BrojBroj

45/godina XIX/septembar
44/godina 2017./ISSN
XIX/april 2017./ISSN 1452-3272;
1452-3272; e-mail:
e-mail: dijaliza.nsp@gmail.com;
dijaliza.nsp@gmail.com; www.ns-nefro.org
www.ns-nefro.org

PALI 2017.
Kako do kvalitetnijeg
ivota na dijalizi

PANONIJA 2017.
Psihosocijalna podrka
bubrenim bolesnicima

SAVEZ BUBRENIH
Broj 45/septembar 2017.
INVALIDA VOJVODINE
21000 Novi Sad, Bulevar osloboenja 6-8
Tel/faks: 021/6333-866
www.ns-nefro.org
dijaliza.nsp@gmail.com
iro raun: 340-2437-88
Projekt menader: Zoran Mikovi
Sekretar saveza bubrenih invalida
Vojvodine i koordinator projekta:
Radoslav Jovii
Za izdavaa:
Radoslav Jovii i Zoran Mikovi
Glavna urednica:
Dr Boana Peregi
e-mail: bnoskovperegi@gmail.com
Struni saradnici:
Prof. dr Duan epanovi,
Puk. prof. dr Zoran Kovaevi,
As. dr Saa Borovi mr. sc.,
Kardiohirurg instituta
za kardiovaskularne bolesti "Dedinje"
Dr Ivan uri,
internista, kardiolog,
nefrolog, FMC Novi Sad
Dr Zorica Draga,
specijalista socijalne medicine,
Zavod za javno zdravlje Subotica,
Centar za promociju zdravlja,
Dr. sc. med. Stevan Pavlovi,
internista-nefrolog, Direktor
Specijalne bolnice za hemodijalizu
Fresenius Medical Care Beograd,
Dipl. pharm. Jasmina Vuka
- Apoteka Subotica
Foto-video prilozi: Tomek Bela
Adresa Redakcije:
Novi Sad, Bul. osloboenja 6-8
Tel: 069/712-547, 712-557, 712-535
Tel/faks: 021/6333-866
Tira 2.500 primeraka
Prelom i dizajn:
Rade Gardinovaki
radegardinovacki@gmail.com
Lektor: dipl. pravnik Nada Abramovi
tampa:
tamparija MAXIMA GRAF,
Petrovaradin, Vladana Desnice 13
List izlazi etiri puta godinje.
BESPLATAN PRIMERAK
Rukopisi i fotografije se ne vraaju.
List je upisan u registar Ministarstva za
pravosue i lokalnu samoupravu pod
brojem 3144 od 20. avgusta 2001. godine.
Podaci o katalogizaciji:
UDK broj: 061:612.38(497.113)
ISSN broj: 1452-3272
COBISS broj: 176096775
Izdato od strane: Narodna biblioteka Srbije
PRIJATELJI SAVEZA:
5.
DIJALIZA U INOSTRANSTVU
6. TA JE BOLJE? DIJALIZA
ILI TRANSPLANTACIJA BUBREGA
8. DEPRESIJA
11. METABOLIKI SINDROM I MALNUTRICIJA
14.
EDUKACIJOM DO PSIHOFIZIKE
REHABILITACIJE BUBRENIH BOLESNIKA
15.
KAKO DO KVALITETNIJEG
IVOTA NA DIJALIZI
16. TA JE ANEMIJA?
19.
KALCIFIKACIJE - VELIKI I NEPREPOZNATI
DIJALIZNI PROBLEM
22.
KVALITET IVOTA I MENTALNO
ZDRAVLJE PACIJENTA NA DIJALIZI
24. KOPRIVA - PRIRODNI MULTIVITAMINSKI
I MULTIMINERALNI KOMPLEKS
28.
STRATEGIJA UNAPREENJA POLOAJA
OSOBA SA INVALIDITETOM U REPUBLICI
SRBIJI ZA PERIOD DO 2020. GODINE
"Stavovi izneti u podranom medijskom
projektu nuno ne izraavaju stavove
organa koji je dodelio sredstva"
Dobro
Ministarstvo
jutro
Srbijo!
za rad,
zapoljavanje,
boraka i soci-
jalna pitanja
Dobro jutro Srbijo!
Dragi prijatelji,
Prolazi dugo i toplo leto, zavravaju se godi-
nji odmori, sumiraju utisci, a mi bubreni bole-
snici puni vere i optimizma oekujemo da e se
odmorni zdravstveni radnici orno i ozbiljno latiti
odgovornih i tekih zadataka. Svima je jasno da
smo uvod poeli malo ironino, ali svi mi smo
svesni da za nas pacijente sa dijalize i zdravstve-
no osoblje sa odeljenja za leenje dijaliznih bo-
lesnika nema klasinih odmora, a godinji odmori
su dodatno optereenje i organizacioni problem.
U veini naih centara za hemodijalizu namee
se drastino pitanje koje se jako sporo reava, a
Sremski Karlovci iz godine u godinu pogorava, a to je pre svega
nedostatak kadrova.
Od strane svih naih lanova udruenja dobi-
INDUSTRIJA MESA
jamo informacije o tome da se na alost pove-
ava broj pacijenata na dijalizama, sa druge
BAKA TOPOLA
strane odlazi nam jedan broj medicinskih sestara,
a hronino je prisutno nedovoljno prisustvo i
broj lekara. Kada govorim o broju lekara na
Odeljenjima hemodijalize ovom prilikom elim
svima nama, a i naim internistima i nefrolozima
da postavim jedno osnovno pitanje:
Koliko internista-nefrologa i ko su nefrolozi
specijalisti koji su struni za hemodijalizu, a tom
prilikom ne priamo o nefrologiji i loginim pro-
blemima sa kojima se lekari susreu u kontaktu
sa bolesnicima pre nastanka terminalne faze
HBI i kada igrom sudbine zakorae u prostorije
nefrolokih klinika i odeljenja, ve o lekarima na
neto nema jer
navodno neko iz
odeljenjima hemodijaliza. RFZO neto uskra-
uje. Pa da li mi
Pitanje je prosto: pacijenti treba da
Ko se bavi od lekara iskljuivo problemima budemo predstav-
hemodijalize? nici inspekcijskih
Ko poznaje aparate, procedure i sve njihove organa, internih i
tehnoloke mogunosti i da li se iste i prime- eksternih strunih
njuju tokom dijalize
Ko se bavi elementima vezanim za predloge
kontrola, ili to
treba da bude
Zoran Mikovi,
Predsednik
opreme i sredstava koja se nabavljaju putem abeceda redovnog
Saveza bubrenih
tendera?. rada dravnih
invalida Vojvodine
Ko daje strune predloge, sugestije i planske slubenika.
elemente za nabavku sredstava i sprovoe-
nje protokola leenja dijaliziranih bolesnika Nadam se da ni jedno od naih pitanja niko
poev od igala, kiselih koncentrovanih ra- nee shvatiti kao provokaciju ili uvredu, ve kao
stvora, praenja tokova samog procesa di- ozbiljno pitanje zato ovakva pitanja uopte mi
jaliziranja, bez preputanja svojih ingerenci- pacijenti moramo i da postavljamo. Oekujemo
ja na lea i teret medicinskih sestara i da se onaj deo savesnih i strunih zdravstvenih
tehniara?. radnika shodno medicinskoj zakletvi u ime koje
Zato se tako malo komunicira sa pacijen- su prihvatili da se bave ovim tekim i humanim
tima, a naroito sa lanovima porodica poslom, napokon posveti svojoj profesiji. Nor-
pacijenata, a to svakom zdravstvenom malno da smo svi pred ivotnim, porodinim i
radniku treba biti jasno da bez ovakve ko- ekonomskim pitanjima rastrzani izmeu elja i
munikacije ne moe da se oekivati kvalitetna mogunosti.
interakcija na relaciji "Pacijent-zdravstveni Molimo Vas samo jedno: Ne pitajte za kim
radnik". Zato niko ne potuje protokole zvona zvone-moda zvone za nama
leenja shodno sklopljenim ugovorima sa
RFZO i dokle emo mi pacijenti sluati da  Na predsednik
 Dijaliza u inostranstvu
SEPTEMBAR 2017 SEPTEMBAR 2017 SA SVIH STRANA
Na komentar:
Po hiljaditi put postavljamo jedno
Kako biste jednostavno i sigurno zaka-
zali i uradili hemodijalizu negde u inostran-
virusima HBSAg, HCV, HIV, fotokopiju
pasoa. Izvetaj je trebao da bude napisan
osnovno pitanje, zato RFZO priznaje
samo trokove materijala za tretman ta je bolje
hemodijalize, a ne stvarni obraun

DIJALIZA ILI TRANSPLANTACIJA

stvu, evo nekoliko koraka koje je potrebno na engleskom, nemakom, ruskom ili
da uradite. grkom jeziku. U ovom Centru postoji trokova tretmana sa svim zavisnim
Prvo, pronaite dijalizni centar koji mogunost dve vrste dijalize, nisko prpo- trokovima (materijal, energija, voda,
prima goste. To danas nije teko u eri in- usna (150 eur) i viskoko propusna (190 eur) uina, naknada za LD). Da li dijalizni
centri iskazuju isto novano potraiva-
terneta. Meni je centar u kom sam bio Potom sam u mom Dijaliznom centru
nje za turistike dijalize ino gostiju kada bubrega

?
preporuio moj prijatelj sa dijalize Api najavio odlazak i traio da mi doktori izdaju
Draen, koji godinama tamo odlazi. Dija- izvetaj u kom pie da su obaveteni da u im se na osnovu ino obrazaca prua
lizni centar u Grkoj PIERIA DIALYSIS odreenom periodu neu biti na dijalizi u usluga u naim centrima, u postupku
CENTAR u gradu Katarini, Olimpska matinom Centru. Sa tom potvrdom, fakturisanja usluge preko RFZO ?
oblast. papirom na kom sam naveo gde i kada u  Pie: Zoran Mikovi,
Prvo sam stupio sa Centrom u kontakt vriti dijalizu u inostrantvu kao i iro  predsednik Saveza
putem e-maila (info@pieria-dialysis.gr) raunom na koji treba da mi se refondiraju
kako bih proverio da li imaju mesta u sredstva, otiao sam u filijalu RFZO i predao

terminu u kom elim da doem. dokumenta za refundaciju trokova. ljubazne, a lekari su stalno prisutni. Uina
Oni su zatraili nekoliko mojih dokume- U Centru u kom sam bio usluga je bila na dijalizi je odlina, a uverio sam se da
nata: izvetaj lekara sa dijalize, potvrdu o odlina, sestre su izuzetno profesionalne i njihove pacijente dovozi taksi.
Izuzetno sam zadovoljan onim to sam
tamo doiveo i svakako preporuujem
ovaj Centar.
Kada sam odlazio, iz dijaliznog centra u
Grkoj dobio sam izvetaj lekara i gotovin-
ski raun.
Po povratku u Novi Sad odneo sam
dokumenta da se prevedu kod ovlaenog
prevodioca.
Konano, prevod i originalni raun sam
odneo u RFZO i predao ih. Posle oko 15
dana legla je uplata na moj raun.
etiri dijalize sam u Grkoj platio 760
eura, a RFZO mi je vratio 280 eura. Toliko
o pravednosti i brizi za svoje graane OSI
sa 100% invalidnosti.
 Pie: Radoslav Jovii,
 sekretar Saveza
Smatrajui da jasna i razumljiva informacija predstav-
aktivnosti
Specifini vidovi diskriminacije
H
ronina bolest bubrega Pie: Vinja Leai
(HBB) je postala zdrav-
Medicnnski fakultet, Univerzitet u Beogradu
stveni problem irom
Kliniki Centar Srbije, Klinika za nefrologiju
sveta i zato joj panju
posveuju ne samo zdrav-
stveni radnici nego i fondovi zdravstve- nekom trenutku metod leenja je presa- bolesnika sa HBB u stadijumu TBS. Tada
ne zatite, farmaceutska industrija, kao ivanje bubrega, iako to moe da bude i se presauje jedan zdrav bubreg osobi
i udruenja zdravstvenih radnika i bole- prva metoda leenja. Kada prestane da iji bubrezi ne rade dovoljno i koji preu-
snika. Neprepoznate i neleene, HBB funkcionie presaeni bubreg, moe se zima funkciju obolelih bubrega, Na slici
vode hroninoj bubrenoj slabosti (HBS) nastaviti leenje bilo kojim vidom dijali- 1 prikazan je poloaj presaenog bubrega
i terminalnoj bubrenoj slabosti (TBS). ze. Transplantacija bubrega smatra se u odnosu na sopstvene bubrege, mokra-
Procenjeno je da se preko dva miliona najboljom metodom leenja za veinu nu beiku i velike krvne sudove (slika 1).
bolesnika lei nekom od metoda za
zamenu funkcije bubrega. Ovaj porast Bolesni bubrezi
broja bolesnika sa TBS posledica je ek-
sponencijalnog porasta broja bolesnika
ija je slabost bubrega posledica hiper-
tenzije i dijabetesa, kao i porasta broja
starih sa TBS. Meutim, daleko je vei
Arterija Vena
broj bolesnika u ranim stadijumima HBB,
pa se procenjuje da u tim stadijumima
ima 30 do 150 puta vie bolesnika nego
u stadijumu TBS. Stoga je od kljunog
znaaja na vreme otkriti HBB, jer je to

Transplantirani
ta nako

lja veliku pomo u prevazilaenju teke i stresne situa- jedini nain prevencije TBS. Velike skri-
ijalize
Zave

bubreg
is

ning studije su otkrile kod oko 11%

atit

cije kada je potrebno krenuti na program Hemodija-

Pra

tan

ne d

ja
Hep
vo

n transp

lize, ovom prilikom elimo da ukaemo na osnovna odraslih osoba neki pokazatelj bolesti
Ja i sportske

si
Pra

je or
n

e?
ete
a so

do ku

tic
vo

Pra r obeleja hronine bubrene slabosti. Jer, to je je- bubrega, a od njih je samo jedna petina
ab
gana datak o
n

vo a
cija
at

ek
Dij
lantacije stvo

n ju dan od naina da se sami pacijenti, ali i lanovi znala da ima bolesne bubrege. Naime,
u

ai sr k i
Kako
lni

iji nv ta c Transplantirani
i don
un

je m o lan
ali on
d

njihovih porodica lake prilagode novonastaloj veina bolesti bubrega protie asimpto-
o om

p
eg

oj m ds o d an s e ureter
ese ku p e
ui

or

o d nu tr matski i ostaje neotkrivena do odmaklih

?

