APOKALIPSA BOSANSKIH KRSTJANA Josip HAMM, Zagreb Sudbina Apokalipse ili knjige Otkrivenja, kako je zove Vuk, bila je u krSéanskom svijetu nejednaka. Najprije, nije se znalo, a ne zna se ni danas zasigurno, tko ju je napisao. U njoj se kao pisac spominje Ivan (gré. Ioannes, odatle u najstarijim slavenskim teksto- vima — jednako na Istoku kao i na Zapadu — Ioan i odavle (zbog hijata) Iovan, Jovan i skraéivanjem u ruskom i u hrvatskom jeziku Ivan, u ée8kom i poljskom Jan), no tko je bio taj Ivan, i kada je i gdje je Zivio, o tome se sad manje sad vise okretno raspravlja vee od IV i V stoljeéa, od Ivana Zlatoustoga i Cirila Aleksandrijskoga pa do danas. Kako je to jedina prorotka knjiga u Novom zavjetu, jedni su je pripisivali Ivanu Krstitelju, drugi, a tih je i danas veéina, pripisuju je Ivanu apostolu i evandelistu, a tre¢i opet misle, da se tu moida radi o nekom tre¢em Ivanu, razlitnom od prve dvojice. Tako na pr. D. H. Lawrence u svojem eseju Apocalypse! misli da je iskljuéeno, da je Ivanovo evandelje, tzv, katoliéke poslanice apostola Ivana i Apokalipsu mogla napisati ista ruka. Ivan apostol i evan- delist, koga on zove the greater John i John the Beloved, i Ivan sa Patmosa, pisac Apokalipse i sektaS, koji je za kaznu bio deportiran na otok Patmos, za njega predstavljaju dva suprotna principa, dvije po sebi opreéne Ijudske prirode — jednu, koja se u sebi, u svojoj -dudi osjeéala jaka, i jednu koja se osje¢ala slaba. Prvoj su pripadali Krist i apostol Pavao i evandelist Ivan, drugoj je pripadao Ivan sa Patmosa, pisac Apokalipse (the two sorts of human nature: those that feel themselves strong in their souls, and those that feel them- selves weak. Jesus and Faul and the greater John felt themselves, strong. John of Patmos felt himself weak, in his very soul)? One se suprotstavljaju jedna drugoj kao dvije strane istoga dijalektitkoga procesa koji je krS¢anstvo od ljubavi prema bliznjemu vodio k glo- rifikaciji te ljubavi i k glorifikaciji onih koji su je propovijedali, tj. samih sebe, i time do svoje vlastite opreke, do osjeéaja slabosti i ni8tetnosti koja ¢e prevladati osje¢aje moéi i snage. Gledana sa toga stajali8ta, Apokalipsa je naligje i negacija Evandelja, i kao takva ‘ona — po D. H. Lawrenceu — nuzno pripada Novom zavjetu jednako * With an Introduction by Richard Aldington, ed. 1932. 20. ¢. 50. 43kao Sto je i Juda Iskariot nuzno pripadao dvanaestorici apostola — i to sa istim zadatkom — to give the death kiss to the Gospels? Kroz cijeli Srednji vijek — barem ovdje, na Zapadu — Apoka- lipsa je bila knjiga koja se od svth knjiga i Novoga i Staroga zavjeta najvi8e titala i tumatila. Njezine vizije, tako slikovite i ujedno tako nejasne, nametale su se na svakom koraku i tako su duboko prodrle u repertoar krSéanstva, da se vise nije razlikovalo ono sto je pripa- dalo kanonskim knjigama a Sto ovoj tajanstvenoj, o¢ito naknadno napisanoj i naknadno dodanoj knjizi Otkrivenja. Tko danas jo8 misli na to da simboli @etiriju evandelista pripadaju Apokalipsi a ne Evandelju, da su to one éetiri »zivotinje pune otiju sprijed i sastrag« (po Vuku), od kojih »prva Zivotinja bjeSe kao lav, i druga Zivotinja kao tele, i trea Zivotinja image lice kao Govjek, i éetvrta Zivotinja bjese kao orao kad letix (Apokal. TVj-;), i da je njihov redoslijed aposterioran, tako da je (prema gl. I) lik éovjetji postao simbol za evandelje po Mateju, lik lava (prema I;) simbol za evandelje po- Marku, lik orla simbol za evandelje po Ivanu i, kompletorno, lik teleta ili uopée goveda simbol za evandelje po Luci. Isto tako, tko danas misli da je simbol jagnjeta samo estetizirani lik zaklanoga (vazmenoga) jagnjeta (agnoca zakolenago) iz Apokalipse (XIII i dr.), da su sjajne haljine Bogoroditine i vijenac vijezda oko njezine glave i mjesec pod njezinim nogama samo ilustracija jednoga mjesta iz Apokalipse (XII), i da su andeli u dugim bijelim haljinama i s dugim trubljama isto tako ilustracije apokaliptitkih andela (VII,— Xz), samo Sto je u Apokalipsi tek posljednji (sedmi) od njih hvalio Gospoda, a preostala su Sestorica dovela na zemlju sve zlo koje je mogla zamisliti maSta srednjovjekovnoga ¢ovjeka, ukljuéujuéi ova- mo i nekakve astralne skakavee s krunama od zlata, sa ovjeéjim licima i Zenskom kosom i lavljim zubima, s gvozdenim oklopima, s repovima kao u skorpiona i sa Zalcima na vrhu repova (IX1-1) — sve same strahote vrijedne fantastitnih crteza jednoga Albrechta Diirera. . Lawrence misli da Apokalipsa onakva kakva jest ne moze biti plod judeokrS¢anskog neoplatonizma kojemu je na poéetku i na kraju stajao logos, nego da je to u stvari djelo jednog drugorazred- nog duha koji ne leti tako visoko, i da je ona upravo zato — pored ili i zbog svojih nejasnoéa — toliko utjecala na drugorazredne du- hove u razliénim (on kaze u "svima”) zemljama i stolje¢ima, te je od prvoga vijeka n. e. bila neiscrpivo vrelo nadahnuéa za siroke 20, & 61. 44krS¢anske mase, On kaze doslovno The Apocalypse of John is, as it stands, the work of a second-rate mind. It appeals intensely to second-rate minds in every country and every century. Strangely enough, unintelligible as it is, it has no doubt been the greatest source of inspiration of the vast mass of Christian minds — the vast ‘mass being always second-rate — since the first century,' i mogao bi u tome imati pravo. Dokaza za to nije teSko na¢i ni na naSem podruéju. Dokaz mogu biti bosanski krstjani, jednako kao Sto dokaz mogu biti talijanski i francuski albigenzi, patareni, katari, lyonski siromasi (po Raineriju Sacchoni pauperes ultramontani et pauperes lombardi) i dr. — sve sim priprost i najéeS¢e neuk puk koji je sebi tumatio nauku Kristovu i evandelja na svoj natin — i koji se nije mogao oduprijeti tajnovitoj mo¢i Apokalipse, koju su svuda nosili sa sobom i koja je za njih bila kao evandelje — evandelje sitnih i gladnih i zga%enih protiv Crkve u kojoj su gledali Zenu obutenu u porfiru i skrlet i nakiéenu zlatom i dragim kamenjem i biserom, pijanu od svetatke krvi (Apokal. XVIi-«), i protiv sveéenstva u kojem su gledali zvijer kojoj su se svi klanjali i koje je — tu na Zapadu — imalo na glavi Se3ire sa dva roga kao u jagnjeta, i govorilo ‘o8tro i preuzetno kao zmaj (Apokal. XIIIj\).* Na zapadu Apokalipsa je bila mnogo vise ragirena nego na Istoku, gdje je na pr. i tako ugledan i tako plodan crkveni pisac, kakav je bio Ivan Zlatousti, nigdje ne spominje. Tek poslije se njezin utjecaj stao Siriti i na Istoku, no on ondje ipak nikada nije bio tako jak kao na Zapadu, a mi smo tu — veé tamo od Teodosija Velikoga — bili na razmedu dvaju svijetova, pa nas je s jedne strane zapljuskivao Zapad a sa druge Istok. Kao posredni dokaz za ovaj zapadni utjecaj mogu posluziti i glagoljski brevijari, u kojima se redovno nalazi 1 Apokalipsa (ako ne svagdje cijela, a ono bar neki njezini dijelovi), dok je u ¢irilitkim pravoslavnim rukopisima srpske redakeje prak- tiéki gotovo i nema, pa na pr. inate vrlo bogati arhiv Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti u Zagrebu nema nijedne ¢irilitke Apokalipse, a arhiv Srpske akademije nauka u Beogradu ima samo jednu, i to mladu (s kraja XVIII v., v. str. 60). Zapadni utjecaj na nagem hrvatskom, podruéju — kada se o Apokalipsi radi — potvrduju i klesani nalazi u Dragevoj Luci (od stdalm. drac, lat. draco "zmaj”, naknadno povezano sa dra¢om, odatle tal. Val de Spina) na otoku * 0.¢, 54. * Vidi inicijal uz apokal. XII: u rkp. krstj. Radosava (tab. 1) 45Braéu, gdje se izmedu samostana (pustinje) Stipantiéa (druga pol. XV v.) i danas sasvim razruSenoga samostana Silvio nalazi pusti- njatka spilja povrh sela Murvice (kod Bola), 0 kojoj se povremeno sad manje, sad vise uzgredno, kad8to vrlo naivno, pisalo u dnevnoj i perioditkoj Stampi, a da ipak nitko dosada nije dao struénu arheo- loSku i historijsko-umjetnitku ocjenu toga nalaza. U Svijetu se na pr. (u 6. knjizi br. 15, str. 312, Zagreb 1928) uz nekoliko ilustracija nalazi ovakav opis: "Kod samostana Stipantié nalazi se ta vrlo zanimiva Spilja. Otvor joj je dug od prilike 15 m a visok 20, Spilja se unutra, prema vrhu suzuje. S desne i s lijeve strane Spilje su naokolo uresi. S lijeve strane su razlitite rupe za drzanje posuda. Kod retenih su rupa dvije glave, jedna duge brade, a druga u profilu, te predsta~ vija polumjesec. Nize je glava otvorenih usta, pa malo dalje ogroman lik krokodila, &iji prednji dio tijela izlazi iz litice a 4valje su mu otvorene kao da hoée da prozdre tigra, koji je nad njim. Krokodil ima u8i i tako biva mistitka Zivotinja”. Desetak godina poslije toga Cvito Fiskovié u élanku Historigki i umjetnitki spomenici na Braéu (Bravki zbornik I, Split 1940) opravdano istite da se kod Braéana ”sklonost prema izradbi relijefa najbolje vidi u fantasti&koj skulpturi jedne pustinjatke Spilje iznad Murvica”, a B. Fertilio u @lanku Neko- liko podataka iz usmene predaje 0 lokalnim zbivanjima (Bratki zbor— nik II, Split 1957) pod naslovom Dragova Spilja i legendarni zmaj kaze samo ovo: "U Dragovoj Spilji iznad Murvica isklesan je u kamenoj litici zmaj s rastvorenim Zjalima. Ne zna se ko ga je klesao, ni kada. To nitko ne zna. Svakako u ranijim vijekovima i primi- tivnim alatom. Uz zmaja su i druge, da tako revemo, nezgrapne skulpture po zidovima i po kamenom svodu u ovoj tudnoj gpilji”. Medutim, ako se te skulpture dobro ogledaju, vidjet ée se da se tu radi zapravo o vrlo lijepom i originalnom spomeniku iz starokrs¢an— skog monaskog (cenobitskog) Zivota za kojega su monasi-pustinjact (legenda hoée da su to bila dva brata klesara) u peéini spilje u kojof su se nastanili uz ostale skulpture, koje su takoder zanimljive, ukle— sali i simbole éetiriju evandelista, ali tako da je simbol evandelista Ivana (ora) — dakle onoga kojemu se pripisuje i Apokalipsa — stavljen na prvo mjesto, a onda tek za njim slijede simboli ostalih triju evandelja, po Mateju (lik tovjeéji), Marku (lav kao pustinjski kralj) i Luci (glava teleéa, bez velikih rogova). Pri tom je ruka umjetnika klesara na kljunu orla, koji je imao simbolizirati u isti mah i Ivana evandelista i Ivana isposnika i prognanika sa Patmosa, Koji je u visokoj starosti (misli se, negdje devedesetih godina I v. n. e)) poteo pisati knjigu Otkrivenja, uklesao ljudski lik — lik pusti- 46njaka rezignirana, tuZna, koji u sebi zapomaze nad opatinom svijeta, unaprijed znajuéi da je sve to uzalud. Treéi lik nije tigar nego lav, samo bez krila koja se poslije u razlitnim stilizacijama pojavljuju na amblemima Republike sv. Marka. Cetvrti lik je ofito glava goveda u smislu gl. IV; iz Apokalipse, gdje nije rijet o govedu (bilo kakvu) nego o teocu (telece, moshos, vitulus). No najzanimljiviji je ipak drugi lik i zvijer u koju je taj lik upro pogled ispod teskih svojih kapaka. Taj drugi lik nesumnjivo predstavlja »zivotsno imée lice 6ko * Hlovéks<, samo Sto to nije dijete, kako se obiéno interpretira i prika- zuje simbol za evandelje po Mateju, nego glava Zene koja srdito i s prezirom gleda ne u krokodila nego u zmaja, koji se prijeteéi i u i&éekivanju prema njoj postavio (v. snimke). Medutim, to nije lik iz fantazije — to je slobodno povezivanje simbola za evandelje po Mateju s likom Zene odjevene u sunce (Apokal. XIIj) i zmaja koji stoé’e prédv Zenoju hotestuju roditi da egda rodit» se Gedo ei swnéste e (Apokal. XII, u Vukovu prijevodu "stajase pred Zenom koja séaSe da se porodi, da joj prozdere dijete kad rodi”). Jo& neposredniji dokaz za znagenje koje je za nage ljude i za neka njihova shvaéanja u Srednjem vijeku imala Apokalipsa pred- stavljaju tekstovi bosanskih krstjana (patarena, bogumila), od kojih emo ovdje razmotriti Apokalipsu u tri rukopisa, u Rukopisu krstja~ nina Radosava (kratica R, Bibl. Vaticana cod. illir. 12), u Hvalovu rukopisu (kratica H, Bologna, Bibl. Univ. MSS N» 3575 B) i u ruko- pisu mletatke Marciane (kratica M, Bibl. Marciana cod. slav. I—227), RUKOPISI O Hvalovu rukopisu pisao je u dva maha Danitié (Hvalov ruko- pis, Starine III, Zagreb 1871. i Apokalipsa iz Hvalova rukopisa, Sta- rine IV, Zagreb 1872), o Rukopisu krstjanina Radosava pisao je Jagié (Anatecta romana, AfsIPh. 25, Berlin 1903) a Mletatki rukopis pri- kazao je Sidak (Marginalija uz jedan rukopis ”crkve bosanske” u mletatkoj Marciani, Vajsov zbornik, Slovo 6—8, Zagreb 1957). U sva tri rukopisa Apokalipsa ima istaknuto mjesto te se u Hvalovu i u Mletatkom rukopisu nalazi odmah iza evandelja (a ispred Djela apostolskih i ispred Poslanica), a u Rukopisu krstjanina Radosava ona uopée predstavlja glavni sadrzaj kojemu je tek na kraju dodano nekoliko molitava i potetak evandelja po Ivanu. Osim toga svima je zajednitko i to, Sto imaju zabiljezene glave (kefalaia, 72), samo Sto 47se one u Mletaékom rukopisu (s izuzetkom gl. 18) ne nalaze na svojim mjestima u tekstu nego su grupirane in margine uglavnom iznad ili ispod teksta pa bi se moglo misliti — da nije one glave 18, gdje se kefalaion ne nalazi ni na kraju ni na potetku nego u sredini stupea — da su te glave naknadno dodane. Medutim bit ée da je bilo tako, da je pisar Zelio da ima in continuo cijeli tekst pa je glave izbacio _ —i to koji put po vise njih zajedno — samo kao indeks ili kao puto- kaz koji ¢e citaocu olakéati orijentaciju i gdje ée i kako ée naéi ono Sto trazi. Jagié dodu’e kaze da su glave u Hvalovu i u Radosavijevu rukopisu gotovo posvema jednake (Aus der Vergleichung des Textes dieser Kapitel bei Hval mit dem unseres Biichleins ergibt sich eine beinahe vollstiindige Gleichheit), no to nije sasvim toéno, a osim toga neka mjesta kod njega, kao na pr. u kef, 20, nisu dobro prepisana. Ovdje je vaznije neSto drugo, a to je: da se podjele teksta prema glavama kod Amfilohija i u bosanskim tekstovima ne podudaraju {ako su njegovi podaci toéni, u gl. 68—70 otito se radi o greskama) i to ne na dva ili na tri nego na devet mjesta (Amifl. 2 Iv : bos. Iw, 19 VII, : VI, 29 Xo: Xs, 36 XV: XVL, 44 XVII; : XVI, 49 XIX : XIX, 68 XXII, : XXljo, 70 XX; : XXMlg, 72 XXIhg : XXI]j5), a i u samom tekstu ima dosta razlika, tako da kefalaia iz ruskih komentiranih tekstova nisu mogla posluziti kao predlozak iz kojega su se izvodile glave u bosanskim (bogumilskim) tekstovima. Za ilustraciju evo nekoliko takvih razlika (u fonetske razlike i u razlike u redu rijedii sl. neéu ovdje ulaziti; ondje gdje na drugoj (rekonstruiranoj) strani nema oznake rukopisa, znati da je stanje u sva tri bosanska rukopisa — u H, M i R — jednako; na prvom je mjesiu tekst prema Amfilohiju): 1, Frolog . Apokalipsis . jako angelom» jemu .. . - Prology of andela eze emu, 2. Vidénije — O vidénii, 3. Napisanije — Poslanie, 4. Narekovaja — Skazanie H R, Poslanie M; 6. Napisanie - Nareko- vanie H R, 7. Poslanaja — Narékovanie H R, Napisanve M; 8. Nap- sanaa ~ Skazanie H R, Napisanve M; 9. Narekovanaa — Skazanie, 20. O narodé beitislyné . ize imuty so hrostome crestvovati of jazyk — © narodé beséislonémy stogstem» prédv préstolom» bozim» ize imuty sv isuhrostome césarvstvovati of ezike ihvie niktoze ne mozeto ististi of stvorenoga roda; 25. Cetvertyi angel» éetvertuju gasto . slonvénago i lunvnago svéta omratajety - O .4. andelé ize tretuju esto slonvénago i lunvnago svéta omreée R, (omracy) H, O andeli ize tretuju Zesty slonvca i méseca omratite M; 27. (0) tislé souznéme - 0 dislé mnozéme; 31. Kako [bésta] ubijena jenoh i ilve - O ubienii enoha i ilig, 43. Eko sédgi na oblacé - O séde’tem» na oblacé; 45. 481 ML 53-4 HORNA D OCREAEHUE ErOMu RT ume amare Ce OMIT VHCIACARLIYTT A HAE WORE MERE KeUAE HE RSAMKETL UMeT KG ot EHETH WURQEACTL ML tinent EWTHygE Ned MHE Hing orp Ty KH iM dui Rape ae 7 6 WiTeMRe waka e-Ru Pet WURVE HE Mae Hud to PIP AW CRAGCT h WpLKTEOT K eg nel rage me gH ee wae HAWK |e HARE reopHreeist Rukopis krstjanina Radosava f. 30° (nicijal uz Apokal. XIITj1) 4 tlSpilja na Braéu: zmaj i simbol ev. Mateja, Marka i Luke: simboli trojice evandelista, Ivana, Mateja i, u sjeni, Marka, zajedno sa ¢eljusti zmaja (takoder u sjeni),Spilja na Bradu: simboli ev. Marka i Luke i dalje, ispod njih, glava zmajaSpilja na Bragu: simbol ev. IvanaSpilja na Braéu: simboli ev, Ivana i MatejaSpilja na Brau: simbol ev. MatejaSpilja na Brau: simbol ev. LukeO semi angel» navodeitihs rany na tlovéky préze konéiny . i o stoklenéme mori . v nemrize svetyja vidé - O .7. mb andelv navo- dimie na Glovéki ézvi i o konéiné i o stakleném» mori; 54. Kako angel» vidénuju tainu skaza emu - O andelé ize vidénie taini ska- zaete, itd. itd. Takvih je razlika — sada sitnijih, sada krupnijih - gotovo u svima glavama (do 72). Posebne podjele po slovima u Dosanskim tekstovima nema, no zato su dosta znaéajne neke inter- polacije i neka izostavljanja. Ova su posljednja individualnija od prvih, jer je svaki pisar i prepisivaé i nehotice mogao da poneku rijet izostavi i da pone’to, pa i po cijeli redak, "preskoti”, pa to, narayno, ne mora odmah upuéivati na predloZak iz kojega se Sto prepisivalo. Do interpolacija, medutim, u pravilu ne dolazi - ili bar rijetko kada dolazi - tako da prepisivat sAm neSto iz svoje glave dodaje ili da neki svoj tumaé, neko svoje individualno objaSnjenje, pise u tekst neposredno uz rijeé koju objaSnjava. Zato se kod inter- polacija obitno vise nego kod izostavljanja pomi8lja na strukturu predloska iz kojega se tekst prepisivao, jer se gesto dogadalo da je pisar u tekst unosio i neSto, sto je u predlosku bilo ispisano na rubu, ili Sto je naknadno bilo dodano (v. razdjel o glagoljskim zapi- sima u R).