RAZVOJ NAUNOG

ZNANJA
savremena shvatanja
 Prestrojavanje interesovanja
2

Usmerenja metodolokih istraivanja s obzirom na nauno znanje u poslednjem veku:

prouavanje osobenosti strukture (do 60-ih)
prouavanje razvoja i rasta
socioloka i socio-psiholoka analiza: Vitgentajnova filozofija jezika
shvatanja Hensona, Tulmina, Kuna, Polanjija
logiko-metodoloka rekonstrukcija: Dajmovo konvencionalistiko uenje
shvatanja Popera, Lakatoa, Agasija
shvatanja Fajerabenda, Patnama, Laudana i dr.
Postavljanje niza novih metodolokih problema:
ta je osnovna metodoloka jedinica naunog znanja (nauna teorija (tradicionalno);
paradigma ili interdisciplinarna matrica (Kun); istraivaki program (Lakato);
istraivaka tradicija (Laudan))
Na osnovu kojih kriterijuma nauna zajednica teoriju smatra prihvatljivom?
U kom su odnosu teorija i injenice?
Da li su stara i nova teorija meusobno uporediva?
Da li se teorija moe opravdati?
ta se podrazumeva pod potvrivanjem teorije?
 1. Shvatanje logikog empirizma
3 1/2

Postoji otra granica izmeu nauke i onoga to nije nauka (filozofija, umetnost,
zdravorazumsko miljenje, religija)
Razliiti pristupi utvrivanju naunosti (na osnovu empirijskog svedoanstva):
verifikovanost
potvrenost
verovatnost
Postoji samo jedna, osnovna nauka, na koju druge nauke mogu biti svedene
(sociologija se svodi na psihologiju, psihologija na fiziologiju, fiziologija na biologiju, biologija na hemiju, hemija na fiziku)

Razlikovanje:
konteksta otkria (psiholoke i drutvene okolnosti nastanka teorije)
konteksta opravdavanja (logika osnova opravdavanja verovanja u otkrivenu injenicu ili
prihvaenu teoriju)
 1. Shvatanje logikog empirizma
4 2/2

Postoji prirodna granica i vrlo jasne razlike izmeu:

jezika teorije (teorijski izrazi i iskazi): velika preciznost, fiksirana znaenja
jezika iskustva (i opservacionih izraza i iskaza, koji znaenje crpu iz iskustva)
Iskustvena osnova (opservacioni iskazi i eksperimentalni nalazi):
nesporna
vrednosno neutralna
nezavisna od teorije
slui za opravdavanje naunih hipoteza i teorija
Teorije:
imaju deduktivnu strukturu, a proveravaju se tako to se iz teorijskih postulata, aksioma,
dedukuju logike posledice i uporeuju sa opservacionim, protokolarnim, iskazima
Teorije se proveravaju izolovano (monoteorijski pristup) na osnovu stepena potvrenosti
(stepena induktivne potpore koju teoriji prua iskustveno svedoanstvo)
sve optije (obuhvatanje stare teorije i logiki je implicira) kumulativnost razvoja nauke
 2. Poperovo shvatanje
5 1/3
Shema rasta naunog znanja

Na osnovu iskustvenog svedoanstva, teorija se:

nikada ne moe konano potvrditi (iz istinitosti konsekvensa implikacije sa logikom
nunou ne moe nita tvrditi o istinitosnoj vrednosti antecedensa)
moe opovrgnuti (iz lanosti konsekvensa implikacije sledi lanost antecedensa)
Cilj naune delatnosti je razvijanje teorija koje bi bile:
domiljate
informativne
smele
malo verovatne
vrlo opovrgljive
i da ih podvrgne strogoj iskustvenoj proveri (posmatranju i eksperimentima).
 2. Poperovo shvatanje
6 2/3

Naune su samo one teorije koje mogu da budu opovrgnute.

