optini Ota, o ideolokoj razlici izmeu
supa koje se pripremaju u regionu Kansai i regionu Kanto, o emocionalnom bogatstvu
dijalekta Kansaija. A onda se setim onog jednog jedinog udnovatog sastanka sa Eri
kom na koji me je on nagovorio. Onoga to mi je Erika poverila dok smo uz plamen
svee razgovarali u italijanskom restoranu. Tih dana i svega to je tad bilo seam se
doslovce kao da je bilo jue. Muzika ima taj efekat da oivi seanja toliko snano i
verno da me ponekad zaboli u grudima.
Ali, kada se osvrnem na to vreme kada sam imao dvadeset godina, sve ega se se
am je to koliko sam beskrajno usamljen bio. Nisam imao devojku da mi ugreje srce i
telo, niti sam imao prijatelja kome bih mogao da se poverim. Ne znajui ni kako da
provodim dane, bez ikakve vizije budunosti koju bih mogao da zamislim. Najee
zatvoren duboko u sebe. Deavalo se da i po nedelju dana ni sa kim ne progovorim.
Takav ivot potrajao je i godinu dana. Duga je to bila godina. Mada, da li je taj period
bio neka moja otra zima, koja je u meni kao oveku ostavila dragoceni god, u to ni
sam nisam sasvim siguran.
U isto vreme, ini mi se, ipak sam svake veeri kroz okrugli brodski prozor gledao
mesec od leda. Dvadeset centimetara debeo, vrsto sleeni prozirni mesec. Samo, po
red mene nije bilo nikog. Nemajui s kim da podelim njegovu lepotu i hladnou, gle
dao sam u njega sasvim sam.
48
Jue je
Sutranjice prekjuernji dan
Prekjueranjice sutradan
Nadam se da u Denveru (ili u nekom drugom dalekom gradu) Kitaru ivi sreno.
Ako i ne sreno, onda se nadam da bar danas ivi u dobrom zdravlju i da mu je sve
potaman. Jer niko i ne moe da zna kakve emo snove sanjati sutra.
49
Samostalni organ
POS TO JI JED NA VR STA LJU DI toliko lienih iaenog naina razmiljanja i briga da zauz
vrat moraju iznenaujue smiljeno da vode svoj ivot. Nema njih mnogo; neki sitan
povod dovede do toga da ih ponekad uoimo. Jedan od takvih ljudi bio je i doktor To
kai.
Da bi tako (da kaem) ispravni kakvi jesu sebe podesili prema iskrivljenom svetu
koji ih okruuje i u njemu iveli, neophodno je da mu se na svoj nain manje ili vie
prilagode, ali najee ni sami ne primeuju koliko napornim manevrima moraju da
pribegnu da provode svoje dane. vrsto su uvereni u to da ive beskrajno otvoreno i
prirodno, bez zadnje primisli, bez ikakvih smicalica. A onda, kada ih pukim sluajem
odnekud obasja neka naroita svetlost i odjednom vide koliko je njihov trud vetaki,
koliko je neprirodan, zapadaju ponekad u tragine, a ponekad u sasvim komine situ
acije. Naravno, mnogo je srenika (jedino ih tako mogu nazvati) koji nisu doiveli da
im ta svetlost ikad pukne pred oima, ili su je moda i ugledali, ali nisu osetili nita.
eleo bih ovde u optim crtama da opiem sve od poetka to znam o oveku po
imenu Tokai. Najvei deo toga sam uo iz njegovih sopstvenih usta, ali su tu delimi
no pomeane i prie koje sam prikupio od ljudi koji su mu bliski i samim tim imaju
njegovo puno poverenje. Ima tu i neto mojih linih pretpostavki o njemu do kojih
sam doao posmatrajui njegovo ponaanje i sluajui ono to govori. One su kao me
kani git koji popunjava fuge izmeu injenica. Ono to hou da kaem jeste da ovaj
portret nije sazdan od potpuno istih, objektivnih injenica. Upravo zbog toga nisam
sklon da kao autor ovih redova itaocu preporuim da ono to je izloeno ovde uzme
kao dokazni materijal, odnosno kao neki osnov za transakciju (mada ne mogu ni da
pretpostavim kakva bi to transakcija bila).
Ali, ako se od njega lagano odmaknete (voleo bih da prethodno proverite da iza
vas nije neka litica) i sa dovoljnog rastojanja sagledate taj portret, verovatno ete
shvatiti da autentinost sitnih pojedinosti ovde ne predstavlja nikakvo kljuno pita
nje. A karakter pojedinca po imenu doktor Tokai poee jasno, u svoje tri dimenzije
da se pomalja ili se to bar autor ovih redova nada. Drugim reima, on je bio ovek
koji u sebi nije posedovao tako mnogo, da tako kaem, prostora za nerazumevanje.
50
Ne kaem ja da je on bio jednostavan ovek koga je bilo lako razumeti. Imao je,
bar u nekim delovima, komplikovanu i kompleksnu linost koju nije bilo lako dokui
ti. U tom smislu ni ja naravno nikad neu saznati kakvu je on to tamu nosio u sebi, a
kakve grehe na svojim pleima. Ipak, u tom kontekstu da se on dosledno drao odre
enog obrasca ponaanja, mogu slobodno da tvrdim da je bilo relativno jednostavno
naslikati iru sliku o njemu. Moda je to malo prepotentno s moje strane, ali kao je
dan profesionalni pisac, u to vreme imao sam takav utisak.
Sa svoje pedeset dve godine Tokai se jo nije enio. Nikad nije ni iveo s nekom e
nom. iveo je sam u trosobnom stanu na petom spratu otmene zgrade u Azabuu.
Moe se rei da je bio okoreli neenja. Bio je u stanju da obavlja uglavnom sve sam, i
kuvanje i pranje vea, i peglanje i sreivanje, a dvaput meseno angaovao je nekog
za profesionalne usluge ienja. Oduvek je bio istunac i kuni poslovi mu nisu teko
padali. Umeo je po potrebi da napravi i odlian koktel, znao je da spremi bareno meso
sa krompirom i da ispee brancina u foliji sva najosnovnija jela (a kao, valjda, i ve
ina ljudi koji se na taj nain bave kuvanjem, poto se novac nije dovodio u pitanje
pri nabavci sastojaka, sva njegova jela bila su u osnovi ukusno spremljena). Odsustvo
enske ruke u kui njemu praktino nikad nije izazvalo oseaj da mu neto nedostaje,
nikad se nije dosaivao sam u kui, niti je bio usamljen jer spava sam. Odnosno, bar
je tako bilo do jednog odreenog trenutka.
Po zanimanju, bio je estetski hirurg. Vodio je Kliniku estetske hirurgije Tokai u
Ropongiju. Nasledio ju je od oca koji se bavio istim poslom. To mu je, razumljivo,
prualo bezbroj prilika da upoznaje ene. Za njega se uopte nije moglo rei da je na
oit mukarac, ali je izgledao sasvim pristojno (nikad nije pomiljao na to da se pod
vrgne plastinoj operaciji), a i kako je njegova klinika poslovala u najboljem redu,
imao je visoke godinje prihode. Imao je dobar odgoj, prefinjene manire, bio je obra
zovan i pun tema za razgovor. Kosa mu se jo nije bila proredila (mada je postajala
proseda), ali iako je na raznim delovima tela poinjao da mu se vidi viak naslaga, on
je redovno odlazio u teretanu i svesrdno radio na tome da odri svoju figuru u formi
kao iz mladih dana. Stoga, premda e ovako direktna opaska moda izazvati jaku an
tipatiju kod mnogih, njemu nikad nije nedostajalo partnerki za seksualne odnose.Bal
kandownload.org
Iz nekog razloga Tokai jo od mladosti nije imao nikakvu elju da se oeni i zasnu
je porodicu. Bio je udnovato vrsto uveren da brani ivot nije stvoren za njega. Zato
je nastojao da unapred odbija one ene, ma koliko privlane bile, koje sa mukarcem
trae vezu koja podrazumeva udaju. Kao rezultat, njegov odabir partnerki uglavnom
se svodio na ene koje su bile ili udate ili su ve imale mukarca koji je bio njihov fa
vorit za brak. Dokle god se odravala takva postavka stvari, Tokai nije mogao da
dospe u situaciju da njegova partnerka izgara da se uda za njega. Jednostavnije ree
no, Tokai je za njih uvek bio bezbrian mukarac broj dva, koristan ljubavnik za
51
crne dane, ili zgodan partner za neverstvo. A istini za volju, upravo je takva vrsta
veze Tokaiju najbolje ila od ruke, u takvom se odnosu oseao najprijatnije. Svaki
drugi vid muko-enskih odnosa, recimo onaj koja zahteva podelu odgovornosti u ne
kom obliku, uvek je u njega unosio oseaj nemira.
injenica da one ne spavaju samo s njim ve i sa drugim mukarcima njega nije
naroito uzbuivala. Telo je, na kraju krajeva, samo to: telo. Tako je mislio Tokai
(uglavnom iz ugla jednog lekara), a tako su najee mislile i one (uglavnom iz en
skog ugla). Da misle samo na njega dok su s njim to je njemu bilo dovoljno. O emu
e one razmiljati i ta e raditi u ono preostalo vreme bilo je samo njihova stvar, ne i
njegov problem. Nije dolazilo u obzir da se on u to mea.
Sam in odlaska na veere, ispijanja vina i uivanja u razgovoru sa enama, za To
kaija je predstavljao istu radost. Seks je bio tek produetak svega toga, samo jo jed
na radost, ali ne krajnji cilj. Vie od bilo ega drugog on je eleo bliskost i inteligent
nu razmenu sa privlanom enom. Posle toga e slediti to god bude usledilo. Iz tog
razloga Tokai je ene prirodno privlaio, u vremenu provedenom s njim uivale su
rastereeno, pa su ga zauzvrat vrlo lako prihvatale. Moje je lino miljenje da je mno
gim enama na ovom svetu (naroito onim privlanim) dosta mukaraca kojima je
samo do seksa.
Ponekad pomislim da je trebalo da prebrojim sa koliko je ena on imao takvu vrstu
veza u poslednjih tridesetak godina. Ali, Tokai nikad nije bio ovek naroito zaintere
sovan za brojke. Uvek je traio sutinu. A opet, nije ga preterano opsedao ni spoljni
izgled partnerke. Bilo mu je dovoljno samo da nema neki toliko veliki nedostatak koji
bi mu izazvao profesionalnu znatielju, ili da nije toliko dosadna da mu izaziva zeva
nje ve na prvi pogled. Ako nekome spoljni izgled smeta, samo ako skupi dovoljno
novca za to, moe ga promeniti maltene kako god eli (kao profesionalac u tom polju,
znao je iznenaujue veliki broj takvih primera). Ono to je on cenio mnogo vie od
toga bile su ene kojima glava radi brzo, koje imaju smisla za humor i koje su obdare
ne izuzetnim intelektom. ene koje oskudevaju temama za razgovor i koje nemaju
sopstveno miljenje razoaravale su Tokaija, utoliko pre ako im je spoljanji izgled bio
fantastian. Nikakva operacija ne bi mogla da unapredi njihove intelektualne vetine.
Sa pametnim i bistrim enama on je uivao u razgovoru za vreme jela, ali je beskraj
no uivao i u razgovorima u krevetu, dok su se njihova obnaena tela dodirivala. Tak
ve trenutke Tokai je smatrao dragocenim u ivotu.
On nikada nije imao ozbiljnih problema u odnosima sa enama. Nije voleo bolei
ve emocionalne ispade. Kad god bi se takav neki zloslutan crni oblak pojavio na ob
zorju, on bi se, tako da stvari nimalo ne pogora i da partnerku ne povredi ako je ika
ko mogue, veto i pametno povlaio. Onako hitro i prirodno, kao senka koja se stapa
sa nastupajuim sumrakom. Kao neenja-veteran, doveo je tu vetinu do savrenstva.
Raskidi sa njegovim devojkama dolazili su redovno. Kad bi kucnuo as, veina ne
udatih ena koje su imale i druge ljubavnike saoptila bi mu: Stvarno mi je ao, ali ne
52
mogu vie da se viam s tobom. Uskoro se udajem. im bi im se pribliila trideseta

ili etrdeseta godina, veina njih se odluivala na brak. Ba kao to se kalendari dobro
prodaju im se priblii kraj godine. Tokai bi takvu vest uvek primao smireno, sa ume
renom dozom sete u osmehu. Jeste mu bilo ao, ali ta da se radi. Iako institucija bra
ka uopte nije bila stvorena za njega lino, ipak je na neki nain bila svetinja. Morao
ju je potovati.
U takvim trenucima on bi kupio skup poklon i poeleo sve najbolje: estitam ti na
venanju. elim ti da bude najsrenija na svetu. Tako pametna, armantna i lepa
ena to zasluuje. A iskreno je to i oseao. One su (verovatno) iz iste simpatije Toka
iju darovale jedan divan period, dragoceni deo sopstvenog ivota. Samo na tome on
im je od srca bio zahvalan. ta je vie mogao da poeli?
Pa ipak, otprilike jedna treina tih ena koje su uspeno uplovile u svetu branu
luku umela je nekoliko godina kasnije ponovo da telefonom zove Tokaija. Veselim
glasom predlagale bi mu da odu nekud u izlazak. I tako bi oni ponovo stupili u one
ugodne, ali najblae reeno nimalo svete odnose. Iz odnosa dvoje bezbrinih nevena
nih ljudi preli bi u malo zamreniji (ali utoliko zabavniji) odnos izmeu neoenjenog
oveka i udate ene. Ipak, ono to bi njih dvoje zapravo radili bilo je manje-vie isto
ono to i pre, samo jo vetije. Preostale dve treine ena koje vie nije viao otkad su
se udale nisu mu se vie ni javljale. Moda su one svoj brani ivot vodile mirno i za
dovoljno. Postale su izvanredne domaice, dobile moda i po nekoliko dece. Njihove
divne bradavice koje je on nekad neno milovao ovih dana moda doje neke bebe. To
kaija je to radovalo.
Skoro svi Tokaijevi prijatelji bili su u braku. Imali su i decu. Mnogo puta im je iao
u posete, ali nikad nije osetio zavist prema njima. Sva deca su slatka na svoj nain dok
su mala, ali im pou u srednju kolu, gotovo bez izuzetka poinju da preziru i omalo
vaavaju odrasle, da prave svakakve probleme iz bunta, da svojim roditeljima nemilo
srdno igraju po ivcima i kinje im probavni trakt. S druge strane, roditeljima je na pa
meti bio jedino upis njihove dece u renomirane kole, veito su se nervirali zbog nji
hovih ocena i vodili nepodnoljive rasprave prebacujui krivicu jedno na drugo zbog
toga. Deca su u kui jedva progovarala, uglavnom se zatvarajui nasamo u svoje sobe
i beskonano etovala sa svojim vrnjacima ili se udubljivala u misteriozne porno
igrice. Tokaiju se nikako nije dalo da poeli da i sam ima takvu decu. Reci to god
hoe, ali lepo je imati decu, govorili su uglas njegovi prijatelji, ali u takvu neku fra
zu on jednostavno nije mogao da se pouzda. Verovatno su samo eleli da i Tokai po
nese ono isto breme koje na svojim pleima nose oni, sebino zamiljajui da svi ljudi
na ovom svetu imaju dunost da s njima podele istu ravu sudbinu.
Lino, oenio sam se jo u mladim danima i otad sam neprekidno u braku, ali po
to igrom sluaja nemam decu, taj njegov stav (iako se u njemu mogu zapaziti pomalo
53
ablonske predrasude i retorike tvrdnje) donekle mogu da razumem. ak mislim da

je moda ba tano tako. Naravno, nisu svi sluajevi tako tragini. Divne i srene po
rodice u kojima deca i roditelji odravaju potpuno skladne odnose na ovom velikom
svetu i te kako postoje este su bar onoliko koliko i tri uzastopna pogotka istog igra
a na fudbalskoj utakmici. Ipak, uopte nisam siguran da bih ba ja uspeo da upad
nem u to malobrojno drutvo srenih roditelja, a i (nikako) ne mogu da zamislim da je
doktor Tokai tip oveka koji bi mogao postati jedan od takvih roditelja.
Ako bih bez bojazni od nerazumevanja hteo jednom reju da ga opiem, Tokai je
bio prijatan ovek. Osobine poput neprihvatanja poraza, oseaja inferiornosti, zavis
ti, izraenih predrasuda i ponosa, prevelike izbirljivosti, preosetljivosti, tvrdoglavih
politikih stavova ili slini elementi koji bi bili u stanju da narue ravnoteu njegove
linosti kod njega nisu ni najmanje, bar na povrini, bili vidljivi. Ljudi iz njegove oko
line voleli su njegovu nedvolinu, iskrenu prirodu, njegovo lepo vaspitanje i pristoj
nost, kao i vedar i pozitivan stav. A sve te Tokaijeve vrline bile su jo usredsreenije,
jo efikasnije usmerene pre svega na ene koje sainjavaju polovinu oveanstva.
Za oveka u njegovom poslu, odnositi se s panjom, saoseajnou i brino prema e
nama bilo je neizostavna vetina, ali u Tokaijevom sluaju to po svemu sudei nisu
bile tehnike koje je on naknadno stekao iz potrebe, ve prirodan, uroeni dar. Ba kao
to neko ima dugake prste ili lep glas. Iz tog razloga (naravno, i zbog njegove nespor
ne lekarske vetine) njegova klinika je cvetala. Termini su bili popunjeni i bez rekla
miranja u asopisima.
Kao to je i itaocu verovatno poznato, takvoj vrsti prijatne linosti kao oveku
ponekad nedostaje dubine i mnogi od njih su osrednji i dosadni ljudi. Ali u Tokaije
vom sluaju nije bilo tako. U tom satu koji sam s njim vikendom provodio uz pivo,
uvek sam uivao. Tokai je umeo zanimljivo da pria i bio je pun raznih tema za razgo
vor. Njegov smisao za humor je bio direktan i praktian, bez ikakvih dvosmislenosti.
Priao mi je razne zanimljive prie iz pozadine estetske hirurgije (naravno, dokle god
time ne kri dunost uvanja poverljivih podataka) i otkrio mi mnoge zanimljive in
formacije o enama. Ipak, nikad se nije desilo da se te njegove prie pretvore u vul
garne. On je o enama uvek govorio s potovanjem i ljubavlju i uvek je paljivo za
sebe zadravao podatke koji bi mogli da se poveu sa odreenom osobom.
Dentlmen nikad o porezu koji plaa i o enama s kojima spava ne otkriva previ
e, rekao mi je on jednom.
Ko je to rekao? pitao sam ga.
Ja sam rekao, kazao je Tokai nepromenjenog izraza na licu. Dodue, o porezu s
vremena na vreme moram da priam poreskom knjigovoi.
Za Tokaija je to da u isto vreme ima dve ili tri devojke bilo neto to se podrazu
meva. Poto je svaka od njih imala svog mua ili partnera, njihov raspored obaveza
54
imao je prioritet, pa je i njegov udeo u tom vremenu, normalno, bivao manji. Zbog
toga je imati nekoliko ljubavnica u isto vreme za njega bilo krajnje prirodna stvar i
nije to smatrao neverstvom. Ipak, naravno, tim enama bi to preutao. Trudio se da ne
lae ako je ikako mogue, ali mu je princip bio da ne otkriva nikakve podatke koje
nije bilo neophodno da otkrije.
Na klinici kojom je Tokai upravljao radio je izvanredni dugogodinji sekretar koji
je poput sposobnog kontrolora leta na aerodromu veto koordinirao njegovim zamre
nim rasporedom. Usklaivanje Tokaijevih poslovnih obaveza sa linim rasporedom
vianja sa enama posle radnog vremena u nekom trenutku postalo je deo opisa nje
govog posla. Znao je sve detalje Tokaijevog ivopisnog privatnog ivota i svoje du
nosti obavljao je sasvim profesionalno, bez suvinih komentara i prevrtanja oiju nad
dodatnim obavezama. Veto je usmeravao saobraaj tako da se ne dogodi da se dogo
vori sa razliitim enama preklope. U glavi je ak drao u ta je teko poverovati i
okvirne datume mesenih ciklusa ena sa kojima se Tokai u tom trenutku viao. Kada
bi Tokai s nekom enom odlazio na put, obezbeivao je vozne karte i rezervacije za
hotel ili rjokan. Da nije bilo tog sposobnog sekretara, Tokaijev sjajan privatni ivot
nesumnjivo ne bi bio tako sjajan. Kad god bi se ukazala prilika, Tokai je tom svom
zgodnom sekretaru (koji je naravno bio gej) donosio poklone u znak zahvalnosti.
Sreom, do sada se nikad nije dogodilo da muevi ili partneri tih njegovih devoja
ka saznaju za vezu izmeu njih dvoje, pa da se to razvije u neki krupan problem ili
Tokaija dovede u nezgodan poloaj. On je oduvek bio obazrive prirode, a i te ene je
upozoravao da budu to paljivije mogu. Ne budi brzopleta i ne radi nita na silu, ne
ponavljaj jedan isti obrazac i, ako ba mora da slae, izgovori neku jednostavnu la
to su bila tri kljuna saveta koja im je on davao (to je bilo neto kao da galeba ui
da leti, ali im je ipak skretao panju, za svaki sluaj).
Pa ipak, nije ba da nije imao dodira s nevoljama. Odravanje tako veto razrae
nih veza sa tolikim brojem ena tokom godina nije moglo da proe bez ikakvih nevo
lja. Doe nekad i taj dan da i majmun promai granu. Meu tim enama bilo je i onih
malo nepaljivijih, pa su njihovi sumnjiavi ljubavnici umeli da zovu njegovu ordina
ciju i da se raspituju o doktorovom privatnom ivotu i o njegovom moralu (s kojima
je njegov sposobni sekretar reito izlazio na kraj). Bila je tu i jedna udata ena koja je
preduboko zabrazdila u odnos s njim, pa joj se malo poremetila mo rasuivanja.
Njen mu je sluajno bio jedan vrlo poznat takmiar u borilakom sportu. Ali, i to se
nekako zavrilo bez nesrenih posledica. Doktor je proao bez smrskanog ramena.
To je bila ista srea, zar ne? rekao sam.
Moda, rekao je on kroz smeh. Moda me je pratila srea, ali mislim da nije
samo to. Ne mogu da kaem da sam naroito bistar ovek, ali kad su ovakve stvari u
pitanju, dovitljiviji sam nego to bi se moglo oekivati.
Dovitljiviji, rekao sam.
Kako da kaem kad osetim opasnost, valjda mi odjednom proradi kliker..., zas
55
tao je Tokai. Kao da ne moe da se seti takvog primera. Ili je to moda bilo neto to je
imao zadrku da izgovori.
Rekao sam mu: Kad smo kod dovitljivosti, to me podsea na scenu iz jednog sta
rog filma Fransoa Trifoa. ena kae mukarcu: Na svetu postoje pristojni ljudi i do
vitljivi ljudi. Naravno, i jedni i drugi su dobre prirode, ali dovitljivost ee trijumfuje
nad pristojnou. Jeste li nekad gledali taj film?
Mislim da nisam, rekao je Tokai.
Dala mu je konkretan primer da bi mu to objasnila. Recimo, ako mukarac otvori
neka vrata, ugleda obnaenu enu kako se presvlai i kae joj: Oprostite madam i
odmah zatvori vrata, onda je to pristojan ovek. Nasuprot tome, onaj koji kae:
Oprostite mesje i odmah zatvori vrata je dovitljiv ovek.
Aha, shvatam! zadivio se Tokai. Vrlo zanimljiva definicija. Tano znam ta je
htela da kae. I sam sam se vie puta naao u takvoj situaciji.
I, je li vam tada dovitljivost pomogla da uspeno pronaete izlaz iz nje?
Tokai se uozbiljio. Ne bih eleo da precenjujem sebe. Verovatno mene prati srea.
Ja sam pristojan ovek koga u svemu prati srea. Najprihvatljivije bi bilo tako misliti.
U svakom sluaju, ivot doktora Tokaija praen sreom nastavio se skoro itavih
trideset godina. Trideset dugih godina. A onda se on jednog dana, sasvim neoekiva
no, duboko zaljubio. Duboko kao onaj bunar u koji je nepromiljeno upala lukava lisi
ca iz basne.
ena u koju se zaljubio bila je udata, esnaest godina mlaa od njega. Njen dve go
dine stariji mu bio je zaposlen u stranoj kompaniji za raunarsku tehnologiju, imali
su jedno dete. Petogodinju devojicu. Tokai i ona su se viali ve godinu i po dana.
Gospodine Tanimura, da li ste se nekad po sopstvenoj odluci trudili da neku oso
bu ne zavolite previe? upitao me je jednog dana Tokai. Mislim da je to bilo negde
poetkom leta. Bilo je prolo ve vie od godinu dana otkad sam se upoznao s njim.
Nikad nisam imao takvo iskustvo, odgovorio sam mu.
Ni ja to nikad do sada nisam doiveo. Ali to mi se upravo dogaa, rekao je Tokai.
Trudite se da neku osobu ne zavolite previe?
Tako je. To se upravo sada trudim.
Zato?
Iz krajnje jednostavnog razloga. Kada nekoga previe zavolim, poinjem da ose
am enju. Postane mi nepodnoljivo teko. A poto moje srce ne moe da podnese
to breme, trudim se koliko god mogu da tu enu ne zavolim.
inilo mi se da to ozbiljno misli. Na njegovom izrazu nije se primeivala uobiaje
na vedrina.
A kako se konkretno trudite da to izvedete? pitao sam ga. To da tu osobu previe
ne zavolite.
56
Na razne naine. Isprobavam razliite metode. Ali u osnovi, pokuavam da raz

miljam to negativnije. Izdvajam sve njene nedostatke kojih mogu da se setim, ili bar
one njene strane koje nisu naroito dobre i pravim spisak. A onda ih u glavi bezbroj
puta ponavljam kao mantru i ubeujem sebe da takvu enu ne smem zavoleti vie
nego to je neophodno.
Uspeva li vam to?
Ne ba, rekao je Tokai vrtei glavom. Prvo, zato to mi ne pada na pamet ba
mnogo njenih negativnih strana. A zatim, injenica je da mene upravo te negativne
strane kod nje snano i privlae. Uz to, ne mogu ni da razluim ta je to to je za moje
srce vie nego to je neophodno, a ta je ono to to nije. Ne mogu da vidim jasnu lini
ju razgranienja. Prvi put u ivotu imam tako neodreena, nejasna oseanja.
Pitao sam ga zar nikad nije bio ovoliko uzdrman, ak i posle toliko veza sa enama
koje je imao do sada.
Ovo je prvi put, kratko je rekao doktor i iz dubine pameti poeo da izvlai dav
nanja seanja: Mada, kad malo bolje razmislim, doiveo sam neto slino, nakratko
dodue, kada sam jo bio srednjokolac. Onako, da me tupo zaboli u grudima kad na
nekoga pomislim, tako da ne mogu da mislim ni na ta drugo... Ali to je bila neka bes
ciljna neuzvraena ljubav. Ovo sada je potpuno drugaije od toga. Ja sam sada zreo
ovek i imam stvarne telesne odnose s tom enom. Pa ipak sam upao u ovakvu zbrku.
Kad neprestano mislim na nju, ini mi se kao da e ak i funkcija mojih unutranjih
organa, mog digestivnog i respiratornog sistema, da se poremeti.
Kao da se uverava u stanje svog digestivnog i respiratornog sistema, Tokai je izves
no vreme utao.
Koliko shvatam, dok pokuavate da nju previe ne zavolite, u isto vreme izgleda
ne elite da je izgubite, zar ne? rekao sam.
Da, tako je. Naravno, to je samo po sebi protivrenost. Rascep u meni samom. Ja
istovremeno elim dve suprotne stvari. Koliko god se ja trudio, to nee ii. Ali nemam
kud. Kako god bilo, ja nju ne smem izgubiti. Ako se to dogodi, sigurno u izgubiti i
sebe samog.
Ali, ona je udata i ima dete.
Tako je.
I, kako ona razmilja o vaem odnosu?
Tokai je malo nakrivio glavu, birajui rei. Ja jedino mogu da pretpostavim kako
ona razmilja o odnosu sa mnom, a te pretpostavke moj um uvode u jo veu pomet
nju. Jedino je jasno rekla da nema nameru da se razvodi od sadanjeg mua. Imaju
dete, a i ona ne eli da rasturi porodicu.
Ali se vaa veza nastavlja.
Trenutno se sastajemo kad ugrabimo priliku. Ali ne znam kako e biti nadalje. U
strahu da e njen mu saznati za nau vezu, moda e ona jednog dana prestati da se
via sa mnom. Ili e njen mu stvarno saznati, pa onda moda vie ni praktino nee
57
mo moi da se viamo. A moda e se ona jednostavno zasititi nae veze. Uopte ne

znam ta nosi sutra.
A to je ono to vas najvie plai.
Da, kad ponem tih nekoliko mogunosti da preturam po glavi, vie ne mogu da
mislim ni na ta drugo. I hrana mi zapinje u grlu.
Doktor Tokai i ja smo se upoznali u oblinjoj teretani. On je tamo dolazio viken
dom pre podne sa reketom za skvo u rukama, pa smo posle izvesnog vremena zajed
no odigrali nekoliko partija. Bio je ljubazan, imao je snage i bio umereno takmiarski
nastrojen, pa je bio pravi partner za uivanje u rekreativnoj igri. Ja sam neto stariji
od njega i, kako smo bili skoro ista generacija (pria o tome se povela neto ranije),
igrali smo na manje-vie istom nivou. Nakon to bismo se dobro preznojili od jurnja
ve za lopticom, odlazili bismo u oblinju pivnicu na toeno pivo. I kao to je to sluaj
sa mnogim lepo odgojenim ljudima sa visokim profesionalnim obrazovanjem koji ni
kad u ivotu nisu imali finansijske nedae, doktor Tokai je u sutini mislio samo na
sebe. Ali uprkos tome, kao to sam ranije spomenuo, bio je odlian sagovornik za za
bavne i zanimljive razgovore.
Kad je saznao da se ja bavim pisanjem, prestao je da samo aska sa mnom i malo-
pomalo poeo da mi poverava razne line prie. Moda je smatrao da pisci, ba kao i
psihijatri ili svetenici, poseduju puno pravo (ili obavezu) da sluaju tue ispovesti. I
nije bio jedini: isto to sam doiveo i sa raznim drugim sagovornicima. Ipak, meni ni
kad nije bilo mrsko da sluam tue ispovesti, a imao sam neiscrpno zanimanje pogo
tovo za ispovesti doktora Tokaija. On je u osnovi bio iskren i otvoren i umeo je sebe
nepristrasno da vidi. I nije se toliko bojao da svoje slabe take otkrije pred drugima.
Takve kvalitete ima malo ko na svetu.
Tokai je rekao: U ivotu sam bio sa nekoliko ena koje su ili bile lepe nego ona,
ili su imale bolju figuru od nje, ili su imale vie ukusa nego ona, ili su bile pametnije
od nje. Ali, takva poreenja nemaju nikakvog smisla, jer je ona za mene jedno poseb
no bie. Trebalo bi da kaem: jedno kompletno bie. Sve osobine koje ona ima vrsto
su povezane u jednom jezgru. Ako se izdvoje jedna po jedna, ne mogu se odmeriti niti
analizirati po tome koja je inferiornija, a koja superiornija nego kod bilo koga drugog.
A to to postoji u jezgru, mene veoma snano privlai. Kao neki moan magnet. To je
neto to nadilazi razum.
Grickali smo pomfrit i kisele krastavie i pili meavinu svetlog i tamnog piva iz
velikih krigli.
Ima ona pesma koja glasi: Pre nego li je/ ljubav okusilo/ srce je moje tada/ manje
patilo /no sada, rekao je Tokai.
Gonunagon Acutada,7 rekao sam. Ni sam ne znam kako sam se toga setio.
Ono okusilo ljubav odnosi se na ljubavni sastanak mukarca i ene za vreme
koga se oni upuste u intimne odnose o tome smo uili na predavanjima na fakulte
58
tu. U tim danima samo sam mislio: Aha, znai o tome se radi, ali tek sad u ovim go
dinama mogu stvarno da razumem kako se pesnik oseao. Kakav je duboki oseaj gu
bitka on imao nakon to se sastao s voljenom enom, vodio ljubav s njom i rekao joj
zbogom. Guio se koliko mu je teko. Kad razmiljam na taj nain, ta oseanja se za
hiljadu godina nimalo nisu promenila. A ja, koji do sada nikad nisam spoznao takve
emocije, imao sam oseaj da ranije nisam bio potpun kao ovek. Izgleda da sam se
malo prekasno osvestio.
Mislim da za to nikad nije ni prekasno ni prerano, rekao sam ja. Mnogo je bolje da
to bude i kasno, ma koliko kasno bilo, nego ne osvestiti se nikad.
Samo, bilo bi bolje da sam ta oseanja iskusio dok sam jo bio mlad, rekao je To
kai. Do sad bih svakako ve stvorio imunitet.
Nisam ba siguran da je to tako jednostavno, pomislio sam ja. Lino znam vie njih
koji nisu uspeli da stvore imunitet i koji su u svom telu poeli da nose opaki latentni
uzronik bolesti. Ali nisam nita rekao. To bi bila duga pria.
Ima ve godinu i po dana otkad sam stupio u vezu s njom. Njen suprug zbog posla
esto odlazi na slubena putovanja u inostranstvo, pa se mi tad nalazimo, odlazimo
zajedno u restorane i zavrimo u krevetu kod mene u stanu. Povod da u takve odnose
sa mnom stupi bilo je to to je saznala za neverstvo svog mua. Suprug joj se izvinio i
obeao da e se razii od te druge ene i da vie nikad nita slino nee uraditi. Ali
nju to nije umirilo. Da bi ponovo uspostavila svoju, da tako kaem, duevnu ravnote
u, poela je sa mnom da odrava seksualne odnose. Iz odmazde to jeste grub izraz
ali je njoj bilo neophodno da uini neto kako bi svoj um dovela u red. To se esto
dogaa.
Nisam bio siguran da se to ba tako esto dogaa. Uglavnom, utao sam i sluao
ta mi govori.
Sve ovo vreme nam je lepo i prijatno kad smo zajedno. Nai ivi razgovori, samo
nae tajne, oseajan, dug seks. Mislim da smo uspeli da podelimo divno vreme jedno s
drugim. Ona se mnogo smejala sa mnom. A vrlo se zarazno smeje. Ali, s vremenom,
kako je naa veza odmicala, poeo sam duboko da se zaljubljujem u nju i vie ne
mogu nazad. Zato u poslednje vreme mnogo razmiljam o tome ko sam to ja.
Uinilo mi se da sam preuo (ili da nisam dobro uo) to poslednje to mi je rekao
pa sam ga zamolio da mi ponovi.
Rekao sam da u ovom trenutku mnogo razmiljam o tome ko sam to ja, ponovio
je on.
To je teko pitanje, rekao sam.
Tako je. Veoma teko pitanje, rekao je Tokai i nekoliko puta klimnuo glavom, kao
da potvruje tu teinu. Moj blago sarkastini ton izgleda nije dopro do njega.
Ko sam ja uopte? nastavio je on. Kao estetski hirurg, do sada sam svoj posao
naporno radio a da sebi nisam postavio nijedno pitanje. Studirao sam estetsku hirur
giju na medicinskom fakultetu i isprva pomagao ocu u poslu kao asistent, a nakon to
59
se njemu vid pogorao pa je otiao u penziju, poeo sam da vodim kliniku. Nije lepo
sam da se hvalim, ali mislim da sam vrlo sposoban hirurg. U ovom svetu estetske hi
rurgije ima svakakvog kukolja reklame su im bajne, a rade prilino neodgovorno.
Ipak, moja klinika od poetka radi sasvim poteno i nijednom pacijentu nikad nisam
napravio neki krupan problem. Kao profesionalac, ponosan sam na to. Ni svojim pri
vatnim ivotom nisam nezadovoljan. Imam mnogo prijatelja, a i zdravlje mi je za
sada sasvim dobro. Uivam u svom ivotu. Uprkos svemu tome, u poslednje vreme
esto razmiljam o tome ko sam to ja. I to vrlo ozbiljno razmiljam o tome. Kada bi se
od mene oduzela moja sposobnost i karijera estetskog hirurga, kada bih izgubio ovo
udobno ivotno okruenje koje sada imam i kada bi me neko tako ogoljenog iznenada
izbacio u spoljanji svet, ta bih ja onda bio?
Tokai je gledao pravo u mene. Kao da zahteva neku reakciju.
A zbog ega ste naprasno poeli o tome da razmiljate? pitao sam.
Poeo sam o tome da razmiljam, izmeu ostalog ini mi se i otkad sam nedavno
proitao jednu knjigu o nacistikim logorima. U njoj postoji i pria o lekaru koji je za
vreme rata bio poslat u Auvic. Jevrejin koji je u Berlinu radio kao porodini lekar,
jednog dana je uhapen i zajedno sa celom porodicom poslat u logor. Do tog dana on
je vodio ispunjen ivot u otmenoj kui, porodica ga je volela, ljudi su ga potovali, a
pacijenti ga cenili. Imao je i nekoliko pasa, vikendom je amaterski sa prijateljima na
violonelu izvodio ubertovu i Mendelsonovu kamernu muziku. Uivao je u mirnom i
bogatom ivotu. A onda se sve preokrene, i njega ubace u pravi pakao na zemlji.
Tamo on vie nije ni bogati graanin Berlina, ni uvaeni lekar, vie ak gotovo nije ni
ovek. Razdvojenom od porodice, prema njemu se ophode kao da je pas lutalica, jedva
da ita dobija da jede. Kad je upravnik logora saznao da je on uveni lekar, pomislio je
da bi im mogao biti od koristi, pa je tako doktor privremeno izbegao smrt u gasnoj
komori, ali nikad se nije znalo ta nosi sutra. Samo jedna promena raspoloenja uva
ra logora i mogao je da bude tapom na smrt pretuen. Ostatak njegove porodice ve
rovatno je ve bio pobijen.
Napravio je malu stanku.
I tu mi je najednom palo na pamet: da sam se samo zatekao na nekom drugom
mestu u neko drugo vreme, stravina sudbina ovog lekara mogla je biti moja sudbina.
Da sam iz nekog razloga ne znam, dodue, iz kog iz ovog ivota jednog dana izne
nada izvuen, lien privilegija, sveden na jedan puki broj, ta bih ja to bio? Zatvorio
sam knjigu i zamislio se. Ako izuzmem svoju vetinu i ugled estetskog hirurga, ja sam
samo jedan pedesetdvogodinji mukarac, bez ikakve vrednosti, bez ikakvog posebnog
dara. Imam bar svoje zdravlje, ali nemam vie onoliko snage kao kad sam bio mlad.
Teak fiziki rad ne bih dugo izdrao. Ako emo o onome to ja dobro umem, to je da
odaberem dobar pino noar, da preko veze dobijem sto u nekoliko restorana, sui resto
rana i barova, da devojci izaberem elegantan nakit za poklon, da odsviram neto na
klaviru (ako su note jednostavne, mogu da ih odsviram iz prve) u najboljem sluaju
60
to je uglavnom to. A da su me poslali u Auvic, nita od toga mi ne bi bilo ni od kak

