1) Organi republike Srbije

Odreene funkcije drava obavlja preko svojih organa. Deo ustava koji se odnosi na ureenje dravne
vlasti utvruje dravne organe koji su nosioci pojedinih funkcija dravne vlasti u Republici Srbiji, poloaj i
odnos sa drugim organima u dravi. Ureenje vlasti u RS poiva na podeli na zakonodavnu, izvrnu i
sudsku vlast.

Osnovna funkcija dravnog organa koja ima zakonodavnu vlast je donoenje zakona. Zakonodavnu
vlast vri Narodna skuptina. Osnovna funkcija dravnog organa koja ima izvrnu vlast je neposredno i
konkretno obavljanje mnotva dravnih poslova kojima je cilj izvravanje zakona. Izvrnu vlast vri Vlada.
Sudska vlast ima funkciju ouvanja i zatite utvrenog pravnog poretka. Sudska vlast u Srbiji je
nezavisna i pripada posebnim dravnim organima- sudovima.

2) Narodna skuptina

Narodna skuptina je najvie predstavniko telo i ona je organ koji je nosilac ustavotvorne i
zakoodavne vlasti. ini je 250 narodnih poslanika koji se biraju na neposrednim izborima, tajnim
glasanjem, a mandat im traje 4 godine. Sastaje se u dva godinja redovna zasedanja. Izbore raspisuje
predsednik RS. Narodna skuptina je nadlena da:

donosi i menja ustav

odluuje o promeni granice RS
raspisuje republiki referendum
potvruje meunarodne ugovore kad je zakonom predviena obaveza njihovog potvrivanja
odluuje o ratu i miru i proglaava ratno i vanredno stanje
nadzire rad slubi bezbednosti
donosi zakone i druge opte akte
daje prethodnu saglasnost na statut autonomne pokrajine
usvaja strategiju odbrane
usvaja plan razvoja i prostorni plan
usvaja budet i zavrni raun RS, na predlog Vlade
daje amnestiju na krivina dela

Zatim:

bira Vladu i nadzire njen rad, odluuje o prestanku mandata Vlade i ministara
bira i razreava sudije Ustavnog suda (5 sudija)
bira predsednika Vrhovnog kasacionog suda, predsednike sudova, Republikog javnog tuioca,
javne tuioce, sudije i zamenike javnih tuioca u skladu sa Ustavom
bira i razreava guvernera Narodne banke
bira i razreava Zatitnika graana i nadzire njegov rad
bira i razreava i druge funkcionere oderene zakonom

Funkcioneri Narodne skuptine su predsednik, podpredsednici i sekretar Narodne skuptine.

1
 3) Predsednik republike

Prema Ustavu, predsednik Republike izraava dravno jedinstvo Republike Srbije. Predsednika
Republike biraju graani na neposrednim tajnim izborima. Mandat mu traje 5 godina od momenta
poaganja zakletve. Predsednik komanduje vojskom RS, postavlja unapreuje i razreava oficire. U sluaju
razreenja dunosti (svojevoljno, 2/3 veinom Narodne skuptine) zamenjuje ga predsednik Narodne
skuptine 3 naredna meseca. Nadlenost predsednika su da:

predstavlja RS u zemlji i inostranstvu

ukazom proglaava zakone
predlae NarSkup kandidata za predsednika Vlade
predlae NarSkup nosioce funkcija
postavlja i opoziva ukazom ambasadore RS
prima akreditivna i opozivna pisma stranih diplomatskih predstavnika
vri i druge poslove odreene Ustavom

4) Vlada, sudovi, banka

Vlada je nosilac izvrne vlasti u RS. U sastav Vlade ulazi predsednik Vlade, jedan ili vie
podpredsednika i ministri. Vladu obrazuje parlament i moe biti jednostranaka, koaliciona,
koncentraciona ili ekspertska. Vladu bira Narodna skuptina a mandat traje koliko i mandat Narodne
skuptine. Nadlenosti vlade su da:

utvruje i vodi politiku

izvrava zakone i druge opte akte Narodne skupine
donosi uredbe i druge opte akte radi izvravanja zakona
predlae Narodnoj skuptini zakone i druge opte akte i daje o njima miljenje kada ih neko
drugi podnese
usmerava i usklauje rad ministarstava i drugih organa dravne uprave i vri nadzor nad
njihovim radom
vri i druge poslove odreene Ustavom i zakonom

Sudovi su samostalni i nezavisni dravni organi koji svoju funkciju vre na osnovu zakona. Sudska vlast
je deo dravne vlasti koji autoritativno reava sporove izmeu fizikih i pravnih lica i izrie sankciju.
Najvii sud u RS je Vrhovni kasacioni sud sa seditem u Beogradu. Sudovi opte nadlenosti su: osnovni
sudovi, vii sudovi, apelacioni sudovi, Vrhovni kasacioni sud. Sudovi posebne nadlenosti su: privredni
sudovi, Privredni apelacioni sud, prekrajni sud, Vii prekrajni sud, Upravni sud.

2
Naela sudstva su:

sudska vlast je jedinstvena na teritioriji RS

sudovi su samostalni i nezavisni u svom radu i sude na osnovu Ustava, zakona...
raspravljanje pred sudom je javno
u suenju uestvuju sudije profesionalci i sudije porotnici
sud sudi u veu
sudska funkcija je stalna
sudija ima pravo da svoju funkciju vri u sudu u kojem je izabran, samo svojevoljno moe biti...
sudija ne moe biti pozvan na odgovornost za izraeno miljenje ili glasanje prilikom donoenja
sudske odluke, osim ako se radi o krenju zakona od strane suda
sudsku odluku moe preispitati samo nadleni sud u zakonom propisanom postupku

Narodna banka je centralna banka RS, koja je samostalna i podlee nadzoru Narodne skuptine, kojoj
odgovara za svoj rad. Njom rukovodi guverner koga bira Narodna skuptina. Osnovne funkcije Narodne
banke Srbije su:

da utvruje i sprovodi monetarnu politiku

vodi politiku kursa dinara
uva dvizne rezerve i upravlja njima
izdaje novanice i kovani novac
stara se o funkcionisanju platnog prometa i finansijskog sistema

Organi Narodne banke Srbije: Izvrni odbor (guverner i viceguverneri), guverner (bira se na 5god.),
savet (ima predsednika i 4 lana, na predlog guvernera usvaja finansijski plan i godinji raun Narodne
banke Srbije).

5) Teritorijalno ureenje RS

Teritorijalnu organizaciju Republike srbije ine optine, gradovi i grad Beograd kao teritorijalne
jedinice i autonomne pokrajine kao oblik teritorijalne autonomije.
-Skuptina je najvii organ autonomne pokrajine i lokalne samouprave. U skuptini autonomne
pokrajine sede poslanici koji a u skuptini lokalne samouprave odbornici. Oni se biraju neposredno,
tajnim glasanjem na pokrajinskim odnosno lokalnim izborima.
-Najvii pravni akt autonomnih pokrajina i lokalnih samouprava je statut. Statut mora bii u skladu sa
ustavom i njega donosi skuptina uz saglasnost Narodne skuptne.