Nova teorija bi trebalo da bude verodostojnija (blia istini), to znai da ona:
objanjava injenice
koje je objanjavala stara teorija
koje stara teorija nije bila u stanju da objasni
implikuje i nove proverljive posledice nezavisna proverljivost
Teorija se moe shvatiti kao ureeni skup iskaza kojima se iskljuuju neka stanja stvari, tj.
tvrdi lanost nekih bazinih iskaza (opisa empirijskih injenica)
Takvi bazini iskazi ine empirijski sadraj teorije i nazivaju se potencijalnim opovrgateljima
(jer opovrgavaju teoriju ako se pokae da su istiniti)
Istinitost iskaza koji govore o iskustvenim injenicama nije nesumnjiva, ve se samo
konvencionalno usvaja (kao osnova za opovrgavanje teorija)
Opovrgavanje se odvija prema deduktivnom logikom argumentu modus tollens:
ako je istinita hipoteza, onda je istinit injeniki iskaz
ako je injeniki iskaz laan, onda je hipoteza opovrgnuta
 2. Poperovo shvatanje
7 3/3

Ako teorija ne uspe da se opovrgne, ona time biva potkrepljena i privremeno prihvaena
Mogue je uporeivanje teorija (prema stepenu potkrepljenosti)
Rast znanja:
usmeren je ka novim, dubljim problemima
odvija se posredstvom pretpostavki, opovrgavanja i privremenog prihvatanja
nije kumulativan, nego se teorije smenjuju (a ne menjaju se) permanetnost naune revolucije
Osnovne crte falsifikacionizma:
usredsreenost na problem demarkacije (razgranienja naunog od nenaunog)
prihvatanje zamisli o jedinstvu nauke
podravanje distinkcije konteksta otkria i konteksta opravdavanja
poricanje
prirodne granice izmeu jezika teorije i jezika iskustva
naune zasnovanosti na nespornoj iskustvenoj osnovi
Slabosti:
a) iz uvida u nespojivost teorije sa nekim iskustvenim svedoanstvom ne sledi njeno trenutno odbacivanje
b) ne uzimanje u obzir u dovoljnoj meri suparnikih teorija
c) potcenjivanje mogunosti kumulativnog razvoja nauke
 3. Kunovo shvatanje
8 1/5

Paradigma:
opti pogled na svet
skup optih metodolokih stavova
skup vrednosnih orijentacija
skup simbolikih generalizacija (zakona)
skup optih modela (metafizikih ili heuristikih)
skup ontolokih interpretacija, kao i optih obrazaca reavanja problema, koji su u odreeno vreme
usvojeni u nekoj zajednici naunika.
Paradigma uslovljava merila na osnovu kojih se definie:
a) vrsta problema istraivanja
b) tipovi reenja problema
c) znaaj podataka
d) upotrebljivost istraivakih metoda, tehnika i postupaka
 3. Kunovo shvatanje
9 2/5

Periodi u razvoju nauke: normalna nauka, kriza i nauna revolucija

1. Period normalne nauke:
konzervativni, kumulativni proces
razvijanje implikacija vladajue paradigme
korienje njenih heuristikih mogunosti
poboljavanje raspoloivih tehnika
reavanje postojeih problema u raspoloivom naunom znanju
odsustvo kritike paradigme i traganje za njenom alternativom
nebavljenje problemima koje ta paradigma nije kadra da rei
2. Period krize:
narastao broj nereenih problema
iscrpljene heuristike mogunosti paradigme
preispitivanje i proveravanje paradigme i traenje alternative za nju
3. Nauna revolucija:
kratkotrajni, nekumulativni period kojim se razreava kriza tako to dolazi do zemene paradigme
 3. Kunovo shvatanje
10 3/5

Nova paradigma:
omoguava novo drugaije vienje stvarnosti
nije sameriva sa starom (ne postoje racionalni kriterijumi za to)
menja se ak i znaenje kljunih izraza
ne postoje opte i nezavisne iskustvene injenice na osnovu kojih bi se mogle uporeivati
teorije ili paradigme
Paradigma odreuje znaenje i sadraj naunih izraza i tvrdnji, putem odreenja:
koji problemi e se smatrati znaajnim, a koja reenja prihvatljivim
koje injenice e biti utvrene
koji odnosi izmeu hipoteza i opservacija e biti na snazi
 3. Kunovo shvatanje
11 4/5