ve koristi.
Sloio sam se. Ni poznavanje pino noara, ni amatersko sviranje klavira, ni vetina
konverzacije na takvom mestu verovatno nisu ni od kakve koristi.
Izvinite, ali zar niste na taj nain nikad razmiljali, gospodine Tanimura? Ako bi
vam bila oduzeta spisateljska sposobnost, ta biste onda bili?
Objasnio sam mu: u polaznoj taki ja sam bio samo ovek koji nije nita i tako
ogoljen zapoeo sam svoj ivot. Spletom sluajnih srenih okolnosti poeo sam da pi
em i imao sree da uspem od toga da ivim. Zato mi nije potrebno da poem od jed
ne tako krupne pretpostavke kao to je logor Auvic da bih postao svestan da sam
samo jedan ovek, bez ikakve vrednosti i bez ikakvog posebnog dara, rekao sam.
uvi to, Tokai se nakratko ozbiljno zamislio. Oigledno je prvi put u ivotu uo da
postoji i takav nain razmiljanja.
Shvatam. Tako je verovatno mnogo lake u ivotu.
Ne bi se moglo rei da je ogoljenom oveku koji nije nita lako da zapone svoj i
vot, ukazao sam malo se usteui.
Naravno, rekao je Tokai. Naravno da ste u pravu. Zapoeti ivot s te take kada
niste nita, svakako je veoma muno. Mislim da sam u tom pogledu bio privilegovani
ji od drugih. Ali, imati duboke sumnje o sopstvenoj ljudskoj vrednosti tek nakon to
sam zaao u odreene godine, navikao se na neki svoj stil ivota i zauzeo odreeni po
loaj u drutvu, to je neto to je teko u potpuno drugaijem smislu. Poinjem da ve
rujem da ivot koji sam do sad vodio nema apsolutno nikakvog smisla, da je bio uza
ludan. Dok je ovek mlad, jo ima mogunosti da se promeni, moe da gaji nadu. Ali,
kada doe u moje godine, na njega se navali teak teret prolosti. A to se ne da lako
ispraviti.
Povod da o svemu tome ponete ozbiljno da razmiljate bio je to to ste proitali
knjigu o nacistikim logorima? pitao sam.
Da, iznenaujue sam lino bio potresen onim to je opisano u knjizi. Povrh toga,
budunost mog odnosa s tom enom bila je nejasna, i tako sam na izvesno vreme za
pao u neku blagu krizu srednjih godina. Neprestano sam samo razmiljao o tome ko
sam to ja. Ali koliko god ja lupao glavu, ne uspevam da pronaem nikakav izlaz.
Samo se vrtim ukrug. Nita u emu sam do sada uivao, vie mi uopte nije zanimlji
vo. Nemam elje da se bavim sportom, nije mi do kupovanja odee, mrzi me i da po
dignem poklopac sa dirki klavira. Uopte mi nije do jela. Sedim i ne radim nita, a u
glavi mi je samo ona. I na poslu, osim kad sam s pacijentom, mislim opet na nju. S
vremena na vreme skoro da mi izleti i njeno ime.
A koliko se esto viate s tom enom?
To varira upravljamo se prema muevljevom rasporedu. I to je neto to mi te
ko pada. Kad je on na nekom duem slubenom putu, viamo se neprestano. U tim
61
danima ona dete ostavi na uvanje kod svojih roditelja ili angauje bebi-siterku. Ali,
kad je njen mu u zemlji, ne moemo da se vidimo i po nekoliko nedelja. Takvi peri
odi mi padaju vrlo teko. Kad pomislim da je to to, i da je moda vie nikad neu vi
deti, uini mi se da e mi se telo izvinite na stereotipnom izrazu rascepiti nadvo
je.
utke sam ga paljivo sluao. Njegov odabir rei jeste zvuao uobiajeno, ali nije
bio stereotipan. Pre mi je, naprotiv, zvuao realistino.
Polako je udahnuo vazduh i izdahnuo ga. Skoro uvek sam imao vie devojaka u
isto vreme. Moda ete se na to zgroziti, ali nekad i po etiri do pet njih. Kad ne bih
mogao da se vidim s jednom, nalazio sam se s drugom. I bilo mi je vrlo udobno. Ali,
otkad sam se tako snano zaljubio u nju, druge ene su zaudo potpuno prestale da
me privlae. I kad se vidim s drugom enom, u glavi mi se obavezno ukae njen lik i
ja ne mogu da ga odagnam. To je vrlo ozbiljna bolest.
Ozbiljna bolest, pomislio sam. Pred oima mi se ukazao prizor u kome Tokai telefo
nom zove hitnu pomo. Halo, molim vas hitno jedna ambulantna kola! Vrlo ozbiljna
bolest je u pitanju. Teko diem, srce samo to se ne pocepa nadvoje...
Nastavio je: Veliki problem je u tome to se sve vie zaljubljujem u nju to je bolje
upoznajem. U vezi smo ve godinu i po dana, a ja sam njome sada opinjen jo vie
nego na poetku. Imam oseaj da su njeno i moje srce neim vrsto povezani. Kad se
njeno srce pomeri, ono za sobom povue i moje. Kao dva amca vezana konopcem.
ak i da elim da preseem tu vezu, seivo kojim bi se ona dala presei nigde ne pos
toji. Takvo oseanje nikad do sada nisam iskusio. Ono mi unosi nemir. Ako moja ose
anja budu ovako nastavila da se produbljuju, ta e sa mnom biti?
Shvatam, rekao sam. Ali, Tokai je oigledno zahtevao neki odgovor sa vie suti
ne.
ta da radim, gospodine Tanimura?
Rekao sam mu da ne mogu da znam konkretno koje bi korake trebalo da preduz
me, ali da, koliko mogu da zakljuim na osnovu njegove prie, verujem da su oseanja
koja on sad nosi u svom srcu iskrena i razumljiva. To i jeste ono to znai voleti. Svoje
srce vie ne moe da kontrolie, osea se kao da te neka iracionalna sila vitla ukrug.
Drugim reima, ono to on proivljava nije neko bizarno iskustvo van zdravog razu
ma. Samo je ozbiljno zaljubljen u jednu enu. Ne eli da izgubi voljenu osobu. eli
zauvek da bude s njom. Ako bi prestao da je via, to bi za njega verovatno bio kraj
sveta. To je prirodno oseanje koje se esto sree. Ni udna, ni jedinstvena, ve sasvim
uobiajena scena iz ivota.
Doktor Tokai je prekrstio ruke i ponovo se namah zamislio o onome to sam izgo
vorio. Opet se inilo da nije u stanju da me razume. Mogue je da mu je bilo teko da
shvati koncept sasvim uobiajene scene iz ivota. A moda je to odista bilo neto to
pomalo odstupa od ina zaljubljivanja.
62
Kad smo dovrili pivo, pred povratak kui, on mi je poverljivim tonom rekao:
Gospodine Tanimura, ono ega se ja sada najvie plaim i ono to mi najvie uno
si pometnju jeste gnev koji u sebi nosim.
Gnev? pitao sam pomalo zateen. inilo mi se da to oseanje nimalo ne pristaje
linosti kakvu je imao Tokai. Gnev prema emu?
Tokai je zavrteo glavom. Ne znam ni sam. Sigurno je da nije prema njoj. Ali, kad
se s njom ne vidim i dok s njom ne mogu da se viam, osetim kako taj bes u meni ras
te. Ni sam ne mogu tano da shvatim prema emu je on uperen. Ali to je snaan gnev,
kakav nikad do sada nisam osetio. Tako jak da mi doe da sve to mi se nae pod ru
kom u stanu jedno za drugim pobacam kroz prozor. I stolice, i televizor, i knjige, i ta
njire, i uramljene slike sve odreda. Sve bi to padalo na glave ljudima koji dole prola
ze, oni bi ginuli, a mene bi bilo ba briga. Glupo je, ali ja u tim trenucima stvarno tako
mislim. U ovom momentu, naravno, mogu da kontroliem taj gnev. Ne bih stvarno
uradio tako neto. Ali, moda e jednom doi dan kada vie neu biti u stanju da ga
kontroliem i zbog toga nekoga moda zaista da povredim. Toga se ja bojim. U tom
sluaju radije u odabrati da povredim sebe.
Ne mogu da se setim ta sam mu tano rekao na to. Verovatno sam izgovorio neke
bezazlene rei utehe. Jer, u to vreme mi nije bilo jasno ta je taj gnev o kome on go
vori znaio, na ta je ukazivao. Verovatno bi bilo bolje da sam mogao da kaem neto
umesnije. Ali, sve i da sam neto umesnije uspeo da izgovorim, sudbina koja je njega
posle toga snala verovatno ne bi bila drugaija. Imam takav oseaj.
Platili smo raun, izali iz lokala i poli svaki svojoj kui. Sa torbom za rekete na
ramenu on je seo u taksi i mahnuo mi iz automobila. Ispostavie se da je to bila pos
lednja slika doktora Tokaija koju sam video. Krajem tog septembra, dok su se jo ose
ali ostaci letnje vreline.
Posle toga, Tokai je prestao da se pojavljuje u teretani. Vikendom sam svraao

tamo ne bih li ga sreo, ali njega nije bilo. Ni ljudi odande nisu znali gde je. Ali u tere
tani se to s vremena na vreme dogaa. Neko ko je dolazio redovno jednog dana samo
se vie ne pojavi. Teretana nije radno mesto. Da li e neko dolaziti ili ne, to je njegov
lini izbor. Tako se ni ja zbog toga nisam previe uzbuivao. U tome je prolo dva me
seca.
U novembru, jednog petka popodne, dobio sam telefonski poziv od Tokaijevog se
kretara. Prezivao se Goto. Govorio je dubokim, mekim glasom. Njegov glas me je
podsetio na Berija Vajta, iju su muziku esto putali nou na FM radiju.
Izuzetno mi je ao to moram ovo da vam saoptim ovako iznenada preko telefo
na, ali doktor Tokai je preminuo prolog etvrtka, i ovog ponedeljka je odrana sahra
na u najuem krugu.
Preminuo? rekao sam zaprepaeno. Ali, pre dva meseca, kada sam ga video
63
poslednji put, bio je sasvim dobrog zdravlja. ta se to dogodilo?

S druge strane telefonske veze, Goto je malo poutao, pa je progovorio: Zapravo,
uvam neto to me je doktor Tokai za ivota zamolio da vam predam, gospodine Ta
nimura. Oprostite na mojoj smelosti, ali moete li negde nakratko da se sretnete sa
mnom? Mogao bih tom prilikom da vam ispriam sve pojedinosti. to se mene tie,
mogu da doem kad god i gde god vi kaete.
Mogao bih neto kasnije danas, rekao sam. To bi bilo u redu, rekao je Goto. Rekao
sam mu za kafe u jednoj bonoj ulici iza Aojame. U est sati. Tamo moemo na miru,
bez prekidanja natenane da se ispriamo. Goto nije znao taj kafe, ali je rekao da misli
da bi mogao lako da ga pronae.
Kada sam u 17.55 stigao u taj kafe, on je ve sedeo unutra. im me je video kako
prilazim, odmah je ustao. Sudei po dubokom glasu koji sam uo preko telefona, za
miljao sam nekog demekastog oveka, ali je on zapravo bio visok i vitak. Prilino le
pih crta lica, ba kao to sam i uo od Tokaija. Na sebi je imao smee vuneno odelo i
uz snenobelu koulju nosio je kravatu zagasito oker boje. Bio je besprekorno odeven.
Njegova neto dua frizura bila je lepo oblikovana. ike su mu lepo padale na elo.
Bio je negde na polovini tridesetih godina i da od Tokaija nisam uo da je gej, izgle
dao bi mi samo kao negovani mladi ovek (jo je izgledao vrlo mladoliko) sa gustom
bradom. Pio je dupli espreso.
Razmenili smo pozdrave, pa sam i sam poruio dupli espreso.
Njegova smrt je bila vrlo iznenadna, zar ne? pitao sam.
Mladi ovek je zakiljio oima, kao zaslepljen jarkom svetlou. Da, tako je. Bila je
veoma, okantno iznenadna. Ali istovremeno, bila je to uasno duga, bolna smrt.
utke sam ekao dalje objanjenje. Ali on oigledno jo neko vreme verovatno
dok mi ne stigne kafa nije eleo da zalazi u pojedinosti doktorove smrti.
Iz dubine due sam potovao doktora Tokaija, rekao je mladi kao da eli da pro
meni temu. I kao lekar, i kao ovek, bio je zaista divan. Ljubazno se potrudio da me
naui mnogo toga. Radio sam kod njega na klinici skoro deset godina i da nisam imao
sree da ga upoznam, mislim da ne bih bio ovek koji sam sada. Bio je estit ovek,
bez ikakve dvolinosti. Uvek nasmejan, bez imalo arogancije, vodio je rauna da ne
pravi razliku meu ljudima oko sebe, svi su ga voleli. Nikad od doktora nisam uo ni
jednu runu re ni o kome.
Kad smo kod toga, ni sam ga nikad nisam uo da runo govori o bilo kome.
Doktor Tokai mi je esto priao o vama, rekao sam. Rekao je da bez vas kliniku
ne bi mogao uspeno da vodi, a i da bi u njegovom privatnom ivotu nastao pravi
haos da nije bilo vas.
Kako sam to izgovorio, na Gotovim usnama se ukazao bled, tuan osmeh. Ne, ni
sam ja uopte tako vaan ovek. Samo sam eleo kao neko ko radi iza kulisa da dokto
64
ru Tokaiju budem od pomoi koliko god mogu. Marljivo sam se trudio kako sam znao
i umeo da to ostvarim. A i nalazio sam radost u tome.
Stigao je moj espreso, i kad je kelnerica otila, on je konano poeo da mi govori o
doktorovoj smrti.
Prvi put sam primetio da se neto promenilo kad je doktor prestao da rua. Do
tada je svakog dana u vreme pauze za ruak obavezno uzimao neto, pa makar i jed
nostavno, da pojede. Ma koliko bio zauzet poslom, kad je u pitanju bio ruak, bio je
vrlo uredan. No, u jednom trenutku je sasvim prestao da obeduje u to doba dana. I
kad bih ga pitao zar ne eli neto da pojede, on bi odgovarao da se ne obazirem, da
samo nema apetit. To se desilo poetkom oktobra. Ta promena me je uznemirila. Jer,
doktor je bio ovek koji ne voli da menja svakodnevne ustaljene navike. Vie od bilo
ega pridavao je znaaj uobiajenim rutinama. A i nije prestao samo da rua. U me
uvremenu je prestao da odlazi i u teretanu. ovek koji je u teretanu odlazio triput
nedeljno i intenzivno plivao, igrao skvo i trenirao, kao da je izgubio svako intereso
vanje za to. A zatim kao da je prestao da obraa panju na svoj izgled. Bio je uredan i
elegantan ovek, iji je izgled, da tako kaem, postepeno postajao sve zaputeniji. De
avalo se da i po nekoliko dana zaredom ide u istoj odei. A onda je polako bivao sve
utljiviji, kao da je stalno o neemu duboko zamiljen, da bi na kraju maltene prestao
da govori i sve ee zapada u stanje odsutnosti. I kad bih mu se obratio, delovao je
kao da me ne uje. S druge strane, prestao je da se via sa enama posle radnog vre
mena.
Poto ste vodili njegov raspored obaveza, sigurno ste tu promenu lako uoili, zar
ne?
U pravu ste. Doktoru su u toku jednog dana bili naroito vani njegovi dogovori
sa enama. Da tako kaem bila je to njegova pokretaka snaga. Da se to iznenada
potpuno svede na nulu, kako god da pogledam, bilo je sasvim neuobiajeno. Pedeset
dve godine ivota jo nisu starost. Verovatno je i vama, gospodine Tanimura, poznato
kakav je aktivan ivot doktor Tokai vodio kada su u pitanju ene.
Da, jer je bio ovek koji to nije naroito krio. Mislim, ne u smislu da se time hva
lio, ve da je bio iskren kada je to u pitanju.
Goto je klimnuo glavom. Da, u tom pogledu bio je vrlo direktan ovek. I sam sam
od njega uo mnoge prie. Upravo zbog toga su me toliko i okirale iznenadne prome
ne kod njega. Doktor mi se vie nijednom nije poverio. to god da je bilo u pitanju,
nosio je to u sebi kao samo svoju tajnu. Naravno, probao sam da ga pitam o emu se
radi. Pitao sam da li se dogodilo neto loe, da li ga neto zabrinjava. Ali doktor je
samo odmahnuo glavom ne rekavi ta mu lei na dui. Sa mnom skoro vie nije raz
govarao. Samo mi je pred oima iz dana u dan sve vie kopneo. Bilo je oigledno da se
ne hrani dovoljno. Ipak, nisam mogao da zalazim u njegov privatni ivot. On jeste bio
otvoren ovek, ali nije bio neko ko tek tako poziva druge da uu u njegov lini pros
tor. Dugo sam radio kao njegov lini sekretar, ali sam pre toga samo jednom bio u nje
65
govom stanu. Samo onda kada je trebalo da uzmem neto vano to je on zaboravio
kod kue. U njegov stan su slobodno ulazile moda samo ene s kojima je odravao
bliske odnose. Mogao sam jedino s distance zabrinuto da nagaam ta se zbiva.
Rekavi to, Goto je jo jednom kratko uzdahnuo. Kao da izraava svoje pomirenje
sa neizbenim kada su u pitanju ene s kojima je doktor odravao bliske odnose.
Rekli ste da vam je pred oima iz dana u dan sve vie slabio? pitao sam.
Tako je. Oi su mu bile upale, a lice ubledelo kao list hartije. Noge su mu klecale i
vie nije mogao estito ni da hoda, vie nije mogao ni skalpel da dri. Naravno, u tom
stanju nije mogao da operie. Sreom, poto je imao sposobnog asistenta, on je umes
to doktora privremeno obavljao operacije. Ali nije moglo doveka tako da traje. Ja sam
telefonom zvao na sve strane i otkazao svaki zakazani termin, a klinika je praktino
dola do take privremenog prestanka s radom. Doktor je ubrzo sasvim prestao da se
pojavljuje na klinici. To je bilo krajem oktobra. Zvao sam ga telefonom na kuu, ali se
niko nije javljao. Puna dva dana uopte nisam mogao da ga dobijem. A poto sam u
vao klju od njegovog stana, treeg jutra sam ga iskoristio da otkljuam doktorov stan
i uao unutra. To je neto to zapravo ne bih smeo da radim, ali od brige vie nisam
mogao da se suzdrim.
Kada sam otvorio vrata stana, iznutra me je zapahnuo jeziv vonj. Svud po podu le
ale su razne razbacane stvari. Poskidana odea od odela, preko kravata, pa sve do
donjeg vea. Izgledalo je kao da stan nije pospremljen mesecima. Prozori su bili zatvo
reni, vazduh zaguljiv. A doktor je samo nepomino leao na krevetu.
Mladi ovek kao da se na trenutak priseao tog prizora. Zatvorio je oi i sasvim
blago zavrteo glavom.
Na prvi pogled, pomislio sam da doktor nije vie meu ivima. Na trenutak samo
to mi srce nije stalo. Ali, nije bilo tako. Doktor je okrenuo svoje ispijeno lice bledo
kao kre ka meni, otvorio oi i pogledao u mene. Trepnuo je nekoliko puta. ulo se
sasvim slabano, ali jeste disao. Pokriven do vrata, samo je nepomino leao tu. Po
zvao sam ga po imenu, ali on nije reagovao. Njegove sasuene usne bile su vrsto za
tvorene, kao da su zaivene. Bio je prilino zarastao u bradu. Najpre sam otvorio pro
zor i provetrio prostoriju. Poto mi nije delovalo kao da bih neto morao hitno da pre
duzmem, a ni on sam nije izgledao kao da se mui, odluio sam da prvo pospremim
stan. Toliko je uasno izgledao taj nered. Pokupio sam razbacanu odeu, oprao sve to
je moglo da se pere u ve-maini, i sve ono to je trebalo da se da na hemijsko ienje
skupio u jednu kesu. Ispustio sam vodu iz napunjene kade i oribao je. Po tragovima
kamenca koji su napravili liniju oko kade, delovalo je da je prilino dugo stajala napu
njena. To je bilo nezamislivo za doktora koji je bio pravi istunac. Bilo je jasno da je
otkazao redovne usluge ienja, jer se svud po nametaju bila uhvatila praina. Po iz
gledu, zaudo, samo u sudoperi u kuhinji nije bilo praktino niega zaprljanog. Bila je
gotovo savreno ista. Drugim reima, kao da je dugo nije estito ni upotrebio. U njoj
je bilo samo nekoliko preturenih boca mineralne vode, ali nikakvih tragova da je tu
66
ita jeo nije bilo. Kad sam otvorio friider, iz njega je dopro uasan smrad, kakav vam
ne mogu opisati. Sva hrana koja je tu stajala bila je pokvarena. Tofu, povre, voe,
mleko, sendvii i unka i tome slino. Sve sam to ubacio u veliku najlonsku kesu za
smee i odneo u kontejner u suterenu zgrade.
Goto je uzeo ispranjenu oljicu od espresa i posmatrao je izvesno vreme iz razlii
tih uglova. Zatim je podigao pogled i rekao: Mislim da je potrajalo vie od tri sata
dok nisam uspeo stan da dovedem u prvobitno stanje. Kako je za to vreme prozor sta
jao otvoren, i onaj neprijatan miris se uglavnom izgubio. Doktor pak i dalje nije pro
govarao. Samo me je pogledom pratio dok sam se kretao tamo-amo po stanu. Njegove
oi, onako ispijene, delovale su mnogo krupnije i sjajnije nego inae. Ali, u tim oima
nije bilo nikakvih emocija. Te oi su gledale u mene, ali u stvari nisu videle nita.
Kako da to opiem? Kao podeeni objektiv automatske kamere koji izotrava neto to
je u pokretu, njegov pogled samo je pratio objekat posmatranja. Da li sam to bio ja ili
ne, ta sam ja tu radio doktoru je bilo sasvim svejedno. Bio je to veoma tuan po
gled. Pogled koji neu zaboraviti dok sam iv.
Potom sam uzeo elektrinu mainicu i obrijao doktoru bradu. Mokrim pekirom
obrisao mu lice. Uopte se nije opirao. Samo me je putao da uradim to god treba.
Potom sam pozvao njegovog kunog lekara. Kad sam mu ispriao sve okolnosti, od
mah je doao. Pregledao ga je, obavio jednostavne testove. Za sve to vreme, doktor
Tokai ni re nije progovorio. Samo je tim svojim praznim pogledom bez ikakvih emo
cija netremice gledao pravo u nas.
Moda nije primereno da se ovako izrazim, ali doktor kako da kaem ve vie
nije izgledao kao iv ovek. Delovao je kao ovek koji je od izgladnelosti zapravo ve
trebalo da se pretvorio u mumiju zakopanu pod zemljom, ali je nagnan ovozemalj
skom udnjom ispuzao na povrinu. Znam da je uasno tako rei. Ali to je tano ono
to sam u tom trenutku oseao. Kao da je ve bio izgubio duu, bez izgleda da e je
ikad povratiti. Uprkos tome, samo su njegovi telesni organi nepopustljivo samostalno
radili. Tako je to delovalo.
Tu je Goto nekoliko puta zaklimao glavom.
Oprostite mi oduzeo sam vam previe vremena. Da skratim: jednostavno ree
no, doktor Tokai je oboleo od neke bolesti nalik na anoreksiju. Ne uzimajui gotovo
nikakvu hranu, napici su bili jedino to ga je odravalo u ivotu. Mada, precizno ree
no, to nije bila anoreksija. Kao to vam je poznato, od anoreksije mahom obolevaju
mlade ene. Iz estetskih razloga sa ciljem da smraju unose vrlo malo hrane, u meu
vremenu smanjivanje telesne teine postaje samo sebi cilj i tako gotovo potpuno pres
taju da jedu. U ekstremnim sluajevima, njihov je ideal da im kilaa dostigne nulu.
Dakle, u stvari nije uobiajeno da sredoveni mukarci postaju anoreksini. Ali u slu
aju doktora Tokaija, dogodio se upravo takav fenomen. Naravno, doktor to nije radio
iz estetskih razloga. On je prestao da jede, jer njemu, po mom miljenju, hrana doslov
67
ce vie nije mogla da proe kroz drelo.

Iskopneo je od ljubavi?
Verovatno neto tome slino, rekao je Goto. Ili je, s druge strane, moda imao
elju da se i sam svede gotovo na nulu. Doktor je moda eleo da poniti samog sebe.
Jer, da nije tako, oveku bi u obinim okolnostima bilo nepodnoljivo da izdri agoni
ju gladovanja. Radost zbog toga to se njegovo telo svodi na nulu moda je nadjaala
tu agoniju. Ba kao to se oseaju i mlade ene obolele od anoreksije dok smanjuju
svoju teinu.
Pokuao sam da zamislim Tokaija nesreno zaljubljenog kako lei na krevetu ispi
jen kao mumija. Ali u glavi mi se javljala samo slika onog vedrog, zdravog i lepo ode
venog gurmana.
Lekar mu je dao nutritivnu injekciju i pozvao medicinsku sestru da mu pripremi
infuziju. Ali, jedna injekcija je bila krajnje beznaajna, a i infuziju je doktor Tokai
mogao da skine kad god je hteo. Ni ja nisam mogao dvadeset etiri sata dnevno da
provedem kraj njegove postelje. I da sam pokuao da ga primoram da neto pojede,
samo bi povratio. Ni u bolnicu protiv njegove volje nisam mogao silom da ga vodim.
U tom trenutku doktora Tokaija napustila je svaka volja da nastavi da ivi. Bio je pot
puno reen da ide sve dalje ka nuli. to god mi oko njega preduzeli, ma koliko injekci
ja da snio mu ubrizgali, taj proces se nije dao zaustaviti. Mogli smo samo nemono da
posmatramo kako mu glad satire telo. Bili su to muni dani. Morao sam neto da pre
duzmem, ali zapravo nita nisam mogao da uinim. Na sreu, inilo se da doktor ne
trpi nikakve bolove. Bar tih dana na njegovom licu nijednom nisam video bolnu gri
masu. Odlazio sam kod njega svaki dan, proveravao potu, istio stan, sedeo kraj nje
govog kreveta i priao mu o svemu i svaemu. Prenosio mu vesti s posla, prepriavao
svakodnevne stvari. Ali, doktor ipak ni re nije izgovorio. Nije pokazivao nikakvu re
akciju. Nisam znao ak ni da li je svestan. Samo je utao kao zaliven i gledao me onim
krupnim oima lienim bilo kakvog izraza. Bile su udnovato prozirne. Kao da u vi
deti kroz njih do samog dna.
Neto se dogodilo izmeu njega i one ene? pitao sam. Sam mi je ispriao o toj
vrlo dubokoj vezi izmeu njega i ene koja je imala mua i dete.
Tako je. Doktor se pre izvesnog vremena odista upustio u prilino ozbiljne odnose
s tom enom. To vie nije bila usputna veza iz zabave kakva je uvek bila. Po svemu
sudei, meu njima dogodilo neto ozbiljno. Zbog toga je doktor izgubio volju za i
votom. Pozvao sam tu enu telefonom na kuu. Javio se njen suprug. Rekao sam mu
da elim da razgovaram s njegovom suprugom u vezi sa zakazanim terminom na kli
nici. Njen suprug mi je rekao da ona vie ne ivi tu. Pitao sam ga na koji telefon mogu
da je dobijem. On mi je hladnim glasom rekao da ne zna i samo mi je spustio sluali
cu.
Goto je ponovo nakratko zautao. Zatim je rekao: Da skratim ovu dugu priu ja
68
sam posle toga nekako uspeo da saznam gde se ona nalazi. Napustila je mua i dete,
otila od kue i poela da ivi s nekim drugim mukarcem.
Na trenutak sam ostao bez rei. Isprva nisam uspevao da razumem o emu se radi.
A onda sam rekao: Dakle, ona je obojici, i muu i doktoru Tokaiju okrenula lea?
Pojednostavljeno reeno, tako je, rekao je mladi ovek s mukom i blago se namr
tio. Imala je i treeg mukarca. Ne znam pojedinosti, ali izgleda da je bio mlai o
vek. To jeste samo moje lino miljenje, ali nisam imao oseaj da je u pitanju neki o
vek pun vrlina. Ona je s tim ovekom pobegla od kue. ini se da je doktor Tokai za
nju bio od koristi, neko koga je upotrebila samo kao odskonu dasku. I to ga je onako
dobro iskoristila. Postoje dokazi da je doktor toj eni dao izdane svote novca. Kad
sam pregledao izvode sa njegovog bankovnog rauna i kreditne kartice, shvatio sam
da je tu bilo prenosa neobino velikih suma. Pomislio sam da je novac verovatno po
troio na skupocene poklone ili da ga je ona moda zamolila da joj pozajmi novac.
Nisu ostali jasni dokazi to se tie tih trokova, niti su jasne pojedinosti, ali uglavnom,
ukupna svota podignuta sa rauna za kratak vremenski period bila je pozamana. Is
pustio sam teak uzdah. To mora da ga je dotuklo.
Goto je klimnuo glavom. Da je ta ena doktoru rekla: Mua i dete ipak ne mogu
da ostavim. Zato sada elim odluno da prekinem ovu vezu s tobom, i raskinula s
njim, mislim da bi on to jo nekako i mogao da podnese. Poto ju je iskreno voleo kao
nikoga do tada, sigurno bi se duboko razoarao, ali svakako ne bi otiao tako daleko
da samog sebe otera u smrt. Da je to imalo ikakve logike, ma koliko duboko da je po
tonuo, jednog dana bi uspeo ponovo da ispliva na povrinu. Ali, pojava treeg mu
karca, i injenica da je tako spretno iskorien, mora da je doktoru zadala vrlo teak
udarac.
utke sam ga sluao.
U trenutku kada je umro, doktorova telesna teina bila je pala na oko trideset pet
kilograma, rekao je Goto. oveku koji je inae imao preko sedamdeset kilograma,
teina se praktino prepolovila. Rebra su mu bila iskoila poput stenovite obale mora
s koje se voda povukla. Izgledao je tako da ti doe da skloni pogled. Podsetio me je
na ono kako su izgledali izgladneli jevrejski zatvorenici tek osloboeni iz nekog nacis
tikog logora koje sam davno video u nekom dokumentarnom filmu.
Logor. Da, u izvesnom smislu njegovo predvianje bilo je tano. U poslednje vreme
esto razmiljam o tome ko sam to ja.
Goto je rekao: Medicinski gledano, neposredni uzrok smrti bila je srana insufici
jencija. Srce je izgubilo snagu da pumpa krv. Ali, ako se ja pitam, njegovu smrt je uz
rokovalo zaljubljeno srce. Doslovce je bio bolestan od ljubavi. Mnogo puta sam je po
zvao telefonom, objasnio kakve su okolnosti i molio je. Na kolenima sam je prekli
njao: Moete li bar jednom, makar samo nakratko da doete da posetite doktora To
kaija? Ako ovako nastavi, doktor nee ostati u ivotu. Ona, meutim, nije dola. Na
69
ravno, ne mislim da bi se sve dobro zavrilo i da on ne bi umro samo da se ta ena po

javila pred njim. Doktor je ve bio doneo odluku da umre. Ali, moda bi se tu ipak
dogodilo neko udo. Ili bi moda doktor mogao da umre sa nekim drugaijim osea
njima u sebi. A moda bi njena pojava njemu samo unela pometnju. Njegovu bi duu
moda samo jo vie ozledila. U tom pogledu, nisam siguran. Iskreno govorei, mnogo
je toga u ta nisam siguran kada je o tome re. Ali jedno pouzdano znam: ljudi kojima
od ljubavi hrana prestane da prolazi kroz drelo i oni od toga stvarno umru na ovom
svetu jednostavno ne postoje. Zar ne mislite tako?
Sloio sam se. Zaista nikad tako neto nisam uo. U tom smislu, doktor Tokai je si
gurno bio jedinstven. Kad sam to rekao, Goto je pokrio lice akama i neko vreme pla
kao bez glasa. Po svemu sudei, iskreno je voleo doktora Tokaija. Hteo sam nekako da
ga uteim, ali zapravo nisam mogao da uinim nita. Nedugo potom on je prestao da
plae i iz depa pantalona izvukao istu belu maramicu i obrisao suze.
Oprostite mi to sam se poneo tako glupo.
Nije glupo plakati za nekim, rekao sam ja. Naroito za nekim vanim ko je premi
nuo. Goto mi je zahvalio. Hvala vam. Malo mi je lake sad kad ste mi to rekli.
Ispod stola je izvukao torbu za rekete za skvo i dao mi je. U torbi je bio potpuno
nov blek najt reket. Vrhunski kvalitet.
To mi je doktor Tokai poverio na uvanje. Naruio ga je za sebe, ali kada je reket
stigao potom, doktor je ve bio izgubio snagu da igra skvo. Zamolio me je da ga
vama poklonim. Kako mu se bliio poslednji as, doktor je iznenada nakratko povra
tio svest i ostavio mi da se postaram za nekoliko stvari. Jedna od njih je i ovaj reket.
Ako vam odgovara, molim vas uzmite ga.
Zahvalio sam mu i primio reket. A zatim sam ga pitao ta se desilo s klinikom.
Privremeno smo prestali sa radom, pa mislim da e pre ili kasnije biti zatvorena ili
e biti prodata kao biznis, rekao je. Naravno, moe neko da preuzme da njome ruko
vodi, a i ja u jo izvesno vreme biti tu da pomognem, ali ta e biti posle o tome
odluka jo nije doneta. I meni je potrebno malo vremena da se priberem. U ovom tre
nutku jo nisam u stanju suvislo da razmiljam.
Nadao sam se da e mladi uspeti da se oporavi od ovog oka i uspeti normalno da
vodi ivot koji je pred njim. Na rastanku mi je rekao: Gospodine Tanimura, nadam se
da to nije nametljivo s moje strane, ali imam jednu molbu za vas. Molim vas da dok
tora Tokaija zauvek pamtite, ako moete. Doktor je bio ovek beskrajno istog srca. A
po mom miljenju, jedino to mi moemo da uinimo za pokojnog oveka jeste da ga
to due sauvamo u svom seanju. Samo, to je jednostavnije rei nego uiniti. I to se
ne moe moliti tek od bilo koga.
Tako je, rekao sam mu. Dugo uvati pokojnika u seanju nije tako jednostavno kao
to ljudi misle. Trudiu se da ga se esto setim. To sam mu obeao. Da li je srce dokto
ra Tokaija zaista bilo beskrajno isto ili ne, to nisam bio sposoban da prosudim, ali to
70
da on u izvesnom smislu nije bio obian ovek jeste izvesno i imalo je smisla pamtiti
ga. Potom smo se rukovali i rastali.
Iz tog razloga, da ne bih zaboravio takvog doktora Tokaija, ja ovo i piem. Za mene
lino ostaviti neto u pisanom obliku jeste najefikasnije sredstvo protiv zaborava.
Imena i mesta su malo promenjena, da akterima ne bih stvorio neprilike, ali sami do
gaaji su se uglavnom upravo ovako zaista i zbili. Nadam se da e i Goto negde jed
nog dana proitati ovo.
Postoji jo neto to dobro pamtim o doktoru Tokaiju. Sada vie ne mogu da se se