u situaciji.
p

Zna ni n enz k i
aj u Ka veri cija
ine t a ij cipa stadijuma bolesti.
okom laz kr u ka d a Pa r t i
za T V Na ovaj nain elimo da utiemo i na celu
Bubren d i v
jalize i? za tplatu Danas se terminalna insuficijencija
a dijeta iL sta n c ij a na pre drutvenu zajednicu da se o ovoj tekoj, Beika
Subve ni kupac bubrega-TBS, lei dijalizom (hemo i pe-
ta je dnevna bolnica? Energetski zatie podmukloj bolesti mnogo ozbiljnije deluje
preventivno, preko primarnih zdravstvenih ritonealnom) i transplantacijom bubrega.
Lista lekova
li za Sve tri metode se dopunjuju i smenjuju:
Vrste dija Bespla
t no par institucija, a u dogledno vreme da se uvede
eli kiranje leenje se moe zapoeti hemodijalizom,
b reg mn i skrining, koji trenutno u Srbiji ne postoji.
ki bu Pra am na pr. zbog problema sa vaskularnim
Veta vo
na
ore.
.. Ka  Ureivaki odbor Slika 1. Poloaj bubrega koji se presauje u odnosu na sopstvene bubrege,
la r o? k pristupom moe se nastaviti leenje pe-
stu eh mokranu beiku i velike krvne sudove
ja fi Pr abi
www.ns-nefro.org
Mo I? av
on
lita
ciju
ritonealnom dijalizom i obrnuto. U
HB a
ta je ivo
t 069/712 547: 069/712 557: 069/712 535
4 5
 SEPTEMBAR 2017 SEPTEMBAR 2017

Kod nekih bolesnika sopstveni bubrezi
pre transplantacije treba da se izvade
(jedan ili oba) u periodu pripreme za
transplantaciju (veliki cistino izmenje-
ni bubrezi, kamenje u bubrezima). Pored
toga, neophodno je obaviti niz pregleda
kojima se ispituje funkcija svih sistema
u organizmu i otklanjaju nepravilnosti u
radu tih sistema. Na primer, potrebno je
ispitati i otkloniti aktivne infekcije,
bolesti creva-ir/divertikulitis, jetre, is-
pitati rad srca i prisustvo kardiovasku-
larnih bolesti (visok krvni pritisak, angina
pektoris), bolest krvnih sudova i plunu
funkciju. Od posebnog znaaja je ispiti-
vanje izvodnih mokranih kanala i mo-
krane beike. Takvim ispitivanjem se
trae mogue kontraindikacije za tran-
splantaciju organa u koje spada: teka
srana i respiratorna insuficijencija, uz-
napredovala ciroza i fibroza jetre, bolesti
zavisnosti, aktivna psihoza i drugi psihi-
jatrijski poremeaji, nepopravljiva sarad-
ljivost sa bolesnikom i dijagnostikovana
maligna bolest, koja po protokolu po-
drazumeva nadzor i procenu rizika.
Podaci o pripremi bolesnika za transplan-
taciju od umrle osobe se mogu nai na
sajtu Udruenja za transplantaciju
organa Srbije.
Bubreg za presaivanje se moe uzeti
od modano mrtve ili od ive osobe koja
pet godina posle transplantacije, a 10
godina oko 85% bolesnika. Istovremeno,
prvih pet godina preivi 95%, a 10 godina
oko 80% presaenih bubrega. U naoj
zemlji slino preivljavanje bolesnika:
91,5% za pet i 83% za deset godina i neto
nie preivljavanje kalema: 81% i 66% na
kraju pete i desete godine praenja
njihove funkcije. Postoje brojni faktori koji
utiu na uspenost transplantacije:
osnovna bolest bubrega koja je izazvala
TBS, imunoloka podudarnost sa davao-
cem organa, komplikacije tokom i posle
operacije, optimalna imunosupresivna
terapija, saradljivost bolesnika (uzimanje
lekova). Duina funkcije presaenog
bubrega je jednim delom uslovljena i
duinom dijaliznog tretmana u periodu
koji je prethodio operaciji. Tako se poka-
zalo da to je trajanje dijalize krae funk-
cija presaenog bubrega je viestruko
bolja: tokom 20 godina 65% u grupi ija
je dijaliza trajala krae od est meseci
prema 29% u grupi ija je dijaliza trajala
due od 24 meseca.
16
14
12
10
Mortalitet %
splantacije bubrega je 2,8 puta vei u
odnosu na bolesnike na listi ekanja za
transplantaciju leenih dijalizom, posle 3,5
meseca se izjednaava u obe grupe, da bi
u kasnijem periodu, relativni rizik za smrt
bolesnika bio znaajno nii kod bolesnika
posle transplantacije bubrega.
Trokovi leenja bolesnika leenih dija-
lizama ili transplantacijom bubrega su
izraunati u Sjedinjenim Amerikim Dra-
vama i podaci jasno pokazuju viestruko
skuplje leenje dijalizama u odnosu na
transplantaciju bubrega (Grafikon 2) .
Posle uspostavljanja dobre funkcija
bubrega, kod najveeg broja bolesnika
dolazi do stabilizovanja sranih problema,
oporavka anemije, rasta dece, poboljava
se kotani metabolizam, nastaju fiziolo-
kiji uslovi za trudnou i poroaj i oporav-
lja se radni kapacitet bolesnika.
Tome u prilog govore podaci zajednike
analize rezultata dobijenih u 110 studija u
kojima su uporeeni rizici za kardiovasku-
larne bolesti i fiziku i mentalnu spremnost
kod dva miliona bolesnika leenih dijali-
HD
Literatura
Hemodijaliza
Lysaght MJ. Maintenance dialysis
population dynamics: current trends
and long-term implications. J Am
Soc Nephrol 2002; 13: S37S40.
Peritonealna Bello AK, Nwankwo E, El Nahas AM.
dijaliza Prevention of chronic kidney
disease: A global challenge. Kidney
Int 2005; 68 (Suppl 98): S11S17.]
Transplantacija
bubrega U.S.Renal data System: USRDS 2011
Annual Data Report: Atlas of End-
Stage Renal Disease in the United
0 20.000 40.000 60.000 80.000 100.000 States, Bethesda, MD, National Insti-
tutes of Health, National Institute of
Diabetes and Digestive and Kidney
Grafikon 2. Trokovi leenja (ameriki dolari) bolesnika leenih
Diseases, 2001.
transplantacijom bubrega, peritonealnom i hemodijalizom
u Sjedinjenim Amerikim Dravama Hallan SI, Coresh J, Astor BC, et al. In-
ternational Comparison of the Rela-
Hronine komplikacije posle tran- protno, kada je njihova koncentracija u tionship of Chronic Kidney Disease
splantacije bubrega krvi niska, omoguavaju reakciju organiz- Prevalence and ESRD Risk. J Am Soc
Iako pomenuti autor Toneli dokazuje ma protiv presaenog organa. Postizanje Nephrol 2006; 17: 22752284.
smanjenje rizika za nastanak sranih ravnotee se obavlja protokolarno, kada .
bolesti kod bolesnika posle transplantaci- se koncentracija lekova odrava u uskom
je bubrega u odnosu na bolesnike leene terapijskom obimu. Istovremeno oni po-
dijalizom, kardiovaskularne bolesti pred- veavaju sklonost za razvoj infekcija, po- 2010, ,
stavljaju najee bolesti i uzrok smrti remeaja lipida, regulacije eera, izaziva- 2012.
bolesnika posle transplantacije bubrega. ju sklonost ka malignitetima, promena na National Kidney Foundation. K/DOQI
Faktori rizika za nastanak kardiovaskular- kostima, koi, olakavaju nastanak visokog clinical practice guidelines for
nih bolesti su brojne i obuhvataju tradici- krvnog pritiska. Pored ovoga, meaju se u chronic kidney disease: evaluation,
onalne faktore rizika prisutne u optoj metabolizam brojnih lekova, pa kombina- classification and stratification. Am J

je srodna ili nesredna sa primaocem. Kako
u celom svetu postoji stalna nestaica
organa za transplantaciju, ivi davaoci
predstavljaju vrlo dobar izbor. Oekuje
se da e organizam primaoca bolje pri-
hvatiti organ od ivog davaoca, posebno
srodne osobe, organ je zdraviji, moe
due da funkcionie, i na kraju moe se
uraditi transplantacija bubrega i pre za-
poinjanja dijalize (pre-emptivna tran-
splantacija).
Poreenje razliitih
metoda leenja zamene
funkcije bubrega
Uspenost transplantacije bubrega se
moe izmeriti odreivanjem: preivljava-
nja bolesnika i presaenog bubrega, me-
renjem funkcije presaenog bubrega,
poreenjem preivljavanja bolesnika pre
transplantacije i nakon transplantacije i
odreivanjem uestalosti obolevanja pre
i nakon transplantacije. Objavljeni podaci
pokazuju da 99% bolesnika preivi prvih
populaciji: starost, pol, puenje, gojaznost, cija imunosupresiva sa drugim lekovima Kidney Dis 2002; 39 (2 Suppl 1): S1-
8 povien krvni pritisak, eerna bolest, po- treba da bude pod budnom panjom S266. http://www.kidney.org/profe-
PD remeaj lipida. Na njih se akumuliraju nefrologa koji kontrolie bolesnika. ssionals/KDOQI/guidelines_ckd/toc.
6 Kako ishod posle transplantacije
poremeaji koji prate HBB i dijalizu. Od htm
4 posebnog znaaja za nastanak kardiova- bubrega u mnogome zavisi od pretran- Coresh J, Selvin E, Stevens LA, et al.
Th skularnih bolesti su: proteinurija, anemija, splantacionih uslova, jasno je da treba
2 Prevalence of Chronic Kidney
bolest kostiju i poremeaj kalcijuma i obratiti posebnu panju na neke od nave- Disease in the United States J Am
0 fosfata, hronina inflamacija, hipervole- denih: pretransplantacionu teinu i elek- Med Assoc 2007; 298 (17): 2038-
2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 mija, trajanje dijaliznog modaliteta, efika- trolitni sastav krvi, koncentraciju albumi- 2047.
snost dijalize, membrana za dijalizu, uhra- na, pretransplantacionu kontrolu
Grafikon 1. Preivljavanje bolesnika koji se lee dijalizom i transplantacijom glikemije i poremeaj kostiju i minerala, www.utos.rs
njenost. Period posle transplantacije
bubrega pokazuje nedvosmisleno bolje preivljavanje ovih iz poslednje grupe bubrega nosi dodatne rizike za razvoj odgovor na primenu preparata za korek- Wolfe RA, Ashby VB, Milford EL, et al.
u razliitim periodima praenja kardiovaskularnih bolesti: reakcije odba- ciju anemije i kontrolu krvnog pritiska. Comparison of mortality in all pati-
civanja presaenog bubrega, funkcija ents on dialysis, patients on dialysis
transplantiranog bubrega, infekcije, goja- awaiting transplantation, and recipi-
Poreenjem bolesnika koji se lee dija- zom i transplantacijom bubrega. Dobijeni znost, eerna bolest i imunosupresivni ents of a first cadaveric transplant. N
ZAKLjUAK Engl J Med. 1999;341(23):1725-30
lizom i transplantacijom bubrega pokazu- nalazi pokazali su da su rizici sa srane lekovi.
je nedvosmisleno bolje preivljavanje ovih probleme, sranu slabost, ishemijsku bolest Imunosupresivni lekovi koji se obavezno Transplantacija bubrega je najbolji Tonelli M, Wiebe N, Knoll G, et al.
iz poslednje grupe u razliitim periodima srca, infarkt miokarda i hospitalizacije zbog primenjuju posle transplantacije bubrega, nain zamene funkcije bubrega Systematic review: kidney transplan-
praenja a prema podacima panskog infekcije znaajno manji u grupi bolesnika omoguuju da se funkcija bubrega odri. tation compared with dialysis in cli-
Dobar odabir leenja u zavisnosti
registra, kao to prikazuje Grafikon 1. sa transplantiranim bubregom. Na dalje, Pored ovoga, oni izazivaju i niz komplika- nically relevant outcomes. Am J
od bolesnika
Relativni rizik za smrtni ishod bolesnika pokazano je da 45-100% studija favorizu- cija. Veina omunosupresivnih lekova Transplant. 2011;11(10):2093-109
posle transplantacije bubrega je promen- ju transplantaciju u oporavku fizikih i postaju toksini za bubrega, ukoliko je Dobra dijaliza odreuje dobar
ljiv: u neposrednom periodu posle tran- mentalnih funkcija bolesnika. njihova koncentracija u krvi visoka. I su- ishod transplantacije