3
 Organi autonomne pokrajine su:
1. Skuptina AP,
2. Predsednik AP (pandam je Predsednik Republike na republikom nivou),
3. Izvrno vee AP (pandam je Vlada na republikom nivou, dok su sekretarijati ustvari ministarstva
na pokrajinskom nivou),
4. Predsednik izvrnog vea AP (pandam je Premijer na republikom nivou);
-Lokalna samouprava je:
optina (preko 10000 stanovnika),
grad (preko 100000 stanovnika, izuzetno moe imati manje zbog regionalnog
kulturnog,ekonomskog, geografskog ili istorijskog znaaja),
grad Beograd (ima vie optina).
-Organi lokalne samouprave su:
1. Skuptina opine odnosno grada (optina ima najmanje 19 a najvie 65 odbornika, grad najvie
90 odbornika dok grad Beograd ima uvek tano 110 odbornika), skupina bira predsednika
skuptine.
2. Predsednik opine odnosno gradonaelnik (bira se na 4 godine) kao i njegov njegov zamenik
3. Optinsko odnosno gradsko vee (pandam je vlada na republikom nivou),
4. Optinska odnosno gradska uprava (pandam su ministarstva na republikom nivou);
-Autonomne pokrajine, u skladu sa zakonom, ureuju pitanja od pokrajinskog znaaja u oblasti:
prostornog planiranja i razvoja,
poljoprivrede, vodoprivrede, umarstva, lova, ribolova, turizma, ugostiteljstva, banja i leilita,
zatite ivotne sredine, industrije i zanatstva, drumskog, renog i eleznikog saobraaja i
ureivanja puteva, prireivanja sajmova i drugih privrednih manifestacija,
prosvete, sporta, kulture, zdravstvene i socijalne zatite i javnog informisanja na pokrajinskom
nivou.
Autonomne pokrajine se staraju o ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava, u skladu sa zakonom.
Autonomne pokrajine utvruju simbole pokrajine i nain njihovog korienja.
Autonomne pokrajine upravljaju pokrajinskom imovinom na nain predvien zakonom.
Autonomne pokrajine, u skladu sa Ustavom i zakonom, imaju izvorne prihode, obezbeuju
sredstva jedinicama lokalne samouprave za obavljanje poverenih poslova, donose svoj budet i
zavrni raun.
-Optina, preko svojih organa, u skladu sa zakonom:
ureuje i obezbeuje obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti;
ureuje i obezbeuje korienje graevinskog zemljita i poslovnog prostora;
stara se o izgradnji, rekonstrukciji, odravanju i korienju lokalnih puteva i ulica i drugih javnih
objekata od optinskog znaaja; ureuje i obezbeuje lokalni prevoz;

4
 stara se o zadovoljavanju potreba graana u oblasti prosvete, kulture, zdravstvene i socijalne
zatite, deije zatite, sporta i fizike kulture;
stara se o razvoju i unapreenju turizma, zanatstva, ugostiteljstva i trgovine;
stara se o zatiti ivotne sredine, zatiti od elementarnih i drugih nepogoda; zatiti kulturnih
dobara od znaaja za optinu;
zatiti, unapreenju i korienju poljoprivrednog zemljita;
obavlja i druge poslove odreene zakonom.
Optina samostalno, u skladu sa zakonom, donosi svoj budet i zavrni raun, urbanistiki plan i
program razvoja optine, utvruje simbole optine i njihovu upotrebu.
Optina se stara o ostvarivanju, zatiti i unapreenju ljudskih i manjinskih prava, kao i o javnom
informisanju u optini.
Optina samostalno upravlja optinskom imovinom, u skladu sa zakonom.
Optina, u skladu sa zakonom, propisuje prekraje za povrede optinskih propisa.

6) Ustav

Ustav je najvii pravni akt jedne drave i njime se ureuju osnovna pitanja jedne drave (ureenje,
vlast, svojina, sloboda i dr.)
-Ustavnotvorni organ je narodna skuptina tj. ona donosi ustav.
-Ustavnost znai da zakoni moraju biti u skladu sa ustavom.
USTAV REPUBLIKE SRBIJE: Republika Srbija je drava srpskog naroda i svih graana koji u njoj ive.
Zasniva se na :
. vladavini prava,
. socijalnoj pravdi,
. naelima graanske demokratije,
. ljudskim i manjinskim pravima i slobodama,
. pripadnosti evropskim vrednostima i principima;
Ustavom se ureuje:
1.teritorijalna organizacija dravne vlasti,
2.struktura dravne vlasti
3.raspodela nadlenosti
4.socijalno i ekonomsko ureenje Republike Srbije
5.slobode i prava graana, manjinska prava,etnika prava
6.politika volja graana i oblik izraavanja.

5
 7) Referendum
Referendum je oblik neposredne demokratije, tj. oblik neposrednog uea graana u vrenju dravne
vlasti i donoenja politikih odluka.
Putem referenduma graani se izjanjavaju (neposredno i tajno) da li su za ili protiv odreenog
zakona, akta, politike ili druge odluke koje su ve donesene ili se njihovo donoenje planira.
Referendum moe biti u oblasti ustava, zakonodavstva, administracije, finansija ili meunarodnog
prava i odnosa.
Moe biti:
po obaveznosti odluke - obavezujui i savetodavni,
po vremenu odravanja - prethodni ili naknadni,
po obaveznosti odravanja - obavezni i fakultativni i
po dejstvu odluke - konstitutivan ili abrogativan.
Akt o raspisivanju republikog referenduma donosi Narodna skuptina na predlog najmanje 50
narodnih poslanika, Vlade ili najmanje 100.000 biraa.
-Pravo izlaska na referendum imaju svi koji su upisani u biraki spisak. Glasanje je lino i tajno.
-Moe biti raspisan na nivou republike,pokrajine ili lokalne samouprave.
-Od dana raspisivanja pa do dana sprovoenja referenduma moe proi najmanje 15 a najvie 90 dana.
Plebiscit je organizovano izjanjavanje naroda na postavljeno mu pitanje.Razlike izmeu referenduma i
plebiscita su male samo to se referendum ee primenjuje kada su u pitanju zakoni a plebiscit u vezi sa
izjanjavanjem o obliku vladavine ili nekom drugom vanom pitanju. Graani se izjanjavaju sa da ili ne.
Graanska inicijativa predstavlja udruivanje graana i predlaganje skuptini lokalne samouprave
promenu statuta, donoenje pravnih akata i slino prikupljanjem potpisa od strane inicijativnog odbora
koji se osniva.
Zbor graana predstavlja takoe skupljanje graana gde veinom glasova prisutnih, izglasavaju
zahteve i predloge pa ih zatim upuuju skuptini lokalne samouprave.