tim kako smo tada doli na tu temu, ali on mi je svojevremeno ispriao svoje gledite
o enama uopte.
Njegovo je lino miljenje bilo da su sve ene uroeno obdarene nekom vrstom po
sebnog samostalnog organa koji im omoguava da lau. Kakvu vrstu lai, gde i kako
ih one izgovaraju to se razlikuje od jedne do druge ene. Pa ipak, sve one u nekom
trenutku obavezno slau, i to o neemu vanom. Naravno, lau one i o neemu sasvim
nevanom, ali nezavisno od toga, ne prezaju da izgovore lai o najvanijim stvarima. I
to ine tako da im se ni boja u licu, ni ton ni za mrvicu ne promeni, jer je to neto to
ne rade one same, ve to samovoljno izvrava taj samostalni organ. Upravo ih zato ni
kad i ne pee savest niti im to osim u specifinim izuzecima naruava miran san.
I sada se odlino seam njegovih rei, jer ih je izgovorio sa za njega vrlo neuobia
jenim vrstim uverenjem. Ni sam ne mogu a da se sutinski ne sloim s tim doktoro
vim miljenjem, ali mislim da su neke konkretne nijanse koje se u njemu sadre ipak
pogrene. Mogue je da smo nas dvojica, pratei svako svoju linu putanju, stigli na
isti neugodan vrh brda.
Nema sumnje da je on, suoen sa smru, nerado sam sebi potvrivao da njegovo
gledite nije pogreno. Izlino je govoriti koliko je meni doktora Tokaija ao. Iz dubine
due alim njegovu smrt. Odbijati hranu i umirati od gladi mora da je jedna vrlo radi
kalna odluka. Beskrajno je patio, i fiziki i psihiki. Ali u isto vreme ne mogu a da mu
ne zavidim na tome to je jednu enu mogao toliko duboko da voli ma kakva da je
ona bila -da je poeleo da poniti samog sebe. Da je samo hteo, mogao je da nastavi sa
istim onakvim veto razraenim ivotom kakav je vodio i do sada, i da se spasi. Da
bude u usputnim vezama sa vie ena u isto vreme, da ispija pino noar punog ukusa,
da na koncertnom klaviru u dnevnoj sobi svira My Way, i da u nekom udobnom kut
ku grada nastavi da uiva u svojim ljubavnim avanturama. Uprkos tome, njega je
obuzela tako gorka ljubav od koje ti se stee grlo da ne moe da jede, zakoraio je u
sasvim novi svet, ugledao prizore koje nikad do tada nije video, i naposletku oterao
sebe u smrt. Da se posluim Gotovim reima sebe je ponitio. Koji je od ta dva ivo
ta za njega u pravom smislu bio srean, ili pak koji je od njih bio istinski, to ja ne
mogu da prosudim. Sudbina koju je od septembra do novembra te godine sledio dok
71
tor Tokai za mene je, ba kao i za mladog Gotoa, bila prepuna toga nerazumljivog.
I dalje igram skvo, ali otkad je Tokai umro, a i otkad sam se preselio, vie ne idem
u istu teretanu. U novoj teretani najee igram sa profesionalnim partnerom. Jeste da
kota, ali tako je lagodnije. Reket koji sam dobio od doktora Tokaija skoro nikad ne
koristim. Razlog za to je to je moda previe lagan za mene. A kad tu lakou osetim
pod rukom, obavezno se setim doktorovog ispoenog tela.
Kad se njeno srce pomeri, ono za sobom povue i moje. Kao dva amca vezana ko
nopcem. ak i da elim da preseem tu vezu, seivo kojim bi se ona dala presei nigde
ne postoji.
Bio je vezan za pogrean amac, tako mislimo sada, posle svega. Ali, da li se to
moe tako jednostavno proglasiti? Ja mislim da je doktor Tokai, kao to je ta ena (ve
rovatno) koristila samostalni organ da lae, takoe koristio neki samostalni organ,
premda naravno u mnogo drugaijem smislu da voli. Za njega samog, to je bio he
teronoman in, neto na ta nije mogao da utie svojom voljom. Lako je nekom tre
em da posle svega kritiki, saaljivo vrti glavom nad njihovim postupcima. Ali, da se
u nae ivote nije umeao takav jedan organ, koji te vine u visine, koji te gurne u pro
valiju, koji ti sludi srce, koji ti pokazuje prelepo privienje, i koji ponekad tera u smrt,
ivot bi nam sigurno bio prilino nezanimljiv. Ili bi zavrio u pukom nizu vetih ma
nevara.
O emu je Tokai pred smrt razmiljao, ta je oekivao to ja naravno ne mogu da
znam. Ali, iako je bio u tako tekom oaju i bolu, uspeo je, pa makar i samo privreme
no, da povrati onu svoju svest i ostavi mi svoj neupotrebljeni reket za skvo. A moda
je on to hteo da mi prenese neku poruku. Ili je moda u poslednjim asovima uspeo
da spozna neto to bi mogao biti odgovor na pitanje ko sam to ja. I hteo meni da ga
prenese. Tako mi se ponekad ini.
72
eherezada
SVA KI PUT KADA BI SPA VA LA sa Habarom, ispriala bi mu po jednu zanimljivu, udnu pri
u. Poput princeze eherezade iz Hiljadu i jedne noi. Naravno, za razliku od kralja iz
prie, Habari nije bilo ni na kraj pameti da joj odrubi glavu kad svane dan (nikad nije
ni ostala uz njega do jutra). Ona je Habari priala prie, jer je sama tako htela. Sigur
no donekle i iz elje da ga utei, jer je stalno bio sam, zatvoren u kui. Ipak, Habara je
pretpostavljao da njoj osim toga, ili povrh toga, mora da se dopadao sam taj intimni
in prianja prie mukarcu s kojim je u krevetu u onim zajednikim, lenjim trenu
cima posle seksualnog ina.
Habara je tu enu zvao eherezada. To ime nije eleo pred njom da izgovara, ali bi
u malom dnevniku koji je svakodnevno vodio hemijskom olovkom upisao ehereza
da na dan kada je dola. A onda bi ukratko zabeleio sadraj prie koju mu je tog
dana ispriala, tek toliko da iz njegovih beleki niko ne bi mogao da razume o emu se
radi, ak i ako bi ih naknadno proitao.
Da li su njene prie bile neto to se zaista zbilo, da li su bile potpune izmiljotine,
ili pak delimino istinite, a delimino izmiljene, to Habara nije znao. Bilo je nemogu
e razluiti tu razliku. Delovalo je da su i stvarnost i pretpostavke, i zapaanja i vizije
bili nerazdvojivo pomeani u njima. Zato je Habara reio jednostavno da ih bezbrino
slua, ne obazirui se na to da li su stvarnost ili fikcija. Kakvog znaaja i razlike za
njega sada uopte ima da li je posredi bila istina ili la, ili su njene prie na sloen na
in bile proarane i jednim i drugim?
Bilo kako bilo, eherezadin pripovedaki dar dirao je u srce. O kakvoj god prii da
je bilo re, kada ju je eherezada priala, pretvarala bi se u neku posebnu. Ton kojim
je govorila, nain na koji je pravila pauze, kako je razvijala priu sve je bilo savre
no. Svom sluaocu je pobuivala radoznalost, drala ga u neizvesnosti, navodila ga da
se zamisli i nagaa, i na kraju mu dala tano ono to je traio. Toliko je izvanredna
bila njena umenost u tome da je svog sluaoca uspevala da navede, pa makar i samo
trenutno, da zaboravi stvarnost koja ga okruuje. Zaostale delie runih seanja i bri
ge koje bi ovek najradije zaboravio brisala je kao kolsku tablu mokrim sunerom.
Zar to nije sasvim dovoljno, mislio je Habara. U ovom trenutku njemu nita vie od
toga i nije bilo potrebno.
73
eherezada je imala trideset pet etiri godine vie nego Habara i u sutini je
bila domaica (sa zvanjem medicinske sestre, to je izgleda ponekad, po potrebi radila
na poziv). Imala je dvoje dece koja su ila u osnovnu kolu. Njen mu je radio kao
slubenik u nekoj obinoj firmi. ivela je na dvadesetak minuta vonje od Habare. To
je bilo (uglavnom) sve od podataka to je ona, bar Habari, ispriala o sebi. Da li je to
sve bilo istina bez trunke lai, Habara, naravno, nije imao naina da proveri. S druge
strane, nije ni nalazio nekog naroitog razloga da u to sumnja. Svoje ime mu nije rek
la. Nema nikakve potrebe da zna moje ime, kazala mu je. I bila je u pravu. Ona je za
njega bila samo eherezada i za njega nije bilo nieg nepraktinog u tome. Ni ona
Habaru nikad nije zvala po imenu premda je svakako morala znati kako se zove. Pa
ljivo je izbegavala da ga oslovljava, kao da bi bilo neto neprikladno i kobno da joj
njegovo ime pree preko usana.
Po svojoj spoljanjosti, ma koliko ovek blagonaklono gledao, eherezada nije ima
la nikakvih slinosti sa onom prelepom princezom iz Hiljadu i jedne noi. Njeno
telo, posvuda sa vikom naslaga (poput fuga popunjenih gitoru), bilo je telo domaice
iz provincije koja sigurnim korakom ide ka srednjim godinama. Ispod brade je imala
podvaljak, a u uglovima oiju urezane bore od umora. I njena frizura, i odea i min
ka, iako ne neuredne, nisu ba izazivale divljenje. Same crte njenog lica nisu bile loe,
ali kako mu je nedostajao fokus, ljudima je njeno lice samo ostavljalo nekakav neja
san utisak. Kad bi proli pored nje na ulici ili se vozili istim liftom, veinom je nisu ni
primeivali. Moda je ona deset godina pre toga i bila vesela, lepukasta devojka. Mo
da se poneki mukarac i okrenuo za njom. Ali, ako je tako i bilo, na te dane zavesa je
u nekom trenutku pala. A u ovom trenutku nije bilo naznaka da bi se ponovo mogla
podii.
eherezada ga je u kui poseivala dvaput nedeljno. Nije imala unapred odreen
dan, ali nikad nije dolazila vikendom. Vikendi su joj verovatno bili potrebni da ih pro
vodi s porodicom. Sat uoi dolaska javila bi mu se telefonom. Obavila bi nabavku u
oblinjem supermarketu i autom punim kupljenih namirnica stigla kod njega. Imala je
plavu mazdu, neki manji stariji model, sa vidljivo ulubljenim zadnjim branikom i fel
nama pocrnelim od prljavtine. Parkirala bi automobil na parking mestu odreenom
za kuu, podigla vrata gepeka, izvadila kese napolje i s tim kesama u rukama pozvo
nila na njegova vrata. Habara bi kroz pijunku proverio ko zvoni, otkljuao, skinuo la
nac sa vrata i otvorio ih. Ona bi otila pravo u kuhinju i hranu koju je donela sa so
bom rasporedila u friider. Potom bi napravila spisak potreptina za sledeu nabavku.
Oigledno sposobna domaica, taj posao je obavljala veto, bez suvinih pokreta, sve
to vreme gotovo ne progovarajui, vrlo ozbiljnog izraza lica.
im bi ona obavila taj posao, njih dvoje bi bez ijedne rei, kao noeni nekom ne
vidljivom morskom strujom, spontano preli u spavau sobu. eherezada bi tamo hi
tro svukla odeu sa sebe i legla sa Habarom u krevet. Gotovo bez rei bi vodili ljubav,
izvodei seksualni in po redosledu, kao da sarauju na nekom zajednikom zadatku.
74
Ako je bila usred ciklusa, rukama bi ga vodila do vrhunca. Njene vete, donekle pos
lovne ruke podsetile bi Habaru da je eherezada kvalifikovana medicinska sestra.
Posle seksa njih dvoje bi leali i razgovarali. Tanije, uglavnom je priala ona, dok
je Habara samo klimao glavom, povremeno postavljajui poneko kratko pitanje. A
onda, kada bi kazaljke sata pokazale pola pet, eherezada bi tu, pa makar bila i na
pola prie, prekinula (iz nekog razloga njene prie su uvek u to vreme ulazile u zavr
nicu), ustala iz kreveta, pokupila odeu razbacanu po podu, obukla se i poela da se
sprema za povratak kui. Moram da idem da spremim veeru, rekla bi.
Habara bi je otpratio do vrata, ponovo privrstio lanac i kroz prorez zavesa posma
trao prljavi mali plavi auto kako odlazi. Kada bi dolo est sati, iz friidera bi izvadio
hranu i spremio neto jednostavno za veeru koju bi pojeo sam. Nekada je radio kao
kuvar, pa mu pripremanje hrane nije predstavljalo nikakav problem. Uz jelo je pio pe
rije (nije konzumirao alkohol), a potom uz kafu gledao neki film na DVD-ju ili itao
knjigu (voleo je knjige za ije je itanje bilo potrebno vreme, koje je morao da proita
vie puta da bi ih razumeo). Nita drugo nije imao da radi. Nije imao s kim da razgo
vara. Nije imao kome ni da telefonira. Poto nije imao raunar, nije imao ni pristup
Internetu. Nije dobijao novine, niti je gledao televizijske emisije (za to postoji dobar
razlog). Napolje, razume se, nije mogao da izlazi. Ako iz bilo kog razloga eherezada
ne bi vie mogla da dolazi kod njega, on bi ostao odseen od spoljnog sveta, doslovce
sam kao na pustom ostrvu.
Ipak, ta mogunost Habari nikad nije unosila nemir. S tom situacijom morao bih
da izaem na kraj sopstvenim snagama, mislio je Habara. Bilo bi mi teko, ali nekako
bih ve uspeo da je prevaziem. Nisam ja ostao sam na pustom ostrvu. Ne, ja sm je
sam pusto ostrvo. Bio je navikao na to da bude sam. Samoa na njegovu psihu nije
mogla tako lako da utie. Ono to Habaru jeste uznemirilo bila je injenica da u toj si
tuaciji eherezada i on vie ne bi mogli da vode svoje razgovore u krevetu. Preciznije
reeno, vie ne bi mogao da slua nastavke njenih pria.
Poto se smestio u kuu, Habara je nakon izvesnog vremena poeo da puta br
kove i bradu. Brada mu je oduvek bila gusta. Cilj mu je, naravno, bio da promeni iz
gled svog lica, ali nije bio jedini. Glavni razlog to je poeo da puta brkove i bradu
bio je taj to nije znao ta e s rukama. Sa bradom i brkovima na licu mogao je svaki
as da pipka predeo vilice, zulufa i ispod nosa i da uiva u tom oseaju pod prstima.
Mogao je i da ubija vreme oblikujui ih makazicama i brijaem. Nikad mu to do tada
nije palo na pamet, ali putanje brkova i brade bila je vea razonoda nego to je mo
gao da oekuje.
U prethodnom ivotu bila sam zmijuljica, rekla mu je eherezada jednog dana u

krevetu. Kratko i jasno, sasvim nehajno, kao da je rekla: Severni pol se nalazi na
krajnjem severu.
75
Habara nije znao nita o tome kakvo je zmijuljica stvorenje, niti kako ono uopte
izgleda. Zato i nije izgovorio nikakvu impresiju o tome.
Zna li kako zmijuljice jedu pastrmke? upitala ga je.
Ne znam, rekao je Habara. I to da zmijuljice uopte jedu pastrmke uo je prvi put.
Zmijuljice nemaju vilice. To je ono to ini veliku razliku izmeu njih i obinih je
gulja.
A obine jegulje imaju vilice?
Zar nikad nisi video jegulju? upitala ga je zapanjeno.
Ponekad je pojedem, ali nisam imao prilike ba da joj vidim vilice.
Sledei put kad je bude video, dobro se zagledaj. Moe da ode u neki akvarijum
ili tako negde. Obina jegulja ima i vilice, a u njima ima i zube. Ali, zmijuljica uopte
nema vilice. Umesto toga, njen usni otvor je nekakva pijavka. Tom pijavkom ona se
privrsti za kamen na dnu reke ili jezera, i tako naopako okrenuta leluja kao vodena
trava.
Habara je zamislio mnotvo zmijuljica na dnu jezera kako lelujaju poput vodene
trave. Ta scena mu je delovala nekako odseena od stvarnosti. A opet, znao je da je i
sama stvarnost ponekad odseena od stvarnosti.
Zmijuljica tako ivi, stopljena sa okolinom. Pritaji se u vodenoj travi i eka da iz
nad nje proe pastrmka. A onda se hitro ustremi nagore i tom pijavkom joj se prilepi
za stomak, kao pijavica. Ona vodi parazitski ivot. Sa unutranje strane pijavke zmiju
ljica ima nekakav zupasti jezik kojim grebe kao turpijom i tako probui rupu na telu
ribe, odakle jede njeno meso, malo-pomalo.
Ne bih voleo da sam pastrmka, rekao je Habara.
U doba starog Rima svuda je bilo ribnjaka u kojima su gajili zmijuljice i kau da
su drske i neposlune robove unutra bacali ive kao hranu.
Ne bih voleo ni da budem rob u doba starog Rima, mislio je Habara. Dodue, ne bi
on voleo da bude rob ni u kom razdoblju.
Zmijuljicu sam prvi put uivo videla u akvarijumu, kada sam ila u osnovnu ko
lu, i im sam proitala objanjenje o tome kako ona ivi, odjednom sam shvatila da
sam to bila u prethodnom ivotu, rekla je eherezada. Tanije, vrlo se jasno seam
toga. Pamtim kako sam privrena za kamen lelujala meu vodenom travom na dnu
jezera i posmatrala debele pastrmke kako prolaze iznad mene.
Ne pamti da si glodala pastrmku?
To ne.
Dobro je, rekao je Habara. Je li to sve ega se sea iz vremena kad si bila zmiju
ljica? Samo toga da si lelujala na dnu jezera?
Nije mogue tako se glatko seati svega iz prethodnog ivota, rekla je. Ako ima
sree, u jednom trenutku e se setiti tek nekog delia. Sasvim iznenadno, onako kao
da si kroz rupicu u zidu provirio na drugu stranu. Od svih prizora koji tamo postoje, ti
vidi samo jedan segment. Moe li ti da se seti iega iz svog prethodnog ivota?
76
Ne seam se nieg, rekao je Habara. Iskreno, nije ni imao elju da se sea pret
hodnog ivota. Imao je pune ruke posla i oko ovog sadanjeg.
Ipak, biti tako na dnu jezera uopte nije bilo loe. Prilepim se ustima uz kamen i
okrenuta naglavake posmatram ribe kako plivaju iznad mene. Jednom sam ak vide
la i ogromnu vodenu kornjau. Kad je gleda odozdo, lii na onaj mrani i opaki di
novski svemirski brod iz Ratova zvezda. Velike bele ptice sa dugakim otrim kljuno
vima lovile su ribe kao neki atentatori. Kad ih posmatra iz vodene dubine, one izgle
daju kao najobiniji oblaci koji plove vedrim nebom. Mada, poto smo se mi krile u
vodenoj travi, bile smo bezbedne od ptica.
Ti sve te scene moe da vidi.
Vrlo ivo, rekla je eherezada. Seam se i svetlosti i oseaja strujanja vode. Se
am se ak i o emu sam tada razmiljala. Ponekad ak mogu da se vratim u te prizo
re.
Sea se o emu si razmiljala?
Da.
Ti si tamo o neemu razmiljala?
Naravno.
O emu li razmiljaju zmijuljice?
Zmijuljice razmiljaju o sasvim zmijuljicama svojstvenim stvarima. O zmijuljica
ma svojstvenim temama, u zmijuljicama svojstvenom kontekstu. Ali one ne mogu da
se pretoe u na jezik, jer se tiu vodenog ivota. To je isto kao kod beba u materici.
Znamo da njihove misli postoje dok su tamo unutra, ali one ne mogu da se izraze
ovozemaljskim jezikom. Zar nije tako?
Zar se ti sea i onoga to je bilo dok si bila u materici? pitao je Habara zaprepa
eno.
Naravno, rekla je eherezada vrlo nehajno, blago uzdignuvi glavu sa njegovih
grudi. Zar se ti ne sea?
Ne seam se, rekao je Habara.
Onda u ti jednom priati o tome. Priu iz vremena kad sam bila u materici. Ha
bara je tog dana u dnevnik zabeleio: Scherezada, zmijuljica, prethodni ivot. Sve i
da to neko drugi vidi, uopte ne bi mogao da povee o emu se radi.
Habara je eherezadu upoznao etiri meseca ranije. Tada je upuen u kuu u gra
diu na severu regiona Kanto, a ona mu je bila dodeljena kao mesna osoba za kon
takt. Uloga joj je bila da za Habaru, koji nije mogao da izlazi napolje, obavlja kupovi
nu namirnica i drugih potreptina i da mu ih donosi u kuu. Po elji mu je kupovala
i knjige i asopise koje je hteo da ita ili kompakt diskove koje je hteo da slua. Pone
kad bi mu donela filmove na DVD-ju, po svom izboru (premda su kriterijumi tog iz
bora Habari bili potpuno nedokuivi).
77
I ve nedelju dana poto se Habara tamo smestio, eherezada je, kao da je to neto
to se podrazumeva, njega pozvala u krevet. Od prvog dana imala je spremna sredstva
za kontracepciju. Moda je to bila jedna od aktivnosti podrke za koje je bila zadu
ena. Bilo kako bilo, to je bio samo jedan u nizu elemenata toka dogaaja koji su se
odvijali glatko, bez oklevanja i zadrke, pa se ni on tom poretku nije suprotstavljao.
Na njen poziv odlazio je pravo u krevet i, ne razumevajui ba sasvim smisao svega
toga, vodio ljubav sa eherezadom.
Seks sa njom se nije mogao nazvati strastvenim, a opet, nije ba bio ni sasvim slu
ben. Ako je taj seks i bio neto to je zapoeto kao njoj dodeljena (ili pak vrsto suge
risana) uloga, u nekom trenutku ona je u tom inu pa makar moda i samo delimi
no poela da nalazi zadovoljstvo. Habara je to oseao po tananim promenama u na
inu na koje je reagovalo njeno telo i bilo mu je odista drago zbog toga. Jer, on ipak
nije bio divlja ivotinja strpana u kavez, ve jedan ovek sa istananim oseanjima.
Seksualni in koji za cilj ima samo zadovoljenje fizikih potreba, iako u izvesnoj meri
neophodan, teko da ispunjava. Pa ipak, Habara nije mogao da razgranii u kolikoj je
meri eherezada seks sa njim smatrala svojom dunou, a u kolikoj meri inom koji
pripada domenu linog.
A to nije bio sluaj samo sa seksom. Habara nije bio u stanju da prosudi u kojoj su
meri sve te svakodnevne stvari koje je ona radila za Habaru bile njena utvrena oba
veza, a u kojoj meri neto to je proisteklo iz njenih linih simpatija (pa ak ni da li bi
se to uopte moglo zvati simpatijama). U mnogo pogleda eherezada je bila ena ije
emocije i namere nije bilo lako protumaiti. Recimo, gotovo uvek je nosila ve od jed
nostavnih materijala, bez ikakvih ukrasa. Onu vrstu vea kakav obine domaice u
tridesetim godinama valjda svakodnevno nose, kakav se kupuje na rasprodajama u
radnjama na veliko a Habara, koji do tada nije posedovao nikakvo iskustvo u odno
sima sa domaicama u tridesetim, mogao je to samo da nagaa. Ali onda, nekim dani
ma bi se pojavila u vrlo prefinjenom, izazovnom veu. Habara nije znao gde se to ku
puje, ali mu je delovao skupoceno. Onako nean, tamnih boja, od predivne svile i fine
ipke. S kojim ciljem i iz kojih je okolnosti proistekao tako ekstreman raskorak, to Ha
bara nije mogao ni da pretpostavi.
injenica da je seks sa eherezadom bio neobjanjivo povezan i iao ruku podruku
sa priama koje mu je ona pripovedala, bilo je jo neto to je zbunjivalo Habaru. Ni
jedno od ta dva nije ilo bez onog drugog. Odravati ne preterano strastvene fizike
odnose sa osobom prema kojoj nema naroitih oseanja i biti na taj nain duboko po
vezan s njom -ili vrsto vezati za nju bila je situacija koju Habara nikad do tada nije
doiveo. Bilo je to pomalo zbunjujue za njega.
Bila sam u pubertetu, poela je jednog dana eherezada u krevetu, kao da mu se

ispoveda, kada sam poela povremeno da upadam u tuu kuu u odsustvu njenih
78
ukuana.
Habara nije uspeo kao to je to najee bio sluaj kada su njene prie u pitanju -
da izgovori nikakav prigodan utisak.
Jesi li ikad provalio u neiju kuu?
Nisam, rekao je Habara hrapavim glasom.
Kad to jednom uradi, ume da ti pree u naviku.
Ali, to je protivzakonito.
Tako je. Ako te otkriju, uhapsi te policija. Za provalu plus krau (ili pokuaj kra
e) dobija se debela kazna, zna. Ali, iako si svestan da je to loe, to te obuzme kao
neka bolest zavisnosti.
Habara je utke ekao da ona nastavi.
Zna, ono to je najlepe kod toga da ue u tuu kuu dok unutra nema nikog,
jeste njena tiina. Ne znam zato, ali ta kua bude toliko tiha, kao da je najtie mesto
na svetu. Bar sam ja imala takav oseaj. Kad god sam tako sama sedela na podu u toj
mrtvoj tiini, seanja na ono vreme kada sam bila zmijuljica potpuno su mi se prirod
no vraala, rekla je eherezada. To je bio ba lep oseaj. I ranije sam ti ve spominja
la da sam u prethodnom ivotu bila zmijuljica, je 1 da?
Jesi.
E pa bilo je isto tako. Ja na dnu jezera, priljubljena uz kamen repom nagore, lelu
jam u vodi. Kao ona vodena trava oko mene. Svud okolo je tiina, ne uje se nikakav
zvuk. Ili moda ja nemam ui pa ne ujem. U vedrim danima zraci svetlosti sa povri
ne prodiru pravo kao strele. Ponekad se prelamaju i svetlucaju kao kroz prizmu. Ribe
raznih boja i oblika polako prolaze iznad mene. A ja ne razmiljam ni o emu. Odnos
no, i nemam nikakve misli osim onih svojstvenih zmijuljicama. Te misli jesu maglovi
te, ali su iste. Dakle, nisu prozirne, ali u njima nema nieg neistog. Ja sam ja, ali u
isto vreme to i nisam. A biti tu s takvim oseanjima u sebi, bilo je nekako ba lepo.
eherezada je u tuu kuu prvi put provalila u vreme kada je bila uenica treeg
razreda srednje kole. Zaljubila se u deaka iz svog odeljenja dravne srednje kole u
rodnom gradu. On je igrao fudbal, bio je visok i imao je odlian uspeh u koli. Nije
bio naroito zgodan, ali je delovao uredno i bio je strano simpatian. Ali, kao to je
to est sluaj sa enskim srednjokolskim ljubavima, i ova je bila neuzvraena. On je
po svemu sudei imao simpatije prema drugoj devojici iz odeljenja i eherezadu nije
ni gledao. Nije joj se nikad ni obratio, a moda nije ak ni primeivao da idu u isti
razred. Ali ona nikako nije mogla da odustane od tog deka. Kad god bi ga ugledala,
ostajala je bez daha. Ponekad joj je delovalo ak i da bi mogla da povrati. Ako nita
ne bude preduzela, inilo joj se, poremetie pameu. Ipak, to da njemu izjavi ljubav
nije dolazilo u obzir. To sigurno ne bi dobro prolo.
Jednog dana eherezada je bez dozvole izostala iz kole i otila do kue tog deaka.
79
Njegova kua bila je petnaestak minuta hoda udaljena od eherezadine. iveo je u

porodici bez oca. Njegov otac, koji je radio u kompaniji za proizvodnju cementa, ne
koliko godina pre toga poginuo je u saobraajnoj nesrei na auto-putu. Majka je radila
u dravnoj nioj srednjoj koli u susednom gradiu kao nastavnica maternjeg jezika.
Mlaa sestra je bila uenica nie srednje kole. Stoga u njihovoj kui oko podneva ne
bi trebalo da je bilo ikog. O njegovoj porodinoj situaciji eherezada se bila unapred
obavestila.
Ulazna vrata su, normalno, bila zakljuana. eherezada je proverila ispod otiraa.
Tamo je pronala klju. U mirnim provincijskim naseljima razbojnitava gotovo nikad
nije bilo. Zbog toga ljudi zakljuavanju vrata nisu pridavali previe panje. Imali su
obiaj da kljueve ostavljaju sakrivene ispod otiraa ili saksije sa cveem tu u blizini
za sluaj da je neko od lanova porodice zaboravio klju od kue.
Za svaki sluaj pozvonila je na vrata i malo saekala, pa kad se uverila da niko ne
odgovara, a i da niko iz susedstva ne motri, eherezada ih je tim kljuem otvorila i
ula unutra. Potom je sa unutranje strane zakljuala vrata. Izula je cipele, stavila ih u
najlonsku kesu i ubacila u ranac koji je nosila na leima. A zatim se odunjala na
sprat.
Kao to je i mislila, njegova soba se nalazila gore. Mali drveni krevet bio je uredno
zategnut. Polica puna knjiga, ormar za odeu, radni sto. Na polici je stajala mini-linija
i nekoliko kompakt diskova. Na zidu je visio kalendar sa fotografijom fudbalskog tima
Barselone i nekakva zastavica fudbalskog kluba, ali osim toga nije bilo niega ni nalik
na ukras. Ni fotografija ni slika. Samo goli zidovi be boje. Na prozoru je visila bela
zavesa. Soba je bila lepo sreena i uredna. Nigde ni povaenih knjiga ni svuene ode
e. Na radnom stolu sav pribor stoji na mestu. Soba je dobro odraavala pedantan ka
rakter svog vlasnika. Ili ju je moda njegova majka svakodnevno marljivo posprema
la. A moda i jedno i drugo. To je eherezadi unelo nervozu. Da je soba bila u neredu,
niko ne bi primetio i ako bi ona u njoj neto malo poremetila. Tako bi bilo lake, mis
lila je ona. Morala je dobro da pripazi. Ali u isto vreme, injenica da je njegova soba
bila tako ista, jednostavna i uredna, veoma ju je radovala. Potpuno joj je liila na
njega.
eherezada je sela za radni sto i izvesno vreme samo ostala tu da sedi. Na ovoj
stolici on svaki dan sedi i ui, pomislila je, a srce je poelo da joj tue. Uzimala je je
dan po jedan komad kolskog pribora sa stola, protrljala ga rukama, pomirisala, pa
poljubila. I olovke i makaze, i lenjire i heftalicu, i stoni kalendar sve odreda. Ti pred
meti koji bi joj u obinim okolnostima bili nebitni, iz nekog razloga izgledali su joj
kao da isijavaju samo zato to su bili njegovi.
Potom je jednu za drugom poela da otvara fioke stola i podrobno pregledala sve
to se nalazilo u njima. U prvoj fioci odozgo bio je po pregradama rasporeen sitan
kolski pribor i predmeti koji su delovali kao suveniri. U drugoj fioci bile su uglavnom
sveske iz aktuelnih kolskih predmeta, dok su u treoj (najdubljoj fioci) bili razni pa
80
piri, stare sveske i stara ispitna pitanja. Mahom materijali ili za kolu ili za fudbalsku
sekciju. Nije bilo nieg vanog. Nije videla nikakav dnevnik niti pisma, kao to se na
dala. Nije bilo ak ni jedne jedine fotografije. eherezadi se to uinilo pomalo nepri
rodnim. Zar se taj deko ne bavi niim osim kolom i fudbalom? Ili je druge stvari
moda briljivo odloio na neko drugo mesto, daleko od tuih oiju?
Pa ipak, samo sedei tako za njegovim stolom i pogledom prelazei preko njegovog
rukopisa ispisanog u svesci, eherezadi je srce bilo puno. Ovako bi stvarno i mogla da
poremeti pameu. Da bi stiala svoje uzbuenje, eherezada je ustala sa stolice i sela
na pod. A zatim je pogledala u tavanicu. Svud okolo bilo je sasvim tiho. Bez i jednog
jedinog zvuka. I tako je sebe poela da izjednaava sa jednom zmijuljicom na dnu je
zera.
Samo si ula u njegovu sobu, dodirivala razne predmete i posle toga ostala tu da
sedi? rekao je Habara.
Ne, nisam samo to uradila, rekla je eherezada. Htela sam da imam neto njego
vo. Da kui ponesem neto to on svakodnevno koristi ili nosi. Ali to nije smelo da
bude nita to mu je vano. Jer, ako bi bilo neto vano, odmah bi otkrio da mu nedos
taje. Stoga sam odluila samo da mu ukradem jednu olovku.
Samo jednu olovku?
Jeste. Naetu olovku. Ali onda sam pomislila da ne mogu samo da je ukradem.
Tada bih bila najobiniji lopov. Time bi se izgubio smisao toga da sam to uradila ja.
Ipak sam ja ljubavni provalnik.
Ljubavni provalnik, mislio je Habara. Zvui kao naslov nekog nemog filma.
Zbog toga sam pomislila da bih zauzvrat mogla tu da ostavim neki zalog. Kao do
kaz da sam bila tu. Kao objavu da je to bila razmena, a ne puka kraa. Ali uopte mi
nije padalo na pamet nita prikladno to bih mogla da ostavim. Pretraila sam ranac i
depove na odei, ali nisam nala ba nita to bi moglo predstavljati takav neki znak.
Bilo bi dobro da sam neto ponela sa sobom, ali ta sam mogla kad mi to nije unapred
palo na pamet... Nisam imala drugog izbora i na kraju sam reila da ostavim tampon.
Naravno, neupotrebljeni, zapakovani tampon. Ciklus mi se bliio pa sam tampone no
sila sa sobom. Odluila sam da ga stavim u najniu fioku njegovog stola, na najdublje
mesto gde e ga biti vrlo teko pronai. I to me je veoma uzbudilo. To da e moj tam
pon stajati sakriven u dubini njegove fioke. Mislim da mi je od tog prevelikog uzbue
nja ubrzo potom i poeo ciklus.
Olovka i tampon, mislio je Habara. Verovatno bi to trebalo da zapie u dnevnik.
Ljubavni provalnik, olovka i tampon. To tek niko ne bi razumeo.
Mislim da sam tada u njegovoj kui ostala najvie petnaestak minuta. To mi je
bilo prvi put da sam samovoljno ula u tuu kuu, a i sve vreme sam se plaila da bi
neko od ukuana mogao iznenada da se vrati, pa nisam mogla da ostanem mnogo
81
dugo. Kad sam osmotrila okolinu, iskrala sam se napolje, ponovo zakljuala vrata i os
tavila klju na isto mesto ispod otiraa na ulazu. A onda sam otila u kolu. Briljivo
uvajui i nosei sa sobom olovku koju je on upotrebljavao.
eherezada je tu na neko vreme zautala. Kao da se vraa na ono to se zbilo i sva
ku pojedinanu stvar vidi pred oima.
Narednih nedelju dana oseala sam se srenije nego ikad do tad, rekla je ehere
zada. Njegovom olovkom besciljno sam pisala slova po svesci. Udisala sam njen mi
ris, ljubila je, prislanjala uz obraz, trljala je izmeu prstiju. Ponekad sam je i stavljala
u usta i sisala. to sam vie njome pisala, olovka je bivala sve kraa, i to mi je naravno
padalo teko, ali nisam mogla da se suzdrim. Mislila sam: kad se bude toliko skratila
da postane neupotrebljiva, mogu ponovo da odem da uzmem drugu. U njegovom stal
ku na radnom stolu bilo je jo mnogo korienih olovaka. A on nije znao da mu je
neka nedostajala. Verovatno nije znao ni da negde na dnu njegove fioke stoji moj
tampon. Na tu pomisao strano bih se uzbudila. Spopao bi me udan oseaj, kao da mi
bridi u bedrima. Da bih ga stiala, morala sam da trljam kolenom o koleno ispod stola.
Vie mi nimalo nije smetalo ak i da me on u stvarnom svetu i ne pogleda, makar i ne
primetio da postojim. Jer, ja sam se kriom dokopala jednog dela njega a da on o tome
nita nije znao.
To kao da je bio nekakav magijski obred, rekao je Habara.
Da, u izvesnom smislu to moda i jeste bio magijski obred. To mi je sinulo tek
naknadno, kada sam igrom sluaja proitala neku knjigu o toj temi. Ali, ja sam u ono
vreme jo bila srednjokolka i nisam o tome razmiljala toliko duboko. Samo sam za
dovoljila svoju elju. Sebi sam govorila: ako ovako nastavi, to ti svakog asa moe
doi glave. Da su me na licu mesta uhvatili u provali, verovatno bi me izbacili iz ko
le, a da se ta pria rairila, moda bi mi bilo teko i da ostanem da ivim u ovom gra
du. Mnogo puta sam to sebi ponovila. Ali nita nije vredelo. Mislim da sam dospela u
stanje da mi glava vie nije radila kako treba.
Deset dana kasnije, ona je ponovo izostala iz kole i zaputila se u njegovu kuu.
Bilo je jedanaest sati pre podne. Kao i prethodni put, nala je klju ispod otiraa na
ulaznim vratima i ula unutra. Potom se popela na sprat. Njegova soba je opet bila sa
vreno sreena, krevet uredno nameten. eherezada je najpre uzela jednu dugaku
naetu olovku i briljivo je spakovala u svoju pernicu. A zatim se bojaljivo ispruila
na njegov krevet. Popravila je svoju suknju, ake spustila jednu preko druge na grudi i
pogledala u tavanicu. U ovom krevetu on svake noi spava. Na tu pomisao ritam nje
nog srca naglo se ubrzao, nije mogla estito ni da udahne. Vazduh joj nije dopirao do
plua. Grlo joj je bilo sasueno, peklo ju je pri svakom udahu.
eherezada je digla ruke i ustala iz kreveta, ponovo zategla prekriva, a onda je
isto onako kao i prethodni put sela na pod. Zatim je podigla pogled ka tavanici. Jo je
82
prerano da leim na njegovom krevetu, govorila je ona sebi. Prejak je to nadraaj za

