Svet Na Dlanu Broj 89

SVET
MAGAZIN ZA LJUBITELJE PUTOVANJA
na dlanu
BESPLATAN PRIMERAK broj 89 oktobar 2017.
Bali
Tropski raj
sa 20.000
hramova
tekdasezna Svet na dlanu
Mali leksikon putovanja

Slobodan Mii
direktor izdanja
Nova godina,
zimovanja
K
ako vreme brzo prolazi. Sezona
letovanja je iza nas, ali arolija
zvana lepota putovanja se nas-
tavlja Zato na poetku ove
prie i malo podseanje da su na pragu
novogodinji praznici koje cela pla-
neta doekuje u svearskom i dobrom
raspoloenju. Pridruite se i Vi ovom
karavanu srenih ljudi. Izaberite, koliko
danas, jednu od naih boanstvenih
novogodinjih destinacija na kojoj vas
ekaju dobro raspoloeni i gostoprim-
ljivi domaini, odnosno slikoviti obiaji
s detaljima koji puno govore o tradiciji
naroda i zemlje koju poseujete.
Prole zime mnogi od vas novogodinje i
boine praznike, tanije kolski raspust,
proveli su na skijalitima u okruenju, ali
i boanstvenim ski-centrima Evrope u
kojima je KonTiki, samo za Vas, odabrao
ono najbolje. I ove godine predlaem
od srca slina druenja. Pre svega, na
naim planinama i sjajnim skijalitima
sa odlinim stazama i jednako dobrim
ski-kolama za one namerne da savlada-
ju to pre ovu prelepu vetinu sa puno
disciplina. Nai paketi za zimovanje na
Kopaoniku, Zlatiboru, Staroj planini i
da ne nabrajam dalje nikad nisu bili po-
Pejsa Lisabona ini more i priobalje, Svakog doljaka pri ulasku u grad eka ista voljniji pa zato predlaem da sve ove
pristanite i molovi, parkovi i aleje, ulice i utakmica odmeravanja snaga i ivotne linije povoljnosti iskoristite i da na vreme
raskrsnice, kue i stanovi, vile i palate, crkve koja vodi od uzleta i carevanja, preko oaranosti rezerviete putovanje do samo vae
i gradski vidikovci, trgovi i pjacete, duani i i razoaranosti, do ponienja i pada zimske bajke. Odluite brzo - Srbija ili
izlozi, carine i menjanice, kule i tvrave, tram- Za one koji vole da putuju jo jedno pisanije Austrija, Italija ili vajcarska Moda, a
zato da ne, i Republika Srpska jer Jaho-
vaji i eleznice, automobili, lae i brodovi. velikog pisca zasluuje da se na ovom mestu
rina je - jedna jedina.
Ovako je o Lisabonu pisao nobelovac Ivo istakne. Glasi ovako: Ulazimo i u sezonu dalekih ili naih vama
Andri. Siguran sam da biste i Vi koristili iste Putnik ui da pri dolasku u novi grad u isto veoma dragih interkontinentalnih put-
elemente u (s)linom prikazu portugalske vreme bude nezauen novim i iznenaen ovanja. U ovoj prii smo neprikosnoveni
metropole ali i svake druge irom sveta poznatim, te da na putovanjima po svetu decenijama na tritu ovog dela Evrope.
O prvom susretu oveka i grada Andri je saznaje i otkriva, ali i spoznaje i otkriva svoje Istom stazom idemo i sada. U ponudi su
zabeleio i ovo: jo uvek nedovoljno znane celine. paljivo birane destinacije s tajmingom
kada je tamo negde sve, to se klime
tie, maksimalno i idealno. I za odmor
Svet na dlanu i za provod. A kad je provod u pitanju,
Magazin za ljubitelje putovanja, Izdaje: KonTiki Travel & Service d.o.o. Beograd-Palilula, 27. marta 12, Beograd, neete pogreiti gde god da krenete i
Redakcija: 011/2098 033, E-mail: redakcija@kontiki.rs koji god kontinent da odaberete Sva-
ka zemlja u ovoj prii ima svoja kulturna
Direktor izdanja: Slobodan Mii, Glavni i odgovorni urednik: Zoran eerov, Lektura: Tatjana Jankovi, bogatstva, ali i mnogo toga drugog to
Layout: Vuk Milosavljevi, tampa: Color Print d.o.o., Novi Sad. e Vas sigurno odueviti. Zato moram
CIP katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 79 da vam kaem i ovo: gde god da sam
Magazin Svet na dlanu. Redakcija ne odgovara za sadraj oglasa. putovao kui sam se vraao nemerljivo
Call centar: 011/ 2098 000 bogatiji. Siguran sam da i Vas eka ista
radost
oktobar 2017. Svet na dlanu 3
IZDVOJENO
NOVA GODINA NA
MERIDIJANIMA
SVETA
Od Izraela
do Meksika
Velika meksika tura i odmor u Kankunu
26.12.2017, 17 dana, 2870 evra
Peking i angaj 27.12.2017,
10 dana, 990 evra
Indija - zlatni trougao 28.12.2017,
9 dana, 1.220 evra ZIMSKE ^AROLIJE
ri Lanka 28.12.2017,
12 dana, 1.790 evra
BANSKO
U BUGARSKOJ
Bangkok i Puket 29.12.2017,
13 dana, 1.450 evra Iceberg hotel 3*, 7 noenja, noenje sa dorukom,
Jordan i Izrael 29.12.2017, cena od 78
11 dana, 1.690 evra Mountview Lodge hotel 3*, 7 noenja, najam, od 103
Pirin Place 4*, 7 noenja, najam, od 130
JANUAR 2018: St. George Ski & Spa 4*, 7 noenja, polupansion, cena od 150
Bangkok i Pataja 10.01.2018, Casa Carina 4*, 7 noenja, polupansion, cena od 156
12 dana, 740 evra Lion hotel 4*, 7 noenja, polupansion, cena od 237
Velika junoamerika tura, 17.01, Lucky Bansko 5*, 7 noenja, noenje sa dorukom,
21 dan, 4.440 evra cena od 211
Panama, Kolumbija i Ekvador 19.01.2018, Regnum Apart Hotel 5*, 7 noenja, polupansion, cena od 311
17 dana, 3.690 evra
BOROVEC
FEBRUAR 2018: Borovec Garden 3*, 7 noenja, najam, cena od 151
Australija sa odmorom na ostrvu Fidi Festa Chamkoria 4*, 7 noenja, polupansion, cena od 165
01.02.2018, 18 dana, 4.440 evra Flora 4*, 7 noenja, polupansion, cena od 212
Argentina i Brazil 03.02, Samokov 4*, 7 noenja, noenje sa dorukom, cena od 170
12 dana, 2.690 evra Iceberg 4*, 7 noenja, polupansion, cena od 160
Karneval u Riju 09.02.2018, Yanakiev 4*, 7 noenja, noenje sa dorukom, cena od 212
8 dana, 1.840 evra Rila 4*, 7 noenja, polupansion, cena od 280
4 Svet na dlanu oktobar 2017.
O IZ PONUDE
Nvovogodinje SVE ZA SAMO
279 EVRA
bus ture
Venecija, 5 dana / 2 noenja,
polazak 30.12.2017., hotel 3*, cena 109
Milano Bled, 5 dana / 4 noenja,
polazak 30.12.2017., hoteli 3*, cena 275
vajcarska tura, 6 dana / 5 noenja,
polazak 28.12.2017., hoteli 3* i 4*, cena 399
Be, 3 dana / 2 noenja,
Biseri Bavarske, 6 dana / 4 noenja,
Istanbul, 6 dana / 3 noenja, polazak
29.12.2017., hotel 4*, cena 155 NE PROPUSTITE
Itaija panija Francuska,
10 dana / 7 noenja, polazak 28.12.2017.,
hoteli 3*, cena 419
Klasi~na Italija
bus avio, polazak 23.12.2017, 7 dana/6 noenja
Krakov, 4 dana / 3 noenja, (Venecija, Sijena, San iminjano, Firenca, Rim,
polazak 30.12.2017., hotel 3*, cena 189 Napulj), cena 279 evra
avio bus, polazak 02.01.2018., 7 dana / 6

noenja (Napulj, Rim, Firenca, Sijena, San
iminjano. Venecija, Trst), cena 279 evra
SVE ZA SAMO
279 EVRA

HASTA LA VISTA MADRID
Otvori oi, sunce

se ponovo raa
M
alo je gradova koji tako dosto- fudbala. Iako je na Beograd stariji od Ma- Upoznavanje Madrida treba poeti,
janstveno i sa ponosom na reveri- drida skoro itav milenijum, brojni tragovi logino, od njegove nulte take, odakle
ma nose epitet kraljevski. Madrid prolosti prepriavaju uzbudljive dogaaje, se mere sva rastojanja u gradu, ali i itavoj
je jedan od njih. esto burne i tragine. Beograd grle Sava i paniji, a to je Puerta del Sol ili Kapija
Neprikosnoven u svojoj zamisli da sija kao Dunav, a Madrid nevelika reka Manzares. sunca. Re je o centralnom gradskom trgu,
zvezda vodilja Kraljevine panije, ovaj grad
odoleva vekovima, ponosno se epurei na
negostoljubivoj visoravni Mezeta. Ovo je i
najvii glavni grad (667 m/n.v.) u Evropi i spa-
da u najmnogoljudnije gradove starog konti-
nenta (oko 3,5 miliona stanovnika). Meutim,
nikakve brojke ne mogu da doaraju kos-
mopolitski duh, eleganciju, irokogrudost,
monumentalnost, arm i privlanu gordost
Madrida. Ako dozvolimo mati i, na primer,
Barselonu uporedimo sa koketnom damom
obuenom u mediteransku haljinu uskog
kroja a Sevilju, recimo, kao crnooku zavod-
nicu hrapavog glasa sa aom vina u rukama,
onda bi Madrid zasigurno bio elegantno
obueni gospodin sa prefinjenim manirima,
pasionirani ljubitelj umetnosti, i naravno,

nalik velikoj konici, podijumu za mnoge
znaajne istorijske dogaaje, sastajalitu
i rastajalitu Madriana i brojnih turista,
deparoa, prodavaca trica i kuina i raspe-
vanih marijaa. Bronzana statua Madronja,
smetena na rubu trga, jedan je od simbola
grada. Prikazuje medveda koji se propinje
uz drvo madronje, bunkasto drvce koje
raa bobiasto voe. I madronja i medved su
u uskoj vezi sa dogaajima iz rekonkviste,
odnosno, perioda ratova i bitaka koji je tra-
jao vekovima sa samo jednim ciljem, da se
Mavari pobede i proteraju sa tla dananje
panije. Kada su ga osnovali u devetom
veku, i podigli utvrenje na mestu gde se
danas nalazi raskona kraljevska palata, Ma-
vari su grad nazvali Magerit pa Madit. Njima Vizigota, Toledskog taifisa na kraju i panije. Jevrejima, hrianima i muslimanima, a
se, eto, duguje kumovanje imenu dananjeg Taj Toledo je tokom devetog, desetog i je- opte je prihvaena i rasprostranjena.
glavnog grada panije. Njima se duguje jo danaestog veka, bio lua evropske kulture, A da se vratimo u Madrid? Dobro je pitanje
mnogo toga. Naime, u blizini Madrida, na nauke i umetnosti i upravo pod vlau i pod kuda krenuti sa centralnog trga. Svakako je
oko sat vremena vonje autobusom, smeten pokroviteljstvom Mavara! Jedna od najvred- nezaobilazan velianstveni Plaza Mayor
je bajkoviti Toledo, nekadanja prestonica nijih tekovina jeste i verska tolerancija meu ili Glavni trg. Puls grada se najbolje moe
opipati ba na ovom mestu. Pravugaonog Mnogo je, zaista mnogo mesta u Madridu
oblika, okruen zgradama armantnih fasa-
da sa sve etiri strane sveta, ovaj trg je bio pored koji se treba zaustaviti, avenija i uliica
pozornica za nebrojene dogaaje: za borbe
sa bikovima, krunisanja, egzekucije. U njego- kojim treba proetati, spomenika koje treba
vom sreditu, konjanika statua slavnog fotografisati i muzeja pred ijim se kolekcijama,
Kralja Filipa III jae ka venosti, da se tamo
sastane sa ostalim monarsima koji su vladali doslovno, treba pokloniti
panijom, kako sa onima iz svoje dinas-
tije Habzburg, tako i sa onima iz burbonske lise biseri urbane, art deko, secesionistike kome je pripao ast da udomi kraljevsku
loze. Arhitektura ovog dela grada mnoge i fantastine neo-mudehar arhitekture sa palatu. Zaista impozantna i sveana, dosto-
e podsetiti na prestonicu Austrije, ali to ne mnotvom restorana, kancelarija, butika, jna je svakog hvalospeva, kako zbog enteri-
treba da udi ako se u obzir uzme injenica bioskopa i kioska u kojima se prodaju sreke jera, tako i zbog svoje spoljanjosti. Uz Saba-
da su Habzburgovci dugo vladali panijom. za kojima su panci, izgleda ludi. U briljant- tini vrt sa zapadne i katedralu Almudena sa
Zahvaljui sklapanjima brakova iz interesa i nom trileru Otvori oi (Abre los ojos) reisera istone strane, dvorski kompleks je okrenut
ekspediciji Kristofera Kolumba koja e pro- Alehandra Amanebara iz 1997. godine, glav- ka parku u kome sve vrvi od turista. Ovo je
meniti oveanstvo, Madrid je bio srce im- ni akter filma Sesar (Cesar), koga tumai tada mesto koje nostalgino oslikava period kada
perije u kojoj sunce nikada ne zalazi. Lepi od mlad i lep Eduardo Norijega, u magnovenju je ova zemlja bila imperija okupana u zlatu i
lepeg, trgovi Santa Ana i Anhel (Angel) su na najpre hoda, a potom i panino juri sablasno slavi.
samo nekoliko minuta hoda od Plaza Mayor. praznom Gran Viom. Ta scena je kultna, kao i Drugi kraj avenije krasi pompezni Trg Si-
Za hodoasnike flamenka, ova dva trga sam film koji je pre dvadeset godina u nijanse beles (Plaza de Cibeles). Dobio je ime po sta-
mogu biti dragocena, jer se na njima nalaze kestenjaste, kao njene oi, obojila magina tui boginje plodnosti poreklom iz dananje
brojni tablaosi (klubovi, pozornice), u kojima Penelopa Kruz. Anadolije, a nekada Pirgije. Spomeniki kom-
se svira, plee, die, misli i peva u ritmu ovog Iz ove avenije, sa balkona jedne od zgrada, pleks zauzima mesto na krunom toku oko
vatrenog ritma. Ernest Hemingvej je izvetavao amerike koga sve vrvi od saobraaja. Oko nje, jedna
Mnogo je, zaista mnogo mesta u Madridu novinske agencije o panskom graanskom naspram druge, ponosno se uzdiu palata ko-
pored koji se treba zaustaviti, avenija i uliica ratu, a njegovo besmrtno delo Sunce se munikacija koja vie podsea na katedralu,
kojim treba proetati, spomenika koje treba ponovo raa upravo u Gran Viji, doivljava nacionalna banka i palata Amerika. Ovaj trg
fotografisati i muzeja pred ijim se kolekci- svoj svretak. je omiljen meu navijaima Reala jer se ovde
jama, doslovno, treba pokloniti. Ovuda su se svojevremeno vrzmali, sasta- proslavljaju brojne titule. Jedna proslava e
Ono to je za Pariz Trijumfalna kapija, a za jali na piu i uivali Ava Gardner, Gari Kuper, posebno biti upamena. U aprilu 2011. go-
Berlin Bradenburka, to je za Madrid kapija Orson Vels, Salvador Dali, Frenk Sinatra i Rita dine, Serhio Ramos, kapiten kraljevskog
Alkala. Njena gracioznost ostavlja svoje pan- Hejvort. kluba i panske reprezentacije je u ekstazi
dane irom Evrope za koplje ispred i od nje Sputajui se nizbrdo, Gran Via se otvara i prilikom proslave ispustio dugo eljeni pehar
poinje najuvenija madridska avenija po kao reka, uliva na trg panije (Plaza de Es- nacionalnog kupa-kupa kralja, koji je zavrio
imenu Gran Via (veliki put). Otmena avenija paa). Tamo je eka Alonso Hikano, poznatiji pod tokovima otvorenog autobusa kojim
sa armom ikaga tridesetih godina prolog kao Don Kihot. Tu, sa Sanom, izliven u su se igrai ceremonijalno vozili i proslavljali
veka dugaka je tek negde oko dva kilome- bronzi, mirno jae okruen neboderima i sa svojim simpatizerima. Posle je Ramos izja-
tra, pa se moe prepeaiti za manje od pola samsarom prestonikog saobraaja. Nedale- vio da mu pehar nije ispao ve da je, od prev-
asa. To je ila kucavica grada ije su ku- ko je i spektakularni trg Plaza de Oriente, elikog uzbuenja usled transa okupljenih
navijaa, pehar sam poskoio...
Njihov gradski rival i njegovi navijai
retke trofeje proslavljaju kod prelepe fon-
tane Neptun, nedaleko od Trga Sibeles.
Atletiko Madrid i njegov stadion Vinsente
Kalderon smeten na drugom kraju grada
su, u gotovo vekovnoj senci monijeg Reala
i hrama Galaktikosa, imena koje uliva suvo
strahopotovanje, stadion Santijago Berna-
beu. Oba treba posetiti, jer je zadovoljstvo
obilaska muzeja, svlaionica, sala gde se
odravaju konferencije za tampu, tribina i
na kraju, pre odlaska u prodavnicu sa suve-
nirima i sportskom opremom, kao lag na
torti, silazak na sam teren. Za one koji prate i
vole panski i najbolji evropski fudbal, nema
vee sree.
A ta tek napisati o madridskim muzejima?
Za mnoge koji dolaze u ovaj grad, poslovno
ili turistiki, obilazak jednog muzeja smatra
se neizostavnim. Naravno da je re o Pradu,
muzeju svetskog glasa i kolekciji umetnina
od kojih zastaje dah. Dok hodoasnici umet-