8) Ljudska prava

Ljudska prava izraavaju odnos pojedinca i dravne vlasti u jednoj zemlji. Ljudska prava predstavljaju
granicu, podruje slobode pojedinca, njegovu privatnu sferu, koju demokratska drava ne sme da pree.
Dele se: prema tome ko je nosilac prava na pojedinana-individualna (pravo na ivot, pravo svojine,
pravo kretanja, pravo slobodnih misli...) i kolektivna (pravo na zdravu ivotnu okolinu...); prema objektu
zatite na lina, politika, socijalno-ekonomska i kulturna prava. Pred Ustavom i zakonom svi su jednaki i
svako ima pravo na jednaku zakonsku zatitu, a Ustav izriito propisuje da je zabranjena svaka
diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu. Utvreno je da svako ima pravo na sudsku
zatitu ako ako mu je povreeno ili uskraeno neko ljudsko ili manjinsko pravo.

6
 Ustav garantuje iroku paletu ljudskih prava koja se mogu grupisati na:

Lina prava i slobode: dostojanstvo i slobodan razvoj linosti. Pravo na ivot, pravo na slobodu i
bezbednost, pravo na pravino suenje, pravo na rehabilitaciju i naknadu tete, pravo na
dravljanstvo...
Politika prava i slobode. Sloboda miljenja i izraavanja i sloboda izraavanja nacionalne
pripadnosti. Sloboda medija i pravo na obavetenost. Izborno pravo...
Socijalno-ekonomska i kulturna prava. Pravo na imovinu, pravo nasleivanja, pravo na rad,
pravo na trajk, pravo na pravnu pomo, zdravstvena zatita, socijalna zatita, penziono
osiguranje, pravo na obrazovanje, autonomija univerziteta, sloboda naunog i umetnikog
stvaranja i zdrava ivotna sredina.
Posebna prava vezana za dete i porodicu. Pravo na zakljuenje braka i ravnopravnost
suprunika, sloboda o odluivanju o raanju, prava deteta, prava i dunost roditelja, kao i
posebna zatita porodice majke i deteta.
Prava stranaca. Ustav u naelu garantuje strancima sva prava koja su utvrena Ustavom i
zakonom, u skladu sa meunarodnim ugovorom, izuzev onih koja imaju samo dravljani. Stranci
uivaju jedno samo njima svojstveno pravo- pravo na azil.

U posebna prava pripadnika nacionalnih manjina spadaju: zabrana diskriminacije nacionalnih manjina,
ravnopravnost u voenju javnih poslova, zabrana nasilne asimilacije, pravo na ouvanje posebnosti,
pravo na udruivanje i na saradnju sa sunarodnicima.

9) Radni odnos

Radni odnos je pravni odnos dobrovoljno zasnovan izmeu zaposlenog lica i poslodavca, u vezi i po
osnovu rada preduzetog u cilju obavljanja odreenih poslova, ostvvarivanja prava na zaradu i
ostvarivanja drugih prava, obaveza i odgovornosti koja se stiu u vezi sa radom.

Za obavljeni rad zaposleni ima pravo na odgovarajuu zaradu, bezbednost i zatitu zdravlja na radu,
zdravstvenu zatitu, zatitu linog integriteta, i druga prava u sluaju bolesti, smanjenja ili gubitka radne
sposobnosti i starosti, materijalno obezbeenje za vreme privremene nezaposlenosti, kao i pravo na
druge oblike zatite u skladu sa zakonom i optim aktom.

Ugovor o radu je pojedinani akt kojim se zasniva radni odnos. Zakljuuje se u pisanom obliku, nakon
to ga potpiu direktor- preduzetnik i lice koje zasniva radni odnos. Zaposleni je duan da poslodavcu
dostavi sva dokumenta kojima dokazuje ispunjenost uslova za rad, a poslodavac je obavezan da ga
prijavi organizacijama nadlenim za poslove zapoljavanja, zdravstvenog osiguranja i penzijskog i
invalidskog osiguranja. Ugovor se potpisuje na odreeno ili neodreeno vreme. Sadri: naziv i sedite
poslodavca, ime i prebivalite zaposlenog, podatke o strunoj spremi zaposlenog, vrsta i opis posla koji
treba da se obavlja, mesto rada, vreme trajanja ugovora, dan poetka rada, radno vreme, novani iznos
osnovne zarade.

7
 Uslovi za zasnivanje radnog odnosa: navrenih najmanje 15 godina ivota (lica mlaa od 18 moraju
imati saglasnost roditelja) i ispunjavanje drugih uslova predvienih odgovarajuim aktom poslodavca za
rad na odreenim poslovima. Posebni uslovi za zasnivanje radnog odnosa: stuna sprema, znanje i
sposobnosti, radno iskustvo, znanje stranih jezika...

10) Vrste radnog odnosa

Radi odnos na neodreeno i na odreeno (sezonski poslovi, projekti... nemoe da traje due od 12
meseci) vreme

Probni rad traje najdue 6 meseci. Otkazni rok dok traje ugovor ne moe biti krai od 5 dana...

Radni odnos za obavljanje poslova sa poveanim rizikom : teki fiziki poslovi, poslovi koji se obavljaju
pod zemljom ili vodom, pri visokoj ili niskoj temperaturi, pod uticajem tetnih zraka...

Radni odnos sa nepunim radnim vremenom kada zaposleni moe zasnovati radni odnos kod drugog
poslodavca i time ostvariti pun radni odnos.

Radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca tj. kod kue.

Radni odnos sa kunim pomonim osobljem

Rad van radnog odnosa (privremeni poslovi, ugovor o delu, ugovor o zastupanju ili posredovanju,
ugovor o strunom osposobljavanju i usavravanju, dopunski rad, rad van radnog odnosa u zdravstvenim
utanovama- volonterski rad i dopunski rad) i pripravnici.

11) Pripravnici

Pripravnik je lice sa visokom, viom ili srednjom kolom koje prvi put zasniva radni odnos radi
osposobljavanja za samostalan rad u struci za zanimanje za koje je steklo strunu spremu i ako je to
uslov za rad utvreno zakonom ili nekim drugim optim aktom.
Pripravnik zasniva radni odnos na:
odreeno vreme (rad prestaje po zavretku pripravnikog staa),
neodreeno vreme (rad prestaje ukoliko ne poloi dtruni ispit).

Pripravniki sta traje najdue godinu dana. Za srednju i viu kolu kao i visoku ije je kolovanje trajalo
6 godina (doktor medicine) sta traje 6 meseci.
Pripravnik ima sva prava kao i drugi zaposleni kod poslodavca i pravo na novanu nadoknadu u iznosu
od najmanje od 80% od osnovne zarade kao i na druga primanja ustanovljena optim aktom ( ali caka je
u tome to se pripravniki sta moe obaviti i kao volonterski rad pa uglavnom dobijemo veliko nita :D ).