mene.
Ovoga puta, eherezada je u sobi ostala pola sata. Izvadila je njegovu svesku iz fi
oke i pogledom prela preko ispisanog. Iitala je i njegov sastav sa utiscima o proita
noj knjizi. Pisao je o romanu Dua Nacumea Sosekija. To mu je bila lektira za letnji
raspust. Po svemu sudei bio je izvanredan uenik, a u prelepo ispisanom rukopisu,
koliko je mogla da vidi, nije bilo nijedne slovne greke. Dobio je peticu za taj rad. Pa
normalno, kad neko tako lepim rukopisom ispie sastav, svakom profesoru bi dolo da
mu da odlinu ocenu i bez itanja.
Potom je eherezada otvorila fioku ormara i stala redom da razgleda ono to se na
lazilo u njoj. Njegov ve i arape. Majice, pantalone. Opremu za fudbal. Sve je bilo pe
dantno i lepo sloeno. Nijedan komad odee nije imao ni mrlju, niti je bio naguvan.
Bili su isti i lepo odravani. Da li on sve to sam slae? Ili to radi njegova majka? Ve
rovatno majka. eherezada je osetila snanu ljubomoru na tu majku koja je bila u pri
lici da svaki dan sve to radi za njega.
Zagnjurila je nos u fioku i poela da mirie jedan po jedan odevni predmet. Osea
la je miris briljivo oprane odee, dobro osuene na suncu. Iz fioke je izvadila jednu
jednobojnu sivu majicu, rairila je i prislonila uz lice. Mislila je da e majica u predelu
ispod pazuha odavati miris njegovog znoja. Ali, nije ga bilo. Pa ipak, ona ju je dugo
drala vrsto priljubijenu uz svoje lice, udiui vazduh na nos. Poelela je da uzme tu
majicu. Ali, to bi verovatno bilo previe opasno. Sva odea mu je bila tako pedantno
sreena i odravana. On verovatno (ili njegova majka) tano zna koliko se majica na
lazi u fioci. Ako jedna bude nedostajala, mogla bi da nastane guva zbog toga.
Na kraju je odustala od ideje da ponese tu majicu sa sobom. Lepo ju je presavila
tano onako kako ju je zatekla i vratila je u fioku. Morala je da bude obazriva. Nije
smela da rizikuje. Ovog puta eherezada je odluila da osim olovke ponese jedan mali
bed u obliku fudbalske lopte koji je nala na dnu fioke. Liio je na neto to je on do
bio kada je uao u juniorski fudbalski tim u vreme kada je pohaao osnovnu kolu.
Bed je bio star, a i nije delovao naroito bitno. Ako bi mu nestao, on verovatno ne bi
ni primetio. Ili bi prolo mnogo vremena dok ne bi primetio. Odmah zatim je proveri
la da li se tampon koji je u donjoj fioci ostavila prethodni put i dalje nalazi tamo. Bio
je tu.
eherezada je probala da zamisli ta bi se desilo ako bi njegova majka otkrila taj
tampon sakriven u fioci. ta bi ona pomislila kada bi ga videla? Da li bi direktno ispi
tivala svog sina? Govori, odakle tebi sredstva za menstrualnu higijenu, pitala bi ga. Ili
bi to moda potisnula duboko u sebe i samo preturala crne slutnje po glavi? ehereza
da nije mogla ni da pretpostavi ta bi u tom sluaju njegova majka preduzela. Uglav
nom, odluila je da tampon samo ostavi tamo gde je bio. Jer, to je bio prvi zalog koji
je ostavila iza sebe.
Ovog puta eherezada je reila da kao drugi zalog ostavi tri vlasi svoje kose. Pret
83
hodne veeri iupaia je tri vlasi, umotala ih u najlonsku foliju, stavila ih u mali kove
rat i zalepila ga. Iz svog ranca je izvukla tako pripremljeni koverat i zadenula ga izme
u listova njegove stare sveske za matematiku. Bile su to ravne crne vlasi, ni predu
gake ni prekratke. Niko nije mogao da zna ije, bez DNK analize. Ipak, na prvi po
gled bilo je jasno da su pripadale mladoj enskoj osobi.
Izala je odatle, otila pravo u kolu i ula na as posle velikog odmora. I narednih
desetak dana posle toga provela je sa oseanjem zadovoljstva. Imala je oseaj da je jo
vei deo njega sada postao njen. Ali, tu naravno nije mogao biti kraj. Jer provaljivanje
u tuu kuu u odsustvu njenih ukuana, kao to je i sama eherezada ukazala, jeste
neto to oveku pree u naviku.
Kada je dotle ispriala, eherezada je pogledala na sat kraj uzglavlja. Zatim je, kao
da govori samoj sebi, rekla: Eh, morala bih polako da krenem. Ustala je iz kreveta i
poela da se oblai. Brojke na satu pokazivale su 16.32. Navukla je svoje praktine
bele gaice skoro bez ikakvog ukrasa, privrstila kopu grudnjaka na leima, hitro
obukla farmerice i preko glave navukla teget duks sa najk znakom. U kupatilu je bri
ljivo sapunom oprala ruke, etkom zaeljala kosu i potom sela u plavu mazdu i
odvezla se.
Ostavi sam, kako mu na pamet nije padalo nita to bi mogao da radi, Habara se
naslaivao jednim po jednim delom prie koju mu je ona u krevetu ispriala, kao go
vee kad preiva. U kom li e pravcu sada krenuti ta pria kao uostalom i sve njene
dotadanje prie to nije mogao ni da pretpostavi. Habara skoro da nije mogao da za
misli kako je uopte izgledala eherezada kao devojka, uenica treeg razreda srednje
kole. Da li je njena figura u tim danima jo bila vitka? U kolskoj uniformi, belim a
rapama, upletene kose?
Jo nije bio gladan, pa je pre nego to e poeti sa pripremanjem jela hteo da nasta
vi da ita zapoetu knjigu, ali nikako nije uspevao da se usredsredi na to. Prizor ehe
rezade kako se iskrada na sprat, na lice stavlja majicu svog druga iz razreda i udie
njen miris, sam mu se vraao u pamet. eleo je to pre da sazna ta je bilo dalje.
eherezada je sledei put u kuu dola tri dana kasnije, odmah posle vikenda.
Kao i uvek, odloila je hranu koju je donela u velikoj papirnoj kesi, proverila rokove
trajanja, redom presloila sve to se nalazilo u friideru, proverila ega ima od konzer
virane i hrane u teglama, da li nedostaje neto od zaina i napravila spisak za sledeu
nabavku. Stavila je nov perije da se hladi. A potom je nove knjige i DVD filmove sta
vila na jednu gomilu na sto.
Ima li jo neega to ti nedostaje ili ti treba?
Nita mi ne pada na pamet, odgovorio je Habara.
84
Potom su, kao i obino, otili u krevet i vodili ljubav. Nakon umerene predigre, on
je stavio prezervativ i prodro u nju (iz medicinskih razloga, ona je uvek zahtevala od
njega da koristi kontraceptivna sredstva), i posle odreenog vremena ejakulirao. Taj
in nije bio sasvim sluben, ali nije bio ni naroito oseajan. Ona u principu kao da je
uvek bila obazriva da u tom inu ne bude preteranog entuzijazma. Kao to instruktor
vonje u principu uvek oekuje da u vonji njegovih uenika nee biti preteranog uz
buenja.
Kada je profesionalnom procenom ustanovila da je Habara u prezervativ izbacio
odgovarajuu koliinu semene tenosti, eherezada je poela da pria.
Posle drugog upada u kuu, ponovo je narednih desetak dana mogla da bude zado
voljna. Bed sa fudbalskom loptom zavukla je u svoju pernicu i ponekad ga gladila za
vreme asova. Blago je grickala olovku, povremeno liznula njeno srce. I pomislila na
njegovu sobu. Na njegov radni sto, na krevet u kome on spava, na ormar u kome je
stajala njegova odea, na njegov jednostavan beli donji ve, na tampon i tri vlasi kose
skrivene u njegovoj fioci.
Otkad je poela da ulazi u njegovu kuu, na uenje u koli gotovo uopte nije mo
gla da se koncentrie. Odsutna i zadubljena u svoje sanjarije usred asa, bila je usred
sreena ili na igranje s njegovom olovkom ili sa bedom. Ni kad bi dola kui nije
imala volje da se posveti domaim zadacima. eherezadine ocene nikad nisu bile loe.
Nije bila meu najboljima u razredu, ali joj je u prirodi bilo da ozbiljno ui i uglav
nom je imala uspeh bolji od proseka. Stoga, kada bi je nastavnik na asu prozivao da
odgovara, a ona skoro nita nije znala, na licu bi mu se ukazao pre zabrinut nego ljutit
izraz. Jednom je za vreme odmora bila pozvana u zbornicu. ta se s tobom deava?
Brine li se zbog neega? pitao ju je nastavnik. Ali ona na to nije umela da odgovori.
Samo je promrmljala da se trenutno ne osea ba najbolje. Da se u stvari zaljubila u
jednog deka, da je poela usred dana povremeno da upada u njegovu kuu, da je
odatle ukrala olovku i bed, da se samo igra njima i sanjari, i da ne moe da misli vie
ni na ta osim na njega to, naravno, nije mogla da kae. To je bila teka, mrana taj
na koju je jedino sama mogla da nosi.
Dolo je dotle da sam u njegovu kuu morala redovno da upadam, rekla je ehe
rezada. Mislim da ti je jasno koliko je to bilo rizino. Taj hod po tankoj ici nije mo
gao unedogled da se nastavi. I sama sam to odlino znala. Da u u jednom trenutku
sigurno biti otkrivena, a kada me budu otkrili da u imati posla s policijom. Na tu po
misao sam premrla od straha. Ali kad toak pone da se kotrlja niz padinu, vie se ne
moe zaustaviti. Deset dana posle druge posete, noge su me same odnele ka njegovoj
kui. inilo mi se da u poremetiti pameu ako to ne budem uinila. Ali, kad sada
razmiljam o tome, ja sam verovatno ve stvarno bila malo poremetila pameu.
Zar u koli nisi imala problema zato to si tako esto izostajala? pitao je Habara.
85
Moji roditelji su vodili svoju trgovinsku firmu i bili su previe zauzeti poslom da
bi na mene obraali panju. Do tog trenutka nisam napravila nijedan problem, a i ni
sam se otvoreno ni suprotstavljala onome to su mi roditelji nalagali. Zato su verovat
no smatrali da e sve biti u redu i ako me ostave na miru. I opravdanja za kolu bilo
mi je lako da falsifikujem. Oponaajui majin rukopis kratko bih opisala razlog izos
tanka iz kole, napisala ime i stavila njen peat. Razrednoj sam ve prethodno objas
nila da u zbog problema sa zdravljem i povremenih odlazaka u bolnicu s vremena na
vreme morati da izostajem iz kole na po pola dana. U mom razredu bilo je nekoliko
dece koja su dugo odsustvovala iz kole i svi su se hvatali za glavu ta da ine s njima,
pa se niko nije obazirao na to to ja povremeno odsustvujem po pola dana.
eherezada je tu bacila pogled na digitalni sat kraj uzglavlja, pa je nastavila s pri
om.
Ponovo sam uzela klju ispod otiraa na ulaznim vratima, otkljuala kuu i ula
unutra. Kao i obino ne, i vie nego inae, u kui je vladala mrtva tiina. Termostat
friidera koji se as ukljuivao, as gasio, udnovato me je prenuo zvuao je poput
uzdaha neke ogromne ivotinje. Osim toga, jednom je ak i zazvonio telefon, i to tako
glasno i prodorno da mi umalo srce nije stalo. Bila sam se sva preznojila. Ali, poto se
niko, naravno, nije javio na njega, pozvonio je desetak puta i prestao. Nakon to je
prestao da zvoni, ona tiina postala je jo dublja.
Tog dana eherezada je dugo provela leei na leima na njegovom krevetu. Ovog
puta srce joj nije lupalo onako kao pre, a i mogla je normalno da die. Imala je oseaj
kao da on mirno spava, dok kraj njega spava i sama. Samo malo da prui prste i do
dirnula bi njegovu miiavu ruku, inilo joj se. Ali, naravno, njega u stvari pored nje
nije bilo. Samo ju je obavio oblak njenih sanjarija.
eherezadi je potom dolo da po svaku cenu oseti njegov miris. Podigla se s kreve
ta, otvorila fioku ormara i poela da pretrauje njegove majice. Svaka je bila dobro
oprana i osuena na suncu, uredno umotana kao rolat. Bez traga prljavtine i vonja.
Ba kao i ranije.
A onda joj je neto odjednom sinulo. To bi moglo da uspe. Hitro je sila na prizem
lje. U kupatilu je pronala korpu za ve i podigla poklopac. U njoj je stajao njegov,
majin i sestrin prljav ve. Verovatno ono to se skupilo za jedan dan. Meu tim stva
rima eherezada je pronala jednu muku majicu. Belu majicu marke BVD sa okru
glim izrezom. A zatim ju je pomirisala. Osetila je nepogreivi miris znoja mladog mu
karca. Neprijatan miris tela isti onaj koji uvek oseti kad se nae u blizini nekog od
deaka iz razreda. Nije to miris da ti razgali duu. Ali injenica da je bio njegov ehe
rezadu je inila beskrajno srenom. Kada je uz lice prislonila onaj deo koji dolazi is
pod pazuha i udahnula, imala je oseaj da se nala u njegovom vrstom zagrljaju,
obavijena njegovim telom.
86
S tom majicom u ruci, eherezada se popela na sprat i ponovo legla na krevet. Zag
njurila je lice u majicu, neumorno udiui miris znoja na njoj. Osetila je da joj je be
dra preplavila tromost. I bradavice su joj se ukrutile. Da li joj to uskoro poinje cik
lus? Ne, nije to. Jo je prerano. Ovo mora da je zbog moje poude, pretpostavljala je.
Kako bi s tim trebalo postupiti, kako to reiti, to nije znala. Odnosno, ako nita drugo,
na takvom mestu nije mogla nita da uini. Ipak je ona tu, u njegovoj sobi, na njego
vom krevetu.
Uglavnom, odluila je da tu majicu u koju se uvukao miris njegovog znoja ponese
kui. To je bilo rizino, razume se. Njegova majka e verovatno primetiti da jedna ma
jica nedostaje. I ako ne bude pomislila da ju je neko ukrao, verovatno e se uditi kud
je mogla da nestane. Ako je kua u tolikoj meri uredna i pospremljena, majka mora
da ima maniju kontrolisanja. Kada neto nestane, ona verovatno pretrauje celu kuu
da to nae. Kao strogo izdresirani policijski pas. A onda e u sobi svog dragog sina ve
rovatno otkriti onih nekoliko tragova koje je eherezada ostavila za sobom. Sasvim
svesna toga, eherezada ipak nije elela da se rastane od te majice. Njena glava nika
ko u to nije mogla da ubedi njeno srce.
ta sad ovde da ostavim umesto majice, pitala se eherezada. Razmiljala je o tome
da ostavi svoj donji ve. Bile su to sasvim obine, relativno nove jednostavne gaice
koje je tog jutra promenila. Njih je mogla da sakrije u dubini ormara. Smatrala ih je
ba prikladnim predmetom za razmenu. Ali, kada ih je zaista i svukla, shvatila je da
su tople i ovlaene u predelu meunoja. To je zbog one moje poude, mislila je. Pro
bala je da ih pomirie, ali se nije oseao nikakav neprijatan miris. Ipak, nije mogla ne
to tako ukaljano poudom da ostavi u njegovoj sobi. Samu bi sebe unizila ako bi to
uinila. Ponovo ih je navukla, reena da ostavi neto drugo. Da vidim, ta bi to moglo
biti?
Tu je eherezada prekinula i zautala. Dugo nije progovorila ni re. Zatvorila je oi

i mirno disala na nos. Habara je jednako utao, leao kraj nje i ekao da ona progovo
ri.
Je li, Habara, izgovorila je ona, ubrzo otvorivi oi. To je bilo prvi put da ga je
pozvala po imenu.
Habara ju je pogledao.
Je li, Habara, moe li jo jednom da vodi ljubav sa mnom? rekla je.
Mislim da mogu, odgovorio je.
Tada su ponovo vodili ljubav. eherezadino telo izgledalo je mnogo drugaije nego
malopre. Bila je meka, vlana duboko unutra. Njena koa sjajna i zategnuta. Ona se to
ivo i realistino prisea svog doivljaja od tada, kada je upala u kuu svog druga iz
razreda, pretpostavljao je Habara. Ili se ta ena odista vratila u prolost, u onu sebe od
sedamnaest godina. Kao to se premeta u prethodni ivot. eherezada tako neto
87
moe da izvede. U stanju je da svoju izvanrednu mo pripovedanja primeni na sebe

samu. Isto kao to je odlian hipnotizer sposoban uz pomo ogledala da hipnotie sa
mog sebe.
Vodili su ljubav estoko, kao nikad do tad. Dugo, strastveno. Na kraju, ona je doi
vela snaan orgazam. Telo joj se vie puta silovito protreslo. U tim trenucima, ak se i
eherezadino lice potpuno izmenilo. Kao da je kroz uzani prorez na tren zavirio u
neku scenu, Habara je tano mogao da zamisli kakva je ona bila sa sedamnaest godi
na. U njegovom je naruju bila problematina sedamnaestogodinjakinja, sluajno za
tvorena u telu obine tridesetpetogodinje domaice. Habara je to dobro znao. Tamo
unutra ona je zatvorenih oiju, drhtei celim telom, i dalje nevino udisala miris znoja
sa deakove majice.
Posle seksa, eherezada nije ispriala nita vie. Nije ni analizirala Habarin prezer
vativ kao to je inae umela. Njih dvoje su utke leali tu, jedno kraj drugog. irom
otvorenih oiju, ona je gledala pravo u tavanicu. Kao zmijuljica koja s dna jezera gle
da u blistavu povrinu vode. U tom trenutku Habara je pomislio koliko bi to bilo lepo
da je zmijuljica ne jedan ovek sa ogranienjima po imenu Nobujuki Habara, ve
samo bezimena zmijuljica u nekom drugom svetu, u nekom drugom vremenu. Obo
je bi bili zmijuljice, slepljene uz kamen tako jedna kraj druge, i lelujali prema vodenoj
struji dok gledaju u povrinu jezera iznad svojih glava, ekajui da tuda ponosno pro
e neka debela pastrmka.
I, ta si na kraju tamo ostavila u zamenu za njegovu majicu? pitao je Habara raz
bivi tiinu.
Ona je jo neko vreme bila utonula u svoje utanje. A zatim je rekla: Na kraju ni
sam ostavila nita. Sa sobom nisam donela nita to bi se moglo ostaviti u zamenu za
tu majicu s njegovim mirisom, nita ravno tome. Zbog toga sam je samo sakrila i po
nela sa sobom. Tog trenutka sam postala puki provalnik.
Kada je dvanaest dana kasnije eherezada etvrti put posetila njegovu kuu, brava
na vratima je bila zamenjena. Pod zracima sunca gotovo u zenitu, vrsta nova brava
ponosno se zlatasto presijavala. A ispod otiraa na ulazu vie nije bilo sakrivenog
kljua. Mora da je nestanak jednog komada odee njenog sina iz korpe za ve pobudio
majinu sumnju. Tada je majka svojim otrim okom sve detaljno pretraila, primetivi
da se u kui neto udno deava. Zapitala se da nije moda neko u njihovom odsustvu
ulazio u kuu. A zatim je odmah zamenila bravu na ulaznim vratima. Majin sud je
bio savreno precizan, a njeni postupci izuzetno hitri.
eherezada se, naravno, obeshrabrila kad je shvatila da je brava promenjena, ali je
u isto vreme odahnula. Oseala se kao da joj je neko priao s lea i sa ramena skinuo
teak teret. Sada vie ne moram da upadam u tu kuu, pomislila je. Da bravu nisu za
menili, ona bi verovatno doveka provaljivala unutra i njeni bi postupci sigurno s vre
menom postajali sve ekstremniji. I kad-tad bi nastupila katastrofa. Neko od lanova
88
porodice moda bi se nekakvim poslom iznenada vratio kui dok je ona na spratu. Da
se to desilo, ne bi imala kud da pobegne. Ne bi imala ni izgovor. To bi se jednog dana
sigurno dogodilo. Uspela je da izbegne tu kritinu situaciju. Trebalo bi njegovoj majci
dodue, nju nikad nije upoznala i njenom oku sokolovom da bude zahvalna.
eherezada je njegovu majicu koju je donela kui mirisala svake noi pred spava
nje. Spavala je s njom kraj uzglavlja. Kad bi pola u kolu, umotala bi je u hartiju i sa
krivala negde da je niko ne pronae. Posle veere, kada bi ostala nasamo u sobi, izva
dila bi majicu, gladila je i mirisala. Brinula se da e njen miris postepeno slabiti i na
kraju nestati kako budu prolazili dani, ali to se nije dogodilo. Poput nekog vanog se
anja koje se ne gubi, miris njegovog znoja zauvek se uvukao u nju.
Kad god je pomislila na to da u njegovu kuu vie nee moi da ulazi (a i da vie i
ne mora) eherezadi je glava malo-pomalo poela da se vraa u normalu. Njena svest
je poela da funkcionie uobiajeno. I njene odsutnosti i sanjarije u uionici bile su
sve ree i glasovi njenih nastavnika poeli su, pa makar i selektivno, odista da joj do
piru do uiju. Ali umesto da paljivo slua svog nastavnika za vreme asa, ona se
usredsreivala na to da posmatra deaka. Budno je motrila nee li ugledati neto ud
no u njegovom dranju, hoe li on ispoljiti nervozu zbog bilo ega. Ali, njegovo pona
anje delovalo je uobiajeno, bez ikakve promene. Bezbrino se smejao irom otvore
nih usta kao i uvek, hitro davao taan odgovor kad god bi mu nastavnik postavio pita
nje, i strastveno navijao na fudbalskim treninzima posle nastave. Onako iz sveg glasa,
sav preznojen. Nije odavao ni naznake da se oko njega deavalo bilo ta neobino. Je
dan neverovatno estit deko, divila se eherezada. Bez ijedne senke.
Pa ipak, ja znam za jednu senku koja se nadvija nad njim, mislila je ona. Odnosno,
za neto priblino tome, za ta verovatno ne zna niko drugi. Samo ja (dodue, verovat
no i njegova majka). Kada je trei put ula u njegovu kuu, u dubini ormara ehereza
da je pronala nekoliko veto sakrivenih porno asopisa. U njima je bilo mnotvo slika
golih ena. Rairenih nogu, velikoduno su svoje polne organe izlagale videlu. Bilo je
tu i slika seksa izmeu mukaraca i ena. Fotografija polnog optenja u vrlo neprirod
nim pozama. Muki polni organ poput tapa umetnut u enski. eherezada je takve
fotografije videla prvi put u ivotu. Sela je za njegov radni sto, listala stranice tog a
sopisa i sa zanimanjem pregledala jednu po jednu fotografiju. Verovatno se on samo
zadovoljava dok gleda u te fotografije, zamiljala je ona. Ipak, ta injenica joj nije iza
zivala gnuanje. Niti ju je razoaralo njegovo skriveno drugo lice. Masturbaciju je
smatrala jednim sasvim prirodnim inom. Semena tenost koja se stvori mora negde
da se oslobodi. Tako funkcionie muko telo (to to ene imaju meseni ciklus je ma
nje ili vie isto to). U tom smislu, on je samo jedan obian pubertetlija. Nije ni heroj
pravednik, niti svetac. eherezadi je, naprotiv, laknulo kad je za to saznala.
Posle nekog vremena, nakon to sam prestala da provaljujem u njegovu kuu,
89
moja udnja prema njemu je poela postepeno da jenjava. Kao jezero koje se mic po
mic povlai sa obala. Ne znam zbog ega, ali prestala sam da miriem njegovu majicu
onako opsednuto kao pre i sve se ree hvatala za njegovu olovku i bed. Kao da se
groznica izleila i visoka temperatura se povukla. Nije to bilo neto nalik, nego prava
pravcata bolest. Ta bolest mi je privremeno izazvala temperaturu i pomutila um. Mo
da svako bar jednom u ivotu proe kroz jedan takav nerazuman period. A moda je
to bilo neto posebno, to se samo meni dogodilo. Je li, je l se tebi ikad desilo tako ne
to?
Habara je razmislio, ali nieg nije mogao da se seti. Mislim da mi se neto tako
posebno nije nikad desilo, rekao je.
Kad je to ula, eherezada kao da se pomalo razoarala. U svakom sluaju, kad
sam zavrila srednju kolu, u jednom trenutku sam ga zaboravila. I to tako glatko da
sam se i sama tome zaudila. Skoro da nisam mogla ak ni da se setim ta me je tada
sa sedamnaest godina toliko silno privlailo kod njega. ivot je udan, zar ne? Neto
to bez ikakvog razloga u jednom trenutku doivljava apsolutno blistavim, i zbog
ega si spreman sve da odbaci da bi ga dobio, kad izvesno vreme proe ili to samo
sagleda iz malo drugaijeg ugla, izgleda ti toliko bledo da se zaprepasti. Uopte ti ne
bude jasno ta su tano tvoje oi videle. To je ta moja pria iz provalnikog perioda.
Neto kao Pikasova plava faza, pomislio je Habara. Ali, odlino je razumeo ta je
htela da kae.
eherezada je bacila pogled na digitalni sat kraj uzglavlja. Bliilo se vreme za po
vratak kui. Napravila je znaajnu pauzu. A zatim je rekla: Ali, iskrena da budem,
prii tu nije kraj. Otprilike etiri godine kasnije, dok sam ila u drugi razred kole za
medicinske sestre, ponovo sam se na udnovat nain sluajno srela s njim. U toj prii
je i njegova majka odigrala veliku ulogu, a i ponovo se zbio pomalo nadrealan zaplet.
Nisam sigurna da li e u nju poverovati, ali eli li da je uje?
Veoma, rekao je Habara.
Onda je ostavimo za sledei put, rekla je eherezada. Ako ponem sad da je pri
am, dugo e potrajati, a moram ve polako kui, da spremim veeru.
Ustala je iz kreveta, obukla ve, navukla najlon arape, obukla kombinezon, suknju
i bluzu. Habara je odsutno iz kreveta posmatrao taj niz njenih pokreta. Dok se ena
oblai, njeni su pokreti moda jo i zanimljiviji od onih kada se svlai, pomislio je.
Postoji li neka knjiga koju bi voleo da ita? pitala ga je eherezada na izlasku.
Mislim da ne, odgovorio je Habara. Samo bih voleo da ujem nastavak tvoje prie, po
mislio je on, ali to nije izgovorio. Ako to bude naglas izgovorio, inilo mu se, nee ga
nikad uti.
Te veeri Habara je ponovo rano otiao na poinak i razmiljao o eherezadi. Moe

se dogoditi da se ona jednostavno vie nikad ne pojavi. To ga je zabrinulo. To nipoto
90
nije bilo nemogue. Izmeu eherezade i njega ne postoji nikakav lini dogovor. Bio
je to odnos koji im je neko drugi pukim sluajem podario, odnos koji bi taj neko po
sopstvenom hiru mogao i da im oduzme. Drugim reima, bila je to veza koja se jedva
drala na jednoj tankoj niti. Verovatno bi joj jednog dana ne, bez sumnje bi joj jed
nog dana bio obznanjen kraj. Nit bi se prekinula. Jedino je pitanje bilo da li bi se to
desilo ranije ili kasnije. A tada, kada bi eherezada otila, Habara njene prie vie ne
bi bio u prilici da slua. Tok njenih pripovesti bio bi preseen, a one mnoge nepoznate
udnovate prie koje je tek trebalo da mu ispria, nestale bi tako neispriane.
A s druge strane, moda bi on bio lien svake slobode i, kao rezultat, ostao otuen
ne samo od eherezade, nego i od svih ena ovog sveta. I za to je postojala velika mo
gunost. Ako bi do toga dolo, on vie nikad ne bi mogao da prodre duboko u njihovu
vlanu unutranjost. Ni da oseti njihove siune drhtaje. Ali ono to je Habari padalo
najtee od svega nije bilo to to moda vie ne bi bio u stanju sa njima da deli sam
seksualni in, ve one intimne trenutke. Izgubiti enu u sutini znailo je upravo to.
Ono to ene oveku daruju jesu ti posebni trenuci u kojima mu se, usred stvarnosti,
ta stvarnost ponitava. A njemu je eherezada ba to velikoduno, neumorno davala.
To, i injenica da e to jednog dana verovatno morati da izgubi, rastuilo ga je vie od
bilo ega drugog.
Habara je zatvorio oi i prestao da razmilja o eherezadi. A onda je pomislio na
zmijuljice. Na zmijuljice bez vilica, kako slepljene uz kamenje lelujaju skrivene u vo
denoj travi. Zamislio je da je postao jedan od njih i da je ekao da naie pastrmka. Ali
koliko god on ekao, ni jedna jedina pastrmka tuda nije prola. Ni debela, ni mrava,
nikakva. Ubrzo je zalo sunce i sve oko njega obavila je gusta tama.
91
Kino
TAJ O VEK JE UVEK SE DEO na istom mestu. Na poslednjoj barskoj stolici za pultom. Razu
me se, pod uslovom da je bila slobodna, ali to je mesto gotovo bez izuzetka uvek bilo
upranjeno. U lokalu inae nikad nije bila guva, a i ta stolica je bila na najneupadlji
vijem, najmanje prijatnom mestu. Sa stranje strane su postojale stepenice, pa se iz
nad nje plafon ukoso sputao. Kada sa nje ustaje, ovek mora da pripazi da ne udari
glavom. Taj ovek je bio izduen, ali mu se to mesto ipak, po svemu sudei, posebno
dopadalo.
Kino se odlino sea trenutka kada mu je taj ovek prvi put uao u lokal. Prvo, zato
to je bio potpuno elav (glava mu je bila plaviasta kao da je bio svee obrijan mai
nicom za ianje), suvonjav, ali irokih ramena i sa nekakvim otrim sjajem u oima.
Imao je isturene jagodice i iroko elo. Bio je verovatno u ranim tridesetim. Nosio je
dugaak sivi kini mantil i kad nije padala kia, pa ak i kad nije bilo ni nagovetaja
da e pasti. Izgledao je tako da je Kino za njega isprva pomislio da je jakuza, pa je bio
pomalo nervozan, ak i na oprezu zbog toga. Bilo je to jedne prohladne veeri sredi
nom aprila, oko 19.30, u trenutku kada unutra nije bilo nijednog drugog gosta.
Odabravi tu najdalju stolicu za ankom, ovek je skinuo mantil i okaio ga o kuku
na zidu, tihim glasom naruio pivo i utke itao podebelu knjigu. Po njegovom izrazu
lica izgledalo je da se ozbiljno zadubio u itanje. Kad je posle tridesetak minuta ispio
pivo, blago je podigao ruku da pozove Kinoa i poruio viski. Upitan koji bi brend vi
skija voleo, rekao je da nema nijedan omiljen.
Po mogustvu obian dupli sko, sipajte istu toliku koliinu vode i malo leda, mo
lim vas.
Po mogustvu obian sko? Kino je u au sipao vajt lejbl, dodao isto toliko vode,
ilom razbio led i ubacio dva omanja komadia. ovek ga je popio naiskap, paljivo
ga okusivi suenih oiju. Ovaj je dobar.
itao je knjigu jo tridesetak minuta i ubrzo potom ustao i platio raun u gotovini.
Izbrojao je tano do poslednjeg novia, tako da mu ne ostane kusur. im je otiao,
Kinou je malo laknulo. Pa ipak, iako njega vie nije bilo, oseaj prisustva tog oveka
zaostao je tu jo izvesno vreme. Pripremajui hranu iza pulta, Kino bi s vremena na
vreme podigao glavu i bacio pogled na stolicu na kojoj je taj ovek do malopre sedeo.
inilo mu se da neko tamo blago podie ruku i od njega neto trai.
92
ovek je poeo esto da svraa u Kinoov lokal. Uglavnom jednom, najvie dvaput
nedeljno. Prvo bi popio pivo, a posle toga bi naruio viski (vajt lejbl, isto toliko vode,
malo leda). Ponekad bi poruio i drugi viski, ali bi se uglavnom zavrilo samo na jed
nom. Povremeno bi pogledao spisak dnevnih jela ispisan na tabli i pojeo neto lagano.
Bio je utljiv. ak i otkad je poeo uestalo da dolazi, osim narudbina nije izgova
rao nita. Kad bi im se pogledi sreli, Kinou bi samo kratko klimnuo glavom. Kao da
kae: poznajemo se. Doao bi u ranim veernjim satima sa knjigom pod mikom,
spustio je na pult i itao. Neku debelu knjigu tvrdih korica. Kino ga nikad nije video
da ita neko depno izdanje. Kad bi se zamorio od itanja (verovatno bi se zamorio),
podigao bi pogled s knjige i razgledao jednu po jednu bocu pia na polici ispred sebe.
Kao da prouava neku retku prepariranu ivotinju iz dalekih krajeva.
Ipak, nakon to se malo privikao na njega, Kinou vie nije bilo toliko neprijatno
kada bi s tim ovekom ostao nasamo. I sam je bio utljive prirode i nije mu padalo te
ko da bude s nekim u istoj prostoriji i ne progovori ni re. Dok je ovek bio zadubljen
u knjigu, Kino bi radio isto ono to i kada je bio sam: prao bi sudove, pripremao sos,
birao plou koju e pustiti ili bi seo i proitao jutarnje i veernje izdanje novina.
Kino tom oveku nije znao ime. ovek je znao kako se on zove. I lokal mu se zvao
isto Kino. ovek se nije predstavio, a Kino ga nije pitao za ime. On je bio samo je
dan stalni gost koji je dolazio u bar, pio pivo i viski, utke itao knjigu, plaao gotovi
nom i odlazio. Nikome nije smetao. ta je vie od toga o njemu uopte i trebalo znati?
Kino je sedamnaest godina radio za firmu koja je trgovala sportskom opremom. Za

vreme studija na fakultetu fizike kulture bio je solidan trka na srednje pruge, ali je
na treoj godini zadobio povredu Ahilove tetive, pa je morao da odustane od zamisli
da ue u tim kompanije. Na predlog trenera, po diplomiranju se zaposlio kao slube
nik u toj firmi. U kompaniji je uglavnom bio zaduen za patike za tranje. Posao mu
je bio da se postara da prodavnice sportske opreme irom zemlje u ponudi imaju to
vie njihovih proizvoda, kao i da izdejstvuje da makar jedan vrhunski atletiar vie
nosi njihove patike. Bila je to kompanija srednje veliine sa seditem u Okajami, iji
se proizvodi nisu prodavali onako kao robne marke mizuno i asiks. Nije imala ni kapi
tal najkija ili adidasa da ekskluzivnim ugovorom na visoki iznos vee nekog sportistu
svetskog ranga. Kino nije imao ni odobrene trokove za reprezentaciju da ugosti ne
kog poznatog sportistu. Ako je hteo nekog sportistu da izvede na ruak, mogao je to
jedino da plati od dnevnica ili iz sopstvenog depa.
Pa ipak, njegova firma se bavila briljivom runom izradom unosnih patika za vr
hunske sportiste, i bio je nemali broj sportista koji su cenili takvo savesno poslovanje.
Ako se posao radi poteno, onda on daje i rezultate tako je razmiljao direktor i
osniva firme. Takva jednostavna kultura poslovanja, nezainteresovana da prati tre
nutne trendove, verovatno je odgovarala Kinoovoj prirodi. ak je i jedan tako utljiv i
93
nedrutven ovek kao to je on uspevao dobro da obavlja posao trgovca. S druge stra
ne, bilo je trenera koji su u njega imali poverenja i sportista koji su imali line simpa
tije prema njemu (pa makar i ne bili toliko brojni) upravo zato to je bio takve priro
de. Paljivo je sluao kakve su tano patike potrebne svakom pojedinanom sportisti i
po povratku u kancelariju saoptavao to oveku zaduenom za njihovu izradu. Posao
mu je bio zanimljiv i vredan uloenog truda. Nije se moglo rei da je bio dobro pla
en, ali je znao da ima posao tano po svojoj meri. Iako sam vie nije bio u stanju da
tri, uivao je u tome da posmatra mlade sportiste dok u savrenoj formi puni elana
tre stazom.
Otkaz u kompaniji Kino nije dao jer je bio nezadovoljan poslom. Njegov otkaz bio
je rezultat neoekivanih branih problema. Kino je saznao da je njegov najbliskiji ko
lega iz firme bio u vezi s njegovom enom. Kino je ee bio na slubenim putovanji
ma nego u Tokiju. Sa ogromnom sportskom torbom punom uzoraka sportske obue
obilazio je sportske radnje, lokalne univerzitete i kompanije sa sopstvenim atletskim
timovima irom zemlje. I dok je on tako bio odsutan, njih dvoje su zapoeli vezu.
Kino nije imao naroito izotren oseaj da prozre tako neto. Mislio je da im u bra
nom ivotu sve ide kako treba, a i nikad nije imao sumnje u enine rei i postupke. Da
se jednom pukim sluajem nije sa slubenog puta vratio dan ranije, moda nikad ne
bi ni saznao.
Na povratku s puta, otiao je pravo kui, u njihov stan u zgradi u Kasaiju i zatekao
svoju enu i tog mukarca nage u krevetu. U njegovoj sopstvenoj spavaoj sobi, u
branom krevetu u kome uvek spava, njih dvoje su bili jedno na drugom. Nije tu mo
glo biti ni govora da je pogreno razumeo situaciju. Ona je bila u pozi odozgo, opko
raivi mukarca, i kada je Kino otvorio vrata pogled mu se suoio s njenim. Njene
lepe grudi skakale su gore-dole. U tom trenutku njemu je bilo trideset devet, a njoj tri
deset pet godina. Nisu imali dece. Kino je oborio glavu, zatvorio vrata spavae sobe i
onako s putnom torbom prljavog vea od nedelju dana na ramenu, izaao iz kue i
vie se nikad nije vratio. Sutradan je u firmi dao otkaz.
Kino je imao jednu neudatu tetku, majinu stariju sestru. Bila je lepa. Kino joj je
od malih nogu bio veoma drag. Tetka je imala jednog starijeg mukarca (preciznije re
eno, ljubavnika) s kojim je dugo bila u vezi i taj ovek joj je velikoduno obezbedio
jednu malu kuu u Aojami. Bio je to aranman iz dobrih starih vremena. Ona je ive
la na spratu te kue, a u prizemlju je drala kafe. Kua je imala malo dvorite, a u nje
mu divnu vrbu bogate zelene kronje. Nalazila se na kraju ulice iza Muzeja Nezu, na
mestu nepogodnom za ugostiteljski objekat, ali je tetka imala udnovatu mo da pri
vue ljude, pa je i posao cvetao.
Otkad je prela ezdesetu, meutim, zbog problema s leima tetki je postajalo sve
tee da posao vodi sama. Zbog toga je odluila da prestane da vodi kafe i da se preseli
94
u stan u banjskom kompleksu u Izu-Kogenu. Tamo je postojala i ustanova za rehabili