6 7
 SEPTEMBAR 2017
talnog poremeaja ili poremeaja
ponaanja. Prema podacima Svetske
MENTALNO ZDRAVLJE IZ UGLA SOCIJALNE MEDICINE zdravstvene organizacije (SZO), 12
odsto svetske populacije ima neki
mentalni problem, odnosno procen-
juje se da danas oko 450 miliona ljudi
pati od mentalnih poremeaja i
poremeaja ponaanja, ili imaju psi-
hosocijalne probleme koji su povezani
sa zloupotrebom alkohola ili droga.
Takoe se procenjuje da e svaka
etvrta osoba u nekom periodu svog
ivota biti pogoena nekim mental-
SEPTEMBAR 2017
zapoinje pre 14. godine ivota, i pro-
cenjuje se da oko 20 odsto deje i
adolescentne populacije u svetu ima
mentalne poremeaje i potekoe.
Neuropsihijatrijski poremeaji su
meu vodeim uzrocima invalid-
nosti kod mladih ljudi u celom svetu.
Ipak, zemlje sa najveim procentima
stanovnitva mlaeg od 19 godina
raspolau sa najmanje resursa koji se
odnose na mentalno zdravlje. Veina
nerazvijenih i srednje razvijenih
zemalja ima samo jednog dejeg psi-
demencija, alkoholizam, narkomani-
ja... Mnogi upozoravaju da e depre-
sija uskoro biti na prvom mestu u
svetu prema broju obolelih osoba.
Prirodne katastrofe, ratovi, krize i
vanredna stanja neminovno dovode
do porasta stopa mentalnih i
poremeaja ponaanja. Maloletnika
delinkvencija, nasilje (vrnjako, u
porodici, ili na ulici, u saobraaju...),
destruktivnost u zajednici i au-
todestruktivnost (pogotovo kod
mladih ljudi), kao i visoke stope sa-

J
avno-zdravstveni pristup sloenoj
i veoma vanoj temi kakva je
mentalno zdravlje, odnosi se na
njen najznaajniji deo, a to je
ouvanje i unapreenje svih
resursa koji utiu na mentalno
zdravlje, kako linih / porodinih tako
i drutvenih. Konkretno, to znai da
se mora odrediti sve ono to osoba,
porodica, zajednica i zakonodavac
mogu da urade sada svako na svom
nivou u sadanjoj veoma sloenoj
socijalno-ekonomskoj situaciji. Takoe
je neophodno odrediti prioritete za
blisku budunost, ali i sainiti
dugorone planove koji bi bili podloni
dopunama i izmenama, u skladu sa
analizom i projekcijom za odreeni
vremenski period.
Promocija zdravog naina ivota
celovitim pristupom promovie zdrav-
lje u svim segmentima, i obuhvata
promociju mentalnog zdravlja. Zdrav
nain ivota podrazumeva sva-
kodnevne navike koje su u korist
zdravlja, a one se odnose na pravilnu
ishranu, odravanje potrebnog nivoa
fizike aktivnosti, kontrolu stresora,
kvalitetan noni san, iskljuivanje
duvanskog dima, droge, kao i zlou-
potrebe lekova. Uzimanje alkoholnih
pia i kafe je dnevno ogranieno u
meri koja za veinu prosenih, odras-
lih i zdravih ljudi nije tetna za zdrav-
lje. Neophodno je snaiti porodicu
kao temeljnu zajednicu, i svaku osobu
unutar porodice osnaivati kao lana
ue, time i ire drutvene zajednice.
Drava, pozitivna zakonska regulativa,
sektori zdravstva, prosvete, ali i svi
drugi delovi organizovane zajednice,
moraju delovati udrueno, planirano
i kontinuirano, naravno srazmerno
svojoj moi, snazi i ulozi u drutvu.
Prema brojnim istraivanjima, pro-
cenjuje se da vie od etvrtine
stanovnitva irom sveta tokom svog
ivota ima, ili je imalo, neki oblik men-
Pie:
dr Zorica
ljudi u naem svetu ima potrebu za
Draga,
specijalista
mentalnog zdravlja. Strunjaci se slau
socijalne
medicine
Zdrav nain ivota
podrazumeva sva-
kodnevne navike koje su
u korist zdravlja, a one
se odnose na pravilnu
ishranu, odravanje
potrebnog nivoa fizike
aktivnosti, kontrolu stre-
sora, kvalitetan noni
san, iskljuivanje duvan-
skog dima, droge, kao i
zloupotrebe lekova
nim poremeajem. Sledstveno hijatra na jedan do etiri miliona moubistva dovode se u tesnu vezu sa
proceni, smatra se da oko 450 miliona stanovnika. Interesantno je istai da mentalnim zdravljem ljudi, ali i sa
se u razliitim kulturama sreu slini okruenjem...
odreenim uslugama radi poboljanja tipovi poremeaja. Suprotno U Srbiji je unipolarna depresija
oekivanjima, mnoga istraivanja su jedan od vodeih uzroka optereenja
da polovina mentalnih poremeaja pokazala da je stepen etiketiranja i stanovnitva bolestima. Namee se
diskriminacije osoba sa mentalnim potreba, zbog svega navedenog, za
poremeajima vei u urbanim sre- stalnim unapreivanjem mentalnog
dinama i meu osobama sa viim zdravlja, odnosno da se programski i
stepenom obrazovanja. Osoba sa multisektorski radi na spreavanju
mentalnim poremeajem, ili njena ovih poremeaja, kao i poremeaja
porodica, vrlo esto se, upravo zbog ponaanja, pogotovo kod dece i ado-
toga, ne odluuju da trae strunu lescenata.
pomo. Neophodno je takve i sline
potekoe prevazii to ranije, pre- Mentalno zdravlje
poznati poetne simptome i odmah Mentalno zdravlje i njegovi pore-
potraiti pomo strunjaka. To je meaji su odreeni (determinisani)
jedini put povratka mentalnog zdrav- viestrukom interakcijom genetskih
lja za odreenu osobu, i praktino (genetsko naslee), biolokih (pol,
jedina mogunost da se sprei nas- starost), psiholokih i socijalnih
tanak teih poremeaja zdravlja i faktora (socio-ekonomski status, nivo
ponaanja. Mentalno zdravlje je pove- obrazovanja, brani status). Na men-
zano sa fizikim, inei dva neodvo- talno zdravlje direktno utiu i navike
jiva dela iste celine. U tom smislu porodice i osobe (pogotovo one koje
veoma je vano i veoma je pozitivno se odnose na ishranu, upotrebu i zlo-
kad sama osoba prihvata svoje stanje upotrebu PAS), zatim dojenje kao
i svesna je da joj treba pomo, a ima ivotni start, ali odreeni znaaj i
podrku i odgovarajuu pomo svoje uticaj imaju i mnogi drugi faktori koji
porodice. Najuestaliji poremeaji su deo ivotnog stila, ili dolaze iz
mentalnog zdravlja su: depresija, ivotne i radne sredine. Najvanije
izofrenija, epilepsija, Alchajmerova mentalne funkcije su: miljenje, za-

Prevencija depresije:
* Aktivirati modanu funkciju (ah, itanje, ukrtenice, runi rad...), i jaati svoju socijalnu
mreu.
* Nain ishrane: prirodna nepreraena hrana (preraenu i rafinisanu iskljuiti), treba
koristiti sloene ugljene hidrate, minimizirati eer bez obzira na to gde je prisutan,
smanjiti ivotinjske masnoe. Sloeni (kompleksni) ugljeni hidrati se nalaze u nepreraenoj
hrani i ovek se od njih teko prejeda. Integralne itarice, povre, naroito mahunasto
(pasulj, soivo), krompir i pirina su namirnice veoma bogate sloenim ugljenim hi-
8 dratima. One sadre skrob, celulozu i druga vlakna koja pomau varenju, deluju u crevima
kao prirodni probiotik i pojaavaju time prirodni imunitet, a gotovo da i ne sadre mast.
Sloeni ugljeni hidrati pospeuju i luenje serotonina (hormon dobrog raspoloenja).
Magnezijum je dobar borac protiv stresa (antistres mineral).
* Pravilno uzimanje tenosti, iskljuivanje/smanjivanje unoenja kofeinskih napitaka i
alkohola.
* Kvalitetan noni san, odmor.
* Boravak u prirodi, pravilno disanje.
* Kontrolisanje stresa (prevencija hormonskog distresa).
* Razvijanje emocionalne inteligencije, i vetine uspene komunikacije. 9
* Navike tetne po zdravlje treba iskljuiti (duvan i duvanski dim, droge, lekove bez recepta).
 SEPTEMBAR 2017 SEPTEMBAR 2017

Metaboliki sindrom i malnutricija

Masna hrana tetna je
za mentalno zdravlje!
Svima nam je jasno da emo prekomernim
unosom masne hrane imati prvenstveno fizike
posledice u smislu gojaznosti, nakupljanja masnog
tkiva na telu, ali i u telu (visceralna masnoa).
Meutim, masna hrana ima tetan uticaj i na men-
talno zdravlje oveka. U studiji, koju su zajedniki
sproveli panski psihijatri i nutricionisti, potvreno
je da masna hrana ima direktno negativan uticaj
na psihiko zdravlje ljudi. Studija je objavljena u
strunom asopisu Science journal. U studiju je
bilo ukljueno 1.200 ispitanika koji su bili posma-
trani u intervalima kroz punih est godina. Na
poetku istraivanja proverene su mentalne spo-
sobnosti i emocionalno stanje dobrovoljaca, nakon
ega su im strunjaci uveli u ishranu proizvode koji
sadre zasiene masti. Zasiene masti se u najveoj
meri nalaze u brzoj hrani, koja je ujedno i sporo
probavljiva. Kroz period od est godina strunjaci
su posmatrali dobrovoljce koji su konzumirali takvu
hranu uzimajui u obzir njihovu dob (godine sta-
rosti), pol, telesnu teinu i loe navike. Na kraju
studije je utvreno da se ak 650 ispitanika u neko-
liko navrata borilo s klinikom depresijom. Najvie
tetnih masnoa u ishrani je konzumirala upravo
ta grupa. Zakljuak posmatranja je da masna hrana
znatno poveava rizik nastanka mentalnog
poremeaja depresije kod ljudi. Depresivno stanje
je nastalo zbog opteg loeg uticaja zasienih masti
na psihofiziko zdravlje ljudi. Nezadovoljstvo
fizikim izgledom, zbog prekomerne telesne teine,
nije bilo oznaeno kao osnovni razlog nastanka
depresije. Psihijatri i nutricionisti su u zakljuku
studije naveli da ljubitelji brze hrane imaju 42 odsto
vei rizik obolevanja od nekog oblika depresije u
odnosu na druge ljude.
kljuivanje / procenjivanje, raspolo-
enje, oseanja (emocije), opaanje,
ponaanje, stanje svesti... Mentalno
zdravlje direktno zavisi od razvije-
nosti, ouvanosti i usklaenosti
mentalnih funkcija. Poremeaj men-
talnog zdravlja podrazumeva dugo-
trajno prisustvo simptoma, koji su
van kontrole pojedinca i koji dovode
do smanjenja funkcionalnog kapa-
citeta osobe za svakodnevni ivot.
Karakteristine su promene u mi-
ljenju, raspoloenju i ponaanju, a
vrlo esto su ovi poremeaji kombi- bolestima, to oteava dijagnostiku,
nacija navedenih funkcija. Simptomi
mentalnih poremeaja variraju od
blagih do veoma ozbiljnih, i zavise
od vrste poremeaja.
U savremenom svetu naruena su
ljudska prava hiljadama ljudi sa
nekim poremeajem mentalnog
zdravlja. Vrlo esto su oni ne samo
diskriminisani, iskljueni i margina-
lizovani, ve su i predmet emocio-
nalnog i fizikog zlostavljanja, kako
u ustanovama koje se bave zatitom
mentalnog zdravlja tako i u lokalnoj
zajednici. Poremeaji mentalnog
zdravlja utiu na funkcionisanje
osobe i uzrokuju ne samo emocio-
nalnu patnju nego i smanjenje kva-
liteta ivota. Mnogi od ovih ljudi
pate tiho i sami, iskljueni iz svojih
porodica i socijalnog okruenja. Sa
druge strane njihov uticaj se protee
na itavu zajednicu i predstavlja
ogroman ekonomski i socijalni teret.
Mentalni poremeaji su esto po-
vezani sa dugotrajnim leenjem,
odsustvovanjem sa posla, nezapo-
slenou i smanjenjem produktiv-
nosti, to sve utie na emocionalno
i ekonomsko stanje lanova poro-
dice koji neguju obolele, kao i na
poveanje ekonomskih trokova
zajednice.
Depresija
Depresivni poremeaji predstav-
ljaju jedan od vodeih javnozdrav-
stvenih problema savremenog sveta.
Razlozi lee u injenici da je depre-
sija najei mentalni poremeaj u
optoj populaciji. U najveem broju
sluajeva (67%) depresije su reku-
rentne (povratne) ili su hroninog
toka, znaajno naruavaju kvalitet
ivota i relativno esto se zavravaju
samoubistvom (kod 10 do 15 odsto
depresivnih osoba). Milion ljudi
izvri samoubistvo svake godine, a
1020 miliona pokuava da se ubije.
U kontekstu ovih injenica, vano je
navesti da su stope samoubistava u
Severnobakom okrugu i u Vojvo-
dini meu najviim u svetu, i to ve
dui niz godina. Depresivni poreme-
aji se neretko udruuju sa drugim
mentalnim poremeajima i telesnim
kao i leenje. Prema podacima
Svetske zdravstvene organizacije,
depresija je etvrti najei uzrok
godina ivota izmenjenih zbog in-
validnosti, a procenjuje se da e do
2020. godine biti na drugom mestu.
Takoe se procenjuje da je 70
miliona ljudi u svetu zavisno od al-
kohola, da oko 50 miliona ima epi-
lepsiju, a 24 miliona izofreniju (u
svim sredinama sveta, razvijenim i
nerazvijenim), to ini oko jedan
odsto stanovnitva. Ne sme se za-
nemariti ni veliki broj osoba koje
imaju neki oblik duevne zaostalosti.
Analiza zdravstvenih pokazatelja
Svetske zdravstvene organizacije, i
sve navedene injenice upuuju na
zakljuak da unapreivanje mental-
nog zdravlja i prevencija mentalnih
poremeaja imaju kljuni znaaj ne
samo za optimalni, nego i za odrivi
razvoj svake zajednice. Ouvanje i
unapreenje mentalnog zdravlja svih
lanova zajednice moe da se
postigne kontinuiranim programs-
kim i multisektorskim radom na
spreavanju ovih poremeaja, kao i
poremeaja ponaanja, pogotovo
kod dece i adolescenata. Da bi se
smanjio teret mentalnih poremeaja,
neophodno je u tom pravcu us-
meriti nacionalne politike, zakono-
davstva, donoenja odluka i
dodeljivanje sredstava. Zdravstveno
i socijalno snaenje linosti i snaenje
porodice imaju veliki potencijal, koji
nas vodi ka tom cilju... Svetski dan
zdravlja, 7. april, centralni je datum
u meunarodnom kalendaru zdrav-
lja, i ove godine je bio posveen
depresiji.
Autor: Miroslav Nedimovi
Diplomirani organizator zdravstvene nege
Prema WHO (Svetska zdravstvena or-
ganizacija) metaboliki sindrom se defini-
e kao:
postojanje povienog nivoa insulina ili
poviene koncentracije glukoze natate
(ve postoji insulinska rezistencija ili
postoji eerna bolest)
postojanje androidne, abdominalne ili
centralne gojaznosti,
postojanje dislipidemije (povieni tri-
gliceridi, povien LDL holesterol lo
holesterol, a snien HDS holesterol
dobar holesterol,
postojanje arterijske hipertenzije
povienog krvnog pritiska.
Metaboliki sindrom nazivaju
jo i sindromom X ili smrtonosnim
kvartetom, a prvi ga je opisao Garry
Reaven 1988. godine i definisao ga
kao postojanje vie metabolikih
poremeaja u ijoj osnovi se nalaze
najvaniji uzroci za razvoj AT-
EROSKLEROZE. To je nezarazna
bolest na koju najvie utie stil
ivota, nain ishrane (brza hrana),
takoe na razvoj ove bolesti utie
i smanjena fizika aktivnost, a
smatra se da je i genetski uslov-
ljena. U osnovi ove bolesti se nalazi
uticaj citokina (sitnih medijatora
zapaljenja) na stvaranje insulinske
rezistencije u masnom tkivu. ak
30 odsto svetske populacije naalost boluje
od metabolikog sindroma. U razvijenim
zemljama taj procenat je vei, a u neraz-
vijenim zemljama daleko manji. to se tie
pacijenata koji se nalaze na hroninom
programu hemodijalize, 3070 odsto paci-
jenata boluje od metabolikog sindroma.
Zato je to bitno? 44 odsto od ukupnih
uzroka smrtnosti kod bolesnika na he-
modijalizi odlazi na kardiovaskularna
oboljenja. A metaboliki sindrom izaziva
razvoj ateroskleroze koja dovodi do kar-
diovaskularnih oboljenja. Godine 2008.
sprovedeno je istraivanje na odeljenju za
hemodijalizu u Kragujevcu, gde je utvreno
da 30 odsto bolesnika na hemodijalizi
boluje od metabolikog sindroma. Novije
istraivanje koje je raeno 2016. godine na
odeljenju za hemodijalizu u Osijeku
ukazuje na to da ak 61 odsto tih bole-
snika boluje od metabolikog sindroma.
Kada govorimo o malnutriciji ili
pothranjenosti, ili proteinsko-energetskoj
malnutriciji, po definiciji to je nedovoljan
unos hranljivih materija u organizam. Za
pacijente na hemodijalizi je bitan MIA
sindrom (PUA sindrom) koji se karakterie
postojanjem M malnutricije, I in-
flamacije i A ateroskleroza (P pothran-
jenost, U upala, A ateroskleroza). U
preddijaliznom i dijaliznom periodu kod
bolesnika je uoeno hronino upalno
stanje. To je zapravo jedan sloen meha-
nizam imunolokog odgovora organizma
koji ukljuuje aktivaciju biohemijskih
aktivnih medijatora zapaljenja (citokini,
hemokini, TNF alfa, interleukini) koji
dovode do poveanog CRP (C reaktivni
protein) u jetri, a taj sloen mehanizam
dovodi do poveanja faktora za razvoj
ateroskleroze. Samim tim MIA sindrom
dovodi do poveanja kardiovaskularnih
oboljenja, a samim tim dovodi do
poveanja smrtnosti kod bolesnika na
hemodijalizi (kao i metaboliki sindrom).
Prema svetskim podacima, 570 odsto
bolesnika koji se nalaze na hemodijalizi
boluju od malnutricije. Istraivanje koje
je raeno 2010. godine na odeljenju za
hemodijalizu u Rijeci ukazuje na to da ak
40 odsto tih bolesnika ima izraen MIA
sindrom.
Postavlja se pitanje kako leiti bolesnike
sa metabolikim i MIA sindromom? Kako
smanjiti kardiovaskularna oboljenja? Kako
smanjiti stopu smrtnosti? I ta moemo
da pruimo tim bolesnicima? Odgovor je
HDF hemodijaliltracija. Hemodijafil-
tracija, kao jedan od tipova dijalize ima
prednost u odnosu na ostale dijalize iz vie
razloga:
bolje eliminie i sitnije i krupnije ure-
mijske toksine (beta 2 m, produk-
te glikozilacije AGEP, koji podstiu
aterosklerozu)
smanjuju hronine zapaljenske procese
(boljom eliminacijom citokina i kom-
plementa, biokompatibilnou dijali-
zata i celog seta)
poveava serumski albumin i ostale
markere uhranjenosti bolesnika
Smanjuje kardiovaskularne dijalizne
komplikacije
Smanjuje svrabe koe i izraenost
sekundarnog hiperparatireoidizma
Poboljava lipidni status (porast HDL
holesterola a sniavanjem triglicerida)
Smanjuje potrebu za epoetinom i po-
boljava krvnu sliku bolesnika
Smanjuje potrebe za vezivaima fosfora
u probavnom traktu
SMANJUJE SMRTNOST
BOLESNIKA NA
HEMODIJALIZI!!!
Pravo svakog oveka je da ima na-
jkvalitetnije i najbolje leenje, a hemodi-
jafltracija kao najefikasniji tip dijalize to
moe da prui, a mi, osoblje Medicon i NS
specijalne bolnice za hemodijalizu,
pruamo najkvalitetniju uslugu, najefikas-
niju dijalizu, prilagoenu svakom paci-
jentu ponaosob, a rezultati su jasni i govore
sami za sebe.