8
 12) Radno vreme

Radno vreme je period vremena koji je zaposleni duan da provede na radu radi obavljanja poslova za
koje je zasnovao radni odnos. 5 radnih dana po 8 asova, po pravilu... Puno radno vreme iznosi 40
asova u radnoj nedelji (ne sme biti manje od 36h). Radno vreme moe biti puno, nepuno i skraeno.

Prekovremeni rad ne moe da traje due od 4 asa dnevno a najvie 240 asova u kalendarskoj godini.

Nonim radom se smatra rad koji se obavlja u vremenu od 22 asa do 6 asova narednog dana.

13) Odmori i odsustva

Zaposleni ima pravo na: odmor u toku rada (najmanje 30 min), odmor izmeu dva radna dana
(najmanje 12 h), nedeljni odmor (najmanje 24h) i godinji odmor.

Zaposleni koji prvi put zasniva radni odnos ili ima prekid radnog odnosa dui od 30 radnih dana stie
pravo da koristi godinji odmor posle est meseci neprekidnog rada. Godinji odmor se utvruje za svaku
kalendarsku godinu u trajanju od najmanje 20 radnih dana. Poslodavac je duan da zaposlenom u sluaju
prestanka radnog odnosa izda potvrdu o iskoritenom broju dana godinjeg odmora. Za vreme dok
koristi godinji odmor, zaposleni ima pravo na naknadu u visini zarade koju bi ostvario u mesecu u kome
koristi godinji odmor. U sluaju da zaposleni krivicom poslodavca ne iskoristi godinji odmor, ima pravo
na nadoknadu tete u visini prosene zarade koju bi ostvario u prethodna tri meseca.

Zaposleni ima pravo na odsustvo sa rada uz naknadu zarade (plaeno) ili bez naknade zarade
(neplaeno) odsustvo.Zaposleni ima pravo na plaeno odsustvo u toku kalendarske godine u trajanju
ukupno do sedam radnih dana u sluaju: sklapanja braka, poroaja supruge, tee bolesti blieg lana
porodice, kao i u drugim sluajevima utvrenim optim aktom i ugovorom o radu. U istoj kalendarskoj
godini ima pravo na plaeno odsustvo u sluaju: 5 radnih dana zbog smrti lana ue porodice, i dva dana
za svaki sluaj dobrovoljnog davanja krvi, izuzimajui dan davanja krvi. Neplaeno u sluaju strunog
usavravanja i kolovanja, negovanja bolesnog lana ue porodice...

Zaposlenom miruju prava i obaveze koje je stekao na radu i po osnivanju rada: zbog odlaska na
odsluenje vojnog roka, upuivanja na rad u inostranstvo, privremenog upuivanja na rad kod drugog
poslodavca, izbora tj. imenovanja na funkciju u dravnom organu, sindikatu..., izdravanje kazne zatvora
ili druge mere u trajanju do 6 meseci.

9
 14) Praznici

Pravo na plaeno odsustvo sa rada zaposleni imaju za vreme dravnih i verskih praznika.
Dravni praznici
1. Nova godina (1.i 2.januar)
2. Dan dravnosti (15.februar Sretenjski ustav i poetak 1.srpskog ustanka)
3. Praznik rad (1. i 2. maj)
4. Dan pobede (9.maj dan kapitulacije nacistike Nemake) praznuje se radno
5. Dan primirja u prvom svetskom ratu (11.novembar)
Verski praznici
1. prvi dan pravoslavnog Boia (7.januar)
2. pravoslvani uskrnji praznici (Veliki Petak i drugi dan uskrsa)
***
pravoslavci (prvi dan krsne slave)
katolici (za verske praznike tj. 25. decembar i katoliki Veliki Petak i drugi dan uskrsa)
muslimani (prvi dan Ramazanskog bajrama i Kurbanskog bajrama)
jevreji (prvi dan Jom Kipura)

-Radno se praznuju pored Dana pobede (9.maja) i Sveti Sava (27.januara) i Vidovdan (28.juna).
-Ako datum praznika padne u nedelju, praznuje se narednog dana.

15) Zarada

Zaposleni ima pravo na odgovarajuu zaradu, koja se utvruje zakonom, optim aktom i ugovorom o
radu. Zarada se sastoji od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu
doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi...) i drugih promanja po osnovu
radnog odnosa. Pod zaradom se smatra i zarada koja sadri porez i doprinose koji se plaaju iz zarade.

Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu sastoji se od: osnovne zarade, dela zarade za radni
uinak i uveane zarade. Zarada se isplauje u rokovima utvrenim optim aktom i ugovorom o radu,
najmanje jedanput meseno.

Pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada do 30 dana, zaposleni ostvaruje:

u visini od 65% od prosene zarade u prethodna 3 meseca, s tim da ne moe biti nia od
minimalne zarade, ako je u pitanju bolest ili povreda van rada.
u visini od 100% prosene zarade u prethodna 3 meseca, ako je u pitanju povreda na radu ili
profesionalna bolest.

10
 Zaposleni ima pravo za naknadu trokova za dolazak i odlazak sa posla i za vreme provedenom na
slubenom putu u zemlji i inostranstvu, za smetaj, ishranu i boravak na terenu, za ishranu u toku rada i
za regres za korienje godinjeg odmora; zatim otpremninu pri odlasku u penziju, naknadu trokova
pogrebnih usluga u sluaju smrti lana ue porodice (brani drug i deca) i porodici u sluaju smrti
zaposlenog i naknadu tete zaposlenom zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja. Poslodavac je
duan i da dostavi obraun i vodi matine evidencije.

16) Zatita ena, zatita zaposlenih postoje opta i posebna zatita zaposlenih

Optu zatitu uivaju svi zaposleni. Zaposleni ima pravo na bezbednost i zatitu ivota i zdravlja na
radu, u skladu sa zakonom. Zaposleni je takoe duan da potuje propise o bezbednosti i zatiti ivota i
zdravlja na radu, kao i da prijavi poslodavcu svaku vrstu potencijalne opasnosti. Zaposleni, kao i
zaposleni sa zdravstvenim smetnjama, ne moe da radi prekovremeno ako bi takav rad mogao da
pogora njegovo zdravstveno stanje.

Preventivne mere obezbeuju se primenom savremenih tehnikih, ergonomskih, zdravstvenih,

obrazovnih, socijalnih, organizacionih i drugih mera i sredstava kojima se otklanjanje rizika od
povreivanja i oteenja zdravlja u postupku rada, svode na najmanju moguu meru.

Poslodavac je duan da obezbedi zaposlenom rad na radnom mestu i u radnoj okolini u kojima su
sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu. Zaposleni ima pravo i obavezu da se pre poetka rada
upozna sa merama bezbednosti i zdravlja na radu na poslovima ili na radnom mestu na koje je odreen,
kao i da se osposobljava za njihovo sprovoenje.