nosti strpljivo ekaju da doe njihov red na
ulazu, statua Dijega Velaskeza duboko za-
valjenog u raskonoj fotelji ispred samog
muzeja, posmatra svet okupljen iz svih kra-
jeva planete. Doli su da posmatraju njego-
va, Direrova, Gojina, Boova, Zurbaranova i
Karavaova beskonano lepa i vredna dela.
Paseo de Prado, u kome je smeten muzej,
jedan je od najslikovitijih i najzelenijih bu-
levara Madrida. Na nekoliko minuta hoda
od Prada smetena su jo dva dragocena
muzeja. Jedan je Tisen-Bornemica (Thys-
sen-Bornemitsza) u kojoj je pohranjena
druga najvea privatna kolekcija (najvea
je u vlasnitvu britanske krune) koja sadri
1600 slika, uglavnom imresionista i ekspre-
sionista. Trei je muzej kraljice Sofije (Reina
Sofia), a njen najdragoceniji i najpoznatiji
eksponat jeste Pikasova epska Gernika. I
dok su se osamdesetih godina beogradski
boemi, muziari, umetnici i novinari Borbe,
Politike i Veernjih novosti gubili u du-
binama beogradskog trougla, tj. izmeu
kafana Pod Lipom, umatovac i Grme,
u dananje vreme zaljubljenike umetnosti
eka svojevrsni madriski trougao u kome
posetioci nestaju na nekoliko sati, tonui
u okean akvarela, mate, uljanih boja i
pejzaa iz snova.
I izvan madridskog trougla muzeja ima
na svakom koraku: antropoloki, pomorski,
arheoloki muzej panije, Muzej dekora-
tivnih umetnosti, Muzej Nauke, FIBA kua
slavnih, itd.
Od silnih portreta, autoportreta, raspea,
muenitva, mrtve prirode i Dalijevih fantazi-
ja, najbolje je utei u park Buen Retiro, koji je
prostro svoje zelene tepihe u blizini. I to na
144 hektara. To ga ini najveim, a zasigurno
je i najlepi madridski park. Pored monumen-
talnog spomenikog kompleksa posveenog
kralju Alfonsu XII i vetakog jezerceta pod
njim, spektakularnih batenskih celina, bista ljama Latinske Amerike. Jedini grad van jednom od skadarlijskih restorana.
i etalita, panju odvlai jedna fascinantna teritorije panije koji je ugostio toreadore, Sa druge strane, neki delovi grada
fontana Angel Caido ili pali aneo, koji je matadore, pikadore, bandiljerose i uivao u podseaju na njujorki Menhetn, ili na pariski
remek-delo panskog umetnika Rikarda njihovim vetinama plesa po tankoj ici raza- Defons, recimo. Stakleni oblakoderi poslovne
Belivara. Zapravo, re je o bronzanoj statui petoj izmeu slave i opasnosti, jeste Beograd. etvrti QTCB i AZCA, dokaz su da je Ma-
koja ukraava istoimenu fontanu. Pomenuti Da, stariji Beograani seaju se Tamajdana i drid finansijski, bankarski i privredni centar
madridski umetnik se odvaio da, inspirisan aprila 1971. godine, kada je uveni matador panije. Uz to, madridski metro sistem spada
Miltonovim delom Izgubljeni raj, ovekovei Migel Domingin (Pikasov prijatelj koga je u jedan od najduih i najboljih u svetu. Brzo,
u skulpturi trenutak kada aneo prestaje i Hemingvej ovekoveio perom u svom ro- jednostavno i relativno jeftino se moe stii
da bude ono to jeste i postaje njegova su- manu Opasno leto, a zabavljao se i sa Avom u skoro svaki deo grada. Metroom se za tili
protnost. Njegov izraz lica i bolan gr e vas Gardner) bio angaovan da zadivi svojom as stie i do aerodroma Barahas. ekiranje,
pratiti zauvek. Treba li napomenuti da se fon- maletom oduevljenu beogradsku publiku. pasoka kontrola, free shop i hasta la vista
tana nalazi na 666 m nadmorske visine? Sveana veera mu je prireena, naravno, u Madrid! Aleksandar Miki
Madrid pamti i neke alosne, teke i
tragine dane i godine. Oiljke nemilosrd-
nom otricom ovom gradu i njegovim
stanovnicima nanosile su Bonapartine trupe,
falangisti i faisti tokom krvavog Graanskog
rata, kao i teroristika organizacija Al-Kaida
u aprilu 2004. godine. Na grandioznonoj
stanici Atoa, na kojoj se desio napad u kome
je stradala 191 osoba, podignut je komemo-
rativni spomenik u obliku velikog cilindra,
sa imenima nesrenika koji su zatekli u
pogreno vreme na pogrenom mestu.
Uz zvuke pasodobla, otrog kao rogovi
bika i u ritmu topota razjarene ivotinje, put
vodi ka koridi Las Ventas. Iako je podignuta
1994. godine, izgleda mnogo starije zbog
upeatljivog mudehar stila koji je krasi. Na
ovom mestu, od marta do oktobra, odravaju
se za neke uzviene a za druge mune,
uvene borbe bikova. Drevna tradicija, koja
potie ko zna od kad i ko zna otkud, i dalje
tee venama panaca. Koride se odravaju i
u Portugalu, junoj Francuskoj i nekim zem-

EGINA JE OMILJENO OSTRVO ATINJANA
Konkurs KonTikija
Z
a ovo ostrvo kau da ima duu! Atinjani
ga dobro poznaju i ljubomorno uvaju
od turista kojih je, uprkos svemu, sve
Ustreptali
vie.
Egina je udaljena sat i po vonje trajektom od
atinske luke Pirej, odnosno oko 40 kilometara od
centra Atine vazdunom linijom. Usidrena je
u sredinjem delu Saronskog zaliva, poznatog i
kao Eginski. Vulakansko ali vrlo plodno zemljite
biser
objanjenje je zato je Egina i danas gusto nas-
eljena. Pored prelepih plaa, atrakcija za turiste
su i zanimljivi ostaci drevne istorije, meu ko-
jima se izdvaja Hram boginje Afeje. Od pravo-
slavnih svetinja, lepotom i znaajem istie se
uveni manastir Svetog Nektarija, tanije kom-
Saronskog
pleks koji ine enski manastir posveen Sve-
toj Trojici i novo zdanje manastira posveenog
voljenom svetitelju.
Ovo pare kopna u vodama Egeja zaustavlja
dah kada ga bolje upoznate. Pored oputanja
na plai, turiste eka i uivanje prilikom obilaska
zaliva
grada Egine. Ukoliko elite da bolje upoznate os-
trvo, najjeftinja opcija je da iskoristite blagodeti
lokalnih autobusa, odnosno da to uinite taksi-
jem ili da rentirate kola. Mali brodovi (daily cruis-
er) turiste prevoze do svih skrivenih ostrvskih
Grad Egina je prelepi luki grad sa

bisernom obalom na ijim dokovima
su usidrene brojne jedrilice zbog ega
Egina, kad se gleda s puine, podsea na
Veneciju, odnosno malteku La Valetu.
isto more s prirodnim plaama jedan je
od turistikih aduta grada

plaa ali i do manjih okolnih ostrva (Agistri, Bonus na lepotu ovog ostrva su vedri, nasmejani
Poros, Sidra, Moni). Egina je idealna destinacija i ljubazni ljudi spremni da kao domaini ispune
za avanturiste i sve one eljne istraivanja. Pre- svaku elju gosta.
poruka za njih je izlet brodom na ostrvo Moni Ovaj maleni grad jo uvek je u zaetku turizma.
na kome ljubitelje prirode eka istinski doivljaj. Spremno eka nove posetioce, a stalne briljivo
Selo Perdika osvoja armom i autentinom uva. Atrakcija je 17. jul - dan njihove zatitnice
lepotom. Nalazi se sa jugozapadne strane ostrva Svete Marine po kojoj je mesto i dobilo ime. Tog
i zajedno sa Souvalom na severu, Agia Marinom dana, a naroito dan pre, gradi postane poprite
na istoku i gradom Eginom na zapadu, predstav- veselja. Nakon litije u poslepodnevnim asovima
lja jedno od najlepih mesta ostrva Egina. Sva- i pravoslavne liturgije u ast svetiteljke, nastupa
kodnevno se organizuju i izleti do Atine. prigodan program u samoj blizini malene crkve
Grad Egina je prelepi luki grad sa bisernom koja gotovo da lebdi izmeu neba i mora, za-
obalom na ijim dokovima su usidrene bro- valjena u steni nadomak obale. Na proirenju
jne jedrilica zbog eka Egina, kad se gleda s izmeu crkve i mora, isto vee odvija se program
puine, podsea na Veneciju ili malteku La sa nastupima grkog folklora. Poput vaara,
Valetu. isto more s prirodnim plaama jedan gradi je ova dva dana pun ljudi, restorani rade
je od turistikih aduta grada. Uredne poploane punom parom, pa se uz prigodan program i cer-
primorske ulice sredite su prilino mirnog i emoniju, svetkuje do kasnih sati.
harmoninog saobraaja. Arhitekturom grada Plaa Agia Marine jedna je od najlepih na os-
vlada neoklasika. Gradska pijaca je stecite lo- trvu. Peskovita, ista i sa pliakom koji duboko
kalnog stanovnita, ali i slika njihovih obiaja zalazi u more, najdua je na ostrvu. Sitan pesak
i navika. Za veliku ribarnicu, u nastavku pijace, miluje stopala i ne dozvoljava da se povredite.
vai ista misao. U brojnim kafiima, nanizanim Ovde moete igrati odbojku, nauiti decu da
uz ulicu, osim pogleda na more eka vas i sjajna plivaju, ali i sami se opustiti u blagodetima mor-
kafa i brojna osveavajua pia. Sladoled sa uku- ske vode i peska. Nemojte zaboraviti na toplo
som pistaa je neto to obavezno treba probati. grko pecivo, jer Agia Marina ima sjajnu pekaru.
U istraivanje lepota ostrva najbolje je kre-
nuti u jutarnjim satima. Kree se ulicom iz Agia
Marine, a nailazi na kamenjar i umu. Kraim
umskim putem brzo se stie do usputnog ma-
nastira Svetog Mine, jedne od nekoliko svetinja
ovog ostrva. Vredne monahinje spremaju namir-
nice od prirodnih sastojaka. Kod njih je mogue
kupiti domai kozji sir, sirupe, slatko, dem,
zimnicu i mirisne sapune. Na izlazu iz manastira
biete poslueni pitkom vodom i ratlukom.
umski put vodi pravo do arheolokog
nalazita, uvenog praistorijskog hrama
posveenog boginji Afeji, sada pretvorenog u
muzej i pravu ostrvsku atrakciju. Potie iz 5. veka
pre n. e. i znaajan je antiki spomenik kulture.
Kau da je po uzoru na njega sagraen Panteon
u Atini. Ulaz do spomenika i u muzej koji krije
ostatke starog zdanja koje je izgorelo prilikom
poara kota etiri evra. Preko puta kompleksa
mogue je osveiti se u kafiu sa pogledom
na more. Specifian kameni inventar, po uzoru
na kameni spomenik, daje poseban antiki
ugoaj.
Sandra Jovanovi
GRKA TURISTIMA, UZ LETNJE, DARUJE I ZIMSKE AROLIJE
Parnasos
ski-centar sa
19 skijalita