10 11
 SEPTEMBAR 2017 SEPTEMBAR 2017

KAKO DO KVALITETNIJEG
IVOTA NA DIJALIZI
Pali 2017.

Ministarstvo
kulture
Pokrajinski
PSIHOSOCIJALNA PODRKA
sekretarijat za
i informisanja kulturu i javno
BUBRENIM BOLESNICIMA
informisanje Panonija 2017.

12 13

Edukacijom do psihofizike
rehabilitacije bubrenih bolesnika
Viegodinja i tradicionalna misija i
glavna vodilja svih projektnih aktivnosti
Saveza bubrenih invalida Vojvodine i ove
godine je bila edukacija bubrenih bole-
snika. Svi nai projekti sadre osnovnu nit,
a to je da se znanjem i informacijom kao i
saradnjom sa zdravstvenim osobljem moe
doi do osnovnog cilja, a to je kvalitetniji
i dui ivot pacijenata na dijalizi.
U sklopu tradicionalnih viegodinjih
aktivnosti i ove godine je Savez bubrenih
invalida Vojvodine odrao susret bubrenih
invalida i zdravstvenog osoblja 25.06.2017.
godine, u kompleksu PTK Panonija. To
je bio nastavak trajne podrke Junu -
mesecu donatorstva u Vojvodini. Ove
godine radni naslov projekta nosi naslov
Edukacija rehabilitacija - psihosocijalna
podrka bubrenim bolesnicima. Projekat
je podran od strane Ministarstva za rad,
zapoljavanje, boraka i socijalna pitanja,
Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo i
grada Subotice. Domain susreta je bilo
Udruenje bubrenih invalida Subotica.
Ovom prilikom su odrana sledea preda-
vanja pred 150 uesnika:
14
SEPTEMBAR 2017
PANONIJA 2017.
Transplantacija stanje u Srbiji 2017
prof. dr Duan epanovi (UDK);
Dijaliza ili transplantacija prednosti
i nedostaci
prof. dr Vinja Leaji (KCS);
Mesto peritoneumske dijalize u leenju
bubrenih bolesnika
prof. dr Biljana Stojimirovi (KCS);
Stanje i problemi transplantacije u
Srbiji
As. Dr Saa Borovi mr sc. (IKB Dedinje)
Metaboliki sindrom i malnutricija kod
bolesnika na hemodijalizi
Nedimovi Miroslav, dipl. organizator zdrav-
stvene nege bolnica za HD Medicon NS ;
Mentalno zdravlje i kvalitet ivota pa-
cijenata na dijalizi
via med. sestra piak Ljiljana, Odeljenje
HD Sombor;
Nakon predavanja i
opsene kritike diskusije
velikog broja uesnika u
pauzi pre drugog dela pro-
grama odrano je takmie-
nje u disciplini pikado.
U drugom delu susreta
dodeljenje su zahvalnice i
diplome i u oputenoj i
prijateljskoj atmosferi, a uz
zajedniki ruak zaigralo se
i zapevalo uz podrku mu-
zikog benda Cherry bend
Subotica.
SPS Vojvodine, a u ime foruma posebno
U ekipnom takmienju prelazni pehar
preuzelo je od Udruenja bubrenih in-
valida Sremska Mitrovica do sledeeg
stalni medijski pratilac naeg Saveza.
susreta Udruenje bubrenih invalida
Subotica.
Po okonanju takmiarskog dela
susreta u disciplini pikado proglaeni
su pobednici i to:
PIKADO- ENE
Mesto MIRKOV SVETLANA,
Mesto KOVAEVI SLAANA,
Mesto TRBOVI MILUNA,
PIKADO MUKARCI
Mesto VIROVKI IVAN,
Mesto CIKA MILO,
Mesto RADNI LAZAR,
Poasnu diplomu kao najmlai
uesnik dobio je HORVAT KRITOF.
I ovog puta neogranienu i stalnu
podrku Savez je dobio od Foruma ena
nas je podrala Vesna Dragojerac iz FO
SPS Panevo, kao i Klub Uspenih, koji je
 Pie: Zoran Mikovi
SEPTEMBAR 2017
PALI 2017.
Kako do kvalitetnijeg ivota na dijalizi
U sklopu nastavka zapoetog projekta Edukacija
Ovaj susret je obeleen rehabilitacija psihosocijalna podrka bubrenim bo-
i posebnom porukom lesnicima , a u organizaciji Saveza bubrenih invalida
koju je Savez bubrenih Vojvodine i na osnovu partnerskih odnosa Udruenja
invalida Vojvodine bubrenih invalida Subotica i Udruenja dijaliziranih,
poslao svim bubrenim transplantiranih i bubrenih invalida optine Kikinda i
bolesnicima sa teritorije uz podrku grada Subotica, 27.08.2017. godine odrana
Srbije kao vid psihike i je Tribina na temu: Kako do kvalitetnijag ivota na
moralne podrke. To je dijalizi .
najprijatnije saznanje da Tribina je odrana u Turistikom objektu Vila Vik-
se posle 22 godine pro- torija Plus Pali, a u edukativnom delu susreta odrana
vedene na dijalizi, a od su dva predavanja:
toga 2,5 godine ivei sa Mentalne smetnje kod osoba obolelih od HBI
transplantiranim bu- pristup i podrka dr Tomas Emil, psihijatar, psihote-
bregom, upustio u rapeut, spec, bolnica za psihijatrijske bolesti Novi Kne-
brane vode sekretar evac;
naeg Saveza - Jovii Dijalizni arteriovenski pristupi prim. dr Milan Mitri
Radoslav. Ovo je pravi specijalista vaskularne hirurgije, Opta bolnica Kikinda;
primer da ljubav i Nakon veoma kvalitetnih predavanja i opsene dis-
neizmerni optimizam kusije, kao i mnogobrojnih pitanja i dilema sa kojima se
briu sve predrasude i svakodnevno suoavaju pacijenti na dijalizi, dolo se do
dileme sa kojma se zajednikog zakljuka da bez kvalitetne fistule i psihi-
suoavaju OSI. U tekim ke stabilnosti pacijenata, teko moemo govoriti o
vremenima, kada se kvalitetnoj dijalizi, a jo manje o kvalitetnom i dugove-
mnoge p o ro d i c e nom ivotu pacijenata. Kao i uvek, u drugom delu pro-
uruavaju, ovo je jedan grama uz zajedniki ruak i muziku podrku Cherry
od najlepih primera bend Subotica, na trenutak je svih 100 prisutnih paci-
kako treba iveti i boriti se sa tekom boleu. jenata i gostiju zaborailo na svakodnevne probleme.
Ovom prilikom dug i srean ivot Radoslavu i njegovoj supruzi Kao i uvek podrku ovom susretu su pruili ispred FO
Ivani eli SPS Vojvodine Vesna Dragojerac i Vesna Francuski, kao
 SAVEZ BUBRENIH INVALIDA VOJVODINE! i Klub Uspenih iz Subotice.
 Pie: Zoran Mikovi
15
 SEPTEMBAR 2017 SEPTEMBAR 2017

Bubrena slabost Drugi mogui uzroci anemije: Bolesti

kotane sri, Bolest samih eritrocita, Simptomi i znaci Simptomi i znaci
5 40 45
30 3 Upalna stanja u organizmu, Hronina in- hronine terminalne hronine bubrene
25 50 fekcija, Pothranjenost.