Zaposleni mlai od 18 godina i ene ne mogu da rade na poslovima na kojima se preteno obavljaju
naroito teki fiziki poslovi, radovi pod zemljom ili pod vodom, niti na drugim poslovima koji bi mogli
tetno i sa poveanim rizikom da utiu na njihovo zdravlje i ivot s obzirom na njihove psihofizike
sposobnosti. Zaposlena ena ima pravo na posebnu zatitu za vreme trudnoe i poroaja. Ona za vreme
trudnoe ne moe da radi na poslovima koji su, po nalazu nadlenog zdravstvenog organa, tetni za
njeno zdravlje i zdravlje deteta... Ona za vreme prve 32 nedelje kao i poslednjih 8 nedelja ne moe da
radi prekovremeno i nou. Zaposlena ena ima pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi
nege detetau trajanju od 365 dana za prvo i drugo dete, odnosno 2 godine za tree i etvrto dete.

11
 17) Prestanak radnog odnosa

Radni odnos prestaje:

istekom roka za koji je zasnovan

kad zaposleni navri 65 godina ivota i najmanje 15 godina staa osiguranja, ako se poslodavac i
zapsleni drukije ne sporazumeju
sporazumom izmeu zaposlenog i poslodavca
otkazom ugovora o radu od strane poslodavca i zaposlenog
na zahtev roditelja ili staratelja zaposlenog mlaeg od 18godina ivota
smru zaposlenog
u drugim sluajevima utvrenim zakonom

Zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca: ako je, zakonski
utvreno, dolo do gubitka radne sposobnosti, ako mu je zakonski zabranjeno da obavlja odreene
poslove a ne moe da mu se obezbedi obavljanje drugih poslova, ako zbog izdravanja kazne zatvora
mora da bude odsutan sa posla u trajanju duem od 6 meseci, ako mu je izreena mera bezbednosti
(vaspitna ili zatitna)u trajanju duem od 6 meseci, u sluaju prestanka rada poslodavca.

18) Kolektivni ugovor, sindikat

Kolektivnim ugovorom se u skladu sa zakonom i drugim propisima ureuju prava, obaveze i

odgovornosti iz radnog odnosa, postupak izmena i dopuna kolektivnog ugovora, meusobni odnosi
uesnika kolektivnog ugovora i druga pitanja od znaanja za zaposlenog i poslodavca. Kolektivni ugovor
zakljuuje se kao:

Opti kolektivni ugovor se zakljuuje na nivou Republike, i odnosi se na sve poslodavce i

zaposlene radnike. Ovim kolektivnim ugovorom utvruje se minimum prava i obaveza
zaposlenih i poslodavca.
Posebnim kolektivnim ugovorom se na jedinstven nain ureuje specifian poloaj zaposlenih u
odreenim delatnostima, odnosno na nivou odreene grane delatnosti (npr. za zdravstvo). Ovim
kolektivnim ugovorima se ne mogu utvrivati nepovoljnija prava i obaveze zaposlenih, odnosno
poslodavca od onih predvienih optim kolektivnim ugovorom.
Kolektivni ugovor kod poslodavca se zakljuuju kod poslodavca, u okviru preduzea, ustanove ili
druge organizacije, gde se obavlja rad. Ovaj kolektivni ugovor se zakljuuje za svaku zdravstvenu
ustanovu, njime se razrauju i konkretizuju pitanja koja su utvrena Optim i Posebnim
kolektivnim ugovorom. Ovaj kolektivni ugovor zakljuuju poslodavac i reprezentativni sindikat
kod poslodavca.

Sporna pitanja u primeni kolektivnih ugovora se reavaju preko arbitrae, koju obrazuju uesnici
kolektivnog ugovora u roku od 15 dana od dana nastanka spora.

12
 Zaposleni kod poslodavca koji ima vie od 50 zaposlenih mogu obrazovati savet zaposlenih. Savet daje
miljenje i uestvuje u odluivanju o ekonomskim i socijalnim pravima zaposlenih.

Zaposlenima se jami sloboda sindikalnog organizovanja i delovanja bez odobrenja uz upis u registar.
Zaposleni pristupa sindikatu potpusivanjem pristupnice. Sindikat se smatra reprezentativnim:

ako je osnovan i deluje na naelima slobode sindikalnog organizovanja i delovanja

ako je nezavisan od dravnih organa i poslodavaca
ako se finansira preteno iz lanarine i drugih sopstvenih izvora
ako ima potreban broj lanova na osnovu pristupnica
ako je upisan u registar u skladu sa zakonom

Sindikat kome je priznata reprezentativnost ima:

pravo na kolektivno pregovaranje i zakljuivanje kolektivnog ugovora na odgovarajuem nivou

pravo na uee u reavanju kolektivnih radnih sporova
pravo na uee u radu multipartitnih tela na odgovarajuem nivou
druga prava u skladu sa zakonom

Reprezentativnim se smatra sindikat koji pored drugih uslova ima ulanjeno najmanje 15% zaposlenih
od ukupnog broja zaposlenih kod poslodavca, a udruenje poslodavaca ako je upisano u registar u skladu
sa zakonom i ako ima potreban broj zaposlenih kod poslodavca, i to ako je ulanjeno 10% poslodavaca
od ukupnog broja poslodavaca u grani, grupi, podgrupi ili delatnosti.

19) Uslovi za osnivanje radnog odnosa

Radni odnos moe da se zasnuje sa licem koje ispunjava uslove potrebne za rad propisane zakonom.
Uslovi su: navrenih najmanje 15 godina ivota i ispunjavanje drugih uslova predvienih odgovarajuim
aktom poslodavca za rad na odreenim poslovima (vrsta posla, vrsta i stepen strune spreme...). Lica
mlaa od 18 godina mogu da zasnuju radni odnos samo uz pismenu saglasnost roditelja ili staraoca...

Uslovi mogu da se odnose na stepen strune spreme, posebna znanja ili sposobnosti, znanje stranog
jezika, npr. daktilografija... Zdravstvena sposobnost se pojavljuje kod zapoljavanja na radnim mestima
na kojima se obavljaju u uslovim koji mogu biti tetni po zdravljeili opasni po ivot, kao i ako zahtevaju
posebnu fiziku ili psihiku sposobnost. Zaposleni je duan da obavesti poslodavca, pre zakljuivanja
ugovora, o svom zdravstvenom stanju... Poslodavac ne moe da zahteva od kandidata podatke o
porodinom , odnosno branom statusu i planiranju porodice...

13
 20) Ugovor o radu

Prilikom stupanja na rad, poslodavac i zaposleni, u skladu sa pojedinanim kolektivnim ugovorom ili
drugim optim aktom (pravilnik o radu) zakljuuju ugovor o radu kojim utvruju prava, obaveze i
odgovornosti za obe ugovorene strane.

Zaposleni ima pravo na odgovarajuu zaradu, bezbednost i zatitu ivota i zdravlja na radu,
zdravstvenu zatitu, zatitu linog integriteta i druga prava u sluaju bolesti, smanjenja ili gubitka radne
sposobnosti i starosti... Ugovorom zaposleni prihvata obavezu da rad obavlja lino, struno i odgovorno,
da e se pridravati mera zatite na radu i drugih uslova koje poslodavac utvrdi.