taciju.
Da li bi hteo da preuzme kafe kada ja vie ne budem tu? upitala je Kinoa. To je
bilo otprilike tri meseca pre nego to je on otkrio eninu preljubu. Hvala na ponudi,
ali u ovom trenutku radije ne bih, odgovorio joj je Kino.
Nakon to je dao otkaz u firmi, Kino ju je pozvao telefonom i pitao da li je njen
kafe jo na prodaju. Ispostavilo se da je prodaja ve oglaena preko agencije za nekret
nine, ali da tetka u tom trenutku jo nije bila primila nijednu ozbiljnu ponudu. Hteo
bih tu da probam da otvorim jedan bar da li bih mogao da iznajmim taj prostor za
mesenu rentu, pitao ju je Kino.
ta e sa svojim poslom u firmi? pitala je tetka.
Nedavno sam dao otkaz.
Tvoja ena se tome nije protivila?
Mislim da emo se uskoro razvesti.
Kino joj nije objasnio razlog tome, a tetka nije pitala. S druge strane telefonske
veze nastupila je kratka tiina. Potom mu je tetka izgovorila sumu mesene kirije ako
bi prostor dala na izdavanje. Bila je daleko nia od onoga to je Kino oekivao. Toliko
bih mogao da priutim, rekao joj je.
Dobiu i neto otpremnine, pa ti ne bih izazvao nikakve novane nedae.
To me i ne brine, odluno je rekla tetka.
Iako Kino nije preesto razgovarao sa svojom tetkom (njegova majka nije odobra
vala njegovo zbliavanje s njom), njih dvoje su se oduvek dobro razumeli. Onu je do
bro znala da Kino nije ovek koji bi prekrio jednom dato obeanje.
Kino je potroio polovinu svoje uteevine da unutranjost kafea preuredi u bar.
Pribavio je sasvim jednostavnu opremu, nainio pult od debele daske i restaurirao sto
lice. Zalepio je tapete mirnih boja i promenio osvetljenje tako da bude prilagoeno
mestu na kome se slui alkohol. Od kue je doneo skromnu kolekciju ploa i poreao
ih na policu. Imao je i neke relativno dobre muzike ureaje. Torens gramofon i lak
sman pojaalo. Kompaktne dvosmerne JBL zvunike. Za sve se to prilino istroio u
onim danima dok je jo bio neoenjen. Oduvek je voleo da slua stare dez ploe. To
je njemu bio praktino jedini hobi i u svojoj okolini nije imao nikoga s kim bi ga po
delio. Veinu koktela Kino je napamet znao da napravi jer je u studentskim danima
honorarno radio kao barmen u Ropongiju.
Baru je dao ime Kino. Nije mu padalo na pamet nijedno prikladnije ime. Prve ne
delje mu nije doao ni jedan jedini gost. Ali, poto je to bilo oekivano, uopte se nije
uzbuivao. Nikog od svojih poznanika nije ni obavestio da je otvorio lokal. Nije to ni
objavio, niti je ispred postavio upadljivu tablu sa reklamom. Samo je sedeo i ekao da
gosti otkriju da se na kraju ulice otvorio bar i unutra uu iz radoznalosti. Jo mu je
95
bilo ostalo neto novca od otpremnine, a supruga od koje se rastavio nije mu postavila
nijedan finansijski zahtev. Ona je ve bila poela da ivi sa Kinoovim nekadanjim
kolegom, dok stan u Kasaiju u kome su njih dvoje do tada iveli vie niko nije koris
tio. Zbog toga su odluili da ga stave na prodaju i po pola podele preostali novac od
kredita koji su podigli na njega. Kino je spavao na spratu iznad lokala. Procenio je da
e neko vreme tako uspeti da se izdrava.
U baru u nedostatku gostiju Kino je posle toliko vremena do mile volje sluao mu
ziku i itao knjige koje je eleo da proita. Tu samou, tiinu i izolaciju primio je savr
eno prirodno, poput sparuene zemlje to upija kiu. esto je putao ploe sa klavir
skom muzikom Arta Tejtuma. Bila je sasvim u skladu sa njegovim tadanjim raspolo
enjem.
Iz nekog razloga Kino nije oseao ni gnev ni mrnju prema bivoj eni i bivem ko
legi s kojim je ona spavala. Naravno da je u prvom trenutku doiveo ok i to stanje
smetenosti jeste potrajalo izvesno vreme, ali se ubrzo pomirio s tim. Verovao je da mu
je takva sudbina od poetka i sledovala. U svom ivotu on nita nije postigao, niti je
ita stvorio. Nije uspeo da usrei nikog, pa tako ni sebe. Vie nije mogao tano ni da
utvrdi ta je srea u stvari. Nije bio u stanju sasvim jasno da oseti emocije poput bola
i gneva, razoaranja i rezignacije. Sve to je mogao jeste da stvori jedno mesto za koje
bi vrsto privezao svoje srce, tako lieno dubine i teine, da nekud ne odluta. Mali bar
na kraju ulice pod imenom Kino postao je to mesto. I to kako se na kraju isposta
vilo -udnovato udobno mesto.
Jo i pre ljudi, jedna siva maka lutalica otkrila je koliko je prijatno to mesto bilo.
Mlada enka, sa prelepim izduenim repom. Oigledno joj se dopala ugradna polica
za ukrase u uglu lokala, jer bi se tamo sklupala i spavala. Kino je nije dirao. Verovat
no je i elela da bude ostavljena na miru. Jednom dnevno bi joj dao hranu i zamenio
vodu. I nita vie od toga. A zatim je napravio mala vratanca da bi maka mogla slo
bodno da ulazi i izlazi kad god poeli. Iz nekog razloga, meutim, ona je vie volela da
ulazi i izlazi na glavna vrata, zajedno sa ljudima.
Ta maka mu je moda donela sreu, jer su ubrzo, malo-pomalo, i gosti poeli da
dolaze u Kino. Jedna kua na samom kraju ulice, mala neupadljiva tabla sa natpi
som, divno staro vrbino stablo, utljivi sredoveni vlasnik, stare ploe koje se vrte na
gramofonu, nikad vie od dva lagana dnevna jela u ponudi, siva maka koja zadovolj
no kunja u jednom uglu bara gosti kojima se takva atmosfera dopadala poeli su
stalno da dolaze. Ponekad su sa sobom dovodili i nove goste. Jo je to bilo daleko od
posla koji cveta, ali je Kino od prihoda mogao da plati mesenu kiriju. To je njemu
bilo dovoljno.
Prolo je otprilike dva meseca od otvaranja lokala kada je mladi ovek obrijane
glave poeo da se pojavljuje. Bilo je potrebno da proe jo dva meseca da mu Kino
sazna ime. Zvao se Kamita. Ime mu se pisalo kao Boje polje ideogramima za rei
96
Bog i polje i italo Kamita. Dakle ne Kanda kao tokijska oblast, rekao je ovek,
mada se u tom trenutku nije obraao Kinou.
Tog dana je padala kia. Taman toliko da se pita da li ti uopte treba kiobran. U
baru je bio Kamita i osim njega dva gosta u tamnim odelima koji su doli zajedno. Sat
je pokazivao 19.30. Kamita je, kao i uvek, sedeo u dnu anka, pio viski s vodom i itao
knjigu. Ona dvojica su sedela za stolom i pila bocu o-medok vina. Uli su u lokal, iz
papirne kese izvadili bocu vina i pitali mogu li tu da ga popiju za naknadu od pet hi
ljada jena za uslugu otvaranja. Nikad ranije nije imao takav zahtev, ali poto nije
imao nikakvog razloga ni da ih odbije, Kino je prihvatio. Izvadio je ep iz boce i izneo
dve vinske ae. Posluio im je i iniju kikirikija. To nije bio nikakav napor. Jedino to
su mnogo puili, pa za Kinoa koji je slabo podnosio duvanski dim ba i nisu bili do
brodoli gosti. Nije bilo posla i Kino je sedeo na barskoj stolici i sluao plou The Bat
tle of Jericho Kolmana Hokinsa koja se vrtela na gramofonu. Solo Mejdora Holija na
kontrabasu bio je predivan.
Dvojica mukaraca su isprva ispijali vino u prijateljskom raspoloenju, ali se ubrzo
nekim povodom izmeu njih povela rasprava. Kino nije znao ta je bilo posredi, ali su
im se miljenja o nekom odreenom pitanju razlikovala, i svi pokuaji da pronau za
jedniki jezik oigledno su propali. I jedan i drugi su postajali sve emotivniji, a njiho
va blaga razmirica pretvorila se u svau. U jednom trenutku, jedan od njih je ustao sa
stolice, sto se preturio, a pepeljara puna opuaka i jedna aa zavrili su na podu. aa
se razbila u paramparad. Kino je poao do njih s metlom u rukama, poistio pod i
doneo novu au i pepeljaru.
Bilo je oigledno da je Kamita kome u tom trenutku Kino jo nije znao ime -
zgroen njihovim drskim ponaanjem. Izraz na licu mu je ostao nepromenjen, ali je
prstima leve ruke lupkao po pultu, poput pijaniste koji prouava odreene dirke koje
ga zaokupljaju. Moram ovo da reim, pomislio je Kino. Ja za ovo mesto snosim odgo
vornost. Priao je onoj dvojici i ljubazno ih zamolio: Izvinite, moete li molim vas
malo da spustite glas?
Jedan od njih je podigao glavu i Kinou uputio ledeni pogled. A onda je ustao sa
svoje stolice. Kino to do tog trenutka iz nekog razloga nije bio ni primetio, ali ovek je
bio prilino krupan. Ne previsok, ali je imao masivan grudni ko i snane ruke. Ne bi
bilo nita udno ni da je bio sumo rva. Taj zasigurno odmalena nije izgubio ni u jed
noj tui. Navikao je da drugima izdaje naredbe, ali ne voli da drugi njemu nareuju.
U vreme dok je studirao na fakultetu za fiziku kulturu, Kino je sreo vie njih od iste
sorte. Nije to bio ovek koji se dao urazumiti.
Onaj drugi je bio mnogo sitnijeg stasa. Mrav i nezdrave boje lica, vrlo lukavog po
gleda. Odavao je utisak oveka koji s lakoom ume veto nekoga da podstrekne na
bilo ta. I on se polako podigao sa svoje stolice. Kino se naao suoen sa obojicom.
Njih dvojica, oigledno privremeno odgodivi svoju raspravu, bili su izgleda reeni da
97
mu se zdrueno suprotstave. ak su i disali u savrenom skladu, kao da su potajno

prieljkivali takav razvoj dogaaja.
ta je bilo, ko si ti da se mea u tue razgovore? rekao je krupni mukarac dubo
kim, hrapavim glasom.
Obojica su na sebi imali odela koja su delovala skupo, ali kad ih ovek izbliza malo
bolje pogleda, nisu bila naroito kvalitetno skrojena. Verovatno nisu bili ba prave ja
kuze, ve moda neki od te vrste. Uglavnom, tipovi koji se ne bave preterano ugled
nim zanimanjima. Krupni je bio vojniki oian, a sitnom je kosa ofarbana u smee
bila na vrhu glave svezana u rep. Ovo bi sad mogao da bude mali problem, pripremao
se Kino. Poeo je da se znoji ispod pazuha.
Izvinite, zauo se glas iza njegovih lea.
Kada se okrenuo, ugledao je Kamitu koji je u meuvremenu ustao sa barske stolice
i stao iza njega.
ovek nije nita skrivio, rekao je Kamita pokazujui na Kinoa. Bili ste glasni, pa
sam ga ja zamolio da vam skrene panju da se stiate. Ne mogu da se koncentriem da
itam knjigu.
Glas mu je bio mirniji i usporeniji nego obino. Ali po njemu se osealo da iznutra
neto nevidljivo polako poinje da se komea.
Ne mogu da itam knjigu, tiho je onaj sitni ponovio Kamitine rei. Kao da se
uverava da u gramatikoj konstrukciji nema neke greke.
Je 1 ti nema svoju kuu? rekao je Kamiti onaj krupni.
Naprotiv, rekao je Kamita. ivim tu blizu.
Onda idi kui pa itaj.
Volim da itam ovde, rekao je Kamita.
Ova dvojica se pogledae.
Daj mi tu knjigu, rekao je sitni. Evo ja u da ti je itam.
Volim da itam sam, u miru, rekao je Kamita. A i ne volim kad drugi pogreno
itaju ideograme.
Zabavan neki tip, rekao je krupni. Zasmejava me.
Je li ti, kako se zove? pitao je onaj s repiem.
Ime mi se pie ideogramima za rei Bog i polje i ita se Kamita, ne Kanda,
rekao je Kamita. Tu je Kino prvi put uo njegovo ime.
Zapamtiu to, rekao je krupni.
Dobra ideja. Pamenje je vrlo korisno, rekao je Kamita.
Uglavnom, hajdemo mi napolje ispred vrata pa da se otvoreno ispriamo, rekao
je sitni .
U redu, rekao je Kamita. Moemo kuda god hoete. Ali, zar neemo pre toga da
izmirimo raun? Da ne bismo ovom oveku napravili problem.
Dobro, sloio se sitni.
98
Kamita je od Kinoa zatraio raun i na pultu ostavio taan iznos svog dela, do pos
lednjeg novia. Mukarac sa repiem je iz novanika izvadio novanicu od deset hi
ljada jena i bacio je na sto.
Je l ovo dosta, ako uraunamo i razbijenu au?
Dovoljno je, rekao je Kino.
Kakva stipsa dri ovaj bar, rekao je krupni podsmeljivo.
Zadri kusur, ali mogao bi da nabavi malo finije vinske ae, rekao je Kinou
onaj s repiem. Ove tvoje ae upropaste i vrhunsko vino.
Totalna stipsa, ponovio je krupni.
Tako je, ovde se skupljaju gosti koji su stipse, pa je takav i bar, rekao je Kamita.
Nije ovo mesto za vas. Za vas ima drugih barova. Mada ne znam gde.
Svata zabavno ispria ovaj tip, rekao je krupni. Zasmejava me.
Siti se nasmejte tome kasnije kada se budete priseali, rekao je Kamita.
U svakom sluaju, od tebe ne primam naredbe kuda da idem, rekao je onaj s re
piem, a zatim je svojim dugakim jezikom polako oblizao usnu. Kao neka zmija koja
gleda u lovinu pred sobom.
Onaj krupni je otvorio vrata i izaao napolje, a onaj s repiem je poao za njim. Ve
rovatno osetivi napetu atmosferu, iako je napolju padala kia, i maka je izletela na
polje za njima.
Hoe li biti sve u redu? upitao je Kino Kamitu.
Bez brige, rekao je Kamita sa blagim osmehom na usnama. Vi nita nemojte da
preduzimate, samo me saekajte ovde, gospodine Kino. Neu ja dugo.
Kamita je potom izaao napolje i zatvorio vrata. Pljusak je bio za nijansu jai nego
pre. Kino je seo na barsku stolicu, i tako kako mu je reeno, samo ekao da proe vre
me. Nije bilo naznake da bi mogao naii neki novi gost. Napolju je bilo neprirodno
tiho, nije se uo nikakav zvuk. Kamitina knjiga je na pultu onako otvorena, poput do
bro dresiranog psa, ekala povratak svog vlasnika. Desetak minuta kasnije vrata su se
otvorila i Kamita je sam uao unutra. Da li biste mogli da mi pozajmite pekir? re
kao je.
Kino mu je izneo ist pekir. Kamita je njime obrisao mokru glavu, a potom vrat,
pa lice i na kraju obe ruke. Hvala. Sad je sve u redu. Ona dvojica vie nikad nee
ovamo promoliti nos. Nee vam vie smetati.
ta se uopte dogodilo?
Kamita je samo kratko odmahnuo glavom. To je valjda znailo: Bolje da ne zna.
Potom se vratio na svoju stolicu, ispio ostatak viskija i nastavio da ita knjigu kao da
nita nije bilo. Poto je na odlasku hteo da plati raun, Kino ga je podsetio da ga je
ve izmirio.
Ah, da, rekao je Kamita smeteno, podigao okovratnik svog kinog mantila, stavio
na glavu okrugli eir i izaao iz bara.
Nakon to je Kamita otiao, Kino je izaao napolje i obiao jedan krug po kraju.
99
Ali, na ulici je sve bilo mirno. Nigde nijednog prolaznika. Nije bilo nikakvih tragova
borbe, niti prolivene krvi. ta li se tu uopte desilo? Kino se vratio nazad u lokal i e
kao goste. Ali, do samog kraja radnog vremena gosti nisu doli, niti se vratila maka.
Sipao je sebi dupli vajt lejbl u au, dodao isto toliko vode, ubacio dve male kockice
leda i otpio ga. Nije to bilo pie sa nekim naroitim ukusom. Bilo je jednostavno to to
jeste. Pa ipak, te veeri njemu je bilo potrebno bar malo alkohola.
Jednom je, u studentskim danima, u sporednoj ulici u inukuu naiao na okraj
izmeu mukarca koji je delovao kao jakuza i dvojice mladih obinih slubenika. Ja
kuza je bio ovek srednjih godina prilino jadnog izgleda, dok su ona dvojica mladih
slubenika bili u dobroj formi. Bili su pripiti. Zato su i potcenili protivnika. Jakuza je,
meutim, verovatno umeo da boksuje. U jednom trenutku on je stisnuo pesnice i bez
ijedne izgovorene rei, brzinom koja izmie oku, nokautirao obojicu. A potom im je
dok su leali na tlu zadao jo nekoliko snanih udaraca onom. Verovatno im je izlo
mio poneku kost -tako je zvualo. Na kraju je samo odetao, kao da nita nije bilo.
Ovako se tue profesionalac, to je Kino pomislio tada. Bez ijedne suvine izgovorene
rei. Redosled pokreta unapred isplaniran u glavi. Nokaut se zadaje hitro, pre nego to
protivnik stigne da se pripremi. Oboreni protivnik se dokraji bez oklevanja i samo se
ode odade. Amater tu nema nikakve anse za pobedu.
Kino je zamislio Kamitu kako je na isti nain, za nekoliko sekundi nokautirao obo
jicu. Kad malo bolje razmisli, bilo je neega to ga je kod Kamite pomalo podsealo na
boksera. Ali ta se tano te kine veeri zbilo, Kino nikako nije mogao da zna. Kamita
nije ni pokuao da mu objasni. to je vie razmiljao o tome, zagonetka je za njega bi
vala sve vea.
Oko nedelju dana posle tog dogaaja, Kino je spavao s jednom goom svog bara.
Bila je prva ena s kojom je imao seksualne odnose otkad se raziao sa suprugom.
Imala je trideset, ili malo preko trideset godina. Nije bio siguran da li bi ula u katego
riju lepotice, ali je imala dugu ravnu kosu, mali nos i odavala je neku specifinu at
mosferu koja je privlaila panju. Njeno ponaanje i nain na koji je govorila delovali
su nekako sanjivo, a njen izraz lica bilo je teko proitati.
Ta ena je i prethodno vie puta dola u njegov bar. Uvek sa nekim mukarcem
svojih godina koji je nosio naoare sa okvirima od kornjaevine, a iljatu bradicu na
vrhu brade kao da je pripadnik davne generacije bitnika. Kosa mu je bila duga i poto
nije nosio kravatu, verovatno nije bio neki obian slubenik. Ona je obavezno na sebi
imala neku usku haljinu koja joj je prelepo isticala vitko telo. Sedeli su za pultom i po
vremeno doaptavajui neto jedno drugom ispijali koktele ili eri. Nikad se nisu dugo
zadravali. Kino je zamiljao da su verovatno dolazili na pie pre seksa. Ili moda pos
le seksa. Ne bi mogao da kae. U svakom sluaju, u nainu na koji su pili bilo je neeg
to je asociralo na seksualni in. Neki dugaak, intenzivan seksualni in. I jedno i dru
100
go su zauujue retko menjali izraz lica, naroito ena, koju Kino nijednom nije vi
deo da se nasmejala.
Ona je povremeno s Kinom zapoinjala razgovor. Uvek je bio u vezi s muzikom
koja je u tom trenutku svirala. Poveo bi se ili oko imena muziara, ili oko naslova
teme. Ona je volela dez i rekla je da i sama pomalo skuplja ploe. Moj otac je esto
sluao ovakvu muziku kod kue. Lino, vie sluam neto novije, ali sad kad ovo u
jem, hvata me nostalgija.
Da li je nostalgiju oseala prema ocu, ili prema muzici, iz njenih rei nije mogao
da razlui. Ipak, Kino se nije usuivao da pita.
Istinu govorei, Kino je vodio rauna da ne dolazi previe u dodir s tom enom.
Mukarac koji je bio s njom izgledao je kao da njegovu bliskost s njom ne bi odobra
vao. Otkad je Kino s tom enom jednom razmenio vie od nekoliko rei o muzici (in
formacije o prodavnicama starih ploa u gradu ili nainu odravanja ploa), mukarac
je svaki put Kinou upuivao sumnjiave, hladne poglede. Kino je uvek vodio rauna
da se dri to dalje od takvih nevolja. Meu svim ljudskim oseanjima verovatno
nema nieg goreg od ljubomore i sujete. A Kino je iz nekog razloga uvek izvlaio deb
lji kraj ili zbog jednog ili zbog drugog. Mora da u meni postoji neto to izaziva tu
mranu stranu kod ljudi, pomiljao je on ponekad.
Ali je te veeri ona u bar dola sama. Nije bilo nijednog gosta osim nje. Uporna
kia je te veeri padala bez prestanka. Kad je otvorila vrata, u bar se uvukao noni
vazduh sa mirisom kie. Sela je za ank, poruila brendi i zamolila Kinoa da pusti
neku plou Bili Holidej. Neto staro, ako je mogue. Kino je na gramofon stavio sta
ru plou Kolumbija rekordsa sa pesmom Georgia on my Mind. utali su i sluali je za
jedno. Moete li da mi pustite i drugu stranu, pitala je ona, i on je to i uinio.
ena je natenane ispila tri brendija i odsluala jo nekoliko starih ploa. Garnerov
Moonglow, I cant get started Badija Defranka. Kino je isprva mislio da ona ima do
govor da se tu nae sa onim mukarcem, ali bliilo se vreme zatvaranja lokala, a on se
i dalje nije pojavljivao. Ni ona nije ostavljala utisak kao da ga eka, jer nijednom nije
pogledala na sat. Sluala je muziku utke, utonula u svoje misli, i naginjala au s
brendijem. Izgledala je kao da joj utanje ne pada teko. Brendi je pie koje pristaje uz
tiinu. ovek ga moe mirno protresati, posmatrati njegovu boju, udisati njegov miris
i tako ubijati vreme. Nosila je crnu haljinu kratkih rukava sa ogrnutim teget dempe
rom. Na uima je imala minue od malenih vetakih bisera.
Danas se ne viate sa svojim pratiocem? prelomio je Kino i upitao je kada se ve
polako bliilo vreme zatvaranja bara.
On danas ne dolazi. Trenutno je negde daleko, ustala je sa stolice, otila do usnu
le make i neno je po leima pomazila vrhovima prstiju. Maka je neometena i dalje
spavala.
Odluili smo da pokuamo da se vie ne viamo, rekla je kao da mu se poverava.
101
A moda se obraala maki.

Kino svejedno nije znao ta bi odgovorio na to. Ne izgovorivi nita, samo je nasta
vio da posprema ispod pulta. Ribao je radne povrine, oprao kuhinjski pribor i odloio
ga u fioku.
Kako da to objasnim? rekla je prestavi da miluje maku i krenula nazad ka pul
tu. Njene potpetice su kuckale o pod. Za na odnos se ba i ne bi moglo rei da je
normalan.
Ne bi se moglo rei da je normalan, Kino je samo bez ikakvog smisla ponovio
njene rei.
Ona je iskapila ono malo preostalog brendija iz ae. Htela bih neto da vam po
kaem, gospodine Kino.
Ma ta to bilo, Kino to nije eleo da vidi. Odmah je znao da je to neto to on ne
treba da vidi. Ali, ve je unapred ostao bez rei koje je u tom trenutku trebalo da izgo
vori.
Ona je skinula svoj demper i spustila ga na barsku stolicu. Obema rukama je po
segnula iza vrata i raskopala rajsferlus na haljini. A zatim je Kinou okrenula lea.
Na onom delu lea tik ispod njenog belog grudnjaka videlo se nekoliko manjih mrlja,
poput modrica. Bile su boje izbledelog uglja, nepravilno rasporeene tako da su pod
seale na neko zimsko sazvee. Na niz tamnih, ugaslih zvezda. Moda su to bili tra
govi osipa od neke zarazne bolesti. Ili nekakvi oiljci.
Nita ne govorei, dugo je ostala da stoji tako obnaenih lea okrenutih ka Kinou.
Bletava bela boja njenog novog vea bila je u zlokobnom kontrastu s tamnim mrlja
ma. Poput nekog ko je neto upitan, ali nije u stanju da razume ta to pitanje znai,
Kino je samo bez rei gledao u njena lea. Nije uspevao da odvrati pogled. Nedugo
potom ona je zakopala rajsferlus i okrenula se ka njemu. Ogrnula je svoj demper i
popravila kosu.
Opekotine od gaenja cigarete, rekla je jednostavno.
Kino je na trenutak ostao bez rei. Neto je ipak morao da kae. Ko vam je to ura
dio? pitao ju je napuklim glasom.
Nije mu odgovorila. Nije dala ni naznaku da eli da mu odgovori. Ni sam Kino nije
naroito eleo da uje odgovor.
Mogu li da dobijem jo jedan brendi? rekla je.
Kino joj je sipao brendi u au. Ona je otpila jedan gutljaj i pustila da joj se njego
va toplota spusti duboko u grudi.
Znate, gospodine Kino.
Kino je prestao da brie au, podigao glavu i pogledao u nju.
Imam ih ja jo, rekla je glasom lienim bilo kakve intonacije. Kako da kaem, na
malo nezgodnim mestima.
102
Kino ni sam ne moe da se seti koji su ga putevi njegovog srca te veeri naveli da s
njom spava. Od poetka je oseao da u toj eni ima neeg to nije obino. Neto je
tiho upozoravalo njegov instinkt: s tom enom ne sme zagaziti preduboko. Povrh
svega, tu je bilo i pitanje oiljaka od gaenja cigareta na njenim leima. Kino je po
prirodi obazriv ovek. Ako je neizostavno morao da spava s nekom enom, onda bi to
radije uinio s profesionalkom. Platio bi joj i tu bi bio kraj. Ta ena ga ionako i nije
privlaila.
Ali te veeri je bilo jasno da ona silno udi za tim da spava s nekim mukarcem,
tanije da spava s Kinom. Njenim oima je nedostajalo dubine, samo su joj zenice bile
udnovato rairene. U njima nije bilo mesta povratku. Imale su sjaj pun odlunosti.
Toj navali Kino nije mogao da se odupre. Nije imao snage za to.
Zakljuao je bar i poao s njom uz stepenice. Na svetlu spavae sobe ona je hitro
svukla haljinu, skinula ve i razotkrila svoje telo. Pokazala mu je ta nezgodna mesta.
Kino je nesvesno skrenuo pogled, ali je bio prinuen da ga vrati. Kakav je mentalni
sklop mukarca koji je sposoban da uradi neto toliko okrutno, kakvi su putevi uma
ene koja ne prestaje da trpi toliki bol, to Kino niti je mogao da shvati, niti je eleo da
razume. Za njega je to bio surov prizor, kao sa jalove planete bezbroj svetlosnih godi
na udaljene od sveta u kome ivi.
Uzela je njegovu ruku i povela je od jedne do druge opekotine, da dotakne svaku
po redu. Bilo ih je i tik uz bradavice i uz sam polni organ. Prstima koje je ona vodila
Kino je pratio jedan po jedan tamni, otvrdli oiljak, kao da je pratei brojeve olovkom
povlaio liniju od jednog do drugog, da bi mu se ukazala slika. Oblik kao da je podse
ao na neto, ali se na kraju ipak nije povezao ni u ta. Svukla je odeu s njega i zatim
su vodili ljubav tu, na tatamijem prekrivenom podu. Bez rei i bez predigre, bez slo
bodnog trenutka da ugase svetlo ili prostru futon. Njen dugaki jezik zavukao se du
boko u njegovo grlo, a njeni nokti zarili su se u njegova lea.
Pod jarkim svetlom, njih dvoje su bez rei, poput dve izgladnele divlje zveri, pro
dirali to meso poude. U razliitim pozama, na sve mogue naine, gotovo bez preda
ha. Kada je napolju ve poelo da se razdanjuje, njih dvoje su legli na futon i zaspali
kao da ih je u sebe uvukla tama. U trenutku kada se Kino probudio, neto pre podne
va, ona je ve bila nestala. Imao je oseaj kao da se probudio iz nekog strahovito ivog
sna. Ali to, naravno, nije bio san. Na leima su mu ostali duboko utisnuti otisci njenih
noktiju, na rukama tragovi ugriza, a na stegnutom penisu tup bol. Na belom jastuku
ostalo je nekoliko vijugavih dugakih crnih vlasi kose, a na aravu snaan miris ka
kav do tada nikad nije osetio.
I nakon toga ona je vie puta dola u njegov bar kao goa, uvek sa onim mukar
cem sa bradicom. Sedeli bi za pultom, tiho razgovarali, ispili koktele i otili. Ona bi
razmenila pokoju re sa Kinoom, uglavnom o muzici. Sasvim obinim, nehajnim to
103
nom, kao da se ne sea apsolutno nieg od svega to se izmeu njih dvoje dogodilo
jedne noi. Samo joj je iz dubine oiju sijala snana pouda. Kino je mogao da je vidi.
Poput svetlosti svetiljke u mrklom mraku, negde u dnu tunela rudarskog okna, nepo
greivo je bila tamo. To sueno svetlo vraalo mu je u seanje onaj bol od zarivenih
noktiju u njegova lea, oseaj vrsto stegnutog penisa, njen dugi jezik koji palaca i u
dan, jak vonj koji je ostao na futonu. To nee moi da zaboravi, govorilo mu je ono.
Dok su njih dvoje razgovarali, mukarac s kojim je dola je, pogledom nekog ko je
verziran za itanje izmeu redova paljivo, do detalja, prouavao Kinoov izraz lica i
gestove. Izmeu njega i nje kao da je postojalo neto ime su bili nerazdvojivo sleplje
ni jedno uz drugo. inilo se da kriom dele neku teku, samo njima dvoma znanu taj
nu. Ba kao ni pre, Kino nije mogao da proceni da li u njegov bar dolaze pre ili posle
seksualnog ina, ali je bio siguran da je u pitanju jedno od ta dva. A to je udno, ni
jedno od njih dvoje nisu bili puai.
Ta ena e jednog dana, verovatno neke tihe kine veeri, ponovo sama doi u nje
gov bar. Onda kada mukarac sa bradicom bude bio negde daleko. Kino je to znao.
Ona svetlost duboko u njenim oima mu je to govorila. See na stolicu za ankom, u
tiini popiti nekoliko aica brendija i saekati da Kino zatvori lokal. I onda e se po
peti na sprat, svui svoju haljinu i na svetlu mu razotkriti svoje telo, pokazujui mu
nove oiljke od opekotina. I njih dvoje e ponovo, poput dve divlje zveri, estoko vo
diti ljubav. Bez trenutka za razmiljanje, bez prestanka, sve dok se ne zabeli dan. Kino
ne zna kada e to biti. Ali jednog dana hoe. To e ona odluiti. Na tu pomisao grlo
mu se osuilo. Tu e, ma koliko vode popio, nikako nije mogao da utoli.
Krajem leta napokon je i zvanino odobren njihov zahtev za razvod i Kino i njego
va ena su se tim povodom sastali. Bilo je jo nekoliko pitanja koja je trebalo spora
zumno reiti, a supruga mu je preko advokata poruila da eli da njih dvoje lino o
njima nasamo porazgovaraju. Dogovorili su se da se nau u njegovom baru pre otva
ranja.
Brzo su zavrili poslove (Kino nije stavio primedbu ni na jedan predlog), oboje pot
pisali dokumente i stavili svoje peate na njih. Njegova ena je bila u novoj plavoj ha
ljini, sa frizurom kraom nego ikada ranije. I lice joj je izgledalo vedrije i zdravije
nego pre. Doterala je liniju i vie nije imala one naslage po vratu i rukama. Za nju je
poeo neki novi, verovatno zadovoljstvom ispunjeniji ivot. Osvrnula se po prostoriji
i rekla da mu je bar ba lep. Tih je i ist, ima mirnu atmosferu, ba lii na tebe, rekla
je. A zatim je nakratko zautala. Samo to u njemu nema nieg zbog ega bi mi srce
zaigralo, Kino je pretpostavljao da je to htela da kae.
Hoe neto da popije? pitao je Kino.
Moe malo crnog vina, ako ima.
Kino je izvadio dve vinske ae i sipao im zinfandel iz Nape. Pili su vino u tiini.
104
Nije ba ilo da nazdravljaju zvaninom zavretku brakorazvodne parnice. Dola je

maka i, iako joj to nije bio obiaj, sama skoila Kinou u krilo. On je stao da je eka
iza uha.
Moram da ti se izvinim, rekla je.
Zbog ega? pitao je Kino.
Zbog toga to sam te povredila, rekla je ona. Malo te jesam povredila, zar ne?
Pa, da, rekao je Kino, nakon to je malo zastao. Ja sam ipak ovek od krvi i
mesa. Jesi me povredila. Da li je bilo malo ili mnogo, to ve ne znam.
Htela sam da se vidimo i da ti se u lice izvinim.
Kino je klimnuo glavom. Izvinila si se i ja prihvatam tvoje izvinjenje. Nemoj vie
da se brine zbog toga.
Mislila sam da ti moram otvoreno priznati sve pre nego to doe do onoga do
ega je dolo, ali to nikako nisam mogla da prevalim preko usta.
Ipak, ma kako da se odvijala, naoj prii bi kraj bio isti, zar ne?
Mislim da bi, rekla je ona. Ali poto sam utala i zadravala sve za sebe, zavrila
se na najgori mogui nain.
Kino je utke prineo au s vinom ustima. Iskreno, on je zaboravio gotovo sve to
je onda bilo. Nije vie bio u stanju da se seti kojim se redom ta deavalo. Kao kad se
indeks kartice pomeaju.
Rekao je: Nije niko za to kriv. Bilo bi bolje da se nisam vratio kui dan pre vreme
na. Ili je trebalo bar da se javim pre nego to sam doao. Tako ne bi dolo do onoga do
ega je dolo.
Ona nije rekla nita.
Kad si poela da se via s njim? pitao je Kino.
Mislim da je bolje da ne priamo o tome.
Je l to znai da je bolje da ne znam?
utala je.
Pa da, verovatno jeste, priznao je Kino. I nastavio da mazi maku. Maka je glas
no prela. Ni to se nije desilo nikad pre.
Moda nemam nikakvo pravo da ovo kaem, rekla je ena koja mu je nekad bila
supruga. Ali mislim da bi bilo dobro za tebe da sve to to pre zaboravi i nae neku
novu enu.
Pa, ne znam, rekao je Kino.
Negde sigurno postoji ena koja e ti odgovarati. Ne bi trebalo da bude toliko te
ko da je pronae. Ja nisam mogla da budem ta osoba i onda sam uradila neto to je
bilo okrutno. Mnogo mi je ao zbog toga. Ali veza izmeu tebe i mene od poetka je
bila kao pogreno zakopana dugmad. Mislim da si ti ovek koji moe da bude srean
u nekim normalnim okolnostima.
Pogreno zakopana dugmad, pomislio je Kino.
105
Bacio je pogled na novu plavu haljinu koju je nosila. Sedeli su jedno preko puta
drugog, pa nije znao da li se na leima zakopava na rajsferlus ili na dugmad. Ali,
nije mogao da se otme razmiljanju o tome ta bi ugledao kada bi otvorio taj rajsfer
lus ili raskopao tu dugmad. To telo vie nije bilo njegovo. Nije mogao vie ni da ga
gleda, niti da ga dodiruje. Mogao je samo da zamilja. Kada je zatvorio oi, mogao je
da vidi kako bezbroj potamnelih oiljaka od opekotina na njenim glatkim belim lei
ma, poput uskomeanog roja ivih insekata gmie i pomie se u svim pravcima. Blago
je protresao glavom nekoliko puta ne bi li odagnao tu zloslutnu sliku iz glave. Ona je
izgleda pogreno razumela taj pokret.
Neno je spustila ruku preko njegove. Izvini, rekla je. Stvarno izvini.
Kada je dola jesen, prvo je nestala maka, a onda su poele da se pojavljuju zmije.
Potrajalo je nekoliko dana dok Kino nije primetio da make nema. Odnosno, nije
primetio jer je ta enka koja nije imala ime dolazila u bar kad se njoj htelo, pa je i
ranije umela da se neko vreme ne pojavi. Make su bia koja cene slobodu. A opet,
ova maka je oigledno negde drugde dolazila do hrane. Stoga se ni Kino nije uzbui
vao kad je nije bilo po sedam, deset dana. Meutim, kada je prolo i vie od dve nede
lje, on se malo uznemirio. Da joj se nije neto desilo? A kada se to proteglo na tri ne
delje njenog odsustva, Kino je instinktivno shvatio da se maka verovatno vie nee
vratiti.
Njemu se dopadala ta maka, a i ona je izgleda u Kinoa imala poverenja. On ju je
hranio, pruio joj mesto gde moe da spava i trudio se da je ostavlja na miru. Maka
je to nagraivala izraavanjem svoje naklonosti, odnosno neizraavanjem neprijatelj
stva. S druge strane, ona je preuzela i ulogu talismana Kinovog lokala. Dokle god je
ona mirno spavala u jednom uglu njegovog bara, nita se loe nije moglo dogoditi.
Takav je utisak imao.
Negde u isto vreme kada se maka izgubila, on je oko kue poeo da via zmije.
Prva koju je ugledao bila je jedna zagasitosmea zmija, prilino dugaka. U senci
vrbe u dvoritu ispred kue, polako je gmizala napred. Kino je s papirnom kesom pu
nom namirnica u rukama otkljuavao vrata kad ju je ugledao. Videti zmiju usred To
kija bilo je prava retkost. Bio je malo zateen, ali se nije naroito uzbudio. U blizini je
veliki vrt Muzeja Nezu sa netaknutom prirodom. Ne bi bilo neko udo da u njemu
ive zmije.
Ali, dva dana kasnije, kada je pre podneva poao da otvori vrata da pokupi novine,
na skoro istom mestu ugledao je drugu zmiju. Ovog puta je to bila neka plaviasta
zmija. Sitnija nego ona prva, sva nekako ljigava. Kad je spazila Kinoa, zmija se zaus
tavila i malice podigla glavu gledajui pravo u njega (ili je bar delovalo kao da ga po
smatra). Dok se Kino kolebao ta da uini, zmija je polako spustila glavu i hitro nesta
la u senci. Nije mogao a da se malo ne najei. Imao je utisak da ta zmija njega pozna
106
je.
Treu zmiju video je ponovo na maltene istom mestu tri dana posle toga. Opet is
pod vrbe u dvoritu. Ova je bila crnkasta, sa telom kraim od prethodne dve. Kino se
ne razume u vrste zmija, ali mu je ova ostavljala utisak da je najopasnija od sve tri.
Delovala je kao otrovnica, ali nije mogao da bude siguran. Video ju je tek na tren.
im je osetila njegovo prisustvo, zmija je mugnula meu rastinje i nestala. Da za ne
delju dana vidi tri zmije, kako god gledao na to, bilo je previe. Mora da se u njego
vom kraju neto deava.
Kino je telefonom pozvao svoju tetku u Izuu. Ukratko joj je ispriao ta ima novo i
upitao je da li je ikad oko kue u Aojami videla zmije.
Zmije? tetka je zapanjeno povisila ton. Prave zmije? Kino joj je rekao da je is
pred kue uzastopno video tri zmije.
Ja jesam tu ivela dugo, ali sad kad me to pita, ne pamtim da sam ikad videla
zmiju, rekla je tetka.
Dakle, za nedelju dana videti tri zmije u okolini kue ba i nije uobiajeno, je l
tako?
Ne, nije uobiajeno. Pitam se da nisu moda predosetile da nailazi neki veliki
zemljotres ili tako neto. ivotinje unapred osete dolazak katastrofe pa ponu da se
ponaaju drugaije nego obino.
Ako je tako, onda moda ne bi bilo loe da pripremim zalihe hrane, rekao je Kino
.
To bi verovatno bilo dobro, dokle god ivi u Tokiju. Jednog dana e ga neki zem
ljotres ionako pogoditi.
Samo, da li su zmije ba toliko osetljive na zemljotres?
Ne znam ja na ta su zmije sve osetljive, rekla je tetka. To ni Kino, normalno, nije
znao .
Samo, zna, zmije su vrlo pametne ivotinje, rekla je tetka. U drevnim mitovima
one esto imaju ulogu da oveku pokau put. I zaudo, to je njihova zajednika karak
teristika u svim svetskim mitologijama. ovek, meutim, ne zna da li ga one vode u
dobrom ili u loem smeru sve dok taj put ne pree. Odnosno, u veini sluajeva, on
bude i dobar i lo u isto vreme.
Ambivalentan, rekao je Kino.
Da, zmije i jesu ambivalentna bia. U tim mitovima najvea i najpametnija zmija
sakrije svoje srce na neko drugo mesto kako ne bi mogla da bude ubijena. Ako bi neko
hteo da je ubije, morao bi u njenom odsustvu da joj ue u skrovite, pronae pulsira
jue srce i presee ga napola. A to naravno nije lako.
Kino je bio zadivljen time koliko tetka zna o tome.
To je profesor sa nekog univerziteta ispriao u emisiji koju sam nedavno gledala
na NHK-u, u kojoj su pravili poreenje izmeu svetskih mitova. Sa televizije moe da
107
se naui mnogo toga korisnog. To ne treba potcenjivati. I ti bi trebalo u slobodno vre

me vie da gleda televiziju.
Iz razgovora s tetkom jedno je bilo jasno: za nedelju dana u tom kraju videti tri-e
tiri razliite zmije nije bilo uobiajena stvar.
U dvanaest sati je zatvorio lokal, zakljuao vrata i popeo se na sprat. Okupao se,
neko vreme itao knjigu i neto pre dva sata ugasio svetlo da spava. U to gluvo doba
noi, Kino je poeo da se osea kao da je opkoljen zmijama. Bezbroj zmija okruilo je
kuu. Mogao je da oseti njihovo tiho prisustvo. Kad doe pono, sve okolo utone u ti
inu i osim povremenog zavijanja sirena ambulantnih kola, ne uje se apsolutno nika
kav zvuk. ini mu se maltene da bi mogao da uje zmije kako puze. Preko vratanaca
koja je postavio kao ulaz za maku Kino je zakucao jednu dasku i tako zatvorio taj
prolaz. Da zmije ne bi mogle da mu uu u kuu.
inilo se da zmije, bar u tom trenutku, nemaju nameru nita da mu uine. One
sada samo kriom, ambivalentno opkoljavaju njegovu malu kuu. Moda se siva ma
ka upravo zbog toga i ne vraa u bar. Ni ena sa opekotinama se ve izvesno vreme ne
pojavljuje. Istovremeno strahujui od toga da bi mogla sama da doe u njegov bar u
nekoj kiovitoj noi, Kino je to u dubini due potajno prieljkivao. I to je bila jo jed
na ambivalentna stvar.
Jedne veeri Kamita se pojavio nesto pre deset sati. Naruio je pivo, popio jedan
vajt lejbl, i u meuvremenu pojeo ak i sarme. To da on doe u lokal u tako kasne sate
i toliko se dugo zadri bilo je neto neuobiajeno. S vremena na vreme, Kamita bi po
digao pogled sa knjige i zagledao se u zid preko puta. Kao da se o neemu duboko za
mislio. A kada je dolo vreme za zatvaranje, saekao je da ostane poslednji gost u
baru.
Gospodine Kino, rekao je Kamita zvaninim tonom poto je izmirio raun. Izu
zetno mi je ao to je do ovoga dolo.
Do ovoga? nesvesno je Kino uzvratio pitanjem.
Do toga da ete morati da zatvorite lokal. Pa makar to bilo i privremeno. Kino je
bez rei gledao u Kamitu. Da zatvori lokal?
Kamita se obazreo po praznom baru. A zatim je pogledao u Kinoa. Vi verovatno
jo ne razumete o emu govorim, zar ne?
Ne, ne shvatam ba najbolje o emu se radi.
Kamita je priznao: Ovo mesto mi se veoma dopalo. Mogao sam ovde u miru da i
tam, a i sviala mi se muzika koju putate. Ba sam se obradovao to se na ovom mes
tu otvorio bar. Ali naalost, izgleda da je ovo mesto okrnjeno za mnogo tota.
Okrnjeno? rekao je Kino. Kino nije znao ta te rei konkretno znae. Sve to mu
se javljalo u pameti bila je nekakva sasvim malo okrnjena oljica za aj.
Ona siva maka se ovamo vie nee vratiti, zar ne? rekao je Kamita ne odgovo
108
rivi na to. Bar ne jo dugo.