esto, u radu sa turistima, govorim sa oduevljenjem o Grkoj i u zim-
skom periodu. Sluaju me s nepoverenjem kao da se pitaju ta bi to
zimi mogla ponuditi zemlja koja izlazi na tri mora. Nije udno, jer grke
zimske ari su uistinu nepoznanica. Imam oseaj da su za to krivi sami
Grci koji, ini se, uvaju svoju zemlju samo za sebe u tom periodu. Kao da se
umore delei je leti sa brojnim stranim posetiocima.
Magija u Grkoj ne prestaje sa zavretkom leta. U periodu od decembra do
aprila moete, recimo, pre podne da skijate, a posle podne da jedete ukusnu
ribu u restoranu na obali mora. Poetkom ili krajem zimskog perioda, nakon
skijanja, moete ak i zaplivati u moru.
Grka ima oko petnaestak ski-centara svetskog nivoa. Jedan od najveih i
najorganizovanijih je na planini Parnasos, koja se nalazi u centralnoj Grkoj na
visini od 1.600 do 2.000 metara. U sklopu ovog ski-centra je 19 skijalita sa 13
liftova, 7 staza, 3 mini-skijalita za poetnike, kao i ski i snoubord kola. Svakako,
tu su i restorani i prodavnice ski-opreme. Inae, legenda kae da je Parnasos
bio podjednako vaan bogovima Dionisiju i Apolonu, ali i nimfama i muza-
ma. Takoe, Deukalion i Pira su ba odatle krenuli da obnavljaju oveanstvo
bacajui kamenie preko ramena. Dakle, skijanje upravo na toj planini ima,
priznaete, posebnu dra.
Smetaj u sluaju ski-centra Parnasos se rezervie (mnoooogo ranije) ili u
Delfima ili Arahovi, selu na 700 metara nadmorske visine udaljenom od samog
ski-centra petnaestak minuta vonje. U Delfima moete posetiti svetilite boga
Apolona gde je svetenica Pitija u opijenom stanju proricala sudbine pojedi-
naca i itavih drava. Verovatno zbog potovanja prema Apolonu i dan-danas
u Delfima nema bunih turistikih obeleja. To je veoma privlano selo na ob-
ronku planine Parnasos, odakle se prua fantastian pogled na Korintski zaliv.
Na samo 13 kilometara od Delfa je Arahova. E, tu je ve provod. Zovu ga - zim-
ski Mikonos jer sva grka elita, koja leto provodi na skupom, otmenom i veoma
veselom ostrvu Mikonos, zimu provodi upravo u Arahovi. No, ovde ete sresti i
strane turiste koji su otkrili drai Grke u zimskom periodu. Ovo selo nudi luk-
suzan smetaj u tradicionalnim kuama od kamena i drveta, sokake sa brojnim
prodavnicama kune radinosti, restorane koji zadovoljavaju i najprobirljivije
goste, spa centre, saune i barove u kojima je zabava do jutra.
Ukoliko vam, uprkos svemu, nedostaje more, jer Grka je ipak plavetnilo,
dovoljno je samo pola sata vonje i ve ste na obali Jonskog mora, na Korints-
kom zalivu. A onda posetite Galaksidi, Iteu i Nafpaktos, atraktivna primorska
mesta sa bogatom istorijom.
Grka e vas sigurno oarati i zimi, jer ta su njena ostrva leti - to su sela i ski-
centri zimi. A koji god ski-centar da odaberete, bilo da je Parnasos ili Kalavrita
na Peloponezu, ili severnije Seli, Pilion itd. uvek je u blizini more. Ta kombinacija
snega i mora je jedinstvena i svakako doprinosi magiji ove prelepe zemlje.
KALO HIMONA! - kako Grci imaju obiaj da kau SRENA VAM ZIMA!
Dubravka Lali, turistiki vodi

NEKOLIKO DANA U ATINI KOJI SE PAMTE
Svaki putnik j
D
ragi ljubitelji putovanja, ako vam je s prvim
kapima kie ve loe od jeseni i nije vam
Odmor u Glifadi prua sve. Divne plae,
dosta sunca - razmislite o Atini. Zvui pri- tirkizno more, izlete do Peloponeza, Delfija,
mamljivo, zar ne? U grkoj prestonici je ak
i u ranu jesen jo uvek leto. Dok sam oduevljena Akropolja, centra Atine
sa atinskih 25 stepeni postavljala fotografije na
drutvenim mreama, prijatelj mi je odmah ljubo- ropolj, koji se vidi iz skoro svakog dela grada. Otuda momenat kada prvi put kroite na Akropolj, u cen-
morno iz hladnog Beograda poslao poruku: Aman, je jasno zato su zabranjene visoke graevine - da se tru Atine. Meutim, novo vreme osvojilo je i ovaj
Vanja, ta radi ti tamo? Reportau o lepom vre- ne ugrozi takav pogled... antiki spomenik. Blicevi foto-aparata i selfi, selfi,
menu?!. Odmor u Glifadi prua sve. Divne plae, tirkizno samo selfi preplavili su i ovo mesto gde se bezbroj
Agencije Big Blue i KonTiki reile su da posle more, izlete do Peloponeza, Delfija, Akropolja, cen- turista sa svih strana sveta utrkuje na uglaanim
neverovatnih pola veka, srpske turiste vrate na tra Atine, kae mi dok sedimo na zidinama podno mermernim stepenicama ko e da uradi bolju
nekada omiljenu atinsku rivijeru. arterom za Gli- Akroplja na domain iz KonTikija Slobodan Mii, fotografiju i postavi je na drutvenu mreu. to je
fadu, koja je mondensko predgrae Atine, dok svetski putnik broj jedan sa ovih prostora. On je pre najgore i ja sam jedna od njih, bivi student isto-
popriate neku re u avionu, popijete kaficu i nas- oko 50 godina doveo prve nae turiste u ovaj deo rije umetnosti. Uz osmeh shvatam - novinarstvo je
mejete se sa saputnikom koji je prosuo flaicu crnog Grke. uzelo danak.
vina na nove farmerke - ve ste sleteli u sunanu Sednete na tramvaj koji saobraa bukvalno pored Zidine Akropolja dodiruju neverovatno naselje.
Grku. obale i za sat vremena ste na Sintagmi, jer je cen- Ispod najuvenijeg brda na svetu lei uukana
Zato je Atina magina prestonica? Oekivala tar Atine 15 kilometara udaljen od obale. Atinska Anafiotika. Deo Atine, koji svojim kuicama i zidina-
sam ogromne bulevare, visoke zgrade, super mod- rivijera je za one koji vole aktivan odmor i koji se ma okreenim u belo, plavim prozorima, podsea
erne graevine od stakla... Meutim, Atina me je pridravaju pravila svaki dan druga i drugaija na Santorini... Dok se domaini osmehuju, njihove
okirala toplinom, pa i svojom skromnou uprkos plaa. make ljubopitljivo gledaju i izleavaju se na suncu.
izuzetnoj tradiciji, poploanim ulicama, uukanim Trenutak kada postajete deo milenijumske A kad se umorite od svega, jo jedan izazov. Slo-
malim trgovima. I sve je nadohvat ruke. ak i Ak- arolije i kada se pitate pa da li je ovo mogue, jeste bodan Mii nam zagonetno otkriva da u luci Pirej

k je Onazis
Jezero Vuljameni
Od bezbroj izleta, jedan je
eka kruzer kojim moete posebno zanimljiv. Dok plaate u ureeni kafii, sa tihom doivljaje zato je Grka mnogima kao druga
odmah da se otisnete u Ege- spa centrima da vas ribice gric- muzikom i divnom domovina. Samo, s morem.
jsko more i obiete krem kaju i skidaju staru kou, u jezeru atmosferom pod Prepuni utisaka posle izleta i etnji, dok u jednoj
de la krem ostrva Santorini, Vuljameni to dobijate za dabe sveama. Upoznaete od uvenih taverni ekamo vrelu jagnjetinu koja se
Mikonos, Ios... Naravno, na- u neogranienim koliinama. konobare iz celog re- okree na ranju, na Sloba, kako ga zovemo na
jomiljenija usluga ol inkluziv Naime, Vuljameni je prirodno giona. Ovoga puta na putovanjima, otkriva ari grke kuhinje.
se podrazumeva. Svaki putnik stanite tih ribica. Jezero, nau malu ali odabra- Nai turisti od pia treba da probaju uzo, uveno
je Onazis, zakljuujem posle nadomak mora... Grci se ovde nu novinarsku ekipu grko vino recinu, da pojedu suvlaki, giros... Ali
obilaska kruzera kompanije Ce- kupaju i na 20 stepeni i uivaju utisak je ostavio obavezno moraju da odu na ruak u jednu od
lestyal Cruise. u grickanju sitnih ribica. E, to je konobar iz Albanije mnogobrojnih taverni na jagnjetinu i jaretinu. Grci
Pitate se da li je atinska rivi- prava organska kozmetika. Aleksandros Selnas. su poznati po tome to kad peku jagnje na ranju,
jera skuplja od solunske? Jeste, Oduevljen je onim ono ne moe da bude tee od 10 kilograma i zovu
neznatno. Najpoznatija oping to je uo o Beo- ga galakto ili bebi jagnje. Oni koji odu na Halkidiki
ulica Ermu u brdovitom centru gradu koji namerava da u apartmane vezani su za jedno mesto, a ovde ako
Atine je veoma zanimljiva, ne moete da se poseti. Usput nam je ispriao nekoliko rei o lepoj elite sve da vidite i doivite, krenite u Glifadu! -
mimoiete, ali ne vredi trati u kupovinu krpica. Svi albanskoj obali koju smo takoe obili sa KonTiki- zakljuuje uz osmeh na domain na putovanju
svetski brendovi su prisutni i u Beogradu. U okolnim jem. Slobodan Mii.
ulicama su prodavnice grke garderobe, ali pazite Cena taksija? Nismo saznali. Jo jednom se doka- Slobu, kao i uvek, svi posluamo. Probali smo i uzo
ima dosta i kineske robe. Pa ko ta voli, nek izvoli... zalo zato su Grci, kako svi vole da kau, naa braa. i vino uto kao zlato, i galaktiko. I na kraju, jo jedan
Naa preporuka u pomenutoj ulici je parfimerija sa Naime, kada je uo da smo Srbi, taksista nije hteo da specijalitet. Ovije kiselo mleko preliveno medom.
grkom organskom kozmetikom. Cene pristojne, a nam naplati vonju do Akropolja. Da li zbog toga ili Najlepe stvari su i najednostavnije. I najukusnije.
posle upotrebe parfem nije potreban. to na domain Slobodan Mii nasmejano govori Sigurna sam da emo posle ovog putovanja moja
Cene pia se neznatno razlikuju u odnosu na grki kao maternji, ostala je nepoznanica koja nas drugarica Jelena i ja nauiti grki iz broura koje
Solun. Noni ivot na Glifadi je magian. Moderno je jo jednom podstakla da ceo dan prepriavamo smo davno kupile. Valentina Milenkovi

NA PROPUTOVANJU KROZ MINHEN
Ninfenburg ili mesto

iz istorije Nemake

N
infenburg je barokna palata u Minhenu koju je
vladar Feredinand Marija namenio svojoj supru-
zi Henrijeti. Italijanski arhitekta Agostino Baroli
pustio je mati na volju i 1664. zapoeo gradnju.
Radovi su zavreni 1675. a 1701, dolaskom Emanuela Maksi-
milijana na presto, dograeni su novi paviljoni i galerije. Dvorac
je definitivno zavrio Karl VII ulepavajui ga baroknim vilama...
Ova palata ima i znaajno mesto u istoriji Nemake. U njoj je
potpisan Ninfenburki sporazum (1741), pod njenim svodovima
preminuo je (1825) kralj Maksimilijan I Bavarski, u odajama palate se
rodio i njegov praunuk Ludvig II Bavarski...
Danas je ova palata jedna od najveih znamenitosti Minhena. Atrak-
cija za turiste je kamenita sala oslikana radovima Johana Zimermana koje
dopunjava barokni dekor sa sekvencama rokokoa i neoklasicizma, majstora
Franciska de Kuvilja. Biva mala trpezarija u junom delu paviljona danas je
Galerija lepota Ludvika I Bavarskog. Nekadanje konjunice pretvorene su u
muzej koija i vozova. Eksponat atrakcija je koija kralja Ludvika II. Panju turista
privlai i fabrika porcelana koja je putena u rad jo 1745. godine.
Lepotu palate dopunjuje fascinantni park koji se prostire na 800 hektara. Kroz
vreme je esto preureivan. Daleke 1671. imao je karakteristike italijanskog vrata, za-
tim je pretvoren u francuski, a od 19. veka, posle nove rekonstrukcije je engleski vrt.
Po osi park deli kanal koji povezuje palatu i mermerne kaskade. S obe strane kanala su
jezera a u neposrednoj blizini i brojni paviljoni...
Pagodenburg je osmougaoni dvospratni paviljon s mnogo kineskih ukrasa; Badenburg
je barokni paviljon sa velikom banket salom i kineskim tapetama na zidovima; Magdalenen-
klaus je paviljon za meditaciju i odmor; Amalienburg je lovaka kua Karla VI u baroknom stilu
sa salom ukraenom ogledalima i delovima koji su zasuti peskom za pse...