* O interpolacijama u H pisao je veé Danitié (Starine IV, str. 88), no on se - osim na XXIj9-29 — osvrnuo uglavnom samo na one mar- ginalnoga karaktera, a te su po sebi — kada se radi o samom tekstu ~ bez veéega znatenja. Vaunije od njih jesu one u Ills (skaredivo bragno), VI; (protivu emu), XVII; (ena -— simbol grada), pa spo- menuta u XXIj9-9, gdje se apostoli isporeduju s dragim kamenjem, ili XXII (12 puta na mjesec), a Sto je jo’ vainije — sve se ove inter- polacije nalaze ne samo u H nego i u Miu R, te se s pravom moze pretpostavljati da su se nalazile i u matici iz koje su nastali predloSci sa kojih su se ovi tekstovi prepisivali. Uz ove, razumije se, ima i pojedinaénih, individualnih interpolacija, kao Sto je na pr. u M ona u Ilys, gdje je uz ikavsko nozy ego podobni midé livanovi sinoptitki (prema I,;) dodano éko u pesti razdeZeni — no one nemaju neko veée znatenje pa se ne treba na njima ovdje zadrzavati. Po jeziku sva su tri teksta pisana ikavski, no ipak medu njima ima nekih razlika, samo Sto one stoje vise do pisca i do njegove * Takva je interpolacija i pseudokefalaion VII; koji se nalazi samo u R (0 zapeéatieniho u Zizn» véénu); potencijalno mogle su za takve interpolacije u miadim spomenicima posluziti i marginalne biljeske u Hvalovu rukopisu, na pr. uz [Xo (skazanie o crokvi idoleskoi koju sty osudyse) ili uz Xie (goré zemli i moru ere na nem krivyna ervstvuety). 49obrazovanosti nego do njegova govora. Njihovu ikavsku osnovu oso- bito potvrduju razlitni hiperkorektni oblici, tako kada R pige védé a H védy (za vidit), R po sridé a H po srédy (za po srédé), ili kada R pike béti za biti (esse), a M opet redovno pise déme (za dim, fumus), réza (za riza, vestimentum). Za Hvala je veé Danitié pretpostavljao- (zbog j kojim se kod njega kadSto zamjenjuje esl. 3d, Stok. , na pr. u graéne, hoéie, hoéhu, osuenv, tuego, tuéhu se i sl. v. 0. c. 57, mjesto csl, grazdane, hoidake, hozdahu, osudenv, tudego, éuzdahu se) da je bio iz zapadnih strana, a nije iskljuéeno da je svoj rukopis prepisivao u rezidenciji Hrvojevoj kod Omi&a u Dalmaciji. Pisac Mletatkoga rukopisa opet %eSée upotrebljava takoi ondje gdje drugi imaju tako, no i kod njega kao i kod Hvala mretvecs je mrotavac, gen. mretavea (KVIy), mn. mrotavei (KXt2, 13), pa i njega treba sta- viti u zapadno podrutje, samo, mozda, neSto juznije nego Hvala, dok ée Radosav, koji pie i zilo mjesto zélo, biti vise iz unutrainjosti (u njega je mrotvecy = mretvace, gen. mrvtvaca XVIj). No ovdje nije mjesto da se potanje ispituje i lokalizira njihov govor: on je ovdje predmetom raspravijanja samo toliko, koliko se to odnosi na tekst koji su oni pisali i na zakljutke koji se odatle mogu izvesti s obzirom na njegovu filijaciju i na predlodak, ili na predloske, odakle se on prepisivao. Kod toga ima nekoliko elemenata koji mogu biti relevantni i koji kad8to izbijaju na javu u razlitnim naoko nepravilnim oblicima iu grafijskim sistemima koje su pojedinci (pisci, pisari) usvajali. Ovo je posljednje vazno veé zbog toga Sto je sistem koji je tko usvojio u vrijeme, kada nije bilo stalnih i obaveznih skola, posredno odrazavao i njegovu natitanost i njegovu uéenost, njegovo pozna- vanje rukopisne literature koja je postojala prije njega. Tako je, kako se Gini, najuteniji medu ovom trojicom bio - ili se bar Ginilo da jest — Hval: on je znao da se u starim rukopisima zetsko-humske redakcije za i pisalo i ii y (i y) pa je stoga i sim to y obilno upo- trebljavao ~ razumije se, bez ikakvoga reda, i tamo gdje je trebalo i tamo gdje nije trebalo. I pisac M je poznavao Girilitke rukopise koji su postojali prije njega pa je i on prihvatio znak za jery (y), ali ga je upotrebljavao vrlo rijetko, neSto teSée ondje gdje je nekoé bilo y ili gdje je i postalo od @. Radosav ga nije znao ni napisati, a donosi ga svega na nekoliko mjesta. U pravilu ni H ni M ni R ne upotrebljavaju ligature ja ili je, koje su se pisale u srpskim (pravo- slavnim) spomenicima tzv. rake recenzije (s kraja XII i od pot. XIIT 50st.).* Istina, njih su, ili njihove predloske, u tome spretavale glagolj- ske matice u kojima ovih znakova nije bilo, no isto tako odavna + joS od XI st. - u tim maticama vise nije bilo ni znaka za y, pa su ga oni ipak pisali. Bit ée, dakle, da su oni svoje pismo, svoj sistem ipak smatrali netim drugim, razlititim od onoga kojim su se u ono vri- jeme (u XII-XV v.) sluzili oni koji su pristajali uz Istotmu erkvu. Hval kao da je htio da se pokaze uéen pa je rekonstruirao i stvarao hiperkorektne oblike (na pr. u fleksiji), pisar M bio je skromniji, ali je njegovo znanje, na pr. u sintaksi, bilo solidnije, kao 8to mu je i pisanje bilo jednostavnije. Osim toga, on je bio blizi mladem narodnom Sstokavskom govoru (v. teocu mj. telveu IVz, 4 véke mj, u véki, u viki IV», nitkoze mj. niktoze kefal. 20, skudioni Il; prema skudiloni R, skudyloni H), ‘ Radosav je bio priprost ovjek, jamaéno postariji, kojemu su zaista ”ruci bili trudni teZeée”,? pa se to odrazilo i na njegovu pismu. Ono je nelijepo i u potetku dosta slabo éitko, no zato je rukopis iz kojega je prepisivao - i to prepisivao sve, pa i glagoljsku azbukw ispred evandelja po Ivanu — bio star i vrlo dobar, jedan od najsta: rijih i najboljih koji su se za Apokalipsu satuvali do njegova vre- mena, Istina, i u tom je predlosku bilo grijeSaka, i Radosav im je dodao nekoliko svojih, ali je ipak u svojem prijepisu otuvao dosta starine, a spomenute grije’ke — ma da ih je mnogo ~ nisu beznatajne iz nekog drugog razloga. Na prvi pogled reklo bi se, doduSe, da je Radosav pisao bilo Sta, nemarno i nepailjivo, tek toliko da se ne&to prepise i napise. Cesto to nije imalo ni smisla, ili je bilo gramatitki netodno slozeno. On je na pr. pisao glast vodw mnogo (Ij, XIV2) tamo gdje je bolji i solidniji M pisao glasv vods mnogp, ili je pisao gredu ti skoro... aite ne pokaeke se II;, sego radi veselete se XIlj2, i bise gradi i ogne VIIL, i vidihe inv andelv pareite po sridi nebess XIVy, i sliahv glas» 8 nebese glagoluste XIV;3, vlozi ve tocilo velikoe Grosto bozie XIVi9, act Ligatumo je nalazi se samo izuzetno (u H M) i to za je, jesto, dok se ligaturno ja nikako ne upotrebljava. Kao Sto je poznato, veé u Miroslavijevua evandelju Gligorije se vrlo rado sluzio i jednim i drugim znakom, a u Vuka- novu evandelju oni su joS vise u upotrebi (v. Kuljbakin, Paleografska i jezigka ispitivanja o Miroslavljevom jevandelju, Pos. izdanja SKA, Beograd 1925, str. 18—20). Kako starija ruka u Miroslavijevu ev. ove znakove jo ne pie, a tema ih ni u starim listinama bosanskih banova (Kulina, ili M. Ninoslava), niti u najstarijim makedonskim spisima, moglo bi se pretpostavljali da je ¢irilica u Bosnu, u Hum, Zetu i ju doSla iz Makedonije i da se tu prije osnivanja rake dréave upotrebljavala u jedinstvenom obliku, koji je bio bliz glagoljsko} rafiji, i da je tek poslije doSlo do rascjepa, tako da su i krstjani i katolici ostali kod stare je a pravoslavei su prihvatili novu, onu koju je uveo Rastko — sv. Sava. 7 Y, Ikolofon na f. 58. 51na riki XVI, i udivet se sv neju Zivuitue na zemli XVIg, i eto biste zviri . i sb nim» lozivi prorok» XIX, i glas» ie sliSah» # nebesa paki besidujustu so mnoju Xz, i slifahy glas» of detir Togo... glagolustu kb Sestomu andelu IXjs, i sliSah glaso... éko glas» groma krépek» XIV2, da nitkoZe vozmozety kupite ili pro- dati X17, of éislé imeni ego XVs, i Eudi se vsa zemla XIIly, ¢ zvire veshodelte védih» (mj. vidéhe) XII, itd. gdje su drugi pravilno pisali pokaeSi se, veselite se, grade, pareste, glagolute, érosti, riku ili réku, Zivuitie, zvire, besidujuSte, glagoluite, krépoka, kupiti, &isla, zemlé, voshodeste — i, jasno, da su takva mjesta znatno oteza- vala titanje i razumijevanje teksta. No kako je moglo doti do takvih grijeSaka? Radosav nije bio tudin, to se veé po kolofonu vidi, pa se moée pretpostaviti, da je pisao iz glave da zacijelo ovih grije3aka ne bi bio uéinio. A posto ih je ipak udinio — a i mnoge druge njima sligne i istoga tipa — mora da je do toga doslo pod utjecajem neéega Sto je dolazilo izvana, Sto je jamaéno bilo u vezi s predlo&kom iz kojega je prepisivao, ili je pak taj predlozak svojom grafijom bio takav, da je kod prepisivanja ad litteram dopustao da se - uz malu nepomnju ~ dine takve grijeske. Drugim rijetima — ako prihvatimo oyo drugo rjesenje ~ morat éemo pretpostaviti da je struktura teksta sa kojega se prepisivalo morala biti takva, da je na neki nagin dopustala zamjenjivanje znakova za :0, ize, viii iz, vie, wii, tru, ot, ba (no tu je veé mogla utjecati i mlada vokalizacija kada se » nalazilo u jakom polozaju), @:a, é:u. Ako se ove korela- cije dobro razmotre, i ako se razmotre varijante bosanske Girilice, mora se doéi do zakljutka da je jedino pismo koje je - uz izvjesne modifikacije, retardacije i rustifikaciju — po svojoj strukturi moglo davati prilike za ovakva iskrivljavanja i uopéavanja u ovim odno- sima, mogla biti samo glagoljica, i to glagoljica koja je po svojem osnovnom fondu bila starijega, jo8 obloga ili poluobloga tipa (do XI st.). Danidié je - jer svega toga (toga zamjenjivanja) ima i u Hvalovu rukopisu - neka mjesta pokuSavao tumatiti i pogreskama, i premetanjima i kojekako, no toga je toliko — i ti odnosi su grafijski toliko jasni (osobito ako se uzmu u obzir bosanske varijante) - da su njegova tumagenja za neka takva mjesta danas sasvim neodrziva. Neki od ovih elemenata zacijelo su se nalazili i u pratekstu sa kojega su se ostali tekstovi prepisivali - s kojima se Apokalipsa po Bosni Sirila, Takav je elemenat na pr. u Isp, gdje svi bosanski tekstovi imaju andelu (dyyedor tv éxtd éxxdnolwv clolv) a trebalo bi, prema grékom tekstu, da tamo stoji andeli (dakle odnos i: u, odnosno _&:¥; 52ispor. i XVI, gdje sva tri teksta za istoke (dvarodi, ortus) imaju ustoke). To bi dakle, tisto grafijski, upucivalo na glagoljsko podruéje i, jer se radi o Apokalipsi, moda vise na zapadno nego na juzno (jugo- istotno) makedonsko glagoljsko podruéje. Medutim, to se ne moze napretac znati, pa treba dobro i Sto objektivnije, nepristranije ispi- tati obje moguénosti. Fri tom ¢emo nolens volens - jer ne raspo- lazemo sa glagoljskim tekstovima Apokalipse sa toga jugoistognoga (makedonskoga) podruéja - morati posegnuti za starijim ¢iriliékim pravoslavnim, u prvom redu ruskim tekstovima, da vidimo, nije li se u njima satuvalo i takve starine, koja bi genetiéki ove bogumilske tekstove vezala vise za Istok nego za Zapad. Trebat ée, drugim rije- &ima, i u pojedinostima i u cjelini, s obzirom na samu strukturu, ispitati odnos ovih bogumilskih tekstova prema Zapadu (prema hrvatskim glagoljskim spomenicima i Apokalipsama koje su se u njima oéuvale) i prema Istoku (prema ¢irilskim Apokalipsama i prema starinama koje su se u njima oéuvale i koje bi, mozda, upu- éivale na davno glagoljsko, nekoé zajedniéko, jo8 staroslavensko porijeklo jednih i drugih tekstova). ZAPAD Onome Sto je gore reteno, da su tekstovi bosanskih krstjana nastali na glagoljskoj osnovi i da se neke njihove lapsoidalne vari- jante mogu tumatiti kao pogreske nastale kod prepisivanja sa gla- goljskih predlozaka, prividno se protivi to Sto Apokalipsa hrvatskih glagolja8a predstavlja opéenito prijevod prema Vulgati, dok ona bosanskih krstjana predstavlja prijevod sa grékoga jezika. Medutim ~ u Apokalipsi hrvatskih glagoljasa ima ve¢i broj ne samo mijesta koja se ne ravnaju prema Vulgati, nego ima i cijelih konstrukcija koje su suprotne natinu izrazavanja u Vulgati, a ne moze se za njih rei da idu u izvorni fond slavenskih oblika. To ée biti osobito razli- tite participske konstrukcije. Ako se ova mjesta, u kojima dolazi do razilazenja s Vulgatom, usporede s grékim tekstom, vidjet ée se da su ona mahom u skladu 8 njim i s njegovim naginom izrazavanja. Osim toga, vidjet ée se da se glagoljski tekstovi u mladim prijepisima (veé u Vt;*, a osobito u * Kratice za glagoljske tekstove oznaéuju brevijare Vt = vatikanske (i- lirske), Vb = vrbnitke, N = novijanske, Vn = Vinodolski, Pm = Pasmanski, D ~ Draguéki, B = Baromiéev, Br = Broziéev | VO = brevijar Vida Omislja— nina (jedan od najvrednijih, iz g. 1396). 53B i u Br) postepeno sve vise priblizavaju tekstu Vulgate. Evo neko- liko primjera. 54 Ip ve otocé naricaeméme patomé = VO (patomosé), év af] vijay ti xadovpévy métuy: in insula quae appellatur Patmos; lz klute smroti i adu = VO (ada), tag xdeis 10d Pavdrov xai 10d gidov: claves mortis et inferni; Ih drviei = VO, 6 x)axdy: qui tenet; 7 pobézdajustumu dame emu = VO (pobéid’sumu), 1) vixdver déow adr: vincenti dabo, isp. i 117 29; 14 @sti Zrvtvu idoleskuju = VO (ér'tvu kapiste), gayeiv eldwodd- Sura: edere; 13 nozé ego podobné médi livanové = VO, of addec adrod Suoro yarxohBdvy: pedes eius similes aurichalco; mladi i manje konservativni tekstovi su to kojekako dalje "razradivali”, na pr. Vt; médi v pesti razzezeni v livané, Ny médi v pefti raz Zekeni livanové, B Br midi v pesti razeZeZeni v livani; Iljg vém> = VO, olda: novi (tal. inc. 1483 io ho cognosciuto); 2» Uéite i lostity moe rabi lubi stvoriti — lostite moe rabi blude tvoriti VO, diddoxe xal adav@ rods guodg doddovg nogvedoat: docere et seducere servos meos fornicari; % ne razuméie glubini sotonini = VO, odx tyvaoav te Badéa tod Satara: non cognoverunt altitudines satanae; Ill, ne obrétv — ne obrétoh’ VO, 08 (ydg) edgnxa: non (enim) invenio; pobé#daei = VO, 6 vixdv : qui vicerit; 3 8e daju = VO, tod didap: ecce dabo; zlato rakdeZeno ognem» = VO (raidezence), xovatov mexvgo- névoy éx nvgdg: aurum ignitum probatum; ‘V3 ni na zemli ni pod» bezdenoju = VO, odd éni rifg yijg obdt baoxdro (ig ys, gdje je bnoxdrw rastavijeno u ond i xérw i prema tome stavljeno bezedna, bezdan): neque in terra neque subtus terram; 6 i videh» po srédé préstola= VO, xai edov év neo 10d Seévov: et vidi: et ecce in medio throni; i egda prieto knigi = VO, xal dre thapev rdv fufdlev: et cum aperuisset librum; *" Vi, ‘ib. vi VIII, TX bé Cislo thw twmi tomami i tisuite tisustami= VO, 4 9 dot ude adidy prerddes wwedduy xat yhiddes mdiddwv: erat numerus eorum milia milium; silu i bogatestvo = VO, tiv déivauw xal ndodrov: virtutem et divinitatem; Pm Vn Ny silu i bozvstvo; i stareci padu nic» i poklonise se = VO (mj. padu nico - padose), xai of moe Bdregor Enecav xal mpoanxtvyoay: et viginti quattuor seniores ceciderunt in facies suas et adora- verunt viventem in saecula saeculorum; sédei = VO, 4 xadijpevos: qui sedebat; hunize — hunikss VO, yoimé: bilibris; dvolibrica Pm No, dékalitra Vn N; D; smrvte i ade = VO, Ovateg xal 5 “Atdyg: Mors et Infernus; na éetvrotoi Eesti zemle = VO (éetvr'tti), éni tov tévagror as yilg: super quattuor partes terrae; i dani dike komuzdo iho rizi béli= VO, xai £660 adrois éxzotp otodi devi: ct datae sunt illis singulae stolae albae; (smokovnica) of vétra velié dvizima = VO, (ovxi)) ond dvéuov neydédov aeouévn: (fieus) cum a vento magno movetur; 5 velomozane i tisuStonici i bogati = VO (vel’moze), of ueyroraves xa of yliagyor zat of adodator: tribuni et divites; da ne difets vétre na zemlu = VO, iva ji avn dvenos ext tig fg: ne flarent (sc. venti) super terram; i sédei na préstolé = VO xal 6 xadijuercg éal rod Sesrou: et qui sedet in throno (prema VIII, vidéh» sedmv andel» ize préde bogome stoéhu = VO, eléov toig énrd dyyédoug of eveomov 100 920d éovjxacw; vidi septem angelos stantes in conspectu dei; ‘ i truse = VO, xal oeiouds: et terraemotus magnus; grvévski glagolete se ime emu gube = VO gr’éeski Ze ime imat’ gube, & tj ‘Edqredj Svoua eer ‘Ancditov: cui nomen... graece autem Apollyon;* i glaso ize slifahw sv nebese = VO, xei i) port fv Txovea é tod odeavod: et audivi vocem de caelo; * Vulg. dodaje latine habens nomen Exterminans, Sto glag. tekstovi pre~ vode sa a latinski isproyaei VO, isprujaei Vts, ime imate izurgei Nz, a Ni do- daje: @ hrvatski zatirae. 