Je li to zato to je ovo mesto okrnjeno? Kamita nije odgovarao.
Kino se osvrnuo oko sebe isto onako kao Kamita i paljivo osmotrio bar, ali nije
ugledao nita to je bilo drugaije nego obino. Samo ga je doiveo neto praznijim
nego inae, kao da je izgubio na ivosti i boji. Bar posle zatvaranja uvek deluje pusto,
ali sada jo i vie.
Kamita je rekao: Vi niste ovek koji je u stanju namerno da uini neto pogreno.
To mi je sasvim jasno. Ali na ovom svetu postoji i to da puko neinjenje onog to nije
ispravno nije dovoljno. Ima onih koji tu prazninu koriste da se provuku. Razumete na
ta mislim?
Kino nije razumeo. Ne shvatam, rekao je.
Pokuajte dobro da razmislite o tome, rekao je Kamita gledajui ga pravo u oi.
To je vano pitanje koje zahteva da se o njemu duboko razmisli. Premda na njega
nipoto nije lako dati odgovor.
Da li vi, gospodine Kamita, hoete da kaete da se neki ozbiljan problem stvorio
ne zato to sam ja uradio neto to nije ispravno, ve zato to neto to je ispravno ni
sam uradio? Neto to ima veze s ovim lokalom, ili pak sa mnom.
Kamita je klimnuo glavom. Strogo uzevi, verovatno je tako. Ali ako tako i jeste,
nije mi namera da krivim samo vas lino. Morao sam to i sam jo ranije da primetim.
I ja sam bio nemaran. Ovo je sigurno bilo jedno prijatno mesto ne samo za mene ve
za svakoga.
I ta sad treba da uradim? pitao je Kino.
Kamita je utke zavukao ruke u depove kinog mantila. A zatim je rekao: Treba
da zatvorite lokal na izvesno vreme i odete nekud daleko. U ovom trenutku oigledno
ne moete nita drugo. Ako poznajete nekog uvaenog svetenika, treba da ga zamoli
te da vam oita budistiku sutru i okai kuni talisman. Ali, takav ovek se u dananje
vreme ne pronalazi lako. Stoga bi bilo dobro da odavde odete pre sledee velike kie.
Oprostite to pitam, ali imate li dovoljno sredstava da odete na dug put?
Zavisi od toga koliko bude dug, ali ako je na izvesno vreme, onda e biti u redu.
Dobro je. ta e biti posle, razmiljaete kasnije, nema druge.
Ali, ko ste vi?
Ja sam samo ovek po imenu Kamita, rekao je. Ime mi se pie kao Boje polje,
dakle, ne ita se Kanda. ivim u ovim predelima od davnina.
Kino je prelomio i upitao ga: Gospodine Kamita, hteo bih neto da vas pitam -jes
te li u ovim predelima ikad viali zmije?
Kamita nije odgovorio na to. Molim vas, idite nekud daleko i selite se iz jednog
mesta u drugo to ee moete. I jo neto: molim vas da mi svakog ponedeljka i et
vrtka poaljete po jednu razglednicu. Tako u znati da ste dobro.
Razglednicu?
109
Bilo kakvu, samo neka bude iz onog mesta u kom se naete.

A na koju adresu da ih aljem?
Moete na adresu svoje tetke u Izuu. Ne smete napisati ni ime poiljaoca niti ijed
nu re poruke. Napiite samo adresu primaoca. To je vrlo vano, nipoto to nemojte
zaboraviti.
Kino je zapanjeno gledao u lice svog sagovornika. Vi poznajete moju tetku?
Da, odlino poznajem vau tetku. Da budem iskren, ona me je jo ranije zamolila
da pripazim da vam se ne desi nita loe. Ali, izgleda da nisam uspeo da ispunim nje
na oekivanja.
Ko je ovaj ovek uopte? Ali, osim ako mu on sam to ne bude otkrio, Kino nije
imao naina da sazna.
Kada budem znao da smete da se vratite ovamo, tada u vam to rei. A dotle, gos
podine Kino, nastojte da budete to dalje odavde. Jeste li razumeli?
Te noi Kino je spakovao stvari za put. Bilo bi dobro da odavde odete pre sledee
velike kie. To mu je saopteno potpuno iznenada. Bez ikakvog objanjenja, ne razu
mevajui ni razloge za to. Ali, Kino je Kamitine rei uzeo zdravo za gotovo i povero
vao u njih. Pria je zvuala sasvim suludo, ali mu iz nekog razloga nije izazivala sum
nju. U Kamitinim reima bilo je neke udnovate uverljivosti koja je nadilazila logiku.
Ubacio je odeu i sredstva za higijenu u osrednju torbu s remenom. U vreme dok je
radio u firmi za sportsku opremu u takvu torbu je pakovao stvari za odlazak na slu
beni put. Tano je znao ta je na dugom putu potrebno, a ta nije.
Kad je svanulo, na vrata bara je prikaio natpis na kome je stajalo: Izvinjavamo se
zbog privremenog zatvaranja. Idite nekud daleko, rekao je Kamita. Ali kuda konkret
no, to Kinou nije padalo na pamet. Da li da se zaputi na sever, ili moda na jug, ak ni
to ne zna. Zato je odluio da samo krene onom istom marrutom koju je esto sledio u
vreme kada je prodavao patike za tranje. Seo je u ekspres autobus i poao u Takama
cu. Isplanirao je da obie ikoku, pa da potom pree na Kjuu.
Odseo je u poslovnom hotelu u blizini stanice Takamacu i tamo proveo tri noi.
Besciljno je etao gradom, gledao nekoliko filmova. Bioskopi su u podne svugde bili
prazni, a i svi filmovi su bili dosadni. Kad bi palo vee, vratio bi se u hotelsku sobu i
ukljuio televizor. Po savetu svoje tetke, usredsredio se na obrazovne programe. Pa
ipak, nije saznao nikakve podatke koji bi mu mogli biti od koristi. Njegov drugi dan u
Takamacuu bio je etvrtak, pa je u dragstoru kupio razglednicu, zalepio marku i pos
lao je na tetkinu adresu. Onako kako mu je Kamita rekao, napisao je samo njeno ime i
adresu.
Tree veeri mu je odjednom to palo na pamet i platio je prostitutku. Taksista mu
je dao broj telefona. Ona je bila mlada devojka od dvadesetak godina, glatkog i lepog
tela. Samo, seks sa tom enom bio je potpuno isprazan. Puko zadovoljenje seksualne
110
udnje, mada kad malo bolje razmisli i nije mu pruio nikakvo naroito zadovoljenje.
Samo mu je pojaao e.
Pokuajte dobro da razmislite o tome, rekao mu je Kamita. To je vano pitanje
koje zahteva da se o njemu duboko razmisli. Ali, ma koliko se duboko zamislio o
tome, Kino nije mogao da shvati koje je uopte to pitanje.
Te noi je padala kia. Nije bila jaka, ali je bila od onih dugih jesenjih kia kojima
nema kraja na vidiku. Neprestana, ujednaena, poput nekog monotonog priznanja sa
mnogo ponavljanja. Kino vie nije mogao da se seti ni kada je poela. Ta kia mu je
donela hladno, vlano oseanje nemoi. Nije imao volje da uzme kiobran, izae na
ulicu i potrai neko mesto gde bi mogao da veera. Ako mora dotle da ide, ne mora
nita ni da jede. U dnu prozorskog stakla kraj njegovog uzglavlja skupile su se sitne
kapi, smenjujui se novima koje su sustizale jedna drugu. Utonuo u nepovezane misli,
Kino je posmatrao te sitne promene are na prozorskom staklu. Iza nje se besciljno
pruao mraan splet gradskih ulica. Sipao je viski u au iz depne boice, presekao ga
istom koliinom mineralne vode i popio. Bez leda. Nije imao volje ni da odeta do le
domata u hodniku. Mlaka tenost tano se uklopila sa tromou njegovog tela.
U Kumamotou, Kino je odseo u jednom jeftinom poslovnom hotelu u blizini elez
nike stanice. Niska tavanica, uzani krevet, mali televizor, mala kada, mini friider.
Sve u sobi je bilo umanjene veliine. Toliko da se ovek u njoj oseti kao neki trapavi
gorostas. Pa ipak, ne oseajui naroitu nelagodu zbog te skuenosti, on je itave dane
provodio zatvoren u toj sobi. Donekle i zbog kie nijednom nije kroio van nje, ako se
izuzme odlazak do oblinjeg dragstora. Tamo je kupio depne boice viskija, mineral
nu vodu i krekere za grickanje. Leao je na krevetu i itao knjigu. Kad bi mu bilo dos
ta knjige gledao je televiziju, a kad bi mu bilo dosta televizije, ponovo bi itao.
To je bilo tree noenje u Kumamotou. Na tednom raunu u banci jo je imao do
voljno sredstava i, ako bi hteo, mogao je da odsedne i u nekom boljem hotelu. inilo
mu se, meutim, da je u tom trenutku ovo mesto najprikladnije boravite za njega.
Sedei tako na tom skuenom mestu, nije imao potrebu da razmilja ni o emu bespo
trebnom i sve mu je bilo nadohvat ruke. Kino je oseao neoekivanu zahvalnost za to.
Kad bih jo mogao da sluam muziku, ne bih imao na ta da se poalim, mislio je. Po
nekad mu se sluao Tedi Vilson, Vik Dikenson, Bak Klejton takav neki stari dez.
Solidna tehnika, jednostavni akordi, ista radost samog sviranja, fantastian optimi
zam. Ono to je Kinou sada bilo potrebno jeste takva vrsta muzike, ona koja danas
vie ne postoji. Ali njegova kolekcija ploa je sada bila daleko od njega. Zamislio je
unutranjost svog Kinoa posle zatvaranja, utihnulog, sa ugaenim svetlima. Tamo
na kraju ulice, s velikim vrbinim drvetom. Goste koji vide obavetenje o zatvaranju,
okreu se i odlaze. ta li se dogodilo s makom? ak i ako se vratila, mora da se razo
arala kad je naila na zaptivena vratanca. A onda, da li one zmije i dalje u potaji tiho
opkoljavaju kuu?
Pravo preko puta prozora na sedmom spratu bili su prozori poslovne zgrade. Vrlo
111
izduene, jeftino graene strukture. Od jutra do veeri Kino je mogao kroz prozorsko
okno da posmatra ljude koji su radili na spratu tano preko puta. Ponegde su bile spu
tene roletne i moglo je da se vidi tek poneto, pa nije mogao da zakljui kakav je biz
nis u pitanju. Mukarci sa kravatama su izlazili i ulazili, ene su kucale na raunari
ma, javljale se na telefone, sreivale dokumente. Ne naroito zanimljiv prizor za po
smatranje. I izrazi lica zaposlenih i njihova odea bili su jednoobrazni i obini. Kino
ih je toliko dugo neprestano posmatrao iz jednog jedinog razloga nije imao ta dru
go da radi. A ono to je za njega bilo najneoekivanije od svega, ili pak najokantnije,
jeste da su ti ljudi s vremena na vreme na licima imali vrlo srene osmehe. Neki od
njih su se smejali irom otvorenih usta. Otkud to? Kako su uspeli da im bude tako pri
jatno radei po itav dan u takvoj jednoj neuglednoj kancelariji, ruku punih nezanim
ljivog posla (ili je bar u Kinoovim oima delovao jedino tako)? Da li se u tome krije
neka vana tajna koju on nije u stanju da dokui? Pomisao na to ga je iz nekog razlo
ga pomalo uznemirila.
Ve je vreme da se polako seli u drugo mesto. Selite se iz jednog mesta u drugo to
ee moete, tako je rekao Kamita. Ali, Kino iz nekog razloga nije bio u stanju da se
pomeri iz tog skuenog poslovnog hotela u Kumamotou. Nije mu padalo na pamet ni
jedno mesto na koje bi sad mogao da ode, nijedan pejza koji bi hteo da vidi. Svet je
jedno nepregledno more bez ikakve oznake, a Kino je brodi bez hidrografske karte i
sidra. Kada je rairio mapu Kjuua pretraujui kuda bi bilo najbolje da se sad zaputi,
spopala ga je blaga munina, kao da ima morsku bolest. Kino se ispruio na krevet i
itao knjigu, povremeno podiui pogled da bi posmatrao prilike zaposlenih u poslov
noj zgradi preko puta. to je vie vremena proticalo, njegovo telo kao da je postepeno
gubilo teinu, a koa kao da mu je postajala sve prozirnija.
Dan pre toga bio je ponedeljak, pa je Kino u hotelskoj prodavnici traio da kupi
razglednicu sa tvravom Kumamoto i na njoj je hemijskom olovkom ispisao tetkino
ime i adresu u Izuu. Potom je zalepio marku. S tom razglednicom u rukama, dugo je
nesvesno zurio u sliku tvrave. Stereotipnu pejzanu fotografiju kakva se obino ko
risti za razglednice. Impozantna glavna kula na pozadini plavog neba i belih oblaka.
Poznata i kao Tvrava Ginan. Smatra se jednom od tri najpoznatije tvrave u Japa
nu, pisalo je u legendi. Koliko god gledao u nju, Kino nije uspevao izmeu sebe i te
tvrave da uvidi nikakvu dodirnu taku. Dobio je iznenadni poriv, prevrnuo razgled
nicu i na onom praznom delu napisao poruku tetki.
Kako si? Kako su tvoja lea ovih dana? Ja i dalje sam putujem tamo-amo. Pone
kad mi se uini da sam napola poeo da se providim. ini mi se da mi se prozire sve
do unutranjih organa, kao nekoj svee ulovljenoj sipi. Ali osim toga, uglavnom sam
dobro. Nadam se da u nekad moi da doem u Izu da te posetim. Kino.
U tom trenutku Kino nije mogao da dokui ta ga je navelo da ispie tako neto.
Kamita mu je to strogo zabranio. Izuzev adrese primaoca, na razglednici ne smete ni
ta napisati. To nipoto nemojte zaboraviti. Tako je rekao Kamita. Samo, Kino vie
112
nije bio u stanju da se obuzda. Negde je morao da se povee sa realnou. Ako to ne

uinim, ja vie neu biti ja. Postau ovek koga nema. Njegova je ruka gotovo auto
matski onu malu prazninu na razglednici ispunila sitnim, krutim slovima. A zatim je
hitro, dok se ne predomisli, ubacio razglednicu u potansko sandue u blizini hotela.
Kada se probudio, digitalni sat kraj njegovog uzglavlja pokazivao je 2.15. Neko mu
je kucao na vrata. To kucanje nije bilo snano; zvualo je koncentrisano, kratko i tvr
do, kao da neki veti stolar zakucava ekser. A taj neko ko kuca tano je znao da taj
zvuk Kinou dopire do uiju. Da ga taj zvuk usred mrkle noi izvlai iz dubokog sna, iz
milosrdnog trenutnog predaha, temeljno i okrutno razbistrivi njegovu svest.
Kino zna ko je to ko mu kuca na vrata. To kucanje od njega trai da ustane iz kre
veta i da vrata otkljua iznutra. Zahteva to snano, uporno. Taj neko jedino nema
mo da vrata otvori sa spoljne strane. Vrata Kino mora sopstvenim rukama da otvori
iznutra.
Kino shvata da je poeo tu posetu da prieljkuje vie od svega, ali i da je se u isto
vreme pribojava vie od bilo ega drugog. Tako je, to da je neto ambivalentno na
kraju krajeva znai da ima upljinu u prostoru izmeu dva suprotna pola. Malo te je
sam povredila, zar ne? pitala ga je njegova ena. Ja sam ipak ovek od krvi i mesa.
Jesi me povredila, odgovorio je Kino. Ali to nije bilo istina. Ako nita drugo, bar je
napola bila la. Nisam bio dovoljno povreen onda kada je trebalo da budem povre
en, priznao je Kino. Tada kada je trebalo da osetim pravi bol, ja sam ga uguio. Ne
elei da prihvatim ono to je bolno, izbegao sam da se suoim sa istinom i ostao s
prazninom u srcu, bez iega unutra. Zmije su to mesto zaposele i tamo sad hoe da sa
kriju svoja hladna pulsirajua srca.
Ovo je sigurno bilo jedno prijatno mesto ne samo za mene, ve za svakoga, rekao
je Kamita. Kino je tek sada shvatio ta je on time eleo da kae.
Kino se pokrio preko glave i zatvorio oi, rukama vrsto zapuio ui i pobegao u
sopstveni mali svet. Nita ne vidim i nita ne ujem, govorio je sebi. Ali nikako nije
uspevao da ugasi taj zvuk. Makar pobegao na sam kraj sveta, makar ui zaepio gli
nom, dokle god je iv i dokle god je u njemu ostalo bar i trunke svesti, taj zvuk e ga
sustii. Ne kuca taj neko na vrata sobe poslovnog hotela. Kuca na vrata njegovog srca.
ovek od tog zvuka ne moe da pobegne. A do jutra ako takvo ta i dalje postoji
jo se protee dugako vreme.
Ko zna koliko je vremena proteklo, ali najednom je postao svestan da je kucanje
prestalo. Sve oko njega je utihnulo kao na tamnoj strani meseca. Pa ipak, sa prekriva
em preko glave, Kino se nije pomicao. Nije smeo da bude neoprezan. Sasvim se prita
jio i nauljio ui, pokuavajui u tiini da razazna naznake neeg zloslutnog. Onaj ko
se nalazi s druge strane vrata nee tek tako odustati. Njemu se ne uri. Nema ni mese
ca. Na nebu se samo crne jalove planete. Svet e jo neko vreme biti samo njihov.
113
Imaju one vie razliitih metoda. elje mogu da poprime razliite oblike. Mrano ko
renje moe da prui svoje pipke svuda kroz zemlju. Da strpljivo, natenane trai slabe
take i probije i najtvri kamen.
Tano kao to je i oekivao, kucanje je uskoro ponovo zapoelo. Samo, ovog je puta
dopiralo iz drugog pravca. Drugaije je i zvualo. Mnogo blie nego pre, doslovce nje
mu kraj uha. Taj neko se sada nalazi iza prozora kraj njegovog uzglavlja. Prionuo uz
uspravni zid sedam spratova iznad tla, lica priljubljenog uz prozor nastavlja da kuca o
prozorsko staklo mokro od kie. Kino to nikako drugaije ne moe da zamisli.
Zavesa stoji otvorena. Pre nego to e utonuti u san, Kino je nasumino gledao u
aru koju su nainile kapi kie na prozoru. Mogao je manje-vie da zamisli ta bi ugle
dao s druge strane tamnog stakla kad bi tog trenutka promolio lice izvan prekrivaa.
Ne, u stvari ne moe da zamisli. Morao je da iskljui i samu sposobnost da bilo ta za
milja. to god da bude, ja to ne smem videti. Koliko god prazno ono bilo, ovo je i da
lje moje srce. U njemu je jo ostalo ljudske topline, makar i sasvim malo. Neka lina
seanja, poput morske trave upletene oko stuba na obali, u tiini ekaju plimu. Neka
oseanja e sigurno prokrvariti budu li raseena. Ja sada svom srcu jo ne mogu da
dozvolim da odluta na neko nepoznato mesto.
Ime mi se pie ideogramima za rei Bog i polje i ita se Kamita, ne Kanda.
ivim tu blizu.
Zapamtiu to, rekao je onaj krupni mukarac.
Dobra ideja. Pamenje je vrlo korisno, rekao je Kamita.
Najednom, Kinou je sinulo da je Kamita moda na neki nain povezan sa onim
starim vrbinim stablom u dvoritu ispred kue. To drvo je titilo i Kinoa i njegovu
skromnu kuu. Nije mogao da shvati zbog ega bi ona imala logike, ali otkad mu se ta
pomisao javila u svesti, imao je oseaj da ima smisla.
U glavi mu se ukazala slika vrbe sa bogato olistalim zelenim granama to vise do
zemlje. Leti je pravila malu usamljenu senku u dvoritu. U kinim danima bezbroj
srebrnastih kapljica presijavalo se na njenim mekim granama. Kada nije bilo vetra,
stajale su mirno, kao duboko zamiljene, a u vetrovitim danima besciljno se njihale
poput uzdrhtalog srca. Malene ptice bi doletele, dozivale se svojim prodornim cvrku
tom veto sleui na tanke, gipke granice, i ubrzo ponovo otprhnule. im bi ptice od
letele, grane bi se jo neko vreme veselo njihale tamo-amo.
Sklupan ispod pokrivaa kao buba, Kino je vrsto zamurio i mislio samo na tu
vrbu. Zamiljao je njene boje, njen oblik, njeno njihanje, jedno po jedno, do tanina. I
prieljkivao da svane dan. Nije imao kud nego da izdri i saeka da pone polako da
se razdanjuje, da se vrane i druge ptice probude i uurbano zaponu dan. Nije imao
drugog izbora nego da se uzda u sve ptice ovog sveta. U sve ptice sa krilima i kljuno
vima. A do tada, njegovo srce nije smelo ostati prazno ni na tren. Ta praznina, taj va
114
kuum koji bi se stvorio, prizvao bi njih.

Kada mu vrba vie nije bila dovoljna, Kino je pomislio na tanjunu sivu maku i
setio se koliko je volela da jede suene alge. Pomislio je na Kamitu zadubljenog u svo
ju knjigu na stolici za ankom, na mlade trkae na srednje pruge kako bezbroj puta
ponavljaju rigorozne vebe na atletskoj stazi, na prelepi solo Bena Vebstera u pesmi
My Romance (nasred ploe su dve ogrebotine, zauje se: puc, puc). Pamenje je vrlo
korisno. A onda je zamislio bivu enu sa kratkom frizurom, u novoj plavoj haljini.
Molio se, to god da bude, da ona na novom mestu sreno i u zdravlju vodi svoj ivot.
Da nikad ne bude povreena. Izvinila mi se iskreno, i ja sam to prihvatio. Ne samo da
moram nauiti da zaboravim, ve i da oprostim.
Ali proticanje vremena kao da se nije moglo ustaliti. Krvava teina udnje i zara
lo sidro kajanja zapreili su njegov prirodan tok. Vreme nije bilo strela pa da leti pra
volinijski. Kia je nastavljala da pada, kazaljke sata su oklevale, ptice su jo spavale
dubokim snom, potari bez lica utke su razvrstavali razglednice, prelepe grudi njego
ve ene estoko su poskakivale gore-dole, a neko je uporno i dalje kucao o prozor. Sa
vreno ritmino, kao da ga mami u lavirint pun nagovetaja. Kuc, kuc. Pa opet: kuc,
kuc. Ne skrei pogled, gledaj u mene, aputao mu je neko na uho. Ovako tvoje srce iz
gleda.
Vrbine grane su se jo meko njihale pod vetrom ranog leta. U malenoj mranoj
prostoriji u dubini Kinoovog srca neko je pruio svoju toplu ruku i spustio je preko
njegove. vrsto zatvorenih oiju, Kino je na svojoj koi oseao tu toplinu i meku pu
nou. Bilo je to neto to je davnih dana zaboravio. Neto to mu je strano ve tako
dugo. Da, povreen sam, i to veoma duboko, rekao je sebi Kino. I zaplakao. U toj tihoj,
mranoj prostoriji.
Za to vreme, hladna kia je i dalje, bez prestanka kvasila sve na ovom svetu.
115
Zaljubljeni Samsa
U TRE NUT KU KADA SE PRO BU DIO u krevetu, otkrio je da se preobrazio u Gregora Samsu.
Leao je na leima i gledao u tavanicu. Izvesno vreme je potrajalo dok mu se oi
nisu navikle na polumrak u prostoriji. Koliko je mogao da vidi, bila je to sasvim obi
na tavanica, kao bilo gde. Nekad davno verovatno okreena u belu ili bledobe, takvu
neku boju. Ali sada se, valjda od praine ili prljavtine koju su nanele godine, pretvo
rila u neku koja podsea na boju prokislog mleka. Bez ikakve dekoracije ili specifi
nosti koja bi je odredila. Bez ikakvog stava ili poruke. Privremeno oigledno bezbedno
ispunjava strukturnu ulogu tavanice, ali ne pokazuje nikakve dalje ambicije.
Na jednom zidu sobe (s leve strane u odnosu na njega) postojao je visok prozor,
zaptiven iznutra. Zavesa koja je nekad postojala na njemu bila je uklonjena i popre
no preko njega bilo je zakucano nekoliko debelih dasaka. Izmeu dasaka nejasno je
da li namerno ili ne ostavljeni su prorezi od po nekoliko centimetara, odakle su u
sobu prodirali jutarnji zraci sunca, povlaei nekoliko paralelnih bletavih linija po
podu. Koji li je razlog tome to je prozor tako vrsto zatvoren? Da li zato da u ovu
sobu neko ne bi mogao da ue? Ili pak da se nekom ne dozvoli da odavde izae (da taj
neko nije moda on)? Ili e moda svakog asa naii tornado ili poeti da besni oluja?
Iz tog istog poloaja na leima, tek meko pomerajui oi i vrat, on je prouavao
unutranjost sobe.
Osim kreveta u kome je leao, u sobi nije postojao ni jedan jedini predmet koji bi
se dao nazvati nametajem. Nema ni komode, ni stola, ni stolice. Na zidovima ne vise
ni slike, ni sat, ni ogledalo. Nigde na vidiku nema ni lampe. I dokle je njegov pogled
mogao da dopre, na patosu po svemu sudei nije bio postavljen nikakav tepih, niti
prostirka. Drveni pod je potpuno ogoljen. Zidovi su oblepljeni starim, izbledelim tape
tama sa sitnim arama, ali je pod tom oskudnom svetlou a moda bi i pod jarkom
svetlou stvar bila ista nemogue razaznati kakvim.
Na zidu preko puta prozora, s njegove desne strane, postoje jedna vrata. Na vrati
ma proarana mesingana okrugla kvaka. Nekada je soba verovatno bila koriena kao
obina spavaa soba. U njoj se oseala takva atmosfera. Ali sada, bila je potpuno, sa
vreno liena svake naznake prisustva svojih stanara. U sreditu te prostorije usamlje
no stoji jedino ostavljeni krevet na kome on sada lei. Ali, na njemu nema nikakve
posteljine. Ni arava, ni prekrivaa, ni jastuka. Na njemu postoji samo ogoljeni stari
116
madrac.
Samsa nema nikakvu predstavu ni gde je ni ta bi sada trebalo da uradi. Jedino to
on s mukom uspeva da shvati jeste da je sada ovek po imenu Gregor Samsa. Kako to
zna? Moda mu je to neko kriom apnuo na uho dok je spavao. Tvoje ime je Gregor
Samsa, rekao mu je.
Dakle, ko je on uopte bio pre nego to je postao Gregor Samsa? ta je on to bio?
Ali, pre nego to je o tome poeo da razmilja, svest mu se zamaglila i oteala. A u
dnu njegove svesti uzdiglo se neto mrano, poput stuba od roja komaraca. Iz asa u
as bivao je sve deblji, sve gui i tiho zujei pomerao se ka mekanom delu njegovog
mozga. Stoga je Samsa prestao da razmilja. Razmiljanje o bilo emu za njega je sad
svakako bilo preveliki teret.
to god bilo, morao je nekako da naui da pomeri svoje telo. Ne moe doveka tu da
lei i nevoljno gleda gore u tavanicu. Ovako je previe nezatien. Ako bi se u ovom
poloaju suoio s nekim neprijateljem ukoliko bi ga, recimo, napale divlje ptice ne
bi bilo nikakvih izgleda da preivi. Najpre je probao da pomeri prste na ruci. Na levoj
i desnoj aci po pet, ukupno deset dugih prstiju. Na njima mnotvo zglobova, ije su
kombinacije pokreta vrlo sloene. Povrh toga, itavo telo mu je oigledno iznureno
(kao potopljeno u neku viskoznu tenost velike gustine), kao da nije u stanju efikasno
da prenese snagu u ekstremitete.
Pa ipak, dok je zatvorenih oiju usredreivao svoju svest na to, posle vie strpljivih
pokuaja i neuspeha, postepeno je uspeo svoje prste slobodno da pomera. Sasvim po
lako poeo je i da uglavnom shvata kako da pokree zglobove. im je poeo da pome
ra prste, za njima je i onaj umor koji mu je savladao celo telo postepeno poeo da sla
bi i da se povlai. U tom trenutku, meutim, kao da popunjava nastalu prazninu po
put mrane, zloslutne stene koja se pomalja iza oseke njegovo je telo poeo da raz
dire estok bol.
Prolo je izvesno vreme dok nije spoznao da je to bio oseaj gladi. A taj savlauju
i oseaj gladi nikad do sada nije, ili bar ne pamti da je ikad u ivotu doiveo. Kao da
nedelju dana u usta nije stavio ni mrvicu tako se oseao. Kao da mu se u sreditu
tela stvorila upljina. Kosti su mu kripale, miii se uvrtali, a njegovi unutranji orga
ni grili se svud po telu.
Ne mogavi da podnese taj bol, Samsa se podupro laktovima o madrac i malo-po
malo poeo da podie gornji deo tela. Nekoliko kimenih prljenova jezivo je zakrcka
lo. Koliko li je samo dugo leao u tom krevetu? Svaki deli njegovog tela opirao se
tome da se podigne, odupirao se promeni poloaja u kom se trenutno nalazio, glasno
izraavajui svoje protivljenje. Uprkos svemu, nekako istrpevi bol, skupio je svu sna
gu koju je imao i uspravio se u sedei poloaj na krevetu.
Kako je neugledno, nesvesno je pomislio Samsa pogledom preavi preko svog na
gog tela i rukom dotaknuvi delove koje nije uspevao da vidi. Ne samo to je neugled
no, ono je tako nezatieno. Glatka bela koa (simbolino obrasla maljama), meki tr
117
buh bez ikakve zatite, genitalije apsurdno udnovatog oblika, samo po dve duguljaste
noge i ruke, ispupene krhke plaviaste vene, izduen klimavi vrat koji samo to se ne
prelomi, velika kriva glava. Teme obraslo otrim, zamrenim vlasima, ui nalik na
koljke tre sa strane. Jesam li ovo stvarno ja? Mogu li sa ovako besmislenim telom,
kome bilo ta lako moe nauditi (ovako neopremljenom bilo kakvom zatitnom ljutu
rom ili orujem za napad) da opstanem na ovom svetu? Zato li se nisam pretvorio u
ribu? Zato ne u suncokret? Da sam se pretvorio u ribu ili suncokret, to bi jo i imalo
smisla. Ako nita drugo, daleko vie smisla nego da se pretvorim u Gregora Samsu. To
je on nesvesno poeo da pomilja.
Uprkos svemu, odluno je spustio noge sa kreveta i tabanima dodirnuo pod. Neo
ekivana hladnoa golog patosa prenula ga je i on je nesvesno zaustavio dah. A onda,
uz mnogo uasnih promaaja, posrui tamo-amo i udarajui se, konano je uspeo da
stane na obe noge. vrsto se jednom rukom drei za okvir kreveta, izvesno vreme on
se odravao u tom stavu. Ali, dok je tu tako nepomino stajao, poeo je da osea kao
da mu je glava udnovato oteala i nikako nije mogao da ispravi vrat. Ispod pazuha
ga je oblio znoj, a od prevelike napetosti, genitalije su mu se skupile. Morao je nekoli
ko puta duboko da udahne ne bi li uspeo da opusti miie skvrene od tenzije.
Kada mu se telo u izvesnoj meri naviklo na stajanje na podu, sledee je bilo da na
ui da hoda. Ali, hodanje na dve noge bilo je teak rad, gotovo ravan muenju, i ti po
kreti nanosili su mu estoke telesne bolove. Pruati jednu nogu pred drugu, sa koje
god take gledita da se pogleda, bio je iracionalan in koji se protivi pravilima priro
de, a i sam pogled sa te nestabilne visine bio je dovoljan da se zgri od straha. Isprva,
bilo mu je uasno teko da shvati kako su zglobovi u njegovim bedrima i kolenima
povezani i da uspostavi ravnoteu. Sa svakim korakom napred kolena su mu klecala i
uplaen da e pasti bio je prinuen da se obema rukama pridrava za zid.
Pa opet, nije u toj sobi mogao doveka da ostane. Ako negde ne bude pronaao ne
to estito da pojede i to ne bude stavio u usta, ova silna glad e ga pre ili kasnije iz
jesti i satreti.
Pribijajui se uza zid gegao je napred i dugo je prolo dok nije stigao do vrata. Nije
znao ni u kojim jedinicama ni kako bi izmerio to vreme. Ali u svakom sluaju, dugo.
Sav taj bol iji je teak teret nosio davao mu je vrlo plastian oseaj tog vremena. Pa
ipak, dok se tako kretao, on je uio kako da koristi jedan po jedan zglob i mii. Jo je
bio usporen, a njegovi pokreti trapavi. Morao je da se oslanja. Ipak, za oveka sa fizi
kom onesposobljenou, ovo je nekako moglo da proe.
Uhvatio se rukom za kvaku na vratima i pokuao da je povue ka sebi. Vrata se
nisu ni pomerila. Probao je i da je gurne, ali nije vredelo. Potom je pokuao kvaku da
okrene nadesno. Uz blagu kripu, vrata su se otvorila na unutra. Nisu bila zakljuana.
Proturio je glavu kroz ta odkrinuta vrata sasvim malo. U hodniku nema nikog. Na
okolo je sve tiho, kao na dnu dubokog mora. Najpre je zakoraio levom nogom u hod
118
nik i drei se jednom rukom za okvir vrata napola izaao iz sobe, a zatim izbacio i
desnu nogu napolje. A onda je, prijanjajui rukama uza zid, poeo polako bosonog da
se kree nih hodnik.
Raunajui i vrata sobe iz koje je on izaao, u hodniku je bilo ukupno etvoro vra
ta. Tamnih drvenih vrata istovetnog izgleda. ega li ima iza njih? Ima li nekog tamo?
Osetio je arku elju da proviri iza tih vrata. Ako bi to uinio, ova neshvatljiva situ
acija u koju je doveden moda bi postala malo jasnija. Moda bi uspeo da nae neku
nit smisla. Ipak, unjajui se, on je proao pored tih soba. Pre nego to zadovolji ra
doznalost, on mora da utoli glad. Tu uasnu upljinu koja se ugnezdila u njegovom
telu mora to pre popuniti neim konkretnim.
U tom trenutku, Samsa je tano znao kuda da se zaputi da bi se toga neega kon
kretnog domogao.
Prati taj miris, misli on, irei nozdrve. Miris toplog jela. Miris spremljene hrane
pretvorio se u sitne estice koje beumno plove ka njemu. Te estice mu paraju sluzo
kou u nosu. ulo mirisa trenutno prenosi informaciju do njegovog mozga i zauzvrat
ivi predoseaj i arka udnja, poput ovejanog inkvizitora, mic po mic uvru mu cre
va. Polazi mu voda na usta.
Samo, da bi stigao do izvora tog mirisa, najpre mora da sie niza stepenice. ak je
i hodanje po ravnom za njega muka. Silazak niz ukupno sedamnaest strmih stepenika
prava je nona mora. vrsto se obema rukama drei za priruje, zaputio se na pri
zemlje. Sputajui se stepenik po stepenik i oslanjajui teinu svog tela na tanke gle
njeve nikako nije uspevao da odri ravnoteu i vie puta se umalo nije preturio dok
nije stigao do podnoja. Kad god bi zauzeo neprirodan poloaj, svud po telu miii i
kosti bi mu zacvileli.
Silazei niz stepenice, Samsa je najvie razmiljao o ribama i suncokretima. Da je
riba ili suncokret, sigurno ne bi imao nikakvu potrebu da ide gore-dole tim stepenica
ma i mogao bi u miru da proivi svoj ivot. Zbog ega on uopte mora da uestvuje u
jednoj ovako neprirodnoj i beskrajno opasnoj aktivnosti? To nema nikakve logike.
Kada je jedva nekako napokon uspeo da se spusti niz tih sedamnaest stepenika,
Samsa se ponovo uspravio, jo jednom iz sebe iscedio svu preostalu snagu i poao u
pravcu iz kog je dopirao miris hrane. Proao je kroz predsoblje visoke tavanice kod
ulaznih vrata i kroz otvorena vrata zakoraio u trpezariju. Na velikom ovalnom stolu
u trpezariji poreani su tanjiri s jelima. Uz sto je postavljeno pet stolica, ali nigde
nema nikog. Sa tanjira se jo uzdie bleda bela para. U centru stola stoji staklena vaza
i u njoj dvanaestak belih ljiljana. Na stolu su postavljene bele salvete i escajg za e
tvoro, ali nema tragova da ih je iko pipnuo. Ostavljaju utisak kao da je u trenutku
kada je doruak bio gotov i ljudi se spremali da zaponu s jelom iznenada iskrslo ne
to nepredvieno zbog ega su svi ustali od stola i samo nekud nestali. Otkad se to
zbilo, nije moglo proi mnogo vremena.
119
ta li je to iskrslo? Kuda su ti ljudi otili? Ili, kuda su odvedeni? Hoe li se ponovo