JEZERO KOMO
Mesto za uivanje
s onim koga volite
J
ezero Komo smeteno je nasuprot brdo-
vitom umskom podnoju Alpa i najspe-
ktakularnije je od svih jezera u ovom delu
Italije, ali i Evrope. Du cele obale su luksu-
zni hoteli, neki i sa bazenima koji plutaju u jezeru.
Mediteranske vile sa oaravajue lepim batama,
ima i onih otvorenih za posete, zaokruuju
aroliju i svu lepotu obale ovog jezera.
Jezero Komo, sa visoko rangiranim hote-
lima, zapravo je podruje poznato po svom
dramatinom pejzau. Ovaj predivni deo sveta
u severnoj Italiji, u regiji Lombardija, nudi luk-
suz koji se vidi samo u romantinim holivuds-
kim filmovima.
Na jezeru Komo je najbolje uivati u leernom
tempu. Prijatna kombinacija rustinog i luksuza
zahteva spor i udoban korak kako bi istovreme-
no uivali i u prirodnim lepotama i blagom vre-
menu. U toplom prolenom danu mnogi turisti

sede pored jezera sa nogama u vodi i jedu slad- jezera Komo. Najlaki nain da se tamo doe jeste kada savreno aranirani ovali ponu da pokrivaju
oled od pistaa uivajui u pogledu na labudove vonja trajektom iz Kadenabija. Kada se zavri obi- sto pre nego to stvarni obrok pone. Antipas-
koji plove jezerom. Ovaj trenutak ravan je izazovu lazak Belaa, trajektom se plovi prema prelepom tio - predjelo ili antipasti u mnoini, znai da pre
kome je teko odoleti. Posebna dra je etnja do selu Varena na istonoj obali jezera. Pogled sa tog obroka vidite kako formalno izgleda tradicionalni
jezera i nazad koja se moe svesti i na istraivanje mesta, po miljenju mnogih, najbolji je u sunano italijanski obrok.
svih lepota brojnih bati ispunjenih prekrasnim kasno popodne kad zgrade izgledaju kao pastel Bogati i slavni su poseivali jezera Italije vekov-
azelejama, uz koraanje neobino uskim stepeni- bojice poslagane uz obalu. Na isto mesto se moe ima, ali je u poslednje vreme njihova popularnost
cama i uvrnutim uliicama starog grada. doi i automobilom. Preporuka je da se zatim iezla. Sa planinama i jezerima koja okruuju
Najbolji nain da se upozna jezero jeste da koris- ukrcate na trajekt i vozite do oblinjeg zamka posetioce, vrlo brzo se prilagoavate atmos-
tite trajekte i brodie. U pogledu sa vode uivaete iz 13. veka - Kastel di Vezi, odakle se prua pan- feri mirnog mesta idealnog za uivanje u lepoti
u arhitekturi prekrasne vile Karlota u blizini tra- oramski pogled na jezero. prirode i jelima najsveije mediteranske hrane.
jektne stanice u Kadenabi. Ova velelepna vila na Malo ostrvo Komaina, uokvireno snegom Okruenje podsea na idiline slike iz prolosti,
obali podsea na davno prolo vreme. To je mesto pokrivenim vrhovima i azurno plava voda, mami a glatka i ista voda jezera se presijava pod sja-
gde e bujni zasadi, mermerne skulpture i rascvet- goste iz sredine jezera im dou na rajske obale jem italijanskog sunca. Kronje brojnog drvea
alo cvee uiniti da se gosti i posetioci oseaju kao jezera Komo. i rascvetale kamelije okruuju elegantne vile.
da su sputeni nekom udnom spravom u neki Sa lepo uukanim kafiima i restoranima, kao Jezero Komo je zapravo idealno mesto za posetu
drugi vek, u neko mirnije vreme. i itavim nizom radnji koje nude najbolji izbor si- kada zapoinje novo poglavlje u ivotu kao to je
Belao sa svojim kompaktnim, lepim i be- reva i peurki, ovo je mesto gde je hrana sastavni nova romantina veza, brak ili jednostavno mesto
sprekornim okruenjem odavno nazivaju biserom deo kulture. Ovde se ui pravo znaenje predjela na kome se uiva u drutvu nekoga koga volite.

ZAPIS IZ FRANCUSKE
Dvorci kao iz
mate i kue
bez prozora
G
rad Ane je prestonica nekadanje isto- due! Ni psa, ni make, ni prolaznika. Nema ak
imene grofovije. Nalazi se pored reke u ni turista
podnoju brda na ijem vrhu dominira Ane se, uprkos svemu, ne zaboravlja. Zapra-
tvrava iz 13. veka. Prvobitno je bila vo, pamti se za sva vremena po gotskoj katedrali
granini punkt. Ima 17 kula i jedinstvenu kole- Sveti Moris iz 12. veka, koja se nalazi na vrhu
kciju srednjovekovnih tapiserija sa izvanredno strmih stepenica sa krstom koji stremi ka nebu.
ouvanim bojama. Proli smo kroz centar grada Tu su i prelepi vitrai.
i smestili se u starinski hotel ija unutranjost Sledeeg jutra stiemo u Somir, nekadanji
podsea na dvorac. U udobnim zlatastosre- centar srednjovekovnog protestantizma u Fran-
brnim sobama sa kitnjastim ukrasima i mi se na cuskoj. Kraljevska porodica dinastije Valoa nije
neki oseamo carski. Ubrzo izlazimo. Naoruani imala mukog naslednika i krunu je nasledio
mapama Anea, kreemo u istraivanje. njihov daleki roak Anri etvrti, grof od Navara
Doekuje nas sumrak i iroka ulica koja vodi iz dinastije Burbon. Bio je prvi protestant koji je
do obale reke Men, pritoke Loare. Prolazimo vladao zemljom. Uen i progresivan, osnovao je
pored fontane i nekoliko bistroa. univerzitete i doveo najpoznatije profesore iz
I sve bi bilo lepo da nije pusto! Nigde ive sveta tako da je Somir bio grad aristrokatije.

Na postolju nekadanjeg utvrenja uzdie Pred nama je mlada uma bambusove trske. Ot- ljen je autentinim nametajem i poseduje bro-
se lebdei dvorac Somir. Blistavo beo i mini- kud bambus u Evropi? jna umetnika dela.
jaturan, sluio je uglavnom za dvorske zabave To je zbog klime koja je u dolini Loare blaga, Putujemo dalje, za Lo. Kue u ovom delu
Na ovom proputovanju je i dvorac Ise. Pro- a na nju utie blizina Atlantika. Leta nisu suvie Francuske gotovo da i nemaju prozore ve su to
lazimo kroz njegov prekrasni vrt i staza nas vodi arka, a zime su kine i bez snega. Prolee ovde takozvana vrata-prozori sa drvenim alonima.
uzbrdo, prema gorostasnim stablima. Njihove poinje rano a njegov vesnik je puzaviasta Temelji su od kamena i dosta visoki kao i ste-
razgranate kronje delimino zaklanjaju kule bezlisna glicinija grozdastih ljubiastih cveto- penice. Taj nain gradnje se zadrao, a primen-
kao iz bajke Uspavana lepotica. Naime, arlo va. Ona ukraava fasade gotovo svih seoskih i jivan je zbog poplava koje su nekada ovde bile
Peroa je svoju junakinju smestio ba u ovu varokih kua. problem. Sve kue imaju picaste krovove a
idilinu palatu da sanja svoj stogodinji san Aze L'Rido je velelepna palata koja podsea staze i trotoari su ruiaste boje.
Ise, dvorac bledoute boje, sagradila je u 15. na brod na vodi, poto se nalazi na malom os- Veina od tih besprekorno ureenih seoskih
veku plemika porodica Buel. Danas je to muzej trvu reke Andr. Smetena je u umi na perif- dvorita sa ianom travom i prelepim vr-
sa bogato opremljenim odajama. Bajka o uspa- eriji istoimene varoice sa poljunenim trgom tovima izdaju se za vikende i godinje odmore
vanoj lepotici prija uima a sve to nas okruuje i kuama s krovovima od slame boje graka. Parianima, stanovnicima Tura, Anea i Nanta
zapravo je praznik za oko. Sagraen je 1515. godine pred bitku kod Marin- koji trae sobu ili itavu kuu.
Na glavnoj kapiji eka nas veliko iznenaenje. jana za vreme vladavine Fransoa Prvog. Oprem- Lo se smatra jednim od najlepih francuskih
gradova. Lei na obali reke Andr sa tvravom spiska je Ana Bretonska, koja je u miraz muu prebivalite i doseljavaju se u Tur.
koja se nalazi na brdu i opasana je zidinama Luju Dvanaestom donela Bretanju ime je Fran- Nedaleko od grada je dvorac Lane. Izgraen
u okviru kojih je dvorac, crkva i kula visoka 36 cusko kraljevstvo bilo uveano i zaokrueno. je poetkom 16. veka, u senci predivnih vrtova
metara. Lo je bio poznat po borbama izmeu I mada su sve tri ivele u razliitim epohama - koji ga okruuju i prostiru se na povrini od 12
Engleza i Francuza, po vladajuoj dinastiji Valoa zajedniko im je to to je svaka, prolazei kroz hektara.
i po tri znamenite ene. Prva je Jovanka od Or- ovaj dvorac, iza sebe ostavila znaajan trag. Taj besprekorni park koji se obnavlja dva puta
leana (devojka koja je u vreme arla Sedmog I na kraju - Tur, jedan od najstarijih srednjove- godinje, kao skelet ima kresani imir izmeu
povela rat protiv Engleza, kasnije spaljena na kovnih gradova Francuske. kojeg su posaene biljke udesnih boja. U is-
lomai, a poetkom 20. veka proglaena za sve- Klima koja je mnogo blaa i prijatnija nego tom nivou, a na razliitim mestima neguje se
ticu). Druga je bila Anjes Sorel, ljubavnica kralja u Parizu, kao i jeftiniji ivot ine ovaj grad vrlo ne samo ukrasno ve i livadsko cvee, lekovite
arla Osmog, poznata kao veliki darodavac privlanim. Mnogi Pariani, pa ak i stranci, trave, povrtarske kulture, zainske i miriljave
crkve. Na kraju je - otrovana. Trea dama sa ovog naroito engleski penzioneri, menjaju svoje biljke

MOSKVA ILI PRESTONICA U KOJU SE ZALJUBLJUJETE NA PRVI POGLED
otica ok iena
Lep G
lavni grad Rusije je toliko moan da oarava i
razoruava svakog posetioca ve na prvi pogled.
Sva poznata zdanja su masivna i impresivna, a sa
impozantnom arhitekturom i impresivnim fasadama
Moskva deluje autoritativno i pomalo otro. Obasjana zlatnim
kupolama pravoslavnih svetinja, koje se nalaze na gotovo sva-
kom koraku i savremenim neonskim reklamama, Moskva se
razmee svojom bogatom lepotom.
Sa malo vie od 14 miliona stanovnika i svemu onome to
nudi, Moskva je prava svetska metropola. Pored poznatih
turistikih taaka poput Kremlja, Crvenog trga, crkve Vasilija
Blaenog, najpoznatijih ulica starog i novog Arbata, galerije
Tetrjakovski, Boljoj teatra, hrama Hrista Spasitelja i dru-
gih znamenitosti, Moskva je poznata i po unikatnim metro
stanicama. uveni moskovski metro jedan je od najstarijih i
najlepih na svetu. Zidovi podzemnih stanica su islikani moza-
icima, vitraima, ukraeni raskonim viseim lusterima i skulp-
turama, te podseaju na muzeje i prava su atrakcija za turiste.
Kroz moskovski metro dnevno proe oko devet miliona ljudi.
Metro ima 73 stanice od kojih svaka ima svoje ime, zato je
poeljno da se po dolasku u Moskvu prvo pazari plan metroa
i prate linije koje su obeleene razliitim bojama. Na svakoj
stanici postoji spisak narednih stanica tako da je snalaenje
poprilino lako. U podnoju stepenica metroa u specijalnim
kabinama sede uvari koji pomno prate svaki korak, ali oni
nisu preterano ljubazni u davanju bilo kakvih informacija za
lake snalaenje. U metrou su prole godine postavljeni meha-
nizmi koji pritiskom na dugme direktno spajaju sa policijom i
sa centrom za pruanje informacija, ali ovakvu uslugu moete
koristiti samo ukoliko dobro govorite ruski. U suprotnom, ona

im kupolama
zlatn
vam je beznaajna, jer je sagovornicima sa druge strane en-
gleski jezik potpuna nepoznanica.
U Moskvi, pored metroa, dosta se koristi i taksi koji je skup.
Vonja se ugovara samo na poziv, a retko koje taksi vozilo e
vam stati ukoliko ga zaustavite na ulici. Guve u saobraaju su
velike, pogotovo od tri sata popodne kad ponje saobraajni
kolaps.
Peaci u Moskvi mogu prei ulicu samo na retkim mes-
tima, jer su bulevari iroki od po desetak traka, tako da su za
prelazak namenjeni iskljuivo podzemni prolazi prepuni malih
radnjica i suvenirnica. U prolazima se esto moe naii na pros-
jake i uline svirae koji na taj nain zarauju za ivot.
U Moskvi se na svakom koraku uju strani jezici, ali i pored
velikog broja turista koji poseuju ovaj grad svi svetski bren-
dovi su ovde ispisani iskljuivo irilinim fontom. Pomalo
neuobiajeno izgledaju natpisi Mekdonaldsa, Starbaksa,
Koka kole i slinih na irilinom fontu.
Na ulazu u skoro svaki restoran, kafi i javnu ustanovu posto-
je detektori za metal. Postavljeni su na vratima iz preventivnih
razloga zbog teroristikih napada kojima se sada posveuje
vie panje iz bezbednosnih razloga.
Tradicionalna ruska kuhinja obiluje ribom, raznim vrstama
mesa, peurkama, pihtijama, turijom i neizbenom poslasti-
com po kojoj je Moskva poznata - sladoledom. Najpoznatije
jelo je crvena supa puna mesa bor, a peljmeni su uskusno
jelo napravljeno od testa koje je punjeno ribom ili mesom
uz koje se slui specijalni sos slian tatar sosu. Blinike
(palainke) najee se slue sa presnim tankim nitama lo-
sosa. Pre ruka ili veere obavezno se pije aj u koji se umesto
eera dodaje dem. Rusi neguju tradiciju ispijanja votke, koja
se obavezno pije na eks, a u ponudi su votke sa raznim uku-
sima od jagode, brusnice, mente i sl.
BALI JE OSTRVO PONOS MEU BROJNIM OSTRVIMA INDONEZIJE
Tropski raj
sa 20.000
hramova
Glavni grad Balija je Denpasar, u kom
su smeteni svi organi vlasti, kao i
veina univerziteta, dok je kulturni
centar ostrva grad Ubud