55XI, ogne ishodity iz ust» eju . i poédaet» vragi eju — VO, x00 gunogeverat &x 10d ordpatos adtav xal xareodter rode éxSeods aéréy; ignis exiet de ore eorum et devorabit inimicos eorum; XI; i ve grévé imusti vepiete bolesti i stra¥duiti roditi = VO, xal év yaorgl tzovoa, xal xedle Gdivovea zal Bacaritouévn texeiv; et in utero habens, clamabat parturiens et cruciabatur ut pariat; i stahv = VO; xal éorddny: et stetit; XIIk, i dasty emu zmii silu svoju i préstole svoi i oblast veliju = VO (da, veliku), xal Moxey adr 6 dedxov viv divauv aiz0d xal rdv Dedvov adrod xal éovolay eydiny et dedit illi draco virtutem. suam et potestatem magnam; i poklonete s¢ emu=VO, xal neooxvyfovow aérdy: et adoraverunt eam; XIVis iméei oblast» = VO, ov é€ovelav: qui habebat potestatem; XV; skinié = VO, # oxqyi: tabernaculum; XVIy i ne poklonige s¢ dati emu slavi= VO (pokaéie se), xal uetevdqoav dodvat adr défav: neque egerunt paenitentiam ut darent illi gloriam; is 2namenié 65e ishodete na césare vse vselenie . svbrati ¢ na bran» dne kv tomu velikago boga vsedrezitela = VO (dni, tomu), onucia, @ éxnogederay ent rods Baordeis rig olxovpérns Gang, ovvayayeiv atrois lg voy mbdewow juéoas éxeivns vis ueyddng 100 Yeod tod navroxgdzogos: (facientes) signa, et procedunt ad reges totius terrae congregare illos in proelium ad diem magnam omnipotentis dei; grad» veliki éko talantyski = VO (talanot’sk’), yedata peyddn 6g tadavuale: grando magna sicut talentum; i hulie tlovéci boga of ézvi gradwnie éko velié este ézva ego zélo = VO (om. zélo), xal éBlaaphunoar of dvPganot roy Gedy ex rhe aAnyAS ris zardtnc, bu peytdy eoriv h adnyh adris opddga: et blas- phemaverunt Deum homines propter plagam grandinis, quo- niam magna facta est vehementer - gdje je u gré. adriig proditano kao @dro#); XVUy bé i nésto i prédesta — VO (bisto), dw xai ode tou xai nagéorat: erat et non est; ‘ I Mi H imaju pokaése se; navodim ovaj primjer samo zbog konstruk- cije s infinitivom.XVIIb i vezepi krépekime glasome glagole = VO, xal éxeakev év loxvej gor) déyor: et exclamavit in fortitudine dicens; 19 ¢ smidala = VO (semidala), xai cepidadi: et similae; kon» 4 redon» i téles» - VO kon’ i kolesnic’ i télesv, Innww xat 6266» xai cwpdrwy equorum et rhedarum et manicipiorum; 23 velumozane = VO velmoie, ol weyiordves: principes; XIX, éko vecari se = VO, éu Baatdevoev: quonim regnavit; XX; na branw sebrati ¢ — VO, ovvayayeiv adroig elg tov nédepov: et: congregabit eos in proclium; 44 Smrvte iadv = VO, 6 Odvatog xai 6 “Aidng: infernus et mors; XXI, slav. i gr. nemaju et ego Johannes; 4 slavu boziju = VO, tiv dda» tod Jeod: claritatem Dei; XXIly sv vsémi svetimi = VO, meré ndvtwy (cod, Sin. dodaje td dyi@y) : cum omnibus vobis. Ovo su samo neki primjeri. Ima i drugih, koji su po kompoziciji i po postanku kadSto jo8 mnogo zanimljiviji od navedenih, U liz je na pr. gréko 6 tadainwgos xal 6 édeeidg xai ntwydc (lat. miser et miserabilis et pauper) u bosanskim tekstovima prevedeno sa okanone 4 mile i niSte, stariji ruski tekstovi (Amfil., mitrop. Alek.) nisu srednji pridjev viSe pravo razumjeli, jer ga u toj funkciji nije bilo u njihovu jeziku, pa su mile pretvorili u mal» ili mnii (manji); sliéno i glagolj- ski tekstovi tekstovi mjesto milv, kako je jamaéno bilo u pramatici, piu mali (VO) ili to opisuju sa ligenr ili slabv. Neka udaljavanja mogla su biti i sluéajna, tako na pr. kada u Il, VO i Amfil. gréko xa:/foat latinsko sedere prevode sa ésti, jasti, jasno je da je to postalo od sésti (u VO to je mogla biti neposredna Ska do koje je do8lo kod prepisivanja, u Amfil. ta je grijeska veé bila posredna, kako pokazuju relacije sésti > ésti > jasti). UV, je — moida i prepisivanjem — najpr'je pretvoreno -hv u -hu tako da je 1. lice jedn. postalo 3. lice mn., a zatim mu je prilagoden pri- djevski dodatak (plakahu se mnogo pa plakahu se mnozi u VO prema gré, ey &xdaow modd, lat. ego flebam multum). Kako su se glagoljski tekstovi postepeno prilagodivali Vulgati, pokazuju i primjeri u VI; gdje gréko goin (lat. bilibris) u bosan- skim i konservativnijim glagoljskim tekstovima ostaje neprevedeno (huniz» — hunikes' u VO), u mladima se, kako se vidjelo, prevodi sa dvolibrica (Fm N,), dékalitra ili dekalitra (Vn D Nj). U IX» opet, gdje bosanski tekstovi imaju brong (ruski brone), Vidu Omi8ljaninu ovaj oblik vie nije bio jasan pa ga pretvara u brani (i iméhu brani), 57dok ga mladi-i manje konservativni tekstovi pretvaraju u ode¢a, odééa (Vn Vtg), odefa, odija (Ny D, samo Martinéev brevijar — tj. Ny — ima brne: ék(o) brne). Neka su mjesta u grékom i u latinskom tekstu nejednako spo- jena pa to daje razlitit smisao onome &to je reteno. Na pr. u IX gréki tekst glasi déyovta rQ éerp dyyély, 6 Exov viv oddaryya Adaov robs réooagas dyyédous a latinski. dicentem sexto angelo, qui habebat tubam: Solve quatiuor angelos, gdje se particip u grékoj verziji veZe za drugi a ne za prvi dio, a u latinskoj je verziji obrnuto, iu tom se slutaju i Girilski i glagoljski tekst ravnaju prema grékoj verziji (Gir. bos. glagole kv Sestomu andelu . iméei trubu razdrési .d. andeli — glag. VO: glagolju8t» k Sestomu anjelu . iméei trubu . razdré& éetiri anjeli). Slitno je iu XX». Na drugim mjestima mogao je i prevodilac i kopist pogrijesiti pa StoSta spojiti, Sto u predlosku sa kojega se prepisivalo ili prevo- dilo nije bilo spojeno. Na pr. u XIII; gréki tekst ima xal £669 adr oréuc Aakooy weydda xal Plaopyutas a latinski et datum est ei os loquens magna et blasphemas, a Vid Omigljanin ima i dana bise emu ‘usta glagoljuéta velie huli, bosanski tekstovi imaju .. . usta glagoluite velmi huli. U oba sluéaja moze se kao povod uzeti da je izostavljeno i pa su rijeti koje je ono razdvajalo spojend u cjelinu, no moglo je tomu biti razlogom i slobodno trazenje boljega smisla, koje je i u grékom fondu (na pr. u novopronadenom tekstu p") dovelo do toga da je u XII, Plaopyuiag pretvoreno u Plaopyujoct. Posebno poglavlje predstavljaju mjesta na kojima su gréke rijeti krivo proéitane i prema tome krivo shva¢ene i krivo prevedene. Takva su mjesta na pr. — da samo neka spomenem — u X, (xai Mh adrd yecypys— et noli ea scribere, Gir. po sihv pisi M, po syh’ pysy H, po siho i pidi R, glag. i po sih’ napiSeSi VO, mladi tekstovi kao Vt; Ni D u svojoj revidiranoj redakciji veé imaju ne pi8i), gdje je do odvajanja doslo tako da je i) aétd protumateno “e? aéra, odn. Herd tabta, Sligo je mijesto i u KVg (évdeduuévor Atvow xadager Aguxgdy — vestiti lino mundo et candido) gdje je 4ivo» zamijenjeno sa Ai9ov (obleteni vp kamen» svétal» M R, oblegeni ve kamenv svytale H, glag. obléceni v kamen’ éist’ i svétl» VO) — ako tako vee nije bilo u grékom predloku, jer je toga bilo i u grékim tekstovima (v. Hoskier 0. ¢., Bover 0. c). Ispor. i XIX» (61 Exguev tiv néovry ti wsyddny — qui iudicavit de meretrice magna), gdje je u Cirilitkim tekstovima svagdje éko sudily esi gradu, a isto je tako i u glagolj- 58skom brevijaru Vida Omi8ljanina (éko sudil’ esi gradu), dok ostali manje konservativni glagoljski tekstovi mjesto gradu imaju o! Ljubo- ice) velikie ili velikoe Vn Ny B Br, ili bludnicu (velikuju, ovako i mitr. Aleksije u ruskom tekstu) ‘Vt; Ni D, koji prema tome i u drugom dijelu mjesto ize prosmradi (M HR VO) imaju éko ili ka ili é2e oskvronila este, odnosno é%e oskurni ili pogubi). Otito je tuadgrny sa srednjogré. 1 > + zamije- njeno sa 6/ty i tako prevedeno. Ovakvih bi se primjera jo§ nekoliko moglo navesti, no mislim da je i to dovoljno da se vidi 1, da je i kod glagoljskih tekstova iskonsku, najstariju osnovu predstavljao tekst koji je bio preveden iz grékoga jezika, 2. da je taj tekst naknadno, uglavnom u prvoj polovini ili oko sredine XIV vijeka, bio podvrgnut crkvenoj recenziji Kojoj je cilj bio da se svi glagoljski tekstovi — kada je veé Rim dopustio upotrebu glagoljice u crkvi — u svemu prilagode obavez- nim latinskim prijevodima propisanima od strane rimske kurije, i 3. da su razlike koje na prvi pogled razdvajaju hrvatske glagoljske i bosanske krstjanske (bogumilske) tekstove — koliko se Apokalipse tige — recentne, i da na glagoljskoj strani otito nisu mogle biti sta- tije od XIII vijeka. Ovo je potrebno bilo istaknuti da bi se moglo u Sirem obliku postaviti pitanje, odakle je Apokalipsa, ako se prepi- sivala iz glagoljskih matica — a veé smo vidjeli i ovdje (v. str. 52), da je tako jamaéno bilo, a i otprije se znalo da su mahom svi vazniji bogumilski tekstovi bili prepisani iz glagoljskih matica — mogla dospjeti u Bosnu, sa zapada, iz hrvatskih krajeva, ili sa istoka, sa makedonskog ili makedonsko-bugarskog podrudja (srpsko podrudje kod toga ne dolazi u obzir s jedne strane zato 8to u vrijeme kada je Apokelipsa dolazila u Bosnu, tj. u XI i XII st, ako veé ne i prije toga, niSta ne znamo da li je ona u srpskim krajevima bila rasirena, a kada je ondje (od poé. XIII v.) uvedena ra’ka recenzija (s normal- nim u, 1), ona nije izvrsila nikakav utjecaj na bogumilske (lerstjan- ske) tekstove). Da bi se moglo odgovoriti na ovo pitanje, treba malo detaljnije razmotriti odnose u kojima su bosanski tekstovi stajali — ili mogli stajati — prema tekstovima koji su se upotrebljavali na Istoku. ISTOK Veé je prije reteno da se Apokalipsa na Istoku u Srednjem -vijeku razmjerno zapostavijala i da nema mnogo tekstova ove vrste u Giriligkim spomenicima (u Arhivu Jugoslavenske akademije znanosti 59i umjetnosti u Zagrebu kao da (prema usmenoj obavijesti) nema nijednoga, a Arhiv Srpske akademije u Beogradu ima (po Lj. Stoja- noviéu) samo jedan, ali mladi, iz druge polovine XVIII vijeka). Kod Karskoga zabiljeZena su samo tri, jedan komentirani iz XII stoljeéa (iz zbirke N. K. Nikoljskoga), zatim jedan mladi — takoder komen- tirani — koji pripada Troico-Sergejevskoj lavri, i napokon tre¢i, vee spomenuti Vatikanski, iz XV vijeka. Ako se tekst najstarijega od ovih triju prema otisku kod Karskoga (str. 379, kefal. .nz., Apokal. XIX;-») isporedi s bosanskim tekstovima i s tekstom kod Amfilohija, vidjet ée se da postoje izvjesne razlike koje nose ruske oznake i koje ovaj tekst odvajaju od bosanskih tekstova i veZu za ostale spomenike » sa istofnoga podrudja (v. kefalaion 0 bracéh» tainy . i o veteri agneti prema bos. 0 braci tainie vetere agnvée H R, o braci tainimy vetere agneée M, gdje je tekst u bosanskim rukopisima stariji i blizi grékoj i staroslavenskoj (uspor. Su) osnovi, ili XIX» gdje i rukopis Nikoljskoga i ostali ruski rukopisi imaju si slovesa istinyna bozija Sut», a u bosanski je fond iz XXI; i XXIg prodrlo sinoptiéko vérvi si slovesa vérna istova bozyé sut» H, si slovesa vérona istova . boé suty R; M ima samo si slovesa istova bozié sutv, a glagoliski tekstovi mjesto istova imaju istinona Sto je medutim takoder mogla biti posljedica mladih adaptacija). A. Gorskij i K, Nevostruev u prvoj knjizi svojega Opisa slaven- skih rukopisa Moskovske sinodalne biblioteke (Moskva, 1855) navode tri kodeksa (1—8, iz 1499, 1556, i iz XVI st.) koji sadrze Apokalipsu s oznakama poglavija i s podjelom na slova (24) prema komentarima Andrije Kesarijskoga. Doista, neke interpolacije upuéuju na takvu vezu, a medu njima je i ta, da se u XXIjg-29 razlititi primjerci dra- goga kamenja tumave imenima dvanaestorice apostola. Kako su, medutim, ovi tekstovi odreda mladi od bosanskih Apokalipsa, a osim toga su medu sobom dosta slitni tako da se od njih odvajaju, neéemo se dalje na njima zadrzavati, Vaznije je za nas ono Sto je izdao Amfilohij, a to je Apokalipsa Rumjancevskoga muzeja iz XIV st. s paralelama iz tekstova mitrop. Alekseja (takoder iz XIV st, iz Amfilohijeve Apokalipse XV—XVI st., iz Ostroike biblije g. 1581. i iz Kutajskoga Novoga zavjeta g. 1652. Ako se svi ovi tekstovi ispo- rede s bosanskima, vidi se da se oni u nekim varijantama fron- talno razilaze, tako da ruski (uopée pravoslavni) tekstovi imaju jedno éitanje a bosanski (bogumilski) drugo. Na pr. gréko 6 gzww odg dxovadro (tt td avedua 4 yet) ruski tekstovi redovno prevode sa 60iméjai uho da slySite a bosanski sa imie (= imée) udi sligati da slisite (tako u Il, 11,1729 Tg 43, 29). Hi u Ul za gréko xai &w of yt HEAIn Ext xal yodyoo é’ adrdv 1d Bvopa tod eod pov xal rd dvoua tig mblews 100 S208 pou vite xauvig ‘Teoovoadde rus. tekstovi imaju i vone ne izide jeste i napisju na nem» ime boga mojego . i ime grada novago ijerusolima shodestago s nebes® : u bosanskima je to promijenjeno pa u njima (na pr. u M) taj tekst glasi i vane ne imato iziti k tomu . i napiiu na nem» ime moe ime grada boga moego novago erusolima, itd. Ili u XVIe, gdje gréko xayparioat ruski tekstovi prevode sa opaliti, opaleti, oFesti a bosanski sa oznoiti. Ili u XXIn, gdje je druga polovina versa u ruskim tekstovima osaka¢ena a svi bosanski rukopisi na tom mjestu imaju pun tekst (puto gradu zlato isto . éko stklo disto lesteste se R, ili lastei se H, ili staklo lvite se M), i sl. A u svima ovima mjestima bosanski se krstjanski rukopisi gotovo od rijeti do rije&i podudaraju s hrvatskim glagoljskim teksto- vima (na pr. u brevijaru Vida Omialjanina iméci u3i sliati da slidit’, Ila i van’ ne imat’ iziti k tomu . i napisu na nem’ ime moe . ime boga moego novago erusolima shodeitago s nebesv, XVIs oznoiti, XXIy, i put’ gradu zlato Gisto . éko stvklo lvsteste se). Ovo potvrduje prije svega, nema sumnje, velilu starinu bosanskih tek- stova, a zatim — posredno — upucuje takoder na uske veze koje su to podrugje vezale s glagoljaskim Zapadom i koje su, &ini se, bile i starije, i jate, i iskonskije od veza koje su ta podrutja vezala s Isto- kom. Da je u njima i takvih mjesta koja su starija i od istoénih i od zapadnih varijanata, pokazuje na pr. XX, gdje za gréko xal 6 Sdvaros nal 6 “Audng EBLAIqoay cig chy Apvyy rod nveds, odros 5 Sdvatos 6 devregds gor, #) invy 10d mv965 Apokalipsa Rumjancev- skoga muzeja ima samo I smrt» i ade polozena bysta v» jezero ognenoje, mitr. Aleksije, Ostroska biblija 1581. i Kutajski Novi zavjet 1652, koji veé predstavlja recenziju kod koje se zaglédalo i u druge tekstove, dodaju ovomu se est» vtorae smerte ili sie este vtor . smerto, tako i Vid Omiéljanin ima i semrot’ i adv vevr’gose v’ ezero ogennoe . Se semrt’ vtoraé est’ a samo bosanski tekstovi imaju punu verziju koja najpotpunije predstavija gréki tekst (smroty i ad» pri- loZena bista vb ezero ognnoe . si je smrote utoraé ezero ognnoe M, smroty i adv prilozena bista . vb ezero ognence . si este somroto vetora ezero ognenoe R, a H je malo dao maha svojoj uéenosti i masti, no ni on se nije odvojio od osnovnog, starog teksta: smrote 61i adv prélozena bysta ve ezero goruste ognem» i Zupelome . si je Ssmrvte utora ezero ogneno; ako se s ovime isporedi lat. Et infernus. et mors missi. sunt in stagnum ignis. Haec est mors secunda, vidi se da su glagoljski tekstovi jamatno prilagodeni Vulgati, no vidi se takoder da su i ruski-pravoslavni tekstovi — bar oni mladi — blizi Vulgati nego grékom tekstu, koji se u slavenskom prijevodu saéuvao samo u tekstu bosanskih bogumila. Napokon, na blize veze izmedu bosanskih i hrvatskih glagoljskih: tekstova upuéuju i razlitne specijalne varijante, kao na pr, one koje se osnivaju na krivom shvaéanju i, prema tome, krivom prevodenjir nekih grékih oblika. Kao takve mogu se na pr. tumatiti varijante ul (éojuay ev dnoveizag — et significavit mittens — iskazave Poslave), ili w Uys (uer” adzdv — cum illis — s toboju), i sl. Druge pak varijante upuéuju na glagoljsku (i to opet na zapadnu glagolj- sku) osnovu, kao Sto je na pr. u hapaksu vestelei (XVII; vsake plavei v korablihe i vestelei eliko u mori dilajute se R, i vsaki plavae ve korablih i vestelei eliko u mori dilajute se H, M to pretvara u "viastele”: i vsaky plavae ve korablihe i vlastele i eliko ve mori délajuty se; Rusi ga naprosto ‘zostavljaju: Rumjan. i vsek plavajai vy korablihe . i vseke jeliko v mori délajutv, mitr. Aleks. i korabli i elici more délajute). Gréki tekst xai ade 5 éni ténov mléow xat vadra xal Gao1 tiv Séascav égydtovra upucuje na to da vestelei i viastele u bogumilskim tekstovima predstavljaju krivo proditano i zatim u M krivo protumazeno (vjerojatno skraéeno) glagoljsko vozi- tele (u Vn Ni No Br korabl’nici), koje jo8 ima na pr. Vid Omisljanin (i vsek’ plavaei v korabline . i vozitele . i eliko v mori délajut’). Ima, razumije se — iako ne u velikom broju — i takvih mjesta gdje varijante nisu morale biti sluéajne, gdje nisu nastale zbog druge osnove ili zbog krivog ditanja ili prevodenja, nego su mogle biti i namjerne — ili podsvijesno namjerne — takve koje su — bilo svi- jesno, bilo polusvijesno, bilo podsvijesno — piscima (pisarima) diktirali pogledi Sto su ih krstjani kao pripadnici »erkve bosanske« imali s obzirom na neka vjerska pitanja i s obzirom na Zivot oko sebe. Takve bi varijante mogle biti — ako se uzme za osnovu Popis zabluda bosanskih krstjana (Isti sunt errores hereticorum bosnen- sium) prema rukopisu I a 57 Arhiva Jugoslavenske akademije zna- nosti i umjetnosti u Zagrebu, pa popis Sto ga je u svoje vrijeme Raéki naSao u cod. LXIV mletatke Marciane i, napokon, popis u sti- 62lizaciji kardinala Torquemade"t — na pr. u Xlig (i otvreze se croky biyé na nbsy i évy se krabyé zavéta biyé i byse blystanié H, i otureze se crkvi bzié na nbsihv i évi se kerabi zavita bué i bide blistanvé M, i otvreze se crokvo bzié na nbsihy i évi se krabié zavita bo#é i bike blistanié R): syuda je tu iza zavéta izostavijeno ve crekevi ego, & 7 vad adrod, pa bi se eventualno moglo pomi- sliti da je tomu izostavljanju mogla kumovati opozicija u kojoj su krstjani bili prema materijalnim crkvama, erkvama kao zgradama (v. condempnant ecclesias materiales; ecclesia vel cruces sive imagi- nes non debent adorari; apud eos esse dei ecclesiam... ecclesias materiales contempnentes dicunt eas synagogas sathane, opp. cc.). Takvo je mjesto i u XXIly, gdje se u sva tri bosanska rukopisa za Zivotno stablo kaze da je sposobno da dvanaest puta na mjesec savije (stvori, zane) plod (drévo Zivotnoe tvoreste plod» .vi. krate na mscv M R, drévo Zyvotno tvoreste plod» dva na desets kraty na msco H). Ako se uzme u ruke ljekaruSa o kojoj je rijet na str. 71, vidjet ée se da se po putkom vjerovanju sposobnost koncepcije (zateéa) ogranigavala manje vise na dvanaest dana (sa po dva prijelazna pojasa od po Sest dana, kada nije dolazilo do zateéa, 4+6+12+6)," pa bi se spomenuta varijanta mogla dovoditi u vezu s postavkama prema kojima su, navodno, bosanski krstjani stablo Zivota smatrali Zenom (Item dicunt lignum vite mulierem; lignum scientie boni et mali fuisse mulierem, Kniewald o. c.). Napo- kon, ako se uzme da je kod njih postojao negativan stav prema Ivanu Krstitelju, Gini se gotovo prirodno da je u R i Hi wu naslovu istak- nuto, da je to apokalipsa Ivana evandelista (i apostola). No sve su to zaista slabi odjeci, pa se ne moze reéi da je u Apokalipsu pod utje- cajem bogumilskoga vjerovanja uilo koje’ta Sto u nju ne spada, ili da bi se na njezinoj osnovi mogli dobiti neki vrijedni podaci koji bi objainjavali neke joS uvijek skrivene pojedinosti njihova uéenja. Fo svemu sudeéi, bosanske rukopise s ostalim ¢irilitkim (na pr. tuskim) rukopisima veze u prvom redu to Sto su podijeljeni na glave (kefalaia) i Sto imaju neke interpolacije od kojih je mo%da najzna- éajnija ona u XXIjg,29 koje nema u glagoljskim tekstovima. No 4 V, Dr. Dragutin Kniewald, Vierodostojnost latinskih izvora 0 bosan- skim Jratjantma, Rad JAZU inj. 270, Zagreb 1940, # VY. Slanak Der Glagolismus im mittleren Balkanraum (Die Welt der save IH, 3, Wiesbaden 1956), Da se kojom sreéom saéuvao cijeli komentar uz Apokalipsu, tamo bi zacijelo mnogo izrazitije doslo do izrazaja pravo i neposredno krstjansko vjerovanje. Ovako, Sreckoviéevo ev. 1 danas joS u tome daje vise nego Apokalipsa. 63za kefalaia se gotovo od rijeéi do rijeti moze ponoviti ono sto je u svoje vrijeme Danitié rekao za Hvalovu podjelu psaltira na kathisme; da se odatle ne moze zakljutivati da su bosanski krstjani svoje knjige upotrebljavali onako kako se upotrebljavaju u Istoénoj erkvi, jer »bi moglo biti da se u Hvalovo vrijeme drialo da ta dioba pripadac u nagem sluéaju Apokalipsi te da ne mora da ima neke uke veze s crkvenim obitajima, nego da ih je pisar naprosto prepisao ili prepisivao onako kako ih je u predlosku naao — i ne misleéi da tu mofe biti razlike izmedu onoga Sto je pripadalo jednoj erkvi i onoga Sto je pripadalo drugoj erkvi."