15

60
0 bubrene insuficijencije (HBI)
ANEMIJA U

55
2
Znaci i simptomi anemije su: insuficijencije (HTBI) (jaina glomerulske filtracije vea
Terminalna Normalna
HRONINOJ slabost, oseaj umora, glavobolja,
problem sa koncentracijom, bledilo,
(jaina glomerulske filtracije od 15ml/min)
Neuroloke promene:
BUBRENOJ 0 120 vrtoglavica, oteano disanje, bol u
manja od 15ml/min)
Neuroloke promene: glavobolja, umor
glomerulsko-filtracijska snaga grudima.
SLABOSTI Komplikacije anemije kod konfuznost lo san, otupelost
trnci i probadanja
oseaj slabosti

ta je anemija?
bolesnika sa HBI: Kardiovaskularni poremeaji:
srani problemi koji ukljuuju: nepra- polineuropatija
Kardiovaskularni poremeaji: porast krvnog pritiska
vilan rad srca-aritmije, ubrzan rad srca
porast krvnog pritiska testasti edemi
naroito u naporu, proirenje sranog
testasti edemi guenje na ravnom
miia, srana slabost.
Anemija je stanje u kojem postoji glomerularne filtracije (JGF) ispod 60 ml/ Autor: dr Dobrila Petkovic, perikarditis, s. slabost Pluni poremeaji:
smanjen broj crvenih krvnih zrnaca u or- min u trajanju preko 3 meseca. Prema Dijagnoza anemije: Pluni poremeaji: oteano disanje
ganizmu, odnosno smanjena koncentra- klasifikaciji postoji pet stadijuma HBI: Naelnica spec. bolnice anamneza oteano disanje pneumonije, pleuritisi
cija hemoglobina ispod 130 g/L kod mu- Fresenius Medical Care, Novi Sad fizikalni pregled penasti iskaljaj oseaj guenja
karaca i ispod120 g/L kod ena. Anemija se pogorava sa analize krvi dopunski pregledi oseaj guenja Gastrointestinalni poremeaji:
stepenom bubrene insuficijencije. Bubrezi i njihova funkcija Gastrointestinalni poremeaji: oslablje napetit
Kako je anemija u vezi sa hroni- Smanjenje Hgb ispod 110 g/l se javlja u stvaranju crvenih krvnih zrnaca Anamenza: u razgovoru sa bolesnikom zadah na ureju tucanje, gubitak teine
nom bubrenom insuficijencijom? kada je JGF ispod 30 ml/min ili kada je Bubrezi su parni organi oblika pasulja I lekar saznaje njegove tegobe tucanje, gubitak teine gastritis, munina
Hronina bubrena insuficijencija (HBI) kreatinin od 200-500 umol/l. Kod dijabe- svaki veliine pesnice. Nalaze se sa obe Fizikalni pregledom se konstatuje Endokrilni poremeaji:
gastritis, munina
se definie kao dokazano oteenje tiara se anemija javlja ranije, tj. kada je strane uz kimeni stub. Svaki dan filtriraju bledilo, ubrzan rad srca, oteano disanje i vitamina D i EpO
bubrega na osnovu nalaza mokrae ili JGF 45 ml/min i 2x je ea nego kod ostale 120 do 150 L krvi kako bi nastalo 1-2 L Psiholoke
dr parathormona i
strukturnih oteenja i smanjenje jaine populacije. urina. Zdravi bubrezi proizvode hormon promene:
Analiza krvi podrazumeva uzimanje krvi renina
eritropoetin (EPO) koji se oslobaa u krv odsutnost
za: krvnu sliku (broj eritrocita, koncentra- eera, masnoa,
i u kotanoj sri podstie proizvodnju munina i
cija hemoglobina, hematokrit, srednja insulina
crvenih krvnih zrnaca. povraanje
esto bez zapremina eritrocita (MCV), srednja kon- Hematoloki
100 simptoma oslabljen
centracija hemoglobina (MCHC), srednji poremeaji:
90 ta izaziva anemiju kod hronine apetit
sadraj hemoglobina (MCH), raspon dis- eritrocita i limfo-
Porast krvnog
bubrene insuficijencije
% preostale funkcije bubrega

80 Hematoloki
pritika, pojava tribucije eritrocita (RDW), retikulociti), cita
70 poremeaji:
proteina u mokrai U poetku je to samanjenje, a u termi- nivo gvoa, nivo feritina, nivo transferina
60 anemija slabija funkcija
nalnoj fazi potpuni nedostatak sinteze i zasienje transferina.
50 Anemija,
sklonost krva- leukocita
poremeaji kosti EPO. Bolesni ili oteeni bubrezi ne sinte- Pod dopunskim pregledima se podra-
40 renjima sklonost infekci-
Zamaranje, tiu dovoljnu koliinu EPO. Izuzetak su zumevaju: stolica na okultno krvarenje,
30 poremeaj jama
Otoci, munina, policistino izmenjeni bubrezi ije epitelne endoskopski pregledi (gastroskopija, ko-
20 povraanje
elije cista prizvode EPO. Kao rezultat sma- lonoskopija), hematoloka ispitivanja, di- imuniteta Promene na koi:
20 Terminalna njene koncentacije EPO kotana sr proi- jagnostika infekcije i drugih upalnih Promene na koi: sivobledoukasta boja
10
zvodi manje eritrocita tj.nastaje anemija. procesa (Lkci, SE, CRP; fibrinogen) PTH suvoa koe, svrab suvoa koe
0
Crvena krvna zrnca prenose kiseonik do i dr. sivo-ukasta boja svrab
1. STEPEN 2. STEPEN 3. STEPEN 4. STEPEN 5. STEPEN Promene na kostima
normalna ili blagi ili umereni umereni do tei uznapredovali potpuni
svih tkiva i organa. Sa smanjenim brojem modrice, krvarenje
blago smanjena gubitak funkcije gubitak funkcije ili vrlo teak ili terminalni crvenih krvnih zrnca manje kiseonika dolazi Kako se lei anemija Promene na kostima i miiima:
funkcija bubrega bubrega gubitak funkcije stepen slabosti do tkiva i organa, tako da organi, naroito kod bolesnika sa HBI? i miiima: osteodistrofija
bubrega bubrega bubrega miini grevi, otoci
srce i mozak ne funkcioniu kako bi trebali. 1. Preparati gvodja osteodistrofija
2. Eritropoetin stimulirajui agensi miini grevi, otoci bolno i oteano kretanje
Ostali uzroci anemije kod bubrenih 3. Higijensko-dijetetski reim ishrane bolno i oteano kretanje Laboratorijski nalazi:
bolesnika su: gubitak krvi (hemodijalizom 4. folna kiselina ureje i kreatina
Pet faza bubrene slabosti ili bubrene insuficijencije Krvni pristup za HD:
ili krvarenjima u ogranizmu-eludac, 5. kompleks B vitamina. kalijuma i urata
ima li infekcije
creva), skraen vek eritrocita, smanjena 6. Transfuzija deplazmatisanih eritrocita kiselina u krvi
um funkcionisanja
koncentracija: gvoa, vitamina B12, folne za brzu nadoknadu broja eritrocita I a bikarbonata
ne meriti k. pritisak na ruci na
kiseline koji su i neophodni za sintezu nivoa hemoglobina kada je Hgb ispod ukupnog mokrenja
kojoj je k. pristup
normalni blaga umerena teka potpuna hemoglobina-glavnog proteina u eritroci- 75 g/L (krvarenje). i klirenasa
bubrezi slabost slabost slabost slabost tu za koji se vezuje kiseonik.

16 17

Gvoe
Kao prvi korak u leenju anemije je na-
dokanda gvoa u sluaju niske koncen-
tracije u organizmu. Preparati gvoa u
tabletama mogu da se daju bolesnicima
sa HBI i mogu pomoi u regulaciji nivoa
gvoa, Kod bolesnika na dijalizi je doka-
zana slaba resorpcija gvoa u tankom
crevu, te se kod njih preporuuju prepa-
rati gvoa za intravensko davanje. Voditi
rauna da feritin bude od 200-500
mikrograma/l i saturacija transferina od
30-40%.
ta je eritropoetin-EPO?
Crvena krvna zrnca se proizvode u ko-
tanoj sri (sunerasto tkivo unutar kosti).
Da bi se proizvelo dovoljno crvenih krvnih
zrnaca, a samim tim i hemoglobina, telo
odrava konstantan nivo EPO. Rekombi-
nantni eritropoetin je napravio ovek
kloniranjem gena za eritropoetin. Rekom-
binantni eritropoetini su poznati i pod
nazivom eritropoeza stimulirajui agensi
(ESA).
Preparati ESA se mogu aplikovati ubriz-
gavanjem injekcije ispod koe ili intraven-
ski na kraju hemodijalize. EPO treba uklju-
iti u terapiju kada je nivo hemoglobina
ispod 100 g/l, a ne davati ga preko 115 g/L.
Neophodna je redovna kontrola nivoa
hemoglobina kod bolesnika na terapiji EPO
preparatima. Kod bolesnika sa HBI koji su
na terapiji EPO i preparatima gvoa je
smanjena potreba za davanjem transfuzi-
ja i smanjuju se i gube simptomi anemije.
Ko prima ESA?
Bolesnici sa hroninom bubrenom
insuficijencijom I oboleli od malignih
bolesti koji imaju anemiju izazvanu hemi-
oterapijom.
Koji su neeljeni efekti terapija ESA?
Visok krvni pritisak, otoci, groznica,
vrtoglavica, munina, bol na mestu
aplikovanja injekcije
Mogue komplikacije
u terapiji ESA:
ESA preparati poveavaju rizik od:
stvaranja krvnih ugruaka i tromboem-
bolije, kardiovaskularnih komplikacija
(modanog udara, infarkta srca, srane
insuficijencije). Kod bolesnika sa mali-
18
SEPTEMBAR 2017
Hrana Veliina porcije Gvoe Vitamin B12 Folna kiselina
Preporuena dnevna koliina 18 mg
itarice olje 18 mg
Pasulj 1 olja
Mlevena govedina 100 g
Govea jetra 100 g
Kuvani spana 1 olja
Svei spana 1 olja
Pastrmka 100 g
Konzervirana tuna 100 g
gnitetom moe ubrzati rast tumora, tako
da se prestaje sa primenom sa zavret-
kom hemioterapije. Neophodna je
redovna kontrola broja eritrocita I kon-
centracije hemoglobina. Oprez kod
pacijenata sa boleu srca, nekontroli-
sanim visokim krvnim pritiskom, porfi-
rijom, alergijom na Epoetin I kod paci-
jentkinja koje planiraju trudnou,
trudnica I dojilja.
Dijeta i ishrana su vane u procesu
leenja anemije I drugih komplikacija HBI.
Bolesnicima se moe savetovati unos na-
mirnica bogatih gvoem, vitaminom B12
i folnom kiselinom neke od tih namirnica
su bogate i natrijumom i fosforom koji se
ogranieno preporuuju kod HBI. Nutri-
cionista moe da pomogne u sastavljanju
jelovnika.
Folna kiselina (Vitamin B9)
Kod bolesnika na dijalizi folna kiselina
moe biti sniena u serumu i eritrocitima
to uzrokuje megaloblastnu anemiju.
Deficit folne kiseline moe nastati
usled:loe absorpcije u GIT, konzumiranja
alkohola, intrereakcije sa pojedinim leko-
vima, zbog gubitka dijalizom, posebno
high-flux HD
Preporuena dnevna koliina folata je
1mg/dan.
VITAMIN B12-Kobalamin
u kombinaciji sa gastrinim intrisik fak-
torom je neophodan za: optimalan meta-
bolizam folata, normalnu eritropoezu,
prevenciju demijelinizacije u pernicioznoj
anemiji.
KALCIFIKACIJE
6 mcg 400 mcg
6 mcg 394 mcg
8 mg 0 mcg 37 mcg
2 mg 2 mcg 8 mcg veliki i neprepoznati dijalizni problem
5 mg 67 mcg 211 mcg Nastavak iz prethodnog broja
2 mg 0 mcg 115 mcg
7) Uzimanje tableta Sintroma, Farina,
1 mg 0 mcg 58 mcg
Sincuma, i slinih derivata Warfarina
0 mg 5 mcg 16 mcg Ako niste do sada znali, krajnje je vreme
1 mg 1 mcg 2 mcg da s tim upoznate i svoje lekare. One koji
su vam propisali navedene lekove protiv
zgruavanja krvi (Sintrom, Syncum, Pelen-
Kako nema tanih podataka o toksi- tan, Waran, Marivarin, Marcoumar, Synco-
nosti vitamina B12 daje se 2,5 mg 3x ne- umar, Farin). Naime, ima ve desetak
deljno godina, kako se polako, ali sporo, probija
do uiju korisnika, pria o negativnim dej-
Ciljna vrednost Hgb stvima lekova derivata warfarina. Glavna
KDOQI 110-120 g/l ne preko 130 g/l nuspojava tih lekova je krvarenje, pa su
KDIGO 2012. g. -Hgb < ili = 100 g/l pacijenti naueni da kontroliu INR,
individualno doziranje ESA odnosno protrombinski indeks (krvarenja),
Hgb> 110 g/l ESA ne aplikovati ali sledea nuspojava je manje poznata: svi
Feritin odravati izmeu 100-200 mg/ ti lekovi podstiu kalcifikacije! Mehanizam
ml njihovog dejstva je jednostavan: ti lekovi
onemoguavaju stvaranje vitamina K u
ZAKLJUAK: jetri, a vitamin K je dokazani faktor spre-
Anemija se javlja skoro u svih bolesni- avanja kalcifikacija. Bez vitamina K kalci-
ka sa HBI fikacije cvetaju. Vitamin K se manje unosi
Anemiju treba leiti prema datim pre- hranom (zeleno povre), a vie ga sinteti-
porukama I to: u normalne crevne bakterije. Ako se taj
Higijensko-dijetetskim nainom proces neim blokira, na primer, warfari-
ishrane nom, kalcifikacije su neminovne. Naravno,
nadoknadom vitamin B12 i Folne ki- farmakoindustrija je odmah reagovala na
seline trini izazov, i napravila preparate (tablete)
Parenteralnim prepratima gvoa i sa vitaminom K. Na pitanje da li mi dija-
Iskljuiti uzroke nastanka anemije u lizni pacijenti smemo da uzimamo ove
HBI (infekcija, inflamacija, krvarenje, tablete u cilju spreavanja ili smanjenja
nedostatak Fe) kalcifikacija, nai doktori su slegali rame-
Kratkodelujui I dugodelujui rekom- nima. Kau, ne znaju. Jo nisu dobili nikakva
binanatni eritropoetini se danas rutin- uputstva iz ISO standarda, EU i amerikih
ski primenjuju u leenju anemije KDIGO protokola, pa se ne usuuju nita
uzrokovane HBI koji su: rei. Toliko o autohtonosti i samopouzda-
Smanjili primenu transfuzija, nju nae medicinske nauke.
Smanjli rizik od posttransfuzionih
komplikacija (posttransfuziona re- 8) ostali uzroci kalcifikacija
akcija, Meu drugim uzrocim kalcifikacija
optereenje gvoem, krvlju preno- pominju se: upalni procesi, povien nivo
sive bolesti HBV, HCV, HIV) homocisteina, anemija, nizak nivo fetuina
Olakali rad osoblju na odeljenima A, adinamijska bolest kostiju, ali i hiper-
hemodijalize i paratireoidizam (primarni i sekundarni),
Najvanije poboljali kvalitet ivota oksaloza, poviene masnoe u krvi, pot- nastaju unutranja krvarenja, aneurizme
bolesnika sa terminalnom HBI hranjenost, puenje, sedanterni posao,
povien krvni pritisak, itd. Ovako gledaju-
SEPTEMBAR 2017
i, sve je povezano jedno sa drugim. Svi se
ovi faktori rizika navode i uz svaki tekst o
njima samima, pojedinano.
Podela vaskularnih kalcifikacija
Postoje dve vrste vaskularnih kalcifika-
cija: kalcifikacije srednjeg sloja (medije)
arterija i kalcifikacije unutranjeg sloja
(intime) arterija.
Kalcifikacije u mediji arterijase na
rentgenskom snimku vide kao ovojnice
oko krvnog suda, kao da su krvni sudovi
snimljeni sa kontrastom, koji im se zadrao
na zidovima. Ove kalcifikacije izazivaju
arteriosklerozu arterija, pa su poznate i kao
arteriosklerotske kalcifikacije, a poznate
su jo od 1902. godine, kada ih je prvi put
opisao patolog JohanG. Mnckeberg. Ove
ne kalcifikacije su ee kod mlaih paci-
bez jedinstvene i jasne predstave da je sve
kalcifikacije izazivaju krutost krvnih
sudova, ali je generalno lumen krvnog suda
ouvan. Najee su prisutne na aorti, na
arterijama karlice i donjih ekstremiteta, ali
ima ih i na arterijama sranog miia. Krvni
sudovi koji nisu dovoljno elastini ne mogu
da se adaptiraju na poveane potrebe za
protokom krvi (pad pulsnog pritiska), a s
druge strane, mogu lako da puknu pri iole
znaajnijem naprezanju pacijenta. Tako
protein, osteopontin, osteoprotegerin,
(raslojavanje arterija), log i sline kompli-
kacije.
Intimalni
kalcifikat
(plak)
Medijalna
kalcifikacija
Kalcifikacije intime krvnog sudasu jo
opasnije. Ove kalcifikacije se nazivaju i
aterosklerotske komplikacije, jer je kalci-
fikat deo takozvanog ateroma. Takvi kal-
cifikati (plakovi) su nestabilni, uvek je na
njima prisutan i tromb, oni suavaju lumen
krvnog suda i lako mogu dovesti do infar-
kta miokarda, ili infarkta mozga. Medijal-
jenata, a intimalne kod starijih.
Patogeneza vaskularnih
kalcifikacij
Sloena, najkrae reeno. ak i za nefro-
loge. Premnogo je razliitih faktora pome-
nuto, na razliitim nivoima delovanja, a
to ba tako. Za sada, najvanije je razliko-
vati faktore koji podstiu kalcifikaciju i one
koji je spreavaju.
U faktore koji podstiu kalcifikacije
spadaju: vitamin D, leptin, parathor-
mon, homocistein, TNF-alfa, produkti
uznapredovale glikozilacije (AGEP),
ApoE, dijabetes, itd.
U faktore koji spreavajukalcifikaci-
je spadaju: fetuin A, matriks-GLA
vitamin K2, BMP-7, anorganski piro-
fosfat, magnezijum, PTHrP, itd.
19