B
ali je skoro neprimetna zelena mrlja Ubud. Iako se nalaze na svega 40 kilometara uivaju u odmoru u hotelima obraslim trops-
na mapi sveta. Meutim, kulturna jedan od drugog, Denpasar i Ubud su se raz- kim rastinjem i u blizini velikog broja restor-
batina ovog ostrva, religija i obiaji, vili u dva grada toliko razliita da boravak ana, SPA centara i oping molova. Bilo da ste
odnosno arhitektura i plesovi, ap- u njima ne ostavlja utisak da ste preli tako stari, mladi, sa porodicom, sami, u drutvu
solutno razliiti od ostalih indoneanskih malu razdaljinu. partnera ili prijatelja, ova obala e zadovolji-
naroda, odrednice su zarad kojih vredi po- Denpasar je glavni urbani centar Balija ti vae potrebe za onim zbog ega ste doli, a
setiti ovo boanstveno ostrvo zanemarljive sa populacijom od pola miliona stanovni- neretko ih i prevazii.
veliine. ka. U pitanju je administrativno i univerz- Ako ipak tragate za mirnim i udaljenim
Bali je i ostrvo bogova, tanije jedno od itetsko sedite Balija, ali i centralno mesto mestom, s jednim od najlepih pogleda na
vie od 17.000 ostrva koje ine Indoneanski za izuavanje tradicionalnih balineanskih kristalno isto more, nedaleko od Kute na-
arhipelag i jedino ije veinsko stanovnitvo plesova. Iako se grad nalazi na obali i nema lazi se plaa skrivena od veine turista koja
nisu pripadnici islamske veroispovesti. Zovu se zove Bingin. Nju uglavnom poseuju
ga jo i ostrvom hramova. S razlogom jer je na surferi koji, pratei talase oko sveta, nezao-
njemu oko 20.000 hindustikih hramova. Sa bilazno poseuju Bali. Smetaj na ovoj plai
svega tri i po miliona stanovnika, ovo ostrvo je jednostavan i ini ga svega nekoliko kua
ini zanemarljiv procenat indoneanske pop- koje su rsporeene tako da deluju kao da
ulacije koja broji oko 250 miliona. Meutim, lebde u vazduhu iznad mora ili vise sa stene
iz ekonomskog ugla, Bali je zajedno koja se strmo podie iznad plae. Ovo mesto
sa prestonicom Dakartom lid- podsea na mali tropski raj koji je upravo
er indoneanske privrede ono to je organizmu potrebno nakon izlaza-
zahvaljujui pre svega pri- ka po barovima i klubovima u Seminjaku i
hodima od turizma. okolini.
Iako je turizam glavna Ubud, gradi u kom ivi svega 30.000
privredna grana, Bali nije stanovnika, okrenut je umetnosti i meditaci-
jedno od onih letovalita ji. Skriven meu pirinanim terasama koje su
koje su progutali bezlini jedan od simbola Balija, Ubud je pravi mag-
hoteli nanizani du obale, net za turiste, ali i za sve one koji u nekom
briui pred sobom tra- trenutku poele da se presele na Bali. Jedna
gove lokalne, autentine sva- od veih atrakcija locirana na obodima grada
kodnevice. A u balineanskoj svakodnevici jeste uma majmuna, koja se smatra jednim
susreete sa sa nizom arenih tradiciona- od lokalnih svetilita i u kojoj se nalazi hram
lnih kostima, nasmejanim i drueljubivim mrtvih - Dalem Agung Padangtegal. Do nje-
stanovnitvom, neverovatnim brojem ga se stie nakon due etnje kroz umu u ko-
hramova i skulptura bogova na raskrsni- joj ste okrueni stablima kakaoa i rambutana
cama, sa umama u kojima e vam majmuni plau poput Barselone ili Tel Aviva, na svega iji plodovi vise iznad glava. uvari ume su
ukrasti naoare a onda ih menjati za voe, petnaestak minuta vonje motorom, koji majmuni koji e vas neumorno pratiti celim
plaama, visoravnima, termalnim izvorima, je glavno prevozno sredstvo u gotovo svim putem ukoliko sa sobom ponesete hranu.
talasima, kristalno istom vodom, ukusnom gradovima Indonezije, stie se do nekih od S druge strane, u samom gradu ljubitelji
hranom i umetnou, po kojoj je ovo ostrvo najpoznatijih letovalita na svetu. tradicije, kostima i plesa mogu uivati u bro-
moda i najpoznatije. Plae Kute, Seminjaka i Legiana prosti- jnim koncertima tradicionalnog gamelana
Glavni grad Balija je Denpasar, u kom su ru se juno od grada i predstavljaju pravi sastavljenog od udarakih instrumenata,
smeteni svi organi vlasti, kao i veina uni- raj za surfere, zbog ogromnih talasa koji kao i itavom nizu balineanskih plesova,
verziteta, dok je kulturni centar ostrva grad ih zapljuskuju, ali takoe i za sve one koji kao i lutkarskog pozorita.
Inae, balineanska tradicija dramskih hramova, Tana spiracija mnogim
umetnosti predstavlja jednu od najbogati- Lot je podignut legendama. Pre-
jih i najinovativnijih na svetu. Sloenost u 15. veku na ma jednoj od
kostima i pokreta, zajedno sa dramatinom malom ostrvu- njih, ostrvce na
minkom, predstavlja glavne faktore koji steni, koje je, kojem se nalazi
privlae panju raznovrsne i brojne publike. prema legendi, hram uvaju mor-
Meanje razliitih stilova modernih plesova hinduistiki ske zmije od zlih
sa tradicionalnim ili fuzija balineanskih ple- svetenik Ni- duhova, dok najvea
sova sa muzikom nekih od najpoznatijih pop rarta prepoznao meu njima navodno
izvoaa dananjice, daju odabranoj pesmi kao sveto mesto. boravi u maloj peini,
potpuno novi ivot, ali i plesu neku novu Ovaj hram, kojem je obezbeujui hram od
formu, oznaavajui karakteristiku plesne dao ime Tana Lot, to neprijatelja koji bi mu mogli
tradicije ovog ostrva. na balineanskom jeziku naneti tetu. Druga, romantina
Kada je u pitanju popularna kultura, znai zemljite u moru, namenio legenda kae da ukoliko posetite Tana Lot
Ubud sada moe oekivati jo vei priliv je oboavanju bogova mora. Danas se ne sa svojim partnerom ili partnerkom sa ko-
turista nakon snimanja dela poslednjeg fil- moe ui u hram, a ranije je bilo mogue jim niste u braku, vaa veza e se ubrzo
ma Dulije Roberts Jedi, moli, voli. U filmu doi do njega u trenucima kada nastupi os- nakon toga okonati, to se u sluaju
su prikazani neki od lepih delova grada, eka i tako oslobodi klizavi put koji vodi do autora ovih redova i dogodilo.
tradicionalna arhitektura, pirinane terase ulaza. Meutim, moete posetiti sam loka- Da li je to dokaz o istinitosti
i iv kolorit balineanske svakodnevice. litet, opkoljen prodavcima suvenira i turis- ove legende? Moda. Uos-
Verovatno najlepi i najzanimljiviji tima, osim ukoliko nemate sree da doete talom, nije li lepota leg-
hram na Baliju nalazi se uz samu obalu, u periodu kine sezone, kada je broj prvih, endi, osim u mistinosti,
nadomak grada Tabanana, 20 kilometara a naroito drugih znaajno manji. takoe u njihovoj
od Denpasara. Jedan od sedam morskih Od kada je nastao, ovaj hram je bio in- neproverljivosti.
Meu ostalim atrak-
cijama koje ovo ostrvo
nudi je jo mnogo drugih,
poput ronjenja, posete
oblinjim ostrvima sa belim
plaama i bogatom faunom
oko morskih grebena sa prozirnom vodom,
poseta jednom od dva aktivna vulkana,
batama sa orhidejama, termalnim izvori-
ma i tako dalje...
Danbas je Bali u viestrukoj opasnosti.
Jedna od njih je svakako globalno zag-
revanje koje preti da potopi ovo maleno
ostrvo; druga opasnost jeste njegova sve
vea transformacija pod naletima turista.
Uprkos tome i cunamiju koji je pre nekoliko
godina naneo dosta tete, Bali, kao i mno-
gobrojni hoteli na njemu ne silaze sa top
lista najprestinijih turistikih magazina i
pregleda SPA centara sveta. Nikola Peri

Nova godina krajem februara
Proslave na Baliju su uvene po koliini buke koju proizvode. Veliki broj ceremonija prolazi praen
tradicionalnim plesovima, kao i muzikom gamelana koji svojom glasnou ne samo da u potpu-
nosti okupiraju prostor u kom nastupaju, ve se mogu uti i oko scene. Ipak, svoju novu godinu,
Njepi, Balineani proslavljaju u potpunoj tiini. Balineanska nova godina se obeleava krajem
februara ili poetkom marta prema njihovom lunarnom kalendaru, a kao uvod u Njepi, poznat pod
imenom Dan tiine, u selima irom ostrva se priprema velika proslava. Ovo je jedan od najvanijih
praznika, te se njegovom pripremanju pristupa mesecima kada svaka kua ili grupa prijatelja
pone da pravi ogo-ogo. Ta demonska statua napravljena od trske i papira esto je ogromna a
simbolizuje duhove i negativne elemente prisutne u selu. Tako, dan pre poetka Njepija, u selu ili
gradu organizuje se parada, gde svi iznesu na ulice svoju statuu i zajedno sa ostalima krenu u
paradu do najblie plae. Usput se iznose i statue bogova koje svaka porodica poseduje, kao i po-
nude, tj. rtve bogovima koje su uvek biljnog porekla. Sve je praeno glasnom muzikom i plesom.
Kada parada pristigne na plau u veernjim satima ogo-ogo, koji su inae uraeni sa dosta truda,
spaljuju se, to treba da dovede do nove ravnotee bogova, prirode i oveka. Nakon ovog rituala,
odlazi se kuama i u est sati sledeeg jutra poinje Njepi. Tog dana, na snagu stupa pet zabrana
- zabrana rada, putovanja, paljenja vatre, telesnih uivanja i zabrana hrane koju potuju
najreligiozniji. Ovaj dan treba da bude posveen meditaciji i samospoznaji. Zanimljivo je
i to to turisti nisu na potedi ovog pravila i to apsolutno niko ne moe da izae na
ulice ili plae tog dana. ak je i aerodrom zatvoren i samo hitni sluajevi ili ene koje
su pred poroajem mogu biti izuzeti od pravila.
Njepi se okonava idueg dana, takoe u est ujutru. Novi dan predstavlja dan
susreta sa blinjima i dan uzajamnog opratanja na samom poetku nove godine.
Bez sumnje. Ovo iskustvo ne ostavlja ravnodunim one koji se nau usred njega
neoekivano i pogotovo bez plana ta raditi sledeeg dana.

JAPAN ILI ZEMLJA VULKANSKE ZONE PACIFIKOG VATRENOG KRUGA
26 g rad ova , 6 g r
N
ihon no Koku je ime Japana u originalu i doslovno znai
zemlja gde izlazi sunce. Arheoloka otkria nude do-
kaz da je Japan bio naseljen ljudima jo pre 500.000
godina, dakle u starijem kamenom dobu. Geografski
pripada istonoj Aziji s preciznom lokacijom u zapadnom rubu
Pacifikog okeana. Re je, zapravo, o zemlji ostrva. etiri velika
(Hokaido, Honu, ikoku i Kjou) okruena su velikim brojem
malih, kao i grupom udaljenih s imenom Okinava.
Prva snana japanska drava datira iz osmog veka. Bila je skon-
centrisana oko carskog dvora u gradu Nara. Kasnije se carski dvor
seli u Kjoto (u prevodu glavni grad) i tada u stvari zapoinje zlatno
doba klasine japanske kulture... I zemlje udesne istorije koja danas,
zarad mnogo toga, golica matu i budi znatielju ljubitelja putovanja iz
celog sveta.
Aktuelni car Japana je Akihito. Preuzeo je vlast posle smrti svog oca Hiro-
hita 1989. godine i tako slubeno postao 125. vladar Japana. Po ustavu koji je na
snazi car nema nikakvu mo i praktino je samo ceremonijalni lider. Za Japance je
simbol drave i nacionalnog jedinstva.
Japan se nalazi u vulkanskoj zoni u takozvanom Pacifikom vatrenom krugu. Na svim os-
trvima esta su podrhtavanja tla i povremene vulkanske aktivnosti. Razorni zemljotresi, iji su re-
zultat esto cunami talasi, dogaaju se i nekoliko puta u jednom veku. Poslednji zemljotres s razornim
posledicama bio je 2004. godine.
Zarad svega, nain gradnje u ovoj zemlji je specifian. Zgrade du ulica nisu spojene ve su razmak-
nute kako bi se smanjio uticaj podrhtavanja tla i omoguilo svakoj graevini da se nesmetano pomera
nekoliko centimetara levo ili desno.

gradia i 8 sel a
Tokio je metropola Japana. Sas-
toji se, zapravo, od 26 gradova, est
gradia i osam sela koji su tokom vre-
mena postali celina. Ovo je i grad u ko-
jem ivi oko 35 miliona ljudi. Istovre-
meno je i centar svetske tehnologije
koji se u mnogo emu pribliio prizori-
ma iz dela naune fantastike.
To je i grad vievekovne tradicije.
Ljubazni domaini podsetie vas da je jo
u 7. veku u dananjoj japanskoj prestonici
izgraen prvi budistiki hram. S ponosom
pokazuju i na tvravu grada Edo, kako se
nekad davno zvao Tokio. Izgraena je sredinom
17. veka.
Svoje sadanje ime Tokio je dobio 1869. godine kada
je imperator Meii svoje sedite iz Kjota preselio u ovaj
grad. Za istoriju Japana ista godina je znaajna i zbog toga jer
je to datum kada je ukinuta vlast oguna i kada je car postao jedini
vladar.
Ginza je deo grada sa najvie prodavnica, restorana i nonih klubova. Svaka robna
marka koja neto predstavlja u svetu ima ovde svoj prostor.
Nekada je to bila uvena kovnica srebrnjaka po emu je Ginza i dobila ime. Posle razornog zemlj-
otresa (1923) ovaj deo grada pretvoren je u trgovaku etvrt.
Ginza je poznata i po najskupljem zemljitu na svetu. Kvadratni metar graevinske parcele u ovom
Sui
Nacionalni kulinarski specijalitet je
sui. Retki su oni koji doputuju u ovu
udesnu zemlju a da ne probaju jelo
koje je japanske kuvare proslavilo irom
sveta.
Sui su zapravo valjakasto ob-
likovani zalogaji pirina pomeanog
sa najrazliitijim vrstama morske ribe
a umotani u neku od mnogobrojnih
delu Tokija esto prelazi cenu od 100.000 amerikih dolara.