* To, sto ove podjele nema u glagoljskim tekstovima koji su do nas do8li, mote biti i posljedica kasnijih adaptacija, a ta je u ovom sluéaju mogla biti olakSana time Sto je naprosto — da bi se dobio dist tekst — trebalo samo izostavljati ono Sto je — kao na pr. u R — bilo ispisano crvenilom te je pred- stavljalo rubriku (crvljenicu). J. M. Bover u predgovoru svojem izdanju Novoga zavjeta (Madrid 1959) misli da neobiéno veliko mnoStvo varijanata, koje se kod Apokalipse susreéu i u najstarijim tekstovima, treba pripisati »episcopis aliquibus non ita vigilantibus” i da "scribis ergo, non vero auctori, talia menda adscribenda videntur”.' To ée biti toéno, no to jo8 ne opravdava takvo zaista neobiéno veliko mnoStvo varijanata koje se nalaze i u najstarijim grékim rukopisima. Zato je tako te’ko odrediti tekst ili maticu iz koje se prevodila bosanska Apokalipsa. Uzmimo samo XXlj9, 9. Na prvi pogled bi se éinilo da je interpola- cija 0 apostolima na tom mjestu odlika koja tako jasno veZe bogu- milske (krstjanske) tekstove s pravoslavnim tekstovima (kod Gor- skoga i Nevostrueva), da bi se to gotovo moglo uzeti kao jedan od adokazac da je bosansko krstjanstvo (bogumilstvo) bilo istoénoga, pravoslavnoga porijekla. Medutim, svestrana kritika teksta kaze neSto sasvim drugo. Prije svega, ta je koncepcija — da onih dva- naest kamenova predstavljaju dvanaestoricu apostola — vrlo stara, pa veé Ekumenije (VII st.) u svojem komentaru uz Apokalipsu o tome govori dt te tis nadadg uai of véae chusat Zidot év tots TIS nbdews Seuedion, oluvec, & elenrar, rig dnoorddore yedpovot).’ H. C. Hoskier, nadalje, za gréki rukopis 59, koji je vrlo star a pripada 1 p, Danitié, Hvalov rukopis, Starine JAZU knj. III, Zagreb 1871, str. 7. ¥ To, M, Bover, Novi Testamenti Biblia graeca et latina, ed. IV, Matriti 1959, str. LXV; prema ovom djelu uzimao sam latinske i gréke citate ondje, gdje ih u ovoj radnji navodim. ‘H.C. Hoskier, The Complete Commentary of Oecumenius on the Apo- calypse, Ann Arbor 1928 64grupi 59—121 te je osim toga vrlo blizak tekstu 12 (koji je bez komentara, ali je prepisan sa komentiranoga teksta) kaze doslovno The arrangement of the twelve gates (KXI, 20) is out of the ordinary, for opposite the names of precious stones, stand, in the same line of text itself, the names of the twelve apostles, i zatim uz svaki dragulj-temeljac navodi imena koja se ondje spominju — od jaspisa- Petra do ametista-Matije, onako i onim redom kako je to u bosan- skim rukopisima. Sad, ako se uzme u obzir da su to sve tekstovi koji pripadaju tzv. Erazmovskoj skupini grékih izvornika i da su se oni dirili po zapadnim krajevima, gdje se najvecim dijelom i danas nalaze (59 Nat. Suppl. gr. 99 Pariz, 12 (jz XII st.) Vat. Alex. 179 Rim, 121 Angelic. gr. 32 Rim), ne nameée li se odatle nekako samo po sebi pitanje, nisu li oni u vezi sa zapadnim balkanskim (jadransko-primorskim i ototkim) krajevima, koji su do kraja X vijeka pripadali Bizantu i gdje je joS dugo poslije toga bilo tragova gréke vlasti i grékoga bogosluzja, i nisu li — kao cjelina — bili u uskoj vezi s akvilejskom patrijarsijom, koja je za kulturno i vjersko budenje upravo u ovim zapadnim juénoslavenskim krajevima i uw Istri imala veliko, u izvjesnom pogledu presudno znaéenje? Spomi- njem to zato, 8to na ovakvo shvaéanje upucuju i neke pojedinosti, od kojih éu ovdje navesti tek ove. U Apokalipsi Ip u bosanskim rukopisima imamo ve desnici a veéina grékih tekstova ima éni tie deftds, no A 81 i joS neki kodeksi imaju év tj} de®, ili dalje, u Ty; petrogradski palimpsest (iz IX v.) ima jednako kao i Rukopis krstjanina Radosava dow adr@ gayety and 10d E6i0v — dam» emu ésti of driva (s naknadno odozgo doda~ nim manini), ili u Hg, bosanski tekstovi imaju eda ihe a i 81 ima téxva abrey (prema abvijs, lat. filios eius, kako je u vetine ostalih), u Ty, nalazi sé u Radosavljevu rukopisu lapsus ve tiétirearéi (Thyatirae), a 81 takoder ima év Ovarergalors (sa or superser.); sliéno je iu Ty, Vi 44 itd. U XVI; ima 81 istu interpolaciju koju nalazimo iu bosanskim rukopisima (da je Zena grad koji ¢e viadati nad kra- ljevima zemaljskima), a jednako je i na kraju Apokalipse (u XXIq), gdje Vulgata ima cum omnibus vobis a Bover za gré. tekstove daje samo normirano pert ndvrw, dok neke druge skupine (S V M, pa i H) wu koje ide i 81 dodaju dyiéy (u bos. rukopisima sv vsimi svetimi). Ako se sada na ovo doda, da i tekst 81 pripada skupini Erazmovskih ‘ H. C. Hoskier, Concerning the Text of the Apocalypse. Collations of all existing available Greek documents with the standard Text of Stephen's ‘Third Edition, London 1929, vol. I—II. 65tekstova i da je, sva je prilika, kao i 204 prepisan sa nekog vrlo sta~ rog predloska u Mlecima (v. Hoskier Concerning I, 266: We have now found a sister MS. 204 at Venice written in very abbreviated cursive, but agreeing with 81 almost throughout), onda to jo8 vise utvrduje ranije izretenu misao, da su svi ovi — i bosanski i glagolj- ski (mislim glagoljski prije revizije u XIV st.) — tekstovi mogli biti (i jamaéno bili) u vezi s grékim tekstovima koji su se Sirili i prepi- sivali upravo u ovim zapadnim krajevima i koji se i danas veéinom nalaze u arhivima u Rimu, Mlecima, Parizu i Miinchenu. Gledani sa ovoga stajalista bosanski rukopisi dobivaju krupno znatenje ne samo za povijest i za Sirenje Apokalipse medu Slavenima nego i za utvr- divanje i za rekonstruiranje najstarije gréke verzije Apokalipse u nagim i susjednim zapadnim zemljama. GLAGOLJSKI ZAPIS U RUKOPISU KRSTJANINA RADOSAVA Ovo je pitanje, iako ne tako krupno kao ono o kojem je gore bio govor, ipak vaino ne samo s obzirom na tehniéku, vanjsku stranu tekstova, nego i s obzirom na njihovu genezu i na njihovo prepisi- vanje. Ono je relativno vazna karika i u kompleksu pitanja oko postanka i razvitka tzv. "bosanske crkve” u Srednjem vijeku, pa mu stoga treba priéi vrlo oprezno i obazrivo. Iz onoga Sto se posredno mode izvesti iz premisa koje su prije bile dane, priligno jednoznaéno izlazi da je pramatica iz koje su se Prepisivale bosanske Apokalipse bila a) pisana glagoljicom, i to b) jamatno glagoljicom zapadnoga tipa, koja je u Bosnu dogla iz zapadnih strana. Direktni dokaz za ovo predstavlja Rukopis krstja- nina Radosava, u kojem je na dva mjesta — na £. 55. ina f. 57. — zabiljeZen azbutni niz glagoljice i to, kako sam veé jednom rekao, glagoljice hrvatskoga tipa s kraja XI ili potetka XII vijeka.” Tom je glagoljicom pisan i zapis na f. 59, a Sto je osobito vaino, i oba azbuéna niza i glagoljski zapis na £. 59, i preostali Girilitki tekst pisala je ista ruka — ruka krstjanina Radosava, koji se u kolofonu (£, 58") onako lijepo obraéa titaocima rijetima »gospodo ako sam to loSe postavio, nemoite se tomui porugati ere mi sta ruci trudsni teZeGec (tj. od tega, od posla). U posljednje se vrijeme u nekoliko navrata — sad iserpnije, sad manje iserpno, sad s obzirom na jedno, sad s obzirom na drugo — 7 J, Hamm, Staroslavenska gramatika, Zagreb 1958, str. 21. 66pisalo 0 ovom rukopisu, pa i o spomenutim glagoljskim zapisima u njemu. Posljednji je o tome pisao Vj. Stefanié u Zborniku Histori; skog instituta Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti (vol. 2, Zagreb 1959) u raspravi u kojoj je spomenute zapise povezao sa zapisom u Cajnitkom evandelju (Glagoljski zapis u Cajnitkom evan- delju i u Radosavljevu rukopisu, str. 5—15, sa 5 snimaka). Rezultati do kojih je doSao dosta su nejednaki. Oni su vrlo pozitivni ondje gdje on drugi (donji) dio zapisa na £. 59 pripisuje osorskom kanoniku M. Soviéu ( iako @ u célomudro zbog svoje totke na uspravnom korpusu ne mora biti osobito relevantno: u netastivié, ujupvanié i prosvittenié takoder je é pa ipak na njem nema totke, a jedva se moze misliti da je Sovié namjerno mislio razlikovati svoje é od onoga é koje se nalazilo u predlosiku; ako mu je bilo do ispravljanja ikavizama, trebao je ispraviti i vici u vécé i prosviiéenie u pro- své8éenié), Njegovi su razlozi koliko se tiéu M. Soviéa, tj. da je on imao u rukama Radosavljev rukopis i da je Ginio biljeSke i zapiske na njegovim marginama, uvjerljivi, i bili bi uvjerljivi i da su neke pojedinosti u izvodenju bile izostale. To je medutim samo drugi dio njegove rasprave: u prvom dijelu (str. 5—10) takoder ima vrlo toénih postavaka. Toéno je na pr. kada za Cajnitko evandelje kaze (na str. 6) da glagoljski zapis u njem predstavlja "krasan primjer degeneracije jednog pisma, koje se nije prirodno dalje razvijalo, jer je ostalo bez organske veze sa Sirim podruéjem njegove upotrebe” i da u izvje- snom smislu — ako se uzmu u obzir neki znakovi retardacije — ovaj zapis predstavlja paleografski stadij otprilike oko sredine XIII vije- ka (ib.), ali ja se ne bih olako slozio s time, da je to moralo biti pismo istotnije tradicije. Autor sam kage da je ¢irilski tekst Caj- nivkog evandelja pisan ikavski — onako, kako su pisana i ostala bosanska bogumilska (krstjanska) evandelja — dakle zapadnim govo- rom, a ja uz to mislim da glagoljski zapis u tom evandelju uopée ne mora predstavljati prijepis sa glagoljskog predlo’ka nego da je to mogao biti i pokuSaj da pisac glagoljskim slovima koja su mu morala biti poznata (zacijelo je umio dobro Eitati glagoljicu, iako se sam njome viSe nije sluzio) prepi’e jedan kraéi Giriliéki tekst pisan raSkom recenzijom, Na to upuéuju neka slova (degenerirano b, k, 2 poluglas dosta nalik na ii sl) i Gir. ligaturno u, w koje je pisac nehotice ostavio i u glagoljskom tekstu, a duktus sim upuéuje na sveéenika koji je zacijelo bio vjest knjigama (pasivno svakako i gla- goljskima). To pokazuje i inicijalno 7, pa i s. Drugim rijedima, raz- lika izmedu anonimnog pisca zapisa u Cajnitkom evandelju i Mateja 67Soviéa kao pisea drugog (donjeg) zapisa na £, 59. Radosavljeva ruko- pisa sastoji se — ako se ovo ovako siroko uzme — zapravo u tome, da su i jedan i drugi poznavali pismo kojim su svoje zapise napisali, ali se sami u svakodnevnom iivotu njime nisu slu¥ili, i kada su odjednom trebali — bilo iz kojih razloga — da nesto ovim pismom zapisu, da su i jedan i drugi ili oponaéati poluustavna ili Stampana slova, i to u vrijeme kada se u Hercegovini vise nije pisalo glagolj com, i kada se na Cresu i na Loginju, ako se pisalo glagoljicom, veé odayna pisalo kurzivom. Ako se dalje isporeduje oba zapisa, dolazi se do izvjesnih poda- taka koji se odnose a) na odredene stupnjeve u degeneraciji glago- Vice, b) na podrugja na kojima je do toga dolazilo i c) na pitanja koja su u vezi s op¢im karakterom ovih zapisa, i kako je i zaito je (iu koje vrijeme) do njih doilo. a. Kod Cajnitkog zapisa titaocu se odmah nameée slignost izme- du poluglasa i glagoljskog i, i izmedu znaka za wu i éirilitkog, u bo- sanskim tekstovima uobitajenog ligaturnog u, tako da bi tu lako moglo dolaziti do zamjenjivanja glasova » i i (u je ionako u), ali ne bi dolazilo na pr. do zamjenjivanja izmedu » i ¢ i o, ili izmedu ii s. S druge strane, sva tri arhaiéna zapisa u Rukopisu krstjanina Rado- sava pokazuju da se kod toga tipa slova uz neSto slobodniju, nemar- niju stilizaciju — otprilike onako kako je Radosav pisao svoj éiri- licom (bosanéicom) pisani tekst — moglo u starijoj, jo8 poluobloj fazi zamjenjivati poluglas i e, i poluglas i i, ili poluglas i a, i é i drugo i sa bosanskim (éirilskim) ligaturnim u. Odatle veé u zapisu, koji je prepisan sa glagoljske (ikavske) podloge, grije’ka (otvrezese se mje- sto otvreze%i se; osim toga R pie slovo s onako kako se u Cajn. pige i), Ako se s ovime dovedu u vezu mnogobrojne zamjene do kojih u bosanskim (bogumilskim) spomenicima — a i vidjeli smo da se to ne odnosi samo na Apokalipsu — dolazi upravo u ovim relacijama, t}. da se poluglas zamjenjuje sa i ili sa e ili sa o ili sa u, i da ui samo preko drugog i mote biti u vezi s poluglasom, te da se zamjenjuju iiwié iu — dolazi se i preko volje do zakljuéka, da ne treba a limine odbaciti pomisao da su se u rukama bosanskih krstjana moéda jo3 mogli nalaziti i cijeli spomenici — oni koje su poslije 5 toliko uspjeha uni8tavali franjevei i Turci — koji su bili pisani mladim, retardiranim i degeneriranim, perifernim oblicima glagolj- skoga pisma, koji su dopuitali da se kod prepisivanja ad litteram ine tako krupne grijedke, da je to na pr. u R ponegdje znalo sasvim unakaziti, izopaditi tekst i utiniti ga nejasnim, jeziélki nepravilnim i gotovo nerazumljivim. 68b. Sto se podruéja tiée, na kojem su nastala oba zapisa, jasno je da se, kao i u paleografskom i u tekstovnom pogledu, radi o dvije medu sobom sasvim nezavisne, samostalne pojave. Radosavijev je zapis kao i cijeli njegov rukopis nastao na sjeveru, u sjeveroza- padnom dijelu Bosne; Cajnitko je evandelje u svojem éirilitkom dijelu takoder vezano za ikavsko podruéje, no odatle je rukopis poslije prenesen dalje na istok i tako je — kao i Kopitarovo evan- delje i neki drugi rukopisi® — dospjelo na podrugje na kojem su se upotrebljavali pravoslavni tekstovi raske recenzije. Po tome on je, razumije se, neSto blizi Grékoviéevu i Mihanoviéevu apostolu, ali to jo8 ne znati da ove glagoljske spomenike treba stavljati istoénije od podruéja na kojem je na pr. bilo napisano Miroslavljevo evandelje. c. Opée je (i zajedniéko) obiljezje i jednoga i drugoga rukopisa, da se u oba sluéaja ispred zapisa nalazi zabiljezena glagoljska azbuka i to upravo onoga grafijskog tipa, kojim je zapis napisan. U Cajniékom evandelju (na f. 89") ta azbuka nije potpuna — kao da pisar koji ju je pisao nije imao strpljivosti da je do kraja ispi’e, nego je odmah — na tri mjesta — poteo pisati cijele rije’i, da doskora prekine i ovaj dokoni, jalovi trud, koji nije nigemu vodio, pa da na iduéoj strani (f. 90) koja je ostala prazna pokuSa glagoljskim slovima ispisati tekst koji mu je prvi dogao pod ruku (lv. KXVj9-m). Da se radilo 0 pravoslaveu koji je to pisao, vidi se po ostalim zapisima na str. 89° (osobito po zapisu ispod vitice, koji je ini se, pisala ista ruka koja je pisala i glagoljsku azbuku), a i da se radilo o pisanju bez neke odredene svrhe i namjere, pokazuju torza na str. 89° (osobito drugo sme s upadljivim, stiliziranim e koje je u glavnom zapisu upo- trebljeno u zamjenici ee (Slovo eZe az» itd.). Upravo zato Sto pismo ovoga zapisa i njegov duktus éine cjelinu za sebe i Sto se organski ne vezZu za odredene ustaljene oblike i za podruéja na kojima je gla- goljica u ono vrijeme bila u funkeiji, tj. Ziva i u Zivoj svakodnevnoj upotrebi, taj je zapis mogao nastati i bilo kada poslije XIV vijeka, u koji se mee Cajnitko evandelje, i zato Stefanié ni vrlo dobro kada ga mete »negdje otprilike u isto vrijeme« kada je nastao i Radosavljev rukopis, dakle u XV vijek (dok je grafijski fond koji on predstavija, naravno, genetidki stariji od sredine XII vijeka). Zapisi u Rukopisu krstjanina Radosava predstavijaju se druga- éije. Tu su prije svega dva azbuéna niza, onaj na f. 55. i onaj na £. 57, od kojih je samo jedan — i to onaj drugi (onaj na f. 57) — J. Sidak, Kopitarovo bosansko evandelje u sklopu pitanja »crkve bo- sanskee, Slovo 4-5, Zagreb 1958. 69organski vezan i otito prepisan iz matice iz koje je Radosav prepi- sivao svoj rukopis. Potvrduje to ne samo mjesto na kojem se taj zapis nalazi (na sredini strane na kraju jedne od molitava i ispred potetka ev. po Ivanu) nego i raspored i velitina i debljina slova i natin kako je zapis zabiljeZen. Pretpostavljam da je u tekstu iz kojega je Radosav prepisivao svoj rukopis ovaj zapis bio ispisan na kraju i pri dnu strane, i da ga je Radosav, kako je sve prepisivao,!