Kako jedan nefrolog lepo ree: to je
manje kalcijuma u kostima, to ga je vie u
krvnim sudovima, to je neminovnost.
Dijagnostikovanje kalcifikacija
Za dijagnostiku kalcifikacija u krvnim
sudovima (vaskularnih) dovoljna su 3 pre-
gleda:
obini rentgenski snimak trbuha
(boni), na kome se odlino vide
kalcifikacije u najveem krvnom
sudu, trbunoj aorti, ali se i rtg snim-
cima ostalih delova tela mogu dobro
vizuelizovati kalcifikacije u razliitim
tkivima i organima. Za te svrhe
obino je dovoljno uiniti jo i
snimak podruja karlice i snimak
aka;
ultrazvuni pregled srca, sa posebnim
osvrtom na postojanje kalcifikata na
sranim zaliscima (valvularne kalcifi-
kacije), kao i na procenu kalcifikacija
u samom sranom miiu i njegovim
arterijama.
multislajsni kompjuterski tomogram
(MSCT), narodski reeno skener, sa
brzim i uestalim snimcima svakog
detalja, ak i na sitnim krvnim sudovi-
ma sranog miia.
Kvantifikacija kalcifikacija
Jo pre 10 godina, na naslovnoj strani
amerikog magazina Vreme (Time)
osvanuo je naslov: Znate li svoj kalcijum-
ski broj (skor)? U tekstu je opisan metod
Dr Artura Agatstona, kako se mere kal-
cijumske naslage na arterijama sranog
miia i kako se na osnovu toga proce-
njuje verovatnoa nastanka teih kom-
plikacija: infarkta miokarda, loga, itd.
Agatston skor se dobija kada se radio-
loki izmere najae gustine kalcifikata u
arterijama srca. Gustina kalcifikata se
meri u Hounsfield-ovim jedinicama (HU)
tako da Agatston skor 1 znai 100 do 200
HU, skor 2 podrazumeva 200 do 300 HU,
skor 3: 300 do 400 HU, a skor 4: preko
400 HU.
Izmereni skor se onda mnoi sa povri-
nom kalcifikata (plaka) u milimetrima za
svaku sranu arteriju. Na primer: ako je plak
na prednjoj sranoj arteriji bio veliine 4
mm i izmerena mu je gustina 270 HU (skor
2), onda je njegov Agatston skor zapravo
8, to jest 42. Kada se saberu skorovi svih
kalcifikata sa sve 3 srane arterije (i sa
20
SEPTEMBAR 2017
Prox
RCA
Mid
RCA
PDA
Dist
RCA
Coronary Artery
Left Main (LM)
Left Anterior Descending (LAD)
Left Circumflex (LCX)
Right Coronary Artery (RCA)
Total Agatston Score
njenog glavnog stabla) onda se taj zbir
nazivaCACskor ili kalcijum-arterija-srca
skor, koji je to bolji to je nii (0 do 100, na
primer). To bi znailo da taj pacijent nee
dobiti infarkt miokarda u narednih 2-5
godina. A kod koga je skor vei od 400, ta
rei, loe su mu prognoze
Poto kod nas nije lako organizovati
MSCT koronarografiju za dijalizne paci-
jente, onda nam preostaju samo obini
rentgen snimci podruja aka i karlice (kao
i boni snimak trbuha, za procenu kalcifi-
kacija aorte). Ovu metodu je osmislila
panska nefrolokinja Tereza Adragao i po
njoj se kalcifikacije ovako kvantifikuju kao
Adragao skor.
Kada se snimci karlice ili aka podele na
4 kvadranta, onda se u svakom kvadrantu
prebroje linearni arterijski kalcifikati (na
slici oznaeni strelicama), pa je jasno da je
Adragao skor na prikazanom snimku
karlice: 4, a na akama takoe 4, pa je
ukupni Adragao skor = 8 za ovog pacijen-
ta. Nakon odreenog vremenskog inter-
vala, obino ne kraeg od godinu dana, ovi
snimci se ponavljaju i ponovo se izrauna-
va skor za istog pacijenta. Tako se prati
napredovanje (progresija) kalcifikacije, i
procenjuju se terapijski efekti, ako smo ita
od terapije ili prevencije kalcifikacije po-
kuavali.
LM Prox
LAD
Prox D1
LCX
Mid
Mid LAD
LCX
OMI
Dist
LCX
Score
72,32
28,01
0,00
47,68
148,02
Terapija
smanjiti unos kalcijuma, dnevna doza
unosa elementarnog kalcijuma preko
vezivaa fosfata ne bi trebala biti vea
od 1,5 grama. A ukupna dnevna doza
kalcijuma, vezivaima i ishranom, ne
bi trebala biti vea od 2 grama;
razmotriti mogunost nabavke i kori-
tenja nekalcijumskih vezivaa
fosfata (Fosrenol ili Renvela). O njima
smo ve govorili u postuKoji je najbo-
lji lek zafosfor? Ukratko, Fosrenol je
najefikasniji i najskuplji, a Renvela je
slabije efikasna, a skoro isto kota. Ne
nasedajte na Renagel, jer je to ve stari,
prevazieni oblik Renvele, praktino
se na zapadu naputa (a kod nas jo
dolazi). A naputa se zbog nuspojava:
izaziva acidozu (pogoranje kiselosti u
krvi) i stvara probavne smetnje;
preparatevitamina D(Alpha D3, Ro-
caltrol, Vigantol ili bilo koji drugi)ne
uzimatiu sluaju postojanja povienog
kalcijuma ili fosfora u krvi, a i kada su
isti normalni ili snieni, vitamin D
uzimati samo dok mu se ne norma-
lizuje njegov nivo u krvi (pratiti vred-
nosti 25OHD3);
koristiti koncentrat za dijalizu koji
daje 1,25 ili maksimalno 1,50 mmol/L
kalcijuma. Idealno bi bilo da imamo
koncentrat koji dajejonski kalcijum
1,35 mmol/L, to je i gornja fiziolo-
ka granica za jonski kalcijum u krvi,
ali takvog koncentrata kod nas nema.
A i ovi to ih ima su takvi da nikada
ne znate kakav e zaista kalcijum u
dijaliznoj tenosti postati iz njih. Kad
pogledate nae prethodne postove
o problemima sa Fresenius aparatima
i Fresenius rastvorima, shvatiete da
je sadraj kalcijuma u dijaliznoj te-
nosti najee manji od onoga koji bi
trebao biti po proizvoakoj dekla-
raciji;
koristitiultraistu dijaliznu tenost.
Ima dovoljno literature koja pokazuje
da je ovo jako bitno i da pacijenti koji
su dijalizirani na ultraistoj dijaliznoj
tenosti (a to su svi na HDF mainama)
ive due od onih koji nisu imali takav
kvalitet dijalizne tenosti;
upotrebakalcimimetika(lekovi tipa
Mimpara, Sensipar) i bifosfonatau
leenju kalcifikacija, iako ima terapijsku
logiku, nije jo zvanino preporuena,
mada je eksperimentalno sprovoena;
preparati za sniavanje masnoa u krvi,
takozvanihipolipemici, takoe se nisu
dokazali u spreavanju kalcifikacija u
dijaliznih pacijenata, a o tome smo ve
pisali u tekstu:Lekovi iz grupe statina
nisu efikasni u pacijenata nahemodi-
jalizi.
preparativitamina K2, npr. OsteoK2
se daju u reumatolokim indikacijama,
ali nefrolozi, kao to smo rekli, jo nisu
zauzeli stav po ovom pitanju;
SEPTEMBAR 2017
jedini lek koji se pokazao delotvoran
u terapiji kalcifikacija, tj. u stanju je da
rastopi ve gotove kalcifikate, jesteNa-
trijum-tiosulfat(Na2S2O3). Natrijum-
tiosulfat je lek koji se inae primenjuje
u onkologiji, da bi se ublaili tetni
efekti antitumorskog leka cisplatina, a
koristi se i u toksikologiji za leenje
trovanja cijanidom. U nekoliko klini-
kih ispitivanja dokazao se i kao uspeno
sredstvo za uklanjanje kalcifikacija u
krvnim sudovima ili u mekim tkivima,
a bez znaajnijih nuspojava. Daje se
kao infuzija na kraju dijalize, u dozi od
25 grama (2 boice od 12,5 grama
razreene u 100 ml fiziolokog rastvo-
ra, tokom 60 minuta. Posle 5-6 meseci
ovakve terapije, kalcifikacije velike i po
nekoliko cm, su nestale. Kod nas,
naravno, ovaj lek niti postoji, niti je
registrovan, uopte.
u budunosti se mogu oekivati i pre-
parati stimulatori MGP ili Fetuin
sinteze, preparati osteoprotegerina,
osteopontina, BMP7 i drugih inhibito-
ra kalcifikacije, ali o tom potom.
D2
Dist
LAD
Najtei oblik kalcifikacija naziva sekal-
cifilaksa(ili strunije: kalcificirajua ure-
mijska arteriolopatija, CUA). To je brutal-
na, brza, intenzivna i ekstenzivna
kalcifikacija krvnih sudova, mekih tkiva i
organa, sa nekrozama koe, obliteracijama
i trombozama arterija. Kliniki se razvija
veoma brzo, kao alergija (anafilaksa) na
kalcijum, po emu je i dobila prvobitni
naziv kalcifilaksa. Pravi uzroci kalcifilakse
se ne znaju, a faktori rizika su joj isti kao i
za sve kalcifikacije.
Kalcifikacije se mogu pojaviti i u
bubregu. Takva bolest se naziva nefrokal-
cinoza. Njeni uzroci su razliiti, na primer:
povien parathormon, sarkoidoza, hiper-
vitaminoza D, sindrom mleka i alkalija,
oksaloza, progresivna osteoporoza, idio-
patska kalciurija, renalna tubulska acidoza
(distalna), hipofosfatemijski rahitis,
Dentova bolest, Barterov sindrom, medu-
larni sunerasti bubreg, papilarna ili kor-
tikalna nekroza, tuberkuloza, hronini
glomerulonefritis, trauma ili neki lekovi
(amfotericin, acetazolamid, triamteren).
I dosta.
21