Akihabara je najvei elektronski buvljak na svetu ili gradska etvrt u kojoj moete da kupite sve
to pripada asortimanu kompjuterske, audio i video opreme. Na istim tezgama mogue je pazariti i
puno toga drugog pa ak i odeu. Prodavci svoju robu nude glasnim reklamiranjem i izvikivanjem
cena. Naravno, kako i dolikuje svetskom centru elektronike svi glasovi su snimljeni i emituju se preko
ozvuenja to ovaj deo Tokija ini nesnosno bunim. morskih trava bez kojih je japanska
Jokohama, nekada davno ribarsko selo, zatim velika luka i na kraju grad koji je prvi u Japanu popri- kuhinja nezamisliva.
mio uticaj zapadnih zemalja sveta. To je i grad u kojem su tampane prve japanske novine, ali i deo Postoje dve vrste ovog specijaliteta:
prestonice u kojoj su prvi put ulice bile osvetljene lampama na gas. Zvanino, Jokohama je predgrae nagiri i hosomaki. Prvi ima oblik evapa
glavnog grada u kojem ivi tri miliona stanovnika. Od centra Tokija udaljena je tridesetak kilometara i i sevira se na pirinu na koji se pre-
jo 1927. povezana je redovnom, brzom i udobnom, metro linijom. thodno nanese malo sireta, japanskog
Grad koji se ne zaobilazi prilikom putovanja u Japan. Sa 17 velikih hramova deo je svetske kulturne rena i na vrh se stavi riba po izboru.
batine. Jedan od najimpresivnijih je Kiomizu. Sagraen je jo u 8. a potpuno renoviran u 15. i 17. Hosomaki su rolnice obloene algama.
veku. Pirina pomean sa siretom, seckanim
Zamak Nio je arhitektonski biser prepoznatljiv zbog bogate dekorativne umetnosti momojama povrem i ribom urola se i isecka na
nekoliko delova.
perioda. Primer rane kamakura arhitekture je Sanjusangen, nacionalni spomenik iz 12. veka, koji je Posle svakog suija, odnosno jednog
u isto vreme i istinska riznica kulture. Razgledanje podrazumeva obilazak hrama Heian, sagraenog zalogaja, pojede se list umbira kako bi
1895. godine u ast hiljadustote godinjice Kjota. se neutralisao ukus a usta pripremila za
sledei zalogaj.

TAJLAND ILI ZEMLJA U KOJOJ JE SVE VIE OD LEPOTE
Nova godina
na ostrvu s
pogledom na raj
Bangkok lei na samo dva

metra nadmorske visine,
smeten je u unutranjosti
zemlje na oko 15 kilometara
udaljenosti od vrha
Sijamskog zaliva. Reka ao
Praja deli ovu paradoksima
okovanu naseobinu na
praktino dva dela

N
ova godina se moe doekati i u zatim ivopisne lagune sa nestvarnim plaama
kupaem kostimu. Na plaama ostrva prekrivenim belim peskom i jo puno toga
Ko Samui pleni pogled na raj smeten slika su jedinstvenog arma Ko Samuia. Oko
u srcu Sijamskog zaliva koji oarava 45.000 stanovnika nekada je ovde preivljavalo
egzotinou. Zbog brojnih stabala, gotovo zahvaljujui lovu ribe ali i eksploataciji
uma, nazivaju ga jo i kokosovo ostrvo. kaukovca, odnosno kokosa... Od devedesetih
Sa kontinenta do aerodroma Samui, jedi- godina prolog veka zapoinje era turistikog
nog na ostrvu, leti se oko sat vremena. Zarad buma. I njihov neuporedivo lepi ivot.
mnogo ega ovo ostrvo uistinu je boanski Ali pre ostrva turisti se po nepisanom pravilu
dar netaknute prirode. upoznaju sa Bangkokom. Ovo je zapravo in-
Ako po sletanju na lokalni ternacionalno ime prestonice i najveeg grada
aerodrom dopustite sebi Tajlanda. Ono originalno, zarad ega su ovom
da ve na prvom koraku u mnogo emu intrigantnom gradu otvorene
zalutate pogledom negde ak i stranice Ginisove knjige rekorda, glasi:
u daljinu, zasigurno je da Krun Thep Mahanakhon Amon Rattanakosian
ete se sudariti sa Velikom Mahinthara Ayuthaya Mahadilok Phop Nop-
statuom Bude. Smetena pharat Ratehathani Burirom Undumratchani-
je na prirodnom uzvienju wet Mahasathan Amon Piman Awatan Sathit
i s obzirom na visinu (12 Sakkathattiya Witsanukam Prasit.
metara) vidljiva je skoro sa Bangkok lei na samo dva metra nadmorske
svake take ostrva. Vana visine, smeten je u unutranjosti zemlje na
sveta mesta su jo i hram oko 15 kilometara udaljenosti od vrha Sijam-
Leam Sor i jo vie onaj s skog zaliva. Reka ao Praja deli ovu paradoksi-
imenom Ko Samui s mumi- ma okovanu naseobinu na praktino dva dela.
jom monaha u vertikalnom Veneciju Istoka, kako mnogi doivljavaju Bang-
poloaju smetenom u kok zarad brojnih kanala (klongova, izvorno).
staklenom boksu. Ali i grad u kojem su prolost i sadanjost
Iz ptije perspektive asocira na nepravilno harmonino isprepletene.
ucrtan krug na puini okeana. Sa duinom Ukoliko ste raspoloeni da uivate u panora-
od 25 i irinom od 21 kilometra, uzbudljiva je mi grada, da uistinu shvatite njegovu veliinu,
ostrvska destinacija ponajpre zarad onog to predlog je da svratite do Bajok Skaja, zvanino
mu je priroda ostavila u naslee. Velianstveni najvie graevine tajlandske prestonice sa ijeg
vodopadi u unutranjosti, pre svih Namuang, se poslednjeg sprata prua fascinantan pogled.

A da biste upoznali puls ivota, navike i jo
mnogo toga to poput magneta u Bang-
kok privlai milione turista iz celog sveta, ne
propustite etnju Sijam skverom. To je, preko
dana, najfrekventniji deo ovog megapolisa sa
bezbroj atributa moderne svetske metropole.
Lanci velikih i najpoznatijih robnih kua i pro-
davnice s robom i iz najudaljenijih zemalja
planete, neka vrsta su objanjenja zato je
Bangkok u svetu znan i kao grad trgovine.
Kvart Pat Pong je mali raritet. Prvo zato jer
su u veernjim satima brojne uske ulice neka
vrsta bazara na otvorenom gde se trguje do
jedan sat iza ponoi. Ali ovaj kvart je i kvart
ljubavi i dobrog uivanja u kojem je sve na
izvolite. Misli se na ulno uivanja. Odnos-
no, seks. Uz novanu nadoknadu imate
mogunost da budete voajer bez straha da
e se neko na vas naljutiti to gledate seks
uivo, ali i da u svemu aktivno uestvujete.
Kau da Nemci zbog svega organizuju arter
letove do tajlandskog glavnog grada. Nisu
jedini. Tajlandska masaa je uostalom neka
vrsta brenda ove azijske zemlje...
Jedna od atrakcija je poseta ploveoj pijaci
u provinciji Radabur. Negde oko 70 kilom-
etara zapadno od Bangkoka autobusima se
stie do depoa odakle kreu amci u malu
avanturu kanalima. Posle dvadeset minuta
vonje pristiete u deo gde su amci sa
voem i povrem ve na reci a neto kasnije
stie se i do cilja - platoa Damnoeu Saduak,
bazara na sojenicama i radnjama prepunim
svile, predmeta od drveta, krokodilske koe,
eira od lista banane... Cenkanje je poeljno
a cene vie nego povoljne.
U amcima je i veliki izbor povra i voa.
Poev od kokosa, rambutana, papaje,
guavasa do duriana, najsmrdljivijeg voa
carskog ukusa.

EGIPAT JE ZEMLJA S MILION I JEDNOM AROLIJOM
Monumentalni
spomenik ljudske
civilizacije
E
gipat je uzbudljiva i zanosna zemlja na i naslednicima iz 12. dinastije. Vreme novog
raskru Evrope, Afrike i Orijenta. Ova zem- carstva (1530. pre n. e. do 1075. pre n. e.) istorija
lja velianstvenog naslea i monumentalni pamti kao vrhunac razvoja Egipta i teritorijalnog
spomenik poetaka ljudske civilizacije na irenja drave sve do Eufrata. Ve posle 1075. pre
neki nain je i prva turistika destinacija na sve- n. e. mo kraljevstva postepeno je slabila usled
tu... Danas predstavlja nezaobilazno odredite unutranjih sukoba. Egipat osvajaju Nubijci (730.
turistima iz celog sveta. Njen ukras su, izmeu os- pre n. e. do 664. pre n. e.), zatim Asirci, a kas-
talog, viemilionski glavni grad Kairo sa svim svo- nije Vavilonci. Persijski kralj Kambiz (525. pre n.
jim razliitostima, Crveno more, luksuzni hoteli e.) pretvara Egipat u svoju pokrajinu. Oko 332.
i peane plae, aktivan noni ivot... Turistiki pre n. e. na tlo Egipta stie sa svojim vojskom i
peat zemlji faraona daje i uzbudljivo krstarenje Aleksandar Veliki. Posle njegove smrti (323. pre
vodama Nila, kao i doivljaj orijentalne trgovine. n. e.), preuzima ga Ptolomej. Utemeljio je dinas-
Piramide Gize jedno su od sedam svetskih uda tiju (305. pre n. e. do 30. pre n. e.), sa glavnim
antikog sveta... Egipat je i Abu Simbel, hram gradom Aleksandrijom kao snanim aritem
isklesan u steni sa nestvarnim statuama Ramzesa helenistike kulture. Poslednji vladar ove dinas-
II. Egipat je i mona reka Nil, istorijom obojena tije bila je kraljica Kleopatra (51. pre n. e. do 30.
Aleksandrija i fascinantni Luksor. pre n. e.). Udajom za Marka Antonija, rimskog
Prva naselja na prostoru Egipta datiraju jo iz savladara, nije uspela da stvori snanu dravu.
6. veka pre nae ere. Neto kasnije nastale su i Umesto toga, Egipat je postao rimska provincija
dve drave: Donji Egipat na prostoru oko delte pod upravom Cezara (30. pre n. e.). Podelom Rim-
Nila, i juno od delte Gornji Egipat. Ujedinio ih je skog carstva (395) Egipat je pripao Vizantijskom
kralj Menes 2925. godine pre n. e. Ujedinjenjem carstvu.
je utemeljena i prva dinastija egipatskih fara- Dolaskom Arapa u Egipat (izmeu 623. i 642.
ona. Period vladavine prve tri dinastije u istoriji godine) u, do tada hriansku zemlju, stie is-
je poznat kao rano razdoblje (2925. pre n. e. do lam i arapski jezik. Tano 969. godine osvajaju
2575. pre n. e.). U periodu starog carstva (2575. ga severnoafriki vladari iz dinastije Fatimida,
pre n. e. do 2130. pre n. e.) podignute su prve zvanino itski muslimani, koji Egipat pretvaraju
piramide. Usledio je raspad drave i razdoblje u sredite svoje drave s prestonicom u Kairu (ute-
srednjeg carstva pod faraonom Amenemhetom meljen 973). Poslednji fatimidski vladar skinut

je s prestola 1175. godine. Kurdski vojskovoa
Saladin u Egipat vraa sunitski islam, a sebe 1175.
Kairo, glavni grad Egipta, zovu jo i Majka
proglaava sultanom. sveta. Ovo je grad jedinstvene atmosfere,
Godine 1517, turski sultan Selim I osvaja Egipat
poveravajui upravljanje dravom Memlucima. podjednako uzbudljiv i oputajui, ali svakako
Pokuaj Napoleona da od Egipta napravi fran-
cusku koloniju nije uspeo. Napoleon je osva-
uvek gostoprimljiv i dobronameran
janje zapoeo 1798, ali je ve 1801. ustuknuo
pred vojskom turskog generala Muhamed Alija.
Kao sultanov namesnik (18051848), on se prvo
obraunao sa Memlucima, a onda je nizom Na nasipu zapadno od Nila, na platou Gize,
privrednih i politikih reformi ojaao zemlju ne podiu se tri piramide, koje predstavljaju jedno
titei je od uticaja zapada. Strateka pozicija od najstarijih sedam svetskih uda. Okruene su
Egipta pojaana je od trenutka kada su Francuzi malim piramidama i stotinama grobnica kraljeva
dobili koncesiju (1854) da izgrade Suecki kanal i pripadnika viih klasa. Podseamo da su stari
(zavren 1869). Egipani gradili piramide kao grobnice koje
U novije vreme istoriju ove zemlje karakterie e uvati tela njihovih poivih kraljeva, jer su
rat sa Britancima (1882). Zvanino, Britanija je verovali u reinkarnaciju i besmrtnost. Platoom
tek 1914. pretvorila Egipat u protektorat i preu- dominira Keopsova ili Velika piramida. Pored nje
zela nadzor nad Sueckim kanalom. Posle tri go- su Kefrenova i Mikerinova, koji je bio Keopsov
dine masovnih nemira (1919-1922), Egipat je 28. unuk.
februara 1922. postao nezavisna kraljevina pod Velika sfinga u Gizi, s Kefrenovim likom, uvar
vlau Fuada I, mada su Britanci zadrali kontro- je kraljevske nekropole. Sfinga je grki naziv koji
lu u mnogim segmentima. Na poetku Drugog potie od egipatske rei (iva statua), kojom su
svetskog rata Britanija je ponovo pretvorila Egipat oznaavani lavovi sa ljudskom glavom.
u protektorat. Znaajan datum u novijoj istoriji je Memfis, prva prestonica Egipta, predstavlja i
i 22. jul 1952, kada je izvren dravni udar. Grupu prvu svetsku metropolu. Nastao je oko 3200. go-
nezadovoljnih oficira predvodio je Gamal Abdel dine pre nae ere. Njegovo podizanje pripisuje se
Naser. Menesu, osnivau prve dinastije.