Revizija: paradigma disciplinarna matrica:

zajednika za delatnike unutar odreene discipline
sastoji se od ureenih elemenata koji zahtevaju pojedinanu specifikaciju
Disciplinarna matrica ukljuuje sledee elemente:
a) simbolike generalizacije (bazine teorijske pretpostavke)
b) modele (bilo metafizike ili heuristike)
c) vrednosti (npr., naglaeni znaaj tanih predvianja)
d) egzemplare reenja konkretnih problema koja slue kao standardni primeri
 3. Kunovo shvatanje
12 5/5
Prigovori:
Vieznanost izraza paradigma (21 znaenje, 3 osnovna: metafizika, socioloka i konstruktna)
Neopravdanost uverenja o nepostojanju:
kontinuiteta u pojmovnom aparatu nauka
rasprava o konceptualnim osnovama neke paradigme (istorijski proces)
zajednikog jezika za teorijske rasprave izmeu zastupnika stare i nove paradigme (nema apsolutnih
promena u nauci, ve samo veih ili manjih pojmovnih modifikacija)
kritike vladajue paradigme tokom perioda normalne nauke
jeretiko miljnje traje godinama
vladajua paradigma nema neprikosnoveni ugled
umnoavanja novih teorija tokom perioda normalne nauke (istovremeno postojanje dve ili vie
paradigmi je pre pravilo nego izuzetak)
Kunova revizija prvobitnog stanovita:
ublaavanje razlika izmeu normalne nauke i revolucionarne nauke
doputanje debata u mikro-naunoj zajednici o metafizikim osnovama neke disciplinarne matrice
doputanje mogunosti zamene paradigme bez pojave prethodne krize u mikro-zajednici naunika
razvijanje ideje o mikro-revolucijama
 4. Lakatoevo shvatanje
13 1/2
Teoriju koja je jo u razvoju treba osloboditi kritike, a ne odmah je podvri strogim proverama na osnovu
iskustvenog svedoanstva ( Poper)
Tokom perioda normalne nauke ne postoji jedna jedina nekritikovana teorija ( Kun)
Standarde za ocenjivanje naunog razvoja ne bi trebalo primenjivati na jednu izolovanu teoriju nego na celu
seriju teorija povezanih u istraivaki program.
Istraivaki program se sastoji iz:
vrstog jezgra (osnovne pretpostavke programa, zakoni i principi)
zatitnog pojasa (skup pomonih hipoteza koje tite jezgro od opovrgavanja)
heuristika (metodoloka pravila za odabir puteva istraivanja:
negativni heuristik:
ukazuje na puteve istraivanja koje treba izbegavati
ne doputa opovrgavanje vrstog jezgra
usmerava na opovrgavanje pomonih hipoteza iz zatitnog pojasa
pozitivni heuristik ukazuje na:
probleme koje bi trebalo reavati
hipoteze koje bi trebalo predloiti
naine reavanja problema
nain odabira tehnika
smer menjanja pomonih hipoteza
 4. Lakatoevo shvatanje
14 2/2
Razvoj istraivakog programa se ogleda u nizu teorija od kojih jedna smenjuje drugu, pri emu im
je zajedniko postojano vrsto jezgro dok se razlikuju po zatitnom pojasu koji je promenljiv.
Kljuno pitanje je: kada prihvatiti, odnosno odbaciti, istraivaki program?
Istraivaki program se ocenjuje:
tokom dueg vremena njegove evolucije (a ne u jednom kratkom periodu)
na osnovu poreenja evolucije suparnikih istraivakih programa prema kriterijumu progresivnosti
Istraivaki program je:
progresivan:
ako (i doklegod) uspeno predvia nove injenice
ako serija teorija proizvedenih njime ispoljava obimnije poveanje empirijskog sadraja
nego suparniki istraivaki program
degenerativan:
ako daje samo zakasnela objanjenja:
sluajno otkrivenih injenica
injenica koje je otkrio suparniki istraivaki program
zbog ega biva postepeno istisnut progresivnim suparnikim programom
Prigovor: omoguava samo retrospektivno (ne i prospektivno) ocenjivanje naunih teorija
 5. Laudanovo shvatanje
15 1/4