KVALITET IVOTA I MENTALNO ZDRAVLJE PACIJENATA NA DIJALIZI
Kvalitet ivota i mentalno zdravlje
pacijenata na dijalizi
Hronine bolesti bubrega ine znaajan
deo morbiditeta i mortaliteta opte pop-
ulacije sa porastom novootkrivenih obo-
lelih ukljuujui i porast bolesnika sa ter-
minalnom bubrenom insuficijencijom
koji zahtevaju leenje metodama za
zamenu bubrene funkcije. I pored savre-
menih metoda dijalize stopa mortaliteta
na dijalizi je visoka i kree se do 15 % u
Evropi a u SAD 25%. Glavni uzrok smrt-
nosti su kardiovaskularne od kojih umire
oko 50 % bolesnika leenih dijalizom.
Hronana bubrena insuficijencija je veliki
medicinski i socijalni problem, a sa pozici-
je samog pacijenta veoma znaajan lini i
porodini problem. Ve samo saznanje
bolesnika da boluje od teke i hronine
bolesti koja zahteva itav niz promena u
njegovom ivotu predstavlja veliki stres i
iskuenja za njegov duevni ivot. Veina
bolesnika koja se lei hemodijalizom ili
peritoneumskom dijalizom su psihiki
zdrave osobe koje se najee iznenada
suoavaju sa zahtevima koji se pred njih
postavljaju. U njihovom ivotu sve se
menja, dijaliza remeti njegove svakodnevne
aktivnosti i znaajno smanjuje kvalitet
ivota.
Prilagoavanje na dijalizu je dugotrajan
proces i prema autorima (Reishman, Levy)
odvija se u nekoliko stadijuma:
1. Period medenog meseca
2. Perid razoarenja i obeshrabrenosti
3. Period dugotrajnog prilagoavanja
Prvi period nastaje nakon razvijenog
uremijskog sindroma koji se karakterie
umor, slabost nemogunost koncentracije,
tegobama od svih organskih sistema. U
prvim danima dijaliznih tretmana oslobaa
se veine ovih tegoba i predstavlja na neki
nain povratak iz mrtvih. Pacijent je pun
poverenja i nade. Drugi period nije isti za
sve pacijente. Oni polako postaju svesni
22
SEPTEMBAR 2017 SEPTEMBAR 2017
Autor:
ogranienja, moraju aktivno preuzeti piak Ljiljana
borbu za ivot. Bolesnik se mora ponovo
boriti za poziciju u drutvu i porodici za Via medicinska
ta se esto ne osea doraslim..Trei period sestra. Opta bolnica,
je period u kojem je bolesnik uspeo do Sombor - hemodijaliza
odreenog stepena prihvatiti vlastita
ogranienja i nedostatke dijalize. U toku
ovog perioda bolesnik je suoen sa znatnim Kod pacijenata na dijalizi se javljaju
promenama prethodnog naina ivota. mnogobrojni psihiki poremeaji:
Jedino uz pomo i angaovanja svestan je anksioznost, depresija, nervoza, nesarad-
da samo prihvatanjem liste tekih saznan- nja sa osobljem (najee mlai paci-
ja i vlastitih odricanja moe nastaviti da jenti), seksualni poremeaji (smanjenje
ivi. libida, impotencija, neprilagoenost
Psiholoko prilagoavanje tako drastino (ljutnja, gnev), poremeaj sna. Spavanje
izmenjenim ivotnim uslovima mogue je ima regenerativno reparativnu funkciju
jedino angaovanjem razliitih meha- i ovek u njemu provede skoro treinu
nizama odbrane. Kod svih pacijenata na svog ivota. Dobar san je preduslov za
dijalizi je izraen visok stepen anksioznos- postizanje homeostaze i dobrog zdravlja.
ti uzrokovan svakodnevnim novim iza- Insomnia se javlja kod vie od 70 % paci-
zovima i promenom dosadanjeg naina jenata na dijalizi. Glavni uzrok su starija
ivota. ivotna dob, fenomen nemirnih nogu, lja, to znai da pojam zdravlja u znaajnoj specifini koji se koriste za odreenu bolest podrka, podrka osoblja na dijalizi, zado-
meri odreuje i pojam kvaliteta ivota. ili funkciju. voljstvo pacijenta) i specifini deo ciljana
Hronana bubrena insuficijencija je veliki Grupa eksperata WHO definisala je kvalitet
ivota povezan sa zdravljem kao percep-
U istraivanjima K u oblasti zdravlja
kod bolesnika sa TBI koristili su se mnogi
pitanja vezana za bubrenu bolest.
Testovi su jednostavni i prevedeni na
medicinski i socijalni problem, a sa pozicije samog ciju pojedinca o sopstvenom poloaju u opti ili generiki testovi ali je najpouz- mnoge svetske jezike, naravno i na srpski,
pacijenta veoma znaajan lini i porodini problem ivotu u kontekstu kulture i sistema vred-
nosti u kojima ivi, kao i prema svojim
daniji Medical Qutcomes Study Short
form-36( eng.) SF -36 a od od specifinih
ali naalost nisu naili na svakodnevnu
primenu u klinikoj praksi. Upotreba ovih
Pacijenti na hroninom programu HD postojanje metabolikog disbalansa. ciljevima, oekivanjima, standardima i upitnika namenjenih za procenu K kod testova procene K se uglavnom koristi u
izloeni su hroninim psihosocijalnim Nesanica kod pacijenata na dijalizi interesovanjima. U konceptu kvaliteta bolesnika na dijalizi je test Kidney Diseas sklopu naunih ili strunih istraivanja.
stresorima koji mogu igrati ulogu u nas- dodatno smanjuje kvalitet ivota ovih ivota centralno mesto se daje subjek- Qulity of Life Short form( KDQOL Primenom navedenih metoda procene K
tanku mentalnih boklesti. Njihov ivot je pacijenata. Od ukupno 96 ispitanih paci- tivnom doivljaju i individualnoj percep- 36). Osnovno jezgro ovog testa je opti pacijenata sa TBI je znatno loiji kako u
obeleen mnogobrojnim ogranienjima i jenata koji se nalaze na dijaliznom tret- ciji pojedinca. SF 36 a dopunjen je sa vie stavki koji odnosu na optu populaciju tako i u
zavisnostima (ogranienja u u izboru manu Optoj bolnici Sombor poremeaj Karakteristike kvaliteta ivota su: sub- specifino obrauju probleme dijaliznih poreenju sa pacijentima koji boluju od
hrane i pia, svakodnevnim aktivnostima, sna imaju 72 pacijenta od kojih tekoe jektivnost, jedinstvenost, mogunost bolesnika. drugih hroninih bolesti. Na kvalitet ivota
izboru posla, potrebe za uzimanjem sa uspavljivanjem se javljaju kod 29 evaluacije, multidimenzionalnost, Upitnik SF 36 se sastoji od 36 pitanja ovih pacijenata utiu socijalni faktori,
velikog broja medikamenata, zavisnost od (40,3%) bolesnika, esto buenje 27 dinaminost i kvantitativnost. Kvalitet koji su svrsatani u 8 skala: simptomi, efekat kliniki status pacijenta, komorbidna
aparata). Kod pacijenata na dijalizi postoji (37,5%9 i rano buenje je izraeno kod ivota kod dijaliznih pacijenata predstav- oboljenja bubrega na dnevne aktivnosti, stanja i naravno parametri dijaliznog
odreen biohemijski milje slian 16(22,2 %) bolesnika. lja vaan deo klinikog praenja i brige optereenost bubrenom boleu, radna procesa..
hroninom stresnom odgovoru. Psihoso- Kvalitet ivota je multidimenzionalni opacijentima to odraava znaaj koji se sposobnost, kognitivna funkcija, kvalitet I na kraju mi rudari u belom koji svaki
cijalno prilagoavanje pacijenta na dijal- pojam koji podrazumeva ujedinjenje svih pridaje subjektivnom oseaju bolesnika socijalnih intereakcija, seksualna funkcija, dan produavamo neiji ivot trebamo
izu odreeno je psiholokom pripremom subjektivnih i objektivnih komponenti. kao i njihovo zadovoljstvo tretmanom. spavanje. naa znanja i sredstva usmeriti na stvaran-
pacijenta i njegove porodice u predijal- Povezanost HBI i kvaliteta ivota je Odreivanje kvaliteta ivota vri se pri- Test KDQOL pored ovog upitnika sadri je dijalize koja e pacijentima omoguiti
iznom periodu. Potpuna psihosocijalna viestruka, snana i reciprona. menom velikog broja upitnika (testova) i specifine stavke koje formiraju skale zadovoljstvo leenja, veu rahabilitaciju,
adaptacija mogua je jedino uz pomo i U strunoj literaturi pojam kvaliteta koji mogu biti opti namenjeni za iroku vezane za bolesti bubrega i dijalize, zdraviji, dui i produktivniji kvalitet
angaovanje porodice. ivota uglavnom se vezuje za pojam zdrav- primenu u razliitim populacijama i dodatne skale kvaliteta ivota (socijalna ivota.
23

LEKOVITO BILJE
Kopriva (lat. Urtica dioica) je samonikla biljka
u narodu poznata kao obina kopriva, pitoma
kupina, pasja kopriva, ara i egavica.
Kopriva prirodni multivitaminski
i multimineralni kompleks
Rasprostranjena je u gotovo svim delo-
vima sveta, a najee je nalazimo na za-
putenim i obraslim terenima. Prepoznat-
ljiva je po svojim zelenim srcolikim
listovima prekrivenim sitnim dlaicama
koje are (otuda i naziv ara).
Lekoviti su svi njeni delovi lie, cvet,
stabljika, koren i seme.
U prolosti je bila izuzetno cenjena i
svakodnevno koriena kao hrana, ali i lek.
Iako dugo zaboravljena, ponovo se njena
upotreba vraa na velika vrata.
Kopriva univerzalni lek
kroz istoriju
Prvi tragovi upotrebe ove biljke potiu
jo iz prvog veka, kada je koriena kao lek
protiv prehlade i opte slabosti i kao snano
sredstvo za detoksikaciju organizma. Kroz
istoriju, kopriva je koriena kao izvrstan
diuretik i laksativ, odlino sredstvo za
24
SEPTEMBAR 2017
leenje otoka, neredovne menstruacije,
krvarenja, upale plua, astme, bolesti
slezine gangrenoznih rana i mnogih drugih
oboljenja.
U 17. veku posluila je kao protivotrov
kod uboda otrovnih ivotinja i za leenje
kamenca i peska u bubrezima i mokranim
kanalima, konih infekcija, bolova u zglo-
bovima, gihta i iijasa. Poznata i iroko
primenjivana je stara ruska tradicija arenja
tela koprivom u svrhu jaanja cirkulacije i
ublaavanja reumatskih tegoba.
U Rusiji se kopriva tradicionalno koristi
i za leenje bolesti jetre i ui.
U engleskoj i nemakoj fitoterapiji ona
je cenjeno sredstvo za suzbijanje upala
mokranih kanala i tegoba sa prostatom.
Zbog velike koncentracije gvoa u
mnogim kulturama se od davnina upotre-
bljava za leenje anemije i nedostatka
energije.
Autor:
Jasmina Vuka
Dipl. Pharm.
Riznica hranljivih nutrijenata
U ovoj iroko rasprostranjenoj zeljastoj
biljci kriju se mnogi dragoceni nutrijenti
tako da kopriva predstavlja prirodni mul-
timineralni i multivitaminski kompleks.
Obiluje vitaminima C, A, K, B2, PP, E i
karotenoidima (-karoten i ksantofil).
U listovima koprive ima mnogo hloro-
fila a i b, kao i proizvoda njihovog raspa-
danja, mineralnih materija (gvode,
mangan, bakar, magnezijum, silicijum),
flavonoida (proizvodi kvercetina), zatim
triterpena, sterola (- sitosterol), etarskog
ulja koje sadri metilheptenon i acetofe-
non. Konstatovani su i neki alkaloidi i druge
materije sa azotom, kao to je acetilholin
i histamin. U korenu su prisutni steroli,
sterilglikozidi, fenilpropani i lignani. Plod
je bogat masnim uljem (do 30 odsto) sa
visokim sadrajem linolne kiseline, do 80
odsto).
Sadri belanevine, masti, ugljene
hidrate, tanine, lecitin, fitosterole, panto-
tensku, mravlju, siretnu i silicijsku kiselinu.
Koren koprive sadri velike koliine gvoa,
stoga se tradicionalno koristi u leenju
anemije, kao i protiv peruti u kosi, opada-
nja kose i za njeno jaanje.
Zbog visokog udela magnezijuma
kopriva je odlino sredstvo za ublaavanje
bolova i greva u miiima, menstrualnih
greva, kao i opte slabosti, umora i iscr-
pljenosti. Mineral silicijum je od velikog
znaaja za zdravlje koe, zbog ega je
kopriva u fitoterapiji nezaobilazan lek za
suzbijanje akni, ekcema, herpesa, liajeva
i gljivica.
Zahvaljujui vitaminu K, pomae u za-
ustavljanju krvarenja, pa se stoga prepo-
ruuje za regulisanje obilnih menstruacija,
kao i za zaustavljanje krvarenja iz nosa.
Odlina je pomo u leenju hroninih
upala mokranog kanala jer sadri tanine,
materije koje suzbijaju razvoj bakterija.
Lecitin prisutan u koprivi ublaava bolne
zglobove, pospeuje varenje, te neguje i
jaa kosu. Pospeuje pamenje i pomae
kod osetljivosti na vremenske promene.
Zbog vrlo sloenog hemijskog sastava,
kopriva je jo uvek predmet mnogih istra-
ivanja. Brojne su indikacije u kojima se
kopriva koristi kao lek ili lekovito sredstvo.
Novija istraivanja ukazuju da je ona jedna
od biljaka sa najizraenijim antioksidativ-
nim aktivnostima, to ukazuje i na nove
mogunosti primene koprive u savremenoj
terapiji.
Prirodni lek protiv anemije
Ova jednostavna biljka vekovima je
poznati narodni lek za slabokrvnost i pre-
venciju anemije. Bogatstvo gvoa, naj-
vanijeg elementa u ljudskom organizmu,
a kojeg telo samo ne proizvodi, razlog je
zbog kojeg je kopriva bila neizostavan
sastojak svake kune apoteke. Danas
se koristi kao prirodno sredstvo za
poboljanje krvne slike i bolju
cirkulaciju. Bogata je i vitaminom
C, koji prirodno podstie bolju
apsorpciju gvoa, tako da se
pri njenoj upotrebi ne javljaju
uobiajeni neeljeni efekti kao
pri uzimanju dodatne terapije
sa gvoem, kao to su munina,
proliv i bolovi u elucu.
Kopriva je ujedno i prirodni izvor
energije i vitalnosti.
Pomo u detoksikaciji organizma
Kopriva je izvrsna pomo u detoksi-
kaciji organizma. Podstie rad probav-
nog sistema, pospeuje izluivanje
tenosti, isti krv i mokrane kanale.
Kopriva pomae u izluivanju vika
mokrane kiseline iz tela, pa slui
kao narodni lek za tegobe pove-
zane sa gihtom. Upravo zbog
toga je kopriva snana pomo
u ublaavanju tegoba poveza-
SEPTEMBAR 2017
nih sa nakupljanjem i zadravanjem
toksina u organizmu i kao prirodna pomo
protiv parazita u telu.
Prirodni izbor za trudnice
Kopriva je biljka koju je preporueno
koristiti i u najosetljivijem delu eninog
ivota trudnoi, kada se koristi u obliku
aja, dok se svee ceeni sok od koprive
(iz sokovnika) ne preporuuje.
Budui da obiluje gvoem, prirodan je
izbor za spreavanje i leenje trudnike
anemije jer podstie cirkulaciju. Pomae
radu bubrega, ublaava stres, regulie rad
hormona i smiruje upale.
Zahvaljujui magnezijumu, smanjuje
greve u nogama i ublaava poroajne
bolove te doprinosi smanjenju umora i
malaksalosti.
Moe pomoi kod hemoroida i spreiti
krvarenje nakon poroaja. Postie stvara-
nje majinog mleka. aj od koprive dobro
je piti ve od 2. tromeseja i u celom
periodu dojenja.
Ostale poznate dobrobiti koprive
Kopriva jaa imunitet; smiruje simptome
reumatizma i artritisa; pomae kod men-
strualnih bolova i predmenstrualne nadu-
tosti; sniava krvni pritisak i eer u krvi.
Pomae kod glavobolje i nesanice, ublaa-
va bolesti disajnih puteva, eliminie kone
probleme, suzbija infekcije urinarnog
trakta, unitava crevne parazite, neguje i
jaa kosu, podstie laktaciju.
ta kau nauna
istraivanja?
Kopriva sadri vitamin C i karotenoide
kao i spana ili drugo zeleno povre, pa se
primenjuje i kao hrana.
Kod oboljenja kotano-miinog
sistema, kao to je osteoartritis, smatra
se da kopriva ispoljava analgetsko i pro-
tivupalno dejstvo. Zahvaljujui prisustvu
kvercetina, kopriva stabilie mastoci-
te (elije odgovorne za alergij-
ske simptome) i spreava
oslobaanje histamina kod
alergijskih reakcija. Kopriva
ima diuretika svojstva (ubrzava izlu-
ivanje tenosti iz organizma),
pa utie i na regulaciju
kr vnog pritiska .
Kopriva sadri beta
sitosterol koji regulie
rad prostate i spreava
njeno uveanje.
Kopriva se primenjuje i protiv opadanja
kose i peruti u vidu ampona i tinktura za
utrljavanje u koren kose, ali i kao aj i tin-
ktura za unutranju upotrebu. Opa-
danje kose je esta pratea pojava
anemije, pa kopriva koja je
bogata gvoem utie na
reenje pravog uzroka pro-
blema. Sem gvoa, kopriva
sadri i silicijumovu kiselinu,
a silicijum je neophodan
gradivni element koji omo-
guava izgradnju koe i kose.
Stoga se kopriva uspeno
koristi i kod konih oboljenja:
ekcemi, herpes, akne, liajevi,
gljivice.
25