Luksor je najvei svetski muzej na otvorenom Sahare, Arapska...). Dolina i delta Nila, ila ku-
i nekadanja prestonica Novog carstva, koju su cavica ove zemlje, ine tek 3,5 odsto teritorije.
stari Egipani zvali Uaset, a Grci Teba. Tebanski Manje od desetine teritorije (povrina Egipta -
bog Amon spojio se sa bogom Ra iz Heliopolisa 997.739 kvadratnih kilometara) kultivisano je i
i postao Amon Ra, kralj svih kraljeva. Centar naseljeno.
njegovog kulta bio je Karnak, dinovski skup Suptropska pustinjska klima je glavno obeleje
hramova i spomenika koji su skoro dve hiljade Egipta, mada na obali Sredozemnog i Crnog
godina podizale generacije faraona. mora klima ima karakteristike sredozemne. Pa-
Dolina kraljevskih grobnica nalazi se u suvoj davine su u Egiptu prava retkost i uglavnom
kotlini okruenoj krenjakim liticama Zapadne se svode na kratkotrajne pljuskove. U obalnim
pustinje. Ovde se nalaze 64 grobnice faraona od podrujima prosene maksimalne temperature
rane 18. do kasne 20. dinastije. su oko 37 stepeni Celzijusa dok su minimalne
Znamenitost predstavlja i veliki Hram sunca oko 14 stepeni. Podruja sa najveom vlanou
u Abu Simbelu, na ijoj fasadi, isklesanoj u ka- nalaze se du sredozemne obale.
menoj litici, dominiraju etiri figure Ramzesa II. Egipat ima ak 88 aerodroma, ali samo tri s
Hram isklesan u steni malo je graditeljsko udo. predznakom meunarodni (Kairo, Aleksandrija,
Savreno je pozicioniran tako da su sunevi zraci Luksor). Generalno, avio-saobraaj je dobro raz-
prodirali u njegovu unutranjost samo dva puta vijen. Iz Kaira i Aleksandrije postoje redovni leto-
godinje - na Ramzesov roendan i godinjicu vi do najveih svetskih gradova. Nacionalni avio-
njegovog krunisanja. saobraaj karakterie povezanost egipatskih
Muzej mumija je jo jedna atrakcija Luksora. gradova redovnim linijama.
Prvi je muzej ove vrste u svetu. U njemu su Egipatska eleznica najstarija je na afrikom
smeteni ostaci 150 mumija, kovega i sredstava kontinetu. Ukupna duina pruga je neto vea
za mumificiranje. od 5.000 kilometara. Glavni elezniki pravci
Grobnica Tutankamona, najpoznatija grob- povezuju Asuan i gradove severno od Asuana sa
nica u Dolini kraljeva iz 1352. godine pre n. e., Aleksandrijom.
otkrivena je zahvaljujui Hauardu Karteru 1922. Veina auto-saobraajnica Egipta nalazi se
godine. u dolini i delti Nila. Egipat i Sinaj povezani su
Kairo, glavni grad Egipta, zovu jo i Majka tunelom ispod Sueckog kanala. Autoputevima
sveta. Ovo je grad jedinstvene atmosfere, pod- su povezani Kairo i Aleksandruija. Moderne
jednako uzbudljiv i oputajui, ali svakako uvek saobraajnice su i kopnena veza glavnog grada
gostoprimljiv i dobronameran. sa Port Saidom.
U geografskom smislu Egipat je zemlja Reni putevi su koriste za transport roba.
severoistoka Afrike. Meutim, deo teritorije, Najvei promet je naravno na Nilu. Izuzetno
Sinajsko poluostrvo, nalazi se na podruju Azije. vana vodena saobraajnica je i Suecki kanal (161
Sredozemnim morem povezan je sa Evropom, kilometar), koji povezuje Sredozemno i Crveno
dok Sinaj predstavlja kopneni most koji ovu more. Najvea egipatska pomorska luka je ona u
zemlju povezuje sa Azijom. Vie od 90 odsto Aleksandriji, dok su neto manje Port Said i Suec.
teritorije zauzimaju pustinje (Libijska, deo Zoran eerov

Od piramida do Hurgade
Po broju stanovnika (preko 80 miliona) Egipat je
16. drava u svetu, odnosno trea u Africi, posle
Nigerije i Etiopije.
Kod nas se Egipat nekada nazivao Misir. Ovaj na-
ziv mogue je pronai u starijim izdanjima knjiga.
Egipat, ija je kulturna batina stara preko 5 000
godina, dugo je bio centar arapske i islamske
knjievnosti, arhitekture i primenjene umetnosti.
Ono to ovu zemlju ini prepoznatljivom jeste
bogatstvo antike civilizacije i svetski spomenici.
Arapski je slubeni jezik Egipta. Radi se zapravo
o egipatskoj verziji (masri) arapskog sa elemen-
tima koptskog egipatskog jezika, kao i turskog,
francuskog i engleskog jezika.
Slubena religija je sunitski islam (90 odsto
stanovnitva). Kopti su najvea religijska
manjina.
Religijski egipatski praznici (Ramazanski
bajram, Kurban bajram, Maulid) raunaju se
prema lunarnom kalendaru. U toku godine
postoji 11 verskih praznika.
U Egiptu ivi i oko tri miliona izbeglica. Najbrojniji
su Sudanci, Iranci i Palestinci.
Najvei i jedini pravi izvozni artikal Egipta je
nafta. Spoljnotrgovinski decit se pokriva ug-
lavnom doznakama Egipana na privremenom
radu u inostranstvu.
Jedna od najvanijih privrednih grana je turizam.
Za turiste su najprivlaniji lokaliteti starog
Egipta locirani u blizini Kaira, Gize i Luksora.
Najpoznatije letovalite je Hurgada na obali
Crvenog mora.

LETO NA MENORKI
M
enorka, ostrvo rajskih plaa i obale
pune kontrasta! Plavo i belo ostrvo
zbog kontrasta belih zgrada i tirkizne
boje mora. Zeleno i crveno ostrvo zbog
kontrasta bujne vegetacije i crvene boje zemlje. Os-
trvo vetrova i stena. Sve ovo je Menorka!
Menorka je jedno od najlepih ostrva Sredozem-
lja i zasigurno jedno od najlepih na svetu. I to,
zaista, nije preterivanje!
Pripada Balearskim ostrvima i najsevernije je
ostrvo arhipelaga. Ostrvo je koje je, za razliku od
Majorke i Ibice, najmanje urbanizovano i najmanje
pretrpelo posledice masovnog turizma. Ovde se
Konkurs KonTikija lako nalaze mir i tiina, ali onima koji su navikli na
uurbani ritam leta ponekad je teko da nau taj
spokoj.
Menorka oarava svojom kamenom, u nekim
Magija lepote
delovima i strmom obalom, ispresecanom uva-
lama i ravnom povrinom na kome je najvei vrh
Monte Toro sa 358 m nadmorske visine. Ostrvo je
podeljeno na dve regije, takozvanu Tramuntanu sa
strmom obalom i fjordovima, na severu, i drugi deo
surovih
- niziju na jugu sa bujnom, zelenom vegetacijom,
gde se nalaze i najlepe uvale i plae. Iako manja
od Majorke i Ibice, Menorka ima 290 km obale i sve
ari koje jedno prelepo ostrvo prua. Poseduje vie
od stotinu plaa svih vrsta: male uukane uvale
tragova
(cala), plae okruene bujnim mediteranskim ras-
tinjem, duge peane plae koje gledaju ka otvore-
nom moru; plae sa finim belim peskom i kristalno
istim morem tirkizne boje; plae sa bezbroj kafea
i restorana, ali i one potpuno divlje, utopljene u
civilizacije
nedirnutu prirodu. Dodatni arm ovom ostrvu daju
umerena klima i padavine koje pogoduju bujnoj
vegetaciji, sela i mali ivopisni gradovi, brojna pra-
istorijska arheoloka nalazita izuzetne vrednosti,
tradicionalne fete i sjajna gastronomska ponuda.
Mala povrina ostrva omoguava da se brzo i
lako doe do najudaljenijeg kutka i pronae plaa
Menorka, ostrvo rajskih plaa i obale po meri svakog posetioca.
pune kontrasta ! Plavo i belo ostrvo

zbog kontrasta belih zgrada i tirkizne boje
mora. Zeleno i crveno ostrvo zbog
kontrasta bujne vegetacije i crvene boje
zemlje. Ostrvo vetrova i stena. Sve ovo je
Menorka !

Uticaj Kartaginjana, Vizigota, Grka, Rimljana, laziti arheoloka nalazita (takozvane taule i na- Plae Menorke
Arapa, Francuza i na kraju Engleza, ostavio je dubok vete), na koja se polako navikavate po dolasku
Kristalno ista voda, tirkizna boja mora i
trag na arhitekturu i tradiciju Menorke. Meutim, za na ostrvo. Usput svakako treba svratiti u seoske
beli pesak karakteristika su plaa Kala en
njenu kulturu, nesumnjivo, najznaajniji su misteri- kue, sada pretvorene u barove i restorane, i uz
Turketa (Cala en Turqueta), Kala Makarelja
ozni i fascinantni ostaci iz bronzanog doba: kamene au dina (nastalog u periodu britanske kolo-
(Cala Macarella) i Kala Makareljeta (Cala
skulpture i ostaci graevina rasuti po celom ostrvu nizacije ostrva) popriati sa metanima o lepoti
Macarelleta).
po kojima je i dobila naziv muzej na otvorenom. malih uvala i brojnih peina. Nekad je dovoljno
Ostrvo treba upoznavati polako i pronalaziti samo potraiti magino mesto sa koga ete pos- Do ovih plaa se stie samo peice, uskim
skrivene puteljke vozei se kolima ili biciklom, obi- matrati zalazak sunca. stazama okruenim rastinjem. Neke
Menorka je jedno od mesta u paniji koje bez od ovih skrivenih plaa su u privatnom
sumnje zadivi svakog posetica jer nije pretrpelo vlasnitvu i ulazak u privatni posed ili
posledice urbanizacije i uspelo je da obalu sauva korienje parkinga se naplauje.
od surovih tragova civilizacije! Kala Galdana (Cala Galdana) je rajska
Siudadela i Maon su dva najvea grada na ostrvu plaa u obliku koljke, prekrivena belim
i stari rivali. peskom i okruena liticama a plaa
Siudadela (Ciudadela) stara prestonica Menorke, Santo Tomas - dugaka plaa okruena
jedno je od najlepih gradova Sredozemlja. Lepa, peanim dinama.
dobro ouvana tvrava i mala luka koju prvo
ugledaju putnici koji pristiu s mora, centar starog
grada sa uskim poploanim ulicama, zgradama alama, jedno je od najlepih luka
znaajne umetnike vrednosti, gotskom kate- u Sredozemlju. Leti je prepoznatljiv i kao mesto
dralom, renesansnim palatama i trgovima koji u kome svoje letnjikovce imaju poznate linosti
podseaju na mletake gradove, nesumnjivo gov- panskog i svetskog det-seta. Osim luke i velike
ori o velikom uticaju italijanske renesanse. tvrave, grad karakteriu zdanja nastala pod uti-
Maon (Mahon) je grad koji se nalazi na krajnjem cajem mavarske, renesansne i nadasve engleske
istoku ostrva i prvi panski grad gde izlazi sunce. arhitekture.
Glavni grad postaje u 18. veku i danas sa okoli- Kako je Maon grad birokratije, tako je Siudad-
nom ima oko 22.000 stanovnika. Ovo je grad ve- ela grad umetnika. Dok Maon ima mo, Siudadela
like vitalnosti i komopolitske atmosfere u letnjim ima stil. O veitom rivalstvu ova dva grada govori
mesecima. Nastao u drugom po veliini prirodnom i reenica grofa Sifuentesa, guvernera Menorke u
zalivu na svetu (skoro 5 km duine i 900 m irine), 18. veku: Maon moda ima vie stanovnika, ali Siu-
okruen bujnom vegetacijom i brojnim malim uv- dadela ima vie due. Ljiljana Jevri
PADMANABHASVAMI - NAJBOGATIJI HRAM SVETA
Riznica
zlata i
dragog
kamenja
S
vetilite Padmanabhasvami nastalo je u U Indiji postoji 108 posebno vanih i boga Vinua visoka 1,1 i duga 5,5 metara od
izmaglici vremena. Ne zna se tano kada potovanih hramova boga Vinua a jedan od istog zlata teine 35 kilograma, ukraena hil-
je graeno ali strunjaci govore da se po- njih, Padmanabhasvami koji se nalazi u Thiru- jadama dijamanata, rubina, smaragda i safira,
minje u drevnim spisima - puranama kao vananthapuramu, u dravi Kerali, postao je zatim statua boga Krine takoe od eenog
i u Mahabharati. Neki tvrde da je napravljen popularan irom sveta 2011. godine kada su zlata sa dragim kamenjem, teine pet kilo-
prvog dana Kali Juge i da je star preko 5.000 go- otvorene njegove riznice. Ime glavnog grada grama, zlatan lanac duine 5,5 metara, sveanj
dina. Kerale je drevno: thiruva znai sveto, anantha je obrednih zavetnih lanaca teine 500 kilograma,
Hram danas obezbeuje pet koncentrinih boravite boga, puram je grad. veo za prekrivanje statue teine 36 kilograma
krugova policajaca, vernici ulaze kroz rent- Svet je ostao bez daha kada se saznalo za - zlata naravno, 1200 sarapali lanaca za dekori-
genske kapije, u irokom luku iznad hrama su ogromno blago koje je vekovima sakupljano sanje idola optoenih dragim kamenjem, ob-
zabranjeni letovi, svuda su postavljene kamere u podzemnim prostorijama svetilita. Danima redna odeda za statuu od 30 kilograma, 800
i alarmi, a podzemne prostorije su osigurane i je specijalna komisija koju je odabrao Vrhovni kilograma zlatnih novia iz 200 godine pre n. e,
seizmikim senzorima da bi se spreilo kopanje sud ispitivala pet od est podzemnih kripti i zlatni presto za statuu duine 5,5 metara, krune,
tunela do najvee kolekcije obrednih statua i javnosti predstavila jedan deo blaga koji se tu dijademe, rimski zlatnici, mesopotamski vrevi,
umetnikih predmeta od istog zlata i dragog uva. Pronaene su mnoge statue hinduistikih persijski ritoni, na hiljade zlatnih posuda, vree
kamenja u pisanoj istoriji oveanstva. boanstava od koji su najimpresivnije predstava dijamanata, vree safira, rubina, smaragda, na-