vratiti ovamo da dorukuju?
Ali, Samsa nije imao kad da o tome mnogo razmilja. Sruio se na oblinju stolicu
i ne uzevi ni no, ni kaiku, ni viljuku ni salvetu, stao rukama redom da jede hranu
sa poreanih tanjira. Otkidao je komade hleba i samo ih ubacivao u usta bez putera ili
dema, prodirao cele debele barene kobasice, nestrpljivo ljutio i vakao kuvana jaja,
grabio ukiseljeno povre i jeo ga. Prstima je zagrabio topli pire krompir i prinosio ga
ustima. Sve je to zajedno vakao i nesavakane komadie u ustima sprao vodom iz
bokala. Na ukus hrane uopte nije obraao panju. Nije razaznavao ni da li je ukusna
ili bezukusna, ljuta ili kisela. Popuniti prazninu u organizmu, to je bio prioritet. Jeo je
potpuno obuzeto, kao da je u trci s vremenom. Toliko obuzeto da se nesvesno ugrizao
za prst kad je hteo sa njega da polie neki ostatak hrane. Ostaci hrane rasipali su se po
stolu, jedan veliki tanjir sruio se na pod i razbio u paramparad, ali se on ni na ta od
toga nije obazirao.
Sto je bio u oajnom stanju. Kao da je kroz otvoren prozor uletelo jato vrana, u
borbi za hranu raerupalo sve to se tu nalo i samo odletelo odatle. Kada je napokon
uhvatio dah poto je pojeo sve to je mogao, na stolu gotovo da vie nita nije ostalo.
Otprilike, jedino to je ostalo netaknuto bilo je cvee u vazi. Da nije bila spremljena
tolika koliina hrane, moda bi i te ljiljane slistio. Do te mere je Samsa bio izgladneo.
Dugo je posle toga Samsa ostao nepomino da sedi na toj stolici, oamuen. Sa
obema rukama na stolu, diui duboko, iz ramena, napola zatvorenih oiju zurio je u
ljiljane na sredini stola. Poput plime koja stie na obalu, polako mu je nadolazio ose
aj zadovoljstva. upljina u njegovom telu sasvim se popunila i oseao je da se prostor
vakuuma suava.
Samsa je potom uzeo metalni bokal i u belu porcelansku oljicu sipao kafu. Prodo
ran miris kafe na neto ga je podsetio. Nije to neposredno seanje na neto. Ono je sa
svim indirektno, seanje koje je prolo kroz nekoliko etapa i dolo do njega. Bilo je tu
neke udnovate vremenske podvojenosti, kao da kroz seanje on iz budunosti gleda
u ono to ovde upravo doivljava. Kao da se doivljaj i seanje vrte u zatvorenom
krugu, smenjujui se. Dobro je nalio mleko u kafu, promeao je prstom i popio. Kafa
se ve bila ohladila, ali je u njoj i dalje bilo zaostalo jo malo toplote. Otpio je gutljaj i
zadrao ga u ustima, pa posle kratke stanke paljivo, malo-pomalo putao da mu
sklizne u dubinu grla. Kafa mu je donekle ublaila napetost.
A onda je naprasno osetio hladnou. Celo telo mu se snano treslo. Od onako es
toke gladi koju je oseao do tog trenutka valjda nije imao kad da obrati panju na
druge oseaje u svom telu. Ali sad, kada je njegova glad najzad bila utoljena, najed
nom je primetio da je jutarnji vazduh prohladan. I vatra u kaminu se ugasila i postalo
je hladno. Povrh toga, on je bio potpuno nag i bosonog.
120
Moram da ogrnem neto, spoznao je Samsa. Smrznuu se ovako. Osim toga, ne

moe se rei da bi bilo prikladno ovako se prikazati pred ljudima. U jednom trenutku
neko e se moda pojaviti na ulaznim vratima. Ljudi koji su do pre neki tren bili ovde
-upravo oni to su se spremali da dorukuju svakog asa bi se mogli vratiti. Ako i
tada budem u ovom izdanju, mogao bi da iskrsne problem.
Iz nekog razloga, on je to znao. To nije bila ni pretpostavka ni znanje, ve ista
spoznaja. Odakle je, kojim putevima ta spoznaja do njega dola, Samsa to ne zna. I to
je moda deo tih seanja koja se vrte u krugu.
Ustao je sa stolice, izaao iz trpezarije i otiao u predsoblje. Iako jo vrlo nespretno
i iako mu je i dalje bilo potrebno vreme, sada je ve i bez pridravanja za bilo ta us
pevao da stoji i koraa na svoje dve noge. U predvorju je stajao gvozdeni stalak u koji
je zajedno sa kiobranima bilo zadenuto i nekoliko tapova za hodanje. Samsa je iza
brao crni tap od hrastovine i uzeo ga, odluivi da ga upotrebi za potapanje prilikom
hoda. vrsti dodir tapa pod rukom pruao mu je mir i davao ohrabrenje. Ako bi ga
napale ptice, moda bi mogao da ga upotrebi i kao oruje. A onda je stao kraj prozora
i izvesno vreme kroz prorez izmeu belih ipkanih zavesa osmatrao ega ima napolju.
Ispred kue je bila ulica. Ne naroito iroka. Gotovo bez ijednog prolaznika, bila je
neprijatno pusta. Ljudi koji bi s vremena na vreme hitrim korakom njome proli svi
su do jednog bili odeveni. U raznoraznu odeu, najrazliitijih boja. Uglavnom mu
karci, ali bile su tu i jedna ili dve ene. U zavisnosti od pola, i odea im se razlikova
la. Na nogama su imali obuu od tvrde koe. Poneko je nosio i dobro uglancane iz
me. U dodiru sa kamenom poploanom ulicom, njihovi onovi tvrdo su kuckali. Svi
su na glavama nosili eire. Svako od njih je stojei na svoje dve noge hodao kao da se
to podrazumeva, nikom genitalije nisu bile izloeni videlu. Samsa je stao ispred veli
kog ogledala za celu figuru postavljenog u predsoblju i pokuao svoje telo da uporedi
s telima ljudi koji su prolazili. Njegov odraz u ogledalu izgledao je jadno i slabano.
Niz stomak mu se slivao sos i sok od mesa, na stidnim dlaicama poput vate uhvatile
su se mrvice hleba. Rukom je otro i stresao te ostatke hrane sa sebe.
Moram a se obuem, ponovo je pomislio.
Potom je jo jednom bacio pogled na ulicu traei da ugleda ptice. Nijedne nije
bilo tamo.
U prizemlju je postojalo predsoblje, trpezarija, kuhinja i dnevna soba. Ali nigde
nije mogao da ugleda nita ni nalik na odeu. Prizemlje verovatno nije bilo mesto za
presvlaenje. Sva odea mora da se nalazi na jednom mestu negde na spratu.
Prelomio je i jo jednom poao uza stepenice. Na njegovo iznenaenje, bilo mu je
mnogo lake da se popne nego da niz njih sie. Drei se za priruja, bez ikakvog stra
ha ili oseaja bola, usput povremeno hvatajui dah, uspeo je za relativno kratko vre
me da se popne uz sedamnaest stepenika.
Srea je, moralo bi se rei, bila na njegovoj strani, jer nijedna vrata nisu bila za
121
kljuana. Okrenuo bi kvaku nadesno i gurnuo vrata, i ona bi se otvorila na unutranju

stranu. Na spratu su bile ukupno etiri sobe, ali izuzev one ogoljene, hladne prostorije
u kojoj se on probudio, sve su bile prijatno ureene. U svakoj je bio nameten krevet s
istom posteljinom, komoda, pisai sto, ugradna lampa i na podu prostrt tepih sa slo
enim arama. Bile su uredno sreene i odravane. Na policama su bile lepo sloene
knjige, a na zidovima su visile uramljene slike sa pejzaima. Sve su prikazivale obalu
sa belim stenama. Na tamnoplavom nebu ukazivali su se beli oblaci nalik na kolaie.
U staklenim vazama bilo je cvee ivih boja. Nigde prozor nije bio zaptiven grubim
daskama. Kroz prozore sa razmaknutim ipkanim zavesama mirno je prodiralo milo
srdno sunce. U svakom krevetu ostali su tragovi da je neko tu do skoro spavao. Na ve
likim belim jastucima jo su stajali otisci glava.
U ormaru najvee sobe pronaao je penjoar svoje veliine. Delovao mu je kao ne
to to bi umeo da obue. Kako bi bilo kakvu drugu odeu obukao, sa ime bi trebalo
da je uklopi i nosi na sebi Samsa nije imao nikakvu predstavu. To je bilo isuvie
komplikovano. Imala je previe dugmadi, nije uspevao ni da razlikuje ta dolazi na
pred, ta pozadi, ta ide gore, ta dole. Bilo je nejasno i ta se od toga nosi ispod, ta
preko. Bilo je previe toga to je on o odei morao da naui. U poreenju s tim, penjo
ar je bio jednostavno, praktino sainjen, sa vrlo malo dekorativnih elemenata i Samsi
se inilo da e ak i on umeti da ga odene. Bio je skrojen od laganog, mekog tekstila,
prijatnog na koi. Teget boje. Pronaao je i papue iste boje koje su izgleda ile s pe
njoarom u kompletu.
Ogrnuo je taj kuni ogrta preko nagog tela, i posle vie neuspenih pokuaja, us
peo da vee pojas s prednje strane. A onda je tako u penjoaru, s papuama na noga
ma, stao ispred ogledala za celu figuru. U svakom sluaju, ovo je daleko bolje od toga
da se naokolo eta go golcijat. Kada bude bolje osmotrio kako se oblae ljudi oko nje
ga, verovatno e mu s vremenom postati jasno kako se pravilno nosi obina odea. Do
tada, on nema drugog izbora do da se zadovolji tim ogrtaem. Ne bi se moglo rei da
mu je bio dovoljno topao, pa ipak, dokle god bude bio u zatvorenom, ogrta e mu do
nekle pomoi da istrpi hladnou. injenica da njegova meka gola koa vie nije bila
izloena i nezatiena od ptica umirila je Samsu.
U trenutku kada se zaulo zvono, on je dremao u najprostranijoj sobi pokriven u

krevetu (to je ujedno bio i najvei krevet u kui). Pod tim perjanim jorganom bilo
mu je toplo, prijatno kao da je u ljusci jajeta. Sanjao je neki san. Ne moe da se seti o
emu. Ali neki lep, vedar san. U tom trenutku se, meutim, kuom razleglo zvono sa
ulaznih vrata. Ritnulo je i nekud oteralo taj san, trgnuvi Samsu nazad u hladnu real
nost.
Ustao je iz kreveta, ponovo privezao pojas penjoara, obuo teget papue, uzeo crni
tap i drei se za priruje polako poao niz stepenice. I silaenje niz stepenice sada je
122
bilo mnogo lake nego prvi put. Pa ipak, i dalje je postojala opasnost da bi mogao da
padne. Nije smeo da bude nepaljiv. Obazrivo se kretao ka prizemlju, stepenik po ste
penik, proveravajui oslonac pod nogama. Za to vreme, prodoran zvuk zvona na vra
tima uporno se orio. Po svemu sudei, onaj koji je pritiskao zvono bio je vlasnik nes
trpljivog, ali istovremeno i upornog karaktera.
Kada je napokon siao stepenicama, drei se levom rukom za tap, otvorio je ulaz
na vrata. Okrenuo je kvaku nadesno, vrata povukao ka unutra i ona su se otvorila.
Pred vratima je bila neka mala ena. Izuzetno mala ena. Dobro je da je uopte
mogla da dosegne dugme za zvono na vratima. No, kad je malo bolje pogledao, ena
uopte nije bila mala. Povijenih lea, bila je duboko pognuta napred. Zato je delovala
malo. Ipak, njen stas nije bio sitan. ena je imala kosu gumicom svezanu pozadi da
joj ne bi padala na elo. Kosa joj je bila vrlo gusta, zagasitokestenjaste boje. Nosila je
punu dugaku suknju koja joj je skrivala glenjeve i iznoenu jaknu od tvida. Oko
vrata joj je bila obmotana prugasta pamuna marama. Na glavi nije imala eir, a na
nogama je nosila jake cipele na niranje. Bila je moda u ranim dvadesetim godinama.
U licu je jo liila na devojicu. Oi krupne, mali nos, a usne kao mlad mesec malice
nakrenute na jednu stranu. Obrva crnih i ravnih, izgledala je nekako sumnjiavo.
Ovo je kua gospodina Samse, zar ne? rekla je ena iskrenuvi vrat da odozdo
pogleda u Samsu. A zatim je celim telom stala snano da se uvija. Poput zemlje koju
je pogodio snaan zemljotres.
Samsa se kratko kolebao, pa je odluno odgovorio: Tako je. Poto je on Gregor
Samsa, ova kua verovatno jeste kua gospodina Samse. Trebalo bi da to sa sigurno
u moe da kae.
Ali, eni kao da se taj odgovor nije naroito dopao. Malko se namrgodila. Moda je
u Samsinom odgovoru osetila blago oklevanje.
Ovo stvarno jeste kua gospodina Samse, je l tako? otro je rekla devojka. Kao
da je neki iskusni vratar koji ispituje stranca ubogog izgleda.
Ja sam Gregor Samsa, odgovorio je Samsa to je smirenije mogao. To je bila ne
pobitna injenica.
Ako je tako, onda dobro, rekla je ena. A zatim je poteglila veliku crnu platnenu
torbu koja joj je stajala na zemlji. Torba je na nekim mestima bila poderana, kao da je
bila upotrebljavana dugi niz godina. Mogue je da ju je ona od nekog nasledila. Dak
le, da pogledam.
I ne saekavi odgovor, ena je potom hitro ula u kuu. Samsa je zatvorio vrata.
Ona je stajala tu, sumnjiavim pogledom od glave do pete odmeravajui Samsu u tom
penjoaru i papuama. A zatim je hladnim glasom rekla: Izgleda da sam vas probudi
la.
Ne, nita ne smeta, rekao je Samsa. A onda je iz njenog mrkog pogleda shvatio
da odea koju on ima na sebi ba i nije prikladna za ovu situaciju.
123
Oprostite to sam ovako odeven, ali imao sam nekih problema, rekao je.
Ne rekavi nita na to, eni su usne bile vrsto svezane u ravnu liniju. Dakle?
Dakle? rekao je Samsa.
Dakle, gde se nalazi ta problematina brava?
Brava?
Brava koja se pokvarila, devojka je od samog poetka odustala od napora da pri
krije nestrpljenje u glasu. Poto se brava pokvarila, zvali ste da neko doe da je po
pravi.
Ah, rekao je Samsa. Znai, pokvarena brava.
Samsa se grozniavo upinjao da razmisli. Ali im je svest usredsredio na jednu
stvar, imao je oseaj da mu se iz dna pameti ponovo uzdie crni roj komaraca.
Meni lino nije reeno nita konkretno o bravi, rekao je. Mislim da bi mogla biti
na nekim vratima na spratu.
ena se namrtila, iskrenula vrat i pogledala gore u Samsu. Mogla bi biti? njen
glas je sada bio jo hladniji. Jedna obrva bila joj je visoko izvijena. Na nekim?
Samsa je shvatao da lice poinje da mu se crveni. Bilo ga je stid to o pokvarenoj
bravi nije imao ba nikakvo saznanje. Proistio je grlo, ali rei nisu uspevale da mu
preu preko usana.
Gospodine Samsa, jesu li vai roditelji trenutno kod kue? Mislim da bi bilo bolje
da porazgovaram s njima.
Trenutno su izali nekim poslom, rekao je Samsa.
Izali su? zgranuto je rekla devojka. Kakva bi to posla mogli imati sad usred sve
ga ovoga?
Ne znam tano, ali kada sam se jutros probudio, u kui nije bilo nikog, rekao je
Samsa.
Uh, rekla je devojka. I ispustila dugaak uzdah. Lepo im je unapred reeno da u
u ovo vreme ujutru doi radi popravke.
Izvinite.
enine usne su izvesno vreme ostale iskrivljene. A potom je onu izvijenu obrvu
polako spustila i pogledala u crni tap u Samsinoj levoj ruci. Boli vas noga, gospodi
ne Gregore?
Da, malo, rekao je Samsa neodreeno.
Onako u pognutom stavu, ena je ponovo poela estoko da se uvija. Samsa nije
imao predstavu ta su ti pokreti znaili, niti kakav su cilj imali. Pa ipak, nije mogao a
da ne oseti istinske simpatije prema tim sloenim pokretima njenog tela.
Devojka je rezignirano rekla: ta je, tu je. U svakom sluaju, pogledau te brave
na spratu. Kad sam ve usred ovog uasa prela preko mosta i prola s kraja na kraj
grada. Jedva sam iva ostala. Ne mogu sad da kaem: Ah, tako dakle, odsutni su. E pa
dobro, odoh ja, i da se okrenem i vratim se kui. Zar nije tako?
124
Usred ovog uasa? Samsa nije uspevao da shvati o emu se radi. O kom uasu ona
govori? Pa ipak, odluio je da je o tome nita ne pita. Verovatno je bolje da o svom
neznanju ne otkriva nita vie od ovoga.
Tela presavijenog napola, devojka je desnom rukom podigla teku crnu torbu i po
ela da se vue uz stepenice kao neki insekt koji puzi. Drei se za priruje, Samsa ju
je polako sledio. Njena prilika u hodu izazvala je u Samsi neko nostalgino saoseanje.
Stojei u hodniku na spratu, devojka je pogledom prela preko etvoro vrata. Na
nekim od ovih vrata bi mogla biti pokvarena brava, je l tako?
Samsino lice se ponovo zarumenelo. Tako je. Na nekim od njih, rekao je i boja
ljivo dodao: Ovaj, ini mi se da bi to moda mogla biti ona poslednja sleva. To su
bila vrata one ogoljene sobe bez nametaja u kojoj se Samsa tog jutra probudio.
ini vam se, rekla je devojka glasom bezizraajnim kao ugaena logorska vatra.
Moda bi mogla biti. Okrenula je glavu i odozdo pogledala u Samsu.
Nekako mi se ini, rekao je Samsa.
Gospodine Gregore Samsa, divota je razgovarati s vama. Imate bogat renik, izra
avate se vrlo precizno, rekla je suvo. A zatim je jo jednom uzdahnula i promenila
ton. No dobro. Uglavnom, hajde prvo da pregledam ta poslednja vrata sleva.
Devojka je otila do tih vrata i okrenula kvaku. Gurnula je vrata. Ona su se otvori
la na unutranju stranu. Unutranjost prostorije izgledala je potpuno isto kao onda
kada je on iz nje izaao. Od nametaja nije bilo nieg osim kreveta. Stajao je nasred
sobe, trei poput usamljenog ostrva u moru. Na krevetu je stajao samo ogoljeni ma
drac, ne naroito istog izgleda. Na tom se madracu on probudio kao Gregor Samsa.
To nije bio san. Onako ogoljen, pod je delovao hladno. Na prozoru su stajale vrsto
zakucane daske. Ali, iako je videla sve to, devojka nije pokazala nikakvo naroito iz
nenaenje. Reagovala je kao da se takvo neto u ovom gradu svugde moe videti.
Sagla se, otvorila crnu torbu, iz nje izvadila jednu be flanelsku krpu i prostrla je
na pod. Potom je odabrala nekoliko alatki i uredno ih poreala na tu krpu. Poput is
kusnog muitelja koji briljivo priprema kobni alat pred oima svoje nesrene rtve.
Najpre je uzela jednu icu osrednje debljine, zavukla je u bravu i prodarala je
uvebanim pokretima. Sasvim suenih oiju, pogleda punog panje, dobro nauljenih
uiju. Potom je uzela za jednu veliinu tanju icu i njome uinila isto. A onda se sa
svim uozbiljila i usne su joj se iskrivile u okrutni oblik, nalik na kineski ma. Uzela je
veliku baterijsku lampu i vrlo strogim pogledom prouavala delove brave.
Je li, imate li vi klju za ovu bravu? pitala je devojka Samsu.
Zaista ne znam gde se taj klju nalazi, iskreno je odgovorio Samsa.
Ah, gospodine Gregore Samsa, ponekad mi stvarno doe da umrem, rekla je de
vojka pogleda uperenog ka tavanici.
Posle toga ona na Samsu vie nije obraala panju. Ovog puta je meu alatom na
125
reanim na krpi nala rafciger i poela njime da demontira bravu. Polako i paljivo,
tako da ne oteti rafove. Za to vreme nekoliko puta je zastala i snano se uvijala ce
lim telom.
S njenih lea posmatrajui to uvijanje, u Samsinom organizmu poela je da se jav
lja neka udna reakcija. Iznenada, telo mu je niotkud malo-pomalo preplavljivala to
plota i oseao je kako mu se nozdrve ire. Grlo mu je u dubini bilo toliko suvo da bi u
svojim uima zauo glasan zvuk gutanja kad god bi progutao pljuvaku. Iz nekog raz
loga, une resice su mu bridele. A onda je njegov dotle lenjo oklembeeni polni organ
poeo da dobija vrstinu, da se udebljava i izduuje, postepeno se diui. S prednje
strane kunog ogrtaa nadula se izboina. Samo, Samsa nije imao nikakvu predstavu
ta to znai.
Celi mehanizam brave izvaen iz vrata devojka je odnela do prozora i, pod zraci
ma svetlosti koji su se prolivali izmeu proreza dasaka, podrobno ga razgledala.
Smrknutog izraza lica, vrsto stisnutih iskrivljenih usana akala je bravu tankom i
com, snano je protresala proveravajui kako zvui. A zatim je duboko iz ramena
udahnula i okrenula se ka Samsi.
Iznutra se potpuno pokvarila, rekla je devojka. Zaista ste bili u pravu, gospodine
Samsa, ova je crkla.
Dobro je, rekao je Samsa.
Pa ba i nije toliko dobro, rekla je devojka. Ja ovu bravu ne mogu na licu mesta
da popravim. Ovo je proizvod posebne vrste. Morau da je ponesem kui i zamolim
oca ili brau da je pogledaju. Moda e oni moi da je poprave. Jo tome nisam doras
la. Ja sam tek egrt pa umem da popravljam samo najobinije brave.
Shvatam, rekao je Samsa. Ta devojka ima oca i nekoliko brae. Cela porodica se
bavi bravarskim poslom.
Otac je u stvari hteo da ovamo doe jedan od brae, ali je evo, kao to vidite, nas
tala ova guva. Zato je u zamenu poslao mene. Grad je pun kontrolnih punktova.
Devojka je potom duboko uzdahnula celim telom.
Ali kako je samo uspela ovako udno da se pokvari? Ne znam ko je ovo izveo, ali
jedino to mogu da zamislim jeste da je nekom specijalnom alatkom zdrobio bravu
unutra.
Devojka je ponovo snano poela da se uvija telom. Dok joj se telo uvijalo, ruke su
joj se vrtele u razliitim pravcima, kao kod nekog ko pliva vrlo specifinim stilom. Ali
iz nekog razloga, ti pokreti su Samsu oaravali i veoma uzbuivali.
Smem li da vam postavim jedno pitanje? prelomio je Samsa i upitao je.
Pitanje? rekla je devojka sa sumnjiavim pogledom u oima. Ne znam o emu
se radi, ali probajte.
Zbog ega vam se telo s vremena na vreme tako uvija?
Blago otvorenih usta, devojka je gledala u Samsu. Uvija? Malo je razmiljala o
126
tome. O ovome govorite? rekla je demonstrirajui te pokrete uvijanja.

Da, rekao je Samsa.
Izvesno vreme devojka je kamenim pogledom zurila u Samsu. A onda je, kao da je
to ni najmanje ne zabavlja, rekla: Brushalter na mom telu ne stoji kako treba, to je
sve.
Brushalter? rekao je Samsa. Ta re se nije povezivala ni sa jednim seanjem koje
je on imao.
Brushalter, znate valjda, prasnula je ona. ta, ili moda mislite da je udno da
grbava ena nosi brushalter? Je li to besramno s moje strane?
Grbava? rekao je Samsa. I tu je re usisao nepregledan pojas praznine u njegovoj
svesti. Samsa uopte ne moe da shvati ta mu ona to govori. Pa ipak, neto u svakom
sluaju mora da izgovori.
Ne, uopte nisam pomislio nita slino, pravdao se Samsa tihim glasom.
Znate ta, ja i te kako imam dve dude i potreban mi je brushalter da ih vrsto po
dupre. Nisam krava, neu da mi se ljuljaju dok hodam.
Naravno, slagao se Samsa i dalje nita ne razumevajui.
Ali poto sam ovakve grae, ne prijanja mi uz telo kako treba. Moja figura je
malo drugaija nego kod obinih ena, eto zato. Zbog toga s vremena na vreme mo
ram da ga namestim pa se ovako provrpoljim. Kao eni, meni je mnogo tee nego to
mislite. U svakom smislu. Je l to neto zabavno blenuti u mene otpozadi dok to ra
dim? Je l neto smeno?
Ne, nije smeno. Samo sam se malo zaudio i zapitao zbog ega to inite.
Samsa je pretpostavljao da je to to se naziva brushalter pomagalo za podupiranje
grudi i da je naziv grbava karakteristian za njenu figuru. Onoga to on o ovom svetu
treba da naui odista ima mnogo.
Je l se vi to zavitlavate sa mnom? rekla je.
Nipoto se ne zavitlavam.
Iskrenute glave, devojka je gledala u Samsu. I shvatila da se on uopte ne zavitlava
s njom. Nije joj delovao ni kao da ima zle namere. Verovatno nije mnogo promuu
ran, pomislila je. Ipak, delovao joj lepo vaspitano, a i lepo je izgledao. Imao je negde
oko trideset godina. Jeste bio premrav, prevelikih uiju i tena nezdrave boje, ali je bio
utiv.
A onda je devojka primetila da se ogrta koji je Samsa nosio u donjem delu potklo
buio pod otrim uglom.
ta je sad to? rekla je ona iznenaeno, hladnim tonom. ta je to, kakva je to iz
boina?
Samsa je pogledao dole u naduti deo ogrtaa. Po tonu njenih rei pretpostavio je
da je to pojava koju oigledno nije prikladno pokazivati pred drugima.
Tako dakle, tebe sigurno interesuje kako je to kresnuti grbavu devojku, je l da?
127
ispalila je ona.
Kresnuti? rekao je on. Ne pamti ni da je tu re ikad uo.
Poto su mi lea pognuta, sigurno misli da je to taman zgodno da ga stavi otpo
zadi? rekla je devojka. Tipova koji razmiljaju tako perverzno ima na ovom svetu
koliko voli. A svi oni misle da e im se neka kao to sam ja lako podati. E pa alim
sluaj, to nee moi!
Ne razumem, rekao je Samsa. Veoma mi je ao ako ste se zbog mene osetili ne
prijatno. Izvinjavam vam se, oprostite molim vas. Nisam imao nikakve zle namere.
Bio sam izvesno vreme bolestan pa mnogo toga jo ne razumem ba sasvim.
Devojka je ponovo uzdahnula. Ah, dobro, shvatam, rekla je. Pamet ti je malo
kratka, zar ne? Ali ona stvar ti je zdrava kao dren. ta e.
Izvinite, rekao je Samsa.
Ma dobro, sve je u redu, rekla je devojka predajui se. Imam etiri starija brata
nikogovia, zna, odmalena sam se nagledala svega toga. Namerno su mi svata poka
zivali samo da bi me zadirkivali. Pravi su olo, svi zajedno. Navikla sam ja na to.
Potom je unula i rasklonila alatke sa poda jednu po jednu, pokvarenu bravu
umotala u be flanelsku krpu i briljivo je spakovala u crnu torbu zajedno sa alatom.
Zatim je uzela torbu i podigla je.
Poneu bravu sa sobom kui. Tako reci svojim roditeljima. Ili e je popraviti moji,
ili emo je zameniti novom, nema druge. Jedino to e u ovom trenutku moda biti te
ko nabaviti novu. Kad ti se roditelji budu vratili, tako im reci. Jesi li razumeo? Hoe
li moi da zapamti?
Moi u, odgovorio je Samsa.
Devojka je prva polako krenula niza stepenice, a Samsa ju je lagano sustizao. Sila
zei tako, njihove figure bile su u potpunom kontrastu. Jedno je maltene ilo na sve
etiri, a drugo tela neprirodno savijenog unazad. Pa opet, niz stepenice su se kretali
gotovo istom brzinom. U meuvremenu se Samsa upinjao da se nekako oslobodi iz
boine, ali ona nikako nije htela da se vrati u prvobitno stanje. Pogotovo dok je de
vojku s lea gledao kako hoda, njegovo je srce tvrdo, tupo tuklo. Mlazevi vrele, svee
krvi koju je ono slalo tvrdoglavo su odravali njegovu izboinu.
Kao to sam malopre spomenula, trebalo je zapravo da moj otac ili neko od brae
doe ovamo, rekla je devojka na ulaznim vratima. Ali, grad je pun naoruanih voj
nika i na sve strane se grupiu tenkovi. Svugde su postavljeni kontrolni punktovi, na
roito na mostovima, i nekud odvode gomile ljudi. Zato mukarci iz moje porodice ne
smeju iz kue. Ako ih budu spazili i uhapsili, ko zna kada e se vratiti. Opasno je, pa
nisu imali kud nego da poalju mene. Ovako samu da preem ceo Prag. Rekli su da se
na mene verovatno niko nee obazirati. Eto, ponekad i ja da budem od neke koristi.
Tenkovi? odsutno je ponovio Samsa.
Mnogo tenkova! Sa topovskim cevima i mainkama, rekla je ona i uprla prstom u
izboinu na Samsinom penjoaru. I tvoja topovska cev deluje impozantno, ali ove su
128
mnogo vee, mnogo tvre i brutalnije. Nadam se da e se i cela tvoja porodica bez
bedno vratiti kui. Ti dakle odista ne zna kuda su svi oni otili?
Samsa je zavrteo glavom. Ne zna kuda su otili.
Hou li moi ponovo da vas vidim? prelomio je i upitao Samsa.
Devojka je polako iskrenula vrat i sumnjiavo pogledala odozdo u Samsu. Ti bi
hteo ponovo da se vidi sa mnom?
Da, eleo bih opet da se vidim s vama.
Tako s dignutim penisom?
Samsa je ponovo bacio pogled na izboinu. Ne umem to dobro da objasnim, ali
ovo je neto to nema veze s mojim oseanjima. Verovatno imam neki srani pro
blem.
Hm, udila se devojka. Srani problem, dakle. Vrlo zanimljivo razmiljanje. Prvi
put ujem tako neto.
Ja sam tu nemoan.
Hoe da kae da to nema veze s kresanjem?
O kresanju stvarno ne razmiljam.
Dakle, hoe da kae da to to ti je penis tako veliki i krut nije zbog toga to raz
milja o kresanju, nego da je za to krivo tvoje srce?
Samsa je klimnuo glavom.
Kune se bogom? rekla je devojka.
Bogom, rekao je Samsa. Ni tu re ne pamti da je uo. Izvesno vreme ostao je da
uti .
Devojka je slabano odmahnula glavom. A onda je ponovo stala da se uvija name
tajui grudnjak. Pa dobro, nije ni vano. Bog mora da je napustio Prag jo pre neko
liko dana. Sigurno je imao neka vana posla. Zaboravimo na njega.
Hou li moi opet da se vidim s vama? ponovio je Samsa.
Devojka je podigla jednu obrvu. A zatim joj se na licu ukazao neki izraz kao da se
zagledala u daleki pejza obavijen maglom. Kae da bi hteo ponovo da se vidi sa
mnom?
Samsa je utke klimnuo glavom.
I kad se vidimo, ta emo da radimo?
Na miru emo da se ispriamo.
Kao na primer o emu?
O svemu i svaemu, mnogo emu.
Samo emo da razgovaramo?
Ima mnogo toga to bih eleo da vas pitam, rekao je Samsa.
O emu?
O ustrojstvu ovog sveta. O vama. O sebi.
Devojka je neko vreme razmiljala o tome. Ne bi samo onu stvar da gurne tamo
dole, nije to?
129
Nije to u pitanju, odluno je rekao Samsa. Samo mi se ini da ima mnogo toga o
emu bismo morali da porazgovaramo. O tenkovima, o Bogu, o brushalteru, o bravi.
Izmeu njih je na trenutak zavladala duboka tiina. Napolju, ispred kue se zaulo
kao da neko prolazi i vue kolica. Bio je to nekako muan, zloslutan zvuk.
Pa, ne znam, rekla je devojka polako odmahujui glavom. Samo, njen glas vie
nije bio onoliko hladan kao ranije. Previe si ti dobro odgojen za mene. Tvoji roditelji
sigurno ne bi bili oduevljeni time da se njihov dragi sin via s nekom ovakvom de
vojkom kao to sam ja. Povrh svega, grad sad vrvi od stranih vojnika i tenkova. Niko
ne zna ni ta e se sad desiti, ni ta e dalje biti.
ta e dalje biti, takvo neto ni Samsa naravno ne zna. On o budunosti, razume se,
ne shvata nita, ali ne razume nita ak ni o sadanjosti niti o prolosti. Ne zna ak ni
kako se odea oblai.
U svakom sluaju, verovatno u ponovo svratiti ovamo za nekoliko dana, rekla je
devojka. Sa bravom, to jest. Ako uspemo da je popravimo, doneu je, a ako ne
onda u ti je vratiti takvu kakva jeste. Morau svejedno da naplatim dolazak. Ako tad
bude tu, moi emo ponovo da se vidimo. Dodue, da li emo uspeti da porazgovara
mo o ustrojstvu sveta to ve ne znam. Ali, u svakom sluaju, bilo bi dobro da tu iz
boinu sakrije pred roditeljima. U svetu normalnih ljudi ba i nije naroito pohvalno
izlagati tako neto pogledu, zna.
Samsa je klimnuo glavom. Nije sasvim siguran kako bi to mogao sakriti od pogleda
drugih ljudi, ali o tome e razmiljati kasnije.
Ali ba je to udno, rekla je ona mudro. itav svet evo odlazi u propast, pa opet
ima ljudi koji se uzbuuju zbog pokvarenih brava, a onda i onih koji uredno dolaze da
ih poprave. Kad razmisli, to je potpuno blesavo, zar ne misli? Samo zna, moda to
tako treba. Nasuprot onome to bi ovek oekivao, moda je to pravi odgovor. Moda
ljudi nekako uspevaju da sauvaju zdravu pamet ba tako to marljivo i predano sve
te sitnice odravaju u redu, pa makar bila i propast sveta.
Devojka je ponovo iskrenula vrat i gledala pravo u Samsu. Jedna obrva joj je bila
visoko izvijena. Potom je progovorila: Moda zabadam nos gde mu nije mesto, ali za
ta se uopte ona soba na spratu do sada koristila? Zbog ega su tvoji roditelji postavi
li jednu tako vrstu bravu na vrata sobe u kojoj nema nijednog komada nametaja i
zato su se toliko uznemirili to se ona pokvarila? Osim toga, zbog ega su na onom
prozoru onako vrsto zakucane daske? Je li tamo neto moda bilo zatvoreno?
Samsa je utao. Ako je u toj sobi neko ili neto bilo zatvoreno, to nije bio niko dru
gi do on. Ali zbog ega je on morao biti zatvoren u toj sobi?
No dobro, verovatno nema nikakve svrhe tebe to pitati, rekla je devojka. Vreme
mi je da polako krenem. Ako budem kasnila kui, moji e se zabrinuti. Pomolili su se
za mene da bezbedno proem peice kroz grad. Da vojnici ne primete jadnu grbavu
devojku. Da meu njima ne bude perverznjaka. Dovoljno je to siluju ovaj grad.
130
Moliu se za to, rekao je Samsa. Premda nije shvatao ni ta znai perverznjak, niti
ta znai moliti se.
Lea presavijenih napola devojka je podigla teku crnu platnenu torbu i izala na
glavna vrata.
Hou li moi ponovo da se vidim s vama? pitao je Samsa jo jednom na kraju.
Ako ovek stalno misli na nekoga i eli da ga vidi, sigurno e ga jednog dana po
novo sresti, rekla je. Njen je glas sada imao daleko neniji prizvuk.
Pazite se ptica, doviknuo je Samsa iza njenih povijenih lea.
Devojka se osvrnula i klimnula glavom. Izgledalo je da se na njenim usnama na
krivljenim na jednu stranu ukazao maleni osmeh.
Kroz prorez zavesa Samsa je posmatrao duboko pognutu figuru bravareve keri
kako odlazi kamenom poploanom ulicom. Na prvi pogled, njen hod je delovao trapa
vo, ali se odvijao solidnom brzinom. U Samsinim oima svaki njen pokret izgledao je
armantno. Izgledala mu je kao buba vrtoglavac koja glatko klizi po vodenoj povrini.
U svakom sluaju, takav hod je bio daleko prirodniji i smisleniji od nesigurnog hoda
na dve noge.
Nedugo poto je njena prilika nestala s vidika njegov polni organ ponovo je omek
ao i smanjio se. Ona snana izboina u meuvremenu je nestala. Sada je mirno i ne
zatieno visila izmeu njegovih nogu poput nekakve nedune voke. Njegovi testisi
polako su se skrasili u monicama. Popravio je pojas vezan oko ogrtaa, seo na stolicu
u trpezariji i popio ono to je ostalo od ohlaene kafe.
Ljudi koji su bili tu nekud su otili. On ne zna ko su ti ljudi, ali verovatno pripada
ju njegovoj porodici. Imali su neki razlog zbog koga su iznenada otili odatle. I moda
se nikad vie nee vratiti. Svet odlazi u propast Gregor Samsa nema predstavu ta to
znai. Ne moe ni da pretpostavi. Strani vojnici, kontrolni punktovi, tenkovi... sve je
to obavijeno velom misterije.
Jedino to on zna jeste da od srca eli jo jednom da sretne onu grbavu devojku, i
to je sve. Veoma to eli. Da se vidi s njom licem u lice i da razgovaraju do mile volje.
Da zajedno malo-pomalo razree sve misterije ovog sveta. Voleo bi iz raznih uglova
da posmatra njene pokrete i uvijanje tela dok nameta svoj brushalter. I, ako je mogu
e, da je dodirne svud po telu. Da pod svojim prstima oseti dodir njene koe, njenu to
plinu. I da se zajedno, jedno kraj drugog, popnu i spuste svim stepenicama ovog sveta.
Na samu pomisao na nju, na seanje na njenu figuru, u dubini grudi preplavila ga
je toplota. Sve ga je vie radovalo to to se nije pretvorio u ribu ili suncokret. Hodati
na svoje dve noge, oblaiti se, jesti viljukom i noem zaista jeste bilo neto strahovito
teko. Previe je toga na ovom svetu to ovek mora da naui. Ali, da se on nije pre
tvorio u oveka, ve u ribu ili suncokret, verovatno ne bi ni osetio ovu udnovatu to
plinu u svom srcu. Takav je oseaj imao.
131
Samsa je dugo ostao tu nepomian, zatvorenih oiju. U tiini je upijao tu toplinu