® pre- pisao zajedno s ostalim tekstom kao neSto Sto organski ide uz tekst, pa je tek iza toga stavio potetak ev. po Ivanu. Zapis (koji takoder predstavlja azbuéni niz) na f. 55. dodao je na svoju ruku i to nak- nadno, pri dnu strane, kada je vidio da tamo joS ima mijesta. Ovo potvrduje veé to Sto su slova u ovom drugom zapisu neito sitnija i neuglednija od onih u prvom zapisu i, napokon, to — a to je nesto emu se posvetivalo premalo panje — Sto-se ovaj zapis u nekim slovima, kao Sto su znakovi za b, p, i, s, d i ju — unekoliko razlikuje od zapisa na f. 57. Dovoljno je malo bolje ispitati znakove, recimo, za p, ili za s, ili makar za ¢ — da samo neke ovdje spomenem — da se te razlike uoée i da se vidi da azbuka na f. 55. ima neke elemente koji su mladi od korespondentnih elemenata u azbuci na f. 57. Potvrduje to i znak za of koji je u izvornom tekstu jamatno pred- stavljao glagoljsko pe i koje je Radosav tek u drugom (naknadnom) azbuénom nizu na f 55. sasvim izjednatio s grékim ®. Osim toga znatajno je — a na to je veé Jagié uputivao, samo se poslije na to zaboravilo — da se Radosav u svojem punom glagoljskom tekstu na f. 59 sluzio slovima iz ovoga drugoga, naknadnoga, mladega, svojega zapisa na f. 55. a ne slovima iz zapisa na f. 57 (samo je dodao mod'ficirano, iskrenuto st kojega nije bilo u izvornom zapisu pa ga stoga ni on nije prenosio u onaj drugi, mladi, s v 0 j zapis). Znatenje svega ovoga nije maleno. Ako se naime onomu &to je reéeno doda da je prvo pismo — ono na f. 57 — genetidki starije od drugoga — od onoga kojim se Radosav posluzio na £, 55, moglo bi to znaviti 1) da je uz spomenuti stariji duktus na f. 57. u Radosavljevo vrijeme i na njegovu podruéju mogao postojati i neki drugi, mladi glagoljski duktus (onaj sa f. 55), 2) da je ovaj drugi duktus otito morao Radosavu biti blizi od prvoga, dok je na nj preSao i njime u svojem zapisu tako okretno pisao, i 3) da se, dakle, ne treba mnogo Suditi tome Sto je Jagié mogao doéi do zakljutka da se u Radosav- Jjevu sluéaju moglo raditi i o organskom glagoljskom pismu koje je u XV vijeku jo3 tu i tamo medu bogumilima moglo biti u upotrebi * V. spomenuti pseudokefalaion u VIL. 70("Die unverkennbare Konsequenz des Schreibers in der Anwendung einzelner Buchstaben ist in unserem Falle sehr beachtenswert. Sie schliesst die Annahme zufillig aus Unbeholfenheit so geschriebener Buchstabenformen aus, So verfahrt nur eine in der betreffenden Schrift gut geiibte Hand. Wenn aber dem Schreiber jener 11 Zeilen die glagolitische Schrift gerade in der fiir uns auffaligen Gestalt geliufig war, so darf mit einer gewissen Wahrscheinlichkeit vermu- tet werden, dass damals nicht éine, sondern viele Personen mit der- artigen Schriftziigen glagolitisch zu schreiben gewdhnt war” Anal. rom. 55). Premda ovo »viele« treba svakako odbaciti, ipak mislim da se i na osnovi ovih nekoliko zapisa teoretski moze dopustiti mogué- nost, da je u Bosni medu bogumilima i medu katolicima i u XVi vijeku moglo biti judi koji su poznavali glagoljicu i koji su se od potrebe ili zbog razonode mogli njome sluiziti, iako je ona prakti&ki ondje najdalje od sredine XIII vijeka prestala da se organski razvija. No neki su mislili da su se oba zapisa — i onaj %ajnitki i ovaj Rado- savljev (uzet kao cjelina) — sluzili mrtvim oblicima, iskrivljenima u neke odredene svrhe, i da ta svrha nije mogla biti druga nego da prosjetni Gitaoci ove zapise ne mogu protitati, drugim rijetima — da im je svrha bila tajnopis. Moze li se medutim Radosavljev zapis u pravom smislu smatrati tajnopisom (kriptografijom)? Mislim da ne moie, i rei ¢u odmah zaito tako mislim. Kod tajnopisa najbitnije je — i zapravo jedino bitno, ako se radi o pravom tajnopisu — da sluzi nekom skrivanju, prikrivanju. Tako i M. N. Speranskij.u svojoj poznatoj raspravi o juénoslavenskim i ruskim tajnopisima kaze da TCPMHH ,,TaMHONMCS MOHHMACTCA OOBIKHOBCHHO B CAMOM LIMPOKOM CMBICIIC groro cuiopa, T. €. B CMBICI€ TaKOrO Bla TIMCbMa, KOTOpEIii OTKIO- Hach of OOmeynorpeSuTesHoro, MMceT NeNEHO cHemaTs HaMMcaHHoe COBO WIM MEIC, MONOKEHHYIO HA MHCEMO, HEOCTYMHBIME JUI OOEIKHO- ‘SCHHOrO rpaMOTHOrO umTaTéna mM, nO KpaiiHeli mepe, CosqaTb 3aTpyn- HeHHe JULI Mpourenma wr ypasymenmsa mucanHoro.2° Kod tajnopisa u punom, pravom smislu vazno je naime — kao i kod krivitnog djela — da li postoji dolus (koji ne mora biti malus, moze biti i malitiosus), odnosno da li se neito namjerno Zeli pred nekim sakriti-ili uéiniti nerazumljivim (u naSem sluéaju neéitljivim). Tajnopis je na pr. kada u kazalu neke redovnitke ljekaruse iz XVIL vijeka stoji bosanticom zapisano mp anpip Ha KsHEbHNHO Anat AoH i kada su i drugi ginekoloski zahvati pisani bilo na hrvatskom ili na 2M, H. Cnepanciasil, Tatixonucs p yoro-cranenckmx 1 pycexmx namsrimnax nmesiia, AH CCCP Jlewmurpax 1929 (Quumenonenun cnasauckoll dwi0H0rH BEunl, 43): CIP. 2. m1talijanskom jeziku zabiljeZeni bosanticom, a sve je ostalo zapisano latinicom — ali u njoj zato nema ni azbuke pisane bosanéicom, koja bi Gitatu-namjerniku koji ne zna bosantice omoguéila da ta mjesta u kazalu protita. Kod Radosava je medutim druktije. Tu ne moze biti govora o nekom namjernom prikrivanju, jer se za takav postupak ne moze naéi pravi razlog ni u tekstu (fragmenat iz poslanice Tita, koji je prepisan glagoljicom, ne sadr2i ni8ta Sto bi bilo dogmatski bilo kako drugatije moglo biti vazno za "bosansku crkvu”), a osim toga samom tekstu gotovo neposredno prethode ne jedna nego dvije gla- goljske azbuke, dva kljuéa koja su svakomu tko poznaje éiriliéki red slova (a ne samo Gojsaku) omoguéavala da proéita ono Sto u zapisu na kraju rukopisa’piSe. Tu nema osnovnih elemenata koji bi ovaj zapis ili ove zapise (ako ovamo ubrojimo i obje azbuke) kvalificirali kao tajnopis. Preostaje prema tome samo tumavenje koje je veé prije dato: da je Radosav u rukopisu koji je prepisivao na8ao azbuku koja se kod njega nalazi na f. 57, da je tu azbuku s nekim varijantama koje su mu bile blize od onih na f. 57, ponovo pokugao prepisati na £. 55, i da je ovom drugom, sebi i svojem vremenu blizom azbukom na £, 59, na éistoj strani iza kolofona, prepisao jedan odlomak iz Pavlove poslanice Titu. To bi bilo sve, i u tome ne treba traziti nikakve tajnovitosti i nikakvoga tajnopisa. TEKST APOKALIPSE Filijacijski momenti (na pr. za M+R:HiH+R, MU,» Ip, 2 Wa, VI, 17 Vis, Xi, XIVs2, XVU7 21, XIX, XXot1 13 i dr, ii za H+M:R, IVio, Vi, VII, 1X2 45, Xliz, XIVs, XVI, XXy i dr.) ne daju prave slike: premda se moze pretpostavljati da je Apokalipsa dofla u Bosnu u jednom pratekstu, nuzno se — veé prema IVjo i pre- ma drugim razlikama koje nisu sitne a opet nisu ni tako krupne da bi upuéivale na drugi pratekst — mora pretpostaviti da je sa njega jo u XU, XIII i XIV vijeku naginjeno nekoliko prijepisa od kojih su zatim tri razlitita primjerka posluzila kao predlozak sa kojega su se u prvoj polovini XV vijeka prepisivali H i R i prije toga M. Ni za jedan ne bi se moglo reéi da je prepisan sa drugoga: Hval éesto upo- trebljava jery, kojega nema ni u M ni u R. M je prepisan sa predlo- Ska kojemu je nedostajao poetak (nema gl. Iy-s, a da je tako bilo iu predlogku, vidi se po tome Sto se ispred toga nalazi (uncijalom) naslov) pa prema tome a priori nije mogao biti predlozak niti za H niti za R, koji taj potetak imaju; napokon, ni R nije mogao biti 72predlozak ni za H ni za M veé iz toga jednostavnog razloga Sto je — sudeéi po kolofonu — mladi i od jednoga i od drugoga. Filijacijska shema ovih rukopisa mogla bi se prema tome, ako se u ordinati slo- vima a, b, ¢ i razmakom od pramatice oznadi relativna starina pred- lo8ka, predstaviti ovako: glagoljska pramatica H Pri tom u R je sadrzano najvise starine a M mu je blize od H, dok H ima — i po grafiji, a i inate — dosta mladih (pa i dijalektal- nih, i éakavskih) erta. : Rekonstrukcija teksta koji bi bio zajednitki M H i R predstavlja znatne te¥koée, veée nego kod hrvatskih glagoljskih rukopisa. Razlog je tomy, u biti, to Sto nije bilo prepisivatke discipline pa su se knjige ” prepisivale kojekako. Slitno je, doduée, bilo i s grékom Apokalipsom, samo &to je ondje, kako Bover s pravom misli, razlogom bilo, to Sto je neki od erkvenih otaca u potetku nisu priznavali ("Historica origo mendorum fortasse explicari potest ex dubiis illis, quae de Apocalyp- seos authentia II saeculo et III nonnullorum animos vexarunt’),?! tako da je tek poslije u8la u kanon crkvenih knjiga, a dotada se, prepuStena sebi i vjernicima kojima je najvise godila (v. str. 45), prepisivala kojekako. To je vrijedilo i za glagoljske tekstove, samo Sto je tu razlogom bilo to Sto kod glagoljasa nije bilo viega svecen- stva (biskupa, nadbiskupa, kaptola) koje bi bdjelo nad ZistoGom erkvenih knjiga i erkvenoga jezika. JoS teZe je bilo kod krstjana kod kojih su se knjige prepisivale bez ikakvoga nadzora od strane erkve- nih starjesina. Neki su pisari bili i savjesni i — za ono vrijeme — uéeni, kao Sto je to bio anonimni pisar Mletatkoga rukopisa (M), kao Sto je to bio Hval, no drugi su bili priprosti Ijudi iz puka koji su se sluzili perom tek kada bi odloZili sjekiru ili motiku (R). U takvim prilikama tekstovi, prirodno moraju vrvjeti varijantama, solecizmima i kojekakvim sitnim razlikama, i jezitnima, kada se prepisivalo slovo % V. Bover o. ¢, str, LXIV, i prije toga Hoskier 0. ¢. Concerning. 73po slovo, i tekstovnima, kada se koje8ta izostavljalo, "popravljalo”, “objainjavalo” ili dodavalo. Ipak, ove posljednje razlike, razlike u tekstu, kod bosanskih rukopisa nisu tolike da se ne bi mogla sagle- dati matica koja im je bila osnovom. Veée su razlike u jezilu, gdje su brojni ikavizmi i brojne grijeSke utinile naprosto nemoguéim da se jeziéna rekonstrukeija provede u jednom suvremenom sistemu, 0 sistemu iz prve polovine XV vijeka. Moglo se u&initi samo jedno: ili ikavizirati i ono Sto u tim tekstovima jo nije bilo ikavsko — i tomu prilagoditi mlade nominalne, pronominalne i verbalne oblike koji bi odgovarali onom vremenu, tj. aktualizirati ove tekstove s obzirom na XV vijek, ili sve vratiti natrag pa pokuSati rekonstruirati pramaticu koja jo8 nije bila ikavska, i u njoj zadrZati starije oblike i glasove koji se tu i tamo nalaze na pr. u R ili u M, i koji nisu mogli biti onamo uneseni nego su se morali ondje nalaziti od starine. Kao ato se vidi, teSkoéa je kod toga — a ja sam se odluéio za ovu drugu soluciju — da se Sto pouzdanije utvrdi platforma na kojoj ée se jezitki i gra- fijski rekonstruirati pramatiea, jer ni ona u XI i XII vijeku — do kojega vremena treba segnuti unatrag — nije svagdje i na svakom podruéju bila jednakd. Tu sam se u prvom redu posluzio rukopisorn R i njegovim zapisima na ff. 55. i 57, 0 kojima je bio govor u proglom’ poglavlju. Karakteristiéno je naime da je samo R saéuvao stare oblike tipa probate I,, pries Il, prise XX» od probosti = aor. probase — pro- bake, prigti = aor. priesv, priese gdje drugi (M, H) imaju probodose, prieho, priege, i da samo on ima f u fiéle i u sliénim rijetima u kojima ostala dva rukopisa imaju p. Osim toga R ima i azbuéni niz koji ide u drugu polovinu XI vijeka ili u po’etak XII vijeka, sa nekoliko slova iza € koja su ofito oznatavala tisuée (2000, 3000, 4000, 5000, 6000) i koja na kraju zavrSavaju znakom koji oéito predstavlja modifika- ciju nazalnoga ¢ koje se jo3 i u drugoj polovini XI vijeka gdjegdje Pisalo (kao i granato m, na pr, na Baséanskoj ploti). Da li se tada jo3 pisalo i jery, te&ko je reéi, iako bi neke grijeske u R mogle i na to upuéivati, no kako se jery i inate vrlo rano (veé u Ma i u Clo) na hrvatskom i srpskom podruéju gubi i zamjenjuje sa i (prije nego sto se ¢ zamjenjuje sa e), mislio sam da ga u svojoj rekonstrukeiji mogu izostaviti, odnosno da sve one mnogobrojne y (na pr. u H) mogu za- mijeniti sa 4. Tako sam dobio osnovu za rekonstrukciju u-kojoj.sam se uglav- - nom dréao natela da treba dati ono Sto ima vetina — sto se nalazi * v. Starosl. gramatika (1958), str. 19—20, 4barem u dva od spomenuta tri rukopisa (ako se nije radilo o posebnim sluéajevima u kojima je izbor diktirala veéa starina). Mjesto ikavskih i ikaviziranih refleksa pisao sam svagdje é, a mjesto e koje je postalo od ¢ pisao sam ¢ — i sam svijestan toga da se ovo slovo u pramatici jamaéno viSe nije dosljedno razlikovalo od obitnoga e (kao Sto se od njega ne razlikuje ni u glag. azbukama u R). Udéinio sam to zato da domaéim — a i stranim — struénjacima kojima je vise do sadrzaja nego do glasova i do fonetskih razlika, olakSam razumijevanje i ori- jentaciju koja bi bez toga — na pr. u pte. prez. akt. — upravo zbog glasovnih razloga bila otezana. Napokon, e i ¢ se i optitki tako malo razlikuju da to nikoga nee smetati, a mnogima ée pomoéi da tekst JakSe razumiju, Mlade fonetske crte (vb > u, -l» > 0 i -l»v > u) nadomjestene su starijima (s izuzetkom -lu < Iju) a i, koje se bilo u potetku, kada je tu bio inicijal, bilo zbog sinkopiranja Sesto izostavljalo, nadomje- Steno je svagdje gdje mu je po spomenicima ili po izvornom sadr- Zaju mjesto m piSem st, a 8 — u; iji proveden je od mladih oblika u lokativu mnoZine nastavak —ihv (na nebesih i jedn. na nebesi). Ovo se dosljedno nalazi u sva tri rukopisa pa se moze pretpostavljati da je tako bilo iu pramatici. Cesto je i disimilatorno veliem» (u instr. jedn.) mj. veliime (koje sam vraéao u veliime). Interpunkcija je ostala uglav- nom stara (na starim osnovama), poluglas jedan (»). Moji ev. dodaci nalaze se u uglatim zagradama. Vainije varijante nalaze se u biljeSkama ispod teksta, Medu njima nema fonetskih i morfoloskih (ili sintaktitkih) varijanata koje su po svojem znaéenju za tekst i za njegovu filijaciju irelevantne. TEKST APOKALIPSI IOVANA APOSTOLA EVANDELISTA glava .@. prolog» of andela i eze emu dano bisto *Apokalipsi isuhrsstovi ee dasts emu bogs pokazati raboms svoims . imsie podobaet» biti vs skoré . I skaza poslavp andeloms svoims rabu svoemu jovanu *ize svédételnstvova slovo bozie . I svédételsstvo isuhrsstovo eliko vidé . ‘Blazens éntei i slisedte slo~ vesa prorotsstvié i spbludajuste napisanié vb nems . vréme bo blizs . ‘Iovans :z: crpkvams sustims vp asii . Blagodétp vamp i 15mirp of suStago iZe bé . i gredu8tago . I o! :z: dubs ize sute pré- stoloms ego . ‘I o! isuhrasta ize este svédétels vérsns i prevénsce izb mretvihp i knezp césaremp zemisnims . Lubestemu ni i raz- dré3eSumu o' gréhp nadihs kreviju svoeju . “I stvorils ests name césarsstvie i erée bogu i otscu svoemu . Tomu slava i drsZava vp véki vékoms amns . *Se gredets sp oblaki i uzritn vesako oko ize i probase . Flaés i vepls stvoretp o nemb vsa koléna zemlsnaé . Amins . “azb esmp alppa i w. nagetekp konsen. glagolets bogs sei i béei i gredei vsedrszitele . *Azp iovann brats vaSb i obsitunike vp petaleh» i vp césarpstvé i vb trepéni isuhrestové. Béhs ve otocé naricaemémp patomé za slovo bozie i za svédételestvo isu- hrsstovo :. 0. 0 vidéni vd nemie isusa vidé po srédé .z. svétilonike “Béhp duhoms vp dons nedéleni i sliSah za soboju glast veli éko trubié glagolusti . “eze vidisi napigi ve knigi i Zi mp . Vp efess I vs izmurenu I vp persgamp I vp I vp filadolefiju I vp ladokiju . “I obratihs se vidéti glass ize gla- golage sb mnoju i obraSte se vidéhp .z. svétilenike zlatihs goru- Stihs . “i po srédé ihn podobna sinu élovééu . obleéena vp podirs i prépoésana pri ssscu poésomp zlatims . “glava Ze ego i viasi béli éko i érina . éko i snégs . i o8i ego éko plamens ogensni . “i nozé ego podobné médi livanové éko vp peti razdezené . I glass ego éko glasb vods mnogs tekuste . “drazei vp rucé svoei desnéi z. zvézds . iz ust» ego mbés obojudu ostrs izostrenn ishodei . i lice ego éko i slunce siéets vp silé svoei . “I egda vidéhs . padoh» préds nogama ego éko mrstvs . i polozi ruku svoju desnuju na mné glagole . ne boi se . azp esm previ i poslédni , "i Zivs béhe éko i mretvp i se Zive esms vp véki vékoms aminb . Imamp kluts smrsti i adu . “napisi ubo eZe vidé . i éZe suts i imp%e podobaets biti po sihs . “taina .z. zvézd» eze vidé vp desnici moei i .z. své- tilenike zlatihs , .z. zvézds andeli .z. crskvp sute . .z. svétilonike e%e vidé .z. crekvp gute. -g- poslanie efeseskie crokve andelu tAndelu efeskie crskve napi8i glagole . tako glagoletn drséei 22. avézdb vb desnici svoei i hodei po srédé .z. svétilsnike zlatihs . 76*vemp déla tvoé i truds tvoi i trepénie tvoe . i ne mozedi nositi zlihs . iskusils esi glagolustee sebe apostoli biti i nésutn . i obréte IbZe . ‘i trspénie imasi i poneslp esi za ime moe i ne trudi s¢ ‘np imamp na te . éko lubsvs tvoju prevuju ostavi . ‘pomeni ubo o' kudu spade i pokai s¢ i prbvaé déla stvori . A&te lize ni . gredu ti skoro i dvignu svétilsnike tvoi ot mésta tvoego a8te ne pokaesi sq ‘np se ima’i éko nenavidi8i délb nikolatnskih ihnée i azp nena- vizdu . "Iméei ufi sliSati da slisits tto duhp glagolet» crekvamp . pobézdajustumu dams emu ésti o' dréva Zivotnago eze ests po srédé raé bozié . . skazanie izmureskie crokve andelu *Andelu sustumu ve izmurescé erskvi napisi . tako glagolete pravi i poslédsni . ize bé mretvs i ofivé . “vémp déla tvoé i skrobp i nistetu np bogats esi i vlasimie o' glagolustihe sebe ijudéi biti i nésutz ns ssnemiste sotonino , Niesoze ne uboi se éze ho8teSi prieti . se imate diévols vesa%dati ot vasb vs tumnicu da iskuSenie primete . imate skrsbp iméti .7. dni . budi vérsnp do smrti i dams ti vénscp Zivoteni . “iméei udi sligati da sli8its to duhp glagolets crskvams . pobézdaei ne imats ne opravadéti s¢ o' smreti vstori¢ . -8, skazanie peregameskie crokve andelu *Andelu persgamskie erskve napi8i . tako glagolets imée mxtp ostrs obojudu izostrens . “vémp gdé Zivesi . idéZe préstoli. sotonins . i dre¥i8i ime moe i ne o'vrsZe’i se véri moe. vb mog dni anptifass muéeniks moi vérsni moi ize ubiens bé u vass idéZe sotona zivetp . “Ne imams na te malo éko imadi tu drsigite uéenie vala- movo . iZe uéaSe valaka poloziti skansdéls préde sini izdrailovimi esti Zrstvu idolsskuju i lubi stvoriti . “tako imagi i ti drbZe8te uéenie nikolatsskoe . takoZde egoZe i azp nenaviidu . 