Radni odnos se zasniva ugovorom o radu, u pisanom obliku. Smatra se zakljuenim kada ga potpie
direktor, odnosno preduzetnik i lice koje stupa u radni odnos. Zaposleni dostavlja sva potrebna
dokumenta poslodavcu, a poslodavac je duan da ga prijavi organizacijama nadlenim za poslove
zapoljavanja, zdravstvenog osiguranja, i penzijskog i invalidskog osiguranja.

Ugovor o radu sadri: naziv i sedite poslodavca; ime i prezime zaposlenog i mesto prebivalita,
odnosno boravita; podatke o strunoj spremi tj. zanimanju zaposlenog; vrstu i opis poslova koje
zaposleni treba da obavlja, kao i mesto rada; vreme trajanja ugovora ako se zakljuuje na odreeno
vreme; dan poetka rada; radno vreme; novani iznos osnovne zarade i druga primanja zaposlenog;
vreme trajanja dnevnog i nedeljnog radnog vremena; i druga pitanja u vezi sa radom od znaaja za obe
strane.

Poslodavac je duan da zaposlenom za obavljeni rad isplati zaradu; da obezbedi uslove rada i
organizuje rad koji omoguava bezbednost na radu i zatitu ivota i zdravlja na radu... Zaposleno lice se
rasporeuje na radno mesto radi ijeg vrenja je zasnovao radni odnos. U toku rada, radnik moe da
bude premeten na rad na drugo radno mesto koje odgovara njegovoj strunoj spremi, znanju i
sposobnostima.

21) Privatna praksa

Privatnu praksu moe osnovati: 1) nezaposleni zdravstveni radnik sa poloenim strunim ispitom; 2)
zdravstveni radnik korisnik starosne penzije, uz saglasnost komore zdravstvenih radnika.

Privatna praksa moe se osnovati kao:

ordinacija lekara ili stomatologa (opta i specijalistika)

poliklinika
laboratorija (za medicinsku tj. kliniku biohemiju, mikrobiologiju, patohistologiju)
apoteka
ambulanta (za zdravstvenu negu i rehabilitaciju)
laboratorija za zubnu tehniku

14
 Privatna praksa ne moe obavljati delatnost iz oblasti hitne medicinske pomoi, cnabdevanja krvlju i
krvnim derivatima, uzimanja, uvanja i presaivanja organa, proizvodnju seruma i vakcina, obdukcijsku
delatnost, delatnost iz oblasti javnog zdravlja.

Privatna praksa duna je da:

prui hitnu medicinsku pomo svim graanima

uestvuje na poziv nadlenog organa u suzbijanju zaraznih bolesti, kao i pruanje pomoi pri
elementarnim i drugim nepogodama
vri stalnu proveru kvaliteta svog strunog rada u skladu sa zakonom
istakne raspored radnog vremena i pridrava se istog
istakne cenovnik usluga i izda raun za te usluge
redovno dostavlja nadlenom organu medicinsko-statistike izvetaje i drugu evidenciju u oblasti
zdravlja u skladu sa zakonom
organizuje, tj. obezbeuje mere za odlaganje, odnosno unitavanje medicinskog otpada u skladu
sa zakonom

22) Vrste osiguranja

Socijalno osiguranje obezbeuje socijalnu sigurnost po osnovu rada. Ta sigurnost predupreuje rizike
starosti, invalidnosti, bolesti, smrti, nezaposlenosti i drugih socijalnih opasnosti. U Republici Sbiji postoje
tri grane socijalnog osiguranja po osnovu rada: 1) penzijsko i invalidsko osiguranje; 2) osiguranje za
sluaj nezaposlenosti; 3) zdravstveno osiguranje.

Penzijsko i invalidsko osiguranje obuhvata obavezno i dobrovoljno penzijsko i invalidsko osiguranje.

Obavezno PIO ureeno je Zakonom o PIO, njime se obezbeuju prava za sluaj starosti, invalidnosti,
smrti i telesnog oteenja. Pava iz obaveznog PI osiguranja: 1) za sluaj starosti pravo na starosnu
penziju; 2) za sluaj invalidnosti pravo na invalidsku penziju; 3) za sluaj smrti pravo na porodinu
penziju i pravo na naknadu pogrebnih trokova; 4) za sluaj telesnog oteenja prouzrokovanog
povredom na radu ili profesionalnom boleu pravo na novanu naknadu za telesno oteenje. Ta
prava su lina prava i ne mogu se prenositi na druga lica, pa prestaju smru korisnika.
Obavezno osigurana lica jesu: 1) zaposleni; 2) lica koja samostalno obavljaju delatnost;
3)poljoprivrednici.
Osiguranje za sluaj nezaposlenosti utvreno je Zakonom o zapoljavanju i osiguranju za sluaj
nezaposlenosti. Nezaposleni je lice 15-65 godina ivota, sposobno i odmah spremno da radi, koje nije
zasnovalo radni odnos, a koje se vodi na evidenciji nezaposlenih i aktivno trai zaposlenje. Obaveznim
osiguranjem obezbeuju se prava za sluaj nezaposlenosti i to: 1) novana naknada; 2) zdravstveno
osiguranje i penzijsko i invalidsko osiguranje u skladu sa zakonom; 3) druga prava u skladu sa zakonom.
Obavezno osigurano lice ima pravo na novanu naknadu ako je bilo osigurano najmanje 12 meseci
neprekidno ili sa prekidima u poslednjih 18 meseci. Nezaposleni ima pravo na novanu naknadu u
sluaju prestanka radnog odnosa ili prestanka obaveznog osiguranja, po osnovu: 1) prestanka radnog

15
odnosa otkazom od strane poslodavca i to: ako usled tehnolokih, ekonomskih ili organizacionih
promena prestane potreba za obavljanjem odreenog posla, osim lica koja su se svojevoljno opredelela
za novanu naknadu ili posebnu novanu naknadu, kao i ako zaposleni ne ostvaruje rezultate rada tj.
nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje svog posla; 2) prestanka radnog odnosa na odreeno
vreme, privremenih i povremenih poslova, probnog rada; 3) prestanka funkcije izabranih i postavljenih
lica, ukoliko nije ostvareno pravo na mirovanje radnog odnosa ili naknadu plate; 4) prenosa osnivakih
prava vlasnika, odnosno lana privrednog drutva; 5) otvaranja steaja, pokretanja likvidacionog
postupka i u drugim sluajevima prestanka rada poslodavca; 6) premetaja branog druga; 7) prestanka
radnog odnosa u inostranstvu. Pravo na novanu naknadu moe trajati od 3 do 12 meseci, izuzetno 24
meseca ako nezaposlenom d ispunjavanja prvog uslova za ostvarivanje prava na penziju, nedostaje do
dve godine.