Statua fascinantne lepote predstavlja
boanstvenog Vinua u formi Padmanabha.
Padma znai lotos koji je drevni hinduistiki
simbol iste svesti, dok nabhu znai pupak sveta
kita Po koliini dragocenosti kolekcija vredi otvori samo posebno jak jogi uz specijalnu man- ono to postane zlo i retrogradno.
oko 18 milijardi dolara. Ovo je procena u koju tru. Dravni vrh Indije razmatra mogunost da se Statua fascinantne lepote predstavlja
nije uraunata verska, umetnika, niti antikvar- zlatne poluge iskoriste za podizanje ekonomije boanstvenog Vinua u formi Padmanabha. Pad-
na vrednost blaga. Kerale, istog su miljenja i komunisti Kerale koji ma znai lotos koji je drevni hinduistiki simbol
Riznica broj est jo uvek nije otvorena jer je smatraju da blago dobrim delom potie od pore- iste svesti, dok nabhu znai pupak sveta. Bog
maharada Varma, potomak kraljevskog pretka za, te stoga pripada narodu. Neki svetenici sa lei na postelji koju ini uvijeno telo kosmike
koji je 1750. posvetio svoju porodicu, imanje ri Lanke smatraju da im pripada deo riznice jer zmije Anante koja u hinuistikoj mitologiji pred-
i dravu sluenju bogu Vinuu, traio da se za su se tu sklanjale dragocenosti od portugalskih stavlja vremenski beskraj. Ananta ima pet glava
sada taj deo ne otvara iz religioznih razloga. pljakaa. Javili su se ak i Pakistanci, koji tvrde koje su savijene ka cvetu lotosa koji dri Vinu.
Maharada, kao i mnogi vernici, smatra da da je blago i njihovo jer je sakupljano dok se jo Pet glava predstavljaju pet ljudskih ula koje se
blago pripada bogu i hramu, te da bi skrnav- nisu odvojili od Indije. poklanjaju bogu i tako razvijaju ljudsku svest do
ljenje trezora poremetilo duhovne sile i donelo Vinu je u hinduizmu slavljen kao jedan od savrenstva. Desnom rukom Vinu blagosilja lin-
nesree. Na vratima estog trezora nalaze se bogova koji ine Trimurti ili sveto boansko tro- gam - simbol boga ive zaduenog za razaranje
reljefi sa predstavama kobre i veruje se da e se jstvo. Po vedskoj tradiciji Brama je tvorac univer- i regeneraciju. Iz Vinuovog pupka izrasta lotos
zmije pojaviti da sauvaju blago. Svi imaju svoje zuma, Vinu je sila koja odrava sve stvoreno, a na kome u poloaju meditacije sedi Brama kre-
miljenje. Neki gurui smatraju da vrata moe da iva predstavlja kosmiku snagu koja unitava ator univerzuma.
FJORDOVI NORVEKE
Umetnika
dela prirode
F
jorodovi Norveke - arolija ili magija? Istina je
da su i jedno i drugo jer su uistinu prava mala
umetnika dela prirode. Oni koji su sve ovo
doiveli, godinama posle jasno pamte fasci-
nantni kontrast leda, zelene vode fjorda ili fjorodova
i planinskih vrhova.
Fjordove nazivaju i smaragdnim ogledalom okol-
nih planina. Krstarenje morskim usecima koji zalaze
duboko u kopno predstavlja pravu avanturu. Ka-
petani maginom rukom provlae brodove kroz uske
fjordove i zastajkuju pored slikovitih mestaaca na
obali, gotovo ih zaklanjajui svojom senkom.
Kada ste u fjordu, imate oseaj da ste na reci koja
tee izmeu okolnih planina. Kao da ste u nekom
kanjonu, a okruuju vas visovi na oko 1.000 metara
nadmorske visine koji su pod snegom. Sa tih planina
sputaju se gleeri, nebrojeni potoci i vodopadi u
milione rukavaca. Voda je zelena kao smaragd.
Fjordovi Gajranger i Zogne smatraju se najatrak-
tivnijim. Zogne je dug 204 kilometra, a ponegde se
suava i na manje od 300 metara, to je i duina ve-
likih brodova. Dubina je na pojedinim mestima i vie od 1.300 metara, pa je fjord dublji nego
okolno more. Gajranger je krai, ima oko 80 kilometara.
Kada se ue u fjord Gajranger, na brodu obino zavlada tiina. Putnici uivaju u plovidbi i
posmatraju nestvarne predele i vodopade. Po pristajanju u Helesitu, oni eljni avanture odlaze
na obalu. Obilaze se gleeri i vodopadi. U letnjim danima temperatura je od 10 do 18 stepeni,
pa je neophodno valjano se obui. Najslikovitija je planina Dansilba, iji je vrh na 1.500 metara
nadmorske visine pod snegom.
Atrakcija su i ribarska sela koja uvaju tradiciju jo iz vikinkih vremena. U njima su kue
prekrivene travom, sa ognjitem u sredini. Na tim krovovima se sui riba koja se kasnije dimi na
ognjitu. Za turiste se priprema i jedan norveki specijalitet - krofne sa kremom od vanile, kao
i sir preliven karamelom.

^itajte na odmoru
A SLABI TRPE ONO TO MORAJU Janis Varufakis
A slabi trpe ono to moraju je pripovest o ekonomskom rastu Evrope i njenom spektakularnom padu. Bivi grki ministar nansija
Janis Varufakis ukazuje na to da se koreni skoranjeg kolapsa nalaze mnogo dublje nego to su nai lideri spremni da priznaju i
da do sada nije uinjeno nita kako bi se stanje popravilo.
Kriza u Evropi nije zavrena, ona se zapravo sve vie produbljuje, smatra Varufakis i u ovoj knjizi govori o Evropi, merama tednje
i pretnjama globalnoj stabilnosti.
Prikazujui period od kraja Drugog svetskog rata do danas, on objanjava kako evrozona nije izgraena na nain koji bi vodio do
zajednikog blagostanja, ve kao piramidalna shema dugova na ijem se dnu nalaze zemlje kao to su Grka, Irska, Portugalija i
panija. Potpomognuta bankarskim bumom, struktura evrozone je ustrojena sa toliko manjkavosti da je dovela do neizbenog i
katastrofalnog kolapsa.
Hajduk na Dunavu Gradimir Stojkovi

Legendarni serijal o Hajduku ponovo meu nama!
U drugom delu serijala, pod nazivom Hajduk na Dunavu, Gligorije Pecikoza Hajduk na letovanju sa svojim ortacima upoznaje dve
devojice Nemice.
Ova druina neoekivano ulee u uzbudljivu avanturu nakon to pronae deset kilograma droge. ta kad se pored svih problema na Lep-
enskom viru pojavi poslednja osoba koju bi tu oekivali da vide?
Nagraivan i oboavan, ovaj kultni serijal o odrastanju, uklapanju i o nedoumicama mladih i nakon vie od trideset godina nosi u sebi
univerzalne poruke o ljubavi, prijateljstvu i zajednitvu. Vaan kao prekretnica u domaoj knjievnosti za decu i mlade, serijal o Hajduku i
danas nas podsea na nezamenljivost iskrenosti i potenja.
Pijev ivot Jan Martel

Mudar i zabavan roman koji nas uverava da je mogue preiveti mesecima u amcu za spasavanje sa hijenom, zebrom, orangutanom i,
najvanije, ogromnim bengalskim tigrom po imenu Riard Parker.
Pijev ivot je nagraen Bukerovom nagradom 2002. godine, izmeu ostalih poasti, prodat je u vie od 12 miliona primeraka irom
sveta, a reditelj Ang Li je po njemu snimio lm koji je osvojio etiri Oskara.
Pi Patel, sin vlasnika zoolokog vrta, poseduje enciklopedijsko znanje o ivotinjama i veliki je zaljubljenik u prie. Piju je esnaest godina
kada njegova porodica kree iz Indije u Kanadu na japanskom teretnom brodu, zajedno sa ivotinjama iz zoolokog vrta, u potrazi za
boljim ivotom. Brod tone. Pi je jedini ovek u amcu za spasavanje, a drutvo mu prave hijena, orangutan, povreena zebra i Riard
Parker, ogromni bengalski tigar. Uskoro e tigar eliminisati sve sem Pija, kome strah, znanje i lukavstvo omoguuju da preivi sa Riardom
Parkerom 227 dana na puini Tihog okeana.
Sudbine pleu tango Mladen Stevanovi

Sudbine pleu tango je roman o potisnutim eljama i branim iluzijama, a tango iz naslova je metafora za estinu odnosa
izmeu mukarca i ene.
Paralelno pratei izazove sa kojima se suoavaju dva para u savremenom Beogradu i dramatino ukrtajui njihove puteve, Sud-
bine pleu tango realistino i sa ironijskim otklonom oslikavaju njihove egzistencijalne muke, krizu identiteta i pokuaje da od-
govore na pitanja bez ijeg se razreenja ne mogu izbaviti: da li je brak ropstvo ili utoite, da li razvod oslobaa, jesu li deca izgovor
za lane rtve, moe li se iveti s nedelima iz prolosti?
Brak Marije i Bogdana se raspada zato to Bogdan odbija da prihvati promene koje je doneo porodini ivot, doivljavajui suprugu
kao neadekvatnu verziju devojke od pre deset godina.
Tajni ivot drvea Peter Voleben

Tajni ivot drvea je informativna i zanimljiva knjiga o udima prirode, napisana na popularan i zanimljiv nain koji nas odvodi u
jedan sasvim nepoznat i nov svet.
umarski inenjer i zaljubljenik u prirodu Peter Voleben otkriva nam iznenaujue stvari koje se dogaaju u tiini i dubini uma.
Saznajemo da stabla u umi komuniciraju jedni s drugima. Pitate se: Kako? Koreni, korenii i peurke u stvari su wi- ume i
putem svih tih sitnih mrea i vezica stabla meusobno komuniciraju. Isto tako, drvee brine za svoje potomstvo. Bukve i hrastovi
obrazuju ume koje ive hiljadama godina zato to se ponaaju kao porodice. Drvee ivi u nekoj vrsti plemena i beskrupulozno
titi svoju vrstu, objanjava Voleben i dodaje da drvee komije s ljubavlju i panjom brinu za starija i nemona stabla. Saznajemo
da drvee ima oseaje, emocije, seanja. Zvui neverovatno, ali je istinito. O tome postoje i nauna istraivanja ali i Peterova lina
saznanja i otkria koja je godinama sakupljao radei svoj posao iz snova gde mu ume postaju dom.

AUTOR: GRAD
VITAMIN B1, AKTIVNI VALJAJUI BORAC
MILENKO KASNO SA SLIKE
TIAMIN UESNICI SPUSTITI U KARATEU
MIJATOVI GORE
GLAVNI
GRAD
SIRIJE
MANDALEJ POKAZNA
ZAMENICA
SREDITE
METE
VLAKNO
DOBIJENO
OD
KONOPLJE
PLANINA
PESMA UDVOJENI IME U AZIJI
HELENSKI VRSTA RURALNO
MILANA SUGLASNIK REISERA TAMPAR-
FILOZOF VETRA (MN.) NASELJE
RAKIA (LAT.) PREMINGERA SKE GRE-
KE (LAT.)
POSTATI
MESTO U SENILAN
MAARSKOJ STRU. ZA
RADIO-VEZE
IZDAVAKI
NEON
SAVET
RUKOVALAC ITELJ
(SKR.)
UREAJIMA MESTA
RADNIK
CERNA
U KLANICI
JEDRILI-
ARSKI
ITELJ TESLA
KLUB (SKR.)
LIMASOLA BRISANJE
SORTA
JABUKE
FRANCUSKI PANSKA
GLUMAC, POZORINA
GRAD
DANIJEL PREDIGRA
U NIGERIJI
NEMAKO RATARSKA
EN. IME ALATKA
MIRISNA
IMOVINA
MATERIJA
ISPUNJAVATI UDAJOM
SUROVO,
NEIM UNEENA
NEMILO-
U BRAK
SRDNO
PANSKI BEZIMEN
FUDBALSKI (GR.)
KLUB GLAVNI
LUCKAS- GRAD
TOST JORDANA
VOJNIK
ISTA SLOVA
KOJI BACA
IZRAIVA-
BOR GRANATE
ICE
IMALAC
PLANOVA
RENTE
LAKA PRO- BOLESNIK

TIVAVION- OD REUMA-
SKA ARTI- TIZMA
LJERIJA GLASOVNO
(SKR.) PODELJEN
PE RITANJA
ELEKTRINI GRAD PEKULAN-
(SKR.) SA SLIKE TI NA BERZI
DOLE (FR.)
AMERIKA USEK,
GLUMICA,
SUZAN LEB
PRAITELJI
POTISJA
SIGURNOSNI
UREAJ NA
CEVOVODU
RAZUZDANE
ZABAVE RANGUN
BRZ
SPORTSKI
AMAC
MUKI
PEVAKI
GLASOVI
NAREZ, ANARTI, VENTIL, ORGIJE, SKUTER, TENORI

REENJE: DAMASK, ONAKVA, CENTAR, KUDELJA, ARARAT, DEG, POSENILITI, OPERATER, NE, IS, LIMASOLAC, JK, T, AKIDA, OTEJ, LOA, PUNITI, AROMAT, RASING, ANONIM, B, TT, GRANATIRI, LPA, REUMATIAR, EL, PE, BACAKANJA, SARANDON,

Svet Na Dlanu Broj 89

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Svet Na Dlanu Broj 89

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

SVET

MAGAZIN ZA LJUBITELJE PUTOVANJA

Mali leksikon putovanja

avio bus, polazak 02.01.2018., 7 dana / 6

oktobar 2017. Svet na dlanu 5

Otvori oi, sunce

6 Svet na dlanu oktobar 2017.

8 Svet na dlanu oktobar 2017.

10 Svet na dlanu oktobar 2017.

Grad Egina je prelepi luki grad sa

12 Svet na dlanu oktobar 2017.

14 Svet na dlanu oktobar 2017.

oktobar 2017. Svet na dlanu 15

16 Svet na dlanu oktobar 2017.

oktobar 2017. Svet na dlanu 17

Ninfenburg ili mesto

18 Svet na dlanu oktobar 2017.

oktobar 2017. Svet na dlanu 19

20 Svet na dlanu oktobar 2017.

oktobar 2017. Svet na dlanu 21

22 Svet na dlanu oktobar 2017.

24 Svet na dlanu oktobar 2017.

26 Svet na dlanu oktobar 2017.

28 Svet na dlanu oktobar 2017.

30 Svet na dlanu oktobar 2017.

oktobar 2017. Svet na dlanu 31

32 Svet na dlanu oktobar 2017.

delu Tokija esto prelazi cenu od 100.000 amerikih dolara.

34 Svet na dlanu oktobar 2017.

Bangkok lei na samo dva

oktobar 2017. Svet na dlanu 35

36 Svet na dlanu oktobar 2017.

oktobar 2017. Svet na dlanu 37

38 Svet na dlanu oktobar 2017.

oktobar 2017. Svet na dlanu 39

40 Svet na dlanu oktobar 2017.

oktobar 2017. Svet na dlanu 41

pune kontrasta ! Plavo i belo ostrvo

42 Svet na dlanu oktobar 2017.

44 Svet na dlanu oktobar 2017.

46 Svet na dlanu oktobar 2017.

Hajduk na Dunavu Gradimir Stojkovi

Pijev ivot Jan Martel

Sudbine pleu tango Mladen Stevanovi

Tajni ivot drvea Peter Voleben

48 Svet na dlanu oktobar 2017.

LAKA PRO- BOLESNIK

NAREZ, ANARTI, VENTIL, ORGIJE, SKUTER, TENORI

oktobar 2017. Svet na dlanu 49

You might also like