'Pokai se . adte li Ze ni . gredu ti skoro i brane sptvoru s toboju mnéemp ustn moihp . Imée udi sliati da slisits tto duhs glagolets crskvams . pobézda- justumu dams emu ésti o' mansni sskrsvenie i dam» emu kamenb béls drags i na kameni ime novoe napisano egoze niktoze ne véste . tekmo priemlei. a7pee narékovanie tiétireskig crekve andelu a “Andelu tiétireskie erskve napisi ; tako glagolets sins bozil imée o&i svoi éko plamens ogneni . i nozé ego podobné médi livanové . “véme déla tvoé i lubsvs i véru i sluzbu i trepénie i déla tvoé poslédsnaé bols’a previhs . "ns imams na te éko osta- vlaeSi Zenu svoju ezaveln glagolu&ti sebe proroticu biti i udite i Isstits moe rabi lubi stvoriti i snésti Zrstvu idolsskuju . ™I dah» ei léto da pokaets se . i ne ho8tetp pokaéti se o! lubodéénié svoego . *se polagaju na odré lubpve tvoreste sb neju ve skrsbp veliju aste ne pokajuts se ot dél» svoih» . i éeda ih umruts ssmrstiju . I razuméjutb vase crbkve éko azb esmb ispitagi srsdsca i utrobi i dams edinomu komuzdo po déloms ib . “vamp Ze glagolu protims suStims ve tiétiré . ize ne imuts udenié sego ize ni razuméSe glubini sotonini éko glagolets . ne vszlozu na vi inoe tegoti “tskmo eze imate drszite donsdéze pridu . **Pob@ZdajuStumu i ssbludajuStumu do konsca déla moé damp emu oblast» na ezicéhs “i upasete ¢ Zszloms Zeléznims ¢ko sssuds skudélbni spkrusits se ékoze i azb priess ot oteca moego “i damp emu zvézdu jutrsnuju . “Imée uii sliati da slisits to duhe glagolets crskvams . -2. narékovanie sarediskie erokve andelu ‘Andelu sarsdiskie crskve napi’i . tako glagolets iméei .z. duh» botiihs i .z. zvézds . vémp déla tvoé éko ime imaii i éko Hive esi i mrstvp esi. *budi bsde i utvrezdae protaé impze umréti . ne obréts bo déls tvoihb skonséanihs préds gospodsms bogoms . *Po- minai ubo kako prieti i sli§ati i ssbludi i pokai se . ate li Ze ne ubpdisi . gredu ti éko tat i ne imagi Zuti ve koi gods pridu na te . ‘Ns image malo iment vp sarbdé ize ne oskvrsni§e rizé svoiht i hoditi imuts sp mnoju vs bélihs ko dostoini suts . ‘pobézdaei i sebludaei sb oblétets se vp rizi bélie i ne imams otiméti imene ego o' knige Zivotsnihs . ispovém» ime ego préds otscems moimp i préds andeli ego . ‘Imée ufi sli8ati da sli8its do duhp glagolete crskvams . -i. skazanie filadolofiskie crekve andelu 7Andelu filadolsfiskie erbkve napi8i . tako glagolets svetii isti neni imée Kdués adovp o'vrszagi i niktoze ne zatvorits i zatvorei i niktoze ne o'vrszets . "Véms déla tvoé : se dah» préds toboju dvsri 78o'vreste i niktoZe ne moZets zatvoriti ih» éko malu imagi silu i spblu- dae moe slovo i ne o'vrnZe se imene moego . *Se daju ot ssnpma sotonina glagoluite sebe ijudéi biti i nésutn np Inzuts . i se stvore da priduts i poklonets se préds nogama tvoima i razuméjuts éko azb vezlubihe te . €ko spblude slovo trspénié moego i azb te sbludu o' godini hoteSte priti na vesu veselenuju iskusiti Zivuste na zemli . Mgredu skoro . drdi eze imaii da niktoze ne primets vénsca tvoego « “Pobéidajustago sbtvoru stlepa vs crekvi boga moego i vsna ne imata iziti ks tomu . i napiSu na nemp ime moe ime grada boga moego novago erusolima shodeta ss nebesa o' boga moego ime novoe moe . “Iméei udi sliSati da slisit tto duh» glagolets crp- kvama . - 3» skazanie ladokiskie crokve andelu “Aedelu ladokiskie crskve napisi . tako glagolets amins své- dételb vérsns istinsns viastelins spzdaniju bodiju : *Véms déla tvoé ko ni studens esi ni topsls ni da studens da bi bilb ili topsl» ns *tako éko obumarens esi . ni studens ni topsls . izbluvati te imamp ot usts moihn éko skaredivo braisno . “zane glagoleSi éko bogats esmb . i obogatéhs se i nigesoze ne trébuju . i ne vési éko ti esi okansns i mils . i nists i slépp i mage . “Svéte ti daju . kupi si zlato ot mene razdezeno ognems da obogati8i se . i ve rizi béli da oblnéeSi se. da ne évitp se sramota nagoti tvoei . i kuluriems pomazi oti tvoi da prozri8i . “azp ego%e lublu oblivaju i kazu . rsvnui ubo i pokai se . “se stoju pri dvsrehe i tleku aite kto usligits glasb moi i o'vrezets dveri i venidu ke nemu i veteraju sé nims i te sb mnoju . pobéZdajustumu damp emu sésti sb mnoju na préstolé moems . ékoze i azb pobédih i sédoht sb otscems moimp na pré- stolé ego . Imée udi sli8ati da sli8it tto duh» glagolets crskvamp . -i, o vidénihe duvrehe na nebesihe i o préstoli i .k. id. starvcihe ‘T po sihs vidéhs . se dvri o'vrsste na nebesihs . i glasb previ ize sliSah» ¢ko trubié glagolusti sb mnoju glagole . vezidi sémo i pokazu ti emuze podobaets biti po sihs . “I abie Ze béhn ve dusé . se préstols stoSe na nebesihs i na préstolé sédeit» +i bists podo- bens vidéniems kameni asppu i sarsdievi i bists duga okrssts pré- stola togozde éko vidénie izmarpgadovo . ‘i okrxsts préstola ego préstoli .k. i .d. i na préstoléhe .k. id. starsci séde8te obleteni 79vp rizi béli i na glavah ihp vénsci zlati . ‘I o' préstola ego ishozdahu mlnie i gromi i glasi i .z. svéSts ognenb i gorusts préds préstoloms ego eZe sutb .z. duh bozihn i prédp préstolomp ego éko more stpkleno podobno krustalu . I po srédé préstola i okrests préstola .d, Zivotena isplens ofess prédp i sbzadi . “I Zivoteno prevoe podobno lnvu . I vetoro Zivoteno podobno telscu . I tretie Zivoteno imée lice éko élovéks . I értvrsto Zivotsno podobno orslu letestu- mu . ‘i ti Zetiri Zivotsna edins keido ihn imése po 1. krils okrssts i venutrjudu . isplonp ofess . i pokoé ne imuts donb i noite gla~ goluste . svete . svetp . svete . gospodn bogs savaots vsedrntitels sei i béi i gredei . *I egda dae Zivotena slavu i geste i hvalu sé- de8tumu na préstolé . Zivustumu ve véki vékoms aminp . “padose “k. i.d. starsci préds préstolomp ego i poklonise se Zivustumu ve véki vékoms amins . I polozise vénsce svoe préds préstolomp gla- goluste . “dostoéns esi gospodi bo%e na&t prieti slavu i tests i silu . éko ti esi stzdals vsateskaé i voleju tvoeju bise i sszdana biSe . Jai. 0 knigah» zapetatlenihn sedmi petati ve rucé botii ihete niktoke ne mozet» razpgnuti of stvorenago roda 41 vidéhn vp desnici sédeStago na préstolé knigi napisani vsnu- trpjudu i venéjudu prédp i spzadi zapetatleni .z. pevati . *I vidéh» ins andels krépsks propovédajuitn glasoms veliims..kto dostoéns razbgnuti knigi i razdréSiti petati ihn . "i niktoze ne moZaSe ni na nebesi ni na zemli ni pods bezsdnoju razpgnuti knign ni razdri ihs . 4i plakahs se mnogo éko ne obréte s¢ niktozZe dostoén» razs- gnuti knigs ni potisti ni razdréxiti ihe. .vi. 0 agneci imustem» .z. Tog» kako knigi razegnuty 5] glagola mi edinp o! stares . ne pladi se se pobédils estp of koléna ijudova korenb davidove . razpgnuti knigi i .z, peati ihp . ‘| vidéhs po srédé préstola .d. Zivotns i po srédé starpcs agence stoeSts éko zakolens imuSts rogp .z. i otesb .2. ee sute .z. duhe boziths posplanihs vp vsu zemlu . ‘I pride prieti knigi ot desnice sédeStago na préstolé . i egda priets knigi . i .d, Zivotena i .k. i.d. starsci padu préds préstoloms i préds agsncems imuSte kbido ihe gusli i fiéli zlati pleni temiéna eZe suts molitvi svetihs . "i pojuts pésnb novu glagoluste . dostoéns esi prieti knigi i o'vrésti petati ihe 80VI éko zakolens bist (i) iskupi ni bogovi svoeju kraviju ot vsakogo koléna i ¢zike i ludi i plemenb . “4 stvorils esi bogu naemu césare ierée . i vscarete se na zemli . “I vidéhs i sliSahs glass andele mnoge okrsstb préstola i Zivotenihp i starscb . i bé dislo ih» tsmi tsmami i tisuste tiswtami . “glagoluste glasoms veliimp dostoéns ests agnsch zakoleni prieti silu i bogatsstvo i prémudrosts i krépo- sts i teste i slavu i blagoslovienie . ™ i vsako sszdanie eze este na nebesi i na zemli i pods zemleju i na mori i suStaé vp nih vsa — I sliahs paki glagolust sédeStago na préstolé . agencu blagoslovlenie i .d. Zivotena i teste i slava i drbéava ve véki vékomp amine . glagolahu amins i starsci padu nics i poklonige se . gi. o'réSenie .a. peéati apokalipeskoe naslédie skazaety 4T vidéhn egda o'vrsze agnécp edinu ot sedmi pegati i sli8ahp edino o! éetireh Zivotenihp glagoluste éko glasb grompn . gredi . i viddp . 4 se kon béls i sédei na nem» iméaSe luke i dans emu! bists vénscp . (i) izide pobézdag da pobédits . . o'réSenie .v. pecati nevéronih na véranie branv °I egda o'vrsze .v. petats i slisah» vetoro Zivoteno glagoluste . gredi i vizdp . 4(i) izide kon» rizds i sédei na nemp i dano emu biste ‘vazeti mire o! zemle i da ubiets drugs druga i dano emu biste oruzie velie . .ei. o'réSenie .g. petati skazaetv o'padenie nevérovave- Sihv vp hresta turedo ‘I egda o'vrnze petatp .g.ju i sli8ahs tretie Zivoteno glagolu- Ste . gredi i vizdp . ise kon» vranp i sédei na nem» drbzase mérilo vb rucé svoei . "i slisahp éko glasb po srédé .d. Zivotenihs glago- lusts . hunizs pSenice pénezu . i tri hunizi etpmene pénezu . vina i olié ne vrédi . i. o'réSenie .d. petati évlaete navodimie pokazanie ranv na o'ricajuste se gospoda netropéniemo TI egda otvreze petats .d.ju i slifahe éetvreto Zivoteno glagolu- Ste . gredi . ‘i vidéhs i se kons bléds . i ize s@déaSe na nem ime emu smrstp . i ad idéaSe vp sléds ego . i dana emu bists oblasts 81na ¢etvrstoi cesti zemle ubiti oruziemp i gladomp i smrstiju . i zvérpmi zemlpnimi . -2i. ofréSenie .e. petati skazaetv svetihy veple duis kv gospodevi da bi bila konvéina "I egda o'vrsze petats .é.ju i vidéhs pods olbtarems dus tlo- vétsskihp izbsenihs za slovo bozie i za svédételpstvo isuhrestovo eze iméahu . "i vszepise glagoluste glasomp veliimp . dokolé gospodi sveti istinsni ne sudi8i ni mssti8i krevi nage na Zivustihs na zemli . 44 dani bi8e komuzdo ihp rizi béli . i reveno bist» imp da podijuts eSte vréme malo donsdéze skonbéajuts se isla klevréte ih i bratie ih» hoteSte izbseni biti ékoze i ti. . it. ofréSenie 7. petati skazaetv navodimie rani na konvéinu “I egda o'vreze .7. petatp i bists trusp velikp i slunce bist mraino éko vréti8te viasimito . i mésecp biste @ko i krave . “i zvézdi sb nebese padu na zemlju éko smokovnica o'mitajusti pupi svog of vétra velié dvizima . “i nebo o'luti se éko svitskn svivaemi i vsaka gora i otoke ot méstp svoihs dvignuSe se . “i césarse zeml- sci i velpmoZane i tisu8tenici i bogati i krépsci i vsaki rab i svo- bodsni spkrise se ve peSterehs i vp kamenii gorsscéms “glagoljuste goramp pokrite ni i kameniju padite na nass o! lica sédeStago na préstolé i o' lica agnsta . "éko pride dens veliki gnéva ego i niktoze ne moéets stati protiva emu . +8. 0.7. i0.m.i.d. tisudtahe icélivesihe of ranv .d. andel» ‘I potoms vidéhs .d. andeli stoeSte na etirehs ugléhs zemle drszeste .d. vétri zemle da ne diSets vétrs na zemlu ni na more ni na vsako drévo . ‘i vidéhs inp andels veshodest» ot zemle imée petats boga Zivago . i vszspi glasoms veliims ks tetirems ande- loms imsie dano bists vréditi zemlu i more glagole . ‘ne vrédite zemlg ni mora ni vsakogo dréva donsdéze zapetatléems rabi boga nagego na éeléhp ih» . ‘I sligah éislo zapeéatlenihh .r.i.m.i.d. tisuste zapetatlenihs o' vsakogo koléna sinovs izdrailove . 0 zape- %atlenihs ve Zizne vétnu °.a. ot koléna ijudova . vi. tisusti zapegat- 82vir lenihs . .v. ot koléna rumova .vi. tisu8ti zapeéatlenihs . .g. ot koléna gadova .vi. tisu8ti zapeéatlenihs . *.d. ot koléna asurova -vi. tisu8ti zapegatlenthy . .@. ot koléna nepstalimova .vi. tisu&ti zapetatlenihs . .7, ot koléna manasiina .vi. tisusti zapetatlenihp . 7.2. ot koléna semeonova .vi, tisu8ti zapetatlenihn . .i. ot koléna levegiina .vi. tisuSti zapetatlenihs . . 9. ot koléna isaharova .vi. tisuSti zape@atlenihn . *.i. ot koléna zavslova .vi. tisusti zapetat- Jenihs . . . tisusti zapetatlenihs . .vi. koléna veniéminova . vi. tisu8ti zapetatlenihe . of . o koléna isoifova . -k. 0 narodé bestislonime stoestime préde préstolome boziime ize imuto sv isuhrestome césarvstvovati . of ezike ihnke niktoke ne mozeto ististi of stvorenago roda "I po sihb vidéhn . i se narods mnogs egoie niktoze ne mozets ististi o' vsakogo koléna i ¢ziks i ludi i plemens stogstihs prédp pré- stolomp i préds agnscemp oblséeni vp rizi béli i finiki vp rukahs ih» . "i vezepise glasom» veliims glagoluste . spasenie boga naiego sédeStago na préstolé agnsti . “I vsi andeli sto¢hu okrsste préstola i starsep i .d. Zivotenihe padu prédp préstolomp nich i poklonise se bogu nagemu sédeStumu na préstolé i agnecu glagoluste . amin» **blagoslovlenie i prémudroste i hvala i tests i sila i slava i kréposte boga naSego vp véki vékomp amins . “I o'véStavp edink o! starsce glagola mi . si oblséeni vp béli rizi kto sutp i ot kudu pridu . “i réhb emu . gospodi moi ti vési . I reve mi . si suts greduatei of skrsbi velikie . izppraie rizi svoe i ubélige vb krevi agnsti . “sego radi suts préds préstolomp boZiimp i sluzeth emu dnp i nogt vp crskvi bozii . i sédei na préstolé veselits se vb ng “i ne vezlatute se kp tomu ni ve%e%duts se ni imate pasti na nih» slence ni vsaki znoi . "éko agnscr ize po srédé préstola upasetp ¢ i nastavitp ¢ na Zivotnnie istoteniki voduni¢ i o'imete bogs vsaku slszu o' ofiju ihe . -ka. o'réSenie .z. pecati évlaet» andelvskie sili prinogenie bogu molitvi éko i kadilo 41 egda o'vrsze petate .z. i bists bezmlavie na nebeskihs éko pols godini . ‘i vidéhn .z. andels ize préds bogom» stoéhu i dano bists imp .z. trubii . %4 drugi andels pride imée kadilpnicu zlatu . 83I dani emu bie tsmséni mnozi da dast» molitvami svetihs vséhs na olstary svetihs sustihn préds préstoloms ego . ‘i vezide dims kadi- Isni molitvami svetihs rukoju andelovoju préds boga . ‘i vazets andels kadilsnicu i napleni ju o* ogna suStago na olstari i poloZi ju na zemli i bi8e gromi i blistanié i glasi i trusi . i .z. andels ize iméahu .z. trubii ugotova3¢ s2 da trubets . V.0 .Z. andelihe of nihze provomu vostrubivesu gradv i ogne i kreve na zemlu nizvhodite 1I previ andels vestrubi i biSe gradi i ogns sméSens sb kraviju . i pade na zemlu i tretié deste zemle pogoré . i tretié ests of dréva pogoré . i vsaka trava zlatenaé pogoré . -kg. 0 .v. andelé emuze vestrubivedu i @e ve mori dude na pagubu bike ‘I vetori andels vestrubi éko gora velikaé Zegoma ognem» vs- vrezena bists vb more . i bist tretié ests mora krsviju . ‘i umréte tretié Gests zdanié vs mori imustihs due . i tretié tests korable pogibe . -kd. 0 .g. andelé ize rétonie vodi goreki stvority "T treti andel» vestrubi i pade sp nebese zvézda velié gorusti éko svéSta i pade na tretiju teste rékp i na istoteniki vodunie . “ime zvézdi glagolets se asfins . i bist tretié este vods éko i pelin . i mnozi o! Hlovéks umréSe of vod éko gorski biSe . -ke.o .d. andelé exe tretiju gest» slonvtnago i lunenago svéta omrvie “I Getvrsti andels vistrubi . i ézvena bist tretié Zests slanca i tretié ests luni i tretié gests zvézdb da omroknets i tretié deste dene da ne svétits i tretié gests svog nosti takozde . “I vidéhs i sli- Sahb edins andels parestp po srédé nebesp glagoluste glasomp veli- imp tri krate gore gore gore ZivuStims na zemli ot protihs glasp trubpnihs treht andelp hotestihe trubiti . 84Kk. 0 .e. andelé veshodestemy of bezdeni i razumnihe pruzéh i o razlitenihy obrazéh» ih» ‘T peti andels vastrubi . i vidéhs zvézdu ss nebese padpsu na TX zemlu i dans bists ei klute studensca bezdsnago . +i o'vrsze s¢ stu- densce i vezide dims ot studensca éko dimp pesti velikie gorustee i omrste zemla i slunce i aiers of dima studenbéenago i ot dima izidu pruzi na zemlu . i dana bists ims oblastn éko%e imuts oblast skorspi¢ zemlonie . “i reteno bist» imp da ne édete travi zemipnie ni vsakogo zlaka ni vsakogo dréva tekmo @lovéki ize ne imuts peéati bozie na éeléht svoihb , “i reéeno bist ims da ne ubijuts ihb nb da muku primuts .é, méseci . i muéenie ihs éko mutenie skorspievo egda @lovéka séknets . ‘I vb te dank vezistuts Glovéci smreti i ne imuts obrésti ei i vezeléjuts umréti i bézits of nihs smrsts . upodoblenie prugoms podobné konem ugotovanims na branb i na glavahs ihp vénsci podobni zlatu i lica inp éko lica Glovékoms . ‘iméahu vlasi éko viasi Zensskie i zubi ihb ¢ko Ievomp biSe . timeehu bring éko brne Zelézsnie i glasb krilb ih» éko glass kolesnic mnogn i kons teku8tihp na bran» . “imé@¢hu odibi podobni skorspiémp i Zala o8ibi ihs . oblasts im» vréditi Glovéki vs pets mésecb , “imu~ Ste nad soboju césara andela bezdoni ime emu evréiski uvadonb a greéeski glagolets s¢ ime emu gube . "gore edino otide i se gredeta e&te duvé goré po sih» gorsii . kz. 0 .%. andele i o tislé mnozém» dovoju tomu temo 'S] Sesti andels vestrubi i sligahs glasp o! etirs roge olntara zla- tago suStago préds bogomp “glagole kp Sestomu andelu . iméei trubiu razdrééi .d. andeli svezanig na récé epratascé . “i razdréseni bide .d. andeli i ugotova’e se na godinu i na dens i mésece i léto i da ubijute tretiju cests Ulovéke “tislomp voii konsskihp dpvoiceju tomi temami . i sliSahe tislo ihe . “I tako i vidéhe kone vidéniems i sédegte na nihs imuste brane ognsnee . i akinsfins i Zupels . i glavi konemp ¢ko glavi Ibvoms . iz usta ih» ishoZdaSe ogns i dima iZupele . “i ot trehp ézvp pogibe tretié teste Zlovéks ot ogna i dima i Zupela ishodgStago iz usts ihn . “oblasts bo konems vp ustéhp ihs bé . i o8ibi ihs podobni zmiéms imuste glavi . i témi pakosti déahu . *] prodi ot Ulovéks ne pogiboSe ézvami simi i ne pokaéSe se ot déls rukp svoihs da ne poklonets se demonomp . idoloms zlatimp i srebrbnims i médenims i kamensnimp i drévenims ide ni vidéti 85moguts ni sliSati ni hoditi . “i ne pokaéSe se o! ubistva ih i o* korenié ihs i ot bluda ihs ni o! tatebi ihn . -ki. 0 .z. andelé odénime oblakom» i dugoju i konvéinu propovédajuitime ‘I vidéh» ins andels kréppkp shodeSth sb nebese oblbtenb ve oblaks i duga na glavé ego i lice ego éko slance i nozé ego éko stlapa ogna . drbZei ve rucé svoei knizice razpgnbenie . i postavi nogu svoju desnuju na mori a Suju na zemli . 4 vezepi glasom» veliims ékoze Ibve rikaets . ‘i egda vazppi vazglasade .z. gromi glasi svo- imi . i egda vazglasaie .z. gromi hotéhp pisati . i sli8ahs glass sb nebese glagolu’ts . zapetatléei éze glagolase .z. gromi po sihs i pisi . *I andels ize vidéhs stoeStp na mori i na zemli i vpzdvize ruku svoju desnuju na nebo ‘i klets se Zivustumu ve véki vékomp ize sbzda nebo i éZe na nemp i zemlu i éZe na nei i more i éZe vp nem . éko léta juze ne budets ks tomu ‘vs denb glasa .z.go andela . egda imat» vestrubiti i skonbéati tainu boziju éko%e blagovéstitn raboms svoims i proroki . .kQ. 0 knigici andela evandeliste eze prieto I glasn ize sliSah» sp nebese paki besédujuitn sb mnoju i gla- goluste . idi primi knizice razpgubenie vs rucé andela stoestago na mori ina zemli . *idohs kp andelu glagole emu . da%ds mi kni- zice . i glagola mi . primi i sné%ds e . gornki ti buduts ve trévé tvoems ns ve ustéhe ti budute éko meds sladski zélo . “i prichs knizice ot ruki andela i sunéhs ¢ . i bide mi éko meds sladski ve ustéhp moihr . i egda senéhp ¢ gorski mi bie vp Grévé moems . "i glagola mi . podobaets ti paki proroésstvovati vp ludehs i vp ple- menihs i vp ezicéhs i ve césarihb mnozéhs . XI *I dana mi biste trsstp podobna Zezlu . glagole vastani izméri crskv» boziju i olstars ei i klanajuste se ve nei ‘i dvsri ei i suStee venutrpjudé crekve iznesi venéjudu . i ne izméri ego éko dans bists ezikoms . i grads svéti ‘poperuts .m, méseci i .v. . + © enosé i ilii hotesta obliciti anvtihrosta 3] damp obéma svédételema moima i proricaeta .&. i .s. i .o. i .z. dni oblntena vp vréti8te . ‘si esta duvé maslinici i deva své- 86Stonika préds bogom» na zemli stoe8ta . ‘ize ima nepravdu stvo- rits . i ogns ishodits iz uste eju . i poédaets vragi eju ize ho’teta ubiti é . semu podobaets ubienu biti . “i sié iméti imata oblast zatvoriti nebo da ne padets dnZdp vb dni proricanié eju . i oblast iméti imata na vodahp obrastati ¢ vb kreve i poraziti zemlju vsakoju ézvoju velieju . a&te veshoSteta . ‘I egda skonéaeta svédételastvo svoe . zvérb veshodite ot bezdeni i stvorits ss nima bran i pobé- ditp é i ubiets é . 