Strategija unapreenja poloaja
osoba sa invaliditetom u Republici
Srbiji za period do 2020. godine
U oblasti unapreenja poloaja osoba
sa invaliditetom, do sada su izvreni zna-
ajni pomaci. Bez obzira na to, i dalje su
prisutni rizici socijalne iskljuenosti osoba
sa invaliditetom. Stoga je potrebno pre-
duzimati razliite aktivnosti kako bi se takvi
rizici sveli na najmanju meru.
Strategija unapreenja poloaja osoba
sa invaliditetom u Republici Srbiji za period
do 2020. godine ima za cilj sprovoenje
aktivnosti koje doprinose unapreenju
poloaja osoba sa invaliditetom kroz ukla-
njanje prepreka na koje nailaze osobe sa
invaliditetom.
Strategija unapreenja poloaja osoba
sa invaliditetom u Republici Srbiji za period
do 2020. godine mora sa pozicije pune
ravnopravnosti da dovede do osnaivanja
osoba sa invaliditetom, da im se obezbedi
jednakost, pristupanost, participacija,
zapoljavanje, obrazovanje i obuke, soci-
jalna i zdravstvena zatita, i drugo.
Znaajan dokumenat Evropske Unije je
Evropska strategija za osobe sa invalidite-
tom od 2010. do 2020. godine, odnosno
Evropa bez barijera. Ovde je bitno vremen-
sko usaglaavanje sa napred navedenom
Strategijom unapreenja poloaja osoba
sa invaliditetom u Republici Srbiji za period
do 2020. godine.
Strategija se zasniva na sledein naelima
i principima: potovanju dostojanstva i
ljudskih prava osoba sa invaliditetom,
ravnopravnosti, nediskriminacije i obez-
beivanja jednakoh mogunosti za osobe
sa invaliditetom, kao i rodna ravnoprav-
nost, meusektorski i multidisciplinarni
pristup kroz konstantnu saradnju svih
aktera na svim nivoima i sveobuhvatni rad
na unapreenju poloaja osoba sa invali-
ditetom, ukljuivanje osoba sa invalidite-
tom u procese kreiranja i sprovoenja mera
i aktivnosti po principu Nita o nama bez
nas, primena Univerzalnog dizajna u vanje i razvoj usluga socijalne zatite na
smislu pristupanosti sveukupnog okru-
26
SEPTEMBAR 2017
enja i upotrebljivosti proizvoda i usluga
u svim oblastima, stalno praenje i sagle-
davanje postignutih rezultata radi kreiranja
novih aktivnosti u skladu sa mogunosti-
ma i potrebama osoba sa invaliditetom i
konstantno informisanje i podizanje nivoa
svesti drutva o pitanjima invaliditeta,
ravnopravnosti i ostvarivanju prava osoba
sa invaliditetom.
Fizika i informaciona
pristupanost
Pristupanost se odnosi na fiziku i in-
formacionu pristupanost. Fizika pristu-
panost omoguava pristupanost fizi- Izvetaja o primeni Konvencije o pravima
kom okruenju, uslugama i sredstvima
prevoza. Informaciona pristupanost znai
ostvarivanje prava na informisanje i ko-
munikaciju u skladu sa potrebama poje-
dinih kategorija osoba sa invaliditetom, uz
razvoj i korienje asistivne tehnologije. I
dalje je neophodno ulagati napore na do-
slednom sprovoenju donetih propisa u
praksi, te dalje unapreivati stanje naro-
ito u oblastima pristupanosti javnih
objekata, saobraajne infrastrukture i
prevoznih sredstava u javnom prevozu
putnika, pristupanosti informacija i ko-
munikacija, kao i usluga namenjenih jav-
nosti.
Participacija osoba sa invaliditetom
podrazumeva garantovanje ravnopravno-
sti, nediskriminaciju i puno uee osoba
sa invaliditetom u svim sferama drutvenog
ivota. Jedan od vanih preduslova ostva-
rivanja participacije je proces deinstituci-
onalizacije koji je baziran na potovanju
ljudskih prava, a podrazumeva jaanje
podrke porodici, podrku mladima koji
naputaju smetaj, podsticanje ivota dece
i odraslih u porodinom okruenju, sma-
njeno oslanjanje na rezidencijalno zbrinja-
Organizovan, pravedan i kvalitetan
lokalnom nivou.
Jednakost osoba
sa invaliditetom
pretpostavlja odsu-
stvo diskriminaci-
je i diskriminator-
Nada Abramovi
skog postupanja
prema osobama Dipl. pravnica
sa invaliditetom.
Ostvarivanje jednakosti podrazumeva i
ravnopravan pristup pravdi, bez prepreka
i diskriminacije, uz osiguranje adekvatnog
prilagoavanja postupaka, sankcija i
naknada rtvama sa invaliditetom. Komitet
za prava osoba sa invaliditetom na osnovu
osoba sa invaliditetom ukazao je i na
potrebu posveenosti i obezbeivanju
slubi hitnih intervencija i pomoi u van-
rednim situacijama za sve osobe sa inva-
liditetom.
to se tie zapoljavanja, zakonska
regulativa u Republici Srbiji je skoro u
potpunosti izjednaila poloaj osoba sa
invaliditetom kada je u pitanju zapolja-
vanje na otvorenom tritu ili pod poseb-
nim uslovima, kao i rad, prava i obaveze iz
radnog odnosa, profesionalana rehabilita-
cija, mere aktivne politike zapoljavanja i
samozapoljavanja osoba sa invaliditetom,
i drugo. Uporeivanjem podataka iz 2011.
godine o stopama zaposlenosti osoba sa
invaliditetom u zemljama Evropske unije
gde iznosi 50% i Republike Srbije gde je
90% osoba sa invaliditetom ekonomski
neaktivno, onda injenica da su kvalitetna
radna mesta koja obezbeuju ekonomsku
nezavisnost, koja pospeuju lino ostvari-
vanje i predstavljaju najbolju zatitu od
siromatva govori da je ova oblast jo uvek graana u Republici Srbiji se obezbeuje
dosta rizina za osobe sa invaliditetom.
Sistem obrazovanja
zatite. Socijalno osiguranje obuhvata
razvoj sistema obrazovanja je jedan od
SEPTEMBAR 2017
kljunih uslova za razvoj celog drutva.U no osiguranje i osiguranje za sluaj neza- tucionalizacije u to veoj meri i inkluzije
Republici Srbiji ivi izmeu 700.000 i poslenosti i obuhvata novane naknade osoba sa invaliditetom u drutvo.
800.000 osoba sa invaliditetom. Iz poda- po osnovu osiguranja. Smanjenje ekstre- Zdravstvenom zatitom se ostvaruje
taka iz 2011. godine, njih 12,2% nikada nisu mnog siromatva i deo socijalne zatite nivo ouvanja i unapreenja zdravlja, spre-
pohaali osnovnu kolu, a sa uzrastom koju ne obezbeuje socijalno osiguranje avanje i rano otkrivanje bolesti i povreda
iznad 15 godina ivota 52,7% ima zavreno ostvaruju se kroz socijalnu i deiju zatitu i blagovremeno i efikasno leenje i rehabi-
osnovno obrazovanje ili nepotpunu u vidu socijalne pomoi, deijeg i roditelj- litacija, to je regulisano propisima iz oblasti
osnovnu kolu. Zavreno vie ili visoko skog dodatka, dodatka za pomo i negu zdravstvene zatite. Na osnovu Zakona o
obrazovanje ima 6,5%. drugog lica, uveani dodatak za pomo i zatiti lica sa mentalnim smetnjama, spe-
Pored redovnih kola u Republici Srbiji negu drugog lica, pravo na pomo za os- cijalne bolnice za psihijatrijske bolesti su
postoje i kole za obrazovanje dece sa posobljavanje za rad, novana prava po zapoele proces deinstitucinalizacije. Ali i
smetnjama u razvoju. U ovim kolama se osnovu borake i invalidske zatite... dalje postoje ogranienja u korienju
sprovodi osnovno i srednje obrazovanje, Ulau se napori da se sa modela koji se zdravstvenih usluga i rehabilitaciji zbog
kontinuirana edukacija i rehabilitacija dece oslanja na rezidencijalne ustanove pree nepristupanosti ili restriktivnih kriterijuma
sa smetnjama u razvoju i osoba sa invali- na model usluga u zajednici za pojedince za ostvarivanje pojedinih prava iz oblasti
ditetom do daljeg ukljuivanja u drutve- i porodice dok je smetaj u ustanove usluga zdravstvene zatite. Isto tako prisutna je i
nu zajednicu. Osnovne kole za obrazova- za kojom se posee ako se podrka ne moe diskriminacija u ovoj oblasti, nepotovanje
nje dece sa smetnjama u razvoju kolske obezbediti u nekom obliku koji je manje razliitosti i upotreba neadekvatne termi-
2015/16 godine pohaalo je 6217 uenika. restriktivan. Ovakav model podrazumeva nologije i nepoznavanje karakteristika
veu socijalnu ukljuenost i doprinosi pojedinih vrsta invaliditeta. Specifian
Socijalna zatita i socijalna sigurnost osamostaljivanju i unapreivanju ivota izazov u oblasti zdravstvene zatite pred-
pojedinca. I dalje treba uloiti napore ka stavlja sistem ranog otkrivanja i tretmana
kroz socijalno osiguranje i razliite usluge razvoju svih usluga socijalne zatite i ka- dece sa smetnjama u razvoju i dece sa
i novana davanja iz sistema socijalne, paciteta prualaca tih usluga na svim retkim bolestima.
porodine, deije i borako-invalidske nivoima, kao i poveanju obuhvata lica Sastavni deo ove Strategije predstavlja
pojedinim uslugama u skladu sa potreba- Akcioni plan u kome su utvrene mere i
penzijsko-invalidsko osiguranje, zdravstve- ma u pravcu sprovoenja procesa deinsti- aktivnosti kao i nosioci tih mera i aktivnosti.
27
Pokrenimo sebe - promenimo svest
SAVEZ BUBRENIH INVALIDA VOJVODINE
e-mail: dijaliza.nsp@gmail.com; www.ns-nefro.org