Zdravstveno osiguranje ureeno je Zakonom o zdravstvenom osiguranju. Obavezno zdravstveno

osiguranje jeste ZO kojim se zaposlenima i drugim graanima obuhvaenim obaveznim ZO obezbeuju
pravo na zdravstvenu zatitu i pravo na novane naknade za sluajeve utvrene Zakonom o
zdravstvenom osiguranju. Sredstva za ostvarivanje prava iz obaveznog ZO obezbeuju se uplatom
doprinosa za obavezno zdrav. osiguranje. Obavezno zdrav. osiguranje obuhvata: 1) osiguranje za sluaj
bolesti i povrede van rada; 2) osiguranje za sluaj povrede na radu ili profesionalne bolesti. Osiguranim
licima smatraju se osiguranici i lanovi njihovih porodica, kojima se obezbeuju prava iz obaveznog ZO.
Prava iz obaveznog ZO jesu: 1) pravo na zdravstvenu zatitu; 2) pravo na naknadu zarade za vreme
privremene spreenosti za rad osiguranika; 3) pravo na naknadu trokova prevoza u vezi sa korienjem
zdravstvene zatite. Dobrovoljno zdravstveno osiguranje jeste osiguranje od nastanka rizika plaanja
uea u trokovima zdravstvene zatite, osiguranje graana koji nisu obavezno osigurani, odnosno koji
se nisu ukljuili u obavezno zdravstveno osiguranje, kao i osiguranje na vei obim i standard i druge vrste
prava iz zdravstvenog osiguranja.

23) Naela obaveznog zdravstvenog osiguranja

Naelo obaveznosti ostvaruje se organizovanjem i sprovoenjem sveobuhvatnog obaveznog
zdravstvenog osiguranja za zaposlene i druge graane u Republici kojim osiguranici
obezbeuju pravo na zdravstvenu zatitu.
Neelo solidarnosti i uzajamnosti ostvaruje se uspostavljanjem solidarnosti i uzajamnosti
izmeu generacija, polova, bolesnih i zdravih, kao i izmeu lica razliitog materijalnog statusa,
u obezbeivanju i korienju prava iz obaveznog zdrav. osiguranja.
Neelo javnosti ostvaruje se pravom osiguranih lica na sve vrste informacija u vezi sa pravima
iz obaveznog zdrav. osiguranja i javnou rada organa i slubi Republikog zavoda...
Naelo stalnog unapreivanja kvaliteta obaveznog zdravstvenog osiguranja ostvaruje se
praenjem savremenih dostignua i sprovoenjem merai aktivnosti kojima se poveavaju
mogunosti povoljnijeg ostvarivanja prava iz obaveznog zdrav. osiguranja.
Naelo ekonominosti i efikasnosti obaveznog zdrav. osiguranja se ostvarije stalnim
nastojanjem da se prava iz obaveznog zdrav. osiguranja ostvaruju uz to manje finansijskih i
drugih sredstava.

16
 24) Prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja
Pravo na zdravstvenu zatitu
Pravo na naknadu zarade za vreme privremene spreenosti za rad osiguranike
Pravo na naknadu trokova prevoza u vezi sa korienjem zdravstvene zatite

25) Naknada tete u sprovoenju zdrav. osiguranja

Osigurano lice kome je iz sredstva obaveznog zdrav. osiguranja izvrena isplata neknade na koju nije
imao pravo, duan je da Republikom zavodu (matinoj filijali) vrati primljeni iznos:

ako je isplata izvrena na osnovu netanih podataka za koje je znao ili je morao znati da su
netani, ili je na drugi protivpravni nain ostvario pravo na nadnadu...
ako je ostvario neko primanje usled toga to nije prijavio nastale promene koje utiu na gubitak
ili obim nekog prava, a znao je ili je morao znati za te promene.
ako je primio novane isplate u iznosu veem od onoga koji mu je odreen reenjem.

26) Povrede i oboljenja

Povredom na radu smatra se povreda osiguranika koja se dogodi u prostornoj, vremenskoj i uzronoj
povezanosti sa obavljanjem posla po osnovu koga je osiguran, prouzrokovana neposrednim i
kratkotrajnim mehanikim, fizikim ili hemijskim dejstvom, naglim promenama poloaja tela,
iznenadnim optereenjem tela ili drugim promenama fiziolokog stanja organizma. Povredom na radu
smatra se i povreda:

nastala prilikom obavljanja posla na koji osiguranik nije rasporeen ali koji obavlja u interesu
poslodavca kod koga je zaposlen
nastala na redovnom putu od stana do mesta rada ili obrnuto
nastala na putu preduzetom radi izvravanja slubenih dunosti
nastala na putu preduzetom radi stupanja na rad
posledica oboljenja nastalog neposredno ili kao iskljuiva posledica nekog nesrenog sluaja ili
vie sile za vreme obavljanja posla po osnovu koga je osiguranik osiguran ili u vezi sa njim
povreda koju je osiguranik pretrpeo u vezi sa korienjem prava na zdravstvenu zatitu po
osnovu povrede na radu i profesionalne bolesti
nastala u okviru akcije spasavanja ili odbrane od elementarnih nepogoda ili nesrea
nastala u toku vojne vebe ili vrenja drugih obaveza iz oblasti odbrane zemlje koje su zakonom
utvrene
nastala u radnom kampu ili na prizvodnom, sportskom i dr. takmienju
na drugim poslovima za koje je zakonom utvreno da su od opteg interesa

Profesionalne bolesti su odreene bolesti nastale u toku osiguranja, prouzrokovane duim

neposrednim uticajem procesa i uslova u toku rada na radnim mestima, odnosno poslovima koje je
osiguranik obavljao.

17
 27) Penzijski sta

Penzijski sta na osnovi koga se stiu i ostvaruju prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja obuhvata
vreme koje se rauna u sta osiguranja i poseban sta, obraunati u penzijski sta prema propisima koji
su bili na snazi tokom radnog staa osiguranika.

U sta osiguranja rauna se vreme koje je osiguranik proveo na radu po osnovu koga je bio obavezno
osiguran i za koje je plaen doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje. U sta osiguranja rauna se i
vreme koje je osiguranik proveo u svojstvu vojnog osiguranika.