4i trupa eju na céstahp ostavete grada velikago iZe naricaets se duhovni sodomp i edupate idéze bogs eju raspete biste . °i zrete ot ludi i koléns i ezike i plemens tri dni i pole . i trupa eju ne ostavete poloziti ve grobé ve tri dnii pol . "i Zivu8tee na zemli vszdradujuts se i vezveselets s¢ ot neju . i dari ponesuts drug ke drugu . éko sié proroka mutista Zivuitee na zemli . .la. 0 ubienii ilig i enoha antihrestome i veskresneta 4] fo trehp dnehp i pols dne i duhs Zivoteni venide vp na i sta- neta na nogu svoeju i strahp velii napadets na zre’te eju . “i sliasta glast sb nebese glagolustp ima . vuzidéta sémo . i vezideta na obla~ céhp na nebo i vidéSe @ vrazi eju . “i vp th éass biste truss velii i deseta éests grada pade i pogibe trusomp ime @lovéks .z. tisuSts . i proti pristrasni biSe i dase slavu bogu nebesnomu . “gore vstoroe otide . se gore tretie gredets skoro . -T, 0 trubii i pojuitihy boga svetihn na buduitem» véee 3] sedmi andels vestrubi . i bi8e glasi velii na nebesih» glago- luste . biste césarpstvo vsego mira gospoda naXego isuhrssta . i vecarits s¢ vb véki vékomp amins . “i .k. i .d. starsci sédeite préd bogoms na préstoléhn svoihs , i padose nics i pokloni’e se bogu “glagoluste . hvalimp te gospodi boze vsedrszitelu sei béei i gredei . i priet silu svoju velikuju i vecerite se . “igzici Ze pro- gnévaie te i pride gnéve tvoi na ne . i vréme ezikoms suds prieti i dati mezdu rabomp svoims i prorokomp svetimp bogstimp se imene tvoego . malims Ze i velikimp . i rastpléti prosmrazdeSe zemlu .Ig. 0 crokvenih» progonenihn provéisih i paki pri anti- hresté J o'vraze se créki bozié na nebesihn i évi se krabié zavéta bozié . i biSe blistanié i gromi i glasi i trusi i grad velii XII ‘i zna- 87menie velie évi se na nebesihs . Zena obleéena ve silence i luna pods nogama ei . ina glavé ei vénscp o! zvézdu devoju na desete *i ve érévé imusti vepiets boleSti i strazdusti roditi . *I @vi se ino zna- menie na nebesi . i se zmii érsmens velii imée glavs .Z. i rog .1. ina glavé ego vénses .z. . ‘i hoboti ego viéki tretiju éests zvézde nebesnihs . i vslozi ¢ vs zemlu . i zmii stoéSe préds Zenoju hote- 3tuju roditi da egda roditn se edo ei spnésth e . ‘i rodi sina muZy- skp pols ize imate upasti vse ¢ziki Znzloms Zeléznomp . i veshiSteno bists &edo ei ky bogu i ke préstolu ego . “i Zena béza ve pustinu idéze ei bé mésto ugotovano ot boga . da tu pitéets ju . i.x. dni. - dni i .s. Id. 0 brani bivesi mezdu svetimi andeli i zvlimi silami io padenié zmievé ‘I biste brans na nebesihs . mihailp i andeli ego bran stvo- rife sb zmiemp i zmii bra s¢ i andeli ego "ne vazmogu i mésto ne obréte s¢ ims na nebesi . *i nizloens bists zmii veliki i zmii dréveni naricaemi diévols i sotona Instei veselenuju vsu . i velozenn biste vp zemlu i andeli ego sb nims ulozeni bise . "i bists glass velii, na nebesi glagole . niné biste spasenie i sila i césarsstvo boga naego i oblasts isuhrssta ego . ko nizlozens bists klevetuniks bratie naS¢ oklevetavae nass préds bogoms naSims dunt i nodts . "i ti pobédise i za kreve agentu i za slovo muéenié ih» . i ne vazlubi’e duse svoee do smrsti . “sego radi veselite se nebesa i ZivuSte na nihs . gore zemli i moru éko stnide kn vamp diévols imée éroste veliju . védi ko malo vréme imate . .le. kako zmii gonaie crokve boziju ne potivae “I togda vidévs zmii éko nizloZen bists na zemlu gonage Zenu éze rodi muzpsks pol» . “4i dané bista Zené obé krilé orsla velikago da parits vp pustinu i vs mésto svoe idéze pripiténa bivage tu vréme i vrémena i pols vrémene o! lica zmieva . “i izloZi zmii iz usto svoihb vodu éko réku da ju vp récé potopits . %i pomoze zemla Zené . i o'vrsze zemla usta svoé i pozré réku juze izlozi zmii iz uste svoihe . “i razgnévave se zmii na Zenu ide branp stvoriti sb séme- nemp ei i spbludajustimi zapovédi bozie . i [imuste] véru isuhrs~ stovu vezradujuts se . 88«hh. © zvéri imustime .i. roge i glave .z. of nihvie edinu zakolenu rete ‘I stahs na péspcé morsscémb XIII i vidéh» iz mora zvére ishodeStp imuSte roga .i. i glavp .z. i na rozéhb ego .i. vénbcp i na glavah ego imena hulsna . * zvérs vsshode’ts vidéhs . i bé podobsns risvici . i nozé ego éko medvii i usta ego Gko Ibvova . i dasts emu zmii silu svoju i préstols svoi i oblastp velju “i edinu o° glavs svoihs éko zakolenu vb smrat . i Gzva sbmrbtna ego i iscélé i tudi se vsa zemla vp sléd» zvéri . i pokloni8e se tomu zmiju éko i dasts oblasts zvéri . i pokloni’e se zvéri ‘glagoluste . kto podo- bens zvéri i kto mozets bran» stvoriti sb nims . *i dana bide emu usta glagoluste velbmi huli . i dana bist emu oblast sstvoriti meseci.m.i.v. . ‘i o'vreze usta svoé vs hulenii ks bogu huliti ime ego i skiniju ego i ZivuSte na nebesi . 7i dana bistp emu oblast stvoriti brans sb svetimi i pobéditi ¢ . i dana bists emu oblasts na vsakomp koléné i ludehs i ezicéhh i plemenihn . ‘i poklonet» se emu vsi ZivuSte na zemli . Gore gore ZivuStim» na zemli imsze ne napisana sutp imena vp knigah Zivotenih» agenca zakolenago o' slozenié vsego mira . ‘ize imatp ufi sliSati da slidits . “ize plénens vp plénb da idetn . aSte kto oruziemp ubiets podobaets emu oruziemp ubienu biti . sbdé estp trspénie i véra svetih -lz. 0 zvéri imustime .v. roga 4] vidéhs inp zvére veshodeStn ot zemle . iméaSe -v, roga . podobsns kp agpneu i glagola’e éko zmii “i oblasts prsvago zvéri vsu tvoraSe . prédp nimp tvoraie zemlu i Zivuite na nei da poklo- net se zvéri prevomu emuze iscélena bistp ézva smrotnaé . ¥i stvo- rits gudesa velié . da ogns stvoritp shoditi sb nebesa na zemlju prédn tlovéki . “i Instits ZivuStee na zemli . znamenié éZe dana biSe emu stvoriti préds Glovéki glagole Zivustimn na zemli stvoriti télo zvérence ize imate ézvu oruzsnuju i Zive bists . “i dano bist emu dati duhe télu zvérsnomu da proglagolet télo zvérnnoe . i sptvorits da ize aite ne poklonits s¢ télu zvérenomu ubiens budete . ‘i sbtvo- rite vse malig i velikie i bogatie i ubogie i rabi i svobodsnie da daste imp naérstanie na rucé ih» desnéi i na éelé ih “i da niktoze vez- mozets kupiti ili prodati tekmo ize imate naéretanie na éelé svoemp i na rucé desnéi ime zvéri . Gislo imeni ego . 89+ © imeni zvéri *Ssdé ums i mudrostp ize imatp da poéstetp zvéri i éislo élo- véte . estb bo tislo ego .h. i .x. ii. 18.0.7. i 0.m,i.d. tisustah» stoestihy sv agnecemy na goré sionoscé XIV ‘T vidéhs se agnace stoeSts na goré sionsscé i sb nimp .r. i.m. i .d. tisuSte imuSte ime ego ime otsca ego napisano na éeléhs svoihb . *i sliSahp glasp sb nebesa éko glasb vod» mnogn i éko glass groma krépska . i glasb ize sligahs éko gudsci guduite ve gusli svoe *i pojuste pésns novu préds préstoloms i préds .d. Zivotpnimi k. id. starsci . i niktoZe ne mofaae naviknuti pésni tkmo si “TF, im. id. tisuite iskupleni ot zemle . ‘si suts iZe sb Zenami ne oskvrsnige sebe junotoju . bo suts si hoidséei vs sléds agneca émoze kolizdo idets . si iskupleni biSe od Ulovéke . naéetskp bogu i agnacu . +i vb ustéhp ihb ne obréte se Insts éko bes poroka suts si . :m. 0 andelé propovédajustime priblizenie buduStago suda "I vidéhp inp andeln pareStn po srédé nebesp drszeste evandelie vétnoe blagovéstits sédestims na zemli i na vsako pleme i koléno i ludi i eziks . *glagole glasomp veliims . uboite se boga i dadite emu slavu éko pride éass suda ego i poklonete se stvorssumu nebo i zemlu i more i istotniki vodsnie . :ma. 0 andelé .v. propovédajustime padenie vavilonskoe SI vidéhp ine andelp vp sléds ide glagole . pade pade vavilons veliki o' vina érosti lubodéénié svoego napoi vse eziki . -mv. 0 andelé .g. utvreidajustimy gospodene ludi ne prieti antihresta °L .g. andels vp sléds eju ide glagole glasomp veliims glagole . ize se klanaete zvéri i télesi ego i priemlets naérstanie na éelé svo- emp i na rucé desnéi . “i te imate piti o vina érosti bozie . svana ne rastvorena vs GaSi gnéva ego . i mutens budets ognemp i Zupe- 90loms prédp andeli svetimi i agnscems . “i dim» mutenié ih» vp véki vékom» vsshodits . i ne imuts pokoé dens i nosts poklanajuste s¢ zvéri i télesi ego . iZe priemlets naérstanie imena ego . “sndé ests trepénie svetihn i ssbludajustihs zapovéds boziju i véru isuhrs- stovu . [i] vezradujuts se . “i sliSahn glast sb nebesa glagolusts mi . napigi blazeni mretvi i umirajuste o'selé 0 gospodi . ei glagolete duhs da potijuts ot truds svoihs . déla bo ihp hodete vp slédp sb nimi . .mg. 0 sédestimp na oblacé i[ze] srepome svoime skonv- tact prozebajuste zemli 4] vidéhs se oblakp béls i na oblacé sédeStz podobuns sinu Ulo- vétpsku imuits na glavé svoei vénscs zlats i vb rucé svoei srepp ostrs . “inn andelp izide is crbkve vspie glasomp veliimp ke stde- Stumu na oblacé . posli srepp tvoi ostrii i pozeni . éko pride tasb Zetvi . ko isse Zetva zemlsnaé . *% poloZi sédei na oblacé srepp svoi na zemli i poZbnena bists zemla . -md. 0 drugome andelé obvemlustime gorvki vinogrady "Inp andels izide is crskve suSte na nebesi imée i ts srepe ostrs . “Sinn andels of olstara izide imée oblastp na ogni . i vazglasi klitems veliims ke imuStumu srepp ostrii . glagole . posli srpps tvoi ostrii i obpemli grozdie vinograda zemlsnago éko sbzré’e grozdove ego . “i polo’i srspp svoi i obsema vinograds zemlsni i velozi vp tovilo velikoe érosti bozie . **{ spprano bists tovilo vinograda . i izide krsvs of totila do ust konems o! stadi .. i .h. -me. o! .z. andelv navodimie na tlovéki ézvi i o konvting io stoklenéem» mori xV ‘I vidéhs ino znamenie na nebesi velée éudno . .z. andels imu- Stihn .z. ézvp poslédnihs . éko témi skonsiaets se éroste bozié . %i vidéhs éko more stekleno sméSeno sp ognems i pobéZdajuste ot zvéri i of téless ego i o' natratanié ego i o! dislb imeni ego . stoeste na mori steklenéms . imuSte gusli bo%ie *1 pojuSte pésnb moiséé raba bozié i pésns agnetu glagoluste . velié i divna déla tvoé gospodi boze vsedrsiitelu . pravedni istinsni puti tvoi eésare ezikomp . ‘Kto ne 91imatp uboéti se tebe gospodi i proslaviti imene tvoego éko edins pré- podobrnp esi . éko vsi ezici priduts i poklonets se prédp toboju . éko opravsdanié tvoé évise se . "I po sihs vidéhe . o'vreze se crpki bozié i skinié svédénié na nebesi ‘izide iz crskve .z. andels ize iméahu .z. ézvp oblséeni vp kamens svétls i prépoéseni poési zlatimi . “i edine o Zetireh Zivotenihs daste .z.mi andelome .z. fiéls zlatihn isplbns érosti boga Zivustago vs véki vékom» amin . *ispleni se crski dima i slavi botie of sili ego . i niktoZe ne sméae veniti vp crskvs dons- déze skonstaets se .z. ézve andeleskihs . XVI ‘i sliSahs glass velii sb nebese glagolu’tp .z. mi andelomn . idéte izléite .z. fiéls érosti bozie na zemlu . mi. o preveindeme izlééni of gnoi na o'stupniki biste ‘T izide .@. andels i izlié fiéls svoju na zemlu . i bist gnoi zls i lutp na Govécths imustihs nagrstanie zvéri i poklanajustihs se télesi ego . smz. 0 62vé .v. na suitihn ve mori 81 .v. andelp izlié fiéls svoju vp more . i bists kreve éko u mrstveca . i vsaka duSe umrétp éZe vp mori . -mi. 0 .g, andelé ige réki ve krove prélagaety ‘I .g. andely izlié fiéls svoju na réki i na istoéeniki vodsnie i bie krviju . ‘i sli8ah» andela vodeskago glagolusta . pravedns esi s¢ i béei i prépodobne esi i éko si sudils esi ‘ko krave svetihn pro- rokt izliéSe . i kravp ihs daste ims piti éko dostoini suts . ‘i sliSah» iz olstara glagolust, . ei gospodi bo%e vsedrniitelu . praveduni i istinnni sudi tvoi . -m%. 0 .d. andelé kako varomp izvarajute se élovéct SI .d. andele izlié fiéls svoju na slunce . i dano biste emu oznoiti Glovéki ognemp . “i ogoréSe Elovéci znoemp i hulige ime bozie ize imatp oblasts na ézvahp sihp . i ne pokloniSe se dati emu slavi . 92XVI -. 0 .e.m» andelé kako césarvstvie zvérenoe omratity se "L .8, andels izlié fiéle svoju na préstols zvéri i bist césars- stvo ego omraéeno . i Zsvahu eziki svoe ot bolézni svoihs . "ti hulise ‘boga nebesnago o! bolézni svoihs i o' gnoi . i ne pokaése se o déls svoihn . 7. 0 .1.mv andelé imvze pute brézv eprate olvrezacty se¢ césarem» sustimo 4] 11, andels izlié fi@lb svoju na réku velikuju eprats . i sete ‘voda ei da ugotovaets se puts césaremp ize o! istoke slenstnihs . “i vidéhs iz ustp zmievp iz ust zvérpne iz ustb Ibzivago proroka isho- deSte duhi .g. netisti éko i Zabi . “sutn bo dusi demonssci tvoreSte znamenié ize ishodetp na césare vse vselenie . i subrati ¢ na branb dne kp tomu velikago boga vsedrniitela . “se gredu ti éko tate . bla- Zen» bsdei i spbludei rizi svoe . da ne nags hoditn i ne uzretp sra- moti ego . "i ssberets ¢ na mésto naricaemoe evréiski ersmagadonb . -70. 0 .2.mb andelé imvfe gradi i trusi na elovéki bike XT Lz. andels izlié fiéls svoju na aiers . i izide glasb velii is crpkve i o! préstola glagole bist» . "i béSe blistanié i glasi i gromi i trusp velii biste zélo . ékoze ne bists otnelize tlovéci bée na zemli . tolikp truss i tako veliks . "i biste grad» vp tri testi . i gradi ezi- éssci padu . i vavilon veliki pomenovans bists préds bogoms dati emu éaSu érosti gnéva ego . “i vsaki otokp béZa i gori ne obrétu se . "i gradp veliki éko talantsski snide ss nebese na @lovéki . i hulige Elovéci boga o' ézvi gradsnie éko velié ests ézva ego zélo . 7g. 0 edinome of .z.mi andel» pokazujustime evande- lie . lubodéénago grada potréblenie . of .z. glave i roge 'T pride edins o' .z.mi andels imustih» .z. fiéls i glagola sp mnoju glagole mi . pridi da poka%u ti sudp lubodéice velikie séde- Ste na vodahs mnogiht . #sb nejuie lubodéése césarse zemlosci . i upiée se Zivu8te na zemli ot vina lubodéénié ei . *i vede me vp pusto mésto duhoms . i vidéhs Zenu sédeStu na zvérsju éreviené isplsns 93imens hulsnihs . iméase glavs .z. i roge .i. . i Zena jude vidé grads veliki est ize imate césarsstvie nade césari zemlnnimi . ‘i Zena bé oblséena vp porsfiru érsvienu i pozlaStenu zlatoms i kameniem» dragim i biseroms . imuSti éaSu zlatu ve rucé svoei planu mrszosti i skvrsnenié i lubodéénié . 4i na éelé ei img napisano . taina vavi- Jona velikago . mati lubodéicems i mrszostem» zemlsnimp . -nd. o andelé ize vidénie tainie skazaeto ‘I vidéh Zenu piénu ot krsvi svetihs i kreviju muéenike isu- hrestovp . i divihs se divoms veliims vidéve ju . “i rete mi andelp . Po éto se divi8i . azb ti reku tainu Zeni i zvéri noseStago ju . imu- Stago .z. glavp i rogp .i, . ‘i zvérp iZe vidé biste i néste . imate veziti ot bezdsni i vp pagubu iti . i udivetn se sb neju Zivustie na zemli imsze nésuts napisana imena ve knigahs Zivotenihp o' slo- Zenié vsego mira . videste zvérn éko biste i nésts i prédesta . *sndé ums ize imats mudrostp .z. glavp i .i. rogn . este idéZe Zena sédits na nih» “césarp .z. ests . peth ihs palo ests . edins i drugi ne u priSels . i egda pridets . malo emu est préb' 14 zvérp ize bé i néstp . i tp osmi ests i vp pagubu idete . “i .i. roge exe vidé . césarp estb ize césarpstvié ne u prieli sutp nb oblastp éko césarbe edins ¢asb priemluts sb zvérpmi . “si edinu volu imuts i silu i oblasts svoju zvéri dajuts . “si sb agnncems brans stvoreth . i agnecp pobéditn e . éko gospods gospodems estb i césarb césarems i su8tims sb nims . zvani izabrani i vérsni . “i glagola mi . vodi eze esi vidéln idéZe lubodéica séditn i ludie i narodi suts i plemena iezici . “i .i. rogn eze vidé i zvérn si veznenavidéti imuts lubo- déice . i zapustivesu stvorets ju nagu . i plete ei spnédete i tu sbZeguts ognemp . “bogp bo dal» ests vp srsdei ih» stvoriti edinu volu i dati césarnstvie ih zvéri donndéZe skonséajute se slovesa bozié . i Zena juze vidé este grad» veliki ize imate césarpstvovati nadp césari zemlisnimi . ne. 0 andelé ize padenie vavilone kazety . nebesni glas» zapovédae béZanie iz grada i o'mitanie eZe ime préide ‘T po sihs vidéhs ins andelp shodeSts sb nebese imée oblasts veliju . i zemla prosvéti s¢ o! slavi ego . *i vazppi krépskims gla- somp glagole . Pade pade vavilont veliki . i bist Ziliste demunomp 94i hranili8te vsakomu duhu netistomu i nenavidimomu . *éko of vina érosti lubodéénié ei napoi vse eziki . i césarpe zemlssci sb neju lubo- dééSe i kupgci zemlesci o' Insti svirepénié ei obogatise se . ‘i sli8ahs ins glasp sb nebese glagoluste . izidéte iz» ne Iudie moi da ne pri- éestite se gréséhs ei . i ot ézvp ei da ne vrédite se . *éko prilépise se grési eei do smrsti . i pomenu bogs nepravdu ei i reée vpzda- déte ei ékoze i ona vezdasts vamp . sugubite ei sugubp po délomp ei. dau juze évanova évanuite ei sugubs . ‘eliko proslavi se i rasvi- répi . toliko dadéte ei muki i ridanié . éko vp srsdci svoem glago- let . éko séZdu prorotica i udova nésmp . ridanié ne imamp vidéti . ‘sego radi vp edins dens pridut, ézvi ei smrsinie i plats . i grads ognems pozezens budets . éko krépsks gospodn bogs osuzdae ju . “i vezridajute se i vesplatute se o nei césarse zemlusci sbtvorsée sb neju lubsvs i rasvirepévsse . i egda uzreth dimp razdezZenié ei . “iz daleée stoeSte za strah muéenié ei i glagoluste . o gore o gore grads veliki vavilons . gradp kréppki . éko vb edinb tas pride suds tvoi . +i kupsci zemlsni vezridajute se i vasplaéuts se o nei . éko brémene ihs niktoZe ne kupits kn tomu . “brémene zlata i srebrsna i kame- nié dragago i bisera i visona i porvfiri i sirika i trsvlenié i vsakogo dréva tinova i vsakogo spsuda slonova i vsakogo spsuda o' kamenié draga i médena i Zelézna “i korice i amona i tpmiéna i hrizmi i livana i vina i olié i smidala i pSenice i skota i ovscb i kon» i redonb i télesp i duss Zlovéésskihs “i voSta . i pohots due tvoe otide of tebe . i vsaka tutsna i svétla pogibe o! tebe i ke tomu . i ne mozedi obrésti ihb . “i kupsci simp obogatise se iz dalete stoedte za strahn mute- nié ei . ridajuste i platuste i glagoluste . o gore o gore grads veliki vavilonb . oblbéenb ve visons i porsfiru érpvienu i pozla&tenu zla- toms i kameniems dragims i biseromp . ""éko vp edinn éasp pogibe toliko bogatestvo . i vsaki krpmstii i vsaki plavaei vp korablihp i vestelei eliko vp mori délajuts se . iz daleée stoeste “vapi¢hu videste dims razdeZenié ei . glagoluSte . kto podobsns gradu velikomu . “i polozise preste na glavahs svoihe i vezppiSe platuite se i ridajuste s@ glagoluste . o gore o gore gradu velikomu vp nemsie obogatise se vsi imuSte korable vp mori o* éesti ego . éko edinim» éasom» zapu- sté . ™veseli se o nems nebo i sveti apostoli i proroci éko sudi bogs suds va8p ot nego "i vazete edinb andels krépske kamens éko Zrs- novens veliks i vevrste vb more . glagole , tako vavrniens budets ustrpmleniemp vavilons grads veliki i ne imats obrésti se kb tomu . *{ glass gudecp i musikii i piskotii i trubpniks ne imats sliSans biti vp tebé kp tomu . i vsaki knznikp vsakog kpzni ne imatp obrésti se vb tebé kp tomu . i glasp Zrsnoveni ne imats sliSanb biti vp tebé kp 95tomu . i glass Zrsnoveni ne imate sli§anb biti vp tebé ke tomu . “i svétp svétilsnika tvoego ne imat évlens biti vp tebé kp tomu . paki i glasp Zeniha i nevésti ne imats sligans biti vp tebé ke tomu . éko kupsci tvoi béahu velbmozane zemlsnii . ¢ko koreniemn tvoime prélnSteni béSe vsi ezici . “i vp nem obréte se krbvp proroteskaé i svetihs vsihs izpbsenihe po zemli . .nk. 0 pénii svetihe i o tregubé i o andeléh ize poéhu © potrébleni vavilonvscéme ‘I po sihp sliSahp glasb velii naroda na nebesi glagole . alelué spasenie i slava i sila boga naSego . *éko istinsni i pravedeni sudi ‘tvoi éko sudils esi gradu ize prosmradi zemlu lubodééniems svoimp . i msstils esi krsvp rabp svoihs of ruki ego . *i vetoriceju rége ale- lué . i dims veshozdade vp véki vékomp . ‘i padu .k. i .d. starsci i.d. Zivotsna i pokloniSe se bogu sédeStumu na préstolé glagoluste amin» alelué . 