Istorijsko svedoanstvo o razvoju nauke ukazuje na sledee osobenosti nauke:

a) Prelazak sa teorije na teoriju je u naelu nekumulativan: kada jedna teorija biva istisnuta
novom, ne zadravaju se u potpunosti ni njen logiki ni empirijski sadraj
b) Teorije se:
ne prihvataju prosto zbog toga to su potvrene iskustvenim svedoanstvom
ne odbacuju samo zbog toga to imaju probleme-anomalije
c) Promene u naunim teorijama ee se tiu konceptualnih pitanja nego iskustvene potpore
d) Principi naune racionalnosti kojima se naunici koriste pri ocenjivanju naunih teorija nisu
nepromenljivo fiksirani, nego se znaajno menjaju tokom razvoja nauke
e) Postoji iroki spektar kognitivnog odnosa naunika prema naunim teorijama i odluka, a
ne samo njihovo prihvatanje i odbacivanje
f) Principi proveravanja, poreenja i ocenjivanja naunih teorija se znaajno razlikuju s
obzirom na nivo optosti date naune teorije
g) Nauni napredak je razvoj ka njenoj veoj istinitosti, onda se nauka ne moe shvatiti
iskljuivo kao racionalna delatnost koncept aproksimativne istinitosti
h) Koegzistencija suparnikih teorija je pre pravilo nego izuzetak, te je ocenjivanje teorija
prevashodno stvar uporeivanja
 5. Laudanovo shvatanje
16 2/4

Nauni napredak: nove teorije reavaju vie problema nego stare

Empirijski problemi:
potencijalni problemi (koji jo nemaju reenje)
reeni problemi (koje je reila bar neka teorija)
problemi-anomalije (koje je reila neka teorija a njena suparnica nije)
Teorijski problemi (unutranja inkonzistentnost, nesklad sa drugom teorijom i sl.)
Negira se kumulativni koncept naunog napretka, ak i ako su nove teorije u odnosu na stare:
optije (tako da ih obuhvataju kao posebne sluajeve)
bogatije empirijskim sadrajem
Pri ocenjivanju naunih teorija bi trebalo obaviti cost-benefit analizu:
reenih empirijskih problema to vei broj znaajnih

problema-anomalija to manji broj znaajnih

konceptualnih problema
 5. Laudanovo shvatanje
17 3/4

Istraivaka tradicija se sastoji od skupova:

uverenja o vrsti entiteta i procesima u domenu istraivanja
epistemolokih i metodolokih normi o nainima istraivanja datog domena, proveravanja
teorije, prikupljanja podataka i sl.
Istraivake tradicije nisu neposredno proverljive jer:
su suvie opte da bi omoguavale specifina predvianja
sadre skup metodolokih pravila i normi (koji nisu proverljivi iskazi o injenikom stanju stvari)
Aktivna istraivaka tradicija je povezana porodica teorija od kojih su neke u uzajamnom
skladu, a druge, npr., suparnike, nisu.
Osnovne funkcije istraivake tradicije:
ukazivanje na pretpostavke koje se mogu smatrati nekontroverznim prethodnim znanjem za
sve naunike u okviru te tradicije
identifikovanje problematinih elemenata neke teorije
odreivanje pravila za odabiranje podataka potrebnih za proveravanje teorija
postavljanje konceptualnih problema za teoriju koja pripada toj tradiciji, a naruava njene
ontoloke i epistemoloke pretpostavke
 5. Laudanovo shvatanje
18 4/4

Istraivaka tradicija nadivljava svoje podreene teorije, ali i sama moe da bude odbaena
Ocenjivanje adekvatnosti i prihvatljivosti:
naune teorije: efikasnost u reavanju problema (u odnosu na suparnicu)
istraivake tradicije:
efikasnost podreenih teorija (u odnosu na suparnicu)
naslutiva plodnost (objanjavanja i predvianja)
stopa progresivnosti (odnos izmeu efikasnosti reavanja problema istraivake tradicije
u njenom najnovijem obliku i njene efikasnosti u nekom prethodnom obliku i vremenu)
Bitne razlike izmeu:
nauke i drugih oblika intelektualnih istraivanja
pouzdanog i fiktivnog znanja
teorije sa irokom moi reavanja problema i one koja tu mo nema
Prigovori:
mnogi nauni problemi reavaju se tako da svojim reenjem stvaraju nove probleme
mogunosti merenja znaaja naunih problema pripada dalekoj budunosti
iracionalno je zasnivati akcije na teoriji ija se prihvatljivost zasniva na njenoj moi da reava probleme (pri emu
se ta mo moe utvrditi bez obezbeivanja iskustvene potpore njenim hipotezama)