28) Zdravstvena sluba

Zdravsvenu slubu ine:

zdravstvene ustanove (obavlja zdrav. delatnosti) i privatna praksa (odreuje poslove zdrav. del.)
zdravstveni radnici i saradnici koji zdravstvenu delatnost obavljaju u zdravsvenim ustanovama i
privatnoj praksi

29) Zdravstvena ustanova

Moe osnovati Republika, autonomna pokrajina, lokalna samouprava, pravno ili fiziko lice pod
uslovima propisanim zakonom. Mogu se onivati sredstvima u dravnoj ili privatnoj svojini kao:

Dom zdravlja obavlja zdr. delatnost na primarnom nivou, osniva se za teritoriju jedne optine
(grada), a osniva ga optina (dravna svojina). Za sve kategorije stanovnika obezbeuje: hitnu
medicinsku pomo, opta medicina, zdr. zatitu ena i dece, laboratorijska i druga dijagnostika,
prevencija i leenje u oblasti stomatologije, medicina rada, fizikalna medicina, rehabilitacija...
Primarnu zdrav. zatitu u domu zdravlja graani ostvaruju preko izabranog lekara.
Apoteka obavlja farmaceutsku zdrav. delatnost na primarnom nivou, osniva se za teritoriju
jedne optine, osniva je optina (grad). U svom sastavu moe imati galensku laboratoriju za
izradu galenskuh lekova. Duna je da na vidnom mestu istakne ime ovlaenog farmaceuta za
izradu galenskih i magistralnih lekova.
Bolnica (opta i spec.) zdravstvena delatnost na sekundarnom nivou, kao nastavak dijagnostike
leenja i rehabilitacije u domu zdravlja, ili kada su potrebni posebni uslovi u toku leenja. Duna
je da sarauje sa domom zdravlja. Osniva se na teritoriji jedne ili vie optina. Mora imati slube
za: prijem i zbrinjavanje hitnih stanja; internu medicinu, pedijatriju, ginekologiju i akuerstvo,
optu hirurgiju; laboratorijsku, RTG i drugu dijagnostiku; anesteziologiju sa reanimacijom;
ambulantu za rehabilitaciju; farmeceutsku zdravstvenu delatnost preko bolnike apoteke.
Specijalistika bolnica prua zdrav. zatitu licima odreenih dobnih grupa odnosno obolelim od
odreenih bolesti.

18
 Zavod zdarvstvena zatita na primarnom nivou, sprovodi zdrav. zatitu pojedinih grupacija
stanovnitva, odnosno zdravstvenu delatnost iz pojedine oblasti zdrav. zatite. Zavod se osniva
kao Zavod za: zdravstvenu zatitu studenata, zdravstvenu zatitu radnika, hitnu medicinsku
pomo, gerontologiju, stomatologiju, plune bolesti i tuberkulozu, kone i venerine bolesti.
Zavod za javno zdravlje osniva Republika na teritoriji AP. Obavlja delatnost na vie nivoa. Javno
zdravlje podrazumeva, ukratko, stvaranje uslova za ouvanje zdravlja stanovnitva, ouvanje
ivotne sredine, spreavanje nastanka faktora rizika, prevenciju bolesti i poboljanje kvaliteta
ivota. Ova zdravstvena ustanova: prati, procenjuje i analizira zdrav. stanje stanovnitva, bavi se
problimima i rizicima po zdravlje stanovnitva kao i merama i aktivnostima namenjenim
unapreenju i ouvanju zdravlja stanovnitva, vri informisanje i obuku stanovnitva za brigu o
zdravlju stanovnitva, vri istraivanja u oblasti javnog zdravlja, planira razvoj strunog
usavravanja zdrav. radnika kao i druge poslove u skladu sa zakonom.
Klinika zdravstvena delatnost na tercijarnom nivou. Obavlja visoko specijalizovano, spec.-
konsultativno i stacionarnu zdrav. delatnost iz odreene grane medicine tj. stomatologije.
Obavlja obrazovnu i nauno-istraivaku delatnost. Moe se osnovati samo u seditu fakulteta
koji u svom sastavu ima fakultet zdravstvene struke. Obavlja i delatnost opte bolnice ukoliko na
svojoj teritoriji nema bolnice.
Institut isto kao klinika samo to moe obavljati delatnosti iz jedne ili vie grana medicine ili
stomatologije.
Kliniko bolniki centar isto kao klinika
Kliniki centar objedinjuje delatnost 3 ili vie klinika tako da ini funkcionalnu celinu
organizovanu i osposobljenu da moe uspeno obavljati zadatke koji se odnose ne: visoko
specijalizovano, spec.-konsultativno i stacionarnu zdrav. delatnost, obrazovno-nastavnu
delatnost, nauno-istraivaku delatnost. Moe se osnovati samo u seditu fakulteta koji u svom
sastavu ima fakultet zdravstvene struke. Obavlja i delatnost opte bolnice ukoliko na svojoj
teritoriji nema bolnice.

30) Izabrani lekar

doktor medicine ili dr medicine specijalista za oblast opte medicine (spec. medicine rada)
doktor medicine spec. pedijatrije
doktor medicine spec. ginekologije
doktor stomatologije

Obalja sledee dunosti: sprovodi mere ze ouvanje i unapreenje zdarvlja pacijenata, vri
dijagnostiku i blagovremeno leenje pacijenata, ukazuje hitnu medicinsku pomo, upuuje pacijente u
odgovarajuu zdrav. ustanovu, sprovodi kuno leenje, propisuje lekove i medicinska sredstva, obavlja i
druge poslove u skladu sa zakonom. Vodi potpunu medicinsku dokumentaciju o zdravlju pacijenata.

19
 31) Primarna, sekundarna i tercijarna zatita

Zdravstvene delatnosti na primarnom nivou obuhvataju:

zatiti i unapreenje zdravlja, spreavanje i rano otkrivanje bolesti, leenje, rehabilitaciju

bolesnih i povreenih
preventivnu zdrav. zatitu grupacija stanovnitva izloenih poveanom riziku oboljevanja
zdrav. vaspitanje i savetovanje
spreavanje, rano otkrivanje i kontrolu malignih bolesti
spreavanje, otkrivanje i leenje bolesti usta i zuba
patronane posete, leenje i rehabilitacija u kui
spreavanje i rano otkrivanje bolesti, zdrav. negu i rehabilitaciju za lica smetena u ustanove
socijalnog staranja
hitnu medicinsku pomo i sanitetski prevoz
farmaceutsku zdrav. zatitu
rehabilitacija dece i omladine sa smetnjama i telesnom i duevnom razvoju
zatitu mentalnog zdravlja
palijativno zbrinjavanje
druge poslove utvrene zakonom

Zdravstvena delatnost na sekundarnom nivou obuhvata specijalistiko-konsultativno i bolniku

zdravstvenu delatnost. Specijalistiko-konsultativna delatnost obuhvata sloenije mere i postupke
otkrivanja bolesti i povreda kao i leenja i rehabilitacije bolesnih i povreenih. Bolnika zdravstvena
delatnost obuhvata dijagnostiku, leenje i rehabilitaciju, zdravstvenu negu i smetaj u bolnicama kao i
farmaceutsku zdrav. delatnost u bolnikoj apoteci.

Zdrav. delatnost na tercijarnom nivou obuhvata pruanje najsloenijih oblika zdrav. zatite i
specijalistiko-konsultativne i bolnike zdravstvene delatnosti, kao i nauno-istraivaku i obrazovnu
delatnost, u skladu sa zakonom kojim se ureuje nauno-istraivaka delatnost, odnosno delatnost
obrazovanja. Obuhvata obavljanje i farmaceutske zdravsvene delatnosti u bolnikoj apoteci.

20