4i glasb o' préstola izide glagole . bogu poite . bogu naSemu vsi rabi ego bogSte s¢ ego . mali i velici . 4i sli8ahs glasb na nebesih naroda mnoga éko glasb vods mnogp i éko glasb groma kré- pska glagolusts . alelué éko vecari se gospod» bogs vsedrszitels . %i raduems s¢ i veselimp se i dadimp cmu slavu éko pride brake agnnée . -TZ. 0 bracé tainie vegere agnvde I Zena ego ugotova sebé . ‘i dano bists ei da oblbtet» se vb visonb svétls i Zists . visonb bo opravdanié svetihs sute . 44 glagola mi . napi8i.. blazeni zvani na veteru agnsca zakolenago i na braks ego . i glagola mi . si slovesa vérnna istova bo#ié suta . "i padohs préds nogama ego poklonite s¢ . i glagola mi . véids ni klevréte tvoi esmp azb i bratie tvoee imuStihn svédételnstvo isuhrestovo . bogu pokloni se . svédételsstvo bo isuhrestovo ests duh» prorotsstvié . -ni. kako na koni hresta vidé sv andelvskimi silami evan- delisto sv strahomy “I vidéh» nebo otvresto i se kong srénb i sédei na nemp nari- caets se vérnni istinpni . i vp pravedu sudits . “oti Ze ego éko pla- mens ognsni i na glavé ego vénsci mnozi . imée ime napisano egoze niktoze ne vésts tokmo ti . “obleéeni ve rizi érevlenie kreviju . i 96naricaets s¢ ime emu slovo bozie “i voinsstvova na nebesi . idéahu vp slédb ego na konihs srénihp obleéeni vp visonb bélp i tists . “iz usts ego ishodits oruzie ostro . da témp izbiets eziki . i tb upasete ¢ Zezlomp Zeléznoms . i te perets todilo vina érosti gnéva boZié vse- drezitela . “imate na rizé i na stegené svoems ime napisano césare césarems i gospods gospodems . -19,. 0 andelé i vomitaemih sv nim ve deonu ognonujte “J vidéhs ins andels stoeStp na slenci i vezepi glasomp veliims glagole kb vsém» pticamp pareStims po srédé nebese . pridéte i sbe- réte se na veteru velikuju boziju . “da éste plsti césarn i plati krépskihp i ploti konpskihp i sédgstihs na nihe . i plsti svobodnihp i rabp malihs Ze i velikihn . "i vidéhs zvérn i césarse zemlbnig i voi ego sbbrani stvorete branp sb sédeStimp na koni i sb voi ego . *8; ete bists zvérs i sb nims IsZivi proroke . i stvorits znamenie préde nims . imsée prélestit priemluSte naérstanie zvéri i klanajuste se télesi ego . i Ziva vavrsZena bista oba vp ezero ognsnoe goruste Zupe- loms . *4i progi ubieni bie oruziemp sédeStago na koni iSsdssimn iz uste ego . i vse ptice nasitise se ot plati ego . 22. 0 sotoné kako privezana bist vp tisuite léte 4{ vidéhs ins andels shodeSth sb nebese imuSts klués bezdsni . i Zelézno uge velie vp rucé ego . “i gt» zmié drévenago ee este diévols i sotona i sveza i ve tisustu léte *i velozi ve bezdsnuju i zatvori i zapetatli o nemp . da ne prélsstits ke tomu ezik donndéze skontéaets se tisuSta léth . i po sihs podobaets emu o'réSenu biti ve malo léte . 2a. 0 ugotovanihe préstoléhe svhranviihy hrestovo za- povédanie s»vreieno ‘T vidéhs préstoli i séde8tee na nihs i suds dans biste imp . i due rastesanih za svédételsstvo isuhrestovo i za slovo bozie . ize ne poklonige se zvéri i télesi ego i ne prigs¢ natretanié ego na teléhs svoihs i na rucé svoei . i Zi8¢ i vacari8e se sw isuhrestomp vp .&. léte . 97+20. 0 provome andelé i voskreseni i vetoréi smroti ‘I proti mrstveci ne Zivi bi8e donndéze skonbéaets se tisudta léte . se veskrssenie pravoe . “blazenb ize imatn tests vb veskrs- seni prbvémp . na nihbze smrstp vetora ne imat» oblasti . nb buduts. ieréi bogu isuhrestu i vecarets s¢ sb nimp vb .&. léte . -@gJ. 0 gozé i magozé "I egda skonséaets se tisuSta léte . razdréSens budets sotona o° temnicg svoee . i izidets prélestiti eziki sustihs ve .d. hs ugléhs zemle . goga i magoga . na bran swbrati ¢ . Gislo bo ihs éko pésuke morsski . *i vpziduts na Sirotu zemle i obiduts stan» svetihs i grade vezlubleni . *i snidets ogn» sp nebese o boga i poéstp e . ™i diévols Isstei vevrezenb budets vp ezero ognenoe idéze zvérs i Ibdivi pro- roks . i mutens budets dens i nots vp véki vékoms . -2d. 0 sédeitime na préstolé i obvitime veskreseni io sudé “I vidéhs préstols béls i sédeStago na nem . emuze o* lica béZa zemla i nebo i mésto ne obréte se ima . “i vidéhs mrstvsce malice i velikig stoeSte préds préstoloms . i knigi razpgnuSe se eze sute Zivotenie . i suds priese mrstvii o' napisanihs vp knigahs po déloms ihs . "i dastp more mretvece svoe . smrstn i ads dasts mratvsce svoe . i suds prieSe po déloms svoimp ksZdo ihb . “smrete i ade prélozena bista ve ezero ognenoe . si ests smrnts vtora ezero ogne- noe, ize se ne obréte vp knigahp Zivotenihs napisanihs . vevrs- Zens biste ve ezero ognenoe . +@. 0 nové nebesi i zemli . i o visenemn erusolimé ‘I vidéh» nebo novo i zemlu novu . nebo i zemla prsvaé préideta XXIi mora néstz ke tomu . i grads sveti erusolims vidéhs nizphode- 3th sb nebese . ot boga prigotovann éko nevéstica ukraSena. muzu svoemu . ‘i sliSahs glass sb nebese glagolusts . se i skinié bozié sp Slovéki . i veseli se sp nimi . i ti ludie ego buduts . i sams bog sp nimi budets . bogs ihs ‘otimets vsaku slszu of otiju ihe . i smrsti ne budets ke tomu . ni plaga ni vepla’ ni bolézni ne budets kp tomu . i prevaé mimoiduts . 98at. o nihede rece sédei na préstolé vidénii 5] rete mi sédei na préstolé . se nova stvoru vsa . i reve mi . napi8i éko si slovesa vérmna istova sutp . ‘i rete mi . béhp azb alppa i one . nagetsks i konscp . azb ZeduStumu dams emu ot vodi Zivotenie tune . “pobéZdaei naslédits si . i budu emu bogn i te budets msné sins . ‘strasivims Ze i nevérsnimp i skvrsnsnims i ubicams i lubodéiems idololatroms i vséms Iszivimp tests imp ve ezeré gorustims ognems i Zupeloms . eZe estp smrte vetoraé . 22. 0 andelé pokazajustimy emu grad» sveti i sténi ego ve vrata razmérajustime "| pride edinn ot .z. andelp imustihp .z. fiéls isplsnenihy ézvp posléduniht i besédova sb mnoju glagole . gredi da pokazu ti agnséu Zenu . “i vede me na goru velikuju i visokuju zélo . i iki sveti erusolimp nizphodeSts sb nebese . imustp slavu boZiju i svétilo ei podobno kameni dragomu éko kameni asppu i hrustalinu . “imuStp sténu veliju i visoku . imute vrata .vi. i na vratéh» .vi. andela . i imena napisana éZe sutn obéma na desete kolénoma sinovp izdraileve . “o' istoka vrata ig.é . o! sévera vrata .g.é . o' juga vrata .g.é . o' zapada vrata .g.6 . “4 sténa gradu imu8ti osnovanii .vi. i na nihs .vi. imené obéma na desete apostoloma agnstima . ‘i glagole sb mnoju iméése méru trsste zlatu da izmérite gradp i vrata ego i sténi ego . “i grade na .d. uglé stoite - dlsgota ego elikoze i Sirota . i razméri gradp trastiju na stadi .vi. tisu8ti . disgota i Sirota i visota ego raven» este . "i razméri sténu ego vs .T, i-m.i.d. laketi vb méru dlovétu @%e este andeluska . "i bé sbzdanie sténi ego aswp i grads zlato Risto podobno steklu Gistu . "osnovanie sténi gradu vesacéms dra- gims kameniems ukraSeno osnovanie . wi. o Cisté récé évlajusti se ishodeSti ot préstola I .a. aspp . asppp Ze petra skazaets .v. samppirs . samppirb Ze pavla skazaet . .g. halukidons andréé skazaete . .d. izmarngade iovana evandel'sta skazaetp . .é, *sarndikosp iékova skazaets ..i. spredi filipa skazaets . .z. hrusolits vrstoloméé skazaets 99tomu skazaetb . .8. topanizb matié skazaete . .i. hrusopasb tadié skazaets . .ai. akints simona zélota skazaetn . .vi. ametusts matatié skazaeth . *!I oboé na desete vrata .vi. bisera . edina ksido vrata buduts o edinoga bisera . i puts gradu zlato tisto éko stpklo éisto InsteSte se . *i erskve ne vidéhs tu . gospods bo bogs vsedrsiitels . crski emu ests agnscs . “i grads ne trébuets slonca ni méseca da sveteth vp nemp . slava bozié prosvéStaets i. svétilenike emu ests agnpcs . “ i poiduts ezici svétoms ego . i césarbe zemlssci pri- nesuts slavu i tpstp svoju vb nb . “i vrata ego ne imuts zatvoriti se vb dne . nosti bo nésts tamo . “i prinesuts slavu i geste ezikoms Vb nb . “i ne imaty veniti ve ns vsakp skvrenitels i tvorei mrszo- stb i IsZu . nb tskmo napisani vs knigahp Zivotenihe agnetihs . XXII ‘I pokaza mi réku Gistu i vodu Zivu i svétlu éko hrustalo ishodeste ot préstola bozié i agnnéa . *i po srédé puti ego i oba poli réki drévo Zivotenoe tvoreste plod» .vi. krath na mésecs . kpido vezdaei plod» svoi i listsvie dréva togo vp iscélenie ezikoms . ‘i vsakogo anatema ne budets kn tomu . i préstols boZii i agnsts vp nems budets . i Tabi\ego sluzet emu ‘i videts lice ego .'i ime ego na éeléhp ihb . “i noSti nésts tu. i ne trébujute svéste ni svétilenika ni svéta slonsé- nago . éko gospod» bogs prosvéitaeth ¢ . i vecareth se vp véki vékomp aminp . +8. boge prorokome hroste i vladika vséhe ‘I reve mi . si slovesa vérsna istova suts . gospods bogp svetihn proroks svoihs posla andela svoego skazati raboms svoimp impze podobaets biti vp skoré . "i se pridu ti skoro . blazens spbludae slovesa sié prorotsstvié knigp sihn . -0. 0 dostoinémy véronéme ede este vidél» apostol» SI azp iovans vide i sli8ae si . egda i vidéhs i sli8ahs si. padoh» pokloniti se na nogu andelu pokazajustumu mi si . *glagola mi . vid» ni klevréts tvoi esms azb i bratie tvoee prorok spbludajustihs slovesa knigs sihp . bogu pokloni se . :0a. 0 poveléni im ne zapecatliti nv propovédati apo- kalipsi ¥T glagola mi . ne zapeéatli ihs . prorotsstvié knign sihn . vréme bo blizn ests . “obidei da obidits se i e&te . i skvrsnei se da skvrn- 100nitp se i eSte . pravedni da pravdu tvorith i eSte . svetii da svetite se iedte . “se gredu ti skoro . i mazda moé sb mnoju . vezdam> komuzdo ékoze délo ego ests . “i azb esmp alppa i onb . previ i poslédeni . natetpks i konsch . “blazeni tvoreSte zapovédi ego i vrati veniduts ve grade . .00. 0 crokvi i dusé ide est» vv nei i prizivaety isuhre- stovo prosvéitenie i o kletvé eike povinoni bivajute o'mé- tajuste se knigi si séko neprigtoni . ‘Vené psi i tarodéice i lubodéicg i ubiice . idololatri i vsaki skvrpng i tvore lubi i Iszu . “azp iisuss poslahn andela moego za Svédételsstvovati vamp . sicé rekp . azb esmb korenp i rod» davi- dove . zvézda jutrnnaé svétlaé . "i duhs . i nevésta glagolets . pridi ize Zezdety . da pridets k» mné hotei da primete vodu Zivu tune | svédételnstvuju azb vsakomu sli§:3tumu slovesa si prorotestvié knigs sihs . a8te kto prélozite na inpna . da prélozitp na ns bogp ézvp sedm» pisanih» vp knigah sihn . i adte kto otimets o! slo- véss sihp suitihe prorotsstvié knige sihp . da otimets bogs geste ego ot dréva Zivotnnago i o grada svetago napisanago vp knigahs sih» . “glagolets svédételostvuei si ei pridu skoro . amin» . gredi gospodi isuhrnste . “blagodéts gospoda naSego isuhresta sb vsémi svetimi amins . 5 I apokalipsi ioana apsla evandlista R, apokalipsi iovna evandsta i apla H, blgovidense eZe of lovna napisano by_M | 1 skaza] skazave HR | 2 ite} cze HR, cliko] eZe H | 4 Ioainu R, bé] by H | 6 erée] erei R, erye H, inc. M; vb véki vékomp] u véke M | 7 probase] probase R, probodo’e M H, vupls] + mnogs M, amins] amyn» H, amnp MR | 8 albpa i w) alspa i ons M, aolupa i © R; se i béci i gredei] se-i béei i gredei R, se by i ei i gredei M, se by i este i gredy H; patomé] fatoms R, patomi M, patomy H | 10 trubié) truba R, glagolusti] + mi M | 11 efes» etess MH, izmurenu} izmuryju HM, filadole- fiju] filadokifiju R, piladokiju H, pilspiju M (filadelsfiju Amfil) | 13 podobna] Podobnia R, podobane H; oblitena] oblnéent MH, prépoésana] prépoésans M- | 15 mnogs] mnogo R, mnogyh H | 16 vp rucé svoei desnéi] desné M, — svoei R, — desnéi H; ego] + ishodits M | 17 préd» nogama] pri nogu M | 20 vs] na R, andeli] andelu MHR. I 1 efeskie) eteskie R, e H, eteske M; i hodeij ishodei R, hodei M, hode H | 2 glagoluStee] gluste M H | 5 tvoego] svoego M | 10 uboi}: iboi R, boi MH | 12 andelu + sustumu M, ostrs obojudu_izostrens] obojudu ostary izostrens H, obojudu ostrs M | 13 anstifass) antipass M, antipass H: vérsni] i vérane M | 14 valamovo] alamovo H | 17 o!] + driva R | 18 tietiruskig] tiatireske M, tiatyrnske H, tiérstiski R; livanové] + éko u peti razdezeni M | 20 ostavlaeSi] ostavisi R; { ubity i lnstits] 1 utiti i Institi R, { ueisi lastei H | 21 da pokaets se o lubodyénié svoego i ne hotete pokatty 101se H] M om. ne ... se | 22 pokazuts] pokaets RH | 23 ihe] ego MH; vp tiétirparéi R | 24 i%e ni] 1 kol ne H | 27 priess] priehs MH, HII 1 sarsdiskie] sarsdiske MHR | 3 gredu] pridu M, ti] + skoro H | 5 i sebludaei—M | 7 filadolsfiskie] pilad(o)lsfiskie R, pyladokyske H, pilupiskie M | 9 Induts] sul~ Zute H | 12 boga — H | 16 skaredivo] skaredévo M R, skaredlyvo H | 17 okansns i mile] okani i mili R, okansny i msly H, okani i mali M | 18 kuluriems] kuriemp RH | 20 se] —R | pobézdajustumu] pobésdajustago RH. IV 1 trubié] truba R, trubsni M; glagole] —H | 2 sédeste] gr. sédeSe R | 3 kameni] + dragomu M | 4 préstoli] préstol» MR | 5 préstola] + ego M, ognen» i gorusts] ogneni i gorusti R, ognenyh gorusts H, ognenihe gorustins i M | 6 préstola] + ego M, prédy] suprédi M, sb zadi] zady H | 8 iméSe] imye H, sel ... gredel] ei i bi gredet R, ef { by i gredi H, i bi ef i gredi M | 10 padose ... amin] —M H | 11 bie 1M. V1 napisanie] napisani M, napisane HR, vanutrejudu i venéjudu] vanijudu i venutrsjudu MH | 3 ni]'i M, bezednojul bezadsniju R, ths] —M | 4 niktoze] — H, razdréfiti] zriti R | 5 pobédil» este] — este R, pobi- dibs M | 6 imusty] imustumu R | 8 padu] + nich H, préstolomp i préds] —M, fiéli) piély M, piély H | 12 slavu] + 1 oblastp M | 141 starsci ... se] starci padu pokloniti se R, padofe M. VI'1 edino .., glagoluite] edinogo ... gluste M | 4 sédei] sédestumu MH | 8 i vidéhs] i vitd» M | 9 izbsenihn i zabienih» M | 10 veliims] velykyms H, ni] i ne H | 11 hoteste] hotestihn H, izbpeni] zabieni M | 13 padul spadu H, spaduts M; smokovnica] + velié M | 15 i bogati i krépsci]—_M. VII 1 potoms] po sihs, vétri zemle] vétre zeminne Hi | 2 veshode’tn] ishodeste H, velims] velikim H | 4.x. ... zapetatlenihs] —H, izdrailovs] izlvihb M, o ... véinu]—MH | 8, 9 itd. £=p MH | 11 starece id, Zivotenihs] starcy i .d. Zyvotna H | 12 hvala ... siava] slava ... hvala H, padu ... nics] —R | 13 pridu priduts MH | 17 Zivotunie istotpniki vodnie] zyvy istotnike vodny H. VINE 3 olbtars] oltarl MH | 4 andelovoju] andl- skuju R | 5 kadilsnicu] + svoju M, ju] —H, suStago na] +nebesi i M | 6 ize] + pré bmp stoghu H | 7 bike gradi] by grad» H | 11 ot vods] —H. IX 3 izidu] iziduts R | 4 ne] — H, vsakogo] vsaka H, smrvti] smrote R | 5 skors- pievo] skorsfievo R | 10 ofibi]'na ofibi ths M |'11 ime emu] — MH, gube] uvadons] uvadovns H, gubytel» H | 12 gore] —R, gorssi] —M | 14 glagole] gluste H, glustu R; trubiu] trubu MR | 15 tretiju]—R, 16 disloms, voti] Sislo yoins M, tsmami]'tsms R | 17 Zupel» Zupelsni M H, ishoZda’e] ishodits M, ishoée H; Zupels, 18 ...dima {]—R | 19 ihe] ims RH | 21 bluda) oblasty H. X 1 ego] emu M, ogna] ognena M | 6 na nei] ve nei M | 7 proroki] pror- komb M | 9 primi] + knizice M. X13 2. ... 2] .&sx. M | 4 svéStnika] své- Stunaka M, svyStnaka H | 5 stvoritn i] stvori da H, usts eju] ustp ego M | 7 skonséaeta] skonséasta M, svoe] ei H | 8 edupats] ejupts M, egypat» Hj bogs] gb H | 10 of neju] o nei H | 11 venide] venidets H, na] nave R, napadets] napade R | 15 vicarits] vscareth MH | 17 sei béei { gredei] se i biiei i gredeii RM, se by i ests i gredy H; vecarity se i] vecrets seMH. XII 2 straidusti strajusti H 3 glavé] glavahb M | 4 hoboti] hobot M, velozits] volozilo e R 8 vezmogu] vezmoguts R | 9 naricaemi] nacricaets se R | 10 oklevetavae] okle- vetae R | 12 veselite] veselete R, veselets MH | 13 nizlozens] nizvrugen» M | 17 razgnévavs] razgnéva R, zapovedi bogie] zapovéds boziju R. XIII 1 isho- deste veshodeste HH, 1] —H. | 2 vashodesin] ishodests M, i préstols svol i oblast velijul] —H | 3 zmiju) zviriju R t 8 Zivustimy na zemli] —M, vsego) sego R | 11 vsshodests] shodests R, iméaSe] imuSti H, i glagola’e] —R | 13 stvorits] tvorits R, shoditi] i shodits H | 14 emu stvoriti préds Glovéki gla~ gole] — H, na zemli stvoriti] na zemli préde stvoryti H | 16 dasts] dadete M, Celé] Zelih H, ize] koi H, desnéi] desnie R | 18 poéstets] potestets R. XIV 1 stogste] stoéSe H | 2 mnogy] mnogihy H | 6 vsako pleme] vsakomp plemeni R | 7 poklonet»] poklonite M | 9 glagole] —H, svetimi i] bzyimy 1 prédp H | 12 zapovéds bo%iju) zapovdi bye H | 13 potijuts] potivaet. MR | 15 tvoi] svoi H | 18 grozdie vinograda zemlsnago] vinograds zemlsni H, vino- 102