sam, kao da se greje na logorskoj vatri. A onda je prelomio, ustao odatle, uzeo crni
tap i zaputio se ka stepenicama. Da se jo jednom popne na sprat i shvati kako se
pravilno oblai odea. Za sada, to je ono to on mora da uradi.
Ovaj svet ga eka da naui.
BalkanDownload.org
132
Mukarci bez ene
U JE DAN SAT PO PO NO I ZVO NI telefon i budi me. Zvonjava telefona usred noi uvek je su
rova. Zvui kao da je neko uzeo neke jezive metalne okove i njima pokuava da ra
zvali ceo svet. Kao pripadnik ljudske vrste, ja to moram da zaustavim. Stoga ustajem
iz kreveta, odlazim u dnevnu sobu i podiem slualicu.
Duboki muki glas obavetava me da je jedna ena zauvek nestala s ovog sveta.
Vlasnik tog glasa je njen mu. Ili se bar tako predstavio. I rekao: moja ena je prole
srede izvrila samoubistvo i smatrao sam da, u svakom sluaju, treba to da ti saoptim
izgovorio je. U tonu tog u svakom sluaju, koliko sam ja mogao da ujem, nije bilo
ni trunke emocija. Poput rei napisanih u telegramu. Izmeu njih skoro da nije bilo
razmaka. Puko obavetenje. Gola injenica. Taka.
ta li sam ja rekao na to? Neto valjda jesam, ali ne mogu da se setim. Uglavnom,
nakon toga je nastupila kratka tiina. Tiina poput duboke rupe to zjapi nasred puta
u koju sa suprotnih strana zurimo nas dvojica. Moj sagovornik je potom samo bez rei
spustio slualicu. Kao kad krhko umetniko delo meko spusti na pod. Posle toga ostao
sam izvesno vreme tu da stojim, bez ikakvog smisla drei slualicu u ruci. Onako u
beloj majici i plavim boksericama.
Kako je on znao za mene to ne znam. Da li je ona svom muu spomenula moje
ime i predstavila me kao biveg deka? Zbog ega? Opet, kako li je saznao moj broj
telefona (nije u imeniku)? I zato uopte mene? Zato je on morao ba mene da pozo
ve da me obavesti da je ona preminula? Ne mogu da zamislim da mu je ona u opro
tajnom pismu napisala da to uradi. Ona i ja smo u vezi bili prilino davno. A otkad
smo se razili, nismo se nijednom sreli. Ni telefonom ak nismo razgovarali.
No, sada to vie nije vano. Problem je u tome to mi on nije dao ba nikakvo
objanjenje. Smatrao je da treba da me obavesti da je njegova ena izvrila samoubis
tvo. Pa je odnekud pribavio broj mog kunog telefona. Ali, verovao je da nema potre
be da mi daje ikakve dalje pojedinosti. Po svemu sudei, namera mu je bila da me
smesti negde tano u sredinu izmeu znanja i neznanja. Zato zaboga? Da li zbog
toga da me navede da o neemu razmislim?
Kao na primer, o emu?
Ne znam. Znaci pitanja se samo mnoe. Kao dete kad ih peatira svud po celoj
133
svesci .
Iz tog razloga ja o tome zbog ega se ona ubila, koji je metod izabrala da sebi oduz
me ivot, jo nemam spoznaju. I kada bih hteo da saznam, ne bih imao naina da to
uinim. Nisam znao gde je ona ivela, a kad smo kod toga, nisam znao ak ni da je
udata. Logino, nisam znao ni njeno novo prezime (mukarac mi preko telefona nije
rekao svoje ime). Koliko li su dugo bili u braku? Jesu li imali dete (decu)?
Ipak, primio sam rei njenog mua izgovorene preko telefona zdravo za gotovo.
Nisam imao oseaj da treba u njih da sumnjam. I nakon to se rastala od mene, ona je
nastavila da ivi na ovom svetu, u nekoga se (verovatno) zaljubila, za njega se udala, a
onda je prole srede iz nekog razloga, na neki nain sebi oduzela ivot. U svakom slu
aju. U njegovom glasu odista je bilo neeg duboko povezanog sa svetom mrtvih. U
tiini noi tu ivu sponu bio sam u stanju da razaznam u njegovom tonu. Da vidim tu
vrsto zategnutu nit kako blistavo svetluca. U tom smislu bilo da je to bilo namerno
ili ne za njega je to da me telefonom pozove u jedan po ponoi bio pravi izbor. U je
dan po podne to verovatno ne bi imalo ovakvog efekta.
Kada sam napokon spustio slualicu i vratio se u krevet, i moja ena se probudila.
Ko je to zvao? Je l neko umro? pitala je.
Nije niko umro. Pogrean broj, rekao sam. Vrlo pospanim, otegnutim glasom.
Ali ona, naravno, nije poverovala u to. I u mom glasu mora da se osealo prisustvo
mrtvih. Nemir koji unosi tek preminula osoba izuzetno je zarazan. Pretvara se u siu
ne drhtaje koji se prenose telefonskom linijom, preobraava prizvuk rei i sve na sve
tu usklauje sa svojim podrhtavanjem. Moja ena, meutim, nita vie nije rekla. Le
ali smo u tami i oslukivali tu prisutnu tiinu, zadubljeni svako u svoje misli.
Tako je ona, meu enama sa kojima sam bio u vezi, postala trea po redu koja je
odabrala put samoubistva. Kad malo bolje razmislim naravno, i bez preteranog raz
miljanja prilino je to visok procenat smrtnosti. Meni potpuno neverovatan. Nisam
ja ni bio u odnosima sa tako velikim brojem ena. Zbog ega one tako mlade jedna za
drugom oduzimaju sebi ivot, zbog ega su uopte morale to da uine, ja to nikako ne
mogu da shvatim. Nadam se da nije bilo zbog mene. Nadam se da ja u tome nemam
nikakvu ulogu. Odnosno, nadam se da me one nisu predvidele kao svog svedoka, svog
hroniara. Iz dubine due se iskreno tome nadam. A ona ta trea ena (nepraktino
je to to je ne imenujem, pa u je ovde zato privremeno zvati M.) kako god da po
mislim, nije bila, da tako kaem, tip osobe koja bi izvrila samoubistvo. Pa upravo nju
mora da su pazili i uvali svi snani mornari ovog sveta.
Kakva je M. bila ena, kako smo se nas dvoje upoznali, ta smo radili o tim poje
dinostima ne mogu da govorim. ao mi je to je tako, ali ako bih otkrio sve te okol
nosti, nastali bi razni stvarni problemi. To bi verovatno stvorilo neprilike ljudima iz
nae okoline koji su (jo) ivi. Zbog toga sa svoje strane, osim da sam veoma davno
134
izvesno vreme bio u vrlo bliskom odnosu s njom i da smo se u jednom trenutku iz
odreenih razloga razili ovde ne mogu nita da napiem.
Iskren da budem, ja M. smatram devojkom koju sam upoznao kad nam je bilo etr
naest godina. To nije stvarno istina, ali bar na ovom mestu elim da uzmem da je tako
bilo. Sreli smo se u uionici srednje kole kada smo imali etrnaest godina. Mora da je
to bilo na asu biologije. Bilo je rei o amonitima, ili o ribi celakant, uglavnom o tako
neemu. Sedela je do mene. Kad sam joj rekao da sam zaboravio gumicu i pitao je da
mi pozajmi ako ima vika, ona je sopstvenu gumicu prelomila na dva dela i meni dala
jedan. Sa osmehom. A ja sam se bukvalno iste sekunde zaljubio u nju. Bila je najlepa
devojica od svih koje sam ikada do tada video. Uglavnom, tako sam tada mislio. e
lim da M. doivljavam kao jedno takvo bie. Da uzmem da smo se u takvim okolnos
tima nas dvoje prvi put sreli u uionici srednje kole. Skrivenim, nadmonim posred
stvom amonita, ribe celakant ega ve. Jer, kad tako razmiljam, mnogo toga mi
postane savreno jasno.
Bilo mi je etrnaest godina, pucao sam od zdravlja i, naravno, dobijao erekciju na
svaki daak toplog zapadnog vetra. To su te godine. Ali erekciju mi nije izazivala ona.
Ona je daleko nadmaivala sve zapadne vetrove. I ne samo zapadne bila je toliko
divna da je ponitavala vetrove koji duvaju iz svih moguih pravaca, sve vetrove ovog
sveta. Ne ide valjda pred tako savrenom devojkom jedna bedna erekcija. Bio mi je to
prvi put u ivotu da sam upoznao devojku koja mi je izazvala takva oseanja.
Oseam da je to bio moj prvi susret sa M. Nije stvarno tako, ali ako razmiljam na
taj nain, onda sve ima smisla. Bilo mi je etrnaest godina, i ona je takoe imala etr
naest godina. Za nas dvoje, prave godine za taj susret. Trebalo je da se tako odista i
sretnemo.
Ona je, meutim, posle toga neopaeno nestala. Kud li je otila? M. mi se izgubila
iz vida. Pogled mi je zbog neega malo odlutao u stranu u meuvremenu, ona je ne
kud otila. Maloas je jo bila tu, ali dok sam se ja osvestio, nje vie nije bilo. Moda
je prihvatila poziv nekog lukavog moreplovca koji ju je odveo u Marselj ili Obalu Slo
novae. Moje je razoaranje dublje od bilo kog mora koje su oni mogli prei. Dublje
od svakog mora, ma koje dinovske lignje, ma kakve morske nemani ono krilo. Poi
njem da se uasavam pomisli na to kakav sam ja ovek. Nita mi vie nije jasno. Za
boga, a koliko mi se M. samo sviala! Koliko mi je samo bila draga! Koliko mi je bila
potrebna! Zato li sam samo skrenuo pogled?
Ali, od tada nadalje M. je bila svugde. Svugde sam je mogao videti. Sadrala se u
raznim mestima, u raznim vremenima, bila je u razliitim ljudima. Ja to znam. Stavio
sam onu polovinu gumice u najlonsku kesicu, uvao je i nosio svuda sa sobom. Kao
nekakav talisman. Kao kompas koji mi odreuje pravac. Samo da nju imam u depu i
ja u M. negde na svetu jednog dana pronai. Verovao sam u to. Ona se prevarena la
skavim reima mornara punog ivotnog iskustva ukrcala na neki veliki brod i odvede
135
na je nekud daleko - to je sve. Jer, ona je bila ena koja je uvek elela da veruje u ne
to. ena koja bez dvoumljenja prelomi svoju novu gumicu napola i pokloni jednu
polovinu.
Sa raznih mesta, od raznih ljudi pokuavam da se dokopam bar nekog njenog deli
a. Ipak, naravno, to su tek delii. Koliko god njih ja prikupio, delii su samo delii.
Njena sr, poput fatamorgane, uvek mi izmie. A linija horizonta beskrajna je. urno
se sve vreme kreem du nje. Do Bombaja, pa do Kejptauna, pa do Rejkjavika, pa do
Bahama. Obiem svaki grad koji ima luku. Ali, im ja u neki stignem, ona je iz njega
ve nestala. Na izguvanoj posteljini jo su tragovi njene toplote. Preko naslona stoli
ce jo visi prebaena marama sa spiralnim arama koju je ona nosila. Na stolu prevr
nuta lei rasklopljena zapoeta knjiga. U kupatilu se sue jo vlane najlon arape. Ali
nje vie nema. im me namiriu, prevejani moreplovci ovog sveta nju hitro nekud
vode i sakriju. U tom trenutku ja, naravno, vie nemam etrnaest godina. Mnogo sam
vie preplanuo, mnogo vie ovrsnuo. I brada mi je gua, a umem ve dobro i da raz
likujem metaforu od komparacije. Ali jedan deo mene jo je onaj isti etrnaestogodi
njak. I taj deo veno etrnaestogodinjeg mene strpljivo eka da mu neni zapadni ve
tar pomiluje edni polni organ. Tu gde taj vetar duva sigurno jeste ona.
To je za mene bila M.
ena koja ne moe da se skrasi na jednom mestu.
Ali ne i tip ene koja bi sebi oduzela ivot.
Ni sam nisam siguran ta je to to ovde pokuavam da kaem. Moda pokuavam

da piem o pravoj prirodi stvari koja nema veze sa injenicama. Ali pisati o sutini
koja nema veze sa injenicama isto je kao da pokuava s nekim da se nae na tam
noj strani meseca. Mrkli je mrak, nema nieg prepoznatljivog. Pritom, prostranstvo je
veliko. Ono to hou da kaem jeste da je M. bila ena u kakvu je trebalo da se zalju
bim kada mi je bilo etrnaest. Ipak, u nju sam se zaljubio mnogo kasnije, a ona tada
(naalost) vie nije imala etrnaest godina. Sreli smo se u pogreno vreme. Kao kad
ovek pogrei dan kada se s nekim dogovorio da se nae. Vreme i mesto se poklapaju.
Ali dan je pogrean.
Ipak, duboko u njoj jo je prebivala ta etrnaestogodinja devojka. Bila je u njoj
kao jedna celina, nipoto samo njen deo. Kada se paljivo zagledam, i sad u M. tu de
vojku mogu da vidim kako unutra treperi, pojavljuje se i nestaje. Dok je sa mnom vo
dila ljubav, M. je u mom naruju as delovala uasno ostarelo, as se pretvarala u de
vojku. Uvek je tako putovala kroz neko sopstveno vreme. Voleo sam to kod nje. U jed
nom takvom trenutku zagrlio sam M. iz sve snage, tako jako da je jauknula od bola.
Verovatno sam preterao. Ali, to sam jednostavno morao da uradim. Nju takvu nikud
nisam hteo da pustim.
Ipak je, naravno, doao as da je opet izgubim. Pa kad nju vrebaju svi moreplovci
136
ovog sveta! Ne mogu ja nju da sauvam sasvim sam. Ma, svakome se moe desiti da
mu pogled odluta na trenutak. ovek nekad mora i da spava, da ode u toalet. I kadu
mora da oriba. Da isecka luk, boraniju da oisti. Treba nekad da proveri pritisak u gu
mama automobila. Tako smo se mi razili. Odnosno, ona je od mene otila. Naravno,
tu je definitivno prisutna senka mornara. Nezavisna, teka senka koja samostalno pla
zi uz zid zgrade. I ta kada, i luk, i pritisak u gumama, tek su delii metafora koje ta
senka rasipa poput nekakvih rajsnadli.
Koliko sam oajavao kada je ona otila, u kolike sam dubine potonuo, to sigurno
niko ne zna. Nema kako ni da zna. Ni sam ne mogu toga tano da se setim. Koliko
sam ja patio? Koliko me je srce bolelo? Valjalo bi da na ovom svetu postoji neka spra
va koja bi lako i precizno mogla da izmeri tugu. Moja tuga bi tada mogla da ostane
zabeleena u brojevima. Najbolje bi bilo kada bi ta spravica bila tolika da moe da
stane na dlan. Kad god merim pritisak u gumama, to mi prolazi kroz glavu.
Na kraju, ona je mrtva. Meni se to usred noi saoptava telefonom. Ne znam ni

gde, ni kako, ni zato, ni s kojim ciljem, ali M. je svejedno donela odluku da ivot sebi
oduzme i to je sprovela u delo. I onda se (verovatno) mirno povukla sa ovog stvarnog
sveta. Ni svi mornari ovog sveta, ni sve njihove pogane laskave rei ne mogu vie M.
iz dubina sveta mrtvih niti da spasu, niti da otmu. U gluvo doba noi, ako paljivo na
ulji ui, i ti moe uti tugaljivu pesmu mornara to dopire iz daljine.
ini mi se da sam onog etrnaestogodinjeg sebe s njenom smru zauvek izgubio.
Poput zauvek povuenog broja dresa bejzbol igraa, iz mog ivota iz korena je istrg
nuta ta etrnaesta godina. Spremljena u neki vrsti sef, zakljuana pod sloenom i
from, potopljena na dno mora. Da ta vrata niko ne otvori moda ni za milijardu godi
na. Amoniti i celakanti uvaju ga u tiini. Divan zapadni vetar ve se sasvim zausta
vio. Svi mornari i svi nemornari ovog sveta iz dubine due oplakuju njenu smrt.
U trenutku kada saznajem za njenu smrt, osetim se kao drugi po redu najusamlje
niji mukarac na svetu.
Najusamljeniji mukarac na svetu sigurno je njen mu. To mesto ostavljam njemu.
Ja ne znam kakav je on ovek. Koliko godina ima, ta on radi, ta ne radi, o tome ne
mam nikakve podatke. O njemu znam samo jedno, a to je da ima dubok glas. Ali i
njenica da ima dubok glas meni o njemu ne govori nita konkretno. Da li je on mor
nar? Ili je pak neko ko mu je suparnik? Ako je ovaj potonji, onda je on moj sapatnik.
A ako je ovaj prvi... ja ipak saoseam s njim. Voleo bih kad bih neto mogao da ui
nim za njega.
Samo, ja tom njenom nekadanjem muu nemam naina da se pribliim. Ne znam
mu ni ime, niti gde stanuje. A moda je on ve izgubio i ime i adresu. Jer, on je sada
najusamljeniji mukarac na svetu. Dok sedim ispred skulpture jednoroga za vreme
svoje etnje (na mojoj redovnoj marruti postoji park sa tom skulpturom) i posma
137
tram fontanu koja me osveava, esto mislim na tog oveka. I onda zamiljam, na svoj
nain, kako je to biti najusamljeniji mukarac na svetu. Kako je to biti drugi po redu
najusamljeniji mukarac na svetu, to znam. Ali, jo ne znam ta to podrazumeva biti
najusamljeniji mukarac na svetu. Izmeu prvog i drugog po redu najusamljenijeg
mukarca na svetu postoji duboki jaz. Moda. On ne samo da je dubok, ve je i stra
hovito irok. Toliko irok da se s njegovog dna uzdie visoko brdo ptijih leina koje
su, ne mogavi da prelete s jedne strane na drugu, na pola puta zanemoale i upale u
njega.
Jednog dana, iznenada, postaje jedan od mukaraca bez ene. Taj dan ti stie na
prasno, ne davi ni najmanji nagovetaj predskazanja, bez opomene i predoseaja, bez
kucanja i upozorenja. Tek, skrenuo si iza nekog ugla i shvatio da si ve tu. Ali, vie
nema nazad. Jednom kad se iza ugla skrene, to za tebe postaje jedan jedini svet. U
tom svetu tebe sad nazivaju jednim od mukaraca bez ene. Beskrajno hladnom
mnoinom.
Koliko je bolno, koliko razdirue postati jedan od mukaraca bez ene, to samo
mukarci bez ene mogu da razumeju. Koliko je bolno ostati bez divnog zapadnog ve
tra. Zauvek ukradene a milijarda godina je valjda praktino venost etrnaeste
godine ivota. Sluati melanholinu, bolnu pesmu mornara izdaleka. Skrivati se sa
amonitima i celakantima na mranom morskom dnu. Posle jedan po ponoi pozvati
nekoga na kuni telefon. Posle jedan po ponoi od nekoga dobiti telefonski poziv. Sa
nepoznatim sagovornikom sresti se bilo gde na sredini izmeu znanja i neznanja. Pro
livati suze na suv drum dok meri pritisak u gumama.
U svakom sluaju, tu pred skulpturom jednoroga, ja se nadam da e se taj ovek
jednog dana oporaviti. Molim se da e ne zaboravljajui samo ono zaista vano ono
to mi ponekad nazivamo sutinom uspeti da zaboravi veinu onih drugih, dodat
nih injenica. Voleo bih kad bi on zaboravio ak i da ih je zaboravio. Od srca bih to
voleo. Zar to ne bi bila velika stvar? Jer se za njega, najusamljenijeg mukarca na sve
tu, moli i sa njim saosea drugi po redu najusamljeniji mukarac na svetu (koga nikad
u ivotu nije sreo).
Ipak, zbog ega je on pozvao ba mene? Nipoto ga ne krivim zbog toga, ve samo
i dan-danas nosim u sebi to istinsko, takorei fundamentalno pitanje. Kako je on znao
za mene? Zato sam ga ja uopte zabrinjavao? Odgovor je verovatno jednostavan. M.
mora da je o meni, ili neemu to ima veze sa mnom, govorila svom muu. Ne pada
mi na pamet nita drugo. Nemam nikakvu ideju ta je ona njemu o meni mogla da is
pria. Kakvog je smisla imalo, kakve je svrhe bilo da ona (ba svom muu) pria o
meni kao svom bivem? Je li to bilo neto znaajno, povezano s njenom smru? Da li
moje postojanje baca nekakvu senku na njenu smrt? Moda je ona svom muu rekla
koliko joj je lep bio moj polni organ. U tim ranim popodnevima u krevetu ona se es
to divila mom penisu. Drala ga na svom dlanu paljivo, kao da je dragulj na kruni iz
neke indijske legende. Ba je lep, govorila je. Da li je to bila istina ili ne, u to nisam
138
siguran.
Da li me je iz tog razloga njen mu pozvao telefonom? U neto posle jedan, da bi
odao potovanje izgledu mog penisa? To ne moe biti. Nema ni razloga za to. Povrh
toga, kako god da pogledam, moj penis nije nita naroito. Obian je, u najboljem slu
aju. Kad malo bolje razmislim, kod M. su me oduvek zbunjivali njeni estetski kriteri
jumi. Imala je udan sistem vrednosti, mnogo drugaiji nego kod drugih ljudi.
Moda je ona njemu (a ja sad mogu samo da zamiljam) saoptila da je meni u
kolskoj uionici dala pola gumice. Bez ikakve zadnje ili zle namere, kao neko sasvim
normalno, beznaajno seanje. Samo, kad je to uo, mu je, razume se, postao ljubo
moran. Sve i da je M. do tog trenutka spavala s dva autobusa mornara, njega sigurno
mori mnogo ea ljubomora zbog te polovine gumice koju sam ja dobio. To je valjda
jasno. Kakve veze ima za ta dva autobusa snanih mornara? Jer, M. i ja smo imali po
etrnaest godina, a meni je u tim danima erekcija skakala na daak zapadnog vetra.
Kad nekom takvom da polovinu nove prelomljene gumice, to je ve ozbiljna stvar.
Kao da nekom silovitom tornadu prepusti desetinu starih upa.
Nakon toga sam stekao obiaj da uvek, kad god prolazim pored skulpture tog jed
noroga, sednem ispred njega i razmiljam o mukarcima bez ene. Zato ba na tom
mestu? Zato kod jednoroga? Moda je ba i on, taj jednorog, jedan od mukaraca bez
ene. Nikad u ivotu nisam ni video par jednoroga. On sigurno je muko uvek je
sam samcit, otrog roga bodro uprtog ka nebu. Mi bismo moda morali ba njega da
uzmemo za predstavnika mukaraca bez ene, da bude simbol te usamljenosti koju
nosimo na svojim pleima. Trebalo bi moda da na grudi ili na eir istaknemo znaku
u njegovom liku i tako tiho hodimo ulicama sveta. Bez muzike, bez zastava, bez kon
feta. Moda. (Moda preesto koristim re moda.)
Postati jedan od mukaraca bez ene sasvim je lako. Dovoljno je da duboko zavoli
jednu enu, i da ona potom nekud iezne. U veini sluajeva (kao to je poznato) nju
sa sobom odvedu lukavi mornari. Svojim laskavim reima oni ene prizovu, pa ih hi
tro povedu u Marselj ili u Obalu Slonovae. I mi protiv toga ne moemo nita. A mo
da one, a da mornari nemaju nita s tim, oduzimaju sebi ivot. Ni protiv toga mi ne
moemo nita. ak ni mornari tu ne mogu nita da uine.
Bilo na ovaj ili na onaj nain, tako se postaje jednim od mukaraca bez ene. To se
desi za tili as. A onog trena, kada postane jedan od njih, tvoje se telo duboko oboji
nijansom usamljenosti. Kao svetli tepih mrljom prosutog crnog vina. Ma koliko dobro
da poznaje nauku o domainstvu, izvaditi tu fleku postaje strahovito sloen zadatak.
S vremenom e moda njena boja donekle izbledeti, ali ta e mrlja verovatno dok si
iv postojano stajati tu. Imae sve odlike mrlje, a ponekad e u tom svojstvu imati i
svoj glas. A tebi nee preostati nita do da ivi s tim blagim promenama njene boje, s
njenim vieznanim obrisima.
139
U tom svetu, zvuci drugaije odzvanjaju. Drugaije se edni. I brada drugaije ras
te. Zaposleni u Starbaksu se drugaije ophode. I solo Kliforda Brauna zvui drugaije.
Vrata na vozu podzemne eleznice se drugaije otvaraju. I rastojanje koje se pree pe
ice od Ulice Omotesando do prvog bloka Ulice Aojama sasvim je razliito. Sve i da
posle toga sluajno upozna neku novu enu, koliko god divno ona delovala (ne, to je
ona divnija, utoliko pre), ti e od tog trena nadalje ve poinjati da razmilja o tome
da e je izgubiti. Lascivne senke mornara, zvuk stranog jezika koji oni izgovaraju
(grkog? estonskog? tagalokog jezika?) u tebe unose nemir. Imena egzotinih svetskih
luka tebi ulivaju strah. Jer, ti si sada ve saznao ta to znai postati jednim od muka
raca bez ene. Ti si svetli persijski tepih, usamljena mrlja bordoa koja iz njega ne izla
zi. Tako se usamljenost prenosi iz Francuske, bolna rana donosi s Bliskog istoka. Za
mukarce bez ene svet je nepregledna, muna zbrka, prava pravcata tamna strana
meseca.
Sa M. sam se viao oko dve godine. Nije to tako dug period. Ali, bile su to dve te
ke godine. Samo dve godine, mogao bih da kaem. Ili bih mogao da kaem: duge dve
godine. To, naravno, zavisi od ugla gledanja. Kada kaem viali smo se, to znai ot
prilike dva-tri puta meseno. Ona je imala svoju situaciju, ja svoju. A naalost, tada
ve vie nismo imali samo po etrnaest godina. Sve te razne situacije nama su na kra
ju stale na put. Ma koliko vrsto ja nju zagrlio, da je ne bih pustio da se razdvoji od
mene. Mornareva gusta, tamna senka rasipala se poput otrih rajsnadli metafore.
Ono to o M. i dan danas dobro pamtim jeste da je oboavala liftovsku muziku.
Onu muziku to esto svira u liftovima bio to Persi Fejt, Mantovani, Remon Lefevr,
ili Frenk aksfild, Fransis Le, 101 Strings, Pol Moria, ili Bili Von uglavnom, takvu
muziku. Sudbinski je bila predodreena da voli tu (ako se ja pitam) bezazlenu muziku.
Muziku ianih instrumenata koja beskrajno tee, drvenih duvakih instrumenata koji
se umilno izdvajaju, priguenih limenih duvakih instrumenata, zvuke harfe koji ti
neno miluju duu. Ljupke evergrin melodije, harmonije barunaste poput bombone,
na snimcima dobre rezonance.
Dok sam se sm vozio u automobilu, esto sam sluao rok ili bluz. Derek and the
Dominos, Otisa Redinga, Dorse. Ali, M. mi nikad nije dozvolila da joj to putam. Uvek
je sa sobom u papirnoj kesi nosila desetak kaseta liftovske muzike i redom ih putala.
Vozili bismo se tamo-amo maltene bez ikakvog cilja, a za to vreme ona bi tiho pevui
la pesmu 13 jours en France Fransisa Lea. Bledo nakarminisanim, lepim, seksi usnama.
Uglavnom, imala je valjda desetak hiljada kaseta s muzikom iz lifta. A njeno pozna
vanje bezazlene muzike iz celog sveta bilo je ogromno. Mogla je slobodno da otvori
muzej liftovske muzike.
Isto je bilo i za vreme seksa. I tada je uvek svirala liftovska muzika. Koliko li sam
puta samo dok smo vodili ljubav uo Theme from a Summer Place Persija Fejta? Stid
140
me je da priznam, ali i dan-danas se uzbudim kad god ujem tu pesmu. Dah mi malo
otea, lice mi se zajapuri. Da krene po celom svetu da trai mukarca koji se uzbudi
na uvod Theme from a Summer Place Persija Fejta, verovatno nikog sem mene nee
nai. Mada, moda je i s njenim muem isti sluaj. Ostavimo taj prostor privremeno i
za njega. Prepravimo to u: da krene po celom svetu da trai mukarca koji se uzbudi
na uvod Theme from a Summer Place Persija Fejta, verovatno nikog sem dvojice
(ukljuujui mene) nee nai. Tako je u redu.
Prostor.
Ba volim ovakvu muziku, rekla je M. jednom. To je pitanje prostora.
Pitanje prostora?
Dakle, kad sluam ovakvu muziku, ini mi se da se nalazim u nekom ogromnom
praznom prostoru, bez igde iega. Tako je velik, a niim nije ogranien. Nema ni zido
ve ni tavanicu. U njemu ja ne moram ni o emu da razmiljam, nita ne moram da
govorim, nita ne moram da radim. Dovoljno je samo da budem tu. Samo da zatvorim
oi i prepustim se divnim zvucima ianih instrumenata. Tu nemam ni glavobolje, ni
lou cirkulaciju, ni ciklus, ni ovulaciju. Tu je sve iskljuivo lepo, spokojno, nigde ne
zapinje. Nita vie od toga mi nije potrebno.
Kao da si u raju?
Da, rekla je M. Mora da u raju u pozadini tee muzika Persija Fejta. Hej, je l
moe jo malo da me miluje po leima?
Mogu, naravno, rekao sam.
Ba dobro ume da miluje po leima.
Henri Mancini i ja se pogledamo, sa blagim osmehom na usnama, tako da ona ne
primeti.
Izgubio sam, razume se, i liftovsku muziku. Na to pomislim kad god se vozim sam
u autu. Pomislim da bi dok ekam da se otvori semafor neka nepoznata devojka odne
kud ba mogla iznebuha da otvori vrata, sedne na suvozako sedite i bez rei, i ne
gledajui u mene, bez pitanja ugura kasetu na kojoj je pesma 13 jours en France u
auto-kasetofon. ak sanjarim o tome. Ipak, to se naravno ne dogaa. Prvo, vie i ne
mam ureaj koji puta kasete. Sada, dok vozim, muziku sluam preko ajpoda poveza
nog kablom preko USB-a. A na njemu naravno nema ni Fransisa Lea, ni 101 Strings.
Samo Gorillaz, Black Eyed Peas i tome slino.
To je ono to znai izgubiti neku enu. A ponekad, izgubiti jednu enu znai izgu
biti sve njih. Tako mi postajemo mukarci bez ene. Izgubimo tada i Persija Fejta, i
Fransisa Lea, i 101 Strings. Izgubimo i amonite i celakante. Naravno, izgubimo i njena
ljupka lea. U ritmu mekog trostrukog takta teme Moon River, pod dirigentskom pali
com Henrija Mancinija, eljno sam dlanom milovao njena lea. Moja stara prijatelji
ca, my huckleberry friend. Neko ko me eka iza rene okuke... Samo, sada je sve to ne
kud nestalo. Ostao je samo krajiak stare gumice i tuna pesma mornara koja se uje
141
u daljini. I, naravno, pokraj fontane u samoi jednorog, roga uprtog u nebo.

Voleo bih da je M. sada u raju ili na nekom mestu takve vrste i da slua Theme
from a Summer Place. Da je neno obavijena tom prostranom, niim neomeenom
muzikom. Da tamo ne svira Jefferson Airplane ili tako neto (Bog valjda nije toliko
surov. To se ja nadam). A onda, dok slua picikato violinu Theme from a Summer Pla
ce, bilo bi ba lepo da se ponekad seti mene. Ipak, toliko ne mogu da traim. Molim se
da M. tamo, uz liftovsku muziku koja veno opstaje, ivi sreno i spokojno, pa makar
to bilo i bez mene.
Tome se, kao jedan od mukaraca bez ene, molim iz sveg srca. Izgleda da osim
toga nita drugo ne mogu. U ovom trenutku. Moda.
142
Napomene
1 Hiragana jedno od tri pisma u naporednoj upotrebi u japanskom jeziku. Lina imena se ee piu ideogra
mima nego hiraganom. Prim. prev.
2 Ime Kafuku pie se uz pomo dva ideograma, ka u znaenju kua ili porodica i fuku u znaenju sre
a. Prim. prev.
3 Korien je prevod Kirila Taranovskog, Anton Pavlovi ehov, Ujka Vanja, Zavod za udbenike, Beograd
2012. Prim. prev.
4 Dijalekt kojim se govori u regionu Kansai u centralnom Japanu, iji je najvei grad Osaka. Prim. prev.
5 Jelo od heljdinih rezanaca u hladnoj ili toploj supi. - Prim. prev.
6 Tradicionalni nemaki kola, iji presek podsea na godove drveta. Prim. prev.
7 Japanski pesnik koji je iveo u X veku n. e. Prim. prev.
143
Sadraj
MUKARCI BEZ ENE 2
Drive my car 3
Yesterday 27
Samostalni organ 50
eherezada 73
Kino 92
Zaljubljeni Samsa 116
Mukarci bez ene 133
Napomene 143
144

Haruki Murakami - Muškarci Bez Žene

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Haruki Murakami - Muškarci Bez Žene

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Haruki Murakami - Muškarci Bez Žene

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

www.balkandownload.

MUKARCI BEZ ENE

KA F U KU SE MNO GO PUTA do sada vozio automobilima kojima su upravljale ene i, iz nje

imala pojma ta je to stereo-8.

Nita posebno. Suzila je oi i polako izdiui prebacila menja u niu brzinu. A

Mogu li da vam postavim jedno pitanje? rekla je Misaki.

Zadubljen u misli i odsutno u okolne predele zagledan, Kafuku je iznenaeno po

mnogo neuhvatljivije, mnogo sebinije i mnogo bolnije.

shvati. Takva oseanja su i Kafukuu bila razumljiva. Priseajui se njegove ene, Ta

Dogovorili bi se preko telefona, nali se u gradu i odlazili u razliite barove da piju i

Na rastanku su se ponovo rukovali. Napolju je padala slaba kia. Nakon to je Ta

Jeste li nastavili da se druite s tim ovekom i kasnije? pitala je Misaki gledajui

kojom je drala upaljenu cigaretu. Kolona automobila se polako kretala napred, pa je

Ali, mislim da je to za vas nesumnjivo bilo dobro. To to ga niste povredili, ma u

da se malo ozbiljnije posveti uenju za prijemni? pitao sam.

Bila je jedna devojica s kojom se Kitaru zabavljao jo od osnovne kole. Njegova

upadljivom neskladu s njegovim izgledom. I mene samog taj raskorak je u poetku

jednostavno su se zapatile okotale predrasude.

Znai, ono to sam hteo da kaem je...

neto ve reeno jo jedan je od mojih veitih problema.

oma teak poduhvat.

preutao. Nisam mu ispriao ni njen san o mesecu od leda.

da donese odluku da ode u Osaku i ta uopte namerava sa mnom.

prvo takvo iskustvo.

mogu vie da se viam s tobom. Uskoro se udajem. im bi im se pribliila trideseta

ablonske predrasude i retorike tvrdnje) donekle mogu da razumem. ak mislim da

Na razne naine. Isprobavam razliite metode. Ali u osnovi, pokuavam da raz

mo moi da se viamo. A moda e se ona jednostavno zasititi nae veze. Uopte ne

to je uglavnom to. A da su me poslali u Auvic, nita od toga mi ne bi bilo ni od kak

Posle toga, Tokai je prestao da se pojavljuje u teretani. Vikendom sam svraao

poslednji put, bio je sasvim dobrog zdravlja. ta se to dogodilo?

ce vie nije mogla da proe kroz drelo.

ravno, ne mislim da bi se sve dobro zavrilo i da on ne bi umro samo da se ta ena po

Postoji jo neto to dobro pamtim o doktoru Tokaiju. Sada vie ne mogu da se se

U prethodnom ivotu bila sam zmijuljica, rekla mu je eherezada jednog dana u

Bila sam u pubertetu, poela je jednog dana eherezada u krevetu, kao da mu se

Njegova kua bila je petnaestak minuta hoda udaljena od eherezadine. iveo je u

prerano da leim na njegovom krevetu, govorila je ona sebi. Prejak je to nadraaj za

Tu je eherezada prekinula i zautala. Dugo nije progovorila ni re. Zatvorila je oi

moe da izvede. U stanju je da svoju izvanrednu mo pripovedanja primeni na sebe

Posle nekog vremena, nakon to sam prestala da provaljujem u njegovu kuu,

Te veeri Habara je ponovo rano otiao na poinak i razmiljao o eherezadi. Moe

Kino je sedamnaest godina radio za firmu koja je trgovala sportskom opremom. Za

u stan u banjskom kompleksu u Izu-Kogenu. Tamo je postojala i ustanova za rehabili

mu se zdrueno suprotstave. ak su i disali u savrenom skladu, kao da su potajno

A moda se obraala maki.

Nije ba ilo da nazdravljaju zvaninom zavretku brakorazvodne parnice. Dola je

se naui mnogo toga korisnog. To ne treba potcenjivati. I ti bi trebalo u slobodno vre

rivi na to. Bar ne jo dugo.

Bilo kakvu, samo neka bude iz onog mesta u kom se naete.

nije bio u stanju da se obuzda. Negde je morao da se povee sa realnou. Ako to ne

kuum koji bi se stvorio, prizvao bi njih.

ta li je to iskrslo? Kuda su ti ljudi otili? Ili, kuda su odvedeni? Hoe li se ponovo

Moram da ogrnem neto, spoznao je Samsa. Smrznuu se ovako. Osim toga, ne

kljuana. Okrenuo bi kvaku nadesno i gurnuo vrata, i ona bi se otvorila na unutranju

U trenutku kada se zaulo zvono, on je dremao u najprostranijoj sobi pokriven u

tome. O ovome govorite? rekla je demonstrirajui te pokrete uvijanja.

Samsa je dugo ostao tu nepomian, zatvorenih oiju. U tiini je upijao tu toplinu

Mukarci bez ene